P. 1
Poljski neandertalci koristili čačkalice

Poljski neandertalci koristili čačkalice

|Views: 1,674|Likes:
Published by Nenad Šošić

More info:

Published by: Nenad Šošić on Jul 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/07/2013

pdf

text

original

Sections

  • Posredni dokazi
  • Neposredni dokazi
  • Neke karakteristike govora demirkapijskih Srba
  • Poluglasnici
  • Nazali
  • O slovu , njegovoj glasovnoj vrednosti i upotrebi
  • Morfologija
  • Zaklju ak
  • Popis, pla anje poreza i plavu e
  • iveti u bordelu
  • Rad na crno
  • Rimski Sen-Deni
  • I bez ena posao cveta
  • Carevi - oli enja perverzije
  • Epilog: Eros i Tanatos
  • Grad od drveta
  • Grad zanata i trgovaca
  • Grad udnih nov i a
  • udnovata arheolo ka otkri a svakodnevnice
  • Vizantijski tit
  • Dvoglavi orao
  • Despoti, sevastokratori i kesari
  • Znamenja cara i velikodostojnika
  • Po eci srpske heraldi ke tradicijeke - vreme Stefana Nemanje
  • ta zna dete ta je sto miliona
  • ta - nikako
  • Kada se i gde sve jelo i pilo
  • I... lica vegete! (ovo ne poku avajte sami kod ku e!)
  • Gozba za sva vremena
  • Predskazanja
  • Invazija ili odumiranje?
  • Glavobolje careva i podanika
  • S one strane Dunava
  • U svakom slu aju - nadmo ni
  • Omnibus: Jedna od etapa u evoluciji coveka - Homo hermeticus
  • Bagdadski lopov
  • Elixir Vitae i kamen mudrosti
  • Alhemijsko carstvo
  • Arheologija iz romana
  • Znate moj metod: vi e nauke!
  • Male ideje sivih elija
  • Prepoznavanje mustri
  • U ime bogova
  • O braku, ljubavi i Mutunusu
  • enske slobode i utemeljenje prostitucije
  • Lex specialis
  • Javne ustanove i prostitucija
  • Mu ka prostitucija
  • Avanture nesre nog Ajsmena
  • Za to se toliko razlikuju Adam i Eva?
  • O junacima, grobovima i svetom kamenju
  • Sve to ste oduvek eleli da znate
  • Ve na tema i tajna
  • Platon potpaljuje vatru
  • Tragom Atlantide: svi u poteru!
  • Atlantida: "Zvani na verzija"
  • Atlantida kao arheolo ki problem
  • Srpskoslovenski jezik - su tastveno
  • (vaspostavljanje i op ti saveti)
  • Od staroslovenskog ka srpskoslovenskom
  • Od glagoljice ka irilici
  • Od zetsko-humskog do resavskog pravopisa
  • Od Zete i Huma do srpsko-makedonske jezi ke granice
  • Od Gligorija dijaka do Venclovi a
  • Od jevan elja do romana
  • Od XI do XXI veka
  • Pagani na moru
  • Narod sa ostrva Neretve
  • Gusari na vidiku!
  • U ime oca i sina i... svetoga plena
  • Um za morem - smrt za vratom
  • Tuarezi, Berberi... Maziri
  • O istoriji i jeziku Mazira
  • Privreda, trgovina i politi ka istorija
  • Od Amona do islama
  • Berbersko Danas i Sutra
  • "Ovde je ne to pogre no..."
  • Strip u filmu i film u stripu
  • Tajna igra imena
  • Kako dalje sa Matriksom?
  • O olimpijskim igrama
  • Anti ki borila ki sportovi
  • Rvanje (Pale)
  • Pesni enje (Pyx)
  • Pankration
  • Arheoastronomske metode i arheolo ko-astronomske prepirke
  • Stounhend kao Altamira
  • Ciklusi Mese evih pomra enja
  • Zemljani radovi za instaliranje ra unara
  • Zagonetni anti ki mit
  • ta ka e Herodot?
  • A ta ka u arheolozi?
  • Arheologija droge
  • Skiti, kanabis i 'kupatila za u ivanje'
  • Droge u praistoriji
  • Sloveni, konoplja i mandragora
  • Nova "inkvizicija" i moderni rat protiv droge
  • Terme - smisao ivota Rimljana
  • Frizeraj pre svega
  • Muke po berberima
  • Carstvo propalo zbog modnih kaprica
  • Ni svila nije dovoljna
  • A ta su obuvali?
  • I posle Versa ea - Armani
  • Nega tela i kozmetika
  • Nega tena ko e
  • Zubi i usta
  • minka obrva i lica
  • Otklanjanje maljavosti
  • Odr avanje kose
  • Parfemi
  • Toaletni pribor
  • ... pre Homera
  • ... izvori
  • ... u mitovima
  • ... o razvoju kroz vreme
  • ... u pretklasi nom periodu
  • ... u klasi nom periodu
  • ... u poklasi nom - helenisti kom periodu
  • Za to je Mikelan elov David levoruk?
  • Praistorijska pu ka
  • Rimsko tajno oru je
  • Pra kom i na arheologe
  • Ko su Skordisci
  • Gde i kako su iveli
  • Dr avna i dru tvena organizacija Skordiska
  • Religija
  • Sahranjivanje
  • Privredni i trgova ki ivot podunavskih Skordiska
  • Predmeti od metala
  • Novac
  • Za kraj: ta su Skordisci jeli i pili
  • Kopanje po Homeru
  • Datovanje po Homeru
  • Trgovanje istorijom ili ideologijom?
  • Epilog: trgovanje kulturnom politikom?
  • Traganje za ivotom van Zemlje
  • Traganje za vanzemaljskim civilizacijama
  • Projekat SETI@home
  • Nastanak i razvoj
  • Koji je jezik u pitanju?
  • Tip pisma
  • Brojevi
  • Ideogrami
  • O Majklu Ventrisu
  • Kako je Linear B de ifrovan?
  • ta je Ventris uradio?
  • Razre enje
  • Ko su stanovnici sela?
  • Kako izgleda srpsko selo u srednjem veku?
  • Ku a
  • Proizvodi
  • Hrana i pi e
  • Odevanje
  • Vlasi i Arbanasi
  • Seoska crkva
  • Kakve su obaveze seljaka?
  • U estvovanje u ratu
  • Izvori poznavnja seoskog ivota

Poljski neandertalci koristili a kalice

Beta | 01. 02. 2010. - 17:38h | Foto: AP | Komentara: 11 Poljski neandertalci vodili su ra una o higijeni zuba, a za njihov "blistav osmeh" bile su zadu ene " a kalice", saop tili su poljski nau nici.

Posle 150 godina pronala enja tragova, u Poljskoj su prvi put prona eni ostaci neandertalca kada je u pe ini Stajnja na jugozapadu Poljske 2008. otkriven deo vilice sa zubima. Iako je prvi materijalni dokaz da su neandertalci zaista obitavali na teritoriju dana nje Poljske prona en pre dve godine, nau nici Katedre arheologije Univerziteta u e inu to nisu hteli da obelodane do okon anja temeljnih provera. Rezultati njihovih istra ivanja objavljeni su u novom broju uglednog nema kog stru nog asopisa Naturvisen aften. "Drago nam je to mo emo da potvrdimo da su na i neandertalci vodili ra una o higijeni usne duplje. Na jednom od tri prona ena zuba na li smo ostatke jednostavnog drvenog oru a za i enje zuba - neku vrstu a kalice", kazao je poljskoj televiziji TVN24 jedan od arehologa iz e inskog tima Mikulaj Urbanovski.

Arheolozi uskoro objavljuju analize Tutankamonove mumije
Beta | 31. 01. 2010. - 16:57h | Foto: AP | Komentara: 1 Glavni egipatski arheolog Zahi Havas sredinom meseca e objaviti rezultate DNK analize i CT snimaka mumije faraona Tutankamona koji bi mogli da re e misteriju njegovog porekla.

U saop tenju egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, Havas je naveo da e na konferenciji za novinare 17. februara objaviti rezultate ispitivanja i njihovog pore enja s rezultatima analiza mumije faraona Amenhotepa Tre eg, mogu eg Tutankamonovog dede. Ovo ispitivanje je deo ireg programa provere DNK-a vi e stotina mumija s ciljem da se odrede identiteti i porodi ni odnosi. Time bi se moglo odrediti i Tutankamonovo porodi no stablo koje je ve dugo nepoznanica.

Malo poznato otkri e do koga su do li savremeni makedoski nau nici bi moglo novim svetlom da osvetli istoriju srpskoga jezika. Mukotrpne procese prou avanja starih rukopisa moglo bi da zameni prijatno putovanje samo nekoliko stotina kilometara na jug. Naime, u isto noj Makedoniji, u oblasti poznatoj pod nazivom Demir Kapija odvajkada postoji selo Prosek iji stanovnici smatraju sebe ne Makedoncima, ve Srbima. Ovoj pojavi nije pridavana velika pa nja dok se zbog nekih lokalnih razmirica nije nedavno oformila ekspertska komisija koja je posetila ovu oblast. udan dijalekat kojim su se ovi ljudi slu ili privukao je pa nju doma ih stru njaka. Oni su obavestili svoje kolege, prou avaoce jezika, i tako je po elo da se odmotava zamr eno klupko nau nih otkri a.

Karta Povardarja sa polo ajem Demir Kapije. Pomalo zaba en polo aj ovoga sela i velika izolovanost njegovog stanovni tva doprineo je injenici da nau nici nisu ranije ispitivali ovaj fenomen. Nakon opse nih najnovijih istra ivanja makedonski nau nici su utvrdili da je dijalekat kojim se slu e me tani ovoga sela u zna ajnoj meri bli i staroslovenskom jeziku nego makedonskom. Oni su to nazvali ranijom fazom makedonskog jezika, no na a ideja je da poka emo da to nikako ne mo e biti staromakedoski ili makedonskoslovenski jezik, ve legitimna faza u razvoju srpskog jezika, i pripada narodnim govorima koji su uslovili stvaranje srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Izgled tipi nog srpskog groba iz posledenje decenije XI veka.
Posredni dokazi

Dobro je poznato istorijsko prostiranje srpske dr ave kao i da je na ovim prostorima prona ena ogromna srpska nekropola datirana u period od IX do XII veka, a i grad Prosek je na ovom mestu postojao jo u 12. veku. Zna i sasvim je opravdana pretpostavka da su Demirkapijanci -

etni ki Srbi. Ako pogledamo i sam izgled, no nju i obi aje stanovnika Demir Kapije ovu pretpostavku mo emo samo potvrditi. Prema srednjevekovnim putopiscima Dern vamu i Beceku seljaci u Srbiji su bili obu eni u prostu tkaninu, opanke i iljatu suru kapu ili klobuk, dok za makedonske mu karce ka e da su na glavi nosili kapu od plavog sukna, ve ina od beloga, koje su iljaste i pozadi na vratu, kao i spreda, imaju po tri krila, srednja kratka, a ostala duga ka "polovinu rifa". Ako pogledamo ilustraciju napravljenu na prostoru izme u dana njih Krivolaka i Konopi ta negde oko 1573. godine, vide emo da no nja u ovim predelima bila tipi no srpska. Sam polo aj i izgled sela tako e potvr uju na e pretpostavke. Demir Kapija se nalazi na veoma ivopisnom mestu - u u reka Do nice i Bo ave u Vardar; na samom po etku klisure Vardara. Naselje se prostire na oko 12 km du reke u obliku irili nog slova S (!). Ku e su uglavnom prizemne, nisu pravilno raspore ene i me usobno su udaljene. Svo stanovni tvo je pravoslavno, ali iako ne slave ku nog za titnika, postoji institucija seoske slave! Gornji kraj Demir Kapije obel ava dan sv. Vida, dok donji kraj svetkuje sv. Sisoja (poznatog kao za titnika u srednjem Pomoravlju). Ova naizgled neobi na pojava ima savim racionalno obja njenje koje emo dati kasnije.
Neposredni dokazi

Kao to je u nauci poznato, dijelekti koji su udaljeni od centra koji nosi promene zadr avaju ranije jezi ke karakteristike (up. Ivi : Govor galipoljskih Srba). Nije u tom slu aju te ko pretpostaviti da je ovo Antonijus fan Lest: stanovni tvo sa uvalo odlike srednjovekovnih srpskih narodnih govora. Izgled seljana Evolucijske promene u jeziku su u inile svoje i mi sada samo mo emo Krivolaka i Konopi ta da naga amo kako bi mogao da izgleda ivi govor u Srbiji u to vreme. sredinom 16. veka. Znamo da se umogome razlikovao od jezika koga smo upoznali preko kanonskih staroslovenskih spomenika, ina e ne bi se tako brzo stvorila potreba da nastane srpska redakcija toga jezika. Da podsetimo staroslovenski nastaje krajem 9. veka, a prvi spomenik redakcije je ve iz 12. veka, sa bitno izmenjenim fonetskim karakteristikama. Isto tako ne smemo zaboraviti da se jedna od najja ih prepisiva kih kola nalazila u Ohridu i da je ba u ovoj koli nastalo uveno Marijino jevan elje koje nagove tava neke od kasnijih promena u redakciji.

Polo aj sela Proseka

Kada smo kod pisanih spomenika ne smemo, a da ne pomenemo natpis danas; upadljiv je pravilan raspored ku a. u kamenu prona en prilikom istra ivanja na livadi u tzv. Gornjem Kraju. Natpis nije datovan, ali se prema grafijskim karakteristikama gotovo sa sigurno u mo e utvrditi da pripada kraju 13. veka ( to se jasno vidi i sa slike), iako se neke od osobina grafije pojavljuju u pisanim spomenicima tek znatno kasnije. Po mnogu emu, ovaj spomenik zaslu uje posebnu studiju, koja e, nadajmo se, uskoro biti i objavljena. Tom prilikom valja obratiti pa nju na grafemu koja se nalazi na kraju drugoga reda - i predstavlja sasvim sigurno glagoljsku oznaku za fonetsku vrednost [l']. Ipak, najzanimljiviji fenomen i ono to je potaklo na u znati elju je ivi govor ovoga sela.
Neke karakteristike govora demirkapijskih Srba

Analizom materijala koga smo dobili velikom ljubazno u prof. dr To eta Trpovskog mo emo sasvim jasno utvrditi da ovaj govor predstavlja ranu fazu srpskoslovenskog jezika. Sve gramati ke osobenosti ukazuju na to da ovaj govor odgovara dijalektima koji su postojali u periodu X i XI na prostoru Srbije. Pogledajmo samo analizu fonetsko-fonolo kog sistema. (S obzirom na to da gra a sa ovog istra ivanja jo nije publikovana, ovde emo se osvrnuti samo na najzna ajnije detalje.)
Poluglasnici

Nisu se sa uvali u ovom govoru.
Nazali

Proces denazalizacije u ovim govorima nije u potpunosti izvr en. Naime, u mnogim primerima se jasno uje nazalno e [ tva, im , krov], dok je nazalno o dalo u to je odlika srpskog, a ne makedonskog jezika. (up. Bo kovi : Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika, fonetika i morfologija)
O slovu , njegovoj glasovnoj vrednosti i upotrebi

Marijino jevan elje - rano svedo anstvo srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Ovaj glas se sa uvao u svim pozicijama i izgovara se kao diftong ie. (Vukovi : Istorija srpskohrvatskog jezika I)

Morfologija

Na alost, materijal sa kojim smo ovom prilikom raspolagali nije bio dovoljan da se precizno utvrdi morfolo ki sistem ovoga govora. Ono to svakako mo emo potvrditi je da postoji fleksija i da je sintaksa u ovim govorima izrazito razvijena. Mofolo ka analiza ovih govora dala bi nam sa sigurno u dokaze koji bi potkrepili na u pretpostavku. No i na osovu ovih podataka savim je opravdano ustvrditi da ovaj govor ne pripipada isto noj grani ju noslovenskih govora, ve zapadnoj i to da je najsli niji srpskome - onom koji je postojao oko XI veka.
Zaklju ak

Na osnovu turih, ali sasvim dovoljnih dokaza mo emo potvrditi da govor Demir Kapije, naro ito Gornjeg Kraja, pripada srpskom jeziku i da je zadr ao mnoge osobenosti srpskog jezika iz razvijenog srednjeg veka. Ovo otkri e zavre uje punu pa nju nau nika, pre svega onih koji se bave istorijom jezika i sintaksom, dok je, svakako, jako interesantno i antropolozima, istori arima i arheolozima. Vremeplov o kojem su svi ovi nau nici sanjali itavih Natpis na kamenoj plo i, otkrivenoj svojih ivota, mogu nost da posete pro lost, da prilikom probnih arheolo kih radova u upoznaju ivot i jezik ljudi koji su nekada iveli na Gornjem Kraju Demir Kapije. ovim prostorima, sada postaje stvarnost. Predati se vardarskim vetrovima i pustiti da nas odnesu u pro lost mo e predstavljati ne samo nau ni ve i ivotni izazov. Ovakva prilika se ne sme propustiti.

Ve smo u prethodnom lanku istakli da je Rim u vreme Carstva dostigao vrhunac izopa enosti u svojoj istoriji. Za razliku od one u Grka, bila je to svesna izopa enost proistekla iz luksuza i prepu tanjima telesnim zadovoljstvima. Tra enje nemogu eg i udesnog postaje jedan od prioriteta rimskog duha. Izvan braka, ivot u Rimu je razuzdaniji nego igde drugde. Odvija se u jednom bogatom megalopolisu koji nema analogija. Zatim, mo emo da uporedimo i neka dana nja, po raskala nom i slobodnom ivotu najpoznatija mondenska letovali ta, sa na primer rimskim ekvivalentom - Baiae u blizini Napulja. Du morske obale, umesto dana njih hotela, re aju se bogata ke vile.

dok se o trgovini de acima i mladim ljudima. Uprkos civilizacijskom pomaku. Jedan tada nji hroni ar bele i: Baiae su postale jazbinom poroka. poslu iti pore enjem sa dana njim Njujorkom. Rasko i blud ovde gotovo da nemaju ograni enja. Jo vi e nas zapanjuje odnos i na in na koji su vlasti u Rimu regulisale prostituciju u pore enju sa situacijom u dana njoj Evropi (pa i itavom svetu). mo da. prostitucija se nalazi u zoni kriminala u kojoj su sudbina i ivoti na desetine hiljada ena prepu teni me unarodnom lancu trgovine belim robljem. kontrole i za tite. koji se pretvaraju u mu ke prostitutke. (Pri tome. gotovo i ne govori. u kome su ljudska prava jedno od najva nijih pitanja za procenu nivoa demokrati nosti i slobode jedne zemlje.Da bismo stekli kakvu-takvu predstavu o razmerama udesne veli ine i izuzetnosti Rima. mo emo se. Ne samo da ni posle 2000 godina nemamo boljih re enja nego ono rimsko mo e da poslu i i kao po etni uzor za re avanje problema "najstarijeg zanata". koji je u ve ini zemalja i dalje bez ikakve dru tvene i pravne odgovornosti.) . spominje se samo trgovina enama.

da bi se legalno bavila ovim poslom. Vlasnika javne ku e koji bi izbegao njihovo registrovanje. mogla je uzeti pseudonim. nego i za sve ene iji su Glumice. licentia stupri (u ve ini zemalja dana nje Evrope. plesa ice i muzi arke. nisu bile obavezne da se registruju. pla anje poreza i plavu e Prvo zvani no registrovanje prostitutki (i koliko nam je poznato. plesa ice ili muzi arke. . mesto ro enja). Bavljenje ovim poslom bilo je zabranjeno ne samo za plemkinje. Kada bi jednom bila upisana kao prostitutka. edil prilikom obilaska i kontrole javne ku e.Popis. bez pandana u savremenoj Evropi) izvr eno je u Rimu. a da nisu bile primorane da budu registrovane. a i udatih ena koje su registrovane kao prostitutke. ali se potom sve zaboravi i stanje ostane nepromenjeno). odnosno pomo nika). jer je njihov zadatak bio da sve neregistrovane prostitutke prognaju iz grada). i time izbegnu ka njavanje i sramotu (iako su se edili trudili da ih otkriju. ali je ta kazna potom (tokom Drugog punskog rata) drasti no poo trena kaznom izgnanstva. Za u uje jo jedno re enje. nego bi jedna od obaveza edila bila i briga da ona bude pla ena kako treba. s vremena na vreme. Car Tiberije je doneo jo rigoroznije kaznene sankcije protiv preljube udatih ena iz svih stale a. registruju. koji je nadzirao prostituciju. kao i podatak o tome koliku naknadu e tra iti od mu terija. Svaka prostitutka. odgovorno i na propisan na in (tako. nije smeo ulaziti sam. Naravno. kao to su glumice. morala je da se prijavi vlastima i da podatke o sebi (ime. "stidljivo" se pokrene rasprava o neophodnosti sli nog regulisanja njihovog statusa. Ukoliko je elela da sa uva anonimnost. Za brisanje njenog imena sa spiska nisu joj mogli pomo i ni eventualni brak i deca. koje je jo uvek aktuelno u dana njoj Evropi: prostitutkama ne samo da je pru ana za tita od onih mu terija koje bi izbegavale da im plate propisanu nov anu nadoknadu. Prostitutke su bile obavezne da nose ode u propisanu zakonom i da im kosa bude obojena plavo ili uto. mogao je kazniti nov ano ili bi evanjem. Po upisivanju neophodnih podataka. Plemkinje su za eventualni prekr aj najpre bile nov ano ka njavane. su "obi nih" prostitutki. Kao op ti zaklju ak. bez pratnje svojih liktora. ove odredbe nisu onemogu avale ostale ene da se bave ovim poslom. nego i kontrolom javnih ku a (morale su biti zatvorene od zore do tri sata posle podne). ona je dobijala zvani nu dozvolu. najve im delom. Upisane prostitutke. iako su se bavile i prostitucijom. Druge ene. ona je prakti no bila osu ena da se itav ivot bavi ovim zanatom. ali za razliku od stale u. na primer. name e se utisak da je sve to obavljano dosta profesionalno. tako e su se preci ili mu pripadali nekom plemi kom bavile prostitucijom. nije se zavr avala samo registrovanjem prostitutki. Du nost edila. predstavnika vlasti. nisu morale da se bile ropkinje.

generalno su se delile u dve glavne kategorije . bila je glavno steci te uli nih prostitutki. ovo je i bio razlog shvatanju da se pitanje prostitutki moralo organizovati i regulisati. kao to su. na primer. zahvaljuju i debelim naslagama vulkanskog pepela. verujem. vlasnik ili vlasnica javne ku e. ostale sa uvane u Pompejima. svodnici i svodnice. Prihod od ovog poreza uop te nije bio mali.registrovane (meretrices) i neregistrovane (prostibula).Rimske prostitutke. Registrovane prostitutke morale su ne samo da se zvani no upi u. mo e i bika. Otuda je. dabogda ako se se am da sam uop te ikada bila nevina. Porez je iznosio onoliko koliko je po zvani noj tarifi dobijala od jedne mu terije. u okviru kojih postoje i strukturisane profesije. slede ih godina jebuckala sam se sa odraslima. Navodimo ispovest jedne vlasnice javne ku e. adductores (ili perductores) i ancileulae. s obzirom na broj registrovanih prostitutki. Ova ulica u Pompejima. za vreme Kaliguline vladavine (37-41. godine) dala je brojku od oko 32. iveti u bordelu O izgledu prose ne javne ku e najbolje podatke nam pru aju one koje su. Va nu ulogu u tome su imali i leno ili lena. i tako sve dok ne stigoh u ove godine. upravnici javnih ku a.000 prostitutki samo u Rimu! Pored svega drugog to prati prostituciju. Bolje javne ku e su ra ene prema . godine) uveden je i porez koga su morale da pla aju. koju bele i Petronije: Namrzla me je Junona. Jedna procena iz vremena cara Trajana (98-117.. i nastala ona izreka: ko je nosio tele. ve . Jo kao malo dete brljala sam ne to sa svojim vr njacima. a zatim i lupanarii..

bogato opremljene i izuzetno dobro organizovane (sa posebnim ulazima za mu terije koje su elele da budu neprime ene). javne ku e nisu bile jedina mesta za obavljanje seksualnog ina sa prostitutkama. da bi o ivele posao. va nu ulogu su imale ancillae ornatrices. a Marcijal govori da su se klijenti mogli koristititi uslugama bludnica ak i u podrumima mlinova. a e e samo prostira i na podu i jastuci). namenjene bogatoj klijenteli.Marcijal. prostitutke su. .. Na vratima se nalazila plo a sa nedvosmislenim zna enjem . Umesto znamenitog savremenog evropskog simbola . ene koje su se brinule da prostitutke budu maksimalno doterane. Kao i danas. vlasnici su se trudili da preduzmu sve da bi gosta ponelo pravo (eroti no) raspolo enje. koja je do ivela alosnu subinu da izgubi sve to je nekada imala i sada: . koji je opkoljavao dvori te. u koje se ulazilo iz predvorja ili trema.uzoru na bogatiju rimsku ku u izgra enu oko centralnog dvori ta. ili arkade stadiona i cirkusa. Prostitutke su imale svoje sobe. tu su bili i zasvo eni tremovi arena i pozori ta. sa seksualnom zavr nicom. ili na samim ulicama (skrovitim i bez ikakve svetlosti) no u. Ili izvan gradskih zidina i du puteva na obi noj zemlji i prostirci. Naravno. Naravno. Naravno. sa oskudnim name tajem (ponekad samo postelja. Za sve usluge trebalo je unapred platiti. Kao i danas u Parizu ili Amsterdamu. svodovi akvadukta. Njihove prostorije (sobe) su kod obi nih javnih ku a bile male. posebnu vrstu su inile rasko ne javne ku e.svetiljki sa crvenim svetlom. Tako Katul u jednoj svojoj pesmi spominje nekada poznatu i slavnu prostitutku Celiju.. rimski bordel imao je znak koji je otvoreno i jasno ukazivao na prirodu posla koji se unutar gra evine odvijao. Pored privatnih ku a. prljave i smrdljive.occupata.. To su prevashodno bile nepristojne skulpture i zidne slikarije. kako to navode brojni pisci .na raskr ima i ulicama slu i odvratnoj pohoti pokvarenog Rima. stajale ili sedele ispred javnih ku a. Me u mnogobrojnim osobljem koje se staralo za svaku sitnicu. Plaut ili Horacije. kojih je bilo mnogo u gradu. time su se bavile prostitutke najgoreg ranga..

Mnoge od njih poticale su iz dobrih porodica. me u kojima se izdvajaju delicate i famose. mogle su biti anga ovane i samo zbog njihovog dru tva . a prostitucijom su se po ele baviti ili zbog sklonosti. bastuariae su se svojim zanatom bavile na grobljima.Ponekad su javne ku e bile izuzetno luksuzno ukra ene. udati se i srediti svoj ivot kao i ostale ene. Rad na crno S druge strane. Ovidije navodi da nemaju dovoljno ume a za savr eno obavljanje posla kojim se bave i preporu uje im usavr avanje plesa i poznavanje poezije. Izme u njih i ostalih neregistrovanih prostitutki postojala je ogromna razlika. Delicate bi se mogle opisati kao dostojanstvene milosnice koje su veoma bri ljivo birale svoje gospodare. zatim scorta erratica - . Razloge za to treba verovatno tra iti u spomenutom sramotnom odnosu prema registrovanim prostitutkama. doris su praktikovale da se uvek pojavljuju nage. Pored seksualnih zadovoljstava. kao i mogu nosti da su u datom trenutku mogle napustiti prostituciju. ili zbog novca. Izme u ovih prostitutki postojale su posebne podele. realno je pretpostaviti da je velika ve ina pripadala neregistrovanoj kategoriji prostitutki.po tome su predstavljale ekvivalent gr kim heterama .ali po svemu sude i nisu dostizale svoj gr ki uzor. Lupae ili "vu ice" obilazile su parkove ili perivoje. Zanimljivo je da imena ena koja nalazimo na stranicama rimskih pesnika pripadaju uglavnom enama iz ove grupe.

blitidae. i u Rimu je postojao kvart koji je bio glavno steci te prostitutki i javnih ku a. Tre i centar njihovog okupljanja predstavljao je prostor izvan gradskih bedema. bilo mesto gde se svakodnevno okupljao najve i broj ljudi). Kona no. ili "koko ke" su spajale bludni enja s plja kom. zajedno sa Forumom i Kapitolom. ve inu ipak inile kupljene ropkinje. Sude i prema Pompejima i Herkulanumu. I drugo. treba imati u vidu dve injenice . kojim je bilo dozvoljeno iskori avanje robova i u seksualne svrhe. alosne bludnice koje su dobile ime po jeftinom pi u blitum koje se pilo po bednim kr mama.glavnom severnom drumu u gradu. u dana njem zna enju. god. prostitutke na samom dnu hijerarhije. da su. odnosno Marsovog Polja (ono je.e.najpre. u blizini Circusa maximusa. gallinae. To je bila etvrt Suburra. sagradio cenzor Gaj Flaminije Nepos. prostitutke koje su mu terije sa ekivale na putevima.klasi ne uli arke. forariae. da to sve treba posmatrati i u kontekstu zakona. Rimski Sen-Deni Kao i u dana njim gradovima. Postojala je jo jedna etvrt koja se nalazila u Vicus Patriciusa . a i njihova prodaja za tu svrhu. Jo jedna erotska freska iz javne ku e u Pompeji. koje su se prodavale za najbednije sume. u kojima je svakodnevni ivot naglo . pored prostitutki koje su se na to slobodno odlu ivale zarad zadovoljenja sopstvenih prohteva ili potreba. koja se nalazila izme u bre uljaka Eskvilina i Celija. Pri svemu tome. Ime je dobila po Circusu Flaminiusu koga je 221. tu su bile i quadrantariae. pre n. odnosno ulici.

Prodavale su obe vrste usluga po kojima su bile poznate: eroti ni i izazovni ples. masovan. to je. U svemu tome. po svemu sude i i drugi gradovi (ne samo na italskom tlu. Uostalom. blizak Neronovom dvoru. ali i seksualni odnos.Rome. najatraktivnije i najegzoti nije bilo je povezano sa najvi im dru tvenim slojevima u Rimu. bio je prinu en da zbog klevete svemo nog prefekta pretorija Tigelina. nego i u provincijama). prvi put neko susre e. Njihova cena generalno je bila mnogo ve a od cene navedenih klasi nih prostitutki. koji je raspaljivao strasti.bogati. Jedno vreme. koji. ta sklonost ka atraktivnim i egzoti nim enama. rezultiralo i ve om cenom njihovih usluga. i nimalo prikriven. na primer. godine. jer se radilo o egzoti nim enama koje rimski mu karci nisu poznavali i koje su ve samo time pobu ivale mnogo ve i interes od uobi ajenih rimskih prostitutki. iako realan. posebno se bile cenjene plesa ice iz panije. . nije dostigao dru tvenu slobodu koju je imao u gr kom svetu. pa su zbog debelih naslaga vulkanskog pepela svedo anstva ostala do danas nedirnuta. po udu i elju za seksualnim odnosom. Mo da najbolju sliku o tom svetu pru aju dve knjige: Apulijev Zlatni magarac i Petronijev Satirikon (Petronije. I bez ena posao cveta Drugi vid rimske prostitucije odnosi se na svet homoseksualnosti u Rimu. zadr ala se u raznim delovima sveta sve do dana njih dana. koje po Reljef u mermeru iz Pompeja. Sve je to rezultiralo time da je. potra nja za njima bila najve a. Naravno. Posebnu kategoriju predstavljale su plesa ice. bez obzira na cenu.prese en erupcijom Vezuva 79. izvr i samoubistvo). naravno. sledili su uzor "Majke gradova" . koje su sa raznih strana Carstva dolazile u Rim. jer su to jedino mogli platiti . iako aristokrata. sve ono najlep e. va nu ulogu imao je i ples.

Nave emo jedan broj zanimljivih doga aja. sa kojima se oni susre u: .. iako sam se opirao iz sve snage. Onda me jo i na krevet povali.. jednoj droci je platio as da mu ustupi svoju sobu i ve mi je gurnuo ruku tamo i da nisam bio ja i gadno bih se proveo. ... Jedan od glavnih likova vodi svuda sa sobom svog "brati a".Za ovaj nagli raskid kriva je moja uspaljenost... . i on mi se ponudi da mi poka e put do na eg svrati ta.Onaj tvoj "brat". de aka koji mu slu i za seksualno zadovoljenje: . kada mi pri e neki ozbiljan ovek... Taman da mi svr imo... .lutao sam po celom gradu. onaj to stalno ide sa tobom. O neosetljivosti homoseksalaca na enske ari ilustrativno svedo i konstatacija: . hteo je da me siluje".dr ala mi je ud. I onda me je proveo kroz najmra nije sokake i onda izvadio pare i po eo da mi tra i onu stvar. nego sam ti ja slu io za "brati a" u parku. Dr ao sam de aka u zagrljaju vrsto. .i kad ti je taj ivuljak bio u punoj snazi . ... ..de ak sede na krevet i stade plakati. uv i ovo unesoh se Askilitu u lice i povikah: .. ti koji . a onda me zapljuva svojim ogavnim poljupcima.... to jest.. ve odavno sam hteo da se otka im od te dosadne nabiguzice.. . kao da ga nikada ne u pustiti u ivao u ispunjenu svoje elje da bi mi i najsre nji pozavideli..nisi nikada uspeo da sredi pristojnu ensku. ali on mrtav hladan.. Ja.U e neka peder ina. uleteo je malopre u sobu i navalio... . bogatog oslobo enika i tipi nog skorojevi a koji te i da luksuzom i gozbama podra ava aristokratiju)..Kako dogodov tine sitnih avanturista u proputovanju po Italiji ine osnovu sadr ine Satirikona (pored Trimalhionove gozbe..vratih se u svoju sobicu da najzad u ivam u njegovim poljupcima bez opiranja. doma in.... najgora bitanga koju sam ikada video..Ti da meni govori . one verno odslikavaju i svet homoseksualizma koji se sre e u svakodnevnom ivotu. kao ovo derle sada u kr mi. .Ti rasturena mu ka kurvo to rupom opslu uje okolo! Freska "Vaganje falosa" iz ku e Vetija Askilit mu besno odgovara: u Pompeji.Stvarno nisi znao da pedere zovu pe kirima? Na to e Kvartila: .. kao hiljadu mrtvaca.

.. zatim upih svoje usne u njegove... deluje nestvarno i uzvi eno... Usred se uzdizalo remek delo poslasti arske ve tine . da najzad sjedinim sve svoje udnje u onom vrhuncu... pa uzjaha mog druga i stade da ga obra uje cmakanjem i onom svojom dupetinom. iji je pozama ni ud odolevao teretu grozdova i svakovrsnog vo a oka enih na njega... ako ovom usnulom detetu ugrabim potpuni sno aj i ponesem najve u slast za kojom udim. kome su bile strane rimske tradicije i obi aji. .. Kosmopolita po ube enju.sti e novo poslu enje: d inovski poslu avnik sa mnogo raznovrsnih kola a. Hadrijan (117-138. Hadrijan je svog ljubimca od koga se nije odvajao deifikovao posle njegove smrti. Meni pri e jedan od njih. Kad odnekud istr a neki gola koji je bio izgubio odelo.. . Ovim ilustracijama treba dodati podatak da su i brojni rimski carevi bili poznati po svojim homoseksualnim avanturama i aferama..... kod kojih se radi o bludu i razvratu najgore mogu e vrste. ... Prvo ispunih ake njegovim mle no belim prsima. jednim potezom me okrenu. Tre e no i. U pomo mu je pri ao jedan rimski vitez..O besmrtni bogovi. Taj kad ju e po ne..Smesta jedan pe kir i za Askilita! Samo to to re e... ona jebiguzica promeni paripa. pa su njegove statue izra ivane prema helenisti kom uzoru idealizovanih predstava bogova i postavljane na raznim stranama sveta. verujem da sutra svr i... jedan od najzna ajnijih careva u istoriji Imperije) i njegova homoseksualna veza sa prelepim mladi em Antinojem. Na kraju se pojavi gomila ogromnih crnaca. oko njega se skupila silna gomila pljeskaju i mu s priznanjem i strahopo tovanjem: otegao mu se onaj toliki da je on izgledao kao visuljak sopstvenom udu.. a koga je Senat zbog stalnih me usobnih sukoba odbio da posmrtno deifikuje (uzdigne me u bogove).ogromna figura Prijapa od testa. opet u pogodnom trenutku. ustadoh i pri oh de aku i apnuh mu na uvo dok se pretvarao da spava: .. za tu sre u da u mu sutra najlep eg makedonskog drepca asturske krvi. Za razliku od ve ine ostalih careva. . pokri ga svojim pla tom i odvede svojoj ku i da bi sam u ivao u takvom zgoditku. i onda mi razvali guzove..

otvarao javna kupatila za narod. O svemu tome mo da najbolje govori Petronijeva konstatacija: Prijap je sin Dionisa i Afrodite. ali je zbog Herine ljubomore ro en On je. Za razliku od nekih drugih. s e njom se osvr u prema idealizovanoj pro losti predaka i konzervativnom republikanskom Rimu ("kada je svako po teno radio svoj posao u te nji za op tim dobrom. pretvorio u nevi eno udovi te (Avgust je na umoru izgovorio re i "Jadna li naroda rimskoga. a kojima je davao da mu si u spolni ud i prsne bradavice.. tako i spomenuta evropska . i po tenih vo a"). koji je. kao to je kod Petronija. S. Prvo je bio seosko Rim". posebno je u ivao u silovanju de aka. Iako je Petronijeva erotika bezazlena (u pore enju sa neobuzdanom erotikom u evropskoj knji evnosti prvih generacija 20. po povla enju na ostrvo Kapri. asti. Nave emo samo dva podatka koja ilustruju u asne krugove njegove paklene po ude: dok je fizi ki bio u stanju. Eliot.. koji moderno srljanje u blud i seksualno orgijanje Evrope tuma e kao razo aranost i prkosno tra enje izlaza iz otu enosti. vekovima preno ena rezervisanost prema njemu traje sve do druge polovine veka. Ili. scene. kad se vi e ceni snaga uda nego snaga uma! Prvi savremeni pisac koji e shvatiti zna aj Petronijevog Satirikona bio je T. A onda su po udu njegovog omlitavelog tela zadovoljavala deca (. Ciceron i ostali najsmeliji posmatra i onovremene ali i vratiti polnu mo . ve spominjani car Elagabal. dobrovoljno se podvrgavaju i vo stvu malobrojne elite prosve enih.oli enja perverzije Me u najmonstruoznijim vladarima nave emo samo dvojicu. On se. a kasnije i bog svojim porocima i sru enim stubovima ponosa i patricijske telesne ljubavi. izme u ostalog.koja jo nisu prestala da sisaju maj ino mleko. jasno ukazao da je "Ve ni kao nakaza. veka).. Naravno. iako svesni da se Rim kotrlja na nizbrdici ka propasti. koji moze oduzeti. ve ni Rim osu en na starenje i umiranje.Carevi . kao niko drugi do tada. robovlasni ki Rim Carstva. ovo je samo manji deo pri e o prostituciji i izopa enostima rimskog dru tva. Svakako najpoznatiji je bio car Tiberije (14-37). bio osu en da stari me u bo anstvo plodnosti. To su mu osmi ljavali stru njaci za protivprirodni blud (perverzije koje se opisuju u istorijskim izvorima su u toj meri mu ne da ih ne emo ni navoditi). Epilog: Eros i Tanatos ta e . Eliot jedini shvata da. da bi se "snadbevao" mu karcima. koji e do i pod tako polagane zube") posve eno nastranim zadovoljstvima sa devoj icama i de acima.). kao oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti..

Marcade. Women in Antiquity. M. isto ni Sloveni su imali mnogobrojne gradove.Sibila. The Sacred and the Feminine in Ancient Greece.com/library/bl/uc_geary_pompeii.. po ev od IX/X stole a. godine).html Ve u ranom srednjem veku. et al. B.P. Prva iz letopisa nama poznata ruska dinastija bila je loza Rjurika (vladali 862-879.html http://www.) London: Routledge. & Williamson. Hawley. S. slu io je u gardi kod ruskog kneza Jaroslava Mudrog (vladao 10191054). nazivali Rusija ili Rus´ (rus.htm http://www. Women in the Classical World: Image and Text. Roma Amor. Sveji. Ova dinastija se potpuno slovenizovala ve u tre oj generaciji. ta eli . 1994. Fantham. Norve ani su je zvali Gardarika . norve ki kralj i neuspeli konkurent Viljamu Osvaja u. (eds.zemlja gradova. uveni Harld Hardrada (vladao 1015-1066. Severni narodi . / ). (eds. Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell. Oxford: Oxford University Press. 1998. & Levick.) London: Routledge. pa do severnih uma i obala hladnog Belog mora.about.Danci. a istori arima poznat i kao "poslednji viking". E.elim da umrem. godine).ucd. Rijeka: Otokar Ker ovani. 1995. sve do same mongolske najezde. . osaka enu i ve prestarelu. ak je postao i njegov zet. "umornu. Foley.edu/classes/JKp.perseus. 1969. Oni su svoju otad binu.tufts.erotika simboli e uzdrmanu kapitalisti ku i imperijalnu Evropu. iako su kontakti sa Skandinavijom ostali veoma bliski i duboki. vikin kog porekla. J. koja se irila od Dnjepra i ju nih stepa. osu enu na neizvesno beznade no starenje bez smrti": . Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory. R.ie/~classics/96/Dauphin96. H.

Slika 1: Karta srednjevekovne Rusije: braon bojom je obele ena teritorija Novgorodske Zemlje. Grad je funkcionisao kao "trgova ka republika". Novgorod nije posedovao samo manju teritoriju uz gradske zidine. feudalne ratove. Severne Italije ili Dubrovnika. nego je imao i ogromne zemaljske posede . Godine 1054. ruska zemlja je imala dosta va nih gradova. Grad od drveta Drvo se od samog osnivanja Novgoroda koristilo za izgradnju grada i gradskih . Ve 1196. Ali. kne evi Rjurikovi i su priznali povla eni status Novgoroda. glavni takmac Kijevu zadugo je bio . Rusija je u la u doba feudalne raspar anosti koje je potrajalo sve do po etka XVI stole a.Novgorod. Me utim. U ovo vreme. U slu aju da knez vi e nije zadovoljavao. a sna na vojska je pomagala gradu da se obezbedi od poku aja nema kih i vedskih krsta a da vrate " izmati ki grad" u lono katoli ke crkve. ) je sâmo imalo pravo da bira kneza iz dinastije Rjurjikovi a. novgorodsko ve e je biralo drugog kneza. Osim tog grada. koji je isklju ivo imao ulogu vojnog vo e (poput italijanskih kondotera) i za to dobijao odre enu platu. poput gradova Ganze.Kijev je bio prestoni grad rjurikovi ke Rusije. Novgorod je verovatno bio grad koji je imao najbolju sudbinu. pa i nemire vezane za nestabilnu kne evsku vlast. Tatarska najezda nije do la do novgorodske zemlje.Novgorodsku Zemlju (slika 1). sve ruske zemlje su pre ivljavale razli itu sudbinu: okupaciju Tatara i Poljaka. za razliku od njih. koji je nosio zaslu eno zvanje "majka ruskih gradova". Novgorodsko ve e (rus.

To se radilo na taj na in to su graditelji velika brvna stavljali du ulice i fiksirali ih sa strane manjim kolcima. lo a strana ovakvog izbora gra evinskog materijala bili su . jednom u deceniji. pored ve poznate mogu nosti da se utvrdi apsolutna starost drveta. otprilike. dokazao i to da irina popre nih godova na drvetu zavisi od toga kakva je klimatski bila godina kada je drvo dobilo taj god. lan i lanena tkanina. Dendrohronologija je izuzetno bitna u novgorodskim uslovima. Drvena kaldrma je neprocenjiv izvor za dendrohronolo ko datovanje Novgoroda. uz upotrebu drvenog uglja. a tale i ambari su se gradili dovoljno blizu ku e. Jednostavno: suva i hladna godina . ali i izvoza. Ovako velike ku e su igrale va nu ulogu u uslovima o tre i hladne zime. po to bi po ar kona no bio uga en. Me utim. To je. no i ve ina zgrada u Novgorodu. Glavni izvozni artikli bili su med. ume i mo vare su bile bitne i za organizovanu proizvodnju gvo a. sa Bliskog Istoka i Vizantije. U ovaj grad stizali su fino italijansko staklo i tanka kineska svila. Novgorodska Zemlja je bila uglavnom pokrivena gustom umom i donosila je krzno i med. opasane ogradom od debelog i visokog kolja. Kombinacija godova je jedinstvena za nekoliko godina i u istim klimatskim uslovima je potpuno identi na za svako pojedino drvo koji je ivelo u isto vreme. jer daje ta nu hronologiju svakog sloja. Zato bi se naredni slojevi . s tim da se itava ovako izgra ena oku nica pokrivala zajedni kim krovom naslonjenim na ogradu.popravke postavljali direktno na staru kaldrmu. . ponavljaju i isti postupak. Stihija obi no ne bi razorila sve do temelja i ljudi su. samo zatrpavali zemljom ostatke starih zgrada. Sibirski seljaci su zadr ali ovaj na in izgradnje ku a sve do po etka XX veka. Zahvaljuju i velikim prostorima i velikoj koli ini drva u Novgorodskoj Zemlji ak su i seljaci imali velike ku e. Dendrohronologija Dendrohronologija je metoda bazirana na radovima A.tanak god.esti po ari. prosto. vosak. topla i dovoljno vla na . jo vi e obogatilo arheolo ku stratigrafiju kompleksa Velikog Novgoroda. Zanatska proizvodnja uglavnom je bila orijentisana na potrebe pija ne prodaje. kao . Kulturni sloj u uslovima novgorodske klime je rastao prili no brzo i drvena kaldrma polako se spu tala u mekano i vla no zemli te. Zbog estih ki a i snega ulice su morale da budu poplo ane. a zatim pravili nove. Ovaj nau nik je. krzno. Vatra je uni tavala pojedine ulice grada skoro 20-50 godina. Razvijeni zanati i razgranata trgovinska mre a bili su temelj novgorodske privrede. koji je radio sa ameri kom sekvojom. Daglasa.naslagana drva. Od drveta se pravila ne samo kaldrma.debeo. zahvaljuju i novgorodskim kaldrmima. Otuda ove slo ene strukture na arheolo kim iskopavanjima izgledaju. U ovim uslovima stambena jedinica se pravila na sprat. naravno. Novgorodske pijace su bile pune trgovaca iz severnih germanskih zemalja. na istom mestu. Ovaj metal se pravio od mo varskih ruda.komunikacija. Kamen i malter su upotrebljavani isklju ivo pri izgradnji spoljnog utvr enja i glavnih crkvi. dok je ogromna ve ina zgrada bila od drveta.

nazivali trista zlatnih pojasa. trgovci Novoroda su izvozili katance (slika 2). Izme u njih se stavljala staklasta boja . po skupim i upadljivim predmetima mu kog nakita .emajl.pregrade.Grad zanata i trgovaca Od gvozdenih proizvoda. omota crkvenih knjiga i ikona. Slika 2: Omiljeni izvozni proizvod novgorodskih zanatlija gvozdeni klju evi i katanci. pregradnog emajla. Zanimljivo je da su Novgorodsku elitu. majstori su koristili i tehniku filigrana i crnjenja. emajl se topio i arene boje su zauvek ostajale na povr ini zlatnih ogrlica.kai evima od zlatnih kop i (slika 3). zagrevanjem. U ovoj tehnici na pole inu zlatnog predmeta su se lemile tanke zlatne ice . Nakit su nosili i mu karci. . Osim emajla. kao i oru je: duga ke ma eve i lagane i vrste pancirne ko ulje od prepletenih eli nih karika. Zlatarski zanat je primao je uticaj vizantijskih i persijskih majstora. koja je uglavnom i upravljala gradom preko ve a. prstenja. a dao je vi e remek-dela za crkvene i profane potrebe. Naro ito popularna zlatarska tehnika bila je tehnika tzv. nau nica.

Kijevske "grivne" su bile u obliku izdu enog . zelene i braon boje (slika 4). U Novgorodu je nosila gr ki naziv plinfa.male srebrene poluge utvr ene te ine. Od stakla su zanatlije uglavnom pravile nakit . crne. kr age. Proizvo eno je.Slika 3: Zlatne kop e za mu ke pojaseve. ali ono zbog svoje skupocenosti nije bilo u irokoj upotrebi. pokrivene emajlom. Od tog istog vremena bila je u upotrebi i opeka koja je bila pravljena u obliku kvadra osnove 30 x 30 cm i visine 2. svetiljke i umivaonike. Za ukras u gra evinarstvu su koristili arene kerami ke plo ice. koristili su "grivne" . Slika 4: Raznobojne perlice.lonce. u manjoj meri i stakleno posu e. Grad udnih nov i a Stanovnici srednjevekovnog Novgoroda poznavali su monetarni promet. jer su u to vreme i drugi ruski gradovi u upotrebi imali sli ne predmete u funkciji novca. Ovo nije sasvim neobi no. zdele.perle i narukvice. Gra evinari su znali i za crep. Grn arski zanat je davao tzv.5 cm. ute. svetlo i tamno plave. Tako. est proizvod novgorodskih staklara. narodno su e . Grn arsko kolo se na iroko koristilo ve od X stole a. Kao specifi ni novac.

koji nam daje pravo da ovo nalazi te nazovemo arheolo kim udom i da ovaj grad-spomenik postavimo rame uz rame sa Pompejima i Herkulanumom. Za manje transakcije. . dugotrajna arheolo ka iskopavanja ovde znaju da iznedre retke predmete koji sigurno ne bi pre iveli tolike vekove u suvljem zemlji tu drugih gradova. arheolo ki nalaz iz Novgoroda. a za svakodnevnu trgovinu koristili su sitne kovanice. Ba zato.osnovna moneta srednjevekovnog Kijeva. Nalzi kao to su drvo. bili su popularni kod svih stanovnika drevnog Novgoroda. Grad Novgorod je bio izgra en na vla nom i mo varnom tlu. udnovata arheolo ka otkri a svakodnevnice Sada je trenutak da pristupim tom fenomenu lokaliteta Novgorod. koje su pravili od spljo tenih odse aka srebrne i bakrene ice. truljenje organskih materijala u njemu bilo izuzetno sporo. Slika 6: Potpuno o uvana ko a cipela iz XI veka. zahvaljuju i upravo tome. Slika 5: Srebrna estougaona "grivna" . ko a. otrubleni) komade grivne (otuda i dana nji naziv za rusku monetu . da je.rublja). pa i tkanina iz XI stole a nisu retkost u novgorodskom arheolo kom kompleksu! Ko ne cipele (slika 6) i izme.estougla (slika 5). dok su novgorodske imali oblik tapi a. kao i obi ni opanci. Zemlji te je toliko zasi eno vlagom. koristili su stanovnici Novgoroda odse ene (rus.

U srednjevekovnom Novgorodu. . Novgorod. To je upravo stoga to ve ina ovakvih nalaza dugotrajnim boravkom u zemlji . Slika 7: O uvani komadi originalne tkanine iz XI veka. drvo se iroko koristilo u svakodnevnom ivotu obi nog oveka.Tako e. tkanina jedanaestog stole a se dobro sa uvala i nije istrulila kroz vekove (slika 7). to nam daje jedinstvenu mogu nost da pratimo ovaj ivot u svim detaljima. Mo da i najbitniji za arheolo ko prou avanje srednjevekovnog Novgoroda su drveni proizvodi. Posebno va an kuriozitet predstavlja jo jedna arheolo ka informacija: samo nekoliko kilometara od Novgoroda otkriveno je i pagansko svetili te koje je bilo posve eno bogu Perunu. arheolo ka iskopavanja na razli itim naseljima esto ne uspevaju da otkriju detalje koji svedo e o svakodnevnici ljudi iz pro losti. Oni predstavljaju i jedinstvena materijalna svedo anstva o prehri anskoj religiji Slovena.propadne. U najstarijim slojevima ovog naselja otkriveni su predmeti drevnog slovenskog kulta paganski idoli (slika 8). Naime.

Me utim. godine arheolozi su otkrili prvo takvo "brezovo pismo" (slika 9). O tome svedo i esta pojava solarnih znakova i tropleta.Slika 8: Drveni idoli iz Novgoroda. U srednjevekovnoj Rusiji.. ka u istorijski izvori. na relikvijama sve vi e dominira pravoslavna simbolika. Zahvaljuju i tome.. narod je u itavoj Rusiji sve do mongolske najezde (a u Novgorodskoj Zemlji i mnogo du e . Ljubomorna ena. do po etka arheolo kih iskopavanja u Novgorodu. crkvena slu ba i crkvene knjige bile su na jeziku koji je bio izuzetno blizak i dobro razumljiv obi nom narodu. U kasnijim slojevima. Tek 26. nije bio poznat nijedan primerak narodne srednjevekovne pismenosti u svakodnevnoj upotrebi. svakodnevne potrebe. retka arheolo ka svedo anstva rane slovenske religije. aljkavi ak. za pisanje se koristila brezova kora. otkuda to znamo? Za razliku od katoli kih zemalja. ve se iroko koristila i za obi ne. crta i reza. ali i drevnoj prehri anskoj tradiciji pismenosti tzv. ali i ona se esto nalazila pod uticajem drevnih tradicijskih uzora. . jula 1951.do kasnog srednjeg veka) bio pismen! Pismenost nije imala eksluzivno sakralni zna aj.

Me utim. Kako se to pisalo na brezovoj kori? U ovu svrhu kori eno je posebno "pisalo". a najmla e iz sredine XV veka. bakra ili kosti (slika 10). Slika 10: etiri primerka "pisala" od kosti i metala. XI vek.Slika 9: Izuzetno arheolo ko otkri e iz Novgoroda . "brezovo pismo".brezova kora sa o uvanim pismenima. prona eno je vi e od 700 ovakvih natpisa na brezovoj kori. za to "pisala" imaju gornji kraj pro iren i zaravnjen? Arheolozi su otkrili obja njenje i za ovo: novgorodski trgovci ili zanatlije nisu koristili samo brezovu koru za bele enje. pravili su . Naime. koje se pravilo od gvo a. tzv. Od tog vremena pa sve do danas. Novgorod.papir. kada je u iru upotrebu u ao . za svakodnevno bele enje trenutno va nih informacija. Najstariji zapis "brezovim pismom" koje je do sada prona eno poti e iz XI stole a.

drvene da ice. trgovci su bele ili svoje trgova ke operacije. a dalje je mali an naslikao velikog konjanika sa kopljem u ruci (slika 12). a u slu aju potrebe napisano su brisali sa drugom tupom povr inom pisala. Slika 11: Cere. Kao i moderni u enici. gra ani su bele ili podsetnike za kupovinu na pijaci. na poslovnom putu"! Do na eg doba je do la i obi na azbuka. oni nisu bili ba uvek naro ito vredni.. Fantasti ni kuriozitet predstavlja jedna alba gnevne supruge na bezobraznu svekrvu "koja je poslala drugu enu njenom mu u dok se nalazio van ku e. Cere su koristili i mali Novgoro ani i to . kao to su ljubavna pisma zaljubljenih. Na primer. Udubljenja u da ici su punjena voskom. bele ili su posu eno i nevra eno. pismenost je bila ra irena u svim slojevima novgorodskog dru tva. sudije u sudnici su se tokom saslu anja dopisivali o na inu vo enja istrage. Seljaci su se dopisivali sa svojim gospodarima u gradu o razmerama da bine. kori enje za svakodnevno pisanje. tako e. Tragove razli itih poslova obi nih ljudi sa uvala su "brezova pisma". drvene da ice nalivene voskom. I drugi de ji crte i su. "Brezova pisma" su sa uvala i svedo anstva o emocijama obi nih stanovnika grada. sa udubljenjem. koju su prepisivali aci u koli. Njih su nazivali cera (slika 11). jedno od takvih kolskih ispisivanja azbuke prekinuto je na pola reda. na njegovoj glatkoj i mekanoj povr ini su istovetnim "pisalom" bele ili svoje zapise. Kada bi se on ohladio. O uvani su tako vanredni tekstovi.za svoje prve asove pisanja.. Kao to sam ve spomenuo. prisutni me u "brezovim" tekstovima. .

koje su pomogle da se doka e upravo njegovo u e e na radu na freskama crkve Sv. prema stru njacima. pored ostalog. Gudok je potpuno identi an fidelima koje su svirali u francuskim. . engleskim i nema kim gradovima i selima tog doba. Kod Oliseja Gre ina su prona ene i narud bine za slikanje. Tokom iskopavanja 1973-1982.gusle. Detalj crte a (sredina). Gusle su obi no imale 5 ica. Prona eno je vi e komadi a brezove kore sa imenima. i po etkom 13. amateri. stole a. koji su se kasnije razvili u ukrajinski i beloruski jezik! Nave u jedan primer za to: na severoistoku i na jugozapadu Rusije govorilo se to ili ta. Instrumentalna muzika je bila prisutna na veseljama i proslavama kao i u svakodnevnom ivotu. Ovo. Zanimljivo je da je u Novgorodu ve u XI veku po eo da se formira dijalekat staroruskog jezika koji se prili no razlikovao od vladimirsko-suzdaljskog dijalekta (koji je. Duvanjem du vargana dobijao se zvuk. udaljeniji od spomenutog vladimirsko-suzdaljskog dijalekta nego svi drugi jugozapadni dijalekti. Spasa na Neredici. Gudok je obi no imao 3 ice i njega su svirali sa povodcem. godine arheolozi su istra ivali ku u i dvori te sve tenika -ikonopisca Oliseja Gre ina koji je iveo i radio krajem 12. Nije "brezovo pismo" samo spomenik kulture i bitan istorijski izvor: ono je dalo i unikatnu mogu nost filolozima da istra uju ruski jezik ranog srednjevekovlja.vargani (slika 13). kona no daje nove i vredne podatke za prou avanje etnogeneze ruskog naroda. a i druge zabave "Brezova pisma" nisu jedini izvor za prou avanje kulturnog ivota stanovni tva srednjevekovog Novgoroda. gudoki. flaute i metalne drombulje . uvene po svojim izuzetnim predstavama. poput onih koje i danas ostavljaju vernici u crkvi. a svirale su se sa svih 10 prstiju leve i desne ruke. a ritmi kim tipkanjem jezi ka se menjao zvuk. pa ak i deca. Dosad je prona eno etiri vrste muzi kih instrumenata . italijanskim. kada naru uju slu bu za pomen du i ili za zdravlje svojih bliskih. Fragmenti smotanog "brezovog pisma" (desno). Novgorodski dijalekat je. Debeli deo vargana su dr ali u ustima tako da je jezi ak virio iz usta. dok su Novgoro ani izgovarali co. I pesma i igra. Svirali su je profesionalni muzi ari.Slika 12: De ji crte konjanika na brezovoj kori (levo). to je kuriozitet. kolevka savremenog ruskog).

Guslarska muzika. kada su polako pre le u folklorne ansamble. gudok i vargan. tj. Najstarije gusle su na ene u slojevima iz XI veka.Slika 13: Srednjevekovni muzi ki instrumenti iz Novgoroda: gusle. naro ito epske pesme uz gusle. Folkloristi XIX i XX veka su sakupili veliku koli inu takozvanih bilina (rus. nasuprot skaskama. bajkama).ne to to se stvarno desilo. od glagola . Slika 14: Pozori ne maske putuju ih glumaca iz . Ovde se arheologija dobro dopunjava sa svedo anstvima folkloristike. su pre ivele po selima biv e Novgorodske Zemlje sve do XX veka.

Slobodno vreme u srednjovekovnom Novgorodu ljudi su provodili ne samo uz muziku i pozori te. opisuju ivote i podvige srednjevekovnih vitezova Ilije Muromca. pa i celu ahovsku tablu (slika 15)! Biline Biline. poseban opus ruskih epskih pesama. Putuju i glumci su davali predstave na pijacama i trgovima za vreme va ara i praznika. Osim slu anja bilina. mitske i humoristi ke motive i slu e kao bitan izvor za kulturnu istoriju srednjovekovnih ljudi. Biline sadr e juna ke. u kujnika (re nog pirata) Vasje Buslajeva i poznatog avanturiste Hotena Bludovi a. Slika 15: Figurice za igre na sre u i potpuno o uvana ahovska tabla. Sve je . Ovaj opus bilina opisuje doga aje X-XIV veka. Kraj Zemlje Novgorodske . koje su ovi histrioni pravili od brezove kore ili ko e. nego i razli ite dru tvene igre. kao i njihovog kneza zvanog Vladimir Krasno Sunce. Biline kasnijeg vremena opisuju doga aje XIV-XVI veka: podvige i ivot uspe nog i po tenog trgovaca Sadka.srednjevekovnog Novgoroda.po etak Rusije Novgorodska republika je imala sudbinu tipi nu za ve inu trgova kih republika. srednjovekovni Novgoro ani su voleli i pozori te. Arheolozi su otkrili vi e kockica za igre na sre u. U Novgorodskoj Zemlji je prona eno vi e razli itih maski za glumu (slika 14). Dobrinje Nikiti a i Aljo e Popovi a. kao i figurica za ah i dame.

Slika 16: Pad Novgoroda .trgovinu itom. 1968. godine postala i crkveno sredi te svih ruskih zemalja sedi te ruskog mitropolita. Moskva se ve davno bavila okupljanjem svih ruskih zemalja i sudbina Novgoroda je bila neizbe na. U XV veku socijalna diferencijacija je toliko porasla da su u e e u upravljanju gradom potpuno zauzeli najmo niji ( itaj: najbogatiji) gra ani. . godine. . Moskva je od 1328. mada su jo itavih sto godina moskovski kne evi morali surovo da se bore sa lokalnim separatizmom. Ovaj in je bio izveden bez ratne konfrontacije. Osim brojnih simpatizera ideje ruskog jedinstva pod vla u Moskve. : . Veliki Novgorod je kona no bio pripojen Moskovskoj kne evini. M. : . koja nije imala dovoljno svog hleba. Aleksej Timofejev istori ar Moskva Preporu ena literatura: y y . Ovo je unelo u novgorodsko dru tvo pukotinu koju su ve to iskoristile agresivnije kom ije. . moskovski knez je imao u rukama i drugi mo ni instrument .bilo je skinuto i odneto u Moskvu (slika 16).umetni ka predstava istorijskog doga aja iz 1478. Godine 1478. .i lo dobro dok je bilo pravde i zajedni kog u e a u gradskom ve u svih slojeva dru tva. Zvono novgorodskog ve a . .simbol nezavisnosti grada . . ito je bilo preko potrebno za itavu Novgorodsku Zemlju. 1879. kada je Novgorodska Zemlja pripojena Moskvi.

. . 1924. . . 1939.htm http://copy-www. . . . . 1997. No.ru/novgorod/ art_archaeology/russian/art_arc. . 1976. . : . . . . . 1971. .ru/ http://archaeology. : . : .ru/proekty/ostu/charts. . .hrono. 1976. 1992. : . . .kiev. .ua/russia/novgorod. . .y y y y y y y y y y y y . 2 . : . XIV-XV . .ac. . XII-XV . : .html Slika 1: Srpski kraljevski grb sa dvoglavim belim orlom i etiri slova S (ili - . . XIII . .ru. . 1947. . 1991. 1980.novsu. 1950. : . . : : . .html http://www. . . . : : Preporu ene Web stranice: http://arc.novgorod. . . . . 1978.

odnosno od vizantijskih dinastija Komnina i Paleologa (slika 1). vizantijskim vita. kada su krsta i osvojili Carigrad i proglasili tzv. po etnim slovom Vizantije (slika 4). Dva glavna elementa srpskog grba. car 306-337). srpski simboli su imali sre u da se pre ta no 120 godina spoje u grbu obnovljene Kraljevine Srbije. Upravo oko ovakve interpretacije postoje neslaganja me u stru njacima. ovi heraldi ki simboli su nastali nezavisno jedan od drugog. godine. uzeli zlatnog dvoglavog orla u poletu na crvenom polju. nikejski car Mihaijlo VIII Paleolog je oslobodio Carigrad od krsta ke okupacije i za grb obnovljene Vizantije je uzeo crveni tit sa zlatnim krstom i etiri zlatna slova V. U vizantijski kulturni prostor sti u 1204. ali za razliku od vizantijskih. godine pred bitku sa rimskim pobunjenicima video na nebu krst i re i: "U ovom znaku e pobediti!" Odmah je stavio zlatan krst na crvenu kvadratnu ratnu zastavu i . Vizantijski tit Prvu vizantijsku zastavu je napravio car Konstantin Veliki (ro en 274. . Francuski stru njak lumberger navodi da su carevi iz francuske porodice Kurtne za grb Latinskog carstva uzeli Konstantinov steg. u Ni u. Tako je nastao uveni konstantinov steg. a za grb. po etnim slovom Srbije (slika 5). po eo je da se u srednjem ocila). stavili ga na tit i dodali mu etiri zlatnika sa krsti ima (slika 3). Godine 1402. despota. koje se u staroj srpskoj azbuci zvalo slovo. Tek u XVIII veku. ratna a potom i dr avna zastava u ranovizantijskom periodu. Osnovni znaci krsta kih grbova bili su tit sa krstom i etiri figure izme u krakova. dr avna zastava Vizantije. francuski heraldi ar Vilton je ova slova proglasio za ocila. jer zapadna heraldika nije znala za slova u grbu ve samo za geometrijske figure i slike iz prirode. Slika 2: Konstantinov steg. Grbovi su po eli da se razvijaju kao identifikacioni simboli krsta kih trupa u XII veku. sevastokratora i kesara. Kao i u Vizantiji. zajedno sa srpskom dr avom. kako to ka e Gerola. Ja smatram da su vizantijski i srpski tit nosili po etna slova svojih dr ava. Euzebije navodi legendu po kojoj je Konstantin 312.Srpski grb. iako u to doba grbovi jo nisu postojali (slika 2). Godine 1261. Zato je za prou avanje na e heraldike potrebno da se prvo napravi pregled vizantijske heraldike i najvi ih dvorskih titula. veku razvija pod uticajem Vizantije.pobedio. dvoglavi beli orao u poletu i tit sa krstom i etiri znaka u obliku slova "S" vode poreklo od dinastija Nemanji a i Lazarevi a. Ovaj grb se u heraldici kra e zove vizantijski tit. Nakon pada Carigrada Komnini su osnovali Trapezuntsko carstvo u Maloj Aziji. Stefan Lazarevi je od vizantijskog regenta Jovana VII dobio titulu despota i po ugledu na vizantijski tit uzeo za grb Srpske Despotovine crveni tit sa srebrnim (belim) krstom i etiri znaka u obliku S. Latinsko carstvo.

U drugom veku pre Hrista. . od osmog veka pre Hrista. grb carstva. na kome je stajao orao. Slika 5: Srpski tit. kao simbol stare rimske dr avne vlasti. Rimljani su preuzeli Zevsa pod imenom Jupiter i jednoglavi orao postaje simbol rimske dr ave i vojnih legija. u desnoj ruci. U staroj gr koj (politeisti koj) religiji. VIII Paleologa. Me utim. gromova i vremena. u hri anskoj teologiji orao je znak Svetog Jovana Bogoslova i predstavlja duhovne visine do kojih se vinuo ovaj pisac Jevan elja i Apokalipse. a Bogu Bo je" . Sedeo je na svom prestolu na vrhu Olimpa sa sve njem munja u levoj. gospodar neba."Dajte caru carevo. vrhovni bog je bio Zevs. Ovaj tip vizantijskog dvoglavog orla sa polura irenim krilima i opu tenim perima u heraldici se defini e kao dvoglavi orao u poletu (slike 6 i 7). Dvoglavi orao Dvoglavi orao se pojavljuje najpre u Mesopotamiji petnaestak vekova pre Hrista. i skiptrom.Slika 3: Grb Latinskog Slika 4: Vizantijski tit. od vremena Mihajla po etka XV veka.opominje na ravnote u izme u ovekovih duhovnih i materijalnih potreba. Tako se u Vizantiji oko X veka opet pojavio drevni dvoglavi orao. u Vizantiji se u ranom periodu koristio i jednoglavi orao. sada kao simbol koji prema Hristovim re ima . Ovakva verovanja su kulminirala u Zaratustrinom u enju da u vasioni dobri bog svetlosti Ahura Mazda ratuje sa bogom mraka Ahrimanom. kao dipolni simbol starih religija. Pored konstantinovog stega. kori en u zvani ni grb Vizantije Despotovine od Vizantiji od XII veka.

godine. titule rimskih careva). koji je postao kesar. Njihove titule su bile do ivotne. i dodelio ju je bratu Isaku. sevastokratori i kesari Za jedan vek vladanja Vizantijom (1081-1185) Komnini su formirali sistem od tri najvi e dvorske titule. U vremenu 1163-1204. Despoti. dobio sina. samo on je mogao da ih dodeljuje i oduzima. a careva bra a i zetovi su imali titulu . Kada je car Manojlo 1169.previsoki. car Manojlo je 1163. godine pre do 14. a kako nije imao mu ke dece. ugarskog princa Belu Aleksija. XV vek. gr kog prevoda latinskog avgust (augustus . godine titulu despota je nosio carev zet. Po to je po dolasku na presto svojoj bra i Androniku i Isaku dodelio titule sevastokratora. odredio je da ova titula bude iznad titule kesara. godine za prestolonaslednika uzeo svog zeta. vi a titula. veli anstveni. Slika 7: Dvoglavi orao Dimitrija Paleologa. oduzeo je Beli titulu despota i dao mu titulu kesara.Slika 6: Vizantijski dvoglavi orao iz Mistre.sevastokratora. Pre njih. sevastokratora i kesara je imao car. bila je kesar. Aleksije I Komnin (car 1081-1118) je svom zetu Ni iforu Melisinu obe ao titulu kesara. Titula sevastokratora je bila najvi e dvorsko dostojanstvo. ako car nije imao direktnog naslednika prestola. najvi a titula posle carske. sevastokratori i kesari nisu imali nikakve odre ene du nosti. po to je brat bli i rod od zeta. Posle stupanja na presto. U toku borbe za presto. Isklju ivo pravo raspolaganja titulama despota. koji je uz mala prilago avanja opstao sve do kraja Carstva 1453. XV vek. Despoti. U obnovljenom . ali ne i nasledne. koja je po rangu bila izme u carske i sevastokratorske. osim ako ih car ne po alje u neku naro itu misiju. Specijalno za njega. Stojan Novakovi nam obja njava da ime Aleksije poti e od re i sevast. promovisao je titulu despota. Tako e. godine novu titulu sevastokratora. car Aleksije je eleo da i svom starijem bratu Isaku dodeli neku visoku titulu. Za njega je morala da se uvede nova. titule rimskih careva koju je uveo Oktavijan (car 31. od cezar. godine posle Hrista) i vizantijske carske titule autokrator stvorio 1081. sve dok car Manojlo I Komnin (car 1143-1180) nije uveo titulu despota.

koji se u na im narodnim pesmama zovu kolaste azdije. U zavisnosti od ranga nosioca. Uz vence.stemu. koji je kasnije zamenjen krstom. ali su boje inova ostale nepromenjene. Despotske kolaste azdije su bile od crvenog. sevastokratori i kesari su kao znak dostojanstva nosili i bogato ukra ena odela sa dvoglavim orlovima u krugovima. stematogirioni su imali etiri ili jednu zlatnu plo icu sa dragim kamenjem . nego zlatne vence bez sija. preko temena do potiljka. i to spreda. Trapezuntski carevi iz dinastije Komnina stajali su na crvenom jastuku. pozadi i sa strana .nosili su despoti. despoti. Ime su dobili od starosrpskih re i. Za vreme dinastije Paleologa zvanje despota se iri na zetove carske porodice. hazdeja sve ano odelo. Tokom vremena dvorski kostim i ceremonijal su se menjali i u XIV veku dvoglavi orlovi su se postavljali i na druge sve ane odore. U doba dinastija Komnina i An ela (1081-1204) zlatom izvezeni dvoglavi orlovi su krasili ogrta e ovih velikodostojnika. carevi sinovi. . stajali na crvenom jastuku sa zlatnim dvoglavim orlovima (slika 8). Stema je imala zlatan obru i luk koji ide od ela. U obnovljenoj Vizantiji despoti carski sinovi su nosili stematogirione sa etiri kamare. da bi simboli ki prikazali kako se nadovezuju na Komnine. a sevastokratori sa jednom kamarom i to spreda (slika 9). Pre 1204. svedo i nam poznati vizantolog Bo idar Ferjan i .spreda. a kasnije su dobili preciznije ime stematogirion (krunski venac). Tako. a ostali sinovi titulu despota. godine stematogirione sa etiri kamare . dolaze po rangu ispred despota.krug i hazdei. ukoliko imaju despotsku titulu. ostali despoti sa samo jednom.biserima i dragim kamenjem. godine. veku nalazio veliki dragi kamen orfan (kamen "samac"). Despoti i sevastokratori nisu nosili krune. Titulu kesara. a sevastokratori obi an venac bez kamara. dobijale su uglavnom stare i dokazane vojskovo e. koji su careva bra a ili zetovi. prema Pseudo-Kodinu.svod). Znamenja cara i velikodostojnika Vizantijski car je nosio zatvorenu kupolastu krunu . urake i ostale lanove u e rodbine. opet. a titulu sevastokratora su. U XII i XIII veku ovi venci su nazivani stefanos (venac). dobijali carevi dalji ro aci i istaknuti velika i. a vizantijski carevi su posle 1261. a na starosrpskom oboci. Sve je bogato ukra eno biserima i dragim kamenjem. kolo . Despoti i sevastokratori su se rangirali i zavisnosti od srodstva prema caru. sedla itd. Slika 8: Car Jovan IV Kantakuzin. Sa strane steme visile su po dve niske od bisera i dragog kamenja koje se na gr kom zovu sije.Vizantijskom carstvu (1261-1453) najstariji carev sin je kao savladar nosio carsku titulu vasilevsa. . koja je tako e ukra ena . sevastokratorske od plavog. Na vrhu luka se u XII-XII. carevu bra u. atore. a kesarske od zelenog brokata. a slu i kao konstrukcija za kupolu od kadife. koji su se konusno su avali ka gornjoj strani.kamaru (gr . koja je nastala od gr ke re i sa istim zna enjem.

koja su imala titulu kneza. Pre Stefana Nemanje (veliki upan 1166-1190) Srbijom su vladali Uro I (veliki upan oko 1130-1145) i Uro II (veliki upan 11461155). Ime Uro . Jedini Nemanjin portret sa vladarskom insignijom je sa uvan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. Belo i Desa. koje je ostalo do kraja dinastije. Svetorodna dinastija Nemanji a (1166-1371) je prekinula tradicionalni patrijarhalni nasledni red i uvela primogenituru. vladar Srbije je nosio titulu veliki upan. stra ar.vreme Stefana Nemanje Od XI veka. koji vi e nije iv. u borbi za presto upana u estvovalo je est kandidata: tri brata Uro a II . pa i tri Nemanjina starija brata . Nemanjini vladarski portreti nisu sa uvani. Iako je iveo u predheraldi ko doba.Tihomir. Verovatno su Nemanja i njegova bra a bili sinovi Uro a II. Stracimir i Miroslav.posle smrti velikog upana vlast je prelazila na njegovu mla u bra u. a i to je prvi po eo da nosi krunski venac. pa sve do po etka XIII stole a. na gr kom . a tek posle njih je dolazio na red najstariji iz naredne generacije. Slika 9: Sevastokrator Konstantin Komnin. Nemanja je prikazan kao monah Sveti Simeon. Na alost. ali se kao titularno ime pojavljuje prvo kod velikih upana Uro a I i II. ali su se nedavno pojavile dve rekonstrukcije (slike 10b i 10c). branitelj.uvar.Po eci srpske heraldi ke tradicijeke .Primislav. Kona no. Posle njih. sa vencem na glavi. godine veliki upan je postao Nemanja. . Nemanja je za razvoj na ih dr avnih simbola zna ajan po tome to je umesto titularnog imena Uro uveo novo titularno ime Stefan. Presto se nasle ivao po starom patrijarhalnom redu . Venac se danas te ko vidi jer je izbledeo (slika 10a). vo a. za koji se smatra da je slikan 1233/1234. 1166. godine. bilo je u Srbiji poznato i ranije. kao i njihova bra a. za samo desetak godina.

zadiviv se mudrosti ovoga juno e. godine.originalna freska na ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. kakvog je ranije dobio i srpski vladar Mihailo (1053.crte D. pobedio Uro a II.crte S. Todorovi a (izvor: grupa autora 2000: naslovne korice). govore i: . i da su titule sa korenom SEVAST dobili zet cari ine sestre i njegova bra a. Stani a (izvor: Stevovi 1998: 39-40). 1151. ni s kim u zajednici. Honijat svedo i da se godinu dana kasnije. ali jo nije utvr eno koji je to "carski in" Nemanja dobio. O ovom doga aju se mnogo raspravljalo. Desno . Levo . ali jo nije dat zadovoljavaju i odgovor. Zna se da je vizantijski car Manojlo Komnin dolazio u Ni 1163.) od vizantijskog cara Konstantina Monomaha (car 1042-1054). godine. odlikova ga carskim dostojanstvom i razli itim darovima. posle ega je ovaj pristao na ve e vazalne obaveze nego ranije. ni sa mnom. O susretu cara Manojla sa Nemanjom u blizini Ni a mnogo se raspravljalo. I odvojiv mu od svoje zemlje. Konstantin Jire ek je pretpostavljao da je mogao biti in protostapara.Tebi budi i potomstvu tvojemu po tebi u vekove. Kada se uzme u obzir da Manojlo isti e Nemanjino potomstvo. Manojlo posle pobede nad Ma arima vratio u Carigrad sa ³ugarskim mladi ima i srpskim zarobljenicima´ u ³rasko nim odelima koja. Sredina . od samog cara behu podarena´. Vizantijski car Manojlo je u bici na Tari 1150. titulu koju su dobijali i mleta ki du devi. ni sa srodnicima mojim po meni. dade mu (Nemanji) zvanu Dubo icu. onda mo e da se pretpostavi da je Nemanjina supruga Ana bila u sli nom stepenu srodstva sa carevom irom . blistavija no to prili i polo aju zarobljenika.Slika 10: Stefan Nemanja. ali do danas nije dato puno obja njenje. i daje mu na poklon deo svog carstva. Odgovor na pitanje o poreklu Nemanjinog titularnog imena Stefan i venca nalazi se u njegovom susretu sa carem Manojlom koga je opisao Stefan Prvoven ani: I.

ni kod Filoteja. A on prvi na ini to dostojanstvo op tim. njegov brat Adrijan. Toronita.. Stoga u starijih pisaca. ali mo e se dalje pretpostaviti da se Nemanja tamo o enio Anom. to ukazuje na to da je uz "carski in" dobio i "venac" i postao "vencoimeniti" ili "venconosac". Poslu ajmo re i same Ane Komnine: . Kada se sve ovo prostudira.porodicom. Na alost. Be sam objasnio da je sevast gr ki prevod od latinskog avgust (augustus). a najmla i brat Nikifor . U Rimu je carska titula avugust imala smisao veli anstva. na kome je. Zvanja PANIPERSEVASTA i SEVASTOKRATORA i ostala na taj na in. ne bi trebalo zaboraviti da se to de ava u doba dinastije Komnina. on je sklopio. car Aleksije. Jer su se SEVASTI pre zvali samo carevi. iako kao monah koji vi e nije iv. opet. a ni kod Porfirogenita ne postoji nikakvo dostojanstvo ili titula u kojima bi bila upotrebljena re SEVASTOS. koga prvi pominje Nikita Honijat povodom doga aja u Ra koj 1168. osim titule sevastokratora za svog brata. poreklom iz neke otmene carigradske porodice. I to zvanje je kao titula samo CAREVIMA pripadalo. kao kod nas u srednjem veku Previsoki. O tekstu koji govori o tome "carski in" je svakako titula sevasta. Nemanja bio me u srpskim taocima koji su 1151. nijedan Nemanjin vladarski portret nije ostao sa uvan. kako izgleda unizio. neka promeniv i. . a u "razli ite darove" treba ubrojati krunski venac stefanos sa kojim je prikazan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate. titulu protosevasta ("prvi sevast"). koji su uveli nove titule. Ana Komnina navodi da je njen otac. prikazan sa stematogirionom na glavi. To se sla e sa Nemanjinim novim titularnim imenom Stefan Nemanja. zet po sestri carevoj. verovatno. kao to je gore re eno. U prilog tituli sevastokratora ide Nemanjin portret iz ju ne kapele Radoslavljeve priprate u Studenici. ali mu je smisao: nepovredljivi. koja je po rangu bila odmah posle kesara. Nemanja je posle nekoliko ratova sa starijom bra om (1155-1166) postao veliki upan i umesto starog titularnog imena Uro uzeo novo titularno ime Stefan. dobio je titulu panhipersevast ("iznad svih sevasta"). i da je Nemanja od cara Manojla dobio titulu SEVASTA. To potvr uje Manojlovo interesovanje za njihovo potomstvo. Kao latinsko AUGUSTUS i gr ko u po etku su davani samo vladaocima. Ne zna se koliko su taoci tamo ostali. oti li na kolovanje ili indoktrinaciju u Carigrad. neprikosnoveni. oko 1234. godine (slika 10).Tako je ovu novinu u dostojanstvima izumeo moj otac. i darivanje Nemanje "carskim dostojanstvom". Me utim. izlazi da je. kao Toronita i njegova bra a. neka im imena sklopiv i. kakav su nosili vizantijski carski zetovi. te je gr ki prevod SEVASTOS dobio zna enje koje se ne da doslovce prevesti.titulu sevasta.. uveo jo tri visoke titule sa ovim korenom. a zvanje SEVASTA.

a prva pekara otvorena je oko . Nemanji i su za za titnika dinastije i Srbije uzeli svetog prvomu enika i arhi akona Stefana.1926. 141-192 grupa autora. 1970. A. G. Prvi profesionalni kuvar do ao je u Rim 190. L elemento araldico nel portolano di Angelino dall Orto. Lj. 1961. Lj. Maksimovi . anak-Medi . Beograd: SANU Gerola. Beograd: SANU Ljubinkovi . Veliki upan Uro II. akota. istorija i predanje (zbornik me unarodnog nau nog skupa. Vita Constantini. Sevastokratori u Vizantiji. 2000. K. u primeni i knji evnosti. trenutno ne postoje! U najranijim vremenima Rimljani su iveli jednostavno i skromno. M. 39-44 Stevovi . i Bosni . M. Zbornik radova Filozofskog fakulteta XI. Beograd. 1995. 1644. godine pre n. Velika gospoda sve srpske zemlje.. 1990. Stefana u srpskoj srednjevekovnoj umetnosti. 140-155 Schlumberger. 427 Jire ek. vo em. 1986. Atti del R. M. 1884. D. knjiga 26). 45-55 Mandi . Odabrani spomenici srpskog prava. S. 1968. Beograd: Prosveta Kali . Paris. Odraz kulta Sv. Stevovi Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y y y y y y y y y y Eusebius.Kao imendan svog titularnog imena Stefan. 1952. B. Beograd: SANU grupa autora. Mandi .. i M. Heraldi ki obi aji u Srba. 21-37 Ka anin.Sveti Simeon Miroto ivi. Carski in Stefana Nemanje. 1895. 28 Ferjan i . M. Ist. S. Paris. Od Kne evine do Srpske Despotovine. Todi . koga danas slavimo svakog devetog januara. ribom i maslinovim uljem. 1986. J. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije IV. 1934. Beograd.e. 1971. Godi njica Nikole upi a VI. Melanges d archèologie byzantine I. Istorija Srba I.. na tre i dan Bo i a. Stefan Nemanja. Preporu ene Web stranice: Na zalost. Novakovi . Stevovi . Starinar XII. B. Science héraldique. Na e Videlo 1. Veneto XCIII. Stefan Nemanja . 1998. 1. povr em. J. 38-46 Vulson de Colombière. S. Ljubomir S. Solovjev. Uglavnom su se hranili ka om od bra na. Zbornik radova Vizantolo kog instituta 12. Beograd. Vojska 138. Manastir Studenica.

U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. Tako se dobijalo sve e bra no. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stru njaci u ovoj oblasti. ta zna dete ta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu. koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. Bogati Rimljani su tada po eli da preteruju u svom rasipni tvu i ekstravagantnosti. kulinara i sladokusca. te su mnogi od njih postali druga ija vrsta roblja robovi svojih stomaka. a povra ali . godine pre na e ere. Apicije je izvr io samoubistvo. koji je otkriven u jednoj ku i u Pompeji. Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija. doba najve e mo i i bogatstva. Rim menja svoj na in ivota i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost.da bi jeli". uveni filozof Seneka je sarkasti no optu ivao svoje sugra ane "da su jeli do povra anja. pa ak i robovi. od ega je najve u sumu utro io na ekstravagantne ve ere. Kada ga je poslu itelj skru eno izvestio da mu je preostalo jo samo 10 miliona. godine pre Hrista.200. Od I veka nove ere. Ovaj kvart u anti koj Pompeji bio je isklju ivo namenjen pekarstvu. ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je mogu e da pravi gurman ivi u takvom siroma tvu?" Posle toga. govori nam podatak iz ivota uvenog rimskog rasipnika. "da ne bi morao da sedi za obi nom . Sa leve strane vide se tri ogromna kamena rvnja koje su okretali magarci.

Rimljani su rado jeli ivinsko i pti ije meso. Gajili su gra ak. patke. i to crni. Iz prirode su uzimali zelje. breskve. kru ke. limun. crni i beli luk. Izuzetna poslastica bili su slavuji. tre nje. kada su otvorene pekare. Zanimljivo. ta bismo od ovoga sve jeli i pili. kori en je Rimljani su poznavali razne vrste u ku i obi nog pu anstva. kupus. argarepu. Od za ina. salate ili za ine. jaretina. Posebno su bile me u sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. golubove. mnogi za ini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. bademe. svinjetina i govedina. umbir. afran. biljaka od kojih su pripremali variva. to se ti e mesa. dralove. per un. dinje i lubenice. ze evi i srnda i. kao i (danas) ukrasne ptice . so ivo. nar. arti oke. prokelj. posebno su bili na ceni divlji veprovi. tikvice. Spremali su koko i. cimet. bob.trpezom". a slu ili kao . najvi e su koristili masline. guske. najvi e se koristila ov etina. pargle. riba i vo e. Kasnije. osim doma ih. U njoj se pripremala bra nena ka a. endiviju.nikako Ru ni rvanj za mlevenje ita. a religijske sve anosti na kojima su rtvovane ivotinje. kupovali su i hleb. . Od vo a. lo ijeg kvaliteta. bob. medom i makom. a ta . a najvi e zastupljeni u kuhinjama bili su biber. kim. flamingose.predjelo. ljive. Od divlja i. zatim meso mladih magaraca. kesten. blitvu. irom i kesenom i pripremali ih sa mlekom. so ivo. krastavac. smokve. drozdove i paunove. koristili su i razne uvezene. karfiol. miro ija. nojeve. gro e. seme pinije (pinjole). urme. pasulj. od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. mu mule. orahe. pe urke i druge jestive biljke. koprivu. rotkvu. jagnjetina. miloduh (selen). nana. a poseban specijalitet predstavljali su puhovi.labudove. koje su tovili orasima. praziluk. za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogu nost da se najedu mesa. Siroma ni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. zatim jabuke.

roba je nocu dopremana u grad.Na reljefu prikazan je prodavac povr a u Ostiji. zubataca. rado su se jela jaja koko i. Od ostalih namirnica. galebova i ostalih vodenih ptica. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre. paunova. fazana. Sir je po pravilu bio su en na dimu. na rimskoj trpezi su znale da se na u i abe. ovaca i koza. kao i pu evi spremljeni sa vinom. Maslac je bio nepoznat starim Latinima. mrene. a da bi se izbegle svakodnevne gu ve. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme. luci grada Rima. Tako e. Dok je obi an svet od plodova mora koristio jeftine. rakova i ostriga. tunja. pa zatim mleko i sir krava. . male i slano konzervisane ribe. jegulja. dok su sitne poslastice predstavljali crv ci i skakavci.

koja je i kasnije ostala glavna hrana u obi nom narodu. Preko zime. sokove. Rimljani su prili no kasno upoznali pripremanje hleba. jeli bra nenu ka u sli nu palenti. ov iji i kozji loj. a e i pehare. stakla. dok su kao aperitiv slu ili mulsum . pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka. Proizvodili su ih od keramike. u zavisnosti od statusa doma ina. zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom za ina. bronze. a za najimu nije . bakra. korisili su je am i p enicu koje su mleli na ru nim rvnjevima ili onim koje su pokretale ivotinje. Pili su ih razbla ena sa vodom.Za pripremu hrane. najvi e je kori eno maslinovo ulje..vino kuvano sa medom.otuda dana nji naziv kulinarstvo). prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pe enje u zidanim pe ima. pa su do tada. a kasnije i u vodenicama. a pili su i pivo. Od itarica. jaja. kojih je bilo oko 18 vrsta. kr age. a u II veku pre n. Za pi e.od srebra i zlata. koja je bila sme tena u podrumskim prostorijama. Pri jelu slu ili su se ka ikama. inije.e. uzdignuto ognji te za kuvanje. snegom ili ledom. kosti ili metala (bronze. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat. no evima i a kalicama od drveta. a neka specijalna su kao Presa za dobijanje maslinovog ulja. meda i oraha. Od stonog posu a upotrebljavali su plitke i duboke tanjire.. koristili su mnogobrojna doma a i uvezena vina. kao i ostala italska plemena. culina . a izme u jela prste su prali miri ljavom vodom. . dodatak imala latice ru a i ljubi ica. Osim hleba. razbla eno sir e. Rimljani su pripremali kaldu. veliki kameni sto za pripremanje hrane. U njoj se nalazila zidana pe za hleb. Najradije su jeli prstima. srebra i zlata). zatim svinjska i gu ija mast kao i gove i. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. Hleb su u po etku pripremali u vidu beskvasne lepinje.

U dvori tu vile. duga ka 40 i siroka 20 metara.) Za doru ak koji se obavljao od 7 do 9 asova Rimljani su imali hleb. so. na stolu je esto bio hladan obrok: varivo. pe urke. Za ru ak.Seoska vila u Boskorealu. izme u 12 i 13 asova. od kojih je kod svih. ili su pak koristili ostatke ve ere. vo e i vino. ili pak one ekstremne.prim. Apicijeve ili Trimalhionove. ru ak (prandium) i ve eru (cena). nalazile su se ogromne posude za skladi tenje ovih te nosti. Tako je svima jedini pravi obrok bila ve era i. bez obzira da li je obi an gra anin. jer tako je npr. sir. (Ovo ne udi posebno. kao to su bile Neronove. mogla je biti skromna i brzo se zavr iti. kao i sve e i suvo vo e. koje su trajale do zore! . u zavisnosti od okolnosti i dru tvenog polo aja. malo vina. med. redakcije. masline. riba. glavni obrok bila ve era. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doru ak (iantaculum). seljak ili patricij. i kod dana njih Francuza . jaja.

povr a. koljke. pu evi. ribe. Ve era je po injala posle 16 asova zakuskom. sir. razno povr e. a sve to sa raznovrsnim sosovima.Na reljefu je prikazana prodavnica ivine. a pio se mulsum. kao i sam in kupovine namirnica. Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. riba. za koju su obi no pripremana hladna jela: jaja. . vo e.

. Od name taja u trpezariji. razli ita imena: jelono a. dok su ene i deca sedeli na klupama i stolicama. Kada proklju a. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana. slonovom kosti ili tkaninom i esto su bile pokretne. . Tavanice su oblagane drvetom. vinoto a ili pregustator . peva i. ili su u njih bile ugra ene cev ice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. svira ice na harfi. Prema vrsti aristokratija koristila ih je prilikom posla koji su obavljali. Rimska poslu itelje. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robovePozla eni srebrni pehari. robovi su nosili svojih gozbi i sve anosti. Pome aj biber. Upravo takvu jednu predstavu ovog bo anstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. pove i bra nom. Jedan od estih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta (opominjala je da je ivot kratak i da zato treba u ivati) ili predstava boga Dionisa. kitari i fruli. pro ek vino i sir e. med. od kojih je najcenjenija bila ru a. lakardija i. pa pore aj u posudu. kao i za zabavlja e. dok je narod jeo u kuhinji.. uze emo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana . lica vegete! (ovo ne poku avajte sami kod ku e!) Da bismo bar delimi no upoznali rimsku kuhinju i uporedili onda nje i sada nje recepte. za titnika vina i vinogradarstva. pelivani ili plesa ice. Stavi malo ulja i ostavi da se kr ka na tihoj vatri. I. peva i. suvu nanu. da bi na goste moglo da se baca cve e. Rimljani su jeli polule e i. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u ku i i bila bogato ukra avana freskama i mozaicima.Apicija. Otmene ve ere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari. glavno mesto zauzimao je sto i le ajevi oko njega. presolac. i preru i preko kajsija. Jedna strana stola bila je slobodna za poslu ivanje.rob koji je prvi probao sva jela i pi a. Predjelo od kajsija O isti kajsije.U bogatim rimskim ku ama jelo se slu ilo u trpezariji (triclinium). a preko leta u atrijumu. pospi biberom i poslu i. stavi u hladnu vodu.

meda. Poslastica od urmi O isti urme od ko tica. sir eta. kada se ohladi. meda. med. jaja. biber i ulje. sir eta. luka. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! .redakcija). semena celera. koljke Za koljke. Poslastica sa pinjolama Za ovu poslasticu potrebni su ti orasi. a onda stavi ulje. presolac i vino. biber. pospi biberom i slu i. miloduha. pro eka. presolca i ulja. per una. a zatim dodaj dva kuvana mozga. propr i i prelij sosom na injenim od bibera. Poslastica sa biberom Uzmi belo bra no i skuvaj ga u mleku kao gustu ka u. pr enog badema. suve nane. to se ti e slatki a. sir eta. sir eta. mleko. Poslastica sa suvim gro em Od testa napravi kola e u obliku drozdova i puni ih suvim gro em i orasima. nego su za zasla ivanje upotrebljavali med. luka. divlje kumine. miloduh. per una. Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera. Izvadi i prelij medom. iseci na komade pa ispr i na ulju. vina i ulja. semena celera. miloduha. kima. sos se pravi od bibera. Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napravi sos od bibera. Nisu poznavali e er. vina. meda. oko 170 g isitnjenog mesa. urmi. pe enog kima. presolca. Sve to skuvaj i pove i bra nom. ubra. Kuvani noj (!!! . suvog afrana. sir e. pr eni pinjoli. . urmi. presolca i cimeta. Posoli spolja i pr i u kuvanom medu. miloduha. meda. riblji rasol. nane. Izru i na poslu avnik pa. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera.Julijanova orba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. presolca i ulja. mednog vina. miloduha. prelij preko komada noja i pospi biberom. napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. seme komora a. suvih ljiva. presolca i ulja.

Zatim su do li drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je isto vino. a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom umancetu. u li su drugi robovi nose i veliki poslu avnik na kome je bila drvena kvo ka nasa ena na jajima koja su li ila na paunova. A zatim je do lo prvo glavno jelo ve eri.sa dva barbuna.Rimski mozaik koji prikazuje naj e e kori ene ribe na trpezi. ispod koga su bile stavljane. dok su svira i gudili neku veselu muziku. Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom. Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima za injenim medom i makom i kobasice koje su se pu ile na srebrnom ro tilju. od kojih je svaki bio predstavljen naro itim gurmanlukom: riba . da bi podra avale ar. rak . staro sto godina. Doma in se pravio kao da sumnja u njihovu sve inu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa. pomenu emo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sa ekivala je goste na ulazu u ku u i odvodila do kupatila. ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. crne suve ljive posute crvenim zrncima nara. zape a eno u amforama od debelog stakla. Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske ve tine i ma tovitosti anti kih kuvara. Zatim je dat znak za po etak gozbe i. Na sto je izneto falernsko vino. neka vrsta trofeja sa dvanaest zodija kih znakova.velikim .

Po to su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje. ivot u anti kom svetu. Zatim su usledila nova iznena enja: po to je opor veoma nesta nih lova kih pasa ujurio u sobu. tobo e. u le su sluge nose i na poslu avniku divovskog vepra. o ijim zubima su visile dve korpice od palminog li a prepune urmi. Neko je pao pod sto. 1976. a zatim se neprimetno iskrao. nalazio se ogroman poslu avnik prepun ugojenih pili a i masne punjene svinjske maramice. B. 1961. a zatim opet ugojene koko ke sa punjenim gu ijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog bra na punjeni suvim gro em i orasima. doma in mu je. bik . Za to vreme. 1989. R. Lovci su stajali okolo. etiri satir ica sipalo je iz malih me ina pikantan sos na neke fine ribe. Ljubljana. . Ugostiteljstvo u anti ko doba. Trimalhionova gozba. Vajner. I ba kada je trebalo da bude ka njen zbog neoprostivog zaborava.jastogom. Beograd-Ljubljana. Doma in je postao tu an i setan zbog vi e popijenog vina i po eo da govori o smrti. Zatim je na sto stavljen pobedni ki trofej od kola a i vo a sa utim afranom.. O kuvanju. i kljukana guska okru ena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom ve tinom napravio od svinjskog mesa. Grupa autora. Gozba je bila tek na polovini. Zagreb. On je zamahnuo no em i sna no ga zario vepru u slabinu. F. zaboravio da izvadi drob. Satirikon. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar. 1967.. na doma inov znak u la su etiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja. a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje. 1970. Zagreb. Petronije Arbiter. Tada je uz zadivljene pokli e gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac. Anti ki Rim. Everyday Life in Ancient Rome. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica. prave i se da je usli io molbe gostiju. u stra noj brzini.. Ko ak.. 1962. Beograd.. I jo ostrige i pu evi pride..gove om krmenadlom." Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y Apicije. E. tako da je izgledalo kao da plivaju u pli aku. naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vru e kobasice i krvavice. Ispod njega. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove. koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. London. i dunje na i kane bodljama da bi li ile na je eve. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova. Cowell.

Ro en je u Velikom Gradi tu 1869. bio je u svakom pogledu izuzetna li nost.carthage.com/romefood. studirao je u Beogradu na Velikoj koli klasi nu filologiju i istoriju. Za redovnog profesora izabran je 1922. Penzionisan je 1939. A.cmu.html http://www.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry. zbog nedostatka kadrova. godine odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom Buktinja u kultu i umetnosti Grka. Furtvenglera. Po zavr etku studija.Preporu ene Web stranice: http://www-2. Vasi se osloba a nastavni kih obaveza i posve uje du nostima u Muzeju.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll. predstavljamo ga kao nastavnika. godine.html http://www2.umich. a i kao oveka. a definitivno je penzionisan 1955. kod tada najve eg stru njaka za klasi nu arheologiju. godine u patrijarhalnoj porodici.html http://www. tezu koja se i danas citira u stru noj literaturi.html Miloje Vasi . Kako mla e generacije arheologa i studenata arheologije profesora Vasi a poznaju samo iz pri a. godine u Beogradu je uporedo predavao u II beogradskog gimnaziji i radio kao pomo nik u Narodnom muzeju. Posle zavr enog osnovnog kolovanja. . godine. ali je do 1941. godine Vasi odlazi u Minhen. godine radio kao honorarni nastavnik. Reaktiviran je 1947.cs. Posle Valtrovi evih intervencija. prvi srpski kolovani arheolog i pionir arheolo ke nauke. a od 1895. radio je najpre kao srednjo kolski nastavnik u unutra njosti. Dobio je stipendiju za studije arheologije u Berlinu i ve 1898. Od 1901. godine.crystalinks. Kod njega je 1899.edu/outis/food. godine predaje arheologiju na Velikoj koli i jedan je od uvara Narodnog muzeja u Beogradu.

Na pitanje "Za to se karmini ete?". Najbezna ajnije arheolo ke predmete Vasi je kitio svojom posebnom pri om i ti nezaboravni ekskursi u inili su da jo vi e razumemo i zavolimo arheologiju. On nas je nau io da gledamo. no ono to je bilo dragoceno jesu Vasi evi komentari. tka a ili nekog drugog zanatlije i da posmatramo ta i kako on radi. I ina e je voleo da se pravi eret. tako da bi uvek . Na ispitima je postavljao bizarna pitanja i trebalo je shvatiti ta je time mislio da ka e. Predavanja profesora Vasi a nisu bila posebno zanimljiva. Istovremeno je stizao i da se bavi istorijom umetnosti. posmatramo i razmi ljamo. Uvek je govorio da treba da se zaustavimo kod grn ara. trebalo je odgovoriti da je crveno boja ivota i da su i Grci svoje mermerne statue bojili da bi izgledale ive. po ev od neolitske epohe do srpskog srednjeg veka.Najplodniji period Vasi evog stvarala tva bio je kraj XIX i prva decenija XX veka. da organizuje slikarske izlo be i da bude redaktor na eg najzna ajnijeg arheolo kog asopisa Starinar. jer je on itao prevod jedne dobre istorije umetnosti. On je organizovao prva stru na arheolo ka istra ivanja u Srbiji.

Profesor Vasi bio je autoritativna li nost. profesor Vasi bi odlazio u biblioteku i svakog studenta pitao ta radi. umro od neizle ive bolesti. drugim re ima. Prepri avao se doga aj koji se odigrao u Akademiji nauka. godine. da bi prisustvovao. a kada je predsednik Akademije Beli poslao svoja kola i Vasi do ao. Voleo je i razumeo religiju i to ne samo gr ku. 1946. iako je dobro znao njeno ime. odrastao ovek. Profesor Vasi bio je duhovit i nije imao dlake na jeziku ni pre. Vasi je. kada su povodom njegovog penzionisanja itani govori. odnosno helensku kulturu. koje su se caklile. a mi mla i bismo skakali sa svojih sedi ta i stali u stavu mirno. Ili. Bio je zainteresovan za svakog studenta. Vasi bi odlazio u etnju na Kalemegdan. Neposredno posle tog doga aja imao je as i mi smo se pitali da li e ga odr ati. u to vreme neizvodljivo. ve i srpsku i uvek je ukazivao na paganske crte u srpskoj religiji. Svoju veli inu i predanost poslu pokazao je i kada je njegov sin jedinac. komentarisao i uvek govorio da na alost ne mo e. dok za rimsku nije imao ni sluha ni ljubavi. sa dubokim cipelama na nir. koju knjigu ita. kao doajen je trebalo da ka e par pohvalnih re i. seo za katedru i njegov jedini komentar bio je da je normalno da deca sahranjuju roditelje. ali da to to oni znaju. nije bilo potrebe da do u. jer nije propustio ni jedan as ili seminar. ali da je stra no kad roditelji sahranjuju decu i otpo eo je sa predavanjem. kako je govorio i to na Bogoslovskom fakultetu gde se onda nalazila Vin anska zbirka. mi ve odavno znamo. Po zavr etku rada . On je po eo time. da nas po asti vir lama i pivom. Uvek odeven u besprekorno ispeglano odelo sa istom ko uljom i kravatom u koju je bila zabodena dijamantska igla. jer se u nevezanom razgovoru sa profesorom Vasi em moglo mnogo nau iti i saznati. Neobi no je voleo gr ku. Po to bi ostavio kaput i e ir.ilas.zaboravljao ime tada nje ministarke Mitre Mitrovi . da je lepo to su do li. govore i "kako li se zva e ona gospo a". kada su u posetu do li sovjetski nau nici. kao njegov profesor Furtvengler. Vasi je u ao. bez obzira to je bio niskog rasta. . neverovatno odan poslu. Rado smo odlazili na njegove privatne asove. najpre zahtevao da mu se na e taksi. otvorio bi vrata i za trenutak zastao. Vasi je u odgovoru odbrusio "Da sam znao da se govori itaju i ja bih ga napisao!". privatisime. Lepota gr kih kipova i smisao Helena za lepotu bilo je ono to ga je odu evljavalo. Vasi je bio od onih profesora kojih danas nema. Tada je itao svoje radove. Mada ve star ovek u vreme kada je reaktiviran. a ni posle rata.a bio je ta an kao vajcarski sat. Kada bi ulazio u sobu. Jedno vreme je dr ao posebne asove.

rad i samo rad" i to je nama ostalo u pameti i kao amanet. Od Jugoslovena.Ve na po etku svoje nau ne karijere. od srednjo kolskog nastavnika u unutra njosti. profesora gimnazije u Beogradu. Vasi je od prvobitnog datovanja Vin e oti ao u drugu krajnost. Sve ovo. Vasi je postigao zahvaljuju i predanom radu i ljubavi prema struci. postigao je svojim otkri em Vin e. do profesora Univerziteta i akademika. To se moglo objasniti na na in. potom Rusijom i na kraju novom Jugoslavijom od koje je mnogo o ekivao. najpre velikim evropskim silama. on je postao veliki Srbin i da bi "kontrirao" nema koj koli. Svojim acima uvek je govorio: "Rad. Tako je Karl Line (Carolus Linnaeus) jo u XVIII veku. . No. ali i prou avanja srpske srednjovekovne arhitekture i istorije umetnosti. S druge strane. dopunjenu predmetima sa istra ivanja mla ih nastavnika. belolika guska (Branta leucopsis). profesor Vasi je pre ao dug i trnovit put. Manje je poznato da je on bio i za etnik slovenske arheologije. koja je danas prerasla u Arheolo ku zbirku. da je profesor Vasi u svom ivotu vi e puta bio razo aran. ne to manja. prof. U slobodnom pervodu Lupar patkorodni i Lupar guskorodni. Vasi je na sebe skrenuo pa nju i na e i strane nau ne javnosti. barnacle goose). ali je njeno datovanje uzburkalo celu arheolo ku javnost. prvobitno Vin anske zbirke. nazivaju se luparskim guskama (eng. preko uvara Narodnog muzeja. Bilo je tragi no da jedan od najve ih evropskih arheologa do ivi sudbinu da bude izolovan i izop ten u na oj i evropskoj sredini. donekle sli nih kanadskim guskama. datuju i je kao jonsku koloniju u VI vek stare ere.To su crna ili grivasta guska (Branta bernicla) i. Njegova monografija i a i Lazarica i danas se koristi u nacionalnoj istoriji umetnosti. U svojoj plodnoj karijeri. dve vrste severnih gusaka. dr Aleksandrina Cermanovi -Kuzmanovi Savremena biolo ka taksonomija poznaje nekoliko ivotinjskih vrsta koje u svom imenu nose se anje na jedno neobi no bi e. jer se u njegovim prvim radovima videlo da u malenoj Srbiji izrasta vrstan stru njak. najve i uspeh i slavu. Profesor Vasi bio je i osniva arheolo ke zbirke Univerziteta. dvema vrstama lupara nadenuo ime Lepas anatifera i Lepas ansifera.

Odakle Lineu i drugim uglednim biolozima ideja da povezuju ko operne guske s luparima i brumbuljcima: sitnim, sesilnim ljuskarima, koji su uglavnom uveni po tome to se prilepljuju za korita brodova, usporavaju plovidbu i sekiraju mornare? Klju za ovu tajnu nije te ko na i. U nekim srednjovekovnim bestijarima (zoolo kim raspravama) mo e se na i opis bi a Ephemerus ili lupar-guske. Srednjovekovni rukopisi efemeruse opisuju kao morske ptice sli ne divljim guskama, neobi nog na ina razmno avanja (Guske efemerus treba razlikovati od efemerida (Ephemeridae), vrste kratkove nih vodenih insekata, kao i od efemerisa, astronomskih karti i dnevnika. Ove guske nemaju nikakve veze ak ni s memoarskom prozom akademika Dejana Medakovi a). Ove guske ne legu jaja, niti se gnjezde, ve pupe na borovini namo enoj u morskoj vodu. Na drvetu se prvo primete gumasti plikovi, koji potom o vrsnu i postanu sli ni ljuskarima luparima. Zatim se prilepak odvoji od drveta ostaju i da visi samo na jednoj niti, a istovremeno se oformi i kljun ptice koji proviruje iz koljke-lju ture. Kada ptici iznikne perje koljka se otvara i guska poleti, ili padne u vodu i zapliva (Slika 1). Ukoliko padne na zemlju umire. Srednjovekovni istra iva i putopisac Giraldus Cambrensis (D erald iz Velsa, 1146-1223), koji je pisao o lupar-guski, i zapravo dodao ovo bi e uobi ajenom srad aju srednjovekovnih bestijara, tvrdi da je li no video efemeruse: " esto sam sopstevenim o ima vi ao na morskoj obali na hiljade minijaturnih zametaka ovih ptica kako vise sa komada drveta; neke su bile pokrivene lju turama, a neke sasvim formirane".

Slika 1 Pogledajmo ima li jo nekih drevnijih podataka o ovoj udnoj guski? Jo u paleolitskoj umetnosti, u pe ini Tri brata u Francuskoj, postoji neve to urezan crte koji neki tuma e kao drvo s lupar-guskama. Na mezolitskim nalazi tima severne Evrope, a naro ito u grobovima kulture Maglemoze I (VIII milenijum pre n.e) esti grobni prilozi su upravo lju ture lupara i gu je kosti! Arheolozi su naravno tretirali ove nalaze kao ostatke odvojenih ivotinjske vrsta.

Prema njihovom neuverljivom tuma enju, guske su bile rtva u hrani, odnosno poputnina pokojniku, a lju ture lupara delovi ogrlica. U poznijoj fazi iste kulture (Maglemoze II/III sredina i kraj VI mlenijuma), na lokalitetu Erteböle u Danskoj, prona eno je jo nedvosmislenih dokaza o tome da su stanovnici drevne severne Evrope bili upoznati s lupar-guskama. U Ertebölu na severnom Jitlandu, na obali Limfjorda, otkrivena je velika humka puna koljki, kostiju i drugih arheolo kih nalaza. Radi se o lokalitetu tipa Kjökkenmöddinge (bukvalno prevedno kuhinjski otpad), zapravo o deponijama odnosno hrpama ostataka hrane mezolitskog stanovni tva, kao to su koljke, kosti, itd. Visok procenat koljki ine lju ture lupara, a me u kostima se, naravno, isti u ba gu je. tavi e, me u koljkama je na eno i mno tvo ko tanog oru ja i oru a. Na jednom harpunu, urezana je predstava drveta s koga vise udni vretenasti plodovi, od kojih su neki i s krilima. U neolitskim nalazi tima Evrope i Bliskog istoka, nisu prona eni nikakvi artefakti niti ivotinjski ostaci koji bi potvrdili da su neolitski zemljoradnici poznavali lupar-gusku. Prema nekim tuma enjima, ta guska se nije dala domestifikovati, dok drugi smatraju da efemerus nije mogao da uspeva u toplijem pojasu "plodnog polumeseca". U bronzano doba, me utim, nalazimo ponovo potvrde o guski-prilepku, i to ne samo u severnoj Evropi. Na srednjoevropskom bronzanom oru ju naro ito ma evima, koji su, kao predmet trgovine, bili i kulturna transmisija izmedju severne i ju ne Evrope, pojavjuju se geometrijski urezani ukrasi u obliku jelke i shematizovanih ptica koje lete u V formaciji (tzv. Tannenbaumschwerte).

Slika 2 Iz tog perioda poti u i prvi podaci o lupar-gusci u ju noj Evropi (Ima, dodu e, i nekih indicija da se za postojanje lupar-guske znalo i mnogo ranije, u drevnom Egiptu. O tome je pisala Prof. dr Pelagija von Vassily, poznati egiptolog s Univerziteta u Hamburgu (neobljavljena doktorska teza)). Predstava drveta s guskama nije retka u umetnosti bronzanog doba isto nog Mediterana, mada se ne mo e uvek sa sigurno u tvrditi da je re ba o guskama prilepcima. U nekim slu jevima, me utim, sasvim je jasno da je prikazana ba ta neobi na ptica. Na jednom kritskom sarkofagu naslikane su lupar-guske kako s drveta padaju u more, me u ribe i delfine (Slika 2).

Ne to mla i fragment keramike, koji je sam liman iskopao u Mikeni, jo je zanimljiviji (Slika 3). Na ulomku kerami kog pehara, ispod dr ke, naslikana je guska prilepak. Posebno je indikativno to to guska umesto nogu ima detaljno naslikane izra taje, tipi ne za lupare (Slika 4) (P. Costello, The Magic Zoo, London 1979. 135-147). Pa nju privla i i jedna slikana amfora na kojoj je predstavljeno drvo s koga uzle u guske; neke lete, dok druge proviruju iz duguljastih zamtuljaka u obliku vekne hleba, koji vise sa grana. Ispred drveta stoji ovek s podignutom rukom u stavu adoracije. Ova posuda prona ena je u Pilosu i uva se u tamo njem muzeju. Prema nekim tuma enjima, u emu je prednja io poznati istori ar gr ke religije Martin Nilsson, fragment iz Pilosa samo je ostatak drevnog minojskog kulta svetog drve a i svetih gajeva s adorantom, to je bila esta ikonografska shema na kritskim pe atima. S druge strane, sli nost s opisima luparguske isuvi e je velika da bi bila slu ajna. Mo da su, prema Slika 3 tome, bli a istini ona mi ljenja koja u efemerusu vide jedan od onih darova koje su Hiperborejci, narod Severa, svake godine slali, uvijene u slamu, Apolonovom svetili tu na Delosu. Ne treba zaboraviti da je Apolon u zemlju Hiperborejaca oti ao ko ijama koje su vukli labudovi (ili mo da ba i guske-efemerusi?). Legenda o tome da se ostareli Hiperborejci sami bacaju sa stene, tako e bi mogla biti mitska transpozicija neobi nog ra anja lupar-gusaka.

Slika 4 U antici, za udo, ima malo pomena o efemerusima. Ne spominje ih ak ni Plinije u svojoj Prirodnoj istoriji, gde je sakupljeno itavo prirodoslovno znanje tada njeg sveta. Ni Tacit u Germaniji, pa ni Cezar, dobro upoznat s severnim udesima ne spominju na u gusku. Samo se iz

jednog fragmenta kod Piteasa, gr kog moreplovca iz Masilije (Marselja), mo e zaklju iti da je znao za lupar-gusku. U svom delu O Okeanu, koje je opis njegove plovidbe u IV veku pre n.e. od Masilije do Norve ke, Britanije, Irske i Orknijskih ostrva Piteas veli: "U Tuli sunce nikada ne zalazi. Tamo nji stanovnici love ribu, a obo avaju drve e na ijim granama rastu ptice. Meso tih ptica ne jedu, ve , kada ptica padne, sahranjuju je s najve om pa njom kao da im je lan porodice." Izme u tih sporadi nih anti kih zapisa i srednjovekovnog izve taja D eralda iz Velsa, nedostaju bilo kakvi podaci o lupar-guskama. U XIII veku lupar-guske su, me utim, ve bile pred istrebljenjem. Njihovo meso, naime, bilo je veoma popularno - naro ito me u sve tenstvom po to se smatralo posnim. Oblaporni monasi zalju ili su da je lupar-guska vi e ljuskar nego ptica i da se, prema tome, slobodno mo e jesti i u vreme strogog posta. O tom pitanju raspravljano je na IV Lateranskom saboru 1215. godine, a papa Ino entije III uzalud je izdao i papsku bulu kojom se zabranjuje konzumiranje mesa guske prilepak u vreme posta. Bilo je ve dockan! Lupar-guske bile su gotovo istrebljene. Koju deceniju kasnije, polovinom XIII veka, svestrani i obrazovani nema ki car Fridrih II Hoen taufen, u svojoj uvenoj knjizi o sokolarstvu, tvrdi da tih gusaka nema. tavi e, nije mu po lo za rukom da nadje ni traga ovom bi u, iako je slao istra va e na daleki sever samo s tim zadatkom. Potonji istra iva i se povode za Fridrihom II, tvrde i da lupar-gusaka nema, ak i da je pri a o njima samo zabluda i mit. Arheologija, a posebno njena nova disciplina anarheologija, kao to smo videli, sasvim nedvosmisleno mo e da doka e da je neobi na lupar-guska postojala i da ju je, kao i mnoge druge vrste (spomenimo samo jednoroge), istrebila ljudska ruka, vo ena oblaporno u, gramzivo u i glupo u. A. Peragra

Predskazanja

Me u velikim delom stanovni tva Rimskog Carstva bilo je ra ireno verovanje da je sudbina pojedinaca i dr ave unapred odre ena, te da je budu e doga aje mogu e na nekin na in predskazati. Tako je, ba kao i kod savremenih ljudi, vladalo uverenje da razli ita znamenja najavljuju ishod budu ih povoljnih ili nepovoljnih de avanja. Jedini problem, kao i danas, bio je taj to bi punog smisla znamenja postojali svesni tek nakon to bi se ne eljeni doga aji - ve odigrali.

Izgled sarmatskog konjanika. prepoznatljiv po pancirnoj ko ulji od ko tanih plo ica, dugom konjani kom koplju i i kupastom lemu. ezdesetih godina IV veka te ko da je iko od podanika Carstva predose ao katastrofu koja e uslediti. ivot se odvijao sli nim tokom kao i predhodnih sedamdeset godina, a rimski carevi su manje-vi e uspe no branili granice dr ave od upada varvara i du Limesa podizali nova utvr enja. U gradovima su ljudi u ivali u trkama dvokolica, a seljaci su s mukom obra ivali zemlju i pla ali poreze. I dalje su trajala prepucavanja pagana i hri ana, pa i hri anskih frakcija me u sobom, a tu i tamo izbila bi i po koja pobuna. Me utim, veliki istori ar pozne antike Amijan Marcelin ka e da su se upravo u to vreme pojavila i prva znamenja propasti. (Naravno, ovo delo je napisano nekoliko godina nakon tih doga aja.) "Naime posle mnogih verodostojnih proro anstava proroka i gatara, po eli su da ska u psi i zavijaju vukovi, no ne ptice pevale su ne to alosno i pla no, a mutni izlasci sunca zatamljivali

su jutarnji sjaj. Vi ena je krava prese enog du nika kako mrtva le i, a njena smrt predskazivala je op tu nesre u". Kada su u Halkedonu razgra ivane zidine grada kako bi se od tog materijala napravila kupatila u Konstatinopolju, u temelju zida otkriven je pravougaoni kamen sa uklesanim stihovima: A kad rosne devojke kroz grad u igri okre u se veselo oven anim ulicama i kad zlosre ni zid bude odbrana banje tad e bezbrojna plemena iroko rasutih ljudi s oru jem pre i preko lepotokog Istra i razoriti skitska polja i mezijsku zemlju ali kad bezumnom nadom na Panoniju krenu to bi e kraj bitke i ivota im. Godine 372, zajedno sa notarom Teodorom, ve i broj ljudi je zatvoren i optu en za zaveru i pripremanje prevrata. Me u osumnji enima bili su Patricije i Hilarije, optu eni za proricanje uz pomo trono ca, u potazi za odgovorom ko e naslediti sada njeg cara. Jedan od odgovora je bio 5);. Ovo je trebalo da predstavlja prvi slog imena budu eg imperatora. Opet, drugi se odgovor sastojao iz stihova koji su predskazivali sudbinu zatvorenika, ali i imperatora:
Tvoja krv e biti osve ena, a njima besna Tisifona sprema gadan kraj dok Ares besni na Mimantovoj ravnici.

Car Valens se upravo zbog ovih stihova klonio planine Mimant u Maloj Aziji. Ipak, on gine u boju kod Hadrijanopolja, gde, nakon toga, pronalaze stari gr ki nadgrobni spomenik sa natpisom - Mimant. Katastrofa koja je usledila postala je velika fascinacija budu ih generacija. Po ev i od Gibona (XVIII vek) i njegovog dela, sve do na ih dana ova tema je stalno privla ila pa nju istra iva a pro losti.

U njihovom prevoznom sredstvu i odevanju nije postojalo ni ta specifi no to ih je razlikovalo od ostalih prekodunavskih varvara. sve do turskog osvajanja Konsatinopolja 1453. klju nog politi kog i ekonomskog faktora na itavom evroazijskom prostoru.Gotska porodica prilikom povla enja pred Hunima. do ivljavaju i drasti ne promene. a da je Imperija na istoku ivela mnogo du e. Invazija ili odumiranje? Obi no se doga aji koji su usledili nakon hunskog upada u evropske stepe (ru enja velikih plemenskih saveza Gota. koje su za nepunih sto godina u potpunosti izmenile sliku stare Evrope. kona no je otvorio vrata Carstva varvarskim najezdama. godine. migracija ovih varvara na teritoriju Rimskog Carstva i njihova pobeda nad rimskom carskom vojskom kod Hadrijanopolja) uzimaju kao klju na ta ka evropske istorije. Stra an poraz rimske vojske nanet od strane gotsko-alanske koalicije. pa se na kraju razlikovala od poznog Carstva taman toliko koliko se i Dioklecijanova imperija razlikovala od Avgustove. Na ovom mestu trebalo bi re i da je to bila propast samo zapada. Postavlja se pitanje. da li su . Zbog toga ispravnije je zaklju iti da je s kraja IV veka po elo nestajanje Rimskog Carstva kao sveobuhvatne mediteransko-evropske civilizacije.

Bla eni Avgustin. jedan od velikh teologa zapada i o evidaca invazije Vandala.slom Imperije i poraz isto ne vojske kod Hadrijanopolja bili neizbe ni koraci posrnulog carstva. dok drugi veruju da su spoljni faktori (varvari) bili od presudnog zna aja. U delu O Bo ijoj dr avi. ali i na transformaciju zapada u ranosrednjovekovna dru tva. Piter Braun (Peter Brown) je u svojim radovima ignorisao pad Carstva i invaziju varvara. koji je presudnu ulogu pridavao varvarizaciji Rimskog Carstva. povezivao uzroke propadanja sa vremenom dinastije Antonina. Prva tuma enja javila su se kod savremenika i aktera ovih de avanja. jedan od prvih istra iva a ovog problema (Propast i pad Rimske Imperije). Pri tome se nagla ava presudni uticaj jednog faktora. Prvi smatraju da su uzroci propadanja bili ponajvi e unutra nje prirode. episkop Hipona. U svakom slu aju. Tako je Gibon. ili je odlu uju u ulogu u ovoj propasti imala ljudska pohlepa i sujeta. ili se Germanima pripisuje prenagla ena uloga kao "grobarima" Zapadnog rimskog carstva. koji su se odrekli dr avnih bogova. ije monumentalno delo i trag u razmi ljanju sledi i ovaj rad. ili kombinacija velikog broja uzroka. esto se Rimsko Carstvo posmatra kao izolovani entitet. Preostali rimski pagani videli su uzroke propasti u hri anima. M. koje tragaju za uzrocima propasti u to daljoj pro losti i vremenu prosperiteta Imperije. on tvrdi je da su sva de avanja deo velikog bo anskog plana i neizbe an korak ka silasku Nebeskog Jerusalima. Treba pomenuti i mi ljenje istori ara Rostovceva. Savremeni istra iva i pozne antike podelili su se na osnovu gledi ta u dva ³tabora´. . do sada je najuspe nija sveobuhvatna studija D onsa (A. H. dr e i se prekretnica istorije koje ukazuju na kontinuitet Imperije na istoku. Johns) The Later Roman Empire. Sa druge strane. kako je to zapazio jo o evidac i hroni ar ovih de avanja . Prili no rano su se pojavile (a neke jo uvek opstaju) takozvane "seed" teorije.Amijan Marcelin. Uzrocima koji e postati pokreta i de avanja izme u IV i VI veka. imao je savim druga ije gledi te.

Spoljna trgovina bila je stalno u deficitu u odnosu na isto ne dr ave odakle su uvo ene luksuzne robe (tkanine. Krajem IV veka ve i deo rimske vojske bio je slabog morala i lo e obu en za rat. a uz to su i la i velika rtvovanja. stotinama godina pritiskao je i podanike Rimske Imperije. Prve naznake krize po ele su se ose ati nakon Hadrijanove vladavine.). Glavobolje careva i podanika Ovaj odeljak je najrazumljiviji ljudima koji su poslednje dve decenije pro iveli u Srbiji.. Veliki broj istovetnih ili sli nih problema. godine. zbog ratova sa Markomanima i Kvadima 167. Tako. proda carske dragulje i name taj iz palate! . termi i drugih javnih gra evina.Borba rimske vojske sa varvarima. U tom vremenu nekontrolisano su se tro ila sredstva na obnovu i izgradnju hramova. ve je filozof i imperator Marko Aurelije bio prinu en da. slonova a. Unutra nje propadanje i transformacija Rimske Imperije bio je dugotrajan proces. skupe religiozne procesije i brojne igre koje su uveseljavale proleterijat. vina i ulja gradskoj sirotinji. dragulji.. tako da e biti lako zamisliti kako su se ose ali stanovnici (posebno pograni nih provincija) posle vi edecenijskih pritisaka. Socijalni mir je kupovan velikim distribucijama ita. za ini.

godine. Posledice su bile slabljenje centralne vlasti i odbrambene mo i dr ave. Na ovo gledi te se nadovezuje tzv. koje su esto bile popri te ratnih dejstava i epidemija bole tina. to zna i da je veliki deo stanovni tva bio nesposoban za odbranu. Sli na po ast se dogodila u periodu izme u 252. Egzekucije i brojni gra anski ratovi prakti no su ostavili dr avu bez dru tvene elite. biopoliti ka teorija. to je dovelo do pove anja ionako velike smrtnosti dece stare do godinu dana. kao jedan od uzroka dugotrajne demografske krize. Otuda i ne udi to je i ukupni moral stanovni tva bio jako nizak. Visoki porezi. Pored toga. Velikoj depopulaciji doprineli su i. Antropolo ke analize skeletnih osataka iz pozne antike u itavoj Evropi pokazuju da je smrtnost novoro ene i sasvim male dece prelazila 35%! Alternativna. koja po inje sa Dioklecijanom godine 284. pominje se ak i uloga toksi nog olova koje je bilo prisutno u kuhinjskoj gle osanoj keramici i vodenim cevima! Kuga je u vi e navrata harala Rimskom Imperijom. epidemije malarije i kuge . od ak 27 imperatora za redom . koja zagovara scenario po kojem je do lo do istrebljivanja najboljeg soja ljudi. proistekli su iz stalnog pove anja vojnog bud eta zbog estih ratova i invazija varvara. tzv.ispo eno zemlji te. koji su u velikoj meri smanjili broj kvalitetnih vojnika i civilnog stanovni tva. Tako. Ova pojava bila je masovna na zapadu. . Izlaz iz te ke ekonomske i socijalne situacije Rim je prona ao u izrazitoj apsolutisti koj formi vladavine.Vojni krugovi su iskoristili neefikasan sistem nasle ivanja carske vlasti kako bi njima pripala klju na uloga u ovim de avanjima. koji se esto manifetovao pasivno u stanovni tva u odnosu na sva klju na de avanja.klju ni u propasti Imperije. pojedini delovi Imperije postali su de facto varvarizovani jo pre nego to je Velika seoba stvarno po ela.samo dva umrla prirodnom smr u. skoro neprekidni. Vekovima su nenaoru ani gra ani u ivali za titu rimske profesionalne armije. u kojoj je veliki grad Aleksandrija izgubila dve tre ine stanovni tva. Ovo gledi te se posebno odnosi na na pograni ne provincije. Tako je zapo ela germanizacija i varvarizacija armije. psiholo ka teorija predla e re enje po kome je jedan od presudnih uticaja bilo slabljenje morala ili "gubljenje nerava" stanovnika Carstva. i 267. seljacima i gradskoj sirotinji ostajalo je jako malo sredstava za brigu o vlastitoj porodici. a 180. koji su pritiskali stanovni tvo. godine skoro jedna etvrtina (!) itelja Carstva stradala je od ove zarazne bolesti. Rezultat je bio period koji se danas esto naziva vojnom anarhijom. u kome su. spoljni i unutra nji sukobi. Posle pla anja svih poreza i nameta. koji su stalno iveli pod razli itim vrstama pritisaka i u strepnji. Politi ko re enje za krizu stanovni tva prona eno je u obimnom prihvatanju varvara u carsku slu bu. Neki nau nici misle da su faktori nezavisni od ljudi . gde su Rimljani mirno posmatrali kako im varvari otimaju zemlju. postalo je uobi ajeno i izbegavanje osnovnih gra anskih du nosti. Klju no ishodi te svih ovih neprilika bio je nedostatak javnog duha ili gra anske svesti. Pored toga.

Njihove plemenske dr ave sa kraljevima na elu. kao rezultat razvijenijeg gradskog ivota i ve eg broja urbanih sredi ta. Za ovu pri u klju an je ju ni deo evropskog Limesa. gde je postojao veliki broj srednjih zemljoposednika. U zavisnosti od oblasti. godine. preovladavao je razli iti tip ku ne arhitekture: zemunice i poluzemunice. kulminiralo je nakon formalne podele na isto ni i zapadni deo carstva 395. Sloveni. a u manjem broju i kamene gra evine. Materijalnu kulturu koja je pripadala ovim narodima. Na ovoj teritoriji nisu registrovani za eci urbanog ivota. Prostor izme u donjeg Dunava i Dnjepra naseljavao je veliki broj varvarskih plemena udru enih u vi e velikih plemenskih saveza. Zbog velikih privrednih resursa istok je imao dovoljno novca da kupuje mir i novcem usmerava kretanje varvara ka zapadnim delovima Imperije. S one strane Dunava Mo e se re i da je Rimska Imperija bila sa svih strana okru ena potencijalnim neprijateljima. vladaju a vojno-politi ka uloga u ovim krajevima pripadala je isto nogermanskim plemenima. arheolozi su nazvali ernjahovskom kulturom po nalazi tu ernjahov u blizini Kijeva.. bogatstva su bila ravnomernije raspore ena me u gra anima. gde su vladari obi no grcali u finansijskim problemima. odakle poti u varvari koji su potkopali mo Carstva. Bastarni. Istok je imao daleko brojnije i bogatije stanovni tvo. registrivanu na vi e hiljada lokaliteta. Sarmati. godine. Arheolo ki tragovi pokazuju da su Goti i pored vladaju e uloge na ovom prostoru inili manjinu stanovni tva. nadzemne ku e od drveta i blata. Od rimskog napu tanja provincije Dakije 272. Po ev i od prve polovine III veka. preovla ivao je neki drugi narod: Dako-Geti. sa kojima su se sukobi sti avali i razbuktavali vekovima.Rivalstvo Zapada i Istoka. U svakom kraju ove ogromne teritorije. okupljale su niz plemena razli ite etni ke pripadnosti. Prikaz rimskog trijumfa nad varvarima na jednom sarkofagu iz III veka. Na zapadu je ono bilo uglavnom koncentrisano u rukama malobrojne i mo ne aristokratije. granica se pru ala uglavnom du toka Dunava. Na istoku. proisteklo iz razli itih jezi kih i kulturnih tradicija. . Ve inu naselja predstavljala su sela u kojima je ivelo izme u 100 i 300 stanovnika..

Ovo pitanje je umnogome povezano i sa dru tvenim i etni kim odnosima. bar za jedan deo stanovni tva. Ova proizvodna sredstva su uz grn arsko kolo bila najvi a tehni ka dostignu a ernjahovskog stanovni tva.Karta poznog Rimskog carstva i pojedinih varvarskih plemena u susedstvu. staklo i druge luksuzne proizvode. krzna i sli ne proizvode. stanje se bitno pogor ava dolaskom isto nogermanskih plemena na Dnjestar i donji Dunav (230-260 g. u zavisnosti od oblasti. vino. Pored toga. Me utim. a kupovali od njih .uglavnom ulje. da bi se kasnije takav odnos preneo na lokalno rimsko provincijsko. uspevali da ekonomski i politi ki kontroli u ogromnu teritoriju Pirinejskog poluostrva. koje je snagom oru ja kontrolisalo ogroman prostor i druge plemenske zajednice. gde su sa relativno malim brojem ljudi (oko 10%) naseljenim me u domoroda ko stanovni tvo. Plja ka se kao oblik privre ivanja arheolo ki te ko mo e identifikovati. gde su. Sli an model vlasti uspostavili su zapadni Goti nakon naseljavanja u Hispaniji i Ju noj Galiji. sve tenika. Mo e se pretpostaviti da su se Goti bavili ³parazitskom´ ekonomijom.). odnosno eksploatacijom pot injenog stanovni tva (pre svega ernjahovskih plemena). ratnika. prete no ruralno stanovni tvo. Nema sumnje da su na tom prostoru Germani predstavljali manjinu stanovni tva. Poljodelstvo je zna ajno bilo unapre eno upotrebom gvozdenog rala. ali im je vojna nadmo obezbe ivala polo aj ekonomske i politi ke elite. kontrolisali su i trgovinu sa Rimljanima kojima su izvozili itarice. U vremenu pre formiranja ernjahovske materijalne kulture. Arheolo ka istra ivanja prostora ernjahovske kulture pokazala su da je dominantna privredna grana stanovni tva bila proizvodnja itarica. . To ne zna i da se i ova germanska plemena nisu bavila zemljoradnjom. zanatlija i zemljoradnika. Istra ivanje nekropola potvr uje slo enu socijalnu sliku sastavljenu od plemenske aristokratije.rotacionim rvnjevima. stanovni tvo ovog prostora aktivno je u estvovalo u ratnim sukobima i plja ka kim pohodima okrenutim ka teritoriji Rimskog Carstva. a proizvodnja hrane . ali se iz istorijskih podataka mo e naslutiti njena zna ajna uloga. nametali vlast i terali lokalno stanovni tvo na savezni ke odnose.

kralja Hermanariha.sarmatski narod koji je iveo na levoj obali Dnjepra. godine na plemenski savez Greutinga. U isto vreme. jedan drugi plemenski savez. postavio je odbranu na Dnjestru i upravo ovi doga aji su ozna ili kraj ogromnog broja ernjahovskih naselja. zamolio cara . dok je drugi. Godine 378. Teuringa sa donjeg Dunava (ju ne oblasti ernjahovske kulture).Hunski ratnik prema opisu Amijana Marcelina. meseca avgusta. Nakon neuspe ne odbrane. Posle dugotrajnih borbi i smrti Hermanariha. 9. usledio je zajedni ki napad 372.. dana. od Markomana i Kvada pa sve do Crnog mora. Migracijama je zahva en ogroman prostor. te samoubistva njegovog naslednika Vitimira. Nakon njihovog pokoravanja i prinudnog savezni tva sa Hunima.. Niz tragi nih doga aja po Carstvo zapo eo je napadom Huna na Alane . jedan deo Teuringa se povukao u Karpate. Greutinzi su pod vo stvom Alateja i Safraka otpo eli povla enje prema Dnjestru. ija se teritorija nalazila na na desnoj obali Dnjestra. pod vo stvom Alaviva.

napadaju i bokove rimske vojske. Upravo ovde. po elo je maltretiranje varvara od strane dr avnih slu benika. Desno krilo rimske konjice bilo je istureno. Valens. plja kali i ratovali po balkanskim provincijama. Ljudi su bili me u sobom toliko zbijeni. Tako velika gu va onemogu avala je bekstvo. Levo krilo rimske vojske uspelo je da se probije do varvarskih kola. Jedan deo vojske je ishitreno krenuo u borbu kad se pojavila i varvarska konjica Alteja i Safraka sa Hunima. sastavljene uglavnom od varvara.preko dve tre ine poginulih rimskih vojnika! Osokoljeni ovom va nom pobedom. rimska pe adija na la se uklje tena sa tri strane varvarima. napustile su popri te bez borbe. deo stanovni tva ernjahovske kulture na ao se na teritoriji provincija Male Skitije i Druge Mezije. Te ka situacija i glad u kojoj su se na li naterala ih je na pobunu protiv Rimljana. na oko 14 km udaljenosti od Hadrijanopolja (danas Jedrene u Turskoj). dok se bojni poredak ostatka vojske (posebno levog krila). o ekuju i napad. Ozbiljno izazvan. sa istoka je dolazio car sa vojskom.Valensa da ih primi na teritoriju Carstva. smatraju i pobedu unapred dobijenom. kako bi obuzdao nemire. smrt je na ao i sam imperator. avgusta. No.000. Rimljani nisu ispo tovali dogovor. Carska vojska je zatekla varvare kako su rasporedili kola u krug. Usledio je period plja ki seoskih dobara i manjih utvrda. a Rimska vojska je bila pritisnuta umorom. . Do okr aja je do lo oko podneva. Njihova molba bila je prihva ena. a u pomo mu je krenuo i savladar Gracijan sa zapada. dok je istovetan zahtev Greutinga odbijen. da nisu mogli nesmetano da barataju oru jem. e u i gladi zbog usiljenog mar a i jakog sunca. oni su iskoristili priliku i pre li reku bez dozvole. a ni da formiraju odbrambenu liniju. U tom trenutku. koji se vratio iz Male Azije. jako sporo formirao. katastrofalan po Rimljane. bio je pogre no obave ten od izvi a a da se broj varvara kre e oko 10. ali je ostatak konjice napustio bojno polje potisnut naletom varvarske konjice.000. a na tom mestu je najve i deo rimske vojske stradao pod ki om varvarskih strela i kopalja. 9. savezni ke pomo ne jedinice. Procenjuje se da je ukupan broj Valensove vojske dosezao do oko 40. neki ljudi iz carevog okru enja podsticali su ga na borbu pre nego to stigne njegov savladar Gracijan. U tom trenutku. pa umesto da do e do planske podele zemlje. dok se ostatak zadr ao na teritoriji dana nje Rumunije. Pored toga. Ujedno. varvari su sve do 382. ne to kasnije. bio je . sve dok se nisu sporazumeli sa carem Teodosijem. Na ovaj na in. Rezultat bitke. varvarska konjica je jo uvek bila dosta udaljena od bojnog polja.

kada je do lo do napada rimljana varvarski kamp. Rimljani su napali i ako nisu formirali u potpunosti bojni red. U drugoj fazi.Prikaz bitke kod Hadrijanopolja. u bitku se uklju uje varvarska konjica koja uspe no .

bilo je i mirnih razdoblja u kojima je dolazilo do kontakata i uticaja starog provincijskog stanovni tva na varvare. U tre oj fazi do lo je do opkoljavnja i potpunog uni tenja rimske pe adije.nadmo ni Kako bismo stekli to ta niju sliku o tada njoj situaciji.000 vojnika. bila je superiorna u odnosu na itav varvarski prostor .000 ljudi. Dolazak u balkanske provincije nije promenio osnovno ekonomsko i dru tveno ustrojstvo ovih zajednica. koji su 407. migriraju i ka za ti enim gradovima ili sigurnijim delovima Carstva. Galiji i Hispaniji. dok je broj Vandala. Pored toga. treba uporediti klju ne potencijale varvara sa Carstvom. varvari su imali jedino plja ku kao sigurnu granu privre ivanja. koji su u ve oj meri usvojili rimsku provincijalnu materijalnu kulturu. nekoliko godina neprestano plja kali sva mesta gde je moglo biti hrane i na taj na in obezbe ivali sve ostale materijalne potrebe. U svakom slu aju . Boravak ovih varvara irom provincija i stalni upadi na teritoriju Carstva .po obimu proizvodnje i prihodima. Razaranja i plja ke koje su karakterisale njihov dolazak i boravak na ovom prostoru naneli su prili ne tete lokalnom stanovni tvu i ekonomiji podunavskih provincija. tokom koga je oplja kan i grad Rim 410. Procenjuje se da je bilo oko 550. Ukupan vojni potencijal Imperije pred kraj 4. bitno su oslabili ljudski i odbrambeni potencijal podunavskih provincija. a bili su direktno pot injeni samo svojim vladarima. Varvarski prostor predstavljao je teritoriju odakle su se Rimljani snabdevali jeftinim sirovinama. Nije udno to su ove oblasti jako brzo dokraj ene od Atiline vojske. No. posebno su u negativnom smislu osetili stanovnici ruralnih sredina. Sklapanje feodosa sa ovim narodima 380. a potom su predstavljale skoro nenaseljenu tampon-zonu izme u Isto nog Carstva i Hunske dr ave. svi koji su bili u mogu nosti napu tali su nesigurne oblasti. Ukupna populacija varvara koji su u prvom naletu pre li na teritoriju Carstva maksimalno se procenjuje na 200. Odnos ove dve ekonomije bio je odnos centra i periferije. po prelasku na teritoriju Carstva. a izvozili uglavnom luksuzniju robu. Upravo sa balkanskog prostora Goti su krenuli u razorni pohod prema Italiji.000.potiskuje i izbacuje iz borbe rimsku konjicu. mada su najsposobnije jedinice brojale oko 194. Pripadnici ernjahovskih plemena su u ivali svojevsrnu autonomiju.000 ljudi. veka bio je ogroman. godine bio je rezultat priznavanja fakti kog stanja. u kome su obe strane prona le interes i izlaz iz te ke situacije. Nakon dodeljivanja zemlje za naseljavanje. i 382. ine i ih nesigurnim mestom za ivot i privre ivanje. zbog gladi. Kao i uvek u takvim situacijama. godine. . bio oko 50. preko kojih su odr avali odnose sa Carstvom. godine uzdrmali Zapadnu imperiju. Doseljavanje novih stanovnika. Alana i Sveva.onih koji su ostali sa druge strane Dunava. deo njih se verovatno okrenuo zemljoradnji i tradicionalnim zanatima. Najpre su. Rimska ekonomija. iako oronula. Ekonomske sankcije koje je Valens uveo Gotima za nekoliko godina su gurnule ove narode u te ku bedu.

gde su posle vi e poku aja . godine na injen itav niz pogre nih odluka. Kada su po eli novi problemi nakon smrti cara Teodosija (395. Zapad je zbog mnogo du e grani ne linije bio izlo eniji napadima evropskih varvara. ali je tokom 376. da umesto da se stave u slu bu Carstva. o ajni ki se bore i na ivot i smrt. to je bilo previ e za maloljudni i ekonomsko slabiji deo Carstva. gde je dolazilo do me usobne koordinacije i me usobnog pomaganja Istoka i Zapada. rimski inovnici po eli su da izrabljuju i ikaniraju varvare. Rimljani nisu nastupili sa jedinstvenom vojskom. Sporna pitanja su esto re avana putem poslovi ne isto ne anti ke diplomatije. Rimljani ih nisu razbili u manje grupe koje bi bile pacifikovane i podlo ne br em uticaju nove sredine. a pored toga. o igledno se vodilo ra una prevashodno o vlastitom interesu. primljen je jako veliki broj varvara sa porodicama. Sa Persijancima su Rimljani sa istoka izlazili mnogo lak e na kraj. te su ovakvi postupci naterali Gote. ljudski faktor i motivisanost ratnika bili u prvom planu. Valens je eleo slavu. ne treba zanemariti i mogu nost da je pobuna Gota dobila obrise socijalne revolucije. Tokom vladavine Valensa i Valentinijana bilo je nekoliko velikih pobeda nad Sarmatima. imali su i dovoljno svojih problema. koji je eleo da zadr i Gote pod kontrolom kao deo vojnih jedinica i radne snage na Limesu. Kvadima i drugim varvarima. Goti su samo ve to skrenuti ka zapadnom delu Imperije. Nakon podele. Zapad je morao da se brani sa obe strane granice. tako da nije ispo tovala dogovor o podeli zemlje. sudbina Zapada vi e nije bila neizvesna. za to je do lo do poraza kod Hadrijanopolja? Radi se najpre o vremenu gde su.uspeli da osvoje Rim. a sama bitka je lo e vo ena i pogubno strate ki postavljena. Osim kra e granice. Iz ovoga jasno sledi da sve unutra nje slabosti nisu dovoljan razlog za pad Imperije. Umesto toga. Najpre. u kojoj su se ni i slojevi provincijskog stanovni tva (poput traga a za zlatnim icama . Sam Valens je izvodio borbena dejstva protiv zapadnih Gota na njihovoj teritoriji 368. Persijanci nisu imali migacijske te nje. u krajnjoj liniji. godine). nesavladive zidine Carigrada bile su nepremostiva prepreka za sve napada e i odbrana isto nih provincija. Odbrana granica dobro je funkcionisala samo u jedinstvenom Carstvu. Posle gubitka najbogatijih provincija severne Afrike od strane Vandala. godine. Dozvoljeno im je da zadr e unutra nju organizaciju i strukturu dru tva koju su doneli iz postojbine. Pored ovih pitanja. gde je vlast pripadala njihovim kraljevima i plemenskim vo ama. od inovnika pa do samog cara. Rimska uprava je potcenila njihove organizacione i vojne sposobnosti. Ako su tako stajale stvari. bez problema su izlazili na kraj sa varvarima. Zahvaljuju i takvoj politici Istoka. prema kojima nisu bile primenjene ranije uobi ajne mere. uglavnom u onim provincijama koje su prethodno opusto ili. bez obzira na sve.Kada bi carevi koncentrisali dovoljan broj trupa. Za to vojna premo nije iskori ena kasnije? Odgovor verovatno le i u politi kim ra unicama cara. okren u se svom snagom protiv Rimljana. gde oni nisu smeli da se upuste u otvorenu bitku.

pod vla u germanskih plemena.acnet. A.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell. Amijan Marcelin.library/weekly/aa061901a.emayzine. Decline and Fall of the Roman Empire. dopunjavaju i time njihovo etni ko arenilo.Umberto Eko.nipissingu.acnet.htm http://mars. Later Roman Empire.nipissingu. pre svega iz ekonomskog interesa. (Bilo koje izdanje) Preporu ene Web stranice: http://www. godina). sli no savezima koje su stvarali Kelti.roman-empire. Huni ili kasnije. Ovako kompleksna situacija navela je vedskog nau nika E.M. Istorija (prevod: M. 1998.H.wnec.net/army/adrianople. crne rupe. godine. 1964.wnec.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell. Romula Avgustula 476.htm http://ancienthistory.ca/department/history/muhlberger/orb/ barb. Milin. E.html http://www. Skiti. pa su tamo nji stanovnici jo dugo iveli sa ose anjem da su podanici rimskih careva i Imperije. etni ke i ekonomske organizacije. Radivoje Arsi Zavod za za titu spomenika kulture Valjevo Crte e izradio: eljko Vitorovi Preporu ena literatura: y y y Jones. Gibbon. Beograd: Prosveta.about. centrifugirani uran i ta sve ne! Tako i sa alhemijom. stavi tu ementaler i ispadaju kvarkovi.html Materija se cepa. Hermes i Alhermes ± kona no vi ste ti koji bi trebalo da mi date odgovor. dru tvene i crkvene organizacije. Da ana i Slovena.com. Na Istoku. 1988.ca/department/history/muhlberger/orb/lra. Lenrota da etni ki Gote protuma i kao konglomerat naroda Sarmata. pre ivele propast poslednjeg rimskog imperatora Zapada.htm http://www. srednjovekovni Normani. Sasvim je sigurno da su mnoge zna ajne odlike ivota u Rimskoj Imperiji: osnove rimskog prava. sve do arapske i slovenske invazije nije bilo zna ajnijih promena.htm http://www. -. ekonomije. . Oxford.com/lectures/romeco2.iz Trakije ili robova iz Rima) priklju ili varvarima. Fukoovo klatno.html http://mars. ije su plemenske dr ave predstavljale specifi an oblik politi ke.

Verovatno ste pomislili na zlato. Merkur je. . hermetika je ime dobila po Hermesu. bavi se "nau nim obrazovanjem" u Egiptu. Jedan od prvih susreta sa gr kom hemijom Arapi su do iveli pri opsadi Konstantinopolja. gle uda. Ustvari. u Arabiji tada dobija odre eni lan al i postaje al himija. naravno. D abir ibn Hajan. D afar al Sadik. Spaljivanje njihovih drvenih la a "gr kom vatrom". jo je mnogo. Ono to je u Gr koj nazivano hemeja. Me utim. Ipak. Sirije i Persije. mnogo gore. ne mo e se re i da je imao previ e onih koje je podu avao. ak ni o poreklu same re i alhemija ni danas ne postoji konsenzus me u planetarnim mudrim glavama. bitan lik rimskog panteona kome odgovara kolega Hermes iz helenskog. tj. nego za brljanje po pesku. na alost. Dakle. O ciljevima i metodama da i ne pri amo. Logi no je onda to mu pa nju potpuno zaokuplja dete vi e zainteresovano za svet mistike i nauke i vi esatno dru enje sa knjigama i spisima. trebalo bi da bude susret u koji ulazimo sa respektom. U alhemiji. keo ili u Egiptu kem. godina. najve eg i najja eg upori ta hri anstva. D afar al Sadik nije ba slutio da e to dete. Pre dugo pri eljkivanog susreta. Bagdadski lopov Bagdad. esti Imam i naslednik Muhamedovog zeta Alija. Ona se u alhemi arskim spisima ozna ava isto kao i planeta Merkur. Istini za volju. ni dan danas sa sigurno u ne zna. pri a prva. a iji se sastav. u normalnim okolnostima. budimo neko vreme duhovi prosve enosti. elementima koji zaslu uje da bude ogledalo du e. iva. Opet logi no. nateralo je Arape da se upuste u ne to to su sami nazvali alhemijom. moja omiljena verzija je ona koja nas vra a u vreme Iznoguda i Haruna al Ra ida. a i onim starijim kolegama. ali ne onom iz prethodne re enice. metal oko koga se vrti onaj prakti ni deo alhemije. 764. zlato mo e mnogo toga. Iako popularan. jedini te ni metal ± mercurius. Logi no. ni ta nije tako jednostavno kao to na prvi pogled izgleda. Ipak. Ogledalce je. Upoznavanje sa srednjovekovnim. Nema sumnje da su se sa ostacima tradicije gr ke nauke Arapi susreli preko Egipta. da vidimo ta bi sa ogledalom du e. lako zapaljivom sme om koju nije mogu e ugasiti vodom. postati najve e ime alhemije prvog milenijuma.Omnibus: Jedna od etapa u evoluciji coveka . Alhemi arski simboli za zlato i olovo.Homo hermeticus Samo je jedan me u hemijskim. pa samim tim i alhemijskim.

vla nost i suvo u. Alhemi arski simboli za sumpor i ivu. naravno. te se po tome razlikuje od ve ine svojih prethodnika. Poku avaju i da na e optimalan recept za pripremanje eliksira. eherezade. za koju je verovao da je barem potencijalno ja a od sir etne. iji je aktivni lan bio i sam D abirov otac (Hajan). ina e spolja nji kvaliteti srebra. Sre a njegova bila je i u tome to je iveo u vreme najve eg uspona Arapskog sveta. a metali se.D abiru su u ruke dospele knjige i spisi koje su arapski trgovci vekovima prenosili iz Evrope i sa istoka. Jednostavno. tj. dok su preostala dva principa uro ena i predstavljaju unutra nje kvalitete. iva i sumpor. odnosno najja u poznatu kiselinu starog veka. mada noviji podaci ukazuju da je deo knjiga napisan kasnije ± u IX i X veku i da autor nije jedan ovek nego grupa pripadnika muslimanskog pokreta zvanog Ismailija. sastoje od po dva od ovih principa koji odre uju karakteristike samog metala ± njihove spolja nje kvalitete. pripisuje veliki broj knjiga napisanih u to vreme. I D abir je smatrao da je iva su tinski metal zbog svoje te ne prirode i osobine da reflektuje sopstvenu okolinu. To je bila razbla ena azotna kiselina. spolja nji kvaliteti zlata su toplota i vla nost. a . neophodno prisustvo eliksira. Tako i D abirovo poimanje materije obuhvata etiri principa: toplotu. transmutacije kako bi to alhemi ari rekli. Detaljno je opisao amonijum hlorid. destilovao sir e i dobio "jaku" sir etnu kiselinu. i nije sve bilo ba tako jednostavno. zar ne? Me utim. D abir je dao veliki doprinos hemiji koju danas poznajemo. pokazao kako se priprema olovno belilo. Osnovne ideje D abirovog opusa nadovezuju se na aleksandrijsku alhemiju i teorije Aristotela. ta je onda potrebno za prevo enje srebra u zlato? Samo prevesti njegove unutra nje kvalitete u spolja nje. Za njegovo pripremanje koristio je biljne i ivotinjske supstance. ibn Halduna. ponovo zauzimaju bitno mesto u hijerarhiji 'metala'. unutra nji hladno a i suvo a. D abir je smatrao da je za ovakve transformacije. u zapadnom svetu kasnije poznatom kao Geber. D abiru se. Na primer. hladno u. u stvari.

ve sama ideja alhemije. I Rod eru Bekonu tako e. "metalna tela" ili kovne supstance i "tela" ± minerale ili supstance koje se pri kovanju pretvaraju u prah. U D abirovim radovima opisane su destilacije velikog broja supstanci ivotinjskog porekla. Zahvalnost za to dugujemo pre svega Albertusu Magnusu.).). vla nost e biti potpuno spaljena. Alhemija se po etkom XIII veka vra a na prostore na eg kontinenta. D abir je napravio mnogobrojne aparate i posude svestrano kori ene od tada njih alhemi ara. Alhemi arski simbol za srebro. evo recepta za izolovanje hladno e koji navodi The Historical Background of Chemistry: Sipati vodu u tikvu i dodati supstancu koja poseduje izra enu suvo u. te nost i suvi ostatak koji odgovaraju principu etiri elementa i predstavljaju vazduh. te je po tome bio i ostao izuzetak me u alhemi arima. klasifikovao je supstance na "duhove" ili supstance koje potpuno isparavaju u vatri. jedan od najzna ajnijih lekara u vreme izme u anti kog perioda i ra anja moderne nauke. Za dobijanje hladno e neophodno je sedamsto ovakvih destilacija. ni gips. nisu ni sir e. Sumpor. Primera radi. Kao proizvodi destilacije uvek se javljaju gas. vodu i zemlju. kod Evropljana poznat kao Razes. oveku koji je jo za ivota stekao atribut magnus (veliki). Tako je ve tada. nije verovao u mogu nost dobijanja zlata iz drugih metala. Vodu treba prvo samu destilovati sedamdeset puta. Tako e vla nost vode biti osu ena suvo om (sumpora) i toplotom vatre neophodne za destilaciju. vatru. Sa Al Razijem medicinski deo alhemije dobija na zna aju. Pou en neuspesima ranijih vekova. poseduje boju zlata. Kao rezultat velikog laboratorijskog iskustva. Osim toga. Valjalo je sa ekati jo barem dva veka da se u glavama evropskih mudrija a iskristali e koncept eksperimenta i da neko po ne sa prevo enjem arapskih i anti kih tekstova. Sve to je trebalo uraditi svodilo se na odre ivanje odnosa u kom treba pome ati ivu i sumpor (bilo po principima numerologije ili prakti no ± mnogobrojnim destilacijama) i na taj na in dobiti bilo koji drugi metal. nesumnjivo. neobi no sagorljiv. Ovo skretanje alhemije ka medicini nastavio je i Persijanac ibn Sina (979 ± 1034 g. bio poznat na in za pripremanje gipsa i njegova upotreba za fiksiranje slomljenih kostiju. zapaljiva materija. dodati nov impregniran sun er u destilat i ponoviti destilaciju. Sledbenik D abira ibn Hajana bio je persijski alhemi ar Al Razi (850±925 g. poznat pod imenom Avicena. Tajna uspeha le i u velikom broju ponavljanja. Razdvajajanjem toplote od hladno e i vla nosti od suvo e otvaraju se mogu nosti za dalje kombinacije u odgovaraju im proporcijama. bili i nau nici i tehnolozi. na alost. ipak. zahvaljuju i Al Raziju. a zatim dodati sun er impregniran su ilom. a od vode e ostati jedino izolovana hladno a. nije bilo nikoga ko bi to znao da ceni. . Arapski alhemi ari su. destilovati ponovo. kao to je sumpor ili ne to sli no.du u zadr ava u unutra njosti nedostupnu o ima drugih. U tada njoj Evropi. Najvrednije nasle e koje su nam ostavili.

O tome svedo i slede i odlomak iz The Historical Background of Chemistry: Dugove nost je od primarne va nosti za kona ni trijumf. Elixir Vitae i kamen mudrosti Kineske vladare je alhemija interesovala mnogo vi e kao umetnost pravljenja eliksira besmrtnosti nego kao ansa za relativno jeftino boga enje. nakon prispe a u pet unutra njih organa. nego da ih je ono interesovalo najvi e iz gastronomskih razloga. naravno. Zlatni prah se. kao vetrom no ena ki a. koje nakon toga postaje podmla eno. Hrane i se zlatom posti e se dugove nost. nakon ega bi usledila odgovaraju a nagrada. ovek postaje besmrtan sa gotovo neograni enim mogu nostima. Zemlja. kao ponuda vladarima za "prilog uz ve eru". . zlato je najvrednija postoje a stvar. Isparava i prodire do ivica tela. ocrtava granice i defini e pravila za po tovanje. Verovalo se da ako jede zlato. novi zubi rastu na mestu ispalih. tj. Kao nekvarljivo. iri maglovito. ne zna i da tamo nji alhemi ari nisu poku avali da u "laboratorijama" smu kaju zlato. seda kosa ponovo potamni. To.Umetni ka predstava jedne alhemi arske "laboratorije". putuju i kroz sva godi nja doba.

. Logi no. mora se priznati da podatak da je nekoliko vladara umrlo od posledica trovanja i ne zvu i neobi no. I junak na e prve pri e je verovao u mogu nosti eliksira odnosno kako Elijade navodi: .n. a bez oblika. uni titi njegove osnovne metalne karakteristike tako da postane crn.. ili kamen mudrosti ime je istaknuta neorganska priroda i sposobnost ovakve supstance da izvr i finalnu transformaciju. za razliku od zapadnih religija. Ponekad je sledilo i finalno dobijanje sjaja i i enje dobijenog zlata ili iosis. Ono to je kasnije nazvano eliksir. tog neznanca koga svi poznaju. tj. mada ne pod navedenim imenom. i samo onaj ko zna kako se spravlja Kamen mudrosti. Kako religije u Kini. a bez ikakve vrednosti. Na postojanje supstance koja ubrzava ovakve procese prvi je konkretno ukazao Zosimos od Panopolisa (ca. u biljkama i ivotinjama. telo umire ostavljaju i seme koje pod dejstvom duha brojnim promenama posti e savr enstvo sopstvene vrste. Verovalo se i da je duh sastavni deo svih stvari i da promene nastaju delovanjem duha na telo. ili kamen mudrosti. okretanje alhemiji u nadi da ona mo e pomo i u ostvarivanju besmrtnosti deluje potpuno logi no.. Imaju i u vidu da su kao osnovne supstance za pripremanje eliksira kori eni iva. koristili su jo u Aleksandriji krajem stare i po etkom nove ere. 300 g.Starac e ponovo postati mladi .ovog kamena to nije kamen. nisu obe avale ve iti ivot. U mikrokosmosu. postaje en-jen (pravi ovek). Da bi sve ovo i lo mnogo br e dodavane su "klice" srebra i zlata u odgovaraju im koracima. Sledilo je izbeljivanje ili leucosis (dobijanje srebra) i zatim dobijanje zlata ("po u ivanje") ili xanthosis. istim sledom bi trebalo da se de avaju i promene u makrokosmosu. Zato je prvo neophodno "ubiti" metal sa kojim se radi. razume re i koje se odnose na njega. bilo je svojstveno tada njim alhemi arima. tj. . dragoceni predmet. staroj eni e se vratiti devoja tvo.) i nazvao je tinkturom. Ova faza u pravljenju zlata zvala se Proces sublimacije. melanosis. Mi ljenje da se promene u makrokosmosu ponavljaju i u mikrokosmosu predstavljenom ivim bi ima. bez prisustva boja. Ovakvim promenama ovek postaje imun na neda e ivota.e. sumpor.. olovo i srebro. Drugo esto upotrebljavano ime u to vreme je bilo "prah" odnosno xerion to arapskim dodatkom lana al i transformacijom u latinskom prelazi u elixir. predmet bezbrojnih oblika.

postavljene na konceptima bliskim konceptima moderne hemije. zlatni grad i dobro mu je i lo. Rudolf je bez problema izdvojio 14. Ka u da je Frensis Drejk na svojim putovanjima koristio navigacionu opremu koju je konstruisao D on Di. Di se razumeo u mnogo toga. godine D on Di iz Londona odlazi na privremeni rad u Prag. koji je sam sebe nazvao Paracelzus. a ba kao ni kriptoanaliti arima CIA-e 400 godina posle Dija (u pitanju je uveni Vojni ev manuskript (Voynich)). nalazi odgovor na pitanja ivota.). Tako e ka u i da ga je kraljica Elizabeta posebno simpatisala i da mu je malo toga bilo uskra eno. de ifruju tekst. kao ni kod-brejkerima na engleskom dvoru ne to kasnije. po njemu. eliksir dobija i ire zna enje. nego da priprema lekove protiv svakojakih bolesti. ako izuzmemo gore pomenute alhemi are. a prohtevi mu nisu bili mali. Diju i Keliju nije uspelo da D on Di (1527-1608). nije bio da otkriva tehniku transmutacije. svodili pod arlatanstvo. imao je ambiciju da od Praga napravi alhemijsko udo. Ka u da je imao li nu biblioteku od 6000 naslova koju su mu jednom prilikom zajedno sa ku om spalili zemljaci. Klju no ime ove pri e. ali o tome u slede oj pri i. Bez obzira na manuskript.000 dukata i kupio im neophodnu literaturu. ukazao na postojanje manuskripta u kom se. Rudolf II. te on ceo svoj radni vek posve uje traganju za kamenom mudrosti u svojstvu eliksira ivota. Dijev saradnik. ordana Bruna i veliki broj ve tica oba pola Inkvizicija pretvara u neprijatne uspomene i gust dim. Galilej demonstrira kako bi eksperiment mogao imati nekakve veze sa naukom i kako bi na tom konceptu valjalo raditi. Alhemijsko carstvo XVI i po etak XVII veka u Evropi po mnogim parametrima predstavljaju krajnje interesantan period istorije ove na e nazovi civilizacije. A za sve to vreme u visokom dru tvu jako dobro instalirani alhemi ari poku avaju da osnuju sopstevnu imperiju. skre e alhemiju od pravljenja zlata ka medicini. verovatno. 1582. dosta toga polazilo za rukom. Kad je Edvard Keli. Cilj alhemije. Filipus Teofrastus Bombastus von Hohenhajm (1493 ± 1541 g. U XVI veku osim razvoja medicinskog pravca alhemije dolazi i do pravog procvata ezoteri ne strane alhemije. Luter uspeva da pocepa dobar deo kontinenta na dva suprotstavljena bloka i izazove stogodi nji rat. Diju je. ipak. Vaseljene i svega ostalog. ekspir pi e o Romeu i Juliji. bio je D on Di (1527 ± 1608 g.Sa razvojem "medicinskog" pravca alhemije. sli no Aviceni pet vekova ranije. .). Da li ga je na ao? Sam je verovao da jeste iako su pedesetak godina kasnije njegove radove. engleski matemati ar. Tada nji car Bohemije.

kraj ove pri e istovremeno je po etak jedne druge legende. Me utim. Me utim. ko je Kristijan Rozenkrojc? Na ovo pitanje u. godine isto kao i njegov "veliki vezir". kralj. Knjigu je. Svi uslovi za nastanak alhemijske imperije su tu. verovatno. Kr mar je u ovom slu aju bio D ejms. a sa njima i snovi o jednom boljem svetu. dodu e. Frederik prihvata sve ponu ene predloge i eto svadbe. bio dobar strate ki potez. Hajdelberg postaje alhemijski centar sveta i pravi magnet za ljude od nauke.Pre nego to se Di pred kraj svog ivota vratio u Englesku. u enici su bili jo ambiciozniji od u itelja. Katoli kom jugu se ideja i nije preterano dopala. ali potpuno pogre na. umetnike. Car Frederik i alhemijska imperija nisu potrajali ni godinu dana. pa su nastavili sa pripremama za stogodi nji rat. Po svemu sude i. . te odlaze kod mladog princa Frederika V (Hajdelberg). pa neka vas oni li no zbunjuju svojim idejama i interpretacijama. Ne to kasnije umire Rudolf II. uspe no je dovr io svoj projekat sa. verovatno. ipak.d. Me utim. nadalje alhemija i rozenkrojcerijanstvo idu ruku pod ruku. ispostavilo se da je ovo. ali i talentovane varalice. nadaleko uvene ne zbog samog ina ve zbog alegorijskog pamfleta koji je opisuje ± Alhemijsko ven anje Kristijana Rozenkrojca. filozofe. i sami pretpostavljate gore pomenuti mlado enja uz "skromnu" pomo svojih savetnika Majera i Andree pobe uje na izborima. Na mestu gde je Majer okon ao karijeru danas se nalazi Ulica alhemi ara. pa su raspisani izbori za novog cara (takav be e obi aj u Severnoj Ligi). koji je. najve im impakt faktorom ± alhemijsko obrazovanje dvojice talentovanih asistenata. behu potpuno uni tene. samo slegnuti ramenima i uputiti vas na majstore igre kakvi su. Frederik V je ubijen je u Pragu 1619. Mihaela Majera i Johana Andree. u neku ruku. Umberto Eko i Herman Hese. Alhemi arske laboratorije. bez sumnje. potrajao samo trideset godina. po njihovom mi ljenju. engleski v. napisao Johan Andrea. recimo. Majer. bio ra un bez kr mara. legende o hermeticizmu i rozenkrojcerima. Pretpostavka da e Englezi prisko iti u pomo ako Habsburgovci napadnu Prag be e razumna. Kao to ve . Bilo kako bilo. Svita se seli u Prag i Majer postaje premijer. nude mu perspektivan alhemijski program i nagovaraju ga da se o eni engleskom princezom jer bi to.

com/alchemy Preporu ena kompjuterska igra: Zork Nemesis . Ubice se zovu Dekart. Jasno. 1971. Umberto Eko. Ironija je u tome to je i Njutn u svojoj laboratoriji poku avao od jeftinog metala da napravi zlato. Di je bio matemati ar. 1968. ponekad. ta transmutacija oveka mo e odvesti prili no daleko. New York. najbolji engleski matemati ar svog vremena. teta to nije mogla da potraje. Dover Publications. alhemiju nema puno smisla posmatrati samo kroz njenu egzoteri nu varijantu. 1983. pa su. projekat na kom svi manje-vi e i dan danas radimo. vi e vremena provodili u de ifrovanju tekstova nego u laboratorijama. du e. Pre nego to stavim ta ku na pri u i lukavo izbegnem pripovedanje legende. prizna ete. Uzgred. transmutaciju materije koja vremenom izrasta u dana nju hemiju. Ideja alhemije je transmutacija. Beograd. Igra staklenih perli. godine osvojili Prag bude i jedan dvadesettrogodi nji Francuz ± Rene Dekart. Fukoovo klatno. pre svega. ta vi e.Prikaz pe i za destilaciju. The Historical Background of Chemistry. Njutn i Lajbnic.levity. Grafi ki zavod Hrvatske. Nagradno pitanje ± Ko je ubio Mihaela Majera? Tatjana Damjanovi Hemijski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y Isak Asimov. Kako ka e Corpus Hermeticum. trodimenzionalnog prostora i mehanicisti kog determinizma. Kratka istorija hemije. izvor sveg alhemijskog u enja. Preporu ene Web stranice: http://www. Nau na knjiga. Sve u svemu. dok su grobari prvoborci industrijske revolucije. prst sudbine je uredio da me u vojnicima koji su 1619. to je. Leicester. Alhemija nije izdr ala pojavu diferencijalnih jedna ina. Kova i i alkemi ari. ak do bo anskih visina jer " ovek je brat bo iji". Herman Hese. O igledno. Mircea Eliade. Istina malo su preterali u kriptovanju sopstvenih ideja. Stoga su alhemi ari stvorili svoj sistem znakova i tajni jezik komunikacije. mislim da bi trebalo razmisliti o interesantnoj pojavi da klju ni lik zlatnog doba alhemije nije imao ama ba ni ta sa retortama i aparatima za destilaciju. alhemija je bila jedna valjana philosophia naturalis svoga vremena. Inkvizicija nije imala ba puno razumevanja za takve ideje. Henry M. odnosno medicinu.

koja su potpuna suprotnost "tradicionalnim i konzervativnim metodama" zvani ne policije. kao to su erlok Holms. Tako i arheolozi. pribegava se zaklju ivanju (induktivnom i deduktivnom). o emu govori Majkl enks (M. Shanks) u svojoj knjizi Isku avanje pro losti. sada ve vreme ne. "nove arheologije". isti u da njihov posao ima izvesnih sli nosti s detektivskim: otkrivaju se.imaju po svom metodu dosta sli nosti sa onim teorijskim i metodolo kim inovacijama za koje su se. ovi knji evni likovi kao da su najavljivali va an teorijski preokret koji se u arheologiji dogodio krajem ezdesetih godina pro log veka. najvi e ponose onim za ta nisu zaslu ni (setimo se samo koliko smo se nekada ponosili "na om" razu enom obalom). Konana Dojla. Iako su hronolo ki prethodili procesnoj ili novoj arheologiji. zalagali pobornici. kulturnoistorijskoj arheologiji. formiraju se i proveravaju hipoteze. s prili nim ponosom. uveni detektivi iz romana. si u ni tragovi. svojevremeno. mogli bi se uporediti s odnosom erloka Holmsa prema Lestrejdu ili Herkula Poaroa prema sirotom inspektoru D apu. svojevrsna paradigma te teorijske revolucije u arheologiji. Upotrebljavaju se komplikovane forenzi ke metode. Moglo bi se ak re i da su detektivi sa svojim deduktivnim razmi ljanjima. Intelektualni prezir i nau na superiornost koju su predstavnici nove arheologije pokazivali prema tradicionalnoj.Arheologija iz romana Ljudi se. erlok Holms. obi no. ili Herkul Poaro i gospo ica Marpl . Holmsovo superiorno analiti ko i deduktivno zaklju ivanje suprotstavljeno je konzervativnom policiskom ablonu .junaci Agate Kristi . naoko nebitni. koji postepeno vode do rekonstrukcije pro losti.

neumoljivo trijumfuju nad sumornom rutinom vi eg inspektora D apa iz Skotland Jarda.junak detektivskih pri a Edgara Alana Poa. Na kraju krajeva. Holms veli: .e Hadson).inspektora Lestrejda koga veliki detektiv iz Bejker strita otvoreno omalova ava. po to ih .zasnovan je na posmatranju trica i ku ina (observation of trifles . a hemijske i mikroskopske analize stalni su Holmsov pratilac pri istra ivanju. kliknuo: "Vi e nauke!".Znate moj metod . Njegov stan u Bejker stritu 221b. obuzeti definisanjem kultura i "kulturnih uticaja" ne bi ni uo ili. kao i mnogo godina kasnije Dejvid Klark u Analiti koj arheologiji. Jednim drugim povodom rekao je: "sitnice su apsolutno najva nije".ne bi ni tra ili. Znate moj metod: vi e nauke! erlok Holms je svojevremeno. nije li ba on napisao malu monografiju o specifi nim osobinama pepela od 140 razli itih vrsta cigara. detalji nisu za Lestrejda predstavljali podatke bilo od kakve va nosti.prim. svejedno). isto tako. Sitni.izme u ostalog . Dovoljno je pogledati samo jedan slu aj .na uveseljenje italaca . naizgled nebitni. da bi se uvidele udesne sli nosti izme u Holmsovog metoda i proklamovanih ciljeva "nove arheologije". Njih konzervativni arheolozi.Misterija u Boskombskoj dolini. autora). cigareta i duvana za lulu? Ni jedan podatak za njega nije bio suvi e si u an ili zanemarljiv. unela mno tvo "trica i ku ina" u arheologiju. Holms je prvi uveo "egzaktnu nauku" u (knji evno) istra ivanje zlo ina (ili pro losti. mada se ne sme zaboraviti ni njegov sjajni prethodnik Ogist Dipen . Holms je govorio doktoru Votsonu: . Ex libris Artura Konana Dojla. tako e . I "nova arheologija" je. Poarove male sive elije. prava je laboratorija (na zgra anje doma ice g.

. u pitanju je pravi primer hipoteti ko-deduktivnog metoda i pozitivisti kog nau nog optimizma (ne treba podse ati na samouverenost erloka Holmsa i na njegovo uverenje da je uvek mogu e otkriti zlo in ili su tinu doga anja u pro losti). Dakle. stalno testira vrlo egzaktniim nau nim metodama: . Agata Kristi. pa ak ni da razume. to je o igledno u Dojlovom romanu Avanture Berila Koroneta: .. Holms svoje hipoteze. da bi mislio da se hvali em kada ka em da u. koliko god da je neverovatno . U procesu testiranja hipoteze slu io se procesom eliminacije. pristupi u ovom slu aju s pretpostavkom da je ono to ovaj mladi tvrdi ta no. to ga tako e pribli ava stavovima nove arheologije: .To je moja stara maksima ± kada se odbaci sve to je nemogu e. ono to ostane. Holms je svestan da su o igledne "zdravorazumske" injenice i "istine" esto potpuno pogre ne i da je potrebno temeljno proveriti (testirati) sve podatke.Ne.Isuvi e dobro me poznaje . ili uni titi Lestrejdovu teoriju onim sredstvima koje on nije u stanju da upotrebi. do kojih je do ao dedukcijom.Ne postoji ni ta to bi moglo toliko da nas zavara kao o igledna injenica. gospodine. i vide emo kuda e nas ta hipoteza odvesti.mora biti istina. ili potvrditi.

odgovori Holms zami ljeno. .Vi zaista te ko savladavate injenice. Holms kao da je uo io i zamke koje su pretile metodu "nove arheologije". tavi e.re e Lestrejd namiguju i. Lestrejd je bio. pojedina no. stigli smo do dedukcija i zaklju ivanja . nesumnjivo bi se slo io s ovim Holmsovim stavom. navode i "da mi imamo obilje arheolo kog materijala koji jedva savla ujemo. s jedne strane.Budite u to sigurni. Nije te io tome da sagleda op tosti u ljudskom pona anju.Zna i. ipak.): . to je zlo in bezli niji i uobi ajeniji. U tom pogledu bio je. mo ete uvideti da ona potpuno beskompromisno ukazuju na ne to savim drugo.U pravu ste . a kamoli jo da jurcam za teorijama i izmi ljancijama. ali ako samo malo pomerite ugao svog posmatranja. tako da uop te ne moramo (!?) da se zamajavamo raznoraznim teorijama". S druge strane. razlikovao od "novih arheologa". u televizijskoj debati o teoriji u arheologiji. Uvi ao je da je te ko sprovesti potpuno objektivno istra ivanje i da ono uvek zavisi od ugla gledanja ( ime kao da je najavljivao postprocesnu arheologiju): .re e Holms uzdr ano .Posebnost je gotovo uvek klju zagonetke. Meni je te ko da savladam i sve injenice. . iji je logi ki pozitivizam bio u korenu nau nog metoda "nove arheologije".. time je erlok Holms donekle ve zagazio u postprocesnu i kontekstualnu interpretaciju. a ne na op te kulturne procese. veoma sumnji av prema dedukcijama (vidi u: Misterija. koja se zasniva na postulatu da zna enje uvek zavisi od konteksta. shvatao je opasnosti od generalizacija koje su dovodile do potpunih apstrakcija: . kao i "tradicionalni" arheolozi. kao i na osobenosti kultura i njihove me usobne razlike. autora) veoma su klizava .Posredna svedo anstva na osnovu okolnosti (circumstantial evidence . ve naprotiv. ne postoji ni ta neprirodnije od op eg mesta. to ga je te e razre iti. bli i stavovima kulturno-istorijske arheologije koja je te i te u istra ivanju stavljala na posebno. . U jednom (osim i to je izmi ljeni lik) Holms se. nehotice ponovio Lestrejdov stav.. Holms ka e: . izuzetke.Mo e izgledati da ukazuju pravo na jednu stvar. kako to navodi Hoder u itanju pro losti.Karl Hempel. Jedan srpski arheolog nedavno je.prim. S druge strane.

sa ufitiljenim brkovima. Poaro nije krio da su te hipoteze. Arheolozi u njenim romanima definitivno su predstavnici tradicionalne. izraziti su pripadnici hipoteti ko-deduktivnog metoda. . koje je i on pedantno proveravao. uvena je njena izjava o tome da su "arheolozi najbolji mu evi po to pokazuju sve ve e zanimanje za enu. ali i njegovog dobrog poznavanja univerzalne "ljudske prirode". u svom besprekornom odelu. naprotiv. Poaro. smatrali su da nije bitno odakle poti e neka ideja (arheolo ki podatak. me utim. ali neinventivnom inspektoru D apu (solidnom terencu). "kolonijalne" britanske arheologije. Njeni junaci. zapravo hipoteze. Poaro koristi svoje "male ideje". kao i pitanju mogu nosti njihovog otkrivanja dedukcijom.). to je ona starija". ukoliko se ona dovoljno strogo nau no proveri.ica D ejn Marpl. Kod interpretacije. koji karakteri e "novu arheologiju". etnografska analogija. koji je istra ivao Bliski istok i u mladosti bio Vulijev pomo nik pri iskopavanju Ura. proizvod dedukcije i rada "malih sivih elija". detektivi Herkul Poaro i g. Male ideje sivih elija Agata Kristi bila je dobro upoznata s arheolozima i arheologijom. "Arheolozi reda i zakona" (kako je Kent Fleneri nazvao najekstremnije poborce nomoteti ke nove arheologije). ide ak tako daleko da prezire terenski rad i ostavlja ga pouzdanom. Bila je udata za uvenog arheologa Maksa Malovana (Sir Max Mallowan).Agata Kristi na jednom od arheolo kih terena na Bliskom istoku. u ta su verovali predstavnici "nove arheologije". Time se on pribli io problemu op tih "prirodnih" zakona u ljudskom pona anju. spekulacija itd.

tako je i g. u cvetnim i ure enim ba tama engleskih varo ica. To ti je kao knjiga o trikanju. kao i u ograni en broj modela ispoljavanja te prirode. onda. knjiga 2 .Maks Malovan. Kao to su pobornici "nove arheologije". ve inu ljudskih akcija. Ima oko ezdeset pet razli itih mustri. Verovala je da je. me utim. mogu e sagledati.Niniva.Pa. verovali u univerzalnost kulturnih procesa i manje vi e se slobodno slu ili etnografskim analogijama i modelima.ica Marpl tedro koristila analogije. ili ba zbog toga. bila je gospo ica D ejn Marpl . itava su tina njenog metoda sadr ana je u nekoliko re enica: . uglavnom. nema ba mnogo raznih ablona u ivotu. Njen terenski rad sastojao se. uz aj. prepozna odre enu mustru kada je vidi . . u poverljivim razgovorima. zna . Prepoznavanje mustri ampion hipoteti ko-deduktivnog metoda. Uprkos tome. pod uticajem neo-evolucionisti ke antropologije Lesli Vajta i D ulijena Stjuarta.junak mnogih romana Agate Kristi. pa ak i predvideti. poznavanjem zakonitosti u ljudskom pona anju. bila je potpuno uverena u postojanje univerzalne ljudske prirode. Prepoznaje ablone kako nailaze. odnosno upore enja. Pa.

ni mnoge ubedljive teorije "nove arheologije" nisu izdr ale proveru stvarnosti. uspevala je da klju ne likove objasni. sa ima jedno od najva nijih pitanja etnoarheologije i savremene arheolo ke teorije: postoji li. samo ograni en broj razli itih "mustri" ivota? Aleksandar Palavestra Filozofski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y Christie. Christie. Analogije g. Naravno. bili su spomenici na Pacifiku. Sent Meriz Mida recimo. 1987. mogla se meriti s njenom viktorijanskom nepokolebljivo u. simpati na kondukterka voljna svakome da pomogne. mesarski pomo nik sklon kra i. Mi ljenje g. A. ali i vazda zabrinuti nadkonobar. ili samopouzdani. koji bolje izgledaju na papiru nego u ivotu. Antropolo ke analogije Kolina Renfrua (C. 1985. zaista. me utim. a Luis Binford (L. uz pomo odgovaraju ih analogija iz kom iluka. U svim situacijama. A.ice Marpl o ablonima ivota. Sli no zapletima u kriminalisti kim romanima.Korica Ubistva u Mesopotamiji. A Caribbean Mistery. ali njihova uverenost da su na pravom putu. New York: Pocket Books. Renfrew) u njegovim ranim radovima o megalitima praistorijske Zapadne Evrope. njihovi modeli i postupci nisu bili tako jednostavni kao metod Gice Marpl. Passenger to Frankfurt. po to je bila uverena u univerzalnost ljudskog karaktera i iskustva. pa i da razre i zlo ine. bili su likovi iz njenog rodnog mesta. .ice Marpl. New York: Pocket Books. Binford) je paleolit Evrope obja njavao uz pomo Nunamiut Eskima.

funkcionisale su u dru tvenom ivotu Rima na sasvim drugi na in. 1984. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. M. K. pa i u samom Rimu. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. I.nama neshvatljiva sloboda. ali istovremeno i . 1992. The Boskombe Valley Mistery. J.y y y y y y y Doyle. U ime bogova Pre po etka ove pri e o prostituciji u anti kom Rimu. C. C. Flannery. U: Research and Theory in Current Archaeology (ur. C. . 1986. 1984. 1971. Harmondsworth: Penguin Books.. Archaeology with a Capital S. New York/London: Columbia University Press. Cambridge: Cambridge University Press. va ne su dve konstatacije. besramno. Reading the Past. poni avaju e. 1973. Watson. A Case of Identity. njegovi oblici i poimanje predstavljali su jedan poseban svet u kome su po tovani tradicija. Harmondsworth: Penguin Books. Doyle. Experiencing the Past. New York: John Willey & Sons. nego . U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. Doyle. C. polo aj u dru tvu. The Adventure of Beryl Coronet. Drugo: jedan od najpoznatijih drevnih oblika prostitucije irom anti kog sveta. obi aji. S. Explanation in Archaeology. London: Routledge.religiozni. nije profani. P. i Redman. Harmondsworth: Penguin Books. Savremene kategorije kao to su bogohulno. (ne radi se o ³najstarijem zanatu na svetu´. Hodder. LeBlanc. Prvo: seks. Redman). kako bi se to moglo pomisliti). 1984. Shanks. C.

. ili to je e e. Drugi na in je kad se ena posve uje slu bi u hramu kao zare ena bludnica . Da bi se uveo nekakav red. za itav ivot. No i tu ima preterivanja koje je i tada te ko bilo shvatiti. Hroni ar dalje bele i da je unutar hrama uvek veliki mete jedni ulaze. To je va ilo i za ene iz bogatih porodica. mora jednom u ivotu oti i u Venerin hram i onde imati seksualni odnos sa nekim neznacem. Herodot navodi da u hramu Miletu Vavilonci imaju jedan od najbesramnijih obi aja: svaka ena koja se u toj zemlji rodila. pra ene slu kinjama. i prepune su mu karaca koji su u potrazi za enom koja im se dopada. nasta e izuzetna sprega izme u seksualnosti i religije . ali one bi to radile na na in dostojan gospo a: do hrama bi se odvezle u zatvorenim ko ijama. iz "Grobnice Bikova". U prvom. Tako. ena se podvrgava inu prostitucije da bi se zatim mogla udati na uobi ajeni na in. drugi izlaze.to najbolje ilustruje podatak o postojanju dva neobi na tipa prostitucije u hramovima bo anstava.. Ovaj crte poti e iz Tarkvinije. formirane su mnogobrojne staze koje vode u svim pravcima do ena. a pripada etrurskoj umetnosti. . u kojima prostitucija postaje va an deo verskog kulta.Prikaz seksualnog odnosa utroje. U takvim zajednicama.na odre eno vreme.

Dru tvo se "brani" koriste i dva obrasca. pre svega u mediteranskom basenu. . religioznog ili antropolo kog aspekta mogla bi biti tema brojnih studija.. zbog obimnosti teme. Iz istih razloga. uglavnom. postavlja se problem njenog porekla).umirivanje kolektivne savesti. koja nije ni ta drugo do . severnoj Africi i Maloj Aziji. tako e. Prostitucija u dana njem vremenu se javlja. prema razmeri i zna aju. Svako ozbiljnije prou avanje rimske prostitucije (ve na samom po etku. prostitucija dominira na prostoru Rimskog Carstva. a potom eventualno sledi slanje na rehabilitaciju. niti razloga koji su uslovljavali razli ite oblike prostitucije. ne emo se baviti ni pore enjem rimske i savremene prostitucije. kao pojava urbanog ivota. koji prakti no ne daju nikakve pozitivne rezultate: prostitucija se tretira kao kriminalno delo koje podle e krivi nim sankcijama. U tom kontekstu mora se. ili moralni problem. Njena interpretacija sa dru tvenog. socijalni. mada bi takva paralela bila izuzetno zanimljiva. bar prema raspolo ivim podacima. mi emo se u daljem tekstu prevashodno baviti prikazom ³klasi ne´ prostitucije. ljubavi i Mutunusu. O braku. a potom i mu karaca. ose aji i stavovi prema braku odre uju i stav dru tva prema zabranjenim seksualnim odnosima. podrazumeva prethodno istra ivanje prostitucije u anti koj Gr koj. najpre upoznati i ispitati institucija braka u svim njegovim segmentima zato to mi ljenja. iako su u nju uklju eni prakti no svi segmenti dru tva. Tokom kasnijih epoha. Tako e. Umesto svega toga poku a emo da navedemo to ve i broj podataka o prostituciji ena. Odvija se iza javne scene. ne emo se upu tati ni u analizu pojave i dimenzija rimske prostitucije.Kako religiozna prostitucija predstavlja posebnu pojavu i problem u okviru anti ke epohe.. a tretira kao oblik kriminalne ili polukriminalne delatnosti. njene kulture i civilizacije. i time pru imo mogu nost itaocu da sam stekne uvid u op tu sliku o rimskoj anti koj prostituciji. za nas naj e e ne postoji kao ozbiljan dru tveni. moralnog.

pre svega. najjednostavnji na in da do u do zadovoljenja svojih seksualnih potreba bila je poseta javnoj ku i. To nasilje. S obzirom na to da su me u brojnim kategorijama postojale i prostitutke koje su svoje usluge napla ivale simboli nim iznosima. a na prednjoj strani jasnu predstavu seksualne usluge koja se dobija za toliki novac. zadr alo se. To je bila bra na du nost .simboli na otmica mlade.Rimski etoni za javne ku e: svaki eton na pozadini ima brojku pojedina nu cenu. koja je objektivno predstavljala dozvoljeno nasilje. Uop tavaju i ovu sliku. u razli itim oblicima. formirala bi se ven ana povorka koja bi.bez velike veze sa erotizmom. odnosno. isti e da je Grcima gotovo po lo za rukom da iz bra ne veze uklone ljubav. samo prvu bra nu no . Rimljani su u poimanju braka imali. preodeveno u obi aj. ne samo mladi a. Za svakog gra anina. jedan autor. stizala do mlado enjine ku e. ne nosti i strasti. u pojedinim delovima sveta sve do XX veka. Bra na postelja bi bila pripremljena. Posle gozbe sledio je obi aj deductio. bili su prezirani.bez posebnih seksualnih odnosa povezanih sa ose anjima ljubavi. okvir dopu tene seksualnosti . u po etku. ovo zadovoljstvo je mogao gotovo svako sebi priu titi (³Cena: samo obol´). a nevestu bi starije ene . to jest. uz neograni enu raspojasanost gostiju (glasno su se pevale pesme u slavu penisa i pravile bestidne ale). pristup blizak gr kom: u strogom vaspitanju Grci su enama nametnuli ra anje dece kao najva niji smisao porodi ne zajednice. kao ilustraciju. Ljudi koji su pod okriljem no i ³tra ili najjadniji odnos na svetu´. nego i za o enjene mu karce. I u Rimu brak je bio. U po etku je praktikovan obi aj koji se zadr ao do dana njih dana i kod nas . U okviru doga aja koji su pratili stupanje u brak izdvoji emo. odnos s udatom enom. Neki ak tvrde da je gotovo nemogu e prona i primere da se slobodna gr ka ena udala iz ljubavi. bez imalo ironije. Izme u anti ke Gr ke i Rima postoje brojne i bitne razlike u odnosu ljudi prema braku i prostituciji ( enskoj i mu koj).

ve je poreklo ovog prava bilo sasvim druga ije. Polni odnos. u prvim vekovima hri anstva. a i prakti ne neutralisanje opasnosti od prvog seksualnog sno aja. kada je u pitanju devica. kao to se dugo stereotipno verovalo. Rezultat tog ina bio je prakti ne prirode.vlastelinu. kako to tuma i Bataj. nije predstavljalo. ve posebnim ljudima. uglavnom je sve tenstvo odre ivalo defloratore nevesti. defloracija . No. smatra Bataj. u osnovi ima smisao nedela. Ona bi potom skidala ode u i sedala na Mutunusov kameni bo anski penis. . Na ovom mestu treba naglasiti da i u znatno kasnijoj istoriji in defloracije nije poveravan mlado enji. koje je u ivao vlastelin kao nosilac suverene vlasti na svom posedu. U svakom slu aju. zloupotrebu tiranina kome niko nije smeo da se odupre. Freska iz Pompeja. boga (ni eg reda) polnih odnosa izme u mu karaca i ena.ime bi bila umanjena neprijatnost. tako da se postepeno uobi ajilo da se za defloraciju ena obra a . pravo prve bra ne no i. mu bi odre io enin pojas. a i mogu a kasnija odbojnost (pa ak i ose aj odvratnosti) ene prema inu sno aja sa mu em. polako je postajalo nezamislivo da se u ovoj stvari tra i pomo bo jih slugu. Naravno. Najpre. U bra noj sobi poseban zna aj i ulogu imala je statua Mutunusa Tutunusa. defloracija je u anti kom Rimu imala i velike ritualne implikacije. Predstava "otimanja mlade".prethodno uputile u tajne seksualnog ina. koju bi po svr etku tog ina zajednica nadalje zabranjivala.bu enje devi anske opne . Njima je davana mo kr enja tabua. Posle molitvi upu enih boginjama Junoni i Cinciji (boginja pojasa).

koja se pripisuje jednom od naj uvenijih rimskih istori ara. Razvod se dobijao veoma retko. Tokom tih dana. zbog koje je mogla biti i pogubljena. U Rimu. na proslavi igara u Rimu.preljube. Iako najraniji zakon. maja). Predstava praznika floralija sa jednog mozaika. godine pre n. a prema mi ljenju rimskih pisaca Cicerona i Livija. Livije navodi da su 501. koje su sklapane iz politi kih. koja e dugo biti prisutna u psihi Rimljana i ostavi e posledice na njihov odnos prema suprugama. osnovna uloga u braku joj je bila odr avanje doma instva i ra anje dece.samo u slu aju te kih razloga kao to je npr. Vekovima je ena bila potpuno u drugom planu. koji se odr avao u ast jednog od najstarijih italskih bo anstava. O tome govori i poznata konstatacija. onda. Za razliku od nje i njenog najve eg mogu eg greha . odluku o kazni zajedno donose mu i ro aci.. aprila do 1.. mu evljeve seksualne avanture smatrane su nesta lucima bez ikakvih posledica. boginje cve a i prole a. a u esnici su . ekonomskih ili nekih drugih razloga. sa dvostrukim merilima morala. U tom kontekstu zanimljiv je praznik Floralije (Floralia). poput gr ke. Iako rimska ena nije bila zatvorena u enske odaje. sabinjanski mladi i "oteli neke uli arke". na osnovi starog obi aja. Horacije pripisuje pesniku Katonu prastaru tvrdnju da prostitucija uva svetost doma eg ognji ta. izvo ene su mimi. enina neplodnost. nepostojanje ranijih pravnih propisa ne zna i da nije bilo klasi ne prostitucije. Flore (od 28. i to . a ljubi bez ugla enosti i po tovanja. Tacitu: . pravi Rimljanin se eni bez ljubavi. koji se odnosi na prostituciju poti e iz Avgustovog vremena. Jedina krupna mrlja koja je tu sliku naru ila je uvena otmica Sabinjanki. prostitucija postoji od samih po etaka rimske dr ave.enske slobode i utemeljenje prostitucije Seksualni ivot Rimljana republikanske epohe ini se besprekornim. kao gr ko nasle e.e. Odnos Rimljana prema prostituciji bio je sasvim prakti an. Car Tiberije je u I veku doneo odredbu da ukoliko javni tu ilac ne pokrene krivi ni postupak. brakovi su esto bili posledica ranih zaruka.

odnosno udavati vi e puta.... razvode se kako bi se udale i udaju kako bi se razvele. ak i razvod je u toj meri olak an da bi Rimljnkama pozavidele ene u najve em broju zemalja u dana njem svetu: razvoditi se i eniti. vi e nije pra eno ljagom i starovremenskim moralom... ve prema svojim brakovima. Polo aj ene se pobolj avao u svim domenima . uz ples nabijen erotikom. po elji sakupljenog naroda. bacale sa sebe ode u i ostajale nage. zar nije natpis lep?. a da su je rimske prostitutke smatrale svojim praznikom.neke najplemenitije gospo e broje godine ne prema konzulima.. .. Vrhunac je predstavljalo pojavljivanje bludnica na pozornici. Postoji pretpostavka da je sve anost imala plebejski karakter. A Juvenal to jo vi e karikira: ..U prvom se domu jo nije ni obrela. ve od kraja republikanske epohe dolazi do velikih promena. Tako Seneka jetko konstatuje: . a ve za novim udi . Freska "Pristanak"..mu vi e nema neprikosnovenu mo ..i tako raste spisak: osam mu eva u godina pet. za grobnice njihove. Me utim. koje su.bili poznati po pijan enju i nepristojnostima.

Nestaju vrline i pastoralna slika koja je karakterisala ivot i porodicu "zlatnog doba" ranog Rima. Uprkos cilju kome su te ili. prostitucija je uspela da prona e adekvatne odgovore i da opstane bez ikakvih prekida. Posledice ovog stanja su dovele do dono enja zakona lex Voconia. bogati su i dalje vi e voleli da vode raskala an ivot sa prostitutkama ili ljubavnicama.nisu postizali cilj. ve Avgust donosi zakonske odredbe koje su trebale da podstaknu zasnivanje braka. Naravno. zapo inje rasko an ivot u kome brak vi e ne predstavlja neku posebnu vrednost. a nara taj to emo ga ostaviti jo pokvareniji e biti. a ene do pedesete. koji e mo i da joj ispunjava elje i prohteve.za neo enjene mu karce do ezdesete godine. doneta je zabrana raspolaganja imovinom . koji je imao za cilj da onemogu i ene da preuzimaju nasledstvo. da u toj slobodi. Pored seksualne slobode i ivota u kome je sebi mogla da priu ti zadovoljstva kad i koliko bi ona htela. ili i zbog nekih drugih razloga. U novom.. kao simbolu svih vrlina. ili pak. piscima i uop te umetnicima njegove epohe. Da li samo zbog toga to su se odnosili na plemstvo a ne i na plebs. pored dru tvenih. Mu karcima je bilo lak e i ugodnije da provode ivot sa ljubavnicama nego da formiraju bra nu zajednicu sa svim obavezama i tegobama koje ona donosi. Vekovima kasnije. nova ena se vi e ne uste e ni da se uklju i u javne poslove. davanje olak ica roditeljima s troje ili vi e dece. ili. Tako. U okviru ovih Avgustovih zakona. Seksualni skandali i ekscesi za mnoge predstavljaju krajnju degeneraciju Rima. uklanjali s puta: U tom novostvorenom svetu mo i i rasko i Rima. Zlokobno zvu i zavr etak jedne Horacijeve ode: .Lex specialis Sa po etkom Carstva. Izrodi jo gori od nas. Rimska ena kona no je prevalila vi evekovni put od ugledne i po tovane matrone u togi. pre svega u domenu njene seksualne i dru tvene slobode. Pojedinci bi sklapali formalne brakove da bi sa uvali svoja prava. menja se i ivot ene. to i jeste tako . Svestan ovih promena i njenih posledica po samu dr avu. Me utim. doneti zakoni su i ograni avali brak ± podstican je samo onaj koji je smatran prikladnim: naime. kada se Rim iri i u njega se sliva nevi eno bogatstvo sa svih strana sveta. Ona vi e nije zavisila od oca i mu a. kao vekovima pre toga u pro losti. a ene iznad 20 godina. sve to e ostati samo ideal koga su veli ali i slavili.. slobodnom braku. menjaju i samo formu i oblike. primarnu ulogu imaju i ekonomske promene. npr. kao zavr etak potpunog preobra aja nekada nje smerne matrone. ona sada nakon smrti oca postaje naslednik. ovi zakoni . odnosno gospodarica svog imetka. Najslavniji pesnici oplakuju izgubljenu istotu pro losti. ta nam jo pogubne godine nisu od zla donele? . pa i zabranama pojedinih careva. doneti su i prvi koji su u istoriji dr ave priznavali konkubinat . Objektivno. ako je o tome slu beno obavestio vlasti (deca iz takve veze nisu bila zakonita i nisu imala pravo na njegovo nasledstvo).mu karac je mogao iveti s bilo kojom enom..u vreme Carstva rimsko dru tvo je dostiglo vrhunac iskvarenosti u istoriji. Avgustu i najve im pesnicima. mu karac koji je pripadao nekom visokom stale u nije se mogao eniti enom ni eg dru tvenog ranga. jer njene doma i ke vrline vi e nisu bile primarne. Me u tim zakonima bilo je i danas aktuelnih podsticaja.. za ljubavnika uzima bogatog mu karca (³sponzora´. uprkos svemu. za mu karce bez dece iznad 25 godina. Slava i tragedija novih ena sada okupiraju Rim. . na primer. kojoj su se ljudi. kako bi se to nazvalo u savremenom argonu).

pored kupatila u carskoj palati. Pored carskih grade se i javna kupatila ogromnih razmera. koja je pro imala rimski ivot tog vremena. Uobi ajne su teme koje se bave preljubom. Kupatila postaju manje-vi e javne ku e. mnogi imperatori su poku avali da ih zabrane. . Zanimljivo je da ova sprega masa e i prostitucije postoji i danas u Evropi. otvorio je i javna kupatila za narod.Elagabal vozi ko ije u koje su upregnute ene . ili "mu ka Mesalina". Javne ustanove i prostitucija Posebnu ulogu u prostituciji imalo je njeno nastajanje i vezivanje za pojedine institucije karakteristi ne za forme dru tvenog i kulturnog ivota. kako su ga jo nazivali (po rimskoj carici iz prve polovine I veka. Predstava sa kameje. Slu kinje u njima su esto bile bludnice i bludnici specijalizovani za masa u. a va an element bio je ples. Po ev od Hadrijana (117-138 g. Naro ito pogodno tle za tako ne to bila je sklonost Rimljana ka kupanju.robinje. Novinu predstavlja to to su enske uloge igrale zaista ene. koje su na kraju predstave igrale gotovo gole. uspostavlja se sklonost ka eroti nom: prostitucija i javne ku e ve postaju deo njih. Naro ito je to karakteristi no od I veka. ali u tome nisu uspevali sve do IV veka. kada hri anstvo postaje zvani na religija Carstva. kako bi se snabevao mu karcima. Vrlo brzo terme postaju najzna ajnija mesta za okupljanje mu karaca u potrazi za raznovrsnim seksualnim po udama. koji je imao bitnu ulogu u atelanama i mimama. I pojedini carevi ostali su poznati po svom ivotu u termama. Ve u prete ama rimskog teatra (atelane. koja je svojim razvratnim ivotom obezbedila mesto u istoriji). Prikazivanje eroti nih scena bilo je veoma popularno. On je bio oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. pa i privatna. mime i pantomime).). koje su pojedinci vodili za svoj ra un. Car Elagabal. kada se u njima praktikuje zajedni ko kupanje mu karaca i ena. homoseksualno u i rodoskrvnu em. Americi i na Istoku. Jo zanimljivija je pri a o nastajanju veze izme u teatra i prostitucije.

(eds.htm http://www.edu/classes/JKp. Foley. on i ubio kad je shvatio da bi mu mogao biti suparnik u jednoj od njegovih. Jedna od retkih predstava homoseksualnog odnosa. Popularnost te vrste zabava. 1969. kada se ona smrtno zaljubila u glumca Parisa. H. Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell. & Williamson. 1995. The Sacred and the Feminine in Ancient Greece.Mu ka prostitucija Vrlo brzo i mu ki plesa i postaju popularni ne samo kod publike.da postane najbolji glumac. Crno-figuralna amfora. B. dok je car bio opsednut neprestanim seksualnim odnosima sa enama (posebno zadovoljstvo mu je bilo kupanje s najprostijim bludnicama. neosporno. Women in the Classical World: Image and Text.com/library/bl/uc_geary_pompeii. koga je ovaj car znao ljubiti i usred svoje lo e u teatru. (eds. Nerona i Parisa. Women in Antiquity.) London: Routledge.html .tufts. E. 1998.perseus. M. S.. zatim. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory. Marcade. bila je toliko velika da su se najzad . Hawley.about.) London: Routledge. njegova razvratnost postaje jasna u kontekstu podatka da je itao samo spise Tiberija i bio opsednut spomenom na njega).P. koga je.html http://www. Domicijan se ak privremeno rastao od svoje ene Domicije. J. Fantham. Oxford: Oxford University Press. u kojima se izvanredno ogledala rimska ljubav za senzualno i eroti no. Car je zvani no plesao u Vergilijevoj Turni.sasvim prestale izvoditi klasi ne tragedije. Rijeka: Otokar Ker ovani. & Levick. prema nekima.ie/~classics/96/Dauphin96. ve ih za ljubavnike uzimaju i ene i carevi.ucd. et al. 1994. Me u brojnim vezama posebno su ostale zabele ene ljubavi izme u cara Kaligule i pantomimi ara Mnestera. suludih ideja . R. Roma Amor.

planinski masiv na samoj granici izme u Italije i Austrije. Kada su sudski ve taci po eli da Bordo krugom ozna eno je mesto nalaza izvla e telo. Poznati su nalazi poput oveka iz Tolunda iz mo vara Danske.Ajsmen fotografisan 23. 4).Avanture nesre nog Ajsmena U ranu jesen 1991. gracilno telo je bilo sasvim dobro o uvano te je planinarka zaklju ila da se najverovatnije radi o nekoj skija ici koja je prethodne sezone tu na alost stradala (sl. Me utim. ± sl. Jo od kraja XIX veka arheolozi su otkrivali. odmah je obavestila Sl. jer pru a autenti nu sliku realnog izgleda praistorijskog oveka u "akciji": . koja je ubrzo do la da obavi uvi aj i odnese sa pogledom na dolinu Eci (Ötztal). kapu i mokasine. ve o mu karcu ± lovcu iz praistorije! Uz njega je otkriveno i sasvim o uvano oru je (tobolac sa strelama i luk. 1 . nalaz lovca u Alpima predstavljao je ne to sasvim posebno. uo ila ljudski le . 3) a bio je obu en u ko nu ode u. Naime. moglo bi se re i ak i ± bizarnog. Sl. 2). odjednom im je zastao dah: uop te se Ajsmena.Planinski masiv u ju nom Tirolu policiju. Iako vidljive samo gornje polovine (donji deo je jo uvek bio zarobljen u ledu gle era). 1). sekira itd. dodu e u izuzetnim slu ajevima. godine. septembra 1991. nije radilo o turistkinji iz modernog vremena. pa ak i neku vrstu gubera istkanog od trava (sl. telo na ispitivanje. 2 . kada je otkriven na italijansko-austrijskoj granici. jedna planinarka je u duga koj etnji kroz dolinu Eci (Ötztal ± sl. Ledene princeze iz tundre Sibira itd. Naravno. dobro o uvane ostatke tela pokojnika iz daleke pro losti. godine u Alpima je do lo do izuzetno va nog i neobi ajenog otkri a.

istra iva dr pindler (Konrad Spindler) je utvrdio da. to sasvim odgovara dobu kraja neolita. 5).. drugi su. Utvr eno je i to da je bio star izme u 25 i 40 godina. nau nici su.. Jo prilikom prve autopsije (sl. ali i ± smrzao.pra ka. koji je kastriran ritualno u slavu Velike Majke. Me utim. verovali da je on otrgnut dok je Ajsmena (prili no nepa ljivo) iz leda izvla ila policija. pak. 3 . Jedna "ozbiljna" teorija je prepoznala Ajsmena kao drevnog sve tenika sa Bliskog istoka. Veoma brzo. Radiokarbonsko datovanje opredelilo ga je u vreme oko 3300 godina pre nove ere. .opremljenog i naoru anog.. mnogo vi e polemike izazvala je temeljna antropolo ka (prakti no ± forenzi na) analiza tela lovca iz Alpa.. tj.. a nesre no stradali lovac je dobio i popularno ime ± Ajsmen (Iceman).kompletno o uvana sekira sa se ivom od bakra.. Do dana dana njeg ne prestaju sna ne polemike oko pitanja: ko je zapravo bio Ajsmen? Re ale su se svakakve teorije. o igledno fali ± penis! Upravo ova informacija podigla je pravu buru u javnosti i to ponajmanje nau noj. koji ga je zatekao u " teti" sa svojom enom.Oru je pronadeno uz Ajsmena: 1 . u lovu. 3 .. Ledeni ovek. kao na primer ta da je penis sa le a odgrizla i pojela nekakva divlja .. Sl. tvrdili da je penis naknadno odse en i prodat za skupe pare (spominjala se cifra sa 6 "zelenih" nula!) nekakvom ludom kolekcionaru seksualnih organa. opet. 2 tobolac sa strelama. a zatim ga jurio po planini u kojoj se ovaj nekako sakrio. iako je scrotum (mo nice) o uvan. ak je i sam pindler bio optu ivan da ga je ukrao! Nekoliko jo lu ih teorija nude itav scenario ± da je Ajsmena kastrirao besni mu . ova vest je kao prvoklasna senzacija obi la svet.

jo jedna injenica je podigla novu buru: u njegovim mo nicama o uvano je seme. koje je zbog izuzetne brzine zamrzavanja. javio se veliki broj Austrijanki sa zahtevom da budu ve ta ki oplo ene upravo njegovim semenom! One su ovog nesre nog praistorijskog lovca iz milo te prozvale Eci.). na injena prema originalnim nalazima garderobe i opreme. iskoristili kao dokaz da je on zapravo bio pasivni homoseksualac i vrlo brzo od njega na inili gej ikonu ± autenti ni dokaz o drevnoj tradiciji kulturne prihva enosti homoseksualnog koncepta ivota. iako mo da zapanjeni ludilom ovakve ideje. naravno. No. (Verujem da itaoci. nije jedino e nja za "slavom". dobro je da mu spermu nisu na li i u mozgu!") Sl.Idealna rekonstrukcija neolitskog lovca iz Alpa (oko 3300 godina pre n. ipak mogu da poveruju u njenu autenti nost. Zvu i skoro neverovatno. (Poznati arheolog Pol Ban je ovu dilemu engleski cini no komentarisao da "s obzirom na to kako je grubijanski Ajsmen i upan iz leda.. pa ak i svojevrsna nekrofilija potakla mlade Austrijanke na ideju da rode decu sa preko 5000 godina starijim ocem. prema nazivu doline u kojoj je prona en. Zatim.Ni ta nije pomoglo to to je jo 1993. ali kada je ovo objavljeno. . 4 .. Upravo taj bizarni intimni detalj u vezi sa Ajsmenom ga je i proslavio. 6). Njihov est argument bio je da ele potomke od pravog predstavnika " iste alpske rase" (sl. jer u modernoj civilizaciji ima npr.e. taj podatak zapravo nije ta an. Zvu i li vam ovo poznato? Najzad. oglasili su se i homoseksualci! Be ki gej magazin Lambda Nachrichten objavio je podatak da " iva" sperma nije otkrivena samo u Ajsmenovim mo nicama.) No. bilo sasvim upotrebljivo. u kome je opovrgnuo informaciju da penis nedostaje. i onih koji jo uvek prate doma i fudbal. ba kao u modernim "bankama" sperme. pindler objavio detaljni izve taj analiza. jer nije sa uvan ni njegov rektum. ve i u anusu! To su. do neprepoznavanja. ve da se bio zbog smrzavanja i dehidracije sasvim "skvr io".

Antropolo ka autopsija Ajsmena: ve prilikom prvog pregleda. itava gungula oko seksualnog identiteta Ajsmena toliko se zapetljala da je na kraju intervenisala i katoli ka crkva zvani no zahtevaju i od dr pindlera da " uva ljudsko dostojanstvo ak i toliko nakon smrti ovog bo jeg stvora" i ne objavljuje vi e "njegove intimne detalje".Sl. 5 . . dr pindler je uo io da mu nedostaje penis.

ima/nema spermu u rektumu.Fotografija Ajsmenovih leda. poznato je da se uloga arheologije u savremenom dru tvu prelama kroz sasvim specifi ni interes za sopstvenu pro lost i poreklo. godine delo Seks i erotika u spisima Mesopotamije. Novi vek postavlja arheologiji sasvim specifi ni zadatak. Ja u spomenuti samo neka dela iji naslovi oslikavaju spektar interesovanja "arheoseksologa". . Me utim. na uokvirenoj manjoj slici vide se detalji tetovirane ko e. Brojni i kompleksni radovi su "ekspresno" otvorili itav niz veoma zanimljivih pitanja. iako sama po sebi privla na. Riddle) objavljuje knjigu Kontracepcija i abortus od drevnog sveta do Renesanse. ali emituje i sna ni signal o ne emu znatno va nijem. godine Ridl (J. Upravo se tako i dogodilo: nakon brojnih polemika oko Ajsmena. upada u o i injenica da je naro itu slavu praistorijski lovac iz ju nog Tirola stekao upravo objavljivanjem njegove seksualne "intime": ima/nema penis. za manje od jedne decenije. dru tvo i arheologija..Sklonost ka pomodarstvu mislilaca britanske arheolo ke Sl. nije interesantna samo zbog svojevrsnog voajerizma moderne civilizacije prema ovakvom arheolo kom nalazu. tetoviran (sl. arheolozi su se sve e e koncentrisali na ova pitanja i. na kojima su utim strelicama obele ene rane od strele kojom je bio pogo en. Tako. 7) i uz sebe imao posebne amulete i (kao vrhunski argument) to to je upra njavao ritualne homoseksualne odnose . Sl. organizuje i simpozijum na temu Seksualnost. Lik (G. sa brojnim i vrlo vrednim radovima. 6 . TAG. renomirani nau ni forum evropske teorijske arheologije. Leick) 1994. da prou ava istoriju i pro lost sveukupne ljudske seksualnosti.. tzv. homoseksualac/ aman. Sve ovo zaista odaje utisak klasi nog voajerstva. utemeljena je sasvim nova poddisciplina ± arheologija seksa.sve to "ubedljivo svedo i" o tome da je on bio neolitski sveti ovek. Pri a o Ajsmenu. 1992. bio aman! To to je bio kastriran. zapravo..Ajsmen histerija: vino "za ti enog porekla" marke Eci koje se postmoderne iznedrila je i "kona no obja njenje": prodaje od nedavno u ju nom Tirolu! Ajsmen je. Naime. 7 . Te iste godine..

godine. Naravno. mo da i najzanimljivija knjiga autora Timotija Tejlora (T. i dosada nja pri a o evoluciji . Taylor) pojavila se 1996. kroz nekoliko zanimljivih primera. tj.Skica uporedne analize mehanizma poro aja hominida kroz dugu evoluciju: u levoj koloni prikazan je poro aj impanze. a ne itavu skupinu hominida ija drevnost se procenjuje na preko 3 miliona godina). prili no su izmenili "scenario" porekla i vremena nastanka savremenog oveka. Ubrzani razvoj molekularne biologije i genetike. Uo ljivo je da. Ve je dobro poznata teorija o "praEvi". istra iva ke mogu nosti. dok je u desnoj koloni nacrtan proces pora anja deteta kod na e. Ovim lankom. ovakva informacija je dobro uzdrmala svet antropologa. ova "pra-Eva" je mogla da ivi pre (samo!) 200. ona se tokom poro aja okre e za 900! Za to se toliko razlikuju Adam i Eva? Jedno od najintrigantnijih pitanja koje dugo okupira biologe i paleoantropologe jeste evolucija hominida.skoro milion godina (naravno. Sl. nastanak ljudi kao vrste. Dodu e. koji su do tada ve ra unali sa dosta ve om starosti . savremene vrste. tj. sasvim jednostavnog naziva ± Praistorija seksa.000 godina. 8 . mogu oj mitohondrijalnoj pra-majci celokupnog ove anstva! Prema prora unima verovatno e. misli se na vrstu Homo.Kona no. afarensis (idealna Lusi). elim da itaocima ANARHEOLOGIE predstavim svu raznolikost arheologije seksa. pa i ozbiljni zna aj za moderno dru tvo. zbog srazmerno velike glave ljudskog novoro en eta. a naro ito dramati na antropolo ka otkri a u poslednje dve decenije XX veka. u sredini je A.

pa ni kulturnim trajnih fiziolo kih promena vrste. retkim i nesigurnim fosilnim nalazima. Najpre. Ovo tako e va i i za penis kod mu karaca. tu je va an problem u antropologiji ± seksualni dimorfizam. antropologiji. Zbog ega i kada je do lo do ispoljavanja bitnih razlika izme u mu kih i enskih predstavnika hominida? Zbog ega ena ima upadljivo ve e grudi od mu karca? Rekao bi neko da tu nema ni ega udnog i da je ova osobina. fizi kom ili opstanak. pa i arheologiji. Samim tim ± psihologiji. delovanje. tako da nudi optimalni odgovor kao model Me utim. bi a afri kih savana u rasponu od 3. potiskivanje sperme nekog drugog mu kog takmaca. skoro nevidljiv kada nije u erekciji). Navodno. ve mehanizmom ejakulacije. Naj e e obja njenje klju nog prelaza i izdvajanja od Biheviorizam sveta ivotinja nalazi se u bipedalizmu. prema tvrdi ve ina paleoantropologa biheviorista ± podstaknut kome se pona anje jedinki ili je i ubrzani razvoj mo danih funkcija. kao svojevrsni itavih zajednica prilago ava odgovor ovih si u nih bi a na te ki zadatak prirode ± okru enju. du i penis obezbe uje i sigurnije oplo avanje partnerke. otkri a u Etiopiji . enske grudi su upadljivo ve e.. opstanka. no o tome ± kasnije.oblasti Hadar (tzv. potpunom i trajnom uspravljanju australopiteka i hodu na dve Od engleske re i behaviour (zadnje) noge.5 do oko 1 milion godina. U pore enju sa gorilama. jer reproduktivna funkcija mu kog polnog organa nije uslovljena njegovom du inom. Bi e da je u pitanju ne to drugo. sociokulturnom. nadalje usavr avaju kao univerzalne alatke. jer je zasnovana na fragmentarnim. Ova pojava bi se mogla objasniti tzv.. Kod ranih hominida je sasvim izvesno postepeno dolazilo do pove anja njegove du ine. tj. To naravno nije ta no. tj. u pore enju sa ostalim primatima koji tako e proizvode mleko. on je zna ajno ve i (kod ovih primata je ekstremno mali. orangutanima ili impanzama. iako ve inom ova obja njenja deluju uverljivo. koli inom i kvalitetom sperme. Lusi ± Donald Johanson) i pokraj jezera Turkana u Keniji (Ri ard Liki) sklopili su jedan smislen mozaik koji prepoznaje na samom po etku skupinu australopiteka. Ozna ava isti e zna aj osloba anja prednjih udova (ruku). kao i dosta drugih (prose no nagla eni bokovi i gluteji. Me utim. . gracilnije telo itd. biheviorizmom. nadmetanjem sperme (sperm competition) kod zajednica kod kojih je izrazita esta promena heteroseksualnih partnera. Rezultati specifi nog arheolozi seksa postavljaju brojna pitanja koja se na daju pona anja mogu da dovedu ak i do tako lako objasniti biolo kim. koje se stanovi te u biologiji. Ovo izrazito bihevioristi ko * tuma enje pona anje.) usmerena na osnovnu biolo ku funkciju ± materinstvo i fizi ko odgajanje dece. No.hominida je predstavljala samo nau nu konstrukciju.

jer bi danas mu karac bio toliko mentalno superioran u odnosu na enu. ideja je da je maljavo telo ranim mu kim hominidima predstavljalo ozbiljnu smetnju u kretanju kroz savanu prilikom lova.. Pa ljive antropolo ke analize unutra nje strane njegove lobanje otkrile su otisak (negativ) mo dane kore. zahtevali su nova re enja da bi bebina glava uop te mogla da pro e. govore i arheolo ki) bila ± nosiljka za bebe. Dakle. ". sve bitne fizi ke osobenosti ene i mu karca nastale su insistiranjem na pove anju seksualne privla nosti: veli ina enskih grudi. kozoroga). rogovi prisutni i kod enki jelena. koja je karakteristi na koliko za ene.. Ovde Tejlor izrazitu prednost daje upravo ± enama. Tako.Postoji jo jedna interesantna fizi ka osobina. to gledi te je danas sasvim odba eno kao o igledno seksisti ko i naivno. Uz to. On veruje da je jedan od najranijih ljudskih izuma (tj. Primera radi. evolutivno pove anje mo dane mase (a samim tim i glave) predstavlja dodatnu smetnju. a odnosi se na srazmernu fiziolo ku nerazvijenost mozga kod novoro en eta. Dakle.6 miliona godina. Ovo naro ito va i za sisare (npr.skoro u celosti o uvani skelet. najozbiljnija evolutivna biolo ka promena dogodila se najpre kod ene (sl. te je ono postepeno postajalo sve vi e golo. Me utim. veli ina penisa kod mu karca i redukcija telesnih malja skoro isklju ivo na zonu oko genitalija (kod oba pola). utemeljenja oveka kao kulturnog bi a.. bokova i zadnjice.De ak iz Nariokotomea (Kenija) . No. Zbog toga. taman koliko je i paun bojama svog repa superioran u odnosu na paunicu" (!?).prava je sre a to je kod sisara zakon o preno enju osobina preovladao kod oba pola. oblast mozga za koju se zna da je odgovorna za strukturisani govor kod dana njih ljudi! Veoma zanimljivu ideju vezanu za temeljno obja njenje biokulturne evolucije ljudske vrste nudi Tejlor u svojoj knjizi. srnda a. razmatraju i pitanje kako je uop te do lo do razvoja mozga. U pore enju sa ranijim hominidima ije telo je bilo prekriveno ne im nalik na krzno (kao i kod majmuna). formiranja govora i kona no. 8). datovanog na 1. Brokina zona direktno odgovorna za sposobnost govora). Za to ba to? Iako je njegovo obja njenje ne to slo enije. On insistira na tezi da je osnovu razvoja inila seksualna selekcija. Homo ergastera. predstavnik tzv.6 . Jedno od obja njenja za ovu osobinu ide jo od pisanja samog Darvina. artefakata. uspravljanje na dve noge imalo je i jednu ozbiljnu posledicu za ene: mnogo komplikovaniji poro aj. pa tzv. mo e se pojednostaviti direktnim uticajem no enja bebe na individualni razvoj zna ajnih centara u mozgu (ravnote a. Brokinom zonom. Na primer. gde je mu karac imao dominantnu ulogu kao lovac i sakuplja . koji je isticao "kona nu superiornost mu karaca. Sl. savremeni ljudi imaju golo telo skoro bez ikakavih malja. jedna druga injenica stoji: pleiotropija ± proces kojim se promene koje izaziva evolutivni pritisak kod jednog pola prenose se vremenom u izvesnoj meri i na drugi pol. Naravno. kod De aka iz Nariokotomea (starog 1. toliko i za mu karce. 9 . Dramati no izmenjeni polo aj i gra a karlice pa i uterusa.. sa jasno izdvojenom levom i desnom hemisferom i tzv." nastalu prirodnom podelom rada. Tejlor ide i dalje.

koji vrlo posredno mogu da posvedo e o upotrebi ± nosiljki za bebe (sl. Sl. Rusija) iz vremena gornjeg paleolita.Savremena majka iz Namibije koristi istovremeno i tradicionalni (nosiljka) i moderni metod (kolica) za no enje svoje dece. sa uo ljivom Brokinom zonom (sl.. tj. 10 .. 9)! Ovu upadljivu evolucijsku novinu Tejlor obja njava upravo preko otkrivenih artefakata. Tejlorova ideja je posebno zna ajna zbog povratne sprege kulturne i biolo ke evolucije. sa naglaskom na va noj ulozi ene.miliona godina). te bi se itava ljudska evolucija mogla i ovako formulisati: ena je stvorila oveka! Me utim. . da li je kroz istoriju bilo uvek tako? Sl.enske statuete iz Avdejeva (Kursk. koga je Kimeu (Kamoya Kimeu) nedavno otkrio u Keniji. 11 . specijalizacija leve i desne hemisfere mozga. 10). sasvim je o igledna lateralizacija.

itava pri a o seksualnom dimorfizmu predstavlja slo enije pitanje nego to su to fiziolo ke. koje prema skoro jednoobraznom modelu prikazuju sve bitne seksualne karakteristike ene. S druge strane. genetske razlike izme u mu karca i ene.. crte lica ili detalji ruku) svesno nedostaje. Otuda i arheolo ko prou avanje neke ljudske zajednice iz pro losti danas svesno u i u interesovanja postavlja pitanje polnih uloga. emocionalnih itd. tj. O junacima. Belgija). koje se u razli itim modelima dru tvenih zajednica razli ito prepoznaju. Najstarija jasna arheolo ka svedo anstva o poimanju mu kog i enskog principa pronalazimo u vremenu gornjeg paleolita (cca. smatram da je prili no va no da objasnim itaocima (naravno.dvostruki falus iz Gor Danfera (Francuska).).Upadljivo nedostaju bilo kakve crte lica na predstavi glave. 12. biolo ki pol i socijalni rod uop te ne moraju da se poklapaju (moderni transseksualci. . Sl. Francuska) ± sl. enskog. ali i brojnih varijanti prelaznih rodova. S druge strane. jer ba to neretko oslikava i itavu ideologiju tog dru tva. uvene su statuete u kamenu ili kosti iz Vilendorfa u Austriji.e.Brinikel (Belgija) i desno .Ko tane palice u vidu falusa: Levo . Dakle. termin seks (sex) se precizno odnosi na biolo ki..) osobenosti. i to ± prenagla ene. fizi ki pol. U nau noj literaturi na engleskom. To pitanje podrazumeva i itav niz psiholo kih (intelektualnih. 35000-9500 godina pre n. ali i tradicionalne tobelije ili brazilske Amazonke). tj. grobovima i svetom kamenju Pre nego to nastavim pri u. Zbog toga. nalik na dana nji efekat pornografije (sl. onima kojima to nije blisko) razliku izme u pola i roda. Bilo koja crta individualnosti (npr. relativno esti i ra ireni su i predmeti koji su eksplicitni prikazi falusa (Brinikel. pa i drugim svetskim jezicima. genetski. izraz d ender (gender) opisuje socijalnu i kulturnu kategoriju mu kog. 11). ponekad i dvostrukog (Gor Danfer. 12 . Naj e i problem je to ova dva termina na na em jeziku zapravo i ne opisuju precizno ono to se u antropologiji pod time podrazumeva. itav niz otkri a umetni kih predstava i predmeta upu uje na to. Kostjenkija u Ukrajini ili Avdejeva u Rusiji.

Osnovna ideja. hijerarhizacije dru tva. poznati britanski arheolog. Krajnji naturalizam nosi sna ni erotski naboj u predstavi vulvi. izgleda da donosi i utemeljenje jasne ideje o dru tvenom razlikovanju polova. pirina . koju pa ljiv italac mo e da nasluti jo iz samog naslova Hoderove knjige. trgovine. a manje upu uje na plodnost. Doba neolita. Jo u nekim svojim ranijim radovima on je uo io arheolo ku vezu strukture i organizacije neolitske ku e sa izgledom i sadr ajem grobova. ena i mu karac postaju to isto. kona no. religije i. Ili. gove e. ra . formiranje planski organizovanih stalnih naselja. tako.Predstave slikane na zidovima pe ina kombinuju figuru mu karca sa glavom i polnim udom divljih ivotinja. praistorijski "genetski in enjering" ± trajno pripitomljavanje nekih ivotinjskih vrsta (pas. ovas. naj e e tuma ena kao predstava hermafrodita. a jedan drugom neophodni. Ovakva umetni ka dela iz paleolita su me u arheolozima naj e e tuma ena kao ubedljive predstave plodnosti. mo da je i ubedljivija poznata statueta iz pe ine Grimaldi u Italiji (sl. koza i ovca. Takva je npr. koje imaju direktnu simboliku velike seksualne mo i (bizon.. da li se to mo e re i za sve? Primera radi. 13) odaje vi e erotski naboj. za eci zanata. prikazao je u knjizi Domestikacija Evrope mehanizam ove promene. pa ak i pupka. No. ne radi li se tu mo da o predstavi ene koja masturbira? Sl.Uklesane predstave donjeg dela torzoa ena u pe ini Angles. jeste da svim tehnolo kim otkri ima i unapre enju ukupnog kvaliteta ivota u neolitu prethodi promena osnovnih na ela oveka i dru tva u odnosu na prirodu. jelen). on prepoznaje i sada oformljenu socijalnu ulogu ene. kultivisanje divljih trava (je am. pismenosti. p enica. Ba tu negde. politi kog raslojavanja ± svemu tome prethodi prihvatanje koncepta koga Hoder naziva domus (doma e) i agrios (divlje). farmera i slo enijih dru tvenih zajednica.). 13 . na simboli kom planu. Dakle. . vreme prvih sela. 14). Jan Hoder (I. stomaka. u procesu stvaranja sasvim nove ideologije. kompozicija 3 vulve iz pe ine Angles (sl. predstava iz pe ine Trua Frer u Francuskoj.. Me utim. a ne to kasnije i svinja). I. Hodder). kao to su svetovi domusa i agriosa suprostavljeni.

pa ak i deca. dvori tu.. 14 . manje poznati Vudhend . a. prema Gimbutas. Marija Gimbutas. doma instvu.Otuda dolazi do toga da se. a Karaghend u Irskoj ± ostatke pokojnice koja je bila sahranjena iva! Pored ovakvih. koji se skrasio oko ene". polo aju pokojnika/pokojnice.uveni Hermafrodit iz rituala.. najverovatnije rtvenih Sl. pa i itavom prirodnom okru enju. garderobi i nakitu. mnogi autori danas pori u ovakvu sliku. ovo razlikovanje se mo e uo iti u druga ijoj vrsti grobnih priloga. 15) i imaju. jasnu simboli ku vrednost ure enog sveta ". mnogi drugi podaci upu uju na to da je pe ine Grimaldi (Italija) . poznata je kao kreatorka jedne primamljive. jer postoje brojna svedo anstva o tome da su ene. egalitarnog i miroljubivog". po prvi put u ljudskoj istoriji. kosmologiju i itavu ideologiju praistorijskog perioda. verovatno. Me utim. Re ju.. Prilikom sahranjivanja. uveni Stounhend je pokraj samog ulaza u kompleks sa uvao ostatke rtvovane ene s detetom. . autorka mnogih radova koji su u i i interesovanja imali religiju. ali i stereotipne slike neolitskog sveta kao "matrifokalnog. ona je u modernoj arheologiji sna no reafirmisala staru ideju o matrijarhatu. razlikuju mu ki i enski prostori: u ku i. koji se nalazio u neposrednoj blizini ± trogodi nju devoj icu razbijene glave sekirom. Tako.) Ove figurine u najve em broju su bile izra ivane u glini (sl. Jedan od osnovnih argumenata za tako ne to pronalazi u primenjenoj umetnosti neolita ± vrlo estim figuralnim predstavama bo anstva koga ona naziva Boginja Stvoriteljica (ponekad i: Velika Majka ili Majka Bogova. bile predmet surovog tretmana od strane zajednice..mo da je u idealizovana slika dru tvene pastorale tokom neolita ± pitanju i predstava ene koja daleko od realnosti. poljoprivrednog i sedala kog. i matrilinearnog. a ponekad i u njegovoj orijentaciji. masturbira sa palicom nalik na onu iz Brinikela.

arheolog Narodnog muzeja kotske: . koji ih vidi (oko 4800 godina pre n. mo e da se prevazi e tako to e se urediti ivot i svet rigidno. s jasnim falusoidnim asocijacijama (sl.Dama iz Vin e . Postavlja se pitanje . Sl. pa se mo e pretpostaviti kolika je neverovatna socijalna energija i za nas skoro neshvatljiva tehnologija bila neophodna da bi se oni izgradili.emu su oni mogli slu iti? Mnoga tuma enja postoje za sam Stounhend : religiozni/kultni centar. Depresija.. mo emo da pretpostavimo da je ogromni napor za podizanje megalitskih spomenika imao "terapeutsko" dejstvo na zajednice. Ili. Otprilike sli no pojavu depresije obja njava i uvena Seligmanova teorija o nau enoj bespomo nosti. Savi a u ANARHEOLOGIJI 2).).Njihova poruka mogla je da glasi "Mi kontroli emo vreme i godi nje doba. Ellis). zanimljivo je razmatranje jednog fenomena koji je karakteristi an za vreme ranog neolita zapadne Evrope. kao "dokaz o kolektivnoj opsesiji koja je stvorila itave predele tipi an za mla i neolit Balkana. rascepljenost li nosti od realnosti i ose aj bespomo nosti. . 16). Ali. kod nje se javlja itav niz stresnih situacija. a rasuti su po Britaniji. spomenuti Stounhend je najpoznatiji me u njima. nestanak tradicionalnih vrsta lovne divlja i a pojava obilja novih ± egzistencijalni pritisak). Francuskoj. Mo emo da ubedimo Sunce da se pojavi na istom mestu".svetski Jedno alternativno obja njenje itavog kompleksa poznati nalaz enske figurine praistorijskih megalita nudi Piter Elis (P. tako da nema nepredvidivih situacija. zavisno od vremena i na ina.e. inspirisao se idejama razvojne psihologije i iskustvima babica u tretmanu beba: prilikom odbijanja bebe od sise.Za kraj ove pri e. najbrojniji spomenici ove vrste su jednostavni: uzdignute duguljaste stene. prekrivene seksualnim objektima" (!?) Otkuda ovakva interpretacija Elisu? Najpre. koje se duboko urezuju u svest i uti u na formiranje li nosti. pa ak i neka vrsta "univerziteta" (vidi lanak B. 15 .. kako to vidi Alison eridan. kojima je stalni pogled na simbol mo nog bo anskog falusa ili zemaljsku vulvu ulivao samopouzdanje. Radi se o megalitskim spomenicima kojih ima na hiljade.) Neki od njih te ki su i vi e desetina tona (!). Belgiji itd. Ako ovo razmi ljanje prenesemo na situaciju iz ranog neolita (naglo izmenjen prirodni svet. praistorijska astronomska opservatorija. (Naravno.

pregledavaju i mali slajd. Andrej Starovi Istra iva ka stanica Petnica Valjevo . Sve to ste oduvek eleli da znate. smisao za eroti nost. Seks je zadovoljstvo i zbog toga je naro ito zna ajan za arheolo ko istra ivanje praistorijskih i istorijskih dru tava. retki su tako pouzdani pokazatelji (a da se mogu arheolo ki dokumentovati)..O seksu? U pro losti? Pa . O igledna je falusoidna konotacija. zbog formiranja koncepta roda (gender) u odre enoj zajednici. Naime. razmisle o svemu to sam napisao. pa do itave zajednice... po ev od pojedinaca. koji oslikavaju ukupni kvalitet ivota nekog pro log dru tva.. .. Stoga.. predla em itaocima da. zaista smo bli i originalnoj ideji arheologije ± razumevanju ukupnog ivota davno nestalih ljudi. Za sam kraj. 16 .Sl. arheologija je ponovo ± zabavna. bez sumnje.ou arheolo kih svedo anstava irom sveta o seksualnim navikama i pona anju ljudi iz pro losti. elje. pre svega. ukoliko smo u stanju da kao istra iva i spoznamo seksualne navike. norme seksualne "pristojnosti" i ukupnu seksualnu kulturu jedne ljudske zajednice iz pro losti.Megalit iz Kintroa pokraj jezera Loh Kraigni ( kotska). va no je podsetiti da seks nije samo mehanizam biolo kog produ etka vrste. najpre. niti su seksualne (polne) uloge zna ajne. Zahvaljuju i seksu.

). . Levo .Nasmejana ena masturbira figurina iz neolitskog hrama u Had ar Kimu (Malta) . Slika 18 .e. Uporediti polo aj njegove slobodne ruke sa predstavom iz Had ar Kima.kultura Mo ika (I .Slika 17 .analnog seksa iz Perua: Desno .figurina iz Larise (Grcka).4500 godina pre n. neolitska Dimini kultura (5000 .Dve kerami ke predstave homoseksualnog ina .I vek pre n. 19 .VII vek nove ere).e.oko 3600 godina pre n.e). Sl.Zadovoljni mu karac onani e .posuda iz Vikus kulture (VI .

Predstava seksualnog odnosa u tra koj umetnosti. oko 3000 godina pre n.Val Kamonika (Italija)."skija " i sob (!). e. 23 . Britanija): megalitski .Letnica.Slika 20 .seksa sa ivotinjama: gore .Scene bestijalija . Sl. Bugarska.Men-an-Tol (Kornvol. dole . Slika 21 . ovek i magarac. Levo se uo ava figura robinje koja nekom vrstom lepeze pokriva lice druge robinje predmeta naslade velmo e. Rusija) .reka Angara (Sibir.

uveni grob kneza iz Slika 24. 1963. . kao i pojedina nih cena. a na aversu . stoga za "onaj svet" dobila koje su mu potvrdile savr enu logi nost supstituciju polne mu kosti.. . analiziraju i da se uop te ne radi o mu karcu. Preporu ena literatura: y y y y Auel. D .Rimski etoni za javne ku e: Varne (Bugarska) ili .) sa o iglednom predstavom mu kog (falusi) i enskog principa (vulva). vec "cenovnik". Hodder. Beograd: Prosveta.spomenik-grobnica iz neolita (oko 3000 godina pre n.e). 1990. druge tipi no "mu ke" predmete koplje. 1980. tom I i II (preveo M. 1999. koja je dana njim var avskim prostitutkama. O poreklu vrsta putem prirodne selekcije. Istorija. Pleme pe inskog medveda.e. no itd. Oxford: Basil Blackwell. Darvin. Beograd: Zadruga. Timoti Tejlor pretpostavlja Aleksandar Bur e je.grob sa svaki eton na reversu ima brojku zlatnim penisom (oko 4000 godina pojedina nu cenu. Slika 22 . Novi Sad: Matica srpska. Navlaka za penis (?) od predstavu seksualne usluge koja se iskucanog zlatnog lima obele ena je dobija za toliki novac. Arseni ). sproveo anketu medu o eni specijalnog statusa. M. I. Poljski arheolog strelicom.jasnu pre n.. Herodot. Domestication of Europe.

. Oni su nudili bezbroj hipoteza. Platonov mit je intrigirao i jo uvek zaokuplja pa nju ljudi razli itih interesovanja: filozofi su u njoj videli idealno dru tveno ure enje.co. prostirala se pred mojim o ima..uk/edge/ate6cont.) 1996. sa optimizmom je poslednje poglavlje naslovio "Knjige koje jo nisu napisane". Spindler. 1994. S.html http://www. Preporu ene Web stranice: http://www. U tom poglavlju je pomenuo pri u o Atlantidi kao poslednju tajnu pro losti koju arheologija treba da otkrije. Umetnici su Atlantidu do iveli kao iroko polje na kome mogu da oprobaju ma tu i iska u svoju kreativnost. Magi na privla nost ove teme toliko je . tako e.anth. The Man in the Ice.000 milja pod morem Ve na tema i tajna Kada je C. duboko se urezala u tradiciju moderne zapadne civilizacije. O Atlantidi se raspravljalo. grobovi i u enjaci.ananova. T.html http://news. and Steele.uk/hi/english/sci/tech/newsid_1884000/1884525.edu/videos/iceman. na nau nim injenicama. cvetala napredna i visoka civilizacija koja je u ivala u izobilju prirode i dru tvenoj harmoniji. pisalo i mislilo sa jednakim arom od vremena Platona pa sve do danas.html http://www. iskrivljenih ili lo e shva enih informacija. K. Sex and Tradition.it/index_ice. J. pa ak i izgubljeni Raj. da bi kona no zauvek nestala u stravi noj katastrofi. London: Fourth Estate. u kojoj je opisao uzbudljivu istoriju arheolo kih otkri a od Vinkelmana u Pompeji do Stivensona u Meksiku. 20.ac.com/news/story/sm_449347. ali naivnu pri u smu kanu od pogre nih.J. istinsku utopiju. Pri a o Atlantidi..il Vern. Prehistory of Sex. koje naj e e predstavljaju zanimljivu.uk/ba/ba15/ba15feat.. London: Routledge.V. -.stm http://www.de/~wmwerner/oetzi. pu tali ma ti na volju u poku aju da "otkriju" Atlantidu.britarch. The Archaeology of Human Ancestry: Power.archaeologiemuseum.html http://home. ne skrivaju i odu evljenje pred ovim velikim avanturama arheologije.co. a nekad vi e utemeljenih.bbc. Ta zemlja. 1996. na koju prvi put nailazimo kod velikog filozofa Platona.ucsb. Four Million Years of Human Sexual Culture. Legenda ka e da je na Atlantidi.bawue. nekad manje. koju su i stari i novi istori ari poricali i smatrali da je postojala samo u bajkama. izgubljenom kontinentu ili tajanstvenom ostrvu.html http://www.indigogroup.htm . London: Weidenfeld and Nicolson Taylor.y y Shennan. (eds.Kapetan dohvati jedan kamen i na jednoj steni ispisa samo jednu re : ATLANTIDA.. uni tena vatrom i vodom. Ceram napisao knjigu Bogovi. Sanjari i diletanti su..

Pri a o Atlantidi je ispri ana u dva dijaloga. Ovi su se sakupili uo i jedne atinske svetkovine da bi diskutovali o filozofskim pitanjima. p. je prilikom posete Egiptu uo udnu pri u od egipatskih sve tenika iz grada Saisa. Li nosti koje vode dijalog u Timaju su Sokrat. ije se radnje nadoveziju jedna na drugu. Njegovi stanovnici su izgradili velelepni i hramovima i palatama ukra eni grad. Timaj i Kritija. Ovo je. plodnom zemljom i dragocenim metalima (posebno metalom koji se naziva orihalkum i blista kao vatra). Hermokrat. Svi navedeni doga aji su se dogodili pre devet hiljada godina (od vremena kada se vodi razgovor izme u Solona i sve tenika). O Atlantidi i doga ajima koji su za nju vezani pripoveda Kritija: Solon.n. donose i zavist. da li se Platonova pri a mo e nau no objasniti? Platon potpaljuje vatru Legendu o Atlantidi prvi je izlo io Platon. Atlasu. koga su sve tenici Solonu detaljno opisali (slike 3 i 4). koji u potrazi za Atlantidom "znanja" dobijaju putem provi enja i telepatije! Najzad. Ta pri a je bila zapisana na stubovima hrama boginje Neit u Saisu i u njoj se govori o velikom i mo nom kraljevstvu.). ukratko. . dolazimo i do nau nika koji se pitaju: da li je Atlantida zaista postojala. Atlantida je potonula u "jednom danu i jednoj u asnoj no i". a njihovu vojsku je nadja ala atinska vojska koja je zaustavila invaziju sa zapada na Mediteran. gr ki zakonodavac i jedan od Sedmorice mudraca. Ostrvo je dobilo ime po sa svojim u enikom Aristotelom. Ostrvo je bilo bogato biljnim i ivotinjskim svetom. Zevs je re io da kazni Atlanti ane i zauvek uni ti Atlantidu. ali kako je vreme prolazilo. sadr aj pri e koju je Platon izneo u svojim dijalozima. uveni gr ki filozof (slika 1).e. To su uvena dela Timaj i Kritija. Atlanti ani su krenuli u osvajanja. koje se nalazilo na ostrvu koje je "po veli ini bilo ve e od Libije i Azije" (pod Libijom se podrazumevala severna Afrika zapadno od Egipta. oholost i pohlepu. zajedno Heraklovih stubova (slika 2).sna na. tj. Kada je video ta se dogodilo.347. Harmonija i mir su vladali generacijama na Atlantidi. stari zakoni i tradicija su revnosno po tovani. sinu Posejdona i devojke Kleito i prvom kralju Atlantide. iskvario se plemeniti rod Posejdonov i bo ansku prirodu nadvladala je ljudska. da je privla ila ak i razne vrste mistika. a pod Azijom okvirno oblast Male Azije) a koje se nalazilo zapadno od Platon (428/427 .

Jedan doga aj je naro ito inspirisao ljude da promi ljaju o Platonovom ostrvu. Aristotel je smatrao da je Atlantidu uni tio isti onaj koji ju je stvorio. Tragom Atlantide: svi u poteru! Platonova pri a je najstarija poznata verzija legende o Atlantidi. po Platonovom opisu i shvatanju mape sveta. On izve tava o "nekih sedam ostrva na Atlantiku" od kojih je jedno bilo posve eno Posejdonu i na kome se sa uvalo se anje na veliko kraljevstvo koje je vladalo nad svim ostrvima u okeanu. U eni ljudi Renesanse koji su se okrenuli prou avanju starih pisaca. a drugi su postojanje Amerike iskoristili kao posredan dokaz o autenti nosti Platonovog izve taja.) uklju uju Platonov izve taj u svoja dela. anti ki pisac o kome je poznato vrlo malo injenica. misle i pritom na deo u Timaju gde Kritija govori o kontinentu koji se nalazi zapadno od Atlantide. video stubove o kojima govori Platon i na kojima je legenda o Atlantidi zapisana. U svakom slu aju. U Saisu je. navodno. Ne to druga iju verziju legende o Atlantidi iznosi istori ar Diodor sa Sicilije u svom delu Istorijska biblioteka.e. Pisci kasnoanti kog perioda Amijan Marcelin (IV vek n. Platona. Neki su Ameriku prepoznali kao Atlantidu.e. To je bilo otkri e Amerike. Naime. Postojala su i suprotna mi ljenja. tako e Platonov u enik. osve ili su vekovima staru raspravu. a nalazimo pomena o njoj i kod Plutarha. Pitanje postojanja Atlantide i istinitosti Platonovih re i pobudilo je znati elju i otvorilo polemiku jo u anti kom svetu.Geografski polo aj Atlantide. kome je "istina bila uvek dra a od u itelja".) i filozof Proklus (V vek n. Platonov najpoznatiji u enik. ali Platon nije jedini koji je govorio o njoj. Krantor. otputovao je u Egipat da bi na ao potvrdu za tvrdnje svog u itelja. smatrao je da je cela pri a plod ma te jednog oveka. . Atlantidu pominje i izvesni Marcelus.

Zid oblo en bronzom. gde su se "formirale kolonije Atlantide koje su nastavile da ive i posle propasti ostrva i iz kojih su se razvile velike civilizacije". . Glavni grad Atlanide prema Platonovom opisu: 1. gde se nalazila i kako je i za to potonula? Pogledajmo kako su razli iti ljudi poku avali da na njih odgovore. na Novi i Stari svet. sada klasi no delo za prou avaoce Atlantide. geolo ka i biolo ka znanja upotrebe u cilju re avanja pitanja vezanih za Platonovu pri u. predstavlja prvi poku aj da se dotada nja arheolo ka. On je smatrao da je upravo Atlantida centar iz koga se civilizacija irila na zapad i istok. Hram Kleito i Posejdona sa zlatnim kipovima. prvi put je objavljenja studija Ignacijusa Donelija pod nazivom Atlantida: antidiluvijalni svet (antidiluvijalni . Doneli se koristio komparativnom metodom u prou avanju ostataka materijalne kulture i folklora Starog i Novog sveta. 5.Atlantida se od renesanse trajno urezuje u zapadnoevropsku kulturu. 3. a ljudi raznolikih profesija i opredeljenja se upu taju u raspravu i potragu za njom.prepotopski svet). Pitanja koja se name u posle itanja Timaja i Kritije jesu: da li je Atlantida postojala. Zid oblo en limom. 2. Ovo. mit o Potopu) rezultat zajedni kog porekla. tj. Godine 1882. mitolo ka. kako bi dokazao da su sli nosti izme u njih (npr. Zid od orihalkuma. 4.

Posejdonovo etali te; 6. Prebivali ta stra ara; 7. Stara kraljevska palata; 8. Prolaz za brodove-trireme; 9. Dokovi. Donelijevim putem krenuo je i engleski knji evnik i publicista Luis Spens koji je dvadesetih godina pro log veka objavio nekoliko zna ajnih studija o Atlantidi. Princip uklapanja Atlantide u istoriju ove anstva bio je identi an Donelijevom. Uop teno gledano, Doneli i Spens su bili deca svog vremena u smislu da je idejni okvir kojim su se oni koristili, a to je teorija difuzije kultura, bio ideja vodilja arheologije krajem XIX i po etkom XX veka. Difuzionizam kao op ta teorija u arheologiji je obja njavao nastanak civilizacija i kulturnu promenu difuzijom kulturnih elemenata kroz prostor i vreme. U svojoj ekstremnoj formi - monocentri nom difuzionizmu, postojalo je samo jedno mesto, jedna kolevka iz koje su se razvile sve kulture sveta. U tom svetlu, Donelijeva i Spensova razmi ljanja predstavljaju jednu hiperdifuzionisti ku tvdrnju sli nu onoj Graftona Eliota Smita koji je smatrao da je praizvor svih kultura Egipat. Takva tvrdnja predstavlja ekstremni vid u arheologiji op te prihva enog na ela difuzije kojim su se koristili i uveni arheolozi poput Gordona ajlda u formulisanju modela po kome je svaki kulturni napredak do ao sa podru ja Bliskog Istoka - ex Oriente lux (svetlo sa Istoka). Dok su difuzionisti fokusirali svoje istra ivanje na pronala enje sli nosti i veza izme u prostorno i vremenski udaljenih kultura, javile su se i nove ideje u kojima se naglasak pomera na geologiju, geofiziku pa ak i astronomiju. Pomenu emo jednu od najnovijih hipoteza, koju je krajem devedesetih godina pro log veka izlo io Vja eslav Kudrijavcev, koji smatra da se dokazi za postojanje Atlantide mogu prona i bli im ispitivanjem geolo ko-klimatskih promena na kraju poslednjeg glacijala, to hronolo ki pribli no odgovara vremenu u kome je Platon smestio Atlantidu, a to je sredina desetog milenijuma p.n.e. Poznato je da je dana nji nivo mora vi i nego to je bio u ledenom dobu, i to za vi e od 100 m. Do pove anja nivoa mora je do lo usled globalnih klimatskih promena koje su rezultirale topljenjem lednika. Kudrijavcev tra i mesto koje e se uklapati u Platonov opis i koje je u pro losti pre pove anja nivoa mora bilo na suvom. Uz to, on dokazuje kako se iz Platonove pri e ne mora nedvosmisleno zaklju iti da je Atlantida bila ostrvo (zbog dvosmislenosti odgovaraju e re i na starogr kom), pripremaju i na taj na in teren za svoju tvrdnju da je Atlantida predstavljala, zapravo, produ etak evropskog kopna izme u severozapadne Francuske i Britanskih ostrva koji je usled podizanja nivoa mora sada pod vodom.

Rekonstrukcija metropole Atlantide. Jednu od poznatijih hipoteza u kojoj se propast Atlantide obja njava uzrocima iz svemira (!) izneo je Oto Muk u knjizi Tajna Atlantide. Mukovo delo predstavlja izuzetnu sintezu astronomskih, geolo kih, klimatskih, ekolo kih i arheolo ko-istorijskih podataka. Muk smatra da je uni tenje Atlantide prouzrokovao udar asteroida u Zemlju, ta nije u Atlantik. Za razliku od ve ine drugih autora, Muk poku ava da objasni za to je Atlantida bila klimatski povoljnija za razvoj civilizacije od Evrope, Azije i Amerike, gde je u to vreme jo uvek trajalo ledeno doba. On nudi obja njenje po kome je veliko ostrvo, tj. Atlantida svojim polo ajem stvaralo prirodnu branu tzv. Golfskoj struji da te e svojim dana njim tokom, te se stoga njen tok zavr avao na obalama Atlantide. Topla struja je uticala na obli nje kopno pove avaju i prose nu godi nju temperaturu i svaraju i povoljne klimatske uslove. Posle katastrofe, kada je Atlantida potonula, Golfska struja se probila do obala Zapadne Evrope i ustalila svoj dana nji tok, pove avaju i prose nu godi nju temperaturu u Evropi. Na taj na in, Golfska struja je doprinela otopljavanju lednika, to je ozna ilo i kraj ledenog doba. Treba pomenuti jedan od posrednih dokaza koga Muk navodi da bi potkrepio tvrdnju da je Atlantida u geografskom smislu postojala. Ovaj dokaz je biolo ke tj. ekolo ke prirode i odnosi se na migraciju jegulja radi mre enja iz reka i slatkih voda Evrope u oblast Sargaskog mora u Atlantiku. Poznato je da jegulje ive u slatkim, kontinentalnim vodama, a da se, kad do e vreme mre enja, masovno i nepogre ivo vra aju u Sargasko more, gde se mreste. Posle mre enja, roditelji uginu, a mlade jegulje se, kada dovoljno odrastu, vra aju u slatke vode da bi se itav ciklus posle odre enog vremena ponovio. Muk smatra da ova neobi na pojava dokazuje da je u podru ju Sargaskog mora nekad postojalo kopno - ostrvo i da su jegulje ivele u rekama tog ostrva ili pri u u tih reka u more, gde su se mrestile. Kada je, prema Muku, kopno posle udara asteroida u Atlantski okean nestalo, Golfska struja je razasula jegulje po okeanu, ali je genski

utisnuto "se anje" na ostrvo ostalo prisutno, tako se jegulje stalno vra aju svom prastani tu Atlantidi. Me utim, Mukova obja njenja ne zadovoljavaju prave nau no-metodolo ke kriterijume, pa ak ni najosnovnije pravilo pri izno enju takvih hipoteza (ne zaboravimo, on pretenduje da objasni globalne fenomene kao to su kraj ledenog doba, pove anje nivoa mora, migracija jegulja...), a to je da navede literaturu u kojoj mo emo da proverimo podatke i obja njenja koja Muk uzima za sigurne i dokazane. Neproverljivost podataka tipi na je za sve vidove pseudonauke pa tako i za pseudoarheologiju koja je postala "majka" diletantskih, prevarantskih i besmislenih teorija i hipoteza o Atlantidi. Postoji itava plejada pseudonau nika, mistika i okultista poput Paula limana (unuk H. limana), Augustusa Le Plon ona, Rudolfa tajnera, Madam Blavacki itd., koji iznose apsolutno besmislene i nemogu e dokaze o postojanju Atlantide.
Atlantida: "Zvani na verzija"

Hipotezu koju posebno izdvajam, okarakterisa u kao "zvani nu verziju", zbog toga to je ona prihva ena u profesionalnim arheolo kim krugovima i dolazi od uvenog gr kog arheologa Spiridona Marinatosa. On je vr io iskopavanja na dana njem ju noegejskom ostrvu Santorini (anti ka Tera) i proslavio se otkri ima va nih naselja minojske kulture bronzanog doba (3. i 2. milenijum stare ere). Za njih je egzaktnim savremenim metodama utvr eno da su kona no bila uni tena katastrofalnom vulkanskom erupcijom, koja je raznela pola ostrva!

Ru evine Aktrotirija, prestonice drevne Tere, ija sudbina je mogla da bude inspiracija Platonu. Marinatos je ustvrdio da su upravo vulkanska eksplozija i propast Tere uzrok nastanka legende o Atlantidi. On posmatra pri u o Atlantidi kao mit koji se izgra ivao stotinama godina i u koga su, kao to sa mitovima esto biva, inkorporirani doga aji koji su se odigrali u razli itim vremenima i na razli itim prostorima. Ipak, samo jezgro pri e ini se anje na eksploziju Tere koja je po intenzitetu bila ak etiri puta ja a (!) od moderne erupcije na ostrvu Krakatau i koja se ula irom planete.

Po Marinatosovom mi ljenju, Platonov opis ivota i obi aja na Atlantidi najvi e podse a na minojsku kulturu, iji je centar bio na Kritu i koja je do ivela procvat u prvoj polovini drugog milenijuma p.n.e. Na primer, u kritskom zidnom slikarstvu imamo uvenu Fresku toreadora, na kojoj je prikazana igra ili borba sa bikom (slika 5). Platon na jednom mestu u Kritiji opisuje ritualni lov na bika koga su upra njavali kraljevi Atlantide. Sli nost nesumnjivo postoji. Tako e, stanovnici Krita su se vrlo uspe no bavili pomorstvom i posedovali veliku trgova ku flotu, a sam Krit je veliko ostrvo, to ini jo jednu sli nost sa Atlantidom.

Idealna 3D rekonstrukcija metropole Atlantide. Smatra se da je erupcija Tere, to je doga aj koji se okvirno datuje u 1500. godinu pre na e ere, ostavila katastrofalne posledice na Krit i da je dovela do propasti minojske civilizacije. Atlantida onda nije uni tena devet hiljada godina pre Solona, ve devet stotina godina pre Solona (Solon je iveo u VI veku p.n.e. - 900 + 600 = 1500). Marinatos prati tragove u istoriji Egipta koji su uticali na to da staroegipatska folklorna tradicija toliko uzdi e Atinu koja se borila protiv Atlantide (pod uslovom da je pri a zaista do la iz Egipta). Vreme kada Solon pose uje Egipat pripada tzv. Saiskom periodu egipatske istorije (663 - 525. godine pre n.e.) u kome je Egipat bio veoma podlo an gr kim uticajima i zavisio je od gr ke pla eni ke vojske. Stariji doga aji, kao to je invazija "naroda sa mora" (oko 1200. godine p.n.e.) na Egipat i borba Egip ana protiv Hiksa (oko 1580. godine p.n.e.) u kojoj su se, kako dokazuje Marinatos, borili i mikenski ratnici, utkani su u okvir pri e kao rezultat mutne svesti o gr kom u estvovanju u egipatskoj kasnoj istoriji. Svi ovi doga aji su isprepleteni uz mnoge fantasti ne i izmi ljene dodatke, tako da sva neslaganja sa Platonovim opisom Marinatos obja njava injenicom da nijedan mit "ne mo e biti prihva en zdravo za gotovo" i da u sebi nosi mnoga izobli enja i kontradikcije.
Atlantida kao arheolo ki problem

Sam mit o Atlantidi je od strane u enih ljudi i poznavalaca antike okarakterisan kao bajka, "plemenita la ", kao pri a koju je Platon izmislio da bi mogao na prigodan na in da izlo i svoja filozofska stanovi ta. Mi ljenje da je Platon naprosto izmislio celu pri u je veoma iroko

rasprostranjeno u u enim krugovima. Profesor Marinatos je svojim radom o Atlantidi ponudio obja njenje koje nije dovelo u pitanje osnovni hronolo ki i kulturni okvir dana nje arheologije, tako to je Platonov mit uklopio u arheolo ki i istorijski potvr ene i zabele ene doga aje. Po Marinatosu, Platon nije izmislio pri u u potpunosti, ali ni Atlantida kao zaseban i stvarni entitet nikada nije postojala, tako da se Marinatosovo mi ljenje ne razlikuje u su tini od stava koji mnogi prihvataju, a to je da Atlantida, kakvu je Platon opisao, nikada nije postojala. Potrebno je izdvojiti klju ne momente u Platonovom tekstu, koji nauci postavljaju jedno ili vi e me usobno zavisnih pitanja, gde odgovor na jedno mora implicirati i koherentan sistem odgovora na druga pitanja. Jedan od prvih i osnovnih problema vezanih za Platonovu pri u jeste pitanje hronologije. Solonu su egipatski sve tenici rekli da su se doga aji vezani za Atlantidu i njenu propast odvijali pre devet hiljada godina, to zna i oko 9600 godina pre nove ere. S obzirom na stepen razvijenosti civilizacije Atlantide, kako ju je Platon opisao, ova injenica obeshrabruje svakog ko je iole upoznat sa praistorijom i istorijom ove anstva. Naime, pomenuto vreme predstavlja prelaz iz paleolita u mezolit. Drugim re ima, ljudi jo uvek nisu upoznali ni zemljoradnju ni sedentarni na in ivota, a po eci gradova i civilizacije su hiljadama godinama udaljeni. Postojanje takvog grada u desetom milenijumu pre nove ere se nikako ne mo e uklopiti ni u jedan okvir praistorije koji je do sada arheologija uspela da rekonstrui e. Nigde u svetu nema materijalnih tragova koji bi svedo ili o dru tvu koje je ovladalo slo enom urbanom arhitekturom, zemljoradnjom, moreplovstvom ili obradom metala u desetom milenijumu p.n.e. Ipak, pretpostavimo da je Atlantida zaista postojala i da je njeno dru tvo posedovalo znanja o zemljoradnji (zanemarimo za sada arhitekturu, obradu metala i umetni ke domete). Nastanak zemljoradnje smatramo za osnovni preduslov ka daljem razvijanju kulture u smeru izgradnje gradova, stvaranja dr ave i razvijanja tehnologije. Prirodno se name e pitanje: za to bi na Atlantidi do lo do tog dostignu a mnogo pre nego u ostalim delovima sveta? Ovo pitanje zadire u samu su tinu problema koji za arheologiju i humanisti ke nauke predstavlja jednu od najte ih prepreka u prou avanju oveka, a to je obja njavanje kulturne promene (pod kulturom ovde podrazumevamo sveukupnost ljudske delatnosti). Nauka je ponudila neka re enja za proces neolitizacije kao i modele za nastanak prvih dr ava. Koji model primeniti na slu aj za koji nismo sigurni ni da je postojao? Koje god teorijsko stanovi te o kulturnoj promeni, neolitizaciji ili nastanku dr ava da zastupamo, jedno je sigurno - ostrvo Atlantida je moralo postojati kao realan fizi ki entitet sme ten u prostoru da bi se na njemu odigrao bilo koji od gore navedenih procesa.

"Freska toreadora", oko 1500. p.n.e, Krit. Drugo pitanje glasi: da li je u Atlantiku postojalo ve e ostrvo koje je potonulo u desetom milenijumu p.n.e? Na ovo pitanje ne mo e da odgovori arheolog, ve geolog, a geolozi se ogromnom ve inom sla u da ne postoje dokazi da se u Atlantiku takav proces odigrao. Jedan od argumenata koji se navode u korist teorije da je cela pri a plod Platonove ma te, jeste da ne postoje verzije legende o Atlantidi koje su starije od Platona. Platon izve tava da je pri a o Atlantidi zapisana na stubovima hrama u Saisu. Ovo je za arheologa svakako najdramati nija tvrdnja i ukoliko je ta na, onda postoji materijalni, arheolo ki dokaz da Platon nije izmislio pri u ( to naravno ne dokazuje da je sama pri a istinita). Za arheologiju je veoma va no pitanje me ukulturnih uticaja i komunikacija. Ako na jednom velikom ostrvu imamo kulturu koja je superiornija u odnosu na ostatak sveta, da li je mogu e da nije bilo nikakve komunikacije izme u kulture Atlantide i ljudskih zajednica u Evropi? Da li bi takva kultura uop te imala potrebu da stupa u kontakt sa ljudima na "ni em nivou" razvoja? Istorija nas u i tome da je sasvim mogu e da jedna razvijenija kultura postoji paralelno sa manje razvijenom (misli se prvenstveno na tehnolo ki stupanj razvoja) i da izme u njih ne do e do kontakta. Me utim, postavlja se pitanje koje je delom i psiholo ke prirode (a zasniva se na pretpostavci da Platon nije izmislio celu pri u ve da je zaista postojalo neko predanje koje je doprlo do njega): za to bi ljudi, uop te, zapamtili Atlantidu? Da li je u pitanju bila zaista neka vrhunska kultura na koju je sa uvano se anje posle propasti ostrva, ili je sam in nestanka Atlantide delovao na ljude da je zapamte kao izgubljeni raj, ak i da su na njoj iveli ljudi na istom stupnju kao i svuda u svetu? Tu je Marinatos kategori an i to je jedan od najja ih argumenata protiv onih koji veruju da je Atlantida postojala. On smatra da nije mogu e da se jedan doga aj koji se odigrao pre 9000 godina zadr i u kolektivnom se anju, jer najstarija ovekova se anja na specifi ne doga aje ne prelaze 4000 godina p.n.e. (na primer, mit o Potopu). Marinatos smatra da je bez pisma apsolutno nemogu e sa uvati informacije kroz tako duga ak vremenski period. Sada je jasno za to se Atlantida ne mo e tek tako "prona i" kao to je liman prona ao Troju. Nauka nije uspela da potvrdi postojanje Atlantide, nijedna hipoteza nije na la svoju materijalnu

Muk. Beograd: Mladost. Timaj. Istorija Atlantide. Atlantis: The Antedeluvian World New York: Rudolph Steiner Publications.. D . Foset. Spens. Beograd: BIGZ.H. Preporu ene Web stranice: y y y y y http://www. da krenemo redom. izuzimaju i termin srpskoslovenski jezik?'' To i nije te ko zamisliti u sredini u kojoj ogromna ve ina ne zna odgovor ni na pitanje kada su Srbi postali pismeni.net/~ripley/page2G. Beograd: Jugoslavija. ta an odgovor na prvo pitanje nalazi se u poslednjem poglavlju teksta.htm http://www..net/page/secretloc/factfile. Pa. televizijskom kvizu: ''Iz kojeg jezika poti u sve re i u naslovu.htm http://www. na primer. (Uzgred.imh. L.html http://www. Beograd: Dosije. P. Atlantida i drugi izgubljeni svetovi. 1991. Tajna Atlantide. Fileb. oveku i pro losti jeste da bilo ta otpi e kao apsolutno nemogu e ili neta no.andrewcollins. Athens. Platon 1983.su tastveno (vaspostavljanje i op ti saveti) Mislim da je te ko pretpostaviti da bi itaoci ovoga teksta ta no odgovorili na pitanje u. Kritija.lanzarote-guide. Meneksen. to je ni ta manje uzbudljivo.. O. Velard. 2000.com/gui-eng/myths.. ostaje zadatak da se objasni nastanak ovog mita i njegov smisao. Some words about the legend of Atlantis. Tragom Atlantide: Ekspedicija Foset.ru/proj1_e. i sli na.powernet. S. Marinatos.atlan. Ovo je istorija nau nih otkri a mnogo puta potvrdila. Beograd: No limit books.org Srpskoslovenski jezik . Novi Sad: Knji evna zajednica Novog Sada. da njeno postojanje nikako nije bilo mogu e ni pod kojim uslovima (mada do takve apsolutne tvrdnje prakti no nije mogu e do i).) . ali najve a gre ka koju neko mo e da napravi kada se radi o nauci. 1973. Platon 1981.htm http://www.potvrdu niti mo e adekvatno da odgovori na sva pitanja. I. 1971. ak i ukoliko se nedvosmisleno poka e da je Atlantida plod fikcije. 1980. 1987. Marko Por i student II godine arheologije Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y Donnelly.

danas nezamislivu. godine. Odgovorna du nost poverena je bila iskusnim misionarima koji su. dodajmo. poznavali i govor Slovena iz okoline Soluna. istovremeno. tj. me usobna razumljivost govornika razli itih slovenskih jezika bila je tada neuporedivo ve a no danas. i 874. Nema pouzdanih i direktnih dokaza za odgovor na pitanje kada je pismenost stigla i me u Srbe. godine. iji je dijalekat poslu io za bazu knji evnog jezika. najkasnije do 886. sveobuhvatnost posedovao je zahvaljuju i injenici da se u pomenutim vekovima osamostaljeni slovenski jezici jo uvek nisu bili isuvi e udaljili od jezika iz kojeg su se razvili. Drugim re ima. Ovu. da su stsl. staroslovenski (skra enica: stsl. Prvi knji evni jezik koji su Srbi koristili bio je. Posredne informacije ukazuju nam da je verovatno u pitanju bio period izme u 867.) zajedni ki knji evni jezik za sve Slovene u periodu od IX do XI veka. Mapa balkanskog poluostrva od IX do XII veka. Stsl. dakle nedugo posle moravske misije. kao i slo enijih gr kih sintaksi kih konstrukcija. dakle. te se ona uzima kao godina po etka slovenske pismenosti. a samim tim i njihovog prvog pisma.Od staroslovenskog ka srpskoslovenskom Mukotrpan posao solunske bra e irila i Metodija na stvaranju prvog slovenskog knji evnog jezika. Prevo enje bogoslu benih knjiga ve je bilo zavr eno u Vizantiji. Pri prevo enju neminovan je bio i prodor gr ke leksike za pojmove koje Sloveni nisu imali. praslovenskog. jezik ipak najbolje razumeli Ju ni Sloveni. Jasno je. finalizovan je odlaskom ovih prosve enih Grka u misiju irenja hri anstva me u moravskim Slovenima. jezik bio je isklju ivo . a misija je na severozapadu po ela 863.

Proces posrbljavanja (srbizacije) stsl. te je sasvim adekvatan opis Pavla Ivi a da je srpskoslovenski zapravo stsl. unutra njeg diktata prepisiva a (tj. Sinonimni termin za srpskoslovenski jezik. to va i i za Temni ki natpis. ali koji se niti gramati ki niti leksi ki nije isuvi e razlikovao od tada njih narodnih govora srpskih. jezika najvi e je zahvatio glasovni (fonetski) sistem. bogoslu benog karaktera. sve ta. tj. gra danin : srpski sve a. tako e je sasvim adekvatan. jezik bio kanonizovan jezik koji se nije smeo menjati. to se tuma i nesvesnim uticajem tzv. izgovaranja re i ''u sebi'') pri prepisanju rukopisa. ipak su vremenom u njega po ele da prodiru osobine bliskog. Nastanak srpske redakcije ipak ne treba tuma iti isklju ivo kao plod nesvesnog i nekontrolisanog.jezik pisane komunikacije. nisu sve glasovne crte prodirale u knji evni jezik: tako su u njemu o uvane npr. grupe t i d. Iako je stsl. jezik izgovoren na tokavskom podru ju. Ve u ovim staroslovenskim spomenicima po inje da se prepoznaju i pojedine glasovne crte srpskog narodnog jezika. tj. . ali se menjala i morfolo ka struktura njegova. lokalnih tokavskih govora. koje su u narodnim govorima od doseljavanja na Balkan imale ekvivalente u glasovima i (stsl. prakti no kao plod gre aka prepisiva a. izmena) stsl. gra anin). srpskog narodnog jezika. Vremenom je rastao broj re i zapisanih u formi iz srpskih dijalekata. Brojne posrbice gr kih re i. Umorni ili zaneseni prepisiva tako je stsl. kojim niko nije govorio (mada su se tekstovi crkvenih knjiga glasno itali i pojali). napisano najkasnije po etkom XI veka. jezika. Najzna ajniji spomenik ovoga jezika sa srpskih tokavskih prostora svakako je Marijino jevan elje. re slnce zapisao kako je i izgovarao: slunce. Staroslovenski tekst sa tokavskog podru ja Temni ki natpis (X-XI vek). tj. Dodu e. srpska redakcija (tj. to nalazimo u najstarijim srpskim rukopisima.

glagoljice. pa je na prostorima Zete. tekstovima (zvezdoslovac. bogopostavljen. a pomenuti Temni ki natpis . jezika u knji evna dela. posrbljavanja stsl. ponekad i ). periodu. malo izmenio svoju gramati ku i leksi ku strukturu.) ogledalo su te nje srpske crkve da knji evni (= bogoslu beni) jezik bude to razumljiviji pastvi. jezika svakako su bili ubrzani i olak ani prodorom ssl. u literaturi se nazivaju jo i pravopisnim kolama. mladouman i dr.dosledne prevedenice (kalkovi) u ssl. Biser srpske srednjovekovne kulture Mirosljavljevo jevan elje (XII vek). narododr anije. a na ra kim teritorijama istoimeni. baziran na irili koj tradiciji. Sama irilica je modifikovana na razli itim teritorijama do te mere da su pojedini tendenciozni tuma i poku ali lansirati ideju o posebnom pismu. Razli ite srpske dr ave u periodu XII i XIII veka pridr avale su se i razli itih pravopisnih pravila za pisanje pojedinih spornih glasova i grupa. perioda. spomenici potvr uju upotrebu dva pisma . Procesi izmena. originalna i prevedena i druge tekstove svetovne sadr ine. Od glagoljice ka irilici Stsl. Neprakti no dvojstvo pisama vremenom je ukinuto. Od zetsko-humskog do resavskog pravopisa Ssl. zemljemerenije. jezik je tokom svoga dugog ivota. Huma i Bosanske banovine funkcionisao zetskohumski. tj. mo emo pratiti od uvo enja specifi nog slova koje se nazivalo erv (i imalo glasovnu vrednost .starijeg. Pomenuto Marijino (Bogorodi ino) jevan elje pisano je glagoljicom. to se dogodilo u XII veku. i mla eg. to je problem nasle en jo iz stsl. dok se posle ovog perioda ssl. Ovi pravopisi. arhai an po svojim re enjima.irilicom. to je izazvalo njegovo ga enje u XIII veku. Funkcionalnija irilica potisnula je i kod Srba glagoljicu. od sa uvanih tekstova iz XII veka pa do tridesetih godina XVIII veka kada se ugasio. blagoli ije. vokabular menjao prakti no samo prodorom pozajmljenica. Njegov nastanak vezuje se za ime Svetog Save. ideja o potrebi za ovim slovom preuzeta je iz glagoljice. samovidac. mada je nesumnjivo da je u pitanju samo varijanta srpskog irili nog pisma. i ova slika va i i za srpske teritorije. ije potvrde nalazimo u Gri kovi evom i Mihanovi evom odlomku. Model. U XV veku javlja se resavski . kao i pozniji resavski. ra ki pravopis. U suprotnosti sa stabilno u jezi ke strukture stoje mnoge izmene pisma ( irilice) i pravopisa u ssl. srpske irilice. a primenjivan je u dr avi Nemanji a sve do XV veka. irilice. bosan ici. Zapravo je gramati ka struktura ustaljena ve po etkom XIII veka. Tako je nacionalno pismo kod Srba od davnina postala irilica. ali je ovo slovo u srpskoj irilici imalo sasvim poseban grafi ki identitet. tj. Vitalnijim se pokazao ra ki pravopis. prolaze i pritom kroz razli ite faze. Istoriju zasebne irilice me u porodicom genetski povezanih pisama. Zetsko-humski pravopis bio je oslonjen na glagoljicu.

tj. smatrao je da je srpska redakcija stsl. severno od linije Tetovo . funkcionisao jedan me oviti. Najstariji datirani rukopisi su Potpisi velikog upana Stefana Nemanje i kneza Miroslava (27. dok su nedatirani Miroslavljevo jevan elje (kraj XII veka). grani nim srpsko-makedonskim terenima. Najstariji sa uvani natpisi su: Miroslavljev. iznose i da je ona pribli na ''vr njakinja'' stsl. Beli oko kraja XI veka. Grdov.balzamovog ulja. . Ovom mi ljenju najve eg srpskog lingviste prve polovine XX veka suprotstavila se Irena Grickat.pravopis. S. Aleksandar Beli . pisala su dva pisara: glavni nije ostavio traga o svome imenu. prvi nagove taj (kasnije turskom najezdom brutalno prekinutog) humanizma i renesanse u Srbiji. Kasnije je. Hilandarska povelja Stefana Nemanje (1198/9) i Vukanovo jevan elje (oko 1200).Skoplje . pogre no tuma e i poslednju ispisanu re u rukopisu. Trifunovi sredinom XI veka. dok se Biljana Jovanovi . jezika nastala na humsko-trebinjsko-zetskoj teritoriji.u Ras. Miroslavljevo jevan elje. or i . Blagajski.od XI do XII veka. Novakovi smatra da je nastala u prvoj polovini XI veka. A. konzervativan po svojim na elima.Stojan Novakovi . jezika problemi su koji su izazvali dosta razli itih mi ljenja i polemika u srbistici. njegovi najraniji sa uvani spomenici poti u tek sa kraja XII veka. Najstarijom srpsku redakciju smatra I. jun 1190). Poznatija od ostalih spomenika svakako su najstarija jevan elja. u du em procesu. jezika. ve gr ki naziv jednog od materijala kori enog pri izradi rukopisa . jezika.Kratovo. P. koji je u dva kratka zapisa na marginama rukopisa ostavio svedo anstvo o svome imenu i eljama. Drugi pisar. septembar 1186) i Potpis kneza Miroslava (17. Teritorijalno izme u ovih krajnosti (krajnjeg zapada i krajnjeg istoka) nastanak srpske redakcije smestio je Petar or i . sve do XVIII veka. kao i njegov prethodnik . Od Gligorija dijaka do Venclovi a Iako je ssl. Grickat. knjigu Brankice igoje). . jezik nastao u XI veku. Od Zete i Huma do srpsko-makedonske jezi ke granice Mesto i vreme nastanka ssl. be e ''gre ni'' Gligorije (Grigorije) dijak. internacionalan po svome duhu. mada su ga stariji tuma i rukopisa nazivali Varsameleon. U pitanju nije bilo vlastito ime. iznose i hipotezu da je srpska redakcija stvorena na ju nim. Sli na razmimoila enja prouzrokovalo je i vremensko odre enje nastanka ssl. Naj uveniji srpski srednjovekovni rukopis. Pavle Ivi i or e Trifunovi uglavnom sla u sa mi ljenjem Irene Grickat. Povaljski. njegove ohridske i preslavske kole. ra ko-resavski pravopis. Kulinov i drugi (v.

Mo emo ga na i i u prevedenim zakonicima ili delima uslovno re eno nau nog karaktera (Fisiolog). ssl. Varlaamu i Joasafu). ini nam se. pri odgonetanju lokacije u pomo priziva mi ljenja arheologa: ''Gde je ta Pe u gradu Rasu? Poslednje nekolike decenije u toku su arheolo ki radovi u nekada njoj oblasti Rase. Kraj re nih obala le e ostaci Trgovi ta. Jeroteja i Gavrila Stefanovi a Venclovi a. i upotrebljava starac Simeon). kako ga. Pitanje koje se dugo postavljalo jeste da li se re pe (ili Pe ) odnosi na (mikro)toponim ili na narodni oblik za re pe ina (knji evno. Trojanskom ratu. nadgrobni i ktitorski natpisi. Tako je ssl. pa ak i u prevedenim srednjovekovnim poluistorijskim i vite kim romanima (npr.'' Sem pomenutih jevan elja i ostalih najstarijih rukopisa i natpisa iz XII veka.Vukanovo jevan elje prepisao je starac Simeon sa jo sedmoricom pisara. Trifunovi zaklju uje: ''Nerazdvojnost ova dva toponima (Rasa i Pe i) mora da nazna uje i pravac arheolo kih istra ivanja. Njime su pisani i tekstovi memorijalne namene.uvenih Ra ana. Trifunovi . Domentijana. tj. bogoslu benih knjiga. a da u 'Orlovoj pe ini' treba videti Pe (pe ). kao i zapisi na marginama rukopisa. ini nam se. moralnim poukama. preko Teodosija. o Aleksandru Velikom.'' Nakon izno enja sve ih arheolo kih podataka. Dosada nja arheolo ka istra ivanja u oblasti Rase. pa sve do pisaca iz prvih decenija XVIII veka .da utvr eni grad na vrhu brega gradine mo e biti Ras. godine na kompleks spomenikâ udaljen oko jedanaest kilometara zapadno od Novog Pazara. nalaze se sada konzervirani ostaci nekada njeg starog Vukanovo jevan elje (XII utvr enog grada. jezik postao jezik u enosti i kulture u punom smislu tih re i. Jedino je za ovaj drevni rukopis nazna eno i mesto nastanka rukopisa: ''u pe i u grade Rase''.. Ispod grada. Otkopavanja i istra ivanja usredsredila su se od 1972. o uvali su se tragovi pe inskog manastira. . srednjovekovnog naselja iz predturskog perioda. . iznad u a Sebe evske "U pe i u grade rase" reke. prihvataju i kompromisno re enje (''mo da je apelativ 'pe ' vremenom zbog svoje sadr ine postao mikrotoponim . Od jevan elja do romana Srpskoslovenski jezik u po etku se javljao isklju ivo kao jezik crkve. propovedima.pobo nim pri ama.. godine. Svetoga Save i Stefana Prvoven anog. prema tome. po ev od Stefana Nemanje. Konstantina Filozofa (Kostene kog) i mnogih drugih dobro znanih iz kolske lektire. Na vrhu brega Gradine. . u potkopini stenovitih litica. vek). srpskoslovensko pe t). iz 1998. molitvama. toliko i grad Ras treba odre ivati prema Pe i (pe i). itijima. Spomenici su sme teni kraj u a Sebe evske reke u Ra ku. tj. tj. jezikom napisana je i itava srpska srednjovekovna knji evnost. gde su se nekada spajali va ni putevi. ali je vremenom po eo da se koristi i u originalnoj i prevedenoj knji evnosti .. koliko Pe (pe ) treba tra iti prema gradu Rasu. Kiprijana. pokazala su .

Beograd. jezik se u svim slovenskim zemljama. vaspostavljaju i mesto i vreme nastanka srpskoslovenskog jezika i prate i njegovo itije. Pregled istorije srpskog jezika. Tako su mnoge ssl. saglasje. . A. pa i kasnije sve do Vukove reforme sredinom XIX veka. tj.Od XI do XXI veka Srpskoslovenski jezik jako je dugo vr io funkciju knji evnog jezika kod Srba. ruska redakcija stsl. kada ga je smenio ruskoslovenski jezik. od XI do tridesetih godina XVIII veka. P. vapiti. protiv re i i oblika iz srpske i ruske redakcije stsl. su tina. sazdati. dok su veoma sli ni bili i morfolo ki i leksi ki sistemi ovih oblika srpskog jezika. ssl. vaskrs. izdanje). Nadam se da. jezika. funkcionalni rascep u jeziku pri kome se jedan oblik toga jezika koristio za tzv. Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika. izdanje).) a drugi oblik istoga jezika za ni e (svakodnevna. vaspostaviti. Potrebno je naglasiti da su razlike izme u srpskih dijalekata i ssl. igoja. Beograd. Vaskresenije. P. su tina i druge (primeri preuzeti od Aleksandra Mladenovi a). sabrat. neformalna komunikacija). 1995. Istorija srpskog jezika: studije. savest. Ka po ecima srpske pismenosti. Razlike su se ticale uglavnom u ene (apstraktne) leksike i slo enih sintaksi kih konstrukcija nekarakteristi nih za narodni jezik. op ti. prodirale u narodne govore. koji su Srbi svakodnevno slu ali u crkvi. Potpuno je razumljivo da su u takvoj situaciji i osobine narodnog jezika prodirale u knji evni. 1990. pravo. pa i u srpskim. vaskrsnuti. odakle su Vukovom reformom knji evnog jezika prodrle i u savremeni srpski knji evni (standardni) jezik. postojala je diglosija. neke i ne ose aju i niti kao arhai ne niti kao crkvenoslovenske (npr. . jezika omogu avale Srbima razumljivost drugog. savet. 1999. Tako danas u knji evnom jeziku koristimo re i vazduh. jezika. sve tenik. Grickat. sve teni. o njemu rekoh su tastveno. odoma iv i se pritom u njima.Novi Sad. Beograd: Otkrovenje. Aleksandar Milanovi Filolo ki fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y Beli . Ivi . 1998. sagre iti.). kolstvo i sl. Vuku nisu smetale one koje su ve vekovima bile ustaljene u isto nohercegova kom dijalektu. osve tati. Najstariji srpski irilski natpisi (2. tj. vi e funkcije (knji evnost. I. Sremski Karlovci . prevashodan. Sociolingvisti ki gledano. B. savest. Beograd. sabor. or i . rasprave. su tastven. Istorija srpske irilice (3. ve samo vi im stilom maternjeg. 1975. op ti. zave tati. Iako se borio protiv slavenizama. u to vreme i nije smatrao posebnim jezikom. su ti. u novom knji evnom jeziku. op tina. ali i da su osobine knji evnog jezika. iji je glasovni sistem bio prilago en sredini. vaspitati. kritike. samrt. re i do dana dana njeg ostale u srpskim dijalektima. administracija. samrtan. o emu je ve govoreno.. Sve to vreme u srpskom dru tvu. mo ti. vazduh. vaistinu. sablazan. 2001. Beograd. savet.. Trifunovi .

Bu ani po reci Bug u zapadnoj Ukrajini. Kor ulu i Mljet. isto kao to se oblast na jugoistoku. u Rusiji. Neretljani su nosili i imena Marjani (Primorci) i Pagani. a kasnije i dr ava Bosna . a ve ina nau nika ovaj poku aj invazije vezuje upravo za Neretljane. a kod Srba oblast. . Obi aj da pleme dobije ime po reci ije obale naseljava poznat je kod Slovena: na primer. Ovu teritoriju. a njihova zemlja zvala se Paganija. O slovenskom napadu na beneventanski grad Sipont u zalivu poluostrva Monte Gargano. Narenta). u prvoj polovini VII veka. U svom naletu slovenski moreplovci su poku ali da nasele ak i susednu. kada su Vikinzi plovili severnim morima. Ba ovakvu sudbinu do iveli su i Neretljani.Pagani na moru Istorija ranog srednjeg veka srpskih plemena nije dovoljno poznata. Osim ovog. Vislani u Poljskoj. formiranja dr ave i pokr tavanja. Ovaj poslednji naziv je i naj e i u doma im izvorima jer su Neretljani naseljavali krajnji severozapad onog dela dalmatinske obale koga su kasnije kontrolisali Srbi. Strumi ani u Gr koj.po istoimenoj reci iji naziv je tako e predslovenskog porekla. Svoje ime duguju reci Neretvi. Ubrzo zatim. obalama Baltika i Moravskoj. blizu reke Bojane na granici sa Vizantijom. pogotovo vreme njihovog doseljavanja na Balkan. kako bele e ranosrednjevekovni hroni ari. Moravci u e koj. godine. na uskom pojasu od u a Neretve u Jadran na istoku do Splita na zapadu. a Sloveni stvarali svoje prve dr ave na Balkanu i Alpima. Epoha kada je na zapadu stvarano carstvo Karla Velikog. u doma oj istoriografiji prekrivena je maglom zaborava i nedostatka podataka. Pleme Neretljana ivelo je na obali Jadrana. italijansku obalu. osvojili su i velika srednjejadranska ostrva: Bra . u ono vreme kada su i ostali Srbi sa severa do li na teritoriju anti ke provincije Dalmacije. Hvar. sa uvan je podatak iz 642. tako e zvao Krajina. iji su naziv preuzeli od romanizovanih starosedelaca koje su tu zatekli (lat. oni su naselili. pleme pomoraca i gusara koji su zahvaljuju i svom temperamentu i geografskom polo aju me u prvim na im sunarodnicima iza li iz ti ine srednjeg veka. Meranija i Krajina. duga ku oko 75 i iroku 10-20 km.

Neretljani su posedovali jednu od najja ih flota na Jadranu! Na severoistoku sused im je bila druga. Tada je ugovorio mir sa hrvatskim knezom Mislavom i neretljanskim knezom Dru akom (Drosaico. Nedugo zatim. vodi novi pohod protiv Neretljana u kome je izgubio vi e od stotinu ljudi. Neretljani kr e primirje i plja kaju mleta ke trgovce dok su se ovi vra ali iz ju ne Italije.Neretljani. U Veneciji je 846. du d je primoran da ve slede e. Petar Tradenik. godine "poslanik Slovena sa ostrva Neretve" prido ao je u Veneciju da sa du dom sklopi mir i da se pokrsti. a na severozapadu su se grani ili sa Hrvatima. godine. I dok se hrvatski gusari jedno vreme ne pominju na Jadranu. Narod sa ostrva Neretve Prve istorijske podatke o Neretljanima zabele ile su drevne mleta ke hronike. mnogo ve a srpska kne evina. u svom poznatom delu De administrando . iz prve polovine IX veka. godine flotu na dalmatinske Slovene koji su gusarili po Jadranu. Razloge ove posete hroni ar ne navodi. koji je u ranom srednjem veku bio vizantijski grad. 840. Granicu su naj e e delili i sa Splitom. Oko 829. za koga ve ina istra iva a smatra da su ga izveli upravo . Gusari na vidiku! Iako su naseljavali relativno malu oblast. Novi du d. Zahumlje. a "on se vratio bez slavlja". poveo je 839. Marianorum judice). Najstariji opis ove kne evine dao je vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit polovinom X veka. godine zabele en jedan u nizu napada Slovena. ali oni postaju jasniji iz doga aja koji slede.Teritorijalna podela balkanskog poluostrva sredinom X veka (po opisu Konstantina Porfirogenita).

koji se nalazio kod dana nje Makarske. Iz kasnijih srednjevekovnih izvora znamo i to da su se u ove oblasti uvozile itarice. suvo vo e i dr. krajem XI veka. Tip broda koji su koristili Neretljani zvao se sagena. sredi ta istoimene upe. a posadu je inilo 40 vesla a. nije bio u okviru Paganije. na kojima su skadinavski ratnici po eli e e da plja kaju zapadnu . ovde se ne navodi. Na obroncima Biokova i Mosora i na ostrvima gajili su stoku. koji se kasnije pominje kao najve e naselje u oblasti. Na osnovu sa uvanih starijih toponima vidi se da je ova oblast u ranom srednjem veku obilovala umama i mo varama. etiri grada . Neretljani su se bavili i trgovinom. Car ih naziva Pagani i Neretljani (Arentani). a bliski su im i vikin ki drakari.Rastoku. koji su ujedno bili i borci. relativno plitak brod vitkog trupa i o trog pramca koji se odlikovao velikom brzinom (lat. to zna i da polovinom X veka. Omi . Vrulja. Mokro i Dalen. okolina Makarske (XIII . a sigurno je da su obra ivali i zemlju. Hvar i Bra . To se poklapa i sa opisom prolaska krsta a kroz ove krajeve. a njihovu zemlju Paganija. uzgajanjem maslina. a drugu polovinu dele ravnopravno svi u esnici. lanovi posada. To je duguljast. Srpski nadgrobni spomenik od kamena . a obradivog zemlji ta je bilo malo. sagitta . a izvozilo se vino. car-pisac ne daje podatke o polo aju ovih lokaliteta.strela).Mokro.imperio (o upravljanju carevinom). Ostrog i Slavineca. Osim plovidbom. Brod je imao jarbol. Osim to navodi da se upa Dalen ne nalazi na obali.XV vek). gradili su ga i drugi Sloveni. Za sada je jedino sigurna ubikacija grada Mokro.mramor. kao i ostrva Kor ulu (na kome ima i grad). Sli an tip broda bio je dobro poznat u Mediteranu. Nije isklju eno da se plen delio ba onako kako se i danas deli ulov ribe na ovom delu Jadrana: pola plena pripada onom ko je organizovao lov i iji su brodovi (knez ili upan). najunosnija delatnost bila je gusarenje koje je stalno donosilo zna ajne prihode. Mljet. "Pagani se zovu to ne primi e krst u ono vreme kad su se svi Srbi pokrstili". On navodi i tri upe u Paganiji . smokava i vinove loze. usoljena riba. Ipak. kao i u vi e navrata kasnije.

godine. ali ne i Neretljani. Osim sagene. Mesina) i ju ne Italije (Brindizi. pomorski put uz razu enu dalmatinsku obalu bio je najbezbedniji. ali i Srbi i Hrvati. U takvim okolnostima. Pored Venecije. godine. Tarent. po etkom IX veka. ali dosta manji. Trogir. oni su u to vreme zabavljeni drugim stvarima. zatekli su na dvoru u Konstantinopolju novog cara. brod sli nog tipa. Zadar. Saraceni su povukli opsadu. koji . te sredinom marta 870. Naravno. Rab i Osor. ali je njena trgovina sa zapadnom Evropom bila ugro ena od kada su Arabljani 30-ih i 40-ih godina IX veka redom zauzeli bogate gradove Sicilije (Palermo. kao i manji tipovi brodova i barki. Prvi njihov zalet dublje u Jadran desio se 841. Na samu pojavu carske flote u blizini gradske luke. Rekonstrukcija izgleda sagene. venecijanska i dalmatinska flota su trpele ozbiljne poraze. zatim Budvu. U odsustvu ve ih vizantijskih snaga u Jadranu. Za to? Pa. u upotrebi je bila i kondura. godine njihov plen postaju papini poslanici. a Nikita Orif je preduzeo kontraofanzivu protiv njih u ju noj Italiji. godine. Frana ke i arapske panije. Dubrovnik. Split. Ankonu (u papskoj dr avi). brzog ratnog broda sa posadom od 40 vesla a boraca na kome su plovili Neretljani (X vek). koja je otpo ela 866. Rose. Dubrova ki poslanici koji su oti li da mole pomo od svog vladara. ele i da oja a vizantijsku politiku na zapadu. Vasilija I Makedonca (867-886). pominju se Zahumljani. u hri anskom savezu sa 400 la a je i kralj Italije Ludvig II. Bari). Bave se izgleda onim to najbolje znaju da rade. ovaj vladar je poslao stotinu ratnih brodova pod zapovedni tvom drungarija flote Nikite Orifa u pomo opsa enom gradu. kada je flota od 36 brodova oplja kala i zapalila redom Osor. Tokom borbi oko Barija 869-871. kotorski donji grad i svetomiholjsku Prevlaku u Boki Kotorskoj. Me u Srbima. nije trebalo mnogo vremena da i oni postanu meta saracenskih gusara. u Sredozemlju su najve u opasnost predstavljali arabljanski gusari. Vizantijske flote tada su bile najmo nija pomorska sila na Mediteranu.Evropu upravo u ovo vreme. Travunjani i Konavljani. Dok su Vikinzi plja kali obale Britanije. koje su Dubrov ani kao vizantijske saveznike prevezli na svojim brodovima. preko koje se odvijao i najve i deo trgovine sa zapadom. Arapski napadi na Jadranu kulminirali su petnaestomese nom opsadom Dubrovnika. Vizantija je dr ala i luke Kotor. sa posadom od 20 ljudi.

. a u okviru njega se nalazi i pomenuti opis Paganije. Zbog toga je vizantijski poslanik. Vasilije I je ubrzo proterao Arape iz Tarenta i svih ostalih kopnenih tvr ava. srpski knez aslav Klonimirovi (927 .su se upravo vra ali sa crkvenog sabora u Carigradu. pa je tako zalaganjem vizantijske politike saracensko prisustvo u Italiji i na Jadranu bilo na zalasku. u bici na kopnu Mle ani su do iveli poraz. dra ki protospatar Lav Rabduh oti ao u Srbiju gde se. a sam du d je bio i najve i gubitnik . godine. Gusarski napadi arapskih moreplovaca nisu zaobi li ni neretljanske obale.izgubio je ivot. Ovaj sastanak bio je povod Simeonu da napadne srpske teritorije i.sredina X veka) be i iz bugarskog zarobljeni tva i uz pomo Vizantije obnavlja zemlju u ranijim granicama. kona no ih osvoji 924. ali i unutra njih sukoba.. Pagani nisu dugo odolevali isku enjima. Samo tri godine kasnije. . Opis srpskih zemalja za vreme njegove vladavine zabele io je car-pisac Konstantin VII Porfirogenit u svom delu. o emu svedo i njihovo plja kanje ostrva Bra a 872. Manji brod sa posadom od 8 do 10 ljudi otkriven ispred ulaza u ninsku luku (Hrvatska) . godine. To je bio razlog da Vasilije I po alje flotu koja upokorava dalmatinske Slovene. gde su ubrzo sa ekali radosnu vest o osloba anju Barija 2. Papini poslanici su oslobo eni i stigli su u Rim krajem godine.. nakon njegove smrti. pa ih ponovo zati emo 887. na obalama Paganije sastao sa srpskim vladarem Petrom Gojnikovi em (892-917) radi saveza protiv zajedni kog neprijatelja. svetoga plena Po etkom X veka isto no od Srbije raste mo Bugarske. godine. Sa druge strane.. godine u estokim sukobima sa Venecijom.druga polovina XI veka. Me utim. februara 871. kada je carska flota napustila vode Jadrana. U ime oca i sina i. posle vi e vojnih pohoda. Te godine du d Petar Kandijan do ao je sa 12 brodova u neretljanske vode i u luci Mokro uni tio pet brodova Neretljana. Kan Simeon (893-927) nastojao je da pokori svoje balkanske susede i stekne titulu cara. Pokr tavanje je bilo jedan od klju nih uslova mirovnog sporazuma. Me utim.

a tom prilikom pokorio je i srpske zemlje. kako bele i mleta ki hroni ar. kroz ove krajeve pro ao je car Samuilo na svom pohodu do Zadra. ali ipak ne uspeva da suzbije njihovu prevlast na Jadranu. I dok je u gradu planirao napad na Hrvate. godine flotu od 33 la e protiv Neretljana i to u dva navrata. Pritisnuta od strane Bugarske. ali se me u srpskim velika ima ne pominju i predstavnici Paganije. osim estorice Neretljana koji su zadr ani kao taoci. Vizantija je obnovila vlast na Balkanu. Na saboru je pokrenuta i borba protiv slu be na slovenskom jeziku i upotrebe glagoljice kojom se tada pisalo u na im zemljama. dok je hrvatske poslanike odbio. Povod za novi sukob bio je zarobljavanje etrdesetorice zadarskih gra ana od strane Neretljana. Formalno zastupaju i prava Vizantije iju je vlast Venecija jo uvek priznavala. Zarobljenici su oslobo eni. O mleta ko-neretljanskim sukobima imamo vesti i za vreme aslava Klonimirovi a. Ipak. pa je dalmatinske episkopije prepustila jurisdikciji pape. Dva bakarna lema (VI vek) prona ena uz ru evine bedema kasnoanti kog grada Narone koji je stradao tokom slovenskog naseljavanja doline Neretve. ali se ovi doga aji nisu dugotrajnije odrazili na sudbinu Neretljana. Na prvom saboru odlu eno je da splitska episkopija bude podignuta na rang arhiepiskopije i postane crkvena metropola Dalmacije. zauzeo ostrva Kor ulu i Lastovo. doznao je da se 40 neretljanskih prvaka vra a iz Apulije na brodovima natovarenim robom iz Italije. pre povratka u Veneciju Petar II je. Plove i uz istarsku obalu i Kvarner flota je stigla u Zadar. . odr avaju dva crkvena sabora 925. godine. isplovio iz luke na ostrvu Olivolo. Vizantija je tra ila politi ki oslonac na zapadu. Dve godine ranije. Budu i da je ovaj dalmatinski grad tada bio pod vla u Venecije. i 928. 1000. pristao na mir. Po imenu nepoznati neretljanski vladar sastao se li no sa du dom i. du d Petar II Orseolo preduzeo je vojni pohod i uz sna nu flotu. godine. posle estoke borbe. Kada je car Vasilije II uni tio makedonsku dr avu 1018. Venecija alje 948. koji je od malog naselja u okviru zidina Dioklecijanove palate ubrzo izrastao u jedan od vode ih isto nojadranskih gradova. uz prisustvo papinih legata i dalmatinskih episkopa. godine na kojima su redefinisana crkvena pitanja u ovoj vizantijskoj provinciji. du d je u Zadru primio poslanike dalmatinskih gradova koji su mu se pokorili. u koji je ubrzo uplovio i du d sa glavninom flote. Saboru su prisustvovali i predstavnici hrvatskog kralja Tomislava i zahumskog kneza Mihajla Vi evi a. Zbog toga je poslao deset brodova koji su kod ostrva Lastovo iznenadili i zarobili Pagane i sproveli ih do Trogira. Dujma. Ovo se smatra najzna ajnijim doga ajem u istoriji grada Sv. Zbog toga se u Splitu.De avanja na istoku osetila su se i na zapadnim granicama srpskih kne evina.

Berigojem. Pored Berigoja. rodom Spli anin. Sve tenik Ivan. ili ne to kasnije do ao na granicu svoje zemlje gde se u crkvi Sv. vladarem na ijoj zemlji se nalazi crkva. Kao to je to bio obi aj u srednjem veku. On je oko 1090. ispred koje se neretljanski vladar Slavac sudio oko 1090. on to ini pred svojim advokatom. do ao je u Polji ko primorje da presudi u sporu oko kupovine manastirskog zemlji ta. Bogati spli anin Petar Crni sagradio je 1080. u pratnji svojih vitezova i rizni ara Zavide. Iz ovog dokumenta saznajemo da je tada ostrvo Vis i jo udaljenije Bi evo bilo pod vla u Neretljana. a zatim i manastir Sv. Na alost. Petra u Priku kod Omi a sastao sa hrvatskim banom Petrom radi nekog spora koji je Slavac imao sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. da bi iz druge polovine ovog stole a do nas stigli i najstariji doma i izvori o ovom srpskom plemenu. na ispravi su se potpisala i njegova tri upana. Petra u Priku. crkvu Sv. g. Petra u Priku kod Omi a (druga polovina XI veka). jugozapadno od Visa. Bodidrag i Sedrag i satnik Tihan.Crkva Sv. kralj Primoraca. Iz sli nog razloga pominje se ne to kasnije i Slavac. knez Neretljana. Ipak. Jakov. izme u Splita i Cetine). Silvestra na ostrvu Bi evu. knezom Primoraca (judice Marianorum). na neretljanskoj teritoriji najpre crkvu. Petra. poklanja manastiru na ostrvu Tremiti. Petar Crni je iskoristio prisustvo vladara na ijoj zemlji je podigao svoju zadu binu da presudi u nekom sporu. Radovan. ispred crkve Sv. godine je sastavio ispravu u kojoj svoju zadu binu. opet oko vlasni tva nad zemlji tem. kartular nas ne obave tava o detaljima spora koji se vodio nedaleko od manastira. izme u Slavca i Ljubomira. godine u Selu (dana nje Jesenice u Polji kom primorju. Istorijski izvori prve polovine XI veka ute o Neretljanima. 1050. iz njega saznajemo da su Slavac i njegov brat i . godine sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. Iz manastirskog kartulara saznajemo i podatke o tri neretljanska vladara.

prethodnik na prestolu Rusin. Ljudi su dobrovoljno . Ostaci crkvice Sv. na teritoriji Neretljana. Podaci iz kartulara pokazuju i da se socijalna diferencijacija sporo odvijala u ovim kra kim predelima. god. kroz burna doga anja iz prve polovine X veka kada se deo srpskih izbeglica i plemstva sklonio u Hrvatsku. Kroz itav srednji vek verska tolerancija izme u pravoslavne i katoli ke crkve bila je podr avana od strane srpskih vladara. Iako je Dalmacija podpadala pod jurisdikciju Rima. bili donatori manastira Sv. kao i ne to kasnije njegova po imenu nepoznata udovica. pre ru enja crkvice 1918. a to se oslikava. Iz isprave Petra Crnog saznajemo i kako je on kupovao zemlji te i kmetove za svoju zadu binu u tri razli ite politi ke oblasti: u polji kom primorju i na Bra u.. Ovakvo preplitanje uticaja iz Carigrada i Rima sli no je onom u susednoj ju noj Italiji. Splita. a gradnja tog tipa crkava vezuje se za versku delatnost prvog krunisanog srpskog kralja. to je jo od ranije bio obi aj samo isto ne crkve. Petra u Selu (fotografija iz 1910. Sigurno je da je na to uticala i neposredna blizina dalmatinske crkvene metropole. po eli da poma u crkvu i podizanje hramova u svojoj oblasti. Politi ke i etni ke granice izme u Srba i Hrvata u to vreme nisu bile o tro povu ene. Sli no je bilo i u samom Splitu i drugim dalmatinskim episkopijama gde su se sve tenici (i oni najvi i) i dalje enili i nosili brade i dugu kosu. godine. posledice crkvenog raskola iz 1054. Ona pokazuje preplitanje uticaja vizantijske i preromani ke arhitekture. Ovi podaci pokazuju da su Neretljani najkasnije u XI veku. Crkvena slu ba u dalmatinskim episkopijama dr ala se na latinskom. Ova oblast tada je pripadala srednjevekovnoj Zeti. u Hrvatskoj (Solinsko polje) i u vizantijskom Splitu. godine nisu se o tro odra avale na na em tlu. godine). Crkva Sv. Mihajla Zetskog (oko 1055-1082). ako ne i ranije. koju je podigao splitski gra anin Petar Crni oko 1080. Petra u Selu. kao i mnogo puta kasnije. Petra u Priku (pred kojom se Slavac sudio sa Ljubomirom) podignuta je u drugoj polovini XI veka i predstavlja jednu od najstarijih o uvanih gra evina u oblasti Neretljana. kao i petnaestak drugih crkava istog tipa podignutih u ovo vreme na podru ju od Pelje ca do Boke Kotorske. a da je gustina naseljenosti bila relativno velika. gr kom i slovenskom jeziku. to se odslikava i u umetnosti tog doba.

ali ih to kasnije nije spre avalo da se sa njima (a i me usobno) sude oko vlasni tva nad zemlji tem. svoj narod Marjani ili Neretljani. a ova osobina na ih ljudi i danas nam nije strana. . godine u kojoj ga sve tenik Ivan.preporu ivali sebe i lanove svojih porodica za kmetove svojim bogatim seniorima. Neretljanin te tu i. humskog kneza Petra iz 1225. rad splitskih zlatara. rizni ar. a sastavlja i crkvenih isprava ih nazivaju i kraljevima. Rusin sebe oslovljava: Ja Rusin koji sam i morstik. Titule plemstva iste su kao i u ostalim srpskim zemljama: upan. sudija Marjana. morstik ti sudi Neretljanski vladari su sebe nazivali morstici ili sudije (judices). naziva kraljem dok se Berigoj ispred svojih upana potpisuje: Ja Berigoj. vitez. Neumorna elja za su enjem pre ivela je sve istorijske mene. Ilustrativan je primer Berigojeve isprave iz 1050. svedok. satnik. Pojasna kop a (zapon) od zlata. sastavlja isprave. godine.

pre nego to je i sam kratkotrajno bio veliki upan Ra ke. mirno pristaju uz dokove. Na podru ju izme u Vrh gvozdenog Cetine i Neretve nije bilo romanskih gradova. Um za morem . Preostali romanski starosedeoci su. to je Neretljanima omogu ilo da slobodno razvijaju svoju plovidbu i mornaricu. izrasla je u trgova ku i vojnu imperiju. a njegov sin. a izgleda da su upravo u ovo vreme osamostaljeni humski knezovi uspeli da pripoje svojoj teritoriji Paganiju. pre nego to su se stopili sa Srbima. Desa. Venecija je izme u 1135. lan ra ke vladarske dinastije. veka. gde je postavio svoje upane. odrastale su gledaju i kako luka o ivi svaki put kada brodovi. Marije. Godinu dana ranije. ali okolnost da njihovi vladari nose skromne titule morstika i sudija mogla bi da ukazuje na to. .Na isto noj obali Jadrana. godine na Mljetu podigao benediktinski manastir Sv. nedaleko od u a Neretve. posle duge plovidbe.smrt za vratom. opadanje Vizantije uspe no je iskoristio zetski knez Stefan Vojislav da se osamostali. Zahumlje. a neko je nestrpljivo is ekivao pri e o dalekim predelima koji su se krili iza horizonta morske pu ine. g. gde se prepli u mirisi mora i mediteranskog rastinja. krunu iz Rima primio je i hrvatski kralj Zvonimir. Sa teritorije Paganije ne postoji nijedno arheolo ki istra eno ranosrednjevekovno naselje ili nekropola. Mihajlov sin i naslednik. Njegovi stanovnici nisu uspeli da osnuju ni novo naselje nedaleko od starog... na zapadu neretljanske nalazi iz ru evina anti ke metropole Narone. svoju tradiciju brodogradnje preneli Neretljanima. koji su je spojili sa op teslovenskim znanjem o plovidbi koje su doneli sa sobom. Arheolo ki kod sela e evi a. U me uvremenu. Nema pouzdanih podataka da su tada i Neretljani priznavali njegovu vlast. a ova imena ustupaju mesto nazivu Krajina. krunisan je za kralja 1077. godine uz pristanak Vizantije osvojila Hvar i Bra . Travuniju. kao to je koplja slu ajno na en to bio slu aj u ostalim delovima Dalmacije. Ono malo slu ajnih nalaza ine nekoliko primeraka oru ja i nau nica sa tri jagode iz Makarske. ije fotografije (na alost) nisu objavljene. Venecija. kralj Bodin (1082-1101) ujedinio je Zetu. i 1145. Istorijski izvori prve polovine XII veka ute o Neretljanima. Hvara i Bra a. teritorije (prva pokazuju da ovaj grad nije pre iveo napade Slovena u prvoj polovini VII polovina IX veka). Od XII veka u istorijskim izvorima vi e se ne pominje Paganija. Neko je o ekivao i strepeo za svog najdra eg ili se jedino interesovao za uspeh pohoda. Bosnu i Ra ku. Mihajlo. najve i rival Neretljana na Jadranu. kao to je to po lo za rukom iteljima anti kog Epidaurusa . Meranija ili neretljanska oblast kao politi ki samostalna celina. Sa druge strane.da osnuju Dubrovnik (ili Salone . vladao je u primorskim oblastima i tada je. U novoj postojbini generacije pomoraca na obali Jadrana.Split). vizantijskih luka. 1151.

Svoj vrhunac pleme Neretljana je dostiglo u ranom srednjem veku. sadr avala je i Pomorske zemlje u koje je spadala Krajina. nekoliko kilometara severno od granice Neretljana. izme u ostalih. ljubav prema moru. Oblast Krajine pripadala je srpskim kraljevima sve do vremena Stefana De anskog.. a istu titulu nosio je i Tvrtko I Kotromanji .Srebrne nau nice. odnosno Hercegovine. Marko Aleksi arheolog Beograd Preporu ena literatura: . ve su se stopili sa ve im ju noslovenskim plemenima. ali od vremena kada imamo vi e istorijskih podataka. bronzani lan i (IX . Titula srpskih vladara u srednjem veku. Uro a II Milutina (1321). oni su tra ili svoj put na kome su se razli iti uticaji stalno preplitali. to su specifi an pogled na ekonomiju i svakako. od 1377.X vek). ive i kao kraji nici. godine kralj Srbije i Bosne. sve do dolaska Turaka. u Zahumlju. Nakon nemira u zemlji koji su nastali posle smrti njegovog oca. zbog ega je njihova sudbina najve im delom ostala istorijski nepoznata. Ono to ipak zasigurno znamo o njihovoj prirodi i to su uspeli da nam prenesu. Krajina se na la u okviru bosanske dr ave. ono je izgubilo svoju politi ku samostalnost. gvozdeno koplje i ma (po etak IX veka) sa lokaliteta Mogorjelo kod apljine na Neretvi.. Pleme pomoraca koji su sebe nazivali Marjani nije uspelo da stvori osobena kulturna obele ja koja e kroz burne istorijske epohe sti i i do nas. na samoj granici Istoka i Zapada.

Hvar. Istorija Srba (knj. ne postoji. Beograd: SANU. . Zagreb. tom II. irkovi ). Po to su nasledili termin od Grka (barbaroi). hiljadama godina unazad ivi narod poznat kao Plavi Ljudi . V. G.. Humska zemlja u srednjem veku. Beograd: Nau na knjiga. Djela JAZU. Na tom prostoru nalazi se i najve a pustinja u svetu . K. kako je zovu starosedeoci . Beograd: Filozofski fakultet. P. Grupa autora. 1952. stranca. Tuarezi su zapravo skupina plemena. Karta ve ih mazirskih gradova u severnoj Africi. To je naziv koga su Arapi. Maziri Na a pri a po inje u severnoj Africi. Berberi. 36. 1940. knjiga I (ur. Istorija srpskog naroda. Na surovom i nepreglednom pesku. Jire ek.svima znana Sahara. 1959. 1420. I). Tuarezi. N. Jo stari Grci su sve one narode koji nisu govorili gr ki jezik i nisu delili gr ke kulturne vrednosti. Foreti . nadenuli svim plemenima ra trkanim po irokim prostranstvima Sahare. Ovo je pri a o njima. nazivali varvarima. za mnoge nepristupa nom. Beograd: Srpska knji evna zadruga. prilikom prodora u severnu Afriku. u irokom prostranstvu od Nila na istoku pa sve do planina Atlas u Maroku. V.y y y y y y y y Grupa autora. kao politi ka ili etni ka institucija. Oni su poznati i kao Berberi. 1996. Mi i . Djela JAZU 43. 1981. 1924. ali berberska nacija. S. 1952.Velika Pustinja.. Otok Kor ula u srednjem vijeku do g.Tuarezi. koji ozna ava varvarina. Novak. i Radonji . Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. i Skok. Novak. Zagreb. J. Klaji . a ne narod u modernom evropskom smislu te re i. Beograd.. 1971. Supetarski kartular. Zagreb. S. te je i nastao izraz Berberin. Arapi su ga prilagodili svom izgovoru.

dok mu ke po pravilu po inju na slovo A. verovanja. danas poznate kao nosioce severnoafri ke praistorijske kulture D erma (D arma).. ali ih pominje kao pleme Libo.. On navodi da sva pustinjska plemena pripadaju "jednom narodu" i da ih vezuju isti obi aji. jer poti e od enske imenice tamazigt .. Mazirski jezik pripada semitsko-hamitskoj grupi jezika i dosta je sli an starom egipatskom jeziku. odnosno pleme sa kojim su se Grci. Pod ovim imenom Berberi se javljaju jo u anti kim spisima. Alfabet je sastavljen od 38 slova. no kasnije je ovaj naziv odoma en i kao sinonim za sve Mazire. Zanimljivo je re i da u jeziku Mazira prakti no sve enske imenice po inju i Izgled Mazira u praistoriji. Re Mazir zna i slobodan ovek. odgovori e vam da je Mazir.. sloboda. Glavni simbol Mazira je slovni znak mazirskog pisma. prilikom pomorskih ekspedicija. poslali su izvidnicu ka zapadu i susreli su se sa nekim pustinjskim narodom koji je sebe nazivao Libijci. naj e e kod Egip ana. koji su napisali da: ". I Herodot pri a o njima. susreli na obalama severne Afrike. tako e. a prakti no i naziv Tuareg ozna ava to isto. Me utim. Ovaj uveni istori ar pominje i pleme Germante.zemlja.. pa na primer fortuna na latinskom je ta frtunt na mazirskom. spominje i uveni gr ki putopisac i geograf Pausanija.ljudi zapadno od Nila. jezik.Pustinjski ratnici. zavr avaju se na slovo T. nazivaju sami sebe Mazirima". Mazire. Ovaj znak pre svega . O istoriji i jeziku Mazira Najstariji istorijski pomeni Mazira poti u iz V veka stare ere. Kada su Persijanci osvajali Egipat. velika majka. Mnoge re i su preuzete iz gr kog i latinskog. na in ivota.. nalik na irili no slovo . Srednji rod ne postoji. ivot. ukoliko upitate Berberina ta je on. Ime Tuarezi se prvobitno odnosilo samo na jedno pleme sa severa Afrike.

koji simboli e slobodnog Maziri pi u sa leva na desno. a sadr aj ovih tekstova odnosi se ve inom na kultove i uspomene na va ne doga aje ili ljude. iveli u velikim gradovima Sahare. kada su oveka. ili odozgo na dole. iveti i umreti u pustinji Kao autohtoni narod Velike Pustinje. a zanimljivo je da. neka plemena preuzimaju arapsko pismo. Zanimljivo je da je na tim crte ima ponegde prikazana i karakteristi na vrsta atora. pa ga nisu ni razvijali. Maziri su. Po to su Maziri iveli po plemenima i nikada nisu stvorili svoju dr avu. ali nastavljaju da pi u sa leva na desno. Iako se i u rimskim izvorima vidi da su Maziri iveli nomadskim ivotom. Ba ovakav ator opisuju Herodot i nekoliko rimskih pisaca. te originalnih pisanih izvora od njih samih nemamo. kada su menjali mesto logora. simbola. a gra evine u njima bile su gra ene od kamena i gline. njihovo pismo je nastalo docnije. pa do planina Tibesti u adu. za Mazirski znak vreme Feni ana razvilo se pismo Mazira. Najstariji trag je zapis na steni vezan za predstavu mazirske boginje Tanit i poti e iz vremena oko 4.simboli e slobodnog oveka (ljudska predstava sa rukama okrenutim ka nebu). to potvr uju brojni crte i na stenama. oni veoma dugo nisu prihvatali va nost pisma. a mogao se za nekoliko minuta rasklopiti i natovariti na konja. Prona eno je relativno malo tekstova pisanih mazirskim pismom. Ovi petroglifi su i dragoceni izvor za posredno upoznavanje na ina ivota ovih nomadskih plemena. tipi na za ova plemena. raznih jela i kerami kih posuda. tokom mla e praistorije kao prirodna stani ta koristili pe ine. va no je naglasiti da bi se u posebnim situacijama i trajnije sku ili. govore o Berberima. Sastoji od lake drvene konstrukcije i ko a koje su na nju stavljane. Iz ovakvih natpisa. prema uverljivim arheolo kim nalazima. Ovo su zaista bile prave pustinjske metropole. kada Izgled pe i za pe enje hleba. U stvari. . ra trkani od Atlasa u Maroku. pa tek onda predstavlja i slovni znak. tj. Arapi osvojili severnu Afriku.000 godine stare ere.

Pored porodi nih stambenih ku a poznate su i znatno ve e zgrade. simbolima boga Amona i boginje Tanit. koja je naj e e vezivana za boginju Tanit. Svakodnevno obla enje i izgled severnoafri kih nomada su prepoznatljivi. Ku a je vi e elijska gra evina pravougaone osnove i ravnih krovova. to svedo i i o sna nim za ecima urbanizacije. crvena boja predstavlja ivot i krv.pustinju. zatim Ghat i Ghdames u Libiji. te je svako mogao u i kada je hteo. Imala je nekoliko prostorija: najpre se ulazilo u mali hodnik iz kojeg se moglo do i do 2 ili 3 prostorije u prizemlju (zapravo . u hodniku su visila mala. bez obzira da li se nalaze u pustinji. One su svakako bile gra evine u javnoj upotrebi. . Ogledalo kori eno u ulaznim hodnicima ku a. Iako se na prvi pogled prostor na kome su ovi gradovi ra trkani ini previ e velikim. nalazimo i u materijalnim. na reci Niger. koja su gledala na ulaz. Marakesh i Agadir u Maroku. Tamanrasset u Nigeru. uta . ili se moglo popeti uz stepenice na sprat. Tipi na ku a mazirskih gradova zanimljivo je arhitektonski re ena: skoro itava polovina ku e bila je ispod zemlje.Najpoznatiji gradovi iz vremena po ev od drugog milenijuma stare ere jesu Tuat. ili na moru. a na spoljnim uglovima ukra ena je ivotinjskim rogovima. od nekoliko spratova. uvene tradicionalne frizure su kombinovane sa paunovim perjem. plavom i zelenom. utom. Ouargla.. a razlog za to le i u pustinjskoj klimi .temperaturama koje u toku samo jednog dana i no i variraju u rasponu od 0 do 50 oC! Mazirski grad u saharskoj oazi . Iznutra je farbana razli itim bojama crvenom. dok je zelena tek kasnije u la u upotrebu i nema posebnu simboliku. Svako pleme imalo je i svoju osobenu tetova u. reci. Prema ukorenjenoj simbolici Mazira. etnolo kim. Kabayl i Terhazza u Al iru. antropolo kim i arheolo kim nalazima. plava nebo.na ku i se vide rogovi boga Amona. gde su se obi no nalazili kuhinja i kupatilo. svi oni imaju jedinstvenu arhitekturu. kao i nadaleko uveni grad Timbuktu.. Posebna zanimljivost jeste ta. Ode a je pravljena naj e e od ko e.podzemlju). da ku e nisu imale vrata. odnosno. Potvrdu ove. Da bi se ipak videlo ko dolazi u goste. ukra ena ogledala. planini. tada iroko rasprostranjene kulture.

standardni prilog ini i li ni nakit pokojnika. Tako e. Nekropole su se skoro uvek nalazile u podno ju velikih brda. a izuzetno mala koli ina vlage i visoka temperatura inili su svoje i prirodno mumificirali telo. Ove simboli ne predstave se vezuju za boginju Tanit. ve iz prakti nog razloga injenice da se u pe anoj podlozi ne mo e iskopati bilo ta to nije ovog oblika. te za ove li nosti arheolozi pretpostavljaju da su bile plemenske vo e. upotrebne stvari. Mazirske mumije nemaju puno sli nosti sa uvenim staroegipatskim. pojedini stariji mu karci sahranjivani i u sede em polo aju. Po pravilu su otkrivani ostaci pokojnika sahranjenih u zgr enom polo aju. Tipi an na in ukra avanja unutra njosti ku a. modela ruke. a jedina razlika je u polo aju tela. ali ne iz nekog posebnog kultnog ili religioznog imperativa. U grob nikada nisu polagana oru ja i oru a. u slo enom procesu mumifikacije kod drevnih Egip ana najpre su posebnim postupkom va eni pokojnikovi unutra nji organi i mozak. jer se verovalo da na drugom svetu pokojnik ide na su enje kod Boga i da mu takve. Maziri su se od najstarijih vremena sahranjivali skeletno. tamo ne trebaju. u iju i o iju od keramike. Berberi bi pokojnika stavili u d ak. Me utim.Narodna no nja i nakit ostali su nepromenjeni hiljadama godina. a zatim je utroba punjena miri ljavim smolama i travama. dok su oko njega bili podanici. Grobne jame su ovalnog ili kru nog oblika. U sredi tu nekropole je sahranjivan poglavar. U severnoj Africi prona en je i veliki broj mumifikovanih pokojnika. U mazirskim grobovima pronala en je veliki broj priloga: kerami kih posuda. odnosno na isturenim ta akama pustinje. . Da se podsetimo. a kona no se telo zamotavalo i u zavoje.

. ve su i la unazad dok se hrane". trgovina i politi ka istorija Od najranijeg perioda razvoja svoje kulture pa sve do danas.Privreda. Poljoprivreda je bila retko zastupljena. Tek kasnije. zatim koze. to je razumljivo kada se pogledaju klimatske prilike. kakve pominje Herodot u svojoj Istoriji. Jedino je po oazama bilo mogu e gajenje urmine palme. vidimo dva gove eta. dok ovaca gotovo uop te nije bilo. sa karakteristi no velikim rogovima. od rimskog vremena. uz mediteranske obale na severu kultivisane su i maslina i vinova loza. jedno u profilu. Kada Herodot govori o ovom narodu. Maziri se prvenstveno bave sto arstvom. Konji su prido li sa istoka. Uzgajano je nekoliko vrsta gove eta. jer nisu mogle da podnesu surovu pustinjsku klimu. dok se ispod uo ava glava drugog. dok je kamila odoma ena tek od po etka nove ere (nju su Rimljani preneli sa Srednjeg Istoka). Na ovoj slici. od Hetita. spominje i njihova goveda sa tako velikim rogovima "da nisu mogla da pasu normalno. Slikarstvo na stenama u severnoj Africi datira jo od daleke praistorije.

autora). . ili pustinjski grad". Srednjovekovni crte koji simbolizuje bogatstvo grada Timbuktua i njegovih vladara. to jest. U upotrebi su bila i borna kola na dva to ka sa upregnutim konjima. imao je samostalnu politi ku. Posebnu vrstu trgovine mazirska plemena su razvila sa starim egipatskim carstvom. Tako.prim. trgovina je bila na prvom mestu. U to vreme. kao i koplje. Jedan crte dvokolica sa upregnutim konjem sa visoravni Tassili datira jo iz I milenijuma stare ere. pa tako Herodot ka e da se "posle 3 dana hoda (oko 150 km . gde je izvo en zeleno-plavi kamen sa planina Tibesti. nojeva jaja i perje. ak 75% svetskog zlata pro lo je kroz ovaj grad na putu za Evropu i Aziju! Njegovo stanovni tvo bilo je veoma raznoliko . U XIV veku. Feni ana i iz ju nijih delova Afrike. Brada vladara karakteristi na je za severnu Afriku . grad na srednjem toku reke Niger. bio je pravi trgova ki centar izme u severa i juga. pa su u velikoj meri zavisila od uvoza. vojnu i versku vlast. Trgova ki putevi postoje jo za vreme Grka i Rimljana. a najvi e. kojima su nudili ko u. poznata su bila mazirska oru ja. divlje ivotinje. Arapi. Rimljana. kakva su koristili Egip ani i jo neki azijski narodi. Naj e e su pravljeni luk i strela. poludrago i drago kamenje. a kojeg drevni Egip ani esto pominju u svojim spisima. ali pravi procvat trgovine po inje od IX veka nove ere. do 2 metra dugi ma evi. razvija se i jedan od naj uvenijih trgova kih centara Afrike Timbuktu. Timbuktu je bio polis u pravom smislu te re i. odnosno.Od drugih privrednih grana. gvo e i bakar su uvozili od Grka.robove.Berberi. Pa opet. pa ak i crno stanovni tvo . zlato i srebro. Mazirska plemena su bila posrednici izme u subsaharske Arfike i mediteranskih kultura. kao i neka subsaharska crnoputa plemena. Plemena Tuarega (Mazira) nikada nisu imala sopstvenu eksploataciju metala. slonova u. uvek nailazi na neku trgova ku stanicu. Nalazio se izme u afri kih zlatnih rudnika i pustinjskih mazirskih plemena. a od defanzivne opreme posedovali su mali okrugli ko ni tit. Trgova ki putevi u kulturnom prostoru Mazira bili su od jo od davnina veoma dobro organizovani.ikonografiju starog Egipta i pustinjske petroglife crte e na stenama.

. u ikonografiji ovog vladara. uha ili oka. Na glavi je imao ovnujske rogove i bio je obu en od pasa na dole.Berberi nikada nisu ratovali izme u sebe. koji uvek mogu da otkriju u planini sakrivene izvore vode. Crte mazirskog ratnika iz V veka stare ere. U svetili tu Anate u feni anskom gradu Salambu. osvojio Egipat i osnovao 22. Oni su i u istorijskim izvorima poznati kao slobodni ljudi. Naime. Za boga Amona znao je i Aleksandar Veliki. Tako je o enk 921. a tek su joj Feni ani podarili antropomorfni oblik i poistovetili je sa svojim vrhovnim enskim bo anstvom . ovnujski rogovi javljaju se tek od njegove posete hramu boga Amona u pustinji zapadno od Nila. Nekoga bi mogla da zbuni injenica da se za Berbere vezuje egzistencija uvene anti ke severnoafri ke imperije Kartagine. povezuju se sa jednom vrstom pustinjskog jarca. izvorni Amon je po pravilu predstavljan kao ovek koji je preko lica uvek nosio masku. godine stare ere ujedinio severnoafri ka pustinjska plemena. ve po tome da su slobodni u politi kom smislu i da ive u jednostavnoj plemenskoj organizaciji irom Sahare. to zna i voda. a to je vrlo zanimljivo. ukoliko se vodio rat protiv stranih osvaja kih vojski. pomo u simbola ruke. Ikonografski. pod jednim vo om. ova plemena se nikada nisu ujedinila u jednu dr avu. Boginja Tanit je velika boginja-majka i ona se predstavlja kao debela ena koja sedi na prestolu i ima perje na glavi. Amona su kao bo anstvo preuzeli i stari Egip ani. ali su mu dodali naziv Ra. zna ajna koncepcijska Boginja Tanit. Za razliku od njih. razlika u poimanju ovog bo anstva je o igledna. Me utim. Ipak. valja ista i da je Kartagina bila najpre dr ava Feni ana. U po etku je ova boginja predstavljana na crte ima. Od Amona do islama Izvorna vrhovna bo anstva Mazira bili su bog Amon i boginja Tanit. Re Amon poti e od mazirske re i amaen. sa vrlo malim procentom mazirskog stanovni tva. ali posebno pustinjskih naroda. Rogovi Amonovi. To je bila prva i jedina dr ava u kojoj je vladao neki Mazir. a okupljali su se.Anatom. odnosno izvor ivota svih. to veoma upe atljivo svedo i o surovim obredima i prino enju ljudskih rtava kod Feni ana. egipatsku dinastiju (taj period je u egiptologiji poznat kao "vladavina 9 libijskih kraljeva"). Maziri nikada nisu prinosili krvne rtve bogovima. iako ovnujski. prona eno je nekoliko hiljada urni sa pepelom spaljenih novoro en adi (!). ali ne u smislu nacionalne samostalosti.

Tako je poznato i da su hramovi bili iscrtani predstavama svetaca. pored boga Amona i boginje Tanit. kult lokalnih svetaca ostao je prisutan isto kao i ranije. Njegovo svetili te izgleda kao mazirska ku a. bez obzira koja je vera bila prihva ena od strane mazirskog stanovni tva. etvorougaonog je oblika. Svetac je u io ljude starim obi ajima koje treba po tovati prilikom va nih doga aja i dru tvenih obreda. Tradicija berberskih svetaca ostala je sa uvana vekovima.. mitovi. Sveci su imali Ruka je jedan od simbola poziciju duhovnog vo e. a pored ostalog. Na svakom groblju. ali i drugih koji bi to zatra ili od njega. bili su i u poziciji boginje Tanit. Ratni ka igra vezana za posebnu svetkovinu.Kod Mazira. a strpljivo je i prenosio je svoje znanje ostalim lanovima zajednice. Sa uvane legende o svetim ljudima su mnogobrojne i sve poti u iz jedinstvene pri e ili mita. U vreme vladavine Vizantijskog carstva Maziri su prihvatili hri ansku religiju. Kada bi neki lan zajednice bio u nevolji ili nedoumici. ivot i smrt su mnogostruko pro eti.svaki grad ima svog sveca koga slavi odre enog dana u godini. i nakon primanja islama. da se prilikom ulaska u hram celiva sve ev grob i pali se za njegovu du u kerami ka uljana lampa. Tokom ivota duhovnik se isticao i time to je sudio i re avao razli ite sporove izme u lanova plemena. Herodot. a samim tim preno ene su i legende. ima kupolu i etiri roga na krajevima. doga aji. ne mo emo sa sigurno u utvrditi da li je ovo relikt hri anskih tradicija. odnosno duhovnika.. postoji barem jedan grob neke vrste "sveca". savetnika svog plemena. odlazio bi na grob duhovnika i na posebno pripremljenom mestu iznad groba ostajao celu no i ekao da mu se svetac javi u snu. pominje i verovanje u mazirske duhovne vo e. Do dana njih dana se zadr ao ovaj obi aj . Tradicija svetih ljudi u plemenu preno ena je sa kolena na koleno. Poznato je da su ovi ljudi iveli jednostavnim ivotom i da nisu imali materijalna bogatstva. Duhovnici su postajali priznati po tome to su dobro znali i pa ljivo prenosilili zajedni ku istoriju i legende svoga kraja. no. Upadljiva je sli nost ovih obreda sa hri anskim obi ajima. . Bilo kako bilo.

od kojih najstariji poti u iz vremena pre 8. Maziri pri aju da su njihovi preci svojom krvlju ostavili poruke za naslednike i da se zbog toga uvek vra aju. Moderna nauka je sa svoje strane ponudila obja njenje ove pojave. i konzervatizma svoje tradicije i drevnog na ina ivota. Ove druge.Zanimljivo je pomenuti i neobi ne crte e na stenama. koja uva samu sebe. od prodora Arapa u VII veku nove ere. a neki naslikani prirodnim bojama. gde zadr ava svoj sastav. ona se ne vidi golim okom. Ovaj crte u steni najverovatnije predstavlja kultno mesto boginje Sunca. to potvr uje i veliki broj ostataka Hristovih hramova diljem Velike pustinje. u pitanju je pustinja. Berberi su izuzetno prilagodljivi. Tuarega) i dalje ivi ra trkano na irokom prostoru severne Afrike i Velike pustinje. za vreme vladavine Vizantijskog carstva. i ona duboko prodire u stene. nalaze se u procepu izme u op teg procesa modernizacije i tehnolo kog razvoja s jedne. lako je skinuti. Ali. Kada padne no i vla nost vazduha se pove a. boja reaguje na tu vlagu i na udesan na in se ponovo pojavljuje iz kamena. Berberi su se postepeno islamizovali. Tunis i Libija). s druge strane. Politi ki rascepkani u okviru nekoliko modernih dr ava (Maroko. Primera radi. ovaj put jo jasnije i koloritnije. plemena Berbera (tj. te je to danas op teprihva ena religija. Mo da su ba za ovakvu snagu i vitalnost upravo zaslu ni ve no surovi uslovi ivljenja u pustinji. Boja ovih natpisa je spravljana od biljnih sokova. Al ir. posebno oni na planini Hagar u Al iru. Po to se ova boje otre. ali je sakrivena unutar "pora" ovih stena. Ta pojava zadugo je predmet folklornih legendi u kojima je fenomen pripisivan mo ima svetaca. Neki su uklesani u stenu. Po njima. jo ja ih i jasnijih boja. iji duhovi tite petroglife. krvi i nojevih jaja. Berbersko Danas i Sutra Mazirsko stanovni tvo. Mazirsko stanovni tvo ivi i dalje u severnoj Africi.000 godina. uz potpuno prihva enu islamsku religiju. ali se crte i sutra pojavljuju ponovo. Ove slike poti u iz . mnogi Maziri su prihvatili hri ansku religiju.

Gamps. 1941. 1960. gde ivi i najve i broj dana nje berberske populacije. D. London. Ancient Egipt.net/ .fr/ http://www. hrabri i zanimljivi. History (Translated by A. No 49.bradshawfoundation. Herodotus.html http://www. H.L. Loeb Classical Library. Diodorus Siculus. Loeb Classical Library. Chicago. Harvard University Press. Breasted.com/giraffe/tuaregs. Paris.tuaregs. Harvard University Press. polunomadski na in ivota i osobeni jezik. Plavi Ljudi. H.jednog naselja u planinama Maroka. London.XII (Translated by Russel M. zadugo e biti za titni znak Velike pustinje . 1961.free. G. The Stone Age of Nothern Africa. M. 1962. Ancient Records of Egypt. No 120. mazirski jezik je u upotrebi paralelno sa arapskim jedino u Maroku i Al iru. Danas. Geer). C. Preporu ene Web stranice: http://tuaregs. Loeb Classical Library. Monuments et rites funeraires protohitoriques (Aux origines de la Berberie).Sahare. Inir Tifaut antropolog London Preporu ena literatura: y y y y y y y McBurney. Geography (Translated by H. Jones). Volumes I . Maziri uvaju svoju kulturu. Godley). B. Kees. Strabo. Harvard University Press.

nije da bude uputstvo za pronala enje skrivenog blaga. Nije pro lo mnogo vremena od kada je film Matriks bio hit sezone. plakati i fotografije pojedinih scena tretiraju kao istorijski izvori. klasirati tako dobijene podatke i ukrstiti ih sa injenicama van samog dela. koji se o ekuju 2003. Lari Vahovski je kasnije pri ao: "Niko nije razumeo scenario. Igraju Kianu Rivs (Keanu Reeves) kao Tomas A. Neki filmski kriti ari su Matrix prikazivali i opisivali pre svega kao kung-fu film. Scenario su napisali i re irali ga bra a Endi i Lari Vahovski (Andy & Larry Wachowski). Producent je D oel Silver (Joel Silver). Naime. tekst scenarija. godine.njegovo je. Ali.Matrix ili Jevan elje za XXI vek ili povratak u matericu ili.. me utim. Film je snimljen 1999. i bili vrlo zbunjeni zbog toga. diskusijama na Internetu i esejima pisanim povodom ovog filma. mora e sam da ga tra i. i 2004. Dobro." Kada se pogleda film jasno je da je tu gustinu . prona i neku skrivenu poruku. a potom i/ili kao SF (nau no-fantasti ni). da li je punjenje bioskopskih blagajni jedina njegova svrha i jedina posledica? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje potrebno je pristupiti analizi sadr aja filma. D o Pantoliano (Joe Pantoliano) kao Sajfer/mr Reagan i drugi. ako se itav film. Glavni alat kojim se mo e prou iti sadr aj ovog filma predstavlja i jedan od modernih metoda istorijske nauke. ili prosto kao film-strip. Namera ovog lanka. Sve to na e . avanturisti ki. U Holivudu se nikome nije svideo. mogu e je vrlo pouzdano utvrditi kakav je idejni podtekst dela. za Warner Bros. Ko bude smatrao da ga ima. Keri-En Mos (Carrie-Anne Moss) kao Triniti. To zna i da ih treba podvr i kritici. kritikama filmova. ali o emu? To pitanje se pokazalo kao prete ko za ve inu filmad ija kojima je bilo ponu eno da ga finansiraju. utvrditi njihov me usobni odnos i. Anderson/Neo. Lorens Fi burn (Laurence Fishburne) kao Morfeus. mo da. U toku su pripreme za snimanje drugog i tre eg dela. ve samo da poka e da ono mo e da postoji. neka je i "strip" (bra a Vahovski su se pre filma bavila pisanjem scenarija za stripove). akcioni. a koje su relevantne za njegovo tuma enje i nalaze se u intervjuima sa autorima i glumcima.. Smatrali su da je previ e gust. potra iti njegove idejne izvore. godine i traje 135 minuta.

Jevan elja. Simulakrum je kopija koja zauzima mesto originala i mogao bi biti inspiracija za kreiranje Matriksa. mo da. L." ta je to.dalo obilje istorijskih injenica. U filmu se pojavio Izabrani. imale i druge autore). sa etu i oveku visoke tehnologije prilago enu verziju Biblije. Osim toga. koja te goni u ludilo. . izbegli da daju odgovor). koji treba da povede ostale u borbu protiv Zla. Zanimljivo je tako e i da glavni lik u filmu krije svoje diskete u knjizi Simulakra i simulakrumi ana Bodrijara. Dve li nosti u jednom telu postoje i u filmu . a ovo se najvi e uo ava u izboru imena glavnih likova filma i njihovim me usobnim odnosima.. Anderson. a no u haker Neo koji pravi i prodaje ilegalne kompjuterske programe. a Morfeus ga kasnije pita "da li je spreman da vidi koliko je duboka ze ja rupa"." Mogu e je u ovoj pri i prepoznati neke literarne (i filmske) kli ee (ili matrice). ne to o emu mu govori Morfeus: "Ti si tokom celog svog ivota mogao da oseti da je u svetu ne to pogre no. Najizra eniji je glavni motiv Jevan elja. Pri a Roberta Luisa Stivensona Dr. ve . Mo da nije preterano pomisliti da ovaj film nudi jednu modernizovanu. Brojni su i ponekad vrlo o igledni detalji kojima autori pokazuju svoj osnovni uzor. "Ovde je ne to pogre no. treba u i u trag intelektualnim uticajima koje su autori pretrpeli.. On ukazuje na filozofska dela. Hajd. na koju se u filmu aludira najpre porukom Tomasu Andersonu da "sledi belog zeca" (na ramenu jedne devojke). danju pla ljivi slu benik kompanije Metacortex (dakle deo sistema Matriks). da bi se film razumeo. kao i religijskih i filozofskih citata i aluzija. odgovorili da ne pripadaju ni jednoj verskoj hijerarhiji ( ime su. a posada Nabukodonosora i nije ni ta drugo nego grupa terorista koja nastoji da razori postoje i sistem. U poglavlju svoje knjige O nihilizmu Bodrijar raspravlja o terorizmu. odnosno ideja o spasenju ove anstva. Prelazak iz jedne li nosti u drugu nije posledica hemijske smese koju junak ispija da bi postao mr. Tema odraza u ogledalu je tako e vrlo va na u filmu i svoje uzore ima u literaturi. poput Platonove Dr ave. na pitanje o njihovim verskim ube enjima. kao cepljika u tvojoj svesti. ime su autori hteli da skrenu pa nju i na ovog filozofa. odnosno njenog jezgra . Dakle. zaista realnog sveta za ije postojanje ni ne znaju. Morfeus u filmu citira Bodrijarove re i iz ove knjige ("ovo je pustinja realnosti"). Ovde treba imati u vidu da su bra a Vahovski. Motiv prolaska kroz ogledalo je vrlo va an za razumevanje filma i nala enje ostalih referenci. Ti ne zna ali ono je tu. D ekil i mr. koji su prikriveni i me usobno spleteni. Hajd bi mogla biti tako e jedan izvor inspiracije. koje su scenaristi pa ljivo probrali i servirali publici. druga bi mogla biti ciklus knjiga na temu arobnjak iz Oza (koje su nakon originalog. Prvi asocijacija sigurno je uvena Alisa u zemlji uda Luisa Kerola. Frank Bauma. imena i pojava.mr. gde svet koga ljudi vide i smatraju ga za stvarni u stvari predstavlja odraz ili senku drugog.

Igranih filmova koji su uticali na bra u Vahovski veoma je mnogo. npr.ikaga.. a na tom tragu je i film Velika gu va u kineskoj etvrti (Big Trouble in Little China. Ninja Scroll & Akira. osim pobrojanih. inovnik Tomas Anderson bi mo da i poludeo. u kojoj postoji Veliki Brat (a koji se u Matriksu pominje kada i fa izam i Novi svetski poredak. a naro ito romani poput Zamjatinovog Mi. anime). Orvelove 1984. Na in na koji su u tim crta ima postavljeni vreme i prostor u scenama borbe je ono to reditelji Matriksa nastoje da ugrade i u svoje filmove. kao izvor ideja su mogle biti kori ene i razne druge knjige. Holivudski milje slabo poznaju. u kome su ro eni i . itd. Blade Runner (Ridley Scott). kome je posve en zadnji kadar filma. a holivudske filmove i ne cene naro ito. Od autora hongkon kih akcionih. John Carpenter). tu je i nezaobilazni i ve klasi ni Supermen.oba dela. George Lucas). Strip u filmu i film u stripu Osvrnimo se malo i na crtane filmove i stripove. Planeta majmuna (The Planet of The Apes. Naravno. kao to su Ghost in the Shell. mogla biti i aluzija na ekspirovog Hamleta. njih dvojca naro ito cene filmove u kojima igra D eki en. Franklin J. u kome se vodi bitka izme u ljudi i ma ina. Ovo bi. tako e. zatim Hakslijevog Vrlog novog sveta. Schaffner).. u kome se deca uzgajaju na planta ama (kao i u Matriksu). Bra a Vahovski dolaze iz sasvim druge sredine . Najpre nau no-fantasti ni: Ratovi Zvezda (Star Wars. a nemo da na to uti e ga izlu uje. koji ose a da "ima ne to trulo u dr avi Danskoj". u kome Neo pole e iznad grada poput svog popularnog prethodnika. njih zanima prvenstveno ameri ka i dalekoisto na B produkcija. Naravno.Da nije promenio svoj ivot. Uop te uzev. Pijani majstor (Drunken Master) . te nastoje da i njihovi filmovi budu ra eni na taj na in. kao i filmove reditelja John Woo-a. Bra a Vahovski mnogo vole japanske crtane filmove (tzv. a posebno izdvajaju strip crta a Geof Darrow-a i njegovog junaka de aka-robota Rustija (Rusty the Boy Robot and the Big Guy). Terminator i Aliens (James Cameron). svakako ne slucajno).

koji slu i za eksploataciju ljudske energije. 6. po etak sveta (Bog je Alfa i Omega). Tajna igra imena Najpre. jednog od hiljadu sinova Hipnosa. imenima ovi autori posve uju posebnu pa nju. pa se mora zaklju iti da je Matriks. To je grandiozni koncentracioni logor. 8. tamparska mustra.gde se dobro ose aju. I to ne bilo kakav zatvor. 7. ve najmasovniji koji je ikada zami ljen. Mitski Morfej je mogao da se pretvara u sva ljudska bi a i da ih podra ava. Srednje slovo u imenu (A) je prvo slovo svih fonetskih sistema. ve nost. kalup. u koji se odlazi bez neke krivice i bez posebnog postupka. Anderson je kovanica od gr ke re i "andros". beskrajno dug vremenski period.lanica posade broda. Anagram od NEO na engleskom jeziku glasi ONE (jedan). Ime Neo sadr i se u prezimenu aNdErsOn. ali i EON. jedan od izraza koji upu uju na Isusa Hrista. boga sna. Ina e. 3. indikator rasprskavanja projektila itd. S druge strane. grad u Americi gde se nalazio najstra niji koncentracioni logor za ratne zarobljenike tokom ameri kog gra anskog rata (1861-1865). koji ve ina ljudi smatra za realnost. Njeno ime direktno upu uje na Sveto Trojstvo. Zaljubljuje se u Nea. davalac oblika. Svrha tog sna je da ljude dr i u pokornosti. Morpheus . me u elijska supstanca. narkotik. a vernost svom gradu iskazali su kroz nazive ulica u filmu. Trinity . 4. vrsta zatvora. to zna i ovek i nastavka "son". to zna i sin. Sina i Svetog duha. ili Sin ove iji. to je ime helenskog boga snivanja.kapetan piratskog broda u filmu. elije koje mogu da stvore druge elije. Thomas A. a u filmu igra spasioca ove anstva. u stvari. 5. Tomas je u po etku biblijski Neverni Toma. Anderson tako e asocira na Andersonvil. etvrtasti niz znakova izme u dve zagrade. 2. Neo je latinski prefiks uz mnoge re i i zna i novo. asocira na alfu. . koji su zasnovani na nazivima stvarnih mesta u ikagu. U filmu Matriks je prikazan kao san. materica. Uostalom. ta zna i Matriks? Ta re je bogata zna enjima na koja upu uju moderni re nici: 1.glavni lik. personalizuje tri Bo je li nosti: Boga oca. Iz njegovog imena izveden je naziv za morfijum. Anderson (Neo) .

Apoc . Ime izvedeno od re i doze. to zna i dremati. najmla i i najsitniji lan posade. budan sanjati. Sajfa je an eo koji je prodao du u avolu (tj. Ovde se krije ironija na ra un osobe koja sebe zami lja va nom. a za uzvrat dobio samo kratku iluziju ivota. a ima veze i sa engleskom re i dozen. Kompjuterski pirat se pridru io sebi sli nima. ibanje.Cypher (Mr Reagan) . tako da on i Neo ("one" .lan posade. Re ozna ava i modricu oko oka. deo Svetog pisma. zanositi se. Njega ubija Sajfa. a u slengu mladu enu. Svi zna i: iba. Du Jour na francuskom zna i dan.lan posade. perika u vidu pletenice. a ozna ava i nulu (0). Switch .lan posade. Sajfa na engleskom zna i broj (cifra). jer ovaj lik je dobar programer. rupa. koji koriste kompjuteri. to zna i tuce (dvanaest). jezerce. proro anstvo. prut. skupa oni zna e izbor ili odluka dana. Jedan glumac sa tim prezimenom je pred kraj XX veka zaista postao vrlo "va an" . kao i reditelji filma. Mo da se odnosi i na kompjuterskog mi a. te ko oklopljeno i naoru ano vojno vozilo. ra unanje. prekida .lan posade. Epok je kreirao kompjuterski virus pod nazivom etiri jaha a (apokalipse. podrazumeva se). tekst koji otkriva budu nost. menja . Choi je skra eno od choice.lan posade. Neo odlu uje da po e sa njima na zabavu gde dolazi u kontakt sa jednim lanom piratske posade Nabukodonosora. Mouse . dok njom upravlja neuporedivo ve a sila. Ime kazuje da je to osoba bez zna aja. po sopstvenom mi ljenju "va na osoba". cisterna. filmski glumac Regan. Skra eno od Apocalypse (Otkrovenje Jovanovo). Dvanaest zanesenjaka koji su uspeli da promene svet. I zaista.kao predsednik SAD. Tank . tj. ali tako e ukazuje i na tajno pismo. Veliki brod.Prijatelj iz kom iluka koji kupuje piratski softver od Nea i njegova devojka. Radi se o izdajici (Judi). Dvanaest je bilo Hristovih u enika. to zna i izbor. tenk. Choi & DuJour . skretnica. . agentu Smitu) i postao demon. Tako e i kompjuterska komponenta. Ime zna i da je to tiha osoba.1) ine binarni sistem prenosa informacija.lan posade. Mi . Ro eni su u tajnom gradu Sionu. kao biblijski Lazar. On i Dozer su bra a blizanci. On za nagradu tra i iluziju novog identiteta i postaje. Prema scenariju. Dozer . monogram. ali se on kasnije ponovo pojavljuje iv.

Kovanica ukazuje na ono to se nalazi iza kore. du a. Agent Smith. gde bismo se dalje pitali: Za to su scene koje se de avaju u Matriksu (u snu) snimane u zelenoj gami. a mo e da zna i i vodenu brazdu. pamet. za to.Orakulum. simbolizuju i pentagram. Metacortex . na kraju krajeva. bezli na.naziv Morfejevog piratskog broda. daleke kontinente. znak avola. sveta zemlja. savest. Zion . hrabrost. nisu osobe ve funkcije. agent Brown. ako bi se podvrgli ovakvoj analizi. Nebuchadnezzar . tajnog mesta duboko pod zemljom. a na brodu (u realnosti) u plavoj? Za to Neo bira ba izme u crvene i plave pilule? Za to je. Sveto brdo. a korteks . poveli bi nas u nove filozofske i religijske sisteme. Sastoje se od po pet slova. adekvatna nema tovitoj prirodi ma ina. ve ta ka prezimena.kompanija u kojoj radi Tomas Anderson.kratka.kora (mozga). Oni nemaju imena i svi li e jedan na drugog.. proro i te kod Helena. Mnogi detalji u filmu. pod vodu ili u svemir. Drugi deo zna i srce. Ovim se aludira na budu u propast carstva ma ina. jedinog do koga ma ine jo nisu stigle.Sion. Nabukodonosor je bio vavilonski kralj koji je osvojio i razru io Jerusalim. Prvi deo imena je ime reke Rajne. Meta zna i iza. za to. naziv poslednjeg grada i poslednjeg upori ta ljudi. agent Jones . Kako dalje sa Matriksom? Ovim poku ajem poja njenja imena i naziva u Matriksu otvorena su iroka polja za dalje razmi ljanje i tuma enje. narav. pro lost i budu nost. snimljen ovakav film? Za to. . ose anja.Rhineheart ..Lojalni slu benik firme Metakorteks. Oracle . u potsvesti.

com/1999/Matrix. .com/welcome. dok retki prednost daju pojedina nim. dobro organizovana savremena sportska nadmetanja. tr anje. Me utim.ca/films/details/matrix. A i pored njih. bacanje diska. tu su i jo mnoga druga. U Homerovoj Ilijadi.htm http://www.Treba pitati i tragati. ga anje strelom i bacanje koplja.html http://www. sportska nadmetanja datiraju daleko pre igara u Olimpiji kraj Elide.htm http://www. Olimpijske igre modernog doba nemaju ba mnogo zajedni kog sa igrama koje su se odr avale u antici. mr Goran Miloradovi Institut za savremenu istoriju Beograd Preporu ene Web stranice: y y y y y y y y y http://www.movie-page. to u neku ruku i jesu.htm http://whatisthematrix. a broj disciplina je ak i ve i no u prvim Olimpijadama .uk/matrix/i.thematrixhasyou.com/home..bc.corona. ili da je provaljena. a dana nji sportski rezultati izgledaju kao produkt savremenih nau nih dostignu a.warnerbros.. svake etiri godine pa nja i jednih i drugih biva usredsre ena na najveli anstveniji sportski skup dana njice . jer Nestor ka e: K'o na Buprasijskom polju od Epejaca kad bje e Pokapan kralj Amarinkej.matrixfans. Ve ina ljudi preferira kolektivne sportove. Naravno. pesni enje. U njima se takmi e sve sami najve i junaci.pseudolair.morrisonfilm.Olimpijske igre. Ali. Ahilej organizuje nadmetanja povodom Patroklove sahrane.knowthematrix. rvanje. ali nikada ne gubiti iz vida da je Matrica uvek najbolje radila kada su ljudi mislili da nje ili nema. Me utim. ve i u samoj Ilijadi imamo podatke da su se takva nadmetanja i ranije odr avala u sklopu sakralnih (svetih) obreda.htm http://www.co.com/ O olimpijskim igrama Retko ko u dana nje vreme nema svoj omiljeni sport koga zdu no prati.com/ http://matrix. uslovno re eno. jeste li se ikada zapitali kako je sve to stvarno izgledalo u vreme pobednika drevnih Olimpijskih igara? Prva.believetheunbelievable. borba oru jem.trka kolima.net/symbolism/ http://www.com/ http://www.

. Stotine godina tradicije rva ke ve tine u Mediteranskom basenu ostavile su traga. vec desetine razli itih zahvata. savremene profesionalce. Igre su odr avane redovno svake etiri godine. s obzirom na tada nje komunikacije. danas poznatu pod imenom . a po drugom Pelop. Od takmi enja u tr anju na jedan stadij (192 metra) napredovale su do manifestacije sa 18 disciplina. godine nove ere ak 45 polisa dalo pobednike na jedan stadij u Olimpiji. godine nove ere. U opisu me a izme u Ajanta i Odiseja u Ilijadi tako e se mo e uo iti kori enje ve tine: kada je sna niji Ajant podigao Odiseja. Po jednom predanju za etnik ovog panhelenskog takmi enja u Zevsovu ast bio je uveni tebanski junak Herakle. to za odrasle. pankration. ali ne prikazuju tok jedne borbe. Tako. ali i jednu disciplinu koje nije bilo na "programu" drevnih igara.n. mogu da stoje rame uz rame sa dana njim. trkom nadtr ah.bodi bilding. nije to jedina stvar po kojoj bismo ravnopravno mogli da upore ujemo sport u antici i danas. pri kome je pra ina omogu avala da se ruke ne klizaju i do izra aja je dolazilo uve bavanje zahvata. pa da uporedimo anti ke sportiste koje poznajemo sa drevnih kipova podignutih u njihovu ast i. pa do 383. po ev od 776. Najcenjenije su bile Pitijske igre u Amfiktioniji. Enopu sina Rvanjem dobih Ankeja Pleuronjanina. Drugi vid treninga bilo je rvanje na tlu (kylisis. to za de ake. Scene rvanja ni u se kao na filmskoj traci. godine stare ere. U razmatranje emo uzeti discipline kod kojih uslovi takmi enja (staza i rekviziti) nemaju uticaja na rezultat: rvanje. godine stare ere) na fresci iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu imamo doslovce priru nik o rva kim zahvatima. Anti ki borila ki sportovi Ali. Trening na tlu prekrivenim peskom (skamma) slu io je za ve banje tzv. kato pale). Poku a emo da odemo malo dalje. ovaj ga udarcem noge u zadnji deo kolena izbacuje iz ravnote e. pa i Istamske.. Ve za XI dinastije u Egiptu (21331922. Rvanje (Pale) Rvanje je jedan od najstarijih vidova borenja golim rukama. a Ifikla dobra junaka. Za eci igara u Olimpiji vezani su za mitska vremena i religijske osnove. eponimni heroj Peloponeza. Ali. Nemejske u Kleoni i Argu. . jer nije lako vrsto stegnuti i dr ati nauljeno telo u blatu. odnosno takmi enja. to na me Usta. ve tine. uspravnog rvanja (orthia pale). postojale su i mnoge druge igre.e. pesni enje. pa je do izra aja dolazilo razvijanje specifi ne snage.Pesnicom svladah tad Klitomeda. tj. a podloga je bila dobro nakva ena ilova a (keroma).) imamo opis dva na ina treniranja ove ve tine. kod Lukijana (II v. name e nam se zaklju ak da u organizacionom smislu i masovnosti anti ka nadmetanja. godine stare ere pa do 161. Ako tome dodamo i podatak da je u periodu 144. pored mno tva manje uvenih gimnasti kih nadmetanja.

kratak vrat. rva i toga vremena va ili su za natprose no jake ljude. Omiljene tehnike bile su i anabastasai eis hypsos . Cenjene fizi ke predispozicije rva a bile su natprose no krupna i proporcionalna gra a. jake istaknute grudi.hvat za ruku i bacanje preko ramena i akrocheirismos . trachelizen (hvat oko vrata). mnogo du e od ostalih sportista. Mnoge tehnike primenjivane u rvanju imale su i svoje nazive: hamma ( vor). Scena uspravnog rvanja orthia pale. Zanimljivo je da su i u antici rva i jako dugo ostajali u pobedni koj formi.Freska iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu. a ukupno 25 na velikim igrama.lomljenje prstiju. malo povijena le a i jake noge. Kao i dana nji. Ve spomenuti Milon iz Krotona osvojio je est venaca u Olimpiji. dialambanein (hvat oko struka). nepobe en od . Sli an podvig ostvario je i ruski rva Aleksandar Kareljin. mesolabe (dizanje u vis) nakon koga slede rassein (bacanje) i drattein (valjanje). a estostruki olimpijski pobednik Milon zahvaljuju i svojoj snazi u ao je u legendu. anchein (davljenje). ravan i ne naro ito jak stomak.

devet svetskih prvenstava i nebrojeno turnira u apsolutnoj kategoriji (preko 130 kg) rvanja gr ko-rimskim stilom.te ku vre u punjenu peskom i lak u. tokom treninga su kori eni i titnici za u i (amphotidai). Dok ih dana nji bokseri koriste da bi ubla ili udarac. Sam trening pesni ara bio je veoma sli an treningu dana njih boksera. Poput Milona i on je najzad izgubio me tek kada mu je suparnik pru ao samo pasivan otpor. korykos . pru a takmi arima sli ne prednosti u pogledu takmi arskog veka u odnosu na ostale sportove. Me utim. najra irenija ve ba takmi ara u pesni enju bila je skapane.1987. Poznavali su barem dve vrste vre a za udaranje. ubadanje prstiju u rastresitu zemlju borili ta da bi ovi o vrsli za borbu. toliko est da su ovi borci dobili nadimak "karfiolske u i" (otothalidias). punjenu prosom ili bra nom. u antici su one obezbe ivale jo vr i i silovitiji efekat. . kao i meko remenje oblo eno vunom za trening (epispharai). koji je ostao nezamenljiv za uve bavanje rada nogu. kako pre dve i po hiljade godina. do 2000. Pesni enje (Pyx) Pesni enje se umnogome razlikovalo od dana njega boksa. U Ilijadi Epej i Eurijal koriste tzv. Takve meke trake duge 3-4 metra kori ene su do kraja VI veka stare ere. jer su povrede u iju bile redovni deo pesni enja. Klasi an bokserski gard prikazan na vazi iz druge polovine IV veka stare ere. tako i danas. kada Rimljani uvode caestus. borba sa senkom identi na dana njem shadow boxing-u. ljuto remenje (oxeis himantes ili myrmykis) oja ano na drugom i tre em zglobu prstiju. godine. O igledno.e. Ta oprema bila je u upotrebi do kraja II veka n. Neizbe an deo treninga bila je skiamachia. sa osvojene tri Olimpijade. Osim mekog remenja. tehnike i kombinacija udaraca rukama. bez upu tanja u borbu. Tada se pojavljuje tzv. remenje oja ano metalnim plo icama ili iljcima. uz prirodnu obdarenost i visoko razvijenu tehniku. specifi nost ovoga sporta. Prva razlika je bila u "rukavicama". meke opute od gove e ko e (meilichai) da bi pritegli aku i u inili je vr om.

te se name e zaklju ak da su anti ki borci koristili najbolju mogu u tehniku borenja rukama .osim i danas kori enih udaraca (aperkat.kretanje boksera i blokade i udarce koji se danas nalaze i u boksu i u npr. karateu. A Dijagorina porodica je "vladala ringom" upravo toliki period. Ipak. to je te ko objasniti samo fizi kim predispozicijama. Koliko su Dijagora i njegovi potomci uspeli da usavr e sistem treninga i tehniku borenja? Ako ste imali prilike da gledate me eve Jack Dempsey-a iz tridesetih godina pro loga veka. a Damoksen iz Sirakuze je svome protivniku Kreugu iz Epidama udarcem ispru enim prstima probio stomak i i upao creva. rimska skulptura iz II veka na e ere. koristio udarac rukom kao eki em. godine stare ere. jer pobede u Olimpiji u pesni enju i pankrationu njegovi sinovi i unuci re aju do 404 godine stare ere. godine stare ere) o igledno je imao specifi nu kolu borenja. Bokser. Koliko se cenila tehnika u ovom sportu ilustruje podatak da su naro ito cenjeni bili borci koji nisu primali udarce a pobe ivali su. kao to se to praktikuje u isto nja kim borila kim ve tinama. gard u pesni enju i gard u boksu (koji danas va i za borila ki sport sa najboljom ru nom tehnikom) su identi ni. pobednik u Olimpiji 520. Tako je Glauk iz Karista. . Dijagora sa Roda (pobednik 464. onda znate razliku izmedu njega i Mike Tyson-a.To nas dovodi i do druge razlike u odnosu na savremeni boks . zahvaljuju i ve tini i izdr ljivosti. kro e i direkt) bili su dozvoljeni i udarci bridom pesnice i vrhovima prstiju. est decenija olimpijski venci divlje masline odlazili su jednoj porodici.

jer glavna borba na takmi enjima odvijala se nakon pada . U ile su se i tehnike padanja.. Pankration Pankration je bilo doslovce borenje svom snagom.sudaraju se i biju i rukama i nogama .na tlu (kato pankration).tr anje u mestu koje se danas koristi u treninzima svih sportova i uve bavanje no nih udaraca. dok je u toku treninga i predtakmi enja upra njavano uspravno borenje (ano pankration). ska u zajedno u vis i udaraju nogom u vazduh. Kao i danas. a ostaju na istom mestu.neki su ga smatrali spojem nesavr enog rvanja i nesavr enog pesni enja. iako je u ve ini zemalja zabranjen. Takode su kori eni i udarci glavom. te Lukijanov Anaharsid sa udenjem konstatuje: ". a drugi pak borbom najboljeg pesni ara me u rva ima i najboljeg rva a medu pesni arima. a drugi su svi hitri i ska u na noge kao da tr e.. sigurno ste uli za ultimate fight. koje je trajalo sve dok jedan od protivnika ne padne tri puta. Pored zahvata iz pesni enja i rvanja bili su dozvoljeni i udarci nogom." U ovome opisu nije te ko prepoznati skip . ake boksera sa remenjem iz rimskog doba . I danas se praktikuje napad u antici zvan apopignos. Zabranjeni su bili samo ujedanje i zabadanje prstiju. Takav sport postoji i danas. a onaj ko bi napravio prestup. vide se o iljci i karakteristi ne "karfiolske u i". bio bi od sudije opomenut udarcem ibom.. ovaj vid borenja je izazivao opre na mi ljenja . To nam ilustruju slike sa vaza i amfora i pisani dokumenti.Glava boksera sa prethodne slike. . kada se jedan borac na e na le ima drugog i ste u i ga nogama zadaje mu udarce u glavu i vrat..caestus.

ratnik Aleksandra Makedonskog. Taj zahvat je bio poznat kao "trik petom" (apopterizen). ovo i najbolje pokazuje. Nenaoru ani Dioskip je potpuno opremljenog Koragosa savladao samo blokiraju i mu zamah ma em jednom rukom. .Sudija zamahuj ibom da bi opomenuo pankratistu koji protivniku zabija prst u oko. dok ga je drugom izbacio iz ravnote e. Pankratisti su bez sumnje bili ne samo najokrutniji. Pri a kako su se u dvoboju sukobili Dioksip iz Atine (najbolji pankratist u Olimpiji 336. ve i u svakom pogledu najspremniji borci. Pobe eni je imao sre u da dobro uve bani pankratist borbu nije nastavio i na tlu. godine stare ere) i Koragos. usput mu podme u i nogu.

. Mo da e vam ovaj sport izgledati surovo kada ga budete videli. IV vek stare ere. upoznaju i se samo sa nekim od anti kih sportskih disciplina. poimanju lepog. Kao to smo videli. Ali. treningu se pristupalo veoma profesionalno. O treningu. i danas popularni zahvat. zadu eni za mazanje tela uljem.. a s druge strane i gimnasti (gimnastes). body bildingu . petodribi (paidotribes) koji su se brinuli o op tem fizi kom razvoju mladih. Prvobitni aleiptes. koji su bili specijalizovani samo za odre ene sportove.Apopignos. II vek na e ere. te je helenskog atletu je opslu ivao itav mali tim stru njaka. Trening pankratiste koji uve bava no ne udarce (IV vek stare ere). Pominju se ak i dve vrste trenera. trening nije jedina komponenta u stvaranju vrhunskog sportiste. Blokada no nog udarca. Na e doba pored ultimate fight bele i i ponovno osnivanje Pankration saveza u vi e zemalja sveta. postali su i atraleiptes i primenjivali su masa u pre i . ali ne zaboravite da je u staroj Olimpiji i irom Helade imao mno tvo poklonika.

Lepota udru ena sa visinom i snagom bila je ideal. Skini sve to. Tada nja medicina je odredila i ta an odnos izmedu ve banja. to ne bi trebalo da nas udi kod naroda koji je kao obavezni deo vaspitavanja mladi a koristio ve be u palestri. treba razmotriti i poimanje lepog u Helena. uveni vajar Poliklet (polovinom V veka stare ere). Heleni su ga pronosili kroz svoje redove i mnogi su dolazili da se dive njegovoj veli ini i lepoti. dao je li no vi enje savr enih proporcija ljudskog tela u svojem spisu Kanon i istoimenoj skulpturi. Kada je persijski komandant Masistije pao u boju kod Eritreje. rimska kopija prema Polikletovom . te u II veku nove ere dolazi i do otvorenog sukoba mi ljenja izme u sportske i "obi ne" medicine.nakon takmi enja. kao i pri le enju povreda. kao rezultat dugotrajnog promatranja i studiranja. Izvrgavanje sportista ruglu ide dotle da u Lukijanovim Razgovorima mrtvaca Haron ka e atleti Damasiju. kada o alo eni Prijam dolazi Ahileju da ga moli za telo mrtvoga sina Hektora. Olimpijski pobednik u pankrationu Doriforos. jer e amac potonuti ako samo jednom nogom stane u nj. kad si toliko meso na sebe nabacao. I pored svoje muke. odmora i jela. on ne mo e a da ne primeti lepotu ubice svoga sina: Tada se Dardanov sin Ahileju diviti stao Kakav li je i kolik. spavaju i ve baju. jer be e na bogove nalik." S druge strane. Agias. pre nego e ga primiti u amac: "Nisi go dragovi u moj. Sportistima se zamera da su postali neupotrebljive me ine koje samo jedu. Smisao za mu ku lepotu prona i emo ve u Ilijadi.

esto se u savremenoj bodi bilding literaturi uzima za rodona elnika treniranja sa postepenim pove anjem optere enja (danas se takav trening naziva Weider sistem. koje ne bi imalo primenu u nekom odre enom sportu. vr ena nadmetanja u mu koj lepoti. zvana jo i Kanon. dugotrajnim odmorom uz obaveznu masa u i izuzetno napornim treningom sa optere enjem. pri emu je obavezno da takmi ar bude to krupniji i sa to bolje izra enom muskulaturom. sve to je bilo dobro znano i u anti ko vreme. Sude i samo po oskudnim pisanim izvorima koji su nam sa uvani. godine stare ere. Osnovna karakteristika savremenog bodi bildinga je ocenjivanje takmi ara na osnovu ta no utvr enih odnosa izme u pojedinih delova tela. snazi i stezi. Neka vrsta prete e dana njih takmi enja u bodi bildingu postojala je u vidu nadmetanja za prvenstvo u lepoj mu kosti. originalu. Pitanje je da li je veli anje lepote i snage zaista rezultovalo pojavom atleta koji su imali za cilj isklju ivo veliko i lepo telo. postojali su svi uslovi koji bi dali mesta pretpostavci da je bio razvijen kult gradnje lepoga tela. Mironov Diskobolos.464. mada bi pravilnije bilo . a nagradu bi odnela fila koja bi dovela najlep e i najsna nije ljude. . Tako su o Panatenejama. Dakle.Milonov sistem). najve em prazniku u slavu boginje Atene u istoimenom gradu. i tako po legendi razvio svoju snagu. Polikletov Diadumenos. To se posti e enormnim koli inama hrane. Vi e puta pominjani Milon koji je nosio tele dok ono nije postalo bik.

Vratimo se na kratko prethodnim. Upore uju i njegovu gra u sa savremenim "graditeljima tela" ne sme se prenebregnuti injenica da je na Herakle u opru enom stavu. Istmu. gde su se atlete nadmetale za vence na injene od divlje masline. izra enu po Lisipovom originalu. u igri je ogroman novac. kao i da takmaci koje mu suprotstavljamo nisu koristili anaboli ke steroide i ostale suplemente. bra na i maslinovog ulja. omorike i celera. obnovljene su Olimpijske igre. a da po etkom V veka stare ere prelaze na mesnu ishranu. . a vrhunski sportisti su postali cenjena roba koja ivi od svoga tela i za svoje telo. sa plemenitim idejama razvijanja ljubavi medu narodima i bavljenja sportom radi istote ivljenja. masivno i sa izra enom muskulaturom. Da je tako i bilo. njihova gra a je jo uvek odgovarala potrebama odre ene discipline. ne nastaje bez treninga sa optere enjem i ishrane probranom hranom bogatom proteinima. Nemeji. ali i za slavu. smokvi. Danas. Takvo telo. tj. koja prikazuje oveka ija gra a ne zaostaje za bodi bilderima 1970 . Ali. anti ki sport je uspeo da pre e put do pojave profesionalaca koji su se takmi ili za novac i zadovoljenje svoje po ude. i da bi jo impresivnije izgledao u nekoj od takmi arskih poza. U prvoj polovini XX veka osnivaju se mnoga amaterska sportska dru tva. Njihova tela. sport je visoko profesionalizovan. Od svetih igara religijskog karaktera u Olimpiji. kao i podatak da su se takmi ari u pripremama za igre u Olimpiji prvobitno hranili mladim sirom i me avinom sira. koji u antici nisu postojali. bez suvi ne mi i ne mase koja bi im usporila pokrete. svedo i nam pomen upotrebe dugih haltera. do dekadencije sli ne onoj u XX veku. i do zaljubljenosti u sopstveno telo? Godine 1896. ve ba tegovima). a na Olimpijadama su se takmi ili isklju ivo amateri. Rimska kopija Lisipovog Herakla u odnosu na moderne bodibildere. pogledajmo skulpturu Herakla.ih. po etkom XXI veka. kao i tela drugih sportista proizvod su vi egodi njih ve banja. ovde spomenutim sportovima i pogledajmo gra u tih boraca. Ipak. dvoru nih tegova (halterobolia. Da li je istu degradaciju do ivela i sama svrha ve banja? Da li je ideja o ve banju radi osposobljavanja mladih za rat i mu ko nadmetanje vremenom do la do sasvim druge krajnosti.

09. Greek Sports from Ancient Sources.pankration. Njutnova mehanika nam ve nekoliko stole a daje mo an alat da prilicno precizno predvidimo.perseus. Gardner.edu/ynhti/curriculum/units/1998/3/98. Astronomi. 1988. & Arete. Zagreb. ne samo pomra enja. godine u 21 as i 50 minuta po elo je potpuno pomra enje Meseca. jula 2001. Lukijan.html http://www. godine pre nove ere moglo videti pomra enje Meseca iz ju ne Engleske. 1994. a prvo potpuno pomracenje Sunca ovde bismo morali da ekamo skoro vek ipo. 1970.yale. Zagreb. Oxford.fr/ Arheoastronomske metode i arheolo ko-astronomske prepirke Devetog januara teku e 2001. The Ancient Olympic Games. Opis Helade.usask.edu http://www. 1996. Chikago. Lusaki. G. Znamo da e slede e pomra enje Meseca biti 5. svojedobno je uzburakao nau nu javnost tvrde i da je odgovor na ovo pitanje potvrdan.x.ca/antharch/cnea/CourseNotes/gkgameslides.tufts. Miller.edu/Olympics/pankration.03. pa se ne e videti iz na ih krajeva po to e Mesec da se ereti nad onom drugom polovinom Zemlje. Swalding. desice se u 13:10 i trajace tri i po minuta. Novi Sad. novembra 2003. . Poslovi i dani. profesor astronomije sa Bostonskog univerziteta. 1921.html http://www. juna i u. godine od 14:40 do 17:20. Homer. a i mnogi drugi ljubitelji ovakvih prizora. Preporu ene Web stranice: http://www. 1957. S. J. Beograd: Vreme knjige. Hesiod. Igre u Olimpiji. ve su bili pripremili svoje teleskope. Beograd.html#top http://www. Da li je mogu e da su i tada nji itelji britanskog ostrva mogli da znaju za to pomra enje pre no to je ono po elo? D erald Hokins (Gerald Hawkins). 1930. Athletics of the Ancient World.perseus. A.Adam Crnobrnja konzervator Muzeja grada Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y iri .tufts. Prvo sledece pomra enje Sunca bi e 21. jer e malo ko krenuti na jug africkog kontinenta. Tako mo emo da izra unamo da li se i kada. fotografi izabrali kadrove i usmerili aparate.freesurf. Odabrani razgovori.) Prvo pomra enje Meseca koje emo odavde mo i da vidimo bi e 9. recimo. 1991. recimo 2000. Pausanija. Ilijada (prevod Tome Maretica). (Ni to ne emo videti. London. ve i mnoge druge astronomske doga aje u irokim vremenskim intervalima.

razmatra prakti no sve pravce odre ene parovima kamenova na spomeniku. Konkretno. konstatovao je 10 pravaca koji su. 1859. Za Mesec je na ao 14 takvih pravaca (neki od tih pravaca oznaceni su na slici). Arheolozima je. Hokins nije na ao nikakve pravce koji bi ukazivali na izlaske ili zalaske zvezda i planeta. slu ila u praistoriji. za geografsku irinu Stounhend a. ve i kao ra unar za predvi anje pomra enja. ovo pomeranje je veoma malo i iznosi 0. a potom izvesno vreme radio kao njegov urednik. Penrouzom (Penrose) sprovodi merenja istaknutih pravaca na spomeniku i na onovu njih ga datuje na 1860. zbog mogucih gre aka aproksimira na vremenski period od 1900. tra i me u njima one koji imaju astronomski kontekst. planeta i nekih sjajnijih zvezda u periodu od 2001.re ena tajna Stounhend a) sadr i i problemati ne postavke. poznati nau nik toga doba. nakon korekcija. Na koji na in? Poznato je da Sunce izlazi najsevernije na horizontu na dan letnjeg solsticijuma. godine osnovao danas uveni Nature. ova ta ka se lagano pomera. Dakle. on tra i pravce koji se odnose se na ta ke izlazaka i zalazaka Sunca. Meseca. Na osnovu razlike u azimutima izmedu sada njeg izlaska Sunca u vreme letnje dugodnevnice i izmerene vrednosti. Glavna njihova zamerka bila je ta to ta ke kojima je definisan mereni pravac ne moraju biti objekti koji su izgra eni u istom periodu. a potom i knjigu. konstrukcijom Stounhed a nametnutih pravaca. 1836-1920). dobija srednju vrednost od 49. Lokjer teodolitom meri njen azimut za koji. smatrajuci da je Stounhend izgra en u tom periodu. a onda. Medutim. poznata monumentalna kamena gra evina u ju noj Engleskoj. on koristi o-ruk sistem. izme u ostalog. prvi nau nik koji istra uje Stounhend sa astronomskog stanovi ta bio je Sir Norman Lokjer (Lockyer. osim solsticijuma. Naime. Iako je Lokjerov metod sa astronomskog stajali ta potpuno korektan. ukazivali na bitne ta ke vezane za istaknute polo aje Sunca na horizontu tokom godine. Izme u ostalog utvr uje da je glavna osa Amonovog hrama u Karnaku usmerena ka ta ki gde izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. ipak. gde saop tava da je otkrio na koji je na in Stounhend (Stonehenge). arheolozi su se prema njemu postavljali veoma kriticki. godine pre nove ere. dolazi do navedene vrednosti koju. Zajedno sa F.ezdesetih godina minulog stole a on je objavio lanak u casopisu Nature. najvi e ostao poznat upravo po svojoj astronomskoj interpretaciji funkcije pojedinih lokaliteta. sa gre kom ne ve om od jednog stepena. godine pre nove ere. do 1000. U svakom slu aju. Me utim. to su kasnija datovanja i potvrdila. njegove su tvrdnje bile o tro osporavane u nekim akademskim krugovima. Lokjer je. Kako doti na Hokinsova knjiga (Stonehenge Decoded . zbog ovih svojih radova mnogi dana nji istra ivaci Lokjera smatraju ocem arheoastronomije. Za razliku od Lokjera koji analizira nekoliko unapred odabranih. No. uz pomo ra unara. ne samo kao svojevrsna astronomska opservatorija. Zbog precesije Zemljine ose rotacije. a naro ito me u arheolozima. i 1500.02 stepena za jedno stole e. Tokom putovanja po Mediteranu i Egiptu Lokjer konstatuje da su neki hramovi orijentisani prema izlasku Sunca. godinu pre nove ere. Potom analizira i Stounhend .5717 stepeni. ta nije ka tacki blizu koje sada izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. Po to je glavna osa usmerena ka severoistoku. markirane i ravnodnevnice. . Astronomi ga najvi e pamte po otkri u helijuma na Suncu. pomerila ne to manje od jednog stepena. usled ega se za etiri milenijuma. gde konstatuje da su ovde. vratimo se Hokinsu.

smatraju i da svoju pa nju treba da posveti ostalim sli nim. koji iznosi 83 cm)! U istra ivanjima mu poma u sin Ar ibald. arheoastronomska struja dobija poja anje u radovima profesora Aleksandra Toma (Alexander Thom. on se uveliko bavi tajanstvenim geometrijskim formacijama. kada uspeva da ih ubedi. 1894-1985). Devedesetih godina. Sa sebi svojstvenom sistemati no u on je ponovo izvr io topografska snimanja Stounhend a i ispostavilo se da centralna konstrukcija nije u obliku grube potkovice.Plan Stounhend a sa ucrtanim pravcima koji imaju astronomski kontekst. Takode je utvrdio da se na horizontu iz Stounhend a vide i udaljeni orijentiri. Krajem ezdesetih i po etkom sedamdesetih. dobija da je rizik takve pretpostavke ak 50%. sasvim je drugacije reagovao na Tomove argumente. poznat po neobi nim ogromnim geometrijskim figurama. Arheolog Ri ard Atkinson. ve je deo potpuno pravilne elipse. Tom od tridesetih godina sistematski i detaljno geodetski meri arheolo ke lokalitete u Britaniji. . ciji polo aj omogucava veoma precizna merenja polo aja Sunca i Meseca. Upravo na tim nalazima. Do ovog vremena Tom se nije eksplicitno bavio Stounhend om. Hokins u osnovi temelji svoju pri u o 'neolitskom ra unaru'. jedan od tada vode ih autoriteta za Stounhend na Hokinsovu 'Re enu tajnu Stounhend a' odgovara 'Mese inom iznad Stounhend a' (Moonshine on Stonehenge). bezrazlo no zapostavljenim spomenicima. Atkinson. koji je ranije bio estok kriticar Hokinsovih spekulacija. Istra io je ih je oko tri stotine. Francuska) i Brodgarov prsten na Orknijskim ostrvima. Posebno se bavi geometrijskim oblicima i geometrijskim odnosima kod neolitskih gradevina. do ao je do zaklju ka da su tada nji graditelji imali jedinicu za merenje du ine (megalitski jard. Statisti kom analizom samerljivosti najfrekventnijih izmerenih du ina. ali u Engleskoj (crop-circle patterns). a i ostali lanovi porodice. Hokins se. U ovom kriti kom lanku koga objavljuje asopis Antiquity. Crvene linije odnose se na izlaske i zalaske Sunca. Istra ivao je i kamene kolonade u Karnaku (Bretanja. usmerava na sli an problem u Peruu. lokalitet Naska (Nazca). pak. Za razliku od Hokinsa. Atkinson proverava kolika je verovatno a da konstatovani pravci nisu slu ajni. Poneo se kao pravi engleski d entlmen. a zelene na Mesec.

ona koje je definisao i razlu io sam Atkinson. sigurno ne bez razloga u svojoj knjizi Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. gra en u nekoliko faza. pri emu su prva i poslednja me usobno vremenski udaljene preko hiljadu godina. i 80. godine minulog veka uzima kao prvu fazu u intenzivnom razvoju arheoastronomije. dok ove pe inske slike. ina e jedan od vode ih arheoastronoma danas u svetu. Stounhend i njemu sli ni spomenici. Stounhend je praistorijski spomenik ije je prou avanje najvi e doprinelo utemeljenju prou avanja drevne astronomije. Na e znanje o njima suvi e je povr no da bismo pouzdano znali za ta su ove konstrukcije kori cene i kako su funkcionisale. period izme u 60. ilustruje i injenica da se u nju uklju io i Fred Hojl (Hoyle).Koliko je polemika oko arheoastronomije. . Stounhend kao Altamira Verovatno zbog toga to je esto bio predmet istra ivanja i velikih polemika. stare 25 milenijuma. poznati engleski astrofizicar. uzburkala duhove esdesetih i sedamdesetih godina. najpre postavljaju pitanja. koji nudi svoj model za arheoastronomsko funkcionisanje Stounhend a. sli no drugim takvim gra evinama na Britanskim ostrvima. stari samo oko 5 hiljada godina. U razvoju Stounhend a mogu se izdvojiti tri osnovna perioda. izazivaju divljenje. Me utim. U svakom slu aju. ba kao to su pe ine Lasko i Altamira postale simbol za umetnost ljudi Ledenog doba. Klajv Ragls (Clive Ruggles) sa univerziteta u Lesteru. Stounhend je. Vi e od polovine tog vremena proteklo je od po etka gradnje (prve faze) do podizanja velikih megalita koji su danas glavna asocijacija na ovaj spomenik. u irem i manje striktnom zna enju te re i) u praistoriji. Stounhend je postao op te prepoznatljiv simbol za bavljenje oveka naukom (naravno. pokrenuta Hokinsovim delima.

Na osnovu irine i dubine rova. Prvoj fazi verovatno pripada i jedan usamljeni kamen . predstavlja kru ni nasip (hend ). od kojih jedna savija ka severu.tzv. U prvoj fazi uglavnom su dominirali zemljani radovi. Iz njega je verovatno i iskopavan materijal za gradnju nasipa. procenjuje se da je nasip.Tri faze razvoja Stounhend a. Petna stena (Heelstone). koji ih je opisao jo u XVII veku. Prvu fazu. godine pre nove ere. Ona je izgradena kasnije i uglavnom je svrstavaju u drugu fazu. U rupe koje ine tzv. Verovatno da su u njima bili usa eni drveni stubovi. U okviru zemljanog nasipa. Konstrukcija od masivnih kamenih gromada podignuta je u tre oj fazi. Avenija se u pravoj liniji pru a skoro 300 metara. sa plitkim rovom sa spolja nje strane. nazvanih tako u cast D ona Obrija (Aubrey). a potom se se deli na dve grane. tipi no za neolitske kulture sa podru ja Veseksa. bio visok oko 2 metra. tu pripadaju i etiri usamljena kamena uz unutra nju stranu kru nog nasipa. kada je izgra en. odakle po inje tzv. od kojih su danas samo dva sacuvana (slika iznad). Takode. Obrijev prsten verovatno su tada bili postavljeni drveni stubovi. U ovim jamama prona ene su ko tane igle i kremirane ljudske kosti. . Avenija. tzv. Rov je otvoren sa severoisto ne strane. pored njegovog ruba nalazi se prsten od 56 velikih rupa. 98 metara u pre niku. prilaz oivi en sa dva paralelna zemljana nasipa. datovanu na oko 3000. a nakon toga da su slu ile za skladi tenje ostataka ceremonijalnih svetkovina. a druga ka istoku prema reci Ejvon. Obrijevih jama. usa ena u mali rov unutar Avenije.

Zbog toga to Zemlja ima atmosferu koja razli ito prelama pojedine delove spektra Sun eve svetlosti. ka ta ki izlaska Sunca za vreme letnjeg solsticijuma. osim pomenute Avenije. Monoliti su visoki po 9 metara i te ki pet tona. pod pretpostavkom da je ovaj praistorijski spomenik imao i takvu funkciju. Po etak ove faze datuje se na 2000. gledano iz jednog mesta. Kamene gromade. koja se povezuje sa kerami kim nalazima Kulture pehara (Beaker). Otvor dvostruke kamene kru nice okrenut je u pravcu avenije. verovatno u nameri da se u njih smeste preostale stene od plavi astog kamena preostale iz faze II. Unutar prstena potkovi asta forma od trilitona (po dva uspravna kamena sa popre nom gredom). od obra enog kamena iz druge faze. koje su udaljene preko 300 kilometara. te ko je zamisliti da joj je to bila jedina namena. Dana nji izgled Stounhend a. pri a o funkciji Stounhed a je daleko od namere ovog lanka. po kojima je Stounhend i danas prepoznatljiv. Sarsenske stene (u pitanju je tercijarni pe car) dopremljene su sa daljine od 30 kilometara.U drugoj fazi. a oko sarsenskog prstena su iskopane dve kru nice sa po trideset rupa u svakoj. visoke 9 metara i te ke u proseku pet tona dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. prilikom ovih . Me utim. pomra enja Meseca znatno frekventnija od Sun evih. za koju je Aleksander Tom utvrdio da je deo elipsastog prstena. razmatra emo samo njih. Po to su. tj. predstavimo neke modele koji mo da obja njavaju kako je ona mogla biti ostvarena. U daljem tekstu poku a emo da. Najmonumentalniji deo Stounhend a izgra en je tre oj fazi. U njoj je podignut kru ni deo od ogromnih sarsenskih stena povezanih popre nim gredama. godinu pre nove ere. unutar potkovice (zapravo elipse) podignut je ovalni prsten. Ako je ovakva konstrukcija i slu ila za predvi anje pomra enja. Nakon stotinak godina. podignut je dvostruki prsten sa 80 stena od pemrok irskog plavi astog kamena. Ciklusi Mese evih pomra enja Pomra enja Meseca su pojave kada se Mesec nalazi u Zemljinoj senci. Izgleda da ovaj rani kameni spomenik od delimi no obradenih i oklesanih stena nikada nije bio zavr en. Ovaj kamen poti e sa planina jugozapadnog Velsa.

recimo izme u dva uzastopna puna (ili mlada) Meseca. Mesec za vreme potpunog pomra enja. dakle. tj. period izmedu dva uzastopna istovetna polo aja Meseca u odnosu na Sunce. Dakle. Me utim. sinodi ki mesec. Snimak je napravljen u Petnici 9. samo onda kada je pun Mesec. godine. tada se Sunce.pomra enja Mesec dobija zanimljivu crvenu boju. pomra enje Meseca se doga a samo onda kada se PUN Mesec na e u blizini jednog od vorova (Sunce je onda u blizini drugog vora). Kada se Mesec na e u jednom od vorova. Linija po kojoj se ove dve ravni seku naziva se linija vorova i sadr i dve ta ke ( vorove) u kojima Mesec na svom putu oko Zemlje se e ravan ekliptike. ve zaklapaju ugao ne to ve i od 5 stepeni. ini se da Mesec nestaje. Tada se Sunce. Zbog dimenzija Zemljine senke koja je oko dva puta ira . Stoga je osnovna vremenska mera za pojavljivanje pomra enja tzv. po to se ravni Meseceve putanje oko Zemlje i Zemljine oko Sunca ne poklapaju. do pomra enja ne dolazi pri svakom punom Mesecu. ve le e i na istoj pravoj. januara 2001. ne samo u istoj ravni. Zemlja i Mesec nalaze u istoj ravni. a pri intenzivnijim pomra enjima. tj. Ova pomra enja se de avaju onda kada se Mesec i Sunce nalaze na suprotnim stranama u odnosu na Zemlju. ravan Zemljine putanje oko Sunca. Zemlja i Mesec nalaze.

321124 dana. Zbog precesije Mese eve putanje. Po to se Sunce na ekliptici pomeri pribli no jedan stepen za jedan dan. tj. To. Mesec zauzima isti polo aj i u odnosu na vorove. pa se i pomra enja ponavljaju istim redosledom kao u prethodnom ciklusu. vremenski interval nakon kojeg Mesec i Sunce ponavljaju isti uzajamni polo aj u odnosu na Zemlju. pa iako je pun Mesec. iznosi 27.998. Kada je u tim periodima pun Mesec. tj. ve se kre e po ekliptici. Gornja skica predstavlja situaciju kada to nije slu aj. Vreme za koje se Mesec ponovo vrati u isti vor. jedino tada dolazi do pomra enja Meseca. jedan saros sadr i 223 sinodi ka meseca.od Meseca. iznosi 241. Donja skica ilustruje situaciju kada dolazi do pomra enja Meseca. to zna i da tokom godine u proseku postoje dva kriti na perioda od po tridesetak dana kada mo e do i do pomra enja. do pomra enja mo e do i kada za vreme punog Meseca Sunce nije udaljeno od vorova vi e od 17 stepeni. s druge strane. linija vorova nije nepokretna.6 godina. drakonisti ki mesec. do pomra enja ne dolazi. pribli no CELA 242 drakonisti ka meseca. Rezonancijom ova dva perioda nastaje saros. do pomra enja Meseca dolazi samo onda kada se Sunce nalazi u blizini linije vorova Mese eve putanje.212220 dana i ne to je kra e od vremena koje protekne izme u dva uzastopna puna Meseca. tzv.5330589 dana. sinodi kog meseca koji iznosi 29. Naime. odnosno 6585. Naime. Po to se putanje Meseca oko Zemlje i Zemlje oko Sunca ne poklapaju. Kako je u pitanju ceo broj drakonisti kih meseci. Od po etka do kraja . ovaj uslov je donekle ubla en. pri emu napravi pun krug za 18.

januara 2037. pomra enja padaju u isti dan godine (koji se. pomra enja se u slede em ciklusu de avaju oko 120 stepeni zapadnije. Zbog 1/3 dana 'vi ka' u sarosu. Drugim re ima. Pomra enje 31. recimo. polo aji se skoro u potpunosti ponavljaju. oko 54 godine i jednog meseca.83. da je Sunce u blizini jednog od vorova Mese eve putanje. januara 2001. osim sarosa koji je prirodni ciklus za pomra enja. ukoliko u period ulazi pet prestupnih godina. godine pre nove ere posebnu pa nju je obratio na situacije kada je Mesec izlazio u pravcu Stounhend ovog Petnog kamena. ako je 9. drugo. 9. 9. Me utim. mogu izdvojiti i drugi ciklusi pomra enja koji se sa ve om ili manjom precizno cu. svake godine. jer e pasti za vreme obdanice. Osim mogu ih nezgoda prakti ne prirode vezanih za markiranje. godine se ne e videti. 9. tj. i samo za njih. odre ivao je pravce Mese evog izlaska u vreme oko zimskog solsticijuma. godine 23. godine bilo pomra enje Meseca. dakle u pribli no isto vreme kada je bilo i 9. potrebno je prvo. tri obilaska vorne linije po ekliptici (3 X 18. da je pun Mesec i. On je periodi an samo za pomra enja pri takozvanom visokom Mesecu za vreme zimskog solsticijuma. pribli no 56). odnosno kada je Sunce dovoljno blizu vorovima Mese eve putanje. Do ao je do zaklju ka da kada u takvim slucajevima PUN Mesec izlazi u pravcu Petnog kamena. u du em ili kra em periodu poklapaju. markirni kamen postavi na poziciju koja se nalazi u pravcu Petnog kamena. januara ujutro. 10. U svojim prora unima za period od 2001. zbog veli ine Zemljine senke. Zbog toga se. ali se nakon nekog perioda prekinu.sarosa protekne 18 godina i 11 1/3 dana. Na osnovu toga Hokins dolazi do zakljucka da nakon 56 godina. tj. bilo je potrebno da se one no i kada se desi pomra enje Meseca. do 1000. On tra i vezu izme u pomra enja i pozicija na kojima izlazi Mesec. kada je pun Mesec ispod horizonta. 10 jama. Da bi ova ra unaljka funkcionisala. Za 56 godina broja e ponovo ukazivati na zimsko 'kratkodnevni ko' pomra enje Meseca. recimo na dan jednog od solsticijuma. januara uve e 2001. koja je oko dva puta ve a no to je Mesec. do pomra enja dolazi kada se pun Mesec na e u kriti nom periodu za pomra enja. marker se pomeri za jednu poziciju udesno. . februara 2055. u takvim slu ajevima kriti ni period za pomra enja pada oko solsticijuma. mogao meriti od dana solsticijuma) i pretpostavlja da su Obrijeve jame slu ile za brojanje godina u jednom 56-ogodi njem ciklusu. Pomra enje 11. ono e se desiti i 2019. godine e ve im delom biti u prvoj polovini no i. postoje i isto teorijski problemi. Zemljani radovi za instaliranje ra unara Kako bez znanja nebeske mehanike 'provaliti' ovaj sistem? Kao to je re eno. odnosno 10 1/3 dana. Osim toga. time i 8 sati kasnije u odnosu na odgovaraju e pomra enje iz prethodnog ciklusa. Ako se po istom principu ustanove broja i i za ostala pomra enja sa intervalima od 9. da bi do lo do pomra enja Meseca. tada dolazi do pomra enja Sunca ili Meseca.61 = 55. budu i da je to prakti no jedini parametar koji se dovoljno precizno mo e uo iti i markirati. Na primer. potom. D erald Hokins dolazi na ideju da je mogu e da se bar neki od tih ciklusa mo e konstatovati dugoro nijim sistematskim pra enjem Meseca. Period od 56 godina nije pravi ciklus pomra enja. Nakon tri sarosa. bilo bi mogu e predvideti i ostala zimska pomra enja.

Crte Radivoja Arsi a Fred Hojl uzima da Obrijev prsten predstavlja emu uglovne podele ekliptike. Prema njemu. ako se marker za Mesec pomeri svakoga dana za dve pozicije. Obrijev prsten (mo e da) funkcioni e i samo kao ra unaljka za predvi anje pomra enja. Markirni kamen (ili markirno stablo) S prati kretanje Sunca po ekliptici. nakon 2 x 28 = 56 dana ponovo se dolazi do po etne pozicije. pri cemu se tacke S i M nalaze na suprotnim stranama. On pretpostavlja da je po rupama bilo mogu e preme tati kamenove za markiranje. Kada se linija cvorova N1N2 poklopi sa linijom SM. marker S koji prati kretanje Sunca po ekliptici treba pomeriti za dve rupe svakih 13 dana (56 x 13 / 2 = 364 dana. prakti no jedna cela godina). Dalje. ema programa data je na donjoj slici. marker M kretanje Meseca. desi e se pomra enje Meseca. Kako linija vorova napravi pun krug po ekliptici za 56 godina. a N1 i N2 (uvek na suprotnim stranama kruga) prate kretanje vorova. Po istom principu. to je dovoljno svake godine pomeriti markere za tri pozicije da bi se nakon tog perioda do lo do iste ta ke. . dakle.

ema Freda Hojla za predvi anje pomra enja u Stounhend u. Do pomra enja dolazi kada se plava, crvena i zelena linija poklope, a pri tome se markeri za Sunce i Mesec na u na dijametralno suprotnim stranama Obrijevog prstena. Lako je uo iti da za ovaj metod nije bitno kako su linije orijentisane u odnosu na horizont. Metod je sa astronomskog stanovi ta o igledno bolji od onog koji je predlo io Hokins. On predvi a sva pomra enja Meseca, dakle i ona koja se sa tog mesta ne mogu videti. Osim Mese evih predvi a i Sun eva pomra enja, bez obzira na to to su veoma male anse da e se ta pomra enja odatle videti. Jedan od ozbiljnih problema je tehni ke prirode: kada startovati program (ili ga, mo da, restartovati?!). Drugi je problem intelektualno delikatniji, mo da pre za nas nego za tada nje Stounhend ane. U redu je da su imali markere za Sunce i Mesec ije se kretanje o igledno mo e primetiti, ali kako su do li do toga da uvedu markere i za dve nevidljive tacke, odnosno vorove? Hojl ima odgovor i za to: mo da su ovde radili neki praistorijski Njutn ili Ajn tajn, a Stounhend je bio svojevrsni univerzitet na kome su se obu avali studenti, tj. buduci 'astronomi' za megalitske opservatorije. Manjak pouzdanih injenica mnoga re enja ini prihvatljivim. U svakom slu aju, niko ne sumnja u to da tradicija visokog kolstva u Britaniji ima duboke korene. Branislav Savi Petnica

Preporu ena literatura:
y y y

John E. Wood. 1978. Sun, Moon and Standig Stones. Oxford University Press. Clive L. Ruggles. 1999. Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. Yale. William H. Calvin. 1991. How the Shaman stole the Moon. Bantam.

Preporu ene Web stranice: http://www.studyweb.com/links/7099.html http://www.le.ac.uk/archaeology/rug/rug.html http://faculty.washington.edu/wcalvin/bk6

Na Hibrist reku besnu, tad sti i e , ne prelazi je, jer se pre i ne mo e, dok na sam Kavkaz na tu goru najvi u, ne prispe , gde no reka besno navire sa glavice. Prevaljuju i visove do zvezde to se di u na jug udari, I tada vojsci do i e amazonskoj to ne voli mu karce; u Temiskiri kraj Termodonta one jednom ive e...

(Eshil: Okovani Prometej, 731-740)
Zagonetni anti ki mit

U helenskoj mitologiji Amazonke su ene ratnice, poreklom od boga Areja i nimfe Harmonije, koje su ivele oko reke Termodonta u dana njoj Kapadokiji. Glavni grad bio im je Temiskira. Helensko predanje pripisuje im surov odnos prema mu karcima, koje su odstranjivale iz zemlje, ili ih sakatile i terale da se bave onim poslovima, koje su Grci smatrali enskim. Odnose sa mu karcima imale su samo jednom godi nje, kako bi obezbedile potomstvo. Mu ku decu su ubijale, ili ih slale o evima da ih odgajaju, dok su ensku same podizale. Devoj icama su uklanjale desnu dojku kako im ne bi smetala u ga anju strelom i bacanju koplja. Grci su ih predstavljali kao ratoborne i nasilne ene, koje su preduzimale osvaja ke pohode ka teritoriji Gr ke, Trakije i Sirije. Na tim pohodima, osnivale su mnoge gradove, posebno one na maloazijskoj obali - Mirna, Kima, Grinion, Smirna, Efes. Amazonke su u mitovima tesno povezane sa Arejem i Artemidom. Nazivane su Artemidinim pratiljama, a njima se pripisuje i osnivanje kulta Artemide Efeske. Kasnije se pripovedalo da Amazonke ive na dalekom jugu, u Libiji, na ostrvu u Tritonskom jezeru. Iz te oblasti, pod vo stvom kraljice Mirine, preduzimale su pohode sve do Lezba i Samotrake. Neki ka u da su naseljavale i Trakiju i Iliriju.

Reljef sa helenisti kog sarkofaga iz Soluna na kome je prikazana borba sa Amazonkama. U trojanskom ratu, prema Homeru i Ilijadi, Amazonke su se borile na strani Eneje i Trojanaca. Poslale su pred Troju jedan odred, koji je predvodila kraljica Pentesileja. Najpoznatiji mitovi o Amazonkama vezuju se za Herakla i Tezeja, a za svaki, helensko predanje izgradilo je vi e razli itih varijanti. Kada je Euristej nalo io Herakluda mu donese pojas amazonske kraljice Hipolite, krenuo je na dalek put i stigao do obale Termodonta. Kraljica je htela da mu preda svoj pojas, ali je Hera pobunila ostale Amazonke, tako da je Herakle morao da se bori sa njima. U tom pohodu, Herakla je pratio Tezej, koji je oteo Amazonku Antiopu i odveo je u Atinu. Da bi se osvetile, Amazoke su krenule na grad, ali su bile pora ene na Areopagu i morale su da se vrate u svoju zemlju. Motiv ene-ratnika, bio je omiljen u gr koj umetnosti V veka pre nove ere. Ove borbe Grka i Amazonki, zapravo su bile aluzija na velike ratove Grka i njihovih persijskih neprijatelja.

Jedan od najranijih prikaza borbi sa Amazonkama (700 godina pre nove ere). Osim ovog istorijsko-politi kog zna enja, Amazonka je bila enski ekvivalent tipu atleta, koji je, umesto bo anske, odra avao isti ljudski ideal enske snage. U gr koj umetnosti, osim

Amazonki, jedino su velike boginje Atena, Artemida i Afrodita prikazivane sa oru jem. Amazonke i amazonomahiju, helenski umetnici prikazivali su na reljefnim frizovima, frontonima, vaznom i monumentalnom slikarstvu, ali su izra ivali i vajarska dela koja su predstavljala ene-ratnike. Navedene mitolo ke pri e nisu odraz istorijske stvarnosti, ve su prili no nerealni opisi, a ni im nije dokazano da je na podru ju Kapadokije ikad postojalo dru tvo u kome su ene imale dominantnu ulogu.

Amazonke su bile inspiracija i anti kim skulptorima Praksitelu i Kvesijusu. Naj e e se prikazuju skulpture ranjenih Amazonki obu ene u helensku ode u.
ta ka e Herodot?

Pominjanje ena ratnika nije iscrpljeno mitologijom. Ovo pitanje, zanimljivo je iz razloga to ih anti ki pisci, od Herodota do Marcelina, pominju van mitolo kog konteksta kao istorijsku stvarnost, to je i otvorilo mogu nost za arheolo ku proveru ovakvih pri a. Od posebnog zna aja je Herodotovo izlaganje u etvrtoj knjizi, gde se svojom pri om nadovezuje na stare gr ke mitove i obja njava ta se desilo sa pre ivelim Amazonkama nakon rata sa Helenima. U ovoj pri i, Herodot prenosi legendu o nastanku nomadskog naroda Sauromata (Sarmata). "... kada su Heleni ratovali sa Amazonkama (Skiti nazivaju Amazonke Oiorpata, to na helenskom jeziku zna i "mu oubica", jer oior zna i ovek, a pata zna i ubiti),

tada su, kako se pri a, posle pobede kod Termodonta Heleni otplovili na tri la e s onim Amazonkama koje su uspeli da zarobe, a ove su na pu ini napale na mu karce i sve ih poubijale. One nisu znale za brodove niti su umele da rukuju krmama, jedrima ni veslima, nego su, kada su poubijale sve mu karce, pustile da ih nosi vetar i talasi, pa su tako dospele do grada Kremna u Meotskom jezeru (danas Azovsko more - prim. autora). Ovaj grad nalazi se u zemlji slobodnih Skita. Tu su se Amazonke iskrcale sa la a i krstarile po okolnim predelima. Od prve ergele na koju su nai le otele su konje i, ja u i na konjima, plja kale su skitska naselja. Skiti su bili u nedoumici ta da rade, jer im nije bio poznat ni njihov jezik, ni njihovo odelo, ni sam narod, i nisu nikako znali otkud su do le, a mislili su da su one mladi momci; najzad ipak stupe sa njima u borbu. U borbi Skitima padne u ruke nekoliko njihovih le eva i tako doznaju da su to ene. Oni se posavetuju i odlu e da ih vi e nikako ne ubijaju, nego protiv njih po alju onoliko svojih mladih momaka koliko je i njih bilo. Ovima narede da podignu logor u blizini logora Amazonki i da rade isto to i one rade; a ako ih one napadnu, da se ne bore, nego da se dadu u bekstvo; a kad prestanu da ih gone, da ponovo do u blizu njih i da podignu logor. To su Skiti odlu ili zbog toga to su hteli da im one rode decu". Nakon toga je do lo do postepenog zbli avanja skitskih mladi a sa Amazonkama. O njihovom zajedni kom ivotu Herodot govori slede e: "...otada su spojili svoje logore, zajedno se nastanili i svaki je uzeo za enu onu sa kojom je prvo stupio u odnose. Mu evi nisu bili u stanju da nau e jezik ena, dok su ene nau ile jezik mu eva. Kad su ve mogli da se sporazumevaju, reko e mu evi Amazonkama: "Mi imamo roditelje i imanja i ne treba i dalje ovako da ivimo, nego hajdemo da ivimo sa ostalima. Tamo ete nam jedino vi biti na e ene i ne trebaju nam druge". Ove im na to ovako odgovore: "Mi ne mo emo iveti s va im enama, jer smo naviknute na jedne, a one na druge obi aje. Mi ga amo strelama, bacamo koplja, ja emo konje, a ne znamo da radimo enske poslove; a va e ene ne bave se tim poslovima koje smo nabrojale, ve one obavljaju enske poslove i sede na kolima i nikud ne idu, pa ak ni u lov. Mi se, dakle, s njima ne emo mo i slagati. Ve ako ste re ili da se s nama o enite i ako ho ete da doka ete da s nama imate asne namere, to idite svojim roditeljima, uzmite svoj deo nasledstva i onda do ite da sami ivimo".

Verni prikaz stepske konjanice . Skiti su prihvatili njihov predlog i primili deo imanja od roditelja, ali ubrzo su Amazonke postavile jo jedan uslov. Ovoga puta su elele da se zajedno nasele u novoj zemlji. U daljem izlaganju, Herodot opisuje njihovo putovanje: "Mladi i i na to pristanu. A kad su pre li preko Tanaisa (dana nja reka Don prim. autora), putovali su prema istoku od Tanaisa puna tri dana, a od Meotskog jezera tri dana prema severu. Najzad su do li i naselili se u zemlji u kojoj i sada ive. I posle toga su one ivele isto onako kako su odvajkada ivele ene kod Sauromata: i le su na konjima u lov, i sa mu evima i bez njih, i le su u rat i obla ile se isto kao i mu karci. ...Sauromate govore skitskim jezikom, ali oduvek govore nepravilno, jer ga Amazonke nisu bile dobro nau ile. U pogledu udaje kod njih postoji ovakav obi aj: ni jedna devojka ne mo e da se uda dok ne ubije bar jednog neprijatelja. A neke od njih ostare i umru neudate, jer nisu mogle da ispune odre ene propise".

Ukrajina. Holodnji Jar. U ovom slu aju. A ta ka u arheolozi? Ako ispratimo navedeni opis Herodota o kretanju skitsko-amazonske dru ine. IV vek pre nove ere. nazvali su kultura Donja Volga i Samara-uralska kultura. nisu sasvim bez osnove. jedinu materijalnu zaostav tinu ovog naroda ine ostaci pokojnika sahranjenih ispod kamenih ili zemljanih humki. materijalnu kulturu nomada iz Herodotovog i ne to ranijeg vremena (VI/V vek pre nove ere) otkrivenu na tom prostoru. Na tom prostoru treba o ekivati arheolo ku potvrdu ili negaciju Herodotove pri e.Grob naoru ane Sarmatke. Ruski arheolozi. . Kao i kod ve ine nomada. to je bilo dovoljno da se poka e da Herodotove. ali i pri e drugih istori ara. vidimo da se njihovo boravi te nalazilo na prostoru isto no od donjeg toka reke Don i oko reke Volge.

U jednom manjem broju slu ajeva i mu karci i ene sahranjeni su zajedno sa konjem. oglice sa perlama od zlata. sadr ao barem jedan no . na osnovu nalaza iz grobova i prikaza na persijskim reljefima.Rekonstrukcija sarmatskog para . veliki broj ena sahranjen je sa neobi nim prilogom . Po to ovakvih predmeta nema u mu kim grobovima. luku sa strelama. bez obzira na pol. ma evima. Na istom podru ju. staklene paste. U brojnim enskim grobovima pored ostataka pokojnice. uo ena je jo jedna zanimljiva pojava u pogrebnom ritualu. u nama nedovoljno poznatoj sarmatskoj religiji. u 20% enskih grobova prona eno je oru je. Tako e je zanimljivo da je skoro svaki grob odrasle osobe. . polo eno na istovetan na in kao i kod mu kih sahrana. Pored nakita. nau nice. bronzana ogledala. ivotinjskom stilu. Uglavnom se radi o standardnoj ratni koj opremi ranih Sarmata: bode ima. verovatno kao nekakva vrsta sve tenica. Ipak. to je predstavljalo osobitu po ast u tradiciji nomadskih naroda.kamenim posudama.konjanika. ovaj obi aj je ne to e i kod mu kih sahrana. Analizom ostataka sa posuda utvr eno je da je na njima sagorevao tamjan ili sli ne aromati ne smole. ukra enim u skitskom tzv. Naime. prona ena je uobi ajena enska oprema: bronzane i zlatne narukvice. Treba napomenuti da je do sada otkriveno i istra eno vi e stotina grobova. kalcedona i ilibara. pretpostavlja se da su ove ene imale istaknutu ulogu u zajednici.

zbog njihove udaljenosti od Olbije. Sarmate. Arheolozi su ovu kulturu nazvali Prokhorovka kultura. nije mogao videti svojim o ima. zajedno sa pokojnicima pokopani su esto konj ili ovca. na ju nim obroncima Urala. arheolozi su utvrdili da Herodotova pri a nije bez osnova. isto no od Volge. ali se isti sadr aj esto mo e na i i u enskim sahranama. kao i na ivotni prostor ovog naroda u vreme Herodotova ivota. Pri a je tim delom istinita verovatno i zbog toga to je Herodot sredinom V veka boravio u helenskim kolonijama na Crnom moru.Kamene posude prona ene u skitskim enskim grobovima. I ovde. Ma toviti Grci . Popre ni presek jedne od humki iz Pokrovke. zajedni kih suseda Grka i Sarmata. Sli na praksa prethodnoj postojala je kod sarmatskih plemena u V stole u. u okviru koje je istra eno vi e stotina grobova. ve je mogao uti pri e koje su lokalni Grci primili posredstvom Skita. Prona eni dugi ma evi i skitske trobride strelice od bronze. ispod koje je sahranjena ena ratnik. Kao to se vidi. koji se odnosi na sam polo aj ene u sarmatskom dru tvu. pretstavljaju uobi ajnu opremu skoro svakog mu kog groba. odnosno bar poslednji njen deo.

Pored toga to su va ili za dobre i surove ratnike. pa ljivo i itavanje anti kih istori ara govori u prilog postojanja ne samo ena ratnika. vezuju i ih za stariji "sloj" vlastite mitologije. Neki istra iva i poku ali su da objasne ovu pojavu brakovima izme u Skita i sarmatskih ena. Vrhovi strela i ma prona eni u jednom enskom grobu iz VI veka pre nove ere. osvaja a itave Azije. zapadno od donjeg Dnjepra. koji su iveli izme u reka Sir-Darije i Amur-Darije (dana nji Uzbekistan). gde se pored sahranjene ene nalazio gvozdeni ma i tobolac sa 36 strelica. a njihovim enama sloboda u vanbra nom op tenju sa mu karcima. Tako. do obale Meotskog jezera gde su iveli Skiti. Posebno se izdvaja grob iz Kutija. .preuredili su pri e. Prostorni problem udaljenosti mitskih Amazonki od Sarmata re ili su tako to su pora ene Amazonke "prevezli" iz Kapadokije preko Crnog mora. Arheolo ka istra ivanja u biv em Sovjetskom Savezu. severnih suseda carstva Ahmenida. ve i njihovog aktivnog u e a u rukovo enju ovim zajednicama i drugim stepskim plemenima. U istoriji je ostalo zapisano da su pod vo stvom svoje velike kraljice godine 529. i na taj na in objasnili poreklo ovog naroda i sebi i drugima. pokazala su da fenomen enskih grobova sa oru jem zahvata mnogo iri prostor od onog na kome su iveli Sarmati u VI i V veku pre nove ere. Sa druge strane. u oblasti koja je tada bila mnogo pogodnija za ivljenje nego danas. kako bi objasnili nastanak njima udnog naroda. pre nove ere potukli vojsku persijskog cara Kira. pojedini enski grobovi na teritoriji susednih Skita pokazuju prisustvo naoru anih ena i kod ovog naroda. ovom narodu se pripisivao kanibalizam. Njihov na in ivota bio je skoro identi an skitskom ili sarmatskom. dok je sam car bio ubijen. U oblasti umovitih stepa Ukrajine otkriveno je vi e enskih grobova iz V i IV veka sa tobolcem i strelicama. Ovo potvr uje dobro poznati istorijski primer naroda Masageta.

Par anima. pokopane sa delovima ratni ke opreme.mleka. koje su Persijanci nazivali Sakima i Masagetima. a razbacana su po ogromnim prostranstvima evroazijskih stepa. te sa plemenima naseljenim u ogromnim prostranstvima severno od Kavkaza i iranske visoravni. mle nih proizvoda i mesa. Na to upu uju i nalazi grobova dece od 10 do 13 godina. potvrdila su prethodne pretpostavke. Po svedo enju anti kih pisaca. antropolo kim analizama prime ene su deformacije kostiju specifi ne za dugogodi nje jaha e konja. Rimljani i Persijanci. ovi narodi su imali i specifi ne mu koenske odnose u pore enju sa svim susednim narodima. Ameri ki arheolo ki tim otkrio je veliki broj enskih grobova u kojima su prona eni ma evi i strele. prona eni su i drugi dokazi da su ene iz ove zajednice vodile ivot sli an mu karcima. odnosno grani severnoiranskih jezika. govorili su za njih da su dobri ratnici koji su se od malih nogu priremali i ve bali za te ak ratni ki ivot. Narod Sarmata. Pored toga. anti ki pisci opisivali su ova plemena kao stalno pokretne sto are.Amuleti koji su pripadali ratnici"Amazonki". Grci. osim jezi ke i op te srodnosti (materijalne kulture i na ina ivota). Njihovi neprijatelji. Ovo tako e potvr uju arheolo ka otkri a koja izlaze iz okvira sarmatske teritorije. Sarmati su bili najsrodniji Skitima. No. a posebno sa onima koji su izgradili velike civilizacije Mediterana i Bliskog istoka. na ijoj teritoriji se nalazi i najve i broj grobova ena-ratnika. Novija istra ivanja na rusko-kazahstanskoj granici. sme tali su na kola prekrivena brezovom korom. koja su vukli volovi. mada im ni ratni plen nije bio stran. ali tako e bliski i sa Medima. Celokupnu imovinu koju su imali. dok je za jednu enu ustanovljeno da je preminula od posledica ranjavanja strelom. Naime. Stotinama godina. Perasijancima. Prete no su iveli od blagodeti koja su im pru ala njihova stada . pripadao je indoevropskoj jezi koj porodici. .

do toga da se tuma e kao znaci enske dominacije u ovim zajednicama. Naro it zna aj imaju grobovi. Saznanja dobijena dosada njim arheolo kim istra ivanjima su ipak nedovoljna za stvaranje jasne slike o ustrojstvu dru tava severnoiranskih nomada. kao jedan od pouzdanijih izvora. ne treba da udi iroka lepeza tuma enja ove pojave. ili proveri onih sumnjivih i nepouzdanih. Kao to se mo e pretpostaviti. sa natpisom ispod. klju nu ulogu imaju arheolo ka istra ivanja. pod uslovom da su se odre ene razlike u dru tvenom statusu odrazile na pogrebne rituale. koja kre u od toga da je oru je u enskim grobovima pripadalo njihovim postradalim mu evima u tu ini.Mozaik sa prikazom ene-ratnice. na konju. U nedostatku istorijskih izvora. koji pominje Amazonke. ovakvi stavovi su prete no zavisili od ideolo ke opredeljenosti i pola samih autora-arheologa. . Prikaz borbe dve osobe. Prou avanje odnosa me u polovima unutar drevnih zajednica ograni eno je na tekstove anti kih pisaca i predstave u umetnosti. Zato.

injenice, me utim, ne idu u prilog ni jednom od ovih krajnjih stavova. Brojnost ovakvih grobova, kao i tragovi na kostima pokojnika, govore o tome da jedan deo ena imao udela u nekim bitkama, ali su ne to brojnije bile ene koje su sahranjivane samo sa nakitom i kozmeti kim priborom. Pored toga, veliki broj ena je verovatno obavljao funkciju sve tenica ili proro ica, to im je obezbe ivalo uva eni polo aj nevezan za no enje oru ja. Sa druge strane, u VI i V veku pre nove ere, skoro svi mu karci bili su sahranjivani sa oru jem, a uz to, njihovi grobovi su uglavnom bogatije opremljeni. Ovakav odnos nam govori da je samo jedan deo ena, uglavnom mla ih, igrao ulogu ratnika i to isklj ivo u odbrambenim ratovima, ili u odsustvu mu karaca, kada su direktno bili ugro eni njihovi kampovi i teritorije. Velike koli ine nakita u istim grobovima pokazuju da se uprkos ratovanju, ove ratnice nisu odricale sitnih enskih zadovoljstava i potreba. Ovakvom razmi ljanju ide u prilog i injenica da nikada nije zabele en sukob Grka i Rimljana sa ovakvom vojskom, koji su dodu e bili esti tek od II veka pre nove ere. Upravo negde u to vreme datuju se poslednji enski grobovi sa oru jem, iji je broj u postepenom padu od kraja V stole a. Proces smanjivanja procenata ena-"ratnika", verovatno ne bez razloga, paralelan je sa pojavom izra ene socijalne diferencijacije i postepenim ja anjem posredni ke trgovine, posebno kod sarmatskih plemena. Na arheolo kom planu ovo se ogleda u pojavi posebnih aristokratskih grobalja sa bogatim prilozima gr kog porekla (iz crnomorskih kolonija), zatim sa Kavkaza, Persijskog carstva i Srednjeg Istoka sa jedne, dok sa druge strane postoji veliki broj grobova bez ikakvih priloga. U vreme kada su se pojedina sarmatska plemena doselila na granice Rimskog Carstva, umesto ma a, kraj ruku svojih pokojnica su uglavnom polagali preslice za predenje vune.

Karta rasprostranjenosti stepskih naroda od VI do IV veka pre nove ere. Dakle, sarmatske ene u vremenu izme u VI i II veka jesu bile ratnice, ali njihov ivot osim te injenice nema drugih dodirnih ta ki sa mitskom Amazonkama, te ih zato ne treba poistove ivati. Osim povremenog vojevanja i no enja ode e sli ne mu koj, vodile su izgleda, uobi ajan porodi ni ivot za to vreme, koji je obuhvatao i brigu o kolima i potomstvu. Ova

dvojaka uloga obezbedila je mnogo bolji status u dru tvu nego to su ga ikad mogle imati helenske ene. Stoga je jasno za to ih heleni ipak nisu izjedna avali sa Amazonkama, ve su ih smatrali potomcima nastalim iz me anja sa Skitima. Sa druge strane, stare mitolo ke pri e predstavljale su antitezu gr kom dru tvu i poruku potomstvu o nadmo nosti helenskih predaka nad svim mogu im i nemogu im protivnicima, pa i nad enskim ovinisti kim dru tvom Amazonki. Ana ivanovi student 4. godine arheologije Jagodina Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura:
y y y y

Davis Kimball, J. 1997. Warrior Women of the Euroasian Steppes. Archaeology. 44-48. Herodot. 1988. (Preveo Milan Arseni ). Istorija. Novi Sad: Matica srpska. Srejovi , D. i Cermanovi , A. 2000. Re nik gr ke i rimske mitologije. Beograd: SKZ. Sulimirski, T. 1970. The Sarmatians. Southampton: Thames and Hudson.

Preporu ene Web stranice: http://russianculture.about.com/culture/russianculture/library/weekly/aa020700a.htm http://www.arthistory.sbc.edu/imageswomen/papers/snideramazons/intro.html http://www.csen.org/ http://www.geocities.com/Athens/Olympus/3505/wmnarmor.html http://www.net4you.co.at/users/poellauerg/Amazons/index.html http://www.sbcnews.sbc.edu/9702/9702nyt-sci-amazon-women.html http://www.womanwarrior.co.uk/

Arheologija droge

Ne postoji na in da se utvrdi od kada ljudi koriste droge, odnosno psihoaktivne supstance, ali je sigurno da to rade prili no dugo. Razni narodi i plemena, od davnina su shvatali kakva dejstva na njih imaju i slabije i ja e droge, pa su shodno uticaju narkotika i stvorili filozofiju uzimanja, do ivljavanja i upotrebe opojnih biljaka. Droge su obi no kori ene u religioznim i kultnim obredima, gde su odre eni ljudi iz grupe poku avali da stupe u kontakt sa bogovima, "donjim" svetom, preminulima, kao i da kontroli u smrt, nesre u, vreme (fizi ko i klimatsko), bolesti... No, droge nisu kori ene samo u obredima, ve i svakodnevno, kao to je to slu aj sa stanovnicima Anda, koji od izlaska do zalaska Sunca va u li e koke, a sa velikom sigurno u u svakodnevne u ivaoce droga mo emo uvrstiti i skitske narode, koji se ni za ivota, ni u smrti

nisu odvajali od konopljinog semena. Iz istorijskih i etnolo kih opisa, kao i nekolicine arheolo kih nalaza, ini se da konoplja stoji kao istorijski neprikosnovena droga i opijat. Istorijski izvori nam govore da su droge kori ene i kao dodatna stimulacija u bitkama, posebno onima vo enim prilikom Krsta kih ratova. Tom prilikom, evropski vitezovi susretali su se sa jednom posebnom islamisti kom sektom - Asasinima, koji su konzumirali ha i u ogromnim koli inama i tako okura eni kretali u boj. Evropski hroni ari opisali su razna zverstva Asasina, ali je pitanje da li je i koliko to iskarikirano zbog poznatog, obostrano negativnog stava zvani nih religija prema narkomaniji. ak i u germanskoj mitologiji nalazimo neke "divlje ratnike" koji prihvataju ivotinjski bes putem vrad bina, ali ove primere ratni ke ekstaze, kako je naziva Elijade, ne treba me ati sa amanskom. Pored Asasina, kori enje konoplje u vezi sa vojnim ve tinama i ratovanjem nalazimo i u dalekoj Zemlji izlaze eg sunca, gde se vezivala za razvoj borila kih ve tina nind i. Legende govore, da na samom po etku u enja ovih ve tina, nind a sadi nekoliko zrnevlja konoplje. Iz dana u dan, nind a preska e stabljiku koja raste veoma brzo, tako da i nind a mora pove avati svoje sposobnosti. Velik je broj mitolo kih, folklornih, istorijskih i etnolo kih svedo anstava o konzumiranju psihoaktivnih supstanci, ali je mali broj arheologa ozbiljnije obra ao pa nju na ovakve nalaze prilikom svojih istra ivanja. U ovom radu vide emo nekolika arheolo ka svedo anstva o kori enju opojnih i psihoaktivnih supstanci kroz istoriju.
Skiti, kanabis i 'kupatila za u ivanje'

Prvi arheolo ki nalaz koji potvr uje kori enje konoplje dolazi iz Sibira, sa lokaliteta Pazarik, gde je ruski arheolog Rudenko godine 1929. otkrio grobnicu sa bogatom sahranom mu karca. Me u brojnim grobnim prilozima, prona ao je i seme indijske konoplje. Zahvaljuju i niskim temperaturama i stalno zale enoj zemlji (tzv. permafrost), itav sadr aj groba je fantasti no sa uvan, tako da su se na ko i pokojnika mogle videti tetova e grifona i ostalih fantazmagori nih bi a, bliskih ikonografiji stepskih konjani kih naroda. Pored ostalih nalaza, Rudenko precizno opisuje i bronzani kotli pun kamen i a i konopljinog semena, preko koga se nalazio mali " ator" u koga se uvla ila samo glava u ivaoca, i koji je najverovatnije znatno poja avao uticaj konopljinih isparenja. Tako e, u ovom grobu prona ena je i ko na kesica puna semena konoplje, a pored ove biljke, Rudenko pominje nalaze semena tamjana i korijandera, ali ne navodi precizno mesto nalaza. Sagorevanjem tamjana osloba a se THC, glavni sastojak konoplje, koji u ovom slu aju ima blage psihodeli ne efekte. Na njegovo ritualno kori enje nailazimo i na ostrvu Java, gde bi u ivalac udisao isparenja tamjana i tako padao u neku vrstu transa. Za seme korijandera ne postoje sli ni opisi, ali je poznato da njegovi plodovi u velikim koli inama sadr e aromati na etarska ulja.

Nalaz iz Pazarika. Ako pogledamo sliku na kojoj je nalaz iz Pazarika, prepozna emo Herodotov opis skitskog parnog kupatila: "Dakle, seme ove konoplje uzmu i u u pod svoje vunene pokriva e i bacaju ga na usijano kamenje, pa ono pu ta miris i toliku paru kakvu ne mo e na i ni u jednom helenskom parnom kupatilu. Ovo je za Skite najomiljenije parno kupatilo i u njemu podvriskuju od udobnosti.". Osim toga to se Herodotov opis poklapa skoro u dlaku sa Rudenkovim nalazima, facinantno je i to, to gornji opis i sahrane u Pazariku vremenski deli samo 20 do 30 godina. Naime, Herodotova Istorija datuje se oko 450. godine p.n.e., dok su sahrane ne to mla e i zahvataju period izme u 430. i 420. godine p.n.e.

Ko na vre ica puna konopljinog semena, sa predstavom bitke Grifona i neke pernate ivotinje. Pored ovog nalaza, Rudenko je i u ostalim grobovima prona ao metalne predmete koji su, po njegovom mi ljenju, kori eni za pu enje konoplje, te napominje da je konoplja najverovatnije kori ena svakodnevno.

Skora nji nalaz sahrane uvene Ledene kraljice, potvrdio je Rudenkove navode, po to su ruski arheolozi u grobu nai li i na ceremonijalnu posudu punu konopljinog semena, a analizom tekstila je utvr eno da je ode a "kraljice" napravljena od konopljinih vlakana.

Ode a Ledene kraljice.
Droge u praistoriji

Ne mo e se precizno utvrditi vreme od kada ovi nomadski narodi, ra ireni od Karpata do Mongolije, koriste konoplju i njene proizvode. Hronolo ki, ini se da je put irenja konoplje i ao sa istoka na zapad, odnosno iz oblasti Kine i Koreje, gde konoplju nalazimo jo u 3. milenijumu pre Hrista. U Indiji, upotreba konoplje potvr ena je i u svetim spisima - Atharva Vedama, koje se datuju u sredinu II milenijuma. Tako e, neki Indusi pominju konopljino li e kao stani te "an ela itavog ove anstva", dok je kasnije, upotreba konoplje za ivela i u medicini. Da li su Skiti bili ti, koji su narodima zapadne Azije i ve ini naroda Evrope preneli znanje o uzgajanju i upotrebi konoplje? Odgovor mo e biti povrdan, po to su ovi konjanici krajem 1. milenijuma pre Hrista nezadr ivo nadirali ka Evropi. Prvi konkretni dokaz o kori enju kanabisa dolazi iz Izraela, gde su u grobu jedne ene, prona eni i ostaci ove biljke. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istra iva i pretpostavljaju da je ena umrla na poro aju i da joj je konoplja davana kako bi olak ala poro ajne muke. U Ju noj Africi, ene iz plemena Suto spaljuju cvetove konoplje pri poro aju, tako e iz razloga ubla avanja trudova. U samoj Evropi, pored Skita koji se svakodnevno inhaliraju konopljinim isparenjima, u blizini Berlina, nailazimo na seme i li e konoplje u jednoj urni, prona enoj zajedno sa ostacima spaljenog pokojnika, datovanog u 500. godinu p.n.e. Zatim, prilikom podvodnih arheolo kih iskopavanja u Sredozemnom moru (ne pominje se ta na lokacija), prona ena je bala ha i a (!), a sam brodolom je datovan negde u 0. godinu. Da li je ovo svedo anstvo o organizovanoj trgovini narkoticima? To za sada ne mo emo saznati, ali nije neverovatno da su Skiti bili glavni prodavci konoplje ostatku Evrope. U grobovima bogatih Skita pod velikim tumulima (tzv. kurgani), prona en je veliki broj posuda, oru ja i drugih predmeta uvezenih sa okolnih teritorija. U istorijskim spisima nema pomena o bilo kakvoj trgovini sa ovim

plemenima, te se ova pretpostavka trenutno ne mo e potvrditi. Na kraju, sa velikom verovatno om mo emo prihvatiti da su Skiti bili ti, koji su ostale narode Evrope upoznali sa "blagodetima" indijske konoplje. Ipak, mogu e je pretpostaviti i ranije kori enje konoplje na evropskom kontinentu, dodu e zna ajno indirektnije nego to je to slu aj sa Skitima. Na nekoliko neolitskih stani ta u Srbiji, arheolozi su prona li male zemljane lulice. Ovi nalazi, prona eni u naseljima vin anske kulture, stariji su 4.000 godina od prvog nalaza konoplje u Evropi. Naravno, ne mo e se potvrditi koje su biljke sagorevale u ovim lulama, ali je jasno da su neolitski vin anci u asovima dokolice i opu tanja pu ili neke travke. Na alost, arheolozi ne obra aju dovoljno pa nju na ovakve nalaze, pa se name e pitanje da li je ovih lula bilo i vi e.

Kerami ke lule prona ene na naseljima neolitske vin anske kulture(5.500 - 4.200 godina p.n.e.). Nedaleko od irokih stepskih prostranstava, gde su se Skiti gotovo svakodnevno inhalirali konopljinim isparenjima, na istoku Balkana i obalama Crnog Mora, Pomponije Mel pominje narod Tra ana kao one koji hodaju po oblacima. Prema Melu, Tra ani su spaljivali enske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u "magi noj vrelini" pali u trans i igru u dimu.
Eleusinske misterije, klasi ni svet i halucinogeni

Kod starih Helena, koji su trgovali sa narodima koji su vakali, jeli i spaljivali konoplju, nema konkretnih dokaza o njenom kori enju. Prema nekim neposrednim podacima pri Eleusinskim misterijama, sve tenici i osobe posve ene u ove obrede koriste halucinogene pe urke i tamjan. Eleusinske misterije jedan je od najva nijih ritualnih obreda u staroj Gr koj i bilo je zabranjeno za u esnike da javno i detaljno pri aju o njima. Na alost, ni danas ne znamo konkretne injenice, to dodatak misterije i govori, ve ostajemo u sferi pretpostavki da se pri Eleusinskim misterijama kao izvor psihoaktivnog stimulansa koristi sirova pe urka Agaricus muscaricus (u

Bo je meso..Srba poznata kao pupavka ili muhara). i daj ga da izazove bezose ajnost onoga koji je pose en ili ispe en"."potopi korenje u vino i tako dobijen sok sa uvaj. Rimski botani ar Dioskorid u svom delu De materia medica.Hrana Bogova. pri emu osoba do ivljava jake halucinacije . Anti ki narodi. a da je kori ena irom Mediterana . te je mogu e da sama hrana gr kih bogova. utisak napu tanja tela. Mogu e je i da su vakanjem ovih pe uraka. ambrozija. gde se kombinovala sa alkoholnim pi ima. kao i na jednom etrurskom ogledalu. Psilocibin deluje 10 minuta nakon konzumacije.. tzv. Verovatno je da su pi a kori ena prilikom ovih rituala "oboga ivana" i opijumom.gledanje kroz zatvorene kapke. proroci uvenih gr kih svetili ta davali vizije budu nosti. Indusa. a dejstvo traje od 5 do 10 sati. koristili su jo jednu biljku koja sadr i jake intoksikante mandragoru. vekovima kori ene irom Evroazije. Agaricus muscaricus prikazana je i na nekim gr kim vazama. I drugi anti ki spisatelji pominju mandragoru kao preparat dobar za uspavljivanje pacijenata pre operacije. Veoma je indikativno da su pe urke kod razli itih naroda (Grka.. Pe urka je najverovatnije uzimana u teku inama. na Mediteranu nailazimo na spomen pi a od mente (nane) sa dodatkom pe uraka. srednjeameri kih i sibirskih plemena) u svom nazivu sadr ale re bog . gde pored noge bradatog mu karca raste pe urka. putovanje kroz vreme. ili preparate protiv nesanice. po to ve ina anti kih pisaca pominje mak i opijum kao lekove. posebno Grci. Tako e. Izgled halucinogene pe urke Agaricus muscaricus. Ovim je sigurno opisivan do ivljaj koga su pe urke proizvodile . daje recept za upotrebu mandragore .. ima veze sa pe urkama. koja u sebi sadr i halucinogen psilocibin.a to je sna na halucinacija.

odnosno bilo koju vrstu psihoaktivnih supstanci. bavili se magijom i astrologijom. Anti ki pisac Lukijan navodi da su druidi postizali ekstazu vakanjem ira. dok Klaudije Galen. ali u istorijskim spisima ne nalazimo puno podataka o konzumiranju opijata. proricali. i opisuje kako se oni koji jedu ova jela ose aju "toplo i odu evljeno". Ne mo e se sa sigurno u potvrditi kori enje opijata kod Kelta. skopolamin i hioscin. ali je ona u celoj Evroaziji poznata kao lek ve hiljadama godina. Asasini. da su druidi koristili imelu.potvr uje i to to su je stari Egip ani smatrali poklonom vrhovnog boga Ra. Druidi su imali vi e funkcija le ili su. Sigurno je ipak. koju su smatrali "svetom biljkom". U dana njoj Gr koj. po to su Kelti poznati u istoriji kao krvolo an i ne tako pitom narod. a i ne sadr i nikakve psihoaktivne supstance. mandragoru. Keltski druidi ne izgledaju ba onako kao to su ih prikazali Go ini i Uderco u Asteriksu. mak ili konoplju. Hiljadu i jedna no i Budine trepavice Pokret asasina osnovao je Persijanac po imenu Hasan al-Sabah krajem XI veka i prvobitno ga zamislio kao udru enje odanih. daje recepte za poslastice.pe urke. po to ni li e. Plinije Stariji samo pominje konopljino ulje. skoro fanati nih pristalica. ni plod hrasta ne bi trebalo da sadr e alkaloide. gde se koriste seme i cvetovi konoplje. i to kao lek za svakakve bolesti. ak je i veliki ekspir pominje u svojim uvenim dramama Romeo i Julija i Antonije i Kleopatra. Ovi podaci zvu e udno. jedino se mo e pretpostaviti da su koristili neku od pomenutih biljaka . esto vezivana za vrad bine srednjovekovnih ve tica. rimski fizi ar. Mandragora. i dalje se odvija "ritualna etva" ove biljke koja sadr i hiosciamin. dok se kod Frejzera nailazi na podatak o konzumaciji hrastovog li a. ali se zna da su bili alavi na vino. koji bi serijom politi ki motivisanih .

ubistava doprineli njegovim li nim ambicijama. Kao to vidimo. a od meksi ke . da li je ha i samo davao dodatnu stimulaciju prilikom borbi.000 ljudi. podatke o njima dobijamo samo od njihovih protivnika. o emu svedo e i spisi Ibin Baitara. bilo jedenjem. Konoplja i ha i . kako to navodi ve ina hroni ara. bili su intenzivno kori eni u muslimanskim zemljama. u itelja) dr i veliki broj mlade i iz cele zemlje. koji je kod hri anskih hroni ara ostao upam en po nadimku Starac sa planine. dok su 1272. sa kojim je trebalo izvr iti "prefinjene i umetni ke" atentate. vo e Asasina jo vi e se vezuju za Islam i kroz fanati ne pri e o ivotu proroka i muslimanskih junaka ohrabruju svoje pristalice da se ne pla e nikoga i ni ega. On (misli se na Starog oveka. I. svako saznavao koje ga du nosti o ekuju. ili kroz pi e. Na kraju. odnosno. to mo da stvara donekle la nu sliku. Odgovor na to mo emo prona i u samom islamu. dovoljno jaka da se odupre celome svetu i ne postoji drugi na in da se unutra u e... kojima je posebno omra en bio tada nji asasinski vo a Ra id Din Sinan. za razliku od alkohola. U svom igrali tu. koje je ak 3-4 puta ja e od ha i a. pi e spravljeno od konopljinog ulja. koji je putuju i tuda 1271/72.. godine.marihuana) dozvoljeno. Niko se nije zapitao ta je jedan asasin radio kada nije bio pod uticajem narkotika. ele i to ja u disciplinu. definitivno zatrti od nekog sirijskog sultana. prvo im davaju i pi e. Podatak o konzumiranju ha i a dolazi od Marka Pola. gde je verno prikazana pri a o dva oveka koji va u ha i . razdraganosti i ludosti. koji je najverovatnije bio bhanga. Ipak. Kada se znatno kasnije oni probude. najverovatnije je i prvo svedo anstvo o kori enju droga i opijata u manipulativne svrhe velikih grupa ljudi. On navodi da uzimanje ha i a. asasini su krenuli u rat protiv krsta a. te cene da su u Raju. koji imaju ose aj za vojevanje. a ne ve itu i slepu odanost.. Kao fanati ni islamisti. odnosno bhange. tako da proizvodi jake ekstati ke do ivljaje. zateknu sebe na mestu toliko divnom. potvrdu iroke upotrebe ha i a u islamskim zemljama nalazimo i u legendarnom bajkovitom spisu Hiljadu i jedna no . Onda ih On uvodi u njegovu ba tu. Posle smrti Hasana al-Sabaha. postoji tvr ava na ulasku u Vrt. a kada se vrati . on e re i nekome od ove mlade i: "idi i ubij tog i tog. odre eni napitak od koga se pada u duboki san. odnosno vakanjem. dovodi do uzbu enja. kada Stari ovek odlu i da ubije nekog princa. gde je kroz neku vrstu inicijacijskog ina.. koji precizno opisuje uzgoj i kori enje konoplje kod muslimanskih lekara i fakira. Vrhunac obuke potencijalnog asasina bilo je rukovanje no em.. asasini su brojali armiju od preko 50. Po to su prilikom iskorenjivanja ove sekte Sirijci i Mongoli spalili i njihove knjige i druge zapise.. pored konzumiranja ha i a. putopisca i botani ara. godina 12 do 20. godine. gde je kori enje indijske konoplje (od koje se dobija ha i . opisao proces inicijacije mladi a u asasine: . prepune vizija. moji e te An eli odvesti u Raj". U vreme naj e ih borbi protiv hri ana.. njegovi naslednici napravili su kompleksnije i vr e ustrojstvo organizacije. . te prvo ubistvo koje se pripisuje Asasinima datira iz 1092. Marko Polo pominje odre eni napitak. Primer asasina. ija je konzumacija zabranjena. pokretu asasina naj e i udarac zadali su Mongoli godine 1260.

iz kojih se potom sakuplja bela te nost. Sumeri su na glinenim stanovni tvo gaji i koristi konoplju. a u Letoniji i Ukrajini. po to su ma ijski letovi i uspenja na nebo najva niji oblici narodnih verovanja ovih naroda.000 godina pre nove ere. konoplje. koju i uzgajaju. razna arhajska plemena ra irena na THC-9 (tetrahidrokanabinol). gde se naziva i carsko seme. uzdigli se iz ljudskog u bo je. konoplja je svoje mesto prona la i u ishrani. tako e ritualno.Svoj proizvod. prvog evropskog istra iva a Kanade. po to ih je upkao da ga san ne bi savladao. Sloveni. Pored konoplje. postoji i osnovni alkaloid konoplje Pored konoplje. te se irom Evrope pominju razne ka e ili supe od konoplje. listovi. odnosno. Konoplja je kori ena u vidu ulja. cvetovi i seme konoplje su kori eni kao lek i kao dodatak jelima. Indijski sve tenici su uzimanjem opojnih supstanci poku avali dosti i nirvanu i uzdi i se iznad smrti. utvr eno je da odnosno opijuma. nego u organizovanim plemenskim ritualima. Indijanci pu ili u uvenoj Luli mira? Arheolog Bil Ficd erald otkrio je Prvo pominjanje konoplje na teritoriji Iranske visije prilikom arheolo kih iskopavanja u poti e iz VI veka p. mandragore. jo od ranije poznavale upotrebu maka. Zanimljivo je da su Arapi zabranjivali upotrebu ove afri ke biljke. aura maka. afri ki narodi koriste i biljku kat (Catha edulis) koju va u. te se navodi da je biljka pre kori ena individualno. kao to je to danas slu aj sa zabitim krajevima Indije. u lulama dugim i po itav metar".e. pored nikotina. koji je pak nastao na mestu gde su Budine trepavice pale. esto i lako uzgajana biljka. . Ipak. Evropski putopisci opisuju neka afri ka plemena iz oblasti reke Kongo. dok pored ha i a. Ontariju nekoliko lula koje datiraju iz ali je verovatno da su persijska plemena pored vremena pre dolaska Evropljana. Jedna indijska legenda nastanak opijuma vezuje za mak.. od psihoaktivnih biljaka tako e koriste Da li ste se ikada zapitali ta su mandragoru.n. konoplje. usko povezanih sa konzumacijom pe uraka. opijuma. aj ili li e kata poseduje jake hemijske ameri ki supstance koje izazivaju raznolike halucinacije. U Poljskoj i Litvaniji konzumira se prilikom Bo i a supa od konoplje. koriste opijum. Ova velikim prostranstvima Evrope i Azije od davnina hemijsko-arheolo ka istra ivanja. verovatno je da se hrana spravljana sa konopljom konzumirala iz pukog siroma tva. On se dobija zasecanjem nedozrelih potvr uju i navode aka Kartijea.. Ta letenja kao ptica i trenutno prela enje velikih rastojanja. da psihoaktivnim derivatima. Egip ani su koristili kat kako bi izazvali apoteozu. tablicama opisali proces dobijanja opijuma iz maka jo 4. u ostacima smole koje je bilo glavni sastojak ritualnog pi a bhange. deo su magijskih rituala budizma i hinduizma. Hemijskim analizama. jede se ka a od konoplje. koja se na vazduhu pretvara u smolu bogatu koji je u svojim opisima naveo i to. arapski trgovci su prodavali stanovnicima zapadne Afrike i Madagaskara. konoplja i mandragora U srednjovekovnoj Evropi. "koji pu e konoplju.

. mogao je i u ovom literarnom delu prona i izvanredne opise mandragore i njenog dejstva. kaktus iz koga se dobija meskalin. Verovatno je da su Sloveni u prapostojbini. ne nalazimo istorijske ili arheolo ke podatke. putovanja kroz prostor i vreme. Tako e. upravlja vremenom. kao i pe urka Agaricus muscaricus. ali se zapa a konstantno prisustvo u folkloru raznih slovenskih plemena .Veliki je broj arheolo kih dokaza o kori enju jakih halucinogena kod andskih kultura. telepatske sindrome. kada su iveli blizu nomadskih stepskih plemena bili upoznati sa gajenjem i konzumiranjem konoplje. sukobljava dobro sa lo im. Na ovoj predstavi vidimo amana nekog manjeg andskog plemena (Inke su nastale tek kasnije). Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara!) konopljinog ulja. u ovim kulturama ra ireno je verovanje da se aman (kurandero) mo e pretvoriti u ivotinje. poznato je kori enje mandragore . a kao jak halucinogenik izaziva vizije "paralelnog sveta". sr ane i crevne probleme. Rusa.. Ko je imao priliku da pro ita izuzetni roman Karlosa Fuentesa Terra Nostra. eha. Postoje neki nesigurni podaci da Sloveni jo od davnina koriste konoplju. konoplja se pominje kao lek za grudobolju. Kod Slovena. odnosno kao koagulator.. dok su neki lekari preporu ivali konoplju i protiv bolova. na teritoriji Balkana poznato je da su ene svoju decu uspavljivale ajem od maka. kao i sredstvo protiv krvarenja. Tradicionalno.Poljaka. Koren je otrovan. pa ak i Srba.zeljaste biljke sa korenom nalik na figuru oveka.. Meskalin je naj e e uziman u te nom stanju i kori en je prilikom razli itih rituala. ali i jak intoksikant. Iz XIV veka datira zapis iz baptisti ke bolnice Sv. gleda u budu nost. tuma i snove i vizije. Ne to docnije. Mnogi srednjovekovni komplikovani medicinski preparati sadr e seme konoplje. ve posreduje izme u ljudi i bogova. . u jednoj knjizi o biljkama. brani celo pleme. Ipak. u XVII veku. te se ovde prime uje kosa sa injena od zmija i pand e i o njaci jaguara. kako dr i San Pedro. koja je oduvek kori ena pri vra anju i narodnom lekarstvu. On nije samo lekar. isto kao i kod Germana.

Pejot je snagu svojih halucinogenih tvari pove avao sa godinama svog rasta. po to su sve boje izrazito jake. ije predstave vidimo na slici. Ceo ritual je posve en komuniciranju sa bogovima i re avanju odre enih plemenskih problema. to je neuporedivo manji i to raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD. gde zbog hladnije klime nije mogao uspevati. Treba zapaziti zanimljiv kolorit ovih rukotvorina. tako i ljudske psihe i pona anja. te je jedina razlika u odnosu na San Pedro ta. dok je najverovatnije bio i prodavan severnim plemenima. torbi ili delova ode e. Prilikom posebnih rituala. ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva. Pejot se koristio pome an sa nekim te nostima. poput sunca sa zelenim kapljicama. a postoje i odre ene neuobi ajene predstave. narkotici su milenijumima pomagali vra evima. te su ve i kaktusi me u indijancima nazivani "bo jim". Ve ina prirodnih narkotika i danas se upotrebljava. Nova "inkvizicija" i moderni rat protiv droge Kori eni mahom pri obredima i ritualnim radnjama. pa su srednjeameri ka plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu. ali na sasvim druga iji na in i potpuno drugim povodom nego ranije. ili putem vakanja osu enih delova. Mo e se primetiti da tokom istorije niko konoplju ne pu i. . svetim ljudima i ve ticama u tuma enju.Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) tako e je kaktus koji sadr i halucenogene supstance. amani nekih plemena svoje vizije prenosili su u obliku ru no tkanih ilima. Pored halucinogenih alkaloida hordenina i tiramina. u kojima je sadr aj psihoaktivnih supstanci znatno manji. kako prirode. Veruje se da je pejot kod ovih plemena kori en jo od praistorije.

neki ak i jeli. hap enje i zatvaranje ljudi koji je koriste. Postoje brojni i ubedljivi razlozi za ovu proskribovanost.. izofreniju. izme u ostalog. naredio je paljenje svih polja konoplje. Delakroa nacrtao svoja dela .. isprobao dejstvo jedne sna no halucinogene droge. Neki hinduisti ki sve tenici koriste narkotike kao zamenu za izvorni trans. heroin i kokain bili su medicinski zvani no (!) priznati medikamenti. Kastaneda ne bi iznedrio Orlov dar. Uz sve napore i veliki broj ka njavanih narkomana. o. Haksli Vrata percepcije. na kraju XIV veka. Skiti su je inhalirali. Godine 1620.. te su emirovim zakonom svi korisnici ha i a trebali biti ka njeni va enjem zuba. po to navodi ljude na iskrivljene slike. sredinom XIX veka pesnici. poba aj. ra anje nakaznog potomstva. narko-kartela i izrazito ra irene narkomanije. broj korisnika se pove avao u periodu od 15 narednih godina. Mo da ova teza zvu i paradoksalno.. toliko vremena i postoje druga mi ljenja. pa se u Indiji jasno razlikuju " isti" amanski trans i amansko pijanstvo. moramo se podsetiti da bi bez njih svetska umetnost bila siroma nija za neka izuzetna dela. uz dozvolu i kontrolu lekara. depresiju.daleke prete e impresionizma. Bez meskalina.. Bez intezivnog kori enja konoplje.osim mo da na ih Vin anaca. ma koliko i ta imali protiv narkotika. Kraj istog veka svet je do ekao uz globalne fenomene i probleme "crnih" finansijskih giganata. Indusi tako e pili. mo e izazvati: halucinacije. ali npr. Izvesni emir ejkuni iz Arabije. ubila ke i samoubila ke nagone. godine arheologije Beograd Napomena (za sve one kojima droge ipak deluju primamljivo) Kori enje narkotika. sr ane probleme ("preskakanja". Bodler verovatno ne bi pisao (barem ne u takvom obliku) svoju poeziju. ak postoji i potvr ena pri a o Ajn tajnu. hormonske poreme aje. tahikardije i infarkte). probleme rada . Arapi vakali i pili. Po etkom XX veka. te ovo kori enje dovodi i do opadanja amanske tehnike. O. tempora.. ali to sve nije predmet ovog rada. koji je. a samim tim i do povezivanja amana sa avolom. Ipak. Danas. Vojislav Filipovi student 4. Na nekoliko mesta u istoriji nailazimo na primer demonizovanja narkotika. paranoju. inkvizitori sa teritorije Srednje Amerike pominju pejot kao biljku suprotnu istoti i iskrenosti Katoli ke crkve i optu uju je da je pod kontolom samog avola. slikari i umetnici osnovali Klub ljubitelja ha i a. odnosno protivnici konzumiranja narkotika. mores. kori enje droga i narkomanija socijalno su neprihvatiljivi. Ma koliko dugo ljudi koriste opijate. u Parizu su. u okvirima globalne civilizacije. fantaziranja i predstave koje dovode do divinizacije nekog drugog.

U toj se odaji nalazio i sud za vr enje nu de i tek kasnije je klozet (latrina) odvojen od kupatila. pod uticajem helenisti ke civilizacije. H. Beograd: Alfa i Dragani .erowid. Society and Drugs. H.com/backissues http://www. .com/users/joewein/hempjpn.Bass Inc. epilepsiju. i gimnasti ke dvorane.sr.smrt. D . Preporu ene Web stranice: http://eleusis.yu http://www. Istorija (Preveo Milan Arseni ).html Terme . amanizam i arhajske tehnike ekstaze. Za to je kori ena jedna.org http://www.lycaeum.com http://www. I.lice. L. 1981. i . 1990.gov. du evne bolesti. M.org/plants/peyote/peyote_culture1. Frejzer.. rak plu a i drugih organa. Zlatna grana (prou avanje magije i religije).org/inglese.html http://www.mescaline. Ostalih dana prali su samo delove tela koji se najvi e prljaju .org/mycoth/ http://www. tuberkulozu. Re nik svetih i magijskih biljaka. Me utim. odaja koja se nalazila u blizini kuhinje (lavatrina). Beograd: BABUN. komu. muzeje.smisao ivota Rimljana U rimskom dru tvu postojalo je mesto na kome je i enama i mu karcima podjednako bilo omogu eno da se bave svojim telom i da ga neguju. Re . Terme se smatraju u potpunosti rimskom tekovinom i od vremena Carstva igraju veoma va nu ulogu u ivotu Rimljana. San Francisco: Jossey .shtml http://www. D . mo dane poreme aje. U ranijim periodima Rimljani su se temeljno prali samo jednom nedeljno. esto mra na. Drevno dru tvo. Preporu ena literatura: y y y y y y Blum.unutra njih organa. Carske terme esto su u jednom kompleksu imale. 1969.maps.mup.muscaria. 1992. Novi Sad: Matica srpska. R.peyote. u kojoj je topla voda bila pri ruci.luksuzna javna kupatila u kojima pristup nikome nije bio ograni en. K. Vol. pored toplih i hladnih kupatila.namyco.net http://www2.com/huxley. ruke i noge. 1988.cannabisculture. Elijade.gol. Beograd: Prosveta. Morgan. et al. Herodot. Sremski Karlovci: Izdava ka knji arnica Zorana Stojanovi a.peyote.. vrtove. restorane i trgovine. biblioteke. 1996. obi aj da se ovek kupa svaki dan ustalio se tek tokom I veka pre nove ere. Bile su to terme .com http://www.htm http://www.

Ove terme predstavljale su grad za sebe. stadionima i vrtovima. Ovde vidimo njihov presek idealne rekonstrukcije. rasko no dekorisan mermernim skulpturama. postojala su i privatna kupatila (balneum ili balineum). godine. Dioklecijana (284-305) i Konstantina (306-337). Karakale (197-217). . nalazile su se i prostrane slobodne povr ine ispunjene tremovima. senovitim mestima za odmor. vrtovima sa cvetnim rundelama. U jednom trenutku mogle su da prime i do 1000 kupa a. predstavljale su izuzetno prijatna mesta za odmor. freskama. izgra ene izme u 211. i 217. na primer. Na prostoru od 14 hektara. Iako nisu bile tako rasko no opremljene i dekorisane. koja su esto gra ena van grada. osim kompleksa zgrada. Najpoznatije i najve e terme izgra ene su za vlade rimskih careva Nerona (54-68). Najsavr enije i najve e svakako su Karakaline terme u Rimu. bilo je oko 850 javnih i privatnih kupatila. raznobojnim podnim mozaicima. bogato opremljenom bibliotekom. u ivopisnim predelima u kojima su bogata i imali svoje seoske vile (villa rustica). Pored ovih rasko nih javnih termi. U samom Rimu.Karakaline terme bile su jedne od najve ih kupatila celog rimskog carstva. Domicijana (81-96).

Zagrejani vazduh dovo en je kanalima koji prolaze kroz zidove do odre enih mesta u bazenima i zagrevao vodu. dvorane za odmor) .kupatila sa hladnom vodom (frigidarium) .kupatila sa vru om vodom (caldarium) . Zagrevanje vode i prostorija u termama vr eno je specijalnim sistemom zagrevanja (hipokaust).svla ionice (apoditerium) .odeljenja za ostavljanje ode e . Prostorije su grejane tako to je topao vazduh cirkulisao kroz specijalne obloge u zidovima i kroz upljine u podovima.odeljenja za masa u (unctorium).odeljenja za komunikaciju (vestibil. .odeljenja sa zagrejanim vazduhom (tepidarium) .Rekonstrukcija unutra njosti Karakalinih termi. foajea. Rimske terme. sastojale su se iz slede ih grupa prostorija: . u u em smislu.

Izgled strugalice za . Kada bi platio ulaz. kupa bi odlazio u prostoriju sa mlakim vazduhom tepidarium gde je telo privikavao na toplotu. obla io bi kratku tuniku i odlazio u ve baonicu. Samo kupanje bilo je dug i slo en postupak koji se obavljao grupno. Odatle bi odlazio u kupatilo sa vru om vodom caldarium. Posle ve banja. Ako bi eleo da malo ve ba pre kupanja.frigidarium. a zatim u bazen sa hladnom vodom .Presek prostorije koja je zagrevana pomo u hipokausta. kupa bi ulazio u svla ionicu. Iz njega bi se vra ao u prostoriju sa mlakim vazduhom. tako da su ih nazivali i vilama plebsa. a cena je bila minimalna pa su terme bile svima dostupne.

ve alici.. Telo je mazano raznim eteri nim uljima koja imaju i relaksaciono dejstvo. koja je mogla biti kru nog ili polukru nog oblika. Pojava sapuna vezuje se tek za Gale i Germane. kako nam to pokazuje mozaik otkriven na Pjaci Armerini ili figurina Venere u kupa em kostimu. koji su se izra ivali od bronze ili gvo a.Nakon toga sledila je masa a. A ako uz to nai e neki igra lopte koji po ne da broji udarce dolazi svemu kraj! Dodaj jo tome sva alicu ili lopova uhva enog na delu ili oveka koji. a ona daje razli it zvuk prema tome da li je udarac zadan pljo timice ili savijenih prstiju. Dok oni koji se bave sportom ve baju i rade sa kuglama. anti ki pisac iz I veka nove ere. gde se posle ve banja njima uklanjao znoj i pra ina sa tela. a svaki put kad ponovo hvataju vazduh.. Tako blago preznojeni trebalo je da se nama u uljem i da pre u u prostoriju sa vru im vazduhom. A zamisli sad stvarno o tri i opori glas berbera . Dva ili vi e strigila no ena su u kompletu sa posudom za ulje (ampulla olearia). Zamisli sve mogu e vrste glasova . Postoje jo razli iti uzvici poslasti ara. nastaje zvi duk i o tro disanje. a nikada ne ute. Posle jakog preznojavanja u ovoj prostoriji. strigili su se koristili i u palestrama. Kada ima nekog ko je lenjivac ili nekog kome je dovoljno jeftina masa a. Ali svi ti ljudi imaju bar normalan glas. Kako sapun u dana njem smislu re i nije bio poznat. trebalo je da se poliva vru om... ujem udarac ruke o ramena. Poznato je pismo rimskog filozofa Seneke (I vek nove ere) u kome nam on do arava bu nu i punu ivota atmosferu koja vlada u termama: ". koje je dovodilo do stvaranja krasta na telu. dok se kupa.. ko u. ujem stenjanje. u iva u svom glasu. Celsus. prodavaca pa teta i svih mogu ih ljudi koji nude svoju robu karakteristi nim izvikivanjem". kobasi ara. Svi ovi predmeti no eni su zajedno na jednom dr a u . rimske zamene za dana nji sapun. Zatim se trebalo ponovo preznojiti da bi se izbegla prehlada. a zatim ostru e strigilom. Ovim pronalaskom izbegnute su neprijatne posledice struganja tela. dok ula u sve napore ili se pak prave da to ine. sun erom (spongia) i bronzanom ka ikom za polivanje (simpulum). koji odjednom glasno viknu. tzv. ene su za tu priliku nosile neku vrstu kostima iz dva dela. preporu uje onima koji se kupaju da prvo idu u umereno zagrejanu prostoriju. strigili (strigilis). pi u i o umetnosti medicine. . Za ini sve to jo i ljudima koji bu no ska u u bazen dok voda prska na sve strane. Osim prilikom kupanja u javnim kupatilima. a slu ila je za no enje i ka enje ovog toaletnog pribora o zid kupatila. za skidanje naslaga prljav tine sa ko e kori ene su specijalne strugalice. sem kad briju ljude ispod pazuha te ih tako izazivaju da umesto njih vi u. toplom i hladnom vodom naizmeni no..

Rimljanka je dosta vremena morala da posveti sre ivanju svoje frizure. Osim onih koji su kao robovi bili u slu bi svojih gospodarica. a kasnije i tokom no i. odnosno otklanjanje odre enih fizi kih tegoba. o emu svedo e brojne kerami ke lampe otkrivene u pompejanskim kupatilima. da izabere visinu peska u kome e le ati. prona ena na nekropoli anti ke Duklje. To je bila jedna kru na dvorana sa bazenom u sredini u koji se ulazilo stepenicama. Uklju ivanje biblioteka. isti i relaksirani. gra ani su potom mogli da nastave sa svojim svakodnevnim du nostima. trgovina i restorana. peskom u kome se nalaze sastojci gvo a ili toplim blatom. Osim ovih. dvorana za diskusije ili javna itanja. gde su bolesnici dolazili da le e reumatizam i artritis. enama su na raspolaganju bili frizeri. odnosno frizerke (ornator ili ornatrix). gra ena su kupatila koja su kori ena za le enje. muzeja. Frizeraj pre svega Pre nego to bi svom licu pomo u minke dala eljeni izgled. u oblastima bogatim jodnim i sumpornim mineralnim vodama. Me utim. postojali su i frizeri koji su imali svoje salone u kojima su mu terije morale da podnose svakojake neprijatnosti ukoliko su elele modernu frizuru. prema potrebi. u inilo je da su terme postale veoma popularna mesta za okupljanje. Pesak se zagrevao sistemom hipokausta koji se nalazio ispod poda. Po kori enju tople sumporne pare bila su poznata kupatila u gradovima Baje i Pokuolija (Italija). koji je esto bio daleko od stvarnog. U po etku terme su bile otvorene samo preko dana. tako da je svako mogao.Ve alica sa oka enim toaletnim priborom. Postojala . U Hadrijanovoj vili u Tivoliju postoji odeljenje koje je slu ilo za pe ana kupanja (heliocaminus). terme nisu re avale samo osnovne potrebe higijene ve su bile sastavni deo novog na ina ivota koji je vodio ra una i o ostalim potrebama oveka. kao i sportskih terena.

Na po etku perioda Carstva. Najve i deo vremena koje su posve ivali ulep avanju. Muke po berberima Mu karci su imali manje muka sa frizurama. Tako Juvenal opisuje jednu damu re ima: ". kako su to esto nosile Livija.". ali s le a to je potpuno druga osoba . Igle. koje su ukra ene na oba kraja. igle i cvetovi. provodili su kod svog berberina (tonsor). esto i dva puta ve e od glave. bronzane ili ko tane. a dijademe. Tokom perioda Republike (IV . pojedina ni ili upleteni u vence.. supruga imperatora Avgusta i Oktavija. uokviruju i ga pokojim uvojkom ili je kosa bila skupljena u pun u ili pletenice uzdignute na elu. a pravljene su za zvani ne i sve ane prilike. Te frizure su bile glomazne. Njih su prihvatale uglavnom matrone na carskom dvoru. koji im je brijao ili skra ivao bradu i ure ivao kosu. Jedini znak koketnosti bili su sitni pramenovi kose koji su blago padali na elo. u modi je bila vrlo jednostavna i skladna frizura: razdeljak na sredini glave delio je kosu koja je padala simetri no oko lica.I vek pre nove ere) frizure su bile jednostavne. Od kraja II i tokom III veka otmeno je bilo da se lice uokviri blago zatalasanom kosom skupljenom u pun u na potiljku ili u pletenicu koja se u obliku dijademe obavija oko glave. Kovrd e je podizala visoko. njegova sestra. slu ile su za pri vr ivanje ovih umetaka. dok su ostali pose ivali . Jednostavne frizure tokom vremena zamenjuju sve slo enije kreacije za ije modelovanje se koriste i umetci od ve ta ke kose.ukosnicama ili je bila upletena u kiku od koje se pravila pun a na temenu. uz poneku ukrasnu iglu ili dijademu. deo po deo. opet u modu ulaze jednostavnije frizure. Zlatna dijadema. kosa jednostavno prikupljena u vertikalnu pun u i kru na pun a na potiljku koja se stavljala u mre icu za kosu i uz koju su obi no i li uvojci slo eni visoko iznad ela. Pogledajte je spreda i vide ete Andromahu iz vremena heroja.su tri osnovna tipa frizure: slobodno pu tena kosa sa vise im loknama. Oni bogatiji imali su svoje li ne berberine u ku ama. inili su ih jo upadljivijim.. na prelazu iz stare u novu eru.. Nakon perioda ekstravagancije. Kosa je bila skupljena na potiljku i pri vr ena trakama i iglama .

berbernice (tonstrina). i anje takvim makazama bilo je dosta neujedna eno. Po zidovima su bila oka ena ogledala. Kosa je e ljana od jedne centralne ta ke prema elu. Tipi an i najjednostavniji oblik mu ke frizure bio je a la Titus. mladi ima prire ivali verske ceremonije sa gozbama za porodi ne prijatelje. tako da je brijanje bilo veoma bolno. prilikom prvog skidanja brade. koja je zagrevana u aru. ulep avao mu teriju koja je sedela na klupici. Mu terije su ironi no prime ivale da "dok berberin pre e celo lice.niko se nije brijao sam. sa estim posekotinama i krvarenjima. Takav tretman imali su i mu karci sa prore enom kosom da bi je u inili bujnijom. kao i robovi. Kako su u berbernicama provodili dosta vremena. na injene od redova uvojaka raspore enih na razne na ine tako da uokviruju lice. te no u spravljenom od br ljana. a u sredini je majstor. pojedini mu karci su maljava mesta premazivali ve pomenutim dropaksom. odnosno skra ivanje i oblikovanje brade. govori podatak da su. ogovaralo se. ili su ih mazali krvlju . Prilikom brijanja kori eni su gvozdeni ili bronzani brija i (novacula) koji su o treni kamenim brusevima. Za zaustavljanje krvarenja kori en je smotuljak paukove mre e koja se umo i u ulje i sir e. jedno je sigurno . Naravno. fiksiranom dr kom i brija i na rasklapanje. i anje se obavljalo makazama (forfex ili forpex) koje se sastoje od para se iva spojenih na zglob. a da bi se ispravili ti nedostaci kosa je kovrd ana gvozdenom ipkom u metalnoj ko uljici. Da bi izbegli bolna i dugotrajna brijanja. a ponekad se sklopio i poneki posli . uz svog pomo nika ili u enika. no ene su i ma tovitije frizure. U berberski tretman ulazilo je i brijanje. Sam postupak brijanja bio je dug i neprijatan: ko a je kva ena samo vodom. putem arnira ili jednostavnim lu nim mehanizmom. trljali ih smesom napravljenom od bele vinove loze. Frizura a la Titus. ve je nova brada izrasla". Postojala su dva osnovna tipa: brija i sa vrstom. za Rimljane su ova mesta postala sastajali ta na kojima su se razmenjivala mi ljenja i novosti. koristili su usluge berberina na otvorenom prostoru. u ima i vratu. U jednoj tipi noj rimskoj berbernici postojale su klupe sme etene uz zidove. Koliki zna aj su Rimljani pridavali brijanju. U svakom slu aju. na kojima su sedele mu terije ekaju i na svoj red. Oni najsiroma niji.

slepog mi a. Me utim. . za izlazak. Glavni deo enske garderobe bila je tunika (tunica) koja se od mu ke razlikovala samo po du ini. Ona se sastojala od dva pravougaona par eta tkanine. sredila frizuru i na minkala. kao i mu karci. Carstvo propalo zbog modnih kaprica ene su. Nosile su neku vrstu spava ice jednostavne duge haljine. ene su preko tunike nosile dugu i bogato nabranu haljinu koja je dopirala do lanaka (stola). Za pokrivanje ogrubelih mesta na licu. sa prslu i em ili korsetom ispod. koji su lepljeni na ta mesta na licu. Koliko su te ko Rimljani podnosili sporost i nespretnost berberina pokazuje i injenica da su po etkom II veka mu karci rado prihvatili novu modu . Kao i spava ica.no enje brade. izra ivana je od lana ili vune. pri vr ena za krajeve i ramena tako da se obrazuju kratki rukavi. uzanu u struku i po rubu ukra enu purpurnom trakom. bora ili o iljaka kori eni su mali krugovi od tkanine zvane "mese ev sjaj". Izgled tipi nih rimskih bradatih mu karaca sa po etka II veka. po to bi se umila. a ona je obavezno morala da se uklopi sa bojom minke i nakitom koji e za tu priliku staviti. kopiraju i imperatora Hadrijana (117-138) koji je pustio kovrd avu bradu da bi pokrio o iljke na licu. verovatno spavale u donjem ve u. Spava ica je bila izra ivana od lana ili vune i obi no je bila finija i tanja od mu ke. Rimljanka je skidala no nu ode u i birala dnevnu.

Rimske ene su obo avale nakit. Ako je trebalo da prisustvuje prino enju rtve ili nekoj verskoj sve anosti. imu ni Rimljani su bili prinu eni da odvajaju znatna sredstva za zadovoljenje njihovih prohteva. Nosile su ih koliko god ih je moglo stati na prste. min u e su bile obavezne. O skupocenosti ovih tkanina svedo i podatak da je kilogram svile vredeo koliko i kilogram zlata.Rimska ena sa ogrta em. Nakit je bio veoma raznovrstan.. kao i ogrlica. Na rukama su im zveckale narukvice. Da bi udovoljili eljama svojih supruga i ljubavnica. est ukrasni detalj bio je i lan i oko lanka noge. esto i po vi e komada. Prilikom izlazaka ene su preko stole prebacivale dugi al ili ogrta (palla) koji se obavijao oko tela i iji je jedan kraj mogao da se prebaci preko glave. matrona je nosila sa sobom i etvrtastu maramu od purpurne ili plave tkanine ukra ene resama (rica) kojom je pokrivala glavu.. Kako je mo Rima rasla. Ni svila nije dovoljna. a naro ito su volele prstenje. Kosu su ukra avale dijademama i ukrasnim iglama. Napolju. srebro i drago kamenje. Gospo e koje nisu sebi mogle da priu te zlato. sve vi e su se koristile skupocene tkanine. Tokom perioda Republike ove haljine su pravljene od vune. Za sun anih dana Rimljanka bi uzimala lepezu od paunovog perja pre no to stupi u nosiljku. zadovoljavale su se sli nim modelima izra enim u bronzi sa umetcima od poludragog kamenja ili staklene paste. . rob ju je zaklanjao suncobranom osim ukoliko dan nije bio vetrovit. pa se tako u doba Carstva stole izra uju i od indijskog pamuka ili kineske svile. kako po obliku tako i po materijalu.

Kico i i u miru i ratu Rimljanin u togi. Obla enje toge bilo je dosta komplikovano. a njen kroj menjan. Osim tunike. a du ina je iznosila tri visine onoga ko je nosi. iji se jedan kraj mogao prebaciti preko ramena. Togu obrubljenu irokom crvenom trakom (toga praetexta) nosili su slobodni mladi i sve do esnaeste godine ivota. bez ukrasa (toga pura ili toga virilis). ija se irina menjala prema modi. tj. a naro ito boja toge. smanjivana joj je irina. tokom poznog perioda Carstva ograni ene su prilike u kojima je no ena. na sve anoj ceremoniji. za javne izlaske mu karac je prebacivao preko nje togu (toga).Nakit rimskih imu nih ena. Mu ka garderoba je bila ne to jednostavnija. a ina e je dopirala do listova nogu. bogato ukra eno odelo (synthesis). Tada bi. koje se obla ilo prilikom sve nih gozbi. u po etku vunene a kasnije i lanene. To je omogu avalo da toga lepo pada stvaraju i skladne nabore i ostavljaju i slobodnom samo desnu ruku. ali i zbog svoje neudobnosti. dobijali sasvim belu togu. U tom periodu togu veoma esto zamenjuje neka vrsta irokog ala (pallium). Ovaj deo ode e bio je napravljen od elipsoidnog komada tkanine. koja je pojasom mogla biti stegnuta oko struka i na taj na in skra ena do eljene du ine. mu ka garderoba podrazumevala je i jedno pripijeno. S druge strane. Vrsta materijala. ona je postajala rasko nija dodavanjem raznih ukrasa i vezova. koji se obavijao oko ramena. ukr tao spreda i u struku bio stegnut pojasom. Zbog toga. esto su otkrivali dru tveni status onoga ko je nosi. . Osim ove svakodnevne ode e.

Vojskovo a je imao pravo da nosi i specijanu vrstu nabranog ogrta a. uz koji je i la kapulja a (cucullus).umesto pe ata za overu dokumenata. a koje su esto imale i stale ko obele je. . kojima su pri vr ivali svoje toge. Rimski vojskovo a u tradicionalnoj ode i. srebrno ili bronzano. mu ka ode a je bila jednostavnija. Izra ivan je od etvrtastog komada tkanine i pri vr ivao se za dva kraja na grudima ili na jednom ramenu. A ta su obuvali? Obu a se tokom vremena najmanje menjala i nije bila podlo na modnim trendovima. koji je obi no imao i kapulja u (paenula) i koji je bio mnogo udobniji i prakti niji. Zlatno. omiljeni deo nakita je bilo prstenje. Veli ina i boja saguma zavisila je od vojni kog ranga. crvene ili bele. Ni mu karci u anti kom Rimu nisu bili imuni na nakit. neke vrste zihernadli. Preko tunike no en je vojni ki ogrta (sagum). koji je dopu tao najve u slobodu pokreta. Za vreme vojnih ve bi i ratova. Osim fibula. odnosno crveno-bele boje (paludamentum). Oficiri su mogli da nose ogrta e ivih boja. Jedini vid ekstravagancije koju su izra avali oni sa dubljim d epom prilikom njenog naru ivanja kod obu ara (calceolarius) ticala se na ina dekoracije i vrste i kvaliteta materijala od kojeg je izra ena. ali je crveni bio rezervisan za vojskovo e. Za putovanja je kori ena druga vrsta ogrta a.Tokom hladnih perioda Rimljani su preko toge nosili kratak ogrta od tamne vunene tkanine (lacerna). ono je veoma esto slu ilo i u poslovne svrhe .

pa i bele (calcei muliebris). Najjednostavnija vrsta obu e (calceamentum) koju su nosili i mu karci i ene u Rimu bile su sandale (soleae). izmice obi nih gra ana bile su mrke ili crne. . Prilikom odlaska u posete. imala je karakteristi an visok drveni on za koji je bilo pri vr eno plitko lice od ko e ili neke tkanine. izmice su bile izri ito zabranjene robovima. Obu a je bila deo garderobe koji je najjasnije mogao da uka e na dru tveni status svoga vlasnika i to kako na in vezivanja tako i dekoracija i boja. Postojala je i specifi na obu a koja je no ena u lovu. Mu ke i enske izmice nisu se mnogo razlikovale po obliku. dok su plemi i mogli da nose izmice crvene boje (calcei patricii i calcei senatorii). tako e vrsta koturni. koje su se sastojale od ona pri vr enog za nogu ko nim kai i ima koji su se obavijali oko no nog lanka. enske su obi no bile lak e i pravljene od mek e ko e. Zakop avale su se pomo u etiri ko na kai a koji su se obmotavali oko noge. koje su dopirale do listova i imale dva uspravna otvora sa strane. Njih su mogli da koriste visoki dr avni inovnici iz plemi kih porodica. a bile su ukra ene u visini lanaka polumesecom od srebra ili slonova e (calcei mullei i calcei sanatorii). a ponekad i ukra ene biserima i dragim kamenjem. Sandale su no ene po ku i i smatralo se nepristojnim da se obuju za izlazak. To je vrsta izama (cothurni) koja je dopirala do pola noge. Udate ene nosile su izmice svetle boje. Druga vrsta plitkih izama.Izgled rimskih sandala. Rimljani su sa sobom nosili sandale jer je bilo nepristojno da gost u ku i doma ina hoda u obu i kojom se slu i na ulici. Ukra ene izmice ponekad su nosili i mu karci. Jedna vrsta opanaka (carbatina) bila je karakteristi na za provincijsko stanovni tvo. Za te prilike kori ene su izmice (calcei).

esto i krajnje nastrane i dekadentne. umerenost i. preterana nega tela i ukra avanje mu karaca smatrani su. zbog finansijskih neda a. kao i robovi. To su specifi ne izmice (caligae) iji je on oja an o trim metalnim klinovima.Armani Rim. "lansirali" svakojake. Rim je bio metrolpola u kojoj su se kreirali na in odevanja i minkanja. rimski gra ani su uvek tro ili veliki deo svog vremena i novca na negu tela.da sakriju naborano lice i oronulo telo. koji su smatrali da su skromnost. po mi ljenju moralista i tradicionalista. a zimi su noge umotavali u ne tavljene ko e ili vunene krpe. bio je vi e stole a i najzna ajniji modni centar. prepu tali oni koji su neobuzdani u svemu ili oni koji ho e da istaknu svoju ekonomsku mo . Tome su se.Rimski provincijski opanak. pokazale kako preterano brinu o svom izgledu. Ipak. Prirodno je to je ta pretrana pa nja posve ena luksuzu i modi na rimskom dvoru i me u bogata ima podsticala estoke reakcije moralista i tradicionalista. ulep avanje i minkanje su ve tine iluzije i prevare kojima ene ostvaruju jedan jedini cilj . Lice ovih izmica bilo je od ko nih kai eva koji su se mre asto vezivali i koji su ostavljali slobodne prste. Time je isticana namera da se spre i odliv novca iz dr avne blagajne koji je tako odlazio "strancima i neprijateljima". kao i drugi modni detalji koji su munjevito prihvatani u svim delovima Imperije. ija je dr avna blagajna bila u velikom manjku zbog preteranog uvoza luksuzne robe. modne novotarije. a uporedo i najve i proizvo a luksuznog toaletnog pribora. Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: . konkubine i matrone visokog roda. posebnim zakonima poku avala da spre i preterani uvoz luksuznih proizvoda: svile iz Kine. potpomognute pomadama. tako e. kako bi time. neneru ena prirodnost u izgledu i pona anju prave i trajne vrednosti svakog oveka. glavni grad najve e imperije Starog sveta i srce anti kog kosmopolitizma. Sli no tome. kao i na zakone kojima je spre avan uvoz luksuzne robe. parfema i minke sa Istoka. njihove supruge i k eri. bez obzira na pridike moralista i tradicionalista. ma kom stale u on pripadao. nosili su "drvenjake" (sculponeae). Po njihovom mi ljenju. Poseban zna aj imao je carski dvor u kome su imperatori. a zatvarali stopalo i lanak. bisera iz Crvenog mora i dragog kamenja iz raznih zemalja. I posle Versa ea . Siroma ni stanovnici Rima. Poznate su neda e imperatora Tiberija (14 . Rimska dr ava je esto. neprikladnim. pre svega. kako se to danas ka e. kozmetiku i odevanje. Obi ni vojnici koristili su poseban oblik obu e. skupocenih uvoznih tkanina.37). to je jasna te nja ka zavo enju i preljubi. parfemima i raznim ukrasima. Samim tim Rim je bio i ogroman potro a luksuznih i egzoti nih kozmeti kih sredstava. to su bila jasna obele ja najve e moralne degradacije.

artlex.html http://www. Vranjski glasnik V. 1887. Grimal. A Guide to the Exibition Illustrating Greek and Roman Life. 1969. Popovi . 1988. Palestrina.vroma. Yegül. 2000. Rimski medicinski. A. Obu a iz trikonhalne grobnice iz Viminacijuma. 1988. S. 1920. 1993.htm http://www. V. G.wednet.html .com/ArtLex/r/roman. 1997. Milano-Wien. Nestorovi . 1985. 1967. Ru i . E.org/bmagolds. grupa autora.org/~bmcmanus/baths. London. Strigili ot rimskata epoha ot teritorijata na dene na Blgarija. 1981.html http://www. D. Srejovi . Cagnat. Herculaneum. Strong. August.12caesars. ivot u anti kom svetu. J.artsbma. J. Viminacium 11. Riha.und Silberschmuch aus dem Antiken Iralien. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza). J. Romanelli. P. 1983.bluffton. I. Roma. 1970. Glasnik SAD 13. Beograd: Narodna knjiga. D. 1995. Daremberg.vitruvio. London. Z. These were the Romans. 280. Beograd. London. Frankfurt.artsmia. Golubovi .kent.interrinet. Beograd.B. Walters. i Saglio. B. B. Paris. Jedan prilog prou avanju anti kih i aka. Ljubljana.bg/bulgaria/Places/ancient/romanbaths. 1929. Vajner. 3. H.htm http://www. Frizura kroz vekove. Beograd: Narodni muzej.org/an_gold. grupa autora.J. Beograd: Savremena administracija. Beograd: Filozofski fakultet. Rim u razdoblju najvi eg uspona. i Brown. Tingay. E. 89. Arheolo ki vestnik XXX. New York. Panorama jedne civilizacije. Arheolo ki leksikon. 1986. 1979. Anti ki Rim.F.M. London.html http://www. grupa autora. M. Paris. M.html http://www.I. 1968. 1952. Gold. 1976. 295-299. Antike Portträts aus Jugoslawien.y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y Brodner.edu/~sullivanm/bathbaths/bathbaths. 17-25.html http://www. i Cermanovi -Kuzmanovi . Darmstat. M.edu/curriculum/soc_studies/rome/RomanBaths. E. Rimska civilizacija. 2000. 1967. Dular. 1997. i Chapot. Manuel d'archéologique romaine II. Arheologija 2: Obr. Kruni . 1962. Preporu ene Web stranice: http://www. ivadinovi -Davidovi . i Badcock.ch/arc/roman/bathcaracalla. Jovanovi .C. D. F. Beograd-Ljubljana. Italy's buried Treasure. Rimske ko ane igle iz Slovenije. P. Die Römischen Thermen und das Antike Badewasen. Deiss. Roman crafts. A. Jedna grobna celina iz Duklje. Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust. 1989.html http://www. Baths and Bathing in Classical Antiquity. Vagalinski. Zagreb. L. Carcopini. Arhitektura starog veka. R.com/Articles/RomanJewelry/romanjewelry. S. Anti ko oru e od gvo a u Srbiji. Dictionaire des antiquités grecques et romains d'apres les textes et les monuments.

Stoga prou avanje mode. u kojima su uvani retki i egzoti ni parfemi i pomade. ukoliko su im to mogu nosti dozvoljavale. frizuru i nakit. ene su u tom pogledu bile potpuno zapostavljene. doteruju frizure i kite dijademama. gde bi. ve pru a i preko potrebne podatke o umetni kim i estetskim stremljenjima jedne epohe. na reljefima ili na skupocenom posu u i drugim predmetima prikazivali princeze. slikara i zanatlija. a zatim sre ivanje frizure. mo e biti va no ne samo za ta no hronolo ko opredeljenje mnogih arheolo kih spomenika i nalaza. posve ivala se izuzetna pa nja. koji su na zidovima palata. da ve i deo dana provedu pred ogledalom. kozmetika i moda imali su izuzetan zna aj. S druge strane. njihova privilegija bila je. pribegavale su raznim sredstvima kako bi ga ostvarile. Robinja poma e gospodaricama u sre ivanju. Po to je frizura doterana. Me u najlep im i najdragocenijim eksponatima u poznatim svetskim muzejima i privatnim zbirkama starina nalaze se ma tovito oblikovane i bogato ukra ene palete i kutije za minku. njene uloge i zna aja u drevnom dru tvu. nega tela. Nega tena ko e Rimljani su bili ranoranioci. o istorijskim zbivanjima koja su je ozna ila. ogledala i posudice neobi nog oblika na injene od najskupocenijih materijala. mode i kozmetike u svakodnevnom ivotu ukazuju i brojna ostvarenja najve ih anti kih umetnika. da ne bi preplanule. Ukoliko ih priroda time nije obdarila. koriste i sve tada dostupne kozmeti ke preparate. Uporne gimnasti ke ve be i stalna sportska nadmetanja imali su za cilj da se formira skladno mu ko telo po idealima koje prepoznajemo na brojnim helenisti kim i rimskim skulpturama. Nega tela i kozmetika U anti kom svetu nezi tela. a naro ito mu kog. razvijale se i nestajale na Bliskom Istoku i u Sredozemlju. okru ene robinjama i slu avkama dok ih ove ulep avaju minkaju. uz pomo dvorkinja i robinja. to belji ten bio je elja svake ene. ogrlicama i prstenjem. kao i o etni koj pripadnosti li nosti koja je nosila odre enu no nju. sledilo je vrlo ovla no umivanje. moglo se pristupiti kozmeti kom tretmanu i minkanju. doterivale svoj izgled. Nave emo neke od poznatih recepata za beljenje ko e: mast od ceruse i . Na va nost nege tela. matrone i dame visokog roda.U svim drevnim civilizacijama koje su proteklih pet milenijuma stasavale. Nakon ustajanja. Rimske dame su izbegavale izlaganje suncu i vetru.

minku je skidala tek pred spavanje. Rimljanka je provodila itav dan. a zatim se mazale. ali i trljanjem tela krvlju slepog mi a. Na isti na in izvla ene su i linije oko o iju. U tu svrhu kori ena je pena od crvenog nitra kao i rumenilo dobijano od morskog li aja ili vinskog taloga. minka obrva i lica Kontrast belom licu rumenih obraza i usta daje crnilo obrva i trepavica. U istu svrhu upotrebljavan je i pra ak od jeljenjeg roga ili istucane drenjine. uz mogu nost izbora boje . Kako je ve ina rimskih bogata a ve eri provodila u estvuju i u ve erinkama obilno zalivanim vinom. Ako bi se kojoj dami vi ak godina ocrtavao na licu. Obrve su morale da budu tanke. Prvo su se oblikovale pincetom. Zubi i usta Po eljno je bilo da zubi budu beli i sjajni. ve ga ostavlja u stotine teglica". Ukoliko je neko patio od neprijatnog zadaha iz usta. Sli an efekat postizan je i trljnjem ko e smesom bele vinove loze ili te no u koja je na injena od br ljena. crnilom koje se dobijalo od a i ili antimonovog praha. kozje u i i magare e masti. Jedan pripadnik ja eg pola toga doba zlobno je primetio "da ena ne spava sa svojim licem. Pra ak od plovu ka kamena i istucane kosti ovnujskog repa iste zube da budu "kao dva niza sitna bisera". . Ukoliko neka gospo a nije bila zadovoljna kvalitetom i izgledom svoje kose. rimske dame i gospoda pili su ocat.plave ili crne. mogla je sebi da priu ti periku koja je bojena me avinom kozjeg loja i pepela bukovog dreveta. kori eno je mleko od magarca i sok od tele ih nogu. mogao je to izbe i kori enjem kola i a od izmirne. kao i trepavice. Odr avanje kose Nezi kose se posve ivala posebna pa nja. Da bi se izbegle pege na ko i. ono se podmla ivalo no nim oblozima od bra na od pasulja. a sjaj joj je davao te ni galski sapun pome an sa uljem le nika. Otklanjanje maljavosti Maljavost tela tako e je morala da se izbegne. Uz belo lice i li su rumeni obrazi i usta. Da bi ujutru opet imali sve ten i bistar pogled.krokodilske pogani koja se koristi za lice i belilo od krede i olovnog praha za beljenje tela. dok se sjaj ko e dobijao stavljanjem bra na od boba. Rast kose se podsticao trljanjem ispr enim magare im kopitom. Za otklanjanje malja sa tela ene su koristile sredstvo sastavljeno od raznih smola (dropax). oraha i drugog bilja. Ovako na minkana. koji se 40 dana tiho kuvaju na vatri. Ideal je bila sjajna i gusta kosa. mamurluk je bio esta pojava. a da bi izbegli glavobolju dobro je je bilo oblagati elo br ljanovim ili kupusovim li em.

a postojala su i manja. Latinski izraz parfem (per fumum) postaje op ti izraz u celom svetu za sve isparljive i miri ljave supstance. Ogledala su se izra ivala od specijalne vrste bronze u kojoj je bilo . Me u predmetima kori enim u tu svrhu najva nije je bilo ogledalo (speculum). Ona ve ih dimenzija ka ena su o zid. Poseban tip ugra ivao se u toaletne kutije ili sto i e. O frizurama i ode i bi e re i u odeljku o modi. Kao i danas. Ovako sre enoj eni preostalo je samo da stavi jo parfem i mogla je da iza e na ulicu (Sl. pristupalo se obla enju. do ivljava procvat u vreme Rimskog carstva. Oni su bili podlo ni modnim trendovima i menjali se u skladu s njima. Proizvodnja parfema. preko Feni ana i Grka. Mirisi su dugo bili obavijeni velom tajne i verovalo se da ih ne spravljaju ljudi ve da poti u od bogova. rimske dame nisu alile novca da bi do le do ovih skupocenih proizvoda.Parfemi Po to je frizura sre ena i lice na minkano. Izgled ve ine rimskih ena. 2). poznata jo iz starog Egipta. Toaletni pribor Raznovrsni kozmeti ki preparati podrazumevaju i postojanje odgovaraju eg toaletnog pribora. koja su dr ana u ruci.

Pored uobi ajene dr ke koja se nastavljala na ram.od bronze. Ukras na ramovima bio je raznovrstan. Premazivana su amalgamom.5 do 17. odnosno od 3 do 7 rimskih pal eva.7 cm. olova. bez reflektovanja "da bi se slika vratila onome ko se ogleda". U periodu poznog Carstva ogledala od stakla. dr ka je mogla da bude pri vr ena na reversnoj strani ogledala i to u obliku stopala. koje obi no smatramo delom ogledala. a naro ito kalaja. Za ra e ljavanje kose kori eni su e ljevi (pecten). po to je odraz lika u njima bio mnogo bolji. stilizovanog lista ili Herkulovog vora. slonova e ili metala . a koristili su ih podjednako i mu karci i ene. koja su dobijana umetanjem plo e od duvanog stakla na plo u od metala. . Dekoracija i materijal za ramove zavisio je od finansijskih mogu nosti korisnika. Pre nik ru nih ogledala kretao se od 7. a zatim izlagana visokim temperaturama kako bi ivini otrovi isparili. e ljevi su izra ivani od drveta (i to im irovog). olova ili srebra. To je bio dugotrajan proces kojim je trebalo posti i idealno glatku povr inu. Nije sigurno da li su se koristile i etke. potpuno su istisnula ogledala od metala.dosta cinka. iako bi mnogi dr a i. legurom zlata i ive. od kosti ili roga. Skupoceno ogledalo. mogli biti njihovi delovi.

s jedne strane gu im. koji poti e iz Rima. za oblikovanje frizure. gu a. Tako se na jednom e lju od olova. a druga. . U kasnoanti kom periodu. slu ila je za ra e ljavanje kose. najrasprostranjeniji je bio onaj sa duplim redom zubaca. Najjednostavniji model bio je sa jednim redom zubaca. ko tani e ljevi su slu ili i da pridr avaju kosu. koji su zbog svoje funkcionalnosti prihva eni od strane mnogih naroda i vekovima se ne menjaju. a s druge re im. Na nekim e ljevima postoji urezano i ime vlasnika. sa obe strane nalazi posveta koja ka e da je to poklon mu a Lucija supruzi Aniji.e alj od im irovog drveta sa urezanim motivima. re a. naj e e su u upotrebi trodelni e ljevi. Luksuzniji primerci bili su bogato dekorasini i mogli su imati podjednako ukra ene korice. Kod ovih e ljeva jedna strana. Me utim. Ponekad.

crinale). sa sli no modelovanim glavama. Ukrasne igle . dok su one sa razli ito dekorisanim glavama slu ile kao ukosnice (acus crinalis. Oblikovanje frizure pomo u ko tane igle za kosu. Ove posudice izdu enog oblika i uskog .ukosnice mogle su biti izra ene i od metala bronza ili srebro. izra ivana od kosti ili roga (acus discriminalis). Igle sa jednostavno obra enom glavom slu ile su za uplitanje i uvijanje kose (acus discerniculum). ali ih je trebalo uvati u senci. comatoria. Ko tane igle su kori ene i pri pravljenju frizura.Druga funkcija e lja . Pored e lja. kori ena je i jednostavna igla. po to im je sun eva toplota tetila.pridr avanje kose. koja je slu ila za odvajanje kose ili pravljenje razdeljka. Pomade i parfemi najbolje su se uvali u posudama od alabastra (alabastra) ili olova.

omogu avali su laku obradu i izradu veoma raznovrsnih oblika. Pored jednostavnih primeraka.ali i jednostavnog izdu enog ili ovalnog tela (balsamarium. bile su u irokoj primeni tokom ranocarskog perioda. kamena (mermera ili alabastra). Glina. . a naro ito staklo. ljudska glava ili stopalo. vi e lane posude . izdu enog (alabstra) ili loptastog recipijenta (aryballoi). gipsa i stakla.gline. dna i profilisanog poklopca. Sastavljene su iz tri dela . podloga za minku i puder bili su sme teni u kozmeti ke kutijice sa poklopcem . unguentarium). pa ak i od plemenitih metala. boxus) koje su izra ivane od razli itih materijala . Posude za uvanje pomada i parfema. esto u bojama koje podra avaju originalni materijal. Posudice od stakla neobi nih oblika . a njihova veli ina bila je uslovljena veli inom cevastih kostiju od kojih su izra ivane i iznosi u pre niku od 3 do 7 cm. Zato ih veoma esto zamenjuju one izra ene od gline ili stakla.cilindri nog recipijenta. kosti. Maske za osve avanje lica. postoje i one bogato dekorisane reljefnom floralnom ili figuralnom dekoracijom.ivotinjska figura.pikside (narthecium. belilo za telo i lice. Pikside su naj e e bile ko tane. drveta.otvora bile su veoma skupe zato to su bile izra ene od jedinstvenog kamenog bloka i to od materijala koji je va en samo u Egiptu. grozd.

Kov e i za nakit u obliku koljke. Izdu ene cilindri ne posudice. esto sa vi e spojenih cilindara. urezani natpisi su potanko ozna avali vreme kori enja raznih prahova "od prvog do etvrtog meseca poplave. koje su mogle imati i drugu namenu ( uvanje nakita). . Na jednoj ovakvoj posudi iz Tebe. kori en je ilibar ili srebro. Za izradu ovih kutijica. od prvog do etvrtog meseca zime i od prvog do etvrtog meseca leta". Jedan posebno lep tip kozmeti ke kutijice izra en je u obliku koljke . zajedno sa tankim tapi em slu ile su za uvanje i me anje crnila za o i.ostrige sa dva kapka (conchylium). koja se danas uva u Britanskom muzeju u Londonu.Pikside. izra ivane od ilibara ili stakla.

Posudice za uvanje crnila za o i. na kojima se vr ilo me anje. prahovi i eteri na ulja va eni su iz posudica razli itim instrumentima u obliku lopatica. kosti. Kreme. slonova e. kori en je mermerni avan (mortarium) sa tu kom (pistillum). a ukoliko je ne to trebalo pretvoriti u prah. . ka i ica i pruti a koji su bili izra eni od drveta. Ovako izva ena masa stavljala se na kamene palete. ilibara ili metala.

inili su u na ka ikica i pinceta. 1999. M. dr ke i brave kojima su se zatvarali. Osnovu ovog kompleta. grupa autora. Panorama jedne civilizacije. Gold. Davidson-Weinberg. Budapest. Athens. a kalica za zube i mala strugalica. Anti ki Rim. J. a ponekad su se uz njih nalazili i ista za nokte. Glass Vessels in Ancient Greece. bilo da se radilo o odlasku u javno kupatilo ili u ku nu posetu. 1992. 1987. Cermanovi -Kuzmanovi . oka en o pojas. Milano-Wien.und Silberschmuck aus dem Antiken Italien. 1981. 1967. koji je no en na alci. Podjednako su ih koristili i mu karci i ene.J. Rimsko staklo. G. Carcopini. Veoma retki su luksuzni primerci izra eni od plemenitih metala. Kako je drvo materijal koji brzo truli i propada. dok je unutra njost bila podeljena pregradama. London. Deiss. a ak je stavljan i u njen grob kao prilog da joj se na e na onom svetu. 1962. Toaletni kompleti su bili neizostavni u svim prilikama. Italy's buried Treasure. Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y y y Bíró.arheolo ki nalazi. Celokupna kozmetika uvana je u drvenoj kutiji ili sandu i u (arcula). The Bone Objects of the Roman Collection. uglavnom od srebra. 1985. Beograd-Ljubljana. Beograd: Filozofski fakultet. Osnovna karakteristika ovih kov e i a je da imaju oblik kvadra. do nas su dospeli samo metalni delovi ovih kov e i a .Instrumenti za sipanje preparata i pincete . turpija. Herculaneum. Rim u razdoblju najvi eg uspona. A. sa poklopcem koji je bio vezan za kutiju arkama ili je bio slobodan.T. Zagreb. J. nosila ga sa sobom pri poseti javnim kupatilima. Koristila ga je kod ku e. Kov e i i za kozmetiku i nakit.razne aplikacije. grupa autora. . od koga se ena nije razdvajala.

47-48. pederastija prevladavala zbog patrijarhalnog plemenskog ustrojstva. B. Beograd: Filozofski fakultet. Beograd. Kostoreznoe delo v anti nöh gosudarstvah Severnogo Pri ernomori .G. Roma. Kruni . . Istorija Srba (tom II).egyptmonth. Jedan od nesigurnih na ina da se odgovor pretpostavi je prou avanje helenskih mitova i utvr ivanje injenice koliko su te pojave prisutne u mitologiji. Bulletin des Musees Royaux d'Art et Histoire (Bruxelles) 6. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza). Anti ko srebro u Srbiji (katalog izlo be). Rimski medicinski. P. Vajner. Peters. Palestrina. Nijmegen. 1978. P. Riha. jer sa uvanih opisa nemamo. Beograd: Narodni muzej. G. me usobnim uticajima bilo pro ireno.y y y y y y y y y y y y grupa autora. pod pretpostavkom da je to jo u prapostojbini. 999.com/ . Mo e se pretpostaviti da je. ili u vreme seoba. K. 1986. Virgili. Vita e costumi dei Romani antichi 7.com/mag08012000/mag4. 1978. E. (proto akon) 1899. Roma. Petkovi . S. 1967. 1997. 1995. B. Kam. 1986.htm http://www. Moskva. 73. G. Drugi nesigurni na in bi bio da se uzmu u obzir opisi pederastije i lezbejstva kod drugih indoevropskih plemena u to doba. V.beautyworlds. Preporu ene Web stranice: http://www. Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust. 1974. ako je toga i bilo u ve oj meri. Acconciature e maquillage. ivot u anti kom svetu. Beograd: SKZ. pre Homera Znati da li su pederastija i lezbejstvo bili prisutni kod helenskih plemena pre doseljavanja u Heladu bilo bi zaista udesno.. Ljubljana. 1970. ivkovi . Romanelli. Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije. S. August. 2000.M.. ena kod Rimljana. Jiri ek. Some bronze mirrors in the collection of the Rijksmuseum. Vesnik Srpske crkve XI. Jedna od takvih teorija je da pederastija u Heladi pre seobe Doraca nije postojala. Lloyd-Morgan.

izvori Glavni na in na koji se pederastija i lezbejstvo prate kroz dalju helensku istoriju je itanje knji evnih dela. u mitovima Kao to je gore re eno. Vajaju se i pederasti ke statue.. jer prvo treba aksiomatski prihvatiti da mitovi uvaju stavove helenskih plemena pre . komediografa i istori ara. ali je zanimljivo primetiti da je na Kritu davna nji obi aj bio da stariji mu karac ritualno zavede mladi a... svedo i ova predstava otkrivena u jednoj grobnici. Iz mikenskog perioda helenske istorije nema sa uvanog niti jednog podatka o tome da li su pederastija i lezbejstvo bili ra irena pojava. . Na primer. Nekolike podatke nam pribavljaju i grafiti. Zevs otima Ganimeda. Tako e nam i starogr ki jezik sa svojom homoseksualnom leksikom mo e pomo i da shvatimo kako su se Heleni odnosili prema ovoj pojavi. naro ito liri ara.Da pojava pederastije nije bila nepoznata i Egip anima. na vazama se predstavlja analni koitus starijeg oveka sa mladi em ili scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog.. odrediti po etak pederastije i lezbejstva preko mitova vrlo je nesigurna stvar. Zna ajne su i predstave u likovnim umetnostima. naro ito uzimaju i mitolo ke primere npr. . Helenski mit sa svojim mitolo kim primerima tako e nam mo e biti od pomo i.

a ta je tu od starine. ne mo e se prenebregnuti injenica da se u mit kasnije unose pederasti ki elementi. treba uzeti u obzir i mitske primere. uvena su. Jednog dana. Videv i to. ipak uticao na stav Helena po tom pitanju. Hipnos je bacio svog ljubimca u dubok san. a de ak ga je nehotice probo kopljem. bog neba je u jednoj sporednoj verziji mita. onda je pitanje. gde je sahranjen podno Apolonovog kipa. Za Kiparisa se tako e veli u jednoj sporednoj verziji mita da je bio i Zefirov miljenik. udari ga po licu i krv stade liptati. tako e se pominje u sporednim verzijama mitova o Hijakintu i Kiparisu. po to su mitovi va an deo helenskog poimanja sveta i pored odbacivanja mitova koje je helenska misao kasnije izvr ila. iako najbla i od svih vetrova. na ta je Apolon brzo doleteo da ute i svog ljubimca. Kiparis je svoju ljubav poklonio jelenu kojeg je svakodnevno kitio cve em. svojom je ljubavlju progonio kako smrtnice tako i lepe smrtnike pastire. drvo alosti. Apolon dojuri. bog zapadnog vetra. Pan. dok su se takmi ili u bacanja Apolonovog bo anskog diska. Posle smrti.doseljavanja po tom pitanju. morao da postane pederast u Tartaru. u vreme najve e ege. Hijakint ga neoprezno podi e i on se odbi od zemlje. de ak je po eleo da i sam umre. uzeo za svoje sve tenike. po to je mit sa svojom obrazovnom funkcijom (pored ostalih). Hijakint je bio plavokosi de ak tako izuzetne lepote da je Apolon napustio Delfe. kritskim trgovcima prikazao u liku udesno lepog mladi a i pokoriv i ih lepotom. Zefir. pored ljubavi prema smrtnicama i njegove ljubavi prema smrtnicima Hijakintu i Kiparisu. ali se ipak ne mo e utvrditi ta je dodato. iz zemlje je izrastao purpurni cvet. Hipnos. odlo io luk. u Krisi. bog stada i pastira. kada ga je sin Kron kastrirao. da li su ti stavovi drevni ili novi. ali se rana nije mogla zaceliti. po to su se mitovi i u istorijsko doba menjali i dopunjavali. pa uneseni u mit. Apolon je bio tako lep da je po njegovom ro enju ceo Del procvetao i zamirisao i tu je lepotu iskoristio kada se kasnije. Istog trenutka. koji je od bogova tra io da ve ito tuguje i proliva suze. Bio je ljubimac Apolonov. Njegova molba je usli ena i on je pretvoren u kiparis. koji se uvek trudio u svemu da mu udovolji. morao je gonjen besom biti surov: tokom Hijakintovog takmi enja u bacanju diska. . Naime. vodio na izvor i napasao. Kiparis je lepi de ak koji je iveo na ostrvu Keju. Ganimed je najprvo bio peharnik Zevsov i bogova.plavi zumbul. to niko ne mo e ustvrditi niti potvrditi. liru i strele i oti ao u Spartu da lovi sa svojim ljubimcem po vrletima. Da bi ve no u ivao u o ima svog ljubimca. ali je njegove o i ostavio otvorene. Apolon se pored umiru eg Hijakinta zakleo da e iz njegove krvi ni i cvet ije e latice izra avati bolni krik. voleo je mladog lovca Endimiona. jelen je legao u hlad da se odmori. skrenuo je ba eni disk prema Hijakintovoj glavi i time ga ubio. Uran. ali ljubomoran to je de ak i Apolonu poklonio svoju ljubav. a kasnije je usled sve ve eg obima pederastije postao u mitu ljubavnik Zevsov i ak postoji statua iz klasi nog perioda koja prikazuje Zevsa kako grabi mladog lepotana Ganimeda. Veli se da je i on voleo Kiparisa. bog sna. na ijim je kruni nim listi ima ispisana Apolonova tugovanka . Jednog popodneva. Ipak. ako bi se to prihvatilo. ne ni je de ak prenet na Olimp. Drugo.

Re pederastija dolazi iz starogr ke re i paiderast(e)ia koja ozna ava medjumu ku ljubav. Na a re peder nastala je u kolokvijalnom govoru skra ivanjem od knji evne re i pederast koja dolazi iz starogr ke re i paiderastes. Naravno da treba imati u vidu da se od svih gorenavedenih. odnosno aktivnosti jednoga pederasta. imenica pederisanje i pogrdne re i peder i . pederasti ki i pederastija upotrebljavaju neutralno tj. ali da generalno spadaju u grupu pogrdnih re i sa poslednje tri. a da se re i peder. Na e u ene re i uranizam. a potekle su iz starogr kog..na e re i za.. pederski. jedino re i pederast. Neophodno je pre no to se pre e na temu detaljno razmotriti pojmove kojima se u na em jeziku ozna avaju eros i ljubav prema istom polu. Na pridev pederasti ki dolazi od starogr kog prideva paiderastikos u istom zna enju. da ozna e samu pojavu. Paiderastes je ovek koji ose a privla nost i ljubav prema de acima (po to je to bio naj e i spoj u tada njim medjumu kim odnosima) odnosno generalno onog koji voli mu karce. ali nisu jedine da tu pojavu ozna e. pederisati se i pederisanje mogu katkad i upotrebiti neutralno. glag. peder ina i peder uga. Prema imenici peder nastali su u nas pridev pederski. uranist/ uranista i pridevi uranijski. urani ki i uranisti ki poti u iz imena boga Urana koji je po jednoj sporednoj . glagol pederisati se. Re i koje mi danas obi no koristimo su peder i lezbejka.

Lesbios. lesbios) po to je to ostrvo tokom cele helenske istorije bilo glavni centar me u enske ljubavi. Od ove re i na je jezik na inio i one pogrdne lezba a. Re lezbejka/ lezbijka i pridevi lezbejski. Ovaj je termin uveo nema ki pravnik Ulriks. Zanimljivo je primetiti da od navedenih. ta re normalno po ela ozna avati i lezbejku. Na e u ene re i tribada. lezbuljina. lezbijski i lezbi ki poti u iz starogr kih re i koje ozna avaju ili iteljku ostrva Lezba ili su odgovaraju i pridev (Lesbia. po to su to bile svetkovine u kojima su u estvovale skoro samo ene i tako bilo prirodno da se u orgijasti kom zanosu obrate jedna drugoj. a zatim je. lezba iti se i lezba enje. partenofilijski i partenofilski poti u od starogr ke re i parthenophilia koja je ozna avala ljubav (philia) prema mladim devojkama (parthenos) odnosno me u ensku ljubav. tribadijski. Re lezbejstvo/ lezbijstvo izvedena je od imenice lezbejka/ lezbijka. dok ostale samo neutralno. morao da postane pederast. jedino re lezbejka/ lezbijka mo e da se upotrebi i neutralno i pogrdno. Tribada je u starogr kom najprvo bila re za sledbenicu orgijasti kog Dionisovog kulta. odgovaraju eg prideva (tribadikos) ili re i za lezbejstvo (tribadismos). Tako i odgovaraju i pridev (tribadikos) dobija novo . kada ga je sin Kron kastrirao.verziji mita. tribadisti ki i tribadizam poti u od starogr kih re i koje ozna avaju lezbejku (tribas). Na e u ene re i partenofilija.

Hektor me utim u boju ubije Patrokla. Ahilej ho e da svisne od tuge za njim.n. obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju/starateljki na odgoj i obrazovanje.od III veka p. a u Vizantiji naro ito. heteroseksualne. lezbejski i lezbejstvo. ali se sa sigurno u mo e pretpostaviti da prvobitno ratni ko ustrojstvo Helena. Bazi ni homoseksualni odnos bio je izme u starijeg oveka i mladi a ili ene i devojke. koji izi e u Ahilejevoj opremi u boj. Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost. pa nadalje. Ve kod Homera u Ilijadi opisan je blizak odnos Patrokla i Ahileja..od V do III veka p. snage. mu kosti i zajedni kog ratovanja ide na ruku pederastiji. niti da joj je ne to suprotno. o razvoju kroz vreme Stari su Heleni generalno pederastiju i lezbejstvo smatrali sastavnim delom ivota. . jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu. odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku.. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an. Mnoge poete i poetese opevaju svoje ljubavi.. i kipti eljom . Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire. 3. 2. pretklasi ni .od Homera do V veka p.. nego emo radi izbegavanja terminolo ke zbrke koristiti samo re i pederast.e. klasi ni . Ne zna se kako se u najstarija vremena gledalo na biseksualnost.. Na ovakav stav nailazimo od najranijih vremena.e. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. u pretklasi nom periodu zna enje i nastaje re tribadismos. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e. tavi e se nekad i potenciralo na tome. od kojeg nije bilo ja eg u celoj argivskoj vojsci. u smislu moralnog. Lezbejstvo po inje da se iri u svim slojevima dru tva tek razvojem srednje klase. pederasti ki i pederastija odnosno lezbejka. Dakako da se u ovom radu ne emo slu iti svim ovim sinonimima iako je jezi ko blago na eg jezika ne to to treba sa uvati. ne eli da se bori. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne. tako da kasnije demokratske promene ne umanjuju njen razvoj. U Rimu e cvetati. naro ito to je svojim besom i neu e em u borbi doveo do Patroklove smrti. patrijarhalno dru tvo sa svojim kultom juna tva. prosto deo seksualnosti. jer Ahilej. Nisu smatrali da je homoseksualnost odvojena od heteroseksualnosti. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska homoseksualnost i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima.e. Sa(p)fizam ili sa(p)fi ka ljubav jo je jedan naziv za lezbejstvo i poti e od imena najpoznatije helenske lezbejske pesnikinje Sa(p)fe (Sappho/ Psappho) koja je o njoj pevala.n. Mo emo razlikovati nekoliko perioda u razvoju helenske homoseksualnosti: 1. Pederastija iz aristokratske klase prelazi u sve slojeve dru tva. ali su glavne odlike ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju. gneve se na Agamemnona. gajiti i uve avati.n. Sve je to bilo samo stvar izbora. poklasi ni ili helenisti ki . To kod njih nije bilo ne to sramotno ili zabranjeno.

i to nije knji evno delo kako bi se o ekivalo. Trojanci mole za telo svoga najve eg junaka. Ta je ljubav pro eta plemenito u i na njoj se nekad ak potencira. u ivaju i u osveti. Zavisno od toga ko je bio mu ko a ko ensko u vezi nazivali su se erastes .n. da ako dotad nije bila pro irena. koji ga sve ano sahrani. ali ga Ahilej nikako ne daje. a onaj drugi poverenik ili pedagog. na nju nije uticao ni kasniji razvoj trgova ke klase i borba iste protiv oligarhije za demokratski poredak irom Helade. starome Prijamu predaje sinovljevo telo. vuku i ga triput dnevno oko zidina Troje narednih 12 dana. Zanimljivo je pritom ista i da se od miljenika o ekivalo da prvi pri e miljenome i zapo ne ono to je potpuno normalna stvar. tavi e to je moglo jo pro iriti. podlo ni odnos Patrokla prema Ahileju i intenzitet Ahilejeve osvete jasno upu uju na to. pederastija naro ito cveta me u aristokratijom ratni ki ustrojenih dr ava. ali ipak. i to u onom starom smislu moralnog. ve grafit koji glasi Krimon ljubavlju greje Simijino srce i on nam svedo i o velikoj ra irenosti pederastije u rana helenska vremena. Tako pro irena. postoji nekolicina takvih grafita od kojih . Bazi ni pederasti ki odnos izme u mu karaca bio je odnos izme u starijeg oveka i mladi a.da se estoko osveti. Tek kad mu bogovi to narede. Mo emo pretpostaviti. Oko toga jesu li njih dva bili pederasti su se i u antici lomila koplja. obrazovanje i ivotnu mudrost. Kao to je i za o ekivati. Ina e. obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju na odgoj odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. godine p. To i ostaje kroz ceo pretklasi ni period. centar pederastije je od ranih vremena bila Lakonija sa glavni gradom Spartom i Pelopones koji je savez na elu sa Spartom obuhvatao. kao sna an odnos me u ratnicima koji ih hrabri na zajedni ku borbu. ali je svome izabraniku za njegovo telo i du u pored svoga tela morao dati i poduku. U dvoboju surovo ubije Hektora pa njegovo telo zave e za kola i stane ga vu i ka brodovlju. Predstava pederastije me u bogovima na jednoj ranohelenskoj vazi.e. Prvi zapis o pederastiji javlja se ak 730.miljenik ili ljubljenik i eromenos .miljeni ili ljubljeni. dok su se miljeni pritom hrabrili da prihvate svoje izabranike. U po etku helenske istorije. gde je mladi u enik ili povereni. tada se sigurno pro irila i u sve druge slojeve dru tva.

Bazi ni odnos izme u lezbejki bio je paralelan onom izme u pederasta i to je odnos izme u starije gospe koja brine o mla oj. Atida. Girina. muzika.e. divljenje lepotama prirode. sko iv i u more. gde se javlja prva helenska pesnikinja i prva helenska liri arka Sa(p)fa iji je ve i deo poetskoga opusa pro et ljubavlju prema njenim mnogobrojnim mladim i krasnim u enicama u enskoj koli koju je ona dugi niz godina do kraja svog ivota vodila u Mitileni. ali sigurno ne u ve em zbog patrijarhalnog ustrojstva dru tva koje enu stavlja u tradicionalan polo aj supruge i majke. to raspali du u . p. zbog koga se navodno i ubila. poverenoj joj na brigu. i uvena je njena legendarna ljubav prema vozaru Faonu. Prvi pomen o tome imamo na prelazu iz VII u VI v. glavnome gradu Lezba. ne mo e se znati u kojem se obimu u najstarija vremena javlja.prijateljicama odnosno "mila moja". Me usobno su se zvale najra irenije philai . Andromeda. Sapfa peva: Ti do e i ukrasi ivot moj. To su bile: Agalida. staranje i obrazovanje. tako da politi ka borba za demokratiju ne uti e na njen razvoj. Centar helenske partenofilije je predivno ostrvo Lezb i cela pokrajina Ajolija i to ostaje do kraja helenske istorije. Tako e je imala i prekrasnu erku Kleidu ili sa izvesnim bogatim trgovcem sa Androsa ili po nekima sa suvremenim joj pesnikom Alkajem. ne nost i ose ajnost pa lezbejstvo po inje tu da cveta u vrlo velikom obliku.je ovaj najstariji. obrazovanost. a u meni Tad usplamsa za tobom udnja. "draga moja" i sl. Prva helenska lezbejska pesnikinja . Zanimljivo je primetiti da ona plamti kako erosom prema enama tako i prema mu karcima. na ostrvu Lezb.helenska i rimska predstava. to se lezbejstva ti e. Mika i druge.n. Mogu e je kao i kod pederastije pretpostaviti njen brz prodor u sve slojeve dru tva. Grafiti su kao na in izra avanja naravno i kasnije nastavili da postoje tako da su sa uvani iz sva tri perioda razvoja helenske pederastije. Tek razvojem jakih trgova kih veza sa Istokom (gde je biseksualnost ina e bila uobi ajena stvar) i stvaranja bogatog trgova kog sloja do lo je do toga da ene iz tog a sloja osnivaju svoja dru tva i kru oke gde se gajila knji evnost.

Tako Maksim Tirski ne bez razloga upore uje Sapfino lezbejstvo sa Platonovom pederastijom. Ibik. naro ito sa malim de acima da je jedan od zakona koje je on doneo morao da titi ranu mlade od takvih ljudi i on je glasio da se svaki odrasli mu karac koji se mota po ve bali tima i kolskim dvori tima sa decom pre puberteta ima kazniti smrtnom kaznom. O Agalido! Starim je Helenima bilo jasno kao dan da je Sapfa bila lezbejka. jo godina puno! Ko u te ki obliva znoj.Meni da gori arko od strasti za tobom silne. uveni atinski socijalni i politi ki reformator i zakonodavac. imamo samo jednu pesmu posve enu svojoj suvremenici i zemljakinji Sapfi u kojoj se vide i strast i po tovanje.. po starom dorskom obi aju bio ljubimac. Anakreont. Vazda mi sretna. ja drhtim Sva. Na Kleobulu o i po ivaju mi. Alkaj.. a istovremeno i pesnik lirske i politi ke poezije tako e je bio pederast. kao u Odi . Tada se po injalo sa nala enjem ljubavnika.e. p.n. zanosi se lepotom mladih ljudi i slavi ih ili kao pobednike na takmi enjima ili im peva serenade. Melanipa.. Teognid. samo trenut Jo i jadna umre u ja bez tebe. U Kleobula zagledah ja se.e najve i deo svojih eti kopoliti kih uputstava iz kojih mu se delo sastoji posve uje svome mladom prijatelju Kirnu. iz prve polovine VI v. na prelazu iz VII u VI v. lirski pesnik iz Jonije. Bla en da je onaj to se s prekrasnim de akom Igra. Girino bila. O ljubavi prema enama ni ta ne saznajemo iz odlomaka.. najvi e plamti ljubavlju prema mladim de acima. na prelazu iz VII u VI v. p. p. ali i prema enama.n. Solon..e.n. p. lirski pesnik Doranin iz Velike Helade.. Od njega nam je sa uvan samo jedan pederasti ki fragment: Kleobula arko volim ja. Menona i dr.. koji je pesniku. Bikhida. liri ar koji ivi u Megari u prvoj polovini VI v. ali kada bi ta ista mu ka deca za la u pubertet. mekoputim. belotenim.n. lepovratim i divnokosim miljenicima i ljubavnicima.. iz druge polovine VI v. U njegovo vreme pederastija je toliko bila ra irena u Ateni. na grudima ga dr e svojim vasceli divni dan. lirski pesnik na Lezbu.e. u svojim pesamama slavi mladi e npr. a erotosof atinski Platon priznaje da se se svojoj nebeskoj erotskoj mudrosti nau io od svoje zemljakinje Sapfe. Solon u svojoj lirici peva: De aci se vole dok su u cvetu mladosti svoje.. kao Doraninu.n. p. od sena u a sam.. onda to ne bi bilo ka njivo. ako se htelo.e. Imamo i prve lirske pesnike irom Helade koji pi u o svojim ljubljenim.

pesnikinja vodi ene na bedeme Arga i one kao nove Amazonke odbiju uz velike rtve napad kralja Kleomena. mu ko se telo predstavlja u svoj svojoj . Naime. ode u Spartu. Ta je kola bila.n.Polikratu gde isti e da ne e opevati najhrabrije junake pod Trojom. Atina je otada nastavila svoj demokratski razvoj i procvetala u jednu od najprimernijih helenskih dr ava. ali je sigurno da ovek koji sa ovakvim arom peva o mu karcima i njihovoj lepoti ne mo e biti drugo do pederast. To se desilo 510. za razliku od Sapfine.e. isteraju. p. Telesila. slavi njihova tela. to se u potpunosti uklapalo u njihovu tradiciju. pobegne iz Atine. Nato Aristogejton ubije Hiparha. uven je i primer Harmodija i Aristogejtona. a usto i pederastima. uveni helenski liri ar na prelazu iz VI u V vek. sposobnosti.n. nego najlep e lepotane i helenske i trojanske. Na skoro svim helenskim vazama. drugog kralja koji je ve bio prodro u grad. pro eta i borbenim duhom tako da 494. Hiparh. p. Pindar. Nema nijednu direktno pederasti ku pesmu. nasrtanjima na Harmodija od strane Hiparha. jednog od tirana. na prelazu iz VI u V vek vodi u Argu jednu ensku kolu posve enu Artemidi. a Demarata. o pobednicima na olimpijskim. pa ga je na kraju mu io i ubio. to je rezultiralo njihovim padom sa vlasti. pevao je u svojim pesmama o mu koj lepoti. Spartanci su ovim hrabrim junacima. i lepe osobine. pitijskim. dvojice atinskih pederasta koji su u vreme tiranide Hiparha i Hipije bili prekinuti u svojoj ljubavi.e. odakle se vrati sa vojskom pa ubije i drugog tiranina Hipiju. pesnikinja iz Arga. nemejskim i istamskim igrama. nije uspevao. podigli u Sparti po asne kipove i slavili ih u svojim pesmama. koji je poku avao da na sve na ine zadobije Harmodija.

ali je glavna odlika ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu. iroka ramena. a ne platiti mu odnosno ga umno i obrazovno ne uzdi i. zanimljivo je pre svega pomenuti da se na helenskim vazama en general nago mu ko telo crta u svoj svojoj lepoti. Aristofan se tako e pominje i u Platonovoj "Gozbi" u kojoj filosofski obja njava svoju pederastiju. Iz pretklasi nog perioda razvoja helenske pederastije ima dosta vaza sa predstavama pederasti kih odnosa. obojica su bili pederasti. mi i avi mladi zakora io u pubertet. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. Ima onih na kojima je predstavljen analni koitus starijeg oveka sa mladi em. a ensko je pak prekriveno velom ili obu eno. a nausnicu brkovima. to nam govori o favorizaciji odnosa. Slikarstvo i vajarstvo nadahnuto je suvremeno u. u klasi nom periodu Kao to je ve re eno. ali je sa uvano i nekoliko vaza sa lezbejskim predstavama. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne.. pa su i pederastija i lezbejstvo bili prisutni i u likovnim umetnostima pretklasi noga doba. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an. ali se ipak na strastvenu vezu sa enom/ mu karcem gledalo kao na ne to posebno u okviru uobi ajenih heteroseksualnih odnosa. zdravu ko u. dok je ensko obi no pokriveno to se ti e tirana Hiparha i Hipije. . a to nam jasno govori da je pederastija u Helena zasigurno uklju ivala u sebe analni koitus. to je Hiparh iskori avao svoju tiranidu da pod prisilom i pretnjom smr u podvodi sebi mladi e i u iva u njima.. za Helene je to bila homoseksualna ljubav. On ak na jednom veli da je najve i greh na svetu spavati sa mladi em i oterati ga posle. Zato se. Tako e ismejava i goreopisani ideal helenske mu ke lepote re ima da jedan fini mladi pederast treba da ima sna ne grudi. Gledaju i suvremene statue nagih mladi a vidi se da je ideal mu ke lepote bio ne ni. heteroseksualne.. veliki anus.. s tom razlikom ode om. ali zadnjicu malu. no bez da je ogaravio lice bradom. i mnogi su njeni poznati javni radnici bili pederasti. . koji u njima opisuje i pederastiju koja se iroko ukorenila u Atini. na prelazu iz V u IV vek. sinova Pejsistratovih. Kada je re o likovnim umetnostima. U klasi nom periodu helenske istorije Atina zauzima centralno kulturno-politi ko mesto. gde se jasno vidi penetracija. da obori Hipiju. izme u ostalog i Atina digla da pomogne Aristogejtonu koji je u grad do ao sa spartanskim etama. One su slobodne u svome predstavljanju. pederastija i lezbejstvo se u ovom periodu jo vi e ire. Tu naime veli da pederast treba da bude europroktos to zna i razra en ili dobro ra iren. Najpoznatiji knji evni stvaralac iz tog doba je pisac komedija Aristofan.lepoti. Kada se govorilo o strasnoj ljubavi.

Kao to je ve re eno.e. a Ajshin je na to tu io Timarha za prekr aj zakona po kome oni koji ive razbludnim ivotom (hetaireia) ne smeju javno da govore niti da iznose optu be pa parnica bude zaustavljena dok se ne presudi u prvoj. Ovaj je Ajshinov stav vrlo zanimljiv jer se postavlja pitanje da li su pederasti u Atini i sami tako mislili. ne ele i da li no tu i svog protivnika Ajshina. U pomenutome delu on pripoveda kako je zadivljen Sokratovom mudro u. verovatno su se javile negde u VI v. Kada je re o prostitutkama. u ovoj komediji Euripid poku ava da ga obu enog u ensko ruho provu e na sve anost kojoj su samo ene imale pristupa. uveni atinski vojskovo a i politi ar. postavlja se pitanje da li je u Heladi bilo javnih ku a u kojima se moglo u ivati sa istim polom. bilo mnogo javnih ku a. najve i govornik stare Helade. Timarh Atinjanin. vidi se da je to prosto bila stvar li nog ose aja i izbora. sam je bio o enjen. Po svome je ube enju bio isti pederast i taj svoj izbor i filosofski obja njava u Platonovoj "Gozbi". kao to je to bio slu aj sa heteroseksualcima. Optu io ga je naime da je u ivao u bludu pasivne pederastije i da je tako doveo sebe na nivo prostitutke. Da.n. zanimljiv je za na u pri u jer ga je Demosten.n. a za ove predstave kupovale su se posebno kovane ulaznice gde je spreda bila iskovana neka poza. iz IV v. pa stoga ne mo e da bilo koga bilo za ta tu i. I on filosofski obja njava pederastiju kod ljudi i njegovim govorom po inje gozba. p. . pisac i govornik uvenih govora protiv Filipa Makedonca.Pederast je tako e bio i Aristofanov savremenik tragi ar Agaton kod koga se opisana gozba odvijala. U klasi nom je periodu. iz ovoga se postavlja pitanje da li ga je Sokrat odbio zato to nije bio pederast po ube enju ili nije hteo da prihvati mladi evu ljubav. Po to su pederastija i lezbejstvo bili veoma ra ireni. naravno da su postojala mesta gde se ili li no ili organizovano moglo kupiti mu ko ili ensko mlado telo za istopolno u ivanje i takvih mesta ili javnih ku a je bilo dosta. Demosten Atinjanin. Naime. ali je po predanju imao nekolicinu mu kih ljubavnika. i to naro ito u Atini. ali mu Sokrat to ne dopusti. u vreme uspostavljanja demokratskih vladavina irom Helade.e. p. Pausanija to je i opisano u Platonovoj Gozbi.e. Tako e je mogu e pretpostaviti da. poku ao da ga zavede. I tako je Agaton prvi pederast . Ideal mu ke lepote.travestit koji je poznat istoriji. a od njih je najpoznatiji bio Atinjanin Alkibijad iz V v. p. ali gledaju i mnoge suprotne suvremene primere. bilo i privatnih malih seks-teatara u kojima se gledao pederasti ki ili lezbejski seks. a na reversu vrednost ili simbol grada. a Aristofan u svojoj komediji "Tezmoforijazuse" ismejava izve ta enost i meko u njegove poezije. Demostenov savremenik. Mnogi su vode i politi ki i kulturni radnici bili u to vreme isti pederasti ili lezbejke. nagovorio da ovoga optu i za nevr enje svojih poslani kih du nosti. a to se ti e vremena njihovog nastanka. u ovom se razdoblju javlja i ve i broj mu karaca i ena isto homoseksualno orijentisanih. ina e vanbra ni sin Periklov. Mi ljenja su podeljenja jer iz Ksenofonta. kao i njegove enske manire. neki od njih jesu. kao npr. kao i prihvatanje pasivnosti kao normalnog odnosa ak i u Sparti.n.

to o evi ne dopu taju u elji da sa uvaju ednost svojih sinova. ne saznajemo da je Sokrat bio pederast. iz V v. Freska sa zidova "Grobnice skaka a u vodu". naro ito ako se zna da su u helenisti kom periodu pisci pederasti svakoga ko je imao bilo kakve veze sa pederastima progla avali pederastom. Ona se odr ava u ku i gorepomenutog glumca Agatona i na nju dolaze svi najpoznatiji Atinjani: Aristofan. to je. U Gozbi se veli da je onaj mladi estit koji ne dozvoli odmah svome ljubljeniku da ga osvoji ve polako i s merom. Zapo inju da govore o ljubavi. a poneki se put pederastija naziva i sokratovskom ljubavlju to mo e indicirati Sokratovu pederastiju. tako da ovaj njegov stav ostaje li an jer nikad nije ni bio generalan. Platon i drugi. posle ve ere opu taju i uz lagano pijuckanje razre enoga vina filosofiraju. ina e vojskovo e.Sokratovog u enika koji u enja svoga u itelja nije menjao.e. Uporediti sa ranohelenskom vazom sa predstavom bogova. pa tako nije nemogu e da se i Sokratovim imenom isto desilo. na ta govornici stanu da iznose argumente da je mu karac iznad ene po svojoj prirodi i da je shodno tome pederasti ka ljubav ljubav izme u jednakih i stoga ona treba da se vr i na na mnogo moralnijem i intelektualnijem planu nego sa enom. ali . ali se sa tim ne slo e svi govornici. po starome obi aju. a pogotovo se u samoj Sparti ne bi sa njim slo ili. pa Pausanija veli da je jedan od na ina da se izabraniku doka e ljubav da se prespava no pred pragom svoga izabranika. Njegovo delo Gozba centralno je delo kada je re o izu avanju helenske pederastije i filosofskog prooshvatanja toga izbora u Heladi. a neki od njih kao Alkibijad i Pausanija ak u potpunosti odbacuju ljubav prema eni. ali da ne treba biti pasivan u vezi jer je to izuzetno nemu ki. Gozba je jedan divan opis pederasti ke gozbe na kojoj se Grci. najpoznatijeg u enika Sokratovog. Tu se raspravlja o pederasti koj ljubavi i o tome kako ona treba da se vr i. Iznose se nadalje mnoga sli na i suprotstavljenja mi ljenja o pederasti koj ljubavi. Za Platona. muzici. plesu i lepome.n. jedna od zna ajki klasi nog perioda razvoja helenske homoseksualnosti. pitanje ostaje otvoreno. sigurno se zna da je bio pederast i to po delima Gozba i Fedar koje je napisao u slavu pederasti ke ljubavi i po brojnim ljubavnim vezama u mladosti. p. Tako e veli da je vrlo lepo i dobro biti ljubavnik. na kojoj je predstavljena gozba helenskih plemi a. u ivaju u knji evnosti. rekli smo. U svakom slu aju. Alkibijad.

ipak zaklju uje da ljubav u sebi sadr ava ljubav prema mudrosti. tako da je njihova hrabrost bila legendarna.n. Va no je za klasi ni period pomenuti Svetu etu tebansku. Aleksandar Veliki. Ona se sastojala iz 150 mu kih ljubavni kih parova koji su se ak po vojnome obredu enili. I u ovom klasi nome periodu razvoja helenske pederastije imamo sa uvanih predstava. p. jer se smatralo da e tako vrsto povezani bojovnici ra e umreti nego osramotiti svog ljubavnika. Gozba postaje jedan od najzna ajnijih spisa koji hri anstvo uzima iz Antike i konzervira ga kao duhovno korisno. Dosta je est prikaz pederasti ke erekcije i mo e se re i da je to bilo op te mesto helenske pederastije. sla u i se s tim. Odlika slikarstva ovoga perioda je estetska kanonizacija pa tako gorepomenuta scena analnog koitusa postaje kanon.Platon na kraju. Ovakvih predstava ima naro ito na vazama na kojima su se slikale scene iz atinskih komedija.dobrom i idejnom i da iz te ljubavi izviru sve ostale nejednake ljubavi. tako da je zaklju ak Gozbe da cilj ovekovog ivota treba da bude ljubav prema idealnoj mudrosti i ivljenju po mudrosti. uni ti e ih Filip Makedonac i njegov jo uveniji sin.e. lepom. pederast. Tako e su sa uvane i nekolike predstave lezbejskih odnosa. esta je i scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog.pre se predstavlja izme u partnera vr njaka po dobi nego izme u starijeg oveka i mladi a i prizor postaje vi e stilizovan prikazuju i samo erekciju star evu iz profila na mladi evu zadnjicu. Kakav je put ideja! Najprovokativniji detalj sa gornje freske. ali sa zna ajnim promenama . 33 godine kasnije. Sa tako koncipiranim zaklju kom. a odatle i neki Platonovi stavovi o svetu ideja ulaze u hri ansku dogmu i postaju njen sastavni deo. u bici kod Hajroneje. . vojne jedinice te kih oru anika koja se osniva u tebi godine 371. Ba je ta Sveta eta tebanska dovela do kona no prevlasti tebanskog saveza nad spartanskim i irenju tebanske hegemonije nad Heladom.

p. da ak i neki pisci iskrivljuju istoriju i mit. Zanimljivo je upitati se za odnos makedonskog dvora prema pederastiji i lezbejstvu. Najistaknutiji pisac pederast u to doba je Fanokle iz II v. U Rimu gde e se me ukulturalnom razmenom preneti. pne.helenisti kom periodu Kao. No. a delo.. Najpoznatiji pederast ovoga razdoblja je istovremeno i njegov za etnik. ak joj ni svoj jezik ne name e kao glavni. koji pi e delo Eeji u kojem opisuje vrste mu karaca po karakteru i po lepoti. to je gore re eno. pre la je u me ukulturalnom razmenom i u Rim i tako pro irena nastavila da postoji kroz oba carstva. ali za njihov seksualni odnos dokaza nema. Najpoznatiji pisac na temu homoseksualnosti i pederastije je Apulej iz II v. pod imenom more Graecorum . Tako su se u helenizmu spojile tri homoseksualne struje: makedonska. neki od njih vr e iskrivljavanje mita i istorije jer svakoga ko je bilo kad imao bilo kakvu vezu sa homoseksualcima. mo e se re i.e. Ono je va no jer opisuje i lezbejstvo i pederastiju. pederastiju i lezbejstvo moramo priznati kao deo helenskog kulturnog nasle a. helenska knji evnost prelazi u svoj aleksandrijski period razvoja i u njemu pisci slobodno pi u o pederastiji i lezbejstvu. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e. . homoseksualizam e nastaviti da cveta. koji pi e roman Zlatni magarac.. Procvatom helenizma i Aleksandrije i Pergama kao kulturnih centara.Helada. pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost. Vergilije ka e: Graecia capta ferum victorem cepit .bila je dosta povezana sa isto nim orgijasti kim kultovima i to je ono to je ona u svom sinkretizmu polako predavala ovim ostalim dvema strujama. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska tuma enja homoseksualnosti i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima.n. nadvladala je (kulturom) svoga pobednika. osvaja Heladu. ak. Jezik mu je pitak. Ve i mu je deo ivota najbli i prijatelj bio prelepi satnik Hefajstion. pa su tako i pederastija i lezbejstvo brzo pre le u Rim i tamo se ugnjezdile. a to je Aleksandar Veliki. progla avaju i svakoga ko je imao bile kakve veze sa pederastima ili lezbejkama istima. a odgovor je da su oni inili sastavni deo tamo njeg ivota. srednji vek i novo doba do dana njih dana.. s tim da se po jednoj zna ajki razlikovala od svojih dru benica na evropskom kontinentu . postoje dokazi za Aleksandrov odnos sa mladim evnuhom Bagoasom. so no. Tako oformljena. Knji evnost i kultura helenska i dalje nastavoljaju sa postojanjem. helenska i azijska jer je u Aziji homoseksualnost bila odavno uobi ajena pojava. pretvoren u magarca. a naro ito je va na jedna scena u kojoj glavni junak. ali sad pod pokroviteljstvom Rima i tako nastaje rimski period razvoja helenske knji evnosti za koji to se ti e pisaca isto va i kao i za aleksandrijski. najve i osvaja staroga veka i politi ar koji je svojim istorijskim i li nim delanjem sjedinio Evropu i Aziju i doveo do pojave helenizma. posle silnih peripetija nabasava na pripadnike jedne pederasti ko-orgijasti ke Izidine sekte koji stanu da obo avaju njegov falus. U tom smislu. ali je ne pokorava kulturno. car tada njeg sveta i svetskoga carstva. u poklasi nom . progla avaju pederastom ili lezbejkom. kao i svugde u Heladi i okolo nje. iako nadvladana. sinkretisti ke evroazijske kulture. pobedilac nad Persijom.po helenskom obi aju. Rim 146. na ta on jadan jedva pobegne dalje. orgijaju i.

uveni pisac pederast toga doba je Pausanija iz II v. Tako je i sam Plutarh. Usled procvata helenisti kog vajarstva do nas je do lo i nekoliko statua pederasti kih odnosa iz mitologije npr. kao to je ve re eno. mnogi su vladaoci bili pederasti naro ito od Aleksandra pa nadalje po helenisti kim dvorovima. tako da u Vizantiji one cvetaju u velikome obimu. Ali. koji pi e svoje uveno delo Uporedni ivotopisi Helena i Rimljana. koji pi e svoje delo Opis Atike. Hri anstvo me utim.Najpoznatiji istori ar ovoga doba je Plutarh iz I v. zatim pod Turcima. ako je neko pisac. a ono je zna ajno po tome to se iz injenice ko je sve bio kroz istoriju pederast vidi da je progla avanje svakog istorijski zna ajnog delatnika pederastom bio manir u knji evnosti. iako nije bio pederast. onaj ko u e u Akademiju ne sme pustiti da u e u crkvu. pa sve do dana njih dana. mi danas ne mo emo sa sigurno u utvrditi ko je u Antici bio homoseksualac osim ako nema direktnog pomena u takvom kontekstu ili. kako na dvorovima tako i u narodu. arko Veljkovi student III godine klasi nih nauka Beograd Preporu ena literatura: . sledio ovaj manir u pisanju svoga dela. me uulturalnom razmenom i irenjem i mnogi naj uveniji i najmo niji rimski carevi. Zabrana jednog vizantijskog cara nije mogla da uti e na bilo kakvo smanjenje obima ovih dru tvenih pojava. svojom pojavom jasno osu uje pederastiju i lezbejstvo kroz re i. Ta je pojava zna ajna ne samo po tome to predstavlja jedan zlo ina ki akt prema helenskom kulturnom nasle u. na Istoku i u Sredozemlju. ve predstavlja i in protiv pederastije budu i da Justinijan pre ukidanja donosi zakon po kome se Miljenik i miljeni. tako i paganstva kulminira 529. a potom. Zahvaljuju i ovoj pristrasnoj pojavi. slikaju i istoriju Atike slavi i pederaste koji su povezani svojom vrstom ljubavlju. dela i poslanice apostola i vodi borbu protiv njih. Zevsa koji grabi mladoga i nevinoga Ganimeda i sl. jer se smatralo da ne samo da je uprljao svoj um paganstvom ve i svoje telo istopolnim bludom. a ova borba. a napisao je knji evno delo u kojem slavi lepotu istoga pola i u ivanje u njoj. pederastija i lezbejstvo bile su jo odavno ra irene pojave u Heladi. U njemu. godine kada vizantijski car Justinijan zabranjuje Akademiju u Atini. O ito je. da su i knji evnost i slikarstvo ovekove avale pederastiju i lezbejstvo svojih savremenika. dakle. hrabro pali brane i svoju grudu. kako protiv pederastije i lezbejstva.

A. Beograd: Bigz. M. zna ajan medij vizelne komunikacije u ve ini afri kih dr ava ju no od Sahare.html http://www.html Industrijske tkanine sa tampanim motivima iz aktuelnog politi kog. 1995.com/GraceEACA/chapter2. 6. no. Preporu ene web stranice: http://www. nakon sticanja nezavisnosti tokom 1960-tih i 1970-tih godina. i Cermanovi -Kuzmanovi . Re nik gr ke i rimske mitologije. kao i za odr avanje va nih politi kih sastanaka. Povjest svjetske knji evnosti (II tom). D.edu/halsall/pwh/greekeros. pojave i li nosti kojima se pripisuje izuzetna dru tvena va nost. ili kao svakodnevna ode a.zora zapada. Historija seksualnosti. grupa autora. poseta stranih dr avnika. a njihova proizvodnja i masovna upotreba naj e e su vezane za obele avanje godi njica nezavisnosti i drugih nacionalnih praznika. grupa autora. Morus. Srejovi . Ilustrovana enciklopedija erotike. komemorativne tkanine prete no se upotrebljavaju za izradu ceremonijalne ode e koja se nosi kao uniforma na masovnim skupovima na kojima se gra ani ("narod") susre u sa svojim vo ama i drugim predstavnicima elite na vlasti. 1973.aol.y y y y y y y y uri .egyptology.1989. grupa autora. in: Arethusa. kulturnog i javnog ivota postale su. Zagreb: Mozaik knjiga. Beograd: ZUNS. 1982. 1999. Beograd: SKZ.Napred.com/niankhkhnum_khnumhotep/ http://hometown. Gozba. ove tkanine skre u pa nju javnosti na izvesne doga aje. Svojim likovnim i tekstualnim sadr ajem. Zagreb: Zora . nacionalnih kampanja i kampanja me unarodnih organizacija. . 1990. F. Platon.fordham. Zagreb: Mladost. Women in Atiquity.1 . Drevna Gr ka . kulturnih manifestacija. Zagreb: Mladost. tkanine se i dalje nose kao sve ana. 1961. Istorija helenske knji evnosti. U tim prilikama. 1976. New York. obezbe uju i da proklamovane poruke jo dugo ostanu vidljive i aktuelne. Durando. Kad ceremonija pro e.

briga o deci.Proslave dana nezavisnosti u Zairu i Togou. do hroni arskog registrovanja najraznovrsnijih fenomena svakodnevnog ivota kao to su. moda mini-suknje ili razvoj afri ke pop muzike po etkom 1970-tih godina. razvoj zdravstvenih ustanova. na primer. . Komemorativne tkanine bave se razli itim temama: od borbe za izgradnju jedinstvene nacije i realizaciju prioriteta dru tvenog razvoja kao to su industrijalizacija. proizvodnja hrane. emancipacija ene i sl. opismenjavanje.

scene iz svakodnevnog dru tvenog ivota.. prikazi arhitektonskih i drugih objekata (sa funkcijom metafori kog ozna avanja stvarnih ili projektovanih ekonomskih i privrednih uspeha). dok u drugim simbolizuju prirodna bogatstva i glavne privredne resurse zemlje). stisak dve ruke kao oznaka za prijateljstvo. kao i veliki broj raznih drugih. figuralni motivi (koji stereotipizovano reprezentuju nosioce razli itih dru tvenih uloga "radnika". . Najve i deo ovih tkanina direktno je posve en politi kim doga ajima i li nostima. dr avni i partijski simboli (zastave i grbovi). "stjuardese" itd). floralni motivi (koji. manje ili vi e konvencionalnih simbola (npr. Muzi ki ivot moderne Aftike po etkom 1970-tih godina.. Dominantne likovne motive na njima obi no predstavljaju portreti aktuelnih politi kih vo a. "vojnika". slu e samo kao prikladna pozadina. "majke". baklje kao simbol slobode i nezavisnosti. pesnica kao simbol borbe. mape doti nih dr ava. dok su na ostatku tkanine kombinovani drugi detalji.Tkanina u ast moderne Afrikanke. u nekim slu ajevima.).

"pogre no" tuma enje poruka. odnosno. Tkanina u ast nacionalne vazduhoplovne kompanije Malija. datumi i sl). ali isto tako i verbalni iskazi u obliku parola i slogana iji je zadatak da to vi e ograni e polje mogu ih konotacija i spre e proizvoljno. iz perspektive po iljaoca. s jedne strane mogu biti jednostavni natpisi koji obja njavaju prikazane slike (imena osoba. kao simbol tehnolo kog napredka i emancipacije ena (stjuardesa). zemalja ili doga aja kojima je tkanina posve ena.Tkanina posve ena 10godi njici nezavisnosti Zambije sa likom Keneta Kaunde. Pored likovnog. obi no postoji i tekstualni sadr aj tkanine. To. .

oja ani parolama i sloganima poput " ivela afri ka umetnost i kultura". Pored tkanina koje se eksplicitno bave politi kim temama.otac i svetlost novog Togoa. U ovim slu ajevima udarne motive po pravilu predstavljaju reprodukcije ili stilizovani prikazi remek-dela tradicionalne afri ke umetnosti. Pojedini afri ki lideri.predsednik Zaira. recimo. biv i predsednik SAD. ire. ili D on Kenedi.Ejadema . " ivela majka Afrika" ili "Crn sam i ponosan". Po asno mesto na tkaninama tako e se dodeljuje i stranim dr avnicima prilikom njihovih poseta afri kim zemljama. poput. veliki deo posve en je reafirmaciji i reanimaciji bogate kulturne ba tine afri kih naroda i poku ajima da se tradicionalna umetnost iskoristi kao jedan od klju nih elemenata u teku im procesima konstruisanja nacionalne i. Amilkar Kabral . togoanskog predsednika Ejademe ili biv eg zairskog predsednika Mobutua. jedan od legendarnih vo a antikolonijalne revolucije u Africi.legenda afri kog revolucionarnog pokreta. Ipak. "afri ke kulture". pored lokalnih heroja i "o eva nacije". Mobutu . kao da su bili naro ito skloni ovakvom na inu predstavljanja svoga lika (i dela) u javnosti. na komemorativnim tkaninama esto se mogu sresti i likovi drugih omiljenih politi kih li nosti kao to su bili Amilkar Kabral. .

Jovan Pavle II i Jovan XXIII. deo savremenih komemorativnih tkanina nastao je u ast najrazli itijih doga aja. Tkanina u ast posete pape Jovana Euzebio .Tkanine objavljene u ast festivala afri ke kulture. pojava i li nosti. ameri ki astronauti Armstrong i Oldrin. Tako se na nekim tkaninama pojavljuju poglavari rimokatoli ke crkve . prva internacionalna zvezda afri kog fudbala. Najzad. Nije preterano re i da ovakve tkanine predstavljaju svojevrsnu likovnu hroniku svog vremena.prva zvezda afri kog . ali i mnoge li nosti iz sveta masovne kulture i sporta kakav je bio Euzebio.

Tamniju stranu masovne uporebe komemorativnih tkanina u procesu javne komunikacije na relaciji vlast/narod predstavlja injenica da su one jedno od privilegovanih polja za monopolizaciju proizvodnje klju nih simbola dru tva i da se njihova informativno-edukativna i propagandno-mobilizacijska funckija vrlo lako mogu svesti na puku politi ku manipulaciju. Njihovoj popularnosti i efikasnosti u irenju poruka naro ito je doprinela ma inska izrada i mogu nost br e serijske proizvodnje. "gramatikom" i "vokabularom". obilato ih je koristila u svom edukacionom i propagandnom delovanju. Ve ina afri kih vlada. Tkanina tampana povodom kampanje za brigu o deci. Zbog toga je potrebno ista i jo nekoliko va nih momenata u vezi sa njihovim izgledom i na inom upotrebe. Na primer. iroke teritorijalne rasprostranjenosti i velikog broja dru tvenih grupa koje u estvuju u razmeni poruka na ovaj na in. Tkanina povodom me unarodne godine ena. nije lako odrediti sva mogu a zna enja i funkcije komemorativnih tkanina.XXIII Africi 1969. Ipak. Zbog obilja tema. u kojem na prvi pogled nije lako uo iti nikakvu "sumnjivu" nameru. fudbala. pri tom. Drugim re ima. a njihova masivna upotreba je logi an nastavak nasle enih komunikacijskih obrazaca u novim dru tvenim uslovima. komemorativne tkanine predstavljaju odli nu supstituciju za savremene elektronske medije kao to su radio i televizija. nema za cilj samo da obavesti neupu ene posmatra e odakle odre ena osoba poti e. za sve slu ajeve zajedni ko je slede e: u dru tvima sa visokim procentom nepismenih. godine. ovakvo . postoji tradicionalna povezanost tekstila sa dru tvenom akcijom i komunikacijom i u kojima je detaljno elaboriran svojevrstan "jezik tkanina" sa prepoznatljivom i svima razumljivom "sintaksom". standardizovani postupak prikazivanja lika vo e preko kontura dr ave. svesna ogromnog komunikacijskog potencijala komemorativnih tkanina. ve i da sugeri e postojanje neraskidivog jedinstva izme u li nosti "svetlog vo e" i nacije. u kojima.

Datum u levom gornjem uglu je falsifikat. Treba znati da svaki motiv. pored centralnog medaljona sa njegovim portretom. Ejadema. ne samo da sugeri e njegovu realno najvi u poziciju u dru tvu (koju je obezbedio kao vo revolucionarnog pokreta i utemeljiva "nacionalne" dr ave). na jednom od primeraka sa likom Ejademe. kada se od tampa na tkanini. ima pozicionu simboli ku vrednost. ve mu pru a i dodatni legitimitet. posreduju i izme u dru tva pro losti i dru tva budu nosti. ostvaruju i kontinuitet bez obzira na sve postoje e razlike. Isto tako est primer politi ke manipulacije predstavlja falsifikovanje istorijskih podataka na komemorativnim tkaninama. po to ozna ava Ejademin dolazak na vlast. a koje su. Ovakva ili sli na itanja pojedinih zna enja mogu na su skoro za svaki element primenjen na komemorativnoj tkanini: zrno kafe ili kokostov orah. pro av i kroz . to sam ja". predsednik Togoa . atribut Joma Keniata i tradicionalni simbol visokog dostojanstva. Recimo. u stvari. deo li ne istorije predsednika. a ne sticanje nezavisnosti. prikazane su etiri scene koje bi trebalo da ilustruju klju ne doga aje u novijoj istoriji Togoa. bilo ta da predstavlja. Mahalica za teranje muva.predstavljanje kao da ilustruje poznatu apsolutisti ku devizu: "Dr ava. budu i da evocira avionsku nesre u koju je on "herojski" pre iveo."prvi lu ono a". predsednika Togoa. Olupina aviona u donjem levom uglu tako e ilustruje epizodu vezanu za predsednika li no. koje uspeva da pomiri isto tako uspe no kao to okolo razgoni muve.

dakle. mo e da konotira armiju kao snagu nacije. pre svega. od pozicije subjekta i konteksta u kome je simbol upotrebljen. i zna ajnija od simbolike pojma dr ave. Sli an odnos lik vo e uspostavlja i prema ostalim motivima komemorativnih tkanina. isto tako. zavisi e. Mnogi od simbola koji se pojavljuju na komemorativnim tkaninama su polisemi ni: lik vojnika. Hijerarhija simbola uspostavlja se s obzirom na bogatstvo konotacije koje mogu da izazovu. Kad se umesto pomenute mape postavi lik generala Ejademe. na ovaj na in spojili lik or a Pompidua i mapa Togoa. dobija se jasan simbol prijateljstva me u "narodima". Koje e zna enje i kakav do ivljaj simbola prevagnuti. recimo. armiju kao sredstvo za monopolizaciju vlasti. veza bi bila besmislena (ili bi izazvala diplomatski skandal). na primer. ali. kao i s obzirom na svoju sposobnost da zamene neki drugi simbol i preuzmu njegova zna enja.postupak simbolizacije. Simbolika predsedni kog lika bogatija je. u odre enom kontekstu mogu biti zna ajniji od rimskog pape. Videli smo da se pojedini lideri predstavljaju zajedno sa efovima prijateljskih dr ava. Kad bi se. Jamo Keniata .predsednik Kenije. sami ili udru eni sa drugim simbolima. .

reprezentuju dvostruki odnos prema dru venoj realnosti. ipak. pojavama. S jedne strane. me utim. odra avaju postoje e dru vene odnose. dok. poput jednog drugog simboli kog sistema.tkanina u ast prijateljstva Togoa i Francuske. predstavljaju modele prema kojima se ti odnosi ure uju. . Evidentno je. rituala.Ejadema i Pompidu . s druge. koliko odnos simbola na tkaninama korespondira sa realnim odnosom me u osobama. objektima i idejama u dru tvu. da komemorativne tkanine. Pitanje je.

Omar Bongo -predsednik Gabona. no enjem odre ene ode e na odre eni na in. mnogo je lak e odgovoriti na postavljana pitanja (ili. na ta ukazuje podatak da se pojedine tkanine besplatno dele ili prodaju isklju ivo vladinim slu benicima). komemorativne tkanine. . Dokaz za to su delovi ode e koji su skrojeni tako da se lik vo e na e prese en na dvoje. naj e e i deluju povezano: politi ki rituali predstavljaju spolja nji kontekst komunikacije od koga zavisi zna enje simbola na tkaninama. ili istaknut na nekom od "bezobraznih" delova tela. S druge strane. u svakom trenutku.. na svakom mestu i za svaku osobu. sa jasnije definisanim ciljevima komunikacije i kategorijama u esnika u komunikaciji nego to je to u svakodnevnom ivotu. gde se izra ava i suprotno mi ljenje. Shodno afri koj tradiciji da se. ima primera. me utim. okrenut naopako. Ne mo e se. Da je druga ije. komentari u razna dru tvena zbivanja. prona i prava pitanja za postoje e odgovore). rituali pru aju mogu nost da se rezultati komunikacije ograni enog broja predstavnika (koji se esto delegiraju i "odozgo". verovatno. kasnije. retki slu ajevi i komunikacija pomo u komemorativnih tkanina mahom prati ustaljeni ablon. to je skoro isto. ti rezultati ponuditi kao njene autenti ne odluke i izbori. an Bedel Bokasa. To su. u stvari. kojoj e se. naravno. samo puko sredstvo manipulacije.Tkanine tampane u ast regionalnog povezivanja afri kih dr ava. ne bi ni postojale. Ova dva simboli ka sistema. U obredima i drugim vrstama formalizovanog pona anja. predstave kao op te raspolo enje javnosti. tvrditi da je svaka komemorativna tkanina sa politi kim sadr ajem obavezno.

Mikelan elo je svog Davida prikazao sa pra kom u levoj.ca/anthropology/kintitle.Predrag ar evi etnolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Spencer.textilemuseum. New Jersey. M. ali i politici esto koristila kao primer borbe slabijih protiv silnika i pobede dobrih i pravednih nad Zlom. str.org http://www. godine firentinska op tina naru ila od dvadeset estogodi njeg Mikelan ela da izradi lik uvenog starozavetnog heroja.176.. Kada je 1501. pa je sasvim izvesno da se radi o de njaku. najpre je elela da on krasi jedan od potpornih stubova gradske katedrale. Beograd. ar evi .. 168 . na la svoje mesto ispred zgrade gradske op tine. P. itav vek posle Mikelan ela. The Newark Museum. koji znatno ja eg i bolje naoru anog neprijatelja izaziva na dvoboj sa pra kom u ruci. Newark. barokni skulptor anlorenco Bernini oproba e se u istoj temi i Davida. A. Preporu ene Web stranice: http://www. Glasnik Etnografskog instituta SANU. opet. Sli no njemu. "Savremene memorijalne tkanine Afrike: Komunikacija i manipulacija". desnorukog Davida oslikao je Andrea del Kastanjo na jednom paradnom titu. David koga je izradio Mikelan elov uveni prethodnik Donatelo. a kamenom u desnoj ruci .kao ve iskazan pobednik sa odse enom Golijatovom glavom u rukama. 1983. jedna od najboljih dela renesansnog vajarstva. ve kao prkosni borac. In Praise of Heroes: Contemporary African Commemorative Cloth. prikazati sa pra kom u desnoj ruci. na primer.html Za to je Mikelan elov David levoruk? Svakako je svima dobro poznata monumentalna skulptura Davida. XLII. 1993. . Za razliku od ve ine umetnika koji su mu prethodili. Ono to je specifi no za Mikelan elovog Davida je to da on nije prikazan na uobi ajeni na in . Ona je ubrzo prerasla u patriotski simbol samostalne Firentinske republike i umesto na katedrali.dakle kao levaka. dr i ma u desnoj ruci. Biblijska pri a o borbi izme u Davida i Golijata predstavljala je omiljenu temu koja se u umetnosti.umanitoba. Mikelan elo je u potpunosti ispunio svoj zadatak izvajav i preko pet metara visoku mermernu skulpturu nagog Davida sa savr enim proporcijama mu kog tela. pa i onih koji su stvarali posle njega.

Donatelo (oko 1430-32. Mikelandjelo (1501-04. . g) Za to je Mikelan elo insistirao da njegov David bude levoruk? Da li zato to je vi e cenio levake od de njaka ili je jednostavno eleo da ovakvom promenom svoju skulpturu izdvoji iz mase sli nih predstava? Odgovor na ovo pitanje mo da mo emo na i u pri i o pra ki.) David.David. g.

000 p. strune. ta drevna pra ka sastojala se od jednog remena sa le i tem za projektil u vidu pro irenja na sredini. luka.8.) Pra ka je verovatno jedno od najstarijih oru ja poznatih oveku. Otpu tanjem jednog od krajeva pra ke.g. ija upotreba. na prostorima naseljenim primitivnim zajednicama ljudi. Posebno oblikovani komadi kamena. lanenog kanapa. Projektil je stavljan u le i te koje je pridr avano jednom rukom. Ispru anjem slobodne ruke nani anio bi se cilj. projektil. bode a i buzdovana. no en centrifugalnom silom. a potom izveo trostruki zamah iznad glave. Bernini (1623. namenjeni izbacivanju iz pra ke. zajedno sa kori enjem koplja.n.000 . ili metalnog lanca.e). Ovo oru je.g. bio bi odapet. Za razliku od pra ke sa drvenom ra vom i gumenim kai evima koju svi poznajemo iz detinjstva. a dva sastavljena kraja pra ke dr ala su se u drugoj ruci. . upredenih creva. Andrea del Verokio (oko 1480.David. pri vr ene za dve uzice od ko e. spada u red revolucionarnih promena u tehnologiji naoru anja koje su usledile tokom mezolitskog perioda (12. ili u vidu komada ko e u obliku vre ice.) Praistorijska pu ka David. se e sve do dana njih vremena. na eni su ve na kasnopaleolitskim nalazi tima u Evropi.

od magnetita. a svakako ve eg dometa i preciznosti. Domet pra ke u rukama stru njaka za ovu vrstu oru ja i pri idealnim vremenskim uslovima iznosi oko pola kilometra. glans) kori eni su kao uobi ajeno streljivo za pra ku (lat. funda). izba eni iz pra ke. ali i od pe ene zemlje.Rekonstrukcija pra ke izradjene od upredenog kanapa sa projektilom u le i tu. Poznati su primerci zrna od razli itih vrsta kamena. Te ki kameni projektili veli ine pesnice. gde je pra ka bila posebno rasprostranjena. te da u isto vreme pove a brzinu i domet. U borbenim okolnostima. Kameni. metalni ili kerami ki projektili (lat. ja ina i pravac vetra i sli no). sra unatog da pru a manji otpor vazduhu. mo e se pre o ekivati domet od oko 200 m i ne to vi e. . ubita nije od tada njeg luka. Vremenom. kako u Evropi. diorita i drugih tvrdih materijala. i odoma eno u neolitskim zajednicama. Sasvim je izvesno da se ovo dalekometno oru je. po inju da se proizvode zrna posebne te ine i specifi nog oblika.e. koje su naj e e daleko od idealnih. koristi u VII milenijumu p. tako i na Istoku. hematita. olova i bronze. te ine i oblika projektila. Kao projektili za pra ku u po etku su kori eni kameni obluci koje je bilo lako na i u prirodi. kao i brojnih drugih okolnosti (izgled reljefa. na morskoj ili re noj obali. ekstermiteta ili grudnog ko a. a samim tim i efikasnost oru ja.n. mogli su da izazovu ozbiljne frakture kostiju glave. to sve zavisi i od veli ine pra ke. U kasnijim vremenima pra ka je sa uspehom kori ena ak i prilikom borbe sa oklopljenim protivnicima.

konstatovana su zrna za pra ku od keramike.) u Iraku.) na severu Mesopotamije.e. Ga anje projektilima koji su padali u visokom luku bilo je naro ito delotvorno protiv branilaca na te ko dostupnim zidinama utvr enja. na tlu dana nje Turske (7.n. Asirski pra ka i.e. Na velikom broju arheolo kih nalazi ta u Anadoliji otkriveni su projektili od pe ene zemlje. Egipta i dalje sve do Indije. Tesalija. ali i na na na em tlu. nailazimo i na neke od prvih likovnih predstava neolitskih pra ka a. Kerami ka zrna za pra ku kori ena su i na tlu Irana. Na lokalitetu Hasuna (4. Asirci su pra ka e koristili u sadejstvu sa drugim strelja kim jedinicama i to pre svega prilikom zauzimanja utvr enih gradova. a tako e i na lokalitetu Tepe Gavra (3. Fenikije. U atalhujuku.Projektili za pra ku iz mladjeg kamenog doba.n. Pojava glinenih projektila za pra ku na poznoneolitskim i eneolitskim nalazi tima u Gr koj (Sesklo).500 godina p.n. Gr ka. tako e svedo i o rasprostranjenosti ove vrste oru ja na teritoriji Balkana.e).000 godina p.500 godina p. .

n. upotreba pra ke kao oru ja koje e po preciznosti. me u odredima pla enika. u vojsci makedonskih kraljeva. moglo se koristiti na bilo kojoj vrsti reljefa za napad ili odbranu utvr enih gradova. Va ne podatke o ovom razdoblju istorije razvoja ratne ve tine kod starih Helena daje nam gr ki pisac Ksenofon. a tit u levoj ruci. pro iri e se po celom Sredozemlju. Naime. a kasnije i kao protivnici persijske carevine. po etkom III veka p. ali ipak su Ro ani Vrlo brzo. Asirci i drugi orijentalni narodi od kojih je pra ka preneta Grcima. Stvaraju i skulpturu Davida.n. vrlo esto se pominje legendarna ve tina pra ka a sa Roda. pored strelaca sa Krita. prisustvo levorukih ratnika dovelo bi do pometnje u borbi i do razbijanja poretka. I pored injenice da je upotreba pra ka a u ratnim operacijama postojala u Gr koj i ranije. uostalom kao i lukom i strelom. Me u Jevrejima. koji izdvaja spretnost stanovnika Roda u kori enju ovim oru jem. posebno ve ti su bili levoruki pra ka i iz plemena Venjaminita. Ovo za Ro ane i nije predstavljao veliki problem s obzirom na to da se radilo o njihovom nacionalnom oru ju. protiv bornih kola i konjice. u kojoj su upotreba pra ke i sve prednosti lako naoru anih trupa na bojnom polju bili dobro poznati. U takvom ustrojstvu trupa. kori eno protiv zveri koje napadaju stada. Mikelan elo. . Egip ani. U vojskama antike. ubita nosti i dometu dugo prednja iti nad ranim oblicima ratnih i lova kih lukova. Iz ovog razloga levoruki ratnici izdvajani su od ostalih i okupljani u posebne trupe specijalizovane za ga anje iz pra ke. pa i kasnije.ma u i dugom probodnom koplju. koji e se proslaviti i prilikom opsade Sirakuze. u uobi ajenom zbijenom borbenom poretku.e.e. Njihova pojava u neposrednoj je vezi sa borbenim iskustvom koga su gr ki ratnici sticali na Bliskom Istoku. Pra ka kao oru je nomada i pastira. To je verovatno i razlog za to je ovog legendarnog pra ka a prikazao sa oru jem u levoj ruci. I kasnije.Nisu kolosi. hoplitski polisi uglavnom daju primat tradicionalnim vidovima naoru anja . od arhajske epohe pa nadalje na teritoriji Gr ke dominiralo hoplitsko naoru anje. najamni kih odreda. kao dobar poznavalac biblijskih tema i ratne ve tine. U daljem izlaganju. ve ina boraca nosila je ma u desnoj. isti autor tvrdi da su njegovi pra ka i sa Roda nadma ili domet i preciznost persijskih strelaca. Primerci projektila prona eni na Kritu. spadala je u domen stranih. prisustvo ratnika sa dominantnom levom rukom predstavljalo je poseban problem. Strelja ke i pra ka ke jedinice uvode se na ovim prostorima u ve oj meri verovatno s po etka V veka p. Koristili su je stari Jevreji. U vremenu kada je. ve tina ga anja pra kom. morao je svakako imati ovo na umu. pa i kod starih Jevreja. ukazuju da se pra ka na gr kom tlu koristi i tokom mikenske epohe. najpre kao najamnici. U svome spisu Anabasis on navodi da je u odre enom trenutku morao da te ko naoru anu pe adiju sa Roda upotrebi kao pra ka e.

Rimsko tajno oru je U vojsci Rimskog carstva. bilo rukom ili iz pra ke.Gr ka te ko oklopljena pe adija (hopliti) u zbijenom borbenom poretku. pra ka i (lat. fundatores) su ometali i usporavali protivni ko napredovanje pa i nanosili ozbiljne gubitke neprijatelju. . rimski pisac s kraja IV veka n. pra ka e stavlja u peti borbeni red. oni su anga ovali za ovu svrhu posebno uve bane auksilijarne jedinice iz krajeva poznatih po preciznosti i ve tini ga anja pra kom (Sirija. Baleari. Pored drugih vojnih ve tina i ga anje kamenom. odmah iza lako naoru anih boraca etvrtog reda sastavljenog od strelaca i baca a lakih kopalja. Rod). anga ovane su uglavnom pomo ne trupe stranih najamnika. Mla i i jo neiskusni vojnici nastupali su u istom borbenom redu. Obja njavaju i bojne redove na koje je po ratnom pravilu razvrstavana rimska legija pred bitku. predstavljaju i va nu podr ku glavnim vojnim snagama. preuzeli sa Orijenta. kao i Grci. Zasipaju i protivni ke vojnike u napadu ili odbrani ki om projektila.e. spadalo je u redovnu obuku regruta tokom prvih nekoliko meseci po stupanju u vojnu slu bu. Iako naizgled naivno i mo da za dana nja shvatanja primitivno oru je. Oni su slu ili kao pripomo pra ka ima i jednostavno bacali kamenje iz ruke. esto bez ikakvog naoru anja. Vegecije. od kojih su neki iznosili i po nekoliko stotina grama. Ahaja. zrna izba ena iz pra ke igrala su tokom antike vrlo ozbljnu ulogu u ratu. Upotrebu pra ke Rimljani su. Koriste i tradicije i iskustava vojske klasi ne i helenisti ke epohe.

zajedno sa strelcima. naj e e su izra ivana u veli ini koko ijeg jajeta. ovi projektili nisu mogli u ratu da predstavljaju smrtonosno oru je. kopaljanicima i posadama raznih baca kih artiljerijskih ma ina. Tako e. ovi " arka i" bi se povla ili na svoja prvobitna mesta. U tom bi slu aju lako naoru ani pe aci i pripadnici pomo nih trupa. jer bi time rasturila svoj borbeni poredak. . pra ka ki odredi su imali ulogu pomo nih trupa. Trajanov stub u Rimu (II vek n. preporu uje isti autor. ili u nekim posebnim prilikama tokom rata. prednost je bila u tome to je svaki vojnik mogao da od gline napravi veliki broj projektila. te ko naoru ana pe adija ne sme goniti neprijatelja koji se povla i ili be i. principii). Pretpostavlja se da zbog svoje male te ine (50-200 g) i lomljivosti. U ratnoj taktici Rimljana. ukoliko je to bilo potrebno. a ne to re e i od kamena. zajedno sa konjicom gonili neprijatelja.). Mo da su kori eni u lovu na ptice. glandes latericiae). u obrnutom slu aju. iza vrstih redova dobro oklopljenih i naoru anih legionara prvog reda (lat. kada bi neprijatelj pre ao u napad. Ali. Svakako. Kerami ka zrna za pra ku (lat.Pra ka i u rimskoj vojsci. strelaca i pra ka a. Za razliku od te ko naoru ane pe adije koja je morala da dr i stabilnu vojnu formaciju.e. oni bi mogli dalje da ih gone. lako naoru ane trupe izlazile su iza prve borbene linije i izazivale neprijatelja. napominje Vegecije. U svom spisu Galski rat. Julije Cezar navodi da su pripadnici plemena Nervija zasipali opsednuti rimski logor u arenim kerami kim zrnima ne bi li zapalili krovove vojni kih koliba pokrivene slamom. ponovo izlazili iza redova principa i zajedno. koje su. Ukoliko bi uspeli da potisnu protivnika. prilikom uve bavanja ga anja. dezorganizuju i neprijateljske bojne redove. koji su preuzimali bitku na sebe. Pra ka ke jedinice u rimskoj vojsci koristile su uglavnom projektile od keramike i olova. pripremale napad te ke pe adije i konjice.

Posebnom ve tinom. on izdvaja po nacionalnosti pra ka e iz Sirije. Ovaj anti ki pisac. ak i te dobro dresirane grdosije koje su nezadr ivo probijale neprijateljske redove.Anti ki projektil za pra ku iz perioda II-III veka. u delu Judejski rat vrlo esto spominje odrede pra ka a koje su Rimljani koristili u borbi protiv jevrejskih pobunjenika. . Flavija. Prema navodu J. tako e. kako kod pojedina nih vojnika. erdap. smatrao da su pra ka ke jedinice idealne za suprotstavljenje ratnim slonovima. tako i u trupnim zalihama. zabele io je da je pra ka u ve oj meri kori ena i na suparni koj strani. On je. Srbija. uspani ile bi se pod stalnom paljbom si u nih zrna izba enih iz pra ke.e. Pobesneli slonovi nagnali bi se tada u bekstvo ne razlikuju i sopstvene trupe od protivni kih. uniformnost kalibra. koji su se od detinjstva navikavali na upotrebu pra ke. kod jevrejskih ustanika. ponekad ga aju i i sa visokih opsadnih tornjeva. tako i iz borbenih razloga. pra ka i su i tokom Judejskog rata rado kori eni prilikom opsada neprijateljskih utvr enja. Prema opisima koje nam on daje. Josif Flavije. anti ki pisac iz I veka n. Kao strane pla enike u rimskoj vojsci. Stalnim streljanjem po braniocima utvr enja. ali tako e i mogu nost da se uskladi ti. pra ka i su dejstvovali u saglasnosti sa ostalim baca kim odredima u koje su pored strelaca i baca a lakih kopalja spadala i odeljenja koja su opslu ivala "artiljerijska" oru a velikih baca a: onoguri. baliste i katapulti. koji je i sam u estvovao u ratu protiv Rimljana. Manji od kamenih ili glinenih projektila. kako iz logisti kih. doprema i nosi ve a koli ina "municije". isticali su se stanovnici Balearskih ostrva. Posebnu prednost imala su olovna zrna za pra ku. pri a dalje Vegecije. On ak prenosi pri u prema kojoj na Balearima majke uskra uju deci svaku hranu sve dok ne pogode metu hicem iz pra ke. olovni primerci su omogu avali ve i domet. Vegecije izve tava da su pra ka ki odredi pla enika upotrebljavani i u pomorskim bitkama za pripremu iskrcavanja na neprijateljsku obalu ili brod. oni su predstavljali snage koje su ometale branioce bedema i omogu avale svojim trupama da se pribli e bedemima.

Obi no se smatra da je pra ka manje uspe no oru je od luka i strele u takti kim operacijama zato to je pra ka ima trebalo suvi e prostora u borbenom poretku. godine. preporu uje navikavanje vojnika na ispaljivanje projektila u jednom zamahu.com/archives/articles/roman. u XIX veku francuska arheolo ka ekspedicija bila je kod Suze napadnuta od strane lokalnog stanovni tva sa ". Ovo je verovatno i razlog za to Vegecije.bilo koje izdanje. Pra kom i na arheologe Ovo iskonsko oru je prvih lovaca. umesto trostrukog zamaha. recimo. Tako e. Po etkom XX veka. godine. sve do 1572. Mnogi projektili za pra ku na eni su. u kojoj je Portugal osigurao samostalnost u odnosu na paniju 1385. na udaljenosti od 50-60 m. mr Miroslav Vujovi asistent na Katedri za klasi nu arheologiju Beograd Preporu ena literatura: y y y Stari Zavet . koji su se proslavili u opsadi Sansera bili su nazivani arquebusses de Sancerre. nad ive e mnoge druge.roman-empire. Preporu ene Web stranice: http://myron. jednostavno po obliku i upotrebi.. pra ka e se koristiti i dalje. pra ke jednako ubita ne kao i vatreno oru je. nekvalitetnim pu kama. na popri tu bitke kod Aljubarote.edu/romeweb/romarmy/ romarmy. Tako e.html . pastira i sto ara.sjsu. i 1453. godine kori ene pra ke i to za ubacivanje granata preko bedema opsednutog utvr enja. Kuriozitet predstavlja i podatak zabele en iz doba panskog gra anskog rata. U vreme kada je vatreno oru je potisnulo upotrebu luka i samostrela. Judejski rat. I danas. upotrebu ovog drevnog oru ja esto bele e televizijske reporta e o sukobima izme u palestinskih demonstranata i izraelske vojske. pi toljima. slo enije oblike naoru anja.net/army/army. Arms trought the Ages. pa i kasnije. Prema iskazima nekih o evidaca. podatke o kori enju pra ka kih odreda u vojskama feudalne Evrope pratimo sve do XVI veka. Uprkos su tinskim promenama koje je na bojnom polju donela upotreba baruta i vatrenog naoru anja. W.. postoje i svedo anstva o upotrebi pra ka kih jedinica tokom turskih opsada Kontantinopolja 1396-97. pi u i o plemenu Tanala sa Madagaskara. Josif Flavije. kopljima i znatno opasnijim pra kama".shtml http://www. pra ka i su postavljani dalje od strelaca i nisu obrazovali zbijene redove. Reid.htm http://wargame. jedan o evidac je potvrdio da su u rukama domorodaca. Da bi se izbeglo poga anje bliskih saboraca. 1976. da su prilikom borbi oko fa isti kog upori ta Alkasara 1936. godine hugenotski pra ka i. Gothenburg.

Me utim. mo e se pretpostaviti da su prvi Kelti koji su se spustili u ove na e krajeve bili mo da ogranak plemena Boja. to je ubrzo dovelo do stvaranja jedne sinkretisti ke. pa su zbog stalne mobilnosti osnivali privremena naselja.n. ire i se iz prapostojbine u zapadnoj Evropi.Ko su Skordisci Prema onome to danas znamo o kulturnim zbivanjima u drugoj polovini IV veka pre na e ere. Donjeg Grada u Osijeku. preko srednje Evrope spustili i na jug u srpsko Podunavlje.e. A kako su bili konjani ki narod. Na obodu Panonske nizije se zadr avaju i sa tog podru ja vr e sna ni uticaj na starosedela ko stanovni tvo. Tako e je va no znati jo jednu zna ajnu stvar: iz ovog prvog perioda keltskog naseljavanja u Srbiji ne poznajemo naselja. Seobe keltskih naroda od V do III veka p. naj e e su birali ravni arske terene na obalama velikih reka. Karaburme i Pe ina u Kostolcu. Po velikoj sli nosti materijala sa Pe ina i onog sa e kih i slova kih lokaliteta. Novodo li Kelti u Panoniji susre u domoroda ka panonska plemena Breuke i Amantine. me ovite kulture koju nazivamo Kulturom Skordiska. . Ovo potvr uje ideju da su Kelti u ovom periodu uporno tragali za prostorom koji je bio u skladu sa njihovim na inom ivota. Prvi pokazatelji njihovog kulturnog prisustva u srpskom Podunavlju zabele eni su na nekropoli u Doroslovu i ostavi metalnih nalaza iz uruga. koja su napu tanjem brzo propadala. Kelti su se. ve potvrde njihovog prisustva otkrivamo samo u grobovima iz Doroslova. sigurne dokaze otkrivamo ve na nekropoli u Pe inama kod Kostolca.

kada su politi ki i kulturno bili potpuno asimilovani. Kelti su gradili svoje domove u okviru utvr enih naselja. Gde i kako su iveli Prvi tragovi stambenih objekata Skordiska u Podunavlju datiraju iz vremena kraja II i po etka I veka p. Njihovo prisustvo na ovom prostoru pratimo sve do sredine I veka na e ere. kao i ukopane kolibe kupaste i atoraste krovne konstrukcije. Za prethodni period nema nikakvih svedo anstava o na inu gradnje i izgledu njihovih ku a. na otvorenom.oppidum Gradili su ve e pravougaone ku e sa krovom na dve vode. izradi keramike na grn arskom kolu. Smatra se da ovaj plemenski savez nastaje nakon 279.Skordisci predstavljaju zajednicu plemena u kojoj je keltska komponenta imala primat u svim manifestacijama ivota: na inu stanovanja.n. odnosno romanizovani. godine p. tzv. tipa manjih sela. pa i u izradi nakita. slama. kao i van njih. pokrivene najverovatnije materijalom iz najbli eg ivotnog okru enja (granje.e.n.e. buseni trave i ko a). udru uju se sa onim Keltima koji su ostali na ovom prostoru i zajedno sa starosedela kim panonskim plemenima osnivaju zajednicu Skordisaka. izra ivanju oru ja. Tipi no keltsko utvr eno naselje . po povratku preostale keltske vojske iz neuspelog pohoda na Delfe. ravnom prostoru u manjim naseobinskim zajednicama. . oppiduma. Vrativ i se u me ure je Save i Dunava.

ali se mo e pretpostaviti da on nije bio preterano velik. po pravilu uz zidove. . Ve i broj ovakvih naselja otkriven je prilikom gradnje modernog auto-puta kroz Srem. a njihovo arheolo ko istra ivanje pomoglo je da se rekonstrui e izgled ovih objekata i organizacija ovih naselja.Selo Skordiska u srpskom Podunavlju Nadzemni pravougaoni objekti gra eni su uglavnom unutar utvr enih naselja. Broj ovakvih objekata unutar utvrda nije do sada odre en. Nadzemna ku a Skordiska sa krovom na dve vode Ukopane kolibe konstatovane su kako u opidima. tako i u naseljima na otvorenom.

a mi znamo da Skordisci nisu bili dr avotvorni.Tip keltskih ukopanih ku a-koliba Dr avna i dru tvena organizacija Skordiska Jak plemenski savez kao to je to bio savez Skordiska. institucija kralja mo e se uporediti samo u jakoj dr avnoj organizaciji. iako sastavljen od raznorodnih etni kih struktura. Me utim. morao je imati centralizovano ustrojstvo.knezovima. u kome je glavnu re vodio vrhovni plemenski poglavar. U izvorima su ovi plemenski poglavari poznati kao bazileusi (kraljevi). . Zato se ovi "bazileusi" mogu zapravo smatrati plemenskim vo ama .

na alost. savetodavca.Skordiski druid pod svetim drvetom (hrastom) Svetovna vlast bila je u rukama ovih knezova. Vrlo brzo. tako da je te ko ne to konkretno re i. Zato se logi no mo e pretpostaviti da nisu obo avali zajedni ke idole i bogove. pa je mogu e da su odre ena bo anstva iz porodice boginje Dane po tovana kod svih lanova zajednice. Me utim. pojavljuje se spaljivanje kao ritualna manifestacija paralelna inhumaciji. Pisani zapisi nisu ostavljeni. religijskih i filozofskih znanja druida . ve je svaka etni ka zajednica po tovala svoja bo anstva. ve po etkom III veka.sve tenika.hipoteti ka. Kelti donose sa sobom inhumaciju (skeletno sahranjivanje) kao osnovni na in pokopavanja svojih mrtvih. Religija arolika etni ka struktura Skordiska uslovila je odre enu specifi nost kada je u pitanju i panteon. ini se da je u ovom smislu nametnula odre eni uticaj. Ovo se najbolje mo e utvrditi na . ne zna se ta no uloga druida. filozofa. Po to su Skordisci bili me avina raznih etni kih grupa... ali duhovna se u keltskom dru tvu nije mogla zamisliti bez ritualnih. Sahranjivanje Po to su stigli u Panoniju. ali je nesumnjivo da su njihova mo i zna aj i ovde bili veliki. pa su. po to je keltska etni ka komponenta u ovom savezu bila superiorna. sva domi ljanja u vezi s ovim problemom .

Tako se sada ma produ uje i dosti e du inu do 80 cm. ili ih izru uju direktno na zemlju. Vremenom se ma jo produ uje. a oko gomile sa ovim ostacima re aju grobne priloge.n. pa u poznom latenu. koji u na im prostorima ozna ava i arheolo ku kulturu mla eg gvozdenog doba. ukrasne predmete i novac.Pe inama. Skordiski ratnik Kelti u srpsko Podunavlje donose kratki ma (du ine oko 65 cm) iljatog vrha i sa medaljonom na kraju kanije. Kasnije. Skordisci vremenom usvajaju u potpunosti spaljivanje kao osnovni na in sahranjivanja. U ostacima sa loma e esto se nalaze i predmeti koji su bili na pokojniku u trenutku spaljivanja. Sahrane su vr ene u kru nim ili pravougaonim jamama dubine do 50 cm. Od metala pravili su oru je. Kompletni sadr aj materijalne kulture Kelta. Spaljene ostatke pokojnika stavljaju ili u razli ite tipove posuda (zdele i lonce). u kulturi Skordiska dolazi do odre ene evolucije u razvoju ma a.e. dosti e du inu do 110 cm. Ovo je sigurno bila posledica promene doktrine . Privredni i trgova ki ivot podunavskih Skordiska Predmeti od metala Skordisci su bili vrsni poznavaoci prerade metala. u drugoj polovini I veka p. sa srcolikim ukrasom na kraju kanije. kao i iroko masivno koplje. prema zna ajnom nalazi tu La Téne u vajcarskoj. naziva se latenskom kulturom.

Najstarije keltske narukvice su uplje.ratovanja. Osim oru ja. Postoji itav niz bogato ukra enih fibula sa kuglom na posuvra enoj nozi koje su otkrivene na lokalitetu Pe ine kod Kostolca. kao i kratki ma . Na kopljima se tako e prime uju odre ene promene. pokazav i u svojoj umetnosti izuzetnu sposobnost prema shematizaciji. nau nice.e. esto ukra enog geometrijskim motivima. u kojoj su bili obuhva eni kako tradicionalni. nanogvice. Ne to mla em tipu fibula pripadaju one sa kuglastim ukrasom na posuvra enoj nozi i lan anim privescima. sa modelovanom pa ijom glavom. . kada Skordisci dolaze u vr i kontakt sa rimskom civilizacijom. u kulturi Skordiska prime uje se izuzetna potreba za funkcionalno u. Funkcija umba je bila veoma zna ajna. narukvice. sa cevastom gvozdenom dr kom. Pravljeni su od vrsto upletenog pru a. tako i savremeni motivi i forme. Tako e se u srednjem latenu pored ma a i koplja javlja i no ve ih dimenzija. a u sredini se nalazio umbo.tit. pa ak i da mu se oduzme oru je. Njime je mogao da se nanese neprijatelju udarac. Skordisci su koristili i defanzivno oru je . Tome su bili skloni i Kelti. presvu enog ko om.. Kelti u Podunavlje donose razne vrste nakita . pojaseve. koje imaju dosta iroko vreme upotrebe. ve a metalna aplikacija. tu su i jednostavnije i ane. tj. Ukrasni predmeti omiljeni kod Skordiska Najranije keltske fibule s kraja IV veka pre n. koji predstavljaju vrstu materijala podlo nu stalnim promenama i zbog toga je nakit u arheolo kom smislu vrlo dragocen. livene i glatke u obliku gusenice.fibule. Na kraju. Skordisci su od metala izra ivali ukrasne predmete. Pored ofanzivnog oru ja. bile su tzv. Vremenom. tako da od masivnog i irokog evoluira do tankog i dugog do 50 cm.. tako da se pojavljuju razne varijante i anih fibula sastavne konstrukcije. zatim bojni no sa kuglom i bojni no sa alkom na kraju rukohvata. kao i one sastavljene od velikih kalotastih lanaka. rastavne konstrukcije. Oduvek je ovek eleo da ukrasi svoje telo i da u tom smislu stalno istra uje. Pored ovih. kroz sve faze razvoja ove kulture. koje su li ene ukrasnih detalja. ako se nekim slu ajem ma protivnika zaglavi u unutra njosti umba. pojavljuje se kratko koplje za bacanje (d ilit).

Me u lan anim pojasevima treba pomenuti one sa du im tordiranim lancima. . jer je njihova masivna konstrukcija omogu avala bezbedno no enje ma a. I ovi pojasevi su pripadali enskoj no nji. koji u periodu poznog latena do ivljavaju svoj drugi ivot. jer najstariji ovakvi pojasevi poti u iz pozne faze starijeg gvozdenog doba panonskog basena. a bila je omiljena u no nji skordiskih ena. Tako e. Ovi pojasevi su bili deo i ratni ke opreme. Ko ni pojasevi su imali razli ito modelovane kop e.Tipi ni izgled skordiske ene Izuzetnu originalnost Skordisci su pokazali u izradi pojaseva. koja predstavlja izuzetnu simbiozu keltskih i tradicionalnih elemenata. od kojih se naro ito izdvaja kop a tipa Laminci. posebno treba pomenuti astragalne pojaseve. koji su tako e bili sastavni deo enske no nje.

prelazni tip sa ima srpski i sremski tip. Pored ribe. ne samo kao plate no sredstvo.pegaza. Razlikujemo nekoliko tipova kovanja ovog novca. dok se na reversu nalazi lira. kao to su udice i osti. a karakteristi an je po predstavama mitskog krilatog konja . Sremski tip predstavlja rezultat prvog organizovanog keltskog kovanja. u ishrani je kori eno i povr e tipa so iva i gra ka. ispod koga je to ak sa paocima. . Tzv.n. kao to su divlja i doma e ivotinje. Tise i Morave. Save. Kr edinski tip pripada kraju II i po etku I veka. falsifikuju). Od itarica. Srpski tip. razumljivo je da je sastavni deo njihove ishrane bila riba.e. uglavnom je uzgajana jednoreda p enica. obi no se nalazi predstava bradate glave sa lovorovim vencem. nego i kao simbol statusa i presti a. Metalni novac koji su kovali Skordisci Za kraj: ta su Skordisci jeli i pili S obzirom na to da su Skordisci svoj ivotni prostor na li u priobalju velikih reka . iji su novac Kelti voleli da imitiraju (tj. Za ovo postoje i posredni arheolo ki dokazi. Na aversu (prednjoj strani nov i a).Dunava. to zna i da su Kelti vrlo rano prihvatili instituciju novca. Na aversu je predstavljen monogram Audelonta. a tako e se ose a i jak uticaj sa podru ja Transilvanije. predstavlja monete ve e debljine i na njemu se prime uje sa imanje elemenata sa novca makedonskih vladara Filipa II i Aleksandra Velikog. i predstavlja kopije novca Audelonta.n. Na ovom tipu se prime uju sjedinjeni elementi tetradrahmi Filipa II i Aleksandra.e. kovan u III veku.n. Isto noslavonski tip pripada drugoj polovini II veka p. ovi siloviti ratnici hranili su se i drugom vrstom mesa. Iako je meso sigurno bilo osnov jelovnika Skordiska. mada su specijalisti kim analizama otkrivene i neke druge vrste.e.Novac Prva kovanja keltskog novca datiraju s kraja IV i po etka III veka p. a na reversu (zadnjoj strani) je predstava konja sa uzdignutom desnom nogom. koje datira od sredine II pa do prve polovine I veka p.

izra ivane su kvalitetne posude na grn arskom kolu zdele. dok je vatra lo ena u lo i tu ispod.Lon arske pe i i keramika Skordiska Hranu su Skordisci spravljali u grubim posudama . sve razli itih oblika i dimenzija. Skordisci su pekli u specijalnim lon arskim pe ima koje su imale perforiranu plo u (re etku). Ove posude. a tako pripremljena pe bila je spremna za lo enje. a sve zarad poja avanja vatrostalnih svojstava posuda.situlastim. U zemlju od koje je pravljeno ovo posu e esto su ubacivane i druge primese kao to su kriljac. na koju su re ane posude. sitno lomljeni kamen i koljke. tako otpornim na visoke temperature.jednodelne i dvodelne. . Prona ene su dve vrste ovih pe i . inije. dvouhi pehari i lonci. esto grafitiranim loncima. Iznad pore anih posuda zatvarana je kalota. Pored ovih.

KELTOI. grupa autora. Ljubljana: Narodni muzej. a pe se zatvarala. koje su naravno kori ene u doma instvu. Beograd . Beograd: Narodni muzej. Konstruktivno su bile veoma jednostavne. Gospodari srebra . 1969. J. Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba.Hlebna pe . Preporu ene Web stranice: .katalog izlo be. dok hleb ne bi bio ispe en.Novi Sad. dr Miodrag Sladi upravnik Arheolo ke zbirke Filozofskog fakulteta Beograd Preporu ena literatura: y y y y y grupa autora. Beograd: Balkanolo ki institut SANU. 1984. Posle lo enja jake vatre. Skordisci . F. Sarajevo: Balkanolo ki institut. Skordisci i starosedeoci. 1974. a sastojale su se od lo i ta.istorija i kultura. Papazoglu. 1990. zasvedenog kalotom. gar i pepeo bi se sklanjao u stranu i u tako u arenu komoru stavljao se ume eno testo. grupa autora.princip pe enja Postojale su i hlebne pe i. 1992. Todorovi .

tako je i riznicu skupocenog nakita koju je tamo otkrio.i tako se Divova volja vr ila . ne samo me u stru njacima. u kome mu saop tava: "S velikim zadovoljstvom objavljujem Va oj Visosti da sam otkrio grobnice koje su prema Pausaniji grobovi Agamemnona. time to je dokazao da Homerov slavni ep Ilijada ne opisuje mitske i izma tane doga aje. Evrimedona i njihovih pratilaca. neosporno je da je ovaj entuzijasta mnogo u inio. kao svojevrsna senzacija. Ahileja. i divni Ahilej. obi la je munjevito svet.. zlosre ni. sam spomen limanovog imena ra a asocijaciju.htm http://member. boginjo pevaj.au/manxman/Celts/history. ve predstavlja se anje na istorijski ratni pohod drevnih Grka na maloazijski vetroviti Ilion.http://www. liman je do tada ve ozbiljno skrenuo pa nju na sebe. vest da je ovaj ve tada popularni avanturista i istra iva otkrio grobnicu slavnog mikenskog kralja i Atrejevog sina. . na velika otkri a rane egejske civilizacije..co. Peleju sina. a njih u ini same da budu plja ka za psine i jo gozba za ptice .com. du e pak mnogih junaka jakih posla Aidu. Do dana njih dana. Naravno.Prijamovo blago.gallica.uk/celts/contents.rivernet. Troju.otkad se ono u sva i razi li bili Atrejev sin. Kasandre. Zaista. Kako su rezultati do kojih je tada do ao upu ivali na slavnu Troju. koje na gozbi ubi e Klitemnestra i njen ljubavnik Egist". jer je nekoliko godina pre iskopavanja u Mikeni vodio veliku istra iva ku kampanju praistorijske citadele na brdu Hisarlik u Turskoj. junacima vo a. Kopanje po Homeru Pro lo je vi e od 120 godina otkako je Hajnrih liman poslao svoj uveni telegram gr kom kralju ordu. tj. tono Ahejce u hiljade uvali jada. nazvao .htm Gnjev mi.

Mapa anti kog sveta. Najslavniji epovi Ilijada i Odiseja. . pripisani Homeru.Slika 1 . danas predstavljaju nepresu ni izvor znanja i kulturnu riznicu evropske civilizacije (slika 1). lepotu Atine. itavo XIX stole e bilo je u Evropi u znaku romanti arskog zanosa ranom anti kom istorijom. Korinta i Tebe. Retki sa uvani spisi opisivali su slavu i mo gr ke klasi ne civilizacije. kao i vojni ku mo i strogost Sparte.

Krug grobnica A u Mikeni. godine istra ivao Troju i time. uz obimne radove i saradnju sa Gr kim arheolo kim dru tvom. brojne terakote i jednu grobnicu. i 1873. godine. u srcu Argolide uo io mo no sagra enu citadelu. koja je odgovarala ovoj ideji. Re en da otkrije grobove slavnih gr kih heroja. pola godine nakon to je liman zavr io svoja iskopavanja. zajedno sa podgra em. te je dve godine kasnije organizovao etvoromese nu kampanju. .Idealna rekonstrukcija akropolja u Mikeni. Kako je imao ozbiljno poverenje u Pausanijin geografski opis. prikazan na jednoj graviri iz 1877. Ovo ga je uverilo da se nalazi na pravom mestu. liman je svoje interesovanje okrenuo ka gr kom kopnu. u potrazi za Mikenom. godine unutar zidina i ubrzo otkrio ostatke gra evina. ubrzo je u severoisto nom delu Peloponeza. izvr io je test-iskopavanja 1874. prema sopstvenim re ima "otvorio nov svet arheologiji". Slika 3 . Po to je u kampanji izme u 1871.Slika 2 .

tik uz danas uvenu Lavlju kapiju. neposredno nakon konzervacije. Slika 4 . koje su danas poznate kao krug grobnica A (kasnijim iskopavanjima 1951-1952. godine. Bila je pre nika od skoro 30 m i gusto oivi ena uspravljenim plo ama od tesanog kamena. Posebnu karakteristiku. to je ove grobnice i u inilo uvenim. liman je otkrio ostatke ukupno 19 razli itih individua . nakita. razli itih ukrasa i drugih predmeta. koja je ozna ena kao krug grobnica B) (slike 2."Kraljevski" krug grobnica A u Mikeni. Odmah je jasno bilo da se radi o sakralnom mestu.elite bronzanodopskog mikenskog dru tva. . Svaka od grobnica sadr avala je niz izuzetno vrednih i skupocenih predmeta: oru ja. Tako je otkrio ukupno 6 aht-grobnica. pa je upravo tu liman i nastavio intenzivna iskopavanja. fotografisan ranih ezdesetih godina. 3 i 4).Kopaju i unutar zidina. nai ao je na mo nu prstenastu konstrukciju. gr ki arheolozi su van zidina citadele otkrili jo jednu ovakvu konstrukciju. inile su pogrebne maske koje su prekrivale lica pokojnika.

spljo teno. a u donjem dve spljo tene i Me utim. Nasuprot toj injenici. Od pet koje je otkrio liman.uvena "Agamemnonova maska". sva kasnija arheolo ka i trouglaste forme. u tehnici iskucanog lima.me u njima i "Agamemnonova maska" . svi grobovi koje je liman otkrio u Mikeni. a preostale tri .etiri posmrtne maske od zlata i elektruma legendarnim li nostima. mada sa izvesnom i vrlo karakteristi nom stilizacijom detalja. Sve one prili no realno prikazuju izgled lica pokojnika. U gornjem redu vide se Homer slikovito opisao u svom epu. Dakle. Datovanje po Homeru Izuzetno otkri e kne evskih grobnica u Mikeni od samog po etka uverilo je Hajnriha limana da je "ugledao Agamemnonovo lice". vrhunsko delo mikenske .Maske su bile izra ene od zlata i elektruma (anti ka legura zlata i srebra). mo e vremenski da se opredeli negde izme u 1250. Slika 6 . ako zaista i predstavlja realne istorijske doga aje iz daleke pro losti. u vidu irokog trougla (slike 5 i 6). dve zaobljene i okrugle. pripadaju znatno ranijem vremenu i Agamemnonovim precima. istoriografska istra ivanja pokazala su da uveni desetogodi nji Trojanski rat. godine pre n. ratnicima i prona ene 1876. i 1150. Stoga se i uvena maska danas isklju ivo pod navodnicima odre uje kao "Agamemnonova". dve su nagla eno reljefno (zaokrugljeno) modelovane. za njega nije bilo sumnje da se radi o Slika 5 .e. godine u aht-grobnicama kruga A. njihovim voljenim suprugama koje je unutar mikenskog akropolja.

Pre njega. On nagla ava "da je liman bio genije da oko svog imena stvori mit". Me utim. gradu u ameri koj dr avi Ilinois.e. godine naru io u Atini kod jednog zlatara da mu ovaj napravi "Agamemnonovu" masku. liman je tokom iskopavanja o ekivao mnogo spektakularnije nalaze. koji svi. da bi je dva dana kasnije . a potom je u tajnosti zakopao u grobnicu V u Mikeni. "greh" to to je pripisao ovaj koji je u najmanje devet slojeva obnavljan i popravljan. kako ih iznosi profesor Kolder. Polemika kulminira objavljivanjem teksta Viljema M. ba u ovim slojevima identifikovani liman poturio kao falsifikat? su brojni tragovi krupnih o te enja. uskoro pretpro lom) veku. Tako.Ni ta bolje liman nije pro ao ni sa "vetrovitim Ilionom". Ovaj nau nik skoro ve 30 godina prou ava ivot i rad H. zanimljivo je saznati detalje iz limanove karijere. a u Evropi Olivije Mason u lanku Nova istra ivanja o Hajnrihu limanu (Masson 1997). Dobro je poznato da je Hajnrih liman bio arheolog-amater. predmet bar 300 godina mla em Ispostavilo se da arheolo ki slojevi ozna eni kao Troja VI i mikenskom kralju. a na prvom mestu . Kona no. o emu e biti re i kasnije. limana. ta to tvrdi Kolder u svom najnovijem lanku? Nakon pa ljivog prou avanja mnogih dokumenata iz ivota i arheolo kog rada limana.e. Ono sve to se o njemu zna. Kolder taksativno iznosi devet argumenata. tako da ove slojeve grada nije prepoznao kao Prijamovu Troju. isklju ivo na osnovu autobiografije. sasvim je neosporno da je on u ao u istoriju arheologije kao jedan od najva nijih istra iva a u pro lom (tj."Agamemnonove maske"! Trgovanje istorijom ili ideologijom? U poslednjih nekoliko meseci u nau noj arheolo koj javnosti pokrenuta je ozbiljna rasprava oko autenti nosti poznate maske iz grobnice V u Mikeni. sasvim odgovaraju vremenu kraja XIII i po etka XII otvorena nova dilema: da li je nju veka pre n. poslednjih nekoliko godina pojavila se nau na sumnja u verodostojnost nekih od njegovih naj uvenijih nalaza. godine). pre toga. krajnje je nekriti no prihva eno od istori ara nauke. kamena katapultirana ulad. ljudski skeleti. Koldera III. jer se prethodno veoma obogatio kao trgovac. Koliko je liman bio sklon izmi ljanju i preterivanju.spektakularno "otkrio"! Za ovu. Kolder ilustruje nekolikim la nim pri ama i stereotipima: y y da je jo kao osmogodi nji de ak odlu io da jednoga dana iskopava Troju da je njegova ena Sofija bila entuzijasta i veliki ljubitelj arheologije . prema re ima arheologa Manfreda Korfmana "svedo e o izgubljenom ratu". umetnosti XVI veka pre n. Me utim. danas je VIIa. Iako Opse na reviziona iskopavanja na Hisarliku tokom XX se verovalo da je jedini limanov stole a pokazala su da se radi u mo nom utvr enom gradu. profesora klasi nih nauka na univerzitetu u Urbani. niko od istori ara ili arheologa nije mu uzimao kao veliki greh oma ke u datovanju svojih nalaza. a polemiku je zapo eo u uglednom svetskom asopisu ARCHAEOLOGY (broj za juli/avgust 1999.ampanju. Ali. Trejl u knjizi liman od Troje: blago i prevara (Traill 1995). veoma smelu (skoro drsku) tvrdnju. ovu dilemu su zvani no postavili u Americi Dejvid A. on ga nedvosmisleno i direktno optu uje da je u novembru 1876. koji je svoja istra ivanja sam finansirao. Me utim.

godine primio ameri ko dr avljanstvo da je jednom u dvori tu svoje kuce u Atini otkrio drevni gr ki natpis. imao bi dovoljno vremena po povratku za zakopavanje maske.S. savremenika limanovih iskopavanja u Gr koj. ili je jednostavno .. da bi njih "podmetnuo" Turcima! Tre e.stvar postaje jasna. godine. Istra iva ka kampanja u Mikeni po ela je 7. Kada je otkrio u Troji "Prijamovo blago". Kolder se pita: da li je u oba slu aja liman zaklju io da je otkrio najvrednije predmete te da nema vi e razloga da se kopa. A drugi veliki nau nik tog vremena. godine u Beloj Ku i u Va ingtonu li no primio u posetu tada nji predsednik SAD Milard Filmor da je tokom katastrofalnog po ara koji je izbio u San Francisku iste godine herojski spasao nekoliko desetina ljudi iz zapaljenih zgrada da je u Kaliforniji 4. Zabele eno je da je neposredno pred pronalazak maske. da bi ih kasnije . novembra.. pojedinosti u vezi sa spektakularnim otkri ima u Troji i Mikeni. ali kada se sklopi "mozaik" . Kolder sumnja da je upravo tada liman oti ao kod njega i naru io da mu ovaj napravi masku. Marej. u i. on je poku ao je da napravi falsifikate u Parizu. brada i brkovi sasvim osobeni na spornom nalazu. Sve ovo navelo je Koldera da temeljito proveri i limanovu arheolo ku karijeru. koji su bili u stanju da modeluju portret mu karca u masivnoj zlatnoj plo i. novembra liman privremeno prekinuo radove i otputovao u Atinu. da su obrve. Potpuno ista stvar dogodila se i nekoliko godina ranije. autora). dobar broj nau nika. i 27. Dalje. itd. da bi bio dovoljno uverljiv.y y y y da ga je 1851. liman je ina e bio sklon da pravi duplikate i falsifikate svojih nalaza. On ka e da svaka od injenica do kojih je do ao mo da i ne govori ubedljivo sama za sebe. kada je u Troji otkrio "Prijamovo blago". decembra 1876. komentari u i limanovu karijeru. Kako je rodak njegove ene Sofije bio poznati zlatar i dobar majstor. verovao je da se on ne bi libio da zakopa predmete. jula 1850. intrigantni su podaci u vezi sa uslovima i vremenom otkri a "Agamemnonove maske". Bilo kako bilo. karakteristi na je upadljiva stilska razlika u izgledu i izradi izmedu "Agamemnonove" i preostalih posmrtnih maski. a maska je otkrivena 30. najsumnjivija je slede a opaska: ". Tako. 3. novembra "otkrio". Ernst Kurtius."otkrio ono to je i sakrio"? I to nije sve.prim. injenica je da je liman do tada u grobnicama I-IV vec otkrio autenti ne maske.. limana je nazivao schwindel und fuscher (prevarant i fu er . Prvo. te je na osnovu njih mogao imati sasvim jasnu predstavu kako taj "naru eni" predmet treba da izgleda. To ilustruje zapa anjem Gintera Kepkea." Da li je to liman hteo da uprepredi mogu u sumnju u arhai nost predmeta? . a nakon energicnog zahteva turskih vlasti da sve to vrati. ve to poput bilo kog dana njeg zlatara. cini no je primetio da "onaj ko sakrije taj e i prona i". da bi je 30. 26.Zapanjuje nas ve tina drevnih mikenskih zlatara. A. Kolder ide i dalje. tj. Pored ostalih detalja. koji je rukovodio arheolo kim iskopavanjima u Olimpiji. da bi nakon samo tri dana. Medutim. tajno ga je odneo u Gr ku. stru njaka Instituta za primenjenu umetnost Njujor kog univerziteta. liman zauvek napustio istra ivanje Mikene. U originalnom dnevniku iskopavanja prona ao je zapis koji se odnosi na otkri e i prvi limanov opis maske.. avgusta.'prona ao' (!).

imao ve obi aj da progla ava otkri ima predmete koje je zapravo pribavio ili otkupio na sasvim drugom mestu. Mo da bi mu se moglo i poverovati. Takav slu aj je bio i sa njegovim "otkri em" Kleopatrine biste u Aleksandriji 1888. ve predmete koje je liman sistematski otkupljivao po itavoj Turskoj.On je. kada se ne bi znalo da bi na tolikoj dubini sasvim sigurno nai ao na vodu! Dejvid Trejl ak ide dotle. raspravlja o jakim limanovim motivima da na ini ovakvu prevaru. poput sudskog istra itelja. Kolder. tj. Na kraju. da tvrdi da neprocenjiva kolekcija "Prijamovog blaga" iz Troje zapravo ne predstavlja jedinstvenu zbirku iz jedne riznice. godine: tvrdio je da ju je iskopao u sondi na dubini od preko 8 m. Me utim. pored toga. nije imala sasvim o igledne odlike kraljevske otmenosti. Iako je imao ve 4 otkrivene zlatne maske. nijedna od njih nije bila dovoljno "ubedljiva". Glavni je mogla da bude neuta iva elja da kruni e iskopavanje senzacionalnim otkri em. a koje su bez sumnje originali? To veoma detaljno obja njava Trejl u istom broju asopisa ARCHAEOLOGY (slika 7): . kakvu je morao posedovati slavom oven ani Agamemnon. po emu se to "Agamemnonova" maska razlikuje od drugih sli nih otkrivenih u Mikeni.

na gore okrenuti brkovi. istori ar umetnosti sa Bostonskog univerziteta i renomirani stru njak za minojsku i mikensku primenjenu umetnost. Dakle. 4) trouglasta bradica ispod usta. u i su isklju ivo na "Agamemnonovoj" masci modelovane zasebno. ali i sa onim to se u istoriji umetnosti naziva pasti (fr.D. kako ka e. tokom karijere imao dosta prilike da se susretne sa falsifikatima drevnih predmeta.Slika 7 .Uo ljive razlike izme u Agamemnonove i drugih mikenskih maski: 1) zasebno oblikovanje obrva. kada se uporedi na in na koji su modelovane obrve. Poslednja upadljiva osobenost mo da bi bila i najja i argument za tvrdnju da se radi o falsifikatu.S. potpuno razdvojene od lica 4.naknadno pridodat! Me utim. sasvim osobena jeste predstava bri no negovanih i nagore za iljenih krajeva 'imperijalnih' brkova na "Agamemnonovoj" masci.jedne koju je liman otkrio u grobnici 4 u krugu grobnica A i druge. pastiche . "Agamemnonova" maska ima sli nosti sa 2 spljo tene maske . bademaste o i su jasno oivi ene jo jednom.da li je ovo i jedinstvena takva predstava u mikenskoj umetnosti 5. Radi se o originalnim predmetima. "duplom" predstavom kapaka 3.prim. autora). Lapatin misli da je verovatno liman nosio originalni predmet na doradu kod zlatara u Atinu. samo na "Agamemnonovoj" masci postoji predstava trouglaste uske bradice tik ispod donje usne. kako je to pravilno uo io Ginter Kepke. . jedno zanimljivo mi ljenje daje K. On je. o i su na "Agamemnonovoj" masci plasti no modelovane. 5) picasti. Prema op tim crtama. vidi se da "Agamemnonova" ima u dva luka jasno razdvojene i reljefno predstavljene 2. 2) "dupli" kapci. u okviru kruga grobnica B (izvan citadele): 1. koji su iz razli itih razloga naknadno bili preradivani ili dora ivani. koja je otkrivena pola veka kasnije u grobnici ?. 3) u i razdvojene od lica.oblik brkova. Ono to se uo ava kada se pa ljivije pogleda oblik brkova jeste da su originalno brkovi bili modelovani nadole. da bi " pic" nagore kod svakog brka bio . me utim. kona no . oko ovog detalja postoje i ozbiljne polemike . sa poluzatvorenim kapcima. Lapatin.

Jednu od najsna nijih daje doskora nja direktorka Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini. usledile su i reakcije. ba kao i Trejl. I stvarno. vladaju i stereotip o nobl izgledu predstavljao je kombinaciju Vinkelmanove predstave o duga kom i tankom nosu i pruskog 'kraljevskog' koncepta. on je bio prisutan i tokom iskopavanja grobnice 5 i otkrivanja "Agamemnonove" maske. Kao osnovni argument. smatraju i ih nenau nim i proizvoljnim konstrukcijama. godine. tj. kada se uporede likovi "Agamemnona" i Vilhelma I . Demakopulu opovrgava tvrdnje Trejla da su stilske karakteristike maske dokaz da se verovatno radi o falsifikatu. ona navodi injenicu da je tokom limanovih iskopavanja u Mikeni 1876. koje je bilo pod kontrolom Gr kog arheolo kog dru tva. Na primer.op ta sli nost je veoma upadljiva! (slika 8): Slika 8 . ona prili no ubedljivo dokazuje da nije istina da je oblik bradice ispod usana sasvim jedinstven u mikenskoj umetnosti: poziva se na stilski vrlo sli no modelovanu 'bradicu' na predstavi glave lavice . Prema njegovim izve tajima.ritonu iz kruga grobnica A (slika 9): . arheolog Kati Demakopulu. sve vreme bio prisutan gr ki supervizor Panajotis Stamatakis. ovo obja njava limanovom slavoljubivom prirodom: u vreme kada je on iveo.Ako bi itava ova konstrukcija bila ta na. nalik na Bizmarka ili kajzera Vilhelma I. za to je trebalo da "Agamemnon" izgleda ba tako? Kolder. Tako e. im se itava ova pri a pojavila u nau noj javnosti. Ona u potpunosti odbacuje tvrdnje Koldera i Trejla.Predstava lica na "Agamemnonovoj" masci u pore enju sa portretom nema kog kajzera Vilhelma I Epilog: trgovanje kulturnom politikom? Naravno.

A ta su to Kolder i Trejl na kraju predlo ili? Pa. koja se tu uva kao dragulj nacionalnog kulturnog blaga Gr ke. ostaje neosporno da je Hajnrih liman s pravom stekao reputaciju velikog vizionara i najintrigantnijeg arheologa XIX veka.. U svakom slu aju. da se maska podvrgne mikroskopskom ispitivanju. Ali ako je falsifikat.. Echos du Monde Classique/Classical Views 33: 8. Andrej Starovi arheolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Slika 9 . ne bi li se na osnovu prisustva/odsustva estica mineralizacije utvrdilo da li se zaista radi o originalu ili modernom falsifikatu.Eminentni strucnjak iz Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini na kraju odlu no odbija mogucnost da se "Agamemnonova" maska. da li je to jedina pozadina ove zaista uzbudljive rasprave? Sama pomisao da je limanu moglo pasti na pamet da organizuje i sprovede mo da najve u prevaru u istoriji arheologije.. koji je za ne to vi e od jednog stole a bukvalno postao sinonim za ranu istoriju evropske civilizacije? injenica je da i opse ni tekst o istoriji i arheologiji drevnog gr kog sveta. ak zaklju uje da bi Kolder. Ba stoga to sam ja veliki limanov po tovalac i to sam proveo mnogo vremena proucavaju i njegov ivot. veoma uznemirava. No. "zaista trebalo da tako ozbiljno pitanje ostavi u ruke specijalista". ponudi na dodatnu ekspertizu. Vol 196. 1989.' Gnjev mi. Noyes-Roberts. 147-165 . Posuda je prona ena u krugu grobnica A u Mikeni i predstavlja ubedljivu analogiju sa "Agamemnonovom" maskom. boginjo pevaj. 6. Ako bi se to ispostavilo kao ta no. D. ja se nadam da je u pitanju falsifikat. onda je on genije koji je obmanuo vode e arheologe i istori are sveta vi e od jednog veka. 54-79 Bloedow. S. Alexander.Detalj "bradice" na zlatnom ritonu u obliku glave lavice. Mnogo je bolje biti genijalac nego samo sre kovi . E. s obzirom da i sam priznaje da nije kvalifikovan da ocenjuje arheolo ke podatke. kojima zaklju uje svoje razmi ljanje o njemu: 'Ako je maska original. and Smulders. 1999. Schliemann at Mycenae. Ali. ubedljivo zvu e re i Viljema Koldera. Da li e u istoriji ove nauke biti zabele en i kao najve a varalica? Uostalom. objavljen u pretposlednjem broju presti ne NACIONALNE GEOGRAFIJE.F. ta bi se desilo sa hiljadama stranica ispisanim o ovom predmetu. Echoes of the Heroic Age (Ancient Greece Part I). C. s ciljem da se utvrdi njena autenti nost. liman je bio najve i sre kovi me u arheolozima sve do Hauarda Kartera.. National Geographic. takode implicira da 'neki stru njaci sumnjaju u poreklo "Agamemnonove" maske' (Alexander 1999:69).

Recherches récentes sur Heinrich Schliemann. K. Me utim. 58-59 Masson. NASA planira da 2003. Not A Forgery. Behind the Mask of Agamemnon. najve i satelit u Sun evom sistemu. U me uvremenu su neki drugi objekti postali interesantni.archaeology.S.D. na alost. 133-147 Schliemann. ini se. 55-56 Turner. K. Sonda. D. 1999. New York: Arno Press Traill. mnogo be ivotnija nego to smo pre stotinak godina o ekivali. Ustvari. Na Marsu je mo da nekada bilo ivota. imaju mnogo vi e sli nosti sa Zemljom nego Mars. 1976. (eds. zaista li i na mre u kanala. 1999. Ova dva velika Jupiterova. W.M. Crvena planeta je. 1999. kosmi ki brodovi i dalje kre u put Marsa. Valja zaviriti ta je ispod njenog leda. D. W.org http://www. a da mi to nismo u stanju da otkrijemo. ima atmosferu gu u od Zemljine i ne bi bilo preveliko udo da u njoj ima i amino-kiselina. III and Traill.com/ngm/9912 Traganje za ivotom van Zemlje Termin "Marsovi kanali" je pu ten u promet krajem XIX veka. okean. Za to je odgovoran Persival Lovel.A. Journal of Hellenic Studies 116. Is the Mask a Hoax? Archaeology (July / August). 53-55 Calder. izgleda. New York: St.y y y y y y y y y y Calder.M. 1996. nedvosmisleno ukazuju da je Mars pust ak i u pore enju sa Saharom. Sonde koje su se poslednjih tridesetak godina spu tale na njeno tlo. Review of Books. Archaeology (July / August). 59 Lapatin. odnosno Saturnova satelita. Archaeology (July / August). koja je ve par godina na putu ka Saturnu. sa ekajmo jo koju godinu.M.nationalgeographic. 1999. Evropa? Ili. mo da i mnogo vi e od toga. 1999. Mo da i ne ega vi e. H. (and) Epilogue. and History. O.A. Jo uvek nismo potro ili sve kandidate za "habitabilne" objekte u Sun evom sistemu. Titan. S. Dakle. Titan. Scandal. Nije isklju eno da je na Crvenoj Planeti nekada bilo teku e vode. 1995. Martin's Press Traill. How About A Pastiche? Archaeology (July / August). ali danas znamo da to sa kanalima nema nikakve veze. To bi trebalo da se ostvari 2004. 57-58 Harrington. ali ga sada. nas najvi e brine mogu nost da tamo i dalje ima nekakvog ivota. Myth. kako je to Lovelu jednom prilikom palo na pamet da naglas pomisli. Archaeology (July / August). Valja tra iti dalje. nema. . The Case for Authenticity. 1997. Schliemann of Troy: Treasure and Deceit. Revue des Études Grecques 78.A. D. D.). godine. "Kazini". 1986. 235-237 Preporu ene Web stranice: http://www. Detroit: Wayne State University Demakopoulou. Evropa ima ledenu koru ispod koje je. Mycenae. III. a jo manje sa navodnjavanjem. 51-53.P. mo da. Ono to je Lovel bio u stanju da vidi. za svoj krajnji cilj ima bliski susret sa Titanom. godine po alje sondu "Orbiter" put Evrope. Insistent Questions.

trebalo da bude krajnje normalna stvar. Pretpostavljamo da bismo uz pomo njega bili u mogu nosti da na rastojanju od par desetina svetlosnih godina razaznamo planetu veli ine Zemlje. Je li je? ivot bi. Kad se "Orbiter" spusti na Evropu. Karl Segan je tvrdio da ih ima i o igledno je bio u pravu. ili je to privilegija na eg Sunca. Pa gde su onda? Za razliku od potrage za vanzemaljskim ivotom. Dakle. verovatno. u stvari. traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija je aktivnost koja izaziva mnogo vi e podozrenja. za sada smo u mogu nosti da detektujemo jedino planete velike barem koliko i Jupiter. Za proteklih pet godina smo prona li pedesetak novih planeta koje kru e oko zvezda bliskih na em planetarnom sistemu. Do oktobra meseca 1995. Istina. postoji ivot baziran na ugljeniku. ali polako. U pitanju je sistem velikih teleskopa koji bi bio postavljen u Zemljinoj orbiti. ta vi e.Snimak povr ine Evrope sa svemirske sonde Galilej na injen aprila ove godine. Veliki kvadrat na slici je. Zna se da postoji patern u Zemljinom spektru koji jasno ukazuje na prisustvo ivota. onda to zna i da Zemlja nije nikakav izuzetak. Jedna je stvar tra iti amino-kiseline . Traganje za vanzemaljskim civilizacijama Fermijev paradoks: Gde su svi? Ljudi bi mogli da kolonizuju itavu na u galaksiju za manje-vi e milion godina. 400 x 400 kilometara. Zna ajno prisustvo kiseonika u spektru planete je dobar pokazatelj da na njoj. Nekoliko zemalja bi trebalo da u estvuje u projektu "Terrestrial Planet Finder". a ako to mo emo mi. godine nije se znalo da li i oko drugih zvezda postoje planete. ako patern primetimo u nekom drugom spektru. tek smo po eli. trebalo bi da budemo u mogu nosti i da analiziramo njen spektar. otprilike. jo uvek niko ne zna. onda to sigurno mogu i civilizacije starije od nas. ta je stvarno na slici. U sredini imamo ve ta ku boju uba enu da bi se detalji bolje videli. mnogo toga e biti jasnije.

kitovi i delfini. Parametar ne predstavlja prose an broj planeta u sistemu koje imaju manje-vi e pogodne uslove za nastanak ivota. Prvi je to. svakako. Najpoznatiji me u njima je. Odakle ova razlika. Ovaj je d inovski tanjir. verovatno vodom. ostaje nam jo najmisteriozniji od svih . Imaju i u vidu Evropu i Titan. U pore enju sa ovim poku ajima.L. Prvo bi trebalo da utvrdimo koliko civilizacija treba o ekivati i na kom rastojanju od Zemlje. . Eksperimenti na Zemlji jo uvek ne daju osnova za iole dobru procenu. Drejkova formula je upravo gruba procena broja odgovaraju ih civilizacija u Mle nom putu: N = Rz * fp * ne * fl * fi * fc * L Rz predstavlja broj novonastalih zvezda u Galaksiji za godinu dana. U tu svrhu se danas koriste brojni zemaljski radio-teleskopi. Ljudima je to po lo za rukom.000. Aresibo u Portoriku. izgleda da ne pokazuju nikakvu ambiciju da otpo nu izgradnju radio-teleskopa. Sada dolazimo do verovatno e da se na jednoj takvoj planeti razvije ivot. uradio Drejk. fc mora biti manje od jedan. pre nika 300 metara. mo da dva. zaklju ite sami. naravno. slanje poruka u bocama izgleda pouzdano kao DHL. Da ne bude kako na a civilizacija samo uti i slu a. Dalje. broj civilizacija u na oj galaksiji sposobnih za pan-galakti ku radio-komunikaciju je negde oko 10. Jasno. Uslov za ovo "kom ijsko askanje" je da obe civilizacije naprave radioteleskope i da imaju dovoljno strpljenja. Do pre koju godinu nismo bili u stanju da procenimo ovaj parametar. Rz je negde oko 20. ali iza svih tih poku aja stoji sve ono to znamo o Kosmosu. injenica je. jer evolucija izgleda kao toliko mo an fazon da nije jasno ta bi je u tome moglo spre iti. Otkako je Aresibo renoviran. samo je pitanje koliko. Ovo je ve malo te e proceniti. ne izgleda ve e od jedan. fl. To se da proceniti. inteligentne vrste. pa ak i Mars u podalekoj pro losti. Ovaj parametar predstavlja mnogo vi e od broja. ovo ima mnogo vi e smisla. Frenk Drejk je po eo sa "oslu kivanjem" okolnog svemira ne bi li uo ne to iz "kom iluka" jo pre etrdesetak godina. O verovatno i da detektujemo signal koga alje neka druga tehnolo ka civilizacija iz na e galaksije najbolje govori uvena Drejkova formula. po ev i od 1974. prose an rok trajanja tehnolo kih civilizacija. Mnogi su mi ljenja da je fi jedinica. samo je pitanje da li vremena ima toliko? fi je parametar koji daje verovatno u da na planeti na kojoj se javio ivot do e i do inteligentne varijante. Me utim. Po Drejku. ali ipak prili no.na drugim planetama. metanom. mo da ak i molekulskim kiseonikom. godine Zemljani redovno alju poruke. fc je verovatno a da e inteligentni ivot razviti tehnolo ku civilizaciju. Sada izgleda prihvatljivo da je to pribli no 0. da bez obzira na sve to to znamo. odnosno vreme u godinama od trenutka kad izmisle radioteleskope i nuklearne bombe. u stanju da razmenjuje radio poruke sa teleskopom sli nih performansi udaljenim vi e stotina svetlosnih godina. fp je verovatno a da oko bilo koje od zvezda u Galaksiji kru e planete. imamo jako male anse da "uspostavimo liniju" sa nekom drugom civilizacijom.5. ak i da valjano procenimo sve pomenute parametre. ivotu i nauci uop te. ali stoji da i u ovom na em sistemu postoje svetovi sa amonijakom. a sasvim druga poku aj da sa njima pri amo. Ne to manje. do trenutka kad prestanu da postoje. opet. Karl Sagan je bio mnogo slobodniji u procenama ± ceo milion. Ovakva potraga na momente izgleda budalasto. Mo da bi ivot na svakoj od tih planeta nastao ako mu damo dovoljno vremena.

To udo je trebalo da bude sistem od 1500 radio teleskopa vrednih deset milijardi dolara. koji bi slu io isklju ivo za traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija. opet. odustalo. To bi bila stvarno dobra satelitska antena. teta. Po etkom sedamdesetih.Slika d inovskog radio-teleskopa u Aresibu u Portoriku. Jasno. zar ne? . ko e da da pare za ovakvo istra ivanje. ali. procene su da bi ovakav sistem bio u stanju da na rastojanju od vi e desetina svetlosnih godina detektuje obi an TV signal. NASA je planirala projekat Kiklop. nema potrebe da sve na e anga ovanje baziramo na jednom jedinom teleskopu. kada je izgledalo da je sve mogu e i kada su izdvajanja za nauku bila neverovatno velika prema dana njim merilima. Od projekta se. ipak.

VLA.Umetni ki crte nikad napravljenog Kiklopa. U svakom slu aju. Ako ste gledali Zemekisov "Kontakt".. onda znate kako VLA izgleda.. . Sistem radio-teleskopa poznat kao VLA (Very Large Array) u Nju Meksiku li i na par e hipoteti kog Kiklopa. puno je ve i od D odi Foster.

1979. bez obzira na to ta mu je u tom trenutku primarni zadatak. Naravno. Ovaj screen saver je svima dostupan i ko god ne zna ta bi njegov ra unar pametno radio kad ne radi ama ba ni ta. koliko postoji . Dodu e. Slika do sada preskeniranog dela neba. Dakle. SETI moba izgleda ne to druga ije nego kada se okopava kukuruz. ali o tome . mo e da instalira ovo program e i da se priklju i traganju za ET civilizacijama. postoji samo ograni en pojas u kom se te ta ke mogu na i. Radio-teleskop u Aresibu je u stanju da. ali sposobnost nije sama po sebi dovoljna. godine ekipa sa Berklija. Zahvaljuju i rotaciji i revoluciji na e planete.Internet. Za godinu ipo. on dovu e sirove podatke. fondaciju koja za cilj ima finansiranje potrage za vanzemaljskim civilizacijama. ta se ta ka na nebu stalno pomera i na taj na in "prebrisuje" radio-nebo. sedamdesetih godina ovo je bio SF.nekom drugom prilikom. Danas je malo druga ije. "The Planetary Society" je odre io kesu. godine Karl Sagan. Ekipa sa Berklija je napravila screen saver koji obra uje podatke iz Aresiba. obra uje ih dva-tri dana i rezultate alje. Aresibo je stacionarni radioteleskop i ne mo emo ga pomerati.Projekat SETI@home Da li je na a civilizacija sposobna da ostvari Kontakt? Nema sumnje. O igledno nam nedostaje i jedan Aresibo na ju noj polulopti. Ideja je da se stalno snima radio-nebo iznad na e planete i da se ti podaci kontinuirano obra uju. otpo inje projekat SETI@home. prvom slede om prilikom na Berkli. 1999. anse za uspeh su nam jako male i zbog toga je dobar deo posla potrebno odraditi na mobu. Brus Marej i Luis Fridman su osnovali "The Planetary Society". na elu sa Danom Verthajmerom. uvek u pozadini snima i radio signale na frekvenciji od 1420 MHz. Iste godine na Berkliju po inje i projekat SERENDIP (The Search for Extraterrestrial Radio from Nearby Developed Populations). Na alost. Postoje razlozi za to smatramo da je ba ova frekvencija naro ito pogodna za pan-galakti ku komunikaciju. jeste. Kad se ra unar "naka i" na Internet. To je taman toliko podataka da ih ne bi obradili u ril-tajmu ni svi super-ra unari Planete. On uvek snima ono to se nalazi ta no iznad njega. Klju za re enje problema le i u fenomenu koga zovemo . radio prijemnik sa d inovskom antenom u Aresibu svakodnevno snima 35 gigabajta "radio programa".

H. udovi no veliki posao. Ko zna.. Preporu ene Web stranice: . B. Ovakvu plo u na sebi nosi svemirska sonda Pionir 10. Sr an Verbi fizi ar Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatrura: y y Hayes. na projekat se "primilo" oko dva miliona ljudi. 25 July 1998. The American Scientist. nadajmo se da mu ne e trebati i Kamen iz Rozete. Ukupno utro eno procesorsko vreme se vi e ne meri asovima ili danima. Jo uvek nema ni eg spektakularnog. Sonda se danas nalazi na sedamdesetak astronomskih jedinica daleko od Sunca. mo da e nekad nekom ET ampolionu ova plo a pomo i da shvati kakve to poruke alju bi a sa "tre eg kamena od uto-zelenog patuljka" negde sa ruba Galaksije.SETI@home. ali niko nije ni o ekivao da emo uspeti tako lako. Prvo bi trebalo da otkrijemo signal koji. Sve u svemu. Slika zlatne plo e sa Pionira 10. U pitanju je 250 000 godina CPU vremena. Collective Wisdom. Zatim bi valjalo da na emo i nekog novog ampoliona da to de ifruje. jer stvarno ne znam ko e i kada biti u mogu nosti da ode po takav kamen. predstavlja poruku. ta nije juzera. lansirana 1972. Za to vreme je obra en veliki deo neba vi enog nad Aresibom. Potraga je tek po ela. First Contact. 1998. March/April 1998: 118-22. mo da.. godine. Muir. 1998. New Scientist.

com/ns/980725/alienscreen.setiathome. Prva faza razvoja pisma je hijeroglifsko-piktogramsko pismo.htm http://www..nasa. mo e se uslovno podeliti na tri faze. .org http://www.bigear. Pretpostavlja se da je kori eno od 2200. faze direktnog razvoja.ssl. iako na prvi pogled tako izgleda.gov http://www. Na njima postoje piktogrami koji se lako mogu prepoznati. koje se u literaturi razli ito naziva: minojsko pismo ili egejsko pismo.amsci.org/vol1no2/sagan. kao to su glava. ruka.od 3.html Preporu en film: y "Kontakt" . strela. One nisu.http://www.org/amsci/issues/Comsci98/compsci1998-03.edu/ http://www. milenijuma pre nove ere pojavljuju se prvi zapisi u obliku pisma. zvezda.html http://www. godine.film Roberta Zemekisa po romanu Karla Sagana Nastanak i razvoj U vreme postojanja minojske kulture na Kritu . do oko 1650.jpl.. iako ova dva pisma nemaju nikakve direktne veze. razre enje ovoga pitanja je i klju njihovog de ifrovanja.newscientist. niti se na bilo koji drugi na in mogu povezati. glinenim lampama i uvenom disku iz Festosa (slika 1). koje je sa uvano na minojskim pe atima.berkeley. No.photojournal-b.coseti. To pismo. Naziv hijeroglifi je potekao od uvenih egipatskih hijeroglifa.

Slika 1 . Na eno je na velikom broju glinenih tablica i na Kritu.. nama i najzanimljivija.Disk iz Festosa . Tre a faza. godine (slika 2).. kamenu. metalnim predmetima. je Linear B pismo. do 1200. Pronala eni su samo na teritoriji ostrva Krita.najstarije svedo anstvo drevnog minojskog pisma. ali i na gr kom kopnu (u .Glinena plo ica predstavom minojskog pisma poznatog kao Linear A. godine. a najpoznatiji su zapisi na eni na 150 plo ica na lokalitetu Hagija Trijada. Ono se koristi od oko 1400. Znakovi koji su ranije kori eni sada su svedeni na konture koje su te ko prepoznatljive. Druga faza je ono to nau nici nazivaju Linearom A. Slika 2 . do oko 1450. tako da mo emo govoriti o njima kao o ideogramima. Bele e se na keramici. Ova verzija pisma je kori ena u periodu od 1750.

Tebi. najverovatnije neindoevropski (kao to je etrurski).Tri plo ice sa zapisima Lineara B. ili da je u pitanju. . uslovno re eno . kao ni razvijen numeri ki sistem.pragr ki. mogu e su dve pretpostavke: da je to pismo koje je bele ilo neki jezik koji je postojao pre gr kog na toj teritoriji..) i jedino je de ifrovano (slika 3). kakvog ga mi danas poznajemo.. Opet uslovno mo emo govoriti o ovom pismu kao o varijanti Lineara A. Slika 3 . odnosno neka varijanta gr kog jezika iz koga e se kasnije razviti klasi ni gr ki jezik. merni sistemi su razli iti.Knososu oko 3000 tablica. a u Linearu A ne postoje ni linije razdvajanja izme u redova. Koji je jezik u pitanju? Po to govorimo o vremenu bar 500 godina pre Homera i 1000 godina pre gr kih poznatih dijalekata. u Pilosu oko 1500. Mikeni. ali postoji samo nekoliko istih znakova.

veka pre nove ere za bele enje gr kog jezika (slika 4).Kiparsko pismo Slika 4 . Ovo pismo je kori eno u periodu od 6. dok je veza izme u ostalih znakova jo uvek u sferi pretpostavki. Postoje izvesne sli nosti izme u ovog pisma i Lineara B (slika 5). . ali jasna veza je samo izme u 7 znakova.Kiparsko pismo. do 2.

Najpoznatije ideografsko pismo danas jeste kinesko pismo.Slika 5 . jer se i sami slu imo takvim. Fonetsko pismo. Razlika ime u njih je jasna: nefonolo ki sistemi se oslanjaju na sisteme simbola koji su u manjoj ili ve oj meri apstraktni. Na toj liniji razmi ljanja do lo se do zaklju ka da Linearom B sasvim sigurno nije bele en gr ki jezik. Fonolo kih sistemi su u tesnoj vezi sa akusti kom realizacijom govora: znakovi bele e ili slogove ili glasove jednog jezika. Tip pisma Jezik se mo e bele iti na razli ite na ine. Za ranije faze razvoja pisma smatraju se piktografsko i ideografsko (nefonolo ki sistemi).Uporedni prikaz kiparskog pisma i Lineara B. nama najbli e. Broj znakova u ovakvom tipu pisma se kre e od 50 do 100 (nekada i nekoliko stotina) karaktera. koji bele e akusti ku vrednost sloga. dok je za osnovnu pismenost potrebno znanje od oko 2 000 karaktera (!) Silabi ko (ili slogovno) pismo se danas sre e u japanskoj kani. dok su slogovno i alfabetsko pismo (fonolo ki sistemi) nastali tek kasnije. . po to ga u Linearu B nisu na tom mestu pronalazili. koje sadr i oko 50 000 karaktera. ima do 35 karaktera koji bele e glasove. i pri tome uglavnom odvojeni od govornog jezika. logi no su zaklju ili da to nije gr ki jezik. Oni su posmatrali disribuciju znaka S (se) koji je u gr kom jeziku frekventan na kraju re i i. Ipak su svi nau nici poredili ova dva pisma i dodeljivali Linearu B glasovne vrednosti kiparskog pisma (po to je ono ve bilo de ifrovano).

ideogramske predstave nemaju previ e veze sa akusti kom realizacijom re i.ideogrami ena i dece. Neki su bili do te mere stilizovani da se veza sa izgledom bi a ili stvari koje predstavljaju izgubila. tako da nam pojam koji se iza njih krije nije poznat. tako da je njihovo zna enje mnogo lak e odgonetnuti. Postoje znakovi za jedinice.slika 7). Me utim. najpre mo emo pretpostaviti da je u pitanju silabi ko pismo. destice. hiljade i desetine hiljada (slika 6). Slika 7 .Predstavljanje brojeva u Linearu B. ponovili bi znak za jedinicu 9 puta). Brojevi Na osnovu gra e nije bilo te ko zaklju iti da su brojevi bili bele eni u dekadnom sistemu. ali sistem nije bio poziciono ure en (ako su hteli da predstave broj 9. Grupe znakova u zapisima su odvojene vertikalnim linijama i du ine su od 2 do 8 znakova. a uz enu je obele avan i broj njene dece (posebno de aka i devoj ica . . Ipak. tako da mo emo pretpostaviti da su obele avali neku vrstu stoke.Ako imamo u vidu da je ukupan broj znakova koji se koristio u Linearu B oko 90. materijal je omogu io neku vrstu klasifikacije (slika 9): uz ideograme za svinju i konja su se esto nalazila jo tri ideograma. Slika 6 .Kompletan zapis nekoliko znakova . Ideogrami Kao to je ve re eno. Organizacija je sli na rimskim brojevima. to opet upu uje na to da pred sobom imamo silabi ko pismo. esto je bio upotrebljavan ideogram za mu karca ili enu. ne ba svih.

Manje ili vi e ozbiljno. ali svi njihovi poku aji su se zavr avali bez uspeha. ta je Ventris uradio? 1. Slika 8 .. koje je Ventris obele io brojevima 8. istina. bilo je je i razmi ljanja o samom sistemu jezika. uglavnom. nije se mnogo odmaklo. Ipak. dao je Majkl Ventris. imaju slobodnu distribuciju. istra iva i su poku avali na razne na ine da pri u materijalu koji su imali. a kona no je de ifrovao Linear B 1952. jednog znaka 3. Jasno je da ne moramo znati fonetsku vrednost znakova da bismo razumeli neki tekst.to su. dakle. posmatraju i sa lingvisti ke strane. tra io je tzv. kada je ve bio do ao do re enja. u njegovom radu. katalozi. uzeo je u obzir op ti sadr aj natpisa . oni se mogu na i u bilo kojoj poziciji u re i. Kako je Linear B de ifrovan? Nije bilo nijednog biligvalnog zapisa koji bi bio klju razre enja pisma. inventari. jasno je da je ovde u pitanju bila prevashodno izrazita inteligencija. Nije se znalo koji je jezik u osnovi. Svoj prvi rad u vezi sa ovim problemom Ventris je objavio sa 18 godina (1940). moralo se krenuti od metoda kojima se koristila kriptografija.u estalost pojavljivanja uop te i pojavljivanja na odre enim mestima Prvo zapa enje koje je dalo rezultate je to da se znakovi. Pored toga. bile liste. neprocenjivo mu je pomogao filolog i profesor gr kog jezika na Oksfordu. naj e e pojavljuju u inicijalnoj poziciji (na po etku re i). ak. paterne. godine. tako to je svaki znak obele io brojem. da li razlikuje rodove ili mno inu i poku aj da se prepozna ne to to bi se moglo identifikovati kao bilo koji oblik fleksije. D on edvik. 2. Uglavnom.Majkl Ventris. Kako je sam Ventris bio arhitekta. 38 i 61.O Majklu Ventrisu Pre nego to se Majkl Ventris (slika 8) po eo zanimati za ovaj problem. da li je flektivni ili nije.. sposobnost i upornost. Dakle. analizirao je distribuciju znakova . . kao to je to svojevremeno bio slu aj sa Kamenom iz Rozete (uz pomo koga je ampolion de ifrovao staroegipatske hijeroglife). Sve zaklju ke koji su u ovom tekstu navedeni. ni lingvista. zatim je sli ne znakove grupisao i poku ao da na e varijacije natpisa ili. dakle ni arheolog.

onda mora postojati znak da obele i taj vokal. pa nije odmah zasigurno tvrdio da je u pitanju znak za isti vokal. Znak 78 se esto nalazio kao poslednji i pretpostavka je bila da je u pitanju neki sufiks ili.veznik. ako re po inje vokalom.O igledni ideogrami u Linearu B. Slika 10 . verovatnije . razmatrao je re i koje se razlikuju samo u ponekom znaku. Za to? Ako imamo na umu da su znakovima bili bele eni slogovi (u idealnoj formi: konsonant-vokal). zato to se on esto nalazio i u finalnoj poziciji (na samom kraju re i).) Sam Ventris je bio sumnji av kada je u pitanju znak 61. ako imamo u vidu da su u pitanju spisi koji predstavljaju liste (slika 10). Ukoliko su te re i bile dovoljno duga ke onda je mogao govoriti o tome da su odre eni znakovi u vezi (slika 11). To zna i da su ovim znakovima bili obele avani isti vokali.Slika 9 . Zatim. o-pa-nak. .Ilustracija analiti kog procesa Majkla Ventrisa: znak 78 u finalnoj poziciji. (npr: A-na. u-sa-di-ti.

Najvi e varijacija Ventris je nalazio na kraju re i. te da su se tako mogli oma kom zameniti. Tako je formirao nekoliko parova. razlikuje rodove. to je dokazivalo postojanje sufikasa. . bilo je jasno da jezik.Parovi veza izme u grupa znakova u Linearu B.Odnosno. Dakle. to bi se onda ovi mogli nazvati i deklinacijskim sufiksima. Kako su u pitanju imenice. ili isti konsonant (npr: do-to ili do-du). dokazivalo je pretpostavku da je u pitanju flektivni jezik (slika 12). imaju isti vokal i pridodao ih je parovima koje je formirao. odnosno. da sadr e ili isti vokal. Slika 12 .Fleksije u Linearu B. Dalje je pretpostavio da ti sufiksi koji ozna avaju rod (slika 13). Pronalazio je iste re i koje su bile upotrebljene uz znak za enu ili mu karca i imale razli ite nastavke. Slika 11 . koji je bele en. kako ih je odredio Ventris.

Ona je pokazivala veze me u znakovima po tome da li sadr e isti vokal ili isti konsonant. frekvenciji istih vokala ili konsonanata. Nastavljaju i istra ivanja u tom smeru Ventris je formirao tabelu (slika 14). Iako je sve vreme poku avao da uporedi jezik koji je bele en Linearom B sa etrurskim. ipak.Ventrisova tabela veze izme u znakova Lineara B prema u estalosti.gr kim jezikom! . U tu tabelu je smestio oko 60 znakova koji su bili frekventniji u gra i koju je imao. najvi e paralela nalazi upravo sa . Slika 14 . ak i nehotice. tj. koja je pokazivala veze do kojih je do ao.Slika 13 Razlikovanje rodova u Linearu B.

Ventris dalje pravi itav niz pretpostavki od kojih se neke pokazuju ta nim. -ja. odatle je kolona V ona iji znakovi sadr e vokal a u kombinaciji sa nekim konsonantom 2. ondnosno .-30-. a mozaik nam je sve vi e otkrivao gr ki jezik.o-no-so). i prona ao slede e varijante: a) b) c) d) 08-73-30-12 08-73-30-12-45 08-73-30-41-36 08-73-30-41-57 prost oblik lokativ /pridevski /oblici Dakle. odakle je kolona II o i VII red s. bilo ga je jedino mogu e re iti tako da je vrednost znaka 70 . zbog toga to je kiparski znak za na sli an znaku 06 3.a. zbog kiparskog ti koji je sli an znaku 37. Od toga. Tra io je one konstrukcije koje su odgovarale shemi 08-. Po to je otkrivena fonetska vrednost znaka 70 . 52. Zbog silabi kog sistema treba tragati za slede om konstrukcijom a-mi-ni-so.o.. opet. . trebalo je otkriti znakove 42 i 54. to je bilo esto u gr kom jeziku. Recimo: 1. To su 70-54 i 70-42..ko. opet. 24. Najprihvatljivije re enje nam dolazi. sadr ali . Nemogu e je bilo ne primetiti da je u estalost zankova koji sadr e s bila velika na kraju re i.Razre enje Mukotrpno napravljena tabela ipak ni ta ne re ava.ko. Odakle je bio re en i IV red -j. Kako se esto nalazio natpis "formule" 70-52-12 (. ukazivalo na gr ki: da su u pitanju mocioni sufiksi (nastavci za obele avanje roda) -jo. a ozna avali de ake i devoj ice. red VIII (30. Kona an dokaz dobijamo razre enjem natpisa koji su se nalazili uz ideogram za enu.. 06) je n. Nametalo se re enje koje nam je.Amnisosu. 12 je so...Knosos! Otuda je X red . Ventris je zatim poku ao da prona e potvrdu za svoje zaklju ke u materijalu koga je imao. pragr ki. Oni se nalaze u II redu.. prema tabeli.. iz gr kog jezika: ko-ros i ko-re (slika 15). Kockice su se polako slagale. a da je sam natpis: ko-no-so . Fonetska vrednost nekih znakova je na ovaj na in bila razre ena. znak 61 je vokal i. zna i sadr e isti konsonant. ime re avamo jo jedan red IX = m. odakle je kolona I ona iji znakovi sadr e vokal i. imao je znakove za a i ni. Pretpostavio je da e se ona prona i u natpisima imena jedne od morskih luki na Knososu . znakovi 73-30 su mi-ni (odnosno mni).k. znak 08 jeste glas a zbog velike u estalosti pojavljivanja. Nastavci koji su se javili pod c) -36 i d) -57 su. tj. Ve je po ela da se ra a sumnja da je u pitanju neka varijanta gr kog jezika.

proveravaju i i upore ivaju i. U junu 1952. Tada je Ventris bez sumnje mogao da zaklju i da je jezik koji stoji iza Lineara B gr ki.Mapa gr kih dijalekata u klasi no doba.Grupe silaba u Linearu B koje ozna avaju de ake i devoj ice (koros i kore). Veliki deo tabele je bio re en. godine BBC ga je pozvao da govori u emisiji na njihovom Tre em programu i on tada koristi priliku da obelodani . mogao je da transkribuje sve vi e tekstova i sve vi e je bio uveren da je njegovo re enje ta no.Slika 15 . ve varijanta koja je 500 godina starija od Homera i 1000 godina starija od standardnog ati kog dijalekta (slika 16). Slika 16 . ali ne gr ki kakvog mi poznajemo.

.. konsonatske grupe. a u kolonama B Linear B pisma. Blegen je sam mogao da pro ita i rastuma i natpise na tim tablicama.Lineara A. to je i do danas ostalo neosporno. On je prethodne godine tamo otkrio najve u kolekciju tablica Lineara B do danas poznatu . Dao je preciznije opise izgovora znakova koji su se bele ili.Ventris je na ao re enje. naravno. Reakcije su. U maju 1953. Poznaju i dobro gr ki jezik i njegove dijalekte. a mnogi su poku avali da ospore njegova otkri a. I. bile burne. D on edvik je dobio Ventrisove spise koje je detaljno prou io i.svoje otkri e (slika 17).Tabela razvoja znakova minojskog pisma: u kolonama H su znaci hijeroglifske. Po to je predavao gr ke dijalekte na Kembrid u. koji je tada iskopavao palatu Pilos. Re enje Majkla Ventrisa je time bilo u potpunosti nau no potvr eno. estitao Ventrisu. opisao je zatim kompletnu ortografiju . edvik mu je dosta pomogao u daljem radu. u kolonama A .kako su bele ili diftonge. ali ih niko do tog trenutka jezi ki nije ispitao. Koriste i se Ventrisovim otkri em. Slika 17 .uvenu Arhivu iz Pilosa. prema mi ljenju ovog filologa . godine Ventris dobija pismo od profesora Blegena. na kraju..

Danas se ne mo e sa sigurno u tvrditi da li su stanovnici ukutjena pre 400 000 godina koristili mozak i ostale delove tela svojih sunarodnika u ishrani. Ovakva tu na sudbina zadesila je ovanija Verazana. dana nji nau nici mogu. na osnovu prisustva odre enih karakteristika na skeletnim ostacima. ve se ovaj pojam upotrebljava i kod svih ostalih ivotinjskih vrsta. Pretpostavke o postojanju kanibalizma me u pripadnicima ljudske vrste datiraju jo iz davne pro losti. ubila i na mestu ga ivog pojela.com/0796issue/0796scicit01.net/~velikovsky/dag/decipher. Smatra se da je pojam "kanibalizam" prvi upotrebio Kristofer Kolumbo. ali nije ni poku ao da pru i bilo kakvo obja njenje ovakve pojave. dok je cela posada to bespomo no posmatrala. me utim. lukaviji. koje su najverovatnije slu ile da se pro iri postoje i veliki otvor (foramen magnum) i "olak a" va enje mozga. zadesila ga je potpuno neo ekivana sudbina: odmah po silasku sa broda grupa domorodaca ga je uhvatila. ili su va enje mozga i njegovu konzumaciju praktikovali da bi nekim magijskim putem postali pametniji. pri iskrcavanju na jedno od ostrva. (2nd edition). da utvrde da li je ovakva praksa postojala u nekoj ljudskoj populaciji.html http://www. koji je uo io ovu pojavu putuju i po morima Srednje Amerike.htm Kanibalizam se mo e najjednostavnije definisati kao (zlo)upotreba pripadnika sopstvene vrste u ishrani.. On je tada primetio da odre ene grupe ljudi koji ive na Kubi i Haitiju jedu meso svojih saplemenika. Oxford: Univesity Press Preporu ene Web stranice: http://www.Mirjana elma lingvista Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura y Chadwick. Me utim. Gore navedena pri a predstavlja prvi pisani izvor o postojanju kanibalizma. J.. godine. Ova pojava se ne odnosi samo na ljudsku vrstu i stoga se kanibalizam ne mo e poistovetiti sa ljudo derstvom. 1528. Deciphrement of Linear B. hrabriji. na bazi lobanje Pekin kog oveka iz pe ina ukutjen u Kini nalaze se ve ta ki napravljene rupe.crosswinds.sciam. Na primer. moreplovca koji je prvi stigao do Njujor kog zaliva. Na svojim daljim putovanjima on je plovio karipskim morima i susretao se sa tamo njim ivljem. 1972. .

Ovi tragovi bi mogli da ukazuju na postojanje ljudo derstva. ali dubokih useka na jagodi noj kosti. Sli no se mogu tuma iti i nizovi tankih i preciznih. gde je na ostacima najmanje est individua uo eno prisustvo zasekotina razli itog stepena. jer sli ni tragovi nastaju i prilikom i enja kostiju od ostataka mi i a i drugih tkiva. jer su iskopavanja vr ena jo 1899.nau nici su podeljeni po pitanju da li se ovde radilo o svedo anstvu kanibalizma ili o ritualnom urezivanju. kao i unutar o nih duplji na lobanji sa lokaliteta Bodo u Etiopiji. Istra iva i koji prou avaju ove ostatke tvrde da izuzetna fragmentovanost kostiju i postojanje zasekotina na njima govore u prilog praktikovanju kanibalizma. gde su ljudske kosti se ene i lomljene i jednostavno razbacane po podu pe ine bez ikakvog obreda sahranjivanja (slika 2). ali su mogli da nastanu i tokom pripreme ostataka pokojnika za sekundarno sahranjivanje. Jo jedan primer sli ne prakse jeste i lokalitet Atapuerka u severnoj paniji. starosti oko 600 000 godina. godine. Potencijalni znakovi kanibalizma otkriveni su i me u na im srodnicima .Urezi na ostacima lobanje iz Krapine . kao i to da se izme ane ljudske i ivotinjske kosti nalaze odba ene u jami. Sama analiza ovog materijala nije preterano pouzdana. .Slika 1 . Zasekotine na lobanji broj 20 iz Krapine u Hrvatskoj (slika 1) dugo su vremena bile predmet rasprave u krugovima fizi kih antropologa. pa do preko 130 000 hiljada godina. a do dana njih dana nije sa uvano dovoljno ivotinjskih kostiju da bi se utvrdilo da li su ljudski i ivotinjski ostaci imali isti tretman. Ne to uverljiviji dokazi poti u iz pe ine Vindija (tako e u Hrvatskoj).Neandertalcima i datiraju od pre otprilike 45 000.

kao to su destruktivno delovanje ivotinja strvinara. Slika 3 . sa tragovima se enja kremenom alatkom. Tokom iskopavanja ostataka 30 individua otkriveno je prisustvo zasekotina i tragova gorenja na kostima. sa vidljivim tragovima "obrade" Posle ovakvog okantnog otkri a.Fragment ljudske kosti iz pe ine Vindija (Hrvatska). nau nici rom sveta su po eli da obra aju mnogo vi e pa nje na tanane detalje koji su izdvajali tragove kanibalizma od drugih procesa. koji veoma li e na tragove koji se mogu na i na ivotinjskim kostima za koje znamo da su kori ene u ishrani.Slika 2 . Otkrivene individue su pripadale Anasazijima. delovanje faktora spolja nje sredine ili tragovi povreda od oru ja. precima dana njih Pueblo Indijanaca. nastali neposredno pred smrt i koji su ostavljali sli ne tragove na kostima. .Ljudske kosti sa lokaliteta Mankos. Jedan od najdetaljnije ispitivanih lokaliteta na kojima su uo eni eventualni posredni tragovi ljudo derstva na ljudskim kostima jeste lokalitet Polaka Vol (Polacca Walsh) u Arizoni.

ali usled sve pa ljivijih analiza o uvanih skeletnih ostataka po inje da se dobija sve ve i broj informacija. ali detaljnijim pregledanjem ko tanih ostataka iz praistorije uo ava se da to ipak nije tako retka pojava. Ovakva istra ivanja osvetljavaju jednu potpuno drugu dimenziju ljudskog postojanja i ukazuju da ekstremna glad. naro ito u predelima zglobova. da objasne i na in sahranjivanja. najverovatnije. kada se prona u ljudski ostaci. Drugo obja njenje bi bilo da se kanibalizam javljao kao reakcija odre ene ljudske grupacije na sveprisutni stres. to kazuje da su pre kori enja u ishrani. tj. Jedna od pretpostavki je i da ova pojava predstavlja na in smanjivanja broja stanovnika susednih populacija.Broj zasigurno potvr enih slu ajeva kanibalizma u otkrivenim arheolo kim populacijama jo uvek je mali.Figurica iz Perua na kojoj je prikazan kanibalizam. ili mo da neki vid "le enja" Upra njavanje kanibalizma se uvek smatralo nekom vrstom anomalije u ljudskom pona anju. infanticidom. izme u ostalog. Na kostima se mogu konstatovati i tragovi lomljenja. Slika 4 . za potpunu analizu ovakvih tragova neophodno je koristiti mikroskop. vidljivi su i tragovi gorenja. Osim posmatranja golim okom. le evi bili pe eni ili kuvani kao i bilo koja druga vrsta mesa. Uglavnom. fizi ki antropolozi poku avaju. To zna i da pokojnici nisu bili sahranjivani. naro ito ubijanjem dece. Na ovakvim ljudskim kostima vidljivi su tragovi kasapljenja. koje je praktikovano da bi se lak e do lo do veoma hranljive ko tane sr i. . ne bi li se ta no odredio na in nastanka takvih promena. U slu ajevima kada se pretpostavlja da se radi o kanibalizmu. Tako e. ve da su njihovi ostaci prona eni u jamama ili na podovima stani ta izme ani sa kostima ivotinja. jer su jake zglobne veze morale da budu iskidane da bi se lak e manipulisalo odre enim delovima tela. nije bila jedini razlog za surove obi aje me u na im precima. treba imati na umu da su skeletni ostaci tretirani kao ostaci bilo koje druge ivotinjske vrste koja je slu ila za ishranu. Ubijanje ljudi i kori enje njihovog mesa kao hrane mogli bi da predstavljaju i jedan oblik dru tvene kontrole.

Postoji zabele ena pri a da je poglavica plemena Zulu. a antski poglavica je ubio sir arlsa Makartnija 1824. Kod ovog plemena postoji i verovanje da ukoliko pojedu obrve i sredinu tela svojih neprijatelja. Razlozi zbog kojih bi meso i krv mrtvih ljudi bili kori eni u ishrani su. godine i pojeo njegovo srce. te su Tolalici iz unutra njosti Celebesa. Kod plemena jugoisto ne Afrike. Uveren da se osobine mrtvog junaka prenose pro diranjem nekog od njegovih delova tela. ljudi te ko prihvataju injenicu da su predstavnici njihove sopstvene vrste sposobni za ovakav in. . Osim srca. mo e da prenese hrabrost pokojnika. uvek kada se govori o ljudo derstvu. navodno. Kao izvor neobi ne hrabrosti smatran je i mozak. Naura Indijanci sa Nove Grenade su jeli srca panskih konjanika (koji su ih terorisali). meso razdeljeno ni im oficirima. Po to je arls Makartni smatran izuzetnim junakom.Stereotipni prikaz ritualnog kanibalizma kod Asteka. hrabrosti ili bilo koja druge osobine koja je mrtvu osobu krasila za ivota. nadprirodno sticanje mudrosti. Matuana popio u trideset poglavica plemena koje je pokorio. a zatim bi se pepeo me ao sa drugim sastojcima i davao de acima prilikom ceremonije inicijacije. jer su verovali da e na taj na in postati hrabriji i u dovoljno sna ni da pobede svoje neprijatelje. U etnolo koj literaturi postoji itav niz zapisa o praktikovanju kanibalizma irom sveta. njegovo telo je osu eno. u procesu uvo enja de aka u svet odraslih. Izgleda je lak e prihvatiti da su ovakvi tragovi na kostima nastali tokom ratnih sukoba ili sprovo enja nekakvih rituala sahranjivanja. i jetra je smatrana za organ koji ukoliko se pojede. a kosti uvane kao svetinja u Kumasi. u nadi da e postati nadmo an i nepobediv. Ovo verovanje je bilo rasprostranjeno me u Kamilaroima iz Novog Ju nog Velsa. Zulu ratnici mogu da netremice i neustra ivo gledaju u neprijatelja. odre eni delovi tela ubijenih neprijatelja bi se pekli dok se ne bi pretvorili u pepeo.Naravno. pripadnici plemena Ifugao sa Filipina i Kaji iz Nove Gvineje bukvalno isisavali mozgove svojih neprijatelja. Slika 5 .

iz kojih je izolovana jedna vrsta virusa za koju se smatralo da je izaziva ovog oboljenja. te stoga oni i nisu umirali od ove bolesti. Na obdukcijama su uzimani uzorci mo danog tkiva. Nakon trajnijeg iskorenjivanja kanibalizma u ovom podru ju. kod plemena Fora zabele eno retko oboljenje kuru. Ukoliko zanemarimo senzacionalisti ke lanke iz svakodnevne tampe koji govore o jo jednom novootkrivenom masovnom ubici. da bi kasnije bio zahva en ostali deo centralnog nervnog sistema. Zanimljivo je da je u prvoj polovini XX veka u Isto noj Papui Novoj Gvineji."Lovci na glave" sa Papua Nove Gvineje. Ova bolest je predstavljala uzrok smrti polovine enskog stanovni tva i velikog broja dece. Verovatno retko ko od nas uop te mo e da prihvati da smo u stanju. kao predstavnici samoproklamovane najsavr enije vrste na zemlji. da pojedemo nekog od svojih bli njih! Julija Kele evi lekar i fizi ki antropolog Beograd . retki su verodostojno dokumentovani slu ajevi o kori enju ljudskog mesa u ishrani. koji tokom svojih zlo ina praktikuje kanibalizam. epidemija ovog retkog oboljenja je u potpunosti zaustavljena. Bolest se manifestuje itavim nizom poreme aja funkcija malog mozga. a da je ovo strogo zabranjeno odraslim mu karcima.Slika 6 . Epidemiolo kim istra ivanjima utvr eno je da ene i deca koriste u ishrani mozgove svojih saplemenika.

sto ari. Ulcinj i Bar) i novoosvojenim vizantijskim krajevima (Skoplje).com/~trance/cannibal. Svi stanovnici sela . sokalnici (vrsta . Drivast. u kojoj su bili jo i vlasi . Prizren i Pri tina).netaxs. ogromna ve ina stanovni tva je ivela na selu (slika 1).meropasi (zemljoradnici) su spadali u grupu feudalno zavisnog stanovni tva. Pored toga. Slika 1 .Karta srednjovekovne Srbije u vreme kralja Uro a II Milutina (1282-1321). razumljivo je da su uz rudarstvo. ali povrh svega.html Ko su stanovnici sela? Srbija je pre oko 700 godina bila zemlja u kojoj su se gradovi (Novo Brdo. Pored takvog odnosa gradskog i seoskog stanovni tva.Preporu ene Web stranice: http://www. zavisne seoske zanatlije. bilo je ne to starih gradova u primorskim oblastima (Kotor. osnovu privrede inili zemljoradnja i sto arstvo. kao i brojni trgovi u unutra njosti zemlje tek po eli razvijati.

dok je velika vlastela dr ala i vi e desetina sela. sam vladar i pronijari (nenasledna vojni ka imanja). Arhangela kod Prizrena. Temelji . U posedu manje vlastele i pronijara moglo je biti samo nekoliko sela. Manastiri poput Sv. otroci (robovi) i jedan deo seoskih popova.posluge). Ovu grupu zavisnog stanovni tva Du anov zakonik naziva sebrima. Sela su pripadala gospodarima. uma. manastiri. pa do vi e desetina metara (slika 2). Prema Du anovom zakoniku o potrebama jednog monaha brinulo se 20 ku a ("i na tisu u ku a da se hrani u manastirima pedeset kalu era"). Uz to. bila za njih i obavezama vezana. Manja grupa ku a odvojena od mati nog naselja vi e kilometara naziva se zaselkom. Kako izgleda srpsko selo u srednjem veku? Sela su skoro uvek bila podizana na mestu gde postoji pija a voda. esto se u sredi tu sela ili na obli njem bre uljku nalazila seoska crkva oko koje se prostiralo groblje. Ku e i druge zgrade bile su uglavnom grupisane na jednom manjem prostoru. tako e je bila bitna blizina obradive zemlje. Prose no selo je brojalo oko 40 ku a. bila to ve a reka ili neki manji izvor. ali se kao lokalne varijante javljaju bondru are i kamene ku e. Slika 2 . Ku a Tokom XIII i XIV veka. imali su u posedu preko 90 sela. To su bili velika i mala vlastela. ali je broj mogao da varira od 10 pa do 200 domova. a samim tim. a razmak izme u gra evina iznosio je od 2. pa njaka i puta.Izgled srednjovekovnog srpskog sela iz XIV veka. a obi no predstavlja za etak novog sela. u seoskom graditeljstvu preovla uju drvo i kamen kao osnovni gra evinski materijali.

Verovatno najve e zasejane povr ine obuhvatali su p enica. obra ivalo je vrt sa povr em.ku e bili su od lomljenog kamena. Od aka nije bilo. bob i gra ak. a mali prozori zatvarani su masivnim drvenim kapcima. U sredini ili jednom od uglova. Seoske ku e su obi no imale dve prostorije. skoro jednaku zemljoradnji (slika 4). u blatu ili kre nom malteru. beli. a krov je bio pokrivan slamom ili indrom. ku a je uglavnom slu ila za spavanje i pripremanje hrane. dok je prose no doma instvo imalo oko 8 lanova. Tako e. dok su na njima bili gra eni zidovi od drvenih talpi.Presek srednjovekovne seoske ku e. Skromno poku stvo sa injavalo je nekoliko klupa za sedenje.10 do 50 stabala po domu. Ku e gotovo da nisu imale name taj u dana njem smislu. Slika 3 . kao i tkanje razli itih tkanina. kao to su so ivo. mnoge druge aktivnosti. jabuka i duda. Velike povr ine pod vo em i vinogradima bile su privilegija vlastele i manastira. te za tada nje enske poslove . tre nji. ra i proso. a naro ito sto arstvo. Krovna konstrucija je od drvenih greda. od ega su bar polovinu inila deca. ljiva. Povr ina prostora za stanovanje naj e e se kretala se izme u 20 i 40 m2. a mo da polica i obavezan razboj. . itelje ku e ini uglavnom tri generacije.e ljanje i predenje vune. Pod u prostorijama je naj e e bio od nabijene zemlje. nego je dim izlazio kroz krov ku e. Proizvodi Iako se meropasi smatraju zemljoradnicima. nalazilo se ogra eno ognji te. rotkva i repa. Svako seosko doma instvo uz samu oku nicu ili ne to dalje od ku e. dok se po selima uglavnom vo e gajilo za potrebe doma instva . igraju va nu ulogu u seoskoj privredi. Najzastupljenije vrste povr a su crni. ali ima i slu ajeva mnogo prostranijih ku a. pori(prazi)luk. a retko tri ili vi e (slika 3). a pored toga. Uku ani su spavali na slami prekrivenoj asurama. je am. naj e e kru aka. Po to se ve ina dnevnih aktivnosti obavlja na imanju i oko stoke. velik je broj porodica koje su imale mnogo vi e eljadi. kupus. veoma va ni proizvodi koji su imali veliki udeo u ishrani bile su mahunarke. niske stoli ice i sinija (sto).

. Same seoske zanatlije uglavnom su se trudile da najpre zadovolje potebe samog sela. jedna zemljoradni ka porodica nije mogla pre iveti a da nije uzgajala stoku. crkva Vaznesenja Gospodnjeg . Ja anjem organizacije crkve (naro ito parohijskih). kao i nakva eno so ivo. Hrana i pi e Od sticanja samostalnosti Pravoslavne Crkve. pored verske uloge. a esto i sa pana urima (va arima).. Sa razvojem privrede i trgovine tokom XIV veka. ve ina dana njih ljudi bi ocenila kao neukusnu i bljutavu. zelje. kako za velike praznike. Obi no se radi o mesecima u kojima se obavljaju te ki fizi ki poslovi. uglavnom neutvr ena naselja sa tr i tem. godine. Detalj oranja iz ciklusa "Stvaranje sveta". 2-4 krave. Pored povrtlarskih biljaka.Slika 4 . Post je. kao to su oranje. spremana od kupusa i zelja. poslovi oko sena. jer je omogu avao da se u siroma nim zajednicama u tede vredne i retke namirnice u ekonomskom i prehrabenom smislu. a potom i ireg tr i ta. Onda nju hranu. kova kim i tesaraskim zanatom. uticaj crkve se ose ao sve vi e u svim oblastima ivota. Ne to ukusnija bila su razli ita variva sa mesom. za sebre imao izra en ekonomski zna aj. kakvi su mle ni proizodi.oko 1345. Ovo je bilo neophodno. Svinje koje su se uzgajale bile su 2-3 puta manje nego dana nje (maksimalno do 100 kg). meso i mast.. p elarskim. divlji luk. ili neke porodice. a krave su davale samo 2-3 litra mleka dnevno! Ovu hranu trebalo je sa uvati u odre enim koli inama. Seljak na freski naslikan je prema anti kom uzoru. Ovo se naro ito odnosi na ovsene i zobene ka e. a tako e i u ishrani. po to je onda nja stoka mnogo sporije napredovala. 3-4 svinje i 10-20 ovaca. samo to se radi o daleko manjem broju grla nego kod Vlaha. bavile su se grn arskim. srpski seoski ivot po inje mnogo vi e da pro ima pravoslavna duhovnost. tako i za periode godine kada nema postova. Pojedina sela. Obi no je na jedno doma instvo dolazilo 1-2 vola. a sli ne njima bile su ka e od boba i gra ka.. Pored svega toga. bitni udeo u ishrani imalo je samoniklo bilje: gljive. drva. . sela sa povoljnim polo ajem dobijaju na zna aju pa prerastaju u trgove. a ne u tada njoj srednjovekovnoj ode i.Manastir De ani.

sli nu kapama koje su se do na ih dana zadr ale u narodnim no njama Hercegovine. na selu se naj e e nose narukvice (slika 6).Osnovne namirnice ivotinjskog porekla predstavljali su sir i mleko.. Hrana se pripremala u skromnom zemljanom posu u.. Vino je bilo privilegija vi ih slojeva. prema opisu putopisaca iz XIV i XV veka. a njega su uglavnom nosile mla e ene. pantalone i haljine) i vune ili ivotinjske ko e (obu a. . Obi no su sami seljani uzgajali lan i konoplju i vlastitim snagama ih prera ivali u vlakna.. Za izradu ove jednostavne ode e upotrebljavale su se tkanine dobijene od lana (duge ko ulje. Slika 5 .Devojka sa crvenom kapom. min u e (slika 7). najzastupljenija pi a su (zbog jednostavnog na ina pripremanja i dostupnosti sirovine) bili pivo i medovina. Nakit je izra ivan od srebra. Me u ni im slojevima stanovni tva. dok je drugi deo mogao biti sa uvan su enjem. koji su i obilno kori eni. prsluci.. to se naro ito radilo sa vo em. Odevanje Za ode u se isklju ivo koriste prirodni materijali koje esto proizvodi samo doma instvo. naro ito za slu enje i skladi tenje hrane. Bosanske Krajine. Ve ini proizvedenog povr a nisu bili potrebni posebni uslovi za uvanje. a pored toga u upotrebi je bilo i razno drveno posu e.) Zapisi iz tog vremena esto pominju da Srpkinje nose malu ensku crvenu kapu (slika 5). Meso se naravno najbolje konzerviralo soljenjem i dimljenjem. Like. a dobar deo se lako odr avao zimi u trapovima sa slamom. Od nakita. te je na selja ku trpezu dospevalo retko. prstenje (slika 8) i ogrlice (slika 9). bronze i staklene paste. osim suvog mesta. ogrta i.

Sto ari ive u katunima . tako i one sa neslovenskim imenima koji su govorili jezicima romanske i gr ke jezi ke osnove (slika 11).Min u a od bronze. Slika 7 . Oni su mogli biti podizani na planinama bogatim pa njacima. Sli na katunska naselja postojala su u ni im podgorskim krajevima.Narukvica od staklene paste sa srednjovekovnog groblja onaj kod Prizrena. Srednjovekovna dokumenta prvi put pominju katune u XII i XIII veku. kako one srpskog sa slovenskim imenima. Slika 6 . filigrana i .Vlasi i Arbanasi Polunomadsko stanovni tvo koje se isklju ivo bavi sto arstvom i proizvodnjom namirnica ivotinjskog porekla naziva se Vlasima (slika 10). Kao i danas. Ovaj pojam u srednjem veku je obuhvatao sto are razli itog etni kog porekla. U njima je obi no ivelo izme u 20 i 100 porodica.sezonskim naseljima od tro ne gra e. ali pored toga su dr ali i odre en broj goveda i konja. Datira iz X-XIII veka. Od stoke su prete no uzgajali ovce. izra ena u tehnici kovanja. i u srednjem veku bio je uven i nadaleko cenjen vla ki sir. na visini od preko 1000 m. i u blizini planinskih izvora i vrela.

ve i broj stanovnika rimokatoli ke veroispovesti ivi u primorskim oblastima.). Crkva je u selima brzo zauzimala centralno mesto u ivotima me tana.. ve bave i se isklju ivo sto arstvom ive u katunskim naseljima. prete no zidane od kamena. Kao krovni pokriva koristi se indra i crep. ponekad sa kupolom nad naosom. Pored toga. koji naseljavaju trgove i gradove. kao i deo Arbanasa u planinskim krajevima. Seoske crkve su jednostavne i skromne gra evine. Na teritorijama sa boljom crkvenom organizacijom. kada su naseljavali oblasti visokih planina izme u Dra a i Ohridskog jezera. do kumbinija na jugu. Slika 8 . opelo i sahrana na groblju pored crkve. Poti e sa srednjovekovnog groblja Velekince kod Gnjilana. i od reke Mati na severu. .. Seoska crkva Velika ve ina stanovnika srednjovekovne Srbije pripada Pravoslavnoj Crkvi. To su uglavnom jednobrodne crkve sa pripratom. Arbanasi se pominju u XI veku. po to su se svi va ni doga aji odvijali oko seoskog hrama: kr tenje i primanje dece u zajednicu.posrebrivanja. Datovana je od X-XV veka.Prsten od bronze sa groblja Velekince. U svemu sli an ivot Vlasima vode Arbanasi (Albanci). dok u unutra njosti katoli ko stanovni tvo ine uglavnom stranci (Dubrov ani. tako da Sv. Zahvaljuju i pokretljivosti. Prvi put u istorijskim dokumentima. Arhangelima pripada osam arbana kih katuna. od XIV veka sve e e se kao sto ari i stanovnici katuna javljaju na imanjima srpske vlastele i manastira. proslave praznika. Unutra nji prostor je mra an i sku en. koji sve do poznog srednjeg veka ne naseljavaju sela i gradove. crkva je kroz dugi vremenski period uspe no hristijanizovala seoski ivot i mnoge drevne obi aje delimi no u inila prihvatljivim za Crkvu. Odatle su migracijama dospeli sve do udaljenih oblasti Tesalije i Peloponeza. svako selo je imalo svog sve tenika. a datira iz XI-XV veka. ponekad u kombinaciji sa opekom. Sa druge strane. nedeljna i prazni na bogoslu enja. ven anje. Sasi. tako da su retke seoske crkve u koje je moglo stati vi e od 100 ljudi istovremeno.

Kakve su obaveze seljaka? Po to smo rekli da spadaju u grupu zavisnog stanovni tva. ali i u mesu. brinula se vlastela. a na 100 ovaca . seljaci su morali da ispunjavaju razli ite obaveze u novcu.po jedno grlo. te pratnju i lanove dr avne uprave i predstavnike stranih dr ava. koju je svaki vlasnik ubirao za sebe od seljana sa svog imanja. a druga polovina vlastelinu. Posebna vrsta obaveze bila je pru anje odre ene koli ine hrane za vladara ili lanove njegove porodice. U Du anovo vreme. Po to su se planine i pa njaci nalazili u posedu vladara i crkve. medu. ali je od roda u jednoj upi polovina pripadala caru. vosku. seljak je bio du an da izvr ava razne rabote i druge obaveze. . Slika 9 . Datira iz X-XI veka. Glavni porez nazivao se so e ili dohodak carski. a iznosio je jedan perper ili protivrednost u itu. Pored ovih da bina. U srednjovekovnoj Srbiji. sela i Vlasi su bili du ni da kori enje ovih dobara pla aju u stoci i siru gospodaru. Zemljoradnici su bili du ni da rade svake nedelje na vlastelinskom imanju. a i kasnije. O sakupljanju ovog poreza koji je i ao vladaru.. radu prema svojim gospodarima i vladaru. jer su crkveni posedi sve do XV veka i vremena Despotovine. a pored toga i dva puta godi nje kada su veliki poslovi. odnosno mobe. i njega je bila du na da pla a svaka ku a (odnosno glava).. Ova obaveza se od vremena Cara Du ana odnosi samo na cara sa pratnjom. dok su seljaci pla ali kori enje ira u svinjama. Seljaci koji su iveli na crkvenim imanjima imali su obaveze samo prema crkvi. Druga vrsta da bine. nazivao se desetak i naj e e se ubirao u itu.Niska od staklene paste prona ena na groblju Mati ane kod Pri tine. Vlasi su naknadu za zimovanje na vlastelinstvu pla ali na 100 goveda ili konja . bili oslobo eni svih davanja prema vladaru. izuzetnu ulogu u prehrani stoke je imao hrastov ir.ovcu sa jagnjetom. koji je bio i nominalni gospodar sve zemlje.

godine. kakvih je bilo irom Evrope od XIV do XVI veka.Slika 11 . naslikani izme u 1338-1346. Seljaci su uglavnom sa injavali laku pe adiju. Ova pojava mo e se opravdati "dobrim" odnosom vlastele prema pu anstvu. seljak je imao obavezu da na poziv vlastelina u estvuje u vojnim pohodima. Pastiri iz scene "Ro enja Hristovog". zatim luk i strelu (slika 12). kao deo ba tinske vojske. Dimitrija. U estvovanje u ratu Pored svih poslova vezanih za obradu zemlje. sekiru. . koplje. Srednjovekovna istorija ne poznaje ni jedan ustanak ili pobunu seljaka u srpskoj dr avi. koja je vremenom sve vi e gubila na svom zna aju. seljaci su imali lak drveni tit. ili samim mentalitetom naroda. crkva Sv.Manastir Pe ka Patrijar ija. te u estvovanje u zidanju razru enih upskih gradova. Od naoru anja. Sli ne obaveze bile su i uvanje puteva i manastira od razbojnika i plja ka a.

U ovakvoj situaciji. Likovni izvori iz tog vremena (manastirske freske) nemaju veliki zna aj. burnih politi kih i ratnih doga aja. vlastele. koji tada nisu bili u sastavu srednjovekovne Srbije. Zna ajni podaci se mogu na i i u srednjovekovnim zakonskim spomenicima. ve je sli no bilo i sa pismenim savremenicima. ali na alost. prema opisima putopisaca i ivopisa iz tog vremena. ishrane. Izvori poznavnja seoskog ivota Slika 12 . jer neke elemente seoskog ivota (posebno odevanje) preuzimaju iz starih anti kih uzora. koji su retko posve ivali po koji red seoskom ivotu. izdvajaju se manji radovi na lokalitetima Gra an kod Sopo ana i Blagoton. Seosko stanovni tvo ne samo da ne privla i u velikoj meri pa nju dana njih isra iva a. Mno tvo korisnih podataka mo e se dobiti iz etnografskih istra ivanja. Arheolo ka istra ivanja bi mogla da pru e veliki broj korisnih podataka iz oblasti arhitekture. Ode a i naoru anje u XIV veku. Manji broj zna ajnih podataka pru aju putopisci. kao to je su bili Gijom Adam i de la Brokijer. jer su se mnogi elementi srednjovekovnog ivota u Srbiji odr ali sve do XX veka.Seljak ide u rat. do sada nije bilo obimnijih isra ivanja sela na teritoriji onda nje srpske dr ave. razvijenosti sto arstva.Slika 10 . odlu uju a uloga bi pripadala arheologiji. ure enja sela. izme u opisa ivota vladara. manastirskim poveljama i popisima stanovni tva iz vremena srpskih vladara i prvih godina turske vlasti. koji su prolazili kroz onda nju Srbiju. Bolje istra eni srednjovekovni lokaliteti nalaze se na teritoriji Vojvodine i erdapa.Izgled Vlaha sto ara. Iz ove prakse. .

1950. Beograd. Milo evi . Privreda i dru tvo u Vizantijskom carstvu. G. Stanovanje u srednjovekovnoj Srbiji. Beograd. Preporu ene Web stranice: http://arheo. 1969. M. Beograd. Deroko. 1912.bg.yu .htm http://www.yu/projekti/arhandjeli/index. Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji. 1997. Crnoj Gori i Makedoniji. Ostrogorski. Zakonski spomenici srpskog srednjeg veka. Beograd. 1973. Srednjovekovna no nja balkanskih Slovena. Beograd.Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura: y y y y y y Blagojevi .dusanov-zakonik. J. Beograd Kova evi . G. Srednjovekovni gradovi u Srbiji.co. Novakovi . S.ac. A.f.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->