Poljski neandertalci koristili a kalice

Beta | 01. 02. 2010. - 17:38h | Foto: AP | Komentara: 11 Poljski neandertalci vodili su ra una o higijeni zuba, a za njihov "blistav osmeh" bile su zadu ene " a kalice", saop tili su poljski nau nici.

Posle 150 godina pronala enja tragova, u Poljskoj su prvi put prona eni ostaci neandertalca kada je u pe ini Stajnja na jugozapadu Poljske 2008. otkriven deo vilice sa zubima. Iako je prvi materijalni dokaz da su neandertalci zaista obitavali na teritoriju dana nje Poljske prona en pre dve godine, nau nici Katedre arheologije Univerziteta u e inu to nisu hteli da obelodane do okon anja temeljnih provera. Rezultati njihovih istra ivanja objavljeni su u novom broju uglednog nema kog stru nog asopisa Naturvisen aften. "Drago nam je to mo emo da potvrdimo da su na i neandertalci vodili ra una o higijeni usne duplje. Na jednom od tri prona ena zuba na li smo ostatke jednostavnog drvenog oru a za i enje zuba - neku vrstu a kalice", kazao je poljskoj televiziji TVN24 jedan od arehologa iz e inskog tima Mikulaj Urbanovski.

Arheolozi uskoro objavljuju analize Tutankamonove mumije
Beta | 31. 01. 2010. - 16:57h | Foto: AP | Komentara: 1 Glavni egipatski arheolog Zahi Havas sredinom meseca e objaviti rezultate DNK analize i CT snimaka mumije faraona Tutankamona koji bi mogli da re e misteriju njegovog porekla.

U saop tenju egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, Havas je naveo da e na konferenciji za novinare 17. februara objaviti rezultate ispitivanja i njihovog pore enja s rezultatima analiza mumije faraona Amenhotepa Tre eg, mogu eg Tutankamonovog dede. Ovo ispitivanje je deo ireg programa provere DNK-a vi e stotina mumija s ciljem da se odrede identiteti i porodi ni odnosi. Time bi se moglo odrediti i Tutankamonovo porodi no stablo koje je ve dugo nepoznanica.

Malo poznato otkri e do koga su do li savremeni makedoski nau nici bi moglo novim svetlom da osvetli istoriju srpskoga jezika. Mukotrpne procese prou avanja starih rukopisa moglo bi da zameni prijatno putovanje samo nekoliko stotina kilometara na jug. Naime, u isto noj Makedoniji, u oblasti poznatoj pod nazivom Demir Kapija odvajkada postoji selo Prosek iji stanovnici smatraju sebe ne Makedoncima, ve Srbima. Ovoj pojavi nije pridavana velika pa nja dok se zbog nekih lokalnih razmirica nije nedavno oformila ekspertska komisija koja je posetila ovu oblast. udan dijalekat kojim su se ovi ljudi slu ili privukao je pa nju doma ih stru njaka. Oni su obavestili svoje kolege, prou avaoce jezika, i tako je po elo da se odmotava zamr eno klupko nau nih otkri a.

Karta Povardarja sa polo ajem Demir Kapije. Pomalo zaba en polo aj ovoga sela i velika izolovanost njegovog stanovni tva doprineo je injenici da nau nici nisu ranije ispitivali ovaj fenomen. Nakon opse nih najnovijih istra ivanja makedonski nau nici su utvrdili da je dijalekat kojim se slu e me tani ovoga sela u zna ajnoj meri bli i staroslovenskom jeziku nego makedonskom. Oni su to nazvali ranijom fazom makedonskog jezika, no na a ideja je da poka emo da to nikako ne mo e biti staromakedoski ili makedonskoslovenski jezik, ve legitimna faza u razvoju srpskog jezika, i pripada narodnim govorima koji su uslovili stvaranje srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Izgled tipi nog srpskog groba iz posledenje decenije XI veka.
Posredni dokazi

Dobro je poznato istorijsko prostiranje srpske dr ave kao i da je na ovim prostorima prona ena ogromna srpska nekropola datirana u period od IX do XII veka, a i grad Prosek je na ovom mestu postojao jo u 12. veku. Zna i sasvim je opravdana pretpostavka da su Demirkapijanci -

etni ki Srbi. Ako pogledamo i sam izgled, no nju i obi aje stanovnika Demir Kapije ovu pretpostavku mo emo samo potvrditi. Prema srednjevekovnim putopiscima Dern vamu i Beceku seljaci u Srbiji su bili obu eni u prostu tkaninu, opanke i iljatu suru kapu ili klobuk, dok za makedonske mu karce ka e da su na glavi nosili kapu od plavog sukna, ve ina od beloga, koje su iljaste i pozadi na vratu, kao i spreda, imaju po tri krila, srednja kratka, a ostala duga ka "polovinu rifa". Ako pogledamo ilustraciju napravljenu na prostoru izme u dana njih Krivolaka i Konopi ta negde oko 1573. godine, vide emo da no nja u ovim predelima bila tipi no srpska. Sam polo aj i izgled sela tako e potvr uju na e pretpostavke. Demir Kapija se nalazi na veoma ivopisnom mestu - u u reka Do nice i Bo ave u Vardar; na samom po etku klisure Vardara. Naselje se prostire na oko 12 km du reke u obliku irili nog slova S (!). Ku e su uglavnom prizemne, nisu pravilno raspore ene i me usobno su udaljene. Svo stanovni tvo je pravoslavno, ali iako ne slave ku nog za titnika, postoji institucija seoske slave! Gornji kraj Demir Kapije obel ava dan sv. Vida, dok donji kraj svetkuje sv. Sisoja (poznatog kao za titnika u srednjem Pomoravlju). Ova naizgled neobi na pojava ima savim racionalno obja njenje koje emo dati kasnije.
Neposredni dokazi

Kao to je u nauci poznato, dijelekti koji su udaljeni od centra koji nosi promene zadr avaju ranije jezi ke karakteristike (up. Ivi : Govor galipoljskih Srba). Nije u tom slu aju te ko pretpostaviti da je ovo Antonijus fan Lest: stanovni tvo sa uvalo odlike srednjovekovnih srpskih narodnih govora. Izgled seljana Evolucijske promene u jeziku su u inile svoje i mi sada samo mo emo Krivolaka i Konopi ta da naga amo kako bi mogao da izgleda ivi govor u Srbiji u to vreme. sredinom 16. veka. Znamo da se umogome razlikovao od jezika koga smo upoznali preko kanonskih staroslovenskih spomenika, ina e ne bi se tako brzo stvorila potreba da nastane srpska redakcija toga jezika. Da podsetimo staroslovenski nastaje krajem 9. veka, a prvi spomenik redakcije je ve iz 12. veka, sa bitno izmenjenim fonetskim karakteristikama. Isto tako ne smemo zaboraviti da se jedna od najja ih prepisiva kih kola nalazila u Ohridu i da je ba u ovoj koli nastalo uveno Marijino jevan elje koje nagove tava neke od kasnijih promena u redakciji.

Polo aj sela Proseka

Kada smo kod pisanih spomenika ne smemo, a da ne pomenemo natpis danas; upadljiv je pravilan raspored ku a. u kamenu prona en prilikom istra ivanja na livadi u tzv. Gornjem Kraju. Natpis nije datovan, ali se prema grafijskim karakteristikama gotovo sa sigurno u mo e utvrditi da pripada kraju 13. veka ( to se jasno vidi i sa slike), iako se neke od osobina grafije pojavljuju u pisanim spomenicima tek znatno kasnije. Po mnogu emu, ovaj spomenik zaslu uje posebnu studiju, koja e, nadajmo se, uskoro biti i objavljena. Tom prilikom valja obratiti pa nju na grafemu koja se nalazi na kraju drugoga reda - i predstavlja sasvim sigurno glagoljsku oznaku za fonetsku vrednost [l']. Ipak, najzanimljiviji fenomen i ono to je potaklo na u znati elju je ivi govor ovoga sela.
Neke karakteristike govora demirkapijskih Srba

Analizom materijala koga smo dobili velikom ljubazno u prof. dr To eta Trpovskog mo emo sasvim jasno utvrditi da ovaj govor predstavlja ranu fazu srpskoslovenskog jezika. Sve gramati ke osobenosti ukazuju na to da ovaj govor odgovara dijalektima koji su postojali u periodu X i XI na prostoru Srbije. Pogledajmo samo analizu fonetsko-fonolo kog sistema. (S obzirom na to da gra a sa ovog istra ivanja jo nije publikovana, ovde emo se osvrnuti samo na najzna ajnije detalje.)
Poluglasnici

Nisu se sa uvali u ovom govoru.
Nazali

Proces denazalizacije u ovim govorima nije u potpunosti izvr en. Naime, u mnogim primerima se jasno uje nazalno e [ tva, im , krov], dok je nazalno o dalo u to je odlika srpskog, a ne makedonskog jezika. (up. Bo kovi : Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika, fonetika i morfologija)
O slovu , njegovoj glasovnoj vrednosti i upotrebi

Marijino jevan elje - rano svedo anstvo srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Ovaj glas se sa uvao u svim pozicijama i izgovara se kao diftong ie. (Vukovi : Istorija srpskohrvatskog jezika I)

Morfologija

Na alost, materijal sa kojim smo ovom prilikom raspolagali nije bio dovoljan da se precizno utvrdi morfolo ki sistem ovoga govora. Ono to svakako mo emo potvrditi je da postoji fleksija i da je sintaksa u ovim govorima izrazito razvijena. Mofolo ka analiza ovih govora dala bi nam sa sigurno u dokaze koji bi potkrepili na u pretpostavku. No i na osovu ovih podataka savim je opravdano ustvrditi da ovaj govor ne pripipada isto noj grani ju noslovenskih govora, ve zapadnoj i to da je najsli niji srpskome - onom koji je postojao oko XI veka.
Zaklju ak

Na osnovu turih, ali sasvim dovoljnih dokaza mo emo potvrditi da govor Demir Kapije, naro ito Gornjeg Kraja, pripada srpskom jeziku i da je zadr ao mnoge osobenosti srpskog jezika iz razvijenog srednjeg veka. Ovo otkri e zavre uje punu pa nju nau nika, pre svega onih koji se bave istorijom jezika i sintaksom, dok je, svakako, jako interesantno i antropolozima, istori arima i arheolozima. Vremeplov o kojem su svi ovi nau nici sanjali itavih Natpis na kamenoj plo i, otkrivenoj svojih ivota, mogu nost da posete pro lost, da prilikom probnih arheolo kih radova u upoznaju ivot i jezik ljudi koji su nekada iveli na Gornjem Kraju Demir Kapije. ovim prostorima, sada postaje stvarnost. Predati se vardarskim vetrovima i pustiti da nas odnesu u pro lost mo e predstavljati ne samo nau ni ve i ivotni izazov. Ovakva prilika se ne sme propustiti.

Ve smo u prethodnom lanku istakli da je Rim u vreme Carstva dostigao vrhunac izopa enosti u svojoj istoriji. Za razliku od one u Grka, bila je to svesna izopa enost proistekla iz luksuza i prepu tanjima telesnim zadovoljstvima. Tra enje nemogu eg i udesnog postaje jedan od prioriteta rimskog duha. Izvan braka, ivot u Rimu je razuzdaniji nego igde drugde. Odvija se u jednom bogatom megalopolisu koji nema analogija. Zatim, mo emo da uporedimo i neka dana nja, po raskala nom i slobodnom ivotu najpoznatija mondenska letovali ta, sa na primer rimskim ekvivalentom - Baiae u blizini Napulja. Du morske obale, umesto dana njih hotela, re aju se bogata ke vile.

koji je u ve ini zemalja i dalje bez ikakve dru tvene i pravne odgovornosti. mo da. Uprkos civilizacijskom pomaku. dok se o trgovini de acima i mladim ljudima. Jedan tada nji hroni ar bele i: Baiae su postale jazbinom poroka. Rasko i blud ovde gotovo da nemaju ograni enja. poslu iti pore enjem sa dana njim Njujorkom.) . gotovo i ne govori. koji se pretvaraju u mu ke prostitutke. mo emo se. (Pri tome. prostitucija se nalazi u zoni kriminala u kojoj su sudbina i ivoti na desetine hiljada ena prepu teni me unarodnom lancu trgovine belim robljem. u kome su ljudska prava jedno od najva nijih pitanja za procenu nivoa demokrati nosti i slobode jedne zemlje. Jo vi e nas zapanjuje odnos i na in na koji su vlasti u Rimu regulisale prostituciju u pore enju sa situacijom u dana njoj Evropi (pa i itavom svetu). spominje se samo trgovina enama. kontrole i za tite. Ne samo da ni posle 2000 godina nemamo boljih re enja nego ono rimsko mo e da poslu i i kao po etni uzor za re avanje problema "najstarijeg zanata".Da bismo stekli kakvu-takvu predstavu o razmerama udesne veli ine i izuzetnosti Rima.

"stidljivo" se pokrene rasprava o neophodnosti sli nog regulisanja njihovog statusa. mesto ro enja). i time izbegnu ka njavanje i sramotu (iako su se edili trudili da ih otkriju. Car Tiberije je doneo jo rigoroznije kaznene sankcije protiv preljube udatih ena iz svih stale a. koje je jo uvek aktuelno u dana njoj Evropi: prostitutkama ne samo da je pru ana za tita od onih mu terija koje bi izbegavale da im plate propisanu nov anu nadoknadu. . koji je nadzirao prostituciju. Svaka prostitutka. ona je dobijala zvani nu dozvolu. mogla je uzeti pseudonim. mogao je kazniti nov ano ili bi evanjem. predstavnika vlasti. tako e su se preci ili mu pripadali nekom plemi kom bavile prostitucijom. name e se utisak da je sve to obavljano dosta profesionalno. nije smeo ulaziti sam. odnosno pomo nika). kao i podatak o tome koliku naknadu e tra iti od mu terija. bez pratnje svojih liktora. Plemkinje su za eventualni prekr aj najpre bile nov ano ka njavane. nego i za sve ene iji su Glumice. edil prilikom obilaska i kontrole javne ku e. ove odredbe nisu onemogu avale ostale ene da se bave ovim poslom. Po upisivanju neophodnih podataka. nije se zavr avala samo registrovanjem prostitutki. Druge ene. nego i kontrolom javnih ku a (morale su biti zatvorene od zore do tri sata posle podne).Popis. odgovorno i na propisan na in (tako. kao to su glumice. Bavljenje ovim poslom bilo je zabranjeno ne samo za plemkinje. Kao op ti zaklju ak. s vremena na vreme. Kada bi jednom bila upisana kao prostitutka. Za brisanje njenog imena sa spiska nisu joj mogli pomo i ni eventualni brak i deca. Du nost edila. Vlasnika javne ku e koji bi izbegao njihovo registrovanje. licentia stupri (u ve ini zemalja dana nje Evrope. ali za razliku od stale u. ona je prakti no bila osu ena da se itav ivot bavi ovim zanatom. plesa ice i muzi arke. jer je njihov zadatak bio da sve neregistrovane prostitutke prognaju iz grada). a i udatih ena koje su registrovane kao prostitutke. plesa ice ili muzi arke. najve im delom. Naravno. Upisane prostitutke. Za u uje jo jedno re enje. nego bi jedna od obaveza edila bila i briga da ona bude pla ena kako treba. ali se potom sve zaboravi i stanje ostane nepromenjeno). Ukoliko je elela da sa uva anonimnost. registruju. morala je da se prijavi vlastima i da podatke o sebi (ime. nisu morale da se bile ropkinje. iako su se bavile i prostitucijom. su "obi nih" prostitutki. a da nisu bile primorane da budu registrovane. Prostitutke su bile obavezne da nose ode u propisanu zakonom i da im kosa bude obojena plavo ili uto. ali je ta kazna potom (tokom Drugog punskog rata) drasti no poo trena kaznom izgnanstva. bez pandana u savremenoj Evropi) izvr eno je u Rimu. nisu bile obavezne da se registruju. na primer. pla anje poreza i plavu e Prvo zvani no registrovanje prostitutki (i koliko nam je poznato. da bi se legalno bavila ovim poslom.

registrovane (meretrices) i neregistrovane (prostibula). na primer. kao to su. zahvaljuju i debelim naslagama vulkanskog pepela. ovo je i bio razlog shvatanju da se pitanje prostitutki moralo organizovati i regulisati. Va nu ulogu u tome su imali i leno ili lena. mo e i bika. i tako sve dok ne stigoh u ove godine. bila je glavno steci te uli nih prostitutki. koju bele i Petronije: Namrzla me je Junona.. godine) uveden je i porez koga su morale da pla aju. u okviru kojih postoje i strukturisane profesije. Navodimo ispovest jedne vlasnice javne ku e. upravnici javnih ku a. Registrovane prostitutke morale su ne samo da se zvani no upi u. svodnici i svodnice. adductores (ili perductores) i ancileulae. generalno su se delile u dve glavne kategorije . verujem. Porez je iznosio onoliko koliko je po zvani noj tarifi dobijala od jedne mu terije. godine) dala je brojku od oko 32. ve . Jo kao malo dete brljala sam ne to sa svojim vr njacima.000 prostitutki samo u Rimu! Pored svega drugog to prati prostituciju. Bolje javne ku e su ra ene prema . dabogda ako se se am da sam uop te ikada bila nevina. ostale sa uvane u Pompejima.Rimske prostitutke. s obzirom na broj registrovanih prostitutki.. i nastala ona izreka: ko je nosio tele. za vreme Kaliguline vladavine (37-41. iveti u bordelu O izgledu prose ne javne ku e najbolje podatke nam pru aju one koje su. slede ih godina jebuckala sam se sa odraslima. a zatim i lupanarii. vlasnik ili vlasnica javne ku e. Otuda je. Jedna procena iz vremena cara Trajana (98-117. Ova ulica u Pompejima. Prihod od ovog poreza uop te nije bio mali.

javne ku e nisu bile jedina mesta za obavljanje seksualnog ina sa prostitutkama. Prostitutke su imale svoje sobe. prostitutke su. Kao i danas. Za sve usluge trebalo je unapred platiti. Naravno.uzoru na bogatiju rimsku ku u izgra enu oko centralnog dvori ta.svetiljki sa crvenim svetlom. a e e samo prostira i na podu i jastuci). a Marcijal govori da su se klijenti mogli koristititi uslugama bludnica ak i u podrumima mlinova. Njihove prostorije (sobe) su kod obi nih javnih ku a bile male.. rimski bordel imao je znak koji je otvoreno i jasno ukazivao na prirodu posla koji se unutar gra evine odvijao. Tako Katul u jednoj svojoj pesmi spominje nekada poznatu i slavnu prostitutku Celiju.. koja je do ivela alosnu subinu da izgubi sve to je nekada imala i sada: . Ili izvan gradskih zidina i du puteva na obi noj zemlji i prostirci. bogato opremljene i izuzetno dobro organizovane (sa posebnim ulazima za mu terije koje su elele da budu neprime ene). prljave i smrdljive.occupata. sa seksualnom zavr nicom. kojih je bilo mnogo u gradu. Kao i danas u Parizu ili Amsterdamu. Umesto znamenitog savremenog evropskog simbola . kako to navode brojni pisci . va nu ulogu su imale ancillae ornatrices. Naravno. koji je opkoljavao dvori te. ili na samim ulicama (skrovitim i bez ikakve svetlosti) no u.. svodovi akvadukta. Naravno.. u koje se ulazilo iz predvorja ili trema. time su se bavile prostitutke najgoreg ranga. Pored privatnih ku a. sa oskudnim name tajem (ponekad samo postelja. ene koje su se brinule da prostitutke budu maksimalno doterane. namenjene bogatoj klijenteli.na raskr ima i ulicama slu i odvratnoj pohoti pokvarenog Rima. posebnu vrstu su inile rasko ne javne ku e.Marcijal. Me u mnogobrojnim osobljem koje se staralo za svaku sitnicu. tu su bili i zasvo eni tremovi arena i pozori ta. vlasnici su se trudili da preduzmu sve da bi gosta ponelo pravo (eroti no) raspolo enje. Na vratima se nalazila plo a sa nedvosmislenim zna enjem . . Plaut ili Horacije. da bi o ivele posao. stajale ili sedele ispred javnih ku a. To su prevashodno bile nepristojne skulpture i zidne slikarije. ili arkade stadiona i cirkusa.

udati se i srediti svoj ivot kao i ostale ene. me u kojima se izdvajaju delicate i famose. Izme u njih i ostalih neregistrovanih prostitutki postojala je ogromna razlika. Izme u ovih prostitutki postojale su posebne podele. bastuariae su se svojim zanatom bavile na grobljima.po tome su predstavljale ekvivalent gr kim heterama . mogle su biti anga ovane i samo zbog njihovog dru tva . Razloge za to treba verovatno tra iti u spomenutom sramotnom odnosu prema registrovanim prostitutkama. Ovidije navodi da nemaju dovoljno ume a za savr eno obavljanje posla kojim se bave i preporu uje im usavr avanje plesa i poznavanje poezije. a prostitucijom su se po ele baviti ili zbog sklonosti. Delicate bi se mogle opisati kao dostojanstvene milosnice koje su veoma bri ljivo birale svoje gospodare. Rad na crno S druge strane. Lupae ili "vu ice" obilazile su parkove ili perivoje. ili zbog novca. realno je pretpostaviti da je velika ve ina pripadala neregistrovanoj kategoriji prostitutki. Zanimljivo je da imena ena koja nalazimo na stranicama rimskih pesnika pripadaju uglavnom enama iz ove grupe. doris su praktikovale da se uvek pojavljuju nage.Ponekad su javne ku e bile izuzetno luksuzno ukra ene. zatim scorta erratica - . Pored seksualnih zadovoljstava. Mnoge od njih poticale su iz dobrih porodica. kao i mogu nosti da su u datom trenutku mogle napustiti prostituciju.ali po svemu sude i nisu dostizale svoj gr ki uzor.

a i njihova prodaja za tu svrhu. zajedno sa Forumom i Kapitolom. prostitutke koje su mu terije sa ekivale na putevima. Sude i prema Pompejima i Herkulanumu. pored prostitutki koje su se na to slobodno odlu ivale zarad zadovoljenja sopstvenih prohteva ili potreba. sagradio cenzor Gaj Flaminije Nepos. ili "koko ke" su spajale bludni enja s plja kom. koja se nalazila izme u bre uljaka Eskvilina i Celija. da su. alosne bludnice koje su dobile ime po jeftinom pi u blitum koje se pilo po bednim kr mama. god. prostitutke na samom dnu hijerarhije. u dana njem zna enju. i u Rimu je postojao kvart koji je bio glavno steci te prostitutki i javnih ku a. Pri svemu tome. bilo mesto gde se svakodnevno okupljao najve i broj ljudi). u blizini Circusa maximusa. pre n.klasi ne uli arke. treba imati u vidu dve injenice .glavnom severnom drumu u gradu. I drugo. odnosno ulici. Jo jedna erotska freska iz javne ku e u Pompeji. To je bila etvrt Suburra. tu su bile i quadrantariae. ve inu ipak inile kupljene ropkinje. da to sve treba posmatrati i u kontekstu zakona.najpre. u kojima je svakodnevni ivot naglo . koje su se prodavale za najbednije sume. gallinae. kojim je bilo dozvoljeno iskori avanje robova i u seksualne svrhe. odnosno Marsovog Polja (ono je. Kona no. forariae. Postojala je jo jedna etvrt koja se nalazila u Vicus Patriciusa . blitidae. Rimski Sen-Deni Kao i u dana njim gradovima. Tre i centar njihovog okupljanja predstavljao je prostor izvan gradskih bedema. Ime je dobila po Circusu Flaminiusu koga je 221.e.

Posebnu kategoriju predstavljale su plesa ice. blizak Neronovom dvoru. iako realan. jer su to jedino mogli platiti . najatraktivnije i najegzoti nije bilo je povezano sa najvi im dru tvenim slojevima u Rimu. Prodavale su obe vrste usluga po kojima su bile poznate: eroti ni i izazovni ples. zadr ala se u raznim delovima sveta sve do dana njih dana. I bez ena posao cveta Drugi vid rimske prostitucije odnosi se na svet homoseksualnosti u Rimu. va nu ulogu imao je i ples. koje su sa raznih strana Carstva dolazile u Rim. ali i seksualni odnos. nego i u provincijama). masovan. rezultiralo i ve om cenom njihovih usluga. Sve je to rezultiralo time da je. bez obzira na cenu. U svemu tome. to je. bio je prinu en da zbog klevete svemo nog prefekta pretorija Tigelina. jer se radilo o egzoti nim enama koje rimski mu karci nisu poznavali i koje su ve samo time pobu ivale mnogo ve i interes od uobi ajenih rimskih prostitutki. po udu i elju za seksualnim odnosom. nije dostigao dru tvenu slobodu koju je imao u gr kom svetu. ta sklonost ka atraktivnim i egzoti nim enama. koji. iako aristokrata. koji je raspaljivao strasti. Naravno. prvi put neko susre e. pa su zbog debelih naslaga vulkanskog pepela svedo anstva ostala do danas nedirnuta. . Uostalom. naravno. Mo da najbolju sliku o tom svetu pru aju dve knjige: Apulijev Zlatni magarac i Petronijev Satirikon (Petronije. po svemu sude i i drugi gradovi (ne samo na italskom tlu. na primer. Jedno vreme. koje po Reljef u mermeru iz Pompeja. Njihova cena generalno je bila mnogo ve a od cene navedenih klasi nih prostitutki. izvr i samoubistvo).Rome. i nimalo prikriven.prese en erupcijom Vezuva 79. potra nja za njima bila najve a.bogati. sve ono najlep e. godine. posebno se bile cenjene plesa ice iz panije. sledili su uzor "Majke gradova" .

Jedan od glavnih likova vodi svuda sa sobom svog "brati a". jednoj droci je platio as da mu ustupi svoju sobu i ve mi je gurnuo ruku tamo i da nisam bio ja i gadno bih se proveo. hteo je da me siluje". . iako sam se opirao iz sve snage... ali on mrtav hladan.Onaj tvoj "brat"... Ja. .. . sa kojima se oni susre u: .. nego sam ti ja slu io za "brati a" u parku. ..vratih se u svoju sobicu da najzad u ivam u njegovim poljupcima bez opiranja....Ti rasturena mu ka kurvo to rupom opslu uje okolo! Freska "Vaganje falosa" iz ku e Vetija Askilit mu besno odgovara: u Pompeji..Ti da meni govori . kao hiljadu mrtvaca.. . ...nisi nikada uspeo da sredi pristojnu ensku.. onaj to stalno ide sa tobom.. de aka koji mu slu i za seksualno zadovoljenje: ...U e neka peder ina.. uv i ovo unesoh se Askilitu u lice i povikah: . to jest. najgora bitanga koju sam ikada video.. O neosetljivosti homoseksalaca na enske ari ilustrativno svedo i konstatacija: .lutao sam po celom gradu.. .de ak sede na krevet i stade plakati. kao ovo derle sada u kr mi. a onda me zapljuva svojim ogavnim poljupcima. . ve odavno sam hteo da se otka im od te dosadne nabiguzice..Stvarno nisi znao da pedere zovu pe kirima? Na to e Kvartila: . bogatog oslobo enika i tipi nog skorojevi a koji te i da luksuzom i gozbama podra ava aristokratiju). Onda me jo i na krevet povali.. I onda me je proveo kroz najmra nije sokake i onda izvadio pare i po eo da mi tra i onu stvar. Dr ao sam de aka u zagrljaju vrsto... doma in. one verno odslikavaju i svet homoseksualizma koji se sre e u svakodnevnom ivotu. Nave emo jedan broj zanimljivih doga aja. kada mi pri e neki ozbiljan ovek. ti koji . kao da ga nikada ne u pustiti u ivao u ispunjenu svoje elje da bi mi i najsre nji pozavideli.Kako dogodov tine sitnih avanturista u proputovanju po Italiji ine osnovu sadr ine Satirikona (pored Trimalhionove gozbe... i on mi se ponudi da mi poka e put do na eg svrati ta...i kad ti je taj ivuljak bio u punoj snazi . uleteo je malopre u sobu i navalio. Taman da mi svr imo.. .Za ovaj nagli raskid kriva je moja uspaljenost.dr ala mi je ud.

ustadoh i pri oh de aku i apnuh mu na uvo dok se pretvarao da spava: .sti e novo poslu enje: d inovski poslu avnik sa mnogo raznovrsnih kola a... deluje nestvarno i uzvi eno. Taj kad ju e po ne..... Usred se uzdizalo remek delo poslasti arske ve tine .... kod kojih se radi o bludu i razvratu najgore mogu e vrste. jedan od najzna ajnijih careva u istoriji Imperije) i njegova homoseksualna veza sa prelepim mladi em Antinojem. Ovim ilustracijama treba dodati podatak da su i brojni rimski carevi bili poznati po svojim homoseksualnim avanturama i aferama... Tre e no i. Na kraju se pojavi gomila ogromnih crnaca.. .ogromna figura Prijapa od testa.O besmrtni bogovi.. opet u pogodnom trenutku. iji je pozama ni ud odolevao teretu grozdova i svakovrsnog vo a oka enih na njega..... jednim potezom me okrenu. ako ovom usnulom detetu ugrabim potpuni sno aj i ponesem najve u slast za kojom udim. Meni pri e jedan od njih. pa uzjaha mog druga i stade da ga obra uje cmakanjem i onom svojom dupetinom..Smesta jedan pe kir i za Askilita! Samo to to re e. U pomo mu je pri ao jedan rimski vitez. ..... . ona jebiguzica promeni paripa. a koga je Senat zbog stalnih me usobnih sukoba odbio da posmrtno deifikuje (uzdigne me u bogove).. Hadrijan je svog ljubimca od koga se nije odvajao deifikovao posle njegove smrti. Hadrijan (117-138. Za razliku od ve ine ostalih careva. za tu sre u da u mu sutra najlep eg makedonskog drepca asturske krvi. verujem da sutra svr i. kome su bile strane rimske tradicije i obi aji. oko njega se skupila silna gomila pljeskaju i mu s priznanjem i strahopo tovanjem: otegao mu se onaj toliki da je on izgledao kao visuljak sopstvenom udu.. pa su njegove statue izra ivane prema helenisti kom uzoru idealizovanih predstava bogova i postavljane na raznim stranama sveta.. zatim upih svoje usne u njegove. Prvo ispunih ake njegovim mle no belim prsima.. . Kosmopolita po ube enju. da najzad sjedinim sve svoje udnje u onom vrhuncu. i onda mi razvali guzove. pokri ga svojim pla tom i odvede svojoj ku i da bi sam u ivao u takvom zgoditku.. Kad odnekud istr a neki gola koji je bio izgubio odelo.

veka).. po povla enju na ostrvo Kapri.. a kojima je davao da mu si u spolni ud i prsne bradavice. posebno je u ivao u silovanju de aka. ve spominjani car Elagabal. scene. pretvorio u nevi eno udovi te (Avgust je na umoru izgovorio re i "Jadna li naroda rimskoga. Eliot. Epilog: Eros i Tanatos ta e . kad se vi e ceni snaga uda nego snaga uma! Prvi savremeni pisac koji e shvatiti zna aj Petronijevog Satirikona bio je T. To su mu osmi ljavali stru njaci za protivprirodni blud (perverzije koje se opisuju u istorijskim izvorima su u toj meri mu ne da ih ne emo ni navoditi). asti.). koji moze oduzeti. a kasnije i bog svojim porocima i sru enim stubovima ponosa i patricijske telesne ljubavi. Ciceron i ostali najsmeliji posmatra i onovremene ali i vratiti polnu mo . izme u ostalog. s e njom se osvr u prema idealizovanoj pro losti predaka i konzervativnom republikanskom Rimu ("kada je svako po teno radio svoj posao u te nji za op tim dobrom. tako i spomenuta evropska . Iako je Petronijeva erotika bezazlena (u pore enju sa neobuzdanom erotikom u evropskoj knji evnosti prvih generacija 20. Nave emo samo dva podatka koja ilustruju u asne krugove njegove paklene po ude: dok je fizi ki bio u stanju. koji e do i pod tako polagane zube") posve eno nastranim zadovoljstvima sa devoj icama i de acima. Prvo je bio seosko Rim".oli enja perverzije Me u najmonstruoznijim vladarima nave emo samo dvojicu.Carevi .. Za razliku od nekih drugih. kao oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. Eliot jedini shvata da. ve ni Rim osu en na starenje i umiranje. koji je. S.koja jo nisu prestala da sisaju maj ino mleko. On se. Svakako najpoznatiji je bio car Tiberije (14-37). jasno ukazao da je "Ve ni kao nakaza. ali je zbog Herine ljubomore ro en On je. kao niko drugi do tada. vekovima preno ena rezervisanost prema njemu traje sve do druge polovine veka. Ili. robovlasni ki Rim Carstva. bio osu en da stari me u bo anstvo plodnosti. ovo je samo manji deo pri e o prostituciji i izopa enostima rimskog dru tva. otvarao javna kupatila za narod. da bi se "snadbevao" mu karcima. iako svesni da se Rim kotrlja na nizbrdici ka propasti.. dobrovoljno se podvrgavaju i vo stvu malobrojne elite prosve enih. kao to je kod Petronija. A onda su po udu njegovog omlitavelog tela zadovoljavala deca (. Naravno. i po tenih vo a"). koji moderno srljanje u blud i seksualno orgijanje Evrope tuma e kao razo aranost i prkosno tra enje izlaza iz otu enosti. O svemu tome mo da najbolje govori Petronijeva konstatacija: Prijap je sin Dionisa i Afrodite.

"umornu.html Ve u ranom srednjem veku. a istori arima poznat i kao "poslednji viking". Severni narodi . ta eli . Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell. godine).elim da umrem. koja se irila od Dnjepra i ju nih stepa. 1995.Danci. Foley. E. uveni Harld Hardrada (vladao 1015-1066. J. Hawley.about.zemlja gradova. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory. 1994. . Women in Antiquity.erotika simboli e uzdrmanu kapitalisti ku i imperijalnu Evropu. R. 1969.html http://www. M. H. Fantham. (eds. & Williamson.com/library/bl/uc_geary_pompeii.) London: Routledge. Roma Amor. iako su kontakti sa Skandinavijom ostali veoma bliski i duboki.edu/classes/JKp. osaka enu i ve prestarelu. Women in the Classical World: Image and Text. sve do same mongolske najezde. Prva iz letopisa nama poznata ruska dinastija bila je loza Rjurika (vladali 862-879. godine). B. norve ki kralj i neuspeli konkurent Viljamu Osvaja u. & Levick. (eds. Sveji.Sibila. Rijeka: Otokar Ker ovani.) London: Routledge.perseus. 1998. po ev od IX/X stole a.ie/~classics/96/Dauphin96. Oxford: Oxford University Press. pa do severnih uma i obala hladnog Belog mora. isto ni Sloveni su imali mnogobrojne gradove. Oni su svoju otad binu. et al. nazivali Rusija ili Rus´ (rus. S. ak je postao i njegov zet. osu enu na neizvesno beznade no starenje bez smrti": . / ).ucd.htm http://www.P. Norve ani su je zvali Gardarika . The Sacred and the Feminine in Ancient Greece. Marcade. vikin kog porekla. Ova dinastija se potpuno slovenizovala ve u tre oj generaciji..tufts. slu io je u gardi kod ruskog kneza Jaroslava Mudrog (vladao 10191054).

Osim tog grada. Novgorod nije posedovao samo manju teritoriju uz gradske zidine. Ve 1196. glavni takmac Kijevu zadugo je bio . Tatarska najezda nije do la do novgorodske zemlje. pa i nemire vezane za nestabilnu kne evsku vlast. U slu aju da knez vi e nije zadovoljavao.Novgorod. Rusija je u la u doba feudalne raspar anosti koje je potrajalo sve do po etka XVI stole a. koji je nosio zaslu eno zvanje "majka ruskih gradova". koji je isklju ivo imao ulogu vojnog vo e (poput italijanskih kondotera) i za to dobijao odre enu platu. nego je imao i ogromne zemaljske posede . Grad od drveta Drvo se od samog osnivanja Novgoroda koristilo za izgradnju grada i gradskih . ruska zemlja je imala dosta va nih gradova. Novgorodsko ve e (rus. kne evi Rjurikovi i su priznali povla eni status Novgoroda. U ovo vreme. Ali. novgorodsko ve e je biralo drugog kneza. Godine 1054. poput gradova Ganze. sve ruske zemlje su pre ivljavale razli itu sudbinu: okupaciju Tatara i Poljaka.Kijev je bio prestoni grad rjurikovi ke Rusije.Novgorodsku Zemlju (slika 1). ) je sâmo imalo pravo da bira kneza iz dinastije Rjurjikovi a. Me utim. feudalne ratove. Novgorod je verovatno bio grad koji je imao najbolju sudbinu. Slika 1: Karta srednjevekovne Rusije: braon bojom je obele ena teritorija Novgorodske Zemlje. Severne Italije ili Dubrovnika. a sna na vojska je pomagala gradu da se obezbedi od poku aja nema kih i vedskih krsta a da vrate " izmati ki grad" u lono katoli ke crkve. za razliku od njih. Grad je funkcionisao kao "trgova ka republika".

samo zatrpavali zemljom ostatke starih zgrada.esti po ari. U ovaj grad stizali su fino italijansko staklo i tanka kineska svila. jer daje ta nu hronologiju svakog sloja. Zato bi se naredni slojevi .popravke postavljali direktno na staru kaldrmu. Daglasa. dokazao i to da irina popre nih godova na drvetu zavisi od toga kakva je klimatski bila godina kada je drvo dobilo taj god. U ovim uslovima stambena jedinica se pravila na sprat. Zbog estih ki a i snega ulice su morale da budu poplo ane. otprilike. Otuda ove slo ene strukture na arheolo kim iskopavanjima izgledaju. lo a strana ovakvog izbora gra evinskog materijala bili su .komunikacija.tanak god. ali i izvoza. ponavljaju i isti postupak. jo vi e obogatilo arheolo ku stratigrafiju kompleksa Velikog Novgoroda. To se radilo na taj na in to su graditelji velika brvna stavljali du ulice i fiksirali ih sa strane manjim kolcima. Od drveta se pravila ne samo kaldrma. Ovako velike ku e su igrale va nu ulogu u uslovima o tre i hladne zime. Vatra je uni tavala pojedine ulice grada skoro 20-50 godina. . krzno. koji je radio sa ameri kom sekvojom. Razvijeni zanati i razgranata trgovinska mre a bili su temelj novgorodske privrede. prosto.naslagana drva. Novgorodska Zemlja je bila uglavnom pokrivena gustom umom i donosila je krzno i med. To je.debeo. dok je ogromna ve ina zgrada bila od drveta. jednom u deceniji. sa Bliskog Istoka i Vizantije. zahvaljuju i novgorodskim kaldrmima. a tale i ambari su se gradili dovoljno blizu ku e. Sibirski seljaci su zadr ali ovaj na in izgradnje ku a sve do po etka XX veka. Zanatska proizvodnja uglavnom je bila orijentisana na potrebe pija ne prodaje. a zatim pravili nove. kao . Ovaj metal se pravio od mo varskih ruda. Zahvaljuju i velikim prostorima i velikoj koli ini drva u Novgorodskoj Zemlji ak su i seljaci imali velike ku e. Dendrohronologija Dendrohronologija je metoda bazirana na radovima A. po to bi po ar kona no bio uga en. Ovaj nau nik je. na istom mestu. Dendrohronologija je izuzetno bitna u novgorodskim uslovima. pored ve poznate mogu nosti da se utvrdi apsolutna starost drveta. ume i mo vare su bile bitne i za organizovanu proizvodnju gvo a. vosak. Novgorodske pijace su bile pune trgovaca iz severnih germanskih zemalja. Glavni izvozni artikli bili su med. lan i lanena tkanina. Kamen i malter su upotrebljavani isklju ivo pri izgradnji spoljnog utvr enja i glavnih crkvi. Stihija obi no ne bi razorila sve do temelja i ljudi su. opasane ogradom od debelog i visokog kolja. Me utim. s tim da se itava ovako izgra ena oku nica pokrivala zajedni kim krovom naslonjenim na ogradu. no i ve ina zgrada u Novgorodu. naravno. Kombinacija godova je jedinstvena za nekoliko godina i u istim klimatskim uslovima je potpuno identi na za svako pojedino drvo koji je ivelo u isto vreme. uz upotrebu drvenog uglja. Jednostavno: suva i hladna godina . Kulturni sloj u uslovima novgorodske klime je rastao prili no brzo i drvena kaldrma polako se spu tala u mekano i vla no zemli te. topla i dovoljno vla na . Drvena kaldrma je neprocenjiv izvor za dendrohronolo ko datovanje Novgoroda.

a dao je vi e remek-dela za crkvene i profane potrebe. Zanimljivo je da su Novgorodsku elitu. trgovci Novoroda su izvozili katance (slika 2). pregradnog emajla. Naro ito popularna zlatarska tehnika bila je tehnika tzv. . U ovoj tehnici na pole inu zlatnog predmeta su se lemile tanke zlatne ice . emajl se topio i arene boje su zauvek ostajale na povr ini zlatnih ogrlica. majstori su koristili i tehniku filigrana i crnjenja. po skupim i upadljivim predmetima mu kog nakita . Zlatarski zanat je primao je uticaj vizantijskih i persijskih majstora.emajl. kao i oru je: duga ke ma eve i lagane i vrste pancirne ko ulje od prepletenih eli nih karika. omota crkvenih knjiga i ikona. Izme u njih se stavljala staklasta boja . prstenja. nau nica.pregrade.kai evima od zlatnih kop i (slika 3). zagrevanjem. koja je uglavnom i upravljala gradom preko ve a. Osim emajla. Nakit su nosili i mu karci.Grad zanata i trgovaca Od gvozdenih proizvoda. Slika 2: Omiljeni izvozni proizvod novgorodskih zanatlija gvozdeni klju evi i katanci. nazivali trista zlatnih pojasa.

pokrivene emajlom. Grn arski zanat je davao tzv. est proizvod novgorodskih staklara.lonce. Grn arsko kolo se na iroko koristilo ve od X stole a. svetlo i tamno plave. svetiljke i umivaonike. Gra evinari su znali i za crep. ute. Kao specifi ni novac.5 cm. Slika 4: Raznobojne perlice. Kijevske "grivne" su bile u obliku izdu enog . jer su u to vreme i drugi ruski gradovi u upotrebi imali sli ne predmete u funkciji novca. u manjoj meri i stakleno posu e. kr age. U Novgorodu je nosila gr ki naziv plinfa. Za ukras u gra evinarstvu su koristili arene kerami ke plo ice. koristili su "grivne" . Ovo nije sasvim neobi no.perle i narukvice. Proizvo eno je. narodno su e . zdele. Tako. Od stakla su zanatlije uglavnom pravile nakit . Grad udnih nov i a Stanovnici srednjevekovnog Novgoroda poznavali su monetarni promet.Slika 3: Zlatne kop e za mu ke pojaseve. crne. zelene i braon boje (slika 4).male srebrene poluge utvr ene te ine. ali ono zbog svoje skupocenosti nije bilo u irokoj upotrebi. Od tog istog vremena bila je u upotrebi i opeka koja je bila pravljena u obliku kvadra osnove 30 x 30 cm i visine 2.

a za svakodnevnu trgovinu koristili su sitne kovanice. Nalzi kao to su drvo. Slika 6: Potpuno o uvana ko a cipela iz XI veka. Za manje transakcije. dugotrajna arheolo ka iskopavanja ovde znaju da iznedre retke predmete koji sigurno ne bi pre iveli tolike vekove u suvljem zemlji tu drugih gradova. Slika 5: Srebrna estougaona "grivna" . arheolo ki nalaz iz Novgoroda. koje su pravili od spljo tenih odse aka srebrne i bakrene ice. kao i obi ni opanci. Ba zato.osnovna moneta srednjevekovnog Kijeva. udnovata arheolo ka otkri a svakodnevnice Sada je trenutak da pristupim tom fenomenu lokaliteta Novgorod. ko a. da je.rublja). otrubleni) komade grivne (otuda i dana nji naziv za rusku monetu . dok su novgorodske imali oblik tapi a. pa i tkanina iz XI stole a nisu retkost u novgorodskom arheolo kom kompleksu! Ko ne cipele (slika 6) i izme.estougla (slika 5). Zemlji te je toliko zasi eno vlagom. bili su popularni kod svih stanovnika drevnog Novgoroda. Grad Novgorod je bio izgra en na vla nom i mo varnom tlu. zahvaljuju i upravo tome. koristili su stanovnici Novgoroda odse ene (rus. truljenje organskih materijala u njemu bilo izuzetno sporo. koji nam daje pravo da ovo nalazi te nazovemo arheolo kim udom i da ovaj grad-spomenik postavimo rame uz rame sa Pompejima i Herkulanumom. .

Oni predstavljaju i jedinstvena materijalna svedo anstva o prehri anskoj religiji Slovena. Posebno va an kuriozitet predstavlja jo jedna arheolo ka informacija: samo nekoliko kilometara od Novgoroda otkriveno je i pagansko svetili te koje je bilo posve eno bogu Perunu. To je upravo stoga to ve ina ovakvih nalaza dugotrajnim boravkom u zemlji . Slika 7: O uvani komadi originalne tkanine iz XI veka. Novgorod. U srednjevekovnom Novgorodu. drvo se iroko koristilo u svakodnevnom ivotu obi nog oveka. tkanina jedanaestog stole a se dobro sa uvala i nije istrulila kroz vekove (slika 7). Mo da i najbitniji za arheolo ko prou avanje srednjevekovnog Novgoroda su drveni proizvodi. arheolo ka iskopavanja na razli itim naseljima esto ne uspevaju da otkriju detalje koji svedo e o svakodnevnici ljudi iz pro losti. U najstarijim slojevima ovog naselja otkriveni su predmeti drevnog slovenskog kulta paganski idoli (slika 8). Naime. . to nam daje jedinstvenu mogu nost da pratimo ovaj ivot u svim detaljima.propadne.Tako e.

ka u istorijski izvori. jula 1951. Me utim.Slika 8: Drveni idoli iz Novgoroda. za pisanje se koristila brezova kora. godine arheolozi su otkrili prvo takvo "brezovo pismo" (slika 9). crta i reza.. ali i ona se esto nalazila pod uticajem drevnih tradicijskih uzora. U srednjevekovnoj Rusiji. aljkavi ak. Zahvaljuju i tome. . retka arheolo ka svedo anstva rane slovenske religije.do kasnog srednjeg veka) bio pismen! Pismenost nije imala eksluzivno sakralni zna aj.. narod je u itavoj Rusiji sve do mongolske najezde (a u Novgorodskoj Zemlji i mnogo du e . O tome svedo i esta pojava solarnih znakova i tropleta. svakodnevne potrebe. Tek 26. do po etka arheolo kih iskopavanja u Novgorodu. otkuda to znamo? Za razliku od katoli kih zemalja. Ljubomorna ena. nije bio poznat nijedan primerak narodne srednjevekovne pismenosti u svakodnevnoj upotrebi. ve se iroko koristila i za obi ne. na relikvijama sve vi e dominira pravoslavna simbolika. U kasnijim slojevima. crkvena slu ba i crkvene knjige bile su na jeziku koji je bio izuzetno blizak i dobro razumljiv obi nom narodu. ali i drevnoj prehri anskoj tradiciji pismenosti tzv.

tzv.brezova kora sa o uvanim pismenima. a najmla e iz sredine XV veka. "brezovo pismo". Naime. prona eno je vi e od 700 ovakvih natpisa na brezovoj kori. za svakodnevno bele enje trenutno va nih informacija. Novgorod. kada je u iru upotrebu u ao . za to "pisala" imaju gornji kraj pro iren i zaravnjen? Arheolozi su otkrili obja njenje i za ovo: novgorodski trgovci ili zanatlije nisu koristili samo brezovu koru za bele enje. Me utim.Slika 9: Izuzetno arheolo ko otkri e iz Novgoroda . Od tog vremena pa sve do danas. bakra ili kosti (slika 10). pravili su . koje se pravilo od gvo a. Najstariji zapis "brezovim pismom" koje je do sada prona eno poti e iz XI stole a. XI vek. Kako se to pisalo na brezovoj kori? U ovu svrhu kori eno je posebno "pisalo".papir. Slika 10: etiri primerka "pisala" od kosti i metala.

kao to su ljubavna pisma zaljubljenih. Na primer. a u slu aju potrebe napisano su brisali sa drugom tupom povr inom pisala. Kao i moderni u enici. Fantasti ni kuriozitet predstavlja jedna alba gnevne supruge na bezobraznu svekrvu "koja je poslala drugu enu njenom mu u dok se nalazio van ku e. Udubljenja u da ici su punjena voskom. Tragove razli itih poslova obi nih ljudi sa uvala su "brezova pisma". Cere su koristili i mali Novgoro ani i to . Slika 11: Cere.drvene da ice. na njegovoj glatkoj i mekanoj povr ini su istovetnim "pisalom" bele ili svoje zapise. oni nisu bili ba uvek naro ito vredni. tako e. a dalje je mali an naslikao velikog konjanika sa kopljem u ruci (slika 12).. I drugi de ji crte i su. Njih su nazivali cera (slika 11). bele ili su posu eno i nevra eno. koju su prepisivali aci u koli. "Brezova pisma" su sa uvala i svedo anstva o emocijama obi nih stanovnika grada. gra ani su bele ili podsetnike za kupovinu na pijaci. pismenost je bila ra irena u svim slojevima novgorodskog dru tva.za svoje prve asove pisanja. Kada bi se on ohladio. drvene da ice nalivene voskom. jedno od takvih kolskih ispisivanja azbuke prekinuto je na pola reda. O uvani su tako vanredni tekstovi. sa udubljenjem. kori enje za svakodnevno pisanje. trgovci su bele ili svoje trgova ke operacije. . Seljaci su se dopisivali sa svojim gospodarima u gradu o razmerama da bine. na poslovnom putu"! Do na eg doba je do la i obi na azbuka. prisutni me u "brezovim" tekstovima. sudije u sudnici su se tokom saslu anja dopisivali o na inu vo enja istrage.. Kao to sam ve spomenuo.

Detalj crte a (sredina). i po etkom 13. pored ostalog. . amateri. flaute i metalne drombulje . kona no daje nove i vredne podatke za prou avanje etnogeneze ruskog naroda. poput onih koje i danas ostavljaju vernici u crkvi. Gudok je potpuno identi an fidelima koje su svirali u francuskim. Dosad je prona eno etiri vrste muzi kih instrumenata . I pesma i igra. uvene po svojim izuzetnim predstavama. Zanimljivo je da je u Novgorodu ve u XI veku po eo da se formira dijalekat staroruskog jezika koji se prili no razlikovao od vladimirsko-suzdaljskog dijalekta (koji je. dok su Novgoro ani izgovarali co. Kod Oliseja Gre ina su prona ene i narud bine za slikanje. Spasa na Neredici. Prona eno je vi e komadi a brezove kore sa imenima. godine arheolozi su istra ivali ku u i dvori te sve tenika -ikonopisca Oliseja Gre ina koji je iveo i radio krajem 12. udaljeniji od spomenutog vladimirsko-suzdaljskog dijalekta nego svi drugi jugozapadni dijalekti. a i druge zabave "Brezova pisma" nisu jedini izvor za prou avanje kulturnog ivota stanovni tva srednjevekovog Novgoroda. kada naru uju slu bu za pomen du i ili za zdravlje svojih bliskih. italijanskim. stole a. pa ak i deca. Gusle su obi no imale 5 ica. a ritmi kim tipkanjem jezi ka se menjao zvuk.gusle. Debeli deo vargana su dr ali u ustima tako da je jezi ak virio iz usta. prema stru njacima. engleskim i nema kim gradovima i selima tog doba. kolevka savremenog ruskog).Slika 12: De ji crte konjanika na brezovoj kori (levo). Novgorodski dijalekat je.vargani (slika 13). koji su se kasnije razvili u ukrajinski i beloruski jezik! Nave u jedan primer za to: na severoistoku i na jugozapadu Rusije govorilo se to ili ta. Tokom iskopavanja 1973-1982. Duvanjem du vargana dobijao se zvuk. Nije "brezovo pismo" samo spomenik kulture i bitan istorijski izvor: ono je dalo i unikatnu mogu nost filolozima da istra uju ruski jezik ranog srednjevekovlja. Ovo. to je kuriozitet. a svirale su se sa svih 10 prstiju leve i desne ruke. Fragmenti smotanog "brezovog pisma" (desno). koje su pomogle da se doka e upravo njegovo u e e na radu na freskama crkve Sv. Instrumentalna muzika je bila prisutna na veseljama i proslavama kao i u svakodnevnom ivotu. Svirali su je profesionalni muzi ari. Gudok je obi no imao 3 ice i njega su svirali sa povodcem. gudoki.

naro ito epske pesme uz gusle. gudok i vargan.Slika 13: Srednjevekovni muzi ki instrumenti iz Novgoroda: gusle. Guslarska muzika. od glagola . nasuprot skaskama. su pre ivele po selima biv e Novgorodske Zemlje sve do XX veka. Folkloristi XIX i XX veka su sakupili veliku koli inu takozvanih bilina (rus.ne to to se stvarno desilo. Najstarije gusle su na ene u slojevima iz XI veka. kada su polako pre le u folklorne ansamble. Ovde se arheologija dobro dopunjava sa svedo anstvima folkloristike. Slika 14: Pozori ne maske putuju ih glumaca iz . bajkama). tj.

poseban opus ruskih epskih pesama. srednjovekovni Novgoro ani su voleli i pozori te. Ovaj opus bilina opisuje doga aje X-XIV veka. Slika 15: Figurice za igre na sre u i potpuno o uvana ahovska tabla. pa i celu ahovsku tablu (slika 15)! Biline Biline. Biline kasnijeg vremena opisuju doga aje XIV-XVI veka: podvige i ivot uspe nog i po tenog trgovaca Sadka. nego i razli ite dru tvene igre. Sve je . Biline sadr e juna ke. Slobodno vreme u srednjovekovnom Novgorodu ljudi su provodili ne samo uz muziku i pozori te. Dobrinje Nikiti a i Aljo e Popovi a. opisuju ivote i podvige srednjevekovnih vitezova Ilije Muromca. Osim slu anja bilina. u kujnika (re nog pirata) Vasje Buslajeva i poznatog avanturiste Hotena Bludovi a. koje su ovi histrioni pravili od brezove kore ili ko e. kao i figurica za ah i dame. mitske i humoristi ke motive i slu e kao bitan izvor za kulturnu istoriju srednjovekovnih ljudi. U Novgorodskoj Zemlji je prona eno vi e razli itih maski za glumu (slika 14).srednjevekovnog Novgoroda. Kraj Zemlje Novgorodske . Putuju i glumci su davali predstave na pijacama i trgovima za vreme va ara i praznika.po etak Rusije Novgorodska republika je imala sudbinu tipi nu za ve inu trgova kih republika. Arheolozi su otkrili vi e kockica za igre na sre u. kao i njihovog kneza zvanog Vladimir Krasno Sunce.

simbol nezavisnosti grada . .i lo dobro dok je bilo pravde i zajedni kog u e a u gradskom ve u svih slojeva dru tva. 1879. koja nije imala dovoljno svog hleba. Godine 1478. . Moskva se ve davno bavila okupljanjem svih ruskih zemalja i sudbina Novgoroda je bila neizbe na. Ovo je unelo u novgorodsko dru tvo pukotinu koju su ve to iskoristile agresivnije kom ije. Moskva je od 1328. . ito je bilo preko potrebno za itavu Novgorodsku Zemlju.umetni ka predstava istorijskog doga aja iz 1478. : .bilo je skinuto i odneto u Moskvu (slika 16). : . . U XV veku socijalna diferencijacija je toliko porasla da su u e e u upravljanju gradom potpuno zauzeli najmo niji ( itaj: najbogatiji) gra ani. Zvono novgorodskog ve a . moskovski knez je imao u rukama i drugi mo ni instrument . Veliki Novgorod je kona no bio pripojen Moskovskoj kne evini.trgovinu itom. . Aleksej Timofejev istori ar Moskva Preporu ena literatura: y y . Slika 16: Pad Novgoroda . godine. Ovaj in je bio izveden bez ratne konfrontacije. Osim brojnih simpatizera ideje ruskog jedinstva pod vla u Moskve. . mada su jo itavih sto godina moskovski kne evi morali surovo da se bore sa lokalnim separatizmom. godine postala i crkveno sredi te svih ruskih zemalja sedi te ruskog mitropolita. 1968. kada je Novgorodska Zemlja pripojena Moskvi. M.

.ac. . : : Preporu ene Web stranice: http://arc. . . . : . . : .ru/novgorod/ art_archaeology/russian/art_arc.kiev. . 1976. . 1991. : . . : . . XIV-XV . . . .ru. . 1992. . 1950. . XII-XV . . 1978. .ru/ http://archaeology. 1924.html http://www. 2 . : .ru/proekty/ostu/charts. . . : . .hrono. . 1976. . 1971.novgorod. No. . . : : .y y y y y y y y y y y y . . . .ua/russia/novgorod. . . 1980.html Slika 1: Srpski kraljevski grb sa dvoglavim belim orlom i etiri slova S (ili - . 1947.novsu. 1939. . . 1997. XIII . . . . : .htm http://copy-www. . .

jer zapadna heraldika nije znala za slova u grbu ve samo za geometrijske figure i slike iz prirode. francuski heraldi ar Vilton je ova slova proglasio za ocila. nikejski car Mihaijlo VIII Paleolog je oslobodio Carigrad od krsta ke okupacije i za grb obnovljene Vizantije je uzeo crveni tit sa zlatnim krstom i etiri zlatna slova V. kako to ka e Gerola. Vizantijski tit Prvu vizantijsku zastavu je napravio car Konstantin Veliki (ro en 274. Francuski stru njak lumberger navodi da su carevi iz francuske porodice Kurtne za grb Latinskog carstva uzeli Konstantinov steg. po eo je da se u srednjem ocila). po etnim slovom Srbije (slika 5). Ovaj grb se u heraldici kra e zove vizantijski tit. dvoglavi beli orao u poletu i tit sa krstom i etiri znaka u obliku slova "S" vode poreklo od dinastija Nemanji a i Lazarevi a. U vizantijski kulturni prostor sti u 1204. Zato je za prou avanje na e heraldike potrebno da se prvo napravi pregled vizantijske heraldike i najvi ih dvorskih titula. dr avna zastava Vizantije. stavili ga na tit i dodali mu etiri zlatnika sa krsti ima (slika 3). ovi heraldi ki simboli su nastali nezavisno jedan od drugog. Godine 1402. Tako je nastao uveni konstantinov steg. Nakon pada Carigrada Komnini su osnovali Trapezuntsko carstvo u Maloj Aziji. ali za razliku od vizantijskih. Kao i u Vizantiji. Upravo oko ovakve interpretacije postoje neslaganja me u stru njacima. Latinsko carstvo. Ja smatram da su vizantijski i srpski tit nosili po etna slova svojih dr ava. Tek u XVIII veku. godine. Dva glavna elementa srpskog grba. odnosno od vizantijskih dinastija Komnina i Paleologa (slika 1). koje se u staroj srpskoj azbuci zvalo slovo. Stefan Lazarevi je od vizantijskog regenta Jovana VII dobio titulu despota i po ugledu na vizantijski tit uzeo za grb Srpske Despotovine crveni tit sa srebrnim (belim) krstom i etiri znaka u obliku S.pobedio. . despota. po etnim slovom Vizantije (slika 4). Osnovni znaci krsta kih grbova bili su tit sa krstom i etiri figure izme u krakova. srpski simboli su imali sre u da se pre ta no 120 godina spoje u grbu obnovljene Kraljevine Srbije. Slika 2: Konstantinov steg. godine pred bitku sa rimskim pobunjenicima video na nebu krst i re i: "U ovom znaku e pobediti!" Odmah je stavio zlatan krst na crvenu kvadratnu ratnu zastavu i . u Ni u. a za grb. Godine 1261. uzeli zlatnog dvoglavog orla u poletu na crvenom polju.Srpski grb. zajedno sa srpskom dr avom. veku razvija pod uticajem Vizantije. Grbovi su po eli da se razvijaju kao identifikacioni simboli krsta kih trupa u XII veku. iako u to doba grbovi jo nisu postojali (slika 2). kada su krsta i osvojili Carigrad i proglasili tzv. Euzebije navodi legendu po kojoj je Konstantin 312. sevastokratora i kesara. vizantijskim vita. car 306-337). ratna a potom i dr avna zastava u ranovizantijskom periodu.

od vremena Mihajla po etka XV veka. VIII Paleologa. grb carstva. a Bogu Bo je" . Me utim. . kao dipolni simbol starih religija. kao simbol stare rimske dr avne vlasti. od osmog veka pre Hrista. u desnoj ruci.opominje na ravnote u izme u ovekovih duhovnih i materijalnih potreba. U drugom veku pre Hrista. gromova i vremena. gospodar neba. U staroj gr koj (politeisti koj) religiji. i skiptrom. Pored konstantinovog stega. Ovaj tip vizantijskog dvoglavog orla sa polura irenim krilima i opu tenim perima u heraldici se defini e kao dvoglavi orao u poletu (slike 6 i 7). Ovakva verovanja su kulminirala u Zaratustrinom u enju da u vasioni dobri bog svetlosti Ahura Mazda ratuje sa bogom mraka Ahrimanom. Rimljani su preuzeli Zevsa pod imenom Jupiter i jednoglavi orao postaje simbol rimske dr ave i vojnih legija. u Vizantiji se u ranom periodu koristio i jednoglavi orao. Sedeo je na svom prestolu na vrhu Olimpa sa sve njem munja u levoj. na kome je stajao orao. u hri anskoj teologiji orao je znak Svetog Jovana Bogoslova i predstavlja duhovne visine do kojih se vinuo ovaj pisac Jevan elja i Apokalipse. kori en u zvani ni grb Vizantije Despotovine od Vizantiji od XII veka. Tako se u Vizantiji oko X veka opet pojavio drevni dvoglavi orao. vrhovni bog je bio Zevs."Dajte caru carevo. sada kao simbol koji prema Hristovim re ima .Slika 3: Grb Latinskog Slika 4: Vizantijski tit. Dvoglavi orao Dvoglavi orao se pojavljuje najpre u Mesopotamiji petnaestak vekova pre Hrista. Slika 5: Srpski tit.

XV vek. sevastokratori i kesari Za jedan vek vladanja Vizantijom (1081-1185) Komnini su formirali sistem od tri najvi e dvorske titule. gr kog prevoda latinskog avgust (augustus . promovisao je titulu despota. titule rimskih careva koju je uveo Oktavijan (car 31. godine novu titulu sevastokratora. Despoti. Slika 7: Dvoglavi orao Dimitrija Paleologa. car Aleksije je eleo da i svom starijem bratu Isaku dodeli neku visoku titulu. Despoti. a kako nije imao mu ke dece. oduzeo je Beli titulu despota i dao mu titulu kesara. godine. a careva bra a i zetovi su imali titulu . car Manojlo je 1163. Titula sevastokratora je bila najvi e dvorsko dostojanstvo. i dodelio ju je bratu Isaku. Posle stupanja na presto. godine pre do 14. najvi a titula posle carske. koji je uz mala prilago avanja opstao sve do kraja Carstva 1453. sevastokratora i kesara je imao car. U toku borbe za presto. XV vek. godine za prestolonaslednika uzeo svog zeta. godine posle Hrista) i vizantijske carske titule autokrator stvorio 1081. koja je po rangu bila izme u carske i sevastokratorske. ugarskog princa Belu Aleksija. Tako e. Stojan Novakovi nam obja njava da ime Aleksije poti e od re i sevast. ako car nije imao direktnog naslednika prestola. Pre njih. titule rimskih careva).sevastokratora. osim ako ih car ne po alje u neku naro itu misiju. sevastokratori i kesari nisu imali nikakve odre ene du nosti. Specijalno za njega. Aleksije I Komnin (car 1081-1118) je svom zetu Ni iforu Melisinu obe ao titulu kesara. odredio je da ova titula bude iznad titule kesara. Njihove titule su bile do ivotne. veli anstveni. Isklju ivo pravo raspolaganja titulama despota. po to je brat bli i rod od zeta. dobio sina. Kada je car Manojlo 1169. vi a titula. Po to je po dolasku na presto svojoj bra i Androniku i Isaku dodelio titule sevastokratora. od cezar. koji je postao kesar. bila je kesar.previsoki. samo on je mogao da ih dodeljuje i oduzima.Slika 6: Vizantijski dvoglavi orao iz Mistre. godine titulu despota je nosio carev zet. U obnovljenom . U vremenu 1163-1204. ali ne i nasledne. sve dok car Manojlo I Komnin (car 1143-1180) nije uveo titulu despota. Za njega je morala da se uvede nova.

a ostali sinovi titulu despota. nego zlatne vence bez sija. kolo . koji se u na im narodnim pesmama zovu kolaste azdije. Tako.stemu. . Tokom vremena dvorski kostim i ceremonijal su se menjali i u XIV veku dvoglavi orlovi su se postavljali i na druge sve ane odore. Slika 8: Car Jovan IV Kantakuzin. dolaze po rangu ispred despota.Vizantijskom carstvu (1261-1453) najstariji carev sin je kao savladar nosio carsku titulu vasilevsa. ali su boje inova ostale nepromenjene. Despotske kolaste azdije su bile od crvenog. Trapezuntski carevi iz dinastije Komnina stajali su na crvenom jastuku. U doba dinastija Komnina i An ela (1081-1204) zlatom izvezeni dvoglavi orlovi su krasili ogrta e ovih velikodostojnika. godine stematogirione sa etiri kamare . opet. a titulu sevastokratora su. koji je kasnije zamenjen krstom. pozadi i sa strana . Stema je imala zlatan obru i luk koji ide od ela. Despoti i sevastokratori su se rangirali i zavisnosti od srodstva prema caru. sevastokratori i kesari su kao znak dostojanstva nosili i bogato ukra ena odela sa dvoglavim orlovima u krugovima.kamaru (gr . Despoti i sevastokratori nisu nosili krune. a slu i kao konstrukcija za kupolu od kadife. despoti. . a kesarske od zelenog brokata. U XII i XIII veku ovi venci su nazivani stefanos (venac). godine. stematogirioni su imali etiri ili jednu zlatnu plo icu sa dragim kamenjem . Pre 1204. da bi simboli ki prikazali kako se nadovezuju na Komnine. koji su careva bra a ili zetovi. svedo i nam poznati vizantolog Bo idar Ferjan i . prema Pseudo-Kodinu. stajali na crvenom jastuku sa zlatnim dvoglavim orlovima (slika 8). a sevastokratori obi an venac bez kamara. a na starosrpskom oboci. Na vrhu luka se u XII-XII.krug i hazdei. dobijale su uglavnom stare i dokazane vojskovo e.spreda. koja je tako e ukra ena . i to spreda. preko temena do potiljka.biserima i dragim kamenjem. a vizantijski carevi su posle 1261. Sa strane steme visile su po dve niske od bisera i dragog kamenja koje se na gr kom zovu sije. koji su se konusno su avali ka gornjoj strani. U zavisnosti od ranga nosioca. Za vreme dinastije Paleologa zvanje despota se iri na zetove carske porodice. dobijali carevi dalji ro aci i istaknuti velika i. carevi sinovi. atore. Titulu kesara. Uz vence. veku nalazio veliki dragi kamen orfan (kamen "samac"). a sevastokratori sa jednom kamarom i to spreda (slika 9). hazdeja sve ano odelo. Sve je bogato ukra eno biserima i dragim kamenjem. ostali despoti sa samo jednom. U obnovljenoj Vizantiji despoti carski sinovi su nosili stematogirione sa etiri kamare.nosili su despoti. carevu bra u. koja je nastala od gr ke re i sa istim zna enjem. sevastokratorske od plavog. a kasnije su dobili preciznije ime stematogirion (krunski venac).svod). Ime su dobili od starosrpskih re i. ukoliko imaju despotsku titulu. Znamenja cara i velikodostojnika Vizantijski car je nosio zatvorenu kupolastu krunu . sedla itd. urake i ostale lanove u e rodbine.

Venac se danas te ko vidi jer je izbledeo (slika 10a). 1166. godine veliki upan je postao Nemanja. Na alost. bilo je u Srbiji poznato i ranije. Nemanjini vladarski portreti nisu sa uvani.Tihomir. Belo i Desa. sa vencem na glavi. pa sve do po etka XIII stole a. Verovatno su Nemanja i njegova bra a bili sinovi Uro a II. Posle njih.vreme Stefana Nemanje Od XI veka. Nemanja je za razvoj na ih dr avnih simbola zna ajan po tome to je umesto titularnog imena Uro uveo novo titularno ime Stefan. ali su se nedavno pojavile dve rekonstrukcije (slike 10b i 10c). Presto se nasle ivao po starom patrijarhalnom redu .uvar. . na gr kom . Stracimir i Miroslav. kao i njihova bra a. Jedini Nemanjin portret sa vladarskom insignijom je sa uvan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. Pre Stefana Nemanje (veliki upan 1166-1190) Srbijom su vladali Uro I (veliki upan oko 1130-1145) i Uro II (veliki upan 11461155). Svetorodna dinastija Nemanji a (1166-1371) je prekinula tradicionalni patrijarhalni nasledni red i uvela primogenituru. Kona no. a i to je prvi po eo da nosi krunski venac. pa i tri Nemanjina starija brata .Po eci srpske heraldi ke tradicijeke . u borbi za presto upana u estvovalo je est kandidata: tri brata Uro a II .Primislav. ali se kao titularno ime pojavljuje prvo kod velikih upana Uro a I i II. branitelj. godine. Iako je iveo u predheraldi ko doba. Nemanja je prikazan kao monah Sveti Simeon. vladar Srbije je nosio titulu veliki upan. Ime Uro . za samo desetak godina. vo a. koji vi e nije iv. a tek posle njih je dolazio na red najstariji iz naredne generacije. za koji se smatra da je slikan 1233/1234. koje je ostalo do kraja dinastije. Slika 9: Sevastokrator Konstantin Komnin. stra ar. koja su imala titulu kneza.posle smrti velikog upana vlast je prelazila na njegovu mla u bra u.

Tebi budi i potomstvu tvojemu po tebi u vekove. 1151. Honijat svedo i da se godinu dana kasnije. O ovom doga aju se mnogo raspravljalo. godine. ali jo nije dat zadovoljavaju i odgovor. ni sa srodnicima mojim po meni. zadiviv se mudrosti ovoga juno e.crte D. Todorovi a (izvor: grupa autora 2000: naslovne korice).) od vizantijskog cara Konstantina Monomaha (car 1042-1054). onda mo e da se pretpostavi da je Nemanjina supruga Ana bila u sli nom stepenu srodstva sa carevom irom . titulu koju su dobijali i mleta ki du devi. Sredina . govore i: .Slika 10: Stefan Nemanja. i da su titule sa korenom SEVAST dobili zet cari ine sestre i njegova bra a.crte S. i daje mu na poklon deo svog carstva. od samog cara behu podarena´. godine. ni sa mnom. Konstantin Jire ek je pretpostavljao da je mogao biti in protostapara. Zna se da je vizantijski car Manojlo Komnin dolazio u Ni 1163. Manojlo posle pobede nad Ma arima vratio u Carigrad sa ³ugarskim mladi ima i srpskim zarobljenicima´ u ³rasko nim odelima koja. dade mu (Nemanji) zvanu Dubo icu. kakvog je ranije dobio i srpski vladar Mihailo (1053. Stani a (izvor: Stevovi 1998: 39-40). posle ega je ovaj pristao na ve e vazalne obaveze nego ranije. pobedio Uro a II. Vizantijski car Manojlo je u bici na Tari 1150. ali jo nije utvr eno koji je to "carski in" Nemanja dobio. odlikova ga carskim dostojanstvom i razli itim darovima. O susretu cara Manojla sa Nemanjom u blizini Ni a mnogo se raspravljalo. ali do danas nije dato puno obja njenje. Desno . Levo .originalna freska na ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. Odgovor na pitanje o poreklu Nemanjinog titularnog imena Stefan i venca nalazi se u njegovom susretu sa carem Manojlom koga je opisao Stefan Prvoven ani: I. Kada se uzme u obzir da Manojlo isti e Nemanjino potomstvo. ni s kim u zajednici. I odvojiv mu od svoje zemlje. blistavija no to prili i polo aju zarobljenika.

Toronita. oko 1234. ali mu je smisao: nepovredljivi. kakav su nosili vizantijski carski zetovi. O tekstu koji govori o tome "carski in" je svakako titula sevasta. koja je po rangu bila odmah posle kesara. ne bi trebalo zaboraviti da se to de ava u doba dinastije Komnina. To potvr uje Manojlovo interesovanje za njihovo potomstvo. zet po sestri carevoj. Kada se sve ovo prostudira. koji su uveli nove titule. U prilog tituli sevastokratora ide Nemanjin portret iz ju ne kapele Radoslavljeve priprate u Studenici. koga prvi pominje Nikita Honijat povodom doga aja u Ra koj 1168. prikazan sa stematogirionom na glavi. kao Toronita i njegova bra a. Zvanja PANIPERSEVASTA i SEVASTOKRATORA i ostala na taj na in. uveo jo tri visoke titule sa ovim korenom. te je gr ki prevod SEVASTOS dobio zna enje koje se ne da doslovce prevesti. kao to je gore re eno. Me utim. a zvanje SEVASTA. poreklom iz neke otmene carigradske porodice. Ana Komnina navodi da je njen otac. Be sam objasnio da je sevast gr ki prevod od latinskog avgust (augustus). to ukazuje na to da je uz "carski in" dobio i "venac" i postao "vencoimeniti" ili "venconosac". izlazi da je. a ni kod Porfirogenita ne postoji nikakvo dostojanstvo ili titula u kojima bi bila upotrebljena re SEVASTOS. i da je Nemanja od cara Manojla dobio titulu SEVASTA. Kao latinsko AUGUSTUS i gr ko u po etku su davani samo vladaocima.. neka promeniv i. To se sla e sa Nemanjinim novim titularnim imenom Stefan Nemanja. kao kod nas u srednjem veku Previsoki. Stoga u starijih pisaca. verovatno. Poslu ajmo re i same Ane Komnine: .Tako je ovu novinu u dostojanstvima izumeo moj otac. a najmla i brat Nikifor .. Na alost. U Rimu je carska titula avugust imala smisao veli anstva.titulu sevasta. osim titule sevastokratora za svog brata. nijedan Nemanjin vladarski portret nije ostao sa uvan. njegov brat Adrijan. i darivanje Nemanje "carskim dostojanstvom". titulu protosevasta ("prvi sevast"). . ni kod Filoteja. car Aleksije. neka im imena sklopiv i. Nemanja bio me u srpskim taocima koji su 1151. na kome je. opet. ali mo e se dalje pretpostaviti da se Nemanja tamo o enio Anom. A on prvi na ini to dostojanstvo op tim.porodicom. Nemanja je posle nekoliko ratova sa starijom bra om (1155-1166) postao veliki upan i umesto starog titularnog imena Uro uzeo novo titularno ime Stefan. a u "razli ite darove" treba ubrojati krunski venac stefanos sa kojim je prikazan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate. iako kao monah koji vi e nije iv. I to zvanje je kao titula samo CAREVIMA pripadalo. neprikosnoveni. dobio je titulu panhipersevast ("iznad svih sevasta"). oti li na kolovanje ili indoktrinaciju u Carigrad. Ne zna se koliko su taoci tamo ostali. kako izgleda unizio. godine (slika 10). on je sklopio. Jer su se SEVASTI pre zvali samo carevi.

M. 1968. Istorija Srba I.. Stefana u srpskoj srednjevekovnoj umetnosti. vo em. 1952. koga danas slavimo svakog devetog januara. na tre i dan Bo i a. 1644. Preporu ene Web stranice: Na zalost. Odraz kulta Sv. 1998.1926. Vita Constantini. 1961.. Stefan Nemanja. Stevovi Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y y y y y y y y y y Eusebius. 38-46 Vulson de Colombière. 140-155 Schlumberger. Stefan Nemanja . S. Maksimovi . istorija i predanje (zbornik me unarodnog nau nog skupa. J. B. Odabrani spomenici srpskog prava. Od Kne evine do Srpske Despotovine. S. Starinar XII. Carski in Stefana Nemanje. akota. Zbornik radova Filozofskog fakulteta XI. 21-37 Ka anin. Beograd. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije IV. 1895. Lj. Paris. 141-192 grupa autora. 1995. Na e Videlo 1. 1986. Paris. Vojska 138. 1970.e. anak-Medi . 1990. i M. Todi . Nemanji i su za za titnika dinastije i Srbije uzeli svetog prvomu enika i arhi akona Stefana. K. i Bosni . Beograd: SANU Gerola. 1. Heraldi ki obi aji u Srba. 39-44 Stevovi . Beograd: SANU grupa autora. J. Lj. Velika gospoda sve srpske zemlje. 28 Ferjan i . Uglavnom su se hranili ka om od bra na. u primeni i knji evnosti. Prvi profesionalni kuvar do ao je u Rim 190. B. 1934. Novakovi . 45-55 Mandi . povr em.. M. D. Ljubomir S. 2000. Beograd: Prosveta Kali . 427 Jire ek. Zbornik radova Vizantolo kog instituta 12. Science héraldique. godine pre n. a prva pekara otvorena je oko . Manastir Studenica. trenutno ne postoje! U najranijim vremenima Rimljani su iveli jednostavno i skromno. Beograd. Melanges d archèologie byzantine I. knjiga 26). Beograd.Kao imendan svog titularnog imena Stefan. Beograd: SANU Ljubinkovi . Ist. M. A. Atti del R. Veneto XCIII. Mandi . Veliki upan Uro II. 1986. Stevovi . M. Sevastokratori u Vizantiji. S. G. 1884. Godi njica Nikole upi a VI. ribom i maslinovim uljem. L elemento araldico nel portolano di Angelino dall Orto.Sveti Simeon Miroto ivi. Solovjev. 1971.

Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stru njaci u ovoj oblasti. godine pre Hrista. "da ne bi morao da sedi za obi nom .200. U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. Sa leve strane vide se tri ogromna kamena rvnja koje su okretali magarci. Apicije je izvr io samoubistvo. koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. Ovaj kvart u anti koj Pompeji bio je isklju ivo namenjen pekarstvu. Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija. Rim menja svoj na in ivota i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. Kada ga je poslu itelj skru eno izvestio da mu je preostalo jo samo 10 miliona. ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je mogu e da pravi gurman ivi u takvom siroma tvu?" Posle toga. od ega je najve u sumu utro io na ekstravagantne ve ere. godine pre na e ere. Od I veka nove ere. kulinara i sladokusca. koji je otkriven u jednoj ku i u Pompeji. doba najve e mo i i bogatstva. Tako se dobijalo sve e bra no. ta zna dete ta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu. Bogati Rimljani su tada po eli da preteruju u svom rasipni tvu i ekstravagantnosti. govori nam podatak iz ivota uvenog rimskog rasipnika. pa ak i robovi. a povra ali .da bi jeli". te su mnogi od njih postali druga ija vrsta roblja robovi svojih stomaka. uveni filozof Seneka je sarkasti no optu ivao svoje sugra ane "da su jeli do povra anja.

urme. a najvi e zastupljeni u kuhinjama bili su biber. a religijske sve anosti na kojima su rtvovane ivotinje. Kasnije.labudove. kada su otvorene pekare. posebno su bili na ceni divlji veprovi. so ivo. orahe. cimet.trpezom". medom i makom. U njoj se pripremala bra nena ka a. koprivu. drozdove i paunove. breskve. bademe. patke. so ivo. pe urke i druge jestive biljke. . flamingose. kesten.nikako Ru ni rvanj za mlevenje ita. Gajili su gra ak. za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogu nost da se najedu mesa. Zanimljivo. tikvice. gro e. bob. jaretina. Posebno su bile me u sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. guske. pargle. riba i vo e. Iz prirode su uzimali zelje. crni i beli luk. ta bismo od ovoga sve jeli i pili. tre nje. i to crni. biljaka od kojih su pripremali variva. dralove. praziluk. salate ili za ine. pasulj. krastavac. jagnjetina. prokelj. ljive. mu mule. Spremali su koko i. ze evi i srnda i. arti oke. per un. irom i kesenom i pripremali ih sa mlekom. rotkvu. kori en je Rimljani su poznavali razne vrste u ku i obi nog pu anstva. zatim jabuke. umbir. nojeve. bob. nana. kao i (danas) ukrasne ptice . a poseban specijalitet predstavljali su puhovi. karfiol. lo ijeg kvaliteta. a ta . Izuzetna poslastica bili su slavuji. seme pinije (pinjole). nar. smokve. Od za ina. najvi e su koristili masline. mnogi za ini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. miloduh (selen).predjelo. koristili su i razne uvezene. Siroma ni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. miro ija. zatim meso mladih magaraca. kupovali su i hleb. blitvu. to se ti e mesa. najvi e se koristila ov etina. Od divlja i. endiviju. limun. svinjetina i govedina. kim. Od vo a. osim doma ih. a slu ili kao . od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. kupus. afran. koje su tovili orasima. dinje i lubenice. kru ke. Rimljani su rado jeli ivinsko i pti ije meso. golubove. argarepu.

Od ostalih namirnica. luci grada Rima.Na reljefu prikazan je prodavac povr a u Ostiji. rado su se jela jaja koko i. ovaca i koza. Dok je obi an svet od plodova mora koristio jeftine. kao i pu evi spremljeni sa vinom. tunja. . mrene. rakova i ostriga. fazana. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme. jegulja. Sir je po pravilu bio su en na dimu. na rimskoj trpezi su znale da se na u i abe. dok su sitne poslastice predstavljali crv ci i skakavci. zubataca. pa zatim mleko i sir krava. paunova. roba je nocu dopremana u grad. male i slano konzervisane ribe. Maslac je bio nepoznat starim Latinima. a da bi se izbegle svakodnevne gu ve. Tako e. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre. galebova i ostalih vodenih ptica.

stakla. pa su do tada. jeli bra nenu ka u sli nu palenti.od srebra i zlata.. koristili su mnogobrojna doma a i uvezena vina. zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom za ina. U njoj se nalazila zidana pe za hleb. Preko zime. Od itarica. bronze. kojih je bilo oko 18 vrsta. Rimljani su prili no kasno upoznali pripremanje hleba. zatim svinjska i gu ija mast kao i gove i. . razbla eno sir e. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pe enje u zidanim pe ima. najvi e je kori eno maslinovo ulje. inije. uzdignuto ognji te za kuvanje. dodatak imala latice ru a i ljubi ica. pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka.e. kr age. Za pi e. kao i ostala italska plemena. a neka specijalna su kao Presa za dobijanje maslinovog ulja. u zavisnosti od statusa doma ina. meda i oraha. sokove. no evima i a kalicama od drveta.Za pripremu hrane. Osim hleba.. ov iji i kozji loj. Pri jelu slu ili su se ka ikama. bakra. korisili su je am i p enicu koje su mleli na ru nim rvnjevima ili onim koje su pokretale ivotinje. culina .vino kuvano sa medom. koja je bila sme tena u podrumskim prostorijama. Rimljani su pripremali kaldu. Od stonog posu a upotrebljavali su plitke i duboke tanjire. kosti ili metala (bronze. a e i pehare. Proizvodili su ih od keramike. a kasnije i u vodenicama. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat. Najradije su jeli prstima. a pili su i pivo. a u II veku pre n.otuda dana nji naziv kulinarstvo). Pili su ih razbla ena sa vodom. srebra i zlata). koja je i kasnije ostala glavna hrana u obi nom narodu. snegom ili ledom. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. a za najimu nije . veliki kameni sto za pripremanje hrane. Hleb su u po etku pripremali u vidu beskvasne lepinje. dok su kao aperitiv slu ili mulsum . jaja. a izme u jela prste su prali miri ljavom vodom.

Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doru ak (iantaculum). seljak ili patricij. Apicijeve ili Trimalhionove. izme u 12 i 13 asova. sir.prim. mogla je biti skromna i brzo se zavr iti. (Ovo ne udi posebno. pe urke. jer tako je npr. na stolu je esto bio hladan obrok: varivo. ili pak one ekstremne. med. Tako je svima jedini pravi obrok bila ve era i. riba. jaja. redakcije. i kod dana njih Francuza . ili su pak koristili ostatke ve ere. u zavisnosti od okolnosti i dru tvenog polo aja.) Za doru ak koji se obavljao od 7 do 9 asova Rimljani su imali hleb. ru ak (prandium) i ve eru (cena). U dvori tu vile. glavni obrok bila ve era. bez obzira da li je obi an gra anin. od kojih je kod svih. nalazile su se ogromne posude za skladi tenje ovih te nosti. koje su trajale do zore! . kao i sve e i suvo vo e. kao to su bile Neronove. vo e i vino. masline. so.Seoska vila u Boskorealu. malo vina. duga ka 40 i siroka 20 metara. Za ru ak. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin.

a sve to sa raznovrsnim sosovima. pu evi. sir. vo e. Ve era je po injala posle 16 asova zakuskom. za koju su obi no pripremana hladna jela: jaja. Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. a pio se mulsum. ribe. . riba. kao i sam in kupovine namirnica. koljke.Na reljefu je prikazana prodavnica ivine. povr a. razno povr e.

I. da bi na goste moglo da se baca cve e. . med. suvu nanu. Otmene ve ere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari. Prema vrsti aristokratija koristila ih je prilikom posla koji su obavljali. lakardija i. dok je narod jeo u kuhinji. svira ice na harfi. Jedna strana stola bila je slobodna za poslu ivanje. stavi u hladnu vodu. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robovePozla eni srebrni pehari. peva i. Predjelo od kajsija O isti kajsije. Tavanice su oblagane drvetom. pa pore aj u posudu. vinoto a ili pregustator .rob koji je prvi probao sva jela i pi a. kao i za zabavlja e. kitari i fruli. i preru i preko kajsija.. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana. dok su ene i deca sedeli na klupama i stolicama. Od name taja u trpezariji. a preko leta u atrijumu. pelivani ili plesa ice. Rimska poslu itelje. Pome aj biber. peva i. od kojih je najcenjenija bila ru a. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u ku i i bila bogato ukra avana freskama i mozaicima. uze emo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana . pove i bra nom. glavno mesto zauzimao je sto i le ajevi oko njega. Upravo takvu jednu predstavu ovog bo anstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. presolac. Stavi malo ulja i ostavi da se kr ka na tihoj vatri. Jedan od estih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta (opominjala je da je ivot kratak i da zato treba u ivati) ili predstava boga Dionisa. lica vegete! (ovo ne poku avajte sami kod ku e!) Da bismo bar delimi no upoznali rimsku kuhinju i uporedili onda nje i sada nje recepte. robovi su nosili svojih gozbi i sve anosti. pospi biberom i poslu i. razli ita imena: jelono a. Kada proklju a. ili su u njih bile ugra ene cev ice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. Rimljani su jeli polule e i.. pro ek vino i sir e.U bogatim rimskim ku ama jelo se slu ilo u trpezariji (triclinium). slonovom kosti ili tkaninom i esto su bile pokretne.Apicija. za titnika vina i vinogradarstva.

propr i i prelij sosom na injenim od bibera. per una. kima. pe enog kima. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! . mleko. miloduha. sir e. miloduh. to se ti e slatki a. sir eta. Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. sir eta. presolca i cimeta. mednog vina. sos se pravi od bibera. ubra. nego su za zasla ivanje upotrebljavali med. semena celera. meda. Izru i na poslu avnik pa. pr enog badema. meda. kada se ohladi. iseci na komade pa ispr i na ulju. Izvadi i prelij medom. pospi biberom i slu i. biber. a zatim dodaj dva kuvana mozga. suvih ljiva. nane. med. semena celera. meda. seme komora a. Poslastica sa biberom Uzmi belo bra no i skuvaj ga u mleku kao gustu ka u. a onda stavi ulje. prelij preko komada noja i pospi biberom. Kuvani noj (!!! . napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. sir eta.Julijanova orba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. urmi. miloduha. divlje kumine. riblji rasol. Poslastica sa pinjolama Za ovu poslasticu potrebni su ti orasi. luka. pr eni pinjoli. jaja. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napravi sos od bibera. per una. suvog afrana. Poslastica sa suvim gro em Od testa napravi kola e u obliku drozdova i puni ih suvim gro em i orasima. koljke Za koljke. suve nane. presolac i vino. presolca i ulja. Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera. oko 170 g isitnjenog mesa. presolca. meda. presolca i ulja. Nisu poznavali e er.redakcija). pro eka. Sve to skuvaj i pove i bra nom. vina i ulja. miloduha. vina. presolca i ulja. sir eta. . Poslastica od urmi O isti urme od ko tica. luka. Posoli spolja i pr i u kuvanom medu. urmi. miloduha. biber i ulje.

Na sto je izneto falernsko vino. A zatim je do lo prvo glavno jelo ve eri. neka vrsta trofeja sa dvanaest zodija kih znakova. od kojih je svaki bio predstavljen naro itim gurmanlukom: riba . crne suve ljive posute crvenim zrncima nara. u li su drugi robovi nose i veliki poslu avnik na kome je bila drvena kvo ka nasa ena na jajima koja su li ila na paunova. Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske ve tine i ma tovitosti anti kih kuvara.velikim .Rimski mozaik koji prikazuje naj e e kori ene ribe na trpezi. rak . Zatim su do li drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je isto vino. Doma in se pravio kao da sumnja u njihovu sve inu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa. Zatim je dat znak za po etak gozbe i. a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom umancetu. Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom. da bi podra avale ar. ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. staro sto godina. ispod koga su bile stavljane.sa dva barbuna. Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima za injenim medom i makom i kobasice koje su se pu ile na srebrnom ro tilju. dok su svira i gudili neku veselu muziku. zape a eno u amforama od debelog stakla. pomenu emo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sa ekivala je goste na ulazu u ku u i odvodila do kupatila.

a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje. I ba kada je trebalo da bude ka njen zbog neoprostivog zaborava.. prave i se da je usli io molbe gostiju. a zatim opet ugojene koko ke sa punjenim gu ijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog bra na punjeni suvim gro em i orasima. 1961. ivot u anti kom svetu. 1976. Po to su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje. O kuvanju. I jo ostrige i pu evi pride. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar. Ugostiteljstvo u anti ko doba. 1970." Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y Apicije. R. zaboravio da izvadi drob. Zatim su usledila nova iznena enja: po to je opor veoma nesta nih lova kih pasa ujurio u sobu. Za to vreme. Tada je uz zadivljene pokli e gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac. Cowell. E. a zatim se neprimetno iskrao. u le su sluge nose i na poslu avniku divovskog vepra. Satirikon. i kljukana guska okru ena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom ve tinom napravio od svinjskog mesa. . koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. Lovci su stajali okolo. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova. bik . naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vru e kobasice i krvavice. Anti ki Rim. Zagreb. 1962. Gozba je bila tek na polovini.. i dunje na i kane bodljama da bi li ile na je eve. tako da je izgledalo kao da plivaju u pli aku. u stra noj brzini.gove om krmenadlom. Zatim je na sto stavljen pobedni ki trofej od kola a i vo a sa utim afranom.. B. Ko ak. Beograd-Ljubljana. Grupa autora.jastogom. Everyday Life in Ancient Rome. Vajner. Trimalhionova gozba. etiri satir ica sipalo je iz malih me ina pikantan sos na neke fine ribe. o ijim zubima su visile dve korpice od palminog li a prepune urmi. 1989. London. Beograd. F. On je zamahnuo no em i sna no ga zario vepru u slabinu. tobo e. Zagreb. Ljubljana. Neko je pao pod sto. 1967. na doma inov znak u la su etiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja.. Doma in je postao tu an i setan zbog vi e popijenog vina i po eo da govori o smrti.. doma in mu je. nalazio se ogroman poslu avnik prepun ugojenih pili a i masne punjene svinjske maramice. Ispod njega. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove. Petronije Arbiter. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica..

Kod njega je 1899. godine. godine u Beogradu je uporedo predavao u II beogradskog gimnaziji i radio kao pomo nik u Narodnom muzeju. Ro en je u Velikom Gradi tu 1869. godine.carthage. Penzionisan je 1939. zbog nedostatka kadrova.html http://www2.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll. godine Vasi odlazi u Minhen. a definitivno je penzionisan 1955. radio je najpre kao srednjo kolski nastavnik u unutra njosti. Kako mla e generacije arheologa i studenata arheologije profesora Vasi a poznaju samo iz pri a. a od 1895.crystalinks. ali je do 1941. kod tada najve eg stru njaka za klasi nu arheologiju. studirao je u Beogradu na Velikoj koli klasi nu filologiju i istoriju.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry.cs. godine radio kao honorarni nastavnik. Posle Valtrovi evih intervencija. a i kao oveka. tezu koja se i danas citira u stru noj literaturi. godine.edu/outis/food. Dobio je stipendiju za studije arheologije u Berlinu i ve 1898.com/romefood. Posle zavr enog osnovnog kolovanja. .Preporu ene Web stranice: http://www-2.html http://www. predstavljamo ga kao nastavnika. godine odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom Buktinja u kultu i umetnosti Grka. Za redovnog profesora izabran je 1922.cmu. prvi srpski kolovani arheolog i pionir arheolo ke nauke.umich. Reaktiviran je 1947. godine predaje arheologiju na Velikoj koli i jedan je od uvara Narodnog muzeja u Beogradu. Furtvenglera. Vasi se osloba a nastavni kih obaveza i posve uje du nostima u Muzeju.html http://www. Po zavr etku studija. bio je u svakom pogledu izuzetna li nost. godine u patrijarhalnoj porodici. A. Od 1901.html Miloje Vasi .

Najplodniji period Vasi evog stvarala tva bio je kraj XIX i prva decenija XX veka. On nas je nau io da gledamo. Istovremeno je stizao i da se bavi istorijom umetnosti. no ono to je bilo dragoceno jesu Vasi evi komentari. On je organizovao prva stru na arheolo ka istra ivanja u Srbiji. I ina e je voleo da se pravi eret. Na ispitima je postavljao bizarna pitanja i trebalo je shvatiti ta je time mislio da ka e. tako da bi uvek . Najbezna ajnije arheolo ke predmete Vasi je kitio svojom posebnom pri om i ti nezaboravni ekskursi u inili su da jo vi e razumemo i zavolimo arheologiju. posmatramo i razmi ljamo. Na pitanje "Za to se karmini ete?". tka a ili nekog drugog zanatlije i da posmatramo ta i kako on radi. Uvek je govorio da treba da se zaustavimo kod grn ara. trebalo je odgovoriti da je crveno boja ivota i da su i Grci svoje mermerne statue bojili da bi izgledale ive. da organizuje slikarske izlo be i da bude redaktor na eg najzna ajnijeg arheolo kog asopisa Starinar. po ev od neolitske epohe do srpskog srednjeg veka. Predavanja profesora Vasi a nisu bila posebno zanimljiva. jer je on itao prevod jedne dobre istorije umetnosti.

Vasi je u odgovoru odbrusio "Da sam znao da se govori itaju i ja bih ga napisao!". mi ve odavno znamo. godine. kako je govorio i to na Bogoslovskom fakultetu gde se onda nalazila Vin anska zbirka. privatisime. drugim re ima. Profesor Vasi bio je duhovit i nije imao dlake na jeziku ni pre. koje su se caklile. da je lepo to su do li. kao doajen je trebalo da ka e par pohvalnih re i. odnosno helensku kulturu. Vasi je.a bio je ta an kao vajcarski sat. Mada ve star ovek u vreme kada je reaktiviran. kao njegov profesor Furtvengler. seo za katedru i njegov jedini komentar bio je da je normalno da deca sahranjuju roditelje. . otvorio bi vrata i za trenutak zastao. najpre zahtevao da mu se na e taksi. 1946. Neobi no je voleo gr ku. kada su povodom njegovog penzionisanja itani govori. Lepota gr kih kipova i smisao Helena za lepotu bilo je ono to ga je odu evljavalo. Uvek odeven u besprekorno ispeglano odelo sa istom ko uljom i kravatom u koju je bila zabodena dijamantska igla. umro od neizle ive bolesti. ve i srpsku i uvek je ukazivao na paganske crte u srpskoj religiji. Po to bi ostavio kaput i e ir. Ili. Jedno vreme je dr ao posebne asove.zaboravljao ime tada nje ministarke Mitre Mitrovi . odrastao ovek. da nas po asti vir lama i pivom. kada su u posetu do li sovjetski nau nici. Neposredno posle tog doga aja imao je as i mi smo se pitali da li e ga odr ati. da bi prisustvovao. a kada je predsednik Akademije Beli poslao svoja kola i Vasi do ao. ali da je stra no kad roditelji sahranjuju decu i otpo eo je sa predavanjem. Kada bi ulazio u sobu. a mi mla i bismo skakali sa svojih sedi ta i stali u stavu mirno. dok za rimsku nije imao ni sluha ni ljubavi. Prepri avao se doga aj koji se odigrao u Akademiji nauka. Vasi je bio od onih profesora kojih danas nema. Vasi bi odlazio u etnju na Kalemegdan. jer se u nevezanom razgovoru sa profesorom Vasi em moglo mnogo nau iti i saznati. iako je dobro znao njeno ime. profesor Vasi bi odlazio u biblioteku i svakog studenta pitao ta radi. koju knjigu ita. On je po eo time.ilas. u to vreme neizvodljivo. ali da to to oni znaju. nije bilo potrebe da do u. Rado smo odlazili na njegove privatne asove. sa dubokim cipelama na nir. Profesor Vasi bio je autoritativna li nost. a ni posle rata. komentarisao i uvek govorio da na alost ne mo e. Tada je itao svoje radove. Bio je zainteresovan za svakog studenta. govore i "kako li se zva e ona gospo a". Po zavr etku rada . Svoju veli inu i predanost poslu pokazao je i kada je njegov sin jedinac. Voleo je i razumeo religiju i to ne samo gr ku. jer nije propustio ni jedan as ili seminar. neverovatno odan poslu. Vasi je u ao. bez obzira to je bio niskog rasta.

dr Aleksandrina Cermanovi -Kuzmanovi Savremena biolo ka taksonomija poznaje nekoliko ivotinjskih vrsta koje u svom imenu nose se anje na jedno neobi no bi e. najve i uspeh i slavu. koja je danas prerasla u Arheolo ku zbirku. No. Sve ovo. barnacle goose). on je postao veliki Srbin i da bi "kontrirao" nema koj koli. S druge strane. do profesora Univerziteta i akademika. dvema vrstama lupara nadenuo ime Lepas anatifera i Lepas ansifera. od srednjo kolskog nastavnika u unutra njosti. Profesor Vasi bio je i osniva arheolo ke zbirke Univerziteta. postigao je svojim otkri em Vin e. Bilo je tragi no da jedan od najve ih evropskih arheologa do ivi sudbinu da bude izolovan i izop ten u na oj i evropskoj sredini. Tako je Karl Line (Carolus Linnaeus) jo u XVIII veku. dopunjenu predmetima sa istra ivanja mla ih nastavnika. datuju i je kao jonsku koloniju u VI vek stare ere. Svojim acima uvek je govorio: "Rad. preko uvara Narodnog muzeja. jer se u njegovim prvim radovima videlo da u malenoj Srbiji izrasta vrstan stru njak. ne to manja. profesora gimnazije u Beogradu. U svojoj plodnoj karijeri. U slobodnom pervodu Lupar patkorodni i Lupar guskorodni. potom Rusijom i na kraju novom Jugoslavijom od koje je mnogo o ekivao. Vasi je postigao zahvaljuju i predanom radu i ljubavi prema struci. Od Jugoslovena. Vasi je od prvobitnog datovanja Vin e oti ao u drugu krajnost.To su crna ili grivasta guska (Branta bernicla) i. prof. Manje je poznato da je on bio i za etnik slovenske arheologije.Ve na po etku svoje nau ne karijere. da je profesor Vasi u svom ivotu vi e puta bio razo aran. dve vrste severnih gusaka. profesor Vasi je pre ao dug i trnovit put. rad i samo rad" i to je nama ostalo u pameti i kao amanet. Njegova monografija i a i Lazarica i danas se koristi u nacionalnoj istoriji umetnosti. nazivaju se luparskim guskama (eng. . belolika guska (Branta leucopsis). donekle sli nih kanadskim guskama. najpre velikim evropskim silama. ali je njeno datovanje uzburkalo celu arheolo ku javnost. ali i prou avanja srpske srednjovekovne arhitekture i istorije umetnosti. To se moglo objasniti na na in. prvobitno Vin anske zbirke. Vasi je na sebe skrenuo pa nju i na e i strane nau ne javnosti.

Odakle Lineu i drugim uglednim biolozima ideja da povezuju ko operne guske s luparima i brumbuljcima: sitnim, sesilnim ljuskarima, koji su uglavnom uveni po tome to se prilepljuju za korita brodova, usporavaju plovidbu i sekiraju mornare? Klju za ovu tajnu nije te ko na i. U nekim srednjovekovnim bestijarima (zoolo kim raspravama) mo e se na i opis bi a Ephemerus ili lupar-guske. Srednjovekovni rukopisi efemeruse opisuju kao morske ptice sli ne divljim guskama, neobi nog na ina razmno avanja (Guske efemerus treba razlikovati od efemerida (Ephemeridae), vrste kratkove nih vodenih insekata, kao i od efemerisa, astronomskih karti i dnevnika. Ove guske nemaju nikakve veze ak ni s memoarskom prozom akademika Dejana Medakovi a). Ove guske ne legu jaja, niti se gnjezde, ve pupe na borovini namo enoj u morskoj vodu. Na drvetu se prvo primete gumasti plikovi, koji potom o vrsnu i postanu sli ni ljuskarima luparima. Zatim se prilepak odvoji od drveta ostaju i da visi samo na jednoj niti, a istovremeno se oformi i kljun ptice koji proviruje iz koljke-lju ture. Kada ptici iznikne perje koljka se otvara i guska poleti, ili padne u vodu i zapliva (Slika 1). Ukoliko padne na zemlju umire. Srednjovekovni istra iva i putopisac Giraldus Cambrensis (D erald iz Velsa, 1146-1223), koji je pisao o lupar-guski, i zapravo dodao ovo bi e uobi ajenom srad aju srednjovekovnih bestijara, tvrdi da je li no video efemeruse: " esto sam sopstevenim o ima vi ao na morskoj obali na hiljade minijaturnih zametaka ovih ptica kako vise sa komada drveta; neke su bile pokrivene lju turama, a neke sasvim formirane".

Slika 1 Pogledajmo ima li jo nekih drevnijih podataka o ovoj udnoj guski? Jo u paleolitskoj umetnosti, u pe ini Tri brata u Francuskoj, postoji neve to urezan crte koji neki tuma e kao drvo s lupar-guskama. Na mezolitskim nalazi tima severne Evrope, a naro ito u grobovima kulture Maglemoze I (VIII milenijum pre n.e) esti grobni prilozi su upravo lju ture lupara i gu je kosti! Arheolozi su naravno tretirali ove nalaze kao ostatke odvojenih ivotinjske vrsta.

Prema njihovom neuverljivom tuma enju, guske su bile rtva u hrani, odnosno poputnina pokojniku, a lju ture lupara delovi ogrlica. U poznijoj fazi iste kulture (Maglemoze II/III sredina i kraj VI mlenijuma), na lokalitetu Erteböle u Danskoj, prona eno je jo nedvosmislenih dokaza o tome da su stanovnici drevne severne Evrope bili upoznati s lupar-guskama. U Ertebölu na severnom Jitlandu, na obali Limfjorda, otkrivena je velika humka puna koljki, kostiju i drugih arheolo kih nalaza. Radi se o lokalitetu tipa Kjökkenmöddinge (bukvalno prevedno kuhinjski otpad), zapravo o deponijama odnosno hrpama ostataka hrane mezolitskog stanovni tva, kao to su koljke, kosti, itd. Visok procenat koljki ine lju ture lupara, a me u kostima se, naravno, isti u ba gu je. tavi e, me u koljkama je na eno i mno tvo ko tanog oru ja i oru a. Na jednom harpunu, urezana je predstava drveta s koga vise udni vretenasti plodovi, od kojih su neki i s krilima. U neolitskim nalazi tima Evrope i Bliskog istoka, nisu prona eni nikakvi artefakti niti ivotinjski ostaci koji bi potvrdili da su neolitski zemljoradnici poznavali lupar-gusku. Prema nekim tuma enjima, ta guska se nije dala domestifikovati, dok drugi smatraju da efemerus nije mogao da uspeva u toplijem pojasu "plodnog polumeseca". U bronzano doba, me utim, nalazimo ponovo potvrde o guski-prilepku, i to ne samo u severnoj Evropi. Na srednjoevropskom bronzanom oru ju naro ito ma evima, koji su, kao predmet trgovine, bili i kulturna transmisija izmedju severne i ju ne Evrope, pojavjuju se geometrijski urezani ukrasi u obliku jelke i shematizovanih ptica koje lete u V formaciji (tzv. Tannenbaumschwerte).

Slika 2 Iz tog perioda poti u i prvi podaci o lupar-gusci u ju noj Evropi (Ima, dodu e, i nekih indicija da se za postojanje lupar-guske znalo i mnogo ranije, u drevnom Egiptu. O tome je pisala Prof. dr Pelagija von Vassily, poznati egiptolog s Univerziteta u Hamburgu (neobljavljena doktorska teza)). Predstava drveta s guskama nije retka u umetnosti bronzanog doba isto nog Mediterana, mada se ne mo e uvek sa sigurno u tvrditi da je re ba o guskama prilepcima. U nekim slu jevima, me utim, sasvim je jasno da je prikazana ba ta neobi na ptica. Na jednom kritskom sarkofagu naslikane su lupar-guske kako s drveta padaju u more, me u ribe i delfine (Slika 2).

Ne to mla i fragment keramike, koji je sam liman iskopao u Mikeni, jo je zanimljiviji (Slika 3). Na ulomku kerami kog pehara, ispod dr ke, naslikana je guska prilepak. Posebno je indikativno to to guska umesto nogu ima detaljno naslikane izra taje, tipi ne za lupare (Slika 4) (P. Costello, The Magic Zoo, London 1979. 135-147). Pa nju privla i i jedna slikana amfora na kojoj je predstavljeno drvo s koga uzle u guske; neke lete, dok druge proviruju iz duguljastih zamtuljaka u obliku vekne hleba, koji vise sa grana. Ispred drveta stoji ovek s podignutom rukom u stavu adoracije. Ova posuda prona ena je u Pilosu i uva se u tamo njem muzeju. Prema nekim tuma enjima, u emu je prednja io poznati istori ar gr ke religije Martin Nilsson, fragment iz Pilosa samo je ostatak drevnog minojskog kulta svetog drve a i svetih gajeva s adorantom, to je bila esta ikonografska shema na kritskim pe atima. S druge strane, sli nost s opisima luparguske isuvi e je velika da bi bila slu ajna. Mo da su, prema Slika 3 tome, bli a istini ona mi ljenja koja u efemerusu vide jedan od onih darova koje su Hiperborejci, narod Severa, svake godine slali, uvijene u slamu, Apolonovom svetili tu na Delosu. Ne treba zaboraviti da je Apolon u zemlju Hiperborejaca oti ao ko ijama koje su vukli labudovi (ili mo da ba i guske-efemerusi?). Legenda o tome da se ostareli Hiperborejci sami bacaju sa stene, tako e bi mogla biti mitska transpozicija neobi nog ra anja lupar-gusaka.

Slika 4 U antici, za udo, ima malo pomena o efemerusima. Ne spominje ih ak ni Plinije u svojoj Prirodnoj istoriji, gde je sakupljeno itavo prirodoslovno znanje tada njeg sveta. Ni Tacit u Germaniji, pa ni Cezar, dobro upoznat s severnim udesima ne spominju na u gusku. Samo se iz

jednog fragmenta kod Piteasa, gr kog moreplovca iz Masilije (Marselja), mo e zaklju iti da je znao za lupar-gusku. U svom delu O Okeanu, koje je opis njegove plovidbe u IV veku pre n.e. od Masilije do Norve ke, Britanije, Irske i Orknijskih ostrva Piteas veli: "U Tuli sunce nikada ne zalazi. Tamo nji stanovnici love ribu, a obo avaju drve e na ijim granama rastu ptice. Meso tih ptica ne jedu, ve , kada ptica padne, sahranjuju je s najve om pa njom kao da im je lan porodice." Izme u tih sporadi nih anti kih zapisa i srednjovekovnog izve taja D eralda iz Velsa, nedostaju bilo kakvi podaci o lupar-guskama. U XIII veku lupar-guske su, me utim, ve bile pred istrebljenjem. Njihovo meso, naime, bilo je veoma popularno - naro ito me u sve tenstvom po to se smatralo posnim. Oblaporni monasi zalju ili su da je lupar-guska vi e ljuskar nego ptica i da se, prema tome, slobodno mo e jesti i u vreme strogog posta. O tom pitanju raspravljano je na IV Lateranskom saboru 1215. godine, a papa Ino entije III uzalud je izdao i papsku bulu kojom se zabranjuje konzumiranje mesa guske prilepak u vreme posta. Bilo je ve dockan! Lupar-guske bile su gotovo istrebljene. Koju deceniju kasnije, polovinom XIII veka, svestrani i obrazovani nema ki car Fridrih II Hoen taufen, u svojoj uvenoj knjizi o sokolarstvu, tvrdi da tih gusaka nema. tavi e, nije mu po lo za rukom da nadje ni traga ovom bi u, iako je slao istra va e na daleki sever samo s tim zadatkom. Potonji istra iva i se povode za Fridrihom II, tvrde i da lupar-gusaka nema, ak i da je pri a o njima samo zabluda i mit. Arheologija, a posebno njena nova disciplina anarheologija, kao to smo videli, sasvim nedvosmisleno mo e da doka e da je neobi na lupar-guska postojala i da ju je, kao i mnoge druge vrste (spomenimo samo jednoroge), istrebila ljudska ruka, vo ena oblaporno u, gramzivo u i glupo u. A. Peragra

Predskazanja

Me u velikim delom stanovni tva Rimskog Carstva bilo je ra ireno verovanje da je sudbina pojedinaca i dr ave unapred odre ena, te da je budu e doga aje mogu e na nekin na in predskazati. Tako je, ba kao i kod savremenih ljudi, vladalo uverenje da razli ita znamenja najavljuju ishod budu ih povoljnih ili nepovoljnih de avanja. Jedini problem, kao i danas, bio je taj to bi punog smisla znamenja postojali svesni tek nakon to bi se ne eljeni doga aji - ve odigrali.

Izgled sarmatskog konjanika. prepoznatljiv po pancirnoj ko ulji od ko tanih plo ica, dugom konjani kom koplju i i kupastom lemu. ezdesetih godina IV veka te ko da je iko od podanika Carstva predose ao katastrofu koja e uslediti. ivot se odvijao sli nim tokom kao i predhodnih sedamdeset godina, a rimski carevi su manje-vi e uspe no branili granice dr ave od upada varvara i du Limesa podizali nova utvr enja. U gradovima su ljudi u ivali u trkama dvokolica, a seljaci su s mukom obra ivali zemlju i pla ali poreze. I dalje su trajala prepucavanja pagana i hri ana, pa i hri anskih frakcija me u sobom, a tu i tamo izbila bi i po koja pobuna. Me utim, veliki istori ar pozne antike Amijan Marcelin ka e da su se upravo u to vreme pojavila i prva znamenja propasti. (Naravno, ovo delo je napisano nekoliko godina nakon tih doga aja.) "Naime posle mnogih verodostojnih proro anstava proroka i gatara, po eli su da ska u psi i zavijaju vukovi, no ne ptice pevale su ne to alosno i pla no, a mutni izlasci sunca zatamljivali

su jutarnji sjaj. Vi ena je krava prese enog du nika kako mrtva le i, a njena smrt predskazivala je op tu nesre u". Kada su u Halkedonu razgra ivane zidine grada kako bi se od tog materijala napravila kupatila u Konstatinopolju, u temelju zida otkriven je pravougaoni kamen sa uklesanim stihovima: A kad rosne devojke kroz grad u igri okre u se veselo oven anim ulicama i kad zlosre ni zid bude odbrana banje tad e bezbrojna plemena iroko rasutih ljudi s oru jem pre i preko lepotokog Istra i razoriti skitska polja i mezijsku zemlju ali kad bezumnom nadom na Panoniju krenu to bi e kraj bitke i ivota im. Godine 372, zajedno sa notarom Teodorom, ve i broj ljudi je zatvoren i optu en za zaveru i pripremanje prevrata. Me u osumnji enima bili su Patricije i Hilarije, optu eni za proricanje uz pomo trono ca, u potazi za odgovorom ko e naslediti sada njeg cara. Jedan od odgovora je bio 5);. Ovo je trebalo da predstavlja prvi slog imena budu eg imperatora. Opet, drugi se odgovor sastojao iz stihova koji su predskazivali sudbinu zatvorenika, ali i imperatora:
Tvoja krv e biti osve ena, a njima besna Tisifona sprema gadan kraj dok Ares besni na Mimantovoj ravnici.

Car Valens se upravo zbog ovih stihova klonio planine Mimant u Maloj Aziji. Ipak, on gine u boju kod Hadrijanopolja, gde, nakon toga, pronalaze stari gr ki nadgrobni spomenik sa natpisom - Mimant. Katastrofa koja je usledila postala je velika fascinacija budu ih generacija. Po ev i od Gibona (XVIII vek) i njegovog dela, sve do na ih dana ova tema je stalno privla ila pa nju istra iva a pro losti.

U njihovom prevoznom sredstvu i odevanju nije postojalo ni ta specifi no to ih je razlikovalo od ostalih prekodunavskih varvara. koje su za nepunih sto godina u potpunosti izmenile sliku stare Evrope. a da je Imperija na istoku ivela mnogo du e. da li su . Stra an poraz rimske vojske nanet od strane gotsko-alanske koalicije. migracija ovih varvara na teritoriju Rimskog Carstva i njihova pobeda nad rimskom carskom vojskom kod Hadrijanopolja) uzimaju kao klju na ta ka evropske istorije. Invazija ili odumiranje? Obi no se doga aji koji su usledili nakon hunskog upada u evropske stepe (ru enja velikih plemenskih saveza Gota. klju nog politi kog i ekonomskog faktora na itavom evroazijskom prostoru. sve do turskog osvajanja Konsatinopolja 1453. kona no je otvorio vrata Carstva varvarskim najezdama. do ivljavaju i drasti ne promene. godine. Postavlja se pitanje.Gotska porodica prilikom povla enja pred Hunima. Na ovom mestu trebalo bi re i da je to bila propast samo zapada. pa se na kraju razlikovala od poznog Carstva taman toliko koliko se i Dioklecijanova imperija razlikovala od Avgustove. Zbog toga ispravnije je zaklju iti da je s kraja IV veka po elo nestajanje Rimskog Carstva kao sveobuhvatne mediteransko-evropske civilizacije.

on tvrdi je da su sva de avanja deo velikog bo anskog plana i neizbe an korak ka silasku Nebeskog Jerusalima. koje tragaju za uzrocima propasti u to daljoj pro losti i vremenu prosperiteta Imperije. Tako je Gibon. episkop Hipona.Amijan Marcelin. esto se Rimsko Carstvo posmatra kao izolovani entitet. kako je to zapazio jo o evidac i hroni ar ovih de avanja . Sa druge strane. Pri tome se nagla ava presudni uticaj jednog faktora. Prili no rano su se pojavile (a neke jo uvek opstaju) takozvane "seed" teorije.slom Imperije i poraz isto ne vojske kod Hadrijanopolja bili neizbe ni koraci posrnulog carstva. Savremeni istra iva i pozne antike podelili su se na osnovu gledi ta u dva ³tabora´. jedan od velikh teologa zapada i o evidaca invazije Vandala. . jedan od prvih istra iva a ovog problema (Propast i pad Rimske Imperije). ili se Germanima pripisuje prenagla ena uloga kao "grobarima" Zapadnog rimskog carstva. koji su se odrekli dr avnih bogova. Prvi smatraju da su uzroci propadanja bili ponajvi e unutra nje prirode. Prva tuma enja javila su se kod savremenika i aktera ovih de avanja. Preostali rimski pagani videli su uzroke propasti u hri anima. ili je odlu uju u ulogu u ovoj propasti imala ljudska pohlepa i sujeta. Bla eni Avgustin. Uzrocima koji e postati pokreta i de avanja izme u IV i VI veka. Treba pomenuti i mi ljenje istori ara Rostovceva. povezivao uzroke propadanja sa vremenom dinastije Antonina. M. dr e i se prekretnica istorije koje ukazuju na kontinuitet Imperije na istoku. dok drugi veruju da su spoljni faktori (varvari) bili od presudnog zna aja. ili kombinacija velikog broja uzroka. ije monumentalno delo i trag u razmi ljanju sledi i ovaj rad. koji je presudnu ulogu pridavao varvarizaciji Rimskog Carstva. imao je savim druga ije gledi te. H. ali i na transformaciju zapada u ranosrednjovekovna dru tva. Piter Braun (Peter Brown) je u svojim radovima ignorisao pad Carstva i invaziju varvara. do sada je najuspe nija sveobuhvatna studija D onsa (A. U delu O Bo ijoj dr avi. U svakom slu aju. Johns) The Later Roman Empire.

skupe religiozne procesije i brojne igre koje su uveseljavale proleterijat.. termi i drugih javnih gra evina. proda carske dragulje i name taj iz palate! . stotinama godina pritiskao je i podanike Rimske Imperije. slonova a.). Unutra nje propadanje i transformacija Rimske Imperije bio je dugotrajan proces. a uz to su i la i velika rtvovanja. vina i ulja gradskoj sirotinji. Tako. Krajem IV veka ve i deo rimske vojske bio je slabog morala i lo e obu en za rat. godine.Borba rimske vojske sa varvarima.. za ini. zbog ratova sa Markomanima i Kvadima 167. Glavobolje careva i podanika Ovaj odeljak je najrazumljiviji ljudima koji su poslednje dve decenije pro iveli u Srbiji. Spoljna trgovina bila je stalno u deficitu u odnosu na isto ne dr ave odakle su uvo ene luksuzne robe (tkanine. U tom vremenu nekontrolisano su se tro ila sredstva na obnovu i izgradnju hramova. Veliki broj istovetnih ili sli nih problema. Socijalni mir je kupovan velikim distribucijama ita. Prve naznake krize po ele su se ose ati nakon Hadrijanove vladavine. dragulji. tako da e biti lako zamisliti kako su se ose ali stanovnici (posebno pograni nih provincija) posle vi edecenijskih pritisaka. ve je filozof i imperator Marko Aurelije bio prinu en da.

Posle pla anja svih poreza i nameta. Ova pojava bila je masovna na zapadu. koje su esto bile popri te ratnih dejstava i epidemija bole tina. psiholo ka teorija predla e re enje po kome je jedan od presudnih uticaja bilo slabljenje morala ili "gubljenje nerava" stanovnika Carstva. Sli na po ast se dogodila u periodu izme u 252. Ovo gledi te se posebno odnosi na na pograni ne provincije. Tako. Klju no ishodi te svih ovih neprilika bio je nedostatak javnog duha ili gra anske svesti. koja po inje sa Dioklecijanom godine 284. u kojoj je veliki grad Aleksandrija izgubila dve tre ine stanovni tva. u kome su. to je dovelo do pove anja ionako velike smrtnosti dece stare do godinu dana. godine. koji su stalno iveli pod razli itim vrstama pritisaka i u strepnji. pojedini delovi Imperije postali su de facto varvarizovani jo pre nego to je Velika seoba stvarno po ela. Na ovo gledi te se nadovezuje tzv. Neki nau nici misle da su faktori nezavisni od ljudi . Rezultat je bio period koji se danas esto naziva vojnom anarhijom. od ak 27 imperatora za redom . Egzekucije i brojni gra anski ratovi prakti no su ostavili dr avu bez dru tvene elite. biopoliti ka teorija. koja zagovara scenario po kojem je do lo do istrebljivanja najboljeg soja ljudi. Otuda i ne udi to je i ukupni moral stanovni tva bio jako nizak. Pored toga. koji su u velikoj meri smanjili broj kvalitetnih vojnika i civilnog stanovni tva. Velikoj depopulaciji doprineli su i. pominje se ak i uloga toksi nog olova koje je bilo prisutno u kuhinjskoj gle osanoj keramici i vodenim cevima! Kuga je u vi e navrata harala Rimskom Imperijom. Antropolo ke analize skeletnih osataka iz pozne antike u itavoj Evropi pokazuju da je smrtnost novoro ene i sasvim male dece prelazila 35%! Alternativna. godine skoro jedna etvrtina (!) itelja Carstva stradala je od ove zarazne bolesti. tzv. a 180.ispo eno zemlji te. koji su pritiskali stanovni tvo. Vekovima su nenaoru ani gra ani u ivali za titu rimske profesionalne armije. postalo je uobi ajeno i izbegavanje osnovnih gra anskih du nosti. Posledice su bile slabljenje centralne vlasti i odbrambene mo i dr ave. skoro neprekidni. kao jedan od uzroka dugotrajne demografske krize. gde su Rimljani mirno posmatrali kako im varvari otimaju zemlju. Izlaz iz te ke ekonomske i socijalne situacije Rim je prona ao u izrazitoj apsolutisti koj formi vladavine. Visoki porezi. proistekli su iz stalnog pove anja vojnog bud eta zbog estih ratova i invazija varvara. . i 267. koji se esto manifetovao pasivno u stanovni tva u odnosu na sva klju na de avanja.klju ni u propasti Imperije. seljacima i gradskoj sirotinji ostajalo je jako malo sredstava za brigu o vlastitoj porodici. Pored toga. Politi ko re enje za krizu stanovni tva prona eno je u obimnom prihvatanju varvara u carsku slu bu. epidemije malarije i kuge . Tako je zapo ela germanizacija i varvarizacija armije. spoljni i unutra nji sukobi.Vojni krugovi su iskoristili neefikasan sistem nasle ivanja carske vlasti kako bi njima pripala klju na uloga u ovim de avanjima.samo dva umrla prirodnom smr u. to zna i da je veliki deo stanovni tva bio nesposoban za odbranu.

U zavisnosti od oblasti. Istok je imao daleko brojnije i bogatije stanovni tvo. Od rimskog napu tanja provincije Dakije 272. Sarmati. U svakom kraju ove ogromne teritorije. Materijalnu kulturu koja je pripadala ovim narodima. Po ev i od prve polovine III veka. nadzemne ku e od drveta i blata. Prikaz rimskog trijumfa nad varvarima na jednom sarkofagu iz III veka. Ve inu naselja predstavljala su sela u kojima je ivelo izme u 100 i 300 stanovnika. vladaju a vojno-politi ka uloga u ovim krajevima pripadala je isto nogermanskim plemenima. bogatstva su bila ravnomernije raspore ena me u gra anima. kulminiralo je nakon formalne podele na isto ni i zapadni deo carstva 395. Na ovoj teritoriji nisu registrovani za eci urbanog ivota. registrivanu na vi e hiljada lokaliteta. godine. a u manjem broju i kamene gra evine. preovladavao je razli iti tip ku ne arhitekture: zemunice i poluzemunice. proisteklo iz razli itih jezi kih i kulturnih tradicija. Bastarni. Za ovu pri u klju an je ju ni deo evropskog Limesa. Zbog velikih privrednih resursa istok je imao dovoljno novca da kupuje mir i novcem usmerava kretanje varvara ka zapadnim delovima Imperije. godine. Na zapadu je ono bilo uglavnom koncentrisano u rukama malobrojne i mo ne aristokratije. arheolozi su nazvali ernjahovskom kulturom po nalazi tu ernjahov u blizini Kijeva. odakle poti u varvari koji su potkopali mo Carstva.. gde su vladari obi no grcali u finansijskim problemima. Sloveni. Njihove plemenske dr ave sa kraljevima na elu. Na istoku.Rivalstvo Zapada i Istoka. preovla ivao je neki drugi narod: Dako-Geti.. gde je postojao veliki broj srednjih zemljoposednika. okupljale su niz plemena razli ite etni ke pripadnosti. granica se pru ala uglavnom du toka Dunava. Arheolo ki tragovi pokazuju da su Goti i pored vladaju e uloge na ovom prostoru inili manjinu stanovni tva. Prostor izme u donjeg Dunava i Dnjepra naseljavao je veliki broj varvarskih plemena udru enih u vi e velikih plemenskih saveza. . kao rezultat razvijenijeg gradskog ivota i ve eg broja urbanih sredi ta. sa kojima su se sukobi sti avali i razbuktavali vekovima. S one strane Dunava Mo e se re i da je Rimska Imperija bila sa svih strana okru ena potencijalnim neprijateljima.

zanatlija i zemljoradnika. odnosno eksploatacijom pot injenog stanovni tva (pre svega ernjahovskih plemena). gde su sa relativno malim brojem ljudi (oko 10%) naseljenim me u domoroda ko stanovni tvo. krzna i sli ne proizvode. ratnika. a kupovali od njih . staklo i druge luksuzne proizvode. U vremenu pre formiranja ernjahovske materijalne kulture.uglavnom ulje. u zavisnosti od oblasti. stanovni tvo ovog prostora aktivno je u estvovalo u ratnim sukobima i plja ka kim pohodima okrenutim ka teritoriji Rimskog Carstva. vino. prete no ruralno stanovni tvo. Plja ka se kao oblik privre ivanja arheolo ki te ko mo e identifikovati. ali se iz istorijskih podataka mo e naslutiti njena zna ajna uloga. nametali vlast i terali lokalno stanovni tvo na savezni ke odnose. koje je snagom oru ja kontrolisalo ogroman prostor i druge plemenske zajednice. . Me utim. Arheolo ka istra ivanja prostora ernjahovske kulture pokazala su da je dominantna privredna grana stanovni tva bila proizvodnja itarica.Karta poznog Rimskog carstva i pojedinih varvarskih plemena u susedstvu.). Ova proizvodna sredstva su uz grn arsko kolo bila najvi a tehni ka dostignu a ernjahovskog stanovni tva. bar za jedan deo stanovni tva. Mo e se pretpostaviti da su se Goti bavili ³parazitskom´ ekonomijom. Nema sumnje da su na tom prostoru Germani predstavljali manjinu stanovni tva. kontrolisali su i trgovinu sa Rimljanima kojima su izvozili itarice. Sli an model vlasti uspostavili su zapadni Goti nakon naseljavanja u Hispaniji i Ju noj Galiji. ali im je vojna nadmo obezbe ivala polo aj ekonomske i politi ke elite. Pored toga. a proizvodnja hrane . stanje se bitno pogor ava dolaskom isto nogermanskih plemena na Dnjestar i donji Dunav (230-260 g. uspevali da ekonomski i politi ki kontroli u ogromnu teritoriju Pirinejskog poluostrva.rotacionim rvnjevima. Ovo pitanje je umnogome povezano i sa dru tvenim i etni kim odnosima. da bi se kasnije takav odnos preneo na lokalno rimsko provincijsko. gde su. To ne zna i da se i ova germanska plemena nisu bavila zemljoradnjom. sve tenika. Istra ivanje nekropola potvr uje slo enu socijalnu sliku sastavljenu od plemenske aristokratije. Poljodelstvo je zna ajno bilo unapre eno upotrebom gvozdenog rala.

Nakon njihovog pokoravanja i prinudnog savezni tva sa Hunima. dok je drugi. U isto vreme. jedan drugi plemenski savez. Nakon neuspe ne odbrane. ija se teritorija nalazila na na desnoj obali Dnjestra. Teuringa sa donjeg Dunava (ju ne oblasti ernjahovske kulture). zamolio cara . od Markomana i Kvada pa sve do Crnog mora. meseca avgusta. pod vo stvom Alaviva. postavio je odbranu na Dnjestru i upravo ovi doga aji su ozna ili kraj ogromnog broja ernjahovskih naselja.Hunski ratnik prema opisu Amijana Marcelina.. Godine 378. Greutinzi su pod vo stvom Alateja i Safraka otpo eli povla enje prema Dnjestru. kralja Hermanariha. usledio je zajedni ki napad 372. Migracijama je zahva en ogroman prostor. 9.. te samoubistva njegovog naslednika Vitimira. Niz tragi nih doga aja po Carstvo zapo eo je napadom Huna na Alane . jedan deo Teuringa se povukao u Karpate.sarmatski narod koji je iveo na levoj obali Dnjepra. dana. godine na plemenski savez Greutinga. Posle dugotrajnih borbi i smrti Hermanariha.

jako sporo formirao. Jedan deo vojske je ishitreno krenuo u borbu kad se pojavila i varvarska konjica Alteja i Safraka sa Hunima. ne to kasnije. Levo krilo rimske vojske uspelo je da se probije do varvarskih kola. Procenjuje se da je ukupan broj Valensove vojske dosezao do oko 40.preko dve tre ine poginulih rimskih vojnika! Osokoljeni ovom va nom pobedom. po elo je maltretiranje varvara od strane dr avnih slu benika. Rimljani nisu ispo tovali dogovor. a Rimska vojska je bila pritisnuta umorom. Do okr aja je do lo oko podneva. kako bi obuzdao nemire. neki ljudi iz carevog okru enja podsticali su ga na borbu pre nego to stigne njegov savladar Gracijan. Pored toga. oni su iskoristili priliku i pre li reku bez dozvole. Upravo ovde. varvarska konjica je jo uvek bila dosta udaljena od bojnog polja. varvari su sve do 382. Rezultat bitke. e u i gladi zbog usiljenog mar a i jakog sunca. Na ovaj na in. plja kali i ratovali po balkanskim provincijama. Njihova molba bila je prihva ena. Desno krilo rimske konjice bilo je istureno. avgusta. katastrofalan po Rimljane. ali je ostatak konjice napustio bojno polje potisnut naletom varvarske konjice. deo stanovni tva ernjahovske kulture na ao se na teritoriji provincija Male Skitije i Druge Mezije. Valens. Ljudi su bili me u sobom toliko zbijeni. . bio je . sve dok se nisu sporazumeli sa carem Teodosijem. 9. napadaju i bokove rimske vojske. da nisu mogli nesmetano da barataju oru jem. No. Ujedno. Usledio je period plja ki seoskih dobara i manjih utvrda. dok se bojni poredak ostatka vojske (posebno levog krila). Tako velika gu va onemogu avala je bekstvo. rimska pe adija na la se uklje tena sa tri strane varvarima. a ni da formiraju odbrambenu liniju. sastavljene uglavnom od varvara. na oko 14 km udaljenosti od Hadrijanopolja (danas Jedrene u Turskoj). pa umesto da do e do planske podele zemlje. dok se ostatak zadr ao na teritoriji dana nje Rumunije. savezni ke pomo ne jedinice. Ozbiljno izazvan. U tom trenutku. smrt je na ao i sam imperator.Valensa da ih primi na teritoriju Carstva. Te ka situacija i glad u kojoj su se na li naterala ih je na pobunu protiv Rimljana. bio je pogre no obave ten od izvi a a da se broj varvara kre e oko 10. sa istoka je dolazio car sa vojskom. napustile su popri te bez borbe. o ekuju i napad. koji se vratio iz Male Azije. a u pomo mu je krenuo i savladar Gracijan sa zapada. U tom trenutku. dok je istovetan zahtev Greutinga odbijen.000. Carska vojska je zatekla varvare kako su rasporedili kola u krug. smatraju i pobedu unapred dobijenom.000. a na tom mestu je najve i deo rimske vojske stradao pod ki om varvarskih strela i kopalja.

u bitku se uklju uje varvarska konjica koja uspe no .Prikaz bitke kod Hadrijanopolja. U drugoj fazi. Rimljani su napali i ako nisu formirali u potpunosti bojni red. kada je do lo do napada rimljana varvarski kamp.

Galiji i Hispaniji.000 vojnika. godine.onih koji su ostali sa druge strane Dunava. nekoliko godina neprestano plja kali sva mesta gde je moglo biti hrane i na taj na in obezbe ivali sve ostale materijalne potrebe. koji su u ve oj meri usvojili rimsku provincijalnu materijalnu kulturu. Najpre su. Pored toga.000 ljudi. koji su 407. No. treba uporediti klju ne potencijale varvara sa Carstvom. preko kojih su odr avali odnose sa Carstvom. Sklapanje feodosa sa ovim narodima 380. Odnos ove dve ekonomije bio je odnos centra i periferije. bio oko 50. U svakom slu aju . a potom su predstavljale skoro nenaseljenu tampon-zonu izme u Isto nog Carstva i Hunske dr ave. po prelasku na teritoriju Carstva.000 ljudi. bilo je i mirnih razdoblja u kojima je dolazilo do kontakata i uticaja starog provincijskog stanovni tva na varvare.nadmo ni Kako bismo stekli to ta niju sliku o tada njoj situaciji. deo njih se verovatno okrenuo zemljoradnji i tradicionalnim zanatima. Kao i uvek u takvim situacijama. Doseljavanje novih stanovnika. Procenjuje se da je bilo oko 550. migriraju i ka za ti enim gradovima ili sigurnijim delovima Carstva. tokom koga je oplja kan i grad Rim 410.potiskuje i izbacuje iz borbe rimsku konjicu. ine i ih nesigurnim mestom za ivot i privre ivanje. veka bio je ogroman. Varvarski prostor predstavljao je teritoriju odakle su se Rimljani snabdevali jeftinim sirovinama. Pripadnici ernjahovskih plemena su u ivali svojevsrnu autonomiju. Ukupna populacija varvara koji su u prvom naletu pre li na teritoriju Carstva maksimalno se procenjuje na 200. Upravo sa balkanskog prostora Goti su krenuli u razorni pohod prema Italiji. posebno su u negativnom smislu osetili stanovnici ruralnih sredina. U tre oj fazi do lo je do opkoljavnja i potpunog uni tenja rimske pe adije. svi koji su bili u mogu nosti napu tali su nesigurne oblasti. i 382. a bili su direktno pot injeni samo svojim vladarima. bila je superiorna u odnosu na itav varvarski prostor . godine bio je rezultat priznavanja fakti kog stanja. Rimska ekonomija. Dolazak u balkanske provincije nije promenio osnovno ekonomsko i dru tveno ustrojstvo ovih zajednica. Boravak ovih varvara irom provincija i stalni upadi na teritoriju Carstva . . iako oronula.000. zbog gladi. dok je broj Vandala. varvari su imali jedino plja ku kao sigurnu granu privre ivanja. a izvozili uglavnom luksuzniju robu. Ekonomske sankcije koje je Valens uveo Gotima za nekoliko godina su gurnule ove narode u te ku bedu.po obimu proizvodnje i prihodima. Alana i Sveva. bitno su oslabili ljudski i odbrambeni potencijal podunavskih provincija. Nije udno to su ove oblasti jako brzo dokraj ene od Atiline vojske. u kome su obe strane prona le interes i izlaz iz te ke situacije. Razaranja i plja ke koje su karakterisale njihov dolazak i boravak na ovom prostoru naneli su prili ne tete lokalnom stanovni tvu i ekonomiji podunavskih provincija. godine uzdrmali Zapadnu imperiju. mada su najsposobnije jedinice brojale oko 194. Ukupan vojni potencijal Imperije pred kraj 4. Nakon dodeljivanja zemlje za naseljavanje.

to je bilo previ e za maloljudni i ekonomsko slabiji deo Carstva. Kada su po eli novi problemi nakon smrti cara Teodosija (395. Zapad je zbog mnogo du e grani ne linije bio izlo eniji napadima evropskih varvara. Najpre. godine.Kada bi carevi koncentrisali dovoljan broj trupa. a pored toga. gde je vlast pripadala njihovim kraljevima i plemenskim vo ama. rimski inovnici po eli su da izrabljuju i ikaniraju varvare. imali su i dovoljno svojih problema. a sama bitka je lo e vo ena i pogubno strate ki postavljena. Umesto toga. okren u se svom snagom protiv Rimljana. ljudski faktor i motivisanost ratnika bili u prvom planu. Sporna pitanja su esto re avana putem poslovi ne isto ne anti ke diplomatije. primljen je jako veliki broj varvara sa porodicama. za to je do lo do poraza kod Hadrijanopolja? Radi se najpre o vremenu gde su. Tokom vladavine Valensa i Valentinijana bilo je nekoliko velikih pobeda nad Sarmatima. tako da nije ispo tovala dogovor o podeli zemlje. Sa Persijancima su Rimljani sa istoka izlazili mnogo lak e na kraj. Rimljani nisu nastupili sa jedinstvenom vojskom. bez problema su izlazili na kraj sa varvarima. Rimska uprava je potcenila njihove organizacione i vojne sposobnosti. bez obzira na sve. te su ovakvi postupci naterali Gote. gde su posle vi e poku aja . ne treba zanemariti i mogu nost da je pobuna Gota dobila obrise socijalne revolucije. da umesto da se stave u slu bu Carstva. ali je tokom 376. gde je dolazilo do me usobne koordinacije i me usobnog pomaganja Istoka i Zapada. od inovnika pa do samog cara. Posle gubitka najbogatijih provincija severne Afrike od strane Vandala. Persijanci nisu imali migacijske te nje. Goti su samo ve to skrenuti ka zapadnom delu Imperije. nesavladive zidine Carigrada bile su nepremostiva prepreka za sve napada e i odbrana isto nih provincija. godine). o ajni ki se bore i na ivot i smrt. Valens je eleo slavu. Ako su tako stajale stvari. uglavnom u onim provincijama koje su prethodno opusto ili. sudbina Zapada vi e nije bila neizvesna. Dozvoljeno im je da zadr e unutra nju organizaciju i strukturu dru tva koju su doneli iz postojbine. u krajnjoj liniji. Za to vojna premo nije iskori ena kasnije? Odgovor verovatno le i u politi kim ra unicama cara. Rimljani ih nisu razbili u manje grupe koje bi bile pacifikovane i podlo ne br em uticaju nove sredine. o igledno se vodilo ra una prevashodno o vlastitom interesu. u kojoj su se ni i slojevi provincijskog stanovni tva (poput traga a za zlatnim icama . Nakon podele. Zapad je morao da se brani sa obe strane granice. Kvadima i drugim varvarima. godine na injen itav niz pogre nih odluka. Osim kra e granice. gde oni nisu smeli da se upuste u otvorenu bitku.uspeli da osvoje Rim. Iz ovoga jasno sledi da sve unutra nje slabosti nisu dovoljan razlog za pad Imperije. Odbrana granica dobro je funkcionisala samo u jedinstvenom Carstvu. prema kojima nisu bile primenjene ranije uobi ajne mere. Sam Valens je izvodio borbena dejstva protiv zapadnih Gota na njihovoj teritoriji 368. koji je eleo da zadr i Gote pod kontrolom kao deo vojnih jedinica i radne snage na Limesu. Zahvaljuju i takvoj politici Istoka. Pored ovih pitanja.

stavi tu ementaler i ispadaju kvarkovi.acnet.ca/department/history/muhlberger/orb/lra. ije su plemenske dr ave predstavljale specifi an oblik politi ke. srednjovekovni Normani. dru tvene i crkvene organizacije. centrifugirani uran i ta sve ne! Tako i sa alhemijom.M.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell.htm http://www.nipissingu. Istorija (prevod: M. Fukoovo klatno. 1964.html Materija se cepa. Oxford. Later Roman Empire.iz Trakije ili robova iz Rima) priklju ili varvarima.ca/department/history/muhlberger/orb/ barb. E. crne rupe.com/lectures/romeco2. Milin. Lenrota da etni ki Gote protuma i kao konglomerat naroda Sarmata.emayzine.acnet. Skiti.htm http://www. Beograd: Prosveta. godina).Umberto Eko. Sasvim je sigurno da su mnoge zna ajne odlike ivota u Rimskoj Imperiji: osnove rimskog prava.net/army/adrianople. pa su tamo nji stanovnici jo dugo iveli sa ose anjem da su podanici rimskih careva i Imperije. 1988.com. Romula Avgustula 476.wnec. godine.htm http://mars.html http://mars. pre ivele propast poslednjeg rimskog imperatora Zapada.about.wnec. Ovako kompleksna situacija navela je vedskog nau nika E.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell.nipissingu. sli no savezima koje su stvarali Kelti. Na Istoku. Radivoje Arsi Zavod za za titu spomenika kulture Valjevo Crte e izradio: eljko Vitorovi Preporu ena literatura: y y y Jones. Huni ili kasnije. Hermes i Alhermes ± kona no vi ste ti koji bi trebalo da mi date odgovor.html http://www. (Bilo koje izdanje) Preporu ene Web stranice: http://www. ekonomije. Amijan Marcelin.roman-empire.library/weekly/aa061901a.H. Da ana i Slovena. Gibbon. etni ke i ekonomske organizacije. 1998. pre svega iz ekonomskog interesa. . -. sve do arapske i slovenske invazije nije bilo zna ajnijih promena. pod vla u germanskih plemena. Decline and Fall of the Roman Empire. A. dopunjavaju i time njihovo etni ko arenilo.htm http://ancienthistory.

Opet logi no. nateralo je Arape da se upuste u ne to to su sami nazvali alhemijom. postati najve e ime alhemije prvog milenijuma. Verovatno ste pomislili na zlato. mnogo gore. Ipak. Logi no. elementima koji zaslu uje da bude ogledalo du e. ni ta nije tako jednostavno kao to na prvi pogled izgleda. Sirije i Persije. zlato mo e mnogo toga. jedini te ni metal ± mercurius. Upoznavanje sa srednjovekovnim. gle uda. godina. Bagdadski lopov Bagdad. Ustvari.Homo hermeticus Samo je jedan me u hemijskim. esti Imam i naslednik Muhamedovog zeta Alija. iva. a i onim starijim kolegama. pri a prva. Ogledalce je. metal oko koga se vrti onaj prakti ni deo alhemije.Omnibus: Jedna od etapa u evoluciji coveka . D afar al Sadik nije ba slutio da e to dete. nego za brljanje po pesku. keo ili u Egiptu kem. Merkur je. naravno. u normalnim okolnostima. Ona se u alhemi arskim spisima ozna ava isto kao i planeta Merkur. najve eg i najja eg upori ta hri anstva. Pre dugo pri eljkivanog susreta. pa samim tim i alhemijskim. Spaljivanje njihovih drvenih la a "gr kom vatrom". na alost. lako zapaljivom sme om koju nije mogu e ugasiti vodom. jo je mnogo. Ipak. ne mo e se re i da je imao previ e onih koje je podu avao. Alhemi arski simboli za zlato i olovo. budimo neko vreme duhovi prosve enosti. 764. ali ne onom iz prethodne re enice. Ono to je u Gr koj nazivano hemeja. D abir ibn Hajan. u Arabiji tada dobija odre eni lan al i postaje al himija. O ciljevima i metodama da i ne pri amo. Nema sumnje da su se sa ostacima tradicije gr ke nauke Arapi susreli preko Egipta. Dakle. hermetika je ime dobila po Hermesu. tj. bitan lik rimskog panteona kome odgovara kolega Hermes iz helenskog. moja omiljena verzija je ona koja nas vra a u vreme Iznoguda i Haruna al Ra ida. Me utim. da vidimo ta bi sa ogledalom du e. D afar al Sadik. ni dan danas sa sigurno u ne zna. a iji se sastav. Istini za volju. Jedan od prvih susreta sa gr kom hemijom Arapi su do iveli pri opsadi Konstantinopolja. U alhemiji. bavi se "nau nim obrazovanjem" u Egiptu. ak ni o poreklu same re i alhemija ni danas ne postoji konsenzus me u planetarnim mudrim glavama. trebalo bi da bude susret u koji ulazimo sa respektom. . Logi no je onda to mu pa nju potpuno zaokuplja dete vi e zainteresovano za svet mistike i nauke i vi esatno dru enje sa knjigama i spisima. Iako popularan.

ibn Halduna. neophodno prisustvo eliksira. Za njegovo pripremanje koristio je biljne i ivotinjske supstance. iji je aktivni lan bio i sam D abirov otac (Hajan). vla nost i suvo u. odnosno najja u poznatu kiselinu starog veka. Sre a njegova bila je i u tome to je iveo u vreme najve eg uspona Arapskog sveta. sastoje od po dva od ovih principa koji odre uju karakteristike samog metala ± njihove spolja nje kvalitete. I D abir je smatrao da je iva su tinski metal zbog svoje te ne prirode i osobine da reflektuje sopstvenu okolinu. mada noviji podaci ukazuju da je deo knjiga napisan kasnije ± u IX i X veku i da autor nije jedan ovek nego grupa pripadnika muslimanskog pokreta zvanog Ismailija. spolja nji kvaliteti zlata su toplota i vla nost. Na primer. To je bila razbla ena azotna kiselina. ta je onda potrebno za prevo enje srebra u zlato? Samo prevesti njegove unutra nje kvalitete u spolja nje. Poku avaju i da na e optimalan recept za pripremanje eliksira. Tako i D abirovo poimanje materije obuhvata etiri principa: toplotu. za koju je verovao da je barem potencijalno ja a od sir etne. pokazao kako se priprema olovno belilo. Osnovne ideje D abirovog opusa nadovezuju se na aleksandrijsku alhemiju i teorije Aristotela. u stvari. D abir je smatrao da je za ovakve transformacije. Jednostavno. pripisuje veliki broj knjiga napisanih u to vreme. naravno. iva i sumpor. u zapadnom svetu kasnije poznatom kao Geber. te se po tome razlikuje od ve ine svojih prethodnika. Detaljno je opisao amonijum hlorid. D abiru se. destilovao sir e i dobio "jaku" sir etnu kiselinu. ponovo zauzimaju bitno mesto u hijerarhiji 'metala'. zar ne? Me utim. transmutacije kako bi to alhemi ari rekli. dok su preostala dva principa uro ena i predstavljaju unutra nje kvalitete. a metali se. tj. unutra nji hladno a i suvo a.D abiru su u ruke dospele knjige i spisi koje su arapski trgovci vekovima prenosili iz Evrope i sa istoka. Alhemi arski simboli za sumpor i ivu. a . i nije sve bilo ba tako jednostavno. hladno u. D abir je dao veliki doprinos hemiji koju danas poznajemo. eherezade. ina e spolja nji kvaliteti srebra.

). vodu i zemlju. Zahvalnost za to dugujemo pre svega Albertusu Magnusu. te nost i suvi ostatak koji odgovaraju principu etiri elementa i predstavljaju vazduh. poznat pod imenom Avicena. Najvrednije nasle e koje su nam ostavili. nije verovao u mogu nost dobijanja zlata iz drugih metala. U tada njoj Evropi. Pou en neuspesima ranijih vekova. dodati nov impregniran sun er u destilat i ponoviti destilaciju. Kao rezultat velikog laboratorijskog iskustva. vla nost e biti potpuno spaljena.du u zadr ava u unutra njosti nedostupnu o ima drugih. klasifikovao je supstance na "duhove" ili supstance koje potpuno isparavaju u vatri. Tajna uspeha le i u velikom broju ponavljanja. poseduje boju zlata. vatru. na alost. Sumpor. a od vode e ostati jedino izolovana hladno a. evo recepta za izolovanje hladno e koji navodi The Historical Background of Chemistry: Sipati vodu u tikvu i dodati supstancu koja poseduje izra enu suvo u. Valjalo je sa ekati jo barem dva veka da se u glavama evropskih mudrija a iskristali e koncept eksperimenta i da neko po ne sa prevo enjem arapskih i anti kih tekstova. Alhemija se po etkom XIII veka vra a na prostore na eg kontinenta. ipak. Arapski alhemi ari su. . a zatim dodati sun er impregniran su ilom. Za dobijanje hladno e neophodno je sedamsto ovakvih destilacija.). Primera radi. Osim toga. nije bilo nikoga ko bi to znao da ceni. I Rod eru Bekonu tako e. "metalna tela" ili kovne supstance i "tela" ± minerale ili supstance koje se pri kovanju pretvaraju u prah. oveku koji je jo za ivota stekao atribut magnus (veliki). ve sama ideja alhemije. nesumnjivo. kao to je sumpor ili ne to sli no. neobi no sagorljiv. zapaljiva materija. Sve to je trebalo uraditi svodilo se na odre ivanje odnosa u kom treba pome ati ivu i sumpor (bilo po principima numerologije ili prakti no ± mnogobrojnim destilacijama) i na taj na in dobiti bilo koji drugi metal. Ovo skretanje alhemije ka medicini nastavio je i Persijanac ibn Sina (979 ± 1034 g. U D abirovim radovima opisane su destilacije velikog broja supstanci ivotinjskog porekla. Razdvajajanjem toplote od hladno e i vla nosti od suvo e otvaraju se mogu nosti za dalje kombinacije u odgovaraju im proporcijama. D abir je napravio mnogobrojne aparate i posude svestrano kori ene od tada njih alhemi ara. bio poznat na in za pripremanje gipsa i njegova upotreba za fiksiranje slomljenih kostiju. Tako e vla nost vode biti osu ena suvo om (sumpora) i toplotom vatre neophodne za destilaciju. ni gips. zahvaljuju i Al Raziju. Tako je ve tada. Alhemi arski simbol za srebro. Kao proizvodi destilacije uvek se javljaju gas. Sledbenik D abira ibn Hajana bio je persijski alhemi ar Al Razi (850±925 g. kod Evropljana poznat kao Razes. Sa Al Razijem medicinski deo alhemije dobija na zna aju. nisu ni sir e. bili i nau nici i tehnolozi. destilovati ponovo. te je po tome bio i ostao izuzetak me u alhemi arima. jedan od najzna ajnijih lekara u vreme izme u anti kog perioda i ra anja moderne nauke. Vodu treba prvo samu destilovati sedamdeset puta.

O tome svedo i slede i odlomak iz The Historical Background of Chemistry: Dugove nost je od primarne va nosti za kona ni trijumf. nakon prispe a u pet unutra njih organa.Umetni ka predstava jedne alhemi arske "laboratorije". Verovalo se da ako jede zlato. kao ponuda vladarima za "prilog uz ve eru". Zemlja. Hrane i se zlatom posti e se dugove nost. putuju i kroz sva godi nja doba. ne zna i da tamo nji alhemi ari nisu poku avali da u "laboratorijama" smu kaju zlato. . nakon ega bi usledila odgovaraju a nagrada. tj. To. naravno. ovek postaje besmrtan sa gotovo neograni enim mogu nostima. nego da ih je ono interesovalo najvi e iz gastronomskih razloga. iri maglovito. Elixir Vitae i kamen mudrosti Kineske vladare je alhemija interesovala mnogo vi e kao umetnost pravljenja eliksira besmrtnosti nego kao ansa za relativno jeftino boga enje. ocrtava granice i defini e pravila za po tovanje. Zlatni prah se. seda kosa ponovo potamni. novi zubi rastu na mestu ispalih. kao vetrom no ena ki a. koje nakon toga postaje podmla eno. Kao nekvarljivo. zlato je najvrednija postoje a stvar. Isparava i prodire do ivica tela.

dragoceni predmet. . tj. I junak na e prve pri e je verovao u mogu nosti eliksira odnosno kako Elijade navodi: . Ova faza u pravljenju zlata zvala se Proces sublimacije. Drugo esto upotrebljavano ime u to vreme je bilo "prah" odnosno xerion to arapskim dodatkom lana al i transformacijom u latinskom prelazi u elixir. Ovakvim promenama ovek postaje imun na neda e ivota.. nisu obe avale ve iti ivot. uni titi njegove osnovne metalne karakteristike tako da postane crn. bilo je svojstveno tada njim alhemi arima. U mikrokosmosu. Logi no. mora se priznati da podatak da je nekoliko vladara umrlo od posledica trovanja i ne zvu i neobi no.Starac e ponovo postati mladi . i samo onaj ko zna kako se spravlja Kamen mudrosti. Na postojanje supstance koja ubrzava ovakve procese prvi je konkretno ukazao Zosimos od Panopolisa (ca. predmet bezbrojnih oblika. olovo i srebro. sumpor. ili kamen mudrosti. staroj eni e se vratiti devoja tvo. koristili su jo u Aleksandriji krajem stare i po etkom nove ere.. Ponekad je sledilo i finalno dobijanje sjaja i i enje dobijenog zlata ili iosis. mada ne pod navedenim imenom. 300 g. Ono to je kasnije nazvano eliksir. Zato je prvo neophodno "ubiti" metal sa kojim se radi. tj. za razliku od zapadnih religija. a bez oblika. bez prisustva boja. Imaju i u vidu da su kao osnovne supstance za pripremanje eliksira kori eni iva. istim sledom bi trebalo da se de avaju i promene u makrokosmosu. u biljkama i ivotinjama. melanosis. Mi ljenje da se promene u makrokosmosu ponavljaju i u mikrokosmosu predstavljenom ivim bi ima.. Da bi sve ovo i lo mnogo br e dodavane su "klice" srebra i zlata u odgovaraju im koracima.e. razume re i koje se odnose na njega. telo umire ostavljaju i seme koje pod dejstvom duha brojnim promenama posti e savr enstvo sopstvene vrste.ovog kamena to nije kamen. okretanje alhemiji u nadi da ona mo e pomo i u ostvarivanju besmrtnosti deluje potpuno logi no.n.) i nazvao je tinkturom.. Verovalo se i da je duh sastavni deo svih stvari i da promene nastaju delovanjem duha na telo. tog neznanca koga svi poznaju. postaje en-jen (pravi ovek). ili kamen mudrosti ime je istaknuta neorganska priroda i sposobnost ovakve supstance da izvr i finalnu transformaciju. Kako religije u Kini. a bez ikakve vrednosti. Sledilo je izbeljivanje ili leucosis (dobijanje srebra) i zatim dobijanje zlata ("po u ivanje") ili xanthosis.

ukazao na postojanje manuskripta u kom se. ekspir pi e o Romeu i Juliji.000 dukata i kupio im neophodnu literaturu. te on ceo svoj radni vek posve uje traganju za kamenom mudrosti u svojstvu eliksira ivota. Bez obzira na manuskript. Ka u da je Frensis Drejk na svojim putovanjima koristio navigacionu opremu koju je konstruisao D on Di. U XVI veku osim razvoja medicinskog pravca alhemije dolazi i do pravog procvata ezoteri ne strane alhemije. engleski matemati ar. Tada nji car Bohemije. A za sve to vreme u visokom dru tvu jako dobro instalirani alhemi ari poku avaju da osnuju sopstevnu imperiju. Diju i Keliju nije uspelo da D on Di (1527-1608). Rudolf II. kao ni kod-brejkerima na engleskom dvoru ne to kasnije. a ba kao ni kriptoanaliti arima CIA-e 400 godina posle Dija (u pitanju je uveni Vojni ev manuskript (Voynich)). eliksir dobija i ire zna enje. Alhemijsko carstvo XVI i po etak XVII veka u Evropi po mnogim parametrima predstavljaju krajnje interesantan period istorije ove na e nazovi civilizacije. . Diju je. ali o tome u slede oj pri i. sli no Aviceni pet vekova ranije. imao je ambiciju da od Praga napravi alhemijsko udo. ipak. a prohtevi mu nisu bili mali. dosta toga polazilo za rukom. ako izuzmemo gore pomenute alhemi are. de ifruju tekst. Da li ga je na ao? Sam je verovao da jeste iako su pedesetak godina kasnije njegove radove.). Cilj alhemije. Filipus Teofrastus Bombastus von Hohenhajm (1493 ± 1541 g. Rudolf je bez problema izdvojio 14. Klju no ime ove pri e. Tako e ka u i da ga je kraljica Elizabeta posebno simpatisala i da mu je malo toga bilo uskra eno. Kad je Edvard Keli. Vaseljene i svega ostalog. Luter uspeva da pocepa dobar deo kontinenta na dva suprotstavljena bloka i izazove stogodi nji rat. nije bio da otkriva tehniku transmutacije. 1582. bio je D on Di (1527 ± 1608 g.Sa razvojem "medicinskog" pravca alhemije. verovatno. Galilej demonstrira kako bi eksperiment mogao imati nekakve veze sa naukom i kako bi na tom konceptu valjalo raditi. ordana Bruna i veliki broj ve tica oba pola Inkvizicija pretvara u neprijatne uspomene i gust dim.). nego da priprema lekove protiv svakojakih bolesti. zlatni grad i dobro mu je i lo. postavljene na konceptima bliskim konceptima moderne hemije. Dijev saradnik. svodili pod arlatanstvo. koji je sam sebe nazvao Paracelzus. Ka u da je imao li nu biblioteku od 6000 naslova koju su mu jednom prilikom zajedno sa ku om spalili zemljaci. godine D on Di iz Londona odlazi na privremeni rad u Prag. nalazi odgovor na pitanja ivota. Di se razumeo u mnogo toga. skre e alhemiju od pravljenja zlata ka medicini. po njemu.

ko je Kristijan Rozenkrojc? Na ovo pitanje u. ali i talentovane varalice. behu potpuno uni tene. pa su nastavili sa pripremama za stogodi nji rat. kralj. uspe no je dovr io svoj projekat sa. napisao Johan Andrea. ipak. po njihovom mi ljenju. Kao to ve . verovatno. filozofe. bio dobar strate ki potez. Me utim. godine isto kao i njegov "veliki vezir". ali potpuno pogre na. ispostavilo se da je ovo. pa neka vas oni li no zbunjuju svojim idejama i interpretacijama. Frederik V je ubijen je u Pragu 1619. Mihaela Majera i Johana Andree.Pre nego to se Di pred kraj svog ivota vratio u Englesku. a sa njima i snovi o jednom boljem svetu. Car Frederik i alhemijska imperija nisu potrajali ni godinu dana. Kr mar je u ovom slu aju bio D ejms. Pretpostavka da e Englezi prisko iti u pomo ako Habsburgovci napadnu Prag be e razumna. Umberto Eko i Herman Hese. najve im impakt faktorom ± alhemijsko obrazovanje dvojice talentovanih asistenata. verovatno. te odlaze kod mladog princa Frederika V (Hajdelberg). Bilo kako bilo. bio ra un bez kr mara. recimo. potrajao samo trideset godina. nadaleko uvene ne zbog samog ina ve zbog alegorijskog pamfleta koji je opisuje ± Alhemijsko ven anje Kristijana Rozenkrojca. engleski v. Katoli kom jugu se ideja i nije preterano dopala. nude mu perspektivan alhemijski program i nagovaraju ga da se o eni engleskom princezom jer bi to. Knjigu je. Po svemu sude i. bez sumnje. koji je. pa su raspisani izbori za novog cara (takav be e obi aj u Severnoj Ligi). i sami pretpostavljate gore pomenuti mlado enja uz "skromnu" pomo svojih savetnika Majera i Andree pobe uje na izborima. u neku ruku. Ne to kasnije umire Rudolf II.d. umetnike. legende o hermeticizmu i rozenkrojcerima. Svita se seli u Prag i Majer postaje premijer. Svi uslovi za nastanak alhemijske imperije su tu. Na mestu gde je Majer okon ao karijeru danas se nalazi Ulica alhemi ara. . samo slegnuti ramenima i uputiti vas na majstore igre kakvi su. Alhemi arske laboratorije. Majer. dodu e. Me utim. Hajdelberg postaje alhemijski centar sveta i pravi magnet za ljude od nauke. nadalje alhemija i rozenkrojcerijanstvo idu ruku pod ruku. Frederik prihvata sve ponu ene predloge i eto svadbe. u enici su bili jo ambiciozniji od u itelja. kraj ove pri e istovremeno je po etak jedne druge legende. Me utim.

Kako ka e Corpus Hermeticum. ak do bo anskih visina jer " ovek je brat bo iji". pre svega. Nau na knjiga. Igra staklenih perli. godine osvojili Prag bude i jedan dvadesettrogodi nji Francuz ± Rene Dekart. ta transmutacija oveka mo e odvesti prili no daleko. mislim da bi trebalo razmisliti o interesantnoj pojavi da klju ni lik zlatnog doba alhemije nije imao ama ba ni ta sa retortama i aparatima za destilaciju. Inkvizicija nije imala ba puno razumevanja za takve ideje. izvor sveg alhemijskog u enja. Alhemija nije izdr ala pojavu diferencijalnih jedna ina. Beograd. 1971. transmutaciju materije koja vremenom izrasta u dana nju hemiju. alhemiju nema puno smisla posmatrati samo kroz njenu egzoteri nu varijantu. Njutn i Lajbnic. dok su grobari prvoborci industrijske revolucije. Stoga su alhemi ari stvorili svoj sistem znakova i tajni jezik komunikacije.levity. Ubice se zovu Dekart. Istina malo su preterali u kriptovanju sopstvenih ideja. ta vi e. du e. Uzgred. The Historical Background of Chemistry. ponekad. prizna ete. Dover Publications. prst sudbine je uredio da me u vojnicima koji su 1619. 1983. Mircea Eliade. Jasno.com/alchemy Preporu ena kompjuterska igra: Zork Nemesis . Preporu ene Web stranice: http://www. Kova i i alkemi ari. vi e vremena provodili u de ifrovanju tekstova nego u laboratorijama. odnosno medicinu. trodimenzionalnog prostora i mehanicisti kog determinizma. Pre nego to stavim ta ku na pri u i lukavo izbegnem pripovedanje legende. Ironija je u tome to je i Njutn u svojoj laboratoriji poku avao od jeftinog metala da napravi zlato.Prikaz pe i za destilaciju. O igledno. Sve u svemu. Grafi ki zavod Hrvatske. Di je bio matemati ar. projekat na kom svi manje-vi e i dan danas radimo. teta to nije mogla da potraje. Fukoovo klatno. Kratka istorija hemije. New York. pa su. 1968. alhemija je bila jedna valjana philosophia naturalis svoga vremena. Umberto Eko. Nagradno pitanje ± Ko je ubio Mihaela Majera? Tatjana Damjanovi Hemijski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y Isak Asimov. Leicester. Ideja alhemije je transmutacija. to je. Henry M. najbolji engleski matemati ar svog vremena. Herman Hese.

pribegava se zaklju ivanju (induktivnom i deduktivnom). obi no. Konana Dojla. erlok Holms.Arheologija iz romana Ljudi se. ovi knji evni likovi kao da su najavljivali va an teorijski preokret koji se u arheologiji dogodio krajem ezdesetih godina pro log veka. formiraju se i proveravaju hipoteze. naoko nebitni. isti u da njihov posao ima izvesnih sli nosti s detektivskim: otkrivaju se. Intelektualni prezir i nau na superiornost koju su predstavnici nove arheologije pokazivali prema tradicionalnoj. Tako i arheolozi. kulturnoistorijskoj arheologiji. s prili nim ponosom. najvi e ponose onim za ta nisu zaslu ni (setimo se samo koliko smo se nekada ponosili "na om" razu enom obalom). si u ni tragovi. Holmsovo superiorno analiti ko i deduktivno zaklju ivanje suprotstavljeno je konzervativnom policiskom ablonu . uveni detektivi iz romana. Iako su hronolo ki prethodili procesnoj ili novoj arheologiji. Shanks) u svojoj knjizi Isku avanje pro losti. kao to su erlok Holms. sada ve vreme ne. "nove arheologije".imaju po svom metodu dosta sli nosti sa onim teorijskim i metodolo kim inovacijama za koje su se. koji postepeno vode do rekonstrukcije pro losti. Upotrebljavaju se komplikovane forenzi ke metode.junaci Agate Kristi . zalagali pobornici. svojevrsna paradigma te teorijske revolucije u arheologiji. Moglo bi se ak re i da su detektivi sa svojim deduktivnim razmi ljanjima. koja su potpuna suprotnost "tradicionalnim i konzervativnim metodama" zvani ne policije. svojevremeno. o emu govori Majkl enks (M. ili Herkul Poaro i gospo ica Marpl . mogli bi se uporediti s odnosom erloka Holmsa prema Lestrejdu ili Herkula Poaroa prema sirotom inspektoru D apu.

da bi se uvidele udesne sli nosti izme u Holmsovog metoda i proklamovanih ciljeva "nove arheologije". Znate moj metod: vi e nauke! erlok Holms je svojevremeno.junak detektivskih pri a Edgara Alana Poa. obuzeti definisanjem kultura i "kulturnih uticaja" ne bi ni uo ili. unela mno tvo "trica i ku ina" u arheologiju. Ex libris Artura Konana Dojla. mada se ne sme zaboraviti ni njegov sjajni prethodnik Ogist Dipen . Holms je govorio doktoru Votsonu: .ne bi ni tra ili.e Hadson). kliknuo: "Vi e nauke!". tako e . Njih konzervativni arheolozi. Na kraju krajeva.Misterija u Boskombskoj dolini.na uveseljenje italaca . kao i mnogo godina kasnije Dejvid Klark u Analiti koj arheologiji. prava je laboratorija (na zgra anje doma ice g. isto tako. detalji nisu za Lestrejda predstavljali podatke bilo od kakve va nosti.inspektora Lestrejda koga veliki detektiv iz Bejker strita otvoreno omalova ava. a hemijske i mikroskopske analize stalni su Holmsov pratilac pri istra ivanju.izme u ostalog . po to ih . Jednim drugim povodom rekao je: "sitnice su apsolutno najva nije".prim. I "nova arheologija" je. Holms je prvi uveo "egzaktnu nauku" u (knji evno) istra ivanje zlo ina (ili pro losti. nije li ba on napisao malu monografiju o specifi nim osobinama pepela od 140 razli itih vrsta cigara. naizgled nebitni. Holms veli: . Sitni. svejedno).Znate moj metod . cigareta i duvana za lulu? Ni jedan podatak za njega nije bio suvi e si u an ili zanemarljiv. Njegov stan u Bejker stritu 221b. Dovoljno je pogledati samo jedan slu aj .neumoljivo trijumfuju nad sumornom rutinom vi eg inspektora D apa iz Skotland Jarda.zasnovan je na posmatranju trica i ku ina (observation of trifles . Poarove male sive elije. autora).

mora biti istina. i vide emo kuda e nas ta hipoteza odvesti.Ne postoji ni ta to bi moglo toliko da nas zavara kao o igledna injenica. to je o igledno u Dojlovom romanu Avanture Berila Koroneta: .Isuvi e dobro me poznaje . Holms je svestan da su o igledne "zdravorazumske" injenice i "istine" esto potpuno pogre ne i da je potrebno temeljno proveriti (testirati) sve podatke. ili uni titi Lestrejdovu teoriju onim sredstvima koje on nije u stanju da upotrebi. u pitanju je pravi primer hipoteti ko-deduktivnog metoda i pozitivisti kog nau nog optimizma (ne treba podse ati na samouverenost erloka Holmsa i na njegovo uverenje da je uvek mogu e otkriti zlo in ili su tinu doga anja u pro losti). koliko god da je neverovatno . to ga tako e pribli ava stavovima nove arheologije: .. U procesu testiranja hipoteze slu io se procesom eliminacije. ili potvrditi. pristupi u ovom slu aju s pretpostavkom da je ono to ovaj mladi tvrdi ta no. pa ak ni da razume.Ne. Dakle. . do kojih je do ao dedukcijom. gospodine.To je moja stara maksima ± kada se odbaci sve to je nemogu e. da bi mislio da se hvali em kada ka em da u. Holms svoje hipoteze. stalno testira vrlo egzaktniim nau nim metodama: . ono to ostane. Agata Kristi.

Holms ka e: . Uvi ao je da je te ko sprovesti potpuno objektivno istra ivanje i da ono uvek zavisi od ugla gledanja ( ime kao da je najavljivao postprocesnu arheologiju): .Zna i.U pravu ste . tavi e. kako to navodi Hoder u itanju pro losti. nehotice ponovio Lestrejdov stav. ipak. . kao i "tradicionalni" arheolozi.re e Holms uzdr ano .Posredna svedo anstva na osnovu okolnosti (circumstantial evidence . U jednom (osim i to je izmi ljeni lik) Holms se. u televizijskoj debati o teoriji u arheologiji. razlikovao od "novih arheologa". mo ete uvideti da ona potpuno beskompromisno ukazuju na ne to savim drugo. . s jedne strane. ali ako samo malo pomerite ugao svog posmatranja. kao i na osobenosti kultura i njihove me usobne razlike. stigli smo do dedukcija i zaklju ivanja . pojedina no. a kamoli jo da jurcam za teorijama i izmi ljancijama. tako da uop te ne moramo (!?) da se zamajavamo raznoraznim teorijama". izuzetke. Holms kao da je uo io i zamke koje su pretile metodu "nove arheologije". shvatao je opasnosti od generalizacija koje su dovodile do potpunih apstrakcija: . Lestrejd je bio. veoma sumnji av prema dedukcijama (vidi u: Misterija. time je erlok Holms donekle ve zagazio u postprocesnu i kontekstualnu interpretaciju.Posebnost je gotovo uvek klju zagonetke. S druge strane.prim. ve naprotiv.): .re e Lestrejd namiguju i. bli i stavovima kulturno-istorijske arheologije koja je te i te u istra ivanju stavljala na posebno. ne postoji ni ta neprirodnije od op eg mesta.odgovori Holms zami ljeno.Vi zaista te ko savladavate injenice.Mo e izgledati da ukazuju pravo na jednu stvar.. Nije te io tome da sagleda op tosti u ljudskom pona anju. iji je logi ki pozitivizam bio u korenu nau nog metoda "nove arheologije". Jedan srpski arheolog nedavno je. koja se zasniva na postulatu da zna enje uvek zavisi od konteksta. .Karl Hempel. S druge strane. U tom pogledu bio je. nesumnjivo bi se slo io s ovim Holmsovim stavom. navode i "da mi imamo obilje arheolo kog materijala koji jedva savla ujemo. to ga je te e razre iti. to je zlo in bezli niji i uobi ajeniji. a ne na op te kulturne procese. autora) veoma su klizava . Meni je te ko da savladam i sve injenice.Budite u to sigurni..

detektivi Herkul Poaro i g. to je ona starija". Bila je udata za uvenog arheologa Maksa Malovana (Sir Max Mallowan). uvena je njena izjava o tome da su "arheolozi najbolji mu evi po to pokazuju sve ve e zanimanje za enu. koje je i on pedantno proveravao. izraziti su pripadnici hipoteti ko-deduktivnog metoda. ali i njegovog dobrog poznavanja univerzalne "ljudske prirode". Male ideje sivih elija Agata Kristi bila je dobro upoznata s arheolozima i arheologijom. Poaro koristi svoje "male ideje". Poaro. smatrali su da nije bitno odakle poti e neka ideja (arheolo ki podatak. spekulacija itd. sa ufitiljenim brkovima. etnografska analogija. koji je istra ivao Bliski istok i u mladosti bio Vulijev pomo nik pri iskopavanju Ura. u ta su verovali predstavnici "nove arheologije". "Arheolozi reda i zakona" (kako je Kent Fleneri nazvao najekstremnije poborce nomoteti ke nove arheologije). me utim. naprotiv.ica D ejn Marpl. u svom besprekornom odelu.Agata Kristi na jednom od arheolo kih terena na Bliskom istoku. Kod interpretacije. Njeni junaci. koji karakteri e "novu arheologiju". ali neinventivnom inspektoru D apu (solidnom terencu). Poaro nije krio da su te hipoteze.). Time se on pribli io problemu op tih "prirodnih" zakona u ljudskom pona anju. "kolonijalne" britanske arheologije. . ukoliko se ona dovoljno strogo nau no proveri. zapravo hipoteze. ide ak tako daleko da prezire terenski rad i ostavlja ga pouzdanom. proizvod dedukcije i rada "malih sivih elija". Arheolozi u njenim romanima definitivno su predstavnici tradicionalne. kao i pitanju mogu nosti njihovog otkrivanja dedukcijom.

pod uticajem neo-evolucionisti ke antropologije Lesli Vajta i D ulijena Stjuarta. ili ba zbog toga. Prepoznaje ablone kako nailaze.junak mnogih romana Agate Kristi. Pa. zna . Verovala je da je. Ima oko ezdeset pet razli itih mustri. me utim. bila je gospo ica D ejn Marpl . Uprkos tome. u cvetnim i ure enim ba tama engleskih varo ica. ve inu ljudskih akcija. prepozna odre enu mustru kada je vidi . Kao to su pobornici "nove arheologije". uglavnom. odnosno upore enja.Pa. itava su tina njenog metoda sadr ana je u nekoliko re enica: . To ti je kao knjiga o trikanju. pa ak i predvideti.Niniva. tako je i g. uz aj. kao i u ograni en broj modela ispoljavanja te prirode. onda. nema ba mnogo raznih ablona u ivotu. poznavanjem zakonitosti u ljudskom pona anju.Maks Malovan. Njen terenski rad sastojao se.ica Marpl tedro koristila analogije. u poverljivim razgovorima. mogu e sagledati. bila je potpuno uverena u postojanje univerzalne ljudske prirode. knjiga 2 . . Prepoznavanje mustri ampion hipoteti ko-deduktivnog metoda. verovali u univerzalnost kulturnih procesa i manje vi e se slobodno slu ili etnografskim analogijama i modelima.

me utim. bili su spomenici na Pacifiku. samo ograni en broj razli itih "mustri" ivota? Aleksandar Palavestra Filozofski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y Christie.ice Marpl. zaista. simpati na kondukterka voljna svakome da pomogne. Renfrew) u njegovim ranim radovima o megalitima praistorijske Zapadne Evrope. Binford) je paleolit Evrope obja njavao uz pomo Nunamiut Eskima. bili su likovi iz njenog rodnog mesta. 1987. koji bolje izgledaju na papiru nego u ivotu. uz pomo odgovaraju ih analogija iz kom iluka. uspevala je da klju ne likove objasni. ali njihova uverenost da su na pravom putu. Naravno. New York: Pocket Books. ili samopouzdani. U svim situacijama. Mi ljenje g. Antropolo ke analogije Kolina Renfrua (C. 1985. Sli no zapletima u kriminalisti kim romanima. A Caribbean Mistery.Korica Ubistva u Mesopotamiji. Passenger to Frankfurt. sa ima jedno od najva nijih pitanja etnoarheologije i savremene arheolo ke teorije: postoji li. a Luis Binford (L. ali i vazda zabrinuti nadkonobar. Sent Meriz Mida recimo. ni mnoge ubedljive teorije "nove arheologije" nisu izdr ale proveru stvarnosti. Analogije g. A. mesarski pomo nik sklon kra i. . A.ice Marpl o ablonima ivota. New York: Pocket Books. njihovi modeli i postupci nisu bili tako jednostavni kao metod Gice Marpl. po to je bila uverena u univerzalnost ljudskog karaktera i iskustva. pa i da razre i zlo ine. Christie. mogla se meriti s njenom viktorijanskom nepokolebljivo u.

Harmondsworth: Penguin Books. P. Flannery. J. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. pa i u samom Rimu. A Case of Identity. C. 1971. Hodder. (ne radi se o ³najstarijem zanatu na svetu´. funkcionisale su u dru tvenom ivotu Rima na sasvim drugi na in. Archaeology with a Capital S.nama neshvatljiva sloboda. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. Shanks. poni avaju e. Reading the Past. va ne su dve konstatacije. 1984. C. 1986. London: Routledge. . U: Research and Theory in Current Archaeology (ur. M. LeBlanc. polo aj u dru tvu. C. 1984. 1984. obi aji. njegovi oblici i poimanje predstavljali su jedan poseban svet u kome su po tovani tradicija. Drugo: jedan od najpoznatijih drevnih oblika prostitucije irom anti kog sveta. Doyle. Harmondsworth: Penguin Books. Redman). 1973. kako bi se to moglo pomisliti). nije profani. New York/London: Columbia University Press. Explanation in Archaeology. besramno. C. Savremene kategorije kao to su bogohulno. i Redman.y y y y y y y Doyle.. K. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. Harmondsworth: Penguin Books. Prvo: seks. U ime bogova Pre po etka ove pri e o prostituciji u anti kom Rimu. nego . Cambridge: Cambridge University Press. ali istovremeno i . The Adventure of Beryl Coronet. Watson. S. Experiencing the Past. 1992. I. C. The Boskombe Valley Mistery.religiozni. Doyle. New York: John Willey & Sons.

Da bi se uveo nekakav red. a pripada etrurskoj umetnosti. ali one bi to radile na na in dostojan gospo a: do hrama bi se odvezle u zatvorenim ko ijama. Tako. Hroni ar dalje bele i da je unutar hrama uvek veliki mete jedni ulaze. Ovaj crte poti e iz Tarkvinije. pra ene slu kinjama. nasta e izuzetna sprega izme u seksualnosti i religije . za itav ivot.na odre eno vreme.to najbolje ilustruje podatak o postojanju dva neobi na tipa prostitucije u hramovima bo anstava. To je va ilo i za ene iz bogatih porodica.Prikaz seksualnog odnosa utroje. drugi izlaze. mora jednom u ivotu oti i u Venerin hram i onde imati seksualni odnos sa nekim neznacem. No i tu ima preterivanja koje je i tada te ko bilo shvatiti. Drugi na in je kad se ena posve uje slu bi u hramu kao zare ena bludnica . Herodot navodi da u hramu Miletu Vavilonci imaju jedan od najbesramnijih obi aja: svaka ena koja se u toj zemlji rodila.. ili to je e e. . U prvom. U takvim zajednicama. ena se podvrgava inu prostitucije da bi se zatim mogla udati na uobi ajeni na in. iz "Grobnice Bikova". u kojima prostitucija postaje va an deo verskog kulta.. formirane su mnogobrojne staze koje vode u svim pravcima do ena. i prepune su mu karaca koji su u potrazi za enom koja im se dopada.

i time pru imo mogu nost itaocu da sam stekne uvid u op tu sliku o rimskoj anti koj prostituciji. Umesto svega toga poku a emo da navedemo to ve i broj podataka o prostituciji ena. bar prema raspolo ivim podacima. a tretira kao oblik kriminalne ili polukriminalne delatnosti. ljubavi i Mutunusu. religioznog ili antropolo kog aspekta mogla bi biti tema brojnih studija. Odvija se iza javne scene.umirivanje kolektivne savesti. U tom kontekstu mora se. pre svega u mediteranskom basenu. iako su u nju uklju eni prakti no svi segmenti dru tva. koja nije ni ta drugo do ... a potom i mu karaca. . uglavnom. Prostitucija u dana njem vremenu se javlja. Svako ozbiljnije prou avanje rimske prostitucije (ve na samom po etku. zbog obimnosti teme. prostitucija dominira na prostoru Rimskog Carstva. njene kulture i civilizacije. tako e. koji prakti no ne daju nikakve pozitivne rezultate: prostitucija se tretira kao kriminalno delo koje podle e krivi nim sankcijama. ili moralni problem. podrazumeva prethodno istra ivanje prostitucije u anti koj Gr koj. Iz istih razloga. Tokom kasnijih epoha. za nas naj e e ne postoji kao ozbiljan dru tveni. Dru tvo se "brani" koriste i dva obrasca. moralnog. a potom eventualno sledi slanje na rehabilitaciju. socijalni. severnoj Africi i Maloj Aziji. ne emo se upu tati ni u analizu pojave i dimenzija rimske prostitucije. ne emo se baviti ni pore enjem rimske i savremene prostitucije. najpre upoznati i ispitati institucija braka u svim njegovim segmentima zato to mi ljenja. ose aji i stavovi prema braku odre uju i stav dru tva prema zabranjenim seksualnim odnosima. prema razmeri i zna aju. postavlja se problem njenog porekla).Kako religiozna prostitucija predstavlja posebnu pojavu i problem u okviru anti ke epohe. O braku. mi emo se u daljem tekstu prevashodno baviti prikazom ³klasi ne´ prostitucije. mada bi takva paralela bila izuzetno zanimljiva. Njena interpretacija sa dru tvenog. Tako e. kao pojava urbanog ivota. niti razloga koji su uslovljavali razli ite oblike prostitucije.

jedan autor. stizala do mlado enjine ku e. nego i za o enjene mu karce. Neki ak tvrde da je gotovo nemogu e prona i primere da se slobodna gr ka ena udala iz ljubavi. pristup blizak gr kom: u strogom vaspitanju Grci su enama nametnuli ra anje dece kao najva niji smisao porodi ne zajednice. pre svega. okvir dopu tene seksualnosti . u razli itim oblicima. samo prvu bra nu no . isti e da je Grcima gotovo po lo za rukom da iz bra ne veze uklone ljubav. formirala bi se ven ana povorka koja bi. u pojedinim delovima sveta sve do XX veka. Izme u anti ke Gr ke i Rima postoje brojne i bitne razlike u odnosu ljudi prema braku i prostituciji ( enskoj i mu koj).bez velike veze sa erotizmom. To je bila bra na du nost . odnosno. bili su prezirani. Uop tavaju i ovu sliku. ne nosti i strasti. preodeveno u obi aj. koja je objektivno predstavljala dozvoljeno nasilje. S obzirom na to da su me u brojnim kategorijama postojale i prostitutke koje su svoje usluge napla ivale simboli nim iznosima. I u Rimu brak je bio. najjednostavnji na in da do u do zadovoljenja svojih seksualnih potreba bila je poseta javnoj ku i. kao ilustraciju. U po etku je praktikovan obi aj koji se zadr ao do dana njih dana i kod nas . zadr alo se. odnos s udatom enom. bez imalo ironije.bez posebnih seksualnih odnosa povezanih sa ose anjima ljubavi. a nevestu bi starije ene . uz neograni enu raspojasanost gostiju (glasno su se pevale pesme u slavu penisa i pravile bestidne ale). Bra na postelja bi bila pripremljena. Ljudi koji su pod okriljem no i ³tra ili najjadniji odnos na svetu´. To nasilje. ovo zadovoljstvo je mogao gotovo svako sebi priu titi (³Cena: samo obol´). Rimljani su u poimanju braka imali. a na prednjoj strani jasnu predstavu seksualne usluge koja se dobija za toliki novac. Za svakog gra anina.Rimski etoni za javne ku e: svaki eton na pozadini ima brojku pojedina nu cenu. U okviru doga aja koji su pratili stupanje u brak izdvoji emo. u po etku. Posle gozbe sledio je obi aj deductio.simboli na otmica mlade. ne samo mladi a. to jest.

u osnovi ima smisao nedela. U bra noj sobi poseban zna aj i ulogu imala je statua Mutunusa Tutunusa. nije predstavljalo. mu bi odre io enin pojas. polako je postajalo nezamislivo da se u ovoj stvari tra i pomo bo jih slugu. u prvim vekovima hri anstva. uglavnom je sve tenstvo odre ivalo defloratore nevesti. Na ovom mestu treba naglasiti da i u znatno kasnijoj istoriji in defloracije nije poveravan mlado enji. koje je u ivao vlastelin kao nosilac suverene vlasti na svom posedu.ime bi bila umanjena neprijatnost. defloracija je u anti kom Rimu imala i velike ritualne implikacije. a i prakti ne neutralisanje opasnosti od prvog seksualnog sno aja. pravo prve bra ne no i. defloracija . tako da se postepeno uobi ajilo da se za defloraciju ena obra a . a i mogu a kasnija odbojnost (pa ak i ose aj odvratnosti) ene prema inu sno aja sa mu em. smatra Bataj. zloupotrebu tiranina kome niko nije smeo da se odupre. Njima je davana mo kr enja tabua.bu enje devi anske opne . ve posebnim ljudima. Predstava "otimanja mlade". kao to se dugo stereotipno verovalo. Freska iz Pompeja. Rezultat tog ina bio je prakti ne prirode. koju bi po svr etku tog ina zajednica nadalje zabranjivala. kako to tuma i Bataj. kada je u pitanju devica. Posle molitvi upu enih boginjama Junoni i Cinciji (boginja pojasa). boga (ni eg reda) polnih odnosa izme u mu karaca i ena. U svakom slu aju. Najpre. No.vlastelinu. Polni odnos. Ona bi potom skidala ode u i sedala na Mutunusov kameni bo anski penis. Naravno. .prethodno uputile u tajne seksualnog ina. ve je poreklo ovog prava bilo sasvim druga ije.

sabinjanski mladi i "oteli neke uli arke". na proslavi igara u Rimu. Za razliku od nje i njenog najve eg mogu eg greha . brakovi su esto bili posledica ranih zaruka. Razvod se dobijao veoma retko. koje su sklapane iz politi kih. poput gr ke. Jedina krupna mrlja koja je tu sliku naru ila je uvena otmica Sabinjanki. koji se odr avao u ast jednog od najstarijih italskih bo anstava.. i to . nepostojanje ranijih pravnih propisa ne zna i da nije bilo klasi ne prostitucije. enina neplodnost. pravi Rimljanin se eni bez ljubavi. boginje cve a i prole a. koja se pripisuje jednom od naj uvenijih rimskih istori ara.. U tom kontekstu zanimljiv je praznik Floralije (Floralia).samo u slu aju te kih razloga kao to je npr. Horacije pripisuje pesniku Katonu prastaru tvrdnju da prostitucija uva svetost doma eg ognji ta. Flore (od 28. onda. Tokom tih dana. zbog koje je mogla biti i pogubljena. Iako rimska ena nije bila zatvorena u enske odaje. ekonomskih ili nekih drugih razloga. koja e dugo biti prisutna u psihi Rimljana i ostavi e posledice na njihov odnos prema suprugama. maja). kao gr ko nasle e. sa dvostrukim merilima morala. na osnovi starog obi aja. Tacitu: . U Rimu. a ljubi bez ugla enosti i po tovanja. odluku o kazni zajedno donose mu i ro aci.preljube. izvo ene su mimi. koji se odnosi na prostituciju poti e iz Avgustovog vremena.enske slobode i utemeljenje prostitucije Seksualni ivot Rimljana republikanske epohe ini se besprekornim. aprila do 1. Iako najraniji zakon. mu evljeve seksualne avanture smatrane su nesta lucima bez ikakvih posledica. Vekovima je ena bila potpuno u drugom planu. Livije navodi da su 501. O tome govori i poznata konstatacija. a prema mi ljenju rimskih pisaca Cicerona i Livija. Odnos Rimljana prema prostituciji bio je sasvim prakti an. osnovna uloga u braku joj je bila odr avanje doma instva i ra anje dece. godine pre n.e. Car Tiberije je u I veku doneo odredbu da ukoliko javni tu ilac ne pokrene krivi ni postupak. prostitucija postoji od samih po etaka rimske dr ave. Predstava praznika floralija sa jednog mozaika. a u esnici su .

zar nije natpis lep?. Postoji pretpostavka da je sve anost imala plebejski karakter. ak i razvod je u toj meri olak an da bi Rimljnkama pozavidele ene u najve em broju zemalja u dana njem svetu: razvoditi se i eniti. Me utim. a ve za novim udi ... Vrhunac je predstavljalo pojavljivanje bludnica na pozornici.i tako raste spisak: osam mu eva u godina pet. Tako Seneka jetko konstatuje: .neke najplemenitije gospo e broje godine ne prema konzulima. Polo aj ene se pobolj avao u svim domenima ..mu vi e nema neprikosnovenu mo . Freska "Pristanak". vi e nije pra eno ljagom i starovremenskim moralom. za grobnice njihove. uz ples nabijen erotikom. koje su.. ... odnosno udavati vi e puta.U prvom se domu jo nije ni obrela. bacale sa sebe ode u i ostajale nage... a da su je rimske prostitutke smatrale svojim praznikom. po elji sakupljenog naroda. ve prema svojim brakovima. A Juvenal to jo vi e karikira: .. razvode se kako bi se udale i udaju kako bi se razvele.bili poznati po pijan enju i nepristojnostima.. ve od kraja republikanske epohe dolazi do velikih promena.

prostitucija je uspela da prona e adekvatne odgovore i da opstane bez ikakvih prekida. Da li samo zbog toga to su se odnosili na plemstvo a ne i na plebs. Avgustu i najve im pesnicima. Objektivno. menja se i ivot ene. davanje olak ica roditeljima s troje ili vi e dece. kojoj su se ljudi. zapo inje rasko an ivot u kome brak vi e ne predstavlja neku posebnu vrednost. a ene iznad 20 godina. Izrodi jo gori od nas. menjaju i samo formu i oblike.. to i jeste tako . za ljubavnika uzima bogatog mu karca (³sponzora´. doneta je zabrana raspolaganja imovinom . na primer. a nara taj to emo ga ostaviti jo pokvareniji e biti. odnosno gospodarica svog imetka. bogati su i dalje vi e voleli da vode raskala an ivot sa prostitutkama ili ljubavnicama. Svestan ovih promena i njenih posledica po samu dr avu. nova ena se vi e ne uste e ni da se uklju i u javne poslove. jer njene doma i ke vrline vi e nisu bile primarne. Pojedinci bi sklapali formalne brakove da bi sa uvali svoja prava. sve to e ostati samo ideal koga su veli ali i slavili. ovi zakoni . ve Avgust donosi zakonske odredbe koje su trebale da podstaknu zasnivanje braka.. ta nam jo pogubne godine nisu od zla donele? . U novom.mu karac je mogao iveti s bilo kojom enom. doneti su i prvi koji su u istoriji dr ave priznavali konkubinat .. pre svega u domenu njene seksualne i dru tvene slobode. pored dru tvenih. Posledice ovog stanja su dovele do dono enja zakona lex Voconia. ili pak. ako je o tome slu beno obavestio vlasti (deca iz takve veze nisu bila zakonita i nisu imala pravo na njegovo nasledstvo). Pored seksualne slobode i ivota u kome je sebi mogla da priu ti zadovoljstva kad i koliko bi ona htela. kao zavr etak potpunog preobra aja nekada nje smerne matrone. ona sada nakon smrti oca postaje naslednik. . Me u tim zakonima bilo je i danas aktuelnih podsticaja. doneti zakoni su i ograni avali brak ± podstican je samo onaj koji je smatran prikladnim: naime. da u toj slobodi.nisu postizali cilj. ili. koji e mo i da joj ispunjava elje i prohteve. piscima i uop te umetnicima njegove epohe. uklanjali s puta: U tom novostvorenom svetu mo i i rasko i Rima. ili i zbog nekih drugih razloga. za mu karce bez dece iznad 25 godina.. koji je imao za cilj da onemogu i ene da preuzimaju nasledstvo. Mu karcima je bilo lak e i ugodnije da provode ivot sa ljubavnicama nego da formiraju bra nu zajednicu sa svim obavezama i tegobama koje ona donosi. Rimska ena kona no je prevalila vi evekovni put od ugledne i po tovane matrone u togi. slobodnom braku. kao vekovima pre toga u pro losti. Ona vi e nije zavisila od oca i mu a. primarnu ulogu imaju i ekonomske promene.Lex specialis Sa po etkom Carstva. Uprkos cilju kome su te ili. kako bi se to nazvalo u savremenom argonu). Nestaju vrline i pastoralna slika koja je karakterisala ivot i porodicu "zlatnog doba" ranog Rima.u vreme Carstva rimsko dru tvo je dostiglo vrhunac iskvarenosti u istoriji. Slava i tragedija novih ena sada okupiraju Rim. mu karac koji je pripadao nekom visokom stale u nije se mogao eniti enom ni eg dru tvenog ranga. Vekovima kasnije. npr. U okviru ovih Avgustovih zakona. Tako. a ene do pedesete. Najslavniji pesnici oplakuju izgubljenu istotu pro losti.za neo enjene mu karce do ezdesete godine. uprkos svemu. Me utim. Zlokobno zvu i zavr etak jedne Horacijeve ode: . kada se Rim iri i u njega se sliva nevi eno bogatstvo sa svih strana sveta. Seksualni skandali i ekscesi za mnoge predstavljaju krajnju degeneraciju Rima. kao simbolu svih vrlina. Naravno. pa i zabranama pojedinih careva.

Americi i na Istoku. Novinu predstavlja to to su enske uloge igrale zaista ene. Naro ito pogodno tle za tako ne to bila je sklonost Rimljana ka kupanju. mnogi imperatori su poku avali da ih zabrane. Car Elagabal. Javne ustanove i prostitucija Posebnu ulogu u prostituciji imalo je njeno nastajanje i vezivanje za pojedine institucije karakteristi ne za forme dru tvenog i kulturnog ivota. Prikazivanje eroti nih scena bilo je veoma popularno. kada hri anstvo postaje zvani na religija Carstva. Kupatila postaju manje-vi e javne ku e. Jo zanimljivija je pri a o nastajanju veze izme u teatra i prostitucije. otvorio je i javna kupatila za narod. pa i privatna. ili "mu ka Mesalina". Pored carskih grade se i javna kupatila ogromnih razmera. Po ev od Hadrijana (117-138 g. pored kupatila u carskoj palati. kako su ga jo nazivali (po rimskoj carici iz prve polovine I veka. kada se u njima praktikuje zajedni ko kupanje mu karaca i ena. uspostavlja se sklonost ka eroti nom: prostitucija i javne ku e ve postaju deo njih.). Ve u prete ama rimskog teatra (atelane. Zanimljivo je da ova sprega masa e i prostitucije postoji i danas u Evropi. kako bi se snabevao mu karcima. On je bio oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. koji je imao bitnu ulogu u atelanama i mimama. homoseksualno u i rodoskrvnu em. koje su na kraju predstave igrale gotovo gole. Uobi ajne su teme koje se bave preljubom. Slu kinje u njima su esto bile bludnice i bludnici specijalizovani za masa u. Vrlo brzo terme postaju najzna ajnija mesta za okupljanje mu karaca u potrazi za raznovrsnim seksualnim po udama. koja je svojim razvratnim ivotom obezbedila mesto u istoriji). ali u tome nisu uspevali sve do IV veka.Elagabal vozi ko ije u koje su upregnute ene . koja je pro imala rimski ivot tog vremena.robinje. Naro ito je to karakteristi no od I veka. mime i pantomime). a va an element bio je ples. Predstava sa kameje. I pojedini carevi ostali su poznati po svom ivotu u termama. . koje su pojedinci vodili za svoj ra un.

Foley. J. The Sacred and the Feminine in Ancient Greece. Rijeka: Otokar Ker ovani. Hawley. Jedna od retkih predstava homoseksualnog odnosa. Nerona i Parisa.Mu ka prostitucija Vrlo brzo i mu ki plesa i postaju popularni ne samo kod publike. Women in Antiquity. prema nekima. et al. B. njegova razvratnost postaje jasna u kontekstu podatka da je itao samo spise Tiberija i bio opsednut spomenom na njega). dok je car bio opsednut neprestanim seksualnim odnosima sa enama (posebno zadovoljstvo mu je bilo kupanje s najprostijim bludnicama. Crno-figuralna amfora. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory.) London: Routledge.P. 1969.perseus.. Oxford: Oxford University Press.tufts. Women in the Classical World: Image and Text.ie/~classics/96/Dauphin96. kada se ona smrtno zaljubila u glumca Parisa. & Williamson. Fantham. E. u kojima se izvanredno ogledala rimska ljubav za senzualno i eroti no.about.htm http://www. Popularnost te vrste zabava. bila je toliko velika da su se najzad .sasvim prestale izvoditi klasi ne tragedije. on i ubio kad je shvatio da bi mu mogao biti suparnik u jednoj od njegovih. H. Domicijan se ak privremeno rastao od svoje ene Domicije. 1998. Roma Amor. 1995.html . suludih ideja . M. neosporno. koga je. Marcade. koga je ovaj car znao ljubiti i usred svoje lo e u teatru.) London: Routledge. Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell. ve ih za ljubavnike uzimaju i ene i carevi.ucd.edu/classes/JKp. S.html http://www. Car je zvani no plesao u Vergilijevoj Turni.com/library/bl/uc_geary_pompeii. zatim. Me u brojnim vezama posebno su ostale zabele ene ljubavi izme u cara Kaligule i pantomimi ara Mnestera. R. (eds. 1994.da postane najbolji glumac. (eds. & Levick.

godine. 4). pa ak i neku vrstu gubera istkanog od trava (sl. sekira itd.Ajsmen fotografisan 23. Iako vidljive samo gornje polovine (donji deo je jo uvek bio zarobljen u ledu gle era). jedna planinarka je u duga koj etnji kroz dolinu Eci (Ötztal ± sl. Naravno. ± sl. nalaz lovca u Alpima predstavljao je ne to sasvim posebno. Sl. 2 . godine u Alpima je do lo do izuzetno va nog i neobi ajenog otkri a. telo na ispitivanje. odmah je obavestila Sl. Ledene princeze iz tundre Sibira itd.Avanture nesre nog Ajsmena U ranu jesen 1991. koja je ubrzo do la da obavi uvi aj i odnese sa pogledom na dolinu Eci (Ötztal).Planinski masiv u ju nom Tirolu policiju. moglo bi se re i ak i ± bizarnog. dodu e u izuzetnim slu ajevima. 1 . ve o mu karcu ± lovcu iz praistorije! Uz njega je otkriveno i sasvim o uvano oru je (tobolac sa strelama i luk. jer pru a autenti nu sliku realnog izgleda praistorijskog oveka u "akciji": . Kada su sudski ve taci po eli da Bordo krugom ozna eno je mesto nalaza izvla e telo. odjednom im je zastao dah: uop te se Ajsmena. Naime. uo ila ljudski le . 3) a bio je obu en u ko nu ode u. 1). gracilno telo je bilo sasvim dobro o uvano te je planinarka zaklju ila da se najverovatnije radi o nekoj skija ici koja je prethodne sezone tu na alost stradala (sl. nije radilo o turistkinji iz modernog vremena. 2). kapu i mokasine. Me utim. Poznati su nalazi poput oveka iz Tolunda iz mo vara Danske. Jo od kraja XIX veka arheolozi su otkrivali. kada je otkriven na italijansko-austrijskoj granici. planinski masiv na samoj granici izme u Italije i Austrije. dobro o uvane ostatke tela pokojnika iz daleke pro losti. septembra 1991.

opet. a zatim ga jurio po planini u kojoj se ovaj nekako sakrio. Do dana dana njeg ne prestaju sna ne polemike oko pitanja: ko je zapravo bio Ajsmen? Re ale su se svakakve teorije. Radiokarbonsko datovanje opredelilo ga je u vreme oko 3300 godina pre nove ere. verovali da je on otrgnut dok je Ajsmena (prili no nepa ljivo) iz leda izvla ila policija.. u lovu. Me utim. Jedna "ozbiljna" teorija je prepoznala Ajsmena kao drevnog sve tenika sa Bliskog istoka. mnogo vi e polemike izazvala je temeljna antropolo ka (prakti no ± forenzi na) analiza tela lovca iz Alpa. iako je scrotum (mo nice) o uvan. tj. kao na primer ta da je penis sa le a odgrizla i pojela nekakva divlja . koji je kastriran ritualno u slavu Velike Majke. 3 . Sl. ali i ± smrzao.. drugi su... Jo prilikom prve autopsije (sl.opremljenog i naoru anog. 5). a nesre no stradali lovac je dobio i popularno ime ± Ajsmen (Iceman). o igledno fali ± penis! Upravo ova informacija podigla je pravu buru u javnosti i to ponajmanje nau noj. 3 .. Veoma brzo. istra iva dr pindler (Konrad Spindler) je utvrdio da. Utvr eno je i to da je bio star izme u 25 i 40 godina. 2 tobolac sa strelama.. koji ga je zatekao u " teti" sa svojom enom. ova vest je kao prvoklasna senzacija obi la svet. . nau nici su.. ak je i sam pindler bio optu ivan da ga je ukrao! Nekoliko jo lu ih teorija nude itav scenario ± da je Ajsmena kastrirao besni mu .. tvrdili da je penis naknadno odse en i prodat za skupe pare (spominjala se cifra sa 6 "zelenih" nula!) nekakvom ludom kolekcionaru seksualnih organa. pak. to sasvim odgovara dobu kraja neolita.Oru je pronadeno uz Ajsmena: 1 .kompletno o uvana sekira sa se ivom od bakra.pra ka. Ledeni ovek.

ve i u anusu! To su. na injena prema originalnim nalazima garderobe i opreme. No. bilo sasvim upotrebljivo. . javio se veliki broj Austrijanki sa zahtevom da budu ve ta ki oplo ene upravo njegovim semenom! One su ovog nesre nog praistorijskog lovca iz milo te prozvale Eci. ali kada je ovo objavljeno. ba kao u modernim "bankama" sperme. nije jedino e nja za "slavom".Idealna rekonstrukcija neolitskog lovca iz Alpa (oko 3300 godina pre n. dobro je da mu spermu nisu na li i u mozgu!") Sl. naravno. pindler objavio detaljni izve taj analiza.. Zvu i li vam ovo poznato? Najzad. iskoristili kao dokaz da je on zapravo bio pasivni homoseksualac i vrlo brzo od njega na inili gej ikonu ± autenti ni dokaz o drevnoj tradiciji kulturne prihva enosti homoseksualnog koncepta ivota. jer nije sa uvan ni njegov rektum.. iako mo da zapanjeni ludilom ovakve ideje. jo jedna injenica je podigla novu buru: u njegovim mo nicama o uvano je seme. pa ak i svojevrsna nekrofilija potakla mlade Austrijanke na ideju da rode decu sa preko 5000 godina starijim ocem. u kome je opovrgnuo informaciju da penis nedostaje. prema nazivu doline u kojoj je prona en. ipak mogu da poveruju u njenu autenti nost. Zvu i skoro neverovatno. koje je zbog izuzetne brzine zamrzavanja. i onih koji jo uvek prate doma i fudbal.) No. 6).). do neprepoznavanja. taj podatak zapravo nije ta an. Upravo taj bizarni intimni detalj u vezi sa Ajsmenom ga je i proslavio. jer u modernoj civilizaciji ima npr. (Poznati arheolog Pol Ban je ovu dilemu engleski cini no komentarisao da "s obzirom na to kako je grubijanski Ajsmen i upan iz leda. Njihov est argument bio je da ele potomke od pravog predstavnika " iste alpske rase" (sl. (Verujem da itaoci. ve da se bio zbog smrzavanja i dehidracije sasvim "skvr io". Zatim. oglasili su se i homoseksualci! Be ki gej magazin Lambda Nachrichten objavio je podatak da " iva" sperma nije otkrivena samo u Ajsmenovim mo nicama. 4 .Ni ta nije pomoglo to to je jo 1993.e.

itava gungula oko seksualnog identiteta Ajsmena toliko se zapetljala da je na kraju intervenisala i katoli ka crkva zvani no zahtevaju i od dr pindlera da " uva ljudsko dostojanstvo ak i toliko nakon smrti ovog bo jeg stvora" i ne objavljuje vi e "njegove intimne detalje". dr pindler je uo io da mu nedostaje penis.Antropolo ka autopsija Ajsmena: ve prilikom prvog pregleda.Sl. . 5 .

dru tvo i arheologija. 7 . . upada u o i injenica da je naro itu slavu praistorijski lovac iz ju nog Tirola stekao upravo objavljivanjem njegove seksualne "intime": ima/nema penis. tzv. Lik (G. ima/nema spermu u rektumu.Ajsmen histerija: vino "za ti enog porekla" marke Eci koje se postmoderne iznedrila je i "kona no obja njenje": prodaje od nedavno u ju nom Tirolu! Ajsmen je. renomirani nau ni forum evropske teorijske arheologije. Leick) 1994. sa brojnim i vrlo vrednim radovima. tetoviran (sl.Sklonost ka pomodarstvu mislilaca britanske arheolo ke Sl. 6 ..Fotografija Ajsmenovih leda. na kojima su utim strelicama obele ene rane od strele kojom je bio pogo en. Sl.sve to "ubedljivo svedo i" o tome da je on bio neolitski sveti ovek. nije interesantna samo zbog svojevrsnog voajerizma moderne civilizacije prema ovakvom arheolo kom nalazu. poznato je da se uloga arheologije u savremenom dru tvu prelama kroz sasvim specifi ni interes za sopstvenu pro lost i poreklo. 7) i uz sebe imao posebne amulete i (kao vrhunski argument) to to je upra njavao ritualne homoseksualne odnose . Te iste godine. bio aman! To to je bio kastriran. organizuje i simpozijum na temu Seksualnost. arheolozi su se sve e e koncentrisali na ova pitanja i. 1992. Tako. godine delo Seks i erotika u spisima Mesopotamije. TAG. na uokvirenoj manjoj slici vide se detalji tetovirane ko e. zapravo. Upravo se tako i dogodilo: nakon brojnih polemika oko Ajsmena. Ja u spomenuti samo neka dela iji naslovi oslikavaju spektar interesovanja "arheoseksologa". Novi vek postavlja arheologiji sasvim specifi ni zadatak. ali emituje i sna ni signal o ne emu znatno va nijem. Brojni i kompleksni radovi su "ekspresno" otvorili itav niz veoma zanimljivih pitanja. utemeljena je sasvim nova poddisciplina ± arheologija seksa. Sve ovo zaista odaje utisak klasi nog voajerstva.. iako sama po sebi privla na.. godine Ridl (J. da prou ava istoriju i pro lost sveukupne ljudske seksualnosti. za manje od jedne decenije.. Riddle) objavljuje knjigu Kontracepcija i abortus od drevnog sveta do Renesanse. Me utim. Pri a o Ajsmenu. homoseksualac/ aman. Naime.

Kona no. koji su do tada ve ra unali sa dosta ve om starosti .skoro milion godina (naravno. Sl. Uo ljivo je da. savremene vrste. pa i ozbiljni zna aj za moderno dru tvo. Taylor) pojavila se 1996. dok je u desnoj koloni nacrtan proces pora anja deteta kod na e. tj. Ve je dobro poznata teorija o "praEvi". u sredini je A.000 godina. ovakva informacija je dobro uzdrmala svet antropologa.Skica uporedne analize mehanizma poro aja hominida kroz dugu evoluciju: u levoj koloni prikazan je poro aj impanze. godine. mo da i najzanimljivija knjiga autora Timotija Tejlora (T. ona se tokom poro aja okre e za 900! Za to se toliko razlikuju Adam i Eva? Jedno od najintrigantnijih pitanja koje dugo okupira biologe i paleoantropologe jeste evolucija hominida. mogu oj mitohondrijalnoj pra-majci celokupnog ove anstva! Prema prora unima verovatno e. afarensis (idealna Lusi). a naro ito dramati na antropolo ka otkri a u poslednje dve decenije XX veka. ova "pra-Eva" je mogla da ivi pre (samo!) 200. zbog srazmerno velike glave ljudskog novoro en eta. Dodu e. nastanak ljudi kao vrste. kroz nekoliko zanimljivih primera. prili no su izmenili "scenario" porekla i vremena nastanka savremenog oveka. Ovim lankom. sasvim jednostavnog naziva ± Praistorija seksa. i dosada nja pri a o evoluciji . Ubrzani razvoj molekularne biologije i genetike. misli se na vrstu Homo. elim da itaocima ANARHEOLOGIE predstavim svu raznolikost arheologije seksa. 8 . istra iva ke mogu nosti. tj. Naravno. a ne itavu skupinu hominida ija drevnost se procenjuje na preko 3 miliona godina).

To naravno nije ta no. prema tvrdi ve ina paleoantropologa biheviorista ± podstaknut kome se pona anje jedinki ili je i ubrzani razvoj mo danih funkcija. sociokulturnom. No. antropologiji.oblasti Hadar (tzv. kao svojevrsni itavih zajednica prilago ava odgovor ovih si u nih bi a na te ki zadatak prirode ± okru enju. orangutanima ili impanzama. pa ni kulturnim trajnih fiziolo kih promena vrste. tj. koje se stanovi te u biologiji.5 do oko 1 milion godina. nadmetanjem sperme (sperm competition) kod zajednica kod kojih je izrazita esta promena heteroseksualnih partnera. Me utim. Kod ranih hominida je sasvim izvesno postepeno dolazilo do pove anja njegove du ine. retkim i nesigurnim fosilnim nalazima. no o tome ± kasnije. tj.hominida je predstavljala samo nau nu konstrukciju. kao i dosta drugih (prose no nagla eni bokovi i gluteji. jer reproduktivna funkcija mu kog polnog organa nije uslovljena njegovom du inom. Ova pojava bi se mogla objasniti tzv. Naj e e obja njenje klju nog prelaza i izdvajanja od Biheviorizam sveta ivotinja nalazi se u bipedalizmu. ve mehanizmom ejakulacije. Ovo izrazito bihevioristi ko * tuma enje pona anje. fizi kom ili opstanak. Lusi ± Donald Johanson) i pokraj jezera Turkana u Keniji (Ri ard Liki) sklopili su jedan smislen mozaik koji prepoznaje na samom po etku skupinu australopiteka. jer je zasnovana na fragmentarnim. Rezultati specifi nog arheolozi seksa postavljaju brojna pitanja koja se na daju pona anja mogu da dovedu ak i do tako lako objasniti biolo kim. Bi e da je u pitanju ne to drugo. tu je va an problem u antropologiji ± seksualni dimorfizam. opstanka.) usmerena na osnovnu biolo ku funkciju ± materinstvo i fizi ko odgajanje dece. tako da nudi optimalni odgovor kao model Me utim. biheviorizmom. skoro nevidljiv kada nije u erekciji). u pore enju sa ostalim primatima koji tako e proizvode mleko. Zbog ega i kada je do lo do ispoljavanja bitnih razlika izme u mu kih i enskih predstavnika hominida? Zbog ega ena ima upadljivo ve e grudi od mu karca? Rekao bi neko da tu nema ni ega udnog i da je ova osobina. Navodno. otkri a u Etiopiji . nadalje usavr avaju kao univerzalne alatke. koli inom i kvalitetom sperme. iako ve inom ova obja njenja deluju uverljivo. on je zna ajno ve i (kod ovih primata je ekstremno mali. enske grudi su upadljivo ve e.. gracilnije telo itd. bi a afri kih savana u rasponu od 3.. potiskivanje sperme nekog drugog mu kog takmaca. U pore enju sa gorilama. Ovo tako e va i i za penis kod mu karaca. Ozna ava isti e zna aj osloba anja prednjih udova (ruku). Samim tim ± psihologiji. potpunom i trajnom uspravljanju australopiteka i hodu na dve Od engleske re i behaviour (zadnje) noge. delovanje. Najpre. du i penis obezbe uje i sigurnije oplo avanje partnerke. pa i arheologiji. .

utemeljenja oveka kao kulturnog bi a. koji je isticao "kona nu superiornost mu karaca. Za to ba to? Iako je njegovo obja njenje ne to slo enije. Dramati no izmenjeni polo aj i gra a karlice pa i uterusa. Dakle. razmatraju i pitanje kako je uop te do lo do razvoja mozga. Pa ljive antropolo ke analize unutra nje strane njegove lobanje otkrile su otisak (negativ) mo dane kore. te je ono postepeno postajalo sve vi e golo. toliko i za mu karce.. Ovde Tejlor izrazitu prednost daje upravo ± enama. 9 . najozbiljnija evolutivna biolo ka promena dogodila se najpre kod ene (sl..6 miliona godina. Tejlor ide i dalje. zahtevali su nova re enja da bi bebina glava uop te mogla da pro e.. datovanog na 1. jedna druga injenica stoji: pleiotropija ± proces kojim se promene koje izaziva evolutivni pritisak kod jednog pola prenose se vremenom u izvesnoj meri i na drugi pol.Postoji jo jedna interesantna fizi ka osobina. savremeni ljudi imaju golo telo skoro bez ikakavih malja. On veruje da je jedan od najranijih ljudskih izuma (tj. koja je karakteristi na koliko za ene.6 . kod De aka iz Nariokotomea (starog 1. Naravno. Zbog toga. oblast mozga za koju se zna da je odgovorna za strukturisani govor kod dana njih ljudi! Veoma zanimljivu ideju vezanu za temeljno obja njenje biokulturne evolucije ljudske vrste nudi Tejlor u svojoj knjizi. No. sve bitne fizi ke osobenosti ene i mu karca nastale su insistiranjem na pove anju seksualne privla nosti: veli ina enskih grudi. taman koliko je i paun bojama svog repa superioran u odnosu na paunicu" (!?).. artefakata.De ak iz Nariokotomea (Kenija) . Ovo naro ito va i za sisare (npr. Uz to. Jedno od obja njenja za ovu osobinu ide jo od pisanja samog Darvina. uspravljanje na dve noge imalo je i jednu ozbiljnu posledicu za ene: mnogo komplikovaniji poro aj. 8). bokova i zadnjice. On insistira na tezi da je osnovu razvoja inila seksualna selekcija. veli ina penisa kod mu karca i redukcija telesnih malja skoro isklju ivo na zonu oko genitalija (kod oba pola). Primera radi. gde je mu karac imao dominantnu ulogu kao lovac i sakuplja . Brokinom zonom. predstavnik tzv. U pore enju sa ranijim hominidima ije telo je bilo prekriveno ne im nalik na krzno (kao i kod majmuna). Brokina zona direktno odgovorna za sposobnost govora)." nastalu prirodnom podelom rada. Sl.skoro u celosti o uvani skelet. Tako. jer bi danas mu karac bio toliko mentalno superioran u odnosu na enu. ideja je da je maljavo telo ranim mu kim hominidima predstavljalo ozbiljnu smetnju u kretanju kroz savanu prilikom lova. rogovi prisutni i kod enki jelena. Na primer. Dakle. Me utim. sa jasno izdvojenom levom i desnom hemisferom i tzv. evolutivno pove anje mo dane mase (a samim tim i glave) predstavlja dodatnu smetnju. Homo ergastera. kozoroga). mo e se pojednostaviti direktnim uticajem no enja bebe na individualni razvoj zna ajnih centara u mozgu (ravnote a. a odnosi se na srazmernu fiziolo ku nerazvijenost mozga kod novoro en eta. pa tzv.prava je sre a to je kod sisara zakon o preno enju osobina preovladao kod oba pola. ". govore i arheolo ki) bila ± nosiljka za bebe. srnda a. formiranja govora i kona no. to gledi te je danas sasvim odba eno kao o igledno seksisti ko i naivno.

koji vrlo posredno mogu da posvedo e o upotrebi ± nosiljki za bebe (sl. specijalizacija leve i desne hemisfere mozga. da li je kroz istoriju bilo uvek tako? Sl. Rusija) iz vremena gornjeg paleolita. koga je Kimeu (Kamoya Kimeu) nedavno otkrio u Keniji.miliona godina)..enske statuete iz Avdejeva (Kursk.. Tejlorova ideja je posebno zna ajna zbog povratne sprege kulturne i biolo ke evolucije. . te bi se itava ljudska evolucija mogla i ovako formulisati: ena je stvorila oveka! Me utim. 11 . sa uo ljivom Brokinom zonom (sl. 10 . tj. 9)! Ovu upadljivu evolucijsku novinu Tejlor obja njava upravo preko otkrivenih artefakata. sa naglaskom na va noj ulozi ene.Savremena majka iz Namibije koristi istovremeno i tradicionalni (nosiljka) i moderni metod (kolica) za no enje svoje dece. Sl. 10). sasvim je o igledna lateralizacija.

tj.Brinikel (Belgija) i desno . Kostjenkija u Ukrajini ili Avdejeva u Rusiji. enskog. i to ± prenagla ene. Zbog toga. pa i drugim svetskim jezicima. Francuska) ± sl. jer ba to neretko oslikava i itavu ideologiju tog dru tva.) osobenosti.Ko tane palice u vidu falusa: Levo . itav niz otkri a umetni kih predstava i predmeta upu uje na to. . U nau noj literaturi na engleskom.. S druge strane. koje se u razli itim modelima dru tvenih zajednica razli ito prepoznaju. ali i tradicionalne tobelije ili brazilske Amazonke). Najstarija jasna arheolo ka svedo anstva o poimanju mu kog i enskog principa pronalazimo u vremenu gornjeg paleolita (cca. genetski. Naj e i problem je to ova dva termina na na em jeziku zapravo i ne opisuju precizno ono to se u antropologiji pod time podrazumeva. Bilo koja crta individualnosti (npr. onima kojima to nije blisko) razliku izme u pola i roda. fizi ki pol. emocionalnih itd. koje prema skoro jednoobraznom modelu prikazuju sve bitne seksualne karakteristike ene. S druge strane. Belgija). Sl. biolo ki pol i socijalni rod uop te ne moraju da se poklapaju (moderni transseksualci. tj.dvostruki falus iz Gor Danfera (Francuska). relativno esti i ra ireni su i predmeti koji su eksplicitni prikazi falusa (Brinikel. nalik na dana nji efekat pornografije (sl.. O junacima. ponekad i dvostrukog (Gor Danfer. crte lica ili detalji ruku) svesno nedostaje. 11). Otuda i arheolo ko prou avanje neke ljudske zajednice iz pro losti danas svesno u i u interesovanja postavlja pitanje polnih uloga.e. 35000-9500 godina pre n. To pitanje podrazumeva i itav niz psiholo kih (intelektualnih. 12 . genetske razlike izme u mu karca i ene.Upadljivo nedostaju bilo kakve crte lica na predstavi glave.). Dakle. termin seks (sex) se precizno odnosi na biolo ki. 12. uvene su statuete u kamenu ili kosti iz Vilendorfa u Austriji. ali i brojnih varijanti prelaznih rodova. smatram da je prili no va no da objasnim itaocima (naravno. izraz d ender (gender) opisuje socijalnu i kulturnu kategoriju mu kog. itava pri a o seksualnom dimorfizmu predstavlja slo enije pitanje nego to su to fiziolo ke. grobovima i svetom kamenju Pre nego to nastavim pri u.

13) odaje vi e erotski naboj. na simboli kom planu. izgleda da donosi i utemeljenje jasne ideje o dru tvenom razlikovanju polova. 14). Ba tu negde. poznati britanski arheolog. religije i.. prikazao je u knjizi Domestikacija Evrope mehanizam ove promene. on prepoznaje i sada oformljenu socijalnu ulogu ene. praistorijski "genetski in enjering" ± trajno pripitomljavanje nekih ivotinjskih vrsta (pas. koju pa ljiv italac mo e da nasluti jo iz samog naslova Hoderove knjige. . mo da je i ubedljivija poznata statueta iz pe ine Grimaldi u Italiji (sl. pirina . a ne to kasnije i svinja). Me utim. u procesu stvaranja sasvim nove ideologije. Takva je npr. farmera i slo enijih dru tvenih zajednica. predstava iz pe ine Trua Frer u Francuskoj. Doba neolita. 13 . kona no. ra . No. trgovine. ena i mu karac postaju to isto. a jedan drugom neophodni. pa ak i pupka. Hodder). Osnovna ideja. kompozicija 3 vulve iz pe ine Angles (sl. naj e e tuma ena kao predstava hermafrodita. gove e. formiranje planski organizovanih stalnih naselja.). politi kog raslojavanja ± svemu tome prethodi prihvatanje koncepta koga Hoder naziva domus (doma e) i agrios (divlje). p enica. koje imaju direktnu simboliku velike seksualne mo i (bizon. jeste da svim tehnolo kim otkri ima i unapre enju ukupnog kvaliteta ivota u neolitu prethodi promena osnovnih na ela oveka i dru tva u odnosu na prirodu. hijerarhizacije dru tva. za eci zanata. ovas. kultivisanje divljih trava (je am.Uklesane predstave donjeg dela torzoa ena u pe ini Angles. Jan Hoder (I. a manje upu uje na plodnost. ne radi li se tu mo da o predstavi ene koja masturbira? Sl. jelen). Jo u nekim svojim ranijim radovima on je uo io arheolo ku vezu strukture i organizacije neolitske ku e sa izgledom i sadr ajem grobova. Ovakva umetni ka dela iz paleolita su me u arheolozima naj e e tuma ena kao ubedljive predstave plodnosti. I. Ili. pismenosti. tako. vreme prvih sela.Predstave slikane na zidovima pe ina kombinuju figuru mu karca sa glavom i polnim udom divljih ivotinja.. stomaka. da li se to mo e re i za sve? Primera radi. kao to su svetovi domusa i agriosa suprostavljeni. koza i ovca. Dakle. Krajnji naturalizam nosi sna ni erotski naboj u predstavi vulvi.

autorka mnogih radova koji su u i i interesovanja imali religiju.. mnogi autori danas pori u ovakvu sliku. Me utim. a Karaghend u Irskoj ± ostatke pokojnice koja je bila sahranjena iva! Pored ovakvih. jer postoje brojna svedo anstva o tome da su ene. 14 . ona je u modernoj arheologiji sna no reafirmisala staru ideju o matrijarhatu. Jedan od osnovnih argumenata za tako ne to pronalazi u primenjenoj umetnosti neolita ± vrlo estim figuralnim predstavama bo anstva koga ona naziva Boginja Stvoriteljica (ponekad i: Velika Majka ili Majka Bogova. prema Gimbutas.. verovatno. garderobi i nakitu. jasnu simboli ku vrednost ure enog sveta ".Otuda dolazi do toga da se. polo aju pokojnika/pokojnice. dvori tu.uveni Hermafrodit iz rituala.. doma instvu. masturbira sa palicom nalik na onu iz Brinikela. 15) i imaju. ovo razlikovanje se mo e uo iti u druga ijoj vrsti grobnih priloga. uveni Stounhend je pokraj samog ulaza u kompleks sa uvao ostatke rtvovane ene s detetom. i matrilinearnog. egalitarnog i miroljubivog". pa i itavom prirodnom okru enju. mnogi drugi podaci upu uju na to da je pe ine Grimaldi (Italija) . poznata je kao kreatorka jedne primamljive. pa ak i deca. . koji se skrasio oko ene". Tako.mo da je u idealizovana slika dru tvene pastorale tokom neolita ± pitanju i predstava ene koja daleko od realnosti.. po prvi put u ljudskoj istoriji. razlikuju mu ki i enski prostori: u ku i. Marija Gimbutas. kosmologiju i itavu ideologiju praistorijskog perioda. manje poznati Vudhend . Re ju. ali i stereotipne slike neolitskog sveta kao "matrifokalnog. a ponekad i u njegovoj orijentaciji. Prilikom sahranjivanja. poljoprivrednog i sedala kog.) Ove figurine u najve em broju su bile izra ivane u glini (sl. bile predmet surovog tretmana od strane zajednice. a. najverovatnije rtvenih Sl. koji se nalazio u neposrednoj blizini ± trogodi nju devoj icu razbijene glave sekirom.

16). spomenuti Stounhend je najpoznatiji me u njima.Njihova poruka mogla je da glasi "Mi kontroli emo vreme i godi nje doba. Belgiji itd. Mo emo da ubedimo Sunce da se pojavi na istom mestu".. Francuskoj. zavisno od vremena i na ina. kod nje se javlja itav niz stresnih situacija.Za kraj ove pri e. zanimljivo je razmatranje jednog fenomena koji je karakteristi an za vreme ranog neolita zapadne Evrope. praistorijska astronomska opservatorija. arheolog Narodnog muzeja kotske: . prekrivene seksualnim objektima" (!?) Otkuda ovakva interpretacija Elisu? Najpre.. tako da nema nepredvidivih situacija. Savi a u ANARHEOLOGIJI 2). pa ak i neka vrsta "univerziteta" (vidi lanak B. Ili. kao "dokaz o kolektivnoj opsesiji koja je stvorila itave predele tipi an za mla i neolit Balkana.) Neki od njih te ki su i vi e desetina tona (!). kojima je stalni pogled na simbol mo nog bo anskog falusa ili zemaljsku vulvu ulivao samopouzdanje. koje se duboko urezuju u svest i uti u na formiranje li nosti. Depresija. Sl.Dama iz Vin e . pa se mo e pretpostaviti kolika je neverovatna socijalna energija i za nas skoro neshvatljiva tehnologija bila neophodna da bi se oni izgradili. .emu su oni mogli slu iti? Mnoga tuma enja postoje za sam Stounhend : religiozni/kultni centar. s jasnim falusoidnim asocijacijama (sl.svetski Jedno alternativno obja njenje itavog kompleksa poznati nalaz enske figurine praistorijskih megalita nudi Piter Elis (P. Ali. rascepljenost li nosti od realnosti i ose aj bespomo nosti. Otprilike sli no pojavu depresije obja njava i uvena Seligmanova teorija o nau enoj bespomo nosti. Postavlja se pitanje . koji ih vidi (oko 4800 godina pre n. (Naravno. mo e da se prevazi e tako to e se urediti ivot i svet rigidno. Ako ovo razmi ljanje prenesemo na situaciju iz ranog neolita (naglo izmenjen prirodni svet. mo emo da pretpostavimo da je ogromni napor za podizanje megalitskih spomenika imao "terapeutsko" dejstvo na zajednice. a rasuti su po Britaniji. 15 .e. Ellis). inspirisao se idejama razvojne psihologije i iskustvima babica u tretmanu beba: prilikom odbijanja bebe od sise. Radi se o megalitskim spomenicima kojih ima na hiljade.). najbrojniji spomenici ove vrste su jednostavni: uzdignute duguljaste stene. nestanak tradicionalnih vrsta lovne divlja i a pojava obilja novih ± egzistencijalni pritisak). kako to vidi Alison eridan.

ou arheolo kih svedo anstava irom sveta o seksualnim navikama i pona anju ljudi iz pro losti. Seks je zadovoljstvo i zbog toga je naro ito zna ajan za arheolo ko istra ivanje praistorijskih i istorijskih dru tava. razmisle o svemu to sam napisao. po ev od pojedinaca. pa do itave zajednice. ukoliko smo u stanju da kao istra iva i spoznamo seksualne navike. zaista smo bli i originalnoj ideji arheologije ± razumevanju ukupnog ivota davno nestalih ljudi... 16 .Megalit iz Kintroa pokraj jezera Loh Kraigni ( kotska). smisao za eroti nost. Andrej Starovi Istra iva ka stanica Petnica Valjevo . norme seksualne "pristojnosti" i ukupnu seksualnu kulturu jedne ljudske zajednice iz pro losti. elje. najpre. . zbog formiranja koncepta roda (gender) u odre enoj zajednici. pre svega... Stoga. O igledna je falusoidna konotacija.Sl. koji oslikavaju ukupni kvalitet ivota nekog pro log dru tva... Zahvaljuju i seksu. Sve to ste oduvek eleli da znate. arheologija je ponovo ± zabavna. pregledavaju i mali slajd. niti su seksualne (polne) uloge zna ajne. predla em itaocima da. Naime. va no je podsetiti da seks nije samo mehanizam biolo kog produ etka vrste. bez sumnje. retki su tako pouzdani pokazatelji (a da se mogu arheolo ki dokumentovati). Za sam kraj.O seksu? U pro losti? Pa .

Uporediti polo aj njegove slobodne ruke sa predstavom iz Had ar Kima. Levo .Zadovoljni mu karac onani e .).e.e. .I vek pre n.Slika 17 .kultura Mo ika (I .Nasmejana ena masturbira figurina iz neolitskog hrama u Had ar Kimu (Malta) .analnog seksa iz Perua: Desno .e).VII vek nove ere).4500 godina pre n.posuda iz Vikus kulture (VI . Sl. 19 . neolitska Dimini kultura (5000 .figurina iz Larise (Grcka).Dve kerami ke predstave homoseksualnog ina .oko 3600 godina pre n. Slika 18 .

oko 3000 godina pre n.reka Angara (Sibir. Rusija) .Predstava seksualnog odnosa u tra koj umetnosti. Britanija): megalitski . Bugarska."skija " i sob (!). Levo se uo ava figura robinje koja nekom vrstom lepeze pokriva lice druge robinje predmeta naslade velmo e. 23 .Val Kamonika (Italija). e.Slika 20 . Slika 21 . Sl. dole .seksa sa ivotinjama: gore . ovek i magarac.Letnica.Men-an-Tol (Kornvol.Scene bestijalija .

Istorija. Slika 22 . D . O poreklu vrsta putem prirodne selekcije. Pleme pe inskog medveda.e.e). Herodot. Arseni ).uveni grob kneza iz Slika 24..) sa o iglednom predstavom mu kog (falusi) i enskog principa (vulva). analiziraju i da se uop te ne radi o mu karcu. M. .jasnu pre n.Rimski etoni za javne ku e: Varne (Bugarska) ili . sproveo anketu medu o eni specijalnog statusa. vec "cenovnik". stoga za "onaj svet" dobila koje su mu potvrdile savr enu logi nost supstituciju polne mu kosti. Poljski arheolog strelicom. 1990. Navlaka za penis (?) od predstavu seksualne usluge koja se iskucanog zlatnog lima obele ena je dobija za toliki novac. Preporu ena literatura: y y y y Auel. 1999. I. no itd. Domestication of Europe.. Hodder. Timoti Tejlor pretpostavlja Aleksandar Bur e je. tom I i II (preveo M. Oxford: Basil Blackwell. . Beograd: Zadruga. 1963. Beograd: Prosveta. 1980. druge tipi no "mu ke" predmete koplje. a na aversu . Novi Sad: Matica srpska.spomenik-grobnica iz neolita (oko 3000 godina pre n. kao i pojedina nih cena. koja je dana njim var avskim prostitutkama.grob sa svaki eton na reversu ima brojku zlatnim penisom (oko 4000 godina pojedina nu cenu. Darvin.

anth. J.co. tako e. T.y y Shennan. and Steele. 1994.il Vern. Ceram napisao knjigu Bogovi.J. prostirala se pred mojim o ima. istinsku utopiju.. (eds. izgubljenom kontinentu ili tajanstvenom ostrvu. London: Weidenfeld and Nicolson Taylor. -.uk/ba/ba15/ba15feat.uk/edge/ate6cont. Sanjari i diletanti su.stm http://www. K..html http://home.indigogroup.ananova. Magi na privla nost ove teme toliko je .co. Platonov mit je intrigirao i jo uvek zaokuplja pa nju ljudi razli itih interesovanja: filozofi su u njoj videli idealno dru tveno ure enje. grobovi i u enjaci. ali naivnu pri u smu kanu od pogre nih. ne skrivaju i odu evljenje pred ovim velikim avanturama arheologije. O Atlantidi se raspravljalo. pa ak i izgubljeni Raj. Sex and Tradition. uni tena vatrom i vodom. na nau nim injenicama. London: Fourth Estate. The Archaeology of Human Ancestry: Power.V. Oni su nudili bezbroj hipoteza.britarch. koju su i stari i novi istori ari poricali i smatrali da je postojala samo u bajkama. Pri a o Atlantidi. sa optimizmom je poslednje poglavlje naslovio "Knjige koje jo nisu napisane".bbc. U tom poglavlju je pomenuo pri u o Atlantidi kao poslednju tajnu pro losti koju arheologija treba da otkrije.) 1996. London: Routledge. 20. duboko se urezala u tradiciju moderne zapadne civilizacije.archaeologiemuseum. Four Million Years of Human Sexual Culture.html http://www.com/news/story/sm_449347.uk/hi/english/sci/tech/newsid_1884000/1884525. The Man in the Ice. Umetnici su Atlantidu do iveli kao iroko polje na kome mogu da oprobaju ma tu i iska u svoju kreativnost.. iskrivljenih ili lo e shva enih informacija.html http://www. S.Kapetan dohvati jedan kamen i na jednoj steni ispisa samo jednu re : ATLANTIDA. 1996. Preporu ene Web stranice: http://www. pu tali ma ti na volju u poku aju da "otkriju" Atlantidu.it/index_ice.ac..ucsb. Legenda ka e da je na Atlantidi..de/~wmwerner/oetzi. da bi kona no zauvek nestala u stravi noj katastrofi.edu/videos/iceman. nekad manje.htm .. koje naj e e predstavljaju zanimljivu. Ta zemlja.html http://www. a nekad vi e utemeljenih.bawue.000 milja pod morem Ve na tema i tajna Kada je C. pisalo i mislilo sa jednakim arom od vremena Platona pa sve do danas. cvetala napredna i visoka civilizacija koja je u ivala u izobilju prirode i dru tvenoj harmoniji. Spindler.html http://news. Prehistory of Sex. na koju prvi put nailazimo kod velikog filozofa Platona. u kojoj je opisao uzbudljivu istoriju arheolo kih otkri a od Vinkelmana u Pompeji do Stivensona u Meksiku.

. Svi navedeni doga aji su se dogodili pre devet hiljada godina (od vremena kada se vodi razgovor izme u Solona i sve tenika). Atlantida je potonula u "jednom danu i jednoj u asnoj no i". je prilikom posete Egiptu uo udnu pri u od egipatskih sve tenika iz grada Saisa.347. Timaj i Kritija. Njegovi stanovnici su izgradili velelepni i hramovima i palatama ukra eni grad. da je privla ila ak i razne vrste mistika. koga su sve tenici Solonu detaljno opisali (slike 3 i 4). stari zakoni i tradicija su revnosno po tovani. ije se radnje nadoveziju jedna na drugu. sadr aj pri e koju je Platon izneo u svojim dijalozima. donose i zavist. oholost i pohlepu. Ta pri a je bila zapisana na stubovima hrama boginje Neit u Saisu i u njoj se govori o velikom i mo nom kraljevstvu. uveni gr ki filozof (slika 1). zajedno Heraklovih stubova (slika 2). gr ki zakonodavac i jedan od Sedmorice mudraca. plodnom zemljom i dragocenim metalima (posebno metalom koji se naziva orihalkum i blista kao vatra). Ostrvo je bilo bogato biljnim i ivotinjskim svetom. Ostrvo je dobilo ime po sa svojim u enikom Aristotelom. Ovo je. p. a pod Azijom okvirno oblast Male Azije) a koje se nalazilo zapadno od Platon (428/427 . Harmonija i mir su vladali generacijama na Atlantidi. iskvario se plemeniti rod Posejdonov i bo ansku prirodu nadvladala je ljudska. Zevs je re io da kazni Atlanti ane i zauvek uni ti Atlantidu. koje se nalazilo na ostrvu koje je "po veli ini bilo ve e od Libije i Azije" (pod Libijom se podrazumevala severna Afrika zapadno od Egipta. Ovi su se sakupili uo i jedne atinske svetkovine da bi diskutovali o filozofskim pitanjima. a njihovu vojsku je nadja ala atinska vojska koja je zaustavila invaziju sa zapada na Mediteran. ukratko. da li se Platonova pri a mo e nau no objasniti? Platon potpaljuje vatru Legendu o Atlantidi prvi je izlo io Platon. Li nosti koje vode dijalog u Timaju su Sokrat. Hermokrat. Atlasu. dolazimo i do nau nika koji se pitaju: da li je Atlantida zaista postojala. To su uvena dela Timaj i Kritija. koji u potrazi za Atlantidom "znanja" dobijaju putem provi enja i telepatije! Najzad. tj. O Atlantidi i doga ajima koji su za nju vezani pripoveda Kritija: Solon.e. Kada je video ta se dogodilo. Atlanti ani su krenuli u osvajanja. sinu Posejdona i devojke Kleito i prvom kralju Atlantide. ali kako je vreme prolazilo. Pri a o Atlantidi je ispri ana u dva dijaloga.).sna na.n.

U Saisu je. Neki su Ameriku prepoznali kao Atlantidu. po Platonovom opisu i shvatanju mape sveta. .e. kome je "istina bila uvek dra a od u itelja". a nalazimo pomena o njoj i kod Plutarha. Tragom Atlantide: svi u poteru! Platonova pri a je najstarija poznata verzija legende o Atlantidi. smatrao je da je cela pri a plod ma te jednog oveka. tako e Platonov u enik. Pisci kasnoanti kog perioda Amijan Marcelin (IV vek n. Ne to druga iju verziju legende o Atlantidi iznosi istori ar Diodor sa Sicilije u svom delu Istorijska biblioteka.e. osve ili su vekovima staru raspravu. To je bilo otkri e Amerike. Aristotel je smatrao da je Atlantidu uni tio isti onaj koji ju je stvorio. ali Platon nije jedini koji je govorio o njoj. video stubove o kojima govori Platon i na kojima je legenda o Atlantidi zapisana. misle i pritom na deo u Timaju gde Kritija govori o kontinentu koji se nalazi zapadno od Atlantide. Pitanje postojanja Atlantide i istinitosti Platonovih re i pobudilo je znati elju i otvorilo polemiku jo u anti kom svetu.) uklju uju Platonov izve taj u svoja dela. Postojala su i suprotna mi ljenja. anti ki pisac o kome je poznato vrlo malo injenica. a drugi su postojanje Amerike iskoristili kao posredan dokaz o autenti nosti Platonovog izve taja. Jedan doga aj je naro ito inspirisao ljude da promi ljaju o Platonovom ostrvu. Atlantidu pominje i izvesni Marcelus. U svakom slu aju. U eni ljudi Renesanse koji su se okrenuli prou avanju starih pisaca. navodno.) i filozof Proklus (V vek n. otputovao je u Egipat da bi na ao potvrdu za tvrdnje svog u itelja. Platona. Krantor. Naime.Geografski polo aj Atlantide. Platonov najpoznatiji u enik. On izve tava o "nekih sedam ostrva na Atlantiku" od kojih je jedno bilo posve eno Posejdonu i na kome se sa uvalo se anje na veliko kraljevstvo koje je vladalo nad svim ostrvima u okeanu.

Zid od orihalkuma. On je smatrao da je upravo Atlantida centar iz koga se civilizacija irila na zapad i istok. geolo ka i biolo ka znanja upotrebe u cilju re avanja pitanja vezanih za Platonovu pri u. 2.prepotopski svet). predstavlja prvi poku aj da se dotada nja arheolo ka. Hram Kleito i Posejdona sa zlatnim kipovima. 3. mitolo ka. sada klasi no delo za prou avaoce Atlantide. Zid oblo en limom. Glavni grad Atlanide prema Platonovom opisu: 1. gde se nalazila i kako je i za to potonula? Pogledajmo kako su razli iti ljudi poku avali da na njih odgovore. prvi put je objavljenja studija Ignacijusa Donelija pod nazivom Atlantida: antidiluvijalni svet (antidiluvijalni . . Doneli se koristio komparativnom metodom u prou avanju ostataka materijalne kulture i folklora Starog i Novog sveta. Zid oblo en bronzom.Atlantida se od renesanse trajno urezuje u zapadnoevropsku kulturu. na Novi i Stari svet. Godine 1882. a ljudi raznolikih profesija i opredeljenja se upu taju u raspravu i potragu za njom. mit o Potopu) rezultat zajedni kog porekla. 5. Ovo. tj. gde su se "formirale kolonije Atlantide koje su nastavile da ive i posle propasti ostrva i iz kojih su se razvile velike civilizacije". kako bi dokazao da su sli nosti izme u njih (npr. Pitanja koja se name u posle itanja Timaja i Kritije jesu: da li je Atlantida postojala. 4.

Posejdonovo etali te; 6. Prebivali ta stra ara; 7. Stara kraljevska palata; 8. Prolaz za brodove-trireme; 9. Dokovi. Donelijevim putem krenuo je i engleski knji evnik i publicista Luis Spens koji je dvadesetih godina pro log veka objavio nekoliko zna ajnih studija o Atlantidi. Princip uklapanja Atlantide u istoriju ove anstva bio je identi an Donelijevom. Uop teno gledano, Doneli i Spens su bili deca svog vremena u smislu da je idejni okvir kojim su se oni koristili, a to je teorija difuzije kultura, bio ideja vodilja arheologije krajem XIX i po etkom XX veka. Difuzionizam kao op ta teorija u arheologiji je obja njavao nastanak civilizacija i kulturnu promenu difuzijom kulturnih elemenata kroz prostor i vreme. U svojoj ekstremnoj formi - monocentri nom difuzionizmu, postojalo je samo jedno mesto, jedna kolevka iz koje su se razvile sve kulture sveta. U tom svetlu, Donelijeva i Spensova razmi ljanja predstavljaju jednu hiperdifuzionisti ku tvdrnju sli nu onoj Graftona Eliota Smita koji je smatrao da je praizvor svih kultura Egipat. Takva tvrdnja predstavlja ekstremni vid u arheologiji op te prihva enog na ela difuzije kojim su se koristili i uveni arheolozi poput Gordona ajlda u formulisanju modela po kome je svaki kulturni napredak do ao sa podru ja Bliskog Istoka - ex Oriente lux (svetlo sa Istoka). Dok su difuzionisti fokusirali svoje istra ivanje na pronala enje sli nosti i veza izme u prostorno i vremenski udaljenih kultura, javile su se i nove ideje u kojima se naglasak pomera na geologiju, geofiziku pa ak i astronomiju. Pomenu emo jednu od najnovijih hipoteza, koju je krajem devedesetih godina pro log veka izlo io Vja eslav Kudrijavcev, koji smatra da se dokazi za postojanje Atlantide mogu prona i bli im ispitivanjem geolo ko-klimatskih promena na kraju poslednjeg glacijala, to hronolo ki pribli no odgovara vremenu u kome je Platon smestio Atlantidu, a to je sredina desetog milenijuma p.n.e. Poznato je da je dana nji nivo mora vi i nego to je bio u ledenom dobu, i to za vi e od 100 m. Do pove anja nivoa mora je do lo usled globalnih klimatskih promena koje su rezultirale topljenjem lednika. Kudrijavcev tra i mesto koje e se uklapati u Platonov opis i koje je u pro losti pre pove anja nivoa mora bilo na suvom. Uz to, on dokazuje kako se iz Platonove pri e ne mora nedvosmisleno zaklju iti da je Atlantida bila ostrvo (zbog dvosmislenosti odgovaraju e re i na starogr kom), pripremaju i na taj na in teren za svoju tvrdnju da je Atlantida predstavljala, zapravo, produ etak evropskog kopna izme u severozapadne Francuske i Britanskih ostrva koji je usled podizanja nivoa mora sada pod vodom.

Rekonstrukcija metropole Atlantide. Jednu od poznatijih hipoteza u kojoj se propast Atlantide obja njava uzrocima iz svemira (!) izneo je Oto Muk u knjizi Tajna Atlantide. Mukovo delo predstavlja izuzetnu sintezu astronomskih, geolo kih, klimatskih, ekolo kih i arheolo ko-istorijskih podataka. Muk smatra da je uni tenje Atlantide prouzrokovao udar asteroida u Zemlju, ta nije u Atlantik. Za razliku od ve ine drugih autora, Muk poku ava da objasni za to je Atlantida bila klimatski povoljnija za razvoj civilizacije od Evrope, Azije i Amerike, gde je u to vreme jo uvek trajalo ledeno doba. On nudi obja njenje po kome je veliko ostrvo, tj. Atlantida svojim polo ajem stvaralo prirodnu branu tzv. Golfskoj struji da te e svojim dana njim tokom, te se stoga njen tok zavr avao na obalama Atlantide. Topla struja je uticala na obli nje kopno pove avaju i prose nu godi nju temperaturu i svaraju i povoljne klimatske uslove. Posle katastrofe, kada je Atlantida potonula, Golfska struja se probila do obala Zapadne Evrope i ustalila svoj dana nji tok, pove avaju i prose nu godi nju temperaturu u Evropi. Na taj na in, Golfska struja je doprinela otopljavanju lednika, to je ozna ilo i kraj ledenog doba. Treba pomenuti jedan od posrednih dokaza koga Muk navodi da bi potkrepio tvrdnju da je Atlantida u geografskom smislu postojala. Ovaj dokaz je biolo ke tj. ekolo ke prirode i odnosi se na migraciju jegulja radi mre enja iz reka i slatkih voda Evrope u oblast Sargaskog mora u Atlantiku. Poznato je da jegulje ive u slatkim, kontinentalnim vodama, a da se, kad do e vreme mre enja, masovno i nepogre ivo vra aju u Sargasko more, gde se mreste. Posle mre enja, roditelji uginu, a mlade jegulje se, kada dovoljno odrastu, vra aju u slatke vode da bi se itav ciklus posle odre enog vremena ponovio. Muk smatra da ova neobi na pojava dokazuje da je u podru ju Sargaskog mora nekad postojalo kopno - ostrvo i da su jegulje ivele u rekama tog ostrva ili pri u u tih reka u more, gde su se mrestile. Kada je, prema Muku, kopno posle udara asteroida u Atlantski okean nestalo, Golfska struja je razasula jegulje po okeanu, ali je genski

utisnuto "se anje" na ostrvo ostalo prisutno, tako se jegulje stalno vra aju svom prastani tu Atlantidi. Me utim, Mukova obja njenja ne zadovoljavaju prave nau no-metodolo ke kriterijume, pa ak ni najosnovnije pravilo pri izno enju takvih hipoteza (ne zaboravimo, on pretenduje da objasni globalne fenomene kao to su kraj ledenog doba, pove anje nivoa mora, migracija jegulja...), a to je da navede literaturu u kojoj mo emo da proverimo podatke i obja njenja koja Muk uzima za sigurne i dokazane. Neproverljivost podataka tipi na je za sve vidove pseudonauke pa tako i za pseudoarheologiju koja je postala "majka" diletantskih, prevarantskih i besmislenih teorija i hipoteza o Atlantidi. Postoji itava plejada pseudonau nika, mistika i okultista poput Paula limana (unuk H. limana), Augustusa Le Plon ona, Rudolfa tajnera, Madam Blavacki itd., koji iznose apsolutno besmislene i nemogu e dokaze o postojanju Atlantide.
Atlantida: "Zvani na verzija"

Hipotezu koju posebno izdvajam, okarakterisa u kao "zvani nu verziju", zbog toga to je ona prihva ena u profesionalnim arheolo kim krugovima i dolazi od uvenog gr kog arheologa Spiridona Marinatosa. On je vr io iskopavanja na dana njem ju noegejskom ostrvu Santorini (anti ka Tera) i proslavio se otkri ima va nih naselja minojske kulture bronzanog doba (3. i 2. milenijum stare ere). Za njih je egzaktnim savremenim metodama utvr eno da su kona no bila uni tena katastrofalnom vulkanskom erupcijom, koja je raznela pola ostrva!

Ru evine Aktrotirija, prestonice drevne Tere, ija sudbina je mogla da bude inspiracija Platonu. Marinatos je ustvrdio da su upravo vulkanska eksplozija i propast Tere uzrok nastanka legende o Atlantidi. On posmatra pri u o Atlantidi kao mit koji se izgra ivao stotinama godina i u koga su, kao to sa mitovima esto biva, inkorporirani doga aji koji su se odigrali u razli itim vremenima i na razli itim prostorima. Ipak, samo jezgro pri e ini se anje na eksploziju Tere koja je po intenzitetu bila ak etiri puta ja a (!) od moderne erupcije na ostrvu Krakatau i koja se ula irom planete.

Po Marinatosovom mi ljenju, Platonov opis ivota i obi aja na Atlantidi najvi e podse a na minojsku kulturu, iji je centar bio na Kritu i koja je do ivela procvat u prvoj polovini drugog milenijuma p.n.e. Na primer, u kritskom zidnom slikarstvu imamo uvenu Fresku toreadora, na kojoj je prikazana igra ili borba sa bikom (slika 5). Platon na jednom mestu u Kritiji opisuje ritualni lov na bika koga su upra njavali kraljevi Atlantide. Sli nost nesumnjivo postoji. Tako e, stanovnici Krita su se vrlo uspe no bavili pomorstvom i posedovali veliku trgova ku flotu, a sam Krit je veliko ostrvo, to ini jo jednu sli nost sa Atlantidom.

Idealna 3D rekonstrukcija metropole Atlantide. Smatra se da je erupcija Tere, to je doga aj koji se okvirno datuje u 1500. godinu pre na e ere, ostavila katastrofalne posledice na Krit i da je dovela do propasti minojske civilizacije. Atlantida onda nije uni tena devet hiljada godina pre Solona, ve devet stotina godina pre Solona (Solon je iveo u VI veku p.n.e. - 900 + 600 = 1500). Marinatos prati tragove u istoriji Egipta koji su uticali na to da staroegipatska folklorna tradicija toliko uzdi e Atinu koja se borila protiv Atlantide (pod uslovom da je pri a zaista do la iz Egipta). Vreme kada Solon pose uje Egipat pripada tzv. Saiskom periodu egipatske istorije (663 - 525. godine pre n.e.) u kome je Egipat bio veoma podlo an gr kim uticajima i zavisio je od gr ke pla eni ke vojske. Stariji doga aji, kao to je invazija "naroda sa mora" (oko 1200. godine p.n.e.) na Egipat i borba Egip ana protiv Hiksa (oko 1580. godine p.n.e.) u kojoj su se, kako dokazuje Marinatos, borili i mikenski ratnici, utkani su u okvir pri e kao rezultat mutne svesti o gr kom u estvovanju u egipatskoj kasnoj istoriji. Svi ovi doga aji su isprepleteni uz mnoge fantasti ne i izmi ljene dodatke, tako da sva neslaganja sa Platonovim opisom Marinatos obja njava injenicom da nijedan mit "ne mo e biti prihva en zdravo za gotovo" i da u sebi nosi mnoga izobli enja i kontradikcije.
Atlantida kao arheolo ki problem

Sam mit o Atlantidi je od strane u enih ljudi i poznavalaca antike okarakterisan kao bajka, "plemenita la ", kao pri a koju je Platon izmislio da bi mogao na prigodan na in da izlo i svoja filozofska stanovi ta. Mi ljenje da je Platon naprosto izmislio celu pri u je veoma iroko

rasprostranjeno u u enim krugovima. Profesor Marinatos je svojim radom o Atlantidi ponudio obja njenje koje nije dovelo u pitanje osnovni hronolo ki i kulturni okvir dana nje arheologije, tako to je Platonov mit uklopio u arheolo ki i istorijski potvr ene i zabele ene doga aje. Po Marinatosu, Platon nije izmislio pri u u potpunosti, ali ni Atlantida kao zaseban i stvarni entitet nikada nije postojala, tako da se Marinatosovo mi ljenje ne razlikuje u su tini od stava koji mnogi prihvataju, a to je da Atlantida, kakvu je Platon opisao, nikada nije postojala. Potrebno je izdvojiti klju ne momente u Platonovom tekstu, koji nauci postavljaju jedno ili vi e me usobno zavisnih pitanja, gde odgovor na jedno mora implicirati i koherentan sistem odgovora na druga pitanja. Jedan od prvih i osnovnih problema vezanih za Platonovu pri u jeste pitanje hronologije. Solonu su egipatski sve tenici rekli da su se doga aji vezani za Atlantidu i njenu propast odvijali pre devet hiljada godina, to zna i oko 9600 godina pre nove ere. S obzirom na stepen razvijenosti civilizacije Atlantide, kako ju je Platon opisao, ova injenica obeshrabruje svakog ko je iole upoznat sa praistorijom i istorijom ove anstva. Naime, pomenuto vreme predstavlja prelaz iz paleolita u mezolit. Drugim re ima, ljudi jo uvek nisu upoznali ni zemljoradnju ni sedentarni na in ivota, a po eci gradova i civilizacije su hiljadama godinama udaljeni. Postojanje takvog grada u desetom milenijumu pre nove ere se nikako ne mo e uklopiti ni u jedan okvir praistorije koji je do sada arheologija uspela da rekonstrui e. Nigde u svetu nema materijalnih tragova koji bi svedo ili o dru tvu koje je ovladalo slo enom urbanom arhitekturom, zemljoradnjom, moreplovstvom ili obradom metala u desetom milenijumu p.n.e. Ipak, pretpostavimo da je Atlantida zaista postojala i da je njeno dru tvo posedovalo znanja o zemljoradnji (zanemarimo za sada arhitekturu, obradu metala i umetni ke domete). Nastanak zemljoradnje smatramo za osnovni preduslov ka daljem razvijanju kulture u smeru izgradnje gradova, stvaranja dr ave i razvijanja tehnologije. Prirodno se name e pitanje: za to bi na Atlantidi do lo do tog dostignu a mnogo pre nego u ostalim delovima sveta? Ovo pitanje zadire u samu su tinu problema koji za arheologiju i humanisti ke nauke predstavlja jednu od najte ih prepreka u prou avanju oveka, a to je obja njavanje kulturne promene (pod kulturom ovde podrazumevamo sveukupnost ljudske delatnosti). Nauka je ponudila neka re enja za proces neolitizacije kao i modele za nastanak prvih dr ava. Koji model primeniti na slu aj za koji nismo sigurni ni da je postojao? Koje god teorijsko stanovi te o kulturnoj promeni, neolitizaciji ili nastanku dr ava da zastupamo, jedno je sigurno - ostrvo Atlantida je moralo postojati kao realan fizi ki entitet sme ten u prostoru da bi se na njemu odigrao bilo koji od gore navedenih procesa.

"Freska toreadora", oko 1500. p.n.e, Krit. Drugo pitanje glasi: da li je u Atlantiku postojalo ve e ostrvo koje je potonulo u desetom milenijumu p.n.e? Na ovo pitanje ne mo e da odgovori arheolog, ve geolog, a geolozi se ogromnom ve inom sla u da ne postoje dokazi da se u Atlantiku takav proces odigrao. Jedan od argumenata koji se navode u korist teorije da je cela pri a plod Platonove ma te, jeste da ne postoje verzije legende o Atlantidi koje su starije od Platona. Platon izve tava da je pri a o Atlantidi zapisana na stubovima hrama u Saisu. Ovo je za arheologa svakako najdramati nija tvrdnja i ukoliko je ta na, onda postoji materijalni, arheolo ki dokaz da Platon nije izmislio pri u ( to naravno ne dokazuje da je sama pri a istinita). Za arheologiju je veoma va no pitanje me ukulturnih uticaja i komunikacija. Ako na jednom velikom ostrvu imamo kulturu koja je superiornija u odnosu na ostatak sveta, da li je mogu e da nije bilo nikakve komunikacije izme u kulture Atlantide i ljudskih zajednica u Evropi? Da li bi takva kultura uop te imala potrebu da stupa u kontakt sa ljudima na "ni em nivou" razvoja? Istorija nas u i tome da je sasvim mogu e da jedna razvijenija kultura postoji paralelno sa manje razvijenom (misli se prvenstveno na tehnolo ki stupanj razvoja) i da izme u njih ne do e do kontakta. Me utim, postavlja se pitanje koje je delom i psiholo ke prirode (a zasniva se na pretpostavci da Platon nije izmislio celu pri u ve da je zaista postojalo neko predanje koje je doprlo do njega): za to bi ljudi, uop te, zapamtili Atlantidu? Da li je u pitanju bila zaista neka vrhunska kultura na koju je sa uvano se anje posle propasti ostrva, ili je sam in nestanka Atlantide delovao na ljude da je zapamte kao izgubljeni raj, ak i da su na njoj iveli ljudi na istom stupnju kao i svuda u svetu? Tu je Marinatos kategori an i to je jedan od najja ih argumenata protiv onih koji veruju da je Atlantida postojala. On smatra da nije mogu e da se jedan doga aj koji se odigrao pre 9000 godina zadr i u kolektivnom se anju, jer najstarija ovekova se anja na specifi ne doga aje ne prelaze 4000 godina p.n.e. (na primer, mit o Potopu). Marinatos smatra da je bez pisma apsolutno nemogu e sa uvati informacije kroz tako duga ak vremenski period. Sada je jasno za to se Atlantida ne mo e tek tako "prona i" kao to je liman prona ao Troju. Nauka nije uspela da potvrdi postojanje Atlantide, nijedna hipoteza nije na la svoju materijalnu

Some words about the legend of Atlantis. Preporu ene Web stranice: y y y y y http://www. Istorija Atlantide. P. izuzimaju i termin srpskoslovenski jezik?'' To i nije te ko zamisliti u sredini u kojoj ogromna ve ina ne zna odgovor ni na pitanje kada su Srbi postali pismeni.. I. Tragom Atlantide: Ekspedicija Foset. Platon 1983. ostaje zadatak da se objasni nastanak ovog mita i njegov smisao. Atlantis: The Antedeluvian World New York: Rudolph Steiner Publications. L. Beograd: BIGZ. S. Tajna Atlantide.su tastveno (vaspostavljanje i op ti saveti) Mislim da je te ko pretpostaviti da bi itaoci ovoga teksta ta no odgovorili na pitanje u. 1987. to je ni ta manje uzbudljivo... Atlantida i drugi izgubljeni svetovi. 1980.H.net/page/secretloc/factfile.html http://www..ru/proj1_e. Marinatos. da krenemo redom. Beograd: Dosije. Velard.imh. televizijskom kvizu: ''Iz kojeg jezika poti u sve re i u naslovu.net/~ripley/page2G. Beograd: Jugoslavija. Foset. 2000. na primer. Timaj.htm http://www. oveku i pro losti jeste da bilo ta otpi e kao apsolutno nemogu e ili neta no. (Uzgred.lanzarote-guide. Marko Por i student II godine arheologije Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y Donnelly. i sli na.powernet. Muk. Ovo je istorija nau nih otkri a mnogo puta potvrdila.potvrdu niti mo e adekvatno da odgovori na sva pitanja. 1973.atlan. ak i ukoliko se nedvosmisleno poka e da je Atlantida plod fikcije. Fileb.htm http://www.andrewcollins.com/gui-eng/myths. 1971.org Srpskoslovenski jezik . Beograd: Mladost. Meneksen.) . Kritija. O. Platon 1981. ali najve a gre ka koju neko mo e da napravi kada se radi o nauci. Pa. Spens.htm http://www. Novi Sad: Knji evna zajednica Novog Sada. Beograd: No limit books. 1991. Athens. ta an odgovor na prvo pitanje nalazi se u poslednjem poglavlju teksta. da njeno postojanje nikako nije bilo mogu e ni pod kojim uslovima (mada do takve apsolutne tvrdnje prakti no nije mogu e do i). D .

finalizovan je odlaskom ovih prosve enih Grka u misiju irenja hri anstva me u moravskim Slovenima. jezik bio je isklju ivo . istovremeno. staroslovenski (skra enica: stsl. Ovu. poznavali i govor Slovena iz okoline Soluna. me usobna razumljivost govornika razli itih slovenskih jezika bila je tada neuporedivo ve a no danas. Nema pouzdanih i direktnih dokaza za odgovor na pitanje kada je pismenost stigla i me u Srbe. dakle. danas nezamislivu. dakle nedugo posle moravske misije. Drugim re ima. Prevo enje bogoslu benih knjiga ve je bilo zavr eno u Vizantiji. Pri prevo enju neminovan je bio i prodor gr ke leksike za pojmove koje Sloveni nisu imali. sveobuhvatnost posedovao je zahvaljuju i injenici da se u pomenutim vekovima osamostaljeni slovenski jezici jo uvek nisu bili isuvi e udaljili od jezika iz kojeg su se razvili. godine. Jasno je. jezik ipak najbolje razumeli Ju ni Sloveni. kao i slo enijih gr kih sintaksi kih konstrukcija. Prvi knji evni jezik koji su Srbi koristili bio je. da su stsl. dodajmo.Od staroslovenskog ka srpskoslovenskom Mukotrpan posao solunske bra e irila i Metodija na stvaranju prvog slovenskog knji evnog jezika. Posredne informacije ukazuju nam da je verovatno u pitanju bio period izme u 867. godine. i 874.) zajedni ki knji evni jezik za sve Slovene u periodu od IX do XI veka. a misija je na severozapadu po ela 863. praslovenskog. tj. Stsl. a samim tim i njihovog prvog pisma. najkasnije do 886. te se ona uzima kao godina po etka slovenske pismenosti. iji je dijalekat poslu io za bazu knji evnog jezika. Odgovorna du nost poverena je bila iskusnim misionarima koji su. Mapa balkanskog poluostrva od IX do XII veka.

unutra njeg diktata prepisiva a (tj. tj. jezik izgovoren na tokavskom podru ju. kojim niko nije govorio (mada su se tekstovi crkvenih knjiga glasno itali i pojali).jezik pisane komunikacije. Ve u ovim staroslovenskim spomenicima po inje da se prepoznaju i pojedine glasovne crte srpskog narodnog jezika. Nastanak srpske redakcije ipak ne treba tuma iti isklju ivo kao plod nesvesnog i nekontrolisanog. srpska redakcija (tj. izmena) stsl. Vremenom je rastao broj re i zapisanih u formi iz srpskih dijalekata. grupe t i d. Staroslovenski tekst sa tokavskog podru ja Temni ki natpis (X-XI vek). tj. ali se menjala i morfolo ka struktura njegova. to va i i za Temni ki natpis. bogoslu benog karaktera. gra anin). lokalnih tokavskih govora. jezik bio kanonizovan jezik koji se nije smeo menjati. srpskog narodnog jezika. to se tuma i nesvesnim uticajem tzv. Najzna ajniji spomenik ovoga jezika sa srpskih tokavskih prostora svakako je Marijino jevan elje. ali koji se niti gramati ki niti leksi ki nije isuvi e razlikovao od tada njih narodnih govora srpskih. nisu sve glasovne crte prodirale u knji evni jezik: tako su u njemu o uvane npr. te je sasvim adekvatan opis Pavla Ivi a da je srpskoslovenski zapravo stsl. gra danin : srpski sve a. jezika najvi e je zahvatio glasovni (fonetski) sistem. to nalazimo u najstarijim srpskim rukopisima. re slnce zapisao kako je i izgovarao: slunce. koje su u narodnim govorima od doseljavanja na Balkan imale ekvivalente u glasovima i (stsl. . Proces posrbljavanja (srbizacije) stsl. prakti no kao plod gre aka prepisiva a. tj. Umorni ili zaneseni prepisiva tako je stsl. Brojne posrbice gr kih re i. Dodu e. jezika. tako e je sasvim adekvatan. Iako je stsl. napisano najkasnije po etkom XI veka. Sinonimni termin za srpskoslovenski jezik. ipak su vremenom u njega po ele da prodiru osobine bliskog. sve ta. izgovaranja re i ''u sebi'') pri prepisanju rukopisa.

Od zetsko-humskog do resavskog pravopisa Ssl. baziran na irili koj tradiciji. Sama irilica je modifikovana na razli itim teritorijama do te mere da su pojedini tendenciozni tuma i poku ali lansirati ideju o posebnom pismu. originalna i prevedena i druge tekstove svetovne sadr ine. dok se posle ovog perioda ssl. posrbljavanja stsl. ideja o potrebi za ovim slovom preuzeta je iz glagoljice. bogopostavljen. tj. tekstovima (zvezdoslovac. kao i pozniji resavski. jezika u knji evna dela. i mla eg. a primenjivan je u dr avi Nemanji a sve do XV veka.) ogledalo su te nje srpske crkve da knji evni (= bogoslu beni) jezik bude to razumljiviji pastvi. bosan ici. ra ki pravopis. blagoli ije. ije potvrde nalazimo u Gri kovi evom i Mihanovi evom odlomku. Istoriju zasebne irilice me u porodicom genetski povezanih pisama. Vitalnijim se pokazao ra ki pravopis. pa je na prostorima Zete. u literaturi se nazivaju jo i pravopisnim kolama. a pomenuti Temni ki natpis . narododr anije. Zetsko-humski pravopis bio je oslonjen na glagoljicu. tj. to se dogodilo u XII veku. perioda. mada je nesumnjivo da je u pitanju samo varijanta srpskog irili nog pisma. od sa uvanih tekstova iz XII veka pa do tridesetih godina XVIII veka kada se ugasio. Funkcionalnija irilica potisnula je i kod Srba glagoljicu. Ovi pravopisi. Huma i Bosanske banovine funkcionisao zetskohumski. vokabular menjao prakti no samo prodorom pozajmljenica. glagoljice. spomenici potvr uju upotrebu dva pisma . Njegov nastanak vezuje se za ime Svetog Save. to je izazvalo njegovo ga enje u XIII veku.irilicom. periodu. U XV veku javlja se resavski . Od glagoljice ka irilici Stsl. i ova slika va i i za srpske teritorije. Procesi izmena. Model. Biser srpske srednjovekovne kulture Mirosljavljevo jevan elje (XII vek). jezik je tokom svoga dugog ivota. arhai an po svojim re enjima. ali je ovo slovo u srpskoj irilici imalo sasvim poseban grafi ki identitet. irilice. jezika svakako su bili ubrzani i olak ani prodorom ssl. Zapravo je gramati ka struktura ustaljena ve po etkom XIII veka. samovidac.dosledne prevedenice (kalkovi) u ssl. mladouman i dr.starijeg. prolaze i pritom kroz razli ite faze. Tako je nacionalno pismo kod Srba od davnina postala irilica. to je problem nasle en jo iz stsl. Pomenuto Marijino (Bogorodi ino) jevan elje pisano je glagoljicom. U suprotnosti sa stabilno u jezi ke strukture stoje mnoge izmene pisma ( irilice) i pravopisa u ssl. malo izmenio svoju gramati ku i leksi ku strukturu. Neprakti no dvojstvo pisama vremenom je ukinuto. Razli ite srpske dr ave u periodu XII i XIII veka pridr avale su se i razli itih pravopisnih pravila za pisanje pojedinih spornih glasova i grupa. a na ra kim teritorijama istoimeni. srpske irilice. zemljemerenije. ponekad i ). mo emo pratiti od uvo enja specifi nog slova koje se nazivalo erv (i imalo glasovnu vrednost .

Teritorijalno izme u ovih krajnosti (krajnjeg zapada i krajnjeg istoka) nastanak srpske redakcije smestio je Petar or i . kao i njegov prethodnik . tj. grani nim srpsko-makedonskim terenima. sve do XVIII veka. P. . Aleksandar Beli . U pitanju nije bilo vlastito ime. severno od linije Tetovo . prvi nagove taj (kasnije turskom najezdom brutalno prekinutog) humanizma i renesanse u Srbiji. funkcionisao jedan me oviti. koji je u dva kratka zapisa na marginama rukopisa ostavio svedo anstvo o svome imenu i eljama.Stojan Novakovi . Miroslavljevo jevan elje. jun 1190). Grickat. jezika. Od Gligorija dijaka do Venclovi a Iako je ssl.pravopis. Trifunovi sredinom XI veka. be e ''gre ni'' Gligorije (Grigorije) dijak. or i . pisala su dva pisara: glavni nije ostavio traga o svome imenu. njegove ohridske i preslavske kole. Grdov. A. ra ko-resavski pravopis.balzamovog ulja. Blagajski. Najstariji sa uvani natpisi su: Miroslavljev.od XI do XII veka. smatrao je da je srpska redakcija stsl. dok su nedatirani Miroslavljevo jevan elje (kraj XII veka). . knjigu Brankice igoje). Kulinov i drugi (v. u du em procesu. Beli oko kraja XI veka. iznose i hipotezu da je srpska redakcija stvorena na ju nim. konzervativan po svojim na elima. iznose i da je ona pribli na ''vr njakinja'' stsl. Najstarijom srpsku redakciju smatra I.u Ras. Hilandarska povelja Stefana Nemanje (1198/9) i Vukanovo jevan elje (oko 1200). Poznatija od ostalih spomenika svakako su najstarija jevan elja. jezika nastala na humsko-trebinjsko-zetskoj teritoriji. septembar 1186) i Potpis kneza Miroslava (17. Sli na razmimoila enja prouzrokovalo je i vremensko odre enje nastanka ssl. dok se Biljana Jovanovi .Kratovo. Naj uveniji srpski srednjovekovni rukopis. Pavle Ivi i or e Trifunovi uglavnom sla u sa mi ljenjem Irene Grickat. Najstariji datirani rukopisi su Potpisi velikog upana Stefana Nemanje i kneza Miroslava (27. pogre no tuma e i poslednju ispisanu re u rukopisu. Drugi pisar. Kasnije je. jezika problemi su koji su izazvali dosta razli itih mi ljenja i polemika u srbistici. jezik nastao u XI veku. Povaljski. Ovom mi ljenju najve eg srpskog lingviste prve polovine XX veka suprotstavila se Irena Grickat. njegovi najraniji sa uvani spomenici poti u tek sa kraja XII veka.Skoplje . internacionalan po svome duhu. mada su ga stariji tuma i rukopisa nazivali Varsameleon. S. jezika. ve gr ki naziv jednog od materijala kori enog pri izradi rukopisa . Novakovi smatra da je nastala u prvoj polovini XI veka. Od Zete i Huma do srpsko-makedonske jezi ke granice Mesto i vreme nastanka ssl.

Vukanovo jevan elje prepisao je starac Simeon sa jo sedmoricom pisara. jezikom napisana je i itava srpska srednjovekovna knji evnost. . Trifunovi .. ali je vremenom po eo da se koristi i u originalnoj i prevedenoj knji evnosti . Otkopavanja i istra ivanja usredsredila su se od 1972. Kiprijana. moralnim poukama.da utvr eni grad na vrhu brega gradine mo e biti Ras. o Aleksandru Velikom. tj. Tako je ssl. a da u 'Orlovoj pe ini' treba videti Pe (pe ).pobo nim pri ama. Konstantina Filozofa (Kostene kog) i mnogih drugih dobro znanih iz kolske lektire. ssl. gde su se nekada spajali va ni putevi. prihvataju i kompromisno re enje (''mo da je apelativ 'pe ' vremenom zbog svoje sadr ine postao mikrotoponim . nalaze se sada konzervirani ostaci nekada njeg starog Vukanovo jevan elje (XII utvr enog grada. preko Teodosija. godine. prema tome. toliko i grad Ras treba odre ivati prema Pe i (pe i). jezik postao jezik u enosti i kulture u punom smislu tih re i. koliko Pe (pe ) treba tra iti prema gradu Rasu. Varlaamu i Joasafu).. Njime su pisani i tekstovi memorijalne namene. o uvali su se tragovi pe inskog manastira.'' Sem pomenutih jevan elja i ostalih najstarijih rukopisa i natpisa iz XII veka. iznad u a Sebe evske "U pe i u grade rase" reke. Ispod grada. tj. . ini nam se. Od jevan elja do romana Srpskoslovenski jezik u po etku se javljao isklju ivo kao jezik crkve. bogoslu benih knjiga. itijima.'' Nakon izno enja sve ih arheolo kih podataka. vek). kako ga. Trifunovi zaklju uje: ''Nerazdvojnost ova dva toponima (Rasa i Pe i) mora da nazna uje i pravac arheolo kih istra ivanja. Mo emo ga na i i u prevedenim zakonicima ili delima uslovno re eno nau nog karaktera (Fisiolog). Jeroteja i Gavrila Stefanovi a Venclovi a. pokazala su . Pitanje koje se dugo postavljalo jeste da li se re pe (ili Pe ) odnosi na (mikro)toponim ili na narodni oblik za re pe ina (knji evno. pri odgonetanju lokacije u pomo priziva mi ljenja arheologa: ''Gde je ta Pe u gradu Rasu? Poslednje nekolike decenije u toku su arheolo ki radovi u nekada njoj oblasti Rase. iz 1998. Kraj re nih obala le e ostaci Trgovi ta. nadgrobni i ktitorski natpisi. i upotrebljava starac Simeon).. . srednjovekovnog naselja iz predturskog perioda. Svetoga Save i Stefana Prvoven anog. propovedima. Na vrhu brega Gradine. ini nam se. pa sve do pisaca iz prvih decenija XVIII veka . Trojanskom ratu. Domentijana.uvenih Ra ana. Spomenici su sme teni kraj u a Sebe evske reke u Ra ku. pa ak i u prevedenim srednjovekovnim poluistorijskim i vite kim romanima (npr. Dosada nja arheolo ka istra ivanja u oblasti Rase. godine na kompleks spomenikâ udaljen oko jedanaest kilometara zapadno od Novog Pazara. tj. molitvama. Jedino je za ovaj drevni rukopis nazna eno i mesto nastanka rukopisa: ''u pe i u grade Rase''. po ev od Stefana Nemanje. kao i zapisi na marginama rukopisa. u potkopini stenovitih litica. srpskoslovensko pe t).

u novom knji evnom jeziku. op tina. sazdati.Od XI do XXI veka Srpskoslovenski jezik jako je dugo vr io funkciju knji evnog jezika kod Srba. odakle su Vukovom reformom knji evnog jezika prodrle i u savremeni srpski knji evni (standardni) jezik. savet. Trifunovi . Ka po ecima srpske pismenosti. Beograd. Tako danas u knji evnom jeziku koristimo re i vazduh. savest. Beograd. ali i da su osobine knji evnog jezika.) a drugi oblik istoga jezika za ni e (svakodnevna. su ti. P. vapiti. re i do dana dana njeg ostale u srpskim dijalektima. sagre iti. Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika. izdanje). kritike.Novi Sad. su tina. sabrat. samrt. P. Razlike su se ticale uglavnom u ene (apstraktne) leksike i slo enih sintaksi kih konstrukcija nekarakteristi nih za narodni jezik. A. rasprave. zave tati. saglasje. vaskrsnuti. sve tenik. tj. op ti. o njemu rekoh su tastveno.. dok su veoma sli ni bili i morfolo ki i leksi ki sistemi ovih oblika srpskog jezika. sablazan. neke i ne ose aju i niti kao arhai ne niti kao crkvenoslovenske (npr. prevashodan. savest. protiv re i i oblika iz srpske i ruske redakcije stsl. ssl. 1999. Beograd. postojala je diglosija. ve samo vi im stilom maternjeg. odoma iv i se pritom u njima. jezika. I. samrtan. Beograd. Grickat. Iako se borio protiv slavenizama. 2001. Vuku nisu smetale one koje su ve vekovima bile ustaljene u isto nohercegova kom dijalektu. ruska redakcija stsl. Tako su mnoge ssl. 1975. vaspitati. Potrebno je naglasiti da su razlike izme u srpskih dijalekata i ssl. neformalna komunikacija). osve tati. Istorija srpske irilice (3. . Sremski Karlovci . Sve to vreme u srpskom dru tvu. u to vreme i nije smatrao posebnim jezikom. Istorija srpskog jezika: studije. pa i u srpskim. Sociolingvisti ki gledano. tj. iji je glasovni sistem bio prilago en sredini. op ti. izdanje). mo ti. o emu je ve govoreno. igoja. su tastven. Najstariji srpski irilski natpisi (2. Ivi .. su tina i druge (primeri preuzeti od Aleksandra Mladenovi a). jezika. 1995. Vaskresenije. Nadam se da. vaistinu. B. 1990. 1998. vaskrs. vaspostavljaju i mesto i vreme nastanka srpskoslovenskog jezika i prate i njegovo itije. prodirale u narodne govore. Pregled istorije srpskog jezika. pravo. jezika omogu avale Srbima razumljivost drugog. sabor. . administracija. Beograd: Otkrovenje. vi e funkcije (knji evnost.). funkcionalni rascep u jeziku pri kome se jedan oblik toga jezika koristio za tzv. kolstvo i sl. Aleksandar Milanovi Filolo ki fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y Beli . or i . vaspostaviti. koji su Srbi svakodnevno slu ali u crkvi. pa i kasnije sve do Vukove reforme sredinom XIX veka. savet. vazduh. kada ga je smenio ruskoslovenski jezik. jezik se u svim slovenskim zemljama. od XI do tridesetih godina XVIII veka. Potpuno je razumljivo da su u takvoj situaciji i osobine narodnog jezika prodirale u knji evni. sve teni.

iji su naziv preuzeli od romanizovanih starosedelaca koje su tu zatekli (lat. Vislani u Poljskoj. Ubrzo zatim.po istoimenoj reci iji naziv je tako e predslovenskog porekla. formiranja dr ave i pokr tavanja. a ve ina nau nika ovaj poku aj invazije vezuje upravo za Neretljane. Ba ovakvu sudbinu do iveli su i Neretljani. Hvar. Neretljani su nosili i imena Marjani (Primorci) i Pagani. osvojili su i velika srednjejadranska ostrva: Bra . a kod Srba oblast. Bu ani po reci Bug u zapadnoj Ukrajini. tako e zvao Krajina. kada su Vikinzi plovili severnim morima. Pleme Neretljana ivelo je na obali Jadrana. u prvoj polovini VII veka. u doma oj istoriografiji prekrivena je maglom zaborava i nedostatka podataka. isto kao to se oblast na jugoistoku. godine. a kasnije i dr ava Bosna .Pagani na moru Istorija ranog srednjeg veka srpskih plemena nije dovoljno poznata. Meranija i Krajina. Narenta). u Rusiji. obalama Baltika i Moravskoj. Kor ulu i Mljet. kako bele e ranosrednjevekovni hroni ari. u ono vreme kada su i ostali Srbi sa severa do li na teritoriju anti ke provincije Dalmacije. pleme pomoraca i gusara koji su zahvaljuju i svom temperamentu i geografskom polo aju me u prvim na im sunarodnicima iza li iz ti ine srednjeg veka. pogotovo vreme njihovog doseljavanja na Balkan. na uskom pojasu od u a Neretve u Jadran na istoku do Splita na zapadu. oni su naselili. U svom naletu slovenski moreplovci su poku ali da nasele ak i susednu. Osim ovog. Strumi ani u Gr koj. O slovenskom napadu na beneventanski grad Sipont u zalivu poluostrva Monte Gargano. duga ku oko 75 i iroku 10-20 km. Ovaj poslednji naziv je i naj e i u doma im izvorima jer su Neretljani naseljavali krajnji severozapad onog dela dalmatinske obale koga su kasnije kontrolisali Srbi. a Sloveni stvarali svoje prve dr ave na Balkanu i Alpima. italijansku obalu. Ovu teritoriju. Moravci u e koj. a njihova zemlja zvala se Paganija. Epoha kada je na zapadu stvarano carstvo Karla Velikog. blizu reke Bojane na granici sa Vizantijom. Obi aj da pleme dobije ime po reci ije obale naseljava poznat je kod Slovena: na primer. sa uvan je podatak iz 642. . Svoje ime duguju reci Neretvi.

ali oni postaju jasniji iz doga aja koji slede. godine. godine zabele en jedan u nizu napada Slovena. I dok se hrvatski gusari jedno vreme ne pominju na Jadranu. godine "poslanik Slovena sa ostrva Neretve" prido ao je u Veneciju da sa du dom sklopi mir i da se pokrsti. Oko 829. Neretljani kr e primirje i plja kaju mleta ke trgovce dok su se ovi vra ali iz ju ne Italije. za koga ve ina istra iva a smatra da su ga izveli upravo . Nedugo zatim. du d je primoran da ve slede e.Teritorijalna podela balkanskog poluostrva sredinom X veka (po opisu Konstantina Porfirogenita). 840. a "on se vratio bez slavlja". Petar Tradenik. koji je u ranom srednjem veku bio vizantijski grad. a na severozapadu su se grani ili sa Hrvatima. Granicu su naj e e delili i sa Splitom. poveo je 839. Marianorum judice). mnogo ve a srpska kne evina. Novi du d. u svom poznatom delu De administrando . godine flotu na dalmatinske Slovene koji su gusarili po Jadranu.Neretljani. Neretljani su posedovali jednu od najja ih flota na Jadranu! Na severoistoku sused im je bila druga. vodi novi pohod protiv Neretljana u kome je izgubio vi e od stotinu ljudi. Tada je ugovorio mir sa hrvatskim knezom Mislavom i neretljanskim knezom Dru akom (Drosaico. U Veneciji je 846. Razloge ove posete hroni ar ne navodi. Narod sa ostrva Neretve Prve istorijske podatke o Neretljanima zabele ile su drevne mleta ke hronike. Zahumlje. Najstariji opis ove kne evine dao je vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit polovinom X veka. Gusari na vidiku! Iako su naseljavali relativno malu oblast. iz prve polovine IX veka.

najunosnija delatnost bila je gusarenje koje je stalno donosilo zna ajne prihode. Na osnovu sa uvanih starijih toponima vidi se da je ova oblast u ranom srednjem veku obilovala umama i mo varama. To se poklapa i sa opisom prolaska krsta a kroz ove krajeve. Omi . a bliski su im i vikin ki drakari. krajem XI veka. etiri grada . gradili su ga i drugi Sloveni. a njihovu zemlju Paganija. a obradivog zemlji ta je bilo malo. na kojima su skadinavski ratnici po eli e e da plja kaju zapadnu . kao i ostrva Kor ulu (na kome ima i grad). ovde se ne navodi. a sigurno je da su obra ivali i zemlju. uzgajanjem maslina. Mljet. "Pagani se zovu to ne primi e krst u ono vreme kad su se svi Srbi pokrstili". car-pisac ne daje podatke o polo aju ovih lokaliteta.imperio (o upravljanju carevinom). Iz kasnijih srednjevekovnih izvora znamo i to da su se u ove oblasti uvozile itarice. Sli an tip broda bio je dobro poznat u Mediteranu. nije bio u okviru Paganije.Mokro. Tip broda koji su koristili Neretljani zvao se sagena. Na obroncima Biokova i Mosora i na ostrvima gajili su stoku. Za sada je jedino sigurna ubikacija grada Mokro. a posadu je inilo 40 vesla a. Ipak. Nije isklju eno da se plen delio ba onako kako se i danas deli ulov ribe na ovom delu Jadrana: pola plena pripada onom ko je organizovao lov i iji su brodovi (knez ili upan). a drugu polovinu dele ravnopravno svi u esnici. sagitta .mramor. koji su ujedno bili i borci. koji se nalazio kod dana nje Makarske. Vrulja. suvo vo e i dr. Srpski nadgrobni spomenik od kamena .strela). a izvozilo se vino. lanovi posada. sredi ta istoimene upe. relativno plitak brod vitkog trupa i o trog pramca koji se odlikovao velikom brzinom (lat. okolina Makarske (XIII . koji se kasnije pominje kao najve e naselje u oblasti. usoljena riba. smokava i vinove loze. kao i u vi e navrata kasnije.XV vek). Osim plovidbom. Car ih naziva Pagani i Neretljani (Arentani). to zna i da polovinom X veka. Ostrog i Slavineca. To je duguljast. Mokro i Dalen. On navodi i tri upe u Paganiji . Osim to navodi da se upa Dalen ne nalazi na obali.Rastoku. Hvar i Bra . Brod je imao jarbol. Neretljani su se bavili i trgovinom.

Rab i Osor. Mesina) i ju ne Italije (Brindizi. pominju se Zahumljani. brzog ratnog broda sa posadom od 40 vesla a boraca na kome su plovili Neretljani (X vek). Prvi njihov zalet dublje u Jadran desio se 841. Dok su Vikinzi plja kali obale Britanije. Arapski napadi na Jadranu kulminirali su petnaestomese nom opsadom Dubrovnika. u hri anskom savezu sa 400 la a je i kralj Italije Ludvig II. Frana ke i arapske panije. godine njihov plen postaju papini poslanici. nije trebalo mnogo vremena da i oni postanu meta saracenskih gusara. oni su u to vreme zabavljeni drugim stvarima. Rekonstrukcija izgleda sagene. godine. Na samu pojavu carske flote u blizini gradske luke. sa posadom od 20 ljudi. brod sli nog tipa.Evropu upravo u ovo vreme. ele i da oja a vizantijsku politiku na zapadu. Zadar. Me u Srbima. Ankonu (u papskoj dr avi). ovaj vladar je poslao stotinu ratnih brodova pod zapovedni tvom drungarija flote Nikite Orifa u pomo opsa enom gradu. zatim Budvu. Tarent. Dubrovnik. Za to? Pa. a Nikita Orif je preduzeo kontraofanzivu protiv njih u ju noj Italiji. Vasilija I Makedonca (867-886). Pored Venecije. koja je otpo ela 866. Dubrova ki poslanici koji su oti li da mole pomo od svog vladara. U takvim okolnostima. godine. kao i manji tipovi brodova i barki. u Sredozemlju su najve u opasnost predstavljali arabljanski gusari. Vizantija je dr ala i luke Kotor. Saraceni su povukli opsadu. godine. venecijanska i dalmatinska flota su trpele ozbiljne poraze. zatekli su na dvoru u Konstantinopolju novog cara. Split. kada je flota od 36 brodova oplja kala i zapalila redom Osor. pomorski put uz razu enu dalmatinsku obalu bio je najbezbedniji. Bari). Travunjani i Konavljani. Naravno. kotorski donji grad i svetomiholjsku Prevlaku u Boki Kotorskoj. Tokom borbi oko Barija 869-871. te sredinom marta 870. ali i Srbi i Hrvati. ali dosta manji. koje su Dubrov ani kao vizantijske saveznike prevezli na svojim brodovima. po etkom IX veka. U odsustvu ve ih vizantijskih snaga u Jadranu. ali je njena trgovina sa zapadnom Evropom bila ugro ena od kada su Arabljani 30-ih i 40-ih godina IX veka redom zauzeli bogate gradove Sicilije (Palermo. Bave se izgleda onim to najbolje znaju da rade. Vizantijske flote tada su bile najmo nija pomorska sila na Mediteranu. ali ne i Neretljani. Osim sagene. koji . Rose. Trogir. preko koje se odvijao i najve i deo trgovine sa zapadom. u upotrebi je bila i kondura.

Te godine du d Petar Kandijan do ao je sa 12 brodova u neretljanske vode i u luci Mokro uni tio pet brodova Neretljana. Gusarski napadi arapskih moreplovaca nisu zaobi li ni neretljanske obale. Ovaj sastanak bio je povod Simeonu da napadne srpske teritorije i.su se upravo vra ali sa crkvenog sabora u Carigradu. Vasilije I je ubrzo proterao Arape iz Tarenta i svih ostalih kopnenih tvr ava. kona no ih osvoji 924. pa je tako zalaganjem vizantijske politike saracensko prisustvo u Italiji i na Jadranu bilo na zalasku. Papini poslanici su oslobo eni i stigli su u Rim krajem godine. posle vi e vojnih pohoda. Zbog toga je vizantijski poslanik. Manji brod sa posadom od 8 do 10 ljudi otkriven ispred ulaza u ninsku luku (Hrvatska) . Me utim. ali i unutra njih sukoba. godine. o emu svedo i njihovo plja kanje ostrva Bra a 872.izgubio je ivot. nakon njegove smrti.druga polovina XI veka. u bici na kopnu Mle ani su do iveli poraz. na obalama Paganije sastao sa srpskim vladarem Petrom Gojnikovi em (892-917) radi saveza protiv zajedni kog neprijatelja.. februara 871.. pa ih ponovo zati emo 887. Pokr tavanje je bilo jedan od klju nih uslova mirovnog sporazuma. srpski knez aslav Klonimirovi (927 . U ime oca i sina i. Kan Simeon (893-927) nastojao je da pokori svoje balkanske susede i stekne titulu cara. gde su ubrzo sa ekali radosnu vest o osloba anju Barija 2.. a u okviru njega se nalazi i pomenuti opis Paganije. To je bio razlog da Vasilije I po alje flotu koja upokorava dalmatinske Slovene. godine. dra ki protospatar Lav Rabduh oti ao u Srbiju gde se. godine u estokim sukobima sa Venecijom. kada je carska flota napustila vode Jadrana. . svetoga plena Po etkom X veka isto no od Srbije raste mo Bugarske. Opis srpskih zemalja za vreme njegove vladavine zabele io je car-pisac Konstantin VII Porfirogenit u svom delu. godine. Samo tri godine kasnije.. Sa druge strane. Pagani nisu dugo odolevali isku enjima. Me utim.sredina X veka) be i iz bugarskog zarobljeni tva i uz pomo Vizantije obnavlja zemlju u ranijim granicama. a sam du d je bio i najve i gubitnik .

posle estoke borbe. du d Petar II Orseolo preduzeo je vojni pohod i uz sna nu flotu. dok je hrvatske poslanike odbio. ali se ovi doga aji nisu dugotrajnije odrazili na sudbinu Neretljana. Vizantija je tra ila politi ki oslonac na zapadu. Kada je car Vasilije II uni tio makedonsku dr avu 1018. Formalno zastupaju i prava Vizantije iju je vlast Venecija jo uvek priznavala. I dok je u gradu planirao napad na Hrvate. ali se me u srpskim velika ima ne pominju i predstavnici Paganije. koji je od malog naselja u okviru zidina Dioklecijanove palate ubrzo izrastao u jedan od vode ih isto nojadranskih gradova. Venecija alje 948. Na prvom saboru odlu eno je da splitska episkopija bude podignuta na rang arhiepiskopije i postane crkvena metropola Dalmacije. Dve godine ranije. Po imenu nepoznati neretljanski vladar sastao se li no sa du dom i. Zarobljenici su oslobo eni. Povod za novi sukob bio je zarobljavanje etrdesetorice zadarskih gra ana od strane Neretljana. Na saboru je pokrenuta i borba protiv slu be na slovenskom jeziku i upotrebe glagoljice kojom se tada pisalo u na im zemljama. odr avaju dva crkvena sabora 925. O mleta ko-neretljanskim sukobima imamo vesti i za vreme aslava Klonimirovi a.De avanja na istoku osetila su se i na zapadnim granicama srpskih kne evina. godine. doznao je da se 40 neretljanskih prvaka vra a iz Apulije na brodovima natovarenim robom iz Italije. ali ipak ne uspeva da suzbije njihovu prevlast na Jadranu. godine na kojima su redefinisana crkvena pitanja u ovoj vizantijskoj provinciji. pre povratka u Veneciju Petar II je. i 928. Vizantija je obnovila vlast na Balkanu. Dva bakarna lema (VI vek) prona ena uz ru evine bedema kasnoanti kog grada Narone koji je stradao tokom slovenskog naseljavanja doline Neretve. pristao na mir. a tom prilikom pokorio je i srpske zemlje. zauzeo ostrva Kor ulu i Lastovo. kroz ove krajeve pro ao je car Samuilo na svom pohodu do Zadra. Zbog toga se u Splitu. Pritisnuta od strane Bugarske. kako bele i mleta ki hroni ar. Dujma. . uz prisustvo papinih legata i dalmatinskih episkopa. osim estorice Neretljana koji su zadr ani kao taoci. Ipak. pa je dalmatinske episkopije prepustila jurisdikciji pape. godine flotu od 33 la e protiv Neretljana i to u dva navrata. isplovio iz luke na ostrvu Olivolo. Saboru su prisustvovali i predstavnici hrvatskog kralja Tomislava i zahumskog kneza Mihajla Vi evi a. 1000. Plove i uz istarsku obalu i Kvarner flota je stigla u Zadar. Zbog toga je poslao deset brodova koji su kod ostrva Lastovo iznenadili i zarobili Pagane i sproveli ih do Trogira. Ovo se smatra najzna ajnijim doga ajem u istoriji grada Sv. Budu i da je ovaj dalmatinski grad tada bio pod vla u Venecije. u koji je ubrzo uplovio i du d sa glavninom flote. godine. du d je u Zadru primio poslanike dalmatinskih gradova koji su mu se pokorili.

knez Neretljana. Petra u Priku kod Omi a sastao sa hrvatskim banom Petrom radi nekog spora koji je Slavac imao sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. na neretljanskoj teritoriji najpre crkvu. godine je sastavio ispravu u kojoj svoju zadu binu. ispred koje se neretljanski vladar Slavac sudio oko 1090. godine sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. Pored Berigoja. na ispravi su se potpisala i njegova tri upana. do ao je u Polji ko primorje da presudi u sporu oko kupovine manastirskog zemlji ta. opet oko vlasni tva nad zemlji tem. Jakov. crkvu Sv. On je oko 1090. on to ini pred svojim advokatom. g. a zatim i manastir Sv. kralj Primoraca. Berigojem. vladarem na ijoj zemlji se nalazi crkva. u pratnji svojih vitezova i rizni ara Zavide. ili ne to kasnije do ao na granicu svoje zemlje gde se u crkvi Sv. Petra u Priku kod Omi a (druga polovina XI veka). Petar Crni je iskoristio prisustvo vladara na ijoj zemlji je podigao svoju zadu binu da presudi u nekom sporu. iz njega saznajemo da su Slavac i njegov brat i . Iz ovog dokumenta saznajemo da je tada ostrvo Vis i jo udaljenije Bi evo bilo pod vla u Neretljana. Na alost. kartular nas ne obave tava o detaljima spora koji se vodio nedaleko od manastira. ispred crkve Sv. Kao to je to bio obi aj u srednjem veku. 1050. Silvestra na ostrvu Bi evu. Bodidrag i Sedrag i satnik Tihan. Iz sli nog razloga pominje se ne to kasnije i Slavac. poklanja manastiru na ostrvu Tremiti. da bi iz druge polovine ovog stole a do nas stigli i najstariji doma i izvori o ovom srpskom plemenu. Iz manastirskog kartulara saznajemo i podatke o tri neretljanska vladara. jugozapadno od Visa. Bogati spli anin Petar Crni sagradio je 1080. izme u Splita i Cetine).Crkva Sv. Petra u Priku. Petra. Sve tenik Ivan. rodom Spli anin. Ipak. godine u Selu (dana nje Jesenice u Polji kom primorju. izme u Slavca i Ljubomira. knezom Primoraca (judice Marianorum). Radovan. Istorijski izvori prve polovine XI veka ute o Neretljanima.

Crkva Sv. Crkvena slu ba u dalmatinskim episkopijama dr ala se na latinskom. kao i mnogo puta kasnije. gr kom i slovenskom jeziku. Sli no je bilo i u samom Splitu i drugim dalmatinskim episkopijama gde su se sve tenici (i oni najvi i) i dalje enili i nosili brade i dugu kosu. Politi ke i etni ke granice izme u Srba i Hrvata u to vreme nisu bile o tro povu ene. Ljudi su dobrovoljno . koju je podigao splitski gra anin Petar Crni oko 1080. to se odslikava i u umetnosti tog doba. Podaci iz kartulara pokazuju i da se socijalna diferencijacija sporo odvijala u ovim kra kim predelima. Ostaci crkvice Sv. kao i ne to kasnije njegova po imenu nepoznata udovica. Petra u Selu. Ova oblast tada je pripadala srednjevekovnoj Zeti. godine). Ovakvo preplitanje uticaja iz Carigrada i Rima sli no je onom u susednoj ju noj Italiji. Ona pokazuje preplitanje uticaja vizantijske i preromani ke arhitekture. Iako je Dalmacija podpadala pod jurisdikciju Rima. kroz burna doga anja iz prve polovine X veka kada se deo srpskih izbeglica i plemstva sklonio u Hrvatsku. godine. na teritoriji Neretljana. to je jo od ranije bio obi aj samo isto ne crkve. Iz isprave Petra Crnog saznajemo i kako je on kupovao zemlji te i kmetove za svoju zadu binu u tri razli ite politi ke oblasti: u polji kom primorju i na Bra u. godine nisu se o tro odra avale na na em tlu. Mihajla Zetskog (oko 1055-1082). a to se oslikava. a da je gustina naseljenosti bila relativno velika. god. u Hrvatskoj (Solinsko polje) i u vizantijskom Splitu. ako ne i ranije. Ovi podaci pokazuju da su Neretljani najkasnije u XI veku. a gradnja tog tipa crkava vezuje se za versku delatnost prvog krunisanog srpskog kralja. Petra u Priku (pred kojom se Slavac sudio sa Ljubomirom) podignuta je u drugoj polovini XI veka i predstavlja jednu od najstarijih o uvanih gra evina u oblasti Neretljana.. bili donatori manastira Sv. pre ru enja crkvice 1918. po eli da poma u crkvu i podizanje hramova u svojoj oblasti. Sigurno je da je na to uticala i neposredna blizina dalmatinske crkvene metropole. Kroz itav srednji vek verska tolerancija izme u pravoslavne i katoli ke crkve bila je podr avana od strane srpskih vladara. posledice crkvenog raskola iz 1054. kao i petnaestak drugih crkava istog tipa podignutih u ovo vreme na podru ju od Pelje ca do Boke Kotorske. Petra u Selu (fotografija iz 1910. Splita.prethodnik na prestolu Rusin.

preporu ivali sebe i lanove svojih porodica za kmetove svojim bogatim seniorima. godine u kojoj ga sve tenik Ivan. a ova osobina na ih ljudi i danas nam nije strana. svedok. humskog kneza Petra iz 1225. . a sastavlja i crkvenih isprava ih nazivaju i kraljevima. sastavlja isprave. Pojasna kop a (zapon) od zlata. svoj narod Marjani ili Neretljani. ali ih to kasnije nije spre avalo da se sa njima (a i me usobno) sude oko vlasni tva nad zemlji tem. rizni ar. rad splitskih zlatara. Titule plemstva iste su kao i u ostalim srpskim zemljama: upan. vitez. Ilustrativan je primer Berigojeve isprave iz 1050. naziva kraljem dok se Berigoj ispred svojih upana potpisuje: Ja Berigoj. Rusin sebe oslovljava: Ja Rusin koji sam i morstik. sudija Marjana. godine. morstik ti sudi Neretljanski vladari su sebe nazivali morstici ili sudije (judices). satnik. Neumorna elja za su enjem pre ivela je sve istorijske mene. Neretljanin te tu i.

a ova imena ustupaju mesto nazivu Krajina. U me uvremenu. Venecija. krunisan je za kralja 1077. a izgleda da su upravo u ovo vreme osamostaljeni humski knezovi uspeli da pripoje svojoj teritoriji Paganiju. pre nego to su se stopili sa Srbima. Preostali romanski starosedeoci su. Na podru ju izme u Vrh gvozdenog Cetine i Neretve nije bilo romanskih gradova.smrt za vratom. Meranija ili neretljanska oblast kao politi ki samostalna celina.Split). Nema pouzdanih podataka da su tada i Neretljani priznavali njegovu vlast. Sa druge strane. U novoj postojbini generacije pomoraca na obali Jadrana. to je Neretljanima omogu ilo da slobodno razvijaju svoju plovidbu i mornaricu. Arheolo ki kod sela e evi a. pre nego to je i sam kratkotrajno bio veliki upan Ra ke. Neko je o ekivao i strepeo za svog najdra eg ili se jedino interesovao za uspeh pohoda. godine na Mljetu podigao benediktinski manastir Sv. kralj Bodin (1082-1101) ujedinio je Zetu. nedaleko od u a Neretve. Desa. Godinu dana ranije.da osnuju Dubrovnik (ili Salone . Venecija je izme u 1135. opadanje Vizantije uspe no je iskoristio zetski knez Stefan Vojislav da se osamostali. kao to je to po lo za rukom iteljima anti kog Epidaurusa . Travuniju.Na isto noj obali Jadrana. veka. g. Njegovi stanovnici nisu uspeli da osnuju ni novo naselje nedaleko od starog. svoju tradiciju brodogradnje preneli Neretljanima. posle duge plovidbe. Marije. Istorijski izvori prve polovine XII veka ute o Neretljanima. ali okolnost da njihovi vladari nose skromne titule morstika i sudija mogla bi da ukazuje na to. lan ra ke vladarske dinastije. 1151. krunu iz Rima primio je i hrvatski kralj Zvonimir. Sa teritorije Paganije ne postoji nijedno arheolo ki istra eno ranosrednjevekovno naselje ili nekropola. godine uz pristanak Vizantije osvojila Hvar i Bra . koji su je spojili sa op teslovenskim znanjem o plovidbi koje su doneli sa sobom. Zahumlje. Od XII veka u istorijskim izvorima vi e se ne pominje Paganija. gde se prepli u mirisi mora i mediteranskog rastinja.. Ono malo slu ajnih nalaza ine nekoliko primeraka oru ja i nau nica sa tri jagode iz Makarske. i 1145. Mihajlo. a neko je nestrpljivo is ekivao pri e o dalekim predelima koji su se krili iza horizonta morske pu ine. mirno pristaju uz dokove. Mihajlov sin i naslednik. . Hvara i Bra a. odrastale su gledaju i kako luka o ivi svaki put kada brodovi. kao to je koplja slu ajno na en to bio slu aj u ostalim delovima Dalmacije. a njegov sin. ije fotografije (na alost) nisu objavljene. Bosnu i Ra ku. vizantijskih luka. Um za morem . najve i rival Neretljana na Jadranu. vladao je u primorskim oblastima i tada je. izrasla je u trgova ku i vojnu imperiju. teritorije (prva pokazuju da ovaj grad nije pre iveo napade Slovena u prvoj polovini VII polovina IX veka). na zapadu neretljanske nalazi iz ru evina anti ke metropole Narone.. gde je postavio svoje upane.

u Zahumlju. sve do dolaska Turaka. gvozdeno koplje i ma (po etak IX veka) sa lokaliteta Mogorjelo kod apljine na Neretvi. to su specifi an pogled na ekonomiju i svakako.Srebrne nau nice. Nakon nemira u zemlji koji su nastali posle smrti njegovog oca. oni su tra ili svoj put na kome su se razli iti uticaji stalno preplitali. Titula srpskih vladara u srednjem veku.. a istu titulu nosio je i Tvrtko I Kotromanji . odnosno Hercegovine. godine kralj Srbije i Bosne. ve su se stopili sa ve im ju noslovenskim plemenima. Uro a II Milutina (1321). ljubav prema moru. Krajina se na la u okviru bosanske dr ave. bronzani lan i (IX . Pleme pomoraca koji su sebe nazivali Marjani nije uspelo da stvori osobena kulturna obele ja koja e kroz burne istorijske epohe sti i i do nas. ali od vremena kada imamo vi e istorijskih podataka. od 1377. zbog ega je njihova sudbina najve im delom ostala istorijski nepoznata. Oblast Krajine pripadala je srpskim kraljevima sve do vremena Stefana De anskog. Marko Aleksi arheolog Beograd Preporu ena literatura: . ono je izgubilo svoju politi ku samostalnost. Ono to ipak zasigurno znamo o njihovoj prirodi i to su uspeli da nam prenesu. na samoj granici Istoka i Zapada. ive i kao kraji nici. Svoj vrhunac pleme Neretljana je dostiglo u ranom srednjem veku.X vek). nekoliko kilometara severno od granice Neretljana. izme u ostalih. sadr avala je i Pomorske zemlje u koje je spadala Krajina..

Tuarezi. Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. . Maziri Na a pri a po inje u severnoj Africi. Istorija Srba (knj. 1981. Djela JAZU. Djela JAZU 43. nadenuli svim plemenima ra trkanim po irokim prostranstvima Sahare. Beograd: Filozofski fakultet. Mi i . Supetarski kartular. Berberi. prilikom prodora u severnu Afriku. 1952. te je i nastao izraz Berberin. Po to su nasledili termin od Grka (barbaroi).y y y y y y y y Grupa autora. 1996. Jire ek. S. V. 36. 1420. V. stranca. P. K. Zagreb. 1940. Zagreb. ali berberska nacija. 1959. i Skok. Beograd: Nau na knjiga. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 1924. Otok Kor ula u srednjem vijeku do g. irkovi ). i Radonji . Oni su poznati i kao Berberi. Beograd: Srpska knji evna zadruga. G. Beograd: SANU. Arapi su ga prilagodili svom izgovoru.Velika Pustinja. To je naziv koga su Arapi.. Novak. S. Zagreb. J. Beograd. tom II. koji ozna ava varvarina.svima znana Sahara. Tuarezi. knjiga I (ur. ne postoji. a ne narod u modernom evropskom smislu te re i. za mnoge nepristupa nom. hiljadama godina unazad ivi narod poznat kao Plavi Ljudi . N. 1971. nazivali varvarima. Istorija srpskog naroda. Novak. u irokom prostranstvu od Nila na istoku pa sve do planina Atlas u Maroku. Klaji . Ovo je pri a o njima.. Foreti . Hvar. kao politi ka ili etni ka institucija. 1952. Grupa autora. Na surovom i nepreglednom pesku. kako je zovu starosedeoci . Na tom prostoru nalazi se i najve a pustinja u svetu . Humska zemlja u srednjem veku. Karta ve ih mazirskih gradova u severnoj Africi. Jo stari Grci su sve one narode koji nisu govorili gr ki jezik i nisu delili gr ke kulturne vrednosti.. I). Tuarezi su zapravo skupina plemena.

dok mu ke po pravilu po inju na slovo A. Glavni simbol Mazira je slovni znak mazirskog pisma. spominje i uveni gr ki putopisac i geograf Pausanija.. Ovaj uveni istori ar pominje i pleme Germante. pa na primer fortuna na latinskom je ta frtunt na mazirskom. susreli na obalama severne Afrike. nazivaju sami sebe Mazirima".. I Herodot pri a o njima. Ovaj znak pre svega . a prakti no i naziv Tuareg ozna ava to isto. O istoriji i jeziku Mazira Najstariji istorijski pomeni Mazira poti u iz V veka stare ere.. poslali su izvidnicu ka zapadu i susreli su se sa nekim pustinjskim narodom koji je sebe nazivao Libijci. Mnoge re i su preuzete iz gr kog i latinskog. Mazirski jezik pripada semitsko-hamitskoj grupi jezika i dosta je sli an starom egipatskom jeziku. Zanimljivo je re i da u jeziku Mazira prakti no sve enske imenice po inju i Izgled Mazira u praistoriji..ljudi zapadno od Nila. na in ivota. Mazire. Re Mazir zna i slobodan ovek. danas poznate kao nosioce severnoafri ke praistorijske kulture D erma (D arma). On navodi da sva pustinjska plemena pripadaju "jednom narodu" i da ih vezuju isti obi aji. verovanja. Kada su Persijanci osvajali Egipat... sloboda. ukoliko upitate Berberina ta je on. Me utim. koji su napisali da: ". odgovori e vam da je Mazir. Pod ovim imenom Berberi se javljaju jo u anti kim spisima. prilikom pomorskih ekspedicija. odnosno pleme sa kojim su se Grci.zemlja. naj e e kod Egip ana. jer poti e od enske imenice tamazigt .Pustinjski ratnici. tako e. no kasnije je ovaj naziv odoma en i kao sinonim za sve Mazire. Srednji rod ne postoji. zavr avaju se na slovo T. Alfabet je sastavljen od 38 slova. ali ih pominje kao pleme Libo. nalik na irili no slovo . velika majka. Ime Tuarezi se prvobitno odnosilo samo na jedno pleme sa severa Afrike. jezik. ivot.

a mogao se za nekoliko minuta rasklopiti i natovariti na konja. Maziri su. Zanimljivo je da je na tim crte ima ponegde prikazana i karakteristi na vrsta atora. govore o Berberima. pa do planina Tibesti u adu. ali nastavljaju da pi u sa leva na desno. simbola. njihovo pismo je nastalo docnije. Ba ovakav ator opisuju Herodot i nekoliko rimskih pisaca. za Mazirski znak vreme Feni ana razvilo se pismo Mazira. pa tek onda predstavlja i slovni znak. a zanimljivo je da. Najstariji trag je zapis na steni vezan za predstavu mazirske boginje Tanit i poti e iz vremena oko 4. neka plemena preuzimaju arapsko pismo. prema uverljivim arheolo kim nalazima. kada su menjali mesto logora. Po to su Maziri iveli po plemenima i nikada nisu stvorili svoju dr avu. ra trkani od Atlasa u Maroku. kada su oveka. U stvari. tipi na za ova plemena. ili odozgo na dole.simboli e slobodnog oveka (ljudska predstava sa rukama okrenutim ka nebu). Prona eno je relativno malo tekstova pisanih mazirskim pismom. a sadr aj ovih tekstova odnosi se ve inom na kultove i uspomene na va ne doga aje ili ljude. raznih jela i kerami kih posuda. koji simboli e slobodnog Maziri pi u sa leva na desno. Ovi petroglifi su i dragoceni izvor za posredno upoznavanje na ina ivota ovih nomadskih plemena. iveti i umreti u pustinji Kao autohtoni narod Velike Pustinje. tokom mla e praistorije kao prirodna stani ta koristili pe ine. . iveli u velikim gradovima Sahare. Ovo su zaista bile prave pustinjske metropole. Iz ovakvih natpisa. Arapi osvojili severnu Afriku. Sastoji od lake drvene konstrukcije i ko a koje su na nju stavljane. kada Izgled pe i za pe enje hleba. Iako se i u rimskim izvorima vidi da su Maziri iveli nomadskim ivotom. tj. pa ga nisu ni razvijali.000 godine stare ere. va no je naglasiti da bi se u posebnim situacijama i trajnije sku ili. a gra evine u njima bile su gra ene od kamena i gline. te originalnih pisanih izvora od njih samih nemamo. oni veoma dugo nisu prihvatali va nost pisma. to potvr uju brojni crte i na stenama.

tada iroko rasprostranjene kulture. ukra ena ogledala. Tipi na ku a mazirskih gradova zanimljivo je arhitektonski re ena: skoro itava polovina ku e bila je ispod zemlje. reci. to svedo i i o sna nim za ecima urbanizacije. Kabayl i Terhazza u Al iru.. uvene tradicionalne frizure su kombinovane sa paunovim perjem. Posebna zanimljivost jeste ta.pustinju.. uta . kao i nadaleko uveni grad Timbuktu. utom.na ku i se vide rogovi boga Amona. plavom i zelenom. Tamanrasset u Nigeru. koja su gledala na ulaz. Svakodnevno obla enje i izgled severnoafri kih nomada su prepoznatljivi. ili se moglo popeti uz stepenice na sprat. planini. simbolima boga Amona i boginje Tanit.temperaturama koje u toku samo jednog dana i no i variraju u rasponu od 0 do 50 oC! Mazirski grad u saharskoj oazi . antropolo kim i arheolo kim nalazima. u hodniku su visila mala. Pored porodi nih stambenih ku a poznate su i znatno ve e zgrade. plava nebo. a na spoljnim uglovima ukra ena je ivotinjskim rogovima. . Ogledalo kori eno u ulaznim hodnicima ku a. Prema ukorenjenoj simbolici Mazira. zatim Ghat i Ghdames u Libiji. Ode a je pravljena naj e e od ko e. bez obzira da li se nalaze u pustinji. crvena boja predstavlja ivot i krv. etnolo kim. Svako pleme imalo je i svoju osobenu tetova u. Ouargla. Imala je nekoliko prostorija: najpre se ulazilo u mali hodnik iz kojeg se moglo do i do 2 ili 3 prostorije u prizemlju (zapravo . a razlog za to le i u pustinjskoj klimi . nalazimo i u materijalnim. Iako se na prvi pogled prostor na kome su ovi gradovi ra trkani ini previ e velikim. dok je zelena tek kasnije u la u upotrebu i nema posebnu simboliku. na reci Niger. koja je naj e e vezivana za boginju Tanit. Da bi se ipak videlo ko dolazi u goste. Iznutra je farbana razli itim bojama crvenom. Potvrdu ove. Ku a je vi e elijska gra evina pravougaone osnove i ravnih krovova. odnosno. Marakesh i Agadir u Maroku. da ku e nisu imale vrata.Najpoznatiji gradovi iz vremena po ev od drugog milenijuma stare ere jesu Tuat.podzemlju). te je svako mogao u i kada je hteo. One su svakako bile gra evine u javnoj upotrebi. ili na moru. od nekoliko spratova. svi oni imaju jedinstvenu arhitekturu. gde su se obi no nalazili kuhinja i kupatilo.

U severnoj Africi prona en je i veliki broj mumifikovanih pokojnika.Narodna no nja i nakit ostali su nepromenjeni hiljadama godina. U sredi tu nekropole je sahranjivan poglavar. a jedina razlika je u polo aju tela. Mazirske mumije nemaju puno sli nosti sa uvenim staroegipatskim. u iju i o iju od keramike. Tipi an na in ukra avanja unutra njosti ku a. jer se verovalo da na drugom svetu pokojnik ide na su enje kod Boga i da mu takve. odnosno na isturenim ta akama pustinje. ali ne iz nekog posebnog kultnog ili religioznog imperativa. a izuzetno mala koli ina vlage i visoka temperatura inili su svoje i prirodno mumificirali telo. Tako e. Nekropole su se skoro uvek nalazile u podno ju velikih brda. U grob nikada nisu polagana oru ja i oru a. tamo ne trebaju. modela ruke. a kona no se telo zamotavalo i u zavoje. upotrebne stvari. U mazirskim grobovima pronala en je veliki broj priloga: kerami kih posuda. standardni prilog ini i li ni nakit pokojnika. Maziri su se od najstarijih vremena sahranjivali skeletno. pojedini stariji mu karci sahranjivani i u sede em polo aju. Da se podsetimo. Po pravilu su otkrivani ostaci pokojnika sahranjenih u zgr enom polo aju. . Ove simboli ne predstave se vezuju za boginju Tanit. Me utim. dok su oko njega bili podanici. Grobne jame su ovalnog ili kru nog oblika. te za ove li nosti arheolozi pretpostavljaju da su bile plemenske vo e. a zatim je utroba punjena miri ljavim smolama i travama. Berberi bi pokojnika stavili u d ak. ve iz prakti nog razloga injenice da se u pe anoj podlozi ne mo e iskopati bilo ta to nije ovog oblika. u slo enom procesu mumifikacije kod drevnih Egip ana najpre su posebnim postupkom va eni pokojnikovi unutra nji organi i mozak.

. Slikarstvo na stenama u severnoj Africi datira jo od daleke praistorije. jedno u profilu. dok ovaca gotovo uop te nije bilo. kakve pominje Herodot u svojoj Istoriji. ve su i la unazad dok se hrane". Poljoprivreda je bila retko zastupljena. Maziri se prvenstveno bave sto arstvom. uz mediteranske obale na severu kultivisane su i maslina i vinova loza. vidimo dva gove eta. Jedino je po oazama bilo mogu e gajenje urmine palme. to je razumljivo kada se pogledaju klimatske prilike. dok se ispod uo ava glava drugog. dok je kamila odoma ena tek od po etka nove ere (nju su Rimljani preneli sa Srednjeg Istoka). Uzgajano je nekoliko vrsta gove eta. Na ovoj slici. Konji su prido li sa istoka. spominje i njihova goveda sa tako velikim rogovima "da nisu mogla da pasu normalno. Tek kasnije.Privreda. trgovina i politi ka istorija Od najranijeg perioda razvoja svoje kulture pa sve do danas. Kada Herodot govori o ovom narodu. zatim koze. sa karakteristi no velikim rogovima. jer nisu mogle da podnesu surovu pustinjsku klimu. od rimskog vremena. od Hetita.

odnosno.robove. grad na srednjem toku reke Niger. slonova u. pa tako Herodot ka e da se "posle 3 dana hoda (oko 150 km . kao i neka subsaharska crnoputa plemena. poludrago i drago kamenje. Posebnu vrstu trgovine mazirska plemena su razvila sa starim egipatskim carstvom. ali pravi procvat trgovine po inje od IX veka nove ere. gvo e i bakar su uvozili od Grka. autora). Jedan crte dvokolica sa upregnutim konjem sa visoravni Tassili datira jo iz I milenijuma stare ere. nojeva jaja i perje. gde je izvo en zeleno-plavi kamen sa planina Tibesti. Feni ana i iz ju nijih delova Afrike. kao i koplje. do 2 metra dugi ma evi. ak 75% svetskog zlata pro lo je kroz ovaj grad na putu za Evropu i Aziju! Njegovo stanovni tvo bilo je veoma raznoliko . . poznata su bila mazirska oru ja. a od defanzivne opreme posedovali su mali okrugli ko ni tit. zlato i srebro.prim. kojima su nudili ko u. trgovina je bila na prvom mestu. U to vreme.ikonografiju starog Egipta i pustinjske petroglife crte e na stenama. vojnu i versku vlast. kakva su koristili Egip ani i jo neki azijski narodi.Od drugih privrednih grana. to jest. U XIV veku. U upotrebi su bila i borna kola na dva to ka sa upregnutim konjima. pa ak i crno stanovni tvo . Rimljana. Srednjovekovni crte koji simbolizuje bogatstvo grada Timbuktua i njegovih vladara. razvija se i jedan od naj uvenijih trgova kih centara Afrike Timbuktu. ili pustinjski grad". Mazirska plemena su bila posrednici izme u subsaharske Arfike i mediteranskih kultura. Pa opet.Berberi. uvek nailazi na neku trgova ku stanicu. Tako. divlje ivotinje. a najvi e. a kojeg drevni Egip ani esto pominju u svojim spisima. Brada vladara karakteristi na je za severnu Afriku . Trgova ki putevi postoje jo za vreme Grka i Rimljana. Plemena Tuarega (Mazira) nikada nisu imala sopstvenu eksploataciju metala. pa su u velikoj meri zavisila od uvoza. imao je samostalnu politi ku. Timbuktu je bio polis u pravom smislu te re i. Arapi. bio je pravi trgova ki centar izme u severa i juga. Trgova ki putevi u kulturnom prostoru Mazira bili su od jo od davnina veoma dobro organizovani. Naj e e su pravljeni luk i strela. Nalazio se izme u afri kih zlatnih rudnika i pustinjskih mazirskih plemena.

Za boga Amona znao je i Aleksandar Veliki. Amona su kao bo anstvo preuzeli i stari Egip ani. iako ovnujski. U svetili tu Anate u feni anskom gradu Salambu. izvorni Amon je po pravilu predstavljan kao ovek koji je preko lica uvek nosio masku. Me utim. Boginja Tanit je velika boginja-majka i ona se predstavlja kao debela ena koja sedi na prestolu i ima perje na glavi. egipatsku dinastiju (taj period je u egiptologiji poznat kao "vladavina 9 libijskih kraljeva"). pod jednim vo om.Berberi nikada nisu ratovali izme u sebe. prona eno je nekoliko hiljada urni sa pepelom spaljenih novoro en adi (!). uha ili oka. . To je bila prva i jedina dr ava u kojoj je vladao neki Mazir. valja ista i da je Kartagina bila najpre dr ava Feni ana. Od Amona do islama Izvorna vrhovna bo anstva Mazira bili su bog Amon i boginja Tanit. sa vrlo malim procentom mazirskog stanovni tva. Crte mazirskog ratnika iz V veka stare ere. Oni su i u istorijskim izvorima poznati kao slobodni ljudi. ova plemena se nikada nisu ujedinila u jednu dr avu. osvojio Egipat i osnovao 22. Nekoga bi mogla da zbuni injenica da se za Berbere vezuje egzistencija uvene anti ke severnoafri ke imperije Kartagine. povezuju se sa jednom vrstom pustinjskog jarca. a tek su joj Feni ani podarili antropomorfni oblik i poistovetili je sa svojim vrhovnim enskim bo anstvom . Za razliku od njih. ali su mu dodali naziv Ra. u ikonografiji ovog vladara. to veoma upe atljivo svedo i o surovim obredima i prino enju ljudskih rtava kod Feni ana. odnosno izvor ivota svih. a to je vrlo zanimljivo. ve po tome da su slobodni u politi kom smislu i da ive u jednostavnoj plemenskoj organizaciji irom Sahare. ukoliko se vodio rat protiv stranih osvaja kih vojski. zna ajna koncepcijska Boginja Tanit. a okupljali su se. Rogovi Amonovi.Anatom. ovnujski rogovi javljaju se tek od njegove posete hramu boga Amona u pustinji zapadno od Nila. Na glavi je imao ovnujske rogove i bio je obu en od pasa na dole. Naime. Re Amon poti e od mazirske re i amaen. koji uvek mogu da otkriju u planini sakrivene izvore vode. to zna i voda. Tako je o enk 921. ali ne u smislu nacionalne samostalosti. Ipak. pomo u simbola ruke. Maziri nikada nisu prinosili krvne rtve bogovima. ali posebno pustinjskih naroda. U po etku je ova boginja predstavljana na crte ima. razlika u poimanju ovog bo anstva je o igledna. godine stare ere ujedinio severnoafri ka pustinjska plemena. Ikonografski.

pominje i verovanje u mazirske duhovne vo e. Sa uvane legende o svetim ljudima su mnogobrojne i sve poti u iz jedinstvene pri e ili mita. etvorougaonog je oblika.. Na svakom groblju. ima kupolu i etiri roga na krajevima. bez obzira koja je vera bila prihva ena od strane mazirskog stanovni tva. Bilo kako bilo. a strpljivo je i prenosio je svoje znanje ostalim lanovima zajednice. Svetac je u io ljude starim obi ajima koje treba po tovati prilikom va nih doga aja i dru tvenih obreda. odlazio bi na grob duhovnika i na posebno pripremljenom mestu iznad groba ostajao celu no i ekao da mu se svetac javi u snu.. Kada bi neki lan zajednice bio u nevolji ili nedoumici. savetnika svog plemena. ali i drugih koji bi to zatra ili od njega. . U vreme vladavine Vizantijskog carstva Maziri su prihvatili hri ansku religiju. bili su i u poziciji boginje Tanit. no. Upadljiva je sli nost ovih obreda sa hri anskim obi ajima. Herodot. postoji barem jedan grob neke vrste "sveca". a pored ostalog. Sveci su imali Ruka je jedan od simbola poziciju duhovnog vo e. Tako je poznato i da su hramovi bili iscrtani predstavama svetaca. odnosno duhovnika. a samim tim preno ene su i legende. mitovi. ne mo emo sa sigurno u utvrditi da li je ovo relikt hri anskih tradicija. pored boga Amona i boginje Tanit. Duhovnici su postajali priznati po tome to su dobro znali i pa ljivo prenosilili zajedni ku istoriju i legende svoga kraja.svaki grad ima svog sveca koga slavi odre enog dana u godini. doga aji. Njegovo svetili te izgleda kao mazirska ku a. kult lokalnih svetaca ostao je prisutan isto kao i ranije. Poznato je da su ovi ljudi iveli jednostavnim ivotom i da nisu imali materijalna bogatstva. ivot i smrt su mnogostruko pro eti. Tokom ivota duhovnik se isticao i time to je sudio i re avao razli ite sporove izme u lanova plemena. Tradicija berberskih svetaca ostala je sa uvana vekovima.Kod Mazira. Ratni ka igra vezana za posebnu svetkovinu. Do dana njih dana se zadr ao ovaj obi aj . Tradicija svetih ljudi u plemenu preno ena je sa kolena na koleno. da se prilikom ulaska u hram celiva sve ev grob i pali se za njegovu du u kerami ka uljana lampa. i nakon primanja islama.

Al ir. posebno oni na planini Hagar u Al iru. Tuarega) i dalje ivi ra trkano na irokom prostoru severne Afrike i Velike pustinje. za vreme vladavine Vizantijskog carstva. Politi ki rascepkani u okviru nekoliko modernih dr ava (Maroko. Ali. od kojih najstariji poti u iz vremena pre 8.000 godina. lako je skinuti. Kada padne no i vla nost vazduha se pove a. a neki naslikani prirodnim bojama. mnogi Maziri su prihvatili hri ansku religiju.Zanimljivo je pomenuti i neobi ne crte e na stenama. to potvr uje i veliki broj ostataka Hristovih hramova diljem Velike pustinje. od prodora Arapa u VII veku nove ere. Ta pojava zadugo je predmet folklornih legendi u kojima je fenomen pripisivan mo ima svetaca. iji duhovi tite petroglife. Primera radi. Maziri pri aju da su njihovi preci svojom krvlju ostavili poruke za naslednike i da se zbog toga uvek vra aju. s druge strane. Mo da su ba za ovakvu snagu i vitalnost upravo zaslu ni ve no surovi uslovi ivljenja u pustinji. ali je sakrivena unutar "pora" ovih stena. nalaze se u procepu izme u op teg procesa modernizacije i tehnolo kog razvoja s jedne. gde zadr ava svoj sastav. Neki su uklesani u stenu. Boja ovih natpisa je spravljana od biljnih sokova. Berbersko Danas i Sutra Mazirsko stanovni tvo. jo ja ih i jasnijih boja. ali se crte i sutra pojavljuju ponovo. Ovaj crte u steni najverovatnije predstavlja kultno mesto boginje Sunca. Berberi su se postepeno islamizovali. Po njima. boja reaguje na tu vlagu i na udesan na in se ponovo pojavljuje iz kamena. u pitanju je pustinja. koja uva samu sebe. Po to se ova boje otre. ovaj put jo jasnije i koloritnije. krvi i nojevih jaja. ona se ne vidi golim okom. i konzervatizma svoje tradicije i drevnog na ina ivota. Berberi su izuzetno prilagodljivi. uz potpuno prihva enu islamsku religiju. Moderna nauka je sa svoje strane ponudila obja njenje ove pojave. Mazirsko stanovni tvo ivi i dalje u severnoj Africi. Ove slike poti u iz . i ona duboko prodire u stene. Tunis i Libija). te je to danas op teprihva ena religija. Ove druge. plemena Berbera (tj.

1941. H. zadugo e biti za titni znak Velike pustinje . History (Translated by A. No 49. Chicago.Sahare. The Stone Age of Nothern Africa. No 120.L.com/giraffe/tuaregs. Breasted. Plavi Ljudi. Loeb Classical Library. Harvard University Press. M. B.tuaregs.jednog naselja u planinama Maroka. Monuments et rites funeraires protohitoriques (Aux origines de la Berberie). D. Diodorus Siculus. Godley). 1961. 1960. Herodotus.net/ . Loeb Classical Library. Geer). Harvard University Press. Paris. Preporu ene Web stranice: http://tuaregs. Loeb Classical Library. mazirski jezik je u upotrebi paralelno sa arapskim jedino u Maroku i Al iru. Kees. London. H. Harvard University Press. 1962.free. Volumes I . polunomadski na in ivota i osobeni jezik. London.XII (Translated by Russel M. Jones). Maziri uvaju svoju kulturu.html http://www. Danas. Inir Tifaut antropolog London Preporu ena literatura: y y y y y y y McBurney. hrabri i zanimljivi.fr/ http://www. C. Gamps. G.bradshawfoundation. Geography (Translated by H. Strabo. Ancient Records of Egypt. Ancient Egipt. gde ivi i najve i broj dana nje berberske populacije.

. Anderson/Neo." Kada se pogleda film jasno je da je tu gustinu . Lorens Fi burn (Laurence Fishburne) kao Morfeus. a potom i/ili kao SF (nau no-fantasti ni). i 2004. godine. godine i traje 135 minuta. Smatrali su da je previ e gust.Matrix ili Jevan elje za XXI vek ili povratak u matericu ili. tekst scenarija. Lari Vahovski je kasnije pri ao: "Niko nije razumeo scenario. me utim. kritikama filmova. potra iti njegove idejne izvore. D o Pantoliano (Joe Pantoliano) kao Sajfer/mr Reagan i drugi. ili prosto kao film-strip. prona i neku skrivenu poruku. Glavni alat kojim se mo e prou iti sadr aj ovog filma predstavlja i jedan od modernih metoda istorijske nauke. Nije pro lo mnogo vremena od kada je film Matriks bio hit sezone. Sve to na e . Naime. Ali. Film je snimljen 1999. neka je i "strip" (bra a Vahovski su se pre filma bavila pisanjem scenarija za stripove). avanturisti ki. Namera ovog lanka. ve samo da poka e da ono mo e da postoji. ako se itav film. koji se o ekuju 2003.. Neki filmski kriti ari su Matrix prikazivali i opisivali pre svega kao kung-fu film. Dobro. a koje su relevantne za njegovo tuma enje i nalaze se u intervjuima sa autorima i glumcima. Producent je D oel Silver (Joel Silver). Keri-En Mos (Carrie-Anne Moss) kao Triniti. Scenario su napisali i re irali ga bra a Endi i Lari Vahovski (Andy & Larry Wachowski). da li je punjenje bioskopskih blagajni jedina njegova svrha i jedina posledica? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje potrebno je pristupiti analizi sadr aja filma. i bili vrlo zbunjeni zbog toga. mogu e je vrlo pouzdano utvrditi kakav je idejni podtekst dela. mora e sam da ga tra i. nije da bude uputstvo za pronala enje skrivenog blaga. To zna i da ih treba podvr i kritici. ali o emu? To pitanje se pokazalo kao prete ko za ve inu filmad ija kojima je bilo ponu eno da ga finansiraju. diskusijama na Internetu i esejima pisanim povodom ovog filma. klasirati tako dobijene podatke i ukrstiti ih sa injenicama van samog dela. plakati i fotografije pojedinih scena tretiraju kao istorijski izvori. mo da. U Holivudu se nikome nije svideo. Ko bude smatrao da ga ima. za Warner Bros. akcioni. Igraju Kianu Rivs (Keanu Reeves) kao Tomas A. utvrditi njihov me usobni odnos i. U toku su pripreme za snimanje drugog i tre eg dela.njegovo je.

U poglavlju svoje knjige O nihilizmu Bodrijar raspravlja o terorizmu. na koju se u filmu aludira najpre porukom Tomasu Andersonu da "sledi belog zeca" (na ramenu jedne devojke). ime su autori hteli da skrenu pa nju i na ovog filozofa. Anderson. da bi se film razumeo. odnosno njenog jezgra . Najizra eniji je glavni motiv Jevan elja. sa etu i oveku visoke tehnologije prilago enu verziju Biblije. Brojni su i ponekad vrlo o igledni detalji kojima autori pokazuju svoj osnovni uzor. Ti ne zna ali ono je tu. Frank Bauma. koja te goni u ludilo. a no u haker Neo koji pravi i prodaje ilegalne kompjuterske programe. imena i pojava. Zanimljivo je tako e i da glavni lik u filmu krije svoje diskete u knjizi Simulakra i simulakrumi ana Bodrijara. Prvi asocijacija sigurno je uvena Alisa u zemlji uda Luisa Kerola." Mogu e je u ovoj pri i prepoznati neke literarne (i filmske) kli ee (ili matrice).. zaista realnog sveta za ije postojanje ni ne znaju. Pri a Roberta Luisa Stivensona Dr. a posada Nabukodonosora i nije ni ta drugo nego grupa terorista koja nastoji da razori postoje i sistem. na pitanje o njihovim verskim ube enjima." ta je to. mo da. a ovo se najvi e uo ava u izboru imena glavnih likova filma i njihovim me usobnim odnosima. ve . Mo da nije preterano pomisliti da ovaj film nudi jednu modernizovanu. Osim toga.dalo obilje istorijskih injenica. "Ovde je ne to pogre no. izbegli da daju odgovor). odgovorili da ne pripadaju ni jednoj verskoj hijerarhiji ( ime su. kao cepljika u tvojoj svesti. . koji treba da povede ostale u borbu protiv Zla. Morfeus u filmu citira Bodrijarove re i iz ove knjige ("ovo je pustinja realnosti"). L. ne to o emu mu govori Morfeus: "Ti si tokom celog svog ivota mogao da oseti da je u svetu ne to pogre no. Hajd bi mogla biti tako e jedan izvor inspiracije. poput Platonove Dr ave.Jevan elja. Ovde treba imati u vidu da su bra a Vahovski. Tema odraza u ogledalu je tako e vrlo va na u filmu i svoje uzore ima u literaturi. a Morfeus ga kasnije pita "da li je spreman da vidi koliko je duboka ze ja rupa". D ekil i mr. Dakle. druga bi mogla biti ciklus knjiga na temu arobnjak iz Oza (koje su nakon originalog. danju pla ljivi slu benik kompanije Metacortex (dakle deo sistema Matriks). On ukazuje na filozofska dela. Motiv prolaska kroz ogledalo je vrlo va an za razumevanje filma i nala enje ostalih referenci.. Dve li nosti u jednom telu postoje i u filmu . kao i religijskih i filozofskih citata i aluzija.mr. Simulakrum je kopija koja zauzima mesto originala i mogao bi biti inspiracija za kreiranje Matriksa. U filmu se pojavio Izabrani. odnosno ideja o spasenju ove anstva. Prelazak iz jedne li nosti u drugu nije posledica hemijske smese koju junak ispija da bi postao mr. gde svet koga ljudi vide i smatraju ga za stvarni u stvari predstavlja odraz ili senku drugog. Hajd. koji su prikriveni i me usobno spleteni. koje su scenaristi pa ljivo probrali i servirali publici. imale i druge autore). treba u i u trag intelektualnim uticajima koje su autori pretrpeli.

svakako ne slucajno). a naro ito romani poput Zamjatinovog Mi. Franklin J.. a posebno izdvajaju strip crta a Geof Darrow-a i njegovog junaka de aka-robota Rustija (Rusty the Boy Robot and the Big Guy). njih dvojca naro ito cene filmove u kojima igra D eki en. Schaffner).Da nije promenio svoj ivot. Ninja Scroll & Akira. a holivudske filmove i ne cene naro ito.ikaga. a nemo da na to uti e ga izlu uje. Planeta majmuna (The Planet of The Apes. tu je i nezaobilazni i ve klasi ni Supermen. osim pobrojanih. u kome se vodi bitka izme u ljudi i ma ina. Terminator i Aliens (James Cameron). Bra a Vahovski dolaze iz sasvim druge sredine . Naravno. Igranih filmova koji su uticali na bra u Vahovski veoma je mnogo. u kome su ro eni i . kao izvor ideja su mogle biti kori ene i razne druge knjige. mogla biti i aluzija na ekspirovog Hamleta. Holivudski milje slabo poznaju. npr. u kome se deca uzgajaju na planta ama (kao i u Matriksu). inovnik Tomas Anderson bi mo da i poludeo. njih zanima prvenstveno ameri ka i dalekoisto na B produkcija. Od autora hongkon kih akcionih. John Carpenter). anime). Najpre nau no-fantasti ni: Ratovi Zvezda (Star Wars. zatim Hakslijevog Vrlog novog sveta. kao i filmove reditelja John Woo-a. Orvelove 1984. kome je posve en zadnji kadar filma.. Bra a Vahovski mnogo vole japanske crtane filmove (tzv. a na tom tragu je i film Velika gu va u kineskoj etvrti (Big Trouble in Little China. Naravno. u kojoj postoji Veliki Brat (a koji se u Matriksu pominje kada i fa izam i Novi svetski poredak. George Lucas). Na in na koji su u tim crta ima postavljeni vreme i prostor u scenama borbe je ono to reditelji Matriksa nastoje da ugrade i u svoje filmove. Ovo bi. koji ose a da "ima ne to trulo u dr avi Danskoj". Uop te uzev. itd.oba dela. te nastoje da i njihovi filmovi budu ra eni na taj na in. u kome Neo pole e iznad grada poput svog popularnog prethodnika. kao to su Ghost in the Shell. Pijani majstor (Drunken Master) . Strip u filmu i film u stripu Osvrnimo se malo i na crtane filmove i stripove. tako e. Blade Runner (Ridley Scott).

Morpheus . 8. davalac oblika. 3. a u filmu igra spasioca ove anstva. beskrajno dug vremenski period. Anderson je kovanica od gr ke re i "andros". koji slu i za eksploataciju ljudske energije. Ina e.lanica posade broda. asocira na alfu. Anagram od NEO na engleskom jeziku glasi ONE (jedan). etvrtasti niz znakova izme u dve zagrade. narkotik. . S druge strane. a vernost svom gradu iskazali su kroz nazive ulica u filmu. 4. 6. 5. Trinity . 2. ili Sin ove iji. jedan od izraza koji upu uju na Isusa Hrista. Svrha tog sna je da ljude dr i u pokornosti.kapetan piratskog broda u filmu. to zna i ovek i nastavka "son". Mitski Morfej je mogao da se pretvara u sva ljudska bi a i da ih podra ava. me u elijska supstanca. materica. personalizuje tri Bo je li nosti: Boga oca. ta zna i Matriks? Ta re je bogata zna enjima na koja upu uju moderni re nici: 1. to je ime helenskog boga snivanja. koji ve ina ljudi smatra za realnost. kalup. pa se mora zaklju iti da je Matriks. ali i EON. 7. Sina i Svetog duha. To je grandiozni koncentracioni logor. imenima ovi autori posve uju posebnu pa nju. koji su zasnovani na nazivima stvarnih mesta u ikagu. grad u Americi gde se nalazio najstra niji koncentracioni logor za ratne zarobljenike tokom ameri kog gra anskog rata (1861-1865). ve najmasovniji koji je ikada zami ljen. Tajna igra imena Najpre. U filmu Matriks je prikazan kao san. to zna i sin. u stvari. tamparska mustra. Uostalom. Iz njegovog imena izveden je naziv za morfijum.glavni lik. Srednje slovo u imenu (A) je prvo slovo svih fonetskih sistema. elije koje mogu da stvore druge elije. Neo je latinski prefiks uz mnoge re i i zna i novo. Njeno ime direktno upu uje na Sveto Trojstvo. Zaljubljuje se u Nea. vrsta zatvora. indikator rasprskavanja projektila itd. ve nost. Thomas A. boga sna. Anderson (Neo) . Anderson tako e asocira na Andersonvil. jednog od hiljadu sinova Hipnosa. u koji se odlazi bez neke krivice i bez posebnog postupka. Ime Neo sadr i se u prezimenu aNdErsOn.gde se dobro ose aju. po etak sveta (Bog je Alfa i Omega). I to ne bilo kakav zatvor. Tomas je u po etku biblijski Neverni Toma.

Re ozna ava i modricu oko oka. Skra eno od Apocalypse (Otkrovenje Jovanovo).lan posade.Prijatelj iz kom iluka koji kupuje piratski softver od Nea i njegova devojka. Veliki brod. Neo odlu uje da po e sa njima na zabavu gde dolazi u kontakt sa jednim lanom piratske posade Nabukodonosora. Sajfa na engleskom zna i broj (cifra). tekst koji otkriva budu nost. Mouse .lan posade.lan posade. koji koriste kompjuteri.kao predsednik SAD. Mi . menja . cisterna. proro anstvo.Cypher (Mr Reagan) . Mo da se odnosi i na kompjuterskog mi a. Dvanaest zanesenjaka koji su uspeli da promene svet. te ko oklopljeno i naoru ano vojno vozilo. Jedan glumac sa tim prezimenom je pred kraj XX veka zaista postao vrlo "va an" . On za nagradu tra i iluziju novog identiteta i postaje. jezerce. Kompjuterski pirat se pridru io sebi sli nima. Sajfa je an eo koji je prodao du u avolu (tj. budan sanjati. to zna i izbor. Epok je kreirao kompjuterski virus pod nazivom etiri jaha a (apokalipse. po sopstvenom mi ljenju "va na osoba". Ime kazuje da je to osoba bez zna aja. podrazumeva se). perika u vidu pletenice. monogram. Svi zna i: iba. Switch . prekida . On i Dozer su bra a blizanci. Ime izvedeno od re i doze. Tank . skupa oni zna e izbor ili odluka dana. tenk. Ime zna i da je to tiha osoba. kao biblijski Lazar. ali tako e ukazuje i na tajno pismo. to zna i dremati. Radi se o izdajici (Judi). Du Jour na francuskom zna i dan.1) ine binarni sistem prenosa informacija. Choi & DuJour . Ovde se krije ironija na ra un osobe koja sebe zami lja va nom. . jer ovaj lik je dobar programer.lan posade. zanositi se. kao i reditelji filma. skretnica.lan posade. I zaista. Ro eni su u tajnom gradu Sionu. deo Svetog pisma. agentu Smitu) i postao demon. filmski glumac Regan. rupa. Prema scenariju. a za uzvrat dobio samo kratku iluziju ivota. tj. Dozer .lan posade. a u slengu mladu enu. a ima veze i sa engleskom re i dozen. to zna i tuce (dvanaest). Njega ubija Sajfa. a ozna ava i nulu (0). Choi je skra eno od choice. Apoc . Tako e i kompjuterska komponenta. ra unanje. Dvanaest je bilo Hristovih u enika. ibanje. ali se on kasnije ponovo pojavljuje iv. tako da on i Neo ("one" . najmla i i najsitniji lan posade. prut. dok njom upravlja neuporedivo ve a sila.

pod vodu ili u svemir. narav. Sveto brdo. . ve ta ka prezimena. daleke kontinente. Prvi deo imena je ime reke Rajne. Meta zna i iza. a na brodu (u realnosti) u plavoj? Za to Neo bira ba izme u crvene i plave pilule? Za to je. pamet. Ovim se aludira na budu u propast carstva ma ina. poveli bi nas u nove filozofske i religijske sisteme.Lojalni slu benik firme Metakorteks. ako bi se podvrgli ovakvoj analizi. hrabrost. Oracle . savest. Zion . za to. u potsvesti.Orakulum. agent Brown. tajnog mesta duboko pod zemljom. ose anja. Kako dalje sa Matriksom? Ovim poku ajem poja njenja imena i naziva u Matriksu otvorena su iroka polja za dalje razmi ljanje i tuma enje. Kovanica ukazuje na ono to se nalazi iza kore. adekvatna nema tovitoj prirodi ma ina. pro lost i budu nost. Agent Smith. Oni nemaju imena i svi li e jedan na drugog. snimljen ovakav film? Za to..kora (mozga). Sastoje se od po pet slova. Mnogi detalji u filmu.Rhineheart . na kraju krajeva.Sion. jedinog do koga ma ine jo nisu stigle. nisu osobe ve funkcije.. Nebuchadnezzar . sveta zemlja. Drugi deo zna i srce.kratka. naziv poslednjeg grada i poslednjeg upori ta ljudi.naziv Morfejevog piratskog broda. Nabukodonosor je bio vavilonski kralj koji je osvojio i razru io Jerusalim. Metacortex . du a.kompanija u kojoj radi Tomas Anderson. gde bismo se dalje pitali: Za to su scene koje se de avaju u Matriksu (u snu) snimane u zelenoj gami. znak avola. a korteks . proro i te kod Helena. agent Jones . za to. bezli na. a mo e da zna i i vodenu brazdu. simbolizuju i pentagram.

pesni enje. jer Nestor ka e: K'o na Buprasijskom polju od Epejaca kad bje e Pokapan kralj Amarinkej. . ali nikada ne gubiti iz vida da je Matrica uvek najbolje radila kada su ljudi mislili da nje ili nema.com/welcome. Ahilej organizuje nadmetanja povodom Patroklove sahrane. mr Goran Miloradovi Institut za savremenu istoriju Beograd Preporu ene Web stranice: y y y y y y y y y http://www. Me utim.com/ http://matrix. ili da je provaljena.trka kolima.htm http://www.matrixfans. Me utim. bacanje diska. U njima se takmi e sve sami najve i junaci. ve i u samoj Ilijadi imamo podatke da su se takva nadmetanja i ranije odr avala u sklopu sakralnih (svetih) obreda.uk/matrix/i. a broj disciplina je ak i ve i no u prvim Olimpijadama . dobro organizovana savremena sportska nadmetanja.Treba pitati i tragati. tu su i jo mnoga druga. tr anje. sportska nadmetanja datiraju daleko pre igara u Olimpiji kraj Elide. uslovno re eno.morrisonfilm. a dana nji sportski rezultati izgledaju kao produkt savremenih nau nih dostignu a.net/symbolism/ http://www.bc.com/ http://www. Ali. Naravno.. svake etiri godine pa nja i jednih i drugih biva usredsre ena na najveli anstveniji sportski skup dana njice . rvanje. to u neku ruku i jesu.believetheunbelievable. dok retki prednost daju pojedina nim.htm http://www.pseudolair. A i pored njih.Olimpijske igre.com/ O olimpijskim igrama Retko ko u dana nje vreme nema svoj omiljeni sport koga zdu no prati.com/home. Olimpijske igre modernog doba nemaju ba mnogo zajedni kog sa igrama koje su se odr avale u antici. Ve ina ljudi preferira kolektivne sportove.knowthematrix.htm http://whatisthematrix.co.thematrixhasyou. ga anje strelom i bacanje koplja..ca/films/details/matrix. borba oru jem.corona.html http://www.movie-page. jeste li se ikada zapitali kako je sve to stvarno izgledalo u vreme pobednika drevnih Olimpijskih igara? Prva. U Homerovoj Ilijadi.warnerbros.com/1999/Matrix.htm http://www.

. Nemejske u Kleoni i Argu. pankration. Drugi vid treninga bilo je rvanje na tlu (kylisis.e. godine nove ere ak 45 polisa dalo pobednike na jedan stadij u Olimpiji. Za eci igara u Olimpiji vezani su za mitska vremena i religijske osnove.) imamo opis dva na ina treniranja ove ve tine. Ako tome dodamo i podatak da je u periodu 144. Ve za XI dinastije u Egiptu (21331922. a Ifikla dobra junaka. Tako. Rvanje (Pale) Rvanje je jedan od najstarijih vidova borenja golim rukama. Trening na tlu prekrivenim peskom (skamma) slu io je za ve banje tzv. eponimni heroj Peloponeza. pesni enje. danas poznatu pod imenom . Anti ki borila ki sportovi Ali. to na me Usta. pri kome je pra ina omogu avala da se ruke ne klizaju i do izra aja je dolazilo uve bavanje zahvata. trkom nadtr ah. to za odrasle. ve tine. uspravnog rvanja (orthia pale). kod Lukijana (II v. godine nove ere.. odnosno takmi enja. name e nam se zaklju ak da u organizacionom smislu i masovnosti anti ka nadmetanja.n. po ev od 776. pa do 383.bodi bilding. Od takmi enja u tr anju na jedan stadij (192 metra) napredovale su do manifestacije sa 18 disciplina. Stotine godina tradicije rva ke ve tine u Mediteranskom basenu ostavile su traga. . Najcenjenije su bile Pitijske igre u Amfiktioniji. Igre su odr avane redovno svake etiri godine. godine stare ere pa do 161. pa je do izra aja dolazilo razvijanje specifi ne snage. jer nije lako vrsto stegnuti i dr ati nauljeno telo u blatu. pa da uporedimo anti ke sportiste koje poznajemo sa drevnih kipova podignutih u njihovu ast i. postojale su i mnoge druge igre. pa i Istamske. Ali. to za de ake. tj. Po jednom predanju za etnik ovog panhelenskog takmi enja u Zevsovu ast bio je uveni tebanski junak Herakle. ali ne prikazuju tok jedne borbe. a podloga je bila dobro nakva ena ilova a (keroma). Enopu sina Rvanjem dobih Ankeja Pleuronjanina. Poku a emo da odemo malo dalje. vec desetine razli itih zahvata. U razmatranje emo uzeti discipline kod kojih uslovi takmi enja (staza i rekviziti) nemaju uticaja na rezultat: rvanje. ovaj ga udarcem noge u zadnji deo kolena izbacuje iz ravnote e. Scene rvanja ni u se kao na filmskoj traci. nije to jedina stvar po kojoj bismo ravnopravno mogli da upore ujemo sport u antici i danas. godine stare ere) na fresci iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu imamo doslovce priru nik o rva kim zahvatima.Pesnicom svladah tad Klitomeda. kato pale). s obzirom na tada nje komunikacije. savremene profesionalce. a po drugom Pelop. pored mno tva manje uvenih gimnasti kih nadmetanja. godine stare ere. mogu da stoje rame uz rame sa dana njim. U opisu me a izme u Ajanta i Odiseja u Ilijadi tako e se mo e uo iti kori enje ve tine: kada je sna niji Ajant podigao Odiseja. ali i jednu disciplinu koje nije bilo na "programu" drevnih igara.

Freska iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu. malo povijena le a i jake noge. anchein (davljenje). Kao i dana nji. a estostruki olimpijski pobednik Milon zahvaljuju i svojoj snazi u ao je u legendu.hvat za ruku i bacanje preko ramena i akrocheirismos . mesolabe (dizanje u vis) nakon koga slede rassein (bacanje) i drattein (valjanje). Mnoge tehnike primenjivane u rvanju imale su i svoje nazive: hamma ( vor). dialambanein (hvat oko struka). Sli an podvig ostvario je i ruski rva Aleksandar Kareljin. rva i toga vremena va ili su za natprose no jake ljude.lomljenje prstiju. a ukupno 25 na velikim igrama. nepobe en od . kratak vrat. mnogo du e od ostalih sportista. trachelizen (hvat oko vrata). Omiljene tehnike bile su i anabastasai eis hypsos . Ve spomenuti Milon iz Krotona osvojio je est venaca u Olimpiji. Cenjene fizi ke predispozicije rva a bile su natprose no krupna i proporcionalna gra a. Scena uspravnog rvanja orthia pale. Zanimljivo je da su i u antici rva i jako dugo ostajali u pobedni koj formi. ravan i ne naro ito jak stomak. jake istaknute grudi.

specifi nost ovoga sporta. devet svetskih prvenstava i nebrojeno turnira u apsolutnoj kategoriji (preko 130 kg) rvanja gr ko-rimskim stilom. kada Rimljani uvode caestus. U Ilijadi Epej i Eurijal koriste tzv. Sam trening pesni ara bio je veoma sli an treningu dana njih boksera. toliko est da su ovi borci dobili nadimak "karfiolske u i" (otothalidias). najra irenija ve ba takmi ara u pesni enju bila je skapane. bez upu tanja u borbu.1987. Dok ih dana nji bokseri koriste da bi ubla ili udarac. Takve meke trake duge 3-4 metra kori ene su do kraja VI veka stare ere. sa osvojene tri Olimpijade. uz prirodnu obdarenost i visoko razvijenu tehniku. pru a takmi arima sli ne prednosti u pogledu takmi arskog veka u odnosu na ostale sportove. tako i danas. . korykos .e. tokom treninga su kori eni i titnici za u i (amphotidai). tehnike i kombinacija udaraca rukama. Poznavali su barem dve vrste vre a za udaranje. Neizbe an deo treninga bila je skiamachia. O igledno. u antici su one obezbe ivale jo vr i i silovitiji efekat. do 2000. Osim mekog remenja. borba sa senkom identi na dana njem shadow boxing-u. Prva razlika je bila u "rukavicama". Pesni enje (Pyx) Pesni enje se umnogome razlikovalo od dana njega boksa. Klasi an bokserski gard prikazan na vazi iz druge polovine IV veka stare ere. Ta oprema bila je u upotrebi do kraja II veka n. jer su povrede u iju bile redovni deo pesni enja. kako pre dve i po hiljade godina.te ku vre u punjenu peskom i lak u. ubadanje prstiju u rastresitu zemlju borili ta da bi ovi o vrsli za borbu. Tada se pojavljuje tzv. Poput Milona i on je najzad izgubio me tek kada mu je suparnik pru ao samo pasivan otpor. meke opute od gove e ko e (meilichai) da bi pritegli aku i u inili je vr om. koji je ostao nezamenljiv za uve bavanje rada nogu. punjenu prosom ili bra nom. kao i meko remenje oblo eno vunom za trening (epispharai). remenje oja ano metalnim plo icama ili iljcima. ljuto remenje (oxeis himantes ili myrmykis) oja ano na drugom i tre em zglobu prstiju. Me utim. godine.

koristio udarac rukom kao eki em. . zahvaljuju i ve tini i izdr ljivosti. kro e i direkt) bili su dozvoljeni i udarci bridom pesnice i vrhovima prstiju. A Dijagorina porodica je "vladala ringom" upravo toliki period. pobednik u Olimpiji 520. Koliko su Dijagora i njegovi potomci uspeli da usavr e sistem treninga i tehniku borenja? Ako ste imali prilike da gledate me eve Jack Dempsey-a iz tridesetih godina pro loga veka.osim i danas kori enih udaraca (aperkat.To nas dovodi i do druge razlike u odnosu na savremeni boks . Dijagora sa Roda (pobednik 464. karateu. Ipak. to je te ko objasniti samo fizi kim predispozicijama. onda znate razliku izmedu njega i Mike Tyson-a. est decenija olimpijski venci divlje masline odlazili su jednoj porodici. gard u pesni enju i gard u boksu (koji danas va i za borila ki sport sa najboljom ru nom tehnikom) su identi ni. jer pobede u Olimpiji u pesni enju i pankrationu njegovi sinovi i unuci re aju do 404 godine stare ere. kao to se to praktikuje u isto nja kim borila kim ve tinama. te se name e zaklju ak da su anti ki borci koristili najbolju mogu u tehniku borenja rukama . godine stare ere) o igledno je imao specifi nu kolu borenja. Koliko se cenila tehnika u ovom sportu ilustruje podatak da su naro ito cenjeni bili borci koji nisu primali udarce a pobe ivali su.kretanje boksera i blokade i udarce koji se danas nalaze i u boksu i u npr. Tako je Glauk iz Karista. godine stare ere. rimska skulptura iz II veka na e ere. Bokser. a Damoksen iz Sirakuze je svome protivniku Kreugu iz Epidama udarcem ispru enim prstima probio stomak i i upao creva.

Pored zahvata iz pesni enja i rvanja bili su dozvoljeni i udarci nogom.caestus.. vide se o iljci i karakteristi ne "karfiolske u i". jer glavna borba na takmi enjima odvijala se nakon pada . bio bi od sudije opomenut udarcem ibom. ska u zajedno u vis i udaraju nogom u vazduh. I danas se praktikuje napad u antici zvan apopignos. kada se jedan borac na e na le ima drugog i ste u i ga nogama zadaje mu udarce u glavu i vrat. U ile su se i tehnike padanja. a ostaju na istom mestu.tr anje u mestu koje se danas koristi u treninzima svih sportova i uve bavanje no nih udaraca. ovaj vid borenja je izazivao opre na mi ljenja . a drugi pak borbom najboljeg pesni ara me u rva ima i najboljeg rva a medu pesni arima.. ake boksera sa remenjem iz rimskog doba . a drugi su svi hitri i ska u na noge kao da tr e. iako je u ve ini zemalja zabranjen. a onaj ko bi napravio prestup.. dok je u toku treninga i predtakmi enja upra njavano uspravno borenje (ano pankration). te Lukijanov Anaharsid sa udenjem konstatuje: ". sigurno ste uli za ultimate fight. Kao i danas.Glava boksera sa prethodne slike. Takav sport postoji i danas. Takode su kori eni i udarci glavom.neki su ga smatrali spojem nesavr enog rvanja i nesavr enog pesni enja. Pankration Pankration je bilo doslovce borenje svom snagom.." U ovome opisu nije te ko prepoznati skip . koje je trajalo sve dok jedan od protivnika ne padne tri puta. .na tlu (kato pankration). Zabranjeni su bili samo ujedanje i zabadanje prstiju.sudaraju se i biju i rukama i nogama . To nam ilustruju slike sa vaza i amfora i pisani dokumenti.

Sudija zamahuj ibom da bi opomenuo pankratistu koji protivniku zabija prst u oko. Taj zahvat je bio poznat kao "trik petom" (apopterizen). ve i u svakom pogledu najspremniji borci. godine stare ere) i Koragos. . ratnik Aleksandra Makedonskog. Nenaoru ani Dioskip je potpuno opremljenog Koragosa savladao samo blokiraju i mu zamah ma em jednom rukom. ovo i najbolje pokazuje. usput mu podme u i nogu. dok ga je drugom izbacio iz ravnote e. Pri a kako su se u dvoboju sukobili Dioksip iz Atine (najbolji pankratist u Olimpiji 336. Pankratisti su bez sumnje bili ne samo najokrutniji. Pobe eni je imao sre u da dobro uve bani pankratist borbu nije nastavio i na tlu.

poimanju lepog.Apopignos. Prvobitni aleiptes. postali su i atraleiptes i primenjivali su masa u pre i . Na e doba pored ultimate fight bele i i ponovno osnivanje Pankration saveza u vi e zemalja sveta. O treningu. koji su bili specijalizovani samo za odre ene sportove. a s druge strane i gimnasti (gimnastes). Mo da e vam ovaj sport izgledati surovo kada ga budete videli. Pominju se ak i dve vrste trenera. Ali. trening nije jedina komponenta u stvaranju vrhunskog sportiste.. ali ne zaboravite da je u staroj Olimpiji i irom Helade imao mno tvo poklonika. Kao to smo videli. upoznaju i se samo sa nekim od anti kih sportskih disciplina. Blokada no nog udarca. te je helenskog atletu je opslu ivao itav mali tim stru njaka. Trening pankratiste koji uve bava no ne udarce (IV vek stare ere). treningu se pristupalo veoma profesionalno. petodribi (paidotribes) koji su se brinuli o op tem fizi kom razvoju mladih. i danas popularni zahvat. zadu eni za mazanje tela uljem. body bildingu . II vek na e ere. IV vek stare ere..

Izvrgavanje sportista ruglu ide dotle da u Lukijanovim Razgovorima mrtvaca Haron ka e atleti Damasiju. Tada nja medicina je odredila i ta an odnos izmedu ve banja. Olimpijski pobednik u pankrationu Doriforos. dao je li no vi enje savr enih proporcija ljudskog tela u svojem spisu Kanon i istoimenoj skulpturi. pre nego e ga primiti u amac: "Nisi go dragovi u moj.nakon takmi enja. I pored svoje muke. on ne mo e a da ne primeti lepotu ubice svoga sina: Tada se Dardanov sin Ahileju diviti stao Kakav li je i kolik. to ne bi trebalo da nas udi kod naroda koji je kao obavezni deo vaspitavanja mladi a koristio ve be u palestri. rimska kopija prema Polikletovom . kao rezultat dugotrajnog promatranja i studiranja. kao i pri le enju povreda. te u II veku nove ere dolazi i do otvorenog sukoba mi ljenja izme u sportske i "obi ne" medicine. spavaju i ve baju. kada o alo eni Prijam dolazi Ahileju da ga moli za telo mrtvoga sina Hektora. odmora i jela. jer e amac potonuti ako samo jednom nogom stane u nj. Sportistima se zamera da su postali neupotrebljive me ine koje samo jedu. kad si toliko meso na sebe nabacao. uveni vajar Poliklet (polovinom V veka stare ere). Kada je persijski komandant Masistije pao u boju kod Eritreje. Skini sve to. Smisao za mu ku lepotu prona i emo ve u Ilijadi. Heleni su ga pronosili kroz svoje redove i mnogi su dolazili da se dive njegovoj veli ini i lepoti. Lepota udru ena sa visinom i snagom bila je ideal. treba razmotriti i poimanje lepog u Helena. jer be e na bogove nalik. Agias." S druge strane.

Dakle. zvana jo i Kanon. pri emu je obavezno da takmi ar bude to krupniji i sa to bolje izra enom muskulaturom. Polikletov Diadumenos. Vi e puta pominjani Milon koji je nosio tele dok ono nije postalo bik. vr ena nadmetanja u mu koj lepoti. originalu.464.Milonov sistem). a nagradu bi odnela fila koja bi dovela najlep e i najsna nije ljude. i tako po legendi razvio svoju snagu. Sude i samo po oskudnim pisanim izvorima koji su nam sa uvani. postojali su svi uslovi koji bi dali mesta pretpostavci da je bio razvijen kult gradnje lepoga tela. koje ne bi imalo primenu u nekom odre enom sportu. Neka vrsta prete e dana njih takmi enja u bodi bildingu postojala je u vidu nadmetanja za prvenstvo u lepoj mu kosti. Mironov Diskobolos. godine stare ere. snazi i stezi. Pitanje je da li je veli anje lepote i snage zaista rezultovalo pojavom atleta koji su imali za cilj isklju ivo veliko i lepo telo. sve to je bilo dobro znano i u anti ko vreme. Osnovna karakteristika savremenog bodi bildinga je ocenjivanje takmi ara na osnovu ta no utvr enih odnosa izme u pojedinih delova tela. Tako su o Panatenejama. najve em prazniku u slavu boginje Atene u istoimenom gradu. esto se u savremenoj bodi bilding literaturi uzima za rodona elnika treniranja sa postepenim pove anjem optere enja (danas se takav trening naziva Weider sistem. . mada bi pravilnije bilo . To se posti e enormnim koli inama hrane. dugotrajnim odmorom uz obaveznu masa u i izuzetno napornim treningom sa optere enjem.

sa plemenitim idejama razvijanja ljubavi medu narodima i bavljenja sportom radi istote ivljenja. kao i da takmaci koje mu suprotstavljamo nisu koristili anaboli ke steroide i ostale suplemente. a vrhunski sportisti su postali cenjena roba koja ivi od svoga tela i za svoje telo. a da po etkom V veka stare ere prelaze na mesnu ishranu. sport je visoko profesionalizovan. Rimska kopija Lisipovog Herakla u odnosu na moderne bodibildere. koji u antici nisu postojali. smokvi. koja prikazuje oveka ija gra a ne zaostaje za bodi bilderima 1970 .Vratimo se na kratko prethodnim. izra enu po Lisipovom originalu. U prvoj polovini XX veka osnivaju se mnoga amaterska sportska dru tva. ali i za slavu. Istmu. a na Olimpijadama su se takmi ili isklju ivo amateri. masivno i sa izra enom muskulaturom. obnovljene su Olimpijske igre. do dekadencije sli ne onoj u XX veku. u igri je ogroman novac. anti ki sport je uspeo da pre e put do pojave profesionalaca koji su se takmi ili za novac i zadovoljenje svoje po ude. Upore uju i njegovu gra u sa savremenim "graditeljima tela" ne sme se prenebregnuti injenica da je na Herakle u opru enom stavu. ve ba tegovima). gde su se atlete nadmetale za vence na injene od divlje masline. kao i podatak da su se takmi ari u pripremama za igre u Olimpiji prvobitno hranili mladim sirom i me avinom sira. tj. Od svetih igara religijskog karaktera u Olimpiji. ne nastaje bez treninga sa optere enjem i ishrane probranom hranom bogatom proteinima. Ipak. Ali. Danas. njihova gra a je jo uvek odgovarala potrebama odre ene discipline. Nemeji. i da bi jo impresivnije izgledao u nekoj od takmi arskih poza. svedo i nam pomen upotrebe dugih haltera. Da li je istu degradaciju do ivela i sama svrha ve banja? Da li je ideja o ve banju radi osposobljavanja mladih za rat i mu ko nadmetanje vremenom do la do sasvim druge krajnosti.ih. Takvo telo. dvoru nih tegova (halterobolia. i do zaljubljenosti u sopstveno telo? Godine 1896. . bra na i maslinovog ulja. Njihova tela. Da je tako i bilo. ovde spomenutim sportovima i pogledajmo gra u tih boraca. kao i tela drugih sportista proizvod su vi egodi njih ve banja. omorike i celera. pogledajmo skulpturu Herakla. bez suvi ne mi i ne mase koja bi im usporila pokrete. po etkom XXI veka.

Da li je mogu e da su i tada nji itelji britanskog ostrva mogli da znaju za to pomra enje pre no to je ono po elo? D erald Hokins (Gerald Hawkins). Opis Helade.perseus. Pausanija. godine u 21 as i 50 minuta po elo je potpuno pomra enje Meseca. recimo 2000. . 1930. jer e malo ko krenuti na jug africkog kontinenta.pankration. Greek Sports from Ancient Sources. Oxford. Gardner.tufts. jula 2001. recimo.fr/ Arheoastronomske metode i arheolo ko-astronomske prepirke Devetog januara teku e 2001. a i mnogi drugi ljubitelji ovakvih prizora. 1957. J. (Ni to ne emo videti. Lusaki. Zagreb. Zagreb. 1991. ne samo pomra enja. A. godine pre nove ere moglo videti pomra enje Meseca iz ju ne Engleske. Astronomi. Chikago. Poslovi i dani. profesor astronomije sa Bostonskog univerziteta.tufts. Novi Sad. Athletics of the Ancient World. Njutnova mehanika nam ve nekoliko stole a daje mo an alat da prilicno precizno predvidimo. ve i mnoge druge astronomske doga aje u irokim vremenskim intervalima.03.ca/antharch/cnea/CourseNotes/gkgameslides. 1921. juna i u. novembra 2003. 1994. Lukijan. 1996.Adam Crnobrnja konzervator Muzeja grada Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y iri . London. Homer. Hesiod.perseus. Swalding. Odabrani razgovori.usask. Preporu ene Web stranice: http://www. The Ancient Olympic Games.freesurf. ve su bili pripremili svoje teleskope. godine od 14:40 do 17:20.x. Miller. desice se u 13:10 i trajace tri i po minuta. S. 1988. pa se ne e videti iz na ih krajeva po to e Mesec da se ereti nad onom drugom polovinom Zemlje. G.yale.html#top http://www. fotografi izabrali kadrove i usmerili aparate. Prvo sledece pomra enje Sunca bi e 21. Igre u Olimpiji.edu http://www. Znamo da e slede e pomra enje Meseca biti 5.09.edu/Olympics/pankration. a prvo potpuno pomracenje Sunca ovde bismo morali da ekamo skoro vek ipo. Tako mo emo da izra unamo da li se i kada.edu/ynhti/curriculum/units/1998/3/98. & Arete. Beograd: Vreme knjige.html http://www. Beograd. 1970.html http://www. svojedobno je uzburakao nau nu javnost tvrde i da je odgovor na ovo pitanje potvrdan.) Prvo pomra enje Meseca koje emo odavde mo i da vidimo bi e 9. Ilijada (prevod Tome Maretica).

ezdesetih godina minulog stole a on je objavio lanak u casopisu Nature. gde saop tava da je otkrio na koji je na in Stounhend (Stonehenge). Izme u ostalog utvr uje da je glavna osa Amonovog hrama u Karnaku usmerena ka ta ki gde izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. Lokjer teodolitom meri njen azimut za koji. ukazivali na bitne ta ke vezane za istaknute polo aje Sunca na horizontu tokom godine. Hokins nije na ao nikakve pravce koji bi ukazivali na izlaske ili zalaske zvezda i planeta. i 1500. Za Mesec je na ao 14 takvih pravaca (neki od tih pravaca oznaceni su na slici). Zbog precesije Zemljine ose rotacije. ipak. Na osnovu razlike u azimutima izmedu sada njeg izlaska Sunca u vreme letnje dugodnevnice i izmerene vrednosti. Lokjer je. vratimo se Hokinsu.5717 stepeni.02 stepena za jedno stole e. usled ega se za etiri milenijuma. izme u ostalog. a potom izvesno vreme radio kao njegov urednik. poznata monumentalna kamena gra evina u ju noj Engleskoj. Na koji na in? Poznato je da Sunce izlazi najsevernije na horizontu na dan letnjeg solsticijuma. godine osnovao danas uveni Nature. Iako je Lokjerov metod sa astronomskog stajali ta potpuno korektan. slu ila u praistoriji. 1859. poznati nau nik toga doba. Potom analizira i Stounhend . godinu pre nove ere. gde konstatuje da su ovde. Penrouzom (Penrose) sprovodi merenja istaknutih pravaca na spomeniku i na onovu njih ga datuje na 1860. arheolozi su se prema njemu postavljali veoma kriticki. No. Me utim. osim solsticijuma. Po to je glavna osa usmerena ka severoistoku. ve i kao ra unar za predvi anje pomra enja. zbog ovih svojih radova mnogi dana nji istra ivaci Lokjera smatraju ocem arheoastronomije. on tra i pravce koji se odnose se na ta ke izlazaka i zalazaka Sunca.re ena tajna Stounhend a) sadr i i problemati ne postavke. najvi e ostao poznat upravo po svojoj astronomskoj interpretaciji funkcije pojedinih lokaliteta. Kako doti na Hokinsova knjiga (Stonehenge Decoded . Astronomi ga najvi e pamte po otkri u helijuma na Suncu. sa gre kom ne ve om od jednog stepena. pomerila ne to manje od jednog stepena. planeta i nekih sjajnijih zvezda u periodu od 2001. ova ta ka se lagano pomera. 1836-1920). Za razliku od Lokjera koji analizira nekoliko unapred odabranih. konstatovao je 10 pravaca koji su. Dakle. tra i me u njima one koji imaju astronomski kontekst. ne samo kao svojevrsna astronomska opservatorija. a potom i knjigu. njegove su tvrdnje bile o tro osporavane u nekim akademskim krugovima. dolazi do navedene vrednosti koju. prvi nau nik koji istra uje Stounhend sa astronomskog stanovi ta bio je Sir Norman Lokjer (Lockyer. markirane i ravnodnevnice. Naime. za geografsku irinu Stounhend a. a onda. razmatra prakti no sve pravce odre ene parovima kamenova na spomeniku. nakon korekcija. Arheolozima je. Meseca. on koristi o-ruk sistem. do 1000. U svakom slu aju. to su kasnija datovanja i potvrdila. Glavna njihova zamerka bila je ta to ta ke kojima je definisan mereni pravac ne moraju biti objekti koji su izgra eni u istom periodu. Zajedno sa F. . ta nije ka tacki blizu koje sada izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. Konkretno. uz pomo ra unara. zbog mogucih gre aka aproksimira na vremenski period od 1900. smatrajuci da je Stounhend izgra en u tom periodu. godine pre nove ere. godine pre nove ere. ovo pomeranje je veoma malo i iznosi 0. Medutim. konstrukcijom Stounhed a nametnutih pravaca. a naro ito me u arheolozima. dobija srednju vrednost od 49. Tokom putovanja po Mediteranu i Egiptu Lokjer konstatuje da su neki hramovi orijentisani prema izlasku Sunca.

usmerava na sli an problem u Peruu. ciji polo aj omogucava veoma precizna merenja polo aja Sunca i Meseca. Hokins se. Istra io je ih je oko tri stotine. dobija da je rizik takve pretpostavke ak 50%. koji je ranije bio estok kriticar Hokinsovih spekulacija. Sa sebi svojstvenom sistemati no u on je ponovo izvr io topografska snimanja Stounhend a i ispostavilo se da centralna konstrukcija nije u obliku grube potkovice. kada uspeva da ih ubedi. Devedesetih godina. lokalitet Naska (Nazca). arheoastronomska struja dobija poja anje u radovima profesora Aleksandra Toma (Alexander Thom. smatraju i da svoju pa nju treba da posveti ostalim sli nim. Krajem ezdesetih i po etkom sedamdesetih. Hokins u osnovi temelji svoju pri u o 'neolitskom ra unaru'. pak. Do ovog vremena Tom se nije eksplicitno bavio Stounhend om. a i ostali lanovi porodice. Francuska) i Brodgarov prsten na Orknijskim ostrvima. poznat po neobi nim ogromnim geometrijskim figurama. jedan od tada vode ih autoriteta za Stounhend na Hokinsovu 'Re enu tajnu Stounhend a' odgovara 'Mese inom iznad Stounhend a' (Moonshine on Stonehenge). Atkinson proverava kolika je verovatno a da konstatovani pravci nisu slu ajni. Poneo se kao pravi engleski d entlmen. Atkinson. Upravo na tim nalazima. ve je deo potpuno pravilne elipse. ali u Engleskoj (crop-circle patterns). sasvim je drugacije reagovao na Tomove argumente. Za razliku od Hokinsa. Posebno se bavi geometrijskim oblicima i geometrijskim odnosima kod neolitskih gradevina. 1894-1985). koji iznosi 83 cm)! U istra ivanjima mu poma u sin Ar ibald. a zelene na Mesec. U ovom kriti kom lanku koga objavljuje asopis Antiquity. Crvene linije odnose se na izlaske i zalaske Sunca. on se uveliko bavi tajanstvenim geometrijskim formacijama. Takode je utvrdio da se na horizontu iz Stounhend a vide i udaljeni orijentiri. Tom od tridesetih godina sistematski i detaljno geodetski meri arheolo ke lokalitete u Britaniji. Statisti kom analizom samerljivosti najfrekventnijih izmerenih du ina. do ao je do zaklju ka da su tada nji graditelji imali jedinicu za merenje du ine (megalitski jard.Plan Stounhend a sa ucrtanim pravcima koji imaju astronomski kontekst. Istra ivao je i kamene kolonade u Karnaku (Bretanja. Arheolog Ri ard Atkinson. . bezrazlo no zapostavljenim spomenicima.

uzburkala duhove esdesetih i sedamdesetih godina. Stounhend je. stari samo oko 5 hiljada godina. Vi e od polovine tog vremena proteklo je od po etka gradnje (prve faze) do podizanja velikih megalita koji su danas glavna asocijacija na ovaj spomenik. Klajv Ragls (Clive Ruggles) sa univerziteta u Lesteru. ona koje je definisao i razlu io sam Atkinson.Koliko je polemika oko arheoastronomije. U razvoju Stounhend a mogu se izdvojiti tri osnovna perioda. i 80. Stounhend je postao op te prepoznatljiv simbol za bavljenje oveka naukom (naravno. sigurno ne bez razloga u svojoj knjizi Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. ilustruje i injenica da se u nju uklju io i Fred Hojl (Hoyle). Stounhend i njemu sli ni spomenici. dok ove pe inske slike. ina e jedan od vode ih arheoastronoma danas u svetu. najpre postavljaju pitanja. u irem i manje striktnom zna enju te re i) u praistoriji. period izme u 60. Stounhend je praistorijski spomenik ije je prou avanje najvi e doprinelo utemeljenju prou avanja drevne astronomije. pri emu su prva i poslednja me usobno vremenski udaljene preko hiljadu godina. godine minulog veka uzima kao prvu fazu u intenzivnom razvoju arheoastronomije. sli no drugim takvim gra evinama na Britanskim ostrvima. Me utim. pokrenuta Hokinsovim delima. ba kao to su pe ine Lasko i Altamira postale simbol za umetnost ljudi Ledenog doba. gra en u nekoliko faza. Stounhend kao Altamira Verovatno zbog toga to je esto bio predmet istra ivanja i velikih polemika. koji nudi svoj model za arheoastronomsko funkcionisanje Stounhend a. . stare 25 milenijuma. poznati engleski astrofizicar. izazivaju divljenje. Na e znanje o njima suvi e je povr no da bismo pouzdano znali za ta su ove konstrukcije kori cene i kako su funkcionisale. U svakom slu aju.

Obrijev prsten verovatno su tada bili postavljeni drveni stubovi. U ovim jamama prona ene su ko tane igle i kremirane ljudske kosti. pored njegovog ruba nalazi se prsten od 56 velikih rupa. Ona je izgradena kasnije i uglavnom je svrstavaju u drugu fazu. Iz njega je verovatno i iskopavan materijal za gradnju nasipa. Prvoj fazi verovatno pripada i jedan usamljeni kamen . usa ena u mali rov unutar Avenije. od kojih jedna savija ka severu. U rupe koje ine tzv. a druga ka istoku prema reci Ejvon. tzv. godine pre nove ere. U prvoj fazi uglavnom su dominirali zemljani radovi. odakle po inje tzv. Avenija se u pravoj liniji pru a skoro 300 metara. tipi no za neolitske kulture sa podru ja Veseksa. bio visok oko 2 metra. Verovatno da su u njima bili usa eni drveni stubovi. U okviru zemljanog nasipa. Rov je otvoren sa severoisto ne strane. a potom se se deli na dve grane.Tri faze razvoja Stounhend a. Petna stena (Heelstone). procenjuje se da je nasip. 98 metara u pre niku. prilaz oivi en sa dva paralelna zemljana nasipa. predstavlja kru ni nasip (hend ). od kojih su danas samo dva sacuvana (slika iznad).tzv. Prvu fazu. sa plitkim rovom sa spolja nje strane. Obrijevih jama. a nakon toga da su slu ile za skladi tenje ostataka ceremonijalnih svetkovina. Konstrukcija od masivnih kamenih gromada podignuta je u tre oj fazi. nazvanih tako u cast D ona Obrija (Aubrey). kada je izgra en. . Takode. tu pripadaju i etiri usamljena kamena uz unutra nju stranu kru nog nasipa. datovanu na oko 3000. Na osnovu irine i dubine rova. koji ih je opisao jo u XVII veku. Avenija.

Po to su. verovatno u nameri da se u njih smeste preostale stene od plavi astog kamena preostale iz faze II. Izgleda da ovaj rani kameni spomenik od delimi no obradenih i oklesanih stena nikada nije bio zavr en. koje su udaljene preko 300 kilometara. razmatra emo samo njih. Po etak ove faze datuje se na 2000. Kamene gromade. Dana nji izgled Stounhend a. Monoliti su visoki po 9 metara i te ki pet tona. Ciklusi Mese evih pomra enja Pomra enja Meseca su pojave kada se Mesec nalazi u Zemljinoj senci. tj. gledano iz jednog mesta. koja se povezuje sa kerami kim nalazima Kulture pehara (Beaker). predstavimo neke modele koji mo da obja njavaju kako je ona mogla biti ostvarena. Me utim. pri a o funkciji Stounhed a je daleko od namere ovog lanka.U drugoj fazi. Zbog toga to Zemlja ima atmosferu koja razli ito prelama pojedine delove spektra Sun eve svetlosti. Otvor dvostruke kamene kru nice okrenut je u pravcu avenije. od obra enog kamena iz druge faze. ka ta ki izlaska Sunca za vreme letnjeg solsticijuma. prilikom ovih . Nakon stotinak godina. osim pomenute Avenije. Ovaj kamen poti e sa planina jugozapadnog Velsa. za koju je Aleksander Tom utvrdio da je deo elipsastog prstena. U daljem tekstu poku a emo da. po kojima je Stounhend i danas prepoznatljiv. Sarsenske stene (u pitanju je tercijarni pe car) dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. pod pretpostavkom da je ovaj praistorijski spomenik imao i takvu funkciju. Ako je ovakva konstrukcija i slu ila za predvi anje pomra enja. U njoj je podignut kru ni deo od ogromnih sarsenskih stena povezanih popre nim gredama. pomra enja Meseca znatno frekventnija od Sun evih. Unutar prstena potkovi asta forma od trilitona (po dva uspravna kamena sa popre nom gredom). godinu pre nove ere. te ko je zamisliti da joj je to bila jedina namena. a oko sarsenskog prstena su iskopane dve kru nice sa po trideset rupa u svakoj. podignut je dvostruki prsten sa 80 stena od pemrok irskog plavi astog kamena. unutar potkovice (zapravo elipse) podignut je ovalni prsten. visoke 9 metara i te ke u proseku pet tona dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. Najmonumentalniji deo Stounhend a izgra en je tre oj fazi.

Linija po kojoj se ove dve ravni seku naziva se linija vorova i sadr i dve ta ke ( vorove) u kojima Mesec na svom putu oko Zemlje se e ravan ekliptike. po to se ravni Meseceve putanje oko Zemlje i Zemljine oko Sunca ne poklapaju. a pri intenzivnijim pomra enjima. recimo izme u dva uzastopna puna (ili mlada) Meseca. tj. ini se da Mesec nestaje. Zemlja i Mesec nalaze. period izmedu dva uzastopna istovetna polo aja Meseca u odnosu na Sunce.pomra enja Mesec dobija zanimljivu crvenu boju. Kada se Mesec na e u jednom od vorova. Zemlja i Mesec nalaze u istoj ravni. Snimak je napravljen u Petnici 9. godine. Zbog dimenzija Zemljine senke koja je oko dva puta ira . Me utim. pomra enje Meseca se doga a samo onda kada se PUN Mesec na e u blizini jednog od vorova (Sunce je onda u blizini drugog vora). ne samo u istoj ravni. Stoga je osnovna vremenska mera za pojavljivanje pomra enja tzv. tada se Sunce. januara 2001. samo onda kada je pun Mesec. dakle. Tada se Sunce. Ova pomra enja se de avaju onda kada se Mesec i Sunce nalaze na suprotnim stranama u odnosu na Zemlju. ve le e i na istoj pravoj. ravan Zemljine putanje oko Sunca. ve zaklapaju ugao ne to ve i od 5 stepeni. tj. Mesec za vreme potpunog pomra enja. sinodi ki mesec. Dakle. do pomra enja ne dolazi pri svakom punom Mesecu.

do pomra enja mo e do i kada za vreme punog Meseca Sunce nije udaljeno od vorova vi e od 17 stepeni. jedan saros sadr i 223 sinodi ka meseca. iznosi 241. ovaj uslov je donekle ubla en. Zbog precesije Mese eve putanje. jedino tada dolazi do pomra enja Meseca. tzv. to zna i da tokom godine u proseku postoje dva kriti na perioda od po tridesetak dana kada mo e do i do pomra enja. s druge strane.od Meseca. Vreme za koje se Mesec ponovo vrati u isti vor. do pomra enja Meseca dolazi samo onda kada se Sunce nalazi u blizini linije vorova Mese eve putanje. tj. Donja skica ilustruje situaciju kada dolazi do pomra enja Meseca. Rezonancijom ova dva perioda nastaje saros. do pomra enja ne dolazi.998. sinodi kog meseca koji iznosi 29.5330589 dana. Po to se putanje Meseca oko Zemlje i Zemlje oko Sunca ne poklapaju. pa se i pomra enja ponavljaju istim redosledom kao u prethodnom ciklusu. Po to se Sunce na ekliptici pomeri pribli no jedan stepen za jedan dan. odnosno 6585. pribli no CELA 242 drakonisti ka meseca.212220 dana i ne to je kra e od vremena koje protekne izme u dva uzastopna puna Meseca.321124 dana. linija vorova nije nepokretna. To. Kako je u pitanju ceo broj drakonisti kih meseci. Od po etka do kraja . pa iako je pun Mesec. Mesec zauzima isti polo aj i u odnosu na vorove. pri emu napravi pun krug za 18. drakonisti ki mesec. iznosi 27. Kada je u tim periodima pun Mesec. Naime. Naime. tj. Gornja skica predstavlja situaciju kada to nije slu aj. ve se kre e po ekliptici.6 godina. vremenski interval nakon kojeg Mesec i Sunce ponavljaju isti uzajamni polo aj u odnosu na Zemlju.

godine e ve im delom biti u prvoj polovini no i. Zbog 1/3 dana 'vi ka' u sarosu. ono e se desiti i 2019. D erald Hokins dolazi na ideju da je mogu e da se bar neki od tih ciklusa mo e konstatovati dugoro nijim sistematskim pra enjem Meseca. bilo bi mogu e predvideti i ostala zimska pomra enja.61 = 55. pomra enja padaju u isti dan godine (koji se. tada dolazi do pomra enja Sunca ili Meseca.sarosa protekne 18 godina i 11 1/3 dana. 10 jama. Na osnovu toga Hokins dolazi do zakljucka da nakon 56 godina. Osim toga. tri obilaska vorne linije po ekliptici (3 X 18.83. januara 2001. bilo je potrebno da se one no i kada se desi pomra enje Meseca. mogu izdvojiti i drugi ciklusi pomra enja koji se sa ve om ili manjom precizno cu. Zbog toga se. polo aji se skoro u potpunosti ponavljaju. potom. budu i da je to prakti no jedini parametar koji se dovoljno precizno mo e uo iti i markirati. odre ivao je pravce Mese evog izlaska u vreme oko zimskog solsticijuma. Me utim. odnosno kada je Sunce dovoljno blizu vorovima Mese eve putanje. time i 8 sati kasnije u odnosu na odgovaraju e pomra enje iz prethodnog ciklusa. recimo. da je pun Mesec i. i samo za njih. godine 23. pomra enja se u slede em ciklusu de avaju oko 120 stepeni zapadnije. koja je oko dva puta ve a no to je Mesec. Do ao je do zaklju ka da kada u takvim slucajevima PUN Mesec izlazi u pravcu Petnog kamena. recimo na dan jednog od solsticijuma. do 1000. Pomra enje 31. zbog veli ine Zemljine senke. do pomra enja dolazi kada se pun Mesec na e u kriti nom periodu za pomra enja. oko 54 godine i jednog meseca. ako je 9. . u du em ili kra em periodu poklapaju. da bi do lo do pomra enja Meseca. kada je pun Mesec ispod horizonta. mogao meriti od dana solsticijuma) i pretpostavlja da su Obrijeve jame slu ile za brojanje godina u jednom 56-ogodi njem ciklusu. 9. postoje i isto teorijski problemi. januara ujutro. Na primer. Pomra enje 11. dakle u pribli no isto vreme kada je bilo i 9. tj. u takvim slu ajevima kriti ni period za pomra enja pada oko solsticijuma. potrebno je prvo. On tra i vezu izme u pomra enja i pozicija na kojima izlazi Mesec. U svojim prora unima za period od 2001. godine pre nove ere posebnu pa nju je obratio na situacije kada je Mesec izlazio u pravcu Stounhend ovog Petnog kamena. Zemljani radovi za instaliranje ra unara Kako bez znanja nebeske mehanike 'provaliti' ovaj sistem? Kao to je re eno. 10. Za 56 godina broja e ponovo ukazivati na zimsko 'kratkodnevni ko' pomra enje Meseca. jer e pasti za vreme obdanice. osim sarosa koji je prirodni ciklus za pomra enja. ali se nakon nekog perioda prekinu. odnosno 10 1/3 dana. da je Sunce u blizini jednog od vorova Mese eve putanje. Drugim re ima. Da bi ova ra unaljka funkcionisala. 9. Period od 56 godina nije pravi ciklus pomra enja. godine bilo pomra enje Meseca. ukoliko u period ulazi pet prestupnih godina. tj. 9. januara uve e 2001. pribli no 56). godine se ne e videti. marker se pomeri za jednu poziciju udesno. markirni kamen postavi na poziciju koja se nalazi u pravcu Petnog kamena. Nakon tri sarosa. Osim mogu ih nezgoda prakti ne prirode vezanih za markiranje. On je periodi an samo za pomra enja pri takozvanom visokom Mesecu za vreme zimskog solsticijuma. Ako se po istom principu ustanove broja i i za ostala pomra enja sa intervalima od 9. februara 2055. drugo. svake godine. januara 2037.

prakti no jedna cela godina). desi e se pomra enje Meseca. Kako linija vorova napravi pun krug po ekliptici za 56 godina. ema programa data je na donjoj slici. Markirni kamen (ili markirno stablo) S prati kretanje Sunca po ekliptici. Kada se linija cvorova N1N2 poklopi sa linijom SM. marker S koji prati kretanje Sunca po ekliptici treba pomeriti za dve rupe svakih 13 dana (56 x 13 / 2 = 364 dana. pri cemu se tacke S i M nalaze na suprotnim stranama. nakon 2 x 28 = 56 dana ponovo se dolazi do po etne pozicije. Po istom principu. On pretpostavlja da je po rupama bilo mogu e preme tati kamenove za markiranje. Dalje. ako se marker za Mesec pomeri svakoga dana za dve pozicije. to je dovoljno svake godine pomeriti markere za tri pozicije da bi se nakon tog perioda do lo do iste ta ke. Obrijev prsten (mo e da) funkcioni e i samo kao ra unaljka za predvi anje pomra enja. marker M kretanje Meseca. a N1 i N2 (uvek na suprotnim stranama kruga) prate kretanje vorova. dakle. Prema njemu. .Crte Radivoja Arsi a Fred Hojl uzima da Obrijev prsten predstavlja emu uglovne podele ekliptike.

ema Freda Hojla za predvi anje pomra enja u Stounhend u. Do pomra enja dolazi kada se plava, crvena i zelena linija poklope, a pri tome se markeri za Sunce i Mesec na u na dijametralno suprotnim stranama Obrijevog prstena. Lako je uo iti da za ovaj metod nije bitno kako su linije orijentisane u odnosu na horizont. Metod je sa astronomskog stanovi ta o igledno bolji od onog koji je predlo io Hokins. On predvi a sva pomra enja Meseca, dakle i ona koja se sa tog mesta ne mogu videti. Osim Mese evih predvi a i Sun eva pomra enja, bez obzira na to to su veoma male anse da e se ta pomra enja odatle videti. Jedan od ozbiljnih problema je tehni ke prirode: kada startovati program (ili ga, mo da, restartovati?!). Drugi je problem intelektualno delikatniji, mo da pre za nas nego za tada nje Stounhend ane. U redu je da su imali markere za Sunce i Mesec ije se kretanje o igledno mo e primetiti, ali kako su do li do toga da uvedu markere i za dve nevidljive tacke, odnosno vorove? Hojl ima odgovor i za to: mo da su ovde radili neki praistorijski Njutn ili Ajn tajn, a Stounhend je bio svojevrsni univerzitet na kome su se obu avali studenti, tj. buduci 'astronomi' za megalitske opservatorije. Manjak pouzdanih injenica mnoga re enja ini prihvatljivim. U svakom slu aju, niko ne sumnja u to da tradicija visokog kolstva u Britaniji ima duboke korene. Branislav Savi Petnica

Preporu ena literatura:
y y y

John E. Wood. 1978. Sun, Moon and Standig Stones. Oxford University Press. Clive L. Ruggles. 1999. Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. Yale. William H. Calvin. 1991. How the Shaman stole the Moon. Bantam.

Preporu ene Web stranice: http://www.studyweb.com/links/7099.html http://www.le.ac.uk/archaeology/rug/rug.html http://faculty.washington.edu/wcalvin/bk6

Na Hibrist reku besnu, tad sti i e , ne prelazi je, jer se pre i ne mo e, dok na sam Kavkaz na tu goru najvi u, ne prispe , gde no reka besno navire sa glavice. Prevaljuju i visove do zvezde to se di u na jug udari, I tada vojsci do i e amazonskoj to ne voli mu karce; u Temiskiri kraj Termodonta one jednom ive e...

(Eshil: Okovani Prometej, 731-740)
Zagonetni anti ki mit

U helenskoj mitologiji Amazonke su ene ratnice, poreklom od boga Areja i nimfe Harmonije, koje su ivele oko reke Termodonta u dana njoj Kapadokiji. Glavni grad bio im je Temiskira. Helensko predanje pripisuje im surov odnos prema mu karcima, koje su odstranjivale iz zemlje, ili ih sakatile i terale da se bave onim poslovima, koje su Grci smatrali enskim. Odnose sa mu karcima imale su samo jednom godi nje, kako bi obezbedile potomstvo. Mu ku decu su ubijale, ili ih slale o evima da ih odgajaju, dok su ensku same podizale. Devoj icama su uklanjale desnu dojku kako im ne bi smetala u ga anju strelom i bacanju koplja. Grci su ih predstavljali kao ratoborne i nasilne ene, koje su preduzimale osvaja ke pohode ka teritoriji Gr ke, Trakije i Sirije. Na tim pohodima, osnivale su mnoge gradove, posebno one na maloazijskoj obali - Mirna, Kima, Grinion, Smirna, Efes. Amazonke su u mitovima tesno povezane sa Arejem i Artemidom. Nazivane su Artemidinim pratiljama, a njima se pripisuje i osnivanje kulta Artemide Efeske. Kasnije se pripovedalo da Amazonke ive na dalekom jugu, u Libiji, na ostrvu u Tritonskom jezeru. Iz te oblasti, pod vo stvom kraljice Mirine, preduzimale su pohode sve do Lezba i Samotrake. Neki ka u da su naseljavale i Trakiju i Iliriju.

Reljef sa helenisti kog sarkofaga iz Soluna na kome je prikazana borba sa Amazonkama. U trojanskom ratu, prema Homeru i Ilijadi, Amazonke su se borile na strani Eneje i Trojanaca. Poslale su pred Troju jedan odred, koji je predvodila kraljica Pentesileja. Najpoznatiji mitovi o Amazonkama vezuju se za Herakla i Tezeja, a za svaki, helensko predanje izgradilo je vi e razli itih varijanti. Kada je Euristej nalo io Herakluda mu donese pojas amazonske kraljice Hipolite, krenuo je na dalek put i stigao do obale Termodonta. Kraljica je htela da mu preda svoj pojas, ali je Hera pobunila ostale Amazonke, tako da je Herakle morao da se bori sa njima. U tom pohodu, Herakla je pratio Tezej, koji je oteo Amazonku Antiopu i odveo je u Atinu. Da bi se osvetile, Amazoke su krenule na grad, ali su bile pora ene na Areopagu i morale su da se vrate u svoju zemlju. Motiv ene-ratnika, bio je omiljen u gr koj umetnosti V veka pre nove ere. Ove borbe Grka i Amazonki, zapravo su bile aluzija na velike ratove Grka i njihovih persijskih neprijatelja.

Jedan od najranijih prikaza borbi sa Amazonkama (700 godina pre nove ere). Osim ovog istorijsko-politi kog zna enja, Amazonka je bila enski ekvivalent tipu atleta, koji je, umesto bo anske, odra avao isti ljudski ideal enske snage. U gr koj umetnosti, osim

Amazonki, jedino su velike boginje Atena, Artemida i Afrodita prikazivane sa oru jem. Amazonke i amazonomahiju, helenski umetnici prikazivali su na reljefnim frizovima, frontonima, vaznom i monumentalnom slikarstvu, ali su izra ivali i vajarska dela koja su predstavljala ene-ratnike. Navedene mitolo ke pri e nisu odraz istorijske stvarnosti, ve su prili no nerealni opisi, a ni im nije dokazano da je na podru ju Kapadokije ikad postojalo dru tvo u kome su ene imale dominantnu ulogu.

Amazonke su bile inspiracija i anti kim skulptorima Praksitelu i Kvesijusu. Naj e e se prikazuju skulpture ranjenih Amazonki obu ene u helensku ode u.
ta ka e Herodot?

Pominjanje ena ratnika nije iscrpljeno mitologijom. Ovo pitanje, zanimljivo je iz razloga to ih anti ki pisci, od Herodota do Marcelina, pominju van mitolo kog konteksta kao istorijsku stvarnost, to je i otvorilo mogu nost za arheolo ku proveru ovakvih pri a. Od posebnog zna aja je Herodotovo izlaganje u etvrtoj knjizi, gde se svojom pri om nadovezuje na stare gr ke mitove i obja njava ta se desilo sa pre ivelim Amazonkama nakon rata sa Helenima. U ovoj pri i, Herodot prenosi legendu o nastanku nomadskog naroda Sauromata (Sarmata). "... kada su Heleni ratovali sa Amazonkama (Skiti nazivaju Amazonke Oiorpata, to na helenskom jeziku zna i "mu oubica", jer oior zna i ovek, a pata zna i ubiti),

tada su, kako se pri a, posle pobede kod Termodonta Heleni otplovili na tri la e s onim Amazonkama koje su uspeli da zarobe, a ove su na pu ini napale na mu karce i sve ih poubijale. One nisu znale za brodove niti su umele da rukuju krmama, jedrima ni veslima, nego su, kada su poubijale sve mu karce, pustile da ih nosi vetar i talasi, pa su tako dospele do grada Kremna u Meotskom jezeru (danas Azovsko more - prim. autora). Ovaj grad nalazi se u zemlji slobodnih Skita. Tu su se Amazonke iskrcale sa la a i krstarile po okolnim predelima. Od prve ergele na koju su nai le otele su konje i, ja u i na konjima, plja kale su skitska naselja. Skiti su bili u nedoumici ta da rade, jer im nije bio poznat ni njihov jezik, ni njihovo odelo, ni sam narod, i nisu nikako znali otkud su do le, a mislili su da su one mladi momci; najzad ipak stupe sa njima u borbu. U borbi Skitima padne u ruke nekoliko njihovih le eva i tako doznaju da su to ene. Oni se posavetuju i odlu e da ih vi e nikako ne ubijaju, nego protiv njih po alju onoliko svojih mladih momaka koliko je i njih bilo. Ovima narede da podignu logor u blizini logora Amazonki i da rade isto to i one rade; a ako ih one napadnu, da se ne bore, nego da se dadu u bekstvo; a kad prestanu da ih gone, da ponovo do u blizu njih i da podignu logor. To su Skiti odlu ili zbog toga to su hteli da im one rode decu". Nakon toga je do lo do postepenog zbli avanja skitskih mladi a sa Amazonkama. O njihovom zajedni kom ivotu Herodot govori slede e: "...otada su spojili svoje logore, zajedno se nastanili i svaki je uzeo za enu onu sa kojom je prvo stupio u odnose. Mu evi nisu bili u stanju da nau e jezik ena, dok su ene nau ile jezik mu eva. Kad su ve mogli da se sporazumevaju, reko e mu evi Amazonkama: "Mi imamo roditelje i imanja i ne treba i dalje ovako da ivimo, nego hajdemo da ivimo sa ostalima. Tamo ete nam jedino vi biti na e ene i ne trebaju nam druge". Ove im na to ovako odgovore: "Mi ne mo emo iveti s va im enama, jer smo naviknute na jedne, a one na druge obi aje. Mi ga amo strelama, bacamo koplja, ja emo konje, a ne znamo da radimo enske poslove; a va e ene ne bave se tim poslovima koje smo nabrojale, ve one obavljaju enske poslove i sede na kolima i nikud ne idu, pa ak ni u lov. Mi se, dakle, s njima ne emo mo i slagati. Ve ako ste re ili da se s nama o enite i ako ho ete da doka ete da s nama imate asne namere, to idite svojim roditeljima, uzmite svoj deo nasledstva i onda do ite da sami ivimo".

Verni prikaz stepske konjanice . Skiti su prihvatili njihov predlog i primili deo imanja od roditelja, ali ubrzo su Amazonke postavile jo jedan uslov. Ovoga puta su elele da se zajedno nasele u novoj zemlji. U daljem izlaganju, Herodot opisuje njihovo putovanje: "Mladi i i na to pristanu. A kad su pre li preko Tanaisa (dana nja reka Don prim. autora), putovali su prema istoku od Tanaisa puna tri dana, a od Meotskog jezera tri dana prema severu. Najzad su do li i naselili se u zemlji u kojoj i sada ive. I posle toga su one ivele isto onako kako su odvajkada ivele ene kod Sauromata: i le su na konjima u lov, i sa mu evima i bez njih, i le su u rat i obla ile se isto kao i mu karci. ...Sauromate govore skitskim jezikom, ali oduvek govore nepravilno, jer ga Amazonke nisu bile dobro nau ile. U pogledu udaje kod njih postoji ovakav obi aj: ni jedna devojka ne mo e da se uda dok ne ubije bar jednog neprijatelja. A neke od njih ostare i umru neudate, jer nisu mogle da ispune odre ene propise".

IV vek pre nove ere. nisu sasvim bez osnove. Kao i kod ve ine nomada. A ta ka u arheolozi? Ako ispratimo navedeni opis Herodota o kretanju skitsko-amazonske dru ine. Ruski arheolozi. Ukrajina. nazvali su kultura Donja Volga i Samara-uralska kultura. . jedinu materijalnu zaostav tinu ovog naroda ine ostaci pokojnika sahranjenih ispod kamenih ili zemljanih humki. U ovom slu aju. ali i pri e drugih istori ara. Holodnji Jar. materijalnu kulturu nomada iz Herodotovog i ne to ranijeg vremena (VI/V vek pre nove ere) otkrivenu na tom prostoru. vidimo da se njihovo boravi te nalazilo na prostoru isto no od donjeg toka reke Don i oko reke Volge.Grob naoru ane Sarmatke. Na tom prostoru treba o ekivati arheolo ku potvrdu ili negaciju Herodotove pri e. to je bilo dovoljno da se poka e da Herodotove.

Na istom podru ju. ma evima. Po to ovakvih predmeta nema u mu kim grobovima.Rekonstrukcija sarmatskog para . Analizom ostataka sa posuda utvr eno je da je na njima sagorevao tamjan ili sli ne aromati ne smole. prona ena je uobi ajena enska oprema: bronzane i zlatne narukvice. na osnovu nalaza iz grobova i prikaza na persijskim reljefima. verovatno kao nekakva vrsta sve tenica. . nau nice. Uglavnom se radi o standardnoj ratni koj opremi ranih Sarmata: bode ima. Pored nakita. staklene paste.kamenim posudama. ivotinjskom stilu. u nama nedovoljno poznatoj sarmatskoj religiji. veliki broj ena sahranjen je sa neobi nim prilogom . luku sa strelama. uo ena je jo jedna zanimljiva pojava u pogrebnom ritualu. Ipak. bronzana ogledala. bez obzira na pol.konjanika. kalcedona i ilibara. U brojnim enskim grobovima pored ostataka pokojnice. Naime. u 20% enskih grobova prona eno je oru je. sadr ao barem jedan no . U jednom manjem broju slu ajeva i mu karci i ene sahranjeni su zajedno sa konjem. polo eno na istovetan na in kao i kod mu kih sahrana. pretpostavlja se da su ove ene imale istaknutu ulogu u zajednici. Treba napomenuti da je do sada otkriveno i istra eno vi e stotina grobova. oglice sa perlama od zlata. ovaj obi aj je ne to e i kod mu kih sahrana. to je predstavljalo osobitu po ast u tradiciji nomadskih naroda. Tako e je zanimljivo da je skoro svaki grob odrasle osobe. ukra enim u skitskom tzv.

na ju nim obroncima Urala. zajedni kih suseda Grka i Sarmata. pretstavljaju uobi ajnu opremu skoro svakog mu kog groba. Sarmate. arheolozi su utvrdili da Herodotova pri a nije bez osnova. ispod koje je sahranjena ena ratnik. I ovde. ali se isti sadr aj esto mo e na i i u enskim sahranama. zajedno sa pokojnicima pokopani su esto konj ili ovca. u okviru koje je istra eno vi e stotina grobova.Kamene posude prona ene u skitskim enskim grobovima. Pri a je tim delom istinita verovatno i zbog toga to je Herodot sredinom V veka boravio u helenskim kolonijama na Crnom moru. kao i na ivotni prostor ovog naroda u vreme Herodotova ivota. Sli na praksa prethodnoj postojala je kod sarmatskih plemena u V stole u. zbog njihove udaljenosti od Olbije. Kao to se vidi. Popre ni presek jedne od humki iz Pokrovke. koji se odnosi na sam polo aj ene u sarmatskom dru tvu. nije mogao videti svojim o ima. Prona eni dugi ma evi i skitske trobride strelice od bronze. odnosno bar poslednji njen deo. Arheolozi su ovu kulturu nazvali Prokhorovka kultura. Ma toviti Grci . ve je mogao uti pri e koje su lokalni Grci primili posredstvom Skita. isto no od Volge.

zapadno od donjeg Dnjepra. vezuju i ih za stariji "sloj" vlastite mitologije. Sa druge strane. dok je sam car bio ubijen. Vrhovi strela i ma prona eni u jednom enskom grobu iz VI veka pre nove ere. i na taj na in objasnili poreklo ovog naroda i sebi i drugima. Tako. do obale Meotskog jezera gde su iveli Skiti. ovom narodu se pripisivao kanibalizam. Ovo potvr uje dobro poznati istorijski primer naroda Masageta. u oblasti koja je tada bila mnogo pogodnija za ivljenje nego danas. severnih suseda carstva Ahmenida. pokazala su da fenomen enskih grobova sa oru jem zahvata mnogo iri prostor od onog na kome su iveli Sarmati u VI i V veku pre nove ere. pojedini enski grobovi na teritoriji susednih Skita pokazuju prisustvo naoru anih ena i kod ovog naroda. Njihov na in ivota bio je skoro identi an skitskom ili sarmatskom. Posebno se izdvaja grob iz Kutija. U istoriji je ostalo zapisano da su pod vo stvom svoje velike kraljice godine 529. koji su iveli izme u reka Sir-Darije i Amur-Darije (dana nji Uzbekistan). a njihovim enama sloboda u vanbra nom op tenju sa mu karcima. Pored toga to su va ili za dobre i surove ratnike. Prostorni problem udaljenosti mitskih Amazonki od Sarmata re ili su tako to su pora ene Amazonke "prevezli" iz Kapadokije preko Crnog mora. . osvaja a itave Azije.preuredili su pri e. ve i njihovog aktivnog u e a u rukovo enju ovim zajednicama i drugim stepskim plemenima. pre nove ere potukli vojsku persijskog cara Kira. Neki istra iva i poku ali su da objasne ovu pojavu brakovima izme u Skita i sarmatskih ena. U oblasti umovitih stepa Ukrajine otkriveno je vi e enskih grobova iz V i IV veka sa tobolcem i strelicama. Arheolo ka istra ivanja u biv em Sovjetskom Savezu. pa ljivo i itavanje anti kih istori ara govori u prilog postojanja ne samo ena ratnika. kako bi objasnili nastanak njima udnog naroda. gde se pored sahranjene ene nalazio gvozdeni ma i tobolac sa 36 strelica.

pokopane sa delovima ratni ke opreme. Pored toga. te sa plemenima naseljenim u ogromnim prostranstvima severno od Kavkaza i iranske visoravni. Narod Sarmata. Grci. Po svedo enju anti kih pisaca. Ameri ki arheolo ki tim otkrio je veliki broj enskih grobova u kojima su prona eni ma evi i strele. Ovo tako e potvr uju arheolo ka otkri a koja izlaze iz okvira sarmatske teritorije. Na to upu uju i nalazi grobova dece od 10 do 13 godina. koje su Persijanci nazivali Sakima i Masagetima. Prete no su iveli od blagodeti koja su im pru ala njihova stada . anti ki pisci opisivali su ova plemena kao stalno pokretne sto are. osim jezi ke i op te srodnosti (materijalne kulture i na ina ivota). Naime. a razbacana su po ogromnim prostranstvima evroazijskih stepa. koja su vukli volovi. pripadao je indoevropskoj jezi koj porodici. Par anima. mle nih proizvoda i mesa. Perasijancima. prona eni su i drugi dokazi da su ene iz ove zajednice vodile ivot sli an mu karcima. potvrdila su prethodne pretpostavke. govorili su za njih da su dobri ratnici koji su se od malih nogu priremali i ve bali za te ak ratni ki ivot. Celokupnu imovinu koju su imali. Novija istra ivanja na rusko-kazahstanskoj granici. antropolo kim analizama prime ene su deformacije kostiju specifi ne za dugogodi nje jaha e konja. . Rimljani i Persijanci. odnosno grani severnoiranskih jezika. ali tako e bliski i sa Medima. dok je za jednu enu ustanovljeno da je preminula od posledica ranjavanja strelom.mleka. na ijoj teritoriji se nalazi i najve i broj grobova ena-ratnika. sme tali su na kola prekrivena brezovom korom. ovi narodi su imali i specifi ne mu koenske odnose u pore enju sa svim susednim narodima. Njihovi neprijatelji. Stotinama godina.Amuleti koji su pripadali ratnici"Amazonki". mada im ni ratni plen nije bio stran. No. a posebno sa onima koji su izgradili velike civilizacije Mediterana i Bliskog istoka. Sarmati su bili najsrodniji Skitima.

na konju. sa natpisom ispod. ne treba da udi iroka lepeza tuma enja ove pojave. Naro it zna aj imaju grobovi.Mozaik sa prikazom ene-ratnice. Prikaz borbe dve osobe. koji pominje Amazonke. do toga da se tuma e kao znaci enske dominacije u ovim zajednicama. kao jedan od pouzdanijih izvora. ovakvi stavovi su prete no zavisili od ideolo ke opredeljenosti i pola samih autora-arheologa. U nedostatku istorijskih izvora. Prou avanje odnosa me u polovima unutar drevnih zajednica ograni eno je na tekstove anti kih pisaca i predstave u umetnosti. ili proveri onih sumnjivih i nepouzdanih. Zato. klju nu ulogu imaju arheolo ka istra ivanja. Kao to se mo e pretpostaviti. . Saznanja dobijena dosada njim arheolo kim istra ivanjima su ipak nedovoljna za stvaranje jasne slike o ustrojstvu dru tava severnoiranskih nomada. koja kre u od toga da je oru je u enskim grobovima pripadalo njihovim postradalim mu evima u tu ini. pod uslovom da su se odre ene razlike u dru tvenom statusu odrazile na pogrebne rituale.

injenice, me utim, ne idu u prilog ni jednom od ovih krajnjih stavova. Brojnost ovakvih grobova, kao i tragovi na kostima pokojnika, govore o tome da jedan deo ena imao udela u nekim bitkama, ali su ne to brojnije bile ene koje su sahranjivane samo sa nakitom i kozmeti kim priborom. Pored toga, veliki broj ena je verovatno obavljao funkciju sve tenica ili proro ica, to im je obezbe ivalo uva eni polo aj nevezan za no enje oru ja. Sa druge strane, u VI i V veku pre nove ere, skoro svi mu karci bili su sahranjivani sa oru jem, a uz to, njihovi grobovi su uglavnom bogatije opremljeni. Ovakav odnos nam govori da je samo jedan deo ena, uglavnom mla ih, igrao ulogu ratnika i to isklj ivo u odbrambenim ratovima, ili u odsustvu mu karaca, kada su direktno bili ugro eni njihovi kampovi i teritorije. Velike koli ine nakita u istim grobovima pokazuju da se uprkos ratovanju, ove ratnice nisu odricale sitnih enskih zadovoljstava i potreba. Ovakvom razmi ljanju ide u prilog i injenica da nikada nije zabele en sukob Grka i Rimljana sa ovakvom vojskom, koji su dodu e bili esti tek od II veka pre nove ere. Upravo negde u to vreme datuju se poslednji enski grobovi sa oru jem, iji je broj u postepenom padu od kraja V stole a. Proces smanjivanja procenata ena-"ratnika", verovatno ne bez razloga, paralelan je sa pojavom izra ene socijalne diferencijacije i postepenim ja anjem posredni ke trgovine, posebno kod sarmatskih plemena. Na arheolo kom planu ovo se ogleda u pojavi posebnih aristokratskih grobalja sa bogatim prilozima gr kog porekla (iz crnomorskih kolonija), zatim sa Kavkaza, Persijskog carstva i Srednjeg Istoka sa jedne, dok sa druge strane postoji veliki broj grobova bez ikakvih priloga. U vreme kada su se pojedina sarmatska plemena doselila na granice Rimskog Carstva, umesto ma a, kraj ruku svojih pokojnica su uglavnom polagali preslice za predenje vune.

Karta rasprostranjenosti stepskih naroda od VI do IV veka pre nove ere. Dakle, sarmatske ene u vremenu izme u VI i II veka jesu bile ratnice, ali njihov ivot osim te injenice nema drugih dodirnih ta ki sa mitskom Amazonkama, te ih zato ne treba poistove ivati. Osim povremenog vojevanja i no enja ode e sli ne mu koj, vodile su izgleda, uobi ajan porodi ni ivot za to vreme, koji je obuhvatao i brigu o kolima i potomstvu. Ova

dvojaka uloga obezbedila je mnogo bolji status u dru tvu nego to su ga ikad mogle imati helenske ene. Stoga je jasno za to ih heleni ipak nisu izjedna avali sa Amazonkama, ve su ih smatrali potomcima nastalim iz me anja sa Skitima. Sa druge strane, stare mitolo ke pri e predstavljale su antitezu gr kom dru tvu i poruku potomstvu o nadmo nosti helenskih predaka nad svim mogu im i nemogu im protivnicima, pa i nad enskim ovinisti kim dru tvom Amazonki. Ana ivanovi student 4. godine arheologije Jagodina Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura:
y y y y

Davis Kimball, J. 1997. Warrior Women of the Euroasian Steppes. Archaeology. 44-48. Herodot. 1988. (Preveo Milan Arseni ). Istorija. Novi Sad: Matica srpska. Srejovi , D. i Cermanovi , A. 2000. Re nik gr ke i rimske mitologije. Beograd: SKZ. Sulimirski, T. 1970. The Sarmatians. Southampton: Thames and Hudson.

Preporu ene Web stranice: http://russianculture.about.com/culture/russianculture/library/weekly/aa020700a.htm http://www.arthistory.sbc.edu/imageswomen/papers/snideramazons/intro.html http://www.csen.org/ http://www.geocities.com/Athens/Olympus/3505/wmnarmor.html http://www.net4you.co.at/users/poellauerg/Amazons/index.html http://www.sbcnews.sbc.edu/9702/9702nyt-sci-amazon-women.html http://www.womanwarrior.co.uk/

Arheologija droge

Ne postoji na in da se utvrdi od kada ljudi koriste droge, odnosno psihoaktivne supstance, ali je sigurno da to rade prili no dugo. Razni narodi i plemena, od davnina su shvatali kakva dejstva na njih imaju i slabije i ja e droge, pa su shodno uticaju narkotika i stvorili filozofiju uzimanja, do ivljavanja i upotrebe opojnih biljaka. Droge su obi no kori ene u religioznim i kultnim obredima, gde su odre eni ljudi iz grupe poku avali da stupe u kontakt sa bogovima, "donjim" svetom, preminulima, kao i da kontroli u smrt, nesre u, vreme (fizi ko i klimatsko), bolesti... No, droge nisu kori ene samo u obredima, ve i svakodnevno, kao to je to slu aj sa stanovnicima Anda, koji od izlaska do zalaska Sunca va u li e koke, a sa velikom sigurno u u svakodnevne u ivaoce droga mo emo uvrstiti i skitske narode, koji se ni za ivota, ni u smrti

nisu odvajali od konopljinog semena. Iz istorijskih i etnolo kih opisa, kao i nekolicine arheolo kih nalaza, ini se da konoplja stoji kao istorijski neprikosnovena droga i opijat. Istorijski izvori nam govore da su droge kori ene i kao dodatna stimulacija u bitkama, posebno onima vo enim prilikom Krsta kih ratova. Tom prilikom, evropski vitezovi susretali su se sa jednom posebnom islamisti kom sektom - Asasinima, koji su konzumirali ha i u ogromnim koli inama i tako okura eni kretali u boj. Evropski hroni ari opisali su razna zverstva Asasina, ali je pitanje da li je i koliko to iskarikirano zbog poznatog, obostrano negativnog stava zvani nih religija prema narkomaniji. ak i u germanskoj mitologiji nalazimo neke "divlje ratnike" koji prihvataju ivotinjski bes putem vrad bina, ali ove primere ratni ke ekstaze, kako je naziva Elijade, ne treba me ati sa amanskom. Pored Asasina, kori enje konoplje u vezi sa vojnim ve tinama i ratovanjem nalazimo i u dalekoj Zemlji izlaze eg sunca, gde se vezivala za razvoj borila kih ve tina nind i. Legende govore, da na samom po etku u enja ovih ve tina, nind a sadi nekoliko zrnevlja konoplje. Iz dana u dan, nind a preska e stabljiku koja raste veoma brzo, tako da i nind a mora pove avati svoje sposobnosti. Velik je broj mitolo kih, folklornih, istorijskih i etnolo kih svedo anstava o konzumiranju psihoaktivnih supstanci, ali je mali broj arheologa ozbiljnije obra ao pa nju na ovakve nalaze prilikom svojih istra ivanja. U ovom radu vide emo nekolika arheolo ka svedo anstva o kori enju opojnih i psihoaktivnih supstanci kroz istoriju.
Skiti, kanabis i 'kupatila za u ivanje'

Prvi arheolo ki nalaz koji potvr uje kori enje konoplje dolazi iz Sibira, sa lokaliteta Pazarik, gde je ruski arheolog Rudenko godine 1929. otkrio grobnicu sa bogatom sahranom mu karca. Me u brojnim grobnim prilozima, prona ao je i seme indijske konoplje. Zahvaljuju i niskim temperaturama i stalno zale enoj zemlji (tzv. permafrost), itav sadr aj groba je fantasti no sa uvan, tako da su se na ko i pokojnika mogle videti tetova e grifona i ostalih fantazmagori nih bi a, bliskih ikonografiji stepskih konjani kih naroda. Pored ostalih nalaza, Rudenko precizno opisuje i bronzani kotli pun kamen i a i konopljinog semena, preko koga se nalazio mali " ator" u koga se uvla ila samo glava u ivaoca, i koji je najverovatnije znatno poja avao uticaj konopljinih isparenja. Tako e, u ovom grobu prona ena je i ko na kesica puna semena konoplje, a pored ove biljke, Rudenko pominje nalaze semena tamjana i korijandera, ali ne navodi precizno mesto nalaza. Sagorevanjem tamjana osloba a se THC, glavni sastojak konoplje, koji u ovom slu aju ima blage psihodeli ne efekte. Na njegovo ritualno kori enje nailazimo i na ostrvu Java, gde bi u ivalac udisao isparenja tamjana i tako padao u neku vrstu transa. Za seme korijandera ne postoje sli ni opisi, ali je poznato da njegovi plodovi u velikim koli inama sadr e aromati na etarska ulja.

Nalaz iz Pazarika. Ako pogledamo sliku na kojoj je nalaz iz Pazarika, prepozna emo Herodotov opis skitskog parnog kupatila: "Dakle, seme ove konoplje uzmu i u u pod svoje vunene pokriva e i bacaju ga na usijano kamenje, pa ono pu ta miris i toliku paru kakvu ne mo e na i ni u jednom helenskom parnom kupatilu. Ovo je za Skite najomiljenije parno kupatilo i u njemu podvriskuju od udobnosti.". Osim toga to se Herodotov opis poklapa skoro u dlaku sa Rudenkovim nalazima, facinantno je i to, to gornji opis i sahrane u Pazariku vremenski deli samo 20 do 30 godina. Naime, Herodotova Istorija datuje se oko 450. godine p.n.e., dok su sahrane ne to mla e i zahvataju period izme u 430. i 420. godine p.n.e.

Ko na vre ica puna konopljinog semena, sa predstavom bitke Grifona i neke pernate ivotinje. Pored ovog nalaza, Rudenko je i u ostalim grobovima prona ao metalne predmete koji su, po njegovom mi ljenju, kori eni za pu enje konoplje, te napominje da je konoplja najverovatnije kori ena svakodnevno.

Skora nji nalaz sahrane uvene Ledene kraljice, potvrdio je Rudenkove navode, po to su ruski arheolozi u grobu nai li i na ceremonijalnu posudu punu konopljinog semena, a analizom tekstila je utvr eno da je ode a "kraljice" napravljena od konopljinih vlakana.

Ode a Ledene kraljice.
Droge u praistoriji

Ne mo e se precizno utvrditi vreme od kada ovi nomadski narodi, ra ireni od Karpata do Mongolije, koriste konoplju i njene proizvode. Hronolo ki, ini se da je put irenja konoplje i ao sa istoka na zapad, odnosno iz oblasti Kine i Koreje, gde konoplju nalazimo jo u 3. milenijumu pre Hrista. U Indiji, upotreba konoplje potvr ena je i u svetim spisima - Atharva Vedama, koje se datuju u sredinu II milenijuma. Tako e, neki Indusi pominju konopljino li e kao stani te "an ela itavog ove anstva", dok je kasnije, upotreba konoplje za ivela i u medicini. Da li su Skiti bili ti, koji su narodima zapadne Azije i ve ini naroda Evrope preneli znanje o uzgajanju i upotrebi konoplje? Odgovor mo e biti povrdan, po to su ovi konjanici krajem 1. milenijuma pre Hrista nezadr ivo nadirali ka Evropi. Prvi konkretni dokaz o kori enju kanabisa dolazi iz Izraela, gde su u grobu jedne ene, prona eni i ostaci ove biljke. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istra iva i pretpostavljaju da je ena umrla na poro aju i da joj je konoplja davana kako bi olak ala poro ajne muke. U Ju noj Africi, ene iz plemena Suto spaljuju cvetove konoplje pri poro aju, tako e iz razloga ubla avanja trudova. U samoj Evropi, pored Skita koji se svakodnevno inhaliraju konopljinim isparenjima, u blizini Berlina, nailazimo na seme i li e konoplje u jednoj urni, prona enoj zajedno sa ostacima spaljenog pokojnika, datovanog u 500. godinu p.n.e. Zatim, prilikom podvodnih arheolo kih iskopavanja u Sredozemnom moru (ne pominje se ta na lokacija), prona ena je bala ha i a (!), a sam brodolom je datovan negde u 0. godinu. Da li je ovo svedo anstvo o organizovanoj trgovini narkoticima? To za sada ne mo emo saznati, ali nije neverovatno da su Skiti bili glavni prodavci konoplje ostatku Evrope. U grobovima bogatih Skita pod velikim tumulima (tzv. kurgani), prona en je veliki broj posuda, oru ja i drugih predmeta uvezenih sa okolnih teritorija. U istorijskim spisima nema pomena o bilo kakvoj trgovini sa ovim

plemenima, te se ova pretpostavka trenutno ne mo e potvrditi. Na kraju, sa velikom verovatno om mo emo prihvatiti da su Skiti bili ti, koji su ostale narode Evrope upoznali sa "blagodetima" indijske konoplje. Ipak, mogu e je pretpostaviti i ranije kori enje konoplje na evropskom kontinentu, dodu e zna ajno indirektnije nego to je to slu aj sa Skitima. Na nekoliko neolitskih stani ta u Srbiji, arheolozi su prona li male zemljane lulice. Ovi nalazi, prona eni u naseljima vin anske kulture, stariji su 4.000 godina od prvog nalaza konoplje u Evropi. Naravno, ne mo e se potvrditi koje su biljke sagorevale u ovim lulama, ali je jasno da su neolitski vin anci u asovima dokolice i opu tanja pu ili neke travke. Na alost, arheolozi ne obra aju dovoljno pa nju na ovakve nalaze, pa se name e pitanje da li je ovih lula bilo i vi e.

Kerami ke lule prona ene na naseljima neolitske vin anske kulture(5.500 - 4.200 godina p.n.e.). Nedaleko od irokih stepskih prostranstava, gde su se Skiti gotovo svakodnevno inhalirali konopljinim isparenjima, na istoku Balkana i obalama Crnog Mora, Pomponije Mel pominje narod Tra ana kao one koji hodaju po oblacima. Prema Melu, Tra ani su spaljivali enske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u "magi noj vrelini" pali u trans i igru u dimu.
Eleusinske misterije, klasi ni svet i halucinogeni

Kod starih Helena, koji su trgovali sa narodima koji su vakali, jeli i spaljivali konoplju, nema konkretnih dokaza o njenom kori enju. Prema nekim neposrednim podacima pri Eleusinskim misterijama, sve tenici i osobe posve ene u ove obrede koriste halucinogene pe urke i tamjan. Eleusinske misterije jedan je od najva nijih ritualnih obreda u staroj Gr koj i bilo je zabranjeno za u esnike da javno i detaljno pri aju o njima. Na alost, ni danas ne znamo konkretne injenice, to dodatak misterije i govori, ve ostajemo u sferi pretpostavki da se pri Eleusinskim misterijama kao izvor psihoaktivnog stimulansa koristi sirova pe urka Agaricus muscaricus (u

proroci uvenih gr kih svetili ta davali vizije budu nosti.gledanje kroz zatvorene kapke. daje recept za upotrebu mandragore . Pe urka je najverovatnije uzimana u teku inama. tzv.. a dejstvo traje od 5 do 10 sati. vekovima kori ene irom Evroazije. Indusa. Verovatno je da su pi a kori ena prilikom ovih rituala "oboga ivana" i opijumom.Hrana Bogova. Ovim je sigurno opisivan do ivljaj koga su pe urke proizvodile . ambrozija. i daj ga da izazove bezose ajnost onoga koji je pose en ili ispe en". utisak napu tanja tela. srednjeameri kih i sibirskih plemena) u svom nazivu sadr ale re bog . koristili su jo jednu biljku koja sadr i jake intoksikante mandragoru. ima veze sa pe urkama. Mogu e je i da su vakanjem ovih pe uraka.a to je sna na halucinacija. Anti ki narodi. kao i na jednom etrurskom ogledalu.. koja u sebi sadr i halucinogen psilocibin. na Mediteranu nailazimo na spomen pi a od mente (nane) sa dodatkom pe uraka. Bo je meso. pri emu osoba do ivljava jake halucinacije . I drugi anti ki spisatelji pominju mandragoru kao preparat dobar za uspavljivanje pacijenata pre operacije. gde pored noge bradatog mu karca raste pe urka. Veoma je indikativno da su pe urke kod razli itih naroda (Grka. Rimski botani ar Dioskorid u svom delu De materia medica. Agaricus muscaricus prikazana je i na nekim gr kim vazama. Psilocibin deluje 10 minuta nakon konzumacije. putovanje kroz vreme. a da je kori ena irom Mediterana .. ili preparate protiv nesanice."potopi korenje u vino i tako dobijen sok sa uvaj.Srba poznata kao pupavka ili muhara). posebno Grci. Tako e. gde se kombinovala sa alkoholnim pi ima. po to ve ina anti kih pisaca pominje mak i opijum kao lekove.. Izgled halucinogene pe urke Agaricus muscaricus. te je mogu e da sama hrana gr kih bogova.

i dalje se odvija "ritualna etva" ove biljke koja sadr i hiosciamin. rimski fizi ar. jedino se mo e pretpostaviti da su koristili neku od pomenutih biljaka . esto vezivana za vrad bine srednjovekovnih ve tica. ali u istorijskim spisima ne nalazimo puno podataka o konzumiranju opijata. Anti ki pisac Lukijan navodi da su druidi postizali ekstazu vakanjem ira. mak ili konoplju.potvr uje i to to su je stari Egip ani smatrali poklonom vrhovnog boga Ra.pe urke. ni plod hrasta ne bi trebalo da sadr e alkaloide. Druidi su imali vi e funkcija le ili su. da su druidi koristili imelu. daje recepte za poslastice. Ne mo e se sa sigurno u potvrditi kori enje opijata kod Kelta. koji bi serijom politi ki motivisanih . Keltski druidi ne izgledaju ba onako kao to su ih prikazali Go ini i Uderco u Asteriksu. Mandragora. mandragoru. proricali. a i ne sadr i nikakve psihoaktivne supstance. ali se zna da su bili alavi na vino. po to ni li e. i to kao lek za svakakve bolesti. odnosno bilo koju vrstu psihoaktivnih supstanci. bavili se magijom i astrologijom. dok Klaudije Galen. skoro fanati nih pristalica. koju su smatrali "svetom biljkom". gde se koriste seme i cvetovi konoplje. i opisuje kako se oni koji jedu ova jela ose aju "toplo i odu evljeno". U dana njoj Gr koj. ali je ona u celoj Evroaziji poznata kao lek ve hiljadama godina. Sigurno je ipak. skopolamin i hioscin. po to su Kelti poznati u istoriji kao krvolo an i ne tako pitom narod. ak je i veliki ekspir pominje u svojim uvenim dramama Romeo i Julija i Antonije i Kleopatra. dok se kod Frejzera nailazi na podatak o konzumaciji hrastovog li a. Asasini. Plinije Stariji samo pominje konopljino ulje. Ovi podaci zvu e udno. Hiljadu i jedna no i Budine trepavice Pokret asasina osnovao je Persijanac po imenu Hasan al-Sabah krajem XI veka i prvobitno ga zamislio kao udru enje odanih.

kako to navodi ve ina hroni ara. razdraganosti i ludosti. da li je ha i samo davao dodatnu stimulaciju prilikom borbi. ili kroz pi e. koji je putuju i tuda 1271/72. pokretu asasina naj e i udarac zadali su Mongoli godine 1260. dovodi do uzbu enja. pi e spravljeno od konopljinog ulja. asasini su krenuli u rat protiv krsta a. U vreme naj e ih borbi protiv hri ana. Po to su prilikom iskorenjivanja ove sekte Sirijci i Mongoli spalili i njihove knjige i druge zapise. on e re i nekome od ove mlade i: "idi i ubij tog i tog. ija je konzumacija zabranjena. koji imaju ose aj za vojevanje.000 ljudi. Kao fanati ni islamisti. Posle smrti Hasana al-Sabaha. Podatak o konzumiranju ha i a dolazi od Marka Pola. On navodi da uzimanje ha i a. Niko se nije zapitao ta je jedan asasin radio kada nije bio pod uticajem narkotika. a ne ve itu i slepu odanost. potvrdu iroke upotrebe ha i a u islamskim zemljama nalazimo i u legendarnom bajkovitom spisu Hiljadu i jedna no . kojima je posebno omra en bio tada nji asasinski vo a Ra id Din Sinan. svako saznavao koje ga du nosti o ekuju.ubistava doprineli njegovim li nim ambicijama. Kada se znatno kasnije oni probude. kada Stari ovek odlu i da ubije nekog princa. bilo jedenjem.. gde je verno prikazana pri a o dva oveka koji va u ha i . . Konoplja i ha i .. koji je kod hri anskih hroni ara ostao upam en po nadimku Starac sa planine. godine.. njegovi naslednici napravili su kompleksnije i vr e ustrojstvo organizacije. prepune vizija. a kada se vrati . asasini su brojali armiju od preko 50. opisao proces inicijacije mladi a u asasine: . prvo im davaju i pi e.. On (misli se na Starog oveka. koji precizno opisuje uzgoj i kori enje konoplje kod muslimanskih lekara i fakira. dok su 1272. u itelja) dr i veliki broj mlade i iz cele zemlje. putopisca i botani ara. dovoljno jaka da se odupre celome svetu i ne postoji drugi na in da se unutra u e. Na kraju. odre eni napitak od koga se pada u duboki san. moji e te An eli odvesti u Raj". vo e Asasina jo vi e se vezuju za Islam i kroz fanati ne pri e o ivotu proroka i muslimanskih junaka ohrabruju svoje pristalice da se ne pla e nikoga i ni ega. Ipak. pored konzumiranja ha i a. gde je kroz neku vrstu inicijacijskog ina. Onda ih On uvodi u njegovu ba tu. gde je kori enje indijske konoplje (od koje se dobija ha i . ele i to ja u disciplinu. odnosno. koje je ak 3-4 puta ja e od ha i a. Marko Polo pominje odre eni napitak. najverovatnije je i prvo svedo anstvo o kori enju droga i opijata u manipulativne svrhe velikih grupa ljudi. koji je najverovatnije bio bhanga. te cene da su u Raju. zateknu sebe na mestu toliko divnom. sa kojim je trebalo izvr iti "prefinjene i umetni ke" atentate. to mo da stvara donekle la nu sliku. podatke o njima dobijamo samo od njihovih protivnika. odnosno vakanjem. tako da proizvodi jake ekstati ke do ivljaje.. o emu svedo e i spisi Ibin Baitara. definitivno zatrti od nekog sirijskog sultana.. a od meksi ke .. godina 12 do 20. bili su intenzivno kori eni u muslimanskim zemljama. Kao to vidimo. Vrhunac obuke potencijalnog asasina bilo je rukovanje no em. U svom igrali tu. odnosno bhange. za razliku od alkohola..marihuana) dozvoljeno. I. godine. Odgovor na to mo emo prona i u samom islamu. te prvo ubistvo koje se pripisuje Asasinima datira iz 1092. postoji tvr ava na ulasku u Vrt. Primer asasina.

da psihoaktivnim derivatima.. "koji pu e konoplju. a u Letoniji i Ukrajini. konoplja i mandragora U srednjovekovnoj Evropi. Egip ani su koristili kat kako bi izazvali apoteozu. dok pored ha i a. Ontariju nekoliko lula koje datiraju iz ali je verovatno da su persijska plemena pored vremena pre dolaska Evropljana. jede se ka a od konoplje. iz kojih se potom sakuplja bela te nost. Indijski sve tenici su uzimanjem opojnih supstanci poku avali dosti i nirvanu i uzdi i se iznad smrti. Konoplja je kori ena u vidu ulja. u ostacima smole koje je bilo glavni sastojak ritualnog pi a bhange. odnosno. Sloveni. Ova velikim prostranstvima Evrope i Azije od davnina hemijsko-arheolo ka istra ivanja. koju i uzgajaju.Svoj proizvod. koja se na vazduhu pretvara u smolu bogatu koji je u svojim opisima naveo i to. konoplje. nego u organizovanim plemenskim ritualima..000 godina pre nove ere. usko povezanih sa konzumacijom pe uraka. verovatno je da se hrana spravljana sa konopljom konzumirala iz pukog siroma tva. aj ili li e kata poseduje jake hemijske ameri ki supstance koje izazivaju raznolike halucinacije. Hemijskim analizama. On se dobija zasecanjem nedozrelih potvr uju i navode aka Kartijea. Jedna indijska legenda nastanak opijuma vezuje za mak. Pored konoplje. razna arhajska plemena ra irena na THC-9 (tetrahidrokanabinol).n. afri ki narodi koriste i biljku kat (Catha edulis) koju va u. konoplje. prvog evropskog istra iva a Kanade.e. po to ih je upkao da ga san ne bi savladao. gde se naziva i carsko seme. uzdigli se iz ljudskog u bo je. Evropski putopisci opisuju neka afri ka plemena iz oblasti reke Kongo. koriste opijum. . tablicama opisali proces dobijanja opijuma iz maka jo 4. po to su ma ijski letovi i uspenja na nebo najva niji oblici narodnih verovanja ovih naroda. esto i lako uzgajana biljka. deo su magijskih rituala budizma i hinduizma. u lulama dugim i po itav metar". od psihoaktivnih biljaka tako e koriste Da li ste se ikada zapitali ta su mandragoru. postoji i osnovni alkaloid konoplje Pored konoplje. te se irom Evrope pominju razne ka e ili supe od konoplje. Indijanci pu ili u uvenoj Luli mira? Arheolog Bil Ficd erald otkrio je Prvo pominjanje konoplje na teritoriji Iranske visije prilikom arheolo kih iskopavanja u poti e iz VI veka p. aura maka. kao to je to danas slu aj sa zabitim krajevima Indije. cvetovi i seme konoplje su kori eni kao lek i kao dodatak jelima. te se navodi da je biljka pre kori ena individualno. koji je pak nastao na mestu gde su Budine trepavice pale. Ipak. mandragore. pored nikotina. Ta letenja kao ptica i trenutno prela enje velikih rastojanja. U Poljskoj i Litvaniji konzumira se prilikom Bo i a supa od konoplje. utvr eno je da odnosno opijuma. Sumeri su na glinenim stanovni tvo gaji i koristi konoplju. tako e ritualno. jo od ranije poznavale upotrebu maka. konoplja je svoje mesto prona la i u ishrani. listovi. arapski trgovci su prodavali stanovnicima zapadne Afrike i Madagaskara. opijuma. Zanimljivo je da su Arapi zabranjivali upotrebu ove afri ke biljke.

kaktus iz koga se dobija meskalin. On nije samo lekar. u ovim kulturama ra ireno je verovanje da se aman (kurandero) mo e pretvoriti u ivotinje. ali i jak intoksikant.Veliki je broj arheolo kih dokaza o kori enju jakih halucinogena kod andskih kultura. kao i pe urka Agaricus muscaricus. eha. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara!) konopljinog ulja. Ne to docnije. Ko je imao priliku da pro ita izuzetni roman Karlosa Fuentesa Terra Nostra. te se ovde prime uje kosa sa injena od zmija i pand e i o njaci jaguara. sukobljava dobro sa lo im. mogao je i u ovom literarnom delu prona i izvanredne opise mandragore i njenog dejstva. na teritoriji Balkana poznato je da su ene svoju decu uspavljivale ajem od maka. telepatske sindrome. upravlja vremenom. kao i sredstvo protiv krvarenja. Mnogi srednjovekovni komplikovani medicinski preparati sadr e seme konoplje. Tako e.zeljaste biljke sa korenom nalik na figuru oveka. dok su neki lekari preporu ivali konoplju i protiv bolova. tuma i snove i vizije. Koren je otrovan. Rusa. poznato je kori enje mandragore . Postoje neki nesigurni podaci da Sloveni jo od davnina koriste konoplju. isto kao i kod Germana. u XVII veku. odnosno kao koagulator. kako dr i San Pedro.. pa ak i Srba. . u jednoj knjizi o biljkama. putovanja kroz prostor i vreme. Ipak. konoplja se pominje kao lek za grudobolju. sr ane i crevne probleme. a kao jak halucinogenik izaziva vizije "paralelnog sveta". koja je oduvek kori ena pri vra anju i narodnom lekarstvu.. Iz XIV veka datira zapis iz baptisti ke bolnice Sv. Kod Slovena. kada su iveli blizu nomadskih stepskih plemena bili upoznati sa gajenjem i konzumiranjem konoplje. Verovatno je da su Sloveni u prapostojbini. Meskalin je naj e e uziman u te nom stanju i kori en je prilikom razli itih rituala. Na ovoj predstavi vidimo amana nekog manjeg andskog plemena (Inke su nastale tek kasnije). ali se zapa a konstantno prisustvo u folkloru raznih slovenskih plemena . ve posreduje izme u ljudi i bogova.. Tradicionalno.Poljaka. brani celo pleme.. gleda u budu nost. ne nalazimo istorijske ili arheolo ke podatke.

u kojima je sadr aj psihoaktivnih supstanci znatno manji. Prilikom posebnih rituala. . te je jedina razlika u odnosu na San Pedro ta. torbi ili delova ode e. tako i ljudske psihe i pona anja. te su ve i kaktusi me u indijancima nazivani "bo jim". a postoje i odre ene neuobi ajene predstave. amani nekih plemena svoje vizije prenosili su u obliku ru no tkanih ilima. svetim ljudima i ve ticama u tuma enju. dok je najverovatnije bio i prodavan severnim plemenima.Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) tako e je kaktus koji sadr i halucenogene supstance. ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva. Mo e se primetiti da tokom istorije niko konoplju ne pu i. pa su srednjeameri ka plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu. kako prirode. narkotici su milenijumima pomagali vra evima. Nova "inkvizicija" i moderni rat protiv droge Kori eni mahom pri obredima i ritualnim radnjama. Pored halucinogenih alkaloida hordenina i tiramina. Treba zapaziti zanimljiv kolorit ovih rukotvorina. Ceo ritual je posve en komuniciranju sa bogovima i re avanju odre enih plemenskih problema. to je neuporedivo manji i to raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD. ije predstave vidimo na slici. Pejot se koristio pome an sa nekim te nostima. gde zbog hladnije klime nije mogao uspevati. po to su sve boje izrazito jake. Pejot je snagu svojih halucinogenih tvari pove avao sa godinama svog rasta. poput sunca sa zelenim kapljicama. Veruje se da je pejot kod ovih plemena kori en jo od praistorije. ali na sasvim druga iji na in i potpuno drugim povodom nego ranije. ili putem vakanja osu enih delova. Ve ina prirodnih narkotika i danas se upotrebljava.

. paranoju. depresiju. mores. pa se u Indiji jasno razlikuju " isti" amanski trans i amansko pijanstvo. Danas. hormonske poreme aje. godine arheologije Beograd Napomena (za sve one kojima droge ipak deluju primamljivo) Kori enje narkotika. probleme rada . ali npr. ali to sve nije predmet ovog rada. fantaziranja i predstave koje dovode do divinizacije nekog drugog.daleke prete e impresionizma. po to navodi ljude na iskrivljene slike. sredinom XIX veka pesnici. Po etkom XX veka. poba aj. heroin i kokain bili su medicinski zvani no (!) priznati medikamenti. Bez intezivnog kori enja konoplje. O. inkvizitori sa teritorije Srednje Amerike pominju pejot kao biljku suprotnu istoti i iskrenosti Katoli ke crkve i optu uju je da je pod kontolom samog avola. Kastaneda ne bi iznedrio Orlov dar. naredio je paljenje svih polja konoplje. te ovo kori enje dovodi i do opadanja amanske tehnike. Ma koliko dugo ljudi koriste opijate. te su emirovim zakonom svi korisnici ha i a trebali biti ka njeni va enjem zuba. Vojislav Filipovi student 4. hap enje i zatvaranje ljudi koji je koriste. ra anje nakaznog potomstva. tahikardije i infarkte).. Bez meskalina. sr ane probleme ("preskakanja". Izvesni emir ejkuni iz Arabije. Ipak. isprobao dejstvo jedne sna no halucinogene droge.osim mo da na ih Vin anaca. Skiti su je inhalirali. broj korisnika se pove avao u periodu od 15 narednih godina. moramo se podsetiti da bi bez njih svetska umetnost bila siroma nija za neka izuzetna dela. uz dozvolu i kontrolu lekara. slikari i umetnici osnovali Klub ljubitelja ha i a. ak postoji i potvr ena pri a o Ajn tajnu. koji je. izofreniju. u okvirima globalne civilizacije.. ma koliko i ta imali protiv narkotika. Arapi vakali i pili. tempora.. Uz sve napore i veliki broj ka njavanih narkomana. na kraju XIV veka. Indusi tako e pili.. ubila ke i samoubila ke nagone. mo e izazvati: halucinacije. toliko vremena i postoje druga mi ljenja. Bodler verovatno ne bi pisao (barem ne u takvom obliku) svoju poeziju. a samim tim i do povezivanja amana sa avolom. kori enje droga i narkomanija socijalno su neprihvatiljivi. Kraj istog veka svet je do ekao uz globalne fenomene i probleme "crnih" finansijskih giganata. odnosno protivnici konzumiranja narkotika. o. Delakroa nacrtao svoja dela . izme u ostalog. Na nekoliko mesta u istoriji nailazimo na primer demonizovanja narkotika. Neki hinduisti ki sve tenici koriste narkotike kao zamenu za izvorni trans. Haksli Vrata percepcije. u Parizu su. Mo da ova teza zvu i paradoksalno. Godine 1620. narko-kartela i izrazito ra irene narkomanije. Postoje brojni i ubedljivi razlozi za ovu proskribovanost.. neki ak i jeli.

obi aj da se ovek kupa svaki dan ustalio se tek tokom I veka pre nove ere. Preporu ene Web stranice: http://eleusis. 1990. et al.org/inglese. Me utim. Beograd: Prosveta. Morgan.yu http://www. Sremski Karlovci: Izdava ka knji arnica Zorana Stojanovi a.lycaeum.muscaria.mup. muzeje.lice. Bile su to terme . Beograd: BABUN. pod uticajem helenisti ke civilizacije. U toj se odaji nalazio i sud za vr enje nu de i tek kasnije je klozet (latrina) odvojen od kupatila. vrtove. Elijade. K. D . pored toplih i hladnih kupatila. amanizam i arhajske tehnike ekstaze.com/backissues http://www. i gimnasti ke dvorane.net http://www2. ruke i noge. Terme se smatraju u potpunosti rimskom tekovinom i od vremena Carstva igraju veoma va nu ulogu u ivotu Rimljana. Carske terme esto su u jednom kompleksu imale. D . restorane i trgovine. Za to je kori ena jedna.erowid. i .gov.maps. 1992.shtml http://www. Istorija (Preveo Milan Arseni ). odaja koja se nalazila u blizini kuhinje (lavatrina). du evne bolesti.org http://www. Beograd: Alfa i Dragani . H.luksuzna javna kupatila u kojima pristup nikome nije bio ograni en. Ostalih dana prali su samo delove tela koji se najvi e prljaju .org/plants/peyote/peyote_culture1. L.org/mycoth/ http://www. I.cannabisculture. 1988.namyco. 1996. Frejzer. tuberkulozu. .gol.mescaline. M.com http://www.smrt. Herodot.sr.unutra njih organa. Vol. epilepsiju. mo dane poreme aje.. U ranijim periodima Rimljani su se temeljno prali samo jednom nedeljno.. Novi Sad: Matica srpska. u kojoj je topla voda bila pri ruci.peyote.peyote. Preporu ena literatura: y y y y y y Blum.Bass Inc. San Francisco: Jossey . 1969. Drevno dru tvo. Zlatna grana (prou avanje magije i religije). H. Society and Drugs.smisao ivota Rimljana U rimskom dru tvu postojalo je mesto na kome je i enama i mu karcima podjednako bilo omogu eno da se bave svojim telom i da ga neguju. biblioteke. esto mra na.com http://www.html http://www.com/huxley. rak plu a i drugih organa.html Terme .htm http://www. komu. 1981.com/users/joewein/hempjpn. R. Re . Re nik svetih i magijskih biljaka.

na primer. bilo je oko 850 javnih i privatnih kupatila. raznobojnim podnim mozaicima. godine. u ivopisnim predelima u kojima su bogata i imali svoje seoske vile (villa rustica).Karakaline terme bile su jedne od najve ih kupatila celog rimskog carstva. U jednom trenutku mogle su da prime i do 1000 kupa a. bogato opremljenom bibliotekom. stadionima i vrtovima. Najpoznatije i najve e terme izgra ene su za vlade rimskih careva Nerona (54-68). postojala su i privatna kupatila (balneum ili balineum). Ove terme predstavljale su grad za sebe. predstavljale su izuzetno prijatna mesta za odmor. Dioklecijana (284-305) i Konstantina (306-337). Karakale (197-217). rasko no dekorisan mermernim skulpturama. Iako nisu bile tako rasko no opremljene i dekorisane. Domicijana (81-96). Ovde vidimo njihov presek idealne rekonstrukcije. U samom Rimu. . vrtovima sa cvetnim rundelama. i 217. senovitim mestima za odmor. Pored ovih rasko nih javnih termi. osim kompleksa zgrada. izgra ene izme u 211. freskama. Na prostoru od 14 hektara. koja su esto gra ena van grada. Najsavr enije i najve e svakako su Karakaline terme u Rimu. nalazile su se i prostrane slobodne povr ine ispunjene tremovima.

foajea. u u em smislu. Prostorije su grejane tako to je topao vazduh cirkulisao kroz specijalne obloge u zidovima i kroz upljine u podovima.odeljenja sa zagrejanim vazduhom (tepidarium) .kupatila sa hladnom vodom (frigidarium) .Rekonstrukcija unutra njosti Karakalinih termi. Zagrevanje vode i prostorija u termama vr eno je specijalnim sistemom zagrevanja (hipokaust).svla ionice (apoditerium) . Zagrejani vazduh dovo en je kanalima koji prolaze kroz zidove do odre enih mesta u bazenima i zagrevao vodu.odeljenja za masa u (unctorium).odeljenja za komunikaciju (vestibil. sastojale su se iz slede ih grupa prostorija: .kupatila sa vru om vodom (caldarium) . dvorane za odmor) .odeljenja za ostavljanje ode e . Rimske terme. .

obla io bi kratku tuniku i odlazio u ve baonicu. a cena je bila minimalna pa su terme bile svima dostupne. Posle ve banja. Ako bi eleo da malo ve ba pre kupanja.frigidarium. kupa bi ulazio u svla ionicu. a zatim u bazen sa hladnom vodom . Samo kupanje bilo je dug i slo en postupak koji se obavljao grupno. Kada bi platio ulaz.Presek prostorije koja je zagrevana pomo u hipokausta. tako da su ih nazivali i vilama plebsa. Iz njega bi se vra ao u prostoriju sa mlakim vazduhom. kupa bi odlazio u prostoriju sa mlakim vazduhom tepidarium gde je telo privikavao na toplotu. Izgled strugalice za . Odatle bi odlazio u kupatilo sa vru om vodom caldarium.

kobasi ara. Osim prilikom kupanja u javnim kupatilima. pi u i o umetnosti medicine. gde se posle ve banja njima uklanjao znoj i pra ina sa tela. ene su za tu priliku nosile neku vrstu kostima iz dva dela. nastaje zvi duk i o tro disanje. za skidanje naslaga prljav tine sa ko e kori ene su specijalne strugalice. Ovim pronalaskom izbegnute su neprijatne posledice struganja tela. Za ini sve to jo i ljudima koji bu no ska u u bazen dok voda prska na sve strane. A zamisli sad stvarno o tri i opori glas berbera . Dok oni koji se bave sportom ve baju i rade sa kuglama. a ona daje razli it zvuk prema tome da li je udarac zadan pljo timice ili savijenih prstiju. strigili (strigilis). dok se kupa. sem kad briju ljude ispod pazuha te ih tako izazivaju da umesto njih vi u. koji odjednom glasno viknu. strigili su se koristili i u palestrama. rimske zamene za dana nji sapun. Pojava sapuna vezuje se tek za Gale i Germane. Svi ovi predmeti no eni su zajedno na jednom dr a u . u iva u svom glasu. Dva ili vi e strigila no ena su u kompletu sa posudom za ulje (ampulla olearia). Ali svi ti ljudi imaju bar normalan glas. .Nakon toga sledila je masa a. Telo je mazano raznim eteri nim uljima koja imaju i relaksaciono dejstvo. preporu uje onima koji se kupaju da prvo idu u umereno zagrejanu prostoriju. prodavaca pa teta i svih mogu ih ljudi koji nude svoju robu karakteristi nim izvikivanjem". Poznato je pismo rimskog filozofa Seneke (I vek nove ere) u kome nam on do arava bu nu i punu ivota atmosferu koja vlada u termama: ". koje je dovodilo do stvaranja krasta na telu. Postoje jo razli iti uzvici poslasti ara. Zatim se trebalo ponovo preznojiti da bi se izbegla prehlada. Posle jakog preznojavanja u ovoj prostoriji. Kada ima nekog ko je lenjivac ili nekog kome je dovoljno jeftina masa a. Zamisli sve mogu e vrste glasova .. Celsus. A ako uz to nai e neki igra lopte koji po ne da broji udarce dolazi svemu kraj! Dodaj jo tome sva alicu ili lopova uhva enog na delu ili oveka koji. ujem stenjanje.. a svaki put kad ponovo hvataju vazduh. anti ki pisac iz I veka nove ere. koja je mogla biti kru nog ili polukru nog oblika.ve alici.. trebalo je da se poliva vru om. kako nam to pokazuje mozaik otkriven na Pjaci Armerini ili figurina Venere u kupa em kostimu. ko u... ujem udarac ruke o ramena. koji su se izra ivali od bronze ili gvo a. dok ula u sve napore ili se pak prave da to ine. tzv. Tako blago preznojeni trebalo je da se nama u uljem i da pre u u prostoriju sa vru im vazduhom. a nikada ne ute. toplom i hladnom vodom naizmeni no. Kako sapun u dana njem smislu re i nije bio poznat. sun erom (spongia) i bronzanom ka ikom za polivanje (simpulum). a zatim ostru e strigilom.. a slu ila je za no enje i ka enje ovog toaletnog pribora o zid kupatila.

odnosno frizerke (ornator ili ornatrix). a kasnije i tokom no i. tako da je svako mogao. muzeja. Pesak se zagrevao sistemom hipokausta koji se nalazio ispod poda. Frizeraj pre svega Pre nego to bi svom licu pomo u minke dala eljeni izgled. Uklju ivanje biblioteka. Po kori enju tople sumporne pare bila su poznata kupatila u gradovima Baje i Pokuolija (Italija). enama su na raspolaganju bili frizeri. Me utim. kao i sportskih terena. prona ena na nekropoli anti ke Duklje. dvorana za diskusije ili javna itanja. trgovina i restorana. Osim ovih. Rimljanka je dosta vremena morala da posveti sre ivanju svoje frizure. gra ani su potom mogli da nastave sa svojim svakodnevnim du nostima. o emu svedo e brojne kerami ke lampe otkrivene u pompejanskim kupatilima. Postojala . u inilo je da su terme postale veoma popularna mesta za okupljanje. prema potrebi. koji je esto bio daleko od stvarnog. isti i relaksirani. To je bila jedna kru na dvorana sa bazenom u sredini u koji se ulazilo stepenicama. gra ena su kupatila koja su kori ena za le enje. odnosno otklanjanje odre enih fizi kih tegoba. U po etku terme su bile otvorene samo preko dana. terme nisu re avale samo osnovne potrebe higijene ve su bile sastavni deo novog na ina ivota koji je vodio ra una i o ostalim potrebama oveka.Ve alica sa oka enim toaletnim priborom. da izabere visinu peska u kome e le ati. u oblastima bogatim jodnim i sumpornim mineralnim vodama. postojali su i frizeri koji su imali svoje salone u kojima su mu terije morale da podnose svakojake neprijatnosti ukoliko su elele modernu frizuru. gde su bolesnici dolazili da le e reumatizam i artritis. U Hadrijanovoj vili u Tivoliju postoji odeljenje koje je slu ilo za pe ana kupanja (heliocaminus). Osim onih koji su kao robovi bili u slu bi svojih gospodarica. peskom u kome se nalaze sastojci gvo a ili toplim blatom.

dok su ostali pose ivali . Muke po berberima Mu karci su imali manje muka sa frizurama.. Kosa je bila skupljena na potiljku i pri vr ena trakama i iglama . uz poneku ukrasnu iglu ili dijademu. opet u modu ulaze jednostavnije frizure. Nakon perioda ekstravagancije. igle i cvetovi. Na po etku perioda Carstva. kosa jednostavno prikupljena u vertikalnu pun u i kru na pun a na potiljku koja se stavljala u mre icu za kosu i uz koju su obi no i li uvojci slo eni visoko iznad ela. Tokom perioda Republike (IV . njegova sestra. Igle. uokviruju i ga pokojim uvojkom ili je kosa bila skupljena u pun u ili pletenice uzdignute na elu.". Oni bogatiji imali su svoje li ne berberine u ku ama. bronzane ili ko tane. Pogledajte je spreda i vide ete Andromahu iz vremena heroja. a dijademe. Tako Juvenal opisuje jednu damu re ima: ". provodili su kod svog berberina (tonsor). inili su ih jo upadljivijim. koji im je brijao ili skra ivao bradu i ure ivao kosu. u modi je bila vrlo jednostavna i skladna frizura: razdeljak na sredini glave delio je kosu koja je padala simetri no oko lica. koje su ukra ene na oba kraja. Od kraja II i tokom III veka otmeno je bilo da se lice uokviri blago zatalasanom kosom skupljenom u pun u na potiljku ili u pletenicu koja se u obliku dijademe obavija oko glave. pojedina ni ili upleteni u vence. slu ile su za pri vr ivanje ovih umetaka.su tri osnovna tipa frizure: slobodno pu tena kosa sa vise im loknama. Jedini znak koketnosti bili su sitni pramenovi kose koji su blago padali na elo. deo po deo. Te frizure su bile glomazne. na prelazu iz stare u novu eru. Jednostavne frizure tokom vremena zamenjuju sve slo enije kreacije za ije modelovanje se koriste i umetci od ve ta ke kose.ukosnicama ili je bila upletena u kiku od koje se pravila pun a na temenu. Zlatna dijadema. Njih su prihvatale uglavnom matrone na carskom dvoru. kako su to esto nosile Livija.I vek pre nove ere) frizure su bile jednostavne. supruga imperatora Avgusta i Oktavija. a pravljene su za zvani ne i sve ane prilike. esto i dva puta ve e od glave. Kovrd e je podizala visoko. ali s le a to je potpuno druga osoba .. Najve i deo vremena koje su posve ivali ulep avanju..

ve je nova brada izrasla". Prilikom brijanja kori eni su gvozdeni ili bronzani brija i (novacula) koji su o treni kamenim brusevima. Naravno. govori podatak da su.niko se nije brijao sam. Kako su u berbernicama provodili dosta vremena. no ene su i ma tovitije frizure.berbernice (tonstrina). Koliki zna aj su Rimljani pridavali brijanju. na injene od redova uvojaka raspore enih na razne na ine tako da uokviruju lice. a u sredini je majstor. Oni najsiroma niji. Sam postupak brijanja bio je dug i neprijatan: ko a je kva ena samo vodom. Postojala su dva osnovna tipa: brija i sa vrstom. te no u spravljenom od br ljana. u ima i vratu. U jednoj tipi noj rimskoj berbernici postojale su klupe sme etene uz zidove. U berberski tretman ulazilo je i brijanje. Po zidovima su bila oka ena ogledala. na kojima su sedele mu terije ekaju i na svoj red. i anje se obavljalo makazama (forfex ili forpex) koje se sastoje od para se iva spojenih na zglob. fiksiranom dr kom i brija i na rasklapanje. a da bi se ispravili ti nedostaci kosa je kovrd ana gvozdenom ipkom u metalnoj ko uljici. tako da je brijanje bilo veoma bolno. uz svog pomo nika ili u enika. mladi ima prire ivali verske ceremonije sa gozbama za porodi ne prijatelje. Tipi an i najjednostavniji oblik mu ke frizure bio je a la Titus. ulep avao mu teriju koja je sedela na klupici. trljali ih smesom napravljenom od bele vinove loze. putem arnira ili jednostavnim lu nim mehanizmom. koja je zagrevana u aru. koristili su usluge berberina na otvorenom prostoru. prilikom prvog skidanja brade. Da bi izbegli bolna i dugotrajna brijanja. Mu terije su ironi no prime ivale da "dok berberin pre e celo lice. za Rimljane su ova mesta postala sastajali ta na kojima su se razmenjivala mi ljenja i novosti. Za zaustavljanje krvarenja kori en je smotuljak paukove mre e koja se umo i u ulje i sir e. odnosno skra ivanje i oblikovanje brade. Frizura a la Titus. U svakom slu aju. i anje takvim makazama bilo je dosta neujedna eno. pojedini mu karci su maljava mesta premazivali ve pomenutim dropaksom. sa estim posekotinama i krvarenjima. a ponekad se sklopio i poneki posli . jedno je sigurno . ogovaralo se. kao i robovi. Takav tretman imali su i mu karci sa prore enom kosom da bi je u inili bujnijom. ili su ih mazali krvlju . Kosa je e ljana od jedne centralne ta ke prema elu.

za izlazak. kao i mu karci. bora ili o iljaka kori eni su mali krugovi od tkanine zvane "mese ev sjaj". sa prslu i em ili korsetom ispod. koji su lepljeni na ta mesta na licu. Carstvo propalo zbog modnih kaprica ene su. Nosile su neku vrstu spava ice jednostavne duge haljine. Rimljanka je skidala no nu ode u i birala dnevnu. po to bi se umila. Ona se sastojala od dva pravougaona par eta tkanine. Koliko su te ko Rimljani podnosili sporost i nespretnost berberina pokazuje i injenica da su po etkom II veka mu karci rado prihvatili novu modu . izra ivana je od lana ili vune. kopiraju i imperatora Hadrijana (117-138) koji je pustio kovrd avu bradu da bi pokrio o iljke na licu. Spava ica je bila izra ivana od lana ili vune i obi no je bila finija i tanja od mu ke. . Glavni deo enske garderobe bila je tunika (tunica) koja se od mu ke razlikovala samo po du ini. ene su preko tunike nosile dugu i bogato nabranu haljinu koja je dopirala do lanaka (stola).no enje brade. Me utim. a ona je obavezno morala da se uklopi sa bojom minke i nakitom koji e za tu priliku staviti. uzanu u struku i po rubu ukra enu purpurnom trakom. pri vr ena za krajeve i ramena tako da se obrazuju kratki rukavi.slepog mi a. Za pokrivanje ogrubelih mesta na licu. Kao i spava ica. verovatno spavale u donjem ve u. Izgled tipi nih rimskih bradatih mu karaca sa po etka II veka. sredila frizuru i na minkala.

pa se tako u doba Carstva stole izra uju i od indijskog pamuka ili kineske svile. Kako je mo Rima rasla.. esto i po vi e komada. Da bi udovoljili eljama svojih supruga i ljubavnica. Na rukama su im zveckale narukvice. . rob ju je zaklanjao suncobranom osim ukoliko dan nije bio vetrovit. kako po obliku tako i po materijalu. est ukrasni detalj bio je i lan i oko lanka noge. zadovoljavale su se sli nim modelima izra enim u bronzi sa umetcima od poludragog kamenja ili staklene paste. matrona je nosila sa sobom i etvrtastu maramu od purpurne ili plave tkanine ukra ene resama (rica) kojom je pokrivala glavu. imu ni Rimljani su bili prinu eni da odvajaju znatna sredstva za zadovoljenje njihovih prohteva.. Rimske ene su obo avale nakit. min u e su bile obavezne. Ako je trebalo da prisustvuje prino enju rtve ili nekoj verskoj sve anosti. Nakit je bio veoma raznovrstan.Rimska ena sa ogrta em. Prilikom izlazaka ene su preko stole prebacivale dugi al ili ogrta (palla) koji se obavijao oko tela i iji je jedan kraj mogao da se prebaci preko glave. Napolju. kao i ogrlica. Gospo e koje nisu sebi mogle da priu te zlato. Ni svila nije dovoljna. Za sun anih dana Rimljanka bi uzimala lepezu od paunovog perja pre no to stupi u nosiljku. Tokom perioda Republike ove haljine su pravljene od vune. Kosu su ukra avale dijademama i ukrasnim iglama. srebro i drago kamenje. Nosile su ih koliko god ih je moglo stati na prste. O skupocenosti ovih tkanina svedo i podatak da je kilogram svile vredeo koliko i kilogram zlata. sve vi e su se koristile skupocene tkanine. a naro ito su volele prstenje.

ukr tao spreda i u struku bio stegnut pojasom. Vrsta materijala. ali i zbog svoje neudobnosti. koja je pojasom mogla biti stegnuta oko struka i na taj na in skra ena do eljene du ine. a ina e je dopirala do listova nogu. Zbog toga. iji se jedan kraj mogao prebaciti preko ramena. za javne izlaske mu karac je prebacivao preko nje togu (toga).Nakit rimskih imu nih ena. S druge strane. ona je postajala rasko nija dodavanjem raznih ukrasa i vezova. a naro ito boja toge. To je omogu avalo da toga lepo pada stvaraju i skladne nabore i ostavljaju i slobodnom samo desnu ruku. Kico i i u miru i ratu Rimljanin u togi. na sve anoj ceremoniji. Mu ka garderoba je bila ne to jednostavnija. Togu obrubljenu irokom crvenom trakom (toga praetexta) nosili su slobodni mladi i sve do esnaeste godine ivota. Obla enje toge bilo je dosta komplikovano. koji se obavijao oko ramena. tokom poznog perioda Carstva ograni ene su prilike u kojima je no ena. dobijali sasvim belu togu. a njen kroj menjan. bez ukrasa (toga pura ili toga virilis). ija se irina menjala prema modi. smanjivana joj je irina. . mu ka garderoba podrazumevala je i jedno pripijeno. u po etku vunene a kasnije i lanene. a du ina je iznosila tri visine onoga ko je nosi. Osim ove svakodnevne ode e. esto su otkrivali dru tveni status onoga ko je nosi. bogato ukra eno odelo (synthesis). koje se obla ilo prilikom sve nih gozbi. Ovaj deo ode e bio je napravljen od elipsoidnog komada tkanine. Osim tunike. tj. U tom periodu togu veoma esto zamenjuje neka vrsta irokog ala (pallium). Tada bi.

odnosno crveno-bele boje (paludamentum). a koje su esto imale i stale ko obele je. ono je veoma esto slu ilo i u poslovne svrhe . A ta su obuvali? Obu a se tokom vremena najmanje menjala i nije bila podlo na modnim trendovima.umesto pe ata za overu dokumenata. srebrno ili bronzano. Za vreme vojnih ve bi i ratova. Oficiri su mogli da nose ogrta e ivih boja. Izra ivan je od etvrtastog komada tkanine i pri vr ivao se za dva kraja na grudima ili na jednom ramenu. koji je obi no imao i kapulja u (paenula) i koji je bio mnogo udobniji i prakti niji. . kojima su pri vr ivali svoje toge. Vojskovo a je imao pravo da nosi i specijanu vrstu nabranog ogrta a. Preko tunike no en je vojni ki ogrta (sagum). crvene ili bele. Zlatno.Tokom hladnih perioda Rimljani su preko toge nosili kratak ogrta od tamne vunene tkanine (lacerna). Za putovanja je kori ena druga vrsta ogrta a. ali je crveni bio rezervisan za vojskovo e. uz koji je i la kapulja a (cucullus). Veli ina i boja saguma zavisila je od vojni kog ranga. Jedini vid ekstravagancije koju su izra avali oni sa dubljim d epom prilikom njenog naru ivanja kod obu ara (calceolarius) ticala se na ina dekoracije i vrste i kvaliteta materijala od kojeg je izra ena. neke vrste zihernadli. mu ka ode a je bila jednostavnija. koji je dopu tao najve u slobodu pokreta. Ni mu karci u anti kom Rimu nisu bili imuni na nakit. Rimski vojskovo a u tradicionalnoj ode i. omiljeni deo nakita je bilo prstenje. Osim fibula.

a bile su ukra ene u visini lanaka polumesecom od srebra ili slonova e (calcei mullei i calcei sanatorii). Ukra ene izmice ponekad su nosili i mu karci. a ponekad i ukra ene biserima i dragim kamenjem. pa i bele (calcei muliebris). Druga vrsta plitkih izama. imala je karakteristi an visok drveni on za koji je bilo pri vr eno plitko lice od ko e ili neke tkanine. Rimljani su sa sobom nosili sandale jer je bilo nepristojno da gost u ku i doma ina hoda u obu i kojom se slu i na ulici.Izgled rimskih sandala. Za te prilike kori ene su izmice (calcei). Njih su mogli da koriste visoki dr avni inovnici iz plemi kih porodica. izmice obi nih gra ana bile su mrke ili crne. izmice su bile izri ito zabranjene robovima. enske su obi no bile lak e i pravljene od mek e ko e. To je vrsta izama (cothurni) koja je dopirala do pola noge. Mu ke i enske izmice nisu se mnogo razlikovale po obliku. Postojala je i specifi na obu a koja je no ena u lovu. Udate ene nosile su izmice svetle boje. Zakop avale su se pomo u etiri ko na kai a koji su se obmotavali oko noge. koje su dopirale do listova i imale dva uspravna otvora sa strane. Sandale su no ene po ku i i smatralo se nepristojnim da se obuju za izlazak. Najjednostavnija vrsta obu e (calceamentum) koju su nosili i mu karci i ene u Rimu bile su sandale (soleae). . dok su plemi i mogli da nose izmice crvene boje (calcei patricii i calcei senatorii). Prilikom odlaska u posete. tako e vrsta koturni. Obu a je bila deo garderobe koji je najjasnije mogao da uka e na dru tveni status svoga vlasnika i to kako na in vezivanja tako i dekoracija i boja. koje su se sastojale od ona pri vr enog za nogu ko nim kai i ima koji su se obavijali oko no nog lanka. Jedna vrsta opanaka (carbatina) bila je karakteristi na za provincijsko stanovni tvo.

to je jasna te nja ka zavo enju i preljubi. To su specifi ne izmice (caligae) iji je on oja an o trim metalnim klinovima. Time je isticana namera da se spre i odliv novca iz dr avne blagajne koji je tako odlazio "strancima i neprijateljima". umerenost i. bisera iz Crvenog mora i dragog kamenja iz raznih zemalja. posebnim zakonima poku avala da spre i preterani uvoz luksuznih proizvoda: svile iz Kine. pre svega. "lansirali" svakojake. Tome su se. skupocenih uvoznih tkanina.da sakriju naborano lice i oronulo telo. kako se to danas ka e. parfemima i raznim ukrasima. kao i robovi.37). njihove supruge i k eri. potpomognute pomadama. tako e. rimski gra ani su uvek tro ili veliki deo svog vremena i novca na negu tela. Rim je bio metrolpola u kojoj su se kreirali na in odevanja i minkanja. bez obzira na pridike moralista i tradicionalista. ija je dr avna blagajna bila u velikom manjku zbog preteranog uvoza luksuzne robe. glavni grad najve e imperije Starog sveta i srce anti kog kosmopolitizma. kozmetiku i odevanje. neneru ena prirodnost u izgledu i pona anju prave i trajne vrednosti svakog oveka. a zatvarali stopalo i lanak. Lice ovih izmica bilo je od ko nih kai eva koji su se mre asto vezivali i koji su ostavljali slobodne prste. Poznate su neda e imperatora Tiberija (14 . Po njihovom mi ljenju. kao i na zakone kojima je spre avan uvoz luksuzne robe. a zimi su noge umotavali u ne tavljene ko e ili vunene krpe. neprikladnim. koji su smatrali da su skromnost. I posle Versa ea . po mi ljenju moralista i tradicionalista. kako bi time. Ipak. Obi ni vojnici koristili su poseban oblik obu e. Poseban zna aj imao je carski dvor u kome su imperatori. modne novotarije. Rimska dr ava je esto. parfema i minke sa Istoka. ulep avanje i minkanje su ve tine iluzije i prevare kojima ene ostvaruju jedan jedini cilj . a uporedo i najve i proizvo a luksuznog toaletnog pribora. Samim tim Rim je bio i ogroman potro a luksuznih i egzoti nih kozmeti kih sredstava. prepu tali oni koji su neobuzdani u svemu ili oni koji ho e da istaknu svoju ekonomsku mo . Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: . Prirodno je to je ta pretrana pa nja posve ena luksuzu i modi na rimskom dvoru i me u bogata ima podsticala estoke reakcije moralista i tradicionalista. bio je vi e stole a i najzna ajniji modni centar.Rimski provincijski opanak. esto i krajnje nastrane i dekadentne. zbog finansijskih neda a. nosili su "drvenjake" (sculponeae).Armani Rim. pokazale kako preterano brinu o svom izgledu. Siroma ni stanovnici Rima. Sli no tome. preterana nega tela i ukra avanje mu karaca smatrani su. konkubine i matrone visokog roda. to su bila jasna obele ja najve e moralne degradacije. kao i drugi modni detalji koji su munjevito prihvatani u svim delovima Imperije. ma kom stale u on pripadao.

Herculaneum.html http://www. Dictionaire des antiquités grecques et romains d'apres les textes et les monuments. G. 1983. M. M. E. 1989. Anti ko oru e od gvo a u Srbiji. Romanelli. Strong. 1976. Arheolo ki vestnik XXX. Frizura kroz vekove. 1995. London. Anti ki Rim. Beograd. i Cermanovi -Kuzmanovi .F.html . Beograd. Cagnat. Beograd: Narodna knjiga. Die Römischen Thermen und das Antike Badewasen.vitruvio. A. 1997.J.ch/arc/roman/bathcaracalla. Vajner.html http://www. Nestorovi .artsmia.html http://www.html http://www.vroma. 3.html http://www. i Saglio. Panorama jedne civilizacije. 2000. Jedna grobna celina iz Duklje. Golubovi . 1979. V.org/an_gold. 1981. 1986. I. Vagalinski. ivadinovi -Davidovi . Jedan prilog prou avanju anti kih i aka. 1988. grupa autora. 1952. Walters. F.org/bmagolds. London. Zagreb. Beograd: Filozofski fakultet. J. S. ivot u anti kom svetu. Ljubljana. Roma. R.C.y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y Brodner. Arhitektura starog veka. 1985. 1920. Deiss. i Chapot. A.bluffton. Dular. Obu a iz trikonhalne grobnice iz Viminacijuma. Carcopini. Viminacium 11. Yegül. Daremberg. Strigili ot rimskata epoha ot teritorijata na dene na Blgarija. London. B. Glasnik SAD 13. Rimski medicinski. 1967. 2000. Baths and Bathing in Classical Antiquity. i Brown.htm http://www. Darmstat. D. 1967. A Guide to the Exibition Illustrating Greek and Roman Life. Riha. 1968.com/ArtLex/r/roman. Paris.M. P. 17-25. 1997. Arheolo ki leksikon. i Badcock. Paris. 1970. Preporu ene Web stranice: http://www. Z. L.bg/bulgaria/Places/ancient/romanbaths. Beograd-Ljubljana. 295-299. Rim u razdoblju najvi eg uspona. E. Popovi . Roman crafts. 1988. Palestrina.com/Articles/RomanJewelry/romanjewelry.I. Ru i .artsbma. 280.und Silberschmuch aus dem Antiken Iralien.edu/~sullivanm/bathbaths/bathbaths. August. B. London. These were the Romans. Rimske ko ane igle iz Slovenije. Beograd: Savremena administracija.wednet. Kruni . J.htm http://www.org/~bmcmanus/baths. Jovanovi . D. P. Vranjski glasnik V. Gold. Frankfurt. Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust. Italy's buried Treasure. M.html http://www. Manuel d'archéologique romaine II.kent. J. E. 1929. Beograd: Narodni muzej. 1962. 89. Arheologija 2: Obr. grupa autora. Srejovi . Rimska civilizacija.B. 1993. S. D. Antike Portträts aus Jugoslawien. Tingay.interrinet. Grimal.artlex.12caesars. 1969. New York. Milano-Wien. H. grupa autora. 1887. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza).edu/curriculum/soc_studies/rome/RomanBaths.

mo e biti va no ne samo za ta no hronolo ko opredeljenje mnogih arheolo kih spomenika i nalaza. razvijale se i nestajale na Bliskom Istoku i u Sredozemlju. pribegavale su raznim sredstvima kako bi ga ostvarile. u kojima su uvani retki i egzoti ni parfemi i pomade. ogrlicama i prstenjem. doteruju frizure i kite dijademama. uz pomo dvorkinja i robinja. sledilo je vrlo ovla no umivanje. Po to je frizura doterana. koji su na zidovima palata. moglo se pristupiti kozmeti kom tretmanu i minkanju. slikara i zanatlija. posve ivala se izuzetna pa nja. matrone i dame visokog roda. Stoga prou avanje mode. kao i o etni koj pripadnosti li nosti koja je nosila odre enu no nju. Uporne gimnasti ke ve be i stalna sportska nadmetanja imali su za cilj da se formira skladno mu ko telo po idealima koje prepoznajemo na brojnim helenisti kim i rimskim skulpturama. ukoliko su im to mogu nosti dozvoljavale. Rimske dame su izbegavale izlaganje suncu i vetru. Nega tela i kozmetika U anti kom svetu nezi tela. a naro ito mu kog. frizuru i nakit.U svim drevnim civilizacijama koje su proteklih pet milenijuma stasavale. kozmetika i moda imali su izuzetan zna aj. doterivale svoj izgled. njene uloge i zna aja u drevnom dru tvu. gde bi. ene su u tom pogledu bile potpuno zapostavljene. Nega tena ko e Rimljani su bili ranoranioci. Nakon ustajanja. ogledala i posudice neobi nog oblika na injene od najskupocenijih materijala. da ve i deo dana provedu pred ogledalom. to belji ten bio je elja svake ene. okru ene robinjama i slu avkama dok ih ove ulep avaju minkaju. mode i kozmetike u svakodnevnom ivotu ukazuju i brojna ostvarenja najve ih anti kih umetnika. Na va nost nege tela. S druge strane. a zatim sre ivanje frizure. na reljefima ili na skupocenom posu u i drugim predmetima prikazivali princeze. koriste i sve tada dostupne kozmeti ke preparate. Me u najlep im i najdragocenijim eksponatima u poznatim svetskim muzejima i privatnim zbirkama starina nalaze se ma tovito oblikovane i bogato ukra ene palete i kutije za minku. ve pru a i preko potrebne podatke o umetni kim i estetskim stremljenjima jedne epohe. njihova privilegija bila je. da ne bi preplanule. Ukoliko ih priroda time nije obdarila. o istorijskim zbivanjima koja su je ozna ila. Robinja poma e gospodaricama u sre ivanju. nega tela. Nave emo neke od poznatih recepata za beljenje ko e: mast od ceruse i .

U istu svrhu upotrebljavan je i pra ak od jeljenjeg roga ili istucane drenjine. Da bi se izbegle pege na ko i.krokodilske pogani koja se koristi za lice i belilo od krede i olovnog praha za beljenje tela. mogao je to izbe i kori enjem kola i a od izmirne. Kako je ve ina rimskih bogata a ve eri provodila u estvuju i u ve erinkama obilno zalivanim vinom. Pra ak od plovu ka kamena i istucane kosti ovnujskog repa iste zube da budu "kao dva niza sitna bisera". Zubi i usta Po eljno je bilo da zubi budu beli i sjajni. Rast kose se podsticao trljanjem ispr enim magare im kopitom. a da bi izbegli glavobolju dobro je je bilo oblagati elo br ljanovim ili kupusovim li em. Ideal je bila sjajna i gusta kosa. kori eno je mleko od magarca i sok od tele ih nogu. ali i trljanjem tela krvlju slepog mi a. uz mogu nost izbora boje . Prvo su se oblikovale pincetom. minku je skidala tek pred spavanje. kao i trepavice. Odr avanje kose Nezi kose se posve ivala posebna pa nja. kozje u i i magare e masti. mamurluk je bio esta pojava. rimske dame i gospoda pili su ocat. Ukoliko neka gospo a nije bila zadovoljna kvalitetom i izgledom svoje kose. koji se 40 dana tiho kuvaju na vatri. Na isti na in izvla ene su i linije oko o iju. oraha i drugog bilja. crnilom koje se dobijalo od a i ili antimonovog praha.plave ili crne. Sli an efekat postizan je i trljnjem ko e smesom bele vinove loze ili te no u koja je na injena od br ljena. mogla je sebi da priu ti periku koja je bojena me avinom kozjeg loja i pepela bukovog dreveta. Ukoliko je neko patio od neprijatnog zadaha iz usta. a zatim se mazale. minka obrva i lica Kontrast belom licu rumenih obraza i usta daje crnilo obrva i trepavica. Uz belo lice i li su rumeni obrazi i usta. ve ga ostavlja u stotine teglica". U tu svrhu kori ena je pena od crvenog nitra kao i rumenilo dobijano od morskog li aja ili vinskog taloga. Obrve su morale da budu tanke. Da bi ujutru opet imali sve ten i bistar pogled. dok se sjaj ko e dobijao stavljanjem bra na od boba. ono se podmla ivalo no nim oblozima od bra na od pasulja. Ovako na minkana. Ako bi se kojoj dami vi ak godina ocrtavao na licu. Za otklanjanje malja sa tela ene su koristile sredstvo sastavljeno od raznih smola (dropax). . Rimljanka je provodila itav dan. Otklanjanje maljavosti Maljavost tela tako e je morala da se izbegne. Jedan pripadnik ja eg pola toga doba zlobno je primetio "da ena ne spava sa svojim licem. a sjaj joj je davao te ni galski sapun pome an sa uljem le nika.

Ovako sre enoj eni preostalo je samo da stavi jo parfem i mogla je da iza e na ulicu (Sl. Proizvodnja parfema. poznata jo iz starog Egipta. Kao i danas. Latinski izraz parfem (per fumum) postaje op ti izraz u celom svetu za sve isparljive i miri ljave supstance. koja su dr ana u ruci. Oni su bili podlo ni modnim trendovima i menjali se u skladu s njima. do ivljava procvat u vreme Rimskog carstva. O frizurama i ode i bi e re i u odeljku o modi. a postojala su i manja. rimske dame nisu alile novca da bi do le do ovih skupocenih proizvoda. Ogledala su se izra ivala od specijalne vrste bronze u kojoj je bilo . Ona ve ih dimenzija ka ena su o zid. 2). Mirisi su dugo bili obavijeni velom tajne i verovalo se da ih ne spravljaju ljudi ve da poti u od bogova.Parfemi Po to je frizura sre ena i lice na minkano. Me u predmetima kori enim u tu svrhu najva nije je bilo ogledalo (speculum). pristupalo se obla enju. preko Feni ana i Grka. Poseban tip ugra ivao se u toaletne kutije ili sto i e. Izgled ve ine rimskih ena. Toaletni pribor Raznovrsni kozmeti ki preparati podrazumevaju i postojanje odgovaraju eg toaletnog pribora.

7 cm. koje obi no smatramo delom ogledala. slonova e ili metala . Premazivana su amalgamom. mogli biti njihovi delovi. Dekoracija i materijal za ramove zavisio je od finansijskih mogu nosti korisnika. bez reflektovanja "da bi se slika vratila onome ko se ogleda". Za ra e ljavanje kose kori eni su e ljevi (pecten). To je bio dugotrajan proces kojim je trebalo posti i idealno glatku povr inu. legurom zlata i ive. stilizovanog lista ili Herkulovog vora. U periodu poznog Carstva ogledala od stakla. odnosno od 3 do 7 rimskih pal eva. dr ka je mogla da bude pri vr ena na reversnoj strani ogledala i to u obliku stopala. Nije sigurno da li su se koristile i etke. Pored uobi ajene dr ke koja se nastavljala na ram.5 do 17. e ljevi su izra ivani od drveta (i to im irovog). od kosti ili roga. Pre nik ru nih ogledala kretao se od 7. Ukras na ramovima bio je raznovrstan. potpuno su istisnula ogledala od metala. a koristili su ih podjednako i mu karci i ene.dosta cinka. koja su dobijana umetanjem plo e od duvanog stakla na plo u od metala. po to je odraz lika u njima bio mnogo bolji. . a zatim izlagana visokim temperaturama kako bi ivini otrovi isparili.od bronze. olova. olova ili srebra. Skupoceno ogledalo. iako bi mnogi dr a i. a naro ito kalaja.

re a. Ponekad. Na nekim e ljevima postoji urezano i ime vlasnika. naj e e su u upotrebi trodelni e ljevi. sa obe strane nalazi posveta koja ka e da je to poklon mu a Lucija supruzi Aniji. s jedne strane gu im. koji poti e iz Rima. Najjednostavniji model bio je sa jednim redom zubaca. slu ila je za ra e ljavanje kose. a druga. Luksuzniji primerci bili su bogato dekorasini i mogli su imati podjednako ukra ene korice. a s druge re im. gu a. Kod ovih e ljeva jedna strana.e alj od im irovog drveta sa urezanim motivima. Me utim. najrasprostranjeniji je bio onaj sa duplim redom zubaca. U kasnoanti kom periodu. za oblikovanje frizure. koji su zbog svoje funkcionalnosti prihva eni od strane mnogih naroda i vekovima se ne menjaju. Tako se na jednom e lju od olova. ko tani e ljevi su slu ili i da pridr avaju kosu. .

Oblikovanje frizure pomo u ko tane igle za kosu. comatoria. crinale). Ko tane igle su kori ene i pri pravljenju frizura.ukosnice mogle su biti izra ene i od metala bronza ili srebro. dok su one sa razli ito dekorisanim glavama slu ile kao ukosnice (acus crinalis. Ove posudice izdu enog oblika i uskog . koja je slu ila za odvajanje kose ili pravljenje razdeljka.pridr avanje kose. po to im je sun eva toplota tetila. kori ena je i jednostavna igla. Ukrasne igle . Pomade i parfemi najbolje su se uvali u posudama od alabastra (alabastra) ili olova. Igle sa jednostavno obra enom glavom slu ile su za uplitanje i uvijanje kose (acus discerniculum). izra ivana od kosti ili roga (acus discriminalis).Druga funkcija e lja . sa sli no modelovanim glavama. ali ih je trebalo uvati u senci. Pored e lja.

.cilindri nog recipijenta.gline. omogu avali su laku obradu i izradu veoma raznovrsnih oblika. pa ak i od plemenitih metala. a naro ito staklo.ali i jednostavnog izdu enog ili ovalnog tela (balsamarium. grozd. esto u bojama koje podra avaju originalni materijal. Sastavljene su iz tri dela . unguentarium). postoje i one bogato dekorisane reljefnom floralnom ili figuralnom dekoracijom. Posude za uvanje pomada i parfema. a njihova veli ina bila je uslovljena veli inom cevastih kostiju od kojih su izra ivane i iznosi u pre niku od 3 do 7 cm.pikside (narthecium. bile su u irokoj primeni tokom ranocarskog perioda. gipsa i stakla. izdu enog (alabstra) ili loptastog recipijenta (aryballoi).otvora bile su veoma skupe zato to su bile izra ene od jedinstvenog kamenog bloka i to od materijala koji je va en samo u Egiptu. Posudice od stakla neobi nih oblika . boxus) koje su izra ivane od razli itih materijala . Glina. dna i profilisanog poklopca. kamena (mermera ili alabastra). Pikside su naj e e bile ko tane. kosti. podloga za minku i puder bili su sme teni u kozmeti ke kutijice sa poklopcem . ljudska glava ili stopalo. Zato ih veoma esto zamenjuju one izra ene od gline ili stakla. Pored jednostavnih primeraka. drveta. vi e lane posude . belilo za telo i lice.ivotinjska figura. Maske za osve avanje lica.

kori en je ilibar ili srebro. koja se danas uva u Britanskom muzeju u Londonu. od prvog do etvrtog meseca zime i od prvog do etvrtog meseca leta". esto sa vi e spojenih cilindara. koje su mogle imati i drugu namenu ( uvanje nakita). Na jednoj ovakvoj posudi iz Tebe. Izdu ene cilindri ne posudice. Kov e i za nakit u obliku koljke.ostrige sa dva kapka (conchylium).Pikside. izra ivane od ilibara ili stakla. Jedan posebno lep tip kozmeti ke kutijice izra en je u obliku koljke . urezani natpisi su potanko ozna avali vreme kori enja raznih prahova "od prvog do etvrtog meseca poplave. zajedno sa tankim tapi em slu ile su za uvanje i me anje crnila za o i. Za izradu ovih kutijica. .

na kojima se vr ilo me anje. kosti. kori en je mermerni avan (mortarium) sa tu kom (pistillum). . prahovi i eteri na ulja va eni su iz posudica razli itim instrumentima u obliku lopatica. slonova e. Ovako izva ena masa stavljala se na kamene palete. a ukoliko je ne to trebalo pretvoriti u prah. Kreme.Posudice za uvanje crnila za o i. ilibara ili metala. ka i ica i pruti a koji su bili izra eni od drveta.

razne aplikacije. a ponekad su se uz njih nalazili i ista za nokte. Koristila ga je kod ku e. Glass Vessels in Ancient Greece. Rim u razdoblju najvi eg uspona. 1985. uglavnom od srebra. Italy's buried Treasure. Gold. Beograd: Filozofski fakultet. grupa autora. Anti ki Rim. . koji je no en na alci. Herculaneum. Davidson-Weinberg. grupa autora. Panorama jedne civilizacije. Osnovu ovog kompleta. 1992. Kako je drvo materijal koji brzo truli i propada. Rimsko staklo. 1987. Zagreb. Veoma retki su luksuzni primerci izra eni od plemenitih metala.T. London. 1999. dok je unutra njost bila podeljena pregradama. od koga se ena nije razdvajala. J. Carcopini. inili su u na ka ikica i pinceta. nosila ga sa sobom pri poseti javnim kupatilima. The Bone Objects of the Roman Collection. do nas su dospeli samo metalni delovi ovih kov e i a .J. Athens. oka en o pojas. Osnovna karakteristika ovih kov e i a je da imaju oblik kvadra. a ak je stavljan i u njen grob kao prilog da joj se na e na onom svetu. Toaletni kompleti su bili neizostavni u svim prilikama.arheolo ki nalazi.Instrumenti za sipanje preparata i pincete . Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y y y Bíró. Kov e i i za kozmetiku i nakit. J. Milano-Wien. 1962. G. a kalica za zube i mala strugalica. A. bilo da se radilo o odlasku u javno kupatilo ili u ku nu posetu.und Silberschmuck aus dem Antiken Italien. Beograd-Ljubljana. 1981. Cermanovi -Kuzmanovi . Celokupna kozmetika uvana je u drvenoj kutiji ili sandu i u (arcula). turpija. dr ke i brave kojima su se zatvarali. Podjednako su ih koristili i mu karci i ene. M. 1967. Deiss. sa poklopcem koji je bio vezan za kutiju arkama ili je bio slobodan. Budapest.

pre Homera Znati da li su pederastija i lezbejstvo bili prisutni kod helenskih plemena pre doseljavanja u Heladu bilo bi zaista udesno. . 1970.. ena kod Rimljana. Beograd. G. B.egyptmonth. Moskva. ivot u anti kom svetu. Acconciature e maquillage. 1978. K. 1967. Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije. Virgili. Vesnik Srpske crkve XI.G. Peters. P. Kam. Drugi nesigurni na in bi bio da se uzmu u obzir opisi pederastije i lezbejstva kod drugih indoevropskih plemena u to doba. me usobnim uticajima bilo pro ireno. 2000. (proto akon) 1899. Petkovi . Jedan od nesigurnih na ina da se odgovor pretpostavi je prou avanje helenskih mitova i utvr ivanje injenice koliko su te pojave prisutne u mitologiji. E. Some bronze mirrors in the collection of the Rijksmuseum. 999.com/ . G. Beograd: SKZ.M. Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust. Beograd: Filozofski fakultet. Lloyd-Morgan. Ljubljana. ako je toga i bilo u ve oj meri. Vajner.com/mag08012000/mag4.htm http://www. Kostoreznoe delo v anti nöh gosudarstvah Severnogo Pri ernomori . Jedna od takvih teorija je da pederastija u Heladi pre seobe Doraca nije postojala. Jiri ek. pederastija prevladavala zbog patrijarhalnog plemenskog ustrojstva. S. Rimski medicinski. Beograd: Narodni muzej.beautyworlds. 1997. Istorija Srba (tom II). V. Roma. jer sa uvanih opisa nemamo. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza). Preporu ene Web stranice: http://www. Nijmegen. Romanelli. 1978. Palestrina. Roma. 1986. P. Riha. 1986..y y y y y y y y y y y y grupa autora. 47-48. B. Bulletin des Musees Royaux d'Art et Histoire (Bruxelles) 6. ili u vreme seoba. Anti ko srebro u Srbiji (katalog izlo be). 1995. Mo e se pretpostaviti da je. ivkovi . 1974. S. August. pod pretpostavkom da je to jo u prapostojbini. Vita e costumi dei Romani antichi 7. Kruni . 73.

Zna ajne su i predstave u likovnim umetnostima. naro ito uzimaju i mitolo ke primere npr. komediografa i istori ara. Zevs otima Ganimeda. u mitovima Kao to je gore re eno. ali je zanimljivo primetiti da je na Kritu davna nji obi aj bio da stariji mu karac ritualno zavede mladi a. . jer prvo treba aksiomatski prihvatiti da mitovi uvaju stavove helenskih plemena pre . Vajaju se i pederasti ke statue. odrediti po etak pederastije i lezbejstva preko mitova vrlo je nesigurna stvar. na vazama se predstavlja analni koitus starijeg oveka sa mladi em ili scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog. svedo i ova predstava otkrivena u jednoj grobnici. Iz mikenskog perioda helenske istorije nema sa uvanog niti jednog podatka o tome da li su pederastija i lezbejstvo bili ra irena pojava.. Na primer. .. Nekolike podatke nam pribavljaju i grafiti. izvori Glavni na in na koji se pederastija i lezbejstvo prate kroz dalju helensku istoriju je itanje knji evnih dela.Da pojava pederastije nije bila nepoznata i Egip anima. naro ito liri ara. Helenski mit sa svojim mitolo kim primerima tako e nam mo e biti od pomo i... Tako e nam i starogr ki jezik sa svojom homoseksualnom leksikom mo e pomo i da shvatimo kako su se Heleni odnosili prema ovoj pojavi.

morao da postane pederast u Tartaru. voleo je mladog lovca Endimiona. Posle smrti. po to su se mitovi i u istorijsko doba menjali i dopunjavali. Istog trenutka.plavi zumbul. Ganimed je najprvo bio peharnik Zevsov i bogova. po to su mitovi va an deo helenskog poimanja sveta i pored odbacivanja mitova koje je helenska misao kasnije izvr ila. kritskim trgovcima prikazao u liku udesno lepog mladi a i pokoriv i ih lepotom. Videv i to. udari ga po licu i krv stade liptati. jelen je legao u hlad da se odmori. iako najbla i od svih vetrova. pa uneseni u mit. uzeo za svoje sve tenike. ne ni je de ak prenet na Olimp. ali je njegove o i ostavio otvorene. Hipnos je bacio svog ljubimca u dubok san. Apolon je bio tako lep da je po njegovom ro enju ceo Del procvetao i zamirisao i tu je lepotu iskoristio kada se kasnije. u Krisi. Ipak. ne mo e se prenebregnuti injenica da se u mit kasnije unose pederasti ki elementi. Da bi ve no u ivao u o ima svog ljubimca. Jednog popodneva. skrenuo je ba eni disk prema Hijakintovoj glavi i time ga ubio. pored ljubavi prema smrtnicama i njegove ljubavi prema smrtnicima Hijakintu i Kiparisu. bog zapadnog vetra. koji je od bogova tra io da ve ito tuguje i proliva suze. kada ga je sin Kron kastrirao. Njegova molba je usli ena i on je pretvoren u kiparis. tako e se pominje u sporednim verzijama mitova o Hijakintu i Kiparisu. svojom je ljubavlju progonio kako smrtnice tako i lepe smrtnike pastire. Kiparis je svoju ljubav poklonio jelenu kojeg je svakodnevno kitio cve em. da li su ti stavovi drevni ili novi. Za Kiparisa se tako e veli u jednoj sporednoj verziji mita da je bio i Zefirov miljenik. Hijakint ga neoprezno podi e i on se odbi od zemlje. treba uzeti u obzir i mitske primere. morao je gonjen besom biti surov: tokom Hijakintovog takmi enja u bacanju diska. ali ljubomoran to je de ak i Apolonu poklonio svoju ljubav. Kiparis je lepi de ak koji je iveo na ostrvu Keju. bog neba je u jednoj sporednoj verziji mita. de ak je po eleo da i sam umre. Veli se da je i on voleo Kiparisa. vodio na izvor i napasao. na ta je Apolon brzo doleteo da ute i svog ljubimca. Apolon se pored umiru eg Hijakinta zakleo da e iz njegove krvi ni i cvet ije e latice izra avati bolni krik. Hijakint je bio plavokosi de ak tako izuzetne lepote da je Apolon napustio Delfe. Drugo. a ta je tu od starine. a kasnije je usled sve ve eg obima pederastije postao u mitu ljubavnik Zevsov i ak postoji statua iz klasi nog perioda koja prikazuje Zevsa kako grabi mladog lepotana Ganimeda. odlo io luk. a de ak ga je nehotice probo kopljem. ako bi se to prihvatilo. Naime. bog sna. koji se uvek trudio u svemu da mu udovolji. onda je pitanje. u vreme najve e ege. Apolon dojuri. iz zemlje je izrastao purpurni cvet. bog stada i pastira. Hipnos. . uvena su. gde je sahranjen podno Apolonovog kipa. ali se ipak ne mo e utvrditi ta je dodato. na ijim je kruni nim listi ima ispisana Apolonova tugovanka . liru i strele i oti ao u Spartu da lovi sa svojim ljubimcem po vrletima. ipak uticao na stav Helena po tom pitanju. Pan.doseljavanja po tom pitanju. dok su se takmi ili u bacanja Apolonovog bo anskog diska. ali se rana nije mogla zaceliti. Jednog dana. to niko ne mo e ustvrditi niti potvrditi. po to je mit sa svojom obrazovnom funkcijom (pored ostalih). Uran. drvo alosti. Zefir. Bio je ljubimac Apolonov.

Neophodno je pre no to se pre e na temu detaljno razmotriti pojmove kojima se u na em jeziku ozna avaju eros i ljubav prema istom polu. pederasti ki i pederastija upotrebljavaju neutralno tj. odnosno aktivnosti jednoga pederasta.. ali da generalno spadaju u grupu pogrdnih re i sa poslednje tri. uranist/ uranista i pridevi uranijski.na e re i za. pederski. Re pederastija dolazi iz starogr ke re i paiderast(e)ia koja ozna ava medjumu ku ljubav. Na e u ene re i uranizam. jedino re i pederast. Prema imenici peder nastali su u nas pridev pederski. Na a re peder nastala je u kolokvijalnom govoru skra ivanjem od knji evne re i pederast koja dolazi iz starogr ke re i paiderastes.. a potekle su iz starogr kog. a da se re i peder. Na pridev pederasti ki dolazi od starogr kog prideva paiderastikos u istom zna enju. da ozna e samu pojavu. imenica pederisanje i pogrdne re i peder i . pederisati se i pederisanje mogu katkad i upotrebiti neutralno. urani ki i uranisti ki poti u iz imena boga Urana koji je po jednoj sporednoj . glag. glagol pederisati se. Naravno da treba imati u vidu da se od svih gorenavedenih. Paiderastes je ovek koji ose a privla nost i ljubav prema de acima (po to je to bio naj e i spoj u tada njim medjumu kim odnosima) odnosno generalno onog koji voli mu karce. ali nisu jedine da tu pojavu ozna e. Re i koje mi danas obi no koristimo su peder i lezbejka. peder ina i peder uga.

morao da postane pederast. lezba iti se i lezba enje.verziji mita. lezbuljina. Re lezbejka/ lezbijka i pridevi lezbejski. odgovaraju eg prideva (tribadikos) ili re i za lezbejstvo (tribadismos). jedino re lezbejka/ lezbijka mo e da se upotrebi i neutralno i pogrdno. kada ga je sin Kron kastrirao. Od ove re i na je jezik na inio i one pogrdne lezba a. Lesbios. dok ostale samo neutralno. Ovaj je termin uveo nema ki pravnik Ulriks. Tako i odgovaraju i pridev (tribadikos) dobija novo . tribadijski. a zatim je. lezbijski i lezbi ki poti u iz starogr kih re i koje ozna avaju ili iteljku ostrva Lezba ili su odgovaraju i pridev (Lesbia. partenofilijski i partenofilski poti u od starogr ke re i parthenophilia koja je ozna avala ljubav (philia) prema mladim devojkama (parthenos) odnosno me u ensku ljubav. tribadisti ki i tribadizam poti u od starogr kih re i koje ozna avaju lezbejku (tribas). Na e u ene re i partenofilija. lesbios) po to je to ostrvo tokom cele helenske istorije bilo glavni centar me u enske ljubavi. po to su to bile svetkovine u kojima su u estvovale skoro samo ene i tako bilo prirodno da se u orgijasti kom zanosu obrate jedna drugoj. Tribada je u starogr kom najprvo bila re za sledbenicu orgijasti kog Dionisovog kulta. Re lezbejstvo/ lezbijstvo izvedena je od imenice lezbejka/ lezbijka. Zanimljivo je primetiti da od navedenih. ta re normalno po ela ozna avati i lezbejku. Na e u ene re i tribada.

. To kod njih nije bilo ne to sramotno ili zabranjeno. u pretklasi nom periodu zna enje i nastaje re tribadismos. niti da joj je ne to suprotno. jer Ahilej. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. a u Vizantiji naro ito.e. Hektor me utim u boju ubije Patrokla. Dakako da se u ovom radu ne emo slu iti svim ovim sinonimima iako je jezi ko blago na eg jezika ne to to treba sa uvati. Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire. Pederastija iz aristokratske klase prelazi u sve slojeve dru tva. od kojeg nije bilo ja eg u celoj argivskoj vojsci. klasi ni . U Rimu e cvetati. prosto deo seksualnosti. patrijarhalno dru tvo sa svojim kultom juna tva. 2. jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu.od III veka p. Ne zna se kako se u najstarija vremena gledalo na biseksualnost. . pa nadalje. Nisu smatrali da je homoseksualnost odvojena od heteroseksualnosti. gneve se na Agamemnona. tavi e se nekad i potenciralo na tome. tako da kasnije demokratske promene ne umanjuju njen razvoj.. Sa(p)fizam ili sa(p)fi ka ljubav jo je jedan naziv za lezbejstvo i poti e od imena najpoznatije helenske lezbejske pesnikinje Sa(p)fe (Sappho/ Psappho) koja je o njoj pevala. Lezbejstvo po inje da se iri u svim slojevima dru tva tek razvojem srednje klase.n. pretklasi ni . Mo emo razlikovati nekoliko perioda u razvoju helenske homoseksualnosti: 1. snage. obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju/starateljki na odgoj i obrazovanje.e. poklasi ni ili helenisti ki . naro ito to je svojim besom i neu e em u borbi doveo do Patroklove smrti.. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska homoseksualnost i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima.od V do III veka p. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an.e. 3. gajiti i uve avati. lezbejski i lezbejstvo. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne.. odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. pederasti ki i pederastija odnosno lezbejka. Bazi ni homoseksualni odnos bio je izme u starijeg oveka i mladi a ili ene i devojke. Sve je to bilo samo stvar izbora. mu kosti i zajedni kog ratovanja ide na ruku pederastiji.n. koji izi e u Ahilejevoj opremi u boj. Mnoge poete i poetese opevaju svoje ljubavi.. nego emo radi izbegavanja terminolo ke zbrke koristiti samo re i pederast. ne eli da se bori. Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost. o razvoju kroz vreme Stari su Heleni generalno pederastiju i lezbejstvo smatrali sastavnim delom ivota.od Homera do V veka p. ali se sa sigurno u mo e pretpostaviti da prvobitno ratni ko ustrojstvo Helena. u smislu moralnog. ali su glavne odlike ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju. Ve kod Homera u Ilijadi opisan je blizak odnos Patrokla i Ahileja. Ahilej ho e da svisne od tuge za njim.n. Na ovakav stav nailazimo od najranijih vremena. i kipti eljom . heteroseksualne. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e.

ali ga Ahilej nikako ne daje. Predstava pederastije me u bogovima na jednoj ranohelenskoj vazi.da se estoko osveti. tavi e to je moglo jo pro iriti. Tako pro irena. Tek kad mu bogovi to narede. obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju na odgoj odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. centar pederastije je od ranih vremena bila Lakonija sa glavni gradom Spartom i Pelopones koji je savez na elu sa Spartom obuhvatao. Mo emo pretpostaviti. vuku i ga triput dnevno oko zidina Troje narednih 12 dana. tada se sigurno pro irila i u sve druge slojeve dru tva. Bazi ni pederasti ki odnos izme u mu karaca bio je odnos izme u starijeg oveka i mladi a. Trojanci mole za telo svoga najve eg junaka. obrazovanje i ivotnu mudrost. Ta je ljubav pro eta plemenito u i na njoj se nekad ak potencira. dok su se miljeni pritom hrabrili da prihvate svoje izabranike. Zavisno od toga ko je bio mu ko a ko ensko u vezi nazivali su se erastes . pederastija naro ito cveta me u aristokratijom ratni ki ustrojenih dr ava. Prvi zapis o pederastiji javlja se ak 730. ve grafit koji glasi Krimon ljubavlju greje Simijino srce i on nam svedo i o velikoj ra irenosti pederastije u rana helenska vremena. podlo ni odnos Patrokla prema Ahileju i intenzitet Ahilejeve osvete jasno upu uju na to. da ako dotad nije bila pro irena. To i ostaje kroz ceo pretklasi ni period. kao sna an odnos me u ratnicima koji ih hrabri na zajedni ku borbu.miljeni ili ljubljeni. U dvoboju surovo ubije Hektora pa njegovo telo zave e za kola i stane ga vu i ka brodovlju. starome Prijamu predaje sinovljevo telo. godine p. Kao to je i za o ekivati. a onaj drugi poverenik ili pedagog.miljenik ili ljubljenik i eromenos . postoji nekolicina takvih grafita od kojih . na nju nije uticao ni kasniji razvoj trgova ke klase i borba iste protiv oligarhije za demokratski poredak irom Helade. koji ga sve ano sahrani. ali je svome izabraniku za njegovo telo i du u pored svoga tela morao dati i poduku. gde je mladi u enik ili povereni. Ina e. i to u onom starom smislu moralnog. u ivaju i u osveti. U po etku helenske istorije. ali ipak. Zanimljivo je pritom ista i da se od miljenika o ekivalo da prvi pri e miljenome i zapo ne ono to je potpuno normalna stvar.e. Oko toga jesu li njih dva bili pederasti su se i u antici lomila koplja. i to nije knji evno delo kako bi se o ekivalo.n.

"draga moja" i sl. ne mo e se znati u kojem se obimu u najstarija vremena javlja. gde se javlja prva helenska pesnikinja i prva helenska liri arka Sa(p)fa iji je ve i deo poetskoga opusa pro et ljubavlju prema njenim mnogobrojnim mladim i krasnim u enicama u enskoj koli koju je ona dugi niz godina do kraja svog ivota vodila u Mitileni. poverenoj joj na brigu. zbog koga se navodno i ubila. To su bile: Agalida. Sapfa peva: Ti do e i ukrasi ivot moj. obrazovanost. Prva helenska lezbejska pesnikinja . Prvi pomen o tome imamo na prelazu iz VII u VI v. Tako e je imala i prekrasnu erku Kleidu ili sa izvesnim bogatim trgovcem sa Androsa ili po nekima sa suvremenim joj pesnikom Alkajem. divljenje lepotama prirode. muzika. na ostrvu Lezb.e. Mogu e je kao i kod pederastije pretpostaviti njen brz prodor u sve slojeve dru tva. Andromeda. tako da politi ka borba za demokratiju ne uti e na njen razvoj. sko iv i u more.prijateljicama odnosno "mila moja".n. staranje i obrazovanje. to raspali du u . Girina. glavnome gradu Lezba. Bazi ni odnos izme u lezbejki bio je paralelan onom izme u pederasta i to je odnos izme u starije gospe koja brine o mla oj. a u meni Tad usplamsa za tobom udnja. to se lezbejstva ti e. Tek razvojem jakih trgova kih veza sa Istokom (gde je biseksualnost ina e bila uobi ajena stvar) i stvaranja bogatog trgova kog sloja do lo je do toga da ene iz tog a sloja osnivaju svoja dru tva i kru oke gde se gajila knji evnost. p. Atida. Centar helenske partenofilije je predivno ostrvo Lezb i cela pokrajina Ajolija i to ostaje do kraja helenske istorije. ali sigurno ne u ve em zbog patrijarhalnog ustrojstva dru tva koje enu stavlja u tradicionalan polo aj supruge i majke.helenska i rimska predstava. Grafiti su kao na in izra avanja naravno i kasnije nastavili da postoje tako da su sa uvani iz sva tri perioda razvoja helenske pederastije. Me usobno su se zvale najra irenije philai . Zanimljivo je primetiti da ona plamti kako erosom prema enama tako i prema mu karcima.je ovaj najstariji. ne nost i ose ajnost pa lezbejstvo po inje tu da cveta u vrlo velikom obliku. i uvena je njena legendarna ljubav prema vozaru Faonu. Mika i druge.

u svojim pesamama slavi mladi e npr.. lirski pesnik Doranin iz Velike Helade. zanosi se lepotom mladih ljudi i slavi ih ili kao pobednike na takmi enjima ili im peva serenade.. Bla en da je onaj to se s prekrasnim de akom Igra. na grudima ga dr e svojim vasceli divni dan. Bikhida. p. iz prve polovine VI v. belotenim.. ali i prema enama. od sena u a sam. lepovratim i divnokosim miljenicima i ljubavnicima. lirski pesnik iz Jonije.n. Od njega nam je sa uvan samo jedan pederasti ki fragment: Kleobula arko volim ja.n.e. koji je pesniku. p. kao u Odi . liri ar koji ivi u Megari u prvoj polovini VI v. na prelazu iz VII u VI v... Girino bila. Vazda mi sretna.. Ibik. Teognid.n.e. U njegovo vreme pederastija je toliko bila ra irena u Ateni. onda to ne bi bilo ka njivo. uveni atinski socijalni i politi ki reformator i zakonodavac..e najve i deo svojih eti kopoliti kih uputstava iz kojih mu se delo sastoji posve uje svome mladom prijatelju Kirnu. ako se htelo. Alkaj. imamo samo jednu pesmu posve enu svojoj suvremenici i zemljakinji Sapfi u kojoj se vide i strast i po tovanje.n. kao Doraninu.n. Tada se po injalo sa nala enjem ljubavnika. p.. mekoputim. Na Kleobulu o i po ivaju mi.Meni da gori arko od strasti za tobom silne. po starom dorskom obi aju bio ljubimac. najvi e plamti ljubavlju prema mladim de acima. Imamo i prve lirske pesnike irom Helade koji pi u o svojim ljubljenim. samo trenut Jo i jadna umre u ja bez tebe.e. na prelazu iz VII u VI v. jo godina puno! Ko u te ki obliva znoj. lirski pesnik na Lezbu. U Kleobula zagledah ja se. naro ito sa malim de acima da je jedan od zakona koje je on doneo morao da titi ranu mlade od takvih ljudi i on je glasio da se svaki odrasli mu karac koji se mota po ve bali tima i kolskim dvori tima sa decom pre puberteta ima kazniti smrtnom kaznom. O Agalido! Starim je Helenima bilo jasno kao dan da je Sapfa bila lezbejka. iz druge polovine VI v. Tako Maksim Tirski ne bez razloga upore uje Sapfino lezbejstvo sa Platonovom pederastijom. Solon u svojoj lirici peva: De aci se vole dok su u cvetu mladosti svoje. a istovremeno i pesnik lirske i politi ke poezije tako e je bio pederast.. O ljubavi prema enama ni ta ne saznajemo iz odlomaka. ali kada bi ta ista mu ka deca za la u pubertet. Menona i dr. p. a erotosof atinski Platon priznaje da se se svojoj nebeskoj erotskoj mudrosti nau io od svoje zemljakinje Sapfe. ja drhtim Sva. Anakreont..e. Melanipa. Solon. p.

p. i lepe osobine. Atina je otada nastavila svoj demokratski razvoj i procvetala u jednu od najprimernijih helenskih dr ava. p. o pobednicima na olimpijskim. sposobnosti. jednog od tirana. pobegne iz Atine. pesnikinja vodi ene na bedeme Arga i one kao nove Amazonke odbiju uz velike rtve napad kralja Kleomena. za razliku od Sapfine. Nato Aristogejton ubije Hiparha. pevao je u svojim pesmama o mu koj lepoti. isteraju.n.e. drugog kralja koji je ve bio prodro u grad. dvojice atinskih pederasta koji su u vreme tiranide Hiparha i Hipije bili prekinuti u svojoj ljubavi. Ta je kola bila. to je rezultiralo njihovim padom sa vlasti. pitijskim. Spartanci su ovim hrabrim junacima. pa ga je na kraju mu io i ubio.e. uven je i primer Harmodija i Aristogejtona. nije uspevao. Telesila. pesnikinja iz Arga. slavi njihova tela. Pindar. Hiparh. ode u Spartu. a Demarata. ali je sigurno da ovek koji sa ovakvim arom peva o mu karcima i njihovoj lepoti ne mo e biti drugo do pederast. nemejskim i istamskim igrama. koji je poku avao da na sve na ine zadobije Harmodija. na prelazu iz VI u V vek vodi u Argu jednu ensku kolu posve enu Artemidi. podigli u Sparti po asne kipove i slavili ih u svojim pesmama. uveni helenski liri ar na prelazu iz VI u V vek.Polikratu gde isti e da ne e opevati najhrabrije junake pod Trojom. pro eta i borbenim duhom tako da 494. mu ko se telo predstavlja u svoj svojoj . Na skoro svim helenskim vazama. odakle se vrati sa vojskom pa ubije i drugog tiranina Hipiju. nasrtanjima na Harmodija od strane Hiparha. to se u potpunosti uklapalo u njihovu tradiciju. To se desilo 510.n. Naime. nego najlep e lepotane i helenske i trojanske. Nema nijednu direktno pederasti ku pesmu. a usto i pederastima.

koji u njima opisuje i pederastiju koja se iroko ukorenila u Atini. ali se ipak na strastvenu vezu sa enom/ mu karcem gledalo kao na ne to posebno u okviru uobi ajenih heteroseksualnih odnosa. a ne platiti mu odnosno ga umno i obrazovno ne uzdi i. Ima onih na kojima je predstavljen analni koitus starijeg oveka sa mladi em. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an. s tom razlikom ode om. mi i avi mladi zakora io u pubertet. no bez da je ogaravio lice bradom. Slikarstvo i vajarstvo nadahnuto je suvremeno u.. sinova Pejsistratovih. pa su i pederastija i lezbejstvo bili prisutni i u likovnim umetnostima pretklasi noga doba. izme u ostalog i Atina digla da pomogne Aristogejtonu koji je u grad do ao sa spartanskim etama. iroka ramena. obojica su bili pederasti. a ensko je pak prekriveno velom ili obu eno. i mnogi su njeni poznati javni radnici bili pederasti. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne. da obori Hipiju. a to nam jasno govori da je pederastija u Helena zasigurno uklju ivala u sebe analni koitus. Zato se. Iz pretklasi nog perioda razvoja helenske pederastije ima dosta vaza sa predstavama pederasti kih odnosa.. dok je ensko obi no pokriveno to se ti e tirana Hiparha i Hipije. Tu naime veli da pederast treba da bude europroktos to zna i razra en ili dobro ra iren. Kada je re o likovnim umetnostima. Tako e ismejava i goreopisani ideal helenske mu ke lepote re ima da jedan fini mladi pederast treba da ima sna ne grudi. . za Helene je to bila homoseksualna ljubav. a nausnicu brkovima. U klasi nom periodu helenske istorije Atina zauzima centralno kulturno-politi ko mesto. Kada se govorilo o strasnoj ljubavi. gde se jasno vidi penetracija. Gledaju i suvremene statue nagih mladi a vidi se da je ideal mu ke lepote bio ne ni. ali je sa uvano i nekoliko vaza sa lezbejskim predstavama. zdravu ko u. to je Hiparh iskori avao svoju tiranidu da pod prisilom i pretnjom smr u podvodi sebi mladi e i u iva u njima. ali zadnjicu malu. veliki anus. na prelazu iz V u IV vek. heteroseksualne. . One su slobodne u svome predstavljanju.. to nam govori o favorizaciji odnosa. Najpoznatiji knji evni stvaralac iz tog doba je pisac komedija Aristofan. pederastija i lezbejstvo se u ovom periodu jo vi e ire.. Aristofan se tako e pominje i u Platonovoj "Gozbi" u kojoj filosofski obja njava svoju pederastiju. zanimljivo je pre svega pomenuti da se na helenskim vazama en general nago mu ko telo crta u svoj svojoj lepoti. u klasi nom periodu Kao to je ve re eno. ali je glavna odlika ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih.lepoti. On ak na jednom veli da je najve i greh na svetu spavati sa mladi em i oterati ga posle.

travestit koji je poznat istoriji. a od njih je najpoznatiji bio Atinjanin Alkibijad iz V v. u ovom se razdoblju javlja i ve i broj mu karaca i ena isto homoseksualno orijentisanih. p.n. a na reversu vrednost ili simbol grada. uveni atinski vojskovo a i politi ar.n. Optu io ga je naime da je u ivao u bludu pasivne pederastije i da je tako doveo sebe na nivo prostitutke. neki od njih jesu.n. iz IV v. u vreme uspostavljanja demokratskih vladavina irom Helade. u ovoj komediji Euripid poku ava da ga obu enog u ensko ruho provu e na sve anost kojoj su samo ene imale pristupa. nagovorio da ovoga optu i za nevr enje svojih poslani kih du nosti. Kao to je ve re eno. naravno da su postojala mesta gde se ili li no ili organizovano moglo kupiti mu ko ili ensko mlado telo za istopolno u ivanje i takvih mesta ili javnih ku a je bilo dosta.e. Demostenov savremenik. Pausanija to je i opisano u Platonovoj Gozbi. Ovaj je Ajshinov stav vrlo zanimljiv jer se postavlja pitanje da li su pederasti u Atini i sami tako mislili. Demosten Atinjanin. Kada je re o prostitutkama. I on filosofski obja njava pederastiju kod ljudi i njegovim govorom po inje gozba. Da. pisac i govornik uvenih govora protiv Filipa Makedonca. poku ao da ga zavede. Timarh Atinjanin. U pomenutome delu on pripoveda kako je zadivljen Sokratovom mudro u.e. verovatno su se javile negde u VI v. Po svome je ube enju bio isti pederast i taj svoj izbor i filosofski obja njava u Platonovoj "Gozbi". kao npr. ali gledaju i mnoge suprotne suvremene primere. U klasi nom je periodu. najve i govornik stare Helade. Tako e je mogu e pretpostaviti da. a to se ti e vremena njihovog nastanka. Naime. kao i prihvatanje pasivnosti kao normalnog odnosa ak i u Sparti. . bilo i privatnih malih seks-teatara u kojima se gledao pederasti ki ili lezbejski seks. ina e vanbra ni sin Periklov. kao to je to bio slu aj sa heteroseksualcima. pa stoga ne mo e da bilo koga bilo za ta tu i.Pederast je tako e bio i Aristofanov savremenik tragi ar Agaton kod koga se opisana gozba odvijala. a za ove predstave kupovale su se posebno kovane ulaznice gde je spreda bila iskovana neka poza. ali je po predanju imao nekolicinu mu kih ljubavnika. kao i njegove enske manire. a Aristofan u svojoj komediji "Tezmoforijazuse" ismejava izve ta enost i meko u njegove poezije. Ideal mu ke lepote.e. I tako je Agaton prvi pederast . p. ali mu Sokrat to ne dopusti. a Ajshin je na to tu io Timarha za prekr aj zakona po kome oni koji ive razbludnim ivotom (hetaireia) ne smeju javno da govore niti da iznose optu be pa parnica bude zaustavljena dok se ne presudi u prvoj. Mi ljenja su podeljenja jer iz Ksenofonta. vidi se da je to prosto bila stvar li nog ose aja i izbora. iz ovoga se postavlja pitanje da li ga je Sokrat odbio zato to nije bio pederast po ube enju ili nije hteo da prihvati mladi evu ljubav. Mnogi su vode i politi ki i kulturni radnici bili u to vreme isti pederasti ili lezbejke. i to naro ito u Atini. postavlja se pitanje da li je u Heladi bilo javnih ku a u kojima se moglo u ivati sa istim polom. p. sam je bio o enjen. ne ele i da li no tu i svog protivnika Ajshina. Po to su pederastija i lezbejstvo bili veoma ra ireni. bilo mnogo javnih ku a. zanimljiv je za na u pri u jer ga je Demosten.

ali . jedna od zna ajki klasi nog perioda razvoja helenske homoseksualnosti.n. p. ne saznajemo da je Sokrat bio pederast. muzici. pa Pausanija veli da je jedan od na ina da se izabraniku doka e ljubav da se prespava no pred pragom svoga izabranika. sigurno se zna da je bio pederast i to po delima Gozba i Fedar koje je napisao u slavu pederasti ke ljubavi i po brojnim ljubavnim vezama u mladosti. na kojoj je predstavljena gozba helenskih plemi a. Freska sa zidova "Grobnice skaka a u vodu".e. Za Platona. to je. Njegovo delo Gozba centralno je delo kada je re o izu avanju helenske pederastije i filosofskog prooshvatanja toga izbora u Heladi. ali se sa tim ne slo e svi govornici.Sokratovog u enika koji u enja svoga u itelja nije menjao. plesu i lepome. U Gozbi se veli da je onaj mladi estit koji ne dozvoli odmah svome ljubljeniku da ga osvoji ve polako i s merom. a poneki se put pederastija naziva i sokratovskom ljubavlju to mo e indicirati Sokratovu pederastiju. u ivaju u knji evnosti. Zapo inju da govore o ljubavi. pa tako nije nemogu e da se i Sokratovim imenom isto desilo. to o evi ne dopu taju u elji da sa uvaju ednost svojih sinova. ina e vojskovo e. a neki od njih kao Alkibijad i Pausanija ak u potpunosti odbacuju ljubav prema eni. Platon i drugi. naro ito ako se zna da su u helenisti kom periodu pisci pederasti svakoga ko je imao bilo kakve veze sa pederastima progla avali pederastom. Alkibijad. po starome obi aju. na ta govornici stanu da iznose argumente da je mu karac iznad ene po svojoj prirodi i da je shodno tome pederasti ka ljubav ljubav izme u jednakih i stoga ona treba da se vr i na na mnogo moralnijem i intelektualnijem planu nego sa enom. Gozba je jedan divan opis pederasti ke gozbe na kojoj se Grci. Ona se odr ava u ku i gorepomenutog glumca Agatona i na nju dolaze svi najpoznatiji Atinjani: Aristofan. najpoznatijeg u enika Sokratovog. pitanje ostaje otvoreno. Uporediti sa ranohelenskom vazom sa predstavom bogova. rekli smo. ali da ne treba biti pasivan u vezi jer je to izuzetno nemu ki. Tu se raspravlja o pederasti koj ljubavi i o tome kako ona treba da se vr i. iz V v. U svakom slu aju. tako da ovaj njegov stav ostaje li an jer nikad nije ni bio generalan. Tako e veli da je vrlo lepo i dobro biti ljubavnik. a pogotovo se u samoj Sparti ne bi sa njim slo ili. Iznose se nadalje mnoga sli na i suprotstavljenja mi ljenja o pederasti koj ljubavi. posle ve ere opu taju i uz lagano pijuckanje razre enoga vina filosofiraju.

u bici kod Hajroneje. ali sa zna ajnim promenama . pederast.e. uni ti e ih Filip Makedonac i njegov jo uveniji sin. esta je i scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog. Va no je za klasi ni period pomenuti Svetu etu tebansku. I u ovom klasi nome periodu razvoja helenske pederastije imamo sa uvanih predstava. a odatle i neki Platonovi stavovi o svetu ideja ulaze u hri ansku dogmu i postaju njen sastavni deo. Ba je ta Sveta eta tebanska dovela do kona no prevlasti tebanskog saveza nad spartanskim i irenju tebanske hegemonije nad Heladom. Tako e su sa uvane i nekolike predstave lezbejskih odnosa. tako da je zaklju ak Gozbe da cilj ovekovog ivota treba da bude ljubav prema idealnoj mudrosti i ivljenju po mudrosti. . Odlika slikarstva ovoga perioda je estetska kanonizacija pa tako gorepomenuta scena analnog koitusa postaje kanon.n. Ona se sastojala iz 150 mu kih ljubavni kih parova koji su se ak po vojnome obredu enili. vojne jedinice te kih oru anika koja se osniva u tebi godine 371. sla u i se s tim. jer se smatralo da e tako vrsto povezani bojovnici ra e umreti nego osramotiti svog ljubavnika. 33 godine kasnije. p. tako da je njihova hrabrost bila legendarna. Aleksandar Veliki. Ovakvih predstava ima naro ito na vazama na kojima su se slikale scene iz atinskih komedija.Platon na kraju.pre se predstavlja izme u partnera vr njaka po dobi nego izme u starijeg oveka i mladi a i prizor postaje vi e stilizovan prikazuju i samo erekciju star evu iz profila na mladi evu zadnjicu. Kakav je put ideja! Najprovokativniji detalj sa gornje freske.dobrom i idejnom i da iz te ljubavi izviru sve ostale nejednake ljubavi. lepom. Gozba postaje jedan od najzna ajnijih spisa koji hri anstvo uzima iz Antike i konzervira ga kao duhovno korisno. ipak zaklju uje da ljubav u sebi sadr ava ljubav prema mudrosti. Dosta je est prikaz pederasti ke erekcije i mo e se re i da je to bilo op te mesto helenske pederastije. Sa tako koncipiranim zaklju kom.

Ve i mu je deo ivota najbli i prijatelj bio prelepi satnik Hefajstion. da ak i neki pisci iskrivljuju istoriju i mit.bila je dosta povezana sa isto nim orgijasti kim kultovima i to je ono to je ona u svom sinkretizmu polako predavala ovim ostalim dvema strujama. p. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e. U tom smislu. najve i osvaja staroga veka i politi ar koji je svojim istorijskim i li nim delanjem sjedinio Evropu i Aziju i doveo do pojave helenizma. osvaja Heladu. a to je Aleksandar Veliki. ali sad pod pokroviteljstvom Rima i tako nastaje rimski period razvoja helenske knji evnosti za koji to se ti e pisaca isto va i kao i za aleksandrijski. U Rimu gde e se me ukulturalnom razmenom preneti.e. Ono je va no jer opisuje i lezbejstvo i pederastiju. postoje dokazi za Aleksandrov odnos sa mladim evnuhom Bagoasom. Najistaknutiji pisac pederast u to doba je Fanokle iz II v. a delo. to je gore re eno. u poklasi nom . Najpoznatiji pisac na temu homoseksualnosti i pederastije je Apulej iz II v. helenska i azijska jer je u Aziji homoseksualnost bila odavno uobi ajena pojava. Vergilije ka e: Graecia capta ferum victorem cepit . Knji evnost i kultura helenska i dalje nastavoljaju sa postojanjem.. progla avaju pederastom ili lezbejkom. Zanimljivo je upitati se za odnos makedonskog dvora prema pederastiji i lezbejstvu. koji pi e delo Eeji u kojem opisuje vrste mu karaca po karakteru i po lepoti. Jezik mu je pitak. so no. pretvoren u magarca. srednji vek i novo doba do dana njih dana. na ta on jadan jedva pobegne dalje. helenska knji evnost prelazi u svoj aleksandrijski period razvoja i u njemu pisci slobodno pi u o pederastiji i lezbejstvu. nadvladala je (kulturom) svoga pobednika.. mo e se re i. kao i svugde u Heladi i okolo nje. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska tuma enja homoseksualnosti i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima. pederastiju i lezbejstvo moramo priznati kao deo helenskog kulturnog nasle a. No. a odgovor je da su oni inili sastavni deo tamo njeg ivota. a naro ito je va na jedna scena u kojoj glavni junak. pa su tako i pederastija i lezbejstvo brzo pre le u Rim i tamo se ugnjezdile. orgijaju i. Procvatom helenizma i Aleksandrije i Pergama kao kulturnih centara. ali za njihov seksualni odnos dokaza nema. progla avaju i svakoga ko je imao bile kakve veze sa pederastima ili lezbejkama istima. ak. homoseksualizam e nastaviti da cveta. pobedilac nad Persijom.Helada. Rim 146. Tako oformljena. Tako su se u helenizmu spojile tri homoseksualne struje: makedonska. ali je ne pokorava kulturno. s tim da se po jednoj zna ajki razlikovala od svojih dru benica na evropskom kontinentu .helenisti kom periodu Kao. koji pi e roman Zlatni magarac. Najpoznatiji pederast ovoga razdoblja je istovremeno i njegov za etnik. . ak joj ni svoj jezik ne name e kao glavni. pod imenom more Graecorum .po helenskom obi aju.. car tada njeg sveta i svetskoga carstva. sinkretisti ke evroazijske kulture. pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost. pre la je u me ukulturalnom razmenom i u Rim i tako pro irena nastavila da postoji kroz oba carstva. iako nadvladana.n. posle silnih peripetija nabasava na pripadnike jedne pederasti ko-orgijasti ke Izidine sekte koji stanu da obo avaju njegov falus. pne. neki od njih vr e iskrivljavanje mita i istorije jer svakoga ko je bilo kad imao bilo kakvu vezu sa homoseksualcima.

zatim pod Turcima. pederastija i lezbejstvo bile su jo odavno ra irene pojave u Heladi. slikaju i istoriju Atike slavi i pederaste koji su povezani svojom vrstom ljubavlju. da su i knji evnost i slikarstvo ovekove avale pederastiju i lezbejstvo svojih savremenika. ako je neko pisac. U njemu. a ono je zna ajno po tome to se iz injenice ko je sve bio kroz istoriju pederast vidi da je progla avanje svakog istorijski zna ajnog delatnika pederastom bio manir u knji evnosti. jer se smatralo da ne samo da je uprljao svoj um paganstvom ve i svoje telo istopolnim bludom. dela i poslanice apostola i vodi borbu protiv njih. dakle. a napisao je knji evno delo u kojem slavi lepotu istoga pola i u ivanje u njoj. Usled procvata helenisti kog vajarstva do nas je do lo i nekoliko statua pederasti kih odnosa iz mitologije npr. Zahvaljuju i ovoj pristrasnoj pojavi. kao to je ve re eno. kako na dvorovima tako i u narodu. Hri anstvo me utim. godine kada vizantijski car Justinijan zabranjuje Akademiju u Atini. Tako je i sam Plutarh. iako nije bio pederast. tako da u Vizantiji one cvetaju u velikome obimu. Ta je pojava zna ajna ne samo po tome to predstavlja jedan zlo ina ki akt prema helenskom kulturnom nasle u. mi danas ne mo emo sa sigurno u utvrditi ko je u Antici bio homoseksualac osim ako nema direktnog pomena u takvom kontekstu ili. onaj ko u e u Akademiju ne sme pustiti da u e u crkvu. sledio ovaj manir u pisanju svoga dela. Ali. arko Veljkovi student III godine klasi nih nauka Beograd Preporu ena literatura: . a ova borba. a potom. uveni pisac pederast toga doba je Pausanija iz II v. tako i paganstva kulminira 529. O ito je. svojom pojavom jasno osu uje pederastiju i lezbejstvo kroz re i.Najpoznatiji istori ar ovoga doba je Plutarh iz I v. me uulturalnom razmenom i irenjem i mnogi naj uveniji i najmo niji rimski carevi. koji pi e svoje delo Opis Atike. na Istoku i u Sredozemlju. Zabrana jednog vizantijskog cara nije mogla da uti e na bilo kakvo smanjenje obima ovih dru tvenih pojava. pa sve do dana njih dana. koji pi e svoje uveno delo Uporedni ivotopisi Helena i Rimljana. Zevsa koji grabi mladoga i nevinoga Ganimeda i sl. kako protiv pederastije i lezbejstva. mnogi su vladaoci bili pederasti naro ito od Aleksandra pa nadalje po helenisti kim dvorovima. hrabro pali brane i svoju grudu. ve predstavlja i in protiv pederastije budu i da Justinijan pre ukidanja donosi zakon po kome se Miljenik i miljeni.

New York. 1961.com/GraceEACA/chapter2. Beograd: SKZ. Re nik gr ke i rimske mitologije. Durando. 1990. 1976. pojave i li nosti kojima se pripisuje izuzetna dru tvena va nost. M. Platon. Kad ceremonija pro e.edu/halsall/pwh/greekeros.y y y y y y y y uri . nakon sticanja nezavisnosti tokom 1960-tih i 1970-tih godina. Svojim likovnim i tekstualnim sadr ajem.1 . Women in Atiquity. Morus. Istorija helenske knji evnosti. grupa autora. grupa autora. Zagreb: Mladost. i Cermanovi -Kuzmanovi .Napred. U tim prilikama. 1973. 1995. a njihova proizvodnja i masovna upotreba naj e e su vezane za obele avanje godi njica nezavisnosti i drugih nacionalnih praznika. Historija seksualnosti. tkanine se i dalje nose kao sve ana. nacionalnih kampanja i kampanja me unarodnih organizacija.com/niankhkhnum_khnumhotep/ http://hometown. Zagreb: Mozaik knjiga. kulturnog i javnog ivota postale su. komemorativne tkanine prete no se upotrebljavaju za izradu ceremonijalne ode e koja se nosi kao uniforma na masovnim skupovima na kojima se gra ani ("narod") susre u sa svojim vo ama i drugim predstavnicima elite na vlasti. Beograd: ZUNS. poseta stranih dr avnika. zna ajan medij vizelne komunikacije u ve ini afri kih dr ava ju no od Sahare. Zagreb: Mladost.html Industrijske tkanine sa tampanim motivima iz aktuelnog politi kog. D. Beograd: Bigz. no.html http://www.egyptology. ove tkanine skre u pa nju javnosti na izvesne doga aje.1989. kao i za odr avanje va nih politi kih sastanaka. F. Drevna Gr ka . Povjest svjetske knji evnosti (II tom). 1999. Ilustrovana enciklopedija erotike. obezbe uju i da proklamovane poruke jo dugo ostanu vidljive i aktuelne. ili kao svakodnevna ode a.fordham. in: Arethusa.zora zapada.aol. 1982. 6. Srejovi . kulturnih manifestacija. . A. Gozba. Preporu ene web stranice: http://www. grupa autora. Zagreb: Zora .

opismenjavanje. briga o deci. na primer.Proslave dana nezavisnosti u Zairu i Togou. moda mini-suknje ili razvoj afri ke pop muzike po etkom 1970-tih godina. do hroni arskog registrovanja najraznovrsnijih fenomena svakodnevnog ivota kao to su. proizvodnja hrane. . emancipacija ene i sl. Komemorativne tkanine bave se razli itim temama: od borbe za izgradnju jedinstvene nacije i realizaciju prioriteta dru tvenog razvoja kao to su industrijalizacija. razvoj zdravstvenih ustanova.

Najve i deo ovih tkanina direktno je posve en politi kim doga ajima i li nostima. dok u drugim simbolizuju prirodna bogatstva i glavne privredne resurse zemlje). dr avni i partijski simboli (zastave i grbovi). manje ili vi e konvencionalnih simbola (npr. . "stjuardese" itd)..Tkanina u ast moderne Afrikanke. baklje kao simbol slobode i nezavisnosti. pesnica kao simbol borbe. prikazi arhitektonskih i drugih objekata (sa funkcijom metafori kog ozna avanja stvarnih ili projektovanih ekonomskih i privrednih uspeha). "vojnika". floralni motivi (koji. "majke". stisak dve ruke kao oznaka za prijateljstvo. u nekim slu ajevima. Muzi ki ivot moderne Aftike po etkom 1970-tih godina.). dok su na ostatku tkanine kombinovani drugi detalji. slu e samo kao prikladna pozadina. scene iz svakodnevnog dru tvenog ivota. mape doti nih dr ava. Dominantne likovne motive na njima obi no predstavljaju portreti aktuelnih politi kih vo a.. figuralni motivi (koji stereotipizovano reprezentuju nosioce razli itih dru tvenih uloga "radnika". kao i veliki broj raznih drugih.

datumi i sl). obi no postoji i tekstualni sadr aj tkanine. zemalja ili doga aja kojima je tkanina posve ena. Tkanina u ast nacionalne vazduhoplovne kompanije Malija. s jedne strane mogu biti jednostavni natpisi koji obja njavaju prikazane slike (imena osoba.Tkanina posve ena 10godi njici nezavisnosti Zambije sa likom Keneta Kaunde. ali isto tako i verbalni iskazi u obliku parola i slogana iji je zadatak da to vi e ograni e polje mogu ih konotacija i spre e proizvoljno. Pored likovnog. odnosno. "pogre no" tuma enje poruka. To. . kao simbol tehnolo kog napredka i emancipacije ena (stjuardesa). iz perspektive po iljaoca.

"afri ke kulture". veliki deo posve en je reafirmaciji i reanimaciji bogate kulturne ba tine afri kih naroda i poku ajima da se tradicionalna umetnost iskoristi kao jedan od klju nih elemenata u teku im procesima konstruisanja nacionalne i. ili D on Kenedi.Ejadema . Pored tkanina koje se eksplicitno bave politi kim temama. " ivela majka Afrika" ili "Crn sam i ponosan". pored lokalnih heroja i "o eva nacije".otac i svetlost novog Togoa. Mobutu . oja ani parolama i sloganima poput " ivela afri ka umetnost i kultura". Amilkar Kabral . poput. Ipak. . ire. jedan od legendarnih vo a antikolonijalne revolucije u Africi. Pojedini afri ki lideri. togoanskog predsednika Ejademe ili biv eg zairskog predsednika Mobutua. Po asno mesto na tkaninama tako e se dodeljuje i stranim dr avnicima prilikom njihovih poseta afri kim zemljama. U ovim slu ajevima udarne motive po pravilu predstavljaju reprodukcije ili stilizovani prikazi remek-dela tradicionalne afri ke umetnosti. recimo. biv i predsednik SAD. na komemorativnim tkaninama esto se mogu sresti i likovi drugih omiljenih politi kih li nosti kao to su bili Amilkar Kabral. kao da su bili naro ito skloni ovakvom na inu predstavljanja svoga lika (i dela) u javnosti.predsednik Zaira.legenda afri kog revolucionarnog pokreta.

Tako se na nekim tkaninama pojavljuju poglavari rimokatoli ke crkve . ali i mnoge li nosti iz sveta masovne kulture i sporta kakav je bio Euzebio. deo savremenih komemorativnih tkanina nastao je u ast najrazli itijih doga aja. ameri ki astronauti Armstrong i Oldrin. Tkanina u ast posete pape Jovana Euzebio . prva internacionalna zvezda afri kog fudbala.prva zvezda afri kog .Tkanine objavljene u ast festivala afri ke kulture.Jovan Pavle II i Jovan XXIII. Nije preterano re i da ovakve tkanine predstavljaju svojevrsnu likovnu hroniku svog vremena. Najzad. pojava i li nosti.

u kojima. Zbog toga je potrebno ista i jo nekoliko va nih momenata u vezi sa njihovim izgledom i na inom upotrebe. komemorativne tkanine predstavljaju odli nu supstituciju za savremene elektronske medije kao to su radio i televizija. ve i da sugeri e postojanje neraskidivog jedinstva izme u li nosti "svetlog vo e" i nacije. standardizovani postupak prikazivanja lika vo e preko kontura dr ave. "gramatikom" i "vokabularom". Ve ina afri kih vlada. pri tom. Zbog obilja tema. ovakvo . Ipak. nije lako odrediti sva mogu a zna enja i funkcije komemorativnih tkanina. iroke teritorijalne rasprostranjenosti i velikog broja dru tvenih grupa koje u estvuju u razmeni poruka na ovaj na in. a njihova masivna upotreba je logi an nastavak nasle enih komunikacijskih obrazaca u novim dru tvenim uslovima. Tkanina povodom me unarodne godine ena. za sve slu ajeve zajedni ko je slede e: u dru tvima sa visokim procentom nepismenih. u kojem na prvi pogled nije lako uo iti nikakvu "sumnjivu" nameru. obilato ih je koristila u svom edukacionom i propagandnom delovanju. nema za cilj samo da obavesti neupu ene posmatra e odakle odre ena osoba poti e. postoji tradicionalna povezanost tekstila sa dru tvenom akcijom i komunikacijom i u kojima je detaljno elaboriran svojevrstan "jezik tkanina" sa prepoznatljivom i svima razumljivom "sintaksom". Drugim re ima. fudbala. Tkanina tampana povodom kampanje za brigu o deci.XXIII Africi 1969. Na primer. svesna ogromnog komunikacijskog potencijala komemorativnih tkanina. Njihovoj popularnosti i efikasnosti u irenju poruka naro ito je doprinela ma inska izrada i mogu nost br e serijske proizvodnje. Tamniju stranu masovne uporebe komemorativnih tkanina u procesu javne komunikacije na relaciji vlast/narod predstavlja injenica da su one jedno od privilegovanih polja za monopolizaciju proizvodnje klju nih simbola dru tva i da se njihova informativno-edukativna i propagandno-mobilizacijska funckija vrlo lako mogu svesti na puku politi ku manipulaciju. godine.

to sam ja". predsednika Togoa. koje uspeva da pomiri isto tako uspe no kao to okolo razgoni muve. kada se od tampa na tkanini. Treba znati da svaki motiv. predsednik Togoa . deo li ne istorije predsednika. Ovakva ili sli na itanja pojedinih zna enja mogu na su skoro za svaki element primenjen na komemorativnoj tkanini: zrno kafe ili kokostov orah. Isto tako est primer politi ke manipulacije predstavlja falsifikovanje istorijskih podataka na komemorativnim tkaninama. budu i da evocira avionsku nesre u koju je on "herojski" pre iveo. pro av i kroz . atribut Joma Keniata i tradicionalni simbol visokog dostojanstva. ve mu pru a i dodatni legitimitet. ima pozicionu simboli ku vrednost. Datum u levom gornjem uglu je falsifikat. bilo ta da predstavlja. Ejadema. posreduju i izme u dru tva pro losti i dru tva budu nosti.predstavljanje kao da ilustruje poznatu apsolutisti ku devizu: "Dr ava."prvi lu ono a". na jednom od primeraka sa likom Ejademe. Mahalica za teranje muva. ostvaruju i kontinuitet bez obzira na sve postoje e razlike. po to ozna ava Ejademin dolazak na vlast. ne samo da sugeri e njegovu realno najvi u poziciju u dru tvu (koju je obezbedio kao vo revolucionarnog pokreta i utemeljiva "nacionalne" dr ave). Olupina aviona u donjem levom uglu tako e ilustruje epizodu vezanu za predsednika li no. a ne sticanje nezavisnosti. a koje su. prikazane su etiri scene koje bi trebalo da ilustruju klju ne doga aje u novijoj istoriji Togoa. u stvari. Recimo. pored centralnog medaljona sa njegovim portretom.

Mnogi od simbola koji se pojavljuju na komemorativnim tkaninama su polisemi ni: lik vojnika.postupak simbolizacije. recimo. ali. na primer. zavisi e. od pozicije subjekta i konteksta u kome je simbol upotrebljen. Kad bi se. i zna ajnija od simbolike pojma dr ave. na ovaj na in spojili lik or a Pompidua i mapa Togoa. sami ili udru eni sa drugim simbolima. Sli an odnos lik vo e uspostavlja i prema ostalim motivima komemorativnih tkanina. . veza bi bila besmislena (ili bi izazvala diplomatski skandal). Videli smo da se pojedini lideri predstavljaju zajedno sa efovima prijateljskih dr ava.predsednik Kenije. isto tako. Koje e zna enje i kakav do ivljaj simbola prevagnuti. Jamo Keniata . dakle. pre svega. mo e da konotira armiju kao snagu nacije. Hijerarhija simbola uspostavlja se s obzirom na bogatstvo konotacije koje mogu da izazovu. kao i s obzirom na svoju sposobnost da zamene neki drugi simbol i preuzmu njegova zna enja. Kad se umesto pomenute mape postavi lik generala Ejademe. armiju kao sredstvo za monopolizaciju vlasti. Simbolika predsedni kog lika bogatija je. u odre enom kontekstu mogu biti zna ajniji od rimskog pape. dobija se jasan simbol prijateljstva me u "narodima".

tkanina u ast prijateljstva Togoa i Francuske. S jedne strane. da komemorativne tkanine. poput jednog drugog simboli kog sistema. rituala. ipak. me utim. pojavama. dok. Pitanje je. objektima i idejama u dru tvu. .Ejadema i Pompidu . Evidentno je. s druge. reprezentuju dvostruki odnos prema dru venoj realnosti. predstavljaju modele prema kojima se ti odnosi ure uju. odra avaju postoje e dru vene odnose. koliko odnos simbola na tkaninama korespondira sa realnim odnosom me u osobama.

Omar Bongo -predsednik Gabona. u svakom trenutku. predstave kao op te raspolo enje javnosti. na ta ukazuje podatak da se pojedine tkanine besplatno dele ili prodaju isklju ivo vladinim slu benicima). na svakom mestu i za svaku osobu. To su. me utim. retki slu ajevi i komunikacija pomo u komemorativnih tkanina mahom prati ustaljeni ablon. prona i prava pitanja za postoje e odgovore). ti rezultati ponuditi kao njene autenti ne odluke i izbori. verovatno. tvrditi da je svaka komemorativna tkanina sa politi kim sadr ajem obavezno. Da je druga ije. ima primera. sa jasnije definisanim ciljevima komunikacije i kategorijama u esnika u komunikaciji nego to je to u svakodnevnom ivotu. U obredima i drugim vrstama formalizovanog pona anja.. . rituali pru aju mogu nost da se rezultati komunikacije ograni enog broja predstavnika (koji se esto delegiraju i "odozgo". ne bi ni postojale. S druge strane. u stvari. naj e e i deluju povezano: politi ki rituali predstavljaju spolja nji kontekst komunikacije od koga zavisi zna enje simbola na tkaninama. kojoj e se. naravno. Dokaz za to su delovi ode e koji su skrojeni tako da se lik vo e na e prese en na dvoje.Tkanine tampane u ast regionalnog povezivanja afri kih dr ava. no enjem odre ene ode e na odre eni na in. okrenut naopako. Shodno afri koj tradiciji da se. Ne mo e se. gde se izra ava i suprotno mi ljenje. komemorativne tkanine. komentari u razna dru tvena zbivanja. mnogo je lak e odgovoriti na postavljana pitanja (ili. an Bedel Bokasa. kasnije. samo puko sredstvo manipulacije. to je skoro isto. Ova dva simboli ka sistema. ili istaknut na nekom od "bezobraznih" delova tela.

In Praise of Heroes: Contemporary African Commemorative Cloth. Preporu ene Web stranice: http://www. a kamenom u desnoj ruci . jedna od najboljih dela renesansnog vajarstva. ve kao prkosni borac.dakle kao levaka. najpre je elela da on krasi jedan od potpornih stubova gradske katedrale. XLII. Za razliku od ve ine umetnika koji su mu prethodili. pa i onih koji su stvarali posle njega.umanitoba.textilemuseum. Ono to je specifi no za Mikelan elovog Davida je to da on nije prikazan na uobi ajeni na in . barokni skulptor anlorenco Bernini oproba e se u istoj temi i Davida. Ona je ubrzo prerasla u patriotski simbol samostalne Firentinske republike i umesto na katedrali. Newark. . "Savremene memorijalne tkanine Afrike: Komunikacija i manipulacija"..Predrag ar evi etnolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Spencer. P. ali i politici esto koristila kao primer borbe slabijih protiv silnika i pobede dobrih i pravednih nad Zlom. Biblijska pri a o borbi izme u Davida i Golijata predstavljala je omiljenu temu koja se u umetnosti.176. The Newark Museum. David koga je izradio Mikelan elov uveni prethodnik Donatelo. 168 . dr i ma u desnoj ruci. na primer. 1983. na la svoje mesto ispred zgrade gradske op tine. 1993. koji znatno ja eg i bolje naoru anog neprijatelja izaziva na dvoboj sa pra kom u ruci. Mikelan elo je svog Davida prikazao sa pra kom u levoj. M. desnorukog Davida oslikao je Andrea del Kastanjo na jednom paradnom titu.org http://www. New Jersey. pa je sasvim izvesno da se radi o de njaku. Mikelan elo je u potpunosti ispunio svoj zadatak izvajav i preko pet metara visoku mermernu skulpturu nagog Davida sa savr enim proporcijama mu kog tela. godine firentinska op tina naru ila od dvadeset estogodi njeg Mikelan ela da izradi lik uvenog starozavetnog heroja. prikazati sa pra kom u desnoj ruci.kao ve iskazan pobednik sa odse enom Golijatovom glavom u rukama.html Za to je Mikelan elov David levoruk? Svakako je svima dobro poznata monumentalna skulptura Davida. opet. A. str. Kada je 1501. ar evi . Glasnik Etnografskog instituta SANU. itav vek posle Mikelan ela.. Beograd.ca/anthropology/kintitle. Sli no njemu.

Mikelandjelo (1501-04. g) Za to je Mikelan elo insistirao da njegov David bude levoruk? Da li zato to je vi e cenio levake od de njaka ili je jednostavno eleo da ovakvom promenom svoju skulpturu izdvoji iz mase sli nih predstava? Odgovor na ovo pitanje mo da mo emo na i u pri i o pra ki.) David. Donatelo (oko 1430-32. .David. g.

g. zajedno sa kori enjem koplja. Ovo oru je. a potom izveo trostruki zamah iznad glave.000 . namenjeni izbacivanju iz pra ke. . Ispru anjem slobodne ruke nani anio bi se cilj. bio bi odapet. spada u red revolucionarnih promena u tehnologiji naoru anja koje su usledile tokom mezolitskog perioda (12. Andrea del Verokio (oko 1480.) Praistorijska pu ka David.n. strune. ili u vidu komada ko e u obliku vre ice.David. pri vr ene za dve uzice od ko e. a dva sastavljena kraja pra ke dr ala su se u drugoj ruci. projektil.) Pra ka je verovatno jedno od najstarijih oru ja poznatih oveku. Posebno oblikovani komadi kamena. ta drevna pra ka sastojala se od jednog remena sa le i tem za projektil u vidu pro irenja na sredini. ija upotreba. se e sve do dana njih vremena. luka. upredenih creva. ili metalnog lanca. bode a i buzdovana. lanenog kanapa.g.e).000 p. na eni su ve na kasnopaleolitskim nalazi tima u Evropi. Projektil je stavljan u le i te koje je pridr avano jednom rukom. na prostorima naseljenim primitivnim zajednicama ljudi. Za razliku od pra ke sa drvenom ra vom i gumenim kai evima koju svi poznajemo iz detinjstva.8. Bernini (1623. Otpu tanjem jednog od krajeva pra ke. no en centrifugalnom silom.

Sasvim je izvesno da se ovo dalekometno oru je. tako i na Istoku. ubita nije od tada njeg luka. koristi u VII milenijumu p. Poznati su primerci zrna od razli itih vrsta kamena. a samim tim i efikasnost oru ja. te da u isto vreme pove a brzinu i domet. po inju da se proizvode zrna posebne te ine i specifi nog oblika. Kao projektili za pra ku u po etku su kori eni kameni obluci koje je bilo lako na i u prirodi. Vremenom. hematita.e. funda). kao i brojnih drugih okolnosti (izgled reljefa. glans) kori eni su kao uobi ajeno streljivo za pra ku (lat. ja ina i pravac vetra i sli no). metalni ili kerami ki projektili (lat. U kasnijim vremenima pra ka je sa uspehom kori ena ak i prilikom borbe sa oklopljenim protivnicima. ali i od pe ene zemlje.Rekonstrukcija pra ke izradjene od upredenog kanapa sa projektilom u le i tu. ekstermiteta ili grudnog ko a.n. Domet pra ke u rukama stru njaka za ovu vrstu oru ja i pri idealnim vremenskim uslovima iznosi oko pola kilometra. izba eni iz pra ke. mo e se pre o ekivati domet od oko 200 m i ne to vi e. . a svakako ve eg dometa i preciznosti. to sve zavisi i od veli ine pra ke. kako u Evropi. U borbenim okolnostima. olova i bronze. diorita i drugih tvrdih materijala. Te ki kameni projektili veli ine pesnice. i odoma eno u neolitskim zajednicama. Kameni. mogli su da izazovu ozbiljne frakture kostiju glave. koje su naj e e daleko od idealnih. sra unatog da pru a manji otpor vazduhu. te ine i oblika projektila. od magnetita. na morskoj ili re noj obali. gde je pra ka bila posebno rasprostranjena.

) u Iraku. Na velikom broju arheolo kih nalazi ta u Anadoliji otkriveni su projektili od pe ene zemlje. ali i na na na em tlu.500 godina p. Tesalija. .n. Gr ka. Asirci su pra ka e koristili u sadejstvu sa drugim strelja kim jedinicama i to pre svega prilikom zauzimanja utvr enih gradova. na tlu dana nje Turske (7. Fenikije. tako e svedo i o rasprostranjenosti ove vrste oru ja na teritoriji Balkana. Kerami ka zrna za pra ku kori ena su i na tlu Irana. a tako e i na lokalitetu Tepe Gavra (3.n.000 godina p.e).e. konstatovana su zrna za pra ku od keramike. Ga anje projektilima koji su padali u visokom luku bilo je naro ito delotvorno protiv branilaca na te ko dostupnim zidinama utvr enja. Pojava glinenih projektila za pra ku na poznoneolitskim i eneolitskim nalazi tima u Gr koj (Sesklo). Na lokalitetu Hasuna (4.) na severu Mesopotamije.e. U atalhujuku.n. Asirski pra ka i. Egipta i dalje sve do Indije.500 godina p. nailazimo i na neke od prvih likovnih predstava neolitskih pra ka a.Projektili za pra ku iz mladjeg kamenog doba.

koji izdvaja spretnost stanovnika Roda u kori enju ovim oru jem. U daljem izlaganju. I pored injenice da je upotreba pra ka a u ratnim operacijama postojala u Gr koj i ranije. U vojskama antike. od arhajske epohe pa nadalje na teritoriji Gr ke dominiralo hoplitsko naoru anje. pro iri e se po celom Sredozemlju. pa i kod starih Jevreja. po etkom III veka p. U takvom ustrojstvu trupa.ma u i dugom probodnom koplju. prisustvo ratnika sa dominantnom levom rukom predstavljalo je poseban problem. moglo se koristiti na bilo kojoj vrsti reljefa za napad ili odbranu utvr enih gradova. prisustvo levorukih ratnika dovelo bi do pometnje u borbi i do razbijanja poretka.n. najpre kao najamnici. u uobi ajenom zbijenom borbenom poretku. isti autor tvrdi da su njegovi pra ka i sa Roda nadma ili domet i preciznost persijskih strelaca.n. ve tina ga anja pra kom. upotreba pra ke kao oru ja koje e po preciznosti. pored strelaca sa Krita. Naime.e. ubita nosti i dometu dugo prednja iti nad ranim oblicima ratnih i lova kih lukova. Stvaraju i skulpturu Davida. najamni kih odreda. Primerci projektila prona eni na Kritu. morao je svakako imati ovo na umu. a tit u levoj ruci. . U vremenu kada je. Pra ka kao oru je nomada i pastira. Va ne podatke o ovom razdoblju istorije razvoja ratne ve tine kod starih Helena daje nam gr ki pisac Ksenofon. kao dobar poznavalac biblijskih tema i ratne ve tine. Me u Jevrejima. U svome spisu Anabasis on navodi da je u odre enom trenutku morao da te ko naoru anu pe adiju sa Roda upotrebi kao pra ka e. vrlo esto se pominje legendarna ve tina pra ka a sa Roda. spadala je u domen stranih. Koristili su je stari Jevreji. uostalom kao i lukom i strelom. I kasnije. a kasnije i kao protivnici persijske carevine. u kojoj su upotreba pra ke i sve prednosti lako naoru anih trupa na bojnom polju bili dobro poznati. Asirci i drugi orijentalni narodi od kojih je pra ka preneta Grcima. Strelja ke i pra ka ke jedinice uvode se na ovim prostorima u ve oj meri verovatno s po etka V veka p. ukazuju da se pra ka na gr kom tlu koristi i tokom mikenske epohe.Nisu kolosi. me u odredima pla enika. ve ina boraca nosila je ma u desnoj. Iz ovog razloga levoruki ratnici izdvajani su od ostalih i okupljani u posebne trupe specijalizovane za ga anje iz pra ke. u vojsci makedonskih kraljeva. pa i kasnije.e. Egip ani. koji e se proslaviti i prilikom opsade Sirakuze. ali ipak su Ro ani Vrlo brzo. Mikelan elo. Njihova pojava u neposrednoj je vezi sa borbenim iskustvom koga su gr ki ratnici sticali na Bliskom Istoku. kori eno protiv zveri koje napadaju stada. posebno ve ti su bili levoruki pra ka i iz plemena Venjaminita. Ovo za Ro ane i nije predstavljao veliki problem s obzirom na to da se radilo o njihovom nacionalnom oru ju. To je verovatno i razlog za to je ovog legendarnog pra ka a prikazao sa oru jem u levoj ruci. hoplitski polisi uglavnom daju primat tradicionalnim vidovima naoru anja . protiv bornih kola i konjice.

preuzeli sa Orijenta. anga ovane su uglavnom pomo ne trupe stranih najamnika. Mla i i jo neiskusni vojnici nastupali su u istom borbenom redu. Obja njavaju i bojne redove na koje je po ratnom pravilu razvrstavana rimska legija pred bitku. Baleari. rimski pisac s kraja IV veka n. zrna izba ena iz pra ke igrala su tokom antike vrlo ozbljnu ulogu u ratu. Rimsko tajno oru je U vojsci Rimskog carstva. bilo rukom ili iz pra ke. pra ka i (lat. od kojih su neki iznosili i po nekoliko stotina grama. pra ka e stavlja u peti borbeni red. Koriste i tradicije i iskustava vojske klasi ne i helenisti ke epohe. . Vegecije. Iako naizgled naivno i mo da za dana nja shvatanja primitivno oru je. fundatores) su ometali i usporavali protivni ko napredovanje pa i nanosili ozbiljne gubitke neprijatelju. esto bez ikakvog naoru anja. odmah iza lako naoru anih boraca etvrtog reda sastavljenog od strelaca i baca a lakih kopalja. Oni su slu ili kao pripomo pra ka ima i jednostavno bacali kamenje iz ruke.e. Upotrebu pra ke Rimljani su. spadalo je u redovnu obuku regruta tokom prvih nekoliko meseci po stupanju u vojnu slu bu. Pored drugih vojnih ve tina i ga anje kamenom. Ahaja. Zasipaju i protivni ke vojnike u napadu ili odbrani ki om projektila. kao i Grci. oni su anga ovali za ovu svrhu posebno uve bane auksilijarne jedinice iz krajeva poznatih po preciznosti i ve tini ga anja pra kom (Sirija. Rod).Gr ka te ko oklopljena pe adija (hopliti) u zbijenom borbenom poretku. predstavljaju i va nu podr ku glavnim vojnim snagama.

ili u nekim posebnim prilikama tokom rata. jer bi time rasturila svoj borbeni poredak. te ko naoru ana pe adija ne sme goniti neprijatelja koji se povla i ili be i. koji su preuzimali bitku na sebe. glandes latericiae). Za razliku od te ko naoru ane pe adije koja je morala da dr i stabilnu vojnu formaciju. U ratnoj taktici Rimljana.e. U tom bi slu aju lako naoru ani pe aci i pripadnici pomo nih trupa. kopaljanicima i posadama raznih baca kih artiljerijskih ma ina. principii). Tako e. Ali. pripremale napad te ke pe adije i konjice. zajedno sa strelcima.Pra ka i u rimskoj vojsci. strelaca i pra ka a. U svom spisu Galski rat. . Pra ka ke jedinice u rimskoj vojsci koristile su uglavnom projektile od keramike i olova. oni bi mogli dalje da ih gone. naj e e su izra ivana u veli ini koko ijeg jajeta. ukoliko je to bilo potrebno. ovi " arka i" bi se povla ili na svoja prvobitna mesta. a ne to re e i od kamena. prednost je bila u tome to je svaki vojnik mogao da od gline napravi veliki broj projektila. Pretpostavlja se da zbog svoje male te ine (50-200 g) i lomljivosti. ponovo izlazili iza redova principa i zajedno. napominje Vegecije. preporu uje isti autor. ovi projektili nisu mogli u ratu da predstavljaju smrtonosno oru je. Trajanov stub u Rimu (II vek n. prilikom uve bavanja ga anja. lako naoru ane trupe izlazile su iza prve borbene linije i izazivale neprijatelja. Julije Cezar navodi da su pripadnici plemena Nervija zasipali opsednuti rimski logor u arenim kerami kim zrnima ne bi li zapalili krovove vojni kih koliba pokrivene slamom. koje su. Mo da su kori eni u lovu na ptice. Ukoliko bi uspeli da potisnu protivnika.). u obrnutom slu aju. pra ka ki odredi su imali ulogu pomo nih trupa. Kerami ka zrna za pra ku (lat. iza vrstih redova dobro oklopljenih i naoru anih legionara prvog reda (lat. zajedno sa konjicom gonili neprijatelja. kada bi neprijatelj pre ao u napad. dezorganizuju i neprijateljske bojne redove. Svakako.

ali tako e i mogu nost da se uskladi ti. Ovaj anti ki pisac. tako i iz borbenih razloga. Posebnu prednost imala su olovna zrna za pra ku. kako iz logisti kih. olovni primerci su omogu avali ve i domet. ponekad ga aju i i sa visokih opsadnih tornjeva. Pobesneli slonovi nagnali bi se tada u bekstvo ne razlikuju i sopstvene trupe od protivni kih. kako kod pojedina nih vojnika. anti ki pisac iz I veka n.Anti ki projektil za pra ku iz perioda II-III veka. tako e. Josif Flavije. Kao strane pla enike u rimskoj vojsci. pra ka i su dejstvovali u saglasnosti sa ostalim baca kim odredima u koje su pored strelaca i baca a lakih kopalja spadala i odeljenja koja su opslu ivala "artiljerijska" oru a velikih baca a: onoguri. baliste i katapulti. oni su predstavljali snage koje su ometale branioce bedema i omogu avale svojim trupama da se pribli e bedemima. pri a dalje Vegecije. On ak prenosi pri u prema kojoj na Balearima majke uskra uju deci svaku hranu sve dok ne pogode metu hicem iz pra ke. isticali su se stanovnici Balearskih ostrva. tako i u trupnim zalihama. Vegecije izve tava da su pra ka ki odredi pla enika upotrebljavani i u pomorskim bitkama za pripremu iskrcavanja na neprijateljsku obalu ili brod. Posebnom ve tinom. Manji od kamenih ili glinenih projektila. koji su se od detinjstva navikavali na upotrebu pra ke. kod jevrejskih ustanika. On je. doprema i nosi ve a koli ina "municije". Prema opisima koje nam on daje. u delu Judejski rat vrlo esto spominje odrede pra ka a koje su Rimljani koristili u borbi protiv jevrejskih pobunjenika.e. Flavija. on izdvaja po nacionalnosti pra ka e iz Sirije. Stalnim streljanjem po braniocima utvr enja. Srbija. erdap. pra ka i su i tokom Judejskog rata rado kori eni prilikom opsada neprijateljskih utvr enja. smatrao da su pra ka ke jedinice idealne za suprotstavljenje ratnim slonovima. Prema navodu J. uniformnost kalibra. uspani ile bi se pod stalnom paljbom si u nih zrna izba enih iz pra ke. ak i te dobro dresirane grdosije koje su nezadr ivo probijale neprijateljske redove. . koji je i sam u estvovao u ratu protiv Rimljana. zabele io je da je pra ka u ve oj meri kori ena i na suparni koj strani.

Tako e. Gothenburg. upotrebu ovog drevnog oru ja esto bele e televizijske reporta e o sukobima izme u palestinskih demonstranata i izraelske vojske. da su prilikom borbi oko fa isti kog upori ta Alkasara 1936. pa i kasnije. pastira i sto ara. umesto trostrukog zamaha.com/archives/articles/roman. Da bi se izbeglo poga anje bliskih saboraca. na popri tu bitke kod Aljubarote. godine kori ene pra ke i to za ubacivanje granata preko bedema opsednutog utvr enja. sve do 1572. pra ka i su postavljani dalje od strelaca i nisu obrazovali zbijene redove. podatke o kori enju pra ka kih odreda u vojskama feudalne Evrope pratimo sve do XVI veka. pra ke jednako ubita ne kao i vatreno oru je. u XIX veku francuska arheolo ka ekspedicija bila je kod Suze napadnuta od strane lokalnog stanovni tva sa ". Arms trought the Ages. na udaljenosti od 50-60 m. jedan o evidac je potvrdio da su u rukama domorodaca. Josif Flavije. jednostavno po obliku i upotrebi. godine hugenotski pra ka i.roman-empire. Judejski rat. u kojoj je Portugal osigurao samostalnost u odnosu na paniju 1385. Ovo je verovatno i razlog za to Vegecije. Tako e.sjsu. Mnogi projektili za pra ku na eni su. W. kopljima i znatno opasnijim pra kama". nad ive e mnoge druge. 1976. Po etkom XX veka. godine.Obi no se smatra da je pra ka manje uspe no oru je od luka i strele u takti kim operacijama zato to je pra ka ima trebalo suvi e prostora u borbenom poretku. Uprkos su tinskim promenama koje je na bojnom polju donela upotreba baruta i vatrenog naoru anja. koji su se proslavili u opsadi Sansera bili su nazivani arquebusses de Sancerre. Prema iskazima nekih o evidaca. I danas. Reid. Kuriozitet predstavlja i podatak zabele en iz doba panskog gra anskog rata. mr Miroslav Vujovi asistent na Katedri za klasi nu arheologiju Beograd Preporu ena literatura: y y y Stari Zavet . pra ka e se koristiti i dalje. pi u i o plemenu Tanala sa Madagaskara. recimo.htm http://wargame. preporu uje navikavanje vojnika na ispaljivanje projektila u jednom zamahu. Preporu ene Web stranice: http://myron.html .bilo koje izdanje. slo enije oblike naoru anja.. i 1453. nekvalitetnim pu kama. postoje i svedo anstva o upotrebi pra ka kih jedinica tokom turskih opsada Kontantinopolja 1396-97.net/army/army..shtml http://www. godine. pi toljima. U vreme kada je vatreno oru je potisnulo upotrebu luka i samostrela. Pra kom i na arheologe Ovo iskonsko oru je prvih lovaca.edu/romeweb/romarmy/ romarmy.

Seobe keltskih naroda od V do III veka p. . pa su zbog stalne mobilnosti osnivali privremena naselja. sigurne dokaze otkrivamo ve na nekropoli u Pe inama kod Kostolca. ve potvrde njihovog prisustva otkrivamo samo u grobovima iz Doroslova. A kako su bili konjani ki narod. Karaburme i Pe ina u Kostolcu. naj e e su birali ravni arske terene na obalama velikih reka.n.e. koja su napu tanjem brzo propadala. to je ubrzo dovelo do stvaranja jedne sinkretisti ke. Prvi pokazatelji njihovog kulturnog prisustva u srpskom Podunavlju zabele eni su na nekropoli u Doroslovu i ostavi metalnih nalaza iz uruga.Ko su Skordisci Prema onome to danas znamo o kulturnim zbivanjima u drugoj polovini IV veka pre na e ere. preko srednje Evrope spustili i na jug u srpsko Podunavlje. Donjeg Grada u Osijeku. ire i se iz prapostojbine u zapadnoj Evropi. Me utim. Po velikoj sli nosti materijala sa Pe ina i onog sa e kih i slova kih lokaliteta. Na obodu Panonske nizije se zadr avaju i sa tog podru ja vr e sna ni uticaj na starosedela ko stanovni tvo. Ovo potvr uje ideju da su Kelti u ovom periodu uporno tragali za prostorom koji je bio u skladu sa njihovim na inom ivota. Kelti su se. Novodo li Kelti u Panoniji susre u domoroda ka panonska plemena Breuke i Amantine. mo e se pretpostaviti da su prvi Kelti koji su se spustili u ove na e krajeve bili mo da ogranak plemena Boja. me ovite kulture koju nazivamo Kulturom Skordiska. Tako e je va no znati jo jednu zna ajnu stvar: iz ovog prvog perioda keltskog naseljavanja u Srbiji ne poznajemo naselja.

tipa manjih sela. na otvorenom. Njihovo prisustvo na ovom prostoru pratimo sve do sredine I veka na e ere. oppiduma. izra ivanju oru ja.n. Tipi no keltsko utvr eno naselje . pokrivene najverovatnije materijalom iz najbli eg ivotnog okru enja (granje. slama. po povratku preostale keltske vojske iz neuspelog pohoda na Delfe. Za prethodni period nema nikakvih svedo anstava o na inu gradnje i izgledu njihovih ku a. odnosno romanizovani. ravnom prostoru u manjim naseobinskim zajednicama.n. godine p. Smatra se da ovaj plemenski savez nastaje nakon 279. kao i van njih. Vrativ i se u me ure je Save i Dunava. kada su politi ki i kulturno bili potpuno asimilovani. udru uju se sa onim Keltima koji su ostali na ovom prostoru i zajedno sa starosedela kim panonskim plemenima osnivaju zajednicu Skordisaka. Kelti su gradili svoje domove u okviru utvr enih naselja. buseni trave i ko a).e. tzv.e.oppidum Gradili su ve e pravougaone ku e sa krovom na dve vode. pa i u izradi nakita.Skordisci predstavljaju zajednicu plemena u kojoj je keltska komponenta imala primat u svim manifestacijama ivota: na inu stanovanja. kao i ukopane kolibe kupaste i atoraste krovne konstrukcije. izradi keramike na grn arskom kolu. . Gde i kako su iveli Prvi tragovi stambenih objekata Skordiska u Podunavlju datiraju iz vremena kraja II i po etka I veka p.

Nadzemna ku a Skordiska sa krovom na dve vode Ukopane kolibe konstatovane su kako u opidima. ali se mo e pretpostaviti da on nije bio preterano velik. po pravilu uz zidove.Selo Skordiska u srpskom Podunavlju Nadzemni pravougaoni objekti gra eni su uglavnom unutar utvr enih naselja. Ve i broj ovakvih naselja otkriven je prilikom gradnje modernog auto-puta kroz Srem. a njihovo arheolo ko istra ivanje pomoglo je da se rekonstrui e izgled ovih objekata i organizacija ovih naselja. tako i u naseljima na otvorenom. . Broj ovakvih objekata unutar utvrda nije do sada odre en.

morao je imati centralizovano ustrojstvo. institucija kralja mo e se uporediti samo u jakoj dr avnoj organizaciji. Zato se ovi "bazileusi" mogu zapravo smatrati plemenskim vo ama . a mi znamo da Skordisci nisu bili dr avotvorni.knezovima. u kome je glavnu re vodio vrhovni plemenski poglavar. iako sastavljen od raznorodnih etni kih struktura.Tip keltskih ukopanih ku a-koliba Dr avna i dru tvena organizacija Skordiska Jak plemenski savez kao to je to bio savez Skordiska. . Me utim. U izvorima su ovi plemenski poglavari poznati kao bazileusi (kraljevi).

religijskih i filozofskih znanja druida . pojavljuje se spaljivanje kao ritualna manifestacija paralelna inhumaciji. Ovo se najbolje mo e utvrditi na .. tako da je te ko ne to konkretno re i.Skordiski druid pod svetim drvetom (hrastom) Svetovna vlast bila je u rukama ovih knezova.hipoteti ka. savetodavca. filozofa. Me utim. ve po etkom III veka. na alost. ali duhovna se u keltskom dru tvu nije mogla zamisliti bez ritualnih. Sahranjivanje Po to su stigli u Panoniju. Pisani zapisi nisu ostavljeni.. po to je keltska etni ka komponenta u ovom savezu bila superiorna. Vrlo brzo. sva domi ljanja u vezi s ovim problemom . Kelti donose sa sobom inhumaciju (skeletno sahranjivanje) kao osnovni na in pokopavanja svojih mrtvih. ini se da je u ovom smislu nametnula odre eni uticaj. ali je nesumnjivo da su njihova mo i zna aj i ovde bili veliki. pa su. ve je svaka etni ka zajednica po tovala svoja bo anstva. pa je mogu e da su odre ena bo anstva iz porodice boginje Dane po tovana kod svih lanova zajednice. ne zna se ta no uloga druida.sve tenika. Po to su Skordisci bili me avina raznih etni kih grupa. Zato se logi no mo e pretpostaviti da nisu obo avali zajedni ke idole i bogove. Religija arolika etni ka struktura Skordiska uslovila je odre enu specifi nost kada je u pitanju i panteon.

ukrasne predmete i novac. pa u poznom latenu. a oko gomile sa ovim ostacima re aju grobne priloge. U ostacima sa loma e esto se nalaze i predmeti koji su bili na pokojniku u trenutku spaljivanja. Privredni i trgova ki ivot podunavskih Skordiska Predmeti od metala Skordisci su bili vrsni poznavaoci prerade metala. Kompletni sadr aj materijalne kulture Kelta. u drugoj polovini I veka p. Od metala pravili su oru je. sa srcolikim ukrasom na kraju kanije. naziva se latenskom kulturom. Spaljene ostatke pokojnika stavljaju ili u razli ite tipove posuda (zdele i lonce). kao i iroko masivno koplje. Kasnije.n. dosti e du inu do 110 cm. Ovo je sigurno bila posledica promene doktrine .Pe inama. Vremenom se ma jo produ uje. Skordiski ratnik Kelti u srpsko Podunavlje donose kratki ma (du ine oko 65 cm) iljatog vrha i sa medaljonom na kraju kanije. Sahrane su vr ene u kru nim ili pravougaonim jamama dubine do 50 cm. Tako se sada ma produ uje i dosti e du inu do 80 cm. Skordisci vremenom usvajaju u potpunosti spaljivanje kao osnovni na in sahranjivanja. prema zna ajnom nalazi tu La Téne u vajcarskoj. u kulturi Skordiska dolazi do odre ene evolucije u razvoju ma a. koji u na im prostorima ozna ava i arheolo ku kulturu mla eg gvozdenog doba. ili ih izru uju direktno na zemlju.e.

presvu enog ko om. tako da od masivnog i irokog evoluira do tankog i dugog do 50 cm. ako se nekim slu ajem ma protivnika zaglavi u unutra njosti umba. Na kraju. Njime je mogao da se nanese neprijatelju udarac. Najstarije keltske narukvice su uplje. pokazav i u svojoj umetnosti izuzetnu sposobnost prema shematizaciji. Postoji itav niz bogato ukra enih fibula sa kuglom na posuvra enoj nozi koje su otkrivene na lokalitetu Pe ine kod Kostolca.. Kelti u Podunavlje donose razne vrste nakita . koje imaju dosta iroko vreme upotrebe. Skordisci su koristili i defanzivno oru je . pojavljuje se kratko koplje za bacanje (d ilit). sa cevastom gvozdenom dr kom.tit. tako da se pojavljuju razne varijante i anih fibula sastavne konstrukcije. esto ukra enog geometrijskim motivima. tu su i jednostavnije i ane. . u kulturi Skordiska prime uje se izuzetna potreba za funkcionalno u. Ukrasni predmeti omiljeni kod Skordiska Najranije keltske fibule s kraja IV veka pre n. pojaseve. Vremenom. Osim oru ja. bile su tzv. nanogvice. nau nice. zatim bojni no sa kuglom i bojni no sa alkom na kraju rukohvata. livene i glatke u obliku gusenice.. Funkcija umba je bila veoma zna ajna. tj. sa modelovanom pa ijom glavom. narukvice. koji predstavljaju vrstu materijala podlo nu stalnim promenama i zbog toga je nakit u arheolo kom smislu vrlo dragocen. kada Skordisci dolaze u vr i kontakt sa rimskom civilizacijom. u kojoj su bili obuhva eni kako tradicionalni. a u sredini se nalazio umbo.ratovanja. Ne to mla em tipu fibula pripadaju one sa kuglastim ukrasom na posuvra enoj nozi i lan anim privescima. kao i kratki ma . kroz sve faze razvoja ove kulture. rastavne konstrukcije. koje su li ene ukrasnih detalja. Pored ovih. tako i savremeni motivi i forme.e. Pravljeni su od vrsto upletenog pru a. pa ak i da mu se oduzme oru je. Tome su bili skloni i Kelti. kao i one sastavljene od velikih kalotastih lanaka. ve a metalna aplikacija. Skordisci su od metala izra ivali ukrasne predmete. Tako e se u srednjem latenu pored ma a i koplja javlja i no ve ih dimenzija. Oduvek je ovek eleo da ukrasi svoje telo i da u tom smislu stalno istra uje. Na kopljima se tako e prime uju odre ene promene.fibule. Pored ofanzivnog oru ja.

Ko ni pojasevi su imali razli ito modelovane kop e. Tako e. I ovi pojasevi su pripadali enskoj no nji. posebno treba pomenuti astragalne pojaseve. jer je njihova masivna konstrukcija omogu avala bezbedno no enje ma a. a bila je omiljena u no nji skordiskih ena. koji su tako e bili sastavni deo enske no nje. od kojih se naro ito izdvaja kop a tipa Laminci. Me u lan anim pojasevima treba pomenuti one sa du im tordiranim lancima. . Ovi pojasevi su bili deo i ratni ke opreme. jer najstariji ovakvi pojasevi poti u iz pozne faze starijeg gvozdenog doba panonskog basena.Tipi ni izgled skordiske ene Izuzetnu originalnost Skordisci su pokazali u izradi pojaseva. koji u periodu poznog latena do ivljavaju svoj drugi ivot. koja predstavlja izuzetnu simbiozu keltskih i tradicionalnih elemenata.

Od itarica. uglavnom je uzgajana jednoreda p enica. Kr edinski tip pripada kraju II i po etku I veka. a na reversu (zadnjoj strani) je predstava konja sa uzdignutom desnom nogom. prelazni tip sa ima srpski i sremski tip. iji su novac Kelti voleli da imitiraju (tj. Na ovom tipu se prime uju sjedinjeni elementi tetradrahmi Filipa II i Aleksandra.e. u ishrani je kori eno i povr e tipa so iva i gra ka. ovi siloviti ratnici hranili su se i drugom vrstom mesa. Tise i Morave. nego i kao simbol statusa i presti a. a tako e se ose a i jak uticaj sa podru ja Transilvanije.e.n. a karakteristi an je po predstavama mitskog krilatog konja . kao to su udice i osti.n. to zna i da su Kelti vrlo rano prihvatili instituciju novca. falsifikuju). razumljivo je da je sastavni deo njihove ishrane bila riba. Srpski tip. kovan u III veku. koje datira od sredine II pa do prve polovine I veka p. ne samo kao plate no sredstvo. Iako je meso sigurno bilo osnov jelovnika Skordiska.e. Na aversu je predstavljen monogram Audelonta.Novac Prva kovanja keltskog novca datiraju s kraja IV i po etka III veka p. Razlikujemo nekoliko tipova kovanja ovog novca. Save. Na aversu (prednjoj strani nov i a). dok se na reversu nalazi lira. predstavlja monete ve e debljine i na njemu se prime uje sa imanje elemenata sa novca makedonskih vladara Filipa II i Aleksandra Velikog. obi no se nalazi predstava bradate glave sa lovorovim vencem.Dunava.n. ispod koga je to ak sa paocima. Pored ribe. . mada su specijalisti kim analizama otkrivene i neke druge vrste. Metalni novac koji su kovali Skordisci Za kraj: ta su Skordisci jeli i pili S obzirom na to da su Skordisci svoj ivotni prostor na li u priobalju velikih reka . Sremski tip predstavlja rezultat prvog organizovanog keltskog kovanja.pegaza. Za ovo postoje i posredni arheolo ki dokazi. Isto noslavonski tip pripada drugoj polovini II veka p. Tzv. i predstavlja kopije novca Audelonta. kao to su divlja i doma e ivotinje.

dvouhi pehari i lonci. Prona ene su dve vrste ovih pe i . Iznad pore anih posuda zatvarana je kalota. Skordisci su pekli u specijalnim lon arskim pe ima koje su imale perforiranu plo u (re etku). tako otpornim na visoke temperature. na koju su re ane posude. izra ivane su kvalitetne posude na grn arskom kolu zdele. a sve zarad poja avanja vatrostalnih svojstava posuda. dok je vatra lo ena u lo i tu ispod. inije. . Pored ovih.jednodelne i dvodelne.Lon arske pe i i keramika Skordiska Hranu su Skordisci spravljali u grubim posudama . esto grafitiranim loncima. sitno lomljeni kamen i koljke. a tako pripremljena pe bila je spremna za lo enje. U zemlju od koje je pravljeno ovo posu e esto su ubacivane i druge primese kao to su kriljac. Ove posude.situlastim. sve razli itih oblika i dimenzija.

1969. 1974. a pe se zatvarala. Papazoglu. J. Todorovi . Beograd: Balkanolo ki institut SANU. Skordisci . KELTOI. Skordisci i starosedeoci. Gospodari srebra . dok hleb ne bi bio ispe en. gar i pepeo bi se sklanjao u stranu i u tako u arenu komoru stavljao se ume eno testo. 1990. Preporu ene Web stranice: . Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Beograd: Narodni muzej. a sastojale su se od lo i ta. grupa autora.princip pe enja Postojale su i hlebne pe i.istorija i kultura. koje su naravno kori ene u doma instvu. F. dr Miodrag Sladi upravnik Arheolo ke zbirke Filozofskog fakulteta Beograd Preporu ena literatura: y y y y y grupa autora. Posle lo enja jake vatre. 1984.Novi Sad. Ljubljana: Narodni muzej. Beograd . zasvedenog kalotom. grupa autora.katalog izlo be. 1992. Sarajevo: Balkanolo ki institut.Hlebna pe . Konstruktivno su bile veoma jednostavne.

i divni Ahilej. zlosre ni. junacima vo a..rivernet. kao svojevrsna senzacija.com. Troju.http://www.htm http://member.i tako se Divova volja vr ila .Prijamovo blago. tako je i riznicu skupocenog nakita koju je tamo otkrio. tono Ahejce u hiljade uvali jada. obi la je munjevito svet. sam spomen limanovog imena ra a asocijaciju. ve predstavlja se anje na istorijski ratni pohod drevnih Grka na maloazijski vetroviti Ilion.gallica. Kopanje po Homeru Pro lo je vi e od 120 godina otkako je Hajnrih liman poslao svoj uveni telegram gr kom kralju ordu. liman je do tada ve ozbiljno skrenuo pa nju na sebe. u kome mu saop tava: "S velikim zadovoljstvom objavljujem Va oj Visosti da sam otkrio grobnice koje su prema Pausaniji grobovi Agamemnona. Kasandre. Kako su rezultati do kojih je tada do ao upu ivali na slavnu Troju. Ahileja. koje na gozbi ubi e Klitemnestra i njen ljubavnik Egist". a njih u ini same da budu plja ka za psine i jo gozba za ptice .uk/celts/contents. neosporno je da je ovaj entuzijasta mnogo u inio. jer je nekoliko godina pre iskopavanja u Mikeni vodio veliku istra iva ku kampanju praistorijske citadele na brdu Hisarlik u Turskoj.htm Gnjev mi. nazvao . na velika otkri a rane egejske civilizacije. tj. Evrimedona i njihovih pratilaca. Naravno. boginjo pevaj. time to je dokazao da Homerov slavni ep Ilijada ne opisuje mitske i izma tane doga aje.. ne samo me u stru njacima.co. Do dana njih dana. vest da je ovaj ve tada popularni avanturista i istra iva otkrio grobnicu slavnog mikenskog kralja i Atrejevog sina. . du e pak mnogih junaka jakih posla Aidu. Peleju sina.otkad se ono u sva i razi li bili Atrejev sin. Zaista.au/manxman/Celts/history.

Najslavniji epovi Ilijada i Odiseja. Korinta i Tebe. pripisani Homeru. itavo XIX stole e bilo je u Evropi u znaku romanti arskog zanosa ranom anti kom istorijom. lepotu Atine.Mapa anti kog sveta. .Slika 1 . danas predstavljaju nepresu ni izvor znanja i kulturnu riznicu evropske civilizacije (slika 1). kao i vojni ku mo i strogost Sparte. Retki sa uvani spisi opisivali su slavu i mo gr ke klasi ne civilizacije.

zajedno sa podgra em. godine. prikazan na jednoj graviri iz 1877. uz obimne radove i saradnju sa Gr kim arheolo kim dru tvom. . ubrzo je u severoisto nom delu Peloponeza.Krug grobnica A u Mikeni. i 1873. koja je odgovarala ovoj ideji. Kako je imao ozbiljno poverenje u Pausanijin geografski opis.Idealna rekonstrukcija akropolja u Mikeni. liman je svoje interesovanje okrenuo ka gr kom kopnu. Re en da otkrije grobove slavnih gr kih heroja. Ovo ga je uverilo da se nalazi na pravom mestu. godine istra ivao Troju i time. u potrazi za Mikenom. izvr io je test-iskopavanja 1874. te je dve godine kasnije organizovao etvoromese nu kampanju. prema sopstvenim re ima "otvorio nov svet arheologiji". brojne terakote i jednu grobnicu. pola godine nakon to je liman zavr io svoja iskopavanja. Slika 3 . godine unutar zidina i ubrzo otkrio ostatke gra evina. u srcu Argolide uo io mo no sagra enu citadelu.Slika 2 . Po to je u kampanji izme u 1871.

koja je ozna ena kao krug grobnica B) (slike 2. godine. inile su pogrebne maske koje su prekrivale lica pokojnika. gr ki arheolozi su van zidina citadele otkrili jo jednu ovakvu konstrukciju. Svaka od grobnica sadr avala je niz izuzetno vrednih i skupocenih predmeta: oru ja. fotografisan ranih ezdesetih godina. neposredno nakon konzervacije. tik uz danas uvenu Lavlju kapiju. 3 i 4). Bila je pre nika od skoro 30 m i gusto oivi ena uspravljenim plo ama od tesanog kamena. Tako je otkrio ukupno 6 aht-grobnica. to je ove grobnice i u inilo uvenim. koje su danas poznate kao krug grobnica A (kasnijim iskopavanjima 1951-1952. . nakita.Kopaju i unutar zidina. Slika 4 . pa je upravo tu liman i nastavio intenzivna iskopavanja. liman je otkrio ostatke ukupno 19 razli itih individua . nai ao je na mo nu prstenastu konstrukciju. razli itih ukrasa i drugih predmeta.elite bronzanodopskog mikenskog dru tva."Kraljevski" krug grobnica A u Mikeni. Odmah je jasno bilo da se radi o sakralnom mestu. Posebnu karakteristiku.

Datovanje po Homeru Izuzetno otkri e kne evskih grobnica u Mikeni od samog po etka uverilo je Hajnriha limana da je "ugledao Agamemnonovo lice". vrhunsko delo mikenske . Stoga se i uvena maska danas isklju ivo pod navodnicima odre uje kao "Agamemnonova". a preostale tri . za njega nije bilo sumnje da se radi o Slika 5 . godine u aht-grobnicama kruga A. Sve one prili no realno prikazuju izgled lica pokojnika. Nasuprot toj injenici.etiri posmrtne maske od zlata i elektruma legendarnim li nostima. mada sa izvesnom i vrlo karakteristi nom stilizacijom detalja. i 1150. njihovim voljenim suprugama koje je unutar mikenskog akropolja. a u donjem dve spljo tene i Me utim. svi grobovi koje je liman otkrio u Mikeni.me u njima i "Agamemnonova maska" . sva kasnija arheolo ka i trouglaste forme. istoriografska istra ivanja pokazala su da uveni desetogodi nji Trojanski rat. godine pre n. u tehnici iskucanog lima. Slika 6 . dve su nagla eno reljefno (zaokrugljeno) modelovane.uvena "Agamemnonova maska". Dakle. mo e vremenski da se opredeli negde izme u 1250.e. ratnicima i prona ene 1876.spljo teno.Maske su bile izra ene od zlata i elektruma (anti ka legura zlata i srebra). ako zaista i predstavlja realne istorijske doga aje iz daleke pro losti. dve zaobljene i okrugle. Od pet koje je otkrio liman. pripadaju znatno ranijem vremenu i Agamemnonovim precima. u vidu irokog trougla (slike 5 i 6). U gornjem redu vide se Homer slikovito opisao u svom epu.

Me utim. a polemiku je zapo eo u uglednom svetskom asopisu ARCHAEOLOGY (broj za juli/avgust 1999. veoma smelu (skoro drsku) tvrdnju."Agamemnonove maske"! Trgovanje istorijom ili ideologijom? U poslednjih nekoliko meseci u nau noj arheolo koj javnosti pokrenuta je ozbiljna rasprava oko autenti nosti poznate maske iz grobnice V u Mikeni. Koldera III. prema re ima arheologa Manfreda Korfmana "svedo e o izgubljenom ratu". a na prvom mestu . Ono sve to se o njemu zna. on ga nedvosmisleno i direktno optu uje da je u novembru 1876. umetnosti XVI veka pre n. gradu u ameri koj dr avi Ilinois.e. limana. Pre njega. danas je VIIa. pre toga. On nagla ava "da je liman bio genije da oko svog imena stvori mit". uskoro pretpro lom) veku. Dobro je poznato da je Hajnrih liman bio arheolog-amater. Trejl u knjizi liman od Troje: blago i prevara (Traill 1995).ampanju. ba u ovim slojevima identifikovani liman poturio kao falsifikat? su brojni tragovi krupnih o te enja.e. Kona no. da bi je dva dana kasnije . Kolder ilustruje nekolikim la nim pri ama i stereotipima: y y da je jo kao osmogodi nji de ak odlu io da jednoga dana iskopava Troju da je njegova ena Sofija bila entuzijasta i veliki ljubitelj arheologije . zanimljivo je saznati detalje iz limanove karijere. profesora klasi nih nauka na univerzitetu u Urbani. sasvim odgovaraju vremenu kraja XIII i po etka XII otvorena nova dilema: da li je nju veka pre n. sasvim je neosporno da je on u ao u istoriju arheologije kao jedan od najva nijih istra iva a u pro lom (tj. Koliko je liman bio sklon izmi ljanju i preterivanju. a potom je u tajnosti zakopao u grobnicu V u Mikeni. liman je tokom iskopavanja o ekivao mnogo spektakularnije nalaze. a u Evropi Olivije Mason u lanku Nova istra ivanja o Hajnrihu limanu (Masson 1997). jer se prethodno veoma obogatio kao trgovac. Ovaj nau nik skoro ve 30 godina prou ava ivot i rad H. Tako. godine naru io u Atini kod jednog zlatara da mu ovaj napravi "Agamemnonovu" masku. o emu e biti re i kasnije. krajnje je nekriti no prihva eno od istori ara nauke. Ali. koji svi. isklju ivo na osnovu autobiografije. ovu dilemu su zvani no postavili u Americi Dejvid A. niko od istori ara ili arheologa nije mu uzimao kao veliki greh oma ke u datovanju svojih nalaza. godine). tako da ove slojeve grada nije prepoznao kao Prijamovu Troju. poslednjih nekoliko godina pojavila se nau na sumnja u verodostojnost nekih od njegovih naj uvenijih nalaza. Polemika kulminira objavljivanjem teksta Viljema M.spektakularno "otkrio"! Za ovu. predmet bar 300 godina mla em Ispostavilo se da arheolo ki slojevi ozna eni kao Troja VI i mikenskom kralju. ljudski skeleti. Me utim. "greh" to to je pripisao ovaj koji je u najmanje devet slojeva obnavljan i popravljan. Iako Opse na reviziona iskopavanja na Hisarliku tokom XX se verovalo da je jedini limanov stole a pokazala su da se radi u mo nom utvr enom gradu. kako ih iznosi profesor Kolder. ta to tvrdi Kolder u svom najnovijem lanku? Nakon pa ljivog prou avanja mnogih dokumenata iz ivota i arheolo kog rada limana. koji je svoja istra ivanja sam finansirao.Ni ta bolje liman nije pro ao ni sa "vetrovitim Ilionom". kamena katapultirana ulad. Me utim. Kolder taksativno iznosi devet argumenata.

Zapanjuje nas ve tina drevnih mikenskih zlatara. da bi ih kasnije . Medutim. On ka e da svaka od injenica do kojih je do ao mo da i ne govori ubedljivo sama za sebe. A. jula 1850. karakteristi na je upadljiva stilska razlika u izgledu i izradi izmedu "Agamemnonove" i preostalih posmrtnih maski.S. Kolder ide i dalje. A drugi veliki nau nik tog vremena. Kada je otkrio u Troji "Prijamovo blago".prim. da bi njih "podmetnuo" Turcima! Tre e. koji su bili u stanju da modeluju portret mu karca u masivnoj zlatnoj plo i. a maska je otkrivena 30. godine primio ameri ko dr avljanstvo da je jednom u dvori tu svoje kuce u Atini otkrio drevni gr ki natpis. novembra "otkrio". pojedinosti u vezi sa spektakularnim otkri ima u Troji i Mikeni. avgusta. injenica je da je liman do tada u grobnicama I-IV vec otkrio autenti ne maske. To ilustruje zapa anjem Gintera Kepkea."otkrio ono to je i sakrio"? I to nije sve. komentari u i limanovu karijeru. kada je u Troji otkrio "Prijamovo blago". novembra. a nakon energicnog zahteva turskih vlasti da sve to vrati. da bi bio dovoljno uverljiv. savremenika limanovih iskopavanja u Gr koj. Istra iva ka kampanja u Mikeni po ela je 7. Kolder sumnja da je upravo tada liman oti ao kod njega i naru io da mu ovaj napravi masku. i 27. da bi je 30. godine u Beloj Ku i u Va ingtonu li no primio u posetu tada nji predsednik SAD Milard Filmor da je tokom katastrofalnog po ara koji je izbio u San Francisku iste godine herojski spasao nekoliko desetina ljudi iz zapaljenih zgrada da je u Kaliforniji 4. ili je jednostavno . liman je ina e bio sklon da pravi duplikate i falsifikate svojih nalaza. tj. tajno ga je odneo u Gr ku. ali kada se sklopi "mozaik" . intrigantni su podaci u vezi sa uslovima i vremenom otkri a "Agamemnonove maske".. Dalje. 26. te je na osnovu njih mogao imati sasvim jasnu predstavu kako taj "naru eni" predmet treba da izgleda. Tako. Sve ovo navelo je Koldera da temeljito proveri i limanovu arheolo ku karijeru.. Kako je rodak njegove ene Sofije bio poznati zlatar i dobar majstor." Da li je to liman hteo da uprepredi mogu u sumnju u arhai nost predmeta? . autora). Bilo kako bilo. Potpuno ista stvar dogodila se i nekoliko godina ranije. godine. imao bi dovoljno vremena po povratku za zakopavanje maske. 3. da su obrve. Pored ostalih detalja. novembra liman privremeno prekinuo radove i otputovao u Atinu. Prvo. najsumnjivija je slede a opaska: ". Zabele eno je da je neposredno pred pronalazak maske. on je poku ao je da napravi falsifikate u Parizu. koji je rukovodio arheolo kim iskopavanjima u Olimpiji. Marej.stvar postaje jasna. stru njaka Instituta za primenjenu umetnost Njujor kog univerziteta. verovao je da se on ne bi libio da zakopa predmete. brada i brkovi sasvim osobeni na spornom nalazu. limana je nazivao schwindel und fuscher (prevarant i fu er . itd. u i. da bi nakon samo tri dana. cini no je primetio da "onaj ko sakrije taj e i prona i". dobar broj nau nika. liman zauvek napustio istra ivanje Mikene. ve to poput bilo kog dana njeg zlatara.'prona ao' (!). Kolder se pita: da li je u oba slu aja liman zaklju io da je otkrio najvrednije predmete te da nema vi e razloga da se kopa.. Ernst Kurtius.y y y y da ga je 1851.. decembra 1876. U originalnom dnevniku iskopavanja prona ao je zapis koji se odnosi na otkri e i prvi limanov opis maske.

kakvu je morao posedovati slavom oven ani Agamemnon.On je. imao ve obi aj da progla ava otkri ima predmete koje je zapravo pribavio ili otkupio na sasvim drugom mestu. da tvrdi da neprocenjiva kolekcija "Prijamovog blaga" iz Troje zapravo ne predstavlja jedinstvenu zbirku iz jedne riznice. Iako je imao ve 4 otkrivene zlatne maske. po emu se to "Agamemnonova" maska razlikuje od drugih sli nih otkrivenih u Mikeni. raspravlja o jakim limanovim motivima da na ini ovakvu prevaru. a koje su bez sumnje originali? To veoma detaljno obja njava Trejl u istom broju asopisa ARCHAEOLOGY (slika 7): . nije imala sasvim o igledne odlike kraljevske otmenosti. Mo da bi mu se moglo i poverovati. tj. Glavni je mogla da bude neuta iva elja da kruni e iskopavanje senzacionalnim otkri em. Me utim. nijedna od njih nije bila dovoljno "ubedljiva". kada se ne bi znalo da bi na tolikoj dubini sasvim sigurno nai ao na vodu! Dejvid Trejl ak ide dotle. godine: tvrdio je da ju je iskopao u sondi na dubini od preko 8 m. Kolder. pored toga. ve predmete koje je liman sistematski otkupljivao po itavoj Turskoj. Na kraju. poput sudskog istra itelja. Takav slu aj je bio i sa njegovim "otkri em" Kleopatrine biste u Aleksandriji 1888.

na gore okrenuti brkovi. bademaste o i su jasno oivi ene jo jednom. Prema op tim crtama. Ono to se uo ava kada se pa ljivije pogleda oblik brkova jeste da su originalno brkovi bili modelovani nadole. 5) picasti. oko ovog detalja postoje i ozbiljne polemike . u okviru kruga grobnica B (izvan citadele): 1. jedno zanimljivo mi ljenje daje K. istori ar umetnosti sa Bostonskog univerziteta i renomirani stru njak za minojsku i mikensku primenjenu umetnost. da bi " pic" nagore kod svakog brka bio .Slika 7 .oblik brkova.jedne koju je liman otkrio u grobnici 4 u krugu grobnica A i druge. samo na "Agamemnonovoj" masci postoji predstava trouglaste uske bradice tik ispod donje usne.D. autora).S. me utim. 4) trouglasta bradica ispod usta. o i su na "Agamemnonovoj" masci plasti no modelovane. kona no . Dakle. tokom karijere imao dosta prilike da se susretne sa falsifikatima drevnih predmeta. "Agamemnonova" maska ima sli nosti sa 2 spljo tene maske . "duplom" predstavom kapaka 3. 2) "dupli" kapci. kako je to pravilno uo io Ginter Kepke. Radi se o originalnim predmetima. On je. Lapatin. Lapatin misli da je verovatno liman nosio originalni predmet na doradu kod zlatara u Atinu.prim. kako ka e. 3) u i razdvojene od lica. sa poluzatvorenim kapcima. kada se uporedi na in na koji su modelovane obrve. vidi se da "Agamemnonova" ima u dva luka jasno razdvojene i reljefno predstavljene 2.Uo ljive razlike izme u Agamemnonove i drugih mikenskih maski: 1) zasebno oblikovanje obrva. u i su isklju ivo na "Agamemnonovoj" masci modelovane zasebno. koji su iz razli itih razloga naknadno bili preradivani ili dora ivani. sasvim osobena jeste predstava bri no negovanih i nagore za iljenih krajeva 'imperijalnih' brkova na "Agamemnonovoj" masci. pastiche . koja je otkrivena pola veka kasnije u grobnici ?. . potpuno razdvojene od lica 4.naknadno pridodat! Me utim. ali i sa onim to se u istoriji umetnosti naziva pasti (fr.da li je ovo i jedinstvena takva predstava u mikenskoj umetnosti 5. Poslednja upadljiva osobenost mo da bi bila i najja i argument za tvrdnju da se radi o falsifikatu.

Predstava lica na "Agamemnonovoj" masci u pore enju sa portretom nema kog kajzera Vilhelma I Epilog: trgovanje kulturnom politikom? Naravno. za to je trebalo da "Agamemnon" izgleda ba tako? Kolder.Ako bi itava ova konstrukcija bila ta na. I stvarno. ona prili no ubedljivo dokazuje da nije istina da je oblik bradice ispod usana sasvim jedinstven u mikenskoj umetnosti: poziva se na stilski vrlo sli no modelovanu 'bradicu' na predstavi glave lavice . ona navodi injenicu da je tokom limanovih iskopavanja u Mikeni 1876. Demakopulu opovrgava tvrdnje Trejla da su stilske karakteristike maske dokaz da se verovatno radi o falsifikatu. godine. Na primer. vladaju i stereotip o nobl izgledu predstavljao je kombinaciju Vinkelmanove predstave o duga kom i tankom nosu i pruskog 'kraljevskog' koncepta. nalik na Bizmarka ili kajzera Vilhelma I.op ta sli nost je veoma upadljiva! (slika 8): Slika 8 . sve vreme bio prisutan gr ki supervizor Panajotis Stamatakis. arheolog Kati Demakopulu. ovo obja njava limanovom slavoljubivom prirodom: u vreme kada je on iveo. im se itava ova pri a pojavila u nau noj javnosti. tj. on je bio prisutan i tokom iskopavanja grobnice 5 i otkrivanja "Agamemnonove" maske. usledile su i reakcije. Prema njegovim izve tajima. Jednu od najsna nijih daje doskora nja direktorka Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini. ba kao i Trejl. kada se uporede likovi "Agamemnona" i Vilhelma I . smatraju i ih nenau nim i proizvoljnim konstrukcijama.ritonu iz kruga grobnica A (slika 9): . Ona u potpunosti odbacuje tvrdnje Koldera i Trejla. koje je bilo pod kontrolom Gr kog arheolo kog dru tva. Tako e. Kao osnovni argument.

Andrej Starovi arheolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Slika 9 .Detalj "bradice" na zlatnom ritonu u obliku glave lavice.. da se maska podvrgne mikroskopskom ispitivanju. Noyes-Roberts. Mnogo je bolje biti genijalac nego samo sre kovi . s ciljem da se utvrdi njena autenti nost. 1999. 147-165 . D. A ta su to Kolder i Trejl na kraju predlo ili? Pa. ne bi li se na osnovu prisustva/odsustva estica mineralizacije utvrdilo da li se zaista radi o originalu ili modernom falsifikatu. National Geographic. C. Posuda je prona ena u krugu grobnica A u Mikeni i predstavlja ubedljivu analogiju sa "Agamemnonovom" maskom. ak zaklju uje da bi Kolder. Alexander. objavljen u pretposlednjem broju presti ne NACIONALNE GEOGRAFIJE. Schliemann at Mycenae. koja se tu uva kao dragulj nacionalnog kulturnog blaga Gr ke. 6. da li je to jedina pozadina ove zaista uzbudljive rasprave? Sama pomisao da je limanu moglo pasti na pamet da organizuje i sprovede mo da najve u prevaru u istoriji arheologije. E. "zaista trebalo da tako ozbiljno pitanje ostavi u ruke specijalista". ostaje neosporno da je Hajnrih liman s pravom stekao reputaciju velikog vizionara i najintrigantnijeg arheologa XIX veka. kojima zaklju uje svoje razmi ljanje o njemu: 'Ako je maska original... 54-79 Bloedow. boginjo pevaj. 1989. Da li e u istoriji ove nauke biti zabele en i kao najve a varalica? Uostalom. Vol 196. and Smulders. ubedljivo zvu e re i Viljema Koldera. S. koji je za ne to vi e od jednog stole a bukvalno postao sinonim za ranu istoriju evropske civilizacije? injenica je da i opse ni tekst o istoriji i arheologiji drevnog gr kog sveta. Echoes of the Heroic Age (Ancient Greece Part I). s obzirom da i sam priznaje da nije kvalifikovan da ocenjuje arheolo ke podatke. Ako bi se to ispostavilo kao ta no. ponudi na dodatnu ekspertizu. Ali.. U svakom slu aju. liman je bio najve i sre kovi me u arheolozima sve do Hauarda Kartera. No.Eminentni strucnjak iz Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini na kraju odlu no odbija mogucnost da se "Agamemnonova" maska. ta bi se desilo sa hiljadama stranica ispisanim o ovom predmetu.F. veoma uznemirava. Ali ako je falsifikat. takode implicira da 'neki stru njaci sumnjaju u poreklo "Agamemnonove" maske' (Alexander 1999:69). onda je on genije koji je obmanuo vode e arheologe i istori are sveta vi e od jednog veka. ja se nadam da je u pitanju falsifikat.' Gnjev mi. Ba stoga to sam ja veliki limanov po tovalac i to sam proveo mnogo vremena proucavaju i njegov ivot. Echos du Monde Classique/Classical Views 33: 8.

koja je ve par godina na putu ka Saturnu. and History. Titan. okean. U me uvremenu su neki drugi objekti postali interesantni. 133-147 Schliemann. (eds. D. . Schliemann of Troy: Treasure and Deceit.A. zaista li i na mre u kanala. Na Marsu je mo da nekada bilo ivota. godine po alje sondu "Orbiter" put Evrope. Revue des Études Grecques 78. nema.D. Review of Books. Jo uvek nismo potro ili sve kandidate za "habitabilne" objekte u Sun evom sistemu. 57-58 Harrington. 59 Lapatin. 53-55 Calder.A.S. S. Ustvari. 1999. 51-53. How About A Pastiche? Archaeology (July / August). Titan.archaeology. 55-56 Turner. 58-59 Masson. kako je to Lovelu jednom prilikom palo na pamet da naglas pomisli. Mo da i ne ega vi e. 1999. K. Not A Forgery. Sonde koje su se poslednjih tridesetak godina spu tale na njeno tlo. Journal of Hellenic Studies 116. (and) Epilogue. New York: St. 1976. 1999. kosmi ki brodovi i dalje kre u put Marsa. Sonda. Myth. Is the Mask a Hoax? Archaeology (July / August). III and Traill.). W. Me utim.y y y y y y y y y y Calder. O. W. 1995. Martin's Press Traill.M. Archaeology (July / August). na alost.M. Valja tra iti dalje. "Kazini". najve i satelit u Sun evom sistemu. ini se. sa ekajmo jo koju godinu. ali ga sada.org http://www. mo da. mnogo be ivotnija nego to smo pre stotinak godina o ekivali. Detroit: Wayne State University Demakopoulou. Behind the Mask of Agamemnon. To bi trebalo da se ostvari 2004. NASA planira da 2003. godine.P. D. imaju mnogo vi e sli nosti sa Zemljom nego Mars. New York: Arno Press Traill. mo da i mnogo vi e od toga.nationalgeographic. III. 1999. H. a da mi to nismo u stanju da otkrijemo. Ono to je Lovel bio u stanju da vidi. ima atmosferu gu u od Zemljine i ne bi bilo preveliko udo da u njoj ima i amino-kiselina. Insistent Questions. D. nedvosmisleno ukazuju da je Mars pust ak i u pore enju sa Saharom. 1996.M. Archaeology (July / August). Crvena planeta je. K. Archaeology (July / August). odnosno Saturnova satelita. Evropa ima ledenu koru ispod koje je. za svoj krajnji cilj ima bliski susret sa Titanom. Recherches récentes sur Heinrich Schliemann. Mycenae. Nije isklju eno da je na Crvenoj Planeti nekada bilo teku e vode. Za to je odgovoran Persival Lovel. nas najvi e brine mogu nost da tamo i dalje ima nekakvog ivota. Valja zaviriti ta je ispod njenog leda. ali danas znamo da to sa kanalima nema nikakve veze. izgleda. 1997. Dakle. D. The Case for Authenticity. Ova dva velika Jupiterova. 1999. a jo manje sa navodnjavanjem.A. Scandal. 235-237 Preporu ene Web stranice: http://www. Evropa? Ili. 1986.com/ngm/9912 Traganje za ivotom van Zemlje Termin "Marsovi kanali" je pu ten u promet krajem XIX veka.

Zna se da postoji patern u Zemljinom spektru koji jasno ukazuje na prisustvo ivota. Jedna je stvar tra iti amino-kiseline .Snimak povr ine Evrope sa svemirske sonde Galilej na injen aprila ove godine. Veliki kvadrat na slici je. Pretpostavljamo da bismo uz pomo njega bili u mogu nosti da na rastojanju od par desetina svetlosnih godina razaznamo planetu veli ine Zemlje. mnogo toga e biti jasnije. Pa gde su onda? Za razliku od potrage za vanzemaljskim ivotom. jo uvek niko ne zna. ali polako. postoji ivot baziran na ugljeniku. ako patern primetimo u nekom drugom spektru. za sada smo u mogu nosti da detektujemo jedino planete velike barem koliko i Jupiter. ta je stvarno na slici. a ako to mo emo mi. 400 x 400 kilometara. Zna ajno prisustvo kiseonika u spektru planete je dobar pokazatelj da na njoj. Istina. verovatno. Dakle. Do oktobra meseca 1995. Kad se "Orbiter" spusti na Evropu. U sredini imamo ve ta ku boju uba enu da bi se detalji bolje videli. godine nije se znalo da li i oko drugih zvezda postoje planete. Je li je? ivot bi. tek smo po eli. onda to zna i da Zemlja nije nikakav izuzetak. Nekoliko zemalja bi trebalo da u estvuje u projektu "Terrestrial Planet Finder". u stvari. otprilike. onda to sigurno mogu i civilizacije starije od nas. Karl Segan je tvrdio da ih ima i o igledno je bio u pravu. Traganje za vanzemaljskim civilizacijama Fermijev paradoks: Gde su svi? Ljudi bi mogli da kolonizuju itavu na u galaksiju za manje-vi e milion godina. ili je to privilegija na eg Sunca. ta vi e. trebalo da bude krajnje normalna stvar. trebalo bi da budemo u mogu nosti i da analiziramo njen spektar. U pitanju je sistem velikih teleskopa koji bi bio postavljen u Zemljinoj orbiti. traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija je aktivnost koja izaziva mnogo vi e podozrenja. Za proteklih pet godina smo prona li pedesetak novih planeta koje kru e oko zvezda bliskih na em planetarnom sistemu.

a sasvim druga poku aj da sa njima pri amo. Uslov za ovo "kom ijsko askanje" je da obe civilizacije naprave radioteleskope i da imaju dovoljno strpljenja. Prvo bi trebalo da utvrdimo koliko civilizacija treba o ekivati i na kom rastojanju od Zemlje. ali iza svih tih poku aja stoji sve ono to znamo o Kosmosu. Mnogi su mi ljenja da je fi jedinica. . ostaje nam jo najmisteriozniji od svih .5. fc mora biti manje od jedan. Ovakva potraga na momente izgleda budalasto. mo da ak i molekulskim kiseonikom. verovatno vodom. metanom. odnosno vreme u godinama od trenutka kad izmisle radioteleskope i nuklearne bombe. Po Drejku. Otkako je Aresibo renoviran. fc je verovatno a da e inteligentni ivot razviti tehnolo ku civilizaciju. svakako. Prvi je to. O verovatno i da detektujemo signal koga alje neka druga tehnolo ka civilizacija iz na e galaksije najbolje govori uvena Drejkova formula. po ev i od 1974. ivotu i nauci uop te. Sada izgleda prihvatljivo da je to pribli no 0. mo da dva. broj civilizacija u na oj galaksiji sposobnih za pan-galakti ku radio-komunikaciju je negde oko 10. Aresibo u Portoriku. Odakle ova razlika. jer evolucija izgleda kao toliko mo an fazon da nije jasno ta bi je u tome moglo spre iti.na drugim planetama. ne izgleda ve e od jedan. Karl Sagan je bio mnogo slobodniji u procenama ± ceo milion. Rz je negde oko 20. zaklju ite sami.L. Eksperimenti na Zemlji jo uvek ne daju osnova za iole dobru procenu. ak i da valjano procenimo sve pomenute parametre. da bez obzira na sve to to znamo. fp je verovatno a da oko bilo koje od zvezda u Galaksiji kru e planete. Do pre koju godinu nismo bili u stanju da procenimo ovaj parametar. do trenutka kad prestanu da postoje. pa ak i Mars u podalekoj pro losti. injenica je. ovo ima mnogo vi e smisla. U tu svrhu se danas koriste brojni zemaljski radio-teleskopi. Me utim. Najpoznatiji me u njima je. Frenk Drejk je po eo sa "oslu kivanjem" okolnog svemira ne bi li uo ne to iz "kom iluka" jo pre etrdesetak godina. imamo jako male anse da "uspostavimo liniju" sa nekom drugom civilizacijom. Mo da bi ivot na svakoj od tih planeta nastao ako mu damo dovoljno vremena. Jasno. kitovi i delfini. Dalje. Ovaj je d inovski tanjir. Ne to manje. samo je pitanje da li vremena ima toliko? fi je parametar koji daje verovatno u da na planeti na kojoj se javio ivot do e i do inteligentne varijante. ali stoji da i u ovom na em sistemu postoje svetovi sa amonijakom. Drejkova formula je upravo gruba procena broja odgovaraju ih civilizacija u Mle nom putu: N = Rz * fp * ne * fl * fi * fc * L Rz predstavlja broj novonastalih zvezda u Galaksiji za godinu dana. opet. godine Zemljani redovno alju poruke. Da ne bude kako na a civilizacija samo uti i slu a. uradio Drejk. Ljudima je to po lo za rukom. izgleda da ne pokazuju nikakvu ambiciju da otpo nu izgradnju radio-teleskopa. Imaju i u vidu Evropu i Titan. Parametar ne predstavlja prose an broj planeta u sistemu koje imaju manje-vi e pogodne uslove za nastanak ivota. slanje poruka u bocama izgleda pouzdano kao DHL. To se da proceniti. u stanju da razmenjuje radio poruke sa teleskopom sli nih performansi udaljenim vi e stotina svetlosnih godina. naravno. Sada dolazimo do verovatno e da se na jednoj takvoj planeti razvije ivot. prose an rok trajanja tehnolo kih civilizacija.000. U pore enju sa ovim poku ajima. pre nika 300 metara. fl. samo je pitanje koliko. Ovo je ve malo te e proceniti. ali ipak prili no. inteligentne vrste. Ovaj parametar predstavlja mnogo vi e od broja.

nema potrebe da sve na e anga ovanje baziramo na jednom jedinom teleskopu. NASA je planirala projekat Kiklop. koji bi slu io isklju ivo za traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija. Od projekta se. odustalo. ali. zar ne? . ipak. Jasno. procene su da bi ovakav sistem bio u stanju da na rastojanju od vi e desetina svetlosnih godina detektuje obi an TV signal. To udo je trebalo da bude sistem od 1500 radio teleskopa vrednih deset milijardi dolara. To bi bila stvarno dobra satelitska antena. ko e da da pare za ovakvo istra ivanje. opet. kada je izgledalo da je sve mogu e i kada su izdvajanja za nauku bila neverovatno velika prema dana njim merilima.Slika d inovskog radio-teleskopa u Aresibu u Portoriku. Po etkom sedamdesetih. teta.

. onda znate kako VLA izgleda. Sistem radio-teleskopa poznat kao VLA (Very Large Array) u Nju Meksiku li i na par e hipoteti kog Kiklopa. .Umetni ki crte nikad napravljenog Kiklopa.. puno je ve i od D odi Foster. U svakom slu aju. VLA. Ako ste gledali Zemekisov "Kontakt".

"The Planetary Society" je odre io kesu. prvom slede om prilikom na Berkli. Naravno. koliko postoji . godine Karl Sagan. Ekipa sa Berklija je napravila screen saver koji obra uje podatke iz Aresiba. na elu sa Danom Verthajmerom. Aresibo je stacionarni radioteleskop i ne mo emo ga pomerati. on dovu e sirove podatke. jeste. To je taman toliko podataka da ih ne bi obradili u ril-tajmu ni svi super-ra unari Planete.Projekat SETI@home Da li je na a civilizacija sposobna da ostvari Kontakt? Nema sumnje. fondaciju koja za cilj ima finansiranje potrage za vanzemaljskim civilizacijama. bez obzira na to ta mu je u tom trenutku primarni zadatak. Za godinu ipo. uvek u pozadini snima i radio signale na frekvenciji od 1420 MHz. radio prijemnik sa d inovskom antenom u Aresibu svakodnevno snima 35 gigabajta "radio programa". mo e da instalira ovo program e i da se priklju i traganju za ET civilizacijama. Postoje razlozi za to smatramo da je ba ova frekvencija naro ito pogodna za pan-galakti ku komunikaciju. O igledno nam nedostaje i jedan Aresibo na ju noj polulopti. Na alost. 1999. postoji samo ograni en pojas u kom se te ta ke mogu na i. Brus Marej i Luis Fridman su osnovali "The Planetary Society". Ideja je da se stalno snima radio-nebo iznad na e planete i da se ti podaci kontinuirano obra uju. sedamdesetih godina ovo je bio SF. Zahvaljuju i rotaciji i revoluciji na e planete. 1979. ali sposobnost nije sama po sebi dovoljna. Radio-teleskop u Aresibu je u stanju da. Kad se ra unar "naka i" na Internet. anse za uspeh su nam jako male i zbog toga je dobar deo posla potrebno odraditi na mobu. godine ekipa sa Berklija. ta se ta ka na nebu stalno pomera i na taj na in "prebrisuje" radio-nebo. ali o tome .Internet. Iste godine na Berkliju po inje i projekat SERENDIP (The Search for Extraterrestrial Radio from Nearby Developed Populations). obra uje ih dva-tri dana i rezultate alje. Klju za re enje problema le i u fenomenu koga zovemo . Dakle. Slika do sada preskeniranog dela neba. otpo inje projekat SETI@home. Dodu e. Ovaj screen saver je svima dostupan i ko god ne zna ta bi njegov ra unar pametno radio kad ne radi ama ba ni ta. SETI moba izgleda ne to druga ije nego kada se okopava kukuruz. Danas je malo druga ije. On uvek snima ono to se nalazi ta no iznad njega.nekom drugom prilikom.

ali niko nije ni o ekivao da emo uspeti tako lako. Jo uvek nema ni eg spektakularnog. Slika zlatne plo e sa Pionira 10. Sve u svemu. Za to vreme je obra en veliki deo neba vi enog nad Aresibom. Ko zna. ta nije juzera. 25 July 1998. na projekat se "primilo" oko dva miliona ljudi. Sonda se danas nalazi na sedamdesetak astronomskih jedinica daleko od Sunca. Ukupno utro eno procesorsko vreme se vi e ne meri asovima ili danima. predstavlja poruku. nadajmo se da mu ne e trebati i Kamen iz Rozete. Collective Wisdom. godine. Zatim bi valjalo da na emo i nekog novog ampoliona da to de ifruje. H.. mo da e nekad nekom ET ampolionu ova plo a pomo i da shvati kakve to poruke alju bi a sa "tre eg kamena od uto-zelenog patuljka" negde sa ruba Galaksije. March/April 1998: 118-22. 1998. Sr an Verbi fizi ar Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatrura: y y Hayes. Preporu ene Web stranice: . Muir. udovi no veliki posao. The American Scientist. mo da. B. U pitanju je 250 000 godina CPU vremena. Ovakvu plo u na sebi nosi svemirska sonda Pionir 10. Potraga je tek po ela. jer stvarno ne znam ko e i kada biti u mogu nosti da ode po takav kamen. Prvo bi trebalo da otkrijemo signal koji. New Scientist. 1998.SETI@home. lansirana 1972. First Contact..

ruka.jpl. strela. milenijuma pre nove ere pojavljuju se prvi zapisi u obliku pisma. zvezda. faze direktnog razvoja. koje je sa uvano na minojskim pe atima.ssl. Pretpostavlja se da je kori eno od 2200.org/vol1no2/sagan. koje se u literaturi razli ito naziva: minojsko pismo ili egejsko pismo.od 3. . Na njima postoje piktogrami koji se lako mogu prepoznati.org http://www. glinenim lampama i uvenom disku iz Festosa (slika 1). mo e se uslovno podeliti na tri faze. Naziv hijeroglifi je potekao od uvenih egipatskih hijeroglifa.html Preporu en film: y "Kontakt" .newscientist.amsci.bigear.coseti. kao to su glava.html http://www. To pismo.photojournal-b.setiathome. iako na prvi pogled tako izgleda. razre enje ovoga pitanja je i klju njihovog de ifrovanja. One nisu.htm http://www. No. niti se na bilo koji drugi na in mogu povezati. godine. Prva faza razvoja pisma je hijeroglifsko-piktogramsko pismo.org/amsci/issues/Comsci98/compsci1998-03. do oko 1650.com/ns/980725/alienscreen.berkeley. iako ova dva pisma nemaju nikakve direktne veze..gov http://www.edu/ http://www.film Roberta Zemekisa po romanu Karla Sagana Nastanak i razvoj U vreme postojanja minojske kulture na Kritu ..nasa.http://www.

Ova verzija pisma je kori ena u periodu od 1750. ali i na gr kom kopnu (u .Slika 1 . Pronala eni su samo na teritoriji ostrva Krita. do oko 1450. a najpoznatiji su zapisi na eni na 150 plo ica na lokalitetu Hagija Trijada. je Linear B pismo.. godine (slika 2).najstarije svedo anstvo drevnog minojskog pisma. nama i najzanimljivija. Na eno je na velikom broju glinenih tablica i na Kritu. godine. tako da mo emo govoriti o njima kao o ideogramima. Druga faza je ono to nau nici nazivaju Linearom A. kamenu.Glinena plo ica predstavom minojskog pisma poznatog kao Linear A. Slika 2 . Ono se koristi od oko 1400.Disk iz Festosa . Tre a faza.. Bele e se na keramici. metalnim predmetima. do 1200. Znakovi koji su ranije kori eni sada su svedeni na konture koje su te ko prepoznatljive.

Knososu oko 3000 tablica.pragr ki. ali postoji samo nekoliko istih znakova. Slika 3 . merni sistemi su razli iti. .) i jedino je de ifrovano (slika 3). najverovatnije neindoevropski (kao to je etrurski). Opet uslovno mo emo govoriti o ovom pismu kao o varijanti Lineara A.. u Pilosu oko 1500. uslovno re eno .Tri plo ice sa zapisima Lineara B. Koji je jezik u pitanju? Po to govorimo o vremenu bar 500 godina pre Homera i 1000 godina pre gr kih poznatih dijalekata. Tebi. mogu e su dve pretpostavke: da je to pismo koje je bele ilo neki jezik koji je postojao pre gr kog na toj teritoriji. Mikeni. odnosno neka varijanta gr kog jezika iz koga e se kasnije razviti klasi ni gr ki jezik. a u Linearu A ne postoje ni linije razdvajanja izme u redova. kakvog ga mi danas poznajemo. kao ni razvijen numeri ki sistem. ili da je u pitanju..

do 2. veka pre nove ere za bele enje gr kog jezika (slika 4). Ovo pismo je kori eno u periodu od 6.Kiparsko pismo.Kiparsko pismo Slika 4 . dok je veza izme u ostalih znakova jo uvek u sferi pretpostavki. . ali jasna veza je samo izme u 7 znakova. Postoje izvesne sli nosti izme u ovog pisma i Lineara B (slika 5).

ima do 35 karaktera koji bele e glasove.Uporedni prikaz kiparskog pisma i Lineara B. dok je za osnovnu pismenost potrebno znanje od oko 2 000 karaktera (!) Silabi ko (ili slogovno) pismo se danas sre e u japanskoj kani. . Ipak su svi nau nici poredili ova dva pisma i dodeljivali Linearu B glasovne vrednosti kiparskog pisma (po to je ono ve bilo de ifrovano). Najpoznatije ideografsko pismo danas jeste kinesko pismo. Na toj liniji razmi ljanja do lo se do zaklju ka da Linearom B sasvim sigurno nije bele en gr ki jezik. koje sadr i oko 50 000 karaktera. jer se i sami slu imo takvim. po to ga u Linearu B nisu na tom mestu pronalazili. Za ranije faze razvoja pisma smatraju se piktografsko i ideografsko (nefonolo ki sistemi). i pri tome uglavnom odvojeni od govornog jezika. Tip pisma Jezik se mo e bele iti na razli ite na ine. Broj znakova u ovakvom tipu pisma se kre e od 50 do 100 (nekada i nekoliko stotina) karaktera. logi no su zaklju ili da to nije gr ki jezik. dok su slogovno i alfabetsko pismo (fonolo ki sistemi) nastali tek kasnije. Fonetsko pismo. Oni su posmatrali disribuciju znaka S (se) koji je u gr kom jeziku frekventan na kraju re i i. Fonolo kih sistemi su u tesnoj vezi sa akusti kom realizacijom govora: znakovi bele e ili slogove ili glasove jednog jezika. nama najbli e. Razlika ime u njih je jasna: nefonolo ki sistemi se oslanjaju na sisteme simbola koji su u manjoj ili ve oj meri apstraktni. koji bele e akusti ku vrednost sloga.Slika 5 .

Predstavljanje brojeva u Linearu B. tako da nam pojam koji se iza njih krije nije poznat. hiljade i desetine hiljada (slika 6). ali sistem nije bio poziciono ure en (ako su hteli da predstave broj 9. Neki su bili do te mere stilizovani da se veza sa izgledom bi a ili stvari koje predstavljaju izgubila. .Kompletan zapis nekoliko znakova .slika 7). Organizacija je sli na rimskim brojevima. Postoje znakovi za jedinice. destice. ponovili bi znak za jedinicu 9 puta). Slika 7 . tako da je njihovo zna enje mnogo lak e odgonetnuti. Ideogrami Kao to je ve re eno. tako da mo emo pretpostaviti da su obele avali neku vrstu stoke. materijal je omogu io neku vrstu klasifikacije (slika 9): uz ideograme za svinju i konja su se esto nalazila jo tri ideograma. Slika 6 . Me utim. to opet upu uje na to da pred sobom imamo silabi ko pismo. najpre mo emo pretpostaviti da je u pitanju silabi ko pismo. ideogramske predstave nemaju previ e veze sa akusti kom realizacijom re i. Grupe znakova u zapisima su odvojene vertikalnim linijama i du ine su od 2 do 8 znakova.Ako imamo u vidu da je ukupan broj znakova koji se koristio u Linearu B oko 90.ideogrami ena i dece. a uz enu je obele avan i broj njene dece (posebno de aka i devoj ica . esto je bio upotrebljavan ideogram za mu karca ili enu. ne ba svih. Ipak. Brojevi Na osnovu gra e nije bilo te ko zaklju iti da su brojevi bili bele eni u dekadnom sistemu.

kao to je to svojevremeno bio slu aj sa Kamenom iz Rozete (uz pomo koga je ampolion de ifrovao staroegipatske hijeroglife). zatim je sli ne znakove grupisao i poku ao da na e varijacije natpisa ili. jednog znaka 3. D on edvik. Slika 8 . Svoj prvi rad u vezi sa ovim problemom Ventris je objavio sa 18 godina (1940). dakle ni arheolog. Kako je Linear B de ifrovan? Nije bilo nijednog biligvalnog zapisa koji bi bio klju razre enja pisma.. tako to je svaki znak obele io brojem. Ipak. sposobnost i upornost. godine.. Dakle. ali svi njihovi poku aji su se zavr avali bez uspeha. . uglavnom. Uglavnom. Manje ili vi e ozbiljno. Nije se znalo koji je jezik u osnovi. ni lingvista. istra iva i su poku avali na razne na ine da pri u materijalu koji su imali.u estalost pojavljivanja uop te i pojavljivanja na odre enim mestima Prvo zapa enje koje je dalo rezultate je to da se znakovi. nije se mnogo odmaklo. bile liste. oni se mogu na i u bilo kojoj poziciji u re i. bilo je je i razmi ljanja o samom sistemu jezika. imaju slobodnu distribuciju. kada je ve bio do ao do re enja. moralo se krenuti od metoda kojima se koristila kriptografija. katalozi. neprocenjivo mu je pomogao filolog i profesor gr kog jezika na Oksfordu. Kako je sam Ventris bio arhitekta. dakle. tra io je tzv.to su. uzeo je u obzir op ti sadr aj natpisa . u njegovom radu. paterne. istina. 2. Sve zaklju ke koji su u ovom tekstu navedeni. 38 i 61. ta je Ventris uradio? 1. analizirao je distribuciju znakova . da li je flektivni ili nije. naj e e pojavljuju u inicijalnoj poziciji (na po etku re i).Majkl Ventris. da li razlikuje rodove ili mno inu i poku aj da se prepozna ne to to bi se moglo identifikovati kao bilo koji oblik fleksije. Pored toga. ak. a kona no je de ifrovao Linear B 1952. dao je Majkl Ventris. jasno je da je ovde u pitanju bila prevashodno izrazita inteligencija. inventari. posmatraju i sa lingvisti ke strane.O Majklu Ventrisu Pre nego to se Majkl Ventris (slika 8) po eo zanimati za ovaj problem. koje je Ventris obele io brojevima 8. Jasno je da ne moramo znati fonetsku vrednost znakova da bismo razumeli neki tekst.

zato to se on esto nalazio i u finalnoj poziciji (na samom kraju re i).) Sam Ventris je bio sumnji av kada je u pitanju znak 61. ako re po inje vokalom.veznik. u-sa-di-ti.Ilustracija analiti kog procesa Majkla Ventrisa: znak 78 u finalnoj poziciji. Slika 10 . . Za to? Ako imamo na umu da su znakovima bili bele eni slogovi (u idealnoj formi: konsonant-vokal). (npr: A-na.O igledni ideogrami u Linearu B. Znak 78 se esto nalazio kao poslednji i pretpostavka je bila da je u pitanju neki sufiks ili. razmatrao je re i koje se razlikuju samo u ponekom znaku. ako imamo u vidu da su u pitanju spisi koji predstavljaju liste (slika 10). Zatim. Ukoliko su te re i bile dovoljno duga ke onda je mogao govoriti o tome da su odre eni znakovi u vezi (slika 11). o-pa-nak. verovatnije . pa nije odmah zasigurno tvrdio da je u pitanju znak za isti vokal. To zna i da su ovim znakovima bili obele avani isti vokali. onda mora postojati znak da obele i taj vokal.Slika 9 .

ili isti konsonant (npr: do-to ili do-du). Dakle. Slika 11 . Najvi e varijacija Ventris je nalazio na kraju re i. Kako su u pitanju imenice. koji je bele en. dokazivalo je pretpostavku da je u pitanju flektivni jezik (slika 12). to je dokazivalo postojanje sufikasa.Fleksije u Linearu B. bilo je jasno da jezik. Slika 12 . te da su se tako mogli oma kom zameniti. kako ih je odredio Ventris. odnosno. to bi se onda ovi mogli nazvati i deklinacijskim sufiksima. Pronalazio je iste re i koje su bile upotrebljene uz znak za enu ili mu karca i imale razli ite nastavke. Tako je formirao nekoliko parova. . razlikuje rodove. imaju isti vokal i pridodao ih je parovima koje je formirao.Odnosno.Parovi veza izme u grupa znakova u Linearu B. da sadr e ili isti vokal. Dalje je pretpostavio da ti sufiksi koji ozna avaju rod (slika 13).

Ona je pokazivala veze me u znakovima po tome da li sadr e isti vokal ili isti konsonant. ipak. Iako je sve vreme poku avao da uporedi jezik koji je bele en Linearom B sa etrurskim. Slika 14 . ak i nehotice. tj. U tu tabelu je smestio oko 60 znakova koji su bili frekventniji u gra i koju je imao.gr kim jezikom! . koja je pokazivala veze do kojih je do ao. frekvenciji istih vokala ili konsonanata.Ventrisova tabela veze izme u znakova Lineara B prema u estalosti.Slika 13 Razlikovanje rodova u Linearu B. najvi e paralela nalazi upravo sa . Nastavljaju i istra ivanja u tom smeru Ventris je formirao tabelu (slika 14).

Fonetska vrednost nekih znakova je na ovaj na in bila razre ena. odakle je kolona II o i VII red s. Nemogu e je bilo ne primetiti da je u estalost zankova koji sadr e s bila velika na kraju re i. opet..Knosos! Otuda je X red . sadr ali . 06) je n. prema tabeli. Po to je otkrivena fonetska vrednost znaka 70 . Kockice su se polako slagale. tj. a ozna avali de ake i devoj ice.o-no-so).ko. Ve je po ela da se ra a sumnja da je u pitanju neka varijanta gr kog jezika. Oni se nalaze u II redu. -ja.Razre enje Mukotrpno napravljena tabela ipak ni ta ne re ava. odatle je kolona V ona iji znakovi sadr e vokal a u kombinaciji sa nekim konsonantom 2. Tra io je one konstrukcije koje su odgovarale shemi 08-. zbog toga to je kiparski znak za na sli an znaku 06 3. Ventris je zatim poku ao da prona e potvrdu za svoje zaklju ke u materijalu koga je imao. Odakle je bio re en i IV red -j. zna i sadr e isti konsonant. Recimo: 1.Amnisosu. to je bilo esto u gr kom jeziku. Nastavci koji su se javili pod c) -36 i d) -57 su. 12 je so. Najprihvatljivije re enje nam dolazi. Kako se esto nalazio natpis "formule" 70-52-12 (.. Kona an dokaz dobijamo razre enjem natpisa koji su se nalazili uz ideogram za enu. 52. bilo ga je jedino mogu e re iti tako da je vrednost znaka 70 . . Nametalo se re enje koje nam je. ime re avamo jo jedan red IX = m. ondnosno ..o. trebalo je otkriti znakove 42 i 54.. pragr ki.ko.k. ukazivalo na gr ki: da su u pitanju mocioni sufiksi (nastavci za obele avanje roda) -jo. a da je sam natpis: ko-no-so . Od toga.-30-. imao je znakove za a i ni. opet. Pretpostavio je da e se ona prona i u natpisima imena jedne od morskih luki na Knososu . zbog kiparskog ti koji je sli an znaku 37..a. znak 08 jeste glas a zbog velike u estalosti pojavljivanja. znakovi 73-30 su mi-ni (odnosno mni). Ventris dalje pravi itav niz pretpostavki od kojih se neke pokazuju ta nim. red VIII (30.. odakle je kolona I ona iji znakovi sadr e vokal i. 24. iz gr kog jezika: ko-ros i ko-re (slika 15). i prona ao slede e varijante: a) b) c) d) 08-73-30-12 08-73-30-12-45 08-73-30-41-36 08-73-30-41-57 prost oblik lokativ /pridevski /oblici Dakle. Zbog silabi kog sistema treba tragati za slede om konstrukcijom a-mi-ni-so.. To su 70-54 i 70-42. a mozaik nam je sve vi e otkrivao gr ki jezik. znak 61 je vokal i.

proveravaju i i upore ivaju i. U junu 1952. mogao je da transkribuje sve vi e tekstova i sve vi e je bio uveren da je njegovo re enje ta no. ve varijanta koja je 500 godina starija od Homera i 1000 godina starija od standardnog ati kog dijalekta (slika 16). Veliki deo tabele je bio re en. Tada je Ventris bez sumnje mogao da zaklju i da je jezik koji stoji iza Lineara B gr ki. Slika 16 .Slika 15 . godine BBC ga je pozvao da govori u emisiji na njihovom Tre em programu i on tada koristi priliku da obelodani .Grupe silaba u Linearu B koje ozna avaju de ake i devoj ice (koros i kore).Mapa gr kih dijalekata u klasi no doba. ali ne gr ki kakvog mi poznajemo.

konsonatske grupe. a u kolonama B Linear B pisma. . to je i do danas ostalo neosporno. ali ih niko do tog trenutka jezi ki nije ispitao. Poznaju i dobro gr ki jezik i njegove dijalekte.Ventris je na ao re enje. u kolonama A . na kraju. godine Ventris dobija pismo od profesora Blegena. Re enje Majkla Ventrisa je time bilo u potpunosti nau no potvr eno.svoje otkri e (slika 17). estitao Ventrisu. koji je tada iskopavao palatu Pilos..Lineara A. D on edvik je dobio Ventrisove spise koje je detaljno prou io i. Dao je preciznije opise izgovora znakova koji su se bele ili. Koriste i se Ventrisovim otkri em. Blegen je sam mogao da pro ita i rastuma i natpise na tim tablicama. bile burne. I. On je prethodne godine tamo otkrio najve u kolekciju tablica Lineara B do danas poznatu .. naravno. Po to je predavao gr ke dijalekte na Kembrid u.uvenu Arhivu iz Pilosa. opisao je zatim kompletnu ortografiju . Reakcije su. U maju 1953. prema mi ljenju ovog filologa .kako su bele ili diftonge. edvik mu je dosta pomogao u daljem radu.Tabela razvoja znakova minojskog pisma: u kolonama H su znaci hijeroglifske. Slika 17 . a mnogi su poku avali da ospore njegova otkri a.

Na svojim daljim putovanjima on je plovio karipskim morima i susretao se sa tamo njim ivljem. da utvrde da li je ovakva praksa postojala u nekoj ljudskoj populaciji.Mirjana elma lingvista Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura y Chadwick. me utim. . Ova pojava se ne odnosi samo na ljudsku vrstu i stoga se kanibalizam ne mo e poistovetiti sa ljudo derstvom. Oxford: Univesity Press Preporu ene Web stranice: http://www. Pretpostavke o postojanju kanibalizma me u pripadnicima ljudske vrste datiraju jo iz davne pro losti. Ovakva tu na sudbina zadesila je ovanija Verazana.net/~velikovsky/dag/decipher..htm Kanibalizam se mo e najjednostavnije definisati kao (zlo)upotreba pripadnika sopstvene vrste u ishrani. dana nji nau nici mogu. 1528. J. lukaviji. zadesila ga je potpuno neo ekivana sudbina: odmah po silasku sa broda grupa domorodaca ga je uhvatila. koji je uo io ovu pojavu putuju i po morima Srednje Amerike.. Deciphrement of Linear B. ali nije ni poku ao da pru i bilo kakvo obja njenje ovakve pojave. (2nd edition). pri iskrcavanju na jedno od ostrva. na osnovu prisustva odre enih karakteristika na skeletnim ostacima. hrabriji. Gore navedena pri a predstavlja prvi pisani izvor o postojanju kanibalizma. ubila i na mestu ga ivog pojela. na bazi lobanje Pekin kog oveka iz pe ina ukutjen u Kini nalaze se ve ta ki napravljene rupe. godine. On je tada primetio da odre ene grupe ljudi koji ive na Kubi i Haitiju jedu meso svojih saplemenika. ili su va enje mozga i njegovu konzumaciju praktikovali da bi nekim magijskim putem postali pametniji. Smatra se da je pojam "kanibalizam" prvi upotrebio Kristofer Kolumbo. ve se ovaj pojam upotrebljava i kod svih ostalih ivotinjskih vrsta. Na primer. Me utim.sciam.html http://www. Danas se ne mo e sa sigurno u tvrditi da li su stanovnici ukutjena pre 400 000 godina koristili mozak i ostale delove tela svojih sunarodnika u ishrani.crosswinds. koje su najverovatnije slu ile da se pro iri postoje i veliki otvor (foramen magnum) i "olak a" va enje mozga.com/0796issue/0796scicit01. 1972. moreplovca koji je prvi stigao do Njujor kog zaliva. dok je cela posada to bespomo no posmatrala.

Ovi tragovi bi mogli da ukazuju na postojanje ljudo derstva. kao i to da se izme ane ljudske i ivotinjske kosti nalaze odba ene u jami. Potencijalni znakovi kanibalizma otkriveni su i me u na im srodnicima . a do dana njih dana nije sa uvano dovoljno ivotinjskih kostiju da bi se utvrdilo da li su ljudski i ivotinjski ostaci imali isti tretman. jer sli ni tragovi nastaju i prilikom i enja kostiju od ostataka mi i a i drugih tkiva. Ne to uverljiviji dokazi poti u iz pe ine Vindija (tako e u Hrvatskoj). kao i unutar o nih duplji na lobanji sa lokaliteta Bodo u Etiopiji. Istra iva i koji prou avaju ove ostatke tvrde da izuzetna fragmentovanost kostiju i postojanje zasekotina na njima govore u prilog praktikovanju kanibalizma. jer su iskopavanja vr ena jo 1899. Zasekotine na lobanji broj 20 iz Krapine u Hrvatskoj (slika 1) dugo su vremena bile predmet rasprave u krugovima fizi kih antropologa. Sama analiza ovog materijala nije preterano pouzdana. Sli no se mogu tuma iti i nizovi tankih i preciznih.nau nici su podeljeni po pitanju da li se ovde radilo o svedo anstvu kanibalizma ili o ritualnom urezivanju. Jo jedan primer sli ne prakse jeste i lokalitet Atapuerka u severnoj paniji. pa do preko 130 000 hiljada godina. ali su mogli da nastanu i tokom pripreme ostataka pokojnika za sekundarno sahranjivanje. gde su ljudske kosti se ene i lomljene i jednostavno razbacane po podu pe ine bez ikakvog obreda sahranjivanja (slika 2). ali dubokih useka na jagodi noj kosti.Slika 1 . godine.Neandertalcima i datiraju od pre otprilike 45 000. .Urezi na ostacima lobanje iz Krapine . gde je na ostacima najmanje est individua uo eno prisustvo zasekotina razli itog stepena. starosti oko 600 000 godina.

precima dana njih Pueblo Indijanaca. nau nici rom sveta su po eli da obra aju mnogo vi e pa nje na tanane detalje koji su izdvajali tragove kanibalizma od drugih procesa.Slika 2 .Fragment ljudske kosti iz pe ine Vindija (Hrvatska).Ljudske kosti sa lokaliteta Mankos. Slika 3 . kao to su destruktivno delovanje ivotinja strvinara. sa vidljivim tragovima "obrade" Posle ovakvog okantnog otkri a. Tokom iskopavanja ostataka 30 individua otkriveno je prisustvo zasekotina i tragova gorenja na kostima. Otkrivene individue su pripadale Anasazijima. Jedan od najdetaljnije ispitivanih lokaliteta na kojima su uo eni eventualni posredni tragovi ljudo derstva na ljudskim kostima jeste lokalitet Polaka Vol (Polacca Walsh) u Arizoni. sa tragovima se enja kremenom alatkom. nastali neposredno pred smrt i koji su ostavljali sli ne tragove na kostima. . delovanje faktora spolja nje sredine ili tragovi povreda od oru ja. koji veoma li e na tragove koji se mogu na i na ivotinjskim kostima za koje znamo da su kori ene u ishrani.

Tako e. naro ito u predelima zglobova. najverovatnije. vidljivi su i tragovi gorenja. koje je praktikovano da bi se lak e do lo do veoma hranljive ko tane sr i. To zna i da pokojnici nisu bili sahranjivani. to kazuje da su pre kori enja u ishrani. izme u ostalog. za potpunu analizu ovakvih tragova neophodno je koristiti mikroskop. fizi ki antropolozi poku avaju. le evi bili pe eni ili kuvani kao i bilo koja druga vrsta mesa. . Na kostima se mogu konstatovati i tragovi lomljenja. Jedna od pretpostavki je i da ova pojava predstavlja na in smanjivanja broja stanovnika susednih populacija. ili mo da neki vid "le enja" Upra njavanje kanibalizma se uvek smatralo nekom vrstom anomalije u ljudskom pona anju. Na ovakvim ljudskim kostima vidljivi su tragovi kasapljenja. treba imati na umu da su skeletni ostaci tretirani kao ostaci bilo koje druge ivotinjske vrste koja je slu ila za ishranu. Ubijanje ljudi i kori enje njihovog mesa kao hrane mogli bi da predstavljaju i jedan oblik dru tvene kontrole. Ovakva istra ivanja osvetljavaju jednu potpuno drugu dimenziju ljudskog postojanja i ukazuju da ekstremna glad. ne bi li se ta no odredio na in nastanka takvih promena. jer su jake zglobne veze morale da budu iskidane da bi se lak e manipulisalo odre enim delovima tela. tj. U slu ajevima kada se pretpostavlja da se radi o kanibalizmu. ve da su njihovi ostaci prona eni u jamama ili na podovima stani ta izme ani sa kostima ivotinja. infanticidom.Broj zasigurno potvr enih slu ajeva kanibalizma u otkrivenim arheolo kim populacijama jo uvek je mali. da objasne i na in sahranjivanja.Figurica iz Perua na kojoj je prikazan kanibalizam. kada se prona u ljudski ostaci. ali detaljnijim pregledanjem ko tanih ostataka iz praistorije uo ava se da to ipak nije tako retka pojava. naro ito ubijanjem dece. Slika 4 . Drugo obja njenje bi bilo da se kanibalizam javljao kao reakcija odre ene ljudske grupacije na sveprisutni stres. nije bila jedini razlog za surove obi aje me u na im precima. Uglavnom. Osim posmatranja golim okom. ali usled sve pa ljivijih analiza o uvanih skeletnih ostataka po inje da se dobija sve ve i broj informacija.

i jetra je smatrana za organ koji ukoliko se pojede. Slika 5 . Izgleda je lak e prihvatiti da su ovakvi tragovi na kostima nastali tokom ratnih sukoba ili sprovo enja nekakvih rituala sahranjivanja. Kod plemena jugoisto ne Afrike. Ovo verovanje je bilo rasprostranjeno me u Kamilaroima iz Novog Ju nog Velsa.Stereotipni prikaz ritualnog kanibalizma kod Asteka. a antski poglavica je ubio sir arlsa Makartnija 1824. a kosti uvane kao svetinja u Kumasi. a zatim bi se pepeo me ao sa drugim sastojcima i davao de acima prilikom ceremonije inicijacije.Naravno. godine i pojeo njegovo srce. mo e da prenese hrabrost pokojnika. uvek kada se govori o ljudo derstvu. u nadi da e postati nadmo an i nepobediv. pripadnici plemena Ifugao sa Filipina i Kaji iz Nove Gvineje bukvalno isisavali mozgove svojih neprijatelja. jer su verovali da e na taj na in postati hrabriji i u dovoljno sna ni da pobede svoje neprijatelje. Kao izvor neobi ne hrabrosti smatran je i mozak. u procesu uvo enja de aka u svet odraslih. njegovo telo je osu eno. Matuana popio u trideset poglavica plemena koje je pokorio. Kod ovog plemena postoji i verovanje da ukoliko pojedu obrve i sredinu tela svojih neprijatelja. Zulu ratnici mogu da netremice i neustra ivo gledaju u neprijatelja. nadprirodno sticanje mudrosti. Po to je arls Makartni smatran izuzetnim junakom. meso razdeljeno ni im oficirima. navodno. Razlozi zbog kojih bi meso i krv mrtvih ljudi bili kori eni u ishrani su. Postoji zabele ena pri a da je poglavica plemena Zulu. ljudi te ko prihvataju injenicu da su predstavnici njihove sopstvene vrste sposobni za ovakav in. . odre eni delovi tela ubijenih neprijatelja bi se pekli dok se ne bi pretvorili u pepeo. U etnolo koj literaturi postoji itav niz zapisa o praktikovanju kanibalizma irom sveta. hrabrosti ili bilo koja druge osobine koja je mrtvu osobu krasila za ivota. Osim srca. Uveren da se osobine mrtvog junaka prenose pro diranjem nekog od njegovih delova tela. Naura Indijanci sa Nove Grenade su jeli srca panskih konjanika (koji su ih terorisali). te su Tolalici iz unutra njosti Celebesa.

Ukoliko zanemarimo senzacionalisti ke lanke iz svakodnevne tampe koji govore o jo jednom novootkrivenom masovnom ubici. Bolest se manifestuje itavim nizom poreme aja funkcija malog mozga. Nakon trajnijeg iskorenjivanja kanibalizma u ovom podru ju. epidemija ovog retkog oboljenja je u potpunosti zaustavljena. te stoga oni i nisu umirali od ove bolesti. da pojedemo nekog od svojih bli njih! Julija Kele evi lekar i fizi ki antropolog Beograd . Verovatno retko ko od nas uop te mo e da prihvati da smo u stanju."Lovci na glave" sa Papua Nove Gvineje. a da je ovo strogo zabranjeno odraslim mu karcima. Zanimljivo je da je u prvoj polovini XX veka u Isto noj Papui Novoj Gvineji. retki su verodostojno dokumentovani slu ajevi o kori enju ljudskog mesa u ishrani. da bi kasnije bio zahva en ostali deo centralnog nervnog sistema. Na obdukcijama su uzimani uzorci mo danog tkiva. iz kojih je izolovana jedna vrsta virusa za koju se smatralo da je izaziva ovog oboljenja. Ova bolest je predstavljala uzrok smrti polovine enskog stanovni tva i velikog broja dece. Epidemiolo kim istra ivanjima utvr eno je da ene i deca koriste u ishrani mozgove svojih saplemenika. kod plemena Fora zabele eno retko oboljenje kuru.Slika 6 . kao predstavnici samoproklamovane najsavr enije vrste na zemlji. koji tokom svojih zlo ina praktikuje kanibalizam.

kao i brojni trgovi u unutra njosti zemlje tek po eli razvijati.Preporu ene Web stranice: http://www. Slika 1 . osnovu privrede inili zemljoradnja i sto arstvo. ogromna ve ina stanovni tva je ivela na selu (slika 1). bilo je ne to starih gradova u primorskim oblastima (Kotor. Svi stanovnici sela . Ulcinj i Bar) i novoosvojenim vizantijskim krajevima (Skoplje). zavisne seoske zanatlije.netaxs.html Ko su stanovnici sela? Srbija je pre oko 700 godina bila zemlja u kojoj su se gradovi (Novo Brdo.com/~trance/cannibal. razumljivo je da su uz rudarstvo. u kojoj su bili jo i vlasi . ali povrh svega. Drivast.meropasi (zemljoradnici) su spadali u grupu feudalno zavisnog stanovni tva. Pored takvog odnosa gradskog i seoskog stanovni tva. Prizren i Pri tina). Pored toga.Karta srednjovekovne Srbije u vreme kralja Uro a II Milutina (1282-1321).sto ari. sokalnici (vrsta .

uma. Ovu grupu zavisnog stanovni tva Du anov zakonik naziva sebrima. esto se u sredi tu sela ili na obli njem bre uljku nalazila seoska crkva oko koje se prostiralo groblje. sam vladar i pronijari (nenasledna vojni ka imanja). Prema Du anovom zakoniku o potrebama jednog monaha brinulo se 20 ku a ("i na tisu u ku a da se hrani u manastirima pedeset kalu era"). bila to ve a reka ili neki manji izvor. a obi no predstavlja za etak novog sela. Ku e i druge zgrade bile su uglavnom grupisane na jednom manjem prostoru. manastiri. U posedu manje vlastele i pronijara moglo je biti samo nekoliko sela. u seoskom graditeljstvu preovla uju drvo i kamen kao osnovni gra evinski materijali.Izgled srednjovekovnog srpskog sela iz XIV veka. dok je velika vlastela dr ala i vi e desetina sela. Kako izgleda srpsko selo u srednjem veku? Sela su skoro uvek bila podizana na mestu gde postoji pija a voda. a razmak izme u gra evina iznosio je od 2. Slika 2 . imali su u posedu preko 90 sela. Temelji . Sela su pripadala gospodarima. a samim tim. Manja grupa ku a odvojena od mati nog naselja vi e kilometara naziva se zaselkom. pa njaka i puta. ali je broj mogao da varira od 10 pa do 200 domova. To su bili velika i mala vlastela. Arhangela kod Prizrena. otroci (robovi) i jedan deo seoskih popova. bila za njih i obavezama vezana.posluge). pa do vi e desetina metara (slika 2). tako e je bila bitna blizina obradive zemlje. Manastiri poput Sv. Prose no selo je brojalo oko 40 ku a. ali se kao lokalne varijante javljaju bondru are i kamene ku e. Ku a Tokom XIII i XIV veka. Uz to.

u blatu ili kre nom malteru. mnoge druge aktivnosti. Uku ani su spavali na slami prekrivenoj asurama. . kao i tkanje razli itih tkanina. Velike povr ine pod vo em i vinogradima bile su privilegija vlastele i manastira. a pored toga. a naro ito sto arstvo.Presek srednjovekovne seoske ku e. kupus. veoma va ni proizvodi koji su imali veliki udeo u ishrani bile su mahunarke. Verovatno najve e zasejane povr ine obuhvatali su p enica. dok se po selima uglavnom vo e gajilo za potrebe doma instva . je am.ku e bili su od lomljenog kamena.e ljanje i predenje vune.10 do 50 stabala po domu. Pod u prostorijama je naj e e bio od nabijene zemlje. ljiva. nalazilo se ogra eno ognji te. kao to su so ivo. rotkva i repa. jabuka i duda. Skromno poku stvo sa injavalo je nekoliko klupa za sedenje. dok je prose no doma instvo imalo oko 8 lanova. igraju va nu ulogu u seoskoj privredi. dok su na njima bili gra eni zidovi od drvenih talpi. naj e e kru aka. Proizvodi Iako se meropasi smatraju zemljoradnicima. obra ivalo je vrt sa povr em. Najzastupljenije vrste povr a su crni. te za tada nje enske poslove . Seoske ku e su obi no imale dve prostorije. Povr ina prostora za stanovanje naj e e se kretala se izme u 20 i 40 m2. ali ima i slu ajeva mnogo prostranijih ku a. nego je dim izlazio kroz krov ku e. od ega su bar polovinu inila deca. bob i gra ak. a mali prozori zatvarani su masivnim drvenim kapcima. a krov je bio pokrivan slamom ili indrom. Od aka nije bilo. velik je broj porodica koje su imale mnogo vi e eljadi. Krovna konstrucija je od drvenih greda. Svako seosko doma instvo uz samu oku nicu ili ne to dalje od ku e. ku a je uglavnom slu ila za spavanje i pripremanje hrane. beli. pori(prazi)luk. U sredini ili jednom od uglova. tre nji. Slika 3 . Po to se ve ina dnevnih aktivnosti obavlja na imanju i oko stoke. ra i proso. itelje ku e ini uglavnom tri generacije. a retko tri ili vi e (slika 3). niske stoli ice i sinija (sto). skoro jednaku zemljoradnji (slika 4). a mo da polica i obavezan razboj. Ku e gotovo da nisu imale name taj u dana njem smislu. Tako e.

bitni udeo u ishrani imalo je samoniklo bilje: gljive. kova kim i tesaraskim zanatom. samo to se radi o daleko manjem broju grla nego kod Vlaha. za sebre imao izra en ekonomski zna aj. Obi no je na jedno doma instvo dolazilo 1-2 vola. drva.. 2-4 krave. tako i za periode godine kada nema postova. Sa razvojem privrede i trgovine tokom XIV veka. Svinje koje su se uzgajale bile su 2-3 puta manje nego dana nje (maksimalno do 100 kg). Hrana i pi e Od sticanja samostalnosti Pravoslavne Crkve. a ne u tada njoj srednjovekovnoj ode i.. kakvi su mle ni proizodi. pored verske uloge. Ovo se naro ito odnosi na ovsene i zobene ka e. poslovi oko sena... uticaj crkve se ose ao sve vi e u svim oblastima ivota.oko 1345.Manastir De ani. Post je. Detalj oranja iz ciklusa "Stvaranje sveta". a potom i ireg tr i ta. jedna zemljoradni ka porodica nije mogla pre iveti a da nije uzgajala stoku. jer je omogu avao da se u siroma nim zajednicama u tede vredne i retke namirnice u ekonomskom i prehrabenom smislu. Seljak na freski naslikan je prema anti kom uzoru. kako za velike praznike. Onda nju hranu. Ja anjem organizacije crkve (naro ito parohijskih). po to je onda nja stoka mnogo sporije napredovala. divlji luk. Ne to ukusnija bila su razli ita variva sa mesom. meso i mast. uglavnom neutvr ena naselja sa tr i tem.Slika 4 . Pojedina sela. Obi no se radi o mesecima u kojima se obavljaju te ki fizi ki poslovi. . ve ina dana njih ljudi bi ocenila kao neukusnu i bljutavu. bavile su se grn arskim. 3-4 svinje i 10-20 ovaca. a tako e i u ishrani. godine. crkva Vaznesenja Gospodnjeg . Ovo je bilo neophodno. Same seoske zanatlije uglavnom su se trudile da najpre zadovolje potebe samog sela. Pored svega toga. zelje. kao i nakva eno so ivo. a sli ne njima bile su ka e od boba i gra ka. spremana od kupusa i zelja. p elarskim. srpski seoski ivot po inje mnogo vi e da pro ima pravoslavna duhovnost. a krave su davale samo 2-3 litra mleka dnevno! Ovu hranu trebalo je sa uvati u odre enim koli inama. Pored povrtlarskih biljaka. kao to su oranje. sela sa povoljnim polo ajem dobijaju na zna aju pa prerastaju u trgove. ili neke porodice. a esto i sa pana urima (va arima).

Odevanje Za ode u se isklju ivo koriste prirodni materijali koje esto proizvodi samo doma instvo. Me u ni im slojevima stanovni tva. pantalone i haljine) i vune ili ivotinjske ko e (obu a. Vino je bilo privilegija vi ih slojeva. sli nu kapama koje su se do na ih dana zadr ale u narodnim no njama Hercegovine. Hrana se pripremala u skromnom zemljanom posu u.Osnovne namirnice ivotinjskog porekla predstavljali su sir i mleko. Nakit je izra ivan od srebra. to se naro ito radilo sa vo em.. koji su i obilno kori eni. prsluci. Meso se naravno najbolje konzerviralo soljenjem i dimljenjem. Od nakita. Bosanske Krajine. min u e (slika 7).. bronze i staklene paste. a dobar deo se lako odr avao zimi u trapovima sa slamom. na selu se naj e e nose narukvice (slika 6).) Zapisi iz tog vremena esto pominju da Srpkinje nose malu ensku crvenu kapu (slika 5). Slika 5 . Obi no su sami seljani uzgajali lan i konoplju i vlastitim snagama ih prera ivali u vlakna. osim suvog mesta. prstenje (slika 8) i ogrlice (slika 9). naro ito za slu enje i skladi tenje hrane.Devojka sa crvenom kapom. . prema opisu putopisaca iz XIV i XV veka. Like. ogrta i. dok je drugi deo mogao biti sa uvan su enjem. a njega su uglavnom nosile mla e ene. Ve ini proizvedenog povr a nisu bili potrebni posebni uslovi za uvanje.. te je na selja ku trpezu dospevalo retko. a pored toga u upotrebi je bilo i razno drveno posu e.. najzastupljenija pi a su (zbog jednostavnog na ina pripremanja i dostupnosti sirovine) bili pivo i medovina. Za izradu ove jednostavne ode e upotrebljavale su se tkanine dobijene od lana (duge ko ulje.

filigrana i . Datira iz X-XIII veka. Oni su mogli biti podizani na planinama bogatim pa njacima. kako one srpskog sa slovenskim imenima.Min u a od bronze. Srednjovekovna dokumenta prvi put pominju katune u XII i XIII veku. U njima je obi no ivelo izme u 20 i 100 porodica. i u srednjem veku bio je uven i nadaleko cenjen vla ki sir. Slika 7 . Kao i danas. Sli na katunska naselja postojala su u ni im podgorskim krajevima. i u blizini planinskih izvora i vrela. na visini od preko 1000 m. ali pored toga su dr ali i odre en broj goveda i konja. Slika 6 . Od stoke su prete no uzgajali ovce. Sto ari ive u katunima . tako i one sa neslovenskim imenima koji su govorili jezicima romanske i gr ke jezi ke osnove (slika 11).Vlasi i Arbanasi Polunomadsko stanovni tvo koje se isklju ivo bavi sto arstvom i proizvodnjom namirnica ivotinjskog porekla naziva se Vlasima (slika 10). izra ena u tehnici kovanja.Narukvica od staklene paste sa srednjovekovnog groblja onaj kod Prizrena. Ovaj pojam u srednjem veku je obuhvatao sto are razli itog etni kog porekla.sezonskim naseljima od tro ne gra e.

po to su se svi va ni doga aji odvijali oko seoskog hrama: kr tenje i primanje dece u zajednicu. Kao krovni pokriva koristi se indra i crep. Zahvaljuju i pokretljivosti.). Slika 8 . Odatle su migracijama dospeli sve do udaljenih oblasti Tesalije i Peloponeza. nedeljna i prazni na bogoslu enja. Arhangelima pripada osam arbana kih katuna. ponekad u kombinaciji sa opekom. do kumbinija na jugu. kada su naseljavali oblasti visokih planina izme u Dra a i Ohridskog jezera. prete no zidane od kamena. tako da su retke seoske crkve u koje je moglo stati vi e od 100 ljudi istovremeno. proslave praznika. koji sve do poznog srednjeg veka ne naseljavaju sela i gradove. ponekad sa kupolom nad naosom. tako da Sv. Arbanasi se pominju u XI veku. crkva je kroz dugi vremenski period uspe no hristijanizovala seoski ivot i mnoge drevne obi aje delimi no u inila prihvatljivim za Crkvu. Datovana je od X-XV veka.Prsten od bronze sa groblja Velekince. Sa druge strane.. Na teritorijama sa boljom crkvenom organizacijom. Crkva je u selima brzo zauzimala centralno mesto u ivotima me tana. od XIV veka sve e e se kao sto ari i stanovnici katuna javljaju na imanjima srpske vlastele i manastira. . Unutra nji prostor je mra an i sku en.. Prvi put u istorijskim dokumentima. Poti e sa srednjovekovnog groblja Velekince kod Gnjilana. ve i broj stanovnika rimokatoli ke veroispovesti ivi u primorskim oblastima. koji naseljavaju trgove i gradove. svako selo je imalo svog sve tenika. Seoske crkve su jednostavne i skromne gra evine. ve bave i se isklju ivo sto arstvom ive u katunskim naseljima. opelo i sahrana na groblju pored crkve. To su uglavnom jednobrodne crkve sa pripratom. dok u unutra njosti katoli ko stanovni tvo ine uglavnom stranci (Dubrov ani. Pored toga. i od reke Mati na severu. Sasi. ven anje. Seoska crkva Velika ve ina stanovnika srednjovekovne Srbije pripada Pravoslavnoj Crkvi. a datira iz XI-XV veka.posrebrivanja. kao i deo Arbanasa u planinskim krajevima. U svemu sli an ivot Vlasima vode Arbanasi (Albanci).

te pratnju i lanove dr avne uprave i predstavnike stranih dr ava. koji je bio i nominalni gospodar sve zemlje.Niska od staklene paste prona ena na groblju Mati ane kod Pri tine. a i kasnije.ovcu sa jagnjetom. seljak je bio du an da izvr ava razne rabote i druge obaveze. U Du anovo vreme. ali je od roda u jednoj upi polovina pripadala caru. sela i Vlasi su bili du ni da kori enje ovih dobara pla aju u stoci i siru gospodaru. nazivao se desetak i naj e e se ubirao u itu. a iznosio je jedan perper ili protivrednost u itu. koju je svaki vlasnik ubirao za sebe od seljana sa svog imanja. Zemljoradnici su bili du ni da rade svake nedelje na vlastelinskom imanju. a druga polovina vlastelinu. odnosno mobe. O sakupljanju ovog poreza koji je i ao vladaru. i njega je bila du na da pla a svaka ku a (odnosno glava). vosku.Kakve su obaveze seljaka? Po to smo rekli da spadaju u grupu zavisnog stanovni tva. Po to su se planine i pa njaci nalazili u posedu vladara i crkve. medu. jer su crkveni posedi sve do XV veka i vremena Despotovine. Druga vrsta da bine. Glavni porez nazivao se so e ili dohodak carski. Datira iz X-XI veka. Vlasi su naknadu za zimovanje na vlastelinstvu pla ali na 100 goveda ili konja . a pored toga i dva puta godi nje kada su veliki poslovi. U srednjovekovnoj Srbiji. ... izuzetnu ulogu u prehrani stoke je imao hrastov ir. Pored ovih da bina. radu prema svojim gospodarima i vladaru. Posebna vrsta obaveze bila je pru anje odre ene koli ine hrane za vladara ili lanove njegove porodice.po jedno grlo. ali i u mesu. Ova obaveza se od vremena Cara Du ana odnosi samo na cara sa pratnjom. Seljaci koji su iveli na crkvenim imanjima imali su obaveze samo prema crkvi. a na 100 ovaca . brinula se vlastela. dok su seljaci pla ali kori enje ira u svinjama. Slika 9 . seljaci su morali da ispunjavaju razli ite obaveze u novcu. bili oslobo eni svih davanja prema vladaru.

koplje. Dimitrija.Manastir Pe ka Patrijar ija. Seljaci su uglavnom sa injavali laku pe adiju. kakvih je bilo irom Evrope od XIV do XVI veka. koja je vremenom sve vi e gubila na svom zna aju. Od naoru anja. crkva Sv. Pastiri iz scene "Ro enja Hristovog". seljaci su imali lak drveni tit. te u estvovanje u zidanju razru enih upskih gradova. godine.Slika 11 . seljak je imao obavezu da na poziv vlastelina u estvuje u vojnim pohodima. Sli ne obaveze bile su i uvanje puteva i manastira od razbojnika i plja ka a. sekiru. . U estvovanje u ratu Pored svih poslova vezanih za obradu zemlje. Ova pojava mo e se opravdati "dobrim" odnosom vlastele prema pu anstvu. zatim luk i strelu (slika 12). ili samim mentalitetom naroda. naslikani izme u 1338-1346. kao deo ba tinske vojske. Srednjovekovna istorija ne poznaje ni jedan ustanak ili pobunu seljaka u srpskoj dr avi.

Slika 10 . Mno tvo korisnih podataka mo e se dobiti iz etnografskih istra ivanja. Ode a i naoru anje u XIV veku. manastirskim poveljama i popisima stanovni tva iz vremena srpskih vladara i prvih godina turske vlasti. prema opisima putopisaca i ivopisa iz tog vremena. ve je sli no bilo i sa pismenim savremenicima. U ovakvoj situaciji. Iz ove prakse. Bolje istra eni srednjovekovni lokaliteti nalaze se na teritoriji Vojvodine i erdapa. kao to je su bili Gijom Adam i de la Brokijer.Seljak ide u rat. izme u opisa ivota vladara. izdvajaju se manji radovi na lokalitetima Gra an kod Sopo ana i Blagoton. Likovni izvori iz tog vremena (manastirske freske) nemaju veliki zna aj. Manji broj zna ajnih podataka pru aju putopisci. jer su se mnogi elementi srednjovekovnog ivota u Srbiji odr ali sve do XX veka. vlastele. Arheolo ka istra ivanja bi mogla da pru e veliki broj korisnih podataka iz oblasti arhitekture. jer neke elemente seoskog ivota (posebno odevanje) preuzimaju iz starih anti kih uzora. odlu uju a uloga bi pripadala arheologiji.Izgled Vlaha sto ara. Seosko stanovni tvo ne samo da ne privla i u velikoj meri pa nju dana njih isra iva a. Izvori poznavnja seoskog ivota Slika 12 . koji tada nisu bili u sastavu srednjovekovne Srbije. koji su retko posve ivali po koji red seoskom ivotu. koji su prolazili kroz onda nju Srbiju. ali na alost. razvijenosti sto arstva. do sada nije bilo obimnijih isra ivanja sela na teritoriji onda nje srpske dr ave. ure enja sela. ishrane. burnih politi kih i ratnih doga aja. . Zna ajni podaci se mogu na i i u srednjovekovnim zakonskim spomenicima.

J. Privreda i dru tvo u Vizantijskom carstvu. 1912. Stanovanje u srednjovekovnoj Srbiji. Novakovi .bg. S. Beograd. Crnoj Gori i Makedoniji. Preporu ene Web stranice: http://arheo. Zakonski spomenici srpskog srednjeg veka. Milo evi . G.yu/projekti/arhandjeli/index.htm http://www. M.Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura: y y y y y y Blagojevi . Srednjovekovna no nja balkanskih Slovena. 1973. Beograd. A.yu .ac. G. 1969.co. Beograd. 1950. Beograd Kova evi . Srednjovekovni gradovi u Srbiji. Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji. 1997. Ostrogorski.f. Beograd. Beograd.dusanov-zakonik. Deroko.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful