Poljski neandertalci koristili a kalice

Beta | 01. 02. 2010. - 17:38h | Foto: AP | Komentara: 11 Poljski neandertalci vodili su ra una o higijeni zuba, a za njihov "blistav osmeh" bile su zadu ene " a kalice", saop tili su poljski nau nici.

Posle 150 godina pronala enja tragova, u Poljskoj su prvi put prona eni ostaci neandertalca kada je u pe ini Stajnja na jugozapadu Poljske 2008. otkriven deo vilice sa zubima. Iako je prvi materijalni dokaz da su neandertalci zaista obitavali na teritoriju dana nje Poljske prona en pre dve godine, nau nici Katedre arheologije Univerziteta u e inu to nisu hteli da obelodane do okon anja temeljnih provera. Rezultati njihovih istra ivanja objavljeni su u novom broju uglednog nema kog stru nog asopisa Naturvisen aften. "Drago nam je to mo emo da potvrdimo da su na i neandertalci vodili ra una o higijeni usne duplje. Na jednom od tri prona ena zuba na li smo ostatke jednostavnog drvenog oru a za i enje zuba - neku vrstu a kalice", kazao je poljskoj televiziji TVN24 jedan od arehologa iz e inskog tima Mikulaj Urbanovski.

Arheolozi uskoro objavljuju analize Tutankamonove mumije
Beta | 31. 01. 2010. - 16:57h | Foto: AP | Komentara: 1 Glavni egipatski arheolog Zahi Havas sredinom meseca e objaviti rezultate DNK analize i CT snimaka mumije faraona Tutankamona koji bi mogli da re e misteriju njegovog porekla.

U saop tenju egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, Havas je naveo da e na konferenciji za novinare 17. februara objaviti rezultate ispitivanja i njihovog pore enja s rezultatima analiza mumije faraona Amenhotepa Tre eg, mogu eg Tutankamonovog dede. Ovo ispitivanje je deo ireg programa provere DNK-a vi e stotina mumija s ciljem da se odrede identiteti i porodi ni odnosi. Time bi se moglo odrediti i Tutankamonovo porodi no stablo koje je ve dugo nepoznanica.

Malo poznato otkri e do koga su do li savremeni makedoski nau nici bi moglo novim svetlom da osvetli istoriju srpskoga jezika. Mukotrpne procese prou avanja starih rukopisa moglo bi da zameni prijatno putovanje samo nekoliko stotina kilometara na jug. Naime, u isto noj Makedoniji, u oblasti poznatoj pod nazivom Demir Kapija odvajkada postoji selo Prosek iji stanovnici smatraju sebe ne Makedoncima, ve Srbima. Ovoj pojavi nije pridavana velika pa nja dok se zbog nekih lokalnih razmirica nije nedavno oformila ekspertska komisija koja je posetila ovu oblast. udan dijalekat kojim su se ovi ljudi slu ili privukao je pa nju doma ih stru njaka. Oni su obavestili svoje kolege, prou avaoce jezika, i tako je po elo da se odmotava zamr eno klupko nau nih otkri a.

Karta Povardarja sa polo ajem Demir Kapije. Pomalo zaba en polo aj ovoga sela i velika izolovanost njegovog stanovni tva doprineo je injenici da nau nici nisu ranije ispitivali ovaj fenomen. Nakon opse nih najnovijih istra ivanja makedonski nau nici su utvrdili da je dijalekat kojim se slu e me tani ovoga sela u zna ajnoj meri bli i staroslovenskom jeziku nego makedonskom. Oni su to nazvali ranijom fazom makedonskog jezika, no na a ideja je da poka emo da to nikako ne mo e biti staromakedoski ili makedonskoslovenski jezik, ve legitimna faza u razvoju srpskog jezika, i pripada narodnim govorima koji su uslovili stvaranje srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Izgled tipi nog srpskog groba iz posledenje decenije XI veka.
Posredni dokazi

Dobro je poznato istorijsko prostiranje srpske dr ave kao i da je na ovim prostorima prona ena ogromna srpska nekropola datirana u period od IX do XII veka, a i grad Prosek je na ovom mestu postojao jo u 12. veku. Zna i sasvim je opravdana pretpostavka da su Demirkapijanci -

etni ki Srbi. Ako pogledamo i sam izgled, no nju i obi aje stanovnika Demir Kapije ovu pretpostavku mo emo samo potvrditi. Prema srednjevekovnim putopiscima Dern vamu i Beceku seljaci u Srbiji su bili obu eni u prostu tkaninu, opanke i iljatu suru kapu ili klobuk, dok za makedonske mu karce ka e da su na glavi nosili kapu od plavog sukna, ve ina od beloga, koje su iljaste i pozadi na vratu, kao i spreda, imaju po tri krila, srednja kratka, a ostala duga ka "polovinu rifa". Ako pogledamo ilustraciju napravljenu na prostoru izme u dana njih Krivolaka i Konopi ta negde oko 1573. godine, vide emo da no nja u ovim predelima bila tipi no srpska. Sam polo aj i izgled sela tako e potvr uju na e pretpostavke. Demir Kapija se nalazi na veoma ivopisnom mestu - u u reka Do nice i Bo ave u Vardar; na samom po etku klisure Vardara. Naselje se prostire na oko 12 km du reke u obliku irili nog slova S (!). Ku e su uglavnom prizemne, nisu pravilno raspore ene i me usobno su udaljene. Svo stanovni tvo je pravoslavno, ali iako ne slave ku nog za titnika, postoji institucija seoske slave! Gornji kraj Demir Kapije obel ava dan sv. Vida, dok donji kraj svetkuje sv. Sisoja (poznatog kao za titnika u srednjem Pomoravlju). Ova naizgled neobi na pojava ima savim racionalno obja njenje koje emo dati kasnije.
Neposredni dokazi

Kao to je u nauci poznato, dijelekti koji su udaljeni od centra koji nosi promene zadr avaju ranije jezi ke karakteristike (up. Ivi : Govor galipoljskih Srba). Nije u tom slu aju te ko pretpostaviti da je ovo Antonijus fan Lest: stanovni tvo sa uvalo odlike srednjovekovnih srpskih narodnih govora. Izgled seljana Evolucijske promene u jeziku su u inile svoje i mi sada samo mo emo Krivolaka i Konopi ta da naga amo kako bi mogao da izgleda ivi govor u Srbiji u to vreme. sredinom 16. veka. Znamo da se umogome razlikovao od jezika koga smo upoznali preko kanonskih staroslovenskih spomenika, ina e ne bi se tako brzo stvorila potreba da nastane srpska redakcija toga jezika. Da podsetimo staroslovenski nastaje krajem 9. veka, a prvi spomenik redakcije je ve iz 12. veka, sa bitno izmenjenim fonetskim karakteristikama. Isto tako ne smemo zaboraviti da se jedna od najja ih prepisiva kih kola nalazila u Ohridu i da je ba u ovoj koli nastalo uveno Marijino jevan elje koje nagove tava neke od kasnijih promena u redakciji.

Polo aj sela Proseka

Kada smo kod pisanih spomenika ne smemo, a da ne pomenemo natpis danas; upadljiv je pravilan raspored ku a. u kamenu prona en prilikom istra ivanja na livadi u tzv. Gornjem Kraju. Natpis nije datovan, ali se prema grafijskim karakteristikama gotovo sa sigurno u mo e utvrditi da pripada kraju 13. veka ( to se jasno vidi i sa slike), iako se neke od osobina grafije pojavljuju u pisanim spomenicima tek znatno kasnije. Po mnogu emu, ovaj spomenik zaslu uje posebnu studiju, koja e, nadajmo se, uskoro biti i objavljena. Tom prilikom valja obratiti pa nju na grafemu koja se nalazi na kraju drugoga reda - i predstavlja sasvim sigurno glagoljsku oznaku za fonetsku vrednost [l']. Ipak, najzanimljiviji fenomen i ono to je potaklo na u znati elju je ivi govor ovoga sela.
Neke karakteristike govora demirkapijskih Srba

Analizom materijala koga smo dobili velikom ljubazno u prof. dr To eta Trpovskog mo emo sasvim jasno utvrditi da ovaj govor predstavlja ranu fazu srpskoslovenskog jezika. Sve gramati ke osobenosti ukazuju na to da ovaj govor odgovara dijalektima koji su postojali u periodu X i XI na prostoru Srbije. Pogledajmo samo analizu fonetsko-fonolo kog sistema. (S obzirom na to da gra a sa ovog istra ivanja jo nije publikovana, ovde emo se osvrnuti samo na najzna ajnije detalje.)
Poluglasnici

Nisu se sa uvali u ovom govoru.
Nazali

Proces denazalizacije u ovim govorima nije u potpunosti izvr en. Naime, u mnogim primerima se jasno uje nazalno e [ tva, im , krov], dok je nazalno o dalo u to je odlika srpskog, a ne makedonskog jezika. (up. Bo kovi : Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika, fonetika i morfologija)
O slovu , njegovoj glasovnoj vrednosti i upotrebi

Marijino jevan elje - rano svedo anstvo srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Ovaj glas se sa uvao u svim pozicijama i izgovara se kao diftong ie. (Vukovi : Istorija srpskohrvatskog jezika I)

Morfologija

Na alost, materijal sa kojim smo ovom prilikom raspolagali nije bio dovoljan da se precizno utvrdi morfolo ki sistem ovoga govora. Ono to svakako mo emo potvrditi je da postoji fleksija i da je sintaksa u ovim govorima izrazito razvijena. Mofolo ka analiza ovih govora dala bi nam sa sigurno u dokaze koji bi potkrepili na u pretpostavku. No i na osovu ovih podataka savim je opravdano ustvrditi da ovaj govor ne pripipada isto noj grani ju noslovenskih govora, ve zapadnoj i to da je najsli niji srpskome - onom koji je postojao oko XI veka.
Zaklju ak

Na osnovu turih, ali sasvim dovoljnih dokaza mo emo potvrditi da govor Demir Kapije, naro ito Gornjeg Kraja, pripada srpskom jeziku i da je zadr ao mnoge osobenosti srpskog jezika iz razvijenog srednjeg veka. Ovo otkri e zavre uje punu pa nju nau nika, pre svega onih koji se bave istorijom jezika i sintaksom, dok je, svakako, jako interesantno i antropolozima, istori arima i arheolozima. Vremeplov o kojem su svi ovi nau nici sanjali itavih Natpis na kamenoj plo i, otkrivenoj svojih ivota, mogu nost da posete pro lost, da prilikom probnih arheolo kih radova u upoznaju ivot i jezik ljudi koji su nekada iveli na Gornjem Kraju Demir Kapije. ovim prostorima, sada postaje stvarnost. Predati se vardarskim vetrovima i pustiti da nas odnesu u pro lost mo e predstavljati ne samo nau ni ve i ivotni izazov. Ovakva prilika se ne sme propustiti.

Ve smo u prethodnom lanku istakli da je Rim u vreme Carstva dostigao vrhunac izopa enosti u svojoj istoriji. Za razliku od one u Grka, bila je to svesna izopa enost proistekla iz luksuza i prepu tanjima telesnim zadovoljstvima. Tra enje nemogu eg i udesnog postaje jedan od prioriteta rimskog duha. Izvan braka, ivot u Rimu je razuzdaniji nego igde drugde. Odvija se u jednom bogatom megalopolisu koji nema analogija. Zatim, mo emo da uporedimo i neka dana nja, po raskala nom i slobodnom ivotu najpoznatija mondenska letovali ta, sa na primer rimskim ekvivalentom - Baiae u blizini Napulja. Du morske obale, umesto dana njih hotela, re aju se bogata ke vile.

Rasko i blud ovde gotovo da nemaju ograni enja. u kome su ljudska prava jedno od najva nijih pitanja za procenu nivoa demokrati nosti i slobode jedne zemlje. koji se pretvaraju u mu ke prostitutke. mo emo se. koji je u ve ini zemalja i dalje bez ikakve dru tvene i pravne odgovornosti. Ne samo da ni posle 2000 godina nemamo boljih re enja nego ono rimsko mo e da poslu i i kao po etni uzor za re avanje problema "najstarijeg zanata".) . Jedan tada nji hroni ar bele i: Baiae su postale jazbinom poroka. spominje se samo trgovina enama. kontrole i za tite. gotovo i ne govori. dok se o trgovini de acima i mladim ljudima. Uprkos civilizacijskom pomaku. prostitucija se nalazi u zoni kriminala u kojoj su sudbina i ivoti na desetine hiljada ena prepu teni me unarodnom lancu trgovine belim robljem. mo da.Da bismo stekli kakvu-takvu predstavu o razmerama udesne veli ine i izuzetnosti Rima. Jo vi e nas zapanjuje odnos i na in na koji su vlasti u Rimu regulisale prostituciju u pore enju sa situacijom u dana njoj Evropi (pa i itavom svetu). poslu iti pore enjem sa dana njim Njujorkom. (Pri tome.

kao i podatak o tome koliku naknadu e tra iti od mu terija. odgovorno i na propisan na in (tako. ali se potom sve zaboravi i stanje ostane nepromenjeno). odnosno pomo nika). Druge ene. morala je da se prijavi vlastima i da podatke o sebi (ime. edil prilikom obilaska i kontrole javne ku e. koji je nadzirao prostituciju. Car Tiberije je doneo jo rigoroznije kaznene sankcije protiv preljube udatih ena iz svih stale a. ove odredbe nisu onemogu avale ostale ene da se bave ovim poslom. name e se utisak da je sve to obavljano dosta profesionalno. iako su se bavile i prostitucijom. nisu bile obavezne da se registruju. ona je dobijala zvani nu dozvolu. nego i za sve ene iji su Glumice. tako e su se preci ili mu pripadali nekom plemi kom bavile prostitucijom. a da nisu bile primorane da budu registrovane. plesa ice i muzi arke. Upisane prostitutke. Kao op ti zaklju ak. ali je ta kazna potom (tokom Drugog punskog rata) drasti no poo trena kaznom izgnanstva. nego i kontrolom javnih ku a (morale su biti zatvorene od zore do tri sata posle podne). i time izbegnu ka njavanje i sramotu (iako su se edili trudili da ih otkriju. Ukoliko je elela da sa uva anonimnost. licentia stupri (u ve ini zemalja dana nje Evrope. nije smeo ulaziti sam. Naravno. Du nost edila. predstavnika vlasti. Za u uje jo jedno re enje. . nije se zavr avala samo registrovanjem prostitutki. s vremena na vreme. kao to su glumice. Po upisivanju neophodnih podataka. a i udatih ena koje su registrovane kao prostitutke. bez pratnje svojih liktora. Plemkinje su za eventualni prekr aj najpre bile nov ano ka njavane. koje je jo uvek aktuelno u dana njoj Evropi: prostitutkama ne samo da je pru ana za tita od onih mu terija koje bi izbegavale da im plate propisanu nov anu nadoknadu. mogao je kazniti nov ano ili bi evanjem. na primer. nego bi jedna od obaveza edila bila i briga da ona bude pla ena kako treba. da bi se legalno bavila ovim poslom. nisu morale da se bile ropkinje. plesa ice ili muzi arke. jer je njihov zadatak bio da sve neregistrovane prostitutke prognaju iz grada). Svaka prostitutka. ali za razliku od stale u. "stidljivo" se pokrene rasprava o neophodnosti sli nog regulisanja njihovog statusa. Za brisanje njenog imena sa spiska nisu joj mogli pomo i ni eventualni brak i deca. Bavljenje ovim poslom bilo je zabranjeno ne samo za plemkinje. mogla je uzeti pseudonim. najve im delom. Vlasnika javne ku e koji bi izbegao njihovo registrovanje. mesto ro enja).Popis. bez pandana u savremenoj Evropi) izvr eno je u Rimu. Kada bi jednom bila upisana kao prostitutka. pla anje poreza i plavu e Prvo zvani no registrovanje prostitutki (i koliko nam je poznato. su "obi nih" prostitutki. registruju. ona je prakti no bila osu ena da se itav ivot bavi ovim zanatom. Prostitutke su bile obavezne da nose ode u propisanu zakonom i da im kosa bude obojena plavo ili uto.

verujem.. koju bele i Petronije: Namrzla me je Junona.Rimske prostitutke. ovo je i bio razlog shvatanju da se pitanje prostitutki moralo organizovati i regulisati. i nastala ona izreka: ko je nosio tele. svodnici i svodnice. Va nu ulogu u tome su imali i leno ili lena. a zatim i lupanarii. zahvaljuju i debelim naslagama vulkanskog pepela. Ova ulica u Pompejima. ostale sa uvane u Pompejima. iveti u bordelu O izgledu prose ne javne ku e najbolje podatke nam pru aju one koje su. mo e i bika. s obzirom na broj registrovanih prostitutki. za vreme Kaliguline vladavine (37-41. Registrovane prostitutke morale su ne samo da se zvani no upi u.registrovane (meretrices) i neregistrovane (prostibula). upravnici javnih ku a. godine) uveden je i porez koga su morale da pla aju.000 prostitutki samo u Rimu! Pored svega drugog to prati prostituciju. i tako sve dok ne stigoh u ove godine. Prihod od ovog poreza uop te nije bio mali. na primer. adductores (ili perductores) i ancileulae. Jo kao malo dete brljala sam ne to sa svojim vr njacima. Bolje javne ku e su ra ene prema . generalno su se delile u dve glavne kategorije . bila je glavno steci te uli nih prostitutki.. slede ih godina jebuckala sam se sa odraslima. Navodimo ispovest jedne vlasnice javne ku e. Otuda je. Jedna procena iz vremena cara Trajana (98-117. Porez je iznosio onoliko koliko je po zvani noj tarifi dobijala od jedne mu terije. kao to su. vlasnik ili vlasnica javne ku e. u okviru kojih postoje i strukturisane profesije. dabogda ako se se am da sam uop te ikada bila nevina. ve . godine) dala je brojku od oko 32.

Umesto znamenitog savremenog evropskog simbola . sa seksualnom zavr nicom. Kao i danas. time su se bavile prostitutke najgoreg ranga. Za sve usluge trebalo je unapred platiti. stajale ili sedele ispred javnih ku a. prljave i smrdljive.Marcijal. vlasnici su se trudili da preduzmu sve da bi gosta ponelo pravo (eroti no) raspolo enje.. Kao i danas u Parizu ili Amsterdamu. Naravno. posebnu vrstu su inile rasko ne javne ku e.occupata. Naravno.uzoru na bogatiju rimsku ku u izgra enu oko centralnog dvori ta. koji je opkoljavao dvori te. a Marcijal govori da su se klijenti mogli koristititi uslugama bludnica ak i u podrumima mlinova. bogato opremljene i izuzetno dobro organizovane (sa posebnim ulazima za mu terije koje su elele da budu neprime ene). ene koje su se brinule da prostitutke budu maksimalno doterane.svetiljki sa crvenim svetlom. da bi o ivele posao. tu su bili i zasvo eni tremovi arena i pozori ta. Ili izvan gradskih zidina i du puteva na obi noj zemlji i prostirci. kako to navode brojni pisci . Njihove prostorije (sobe) su kod obi nih javnih ku a bile male.. Tako Katul u jednoj svojoj pesmi spominje nekada poznatu i slavnu prostitutku Celiju. Prostitutke su imale svoje sobe. rimski bordel imao je znak koji je otvoreno i jasno ukazivao na prirodu posla koji se unutar gra evine odvijao. u koje se ulazilo iz predvorja ili trema. svodovi akvadukta. ili na samim ulicama (skrovitim i bez ikakve svetlosti) no u. To su prevashodno bile nepristojne skulpture i zidne slikarije. Me u mnogobrojnim osobljem koje se staralo za svaku sitnicu. Na vratima se nalazila plo a sa nedvosmislenim zna enjem . ili arkade stadiona i cirkusa. javne ku e nisu bile jedina mesta za obavljanje seksualnog ina sa prostitutkama. Pored privatnih ku a. a e e samo prostira i na podu i jastuci). va nu ulogu su imale ancillae ornatrices. namenjene bogatoj klijenteli. koja je do ivela alosnu subinu da izgubi sve to je nekada imala i sada: . sa oskudnim name tajem (ponekad samo postelja. . prostitutke su.na raskr ima i ulicama slu i odvratnoj pohoti pokvarenog Rima. Plaut ili Horacije. kojih je bilo mnogo u gradu... Naravno.

Lupae ili "vu ice" obilazile su parkove ili perivoje. udati se i srediti svoj ivot kao i ostale ene. ili zbog novca. a prostitucijom su se po ele baviti ili zbog sklonosti. Delicate bi se mogle opisati kao dostojanstvene milosnice koje su veoma bri ljivo birale svoje gospodare. doris su praktikovale da se uvek pojavljuju nage. Mnoge od njih poticale su iz dobrih porodica. kao i mogu nosti da su u datom trenutku mogle napustiti prostituciju. Izme u njih i ostalih neregistrovanih prostitutki postojala je ogromna razlika. mogle su biti anga ovane i samo zbog njihovog dru tva . bastuariae su se svojim zanatom bavile na grobljima. Pored seksualnih zadovoljstava. realno je pretpostaviti da je velika ve ina pripadala neregistrovanoj kategoriji prostitutki. Ovidije navodi da nemaju dovoljno ume a za savr eno obavljanje posla kojim se bave i preporu uje im usavr avanje plesa i poznavanje poezije. me u kojima se izdvajaju delicate i famose.po tome su predstavljale ekvivalent gr kim heterama . zatim scorta erratica - . Zanimljivo je da imena ena koja nalazimo na stranicama rimskih pesnika pripadaju uglavnom enama iz ove grupe. Rad na crno S druge strane.ali po svemu sude i nisu dostizale svoj gr ki uzor.Ponekad su javne ku e bile izuzetno luksuzno ukra ene. Razloge za to treba verovatno tra iti u spomenutom sramotnom odnosu prema registrovanim prostitutkama. Izme u ovih prostitutki postojale su posebne podele.

pored prostitutki koje su se na to slobodno odlu ivale zarad zadovoljenja sopstvenih prohteva ili potreba. To je bila etvrt Suburra.e. u kojima je svakodnevni ivot naglo . forariae. koje su se prodavale za najbednije sume. Rimski Sen-Deni Kao i u dana njim gradovima. Jo jedna erotska freska iz javne ku e u Pompeji. odnosno Marsovog Polja (ono je. bilo mesto gde se svakodnevno okupljao najve i broj ljudi). god. pre n. I drugo. prostitutke koje su mu terije sa ekivale na putevima. tu su bile i quadrantariae. u dana njem zna enju. blitidae. da to sve treba posmatrati i u kontekstu zakona. ili "koko ke" su spajale bludni enja s plja kom. alosne bludnice koje su dobile ime po jeftinom pi u blitum koje se pilo po bednim kr mama. Pri svemu tome. u blizini Circusa maximusa. Ime je dobila po Circusu Flaminiusu koga je 221. i u Rimu je postojao kvart koji je bio glavno steci te prostitutki i javnih ku a. Sude i prema Pompejima i Herkulanumu. da su.najpre.glavnom severnom drumu u gradu. prostitutke na samom dnu hijerarhije. zajedno sa Forumom i Kapitolom. treba imati u vidu dve injenice . gallinae. a i njihova prodaja za tu svrhu. Postojala je jo jedna etvrt koja se nalazila u Vicus Patriciusa . odnosno ulici. kojim je bilo dozvoljeno iskori avanje robova i u seksualne svrhe. ve inu ipak inile kupljene ropkinje. Tre i centar njihovog okupljanja predstavljao je prostor izvan gradskih bedema.klasi ne uli arke. Kona no. sagradio cenzor Gaj Flaminije Nepos. koja se nalazila izme u bre uljaka Eskvilina i Celija.

Sve je to rezultiralo time da je.prese en erupcijom Vezuva 79. izvr i samoubistvo). I bez ena posao cveta Drugi vid rimske prostitucije odnosi se na svet homoseksualnosti u Rimu. godine. jer se radilo o egzoti nim enama koje rimski mu karci nisu poznavali i koje su ve samo time pobu ivale mnogo ve i interes od uobi ajenih rimskih prostitutki. iako aristokrata. prvi put neko susre e. pa su zbog debelih naslaga vulkanskog pepela svedo anstva ostala do danas nedirnuta. po udu i elju za seksualnim odnosom. va nu ulogu imao je i ples.bogati. bio je prinu en da zbog klevete svemo nog prefekta pretorija Tigelina. posebno se bile cenjene plesa ice iz panije. zadr ala se u raznim delovima sveta sve do dana njih dana. Naravno. sledili su uzor "Majke gradova" . masovan. i nimalo prikriven. nije dostigao dru tvenu slobodu koju je imao u gr kom svetu. rezultiralo i ve om cenom njihovih usluga. nego i u provincijama). ali i seksualni odnos. bez obzira na cenu. . jer su to jedino mogli platiti . najatraktivnije i najegzoti nije bilo je povezano sa najvi im dru tvenim slojevima u Rimu. koje po Reljef u mermeru iz Pompeja. Posebnu kategoriju predstavljale su plesa ice. ta sklonost ka atraktivnim i egzoti nim enama.Rome. potra nja za njima bila najve a. koji je raspaljivao strasti. Mo da najbolju sliku o tom svetu pru aju dve knjige: Apulijev Zlatni magarac i Petronijev Satirikon (Petronije. Njihova cena generalno je bila mnogo ve a od cene navedenih klasi nih prostitutki. to je. sve ono najlep e. Uostalom. iako realan. Prodavale su obe vrste usluga po kojima su bile poznate: eroti ni i izazovni ples. na primer. naravno. koji. po svemu sude i i drugi gradovi (ne samo na italskom tlu. blizak Neronovom dvoru. U svemu tome. Jedno vreme. koje su sa raznih strana Carstva dolazile u Rim.

. Nave emo jedan broj zanimljivih doga aja... uleteo je malopre u sobu i navalio. . ali on mrtav hladan.. kao ovo derle sada u kr mi.. kao hiljadu mrtvaca.. . a onda me zapljuva svojim ogavnim poljupcima.nisi nikada uspeo da sredi pristojnu ensku. Dr ao sam de aka u zagrljaju vrsto. Ja... ti koji .. onaj to stalno ide sa tobom. one verno odslikavaju i svet homoseksualizma koji se sre e u svakodnevnom ivotu..de ak sede na krevet i stade plakati. I onda me je proveo kroz najmra nije sokake i onda izvadio pare i po eo da mi tra i onu stvar.Ti da meni govori . .Kako dogodov tine sitnih avanturista u proputovanju po Italiji ine osnovu sadr ine Satirikona (pored Trimalhionove gozbe.. Jedan od glavnih likova vodi svuda sa sobom svog "brati a".. najgora bitanga koju sam ikada video.Ti rasturena mu ka kurvo to rupom opslu uje okolo! Freska "Vaganje falosa" iz ku e Vetija Askilit mu besno odgovara: u Pompeji. kada mi pri e neki ozbiljan ovek..Onaj tvoj "brat". Taman da mi svr imo. Onda me jo i na krevet povali. to jest. kao da ga nikada ne u pustiti u ivao u ispunjenu svoje elje da bi mi i najsre nji pozavideli... nego sam ti ja slu io za "brati a" u parku.Stvarno nisi znao da pedere zovu pe kirima? Na to e Kvartila: .lutao sam po celom gradu. ..Za ovaj nagli raskid kriva je moja uspaljenost. de aka koji mu slu i za seksualno zadovoljenje: .U e neka peder ina.. bogatog oslobo enika i tipi nog skorojevi a koji te i da luksuzom i gozbama podra ava aristokratiju). .. iako sam se opirao iz sve snage. sa kojima se oni susre u: .. . hteo je da me siluje"..dr ala mi je ud. jednoj droci je platio as da mu ustupi svoju sobu i ve mi je gurnuo ruku tamo i da nisam bio ja i gadno bih se proveo... O neosetljivosti homoseksalaca na enske ari ilustrativno svedo i konstatacija: .. ve odavno sam hteo da se otka im od te dosadne nabiguzice. i on mi se ponudi da mi poka e put do na eg svrati ta.vratih se u svoju sobicu da najzad u ivam u njegovim poljupcima bez opiranja.... ... ..i kad ti je taj ivuljak bio u punoj snazi . doma in. uv i ovo unesoh se Askilitu u lice i povikah: .. .

... da najzad sjedinim sve svoje udnje u onom vrhuncu. Hadrijan (117-138.Smesta jedan pe kir i za Askilita! Samo to to re e.. Kad odnekud istr a neki gola koji je bio izgubio odelo.. Taj kad ju e po ne... opet u pogodnom trenutku.. deluje nestvarno i uzvi eno. pa uzjaha mog druga i stade da ga obra uje cmakanjem i onom svojom dupetinom. oko njega se skupila silna gomila pljeskaju i mu s priznanjem i strahopo tovanjem: otegao mu se onaj toliki da je on izgledao kao visuljak sopstvenom udu.... a koga je Senat zbog stalnih me usobnih sukoba odbio da posmrtno deifikuje (uzdigne me u bogove). Meni pri e jedan od njih. Prvo ispunih ake njegovim mle no belim prsima. Hadrijan je svog ljubimca od koga se nije odvajao deifikovao posle njegove smrti. U pomo mu je pri ao jedan rimski vitez. iji je pozama ni ud odolevao teretu grozdova i svakovrsnog vo a oka enih na njega.... verujem da sutra svr i. ustadoh i pri oh de aku i apnuh mu na uvo dok se pretvarao da spava: . pa su njegove statue izra ivane prema helenisti kom uzoru idealizovanih predstava bogova i postavljane na raznim stranama sveta. ako ovom usnulom detetu ugrabim potpuni sno aj i ponesem najve u slast za kojom udim.sti e novo poslu enje: d inovski poslu avnik sa mnogo raznovrsnih kola a.. kod kojih se radi o bludu i razvratu najgore mogu e vrste. Tre e no i.. .. i onda mi razvali guzove. za tu sre u da u mu sutra najlep eg makedonskog drepca asturske krvi. Za razliku od ve ine ostalih careva. .. pokri ga svojim pla tom i odvede svojoj ku i da bi sam u ivao u takvom zgoditku. jedan od najzna ajnijih careva u istoriji Imperije) i njegova homoseksualna veza sa prelepim mladi em Antinojem...... . ona jebiguzica promeni paripa.. Usred se uzdizalo remek delo poslasti arske ve tine . . zatim upih svoje usne u njegove.. kome su bile strane rimske tradicije i obi aji.. Ovim ilustracijama treba dodati podatak da su i brojni rimski carevi bili poznati po svojim homoseksualnim avanturama i aferama. Kosmopolita po ube enju. jednim potezom me okrenu..O besmrtni bogovi. Na kraju se pojavi gomila ogromnih crnaca.ogromna figura Prijapa od testa.

kao niko drugi do tada. robovlasni ki Rim Carstva. Svakako najpoznatiji je bio car Tiberije (14-37).. vekovima preno ena rezervisanost prema njemu traje sve do druge polovine veka. ve ni Rim osu en na starenje i umiranje. ve spominjani car Elagabal. Eliot. scene. tako i spomenuta evropska . Iako je Petronijeva erotika bezazlena (u pore enju sa neobuzdanom erotikom u evropskoj knji evnosti prvih generacija 20. iako svesni da se Rim kotrlja na nizbrdici ka propasti. Eliot jedini shvata da. On se. kao to je kod Petronija. S. O svemu tome mo da najbolje govori Petronijeva konstatacija: Prijap je sin Dionisa i Afrodite.. Ciceron i ostali najsmeliji posmatra i onovremene ali i vratiti polnu mo . Epilog: Eros i Tanatos ta e . po povla enju na ostrvo Kapri.. koji moze oduzeti. Za razliku od nekih drugih. Naravno. jasno ukazao da je "Ve ni kao nakaza. a kojima je davao da mu si u spolni ud i prsne bradavice.. kad se vi e ceni snaga uda nego snaga uma! Prvi savremeni pisac koji e shvatiti zna aj Petronijevog Satirikona bio je T.Carevi . kao oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. dobrovoljno se podvrgavaju i vo stvu malobrojne elite prosve enih. koji e do i pod tako polagane zube") posve eno nastranim zadovoljstvima sa devoj icama i de acima. ovo je samo manji deo pri e o prostituciji i izopa enostima rimskog dru tva. Nave emo samo dva podatka koja ilustruju u asne krugove njegove paklene po ude: dok je fizi ki bio u stanju.).oli enja perverzije Me u najmonstruoznijim vladarima nave emo samo dvojicu. ali je zbog Herine ljubomore ro en On je. veka). izme u ostalog. A onda su po udu njegovog omlitavelog tela zadovoljavala deca (. a kasnije i bog svojim porocima i sru enim stubovima ponosa i patricijske telesne ljubavi.koja jo nisu prestala da sisaju maj ino mleko. koji moderno srljanje u blud i seksualno orgijanje Evrope tuma e kao razo aranost i prkosno tra enje izlaza iz otu enosti. bio osu en da stari me u bo anstvo plodnosti. s e njom se osvr u prema idealizovanoj pro losti predaka i konzervativnom republikanskom Rimu ("kada je svako po teno radio svoj posao u te nji za op tim dobrom. pretvorio u nevi eno udovi te (Avgust je na umoru izgovorio re i "Jadna li naroda rimskoga. Ili. posebno je u ivao u silovanju de aka. To su mu osmi ljavali stru njaci za protivprirodni blud (perverzije koje se opisuju u istorijskim izvorima su u toj meri mu ne da ih ne emo ni navoditi). Prvo je bio seosko Rim". otvarao javna kupatila za narod. da bi se "snadbevao" mu karcima. koji je. i po tenih vo a"). asti.

Women in Antiquity.about. Ova dinastija se potpuno slovenizovala ve u tre oj generaciji. M. nazivali Rusija ili Rus´ (rus. Sveji. vikin kog porekla.perseus. godine). (eds. Prva iz letopisa nama poznata ruska dinastija bila je loza Rjurika (vladali 862-879. & Levick. 1994. (eds. ta eli .edu/classes/JKp.html Ve u ranom srednjem veku.zemlja gradova. B. S. osu enu na neizvesno beznade no starenje bez smrti": .P.elim da umrem. Roma Amor. osaka enu i ve prestarelu. & Williamson.) London: Routledge. iako su kontakti sa Skandinavijom ostali veoma bliski i duboki. norve ki kralj i neuspeli konkurent Viljamu Osvaja u. Marcade.. uveni Harld Hardrada (vladao 1015-1066. R. Women in the Classical World: Image and Text. slu io je u gardi kod ruskog kneza Jaroslava Mudrog (vladao 10191054).Danci. Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell. Norve ani su je zvali Gardarika . sve do same mongolske najezde.tufts. Fantham. E. godine).ucd. koja se irila od Dnjepra i ju nih stepa. 1998. ak je postao i njegov zet. Hawley. 1995. J. isto ni Sloveni su imali mnogobrojne gradove. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory. "umornu. Oxford: Oxford University Press.html http://www.com/library/bl/uc_geary_pompeii.htm http://www. Rijeka: Otokar Ker ovani. et al. / ). a istori arima poznat i kao "poslednji viking".Sibila. po ev od IX/X stole a.) London: Routledge. pa do severnih uma i obala hladnog Belog mora. . The Sacred and the Feminine in Ancient Greece.ie/~classics/96/Dauphin96. Foley.erotika simboli e uzdrmanu kapitalisti ku i imperijalnu Evropu. 1969. Severni narodi . Oni su svoju otad binu. H.

Slika 1: Karta srednjevekovne Rusije: braon bojom je obele ena teritorija Novgorodske Zemlje. Tatarska najezda nije do la do novgorodske zemlje. feudalne ratove. Ali. kne evi Rjurikovi i su priznali povla eni status Novgoroda. ruska zemlja je imala dosta va nih gradova. Grad je funkcionisao kao "trgova ka republika". ) je sâmo imalo pravo da bira kneza iz dinastije Rjurjikovi a.Novgorod. Novgorodsko ve e (rus. Me utim. a sna na vojska je pomagala gradu da se obezbedi od poku aja nema kih i vedskih krsta a da vrate " izmati ki grad" u lono katoli ke crkve. Grad od drveta Drvo se od samog osnivanja Novgoroda koristilo za izgradnju grada i gradskih . U slu aju da knez vi e nije zadovoljavao. koji je nosio zaslu eno zvanje "majka ruskih gradova".Kijev je bio prestoni grad rjurikovi ke Rusije. Severne Italije ili Dubrovnika.Novgorodsku Zemlju (slika 1). pa i nemire vezane za nestabilnu kne evsku vlast. novgorodsko ve e je biralo drugog kneza. Novgorod je verovatno bio grad koji je imao najbolju sudbinu. sve ruske zemlje su pre ivljavale razli itu sudbinu: okupaciju Tatara i Poljaka. za razliku od njih. poput gradova Ganze. Ve 1196. nego je imao i ogromne zemaljske posede . Rusija je u la u doba feudalne raspar anosti koje je potrajalo sve do po etka XVI stole a. koji je isklju ivo imao ulogu vojnog vo e (poput italijanskih kondotera) i za to dobijao odre enu platu. Osim tog grada. glavni takmac Kijevu zadugo je bio . U ovo vreme. Novgorod nije posedovao samo manju teritoriju uz gradske zidine. Godine 1054.

Me utim.tanak god. koji je radio sa ameri kom sekvojom. ume i mo vare su bile bitne i za organizovanu proizvodnju gvo a. Stihija obi no ne bi razorila sve do temelja i ljudi su. no i ve ina zgrada u Novgorodu. Daglasa. Zbog estih ki a i snega ulice su morale da budu poplo ane. jednom u deceniji. vosak. Vatra je uni tavala pojedine ulice grada skoro 20-50 godina. na istom mestu. jer daje ta nu hronologiju svakog sloja. jo vi e obogatilo arheolo ku stratigrafiju kompleksa Velikog Novgoroda. a zatim pravili nove. kao . Razvijeni zanati i razgranata trgovinska mre a bili su temelj novgorodske privrede. Ovaj metal se pravio od mo varskih ruda. Kulturni sloj u uslovima novgorodske klime je rastao prili no brzo i drvena kaldrma polako se spu tala u mekano i vla no zemli te. Dendrohronologija je izuzetno bitna u novgorodskim uslovima. Kombinacija godova je jedinstvena za nekoliko godina i u istim klimatskim uslovima je potpuno identi na za svako pojedino drvo koji je ivelo u isto vreme. Novgorodska Zemlja je bila uglavnom pokrivena gustom umom i donosila je krzno i med. Ovaj nau nik je. ponavljaju i isti postupak. samo zatrpavali zemljom ostatke starih zgrada. zahvaljuju i novgorodskim kaldrmima. Novgorodske pijace su bile pune trgovaca iz severnih germanskih zemalja. naravno. Glavni izvozni artikli bili su med. a tale i ambari su se gradili dovoljno blizu ku e.popravke postavljali direktno na staru kaldrmu. Dendrohronologija Dendrohronologija je metoda bazirana na radovima A. opasane ogradom od debelog i visokog kolja. krzno. Drvena kaldrma je neprocenjiv izvor za dendrohronolo ko datovanje Novgoroda. dok je ogromna ve ina zgrada bila od drveta. .naslagana drva. otprilike. Zanatska proizvodnja uglavnom je bila orijentisana na potrebe pija ne prodaje.debeo. To je. pored ve poznate mogu nosti da se utvrdi apsolutna starost drveta. To se radilo na taj na in to su graditelji velika brvna stavljali du ulice i fiksirali ih sa strane manjim kolcima.esti po ari. prosto. U ovim uslovima stambena jedinica se pravila na sprat. Otuda ove slo ene strukture na arheolo kim iskopavanjima izgledaju. lo a strana ovakvog izbora gra evinskog materijala bili su . Kamen i malter su upotrebljavani isklju ivo pri izgradnji spoljnog utvr enja i glavnih crkvi. sa Bliskog Istoka i Vizantije. Zato bi se naredni slojevi . Zahvaljuju i velikim prostorima i velikoj koli ini drva u Novgorodskoj Zemlji ak su i seljaci imali velike ku e. s tim da se itava ovako izgra ena oku nica pokrivala zajedni kim krovom naslonjenim na ogradu. ali i izvoza. topla i dovoljno vla na . lan i lanena tkanina. Sibirski seljaci su zadr ali ovaj na in izgradnje ku a sve do po etka XX veka. Ovako velike ku e su igrale va nu ulogu u uslovima o tre i hladne zime. po to bi po ar kona no bio uga en. uz upotrebu drvenog uglja. Od drveta se pravila ne samo kaldrma. dokazao i to da irina popre nih godova na drvetu zavisi od toga kakva je klimatski bila godina kada je drvo dobilo taj god.komunikacija. U ovaj grad stizali su fino italijansko staklo i tanka kineska svila. Jednostavno: suva i hladna godina .

majstori su koristili i tehniku filigrana i crnjenja. koja je uglavnom i upravljala gradom preko ve a. trgovci Novoroda su izvozili katance (slika 2). prstenja. kao i oru je: duga ke ma eve i lagane i vrste pancirne ko ulje od prepletenih eli nih karika.Grad zanata i trgovaca Od gvozdenih proizvoda. omota crkvenih knjiga i ikona. po skupim i upadljivim predmetima mu kog nakita .kai evima od zlatnih kop i (slika 3). a dao je vi e remek-dela za crkvene i profane potrebe. Naro ito popularna zlatarska tehnika bila je tehnika tzv. nau nica. emajl se topio i arene boje su zauvek ostajale na povr ini zlatnih ogrlica. zagrevanjem.pregrade. Slika 2: Omiljeni izvozni proizvod novgorodskih zanatlija gvozdeni klju evi i katanci. Osim emajla. nazivali trista zlatnih pojasa. Zanimljivo je da su Novgorodsku elitu. Nakit su nosili i mu karci. U ovoj tehnici na pole inu zlatnog predmeta su se lemile tanke zlatne ice . . Izme u njih se stavljala staklasta boja .emajl. Zlatarski zanat je primao je uticaj vizantijskih i persijskih majstora. pregradnog emajla.

Tako. Kijevske "grivne" su bile u obliku izdu enog . Gra evinari su znali i za crep. Od stakla su zanatlije uglavnom pravile nakit . Proizvo eno je.5 cm. crne.Slika 3: Zlatne kop e za mu ke pojaseve. Od tog istog vremena bila je u upotrebi i opeka koja je bila pravljena u obliku kvadra osnove 30 x 30 cm i visine 2.perle i narukvice. svetlo i tamno plave. ali ono zbog svoje skupocenosti nije bilo u irokoj upotrebi. U Novgorodu je nosila gr ki naziv plinfa.male srebrene poluge utvr ene te ine. Slika 4: Raznobojne perlice. Grad udnih nov i a Stanovnici srednjevekovnog Novgoroda poznavali su monetarni promet. narodno su e . pokrivene emajlom. koristili su "grivne" .lonce. est proizvod novgorodskih staklara. ute. Za ukras u gra evinarstvu su koristili arene kerami ke plo ice. u manjoj meri i stakleno posu e. zelene i braon boje (slika 4). kr age. jer su u to vreme i drugi ruski gradovi u upotrebi imali sli ne predmete u funkciji novca. Ovo nije sasvim neobi no. Kao specifi ni novac. Grn arski zanat je davao tzv. zdele. Grn arsko kolo se na iroko koristilo ve od X stole a. svetiljke i umivaonike.

estougla (slika 5). truljenje organskih materijala u njemu bilo izuzetno sporo. otrubleni) komade grivne (otuda i dana nji naziv za rusku monetu . udnovata arheolo ka otkri a svakodnevnice Sada je trenutak da pristupim tom fenomenu lokaliteta Novgorod. Ba zato.osnovna moneta srednjevekovnog Kijeva. Slika 5: Srebrna estougaona "grivna" . dok su novgorodske imali oblik tapi a. Za manje transakcije. Nalzi kao to su drvo.rublja). koji nam daje pravo da ovo nalazi te nazovemo arheolo kim udom i da ovaj grad-spomenik postavimo rame uz rame sa Pompejima i Herkulanumom. Slika 6: Potpuno o uvana ko a cipela iz XI veka. kao i obi ni opanci. zahvaljuju i upravo tome. a za svakodnevnu trgovinu koristili su sitne kovanice. koje su pravili od spljo tenih odse aka srebrne i bakrene ice. arheolo ki nalaz iz Novgoroda. Zemlji te je toliko zasi eno vlagom. bili su popularni kod svih stanovnika drevnog Novgoroda. pa i tkanina iz XI stole a nisu retkost u novgorodskom arheolo kom kompleksu! Ko ne cipele (slika 6) i izme. Grad Novgorod je bio izgra en na vla nom i mo varnom tlu. . dugotrajna arheolo ka iskopavanja ovde znaju da iznedre retke predmete koji sigurno ne bi pre iveli tolike vekove u suvljem zemlji tu drugih gradova. da je. ko a. koristili su stanovnici Novgoroda odse ene (rus.

To je upravo stoga to ve ina ovakvih nalaza dugotrajnim boravkom u zemlji . Oni predstavljaju i jedinstvena materijalna svedo anstva o prehri anskoj religiji Slovena. arheolo ka iskopavanja na razli itim naseljima esto ne uspevaju da otkriju detalje koji svedo e o svakodnevnici ljudi iz pro losti. Posebno va an kuriozitet predstavlja jo jedna arheolo ka informacija: samo nekoliko kilometara od Novgoroda otkriveno je i pagansko svetili te koje je bilo posve eno bogu Perunu. drvo se iroko koristilo u svakodnevnom ivotu obi nog oveka. U srednjevekovnom Novgorodu. Novgorod. Slika 7: O uvani komadi originalne tkanine iz XI veka. tkanina jedanaestog stole a se dobro sa uvala i nije istrulila kroz vekove (slika 7).propadne. to nam daje jedinstvenu mogu nost da pratimo ovaj ivot u svim detaljima. Mo da i najbitniji za arheolo ko prou avanje srednjevekovnog Novgoroda su drveni proizvodi. .Tako e. Naime. U najstarijim slojevima ovog naselja otkriveni su predmeti drevnog slovenskog kulta paganski idoli (slika 8).

do po etka arheolo kih iskopavanja u Novgorodu. . otkuda to znamo? Za razliku od katoli kih zemalja. Me utim. ali i ona se esto nalazila pod uticajem drevnih tradicijskih uzora. crta i reza. na relikvijama sve vi e dominira pravoslavna simbolika. ka u istorijski izvori. crkvena slu ba i crkvene knjige bile su na jeziku koji je bio izuzetno blizak i dobro razumljiv obi nom narodu.Slika 8: Drveni idoli iz Novgoroda. godine arheolozi su otkrili prvo takvo "brezovo pismo" (slika 9). retka arheolo ka svedo anstva rane slovenske religije. U kasnijim slojevima. O tome svedo i esta pojava solarnih znakova i tropleta. ali i drevnoj prehri anskoj tradiciji pismenosti tzv. za pisanje se koristila brezova kora. nije bio poznat nijedan primerak narodne srednjevekovne pismenosti u svakodnevnoj upotrebi. aljkavi ak.do kasnog srednjeg veka) bio pismen! Pismenost nije imala eksluzivno sakralni zna aj. jula 1951. U srednjevekovnoj Rusiji. svakodnevne potrebe. Zahvaljuju i tome. narod je u itavoj Rusiji sve do mongolske najezde (a u Novgorodskoj Zemlji i mnogo du e . Ljubomorna ena.. ve se iroko koristila i za obi ne. Tek 26..

za to "pisala" imaju gornji kraj pro iren i zaravnjen? Arheolozi su otkrili obja njenje i za ovo: novgorodski trgovci ili zanatlije nisu koristili samo brezovu koru za bele enje. "brezovo pismo".Slika 9: Izuzetno arheolo ko otkri e iz Novgoroda . za svakodnevno bele enje trenutno va nih informacija. prona eno je vi e od 700 ovakvih natpisa na brezovoj kori. a najmla e iz sredine XV veka.brezova kora sa o uvanim pismenima. kada je u iru upotrebu u ao . Najstariji zapis "brezovim pismom" koje je do sada prona eno poti e iz XI stole a. Novgorod. pravili su . XI vek. koje se pravilo od gvo a. Naime. Kako se to pisalo na brezovoj kori? U ovu svrhu kori eno je posebno "pisalo". tzv. Me utim. bakra ili kosti (slika 10). Od tog vremena pa sve do danas.papir. Slika 10: etiri primerka "pisala" od kosti i metala.

Njih su nazivali cera (slika 11). gra ani su bele ili podsetnike za kupovinu na pijaci. Slika 11: Cere. Kao to sam ve spomenuo. na njegovoj glatkoj i mekanoj povr ini su istovetnim "pisalom" bele ili svoje zapise. "Brezova pisma" su sa uvala i svedo anstva o emocijama obi nih stanovnika grada. Seljaci su se dopisivali sa svojim gospodarima u gradu o razmerama da bine.. a u slu aju potrebe napisano su brisali sa drugom tupom povr inom pisala. Tragove razli itih poslova obi nih ljudi sa uvala su "brezova pisma". Fantasti ni kuriozitet predstavlja jedna alba gnevne supruge na bezobraznu svekrvu "koja je poslala drugu enu njenom mu u dok se nalazio van ku e..drvene da ice. Udubljenja u da ici su punjena voskom. koju su prepisivali aci u koli. prisutni me u "brezovim" tekstovima. bele ili su posu eno i nevra eno. I drugi de ji crte i su. Cere su koristili i mali Novgoro ani i to . O uvani su tako vanredni tekstovi. tako e. sudije u sudnici su se tokom saslu anja dopisivali o na inu vo enja istrage. sa udubljenjem. trgovci su bele ili svoje trgova ke operacije. pismenost je bila ra irena u svim slojevima novgorodskog dru tva. Kada bi se on ohladio. oni nisu bili ba uvek naro ito vredni. Na primer. drvene da ice nalivene voskom. kori enje za svakodnevno pisanje.za svoje prve asove pisanja. jedno od takvih kolskih ispisivanja azbuke prekinuto je na pola reda. kao to su ljubavna pisma zaljubljenih. Kao i moderni u enici. na poslovnom putu"! Do na eg doba je do la i obi na azbuka. a dalje je mali an naslikao velikog konjanika sa kopljem u ruci (slika 12). .

koji su se kasnije razvili u ukrajinski i beloruski jezik! Nave u jedan primer za to: na severoistoku i na jugozapadu Rusije govorilo se to ili ta. poput onih koje i danas ostavljaju vernici u crkvi. Nije "brezovo pismo" samo spomenik kulture i bitan istorijski izvor: ono je dalo i unikatnu mogu nost filolozima da istra uju ruski jezik ranog srednjevekovlja. Spasa na Neredici. kada naru uju slu bu za pomen du i ili za zdravlje svojih bliskih. Gudok je potpuno identi an fidelima koje su svirali u francuskim.Slika 12: De ji crte konjanika na brezovoj kori (levo). Debeli deo vargana su dr ali u ustima tako da je jezi ak virio iz usta. Fragmenti smotanog "brezovog pisma" (desno). a i druge zabave "Brezova pisma" nisu jedini izvor za prou avanje kulturnog ivota stanovni tva srednjevekovog Novgoroda. Zanimljivo je da je u Novgorodu ve u XI veku po eo da se formira dijalekat staroruskog jezika koji se prili no razlikovao od vladimirsko-suzdaljskog dijalekta (koji je. Duvanjem du vargana dobijao se zvuk. Prona eno je vi e komadi a brezove kore sa imenima. kolevka savremenog ruskog). udaljeniji od spomenutog vladimirsko-suzdaljskog dijalekta nego svi drugi jugozapadni dijalekti. to je kuriozitet. italijanskim. a svirale su se sa svih 10 prstiju leve i desne ruke. Gudok je obi no imao 3 ice i njega su svirali sa povodcem. Gusle su obi no imale 5 ica. Detalj crte a (sredina). Tokom iskopavanja 1973-1982. pored ostalog. godine arheolozi su istra ivali ku u i dvori te sve tenika -ikonopisca Oliseja Gre ina koji je iveo i radio krajem 12. flaute i metalne drombulje . Ovo.gusle. Kod Oliseja Gre ina su prona ene i narud bine za slikanje. Dosad je prona eno etiri vrste muzi kih instrumenata . stole a. Svirali su je profesionalni muzi ari. uvene po svojim izuzetnim predstavama. i po etkom 13. gudoki. Instrumentalna muzika je bila prisutna na veseljama i proslavama kao i u svakodnevnom ivotu. dok su Novgoro ani izgovarali co. engleskim i nema kim gradovima i selima tog doba. kona no daje nove i vredne podatke za prou avanje etnogeneze ruskog naroda. Novgorodski dijalekat je. I pesma i igra. a ritmi kim tipkanjem jezi ka se menjao zvuk.vargani (slika 13). . prema stru njacima. amateri. pa ak i deca. koje su pomogle da se doka e upravo njegovo u e e na radu na freskama crkve Sv.

kada su polako pre le u folklorne ansamble. tj.Slika 13: Srednjevekovni muzi ki instrumenti iz Novgoroda: gusle. naro ito epske pesme uz gusle. bajkama).ne to to se stvarno desilo. gudok i vargan. Guslarska muzika. Folkloristi XIX i XX veka su sakupili veliku koli inu takozvanih bilina (rus. Slika 14: Pozori ne maske putuju ih glumaca iz . Ovde se arheologija dobro dopunjava sa svedo anstvima folkloristike. nasuprot skaskama. od glagola . Najstarije gusle su na ene u slojevima iz XI veka. su pre ivele po selima biv e Novgorodske Zemlje sve do XX veka.

Arheolozi su otkrili vi e kockica za igre na sre u. pa i celu ahovsku tablu (slika 15)! Biline Biline. Kraj Zemlje Novgorodske . Putuju i glumci su davali predstave na pijacama i trgovima za vreme va ara i praznika. Osim slu anja bilina. Slobodno vreme u srednjovekovnom Novgorodu ljudi su provodili ne samo uz muziku i pozori te. poseban opus ruskih epskih pesama. koje su ovi histrioni pravili od brezove kore ili ko e. Slika 15: Figurice za igre na sre u i potpuno o uvana ahovska tabla. Ovaj opus bilina opisuje doga aje X-XIV veka. U Novgorodskoj Zemlji je prona eno vi e razli itih maski za glumu (slika 14). Biline sadr e juna ke. srednjovekovni Novgoro ani su voleli i pozori te. mitske i humoristi ke motive i slu e kao bitan izvor za kulturnu istoriju srednjovekovnih ljudi. u kujnika (re nog pirata) Vasje Buslajeva i poznatog avanturiste Hotena Bludovi a. Sve je .srednjevekovnog Novgoroda. opisuju ivote i podvige srednjevekovnih vitezova Ilije Muromca.po etak Rusije Novgorodska republika je imala sudbinu tipi nu za ve inu trgova kih republika. kao i figurica za ah i dame. nego i razli ite dru tvene igre. Biline kasnijeg vremena opisuju doga aje XIV-XVI veka: podvige i ivot uspe nog i po tenog trgovaca Sadka. kao i njihovog kneza zvanog Vladimir Krasno Sunce. Dobrinje Nikiti a i Aljo e Popovi a.

simbol nezavisnosti grada . : . . mada su jo itavih sto godina moskovski kne evi morali surovo da se bore sa lokalnim separatizmom. godine postala i crkveno sredi te svih ruskih zemalja sedi te ruskog mitropolita.trgovinu itom. Godine 1478. Ovo je unelo u novgorodsko dru tvo pukotinu koju su ve to iskoristile agresivnije kom ije. U XV veku socijalna diferencijacija je toliko porasla da su u e e u upravljanju gradom potpuno zauzeli najmo niji ( itaj: najbogatiji) gra ani. koja nije imala dovoljno svog hleba. 1879. 1968. . . Osim brojnih simpatizera ideje ruskog jedinstva pod vla u Moskve.umetni ka predstava istorijskog doga aja iz 1478.i lo dobro dok je bilo pravde i zajedni kog u e a u gradskom ve u svih slojeva dru tva. Ovaj in je bio izveden bez ratne konfrontacije. M. . ito je bilo preko potrebno za itavu Novgorodsku Zemlju. Moskva je od 1328.bilo je skinuto i odneto u Moskvu (slika 16). moskovski knez je imao u rukama i drugi mo ni instrument . godine. Aleksej Timofejev istori ar Moskva Preporu ena literatura: y y . : . Slika 16: Pad Novgoroda . kada je Novgorodska Zemlja pripojena Moskvi. Zvono novgorodskog ve a . Veliki Novgorod je kona no bio pripojen Moskovskoj kne evini. Moskva se ve davno bavila okupljanjem svih ruskih zemalja i sudbina Novgoroda je bila neizbe na. . .

. . XIV-XV . . . . 1971. . .y y y y y y y y y y y y . . . . : : . : . . .ru/ http://archaeology. 1992. . . : . .ru. . . : . : .ac. . 1924.html http://www. . .kiev. .ua/russia/novgorod. . . XIII . 1939.novgorod.ru/proekty/ostu/charts. 1976.ru/novgorod/ art_archaeology/russian/art_arc. . : .html Slika 1: Srpski kraljevski grb sa dvoglavim belim orlom i etiri slova S (ili - . . XII-XV . 1997. 1991. . : . .hrono. 1980. 1947. . 2 . . 1950. No. 1976. .htm http://copy-www. : : Preporu ene Web stranice: http://arc. . . . . 1978. . . . : .novsu.

Latinsko carstvo. Godine 1402. Ovaj grb se u heraldici kra e zove vizantijski tit. po etnim slovom Vizantije (slika 4). a za grb. Kao i u Vizantiji. kako to ka e Gerola.Srpski grb. Slika 2: Konstantinov steg.pobedio. Stefan Lazarevi je od vizantijskog regenta Jovana VII dobio titulu despota i po ugledu na vizantijski tit uzeo za grb Srpske Despotovine crveni tit sa srebrnim (belim) krstom i etiri znaka u obliku S. U vizantijski kulturni prostor sti u 1204. Dva glavna elementa srpskog grba. Tek u XVIII veku. despota. Ja smatram da su vizantijski i srpski tit nosili po etna slova svojih dr ava. odnosno od vizantijskih dinastija Komnina i Paleologa (slika 1). Grbovi su po eli da se razvijaju kao identifikacioni simboli krsta kih trupa u XII veku. Tako je nastao uveni konstantinov steg. u Ni u. godine. jer zapadna heraldika nije znala za slova u grbu ve samo za geometrijske figure i slike iz prirode. francuski heraldi ar Vilton je ova slova proglasio za ocila. Zato je za prou avanje na e heraldike potrebno da se prvo napravi pregled vizantijske heraldike i najvi ih dvorskih titula. Osnovni znaci krsta kih grbova bili su tit sa krstom i etiri figure izme u krakova. koje se u staroj srpskoj azbuci zvalo slovo. veku razvija pod uticajem Vizantije. kada su krsta i osvojili Carigrad i proglasili tzv. sevastokratora i kesara. stavili ga na tit i dodali mu etiri zlatnika sa krsti ima (slika 3). nikejski car Mihaijlo VIII Paleolog je oslobodio Carigrad od krsta ke okupacije i za grb obnovljene Vizantije je uzeo crveni tit sa zlatnim krstom i etiri zlatna slova V. dvoglavi beli orao u poletu i tit sa krstom i etiri znaka u obliku slova "S" vode poreklo od dinastija Nemanji a i Lazarevi a. vizantijskim vita. ovi heraldi ki simboli su nastali nezavisno jedan od drugog. ratna a potom i dr avna zastava u ranovizantijskom periodu. ali za razliku od vizantijskih. iako u to doba grbovi jo nisu postojali (slika 2). . Upravo oko ovakve interpretacije postoje neslaganja me u stru njacima. Godine 1261. car 306-337). po etnim slovom Srbije (slika 5). Nakon pada Carigrada Komnini su osnovali Trapezuntsko carstvo u Maloj Aziji. Francuski stru njak lumberger navodi da su carevi iz francuske porodice Kurtne za grb Latinskog carstva uzeli Konstantinov steg. zajedno sa srpskom dr avom. uzeli zlatnog dvoglavog orla u poletu na crvenom polju. godine pred bitku sa rimskim pobunjenicima video na nebu krst i re i: "U ovom znaku e pobediti!" Odmah je stavio zlatan krst na crvenu kvadratnu ratnu zastavu i . srpski simboli su imali sre u da se pre ta no 120 godina spoje u grbu obnovljene Kraljevine Srbije. dr avna zastava Vizantije. Euzebije navodi legendu po kojoj je Konstantin 312. Vizantijski tit Prvu vizantijsku zastavu je napravio car Konstantin Veliki (ro en 274. po eo je da se u srednjem ocila).

a Bogu Bo je" . Me utim. i skiptrom. Slika 5: Srpski tit.Slika 3: Grb Latinskog Slika 4: Vizantijski tit. Pored konstantinovog stega. VIII Paleologa. vrhovni bog je bio Zevs. Tako se u Vizantiji oko X veka opet pojavio drevni dvoglavi orao. sada kao simbol koji prema Hristovim re ima .opominje na ravnote u izme u ovekovih duhovnih i materijalnih potreba. kao dipolni simbol starih religija. U staroj gr koj (politeisti koj) religiji. na kome je stajao orao. kao simbol stare rimske dr avne vlasti. Rimljani su preuzeli Zevsa pod imenom Jupiter i jednoglavi orao postaje simbol rimske dr ave i vojnih legija. u desnoj ruci. kori en u zvani ni grb Vizantije Despotovine od Vizantiji od XII veka. Ovaj tip vizantijskog dvoglavog orla sa polura irenim krilima i opu tenim perima u heraldici se defini e kao dvoglavi orao u poletu (slike 6 i 7). Ovakva verovanja su kulminirala u Zaratustrinom u enju da u vasioni dobri bog svetlosti Ahura Mazda ratuje sa bogom mraka Ahrimanom. od vremena Mihajla po etka XV veka. u Vizantiji se u ranom periodu koristio i jednoglavi orao. . u hri anskoj teologiji orao je znak Svetog Jovana Bogoslova i predstavlja duhovne visine do kojih se vinuo ovaj pisac Jevan elja i Apokalipse. U drugom veku pre Hrista. gromova i vremena. od osmog veka pre Hrista. grb carstva. Dvoglavi orao Dvoglavi orao se pojavljuje najpre u Mesopotamiji petnaestak vekova pre Hrista. Sedeo je na svom prestolu na vrhu Olimpa sa sve njem munja u levoj."Dajte caru carevo. gospodar neba.

godine za prestolonaslednika uzeo svog zeta. U vremenu 1163-1204. dobio sina. Pre njih. ako car nije imao direktnog naslednika prestola. Po to je po dolasku na presto svojoj bra i Androniku i Isaku dodelio titule sevastokratora. a kako nije imao mu ke dece. odredio je da ova titula bude iznad titule kesara. Kada je car Manojlo 1169. veli anstveni. sevastokratori i kesari nisu imali nikakve odre ene du nosti. XV vek. ugarskog princa Belu Aleksija. sevastokratora i kesara je imao car. Za njega je morala da se uvede nova. XV vek. samo on je mogao da ih dodeljuje i oduzima. U toku borbe za presto. oduzeo je Beli titulu despota i dao mu titulu kesara. i dodelio ju je bratu Isaku. od cezar. promovisao je titulu despota. titule rimskih careva). gr kog prevoda latinskog avgust (augustus . Aleksije I Komnin (car 1081-1118) je svom zetu Ni iforu Melisinu obe ao titulu kesara. najvi a titula posle carske. vi a titula. sevastokratori i kesari Za jedan vek vladanja Vizantijom (1081-1185) Komnini su formirali sistem od tri najvi e dvorske titule. car Manojlo je 1163. godine posle Hrista) i vizantijske carske titule autokrator stvorio 1081. Despoti. car Aleksije je eleo da i svom starijem bratu Isaku dodeli neku visoku titulu. koji je postao kesar. bila je kesar. godine titulu despota je nosio carev zet. Njihove titule su bile do ivotne. osim ako ih car ne po alje u neku naro itu misiju. koji je uz mala prilago avanja opstao sve do kraja Carstva 1453. a careva bra a i zetovi su imali titulu . godine. titule rimskih careva koju je uveo Oktavijan (car 31. Isklju ivo pravo raspolaganja titulama despota. Stojan Novakovi nam obja njava da ime Aleksije poti e od re i sevast. Specijalno za njega. po to je brat bli i rod od zeta. Titula sevastokratora je bila najvi e dvorsko dostojanstvo.Slika 6: Vizantijski dvoglavi orao iz Mistre. godine pre do 14. U obnovljenom . ali ne i nasledne. Tako e. godine novu titulu sevastokratora. koja je po rangu bila izme u carske i sevastokratorske.previsoki. Slika 7: Dvoglavi orao Dimitrija Paleologa. Despoti. Posle stupanja na presto. sve dok car Manojlo I Komnin (car 1143-1180) nije uveo titulu despota.sevastokratora.

sevastokratorske od plavog. svedo i nam poznati vizantolog Bo idar Ferjan i .svod). preko temena do potiljka. Trapezuntski carevi iz dinastije Komnina stajali su na crvenom jastuku. urake i ostale lanove u e rodbine.kamaru (gr . godine stematogirione sa etiri kamare . a kesarske od zelenog brokata. koja je nastala od gr ke re i sa istim zna enjem. Despotske kolaste azdije su bile od crvenog. Sa strane steme visile su po dve niske od bisera i dragog kamenja koje se na gr kom zovu sije. ali su boje inova ostale nepromenjene. Titulu kesara. a na starosrpskom oboci. Tako. a kasnije su dobili preciznije ime stematogirion (krunski venac). a vizantijski carevi su posle 1261. U doba dinastija Komnina i An ela (1081-1204) zlatom izvezeni dvoglavi orlovi su krasili ogrta e ovih velikodostojnika. hazdeja sve ano odelo. Uz vence.biserima i dragim kamenjem. a slu i kao konstrukcija za kupolu od kadife. carevi sinovi. . sedla itd. koja je tako e ukra ena . stajali na crvenom jastuku sa zlatnim dvoglavim orlovima (slika 8). U XII i XIII veku ovi venci su nazivani stefanos (venac).Vizantijskom carstvu (1261-1453) najstariji carev sin je kao savladar nosio carsku titulu vasilevsa. Despoti i sevastokratori nisu nosili krune. dobijali carevi dalji ro aci i istaknuti velika i. koji je kasnije zamenjen krstom. dolaze po rangu ispred despota. U zavisnosti od ranga nosioca. a titulu sevastokratora su. kolo . i to spreda. carevu bra u. Pre 1204. ostali despoti sa samo jednom. despoti. Tokom vremena dvorski kostim i ceremonijal su se menjali i u XIV veku dvoglavi orlovi su se postavljali i na druge sve ane odore. Stema je imala zlatan obru i luk koji ide od ela. a ostali sinovi titulu despota. atore. koji su careva bra a ili zetovi. godine. nego zlatne vence bez sija. dobijale su uglavnom stare i dokazane vojskovo e. ukoliko imaju despotsku titulu. koji se u na im narodnim pesmama zovu kolaste azdije. Despoti i sevastokratori su se rangirali i zavisnosti od srodstva prema caru. a sevastokratori obi an venac bez kamara. sevastokratori i kesari su kao znak dostojanstva nosili i bogato ukra ena odela sa dvoglavim orlovima u krugovima. Za vreme dinastije Paleologa zvanje despota se iri na zetove carske porodice.nosili su despoti. koji su se konusno su avali ka gornjoj strani. opet.krug i hazdei. stematogirioni su imali etiri ili jednu zlatnu plo icu sa dragim kamenjem . U obnovljenoj Vizantiji despoti carski sinovi su nosili stematogirione sa etiri kamare. prema Pseudo-Kodinu. Znamenja cara i velikodostojnika Vizantijski car je nosio zatvorenu kupolastu krunu . pozadi i sa strana . veku nalazio veliki dragi kamen orfan (kamen "samac").spreda. da bi simboli ki prikazali kako se nadovezuju na Komnine. Ime su dobili od starosrpskih re i. Slika 8: Car Jovan IV Kantakuzin. Na vrhu luka se u XII-XII. . a sevastokratori sa jednom kamarom i to spreda (slika 9).stemu. Sve je bogato ukra eno biserima i dragim kamenjem.

Pre Stefana Nemanje (veliki upan 1166-1190) Srbijom su vladali Uro I (veliki upan oko 1130-1145) i Uro II (veliki upan 11461155). za koji se smatra da je slikan 1233/1234. na gr kom . vladar Srbije je nosio titulu veliki upan. Slika 9: Sevastokrator Konstantin Komnin. ali se kao titularno ime pojavljuje prvo kod velikih upana Uro a I i II. Kona no. Belo i Desa. vo a. Nemanja je prikazan kao monah Sveti Simeon. u borbi za presto upana u estvovalo je est kandidata: tri brata Uro a II . koje je ostalo do kraja dinastije.Po eci srpske heraldi ke tradicijeke .vreme Stefana Nemanje Od XI veka. Ime Uro . pa sve do po etka XIII stole a. 1166. Stracimir i Miroslav. ali su se nedavno pojavile dve rekonstrukcije (slike 10b i 10c). branitelj. Venac se danas te ko vidi jer je izbledeo (slika 10a). a tek posle njih je dolazio na red najstariji iz naredne generacije. Verovatno su Nemanja i njegova bra a bili sinovi Uro a II. koji vi e nije iv. a i to je prvi po eo da nosi krunski venac. Nemanja je za razvoj na ih dr avnih simbola zna ajan po tome to je umesto titularnog imena Uro uveo novo titularno ime Stefan. Iako je iveo u predheraldi ko doba. Jedini Nemanjin portret sa vladarskom insignijom je sa uvan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. stra ar. za samo desetak godina. koja su imala titulu kneza. pa i tri Nemanjina starija brata .Tihomir. kao i njihova bra a. bilo je u Srbiji poznato i ranije. Posle njih. Na alost. Presto se nasle ivao po starom patrijarhalnom redu . sa vencem na glavi. godine. Nemanjini vladarski portreti nisu sa uvani. godine veliki upan je postao Nemanja.Primislav. .posle smrti velikog upana vlast je prelazila na njegovu mla u bra u. Svetorodna dinastija Nemanji a (1166-1371) je prekinula tradicionalni patrijarhalni nasledni red i uvela primogenituru.uvar.

ni sa mnom. odlikova ga carskim dostojanstvom i razli itim darovima. O ovom doga aju se mnogo raspravljalo. Levo . Konstantin Jire ek je pretpostavljao da je mogao biti in protostapara. govore i: . ali jo nije utvr eno koji je to "carski in" Nemanja dobio. 1151.originalna freska na ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. titulu koju su dobijali i mleta ki du devi. Sredina . Zna se da je vizantijski car Manojlo Komnin dolazio u Ni 1163. O susretu cara Manojla sa Nemanjom u blizini Ni a mnogo se raspravljalo.crte S. Kada se uzme u obzir da Manojlo isti e Nemanjino potomstvo. Todorovi a (izvor: grupa autora 2000: naslovne korice). zadiviv se mudrosti ovoga juno e. I odvojiv mu od svoje zemlje. ali jo nije dat zadovoljavaju i odgovor. kakvog je ranije dobio i srpski vladar Mihailo (1053. Desno . Honijat svedo i da se godinu dana kasnije. Odgovor na pitanje o poreklu Nemanjinog titularnog imena Stefan i venca nalazi se u njegovom susretu sa carem Manojlom koga je opisao Stefan Prvoven ani: I. godine. pobedio Uro a II. i da su titule sa korenom SEVAST dobili zet cari ine sestre i njegova bra a. blistavija no to prili i polo aju zarobljenika. Vizantijski car Manojlo je u bici na Tari 1150. dade mu (Nemanji) zvanu Dubo icu. posle ega je ovaj pristao na ve e vazalne obaveze nego ranije.Tebi budi i potomstvu tvojemu po tebi u vekove. od samog cara behu podarena´.crte D.) od vizantijskog cara Konstantina Monomaha (car 1042-1054). ni sa srodnicima mojim po meni. Manojlo posle pobede nad Ma arima vratio u Carigrad sa ³ugarskim mladi ima i srpskim zarobljenicima´ u ³rasko nim odelima koja. godine. onda mo e da se pretpostavi da je Nemanjina supruga Ana bila u sli nom stepenu srodstva sa carevom irom .Slika 10: Stefan Nemanja. Stani a (izvor: Stevovi 1998: 39-40). i daje mu na poklon deo svog carstva. ni s kim u zajednici. ali do danas nije dato puno obja njenje.

I to zvanje je kao titula samo CAREVIMA pripadalo. i darivanje Nemanje "carskim dostojanstvom".titulu sevasta. Kao latinsko AUGUSTUS i gr ko u po etku su davani samo vladaocima. U prilog tituli sevastokratora ide Nemanjin portret iz ju ne kapele Radoslavljeve priprate u Studenici. koji su uveli nove titule. iako kao monah koji vi e nije iv. ni kod Filoteja. a ni kod Porfirogenita ne postoji nikakvo dostojanstvo ili titula u kojima bi bila upotrebljena re SEVASTOS. Nemanja bio me u srpskim taocima koji su 1151. nijedan Nemanjin vladarski portret nije ostao sa uvan. njegov brat Adrijan. poreklom iz neke otmene carigradske porodice. verovatno. ali mu je smisao: nepovredljivi. godine (slika 10).. U Rimu je carska titula avugust imala smisao veli anstva. ali mo e se dalje pretpostaviti da se Nemanja tamo o enio Anom. opet. neka promeniv i. . neka im imena sklopiv i. Me utim. kakav su nosili vizantijski carski zetovi. O tekstu koji govori o tome "carski in" je svakako titula sevasta. Jer su se SEVASTI pre zvali samo carevi. a zvanje SEVASTA. zet po sestri carevoj. Be sam objasnio da je sevast gr ki prevod od latinskog avgust (augustus). Zvanja PANIPERSEVASTA i SEVASTOKRATORA i ostala na taj na in. ne bi trebalo zaboraviti da se to de ava u doba dinastije Komnina. To se sla e sa Nemanjinim novim titularnim imenom Stefan Nemanja. Toronita. a u "razli ite darove" treba ubrojati krunski venac stefanos sa kojim je prikazan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate. Nemanja je posle nekoliko ratova sa starijom bra om (1155-1166) postao veliki upan i umesto starog titularnog imena Uro uzeo novo titularno ime Stefan. to ukazuje na to da je uz "carski in" dobio i "venac" i postao "vencoimeniti" ili "venconosac". titulu protosevasta ("prvi sevast"). osim titule sevastokratora za svog brata. na kome je. Ana Komnina navodi da je njen otac. kao to je gore re eno. Kada se sve ovo prostudira. dobio je titulu panhipersevast ("iznad svih sevasta").Tako je ovu novinu u dostojanstvima izumeo moj otac. i da je Nemanja od cara Manojla dobio titulu SEVASTA. kao Toronita i njegova bra a. A on prvi na ini to dostojanstvo op tim. car Aleksije. kao kod nas u srednjem veku Previsoki. oti li na kolovanje ili indoktrinaciju u Carigrad. a najmla i brat Nikifor . Poslu ajmo re i same Ane Komnine: . neprikosnoveni. izlazi da je. koga prvi pominje Nikita Honijat povodom doga aja u Ra koj 1168. koja je po rangu bila odmah posle kesara. oko 1234. Na alost. kako izgleda unizio. To potvr uje Manojlovo interesovanje za njihovo potomstvo. te je gr ki prevod SEVASTOS dobio zna enje koje se ne da doslovce prevesti. prikazan sa stematogirionom na glavi. on je sklopio.. Stoga u starijih pisaca. uveo jo tri visoke titule sa ovim korenom.porodicom. Ne zna se koliko su taoci tamo ostali.

godine pre n. 1968. Paris. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije IV. 1970. Atti del R. 1961. Godi njica Nikole upi a VI. Prvi profesionalni kuvar do ao je u Rim 190. M. Manastir Studenica. J. Ist. Solovjev. M. 21-37 Ka anin. 1644. M. Istorija Srba I. i M.. Carski in Stefana Nemanje. Velika gospoda sve srpske zemlje. 38-46 Vulson de Colombière. L elemento araldico nel portolano di Angelino dall Orto. K. 1895. Zbornik radova Vizantolo kog instituta 12. B. G. Veneto XCIII. anak-Medi . Zbornik radova Filozofskog fakulteta XI. Beograd. Paris. 141-192 grupa autora. koga danas slavimo svakog devetog januara. 1934. Novakovi . Uglavnom su se hranili ka om od bra na. Beograd: Prosveta Kali . 1884. Starinar XII. ribom i maslinovim uljem. S. Od Kne evine do Srpske Despotovine. 1986. J. B.. Nemanji i su za za titnika dinastije i Srbije uzeli svetog prvomu enika i arhi akona Stefana. Vita Constantini. Science héraldique. vo em.e. Todi . povr em. 1952. A. u primeni i knji evnosti. Beograd. Stefana u srpskoj srednjevekovnoj umetnosti. Lj. 1998. 1. Ljubomir S. 28 Ferjan i . Preporu ene Web stranice: Na zalost. Beograd. Stevovi Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y y y y y y y y y y Eusebius. M. Beograd: SANU Gerola. istorija i predanje (zbornik me unarodnog nau nog skupa. D. akota. Stefan Nemanja.Kao imendan svog titularnog imena Stefan..1926. knjiga 26). trenutno ne postoje! U najranijim vremenima Rimljani su iveli jednostavno i skromno. Beograd: SANU Ljubinkovi . na tre i dan Bo i a. Stevovi . Vojska 138. a prva pekara otvorena je oko . 39-44 Stevovi . Lj. S. Heraldi ki obi aji u Srba. Stefan Nemanja . Odraz kulta Sv. 2000. Melanges d archèologie byzantine I. S. 1986.Sveti Simeon Miroto ivi. 45-55 Mandi . 1990. 427 Jire ek. Sevastokratori u Vizantiji. i Bosni . Na e Videlo 1. Odabrani spomenici srpskog prava. Beograd: SANU grupa autora. Mandi . 1995. Veliki upan Uro II. 1971. 140-155 Schlumberger. Maksimovi .

U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. Kada ga je poslu itelj skru eno izvestio da mu je preostalo jo samo 10 miliona. Ovaj kvart u anti koj Pompeji bio je isklju ivo namenjen pekarstvu. Tako se dobijalo sve e bra no. govori nam podatak iz ivota uvenog rimskog rasipnika. kulinara i sladokusca.200. godine pre Hrista. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stru njaci u ovoj oblasti. Rim menja svoj na in ivota i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. pa ak i robovi. a povra ali . Sa leve strane vide se tri ogromna kamena rvnja koje su okretali magarci. uveni filozof Seneka je sarkasti no optu ivao svoje sugra ane "da su jeli do povra anja. Bogati Rimljani su tada po eli da preteruju u svom rasipni tvu i ekstravagantnosti.da bi jeli". doba najve e mo i i bogatstva. od ega je najve u sumu utro io na ekstravagantne ve ere. Apicije je izvr io samoubistvo. "da ne bi morao da sedi za obi nom . Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija. te su mnogi od njih postali druga ija vrsta roblja robovi svojih stomaka. godine pre na e ere. ta zna dete ta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu. koji je otkriven u jednoj ku i u Pompeji. Od I veka nove ere. koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je mogu e da pravi gurman ivi u takvom siroma tvu?" Posle toga.

biljaka od kojih su pripremali variva. a slu ili kao . gro e. tikvice. kupus. i to crni. Kasnije. limun. smokve. prokelj. Gajili su gra ak. bob. bademe. dralove. riba i vo e. posebno su bili na ceni divlji veprovi. koprivu. jaretina. kru ke. Zanimljivo. kori en je Rimljani su poznavali razne vrste u ku i obi nog pu anstva. Od za ina. a ta . arti oke. afran. umbir.predjelo. orahe. osim doma ih. za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogu nost da se najedu mesa. najvi e su koristili masline. pargle. U njoj se pripremala bra nena ka a. seme pinije (pinjole). kim. Izuzetna poslastica bili su slavuji. Spremali su koko i. bob.labudove. Rimljani su rado jeli ivinsko i pti ije meso. flamingose. kada su otvorene pekare. nar. golubove. kupovali su i hleb. so ivo. pe urke i druge jestive biljke. irom i kesenom i pripremali ih sa mlekom. medom i makom. svinjetina i govedina. zatim jabuke. jagnjetina. karfiol. ze evi i srnda i. Siroma ni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. urme. argarepu. Od divlja i. a najvi e zastupljeni u kuhinjama bili su biber. mnogi za ini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. kao i (danas) ukrasne ptice . nana. to se ti e mesa. so ivo. tre nje. drozdove i paunove. najvi e se koristila ov etina. a religijske sve anosti na kojima su rtvovane ivotinje. miro ija. breskve. miloduh (selen). Iz prirode su uzimali zelje. guske. Od vo a. dinje i lubenice.trpezom". a poseban specijalitet predstavljali su puhovi. mu mule. ta bismo od ovoga sve jeli i pili. Posebno su bile me u sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. cimet.nikako Ru ni rvanj za mlevenje ita. per un. krastavac. praziluk. patke. od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. ljive. endiviju. zatim meso mladih magaraca. pasulj. koristili su i razne uvezene. kesten. lo ijeg kvaliteta. blitvu. rotkvu. salate ili za ine. crni i beli luk. koje su tovili orasima. nojeve. .

male i slano konzervisane ribe. galebova i ostalih vodenih ptica. Od ostalih namirnica. tunja.Na reljefu prikazan je prodavac povr a u Ostiji. Tako e. Dok je obi an svet od plodova mora koristio jeftine. a da bi se izbegle svakodnevne gu ve. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre. roba je nocu dopremana u grad. Maslac je bio nepoznat starim Latinima. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme. dok su sitne poslastice predstavljali crv ci i skakavci. mrene. . jegulja. pa zatim mleko i sir krava. Sir je po pravilu bio su en na dimu. kao i pu evi spremljeni sa vinom. na rimskoj trpezi su znale da se na u i abe. rakova i ostriga. zubataca. ovaca i koza. rado su se jela jaja koko i. luci grada Rima. fazana. paunova.

. koja je bila sme tena u podrumskim prostorijama. Hleb su u po etku pripremali u vidu beskvasne lepinje. kojih je bilo oko 18 vrsta.vino kuvano sa medom. dok su kao aperitiv slu ili mulsum . koristili su mnogobrojna doma a i uvezena vina. Osim hleba. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pe enje u zidanim pe ima. jeli bra nenu ka u sli nu palenti. a e i pehare. bronze. pa su do tada. stakla. Od itarica. zatim svinjska i gu ija mast kao i gove i. srebra i zlata). . veliki kameni sto za pripremanje hrane. a neka specijalna su kao Presa za dobijanje maslinovog ulja. koja je i kasnije ostala glavna hrana u obi nom narodu.Za pripremu hrane. culina . u zavisnosti od statusa doma ina. Za pi e. Preko zime. zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom za ina. pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka.e.otuda dana nji naziv kulinarstvo). snegom ili ledom. a izme u jela prste su prali miri ljavom vodom. kr age. Proizvodili su ih od keramike. U njoj se nalazila zidana pe za hleb. razbla eno sir e. ov iji i kozji loj. Rimljani su prili no kasno upoznali pripremanje hleba. Rimljani su pripremali kaldu. inije. a za najimu nije . Pili su ih razbla ena sa vodom. a pili su i pivo. Od stonog posu a upotrebljavali su plitke i duboke tanjire. uzdignuto ognji te za kuvanje. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat. kao i ostala italska plemena. najvi e je kori eno maslinovo ulje. jaja.od srebra i zlata. no evima i a kalicama od drveta. Najradije su jeli prstima. dodatak imala latice ru a i ljubi ica. korisili su je am i p enicu koje su mleli na ru nim rvnjevima ili onim koje su pokretale ivotinje. Pri jelu slu ili su se ka ikama. sokove. a u II veku pre n. meda i oraha. a kasnije i u vodenicama.. bakra. kosti ili metala (bronze. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala.

riba. (Ovo ne udi posebno. jer tako je npr. vo e i vino. redakcije. u zavisnosti od okolnosti i dru tvenog polo aja. izme u 12 i 13 asova. seljak ili patricij.prim. bez obzira da li je obi an gra anin. jaja. U dvori tu vile. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. mogla je biti skromna i brzo se zavr iti. Apicijeve ili Trimalhionove. malo vina. na stolu je esto bio hladan obrok: varivo.Seoska vila u Boskorealu. Za ru ak. sir. ili pak one ekstremne.) Za doru ak koji se obavljao od 7 do 9 asova Rimljani su imali hleb. pe urke. duga ka 40 i siroka 20 metara. masline. ili su pak koristili ostatke ve ere. ru ak (prandium) i ve eru (cena). so. od kojih je kod svih. med. nalazile su se ogromne posude za skladi tenje ovih te nosti. i kod dana njih Francuza . Tako je svima jedini pravi obrok bila ve era i. koje su trajale do zore! . kao i sve e i suvo vo e. Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doru ak (iantaculum). kao to su bile Neronove. glavni obrok bila ve era.

Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. ribe. koljke. pu evi. riba. kao i sam in kupovine namirnica. sir. razno povr e. vo e. Ve era je po injala posle 16 asova zakuskom. a sve to sa raznovrsnim sosovima. povr a. za koju su obi no pripremana hladna jela: jaja. .Na reljefu je prikazana prodavnica ivine. a pio se mulsum.

za titnika vina i vinogradarstva. razli ita imena: jelono a. ili su u njih bile ugra ene cev ice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. Stavi malo ulja i ostavi da se kr ka na tihoj vatri. pospi biberom i poslu i. lakardija i. Jedna strana stola bila je slobodna za poslu ivanje. da bi na goste moglo da se baca cve e. dok su ene i deca sedeli na klupama i stolicama. Tavanice su oblagane drvetom. od kojih je najcenjenija bila ru a. Predjelo od kajsija O isti kajsije.. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u ku i i bila bogato ukra avana freskama i mozaicima. presolac. vinoto a ili pregustator . Otmene ve ere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari. i preru i preko kajsija. kitari i fruli. peva i. Jedan od estih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta (opominjala je da je ivot kratak i da zato treba u ivati) ili predstava boga Dionisa. Prema vrsti aristokratija koristila ih je prilikom posla koji su obavljali. dok je narod jeo u kuhinji. Rimljani su jeli polule e i. Pome aj biber. Od name taja u trpezariji. uze emo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana . lica vegete! (ovo ne poku avajte sami kod ku e!) Da bismo bar delimi no upoznali rimsku kuhinju i uporedili onda nje i sada nje recepte. kao i za zabavlja e. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robovePozla eni srebrni pehari.U bogatim rimskim ku ama jelo se slu ilo u trpezariji (triclinium). pro ek vino i sir e. peva i. Rimska poslu itelje. pa pore aj u posudu. robovi su nosili svojih gozbi i sve anosti. pove i bra nom. Upravo takvu jednu predstavu ovog bo anstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. suvu nanu. I. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana.Apicija. glavno mesto zauzimao je sto i le ajevi oko njega.rob koji je prvi probao sva jela i pi a. pelivani ili plesa ice. slonovom kosti ili tkaninom i esto su bile pokretne. Kada proklju a. a preko leta u atrijumu. med. stavi u hladnu vodu. . svira ice na harfi..

Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. Sve to skuvaj i pove i bra nom. . sir eta. mleko. luka. pro eka. per una.Julijanova orba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. kima. pr eni pinjoli. presolac i vino. med. Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera. Posoli spolja i pr i u kuvanom medu. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera. per una. nane. Izru i na poslu avnik pa. Poslastica sa pinjolama Za ovu poslasticu potrebni su ti orasi. iseci na komade pa ispr i na ulju. prelij preko komada noja i pospi biberom. presolca i cimeta. pr enog badema. suvih ljiva. a onda stavi ulje. oko 170 g isitnjenog mesa. sir e. mednog vina. Poslastica od urmi O isti urme od ko tica. suvog afrana. pe enog kima. miloduha.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napravi sos od bibera. jaja. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! . a zatim dodaj dva kuvana mozga. meda. meda. semena celera. urmi. miloduha. Poslastica sa biberom Uzmi belo bra no i skuvaj ga u mleku kao gustu ka u. Poslastica sa suvim gro em Od testa napravi kola e u obliku drozdova i puni ih suvim gro em i orasima. divlje kumine. presolca i ulja. semena celera. urmi. miloduha. Kuvani noj (!!! . presolca i ulja. sir eta. biber i ulje. napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. seme komora a. nego su za zasla ivanje upotrebljavali med. koljke Za koljke. vina i ulja. biber. to se ti e slatki a. vina. meda. ubra. sir eta. meda. presolca. suve nane. kada se ohladi. riblji rasol. Izvadi i prelij medom. propr i i prelij sosom na injenim od bibera. sos se pravi od bibera. luka. pospi biberom i slu i. miloduha. sir eta.redakcija). miloduh. Nisu poznavali e er. presolca i ulja.

ispod koga su bile stavljane.velikim . Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom. Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima za injenim medom i makom i kobasice koje su se pu ile na srebrnom ro tilju.sa dva barbuna. a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom umancetu. da bi podra avale ar. u li su drugi robovi nose i veliki poslu avnik na kome je bila drvena kvo ka nasa ena na jajima koja su li ila na paunova. pomenu emo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sa ekivala je goste na ulazu u ku u i odvodila do kupatila. A zatim je do lo prvo glavno jelo ve eri. dok su svira i gudili neku veselu muziku. neka vrsta trofeja sa dvanaest zodija kih znakova.Rimski mozaik koji prikazuje naj e e kori ene ribe na trpezi. rak . Doma in se pravio kao da sumnja u njihovu sve inu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa. Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske ve tine i ma tovitosti anti kih kuvara. staro sto godina. od kojih je svaki bio predstavljen naro itim gurmanlukom: riba . Zatim su do li drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je isto vino. Zatim je dat znak za po etak gozbe i. crne suve ljive posute crvenim zrncima nara. ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. Na sto je izneto falernsko vino. zape a eno u amforama od debelog stakla.

Lovci su stajali okolo. 1961. Cowell. 1962. Tada je uz zadivljene pokli e gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac. a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje. koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. i kljukana guska okru ena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom ve tinom napravio od svinjskog mesa.gove om krmenadlom... Zatim su usledila nova iznena enja: po to je opor veoma nesta nih lova kih pasa ujurio u sobu. Doma in je postao tu an i setan zbog vi e popijenog vina i po eo da govori o smrti. R. 1970. Zagreb. o ijim zubima su visile dve korpice od palminog li a prepune urmi. London. prave i se da je usli io molbe gostiju. na doma inov znak u la su etiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja. Po to su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova. a zatim se neprimetno iskrao.. u le su sluge nose i na poslu avniku divovskog vepra." Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y Apicije. u stra noj brzini. i dunje na i kane bodljama da bi li ile na je eve. Neko je pao pod sto. Beograd.. Everyday Life in Ancient Rome.jastogom. Zagreb. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar. . ivot u anti kom svetu. naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vru e kobasice i krvavice. zaboravio da izvadi drob. Za to vreme. 1976. On je zamahnuo no em i sna no ga zario vepru u slabinu. E. Zatim je na sto stavljen pobedni ki trofej od kola a i vo a sa utim afranom.. 1989. etiri satir ica sipalo je iz malih me ina pikantan sos na neke fine ribe. I ba kada je trebalo da bude ka njen zbog neoprostivog zaborava. Gozba je bila tek na polovini. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica. Trimalhionova gozba. Satirikon. O kuvanju. Ljubljana. Vajner. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove. bik . Grupa autora. tobo e. Ko ak. Anti ki Rim. Ugostiteljstvo u anti ko doba. Petronije Arbiter. F. tako da je izgledalo kao da plivaju u pli aku. Beograd-Ljubljana.. doma in mu je. a zatim opet ugojene koko ke sa punjenim gu ijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog bra na punjeni suvim gro em i orasima. nalazio se ogroman poslu avnik prepun ugojenih pili a i masne punjene svinjske maramice. I jo ostrige i pu evi pride. Ispod njega. B. 1967.

Od 1901. Posle zavr enog osnovnog kolovanja. godine radio kao honorarni nastavnik. Za redovnog profesora izabran je 1922. bio je u svakom pogledu izuzetna li nost. zbog nedostatka kadrova.html http://www2.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry. Dobio je stipendiju za studije arheologije u Berlinu i ve 1898. a definitivno je penzionisan 1955. Ro en je u Velikom Gradi tu 1869. ali je do 1941. tezu koja se i danas citira u stru noj literaturi.edu/outis/food. Vasi se osloba a nastavni kih obaveza i posve uje du nostima u Muzeju. godine predaje arheologiju na Velikoj koli i jedan je od uvara Narodnog muzeja u Beogradu. kod tada najve eg stru njaka za klasi nu arheologiju. godine odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom Buktinja u kultu i umetnosti Grka. Reaktiviran je 1947. godine u Beogradu je uporedo predavao u II beogradskog gimnaziji i radio kao pomo nik u Narodnom muzeju. studirao je u Beogradu na Velikoj koli klasi nu filologiju i istoriju. Po zavr etku studija.cs. . Penzionisan je 1939.html Miloje Vasi .umich. radio je najpre kao srednjo kolski nastavnik u unutra njosti.carthage. Kod njega je 1899.html http://www. godine u patrijarhalnoj porodici. predstavljamo ga kao nastavnika. Furtvenglera. A.com/romefood. godine. a od 1895.Preporu ene Web stranice: http://www-2. prvi srpski kolovani arheolog i pionir arheolo ke nauke. Posle Valtrovi evih intervencija.crystalinks. godine.html http://www. a i kao oveka.cmu. godine Vasi odlazi u Minhen. Kako mla e generacije arheologa i studenata arheologije profesora Vasi a poznaju samo iz pri a. godine.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll.

Uvek je govorio da treba da se zaustavimo kod grn ara. posmatramo i razmi ljamo.Najplodniji period Vasi evog stvarala tva bio je kraj XIX i prva decenija XX veka. Najbezna ajnije arheolo ke predmete Vasi je kitio svojom posebnom pri om i ti nezaboravni ekskursi u inili su da jo vi e razumemo i zavolimo arheologiju. no ono to je bilo dragoceno jesu Vasi evi komentari. jer je on itao prevod jedne dobre istorije umetnosti. On je organizovao prva stru na arheolo ka istra ivanja u Srbiji. Istovremeno je stizao i da se bavi istorijom umetnosti. po ev od neolitske epohe do srpskog srednjeg veka. Na pitanje "Za to se karmini ete?". Predavanja profesora Vasi a nisu bila posebno zanimljiva. Na ispitima je postavljao bizarna pitanja i trebalo je shvatiti ta je time mislio da ka e. trebalo je odgovoriti da je crveno boja ivota i da su i Grci svoje mermerne statue bojili da bi izgledale ive. On nas je nau io da gledamo. da organizuje slikarske izlo be i da bude redaktor na eg najzna ajnijeg arheolo kog asopisa Starinar. tka a ili nekog drugog zanatlije i da posmatramo ta i kako on radi. I ina e je voleo da se pravi eret. tako da bi uvek .

Rado smo odlazili na njegove privatne asove. Vasi je bio od onih profesora kojih danas nema. Kada bi ulazio u sobu. ali da to to oni znaju. odnosno helensku kulturu. odrastao ovek. jer se u nevezanom razgovoru sa profesorom Vasi em moglo mnogo nau iti i saznati. komentarisao i uvek govorio da na alost ne mo e. Po zavr etku rada . On je po eo time. koje su se caklile. ali da je stra no kad roditelji sahranjuju decu i otpo eo je sa predavanjem. Vasi je u ao. nije bilo potrebe da do u. kako je govorio i to na Bogoslovskom fakultetu gde se onda nalazila Vin anska zbirka. . u to vreme neizvodljivo. Neposredno posle tog doga aja imao je as i mi smo se pitali da li e ga odr ati.zaboravljao ime tada nje ministarke Mitre Mitrovi . Neobi no je voleo gr ku. Vasi je. da je lepo to su do li. drugim re ima. da bi prisustvovao. ve i srpsku i uvek je ukazivao na paganske crte u srpskoj religiji. Uvek odeven u besprekorno ispeglano odelo sa istom ko uljom i kravatom u koju je bila zabodena dijamantska igla. kada su u posetu do li sovjetski nau nici. Mada ve star ovek u vreme kada je reaktiviran. Vasi bi odlazio u etnju na Kalemegdan. godine. Vasi je u odgovoru odbrusio "Da sam znao da se govori itaju i ja bih ga napisao!". Tada je itao svoje radove. Jedno vreme je dr ao posebne asove. Svoju veli inu i predanost poslu pokazao je i kada je njegov sin jedinac. da nas po asti vir lama i pivom. Bio je zainteresovan za svakog studenta. Lepota gr kih kipova i smisao Helena za lepotu bilo je ono to ga je odu evljavalo. Profesor Vasi bio je autoritativna li nost. mi ve odavno znamo. najpre zahtevao da mu se na e taksi. Voleo je i razumeo religiju i to ne samo gr ku. umro od neizle ive bolesti. iako je dobro znao njeno ime. neverovatno odan poslu. sa dubokim cipelama na nir. a kada je predsednik Akademije Beli poslao svoja kola i Vasi do ao. otvorio bi vrata i za trenutak zastao. Prepri avao se doga aj koji se odigrao u Akademiji nauka. jer nije propustio ni jedan as ili seminar. govore i "kako li se zva e ona gospo a". dok za rimsku nije imao ni sluha ni ljubavi. a ni posle rata. kada su povodom njegovog penzionisanja itani govori.ilas. koju knjigu ita. kao doajen je trebalo da ka e par pohvalnih re i. 1946. Po to bi ostavio kaput i e ir. bez obzira to je bio niskog rasta. seo za katedru i njegov jedini komentar bio je da je normalno da deca sahranjuju roditelje. Ili. kao njegov profesor Furtvengler. privatisime. a mi mla i bismo skakali sa svojih sedi ta i stali u stavu mirno. profesor Vasi bi odlazio u biblioteku i svakog studenta pitao ta radi. Profesor Vasi bio je duhovit i nije imao dlake na jeziku ni pre.a bio je ta an kao vajcarski sat.

profesor Vasi je pre ao dug i trnovit put. potom Rusijom i na kraju novom Jugoslavijom od koje je mnogo o ekivao. Vasi je na sebe skrenuo pa nju i na e i strane nau ne javnosti. U svojoj plodnoj karijeri. datuju i je kao jonsku koloniju u VI vek stare ere. S druge strane. prof. Njegova monografija i a i Lazarica i danas se koristi u nacionalnoj istoriji umetnosti.Ve na po etku svoje nau ne karijere. Vasi je od prvobitnog datovanja Vin e oti ao u drugu krajnost. Bilo je tragi no da jedan od najve ih evropskih arheologa do ivi sudbinu da bude izolovan i izop ten u na oj i evropskoj sredini. od srednjo kolskog nastavnika u unutra njosti. donekle sli nih kanadskim guskama. . dr Aleksandrina Cermanovi -Kuzmanovi Savremena biolo ka taksonomija poznaje nekoliko ivotinjskih vrsta koje u svom imenu nose se anje na jedno neobi no bi e. Vasi je postigao zahvaljuju i predanom radu i ljubavi prema struci. jer se u njegovim prvim radovima videlo da u malenoj Srbiji izrasta vrstan stru njak. dvema vrstama lupara nadenuo ime Lepas anatifera i Lepas ansifera. najpre velikim evropskim silama. Sve ovo. preko uvara Narodnog muzeja. Svojim acima uvek je govorio: "Rad. belolika guska (Branta leucopsis). Profesor Vasi bio je i osniva arheolo ke zbirke Univerziteta. Manje je poznato da je on bio i za etnik slovenske arheologije. postigao je svojim otkri em Vin e. Tako je Karl Line (Carolus Linnaeus) jo u XVIII veku. No. dve vrste severnih gusaka. ne to manja. U slobodnom pervodu Lupar patkorodni i Lupar guskorodni. ali i prou avanja srpske srednjovekovne arhitekture i istorije umetnosti. nazivaju se luparskim guskama (eng. prvobitno Vin anske zbirke.To su crna ili grivasta guska (Branta bernicla) i. koja je danas prerasla u Arheolo ku zbirku. profesora gimnazije u Beogradu. ali je njeno datovanje uzburkalo celu arheolo ku javnost. barnacle goose). rad i samo rad" i to je nama ostalo u pameti i kao amanet. Od Jugoslovena. dopunjenu predmetima sa istra ivanja mla ih nastavnika. To se moglo objasniti na na in. najve i uspeh i slavu. on je postao veliki Srbin i da bi "kontrirao" nema koj koli. do profesora Univerziteta i akademika. da je profesor Vasi u svom ivotu vi e puta bio razo aran.

Odakle Lineu i drugim uglednim biolozima ideja da povezuju ko operne guske s luparima i brumbuljcima: sitnim, sesilnim ljuskarima, koji su uglavnom uveni po tome to se prilepljuju za korita brodova, usporavaju plovidbu i sekiraju mornare? Klju za ovu tajnu nije te ko na i. U nekim srednjovekovnim bestijarima (zoolo kim raspravama) mo e se na i opis bi a Ephemerus ili lupar-guske. Srednjovekovni rukopisi efemeruse opisuju kao morske ptice sli ne divljim guskama, neobi nog na ina razmno avanja (Guske efemerus treba razlikovati od efemerida (Ephemeridae), vrste kratkove nih vodenih insekata, kao i od efemerisa, astronomskih karti i dnevnika. Ove guske nemaju nikakve veze ak ni s memoarskom prozom akademika Dejana Medakovi a). Ove guske ne legu jaja, niti se gnjezde, ve pupe na borovini namo enoj u morskoj vodu. Na drvetu se prvo primete gumasti plikovi, koji potom o vrsnu i postanu sli ni ljuskarima luparima. Zatim se prilepak odvoji od drveta ostaju i da visi samo na jednoj niti, a istovremeno se oformi i kljun ptice koji proviruje iz koljke-lju ture. Kada ptici iznikne perje koljka se otvara i guska poleti, ili padne u vodu i zapliva (Slika 1). Ukoliko padne na zemlju umire. Srednjovekovni istra iva i putopisac Giraldus Cambrensis (D erald iz Velsa, 1146-1223), koji je pisao o lupar-guski, i zapravo dodao ovo bi e uobi ajenom srad aju srednjovekovnih bestijara, tvrdi da je li no video efemeruse: " esto sam sopstevenim o ima vi ao na morskoj obali na hiljade minijaturnih zametaka ovih ptica kako vise sa komada drveta; neke su bile pokrivene lju turama, a neke sasvim formirane".

Slika 1 Pogledajmo ima li jo nekih drevnijih podataka o ovoj udnoj guski? Jo u paleolitskoj umetnosti, u pe ini Tri brata u Francuskoj, postoji neve to urezan crte koji neki tuma e kao drvo s lupar-guskama. Na mezolitskim nalazi tima severne Evrope, a naro ito u grobovima kulture Maglemoze I (VIII milenijum pre n.e) esti grobni prilozi su upravo lju ture lupara i gu je kosti! Arheolozi su naravno tretirali ove nalaze kao ostatke odvojenih ivotinjske vrsta.

Prema njihovom neuverljivom tuma enju, guske su bile rtva u hrani, odnosno poputnina pokojniku, a lju ture lupara delovi ogrlica. U poznijoj fazi iste kulture (Maglemoze II/III sredina i kraj VI mlenijuma), na lokalitetu Erteböle u Danskoj, prona eno je jo nedvosmislenih dokaza o tome da su stanovnici drevne severne Evrope bili upoznati s lupar-guskama. U Ertebölu na severnom Jitlandu, na obali Limfjorda, otkrivena je velika humka puna koljki, kostiju i drugih arheolo kih nalaza. Radi se o lokalitetu tipa Kjökkenmöddinge (bukvalno prevedno kuhinjski otpad), zapravo o deponijama odnosno hrpama ostataka hrane mezolitskog stanovni tva, kao to su koljke, kosti, itd. Visok procenat koljki ine lju ture lupara, a me u kostima se, naravno, isti u ba gu je. tavi e, me u koljkama je na eno i mno tvo ko tanog oru ja i oru a. Na jednom harpunu, urezana je predstava drveta s koga vise udni vretenasti plodovi, od kojih su neki i s krilima. U neolitskim nalazi tima Evrope i Bliskog istoka, nisu prona eni nikakvi artefakti niti ivotinjski ostaci koji bi potvrdili da su neolitski zemljoradnici poznavali lupar-gusku. Prema nekim tuma enjima, ta guska se nije dala domestifikovati, dok drugi smatraju da efemerus nije mogao da uspeva u toplijem pojasu "plodnog polumeseca". U bronzano doba, me utim, nalazimo ponovo potvrde o guski-prilepku, i to ne samo u severnoj Evropi. Na srednjoevropskom bronzanom oru ju naro ito ma evima, koji su, kao predmet trgovine, bili i kulturna transmisija izmedju severne i ju ne Evrope, pojavjuju se geometrijski urezani ukrasi u obliku jelke i shematizovanih ptica koje lete u V formaciji (tzv. Tannenbaumschwerte).

Slika 2 Iz tog perioda poti u i prvi podaci o lupar-gusci u ju noj Evropi (Ima, dodu e, i nekih indicija da se za postojanje lupar-guske znalo i mnogo ranije, u drevnom Egiptu. O tome je pisala Prof. dr Pelagija von Vassily, poznati egiptolog s Univerziteta u Hamburgu (neobljavljena doktorska teza)). Predstava drveta s guskama nije retka u umetnosti bronzanog doba isto nog Mediterana, mada se ne mo e uvek sa sigurno u tvrditi da je re ba o guskama prilepcima. U nekim slu jevima, me utim, sasvim je jasno da je prikazana ba ta neobi na ptica. Na jednom kritskom sarkofagu naslikane su lupar-guske kako s drveta padaju u more, me u ribe i delfine (Slika 2).

Ne to mla i fragment keramike, koji je sam liman iskopao u Mikeni, jo je zanimljiviji (Slika 3). Na ulomku kerami kog pehara, ispod dr ke, naslikana je guska prilepak. Posebno je indikativno to to guska umesto nogu ima detaljno naslikane izra taje, tipi ne za lupare (Slika 4) (P. Costello, The Magic Zoo, London 1979. 135-147). Pa nju privla i i jedna slikana amfora na kojoj je predstavljeno drvo s koga uzle u guske; neke lete, dok druge proviruju iz duguljastih zamtuljaka u obliku vekne hleba, koji vise sa grana. Ispred drveta stoji ovek s podignutom rukom u stavu adoracije. Ova posuda prona ena je u Pilosu i uva se u tamo njem muzeju. Prema nekim tuma enjima, u emu je prednja io poznati istori ar gr ke religije Martin Nilsson, fragment iz Pilosa samo je ostatak drevnog minojskog kulta svetog drve a i svetih gajeva s adorantom, to je bila esta ikonografska shema na kritskim pe atima. S druge strane, sli nost s opisima luparguske isuvi e je velika da bi bila slu ajna. Mo da su, prema Slika 3 tome, bli a istini ona mi ljenja koja u efemerusu vide jedan od onih darova koje su Hiperborejci, narod Severa, svake godine slali, uvijene u slamu, Apolonovom svetili tu na Delosu. Ne treba zaboraviti da je Apolon u zemlju Hiperborejaca oti ao ko ijama koje su vukli labudovi (ili mo da ba i guske-efemerusi?). Legenda o tome da se ostareli Hiperborejci sami bacaju sa stene, tako e bi mogla biti mitska transpozicija neobi nog ra anja lupar-gusaka.

Slika 4 U antici, za udo, ima malo pomena o efemerusima. Ne spominje ih ak ni Plinije u svojoj Prirodnoj istoriji, gde je sakupljeno itavo prirodoslovno znanje tada njeg sveta. Ni Tacit u Germaniji, pa ni Cezar, dobro upoznat s severnim udesima ne spominju na u gusku. Samo se iz

jednog fragmenta kod Piteasa, gr kog moreplovca iz Masilije (Marselja), mo e zaklju iti da je znao za lupar-gusku. U svom delu O Okeanu, koje je opis njegove plovidbe u IV veku pre n.e. od Masilije do Norve ke, Britanije, Irske i Orknijskih ostrva Piteas veli: "U Tuli sunce nikada ne zalazi. Tamo nji stanovnici love ribu, a obo avaju drve e na ijim granama rastu ptice. Meso tih ptica ne jedu, ve , kada ptica padne, sahranjuju je s najve om pa njom kao da im je lan porodice." Izme u tih sporadi nih anti kih zapisa i srednjovekovnog izve taja D eralda iz Velsa, nedostaju bilo kakvi podaci o lupar-guskama. U XIII veku lupar-guske su, me utim, ve bile pred istrebljenjem. Njihovo meso, naime, bilo je veoma popularno - naro ito me u sve tenstvom po to se smatralo posnim. Oblaporni monasi zalju ili su da je lupar-guska vi e ljuskar nego ptica i da se, prema tome, slobodno mo e jesti i u vreme strogog posta. O tom pitanju raspravljano je na IV Lateranskom saboru 1215. godine, a papa Ino entije III uzalud je izdao i papsku bulu kojom se zabranjuje konzumiranje mesa guske prilepak u vreme posta. Bilo je ve dockan! Lupar-guske bile su gotovo istrebljene. Koju deceniju kasnije, polovinom XIII veka, svestrani i obrazovani nema ki car Fridrih II Hoen taufen, u svojoj uvenoj knjizi o sokolarstvu, tvrdi da tih gusaka nema. tavi e, nije mu po lo za rukom da nadje ni traga ovom bi u, iako je slao istra va e na daleki sever samo s tim zadatkom. Potonji istra iva i se povode za Fridrihom II, tvrde i da lupar-gusaka nema, ak i da je pri a o njima samo zabluda i mit. Arheologija, a posebno njena nova disciplina anarheologija, kao to smo videli, sasvim nedvosmisleno mo e da doka e da je neobi na lupar-guska postojala i da ju je, kao i mnoge druge vrste (spomenimo samo jednoroge), istrebila ljudska ruka, vo ena oblaporno u, gramzivo u i glupo u. A. Peragra

Predskazanja

Me u velikim delom stanovni tva Rimskog Carstva bilo je ra ireno verovanje da je sudbina pojedinaca i dr ave unapred odre ena, te da je budu e doga aje mogu e na nekin na in predskazati. Tako je, ba kao i kod savremenih ljudi, vladalo uverenje da razli ita znamenja najavljuju ishod budu ih povoljnih ili nepovoljnih de avanja. Jedini problem, kao i danas, bio je taj to bi punog smisla znamenja postojali svesni tek nakon to bi se ne eljeni doga aji - ve odigrali.

Izgled sarmatskog konjanika. prepoznatljiv po pancirnoj ko ulji od ko tanih plo ica, dugom konjani kom koplju i i kupastom lemu. ezdesetih godina IV veka te ko da je iko od podanika Carstva predose ao katastrofu koja e uslediti. ivot se odvijao sli nim tokom kao i predhodnih sedamdeset godina, a rimski carevi su manje-vi e uspe no branili granice dr ave od upada varvara i du Limesa podizali nova utvr enja. U gradovima su ljudi u ivali u trkama dvokolica, a seljaci su s mukom obra ivali zemlju i pla ali poreze. I dalje su trajala prepucavanja pagana i hri ana, pa i hri anskih frakcija me u sobom, a tu i tamo izbila bi i po koja pobuna. Me utim, veliki istori ar pozne antike Amijan Marcelin ka e da su se upravo u to vreme pojavila i prva znamenja propasti. (Naravno, ovo delo je napisano nekoliko godina nakon tih doga aja.) "Naime posle mnogih verodostojnih proro anstava proroka i gatara, po eli su da ska u psi i zavijaju vukovi, no ne ptice pevale su ne to alosno i pla no, a mutni izlasci sunca zatamljivali

su jutarnji sjaj. Vi ena je krava prese enog du nika kako mrtva le i, a njena smrt predskazivala je op tu nesre u". Kada su u Halkedonu razgra ivane zidine grada kako bi se od tog materijala napravila kupatila u Konstatinopolju, u temelju zida otkriven je pravougaoni kamen sa uklesanim stihovima: A kad rosne devojke kroz grad u igri okre u se veselo oven anim ulicama i kad zlosre ni zid bude odbrana banje tad e bezbrojna plemena iroko rasutih ljudi s oru jem pre i preko lepotokog Istra i razoriti skitska polja i mezijsku zemlju ali kad bezumnom nadom na Panoniju krenu to bi e kraj bitke i ivota im. Godine 372, zajedno sa notarom Teodorom, ve i broj ljudi je zatvoren i optu en za zaveru i pripremanje prevrata. Me u osumnji enima bili su Patricije i Hilarije, optu eni za proricanje uz pomo trono ca, u potazi za odgovorom ko e naslediti sada njeg cara. Jedan od odgovora je bio 5);. Ovo je trebalo da predstavlja prvi slog imena budu eg imperatora. Opet, drugi se odgovor sastojao iz stihova koji su predskazivali sudbinu zatvorenika, ali i imperatora:
Tvoja krv e biti osve ena, a njima besna Tisifona sprema gadan kraj dok Ares besni na Mimantovoj ravnici.

Car Valens se upravo zbog ovih stihova klonio planine Mimant u Maloj Aziji. Ipak, on gine u boju kod Hadrijanopolja, gde, nakon toga, pronalaze stari gr ki nadgrobni spomenik sa natpisom - Mimant. Katastrofa koja je usledila postala je velika fascinacija budu ih generacija. Po ev i od Gibona (XVIII vek) i njegovog dela, sve do na ih dana ova tema je stalno privla ila pa nju istra iva a pro losti.

Postavlja se pitanje. da li su . klju nog politi kog i ekonomskog faktora na itavom evroazijskom prostoru. U njihovom prevoznom sredstvu i odevanju nije postojalo ni ta specifi no to ih je razlikovalo od ostalih prekodunavskih varvara. Na ovom mestu trebalo bi re i da je to bila propast samo zapada. do ivljavaju i drasti ne promene.Gotska porodica prilikom povla enja pred Hunima. kona no je otvorio vrata Carstva varvarskim najezdama. godine. a da je Imperija na istoku ivela mnogo du e. migracija ovih varvara na teritoriju Rimskog Carstva i njihova pobeda nad rimskom carskom vojskom kod Hadrijanopolja) uzimaju kao klju na ta ka evropske istorije. sve do turskog osvajanja Konsatinopolja 1453. Invazija ili odumiranje? Obi no se doga aji koji su usledili nakon hunskog upada u evropske stepe (ru enja velikih plemenskih saveza Gota. Zbog toga ispravnije je zaklju iti da je s kraja IV veka po elo nestajanje Rimskog Carstva kao sveobuhvatne mediteransko-evropske civilizacije. Stra an poraz rimske vojske nanet od strane gotsko-alanske koalicije. koje su za nepunih sto godina u potpunosti izmenile sliku stare Evrope. pa se na kraju razlikovala od poznog Carstva taman toliko koliko se i Dioklecijanova imperija razlikovala od Avgustove.

esto se Rimsko Carstvo posmatra kao izolovani entitet. ili je odlu uju u ulogu u ovoj propasti imala ljudska pohlepa i sujeta. Tako je Gibon. U svakom slu aju. kako je to zapazio jo o evidac i hroni ar ovih de avanja . Pri tome se nagla ava presudni uticaj jednog faktora. H. Prva tuma enja javila su se kod savremenika i aktera ovih de avanja. Prili no rano su se pojavile (a neke jo uvek opstaju) takozvane "seed" teorije. povezivao uzroke propadanja sa vremenom dinastije Antonina. koji je presudnu ulogu pridavao varvarizaciji Rimskog Carstva. on tvrdi je da su sva de avanja deo velikog bo anskog plana i neizbe an korak ka silasku Nebeskog Jerusalima. do sada je najuspe nija sveobuhvatna studija D onsa (A. dok drugi veruju da su spoljni faktori (varvari) bili od presudnog zna aja.Amijan Marcelin. M. Treba pomenuti i mi ljenje istori ara Rostovceva. Sa druge strane. Prvi smatraju da su uzroci propadanja bili ponajvi e unutra nje prirode. Piter Braun (Peter Brown) je u svojim radovima ignorisao pad Carstva i invaziju varvara. Bla eni Avgustin. imao je savim druga ije gledi te. Uzrocima koji e postati pokreta i de avanja izme u IV i VI veka. ali i na transformaciju zapada u ranosrednjovekovna dru tva. jedan od velikh teologa zapada i o evidaca invazije Vandala. ili kombinacija velikog broja uzroka. U delu O Bo ijoj dr avi. koje tragaju za uzrocima propasti u to daljoj pro losti i vremenu prosperiteta Imperije. dr e i se prekretnica istorije koje ukazuju na kontinuitet Imperije na istoku. episkop Hipona. Savremeni istra iva i pozne antike podelili su se na osnovu gledi ta u dva ³tabora´. Johns) The Later Roman Empire. . ili se Germanima pripisuje prenagla ena uloga kao "grobarima" Zapadnog rimskog carstva. koji su se odrekli dr avnih bogova. jedan od prvih istra iva a ovog problema (Propast i pad Rimske Imperije). Preostali rimski pagani videli su uzroke propasti u hri anima.slom Imperije i poraz isto ne vojske kod Hadrijanopolja bili neizbe ni koraci posrnulog carstva. ije monumentalno delo i trag u razmi ljanju sledi i ovaj rad.

zbog ratova sa Markomanima i Kvadima 167. Veliki broj istovetnih ili sli nih problema.Borba rimske vojske sa varvarima.). proda carske dragulje i name taj iz palate! . dragulji. termi i drugih javnih gra evina. U tom vremenu nekontrolisano su se tro ila sredstva na obnovu i izgradnju hramova. ve je filozof i imperator Marko Aurelije bio prinu en da.. vina i ulja gradskoj sirotinji. Glavobolje careva i podanika Ovaj odeljak je najrazumljiviji ljudima koji su poslednje dve decenije pro iveli u Srbiji. slonova a. Tako. tako da e biti lako zamisliti kako su se ose ali stanovnici (posebno pograni nih provincija) posle vi edecenijskih pritisaka. skupe religiozne procesije i brojne igre koje su uveseljavale proleterijat. Unutra nje propadanje i transformacija Rimske Imperije bio je dugotrajan proces. Prve naznake krize po ele su se ose ati nakon Hadrijanove vladavine. stotinama godina pritiskao je i podanike Rimske Imperije. a uz to su i la i velika rtvovanja. Krajem IV veka ve i deo rimske vojske bio je slabog morala i lo e obu en za rat. Spoljna trgovina bila je stalno u deficitu u odnosu na isto ne dr ave odakle su uvo ene luksuzne robe (tkanine. Socijalni mir je kupovan velikim distribucijama ita.. za ini. godine.

gde su Rimljani mirno posmatrali kako im varvari otimaju zemlju. od ak 27 imperatora za redom . Visoki porezi. Pored toga. Pored toga. to je dovelo do pove anja ionako velike smrtnosti dece stare do godinu dana.ispo eno zemlji te. postalo je uobi ajeno i izbegavanje osnovnih gra anskih du nosti. Tako je zapo ela germanizacija i varvarizacija armije. proistekli su iz stalnog pove anja vojnog bud eta zbog estih ratova i invazija varvara. koji su stalno iveli pod razli itim vrstama pritisaka i u strepnji. pojedini delovi Imperije postali su de facto varvarizovani jo pre nego to je Velika seoba stvarno po ela. Na ovo gledi te se nadovezuje tzv. koji su u velikoj meri smanjili broj kvalitetnih vojnika i civilnog stanovni tva.klju ni u propasti Imperije. to zna i da je veliki deo stanovni tva bio nesposoban za odbranu. Vekovima su nenaoru ani gra ani u ivali za titu rimske profesionalne armije. kao jedan od uzroka dugotrajne demografske krize.Vojni krugovi su iskoristili neefikasan sistem nasle ivanja carske vlasti kako bi njima pripala klju na uloga u ovim de avanjima. Ovo gledi te se posebno odnosi na na pograni ne provincije. Rezultat je bio period koji se danas esto naziva vojnom anarhijom. Velikoj depopulaciji doprineli su i. u kojoj je veliki grad Aleksandrija izgubila dve tre ine stanovni tva. spoljni i unutra nji sukobi. tzv. godine skoro jedna etvrtina (!) itelja Carstva stradala je od ove zarazne bolesti. Egzekucije i brojni gra anski ratovi prakti no su ostavili dr avu bez dru tvene elite. epidemije malarije i kuge . koje su esto bile popri te ratnih dejstava i epidemija bole tina. godine. Antropolo ke analize skeletnih osataka iz pozne antike u itavoj Evropi pokazuju da je smrtnost novoro ene i sasvim male dece prelazila 35%! Alternativna. Tako. . Ova pojava bila je masovna na zapadu. Sli na po ast se dogodila u periodu izme u 252. koja po inje sa Dioklecijanom godine 284. Neki nau nici misle da su faktori nezavisni od ljudi . Otuda i ne udi to je i ukupni moral stanovni tva bio jako nizak. skoro neprekidni. a 180. Posledice su bile slabljenje centralne vlasti i odbrambene mo i dr ave. seljacima i gradskoj sirotinji ostajalo je jako malo sredstava za brigu o vlastitoj porodici. koji se esto manifetovao pasivno u stanovni tva u odnosu na sva klju na de avanja.samo dva umrla prirodnom smr u. biopoliti ka teorija. i 267. Politi ko re enje za krizu stanovni tva prona eno je u obimnom prihvatanju varvara u carsku slu bu. koji su pritiskali stanovni tvo. psiholo ka teorija predla e re enje po kome je jedan od presudnih uticaja bilo slabljenje morala ili "gubljenje nerava" stanovnika Carstva. Klju no ishodi te svih ovih neprilika bio je nedostatak javnog duha ili gra anske svesti. koja zagovara scenario po kojem je do lo do istrebljivanja najboljeg soja ljudi. pominje se ak i uloga toksi nog olova koje je bilo prisutno u kuhinjskoj gle osanoj keramici i vodenim cevima! Kuga je u vi e navrata harala Rimskom Imperijom. Posle pla anja svih poreza i nameta. u kome su. Izlaz iz te ke ekonomske i socijalne situacije Rim je prona ao u izrazitoj apsolutisti koj formi vladavine.

godine. gde su vladari obi no grcali u finansijskim problemima. kulminiralo je nakon formalne podele na isto ni i zapadni deo carstva 395. sa kojima su se sukobi sti avali i razbuktavali vekovima. Za ovu pri u klju an je ju ni deo evropskog Limesa. kao rezultat razvijenijeg gradskog ivota i ve eg broja urbanih sredi ta. granica se pru ala uglavnom du toka Dunava. Prikaz rimskog trijumfa nad varvarima na jednom sarkofagu iz III veka.Rivalstvo Zapada i Istoka. godine. a u manjem broju i kamene gra evine. Na ovoj teritoriji nisu registrovani za eci urbanog ivota. Istok je imao daleko brojnije i bogatije stanovni tvo. U zavisnosti od oblasti. Ve inu naselja predstavljala su sela u kojima je ivelo izme u 100 i 300 stanovnika. Bastarni. U svakom kraju ove ogromne teritorije. proisteklo iz razli itih jezi kih i kulturnih tradicija. Po ev i od prve polovine III veka. preovla ivao je neki drugi narod: Dako-Geti. nadzemne ku e od drveta i blata. preovladavao je razli iti tip ku ne arhitekture: zemunice i poluzemunice... . Materijalnu kulturu koja je pripadala ovim narodima. Sarmati. Na istoku. Sloveni. odakle poti u varvari koji su potkopali mo Carstva. vladaju a vojno-politi ka uloga u ovim krajevima pripadala je isto nogermanskim plemenima. bogatstva su bila ravnomernije raspore ena me u gra anima. arheolozi su nazvali ernjahovskom kulturom po nalazi tu ernjahov u blizini Kijeva. Zbog velikih privrednih resursa istok je imao dovoljno novca da kupuje mir i novcem usmerava kretanje varvara ka zapadnim delovima Imperije. gde je postojao veliki broj srednjih zemljoposednika. Na zapadu je ono bilo uglavnom koncentrisano u rukama malobrojne i mo ne aristokratije. registrivanu na vi e hiljada lokaliteta. S one strane Dunava Mo e se re i da je Rimska Imperija bila sa svih strana okru ena potencijalnim neprijateljima. Prostor izme u donjeg Dunava i Dnjepra naseljavao je veliki broj varvarskih plemena udru enih u vi e velikih plemenskih saveza. Od rimskog napu tanja provincije Dakije 272. Njihove plemenske dr ave sa kraljevima na elu. Arheolo ki tragovi pokazuju da su Goti i pored vladaju e uloge na ovom prostoru inili manjinu stanovni tva. okupljale su niz plemena razli ite etni ke pripadnosti.

rotacionim rvnjevima. a proizvodnja hrane . bar za jedan deo stanovni tva. stanje se bitno pogor ava dolaskom isto nogermanskih plemena na Dnjestar i donji Dunav (230-260 g. a kupovali od njih . Nema sumnje da su na tom prostoru Germani predstavljali manjinu stanovni tva. Arheolo ka istra ivanja prostora ernjahovske kulture pokazala su da je dominantna privredna grana stanovni tva bila proizvodnja itarica. To ne zna i da se i ova germanska plemena nisu bavila zemljoradnjom. sve tenika. Poljodelstvo je zna ajno bilo unapre eno upotrebom gvozdenog rala. koje je snagom oru ja kontrolisalo ogroman prostor i druge plemenske zajednice. gde su. ali se iz istorijskih podataka mo e naslutiti njena zna ajna uloga. Sli an model vlasti uspostavili su zapadni Goti nakon naseljavanja u Hispaniji i Ju noj Galiji. u zavisnosti od oblasti. Ova proizvodna sredstva su uz grn arsko kolo bila najvi a tehni ka dostignu a ernjahovskog stanovni tva. Istra ivanje nekropola potvr uje slo enu socijalnu sliku sastavljenu od plemenske aristokratije. da bi se kasnije takav odnos preneo na lokalno rimsko provincijsko. Plja ka se kao oblik privre ivanja arheolo ki te ko mo e identifikovati. Me utim.). zanatlija i zemljoradnika. U vremenu pre formiranja ernjahovske materijalne kulture.uglavnom ulje. prete no ruralno stanovni tvo. vino. odnosno eksploatacijom pot injenog stanovni tva (pre svega ernjahovskih plemena). uspevali da ekonomski i politi ki kontroli u ogromnu teritoriju Pirinejskog poluostrva. . kontrolisali su i trgovinu sa Rimljanima kojima su izvozili itarice. ali im je vojna nadmo obezbe ivala polo aj ekonomske i politi ke elite. krzna i sli ne proizvode. ratnika. Pored toga. staklo i druge luksuzne proizvode. nametali vlast i terali lokalno stanovni tvo na savezni ke odnose. Mo e se pretpostaviti da su se Goti bavili ³parazitskom´ ekonomijom. Ovo pitanje je umnogome povezano i sa dru tvenim i etni kim odnosima. stanovni tvo ovog prostora aktivno je u estvovalo u ratnim sukobima i plja ka kim pohodima okrenutim ka teritoriji Rimskog Carstva. gde su sa relativno malim brojem ljudi (oko 10%) naseljenim me u domoroda ko stanovni tvo.Karta poznog Rimskog carstva i pojedinih varvarskih plemena u susedstvu.

te samoubistva njegovog naslednika Vitimira. kralja Hermanariha. od Markomana i Kvada pa sve do Crnog mora.sarmatski narod koji je iveo na levoj obali Dnjepra. Nakon njihovog pokoravanja i prinudnog savezni tva sa Hunima. usledio je zajedni ki napad 372.Hunski ratnik prema opisu Amijana Marcelina. postavio je odbranu na Dnjestru i upravo ovi doga aji su ozna ili kraj ogromnog broja ernjahovskih naselja. meseca avgusta. Nakon neuspe ne odbrane. 9. Teuringa sa donjeg Dunava (ju ne oblasti ernjahovske kulture). jedan drugi plemenski savez. pod vo stvom Alaviva. Migracijama je zahva en ogroman prostor.. dok je drugi. Posle dugotrajnih borbi i smrti Hermanariha. jedan deo Teuringa se povukao u Karpate. Greutinzi su pod vo stvom Alateja i Safraka otpo eli povla enje prema Dnjestru. U isto vreme. ija se teritorija nalazila na na desnoj obali Dnjestra. Niz tragi nih doga aja po Carstvo zapo eo je napadom Huna na Alane .. godine na plemenski savez Greutinga. dana. Godine 378. zamolio cara .

Rimljani nisu ispo tovali dogovor. Usledio je period plja ki seoskih dobara i manjih utvrda. a Rimska vojska je bila pritisnuta umorom. . Carska vojska je zatekla varvare kako su rasporedili kola u krug. varvari su sve do 382. po elo je maltretiranje varvara od strane dr avnih slu benika. Njihova molba bila je prihva ena. Ujedno. No. kako bi obuzdao nemire.000. a u pomo mu je krenuo i savladar Gracijan sa zapada. Valens. koji se vratio iz Male Azije. ali je ostatak konjice napustio bojno polje potisnut naletom varvarske konjice. savezni ke pomo ne jedinice. 9. deo stanovni tva ernjahovske kulture na ao se na teritoriji provincija Male Skitije i Druge Mezije. neki ljudi iz carevog okru enja podsticali su ga na borbu pre nego to stigne njegov savladar Gracijan. na oko 14 km udaljenosti od Hadrijanopolja (danas Jedrene u Turskoj). napadaju i bokove rimske vojske. jako sporo formirao. plja kali i ratovali po balkanskim provincijama. oni su iskoristili priliku i pre li reku bez dozvole. sa istoka je dolazio car sa vojskom. bio je . dok je istovetan zahtev Greutinga odbijen. Desno krilo rimske konjice bilo je istureno. Ozbiljno izazvan. Procenjuje se da je ukupan broj Valensove vojske dosezao do oko 40. U tom trenutku.Valensa da ih primi na teritoriju Carstva. a na tom mestu je najve i deo rimske vojske stradao pod ki om varvarskih strela i kopalja. avgusta. da nisu mogli nesmetano da barataju oru jem. dok se ostatak zadr ao na teritoriji dana nje Rumunije.preko dve tre ine poginulih rimskih vojnika! Osokoljeni ovom va nom pobedom. napustile su popri te bez borbe. varvarska konjica je jo uvek bila dosta udaljena od bojnog polja. pa umesto da do e do planske podele zemlje. smatraju i pobedu unapred dobijenom. Na ovaj na in. a ni da formiraju odbrambenu liniju. katastrofalan po Rimljane.000. Jedan deo vojske je ishitreno krenuo u borbu kad se pojavila i varvarska konjica Alteja i Safraka sa Hunima. Upravo ovde. U tom trenutku. Tako velika gu va onemogu avala je bekstvo. Rezultat bitke. Do okr aja je do lo oko podneva. dok se bojni poredak ostatka vojske (posebno levog krila). e u i gladi zbog usiljenog mar a i jakog sunca. Pored toga. bio je pogre no obave ten od izvi a a da se broj varvara kre e oko 10. rimska pe adija na la se uklje tena sa tri strane varvarima. Ljudi su bili me u sobom toliko zbijeni. o ekuju i napad. smrt je na ao i sam imperator. ne to kasnije. sastavljene uglavnom od varvara. Levo krilo rimske vojske uspelo je da se probije do varvarskih kola. sve dok se nisu sporazumeli sa carem Teodosijem. Te ka situacija i glad u kojoj su se na li naterala ih je na pobunu protiv Rimljana.

Rimljani su napali i ako nisu formirali u potpunosti bojni red. kada je do lo do napada rimljana varvarski kamp.Prikaz bitke kod Hadrijanopolja. U drugoj fazi. u bitku se uklju uje varvarska konjica koja uspe no .

godine uzdrmali Zapadnu imperiju. . Galiji i Hispaniji. Pored toga.000 ljudi. Alana i Sveva. tokom koga je oplja kan i grad Rim 410.po obimu proizvodnje i prihodima. ine i ih nesigurnim mestom za ivot i privre ivanje. posebno su u negativnom smislu osetili stanovnici ruralnih sredina. Ukupan vojni potencijal Imperije pred kraj 4. Odnos ove dve ekonomije bio je odnos centra i periferije. zbog gladi.potiskuje i izbacuje iz borbe rimsku konjicu. Ekonomske sankcije koje je Valens uveo Gotima za nekoliko godina su gurnule ove narode u te ku bedu. Najpre su. bila je superiorna u odnosu na itav varvarski prostor .nadmo ni Kako bismo stekli to ta niju sliku o tada njoj situaciji. varvari su imali jedino plja ku kao sigurnu granu privre ivanja. Nije udno to su ove oblasti jako brzo dokraj ene od Atiline vojske. migriraju i ka za ti enim gradovima ili sigurnijim delovima Carstva. Ukupna populacija varvara koji su u prvom naletu pre li na teritoriju Carstva maksimalno se procenjuje na 200. bio oko 50. veka bio je ogroman. godine. Kao i uvek u takvim situacijama. No. dok je broj Vandala. Varvarski prostor predstavljao je teritoriju odakle su se Rimljani snabdevali jeftinim sirovinama. a potom su predstavljale skoro nenaseljenu tampon-zonu izme u Isto nog Carstva i Hunske dr ave. Procenjuje se da je bilo oko 550. U svakom slu aju . koji su 407.000. svi koji su bili u mogu nosti napu tali su nesigurne oblasti.onih koji su ostali sa druge strane Dunava. U tre oj fazi do lo je do opkoljavnja i potpunog uni tenja rimske pe adije. po prelasku na teritoriju Carstva. mada su najsposobnije jedinice brojale oko 194. bitno su oslabili ljudski i odbrambeni potencijal podunavskih provincija. Razaranja i plja ke koje su karakterisale njihov dolazak i boravak na ovom prostoru naneli su prili ne tete lokalnom stanovni tvu i ekonomiji podunavskih provincija. Upravo sa balkanskog prostora Goti su krenuli u razorni pohod prema Italiji.000 vojnika. a bili su direktno pot injeni samo svojim vladarima. i 382. u kome su obe strane prona le interes i izlaz iz te ke situacije. Sklapanje feodosa sa ovim narodima 380. Boravak ovih varvara irom provincija i stalni upadi na teritoriju Carstva . nekoliko godina neprestano plja kali sva mesta gde je moglo biti hrane i na taj na in obezbe ivali sve ostale materijalne potrebe. deo njih se verovatno okrenuo zemljoradnji i tradicionalnim zanatima. a izvozili uglavnom luksuzniju robu. godine bio je rezultat priznavanja fakti kog stanja. iako oronula. Pripadnici ernjahovskih plemena su u ivali svojevsrnu autonomiju. treba uporediti klju ne potencijale varvara sa Carstvom. Rimska ekonomija. bilo je i mirnih razdoblja u kojima je dolazilo do kontakata i uticaja starog provincijskog stanovni tva na varvare. Dolazak u balkanske provincije nije promenio osnovno ekonomsko i dru tveno ustrojstvo ovih zajednica.000 ljudi. koji su u ve oj meri usvojili rimsku provincijalnu materijalnu kulturu. preko kojih su odr avali odnose sa Carstvom. Nakon dodeljivanja zemlje za naseljavanje. Doseljavanje novih stanovnika.

okren u se svom snagom protiv Rimljana. o ajni ki se bore i na ivot i smrt. u kojoj su se ni i slojevi provincijskog stanovni tva (poput traga a za zlatnim icama .Kada bi carevi koncentrisali dovoljan broj trupa. u krajnjoj liniji. Osim kra e granice. Persijanci nisu imali migacijske te nje. ne treba zanemariti i mogu nost da je pobuna Gota dobila obrise socijalne revolucije. te su ovakvi postupci naterali Gote. gde su posle vi e poku aja . o igledno se vodilo ra una prevashodno o vlastitom interesu. tako da nije ispo tovala dogovor o podeli zemlje. ljudski faktor i motivisanost ratnika bili u prvom planu. Zahvaljuju i takvoj politici Istoka. Zapad je zbog mnogo du e grani ne linije bio izlo eniji napadima evropskih varvara. gde je dolazilo do me usobne koordinacije i me usobnog pomaganja Istoka i Zapada. koji je eleo da zadr i Gote pod kontrolom kao deo vojnih jedinica i radne snage na Limesu. sudbina Zapada vi e nije bila neizvesna. a pored toga. godine na injen itav niz pogre nih odluka. Rimska uprava je potcenila njihove organizacione i vojne sposobnosti. Umesto toga. Sporna pitanja su esto re avana putem poslovi ne isto ne anti ke diplomatije. Dozvoljeno im je da zadr e unutra nju organizaciju i strukturu dru tva koju su doneli iz postojbine. Rimljani nisu nastupili sa jedinstvenom vojskom. Kvadima i drugim varvarima. rimski inovnici po eli su da izrabljuju i ikaniraju varvare. Iz ovoga jasno sledi da sve unutra nje slabosti nisu dovoljan razlog za pad Imperije. da umesto da se stave u slu bu Carstva. gde je vlast pripadala njihovim kraljevima i plemenskim vo ama. primljen je jako veliki broj varvara sa porodicama. Pored ovih pitanja. ali je tokom 376. a sama bitka je lo e vo ena i pogubno strate ki postavljena. prema kojima nisu bile primenjene ranije uobi ajne mere. za to je do lo do poraza kod Hadrijanopolja? Radi se najpre o vremenu gde su. Kada su po eli novi problemi nakon smrti cara Teodosija (395. godine. Tokom vladavine Valensa i Valentinijana bilo je nekoliko velikih pobeda nad Sarmatima. Ako su tako stajale stvari. Odbrana granica dobro je funkcionisala samo u jedinstvenom Carstvu. Za to vojna premo nije iskori ena kasnije? Odgovor verovatno le i u politi kim ra unicama cara. Goti su samo ve to skrenuti ka zapadnom delu Imperije. imali su i dovoljno svojih problema. gde oni nisu smeli da se upuste u otvorenu bitku. Valens je eleo slavu. od inovnika pa do samog cara. Nakon podele. godine). Najpre. nesavladive zidine Carigrada bile su nepremostiva prepreka za sve napada e i odbrana isto nih provincija. Rimljani ih nisu razbili u manje grupe koje bi bile pacifikovane i podlo ne br em uticaju nove sredine. bez obzira na sve. bez problema su izlazili na kraj sa varvarima. Zapad je morao da se brani sa obe strane granice. uglavnom u onim provincijama koje su prethodno opusto ili.uspeli da osvoje Rim. Sa Persijancima su Rimljani sa istoka izlazili mnogo lak e na kraj. to je bilo previ e za maloljudni i ekonomsko slabiji deo Carstva. Sam Valens je izvodio borbena dejstva protiv zapadnih Gota na njihovoj teritoriji 368. Posle gubitka najbogatijih provincija severne Afrike od strane Vandala.

nipissingu. Ovako kompleksna situacija navela je vedskog nau nika E. crne rupe.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell. stavi tu ementaler i ispadaju kvarkovi. -.roman-empire. Later Roman Empire. 1988. Amijan Marcelin.nipissingu. pod vla u germanskih plemena. pre ivele propast poslednjeg rimskog imperatora Zapada.M. (Bilo koje izdanje) Preporu ene Web stranice: http://www. Da ana i Slovena. .library/weekly/aa061901a.htm http://www.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell. srednjovekovni Normani. pa su tamo nji stanovnici jo dugo iveli sa ose anjem da su podanici rimskih careva i Imperije.emayzine.wnec. ije su plemenske dr ave predstavljale specifi an oblik politi ke.H. Skiti.htm http://www. dopunjavaju i time njihovo etni ko arenilo. godine. pre svega iz ekonomskog interesa. Radivoje Arsi Zavod za za titu spomenika kulture Valjevo Crte e izradio: eljko Vitorovi Preporu ena literatura: y y y Jones. Milin.htm http://mars. Huni ili kasnije. A.Umberto Eko.htm http://ancienthistory.about. Beograd: Prosveta. godina).html http://mars. Na Istoku. sli no savezima koje su stvarali Kelti. etni ke i ekonomske organizacije. Sasvim je sigurno da su mnoge zna ajne odlike ivota u Rimskoj Imperiji: osnove rimskog prava.com. 1964. centrifugirani uran i ta sve ne! Tako i sa alhemijom. Oxford. Istorija (prevod: M. Gibbon. Decline and Fall of the Roman Empire. 1998.acnet.html http://www. Lenrota da etni ki Gote protuma i kao konglomerat naroda Sarmata.html Materija se cepa.iz Trakije ili robova iz Rima) priklju ili varvarima. Hermes i Alhermes ± kona no vi ste ti koji bi trebalo da mi date odgovor.acnet.ca/department/history/muhlberger/orb/lra.com/lectures/romeco2.ca/department/history/muhlberger/orb/ barb.wnec. Romula Avgustula 476. Fukoovo klatno.net/army/adrianople. sve do arapske i slovenske invazije nije bilo zna ajnijih promena. ekonomije. E. dru tvene i crkvene organizacije.

elementima koji zaslu uje da bude ogledalo du e. Ono to je u Gr koj nazivano hemeja. da vidimo ta bi sa ogledalom du e. pri a prva. u normalnim okolnostima. iva. Pre dugo pri eljkivanog susreta. zlato mo e mnogo toga. godina. ni dan danas sa sigurno u ne zna. metal oko koga se vrti onaj prakti ni deo alhemije.Homo hermeticus Samo je jedan me u hemijskim. nateralo je Arape da se upuste u ne to to su sami nazvali alhemijom. Iako popularan. Logi no. esti Imam i naslednik Muhamedovog zeta Alija. O ciljevima i metodama da i ne pri amo. Bagdadski lopov Bagdad. Verovatno ste pomislili na zlato. D afar al Sadik nije ba slutio da e to dete. naravno. Nema sumnje da su se sa ostacima tradicije gr ke nauke Arapi susreli preko Egipta. Ustvari. a i onim starijim kolegama. Me utim. u Arabiji tada dobija odre eni lan al i postaje al himija. Logi no je onda to mu pa nju potpuno zaokuplja dete vi e zainteresovano za svet mistike i nauke i vi esatno dru enje sa knjigama i spisima. Dakle. najve eg i najja eg upori ta hri anstva. ali ne onom iz prethodne re enice. bavi se "nau nim obrazovanjem" u Egiptu. a iji se sastav. Istini za volju. Ona se u alhemi arskim spisima ozna ava isto kao i planeta Merkur. nego za brljanje po pesku. keo ili u Egiptu kem. moja omiljena verzija je ona koja nas vra a u vreme Iznoguda i Haruna al Ra ida. gle uda. Jedan od prvih susreta sa gr kom hemijom Arapi su do iveli pri opsadi Konstantinopolja. mnogo gore. ni ta nije tako jednostavno kao to na prvi pogled izgleda. Spaljivanje njihovih drvenih la a "gr kom vatrom". tj. Sirije i Persije. Ipak. Ipak. Upoznavanje sa srednjovekovnim. ak ni o poreklu same re i alhemija ni danas ne postoji konsenzus me u planetarnim mudrim glavama. Ogledalce je. budimo neko vreme duhovi prosve enosti. jedini te ni metal ± mercurius. 764. postati najve e ime alhemije prvog milenijuma. Opet logi no. na alost. U alhemiji. D abir ibn Hajan. Merkur je. D afar al Sadik. ne mo e se re i da je imao previ e onih koje je podu avao. . hermetika je ime dobila po Hermesu. bitan lik rimskog panteona kome odgovara kolega Hermes iz helenskog.Omnibus: Jedna od etapa u evoluciji coveka . jo je mnogo. pa samim tim i alhemijskim. Alhemi arski simboli za zlato i olovo. trebalo bi da bude susret u koji ulazimo sa respektom. lako zapaljivom sme om koju nije mogu e ugasiti vodom.

neophodno prisustvo eliksira. pripisuje veliki broj knjiga napisanih u to vreme. iva i sumpor. mada noviji podaci ukazuju da je deo knjiga napisan kasnije ± u IX i X veku i da autor nije jedan ovek nego grupa pripadnika muslimanskog pokreta zvanog Ismailija. D abir je dao veliki doprinos hemiji koju danas poznajemo. I D abir je smatrao da je iva su tinski metal zbog svoje te ne prirode i osobine da reflektuje sopstvenu okolinu. odnosno najja u poznatu kiselinu starog veka. za koju je verovao da je barem potencijalno ja a od sir etne. vla nost i suvo u. Na primer. Tako i D abirovo poimanje materije obuhvata etiri principa: toplotu. sastoje od po dva od ovih principa koji odre uju karakteristike samog metala ± njihove spolja nje kvalitete. hladno u. Sre a njegova bila je i u tome to je iveo u vreme najve eg uspona Arapskog sveta.D abiru su u ruke dospele knjige i spisi koje su arapski trgovci vekovima prenosili iz Evrope i sa istoka. naravno. D abir je smatrao da je za ovakve transformacije. i nije sve bilo ba tako jednostavno. eherezade. unutra nji hladno a i suvo a. spolja nji kvaliteti zlata su toplota i vla nost. ina e spolja nji kvaliteti srebra. ponovo zauzimaju bitno mesto u hijerarhiji 'metala'. tj. transmutacije kako bi to alhemi ari rekli. ibn Halduna. zar ne? Me utim. a metali se. Jednostavno. ta je onda potrebno za prevo enje srebra u zlato? Samo prevesti njegove unutra nje kvalitete u spolja nje. Detaljno je opisao amonijum hlorid. destilovao sir e i dobio "jaku" sir etnu kiselinu. Alhemi arski simboli za sumpor i ivu. u stvari. dok su preostala dva principa uro ena i predstavljaju unutra nje kvalitete. pokazao kako se priprema olovno belilo. Poku avaju i da na e optimalan recept za pripremanje eliksira. te se po tome razlikuje od ve ine svojih prethodnika. To je bila razbla ena azotna kiselina. iji je aktivni lan bio i sam D abirov otac (Hajan). D abiru se. Za njegovo pripremanje koristio je biljne i ivotinjske supstance. a . u zapadnom svetu kasnije poznatom kao Geber. Osnovne ideje D abirovog opusa nadovezuju se na aleksandrijsku alhemiju i teorije Aristotela.

Primera radi. vla nost e biti potpuno spaljena.du u zadr ava u unutra njosti nedostupnu o ima drugih. Sledbenik D abira ibn Hajana bio je persijski alhemi ar Al Razi (850±925 g. kao to je sumpor ili ne to sli no. poznat pod imenom Avicena. Razdvajajanjem toplote od hladno e i vla nosti od suvo e otvaraju se mogu nosti za dalje kombinacije u odgovaraju im proporcijama. jedan od najzna ajnijih lekara u vreme izme u anti kog perioda i ra anja moderne nauke. U D abirovim radovima opisane su destilacije velikog broja supstanci ivotinjskog porekla. Alhemija se po etkom XIII veka vra a na prostore na eg kontinenta. "metalna tela" ili kovne supstance i "tela" ± minerale ili supstance koje se pri kovanju pretvaraju u prah. neobi no sagorljiv. ni gips. U tada njoj Evropi. ipak. te je po tome bio i ostao izuzetak me u alhemi arima. destilovati ponovo. Ovo skretanje alhemije ka medicini nastavio je i Persijanac ibn Sina (979 ± 1034 g. Najvrednije nasle e koje su nam ostavili. dodati nov impregniran sun er u destilat i ponoviti destilaciju. bili i nau nici i tehnolozi. evo recepta za izolovanje hladno e koji navodi The Historical Background of Chemistry: Sipati vodu u tikvu i dodati supstancu koja poseduje izra enu suvo u. Pou en neuspesima ranijih vekova. Arapski alhemi ari su. Osim toga. Tajna uspeha le i u velikom broju ponavljanja. Vodu treba prvo samu destilovati sedamdeset puta. nije verovao u mogu nost dobijanja zlata iz drugih metala. Za dobijanje hladno e neophodno je sedamsto ovakvih destilacija. . Kao proizvodi destilacije uvek se javljaju gas. I Rod eru Bekonu tako e. oveku koji je jo za ivota stekao atribut magnus (veliki). a od vode e ostati jedino izolovana hladno a. Valjalo je sa ekati jo barem dva veka da se u glavama evropskih mudrija a iskristali e koncept eksperimenta i da neko po ne sa prevo enjem arapskih i anti kih tekstova. zapaljiva materija. nije bilo nikoga ko bi to znao da ceni. te nost i suvi ostatak koji odgovaraju principu etiri elementa i predstavljaju vazduh. vodu i zemlju. poseduje boju zlata. vatru. Sumpor. klasifikovao je supstance na "duhove" ili supstance koje potpuno isparavaju u vatri. zahvaljuju i Al Raziju. a zatim dodati sun er impregniran su ilom. D abir je napravio mnogobrojne aparate i posude svestrano kori ene od tada njih alhemi ara.). na alost. Tako e vla nost vode biti osu ena suvo om (sumpora) i toplotom vatre neophodne za destilaciju. nisu ni sir e.). Tako je ve tada. Sve to je trebalo uraditi svodilo se na odre ivanje odnosa u kom treba pome ati ivu i sumpor (bilo po principima numerologije ili prakti no ± mnogobrojnim destilacijama) i na taj na in dobiti bilo koji drugi metal. ve sama ideja alhemije. Zahvalnost za to dugujemo pre svega Albertusu Magnusu. kod Evropljana poznat kao Razes. Sa Al Razijem medicinski deo alhemije dobija na zna aju. bio poznat na in za pripremanje gipsa i njegova upotreba za fiksiranje slomljenih kostiju. nesumnjivo. Alhemi arski simbol za srebro. Kao rezultat velikog laboratorijskog iskustva.

nakon prispe a u pet unutra njih organa. Kao nekvarljivo. ocrtava granice i defini e pravila za po tovanje. zlato je najvrednija postoje a stvar. O tome svedo i slede i odlomak iz The Historical Background of Chemistry: Dugove nost je od primarne va nosti za kona ni trijumf. Hrane i se zlatom posti e se dugove nost. novi zubi rastu na mestu ispalih. ne zna i da tamo nji alhemi ari nisu poku avali da u "laboratorijama" smu kaju zlato. koje nakon toga postaje podmla eno. nakon ega bi usledila odgovaraju a nagrada. Elixir Vitae i kamen mudrosti Kineske vladare je alhemija interesovala mnogo vi e kao umetnost pravljenja eliksira besmrtnosti nego kao ansa za relativno jeftino boga enje. Isparava i prodire do ivica tela. kao vetrom no ena ki a. ovek postaje besmrtan sa gotovo neograni enim mogu nostima. Zemlja. Zlatni prah se. naravno. . iri maglovito. kao ponuda vladarima za "prilog uz ve eru". tj. To. seda kosa ponovo potamni. Verovalo se da ako jede zlato. putuju i kroz sva godi nja doba.Umetni ka predstava jedne alhemi arske "laboratorije". nego da ih je ono interesovalo najvi e iz gastronomskih razloga.

nisu obe avale ve iti ivot.. ili kamen mudrosti.e. dragoceni predmet.. bez prisustva boja. bilo je svojstveno tada njim alhemi arima. staroj eni e se vratiti devoja tvo. Kako religije u Kini. uni titi njegove osnovne metalne karakteristike tako da postane crn. tj. tog neznanca koga svi poznaju. Ova faza u pravljenju zlata zvala se Proces sublimacije. Na postojanje supstance koja ubrzava ovakve procese prvi je konkretno ukazao Zosimos od Panopolisa (ca. melanosis. Imaju i u vidu da su kao osnovne supstance za pripremanje eliksira kori eni iva. . predmet bezbrojnih oblika. 300 g. Mi ljenje da se promene u makrokosmosu ponavljaju i u mikrokosmosu predstavljenom ivim bi ima. telo umire ostavljaju i seme koje pod dejstvom duha brojnim promenama posti e savr enstvo sopstvene vrste. Sledilo je izbeljivanje ili leucosis (dobijanje srebra) i zatim dobijanje zlata ("po u ivanje") ili xanthosis. razume re i koje se odnose na njega. mada ne pod navedenim imenom.) i nazvao je tinkturom. za razliku od zapadnih religija. Da bi sve ovo i lo mnogo br e dodavane su "klice" srebra i zlata u odgovaraju im koracima. ili kamen mudrosti ime je istaknuta neorganska priroda i sposobnost ovakve supstance da izvr i finalnu transformaciju. a bez oblika. tj. koristili su jo u Aleksandriji krajem stare i po etkom nove ere. Logi no. U mikrokosmosu. a bez ikakve vrednosti. mora se priznati da podatak da je nekoliko vladara umrlo od posledica trovanja i ne zvu i neobi no.n. Ono to je kasnije nazvano eliksir. Zato je prvo neophodno "ubiti" metal sa kojim se radi. postaje en-jen (pravi ovek).Starac e ponovo postati mladi . I junak na e prve pri e je verovao u mogu nosti eliksira odnosno kako Elijade navodi: . Ponekad je sledilo i finalno dobijanje sjaja i i enje dobijenog zlata ili iosis. olovo i srebro.. Verovalo se i da je duh sastavni deo svih stvari i da promene nastaju delovanjem duha na telo. Ovakvim promenama ovek postaje imun na neda e ivota.. Drugo esto upotrebljavano ime u to vreme je bilo "prah" odnosno xerion to arapskim dodatkom lana al i transformacijom u latinskom prelazi u elixir. istim sledom bi trebalo da se de avaju i promene u makrokosmosu. okretanje alhemiji u nadi da ona mo e pomo i u ostvarivanju besmrtnosti deluje potpuno logi no. i samo onaj ko zna kako se spravlja Kamen mudrosti. u biljkama i ivotinjama.ovog kamena to nije kamen. sumpor.

Tako e ka u i da ga je kraljica Elizabeta posebno simpatisala i da mu je malo toga bilo uskra eno. a ba kao ni kriptoanaliti arima CIA-e 400 godina posle Dija (u pitanju je uveni Vojni ev manuskript (Voynich)). po njemu. te on ceo svoj radni vek posve uje traganju za kamenom mudrosti u svojstvu eliksira ivota.000 dukata i kupio im neophodnu literaturu. nego da priprema lekove protiv svakojakih bolesti. Cilj alhemije. sli no Aviceni pet vekova ranije. eliksir dobija i ire zna enje. postavljene na konceptima bliskim konceptima moderne hemije. imao je ambiciju da od Praga napravi alhemijsko udo. kao ni kod-brejkerima na engleskom dvoru ne to kasnije. verovatno. U XVI veku osim razvoja medicinskog pravca alhemije dolazi i do pravog procvata ezoteri ne strane alhemije.Sa razvojem "medicinskog" pravca alhemije. Ka u da je Frensis Drejk na svojim putovanjima koristio navigacionu opremu koju je konstruisao D on Di. A za sve to vreme u visokom dru tvu jako dobro instalirani alhemi ari poku avaju da osnuju sopstevnu imperiju. a prohtevi mu nisu bili mali. dosta toga polazilo za rukom. Filipus Teofrastus Bombastus von Hohenhajm (1493 ± 1541 g. de ifruju tekst. Rudolf je bez problema izdvojio 14. Alhemijsko carstvo XVI i po etak XVII veka u Evropi po mnogim parametrima predstavljaju krajnje interesantan period istorije ove na e nazovi civilizacije. godine D on Di iz Londona odlazi na privremeni rad u Prag. Ka u da je imao li nu biblioteku od 6000 naslova koju su mu jednom prilikom zajedno sa ku om spalili zemljaci. koji je sam sebe nazvao Paracelzus. Bez obzira na manuskript. Rudolf II. Di se razumeo u mnogo toga. engleski matemati ar. Da li ga je na ao? Sam je verovao da jeste iako su pedesetak godina kasnije njegove radove. Luter uspeva da pocepa dobar deo kontinenta na dva suprotstavljena bloka i izazove stogodi nji rat. Diju je. zlatni grad i dobro mu je i lo. Vaseljene i svega ostalog. ipak. nalazi odgovor na pitanja ivota.).). ordana Bruna i veliki broj ve tica oba pola Inkvizicija pretvara u neprijatne uspomene i gust dim. Galilej demonstrira kako bi eksperiment mogao imati nekakve veze sa naukom i kako bi na tom konceptu valjalo raditi. bio je D on Di (1527 ± 1608 g. ekspir pi e o Romeu i Juliji. . 1582. ali o tome u slede oj pri i. Dijev saradnik. Diju i Keliju nije uspelo da D on Di (1527-1608). ako izuzmemo gore pomenute alhemi are. svodili pod arlatanstvo. ukazao na postojanje manuskripta u kom se. Tada nji car Bohemije. skre e alhemiju od pravljenja zlata ka medicini. Klju no ime ove pri e. Kad je Edvard Keli. nije bio da otkriva tehniku transmutacije.

ispostavilo se da je ovo. dodu e. Car Frederik i alhemijska imperija nisu potrajali ni godinu dana. verovatno. Svi uslovi za nastanak alhemijske imperije su tu. . pa su nastavili sa pripremama za stogodi nji rat. Na mestu gde je Majer okon ao karijeru danas se nalazi Ulica alhemi ara. godine isto kao i njegov "veliki vezir". bio ra un bez kr mara.Pre nego to se Di pred kraj svog ivota vratio u Englesku. uspe no je dovr io svoj projekat sa. engleski v. te odlaze kod mladog princa Frederika V (Hajdelberg). legende o hermeticizmu i rozenkrojcerima. kralj. Kr mar je u ovom slu aju bio D ejms. nadalje alhemija i rozenkrojcerijanstvo idu ruku pod ruku. nadaleko uvene ne zbog samog ina ve zbog alegorijskog pamfleta koji je opisuje ± Alhemijsko ven anje Kristijana Rozenkrojca. ali potpuno pogre na. u enici su bili jo ambiciozniji od u itelja. Bilo kako bilo. filozofe. bio dobar strate ki potez. i sami pretpostavljate gore pomenuti mlado enja uz "skromnu" pomo svojih savetnika Majera i Andree pobe uje na izborima. verovatno. a sa njima i snovi o jednom boljem svetu. koji je. Kao to ve . Me utim. ali i talentovane varalice. po njihovom mi ljenju. Umberto Eko i Herman Hese. napisao Johan Andrea. Pretpostavka da e Englezi prisko iti u pomo ako Habsburgovci napadnu Prag be e razumna. kraj ove pri e istovremeno je po etak jedne druge legende. Frederik V je ubijen je u Pragu 1619. umetnike. potrajao samo trideset godina. u neku ruku. Hajdelberg postaje alhemijski centar sveta i pravi magnet za ljude od nauke. Svita se seli u Prag i Majer postaje premijer. pa su raspisani izbori za novog cara (takav be e obi aj u Severnoj Ligi). Po svemu sude i. Alhemi arske laboratorije. nude mu perspektivan alhemijski program i nagovaraju ga da se o eni engleskom princezom jer bi to. recimo. najve im impakt faktorom ± alhemijsko obrazovanje dvojice talentovanih asistenata. Majer. Frederik prihvata sve ponu ene predloge i eto svadbe. ko je Kristijan Rozenkrojc? Na ovo pitanje u. Ne to kasnije umire Rudolf II. Knjigu je. Me utim. Me utim. Mihaela Majera i Johana Andree. bez sumnje.d. pa neka vas oni li no zbunjuju svojim idejama i interpretacijama. Katoli kom jugu se ideja i nije preterano dopala. samo slegnuti ramenima i uputiti vas na majstore igre kakvi su. ipak. behu potpuno uni tene.

Beograd. mislim da bi trebalo razmisliti o interesantnoj pojavi da klju ni lik zlatnog doba alhemije nije imao ama ba ni ta sa retortama i aparatima za destilaciju. Ideja alhemije je transmutacija. du e. Preporu ene Web stranice: http://www. ta vi e. Istina malo su preterali u kriptovanju sopstvenih ideja. projekat na kom svi manje-vi e i dan danas radimo. transmutaciju materije koja vremenom izrasta u dana nju hemiju. Uzgred. godine osvojili Prag bude i jedan dvadesettrogodi nji Francuz ± Rene Dekart. Sve u svemu. Leicester. Stoga su alhemi ari stvorili svoj sistem znakova i tajni jezik komunikacije.levity. Ubice se zovu Dekart. dok su grobari prvoborci industrijske revolucije. odnosno medicinu. Igra staklenih perli.com/alchemy Preporu ena kompjuterska igra: Zork Nemesis . alhemiju nema puno smisla posmatrati samo kroz njenu egzoteri nu varijantu.Prikaz pe i za destilaciju. O igledno. trodimenzionalnog prostora i mehanicisti kog determinizma. to je. pre svega. ponekad. Herman Hese. New York. Di je bio matemati ar. prst sudbine je uredio da me u vojnicima koji su 1619. Inkvizicija nije imala ba puno razumevanja za takve ideje. najbolji engleski matemati ar svog vremena. Dover Publications. teta to nije mogla da potraje. prizna ete. Umberto Eko. 1968. alhemija je bila jedna valjana philosophia naturalis svoga vremena. 1971. Pre nego to stavim ta ku na pri u i lukavo izbegnem pripovedanje legende. Kako ka e Corpus Hermeticum. izvor sveg alhemijskog u enja. 1983. ta transmutacija oveka mo e odvesti prili no daleko. Kratka istorija hemije. The Historical Background of Chemistry. Nagradno pitanje ± Ko je ubio Mihaela Majera? Tatjana Damjanovi Hemijski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y Isak Asimov. Kova i i alkemi ari. Mircea Eliade. Alhemija nije izdr ala pojavu diferencijalnih jedna ina. Njutn i Lajbnic. Henry M. Ironija je u tome to je i Njutn u svojoj laboratoriji poku avao od jeftinog metala da napravi zlato. Grafi ki zavod Hrvatske. Nau na knjiga. Fukoovo klatno. vi e vremena provodili u de ifrovanju tekstova nego u laboratorijama. ak do bo anskih visina jer " ovek je brat bo iji". Jasno. pa su.

Moglo bi se ak re i da su detektivi sa svojim deduktivnim razmi ljanjima. si u ni tragovi. Tako i arheolozi. formiraju se i proveravaju hipoteze. pribegava se zaklju ivanju (induktivnom i deduktivnom). kao to su erlok Holms. zalagali pobornici.Arheologija iz romana Ljudi se. mogli bi se uporediti s odnosom erloka Holmsa prema Lestrejdu ili Herkula Poaroa prema sirotom inspektoru D apu. sada ve vreme ne. s prili nim ponosom.imaju po svom metodu dosta sli nosti sa onim teorijskim i metodolo kim inovacijama za koje su se. Konana Dojla. ili Herkul Poaro i gospo ica Marpl . koji postepeno vode do rekonstrukcije pro losti. o emu govori Majkl enks (M. uveni detektivi iz romana. najvi e ponose onim za ta nisu zaslu ni (setimo se samo koliko smo se nekada ponosili "na om" razu enom obalom). erlok Holms. naoko nebitni. Shanks) u svojoj knjizi Isku avanje pro losti. svojevremeno. ovi knji evni likovi kao da su najavljivali va an teorijski preokret koji se u arheologiji dogodio krajem ezdesetih godina pro log veka. Intelektualni prezir i nau na superiornost koju su predstavnici nove arheologije pokazivali prema tradicionalnoj. Holmsovo superiorno analiti ko i deduktivno zaklju ivanje suprotstavljeno je konzervativnom policiskom ablonu . Upotrebljavaju se komplikovane forenzi ke metode. Iako su hronolo ki prethodili procesnoj ili novoj arheologiji. "nove arheologije". obi no. isti u da njihov posao ima izvesnih sli nosti s detektivskim: otkrivaju se.junaci Agate Kristi . koja su potpuna suprotnost "tradicionalnim i konzervativnim metodama" zvani ne policije. svojevrsna paradigma te teorijske revolucije u arheologiji. kulturnoistorijskoj arheologiji.

prava je laboratorija (na zgra anje doma ice g. Dovoljno je pogledati samo jedan slu aj .inspektora Lestrejda koga veliki detektiv iz Bejker strita otvoreno omalova ava.na uveseljenje italaca . da bi se uvidele udesne sli nosti izme u Holmsovog metoda i proklamovanih ciljeva "nove arheologije". kliknuo: "Vi e nauke!". obuzeti definisanjem kultura i "kulturnih uticaja" ne bi ni uo ili. Jednim drugim povodom rekao je: "sitnice su apsolutno najva nije".junak detektivskih pri a Edgara Alana Poa.Misterija u Boskombskoj dolini. cigareta i duvana za lulu? Ni jedan podatak za njega nije bio suvi e si u an ili zanemarljiv.izme u ostalog .Znate moj metod . autora). a hemijske i mikroskopske analize stalni su Holmsov pratilac pri istra ivanju. nije li ba on napisao malu monografiju o specifi nim osobinama pepela od 140 razli itih vrsta cigara. mada se ne sme zaboraviti ni njegov sjajni prethodnik Ogist Dipen .e Hadson). po to ih . Holms je govorio doktoru Votsonu: . Njegov stan u Bejker stritu 221b. unela mno tvo "trica i ku ina" u arheologiju. Ex libris Artura Konana Dojla.prim. I "nova arheologija" je. Njih konzervativni arheolozi.neumoljivo trijumfuju nad sumornom rutinom vi eg inspektora D apa iz Skotland Jarda. Sitni. isto tako.zasnovan je na posmatranju trica i ku ina (observation of trifles . kao i mnogo godina kasnije Dejvid Klark u Analiti koj arheologiji. detalji nisu za Lestrejda predstavljali podatke bilo od kakve va nosti. naizgled nebitni.ne bi ni tra ili. Na kraju krajeva. Poarove male sive elije. tako e . Znate moj metod: vi e nauke! erlok Holms je svojevremeno. Holms je prvi uveo "egzaktnu nauku" u (knji evno) istra ivanje zlo ina (ili pro losti. svejedno). Holms veli: .

Dakle.Isuvi e dobro me poznaje . Holms je svestan da su o igledne "zdravorazumske" injenice i "istine" esto potpuno pogre ne i da je potrebno temeljno proveriti (testirati) sve podatke. Holms svoje hipoteze. .mora biti istina. stalno testira vrlo egzaktniim nau nim metodama: . ono to ostane. i vide emo kuda e nas ta hipoteza odvesti. pristupi u ovom slu aju s pretpostavkom da je ono to ovaj mladi tvrdi ta no. U procesu testiranja hipoteze slu io se procesom eliminacije. koliko god da je neverovatno . do kojih je do ao dedukcijom.Ne postoji ni ta to bi moglo toliko da nas zavara kao o igledna injenica. ili potvrditi. to ga tako e pribli ava stavovima nove arheologije: . gospodine. Agata Kristi.Ne. to je o igledno u Dojlovom romanu Avanture Berila Koroneta: . pa ak ni da razume. ili uni titi Lestrejdovu teoriju onim sredstvima koje on nije u stanju da upotrebi.. u pitanju je pravi primer hipoteti ko-deduktivnog metoda i pozitivisti kog nau nog optimizma (ne treba podse ati na samouverenost erloka Holmsa i na njegovo uverenje da je uvek mogu e otkriti zlo in ili su tinu doga anja u pro losti). da bi mislio da se hvali em kada ka em da u.To je moja stara maksima ± kada se odbaci sve to je nemogu e.

Posredna svedo anstva na osnovu okolnosti (circumstantial evidence . ne postoji ni ta neprirodnije od op eg mesta. koja se zasniva na postulatu da zna enje uvek zavisi od konteksta.Mo e izgledati da ukazuju pravo na jednu stvar.Karl Hempel. . . stigli smo do dedukcija i zaklju ivanja . a ne na op te kulturne procese. shvatao je opasnosti od generalizacija koje su dovodile do potpunih apstrakcija: . time je erlok Holms donekle ve zagazio u postprocesnu i kontekstualnu interpretaciju. mo ete uvideti da ona potpuno beskompromisno ukazuju na ne to savim drugo. ali ako samo malo pomerite ugao svog posmatranja. U tom pogledu bio je. Uvi ao je da je te ko sprovesti potpuno objektivno istra ivanje i da ono uvek zavisi od ugla gledanja ( ime kao da je najavljivao postprocesnu arheologiju): . .U pravu ste .): . pojedina no. bli i stavovima kulturno-istorijske arheologije koja je te i te u istra ivanju stavljala na posebno. to je zlo in bezli niji i uobi ajeniji. nehotice ponovio Lestrejdov stav.re e Holms uzdr ano . kao i na osobenosti kultura i njihove me usobne razlike. u televizijskoj debati o teoriji u arheologiji. navode i "da mi imamo obilje arheolo kog materijala koji jedva savla ujemo.Vi zaista te ko savladavate injenice.re e Lestrejd namiguju i. U jednom (osim i to je izmi ljeni lik) Holms se.prim. kako to navodi Hoder u itanju pro losti. s jedne strane. ve naprotiv. ipak. to ga je te e razre iti. autora) veoma su klizava . Nije te io tome da sagleda op tosti u ljudskom pona anju. S druge strane. iji je logi ki pozitivizam bio u korenu nau nog metoda "nove arheologije". a kamoli jo da jurcam za teorijama i izmi ljancijama.. veoma sumnji av prema dedukcijama (vidi u: Misterija. izuzetke. tako da uop te ne moramo (!?) da se zamajavamo raznoraznim teorijama". Jedan srpski arheolog nedavno je.Budite u to sigurni.. Holms ka e: . razlikovao od "novih arheologa". tavi e. Holms kao da je uo io i zamke koje su pretile metodu "nove arheologije". kao i "tradicionalni" arheolozi. nesumnjivo bi se slo io s ovim Holmsovim stavom.Posebnost je gotovo uvek klju zagonetke.Zna i. Lestrejd je bio. S druge strane. Meni je te ko da savladam i sve injenice.odgovori Holms zami ljeno.

naprotiv. Njeni junaci. smatrali su da nije bitno odakle poti e neka ideja (arheolo ki podatak. ukoliko se ona dovoljno strogo nau no proveri. Arheolozi u njenim romanima definitivno su predstavnici tradicionalne. u ta su verovali predstavnici "nove arheologije". . zapravo hipoteze. kao i pitanju mogu nosti njihovog otkrivanja dedukcijom. u svom besprekornom odelu. etnografska analogija. Poaro nije krio da su te hipoteze. proizvod dedukcije i rada "malih sivih elija".Agata Kristi na jednom od arheolo kih terena na Bliskom istoku. sa ufitiljenim brkovima. Bila je udata za uvenog arheologa Maksa Malovana (Sir Max Mallowan). Poaro koristi svoje "male ideje". ali neinventivnom inspektoru D apu (solidnom terencu). ali i njegovog dobrog poznavanja univerzalne "ljudske prirode".). ide ak tako daleko da prezire terenski rad i ostavlja ga pouzdanom. me utim. Male ideje sivih elija Agata Kristi bila je dobro upoznata s arheolozima i arheologijom. "kolonijalne" britanske arheologije. koji je istra ivao Bliski istok i u mladosti bio Vulijev pomo nik pri iskopavanju Ura.ica D ejn Marpl. koji karakteri e "novu arheologiju". uvena je njena izjava o tome da su "arheolozi najbolji mu evi po to pokazuju sve ve e zanimanje za enu. "Arheolozi reda i zakona" (kako je Kent Fleneri nazvao najekstremnije poborce nomoteti ke nove arheologije). detektivi Herkul Poaro i g. spekulacija itd. izraziti su pripadnici hipoteti ko-deduktivnog metoda. Kod interpretacije. Poaro. Time se on pribli io problemu op tih "prirodnih" zakona u ljudskom pona anju. to je ona starija". koje je i on pedantno proveravao.

Pa. pa ak i predvideti. u poverljivim razgovorima. uz aj. .Pa. bila je potpuno uverena u postojanje univerzalne ljudske prirode.Niniva. Prepoznavanje mustri ampion hipoteti ko-deduktivnog metoda. bila je gospo ica D ejn Marpl . knjiga 2 . tako je i g.ica Marpl tedro koristila analogije. itava su tina njenog metoda sadr ana je u nekoliko re enica: .Maks Malovan. Uprkos tome. Kao to su pobornici "nove arheologije". Prepoznaje ablone kako nailaze. Njen terenski rad sastojao se. u cvetnim i ure enim ba tama engleskih varo ica. poznavanjem zakonitosti u ljudskom pona anju. Verovala je da je. odnosno upore enja. mogu e sagledati. nema ba mnogo raznih ablona u ivotu.junak mnogih romana Agate Kristi. prepozna odre enu mustru kada je vidi . me utim. onda. verovali u univerzalnost kulturnih procesa i manje vi e se slobodno slu ili etnografskim analogijama i modelima. Ima oko ezdeset pet razli itih mustri. uglavnom. ve inu ljudskih akcija. To ti je kao knjiga o trikanju. zna . pod uticajem neo-evolucionisti ke antropologije Lesli Vajta i D ulijena Stjuarta. ili ba zbog toga. kao i u ograni en broj modela ispoljavanja te prirode.

Sli no zapletima u kriminalisti kim romanima. simpati na kondukterka voljna svakome da pomogne. Binford) je paleolit Evrope obja njavao uz pomo Nunamiut Eskima. Sent Meriz Mida recimo. samo ograni en broj razli itih "mustri" ivota? Aleksandar Palavestra Filozofski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y Christie. ali i vazda zabrinuti nadkonobar. Christie. zaista. Renfrew) u njegovim ranim radovima o megalitima praistorijske Zapadne Evrope. Antropolo ke analogije Kolina Renfrua (C.ice Marpl. ni mnoge ubedljive teorije "nove arheologije" nisu izdr ale proveru stvarnosti. New York: Pocket Books. Analogije g. A. pa i da razre i zlo ine. 1987. mesarski pomo nik sklon kra i. Mi ljenje g. me utim. po to je bila uverena u univerzalnost ljudskog karaktera i iskustva. bili su likovi iz njenog rodnog mesta. A. bili su spomenici na Pacifiku. uspevala je da klju ne likove objasni. 1985. U svim situacijama. . New York: Pocket Books. A Caribbean Mistery. uz pomo odgovaraju ih analogija iz kom iluka. a Luis Binford (L. mogla se meriti s njenom viktorijanskom nepokolebljivo u. koji bolje izgledaju na papiru nego u ivotu. Passenger to Frankfurt. ali njihova uverenost da su na pravom putu. njihovi modeli i postupci nisu bili tako jednostavni kao metod Gice Marpl. ili samopouzdani.ice Marpl o ablonima ivota.Korica Ubistva u Mesopotamiji. sa ima jedno od najva nijih pitanja etnoarheologije i savremene arheolo ke teorije: postoji li. Naravno.

1984. Harmondsworth: Penguin Books. 1986. 1984. Drugo: jedan od najpoznatijih drevnih oblika prostitucije irom anti kog sveta. Doyle. I. poni avaju e. Redman). Harmondsworth: Penguin Books. The Adventure of Beryl Coronet. The Boskombe Valley Mistery. Cambridge: Cambridge University Press. New York: John Willey & Sons. New York/London: Columbia University Press. C. U ime bogova Pre po etka ove pri e o prostituciji u anti kom Rimu. obi aji. njegovi oblici i poimanje predstavljali su jedan poseban svet u kome su po tovani tradicija. P. 1984.religiozni. U: Research and Theory in Current Archaeology (ur. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. London: Routledge. Flannery. C. 1992. pa i u samom Rimu. polo aj u dru tvu. C. C. . S. M. C. besramno..y y y y y y y Doyle. Prvo: seks. funkcionisale su u dru tvenom ivotu Rima na sasvim drugi na in. (ne radi se o ³najstarijem zanatu na svetu´. Reading the Past. J. Shanks. Harmondsworth: Penguin Books. nego .nama neshvatljiva sloboda. LeBlanc. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. ali istovremeno i . i Redman. nije profani. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. 1973. Experiencing the Past. A Case of Identity. va ne su dve konstatacije. kako bi se to moglo pomisliti). 1971. Savremene kategorije kao to su bogohulno. Hodder. K. Doyle. Archaeology with a Capital S. Watson. Explanation in Archaeology.

. i prepune su mu karaca koji su u potrazi za enom koja im se dopada. U takvim zajednicama.. Herodot navodi da u hramu Miletu Vavilonci imaju jedan od najbesramnijih obi aja: svaka ena koja se u toj zemlji rodila. Da bi se uveo nekakav red. U prvom. Drugi na in je kad se ena posve uje slu bi u hramu kao zare ena bludnica . .to najbolje ilustruje podatak o postojanju dva neobi na tipa prostitucije u hramovima bo anstava. Hroni ar dalje bele i da je unutar hrama uvek veliki mete jedni ulaze. No i tu ima preterivanja koje je i tada te ko bilo shvatiti. To je va ilo i za ene iz bogatih porodica. ali one bi to radile na na in dostojan gospo a: do hrama bi se odvezle u zatvorenim ko ijama. mora jednom u ivotu oti i u Venerin hram i onde imati seksualni odnos sa nekim neznacem. u kojima prostitucija postaje va an deo verskog kulta. nasta e izuzetna sprega izme u seksualnosti i religije . formirane su mnogobrojne staze koje vode u svim pravcima do ena. za itav ivot. ili to je e e. Tako. drugi izlaze. iz "Grobnice Bikova". Ovaj crte poti e iz Tarkvinije. pra ene slu kinjama.na odre eno vreme. a pripada etrurskoj umetnosti. ena se podvrgava inu prostitucije da bi se zatim mogla udati na uobi ajeni na in.Prikaz seksualnog odnosa utroje.

prema razmeri i zna aju. Odvija se iza javne scene. i time pru imo mogu nost itaocu da sam stekne uvid u op tu sliku o rimskoj anti koj prostituciji. . socijalni. a tretira kao oblik kriminalne ili polukriminalne delatnosti. podrazumeva prethodno istra ivanje prostitucije u anti koj Gr koj. niti razloga koji su uslovljavali razli ite oblike prostitucije. pre svega u mediteranskom basenu. a potom i mu karaca. ljubavi i Mutunusu. Prostitucija u dana njem vremenu se javlja. Umesto svega toga poku a emo da navedemo to ve i broj podataka o prostituciji ena. mi emo se u daljem tekstu prevashodno baviti prikazom ³klasi ne´ prostitucije.Kako religiozna prostitucija predstavlja posebnu pojavu i problem u okviru anti ke epohe. ne emo se baviti ni pore enjem rimske i savremene prostitucije. prostitucija dominira na prostoru Rimskog Carstva. ili moralni problem.. Dru tvo se "brani" koriste i dva obrasca.umirivanje kolektivne savesti. severnoj Africi i Maloj Aziji. ose aji i stavovi prema braku odre uju i stav dru tva prema zabranjenim seksualnim odnosima. najpre upoznati i ispitati institucija braka u svim njegovim segmentima zato to mi ljenja.. Tako e. mada bi takva paralela bila izuzetno zanimljiva. a potom eventualno sledi slanje na rehabilitaciju. koji prakti no ne daju nikakve pozitivne rezultate: prostitucija se tretira kao kriminalno delo koje podle e krivi nim sankcijama. zbog obimnosti teme. O braku. religioznog ili antropolo kog aspekta mogla bi biti tema brojnih studija. U tom kontekstu mora se. ne emo se upu tati ni u analizu pojave i dimenzija rimske prostitucije. kao pojava urbanog ivota. Svako ozbiljnije prou avanje rimske prostitucije (ve na samom po etku. postavlja se problem njenog porekla). Iz istih razloga. tako e. njene kulture i civilizacije. za nas naj e e ne postoji kao ozbiljan dru tveni. Njena interpretacija sa dru tvenog. bar prema raspolo ivim podacima. uglavnom. Tokom kasnijih epoha. iako su u nju uklju eni prakti no svi segmenti dru tva. moralnog. koja nije ni ta drugo do .

odnosno. najjednostavnji na in da do u do zadovoljenja svojih seksualnih potreba bila je poseta javnoj ku i.Rimski etoni za javne ku e: svaki eton na pozadini ima brojku pojedina nu cenu. Rimljani su u poimanju braka imali. S obzirom na to da su me u brojnim kategorijama postojale i prostitutke koje su svoje usluge napla ivale simboli nim iznosima. to jest. Posle gozbe sledio je obi aj deductio. To je bila bra na du nost . kao ilustraciju. Neki ak tvrde da je gotovo nemogu e prona i primere da se slobodna gr ka ena udala iz ljubavi. u po etku. Za svakog gra anina. I u Rimu brak je bio. u razli itim oblicima.bez posebnih seksualnih odnosa povezanih sa ose anjima ljubavi.simboli na otmica mlade. stizala do mlado enjine ku e. Bra na postelja bi bila pripremljena.bez velike veze sa erotizmom. zadr alo se. uz neograni enu raspojasanost gostiju (glasno su se pevale pesme u slavu penisa i pravile bestidne ale). pre svega. Uop tavaju i ovu sliku. pristup blizak gr kom: u strogom vaspitanju Grci su enama nametnuli ra anje dece kao najva niji smisao porodi ne zajednice. ne nosti i strasti. nego i za o enjene mu karce. bez imalo ironije. okvir dopu tene seksualnosti . koja je objektivno predstavljala dozvoljeno nasilje. U po etku je praktikovan obi aj koji se zadr ao do dana njih dana i kod nas . u pojedinim delovima sveta sve do XX veka. ovo zadovoljstvo je mogao gotovo svako sebi priu titi (³Cena: samo obol´). formirala bi se ven ana povorka koja bi. odnos s udatom enom. To nasilje. Ljudi koji su pod okriljem no i ³tra ili najjadniji odnos na svetu´. Izme u anti ke Gr ke i Rima postoje brojne i bitne razlike u odnosu ljudi prema braku i prostituciji ( enskoj i mu koj). U okviru doga aja koji su pratili stupanje u brak izdvoji emo. samo prvu bra nu no . preodeveno u obi aj. jedan autor. bili su prezirani. isti e da je Grcima gotovo po lo za rukom da iz bra ne veze uklone ljubav. ne samo mladi a. a na prednjoj strani jasnu predstavu seksualne usluge koja se dobija za toliki novac. a nevestu bi starije ene .

pravo prve bra ne no i. No. Posle molitvi upu enih boginjama Junoni i Cinciji (boginja pojasa).vlastelinu. Ona bi potom skidala ode u i sedala na Mutunusov kameni bo anski penis. Najpre. defloracija . tako da se postepeno uobi ajilo da se za defloraciju ena obra a . U bra noj sobi poseban zna aj i ulogu imala je statua Mutunusa Tutunusa. Freska iz Pompeja. polako je postajalo nezamislivo da se u ovoj stvari tra i pomo bo jih slugu. Predstava "otimanja mlade". zloupotrebu tiranina kome niko nije smeo da se odupre. kada je u pitanju devica. kako to tuma i Bataj. kao to se dugo stereotipno verovalo. nije predstavljalo. a i mogu a kasnija odbojnost (pa ak i ose aj odvratnosti) ene prema inu sno aja sa mu em.prethodno uputile u tajne seksualnog ina. uglavnom je sve tenstvo odre ivalo defloratore nevesti. ve je poreklo ovog prava bilo sasvim druga ije. Njima je davana mo kr enja tabua. . mu bi odre io enin pojas. Naravno. ve posebnim ljudima. a i prakti ne neutralisanje opasnosti od prvog seksualnog sno aja. defloracija je u anti kom Rimu imala i velike ritualne implikacije. koje je u ivao vlastelin kao nosilac suverene vlasti na svom posedu. smatra Bataj. u osnovi ima smisao nedela.ime bi bila umanjena neprijatnost. U svakom slu aju. u prvim vekovima hri anstva. koju bi po svr etku tog ina zajednica nadalje zabranjivala. Polni odnos.bu enje devi anske opne . boga (ni eg reda) polnih odnosa izme u mu karaca i ena. Rezultat tog ina bio je prakti ne prirode. Na ovom mestu treba naglasiti da i u znatno kasnijoj istoriji in defloracije nije poveravan mlado enji.

koji se odnosi na prostituciju poti e iz Avgustovog vremena. U Rimu. pravi Rimljanin se eni bez ljubavi. a prema mi ljenju rimskih pisaca Cicerona i Livija. sabinjanski mladi i "oteli neke uli arke". na osnovi starog obi aja. enina neplodnost. ekonomskih ili nekih drugih razloga. U tom kontekstu zanimljiv je praznik Floralije (Floralia). a ljubi bez ugla enosti i po tovanja. Vekovima je ena bila potpuno u drugom planu. Predstava praznika floralija sa jednog mozaika. odluku o kazni zajedno donose mu i ro aci. boginje cve a i prole a. onda. koja e dugo biti prisutna u psihi Rimljana i ostavi e posledice na njihov odnos prema suprugama. Iako rimska ena nije bila zatvorena u enske odaje.preljube. Tokom tih dana. a u esnici su . Livije navodi da su 501. poput gr ke. kao gr ko nasle e. na proslavi igara u Rimu. koja se pripisuje jednom od naj uvenijih rimskih istori ara. Tacitu: .samo u slu aju te kih razloga kao to je npr. O tome govori i poznata konstatacija. Odnos Rimljana prema prostituciji bio je sasvim prakti an. osnovna uloga u braku joj je bila odr avanje doma instva i ra anje dece. koji se odr avao u ast jednog od najstarijih italskih bo anstava. nepostojanje ranijih pravnih propisa ne zna i da nije bilo klasi ne prostitucije. Iako najraniji zakon. aprila do 1. koje su sklapane iz politi kih. maja). izvo ene su mimi. prostitucija postoji od samih po etaka rimske dr ave. i to . godine pre n.enske slobode i utemeljenje prostitucije Seksualni ivot Rimljana republikanske epohe ini se besprekornim.e. mu evljeve seksualne avanture smatrane su nesta lucima bez ikakvih posledica. sa dvostrukim merilima morala. Car Tiberije je u I veku doneo odredbu da ukoliko javni tu ilac ne pokrene krivi ni postupak.. Razvod se dobijao veoma retko. zbog koje je mogla biti i pogubljena. Za razliku od nje i njenog najve eg mogu eg greha . brakovi su esto bili posledica ranih zaruka.. Horacije pripisuje pesniku Katonu prastaru tvrdnju da prostitucija uva svetost doma eg ognji ta. Jedina krupna mrlja koja je tu sliku naru ila je uvena otmica Sabinjanki. Flore (od 28.

a ve za novim udi . vi e nije pra eno ljagom i starovremenskim moralom... za grobnice njihove..i tako raste spisak: osam mu eva u godina pet.. A Juvenal to jo vi e karikira: . . po elji sakupljenog naroda.. Postoji pretpostavka da je sve anost imala plebejski karakter. odnosno udavati vi e puta. Freska "Pristanak". a da su je rimske prostitutke smatrale svojim praznikom. Vrhunac je predstavljalo pojavljivanje bludnica na pozornici.. ve od kraja republikanske epohe dolazi do velikih promena.U prvom se domu jo nije ni obrela. zar nije natpis lep?.. razvode se kako bi se udale i udaju kako bi se razvele. ve prema svojim brakovima. Me utim.. koje su.neke najplemenitije gospo e broje godine ne prema konzulima.mu vi e nema neprikosnovenu mo .bili poznati po pijan enju i nepristojnostima. bacale sa sebe ode u i ostajale nage.. Polo aj ene se pobolj avao u svim domenima . ak i razvod je u toj meri olak an da bi Rimljnkama pozavidele ene u najve em broju zemalja u dana njem svetu: razvoditi se i eniti.. Tako Seneka jetko konstatuje: . uz ples nabijen erotikom.

nisu postizali cilj. pa i zabranama pojedinih careva. slobodnom braku. Pored seksualne slobode i ivota u kome je sebi mogla da priu ti zadovoljstva kad i koliko bi ona htela. a ene do pedesete. za mu karce bez dece iznad 25 godina. Me u tim zakonima bilo je i danas aktuelnih podsticaja. Rimska ena kona no je prevalila vi evekovni put od ugledne i po tovane matrone u togi. Pojedinci bi sklapali formalne brakove da bi sa uvali svoja prava. Svestan ovih promena i njenih posledica po samu dr avu. kako bi se to nazvalo u savremenom argonu). ili. ta nam jo pogubne godine nisu od zla donele? . doneta je zabrana raspolaganja imovinom . uprkos svemu. piscima i uop te umetnicima njegove epohe. Da li samo zbog toga to su se odnosili na plemstvo a ne i na plebs. a nara taj to emo ga ostaviti jo pokvareniji e biti. prostitucija je uspela da prona e adekvatne odgovore i da opstane bez ikakvih prekida. kao zavr etak potpunog preobra aja nekada nje smerne matrone. kada se Rim iri i u njega se sliva nevi eno bogatstvo sa svih strana sveta. zapo inje rasko an ivot u kome brak vi e ne predstavlja neku posebnu vrednost. ako je o tome slu beno obavestio vlasti (deca iz takve veze nisu bila zakonita i nisu imala pravo na njegovo nasledstvo). ili pak. mu karac koji je pripadao nekom visokom stale u nije se mogao eniti enom ni eg dru tvenog ranga. Slava i tragedija novih ena sada okupiraju Rim. kao vekovima pre toga u pro losti. ona sada nakon smrti oca postaje naslednik. Me utim. bogati su i dalje vi e voleli da vode raskala an ivot sa prostitutkama ili ljubavnicama. davanje olak ica roditeljima s troje ili vi e dece. Avgustu i najve im pesnicima.mu karac je mogao iveti s bilo kojom enom. kao simbolu svih vrlina. koji je imao za cilj da onemogu i ene da preuzimaju nasledstvo. a ene iznad 20 godina. ili i zbog nekih drugih razloga. kojoj su se ljudi. Nestaju vrline i pastoralna slika koja je karakterisala ivot i porodicu "zlatnog doba" ranog Rima. menja se i ivot ene. doneti zakoni su i ograni avali brak ± podstican je samo onaj koji je smatran prikladnim: naime. uklanjali s puta: U tom novostvorenom svetu mo i i rasko i Rima. Najslavniji pesnici oplakuju izgubljenu istotu pro losti.. Mu karcima je bilo lak e i ugodnije da provode ivot sa ljubavnicama nego da formiraju bra nu zajednicu sa svim obavezama i tegobama koje ona donosi. Objektivno.. na primer. Vekovima kasnije. da u toj slobodi. ovi zakoni . Izrodi jo gori od nas. sve to e ostati samo ideal koga su veli ali i slavili.za neo enjene mu karce do ezdesete godine. . doneti su i prvi koji su u istoriji dr ave priznavali konkubinat . Tako. primarnu ulogu imaju i ekonomske promene. pre svega u domenu njene seksualne i dru tvene slobode. koji e mo i da joj ispunjava elje i prohteve.u vreme Carstva rimsko dru tvo je dostiglo vrhunac iskvarenosti u istoriji. U novom. Zlokobno zvu i zavr etak jedne Horacijeve ode: . odnosno gospodarica svog imetka. nova ena se vi e ne uste e ni da se uklju i u javne poslove. Posledice ovog stanja su dovele do dono enja zakona lex Voconia.. jer njene doma i ke vrline vi e nisu bile primarne. to i jeste tako . U okviru ovih Avgustovih zakona.Lex specialis Sa po etkom Carstva. pored dru tvenih. Naravno. npr. ve Avgust donosi zakonske odredbe koje su trebale da podstaknu zasnivanje braka. Seksualni skandali i ekscesi za mnoge predstavljaju krajnju degeneraciju Rima. menjaju i samo formu i oblike.. Ona vi e nije zavisila od oca i mu a. za ljubavnika uzima bogatog mu karca (³sponzora´. Uprkos cilju kome su te ili.

Novinu predstavlja to to su enske uloge igrale zaista ene. homoseksualno u i rodoskrvnu em. Americi i na Istoku. kako bi se snabevao mu karcima.robinje. otvorio je i javna kupatila za narod. koja je svojim razvratnim ivotom obezbedila mesto u istoriji).Elagabal vozi ko ije u koje su upregnute ene . Ve u prete ama rimskog teatra (atelane. kada se u njima praktikuje zajedni ko kupanje mu karaca i ena.). Prikazivanje eroti nih scena bilo je veoma popularno. Naro ito pogodno tle za tako ne to bila je sklonost Rimljana ka kupanju. mime i pantomime). Kupatila postaju manje-vi e javne ku e. On je bio oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. Naro ito je to karakteristi no od I veka. Javne ustanove i prostitucija Posebnu ulogu u prostituciji imalo je njeno nastajanje i vezivanje za pojedine institucije karakteristi ne za forme dru tvenog i kulturnog ivota. koja je pro imala rimski ivot tog vremena. Uobi ajne su teme koje se bave preljubom. uspostavlja se sklonost ka eroti nom: prostitucija i javne ku e ve postaju deo njih. Predstava sa kameje. mnogi imperatori su poku avali da ih zabrane. Slu kinje u njima su esto bile bludnice i bludnici specijalizovani za masa u. ili "mu ka Mesalina". Pored carskih grade se i javna kupatila ogromnih razmera. pored kupatila u carskoj palati. Car Elagabal. Zanimljivo je da ova sprega masa e i prostitucije postoji i danas u Evropi. pa i privatna. Vrlo brzo terme postaju najzna ajnija mesta za okupljanje mu karaca u potrazi za raznovrsnim seksualnim po udama. Jo zanimljivija je pri a o nastajanju veze izme u teatra i prostitucije. koji je imao bitnu ulogu u atelanama i mimama. koje su pojedinci vodili za svoj ra un. . kako su ga jo nazivali (po rimskoj carici iz prve polovine I veka. Po ev od Hadrijana (117-138 g. ali u tome nisu uspevali sve do IV veka. a va an element bio je ples. koje su na kraju predstave igrale gotovo gole. kada hri anstvo postaje zvani na religija Carstva. I pojedini carevi ostali su poznati po svom ivotu u termama.

J. & Levick. 1969.) London: Routledge. kada se ona smrtno zaljubila u glumca Parisa. Nerona i Parisa. Roma Amor. ve ih za ljubavnike uzimaju i ene i carevi. Oxford: Oxford University Press.perseus. Women in the Classical World: Image and Text. H. bila je toliko velika da su se najzad . zatim. Hawley. suludih ideja . E. (eds. prema nekima. Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell. Crno-figuralna amfora. & Williamson.tufts. The Sacred and the Feminine in Ancient Greece.. 1994.ie/~classics/96/Dauphin96. Jedna od retkih predstava homoseksualnog odnosa.) London: Routledge.edu/classes/JKp. S. Me u brojnim vezama posebno su ostale zabele ene ljubavi izme u cara Kaligule i pantomimi ara Mnestera. Women in Antiquity.html http://www. on i ubio kad je shvatio da bi mu mogao biti suparnik u jednoj od njegovih. u kojima se izvanredno ogledala rimska ljubav za senzualno i eroti no. 1995.com/library/bl/uc_geary_pompeii. koga je. Fantham. Domicijan se ak privremeno rastao od svoje ene Domicije. R.da postane najbolji glumac.html .P. M.sasvim prestale izvoditi klasi ne tragedije.Mu ka prostitucija Vrlo brzo i mu ki plesa i postaju popularni ne samo kod publike. Popularnost te vrste zabava. Car je zvani no plesao u Vergilijevoj Turni. dok je car bio opsednut neprestanim seksualnim odnosima sa enama (posebno zadovoljstvo mu je bilo kupanje s najprostijim bludnicama. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory. et al.about. B. Rijeka: Otokar Ker ovani.ucd. Foley. koga je ovaj car znao ljubiti i usred svoje lo e u teatru. njegova razvratnost postaje jasna u kontekstu podatka da je itao samo spise Tiberija i bio opsednut spomenom na njega). neosporno.htm http://www. 1998. (eds. Marcade.

± sl. dodu e u izuzetnim slu ajevima. kada je otkriven na italijansko-austrijskoj granici. 1 . odjednom im je zastao dah: uop te se Ajsmena. pa ak i neku vrstu gubera istkanog od trava (sl. 3) a bio je obu en u ko nu ode u. nalaz lovca u Alpima predstavljao je ne to sasvim posebno. 2).Ajsmen fotografisan 23. godine u Alpima je do lo do izuzetno va nog i neobi ajenog otkri a. 1). planinski masiv na samoj granici izme u Italije i Austrije. Poznati su nalazi poput oveka iz Tolunda iz mo vara Danske. Me utim. Ledene princeze iz tundre Sibira itd. Jo od kraja XIX veka arheolozi su otkrivali. moglo bi se re i ak i ± bizarnog. ve o mu karcu ± lovcu iz praistorije! Uz njega je otkriveno i sasvim o uvano oru je (tobolac sa strelama i luk. gracilno telo je bilo sasvim dobro o uvano te je planinarka zaklju ila da se najverovatnije radi o nekoj skija ici koja je prethodne sezone tu na alost stradala (sl. kapu i mokasine. Kada su sudski ve taci po eli da Bordo krugom ozna eno je mesto nalaza izvla e telo. jedna planinarka je u duga koj etnji kroz dolinu Eci (Ötztal ± sl. koja je ubrzo do la da obavi uvi aj i odnese sa pogledom na dolinu Eci (Ötztal). odmah je obavestila Sl. Naime. jer pru a autenti nu sliku realnog izgleda praistorijskog oveka u "akciji": . Iako vidljive samo gornje polovine (donji deo je jo uvek bio zarobljen u ledu gle era). 4). Sl. telo na ispitivanje. godine. septembra 1991. uo ila ljudski le .Avanture nesre nog Ajsmena U ranu jesen 1991. sekira itd.Planinski masiv u ju nom Tirolu policiju. nije radilo o turistkinji iz modernog vremena. 2 . dobro o uvane ostatke tela pokojnika iz daleke pro losti. Naravno.

.. 3 . Veoma brzo.. ova vest je kao prvoklasna senzacija obi la svet. a zatim ga jurio po planini u kojoj se ovaj nekako sakrio.. pak.pra ka. koji ga je zatekao u " teti" sa svojom enom. nau nici su. opet. iako je scrotum (mo nice) o uvan. tj. Jo prilikom prve autopsije (sl. Radiokarbonsko datovanje opredelilo ga je u vreme oko 3300 godina pre nove ere. a nesre no stradali lovac je dobio i popularno ime ± Ajsmen (Iceman). istra iva dr pindler (Konrad Spindler) je utvrdio da. verovali da je on otrgnut dok je Ajsmena (prili no nepa ljivo) iz leda izvla ila policija. Ledeni ovek. Do dana dana njeg ne prestaju sna ne polemike oko pitanja: ko je zapravo bio Ajsmen? Re ale su se svakakve teorije. ak je i sam pindler bio optu ivan da ga je ukrao! Nekoliko jo lu ih teorija nude itav scenario ± da je Ajsmena kastrirao besni mu .opremljenog i naoru anog. 2 tobolac sa strelama.. Sl. 3 . drugi su.. 5). Utvr eno je i to da je bio star izme u 25 i 40 godina. o igledno fali ± penis! Upravo ova informacija podigla je pravu buru u javnosti i to ponajmanje nau noj. tvrdili da je penis naknadno odse en i prodat za skupe pare (spominjala se cifra sa 6 "zelenih" nula!) nekakvom ludom kolekcionaru seksualnih organa. Me utim. .. Jedna "ozbiljna" teorija je prepoznala Ajsmena kao drevnog sve tenika sa Bliskog istoka. ali i ± smrzao. kao na primer ta da je penis sa le a odgrizla i pojela nekakva divlja . u lovu.kompletno o uvana sekira sa se ivom od bakra. mnogo vi e polemike izazvala je temeljna antropolo ka (prakti no ± forenzi na) analiza tela lovca iz Alpa..Oru je pronadeno uz Ajsmena: 1 . koji je kastriran ritualno u slavu Velike Majke. to sasvim odgovara dobu kraja neolita.

u kome je opovrgnuo informaciju da penis nedostaje. pa ak i svojevrsna nekrofilija potakla mlade Austrijanke na ideju da rode decu sa preko 5000 godina starijim ocem. iskoristili kao dokaz da je on zapravo bio pasivni homoseksualac i vrlo brzo od njega na inili gej ikonu ± autenti ni dokaz o drevnoj tradiciji kulturne prihva enosti homoseksualnog koncepta ivota. i onih koji jo uvek prate doma i fudbal. ve da se bio zbog smrzavanja i dehidracije sasvim "skvr io".Ni ta nije pomoglo to to je jo 1993. bilo sasvim upotrebljivo. No.e. ali kada je ovo objavljeno. (Verujem da itaoci. ve i u anusu! To su. Zvu i skoro neverovatno.) No. naravno. nije jedino e nja za "slavom". jer nije sa uvan ni njegov rektum. jer u modernoj civilizaciji ima npr. Zvu i li vam ovo poznato? Najzad.. javio se veliki broj Austrijanki sa zahtevom da budu ve ta ki oplo ene upravo njegovim semenom! One su ovog nesre nog praistorijskog lovca iz milo te prozvale Eci.). dobro je da mu spermu nisu na li i u mozgu!") Sl. Upravo taj bizarni intimni detalj u vezi sa Ajsmenom ga je i proslavio.. 6). Njihov est argument bio je da ele potomke od pravog predstavnika " iste alpske rase" (sl. ba kao u modernim "bankama" sperme. oglasili su se i homoseksualci! Be ki gej magazin Lambda Nachrichten objavio je podatak da " iva" sperma nije otkrivena samo u Ajsmenovim mo nicama.Idealna rekonstrukcija neolitskog lovca iz Alpa (oko 3300 godina pre n. iako mo da zapanjeni ludilom ovakve ideje. (Poznati arheolog Pol Ban je ovu dilemu engleski cini no komentarisao da "s obzirom na to kako je grubijanski Ajsmen i upan iz leda. Zatim. pindler objavio detaljni izve taj analiza. ipak mogu da poveruju u njenu autenti nost. na injena prema originalnim nalazima garderobe i opreme. . do neprepoznavanja. prema nazivu doline u kojoj je prona en. jo jedna injenica je podigla novu buru: u njegovim mo nicama o uvano je seme. 4 . taj podatak zapravo nije ta an. koje je zbog izuzetne brzine zamrzavanja.

5 .Antropolo ka autopsija Ajsmena: ve prilikom prvog pregleda.Sl. . itava gungula oko seksualnog identiteta Ajsmena toliko se zapetljala da je na kraju intervenisala i katoli ka crkva zvani no zahtevaju i od dr pindlera da " uva ljudsko dostojanstvo ak i toliko nakon smrti ovog bo jeg stvora" i ne objavljuje vi e "njegove intimne detalje". dr pindler je uo io da mu nedostaje penis.

renomirani nau ni forum evropske teorijske arheologije. Lik (G. . upada u o i injenica da je naro itu slavu praistorijski lovac iz ju nog Tirola stekao upravo objavljivanjem njegove seksualne "intime": ima/nema penis. za manje od jedne decenije. utemeljena je sasvim nova poddisciplina ± arheologija seksa. Te iste godine. Upravo se tako i dogodilo: nakon brojnih polemika oko Ajsmena. nije interesantna samo zbog svojevrsnog voajerizma moderne civilizacije prema ovakvom arheolo kom nalazu. Sl.. Leick) 1994. Ja u spomenuti samo neka dela iji naslovi oslikavaju spektar interesovanja "arheoseksologa". 6 . sa brojnim i vrlo vrednim radovima. Sve ovo zaista odaje utisak klasi nog voajerstva.. godine delo Seks i erotika u spisima Mesopotamije. tzv. bio aman! To to je bio kastriran. 7 . poznato je da se uloga arheologije u savremenom dru tvu prelama kroz sasvim specifi ni interes za sopstvenu pro lost i poreklo.. Me utim. godine Ridl (J. ima/nema spermu u rektumu. Novi vek postavlja arheologiji sasvim specifi ni zadatak. arheolozi su se sve e e koncentrisali na ova pitanja i. Tako.Fotografija Ajsmenovih leda. Pri a o Ajsmenu. ali emituje i sna ni signal o ne emu znatno va nijem. tetoviran (sl. TAG. dru tvo i arheologija.sve to "ubedljivo svedo i" o tome da je on bio neolitski sveti ovek. organizuje i simpozijum na temu Seksualnost. zapravo.Sklonost ka pomodarstvu mislilaca britanske arheolo ke Sl. Brojni i kompleksni radovi su "ekspresno" otvorili itav niz veoma zanimljivih pitanja. na uokvirenoj manjoj slici vide se detalji tetovirane ko e. na kojima su utim strelicama obele ene rane od strele kojom je bio pogo en. Naime. da prou ava istoriju i pro lost sveukupne ljudske seksualnosti.. 7) i uz sebe imao posebne amulete i (kao vrhunski argument) to to je upra njavao ritualne homoseksualne odnose . iako sama po sebi privla na. Riddle) objavljuje knjigu Kontracepcija i abortus od drevnog sveta do Renesanse. homoseksualac/ aman.Ajsmen histerija: vino "za ti enog porekla" marke Eci koje se postmoderne iznedrila je i "kona no obja njenje": prodaje od nedavno u ju nom Tirolu! Ajsmen je. 1992.

skoro milion godina (naravno. Ovim lankom. savremene vrste. nastanak ljudi kao vrste. pa i ozbiljni zna aj za moderno dru tvo. mogu oj mitohondrijalnoj pra-majci celokupnog ove anstva! Prema prora unima verovatno e. mo da i najzanimljivija knjiga autora Timotija Tejlora (T. kroz nekoliko zanimljivih primera.Skica uporedne analize mehanizma poro aja hominida kroz dugu evoluciju: u levoj koloni prikazan je poro aj impanze.Kona no. prili no su izmenili "scenario" porekla i vremena nastanka savremenog oveka.000 godina. ovakva informacija je dobro uzdrmala svet antropologa. zbog srazmerno velike glave ljudskog novoro en eta. elim da itaocima ANARHEOLOGIE predstavim svu raznolikost arheologije seksa. Sl. Dodu e. sasvim jednostavnog naziva ± Praistorija seksa. 8 . koji su do tada ve ra unali sa dosta ve om starosti . a naro ito dramati na antropolo ka otkri a u poslednje dve decenije XX veka. godine. Ve je dobro poznata teorija o "praEvi". i dosada nja pri a o evoluciji . Uo ljivo je da. misli se na vrstu Homo. Ubrzani razvoj molekularne biologije i genetike. Taylor) pojavila se 1996. ona se tokom poro aja okre e za 900! Za to se toliko razlikuju Adam i Eva? Jedno od najintrigantnijih pitanja koje dugo okupira biologe i paleoantropologe jeste evolucija hominida. u sredini je A. afarensis (idealna Lusi). a ne itavu skupinu hominida ija drevnost se procenjuje na preko 3 miliona godina). ova "pra-Eva" je mogla da ivi pre (samo!) 200. tj. dok je u desnoj koloni nacrtan proces pora anja deteta kod na e. Naravno. tj. istra iva ke mogu nosti.

skoro nevidljiv kada nije u erekciji). enske grudi su upadljivo ve e. Me utim. orangutanima ili impanzama. delovanje. No. Lusi ± Donald Johanson) i pokraj jezera Turkana u Keniji (Ri ard Liki) sklopili su jedan smislen mozaik koji prepoznaje na samom po etku skupinu australopiteka. koli inom i kvalitetom sperme.oblasti Hadar (tzv. pa ni kulturnim trajnih fiziolo kih promena vrste. Zbog ega i kada je do lo do ispoljavanja bitnih razlika izme u mu kih i enskih predstavnika hominida? Zbog ega ena ima upadljivo ve e grudi od mu karca? Rekao bi neko da tu nema ni ega udnog i da je ova osobina. kao i dosta drugih (prose no nagla eni bokovi i gluteji. fizi kom ili opstanak. jer je zasnovana na fragmentarnim. otkri a u Etiopiji . Navodno. nadalje usavr avaju kao univerzalne alatke. bi a afri kih savana u rasponu od 3. . opstanka. u pore enju sa ostalim primatima koji tako e proizvode mleko. du i penis obezbe uje i sigurnije oplo avanje partnerke. sociokulturnom. gracilnije telo itd. prema tvrdi ve ina paleoantropologa biheviorista ± podstaknut kome se pona anje jedinki ili je i ubrzani razvoj mo danih funkcija.. Naj e e obja njenje klju nog prelaza i izdvajanja od Biheviorizam sveta ivotinja nalazi se u bipedalizmu. Kod ranih hominida je sasvim izvesno postepeno dolazilo do pove anja njegove du ine. nadmetanjem sperme (sperm competition) kod zajednica kod kojih je izrazita esta promena heteroseksualnih partnera. pa i arheologiji. kao svojevrsni itavih zajednica prilago ava odgovor ovih si u nih bi a na te ki zadatak prirode ± okru enju.. Najpre. Ova pojava bi se mogla objasniti tzv. U pore enju sa gorilama. potiskivanje sperme nekog drugog mu kog takmaca. on je zna ajno ve i (kod ovih primata je ekstremno mali.) usmerena na osnovnu biolo ku funkciju ± materinstvo i fizi ko odgajanje dece. Bi e da je u pitanju ne to drugo. To naravno nije ta no. tj.hominida je predstavljala samo nau nu konstrukciju.5 do oko 1 milion godina. antropologiji. iako ve inom ova obja njenja deluju uverljivo. tj. biheviorizmom. Ovo tako e va i i za penis kod mu karaca. jer reproduktivna funkcija mu kog polnog organa nije uslovljena njegovom du inom. Ovo izrazito bihevioristi ko * tuma enje pona anje. Ozna ava isti e zna aj osloba anja prednjih udova (ruku). retkim i nesigurnim fosilnim nalazima. tako da nudi optimalni odgovor kao model Me utim. potpunom i trajnom uspravljanju australopiteka i hodu na dve Od engleske re i behaviour (zadnje) noge. ve mehanizmom ejakulacije. Samim tim ± psihologiji. tu je va an problem u antropologiji ± seksualni dimorfizam. no o tome ± kasnije. Rezultati specifi nog arheolozi seksa postavljaju brojna pitanja koja se na daju pona anja mogu da dovedu ak i do tako lako objasniti biolo kim. koje se stanovi te u biologiji.

Brokina zona direktno odgovorna za sposobnost govora).6 . gde je mu karac imao dominantnu ulogu kao lovac i sakuplja . On veruje da je jedan od najranijih ljudskih izuma (tj. razmatraju i pitanje kako je uop te do lo do razvoja mozga. jedna druga injenica stoji: pleiotropija ± proces kojim se promene koje izaziva evolutivni pritisak kod jednog pola prenose se vremenom u izvesnoj meri i na drugi pol. jer bi danas mu karac bio toliko mentalno superioran u odnosu na enu. U pore enju sa ranijim hominidima ije telo je bilo prekriveno ne im nalik na krzno (kao i kod majmuna). Uz to. to gledi te je danas sasvim odba eno kao o igledno seksisti ko i naivno. evolutivno pove anje mo dane mase (a samim tim i glave) predstavlja dodatnu smetnju.. Na primer. rogovi prisutni i kod enki jelena. Brokinom zonom.prava je sre a to je kod sisara zakon o preno enju osobina preovladao kod oba pola. Dakle.. najozbiljnija evolutivna biolo ka promena dogodila se najpre kod ene (sl. ideja je da je maljavo telo ranim mu kim hominidima predstavljalo ozbiljnu smetnju u kretanju kroz savanu prilikom lova. Naravno. sa jasno izdvojenom levom i desnom hemisferom i tzv. Pa ljive antropolo ke analize unutra nje strane njegove lobanje otkrile su otisak (negativ) mo dane kore.. bokova i zadnjice. kozoroga). Me utim. formiranja govora i kona no. Homo ergastera.6 miliona godina.. Dramati no izmenjeni polo aj i gra a karlice pa i uterusa. veli ina penisa kod mu karca i redukcija telesnih malja skoro isklju ivo na zonu oko genitalija (kod oba pola). Tejlor ide i dalje. kod De aka iz Nariokotomea (starog 1.Postoji jo jedna interesantna fizi ka osobina. govore i arheolo ki) bila ± nosiljka za bebe. Ovo naro ito va i za sisare (npr. sve bitne fizi ke osobenosti ene i mu karca nastale su insistiranjem na pove anju seksualne privla nosti: veli ina enskih grudi. Dakle. predstavnik tzv." nastalu prirodnom podelom rada. taman koliko je i paun bojama svog repa superioran u odnosu na paunicu" (!?). Za to ba to? Iako je njegovo obja njenje ne to slo enije. artefakata. Ovde Tejlor izrazitu prednost daje upravo ± enama. 8). savremeni ljudi imaju golo telo skoro bez ikakavih malja. zahtevali su nova re enja da bi bebina glava uop te mogla da pro e. 9 . koji je isticao "kona nu superiornost mu karaca. toliko i za mu karce. oblast mozga za koju se zna da je odgovorna za strukturisani govor kod dana njih ljudi! Veoma zanimljivu ideju vezanu za temeljno obja njenje biokulturne evolucije ljudske vrste nudi Tejlor u svojoj knjizi.skoro u celosti o uvani skelet.De ak iz Nariokotomea (Kenija) . srnda a. ". Jedno od obja njenja za ovu osobinu ide jo od pisanja samog Darvina. Sl. mo e se pojednostaviti direktnim uticajem no enja bebe na individualni razvoj zna ajnih centara u mozgu (ravnote a. te je ono postepeno postajalo sve vi e golo. utemeljenja oveka kao kulturnog bi a. pa tzv. a odnosi se na srazmernu fiziolo ku nerazvijenost mozga kod novoro en eta. No. koja je karakteristi na koliko za ene. On insistira na tezi da je osnovu razvoja inila seksualna selekcija. Primera radi. uspravljanje na dve noge imalo je i jednu ozbiljnu posledicu za ene: mnogo komplikovaniji poro aj. datovanog na 1. Zbog toga. Tako.

da li je kroz istoriju bilo uvek tako? Sl.miliona godina). Tejlorova ideja je posebno zna ajna zbog povratne sprege kulturne i biolo ke evolucije. Rusija) iz vremena gornjeg paleolita.. 10 . tj. sa uo ljivom Brokinom zonom (sl. specijalizacija leve i desne hemisfere mozga. 10). 9)! Ovu upadljivu evolucijsku novinu Tejlor obja njava upravo preko otkrivenih artefakata. te bi se itava ljudska evolucija mogla i ovako formulisati: ena je stvorila oveka! Me utim. koga je Kimeu (Kamoya Kimeu) nedavno otkrio u Keniji. koji vrlo posredno mogu da posvedo e o upotrebi ± nosiljki za bebe (sl. 11 . Sl. . sa naglaskom na va noj ulozi ene.enske statuete iz Avdejeva (Kursk.Savremena majka iz Namibije koristi istovremeno i tradicionalni (nosiljka) i moderni metod (kolica) za no enje svoje dece. sasvim je o igledna lateralizacija..

Brinikel (Belgija) i desno . Otuda i arheolo ko prou avanje neke ljudske zajednice iz pro losti danas svesno u i u interesovanja postavlja pitanje polnih uloga. koje prema skoro jednoobraznom modelu prikazuju sve bitne seksualne karakteristike ene. izraz d ender (gender) opisuje socijalnu i kulturnu kategoriju mu kog. Zbog toga. itava pri a o seksualnom dimorfizmu predstavlja slo enije pitanje nego to su to fiziolo ke. . i to ± prenagla ene.).Upadljivo nedostaju bilo kakve crte lica na predstavi glave. pa i drugim svetskim jezicima. crte lica ili detalji ruku) svesno nedostaje. Dakle.Ko tane palice u vidu falusa: Levo . ali i brojnih varijanti prelaznih rodova. tj. onima kojima to nije blisko) razliku izme u pola i roda. biolo ki pol i socijalni rod uop te ne moraju da se poklapaju (moderni transseksualci. itav niz otkri a umetni kih predstava i predmeta upu uje na to. tj. jer ba to neretko oslikava i itavu ideologiju tog dru tva. emocionalnih itd. ponekad i dvostrukog (Gor Danfer. enskog. 35000-9500 godina pre n. Sl. smatram da je prili no va no da objasnim itaocima (naravno. Belgija). fizi ki pol. uvene su statuete u kamenu ili kosti iz Vilendorfa u Austriji.. Francuska) ± sl. Bilo koja crta individualnosti (npr. relativno esti i ra ireni su i predmeti koji su eksplicitni prikazi falusa (Brinikel.dvostruki falus iz Gor Danfera (Francuska). Naj e i problem je to ova dva termina na na em jeziku zapravo i ne opisuju precizno ono to se u antropologiji pod time podrazumeva. O junacima. Kostjenkija u Ukrajini ili Avdejeva u Rusiji. S druge strane. termin seks (sex) se precizno odnosi na biolo ki. U nau noj literaturi na engleskom. S druge strane.e.. grobovima i svetom kamenju Pre nego to nastavim pri u. koje se u razli itim modelima dru tvenih zajednica razli ito prepoznaju. To pitanje podrazumeva i itav niz psiholo kih (intelektualnih. nalik na dana nji efekat pornografije (sl. ali i tradicionalne tobelije ili brazilske Amazonke). 12. genetski.) osobenosti. genetske razlike izme u mu karca i ene. Najstarija jasna arheolo ka svedo anstva o poimanju mu kog i enskog principa pronalazimo u vremenu gornjeg paleolita (cca. 12 . 11).

Krajnji naturalizam nosi sna ni erotski naboj u predstavi vulvi. politi kog raslojavanja ± svemu tome prethodi prihvatanje koncepta koga Hoder naziva domus (doma e) i agrios (divlje). vreme prvih sela. predstava iz pe ine Trua Frer u Francuskoj. tako. formiranje planski organizovanih stalnih naselja. izgleda da donosi i utemeljenje jasne ideje o dru tvenom razlikovanju polova. Jo u nekim svojim ranijim radovima on je uo io arheolo ku vezu strukture i organizacije neolitske ku e sa izgledom i sadr ajem grobova. 13) odaje vi e erotski naboj. kultivisanje divljih trava (je am. Takva je npr. pa ak i pupka. 13 .. gove e. No. a manje upu uje na plodnost. koje imaju direktnu simboliku velike seksualne mo i (bizon. Dakle. prikazao je u knjizi Domestikacija Evrope mehanizam ove promene. 14). farmera i slo enijih dru tvenih zajednica. on prepoznaje i sada oformljenu socijalnu ulogu ene. kompozicija 3 vulve iz pe ine Angles (sl.Predstave slikane na zidovima pe ina kombinuju figuru mu karca sa glavom i polnim udom divljih ivotinja. Osnovna ideja. Doba neolita. praistorijski "genetski in enjering" ± trajno pripitomljavanje nekih ivotinjskih vrsta (pas. a jedan drugom neophodni. za eci zanata. mo da je i ubedljivija poznata statueta iz pe ine Grimaldi u Italiji (sl. jelen). Ili. ne radi li se tu mo da o predstavi ene koja masturbira? Sl. poznati britanski arheolog. Jan Hoder (I. ra . stomaka. koza i ovca. trgovine. pirina . naj e e tuma ena kao predstava hermafrodita. a ne to kasnije i svinja). hijerarhizacije dru tva. u procesu stvaranja sasvim nove ideologije. pismenosti. ovas. I.). religije i. p enica.Uklesane predstave donjeg dela torzoa ena u pe ini Angles. kao to su svetovi domusa i agriosa suprostavljeni. Hodder). Ba tu negde. na simboli kom planu.. ena i mu karac postaju to isto. kona no. Me utim. jeste da svim tehnolo kim otkri ima i unapre enju ukupnog kvaliteta ivota u neolitu prethodi promena osnovnih na ela oveka i dru tva u odnosu na prirodu. . koju pa ljiv italac mo e da nasluti jo iz samog naslova Hoderove knjige. Ovakva umetni ka dela iz paleolita su me u arheolozima naj e e tuma ena kao ubedljive predstave plodnosti. da li se to mo e re i za sve? Primera radi.

polo aju pokojnika/pokojnice. ona je u modernoj arheologiji sna no reafirmisala staru ideju o matrijarhatu. poznata je kao kreatorka jedne primamljive. mnogi drugi podaci upu uju na to da je pe ine Grimaldi (Italija) .Otuda dolazi do toga da se. 15) i imaju. a Karaghend u Irskoj ± ostatke pokojnice koja je bila sahranjena iva! Pored ovakvih. Re ju.. Me utim. uveni Stounhend je pokraj samog ulaza u kompleks sa uvao ostatke rtvovane ene s detetom. a ponekad i u njegovoj orijentaciji.. po prvi put u ljudskoj istoriji. garderobi i nakitu. jer postoje brojna svedo anstva o tome da su ene.. jasnu simboli ku vrednost ure enog sveta ".) Ove figurine u najve em broju su bile izra ivane u glini (sl. dvori tu. i matrilinearnog. masturbira sa palicom nalik na onu iz Brinikela. Tako. kosmologiju i itavu ideologiju praistorijskog perioda. bile predmet surovog tretmana od strane zajednice. egalitarnog i miroljubivog".mo da je u idealizovana slika dru tvene pastorale tokom neolita ± pitanju i predstava ene koja daleko od realnosti. ali i stereotipne slike neolitskog sveta kao "matrifokalnog. poljoprivrednog i sedala kog. doma instvu. mnogi autori danas pori u ovakvu sliku. pa ak i deca. ovo razlikovanje se mo e uo iti u druga ijoj vrsti grobnih priloga. a. koji se nalazio u neposrednoj blizini ± trogodi nju devoj icu razbijene glave sekirom. prema Gimbutas. autorka mnogih radova koji su u i i interesovanja imali religiju. Marija Gimbutas. najverovatnije rtvenih Sl. manje poznati Vudhend . Prilikom sahranjivanja. .uveni Hermafrodit iz rituala. Jedan od osnovnih argumenata za tako ne to pronalazi u primenjenoj umetnosti neolita ± vrlo estim figuralnim predstavama bo anstva koga ona naziva Boginja Stvoriteljica (ponekad i: Velika Majka ili Majka Bogova. razlikuju mu ki i enski prostori: u ku i.. koji se skrasio oko ene". verovatno. pa i itavom prirodnom okru enju. 14 .

Ali.. 15 . spomenuti Stounhend je najpoznatiji me u njima.Dama iz Vin e . Ako ovo razmi ljanje prenesemo na situaciju iz ranog neolita (naglo izmenjen prirodni svet. kao "dokaz o kolektivnoj opsesiji koja je stvorila itave predele tipi an za mla i neolit Balkana. najbrojniji spomenici ove vrste su jednostavni: uzdignute duguljaste stene. praistorijska astronomska opservatorija. prekrivene seksualnim objektima" (!?) Otkuda ovakva interpretacija Elisu? Najpre. Belgiji itd.. mo e da se prevazi e tako to e se urediti ivot i svet rigidno. a rasuti su po Britaniji. Savi a u ANARHEOLOGIJI 2). zanimljivo je razmatranje jednog fenomena koji je karakteristi an za vreme ranog neolita zapadne Evrope. Depresija.e. koje se duboko urezuju u svest i uti u na formiranje li nosti. inspirisao se idejama razvojne psihologije i iskustvima babica u tretmanu beba: prilikom odbijanja bebe od sise. kojima je stalni pogled na simbol mo nog bo anskog falusa ili zemaljsku vulvu ulivao samopouzdanje. Otprilike sli no pojavu depresije obja njava i uvena Seligmanova teorija o nau enoj bespomo nosti.svetski Jedno alternativno obja njenje itavog kompleksa poznati nalaz enske figurine praistorijskih megalita nudi Piter Elis (P. arheolog Narodnog muzeja kotske: . kod nje se javlja itav niz stresnih situacija. Ellis). s jasnim falusoidnim asocijacijama (sl. rascepljenost li nosti od realnosti i ose aj bespomo nosti. koji ih vidi (oko 4800 godina pre n. Radi se o megalitskim spomenicima kojih ima na hiljade.Za kraj ove pri e. tako da nema nepredvidivih situacija. Sl.emu su oni mogli slu iti? Mnoga tuma enja postoje za sam Stounhend : religiozni/kultni centar. kako to vidi Alison eridan. 16). Postavlja se pitanje . pa se mo e pretpostaviti kolika je neverovatna socijalna energija i za nas skoro neshvatljiva tehnologija bila neophodna da bi se oni izgradili. .Njihova poruka mogla je da glasi "Mi kontroli emo vreme i godi nje doba. pa ak i neka vrsta "univerziteta" (vidi lanak B. zavisno od vremena i na ina. Mo emo da ubedimo Sunce da se pojavi na istom mestu". mo emo da pretpostavimo da je ogromni napor za podizanje megalitskih spomenika imao "terapeutsko" dejstvo na zajednice. Francuskoj.).) Neki od njih te ki su i vi e desetina tona (!). (Naravno. nestanak tradicionalnih vrsta lovne divlja i a pojava obilja novih ± egzistencijalni pritisak). Ili.

Andrej Starovi Istra iva ka stanica Petnica Valjevo . zaista smo bli i originalnoj ideji arheologije ± razumevanju ukupnog ivota davno nestalih ljudi.. pre svega.ou arheolo kih svedo anstava irom sveta o seksualnim navikama i pona anju ljudi iz pro losti. predla em itaocima da. ukoliko smo u stanju da kao istra iva i spoznamo seksualne navike. Za sam kraj. . Zahvaljuju i seksu. smisao za eroti nost.. Sve to ste oduvek eleli da znate.. norme seksualne "pristojnosti" i ukupnu seksualnu kulturu jedne ljudske zajednice iz pro losti. zbog formiranja koncepta roda (gender) u odre enoj zajednici. Naime. O igledna je falusoidna konotacija. po ev od pojedinaca.Megalit iz Kintroa pokraj jezera Loh Kraigni ( kotska). koji oslikavaju ukupni kvalitet ivota nekog pro log dru tva. va no je podsetiti da seks nije samo mehanizam biolo kog produ etka vrste. pregledavaju i mali slajd. Seks je zadovoljstvo i zbog toga je naro ito zna ajan za arheolo ko istra ivanje praistorijskih i istorijskih dru tava... retki su tako pouzdani pokazatelji (a da se mogu arheolo ki dokumentovati). 16 .. razmisle o svemu to sam napisao.Sl. bez sumnje.O seksu? U pro losti? Pa . elje. pa do itave zajednice. niti su seksualne (polne) uloge zna ajne. Stoga. najpre. arheologija je ponovo ± zabavna.

neolitska Dimini kultura (5000 . Uporediti polo aj njegove slobodne ruke sa predstavom iz Had ar Kima. Sl.Zadovoljni mu karac onani e .e.).kultura Mo ika (I . Slika 18 .Nasmejana ena masturbira figurina iz neolitskog hrama u Had ar Kimu (Malta) .posuda iz Vikus kulture (VI .Slika 17 . .e.4500 godina pre n.analnog seksa iz Perua: Desno .figurina iz Larise (Grcka).oko 3600 godina pre n.Dve kerami ke predstave homoseksualnog ina .e).I vek pre n. Levo .VII vek nove ere). 19 .

seksa sa ivotinjama: gore .Men-an-Tol (Kornvol.Letnica. Rusija) . Bugarska."skija " i sob (!). Sl.Scene bestijalija . Slika 21 .Val Kamonika (Italija). 23 .Predstava seksualnog odnosa u tra koj umetnosti. e. oko 3000 godina pre n.reka Angara (Sibir. Levo se uo ava figura robinje koja nekom vrstom lepeze pokriva lice druge robinje predmeta naslade velmo e.Slika 20 . dole . Britanija): megalitski . ovek i magarac.

Pleme pe inskog medveda. Preporu ena literatura: y y y y Auel. kao i pojedina nih cena. Navlaka za penis (?) od predstavu seksualne usluge koja se iskucanog zlatnog lima obele ena je dobija za toliki novac. 1963.grob sa svaki eton na reversu ima brojku zlatnim penisom (oko 4000 godina pojedina nu cenu. 1980.) sa o iglednom predstavom mu kog (falusi) i enskog principa (vulva). I. Domestication of Europe. Herodot. koja je dana njim var avskim prostitutkama..e). Timoti Tejlor pretpostavlja Aleksandar Bur e je.jasnu pre n. Novi Sad: Matica srpska. 1990. D . druge tipi no "mu ke" predmete koplje. analiziraju i da se uop te ne radi o mu karcu. . Darvin. Beograd: Zadruga. O poreklu vrsta putem prirodne selekcije. stoga za "onaj svet" dobila koje su mu potvrdile savr enu logi nost supstituciju polne mu kosti. M.. Oxford: Basil Blackwell.spomenik-grobnica iz neolita (oko 3000 godina pre n. a na aversu . vec "cenovnik".uveni grob kneza iz Slika 24.Rimski etoni za javne ku e: Varne (Bugarska) ili .e. Poljski arheolog strelicom. Istorija. . tom I i II (preveo M. no itd. Beograd: Prosveta. Slika 22 . Arseni ). sproveo anketu medu o eni specijalnog statusa. Hodder. 1999.

uni tena vatrom i vodom.Kapetan dohvati jedan kamen i na jednoj steni ispisa samo jednu re : ATLANTIDA. The Man in the Ice. ne skrivaju i odu evljenje pred ovim velikim avanturama arheologije.it/index_ice.archaeologiemuseum.html http://news. 20.britarch. J.000 milja pod morem Ve na tema i tajna Kada je C. na koju prvi put nailazimo kod velikog filozofa Platona. pu tali ma ti na volju u poku aju da "otkriju" Atlantidu. London: Routledge.y y Shennan. Pri a o Atlantidi. U tom poglavlju je pomenuo pri u o Atlantidi kao poslednju tajnu pro losti koju arheologija treba da otkrije. -. Ceram napisao knjigu Bogovi. istinsku utopiju.uk/hi/english/sci/tech/newsid_1884000/1884525.ucsb. Four Million Years of Human Sexual Culture. O Atlantidi se raspravljalo. The Archaeology of Human Ancestry: Power.html http://home. sa optimizmom je poslednje poglavlje naslovio "Knjige koje jo nisu napisane". Oni su nudili bezbroj hipoteza. London: Fourth Estate. grobovi i u enjaci.bbc. Platonov mit je intrigirao i jo uvek zaokuplja pa nju ljudi razli itih interesovanja: filozofi su u njoj videli idealno dru tveno ure enje.htm .html http://www.bawue. Spindler. Sex and Tradition. 1996. London: Weidenfeld and Nicolson Taylor..) 1996. K.uk/edge/ate6cont..ananova. prostirala se pred mojim o ima.html http://www.co. izgubljenom kontinentu ili tajanstvenom ostrvu. T.co. pisalo i mislilo sa jednakim arom od vremena Platona pa sve do danas. Legenda ka e da je na Atlantidi.stm http://www. ali naivnu pri u smu kanu od pogre nih. iskrivljenih ili lo e shva enih informacija.J.html http://www. da bi kona no zauvek nestala u stravi noj katastrofi. Umetnici su Atlantidu do iveli kao iroko polje na kome mogu da oprobaju ma tu i iska u svoju kreativnost. a nekad vi e utemeljenih.edu/videos/iceman.uk/ba/ba15/ba15feat.ac.. na nau nim injenicama..anth. pa ak i izgubljeni Raj. cvetala napredna i visoka civilizacija koja je u ivala u izobilju prirode i dru tvenoj harmoniji.de/~wmwerner/oetzi.V.indigogroup. Magi na privla nost ove teme toliko je .. Sanjari i diletanti su.il Vern. 1994. Ta zemlja. (eds. Preporu ene Web stranice: http://www. koje naj e e predstavljaju zanimljivu. koju su i stari i novi istori ari poricali i smatrali da je postojala samo u bajkama.. Prehistory of Sex.com/news/story/sm_449347. tako e. nekad manje. duboko se urezala u tradiciju moderne zapadne civilizacije. u kojoj je opisao uzbudljivu istoriju arheolo kih otkri a od Vinkelmana u Pompeji do Stivensona u Meksiku. S. and Steele.

sna na.e. Li nosti koje vode dijalog u Timaju su Sokrat. stari zakoni i tradicija su revnosno po tovani. Hermokrat. da li se Platonova pri a mo e nau no objasniti? Platon potpaljuje vatru Legendu o Atlantidi prvi je izlo io Platon. Atlantida je potonula u "jednom danu i jednoj u asnoj no i". Timaj i Kritija. gr ki zakonodavac i jedan od Sedmorice mudraca. koje se nalazilo na ostrvu koje je "po veli ini bilo ve e od Libije i Azije" (pod Libijom se podrazumevala severna Afrika zapadno od Egipta. iskvario se plemeniti rod Posejdonov i bo ansku prirodu nadvladala je ljudska. sadr aj pri e koju je Platon izneo u svojim dijalozima. koga su sve tenici Solonu detaljno opisali (slike 3 i 4). sinu Posejdona i devojke Kleito i prvom kralju Atlantide. To su uvena dela Timaj i Kritija. ije se radnje nadoveziju jedna na drugu. a pod Azijom okvirno oblast Male Azije) a koje se nalazilo zapadno od Platon (428/427 . . Zevs je re io da kazni Atlanti ane i zauvek uni ti Atlantidu. zajedno Heraklovih stubova (slika 2). je prilikom posete Egiptu uo udnu pri u od egipatskih sve tenika iz grada Saisa. ukratko. tj.347. Ovi su se sakupili uo i jedne atinske svetkovine da bi diskutovali o filozofskim pitanjima. Ovo je. Atlasu. dolazimo i do nau nika koji se pitaju: da li je Atlantida zaista postojala. Kada je video ta se dogodilo. plodnom zemljom i dragocenim metalima (posebno metalom koji se naziva orihalkum i blista kao vatra). Ostrvo je bilo bogato biljnim i ivotinjskim svetom. da je privla ila ak i razne vrste mistika. Ostrvo je dobilo ime po sa svojim u enikom Aristotelom. Pri a o Atlantidi je ispri ana u dva dijaloga. p. donose i zavist. Harmonija i mir su vladali generacijama na Atlantidi.). Svi navedeni doga aji su se dogodili pre devet hiljada godina (od vremena kada se vodi razgovor izme u Solona i sve tenika). oholost i pohlepu. Ta pri a je bila zapisana na stubovima hrama boginje Neit u Saisu i u njoj se govori o velikom i mo nom kraljevstvu. Atlanti ani su krenuli u osvajanja. koji u potrazi za Atlantidom "znanja" dobijaju putem provi enja i telepatije! Najzad. O Atlantidi i doga ajima koji su za nju vezani pripoveda Kritija: Solon.n. uveni gr ki filozof (slika 1). ali kako je vreme prolazilo. a njihovu vojsku je nadja ala atinska vojska koja je zaustavila invaziju sa zapada na Mediteran. Njegovi stanovnici su izgradili velelepni i hramovima i palatama ukra eni grad.

otputovao je u Egipat da bi na ao potvrdu za tvrdnje svog u itelja. smatrao je da je cela pri a plod ma te jednog oveka. a nalazimo pomena o njoj i kod Plutarha. Ne to druga iju verziju legende o Atlantidi iznosi istori ar Diodor sa Sicilije u svom delu Istorijska biblioteka. On izve tava o "nekih sedam ostrva na Atlantiku" od kojih je jedno bilo posve eno Posejdonu i na kome se sa uvalo se anje na veliko kraljevstvo koje je vladalo nad svim ostrvima u okeanu. Atlantidu pominje i izvesni Marcelus. Platonov najpoznatiji u enik. anti ki pisac o kome je poznato vrlo malo injenica. video stubove o kojima govori Platon i na kojima je legenda o Atlantidi zapisana. osve ili su vekovima staru raspravu. po Platonovom opisu i shvatanju mape sveta.e. kome je "istina bila uvek dra a od u itelja". ali Platon nije jedini koji je govorio o njoj. Neki su Ameriku prepoznali kao Atlantidu. Tragom Atlantide: svi u poteru! Platonova pri a je najstarija poznata verzija legende o Atlantidi.) i filozof Proklus (V vek n.) uklju uju Platonov izve taj u svoja dela. tako e Platonov u enik.Geografski polo aj Atlantide. misle i pritom na deo u Timaju gde Kritija govori o kontinentu koji se nalazi zapadno od Atlantide. Pitanje postojanja Atlantide i istinitosti Platonovih re i pobudilo je znati elju i otvorilo polemiku jo u anti kom svetu. Aristotel je smatrao da je Atlantidu uni tio isti onaj koji ju je stvorio. To je bilo otkri e Amerike. a drugi su postojanje Amerike iskoristili kao posredan dokaz o autenti nosti Platonovog izve taja. Postojala su i suprotna mi ljenja.e. U Saisu je. U svakom slu aju. . U eni ljudi Renesanse koji su se okrenuli prou avanju starih pisaca. Pisci kasnoanti kog perioda Amijan Marcelin (IV vek n. Krantor. Naime. Jedan doga aj je naro ito inspirisao ljude da promi ljaju o Platonovom ostrvu. Platona. navodno.

gde su se "formirale kolonije Atlantide koje su nastavile da ive i posle propasti ostrva i iz kojih su se razvile velike civilizacije". kako bi dokazao da su sli nosti izme u njih (npr. Hram Kleito i Posejdona sa zlatnim kipovima. . On je smatrao da je upravo Atlantida centar iz koga se civilizacija irila na zapad i istok. Zid oblo en limom. Doneli se koristio komparativnom metodom u prou avanju ostataka materijalne kulture i folklora Starog i Novog sveta.Atlantida se od renesanse trajno urezuje u zapadnoevropsku kulturu. Zid od orihalkuma. sada klasi no delo za prou avaoce Atlantide. predstavlja prvi poku aj da se dotada nja arheolo ka.prepotopski svet). Pitanja koja se name u posle itanja Timaja i Kritije jesu: da li je Atlantida postojala. prvi put je objavljenja studija Ignacijusa Donelija pod nazivom Atlantida: antidiluvijalni svet (antidiluvijalni . Zid oblo en bronzom. mitolo ka. Glavni grad Atlanide prema Platonovom opisu: 1. tj. 4. Ovo. geolo ka i biolo ka znanja upotrebe u cilju re avanja pitanja vezanih za Platonovu pri u. 5. Godine 1882. gde se nalazila i kako je i za to potonula? Pogledajmo kako su razli iti ljudi poku avali da na njih odgovore. a ljudi raznolikih profesija i opredeljenja se upu taju u raspravu i potragu za njom. mit o Potopu) rezultat zajedni kog porekla. 3. 2. na Novi i Stari svet.

Posejdonovo etali te; 6. Prebivali ta stra ara; 7. Stara kraljevska palata; 8. Prolaz za brodove-trireme; 9. Dokovi. Donelijevim putem krenuo je i engleski knji evnik i publicista Luis Spens koji je dvadesetih godina pro log veka objavio nekoliko zna ajnih studija o Atlantidi. Princip uklapanja Atlantide u istoriju ove anstva bio je identi an Donelijevom. Uop teno gledano, Doneli i Spens su bili deca svog vremena u smislu da je idejni okvir kojim su se oni koristili, a to je teorija difuzije kultura, bio ideja vodilja arheologije krajem XIX i po etkom XX veka. Difuzionizam kao op ta teorija u arheologiji je obja njavao nastanak civilizacija i kulturnu promenu difuzijom kulturnih elemenata kroz prostor i vreme. U svojoj ekstremnoj formi - monocentri nom difuzionizmu, postojalo je samo jedno mesto, jedna kolevka iz koje su se razvile sve kulture sveta. U tom svetlu, Donelijeva i Spensova razmi ljanja predstavljaju jednu hiperdifuzionisti ku tvdrnju sli nu onoj Graftona Eliota Smita koji je smatrao da je praizvor svih kultura Egipat. Takva tvrdnja predstavlja ekstremni vid u arheologiji op te prihva enog na ela difuzije kojim su se koristili i uveni arheolozi poput Gordona ajlda u formulisanju modela po kome je svaki kulturni napredak do ao sa podru ja Bliskog Istoka - ex Oriente lux (svetlo sa Istoka). Dok su difuzionisti fokusirali svoje istra ivanje na pronala enje sli nosti i veza izme u prostorno i vremenski udaljenih kultura, javile su se i nove ideje u kojima se naglasak pomera na geologiju, geofiziku pa ak i astronomiju. Pomenu emo jednu od najnovijih hipoteza, koju je krajem devedesetih godina pro log veka izlo io Vja eslav Kudrijavcev, koji smatra da se dokazi za postojanje Atlantide mogu prona i bli im ispitivanjem geolo ko-klimatskih promena na kraju poslednjeg glacijala, to hronolo ki pribli no odgovara vremenu u kome je Platon smestio Atlantidu, a to je sredina desetog milenijuma p.n.e. Poznato je da je dana nji nivo mora vi i nego to je bio u ledenom dobu, i to za vi e od 100 m. Do pove anja nivoa mora je do lo usled globalnih klimatskih promena koje su rezultirale topljenjem lednika. Kudrijavcev tra i mesto koje e se uklapati u Platonov opis i koje je u pro losti pre pove anja nivoa mora bilo na suvom. Uz to, on dokazuje kako se iz Platonove pri e ne mora nedvosmisleno zaklju iti da je Atlantida bila ostrvo (zbog dvosmislenosti odgovaraju e re i na starogr kom), pripremaju i na taj na in teren za svoju tvrdnju da je Atlantida predstavljala, zapravo, produ etak evropskog kopna izme u severozapadne Francuske i Britanskih ostrva koji je usled podizanja nivoa mora sada pod vodom.

Rekonstrukcija metropole Atlantide. Jednu od poznatijih hipoteza u kojoj se propast Atlantide obja njava uzrocima iz svemira (!) izneo je Oto Muk u knjizi Tajna Atlantide. Mukovo delo predstavlja izuzetnu sintezu astronomskih, geolo kih, klimatskih, ekolo kih i arheolo ko-istorijskih podataka. Muk smatra da je uni tenje Atlantide prouzrokovao udar asteroida u Zemlju, ta nije u Atlantik. Za razliku od ve ine drugih autora, Muk poku ava da objasni za to je Atlantida bila klimatski povoljnija za razvoj civilizacije od Evrope, Azije i Amerike, gde je u to vreme jo uvek trajalo ledeno doba. On nudi obja njenje po kome je veliko ostrvo, tj. Atlantida svojim polo ajem stvaralo prirodnu branu tzv. Golfskoj struji da te e svojim dana njim tokom, te se stoga njen tok zavr avao na obalama Atlantide. Topla struja je uticala na obli nje kopno pove avaju i prose nu godi nju temperaturu i svaraju i povoljne klimatske uslove. Posle katastrofe, kada je Atlantida potonula, Golfska struja se probila do obala Zapadne Evrope i ustalila svoj dana nji tok, pove avaju i prose nu godi nju temperaturu u Evropi. Na taj na in, Golfska struja je doprinela otopljavanju lednika, to je ozna ilo i kraj ledenog doba. Treba pomenuti jedan od posrednih dokaza koga Muk navodi da bi potkrepio tvrdnju da je Atlantida u geografskom smislu postojala. Ovaj dokaz je biolo ke tj. ekolo ke prirode i odnosi se na migraciju jegulja radi mre enja iz reka i slatkih voda Evrope u oblast Sargaskog mora u Atlantiku. Poznato je da jegulje ive u slatkim, kontinentalnim vodama, a da se, kad do e vreme mre enja, masovno i nepogre ivo vra aju u Sargasko more, gde se mreste. Posle mre enja, roditelji uginu, a mlade jegulje se, kada dovoljno odrastu, vra aju u slatke vode da bi se itav ciklus posle odre enog vremena ponovio. Muk smatra da ova neobi na pojava dokazuje da je u podru ju Sargaskog mora nekad postojalo kopno - ostrvo i da su jegulje ivele u rekama tog ostrva ili pri u u tih reka u more, gde su se mrestile. Kada je, prema Muku, kopno posle udara asteroida u Atlantski okean nestalo, Golfska struja je razasula jegulje po okeanu, ali je genski

utisnuto "se anje" na ostrvo ostalo prisutno, tako se jegulje stalno vra aju svom prastani tu Atlantidi. Me utim, Mukova obja njenja ne zadovoljavaju prave nau no-metodolo ke kriterijume, pa ak ni najosnovnije pravilo pri izno enju takvih hipoteza (ne zaboravimo, on pretenduje da objasni globalne fenomene kao to su kraj ledenog doba, pove anje nivoa mora, migracija jegulja...), a to je da navede literaturu u kojoj mo emo da proverimo podatke i obja njenja koja Muk uzima za sigurne i dokazane. Neproverljivost podataka tipi na je za sve vidove pseudonauke pa tako i za pseudoarheologiju koja je postala "majka" diletantskih, prevarantskih i besmislenih teorija i hipoteza o Atlantidi. Postoji itava plejada pseudonau nika, mistika i okultista poput Paula limana (unuk H. limana), Augustusa Le Plon ona, Rudolfa tajnera, Madam Blavacki itd., koji iznose apsolutno besmislene i nemogu e dokaze o postojanju Atlantide.
Atlantida: "Zvani na verzija"

Hipotezu koju posebno izdvajam, okarakterisa u kao "zvani nu verziju", zbog toga to je ona prihva ena u profesionalnim arheolo kim krugovima i dolazi od uvenog gr kog arheologa Spiridona Marinatosa. On je vr io iskopavanja na dana njem ju noegejskom ostrvu Santorini (anti ka Tera) i proslavio se otkri ima va nih naselja minojske kulture bronzanog doba (3. i 2. milenijum stare ere). Za njih je egzaktnim savremenim metodama utvr eno da su kona no bila uni tena katastrofalnom vulkanskom erupcijom, koja je raznela pola ostrva!

Ru evine Aktrotirija, prestonice drevne Tere, ija sudbina je mogla da bude inspiracija Platonu. Marinatos je ustvrdio da su upravo vulkanska eksplozija i propast Tere uzrok nastanka legende o Atlantidi. On posmatra pri u o Atlantidi kao mit koji se izgra ivao stotinama godina i u koga su, kao to sa mitovima esto biva, inkorporirani doga aji koji su se odigrali u razli itim vremenima i na razli itim prostorima. Ipak, samo jezgro pri e ini se anje na eksploziju Tere koja je po intenzitetu bila ak etiri puta ja a (!) od moderne erupcije na ostrvu Krakatau i koja se ula irom planete.

Po Marinatosovom mi ljenju, Platonov opis ivota i obi aja na Atlantidi najvi e podse a na minojsku kulturu, iji je centar bio na Kritu i koja je do ivela procvat u prvoj polovini drugog milenijuma p.n.e. Na primer, u kritskom zidnom slikarstvu imamo uvenu Fresku toreadora, na kojoj je prikazana igra ili borba sa bikom (slika 5). Platon na jednom mestu u Kritiji opisuje ritualni lov na bika koga su upra njavali kraljevi Atlantide. Sli nost nesumnjivo postoji. Tako e, stanovnici Krita su se vrlo uspe no bavili pomorstvom i posedovali veliku trgova ku flotu, a sam Krit je veliko ostrvo, to ini jo jednu sli nost sa Atlantidom.

Idealna 3D rekonstrukcija metropole Atlantide. Smatra se da je erupcija Tere, to je doga aj koji se okvirno datuje u 1500. godinu pre na e ere, ostavila katastrofalne posledice na Krit i da je dovela do propasti minojske civilizacije. Atlantida onda nije uni tena devet hiljada godina pre Solona, ve devet stotina godina pre Solona (Solon je iveo u VI veku p.n.e. - 900 + 600 = 1500). Marinatos prati tragove u istoriji Egipta koji su uticali na to da staroegipatska folklorna tradicija toliko uzdi e Atinu koja se borila protiv Atlantide (pod uslovom da je pri a zaista do la iz Egipta). Vreme kada Solon pose uje Egipat pripada tzv. Saiskom periodu egipatske istorije (663 - 525. godine pre n.e.) u kome je Egipat bio veoma podlo an gr kim uticajima i zavisio je od gr ke pla eni ke vojske. Stariji doga aji, kao to je invazija "naroda sa mora" (oko 1200. godine p.n.e.) na Egipat i borba Egip ana protiv Hiksa (oko 1580. godine p.n.e.) u kojoj su se, kako dokazuje Marinatos, borili i mikenski ratnici, utkani su u okvir pri e kao rezultat mutne svesti o gr kom u estvovanju u egipatskoj kasnoj istoriji. Svi ovi doga aji su isprepleteni uz mnoge fantasti ne i izmi ljene dodatke, tako da sva neslaganja sa Platonovim opisom Marinatos obja njava injenicom da nijedan mit "ne mo e biti prihva en zdravo za gotovo" i da u sebi nosi mnoga izobli enja i kontradikcije.
Atlantida kao arheolo ki problem

Sam mit o Atlantidi je od strane u enih ljudi i poznavalaca antike okarakterisan kao bajka, "plemenita la ", kao pri a koju je Platon izmislio da bi mogao na prigodan na in da izlo i svoja filozofska stanovi ta. Mi ljenje da je Platon naprosto izmislio celu pri u je veoma iroko

rasprostranjeno u u enim krugovima. Profesor Marinatos je svojim radom o Atlantidi ponudio obja njenje koje nije dovelo u pitanje osnovni hronolo ki i kulturni okvir dana nje arheologije, tako to je Platonov mit uklopio u arheolo ki i istorijski potvr ene i zabele ene doga aje. Po Marinatosu, Platon nije izmislio pri u u potpunosti, ali ni Atlantida kao zaseban i stvarni entitet nikada nije postojala, tako da se Marinatosovo mi ljenje ne razlikuje u su tini od stava koji mnogi prihvataju, a to je da Atlantida, kakvu je Platon opisao, nikada nije postojala. Potrebno je izdvojiti klju ne momente u Platonovom tekstu, koji nauci postavljaju jedno ili vi e me usobno zavisnih pitanja, gde odgovor na jedno mora implicirati i koherentan sistem odgovora na druga pitanja. Jedan od prvih i osnovnih problema vezanih za Platonovu pri u jeste pitanje hronologije. Solonu su egipatski sve tenici rekli da su se doga aji vezani za Atlantidu i njenu propast odvijali pre devet hiljada godina, to zna i oko 9600 godina pre nove ere. S obzirom na stepen razvijenosti civilizacije Atlantide, kako ju je Platon opisao, ova injenica obeshrabruje svakog ko je iole upoznat sa praistorijom i istorijom ove anstva. Naime, pomenuto vreme predstavlja prelaz iz paleolita u mezolit. Drugim re ima, ljudi jo uvek nisu upoznali ni zemljoradnju ni sedentarni na in ivota, a po eci gradova i civilizacije su hiljadama godinama udaljeni. Postojanje takvog grada u desetom milenijumu pre nove ere se nikako ne mo e uklopiti ni u jedan okvir praistorije koji je do sada arheologija uspela da rekonstrui e. Nigde u svetu nema materijalnih tragova koji bi svedo ili o dru tvu koje je ovladalo slo enom urbanom arhitekturom, zemljoradnjom, moreplovstvom ili obradom metala u desetom milenijumu p.n.e. Ipak, pretpostavimo da je Atlantida zaista postojala i da je njeno dru tvo posedovalo znanja o zemljoradnji (zanemarimo za sada arhitekturu, obradu metala i umetni ke domete). Nastanak zemljoradnje smatramo za osnovni preduslov ka daljem razvijanju kulture u smeru izgradnje gradova, stvaranja dr ave i razvijanja tehnologije. Prirodno se name e pitanje: za to bi na Atlantidi do lo do tog dostignu a mnogo pre nego u ostalim delovima sveta? Ovo pitanje zadire u samu su tinu problema koji za arheologiju i humanisti ke nauke predstavlja jednu od najte ih prepreka u prou avanju oveka, a to je obja njavanje kulturne promene (pod kulturom ovde podrazumevamo sveukupnost ljudske delatnosti). Nauka je ponudila neka re enja za proces neolitizacije kao i modele za nastanak prvih dr ava. Koji model primeniti na slu aj za koji nismo sigurni ni da je postojao? Koje god teorijsko stanovi te o kulturnoj promeni, neolitizaciji ili nastanku dr ava da zastupamo, jedno je sigurno - ostrvo Atlantida je moralo postojati kao realan fizi ki entitet sme ten u prostoru da bi se na njemu odigrao bilo koji od gore navedenih procesa.

"Freska toreadora", oko 1500. p.n.e, Krit. Drugo pitanje glasi: da li je u Atlantiku postojalo ve e ostrvo koje je potonulo u desetom milenijumu p.n.e? Na ovo pitanje ne mo e da odgovori arheolog, ve geolog, a geolozi se ogromnom ve inom sla u da ne postoje dokazi da se u Atlantiku takav proces odigrao. Jedan od argumenata koji se navode u korist teorije da je cela pri a plod Platonove ma te, jeste da ne postoje verzije legende o Atlantidi koje su starije od Platona. Platon izve tava da je pri a o Atlantidi zapisana na stubovima hrama u Saisu. Ovo je za arheologa svakako najdramati nija tvrdnja i ukoliko je ta na, onda postoji materijalni, arheolo ki dokaz da Platon nije izmislio pri u ( to naravno ne dokazuje da je sama pri a istinita). Za arheologiju je veoma va no pitanje me ukulturnih uticaja i komunikacija. Ako na jednom velikom ostrvu imamo kulturu koja je superiornija u odnosu na ostatak sveta, da li je mogu e da nije bilo nikakve komunikacije izme u kulture Atlantide i ljudskih zajednica u Evropi? Da li bi takva kultura uop te imala potrebu da stupa u kontakt sa ljudima na "ni em nivou" razvoja? Istorija nas u i tome da je sasvim mogu e da jedna razvijenija kultura postoji paralelno sa manje razvijenom (misli se prvenstveno na tehnolo ki stupanj razvoja) i da izme u njih ne do e do kontakta. Me utim, postavlja se pitanje koje je delom i psiholo ke prirode (a zasniva se na pretpostavci da Platon nije izmislio celu pri u ve da je zaista postojalo neko predanje koje je doprlo do njega): za to bi ljudi, uop te, zapamtili Atlantidu? Da li je u pitanju bila zaista neka vrhunska kultura na koju je sa uvano se anje posle propasti ostrva, ili je sam in nestanka Atlantide delovao na ljude da je zapamte kao izgubljeni raj, ak i da su na njoj iveli ljudi na istom stupnju kao i svuda u svetu? Tu je Marinatos kategori an i to je jedan od najja ih argumenata protiv onih koji veruju da je Atlantida postojala. On smatra da nije mogu e da se jedan doga aj koji se odigrao pre 9000 godina zadr i u kolektivnom se anju, jer najstarija ovekova se anja na specifi ne doga aje ne prelaze 4000 godina p.n.e. (na primer, mit o Potopu). Marinatos smatra da je bez pisma apsolutno nemogu e sa uvati informacije kroz tako duga ak vremenski period. Sada je jasno za to se Atlantida ne mo e tek tako "prona i" kao to je liman prona ao Troju. Nauka nije uspela da potvrdi postojanje Atlantide, nijedna hipoteza nije na la svoju materijalnu

ak i ukoliko se nedvosmisleno poka e da je Atlantida plod fikcije.H. 1971. Beograd: No limit books. Muk. Some words about the legend of Atlantis.andrewcollins.su tastveno (vaspostavljanje i op ti saveti) Mislim da je te ko pretpostaviti da bi itaoci ovoga teksta ta no odgovorili na pitanje u.htm http://www. D . P. Kritija.potvrdu niti mo e adekvatno da odgovori na sva pitanja. 2000.. Preporu ene Web stranice: y y y y y http://www. Beograd: Dosije. na primer.ru/proj1_e.. Beograd: BIGZ.net/~ripley/page2G. Athens. Spens. oveku i pro losti jeste da bilo ta otpi e kao apsolutno nemogu e ili neta no. ali najve a gre ka koju neko mo e da napravi kada se radi o nauci. ta an odgovor na prvo pitanje nalazi se u poslednjem poglavlju teksta. (Uzgred. 1973.imh. Marko Por i student II godine arheologije Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y Donnelly. Marinatos.html http://www. Tajna Atlantide. Atlantida i drugi izgubljeni svetovi.htm http://www.atlan.lanzarote-guide. Istorija Atlantide. Velard. Platon 1981. S. 1980. Novi Sad: Knji evna zajednica Novog Sada.net/page/secretloc/factfile. da krenemo redom. I. 1991. Pa. to je ni ta manje uzbudljivo. da njeno postojanje nikako nije bilo mogu e ni pod kojim uslovima (mada do takve apsolutne tvrdnje prakti no nije mogu e do i).org Srpskoslovenski jezik . i sli na.htm http://www. 1987. Beograd: Jugoslavija.. Beograd: Mladost.. Platon 1983. ostaje zadatak da se objasni nastanak ovog mita i njegov smisao. Meneksen. L. Ovo je istorija nau nih otkri a mnogo puta potvrdila. Foset. Tragom Atlantide: Ekspedicija Foset. izuzimaju i termin srpskoslovenski jezik?'' To i nije te ko zamisliti u sredini u kojoj ogromna ve ina ne zna odgovor ni na pitanje kada su Srbi postali pismeni.) . televizijskom kvizu: ''Iz kojeg jezika poti u sve re i u naslovu. Fileb. Atlantis: The Antedeluvian World New York: Rudolph Steiner Publications. O. Timaj.powernet.com/gui-eng/myths.

Ovu. dakle nedugo posle moravske misije. te se ona uzima kao godina po etka slovenske pismenosti. staroslovenski (skra enica: stsl. praslovenskog. Pri prevo enju neminovan je bio i prodor gr ke leksike za pojmove koje Sloveni nisu imali. sveobuhvatnost posedovao je zahvaljuju i injenici da se u pomenutim vekovima osamostaljeni slovenski jezici jo uvek nisu bili isuvi e udaljili od jezika iz kojeg su se razvili. iji je dijalekat poslu io za bazu knji evnog jezika. a misija je na severozapadu po ela 863. godine. tj. i 874. Prvi knji evni jezik koji su Srbi koristili bio je. Prevo enje bogoslu benih knjiga ve je bilo zavr eno u Vizantiji. a samim tim i njihovog prvog pisma. Posredne informacije ukazuju nam da je verovatno u pitanju bio period izme u 867.) zajedni ki knji evni jezik za sve Slovene u periodu od IX do XI veka. dakle. Nema pouzdanih i direktnih dokaza za odgovor na pitanje kada je pismenost stigla i me u Srbe. dodajmo. istovremeno. kao i slo enijih gr kih sintaksi kih konstrukcija. Drugim re ima. najkasnije do 886. danas nezamislivu. jezik ipak najbolje razumeli Ju ni Sloveni. finalizovan je odlaskom ovih prosve enih Grka u misiju irenja hri anstva me u moravskim Slovenima.Od staroslovenskog ka srpskoslovenskom Mukotrpan posao solunske bra e irila i Metodija na stvaranju prvog slovenskog knji evnog jezika. Odgovorna du nost poverena je bila iskusnim misionarima koji su. Stsl. jezik bio je isklju ivo . me usobna razumljivost govornika razli itih slovenskih jezika bila je tada neuporedivo ve a no danas. Mapa balkanskog poluostrva od IX do XII veka. Jasno je. poznavali i govor Slovena iz okoline Soluna. da su stsl. godine.

ali koji se niti gramati ki niti leksi ki nije isuvi e razlikovao od tada njih narodnih govora srpskih. lokalnih tokavskih govora. izmena) stsl. izgovaranja re i ''u sebi'') pri prepisanju rukopisa. kojim niko nije govorio (mada su se tekstovi crkvenih knjiga glasno itali i pojali). Najzna ajniji spomenik ovoga jezika sa srpskih tokavskih prostora svakako je Marijino jevan elje. to se tuma i nesvesnim uticajem tzv. grupe t i d. tj. Staroslovenski tekst sa tokavskog podru ja Temni ki natpis (X-XI vek). Proces posrbljavanja (srbizacije) stsl. ali se menjala i morfolo ka struktura njegova. Dodu e. Iako je stsl. srpskog narodnog jezika. te je sasvim adekvatan opis Pavla Ivi a da je srpskoslovenski zapravo stsl. to va i i za Temni ki natpis. tj. napisano najkasnije po etkom XI veka. to nalazimo u najstarijim srpskim rukopisima. . Vremenom je rastao broj re i zapisanih u formi iz srpskih dijalekata. Umorni ili zaneseni prepisiva tako je stsl.jezik pisane komunikacije. jezik bio kanonizovan jezik koji se nije smeo menjati. tako e je sasvim adekvatan. gra anin). Sinonimni termin za srpskoslovenski jezik. prakti no kao plod gre aka prepisiva a. Brojne posrbice gr kih re i. gra danin : srpski sve a. unutra njeg diktata prepisiva a (tj. Ve u ovim staroslovenskim spomenicima po inje da se prepoznaju i pojedine glasovne crte srpskog narodnog jezika. jezika. sve ta. Nastanak srpske redakcije ipak ne treba tuma iti isklju ivo kao plod nesvesnog i nekontrolisanog. srpska redakcija (tj. tj. nisu sve glasovne crte prodirale u knji evni jezik: tako su u njemu o uvane npr. ipak su vremenom u njega po ele da prodiru osobine bliskog. koje su u narodnim govorima od doseljavanja na Balkan imale ekvivalente u glasovima i (stsl. bogoslu benog karaktera. re slnce zapisao kako je i izgovarao: slunce. jezik izgovoren na tokavskom podru ju. jezika najvi e je zahvatio glasovni (fonetski) sistem.

) ogledalo su te nje srpske crkve da knji evni (= bogoslu beni) jezik bude to razumljiviji pastvi. a primenjivan je u dr avi Nemanji a sve do XV veka. jezika svakako su bili ubrzani i olak ani prodorom ssl. originalna i prevedena i druge tekstove svetovne sadr ine. narododr anije. to je problem nasle en jo iz stsl. kao i pozniji resavski. U suprotnosti sa stabilno u jezi ke strukture stoje mnoge izmene pisma ( irilice) i pravopisa u ssl. to je izazvalo njegovo ga enje u XIII veku. Procesi izmena. Od glagoljice ka irilici Stsl. ali je ovo slovo u srpskoj irilici imalo sasvim poseban grafi ki identitet. i mla eg.starijeg. glagoljice. srpske irilice. od sa uvanih tekstova iz XII veka pa do tridesetih godina XVIII veka kada se ugasio. ije potvrde nalazimo u Gri kovi evom i Mihanovi evom odlomku. mo emo pratiti od uvo enja specifi nog slova koje se nazivalo erv (i imalo glasovnu vrednost . bogopostavljen.dosledne prevedenice (kalkovi) u ssl. pa je na prostorima Zete. mladouman i dr. perioda. dok se posle ovog perioda ssl. tekstovima (zvezdoslovac. Biser srpske srednjovekovne kulture Mirosljavljevo jevan elje (XII vek). mada je nesumnjivo da je u pitanju samo varijanta srpskog irili nog pisma. bosan ici. Funkcionalnija irilica potisnula je i kod Srba glagoljicu. ideja o potrebi za ovim slovom preuzeta je iz glagoljice. samovidac. baziran na irili koj tradiciji. jezika u knji evna dela. prolaze i pritom kroz razli ite faze. zemljemerenije. Huma i Bosanske banovine funkcionisao zetskohumski. malo izmenio svoju gramati ku i leksi ku strukturu. to se dogodilo u XII veku. posrbljavanja stsl. jezik je tokom svoga dugog ivota. Istoriju zasebne irilice me u porodicom genetski povezanih pisama. Ovi pravopisi. a na ra kim teritorijama istoimeni. Vitalnijim se pokazao ra ki pravopis. Njegov nastanak vezuje se za ime Svetog Save. Zetsko-humski pravopis bio je oslonjen na glagoljicu. i ova slika va i i za srpske teritorije. Od zetsko-humskog do resavskog pravopisa Ssl. Zapravo je gramati ka struktura ustaljena ve po etkom XIII veka. Tako je nacionalno pismo kod Srba od davnina postala irilica. a pomenuti Temni ki natpis . u literaturi se nazivaju jo i pravopisnim kolama. Razli ite srpske dr ave u periodu XII i XIII veka pridr avale su se i razli itih pravopisnih pravila za pisanje pojedinih spornih glasova i grupa.irilicom. ponekad i ). arhai an po svojim re enjima. irilice. Neprakti no dvojstvo pisama vremenom je ukinuto. Model. ra ki pravopis. Pomenuto Marijino (Bogorodi ino) jevan elje pisano je glagoljicom. periodu. blagoli ije. vokabular menjao prakti no samo prodorom pozajmljenica. spomenici potvr uju upotrebu dva pisma . Sama irilica je modifikovana na razli itim teritorijama do te mere da su pojedini tendenciozni tuma i poku ali lansirati ideju o posebnom pismu. U XV veku javlja se resavski . tj. tj.

pisala su dva pisara: glavni nije ostavio traga o svome imenu. u du em procesu. Teritorijalno izme u ovih krajnosti (krajnjeg zapada i krajnjeg istoka) nastanak srpske redakcije smestio je Petar or i . sve do XVIII veka. dok su nedatirani Miroslavljevo jevan elje (kraj XII veka). .od XI do XII veka. njegove ohridske i preslavske kole. U pitanju nije bilo vlastito ime. Aleksandar Beli . Pavle Ivi i or e Trifunovi uglavnom sla u sa mi ljenjem Irene Grickat. iznose i hipotezu da je srpska redakcija stvorena na ju nim. kao i njegov prethodnik . Blagajski. smatrao je da je srpska redakcija stsl. konzervativan po svojim na elima. prvi nagove taj (kasnije turskom najezdom brutalno prekinutog) humanizma i renesanse u Srbiji. jezika. dok se Biljana Jovanovi . Grdov.pravopis. severno od linije Tetovo . Poznatija od ostalih spomenika svakako su najstarija jevan elja.Skoplje . jun 1190). be e ''gre ni'' Gligorije (Grigorije) dijak. . Najstariji sa uvani natpisi su: Miroslavljev. jezika nastala na humsko-trebinjsko-zetskoj teritoriji. Od Zete i Huma do srpsko-makedonske jezi ke granice Mesto i vreme nastanka ssl. grani nim srpsko-makedonskim terenima.Stojan Novakovi . internacionalan po svome duhu. S. pogre no tuma e i poslednju ispisanu re u rukopisu.Kratovo. Kulinov i drugi (v. Hilandarska povelja Stefana Nemanje (1198/9) i Vukanovo jevan elje (oko 1200). Povaljski. knjigu Brankice igoje).balzamovog ulja. Najstarijom srpsku redakciju smatra I. njegovi najraniji sa uvani spomenici poti u tek sa kraja XII veka. Sli na razmimoila enja prouzrokovalo je i vremensko odre enje nastanka ssl. tj. P. funkcionisao jedan me oviti. Trifunovi sredinom XI veka. Naj uveniji srpski srednjovekovni rukopis. Kasnije je. ve gr ki naziv jednog od materijala kori enog pri izradi rukopisa . mada su ga stariji tuma i rukopisa nazivali Varsameleon. Drugi pisar. Ovom mi ljenju najve eg srpskog lingviste prve polovine XX veka suprotstavila se Irena Grickat. iznose i da je ona pribli na ''vr njakinja'' stsl. A. septembar 1186) i Potpis kneza Miroslava (17.u Ras. jezika. Beli oko kraja XI veka. Grickat. Novakovi smatra da je nastala u prvoj polovini XI veka. Najstariji datirani rukopisi su Potpisi velikog upana Stefana Nemanje i kneza Miroslava (27. ra ko-resavski pravopis. Miroslavljevo jevan elje. koji je u dva kratka zapisa na marginama rukopisa ostavio svedo anstvo o svome imenu i eljama. jezik nastao u XI veku. jezika problemi su koji su izazvali dosta razli itih mi ljenja i polemika u srbistici. Od Gligorija dijaka do Venclovi a Iako je ssl. or i .

preko Teodosija. iznad u a Sebe evske "U pe i u grade rase" reke. tj. Na vrhu brega Gradine. bogoslu benih knjiga. nalaze se sada konzervirani ostaci nekada njeg starog Vukanovo jevan elje (XII utvr enog grada.Vukanovo jevan elje prepisao je starac Simeon sa jo sedmoricom pisara..pobo nim pri ama. po ev od Stefana Nemanje. Spomenici su sme teni kraj u a Sebe evske reke u Ra ku. ini nam se. u potkopini stenovitih litica. o uvali su se tragovi pe inskog manastira. jezikom napisana je i itava srpska srednjovekovna knji evnost. kao i zapisi na marginama rukopisa.. ali je vremenom po eo da se koristi i u originalnoj i prevedenoj knji evnosti . itijima. ini nam se.'' Nakon izno enja sve ih arheolo kih podataka.. Trifunovi zaklju uje: ''Nerazdvojnost ova dva toponima (Rasa i Pe i) mora da nazna uje i pravac arheolo kih istra ivanja. Tako je ssl. pa ak i u prevedenim srednjovekovnim poluistorijskim i vite kim romanima (npr. Njime su pisani i tekstovi memorijalne namene. pa sve do pisaca iz prvih decenija XVIII veka . ssl. prema tome.'' Sem pomenutih jevan elja i ostalih najstarijih rukopisa i natpisa iz XII veka. molitvama. toliko i grad Ras treba odre ivati prema Pe i (pe i). Trojanskom ratu. Jeroteja i Gavrila Stefanovi a Venclovi a. tj. Domentijana. vek). Kiprijana. Trifunovi . Pitanje koje se dugo postavljalo jeste da li se re pe (ili Pe ) odnosi na (mikro)toponim ili na narodni oblik za re pe ina (knji evno. tj. godine na kompleks spomenikâ udaljen oko jedanaest kilometara zapadno od Novog Pazara. Kraj re nih obala le e ostaci Trgovi ta. srednjovekovnog naselja iz predturskog perioda. srpskoslovensko pe t). Varlaamu i Joasafu).uvenih Ra ana. pri odgonetanju lokacije u pomo priziva mi ljenja arheologa: ''Gde je ta Pe u gradu Rasu? Poslednje nekolike decenije u toku su arheolo ki radovi u nekada njoj oblasti Rase. i upotrebljava starac Simeon). gde su se nekada spajali va ni putevi. prihvataju i kompromisno re enje (''mo da je apelativ 'pe ' vremenom zbog svoje sadr ine postao mikrotoponim . koliko Pe (pe ) treba tra iti prema gradu Rasu. iz 1998. kako ga. . Svetoga Save i Stefana Prvoven anog. . Jedino je za ovaj drevni rukopis nazna eno i mesto nastanka rukopisa: ''u pe i u grade Rase''. godine. o Aleksandru Velikom. . pokazala su . Dosada nja arheolo ka istra ivanja u oblasti Rase. moralnim poukama. propovedima.da utvr eni grad na vrhu brega gradine mo e biti Ras. a da u 'Orlovoj pe ini' treba videti Pe (pe ). Ispod grada. Konstantina Filozofa (Kostene kog) i mnogih drugih dobro znanih iz kolske lektire. Od jevan elja do romana Srpskoslovenski jezik u po etku se javljao isklju ivo kao jezik crkve. jezik postao jezik u enosti i kulture u punom smislu tih re i. Otkopavanja i istra ivanja usredsredila su se od 1972. nadgrobni i ktitorski natpisi. Mo emo ga na i i u prevedenim zakonicima ili delima uslovno re eno nau nog karaktera (Fisiolog).

Vuku nisu smetale one koje su ve vekovima bile ustaljene u isto nohercegova kom dijalektu.) a drugi oblik istoga jezika za ni e (svakodnevna. vapiti. Beograd. or i . pa i kasnije sve do Vukove reforme sredinom XIX veka. sablazan. savet. op tina. Tako su mnoge ssl. 1990. Beograd. odakle su Vukovom reformom knji evnog jezika prodrle i u savremeni srpski knji evni (standardni) jezik. prevashodan. Sociolingvisti ki gledano. 2001. re i do dana dana njeg ostale u srpskim dijalektima. jezika. 1999. mo ti. sabrat. Istorija srpske irilice (3. samrt. Nadam se da. Grickat. izdanje). Ka po ecima srpske pismenosti. u novom knji evnom jeziku. Iako se borio protiv slavenizama. op ti. Razlike su se ticale uglavnom u ene (apstraktne) leksike i slo enih sintaksi kih konstrukcija nekarakteristi nih za narodni jezik. Beograd: Otkrovenje. kada ga je smenio ruskoslovenski jezik. jezika. odoma iv i se pritom u njima. pa i u srpskim.). Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika. savest. izdanje). ruska redakcija stsl. Potpuno je razumljivo da su u takvoj situaciji i osobine narodnog jezika prodirale u knji evni. jezik se u svim slovenskim zemljama. Trifunovi . Ivi . dok su veoma sli ni bili i morfolo ki i leksi ki sistemi ovih oblika srpskog jezika. prodirale u narodne govore. vaspostavljaju i mesto i vreme nastanka srpskoslovenskog jezika i prate i njegovo itije.. sabor. ve samo vi im stilom maternjeg.Od XI do XXI veka Srpskoslovenski jezik jako je dugo vr io funkciju knji evnog jezika kod Srba. P. tj. funkcionalni rascep u jeziku pri kome se jedan oblik toga jezika koristio za tzv. su tastven. zave tati. op ti. savest. vi e funkcije (knji evnost. Pregled istorije srpskog jezika. postojala je diglosija. o njemu rekoh su tastveno. administracija. vaspitati. samrtan. koji su Srbi svakodnevno slu ali u crkvi. kritike. su tina. . Aleksandar Milanovi Filolo ki fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y Beli . 1995. ssl. B. jezika omogu avale Srbima razumljivost drugog. Sve to vreme u srpskom dru tvu. 1998. pravo. od XI do tridesetih godina XVIII veka. 1975. neke i ne ose aju i niti kao arhai ne niti kao crkvenoslovenske (npr. rasprave. u to vreme i nije smatrao posebnim jezikom. sazdati. savet. o emu je ve govoreno.Novi Sad. kolstvo i sl. protiv re i i oblika iz srpske i ruske redakcije stsl.. sagre iti. Beograd. ali i da su osobine knji evnog jezika. vaskrs. . Vaskresenije. vaskrsnuti. A. vaistinu. Istorija srpskog jezika: studije. sve teni. su tina i druge (primeri preuzeti od Aleksandra Mladenovi a). vazduh. sve tenik. igoja. saglasje. neformalna komunikacija). P. iji je glasovni sistem bio prilago en sredini. tj. vaspostaviti. su ti. Sremski Karlovci . Tako danas u knji evnom jeziku koristimo re i vazduh. Beograd. Najstariji srpski irilski natpisi (2. Potrebno je naglasiti da su razlike izme u srpskih dijalekata i ssl. I. osve tati.

pleme pomoraca i gusara koji su zahvaljuju i svom temperamentu i geografskom polo aju me u prvim na im sunarodnicima iza li iz ti ine srednjeg veka. Kor ulu i Mljet. blizu reke Bojane na granici sa Vizantijom. Strumi ani u Gr koj. a ve ina nau nika ovaj poku aj invazije vezuje upravo za Neretljane. Svoje ime duguju reci Neretvi. Ovaj poslednji naziv je i naj e i u doma im izvorima jer su Neretljani naseljavali krajnji severozapad onog dela dalmatinske obale koga su kasnije kontrolisali Srbi. na uskom pojasu od u a Neretve u Jadran na istoku do Splita na zapadu. osvojili su i velika srednjejadranska ostrva: Bra . oni su naselili. Meranija i Krajina. obalama Baltika i Moravskoj.Pagani na moru Istorija ranog srednjeg veka srpskih plemena nije dovoljno poznata. Ba ovakvu sudbinu do iveli su i Neretljani. italijansku obalu. a kod Srba oblast. Narenta).po istoimenoj reci iji naziv je tako e predslovenskog porekla. iji su naziv preuzeli od romanizovanih starosedelaca koje su tu zatekli (lat. Osim ovog. u doma oj istoriografiji prekrivena je maglom zaborava i nedostatka podataka. isto kao to se oblast na jugoistoku. Bu ani po reci Bug u zapadnoj Ukrajini. pogotovo vreme njihovog doseljavanja na Balkan. a njihova zemlja zvala se Paganija. Obi aj da pleme dobije ime po reci ije obale naseljava poznat je kod Slovena: na primer. Epoha kada je na zapadu stvarano carstvo Karla Velikog. U svom naletu slovenski moreplovci su poku ali da nasele ak i susednu. Hvar. Pleme Neretljana ivelo je na obali Jadrana. u ono vreme kada su i ostali Srbi sa severa do li na teritoriju anti ke provincije Dalmacije. Vislani u Poljskoj. a kasnije i dr ava Bosna . kako bele e ranosrednjevekovni hroni ari. . sa uvan je podatak iz 642. Ovu teritoriju. formiranja dr ave i pokr tavanja. godine. Ubrzo zatim. u prvoj polovini VII veka. Neretljani su nosili i imena Marjani (Primorci) i Pagani. tako e zvao Krajina. u Rusiji. Moravci u e koj. O slovenskom napadu na beneventanski grad Sipont u zalivu poluostrva Monte Gargano. a Sloveni stvarali svoje prve dr ave na Balkanu i Alpima. kada su Vikinzi plovili severnim morima. duga ku oko 75 i iroku 10-20 km.

vodi novi pohod protiv Neretljana u kome je izgubio vi e od stotinu ljudi. mnogo ve a srpska kne evina. godine "poslanik Slovena sa ostrva Neretve" prido ao je u Veneciju da sa du dom sklopi mir i da se pokrsti. Najstariji opis ove kne evine dao je vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit polovinom X veka.Neretljani. koji je u ranom srednjem veku bio vizantijski grad. Granicu su naj e e delili i sa Splitom. du d je primoran da ve slede e. Gusari na vidiku! Iako su naseljavali relativno malu oblast. Nedugo zatim. Novi du d. Narod sa ostrva Neretve Prve istorijske podatke o Neretljanima zabele ile su drevne mleta ke hronike. Petar Tradenik. Zahumlje. a "on se vratio bez slavlja". ali oni postaju jasniji iz doga aja koji slede. Tada je ugovorio mir sa hrvatskim knezom Mislavom i neretljanskim knezom Dru akom (Drosaico. iz prve polovine IX veka. za koga ve ina istra iva a smatra da su ga izveli upravo . Marianorum judice). I dok se hrvatski gusari jedno vreme ne pominju na Jadranu. 840. godine. godine flotu na dalmatinske Slovene koji su gusarili po Jadranu. Razloge ove posete hroni ar ne navodi. Neretljani su posedovali jednu od najja ih flota na Jadranu! Na severoistoku sused im je bila druga. Oko 829. U Veneciji je 846. a na severozapadu su se grani ili sa Hrvatima. poveo je 839. Neretljani kr e primirje i plja kaju mleta ke trgovce dok su se ovi vra ali iz ju ne Italije.Teritorijalna podela balkanskog poluostrva sredinom X veka (po opisu Konstantina Porfirogenita). godine zabele en jedan u nizu napada Slovena. u svom poznatom delu De administrando .

Na obroncima Biokova i Mosora i na ostrvima gajili su stoku. suvo vo e i dr. a posadu je inilo 40 vesla a.strela). kao i u vi e navrata kasnije. najunosnija delatnost bila je gusarenje koje je stalno donosilo zna ajne prihode. smokava i vinove loze. sagitta . Sli an tip broda bio je dobro poznat u Mediteranu. Srpski nadgrobni spomenik od kamena . Car ih naziva Pagani i Neretljani (Arentani).imperio (o upravljanju carevinom). To se poklapa i sa opisom prolaska krsta a kroz ove krajeve. a izvozilo se vino. a bliski su im i vikin ki drakari. To je duguljast. Omi . Neretljani su se bavili i trgovinom. Brod je imao jarbol.XV vek). uzgajanjem maslina. Nije isklju eno da se plen delio ba onako kako se i danas deli ulov ribe na ovom delu Jadrana: pola plena pripada onom ko je organizovao lov i iji su brodovi (knez ili upan). On navodi i tri upe u Paganiji . Iz kasnijih srednjevekovnih izvora znamo i to da su se u ove oblasti uvozile itarice. to zna i da polovinom X veka. koji su ujedno bili i borci. Tip broda koji su koristili Neretljani zvao se sagena. koji se kasnije pominje kao najve e naselje u oblasti. Osim to navodi da se upa Dalen ne nalazi na obali. a sigurno je da su obra ivali i zemlju. ovde se ne navodi. a drugu polovinu dele ravnopravno svi u esnici. koji se nalazio kod dana nje Makarske.Rastoku. nije bio u okviru Paganije.mramor. car-pisac ne daje podatke o polo aju ovih lokaliteta. sredi ta istoimene upe. usoljena riba. Mokro i Dalen. gradili su ga i drugi Sloveni. na kojima su skadinavski ratnici po eli e e da plja kaju zapadnu . Vrulja. krajem XI veka. Hvar i Bra .Mokro. a njihovu zemlju Paganija. etiri grada . lanovi posada. Na osnovu sa uvanih starijih toponima vidi se da je ova oblast u ranom srednjem veku obilovala umama i mo varama. Za sada je jedino sigurna ubikacija grada Mokro. Ostrog i Slavineca. Osim plovidbom. okolina Makarske (XIII . Ipak. kao i ostrva Kor ulu (na kome ima i grad). a obradivog zemlji ta je bilo malo. Mljet. relativno plitak brod vitkog trupa i o trog pramca koji se odlikovao velikom brzinom (lat. "Pagani se zovu to ne primi e krst u ono vreme kad su se svi Srbi pokrstili".

ali dosta manji. brod sli nog tipa. Bari). nije trebalo mnogo vremena da i oni postanu meta saracenskih gusara. Na samu pojavu carske flote u blizini gradske luke. koji . U takvim okolnostima. Frana ke i arapske panije. Prvi njihov zalet dublje u Jadran desio se 841. Osim sagene. pominju se Zahumljani. zatim Budvu. ele i da oja a vizantijsku politiku na zapadu. Dubrovnik. zatekli su na dvoru u Konstantinopolju novog cara. Tokom borbi oko Barija 869-871. Pored Venecije. Zadar. koje su Dubrov ani kao vizantijske saveznike prevezli na svojim brodovima. Vizantijske flote tada su bile najmo nija pomorska sila na Mediteranu. Saraceni su povukli opsadu. ali je njena trgovina sa zapadnom Evropom bila ugro ena od kada su Arabljani 30-ih i 40-ih godina IX veka redom zauzeli bogate gradove Sicilije (Palermo. Mesina) i ju ne Italije (Brindizi. pomorski put uz razu enu dalmatinsku obalu bio je najbezbedniji. Rekonstrukcija izgleda sagene. preko koje se odvijao i najve i deo trgovine sa zapadom. u upotrebi je bila i kondura. Rose. U odsustvu ve ih vizantijskih snaga u Jadranu. Bave se izgleda onim to najbolje znaju da rade. Ankonu (u papskoj dr avi). u Sredozemlju su najve u opasnost predstavljali arabljanski gusari. godine. Vizantija je dr ala i luke Kotor. Naravno. godine. sa posadom od 20 ljudi. kada je flota od 36 brodova oplja kala i zapalila redom Osor. a Nikita Orif je preduzeo kontraofanzivu protiv njih u ju noj Italiji. oni su u to vreme zabavljeni drugim stvarima. godine. Za to? Pa. Me u Srbima. Dubrova ki poslanici koji su oti li da mole pomo od svog vladara. ali ne i Neretljani. venecijanska i dalmatinska flota su trpele ozbiljne poraze. kotorski donji grad i svetomiholjsku Prevlaku u Boki Kotorskoj. kao i manji tipovi brodova i barki. po etkom IX veka. Dok su Vikinzi plja kali obale Britanije. brzog ratnog broda sa posadom od 40 vesla a boraca na kome su plovili Neretljani (X vek).Evropu upravo u ovo vreme. Split. Rab i Osor. Travunjani i Konavljani. ovaj vladar je poslao stotinu ratnih brodova pod zapovedni tvom drungarija flote Nikite Orifa u pomo opsa enom gradu. Trogir. Tarent. koja je otpo ela 866. u hri anskom savezu sa 400 la a je i kralj Italije Ludvig II. ali i Srbi i Hrvati. Arapski napadi na Jadranu kulminirali su petnaestomese nom opsadom Dubrovnika. Vasilija I Makedonca (867-886). godine njihov plen postaju papini poslanici. te sredinom marta 870.

pa je tako zalaganjem vizantijske politike saracensko prisustvo u Italiji i na Jadranu bilo na zalasku. Kan Simeon (893-927) nastojao je da pokori svoje balkanske susede i stekne titulu cara. posle vi e vojnih pohoda. Zbog toga je vizantijski poslanik. kona no ih osvoji 924. na obalama Paganije sastao sa srpskim vladarem Petrom Gojnikovi em (892-917) radi saveza protiv zajedni kog neprijatelja. a sam du d je bio i najve i gubitnik . Te godine du d Petar Kandijan do ao je sa 12 brodova u neretljanske vode i u luci Mokro uni tio pet brodova Neretljana. gde su ubrzo sa ekali radosnu vest o osloba anju Barija 2. svetoga plena Po etkom X veka isto no od Srbije raste mo Bugarske. godine. To je bio razlog da Vasilije I po alje flotu koja upokorava dalmatinske Slovene.sredina X veka) be i iz bugarskog zarobljeni tva i uz pomo Vizantije obnavlja zemlju u ranijim granicama. u bici na kopnu Mle ani su do iveli poraz. o emu svedo i njihovo plja kanje ostrva Bra a 872. pa ih ponovo zati emo 887. Opis srpskih zemalja za vreme njegove vladavine zabele io je car-pisac Konstantin VII Porfirogenit u svom delu. Samo tri godine kasnije. a u okviru njega se nalazi i pomenuti opis Paganije. U ime oca i sina i. godine. .druga polovina XI veka. Papini poslanici su oslobo eni i stigli su u Rim krajem godine. srpski knez aslav Klonimirovi (927 .. Vasilije I je ubrzo proterao Arape iz Tarenta i svih ostalih kopnenih tvr ava.izgubio je ivot. nakon njegove smrti. Gusarski napadi arapskih moreplovaca nisu zaobi li ni neretljanske obale. Sa druge strane.. februara 871. kada je carska flota napustila vode Jadrana.. Me utim.. Pagani nisu dugo odolevali isku enjima. Me utim. Manji brod sa posadom od 8 do 10 ljudi otkriven ispred ulaza u ninsku luku (Hrvatska) . Ovaj sastanak bio je povod Simeonu da napadne srpske teritorije i.su se upravo vra ali sa crkvenog sabora u Carigradu. godine u estokim sukobima sa Venecijom. ali i unutra njih sukoba. dra ki protospatar Lav Rabduh oti ao u Srbiju gde se. godine. Pokr tavanje je bilo jedan od klju nih uslova mirovnog sporazuma.

du d Petar II Orseolo preduzeo je vojni pohod i uz sna nu flotu. Budu i da je ovaj dalmatinski grad tada bio pod vla u Venecije. Povod za novi sukob bio je zarobljavanje etrdesetorice zadarskih gra ana od strane Neretljana. pre povratka u Veneciju Petar II je. Vizantija je tra ila politi ki oslonac na zapadu. du d je u Zadru primio poslanike dalmatinskih gradova koji su mu se pokorili. doznao je da se 40 neretljanskih prvaka vra a iz Apulije na brodovima natovarenim robom iz Italije. zauzeo ostrva Kor ulu i Lastovo. Na prvom saboru odlu eno je da splitska episkopija bude podignuta na rang arhiepiskopije i postane crkvena metropola Dalmacije. godine. pristao na mir. Ipak. Vizantija je obnovila vlast na Balkanu. Kada je car Vasilije II uni tio makedonsku dr avu 1018. Venecija alje 948. Ovo se smatra najzna ajnijim doga ajem u istoriji grada Sv. Zarobljenici su oslobo eni. kako bele i mleta ki hroni ar. godine. uz prisustvo papinih legata i dalmatinskih episkopa. 1000. Na saboru je pokrenuta i borba protiv slu be na slovenskom jeziku i upotrebe glagoljice kojom se tada pisalo u na im zemljama. .De avanja na istoku osetila su se i na zapadnim granicama srpskih kne evina. Zbog toga je poslao deset brodova koji su kod ostrva Lastovo iznenadili i zarobili Pagane i sproveli ih do Trogira. Dve godine ranije. posle estoke borbe. i 928. godine na kojima su redefinisana crkvena pitanja u ovoj vizantijskoj provinciji. Dujma. ali se me u srpskim velika ima ne pominju i predstavnici Paganije. osim estorice Neretljana koji su zadr ani kao taoci. Pritisnuta od strane Bugarske. pa je dalmatinske episkopije prepustila jurisdikciji pape. isplovio iz luke na ostrvu Olivolo. godine flotu od 33 la e protiv Neretljana i to u dva navrata. koji je od malog naselja u okviru zidina Dioklecijanove palate ubrzo izrastao u jedan od vode ih isto nojadranskih gradova. O mleta ko-neretljanskim sukobima imamo vesti i za vreme aslava Klonimirovi a. dok je hrvatske poslanike odbio. Po imenu nepoznati neretljanski vladar sastao se li no sa du dom i. ali se ovi doga aji nisu dugotrajnije odrazili na sudbinu Neretljana. Formalno zastupaju i prava Vizantije iju je vlast Venecija jo uvek priznavala. a tom prilikom pokorio je i srpske zemlje. Zbog toga se u Splitu. ali ipak ne uspeva da suzbije njihovu prevlast na Jadranu. Plove i uz istarsku obalu i Kvarner flota je stigla u Zadar. Saboru su prisustvovali i predstavnici hrvatskog kralja Tomislava i zahumskog kneza Mihajla Vi evi a. kroz ove krajeve pro ao je car Samuilo na svom pohodu do Zadra. odr avaju dva crkvena sabora 925. I dok je u gradu planirao napad na Hrvate. u koji je ubrzo uplovio i du d sa glavninom flote. Dva bakarna lema (VI vek) prona ena uz ru evine bedema kasnoanti kog grada Narone koji je stradao tokom slovenskog naseljavanja doline Neretve.

Petar Crni je iskoristio prisustvo vladara na ijoj zemlji je podigao svoju zadu binu da presudi u nekom sporu. Iz ovog dokumenta saznajemo da je tada ostrvo Vis i jo udaljenije Bi evo bilo pod vla u Neretljana. godine sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. godine je sastavio ispravu u kojoj svoju zadu binu. a zatim i manastir Sv. da bi iz druge polovine ovog stole a do nas stigli i najstariji doma i izvori o ovom srpskom plemenu. vladarem na ijoj zemlji se nalazi crkva. Istorijski izvori prve polovine XI veka ute o Neretljanima. knez Neretljana. knezom Primoraca (judice Marianorum). iz njega saznajemo da su Slavac i njegov brat i . u pratnji svojih vitezova i rizni ara Zavide. Bodidrag i Sedrag i satnik Tihan. izme u Slavca i Ljubomira. Iz manastirskog kartulara saznajemo i podatke o tri neretljanska vladara. Petra u Priku. Ipak. ispred crkve Sv. Bogati spli anin Petar Crni sagradio je 1080. izme u Splita i Cetine). 1050. Petra.Crkva Sv. kartular nas ne obave tava o detaljima spora koji se vodio nedaleko od manastira. Sve tenik Ivan. ili ne to kasnije do ao na granicu svoje zemlje gde se u crkvi Sv. do ao je u Polji ko primorje da presudi u sporu oko kupovine manastirskog zemlji ta. poklanja manastiru na ostrvu Tremiti. Radovan. Petra u Priku kod Omi a sastao sa hrvatskim banom Petrom radi nekog spora koji je Slavac imao sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. Berigojem. na neretljanskoj teritoriji najpre crkvu. Pored Berigoja. Na alost. godine u Selu (dana nje Jesenice u Polji kom primorju. na ispravi su se potpisala i njegova tri upana. Silvestra na ostrvu Bi evu. rodom Spli anin. Kao to je to bio obi aj u srednjem veku. Jakov. On je oko 1090. jugozapadno od Visa. ispred koje se neretljanski vladar Slavac sudio oko 1090. Iz sli nog razloga pominje se ne to kasnije i Slavac. opet oko vlasni tva nad zemlji tem. crkvu Sv. g. kralj Primoraca. Petra u Priku kod Omi a (druga polovina XI veka). on to ini pred svojim advokatom.

a da je gustina naseljenosti bila relativno velika. Crkva Sv. kao i petnaestak drugih crkava istog tipa podignutih u ovo vreme na podru ju od Pelje ca do Boke Kotorske. Podaci iz kartulara pokazuju i da se socijalna diferencijacija sporo odvijala u ovim kra kim predelima. god. godine nisu se o tro odra avale na na em tlu. gr kom i slovenskom jeziku. u Hrvatskoj (Solinsko polje) i u vizantijskom Splitu. Ovakvo preplitanje uticaja iz Carigrada i Rima sli no je onom u susednoj ju noj Italiji. to se odslikava i u umetnosti tog doba. Ovi podaci pokazuju da su Neretljani najkasnije u XI veku. kroz burna doga anja iz prve polovine X veka kada se deo srpskih izbeglica i plemstva sklonio u Hrvatsku. Petra u Selu. Politi ke i etni ke granice izme u Srba i Hrvata u to vreme nisu bile o tro povu ene. a gradnja tog tipa crkava vezuje se za versku delatnost prvog krunisanog srpskog kralja. na teritoriji Neretljana. koju je podigao splitski gra anin Petar Crni oko 1080. kao i ne to kasnije njegova po imenu nepoznata udovica. po eli da poma u crkvu i podizanje hramova u svojoj oblasti. Ova oblast tada je pripadala srednjevekovnoj Zeti. kao i mnogo puta kasnije. Petra u Priku (pred kojom se Slavac sudio sa Ljubomirom) podignuta je u drugoj polovini XI veka i predstavlja jednu od najstarijih o uvanih gra evina u oblasti Neretljana. pre ru enja crkvice 1918. Splita.prethodnik na prestolu Rusin. a to se oslikava. Kroz itav srednji vek verska tolerancija izme u pravoslavne i katoli ke crkve bila je podr avana od strane srpskih vladara. to je jo od ranije bio obi aj samo isto ne crkve. Mihajla Zetskog (oko 1055-1082). Crkvena slu ba u dalmatinskim episkopijama dr ala se na latinskom. godine. posledice crkvenog raskola iz 1054. Ljudi su dobrovoljno . Sigurno je da je na to uticala i neposredna blizina dalmatinske crkvene metropole. Iz isprave Petra Crnog saznajemo i kako je on kupovao zemlji te i kmetove za svoju zadu binu u tri razli ite politi ke oblasti: u polji kom primorju i na Bra u. Ostaci crkvice Sv.. Sli no je bilo i u samom Splitu i drugim dalmatinskim episkopijama gde su se sve tenici (i oni najvi i) i dalje enili i nosili brade i dugu kosu. Petra u Selu (fotografija iz 1910. Iako je Dalmacija podpadala pod jurisdikciju Rima. bili donatori manastira Sv. godine). ako ne i ranije. Ona pokazuje preplitanje uticaja vizantijske i preromani ke arhitekture.

Neumorna elja za su enjem pre ivela je sve istorijske mene. . a ova osobina na ih ljudi i danas nam nije strana. sastavlja isprave. satnik. Pojasna kop a (zapon) od zlata. ali ih to kasnije nije spre avalo da se sa njima (a i me usobno) sude oko vlasni tva nad zemlji tem. svedok. morstik ti sudi Neretljanski vladari su sebe nazivali morstici ili sudije (judices). godine.preporu ivali sebe i lanove svojih porodica za kmetove svojim bogatim seniorima. rad splitskih zlatara. a sastavlja i crkvenih isprava ih nazivaju i kraljevima. Rusin sebe oslovljava: Ja Rusin koji sam i morstik. Ilustrativan je primer Berigojeve isprave iz 1050. godine u kojoj ga sve tenik Ivan. humskog kneza Petra iz 1225. rizni ar. svoj narod Marjani ili Neretljani. Neretljanin te tu i. vitez. sudija Marjana. naziva kraljem dok se Berigoj ispred svojih upana potpisuje: Ja Berigoj. Titule plemstva iste su kao i u ostalim srpskim zemljama: upan.

Travuniju.Na isto noj obali Jadrana. izrasla je u trgova ku i vojnu imperiju. Od XII veka u istorijskim izvorima vi e se ne pominje Paganija. . Hvara i Bra a. posle duge plovidbe.smrt za vratom.. na zapadu neretljanske nalazi iz ru evina anti ke metropole Narone. pre nego to je i sam kratkotrajno bio veliki upan Ra ke. Na podru ju izme u Vrh gvozdenog Cetine i Neretve nije bilo romanskih gradova.. odrastale su gledaju i kako luka o ivi svaki put kada brodovi. Arheolo ki kod sela e evi a. Ono malo slu ajnih nalaza ine nekoliko primeraka oru ja i nau nica sa tri jagode iz Makarske. ije fotografije (na alost) nisu objavljene. Bosnu i Ra ku. nedaleko od u a Neretve. Sa teritorije Paganije ne postoji nijedno arheolo ki istra eno ranosrednjevekovno naselje ili nekropola. najve i rival Neretljana na Jadranu. krunisan je za kralja 1077. lan ra ke vladarske dinastije. Venecija. ali okolnost da njihovi vladari nose skromne titule morstika i sudija mogla bi da ukazuje na to. Mihajlo. koji su je spojili sa op teslovenskim znanjem o plovidbi koje su doneli sa sobom. gde je postavio svoje upane. opadanje Vizantije uspe no je iskoristio zetski knez Stefan Vojislav da se osamostali. godine uz pristanak Vizantije osvojila Hvar i Bra . Venecija je izme u 1135. to je Neretljanima omogu ilo da slobodno razvijaju svoju plovidbu i mornaricu. Um za morem . Meranija ili neretljanska oblast kao politi ki samostalna celina. kao to je to po lo za rukom iteljima anti kog Epidaurusa . pre nego to su se stopili sa Srbima. veka. teritorije (prva pokazuju da ovaj grad nije pre iveo napade Slovena u prvoj polovini VII polovina IX veka). Sa druge strane. Njegovi stanovnici nisu uspeli da osnuju ni novo naselje nedaleko od starog. a izgleda da su upravo u ovo vreme osamostaljeni humski knezovi uspeli da pripoje svojoj teritoriji Paganiju. vizantijskih luka. Preostali romanski starosedeoci su.Split). Desa. g. vladao je u primorskim oblastima i tada je. Istorijski izvori prve polovine XII veka ute o Neretljanima. Marije. Zahumlje. Mihajlov sin i naslednik. Nema pouzdanih podataka da su tada i Neretljani priznavali njegovu vlast. a neko je nestrpljivo is ekivao pri e o dalekim predelima koji su se krili iza horizonta morske pu ine. krunu iz Rima primio je i hrvatski kralj Zvonimir. Neko je o ekivao i strepeo za svog najdra eg ili se jedino interesovao za uspeh pohoda. godine na Mljetu podigao benediktinski manastir Sv. U me uvremenu. Godinu dana ranije. gde se prepli u mirisi mora i mediteranskog rastinja. a ova imena ustupaju mesto nazivu Krajina. a njegov sin. svoju tradiciju brodogradnje preneli Neretljanima. i 1145. 1151.da osnuju Dubrovnik (ili Salone . kralj Bodin (1082-1101) ujedinio je Zetu. mirno pristaju uz dokove. kao to je koplja slu ajno na en to bio slu aj u ostalim delovima Dalmacije. U novoj postojbini generacije pomoraca na obali Jadrana.

oni su tra ili svoj put na kome su se razli iti uticaji stalno preplitali. Svoj vrhunac pleme Neretljana je dostiglo u ranom srednjem veku. zbog ega je njihova sudbina najve im delom ostala istorijski nepoznata. to su specifi an pogled na ekonomiju i svakako.. ve su se stopili sa ve im ju noslovenskim plemenima. odnosno Hercegovine. Nakon nemira u zemlji koji su nastali posle smrti njegovog oca. izme u ostalih. na samoj granici Istoka i Zapada.Srebrne nau nice. Marko Aleksi arheolog Beograd Preporu ena literatura: . godine kralj Srbije i Bosne. sve do dolaska Turaka. Titula srpskih vladara u srednjem veku. a istu titulu nosio je i Tvrtko I Kotromanji . gvozdeno koplje i ma (po etak IX veka) sa lokaliteta Mogorjelo kod apljine na Neretvi.X vek). ljubav prema moru. bronzani lan i (IX . od 1377. Pleme pomoraca koji su sebe nazivali Marjani nije uspelo da stvori osobena kulturna obele ja koja e kroz burne istorijske epohe sti i i do nas. u Zahumlju. Oblast Krajine pripadala je srpskim kraljevima sve do vremena Stefana De anskog.. ive i kao kraji nici. sadr avala je i Pomorske zemlje u koje je spadala Krajina. ali od vremena kada imamo vi e istorijskih podataka. nekoliko kilometara severno od granice Neretljana. Krajina se na la u okviru bosanske dr ave. Uro a II Milutina (1321). Ono to ipak zasigurno znamo o njihovoj prirodi i to su uspeli da nam prenesu. ono je izgubilo svoju politi ku samostalnost.

Novak. 1420. Tuarezi su zapravo skupina plemena. Arapi su ga prilagodili svom izgovoru. Istorija Srba (knj. Karta ve ih mazirskih gradova u severnoj Africi. Otok Kor ula u srednjem vijeku do g.y y y y y y y y Grupa autora.svima znana Sahara. Humska zemlja u srednjem veku. . Na surovom i nepreglednom pesku. I). V. 1952. G. Beograd: Filozofski fakultet. tom II. Tuarezi. Foreti .Velika Pustinja. Supetarski kartular. i Radonji . Mi i . a ne narod u modernom evropskom smislu te re i. hiljadama godina unazad ivi narod poznat kao Plavi Ljudi . Djela JAZU. Zagreb. i Skok. Jire ek. Maziri Na a pri a po inje u severnoj Africi. Zagreb. Berberi. 1996. J. ali berberska nacija. stranca. knjiga I (ur. te je i nastao izraz Berberin. irkovi ). 36. 1971. za mnoge nepristupa nom. u irokom prostranstvu od Nila na istoku pa sve do planina Atlas u Maroku. koji ozna ava varvarina. P. Novak. K. To je naziv koga su Arapi. Hvar. Djela JAZU 43. Jo stari Grci su sve one narode koji nisu govorili gr ki jezik i nisu delili gr ke kulturne vrednosti. N. 1952. Beograd: Nau na knjiga. Beograd: Srpska knji evna zadruga. S. V.Tuarezi. Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. Beograd. kako je zovu starosedeoci . Oni su poznati i kao Berberi.. 1959. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. Grupa autora. Beograd: SANU. S. 1924. Ovo je pri a o njima. Na tom prostoru nalazi se i najve a pustinja u svetu . Klaji .. nazivali varvarima. 1981. Zagreb. Po to su nasledili termin od Grka (barbaroi). nadenuli svim plemenima ra trkanim po irokim prostranstvima Sahare.. prilikom prodora u severnu Afriku. ne postoji. kao politi ka ili etni ka institucija. Istorija srpskog naroda. 1940.

Mazirski jezik pripada semitsko-hamitskoj grupi jezika i dosta je sli an starom egipatskom jeziku. verovanja. danas poznate kao nosioce severnoafri ke praistorijske kulture D erma (D arma).. Ime Tuarezi se prvobitno odnosilo samo na jedno pleme sa severa Afrike. jezik. velika majka. pa na primer fortuna na latinskom je ta frtunt na mazirskom. Alfabet je sastavljen od 38 slova. na in ivota. Zanimljivo je re i da u jeziku Mazira prakti no sve enske imenice po inju i Izgled Mazira u praistoriji. spominje i uveni gr ki putopisac i geograf Pausanija. naj e e kod Egip ana. ali ih pominje kao pleme Libo. On navodi da sva pustinjska plemena pripadaju "jednom narodu" i da ih vezuju isti obi aji. odgovori e vam da je Mazir. prilikom pomorskih ekspedicija. jer poti e od enske imenice tamazigt .ljudi zapadno od Nila... Kada su Persijanci osvajali Egipat.. dok mu ke po pravilu po inju na slovo A. O istoriji i jeziku Mazira Najstariji istorijski pomeni Mazira poti u iz V veka stare ere. Pod ovim imenom Berberi se javljaju jo u anti kim spisima. odnosno pleme sa kojim su se Grci. no kasnije je ovaj naziv odoma en i kao sinonim za sve Mazire. zavr avaju se na slovo T. Me utim. Mnoge re i su preuzete iz gr kog i latinskog.. ukoliko upitate Berberina ta je on.. koji su napisali da: ". Srednji rod ne postoji.zemlja. sloboda. I Herodot pri a o njima.Pustinjski ratnici. Ovaj uveni istori ar pominje i pleme Germante. nazivaju sami sebe Mazirima". poslali su izvidnicu ka zapadu i susreli su se sa nekim pustinjskim narodom koji je sebe nazivao Libijci. Ovaj znak pre svega . a prakti no i naziv Tuareg ozna ava to isto. Glavni simbol Mazira je slovni znak mazirskog pisma. nalik na irili no slovo . ivot. Re Mazir zna i slobodan ovek. Mazire. susreli na obalama severne Afrike. tako e.

Ba ovakav ator opisuju Herodot i nekoliko rimskih pisaca. a zanimljivo je da. a mogao se za nekoliko minuta rasklopiti i natovariti na konja. te originalnih pisanih izvora od njih samih nemamo. tipi na za ova plemena. Zanimljivo je da je na tim crte ima ponegde prikazana i karakteristi na vrsta atora. ili odozgo na dole. kada su oveka. za Mazirski znak vreme Feni ana razvilo se pismo Mazira. a sadr aj ovih tekstova odnosi se ve inom na kultove i uspomene na va ne doga aje ili ljude. kada Izgled pe i za pe enje hleba.simboli e slobodnog oveka (ljudska predstava sa rukama okrenutim ka nebu). raznih jela i kerami kih posuda. Najstariji trag je zapis na steni vezan za predstavu mazirske boginje Tanit i poti e iz vremena oko 4. Iz ovakvih natpisa. Iako se i u rimskim izvorima vidi da su Maziri iveli nomadskim ivotom. neka plemena preuzimaju arapsko pismo. koji simboli e slobodnog Maziri pi u sa leva na desno. njihovo pismo je nastalo docnije. ra trkani od Atlasa u Maroku. Ovi petroglifi su i dragoceni izvor za posredno upoznavanje na ina ivota ovih nomadskih plemena. pa ga nisu ni razvijali. Maziri su. oni veoma dugo nisu prihvatali va nost pisma. kada su menjali mesto logora. pa tek onda predstavlja i slovni znak. va no je naglasiti da bi se u posebnim situacijama i trajnije sku ili. ali nastavljaju da pi u sa leva na desno.000 godine stare ere. U stvari. tokom mla e praistorije kao prirodna stani ta koristili pe ine. Arapi osvojili severnu Afriku. . Ovo su zaista bile prave pustinjske metropole. to potvr uju brojni crte i na stenama. prema uverljivim arheolo kim nalazima. a gra evine u njima bile su gra ene od kamena i gline. govore o Berberima. Sastoji od lake drvene konstrukcije i ko a koje su na nju stavljane. tj. pa do planina Tibesti u adu. iveli u velikim gradovima Sahare. iveti i umreti u pustinji Kao autohtoni narod Velike Pustinje. simbola. Po to su Maziri iveli po plemenima i nikada nisu stvorili svoju dr avu. Prona eno je relativno malo tekstova pisanih mazirskim pismom.

Iznutra je farbana razli itim bojama crvenom.temperaturama koje u toku samo jednog dana i no i variraju u rasponu od 0 do 50 oC! Mazirski grad u saharskoj oazi . . Svako pleme imalo je i svoju osobenu tetova u. Da bi se ipak videlo ko dolazi u goste. etnolo kim. Ku a je vi e elijska gra evina pravougaone osnove i ravnih krovova. plava nebo. nalazimo i u materijalnim. Kabayl i Terhazza u Al iru. u hodniku su visila mala. uta . Potvrdu ove. crvena boja predstavlja ivot i krv. dok je zelena tek kasnije u la u upotrebu i nema posebnu simboliku. antropolo kim i arheolo kim nalazima. Ogledalo kori eno u ulaznim hodnicima ku a. kao i nadaleko uveni grad Timbuktu. te je svako mogao u i kada je hteo. zatim Ghat i Ghdames u Libiji. uvene tradicionalne frizure su kombinovane sa paunovim perjem. od nekoliko spratova. Svakodnevno obla enje i izgled severnoafri kih nomada su prepoznatljivi. Tipi na ku a mazirskih gradova zanimljivo je arhitektonski re ena: skoro itava polovina ku e bila je ispod zemlje.. koja je naj e e vezivana za boginju Tanit. One su svakako bile gra evine u javnoj upotrebi. ili na moru. tada iroko rasprostranjene kulture. ukra ena ogledala. svi oni imaju jedinstvenu arhitekturu. da ku e nisu imale vrata. bez obzira da li se nalaze u pustinji. utom.. Pored porodi nih stambenih ku a poznate su i znatno ve e zgrade. Ouargla. simbolima boga Amona i boginje Tanit. to svedo i i o sna nim za ecima urbanizacije. koja su gledala na ulaz. planini. Imala je nekoliko prostorija: najpre se ulazilo u mali hodnik iz kojeg se moglo do i do 2 ili 3 prostorije u prizemlju (zapravo . gde su se obi no nalazili kuhinja i kupatilo. Marakesh i Agadir u Maroku.na ku i se vide rogovi boga Amona. na reci Niger. reci. Iako se na prvi pogled prostor na kome su ovi gradovi ra trkani ini previ e velikim. odnosno. a na spoljnim uglovima ukra ena je ivotinjskim rogovima. Tamanrasset u Nigeru. a razlog za to le i u pustinjskoj klimi . plavom i zelenom.pustinju. Ode a je pravljena naj e e od ko e.podzemlju).Najpoznatiji gradovi iz vremena po ev od drugog milenijuma stare ere jesu Tuat. Prema ukorenjenoj simbolici Mazira. ili se moglo popeti uz stepenice na sprat. Posebna zanimljivost jeste ta.

Tipi an na in ukra avanja unutra njosti ku a. a kona no se telo zamotavalo i u zavoje. Berberi bi pokojnika stavili u d ak. ve iz prakti nog razloga injenice da se u pe anoj podlozi ne mo e iskopati bilo ta to nije ovog oblika. dok su oko njega bili podanici. Me utim. modela ruke. te za ove li nosti arheolozi pretpostavljaju da su bile plemenske vo e. Maziri su se od najstarijih vremena sahranjivali skeletno. Mazirske mumije nemaju puno sli nosti sa uvenim staroegipatskim. pojedini stariji mu karci sahranjivani i u sede em polo aju. a zatim je utroba punjena miri ljavim smolama i travama. U severnoj Africi prona en je i veliki broj mumifikovanih pokojnika. ali ne iz nekog posebnog kultnog ili religioznog imperativa. a izuzetno mala koli ina vlage i visoka temperatura inili su svoje i prirodno mumificirali telo.Narodna no nja i nakit ostali su nepromenjeni hiljadama godina. u iju i o iju od keramike. Grobne jame su ovalnog ili kru nog oblika. Po pravilu su otkrivani ostaci pokojnika sahranjenih u zgr enom polo aju. U grob nikada nisu polagana oru ja i oru a. upotrebne stvari. U sredi tu nekropole je sahranjivan poglavar. jer se verovalo da na drugom svetu pokojnik ide na su enje kod Boga i da mu takve. a jedina razlika je u polo aju tela. Ove simboli ne predstave se vezuju za boginju Tanit. . Nekropole su se skoro uvek nalazile u podno ju velikih brda. tamo ne trebaju. odnosno na isturenim ta akama pustinje. standardni prilog ini i li ni nakit pokojnika. Tako e. U mazirskim grobovima pronala en je veliki broj priloga: kerami kih posuda. Da se podsetimo. u slo enom procesu mumifikacije kod drevnih Egip ana najpre su posebnim postupkom va eni pokojnikovi unutra nji organi i mozak.

dok ovaca gotovo uop te nije bilo. vidimo dva gove eta. dok se ispod uo ava glava drugog. Na ovoj slici. trgovina i politi ka istorija Od najranijeg perioda razvoja svoje kulture pa sve do danas. jedno u profilu. kakve pominje Herodot u svojoj Istoriji.Privreda. od Hetita. . sa karakteristi no velikim rogovima. uz mediteranske obale na severu kultivisane su i maslina i vinova loza. spominje i njihova goveda sa tako velikim rogovima "da nisu mogla da pasu normalno. Maziri se prvenstveno bave sto arstvom. zatim koze. dok je kamila odoma ena tek od po etka nove ere (nju su Rimljani preneli sa Srednjeg Istoka). Slikarstvo na stenama u severnoj Africi datira jo od daleke praistorije. ve su i la unazad dok se hrane". Poljoprivreda je bila retko zastupljena. to je razumljivo kada se pogledaju klimatske prilike. Uzgajano je nekoliko vrsta gove eta. jer nisu mogle da podnesu surovu pustinjsku klimu. od rimskog vremena. Tek kasnije. Jedino je po oazama bilo mogu e gajenje urmine palme. Kada Herodot govori o ovom narodu. Konji su prido li sa istoka.

Arapi. imao je samostalnu politi ku. divlje ivotinje. Srednjovekovni crte koji simbolizuje bogatstvo grada Timbuktua i njegovih vladara. Feni ana i iz ju nijih delova Afrike. Timbuktu je bio polis u pravom smislu te re i.Od drugih privrednih grana. Mazirska plemena su bila posrednici izme u subsaharske Arfike i mediteranskih kultura. odnosno. Rimljana. pa ak i crno stanovni tvo . do 2 metra dugi ma evi. Jedan crte dvokolica sa upregnutim konjem sa visoravni Tassili datira jo iz I milenijuma stare ere. nojeva jaja i perje. Naj e e su pravljeni luk i strela. poznata su bila mazirska oru ja. kao i neka subsaharska crnoputa plemena. kao i koplje. a kojeg drevni Egip ani esto pominju u svojim spisima. trgovina je bila na prvom mestu. Posebnu vrstu trgovine mazirska plemena su razvila sa starim egipatskim carstvom. Brada vladara karakteristi na je za severnu Afriku . Trgova ki putevi u kulturnom prostoru Mazira bili su od jo od davnina veoma dobro organizovani. ali pravi procvat trgovine po inje od IX veka nove ere. grad na srednjem toku reke Niger. . U upotrebi su bila i borna kola na dva to ka sa upregnutim konjima. zlato i srebro.ikonografiju starog Egipta i pustinjske petroglife crte e na stenama. U to vreme. gde je izvo en zeleno-plavi kamen sa planina Tibesti. slonova u. bio je pravi trgova ki centar izme u severa i juga.prim.robove. ak 75% svetskog zlata pro lo je kroz ovaj grad na putu za Evropu i Aziju! Njegovo stanovni tvo bilo je veoma raznoliko .Berberi. pa su u velikoj meri zavisila od uvoza. vojnu i versku vlast. Pa opet. autora). a od defanzivne opreme posedovali su mali okrugli ko ni tit. kojima su nudili ko u. pa tako Herodot ka e da se "posle 3 dana hoda (oko 150 km . to jest. ili pustinjski grad". uvek nailazi na neku trgova ku stanicu. poludrago i drago kamenje. Trgova ki putevi postoje jo za vreme Grka i Rimljana. razvija se i jedan od naj uvenijih trgova kih centara Afrike Timbuktu. gvo e i bakar su uvozili od Grka. Nalazio se izme u afri kih zlatnih rudnika i pustinjskih mazirskih plemena. a najvi e. U XIV veku. kakva su koristili Egip ani i jo neki azijski narodi. Plemena Tuarega (Mazira) nikada nisu imala sopstvenu eksploataciju metala. Tako.

Boginja Tanit je velika boginja-majka i ona se predstavlja kao debela ena koja sedi na prestolu i ima perje na glavi. koji uvek mogu da otkriju u planini sakrivene izvore vode. godine stare ere ujedinio severnoafri ka pustinjska plemena. pod jednim vo om. Tako je o enk 921. osvojio Egipat i osnovao 22. to veoma upe atljivo svedo i o surovim obredima i prino enju ljudskih rtava kod Feni ana. ovnujski rogovi javljaju se tek od njegove posete hramu boga Amona u pustinji zapadno od Nila. Oni su i u istorijskim izvorima poznati kao slobodni ljudi.Berberi nikada nisu ratovali izme u sebe. Rogovi Amonovi. a tek su joj Feni ani podarili antropomorfni oblik i poistovetili je sa svojim vrhovnim enskim bo anstvom . Me utim. Za boga Amona znao je i Aleksandar Veliki. Na glavi je imao ovnujske rogove i bio je obu en od pasa na dole. ali ne u smislu nacionalne samostalosti. to zna i voda. ova plemena se nikada nisu ujedinila u jednu dr avu. izvorni Amon je po pravilu predstavljan kao ovek koji je preko lica uvek nosio masku. povezuju se sa jednom vrstom pustinjskog jarca. odnosno izvor ivota svih. zna ajna koncepcijska Boginja Tanit. razlika u poimanju ovog bo anstva je o igledna. ukoliko se vodio rat protiv stranih osvaja kih vojski. U po etku je ova boginja predstavljana na crte ima. prona eno je nekoliko hiljada urni sa pepelom spaljenih novoro en adi (!). Re Amon poti e od mazirske re i amaen. pomo u simbola ruke. a to je vrlo zanimljivo. . Amona su kao bo anstvo preuzeli i stari Egip ani. Ipak. a okupljali su se. sa vrlo malim procentom mazirskog stanovni tva. ve po tome da su slobodni u politi kom smislu i da ive u jednostavnoj plemenskoj organizaciji irom Sahare. egipatsku dinastiju (taj period je u egiptologiji poznat kao "vladavina 9 libijskih kraljeva"). Od Amona do islama Izvorna vrhovna bo anstva Mazira bili su bog Amon i boginja Tanit. Naime.Anatom. Crte mazirskog ratnika iz V veka stare ere. valja ista i da je Kartagina bila najpre dr ava Feni ana. u ikonografiji ovog vladara. U svetili tu Anate u feni anskom gradu Salambu. Ikonografski. ali su mu dodali naziv Ra. ali posebno pustinjskih naroda. Nekoga bi mogla da zbuni injenica da se za Berbere vezuje egzistencija uvene anti ke severnoafri ke imperije Kartagine. To je bila prva i jedina dr ava u kojoj je vladao neki Mazir. Za razliku od njih. iako ovnujski. uha ili oka. Maziri nikada nisu prinosili krvne rtve bogovima.

i nakon primanja islama. bez obzira koja je vera bila prihva ena od strane mazirskog stanovni tva.. Tradicija berberskih svetaca ostala je sa uvana vekovima. pored boga Amona i boginje Tanit. kult lokalnih svetaca ostao je prisutan isto kao i ranije. ima kupolu i etiri roga na krajevima. Svetac je u io ljude starim obi ajima koje treba po tovati prilikom va nih doga aja i dru tvenih obreda. . Bilo kako bilo. Duhovnici su postajali priznati po tome to su dobro znali i pa ljivo prenosilili zajedni ku istoriju i legende svoga kraja. no. savetnika svog plemena. mitovi. Kada bi neki lan zajednice bio u nevolji ili nedoumici.Kod Mazira. a strpljivo je i prenosio je svoje znanje ostalim lanovima zajednice. a samim tim preno ene su i legende. da se prilikom ulaska u hram celiva sve ev grob i pali se za njegovu du u kerami ka uljana lampa. Tako je poznato i da su hramovi bili iscrtani predstavama svetaca.. ali i drugih koji bi to zatra ili od njega. U vreme vladavine Vizantijskog carstva Maziri su prihvatili hri ansku religiju. bili su i u poziciji boginje Tanit. Na svakom groblju. doga aji. Poznato je da su ovi ljudi iveli jednostavnim ivotom i da nisu imali materijalna bogatstva. Njegovo svetili te izgleda kao mazirska ku a. Tokom ivota duhovnik se isticao i time to je sudio i re avao razli ite sporove izme u lanova plemena. Do dana njih dana se zadr ao ovaj obi aj . a pored ostalog. postoji barem jedan grob neke vrste "sveca". Tradicija svetih ljudi u plemenu preno ena je sa kolena na koleno. Sa uvane legende o svetim ljudima su mnogobrojne i sve poti u iz jedinstvene pri e ili mita. Sveci su imali Ruka je jedan od simbola poziciju duhovnog vo e. odnosno duhovnika. ivot i smrt su mnogostruko pro eti. pominje i verovanje u mazirske duhovne vo e. Upadljiva je sli nost ovih obreda sa hri anskim obi ajima. Ratni ka igra vezana za posebnu svetkovinu. odlazio bi na grob duhovnika i na posebno pripremljenom mestu iznad groba ostajao celu no i ekao da mu se svetac javi u snu.svaki grad ima svog sveca koga slavi odre enog dana u godini. Herodot. ne mo emo sa sigurno u utvrditi da li je ovo relikt hri anskih tradicija. etvorougaonog je oblika.

Zanimljivo je pomenuti i neobi ne crte e na stenama. posebno oni na planini Hagar u Al iru. gde zadr ava svoj sastav. lako je skinuti. boja reaguje na tu vlagu i na udesan na in se ponovo pojavljuje iz kamena. uz potpuno prihva enu islamsku religiju. i konzervatizma svoje tradicije i drevnog na ina ivota. Maziri pri aju da su njihovi preci svojom krvlju ostavili poruke za naslednike i da se zbog toga uvek vra aju. iji duhovi tite petroglife. Neki su uklesani u stenu. u pitanju je pustinja. Ove slike poti u iz . ali je sakrivena unutar "pora" ovih stena. Berberi su izuzetno prilagodljivi. a neki naslikani prirodnim bojama. Mo da su ba za ovakvu snagu i vitalnost upravo zaslu ni ve no surovi uslovi ivljenja u pustinji. krvi i nojevih jaja. Ove druge. Ta pojava zadugo je predmet folklornih legendi u kojima je fenomen pripisivan mo ima svetaca. ali se crte i sutra pojavljuju ponovo. te je to danas op teprihva ena religija. plemena Berbera (tj. Ovaj crte u steni najverovatnije predstavlja kultno mesto boginje Sunca. mnogi Maziri su prihvatili hri ansku religiju. jo ja ih i jasnijih boja. koja uva samu sebe. Po to se ova boje otre. Tuarega) i dalje ivi ra trkano na irokom prostoru severne Afrike i Velike pustinje. Berbersko Danas i Sutra Mazirsko stanovni tvo. nalaze se u procepu izme u op teg procesa modernizacije i tehnolo kog razvoja s jedne. Primera radi. Boja ovih natpisa je spravljana od biljnih sokova. i ona duboko prodire u stene. Mazirsko stanovni tvo ivi i dalje u severnoj Africi.000 godina. od prodora Arapa u VII veku nove ere. ovaj put jo jasnije i koloritnije. ona se ne vidi golim okom. Po njima. Berberi su se postepeno islamizovali. Politi ki rascepkani u okviru nekoliko modernih dr ava (Maroko. to potvr uje i veliki broj ostataka Hristovih hramova diljem Velike pustinje. Kada padne no i vla nost vazduha se pove a. Ali. s druge strane. Al ir. Tunis i Libija). Moderna nauka je sa svoje strane ponudila obja njenje ove pojave. od kojih najstariji poti u iz vremena pre 8. za vreme vladavine Vizantijskog carstva.

G. Herodotus.tuaregs.free. Paris. Diodorus Siculus. Jones). 1961. London. Preporu ene Web stranice: http://tuaregs. Strabo. C. Geer). Volumes I . 1960.com/giraffe/tuaregs.bradshawfoundation. Ancient Records of Egypt. Harvard University Press. Harvard University Press.net/ . Loeb Classical Library. History (Translated by A. Harvard University Press. No 120.fr/ http://www. Inir Tifaut antropolog London Preporu ena literatura: y y y y y y y McBurney. Loeb Classical Library. H. Godley). M. Breasted.html http://www.XII (Translated by Russel M. Geography (Translated by H. gde ivi i najve i broj dana nje berberske populacije. Maziri uvaju svoju kulturu. The Stone Age of Nothern Africa. Loeb Classical Library. zadugo e biti za titni znak Velike pustinje . Gamps.Sahare. hrabri i zanimljivi. Danas. Kees.jednog naselja u planinama Maroka. D. London. mazirski jezik je u upotrebi paralelno sa arapskim jedino u Maroku i Al iru. 1941. H. Ancient Egipt. Chicago. Monuments et rites funeraires protohitoriques (Aux origines de la Berberie). No 49. 1962. B. Plavi Ljudi.L. polunomadski na in ivota i osobeni jezik.

avanturisti ki. nije da bude uputstvo za pronala enje skrivenog blaga. mora e sam da ga tra i. To zna i da ih treba podvr i kritici. Keri-En Mos (Carrie-Anne Moss) kao Triniti. me utim.. tekst scenarija." Kada se pogleda film jasno je da je tu gustinu . Ko bude smatrao da ga ima. Anderson/Neo. utvrditi njihov me usobni odnos i.Matrix ili Jevan elje za XXI vek ili povratak u matericu ili. U toku su pripreme za snimanje drugog i tre eg dela. mogu e je vrlo pouzdano utvrditi kakav je idejni podtekst dela. godine. plakati i fotografije pojedinih scena tretiraju kao istorijski izvori. ali o emu? To pitanje se pokazalo kao prete ko za ve inu filmad ija kojima je bilo ponu eno da ga finansiraju. U Holivudu se nikome nije svideo. godine i traje 135 minuta. Neki filmski kriti ari su Matrix prikazivali i opisivali pre svega kao kung-fu film. Dobro. koji se o ekuju 2003. kritikama filmova.njegovo je. ve samo da poka e da ono mo e da postoji. Naime. a koje su relevantne za njegovo tuma enje i nalaze se u intervjuima sa autorima i glumcima. Smatrali su da je previ e gust. Igraju Kianu Rivs (Keanu Reeves) kao Tomas A. Sve to na e . Glavni alat kojim se mo e prou iti sadr aj ovog filma predstavlja i jedan od modernih metoda istorijske nauke. Producent je D oel Silver (Joel Silver). i bili vrlo zbunjeni zbog toga. i 2004. D o Pantoliano (Joe Pantoliano) kao Sajfer/mr Reagan i drugi. Lorens Fi burn (Laurence Fishburne) kao Morfeus. Scenario su napisali i re irali ga bra a Endi i Lari Vahovski (Andy & Larry Wachowski). klasirati tako dobijene podatke i ukrstiti ih sa injenicama van samog dela. da li je punjenje bioskopskih blagajni jedina njegova svrha i jedina posledica? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje potrebno je pristupiti analizi sadr aja filma. potra iti njegove idejne izvore. prona i neku skrivenu poruku. akcioni. a potom i/ili kao SF (nau no-fantasti ni).. neka je i "strip" (bra a Vahovski su se pre filma bavila pisanjem scenarija za stripove). Lari Vahovski je kasnije pri ao: "Niko nije razumeo scenario. ili prosto kao film-strip. ako se itav film. Film je snimljen 1999. Nije pro lo mnogo vremena od kada je film Matriks bio hit sezone. mo da. za Warner Bros. Ali. Namera ovog lanka. diskusijama na Internetu i esejima pisanim povodom ovog filma.

Simulakrum je kopija koja zauzima mesto originala i mogao bi biti inspiracija za kreiranje Matriksa. na pitanje o njihovim verskim ube enjima. Tema odraza u ogledalu je tako e vrlo va na u filmu i svoje uzore ima u literaturi. Prvi asocijacija sigurno je uvena Alisa u zemlji uda Luisa Kerola. Brojni su i ponekad vrlo o igledni detalji kojima autori pokazuju svoj osnovni uzor. On ukazuje na filozofska dela. a posada Nabukodonosora i nije ni ta drugo nego grupa terorista koja nastoji da razori postoje i sistem. treba u i u trag intelektualnim uticajima koje su autori pretrpeli. Osim toga. kao cepljika u tvojoj svesti. zaista realnog sveta za ije postojanje ni ne znaju. U filmu se pojavio Izabrani. Pri a Roberta Luisa Stivensona Dr. Dve li nosti u jednom telu postoje i u filmu . a Morfeus ga kasnije pita "da li je spreman da vidi koliko je duboka ze ja rupa". izbegli da daju odgovor).Jevan elja. odnosno ideja o spasenju ove anstva. Ti ne zna ali ono je tu. danju pla ljivi slu benik kompanije Metacortex (dakle deo sistema Matriks). koje su scenaristi pa ljivo probrali i servirali publici. Motiv prolaska kroz ogledalo je vrlo va an za razumevanje filma i nala enje ostalih referenci. sa etu i oveku visoke tehnologije prilago enu verziju Biblije. ne to o emu mu govori Morfeus: "Ti si tokom celog svog ivota mogao da oseti da je u svetu ne to pogre no. imale i druge autore). Hajd bi mogla biti tako e jedan izvor inspiracije. Zanimljivo je tako e i da glavni lik u filmu krije svoje diskete u knjizi Simulakra i simulakrumi ana Bodrijara. na koju se u filmu aludira najpre porukom Tomasu Andersonu da "sledi belog zeca" (na ramenu jedne devojke). da bi se film razumeo. koja te goni u ludilo.. U poglavlju svoje knjige O nihilizmu Bodrijar raspravlja o terorizmu. kao i religijskih i filozofskih citata i aluzija. Ovde treba imati u vidu da su bra a Vahovski. a no u haker Neo koji pravi i prodaje ilegalne kompjuterske programe. Dakle. odnosno njenog jezgra . Frank Bauma. mo da. imena i pojava. Morfeus u filmu citira Bodrijarove re i iz ove knjige ("ovo je pustinja realnosti"). gde svet koga ljudi vide i smatraju ga za stvarni u stvari predstavlja odraz ili senku drugog. odgovorili da ne pripadaju ni jednoj verskoj hijerarhiji ( ime su. D ekil i mr. Najizra eniji je glavni motiv Jevan elja. ime su autori hteli da skrenu pa nju i na ovog filozofa. Mo da nije preterano pomisliti da ovaj film nudi jednu modernizovanu. Anderson. L. poput Platonove Dr ave. "Ovde je ne to pogre no. Hajd.mr.dalo obilje istorijskih injenica." ta je to. druga bi mogla biti ciklus knjiga na temu arobnjak iz Oza (koje su nakon originalog. ve .." Mogu e je u ovoj pri i prepoznati neke literarne (i filmske) kli ee (ili matrice). . koji su prikriveni i me usobno spleteni. a ovo se najvi e uo ava u izboru imena glavnih likova filma i njihovim me usobnim odnosima. Prelazak iz jedne li nosti u drugu nije posledica hemijske smese koju junak ispija da bi postao mr. koji treba da povede ostale u borbu protiv Zla.

John Carpenter). Terminator i Aliens (James Cameron). Naravno. zatim Hakslijevog Vrlog novog sveta. a holivudske filmove i ne cene naro ito. kome je posve en zadnji kadar filma. itd. a na tom tragu je i film Velika gu va u kineskoj etvrti (Big Trouble in Little China. Strip u filmu i film u stripu Osvrnimo se malo i na crtane filmove i stripove. kao i filmove reditelja John Woo-a.ikaga. u kome Neo pole e iznad grada poput svog popularnog prethodnika. anime). te nastoje da i njihovi filmovi budu ra eni na taj na in.. Planeta majmuna (The Planet of The Apes. koji ose a da "ima ne to trulo u dr avi Danskoj". u kome su ro eni i . Blade Runner (Ridley Scott). Bra a Vahovski mnogo vole japanske crtane filmove (tzv. Naravno. u kome se vodi bitka izme u ljudi i ma ina. osim pobrojanih. George Lucas). kao to su Ghost in the Shell.oba dela. Od autora hongkon kih akcionih. npr. Holivudski milje slabo poznaju.Da nije promenio svoj ivot. u kome se deca uzgajaju na planta ama (kao i u Matriksu). tako e. a nemo da na to uti e ga izlu uje. Orvelove 1984. svakako ne slucajno). Na in na koji su u tim crta ima postavljeni vreme i prostor u scenama borbe je ono to reditelji Matriksa nastoje da ugrade i u svoje filmove. a naro ito romani poput Zamjatinovog Mi. Najpre nau no-fantasti ni: Ratovi Zvezda (Star Wars. Ninja Scroll & Akira. Pijani majstor (Drunken Master) . a posebno izdvajaju strip crta a Geof Darrow-a i njegovog junaka de aka-robota Rustija (Rusty the Boy Robot and the Big Guy). tu je i nezaobilazni i ve klasi ni Supermen. u kojoj postoji Veliki Brat (a koji se u Matriksu pominje kada i fa izam i Novi svetski poredak. Bra a Vahovski dolaze iz sasvim druge sredine . Uop te uzev. kao izvor ideja su mogle biti kori ene i razne druge knjige.. njih dvojca naro ito cene filmove u kojima igra D eki en. inovnik Tomas Anderson bi mo da i poludeo. Igranih filmova koji su uticali na bra u Vahovski veoma je mnogo. mogla biti i aluzija na ekspirovog Hamleta. Franklin J. njih zanima prvenstveno ameri ka i dalekoisto na B produkcija. Ovo bi. Schaffner).

Trinity . a vernost svom gradu iskazali su kroz nazive ulica u filmu. ta zna i Matriks? Ta re je bogata zna enjima na koja upu uju moderni re nici: 1. Iz njegovog imena izveden je naziv za morfijum. davalac oblika.kapetan piratskog broda u filmu. to zna i ovek i nastavka "son". grad u Americi gde se nalazio najstra niji koncentracioni logor za ratne zarobljenike tokom ameri kog gra anskog rata (1861-1865). Tomas je u po etku biblijski Neverni Toma. . materica. U filmu Matriks je prikazan kao san. Ime Neo sadr i se u prezimenu aNdErsOn. Anderson tako e asocira na Andersonvil. Sina i Svetog duha. Tajna igra imena Najpre. etvrtasti niz znakova izme u dve zagrade. tamparska mustra. 5. 3. Srednje slovo u imenu (A) je prvo slovo svih fonetskih sistema.glavni lik. beskrajno dug vremenski period.lanica posade broda. po etak sveta (Bog je Alfa i Omega). Svrha tog sna je da ljude dr i u pokornosti. 6. u stvari. Thomas A. me u elijska supstanca. kalup. to zna i sin. ili Sin ove iji. 8. to je ime helenskog boga snivanja. vrsta zatvora. koji slu i za eksploataciju ljudske energije. 2. koji su zasnovani na nazivima stvarnih mesta u ikagu. To je grandiozni koncentracioni logor. Morpheus . u koji se odlazi bez neke krivice i bez posebnog postupka. I to ne bilo kakav zatvor. S druge strane. indikator rasprskavanja projektila itd. Njeno ime direktno upu uje na Sveto Trojstvo. Anderson je kovanica od gr ke re i "andros". asocira na alfu. ali i EON. ve najmasovniji koji je ikada zami ljen. Neo je latinski prefiks uz mnoge re i i zna i novo. boga sna. elije koje mogu da stvore druge elije.gde se dobro ose aju. imenima ovi autori posve uju posebnu pa nju. narkotik. koji ve ina ljudi smatra za realnost. 4. a u filmu igra spasioca ove anstva. Anagram od NEO na engleskom jeziku glasi ONE (jedan). jedan od izraza koji upu uju na Isusa Hrista. Anderson (Neo) . pa se mora zaklju iti da je Matriks. Zaljubljuje se u Nea. personalizuje tri Bo je li nosti: Boga oca. ve nost. Ina e. jednog od hiljadu sinova Hipnosa. Uostalom. Mitski Morfej je mogao da se pretvara u sva ljudska bi a i da ih podra ava. 7.

ali tako e ukazuje i na tajno pismo. perika u vidu pletenice. Choi je skra eno od choice.kao predsednik SAD. Sajfa na engleskom zna i broj (cifra). Tako e i kompjuterska komponenta. proro anstvo. monogram. .lan posade.Cypher (Mr Reagan) .Prijatelj iz kom iluka koji kupuje piratski softver od Nea i njegova devojka. jer ovaj lik je dobar programer. filmski glumac Regan. On za nagradu tra i iluziju novog identiteta i postaje. tako da on i Neo ("one" .lan posade. tekst koji otkriva budu nost. po sopstvenom mi ljenju "va na osoba". Tank . to zna i tuce (dvanaest).lan posade. Switch . a u slengu mladu enu. Sajfa je an eo koji je prodao du u avolu (tj. Prema scenariju. agentu Smitu) i postao demon. Skra eno od Apocalypse (Otkrovenje Jovanovo). a ima veze i sa engleskom re i dozen. Ro eni su u tajnom gradu Sionu. jezerce. Du Jour na francuskom zna i dan. Dvanaest zanesenjaka koji su uspeli da promene svet. Svi zna i: iba. a ozna ava i nulu (0). ra unanje. Dozer . Apoc . te ko oklopljeno i naoru ano vojno vozilo. to zna i izbor. Veliki brod. Ime zna i da je to tiha osoba. tenk. Mouse . menja . ibanje. podrazumeva se). cisterna. a za uzvrat dobio samo kratku iluziju ivota. Jedan glumac sa tim prezimenom je pred kraj XX veka zaista postao vrlo "va an" . Njega ubija Sajfa. Neo odlu uje da po e sa njima na zabavu gde dolazi u kontakt sa jednim lanom piratske posade Nabukodonosora. Ime izvedeno od re i doze. dok njom upravlja neuporedivo ve a sila. Ovde se krije ironija na ra un osobe koja sebe zami lja va nom.lan posade. Re ozna ava i modricu oko oka.lan posade. to zna i dremati. Dvanaest je bilo Hristovih u enika. Kompjuterski pirat se pridru io sebi sli nima. prekida . ali se on kasnije ponovo pojavljuje iv. Epok je kreirao kompjuterski virus pod nazivom etiri jaha a (apokalipse. kao biblijski Lazar. Choi & DuJour . kao i reditelji filma. zanositi se. Mi . prut. tj.lan posade. skretnica. najmla i i najsitniji lan posade. skupa oni zna e izbor ili odluka dana. Mo da se odnosi i na kompjuterskog mi a. deo Svetog pisma.1) ine binarni sistem prenosa informacija. I zaista. rupa. koji koriste kompjuteri. budan sanjati. On i Dozer su bra a blizanci. Ime kazuje da je to osoba bez zna aja. Radi se o izdajici (Judi).

simbolizuju i pentagram. du a. a mo e da zna i i vodenu brazdu.Orakulum. savest. pamet. adekvatna nema tovitoj prirodi ma ina. Ovim se aludira na budu u propast carstva ma ina. a korteks . ako bi se podvrgli ovakvoj analizi. snimljen ovakav film? Za to. u potsvesti. pod vodu ili u svemir. Nebuchadnezzar . ve ta ka prezimena. znak avola. ose anja. Meta zna i iza. Agent Smith. Sveto brdo. gde bismo se dalje pitali: Za to su scene koje se de avaju u Matriksu (u snu) snimane u zelenoj gami.. narav. agent Jones . tajnog mesta duboko pod zemljom. za to. bezli na. Kako dalje sa Matriksom? Ovim poku ajem poja njenja imena i naziva u Matriksu otvorena su iroka polja za dalje razmi ljanje i tuma enje. Prvi deo imena je ime reke Rajne. daleke kontinente. pro lost i budu nost. sveta zemlja..kora (mozga). nisu osobe ve funkcije.kratka. jedinog do koga ma ine jo nisu stigle. proro i te kod Helena. Drugi deo zna i srce.Sion. Nabukodonosor je bio vavilonski kralj koji je osvojio i razru io Jerusalim. Metacortex .naziv Morfejevog piratskog broda. naziv poslednjeg grada i poslednjeg upori ta ljudi. hrabrost. Oracle . na kraju krajeva.Lojalni slu benik firme Metakorteks. agent Brown. poveli bi nas u nove filozofske i religijske sisteme. . za to.kompanija u kojoj radi Tomas Anderson. Zion . Mnogi detalji u filmu. Oni nemaju imena i svi li e jedan na drugog. Sastoje se od po pet slova.Rhineheart . Kovanica ukazuje na ono to se nalazi iza kore. a na brodu (u realnosti) u plavoj? Za to Neo bira ba izme u crvene i plave pilule? Za to je.

knowthematrix. bacanje diska. U Homerovoj Ilijadi.believetheunbelievable. jeste li se ikada zapitali kako je sve to stvarno izgledalo u vreme pobednika drevnih Olimpijskih igara? Prva.com/ O olimpijskim igrama Retko ko u dana nje vreme nema svoj omiljeni sport koga zdu no prati. Ali. dok retki prednost daju pojedina nim. borba oru jem. Naravno.ca/films/details/matrix. pesni enje.pseudolair. a broj disciplina je ak i ve i no u prvim Olimpijadama . svake etiri godine pa nja i jednih i drugih biva usredsre ena na najveli anstveniji sportski skup dana njice .com/ http://www.co.warnerbros.Treba pitati i tragati.com/1999/Matrix. a dana nji sportski rezultati izgledaju kao produkt savremenih nau nih dostignu a.morrisonfilm.htm http://www.htm http://www.htm http://www. to u neku ruku i jesu. ali nikada ne gubiti iz vida da je Matrica uvek najbolje radila kada su ljudi mislili da nje ili nema. ga anje strelom i bacanje koplja. U njima se takmi e sve sami najve i junaci. .com/welcome. rvanje.movie-page.corona. A i pored njih.html http://www.thematrixhasyou.matrixfans. Ahilej organizuje nadmetanja povodom Patroklove sahrane.uk/matrix/i. jer Nestor ka e: K'o na Buprasijskom polju od Epejaca kad bje e Pokapan kralj Amarinkej.com/home.trka kolima. ili da je provaljena. Olimpijske igre modernog doba nemaju ba mnogo zajedni kog sa igrama koje su se odr avale u antici... sportska nadmetanja datiraju daleko pre igara u Olimpiji kraj Elide. tr anje.bc. Me utim. Ve ina ljudi preferira kolektivne sportove. uslovno re eno. Me utim.com/ http://matrix.net/symbolism/ http://www. ve i u samoj Ilijadi imamo podatke da su se takva nadmetanja i ranije odr avala u sklopu sakralnih (svetih) obreda.htm http://whatisthematrix.Olimpijske igre. tu su i jo mnoga druga. dobro organizovana savremena sportska nadmetanja. mr Goran Miloradovi Institut za savremenu istoriju Beograd Preporu ene Web stranice: y y y y y y y y y http://www.

po ev od 776.e. name e nam se zaklju ak da u organizacionom smislu i masovnosti anti ka nadmetanja. a podloga je bila dobro nakva ena ilova a (keroma). postojale su i mnoge druge igre. jer nije lako vrsto stegnuti i dr ati nauljeno telo u blatu. pa do 383. godine stare ere pa do 161. . Ali. uspravnog rvanja (orthia pale). Nemejske u Kleoni i Argu. pesni enje.n. godine nove ere.. Rvanje (Pale) Rvanje je jedan od najstarijih vidova borenja golim rukama. danas poznatu pod imenom .Pesnicom svladah tad Klitomeda. to za de ake. Od takmi enja u tr anju na jedan stadij (192 metra) napredovale su do manifestacije sa 18 disciplina. godine stare ere. to na me Usta. mogu da stoje rame uz rame sa dana njim. pa da uporedimo anti ke sportiste koje poznajemo sa drevnih kipova podignutih u njihovu ast i. Anti ki borila ki sportovi Ali. ovaj ga udarcem noge u zadnji deo kolena izbacuje iz ravnote e. Ve za XI dinastije u Egiptu (21331922. Najcenjenije su bile Pitijske igre u Amfiktioniji. kato pale). Enopu sina Rvanjem dobih Ankeja Pleuronjanina. godine nove ere ak 45 polisa dalo pobednike na jedan stadij u Olimpiji. odnosno takmi enja. Igre su odr avane redovno svake etiri godine. tj. Stotine godina tradicije rva ke ve tine u Mediteranskom basenu ostavile su traga. pored mno tva manje uvenih gimnasti kih nadmetanja.. a po drugom Pelop. Poku a emo da odemo malo dalje. kod Lukijana (II v. Za eci igara u Olimpiji vezani su za mitska vremena i religijske osnove. Ako tome dodamo i podatak da je u periodu 144. vec desetine razli itih zahvata. nije to jedina stvar po kojoj bismo ravnopravno mogli da upore ujemo sport u antici i danas. U opisu me a izme u Ajanta i Odiseja u Ilijadi tako e se mo e uo iti kori enje ve tine: kada je sna niji Ajant podigao Odiseja.bodi bilding. godine stare ere) na fresci iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu imamo doslovce priru nik o rva kim zahvatima. ve tine. Trening na tlu prekrivenim peskom (skamma) slu io je za ve banje tzv. pri kome je pra ina omogu avala da se ruke ne klizaju i do izra aja je dolazilo uve bavanje zahvata. pa je do izra aja dolazilo razvijanje specifi ne snage. to za odrasle. ali i jednu disciplinu koje nije bilo na "programu" drevnih igara. eponimni heroj Peloponeza. pankration.) imamo opis dva na ina treniranja ove ve tine. a Ifikla dobra junaka. Po jednom predanju za etnik ovog panhelenskog takmi enja u Zevsovu ast bio je uveni tebanski junak Herakle. savremene profesionalce. trkom nadtr ah. pa i Istamske. Scene rvanja ni u se kao na filmskoj traci. ali ne prikazuju tok jedne borbe. Tako. Drugi vid treninga bilo je rvanje na tlu (kylisis. U razmatranje emo uzeti discipline kod kojih uslovi takmi enja (staza i rekviziti) nemaju uticaja na rezultat: rvanje. s obzirom na tada nje komunikacije.

Omiljene tehnike bile su i anabastasai eis hypsos . mesolabe (dizanje u vis) nakon koga slede rassein (bacanje) i drattein (valjanje). rva i toga vremena va ili su za natprose no jake ljude. trachelizen (hvat oko vrata). ravan i ne naro ito jak stomak. mnogo du e od ostalih sportista. jake istaknute grudi. nepobe en od . kratak vrat.lomljenje prstiju. Kao i dana nji. Sli an podvig ostvario je i ruski rva Aleksandar Kareljin. dialambanein (hvat oko struka). a estostruki olimpijski pobednik Milon zahvaljuju i svojoj snazi u ao je u legendu. malo povijena le a i jake noge. Zanimljivo je da su i u antici rva i jako dugo ostajali u pobedni koj formi. Mnoge tehnike primenjivane u rvanju imale su i svoje nazive: hamma ( vor). a ukupno 25 na velikim igrama.hvat za ruku i bacanje preko ramena i akrocheirismos . anchein (davljenje).Freska iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu. Cenjene fizi ke predispozicije rva a bile su natprose no krupna i proporcionalna gra a. Ve spomenuti Milon iz Krotona osvojio je est venaca u Olimpiji. Scena uspravnog rvanja orthia pale.

najra irenija ve ba takmi ara u pesni enju bila je skapane. Neizbe an deo treninga bila je skiamachia. do 2000. Me utim. u antici su one obezbe ivale jo vr i i silovitiji efekat. Sam trening pesni ara bio je veoma sli an treningu dana njih boksera. remenje oja ano metalnim plo icama ili iljcima. Takve meke trake duge 3-4 metra kori ene su do kraja VI veka stare ere. kao i meko remenje oblo eno vunom za trening (epispharai). Klasi an bokserski gard prikazan na vazi iz druge polovine IV veka stare ere. tehnike i kombinacija udaraca rukama. tako i danas. bez upu tanja u borbu. meke opute od gove e ko e (meilichai) da bi pritegli aku i u inili je vr om. Osim mekog remenja. ubadanje prstiju u rastresitu zemlju borili ta da bi ovi o vrsli za borbu. sa osvojene tri Olimpijade. Dok ih dana nji bokseri koriste da bi ubla ili udarac. Prva razlika je bila u "rukavicama".1987.e. uz prirodnu obdarenost i visoko razvijenu tehniku. toliko est da su ovi borci dobili nadimak "karfiolske u i" (otothalidias). kako pre dve i po hiljade godina.te ku vre u punjenu peskom i lak u. jer su povrede u iju bile redovni deo pesni enja. Poput Milona i on je najzad izgubio me tek kada mu je suparnik pru ao samo pasivan otpor. koji je ostao nezamenljiv za uve bavanje rada nogu. kada Rimljani uvode caestus. tokom treninga su kori eni i titnici za u i (amphotidai). godine. korykos . . punjenu prosom ili bra nom. Poznavali su barem dve vrste vre a za udaranje. devet svetskih prvenstava i nebrojeno turnira u apsolutnoj kategoriji (preko 130 kg) rvanja gr ko-rimskim stilom. Ta oprema bila je u upotrebi do kraja II veka n. borba sa senkom identi na dana njem shadow boxing-u. ljuto remenje (oxeis himantes ili myrmykis) oja ano na drugom i tre em zglobu prstiju. Pesni enje (Pyx) Pesni enje se umnogome razlikovalo od dana njega boksa. Tada se pojavljuje tzv. specifi nost ovoga sporta. pru a takmi arima sli ne prednosti u pogledu takmi arskog veka u odnosu na ostale sportove. U Ilijadi Epej i Eurijal koriste tzv. O igledno.

rimska skulptura iz II veka na e ere. Bokser. kro e i direkt) bili su dozvoljeni i udarci bridom pesnice i vrhovima prstiju. Tako je Glauk iz Karista. A Dijagorina porodica je "vladala ringom" upravo toliki period. kao to se to praktikuje u isto nja kim borila kim ve tinama. Koliko su Dijagora i njegovi potomci uspeli da usavr e sistem treninga i tehniku borenja? Ako ste imali prilike da gledate me eve Jack Dempsey-a iz tridesetih godina pro loga veka. est decenija olimpijski venci divlje masline odlazili su jednoj porodici. gard u pesni enju i gard u boksu (koji danas va i za borila ki sport sa najboljom ru nom tehnikom) su identi ni. Koliko se cenila tehnika u ovom sportu ilustruje podatak da su naro ito cenjeni bili borci koji nisu primali udarce a pobe ivali su. Dijagora sa Roda (pobednik 464. .osim i danas kori enih udaraca (aperkat. onda znate razliku izmedu njega i Mike Tyson-a. godine stare ere. pobednik u Olimpiji 520. karateu. zahvaljuju i ve tini i izdr ljivosti. godine stare ere) o igledno je imao specifi nu kolu borenja.kretanje boksera i blokade i udarce koji se danas nalaze i u boksu i u npr. te se name e zaklju ak da su anti ki borci koristili najbolju mogu u tehniku borenja rukama . jer pobede u Olimpiji u pesni enju i pankrationu njegovi sinovi i unuci re aju do 404 godine stare ere. a Damoksen iz Sirakuze je svome protivniku Kreugu iz Epidama udarcem ispru enim prstima probio stomak i i upao creva. to je te ko objasniti samo fizi kim predispozicijama.To nas dovodi i do druge razlike u odnosu na savremeni boks . Ipak. koristio udarac rukom kao eki em.

. Pored zahvata iz pesni enja i rvanja bili su dozvoljeni i udarci nogom. te Lukijanov Anaharsid sa udenjem konstatuje: ".sudaraju se i biju i rukama i nogama . sigurno ste uli za ultimate fight..neki su ga smatrali spojem nesavr enog rvanja i nesavr enog pesni enja. Zabranjeni su bili samo ujedanje i zabadanje prstiju." U ovome opisu nije te ko prepoznati skip . vide se o iljci i karakteristi ne "karfiolske u i". .. ska u zajedno u vis i udaraju nogom u vazduh. koje je trajalo sve dok jedan od protivnika ne padne tri puta. jer glavna borba na takmi enjima odvijala se nakon pada . dok je u toku treninga i predtakmi enja upra njavano uspravno borenje (ano pankration). a drugi pak borbom najboljeg pesni ara me u rva ima i najboljeg rva a medu pesni arima.caestus.tr anje u mestu koje se danas koristi u treninzima svih sportova i uve bavanje no nih udaraca. ovaj vid borenja je izazivao opre na mi ljenja . a onaj ko bi napravio prestup. kada se jedan borac na e na le ima drugog i ste u i ga nogama zadaje mu udarce u glavu i vrat.Glava boksera sa prethodne slike. a ostaju na istom mestu.. bio bi od sudije opomenut udarcem ibom. Takav sport postoji i danas. iako je u ve ini zemalja zabranjen. To nam ilustruju slike sa vaza i amfora i pisani dokumenti. Takode su kori eni i udarci glavom. a drugi su svi hitri i ska u na noge kao da tr e.na tlu (kato pankration). U ile su se i tehnike padanja. I danas se praktikuje napad u antici zvan apopignos. Kao i danas. Pankration Pankration je bilo doslovce borenje svom snagom. ake boksera sa remenjem iz rimskog doba .

Pri a kako su se u dvoboju sukobili Dioksip iz Atine (najbolji pankratist u Olimpiji 336. godine stare ere) i Koragos. usput mu podme u i nogu. dok ga je drugom izbacio iz ravnote e. Nenaoru ani Dioskip je potpuno opremljenog Koragosa savladao samo blokiraju i mu zamah ma em jednom rukom. ve i u svakom pogledu najspremniji borci. Pobe eni je imao sre u da dobro uve bani pankratist borbu nije nastavio i na tlu.Sudija zamahuj ibom da bi opomenuo pankratistu koji protivniku zabija prst u oko. Pankratisti su bez sumnje bili ne samo najokrutniji. ovo i najbolje pokazuje. . Taj zahvat je bio poznat kao "trik petom" (apopterizen). ratnik Aleksandra Makedonskog.

koji su bili specijalizovani samo za odre ene sportove. Ali. Pominju se ak i dve vrste trenera. Prvobitni aleiptes. Na e doba pored ultimate fight bele i i ponovno osnivanje Pankration saveza u vi e zemalja sveta.. trening nije jedina komponenta u stvaranju vrhunskog sportiste. zadu eni za mazanje tela uljem. Kao to smo videli. Blokada no nog udarca. body bildingu . poimanju lepog. treningu se pristupalo veoma profesionalno. i danas popularni zahvat. O treningu. te je helenskog atletu je opslu ivao itav mali tim stru njaka. petodribi (paidotribes) koji su se brinuli o op tem fizi kom razvoju mladih. Trening pankratiste koji uve bava no ne udarce (IV vek stare ere). ali ne zaboravite da je u staroj Olimpiji i irom Helade imao mno tvo poklonika.Apopignos. a s druge strane i gimnasti (gimnastes).. postali su i atraleiptes i primenjivali su masa u pre i . Mo da e vam ovaj sport izgledati surovo kada ga budete videli. upoznaju i se samo sa nekim od anti kih sportskih disciplina. II vek na e ere. IV vek stare ere.

te u II veku nove ere dolazi i do otvorenog sukoba mi ljenja izme u sportske i "obi ne" medicine. jer e amac potonuti ako samo jednom nogom stane u nj. uveni vajar Poliklet (polovinom V veka stare ere). Agias. kao rezultat dugotrajnog promatranja i studiranja. kada o alo eni Prijam dolazi Ahileju da ga moli za telo mrtvoga sina Hektora. Olimpijski pobednik u pankrationu Doriforos. kad si toliko meso na sebe nabacao. Izvrgavanje sportista ruglu ide dotle da u Lukijanovim Razgovorima mrtvaca Haron ka e atleti Damasiju." S druge strane. Sportistima se zamera da su postali neupotrebljive me ine koje samo jedu. rimska kopija prema Polikletovom .nakon takmi enja. Smisao za mu ku lepotu prona i emo ve u Ilijadi. Kada je persijski komandant Masistije pao u boju kod Eritreje. spavaju i ve baju. pre nego e ga primiti u amac: "Nisi go dragovi u moj. treba razmotriti i poimanje lepog u Helena. jer be e na bogove nalik. Heleni su ga pronosili kroz svoje redove i mnogi su dolazili da se dive njegovoj veli ini i lepoti. Skini sve to. Tada nja medicina je odredila i ta an odnos izmedu ve banja. odmora i jela. to ne bi trebalo da nas udi kod naroda koji je kao obavezni deo vaspitavanja mladi a koristio ve be u palestri. on ne mo e a da ne primeti lepotu ubice svoga sina: Tada se Dardanov sin Ahileju diviti stao Kakav li je i kolik. Lepota udru ena sa visinom i snagom bila je ideal. kao i pri le enju povreda. dao je li no vi enje savr enih proporcija ljudskog tela u svojem spisu Kanon i istoimenoj skulpturi. I pored svoje muke.

godine stare ere. Pitanje je da li je veli anje lepote i snage zaista rezultovalo pojavom atleta koji su imali za cilj isklju ivo veliko i lepo telo. mada bi pravilnije bilo . dugotrajnim odmorom uz obaveznu masa u i izuzetno napornim treningom sa optere enjem. snazi i stezi. najve em prazniku u slavu boginje Atene u istoimenom gradu. esto se u savremenoj bodi bilding literaturi uzima za rodona elnika treniranja sa postepenim pove anjem optere enja (danas se takav trening naziva Weider sistem. zvana jo i Kanon. Osnovna karakteristika savremenog bodi bildinga je ocenjivanje takmi ara na osnovu ta no utvr enih odnosa izme u pojedinih delova tela. Mironov Diskobolos. Polikletov Diadumenos. a nagradu bi odnela fila koja bi dovela najlep e i najsna nije ljude. postojali su svi uslovi koji bi dali mesta pretpostavci da je bio razvijen kult gradnje lepoga tela. sve to je bilo dobro znano i u anti ko vreme. Dakle. vr ena nadmetanja u mu koj lepoti. originalu. Vi e puta pominjani Milon koji je nosio tele dok ono nije postalo bik. i tako po legendi razvio svoju snagu. pri emu je obavezno da takmi ar bude to krupniji i sa to bolje izra enom muskulaturom. To se posti e enormnim koli inama hrane. Sude i samo po oskudnim pisanim izvorima koji su nam sa uvani. koje ne bi imalo primenu u nekom odre enom sportu.464. . Neka vrsta prete e dana njih takmi enja u bodi bildingu postojala je u vidu nadmetanja za prvenstvo u lepoj mu kosti. Tako su o Panatenejama.Milonov sistem).

kao i tela drugih sportista proizvod su vi egodi njih ve banja. Danas. kao i podatak da su se takmi ari u pripremama za igre u Olimpiji prvobitno hranili mladim sirom i me avinom sira. Rimska kopija Lisipovog Herakla u odnosu na moderne bodibildere. smokvi. ve ba tegovima). a na Olimpijadama su se takmi ili isklju ivo amateri. a vrhunski sportisti su postali cenjena roba koja ivi od svoga tela i za svoje telo. anti ki sport je uspeo da pre e put do pojave profesionalaca koji su se takmi ili za novac i zadovoljenje svoje po ude. tj.ih. u igri je ogroman novac. omorike i celera. Da je tako i bilo. i do zaljubljenosti u sopstveno telo? Godine 1896. Istmu. njihova gra a je jo uvek odgovarala potrebama odre ene discipline. Da li je istu degradaciju do ivela i sama svrha ve banja? Da li je ideja o ve banju radi osposobljavanja mladih za rat i mu ko nadmetanje vremenom do la do sasvim druge krajnosti. i da bi jo impresivnije izgledao u nekoj od takmi arskih poza. sa plemenitim idejama razvijanja ljubavi medu narodima i bavljenja sportom radi istote ivljenja. do dekadencije sli ne onoj u XX veku. svedo i nam pomen upotrebe dugih haltera. masivno i sa izra enom muskulaturom. Ali. bez suvi ne mi i ne mase koja bi im usporila pokrete. U prvoj polovini XX veka osnivaju se mnoga amaterska sportska dru tva. ali i za slavu. Ipak. koja prikazuje oveka ija gra a ne zaostaje za bodi bilderima 1970 . . bra na i maslinovog ulja. Takvo telo. gde su se atlete nadmetale za vence na injene od divlje masline. Njihova tela. dvoru nih tegova (halterobolia. kao i da takmaci koje mu suprotstavljamo nisu koristili anaboli ke steroide i ostale suplemente. Od svetih igara religijskog karaktera u Olimpiji. ovde spomenutim sportovima i pogledajmo gra u tih boraca. Upore uju i njegovu gra u sa savremenim "graditeljima tela" ne sme se prenebregnuti injenica da je na Herakle u opru enom stavu. izra enu po Lisipovom originalu. koji u antici nisu postojali. ne nastaje bez treninga sa optere enjem i ishrane probranom hranom bogatom proteinima.Vratimo se na kratko prethodnim. pogledajmo skulpturu Herakla. Nemeji. po etkom XXI veka. a da po etkom V veka stare ere prelaze na mesnu ishranu. sport je visoko profesionalizovan. obnovljene su Olimpijske igre.

Njutnova mehanika nam ve nekoliko stole a daje mo an alat da prilicno precizno predvidimo. Opis Helade.freesurf. Zagreb.edu/Olympics/pankration. 1996. Greek Sports from Ancient Sources.html http://www. Tako mo emo da izra unamo da li se i kada. G. 1970. 1921. recimo 2000. A. 1991.) Prvo pomra enje Meseca koje emo odavde mo i da vidimo bi e 9.pankration. Pausanija. svojedobno je uzburakao nau nu javnost tvrde i da je odgovor na ovo pitanje potvrdan. desice se u 13:10 i trajace tri i po minuta. a prvo potpuno pomracenje Sunca ovde bismo morali da ekamo skoro vek ipo. juna i u.html#top http://www. Preporu ene Web stranice: http://www.fr/ Arheoastronomske metode i arheolo ko-astronomske prepirke Devetog januara teku e 2001. Da li je mogu e da su i tada nji itelji britanskog ostrva mogli da znaju za to pomra enje pre no to je ono po elo? D erald Hokins (Gerald Hawkins). (Ni to ne emo videti. novembra 2003. 1957. Prvo sledece pomra enje Sunca bi e 21. London.x.edu/ynhti/curriculum/units/1998/3/98. Poslovi i dani. 1994. jer e malo ko krenuti na jug africkog kontinenta. Lusaki. The Ancient Olympic Games. pa se ne e videti iz na ih krajeva po to e Mesec da se ereti nad onom drugom polovinom Zemlje. ne samo pomra enja. godine od 14:40 do 17:20. Homer. 1988. Znamo da e slede e pomra enje Meseca biti 5. ve i mnoge druge astronomske doga aje u irokim vremenskim intervalima. Ilijada (prevod Tome Maretica). Lukijan. .yale.tufts.03.tufts. Oxford. jula 2001.09. Odabrani razgovori. Swalding. & Arete. J.edu http://www. Novi Sad. Chikago. Miller. profesor astronomije sa Bostonskog univerziteta. a i mnogi drugi ljubitelji ovakvih prizora. S. Zagreb. godine pre nove ere moglo videti pomra enje Meseca iz ju ne Engleske. Hesiod. Beograd. fotografi izabrali kadrove i usmerili aparate. godine u 21 as i 50 minuta po elo je potpuno pomra enje Meseca. ve su bili pripremili svoje teleskope. Igre u Olimpiji. Beograd: Vreme knjige. Gardner. Astronomi.html http://www. Athletics of the Ancient World.perseus.ca/antharch/cnea/CourseNotes/gkgameslides.Adam Crnobrnja konzervator Muzeja grada Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y iri .perseus.usask. recimo. 1930.

No. U svakom slu aju. to su kasnija datovanja i potvrdila. dolazi do navedene vrednosti koju. Penrouzom (Penrose) sprovodi merenja istaknutih pravaca na spomeniku i na onovu njih ga datuje na 1860. Lokjer teodolitom meri njen azimut za koji. osim solsticijuma. vratimo se Hokinsu. 1836-1920). tra i me u njima one koji imaju astronomski kontekst. dobija srednju vrednost od 49. Arheolozima je. Na koji na in? Poznato je da Sunce izlazi najsevernije na horizontu na dan letnjeg solsticijuma. a naro ito me u arheolozima. markirane i ravnodnevnice. Potom analizira i Stounhend . arheolozi su se prema njemu postavljali veoma kriticki. ipak. poznata monumentalna kamena gra evina u ju noj Engleskoj. planeta i nekih sjajnijih zvezda u periodu od 2001. zbog mogucih gre aka aproksimira na vremenski period od 1900. konstrukcijom Stounhed a nametnutih pravaca. pomerila ne to manje od jednog stepena. njegove su tvrdnje bile o tro osporavane u nekim akademskim krugovima. Zbog precesije Zemljine ose rotacije.5717 stepeni. zbog ovih svojih radova mnogi dana nji istra ivaci Lokjera smatraju ocem arheoastronomije. za geografsku irinu Stounhend a. Zajedno sa F. Naime. Iako je Lokjerov metod sa astronomskog stajali ta potpuno korektan. Astronomi ga najvi e pamte po otkri u helijuma na Suncu. gde saop tava da je otkrio na koji je na in Stounhend (Stonehenge). a potom i knjigu. gde konstatuje da su ovde. Tokom putovanja po Mediteranu i Egiptu Lokjer konstatuje da su neki hramovi orijentisani prema izlasku Sunca.02 stepena za jedno stole e. prvi nau nik koji istra uje Stounhend sa astronomskog stanovi ta bio je Sir Norman Lokjer (Lockyer. Za Mesec je na ao 14 takvih pravaca (neki od tih pravaca oznaceni su na slici). i 1500. Dakle. a onda. Hokins nije na ao nikakve pravce koji bi ukazivali na izlaske ili zalaske zvezda i planeta. on koristi o-ruk sistem. Meseca. najvi e ostao poznat upravo po svojoj astronomskoj interpretaciji funkcije pojedinih lokaliteta. godinu pre nove ere. izme u ostalog. Po to je glavna osa usmerena ka severoistoku. a potom izvesno vreme radio kao njegov urednik. Izme u ostalog utvr uje da je glavna osa Amonovog hrama u Karnaku usmerena ka ta ki gde izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. Glavna njihova zamerka bila je ta to ta ke kojima je definisan mereni pravac ne moraju biti objekti koji su izgra eni u istom periodu. Za razliku od Lokjera koji analizira nekoliko unapred odabranih. nakon korekcija. ukazivali na bitne ta ke vezane za istaknute polo aje Sunca na horizontu tokom godine. Kako doti na Hokinsova knjiga (Stonehenge Decoded . konstatovao je 10 pravaca koji su. godine pre nove ere. Na osnovu razlike u azimutima izmedu sada njeg izlaska Sunca u vreme letnje dugodnevnice i izmerene vrednosti. ve i kao ra unar za predvi anje pomra enja. Konkretno. godine osnovao danas uveni Nature. ovo pomeranje je veoma malo i iznosi 0. ova ta ka se lagano pomera. Me utim. slu ila u praistoriji. ta nije ka tacki blizu koje sada izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. godine pre nove ere. poznati nau nik toga doba. razmatra prakti no sve pravce odre ene parovima kamenova na spomeniku. uz pomo ra unara. smatrajuci da je Stounhend izgra en u tom periodu. . sa gre kom ne ve om od jednog stepena. 1859. Medutim. usled ega se za etiri milenijuma.re ena tajna Stounhend a) sadr i i problemati ne postavke. Lokjer je. ne samo kao svojevrsna astronomska opservatorija. on tra i pravce koji se odnose se na ta ke izlazaka i zalazaka Sunca. do 1000.ezdesetih godina minulog stole a on je objavio lanak u casopisu Nature.

Za razliku od Hokinsa. kada uspeva da ih ubedi. sasvim je drugacije reagovao na Tomove argumente. arheoastronomska struja dobija poja anje u radovima profesora Aleksandra Toma (Alexander Thom. poznat po neobi nim ogromnim geometrijskim figurama. Sa sebi svojstvenom sistemati no u on je ponovo izvr io topografska snimanja Stounhend a i ispostavilo se da centralna konstrukcija nije u obliku grube potkovice. Statisti kom analizom samerljivosti najfrekventnijih izmerenih du ina. ciji polo aj omogucava veoma precizna merenja polo aja Sunca i Meseca. usmerava na sli an problem u Peruu. Poneo se kao pravi engleski d entlmen. Do ovog vremena Tom se nije eksplicitno bavio Stounhend om. Atkinson. Tom od tridesetih godina sistematski i detaljno geodetski meri arheolo ke lokalitete u Britaniji. . Posebno se bavi geometrijskim oblicima i geometrijskim odnosima kod neolitskih gradevina. Crvene linije odnose se na izlaske i zalaske Sunca. bezrazlo no zapostavljenim spomenicima. Takode je utvrdio da se na horizontu iz Stounhend a vide i udaljeni orijentiri. Atkinson proverava kolika je verovatno a da konstatovani pravci nisu slu ajni. 1894-1985). ali u Engleskoj (crop-circle patterns). lokalitet Naska (Nazca). Istra io je ih je oko tri stotine. jedan od tada vode ih autoriteta za Stounhend na Hokinsovu 'Re enu tajnu Stounhend a' odgovara 'Mese inom iznad Stounhend a' (Moonshine on Stonehenge). pak. Istra ivao je i kamene kolonade u Karnaku (Bretanja. a i ostali lanovi porodice. Devedesetih godina. Hokins u osnovi temelji svoju pri u o 'neolitskom ra unaru'. ve je deo potpuno pravilne elipse. Upravo na tim nalazima. Arheolog Ri ard Atkinson. Hokins se. on se uveliko bavi tajanstvenim geometrijskim formacijama. do ao je do zaklju ka da su tada nji graditelji imali jedinicu za merenje du ine (megalitski jard. Francuska) i Brodgarov prsten na Orknijskim ostrvima. smatraju i da svoju pa nju treba da posveti ostalim sli nim.Plan Stounhend a sa ucrtanim pravcima koji imaju astronomski kontekst. koji iznosi 83 cm)! U istra ivanjima mu poma u sin Ar ibald. koji je ranije bio estok kriticar Hokinsovih spekulacija. Krajem ezdesetih i po etkom sedamdesetih. U ovom kriti kom lanku koga objavljuje asopis Antiquity. dobija da je rizik takve pretpostavke ak 50%. a zelene na Mesec.

najpre postavljaju pitanja. i 80. stari samo oko 5 hiljada godina. ba kao to su pe ine Lasko i Altamira postale simbol za umetnost ljudi Ledenog doba. period izme u 60. sigurno ne bez razloga u svojoj knjizi Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. sli no drugim takvim gra evinama na Britanskim ostrvima. ina e jedan od vode ih arheoastronoma danas u svetu. Klajv Ragls (Clive Ruggles) sa univerziteta u Lesteru. u irem i manje striktnom zna enju te re i) u praistoriji. Stounhend kao Altamira Verovatno zbog toga to je esto bio predmet istra ivanja i velikih polemika. koji nudi svoj model za arheoastronomsko funkcionisanje Stounhend a. dok ove pe inske slike. stare 25 milenijuma. pri emu su prva i poslednja me usobno vremenski udaljene preko hiljadu godina. Vi e od polovine tog vremena proteklo je od po etka gradnje (prve faze) do podizanja velikih megalita koji su danas glavna asocijacija na ovaj spomenik. ilustruje i injenica da se u nju uklju io i Fred Hojl (Hoyle). U razvoju Stounhend a mogu se izdvojiti tri osnovna perioda. izazivaju divljenje. Stounhend i njemu sli ni spomenici. poznati engleski astrofizicar. Na e znanje o njima suvi e je povr no da bismo pouzdano znali za ta su ove konstrukcije kori cene i kako su funkcionisale. pokrenuta Hokinsovim delima.Koliko je polemika oko arheoastronomije. ona koje je definisao i razlu io sam Atkinson. Stounhend je postao op te prepoznatljiv simbol za bavljenje oveka naukom (naravno. uzburkala duhove esdesetih i sedamdesetih godina. Me utim. U svakom slu aju. . Stounhend je. godine minulog veka uzima kao prvu fazu u intenzivnom razvoju arheoastronomije. Stounhend je praistorijski spomenik ije je prou avanje najvi e doprinelo utemeljenju prou avanja drevne astronomije. gra en u nekoliko faza.

Prvu fazu. Takode. kada je izgra en. tipi no za neolitske kulture sa podru ja Veseksa. Prvoj fazi verovatno pripada i jedan usamljeni kamen . prilaz oivi en sa dva paralelna zemljana nasipa. Verovatno da su u njima bili usa eni drveni stubovi. od kojih su danas samo dva sacuvana (slika iznad). a potom se se deli na dve grane. usa ena u mali rov unutar Avenije. Obrijev prsten verovatno su tada bili postavljeni drveni stubovi. Petna stena (Heelstone). pored njegovog ruba nalazi se prsten od 56 velikih rupa. sa plitkim rovom sa spolja nje strane.Tri faze razvoja Stounhend a. 98 metara u pre niku. a druga ka istoku prema reci Ejvon. datovanu na oko 3000. nazvanih tako u cast D ona Obrija (Aubrey). procenjuje se da je nasip. predstavlja kru ni nasip (hend ).tzv. Avenija se u pravoj liniji pru a skoro 300 metara. koji ih je opisao jo u XVII veku. odakle po inje tzv. tzv. Avenija. U prvoj fazi uglavnom su dominirali zemljani radovi. Iz njega je verovatno i iskopavan materijal za gradnju nasipa. U ovim jamama prona ene su ko tane igle i kremirane ljudske kosti. Rov je otvoren sa severoisto ne strane. U okviru zemljanog nasipa. U rupe koje ine tzv. Obrijevih jama. Ona je izgradena kasnije i uglavnom je svrstavaju u drugu fazu. Na osnovu irine i dubine rova. bio visok oko 2 metra. Konstrukcija od masivnih kamenih gromada podignuta je u tre oj fazi. . tu pripadaju i etiri usamljena kamena uz unutra nju stranu kru nog nasipa. a nakon toga da su slu ile za skladi tenje ostataka ceremonijalnih svetkovina. od kojih jedna savija ka severu. godine pre nove ere.

godinu pre nove ere. Kamene gromade. Ciklusi Mese evih pomra enja Pomra enja Meseca su pojave kada se Mesec nalazi u Zemljinoj senci. verovatno u nameri da se u njih smeste preostale stene od plavi astog kamena preostale iz faze II. po kojima je Stounhend i danas prepoznatljiv. predstavimo neke modele koji mo da obja njavaju kako je ona mogla biti ostvarena. koja se povezuje sa kerami kim nalazima Kulture pehara (Beaker). Po etak ove faze datuje se na 2000. Sarsenske stene (u pitanju je tercijarni pe car) dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. te ko je zamisliti da joj je to bila jedina namena. gledano iz jednog mesta. Ako je ovakva konstrukcija i slu ila za predvi anje pomra enja. Unutar prstena potkovi asta forma od trilitona (po dva uspravna kamena sa popre nom gredom). Otvor dvostruke kamene kru nice okrenut je u pravcu avenije.U drugoj fazi. osim pomenute Avenije. za koju je Aleksander Tom utvrdio da je deo elipsastog prstena. pomra enja Meseca znatno frekventnija od Sun evih. U daljem tekstu poku a emo da. od obra enog kamena iz druge faze. Ovaj kamen poti e sa planina jugozapadnog Velsa. koje su udaljene preko 300 kilometara. Nakon stotinak godina. pod pretpostavkom da je ovaj praistorijski spomenik imao i takvu funkciju. U njoj je podignut kru ni deo od ogromnih sarsenskih stena povezanih popre nim gredama. Zbog toga to Zemlja ima atmosferu koja razli ito prelama pojedine delove spektra Sun eve svetlosti. prilikom ovih . pri a o funkciji Stounhed a je daleko od namere ovog lanka. ka ta ki izlaska Sunca za vreme letnjeg solsticijuma. Me utim. Monoliti su visoki po 9 metara i te ki pet tona. unutar potkovice (zapravo elipse) podignut je ovalni prsten. visoke 9 metara i te ke u proseku pet tona dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. tj. Najmonumentalniji deo Stounhend a izgra en je tre oj fazi. Dana nji izgled Stounhend a. Izgleda da ovaj rani kameni spomenik od delimi no obradenih i oklesanih stena nikada nije bio zavr en. razmatra emo samo njih. Po to su. a oko sarsenskog prstena su iskopane dve kru nice sa po trideset rupa u svakoj. podignut je dvostruki prsten sa 80 stena od pemrok irskog plavi astog kamena.

januara 2001. ini se da Mesec nestaje. Kada se Mesec na e u jednom od vorova. ravan Zemljine putanje oko Sunca. godine. po to se ravni Meseceve putanje oko Zemlje i Zemljine oko Sunca ne poklapaju. do pomra enja ne dolazi pri svakom punom Mesecu. tada se Sunce. Ova pomra enja se de avaju onda kada se Mesec i Sunce nalaze na suprotnim stranama u odnosu na Zemlju. Me utim. a pri intenzivnijim pomra enjima. Zemlja i Mesec nalaze u istoj ravni. samo onda kada je pun Mesec. Zemlja i Mesec nalaze. Stoga je osnovna vremenska mera za pojavljivanje pomra enja tzv. Linija po kojoj se ove dve ravni seku naziva se linija vorova i sadr i dve ta ke ( vorove) u kojima Mesec na svom putu oko Zemlje se e ravan ekliptike. Mesec za vreme potpunog pomra enja. period izmedu dva uzastopna istovetna polo aja Meseca u odnosu na Sunce. Zbog dimenzija Zemljine senke koja je oko dva puta ira . tj. pomra enje Meseca se doga a samo onda kada se PUN Mesec na e u blizini jednog od vorova (Sunce je onda u blizini drugog vora).pomra enja Mesec dobija zanimljivu crvenu boju. ve zaklapaju ugao ne to ve i od 5 stepeni. ve le e i na istoj pravoj. Dakle. tj. dakle. recimo izme u dva uzastopna puna (ili mlada) Meseca. sinodi ki mesec. Snimak je napravljen u Petnici 9. Tada se Sunce. ne samo u istoj ravni.

jedino tada dolazi do pomra enja Meseca. Kada je u tim periodima pun Mesec. pribli no CELA 242 drakonisti ka meseca.998. Naime. Kako je u pitanju ceo broj drakonisti kih meseci. jedan saros sadr i 223 sinodi ka meseca. Naime. do pomra enja ne dolazi. s druge strane.321124 dana. drakonisti ki mesec. odnosno 6585. Gornja skica predstavlja situaciju kada to nije slu aj.5330589 dana. tj. tzv. vremenski interval nakon kojeg Mesec i Sunce ponavljaju isti uzajamni polo aj u odnosu na Zemlju. iznosi 27.6 godina. pri emu napravi pun krug za 18. ovaj uslov je donekle ubla en. ve se kre e po ekliptici. iznosi 241. Mesec zauzima isti polo aj i u odnosu na vorove. Zbog precesije Mese eve putanje. pa iako je pun Mesec. to zna i da tokom godine u proseku postoje dva kriti na perioda od po tridesetak dana kada mo e do i do pomra enja. linija vorova nije nepokretna. do pomra enja mo e do i kada za vreme punog Meseca Sunce nije udaljeno od vorova vi e od 17 stepeni. pa se i pomra enja ponavljaju istim redosledom kao u prethodnom ciklusu. Po to se putanje Meseca oko Zemlje i Zemlje oko Sunca ne poklapaju. Vreme za koje se Mesec ponovo vrati u isti vor.od Meseca. do pomra enja Meseca dolazi samo onda kada se Sunce nalazi u blizini linije vorova Mese eve putanje. sinodi kog meseca koji iznosi 29. tj. Po to se Sunce na ekliptici pomeri pribli no jedan stepen za jedan dan. Rezonancijom ova dva perioda nastaje saros. To. Donja skica ilustruje situaciju kada dolazi do pomra enja Meseca. Od po etka do kraja .212220 dana i ne to je kra e od vremena koje protekne izme u dva uzastopna puna Meseca.

godine bilo pomra enje Meseca. januara 2001. godine pre nove ere posebnu pa nju je obratio na situacije kada je Mesec izlazio u pravcu Stounhend ovog Petnog kamena. U svojim prora unima za period od 2001. Zemljani radovi za instaliranje ra unara Kako bez znanja nebeske mehanike 'provaliti' ovaj sistem? Kao to je re eno. mogao meriti od dana solsticijuma) i pretpostavlja da su Obrijeve jame slu ile za brojanje godina u jednom 56-ogodi njem ciklusu. drugo. On tra i vezu izme u pomra enja i pozicija na kojima izlazi Mesec. bilo je potrebno da se one no i kada se desi pomra enje Meseca. marker se pomeri za jednu poziciju udesno. kada je pun Mesec ispod horizonta. ono e se desiti i 2019. februara 2055. Osim toga. Pomra enje 31. potrebno je prvo. u du em ili kra em periodu poklapaju. Drugim re ima. odnosno kada je Sunce dovoljno blizu vorovima Mese eve putanje. tri obilaska vorne linije po ekliptici (3 X 18. da bi do lo do pomra enja Meseca. Da bi ova ra unaljka funkcionisala. godine 23. januara uve e 2001. do pomra enja dolazi kada se pun Mesec na e u kriti nom periodu za pomra enja. jer e pasti za vreme obdanice. osim sarosa koji je prirodni ciklus za pomra enja. Osim mogu ih nezgoda prakti ne prirode vezanih za markiranje. recimo na dan jednog od solsticijuma. On je periodi an samo za pomra enja pri takozvanom visokom Mesecu za vreme zimskog solsticijuma. Do ao je do zaklju ka da kada u takvim slucajevima PUN Mesec izlazi u pravcu Petnog kamena. januara 2037. Pomra enje 11. Zbog toga se. Ako se po istom principu ustanove broja i i za ostala pomra enja sa intervalima od 9. 10 jama. polo aji se skoro u potpunosti ponavljaju. tj. Za 56 godina broja e ponovo ukazivati na zimsko 'kratkodnevni ko' pomra enje Meseca. do 1000. . 9. januara ujutro. mogu izdvojiti i drugi ciklusi pomra enja koji se sa ve om ili manjom precizno cu. da je Sunce u blizini jednog od vorova Mese eve putanje. budu i da je to prakti no jedini parametar koji se dovoljno precizno mo e uo iti i markirati. recimo. dakle u pribli no isto vreme kada je bilo i 9. time i 8 sati kasnije u odnosu na odgovaraju e pomra enje iz prethodnog ciklusa. 10. zbog veli ine Zemljine senke. pribli no 56). koja je oko dva puta ve a no to je Mesec. Zbog 1/3 dana 'vi ka' u sarosu. tada dolazi do pomra enja Sunca ili Meseca. postoje i isto teorijski problemi. pomra enja padaju u isti dan godine (koji se. godine se ne e videti. ako je 9. da je pun Mesec i. Me utim. odnosno 10 1/3 dana. oko 54 godine i jednog meseca. i samo za njih. svake godine. tj.61 = 55. ali se nakon nekog perioda prekinu. 9. ukoliko u period ulazi pet prestupnih godina. godine e ve im delom biti u prvoj polovini no i. bilo bi mogu e predvideti i ostala zimska pomra enja.83. 9. Nakon tri sarosa. potom. markirni kamen postavi na poziciju koja se nalazi u pravcu Petnog kamena. Period od 56 godina nije pravi ciklus pomra enja. D erald Hokins dolazi na ideju da je mogu e da se bar neki od tih ciklusa mo e konstatovati dugoro nijim sistematskim pra enjem Meseca. Na osnovu toga Hokins dolazi do zakljucka da nakon 56 godina.sarosa protekne 18 godina i 11 1/3 dana. pomra enja se u slede em ciklusu de avaju oko 120 stepeni zapadnije. odre ivao je pravce Mese evog izlaska u vreme oko zimskog solsticijuma. u takvim slu ajevima kriti ni period za pomra enja pada oko solsticijuma. Na primer.

dakle. . to je dovoljno svake godine pomeriti markere za tri pozicije da bi se nakon tog perioda do lo do iste ta ke. Prema njemu. Kada se linija cvorova N1N2 poklopi sa linijom SM. Obrijev prsten (mo e da) funkcioni e i samo kao ra unaljka za predvi anje pomra enja. marker M kretanje Meseca.Crte Radivoja Arsi a Fred Hojl uzima da Obrijev prsten predstavlja emu uglovne podele ekliptike. Dalje. prakti no jedna cela godina). marker S koji prati kretanje Sunca po ekliptici treba pomeriti za dve rupe svakih 13 dana (56 x 13 / 2 = 364 dana. Markirni kamen (ili markirno stablo) S prati kretanje Sunca po ekliptici. a N1 i N2 (uvek na suprotnim stranama kruga) prate kretanje vorova. Po istom principu. desi e se pomra enje Meseca. ako se marker za Mesec pomeri svakoga dana za dve pozicije. ema programa data je na donjoj slici. pri cemu se tacke S i M nalaze na suprotnim stranama. nakon 2 x 28 = 56 dana ponovo se dolazi do po etne pozicije. Kako linija vorova napravi pun krug po ekliptici za 56 godina. On pretpostavlja da je po rupama bilo mogu e preme tati kamenove za markiranje.

ema Freda Hojla za predvi anje pomra enja u Stounhend u. Do pomra enja dolazi kada se plava, crvena i zelena linija poklope, a pri tome se markeri za Sunce i Mesec na u na dijametralno suprotnim stranama Obrijevog prstena. Lako je uo iti da za ovaj metod nije bitno kako su linije orijentisane u odnosu na horizont. Metod je sa astronomskog stanovi ta o igledno bolji od onog koji je predlo io Hokins. On predvi a sva pomra enja Meseca, dakle i ona koja se sa tog mesta ne mogu videti. Osim Mese evih predvi a i Sun eva pomra enja, bez obzira na to to su veoma male anse da e se ta pomra enja odatle videti. Jedan od ozbiljnih problema je tehni ke prirode: kada startovati program (ili ga, mo da, restartovati?!). Drugi je problem intelektualno delikatniji, mo da pre za nas nego za tada nje Stounhend ane. U redu je da su imali markere za Sunce i Mesec ije se kretanje o igledno mo e primetiti, ali kako su do li do toga da uvedu markere i za dve nevidljive tacke, odnosno vorove? Hojl ima odgovor i za to: mo da su ovde radili neki praistorijski Njutn ili Ajn tajn, a Stounhend je bio svojevrsni univerzitet na kome su se obu avali studenti, tj. buduci 'astronomi' za megalitske opservatorije. Manjak pouzdanih injenica mnoga re enja ini prihvatljivim. U svakom slu aju, niko ne sumnja u to da tradicija visokog kolstva u Britaniji ima duboke korene. Branislav Savi Petnica

Preporu ena literatura:
y y y

John E. Wood. 1978. Sun, Moon and Standig Stones. Oxford University Press. Clive L. Ruggles. 1999. Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. Yale. William H. Calvin. 1991. How the Shaman stole the Moon. Bantam.

Preporu ene Web stranice: http://www.studyweb.com/links/7099.html http://www.le.ac.uk/archaeology/rug/rug.html http://faculty.washington.edu/wcalvin/bk6

Na Hibrist reku besnu, tad sti i e , ne prelazi je, jer se pre i ne mo e, dok na sam Kavkaz na tu goru najvi u, ne prispe , gde no reka besno navire sa glavice. Prevaljuju i visove do zvezde to se di u na jug udari, I tada vojsci do i e amazonskoj to ne voli mu karce; u Temiskiri kraj Termodonta one jednom ive e...

(Eshil: Okovani Prometej, 731-740)
Zagonetni anti ki mit

U helenskoj mitologiji Amazonke su ene ratnice, poreklom od boga Areja i nimfe Harmonije, koje su ivele oko reke Termodonta u dana njoj Kapadokiji. Glavni grad bio im je Temiskira. Helensko predanje pripisuje im surov odnos prema mu karcima, koje su odstranjivale iz zemlje, ili ih sakatile i terale da se bave onim poslovima, koje su Grci smatrali enskim. Odnose sa mu karcima imale su samo jednom godi nje, kako bi obezbedile potomstvo. Mu ku decu su ubijale, ili ih slale o evima da ih odgajaju, dok su ensku same podizale. Devoj icama su uklanjale desnu dojku kako im ne bi smetala u ga anju strelom i bacanju koplja. Grci su ih predstavljali kao ratoborne i nasilne ene, koje su preduzimale osvaja ke pohode ka teritoriji Gr ke, Trakije i Sirije. Na tim pohodima, osnivale su mnoge gradove, posebno one na maloazijskoj obali - Mirna, Kima, Grinion, Smirna, Efes. Amazonke su u mitovima tesno povezane sa Arejem i Artemidom. Nazivane su Artemidinim pratiljama, a njima se pripisuje i osnivanje kulta Artemide Efeske. Kasnije se pripovedalo da Amazonke ive na dalekom jugu, u Libiji, na ostrvu u Tritonskom jezeru. Iz te oblasti, pod vo stvom kraljice Mirine, preduzimale su pohode sve do Lezba i Samotrake. Neki ka u da su naseljavale i Trakiju i Iliriju.

Reljef sa helenisti kog sarkofaga iz Soluna na kome je prikazana borba sa Amazonkama. U trojanskom ratu, prema Homeru i Ilijadi, Amazonke su se borile na strani Eneje i Trojanaca. Poslale su pred Troju jedan odred, koji je predvodila kraljica Pentesileja. Najpoznatiji mitovi o Amazonkama vezuju se za Herakla i Tezeja, a za svaki, helensko predanje izgradilo je vi e razli itih varijanti. Kada je Euristej nalo io Herakluda mu donese pojas amazonske kraljice Hipolite, krenuo je na dalek put i stigao do obale Termodonta. Kraljica je htela da mu preda svoj pojas, ali je Hera pobunila ostale Amazonke, tako da je Herakle morao da se bori sa njima. U tom pohodu, Herakla je pratio Tezej, koji je oteo Amazonku Antiopu i odveo je u Atinu. Da bi se osvetile, Amazoke su krenule na grad, ali su bile pora ene na Areopagu i morale su da se vrate u svoju zemlju. Motiv ene-ratnika, bio je omiljen u gr koj umetnosti V veka pre nove ere. Ove borbe Grka i Amazonki, zapravo su bile aluzija na velike ratove Grka i njihovih persijskih neprijatelja.

Jedan od najranijih prikaza borbi sa Amazonkama (700 godina pre nove ere). Osim ovog istorijsko-politi kog zna enja, Amazonka je bila enski ekvivalent tipu atleta, koji je, umesto bo anske, odra avao isti ljudski ideal enske snage. U gr koj umetnosti, osim

Amazonki, jedino su velike boginje Atena, Artemida i Afrodita prikazivane sa oru jem. Amazonke i amazonomahiju, helenski umetnici prikazivali su na reljefnim frizovima, frontonima, vaznom i monumentalnom slikarstvu, ali su izra ivali i vajarska dela koja su predstavljala ene-ratnike. Navedene mitolo ke pri e nisu odraz istorijske stvarnosti, ve su prili no nerealni opisi, a ni im nije dokazano da je na podru ju Kapadokije ikad postojalo dru tvo u kome su ene imale dominantnu ulogu.

Amazonke su bile inspiracija i anti kim skulptorima Praksitelu i Kvesijusu. Naj e e se prikazuju skulpture ranjenih Amazonki obu ene u helensku ode u.
ta ka e Herodot?

Pominjanje ena ratnika nije iscrpljeno mitologijom. Ovo pitanje, zanimljivo je iz razloga to ih anti ki pisci, od Herodota do Marcelina, pominju van mitolo kog konteksta kao istorijsku stvarnost, to je i otvorilo mogu nost za arheolo ku proveru ovakvih pri a. Od posebnog zna aja je Herodotovo izlaganje u etvrtoj knjizi, gde se svojom pri om nadovezuje na stare gr ke mitove i obja njava ta se desilo sa pre ivelim Amazonkama nakon rata sa Helenima. U ovoj pri i, Herodot prenosi legendu o nastanku nomadskog naroda Sauromata (Sarmata). "... kada su Heleni ratovali sa Amazonkama (Skiti nazivaju Amazonke Oiorpata, to na helenskom jeziku zna i "mu oubica", jer oior zna i ovek, a pata zna i ubiti),

tada su, kako se pri a, posle pobede kod Termodonta Heleni otplovili na tri la e s onim Amazonkama koje su uspeli da zarobe, a ove su na pu ini napale na mu karce i sve ih poubijale. One nisu znale za brodove niti su umele da rukuju krmama, jedrima ni veslima, nego su, kada su poubijale sve mu karce, pustile da ih nosi vetar i talasi, pa su tako dospele do grada Kremna u Meotskom jezeru (danas Azovsko more - prim. autora). Ovaj grad nalazi se u zemlji slobodnih Skita. Tu su se Amazonke iskrcale sa la a i krstarile po okolnim predelima. Od prve ergele na koju su nai le otele su konje i, ja u i na konjima, plja kale su skitska naselja. Skiti su bili u nedoumici ta da rade, jer im nije bio poznat ni njihov jezik, ni njihovo odelo, ni sam narod, i nisu nikako znali otkud su do le, a mislili su da su one mladi momci; najzad ipak stupe sa njima u borbu. U borbi Skitima padne u ruke nekoliko njihovih le eva i tako doznaju da su to ene. Oni se posavetuju i odlu e da ih vi e nikako ne ubijaju, nego protiv njih po alju onoliko svojih mladih momaka koliko je i njih bilo. Ovima narede da podignu logor u blizini logora Amazonki i da rade isto to i one rade; a ako ih one napadnu, da se ne bore, nego da se dadu u bekstvo; a kad prestanu da ih gone, da ponovo do u blizu njih i da podignu logor. To su Skiti odlu ili zbog toga to su hteli da im one rode decu". Nakon toga je do lo do postepenog zbli avanja skitskih mladi a sa Amazonkama. O njihovom zajedni kom ivotu Herodot govori slede e: "...otada su spojili svoje logore, zajedno se nastanili i svaki je uzeo za enu onu sa kojom je prvo stupio u odnose. Mu evi nisu bili u stanju da nau e jezik ena, dok su ene nau ile jezik mu eva. Kad su ve mogli da se sporazumevaju, reko e mu evi Amazonkama: "Mi imamo roditelje i imanja i ne treba i dalje ovako da ivimo, nego hajdemo da ivimo sa ostalima. Tamo ete nam jedino vi biti na e ene i ne trebaju nam druge". Ove im na to ovako odgovore: "Mi ne mo emo iveti s va im enama, jer smo naviknute na jedne, a one na druge obi aje. Mi ga amo strelama, bacamo koplja, ja emo konje, a ne znamo da radimo enske poslove; a va e ene ne bave se tim poslovima koje smo nabrojale, ve one obavljaju enske poslove i sede na kolima i nikud ne idu, pa ak ni u lov. Mi se, dakle, s njima ne emo mo i slagati. Ve ako ste re ili da se s nama o enite i ako ho ete da doka ete da s nama imate asne namere, to idite svojim roditeljima, uzmite svoj deo nasledstva i onda do ite da sami ivimo".

Verni prikaz stepske konjanice . Skiti su prihvatili njihov predlog i primili deo imanja od roditelja, ali ubrzo su Amazonke postavile jo jedan uslov. Ovoga puta su elele da se zajedno nasele u novoj zemlji. U daljem izlaganju, Herodot opisuje njihovo putovanje: "Mladi i i na to pristanu. A kad su pre li preko Tanaisa (dana nja reka Don prim. autora), putovali su prema istoku od Tanaisa puna tri dana, a od Meotskog jezera tri dana prema severu. Najzad su do li i naselili se u zemlji u kojoj i sada ive. I posle toga su one ivele isto onako kako su odvajkada ivele ene kod Sauromata: i le su na konjima u lov, i sa mu evima i bez njih, i le su u rat i obla ile se isto kao i mu karci. ...Sauromate govore skitskim jezikom, ali oduvek govore nepravilno, jer ga Amazonke nisu bile dobro nau ile. U pogledu udaje kod njih postoji ovakav obi aj: ni jedna devojka ne mo e da se uda dok ne ubije bar jednog neprijatelja. A neke od njih ostare i umru neudate, jer nisu mogle da ispune odre ene propise".

nazvali su kultura Donja Volga i Samara-uralska kultura. U ovom slu aju. materijalnu kulturu nomada iz Herodotovog i ne to ranijeg vremena (VI/V vek pre nove ere) otkrivenu na tom prostoru. Ruski arheolozi. Na tom prostoru treba o ekivati arheolo ku potvrdu ili negaciju Herodotove pri e. vidimo da se njihovo boravi te nalazilo na prostoru isto no od donjeg toka reke Don i oko reke Volge. A ta ka u arheolozi? Ako ispratimo navedeni opis Herodota o kretanju skitsko-amazonske dru ine. Kao i kod ve ine nomada. ali i pri e drugih istori ara. . to je bilo dovoljno da se poka e da Herodotove. IV vek pre nove ere. Ukrajina. nisu sasvim bez osnove. jedinu materijalnu zaostav tinu ovog naroda ine ostaci pokojnika sahranjenih ispod kamenih ili zemljanih humki.Grob naoru ane Sarmatke. Holodnji Jar.

Na istom podru ju. staklene paste. Naime. ukra enim u skitskom tzv. Analizom ostataka sa posuda utvr eno je da je na njima sagorevao tamjan ili sli ne aromati ne smole. sadr ao barem jedan no . na osnovu nalaza iz grobova i prikaza na persijskim reljefima. Treba napomenuti da je do sada otkriveno i istra eno vi e stotina grobova. U brojnim enskim grobovima pored ostataka pokojnice. kalcedona i ilibara. luku sa strelama. verovatno kao nekakva vrsta sve tenica. pretpostavlja se da su ove ene imale istaknutu ulogu u zajednici. Pored nakita. to je predstavljalo osobitu po ast u tradiciji nomadskih naroda. polo eno na istovetan na in kao i kod mu kih sahrana.Rekonstrukcija sarmatskog para . Ipak. bez obzira na pol. ma evima.kamenim posudama.konjanika. uo ena je jo jedna zanimljiva pojava u pogrebnom ritualu. U jednom manjem broju slu ajeva i mu karci i ene sahranjeni su zajedno sa konjem. prona ena je uobi ajena enska oprema: bronzane i zlatne narukvice. Tako e je zanimljivo da je skoro svaki grob odrasle osobe. . ovaj obi aj je ne to e i kod mu kih sahrana. ivotinjskom stilu. oglice sa perlama od zlata. Po to ovakvih predmeta nema u mu kim grobovima. Uglavnom se radi o standardnoj ratni koj opremi ranih Sarmata: bode ima. u 20% enskih grobova prona eno je oru je. nau nice. u nama nedovoljno poznatoj sarmatskoj religiji. veliki broj ena sahranjen je sa neobi nim prilogom . bronzana ogledala.

odnosno bar poslednji njen deo. pretstavljaju uobi ajnu opremu skoro svakog mu kog groba. Sarmate. u okviru koje je istra eno vi e stotina grobova. zbog njihove udaljenosti od Olbije. zajedno sa pokojnicima pokopani su esto konj ili ovca. kao i na ivotni prostor ovog naroda u vreme Herodotova ivota. I ovde. Pri a je tim delom istinita verovatno i zbog toga to je Herodot sredinom V veka boravio u helenskim kolonijama na Crnom moru. koji se odnosi na sam polo aj ene u sarmatskom dru tvu. zajedni kih suseda Grka i Sarmata. Arheolozi su ovu kulturu nazvali Prokhorovka kultura. arheolozi su utvrdili da Herodotova pri a nije bez osnova. Sli na praksa prethodnoj postojala je kod sarmatskih plemena u V stole u. isto no od Volge. Popre ni presek jedne od humki iz Pokrovke. na ju nim obroncima Urala.Kamene posude prona ene u skitskim enskim grobovima. Prona eni dugi ma evi i skitske trobride strelice od bronze. ve je mogao uti pri e koje su lokalni Grci primili posredstvom Skita. ali se isti sadr aj esto mo e na i i u enskim sahranama. nije mogao videti svojim o ima. Ma toviti Grci . Kao to se vidi. ispod koje je sahranjena ena ratnik.

koji su iveli izme u reka Sir-Darije i Amur-Darije (dana nji Uzbekistan). ve i njihovog aktivnog u e a u rukovo enju ovim zajednicama i drugim stepskim plemenima. u oblasti koja je tada bila mnogo pogodnija za ivljenje nego danas. Ovo potvr uje dobro poznati istorijski primer naroda Masageta. Posebno se izdvaja grob iz Kutija. gde se pored sahranjene ene nalazio gvozdeni ma i tobolac sa 36 strelica. ovom narodu se pripisivao kanibalizam. Vrhovi strela i ma prona eni u jednom enskom grobu iz VI veka pre nove ere. pojedini enski grobovi na teritoriji susednih Skita pokazuju prisustvo naoru anih ena i kod ovog naroda. zapadno od donjeg Dnjepra. U oblasti umovitih stepa Ukrajine otkriveno je vi e enskih grobova iz V i IV veka sa tobolcem i strelicama. U istoriji je ostalo zapisano da su pod vo stvom svoje velike kraljice godine 529. Arheolo ka istra ivanja u biv em Sovjetskom Savezu. Prostorni problem udaljenosti mitskih Amazonki od Sarmata re ili su tako to su pora ene Amazonke "prevezli" iz Kapadokije preko Crnog mora. . severnih suseda carstva Ahmenida. dok je sam car bio ubijen. i na taj na in objasnili poreklo ovog naroda i sebi i drugima. do obale Meotskog jezera gde su iveli Skiti. pa ljivo i itavanje anti kih istori ara govori u prilog postojanja ne samo ena ratnika. Neki istra iva i poku ali su da objasne ovu pojavu brakovima izme u Skita i sarmatskih ena. Pored toga to su va ili za dobre i surove ratnike.preuredili su pri e. a njihovim enama sloboda u vanbra nom op tenju sa mu karcima. Tako. kako bi objasnili nastanak njima udnog naroda. pokazala su da fenomen enskih grobova sa oru jem zahvata mnogo iri prostor od onog na kome su iveli Sarmati u VI i V veku pre nove ere. Sa druge strane. osvaja a itave Azije. vezuju i ih za stariji "sloj" vlastite mitologije. pre nove ere potukli vojsku persijskog cara Kira. Njihov na in ivota bio je skoro identi an skitskom ili sarmatskom.

ali tako e bliski i sa Medima. osim jezi ke i op te srodnosti (materijalne kulture i na ina ivota). mada im ni ratni plen nije bio stran. govorili su za njih da su dobri ratnici koji su se od malih nogu priremali i ve bali za te ak ratni ki ivot. koje su Persijanci nazivali Sakima i Masagetima. prona eni su i drugi dokazi da su ene iz ove zajednice vodile ivot sli an mu karcima. Novija istra ivanja na rusko-kazahstanskoj granici. potvrdila su prethodne pretpostavke. pripadao je indoevropskoj jezi koj porodici. dok je za jednu enu ustanovljeno da je preminula od posledica ranjavanja strelom. anti ki pisci opisivali su ova plemena kao stalno pokretne sto are. Stotinama godina. Celokupnu imovinu koju su imali. Rimljani i Persijanci. Prete no su iveli od blagodeti koja su im pru ala njihova stada . Sarmati su bili najsrodniji Skitima. Par anima. ovi narodi su imali i specifi ne mu koenske odnose u pore enju sa svim susednim narodima. Njihovi neprijatelji.mleka. . odnosno grani severnoiranskih jezika. Ovo tako e potvr uju arheolo ka otkri a koja izlaze iz okvira sarmatske teritorije. Pored toga. na ijoj teritoriji se nalazi i najve i broj grobova ena-ratnika. Po svedo enju anti kih pisaca. No. Perasijancima. Narod Sarmata. te sa plemenima naseljenim u ogromnim prostranstvima severno od Kavkaza i iranske visoravni. pokopane sa delovima ratni ke opreme. koja su vukli volovi. Grci. Naime. mle nih proizvoda i mesa. sme tali su na kola prekrivena brezovom korom.Amuleti koji su pripadali ratnici"Amazonki". antropolo kim analizama prime ene su deformacije kostiju specifi ne za dugogodi nje jaha e konja. a razbacana su po ogromnim prostranstvima evroazijskih stepa. Na to upu uju i nalazi grobova dece od 10 do 13 godina. a posebno sa onima koji su izgradili velike civilizacije Mediterana i Bliskog istoka. Ameri ki arheolo ki tim otkrio je veliki broj enskih grobova u kojima su prona eni ma evi i strele.

kao jedan od pouzdanijih izvora. do toga da se tuma e kao znaci enske dominacije u ovim zajednicama. Naro it zna aj imaju grobovi. klju nu ulogu imaju arheolo ka istra ivanja. Prou avanje odnosa me u polovima unutar drevnih zajednica ograni eno je na tekstove anti kih pisaca i predstave u umetnosti.Mozaik sa prikazom ene-ratnice. na konju. ovakvi stavovi su prete no zavisili od ideolo ke opredeljenosti i pola samih autora-arheologa. Kao to se mo e pretpostaviti. koji pominje Amazonke. Zato. koja kre u od toga da je oru je u enskim grobovima pripadalo njihovim postradalim mu evima u tu ini. . Saznanja dobijena dosada njim arheolo kim istra ivanjima su ipak nedovoljna za stvaranje jasne slike o ustrojstvu dru tava severnoiranskih nomada. Prikaz borbe dve osobe. U nedostatku istorijskih izvora. pod uslovom da su se odre ene razlike u dru tvenom statusu odrazile na pogrebne rituale. ili proveri onih sumnjivih i nepouzdanih. ne treba da udi iroka lepeza tuma enja ove pojave. sa natpisom ispod.

injenice, me utim, ne idu u prilog ni jednom od ovih krajnjih stavova. Brojnost ovakvih grobova, kao i tragovi na kostima pokojnika, govore o tome da jedan deo ena imao udela u nekim bitkama, ali su ne to brojnije bile ene koje su sahranjivane samo sa nakitom i kozmeti kim priborom. Pored toga, veliki broj ena je verovatno obavljao funkciju sve tenica ili proro ica, to im je obezbe ivalo uva eni polo aj nevezan za no enje oru ja. Sa druge strane, u VI i V veku pre nove ere, skoro svi mu karci bili su sahranjivani sa oru jem, a uz to, njihovi grobovi su uglavnom bogatije opremljeni. Ovakav odnos nam govori da je samo jedan deo ena, uglavnom mla ih, igrao ulogu ratnika i to isklj ivo u odbrambenim ratovima, ili u odsustvu mu karaca, kada su direktno bili ugro eni njihovi kampovi i teritorije. Velike koli ine nakita u istim grobovima pokazuju da se uprkos ratovanju, ove ratnice nisu odricale sitnih enskih zadovoljstava i potreba. Ovakvom razmi ljanju ide u prilog i injenica da nikada nije zabele en sukob Grka i Rimljana sa ovakvom vojskom, koji su dodu e bili esti tek od II veka pre nove ere. Upravo negde u to vreme datuju se poslednji enski grobovi sa oru jem, iji je broj u postepenom padu od kraja V stole a. Proces smanjivanja procenata ena-"ratnika", verovatno ne bez razloga, paralelan je sa pojavom izra ene socijalne diferencijacije i postepenim ja anjem posredni ke trgovine, posebno kod sarmatskih plemena. Na arheolo kom planu ovo se ogleda u pojavi posebnih aristokratskih grobalja sa bogatim prilozima gr kog porekla (iz crnomorskih kolonija), zatim sa Kavkaza, Persijskog carstva i Srednjeg Istoka sa jedne, dok sa druge strane postoji veliki broj grobova bez ikakvih priloga. U vreme kada su se pojedina sarmatska plemena doselila na granice Rimskog Carstva, umesto ma a, kraj ruku svojih pokojnica su uglavnom polagali preslice za predenje vune.

Karta rasprostranjenosti stepskih naroda od VI do IV veka pre nove ere. Dakle, sarmatske ene u vremenu izme u VI i II veka jesu bile ratnice, ali njihov ivot osim te injenice nema drugih dodirnih ta ki sa mitskom Amazonkama, te ih zato ne treba poistove ivati. Osim povremenog vojevanja i no enja ode e sli ne mu koj, vodile su izgleda, uobi ajan porodi ni ivot za to vreme, koji je obuhvatao i brigu o kolima i potomstvu. Ova

dvojaka uloga obezbedila je mnogo bolji status u dru tvu nego to su ga ikad mogle imati helenske ene. Stoga je jasno za to ih heleni ipak nisu izjedna avali sa Amazonkama, ve su ih smatrali potomcima nastalim iz me anja sa Skitima. Sa druge strane, stare mitolo ke pri e predstavljale su antitezu gr kom dru tvu i poruku potomstvu o nadmo nosti helenskih predaka nad svim mogu im i nemogu im protivnicima, pa i nad enskim ovinisti kim dru tvom Amazonki. Ana ivanovi student 4. godine arheologije Jagodina Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura:
y y y y

Davis Kimball, J. 1997. Warrior Women of the Euroasian Steppes. Archaeology. 44-48. Herodot. 1988. (Preveo Milan Arseni ). Istorija. Novi Sad: Matica srpska. Srejovi , D. i Cermanovi , A. 2000. Re nik gr ke i rimske mitologije. Beograd: SKZ. Sulimirski, T. 1970. The Sarmatians. Southampton: Thames and Hudson.

Preporu ene Web stranice: http://russianculture.about.com/culture/russianculture/library/weekly/aa020700a.htm http://www.arthistory.sbc.edu/imageswomen/papers/snideramazons/intro.html http://www.csen.org/ http://www.geocities.com/Athens/Olympus/3505/wmnarmor.html http://www.net4you.co.at/users/poellauerg/Amazons/index.html http://www.sbcnews.sbc.edu/9702/9702nyt-sci-amazon-women.html http://www.womanwarrior.co.uk/

Arheologija droge

Ne postoji na in da se utvrdi od kada ljudi koriste droge, odnosno psihoaktivne supstance, ali je sigurno da to rade prili no dugo. Razni narodi i plemena, od davnina su shvatali kakva dejstva na njih imaju i slabije i ja e droge, pa su shodno uticaju narkotika i stvorili filozofiju uzimanja, do ivljavanja i upotrebe opojnih biljaka. Droge su obi no kori ene u religioznim i kultnim obredima, gde su odre eni ljudi iz grupe poku avali da stupe u kontakt sa bogovima, "donjim" svetom, preminulima, kao i da kontroli u smrt, nesre u, vreme (fizi ko i klimatsko), bolesti... No, droge nisu kori ene samo u obredima, ve i svakodnevno, kao to je to slu aj sa stanovnicima Anda, koji od izlaska do zalaska Sunca va u li e koke, a sa velikom sigurno u u svakodnevne u ivaoce droga mo emo uvrstiti i skitske narode, koji se ni za ivota, ni u smrti

nisu odvajali od konopljinog semena. Iz istorijskih i etnolo kih opisa, kao i nekolicine arheolo kih nalaza, ini se da konoplja stoji kao istorijski neprikosnovena droga i opijat. Istorijski izvori nam govore da su droge kori ene i kao dodatna stimulacija u bitkama, posebno onima vo enim prilikom Krsta kih ratova. Tom prilikom, evropski vitezovi susretali su se sa jednom posebnom islamisti kom sektom - Asasinima, koji su konzumirali ha i u ogromnim koli inama i tako okura eni kretali u boj. Evropski hroni ari opisali su razna zverstva Asasina, ali je pitanje da li je i koliko to iskarikirano zbog poznatog, obostrano negativnog stava zvani nih religija prema narkomaniji. ak i u germanskoj mitologiji nalazimo neke "divlje ratnike" koji prihvataju ivotinjski bes putem vrad bina, ali ove primere ratni ke ekstaze, kako je naziva Elijade, ne treba me ati sa amanskom. Pored Asasina, kori enje konoplje u vezi sa vojnim ve tinama i ratovanjem nalazimo i u dalekoj Zemlji izlaze eg sunca, gde se vezivala za razvoj borila kih ve tina nind i. Legende govore, da na samom po etku u enja ovih ve tina, nind a sadi nekoliko zrnevlja konoplje. Iz dana u dan, nind a preska e stabljiku koja raste veoma brzo, tako da i nind a mora pove avati svoje sposobnosti. Velik je broj mitolo kih, folklornih, istorijskih i etnolo kih svedo anstava o konzumiranju psihoaktivnih supstanci, ali je mali broj arheologa ozbiljnije obra ao pa nju na ovakve nalaze prilikom svojih istra ivanja. U ovom radu vide emo nekolika arheolo ka svedo anstva o kori enju opojnih i psihoaktivnih supstanci kroz istoriju.
Skiti, kanabis i 'kupatila za u ivanje'

Prvi arheolo ki nalaz koji potvr uje kori enje konoplje dolazi iz Sibira, sa lokaliteta Pazarik, gde je ruski arheolog Rudenko godine 1929. otkrio grobnicu sa bogatom sahranom mu karca. Me u brojnim grobnim prilozima, prona ao je i seme indijske konoplje. Zahvaljuju i niskim temperaturama i stalno zale enoj zemlji (tzv. permafrost), itav sadr aj groba je fantasti no sa uvan, tako da su se na ko i pokojnika mogle videti tetova e grifona i ostalih fantazmagori nih bi a, bliskih ikonografiji stepskih konjani kih naroda. Pored ostalih nalaza, Rudenko precizno opisuje i bronzani kotli pun kamen i a i konopljinog semena, preko koga se nalazio mali " ator" u koga se uvla ila samo glava u ivaoca, i koji je najverovatnije znatno poja avao uticaj konopljinih isparenja. Tako e, u ovom grobu prona ena je i ko na kesica puna semena konoplje, a pored ove biljke, Rudenko pominje nalaze semena tamjana i korijandera, ali ne navodi precizno mesto nalaza. Sagorevanjem tamjana osloba a se THC, glavni sastojak konoplje, koji u ovom slu aju ima blage psihodeli ne efekte. Na njegovo ritualno kori enje nailazimo i na ostrvu Java, gde bi u ivalac udisao isparenja tamjana i tako padao u neku vrstu transa. Za seme korijandera ne postoje sli ni opisi, ali je poznato da njegovi plodovi u velikim koli inama sadr e aromati na etarska ulja.

Nalaz iz Pazarika. Ako pogledamo sliku na kojoj je nalaz iz Pazarika, prepozna emo Herodotov opis skitskog parnog kupatila: "Dakle, seme ove konoplje uzmu i u u pod svoje vunene pokriva e i bacaju ga na usijano kamenje, pa ono pu ta miris i toliku paru kakvu ne mo e na i ni u jednom helenskom parnom kupatilu. Ovo je za Skite najomiljenije parno kupatilo i u njemu podvriskuju od udobnosti.". Osim toga to se Herodotov opis poklapa skoro u dlaku sa Rudenkovim nalazima, facinantno je i to, to gornji opis i sahrane u Pazariku vremenski deli samo 20 do 30 godina. Naime, Herodotova Istorija datuje se oko 450. godine p.n.e., dok su sahrane ne to mla e i zahvataju period izme u 430. i 420. godine p.n.e.

Ko na vre ica puna konopljinog semena, sa predstavom bitke Grifona i neke pernate ivotinje. Pored ovog nalaza, Rudenko je i u ostalim grobovima prona ao metalne predmete koji su, po njegovom mi ljenju, kori eni za pu enje konoplje, te napominje da je konoplja najverovatnije kori ena svakodnevno.

Skora nji nalaz sahrane uvene Ledene kraljice, potvrdio je Rudenkove navode, po to su ruski arheolozi u grobu nai li i na ceremonijalnu posudu punu konopljinog semena, a analizom tekstila je utvr eno da je ode a "kraljice" napravljena od konopljinih vlakana.

Ode a Ledene kraljice.
Droge u praistoriji

Ne mo e se precizno utvrditi vreme od kada ovi nomadski narodi, ra ireni od Karpata do Mongolije, koriste konoplju i njene proizvode. Hronolo ki, ini se da je put irenja konoplje i ao sa istoka na zapad, odnosno iz oblasti Kine i Koreje, gde konoplju nalazimo jo u 3. milenijumu pre Hrista. U Indiji, upotreba konoplje potvr ena je i u svetim spisima - Atharva Vedama, koje se datuju u sredinu II milenijuma. Tako e, neki Indusi pominju konopljino li e kao stani te "an ela itavog ove anstva", dok je kasnije, upotreba konoplje za ivela i u medicini. Da li su Skiti bili ti, koji su narodima zapadne Azije i ve ini naroda Evrope preneli znanje o uzgajanju i upotrebi konoplje? Odgovor mo e biti povrdan, po to su ovi konjanici krajem 1. milenijuma pre Hrista nezadr ivo nadirali ka Evropi. Prvi konkretni dokaz o kori enju kanabisa dolazi iz Izraela, gde su u grobu jedne ene, prona eni i ostaci ove biljke. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istra iva i pretpostavljaju da je ena umrla na poro aju i da joj je konoplja davana kako bi olak ala poro ajne muke. U Ju noj Africi, ene iz plemena Suto spaljuju cvetove konoplje pri poro aju, tako e iz razloga ubla avanja trudova. U samoj Evropi, pored Skita koji se svakodnevno inhaliraju konopljinim isparenjima, u blizini Berlina, nailazimo na seme i li e konoplje u jednoj urni, prona enoj zajedno sa ostacima spaljenog pokojnika, datovanog u 500. godinu p.n.e. Zatim, prilikom podvodnih arheolo kih iskopavanja u Sredozemnom moru (ne pominje se ta na lokacija), prona ena je bala ha i a (!), a sam brodolom je datovan negde u 0. godinu. Da li je ovo svedo anstvo o organizovanoj trgovini narkoticima? To za sada ne mo emo saznati, ali nije neverovatno da su Skiti bili glavni prodavci konoplje ostatku Evrope. U grobovima bogatih Skita pod velikim tumulima (tzv. kurgani), prona en je veliki broj posuda, oru ja i drugih predmeta uvezenih sa okolnih teritorija. U istorijskim spisima nema pomena o bilo kakvoj trgovini sa ovim

plemenima, te se ova pretpostavka trenutno ne mo e potvrditi. Na kraju, sa velikom verovatno om mo emo prihvatiti da su Skiti bili ti, koji su ostale narode Evrope upoznali sa "blagodetima" indijske konoplje. Ipak, mogu e je pretpostaviti i ranije kori enje konoplje na evropskom kontinentu, dodu e zna ajno indirektnije nego to je to slu aj sa Skitima. Na nekoliko neolitskih stani ta u Srbiji, arheolozi su prona li male zemljane lulice. Ovi nalazi, prona eni u naseljima vin anske kulture, stariji su 4.000 godina od prvog nalaza konoplje u Evropi. Naravno, ne mo e se potvrditi koje su biljke sagorevale u ovim lulama, ali je jasno da su neolitski vin anci u asovima dokolice i opu tanja pu ili neke travke. Na alost, arheolozi ne obra aju dovoljno pa nju na ovakve nalaze, pa se name e pitanje da li je ovih lula bilo i vi e.

Kerami ke lule prona ene na naseljima neolitske vin anske kulture(5.500 - 4.200 godina p.n.e.). Nedaleko od irokih stepskih prostranstava, gde su se Skiti gotovo svakodnevno inhalirali konopljinim isparenjima, na istoku Balkana i obalama Crnog Mora, Pomponije Mel pominje narod Tra ana kao one koji hodaju po oblacima. Prema Melu, Tra ani su spaljivali enske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u "magi noj vrelini" pali u trans i igru u dimu.
Eleusinske misterije, klasi ni svet i halucinogeni

Kod starih Helena, koji su trgovali sa narodima koji su vakali, jeli i spaljivali konoplju, nema konkretnih dokaza o njenom kori enju. Prema nekim neposrednim podacima pri Eleusinskim misterijama, sve tenici i osobe posve ene u ove obrede koriste halucinogene pe urke i tamjan. Eleusinske misterije jedan je od najva nijih ritualnih obreda u staroj Gr koj i bilo je zabranjeno za u esnike da javno i detaljno pri aju o njima. Na alost, ni danas ne znamo konkretne injenice, to dodatak misterije i govori, ve ostajemo u sferi pretpostavki da se pri Eleusinskim misterijama kao izvor psihoaktivnog stimulansa koristi sirova pe urka Agaricus muscaricus (u

Rimski botani ar Dioskorid u svom delu De materia medica. Psilocibin deluje 10 minuta nakon konzumacije. daje recept za upotrebu mandragore . koristili su jo jednu biljku koja sadr i jake intoksikante mandragoru. koja u sebi sadr i halucinogen psilocibin.. Agaricus muscaricus prikazana je i na nekim gr kim vazama. a dejstvo traje od 5 do 10 sati.Hrana Bogova. putovanje kroz vreme.a to je sna na halucinacija. te je mogu e da sama hrana gr kih bogova. Verovatno je da su pi a kori ena prilikom ovih rituala "oboga ivana" i opijumom. Tako e. ima veze sa pe urkama. kao i na jednom etrurskom ogledalu..Srba poznata kao pupavka ili muhara). tzv. i daj ga da izazove bezose ajnost onoga koji je pose en ili ispe en". pri emu osoba do ivljava jake halucinacije . posebno Grci. utisak napu tanja tela. po to ve ina anti kih pisaca pominje mak i opijum kao lekove."potopi korenje u vino i tako dobijen sok sa uvaj. Indusa. Izgled halucinogene pe urke Agaricus muscaricus. srednjeameri kih i sibirskih plemena) u svom nazivu sadr ale re bog . a da je kori ena irom Mediterana .gledanje kroz zatvorene kapke. gde se kombinovala sa alkoholnim pi ima. Mogu e je i da su vakanjem ovih pe uraka. I drugi anti ki spisatelji pominju mandragoru kao preparat dobar za uspavljivanje pacijenata pre operacije.. ambrozija. Ovim je sigurno opisivan do ivljaj koga su pe urke proizvodile .. Anti ki narodi. vekovima kori ene irom Evroazije. gde pored noge bradatog mu karca raste pe urka. Pe urka je najverovatnije uzimana u teku inama. Veoma je indikativno da su pe urke kod razli itih naroda (Grka. na Mediteranu nailazimo na spomen pi a od mente (nane) sa dodatkom pe uraka. Bo je meso. proroci uvenih gr kih svetili ta davali vizije budu nosti. ili preparate protiv nesanice.

Sigurno je ipak. proricali. a i ne sadr i nikakve psihoaktivne supstance. jedino se mo e pretpostaviti da su koristili neku od pomenutih biljaka . dok Klaudije Galen. daje recepte za poslastice. koji bi serijom politi ki motivisanih . ali je ona u celoj Evroaziji poznata kao lek ve hiljadama godina. ali u istorijskim spisima ne nalazimo puno podataka o konzumiranju opijata. mak ili konoplju. gde se koriste seme i cvetovi konoplje. Plinije Stariji samo pominje konopljino ulje. Mandragora. Hiljadu i jedna no i Budine trepavice Pokret asasina osnovao je Persijanac po imenu Hasan al-Sabah krajem XI veka i prvobitno ga zamislio kao udru enje odanih. Asasini. Keltski druidi ne izgledaju ba onako kao to su ih prikazali Go ini i Uderco u Asteriksu. ni plod hrasta ne bi trebalo da sadr e alkaloide. mandragoru. Druidi su imali vi e funkcija le ili su. esto vezivana za vrad bine srednjovekovnih ve tica. da su druidi koristili imelu. ak je i veliki ekspir pominje u svojim uvenim dramama Romeo i Julija i Antonije i Kleopatra.pe urke. skopolamin i hioscin. dok se kod Frejzera nailazi na podatak o konzumaciji hrastovog li a. U dana njoj Gr koj. i opisuje kako se oni koji jedu ova jela ose aju "toplo i odu evljeno". koju su smatrali "svetom biljkom". po to su Kelti poznati u istoriji kao krvolo an i ne tako pitom narod. i dalje se odvija "ritualna etva" ove biljke koja sadr i hiosciamin. Ne mo e se sa sigurno u potvrditi kori enje opijata kod Kelta. i to kao lek za svakakve bolesti. rimski fizi ar. odnosno bilo koju vrstu psihoaktivnih supstanci. Anti ki pisac Lukijan navodi da su druidi postizali ekstazu vakanjem ira. ali se zna da su bili alavi na vino.potvr uje i to to su je stari Egip ani smatrali poklonom vrhovnog boga Ra. skoro fanati nih pristalica. po to ni li e. bavili se magijom i astrologijom. Ovi podaci zvu e udno.

svako saznavao koje ga du nosti o ekuju.marihuana) dozvoljeno. opisao proces inicijacije mladi a u asasine: .. kojima je posebno omra en bio tada nji asasinski vo a Ra id Din Sinan. Kao fanati ni islamisti. On navodi da uzimanje ha i a. a kada se vrati . godine.000 ljudi. definitivno zatrti od nekog sirijskog sultana. godina 12 do 20. Po to su prilikom iskorenjivanja ove sekte Sirijci i Mongoli spalili i njihove knjige i druge zapise. a ne ve itu i slepu odanost. prvo im davaju i pi e. odre eni napitak od koga se pada u duboki san. I. razdraganosti i ludosti. njegovi naslednici napravili su kompleksnije i vr e ustrojstvo organizacije. prepune vizija. odnosno vakanjem. Na kraju. Odgovor na to mo emo prona i u samom islamu. Marko Polo pominje odre eni napitak. pored konzumiranja ha i a. koje je ak 3-4 puta ja e od ha i a. koji je kod hri anskih hroni ara ostao upam en po nadimku Starac sa planine. moji e te An eli odvesti u Raj".. tako da proizvodi jake ekstati ke do ivljaje. asasini su krenuli u rat protiv krsta a. ili kroz pi e. pi e spravljeno od konopljinog ulja. koji imaju ose aj za vojevanje. Kao to vidimo. ija je konzumacija zabranjena. kako to navodi ve ina hroni ara. vo e Asasina jo vi e se vezuju za Islam i kroz fanati ne pri e o ivotu proroka i muslimanskih junaka ohrabruju svoje pristalice da se ne pla e nikoga i ni ega. gde je verno prikazana pri a o dva oveka koji va u ha i . koji precizno opisuje uzgoj i kori enje konoplje kod muslimanskih lekara i fakira. . Ipak. dovoljno jaka da se odupre celome svetu i ne postoji drugi na in da se unutra u e... odnosno bhange... postoji tvr ava na ulasku u Vrt.ubistava doprineli njegovim li nim ambicijama. gde je kroz neku vrstu inicijacijskog ina. to mo da stvara donekle la nu sliku. Vrhunac obuke potencijalnog asasina bilo je rukovanje no em. odnosno. potvrdu iroke upotrebe ha i a u islamskim zemljama nalazimo i u legendarnom bajkovitom spisu Hiljadu i jedna no . asasini su brojali armiju od preko 50. koji je najverovatnije bio bhanga. U vreme naj e ih borbi protiv hri ana. pokretu asasina naj e i udarac zadali su Mongoli godine 1260. sa kojim je trebalo izvr iti "prefinjene i umetni ke" atentate. te prvo ubistvo koje se pripisuje Asasinima datira iz 1092. Onda ih On uvodi u njegovu ba tu. putopisca i botani ara. za razliku od alkohola. kada Stari ovek odlu i da ubije nekog princa. dovodi do uzbu enja. godine. najverovatnije je i prvo svedo anstvo o kori enju droga i opijata u manipulativne svrhe velikih grupa ljudi. bili su intenzivno kori eni u muslimanskim zemljama. ele i to ja u disciplinu. on e re i nekome od ove mlade i: "idi i ubij tog i tog. Niko se nije zapitao ta je jedan asasin radio kada nije bio pod uticajem narkotika. On (misli se na Starog oveka.. Konoplja i ha i . o emu svedo e i spisi Ibin Baitara. bilo jedenjem. podatke o njima dobijamo samo od njihovih protivnika. Kada se znatno kasnije oni probude. te cene da su u Raju. da li je ha i samo davao dodatnu stimulaciju prilikom borbi. U svom igrali tu.. a od meksi ke . Primer asasina. Posle smrti Hasana al-Sabaha. koji je putuju i tuda 1271/72. gde je kori enje indijske konoplje (od koje se dobija ha i . Podatak o konzumiranju ha i a dolazi od Marka Pola. dok su 1272. zateknu sebe na mestu toliko divnom. u itelja) dr i veliki broj mlade i iz cele zemlje.

konoplje. dok pored ha i a. jo od ranije poznavale upotrebu maka. uzdigli se iz ljudskog u bo je. pored nikotina. gde se naziva i carsko seme. postoji i osnovni alkaloid konoplje Pored konoplje. arapski trgovci su prodavali stanovnicima zapadne Afrike i Madagaskara. Hemijskim analizama. Ova velikim prostranstvima Evrope i Azije od davnina hemijsko-arheolo ka istra ivanja. tako e ritualno.000 godina pre nove ere. koju i uzgajaju. Zanimljivo je da su Arapi zabranjivali upotrebu ove afri ke biljke. Jedna indijska legenda nastanak opijuma vezuje za mak. koriste opijum. da psihoaktivnim derivatima. po to ih je upkao da ga san ne bi savladao.e. mandragore. tablicama opisali proces dobijanja opijuma iz maka jo 4. po to su ma ijski letovi i uspenja na nebo najva niji oblici narodnih verovanja ovih naroda. te se navodi da je biljka pre kori ena individualno. utvr eno je da odnosno opijuma. koji je pak nastao na mestu gde su Budine trepavice pale. konoplje. verovatno je da se hrana spravljana sa konopljom konzumirala iz pukog siroma tva. "koji pu e konoplju. deo su magijskih rituala budizma i hinduizma. od psihoaktivnih biljaka tako e koriste Da li ste se ikada zapitali ta su mandragoru. Pored konoplje. u ostacima smole koje je bilo glavni sastojak ritualnog pi a bhange. listovi. koja se na vazduhu pretvara u smolu bogatu koji je u svojim opisima naveo i to. Ontariju nekoliko lula koje datiraju iz ali je verovatno da su persijska plemena pored vremena pre dolaska Evropljana. Konoplja je kori ena u vidu ulja. Ta letenja kao ptica i trenutno prela enje velikih rastojanja. opijuma. konoplja je svoje mesto prona la i u ishrani. kao to je to danas slu aj sa zabitim krajevima Indije.Svoj proizvod. nego u organizovanim plemenskim ritualima.. Evropski putopisci opisuju neka afri ka plemena iz oblasti reke Kongo. . konoplja i mandragora U srednjovekovnoj Evropi. a u Letoniji i Ukrajini. prvog evropskog istra iva a Kanade. u lulama dugim i po itav metar". Egip ani su koristili kat kako bi izazvali apoteozu. cvetovi i seme konoplje su kori eni kao lek i kao dodatak jelima.n. razna arhajska plemena ra irena na THC-9 (tetrahidrokanabinol). Indijski sve tenici su uzimanjem opojnih supstanci poku avali dosti i nirvanu i uzdi i se iznad smrti. Sumeri su na glinenim stanovni tvo gaji i koristi konoplju. afri ki narodi koriste i biljku kat (Catha edulis) koju va u. odnosno. usko povezanih sa konzumacijom pe uraka.. On se dobija zasecanjem nedozrelih potvr uju i navode aka Kartijea. Sloveni. aj ili li e kata poseduje jake hemijske ameri ki supstance koje izazivaju raznolike halucinacije. U Poljskoj i Litvaniji konzumira se prilikom Bo i a supa od konoplje. Ipak. iz kojih se potom sakuplja bela te nost. jede se ka a od konoplje. te se irom Evrope pominju razne ka e ili supe od konoplje. aura maka. esto i lako uzgajana biljka. Indijanci pu ili u uvenoj Luli mira? Arheolog Bil Ficd erald otkrio je Prvo pominjanje konoplje na teritoriji Iranske visije prilikom arheolo kih iskopavanja u poti e iz VI veka p.

Mnogi srednjovekovni komplikovani medicinski preparati sadr e seme konoplje. Ko je imao priliku da pro ita izuzetni roman Karlosa Fuentesa Terra Nostra. Meskalin je naj e e uziman u te nom stanju i kori en je prilikom razli itih rituala. u XVII veku. sukobljava dobro sa lo im.zeljaste biljke sa korenom nalik na figuru oveka. Verovatno je da su Sloveni u prapostojbini. Ipak. a kao jak halucinogenik izaziva vizije "paralelnog sveta". brani celo pleme. isto kao i kod Germana. u jednoj knjizi o biljkama. putovanja kroz prostor i vreme. koja je oduvek kori ena pri vra anju i narodnom lekarstvu. telepatske sindrome.. gleda u budu nost. upravlja vremenom. u ovim kulturama ra ireno je verovanje da se aman (kurandero) mo e pretvoriti u ivotinje. na teritoriji Balkana poznato je da su ene svoju decu uspavljivale ajem od maka. On nije samo lekar. Rusa. ali se zapa a konstantno prisustvo u folkloru raznih slovenskih plemena . te se ovde prime uje kosa sa injena od zmija i pand e i o njaci jaguara. tuma i snove i vizije. ne nalazimo istorijske ili arheolo ke podatke. kao i sredstvo protiv krvarenja. kao i pe urka Agaricus muscaricus. ali i jak intoksikant. Na ovoj predstavi vidimo amana nekog manjeg andskog plemena (Inke su nastale tek kasnije). . Koren je otrovan. Ne to docnije.Poljaka. pa ak i Srba. Kod Slovena. sr ane i crevne probleme. eha. ve posreduje izme u ljudi i bogova. Postoje neki nesigurni podaci da Sloveni jo od davnina koriste konoplju. Tako e. odnosno kao koagulator. kaktus iz koga se dobija meskalin. poznato je kori enje mandragore . kako dr i San Pedro. konoplja se pominje kao lek za grudobolju. Iz XIV veka datira zapis iz baptisti ke bolnice Sv.Veliki je broj arheolo kih dokaza o kori enju jakih halucinogena kod andskih kultura. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara!) konopljinog ulja. dok su neki lekari preporu ivali konoplju i protiv bolova... kada su iveli blizu nomadskih stepskih plemena bili upoznati sa gajenjem i konzumiranjem konoplje. mogao je i u ovom literarnom delu prona i izvanredne opise mandragore i njenog dejstva. Tradicionalno..

kako prirode. Treba zapaziti zanimljiv kolorit ovih rukotvorina. u kojima je sadr aj psihoaktivnih supstanci znatno manji. ili putem vakanja osu enih delova. narkotici su milenijumima pomagali vra evima. Nova "inkvizicija" i moderni rat protiv droge Kori eni mahom pri obredima i ritualnim radnjama. po to su sve boje izrazito jake. poput sunca sa zelenim kapljicama. a postoje i odre ene neuobi ajene predstave. ali na sasvim druga iji na in i potpuno drugim povodom nego ranije.Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) tako e je kaktus koji sadr i halucenogene supstance. tako i ljudske psihe i pona anja. Mo e se primetiti da tokom istorije niko konoplju ne pu i. amani nekih plemena svoje vizije prenosili su u obliku ru no tkanih ilima. . Ceo ritual je posve en komuniciranju sa bogovima i re avanju odre enih plemenskih problema. to je neuporedivo manji i to raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD. Prilikom posebnih rituala. te je jedina razlika u odnosu na San Pedro ta. Pejot je snagu svojih halucinogenih tvari pove avao sa godinama svog rasta. gde zbog hladnije klime nije mogao uspevati. dok je najverovatnije bio i prodavan severnim plemenima. pa su srednjeameri ka plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu. ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva. te su ve i kaktusi me u indijancima nazivani "bo jim". svetim ljudima i ve ticama u tuma enju. Ve ina prirodnih narkotika i danas se upotrebljava. Veruje se da je pejot kod ovih plemena kori en jo od praistorije. Pored halucinogenih alkaloida hordenina i tiramina. Pejot se koristio pome an sa nekim te nostima. ije predstave vidimo na slici. torbi ili delova ode e.

hormonske poreme aje. hap enje i zatvaranje ljudi koji je koriste. Na nekoliko mesta u istoriji nailazimo na primer demonizovanja narkotika. Kastaneda ne bi iznedrio Orlov dar.. Bodler verovatno ne bi pisao (barem ne u takvom obliku) svoju poeziju. Ipak. Vojislav Filipovi student 4.. Neki hinduisti ki sve tenici koriste narkotike kao zamenu za izvorni trans. narko-kartela i izrazito ra irene narkomanije. Mo da ova teza zvu i paradoksalno. kori enje droga i narkomanija socijalno su neprihvatiljivi.. godine arheologije Beograd Napomena (za sve one kojima droge ipak deluju primamljivo) Kori enje narkotika. Izvesni emir ejkuni iz Arabije. toliko vremena i postoje druga mi ljenja. Bez meskalina. izme u ostalog. paranoju. sredinom XIX veka pesnici. Arapi vakali i pili. Danas. Kraj istog veka svet je do ekao uz globalne fenomene i probleme "crnih" finansijskih giganata. mores. o.. inkvizitori sa teritorije Srednje Amerike pominju pejot kao biljku suprotnu istoti i iskrenosti Katoli ke crkve i optu uju je da je pod kontolom samog avola. Po etkom XX veka. tahikardije i infarkte). te su emirovim zakonom svi korisnici ha i a trebali biti ka njeni va enjem zuba. ak postoji i potvr ena pri a o Ajn tajnu. na kraju XIV veka.. Ma koliko dugo ljudi koriste opijate. pa se u Indiji jasno razlikuju " isti" amanski trans i amansko pijanstvo.. izofreniju. ma koliko i ta imali protiv narkotika. broj korisnika se pove avao u periodu od 15 narednih godina. Indusi tako e pili. neki ak i jeli. Bez intezivnog kori enja konoplje. poba aj. ubila ke i samoubila ke nagone.osim mo da na ih Vin anaca. po to navodi ljude na iskrivljene slike.daleke prete e impresionizma. sr ane probleme ("preskakanja". te ovo kori enje dovodi i do opadanja amanske tehnike. Delakroa nacrtao svoja dela . Godine 1620. isprobao dejstvo jedne sna no halucinogene droge. a samim tim i do povezivanja amana sa avolom. ali npr. Haksli Vrata percepcije. naredio je paljenje svih polja konoplje. Postoje brojni i ubedljivi razlozi za ovu proskribovanost. O. ra anje nakaznog potomstva. uz dozvolu i kontrolu lekara. depresiju. mo e izazvati: halucinacije. koji je. u okvirima globalne civilizacije. fantaziranja i predstave koje dovode do divinizacije nekog drugog. slikari i umetnici osnovali Klub ljubitelja ha i a. moramo se podsetiti da bi bez njih svetska umetnost bila siroma nija za neka izuzetna dela. Uz sve napore i veliki broj ka njavanih narkomana. tempora. probleme rada . heroin i kokain bili su medicinski zvani no (!) priznati medikamenti. u Parizu su. ali to sve nije predmet ovog rada. odnosno protivnici konzumiranja narkotika. Skiti su je inhalirali.

sr.org/inglese.html Terme . Herodot.net http://www2.com/backissues http://www. du evne bolesti.cannabisculture.unutra njih organa. H. M. Bile su to terme . odaja koja se nalazila u blizini kuhinje (lavatrina).namyco. Elijade. pored toplih i hladnih kupatila.htm http://www. Frejzer. L. U toj se odaji nalazio i sud za vr enje nu de i tek kasnije je klozet (latrina) odvojen od kupatila.com/users/joewein/hempjpn. San Francisco: Jossey . Carske terme esto su u jednom kompleksu imale.muscaria. i .Bass Inc. amanizam i arhajske tehnike ekstaze.gol. vrtove. K. U ranijim periodima Rimljani su se temeljno prali samo jednom nedeljno.gov.mescaline. tuberkulozu. 1992. esto mra na. restorane i trgovine. Drevno dru tvo. Ostalih dana prali su samo delove tela koji se najvi e prljaju . muzeje. Istorija (Preveo Milan Arseni ).com http://www.mup. Za to je kori ena jedna. Re . 1981. Me utim. .yu http://www. Re nik svetih i magijskih biljaka.com/huxley. I. D . Beograd: Alfa i Dragani .peyote.luksuzna javna kupatila u kojima pristup nikome nije bio ograni en. Preporu ena literatura: y y y y y y Blum. Vol. Morgan.org http://www. Terme se smatraju u potpunosti rimskom tekovinom i od vremena Carstva igraju veoma va nu ulogu u ivotu Rimljana. mo dane poreme aje.org/plants/peyote/peyote_culture1. obi aj da se ovek kupa svaki dan ustalio se tek tokom I veka pre nove ere. H. 1996.smisao ivota Rimljana U rimskom dru tvu postojalo je mesto na kome je i enama i mu karcima podjednako bilo omogu eno da se bave svojim telom i da ga neguju. 1969.shtml http://www. komu.smrt. 1990. Novi Sad: Matica srpska. rak plu a i drugih organa.. Zlatna grana (prou avanje magije i religije). Sremski Karlovci: Izdava ka knji arnica Zorana Stojanovi a. Preporu ene Web stranice: http://eleusis.maps.. et al. D .peyote.com http://www. ruke i noge. 1988. biblioteke. Society and Drugs.org/mycoth/ http://www.lice. pod uticajem helenisti ke civilizacije. Beograd: BABUN. u kojoj je topla voda bila pri ruci. epilepsiju. R.lycaeum. i gimnasti ke dvorane. Beograd: Prosveta.html http://www.erowid.

nalazile su se i prostrane slobodne povr ine ispunjene tremovima. u ivopisnim predelima u kojima su bogata i imali svoje seoske vile (villa rustica). Ove terme predstavljale su grad za sebe. Iako nisu bile tako rasko no opremljene i dekorisane. .Karakaline terme bile su jedne od najve ih kupatila celog rimskog carstva. osim kompleksa zgrada. senovitim mestima za odmor. godine. Na prostoru od 14 hektara. rasko no dekorisan mermernim skulpturama. koja su esto gra ena van grada. bilo je oko 850 javnih i privatnih kupatila. Karakale (197-217). Pored ovih rasko nih javnih termi. U samom Rimu. Domicijana (81-96). izgra ene izme u 211. na primer. Najsavr enije i najve e svakako su Karakaline terme u Rimu. bogato opremljenom bibliotekom. vrtovima sa cvetnim rundelama. stadionima i vrtovima. Najpoznatije i najve e terme izgra ene su za vlade rimskih careva Nerona (54-68). Ovde vidimo njihov presek idealne rekonstrukcije. i 217. U jednom trenutku mogle su da prime i do 1000 kupa a. predstavljale su izuzetno prijatna mesta za odmor. freskama. Dioklecijana (284-305) i Konstantina (306-337). raznobojnim podnim mozaicima. postojala su i privatna kupatila (balneum ili balineum).

Prostorije su grejane tako to je topao vazduh cirkulisao kroz specijalne obloge u zidovima i kroz upljine u podovima.Rekonstrukcija unutra njosti Karakalinih termi.kupatila sa hladnom vodom (frigidarium) . dvorane za odmor) .odeljenja za masa u (unctorium). Rimske terme. Zagrejani vazduh dovo en je kanalima koji prolaze kroz zidove do odre enih mesta u bazenima i zagrevao vodu. .odeljenja sa zagrejanim vazduhom (tepidarium) . u u em smislu. sastojale su se iz slede ih grupa prostorija: .odeljenja za komunikaciju (vestibil. Zagrevanje vode i prostorija u termama vr eno je specijalnim sistemom zagrevanja (hipokaust).kupatila sa vru om vodom (caldarium) .odeljenja za ostavljanje ode e .svla ionice (apoditerium) . foajea.

a cena je bila minimalna pa su terme bile svima dostupne.frigidarium. a zatim u bazen sa hladnom vodom . Iz njega bi se vra ao u prostoriju sa mlakim vazduhom. Posle ve banja. Kada bi platio ulaz. tako da su ih nazivali i vilama plebsa.Presek prostorije koja je zagrevana pomo u hipokausta. obla io bi kratku tuniku i odlazio u ve baonicu. Odatle bi odlazio u kupatilo sa vru om vodom caldarium. kupa bi ulazio u svla ionicu. kupa bi odlazio u prostoriju sa mlakim vazduhom tepidarium gde je telo privikavao na toplotu. Izgled strugalice za . Ako bi eleo da malo ve ba pre kupanja. Samo kupanje bilo je dug i slo en postupak koji se obavljao grupno.

tzv. a nikada ne ute. a svaki put kad ponovo hvataju vazduh.. toplom i hladnom vodom naizmeni no. ene su za tu priliku nosile neku vrstu kostima iz dva dela. prodavaca pa teta i svih mogu ih ljudi koji nude svoju robu karakteristi nim izvikivanjem". Dva ili vi e strigila no ena su u kompletu sa posudom za ulje (ampulla olearia). dok se kupa. Kada ima nekog ko je lenjivac ili nekog kome je dovoljno jeftina masa a. Postoje jo razli iti uzvici poslasti ara. rimske zamene za dana nji sapun. pi u i o umetnosti medicine. Pojava sapuna vezuje se tek za Gale i Germane. A ako uz to nai e neki igra lopte koji po ne da broji udarce dolazi svemu kraj! Dodaj jo tome sva alicu ili lopova uhva enog na delu ili oveka koji.. u iva u svom glasu. .. ko u. kako nam to pokazuje mozaik otkriven na Pjaci Armerini ili figurina Venere u kupa em kostimu. Osim prilikom kupanja u javnim kupatilima. koja je mogla biti kru nog ili polukru nog oblika. Dok oni koji se bave sportom ve baju i rade sa kuglama. a ona daje razli it zvuk prema tome da li je udarac zadan pljo timice ili savijenih prstiju. Celsus. Posle jakog preznojavanja u ovoj prostoriji. koji su se izra ivali od bronze ili gvo a. Telo je mazano raznim eteri nim uljima koja imaju i relaksaciono dejstvo.Nakon toga sledila je masa a. koje je dovodilo do stvaranja krasta na telu. Kako sapun u dana njem smislu re i nije bio poznat. Ovim pronalaskom izbegnute su neprijatne posledice struganja tela.. A zamisli sad stvarno o tri i opori glas berbera . gde se posle ve banja njima uklanjao znoj i pra ina sa tela. nastaje zvi duk i o tro disanje. a zatim ostru e strigilom. ujem udarac ruke o ramena. Zatim se trebalo ponovo preznojiti da bi se izbegla prehlada. Poznato je pismo rimskog filozofa Seneke (I vek nove ere) u kome nam on do arava bu nu i punu ivota atmosferu koja vlada u termama: ". strigili su se koristili i u palestrama. kobasi ara.. Za ini sve to jo i ljudima koji bu no ska u u bazen dok voda prska na sve strane. Ali svi ti ljudi imaju bar normalan glas.. za skidanje naslaga prljav tine sa ko e kori ene su specijalne strugalice. a slu ila je za no enje i ka enje ovog toaletnog pribora o zid kupatila. trebalo je da se poliva vru om. Zamisli sve mogu e vrste glasova . sun erom (spongia) i bronzanom ka ikom za polivanje (simpulum). Tako blago preznojeni trebalo je da se nama u uljem i da pre u u prostoriju sa vru im vazduhom. sem kad briju ljude ispod pazuha te ih tako izazivaju da umesto njih vi u. strigili (strigilis). preporu uje onima koji se kupaju da prvo idu u umereno zagrejanu prostoriju. ujem stenjanje. dok ula u sve napore ili se pak prave da to ine. koji odjednom glasno viknu. Svi ovi predmeti no eni su zajedno na jednom dr a u . anti ki pisac iz I veka nove ere.ve alici.

tako da je svako mogao. Postojala . kao i sportskih terena. terme nisu re avale samo osnovne potrebe higijene ve su bile sastavni deo novog na ina ivota koji je vodio ra una i o ostalim potrebama oveka. muzeja.Ve alica sa oka enim toaletnim priborom. odnosno frizerke (ornator ili ornatrix). o emu svedo e brojne kerami ke lampe otkrivene u pompejanskim kupatilima. U Hadrijanovoj vili u Tivoliju postoji odeljenje koje je slu ilo za pe ana kupanja (heliocaminus). Pesak se zagrevao sistemom hipokausta koji se nalazio ispod poda. Osim onih koji su kao robovi bili u slu bi svojih gospodarica. Me utim. gde su bolesnici dolazili da le e reumatizam i artritis. koji je esto bio daleko od stvarnog. peskom u kome se nalaze sastojci gvo a ili toplim blatom. u oblastima bogatim jodnim i sumpornim mineralnim vodama. odnosno otklanjanje odre enih fizi kih tegoba. Rimljanka je dosta vremena morala da posveti sre ivanju svoje frizure. da izabere visinu peska u kome e le ati. gra ani su potom mogli da nastave sa svojim svakodnevnim du nostima. postojali su i frizeri koji su imali svoje salone u kojima su mu terije morale da podnose svakojake neprijatnosti ukoliko su elele modernu frizuru. Uklju ivanje biblioteka. dvorana za diskusije ili javna itanja. a kasnije i tokom no i. enama su na raspolaganju bili frizeri. Frizeraj pre svega Pre nego to bi svom licu pomo u minke dala eljeni izgled. Osim ovih. To je bila jedna kru na dvorana sa bazenom u sredini u koji se ulazilo stepenicama. isti i relaksirani. u inilo je da su terme postale veoma popularna mesta za okupljanje. prona ena na nekropoli anti ke Duklje. gra ena su kupatila koja su kori ena za le enje. U po etku terme su bile otvorene samo preko dana. trgovina i restorana. prema potrebi. Po kori enju tople sumporne pare bila su poznata kupatila u gradovima Baje i Pokuolija (Italija).

ali s le a to je potpuno druga osoba . a pravljene su za zvani ne i sve ane prilike. Jednostavne frizure tokom vremena zamenjuju sve slo enije kreacije za ije modelovanje se koriste i umetci od ve ta ke kose. deo po deo. provodili su kod svog berberina (tonsor). Kovrd e je podizala visoko. inili su ih jo upadljivijim. Najve i deo vremena koje su posve ivali ulep avanju. uz poneku ukrasnu iglu ili dijademu. supruga imperatora Avgusta i Oktavija. Jedini znak koketnosti bili su sitni pramenovi kose koji su blago padali na elo..ukosnicama ili je bila upletena u kiku od koje se pravila pun a na temenu. kosa jednostavno prikupljena u vertikalnu pun u i kru na pun a na potiljku koja se stavljala u mre icu za kosu i uz koju su obi no i li uvojci slo eni visoko iznad ela. Pogledajte je spreda i vide ete Andromahu iz vremena heroja. njegova sestra.I vek pre nove ere) frizure su bile jednostavne. Te frizure su bile glomazne. Njih su prihvatale uglavnom matrone na carskom dvoru. Nakon perioda ekstravagancije. dok su ostali pose ivali . Muke po berberima Mu karci su imali manje muka sa frizurama. kako su to esto nosile Livija. Igle. a dijademe. koji im je brijao ili skra ivao bradu i ure ivao kosu. koje su ukra ene na oba kraja. opet u modu ulaze jednostavnije frizure. Tako Juvenal opisuje jednu damu re ima: ". igle i cvetovi. pojedina ni ili upleteni u vence. na prelazu iz stare u novu eru. u modi je bila vrlo jednostavna i skladna frizura: razdeljak na sredini glave delio je kosu koja je padala simetri no oko lica. Od kraja II i tokom III veka otmeno je bilo da se lice uokviri blago zatalasanom kosom skupljenom u pun u na potiljku ili u pletenicu koja se u obliku dijademe obavija oko glave. Tokom perioda Republike (IV . Oni bogatiji imali su svoje li ne berberine u ku ama. bronzane ili ko tane.. uokviruju i ga pokojim uvojkom ili je kosa bila skupljena u pun u ili pletenice uzdignute na elu. slu ile su za pri vr ivanje ovih umetaka..". esto i dva puta ve e od glave.su tri osnovna tipa frizure: slobodno pu tena kosa sa vise im loknama. Kosa je bila skupljena na potiljku i pri vr ena trakama i iglama . Na po etku perioda Carstva. Zlatna dijadema.

uz svog pomo nika ili u enika. za Rimljane su ova mesta postala sastajali ta na kojima su se razmenjivala mi ljenja i novosti. u ima i vratu. Oni najsiroma niji. Da bi izbegli bolna i dugotrajna brijanja. i anje takvim makazama bilo je dosta neujedna eno. pojedini mu karci su maljava mesta premazivali ve pomenutim dropaksom. prilikom prvog skidanja brade. Tipi an i najjednostavniji oblik mu ke frizure bio je a la Titus. U berberski tretman ulazilo je i brijanje. Mu terije su ironi no prime ivale da "dok berberin pre e celo lice. Sam postupak brijanja bio je dug i neprijatan: ko a je kva ena samo vodom. ve je nova brada izrasla". no ene su i ma tovitije frizure.berbernice (tonstrina). putem arnira ili jednostavnim lu nim mehanizmom. a ponekad se sklopio i poneki posli . ulep avao mu teriju koja je sedela na klupici. i anje se obavljalo makazama (forfex ili forpex) koje se sastoje od para se iva spojenih na zglob. koja je zagrevana u aru. koristili su usluge berberina na otvorenom prostoru. mladi ima prire ivali verske ceremonije sa gozbama za porodi ne prijatelje. Naravno. Frizura a la Titus. Kosa je e ljana od jedne centralne ta ke prema elu. fiksiranom dr kom i brija i na rasklapanje. na kojima su sedele mu terije ekaju i na svoj red. Postojala su dva osnovna tipa: brija i sa vrstom. Prilikom brijanja kori eni su gvozdeni ili bronzani brija i (novacula) koji su o treni kamenim brusevima. U svakom slu aju. Takav tretman imali su i mu karci sa prore enom kosom da bi je u inili bujnijom. ili su ih mazali krvlju . jedno je sigurno .niko se nije brijao sam. U jednoj tipi noj rimskoj berbernici postojale su klupe sme etene uz zidove. Po zidovima su bila oka ena ogledala. Kako su u berbernicama provodili dosta vremena. odnosno skra ivanje i oblikovanje brade. a da bi se ispravili ti nedostaci kosa je kovrd ana gvozdenom ipkom u metalnoj ko uljici. tako da je brijanje bilo veoma bolno. a u sredini je majstor. kao i robovi. ogovaralo se. Koliki zna aj su Rimljani pridavali brijanju. Za zaustavljanje krvarenja kori en je smotuljak paukove mre e koja se umo i u ulje i sir e. na injene od redova uvojaka raspore enih na razne na ine tako da uokviruju lice. trljali ih smesom napravljenom od bele vinove loze. te no u spravljenom od br ljana. sa estim posekotinama i krvarenjima. govori podatak da su.

ene su preko tunike nosile dugu i bogato nabranu haljinu koja je dopirala do lanaka (stola). kao i mu karci.slepog mi a. po to bi se umila. Rimljanka je skidala no nu ode u i birala dnevnu. bora ili o iljaka kori eni su mali krugovi od tkanine zvane "mese ev sjaj". Glavni deo enske garderobe bila je tunika (tunica) koja se od mu ke razlikovala samo po du ini. Kao i spava ica. verovatno spavale u donjem ve u. sa prslu i em ili korsetom ispod. Spava ica je bila izra ivana od lana ili vune i obi no je bila finija i tanja od mu ke. izra ivana je od lana ili vune. Koliko su te ko Rimljani podnosili sporost i nespretnost berberina pokazuje i injenica da su po etkom II veka mu karci rado prihvatili novu modu . Nosile su neku vrstu spava ice jednostavne duge haljine. uzanu u struku i po rubu ukra enu purpurnom trakom. Izgled tipi nih rimskih bradatih mu karaca sa po etka II veka. za izlazak. Za pokrivanje ogrubelih mesta na licu.no enje brade. kopiraju i imperatora Hadrijana (117-138) koji je pustio kovrd avu bradu da bi pokrio o iljke na licu. Me utim. pri vr ena za krajeve i ramena tako da se obrazuju kratki rukavi. a ona je obavezno morala da se uklopi sa bojom minke i nakitom koji e za tu priliku staviti. Carstvo propalo zbog modnih kaprica ene su. Ona se sastojala od dva pravougaona par eta tkanine. . koji su lepljeni na ta mesta na licu. sredila frizuru i na minkala.

. rob ju je zaklanjao suncobranom osim ukoliko dan nije bio vetrovit. matrona je nosila sa sobom i etvrtastu maramu od purpurne ili plave tkanine ukra ene resama (rica) kojom je pokrivala glavu. Da bi udovoljili eljama svojih supruga i ljubavnica. Nosile su ih koliko god ih je moglo stati na prste. Ako je trebalo da prisustvuje prino enju rtve ili nekoj verskoj sve anosti. zadovoljavale su se sli nim modelima izra enim u bronzi sa umetcima od poludragog kamenja ili staklene paste. O skupocenosti ovih tkanina svedo i podatak da je kilogram svile vredeo koliko i kilogram zlata. kako po obliku tako i po materijalu. Kosu su ukra avale dijademama i ukrasnim iglama. Kako je mo Rima rasla.Rimska ena sa ogrta em. Nakit je bio veoma raznovrstan. Ni svila nije dovoljna. srebro i drago kamenje.. sve vi e su se koristile skupocene tkanine. Gospo e koje nisu sebi mogle da priu te zlato. Rimske ene su obo avale nakit. est ukrasni detalj bio je i lan i oko lanka noge. Napolju. Tokom perioda Republike ove haljine su pravljene od vune. Za sun anih dana Rimljanka bi uzimala lepezu od paunovog perja pre no to stupi u nosiljku. Prilikom izlazaka ene su preko stole prebacivale dugi al ili ogrta (palla) koji se obavijao oko tela i iji je jedan kraj mogao da se prebaci preko glave. esto i po vi e komada.. min u e su bile obavezne. kao i ogrlica. pa se tako u doba Carstva stole izra uju i od indijskog pamuka ili kineske svile. imu ni Rimljani su bili prinu eni da odvajaju znatna sredstva za zadovoljenje njihovih prohteva. Na rukama su im zveckale narukvice. a naro ito su volele prstenje.

ukr tao spreda i u struku bio stegnut pojasom. a du ina je iznosila tri visine onoga ko je nosi. tj. Tada bi. Ovaj deo ode e bio je napravljen od elipsoidnog komada tkanine. Osim tunike. za javne izlaske mu karac je prebacivao preko nje togu (toga). Osim ove svakodnevne ode e. To je omogu avalo da toga lepo pada stvaraju i skladne nabore i ostavljaju i slobodnom samo desnu ruku. ali i zbog svoje neudobnosti. a njen kroj menjan. a naro ito boja toge. dobijali sasvim belu togu. . S druge strane. ija se irina menjala prema modi. koja je pojasom mogla biti stegnuta oko struka i na taj na in skra ena do eljene du ine. Obla enje toge bilo je dosta komplikovano. Togu obrubljenu irokom crvenom trakom (toga praetexta) nosili su slobodni mladi i sve do esnaeste godine ivota. koji se obavijao oko ramena. Zbog toga.Nakit rimskih imu nih ena. U tom periodu togu veoma esto zamenjuje neka vrsta irokog ala (pallium). smanjivana joj je irina. Kico i i u miru i ratu Rimljanin u togi. a ina e je dopirala do listova nogu. bogato ukra eno odelo (synthesis). na sve anoj ceremoniji. tokom poznog perioda Carstva ograni ene su prilike u kojima je no ena. esto su otkrivali dru tveni status onoga ko je nosi. u po etku vunene a kasnije i lanene. koje se obla ilo prilikom sve nih gozbi. bez ukrasa (toga pura ili toga virilis). iji se jedan kraj mogao prebaciti preko ramena. ona je postajala rasko nija dodavanjem raznih ukrasa i vezova. mu ka garderoba podrazumevala je i jedno pripijeno. Vrsta materijala. Mu ka garderoba je bila ne to jednostavnija.

Preko tunike no en je vojni ki ogrta (sagum). Zlatno.umesto pe ata za overu dokumenata. ali je crveni bio rezervisan za vojskovo e. Za putovanja je kori ena druga vrsta ogrta a. kojima su pri vr ivali svoje toge. koji je obi no imao i kapulja u (paenula) i koji je bio mnogo udobniji i prakti niji. mu ka ode a je bila jednostavnija. Osim fibula. Oficiri su mogli da nose ogrta e ivih boja. crvene ili bele. a koje su esto imale i stale ko obele je. neke vrste zihernadli. odnosno crveno-bele boje (paludamentum). ono je veoma esto slu ilo i u poslovne svrhe . omiljeni deo nakita je bilo prstenje.Tokom hladnih perioda Rimljani su preko toge nosili kratak ogrta od tamne vunene tkanine (lacerna). srebrno ili bronzano. . Ni mu karci u anti kom Rimu nisu bili imuni na nakit. Veli ina i boja saguma zavisila je od vojni kog ranga. uz koji je i la kapulja a (cucullus). koji je dopu tao najve u slobodu pokreta. A ta su obuvali? Obu a se tokom vremena najmanje menjala i nije bila podlo na modnim trendovima. Izra ivan je od etvrtastog komada tkanine i pri vr ivao se za dva kraja na grudima ili na jednom ramenu. Jedini vid ekstravagancije koju su izra avali oni sa dubljim d epom prilikom njenog naru ivanja kod obu ara (calceolarius) ticala se na ina dekoracije i vrste i kvaliteta materijala od kojeg je izra ena. Vojskovo a je imao pravo da nosi i specijanu vrstu nabranog ogrta a. Za vreme vojnih ve bi i ratova. Rimski vojskovo a u tradicionalnoj ode i.

a bile su ukra ene u visini lanaka polumesecom od srebra ili slonova e (calcei mullei i calcei sanatorii). Prilikom odlaska u posete.Izgled rimskih sandala. Druga vrsta plitkih izama. Rimljani su sa sobom nosili sandale jer je bilo nepristojno da gost u ku i doma ina hoda u obu i kojom se slu i na ulici. Njih su mogli da koriste visoki dr avni inovnici iz plemi kih porodica. Najjednostavnija vrsta obu e (calceamentum) koju su nosili i mu karci i ene u Rimu bile su sandale (soleae). a ponekad i ukra ene biserima i dragim kamenjem. enske su obi no bile lak e i pravljene od mek e ko e. izmice obi nih gra ana bile su mrke ili crne. koje su dopirale do listova i imale dva uspravna otvora sa strane. izmice su bile izri ito zabranjene robovima. Mu ke i enske izmice nisu se mnogo razlikovale po obliku. Ukra ene izmice ponekad su nosili i mu karci. Za te prilike kori ene su izmice (calcei). Zakop avale su se pomo u etiri ko na kai a koji su se obmotavali oko noge. . Postojala je i specifi na obu a koja je no ena u lovu. Udate ene nosile su izmice svetle boje. dok su plemi i mogli da nose izmice crvene boje (calcei patricii i calcei senatorii). tako e vrsta koturni. pa i bele (calcei muliebris). To je vrsta izama (cothurni) koja je dopirala do pola noge. Obu a je bila deo garderobe koji je najjasnije mogao da uka e na dru tveni status svoga vlasnika i to kako na in vezivanja tako i dekoracija i boja. koje su se sastojale od ona pri vr enog za nogu ko nim kai i ima koji su se obavijali oko no nog lanka. Jedna vrsta opanaka (carbatina) bila je karakteristi na za provincijsko stanovni tvo. Sandale su no ene po ku i i smatralo se nepristojnim da se obuju za izlazak. imala je karakteristi an visok drveni on za koji je bilo pri vr eno plitko lice od ko e ili neke tkanine.

Prirodno je to je ta pretrana pa nja posve ena luksuzu i modi na rimskom dvoru i me u bogata ima podsticala estoke reakcije moralista i tradicionalista. zbog finansijskih neda a. tako e. to je jasna te nja ka zavo enju i preljubi. glavni grad najve e imperije Starog sveta i srce anti kog kosmopolitizma. Tome su se.37). parfema i minke sa Istoka. bisera iz Crvenog mora i dragog kamenja iz raznih zemalja. po mi ljenju moralista i tradicionalista. Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: .Rimski provincijski opanak. umerenost i. koji su smatrali da su skromnost. parfemima i raznim ukrasima. a zimi su noge umotavali u ne tavljene ko e ili vunene krpe. nosili su "drvenjake" (sculponeae). Po njihovom mi ljenju. I posle Versa ea . ija je dr avna blagajna bila u velikom manjku zbog preteranog uvoza luksuzne robe. kozmetiku i odevanje. To su specifi ne izmice (caligae) iji je on oja an o trim metalnim klinovima. skupocenih uvoznih tkanina. kao i drugi modni detalji koji su munjevito prihvatani u svim delovima Imperije. neneru ena prirodnost u izgledu i pona anju prave i trajne vrednosti svakog oveka. Lice ovih izmica bilo je od ko nih kai eva koji su se mre asto vezivali i koji su ostavljali slobodne prste. konkubine i matrone visokog roda. kako se to danas ka e. Obi ni vojnici koristili su poseban oblik obu e. rimski gra ani su uvek tro ili veliki deo svog vremena i novca na negu tela. kao i na zakone kojima je spre avan uvoz luksuzne robe. modne novotarije. Samim tim Rim je bio i ogroman potro a luksuznih i egzoti nih kozmeti kih sredstava. preterana nega tela i ukra avanje mu karaca smatrani su. bio je vi e stole a i najzna ajniji modni centar. Ipak. potpomognute pomadama. kao i robovi. Siroma ni stanovnici Rima. Rim je bio metrolpola u kojoj su se kreirali na in odevanja i minkanja. bez obzira na pridike moralista i tradicionalista. prepu tali oni koji su neobuzdani u svemu ili oni koji ho e da istaknu svoju ekonomsku mo . Time je isticana namera da se spre i odliv novca iz dr avne blagajne koji je tako odlazio "strancima i neprijateljima". ulep avanje i minkanje su ve tine iluzije i prevare kojima ene ostvaruju jedan jedini cilj . pokazale kako preterano brinu o svom izgledu. Sli no tome. ma kom stale u on pripadao.da sakriju naborano lice i oronulo telo. pre svega. posebnim zakonima poku avala da spre i preterani uvoz luksuznih proizvoda: svile iz Kine. njihove supruge i k eri. to su bila jasna obele ja najve e moralne degradacije. kako bi time. Poznate su neda e imperatora Tiberija (14 . neprikladnim. a zatvarali stopalo i lanak. "lansirali" svakojake. Rimska dr ava je esto. esto i krajnje nastrane i dekadentne. a uporedo i najve i proizvo a luksuznog toaletnog pribora.Armani Rim. Poseban zna aj imao je carski dvor u kome su imperatori.

Arheolo ki leksikon. Beograd: Narodna knjiga. Nestorovi .html http://www. B. D.html http://www. M.org/bmagolds. 1970. Manuel d'archéologique romaine II.J.artlex.ch/arc/roman/bathcaracalla. Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust.B. 1920. H. 1989.html http://www. Palestrina. Jedna grobna celina iz Duklje.artsbma.bg/bulgaria/Places/ancient/romanbaths. Paris. Glasnik SAD 13.M. Rimski medicinski. Roman crafts. Strigili ot rimskata epoha ot teritorijata na dene na Blgarija. Popovi . 295-299. London. Ru i . D. 1929. ivot u anti kom svetu.html http://www. Daremberg. 1969. London.artsmia. 1967. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza). 2000. Beograd: Savremena administracija. London. Tingay. i Chapot. 1997. B. Beograd.I. E.org/an_gold.org/~bmcmanus/baths. Romanelli.com/ArtLex/r/roman. Yegül.y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y Brodner.edu/~sullivanm/bathbaths/bathbaths. 17-25. Dular. 1985. V. 89. Italy's buried Treasure. Darmstat. 1986. Viminacium 11. 280. 1887.vitruvio. 1976. Riha. Ljubljana. Arheologija 2: Obr. S. 1988. F. August.bluffton. Anti ki Rim. E. grupa autora. D. i Badcock.und Silberschmuch aus dem Antiken Iralien. 3. Baths and Bathing in Classical Antiquity. P. 1983. Beograd: Narodni muzej. M. grupa autora.htm http://www.F. New York. Beograd. 1993. These were the Romans. Rim u razdoblju najvi eg uspona. 1997. Jovanovi . Beograd-Ljubljana. I. A. Arhitektura starog veka. 1962. Deiss. Carcopini. Frizura kroz vekove. grupa autora. J. G. Srejovi . Antike Portträts aus Jugoslawien. 1981. London. Strong. Vajner.html http://www. Arheolo ki vestnik XXX.html . ivadinovi -Davidovi . Walters. Rimska civilizacija. R. 1988.wednet. Die Römischen Thermen und das Antike Badewasen. Panorama jedne civilizacije.com/Articles/RomanJewelry/romanjewelry. A Guide to the Exibition Illustrating Greek and Roman Life. A. 1968. Herculaneum. Paris. Beograd: Filozofski fakultet. L. Anti ko oru e od gvo a u Srbiji. i Saglio.C. P. 1952. i Cermanovi -Kuzmanovi . 1967. E. Zagreb. M. Obu a iz trikonhalne grobnice iz Viminacijuma. Roma. J.interrinet.kent. 2000. 1995. Cagnat. Jedan prilog prou avanju anti kih i aka. Dictionaire des antiquités grecques et romains d'apres les textes et les monuments. Rimske ko ane igle iz Slovenije.vroma. J. Gold. Golubovi . Vagalinski.html http://www. Vranjski glasnik V.edu/curriculum/soc_studies/rome/RomanBaths.htm http://www. Grimal. i Brown. S. 1979. Frankfurt. Kruni . Z. Preporu ene Web stranice: http://www.12caesars. Milano-Wien.

pribegavale su raznim sredstvima kako bi ga ostvarile. sledilo je vrlo ovla no umivanje. njihova privilegija bila je. mode i kozmetike u svakodnevnom ivotu ukazuju i brojna ostvarenja najve ih anti kih umetnika. na reljefima ili na skupocenom posu u i drugim predmetima prikazivali princeze. nega tela. njene uloge i zna aja u drevnom dru tvu. ogrlicama i prstenjem. Rimske dame su izbegavale izlaganje suncu i vetru. S druge strane.U svim drevnim civilizacijama koje su proteklih pet milenijuma stasavale. razvijale se i nestajale na Bliskom Istoku i u Sredozemlju. posve ivala se izuzetna pa nja. ve pru a i preko potrebne podatke o umetni kim i estetskim stremljenjima jedne epohe. da ve i deo dana provedu pred ogledalom. kozmetika i moda imali su izuzetan zna aj. Stoga prou avanje mode. Nakon ustajanja. slikara i zanatlija. Po to je frizura doterana. mo e biti va no ne samo za ta no hronolo ko opredeljenje mnogih arheolo kih spomenika i nalaza. ene su u tom pogledu bile potpuno zapostavljene. gde bi. uz pomo dvorkinja i robinja. ogledala i posudice neobi nog oblika na injene od najskupocenijih materijala. da ne bi preplanule. frizuru i nakit. Robinja poma e gospodaricama u sre ivanju. matrone i dame visokog roda. koji su na zidovima palata. moglo se pristupiti kozmeti kom tretmanu i minkanju. Nega tela i kozmetika U anti kom svetu nezi tela. Me u najlep im i najdragocenijim eksponatima u poznatim svetskim muzejima i privatnim zbirkama starina nalaze se ma tovito oblikovane i bogato ukra ene palete i kutije za minku. Uporne gimnasti ke ve be i stalna sportska nadmetanja imali su za cilj da se formira skladno mu ko telo po idealima koje prepoznajemo na brojnim helenisti kim i rimskim skulpturama. doterivale svoj izgled. a naro ito mu kog. Ukoliko ih priroda time nije obdarila. a zatim sre ivanje frizure. to belji ten bio je elja svake ene. u kojima su uvani retki i egzoti ni parfemi i pomade. koriste i sve tada dostupne kozmeti ke preparate. Na va nost nege tela. okru ene robinjama i slu avkama dok ih ove ulep avaju minkaju. Nega tena ko e Rimljani su bili ranoranioci. kao i o etni koj pripadnosti li nosti koja je nosila odre enu no nju. Nave emo neke od poznatih recepata za beljenje ko e: mast od ceruse i . doteruju frizure i kite dijademama. ukoliko su im to mogu nosti dozvoljavale. o istorijskim zbivanjima koja su je ozna ila.

rimske dame i gospoda pili su ocat. kao i trepavice. U istu svrhu upotrebljavan je i pra ak od jeljenjeg roga ili istucane drenjine. Obrve su morale da budu tanke. Otklanjanje maljavosti Maljavost tela tako e je morala da se izbegne. ono se podmla ivalo no nim oblozima od bra na od pasulja. Rimljanka je provodila itav dan. Na isti na in izvla ene su i linije oko o iju. Ideal je bila sjajna i gusta kosa. Za otklanjanje malja sa tela ene su koristile sredstvo sastavljeno od raznih smola (dropax). Ukoliko neka gospo a nije bila zadovoljna kvalitetom i izgledom svoje kose. Ovako na minkana. mogao je to izbe i kori enjem kola i a od izmirne. a da bi izbegli glavobolju dobro je je bilo oblagati elo br ljanovim ili kupusovim li em. mamurluk je bio esta pojava. a sjaj joj je davao te ni galski sapun pome an sa uljem le nika. Odr avanje kose Nezi kose se posve ivala posebna pa nja. Sli an efekat postizan je i trljnjem ko e smesom bele vinove loze ili te no u koja je na injena od br ljena. koji se 40 dana tiho kuvaju na vatri. Rast kose se podsticao trljanjem ispr enim magare im kopitom. oraha i drugog bilja. Ukoliko je neko patio od neprijatnog zadaha iz usta. Da bi ujutru opet imali sve ten i bistar pogled. U tu svrhu kori ena je pena od crvenog nitra kao i rumenilo dobijano od morskog li aja ili vinskog taloga. mogla je sebi da priu ti periku koja je bojena me avinom kozjeg loja i pepela bukovog dreveta. Da bi se izbegle pege na ko i. ve ga ostavlja u stotine teglica". a zatim se mazale. Uz belo lice i li su rumeni obrazi i usta.plave ili crne. crnilom koje se dobijalo od a i ili antimonovog praha. ali i trljanjem tela krvlju slepog mi a. Prvo su se oblikovale pincetom. kori eno je mleko od magarca i sok od tele ih nogu. dok se sjaj ko e dobijao stavljanjem bra na od boba.krokodilske pogani koja se koristi za lice i belilo od krede i olovnog praha za beljenje tela. . Kako je ve ina rimskih bogata a ve eri provodila u estvuju i u ve erinkama obilno zalivanim vinom. minka obrva i lica Kontrast belom licu rumenih obraza i usta daje crnilo obrva i trepavica. Jedan pripadnik ja eg pola toga doba zlobno je primetio "da ena ne spava sa svojim licem. Zubi i usta Po eljno je bilo da zubi budu beli i sjajni. minku je skidala tek pred spavanje. Ako bi se kojoj dami vi ak godina ocrtavao na licu. Pra ak od plovu ka kamena i istucane kosti ovnujskog repa iste zube da budu "kao dva niza sitna bisera". kozje u i i magare e masti. uz mogu nost izbora boje .

Ogledala su se izra ivala od specijalne vrste bronze u kojoj je bilo . Toaletni pribor Raznovrsni kozmeti ki preparati podrazumevaju i postojanje odgovaraju eg toaletnog pribora. koja su dr ana u ruci. do ivljava procvat u vreme Rimskog carstva. O frizurama i ode i bi e re i u odeljku o modi. Mirisi su dugo bili obavijeni velom tajne i verovalo se da ih ne spravljaju ljudi ve da poti u od bogova. Ona ve ih dimenzija ka ena su o zid. pristupalo se obla enju. preko Feni ana i Grka. Latinski izraz parfem (per fumum) postaje op ti izraz u celom svetu za sve isparljive i miri ljave supstance.Parfemi Po to je frizura sre ena i lice na minkano. Izgled ve ine rimskih ena. Proizvodnja parfema. poznata jo iz starog Egipta. Oni su bili podlo ni modnim trendovima i menjali se u skladu s njima. rimske dame nisu alile novca da bi do le do ovih skupocenih proizvoda. Kao i danas. Me u predmetima kori enim u tu svrhu najva nije je bilo ogledalo (speculum). a postojala su i manja. Poseban tip ugra ivao se u toaletne kutije ili sto i e. 2). Ovako sre enoj eni preostalo je samo da stavi jo parfem i mogla je da iza e na ulicu (Sl.

Dekoracija i materijal za ramove zavisio je od finansijskih mogu nosti korisnika. potpuno su istisnula ogledala od metala. Pored uobi ajene dr ke koja se nastavljala na ram. To je bio dugotrajan proces kojim je trebalo posti i idealno glatku povr inu. koje obi no smatramo delom ogledala.dosta cinka. a zatim izlagana visokim temperaturama kako bi ivini otrovi isparili. U periodu poznog Carstva ogledala od stakla. Ukras na ramovima bio je raznovrstan. Skupoceno ogledalo.5 do 17. Nije sigurno da li su se koristile i etke. stilizovanog lista ili Herkulovog vora. a naro ito kalaja. olova ili srebra. e ljevi su izra ivani od drveta (i to im irovog). dr ka je mogla da bude pri vr ena na reversnoj strani ogledala i to u obliku stopala. bez reflektovanja "da bi se slika vratila onome ko se ogleda". legurom zlata i ive. slonova e ili metala . . olova. koja su dobijana umetanjem plo e od duvanog stakla na plo u od metala. a koristili su ih podjednako i mu karci i ene. Za ra e ljavanje kose kori eni su e ljevi (pecten). po to je odraz lika u njima bio mnogo bolji. od kosti ili roga. iako bi mnogi dr a i. Premazivana su amalgamom.7 cm. Pre nik ru nih ogledala kretao se od 7.od bronze. mogli biti njihovi delovi. odnosno od 3 do 7 rimskih pal eva.

Ponekad.e alj od im irovog drveta sa urezanim motivima. s jedne strane gu im. Me utim. slu ila je za ra e ljavanje kose. Na nekim e ljevima postoji urezano i ime vlasnika. Luksuzniji primerci bili su bogato dekorasini i mogli su imati podjednako ukra ene korice. a druga. U kasnoanti kom periodu. najrasprostranjeniji je bio onaj sa duplim redom zubaca. Najjednostavniji model bio je sa jednim redom zubaca. gu a. Kod ovih e ljeva jedna strana. koji poti e iz Rima. koji su zbog svoje funkcionalnosti prihva eni od strane mnogih naroda i vekovima se ne menjaju. sa obe strane nalazi posveta koja ka e da je to poklon mu a Lucija supruzi Aniji. ko tani e ljevi su slu ili i da pridr avaju kosu. re a. a s druge re im. naj e e su u upotrebi trodelni e ljevi. za oblikovanje frizure. . Tako se na jednom e lju od olova.

comatoria. kori ena je i jednostavna igla. dok su one sa razli ito dekorisanim glavama slu ile kao ukosnice (acus crinalis. koja je slu ila za odvajanje kose ili pravljenje razdeljka. Pomade i parfemi najbolje su se uvali u posudama od alabastra (alabastra) ili olova. Igle sa jednostavno obra enom glavom slu ile su za uplitanje i uvijanje kose (acus discerniculum). ali ih je trebalo uvati u senci.pridr avanje kose. po to im je sun eva toplota tetila.Druga funkcija e lja . Oblikovanje frizure pomo u ko tane igle za kosu. Pored e lja. Ko tane igle su kori ene i pri pravljenju frizura. crinale).ukosnice mogle su biti izra ene i od metala bronza ili srebro. Ukrasne igle . Ove posudice izdu enog oblika i uskog . izra ivana od kosti ili roga (acus discriminalis). sa sli no modelovanim glavama.

izdu enog (alabstra) ili loptastog recipijenta (aryballoi). Posude za uvanje pomada i parfema.ivotinjska figura. esto u bojama koje podra avaju originalni materijal. a njihova veli ina bila je uslovljena veli inom cevastih kostiju od kojih su izra ivane i iznosi u pre niku od 3 do 7 cm. Glina.cilindri nog recipijenta. boxus) koje su izra ivane od razli itih materijala . Maske za osve avanje lica. Sastavljene su iz tri dela . Zato ih veoma esto zamenjuju one izra ene od gline ili stakla. vi e lane posude . . postoje i one bogato dekorisane reljefnom floralnom ili figuralnom dekoracijom.ali i jednostavnog izdu enog ili ovalnog tela (balsamarium. podloga za minku i puder bili su sme teni u kozmeti ke kutijice sa poklopcem . drveta. dna i profilisanog poklopca. omogu avali su laku obradu i izradu veoma raznovrsnih oblika. bile su u irokoj primeni tokom ranocarskog perioda. belilo za telo i lice. Pikside su naj e e bile ko tane. kamena (mermera ili alabastra). Posudice od stakla neobi nih oblika . Pored jednostavnih primeraka. a naro ito staklo. grozd. pa ak i od plemenitih metala. gipsa i stakla.gline. kosti. ljudska glava ili stopalo.pikside (narthecium. unguentarium).otvora bile su veoma skupe zato to su bile izra ene od jedinstvenog kamenog bloka i to od materijala koji je va en samo u Egiptu.

urezani natpisi su potanko ozna avali vreme kori enja raznih prahova "od prvog do etvrtog meseca poplave. od prvog do etvrtog meseca zime i od prvog do etvrtog meseca leta".ostrige sa dva kapka (conchylium).Pikside. zajedno sa tankim tapi em slu ile su za uvanje i me anje crnila za o i. koje su mogle imati i drugu namenu ( uvanje nakita). Za izradu ovih kutijica. esto sa vi e spojenih cilindara. Kov e i za nakit u obliku koljke. koja se danas uva u Britanskom muzeju u Londonu. kori en je ilibar ili srebro. . izra ivane od ilibara ili stakla. Na jednoj ovakvoj posudi iz Tebe. Izdu ene cilindri ne posudice. Jedan posebno lep tip kozmeti ke kutijice izra en je u obliku koljke .

ilibara ili metala. na kojima se vr ilo me anje. Kreme. prahovi i eteri na ulja va eni su iz posudica razli itim instrumentima u obliku lopatica. Ovako izva ena masa stavljala se na kamene palete.Posudice za uvanje crnila za o i. slonova e. kori en je mermerni avan (mortarium) sa tu kom (pistillum). . ka i ica i pruti a koji su bili izra eni od drveta. kosti. a ukoliko je ne to trebalo pretvoriti u prah.

od koga se ena nije razdvajala. Davidson-Weinberg. Celokupna kozmetika uvana je u drvenoj kutiji ili sandu i u (arcula). G. dr ke i brave kojima su se zatvarali. Cermanovi -Kuzmanovi .T. 1967.Instrumenti za sipanje preparata i pincete .arheolo ki nalazi. London. Zagreb. oka en o pojas. 1999. Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y y y Bíró. sa poklopcem koji je bio vezan za kutiju arkama ili je bio slobodan. a ponekad su se uz njih nalazili i ista za nokte. A. 1985. The Bone Objects of the Roman Collection. J. Anti ki Rim. 1962. Kov e i i za kozmetiku i nakit. grupa autora. Herculaneum. . a kalica za zube i mala strugalica. 1981. Veoma retki su luksuzni primerci izra eni od plemenitih metala. nosila ga sa sobom pri poseti javnim kupatilima.razne aplikacije. Osnovu ovog kompleta. Gold. Podjednako su ih koristili i mu karci i ene. Carcopini. Glass Vessels in Ancient Greece. Rim u razdoblju najvi eg uspona. grupa autora. J. do nas su dospeli samo metalni delovi ovih kov e i a . Koristila ga je kod ku e. Rimsko staklo. Beograd: Filozofski fakultet. 1987. Osnovna karakteristika ovih kov e i a je da imaju oblik kvadra.J. Beograd-Ljubljana. Toaletni kompleti su bili neizostavni u svim prilikama. Italy's buried Treasure. Milano-Wien.und Silberschmuck aus dem Antiken Italien. turpija. inili su u na ka ikica i pinceta. M. koji je no en na alci. dok je unutra njost bila podeljena pregradama. 1992. bilo da se radilo o odlasku u javno kupatilo ili u ku nu posetu. a ak je stavljan i u njen grob kao prilog da joj se na e na onom svetu. Athens. Kako je drvo materijal koji brzo truli i propada. Deiss. Budapest. uglavnom od srebra. Panorama jedne civilizacije.

egyptmonth. G.com/ . K. Beograd: Filozofski fakultet. ako je toga i bilo u ve oj meri. Acconciature e maquillage. 47-48. G. Petkovi . Peters.y y y y y y y y y y y y grupa autora. 1995. Beograd.. B. 73. 1986. Beograd: Narodni muzej. August. Moskva. Ljubljana. P. (proto akon) 1899. ivkovi . Rimski medicinski. 1974. Riha. Mo e se pretpostaviti da je. Istorija Srba (tom II). P. Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust. Some bronze mirrors in the collection of the Rijksmuseum. Palestrina. Drugi nesigurni na in bi bio da se uzmu u obzir opisi pederastije i lezbejstva kod drugih indoevropskih plemena u to doba.com/mag08012000/mag4. Roma. Vesnik Srpske crkve XI. S.G. Jiri ek.. 999. pederastija prevladavala zbog patrijarhalnog plemenskog ustrojstva. jer sa uvanih opisa nemamo. 1967. Kruni . Romanelli.M. ivot u anti kom svetu. 2000. 1997. E. Vita e costumi dei Romani antichi 7. Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije. Virgili. Bulletin des Musees Royaux d'Art et Histoire (Bruxelles) 6.htm http://www. Vajner. 1970.beautyworlds. Jedna od takvih teorija je da pederastija u Heladi pre seobe Doraca nije postojala. ena kod Rimljana. S. me usobnim uticajima bilo pro ireno. Lloyd-Morgan. Jedan od nesigurnih na ina da se odgovor pretpostavi je prou avanje helenskih mitova i utvr ivanje injenice koliko su te pojave prisutne u mitologiji. . 1978. V. Nijmegen. Kostoreznoe delo v anti nöh gosudarstvah Severnogo Pri ernomori . 1978. 1986. pod pretpostavkom da je to jo u prapostojbini. Preporu ene Web stranice: http://www. ili u vreme seoba. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza). Anti ko srebro u Srbiji (katalog izlo be). Beograd: SKZ. Kam. pre Homera Znati da li su pederastija i lezbejstvo bili prisutni kod helenskih plemena pre doseljavanja u Heladu bilo bi zaista udesno. Roma. B.

Helenski mit sa svojim mitolo kim primerima tako e nam mo e biti od pomo i. jer prvo treba aksiomatski prihvatiti da mitovi uvaju stavove helenskih plemena pre . .. Tako e nam i starogr ki jezik sa svojom homoseksualnom leksikom mo e pomo i da shvatimo kako su se Heleni odnosili prema ovoj pojavi.. komediografa i istori ara.. na vazama se predstavlja analni koitus starijeg oveka sa mladi em ili scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog. naro ito liri ara. Nekolike podatke nam pribavljaju i grafiti. svedo i ova predstava otkrivena u jednoj grobnici. ali je zanimljivo primetiti da je na Kritu davna nji obi aj bio da stariji mu karac ritualno zavede mladi a.. Na primer. Zna ajne su i predstave u likovnim umetnostima. naro ito uzimaju i mitolo ke primere npr. . odrediti po etak pederastije i lezbejstva preko mitova vrlo je nesigurna stvar. Vajaju se i pederasti ke statue. Iz mikenskog perioda helenske istorije nema sa uvanog niti jednog podatka o tome da li su pederastija i lezbejstvo bili ra irena pojava.Da pojava pederastije nije bila nepoznata i Egip anima. u mitovima Kao to je gore re eno. Zevs otima Ganimeda. izvori Glavni na in na koji se pederastija i lezbejstvo prate kroz dalju helensku istoriju je itanje knji evnih dela.

ne mo e se prenebregnuti injenica da se u mit kasnije unose pederasti ki elementi. Apolon se pored umiru eg Hijakinta zakleo da e iz njegove krvi ni i cvet ije e latice izra avati bolni krik. ne ni je de ak prenet na Olimp. bog neba je u jednoj sporednoj verziji mita. a ta je tu od starine. Hipnos je bacio svog ljubimca u dubok san. pa uneseni u mit. u Krisi. Istog trenutka. Bio je ljubimac Apolonov. to niko ne mo e ustvrditi niti potvrditi. voleo je mladog lovca Endimiona. liru i strele i oti ao u Spartu da lovi sa svojim ljubimcem po vrletima. po to su se mitovi i u istorijsko doba menjali i dopunjavali. de ak je po eleo da i sam umre. Njegova molba je usli ena i on je pretvoren u kiparis. iz zemlje je izrastao purpurni cvet.plavi zumbul. Hijakint je bio plavokosi de ak tako izuzetne lepote da je Apolon napustio Delfe. svojom je ljubavlju progonio kako smrtnice tako i lepe smrtnike pastire. Apolon dojuri. iako najbla i od svih vetrova. vodio na izvor i napasao. uvena su. Kiparis je svoju ljubav poklonio jelenu kojeg je svakodnevno kitio cve em. Videv i to. Uran. ali se rana nije mogla zaceliti. dok su se takmi ili u bacanja Apolonovog bo anskog diska. gde je sahranjen podno Apolonovog kipa. bog zapadnog vetra. ali se ipak ne mo e utvrditi ta je dodato. koji je od bogova tra io da ve ito tuguje i proliva suze. onda je pitanje. u vreme najve e ege. Jednog popodneva. kritskim trgovcima prikazao u liku udesno lepog mladi a i pokoriv i ih lepotom. Jednog dana. Hijakint ga neoprezno podi e i on se odbi od zemlje. Apolon je bio tako lep da je po njegovom ro enju ceo Del procvetao i zamirisao i tu je lepotu iskoristio kada se kasnije. da li su ti stavovi drevni ili novi. uzeo za svoje sve tenike. Zefir. Hipnos. odlo io luk. a kasnije je usled sve ve eg obima pederastije postao u mitu ljubavnik Zevsov i ak postoji statua iz klasi nog perioda koja prikazuje Zevsa kako grabi mladog lepotana Ganimeda. Ipak. bog sna. na ta je Apolon brzo doleteo da ute i svog ljubimca. ali je njegove o i ostavio otvorene. na ijim je kruni nim listi ima ispisana Apolonova tugovanka . ipak uticao na stav Helena po tom pitanju. a de ak ga je nehotice probo kopljem. Da bi ve no u ivao u o ima svog ljubimca. pored ljubavi prema smrtnicama i njegove ljubavi prema smrtnicima Hijakintu i Kiparisu. Drugo. po to su mitovi va an deo helenskog poimanja sveta i pored odbacivanja mitova koje je helenska misao kasnije izvr ila. treba uzeti u obzir i mitske primere. jelen je legao u hlad da se odmori. po to je mit sa svojom obrazovnom funkcijom (pored ostalih). Za Kiparisa se tako e veli u jednoj sporednoj verziji mita da je bio i Zefirov miljenik. morao je gonjen besom biti surov: tokom Hijakintovog takmi enja u bacanju diska. tako e se pominje u sporednim verzijama mitova o Hijakintu i Kiparisu. . Ganimed je najprvo bio peharnik Zevsov i bogova. skrenuo je ba eni disk prema Hijakintovoj glavi i time ga ubio. bog stada i pastira. Pan. drvo alosti. ako bi se to prihvatilo.doseljavanja po tom pitanju. Veli se da je i on voleo Kiparisa. morao da postane pederast u Tartaru. udari ga po licu i krv stade liptati. kada ga je sin Kron kastrirao. koji se uvek trudio u svemu da mu udovolji. Posle smrti. Kiparis je lepi de ak koji je iveo na ostrvu Keju. Naime. ali ljubomoran to je de ak i Apolonu poklonio svoju ljubav.

glag. Na pridev pederasti ki dolazi od starogr kog prideva paiderastikos u istom zna enju. ali da generalno spadaju u grupu pogrdnih re i sa poslednje tri. pederski. pederasti ki i pederastija upotrebljavaju neutralno tj. Re pederastija dolazi iz starogr ke re i paiderast(e)ia koja ozna ava medjumu ku ljubav. jedino re i pederast. urani ki i uranisti ki poti u iz imena boga Urana koji je po jednoj sporednoj . uranist/ uranista i pridevi uranijski. glagol pederisati se. a da se re i peder. Na a re peder nastala je u kolokvijalnom govoru skra ivanjem od knji evne re i pederast koja dolazi iz starogr ke re i paiderastes. pederisati se i pederisanje mogu katkad i upotrebiti neutralno. Neophodno je pre no to se pre e na temu detaljno razmotriti pojmove kojima se u na em jeziku ozna avaju eros i ljubav prema istom polu. peder ina i peder uga. Prema imenici peder nastali su u nas pridev pederski.. Paiderastes je ovek koji ose a privla nost i ljubav prema de acima (po to je to bio naj e i spoj u tada njim medjumu kim odnosima) odnosno generalno onog koji voli mu karce.na e re i za. Naravno da treba imati u vidu da se od svih gorenavedenih. ali nisu jedine da tu pojavu ozna e. imenica pederisanje i pogrdne re i peder i . Re i koje mi danas obi no koristimo su peder i lezbejka. a potekle su iz starogr kog. odnosno aktivnosti jednoga pederasta.. da ozna e samu pojavu. Na e u ene re i uranizam.

morao da postane pederast. dok ostale samo neutralno. Na e u ene re i partenofilija. odgovaraju eg prideva (tribadikos) ili re i za lezbejstvo (tribadismos). Lesbios. po to su to bile svetkovine u kojima su u estvovale skoro samo ene i tako bilo prirodno da se u orgijasti kom zanosu obrate jedna drugoj. a zatim je. Tako i odgovaraju i pridev (tribadikos) dobija novo . tribadijski. lezbuljina. lezba iti se i lezba enje. Ovaj je termin uveo nema ki pravnik Ulriks.verziji mita. partenofilijski i partenofilski poti u od starogr ke re i parthenophilia koja je ozna avala ljubav (philia) prema mladim devojkama (parthenos) odnosno me u ensku ljubav. Zanimljivo je primetiti da od navedenih. Od ove re i na je jezik na inio i one pogrdne lezba a. Re lezbejka/ lezbijka i pridevi lezbejski. tribadisti ki i tribadizam poti u od starogr kih re i koje ozna avaju lezbejku (tribas). lezbijski i lezbi ki poti u iz starogr kih re i koje ozna avaju ili iteljku ostrva Lezba ili su odgovaraju i pridev (Lesbia. Tribada je u starogr kom najprvo bila re za sledbenicu orgijasti kog Dionisovog kulta. jedino re lezbejka/ lezbijka mo e da se upotrebi i neutralno i pogrdno. lesbios) po to je to ostrvo tokom cele helenske istorije bilo glavni centar me u enske ljubavi. Na e u ene re i tribada. kada ga je sin Kron kastrirao. ta re normalno po ela ozna avati i lezbejku. Re lezbejstvo/ lezbijstvo izvedena je od imenice lezbejka/ lezbijka.

Hektor me utim u boju ubije Patrokla. Ne zna se kako se u najstarija vremena gledalo na biseksualnost. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska homoseksualnost i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima. lezbejski i lezbejstvo. Nisu smatrali da je homoseksualnost odvojena od heteroseksualnosti. To kod njih nije bilo ne to sramotno ili zabranjeno. odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. ali se sa sigurno u mo e pretpostaviti da prvobitno ratni ko ustrojstvo Helena. gneve se na Agamemnona.. ne eli da se bori. od kojeg nije bilo ja eg u celoj argivskoj vojsci. poklasi ni ili helenisti ki . klasi ni . Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost.. u smislu moralnog. prosto deo seksualnosti. nego emo radi izbegavanja terminolo ke zbrke koristiti samo re i pederast. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. U Rimu e cvetati. u pretklasi nom periodu zna enje i nastaje re tribadismos. patrijarhalno dru tvo sa svojim kultom juna tva. Sa(p)fizam ili sa(p)fi ka ljubav jo je jedan naziv za lezbejstvo i poti e od imena najpoznatije helenske lezbejske pesnikinje Sa(p)fe (Sappho/ Psappho) koja je o njoj pevala. Sve je to bilo samo stvar izbora.od III veka p. mu kosti i zajedni kog ratovanja ide na ruku pederastiji. obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju/starateljki na odgoj i obrazovanje. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e. ali su glavne odlike ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju. Dakako da se u ovom radu ne emo slu iti svim ovim sinonimima iako je jezi ko blago na eg jezika ne to to treba sa uvati. snage. tako da kasnije demokratske promene ne umanjuju njen razvoj...n.n. Bazi ni homoseksualni odnos bio je izme u starijeg oveka i mladi a ili ene i devojke. Mo emo razlikovati nekoliko perioda u razvoju helenske homoseksualnosti: 1.od Homera do V veka p. Pederastija iz aristokratske klase prelazi u sve slojeve dru tva.od V do III veka p. Na ovakav stav nailazimo od najranijih vremena. Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire. Ahilej ho e da svisne od tuge za njim.e. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne.e. Lezbejstvo po inje da se iri u svim slojevima dru tva tek razvojem srednje klase.. heteroseksualne. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an. o razvoju kroz vreme Stari su Heleni generalno pederastiju i lezbejstvo smatrali sastavnim delom ivota. koji izi e u Ahilejevoj opremi u boj. gajiti i uve avati. 2. Mnoge poete i poetese opevaju svoje ljubavi. a u Vizantiji naro ito. jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu. 3. tavi e se nekad i potenciralo na tome. jer Ahilej.n. . niti da joj je ne to suprotno. naro ito to je svojim besom i neu e em u borbi doveo do Patroklove smrti. i kipti eljom . Ve kod Homera u Ilijadi opisan je blizak odnos Patrokla i Ahileja. pa nadalje. pretklasi ni . pederasti ki i pederastija odnosno lezbejka.e.

tada se sigurno pro irila i u sve druge slojeve dru tva. Prvi zapis o pederastiji javlja se ak 730. obrazovanje i ivotnu mudrost. centar pederastije je od ranih vremena bila Lakonija sa glavni gradom Spartom i Pelopones koji je savez na elu sa Spartom obuhvatao. gde je mladi u enik ili povereni. Trojanci mole za telo svoga najve eg junaka. tavi e to je moglo jo pro iriti.miljeni ili ljubljeni. i to u onom starom smislu moralnog. podlo ni odnos Patrokla prema Ahileju i intenzitet Ahilejeve osvete jasno upu uju na to. postoji nekolicina takvih grafita od kojih . Tek kad mu bogovi to narede. To i ostaje kroz ceo pretklasi ni period. ve grafit koji glasi Krimon ljubavlju greje Simijino srce i on nam svedo i o velikoj ra irenosti pederastije u rana helenska vremena. Predstava pederastije me u bogovima na jednoj ranohelenskoj vazi. i to nije knji evno delo kako bi se o ekivalo. Tako pro irena. vuku i ga triput dnevno oko zidina Troje narednih 12 dana. kao sna an odnos me u ratnicima koji ih hrabri na zajedni ku borbu. U dvoboju surovo ubije Hektora pa njegovo telo zave e za kola i stane ga vu i ka brodovlju. Ina e.miljenik ili ljubljenik i eromenos . da ako dotad nije bila pro irena. dok su se miljeni pritom hrabrili da prihvate svoje izabranike. a onaj drugi poverenik ili pedagog. obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju na odgoj odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. koji ga sve ano sahrani. starome Prijamu predaje sinovljevo telo.e. godine p. Zanimljivo je pritom ista i da se od miljenika o ekivalo da prvi pri e miljenome i zapo ne ono to je potpuno normalna stvar. ali ipak. ali je svome izabraniku za njegovo telo i du u pored svoga tela morao dati i poduku.n.da se estoko osveti. na nju nije uticao ni kasniji razvoj trgova ke klase i borba iste protiv oligarhije za demokratski poredak irom Helade. Ta je ljubav pro eta plemenito u i na njoj se nekad ak potencira. u ivaju i u osveti. pederastija naro ito cveta me u aristokratijom ratni ki ustrojenih dr ava. Mo emo pretpostaviti. Zavisno od toga ko je bio mu ko a ko ensko u vezi nazivali su se erastes . Kao to je i za o ekivati. U po etku helenske istorije. Oko toga jesu li njih dva bili pederasti su se i u antici lomila koplja. Bazi ni pederasti ki odnos izme u mu karaca bio je odnos izme u starijeg oveka i mladi a. ali ga Ahilej nikako ne daje.

ne mo e se znati u kojem se obimu u najstarija vremena javlja. to raspali du u . ali sigurno ne u ve em zbog patrijarhalnog ustrojstva dru tva koje enu stavlja u tradicionalan polo aj supruge i majke. staranje i obrazovanje. obrazovanost. To su bile: Agalida. Sapfa peva: Ti do e i ukrasi ivot moj. divljenje lepotama prirode. Girina. na ostrvu Lezb. Me usobno su se zvale najra irenije philai . zbog koga se navodno i ubila. "draga moja" i sl.helenska i rimska predstava. Tek razvojem jakih trgova kih veza sa Istokom (gde je biseksualnost ina e bila uobi ajena stvar) i stvaranja bogatog trgova kog sloja do lo je do toga da ene iz tog a sloja osnivaju svoja dru tva i kru oke gde se gajila knji evnost. Bazi ni odnos izme u lezbejki bio je paralelan onom izme u pederasta i to je odnos izme u starije gospe koja brine o mla oj. ne nost i ose ajnost pa lezbejstvo po inje tu da cveta u vrlo velikom obliku. Atida. Andromeda. Prva helenska lezbejska pesnikinja . Centar helenske partenofilije je predivno ostrvo Lezb i cela pokrajina Ajolija i to ostaje do kraja helenske istorije. tako da politi ka borba za demokratiju ne uti e na njen razvoj. to se lezbejstva ti e. sko iv i u more.e.n.prijateljicama odnosno "mila moja". Zanimljivo je primetiti da ona plamti kako erosom prema enama tako i prema mu karcima. gde se javlja prva helenska pesnikinja i prva helenska liri arka Sa(p)fa iji je ve i deo poetskoga opusa pro et ljubavlju prema njenim mnogobrojnim mladim i krasnim u enicama u enskoj koli koju je ona dugi niz godina do kraja svog ivota vodila u Mitileni. Prvi pomen o tome imamo na prelazu iz VII u VI v. muzika.je ovaj najstariji. glavnome gradu Lezba. Tako e je imala i prekrasnu erku Kleidu ili sa izvesnim bogatim trgovcem sa Androsa ili po nekima sa suvremenim joj pesnikom Alkajem. i uvena je njena legendarna ljubav prema vozaru Faonu. Grafiti su kao na in izra avanja naravno i kasnije nastavili da postoje tako da su sa uvani iz sva tri perioda razvoja helenske pederastije. a u meni Tad usplamsa za tobom udnja. p. Mika i druge. poverenoj joj na brigu. Mogu e je kao i kod pederastije pretpostaviti njen brz prodor u sve slojeve dru tva.

Menona i dr. O ljubavi prema enama ni ta ne saznajemo iz odlomaka. ali i prema enama. ali kada bi ta ista mu ka deca za la u pubertet. p. Tada se po injalo sa nala enjem ljubavnika. koji je pesniku. a erotosof atinski Platon priznaje da se se svojoj nebeskoj erotskoj mudrosti nau io od svoje zemljakinje Sapfe.. mekoputim. na grudima ga dr e svojim vasceli divni dan. a istovremeno i pesnik lirske i politi ke poezije tako e je bio pederast. na prelazu iz VII u VI v. kao u Odi . uveni atinski socijalni i politi ki reformator i zakonodavac. U Kleobula zagledah ja se.e..e. Solon. Imamo i prve lirske pesnike irom Helade koji pi u o svojim ljubljenim. zanosi se lepotom mladih ljudi i slavi ih ili kao pobednike na takmi enjima ili im peva serenade. jo godina puno! Ko u te ki obliva znoj.n.n. Anakreont. U njegovo vreme pederastija je toliko bila ra irena u Ateni. Bikhida. lirski pesnik iz Jonije. onda to ne bi bilo ka njivo..e. lirski pesnik Doranin iz Velike Helade.n.. ja drhtim Sva. Solon u svojoj lirici peva: De aci se vole dok su u cvetu mladosti svoje. Na Kleobulu o i po ivaju mi. Ibik. Teognid. O Agalido! Starim je Helenima bilo jasno kao dan da je Sapfa bila lezbejka. Od njega nam je sa uvan samo jedan pederasti ki fragment: Kleobula arko volim ja. lepovratim i divnokosim miljenicima i ljubavnicima.n. Girino bila.. p... Tako Maksim Tirski ne bez razloga upore uje Sapfino lezbejstvo sa Platonovom pederastijom. Melanipa. Vazda mi sretna. iz druge polovine VI v. ako se htelo.. liri ar koji ivi u Megari u prvoj polovini VI v.e. imamo samo jednu pesmu posve enu svojoj suvremenici i zemljakinji Sapfi u kojoj se vide i strast i po tovanje. iz prve polovine VI v. kao Doraninu. p. p.n. samo trenut Jo i jadna umre u ja bez tebe.. Alkaj. najvi e plamti ljubavlju prema mladim de acima. p.. od sena u a sam.Meni da gori arko od strasti za tobom silne. belotenim. naro ito sa malim de acima da je jedan od zakona koje je on doneo morao da titi ranu mlade od takvih ljudi i on je glasio da se svaki odrasli mu karac koji se mota po ve bali tima i kolskim dvori tima sa decom pre puberteta ima kazniti smrtnom kaznom. lirski pesnik na Lezbu. Bla en da je onaj to se s prekrasnim de akom Igra. na prelazu iz VII u VI v. po starom dorskom obi aju bio ljubimac.e najve i deo svojih eti kopoliti kih uputstava iz kojih mu se delo sastoji posve uje svome mladom prijatelju Kirnu. u svojim pesamama slavi mladi e npr.

na prelazu iz VI u V vek vodi u Argu jednu ensku kolu posve enu Artemidi. p. isteraju. sposobnosti.n. odakle se vrati sa vojskom pa ubije i drugog tiranina Hipiju. Nema nijednu direktno pederasti ku pesmu. Na skoro svim helenskim vazama. pitijskim. a usto i pederastima. nego najlep e lepotane i helenske i trojanske. Ta je kola bila. Nato Aristogejton ubije Hiparha. p.Polikratu gde isti e da ne e opevati najhrabrije junake pod Trojom. Telesila. nasrtanjima na Harmodija od strane Hiparha. koji je poku avao da na sve na ine zadobije Harmodija. to je rezultiralo njihovim padom sa vlasti. ali je sigurno da ovek koji sa ovakvim arom peva o mu karcima i njihovoj lepoti ne mo e biti drugo do pederast. Atina je otada nastavila svoj demokratski razvoj i procvetala u jednu od najprimernijih helenskih dr ava. uven je i primer Harmodija i Aristogejtona. jednog od tirana. pa ga je na kraju mu io i ubio. pesnikinja vodi ene na bedeme Arga i one kao nove Amazonke odbiju uz velike rtve napad kralja Kleomena. pro eta i borbenim duhom tako da 494. to se u potpunosti uklapalo u njihovu tradiciju. slavi njihova tela. pobegne iz Atine. za razliku od Sapfine. Hiparh. mu ko se telo predstavlja u svoj svojoj . Naime.e. pesnikinja iz Arga.n. drugog kralja koji je ve bio prodro u grad. pevao je u svojim pesmama o mu koj lepoti. nije uspevao. a Demarata. dvojice atinskih pederasta koji su u vreme tiranide Hiparha i Hipije bili prekinuti u svojoj ljubavi. Spartanci su ovim hrabrim junacima. podigli u Sparti po asne kipove i slavili ih u svojim pesmama. uveni helenski liri ar na prelazu iz VI u V vek. ode u Spartu. To se desilo 510. o pobednicima na olimpijskim.e. nemejskim i istamskim igrama. i lepe osobine. Pindar.

Ima onih na kojima je predstavljen analni koitus starijeg oveka sa mladi em. a to nam jasno govori da je pederastija u Helena zasigurno uklju ivala u sebe analni koitus. Kada se govorilo o strasnoj ljubavi. i mnogi su njeni poznati javni radnici bili pederasti. izme u ostalog i Atina digla da pomogne Aristogejtonu koji je u grad do ao sa spartanskim etama. Slikarstvo i vajarstvo nadahnuto je suvremeno u. to je Hiparh iskori avao svoju tiranidu da pod prisilom i pretnjom smr u podvodi sebi mladi e i u iva u njima. heteroseksualne. pa su i pederastija i lezbejstvo bili prisutni i u likovnim umetnostima pretklasi noga doba. mi i avi mladi zakora io u pubertet. da obori Hipiju. One su slobodne u svome predstavljanju. ali je glavna odlika ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu. zanimljivo je pre svega pomenuti da se na helenskim vazama en general nago mu ko telo crta u svoj svojoj lepoti. obojica su bili pederasti. Najpoznatiji knji evni stvaralac iz tog doba je pisac komedija Aristofan. ali je sa uvano i nekoliko vaza sa lezbejskim predstavama. ali zadnjicu malu. Iz pretklasi nog perioda razvoja helenske pederastije ima dosta vaza sa predstavama pederasti kih odnosa. Kada je re o likovnim umetnostima. pederastija i lezbejstvo se u ovom periodu jo vi e ire.lepoti.. a ne platiti mu odnosno ga umno i obrazovno ne uzdi i.. . ali se ipak na strastvenu vezu sa enom/ mu karcem gledalo kao na ne to posebno u okviru uobi ajenih heteroseksualnih odnosa. veliki anus.. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an. a ensko je pak prekriveno velom ili obu eno. Tu naime veli da pederast treba da bude europroktos to zna i razra en ili dobro ra iren. Zato se. Gledaju i suvremene statue nagih mladi a vidi se da je ideal mu ke lepote bio ne ni. zdravu ko u. On ak na jednom veli da je najve i greh na svetu spavati sa mladi em i oterati ga posle. to nam govori o favorizaciji odnosa. . u klasi nom periodu Kao to je ve re eno. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. na prelazu iz V u IV vek. Tako e ismejava i goreopisani ideal helenske mu ke lepote re ima da jedan fini mladi pederast treba da ima sna ne grudi. iroka ramena. s tom razlikom ode om. za Helene je to bila homoseksualna ljubav. U klasi nom periodu helenske istorije Atina zauzima centralno kulturno-politi ko mesto. koji u njima opisuje i pederastiju koja se iroko ukorenila u Atini. sinova Pejsistratovih. a nausnicu brkovima. gde se jasno vidi penetracija. Aristofan se tako e pominje i u Platonovoj "Gozbi" u kojoj filosofski obja njava svoju pederastiju. no bez da je ogaravio lice bradom.. dok je ensko obi no pokriveno to se ti e tirana Hiparha i Hipije.

e. Da. Pausanija to je i opisano u Platonovoj Gozbi. pisac i govornik uvenih govora protiv Filipa Makedonca. Ideal mu ke lepote. a Aristofan u svojoj komediji "Tezmoforijazuse" ismejava izve ta enost i meko u njegove poezije. naravno da su postojala mesta gde se ili li no ili organizovano moglo kupiti mu ko ili ensko mlado telo za istopolno u ivanje i takvih mesta ili javnih ku a je bilo dosta. p.n. Mnogi su vode i politi ki i kulturni radnici bili u to vreme isti pederasti ili lezbejke.n. kao i njegove enske manire. I on filosofski obja njava pederastiju kod ljudi i njegovim govorom po inje gozba. ina e vanbra ni sin Periklov. Po to su pederastija i lezbejstvo bili veoma ra ireni. u ovoj komediji Euripid poku ava da ga obu enog u ensko ruho provu e na sve anost kojoj su samo ene imale pristupa. p. ali je po predanju imao nekolicinu mu kih ljubavnika.e. bilo mnogo javnih ku a.e. zanimljiv je za na u pri u jer ga je Demosten. Demostenov savremenik. ne ele i da li no tu i svog protivnika Ajshina.Pederast je tako e bio i Aristofanov savremenik tragi ar Agaton kod koga se opisana gozba odvijala. verovatno su se javile negde u VI v. Tako e je mogu e pretpostaviti da. a to se ti e vremena njihovog nastanka. Kada je re o prostitutkama. Timarh Atinjanin. a od njih je najpoznatiji bio Atinjanin Alkibijad iz V v. neki od njih jesu. Optu io ga je naime da je u ivao u bludu pasivne pederastije i da je tako doveo sebe na nivo prostitutke. uveni atinski vojskovo a i politi ar. kao npr. . u ovom se razdoblju javlja i ve i broj mu karaca i ena isto homoseksualno orijentisanih. ali gledaju i mnoge suprotne suvremene primere. najve i govornik stare Helade. U klasi nom je periodu. Kao to je ve re eno. poku ao da ga zavede. nagovorio da ovoga optu i za nevr enje svojih poslani kih du nosti. Demosten Atinjanin.n. iz IV v. u vreme uspostavljanja demokratskih vladavina irom Helade. postavlja se pitanje da li je u Heladi bilo javnih ku a u kojima se moglo u ivati sa istim polom. iz ovoga se postavlja pitanje da li ga je Sokrat odbio zato to nije bio pederast po ube enju ili nije hteo da prihvati mladi evu ljubav. vidi se da je to prosto bila stvar li nog ose aja i izbora. pa stoga ne mo e da bilo koga bilo za ta tu i. ali mu Sokrat to ne dopusti. Naime. a za ove predstave kupovale su se posebno kovane ulaznice gde je spreda bila iskovana neka poza. i to naro ito u Atini. Mi ljenja su podeljenja jer iz Ksenofonta. sam je bio o enjen. a Ajshin je na to tu io Timarha za prekr aj zakona po kome oni koji ive razbludnim ivotom (hetaireia) ne smeju javno da govore niti da iznose optu be pa parnica bude zaustavljena dok se ne presudi u prvoj. p. kao i prihvatanje pasivnosti kao normalnog odnosa ak i u Sparti.travestit koji je poznat istoriji. Po svome je ube enju bio isti pederast i taj svoj izbor i filosofski obja njava u Platonovoj "Gozbi". bilo i privatnih malih seks-teatara u kojima se gledao pederasti ki ili lezbejski seks. kao to je to bio slu aj sa heteroseksualcima. I tako je Agaton prvi pederast . U pomenutome delu on pripoveda kako je zadivljen Sokratovom mudro u. a na reversu vrednost ili simbol grada. Ovaj je Ajshinov stav vrlo zanimljiv jer se postavlja pitanje da li su pederasti u Atini i sami tako mislili.

ali da ne treba biti pasivan u vezi jer je to izuzetno nemu ki. ali . Tako e veli da je vrlo lepo i dobro biti ljubavnik. p. Freska sa zidova "Grobnice skaka a u vodu". plesu i lepome. u ivaju u knji evnosti.Sokratovog u enika koji u enja svoga u itelja nije menjao. jedna od zna ajki klasi nog perioda razvoja helenske homoseksualnosti. Njegovo delo Gozba centralno je delo kada je re o izu avanju helenske pederastije i filosofskog prooshvatanja toga izbora u Heladi. Zapo inju da govore o ljubavi. pitanje ostaje otvoreno. naro ito ako se zna da su u helenisti kom periodu pisci pederasti svakoga ko je imao bilo kakve veze sa pederastima progla avali pederastom. to o evi ne dopu taju u elji da sa uvaju ednost svojih sinova. ina e vojskovo e. Za Platona. Platon i drugi. iz V v. posle ve ere opu taju i uz lagano pijuckanje razre enoga vina filosofiraju. U svakom slu aju. najpoznatijeg u enika Sokratovog. U Gozbi se veli da je onaj mladi estit koji ne dozvoli odmah svome ljubljeniku da ga osvoji ve polako i s merom. ali se sa tim ne slo e svi govornici. a pogotovo se u samoj Sparti ne bi sa njim slo ili. Iznose se nadalje mnoga sli na i suprotstavljenja mi ljenja o pederasti koj ljubavi.e. Gozba je jedan divan opis pederasti ke gozbe na kojoj se Grci. a neki od njih kao Alkibijad i Pausanija ak u potpunosti odbacuju ljubav prema eni. Tu se raspravlja o pederasti koj ljubavi i o tome kako ona treba da se vr i. Ona se odr ava u ku i gorepomenutog glumca Agatona i na nju dolaze svi najpoznatiji Atinjani: Aristofan. po starome obi aju. Uporediti sa ranohelenskom vazom sa predstavom bogova. rekli smo.n. na kojoj je predstavljena gozba helenskih plemi a. tako da ovaj njegov stav ostaje li an jer nikad nije ni bio generalan. na ta govornici stanu da iznose argumente da je mu karac iznad ene po svojoj prirodi i da je shodno tome pederasti ka ljubav ljubav izme u jednakih i stoga ona treba da se vr i na na mnogo moralnijem i intelektualnijem planu nego sa enom. to je. Alkibijad. ne saznajemo da je Sokrat bio pederast. muzici. pa Pausanija veli da je jedan od na ina da se izabraniku doka e ljubav da se prespava no pred pragom svoga izabranika. a poneki se put pederastija naziva i sokratovskom ljubavlju to mo e indicirati Sokratovu pederastiju. pa tako nije nemogu e da se i Sokratovim imenom isto desilo. sigurno se zna da je bio pederast i to po delima Gozba i Fedar koje je napisao u slavu pederasti ke ljubavi i po brojnim ljubavnim vezama u mladosti.

a odatle i neki Platonovi stavovi o svetu ideja ulaze u hri ansku dogmu i postaju njen sastavni deo. Va no je za klasi ni period pomenuti Svetu etu tebansku. Odlika slikarstva ovoga perioda je estetska kanonizacija pa tako gorepomenuta scena analnog koitusa postaje kanon.e.pre se predstavlja izme u partnera vr njaka po dobi nego izme u starijeg oveka i mladi a i prizor postaje vi e stilizovan prikazuju i samo erekciju star evu iz profila na mladi evu zadnjicu.dobrom i idejnom i da iz te ljubavi izviru sve ostale nejednake ljubavi. Ba je ta Sveta eta tebanska dovela do kona no prevlasti tebanskog saveza nad spartanskim i irenju tebanske hegemonije nad Heladom. Aleksandar Veliki. I u ovom klasi nome periodu razvoja helenske pederastije imamo sa uvanih predstava. p. Kakav je put ideja! Najprovokativniji detalj sa gornje freske. ipak zaklju uje da ljubav u sebi sadr ava ljubav prema mudrosti. jer se smatralo da e tako vrsto povezani bojovnici ra e umreti nego osramotiti svog ljubavnika. u bici kod Hajroneje. tako da je njihova hrabrost bila legendarna. Tako e su sa uvane i nekolike predstave lezbejskih odnosa. 33 godine kasnije. Sa tako koncipiranim zaklju kom.n. pederast. vojne jedinice te kih oru anika koja se osniva u tebi godine 371. Ona se sastojala iz 150 mu kih ljubavni kih parova koji su se ak po vojnome obredu enili. . sla u i se s tim. lepom. uni ti e ih Filip Makedonac i njegov jo uveniji sin. Gozba postaje jedan od najzna ajnijih spisa koji hri anstvo uzima iz Antike i konzervira ga kao duhovno korisno. Dosta je est prikaz pederasti ke erekcije i mo e se re i da je to bilo op te mesto helenske pederastije. esta je i scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog. tako da je zaklju ak Gozbe da cilj ovekovog ivota treba da bude ljubav prema idealnoj mudrosti i ivljenju po mudrosti.Platon na kraju. ali sa zna ajnim promenama . Ovakvih predstava ima naro ito na vazama na kojima su se slikale scene iz atinskih komedija.

nadvladala je (kulturom) svoga pobednika. koji pi e delo Eeji u kojem opisuje vrste mu karaca po karakteru i po lepoti. a naro ito je va na jedna scena u kojoj glavni junak. Ve i mu je deo ivota najbli i prijatelj bio prelepi satnik Hefajstion. sinkretisti ke evroazijske kulture. pa su tako i pederastija i lezbejstvo brzo pre le u Rim i tamo se ugnjezdile. Najpoznatiji pederast ovoga razdoblja je istovremeno i njegov za etnik. pretvoren u magarca.helenisti kom periodu Kao.. mo e se re i. na ta on jadan jedva pobegne dalje. Rim 146. kao i svugde u Heladi i okolo nje. posle silnih peripetija nabasava na pripadnike jedne pederasti ko-orgijasti ke Izidine sekte koji stanu da obo avaju njegov falus. p. ak joj ni svoj jezik ne name e kao glavni. No. postoje dokazi za Aleksandrov odnos sa mladim evnuhom Bagoasom. ali sad pod pokroviteljstvom Rima i tako nastaje rimski period razvoja helenske knji evnosti za koji to se ti e pisaca isto va i kao i za aleksandrijski. Knji evnost i kultura helenska i dalje nastavoljaju sa postojanjem. so no. to je gore re eno.Helada. a to je Aleksandar Veliki. pobedilac nad Persijom. car tada njeg sveta i svetskoga carstva. iako nadvladana. . pederastiju i lezbejstvo moramo priznati kao deo helenskog kulturnog nasle a.po helenskom obi aju. Ono je va no jer opisuje i lezbejstvo i pederastiju. ali za njihov seksualni odnos dokaza nema. helenska i azijska jer je u Aziji homoseksualnost bila odavno uobi ajena pojava. U Rimu gde e se me ukulturalnom razmenom preneti. progla avaju pederastom ili lezbejkom. orgijaju i. U tom smislu. pne. Tako oformljena. koji pi e roman Zlatni magarac. helenska knji evnost prelazi u svoj aleksandrijski period razvoja i u njemu pisci slobodno pi u o pederastiji i lezbejstvu.n. s tim da se po jednoj zna ajki razlikovala od svojih dru benica na evropskom kontinentu . pod imenom more Graecorum . pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost. Najpoznatiji pisac na temu homoseksualnosti i pederastije je Apulej iz II v. Najistaknutiji pisac pederast u to doba je Fanokle iz II v. progla avaju i svakoga ko je imao bile kakve veze sa pederastima ili lezbejkama istima. ak. homoseksualizam e nastaviti da cveta. da ak i neki pisci iskrivljuju istoriju i mit. u poklasi nom . Tako su se u helenizmu spojile tri homoseksualne struje: makedonska. neki od njih vr e iskrivljavanje mita i istorije jer svakoga ko je bilo kad imao bilo kakvu vezu sa homoseksualcima.bila je dosta povezana sa isto nim orgijasti kim kultovima i to je ono to je ona u svom sinkretizmu polako predavala ovim ostalim dvema strujama. Procvatom helenizma i Aleksandrije i Pergama kao kulturnih centara. ali je ne pokorava kulturno. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e. pre la je u me ukulturalnom razmenom i u Rim i tako pro irena nastavila da postoji kroz oba carstva. Jezik mu je pitak. srednji vek i novo doba do dana njih dana. osvaja Heladu.e. Zanimljivo je upitati se za odnos makedonskog dvora prema pederastiji i lezbejstvu. najve i osvaja staroga veka i politi ar koji je svojim istorijskim i li nim delanjem sjedinio Evropu i Aziju i doveo do pojave helenizma. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska tuma enja homoseksualnosti i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima... Vergilije ka e: Graecia capta ferum victorem cepit . a odgovor je da su oni inili sastavni deo tamo njeg ivota. a delo.

tako da u Vizantiji one cvetaju u velikome obimu. a napisao je knji evno delo u kojem slavi lepotu istoga pola i u ivanje u njoj. me uulturalnom razmenom i irenjem i mnogi naj uveniji i najmo niji rimski carevi. Zabrana jednog vizantijskog cara nije mogla da uti e na bilo kakvo smanjenje obima ovih dru tvenih pojava. da su i knji evnost i slikarstvo ovekove avale pederastiju i lezbejstvo svojih savremenika. sledio ovaj manir u pisanju svoga dela. hrabro pali brane i svoju grudu. Zahvaljuju i ovoj pristrasnoj pojavi. slikaju i istoriju Atike slavi i pederaste koji su povezani svojom vrstom ljubavlju. tako i paganstva kulminira 529. ve predstavlja i in protiv pederastije budu i da Justinijan pre ukidanja donosi zakon po kome se Miljenik i miljeni. Zevsa koji grabi mladoga i nevinoga Ganimeda i sl. a ova borba. iako nije bio pederast. dakle. Ali. pa sve do dana njih dana. dela i poslanice apostola i vodi borbu protiv njih. ako je neko pisac. svojom pojavom jasno osu uje pederastiju i lezbejstvo kroz re i. Hri anstvo me utim. koji pi e svoje delo Opis Atike. koji pi e svoje uveno delo Uporedni ivotopisi Helena i Rimljana. O ito je. mi danas ne mo emo sa sigurno u utvrditi ko je u Antici bio homoseksualac osim ako nema direktnog pomena u takvom kontekstu ili. pederastija i lezbejstvo bile su jo odavno ra irene pojave u Heladi. jer se smatralo da ne samo da je uprljao svoj um paganstvom ve i svoje telo istopolnim bludom. kako protiv pederastije i lezbejstva. a potom. Usled procvata helenisti kog vajarstva do nas je do lo i nekoliko statua pederasti kih odnosa iz mitologije npr.Najpoznatiji istori ar ovoga doba je Plutarh iz I v. Tako je i sam Plutarh. godine kada vizantijski car Justinijan zabranjuje Akademiju u Atini. zatim pod Turcima. kako na dvorovima tako i u narodu. na Istoku i u Sredozemlju. onaj ko u e u Akademiju ne sme pustiti da u e u crkvu. mnogi su vladaoci bili pederasti naro ito od Aleksandra pa nadalje po helenisti kim dvorovima. Ta je pojava zna ajna ne samo po tome to predstavlja jedan zlo ina ki akt prema helenskom kulturnom nasle u. kao to je ve re eno. arko Veljkovi student III godine klasi nih nauka Beograd Preporu ena literatura: . a ono je zna ajno po tome to se iz injenice ko je sve bio kroz istoriju pederast vidi da je progla avanje svakog istorijski zna ajnog delatnika pederastom bio manir u knji evnosti. uveni pisac pederast toga doba je Pausanija iz II v. U njemu.

poseta stranih dr avnika. a njihova proizvodnja i masovna upotreba naj e e su vezane za obele avanje godi njica nezavisnosti i drugih nacionalnih praznika. Gozba. 1999.1989. Zagreb: Mladost. pojave i li nosti kojima se pripisuje izuzetna dru tvena va nost. Durando. F. obezbe uju i da proklamovane poruke jo dugo ostanu vidljive i aktuelne.Napred. ove tkanine skre u pa nju javnosti na izvesne doga aje. Historija seksualnosti. 1990. A. 1976. komemorativne tkanine prete no se upotrebljavaju za izradu ceremonijalne ode e koja se nosi kao uniforma na masovnim skupovima na kojima se gra ani ("narod") susre u sa svojim vo ama i drugim predstavnicima elite na vlasti. .com/niankhkhnum_khnumhotep/ http://hometown. tkanine se i dalje nose kao sve ana. Ilustrovana enciklopedija erotike.html Industrijske tkanine sa tampanim motivima iz aktuelnog politi kog. grupa autora. Zagreb: Zora .html http://www. grupa autora. zna ajan medij vizelne komunikacije u ve ini afri kih dr ava ju no od Sahare. Re nik gr ke i rimske mitologije. grupa autora. 1961. ili kao svakodnevna ode a. kao i za odr avanje va nih politi kih sastanaka.fordham. kulturnog i javnog ivota postale su. Zagreb: Mozaik knjiga. New York. Povjest svjetske knji evnosti (II tom).zora zapada. 1982. 1973. Beograd: ZUNS. Beograd: SKZ. nacionalnih kampanja i kampanja me unarodnih organizacija. Zagreb: Mladost. kulturnih manifestacija. D. Platon. 1995. Beograd: Bigz. no. 6. Preporu ene web stranice: http://www.aol.egyptology. Svojim likovnim i tekstualnim sadr ajem. nakon sticanja nezavisnosti tokom 1960-tih i 1970-tih godina. U tim prilikama. Srejovi . Morus. Istorija helenske knji evnosti. Drevna Gr ka .edu/halsall/pwh/greekeros. Kad ceremonija pro e.1 . M. i Cermanovi -Kuzmanovi .com/GraceEACA/chapter2. in: Arethusa.y y y y y y y y uri . Women in Atiquity.

opismenjavanje. emancipacija ene i sl. na primer. do hroni arskog registrovanja najraznovrsnijih fenomena svakodnevnog ivota kao to su. . Komemorativne tkanine bave se razli itim temama: od borbe za izgradnju jedinstvene nacije i realizaciju prioriteta dru tvenog razvoja kao to su industrijalizacija. moda mini-suknje ili razvoj afri ke pop muzike po etkom 1970-tih godina. razvoj zdravstvenih ustanova.Proslave dana nezavisnosti u Zairu i Togou. proizvodnja hrane. briga o deci.

manje ili vi e konvencionalnih simbola (npr. pesnica kao simbol borbe. kao i veliki broj raznih drugih. slu e samo kao prikladna pozadina. mape doti nih dr ava. Dominantne likovne motive na njima obi no predstavljaju portreti aktuelnih politi kih vo a. dr avni i partijski simboli (zastave i grbovi).). Najve i deo ovih tkanina direktno je posve en politi kim doga ajima i li nostima. floralni motivi (koji. figuralni motivi (koji stereotipizovano reprezentuju nosioce razli itih dru tvenih uloga "radnika". baklje kao simbol slobode i nezavisnosti. stisak dve ruke kao oznaka za prijateljstvo. . dok u drugim simbolizuju prirodna bogatstva i glavne privredne resurse zemlje). "majke". u nekim slu ajevima. "vojnika". Muzi ki ivot moderne Aftike po etkom 1970-tih godina... dok su na ostatku tkanine kombinovani drugi detalji. "stjuardese" itd). prikazi arhitektonskih i drugih objekata (sa funkcijom metafori kog ozna avanja stvarnih ili projektovanih ekonomskih i privrednih uspeha).Tkanina u ast moderne Afrikanke. scene iz svakodnevnog dru tvenog ivota.

Tkanina u ast nacionalne vazduhoplovne kompanije Malija. kao simbol tehnolo kog napredka i emancipacije ena (stjuardesa). "pogre no" tuma enje poruka.Tkanina posve ena 10godi njici nezavisnosti Zambije sa likom Keneta Kaunde. . zemalja ili doga aja kojima je tkanina posve ena. s jedne strane mogu biti jednostavni natpisi koji obja njavaju prikazane slike (imena osoba. iz perspektive po iljaoca. To. odnosno. obi no postoji i tekstualni sadr aj tkanine. Pored likovnog. datumi i sl). ali isto tako i verbalni iskazi u obliku parola i slogana iji je zadatak da to vi e ograni e polje mogu ih konotacija i spre e proizvoljno.

legenda afri kog revolucionarnog pokreta. Pored tkanina koje se eksplicitno bave politi kim temama. oja ani parolama i sloganima poput " ivela afri ka umetnost i kultura". Pojedini afri ki lideri. U ovim slu ajevima udarne motive po pravilu predstavljaju reprodukcije ili stilizovani prikazi remek-dela tradicionalne afri ke umetnosti. ili D on Kenedi. Amilkar Kabral . biv i predsednik SAD. ire. Po asno mesto na tkaninama tako e se dodeljuje i stranim dr avnicima prilikom njihovih poseta afri kim zemljama. .predsednik Zaira.otac i svetlost novog Togoa. togoanskog predsednika Ejademe ili biv eg zairskog predsednika Mobutua.Ejadema . Ipak. " ivela majka Afrika" ili "Crn sam i ponosan". veliki deo posve en je reafirmaciji i reanimaciji bogate kulturne ba tine afri kih naroda i poku ajima da se tradicionalna umetnost iskoristi kao jedan od klju nih elemenata u teku im procesima konstruisanja nacionalne i. recimo. na komemorativnim tkaninama esto se mogu sresti i likovi drugih omiljenih politi kih li nosti kao to su bili Amilkar Kabral. pored lokalnih heroja i "o eva nacije". Mobutu . jedan od legendarnih vo a antikolonijalne revolucije u Africi. "afri ke kulture". kao da su bili naro ito skloni ovakvom na inu predstavljanja svoga lika (i dela) u javnosti. poput.

prva internacionalna zvezda afri kog fudbala. Tkanina u ast posete pape Jovana Euzebio . Najzad. pojava i li nosti. ali i mnoge li nosti iz sveta masovne kulture i sporta kakav je bio Euzebio.Jovan Pavle II i Jovan XXIII. Tako se na nekim tkaninama pojavljuju poglavari rimokatoli ke crkve . deo savremenih komemorativnih tkanina nastao je u ast najrazli itijih doga aja.prva zvezda afri kog .Tkanine objavljene u ast festivala afri ke kulture. ameri ki astronauti Armstrong i Oldrin. Nije preterano re i da ovakve tkanine predstavljaju svojevrsnu likovnu hroniku svog vremena.

ve i da sugeri e postojanje neraskidivog jedinstva izme u li nosti "svetlog vo e" i nacije. obilato ih je koristila u svom edukacionom i propagandnom delovanju. Zbog obilja tema. Na primer. pri tom. nema za cilj samo da obavesti neupu ene posmatra e odakle odre ena osoba poti e. Drugim re ima. fudbala. Ipak. Ve ina afri kih vlada. godine. u kojem na prvi pogled nije lako uo iti nikakvu "sumnjivu" nameru. iroke teritorijalne rasprostranjenosti i velikog broja dru tvenih grupa koje u estvuju u razmeni poruka na ovaj na in. komemorativne tkanine predstavljaju odli nu supstituciju za savremene elektronske medije kao to su radio i televizija. za sve slu ajeve zajedni ko je slede e: u dru tvima sa visokim procentom nepismenih. standardizovani postupak prikazivanja lika vo e preko kontura dr ave. Tamniju stranu masovne uporebe komemorativnih tkanina u procesu javne komunikacije na relaciji vlast/narod predstavlja injenica da su one jedno od privilegovanih polja za monopolizaciju proizvodnje klju nih simbola dru tva i da se njihova informativno-edukativna i propagandno-mobilizacijska funckija vrlo lako mogu svesti na puku politi ku manipulaciju. Tkanina povodom me unarodne godine ena. u kojima. "gramatikom" i "vokabularom". a njihova masivna upotreba je logi an nastavak nasle enih komunikacijskih obrazaca u novim dru tvenim uslovima. ovakvo . svesna ogromnog komunikacijskog potencijala komemorativnih tkanina. Njihovoj popularnosti i efikasnosti u irenju poruka naro ito je doprinela ma inska izrada i mogu nost br e serijske proizvodnje.XXIII Africi 1969. postoji tradicionalna povezanost tekstila sa dru tvenom akcijom i komunikacijom i u kojima je detaljno elaboriran svojevrstan "jezik tkanina" sa prepoznatljivom i svima razumljivom "sintaksom". Zbog toga je potrebno ista i jo nekoliko va nih momenata u vezi sa njihovim izgledom i na inom upotrebe. nije lako odrediti sva mogu a zna enja i funkcije komemorativnih tkanina. Tkanina tampana povodom kampanje za brigu o deci.

prikazane su etiri scene koje bi trebalo da ilustruju klju ne doga aje u novijoj istoriji Togoa. a koje su.predstavljanje kao da ilustruje poznatu apsolutisti ku devizu: "Dr ava. koje uspeva da pomiri isto tako uspe no kao to okolo razgoni muve. deo li ne istorije predsednika. Datum u levom gornjem uglu je falsifikat. pro av i kroz . predsednika Togoa. u stvari. ne samo da sugeri e njegovu realno najvi u poziciju u dru tvu (koju je obezbedio kao vo revolucionarnog pokreta i utemeljiva "nacionalne" dr ave). Mahalica za teranje muva. predsednik Togoa . budu i da evocira avionsku nesre u koju je on "herojski" pre iveo. po to ozna ava Ejademin dolazak na vlast. Recimo. to sam ja". na jednom od primeraka sa likom Ejademe. Treba znati da svaki motiv. Ejadema. ostvaruju i kontinuitet bez obzira na sve postoje e razlike. atribut Joma Keniata i tradicionalni simbol visokog dostojanstva. kada se od tampa na tkanini. posreduju i izme u dru tva pro losti i dru tva budu nosti. ve mu pru a i dodatni legitimitet. Olupina aviona u donjem levom uglu tako e ilustruje epizodu vezanu za predsednika li no. ima pozicionu simboli ku vrednost. a ne sticanje nezavisnosti."prvi lu ono a". Isto tako est primer politi ke manipulacije predstavlja falsifikovanje istorijskih podataka na komemorativnim tkaninama. Ovakva ili sli na itanja pojedinih zna enja mogu na su skoro za svaki element primenjen na komemorativnoj tkanini: zrno kafe ili kokostov orah. pored centralnog medaljona sa njegovim portretom. bilo ta da predstavlja.

Koje e zna enje i kakav do ivljaj simbola prevagnuti. .predsednik Kenije. Jamo Keniata . Sli an odnos lik vo e uspostavlja i prema ostalim motivima komemorativnih tkanina. Hijerarhija simbola uspostavlja se s obzirom na bogatstvo konotacije koje mogu da izazovu. mo e da konotira armiju kao snagu nacije. zavisi e. Mnogi od simbola koji se pojavljuju na komemorativnim tkaninama su polisemi ni: lik vojnika. recimo. pre svega. ali. na primer. Videli smo da se pojedini lideri predstavljaju zajedno sa efovima prijateljskih dr ava. na ovaj na in spojili lik or a Pompidua i mapa Togoa. dakle. Kad bi se.postupak simbolizacije. sami ili udru eni sa drugim simbolima. armiju kao sredstvo za monopolizaciju vlasti. Kad se umesto pomenute mape postavi lik generala Ejademe. veza bi bila besmislena (ili bi izazvala diplomatski skandal). Simbolika predsedni kog lika bogatija je. i zna ajnija od simbolike pojma dr ave. isto tako. kao i s obzirom na svoju sposobnost da zamene neki drugi simbol i preuzmu njegova zna enja. od pozicije subjekta i konteksta u kome je simbol upotrebljen. dobija se jasan simbol prijateljstva me u "narodima". u odre enom kontekstu mogu biti zna ajniji od rimskog pape.

rituala. dok. odra avaju postoje e dru vene odnose. s druge. Evidentno je. ipak. koliko odnos simbola na tkaninama korespondira sa realnim odnosom me u osobama. pojavama. poput jednog drugog simboli kog sistema. S jedne strane. predstavljaju modele prema kojima se ti odnosi ure uju.tkanina u ast prijateljstva Togoa i Francuske. me utim. . objektima i idejama u dru tvu. Pitanje je. da komemorativne tkanine. reprezentuju dvostruki odnos prema dru venoj realnosti.Ejadema i Pompidu .

S druge strane. samo puko sredstvo manipulacije. verovatno.. Shodno afri koj tradiciji da se. retki slu ajevi i komunikacija pomo u komemorativnih tkanina mahom prati ustaljeni ablon. naj e e i deluju povezano: politi ki rituali predstavljaju spolja nji kontekst komunikacije od koga zavisi zna enje simbola na tkaninama. u stvari. gde se izra ava i suprotno mi ljenje. Omar Bongo -predsednik Gabona. Ne mo e se. ti rezultati ponuditi kao njene autenti ne odluke i izbori. okrenut naopako. . kasnije. to je skoro isto. na ta ukazuje podatak da se pojedine tkanine besplatno dele ili prodaju isklju ivo vladinim slu benicima). To su. an Bedel Bokasa. komemorativne tkanine. Da je druga ije. kojoj e se. U obredima i drugim vrstama formalizovanog pona anja. Ova dva simboli ka sistema. mnogo je lak e odgovoriti na postavljana pitanja (ili. sa jasnije definisanim ciljevima komunikacije i kategorijama u esnika u komunikaciji nego to je to u svakodnevnom ivotu. predstave kao op te raspolo enje javnosti. tvrditi da je svaka komemorativna tkanina sa politi kim sadr ajem obavezno. no enjem odre ene ode e na odre eni na in. ili istaknut na nekom od "bezobraznih" delova tela. rituali pru aju mogu nost da se rezultati komunikacije ograni enog broja predstavnika (koji se esto delegiraju i "odozgo". Dokaz za to su delovi ode e koji su skrojeni tako da se lik vo e na e prese en na dvoje. u svakom trenutku. prona i prava pitanja za postoje e odgovore).Tkanine tampane u ast regionalnog povezivanja afri kih dr ava. me utim. naravno. komentari u razna dru tvena zbivanja. ima primera. na svakom mestu i za svaku osobu. ne bi ni postojale.

najpre je elela da on krasi jedan od potpornih stubova gradske katedrale. Biblijska pri a o borbi izme u Davida i Golijata predstavljala je omiljenu temu koja se u umetnosti.. Beograd. . opet. itav vek posle Mikelan ela. "Savremene memorijalne tkanine Afrike: Komunikacija i manipulacija". barokni skulptor anlorenco Bernini oproba e se u istoj temi i Davida. Za razliku od ve ine umetnika koji su mu prethodili. M.Predrag ar evi etnolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Spencer. str. Kada je 1501.umanitoba. jedna od najboljih dela renesansnog vajarstva.176. David koga je izradio Mikelan elov uveni prethodnik Donatelo. Glasnik Etnografskog instituta SANU. XLII.kao ve iskazan pobednik sa odse enom Golijatovom glavom u rukama. 1983. Ona je ubrzo prerasla u patriotski simbol samostalne Firentinske republike i umesto na katedrali. Sli no njemu. prikazati sa pra kom u desnoj ruci. ve kao prkosni borac.. na primer. ali i politici esto koristila kao primer borbe slabijih protiv silnika i pobede dobrih i pravednih nad Zlom. New Jersey. A. pa je sasvim izvesno da se radi o de njaku.textilemuseum. Mikelan elo je svog Davida prikazao sa pra kom u levoj. godine firentinska op tina naru ila od dvadeset estogodi njeg Mikelan ela da izradi lik uvenog starozavetnog heroja. In Praise of Heroes: Contemporary African Commemorative Cloth. desnorukog Davida oslikao je Andrea del Kastanjo na jednom paradnom titu. na la svoje mesto ispred zgrade gradske op tine.html Za to je Mikelan elov David levoruk? Svakako je svima dobro poznata monumentalna skulptura Davida. Preporu ene Web stranice: http://www.org http://www. dr i ma u desnoj ruci. Newark. 168 . a kamenom u desnoj ruci . koji znatno ja eg i bolje naoru anog neprijatelja izaziva na dvoboj sa pra kom u ruci. ar evi . P. pa i onih koji su stvarali posle njega. 1993.ca/anthropology/kintitle. The Newark Museum. Mikelan elo je u potpunosti ispunio svoj zadatak izvajav i preko pet metara visoku mermernu skulpturu nagog Davida sa savr enim proporcijama mu kog tela.dakle kao levaka. Ono to je specifi no za Mikelan elovog Davida je to da on nije prikazan na uobi ajeni na in .

g. . Mikelandjelo (1501-04. g) Za to je Mikelan elo insistirao da njegov David bude levoruk? Da li zato to je vi e cenio levake od de njaka ili je jednostavno eleo da ovakvom promenom svoju skulpturu izdvoji iz mase sli nih predstava? Odgovor na ovo pitanje mo da mo emo na i u pri i o pra ki.) David. Donatelo (oko 1430-32.David.

Projektil je stavljan u le i te koje je pridr avano jednom rukom. na eni su ve na kasnopaleolitskim nalazi tima u Evropi.) Pra ka je verovatno jedno od najstarijih oru ja poznatih oveku. a potom izveo trostruki zamah iznad glave. ija upotreba. Otpu tanjem jednog od krajeva pra ke.n. ili metalnog lanca. ili u vidu komada ko e u obliku vre ice.8.David. na prostorima naseljenim primitivnim zajednicama ljudi. luka.g.) Praistorijska pu ka David. projektil. Posebno oblikovani komadi kamena. Ispru anjem slobodne ruke nani anio bi se cilj. zajedno sa kori enjem koplja. Bernini (1623. strune. bio bi odapet. bode a i buzdovana. upredenih creva.e). Ovo oru je. lanenog kanapa. spada u red revolucionarnih promena u tehnologiji naoru anja koje su usledile tokom mezolitskog perioda (12. namenjeni izbacivanju iz pra ke. se e sve do dana njih vremena. Andrea del Verokio (oko 1480. Za razliku od pra ke sa drvenom ra vom i gumenim kai evima koju svi poznajemo iz detinjstva. . a dva sastavljena kraja pra ke dr ala su se u drugoj ruci.000 p. ta drevna pra ka sastojala se od jednog remena sa le i tem za projektil u vidu pro irenja na sredini. no en centrifugalnom silom. pri vr ene za dve uzice od ko e.g.000 .

tako i na Istoku. olova i bronze. na morskoj ili re noj obali.n. metalni ili kerami ki projektili (lat. po inju da se proizvode zrna posebne te ine i specifi nog oblika. to sve zavisi i od veli ine pra ke. Domet pra ke u rukama stru njaka za ovu vrstu oru ja i pri idealnim vremenskim uslovima iznosi oko pola kilometra. izba eni iz pra ke. kako u Evropi.Rekonstrukcija pra ke izradjene od upredenog kanapa sa projektilom u le i tu. ja ina i pravac vetra i sli no). mo e se pre o ekivati domet od oko 200 m i ne to vi e. mogli su da izazovu ozbiljne frakture kostiju glave. a svakako ve eg dometa i preciznosti. koje su naj e e daleko od idealnih. Te ki kameni projektili veli ine pesnice. U borbenim okolnostima. Kameni. diorita i drugih tvrdih materijala.e. od magnetita. funda). Sasvim je izvesno da se ovo dalekometno oru je. gde je pra ka bila posebno rasprostranjena. Kao projektili za pra ku u po etku su kori eni kameni obluci koje je bilo lako na i u prirodi. sra unatog da pru a manji otpor vazduhu. U kasnijim vremenima pra ka je sa uspehom kori ena ak i prilikom borbe sa oklopljenim protivnicima. i odoma eno u neolitskim zajednicama. ekstermiteta ili grudnog ko a. . kao i brojnih drugih okolnosti (izgled reljefa. glans) kori eni su kao uobi ajeno streljivo za pra ku (lat. ubita nije od tada njeg luka. te ine i oblika projektila. koristi u VII milenijumu p. Poznati su primerci zrna od razli itih vrsta kamena. te da u isto vreme pove a brzinu i domet. a samim tim i efikasnost oru ja. ali i od pe ene zemlje. Vremenom. hematita.

) u Iraku. .e). Gr ka.e. Asirski pra ka i. U atalhujuku. Kerami ka zrna za pra ku kori ena su i na tlu Irana.000 godina p. Na lokalitetu Hasuna (4.500 godina p. Na velikom broju arheolo kih nalazi ta u Anadoliji otkriveni su projektili od pe ene zemlje. na tlu dana nje Turske (7. ali i na na na em tlu.n. tako e svedo i o rasprostranjenosti ove vrste oru ja na teritoriji Balkana. Egipta i dalje sve do Indije. Fenikije. a tako e i na lokalitetu Tepe Gavra (3. konstatovana su zrna za pra ku od keramike. nailazimo i na neke od prvih likovnih predstava neolitskih pra ka a.n.500 godina p. Pojava glinenih projektila za pra ku na poznoneolitskim i eneolitskim nalazi tima u Gr koj (Sesklo).e.) na severu Mesopotamije.Projektili za pra ku iz mladjeg kamenog doba. Asirci su pra ka e koristili u sadejstvu sa drugim strelja kim jedinicama i to pre svega prilikom zauzimanja utvr enih gradova. Tesalija. Ga anje projektilima koji su padali u visokom luku bilo je naro ito delotvorno protiv branilaca na te ko dostupnim zidinama utvr enja.n.

moglo se koristiti na bilo kojoj vrsti reljefa za napad ili odbranu utvr enih gradova. Koristili su je stari Jevreji. vrlo esto se pominje legendarna ve tina pra ka a sa Roda. U vojskama antike. U takvom ustrojstvu trupa. Stvaraju i skulpturu Davida. To je verovatno i razlog za to je ovog legendarnog pra ka a prikazao sa oru jem u levoj ruci. pa i kasnije.e. I kasnije. Pra ka kao oru je nomada i pastira. od arhajske epohe pa nadalje na teritoriji Gr ke dominiralo hoplitsko naoru anje. najpre kao najamnici. Naime. pa i kod starih Jevreja. isti autor tvrdi da su njegovi pra ka i sa Roda nadma ili domet i preciznost persijskih strelaca. upotreba pra ke kao oru ja koje e po preciznosti. Njihova pojava u neposrednoj je vezi sa borbenim iskustvom koga su gr ki ratnici sticali na Bliskom Istoku. u uobi ajenom zbijenom borbenom poretku. ve tina ga anja pra kom.n. Iz ovog razloga levoruki ratnici izdvajani su od ostalih i okupljani u posebne trupe specijalizovane za ga anje iz pra ke. Egip ani. pro iri e se po celom Sredozemlju. morao je svakako imati ovo na umu. U vremenu kada je. koji e se proslaviti i prilikom opsade Sirakuze. a kasnije i kao protivnici persijske carevine. I pored injenice da je upotreba pra ka a u ratnim operacijama postojala u Gr koj i ranije. Mikelan elo. spadala je u domen stranih. prisustvo levorukih ratnika dovelo bi do pometnje u borbi i do razbijanja poretka. po etkom III veka p. Primerci projektila prona eni na Kritu. hoplitski polisi uglavnom daju primat tradicionalnim vidovima naoru anja . posebno ve ti su bili levoruki pra ka i iz plemena Venjaminita.ma u i dugom probodnom koplju.Nisu kolosi. me u odredima pla enika. U svome spisu Anabasis on navodi da je u odre enom trenutku morao da te ko naoru anu pe adiju sa Roda upotrebi kao pra ka e. prisustvo ratnika sa dominantnom levom rukom predstavljalo je poseban problem. Me u Jevrejima. uostalom kao i lukom i strelom. . ukazuju da se pra ka na gr kom tlu koristi i tokom mikenske epohe. koji izdvaja spretnost stanovnika Roda u kori enju ovim oru jem. a tit u levoj ruci. u vojsci makedonskih kraljeva. kao dobar poznavalac biblijskih tema i ratne ve tine. U daljem izlaganju. pored strelaca sa Krita. kori eno protiv zveri koje napadaju stada. protiv bornih kola i konjice.e. Asirci i drugi orijentalni narodi od kojih je pra ka preneta Grcima. Strelja ke i pra ka ke jedinice uvode se na ovim prostorima u ve oj meri verovatno s po etka V veka p. Va ne podatke o ovom razdoblju istorije razvoja ratne ve tine kod starih Helena daje nam gr ki pisac Ksenofon.n. ubita nosti i dometu dugo prednja iti nad ranim oblicima ratnih i lova kih lukova. u kojoj su upotreba pra ke i sve prednosti lako naoru anih trupa na bojnom polju bili dobro poznati. Ovo za Ro ane i nije predstavljao veliki problem s obzirom na to da se radilo o njihovom nacionalnom oru ju. najamni kih odreda. ali ipak su Ro ani Vrlo brzo. ve ina boraca nosila je ma u desnoj.

Obja njavaju i bojne redove na koje je po ratnom pravilu razvrstavana rimska legija pred bitku. . oni su anga ovali za ovu svrhu posebno uve bane auksilijarne jedinice iz krajeva poznatih po preciznosti i ve tini ga anja pra kom (Sirija. odmah iza lako naoru anih boraca etvrtog reda sastavljenog od strelaca i baca a lakih kopalja.e. preuzeli sa Orijenta. rimski pisac s kraja IV veka n. Vegecije. Pored drugih vojnih ve tina i ga anje kamenom. predstavljaju i va nu podr ku glavnim vojnim snagama. spadalo je u redovnu obuku regruta tokom prvih nekoliko meseci po stupanju u vojnu slu bu. esto bez ikakvog naoru anja. od kojih su neki iznosili i po nekoliko stotina grama.Gr ka te ko oklopljena pe adija (hopliti) u zbijenom borbenom poretku. Rod). Ahaja. Zasipaju i protivni ke vojnike u napadu ili odbrani ki om projektila. bilo rukom ili iz pra ke. pra ka e stavlja u peti borbeni red. Mla i i jo neiskusni vojnici nastupali su u istom borbenom redu. Upotrebu pra ke Rimljani su. zrna izba ena iz pra ke igrala su tokom antike vrlo ozbljnu ulogu u ratu. Oni su slu ili kao pripomo pra ka ima i jednostavno bacali kamenje iz ruke. fundatores) su ometali i usporavali protivni ko napredovanje pa i nanosili ozbiljne gubitke neprijatelju. anga ovane su uglavnom pomo ne trupe stranih najamnika. Baleari. Rimsko tajno oru je U vojsci Rimskog carstva. Koriste i tradicije i iskustava vojske klasi ne i helenisti ke epohe. Iako naizgled naivno i mo da za dana nja shvatanja primitivno oru je. pra ka i (lat. kao i Grci.

Julije Cezar navodi da su pripadnici plemena Nervija zasipali opsednuti rimski logor u arenim kerami kim zrnima ne bi li zapalili krovove vojni kih koliba pokrivene slamom. a ne to re e i od kamena. iza vrstih redova dobro oklopljenih i naoru anih legionara prvog reda (lat. Za razliku od te ko naoru ane pe adije koja je morala da dr i stabilnu vojnu formaciju. koji su preuzimali bitku na sebe. lako naoru ane trupe izlazile su iza prve borbene linije i izazivale neprijatelja. kada bi neprijatelj pre ao u napad. naj e e su izra ivana u veli ini koko ijeg jajeta. Pra ka ke jedinice u rimskoj vojsci koristile su uglavnom projektile od keramike i olova. ovi " arka i" bi se povla ili na svoja prvobitna mesta. ukoliko je to bilo potrebno. Ukoliko bi uspeli da potisnu protivnika. ponovo izlazili iza redova principa i zajedno. pra ka ki odredi su imali ulogu pomo nih trupa. principii). Mo da su kori eni u lovu na ptice. te ko naoru ana pe adija ne sme goniti neprijatelja koji se povla i ili be i. napominje Vegecije.). oni bi mogli dalje da ih gone. kopaljanicima i posadama raznih baca kih artiljerijskih ma ina. pripremale napad te ke pe adije i konjice. Ali. Trajanov stub u Rimu (II vek n. Svakako. Kerami ka zrna za pra ku (lat. ovi projektili nisu mogli u ratu da predstavljaju smrtonosno oru je. U tom bi slu aju lako naoru ani pe aci i pripadnici pomo nih trupa. strelaca i pra ka a. jer bi time rasturila svoj borbeni poredak.Pra ka i u rimskoj vojsci. U svom spisu Galski rat. u obrnutom slu aju. dezorganizuju i neprijateljske bojne redove. . glandes latericiae).e. zajedno sa strelcima. Pretpostavlja se da zbog svoje male te ine (50-200 g) i lomljivosti. zajedno sa konjicom gonili neprijatelja. ili u nekim posebnim prilikama tokom rata. prilikom uve bavanja ga anja. prednost je bila u tome to je svaki vojnik mogao da od gline napravi veliki broj projektila. preporu uje isti autor. Tako e. U ratnoj taktici Rimljana. koje su.

Flavija. anti ki pisac iz I veka n. doprema i nosi ve a koli ina "municije". Ovaj anti ki pisac. olovni primerci su omogu avali ve i domet. koji su se od detinjstva navikavali na upotrebu pra ke. ponekad ga aju i i sa visokih opsadnih tornjeva. on izdvaja po nacionalnosti pra ka e iz Sirije. pra ka i su dejstvovali u saglasnosti sa ostalim baca kim odredima u koje su pored strelaca i baca a lakih kopalja spadala i odeljenja koja su opslu ivala "artiljerijska" oru a velikih baca a: onoguri. Josif Flavije. Posebnu prednost imala su olovna zrna za pra ku. u delu Judejski rat vrlo esto spominje odrede pra ka a koje su Rimljani koristili u borbi protiv jevrejskih pobunjenika. tako i u trupnim zalihama. Srbija. tako e. kako iz logisti kih. pri a dalje Vegecije. isticali su se stanovnici Balearskih ostrva. Posebnom ve tinom. uniformnost kalibra. oni su predstavljali snage koje su ometale branioce bedema i omogu avale svojim trupama da se pribli e bedemima. tako i iz borbenih razloga. Kao strane pla enike u rimskoj vojsci. uspani ile bi se pod stalnom paljbom si u nih zrna izba enih iz pra ke. On ak prenosi pri u prema kojoj na Balearima majke uskra uju deci svaku hranu sve dok ne pogode metu hicem iz pra ke.Anti ki projektil za pra ku iz perioda II-III veka. Prema navodu J. zabele io je da je pra ka u ve oj meri kori ena i na suparni koj strani. On je. Manji od kamenih ili glinenih projektila. ali tako e i mogu nost da se uskladi ti. smatrao da su pra ka ke jedinice idealne za suprotstavljenje ratnim slonovima. Vegecije izve tava da su pra ka ki odredi pla enika upotrebljavani i u pomorskim bitkama za pripremu iskrcavanja na neprijateljsku obalu ili brod. Prema opisima koje nam on daje. ak i te dobro dresirane grdosije koje su nezadr ivo probijale neprijateljske redove. Stalnim streljanjem po braniocima utvr enja.e. Pobesneli slonovi nagnali bi se tada u bekstvo ne razlikuju i sopstvene trupe od protivni kih. erdap. kod jevrejskih ustanika. kako kod pojedina nih vojnika. koji je i sam u estvovao u ratu protiv Rimljana. baliste i katapulti. pra ka i su i tokom Judejskog rata rado kori eni prilikom opsada neprijateljskih utvr enja. .

shtml http://www.net/army/army. jedan o evidac je potvrdio da su u rukama domorodaca. Kuriozitet predstavlja i podatak zabele en iz doba panskog gra anskog rata. pastira i sto ara. kopljima i znatno opasnijim pra kama". W.com/archives/articles/roman. Pra kom i na arheologe Ovo iskonsko oru je prvih lovaca. pra ka i su postavljani dalje od strelaca i nisu obrazovali zbijene redove.htm http://wargame. koji su se proslavili u opsadi Sansera bili su nazivani arquebusses de Sancerre. postoje i svedo anstva o upotrebi pra ka kih jedinica tokom turskih opsada Kontantinopolja 1396-97. Po etkom XX veka. podatke o kori enju pra ka kih odreda u vojskama feudalne Evrope pratimo sve do XVI veka. preporu uje navikavanje vojnika na ispaljivanje projektila u jednom zamahu. jednostavno po obliku i upotrebi. Arms trought the Ages. recimo.bilo koje izdanje. Da bi se izbeglo poga anje bliskih saboraca. Gothenburg.html . godine hugenotski pra ka i. na udaljenosti od 50-60 m. U vreme kada je vatreno oru je potisnulo upotrebu luka i samostrela. godine. nekvalitetnim pu kama. Mnogi projektili za pra ku na eni su. Ovo je verovatno i razlog za to Vegecije.Obi no se smatra da je pra ka manje uspe no oru je od luka i strele u takti kim operacijama zato to je pra ka ima trebalo suvi e prostora u borbenom poretku. I danas.. pi toljima. mr Miroslav Vujovi asistent na Katedri za klasi nu arheologiju Beograd Preporu ena literatura: y y y Stari Zavet . pra ke jednako ubita ne kao i vatreno oru je. pra ka e se koristiti i dalje. i 1453. u XIX veku francuska arheolo ka ekspedicija bila je kod Suze napadnuta od strane lokalnog stanovni tva sa ". da su prilikom borbi oko fa isti kog upori ta Alkasara 1936. Tako e.sjsu. u kojoj je Portugal osigurao samostalnost u odnosu na paniju 1385. pa i kasnije. Uprkos su tinskim promenama koje je na bojnom polju donela upotreba baruta i vatrenog naoru anja. umesto trostrukog zamaha. godine kori ene pra ke i to za ubacivanje granata preko bedema opsednutog utvr enja. Tako e.edu/romeweb/romarmy/ romarmy. na popri tu bitke kod Aljubarote. upotrebu ovog drevnog oru ja esto bele e televizijske reporta e o sukobima izme u palestinskih demonstranata i izraelske vojske. Prema iskazima nekih o evidaca. Josif Flavije.. slo enije oblike naoru anja. godine. Preporu ene Web stranice: http://myron.roman-empire. nad ive e mnoge druge. Reid. pi u i o plemenu Tanala sa Madagaskara. Judejski rat. sve do 1572. 1976.

Novodo li Kelti u Panoniji susre u domoroda ka panonska plemena Breuke i Amantine. me ovite kulture koju nazivamo Kulturom Skordiska. Karaburme i Pe ina u Kostolcu. sigurne dokaze otkrivamo ve na nekropoli u Pe inama kod Kostolca. A kako su bili konjani ki narod. Ovo potvr uje ideju da su Kelti u ovom periodu uporno tragali za prostorom koji je bio u skladu sa njihovim na inom ivota. Donjeg Grada u Osijeku.n. Prvi pokazatelji njihovog kulturnog prisustva u srpskom Podunavlju zabele eni su na nekropoli u Doroslovu i ostavi metalnih nalaza iz uruga. Na obodu Panonske nizije se zadr avaju i sa tog podru ja vr e sna ni uticaj na starosedela ko stanovni tvo. naj e e su birali ravni arske terene na obalama velikih reka. pa su zbog stalne mobilnosti osnivali privremena naselja. preko srednje Evrope spustili i na jug u srpsko Podunavlje. to je ubrzo dovelo do stvaranja jedne sinkretisti ke. . mo e se pretpostaviti da su prvi Kelti koji su se spustili u ove na e krajeve bili mo da ogranak plemena Boja. Me utim. Kelti su se.e. ve potvrde njihovog prisustva otkrivamo samo u grobovima iz Doroslova. Tako e je va no znati jo jednu zna ajnu stvar: iz ovog prvog perioda keltskog naseljavanja u Srbiji ne poznajemo naselja. ire i se iz prapostojbine u zapadnoj Evropi. koja su napu tanjem brzo propadala. Po velikoj sli nosti materijala sa Pe ina i onog sa e kih i slova kih lokaliteta. Seobe keltskih naroda od V do III veka p.Ko su Skordisci Prema onome to danas znamo o kulturnim zbivanjima u drugoj polovini IV veka pre na e ere.

pokrivene najverovatnije materijalom iz najbli eg ivotnog okru enja (granje. na otvorenom. Njihovo prisustvo na ovom prostoru pratimo sve do sredine I veka na e ere. Gde i kako su iveli Prvi tragovi stambenih objekata Skordiska u Podunavlju datiraju iz vremena kraja II i po etka I veka p. kao i van njih. slama.n. buseni trave i ko a). kao i ukopane kolibe kupaste i atoraste krovne konstrukcije. tzv.n. Kelti su gradili svoje domove u okviru utvr enih naselja. pa i u izradi nakita. po povratku preostale keltske vojske iz neuspelog pohoda na Delfe. tipa manjih sela.oppidum Gradili su ve e pravougaone ku e sa krovom na dve vode.e. . izradi keramike na grn arskom kolu. Vrativ i se u me ure je Save i Dunava. Smatra se da ovaj plemenski savez nastaje nakon 279. ravnom prostoru u manjim naseobinskim zajednicama.e. kada su politi ki i kulturno bili potpuno asimilovani. Za prethodni period nema nikakvih svedo anstava o na inu gradnje i izgledu njihovih ku a.Skordisci predstavljaju zajednicu plemena u kojoj je keltska komponenta imala primat u svim manifestacijama ivota: na inu stanovanja. godine p. odnosno romanizovani. izra ivanju oru ja. Tipi no keltsko utvr eno naselje . oppiduma. udru uju se sa onim Keltima koji su ostali na ovom prostoru i zajedno sa starosedela kim panonskim plemenima osnivaju zajednicu Skordisaka.

Broj ovakvih objekata unutar utvrda nije do sada odre en. Ve i broj ovakvih naselja otkriven je prilikom gradnje modernog auto-puta kroz Srem. po pravilu uz zidove. tako i u naseljima na otvorenom. a njihovo arheolo ko istra ivanje pomoglo je da se rekonstrui e izgled ovih objekata i organizacija ovih naselja.Selo Skordiska u srpskom Podunavlju Nadzemni pravougaoni objekti gra eni su uglavnom unutar utvr enih naselja. Nadzemna ku a Skordiska sa krovom na dve vode Ukopane kolibe konstatovane su kako u opidima. . ali se mo e pretpostaviti da on nije bio preterano velik.

Zato se ovi "bazileusi" mogu zapravo smatrati plemenskim vo ama . institucija kralja mo e se uporediti samo u jakoj dr avnoj organizaciji. a mi znamo da Skordisci nisu bili dr avotvorni. .Tip keltskih ukopanih ku a-koliba Dr avna i dru tvena organizacija Skordiska Jak plemenski savez kao to je to bio savez Skordiska. u kome je glavnu re vodio vrhovni plemenski poglavar.knezovima. Me utim. iako sastavljen od raznorodnih etni kih struktura. morao je imati centralizovano ustrojstvo. U izvorima su ovi plemenski poglavari poznati kao bazileusi (kraljevi).

Skordiski druid pod svetim drvetom (hrastom) Svetovna vlast bila je u rukama ovih knezova. ini se da je u ovom smislu nametnula odre eni uticaj. Religija arolika etni ka struktura Skordiska uslovila je odre enu specifi nost kada je u pitanju i panteon. pa su.. pa je mogu e da su odre ena bo anstva iz porodice boginje Dane po tovana kod svih lanova zajednice. filozofa. Kelti donose sa sobom inhumaciju (skeletno sahranjivanje) kao osnovni na in pokopavanja svojih mrtvih. po to je keltska etni ka komponenta u ovom savezu bila superiorna. sva domi ljanja u vezi s ovim problemom .. ve je svaka etni ka zajednica po tovala svoja bo anstva. ali je nesumnjivo da su njihova mo i zna aj i ovde bili veliki. na alost. Po to su Skordisci bili me avina raznih etni kih grupa. Zato se logi no mo e pretpostaviti da nisu obo avali zajedni ke idole i bogove. Pisani zapisi nisu ostavljeni. tako da je te ko ne to konkretno re i. Me utim. religijskih i filozofskih znanja druida . ne zna se ta no uloga druida. ve po etkom III veka. Sahranjivanje Po to su stigli u Panoniju.hipoteti ka. pojavljuje se spaljivanje kao ritualna manifestacija paralelna inhumaciji. Ovo se najbolje mo e utvrditi na . savetodavca.sve tenika. ali duhovna se u keltskom dru tvu nije mogla zamisliti bez ritualnih. Vrlo brzo.

Spaljene ostatke pokojnika stavljaju ili u razli ite tipove posuda (zdele i lonce). ili ih izru uju direktno na zemlju. pa u poznom latenu.Pe inama. Kompletni sadr aj materijalne kulture Kelta. a oko gomile sa ovim ostacima re aju grobne priloge. Tako se sada ma produ uje i dosti e du inu do 80 cm. kao i iroko masivno koplje. prema zna ajnom nalazi tu La Téne u vajcarskoj. u drugoj polovini I veka p. Skordisci vremenom usvajaju u potpunosti spaljivanje kao osnovni na in sahranjivanja. sa srcolikim ukrasom na kraju kanije. Ovo je sigurno bila posledica promene doktrine . naziva se latenskom kulturom. u kulturi Skordiska dolazi do odre ene evolucije u razvoju ma a. koji u na im prostorima ozna ava i arheolo ku kulturu mla eg gvozdenog doba. Privredni i trgova ki ivot podunavskih Skordiska Predmeti od metala Skordisci su bili vrsni poznavaoci prerade metala. Sahrane su vr ene u kru nim ili pravougaonim jamama dubine do 50 cm. ukrasne predmete i novac.e. U ostacima sa loma e esto se nalaze i predmeti koji su bili na pokojniku u trenutku spaljivanja. Vremenom se ma jo produ uje. Od metala pravili su oru je. Kasnije.n. Skordiski ratnik Kelti u srpsko Podunavlje donose kratki ma (du ine oko 65 cm) iljatog vrha i sa medaljonom na kraju kanije. dosti e du inu do 110 cm.

Vremenom. Pored ofanzivnog oru ja. zatim bojni no sa kuglom i bojni no sa alkom na kraju rukohvata. tako i savremeni motivi i forme. Ne to mla em tipu fibula pripadaju one sa kuglastim ukrasom na posuvra enoj nozi i lan anim privescima. kao i kratki ma . Najstarije keltske narukvice su uplje. tako da od masivnog i irokog evoluira do tankog i dugog do 50 cm. Osim oru ja. Ukrasni predmeti omiljeni kod Skordiska Najranije keltske fibule s kraja IV veka pre n. Skordisci su od metala izra ivali ukrasne predmete. . pokazav i u svojoj umetnosti izuzetnu sposobnost prema shematizaciji. kada Skordisci dolaze u vr i kontakt sa rimskom civilizacijom. Funkcija umba je bila veoma zna ajna. Oduvek je ovek eleo da ukrasi svoje telo i da u tom smislu stalno istra uje. Na kopljima se tako e prime uju odre ene promene. ve a metalna aplikacija. kroz sve faze razvoja ove kulture. pojavljuje se kratko koplje za bacanje (d ilit).fibule.. u kulturi Skordiska prime uje se izuzetna potreba za funkcionalno u. koji predstavljaju vrstu materijala podlo nu stalnim promenama i zbog toga je nakit u arheolo kom smislu vrlo dragocen. pojaseve. Pored ovih. tj. koje imaju dosta iroko vreme upotrebe. sa cevastom gvozdenom dr kom. u kojoj su bili obuhva eni kako tradicionalni.e. Na kraju. livene i glatke u obliku gusenice. presvu enog ko om. ako se nekim slu ajem ma protivnika zaglavi u unutra njosti umba. Kelti u Podunavlje donose razne vrste nakita . Njime je mogao da se nanese neprijatelju udarac. esto ukra enog geometrijskim motivima. nanogvice. rastavne konstrukcije. sa modelovanom pa ijom glavom. tako da se pojavljuju razne varijante i anih fibula sastavne konstrukcije. Tako e se u srednjem latenu pored ma a i koplja javlja i no ve ih dimenzija. Pravljeni su od vrsto upletenog pru a. Tome su bili skloni i Kelti. bile su tzv. a u sredini se nalazio umbo. nau nice. pa ak i da mu se oduzme oru je. Postoji itav niz bogato ukra enih fibula sa kuglom na posuvra enoj nozi koje su otkrivene na lokalitetu Pe ine kod Kostolca. koje su li ene ukrasnih detalja.tit. tu su i jednostavnije i ane. Skordisci su koristili i defanzivno oru je . narukvice..ratovanja. kao i one sastavljene od velikih kalotastih lanaka.

Me u lan anim pojasevima treba pomenuti one sa du im tordiranim lancima. Ko ni pojasevi su imali razli ito modelovane kop e. Ovi pojasevi su bili deo i ratni ke opreme. od kojih se naro ito izdvaja kop a tipa Laminci. jer najstariji ovakvi pojasevi poti u iz pozne faze starijeg gvozdenog doba panonskog basena. jer je njihova masivna konstrukcija omogu avala bezbedno no enje ma a. Tako e. a bila je omiljena u no nji skordiskih ena. koji u periodu poznog latena do ivljavaju svoj drugi ivot. posebno treba pomenuti astragalne pojaseve. koji su tako e bili sastavni deo enske no nje. I ovi pojasevi su pripadali enskoj no nji. . koja predstavlja izuzetnu simbiozu keltskih i tradicionalnih elemenata.Tipi ni izgled skordiske ene Izuzetnu originalnost Skordisci su pokazali u izradi pojaseva.

i predstavlja kopije novca Audelonta. Na ovom tipu se prime uju sjedinjeni elementi tetradrahmi Filipa II i Aleksandra.e. Save.e. uglavnom je uzgajana jednoreda p enica. predstavlja monete ve e debljine i na njemu se prime uje sa imanje elemenata sa novca makedonskih vladara Filipa II i Aleksandra Velikog.n. Tzv. Na aversu je predstavljen monogram Audelonta. Na aversu (prednjoj strani nov i a). Isto noslavonski tip pripada drugoj polovini II veka p. ovi siloviti ratnici hranili su se i drugom vrstom mesa. Od itarica. kovan u III veku. Za ovo postoje i posredni arheolo ki dokazi. Kr edinski tip pripada kraju II i po etku I veka.pegaza. a na reversu (zadnjoj strani) je predstava konja sa uzdignutom desnom nogom. Metalni novac koji su kovali Skordisci Za kraj: ta su Skordisci jeli i pili S obzirom na to da su Skordisci svoj ivotni prostor na li u priobalju velikih reka . Srpski tip. ne samo kao plate no sredstvo. obi no se nalazi predstava bradate glave sa lovorovim vencem. prelazni tip sa ima srpski i sremski tip. razumljivo je da je sastavni deo njihove ishrane bila riba. falsifikuju). Razlikujemo nekoliko tipova kovanja ovog novca. kao to su divlja i doma e ivotinje. mada su specijalisti kim analizama otkrivene i neke druge vrste.e. ispod koga je to ak sa paocima. a karakteristi an je po predstavama mitskog krilatog konja .n. u ishrani je kori eno i povr e tipa so iva i gra ka.Novac Prva kovanja keltskog novca datiraju s kraja IV i po etka III veka p. nego i kao simbol statusa i presti a.Dunava. dok se na reversu nalazi lira. iji su novac Kelti voleli da imitiraju (tj. Sremski tip predstavlja rezultat prvog organizovanog keltskog kovanja. Pored ribe. to zna i da su Kelti vrlo rano prihvatili instituciju novca. . Tise i Morave. kao to su udice i osti. a tako e se ose a i jak uticaj sa podru ja Transilvanije. Iako je meso sigurno bilo osnov jelovnika Skordiska. koje datira od sredine II pa do prve polovine I veka p.n.

dvouhi pehari i lonci. tako otpornim na visoke temperature. sve razli itih oblika i dimenzija. izra ivane su kvalitetne posude na grn arskom kolu zdele.jednodelne i dvodelne. esto grafitiranim loncima. . sitno lomljeni kamen i koljke. Pored ovih. dok je vatra lo ena u lo i tu ispod. Skordisci su pekli u specijalnim lon arskim pe ima koje su imale perforiranu plo u (re etku).Lon arske pe i i keramika Skordiska Hranu su Skordisci spravljali u grubim posudama . inije. a tako pripremljena pe bila je spremna za lo enje. Iznad pore anih posuda zatvarana je kalota. Prona ene su dve vrste ovih pe i . U zemlju od koje je pravljeno ovo posu e esto su ubacivane i druge primese kao to su kriljac. Ove posude. a sve zarad poja avanja vatrostalnih svojstava posuda. na koju su re ane posude.situlastim.

Skordisci . KELTOI. a sastojale su se od lo i ta. 1992. F. a pe se zatvarala. 1969. Papazoglu. dok hleb ne bi bio ispe en. Konstruktivno su bile veoma jednostavne. J. Sarajevo: Balkanolo ki institut. Beograd . dr Miodrag Sladi upravnik Arheolo ke zbirke Filozofskog fakulteta Beograd Preporu ena literatura: y y y y y grupa autora.katalog izlo be.Novi Sad. Todorovi . Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba.Hlebna pe . grupa autora. Beograd: Narodni muzej. Posle lo enja jake vatre. gar i pepeo bi se sklanjao u stranu i u tako u arenu komoru stavljao se ume eno testo. Gospodari srebra . zasvedenog kalotom. Preporu ene Web stranice: .princip pe enja Postojale su i hlebne pe i. grupa autora. Ljubljana: Narodni muzej. Skordisci i starosedeoci. koje su naravno kori ene u doma instvu. 1974. Beograd: Balkanolo ki institut SANU.istorija i kultura. 1984. 1990.

jer je nekoliko godina pre iskopavanja u Mikeni vodio veliku istra iva ku kampanju praistorijske citadele na brdu Hisarlik u Turskoj. u kome mu saop tava: "S velikim zadovoljstvom objavljujem Va oj Visosti da sam otkrio grobnice koje su prema Pausaniji grobovi Agamemnona. Zaista.co. Do dana njih dana. neosporno je da je ovaj entuzijasta mnogo u inio.otkad se ono u sva i razi li bili Atrejev sin. Kopanje po Homeru Pro lo je vi e od 120 godina otkako je Hajnrih liman poslao svoj uveni telegram gr kom kralju ordu. time to je dokazao da Homerov slavni ep Ilijada ne opisuje mitske i izma tane doga aje. obi la je munjevito svet. nazvao . Kasandre. du e pak mnogih junaka jakih posla Aidu. Naravno..au/manxman/Celts/history.com.rivernet. vest da je ovaj ve tada popularni avanturista i istra iva otkrio grobnicu slavnog mikenskog kralja i Atrejevog sina. zlosre ni.uk/celts/contents. na velika otkri a rane egejske civilizacije. Ahileja. tako je i riznicu skupocenog nakita koju je tamo otkrio. tj. ve predstavlja se anje na istorijski ratni pohod drevnih Grka na maloazijski vetroviti Ilion. boginjo pevaj. Kako su rezultati do kojih je tada do ao upu ivali na slavnu Troju. kao svojevrsna senzacija. Peleju sina. i divni Ahilej.gallica. a njih u ini same da budu plja ka za psine i jo gozba za ptice . liman je do tada ve ozbiljno skrenuo pa nju na sebe.htm Gnjev mi. koje na gozbi ubi e Klitemnestra i njen ljubavnik Egist". junacima vo a. .i tako se Divova volja vr ila .Prijamovo blago..htm http://member. Troju. ne samo me u stru njacima.http://www. Evrimedona i njihovih pratilaca. sam spomen limanovog imena ra a asocijaciju. tono Ahejce u hiljade uvali jada.

pripisani Homeru.Slika 1 . . Retki sa uvani spisi opisivali su slavu i mo gr ke klasi ne civilizacije. Najslavniji epovi Ilijada i Odiseja. Korinta i Tebe. itavo XIX stole e bilo je u Evropi u znaku romanti arskog zanosa ranom anti kom istorijom. kao i vojni ku mo i strogost Sparte. lepotu Atine. danas predstavljaju nepresu ni izvor znanja i kulturnu riznicu evropske civilizacije (slika 1).Mapa anti kog sveta.

godine istra ivao Troju i time.Krug grobnica A u Mikeni. Ovo ga je uverilo da se nalazi na pravom mestu. godine unutar zidina i ubrzo otkrio ostatke gra evina. . uz obimne radove i saradnju sa Gr kim arheolo kim dru tvom. Slika 3 . brojne terakote i jednu grobnicu. godine. zajedno sa podgra em. prema sopstvenim re ima "otvorio nov svet arheologiji". koja je odgovarala ovoj ideji. i 1873. te je dve godine kasnije organizovao etvoromese nu kampanju. pola godine nakon to je liman zavr io svoja iskopavanja. izvr io je test-iskopavanja 1874. Kako je imao ozbiljno poverenje u Pausanijin geografski opis. liman je svoje interesovanje okrenuo ka gr kom kopnu. Po to je u kampanji izme u 1871. Re en da otkrije grobove slavnih gr kih heroja. u potrazi za Mikenom. prikazan na jednoj graviri iz 1877. ubrzo je u severoisto nom delu Peloponeza.Slika 2 . u srcu Argolide uo io mo no sagra enu citadelu.Idealna rekonstrukcija akropolja u Mikeni.

to je ove grobnice i u inilo uvenim. nakita. tik uz danas uvenu Lavlju kapiju."Kraljevski" krug grobnica A u Mikeni. Svaka od grobnica sadr avala je niz izuzetno vrednih i skupocenih predmeta: oru ja. koja je ozna ena kao krug grobnica B) (slike 2. liman je otkrio ostatke ukupno 19 razli itih individua .Kopaju i unutar zidina. . 3 i 4). Bila je pre nika od skoro 30 m i gusto oivi ena uspravljenim plo ama od tesanog kamena. inile su pogrebne maske koje su prekrivale lica pokojnika. pa je upravo tu liman i nastavio intenzivna iskopavanja.elite bronzanodopskog mikenskog dru tva. Tako je otkrio ukupno 6 aht-grobnica. neposredno nakon konzervacije. fotografisan ranih ezdesetih godina. Posebnu karakteristiku. Slika 4 . koje su danas poznate kao krug grobnica A (kasnijim iskopavanjima 1951-1952. gr ki arheolozi su van zidina citadele otkrili jo jednu ovakvu konstrukciju. razli itih ukrasa i drugih predmeta. godine. Odmah je jasno bilo da se radi o sakralnom mestu. nai ao je na mo nu prstenastu konstrukciju.

Slika 6 . Sve one prili no realno prikazuju izgled lica pokojnika. Dakle. u tehnici iskucanog lima. sva kasnija arheolo ka i trouglaste forme. svi grobovi koje je liman otkrio u Mikeni.uvena "Agamemnonova maska". vrhunsko delo mikenske .spljo teno. a u donjem dve spljo tene i Me utim.etiri posmrtne maske od zlata i elektruma legendarnim li nostima. mada sa izvesnom i vrlo karakteristi nom stilizacijom detalja. i 1150. njihovim voljenim suprugama koje je unutar mikenskog akropolja. godine u aht-grobnicama kruga A. a preostale tri .e. mo e vremenski da se opredeli negde izme u 1250. ratnicima i prona ene 1876. za njega nije bilo sumnje da se radi o Slika 5 . godine pre n. Stoga se i uvena maska danas isklju ivo pod navodnicima odre uje kao "Agamemnonova". dve su nagla eno reljefno (zaokrugljeno) modelovane.Maske su bile izra ene od zlata i elektruma (anti ka legura zlata i srebra). istoriografska istra ivanja pokazala su da uveni desetogodi nji Trojanski rat.me u njima i "Agamemnonova maska" . ako zaista i predstavlja realne istorijske doga aje iz daleke pro losti. Od pet koje je otkrio liman. u vidu irokog trougla (slike 5 i 6). Datovanje po Homeru Izuzetno otkri e kne evskih grobnica u Mikeni od samog po etka uverilo je Hajnriha limana da je "ugledao Agamemnonovo lice". pripadaju znatno ranijem vremenu i Agamemnonovim precima. dve zaobljene i okrugle. U gornjem redu vide se Homer slikovito opisao u svom epu. Nasuprot toj injenici.

da bi je dva dana kasnije . Kolder ilustruje nekolikim la nim pri ama i stereotipima: y y da je jo kao osmogodi nji de ak odlu io da jednoga dana iskopava Troju da je njegova ena Sofija bila entuzijasta i veliki ljubitelj arheologije .e. kako ih iznosi profesor Kolder. a u Evropi Olivije Mason u lanku Nova istra ivanja o Hajnrihu limanu (Masson 1997).ampanju. Kona no."Agamemnonove maske"! Trgovanje istorijom ili ideologijom? U poslednjih nekoliko meseci u nau noj arheolo koj javnosti pokrenuta je ozbiljna rasprava oko autenti nosti poznate maske iz grobnice V u Mikeni. koji je svoja istra ivanja sam finansirao. umetnosti XVI veka pre n. Me utim. Koliko je liman bio sklon izmi ljanju i preterivanju. isklju ivo na osnovu autobiografije. "greh" to to je pripisao ovaj koji je u najmanje devet slojeva obnavljan i popravljan. sasvim odgovaraju vremenu kraja XIII i po etka XII otvorena nova dilema: da li je nju veka pre n. Ono sve to se o njemu zna. niko od istori ara ili arheologa nije mu uzimao kao veliki greh oma ke u datovanju svojih nalaza. Tako. a na prvom mestu . koji svi. a polemiku je zapo eo u uglednom svetskom asopisu ARCHAEOLOGY (broj za juli/avgust 1999. Koldera III. kamena katapultirana ulad. Dobro je poznato da je Hajnrih liman bio arheolog-amater. zanimljivo je saznati detalje iz limanove karijere. danas je VIIa. ovu dilemu su zvani no postavili u Americi Dejvid A. liman je tokom iskopavanja o ekivao mnogo spektakularnije nalaze. pre toga. ljudski skeleti. veoma smelu (skoro drsku) tvrdnju. Kolder taksativno iznosi devet argumenata.Ni ta bolje liman nije pro ao ni sa "vetrovitim Ilionom". prema re ima arheologa Manfreda Korfmana "svedo e o izgubljenom ratu". a potom je u tajnosti zakopao u grobnicu V u Mikeni. godine). profesora klasi nih nauka na univerzitetu u Urbani. predmet bar 300 godina mla em Ispostavilo se da arheolo ki slojevi ozna eni kao Troja VI i mikenskom kralju. godine naru io u Atini kod jednog zlatara da mu ovaj napravi "Agamemnonovu" masku. sasvim je neosporno da je on u ao u istoriju arheologije kao jedan od najva nijih istra iva a u pro lom (tj. On nagla ava "da je liman bio genije da oko svog imena stvori mit". krajnje je nekriti no prihva eno od istori ara nauke. Iako Opse na reviziona iskopavanja na Hisarliku tokom XX se verovalo da je jedini limanov stole a pokazala su da se radi u mo nom utvr enom gradu. Ali. ta to tvrdi Kolder u svom najnovijem lanku? Nakon pa ljivog prou avanja mnogih dokumenata iz ivota i arheolo kog rada limana. Me utim. limana. Ovaj nau nik skoro ve 30 godina prou ava ivot i rad H. Polemika kulminira objavljivanjem teksta Viljema M.e. uskoro pretpro lom) veku.spektakularno "otkrio"! Za ovu. Me utim. tako da ove slojeve grada nije prepoznao kao Prijamovu Troju. Trejl u knjizi liman od Troje: blago i prevara (Traill 1995). gradu u ameri koj dr avi Ilinois. o emu e biti re i kasnije. jer se prethodno veoma obogatio kao trgovac. on ga nedvosmisleno i direktno optu uje da je u novembru 1876. poslednjih nekoliko godina pojavila se nau na sumnja u verodostojnost nekih od njegovih naj uvenijih nalaza. Pre njega. ba u ovim slojevima identifikovani liman poturio kao falsifikat? su brojni tragovi krupnih o te enja.

ili je jednostavno . injenica je da je liman do tada u grobnicama I-IV vec otkrio autenti ne maske. Tako. brada i brkovi sasvim osobeni na spornom nalazu. intrigantni su podaci u vezi sa uslovima i vremenom otkri a "Agamemnonove maske"." Da li je to liman hteo da uprepredi mogu u sumnju u arhai nost predmeta? . Marej. novembra "otkrio". Kako je rodak njegove ene Sofije bio poznati zlatar i dobar majstor. komentari u i limanovu karijeru. pojedinosti u vezi sa spektakularnim otkri ima u Troji i Mikeni. liman je ina e bio sklon da pravi duplikate i falsifikate svojih nalaza. 26. koji je rukovodio arheolo kim iskopavanjima u Olimpiji. tajno ga je odneo u Gr ku. godine u Beloj Ku i u Va ingtonu li no primio u posetu tada nji predsednik SAD Milard Filmor da je tokom katastrofalnog po ara koji je izbio u San Francisku iste godine herojski spasao nekoliko desetina ljudi iz zapaljenih zgrada da je u Kaliforniji 4. i 27. karakteristi na je upadljiva stilska razlika u izgledu i izradi izmedu "Agamemnonove" i preostalih posmrtnih maski. u i.stvar postaje jasna. autora). 3. ali kada se sklopi "mozaik" ."otkrio ono to je i sakrio"? I to nije sve. a nakon energicnog zahteva turskih vlasti da sve to vrati.. Medutim. Kolder sumnja da je upravo tada liman oti ao kod njega i naru io da mu ovaj napravi masku. Zabele eno je da je neposredno pred pronalazak maske.Zapanjuje nas ve tina drevnih mikenskih zlatara. avgusta. cini no je primetio da "onaj ko sakrije taj e i prona i". da bi nakon samo tri dana. Dalje. da bi je 30. Pored ostalih detalja. decembra 1876. imao bi dovoljno vremena po povratku za zakopavanje maske. savremenika limanovih iskopavanja u Gr koj. jula 1850..S. da bi ih kasnije . Ernst Kurtius. Sve ovo navelo je Koldera da temeljito proveri i limanovu arheolo ku karijeru. To ilustruje zapa anjem Gintera Kepkea. Kolder se pita: da li je u oba slu aja liman zaklju io da je otkrio najvrednije predmete te da nema vi e razloga da se kopa. Potpuno ista stvar dogodila se i nekoliko godina ranije.. liman zauvek napustio istra ivanje Mikene. On ka e da svaka od injenica do kojih je do ao mo da i ne govori ubedljivo sama za sebe. ve to poput bilo kog dana njeg zlatara.. U originalnom dnevniku iskopavanja prona ao je zapis koji se odnosi na otkri e i prvi limanov opis maske. novembra liman privremeno prekinuo radove i otputovao u Atinu.'prona ao' (!). Istra iva ka kampanja u Mikeni po ela je 7. Kada je otkrio u Troji "Prijamovo blago". a maska je otkrivena 30. da bi njih "podmetnuo" Turcima! Tre e. dobar broj nau nika. Prvo. da su obrve. novembra. koji su bili u stanju da modeluju portret mu karca u masivnoj zlatnoj plo i.y y y y da ga je 1851. itd. kada je u Troji otkrio "Prijamovo blago". stru njaka Instituta za primenjenu umetnost Njujor kog univerziteta. Kolder ide i dalje. A. limana je nazivao schwindel und fuscher (prevarant i fu er . te je na osnovu njih mogao imati sasvim jasnu predstavu kako taj "naru eni" predmet treba da izgleda. godine primio ameri ko dr avljanstvo da je jednom u dvori tu svoje kuce u Atini otkrio drevni gr ki natpis. Bilo kako bilo. tj. A drugi veliki nau nik tog vremena.prim. verovao je da se on ne bi libio da zakopa predmete. najsumnjivija je slede a opaska: ". on je poku ao je da napravi falsifikate u Parizu. da bi bio dovoljno uverljiv. godine.

Na kraju. po emu se to "Agamemnonova" maska razlikuje od drugih sli nih otkrivenih u Mikeni. ve predmete koje je liman sistematski otkupljivao po itavoj Turskoj. Me utim. raspravlja o jakim limanovim motivima da na ini ovakvu prevaru. Iako je imao ve 4 otkrivene zlatne maske. Mo da bi mu se moglo i poverovati. kada se ne bi znalo da bi na tolikoj dubini sasvim sigurno nai ao na vodu! Dejvid Trejl ak ide dotle. nijedna od njih nije bila dovoljno "ubedljiva". godine: tvrdio je da ju je iskopao u sondi na dubini od preko 8 m. poput sudskog istra itelja. pored toga. Takav slu aj je bio i sa njegovim "otkri em" Kleopatrine biste u Aleksandriji 1888. kakvu je morao posedovati slavom oven ani Agamemnon. Glavni je mogla da bude neuta iva elja da kruni e iskopavanje senzacionalnim otkri em. nije imala sasvim o igledne odlike kraljevske otmenosti. Kolder. a koje su bez sumnje originali? To veoma detaljno obja njava Trejl u istom broju asopisa ARCHAEOLOGY (slika 7): . tj. imao ve obi aj da progla ava otkri ima predmete koje je zapravo pribavio ili otkupio na sasvim drugom mestu. da tvrdi da neprocenjiva kolekcija "Prijamovog blaga" iz Troje zapravo ne predstavlja jedinstvenu zbirku iz jedne riznice.On je.

oko ovog detalja postoje i ozbiljne polemike . On je. kako ka e.jedne koju je liman otkrio u grobnici 4 u krugu grobnica A i druge. koji su iz razli itih razloga naknadno bili preradivani ili dora ivani.oblik brkova. 4) trouglasta bradica ispod usta. "duplom" predstavom kapaka 3. Lapatin. u i su isklju ivo na "Agamemnonovoj" masci modelovane zasebno. u okviru kruga grobnica B (izvan citadele): 1. Radi se o originalnim predmetima. sa poluzatvorenim kapcima. tokom karijere imao dosta prilike da se susretne sa falsifikatima drevnih predmeta. me utim. .prim. vidi se da "Agamemnonova" ima u dva luka jasno razdvojene i reljefno predstavljene 2.S. Prema op tim crtama. autora). kada se uporedi na in na koji su modelovane obrve. koja je otkrivena pola veka kasnije u grobnici ?. da bi " pic" nagore kod svakog brka bio .Slika 7 .Uo ljive razlike izme u Agamemnonove i drugih mikenskih maski: 1) zasebno oblikovanje obrva.da li je ovo i jedinstvena takva predstava u mikenskoj umetnosti 5. 5) picasti. Poslednja upadljiva osobenost mo da bi bila i najja i argument za tvrdnju da se radi o falsifikatu. istori ar umetnosti sa Bostonskog univerziteta i renomirani stru njak za minojsku i mikensku primenjenu umetnost. "Agamemnonova" maska ima sli nosti sa 2 spljo tene maske .naknadno pridodat! Me utim. ali i sa onim to se u istoriji umetnosti naziva pasti (fr. potpuno razdvojene od lica 4. Ono to se uo ava kada se pa ljivije pogleda oblik brkova jeste da su originalno brkovi bili modelovani nadole. bademaste o i su jasno oivi ene jo jednom. Lapatin misli da je verovatno liman nosio originalni predmet na doradu kod zlatara u Atinu. sasvim osobena jeste predstava bri no negovanih i nagore za iljenih krajeva 'imperijalnih' brkova na "Agamemnonovoj" masci. o i su na "Agamemnonovoj" masci plasti no modelovane. 2) "dupli" kapci. samo na "Agamemnonovoj" masci postoji predstava trouglaste uske bradice tik ispod donje usne. kako je to pravilno uo io Ginter Kepke. na gore okrenuti brkovi. pastiche . kona no . Dakle. 3) u i razdvojene od lica.D. jedno zanimljivo mi ljenje daje K.

Ona u potpunosti odbacuje tvrdnje Koldera i Trejla. tj. nalik na Bizmarka ili kajzera Vilhelma I. Demakopulu opovrgava tvrdnje Trejla da su stilske karakteristike maske dokaz da se verovatno radi o falsifikatu. on je bio prisutan i tokom iskopavanja grobnice 5 i otkrivanja "Agamemnonove" maske.op ta sli nost je veoma upadljiva! (slika 8): Slika 8 . godine. I stvarno. vladaju i stereotip o nobl izgledu predstavljao je kombinaciju Vinkelmanove predstave o duga kom i tankom nosu i pruskog 'kraljevskog' koncepta.ritonu iz kruga grobnica A (slika 9): . ba kao i Trejl. za to je trebalo da "Agamemnon" izgleda ba tako? Kolder. koje je bilo pod kontrolom Gr kog arheolo kog dru tva. im se itava ova pri a pojavila u nau noj javnosti. usledile su i reakcije. sve vreme bio prisutan gr ki supervizor Panajotis Stamatakis. ona navodi injenicu da je tokom limanovih iskopavanja u Mikeni 1876. ovo obja njava limanovom slavoljubivom prirodom: u vreme kada je on iveo. Prema njegovim izve tajima. Tako e. smatraju i ih nenau nim i proizvoljnim konstrukcijama. kada se uporede likovi "Agamemnona" i Vilhelma I . ona prili no ubedljivo dokazuje da nije istina da je oblik bradice ispod usana sasvim jedinstven u mikenskoj umetnosti: poziva se na stilski vrlo sli no modelovanu 'bradicu' na predstavi glave lavice . arheolog Kati Demakopulu. Jednu od najsna nijih daje doskora nja direktorka Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini. Na primer.Ako bi itava ova konstrukcija bila ta na. Kao osnovni argument.Predstava lica na "Agamemnonovoj" masci u pore enju sa portretom nema kog kajzera Vilhelma I Epilog: trgovanje kulturnom politikom? Naravno.

onda je on genije koji je obmanuo vode e arheologe i istori are sveta vi e od jednog veka.. Ali ako je falsifikat. Andrej Starovi arheolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Slika 9 . 1989. takode implicira da 'neki stru njaci sumnjaju u poreklo "Agamemnonove" maske' (Alexander 1999:69). Ba stoga to sam ja veliki limanov po tovalac i to sam proveo mnogo vremena proucavaju i njegov ivot. S. da li je to jedina pozadina ove zaista uzbudljive rasprave? Sama pomisao da je limanu moglo pasti na pamet da organizuje i sprovede mo da najve u prevaru u istoriji arheologije. Mnogo je bolje biti genijalac nego samo sre kovi . ostaje neosporno da je Hajnrih liman s pravom stekao reputaciju velikog vizionara i najintrigantnijeg arheologa XIX veka. Schliemann at Mycenae. ak zaklju uje da bi Kolder. and Smulders. National Geographic. Alexander. ubedljivo zvu e re i Viljema Koldera.Detalj "bradice" na zlatnom ritonu u obliku glave lavice. 54-79 Bloedow. s ciljem da se utvrdi njena autenti nost. 147-165 . ponudi na dodatnu ekspertizu. Ali. kojima zaklju uje svoje razmi ljanje o njemu: 'Ako je maska original.Eminentni strucnjak iz Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini na kraju odlu no odbija mogucnost da se "Agamemnonova" maska. veoma uznemirava.. liman je bio najve i sre kovi me u arheolozima sve do Hauarda Kartera. koji je za ne to vi e od jednog stole a bukvalno postao sinonim za ranu istoriju evropske civilizacije? injenica je da i opse ni tekst o istoriji i arheologiji drevnog gr kog sveta. s obzirom da i sam priznaje da nije kvalifikovan da ocenjuje arheolo ke podatke.F. Echos du Monde Classique/Classical Views 33: 8. objavljen u pretposlednjem broju presti ne NACIONALNE GEOGRAFIJE. boginjo pevaj. Posuda je prona ena u krugu grobnica A u Mikeni i predstavlja ubedljivu analogiju sa "Agamemnonovom" maskom. koja se tu uva kao dragulj nacionalnog kulturnog blaga Gr ke.. 1999. No. da se maska podvrgne mikroskopskom ispitivanju. Noyes-Roberts. C. Ako bi se to ispostavilo kao ta no. U svakom slu aju. "zaista trebalo da tako ozbiljno pitanje ostavi u ruke specijalista". ja se nadam da je u pitanju falsifikat.' Gnjev mi. E. Da li e u istoriji ove nauke biti zabele en i kao najve a varalica? Uostalom. 6. D. ne bi li se na osnovu prisustva/odsustva estica mineralizacije utvrdilo da li se zaista radi o originalu ili modernom falsifikatu. ta bi se desilo sa hiljadama stranica ispisanim o ovom predmetu.. A ta su to Kolder i Trejl na kraju predlo ili? Pa. Vol 196. Echoes of the Heroic Age (Ancient Greece Part I).

W. 235-237 Preporu ene Web stranice: http://www. Za to je odgovoran Persival Lovel. Ono to je Lovel bio u stanju da vidi. Crvena planeta je. "Kazini". Ova dva velika Jupiterova. ali ga sada. New York: St. na alost. 1997. Valja zaviriti ta je ispod njenog leda.M.y y y y y y y y y y Calder. Archaeology (July / August). kako je to Lovelu jednom prilikom palo na pamet da naglas pomisli. za svoj krajnji cilj ima bliski susret sa Titanom. 1999. 59 Lapatin. 53-55 Calder.). a da mi to nismo u stanju da otkrijemo. Is the Mask a Hoax? Archaeology (July / August). Sonda.M. 58-59 Masson.D.com/ngm/9912 Traganje za ivotom van Zemlje Termin "Marsovi kanali" je pu ten u promet krajem XIX veka. 1999. Revue des Études Grecques 78. NASA planira da 2003. Detroit: Wayne State University Demakopoulou. Archaeology (July / August). Titan. Valja tra iti dalje. 133-147 Schliemann. III. Ustvari. Journal of Hellenic Studies 116. nedvosmisleno ukazuju da je Mars pust ak i u pore enju sa Saharom. 1999. New York: Arno Press Traill. Behind the Mask of Agamemnon. H. Not A Forgery. godine. izgleda. odnosno Saturnova satelita. Schliemann of Troy: Treasure and Deceit. mo da i mnogo vi e od toga.S. 51-53. 1999. III and Traill.P.M. Recherches récentes sur Heinrich Schliemann. Scandal. 57-58 Harrington. Titan. mo da. and History. imaju mnogo vi e sli nosti sa Zemljom nego Mars. (eds. Archaeology (July / August). 1995. okean.A. K. 1999. To bi trebalo da se ostvari 2004. . 1986. Martin's Press Traill. How About A Pastiche? Archaeology (July / August). najve i satelit u Sun evom sistemu. Insistent Questions. nas najvi e brine mogu nost da tamo i dalje ima nekakvog ivota. 1976. Sonde koje su se poslednjih tridesetak godina spu tale na njeno tlo. Na Marsu je mo da nekada bilo ivota.archaeology.A. D. Evropa? Ili. 55-56 Turner. Dakle. Mo da i ne ega vi e. D. Me utim. Myth. ini se.org http://www. ima atmosferu gu u od Zemljine i ne bi bilo preveliko udo da u njoj ima i amino-kiselina. ali danas znamo da to sa kanalima nema nikakve veze. K. mnogo be ivotnija nego to smo pre stotinak godina o ekivali. sa ekajmo jo koju godinu. Mycenae. S. nema. zaista li i na mre u kanala.nationalgeographic. kosmi ki brodovi i dalje kre u put Marsa. (and) Epilogue. koja je ve par godina na putu ka Saturnu. Nije isklju eno da je na Crvenoj Planeti nekada bilo teku e vode. D. 1996. U me uvremenu su neki drugi objekti postali interesantni. D. O.A. W. a jo manje sa navodnjavanjem. Review of Books. The Case for Authenticity. Evropa ima ledenu koru ispod koje je. Jo uvek nismo potro ili sve kandidate za "habitabilne" objekte u Sun evom sistemu. godine po alje sondu "Orbiter" put Evrope.

traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija je aktivnost koja izaziva mnogo vi e podozrenja. Pretpostavljamo da bismo uz pomo njega bili u mogu nosti da na rastojanju od par desetina svetlosnih godina razaznamo planetu veli ine Zemlje. Nekoliko zemalja bi trebalo da u estvuje u projektu "Terrestrial Planet Finder". mnogo toga e biti jasnije. tek smo po eli. Traganje za vanzemaljskim civilizacijama Fermijev paradoks: Gde su svi? Ljudi bi mogli da kolonizuju itavu na u galaksiju za manje-vi e milion godina. postoji ivot baziran na ugljeniku. ta je stvarno na slici. Zna se da postoji patern u Zemljinom spektru koji jasno ukazuje na prisustvo ivota. godine nije se znalo da li i oko drugih zvezda postoje planete. Kad se "Orbiter" spusti na Evropu. onda to zna i da Zemlja nije nikakav izuzetak. Za proteklih pet godina smo prona li pedesetak novih planeta koje kru e oko zvezda bliskih na em planetarnom sistemu. U pitanju je sistem velikih teleskopa koji bi bio postavljen u Zemljinoj orbiti. za sada smo u mogu nosti da detektujemo jedino planete velike barem koliko i Jupiter. otprilike. Je li je? ivot bi. ta vi e. Karl Segan je tvrdio da ih ima i o igledno je bio u pravu. Do oktobra meseca 1995. onda to sigurno mogu i civilizacije starije od nas. Pa gde su onda? Za razliku od potrage za vanzemaljskim ivotom. u stvari. 400 x 400 kilometara.Snimak povr ine Evrope sa svemirske sonde Galilej na injen aprila ove godine. trebalo da bude krajnje normalna stvar. jo uvek niko ne zna. verovatno. ili je to privilegija na eg Sunca. ali polako. Dakle. a ako to mo emo mi. U sredini imamo ve ta ku boju uba enu da bi se detalji bolje videli. Istina. ako patern primetimo u nekom drugom spektru. Zna ajno prisustvo kiseonika u spektru planete je dobar pokazatelj da na njoj. Veliki kvadrat na slici je. trebalo bi da budemo u mogu nosti i da analiziramo njen spektar. Jedna je stvar tra iti amino-kiseline .

L. fp je verovatno a da oko bilo koje od zvezda u Galaksiji kru e planete.5. zaklju ite sami. opet. verovatno vodom. Aresibo u Portoriku. Odakle ova razlika. inteligentne vrste. do trenutka kad prestanu da postoje. fc je verovatno a da e inteligentni ivot razviti tehnolo ku civilizaciju. Ovaj parametar predstavlja mnogo vi e od broja. prose an rok trajanja tehnolo kih civilizacija. Parametar ne predstavlja prose an broj planeta u sistemu koje imaju manje-vi e pogodne uslove za nastanak ivota. Ovo je ve malo te e proceniti. Otkako je Aresibo renoviran. Rz je negde oko 20. O verovatno i da detektujemo signal koga alje neka druga tehnolo ka civilizacija iz na e galaksije najbolje govori uvena Drejkova formula. samo je pitanje da li vremena ima toliko? fi je parametar koji daje verovatno u da na planeti na kojoj se javio ivot do e i do inteligentne varijante. Dalje. da bez obzira na sve to to znamo. fl. mo da ak i molekulskim kiseonikom. odnosno vreme u godinama od trenutka kad izmisle radioteleskope i nuklearne bombe. Da ne bude kako na a civilizacija samo uti i slu a. Drejkova formula je upravo gruba procena broja odgovaraju ih civilizacija u Mle nom putu: N = Rz * fp * ne * fl * fi * fc * L Rz predstavlja broj novonastalih zvezda u Galaksiji za godinu dana. . pre nika 300 metara. Do pre koju godinu nismo bili u stanju da procenimo ovaj parametar. Prvi je to. broj civilizacija u na oj galaksiji sposobnih za pan-galakti ku radio-komunikaciju je negde oko 10. ne izgleda ve e od jedan. ovo ima mnogo vi e smisla. Jasno. injenica je. U tu svrhu se danas koriste brojni zemaljski radio-teleskopi. Po Drejku. Me utim. ostaje nam jo najmisteriozniji od svih . Frenk Drejk je po eo sa "oslu kivanjem" okolnog svemira ne bi li uo ne to iz "kom iluka" jo pre etrdesetak godina. pa ak i Mars u podalekoj pro losti.000. slanje poruka u bocama izgleda pouzdano kao DHL. U pore enju sa ovim poku ajima. ivotu i nauci uop te. Sada dolazimo do verovatno e da se na jednoj takvoj planeti razvije ivot. Ne to manje. metanom. mo da dva. Ovakva potraga na momente izgleda budalasto. Sada izgleda prihvatljivo da je to pribli no 0.na drugim planetama. uradio Drejk. a sasvim druga poku aj da sa njima pri amo. Karl Sagan je bio mnogo slobodniji u procenama ± ceo milion. fc mora biti manje od jedan. imamo jako male anse da "uspostavimo liniju" sa nekom drugom civilizacijom. svakako. Mnogi su mi ljenja da je fi jedinica. naravno. godine Zemljani redovno alju poruke. izgleda da ne pokazuju nikakvu ambiciju da otpo nu izgradnju radio-teleskopa. Imaju i u vidu Evropu i Titan. ali iza svih tih poku aja stoji sve ono to znamo o Kosmosu. ali ipak prili no. Uslov za ovo "kom ijsko askanje" je da obe civilizacije naprave radioteleskope i da imaju dovoljno strpljenja. To se da proceniti. Eksperimenti na Zemlji jo uvek ne daju osnova za iole dobru procenu. ak i da valjano procenimo sve pomenute parametre. kitovi i delfini. jer evolucija izgleda kao toliko mo an fazon da nije jasno ta bi je u tome moglo spre iti. u stanju da razmenjuje radio poruke sa teleskopom sli nih performansi udaljenim vi e stotina svetlosnih godina. ali stoji da i u ovom na em sistemu postoje svetovi sa amonijakom. Ovaj je d inovski tanjir. Mo da bi ivot na svakoj od tih planeta nastao ako mu damo dovoljno vremena. Prvo bi trebalo da utvrdimo koliko civilizacija treba o ekivati i na kom rastojanju od Zemlje. Ljudima je to po lo za rukom. Najpoznatiji me u njima je. po ev i od 1974. samo je pitanje koliko.

Od projekta se. procene su da bi ovakav sistem bio u stanju da na rastojanju od vi e desetina svetlosnih godina detektuje obi an TV signal. Jasno. To bi bila stvarno dobra satelitska antena. kada je izgledalo da je sve mogu e i kada su izdvajanja za nauku bila neverovatno velika prema dana njim merilima. Po etkom sedamdesetih. ipak. koji bi slu io isklju ivo za traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija. teta. NASA je planirala projekat Kiklop. ko e da da pare za ovakvo istra ivanje. opet. nema potrebe da sve na e anga ovanje baziramo na jednom jedinom teleskopu. To udo je trebalo da bude sistem od 1500 radio teleskopa vrednih deset milijardi dolara. odustalo.Slika d inovskog radio-teleskopa u Aresibu u Portoriku. zar ne? . ali.

. Sistem radio-teleskopa poznat kao VLA (Very Large Array) u Nju Meksiku li i na par e hipoteti kog Kiklopa. puno je ve i od D odi Foster.Umetni ki crte nikad napravljenog Kiklopa. VLA. onda znate kako VLA izgleda. Ako ste gledali Zemekisov "Kontakt".. U svakom slu aju. .

otpo inje projekat SETI@home. prvom slede om prilikom na Berkli. On uvek snima ono to se nalazi ta no iznad njega. postoji samo ograni en pojas u kom se te ta ke mogu na i. "The Planetary Society" je odre io kesu. mo e da instalira ovo program e i da se priklju i traganju za ET civilizacijama. on dovu e sirove podatke. radio prijemnik sa d inovskom antenom u Aresibu svakodnevno snima 35 gigabajta "radio programa".Projekat SETI@home Da li je na a civilizacija sposobna da ostvari Kontakt? Nema sumnje. Aresibo je stacionarni radioteleskop i ne mo emo ga pomerati. Dodu e. Slika do sada preskeniranog dela neba. To je taman toliko podataka da ih ne bi obradili u ril-tajmu ni svi super-ra unari Planete. Klju za re enje problema le i u fenomenu koga zovemo . Iste godine na Berkliju po inje i projekat SERENDIP (The Search for Extraterrestrial Radio from Nearby Developed Populations). obra uje ih dva-tri dana i rezultate alje. uvek u pozadini snima i radio signale na frekvenciji od 1420 MHz. koliko postoji . Naravno. 1999. na elu sa Danom Verthajmerom. Radio-teleskop u Aresibu je u stanju da. ta se ta ka na nebu stalno pomera i na taj na in "prebrisuje" radio-nebo. jeste. fondaciju koja za cilj ima finansiranje potrage za vanzemaljskim civilizacijama.Internet. Na alost. sedamdesetih godina ovo je bio SF.nekom drugom prilikom. Dakle. godine Karl Sagan. Kad se ra unar "naka i" na Internet. ali sposobnost nije sama po sebi dovoljna. Brus Marej i Luis Fridman su osnovali "The Planetary Society". Za godinu ipo. godine ekipa sa Berklija. Zahvaljuju i rotaciji i revoluciji na e planete. anse za uspeh su nam jako male i zbog toga je dobar deo posla potrebno odraditi na mobu. 1979. Ideja je da se stalno snima radio-nebo iznad na e planete i da se ti podaci kontinuirano obra uju. Danas je malo druga ije. ali o tome . SETI moba izgleda ne to druga ije nego kada se okopava kukuruz. Ovaj screen saver je svima dostupan i ko god ne zna ta bi njegov ra unar pametno radio kad ne radi ama ba ni ta. O igledno nam nedostaje i jedan Aresibo na ju noj polulopti. bez obzira na to ta mu je u tom trenutku primarni zadatak. Postoje razlozi za to smatramo da je ba ova frekvencija naro ito pogodna za pan-galakti ku komunikaciju. Ekipa sa Berklija je napravila screen saver koji obra uje podatke iz Aresiba.

Preporu ene Web stranice: . mo da. The American Scientist.. 25 July 1998. Zatim bi valjalo da na emo i nekog novog ampoliona da to de ifruje. Prvo bi trebalo da otkrijemo signal koji. New Scientist. Ukupno utro eno procesorsko vreme se vi e ne meri asovima ili danima. na projekat se "primilo" oko dva miliona ljudi. Collective Wisdom. Sr an Verbi fizi ar Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatrura: y y Hayes. H. ta nije juzera. Potraga je tek po ela. 1998. Ko zna. B. Sve u svemu. 1998. udovi no veliki posao. Ovakvu plo u na sebi nosi svemirska sonda Pionir 10. predstavlja poruku.. lansirana 1972. March/April 1998: 118-22. jer stvarno ne znam ko e i kada biti u mogu nosti da ode po takav kamen. nadajmo se da mu ne e trebati i Kamen iz Rozete. Slika zlatne plo e sa Pionira 10. ali niko nije ni o ekivao da emo uspeti tako lako. Za to vreme je obra en veliki deo neba vi enog nad Aresibom. Muir. Jo uvek nema ni eg spektakularnog. U pitanju je 250 000 godina CPU vremena. godine. Sonda se danas nalazi na sedamdesetak astronomskih jedinica daleko od Sunca. mo da e nekad nekom ET ampolionu ova plo a pomo i da shvati kakve to poruke alju bi a sa "tre eg kamena od uto-zelenog patuljka" negde sa ruba Galaksije. First Contact.SETI@home.

ssl..newscientist..org/amsci/issues/Comsci98/compsci1998-03. ruka. No. milenijuma pre nove ere pojavljuju se prvi zapisi u obliku pisma. niti se na bilo koji drugi na in mogu povezati.com/ns/980725/alienscreen. Na njima postoje piktogrami koji se lako mogu prepoznati.html http://www. To pismo.org/vol1no2/sagan. koje se u literaturi razli ito naziva: minojsko pismo ili egejsko pismo.photojournal-b.amsci. Prva faza razvoja pisma je hijeroglifsko-piktogramsko pismo.jpl.setiathome. faze direktnog razvoja.gov http://www. koje je sa uvano na minojskim pe atima. Naziv hijeroglifi je potekao od uvenih egipatskih hijeroglifa. iako na prvi pogled tako izgleda. iako ova dva pisma nemaju nikakve direktne veze. . godine.edu/ http://www.film Roberta Zemekisa po romanu Karla Sagana Nastanak i razvoj U vreme postojanja minojske kulture na Kritu . glinenim lampama i uvenom disku iz Festosa (slika 1).http://www. kao to su glava.htm http://www.od 3.org http://www.berkeley. do oko 1650.coseti.nasa. strela.html Preporu en film: y "Kontakt" .bigear. Pretpostavlja se da je kori eno od 2200. mo e se uslovno podeliti na tri faze. razre enje ovoga pitanja je i klju njihovog de ifrovanja. One nisu. zvezda.

Slika 1 . ali i na gr kom kopnu (u . nama i najzanimljivija. Znakovi koji su ranije kori eni sada su svedeni na konture koje su te ko prepoznatljive. Slika 2 . Na eno je na velikom broju glinenih tablica i na Kritu.. a najpoznatiji su zapisi na eni na 150 plo ica na lokalitetu Hagija Trijada. Bele e se na keramici. godine.Disk iz Festosa . tako da mo emo govoriti o njima kao o ideogramima. Tre a faza. Pronala eni su samo na teritoriji ostrva Krita. do oko 1450. godine (slika 2). Ono se koristi od oko 1400. je Linear B pismo.najstarije svedo anstvo drevnog minojskog pisma. do 1200. kamenu.Glinena plo ica predstavom minojskog pisma poznatog kao Linear A. Ova verzija pisma je kori ena u periodu od 1750. metalnim predmetima.. Druga faza je ono to nau nici nazivaju Linearom A.

uslovno re eno .. kakvog ga mi danas poznajemo. ili da je u pitanju. ali postoji samo nekoliko istih znakova.. a u Linearu A ne postoje ni linije razdvajanja izme u redova. Tebi. kao ni razvijen numeri ki sistem.Tri plo ice sa zapisima Lineara B. Opet uslovno mo emo govoriti o ovom pismu kao o varijanti Lineara A.) i jedino je de ifrovano (slika 3). najverovatnije neindoevropski (kao to je etrurski).pragr ki. odnosno neka varijanta gr kog jezika iz koga e se kasnije razviti klasi ni gr ki jezik. u Pilosu oko 1500. mogu e su dve pretpostavke: da je to pismo koje je bele ilo neki jezik koji je postojao pre gr kog na toj teritoriji. merni sistemi su razli iti.Knososu oko 3000 tablica. . Koji je jezik u pitanju? Po to govorimo o vremenu bar 500 godina pre Homera i 1000 godina pre gr kih poznatih dijalekata. Slika 3 . Mikeni.

ali jasna veza je samo izme u 7 znakova. dok je veza izme u ostalih znakova jo uvek u sferi pretpostavki. Postoje izvesne sli nosti izme u ovog pisma i Lineara B (slika 5).Kiparsko pismo Slika 4 . do 2.Kiparsko pismo. Ovo pismo je kori eno u periodu od 6. . veka pre nove ere za bele enje gr kog jezika (slika 4).

jer se i sami slu imo takvim. Oni su posmatrali disribuciju znaka S (se) koji je u gr kom jeziku frekventan na kraju re i i. Fonolo kih sistemi su u tesnoj vezi sa akusti kom realizacijom govora: znakovi bele e ili slogove ili glasove jednog jezika. Fonetsko pismo. koji bele e akusti ku vrednost sloga. Najpoznatije ideografsko pismo danas jeste kinesko pismo.Slika 5 . Za ranije faze razvoja pisma smatraju se piktografsko i ideografsko (nefonolo ki sistemi). Broj znakova u ovakvom tipu pisma se kre e od 50 do 100 (nekada i nekoliko stotina) karaktera. nama najbli e. dok su slogovno i alfabetsko pismo (fonolo ki sistemi) nastali tek kasnije. koje sadr i oko 50 000 karaktera. po to ga u Linearu B nisu na tom mestu pronalazili. logi no su zaklju ili da to nije gr ki jezik. Na toj liniji razmi ljanja do lo se do zaklju ka da Linearom B sasvim sigurno nije bele en gr ki jezik.Uporedni prikaz kiparskog pisma i Lineara B. dok je za osnovnu pismenost potrebno znanje od oko 2 000 karaktera (!) Silabi ko (ili slogovno) pismo se danas sre e u japanskoj kani. i pri tome uglavnom odvojeni od govornog jezika. Ipak su svi nau nici poredili ova dva pisma i dodeljivali Linearu B glasovne vrednosti kiparskog pisma (po to je ono ve bilo de ifrovano). Tip pisma Jezik se mo e bele iti na razli ite na ine. ima do 35 karaktera koji bele e glasove. . Razlika ime u njih je jasna: nefonolo ki sistemi se oslanjaju na sisteme simbola koji su u manjoj ili ve oj meri apstraktni.

Kompletan zapis nekoliko znakova . Slika 7 . hiljade i desetine hiljada (slika 6). a uz enu je obele avan i broj njene dece (posebno de aka i devoj ica . najpre mo emo pretpostaviti da je u pitanju silabi ko pismo.ideogrami ena i dece. tako da je njihovo zna enje mnogo lak e odgonetnuti. tako da mo emo pretpostaviti da su obele avali neku vrstu stoke. Me utim. ali sistem nije bio poziciono ure en (ako su hteli da predstave broj 9. Slika 6 . esto je bio upotrebljavan ideogram za mu karca ili enu. . ponovili bi znak za jedinicu 9 puta). Ipak. Postoje znakovi za jedinice. Brojevi Na osnovu gra e nije bilo te ko zaklju iti da su brojevi bili bele eni u dekadnom sistemu.Predstavljanje brojeva u Linearu B.slika 7). Grupe znakova u zapisima su odvojene vertikalnim linijama i du ine su od 2 do 8 znakova. to opet upu uje na to da pred sobom imamo silabi ko pismo. ne ba svih. ideogramske predstave nemaju previ e veze sa akusti kom realizacijom re i. tako da nam pojam koji se iza njih krije nije poznat. materijal je omogu io neku vrstu klasifikacije (slika 9): uz ideograme za svinju i konja su se esto nalazila jo tri ideograma.Ako imamo u vidu da je ukupan broj znakova koji se koristio u Linearu B oko 90. Neki su bili do te mere stilizovani da se veza sa izgledom bi a ili stvari koje predstavljaju izgubila. Ideogrami Kao to je ve re eno. Organizacija je sli na rimskim brojevima. destice.

inventari. zatim je sli ne znakove grupisao i poku ao da na e varijacije natpisa ili. da li razlikuje rodove ili mno inu i poku aj da se prepozna ne to to bi se moglo identifikovati kao bilo koji oblik fleksije. tako to je svaki znak obele io brojem. analizirao je distribuciju znakova . jednog znaka 3. bilo je je i razmi ljanja o samom sistemu jezika. godine. Uglavnom. Svoj prvi rad u vezi sa ovim problemom Ventris je objavio sa 18 godina (1940). a kona no je de ifrovao Linear B 1952. . tra io je tzv. Kako je sam Ventris bio arhitekta.u estalost pojavljivanja uop te i pojavljivanja na odre enim mestima Prvo zapa enje koje je dalo rezultate je to da se znakovi. Manje ili vi e ozbiljno. naj e e pojavljuju u inicijalnoj poziciji (na po etku re i). istina. neprocenjivo mu je pomogao filolog i profesor gr kog jezika na Oksfordu. moralo se krenuti od metoda kojima se koristila kriptografija. Nije se znalo koji je jezik u osnovi. sposobnost i upornost. 2. dakle. Pored toga. ali svi njihovi poku aji su se zavr avali bez uspeha. oni se mogu na i u bilo kojoj poziciji u re i. Slika 8 . kao to je to svojevremeno bio slu aj sa Kamenom iz Rozete (uz pomo koga je ampolion de ifrovao staroegipatske hijeroglife). istra iva i su poku avali na razne na ine da pri u materijalu koji su imali. katalozi. ak. Kako je Linear B de ifrovan? Nije bilo nijednog biligvalnog zapisa koji bi bio klju razre enja pisma. Dakle. imaju slobodnu distribuciju.Majkl Ventris. da li je flektivni ili nije. ni lingvista. kada je ve bio do ao do re enja.to su. Jasno je da ne moramo znati fonetsku vrednost znakova da bismo razumeli neki tekst. nije se mnogo odmaklo. Ipak.. u njegovom radu. dakle ni arheolog.O Majklu Ventrisu Pre nego to se Majkl Ventris (slika 8) po eo zanimati za ovaj problem. Sve zaklju ke koji su u ovom tekstu navedeni. D on edvik. bile liste. posmatraju i sa lingvisti ke strane. ta je Ventris uradio? 1. jasno je da je ovde u pitanju bila prevashodno izrazita inteligencija. paterne. uzeo je u obzir op ti sadr aj natpisa .. koje je Ventris obele io brojevima 8. uglavnom. 38 i 61. dao je Majkl Ventris.

onda mora postojati znak da obele i taj vokal. ako re po inje vokalom.veznik.) Sam Ventris je bio sumnji av kada je u pitanju znak 61. . zato to se on esto nalazio i u finalnoj poziciji (na samom kraju re i). verovatnije . Za to? Ako imamo na umu da su znakovima bili bele eni slogovi (u idealnoj formi: konsonant-vokal). u-sa-di-ti.O igledni ideogrami u Linearu B.Ilustracija analiti kog procesa Majkla Ventrisa: znak 78 u finalnoj poziciji.Slika 9 . razmatrao je re i koje se razlikuju samo u ponekom znaku. Ukoliko su te re i bile dovoljno duga ke onda je mogao govoriti o tome da su odre eni znakovi u vezi (slika 11). pa nije odmah zasigurno tvrdio da je u pitanju znak za isti vokal. To zna i da su ovim znakovima bili obele avani isti vokali. Znak 78 se esto nalazio kao poslednji i pretpostavka je bila da je u pitanju neki sufiks ili. o-pa-nak. (npr: A-na. Slika 10 . Zatim. ako imamo u vidu da su u pitanju spisi koji predstavljaju liste (slika 10).

Najvi e varijacija Ventris je nalazio na kraju re i. . da sadr e ili isti vokal. dokazivalo je pretpostavku da je u pitanju flektivni jezik (slika 12). ili isti konsonant (npr: do-to ili do-du).Fleksije u Linearu B. Dalje je pretpostavio da ti sufiksi koji ozna avaju rod (slika 13). Kako su u pitanju imenice. Slika 12 . bilo je jasno da jezik. to je dokazivalo postojanje sufikasa.Odnosno. odnosno. Slika 11 .Parovi veza izme u grupa znakova u Linearu B. Dakle. koji je bele en. Tako je formirao nekoliko parova. kako ih je odredio Ventris. te da su se tako mogli oma kom zameniti. razlikuje rodove. to bi se onda ovi mogli nazvati i deklinacijskim sufiksima. Pronalazio je iste re i koje su bile upotrebljene uz znak za enu ili mu karca i imale razli ite nastavke. imaju isti vokal i pridodao ih je parovima koje je formirao.

U tu tabelu je smestio oko 60 znakova koji su bili frekventniji u gra i koju je imao. frekvenciji istih vokala ili konsonanata. Ona je pokazivala veze me u znakovima po tome da li sadr e isti vokal ili isti konsonant.Slika 13 Razlikovanje rodova u Linearu B. tj. koja je pokazivala veze do kojih je do ao. ipak. Nastavljaju i istra ivanja u tom smeru Ventris je formirao tabelu (slika 14).gr kim jezikom! . Iako je sve vreme poku avao da uporedi jezik koji je bele en Linearom B sa etrurskim. ak i nehotice.Ventrisova tabela veze izme u znakova Lineara B prema u estalosti. najvi e paralela nalazi upravo sa . Slika 14 .

To su 70-54 i 70-42. Ventris je zatim poku ao da prona e potvrdu za svoje zaklju ke u materijalu koga je imao.k. prema tabeli. Recimo: 1. Pretpostavio je da e se ona prona i u natpisima imena jedne od morskih luki na Knososu . ime re avamo jo jedan red IX = m. tj.... Zbog silabi kog sistema treba tragati za slede om konstrukcijom a-mi-ni-so. zna i sadr e isti konsonant. iz gr kog jezika: ko-ros i ko-re (slika 15). Kako se esto nalazio natpis "formule" 70-52-12 (.o. i prona ao slede e varijante: a) b) c) d) 08-73-30-12 08-73-30-12-45 08-73-30-41-36 08-73-30-41-57 prost oblik lokativ /pridevski /oblici Dakle. zbog kiparskog ti koji je sli an znaku 37. znak 61 je vokal i..ko. Od toga. Fonetska vrednost nekih znakova je na ovaj na in bila razre ena. imao je znakove za a i ni.Knosos! Otuda je X red .Razre enje Mukotrpno napravljena tabela ipak ni ta ne re ava.ko. Nametalo se re enje koje nam je. Odakle je bio re en i IV red -j.. to je bilo esto u gr kom jeziku. ondnosno . odakle je kolona II o i VII red s.o-no-so). opet. Tra io je one konstrukcije koje su odgovarale shemi 08-. pragr ki. 06) je n. Kockice su se polako slagale.-30-. znakovi 73-30 su mi-ni (odnosno mni). odakle je kolona I ona iji znakovi sadr e vokal i. Nemogu e je bilo ne primetiti da je u estalost zankova koji sadr e s bila velika na kraju re i.a. 12 je so. odatle je kolona V ona iji znakovi sadr e vokal a u kombinaciji sa nekim konsonantom 2. Ve je po ela da se ra a sumnja da je u pitanju neka varijanta gr kog jezika. Po to je otkrivena fonetska vrednost znaka 70 . a da je sam natpis: ko-no-so . znak 08 jeste glas a zbog velike u estalosti pojavljivanja. . Nastavci koji su se javili pod c) -36 i d) -57 su. bilo ga je jedino mogu e re iti tako da je vrednost znaka 70 . ukazivalo na gr ki: da su u pitanju mocioni sufiksi (nastavci za obele avanje roda) -jo. Kona an dokaz dobijamo razre enjem natpisa koji su se nalazili uz ideogram za enu.. sadr ali . trebalo je otkriti znakove 42 i 54. -ja. Najprihvatljivije re enje nam dolazi. red VIII (30. opet. zbog toga to je kiparski znak za na sli an znaku 06 3. 52. Ventris dalje pravi itav niz pretpostavki od kojih se neke pokazuju ta nim.Amnisosu. a ozna avali de ake i devoj ice. 24.. Oni se nalaze u II redu. a mozaik nam je sve vi e otkrivao gr ki jezik.

Mapa gr kih dijalekata u klasi no doba. mogao je da transkribuje sve vi e tekstova i sve vi e je bio uveren da je njegovo re enje ta no. Tada je Ventris bez sumnje mogao da zaklju i da je jezik koji stoji iza Lineara B gr ki. ali ne gr ki kakvog mi poznajemo.Grupe silaba u Linearu B koje ozna avaju de ake i devoj ice (koros i kore). ve varijanta koja je 500 godina starija od Homera i 1000 godina starija od standardnog ati kog dijalekta (slika 16). Veliki deo tabele je bio re en. proveravaju i i upore ivaju i.Slika 15 . U junu 1952. Slika 16 . godine BBC ga je pozvao da govori u emisiji na njihovom Tre em programu i on tada koristi priliku da obelodani .

. Reakcije su. edvik mu je dosta pomogao u daljem radu. ali ih niko do tog trenutka jezi ki nije ispitao. D on edvik je dobio Ventrisove spise koje je detaljno prou io i.Ventris je na ao re enje. konsonatske grupe. . Blegen je sam mogao da pro ita i rastuma i natpise na tim tablicama. u kolonama A .Tabela razvoja znakova minojskog pisma: u kolonama H su znaci hijeroglifske.. bile burne. a mnogi su poku avali da ospore njegova otkri a.svoje otkri e (slika 17).Lineara A. U maju 1953. to je i do danas ostalo neosporno. Po to je predavao gr ke dijalekte na Kembrid u. Koriste i se Ventrisovim otkri em. prema mi ljenju ovog filologa . Poznaju i dobro gr ki jezik i njegove dijalekte. Re enje Majkla Ventrisa je time bilo u potpunosti nau no potvr eno. estitao Ventrisu. naravno.uvenu Arhivu iz Pilosa. a u kolonama B Linear B pisma. opisao je zatim kompletnu ortografiju . godine Ventris dobija pismo od profesora Blegena. On je prethodne godine tamo otkrio najve u kolekciju tablica Lineara B do danas poznatu . na kraju. Dao je preciznije opise izgovora znakova koji su se bele ili. Slika 17 . koji je tada iskopavao palatu Pilos.kako su bele ili diftonge. I.

html http://www.. Ova pojava se ne odnosi samo na ljudsku vrstu i stoga se kanibalizam ne mo e poistovetiti sa ljudo derstvom. da utvrde da li je ovakva praksa postojala u nekoj ljudskoj populaciji.crosswinds. Gore navedena pri a predstavlja prvi pisani izvor o postojanju kanibalizma. ili su va enje mozga i njegovu konzumaciju praktikovali da bi nekim magijskim putem postali pametniji. ubila i na mestu ga ivog pojela. na bazi lobanje Pekin kog oveka iz pe ina ukutjen u Kini nalaze se ve ta ki napravljene rupe. lukaviji. Deciphrement of Linear B. moreplovca koji je prvi stigao do Njujor kog zaliva. Na primer.com/0796issue/0796scicit01. pri iskrcavanju na jedno od ostrva. Oxford: Univesity Press Preporu ene Web stranice: http://www.htm Kanibalizam se mo e najjednostavnije definisati kao (zlo)upotreba pripadnika sopstvene vrste u ishrani. ali nije ni poku ao da pru i bilo kakvo obja njenje ovakve pojave. ve se ovaj pojam upotrebljava i kod svih ostalih ivotinjskih vrsta. koje su najverovatnije slu ile da se pro iri postoje i veliki otvor (foramen magnum) i "olak a" va enje mozga. koji je uo io ovu pojavu putuju i po morima Srednje Amerike. dana nji nau nici mogu.sciam. Me utim. 1972. hrabriji. 1528. On je tada primetio da odre ene grupe ljudi koji ive na Kubi i Haitiju jedu meso svojih saplemenika.. . Na svojim daljim putovanjima on je plovio karipskim morima i susretao se sa tamo njim ivljem. me utim. (2nd edition). Ovakva tu na sudbina zadesila je ovanija Verazana. na osnovu prisustva odre enih karakteristika na skeletnim ostacima. Smatra se da je pojam "kanibalizam" prvi upotrebio Kristofer Kolumbo. godine.Mirjana elma lingvista Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura y Chadwick. J.net/~velikovsky/dag/decipher. zadesila ga je potpuno neo ekivana sudbina: odmah po silasku sa broda grupa domorodaca ga je uhvatila. Pretpostavke o postojanju kanibalizma me u pripadnicima ljudske vrste datiraju jo iz davne pro losti. Danas se ne mo e sa sigurno u tvrditi da li su stanovnici ukutjena pre 400 000 godina koristili mozak i ostale delove tela svojih sunarodnika u ishrani. dok je cela posada to bespomo no posmatrala.

Neandertalcima i datiraju od pre otprilike 45 000. gde su ljudske kosti se ene i lomljene i jednostavno razbacane po podu pe ine bez ikakvog obreda sahranjivanja (slika 2). a do dana njih dana nije sa uvano dovoljno ivotinjskih kostiju da bi se utvrdilo da li su ljudski i ivotinjski ostaci imali isti tretman. Sama analiza ovog materijala nije preterano pouzdana.Slika 1 .Urezi na ostacima lobanje iz Krapine . Jo jedan primer sli ne prakse jeste i lokalitet Atapuerka u severnoj paniji. . jer sli ni tragovi nastaju i prilikom i enja kostiju od ostataka mi i a i drugih tkiva.nau nici su podeljeni po pitanju da li se ovde radilo o svedo anstvu kanibalizma ili o ritualnom urezivanju. Potencijalni znakovi kanibalizma otkriveni su i me u na im srodnicima . gde je na ostacima najmanje est individua uo eno prisustvo zasekotina razli itog stepena. godine. Sli no se mogu tuma iti i nizovi tankih i preciznih. kao i unutar o nih duplji na lobanji sa lokaliteta Bodo u Etiopiji. kao i to da se izme ane ljudske i ivotinjske kosti nalaze odba ene u jami. pa do preko 130 000 hiljada godina. starosti oko 600 000 godina. Ovi tragovi bi mogli da ukazuju na postojanje ljudo derstva. ali su mogli da nastanu i tokom pripreme ostataka pokojnika za sekundarno sahranjivanje. Istra iva i koji prou avaju ove ostatke tvrde da izuzetna fragmentovanost kostiju i postojanje zasekotina na njima govore u prilog praktikovanju kanibalizma. jer su iskopavanja vr ena jo 1899. ali dubokih useka na jagodi noj kosti. Zasekotine na lobanji broj 20 iz Krapine u Hrvatskoj (slika 1) dugo su vremena bile predmet rasprave u krugovima fizi kih antropologa. Ne to uverljiviji dokazi poti u iz pe ine Vindija (tako e u Hrvatskoj).

sa vidljivim tragovima "obrade" Posle ovakvog okantnog otkri a. delovanje faktora spolja nje sredine ili tragovi povreda od oru ja. . Slika 3 . Jedan od najdetaljnije ispitivanih lokaliteta na kojima su uo eni eventualni posredni tragovi ljudo derstva na ljudskim kostima jeste lokalitet Polaka Vol (Polacca Walsh) u Arizoni. nastali neposredno pred smrt i koji su ostavljali sli ne tragove na kostima.Slika 2 . Otkrivene individue su pripadale Anasazijima.Ljudske kosti sa lokaliteta Mankos. precima dana njih Pueblo Indijanaca. sa tragovima se enja kremenom alatkom. kao to su destruktivno delovanje ivotinja strvinara. koji veoma li e na tragove koji se mogu na i na ivotinjskim kostima za koje znamo da su kori ene u ishrani. nau nici rom sveta su po eli da obra aju mnogo vi e pa nje na tanane detalje koji su izdvajali tragove kanibalizma od drugih procesa. Tokom iskopavanja ostataka 30 individua otkriveno je prisustvo zasekotina i tragova gorenja na kostima.Fragment ljudske kosti iz pe ine Vindija (Hrvatska).

U slu ajevima kada se pretpostavlja da se radi o kanibalizmu. infanticidom. naro ito ubijanjem dece.Figurica iz Perua na kojoj je prikazan kanibalizam. Jedna od pretpostavki je i da ova pojava predstavlja na in smanjivanja broja stanovnika susednih populacija. Ubijanje ljudi i kori enje njihovog mesa kao hrane mogli bi da predstavljaju i jedan oblik dru tvene kontrole. naro ito u predelima zglobova. koje je praktikovano da bi se lak e do lo do veoma hranljive ko tane sr i. Tako e. vidljivi su i tragovi gorenja. za potpunu analizu ovakvih tragova neophodno je koristiti mikroskop. kada se prona u ljudski ostaci. ne bi li se ta no odredio na in nastanka takvih promena. fizi ki antropolozi poku avaju. ali usled sve pa ljivijih analiza o uvanih skeletnih ostataka po inje da se dobija sve ve i broj informacija. treba imati na umu da su skeletni ostaci tretirani kao ostaci bilo koje druge ivotinjske vrste koja je slu ila za ishranu. da objasne i na in sahranjivanja. Slika 4 . najverovatnije. izme u ostalog. le evi bili pe eni ili kuvani kao i bilo koja druga vrsta mesa. ali detaljnijim pregledanjem ko tanih ostataka iz praistorije uo ava se da to ipak nije tako retka pojava. Uglavnom. Ovakva istra ivanja osvetljavaju jednu potpuno drugu dimenziju ljudskog postojanja i ukazuju da ekstremna glad. ve da su njihovi ostaci prona eni u jamama ili na podovima stani ta izme ani sa kostima ivotinja. tj. to kazuje da su pre kori enja u ishrani. Drugo obja njenje bi bilo da se kanibalizam javljao kao reakcija odre ene ljudske grupacije na sveprisutni stres. Osim posmatranja golim okom. .Broj zasigurno potvr enih slu ajeva kanibalizma u otkrivenim arheolo kim populacijama jo uvek je mali. To zna i da pokojnici nisu bili sahranjivani. jer su jake zglobne veze morale da budu iskidane da bi se lak e manipulisalo odre enim delovima tela. ili mo da neki vid "le enja" Upra njavanje kanibalizma se uvek smatralo nekom vrstom anomalije u ljudskom pona anju. nije bila jedini razlog za surove obi aje me u na im precima. Na ovakvim ljudskim kostima vidljivi su tragovi kasapljenja. Na kostima se mogu konstatovati i tragovi lomljenja.

mo e da prenese hrabrost pokojnika. Naura Indijanci sa Nove Grenade su jeli srca panskih konjanika (koji su ih terorisali). Izgleda je lak e prihvatiti da su ovakvi tragovi na kostima nastali tokom ratnih sukoba ili sprovo enja nekakvih rituala sahranjivanja. U etnolo koj literaturi postoji itav niz zapisa o praktikovanju kanibalizma irom sveta. Ovo verovanje je bilo rasprostranjeno me u Kamilaroima iz Novog Ju nog Velsa. a kosti uvane kao svetinja u Kumasi. i jetra je smatrana za organ koji ukoliko se pojede. uvek kada se govori o ljudo derstvu. Kod ovog plemena postoji i verovanje da ukoliko pojedu obrve i sredinu tela svojih neprijatelja. Uveren da se osobine mrtvog junaka prenose pro diranjem nekog od njegovih delova tela. hrabrosti ili bilo koja druge osobine koja je mrtvu osobu krasila za ivota. navodno. pripadnici plemena Ifugao sa Filipina i Kaji iz Nove Gvineje bukvalno isisavali mozgove svojih neprijatelja.Stereotipni prikaz ritualnog kanibalizma kod Asteka. Kao izvor neobi ne hrabrosti smatran je i mozak. ljudi te ko prihvataju injenicu da su predstavnici njihove sopstvene vrste sposobni za ovakav in. a antski poglavica je ubio sir arlsa Makartnija 1824. jer su verovali da e na taj na in postati hrabriji i u dovoljno sna ni da pobede svoje neprijatelje. nadprirodno sticanje mudrosti. odre eni delovi tela ubijenih neprijatelja bi se pekli dok se ne bi pretvorili u pepeo. te su Tolalici iz unutra njosti Celebesa. godine i pojeo njegovo srce. Postoji zabele ena pri a da je poglavica plemena Zulu. . meso razdeljeno ni im oficirima. u nadi da e postati nadmo an i nepobediv.Naravno. njegovo telo je osu eno. Matuana popio u trideset poglavica plemena koje je pokorio. u procesu uvo enja de aka u svet odraslih. Razlozi zbog kojih bi meso i krv mrtvih ljudi bili kori eni u ishrani su. Slika 5 . Kod plemena jugoisto ne Afrike. Zulu ratnici mogu da netremice i neustra ivo gledaju u neprijatelja. Osim srca. Po to je arls Makartni smatran izuzetnim junakom. a zatim bi se pepeo me ao sa drugim sastojcima i davao de acima prilikom ceremonije inicijacije.

Zanimljivo je da je u prvoj polovini XX veka u Isto noj Papui Novoj Gvineji. Ova bolest je predstavljala uzrok smrti polovine enskog stanovni tva i velikog broja dece. Ukoliko zanemarimo senzacionalisti ke lanke iz svakodnevne tampe koji govore o jo jednom novootkrivenom masovnom ubici. koji tokom svojih zlo ina praktikuje kanibalizam. te stoga oni i nisu umirali od ove bolesti. Nakon trajnijeg iskorenjivanja kanibalizma u ovom podru ju."Lovci na glave" sa Papua Nove Gvineje. retki su verodostojno dokumentovani slu ajevi o kori enju ljudskog mesa u ishrani. Epidemiolo kim istra ivanjima utvr eno je da ene i deca koriste u ishrani mozgove svojih saplemenika. iz kojih je izolovana jedna vrsta virusa za koju se smatralo da je izaziva ovog oboljenja. Na obdukcijama su uzimani uzorci mo danog tkiva. Verovatno retko ko od nas uop te mo e da prihvati da smo u stanju.Slika 6 . kod plemena Fora zabele eno retko oboljenje kuru. kao predstavnici samoproklamovane najsavr enije vrste na zemlji. da bi kasnije bio zahva en ostali deo centralnog nervnog sistema. a da je ovo strogo zabranjeno odraslim mu karcima. da pojedemo nekog od svojih bli njih! Julija Kele evi lekar i fizi ki antropolog Beograd . epidemija ovog retkog oboljenja je u potpunosti zaustavljena. Bolest se manifestuje itavim nizom poreme aja funkcija malog mozga.

sto ari. razumljivo je da su uz rudarstvo. u kojoj su bili jo i vlasi . Drivast. ogromna ve ina stanovni tva je ivela na selu (slika 1). bilo je ne to starih gradova u primorskim oblastima (Kotor. Ulcinj i Bar) i novoosvojenim vizantijskim krajevima (Skoplje). kao i brojni trgovi u unutra njosti zemlje tek po eli razvijati.com/~trance/cannibal. sokalnici (vrsta .Preporu ene Web stranice: http://www.Karta srednjovekovne Srbije u vreme kralja Uro a II Milutina (1282-1321).html Ko su stanovnici sela? Srbija je pre oko 700 godina bila zemlja u kojoj su se gradovi (Novo Brdo.netaxs. Svi stanovnici sela . Pored toga. zavisne seoske zanatlije. Slika 1 . Pored takvog odnosa gradskog i seoskog stanovni tva. osnovu privrede inili zemljoradnja i sto arstvo. ali povrh svega.meropasi (zemljoradnici) su spadali u grupu feudalno zavisnog stanovni tva. Prizren i Pri tina).

bila to ve a reka ili neki manji izvor.posluge). Ku e i druge zgrade bile su uglavnom grupisane na jednom manjem prostoru. U posedu manje vlastele i pronijara moglo je biti samo nekoliko sela. ali je broj mogao da varira od 10 pa do 200 domova. manastiri. Sela su pripadala gospodarima. Manastiri poput Sv.Izgled srednjovekovnog srpskog sela iz XIV veka. a obi no predstavlja za etak novog sela. ali se kao lokalne varijante javljaju bondru are i kamene ku e. a razmak izme u gra evina iznosio je od 2. sam vladar i pronijari (nenasledna vojni ka imanja). Uz to. Prose no selo je brojalo oko 40 ku a. Slika 2 . Kako izgleda srpsko selo u srednjem veku? Sela su skoro uvek bila podizana na mestu gde postoji pija a voda. Ku a Tokom XIII i XIV veka. Prema Du anovom zakoniku o potrebama jednog monaha brinulo se 20 ku a ("i na tisu u ku a da se hrani u manastirima pedeset kalu era"). bila za njih i obavezama vezana. imali su u posedu preko 90 sela. uma. Manja grupa ku a odvojena od mati nog naselja vi e kilometara naziva se zaselkom. To su bili velika i mala vlastela. u seoskom graditeljstvu preovla uju drvo i kamen kao osnovni gra evinski materijali. pa njaka i puta. tako e je bila bitna blizina obradive zemlje. pa do vi e desetina metara (slika 2). Ovu grupu zavisnog stanovni tva Du anov zakonik naziva sebrima. Arhangela kod Prizrena. Temelji . a samim tim. otroci (robovi) i jedan deo seoskih popova. dok je velika vlastela dr ala i vi e desetina sela. esto se u sredi tu sela ili na obli njem bre uljku nalazila seoska crkva oko koje se prostiralo groblje.

Skromno poku stvo sa injavalo je nekoliko klupa za sedenje. Uku ani su spavali na slami prekrivenoj asurama. Verovatno najve e zasejane povr ine obuhvatali su p enica. veoma va ni proizvodi koji su imali veliki udeo u ishrani bile su mahunarke. ali ima i slu ajeva mnogo prostranijih ku a. kao i tkanje razli itih tkanina. je am. Povr ina prostora za stanovanje naj e e se kretala se izme u 20 i 40 m2. beli. U sredini ili jednom od uglova. niske stoli ice i sinija (sto). Ku e gotovo da nisu imale name taj u dana njem smislu. Pod u prostorijama je naj e e bio od nabijene zemlje.10 do 50 stabala po domu. Po to se ve ina dnevnih aktivnosti obavlja na imanju i oko stoke. Proizvodi Iako se meropasi smatraju zemljoradnicima. mnoge druge aktivnosti. Svako seosko doma instvo uz samu oku nicu ili ne to dalje od ku e. Slika 3 . a mali prozori zatvarani su masivnim drvenim kapcima. skoro jednaku zemljoradnji (slika 4).Presek srednjovekovne seoske ku e. u blatu ili kre nom malteru. te za tada nje enske poslove .ku e bili su od lomljenog kamena. itelje ku e ini uglavnom tri generacije. a pored toga. ku a je uglavnom slu ila za spavanje i pripremanje hrane. a krov je bio pokrivan slamom ili indrom. naj e e kru aka. pori(prazi)luk. dok su na njima bili gra eni zidovi od drvenih talpi. rotkva i repa. Najzastupljenije vrste povr a su crni. bob i gra ak. a mo da polica i obavezan razboj. Od aka nije bilo.e ljanje i predenje vune. Krovna konstrucija je od drvenih greda. ljiva. a naro ito sto arstvo. jabuka i duda. kao to su so ivo. Velike povr ine pod vo em i vinogradima bile su privilegija vlastele i manastira. a retko tri ili vi e (slika 3). velik je broj porodica koje su imale mnogo vi e eljadi. . Seoske ku e su obi no imale dve prostorije. nego je dim izlazio kroz krov ku e. od ega su bar polovinu inila deca. tre nji. ra i proso. Tako e. nalazilo se ogra eno ognji te. obra ivalo je vrt sa povr em. dok je prose no doma instvo imalo oko 8 lanova. kupus. dok se po selima uglavnom vo e gajilo za potrebe doma instva . igraju va nu ulogu u seoskoj privredi.

p elarskim. Ja anjem organizacije crkve (naro ito parohijskih). po to je onda nja stoka mnogo sporije napredovala. a sli ne njima bile su ka e od boba i gra ka.oko 1345. Detalj oranja iz ciklusa "Stvaranje sveta". divlji luk.. Ne to ukusnija bila su razli ita variva sa mesom. kako za velike praznike. a esto i sa pana urima (va arima). pored verske uloge.. 2-4 krave. poslovi oko sena. kao to su oranje. jer je omogu avao da se u siroma nim zajednicama u tede vredne i retke namirnice u ekonomskom i prehrabenom smislu. samo to se radi o daleko manjem broju grla nego kod Vlaha.. ili neke porodice. a ne u tada njoj srednjovekovnoj ode i. Ovo se naro ito odnosi na ovsene i zobene ka e. Same seoske zanatlije uglavnom su se trudile da najpre zadovolje potebe samog sela. .Slika 4 . Ovo je bilo neophodno. tako i za periode godine kada nema postova. Pojedina sela. Hrana i pi e Od sticanja samostalnosti Pravoslavne Crkve. Onda nju hranu. spremana od kupusa i zelja. srpski seoski ivot po inje mnogo vi e da pro ima pravoslavna duhovnost. godine. 3-4 svinje i 10-20 ovaca. ve ina dana njih ljudi bi ocenila kao neukusnu i bljutavu. uglavnom neutvr ena naselja sa tr i tem.. drva. Svinje koje su se uzgajale bile su 2-3 puta manje nego dana nje (maksimalno do 100 kg). Obi no se radi o mesecima u kojima se obavljaju te ki fizi ki poslovi. uticaj crkve se ose ao sve vi e u svim oblastima ivota.Manastir De ani. kakvi su mle ni proizodi. Post je. za sebre imao izra en ekonomski zna aj. crkva Vaznesenja Gospodnjeg . Obi no je na jedno doma instvo dolazilo 1-2 vola. a krave su davale samo 2-3 litra mleka dnevno! Ovu hranu trebalo je sa uvati u odre enim koli inama. jedna zemljoradni ka porodica nije mogla pre iveti a da nije uzgajala stoku. kao i nakva eno so ivo. kova kim i tesaraskim zanatom. a tako e i u ishrani. meso i mast. bavile su se grn arskim. zelje. Sa razvojem privrede i trgovine tokom XIV veka. a potom i ireg tr i ta. bitni udeo u ishrani imalo je samoniklo bilje: gljive. sela sa povoljnim polo ajem dobijaju na zna aju pa prerastaju u trgove. Pored povrtlarskih biljaka. Seljak na freski naslikan je prema anti kom uzoru. Pored svega toga.

prema opisu putopisaca iz XIV i XV veka. Like. Ve ini proizvedenog povr a nisu bili potrebni posebni uslovi za uvanje. Slika 5 . Meso se naravno najbolje konzerviralo soljenjem i dimljenjem. osim suvog mesta.. naro ito za slu enje i skladi tenje hrane.Devojka sa crvenom kapom. te je na selja ku trpezu dospevalo retko. prstenje (slika 8) i ogrlice (slika 9). a pored toga u upotrebi je bilo i razno drveno posu e. to se naro ito radilo sa vo em.. . najzastupljenija pi a su (zbog jednostavnog na ina pripremanja i dostupnosti sirovine) bili pivo i medovina. Obi no su sami seljani uzgajali lan i konoplju i vlastitim snagama ih prera ivali u vlakna.. Za izradu ove jednostavne ode e upotrebljavale su se tkanine dobijene od lana (duge ko ulje. Vino je bilo privilegija vi ih slojeva. a dobar deo se lako odr avao zimi u trapovima sa slamom. koji su i obilno kori eni. Hrana se pripremala u skromnom zemljanom posu u. pantalone i haljine) i vune ili ivotinjske ko e (obu a. Nakit je izra ivan od srebra. Od nakita. min u e (slika 7). bronze i staklene paste. sli nu kapama koje su se do na ih dana zadr ale u narodnim no njama Hercegovine. dok je drugi deo mogao biti sa uvan su enjem. Odevanje Za ode u se isklju ivo koriste prirodni materijali koje esto proizvodi samo doma instvo. ogrta i. Bosanske Krajine. prsluci. Me u ni im slojevima stanovni tva. a njega su uglavnom nosile mla e ene.. na selu se naj e e nose narukvice (slika 6).Osnovne namirnice ivotinjskog porekla predstavljali su sir i mleko.) Zapisi iz tog vremena esto pominju da Srpkinje nose malu ensku crvenu kapu (slika 5).

Slika 7 . izra ena u tehnici kovanja. Ovaj pojam u srednjem veku je obuhvatao sto are razli itog etni kog porekla. Srednjovekovna dokumenta prvi put pominju katune u XII i XIII veku. i u blizini planinskih izvora i vrela. U njima je obi no ivelo izme u 20 i 100 porodica. Sto ari ive u katunima . tako i one sa neslovenskim imenima koji su govorili jezicima romanske i gr ke jezi ke osnove (slika 11). Oni su mogli biti podizani na planinama bogatim pa njacima.sezonskim naseljima od tro ne gra e. Sli na katunska naselja postojala su u ni im podgorskim krajevima. filigrana i . Slika 6 . Od stoke su prete no uzgajali ovce.Vlasi i Arbanasi Polunomadsko stanovni tvo koje se isklju ivo bavi sto arstvom i proizvodnjom namirnica ivotinjskog porekla naziva se Vlasima (slika 10). na visini od preko 1000 m.Narukvica od staklene paste sa srednjovekovnog groblja onaj kod Prizrena. Datira iz X-XIII veka. Kao i danas. kako one srpskog sa slovenskim imenima. ali pored toga su dr ali i odre en broj goveda i konja.Min u a od bronze. i u srednjem veku bio je uven i nadaleko cenjen vla ki sir.

Slika 8 . Na teritorijama sa boljom crkvenom organizacijom.. Unutra nji prostor je mra an i sku en.). Prvi put u istorijskim dokumentima. . ponekad u kombinaciji sa opekom. Crkva je u selima brzo zauzimala centralno mesto u ivotima me tana. Sa druge strane. od XIV veka sve e e se kao sto ari i stanovnici katuna javljaju na imanjima srpske vlastele i manastira. nedeljna i prazni na bogoslu enja. ponekad sa kupolom nad naosom. prete no zidane od kamena. tako da Sv. Pored toga. po to su se svi va ni doga aji odvijali oko seoskog hrama: kr tenje i primanje dece u zajednicu. Poti e sa srednjovekovnog groblja Velekince kod Gnjilana. Seoske crkve su jednostavne i skromne gra evine. kada su naseljavali oblasti visokih planina izme u Dra a i Ohridskog jezera. proslave praznika. tako da su retke seoske crkve u koje je moglo stati vi e od 100 ljudi istovremeno. U svemu sli an ivot Vlasima vode Arbanasi (Albanci). Zahvaljuju i pokretljivosti. ve i broj stanovnika rimokatoli ke veroispovesti ivi u primorskim oblastima.posrebrivanja. Arhangelima pripada osam arbana kih katuna. koji sve do poznog srednjeg veka ne naseljavaju sela i gradove. Datovana je od X-XV veka. Arbanasi se pominju u XI veku. To su uglavnom jednobrodne crkve sa pripratom. Seoska crkva Velika ve ina stanovnika srednjovekovne Srbije pripada Pravoslavnoj Crkvi. kao i deo Arbanasa u planinskim krajevima. do kumbinija na jugu..Prsten od bronze sa groblja Velekince. ve bave i se isklju ivo sto arstvom ive u katunskim naseljima. crkva je kroz dugi vremenski period uspe no hristijanizovala seoski ivot i mnoge drevne obi aje delimi no u inila prihvatljivim za Crkvu. svako selo je imalo svog sve tenika. opelo i sahrana na groblju pored crkve. Sasi. dok u unutra njosti katoli ko stanovni tvo ine uglavnom stranci (Dubrov ani. Odatle su migracijama dospeli sve do udaljenih oblasti Tesalije i Peloponeza. i od reke Mati na severu. Kao krovni pokriva koristi se indra i crep. koji naseljavaju trgove i gradove. a datira iz XI-XV veka. ven anje.

radu prema svojim gospodarima i vladaru. Zemljoradnici su bili du ni da rade svake nedelje na vlastelinskom imanju. Po to su se planine i pa njaci nalazili u posedu vladara i crkve. medu. Glavni porez nazivao se so e ili dohodak carski. jer su crkveni posedi sve do XV veka i vremena Despotovine.Niska od staklene paste prona ena na groblju Mati ane kod Pri tine. te pratnju i lanove dr avne uprave i predstavnike stranih dr ava. Vlasi su naknadu za zimovanje na vlastelinstvu pla ali na 100 goveda ili konja . vosku.po jedno grlo. koju je svaki vlasnik ubirao za sebe od seljana sa svog imanja.Kakve su obaveze seljaka? Po to smo rekli da spadaju u grupu zavisnog stanovni tva. i njega je bila du na da pla a svaka ku a (odnosno glava). brinula se vlastela. a iznosio je jedan perper ili protivrednost u itu. U srednjovekovnoj Srbiji. koji je bio i nominalni gospodar sve zemlje. Druga vrsta da bine. ali i u mesu. a pored toga i dva puta godi nje kada su veliki poslovi. bili oslobo eni svih davanja prema vladaru. nazivao se desetak i naj e e se ubirao u itu. ali je od roda u jednoj upi polovina pripadala caru. Datira iz X-XI veka.. a druga polovina vlastelinu. odnosno mobe. sela i Vlasi su bili du ni da kori enje ovih dobara pla aju u stoci i siru gospodaru. seljak je bio du an da izvr ava razne rabote i druge obaveze. dok su seljaci pla ali kori enje ira u svinjama. Ova obaveza se od vremena Cara Du ana odnosi samo na cara sa pratnjom. Posebna vrsta obaveze bila je pru anje odre ene koli ine hrane za vladara ili lanove njegove porodice. Pored ovih da bina. O sakupljanju ovog poreza koji je i ao vladaru.. a i kasnije. seljaci su morali da ispunjavaju razli ite obaveze u novcu. a na 100 ovaca . izuzetnu ulogu u prehrani stoke je imao hrastov ir. Seljaci koji su iveli na crkvenim imanjima imali su obaveze samo prema crkvi. Slika 9 .ovcu sa jagnjetom. . U Du anovo vreme.

Od naoru anja. U estvovanje u ratu Pored svih poslova vezanih za obradu zemlje. te u estvovanje u zidanju razru enih upskih gradova. Ova pojava mo e se opravdati "dobrim" odnosom vlastele prema pu anstvu. koja je vremenom sve vi e gubila na svom zna aju. crkva Sv.Manastir Pe ka Patrijar ija. . kao deo ba tinske vojske. Sli ne obaveze bile su i uvanje puteva i manastira od razbojnika i plja ka a. koplje. naslikani izme u 1338-1346. Dimitrija. seljak je imao obavezu da na poziv vlastelina u estvuje u vojnim pohodima. sekiru.Slika 11 . Pastiri iz scene "Ro enja Hristovog". zatim luk i strelu (slika 12). Srednjovekovna istorija ne poznaje ni jedan ustanak ili pobunu seljaka u srpskoj dr avi. kakvih je bilo irom Evrope od XIV do XVI veka. ili samim mentalitetom naroda. godine. Seljaci su uglavnom sa injavali laku pe adiju. seljaci su imali lak drveni tit.

odlu uju a uloga bi pripadala arheologiji. vlastele. koji su retko posve ivali po koji red seoskom ivotu. Zna ajni podaci se mogu na i i u srednjovekovnim zakonskim spomenicima. Iz ove prakse. Bolje istra eni srednjovekovni lokaliteti nalaze se na teritoriji Vojvodine i erdapa. koji tada nisu bili u sastavu srednjovekovne Srbije. razvijenosti sto arstva. manastirskim poveljama i popisima stanovni tva iz vremena srpskih vladara i prvih godina turske vlasti. koji su prolazili kroz onda nju Srbiju. . Manji broj zna ajnih podataka pru aju putopisci. kao to je su bili Gijom Adam i de la Brokijer. izdvajaju se manji radovi na lokalitetima Gra an kod Sopo ana i Blagoton. Seosko stanovni tvo ne samo da ne privla i u velikoj meri pa nju dana njih isra iva a. Arheolo ka istra ivanja bi mogla da pru e veliki broj korisnih podataka iz oblasti arhitekture. ure enja sela. burnih politi kih i ratnih doga aja. Likovni izvori iz tog vremena (manastirske freske) nemaju veliki zna aj. U ovakvoj situaciji. ishrane. ali na alost. prema opisima putopisaca i ivopisa iz tog vremena. Mno tvo korisnih podataka mo e se dobiti iz etnografskih istra ivanja. jer neke elemente seoskog ivota (posebno odevanje) preuzimaju iz starih anti kih uzora. Izvori poznavnja seoskog ivota Slika 12 .Seljak ide u rat. izme u opisa ivota vladara. Ode a i naoru anje u XIV veku.Slika 10 . ve je sli no bilo i sa pismenim savremenicima. do sada nije bilo obimnijih isra ivanja sela na teritoriji onda nje srpske dr ave. jer su se mnogi elementi srednjovekovnog ivota u Srbiji odr ali sve do XX veka.Izgled Vlaha sto ara.

Beograd. Milo evi . Deroko. Beograd. J. Ostrogorski. Crnoj Gori i Makedoniji.f. Srednjovekovni gradovi u Srbiji. Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji.yu . Novakovi . Preporu ene Web stranice: http://arheo. 1969. 1973.ac. Stanovanje u srednjovekovnoj Srbiji. M. G. G. 1997. Zakonski spomenici srpskog srednjeg veka. Srednjovekovna no nja balkanskih Slovena. Privreda i dru tvo u Vizantijskom carstvu. A.bg.htm http://www.yu/projekti/arhandjeli/index.dusanov-zakonik. Beograd. Beograd.Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura: y y y y y y Blagojevi . Beograd Kova evi .co. Beograd. 1912. S. 1950.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful