Poljski neandertalci koristili a kalice

Beta | 01. 02. 2010. - 17:38h | Foto: AP | Komentara: 11 Poljski neandertalci vodili su ra una o higijeni zuba, a za njihov "blistav osmeh" bile su zadu ene " a kalice", saop tili su poljski nau nici.

Posle 150 godina pronala enja tragova, u Poljskoj su prvi put prona eni ostaci neandertalca kada je u pe ini Stajnja na jugozapadu Poljske 2008. otkriven deo vilice sa zubima. Iako je prvi materijalni dokaz da su neandertalci zaista obitavali na teritoriju dana nje Poljske prona en pre dve godine, nau nici Katedre arheologije Univerziteta u e inu to nisu hteli da obelodane do okon anja temeljnih provera. Rezultati njihovih istra ivanja objavljeni su u novom broju uglednog nema kog stru nog asopisa Naturvisen aften. "Drago nam je to mo emo da potvrdimo da su na i neandertalci vodili ra una o higijeni usne duplje. Na jednom od tri prona ena zuba na li smo ostatke jednostavnog drvenog oru a za i enje zuba - neku vrstu a kalice", kazao je poljskoj televiziji TVN24 jedan od arehologa iz e inskog tima Mikulaj Urbanovski.

Arheolozi uskoro objavljuju analize Tutankamonove mumije
Beta | 31. 01. 2010. - 16:57h | Foto: AP | Komentara: 1 Glavni egipatski arheolog Zahi Havas sredinom meseca e objaviti rezultate DNK analize i CT snimaka mumije faraona Tutankamona koji bi mogli da re e misteriju njegovog porekla.

U saop tenju egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, Havas je naveo da e na konferenciji za novinare 17. februara objaviti rezultate ispitivanja i njihovog pore enja s rezultatima analiza mumije faraona Amenhotepa Tre eg, mogu eg Tutankamonovog dede. Ovo ispitivanje je deo ireg programa provere DNK-a vi e stotina mumija s ciljem da se odrede identiteti i porodi ni odnosi. Time bi se moglo odrediti i Tutankamonovo porodi no stablo koje je ve dugo nepoznanica.

Malo poznato otkri e do koga su do li savremeni makedoski nau nici bi moglo novim svetlom da osvetli istoriju srpskoga jezika. Mukotrpne procese prou avanja starih rukopisa moglo bi da zameni prijatno putovanje samo nekoliko stotina kilometara na jug. Naime, u isto noj Makedoniji, u oblasti poznatoj pod nazivom Demir Kapija odvajkada postoji selo Prosek iji stanovnici smatraju sebe ne Makedoncima, ve Srbima. Ovoj pojavi nije pridavana velika pa nja dok se zbog nekih lokalnih razmirica nije nedavno oformila ekspertska komisija koja je posetila ovu oblast. udan dijalekat kojim su se ovi ljudi slu ili privukao je pa nju doma ih stru njaka. Oni su obavestili svoje kolege, prou avaoce jezika, i tako je po elo da se odmotava zamr eno klupko nau nih otkri a.

Karta Povardarja sa polo ajem Demir Kapije. Pomalo zaba en polo aj ovoga sela i velika izolovanost njegovog stanovni tva doprineo je injenici da nau nici nisu ranije ispitivali ovaj fenomen. Nakon opse nih najnovijih istra ivanja makedonski nau nici su utvrdili da je dijalekat kojim se slu e me tani ovoga sela u zna ajnoj meri bli i staroslovenskom jeziku nego makedonskom. Oni su to nazvali ranijom fazom makedonskog jezika, no na a ideja je da poka emo da to nikako ne mo e biti staromakedoski ili makedonskoslovenski jezik, ve legitimna faza u razvoju srpskog jezika, i pripada narodnim govorima koji su uslovili stvaranje srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Izgled tipi nog srpskog groba iz posledenje decenije XI veka.
Posredni dokazi

Dobro je poznato istorijsko prostiranje srpske dr ave kao i da je na ovim prostorima prona ena ogromna srpska nekropola datirana u period od IX do XII veka, a i grad Prosek je na ovom mestu postojao jo u 12. veku. Zna i sasvim je opravdana pretpostavka da su Demirkapijanci -

etni ki Srbi. Ako pogledamo i sam izgled, no nju i obi aje stanovnika Demir Kapije ovu pretpostavku mo emo samo potvrditi. Prema srednjevekovnim putopiscima Dern vamu i Beceku seljaci u Srbiji su bili obu eni u prostu tkaninu, opanke i iljatu suru kapu ili klobuk, dok za makedonske mu karce ka e da su na glavi nosili kapu od plavog sukna, ve ina od beloga, koje su iljaste i pozadi na vratu, kao i spreda, imaju po tri krila, srednja kratka, a ostala duga ka "polovinu rifa". Ako pogledamo ilustraciju napravljenu na prostoru izme u dana njih Krivolaka i Konopi ta negde oko 1573. godine, vide emo da no nja u ovim predelima bila tipi no srpska. Sam polo aj i izgled sela tako e potvr uju na e pretpostavke. Demir Kapija se nalazi na veoma ivopisnom mestu - u u reka Do nice i Bo ave u Vardar; na samom po etku klisure Vardara. Naselje se prostire na oko 12 km du reke u obliku irili nog slova S (!). Ku e su uglavnom prizemne, nisu pravilno raspore ene i me usobno su udaljene. Svo stanovni tvo je pravoslavno, ali iako ne slave ku nog za titnika, postoji institucija seoske slave! Gornji kraj Demir Kapije obel ava dan sv. Vida, dok donji kraj svetkuje sv. Sisoja (poznatog kao za titnika u srednjem Pomoravlju). Ova naizgled neobi na pojava ima savim racionalno obja njenje koje emo dati kasnije.
Neposredni dokazi

Kao to je u nauci poznato, dijelekti koji su udaljeni od centra koji nosi promene zadr avaju ranije jezi ke karakteristike (up. Ivi : Govor galipoljskih Srba). Nije u tom slu aju te ko pretpostaviti da je ovo Antonijus fan Lest: stanovni tvo sa uvalo odlike srednjovekovnih srpskih narodnih govora. Izgled seljana Evolucijske promene u jeziku su u inile svoje i mi sada samo mo emo Krivolaka i Konopi ta da naga amo kako bi mogao da izgleda ivi govor u Srbiji u to vreme. sredinom 16. veka. Znamo da se umogome razlikovao od jezika koga smo upoznali preko kanonskih staroslovenskih spomenika, ina e ne bi se tako brzo stvorila potreba da nastane srpska redakcija toga jezika. Da podsetimo staroslovenski nastaje krajem 9. veka, a prvi spomenik redakcije je ve iz 12. veka, sa bitno izmenjenim fonetskim karakteristikama. Isto tako ne smemo zaboraviti da se jedna od najja ih prepisiva kih kola nalazila u Ohridu i da je ba u ovoj koli nastalo uveno Marijino jevan elje koje nagove tava neke od kasnijih promena u redakciji.

Polo aj sela Proseka

Kada smo kod pisanih spomenika ne smemo, a da ne pomenemo natpis danas; upadljiv je pravilan raspored ku a. u kamenu prona en prilikom istra ivanja na livadi u tzv. Gornjem Kraju. Natpis nije datovan, ali se prema grafijskim karakteristikama gotovo sa sigurno u mo e utvrditi da pripada kraju 13. veka ( to se jasno vidi i sa slike), iako se neke od osobina grafije pojavljuju u pisanim spomenicima tek znatno kasnije. Po mnogu emu, ovaj spomenik zaslu uje posebnu studiju, koja e, nadajmo se, uskoro biti i objavljena. Tom prilikom valja obratiti pa nju na grafemu koja se nalazi na kraju drugoga reda - i predstavlja sasvim sigurno glagoljsku oznaku za fonetsku vrednost [l']. Ipak, najzanimljiviji fenomen i ono to je potaklo na u znati elju je ivi govor ovoga sela.
Neke karakteristike govora demirkapijskih Srba

Analizom materijala koga smo dobili velikom ljubazno u prof. dr To eta Trpovskog mo emo sasvim jasno utvrditi da ovaj govor predstavlja ranu fazu srpskoslovenskog jezika. Sve gramati ke osobenosti ukazuju na to da ovaj govor odgovara dijalektima koji su postojali u periodu X i XI na prostoru Srbije. Pogledajmo samo analizu fonetsko-fonolo kog sistema. (S obzirom na to da gra a sa ovog istra ivanja jo nije publikovana, ovde emo se osvrnuti samo na najzna ajnije detalje.)
Poluglasnici

Nisu se sa uvali u ovom govoru.
Nazali

Proces denazalizacije u ovim govorima nije u potpunosti izvr en. Naime, u mnogim primerima se jasno uje nazalno e [ tva, im , krov], dok je nazalno o dalo u to je odlika srpskog, a ne makedonskog jezika. (up. Bo kovi : Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika, fonetika i morfologija)
O slovu , njegovoj glasovnoj vrednosti i upotrebi

Marijino jevan elje - rano svedo anstvo srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Ovaj glas se sa uvao u svim pozicijama i izgovara se kao diftong ie. (Vukovi : Istorija srpskohrvatskog jezika I)

Morfologija

Na alost, materijal sa kojim smo ovom prilikom raspolagali nije bio dovoljan da se precizno utvrdi morfolo ki sistem ovoga govora. Ono to svakako mo emo potvrditi je da postoji fleksija i da je sintaksa u ovim govorima izrazito razvijena. Mofolo ka analiza ovih govora dala bi nam sa sigurno u dokaze koji bi potkrepili na u pretpostavku. No i na osovu ovih podataka savim je opravdano ustvrditi da ovaj govor ne pripipada isto noj grani ju noslovenskih govora, ve zapadnoj i to da je najsli niji srpskome - onom koji je postojao oko XI veka.
Zaklju ak

Na osnovu turih, ali sasvim dovoljnih dokaza mo emo potvrditi da govor Demir Kapije, naro ito Gornjeg Kraja, pripada srpskom jeziku i da je zadr ao mnoge osobenosti srpskog jezika iz razvijenog srednjeg veka. Ovo otkri e zavre uje punu pa nju nau nika, pre svega onih koji se bave istorijom jezika i sintaksom, dok je, svakako, jako interesantno i antropolozima, istori arima i arheolozima. Vremeplov o kojem su svi ovi nau nici sanjali itavih Natpis na kamenoj plo i, otkrivenoj svojih ivota, mogu nost da posete pro lost, da prilikom probnih arheolo kih radova u upoznaju ivot i jezik ljudi koji su nekada iveli na Gornjem Kraju Demir Kapije. ovim prostorima, sada postaje stvarnost. Predati se vardarskim vetrovima i pustiti da nas odnesu u pro lost mo e predstavljati ne samo nau ni ve i ivotni izazov. Ovakva prilika se ne sme propustiti.

Ve smo u prethodnom lanku istakli da je Rim u vreme Carstva dostigao vrhunac izopa enosti u svojoj istoriji. Za razliku od one u Grka, bila je to svesna izopa enost proistekla iz luksuza i prepu tanjima telesnim zadovoljstvima. Tra enje nemogu eg i udesnog postaje jedan od prioriteta rimskog duha. Izvan braka, ivot u Rimu je razuzdaniji nego igde drugde. Odvija se u jednom bogatom megalopolisu koji nema analogija. Zatim, mo emo da uporedimo i neka dana nja, po raskala nom i slobodnom ivotu najpoznatija mondenska letovali ta, sa na primer rimskim ekvivalentom - Baiae u blizini Napulja. Du morske obale, umesto dana njih hotela, re aju se bogata ke vile.

Jo vi e nas zapanjuje odnos i na in na koji su vlasti u Rimu regulisale prostituciju u pore enju sa situacijom u dana njoj Evropi (pa i itavom svetu). Uprkos civilizacijskom pomaku. dok se o trgovini de acima i mladim ljudima. Ne samo da ni posle 2000 godina nemamo boljih re enja nego ono rimsko mo e da poslu i i kao po etni uzor za re avanje problema "najstarijeg zanata". u kome su ljudska prava jedno od najva nijih pitanja za procenu nivoa demokrati nosti i slobode jedne zemlje. spominje se samo trgovina enama. gotovo i ne govori.Da bismo stekli kakvu-takvu predstavu o razmerama udesne veli ine i izuzetnosti Rima. koji se pretvaraju u mu ke prostitutke. poslu iti pore enjem sa dana njim Njujorkom. kontrole i za tite. mo emo se. (Pri tome. prostitucija se nalazi u zoni kriminala u kojoj su sudbina i ivoti na desetine hiljada ena prepu teni me unarodnom lancu trgovine belim robljem. Rasko i blud ovde gotovo da nemaju ograni enja. koji je u ve ini zemalja i dalje bez ikakve dru tvene i pravne odgovornosti. Jedan tada nji hroni ar bele i: Baiae su postale jazbinom poroka.) . mo da.

mesto ro enja). ona je prakti no bila osu ena da se itav ivot bavi ovim zanatom. bez pandana u savremenoj Evropi) izvr eno je u Rimu. su "obi nih" prostitutki. plesa ice i muzi arke. a i udatih ena koje su registrovane kao prostitutke. Vlasnika javne ku e koji bi izbegao njihovo registrovanje. ali je ta kazna potom (tokom Drugog punskog rata) drasti no poo trena kaznom izgnanstva. nije se zavr avala samo registrovanjem prostitutki. nego bi jedna od obaveza edila bila i briga da ona bude pla ena kako treba. registruju. Upisane prostitutke. licentia stupri (u ve ini zemalja dana nje Evrope. koji je nadzirao prostituciju. Svaka prostitutka. Naravno. morala je da se prijavi vlastima i da podatke o sebi (ime. i time izbegnu ka njavanje i sramotu (iako su se edili trudili da ih otkriju. ali se potom sve zaboravi i stanje ostane nepromenjeno). "stidljivo" se pokrene rasprava o neophodnosti sli nog regulisanja njihovog statusa. name e se utisak da je sve to obavljano dosta profesionalno. mogao je kazniti nov ano ili bi evanjem. odgovorno i na propisan na in (tako. Bavljenje ovim poslom bilo je zabranjeno ne samo za plemkinje. ona je dobijala zvani nu dozvolu. bez pratnje svojih liktora. tako e su se preci ili mu pripadali nekom plemi kom bavile prostitucijom. plesa ice ili muzi arke. kao to su glumice. . edil prilikom obilaska i kontrole javne ku e. Du nost edila. Druge ene. odnosno pomo nika).Popis. iako su se bavile i prostitucijom. mogla je uzeti pseudonim. nisu morale da se bile ropkinje. Plemkinje su za eventualni prekr aj najpre bile nov ano ka njavane. kao i podatak o tome koliku naknadu e tra iti od mu terija. pla anje poreza i plavu e Prvo zvani no registrovanje prostitutki (i koliko nam je poznato. nije smeo ulaziti sam. a da nisu bile primorane da budu registrovane. Po upisivanju neophodnih podataka. Ukoliko je elela da sa uva anonimnost. Za u uje jo jedno re enje. Kao op ti zaklju ak. nego i kontrolom javnih ku a (morale su biti zatvorene od zore do tri sata posle podne). jer je njihov zadatak bio da sve neregistrovane prostitutke prognaju iz grada). ali za razliku od stale u. nisu bile obavezne da se registruju. Kada bi jednom bila upisana kao prostitutka. najve im delom. Za brisanje njenog imena sa spiska nisu joj mogli pomo i ni eventualni brak i deca. Prostitutke su bile obavezne da nose ode u propisanu zakonom i da im kosa bude obojena plavo ili uto. koje je jo uvek aktuelno u dana njoj Evropi: prostitutkama ne samo da je pru ana za tita od onih mu terija koje bi izbegavale da im plate propisanu nov anu nadoknadu. na primer. predstavnika vlasti. s vremena na vreme. ove odredbe nisu onemogu avale ostale ene da se bave ovim poslom. Car Tiberije je doneo jo rigoroznije kaznene sankcije protiv preljube udatih ena iz svih stale a. nego i za sve ene iji su Glumice. da bi se legalno bavila ovim poslom.

Navodimo ispovest jedne vlasnice javne ku e.Rimske prostitutke. generalno su se delile u dve glavne kategorije . kao to su. Bolje javne ku e su ra ene prema .. mo e i bika. Otuda je. godine) dala je brojku od oko 32. ve . godine) uveden je i porez koga su morale da pla aju. ovo je i bio razlog shvatanju da se pitanje prostitutki moralo organizovati i regulisati. upravnici javnih ku a. zahvaljuju i debelim naslagama vulkanskog pepela. vlasnik ili vlasnica javne ku e. slede ih godina jebuckala sam se sa odraslima. i nastala ona izreka: ko je nosio tele.registrovane (meretrices) i neregistrovane (prostibula). u okviru kojih postoje i strukturisane profesije. dabogda ako se se am da sam uop te ikada bila nevina. verujem. Jedna procena iz vremena cara Trajana (98-117. s obzirom na broj registrovanih prostitutki. iveti u bordelu O izgledu prose ne javne ku e najbolje podatke nam pru aju one koje su. za vreme Kaliguline vladavine (37-41. a zatim i lupanarii. Prihod od ovog poreza uop te nije bio mali. Porez je iznosio onoliko koliko je po zvani noj tarifi dobijala od jedne mu terije. adductores (ili perductores) i ancileulae. bila je glavno steci te uli nih prostitutki. Ova ulica u Pompejima. ostale sa uvane u Pompejima. koju bele i Petronije: Namrzla me je Junona.. Registrovane prostitutke morale su ne samo da se zvani no upi u. Jo kao malo dete brljala sam ne to sa svojim vr njacima. svodnici i svodnice. Va nu ulogu u tome su imali i leno ili lena. i tako sve dok ne stigoh u ove godine.000 prostitutki samo u Rimu! Pored svega drugog to prati prostituciju. na primer.

vlasnici su se trudili da preduzmu sve da bi gosta ponelo pravo (eroti no) raspolo enje. Kao i danas u Parizu ili Amsterdamu.. Naravno. Ili izvan gradskih zidina i du puteva na obi noj zemlji i prostirci. Naravno. sa oskudnim name tajem (ponekad samo postelja..uzoru na bogatiju rimsku ku u izgra enu oko centralnog dvori ta. namenjene bogatoj klijenteli. posebnu vrstu su inile rasko ne javne ku e.. a Marcijal govori da su se klijenti mogli koristititi uslugama bludnica ak i u podrumima mlinova. prostitutke su. koji je opkoljavao dvori te. javne ku e nisu bile jedina mesta za obavljanje seksualnog ina sa prostitutkama. a e e samo prostira i na podu i jastuci). Kao i danas. . koja je do ivela alosnu subinu da izgubi sve to je nekada imala i sada: .svetiljki sa crvenim svetlom. kojih je bilo mnogo u gradu. Naravno. Plaut ili Horacije. Za sve usluge trebalo je unapred platiti. ili na samim ulicama (skrovitim i bez ikakve svetlosti) no u. Na vratima se nalazila plo a sa nedvosmislenim zna enjem .occupata.Marcijal. bogato opremljene i izuzetno dobro organizovane (sa posebnim ulazima za mu terije koje su elele da budu neprime ene). u koje se ulazilo iz predvorja ili trema. kako to navode brojni pisci . To su prevashodno bile nepristojne skulpture i zidne slikarije. Umesto znamenitog savremenog evropskog simbola . Njihove prostorije (sobe) su kod obi nih javnih ku a bile male. stajale ili sedele ispred javnih ku a. prljave i smrdljive. ili arkade stadiona i cirkusa. da bi o ivele posao. tu su bili i zasvo eni tremovi arena i pozori ta. Me u mnogobrojnim osobljem koje se staralo za svaku sitnicu. Prostitutke su imale svoje sobe. Pored privatnih ku a. svodovi akvadukta.. time su se bavile prostitutke najgoreg ranga. Tako Katul u jednoj svojoj pesmi spominje nekada poznatu i slavnu prostitutku Celiju.na raskr ima i ulicama slu i odvratnoj pohoti pokvarenog Rima. sa seksualnom zavr nicom. ene koje su se brinule da prostitutke budu maksimalno doterane. va nu ulogu su imale ancillae ornatrices. rimski bordel imao je znak koji je otvoreno i jasno ukazivao na prirodu posla koji se unutar gra evine odvijao.

Izme u ovih prostitutki postojale su posebne podele.Ponekad su javne ku e bile izuzetno luksuzno ukra ene. Pored seksualnih zadovoljstava.ali po svemu sude i nisu dostizale svoj gr ki uzor. me u kojima se izdvajaju delicate i famose. ili zbog novca. kao i mogu nosti da su u datom trenutku mogle napustiti prostituciju. Delicate bi se mogle opisati kao dostojanstvene milosnice koje su veoma bri ljivo birale svoje gospodare. Izme u njih i ostalih neregistrovanih prostitutki postojala je ogromna razlika. mogle su biti anga ovane i samo zbog njihovog dru tva . a prostitucijom su se po ele baviti ili zbog sklonosti.po tome su predstavljale ekvivalent gr kim heterama . udati se i srediti svoj ivot kao i ostale ene. Mnoge od njih poticale su iz dobrih porodica. Lupae ili "vu ice" obilazile su parkove ili perivoje. zatim scorta erratica - . doris su praktikovale da se uvek pojavljuju nage. Zanimljivo je da imena ena koja nalazimo na stranicama rimskih pesnika pripadaju uglavnom enama iz ove grupe. Rad na crno S druge strane. realno je pretpostaviti da je velika ve ina pripadala neregistrovanoj kategoriji prostitutki. Ovidije navodi da nemaju dovoljno ume a za savr eno obavljanje posla kojim se bave i preporu uje im usavr avanje plesa i poznavanje poezije. bastuariae su se svojim zanatom bavile na grobljima. Razloge za to treba verovatno tra iti u spomenutom sramotnom odnosu prema registrovanim prostitutkama.

Rimski Sen-Deni Kao i u dana njim gradovima. tu su bile i quadrantariae. sagradio cenzor Gaj Flaminije Nepos. u kojima je svakodnevni ivot naglo . bilo mesto gde se svakodnevno okupljao najve i broj ljudi). prostitutke koje su mu terije sa ekivale na putevima. i u Rimu je postojao kvart koji je bio glavno steci te prostitutki i javnih ku a. zajedno sa Forumom i Kapitolom. Sude i prema Pompejima i Herkulanumu. ili "koko ke" su spajale bludni enja s plja kom. Kona no. Postojala je jo jedna etvrt koja se nalazila u Vicus Patriciusa .najpre. Ime je dobila po Circusu Flaminiusu koga je 221. odnosno Marsovog Polja (ono je.klasi ne uli arke. odnosno ulici. Jo jedna erotska freska iz javne ku e u Pompeji. god. u blizini Circusa maximusa. treba imati u vidu dve injenice . koja se nalazila izme u bre uljaka Eskvilina i Celija. forariae. Pri svemu tome. blitidae. I drugo. ve inu ipak inile kupljene ropkinje. Tre i centar njihovog okupljanja predstavljao je prostor izvan gradskih bedema.e. gallinae. u dana njem zna enju. pre n. pored prostitutki koje su se na to slobodno odlu ivale zarad zadovoljenja sopstvenih prohteva ili potreba. alosne bludnice koje su dobile ime po jeftinom pi u blitum koje se pilo po bednim kr mama. koje su se prodavale za najbednije sume. kojim je bilo dozvoljeno iskori avanje robova i u seksualne svrhe. da su. To je bila etvrt Suburra. a i njihova prodaja za tu svrhu.glavnom severnom drumu u gradu. da to sve treba posmatrati i u kontekstu zakona. prostitutke na samom dnu hijerarhije.

Posebnu kategoriju predstavljale su plesa ice. zadr ala se u raznim delovima sveta sve do dana njih dana. naravno.Rome. nije dostigao dru tvenu slobodu koju je imao u gr kom svetu. Uostalom. nego i u provincijama). Mo da najbolju sliku o tom svetu pru aju dve knjige: Apulijev Zlatni magarac i Petronijev Satirikon (Petronije. godine. koje su sa raznih strana Carstva dolazile u Rim.prese en erupcijom Vezuva 79. izvr i samoubistvo). masovan. koji. sledili su uzor "Majke gradova" . bez obzira na cenu. . blizak Neronovom dvoru. U svemu tome. posebno se bile cenjene plesa ice iz panije. ali i seksualni odnos. koje po Reljef u mermeru iz Pompeja. pa su zbog debelih naslaga vulkanskog pepela svedo anstva ostala do danas nedirnuta. prvi put neko susre e. Sve je to rezultiralo time da je. I bez ena posao cveta Drugi vid rimske prostitucije odnosi se na svet homoseksualnosti u Rimu. Naravno. jer su to jedino mogli platiti . jer se radilo o egzoti nim enama koje rimski mu karci nisu poznavali i koje su ve samo time pobu ivale mnogo ve i interes od uobi ajenih rimskih prostitutki. na primer.bogati. bio je prinu en da zbog klevete svemo nog prefekta pretorija Tigelina. Njihova cena generalno je bila mnogo ve a od cene navedenih klasi nih prostitutki. Jedno vreme. po svemu sude i i drugi gradovi (ne samo na italskom tlu. najatraktivnije i najegzoti nije bilo je povezano sa najvi im dru tvenim slojevima u Rimu. iako aristokrata. va nu ulogu imao je i ples. koji je raspaljivao strasti. ta sklonost ka atraktivnim i egzoti nim enama. iako realan. i nimalo prikriven. to je. rezultiralo i ve om cenom njihovih usluga. potra nja za njima bila najve a. po udu i elju za seksualnim odnosom. Prodavale su obe vrste usluga po kojima su bile poznate: eroti ni i izazovni ples. sve ono najlep e.

Onaj tvoj "brat". hteo je da me siluje".. de aka koji mu slu i za seksualno zadovoljenje: .. .Kako dogodov tine sitnih avanturista u proputovanju po Italiji ine osnovu sadr ine Satirikona (pored Trimalhionove gozbe. onaj to stalno ide sa tobom.vratih se u svoju sobicu da najzad u ivam u njegovim poljupcima bez opiranja.. Dr ao sam de aka u zagrljaju vrsto... one verno odslikavaju i svet homoseksualizma koji se sre e u svakodnevnom ivotu..de ak sede na krevet i stade plakati. sa kojima se oni susre u: . . .. kao hiljadu mrtvaca...Za ovaj nagli raskid kriva je moja uspaljenost. a onda me zapljuva svojim ogavnim poljupcima... O neosetljivosti homoseksalaca na enske ari ilustrativno svedo i konstatacija: . uv i ovo unesoh se Askilitu u lice i povikah: .. Onda me jo i na krevet povali.Stvarno nisi znao da pedere zovu pe kirima? Na to e Kvartila: . . doma in. ti koji .. . uleteo je malopre u sobu i navalio... kao ovo derle sada u kr mi... ... ali on mrtav hladan. najgora bitanga koju sam ikada video. I onda me je proveo kroz najmra nije sokake i onda izvadio pare i po eo da mi tra i onu stvar. bogatog oslobo enika i tipi nog skorojevi a koji te i da luksuzom i gozbama podra ava aristokratiju).. kada mi pri e neki ozbiljan ovek. .nisi nikada uspeo da sredi pristojnu ensku. i on mi se ponudi da mi poka e put do na eg svrati ta. kao da ga nikada ne u pustiti u ivao u ispunjenu svoje elje da bi mi i najsre nji pozavideli..Ti da meni govori .U e neka peder ina. jednoj droci je platio as da mu ustupi svoju sobu i ve mi je gurnuo ruku tamo i da nisam bio ja i gadno bih se proveo. ve odavno sam hteo da se otka im od te dosadne nabiguzice..Ti rasturena mu ka kurvo to rupom opslu uje okolo! Freska "Vaganje falosa" iz ku e Vetija Askilit mu besno odgovara: u Pompeji.dr ala mi je ud.i kad ti je taj ivuljak bio u punoj snazi . Nave emo jedan broj zanimljivih doga aja. iako sam se opirao iz sve snage.. Jedan od glavnih likova vodi svuda sa sobom svog "brati a"....lutao sam po celom gradu. nego sam ti ja slu io za "brati a" u parku. ... to jest.. Taman da mi svr imo.. Ja. .

. . Taj kad ju e po ne. a koga je Senat zbog stalnih me usobnih sukoba odbio da posmrtno deifikuje (uzdigne me u bogove). zatim upih svoje usne u njegove.sti e novo poslu enje: d inovski poslu avnik sa mnogo raznovrsnih kola a. Kosmopolita po ube enju.... kome su bile strane rimske tradicije i obi aji.... . Kad odnekud istr a neki gola koji je bio izgubio odelo... Na kraju se pojavi gomila ogromnih crnaca. jednim potezom me okrenu. Hadrijan je svog ljubimca od koga se nije odvajao deifikovao posle njegove smrti.. ako ovom usnulom detetu ugrabim potpuni sno aj i ponesem najve u slast za kojom udim. Usred se uzdizalo remek delo poslasti arske ve tine . opet u pogodnom trenutku... ustadoh i pri oh de aku i apnuh mu na uvo dok se pretvarao da spava: .Smesta jedan pe kir i za Askilita! Samo to to re e. da najzad sjedinim sve svoje udnje u onom vrhuncu. Ovim ilustracijama treba dodati podatak da su i brojni rimski carevi bili poznati po svojim homoseksualnim avanturama i aferama.... oko njega se skupila silna gomila pljeskaju i mu s priznanjem i strahopo tovanjem: otegao mu se onaj toliki da je on izgledao kao visuljak sopstvenom udu.ogromna figura Prijapa od testa. Meni pri e jedan od njih. Hadrijan (117-138.. i onda mi razvali guzove. kod kojih se radi o bludu i razvratu najgore mogu e vrste. verujem da sutra svr i.. Za razliku od ve ine ostalih careva. . iji je pozama ni ud odolevao teretu grozdova i svakovrsnog vo a oka enih na njega.. . deluje nestvarno i uzvi eno..... ona jebiguzica promeni paripa. Prvo ispunih ake njegovim mle no belim prsima. pa uzjaha mog druga i stade da ga obra uje cmakanjem i onom svojom dupetinom. za tu sre u da u mu sutra najlep eg makedonskog drepca asturske krvi.O besmrtni bogovi.. U pomo mu je pri ao jedan rimski vitez. jedan od najzna ajnijih careva u istoriji Imperije) i njegova homoseksualna veza sa prelepim mladi em Antinojem. pa su njegove statue izra ivane prema helenisti kom uzoru idealizovanih predstava bogova i postavljane na raznim stranama sveta... Tre e no i. pokri ga svojim pla tom i odvede svojoj ku i da bi sam u ivao u takvom zgoditku...

. koji moderno srljanje u blud i seksualno orgijanje Evrope tuma e kao razo aranost i prkosno tra enje izlaza iz otu enosti. iako svesni da se Rim kotrlja na nizbrdici ka propasti. ve spominjani car Elagabal. i po tenih vo a"). To su mu osmi ljavali stru njaci za protivprirodni blud (perverzije koje se opisuju u istorijskim izvorima su u toj meri mu ne da ih ne emo ni navoditi). Za razliku od nekih drugih. S. A onda su po udu njegovog omlitavelog tela zadovoljavala deca (. Epilog: Eros i Tanatos ta e . veka).). Nave emo samo dva podatka koja ilustruju u asne krugove njegove paklene po ude: dok je fizi ki bio u stanju. kad se vi e ceni snaga uda nego snaga uma! Prvi savremeni pisac koji e shvatiti zna aj Petronijevog Satirikona bio je T. koji e do i pod tako polagane zube") posve eno nastranim zadovoljstvima sa devoj icama i de acima. asti.. bio osu en da stari me u bo anstvo plodnosti. s e njom se osvr u prema idealizovanoj pro losti predaka i konzervativnom republikanskom Rimu ("kada je svako po teno radio svoj posao u te nji za op tim dobrom. posebno je u ivao u silovanju de aka.. Ili. scene. a kojima je davao da mu si u spolni ud i prsne bradavice. kao oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. koji je. On se. pretvorio u nevi eno udovi te (Avgust je na umoru izgovorio re i "Jadna li naroda rimskoga. vekovima preno ena rezervisanost prema njemu traje sve do druge polovine veka. jasno ukazao da je "Ve ni kao nakaza.. kao niko drugi do tada. otvarao javna kupatila za narod. Svakako najpoznatiji je bio car Tiberije (14-37). Eliot. ve ni Rim osu en na starenje i umiranje. izme u ostalog. da bi se "snadbevao" mu karcima. a kasnije i bog svojim porocima i sru enim stubovima ponosa i patricijske telesne ljubavi. O svemu tome mo da najbolje govori Petronijeva konstatacija: Prijap je sin Dionisa i Afrodite. dobrovoljno se podvrgavaju i vo stvu malobrojne elite prosve enih.Carevi .oli enja perverzije Me u najmonstruoznijim vladarima nave emo samo dvojicu. kao to je kod Petronija. koji moze oduzeti. Ciceron i ostali najsmeliji posmatra i onovremene ali i vratiti polnu mo . Eliot jedini shvata da. Iako je Petronijeva erotika bezazlena (u pore enju sa neobuzdanom erotikom u evropskoj knji evnosti prvih generacija 20. po povla enju na ostrvo Kapri. Naravno. Prvo je bio seosko Rim". ovo je samo manji deo pri e o prostituciji i izopa enostima rimskog dru tva. ali je zbog Herine ljubomore ro en On je. robovlasni ki Rim Carstva. tako i spomenuta evropska .koja jo nisu prestala da sisaju maj ino mleko.

The Sacred and the Feminine in Ancient Greece. . Fantham. osu enu na neizvesno beznade no starenje bez smrti": . Prva iz letopisa nama poznata ruska dinastija bila je loza Rjurika (vladali 862-879.ie/~classics/96/Dauphin96. E.htm http://www. "umornu. B.Sibila. osaka enu i ve prestarelu. Rijeka: Otokar Ker ovani. ak je postao i njegov zet. koja se irila od Dnjepra i ju nih stepa. 1995. (eds. S. a istori arima poznat i kao "poslednji viking". slu io je u gardi kod ruskog kneza Jaroslava Mudrog (vladao 10191054). Sveji. / ). M.html Ve u ranom srednjem veku. Foley. godine).zemlja gradova. & Levick. sve do same mongolske najezde. & Williamson. ta eli .) London: Routledge. H. pa do severnih uma i obala hladnog Belog mora. et al. nazivali Rusija ili Rus´ (rus.) London: Routledge. Ova dinastija se potpuno slovenizovala ve u tre oj generaciji. iako su kontakti sa Skandinavijom ostali veoma bliski i duboki.tufts. Roma Amor.. godine). Severni narodi . 1998.Danci. Women in Antiquity.perseus. 1994.ucd. po ev od IX/X stole a. 1969. Oni su svoju otad binu. J. Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell.about. R. Oxford: Oxford University Press.com/library/bl/uc_geary_pompeii.edu/classes/JKp. Marcade. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory.html http://www.erotika simboli e uzdrmanu kapitalisti ku i imperijalnu Evropu. uveni Harld Hardrada (vladao 1015-1066. (eds.P. Hawley. Norve ani su je zvali Gardarika . Women in the Classical World: Image and Text. norve ki kralj i neuspeli konkurent Viljamu Osvaja u. isto ni Sloveni su imali mnogobrojne gradove. vikin kog porekla.elim da umrem.

Novgorod nije posedovao samo manju teritoriju uz gradske zidine. U slu aju da knez vi e nije zadovoljavao. Slika 1: Karta srednjevekovne Rusije: braon bojom je obele ena teritorija Novgorodske Zemlje. Grad je funkcionisao kao "trgova ka republika". kne evi Rjurikovi i su priznali povla eni status Novgoroda. Grad od drveta Drvo se od samog osnivanja Novgoroda koristilo za izgradnju grada i gradskih . Godine 1054. Rusija je u la u doba feudalne raspar anosti koje je potrajalo sve do po etka XVI stole a. Ve 1196. feudalne ratove. nego je imao i ogromne zemaljske posede . a sna na vojska je pomagala gradu da se obezbedi od poku aja nema kih i vedskih krsta a da vrate " izmati ki grad" u lono katoli ke crkve. pa i nemire vezane za nestabilnu kne evsku vlast. Severne Italije ili Dubrovnika. Novgorod je verovatno bio grad koji je imao najbolju sudbinu. U ovo vreme. glavni takmac Kijevu zadugo je bio . sve ruske zemlje su pre ivljavale razli itu sudbinu: okupaciju Tatara i Poljaka. ruska zemlja je imala dosta va nih gradova. Tatarska najezda nije do la do novgorodske zemlje. Osim tog grada.Novgorodsku Zemlju (slika 1). koji je nosio zaslu eno zvanje "majka ruskih gradova".Kijev je bio prestoni grad rjurikovi ke Rusije. Ali. koji je isklju ivo imao ulogu vojnog vo e (poput italijanskih kondotera) i za to dobijao odre enu platu. poput gradova Ganze. novgorodsko ve e je biralo drugog kneza. Novgorodsko ve e (rus. Me utim.Novgorod. za razliku od njih. ) je sâmo imalo pravo da bira kneza iz dinastije Rjurjikovi a.

a tale i ambari su se gradili dovoljno blizu ku e. uz upotrebu drvenog uglja. dok je ogromna ve ina zgrada bila od drveta. Glavni izvozni artikli bili su med. prosto. Razvijeni zanati i razgranata trgovinska mre a bili su temelj novgorodske privrede.tanak god. opasane ogradom od debelog i visokog kolja. naravno. Jednostavno: suva i hladna godina . Kombinacija godova je jedinstvena za nekoliko godina i u istim klimatskim uslovima je potpuno identi na za svako pojedino drvo koji je ivelo u isto vreme. a zatim pravili nove. Od drveta se pravila ne samo kaldrma. sa Bliskog Istoka i Vizantije. Zahvaljuju i velikim prostorima i velikoj koli ini drva u Novgorodskoj Zemlji ak su i seljaci imali velike ku e. na istom mestu. ume i mo vare su bile bitne i za organizovanu proizvodnju gvo a. vosak. Daglasa. Me utim.debeo. Otuda ove slo ene strukture na arheolo kim iskopavanjima izgledaju. Dendrohronologija Dendrohronologija je metoda bazirana na radovima A. ali i izvoza.esti po ari. Vatra je uni tavala pojedine ulice grada skoro 20-50 godina. koji je radio sa ameri kom sekvojom. Ovaj nau nik je. To je. Novgorodska Zemlja je bila uglavnom pokrivena gustom umom i donosila je krzno i med. jednom u deceniji. lan i lanena tkanina. To se radilo na taj na in to su graditelji velika brvna stavljali du ulice i fiksirali ih sa strane manjim kolcima. kao . ponavljaju i isti postupak. jo vi e obogatilo arheolo ku stratigrafiju kompleksa Velikog Novgoroda. krzno. Zato bi se naredni slojevi . topla i dovoljno vla na . Sibirski seljaci su zadr ali ovaj na in izgradnje ku a sve do po etka XX veka. s tim da se itava ovako izgra ena oku nica pokrivala zajedni kim krovom naslonjenim na ogradu. no i ve ina zgrada u Novgorodu. pored ve poznate mogu nosti da se utvrdi apsolutna starost drveta. otprilike. Ovako velike ku e su igrale va nu ulogu u uslovima o tre i hladne zime. . Novgorodske pijace su bile pune trgovaca iz severnih germanskih zemalja. zahvaljuju i novgorodskim kaldrmima.naslagana drva. Zbog estih ki a i snega ulice su morale da budu poplo ane. Kulturni sloj u uslovima novgorodske klime je rastao prili no brzo i drvena kaldrma polako se spu tala u mekano i vla no zemli te. dokazao i to da irina popre nih godova na drvetu zavisi od toga kakva je klimatski bila godina kada je drvo dobilo taj god. Ovaj metal se pravio od mo varskih ruda. lo a strana ovakvog izbora gra evinskog materijala bili su . Kamen i malter su upotrebljavani isklju ivo pri izgradnji spoljnog utvr enja i glavnih crkvi. jer daje ta nu hronologiju svakog sloja. po to bi po ar kona no bio uga en.popravke postavljali direktno na staru kaldrmu. Drvena kaldrma je neprocenjiv izvor za dendrohronolo ko datovanje Novgoroda.komunikacija. Stihija obi no ne bi razorila sve do temelja i ljudi su. samo zatrpavali zemljom ostatke starih zgrada. Zanatska proizvodnja uglavnom je bila orijentisana na potrebe pija ne prodaje. U ovim uslovima stambena jedinica se pravila na sprat. U ovaj grad stizali su fino italijansko staklo i tanka kineska svila. Dendrohronologija je izuzetno bitna u novgorodskim uslovima.

emajl se topio i arene boje su zauvek ostajale na povr ini zlatnih ogrlica. Slika 2: Omiljeni izvozni proizvod novgorodskih zanatlija gvozdeni klju evi i katanci.pregrade.Grad zanata i trgovaca Od gvozdenih proizvoda. Zanimljivo je da su Novgorodsku elitu. koja je uglavnom i upravljala gradom preko ve a. majstori su koristili i tehniku filigrana i crnjenja. prstenja. Nakit su nosili i mu karci. Osim emajla. a dao je vi e remek-dela za crkvene i profane potrebe.emajl. trgovci Novoroda su izvozili katance (slika 2).kai evima od zlatnih kop i (slika 3). nau nica. Izme u njih se stavljala staklasta boja . U ovoj tehnici na pole inu zlatnog predmeta su se lemile tanke zlatne ice . nazivali trista zlatnih pojasa. kao i oru je: duga ke ma eve i lagane i vrste pancirne ko ulje od prepletenih eli nih karika. pregradnog emajla. omota crkvenih knjiga i ikona. Naro ito popularna zlatarska tehnika bila je tehnika tzv. . po skupim i upadljivim predmetima mu kog nakita . Zlatarski zanat je primao je uticaj vizantijskih i persijskih majstora. zagrevanjem.

Slika 4: Raznobojne perlice.lonce.5 cm. ali ono zbog svoje skupocenosti nije bilo u irokoj upotrebi. zelene i braon boje (slika 4).perle i narukvice. Ovo nije sasvim neobi no. jer su u to vreme i drugi ruski gradovi u upotrebi imali sli ne predmete u funkciji novca. kr age. Gra evinari su znali i za crep. crne. Kijevske "grivne" su bile u obliku izdu enog . Kao specifi ni novac. Tako. Od tog istog vremena bila je u upotrebi i opeka koja je bila pravljena u obliku kvadra osnove 30 x 30 cm i visine 2. Grad udnih nov i a Stanovnici srednjevekovnog Novgoroda poznavali su monetarni promet. Proizvo eno je. Grn arsko kolo se na iroko koristilo ve od X stole a. zdele. pokrivene emajlom. Grn arski zanat je davao tzv. Od stakla su zanatlije uglavnom pravile nakit . est proizvod novgorodskih staklara. narodno su e . svetiljke i umivaonike. koristili su "grivne" . u manjoj meri i stakleno posu e. Za ukras u gra evinarstvu su koristili arene kerami ke plo ice.male srebrene poluge utvr ene te ine. ute. svetlo i tamno plave.Slika 3: Zlatne kop e za mu ke pojaseve. U Novgorodu je nosila gr ki naziv plinfa.

koji nam daje pravo da ovo nalazi te nazovemo arheolo kim udom i da ovaj grad-spomenik postavimo rame uz rame sa Pompejima i Herkulanumom. otrubleni) komade grivne (otuda i dana nji naziv za rusku monetu .estougla (slika 5).rublja). koje su pravili od spljo tenih odse aka srebrne i bakrene ice. Nalzi kao to su drvo. Grad Novgorod je bio izgra en na vla nom i mo varnom tlu. udnovata arheolo ka otkri a svakodnevnice Sada je trenutak da pristupim tom fenomenu lokaliteta Novgorod.osnovna moneta srednjevekovnog Kijeva. bili su popularni kod svih stanovnika drevnog Novgoroda. koristili su stanovnici Novgoroda odse ene (rus. Zemlji te je toliko zasi eno vlagom. . kao i obi ni opanci. ko a. a za svakodnevnu trgovinu koristili su sitne kovanice. dok su novgorodske imali oblik tapi a. Slika 6: Potpuno o uvana ko a cipela iz XI veka. pa i tkanina iz XI stole a nisu retkost u novgorodskom arheolo kom kompleksu! Ko ne cipele (slika 6) i izme. arheolo ki nalaz iz Novgoroda. da je. Slika 5: Srebrna estougaona "grivna" . zahvaljuju i upravo tome. truljenje organskih materijala u njemu bilo izuzetno sporo. Ba zato. dugotrajna arheolo ka iskopavanja ovde znaju da iznedre retke predmete koji sigurno ne bi pre iveli tolike vekove u suvljem zemlji tu drugih gradova. Za manje transakcije.

. tkanina jedanaestog stole a se dobro sa uvala i nije istrulila kroz vekove (slika 7). Posebno va an kuriozitet predstavlja jo jedna arheolo ka informacija: samo nekoliko kilometara od Novgoroda otkriveno je i pagansko svetili te koje je bilo posve eno bogu Perunu.propadne. drvo se iroko koristilo u svakodnevnom ivotu obi nog oveka. Naime. to nam daje jedinstvenu mogu nost da pratimo ovaj ivot u svim detaljima. Slika 7: O uvani komadi originalne tkanine iz XI veka. To je upravo stoga to ve ina ovakvih nalaza dugotrajnim boravkom u zemlji . U srednjevekovnom Novgorodu. Oni predstavljaju i jedinstvena materijalna svedo anstva o prehri anskoj religiji Slovena. arheolo ka iskopavanja na razli itim naseljima esto ne uspevaju da otkriju detalje koji svedo e o svakodnevnici ljudi iz pro losti. Mo da i najbitniji za arheolo ko prou avanje srednjevekovnog Novgoroda su drveni proizvodi. Novgorod. U najstarijim slojevima ovog naselja otkriveni su predmeti drevnog slovenskog kulta paganski idoli (slika 8).Tako e.

. za pisanje se koristila brezova kora. Zahvaljuju i tome. aljkavi ak. Ljubomorna ena. godine arheolozi su otkrili prvo takvo "brezovo pismo" (slika 9). do po etka arheolo kih iskopavanja u Novgorodu. otkuda to znamo? Za razliku od katoli kih zemalja.do kasnog srednjeg veka) bio pismen! Pismenost nije imala eksluzivno sakralni zna aj. ka u istorijski izvori.. svakodnevne potrebe. jula 1951. retka arheolo ka svedo anstva rane slovenske religije. crta i reza. nije bio poznat nijedan primerak narodne srednjevekovne pismenosti u svakodnevnoj upotrebi. na relikvijama sve vi e dominira pravoslavna simbolika. crkvena slu ba i crkvene knjige bile su na jeziku koji je bio izuzetno blizak i dobro razumljiv obi nom narodu. ali i ona se esto nalazila pod uticajem drevnih tradicijskih uzora. ve se iroko koristila i za obi ne. narod je u itavoj Rusiji sve do mongolske najezde (a u Novgorodskoj Zemlji i mnogo du e . Tek 26.Slika 8: Drveni idoli iz Novgoroda. ali i drevnoj prehri anskoj tradiciji pismenosti tzv. O tome svedo i esta pojava solarnih znakova i tropleta. U kasnijim slojevima. . Me utim. U srednjevekovnoj Rusiji.

pravili su . za to "pisala" imaju gornji kraj pro iren i zaravnjen? Arheolozi su otkrili obja njenje i za ovo: novgorodski trgovci ili zanatlije nisu koristili samo brezovu koru za bele enje. tzv. Slika 10: etiri primerka "pisala" od kosti i metala.papir. "brezovo pismo". kada je u iru upotrebu u ao . Od tog vremena pa sve do danas. bakra ili kosti (slika 10). prona eno je vi e od 700 ovakvih natpisa na brezovoj kori. Me utim. Kako se to pisalo na brezovoj kori? U ovu svrhu kori eno je posebno "pisalo". Naime. Novgorod. koje se pravilo od gvo a. a najmla e iz sredine XV veka.brezova kora sa o uvanim pismenima.Slika 9: Izuzetno arheolo ko otkri e iz Novgoroda . Najstariji zapis "brezovim pismom" koje je do sada prona eno poti e iz XI stole a. za svakodnevno bele enje trenutno va nih informacija. XI vek.

drvene da ice. sa udubljenjem. oni nisu bili ba uvek naro ito vredni. prisutni me u "brezovim" tekstovima. Kao to sam ve spomenuo.za svoje prve asove pisanja. tako e. I drugi de ji crte i su. sudije u sudnici su se tokom saslu anja dopisivali o na inu vo enja istrage. Njih su nazivali cera (slika 11).. na njegovoj glatkoj i mekanoj povr ini su istovetnim "pisalom" bele ili svoje zapise. a u slu aju potrebe napisano su brisali sa drugom tupom povr inom pisala. Fantasti ni kuriozitet predstavlja jedna alba gnevne supruge na bezobraznu svekrvu "koja je poslala drugu enu njenom mu u dok se nalazio van ku e. bele ili su posu eno i nevra eno. Slika 11: Cere. trgovci su bele ili svoje trgova ke operacije. Tragove razli itih poslova obi nih ljudi sa uvala su "brezova pisma". O uvani su tako vanredni tekstovi. kori enje za svakodnevno pisanje. pismenost je bila ra irena u svim slojevima novgorodskog dru tva. Cere su koristili i mali Novgoro ani i to . drvene da ice nalivene voskom. jedno od takvih kolskih ispisivanja azbuke prekinuto je na pola reda. . na poslovnom putu"! Do na eg doba je do la i obi na azbuka. "Brezova pisma" su sa uvala i svedo anstva o emocijama obi nih stanovnika grada. gra ani su bele ili podsetnike za kupovinu na pijaci. Kao i moderni u enici.. koju su prepisivali aci u koli. Udubljenja u da ici su punjena voskom. Kada bi se on ohladio. Seljaci su se dopisivali sa svojim gospodarima u gradu o razmerama da bine. Na primer. a dalje je mali an naslikao velikog konjanika sa kopljem u ruci (slika 12). kao to su ljubavna pisma zaljubljenih.

dok su Novgoro ani izgovarali co. gudoki. italijanskim. prema stru njacima. amateri. Fragmenti smotanog "brezovog pisma" (desno). Prona eno je vi e komadi a brezove kore sa imenima. a i druge zabave "Brezova pisma" nisu jedini izvor za prou avanje kulturnog ivota stanovni tva srednjevekovog Novgoroda. I pesma i igra. uvene po svojim izuzetnim predstavama.gusle. pa ak i deca. kona no daje nove i vredne podatke za prou avanje etnogeneze ruskog naroda. Zanimljivo je da je u Novgorodu ve u XI veku po eo da se formira dijalekat staroruskog jezika koji se prili no razlikovao od vladimirsko-suzdaljskog dijalekta (koji je. Gudok je obi no imao 3 ice i njega su svirali sa povodcem. engleskim i nema kim gradovima i selima tog doba. Detalj crte a (sredina). a ritmi kim tipkanjem jezi ka se menjao zvuk. Debeli deo vargana su dr ali u ustima tako da je jezi ak virio iz usta. pored ostalog. flaute i metalne drombulje . Duvanjem du vargana dobijao se zvuk.vargani (slika 13). . udaljeniji od spomenutog vladimirsko-suzdaljskog dijalekta nego svi drugi jugozapadni dijalekti. Tokom iskopavanja 1973-1982. godine arheolozi su istra ivali ku u i dvori te sve tenika -ikonopisca Oliseja Gre ina koji je iveo i radio krajem 12. Svirali su je profesionalni muzi ari. kolevka savremenog ruskog). Instrumentalna muzika je bila prisutna na veseljama i proslavama kao i u svakodnevnom ivotu. Gudok je potpuno identi an fidelima koje su svirali u francuskim. to je kuriozitet. Nije "brezovo pismo" samo spomenik kulture i bitan istorijski izvor: ono je dalo i unikatnu mogu nost filolozima da istra uju ruski jezik ranog srednjevekovlja. i po etkom 13. stole a. Gusle su obi no imale 5 ica. Dosad je prona eno etiri vrste muzi kih instrumenata . Spasa na Neredici. poput onih koje i danas ostavljaju vernici u crkvi. Ovo. a svirale su se sa svih 10 prstiju leve i desne ruke.Slika 12: De ji crte konjanika na brezovoj kori (levo). kada naru uju slu bu za pomen du i ili za zdravlje svojih bliskih. Kod Oliseja Gre ina su prona ene i narud bine za slikanje. koji su se kasnije razvili u ukrajinski i beloruski jezik! Nave u jedan primer za to: na severoistoku i na jugozapadu Rusije govorilo se to ili ta. Novgorodski dijalekat je. koje su pomogle da se doka e upravo njegovo u e e na radu na freskama crkve Sv.

Slika 13: Srednjevekovni muzi ki instrumenti iz Novgoroda: gusle. Najstarije gusle su na ene u slojevima iz XI veka. nasuprot skaskama. Guslarska muzika.ne to to se stvarno desilo. kada su polako pre le u folklorne ansamble. Ovde se arheologija dobro dopunjava sa svedo anstvima folkloristike. naro ito epske pesme uz gusle. od glagola . tj. su pre ivele po selima biv e Novgorodske Zemlje sve do XX veka. gudok i vargan. bajkama). Slika 14: Pozori ne maske putuju ih glumaca iz . Folkloristi XIX i XX veka su sakupili veliku koli inu takozvanih bilina (rus.

Arheolozi su otkrili vi e kockica za igre na sre u. Ovaj opus bilina opisuje doga aje X-XIV veka. Kraj Zemlje Novgorodske . Slika 15: Figurice za igre na sre u i potpuno o uvana ahovska tabla. mitske i humoristi ke motive i slu e kao bitan izvor za kulturnu istoriju srednjovekovnih ljudi. U Novgorodskoj Zemlji je prona eno vi e razli itih maski za glumu (slika 14). koje su ovi histrioni pravili od brezove kore ili ko e. Osim slu anja bilina. Biline sadr e juna ke.po etak Rusije Novgorodska republika je imala sudbinu tipi nu za ve inu trgova kih republika. Sve je . nego i razli ite dru tvene igre.srednjevekovnog Novgoroda. kao i figurica za ah i dame. u kujnika (re nog pirata) Vasje Buslajeva i poznatog avanturiste Hotena Bludovi a. kao i njihovog kneza zvanog Vladimir Krasno Sunce. poseban opus ruskih epskih pesama. Slobodno vreme u srednjovekovnom Novgorodu ljudi su provodili ne samo uz muziku i pozori te. Dobrinje Nikiti a i Aljo e Popovi a. srednjovekovni Novgoro ani su voleli i pozori te. pa i celu ahovsku tablu (slika 15)! Biline Biline. opisuju ivote i podvige srednjevekovnih vitezova Ilije Muromca. Biline kasnijeg vremena opisuju doga aje XIV-XVI veka: podvige i ivot uspe nog i po tenog trgovaca Sadka. Putuju i glumci su davali predstave na pijacama i trgovima za vreme va ara i praznika.

godine. Veliki Novgorod je kona no bio pripojen Moskovskoj kne evini. Ovaj in je bio izveden bez ratne konfrontacije. ito je bilo preko potrebno za itavu Novgorodsku Zemlju. M. : .simbol nezavisnosti grada . Slika 16: Pad Novgoroda . Moskva je od 1328. Osim brojnih simpatizera ideje ruskog jedinstva pod vla u Moskve. : .trgovinu itom.umetni ka predstava istorijskog doga aja iz 1478. Ovo je unelo u novgorodsko dru tvo pukotinu koju su ve to iskoristile agresivnije kom ije. 1879. . . . kada je Novgorodska Zemlja pripojena Moskvi. godine postala i crkveno sredi te svih ruskih zemalja sedi te ruskog mitropolita. koja nije imala dovoljno svog hleba. Aleksej Timofejev istori ar Moskva Preporu ena literatura: y y . . Godine 1478. 1968. Zvono novgorodskog ve a . Moskva se ve davno bavila okupljanjem svih ruskih zemalja i sudbina Novgoroda je bila neizbe na.i lo dobro dok je bilo pravde i zajedni kog u e a u gradskom ve u svih slojeva dru tva. U XV veku socijalna diferencijacija je toliko porasla da su u e e u upravljanju gradom potpuno zauzeli najmo niji ( itaj: najbogatiji) gra ani. . . mada su jo itavih sto godina moskovski kne evi morali surovo da se bore sa lokalnim separatizmom. moskovski knez je imao u rukama i drugi mo ni instrument .bilo je skinuto i odneto u Moskvu (slika 16).

1997. : . XII-XV . .y y y y y y y y y y y y . .htm http://copy-www. . : . . . 1992. 2 .novsu. : . .kiev. . : : . XIV-XV . . . . . .ru/ http://archaeology. . 1947. .novgorod. 1980. .html http://www. 1950. XIII . : : Preporu ene Web stranice: http://arc. . 1978. .hrono.ua/russia/novgorod.ru/proekty/ostu/charts.html Slika 1: Srpski kraljevski grb sa dvoglavim belim orlom i etiri slova S (ili - . 1971. .ru/novgorod/ art_archaeology/russian/art_arc. : . . 1976. : . . . . : . 1991. 1939. . . .ru. 1924. . . . .ac. . No. . : . . . . . . . 1976.

godine pred bitku sa rimskim pobunjenicima video na nebu krst i re i: "U ovom znaku e pobediti!" Odmah je stavio zlatan krst na crvenu kvadratnu ratnu zastavu i . dvoglavi beli orao u poletu i tit sa krstom i etiri znaka u obliku slova "S" vode poreklo od dinastija Nemanji a i Lazarevi a. vizantijskim vita. ovi heraldi ki simboli su nastali nezavisno jedan od drugog. Dva glavna elementa srpskog grba. Tako je nastao uveni konstantinov steg. Ja smatram da su vizantijski i srpski tit nosili po etna slova svojih dr ava. zajedno sa srpskom dr avom. a za grb. kada su krsta i osvojili Carigrad i proglasili tzv. car 306-337). Osnovni znaci krsta kih grbova bili su tit sa krstom i etiri figure izme u krakova. despota.pobedio. iako u to doba grbovi jo nisu postojali (slika 2). ali za razliku od vizantijskih. Francuski stru njak lumberger navodi da su carevi iz francuske porodice Kurtne za grb Latinskog carstva uzeli Konstantinov steg. Upravo oko ovakve interpretacije postoje neslaganja me u stru njacima. Nakon pada Carigrada Komnini su osnovali Trapezuntsko carstvo u Maloj Aziji. po etnim slovom Vizantije (slika 4). . po eo je da se u srednjem ocila). Kao i u Vizantiji. odnosno od vizantijskih dinastija Komnina i Paleologa (slika 1). u Ni u. Slika 2: Konstantinov steg. Stefan Lazarevi je od vizantijskog regenta Jovana VII dobio titulu despota i po ugledu na vizantijski tit uzeo za grb Srpske Despotovine crveni tit sa srebrnim (belim) krstom i etiri znaka u obliku S. Euzebije navodi legendu po kojoj je Konstantin 312. kako to ka e Gerola. godine. po etnim slovom Srbije (slika 5). francuski heraldi ar Vilton je ova slova proglasio za ocila. nikejski car Mihaijlo VIII Paleolog je oslobodio Carigrad od krsta ke okupacije i za grb obnovljene Vizantije je uzeo crveni tit sa zlatnim krstom i etiri zlatna slova V. Latinsko carstvo. srpski simboli su imali sre u da se pre ta no 120 godina spoje u grbu obnovljene Kraljevine Srbije. Grbovi su po eli da se razvijaju kao identifikacioni simboli krsta kih trupa u XII veku. stavili ga na tit i dodali mu etiri zlatnika sa krsti ima (slika 3). Vizantijski tit Prvu vizantijsku zastavu je napravio car Konstantin Veliki (ro en 274. Godine 1261. uzeli zlatnog dvoglavog orla u poletu na crvenom polju. Godine 1402. veku razvija pod uticajem Vizantije. dr avna zastava Vizantije. Tek u XVIII veku. sevastokratora i kesara. koje se u staroj srpskoj azbuci zvalo slovo. jer zapadna heraldika nije znala za slova u grbu ve samo za geometrijske figure i slike iz prirode. Zato je za prou avanje na e heraldike potrebno da se prvo napravi pregled vizantijske heraldike i najvi ih dvorskih titula. U vizantijski kulturni prostor sti u 1204. ratna a potom i dr avna zastava u ranovizantijskom periodu. Ovaj grb se u heraldici kra e zove vizantijski tit.Srpski grb.

a Bogu Bo je" . grb carstva. Me utim. od vremena Mihajla po etka XV veka. kao dipolni simbol starih religija. VIII Paleologa. Rimljani su preuzeli Zevsa pod imenom Jupiter i jednoglavi orao postaje simbol rimske dr ave i vojnih legija. Sedeo je na svom prestolu na vrhu Olimpa sa sve njem munja u levoj. sada kao simbol koji prema Hristovim re ima . kori en u zvani ni grb Vizantije Despotovine od Vizantiji od XII veka. Pored konstantinovog stega. i skiptrom. Dvoglavi orao Dvoglavi orao se pojavljuje najpre u Mesopotamiji petnaestak vekova pre Hrista. U staroj gr koj (politeisti koj) religiji. u hri anskoj teologiji orao je znak Svetog Jovana Bogoslova i predstavlja duhovne visine do kojih se vinuo ovaj pisac Jevan elja i Apokalipse. Tako se u Vizantiji oko X veka opet pojavio drevni dvoglavi orao.opominje na ravnote u izme u ovekovih duhovnih i materijalnih potreba."Dajte caru carevo. Ovaj tip vizantijskog dvoglavog orla sa polura irenim krilima i opu tenim perima u heraldici se defini e kao dvoglavi orao u poletu (slike 6 i 7). Slika 5: Srpski tit.Slika 3: Grb Latinskog Slika 4: Vizantijski tit. na kome je stajao orao. u Vizantiji se u ranom periodu koristio i jednoglavi orao. u desnoj ruci. kao simbol stare rimske dr avne vlasti. U drugom veku pre Hrista. gromova i vremena. od osmog veka pre Hrista. . Ovakva verovanja su kulminirala u Zaratustrinom u enju da u vasioni dobri bog svetlosti Ahura Mazda ratuje sa bogom mraka Ahrimanom. vrhovni bog je bio Zevs. gospodar neba.

ako car nije imao direktnog naslednika prestola. sevastokratori i kesari Za jedan vek vladanja Vizantijom (1081-1185) Komnini su formirali sistem od tri najvi e dvorske titule. godine posle Hrista) i vizantijske carske titule autokrator stvorio 1081. samo on je mogao da ih dodeljuje i oduzima. Titula sevastokratora je bila najvi e dvorsko dostojanstvo. Kada je car Manojlo 1169. car Manojlo je 1163. Tako e. Despoti. najvi a titula posle carske. godine novu titulu sevastokratora. U toku borbe za presto. U obnovljenom . veli anstveni. godine titulu despota je nosio carev zet. a careva bra a i zetovi su imali titulu . Slika 7: Dvoglavi orao Dimitrija Paleologa. U vremenu 1163-1204. car Aleksije je eleo da i svom starijem bratu Isaku dodeli neku visoku titulu. godine za prestolonaslednika uzeo svog zeta. a kako nije imao mu ke dece. Posle stupanja na presto. dobio sina. osim ako ih car ne po alje u neku naro itu misiju. i dodelio ju je bratu Isaku. bila je kesar. Njihove titule su bile do ivotne.Slika 6: Vizantijski dvoglavi orao iz Mistre. titule rimskih careva koju je uveo Oktavijan (car 31. Aleksije I Komnin (car 1081-1118) je svom zetu Ni iforu Melisinu obe ao titulu kesara. koja je po rangu bila izme u carske i sevastokratorske. godine pre do 14. Stojan Novakovi nam obja njava da ime Aleksije poti e od re i sevast. promovisao je titulu despota. godine.previsoki. po to je brat bli i rod od zeta. XV vek. Pre njih. koji je uz mala prilago avanja opstao sve do kraja Carstva 1453. Za njega je morala da se uvede nova. Isklju ivo pravo raspolaganja titulama despota. vi a titula. sve dok car Manojlo I Komnin (car 1143-1180) nije uveo titulu despota.sevastokratora. ali ne i nasledne. Specijalno za njega. od cezar. sevastokratori i kesari nisu imali nikakve odre ene du nosti. Despoti. gr kog prevoda latinskog avgust (augustus . oduzeo je Beli titulu despota i dao mu titulu kesara. sevastokratora i kesara je imao car. Po to je po dolasku na presto svojoj bra i Androniku i Isaku dodelio titule sevastokratora. XV vek. titule rimskih careva). odredio je da ova titula bude iznad titule kesara. koji je postao kesar. ugarskog princa Belu Aleksija.

koji se u na im narodnim pesmama zovu kolaste azdije. sevastokratorske od plavog. koja je tako e ukra ena . Na vrhu luka se u XII-XII.stemu. a sevastokratori sa jednom kamarom i to spreda (slika 9).krug i hazdei. da bi simboli ki prikazali kako se nadovezuju na Komnine. sedla itd. Despoti i sevastokratori su se rangirali i zavisnosti od srodstva prema caru. dobijale su uglavnom stare i dokazane vojskovo e. stematogirioni su imali etiri ili jednu zlatnu plo icu sa dragim kamenjem .Vizantijskom carstvu (1261-1453) najstariji carev sin je kao savladar nosio carsku titulu vasilevsa. Despotske kolaste azdije su bile od crvenog. dolaze po rangu ispred despota.kamaru (gr . Slika 8: Car Jovan IV Kantakuzin. kolo . Znamenja cara i velikodostojnika Vizantijski car je nosio zatvorenu kupolastu krunu . koji je kasnije zamenjen krstom.biserima i dragim kamenjem. a titulu sevastokratora su. godine stematogirione sa etiri kamare . a kasnije su dobili preciznije ime stematogirion (krunski venac). U doba dinastija Komnina i An ela (1081-1204) zlatom izvezeni dvoglavi orlovi su krasili ogrta e ovih velikodostojnika. urake i ostale lanove u e rodbine. . U zavisnosti od ranga nosioca. carevu bra u. dobijali carevi dalji ro aci i istaknuti velika i. ali su boje inova ostale nepromenjene.svod).spreda. a vizantijski carevi su posle 1261. godine. Sve je bogato ukra eno biserima i dragim kamenjem. carevi sinovi. hazdeja sve ano odelo. a kesarske od zelenog brokata. Tako. Titulu kesara. pozadi i sa strana . despoti. U XII i XIII veku ovi venci su nazivani stefanos (venac). koji su careva bra a ili zetovi. a na starosrpskom oboci. koja je nastala od gr ke re i sa istim zna enjem. opet. atore. Sa strane steme visile su po dve niske od bisera i dragog kamenja koje se na gr kom zovu sije. stajali na crvenom jastuku sa zlatnim dvoglavim orlovima (slika 8). Ime su dobili od starosrpskih re i. Pre 1204. veku nalazio veliki dragi kamen orfan (kamen "samac"). Za vreme dinastije Paleologa zvanje despota se iri na zetove carske porodice. Trapezuntski carevi iz dinastije Komnina stajali su na crvenom jastuku. i to spreda. sevastokratori i kesari su kao znak dostojanstva nosili i bogato ukra ena odela sa dvoglavim orlovima u krugovima. nego zlatne vence bez sija. a sevastokratori obi an venac bez kamara. U obnovljenoj Vizantiji despoti carski sinovi su nosili stematogirione sa etiri kamare. . preko temena do potiljka. ukoliko imaju despotsku titulu. Stema je imala zlatan obru i luk koji ide od ela. svedo i nam poznati vizantolog Bo idar Ferjan i . a slu i kao konstrukcija za kupolu od kadife. a ostali sinovi titulu despota. Tokom vremena dvorski kostim i ceremonijal su se menjali i u XIV veku dvoglavi orlovi su se postavljali i na druge sve ane odore. ostali despoti sa samo jednom. Uz vence.nosili su despoti. koji su se konusno su avali ka gornjoj strani. Despoti i sevastokratori nisu nosili krune. prema Pseudo-Kodinu.

vreme Stefana Nemanje Od XI veka. 1166. Slika 9: Sevastokrator Konstantin Komnin. Belo i Desa. Venac se danas te ko vidi jer je izbledeo (slika 10a). koji vi e nije iv. vo a. za samo desetak godina. pa i tri Nemanjina starija brata . a i to je prvi po eo da nosi krunski venac. Kona no. Stracimir i Miroslav.posle smrti velikog upana vlast je prelazila na njegovu mla u bra u. Jedini Nemanjin portret sa vladarskom insignijom je sa uvan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. Verovatno su Nemanja i njegova bra a bili sinovi Uro a II. u borbi za presto upana u estvovalo je est kandidata: tri brata Uro a II . vladar Srbije je nosio titulu veliki upan. godine veliki upan je postao Nemanja. za koji se smatra da je slikan 1233/1234. a tek posle njih je dolazio na red najstariji iz naredne generacije. Ime Uro .Tihomir. kao i njihova bra a. na gr kom . Pre Stefana Nemanje (veliki upan 1166-1190) Srbijom su vladali Uro I (veliki upan oko 1130-1145) i Uro II (veliki upan 11461155).Primislav. pa sve do po etka XIII stole a. Svetorodna dinastija Nemanji a (1166-1371) je prekinula tradicionalni patrijarhalni nasledni red i uvela primogenituru. Presto se nasle ivao po starom patrijarhalnom redu . koje je ostalo do kraja dinastije. Nemanja je prikazan kao monah Sveti Simeon. branitelj.uvar. Nemanjini vladarski portreti nisu sa uvani. godine. sa vencem na glavi. Posle njih. Nemanja je za razvoj na ih dr avnih simbola zna ajan po tome to je umesto titularnog imena Uro uveo novo titularno ime Stefan. stra ar. ali se kao titularno ime pojavljuje prvo kod velikih upana Uro a I i II.Po eci srpske heraldi ke tradicijeke . koja su imala titulu kneza. bilo je u Srbiji poznato i ranije. Na alost. ali su se nedavno pojavile dve rekonstrukcije (slike 10b i 10c). Iako je iveo u predheraldi ko doba. .

Kada se uzme u obzir da Manojlo isti e Nemanjino potomstvo. godine. i daje mu na poklon deo svog carstva.) od vizantijskog cara Konstantina Monomaha (car 1042-1054). 1151. Konstantin Jire ek je pretpostavljao da je mogao biti in protostapara. onda mo e da se pretpostavi da je Nemanjina supruga Ana bila u sli nom stepenu srodstva sa carevom irom . ali jo nije utvr eno koji je to "carski in" Nemanja dobio.Tebi budi i potomstvu tvojemu po tebi u vekove. ni sa mnom. titulu koju su dobijali i mleta ki du devi. Sredina . od samog cara behu podarena´. Odgovor na pitanje o poreklu Nemanjinog titularnog imena Stefan i venca nalazi se u njegovom susretu sa carem Manojlom koga je opisao Stefan Prvoven ani: I. dade mu (Nemanji) zvanu Dubo icu. Todorovi a (izvor: grupa autora 2000: naslovne korice). Stani a (izvor: Stevovi 1998: 39-40). Levo . ali jo nije dat zadovoljavaju i odgovor. Honijat svedo i da se godinu dana kasnije. Manojlo posle pobede nad Ma arima vratio u Carigrad sa ³ugarskim mladi ima i srpskim zarobljenicima´ u ³rasko nim odelima koja. ni sa srodnicima mojim po meni. godine. kakvog je ranije dobio i srpski vladar Mihailo (1053. O ovom doga aju se mnogo raspravljalo.crte D.crte S. ali do danas nije dato puno obja njenje.originalna freska na ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. O susretu cara Manojla sa Nemanjom u blizini Ni a mnogo se raspravljalo. govore i: . i da su titule sa korenom SEVAST dobili zet cari ine sestre i njegova bra a.Slika 10: Stefan Nemanja. Desno . Vizantijski car Manojlo je u bici na Tari 1150. ni s kim u zajednici. pobedio Uro a II. blistavija no to prili i polo aju zarobljenika. Zna se da je vizantijski car Manojlo Komnin dolazio u Ni 1163. posle ega je ovaj pristao na ve e vazalne obaveze nego ranije. I odvojiv mu od svoje zemlje. zadiviv se mudrosti ovoga juno e. odlikova ga carskim dostojanstvom i razli itim darovima.

U Rimu je carska titula avugust imala smisao veli anstva. Be sam objasnio da je sevast gr ki prevod od latinskog avgust (augustus). i da je Nemanja od cara Manojla dobio titulu SEVASTA. opet. Me utim. U prilog tituli sevastokratora ide Nemanjin portret iz ju ne kapele Radoslavljeve priprate u Studenici. neka promeniv i. osim titule sevastokratora za svog brata. koja je po rangu bila odmah posle kesara. Nemanja je posle nekoliko ratova sa starijom bra om (1155-1166) postao veliki upan i umesto starog titularnog imena Uro uzeo novo titularno ime Stefan. kao Toronita i njegova bra a. Kada se sve ovo prostudira. oti li na kolovanje ili indoktrinaciju u Carigrad. car Aleksije. na kome je. iako kao monah koji vi e nije iv. nijedan Nemanjin vladarski portret nije ostao sa uvan. ni kod Filoteja. prikazan sa stematogirionom na glavi. kako izgleda unizio.. Poslu ajmo re i same Ane Komnine: .porodicom. zet po sestri carevoj. on je sklopio. koga prvi pominje Nikita Honijat povodom doga aja u Ra koj 1168. ali mu je smisao: nepovredljivi. Jer su se SEVASTI pre zvali samo carevi. kakav su nosili vizantijski carski zetovi. Kao latinsko AUGUSTUS i gr ko u po etku su davani samo vladaocima. neka im imena sklopiv i. Toronita. kao to je gore re eno. I to zvanje je kao titula samo CAREVIMA pripadalo. izlazi da je.. titulu protosevasta ("prvi sevast"). koji su uveli nove titule. O tekstu koji govori o tome "carski in" je svakako titula sevasta. ali mo e se dalje pretpostaviti da se Nemanja tamo o enio Anom. Na alost. a u "razli ite darove" treba ubrojati krunski venac stefanos sa kojim je prikazan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate. dobio je titulu panhipersevast ("iznad svih sevasta"). a ni kod Porfirogenita ne postoji nikakvo dostojanstvo ili titula u kojima bi bila upotrebljena re SEVASTOS. verovatno.Tako je ovu novinu u dostojanstvima izumeo moj otac. a zvanje SEVASTA. To potvr uje Manojlovo interesovanje za njihovo potomstvo. . uveo jo tri visoke titule sa ovim korenom. te je gr ki prevod SEVASTOS dobio zna enje koje se ne da doslovce prevesti. a najmla i brat Nikifor .titulu sevasta. ne bi trebalo zaboraviti da se to de ava u doba dinastije Komnina. Zvanja PANIPERSEVASTA i SEVASTOKRATORA i ostala na taj na in. Ana Komnina navodi da je njen otac. njegov brat Adrijan. Ne zna se koliko su taoci tamo ostali. oko 1234. A on prvi na ini to dostojanstvo op tim. Stoga u starijih pisaca. i darivanje Nemanje "carskim dostojanstvom". godine (slika 10). kao kod nas u srednjem veku Previsoki. neprikosnoveni. Nemanja bio me u srpskim taocima koji su 1151. to ukazuje na to da je uz "carski in" dobio i "venac" i postao "vencoimeniti" ili "venconosac". poreklom iz neke otmene carigradske porodice. To se sla e sa Nemanjinim novim titularnim imenom Stefan Nemanja.

K. 1990. Solovjev. Odraz kulta Sv. 1895. Melanges d archèologie byzantine I. vo em. Manastir Studenica. 38-46 Vulson de Colombière. povr em. Zbornik radova Vizantolo kog instituta 12. akota. Stefan Nemanja . 39-44 Stevovi . Preporu ene Web stranice: Na zalost. Prvi profesionalni kuvar do ao je u Rim 190. S. istorija i predanje (zbornik me unarodnog nau nog skupa. S. Beograd: Prosveta Kali . Stefan Nemanja.1926. koga danas slavimo svakog devetog januara. 427 Jire ek. 1. M. Zbornik radova Filozofskog fakulteta XI. na tre i dan Bo i a. J. Carski in Stefana Nemanje.. Paris. anak-Medi . ribom i maslinovim uljem. trenutno ne postoje! U najranijim vremenima Rimljani su iveli jednostavno i skromno. Odabrani spomenici srpskog prava. J. u primeni i knji evnosti. Starinar XII. Mandi . 21-37 Ka anin. Veneto XCIII.. Heraldi ki obi aji u Srba. M. Beograd. 1986.e. Uglavnom su se hranili ka om od bra na. Istorija Srba I. 1884. 1998. 140-155 Schlumberger. Stevovi . L elemento araldico nel portolano di Angelino dall Orto. M. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije IV. 1968. a prva pekara otvorena je oko . 1644. knjiga 26). G. i M. 141-192 grupa autora. Atti del R. Beograd: SANU Gerola. Stefana u srpskoj srednjevekovnoj umetnosti. Ljubomir S. M.Kao imendan svog titularnog imena Stefan. Vita Constantini. 1995. Od Kne evine do Srpske Despotovine. A. Science héraldique. Lj. Beograd: SANU grupa autora. Ist. godine pre n. 2000. 28 Ferjan i . Beograd. 1971. Godi njica Nikole upi a VI. Nemanji i su za za titnika dinastije i Srbije uzeli svetog prvomu enika i arhi akona Stefana. 1986. B. Velika gospoda sve srpske zemlje. B. S. Maksimovi .Sveti Simeon Miroto ivi. Veliki upan Uro II. 1970. 1934.. Sevastokratori u Vizantiji. i Bosni . Paris. Na e Videlo 1. Novakovi . Vojska 138. Lj. Beograd. Todi . D. Beograd: SANU Ljubinkovi . Stevovi Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y y y y y y y y y y Eusebius. 45-55 Mandi . 1952. 1961.

Rim menja svoj na in ivota i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. uveni filozof Seneka je sarkasti no optu ivao svoje sugra ane "da su jeli do povra anja. Od I veka nove ere. a povra ali . Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stru njaci u ovoj oblasti. kulinara i sladokusca. pa ak i robovi. "da ne bi morao da sedi za obi nom . doba najve e mo i i bogatstva. koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. te su mnogi od njih postali druga ija vrsta roblja robovi svojih stomaka. ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je mogu e da pravi gurman ivi u takvom siroma tvu?" Posle toga. Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija. govori nam podatak iz ivota uvenog rimskog rasipnika.200. godine pre na e ere. Tako se dobijalo sve e bra no. Apicije je izvr io samoubistvo. od ega je najve u sumu utro io na ekstravagantne ve ere. ta zna dete ta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu. Kada ga je poslu itelj skru eno izvestio da mu je preostalo jo samo 10 miliona. Sa leve strane vide se tri ogromna kamena rvnja koje su okretali magarci. godine pre Hrista. Ovaj kvart u anti koj Pompeji bio je isklju ivo namenjen pekarstvu. Bogati Rimljani su tada po eli da preteruju u svom rasipni tvu i ekstravagantnosti. U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. koji je otkriven u jednoj ku i u Pompeji.da bi jeli".

breskve. praziluk. irom i kesenom i pripremali ih sa mlekom. kupovali su i hleb. Od divlja i. zatim meso mladih magaraca. prokelj. so ivo. rotkvu.labudove. kori en je Rimljani su poznavali razne vrste u ku i obi nog pu anstva. afran. koristili su i razne uvezene. a slu ili kao . od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. Posebno su bile me u sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. smokve. Spremali su koko i. nana. miro ija. golubove.predjelo. endiviju. a religijske sve anosti na kojima su rtvovane ivotinje. orahe. crni i beli luk. per un. posebno su bili na ceni divlji veprovi. dralove. karfiol. kao i (danas) ukrasne ptice . kru ke. . Zanimljivo. limun. tikvice. kim. arti oke. kupus. bademe. so ivo. miloduh (selen). to se ti e mesa.nikako Ru ni rvanj za mlevenje ita. ze evi i srnda i. Gajili su gra ak. mu mule. a poseban specijalitet predstavljali su puhovi. bob. bob. Izuzetna poslastica bili su slavuji. gro e. Kasnije. najvi e su koristili masline. argarepu. mnogi za ini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. guske. najvi e se koristila ov etina. seme pinije (pinjole). jaretina. lo ijeg kvaliteta. kesten. pasulj. blitvu. flamingose. i to crni. jagnjetina. pe urke i druge jestive biljke. nar. ljive. nojeve. Rimljani su rado jeli ivinsko i pti ije meso. salate ili za ine. biljaka od kojih su pripremali variva. patke. medom i makom. dinje i lubenice. a ta . kada su otvorene pekare. tre nje. svinjetina i govedina. ta bismo od ovoga sve jeli i pili. riba i vo e. umbir. zatim jabuke. urme. cimet. pargle. Od za ina. a najvi e zastupljeni u kuhinjama bili su biber. Od vo a.trpezom". Siroma ni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. koje su tovili orasima. za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogu nost da se najedu mesa. Iz prirode su uzimali zelje. koprivu. U njoj se pripremala bra nena ka a. drozdove i paunove. osim doma ih. krastavac.

. kao i pu evi spremljeni sa vinom. paunova. Maslac je bio nepoznat starim Latinima. Sir je po pravilu bio su en na dimu. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre. tunja.Na reljefu prikazan je prodavac povr a u Ostiji. na rimskoj trpezi su znale da se na u i abe. a da bi se izbegle svakodnevne gu ve. ovaca i koza. luci grada Rima. galebova i ostalih vodenih ptica. dok su sitne poslastice predstavljali crv ci i skakavci. fazana. roba je nocu dopremana u grad. pa zatim mleko i sir krava. Tako e. Od ostalih namirnica. mrene. zubataca. male i slano konzervisane ribe. rakova i ostriga. jegulja. rado su se jela jaja koko i. Dok je obi an svet od plodova mora koristio jeftine. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme.

culina . kojih je bilo oko 18 vrsta.vino kuvano sa medom. korisili su je am i p enicu koje su mleli na ru nim rvnjevima ili onim koje su pokretale ivotinje. najvi e je kori eno maslinovo ulje. sokove. Pri jelu slu ili su se ka ikama. stakla. dok su kao aperitiv slu ili mulsum .otuda dana nji naziv kulinarstvo). snegom ili ledom. ov iji i kozji loj. jaja. Za pi e. a kasnije i u vodenicama. Pili su ih razbla ena sa vodom. Rimljani su pripremali kaldu. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. a za najimu nije . bronze. Od stonog posu a upotrebljavali su plitke i duboke tanjire. Rimljani su prili no kasno upoznali pripremanje hleba. pa su do tada. razbla eno sir e. dodatak imala latice ru a i ljubi ica. pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka. koja je bila sme tena u podrumskim prostorijama.od srebra i zlata. zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom za ina. Proizvodili su ih od keramike. kao i ostala italska plemena.. inije. bakra. Od itarica. a pili su i pivo. koristili su mnogobrojna doma a i uvezena vina. a u II veku pre n. a e i pehare. no evima i a kalicama od drveta. koja je i kasnije ostala glavna hrana u obi nom narodu. Preko zime. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pe enje u zidanim pe ima. U njoj se nalazila zidana pe za hleb. meda i oraha. Hleb su u po etku pripremali u vidu beskvasne lepinje. Najradije su jeli prstima.Za pripremu hrane. kosti ili metala (bronze. .e. veliki kameni sto za pripremanje hrane. kr age. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat. a izme u jela prste su prali miri ljavom vodom. u zavisnosti od statusa doma ina. srebra i zlata). Osim hleba. jeli bra nenu ka u sli nu palenti. uzdignuto ognji te za kuvanje.. a neka specijalna su kao Presa za dobijanje maslinovog ulja. zatim svinjska i gu ija mast kao i gove i.

ili pak one ekstremne.) Za doru ak koji se obavljao od 7 do 9 asova Rimljani su imali hleb. Za ru ak. nalazile su se ogromne posude za skladi tenje ovih te nosti. duga ka 40 i siroka 20 metara. sir. u zavisnosti od okolnosti i dru tvenog polo aja. seljak ili patricij. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. i kod dana njih Francuza . pe urke. masline. na stolu je esto bio hladan obrok: varivo. malo vina. kao to su bile Neronove. Apicijeve ili Trimalhionove. bez obzira da li je obi an gra anin. Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doru ak (iantaculum). mogla je biti skromna i brzo se zavr iti.Seoska vila u Boskorealu. ili su pak koristili ostatke ve ere. od kojih je kod svih. ru ak (prandium) i ve eru (cena). izme u 12 i 13 asova. redakcije.prim. (Ovo ne udi posebno. Tako je svima jedini pravi obrok bila ve era i. so. kao i sve e i suvo vo e. med. U dvori tu vile. riba. jer tako je npr. jaja. vo e i vino. koje su trajale do zore! . glavni obrok bila ve era.

sir. za koju su obi no pripremana hladna jela: jaja. razno povr e.Na reljefu je prikazana prodavnica ivine. . riba. povr a. vo e. Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. kao i sam in kupovine namirnica. ribe. koljke. a pio se mulsum. pu evi. Ve era je po injala posle 16 asova zakuskom. a sve to sa raznovrsnim sosovima.

i preru i preko kajsija.Apicija. robovi su nosili svojih gozbi i sve anosti. Od name taja u trpezariji.. kitari i fruli. dok je narod jeo u kuhinji. pro ek vino i sir e. Rimska poslu itelje. Kada proklju a. pa pore aj u posudu. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana. pelivani ili plesa ice. lica vegete! (ovo ne poku avajte sami kod ku e!) Da bismo bar delimi no upoznali rimsku kuhinju i uporedili onda nje i sada nje recepte.rob koji je prvi probao sva jela i pi a. pove i bra nom. peva i.. Rimljani su jeli polule e i. Upravo takvu jednu predstavu ovog bo anstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. slonovom kosti ili tkaninom i esto su bile pokretne. . za titnika vina i vinogradarstva. Jedan od estih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta (opominjala je da je ivot kratak i da zato treba u ivati) ili predstava boga Dionisa. peva i. Otmene ve ere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari. lakardija i. od kojih je najcenjenija bila ru a. suvu nanu. svira ice na harfi. a preko leta u atrijumu.U bogatim rimskim ku ama jelo se slu ilo u trpezariji (triclinium). Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robovePozla eni srebrni pehari. stavi u hladnu vodu. pospi biberom i poslu i. Tavanice su oblagane drvetom. Prema vrsti aristokratija koristila ih je prilikom posla koji su obavljali. razli ita imena: jelono a. dok su ene i deca sedeli na klupama i stolicama. uze emo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana . I. Pome aj biber. Stavi malo ulja i ostavi da se kr ka na tihoj vatri. med. ili su u njih bile ugra ene cev ice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. Jedna strana stola bila je slobodna za poslu ivanje. kao i za zabavlja e. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u ku i i bila bogato ukra avana freskama i mozaicima. glavno mesto zauzimao je sto i le ajevi oko njega. presolac. Predjelo od kajsija O isti kajsije. da bi na goste moglo da se baca cve e. vinoto a ili pregustator .

a onda stavi ulje. koljke Za koljke. suve nane. med. luka. sir eta. vina i ulja. riblji rasol. pe enog kima. Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. pr eni pinjoli. propr i i prelij sosom na injenim od bibera. presolca i cimeta. prelij preko komada noja i pospi biberom. miloduh. kima. semena celera.Julijanova orba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. Nisu poznavali e er. napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. mednog vina. iseci na komade pa ispr i na ulju. Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera. divlje kumine. seme komora a. sir eta. biber i ulje. . sir eta. miloduha. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! . mleko. miloduha. presolca i ulja. Sve to skuvaj i pove i bra nom. urmi. Poslastica sa pinjolama Za ovu poslasticu potrebni su ti orasi. Izru i na poslu avnik pa. pospi biberom i slu i. nane.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napravi sos od bibera. pr enog badema. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera. presolca i ulja. sos se pravi od bibera. luka. ubra. suvog afrana. presolca. biber. Izvadi i prelij medom. a zatim dodaj dva kuvana mozga. sir eta. miloduha. sir e. semena celera. Poslastica sa biberom Uzmi belo bra no i skuvaj ga u mleku kao gustu ka u. presolca i ulja. Poslastica od urmi O isti urme od ko tica. nego su za zasla ivanje upotrebljavali med. per una. jaja. presolac i vino. Posoli spolja i pr i u kuvanom medu. vina. to se ti e slatki a.redakcija). meda. Kuvani noj (!!! . Poslastica sa suvim gro em Od testa napravi kola e u obliku drozdova i puni ih suvim gro em i orasima. urmi. oko 170 g isitnjenog mesa. kada se ohladi. meda. pro eka. suvih ljiva. meda. miloduha. per una. meda.

velikim . A zatim je do lo prvo glavno jelo ve eri. Doma in se pravio kao da sumnja u njihovu sve inu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa. dok su svira i gudili neku veselu muziku. ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. Zatim su do li drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je isto vino. u li su drugi robovi nose i veliki poslu avnik na kome je bila drvena kvo ka nasa ena na jajima koja su li ila na paunova. neka vrsta trofeja sa dvanaest zodija kih znakova. crne suve ljive posute crvenim zrncima nara. da bi podra avale ar. rak .sa dva barbuna.Rimski mozaik koji prikazuje naj e e kori ene ribe na trpezi. Zatim je dat znak za po etak gozbe i. Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom. a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom umancetu. ispod koga su bile stavljane. zape a eno u amforama od debelog stakla. od kojih je svaki bio predstavljen naro itim gurmanlukom: riba . staro sto godina. Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima za injenim medom i makom i kobasice koje su se pu ile na srebrnom ro tilju. pomenu emo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sa ekivala je goste na ulazu u ku u i odvodila do kupatila. Na sto je izneto falernsko vino. Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske ve tine i ma tovitosti anti kih kuvara.

a zatim opet ugojene koko ke sa punjenim gu ijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog bra na punjeni suvim gro em i orasima. O kuvanju. nalazio se ogroman poslu avnik prepun ugojenih pili a i masne punjene svinjske maramice. u stra noj brzini. I jo ostrige i pu evi pride. i kljukana guska okru ena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom ve tinom napravio od svinjskog mesa. E. Za to vreme. Zagreb. Zatim su usledila nova iznena enja: po to je opor veoma nesta nih lova kih pasa ujurio u sobu. tobo e.. Beograd.. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica. prave i se da je usli io molbe gostiju.. Satirikon. Zagreb. i dunje na i kane bodljama da bi li ile na je eve. 1976. . 1962. 1989. Cowell. 1961. Lovci su stajali okolo. Ko ak. Tada je uz zadivljene pokli e gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac. tako da je izgledalo kao da plivaju u pli aku. bik .. Anti ki Rim. R. I ba kada je trebalo da bude ka njen zbog neoprostivog zaborava. koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. o ijim zubima su visile dve korpice od palminog li a prepune urmi. F. doma in mu je." Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y Apicije. 1967. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove. ivot u anti kom svetu. Ugostiteljstvo u anti ko doba. a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje. Petronije Arbiter. na doma inov znak u la su etiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja. etiri satir ica sipalo je iz malih me ina pikantan sos na neke fine ribe. u le su sluge nose i na poslu avniku divovskog vepra. B. London. Gozba je bila tek na polovini. Po to su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje.jastogom. naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vru e kobasice i krvavice. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar. Ispod njega. Zatim je na sto stavljen pobedni ki trofej od kola a i vo a sa utim afranom. Ljubljana. Doma in je postao tu an i setan zbog vi e popijenog vina i po eo da govori o smrti. On je zamahnuo no em i sna no ga zario vepru u slabinu. Grupa autora..gove om krmenadlom. Trimalhionova gozba.. Neko je pao pod sto. Vajner. a zatim se neprimetno iskrao. Everyday Life in Ancient Rome. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova. 1970. zaboravio da izvadi drob. Beograd-Ljubljana.

godine. tezu koja se i danas citira u stru noj literaturi. A. kod tada najve eg stru njaka za klasi nu arheologiju. godine. godine predaje arheologiju na Velikoj koli i jedan je od uvara Narodnog muzeja u Beogradu. godine u patrijarhalnoj porodici. studirao je u Beogradu na Velikoj koli klasi nu filologiju i istoriju. . Furtvenglera. godine u Beogradu je uporedo predavao u II beogradskog gimnaziji i radio kao pomo nik u Narodnom muzeju.crystalinks.Preporu ene Web stranice: http://www-2. Kod njega je 1899. prvi srpski kolovani arheolog i pionir arheolo ke nauke. bio je u svakom pogledu izuzetna li nost. a od 1895. Ro en je u Velikom Gradi tu 1869. godine. Dobio je stipendiju za studije arheologije u Berlinu i ve 1898. Posle Valtrovi evih intervencija. a definitivno je penzionisan 1955.html Miloje Vasi .umich.carthage. radio je najpre kao srednjo kolski nastavnik u unutra njosti.cs. Za redovnog profesora izabran je 1922. godine radio kao honorarni nastavnik. ali je do 1941. Penzionisan je 1939. predstavljamo ga kao nastavnika. godine odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom Buktinja u kultu i umetnosti Grka.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry. Od 1901.cmu. Kako mla e generacije arheologa i studenata arheologije profesora Vasi a poznaju samo iz pri a.edu/outis/food.html http://www.com/romefood.html http://www2.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll. Reaktiviran je 1947.html http://www. a i kao oveka. zbog nedostatka kadrova. Posle zavr enog osnovnog kolovanja. Vasi se osloba a nastavni kih obaveza i posve uje du nostima u Muzeju. Po zavr etku studija. godine Vasi odlazi u Minhen.

Uvek je govorio da treba da se zaustavimo kod grn ara. tako da bi uvek . Na pitanje "Za to se karmini ete?". Na ispitima je postavljao bizarna pitanja i trebalo je shvatiti ta je time mislio da ka e. On nas je nau io da gledamo.Najplodniji period Vasi evog stvarala tva bio je kraj XIX i prva decenija XX veka. po ev od neolitske epohe do srpskog srednjeg veka. On je organizovao prva stru na arheolo ka istra ivanja u Srbiji. trebalo je odgovoriti da je crveno boja ivota i da su i Grci svoje mermerne statue bojili da bi izgledale ive. posmatramo i razmi ljamo. no ono to je bilo dragoceno jesu Vasi evi komentari. Istovremeno je stizao i da se bavi istorijom umetnosti. Predavanja profesora Vasi a nisu bila posebno zanimljiva. da organizuje slikarske izlo be i da bude redaktor na eg najzna ajnijeg arheolo kog asopisa Starinar. I ina e je voleo da se pravi eret. Najbezna ajnije arheolo ke predmete Vasi je kitio svojom posebnom pri om i ti nezaboravni ekskursi u inili su da jo vi e razumemo i zavolimo arheologiju. tka a ili nekog drugog zanatlije i da posmatramo ta i kako on radi. jer je on itao prevod jedne dobre istorije umetnosti.

najpre zahtevao da mu se na e taksi. mi ve odavno znamo. ve i srpsku i uvek je ukazivao na paganske crte u srpskoj religiji. umro od neizle ive bolesti. Kada bi ulazio u sobu. Vasi bi odlazio u etnju na Kalemegdan. Jedno vreme je dr ao posebne asove. drugim re ima. kada su povodom njegovog penzionisanja itani govori. da nas po asti vir lama i pivom. 1946. . otvorio bi vrata i za trenutak zastao. ali da to to oni znaju. godine. seo za katedru i njegov jedini komentar bio je da je normalno da deca sahranjuju roditelje. iako je dobro znao njeno ime. Vasi je u odgovoru odbrusio "Da sam znao da se govori itaju i ja bih ga napisao!". Lepota gr kih kipova i smisao Helena za lepotu bilo je ono to ga je odu evljavalo. dok za rimsku nije imao ni sluha ni ljubavi. Bio je zainteresovan za svakog studenta.ilas.a bio je ta an kao vajcarski sat. u to vreme neizvodljivo. a ni posle rata. Neobi no je voleo gr ku. Profesor Vasi bio je autoritativna li nost. da bi prisustvovao. Vasi je. Neposredno posle tog doga aja imao je as i mi smo se pitali da li e ga odr ati. Prepri avao se doga aj koji se odigrao u Akademiji nauka. profesor Vasi bi odlazio u biblioteku i svakog studenta pitao ta radi. bez obzira to je bio niskog rasta. odrastao ovek. koju knjigu ita. Ili. a kada je predsednik Akademije Beli poslao svoja kola i Vasi do ao. govore i "kako li se zva e ona gospo a". Vasi je bio od onih profesora kojih danas nema. koje su se caklile. Po zavr etku rada . kao njegov profesor Furtvengler. Vasi je u ao.zaboravljao ime tada nje ministarke Mitre Mitrovi . Tada je itao svoje radove. nije bilo potrebe da do u. odnosno helensku kulturu. Mada ve star ovek u vreme kada je reaktiviran. da je lepo to su do li. kako je govorio i to na Bogoslovskom fakultetu gde se onda nalazila Vin anska zbirka. Uvek odeven u besprekorno ispeglano odelo sa istom ko uljom i kravatom u koju je bila zabodena dijamantska igla. a mi mla i bismo skakali sa svojih sedi ta i stali u stavu mirno. ali da je stra no kad roditelji sahranjuju decu i otpo eo je sa predavanjem. neverovatno odan poslu. Svoju veli inu i predanost poslu pokazao je i kada je njegov sin jedinac. On je po eo time. Voleo je i razumeo religiju i to ne samo gr ku. sa dubokim cipelama na nir. jer se u nevezanom razgovoru sa profesorom Vasi em moglo mnogo nau iti i saznati. jer nije propustio ni jedan as ili seminar. Rado smo odlazili na njegove privatne asove. kada su u posetu do li sovjetski nau nici. Po to bi ostavio kaput i e ir. komentarisao i uvek govorio da na alost ne mo e. kao doajen je trebalo da ka e par pohvalnih re i. privatisime. Profesor Vasi bio je duhovit i nije imao dlake na jeziku ni pre.

jer se u njegovim prvim radovima videlo da u malenoj Srbiji izrasta vrstan stru njak. Od Jugoslovena. Tako je Karl Line (Carolus Linnaeus) jo u XVIII veku. nazivaju se luparskim guskama (eng. najve i uspeh i slavu. Sve ovo. rad i samo rad" i to je nama ostalo u pameti i kao amanet. S druge strane. Manje je poznato da je on bio i za etnik slovenske arheologije. Vasi je od prvobitnog datovanja Vin e oti ao u drugu krajnost. preko uvara Narodnog muzeja. No. Vasi je postigao zahvaljuju i predanom radu i ljubavi prema struci. belolika guska (Branta leucopsis).Ve na po etku svoje nau ne karijere. potom Rusijom i na kraju novom Jugoslavijom od koje je mnogo o ekivao. Njegova monografija i a i Lazarica i danas se koristi u nacionalnoj istoriji umetnosti. prvobitno Vin anske zbirke. prof. U slobodnom pervodu Lupar patkorodni i Lupar guskorodni. Svojim acima uvek je govorio: "Rad. profesor Vasi je pre ao dug i trnovit put. do profesora Univerziteta i akademika. To se moglo objasniti na na in. od srednjo kolskog nastavnika u unutra njosti. . donekle sli nih kanadskim guskama. Profesor Vasi bio je i osniva arheolo ke zbirke Univerziteta. datuju i je kao jonsku koloniju u VI vek stare ere. koja je danas prerasla u Arheolo ku zbirku. dvema vrstama lupara nadenuo ime Lepas anatifera i Lepas ansifera. Vasi je na sebe skrenuo pa nju i na e i strane nau ne javnosti. najpre velikim evropskim silama. ali je njeno datovanje uzburkalo celu arheolo ku javnost. Bilo je tragi no da jedan od najve ih evropskih arheologa do ivi sudbinu da bude izolovan i izop ten u na oj i evropskoj sredini. barnacle goose).To su crna ili grivasta guska (Branta bernicla) i. ali i prou avanja srpske srednjovekovne arhitekture i istorije umetnosti. profesora gimnazije u Beogradu. dr Aleksandrina Cermanovi -Kuzmanovi Savremena biolo ka taksonomija poznaje nekoliko ivotinjskih vrsta koje u svom imenu nose se anje na jedno neobi no bi e. on je postao veliki Srbin i da bi "kontrirao" nema koj koli. U svojoj plodnoj karijeri. postigao je svojim otkri em Vin e. dve vrste severnih gusaka. da je profesor Vasi u svom ivotu vi e puta bio razo aran. dopunjenu predmetima sa istra ivanja mla ih nastavnika. ne to manja.

Odakle Lineu i drugim uglednim biolozima ideja da povezuju ko operne guske s luparima i brumbuljcima: sitnim, sesilnim ljuskarima, koji su uglavnom uveni po tome to se prilepljuju za korita brodova, usporavaju plovidbu i sekiraju mornare? Klju za ovu tajnu nije te ko na i. U nekim srednjovekovnim bestijarima (zoolo kim raspravama) mo e se na i opis bi a Ephemerus ili lupar-guske. Srednjovekovni rukopisi efemeruse opisuju kao morske ptice sli ne divljim guskama, neobi nog na ina razmno avanja (Guske efemerus treba razlikovati od efemerida (Ephemeridae), vrste kratkove nih vodenih insekata, kao i od efemerisa, astronomskih karti i dnevnika. Ove guske nemaju nikakve veze ak ni s memoarskom prozom akademika Dejana Medakovi a). Ove guske ne legu jaja, niti se gnjezde, ve pupe na borovini namo enoj u morskoj vodu. Na drvetu se prvo primete gumasti plikovi, koji potom o vrsnu i postanu sli ni ljuskarima luparima. Zatim se prilepak odvoji od drveta ostaju i da visi samo na jednoj niti, a istovremeno se oformi i kljun ptice koji proviruje iz koljke-lju ture. Kada ptici iznikne perje koljka se otvara i guska poleti, ili padne u vodu i zapliva (Slika 1). Ukoliko padne na zemlju umire. Srednjovekovni istra iva i putopisac Giraldus Cambrensis (D erald iz Velsa, 1146-1223), koji je pisao o lupar-guski, i zapravo dodao ovo bi e uobi ajenom srad aju srednjovekovnih bestijara, tvrdi da je li no video efemeruse: " esto sam sopstevenim o ima vi ao na morskoj obali na hiljade minijaturnih zametaka ovih ptica kako vise sa komada drveta; neke su bile pokrivene lju turama, a neke sasvim formirane".

Slika 1 Pogledajmo ima li jo nekih drevnijih podataka o ovoj udnoj guski? Jo u paleolitskoj umetnosti, u pe ini Tri brata u Francuskoj, postoji neve to urezan crte koji neki tuma e kao drvo s lupar-guskama. Na mezolitskim nalazi tima severne Evrope, a naro ito u grobovima kulture Maglemoze I (VIII milenijum pre n.e) esti grobni prilozi su upravo lju ture lupara i gu je kosti! Arheolozi su naravno tretirali ove nalaze kao ostatke odvojenih ivotinjske vrsta.

Prema njihovom neuverljivom tuma enju, guske su bile rtva u hrani, odnosno poputnina pokojniku, a lju ture lupara delovi ogrlica. U poznijoj fazi iste kulture (Maglemoze II/III sredina i kraj VI mlenijuma), na lokalitetu Erteböle u Danskoj, prona eno je jo nedvosmislenih dokaza o tome da su stanovnici drevne severne Evrope bili upoznati s lupar-guskama. U Ertebölu na severnom Jitlandu, na obali Limfjorda, otkrivena je velika humka puna koljki, kostiju i drugih arheolo kih nalaza. Radi se o lokalitetu tipa Kjökkenmöddinge (bukvalno prevedno kuhinjski otpad), zapravo o deponijama odnosno hrpama ostataka hrane mezolitskog stanovni tva, kao to su koljke, kosti, itd. Visok procenat koljki ine lju ture lupara, a me u kostima se, naravno, isti u ba gu je. tavi e, me u koljkama je na eno i mno tvo ko tanog oru ja i oru a. Na jednom harpunu, urezana je predstava drveta s koga vise udni vretenasti plodovi, od kojih su neki i s krilima. U neolitskim nalazi tima Evrope i Bliskog istoka, nisu prona eni nikakvi artefakti niti ivotinjski ostaci koji bi potvrdili da su neolitski zemljoradnici poznavali lupar-gusku. Prema nekim tuma enjima, ta guska se nije dala domestifikovati, dok drugi smatraju da efemerus nije mogao da uspeva u toplijem pojasu "plodnog polumeseca". U bronzano doba, me utim, nalazimo ponovo potvrde o guski-prilepku, i to ne samo u severnoj Evropi. Na srednjoevropskom bronzanom oru ju naro ito ma evima, koji su, kao predmet trgovine, bili i kulturna transmisija izmedju severne i ju ne Evrope, pojavjuju se geometrijski urezani ukrasi u obliku jelke i shematizovanih ptica koje lete u V formaciji (tzv. Tannenbaumschwerte).

Slika 2 Iz tog perioda poti u i prvi podaci o lupar-gusci u ju noj Evropi (Ima, dodu e, i nekih indicija da se za postojanje lupar-guske znalo i mnogo ranije, u drevnom Egiptu. O tome je pisala Prof. dr Pelagija von Vassily, poznati egiptolog s Univerziteta u Hamburgu (neobljavljena doktorska teza)). Predstava drveta s guskama nije retka u umetnosti bronzanog doba isto nog Mediterana, mada se ne mo e uvek sa sigurno u tvrditi da je re ba o guskama prilepcima. U nekim slu jevima, me utim, sasvim je jasno da je prikazana ba ta neobi na ptica. Na jednom kritskom sarkofagu naslikane su lupar-guske kako s drveta padaju u more, me u ribe i delfine (Slika 2).

Ne to mla i fragment keramike, koji je sam liman iskopao u Mikeni, jo je zanimljiviji (Slika 3). Na ulomku kerami kog pehara, ispod dr ke, naslikana je guska prilepak. Posebno je indikativno to to guska umesto nogu ima detaljno naslikane izra taje, tipi ne za lupare (Slika 4) (P. Costello, The Magic Zoo, London 1979. 135-147). Pa nju privla i i jedna slikana amfora na kojoj je predstavljeno drvo s koga uzle u guske; neke lete, dok druge proviruju iz duguljastih zamtuljaka u obliku vekne hleba, koji vise sa grana. Ispred drveta stoji ovek s podignutom rukom u stavu adoracije. Ova posuda prona ena je u Pilosu i uva se u tamo njem muzeju. Prema nekim tuma enjima, u emu je prednja io poznati istori ar gr ke religije Martin Nilsson, fragment iz Pilosa samo je ostatak drevnog minojskog kulta svetog drve a i svetih gajeva s adorantom, to je bila esta ikonografska shema na kritskim pe atima. S druge strane, sli nost s opisima luparguske isuvi e je velika da bi bila slu ajna. Mo da su, prema Slika 3 tome, bli a istini ona mi ljenja koja u efemerusu vide jedan od onih darova koje su Hiperborejci, narod Severa, svake godine slali, uvijene u slamu, Apolonovom svetili tu na Delosu. Ne treba zaboraviti da je Apolon u zemlju Hiperborejaca oti ao ko ijama koje su vukli labudovi (ili mo da ba i guske-efemerusi?). Legenda o tome da se ostareli Hiperborejci sami bacaju sa stene, tako e bi mogla biti mitska transpozicija neobi nog ra anja lupar-gusaka.

Slika 4 U antici, za udo, ima malo pomena o efemerusima. Ne spominje ih ak ni Plinije u svojoj Prirodnoj istoriji, gde je sakupljeno itavo prirodoslovno znanje tada njeg sveta. Ni Tacit u Germaniji, pa ni Cezar, dobro upoznat s severnim udesima ne spominju na u gusku. Samo se iz

jednog fragmenta kod Piteasa, gr kog moreplovca iz Masilije (Marselja), mo e zaklju iti da je znao za lupar-gusku. U svom delu O Okeanu, koje je opis njegove plovidbe u IV veku pre n.e. od Masilije do Norve ke, Britanije, Irske i Orknijskih ostrva Piteas veli: "U Tuli sunce nikada ne zalazi. Tamo nji stanovnici love ribu, a obo avaju drve e na ijim granama rastu ptice. Meso tih ptica ne jedu, ve , kada ptica padne, sahranjuju je s najve om pa njom kao da im je lan porodice." Izme u tih sporadi nih anti kih zapisa i srednjovekovnog izve taja D eralda iz Velsa, nedostaju bilo kakvi podaci o lupar-guskama. U XIII veku lupar-guske su, me utim, ve bile pred istrebljenjem. Njihovo meso, naime, bilo je veoma popularno - naro ito me u sve tenstvom po to se smatralo posnim. Oblaporni monasi zalju ili su da je lupar-guska vi e ljuskar nego ptica i da se, prema tome, slobodno mo e jesti i u vreme strogog posta. O tom pitanju raspravljano je na IV Lateranskom saboru 1215. godine, a papa Ino entije III uzalud je izdao i papsku bulu kojom se zabranjuje konzumiranje mesa guske prilepak u vreme posta. Bilo je ve dockan! Lupar-guske bile su gotovo istrebljene. Koju deceniju kasnije, polovinom XIII veka, svestrani i obrazovani nema ki car Fridrih II Hoen taufen, u svojoj uvenoj knjizi o sokolarstvu, tvrdi da tih gusaka nema. tavi e, nije mu po lo za rukom da nadje ni traga ovom bi u, iako je slao istra va e na daleki sever samo s tim zadatkom. Potonji istra iva i se povode za Fridrihom II, tvrde i da lupar-gusaka nema, ak i da je pri a o njima samo zabluda i mit. Arheologija, a posebno njena nova disciplina anarheologija, kao to smo videli, sasvim nedvosmisleno mo e da doka e da je neobi na lupar-guska postojala i da ju je, kao i mnoge druge vrste (spomenimo samo jednoroge), istrebila ljudska ruka, vo ena oblaporno u, gramzivo u i glupo u. A. Peragra

Predskazanja

Me u velikim delom stanovni tva Rimskog Carstva bilo je ra ireno verovanje da je sudbina pojedinaca i dr ave unapred odre ena, te da je budu e doga aje mogu e na nekin na in predskazati. Tako je, ba kao i kod savremenih ljudi, vladalo uverenje da razli ita znamenja najavljuju ishod budu ih povoljnih ili nepovoljnih de avanja. Jedini problem, kao i danas, bio je taj to bi punog smisla znamenja postojali svesni tek nakon to bi se ne eljeni doga aji - ve odigrali.

Izgled sarmatskog konjanika. prepoznatljiv po pancirnoj ko ulji od ko tanih plo ica, dugom konjani kom koplju i i kupastom lemu. ezdesetih godina IV veka te ko da je iko od podanika Carstva predose ao katastrofu koja e uslediti. ivot se odvijao sli nim tokom kao i predhodnih sedamdeset godina, a rimski carevi su manje-vi e uspe no branili granice dr ave od upada varvara i du Limesa podizali nova utvr enja. U gradovima su ljudi u ivali u trkama dvokolica, a seljaci su s mukom obra ivali zemlju i pla ali poreze. I dalje su trajala prepucavanja pagana i hri ana, pa i hri anskih frakcija me u sobom, a tu i tamo izbila bi i po koja pobuna. Me utim, veliki istori ar pozne antike Amijan Marcelin ka e da su se upravo u to vreme pojavila i prva znamenja propasti. (Naravno, ovo delo je napisano nekoliko godina nakon tih doga aja.) "Naime posle mnogih verodostojnih proro anstava proroka i gatara, po eli su da ska u psi i zavijaju vukovi, no ne ptice pevale su ne to alosno i pla no, a mutni izlasci sunca zatamljivali

su jutarnji sjaj. Vi ena je krava prese enog du nika kako mrtva le i, a njena smrt predskazivala je op tu nesre u". Kada su u Halkedonu razgra ivane zidine grada kako bi se od tog materijala napravila kupatila u Konstatinopolju, u temelju zida otkriven je pravougaoni kamen sa uklesanim stihovima: A kad rosne devojke kroz grad u igri okre u se veselo oven anim ulicama i kad zlosre ni zid bude odbrana banje tad e bezbrojna plemena iroko rasutih ljudi s oru jem pre i preko lepotokog Istra i razoriti skitska polja i mezijsku zemlju ali kad bezumnom nadom na Panoniju krenu to bi e kraj bitke i ivota im. Godine 372, zajedno sa notarom Teodorom, ve i broj ljudi je zatvoren i optu en za zaveru i pripremanje prevrata. Me u osumnji enima bili su Patricije i Hilarije, optu eni za proricanje uz pomo trono ca, u potazi za odgovorom ko e naslediti sada njeg cara. Jedan od odgovora je bio 5);. Ovo je trebalo da predstavlja prvi slog imena budu eg imperatora. Opet, drugi se odgovor sastojao iz stihova koji su predskazivali sudbinu zatvorenika, ali i imperatora:
Tvoja krv e biti osve ena, a njima besna Tisifona sprema gadan kraj dok Ares besni na Mimantovoj ravnici.

Car Valens se upravo zbog ovih stihova klonio planine Mimant u Maloj Aziji. Ipak, on gine u boju kod Hadrijanopolja, gde, nakon toga, pronalaze stari gr ki nadgrobni spomenik sa natpisom - Mimant. Katastrofa koja je usledila postala je velika fascinacija budu ih generacija. Po ev i od Gibona (XVIII vek) i njegovog dela, sve do na ih dana ova tema je stalno privla ila pa nju istra iva a pro losti.

pa se na kraju razlikovala od poznog Carstva taman toliko koliko se i Dioklecijanova imperija razlikovala od Avgustove. a da je Imperija na istoku ivela mnogo du e. Na ovom mestu trebalo bi re i da je to bila propast samo zapada. koje su za nepunih sto godina u potpunosti izmenile sliku stare Evrope. kona no je otvorio vrata Carstva varvarskim najezdama. da li su .Gotska porodica prilikom povla enja pred Hunima. sve do turskog osvajanja Konsatinopolja 1453. U njihovom prevoznom sredstvu i odevanju nije postojalo ni ta specifi no to ih je razlikovalo od ostalih prekodunavskih varvara. Stra an poraz rimske vojske nanet od strane gotsko-alanske koalicije. migracija ovih varvara na teritoriju Rimskog Carstva i njihova pobeda nad rimskom carskom vojskom kod Hadrijanopolja) uzimaju kao klju na ta ka evropske istorije. do ivljavaju i drasti ne promene. klju nog politi kog i ekonomskog faktora na itavom evroazijskom prostoru. godine. Postavlja se pitanje. Invazija ili odumiranje? Obi no se doga aji koji su usledili nakon hunskog upada u evropske stepe (ru enja velikih plemenskih saveza Gota. Zbog toga ispravnije je zaklju iti da je s kraja IV veka po elo nestajanje Rimskog Carstva kao sveobuhvatne mediteransko-evropske civilizacije.

povezivao uzroke propadanja sa vremenom dinastije Antonina. Savremeni istra iva i pozne antike podelili su se na osnovu gledi ta u dva ³tabora´. Prvi smatraju da su uzroci propadanja bili ponajvi e unutra nje prirode. Prva tuma enja javila su se kod savremenika i aktera ovih de avanja. dr e i se prekretnica istorije koje ukazuju na kontinuitet Imperije na istoku. ali i na transformaciju zapada u ranosrednjovekovna dru tva. episkop Hipona. ili kombinacija velikog broja uzroka. Johns) The Later Roman Empire. ili je odlu uju u ulogu u ovoj propasti imala ljudska pohlepa i sujeta. on tvrdi je da su sva de avanja deo velikog bo anskog plana i neizbe an korak ka silasku Nebeskog Jerusalima.slom Imperije i poraz isto ne vojske kod Hadrijanopolja bili neizbe ni koraci posrnulog carstva. Pri tome se nagla ava presudni uticaj jednog faktora. M. U delu O Bo ijoj dr avi. Bla eni Avgustin. jedan od prvih istra iva a ovog problema (Propast i pad Rimske Imperije). koji su se odrekli dr avnih bogova.Amijan Marcelin. do sada je najuspe nija sveobuhvatna studija D onsa (A. Sa druge strane. esto se Rimsko Carstvo posmatra kao izolovani entitet. Treba pomenuti i mi ljenje istori ara Rostovceva. dok drugi veruju da su spoljni faktori (varvari) bili od presudnog zna aja. koji je presudnu ulogu pridavao varvarizaciji Rimskog Carstva. Prili no rano su se pojavile (a neke jo uvek opstaju) takozvane "seed" teorije. koje tragaju za uzrocima propasti u to daljoj pro losti i vremenu prosperiteta Imperije. Preostali rimski pagani videli su uzroke propasti u hri anima. Uzrocima koji e postati pokreta i de avanja izme u IV i VI veka. jedan od velikh teologa zapada i o evidaca invazije Vandala. H. Tako je Gibon. . kako je to zapazio jo o evidac i hroni ar ovih de avanja . imao je savim druga ije gledi te. ije monumentalno delo i trag u razmi ljanju sledi i ovaj rad. ili se Germanima pripisuje prenagla ena uloga kao "grobarima" Zapadnog rimskog carstva. U svakom slu aju. Piter Braun (Peter Brown) je u svojim radovima ignorisao pad Carstva i invaziju varvara.

stotinama godina pritiskao je i podanike Rimske Imperije. Unutra nje propadanje i transformacija Rimske Imperije bio je dugotrajan proces. termi i drugih javnih gra evina. proda carske dragulje i name taj iz palate! .. Veliki broj istovetnih ili sli nih problema. godine. slonova a. skupe religiozne procesije i brojne igre koje su uveseljavale proleterijat. zbog ratova sa Markomanima i Kvadima 167.). Krajem IV veka ve i deo rimske vojske bio je slabog morala i lo e obu en za rat. Tako. Socijalni mir je kupovan velikim distribucijama ita. vina i ulja gradskoj sirotinji. tako da e biti lako zamisliti kako su se ose ali stanovnici (posebno pograni nih provincija) posle vi edecenijskih pritisaka. a uz to su i la i velika rtvovanja. Glavobolje careva i podanika Ovaj odeljak je najrazumljiviji ljudima koji su poslednje dve decenije pro iveli u Srbiji. Prve naznake krize po ele su se ose ati nakon Hadrijanove vladavine. ve je filozof i imperator Marko Aurelije bio prinu en da.. Spoljna trgovina bila je stalno u deficitu u odnosu na isto ne dr ave odakle su uvo ene luksuzne robe (tkanine. dragulji. U tom vremenu nekontrolisano su se tro ila sredstva na obnovu i izgradnju hramova.Borba rimske vojske sa varvarima. za ini.

koja zagovara scenario po kojem je do lo do istrebljivanja najboljeg soja ljudi. Posle pla anja svih poreza i nameta. Antropolo ke analize skeletnih osataka iz pozne antike u itavoj Evropi pokazuju da je smrtnost novoro ene i sasvim male dece prelazila 35%! Alternativna. godine skoro jedna etvrtina (!) itelja Carstva stradala je od ove zarazne bolesti. Politi ko re enje za krizu stanovni tva prona eno je u obimnom prihvatanju varvara u carsku slu bu. u kojoj je veliki grad Aleksandrija izgubila dve tre ine stanovni tva. spoljni i unutra nji sukobi. pominje se ak i uloga toksi nog olova koje je bilo prisutno u kuhinjskoj gle osanoj keramici i vodenim cevima! Kuga je u vi e navrata harala Rimskom Imperijom.Vojni krugovi su iskoristili neefikasan sistem nasle ivanja carske vlasti kako bi njima pripala klju na uloga u ovim de avanjima. proistekli su iz stalnog pove anja vojnog bud eta zbog estih ratova i invazija varvara. gde su Rimljani mirno posmatrali kako im varvari otimaju zemlju. to je dovelo do pove anja ionako velike smrtnosti dece stare do godinu dana. Vekovima su nenaoru ani gra ani u ivali za titu rimske profesionalne armije. epidemije malarije i kuge . i 267. koja po inje sa Dioklecijanom godine 284. Otuda i ne udi to je i ukupni moral stanovni tva bio jako nizak. koji su u velikoj meri smanjili broj kvalitetnih vojnika i civilnog stanovni tva. seljacima i gradskoj sirotinji ostajalo je jako malo sredstava za brigu o vlastitoj porodici. od ak 27 imperatora za redom . koji su pritiskali stanovni tvo. koje su esto bile popri te ratnih dejstava i epidemija bole tina. Klju no ishodi te svih ovih neprilika bio je nedostatak javnog duha ili gra anske svesti. Rezultat je bio period koji se danas esto naziva vojnom anarhijom. skoro neprekidni. kao jedan od uzroka dugotrajne demografske krize. Tako je zapo ela germanizacija i varvarizacija armije. . postalo je uobi ajeno i izbegavanje osnovnih gra anskih du nosti. tzv.samo dva umrla prirodnom smr u. Egzekucije i brojni gra anski ratovi prakti no su ostavili dr avu bez dru tvene elite. Sli na po ast se dogodila u periodu izme u 252.klju ni u propasti Imperije. Ova pojava bila je masovna na zapadu. pojedini delovi Imperije postali su de facto varvarizovani jo pre nego to je Velika seoba stvarno po ela. Pored toga. Tako. biopoliti ka teorija.ispo eno zemlji te. u kome su. Posledice su bile slabljenje centralne vlasti i odbrambene mo i dr ave. a 180. Pored toga. koji su stalno iveli pod razli itim vrstama pritisaka i u strepnji. Ovo gledi te se posebno odnosi na na pograni ne provincije. Neki nau nici misle da su faktori nezavisni od ljudi . Velikoj depopulaciji doprineli su i. Izlaz iz te ke ekonomske i socijalne situacije Rim je prona ao u izrazitoj apsolutisti koj formi vladavine. psiholo ka teorija predla e re enje po kome je jedan od presudnih uticaja bilo slabljenje morala ili "gubljenje nerava" stanovnika Carstva. koji se esto manifetovao pasivno u stanovni tva u odnosu na sva klju na de avanja. Visoki porezi. to zna i da je veliki deo stanovni tva bio nesposoban za odbranu. Na ovo gledi te se nadovezuje tzv. godine.

Sarmati.. godine. a u manjem broju i kamene gra evine. gde su vladari obi no grcali u finansijskim problemima. Na istoku. Po ev i od prve polovine III veka. kulminiralo je nakon formalne podele na isto ni i zapadni deo carstva 395. Njihove plemenske dr ave sa kraljevima na elu. arheolozi su nazvali ernjahovskom kulturom po nalazi tu ernjahov u blizini Kijeva. Od rimskog napu tanja provincije Dakije 272. Bastarni.. Za ovu pri u klju an je ju ni deo evropskog Limesa. Prostor izme u donjeg Dunava i Dnjepra naseljavao je veliki broj varvarskih plemena udru enih u vi e velikih plemenskih saveza. preovla ivao je neki drugi narod: Dako-Geti. odakle poti u varvari koji su potkopali mo Carstva. sa kojima su se sukobi sti avali i razbuktavali vekovima. proisteklo iz razli itih jezi kih i kulturnih tradicija. godine.Rivalstvo Zapada i Istoka. kao rezultat razvijenijeg gradskog ivota i ve eg broja urbanih sredi ta. Sloveni. granica se pru ala uglavnom du toka Dunava. Istok je imao daleko brojnije i bogatije stanovni tvo. Arheolo ki tragovi pokazuju da su Goti i pored vladaju e uloge na ovom prostoru inili manjinu stanovni tva. nadzemne ku e od drveta i blata. okupljale su niz plemena razli ite etni ke pripadnosti. bogatstva su bila ravnomernije raspore ena me u gra anima. gde je postojao veliki broj srednjih zemljoposednika. vladaju a vojno-politi ka uloga u ovim krajevima pripadala je isto nogermanskim plemenima. Na ovoj teritoriji nisu registrovani za eci urbanog ivota. Ve inu naselja predstavljala su sela u kojima je ivelo izme u 100 i 300 stanovnika. registrivanu na vi e hiljada lokaliteta. Zbog velikih privrednih resursa istok je imao dovoljno novca da kupuje mir i novcem usmerava kretanje varvara ka zapadnim delovima Imperije. U zavisnosti od oblasti. . U svakom kraju ove ogromne teritorije. preovladavao je razli iti tip ku ne arhitekture: zemunice i poluzemunice. Prikaz rimskog trijumfa nad varvarima na jednom sarkofagu iz III veka. Materijalnu kulturu koja je pripadala ovim narodima. S one strane Dunava Mo e se re i da je Rimska Imperija bila sa svih strana okru ena potencijalnim neprijateljima. Na zapadu je ono bilo uglavnom koncentrisano u rukama malobrojne i mo ne aristokratije.

Istra ivanje nekropola potvr uje slo enu socijalnu sliku sastavljenu od plemenske aristokratije. ratnika. sve tenika. Plja ka se kao oblik privre ivanja arheolo ki te ko mo e identifikovati. vino. U vremenu pre formiranja ernjahovske materijalne kulture. ali im je vojna nadmo obezbe ivala polo aj ekonomske i politi ke elite. Mo e se pretpostaviti da su se Goti bavili ³parazitskom´ ekonomijom. Pored toga.). Nema sumnje da su na tom prostoru Germani predstavljali manjinu stanovni tva. To ne zna i da se i ova germanska plemena nisu bavila zemljoradnjom. koje je snagom oru ja kontrolisalo ogroman prostor i druge plemenske zajednice.Karta poznog Rimskog carstva i pojedinih varvarskih plemena u susedstvu. a proizvodnja hrane . u zavisnosti od oblasti.rotacionim rvnjevima. gde su. zanatlija i zemljoradnika. Poljodelstvo je zna ajno bilo unapre eno upotrebom gvozdenog rala. stanovni tvo ovog prostora aktivno je u estvovalo u ratnim sukobima i plja ka kim pohodima okrenutim ka teritoriji Rimskog Carstva.uglavnom ulje. ali se iz istorijskih podataka mo e naslutiti njena zna ajna uloga. gde su sa relativno malim brojem ljudi (oko 10%) naseljenim me u domoroda ko stanovni tvo. staklo i druge luksuzne proizvode. a kupovali od njih . stanje se bitno pogor ava dolaskom isto nogermanskih plemena na Dnjestar i donji Dunav (230-260 g. Me utim. . Ova proizvodna sredstva su uz grn arsko kolo bila najvi a tehni ka dostignu a ernjahovskog stanovni tva. uspevali da ekonomski i politi ki kontroli u ogromnu teritoriju Pirinejskog poluostrva. odnosno eksploatacijom pot injenog stanovni tva (pre svega ernjahovskih plemena). bar za jedan deo stanovni tva. krzna i sli ne proizvode. prete no ruralno stanovni tvo. Sli an model vlasti uspostavili su zapadni Goti nakon naseljavanja u Hispaniji i Ju noj Galiji. kontrolisali su i trgovinu sa Rimljanima kojima su izvozili itarice. Arheolo ka istra ivanja prostora ernjahovske kulture pokazala su da je dominantna privredna grana stanovni tva bila proizvodnja itarica. Ovo pitanje je umnogome povezano i sa dru tvenim i etni kim odnosima. nametali vlast i terali lokalno stanovni tvo na savezni ke odnose. da bi se kasnije takav odnos preneo na lokalno rimsko provincijsko.

Godine 378. usledio je zajedni ki napad 372. dana. dok je drugi. Teuringa sa donjeg Dunava (ju ne oblasti ernjahovske kulture). Posle dugotrajnih borbi i smrti Hermanariha. godine na plemenski savez Greutinga..Hunski ratnik prema opisu Amijana Marcelina. Migracijama je zahva en ogroman prostor. Niz tragi nih doga aja po Carstvo zapo eo je napadom Huna na Alane . te samoubistva njegovog naslednika Vitimira. meseca avgusta. pod vo stvom Alaviva. Nakon neuspe ne odbrane. jedan drugi plemenski savez. jedan deo Teuringa se povukao u Karpate. Greutinzi su pod vo stvom Alateja i Safraka otpo eli povla enje prema Dnjestru. kralja Hermanariha. od Markomana i Kvada pa sve do Crnog mora. 9. U isto vreme. zamolio cara .sarmatski narod koji je iveo na levoj obali Dnjepra. Nakon njihovog pokoravanja i prinudnog savezni tva sa Hunima.. postavio je odbranu na Dnjestru i upravo ovi doga aji su ozna ili kraj ogromnog broja ernjahovskih naselja. ija se teritorija nalazila na na desnoj obali Dnjestra.

da nisu mogli nesmetano da barataju oru jem. Na ovaj na in.preko dve tre ine poginulih rimskih vojnika! Osokoljeni ovom va nom pobedom. koji se vratio iz Male Azije. oni su iskoristili priliku i pre li reku bez dozvole. Levo krilo rimske vojske uspelo je da se probije do varvarskih kola. napustile su popri te bez borbe. o ekuju i napad. na oko 14 km udaljenosti od Hadrijanopolja (danas Jedrene u Turskoj). rimska pe adija na la se uklje tena sa tri strane varvarima. Usledio je period plja ki seoskih dobara i manjih utvrda. Tako velika gu va onemogu avala je bekstvo. Upravo ovde. napadaju i bokove rimske vojske. katastrofalan po Rimljane. deo stanovni tva ernjahovske kulture na ao se na teritoriji provincija Male Skitije i Druge Mezije. Rimljani nisu ispo tovali dogovor. bio je pogre no obave ten od izvi a a da se broj varvara kre e oko 10. Pored toga. plja kali i ratovali po balkanskim provincijama. varvari su sve do 382. Te ka situacija i glad u kojoj su se na li naterala ih je na pobunu protiv Rimljana. e u i gladi zbog usiljenog mar a i jakog sunca. a u pomo mu je krenuo i savladar Gracijan sa zapada. savezni ke pomo ne jedinice. Rezultat bitke. No.000. ali je ostatak konjice napustio bojno polje potisnut naletom varvarske konjice.Valensa da ih primi na teritoriju Carstva. Ozbiljno izazvan. avgusta. Ujedno. ne to kasnije. po elo je maltretiranje varvara od strane dr avnih slu benika. Desno krilo rimske konjice bilo je istureno.000. neki ljudi iz carevog okru enja podsticali su ga na borbu pre nego to stigne njegov savladar Gracijan. smatraju i pobedu unapred dobijenom. sve dok se nisu sporazumeli sa carem Teodosijem. Ljudi su bili me u sobom toliko zbijeni. a na tom mestu je najve i deo rimske vojske stradao pod ki om varvarskih strela i kopalja. . Jedan deo vojske je ishitreno krenuo u borbu kad se pojavila i varvarska konjica Alteja i Safraka sa Hunima. sa istoka je dolazio car sa vojskom. kako bi obuzdao nemire. bio je . jako sporo formirao. U tom trenutku. Do okr aja je do lo oko podneva. dok se bojni poredak ostatka vojske (posebno levog krila). 9. dok je istovetan zahtev Greutinga odbijen. pa umesto da do e do planske podele zemlje. a Rimska vojska je bila pritisnuta umorom. Valens. a ni da formiraju odbrambenu liniju. varvarska konjica je jo uvek bila dosta udaljena od bojnog polja. dok se ostatak zadr ao na teritoriji dana nje Rumunije. Procenjuje se da je ukupan broj Valensove vojske dosezao do oko 40. U tom trenutku. Carska vojska je zatekla varvare kako su rasporedili kola u krug. smrt je na ao i sam imperator. Njihova molba bila je prihva ena. sastavljene uglavnom od varvara.

u bitku se uklju uje varvarska konjica koja uspe no . U drugoj fazi. Rimljani su napali i ako nisu formirali u potpunosti bojni red. kada je do lo do napada rimljana varvarski kamp.Prikaz bitke kod Hadrijanopolja.

po prelasku na teritoriju Carstva.000 ljudi. migriraju i ka za ti enim gradovima ili sigurnijim delovima Carstva. tokom koga je oplja kan i grad Rim 410. dok je broj Vandala. No.onih koji su ostali sa druge strane Dunava. U svakom slu aju . u kome su obe strane prona le interes i izlaz iz te ke situacije.000. Najpre su. posebno su u negativnom smislu osetili stanovnici ruralnih sredina.000 vojnika. i 382. Razaranja i plja ke koje su karakterisale njihov dolazak i boravak na ovom prostoru naneli su prili ne tete lokalnom stanovni tvu i ekonomiji podunavskih provincija. godine bio je rezultat priznavanja fakti kog stanja. Kao i uvek u takvim situacijama. Odnos ove dve ekonomije bio je odnos centra i periferije. bitno su oslabili ljudski i odbrambeni potencijal podunavskih provincija. a bili su direktno pot injeni samo svojim vladarima. bila je superiorna u odnosu na itav varvarski prostor . Upravo sa balkanskog prostora Goti su krenuli u razorni pohod prema Italiji. Pripadnici ernjahovskih plemena su u ivali svojevsrnu autonomiju. Procenjuje se da je bilo oko 550. Ukupan vojni potencijal Imperije pred kraj 4. Galiji i Hispaniji.000 ljudi.potiskuje i izbacuje iz borbe rimsku konjicu. Ekonomske sankcije koje je Valens uveo Gotima za nekoliko godina su gurnule ove narode u te ku bedu. Rimska ekonomija. Nakon dodeljivanja zemlje za naseljavanje.nadmo ni Kako bismo stekli to ta niju sliku o tada njoj situaciji. a potom su predstavljale skoro nenaseljenu tampon-zonu izme u Isto nog Carstva i Hunske dr ave. treba uporediti klju ne potencijale varvara sa Carstvom. Nije udno to su ove oblasti jako brzo dokraj ene od Atiline vojske. preko kojih su odr avali odnose sa Carstvom. mada su najsposobnije jedinice brojale oko 194. a izvozili uglavnom luksuzniju robu. Varvarski prostor predstavljao je teritoriju odakle su se Rimljani snabdevali jeftinim sirovinama. veka bio je ogroman. U tre oj fazi do lo je do opkoljavnja i potpunog uni tenja rimske pe adije. ine i ih nesigurnim mestom za ivot i privre ivanje. Dolazak u balkanske provincije nije promenio osnovno ekonomsko i dru tveno ustrojstvo ovih zajednica. Doseljavanje novih stanovnika. Ukupna populacija varvara koji su u prvom naletu pre li na teritoriju Carstva maksimalno se procenjuje na 200. varvari su imali jedino plja ku kao sigurnu granu privre ivanja.po obimu proizvodnje i prihodima. deo njih se verovatno okrenuo zemljoradnji i tradicionalnim zanatima. svi koji su bili u mogu nosti napu tali su nesigurne oblasti. iako oronula. Alana i Sveva. Pored toga. godine uzdrmali Zapadnu imperiju. Sklapanje feodosa sa ovim narodima 380. Boravak ovih varvara irom provincija i stalni upadi na teritoriju Carstva . godine. zbog gladi. koji su 407. koji su u ve oj meri usvojili rimsku provincijalnu materijalnu kulturu. nekoliko godina neprestano plja kali sva mesta gde je moglo biti hrane i na taj na in obezbe ivali sve ostale materijalne potrebe. bilo je i mirnih razdoblja u kojima je dolazilo do kontakata i uticaja starog provincijskog stanovni tva na varvare. . bio oko 50.

godine na injen itav niz pogre nih odluka. Tokom vladavine Valensa i Valentinijana bilo je nekoliko velikih pobeda nad Sarmatima.uspeli da osvoje Rim. o ajni ki se bore i na ivot i smrt. Odbrana granica dobro je funkcionisala samo u jedinstvenom Carstvu. Kada su po eli novi problemi nakon smrti cara Teodosija (395. tako da nije ispo tovala dogovor o podeli zemlje. Iz ovoga jasno sledi da sve unutra nje slabosti nisu dovoljan razlog za pad Imperije. gde su posle vi e poku aja . da umesto da se stave u slu bu Carstva. Rimljani nisu nastupili sa jedinstvenom vojskom. a sama bitka je lo e vo ena i pogubno strate ki postavljena. u krajnjoj liniji. gde je vlast pripadala njihovim kraljevima i plemenskim vo ama. Dozvoljeno im je da zadr e unutra nju organizaciju i strukturu dru tva koju su doneli iz postojbine. Nakon podele. okren u se svom snagom protiv Rimljana. ali je tokom 376. Pored ovih pitanja. Rimljani ih nisu razbili u manje grupe koje bi bile pacifikovane i podlo ne br em uticaju nove sredine. a pored toga. Najpre. Persijanci nisu imali migacijske te nje. Osim kra e granice. ljudski faktor i motivisanost ratnika bili u prvom planu. Zahvaljuju i takvoj politici Istoka. Rimska uprava je potcenila njihove organizacione i vojne sposobnosti. primljen je jako veliki broj varvara sa porodicama. Posle gubitka najbogatijih provincija severne Afrike od strane Vandala. Kvadima i drugim varvarima. prema kojima nisu bile primenjene ranije uobi ajne mere. o igledno se vodilo ra una prevashodno o vlastitom interesu. Za to vojna premo nije iskori ena kasnije? Odgovor verovatno le i u politi kim ra unicama cara. Sporna pitanja su esto re avana putem poslovi ne isto ne anti ke diplomatije. bez problema su izlazili na kraj sa varvarima. ne treba zanemariti i mogu nost da je pobuna Gota dobila obrise socijalne revolucije. Goti su samo ve to skrenuti ka zapadnom delu Imperije. uglavnom u onim provincijama koje su prethodno opusto ili. bez obzira na sve. Sa Persijancima su Rimljani sa istoka izlazili mnogo lak e na kraj. Zapad je morao da se brani sa obe strane granice. te su ovakvi postupci naterali Gote. koji je eleo da zadr i Gote pod kontrolom kao deo vojnih jedinica i radne snage na Limesu. gde oni nisu smeli da se upuste u otvorenu bitku. sudbina Zapada vi e nije bila neizvesna. rimski inovnici po eli su da izrabljuju i ikaniraju varvare. u kojoj su se ni i slojevi provincijskog stanovni tva (poput traga a za zlatnim icama . to je bilo previ e za maloljudni i ekonomsko slabiji deo Carstva. od inovnika pa do samog cara.Kada bi carevi koncentrisali dovoljan broj trupa. Ako su tako stajale stvari. godine. Umesto toga. godine). nesavladive zidine Carigrada bile su nepremostiva prepreka za sve napada e i odbrana isto nih provincija. Sam Valens je izvodio borbena dejstva protiv zapadnih Gota na njihovoj teritoriji 368. gde je dolazilo do me usobne koordinacije i me usobnog pomaganja Istoka i Zapada. Zapad je zbog mnogo du e grani ne linije bio izlo eniji napadima evropskih varvara. imali su i dovoljno svojih problema. Valens je eleo slavu. za to je do lo do poraza kod Hadrijanopolja? Radi se najpre o vremenu gde su.

centrifugirani uran i ta sve ne! Tako i sa alhemijom.com. Beograd: Prosveta. Skiti. stavi tu ementaler i ispadaju kvarkovi.ca/department/history/muhlberger/orb/ barb. crne rupe. Istorija (prevod: M. godina).ca/department/history/muhlberger/orb/lra.htm http://www. Da ana i Slovena.roman-empire.net/army/adrianople. etni ke i ekonomske organizacije. pod vla u germanskih plemena.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell. Oxford. 1964.wnec. Fukoovo klatno. Huni ili kasnije.html Materija se cepa. pa su tamo nji stanovnici jo dugo iveli sa ose anjem da su podanici rimskih careva i Imperije. Hermes i Alhermes ± kona no vi ste ti koji bi trebalo da mi date odgovor. dopunjavaju i time njihovo etni ko arenilo.htm http://mars.M. Milin.emayzine. Na Istoku.nipissingu.html http://mars.acnet. Decline and Fall of the Roman Empire. pre ivele propast poslednjeg rimskog imperatora Zapada.H. Ovako kompleksna situacija navela je vedskog nau nika E.htm http://www. pre svega iz ekonomskog interesa.htm http://ancienthistory.library/weekly/aa061901a. ekonomije. Radivoje Arsi Zavod za za titu spomenika kulture Valjevo Crte e izradio: eljko Vitorovi Preporu ena literatura: y y y Jones.wnec. . Later Roman Empire.html http://www. sli no savezima koje su stvarali Kelti. srednjovekovni Normani. godine. Sasvim je sigurno da su mnoge zna ajne odlike ivota u Rimskoj Imperiji: osnove rimskog prava.nipissingu. A. dru tvene i crkvene organizacije. E.about.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell. 1998. ije su plemenske dr ave predstavljale specifi an oblik politi ke. Lenrota da etni ki Gote protuma i kao konglomerat naroda Sarmata. 1988. Romula Avgustula 476.iz Trakije ili robova iz Rima) priklju ili varvarima. sve do arapske i slovenske invazije nije bilo zna ajnijih promena.Umberto Eko.com/lectures/romeco2. Amijan Marcelin. (Bilo koje izdanje) Preporu ene Web stranice: http://www. Gibbon.acnet. -.

a i onim starijim kolegama. ne mo e se re i da je imao previ e onih koje je podu avao. nego za brljanje po pesku. gle uda. Dakle. budimo neko vreme duhovi prosve enosti. ak ni o poreklu same re i alhemija ni danas ne postoji konsenzus me u planetarnim mudrim glavama. D abir ibn Hajan. u Arabiji tada dobija odre eni lan al i postaje al himija. a iji se sastav. jedini te ni metal ± mercurius. metal oko koga se vrti onaj prakti ni deo alhemije. Ipak. Nema sumnje da su se sa ostacima tradicije gr ke nauke Arapi susreli preko Egipta. Ipak. O ciljevima i metodama da i ne pri amo. naravno. Istini za volju. pa samim tim i alhemijskim. Spaljivanje njihovih drvenih la a "gr kom vatrom". nateralo je Arape da se upuste u ne to to su sami nazvali alhemijom. Logi no je onda to mu pa nju potpuno zaokuplja dete vi e zainteresovano za svet mistike i nauke i vi esatno dru enje sa knjigama i spisima. ni dan danas sa sigurno u ne zna. najve eg i najja eg upori ta hri anstva. 764. bitan lik rimskog panteona kome odgovara kolega Hermes iz helenskog. Ona se u alhemi arskim spisima ozna ava isto kao i planeta Merkur. trebalo bi da bude susret u koji ulazimo sa respektom. mnogo gore. Alhemi arski simboli za zlato i olovo. keo ili u Egiptu kem. bavi se "nau nim obrazovanjem" u Egiptu. da vidimo ta bi sa ogledalom du e. Ono to je u Gr koj nazivano hemeja. Verovatno ste pomislili na zlato.Homo hermeticus Samo je jedan me u hemijskim. zlato mo e mnogo toga. ali ne onom iz prethodne re enice. D afar al Sadik. postati najve e ime alhemije prvog milenijuma.Omnibus: Jedna od etapa u evoluciji coveka . ni ta nije tako jednostavno kao to na prvi pogled izgleda. hermetika je ime dobila po Hermesu. Opet logi no. moja omiljena verzija je ona koja nas vra a u vreme Iznoguda i Haruna al Ra ida. Iako popularan. esti Imam i naslednik Muhamedovog zeta Alija. u normalnim okolnostima. godina. . Upoznavanje sa srednjovekovnim. lako zapaljivom sme om koju nije mogu e ugasiti vodom. jo je mnogo. Logi no. na alost. iva. U alhemiji. elementima koji zaslu uje da bude ogledalo du e. Sirije i Persije. tj. Merkur je. pri a prva. Bagdadski lopov Bagdad. Pre dugo pri eljkivanog susreta. Ustvari. Ogledalce je. Me utim. Jedan od prvih susreta sa gr kom hemijom Arapi su do iveli pri opsadi Konstantinopolja. D afar al Sadik nije ba slutio da e to dete.

i nije sve bilo ba tako jednostavno. ta je onda potrebno za prevo enje srebra u zlato? Samo prevesti njegove unutra nje kvalitete u spolja nje. sastoje od po dva od ovih principa koji odre uju karakteristike samog metala ± njihove spolja nje kvalitete. Tako i D abirovo poimanje materije obuhvata etiri principa: toplotu. Detaljno je opisao amonijum hlorid. pokazao kako se priprema olovno belilo. a metali se. Sre a njegova bila je i u tome to je iveo u vreme najve eg uspona Arapskog sveta. unutra nji hladno a i suvo a. eherezade. vla nost i suvo u. Osnovne ideje D abirovog opusa nadovezuju se na aleksandrijsku alhemiju i teorije Aristotela. ibn Halduna. transmutacije kako bi to alhemi ari rekli. iji je aktivni lan bio i sam D abirov otac (Hajan). dok su preostala dva principa uro ena i predstavljaju unutra nje kvalitete. Jednostavno. mada noviji podaci ukazuju da je deo knjiga napisan kasnije ± u IX i X veku i da autor nije jedan ovek nego grupa pripadnika muslimanskog pokreta zvanog Ismailija. destilovao sir e i dobio "jaku" sir etnu kiselinu. I D abir je smatrao da je iva su tinski metal zbog svoje te ne prirode i osobine da reflektuje sopstvenu okolinu.D abiru su u ruke dospele knjige i spisi koje su arapski trgovci vekovima prenosili iz Evrope i sa istoka. ina e spolja nji kvaliteti srebra. iva i sumpor. zar ne? Me utim. neophodno prisustvo eliksira. To je bila razbla ena azotna kiselina. spolja nji kvaliteti zlata su toplota i vla nost. u zapadnom svetu kasnije poznatom kao Geber. pripisuje veliki broj knjiga napisanih u to vreme. ponovo zauzimaju bitno mesto u hijerarhiji 'metala'. D abiru se. D abir je dao veliki doprinos hemiji koju danas poznajemo. hladno u. Na primer. za koju je verovao da je barem potencijalno ja a od sir etne. a . u stvari. Alhemi arski simboli za sumpor i ivu. Za njegovo pripremanje koristio je biljne i ivotinjske supstance. naravno. odnosno najja u poznatu kiselinu starog veka. tj. te se po tome razlikuje od ve ine svojih prethodnika. Poku avaju i da na e optimalan recept za pripremanje eliksira. D abir je smatrao da je za ovakve transformacije.

a od vode e ostati jedino izolovana hladno a. U tada njoj Evropi. vatru. Za dobijanje hladno e neophodno je sedamsto ovakvih destilacija. te je po tome bio i ostao izuzetak me u alhemi arima. Ovo skretanje alhemije ka medicini nastavio je i Persijanac ibn Sina (979 ± 1034 g. kod Evropljana poznat kao Razes. oveku koji je jo za ivota stekao atribut magnus (veliki). Alhemija se po etkom XIII veka vra a na prostore na eg kontinenta. nije verovao u mogu nost dobijanja zlata iz drugih metala. zahvaljuju i Al Raziju. Tako je ve tada. bili i nau nici i tehnolozi. dodati nov impregniran sun er u destilat i ponoviti destilaciju. kao to je sumpor ili ne to sli no. Alhemi arski simbol za srebro. U D abirovim radovima opisane su destilacije velikog broja supstanci ivotinjskog porekla. ni gips. Sa Al Razijem medicinski deo alhemije dobija na zna aju. Kao rezultat velikog laboratorijskog iskustva. Sledbenik D abira ibn Hajana bio je persijski alhemi ar Al Razi (850±925 g.). I Rod eru Bekonu tako e. Osim toga. nesumnjivo. poseduje boju zlata. .du u zadr ava u unutra njosti nedostupnu o ima drugih. zapaljiva materija. destilovati ponovo. vodu i zemlju. Arapski alhemi ari su. Najvrednije nasle e koje su nam ostavili. Kao proizvodi destilacije uvek se javljaju gas. Tako e vla nost vode biti osu ena suvo om (sumpora) i toplotom vatre neophodne za destilaciju. Pou en neuspesima ranijih vekova. a zatim dodati sun er impregniran su ilom. klasifikovao je supstance na "duhove" ili supstance koje potpuno isparavaju u vatri. Primera radi. Zahvalnost za to dugujemo pre svega Albertusu Magnusu. ve sama ideja alhemije. Sve to je trebalo uraditi svodilo se na odre ivanje odnosa u kom treba pome ati ivu i sumpor (bilo po principima numerologije ili prakti no ± mnogobrojnim destilacijama) i na taj na in dobiti bilo koji drugi metal. evo recepta za izolovanje hladno e koji navodi The Historical Background of Chemistry: Sipati vodu u tikvu i dodati supstancu koja poseduje izra enu suvo u. Vodu treba prvo samu destilovati sedamdeset puta. ipak. poznat pod imenom Avicena. Tajna uspeha le i u velikom broju ponavljanja. D abir je napravio mnogobrojne aparate i posude svestrano kori ene od tada njih alhemi ara. Razdvajajanjem toplote od hladno e i vla nosti od suvo e otvaraju se mogu nosti za dalje kombinacije u odgovaraju im proporcijama.). jedan od najzna ajnijih lekara u vreme izme u anti kog perioda i ra anja moderne nauke. vla nost e biti potpuno spaljena. nije bilo nikoga ko bi to znao da ceni. "metalna tela" ili kovne supstance i "tela" ± minerale ili supstance koje se pri kovanju pretvaraju u prah. neobi no sagorljiv. na alost. Sumpor. te nost i suvi ostatak koji odgovaraju principu etiri elementa i predstavljaju vazduh. nisu ni sir e. bio poznat na in za pripremanje gipsa i njegova upotreba za fiksiranje slomljenih kostiju. Valjalo je sa ekati jo barem dva veka da se u glavama evropskih mudrija a iskristali e koncept eksperimenta i da neko po ne sa prevo enjem arapskih i anti kih tekstova.

seda kosa ponovo potamni. koje nakon toga postaje podmla eno. Zemlja. . zlato je najvrednija postoje a stvar. Kao nekvarljivo. Hrane i se zlatom posti e se dugove nost. ne zna i da tamo nji alhemi ari nisu poku avali da u "laboratorijama" smu kaju zlato.Umetni ka predstava jedne alhemi arske "laboratorije". ovek postaje besmrtan sa gotovo neograni enim mogu nostima. kao ponuda vladarima za "prilog uz ve eru". novi zubi rastu na mestu ispalih. Elixir Vitae i kamen mudrosti Kineske vladare je alhemija interesovala mnogo vi e kao umetnost pravljenja eliksira besmrtnosti nego kao ansa za relativno jeftino boga enje. iri maglovito. Zlatni prah se. tj. ocrtava granice i defini e pravila za po tovanje. Verovalo se da ako jede zlato. Isparava i prodire do ivica tela. nakon ega bi usledila odgovaraju a nagrada. kao vetrom no ena ki a. naravno. O tome svedo i slede i odlomak iz The Historical Background of Chemistry: Dugove nost je od primarne va nosti za kona ni trijumf. To. nego da ih je ono interesovalo najvi e iz gastronomskih razloga. putuju i kroz sva godi nja doba. nakon prispe a u pet unutra njih organa.

Ovakvim promenama ovek postaje imun na neda e ivota. sumpor. tog neznanca koga svi poznaju. mora se priznati da podatak da je nekoliko vladara umrlo od posledica trovanja i ne zvu i neobi no. postaje en-jen (pravi ovek). I junak na e prve pri e je verovao u mogu nosti eliksira odnosno kako Elijade navodi: . Imaju i u vidu da su kao osnovne supstance za pripremanje eliksira kori eni iva.. Na postojanje supstance koja ubrzava ovakve procese prvi je konkretno ukazao Zosimos od Panopolisa (ca.) i nazvao je tinkturom. melanosis. Ono to je kasnije nazvano eliksir. uni titi njegove osnovne metalne karakteristike tako da postane crn. istim sledom bi trebalo da se de avaju i promene u makrokosmosu.. koristili su jo u Aleksandriji krajem stare i po etkom nove ere. bilo je svojstveno tada njim alhemi arima. razume re i koje se odnose na njega. olovo i srebro. tj. staroj eni e se vratiti devoja tvo. Drugo esto upotrebljavano ime u to vreme je bilo "prah" odnosno xerion to arapskim dodatkom lana al i transformacijom u latinskom prelazi u elixir. 300 g. bez prisustva boja. Kako religije u Kini. tj. U mikrokosmosu.Starac e ponovo postati mladi . ili kamen mudrosti. u biljkama i ivotinjama. dragoceni predmet. ili kamen mudrosti ime je istaknuta neorganska priroda i sposobnost ovakve supstance da izvr i finalnu transformaciju.n. Logi no.e. Ponekad je sledilo i finalno dobijanje sjaja i i enje dobijenog zlata ili iosis. mada ne pod navedenim imenom. a bez oblika. predmet bezbrojnih oblika. Ova faza u pravljenju zlata zvala se Proces sublimacije. Zato je prvo neophodno "ubiti" metal sa kojim se radi. i samo onaj ko zna kako se spravlja Kamen mudrosti. . nisu obe avale ve iti ivot. Mi ljenje da se promene u makrokosmosu ponavljaju i u mikrokosmosu predstavljenom ivim bi ima. za razliku od zapadnih religija. Verovalo se i da je duh sastavni deo svih stvari i da promene nastaju delovanjem duha na telo. telo umire ostavljaju i seme koje pod dejstvom duha brojnim promenama posti e savr enstvo sopstvene vrste.. Sledilo je izbeljivanje ili leucosis (dobijanje srebra) i zatim dobijanje zlata ("po u ivanje") ili xanthosis.ovog kamena to nije kamen. a bez ikakve vrednosti. okretanje alhemiji u nadi da ona mo e pomo i u ostvarivanju besmrtnosti deluje potpuno logi no.. Da bi sve ovo i lo mnogo br e dodavane su "klice" srebra i zlata u odgovaraju im koracima.

te on ceo svoj radni vek posve uje traganju za kamenom mudrosti u svojstvu eliksira ivota. eliksir dobija i ire zna enje. Tada nji car Bohemije. verovatno. imao je ambiciju da od Praga napravi alhemijsko udo. A za sve to vreme u visokom dru tvu jako dobro instalirani alhemi ari poku avaju da osnuju sopstevnu imperiju. Bez obzira na manuskript. ordana Bruna i veliki broj ve tica oba pola Inkvizicija pretvara u neprijatne uspomene i gust dim.). Diju je. Ka u da je Frensis Drejk na svojim putovanjima koristio navigacionu opremu koju je konstruisao D on Di. Tako e ka u i da ga je kraljica Elizabeta posebno simpatisala i da mu je malo toga bilo uskra eno. U XVI veku osim razvoja medicinskog pravca alhemije dolazi i do pravog procvata ezoteri ne strane alhemije. Rudolf je bez problema izdvojio 14. sli no Aviceni pet vekova ranije. Diju i Keliju nije uspelo da D on Di (1527-1608). po njemu. Vaseljene i svega ostalog. Klju no ime ove pri e. de ifruju tekst. Ka u da je imao li nu biblioteku od 6000 naslova koju su mu jednom prilikom zajedno sa ku om spalili zemljaci.Sa razvojem "medicinskog" pravca alhemije. ako izuzmemo gore pomenute alhemi are. Alhemijsko carstvo XVI i po etak XVII veka u Evropi po mnogim parametrima predstavljaju krajnje interesantan period istorije ove na e nazovi civilizacije. ipak. Filipus Teofrastus Bombastus von Hohenhajm (1493 ± 1541 g. nego da priprema lekove protiv svakojakih bolesti. Da li ga je na ao? Sam je verovao da jeste iako su pedesetak godina kasnije njegove radove. dosta toga polazilo za rukom. zlatni grad i dobro mu je i lo. Dijev saradnik. a ba kao ni kriptoanaliti arima CIA-e 400 godina posle Dija (u pitanju je uveni Vojni ev manuskript (Voynich)). koji je sam sebe nazvao Paracelzus. kao ni kod-brejkerima na engleskom dvoru ne to kasnije. a prohtevi mu nisu bili mali. ali o tome u slede oj pri i. nalazi odgovor na pitanja ivota. Galilej demonstrira kako bi eksperiment mogao imati nekakve veze sa naukom i kako bi na tom konceptu valjalo raditi. postavljene na konceptima bliskim konceptima moderne hemije. Di se razumeo u mnogo toga. ukazao na postojanje manuskripta u kom se. bio je D on Di (1527 ± 1608 g. Kad je Edvard Keli. ekspir pi e o Romeu i Juliji. engleski matemati ar. Luter uspeva da pocepa dobar deo kontinenta na dva suprotstavljena bloka i izazove stogodi nji rat.). skre e alhemiju od pravljenja zlata ka medicini. svodili pod arlatanstvo.000 dukata i kupio im neophodnu literaturu. . 1582. godine D on Di iz Londona odlazi na privremeni rad u Prag. Cilj alhemije. nije bio da otkriva tehniku transmutacije. Rudolf II.

Majer. nadalje alhemija i rozenkrojcerijanstvo idu ruku pod ruku. u enici su bili jo ambiciozniji od u itelja. Kao to ve . pa neka vas oni li no zbunjuju svojim idejama i interpretacijama. i sami pretpostavljate gore pomenuti mlado enja uz "skromnu" pomo svojih savetnika Majera i Andree pobe uje na izborima. Knjigu je. napisao Johan Andrea. recimo. Ne to kasnije umire Rudolf II. bio dobar strate ki potez. a sa njima i snovi o jednom boljem svetu. Svi uslovi za nastanak alhemijske imperije su tu. potrajao samo trideset godina. najve im impakt faktorom ± alhemijsko obrazovanje dvojice talentovanih asistenata. uspe no je dovr io svoj projekat sa. filozofe. Me utim. engleski v. Kr mar je u ovom slu aju bio D ejms. ko je Kristijan Rozenkrojc? Na ovo pitanje u. Po svemu sude i. dodu e. bio ra un bez kr mara. Katoli kom jugu se ideja i nije preterano dopala. pa su raspisani izbori za novog cara (takav be e obi aj u Severnoj Ligi). verovatno. samo slegnuti ramenima i uputiti vas na majstore igre kakvi su. Alhemi arske laboratorije. Me utim. Bilo kako bilo. koji je. ali i talentovane varalice. ali potpuno pogre na. u neku ruku. bez sumnje. godine isto kao i njegov "veliki vezir". kralj. umetnike. Me utim. Hajdelberg postaje alhemijski centar sveta i pravi magnet za ljude od nauke. Umberto Eko i Herman Hese. Frederik prihvata sve ponu ene predloge i eto svadbe.d. po njihovom mi ljenju. nadaleko uvene ne zbog samog ina ve zbog alegorijskog pamfleta koji je opisuje ± Alhemijsko ven anje Kristijana Rozenkrojca. kraj ove pri e istovremeno je po etak jedne druge legende.Pre nego to se Di pred kraj svog ivota vratio u Englesku. ispostavilo se da je ovo. legende o hermeticizmu i rozenkrojcerima. te odlaze kod mladog princa Frederika V (Hajdelberg). nude mu perspektivan alhemijski program i nagovaraju ga da se o eni engleskom princezom jer bi to. Frederik V je ubijen je u Pragu 1619. ipak. Mihaela Majera i Johana Andree. . Svita se seli u Prag i Majer postaje premijer. behu potpuno uni tene. pa su nastavili sa pripremama za stogodi nji rat. Pretpostavka da e Englezi prisko iti u pomo ako Habsburgovci napadnu Prag be e razumna. verovatno. Na mestu gde je Majer okon ao karijeru danas se nalazi Ulica alhemi ara. Car Frederik i alhemijska imperija nisu potrajali ni godinu dana.

pa su. Kako ka e Corpus Hermeticum. Umberto Eko. Beograd. Kova i i alkemi ari. najbolji engleski matemati ar svog vremena. Uzgred. odnosno medicinu. Preporu ene Web stranice: http://www. Ideja alhemije je transmutacija.com/alchemy Preporu ena kompjuterska igra: Zork Nemesis . godine osvojili Prag bude i jedan dvadesettrogodi nji Francuz ± Rene Dekart.Prikaz pe i za destilaciju. Jasno. prst sudbine je uredio da me u vojnicima koji su 1619. Njutn i Lajbnic. dok su grobari prvoborci industrijske revolucije. to je. trodimenzionalnog prostora i mehanicisti kog determinizma. Mircea Eliade. vi e vremena provodili u de ifrovanju tekstova nego u laboratorijama. Inkvizicija nije imala ba puno razumevanja za takve ideje. Di je bio matemati ar. ak do bo anskih visina jer " ovek je brat bo iji". Fukoovo klatno. izvor sveg alhemijskog u enja. pre svega. Nau na knjiga. alhemiju nema puno smisla posmatrati samo kroz njenu egzoteri nu varijantu. teta to nije mogla da potraje. Henry M. Alhemija nije izdr ala pojavu diferencijalnih jedna ina. projekat na kom svi manje-vi e i dan danas radimo. transmutaciju materije koja vremenom izrasta u dana nju hemiju. The Historical Background of Chemistry. ponekad. mislim da bi trebalo razmisliti o interesantnoj pojavi da klju ni lik zlatnog doba alhemije nije imao ama ba ni ta sa retortama i aparatima za destilaciju. prizna ete. Leicester. ta transmutacija oveka mo e odvesti prili no daleko.levity. Ubice se zovu Dekart. Sve u svemu. Igra staklenih perli. du e. Stoga su alhemi ari stvorili svoj sistem znakova i tajni jezik komunikacije. Grafi ki zavod Hrvatske. Nagradno pitanje ± Ko je ubio Mihaela Majera? Tatjana Damjanovi Hemijski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y Isak Asimov. Kratka istorija hemije. Pre nego to stavim ta ku na pri u i lukavo izbegnem pripovedanje legende. New York. 1968. alhemija je bila jedna valjana philosophia naturalis svoga vremena. ta vi e. Herman Hese. Dover Publications. 1971. 1983. O igledno. Ironija je u tome to je i Njutn u svojoj laboratoriji poku avao od jeftinog metala da napravi zlato. Istina malo su preterali u kriptovanju sopstvenih ideja.

svojevremeno.Arheologija iz romana Ljudi se. Shanks) u svojoj knjizi Isku avanje pro losti. svojevrsna paradigma te teorijske revolucije u arheologiji. Tako i arheolozi. uveni detektivi iz romana. "nove arheologije". kulturnoistorijskoj arheologiji. sada ve vreme ne. mogli bi se uporediti s odnosom erloka Holmsa prema Lestrejdu ili Herkula Poaroa prema sirotom inspektoru D apu. Intelektualni prezir i nau na superiornost koju su predstavnici nove arheologije pokazivali prema tradicionalnoj. kao to su erlok Holms. naoko nebitni. pribegava se zaklju ivanju (induktivnom i deduktivnom). erlok Holms.junaci Agate Kristi . ili Herkul Poaro i gospo ica Marpl . obi no. koja su potpuna suprotnost "tradicionalnim i konzervativnim metodama" zvani ne policije. Upotrebljavaju se komplikovane forenzi ke metode. najvi e ponose onim za ta nisu zaslu ni (setimo se samo koliko smo se nekada ponosili "na om" razu enom obalom). Iako su hronolo ki prethodili procesnoj ili novoj arheologiji. s prili nim ponosom. isti u da njihov posao ima izvesnih sli nosti s detektivskim: otkrivaju se. ovi knji evni likovi kao da su najavljivali va an teorijski preokret koji se u arheologiji dogodio krajem ezdesetih godina pro log veka. si u ni tragovi. Holmsovo superiorno analiti ko i deduktivno zaklju ivanje suprotstavljeno je konzervativnom policiskom ablonu . Konana Dojla. koji postepeno vode do rekonstrukcije pro losti. zalagali pobornici. formiraju se i proveravaju hipoteze. o emu govori Majkl enks (M.imaju po svom metodu dosta sli nosti sa onim teorijskim i metodolo kim inovacijama za koje su se. Moglo bi se ak re i da su detektivi sa svojim deduktivnim razmi ljanjima.

nije li ba on napisao malu monografiju o specifi nim osobinama pepela od 140 razli itih vrsta cigara. Znate moj metod: vi e nauke! erlok Holms je svojevremeno.zasnovan je na posmatranju trica i ku ina (observation of trifles . Njegov stan u Bejker stritu 221b.neumoljivo trijumfuju nad sumornom rutinom vi eg inspektora D apa iz Skotland Jarda. obuzeti definisanjem kultura i "kulturnih uticaja" ne bi ni uo ili.inspektora Lestrejda koga veliki detektiv iz Bejker strita otvoreno omalova ava.Znate moj metod . Holms veli: .Misterija u Boskombskoj dolini.prim. I "nova arheologija" je.e Hadson). Holms je govorio doktoru Votsonu: . kao i mnogo godina kasnije Dejvid Klark u Analiti koj arheologiji. po to ih . a hemijske i mikroskopske analize stalni su Holmsov pratilac pri istra ivanju. Dovoljno je pogledati samo jedan slu aj .izme u ostalog . Njih konzervativni arheolozi.ne bi ni tra ili. Poarove male sive elije. kliknuo: "Vi e nauke!". cigareta i duvana za lulu? Ni jedan podatak za njega nije bio suvi e si u an ili zanemarljiv.na uveseljenje italaca . detalji nisu za Lestrejda predstavljali podatke bilo od kakve va nosti. da bi se uvidele udesne sli nosti izme u Holmsovog metoda i proklamovanih ciljeva "nove arheologije". Ex libris Artura Konana Dojla. unela mno tvo "trica i ku ina" u arheologiju. svejedno). tako e . prava je laboratorija (na zgra anje doma ice g. isto tako. naizgled nebitni. Na kraju krajeva. autora). Sitni. Jednim drugim povodom rekao je: "sitnice su apsolutno najva nije". Holms je prvi uveo "egzaktnu nauku" u (knji evno) istra ivanje zlo ina (ili pro losti.junak detektivskih pri a Edgara Alana Poa. mada se ne sme zaboraviti ni njegov sjajni prethodnik Ogist Dipen .

stalno testira vrlo egzaktniim nau nim metodama: .Ne postoji ni ta to bi moglo toliko da nas zavara kao o igledna injenica. Dakle. i vide emo kuda e nas ta hipoteza odvesti. ono to ostane. to ga tako e pribli ava stavovima nove arheologije: . ili uni titi Lestrejdovu teoriju onim sredstvima koje on nije u stanju da upotrebi. do kojih je do ao dedukcijom. Holms je svestan da su o igledne "zdravorazumske" injenice i "istine" esto potpuno pogre ne i da je potrebno temeljno proveriti (testirati) sve podatke. da bi mislio da se hvali em kada ka em da u. ili potvrditi. gospodine. pristupi u ovom slu aju s pretpostavkom da je ono to ovaj mladi tvrdi ta no. pa ak ni da razume.mora biti istina. Holms svoje hipoteze. Agata Kristi. to je o igledno u Dojlovom romanu Avanture Berila Koroneta: . . koliko god da je neverovatno . U procesu testiranja hipoteze slu io se procesom eliminacije.To je moja stara maksima ± kada se odbaci sve to je nemogu e. u pitanju je pravi primer hipoteti ko-deduktivnog metoda i pozitivisti kog nau nog optimizma (ne treba podse ati na samouverenost erloka Holmsa i na njegovo uverenje da je uvek mogu e otkriti zlo in ili su tinu doga anja u pro losti).Ne.Isuvi e dobro me poznaje ..

Vi zaista te ko savladavate injenice.Budite u to sigurni. mo ete uvideti da ona potpuno beskompromisno ukazuju na ne to savim drugo. . . izuzetke. tako da uop te ne moramo (!?) da se zamajavamo raznoraznim teorijama". tavi e. kako to navodi Hoder u itanju pro losti. pojedina no. time je erlok Holms donekle ve zagazio u postprocesnu i kontekstualnu interpretaciju. kao i na osobenosti kultura i njihove me usobne razlike.Mo e izgledati da ukazuju pravo na jednu stvar. u televizijskoj debati o teoriji u arheologiji.. a ne na op te kulturne procese.Zna i. ipak.U pravu ste . bli i stavovima kulturno-istorijske arheologije koja je te i te u istra ivanju stavljala na posebno. veoma sumnji av prema dedukcijama (vidi u: Misterija. Uvi ao je da je te ko sprovesti potpuno objektivno istra ivanje i da ono uvek zavisi od ugla gledanja ( ime kao da je najavljivao postprocesnu arheologiju): . U tom pogledu bio je. kao i "tradicionalni" arheolozi. koja se zasniva na postulatu da zna enje uvek zavisi od konteksta. Holms ka e: . to je zlo in bezli niji i uobi ajeniji. iji je logi ki pozitivizam bio u korenu nau nog metoda "nove arheologije". autora) veoma su klizava . Lestrejd je bio.Posredna svedo anstva na osnovu okolnosti (circumstantial evidence .re e Lestrejd namiguju i. U jednom (osim i to je izmi ljeni lik) Holms se. Meni je te ko da savladam i sve injenice. ve naprotiv.odgovori Holms zami ljeno. Holms kao da je uo io i zamke koje su pretile metodu "nove arheologije". Jedan srpski arheolog nedavno je. s jedne strane. ne postoji ni ta neprirodnije od op eg mesta.): . S druge strane. a kamoli jo da jurcam za teorijama i izmi ljancijama. nesumnjivo bi se slo io s ovim Holmsovim stavom. navode i "da mi imamo obilje arheolo kog materijala koji jedva savla ujemo. razlikovao od "novih arheologa". nehotice ponovio Lestrejdov stav. S druge strane. to ga je te e razre iti.prim. Nije te io tome da sagleda op tosti u ljudskom pona anju.Posebnost je gotovo uvek klju zagonetke. shvatao je opasnosti od generalizacija koje su dovodile do potpunih apstrakcija: .. ali ako samo malo pomerite ugao svog posmatranja. stigli smo do dedukcija i zaklju ivanja .re e Holms uzdr ano .Karl Hempel. .

me utim. izraziti su pripadnici hipoteti ko-deduktivnog metoda. Kod interpretacije. proizvod dedukcije i rada "malih sivih elija". "Arheolozi reda i zakona" (kako je Kent Fleneri nazvao najekstremnije poborce nomoteti ke nove arheologije).Agata Kristi na jednom od arheolo kih terena na Bliskom istoku. ali neinventivnom inspektoru D apu (solidnom terencu). zapravo hipoteze. Arheolozi u njenim romanima definitivno su predstavnici tradicionalne.ica D ejn Marpl. Poaro. to je ona starija". ukoliko se ona dovoljno strogo nau no proveri. sa ufitiljenim brkovima. koji karakteri e "novu arheologiju". koje je i on pedantno proveravao. ali i njegovog dobrog poznavanja univerzalne "ljudske prirode". uvena je njena izjava o tome da su "arheolozi najbolji mu evi po to pokazuju sve ve e zanimanje za enu. spekulacija itd. smatrali su da nije bitno odakle poti e neka ideja (arheolo ki podatak. Njeni junaci. . etnografska analogija. Bila je udata za uvenog arheologa Maksa Malovana (Sir Max Mallowan). naprotiv. ide ak tako daleko da prezire terenski rad i ostavlja ga pouzdanom. "kolonijalne" britanske arheologije.). u ta su verovali predstavnici "nove arheologije". kao i pitanju mogu nosti njihovog otkrivanja dedukcijom. Poaro nije krio da su te hipoteze. detektivi Herkul Poaro i g. Time se on pribli io problemu op tih "prirodnih" zakona u ljudskom pona anju. Male ideje sivih elija Agata Kristi bila je dobro upoznata s arheolozima i arheologijom. Poaro koristi svoje "male ideje". u svom besprekornom odelu. koji je istra ivao Bliski istok i u mladosti bio Vulijev pomo nik pri iskopavanju Ura.

bila je gospo ica D ejn Marpl . Prepoznaje ablone kako nailaze. To ti je kao knjiga o trikanju. nema ba mnogo raznih ablona u ivotu. knjiga 2 . u cvetnim i ure enim ba tama engleskih varo ica. .ica Marpl tedro koristila analogije. Prepoznavanje mustri ampion hipoteti ko-deduktivnog metoda. Njen terenski rad sastojao se. kao i u ograni en broj modela ispoljavanja te prirode. u poverljivim razgovorima. ili ba zbog toga. zna . Ima oko ezdeset pet razli itih mustri. mogu e sagledati. bila je potpuno uverena u postojanje univerzalne ljudske prirode. Pa. pa ak i predvideti. Verovala je da je. uglavnom. poznavanjem zakonitosti u ljudskom pona anju. uz aj. onda. verovali u univerzalnost kulturnih procesa i manje vi e se slobodno slu ili etnografskim analogijama i modelima. Kao to su pobornici "nove arheologije". ve inu ljudskih akcija.Niniva. me utim. odnosno upore enja. Uprkos tome.Pa. pod uticajem neo-evolucionisti ke antropologije Lesli Vajta i D ulijena Stjuarta.Maks Malovan.junak mnogih romana Agate Kristi. itava su tina njenog metoda sadr ana je u nekoliko re enica: . prepozna odre enu mustru kada je vidi . tako je i g.

pa i da razre i zlo ine. zaista. Analogije g. simpati na kondukterka voljna svakome da pomogne. me utim. bili su spomenici na Pacifiku. A Caribbean Mistery. New York: Pocket Books. ali njihova uverenost da su na pravom putu. Binford) je paleolit Evrope obja njavao uz pomo Nunamiut Eskima. Mi ljenje g. sa ima jedno od najva nijih pitanja etnoarheologije i savremene arheolo ke teorije: postoji li. uz pomo odgovaraju ih analogija iz kom iluka. A. Passenger to Frankfurt.ice Marpl. . mogla se meriti s njenom viktorijanskom nepokolebljivo u. ni mnoge ubedljive teorije "nove arheologije" nisu izdr ale proveru stvarnosti. 1985. samo ograni en broj razli itih "mustri" ivota? Aleksandar Palavestra Filozofski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y Christie. uspevala je da klju ne likove objasni. mesarski pomo nik sklon kra i. Sent Meriz Mida recimo. Sli no zapletima u kriminalisti kim romanima. njihovi modeli i postupci nisu bili tako jednostavni kao metod Gice Marpl. koji bolje izgledaju na papiru nego u ivotu. Naravno. U svim situacijama. po to je bila uverena u univerzalnost ljudskog karaktera i iskustva. A. a Luis Binford (L. ali i vazda zabrinuti nadkonobar.Korica Ubistva u Mesopotamiji. 1987. Renfrew) u njegovim ranim radovima o megalitima praistorijske Zapadne Evrope. bili su likovi iz njenog rodnog mesta. Antropolo ke analogije Kolina Renfrua (C. New York: Pocket Books. Christie.ice Marpl o ablonima ivota. ili samopouzdani.

U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. The Boskombe Valley Mistery. K. Hodder. besramno.religiozni. i Redman. Savremene kategorije kao to su bogohulno.nama neshvatljiva sloboda. Harmondsworth: Penguin Books. Flannery. ali istovremeno i . C. Archaeology with a Capital S. obi aji. 1971. P. kako bi se to moglo pomisliti). nije profani. C. . Drugo: jedan od najpoznatijih drevnih oblika prostitucije irom anti kog sveta. C. Doyle. New York/London: Columbia University Press. 1984. A Case of Identity. U ime bogova Pre po etka ove pri e o prostituciji u anti kom Rimu. Reading the Past.y y y y y y y Doyle. polo aj u dru tvu. C. Harmondsworth: Penguin Books. I.. J. Prvo: seks. The Adventure of Beryl Coronet. va ne su dve konstatacije. S. London: Routledge. 1986. Harmondsworth: Penguin Books. 1973. LeBlanc. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. funkcionisale su u dru tvenom ivotu Rima na sasvim drugi na in. poni avaju e. Experiencing the Past. (ne radi se o ³najstarijem zanatu na svetu´. M. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. Watson. 1984. 1992. New York: John Willey & Sons. Explanation in Archaeology. pa i u samom Rimu. 1984. Shanks. C. Cambridge: Cambridge University Press. njegovi oblici i poimanje predstavljali su jedan poseban svet u kome su po tovani tradicija. U: Research and Theory in Current Archaeology (ur. nego . Redman). Doyle.

To je va ilo i za ene iz bogatih porodica. . a pripada etrurskoj umetnosti. U prvom.na odre eno vreme. U takvim zajednicama.. nasta e izuzetna sprega izme u seksualnosti i religije . pra ene slu kinjama. Hroni ar dalje bele i da je unutar hrama uvek veliki mete jedni ulaze.. u kojima prostitucija postaje va an deo verskog kulta. Da bi se uveo nekakav red.Prikaz seksualnog odnosa utroje. i prepune su mu karaca koji su u potrazi za enom koja im se dopada. ili to je e e.to najbolje ilustruje podatak o postojanju dva neobi na tipa prostitucije u hramovima bo anstava. Herodot navodi da u hramu Miletu Vavilonci imaju jedan od najbesramnijih obi aja: svaka ena koja se u toj zemlji rodila. mora jednom u ivotu oti i u Venerin hram i onde imati seksualni odnos sa nekim neznacem. formirane su mnogobrojne staze koje vode u svim pravcima do ena. ena se podvrgava inu prostitucije da bi se zatim mogla udati na uobi ajeni na in. iz "Grobnice Bikova". Drugi na in je kad se ena posve uje slu bi u hramu kao zare ena bludnica . No i tu ima preterivanja koje je i tada te ko bilo shvatiti. drugi izlaze. za itav ivot. Ovaj crte poti e iz Tarkvinije. Tako. ali one bi to radile na na in dostojan gospo a: do hrama bi se odvezle u zatvorenim ko ijama.

Umesto svega toga poku a emo da navedemo to ve i broj podataka o prostituciji ena. mada bi takva paralela bila izuzetno zanimljiva.. iako su u nju uklju eni prakti no svi segmenti dru tva. koji prakti no ne daju nikakve pozitivne rezultate: prostitucija se tretira kao kriminalno delo koje podle e krivi nim sankcijama. niti razloga koji su uslovljavali razli ite oblike prostitucije. socijalni. Prostitucija u dana njem vremenu se javlja. tako e. O braku. religioznog ili antropolo kog aspekta mogla bi biti tema brojnih studija. a potom i mu karaca. kao pojava urbanog ivota. ose aji i stavovi prema braku odre uju i stav dru tva prema zabranjenim seksualnim odnosima. a potom eventualno sledi slanje na rehabilitaciju. Dru tvo se "brani" koriste i dva obrasca. ne emo se upu tati ni u analizu pojave i dimenzija rimske prostitucije. uglavnom. ne emo se baviti ni pore enjem rimske i savremene prostitucije.umirivanje kolektivne savesti. Njena interpretacija sa dru tvenog.Kako religiozna prostitucija predstavlja posebnu pojavu i problem u okviru anti ke epohe. Odvija se iza javne scene. Iz istih razloga. moralnog. i time pru imo mogu nost itaocu da sam stekne uvid u op tu sliku o rimskoj anti koj prostituciji. a tretira kao oblik kriminalne ili polukriminalne delatnosti. njene kulture i civilizacije. . severnoj Africi i Maloj Aziji. Tako e. U tom kontekstu mora se. najpre upoznati i ispitati institucija braka u svim njegovim segmentima zato to mi ljenja. postavlja se problem njenog porekla). podrazumeva prethodno istra ivanje prostitucije u anti koj Gr koj. mi emo se u daljem tekstu prevashodno baviti prikazom ³klasi ne´ prostitucije. Svako ozbiljnije prou avanje rimske prostitucije (ve na samom po etku. ili moralni problem. ljubavi i Mutunusu. prostitucija dominira na prostoru Rimskog Carstva. Tokom kasnijih epoha. za nas naj e e ne postoji kao ozbiljan dru tveni. pre svega u mediteranskom basenu.. zbog obimnosti teme. prema razmeri i zna aju. koja nije ni ta drugo do . bar prema raspolo ivim podacima.

samo prvu bra nu no . najjednostavnji na in da do u do zadovoljenja svojih seksualnih potreba bila je poseta javnoj ku i. nego i za o enjene mu karce. ovo zadovoljstvo je mogao gotovo svako sebi priu titi (³Cena: samo obol´). Uop tavaju i ovu sliku. to jest. pre svega. ne nosti i strasti. Posle gozbe sledio je obi aj deductio. uz neograni enu raspojasanost gostiju (glasno su se pevale pesme u slavu penisa i pravile bestidne ale). u po etku. ne samo mladi a. okvir dopu tene seksualnosti .simboli na otmica mlade. u razli itim oblicima. u pojedinim delovima sveta sve do XX veka. stizala do mlado enjine ku e. bili su prezirani. kao ilustraciju. To je bila bra na du nost . Rimljani su u poimanju braka imali.Rimski etoni za javne ku e: svaki eton na pozadini ima brojku pojedina nu cenu. odnosno. preodeveno u obi aj. U po etku je praktikovan obi aj koji se zadr ao do dana njih dana i kod nas . Za svakog gra anina. formirala bi se ven ana povorka koja bi. odnos s udatom enom. koja je objektivno predstavljala dozvoljeno nasilje. jedan autor.bez posebnih seksualnih odnosa povezanih sa ose anjima ljubavi. U okviru doga aja koji su pratili stupanje u brak izdvoji emo. pristup blizak gr kom: u strogom vaspitanju Grci su enama nametnuli ra anje dece kao najva niji smisao porodi ne zajednice. Bra na postelja bi bila pripremljena. isti e da je Grcima gotovo po lo za rukom da iz bra ne veze uklone ljubav. bez imalo ironije. a nevestu bi starije ene . zadr alo se. a na prednjoj strani jasnu predstavu seksualne usluge koja se dobija za toliki novac. Izme u anti ke Gr ke i Rima postoje brojne i bitne razlike u odnosu ljudi prema braku i prostituciji ( enskoj i mu koj). Neki ak tvrde da je gotovo nemogu e prona i primere da se slobodna gr ka ena udala iz ljubavi. S obzirom na to da su me u brojnim kategorijama postojale i prostitutke koje su svoje usluge napla ivale simboli nim iznosima.bez velike veze sa erotizmom. Ljudi koji su pod okriljem no i ³tra ili najjadniji odnos na svetu´. To nasilje. I u Rimu brak je bio.

No. koje je u ivao vlastelin kao nosilac suverene vlasti na svom posedu. boga (ni eg reda) polnih odnosa izme u mu karaca i ena. a i prakti ne neutralisanje opasnosti od prvog seksualnog sno aja. smatra Bataj.vlastelinu.ime bi bila umanjena neprijatnost. a i mogu a kasnija odbojnost (pa ak i ose aj odvratnosti) ene prema inu sno aja sa mu em. u osnovi ima smisao nedela. defloracija . U bra noj sobi poseban zna aj i ulogu imala je statua Mutunusa Tutunusa. zloupotrebu tiranina kome niko nije smeo da se odupre. ve je poreklo ovog prava bilo sasvim druga ije. pravo prve bra ne no i. Posle molitvi upu enih boginjama Junoni i Cinciji (boginja pojasa). mu bi odre io enin pojas. Rezultat tog ina bio je prakti ne prirode. Polni odnos. defloracija je u anti kom Rimu imala i velike ritualne implikacije.bu enje devi anske opne . tako da se postepeno uobi ajilo da se za defloraciju ena obra a . kada je u pitanju devica. kao to se dugo stereotipno verovalo. u prvim vekovima hri anstva. nije predstavljalo. Predstava "otimanja mlade". Njima je davana mo kr enja tabua. polako je postajalo nezamislivo da se u ovoj stvari tra i pomo bo jih slugu. . uglavnom je sve tenstvo odre ivalo defloratore nevesti.prethodno uputile u tajne seksualnog ina. Na ovom mestu treba naglasiti da i u znatno kasnijoj istoriji in defloracije nije poveravan mlado enji. U svakom slu aju. Ona bi potom skidala ode u i sedala na Mutunusov kameni bo anski penis. Najpre. koju bi po svr etku tog ina zajednica nadalje zabranjivala. Naravno. ve posebnim ljudima. Freska iz Pompeja. kako to tuma i Bataj.

poput gr ke. aprila do 1. Flore (od 28. a u esnici su . nepostojanje ranijih pravnih propisa ne zna i da nije bilo klasi ne prostitucije. na proslavi igara u Rimu. Car Tiberije je u I veku doneo odredbu da ukoliko javni tu ilac ne pokrene krivi ni postupak. odluku o kazni zajedno donose mu i ro aci. Odnos Rimljana prema prostituciji bio je sasvim prakti an. brakovi su esto bili posledica ranih zaruka. sabinjanski mladi i "oteli neke uli arke". Vekovima je ena bila potpuno u drugom planu. izvo ene su mimi. koji se odnosi na prostituciju poti e iz Avgustovog vremena. kao gr ko nasle e. i to . Predstava praznika floralija sa jednog mozaika.. pravi Rimljanin se eni bez ljubavi.preljube. na osnovi starog obi aja. Livije navodi da su 501. U tom kontekstu zanimljiv je praznik Floralije (Floralia). maja). mu evljeve seksualne avanture smatrane su nesta lucima bez ikakvih posledica. O tome govori i poznata konstatacija. koje su sklapane iz politi kih. koja se pripisuje jednom od naj uvenijih rimskih istori ara. a prema mi ljenju rimskih pisaca Cicerona i Livija. enina neplodnost. Jedina krupna mrlja koja je tu sliku naru ila je uvena otmica Sabinjanki. onda. Tacitu: . a ljubi bez ugla enosti i po tovanja. Za razliku od nje i njenog najve eg mogu eg greha . Razvod se dobijao veoma retko.samo u slu aju te kih razloga kao to je npr. prostitucija postoji od samih po etaka rimske dr ave. Iako rimska ena nije bila zatvorena u enske odaje. godine pre n. ekonomskih ili nekih drugih razloga.. zbog koje je mogla biti i pogubljena. koji se odr avao u ast jednog od najstarijih italskih bo anstava. boginje cve a i prole a. U Rimu. sa dvostrukim merilima morala. osnovna uloga u braku joj je bila odr avanje doma instva i ra anje dece. koja e dugo biti prisutna u psihi Rimljana i ostavi e posledice na njihov odnos prema suprugama. Iako najraniji zakon. Horacije pripisuje pesniku Katonu prastaru tvrdnju da prostitucija uva svetost doma eg ognji ta.e.enske slobode i utemeljenje prostitucije Seksualni ivot Rimljana republikanske epohe ini se besprekornim. Tokom tih dana.

a ve za novim udi .. Polo aj ene se pobolj avao u svim domenima .. ak i razvod je u toj meri olak an da bi Rimljnkama pozavidele ene u najve em broju zemalja u dana njem svetu: razvoditi se i eniti. ve prema svojim brakovima. za grobnice njihove. Me utim. zar nije natpis lep?. a da su je rimske prostitutke smatrale svojim praznikom.U prvom se domu jo nije ni obrela. .. vi e nije pra eno ljagom i starovremenskim moralom..i tako raste spisak: osam mu eva u godina pet.neke najplemenitije gospo e broje godine ne prema konzulima..mu vi e nema neprikosnovenu mo . Vrhunac je predstavljalo pojavljivanje bludnica na pozornici.. po elji sakupljenog naroda.bili poznati po pijan enju i nepristojnostima. uz ples nabijen erotikom. Freska "Pristanak".. Tako Seneka jetko konstatuje: . ve od kraja republikanske epohe dolazi do velikih promena. Postoji pretpostavka da je sve anost imala plebejski karakter. odnosno udavati vi e puta... bacale sa sebe ode u i ostajale nage. koje su. razvode se kako bi se udale i udaju kako bi se razvele. A Juvenal to jo vi e karikira: ..

piscima i uop te umetnicima njegove epohe. pa i zabranama pojedinih careva. primarnu ulogu imaju i ekonomske promene. na primer. U novom. ili pak. doneta je zabrana raspolaganja imovinom . ili i zbog nekih drugih razloga. za mu karce bez dece iznad 25 godina. a ene do pedesete. ta nam jo pogubne godine nisu od zla donele? . Uprkos cilju kome su te ili. ona sada nakon smrti oca postaje naslednik. pre svega u domenu njene seksualne i dru tvene slobode. Rimska ena kona no je prevalila vi evekovni put od ugledne i po tovane matrone u togi.. a nara taj to emo ga ostaviti jo pokvareniji e biti. to i jeste tako . Seksualni skandali i ekscesi za mnoge predstavljaju krajnju degeneraciju Rima.za neo enjene mu karce do ezdesete godine. slobodnom braku. davanje olak ica roditeljima s troje ili vi e dece. koji je imao za cilj da onemogu i ene da preuzimaju nasledstvo. koji e mo i da joj ispunjava elje i prohteve. Me u tim zakonima bilo je i danas aktuelnih podsticaja. Zlokobno zvu i zavr etak jedne Horacijeve ode: . ako je o tome slu beno obavestio vlasti (deca iz takve veze nisu bila zakonita i nisu imala pravo na njegovo nasledstvo). nova ena se vi e ne uste e ni da se uklju i u javne poslove. doneti zakoni su i ograni avali brak ± podstican je samo onaj koji je smatran prikladnim: naime. za ljubavnika uzima bogatog mu karca (³sponzora´. Tako. kako bi se to nazvalo u savremenom argonu). Posledice ovog stanja su dovele do dono enja zakona lex Voconia. da u toj slobodi. kao simbolu svih vrlina. Naravno. bogati su i dalje vi e voleli da vode raskala an ivot sa prostitutkama ili ljubavnicama.. sve to e ostati samo ideal koga su veli ali i slavili. Nestaju vrline i pastoralna slika koja je karakterisala ivot i porodicu "zlatnog doba" ranog Rima. kao vekovima pre toga u pro losti. kao zavr etak potpunog preobra aja nekada nje smerne matrone. U okviru ovih Avgustovih zakona. . kojoj su se ljudi.u vreme Carstva rimsko dru tvo je dostiglo vrhunac iskvarenosti u istoriji. a ene iznad 20 godina. ve Avgust donosi zakonske odredbe koje su trebale da podstaknu zasnivanje braka. kada se Rim iri i u njega se sliva nevi eno bogatstvo sa svih strana sveta. mu karac koji je pripadao nekom visokom stale u nije se mogao eniti enom ni eg dru tvenog ranga. Me utim. jer njene doma i ke vrline vi e nisu bile primarne.mu karac je mogao iveti s bilo kojom enom. Pojedinci bi sklapali formalne brakove da bi sa uvali svoja prava. menjaju i samo formu i oblike. Najslavniji pesnici oplakuju izgubljenu istotu pro losti. prostitucija je uspela da prona e adekvatne odgovore i da opstane bez ikakvih prekida. uklanjali s puta: U tom novostvorenom svetu mo i i rasko i Rima. pored dru tvenih. Avgustu i najve im pesnicima. zapo inje rasko an ivot u kome brak vi e ne predstavlja neku posebnu vrednost. Vekovima kasnije. ili. uprkos svemu.. doneti su i prvi koji su u istoriji dr ave priznavali konkubinat . Objektivno. npr.nisu postizali cilj. odnosno gospodarica svog imetka.. Izrodi jo gori od nas. ovi zakoni . Da li samo zbog toga to su se odnosili na plemstvo a ne i na plebs. Pored seksualne slobode i ivota u kome je sebi mogla da priu ti zadovoljstva kad i koliko bi ona htela. Slava i tragedija novih ena sada okupiraju Rim. Ona vi e nije zavisila od oca i mu a. menja se i ivot ene. Mu karcima je bilo lak e i ugodnije da provode ivot sa ljubavnicama nego da formiraju bra nu zajednicu sa svim obavezama i tegobama koje ona donosi. Svestan ovih promena i njenih posledica po samu dr avu.Lex specialis Sa po etkom Carstva.

ali u tome nisu uspevali sve do IV veka. Naro ito pogodno tle za tako ne to bila je sklonost Rimljana ka kupanju. homoseksualno u i rodoskrvnu em. kako bi se snabevao mu karcima. Pored carskih grade se i javna kupatila ogromnih razmera. koja je svojim razvratnim ivotom obezbedila mesto u istoriji). otvorio je i javna kupatila za narod. pa i privatna. Naro ito je to karakteristi no od I veka. Uobi ajne su teme koje se bave preljubom. Kupatila postaju manje-vi e javne ku e. Slu kinje u njima su esto bile bludnice i bludnici specijalizovani za masa u. kada se u njima praktikuje zajedni ko kupanje mu karaca i ena.robinje. Zanimljivo je da ova sprega masa e i prostitucije postoji i danas u Evropi. Americi i na Istoku. pored kupatila u carskoj palati. Javne ustanove i prostitucija Posebnu ulogu u prostituciji imalo je njeno nastajanje i vezivanje za pojedine institucije karakteristi ne za forme dru tvenog i kulturnog ivota. uspostavlja se sklonost ka eroti nom: prostitucija i javne ku e ve postaju deo njih. Prikazivanje eroti nih scena bilo je veoma popularno. koji je imao bitnu ulogu u atelanama i mimama. mnogi imperatori su poku avali da ih zabrane. kako su ga jo nazivali (po rimskoj carici iz prve polovine I veka. ili "mu ka Mesalina". Po ev od Hadrijana (117-138 g. On je bio oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. Car Elagabal. I pojedini carevi ostali su poznati po svom ivotu u termama. . koja je pro imala rimski ivot tog vremena. mime i pantomime).Elagabal vozi ko ije u koje su upregnute ene .). koje su pojedinci vodili za svoj ra un. Jo zanimljivija je pri a o nastajanju veze izme u teatra i prostitucije. Predstava sa kameje. a va an element bio je ples. Novinu predstavlja to to su enske uloge igrale zaista ene. Ve u prete ama rimskog teatra (atelane. Vrlo brzo terme postaju najzna ajnija mesta za okupljanje mu karaca u potrazi za raznovrsnim seksualnim po udama. kada hri anstvo postaje zvani na religija Carstva. koje su na kraju predstave igrale gotovo gole.

ve ih za ljubavnike uzimaju i ene i carevi. Oxford: Oxford University Press. H.html . & Williamson. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory.edu/classes/JKp. Marcade. Popularnost te vrste zabava. Domicijan se ak privremeno rastao od svoje ene Domicije.da postane najbolji glumac.) London: Routledge. E.) London: Routledge. S. prema nekima. (eds.com/library/bl/uc_geary_pompeii. Nerona i Parisa. Jedna od retkih predstava homoseksualnog odnosa.ucd. & Levick. neosporno. Fantham. Car je zvani no plesao u Vergilijevoj Turni. koga je. Crno-figuralna amfora.ie/~classics/96/Dauphin96.. et al. B. 1969.tufts. njegova razvratnost postaje jasna u kontekstu podatka da je itao samo spise Tiberija i bio opsednut spomenom na njega). zatim. koga je ovaj car znao ljubiti i usred svoje lo e u teatru. M.Mu ka prostitucija Vrlo brzo i mu ki plesa i postaju popularni ne samo kod publike. (eds. Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell. Me u brojnim vezama posebno su ostale zabele ene ljubavi izme u cara Kaligule i pantomimi ara Mnestera. 1994. The Sacred and the Feminine in Ancient Greece. Foley. on i ubio kad je shvatio da bi mu mogao biti suparnik u jednoj od njegovih. kada se ona smrtno zaljubila u glumca Parisa. Women in Antiquity.sasvim prestale izvoditi klasi ne tragedije. R. bila je toliko velika da su se najzad . Women in the Classical World: Image and Text. 1998. Hawley. J.html http://www.htm http://www.perseus.P. dok je car bio opsednut neprestanim seksualnim odnosima sa enama (posebno zadovoljstvo mu je bilo kupanje s najprostijim bludnicama. Rijeka: Otokar Ker ovani. u kojima se izvanredno ogledala rimska ljubav za senzualno i eroti no. Roma Amor.about. 1995. suludih ideja .

ve o mu karcu ± lovcu iz praistorije! Uz njega je otkriveno i sasvim o uvano oru je (tobolac sa strelama i luk. sekira itd. 4). 3) a bio je obu en u ko nu ode u. gracilno telo je bilo sasvim dobro o uvano te je planinarka zaklju ila da se najverovatnije radi o nekoj skija ici koja je prethodne sezone tu na alost stradala (sl. dobro o uvane ostatke tela pokojnika iz daleke pro losti. Ledene princeze iz tundre Sibira itd. koja je ubrzo do la da obavi uvi aj i odnese sa pogledom na dolinu Eci (Ötztal). dodu e u izuzetnim slu ajevima. Me utim. 1 . 2). Poznati su nalazi poput oveka iz Tolunda iz mo vara Danske. kapu i mokasine. 2 . nije radilo o turistkinji iz modernog vremena. Sl. kada je otkriven na italijansko-austrijskoj granici. septembra 1991. uo ila ljudski le . Kada su sudski ve taci po eli da Bordo krugom ozna eno je mesto nalaza izvla e telo. 1). moglo bi se re i ak i ± bizarnog. jedna planinarka je u duga koj etnji kroz dolinu Eci (Ötztal ± sl. godine u Alpima je do lo do izuzetno va nog i neobi ajenog otkri a. godine.Avanture nesre nog Ajsmena U ranu jesen 1991. Jo od kraja XIX veka arheolozi su otkrivali.Ajsmen fotografisan 23. odmah je obavestila Sl. jer pru a autenti nu sliku realnog izgleda praistorijskog oveka u "akciji": . Naravno. telo na ispitivanje. Iako vidljive samo gornje polovine (donji deo je jo uvek bio zarobljen u ledu gle era). planinski masiv na samoj granici izme u Italije i Austrije. ± sl. pa ak i neku vrstu gubera istkanog od trava (sl. Naime.Planinski masiv u ju nom Tirolu policiju. odjednom im je zastao dah: uop te se Ajsmena. nalaz lovca u Alpima predstavljao je ne to sasvim posebno.

Jedna "ozbiljna" teorija je prepoznala Ajsmena kao drevnog sve tenika sa Bliskog istoka. koji ga je zatekao u " teti" sa svojom enom.. o igledno fali ± penis! Upravo ova informacija podigla je pravu buru u javnosti i to ponajmanje nau noj. u lovu. to sasvim odgovara dobu kraja neolita. ak je i sam pindler bio optu ivan da ga je ukrao! Nekoliko jo lu ih teorija nude itav scenario ± da je Ajsmena kastrirao besni mu . Radiokarbonsko datovanje opredelilo ga je u vreme oko 3300 godina pre nove ere. tj. iako je scrotum (mo nice) o uvan.kompletno o uvana sekira sa se ivom od bakra. 3 . 2 tobolac sa strelama. Ledeni ovek. Veoma brzo. Me utim. nau nici su. verovali da je on otrgnut dok je Ajsmena (prili no nepa ljivo) iz leda izvla ila policija.. mnogo vi e polemike izazvala je temeljna antropolo ka (prakti no ± forenzi na) analiza tela lovca iz Alpa.. a nesre no stradali lovac je dobio i popularno ime ± Ajsmen (Iceman).. istra iva dr pindler (Konrad Spindler) je utvrdio da.Oru je pronadeno uz Ajsmena: 1 . 3 . ova vest je kao prvoklasna senzacija obi la svet.. 5).pra ka. koji je kastriran ritualno u slavu Velike Majke. pak. drugi su. kao na primer ta da je penis sa le a odgrizla i pojela nekakva divlja . . a zatim ga jurio po planini u kojoj se ovaj nekako sakrio. Utvr eno je i to da je bio star izme u 25 i 40 godina. Do dana dana njeg ne prestaju sna ne polemike oko pitanja: ko je zapravo bio Ajsmen? Re ale su se svakakve teorije. Sl.opremljenog i naoru anog. Jo prilikom prve autopsije (sl.. ali i ± smrzao.. tvrdili da je penis naknadno odse en i prodat za skupe pare (spominjala se cifra sa 6 "zelenih" nula!) nekakvom ludom kolekcionaru seksualnih organa. opet..

ve da se bio zbog smrzavanja i dehidracije sasvim "skvr io". Zvu i skoro neverovatno. nije jedino e nja za "slavom". Zatim.e. No.Idealna rekonstrukcija neolitskog lovca iz Alpa (oko 3300 godina pre n.. . iako mo da zapanjeni ludilom ovakve ideje. ipak mogu da poveruju u njenu autenti nost.. javio se veliki broj Austrijanki sa zahtevom da budu ve ta ki oplo ene upravo njegovim semenom! One su ovog nesre nog praistorijskog lovca iz milo te prozvale Eci. naravno. ali kada je ovo objavljeno. jer nije sa uvan ni njegov rektum. Njihov est argument bio je da ele potomke od pravog predstavnika " iste alpske rase" (sl. pa ak i svojevrsna nekrofilija potakla mlade Austrijanke na ideju da rode decu sa preko 5000 godina starijim ocem. ba kao u modernim "bankama" sperme. u kome je opovrgnuo informaciju da penis nedostaje. iskoristili kao dokaz da je on zapravo bio pasivni homoseksualac i vrlo brzo od njega na inili gej ikonu ± autenti ni dokaz o drevnoj tradiciji kulturne prihva enosti homoseksualnog koncepta ivota. jer u modernoj civilizaciji ima npr. (Poznati arheolog Pol Ban je ovu dilemu engleski cini no komentarisao da "s obzirom na to kako je grubijanski Ajsmen i upan iz leda. prema nazivu doline u kojoj je prona en. 4 . taj podatak zapravo nije ta an.). oglasili su se i homoseksualci! Be ki gej magazin Lambda Nachrichten objavio je podatak da " iva" sperma nije otkrivena samo u Ajsmenovim mo nicama. 6). jo jedna injenica je podigla novu buru: u njegovim mo nicama o uvano je seme. Upravo taj bizarni intimni detalj u vezi sa Ajsmenom ga je i proslavio.Ni ta nije pomoglo to to je jo 1993. do neprepoznavanja. na injena prema originalnim nalazima garderobe i opreme. Zvu i li vam ovo poznato? Najzad.) No. (Verujem da itaoci. ve i u anusu! To su. koje je zbog izuzetne brzine zamrzavanja. bilo sasvim upotrebljivo. i onih koji jo uvek prate doma i fudbal. dobro je da mu spermu nisu na li i u mozgu!") Sl. pindler objavio detaljni izve taj analiza.

Antropolo ka autopsija Ajsmena: ve prilikom prvog pregleda. itava gungula oko seksualnog identiteta Ajsmena toliko se zapetljala da je na kraju intervenisala i katoli ka crkva zvani no zahtevaju i od dr pindlera da " uva ljudsko dostojanstvo ak i toliko nakon smrti ovog bo jeg stvora" i ne objavljuje vi e "njegove intimne detalje". dr pindler je uo io da mu nedostaje penis. 5 . .Sl.

ima/nema spermu u rektumu. TAG. Ja u spomenuti samo neka dela iji naslovi oslikavaju spektar interesovanja "arheoseksologa". Lik (G. Te iste godine. Naime. Upravo se tako i dogodilo: nakon brojnih polemika oko Ajsmena.Sklonost ka pomodarstvu mislilaca britanske arheolo ke Sl... Me utim. na uokvirenoj manjoj slici vide se detalji tetovirane ko e.Fotografija Ajsmenovih leda. 1992. Riddle) objavljuje knjigu Kontracepcija i abortus od drevnog sveta do Renesanse.. 7 . zapravo. utemeljena je sasvim nova poddisciplina ± arheologija seksa. sa brojnim i vrlo vrednim radovima. Leick) 1994. homoseksualac/ aman. iako sama po sebi privla na. . 7) i uz sebe imao posebne amulete i (kao vrhunski argument) to to je upra njavao ritualne homoseksualne odnose . organizuje i simpozijum na temu Seksualnost. poznato je da se uloga arheologije u savremenom dru tvu prelama kroz sasvim specifi ni interes za sopstvenu pro lost i poreklo. na kojima su utim strelicama obele ene rane od strele kojom je bio pogo en. upada u o i injenica da je naro itu slavu praistorijski lovac iz ju nog Tirola stekao upravo objavljivanjem njegove seksualne "intime": ima/nema penis. 6 . dru tvo i arheologija. arheolozi su se sve e e koncentrisali na ova pitanja i. Pri a o Ajsmenu. tetoviran (sl. nije interesantna samo zbog svojevrsnog voajerizma moderne civilizacije prema ovakvom arheolo kom nalazu. bio aman! To to je bio kastriran.. Novi vek postavlja arheologiji sasvim specifi ni zadatak.Ajsmen histerija: vino "za ti enog porekla" marke Eci koje se postmoderne iznedrila je i "kona no obja njenje": prodaje od nedavno u ju nom Tirolu! Ajsmen je.sve to "ubedljivo svedo i" o tome da je on bio neolitski sveti ovek. godine delo Seks i erotika u spisima Mesopotamije. tzv. renomirani nau ni forum evropske teorijske arheologije. Brojni i kompleksni radovi su "ekspresno" otvorili itav niz veoma zanimljivih pitanja. za manje od jedne decenije. ali emituje i sna ni signal o ne emu znatno va nijem. da prou ava istoriju i pro lost sveukupne ljudske seksualnosti. Tako. Sl. godine Ridl (J. Sve ovo zaista odaje utisak klasi nog voajerstva.

Uo ljivo je da. misli se na vrstu Homo. savremene vrste. nastanak ljudi kao vrste. Taylor) pojavila se 1996.000 godina. ona se tokom poro aja okre e za 900! Za to se toliko razlikuju Adam i Eva? Jedno od najintrigantnijih pitanja koje dugo okupira biologe i paleoantropologe jeste evolucija hominida. ova "pra-Eva" je mogla da ivi pre (samo!) 200. a naro ito dramati na antropolo ka otkri a u poslednje dve decenije XX veka. Sl. tj. mo da i najzanimljivija knjiga autora Timotija Tejlora (T. Ve je dobro poznata teorija o "praEvi". mogu oj mitohondrijalnoj pra-majci celokupnog ove anstva! Prema prora unima verovatno e. Dodu e. u sredini je A. tj. godine. istra iva ke mogu nosti. kroz nekoliko zanimljivih primera. afarensis (idealna Lusi). i dosada nja pri a o evoluciji . zbog srazmerno velike glave ljudskog novoro en eta.Kona no.Skica uporedne analize mehanizma poro aja hominida kroz dugu evoluciju: u levoj koloni prikazan je poro aj impanze. dok je u desnoj koloni nacrtan proces pora anja deteta kod na e. Naravno. koji su do tada ve ra unali sa dosta ve om starosti . Ovim lankom. pa i ozbiljni zna aj za moderno dru tvo. prili no su izmenili "scenario" porekla i vremena nastanka savremenog oveka. a ne itavu skupinu hominida ija drevnost se procenjuje na preko 3 miliona godina). sasvim jednostavnog naziva ± Praistorija seksa. Ubrzani razvoj molekularne biologije i genetike. ovakva informacija je dobro uzdrmala svet antropologa. elim da itaocima ANARHEOLOGIE predstavim svu raznolikost arheologije seksa. 8 .skoro milion godina (naravno.

tu je va an problem u antropologiji ± seksualni dimorfizam. nadalje usavr avaju kao univerzalne alatke. Ovo izrazito bihevioristi ko * tuma enje pona anje. Ozna ava isti e zna aj osloba anja prednjih udova (ruku). no o tome ± kasnije. Zbog ega i kada je do lo do ispoljavanja bitnih razlika izme u mu kih i enskih predstavnika hominida? Zbog ega ena ima upadljivo ve e grudi od mu karca? Rekao bi neko da tu nema ni ega udnog i da je ova osobina. Bi e da je u pitanju ne to drugo. nadmetanjem sperme (sperm competition) kod zajednica kod kojih je izrazita esta promena heteroseksualnih partnera. Naj e e obja njenje klju nog prelaza i izdvajanja od Biheviorizam sveta ivotinja nalazi se u bipedalizmu. pa ni kulturnim trajnih fiziolo kih promena vrste. du i penis obezbe uje i sigurnije oplo avanje partnerke. tako da nudi optimalni odgovor kao model Me utim. u pore enju sa ostalim primatima koji tako e proizvode mleko. potpunom i trajnom uspravljanju australopiteka i hodu na dve Od engleske re i behaviour (zadnje) noge. U pore enju sa gorilama. Navodno.5 do oko 1 milion godina. otkri a u Etiopiji . retkim i nesigurnim fosilnim nalazima.. Samim tim ± psihologiji. No. bi a afri kih savana u rasponu od 3. delovanje. Ovo tako e va i i za penis kod mu karaca. enske grudi su upadljivo ve e. jer je zasnovana na fragmentarnim.hominida je predstavljala samo nau nu konstrukciju. antropologiji. opstanka.. ve mehanizmom ejakulacije. pa i arheologiji. koje se stanovi te u biologiji. Lusi ± Donald Johanson) i pokraj jezera Turkana u Keniji (Ri ard Liki) sklopili su jedan smislen mozaik koji prepoznaje na samom po etku skupinu australopiteka. gracilnije telo itd. iako ve inom ova obja njenja deluju uverljivo. on je zna ajno ve i (kod ovih primata je ekstremno mali. fizi kom ili opstanak. potiskivanje sperme nekog drugog mu kog takmaca. skoro nevidljiv kada nije u erekciji). tj. Ova pojava bi se mogla objasniti tzv. koli inom i kvalitetom sperme. Rezultati specifi nog arheolozi seksa postavljaju brojna pitanja koja se na daju pona anja mogu da dovedu ak i do tako lako objasniti biolo kim. To naravno nije ta no. orangutanima ili impanzama. prema tvrdi ve ina paleoantropologa biheviorista ± podstaknut kome se pona anje jedinki ili je i ubrzani razvoj mo danih funkcija. jer reproduktivna funkcija mu kog polnog organa nije uslovljena njegovom du inom. kao svojevrsni itavih zajednica prilago ava odgovor ovih si u nih bi a na te ki zadatak prirode ± okru enju. Najpre. Me utim.oblasti Hadar (tzv.) usmerena na osnovnu biolo ku funkciju ± materinstvo i fizi ko odgajanje dece. biheviorizmom. tj. kao i dosta drugih (prose no nagla eni bokovi i gluteji. Kod ranih hominida je sasvim izvesno postepeno dolazilo do pove anja njegove du ine. sociokulturnom. .

te je ono postepeno postajalo sve vi e golo. razmatraju i pitanje kako je uop te do lo do razvoja mozga. Uz to. Homo ergastera. Na primer. Tako. Brokina zona direktno odgovorna za sposobnost govora). On veruje da je jedan od najranijih ljudskih izuma (tj. kozoroga). gde je mu karac imao dominantnu ulogu kao lovac i sakuplja . sa jasno izdvojenom levom i desnom hemisferom i tzv. Dakle. toliko i za mu karce. predstavnik tzv. 8).Postoji jo jedna interesantna fizi ka osobina. Pa ljive antropolo ke analize unutra nje strane njegove lobanje otkrile su otisak (negativ) mo dane kore. a odnosi se na srazmernu fiziolo ku nerazvijenost mozga kod novoro en eta. Dramati no izmenjeni polo aj i gra a karlice pa i uterusa. Jedno od obja njenja za ovu osobinu ide jo od pisanja samog Darvina. bokova i zadnjice. Brokinom zonom. Sl. Tejlor ide i dalje.skoro u celosti o uvani skelet.. kod De aka iz Nariokotomea (starog 1. koji je isticao "kona nu superiornost mu karaca. ". Za to ba to? Iako je njegovo obja njenje ne to slo enije.6 . pa tzv. srnda a.. govore i arheolo ki) bila ± nosiljka za bebe. Primera radi. to gledi te je danas sasvim odba eno kao o igledno seksisti ko i naivno. veli ina penisa kod mu karca i redukcija telesnih malja skoro isklju ivo na zonu oko genitalija (kod oba pola). Naravno. No." nastalu prirodnom podelom rada. jer bi danas mu karac bio toliko mentalno superioran u odnosu na enu. Me utim. Ovo naro ito va i za sisare (npr..6 miliona godina. 9 . jedna druga injenica stoji: pleiotropija ± proces kojim se promene koje izaziva evolutivni pritisak kod jednog pola prenose se vremenom u izvesnoj meri i na drugi pol. evolutivno pove anje mo dane mase (a samim tim i glave) predstavlja dodatnu smetnju.De ak iz Nariokotomea (Kenija) . utemeljenja oveka kao kulturnog bi a. najozbiljnija evolutivna biolo ka promena dogodila se najpre kod ene (sl. Dakle. formiranja govora i kona no. oblast mozga za koju se zna da je odgovorna za strukturisani govor kod dana njih ljudi! Veoma zanimljivu ideju vezanu za temeljno obja njenje biokulturne evolucije ljudske vrste nudi Tejlor u svojoj knjizi.prava je sre a to je kod sisara zakon o preno enju osobina preovladao kod oba pola. Zbog toga. ideja je da je maljavo telo ranim mu kim hominidima predstavljalo ozbiljnu smetnju u kretanju kroz savanu prilikom lova. rogovi prisutni i kod enki jelena. sve bitne fizi ke osobenosti ene i mu karca nastale su insistiranjem na pove anju seksualne privla nosti: veli ina enskih grudi. datovanog na 1. taman koliko je i paun bojama svog repa superioran u odnosu na paunicu" (!?). zahtevali su nova re enja da bi bebina glava uop te mogla da pro e. U pore enju sa ranijim hominidima ije telo je bilo prekriveno ne im nalik na krzno (kao i kod majmuna).. koja je karakteristi na koliko za ene. uspravljanje na dve noge imalo je i jednu ozbiljnu posledicu za ene: mnogo komplikovaniji poro aj. mo e se pojednostaviti direktnim uticajem no enja bebe na individualni razvoj zna ajnih centara u mozgu (ravnote a. On insistira na tezi da je osnovu razvoja inila seksualna selekcija. artefakata. savremeni ljudi imaju golo telo skoro bez ikakavih malja. Ovde Tejlor izrazitu prednost daje upravo ± enama.

sasvim je o igledna lateralizacija. te bi se itava ljudska evolucija mogla i ovako formulisati: ena je stvorila oveka! Me utim.Savremena majka iz Namibije koristi istovremeno i tradicionalni (nosiljka) i moderni metod (kolica) za no enje svoje dece.miliona godina).. koji vrlo posredno mogu da posvedo e o upotrebi ± nosiljki za bebe (sl. da li je kroz istoriju bilo uvek tako? Sl. sa uo ljivom Brokinom zonom (sl. Rusija) iz vremena gornjeg paleolita. koga je Kimeu (Kamoya Kimeu) nedavno otkrio u Keniji. sa naglaskom na va noj ulozi ene.. Sl. 10 .enske statuete iz Avdejeva (Kursk. 10). . 11 . specijalizacija leve i desne hemisfere mozga. Tejlorova ideja je posebno zna ajna zbog povratne sprege kulturne i biolo ke evolucije. 9)! Ovu upadljivu evolucijsku novinu Tejlor obja njava upravo preko otkrivenih artefakata. tj.

S druge strane. ali i brojnih varijanti prelaznih rodova.Ko tane palice u vidu falusa: Levo . uvene su statuete u kamenu ili kosti iz Vilendorfa u Austriji. 12 . O junacima.. Dakle. nalik na dana nji efekat pornografije (sl. i to ± prenagla ene. koje se u razli itim modelima dru tvenih zajednica razli ito prepoznaju. Najstarija jasna arheolo ka svedo anstva o poimanju mu kog i enskog principa pronalazimo u vremenu gornjeg paleolita (cca. 35000-9500 godina pre n. Zbog toga. smatram da je prili no va no da objasnim itaocima (naravno. biolo ki pol i socijalni rod uop te ne moraju da se poklapaju (moderni transseksualci. Bilo koja crta individualnosti (npr. Kostjenkija u Ukrajini ili Avdejeva u Rusiji. Francuska) ± sl. .dvostruki falus iz Gor Danfera (Francuska). koje prema skoro jednoobraznom modelu prikazuju sve bitne seksualne karakteristike ene. onima kojima to nije blisko) razliku izme u pola i roda. 11). S druge strane. Naj e i problem je to ova dva termina na na em jeziku zapravo i ne opisuju precizno ono to se u antropologiji pod time podrazumeva. enskog. ponekad i dvostrukog (Gor Danfer. tj. crte lica ili detalji ruku) svesno nedostaje. izraz d ender (gender) opisuje socijalnu i kulturnu kategoriju mu kog.Upadljivo nedostaju bilo kakve crte lica na predstavi glave.) osobenosti. itava pri a o seksualnom dimorfizmu predstavlja slo enije pitanje nego to su to fiziolo ke. itav niz otkri a umetni kih predstava i predmeta upu uje na to. genetske razlike izme u mu karca i ene. U nau noj literaturi na engleskom. pa i drugim svetskim jezicima. ali i tradicionalne tobelije ili brazilske Amazonke). grobovima i svetom kamenju Pre nego to nastavim pri u. Sl. genetski.). To pitanje podrazumeva i itav niz psiholo kih (intelektualnih. Otuda i arheolo ko prou avanje neke ljudske zajednice iz pro losti danas svesno u i u interesovanja postavlja pitanje polnih uloga. termin seks (sex) se precizno odnosi na biolo ki. relativno esti i ra ireni su i predmeti koji su eksplicitni prikazi falusa (Brinikel.Brinikel (Belgija) i desno .e. Belgija). fizi ki pol. jer ba to neretko oslikava i itavu ideologiju tog dru tva. tj. emocionalnih itd.. 12.

. trgovine. formiranje planski organizovanih stalnih naselja. tako. p enica. prikazao je u knjizi Domestikacija Evrope mehanizam ove promene. kao to su svetovi domusa i agriosa suprostavljeni. na simboli kom planu. Dakle. ovas. Jan Hoder (I. vreme prvih sela. Osnovna ideja. Jo u nekim svojim ranijim radovima on je uo io arheolo ku vezu strukture i organizacije neolitske ku e sa izgledom i sadr ajem grobova.). kultivisanje divljih trava (je am. No. Ili. praistorijski "genetski in enjering" ± trajno pripitomljavanje nekih ivotinjskih vrsta (pas. stomaka. 14). a ne to kasnije i svinja). mo da je i ubedljivija poznata statueta iz pe ine Grimaldi u Italiji (sl. a jedan drugom neophodni. Krajnji naturalizam nosi sna ni erotski naboj u predstavi vulvi. u procesu stvaranja sasvim nove ideologije. Ba tu negde. ena i mu karac postaju to isto. ne radi li se tu mo da o predstavi ene koja masturbira? Sl. gove e. 13) odaje vi e erotski naboj. za eci zanata. Hodder). . da li se to mo e re i za sve? Primera radi. kompozicija 3 vulve iz pe ine Angles (sl. pismenosti. ra . religije i. poznati britanski arheolog. on prepoznaje i sada oformljenu socijalnu ulogu ene. farmera i slo enijih dru tvenih zajednica. I. jeste da svim tehnolo kim otkri ima i unapre enju ukupnog kvaliteta ivota u neolitu prethodi promena osnovnih na ela oveka i dru tva u odnosu na prirodu. Me utim. jelen). koju pa ljiv italac mo e da nasluti jo iz samog naslova Hoderove knjige. Takva je npr. 13 . pa ak i pupka. kona no. predstava iz pe ine Trua Frer u Francuskoj. Doba neolita.Predstave slikane na zidovima pe ina kombinuju figuru mu karca sa glavom i polnim udom divljih ivotinja. koza i ovca. Ovakva umetni ka dela iz paleolita su me u arheolozima naj e e tuma ena kao ubedljive predstave plodnosti. politi kog raslojavanja ± svemu tome prethodi prihvatanje koncepta koga Hoder naziva domus (doma e) i agrios (divlje). izgleda da donosi i utemeljenje jasne ideje o dru tvenom razlikovanju polova..Uklesane predstave donjeg dela torzoa ena u pe ini Angles. pirina . hijerarhizacije dru tva. a manje upu uje na plodnost. koje imaju direktnu simboliku velike seksualne mo i (bizon. naj e e tuma ena kao predstava hermafrodita.

bile predmet surovog tretmana od strane zajednice. najverovatnije rtvenih Sl. manje poznati Vudhend . koji se nalazio u neposrednoj blizini ± trogodi nju devoj icu razbijene glave sekirom. a.mo da je u idealizovana slika dru tvene pastorale tokom neolita ± pitanju i predstava ene koja daleko od realnosti. 15) i imaju. i matrilinearnog. koji se skrasio oko ene". po prvi put u ljudskoj istoriji. a Karaghend u Irskoj ± ostatke pokojnice koja je bila sahranjena iva! Pored ovakvih. polo aju pokojnika/pokojnice. Re ju. jasnu simboli ku vrednost ure enog sveta ".. poljoprivrednog i sedala kog. . poznata je kao kreatorka jedne primamljive.uveni Hermafrodit iz rituala. autorka mnogih radova koji su u i i interesovanja imali religiju. uveni Stounhend je pokraj samog ulaza u kompleks sa uvao ostatke rtvovane ene s detetom. ovo razlikovanje se mo e uo iti u druga ijoj vrsti grobnih priloga. doma instvu. pa ak i deca. Marija Gimbutas. verovatno. Prilikom sahranjivanja.. Jedan od osnovnih argumenata za tako ne to pronalazi u primenjenoj umetnosti neolita ± vrlo estim figuralnim predstavama bo anstva koga ona naziva Boginja Stvoriteljica (ponekad i: Velika Majka ili Majka Bogova. razlikuju mu ki i enski prostori: u ku i.) Ove figurine u najve em broju su bile izra ivane u glini (sl. jer postoje brojna svedo anstva o tome da su ene. mnogi drugi podaci upu uju na to da je pe ine Grimaldi (Italija) . garderobi i nakitu. dvori tu.Otuda dolazi do toga da se. egalitarnog i miroljubivog". a ponekad i u njegovoj orijentaciji. kosmologiju i itavu ideologiju praistorijskog perioda. Me utim. pa i itavom prirodnom okru enju. mnogi autori danas pori u ovakvu sliku.. Tako. ali i stereotipne slike neolitskog sveta kao "matrifokalnog. masturbira sa palicom nalik na onu iz Brinikela. 14 . prema Gimbutas.. ona je u modernoj arheologiji sna no reafirmisala staru ideju o matrijarhatu.

koje se duboko urezuju u svest i uti u na formiranje li nosti.e. inspirisao se idejama razvojne psihologije i iskustvima babica u tretmanu beba: prilikom odbijanja bebe od sise. Mo emo da ubedimo Sunce da se pojavi na istom mestu". zanimljivo je razmatranje jednog fenomena koji je karakteristi an za vreme ranog neolita zapadne Evrope.Dama iz Vin e .emu su oni mogli slu iti? Mnoga tuma enja postoje za sam Stounhend : religiozni/kultni centar. Ili. Radi se o megalitskim spomenicima kojih ima na hiljade.). spomenuti Stounhend je najpoznatiji me u njima. Depresija. praistorijska astronomska opservatorija. pa ak i neka vrsta "univerziteta" (vidi lanak B. Postavlja se pitanje .svetski Jedno alternativno obja njenje itavog kompleksa poznati nalaz enske figurine praistorijskih megalita nudi Piter Elis (P.. kod nje se javlja itav niz stresnih situacija. prekrivene seksualnim objektima" (!?) Otkuda ovakva interpretacija Elisu? Najpre. Francuskoj. Otprilike sli no pojavu depresije obja njava i uvena Seligmanova teorija o nau enoj bespomo nosti. mo emo da pretpostavimo da je ogromni napor za podizanje megalitskih spomenika imao "terapeutsko" dejstvo na zajednice. rascepljenost li nosti od realnosti i ose aj bespomo nosti. a rasuti su po Britaniji.) Neki od njih te ki su i vi e desetina tona (!).Za kraj ove pri e. najbrojniji spomenici ove vrste su jednostavni: uzdignute duguljaste stene. pa se mo e pretpostaviti kolika je neverovatna socijalna energija i za nas skoro neshvatljiva tehnologija bila neophodna da bi se oni izgradili. kao "dokaz o kolektivnoj opsesiji koja je stvorila itave predele tipi an za mla i neolit Balkana. 16). 15 . mo e da se prevazi e tako to e se urediti ivot i svet rigidno. kojima je stalni pogled na simbol mo nog bo anskog falusa ili zemaljsku vulvu ulivao samopouzdanje. Ellis). Savi a u ANARHEOLOGIJI 2). s jasnim falusoidnim asocijacijama (sl. Sl.. zavisno od vremena i na ina. . koji ih vidi (oko 4800 godina pre n. nestanak tradicionalnih vrsta lovne divlja i a pojava obilja novih ± egzistencijalni pritisak). tako da nema nepredvidivih situacija. kako to vidi Alison eridan. Ali.Njihova poruka mogla je da glasi "Mi kontroli emo vreme i godi nje doba. Ako ovo razmi ljanje prenesemo na situaciju iz ranog neolita (naglo izmenjen prirodni svet. arheolog Narodnog muzeja kotske: . (Naravno. Belgiji itd.

Naime. pre svega. bez sumnje.. Zahvaljuju i seksu. Stoga.. Andrej Starovi Istra iva ka stanica Petnica Valjevo . O igledna je falusoidna konotacija. predla em itaocima da. retki su tako pouzdani pokazatelji (a da se mogu arheolo ki dokumentovati). arheologija je ponovo ± zabavna. razmisle o svemu to sam napisao..Sl. smisao za eroti nost. va no je podsetiti da seks nije samo mehanizam biolo kog produ etka vrste. zbog formiranja koncepta roda (gender) u odre enoj zajednici. pregledavaju i mali slajd. ukoliko smo u stanju da kao istra iva i spoznamo seksualne navike. najpre.O seksu? U pro losti? Pa . elje. 16 .ou arheolo kih svedo anstava irom sveta o seksualnim navikama i pona anju ljudi iz pro losti.. Za sam kraj. Seks je zadovoljstvo i zbog toga je naro ito zna ajan za arheolo ko istra ivanje praistorijskih i istorijskih dru tava. koji oslikavaju ukupni kvalitet ivota nekog pro log dru tva. pa do itave zajednice.. norme seksualne "pristojnosti" i ukupnu seksualnu kulturu jedne ljudske zajednice iz pro losti. .. po ev od pojedinaca.Megalit iz Kintroa pokraj jezera Loh Kraigni ( kotska). Sve to ste oduvek eleli da znate. zaista smo bli i originalnoj ideji arheologije ± razumevanju ukupnog ivota davno nestalih ljudi. niti su seksualne (polne) uloge zna ajne.

Sl.e. Uporediti polo aj njegove slobodne ruke sa predstavom iz Had ar Kima.e.Slika 17 .posuda iz Vikus kulture (VI .4500 godina pre n.Zadovoljni mu karac onani e .Nasmejana ena masturbira figurina iz neolitskog hrama u Had ar Kimu (Malta) .VII vek nove ere). 19 .kultura Mo ika (I .analnog seksa iz Perua: Desno .).figurina iz Larise (Grcka).e). Slika 18 . neolitska Dimini kultura (5000 .Dve kerami ke predstave homoseksualnog ina . Levo . .I vek pre n.oko 3600 godina pre n.

Men-an-Tol (Kornvol. oko 3000 godina pre n.Predstava seksualnog odnosa u tra koj umetnosti. Sl. Slika 21 .reka Angara (Sibir.seksa sa ivotinjama: gore . Levo se uo ava figura robinje koja nekom vrstom lepeze pokriva lice druge robinje predmeta naslade velmo e.Val Kamonika (Italija).Scene bestijalija . 23 . Britanija): megalitski . e. ovek i magarac. Bugarska. dole ."skija " i sob (!).Slika 20 .Letnica. Rusija) .

. sproveo anketu medu o eni specijalnog statusa. Pleme pe inskog medveda. vec "cenovnik".jasnu pre n. M.. Novi Sad: Matica srpska.e). Timoti Tejlor pretpostavlja Aleksandar Bur e je. Beograd: Zadruga. 1980. Preporu ena literatura: y y y y Auel. koja je dana njim var avskim prostitutkama. I. . kao i pojedina nih cena. Arseni ). Poljski arheolog strelicom. stoga za "onaj svet" dobila koje su mu potvrdile savr enu logi nost supstituciju polne mu kosti.. Hodder.uveni grob kneza iz Slika 24. analiziraju i da se uop te ne radi o mu karcu. a na aversu . druge tipi no "mu ke" predmete koplje. Darvin. Domestication of Europe. Oxford: Basil Blackwell. Navlaka za penis (?) od predstavu seksualne usluge koja se iskucanog zlatnog lima obele ena je dobija za toliki novac. O poreklu vrsta putem prirodne selekcije.Rimski etoni za javne ku e: Varne (Bugarska) ili . Beograd: Prosveta. no itd. Slika 22 .grob sa svaki eton na reversu ima brojku zlatnim penisom (oko 4000 godina pojedina nu cenu. 1990. 1999.) sa o iglednom predstavom mu kog (falusi) i enskog principa (vulva).spomenik-grobnica iz neolita (oko 3000 godina pre n. 1963.e. tom I i II (preveo M. D . Istorija. Herodot.

. grobovi i u enjaci. koju su i stari i novi istori ari poricali i smatrali da je postojala samo u bajkama. Sex and Tradition. London: Weidenfeld and Nicolson Taylor.J. Ta zemlja. nekad manje.stm http://www. iskrivljenih ili lo e shva enih informacija.com/news/story/sm_449347. The Archaeology of Human Ancestry: Power. London: Routledge.html http://www.co.bawue.ac. ali naivnu pri u smu kanu od pogre nih.html http://home. Four Million Years of Human Sexual Culture.html http://news. Sanjari i diletanti su. istinsku utopiju.htm .indigogroup.co. koje naj e e predstavljaju zanimljivu. pu tali ma ti na volju u poku aju da "otkriju" Atlantidu. T. na koju prvi put nailazimo kod velikog filozofa Platona.V. Ceram napisao knjigu Bogovi. duboko se urezala u tradiciju moderne zapadne civilizacije.000 milja pod morem Ve na tema i tajna Kada je C. tako e. Prehistory of Sex.de/~wmwerner/oetzi. cvetala napredna i visoka civilizacija koja je u ivala u izobilju prirode i dru tvenoj harmoniji.edu/videos/iceman. Spindler. (eds. Pri a o Atlantidi. prostirala se pred mojim o ima.uk/edge/ate6cont. a nekad vi e utemeljenih. -. 1994. pisalo i mislilo sa jednakim arom od vremena Platona pa sve do danas.y y Shennan.html http://www. Platonov mit je intrigirao i jo uvek zaokuplja pa nju ljudi razli itih interesovanja: filozofi su u njoj videli idealno dru tveno ure enje. Magi na privla nost ove teme toliko je .. London: Fourth Estate.html http://www. 1996.) 1996. u kojoj je opisao uzbudljivu istoriju arheolo kih otkri a od Vinkelmana u Pompeji do Stivensona u Meksiku. Legenda ka e da je na Atlantidi.uk/hi/english/sci/tech/newsid_1884000/1884525. Oni su nudili bezbroj hipoteza.anth.uk/ba/ba15/ba15feat. Preporu ene Web stranice: http://www. pa ak i izgubljeni Raj.britarch.it/index_ice. Umetnici su Atlantidu do iveli kao iroko polje na kome mogu da oprobaju ma tu i iska u svoju kreativnost. sa optimizmom je poslednje poglavlje naslovio "Knjige koje jo nisu napisane".Kapetan dohvati jedan kamen i na jednoj steni ispisa samo jednu re : ATLANTIDA. da bi kona no zauvek nestala u stravi noj katastrofi. 20. uni tena vatrom i vodom.ucsb.archaeologiemuseum.il Vern.. U tom poglavlju je pomenuo pri u o Atlantidi kao poslednju tajnu pro losti koju arheologija treba da otkrije. J.. na nau nim injenicama. izgubljenom kontinentu ili tajanstvenom ostrvu.bbc. and Steele. O Atlantidi se raspravljalo. The Man in the Ice.. S. K..ananova. ne skrivaju i odu evljenje pred ovim velikim avanturama arheologije.

oholost i pohlepu. plodnom zemljom i dragocenim metalima (posebno metalom koji se naziva orihalkum i blista kao vatra). ije se radnje nadoveziju jedna na drugu.347.sna na. ukratko. Harmonija i mir su vladali generacijama na Atlantidi. gr ki zakonodavac i jedan od Sedmorice mudraca. Ovo je. Kada je video ta se dogodilo. Svi navedeni doga aji su se dogodili pre devet hiljada godina (od vremena kada se vodi razgovor izme u Solona i sve tenika). Pri a o Atlantidi je ispri ana u dva dijaloga. zajedno Heraklovih stubova (slika 2). Atlanti ani su krenuli u osvajanja. Atlantida je potonula u "jednom danu i jednoj u asnoj no i".). Ta pri a je bila zapisana na stubovima hrama boginje Neit u Saisu i u njoj se govori o velikom i mo nom kraljevstvu. dolazimo i do nau nika koji se pitaju: da li je Atlantida zaista postojala.e. sadr aj pri e koju je Platon izneo u svojim dijalozima. tj. da je privla ila ak i razne vrste mistika. Ostrvo je dobilo ime po sa svojim u enikom Aristotelom. ali kako je vreme prolazilo. koji u potrazi za Atlantidom "znanja" dobijaju putem provi enja i telepatije! Najzad. Li nosti koje vode dijalog u Timaju su Sokrat. donose i zavist. koga su sve tenici Solonu detaljno opisali (slike 3 i 4). a pod Azijom okvirno oblast Male Azije) a koje se nalazilo zapadno od Platon (428/427 . da li se Platonova pri a mo e nau no objasniti? Platon potpaljuje vatru Legendu o Atlantidi prvi je izlo io Platon. p. Timaj i Kritija. Njegovi stanovnici su izgradili velelepni i hramovima i palatama ukra eni grad. Ovi su se sakupili uo i jedne atinske svetkovine da bi diskutovali o filozofskim pitanjima. Hermokrat. a njihovu vojsku je nadja ala atinska vojska koja je zaustavila invaziju sa zapada na Mediteran. sinu Posejdona i devojke Kleito i prvom kralju Atlantide. koje se nalazilo na ostrvu koje je "po veli ini bilo ve e od Libije i Azije" (pod Libijom se podrazumevala severna Afrika zapadno od Egipta.n. To su uvena dela Timaj i Kritija. O Atlantidi i doga ajima koji su za nju vezani pripoveda Kritija: Solon. je prilikom posete Egiptu uo udnu pri u od egipatskih sve tenika iz grada Saisa. Zevs je re io da kazni Atlanti ane i zauvek uni ti Atlantidu. Ostrvo je bilo bogato biljnim i ivotinjskim svetom. stari zakoni i tradicija su revnosno po tovani. iskvario se plemeniti rod Posejdonov i bo ansku prirodu nadvladala je ljudska. uveni gr ki filozof (slika 1). Atlasu. .

Krantor. Pitanje postojanja Atlantide i istinitosti Platonovih re i pobudilo je znati elju i otvorilo polemiku jo u anti kom svetu. navodno.) uklju uju Platonov izve taj u svoja dela. anti ki pisac o kome je poznato vrlo malo injenica. tako e Platonov u enik. otputovao je u Egipat da bi na ao potvrdu za tvrdnje svog u itelja. U svakom slu aju. On izve tava o "nekih sedam ostrva na Atlantiku" od kojih je jedno bilo posve eno Posejdonu i na kome se sa uvalo se anje na veliko kraljevstvo koje je vladalo nad svim ostrvima u okeanu. a drugi su postojanje Amerike iskoristili kao posredan dokaz o autenti nosti Platonovog izve taja. Jedan doga aj je naro ito inspirisao ljude da promi ljaju o Platonovom ostrvu. Naime.e. video stubove o kojima govori Platon i na kojima je legenda o Atlantidi zapisana. Neki su Ameriku prepoznali kao Atlantidu. smatrao je da je cela pri a plod ma te jednog oveka.Geografski polo aj Atlantide. Ne to druga iju verziju legende o Atlantidi iznosi istori ar Diodor sa Sicilije u svom delu Istorijska biblioteka. po Platonovom opisu i shvatanju mape sveta. U Saisu je. Aristotel je smatrao da je Atlantidu uni tio isti onaj koji ju je stvorio. osve ili su vekovima staru raspravu. a nalazimo pomena o njoj i kod Plutarha. Platona.e.) i filozof Proklus (V vek n. misle i pritom na deo u Timaju gde Kritija govori o kontinentu koji se nalazi zapadno od Atlantide. Postojala su i suprotna mi ljenja. Pisci kasnoanti kog perioda Amijan Marcelin (IV vek n. U eni ljudi Renesanse koji su se okrenuli prou avanju starih pisaca. kome je "istina bila uvek dra a od u itelja". To je bilo otkri e Amerike. ali Platon nije jedini koji je govorio o njoj. . Tragom Atlantide: svi u poteru! Platonova pri a je najstarija poznata verzija legende o Atlantidi. Platonov najpoznatiji u enik. Atlantidu pominje i izvesni Marcelus.

geolo ka i biolo ka znanja upotrebe u cilju re avanja pitanja vezanih za Platonovu pri u. 3. Hram Kleito i Posejdona sa zlatnim kipovima. Zid od orihalkuma. Pitanja koja se name u posle itanja Timaja i Kritije jesu: da li je Atlantida postojala. Ovo. 5. Doneli se koristio komparativnom metodom u prou avanju ostataka materijalne kulture i folklora Starog i Novog sveta. On je smatrao da je upravo Atlantida centar iz koga se civilizacija irila na zapad i istok. Zid oblo en bronzom. 2. tj. Zid oblo en limom. 4. mit o Potopu) rezultat zajedni kog porekla. Godine 1882. .Atlantida se od renesanse trajno urezuje u zapadnoevropsku kulturu. prvi put je objavljenja studija Ignacijusa Donelija pod nazivom Atlantida: antidiluvijalni svet (antidiluvijalni . Glavni grad Atlanide prema Platonovom opisu: 1. sada klasi no delo za prou avaoce Atlantide. gde su se "formirale kolonije Atlantide koje su nastavile da ive i posle propasti ostrva i iz kojih su se razvile velike civilizacije". na Novi i Stari svet. predstavlja prvi poku aj da se dotada nja arheolo ka.prepotopski svet). a ljudi raznolikih profesija i opredeljenja se upu taju u raspravu i potragu za njom. kako bi dokazao da su sli nosti izme u njih (npr. gde se nalazila i kako je i za to potonula? Pogledajmo kako su razli iti ljudi poku avali da na njih odgovore. mitolo ka.

Posejdonovo etali te; 6. Prebivali ta stra ara; 7. Stara kraljevska palata; 8. Prolaz za brodove-trireme; 9. Dokovi. Donelijevim putem krenuo je i engleski knji evnik i publicista Luis Spens koji je dvadesetih godina pro log veka objavio nekoliko zna ajnih studija o Atlantidi. Princip uklapanja Atlantide u istoriju ove anstva bio je identi an Donelijevom. Uop teno gledano, Doneli i Spens su bili deca svog vremena u smislu da je idejni okvir kojim su se oni koristili, a to je teorija difuzije kultura, bio ideja vodilja arheologije krajem XIX i po etkom XX veka. Difuzionizam kao op ta teorija u arheologiji je obja njavao nastanak civilizacija i kulturnu promenu difuzijom kulturnih elemenata kroz prostor i vreme. U svojoj ekstremnoj formi - monocentri nom difuzionizmu, postojalo je samo jedno mesto, jedna kolevka iz koje su se razvile sve kulture sveta. U tom svetlu, Donelijeva i Spensova razmi ljanja predstavljaju jednu hiperdifuzionisti ku tvdrnju sli nu onoj Graftona Eliota Smita koji je smatrao da je praizvor svih kultura Egipat. Takva tvrdnja predstavlja ekstremni vid u arheologiji op te prihva enog na ela difuzije kojim su se koristili i uveni arheolozi poput Gordona ajlda u formulisanju modela po kome je svaki kulturni napredak do ao sa podru ja Bliskog Istoka - ex Oriente lux (svetlo sa Istoka). Dok su difuzionisti fokusirali svoje istra ivanje na pronala enje sli nosti i veza izme u prostorno i vremenski udaljenih kultura, javile su se i nove ideje u kojima se naglasak pomera na geologiju, geofiziku pa ak i astronomiju. Pomenu emo jednu od najnovijih hipoteza, koju je krajem devedesetih godina pro log veka izlo io Vja eslav Kudrijavcev, koji smatra da se dokazi za postojanje Atlantide mogu prona i bli im ispitivanjem geolo ko-klimatskih promena na kraju poslednjeg glacijala, to hronolo ki pribli no odgovara vremenu u kome je Platon smestio Atlantidu, a to je sredina desetog milenijuma p.n.e. Poznato je da je dana nji nivo mora vi i nego to je bio u ledenom dobu, i to za vi e od 100 m. Do pove anja nivoa mora je do lo usled globalnih klimatskih promena koje su rezultirale topljenjem lednika. Kudrijavcev tra i mesto koje e se uklapati u Platonov opis i koje je u pro losti pre pove anja nivoa mora bilo na suvom. Uz to, on dokazuje kako se iz Platonove pri e ne mora nedvosmisleno zaklju iti da je Atlantida bila ostrvo (zbog dvosmislenosti odgovaraju e re i na starogr kom), pripremaju i na taj na in teren za svoju tvrdnju da je Atlantida predstavljala, zapravo, produ etak evropskog kopna izme u severozapadne Francuske i Britanskih ostrva koji je usled podizanja nivoa mora sada pod vodom.

Rekonstrukcija metropole Atlantide. Jednu od poznatijih hipoteza u kojoj se propast Atlantide obja njava uzrocima iz svemira (!) izneo je Oto Muk u knjizi Tajna Atlantide. Mukovo delo predstavlja izuzetnu sintezu astronomskih, geolo kih, klimatskih, ekolo kih i arheolo ko-istorijskih podataka. Muk smatra da je uni tenje Atlantide prouzrokovao udar asteroida u Zemlju, ta nije u Atlantik. Za razliku od ve ine drugih autora, Muk poku ava da objasni za to je Atlantida bila klimatski povoljnija za razvoj civilizacije od Evrope, Azije i Amerike, gde je u to vreme jo uvek trajalo ledeno doba. On nudi obja njenje po kome je veliko ostrvo, tj. Atlantida svojim polo ajem stvaralo prirodnu branu tzv. Golfskoj struji da te e svojim dana njim tokom, te se stoga njen tok zavr avao na obalama Atlantide. Topla struja je uticala na obli nje kopno pove avaju i prose nu godi nju temperaturu i svaraju i povoljne klimatske uslove. Posle katastrofe, kada je Atlantida potonula, Golfska struja se probila do obala Zapadne Evrope i ustalila svoj dana nji tok, pove avaju i prose nu godi nju temperaturu u Evropi. Na taj na in, Golfska struja je doprinela otopljavanju lednika, to je ozna ilo i kraj ledenog doba. Treba pomenuti jedan od posrednih dokaza koga Muk navodi da bi potkrepio tvrdnju da je Atlantida u geografskom smislu postojala. Ovaj dokaz je biolo ke tj. ekolo ke prirode i odnosi se na migraciju jegulja radi mre enja iz reka i slatkih voda Evrope u oblast Sargaskog mora u Atlantiku. Poznato je da jegulje ive u slatkim, kontinentalnim vodama, a da se, kad do e vreme mre enja, masovno i nepogre ivo vra aju u Sargasko more, gde se mreste. Posle mre enja, roditelji uginu, a mlade jegulje se, kada dovoljno odrastu, vra aju u slatke vode da bi se itav ciklus posle odre enog vremena ponovio. Muk smatra da ova neobi na pojava dokazuje da je u podru ju Sargaskog mora nekad postojalo kopno - ostrvo i da su jegulje ivele u rekama tog ostrva ili pri u u tih reka u more, gde su se mrestile. Kada je, prema Muku, kopno posle udara asteroida u Atlantski okean nestalo, Golfska struja je razasula jegulje po okeanu, ali je genski

utisnuto "se anje" na ostrvo ostalo prisutno, tako se jegulje stalno vra aju svom prastani tu Atlantidi. Me utim, Mukova obja njenja ne zadovoljavaju prave nau no-metodolo ke kriterijume, pa ak ni najosnovnije pravilo pri izno enju takvih hipoteza (ne zaboravimo, on pretenduje da objasni globalne fenomene kao to su kraj ledenog doba, pove anje nivoa mora, migracija jegulja...), a to je da navede literaturu u kojoj mo emo da proverimo podatke i obja njenja koja Muk uzima za sigurne i dokazane. Neproverljivost podataka tipi na je za sve vidove pseudonauke pa tako i za pseudoarheologiju koja je postala "majka" diletantskih, prevarantskih i besmislenih teorija i hipoteza o Atlantidi. Postoji itava plejada pseudonau nika, mistika i okultista poput Paula limana (unuk H. limana), Augustusa Le Plon ona, Rudolfa tajnera, Madam Blavacki itd., koji iznose apsolutno besmislene i nemogu e dokaze o postojanju Atlantide.
Atlantida: "Zvani na verzija"

Hipotezu koju posebno izdvajam, okarakterisa u kao "zvani nu verziju", zbog toga to je ona prihva ena u profesionalnim arheolo kim krugovima i dolazi od uvenog gr kog arheologa Spiridona Marinatosa. On je vr io iskopavanja na dana njem ju noegejskom ostrvu Santorini (anti ka Tera) i proslavio se otkri ima va nih naselja minojske kulture bronzanog doba (3. i 2. milenijum stare ere). Za njih je egzaktnim savremenim metodama utvr eno da su kona no bila uni tena katastrofalnom vulkanskom erupcijom, koja je raznela pola ostrva!

Ru evine Aktrotirija, prestonice drevne Tere, ija sudbina je mogla da bude inspiracija Platonu. Marinatos je ustvrdio da su upravo vulkanska eksplozija i propast Tere uzrok nastanka legende o Atlantidi. On posmatra pri u o Atlantidi kao mit koji se izgra ivao stotinama godina i u koga su, kao to sa mitovima esto biva, inkorporirani doga aji koji su se odigrali u razli itim vremenima i na razli itim prostorima. Ipak, samo jezgro pri e ini se anje na eksploziju Tere koja je po intenzitetu bila ak etiri puta ja a (!) od moderne erupcije na ostrvu Krakatau i koja se ula irom planete.

Po Marinatosovom mi ljenju, Platonov opis ivota i obi aja na Atlantidi najvi e podse a na minojsku kulturu, iji je centar bio na Kritu i koja je do ivela procvat u prvoj polovini drugog milenijuma p.n.e. Na primer, u kritskom zidnom slikarstvu imamo uvenu Fresku toreadora, na kojoj je prikazana igra ili borba sa bikom (slika 5). Platon na jednom mestu u Kritiji opisuje ritualni lov na bika koga su upra njavali kraljevi Atlantide. Sli nost nesumnjivo postoji. Tako e, stanovnici Krita su se vrlo uspe no bavili pomorstvom i posedovali veliku trgova ku flotu, a sam Krit je veliko ostrvo, to ini jo jednu sli nost sa Atlantidom.

Idealna 3D rekonstrukcija metropole Atlantide. Smatra se da je erupcija Tere, to je doga aj koji se okvirno datuje u 1500. godinu pre na e ere, ostavila katastrofalne posledice na Krit i da je dovela do propasti minojske civilizacije. Atlantida onda nije uni tena devet hiljada godina pre Solona, ve devet stotina godina pre Solona (Solon je iveo u VI veku p.n.e. - 900 + 600 = 1500). Marinatos prati tragove u istoriji Egipta koji su uticali na to da staroegipatska folklorna tradicija toliko uzdi e Atinu koja se borila protiv Atlantide (pod uslovom da je pri a zaista do la iz Egipta). Vreme kada Solon pose uje Egipat pripada tzv. Saiskom periodu egipatske istorije (663 - 525. godine pre n.e.) u kome je Egipat bio veoma podlo an gr kim uticajima i zavisio je od gr ke pla eni ke vojske. Stariji doga aji, kao to je invazija "naroda sa mora" (oko 1200. godine p.n.e.) na Egipat i borba Egip ana protiv Hiksa (oko 1580. godine p.n.e.) u kojoj su se, kako dokazuje Marinatos, borili i mikenski ratnici, utkani su u okvir pri e kao rezultat mutne svesti o gr kom u estvovanju u egipatskoj kasnoj istoriji. Svi ovi doga aji su isprepleteni uz mnoge fantasti ne i izmi ljene dodatke, tako da sva neslaganja sa Platonovim opisom Marinatos obja njava injenicom da nijedan mit "ne mo e biti prihva en zdravo za gotovo" i da u sebi nosi mnoga izobli enja i kontradikcije.
Atlantida kao arheolo ki problem

Sam mit o Atlantidi je od strane u enih ljudi i poznavalaca antike okarakterisan kao bajka, "plemenita la ", kao pri a koju je Platon izmislio da bi mogao na prigodan na in da izlo i svoja filozofska stanovi ta. Mi ljenje da je Platon naprosto izmislio celu pri u je veoma iroko

rasprostranjeno u u enim krugovima. Profesor Marinatos je svojim radom o Atlantidi ponudio obja njenje koje nije dovelo u pitanje osnovni hronolo ki i kulturni okvir dana nje arheologije, tako to je Platonov mit uklopio u arheolo ki i istorijski potvr ene i zabele ene doga aje. Po Marinatosu, Platon nije izmislio pri u u potpunosti, ali ni Atlantida kao zaseban i stvarni entitet nikada nije postojala, tako da se Marinatosovo mi ljenje ne razlikuje u su tini od stava koji mnogi prihvataju, a to je da Atlantida, kakvu je Platon opisao, nikada nije postojala. Potrebno je izdvojiti klju ne momente u Platonovom tekstu, koji nauci postavljaju jedno ili vi e me usobno zavisnih pitanja, gde odgovor na jedno mora implicirati i koherentan sistem odgovora na druga pitanja. Jedan od prvih i osnovnih problema vezanih za Platonovu pri u jeste pitanje hronologije. Solonu su egipatski sve tenici rekli da su se doga aji vezani za Atlantidu i njenu propast odvijali pre devet hiljada godina, to zna i oko 9600 godina pre nove ere. S obzirom na stepen razvijenosti civilizacije Atlantide, kako ju je Platon opisao, ova injenica obeshrabruje svakog ko je iole upoznat sa praistorijom i istorijom ove anstva. Naime, pomenuto vreme predstavlja prelaz iz paleolita u mezolit. Drugim re ima, ljudi jo uvek nisu upoznali ni zemljoradnju ni sedentarni na in ivota, a po eci gradova i civilizacije su hiljadama godinama udaljeni. Postojanje takvog grada u desetom milenijumu pre nove ere se nikako ne mo e uklopiti ni u jedan okvir praistorije koji je do sada arheologija uspela da rekonstrui e. Nigde u svetu nema materijalnih tragova koji bi svedo ili o dru tvu koje je ovladalo slo enom urbanom arhitekturom, zemljoradnjom, moreplovstvom ili obradom metala u desetom milenijumu p.n.e. Ipak, pretpostavimo da je Atlantida zaista postojala i da je njeno dru tvo posedovalo znanja o zemljoradnji (zanemarimo za sada arhitekturu, obradu metala i umetni ke domete). Nastanak zemljoradnje smatramo za osnovni preduslov ka daljem razvijanju kulture u smeru izgradnje gradova, stvaranja dr ave i razvijanja tehnologije. Prirodno se name e pitanje: za to bi na Atlantidi do lo do tog dostignu a mnogo pre nego u ostalim delovima sveta? Ovo pitanje zadire u samu su tinu problema koji za arheologiju i humanisti ke nauke predstavlja jednu od najte ih prepreka u prou avanju oveka, a to je obja njavanje kulturne promene (pod kulturom ovde podrazumevamo sveukupnost ljudske delatnosti). Nauka je ponudila neka re enja za proces neolitizacije kao i modele za nastanak prvih dr ava. Koji model primeniti na slu aj za koji nismo sigurni ni da je postojao? Koje god teorijsko stanovi te o kulturnoj promeni, neolitizaciji ili nastanku dr ava da zastupamo, jedno je sigurno - ostrvo Atlantida je moralo postojati kao realan fizi ki entitet sme ten u prostoru da bi se na njemu odigrao bilo koji od gore navedenih procesa.

"Freska toreadora", oko 1500. p.n.e, Krit. Drugo pitanje glasi: da li je u Atlantiku postojalo ve e ostrvo koje je potonulo u desetom milenijumu p.n.e? Na ovo pitanje ne mo e da odgovori arheolog, ve geolog, a geolozi se ogromnom ve inom sla u da ne postoje dokazi da se u Atlantiku takav proces odigrao. Jedan od argumenata koji se navode u korist teorije da je cela pri a plod Platonove ma te, jeste da ne postoje verzije legende o Atlantidi koje su starije od Platona. Platon izve tava da je pri a o Atlantidi zapisana na stubovima hrama u Saisu. Ovo je za arheologa svakako najdramati nija tvrdnja i ukoliko je ta na, onda postoji materijalni, arheolo ki dokaz da Platon nije izmislio pri u ( to naravno ne dokazuje da je sama pri a istinita). Za arheologiju je veoma va no pitanje me ukulturnih uticaja i komunikacija. Ako na jednom velikom ostrvu imamo kulturu koja je superiornija u odnosu na ostatak sveta, da li je mogu e da nije bilo nikakve komunikacije izme u kulture Atlantide i ljudskih zajednica u Evropi? Da li bi takva kultura uop te imala potrebu da stupa u kontakt sa ljudima na "ni em nivou" razvoja? Istorija nas u i tome da je sasvim mogu e da jedna razvijenija kultura postoji paralelno sa manje razvijenom (misli se prvenstveno na tehnolo ki stupanj razvoja) i da izme u njih ne do e do kontakta. Me utim, postavlja se pitanje koje je delom i psiholo ke prirode (a zasniva se na pretpostavci da Platon nije izmislio celu pri u ve da je zaista postojalo neko predanje koje je doprlo do njega): za to bi ljudi, uop te, zapamtili Atlantidu? Da li je u pitanju bila zaista neka vrhunska kultura na koju je sa uvano se anje posle propasti ostrva, ili je sam in nestanka Atlantide delovao na ljude da je zapamte kao izgubljeni raj, ak i da su na njoj iveli ljudi na istom stupnju kao i svuda u svetu? Tu je Marinatos kategori an i to je jedan od najja ih argumenata protiv onih koji veruju da je Atlantida postojala. On smatra da nije mogu e da se jedan doga aj koji se odigrao pre 9000 godina zadr i u kolektivnom se anju, jer najstarija ovekova se anja na specifi ne doga aje ne prelaze 4000 godina p.n.e. (na primer, mit o Potopu). Marinatos smatra da je bez pisma apsolutno nemogu e sa uvati informacije kroz tako duga ak vremenski period. Sada je jasno za to se Atlantida ne mo e tek tako "prona i" kao to je liman prona ao Troju. Nauka nije uspela da potvrdi postojanje Atlantide, nijedna hipoteza nije na la svoju materijalnu

Spens. Fileb. (Uzgred.htm http://www..net/page/secretloc/factfile. Beograd: BIGZ. na primer. 1991. da njeno postojanje nikako nije bilo mogu e ni pod kojim uslovima (mada do takve apsolutne tvrdnje prakti no nije mogu e do i). Beograd: No limit books.html http://www. D . Novi Sad: Knji evna zajednica Novog Sada.. ali najve a gre ka koju neko mo e da napravi kada se radi o nauci. Meneksen. oveku i pro losti jeste da bilo ta otpi e kao apsolutno nemogu e ili neta no.net/~ripley/page2G. Pa.ru/proj1_e.com/gui-eng/myths. Tragom Atlantide: Ekspedicija Foset. Marko Por i student II godine arheologije Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y Donnelly.htm http://www.potvrdu niti mo e adekvatno da odgovori na sva pitanja. L. Preporu ene Web stranice: y y y y y http://www. O. Platon 1983. da krenemo redom. Beograd: Mladost. Marinatos. 2000.) . Muk.H. ostaje zadatak da se objasni nastanak ovog mita i njegov smisao.su tastveno (vaspostavljanje i op ti saveti) Mislim da je te ko pretpostaviti da bi itaoci ovoga teksta ta no odgovorili na pitanje u. I. i sli na. P. 1971. ak i ukoliko se nedvosmisleno poka e da je Atlantida plod fikcije.atlan. Velard. Tajna Atlantide.. Beograd: Dosije. Platon 1981. 1980.htm http://www. Ovo je istorija nau nih otkri a mnogo puta potvrdila. Atlantida i drugi izgubljeni svetovi.imh.powernet.andrewcollins.lanzarote-guide. Timaj. televizijskom kvizu: ''Iz kojeg jezika poti u sve re i u naslovu. Some words about the legend of Atlantis. Atlantis: The Antedeluvian World New York: Rudolph Steiner Publications. Kritija. to je ni ta manje uzbudljivo. S. izuzimaju i termin srpskoslovenski jezik?'' To i nije te ko zamisliti u sredini u kojoj ogromna ve ina ne zna odgovor ni na pitanje kada su Srbi postali pismeni. ta an odgovor na prvo pitanje nalazi se u poslednjem poglavlju teksta. Athens. Beograd: Jugoslavija. 1987.. Istorija Atlantide.org Srpskoslovenski jezik . 1973. Foset.

dodajmo. me usobna razumljivost govornika razli itih slovenskih jezika bila je tada neuporedivo ve a no danas.Od staroslovenskog ka srpskoslovenskom Mukotrpan posao solunske bra e irila i Metodija na stvaranju prvog slovenskog knji evnog jezika. kao i slo enijih gr kih sintaksi kih konstrukcija. godine. najkasnije do 886. staroslovenski (skra enica: stsl. dakle nedugo posle moravske misije. Ovu. jezik ipak najbolje razumeli Ju ni Sloveni. dakle. da su stsl. Prevo enje bogoslu benih knjiga ve je bilo zavr eno u Vizantiji. Stsl. Odgovorna du nost poverena je bila iskusnim misionarima koji su. jezik bio je isklju ivo . Nema pouzdanih i direktnih dokaza za odgovor na pitanje kada je pismenost stigla i me u Srbe. praslovenskog. te se ona uzima kao godina po etka slovenske pismenosti. a samim tim i njihovog prvog pisma. finalizovan je odlaskom ovih prosve enih Grka u misiju irenja hri anstva me u moravskim Slovenima.) zajedni ki knji evni jezik za sve Slovene u periodu od IX do XI veka. i 874. Posredne informacije ukazuju nam da je verovatno u pitanju bio period izme u 867. istovremeno. Pri prevo enju neminovan je bio i prodor gr ke leksike za pojmove koje Sloveni nisu imali. Jasno je. iji je dijalekat poslu io za bazu knji evnog jezika. sveobuhvatnost posedovao je zahvaljuju i injenici da se u pomenutim vekovima osamostaljeni slovenski jezici jo uvek nisu bili isuvi e udaljili od jezika iz kojeg su se razvili. poznavali i govor Slovena iz okoline Soluna. godine. tj. Prvi knji evni jezik koji su Srbi koristili bio je. a misija je na severozapadu po ela 863. Mapa balkanskog poluostrva od IX do XII veka. danas nezamislivu. Drugim re ima.

tj. Najzna ajniji spomenik ovoga jezika sa srpskih tokavskih prostora svakako je Marijino jevan elje. Staroslovenski tekst sa tokavskog podru ja Temni ki natpis (X-XI vek). jezika. Sinonimni termin za srpskoslovenski jezik. prakti no kao plod gre aka prepisiva a. Ve u ovim staroslovenskim spomenicima po inje da se prepoznaju i pojedine glasovne crte srpskog narodnog jezika. lokalnih tokavskih govora. Dodu e. Vremenom je rastao broj re i zapisanih u formi iz srpskih dijalekata. tj. ali koji se niti gramati ki niti leksi ki nije isuvi e razlikovao od tada njih narodnih govora srpskih. to nalazimo u najstarijim srpskim rukopisima. gra danin : srpski sve a. napisano najkasnije po etkom XI veka. Brojne posrbice gr kih re i. izmena) stsl. kojim niko nije govorio (mada su se tekstovi crkvenih knjiga glasno itali i pojali). Umorni ili zaneseni prepisiva tako je stsl. tako e je sasvim adekvatan. . koje su u narodnim govorima od doseljavanja na Balkan imale ekvivalente u glasovima i (stsl. ali se menjala i morfolo ka struktura njegova. tj. Iako je stsl.jezik pisane komunikacije. jezika najvi e je zahvatio glasovni (fonetski) sistem. jezik izgovoren na tokavskom podru ju. izgovaranja re i ''u sebi'') pri prepisanju rukopisa. gra anin). srpska redakcija (tj. ipak su vremenom u njega po ele da prodiru osobine bliskog. to va i i za Temni ki natpis. re slnce zapisao kako je i izgovarao: slunce. jezik bio kanonizovan jezik koji se nije smeo menjati. Nastanak srpske redakcije ipak ne treba tuma iti isklju ivo kao plod nesvesnog i nekontrolisanog. Proces posrbljavanja (srbizacije) stsl. bogoslu benog karaktera. grupe t i d. sve ta. srpskog narodnog jezika. unutra njeg diktata prepisiva a (tj. te je sasvim adekvatan opis Pavla Ivi a da je srpskoslovenski zapravo stsl. nisu sve glasovne crte prodirale u knji evni jezik: tako su u njemu o uvane npr. to se tuma i nesvesnim uticajem tzv.

Istoriju zasebne irilice me u porodicom genetski povezanih pisama. to je izazvalo njegovo ga enje u XIII veku. bosan ici. i ova slika va i i za srpske teritorije. mada je nesumnjivo da je u pitanju samo varijanta srpskog irili nog pisma. jezika u knji evna dela. perioda. a pomenuti Temni ki natpis . glagoljice. Procesi izmena. to je problem nasle en jo iz stsl. malo izmenio svoju gramati ku i leksi ku strukturu. Model. pa je na prostorima Zete. Od glagoljice ka irilici Stsl. baziran na irili koj tradiciji. a primenjivan je u dr avi Nemanji a sve do XV veka. mo emo pratiti od uvo enja specifi nog slova koje se nazivalo erv (i imalo glasovnu vrednost . periodu. prolaze i pritom kroz razli ite faze. jezika svakako su bili ubrzani i olak ani prodorom ssl. kao i pozniji resavski. vokabular menjao prakti no samo prodorom pozajmljenica. tekstovima (zvezdoslovac.starijeg. Pomenuto Marijino (Bogorodi ino) jevan elje pisano je glagoljicom. to se dogodilo u XII veku. Sama irilica je modifikovana na razli itim teritorijama do te mere da su pojedini tendenciozni tuma i poku ali lansirati ideju o posebnom pismu. ali je ovo slovo u srpskoj irilici imalo sasvim poseban grafi ki identitet. U XV veku javlja se resavski . Neprakti no dvojstvo pisama vremenom je ukinuto. a na ra kim teritorijama istoimeni. Huma i Bosanske banovine funkcionisao zetskohumski. ideja o potrebi za ovim slovom preuzeta je iz glagoljice. u literaturi se nazivaju jo i pravopisnim kolama. Od zetsko-humskog do resavskog pravopisa Ssl. ije potvrde nalazimo u Gri kovi evom i Mihanovi evom odlomku. bogopostavljen.irilicom. Biser srpske srednjovekovne kulture Mirosljavljevo jevan elje (XII vek). spomenici potvr uju upotrebu dva pisma . originalna i prevedena i druge tekstove svetovne sadr ine. posrbljavanja stsl. Funkcionalnija irilica potisnula je i kod Srba glagoljicu. Zetsko-humski pravopis bio je oslonjen na glagoljicu. tj. irilice. Ovi pravopisi. ponekad i ). Vitalnijim se pokazao ra ki pravopis. srpske irilice. blagoli ije. od sa uvanih tekstova iz XII veka pa do tridesetih godina XVIII veka kada se ugasio. arhai an po svojim re enjima. i mla eg. mladouman i dr. narododr anije. ra ki pravopis. jezik je tokom svoga dugog ivota. Tako je nacionalno pismo kod Srba od davnina postala irilica. U suprotnosti sa stabilno u jezi ke strukture stoje mnoge izmene pisma ( irilice) i pravopisa u ssl.dosledne prevedenice (kalkovi) u ssl. dok se posle ovog perioda ssl. zemljemerenije.) ogledalo su te nje srpske crkve da knji evni (= bogoslu beni) jezik bude to razumljiviji pastvi. Njegov nastanak vezuje se za ime Svetog Save. Razli ite srpske dr ave u periodu XII i XIII veka pridr avale su se i razli itih pravopisnih pravila za pisanje pojedinih spornih glasova i grupa. samovidac. tj. Zapravo je gramati ka struktura ustaljena ve po etkom XIII veka.

Skoplje . U pitanju nije bilo vlastito ime. njegove ohridske i preslavske kole. kao i njegov prethodnik . Povaljski. jun 1190). njegovi najraniji sa uvani spomenici poti u tek sa kraja XII veka. Trifunovi sredinom XI veka. smatrao je da je srpska redakcija stsl. jezika. Poznatija od ostalih spomenika svakako su najstarija jevan elja. Najstariji datirani rukopisi su Potpisi velikog upana Stefana Nemanje i kneza Miroslava (27. sve do XVIII veka. Kasnije je. dok su nedatirani Miroslavljevo jevan elje (kraj XII veka). Drugi pisar. Hilandarska povelja Stefana Nemanje (1198/9) i Vukanovo jevan elje (oko 1200). prvi nagove taj (kasnije turskom najezdom brutalno prekinutog) humanizma i renesanse u Srbiji. Najstariji sa uvani natpisi su: Miroslavljev. ve gr ki naziv jednog od materijala kori enog pri izradi rukopisa . Grickat. P. mada su ga stariji tuma i rukopisa nazivali Varsameleon. or i . Ovom mi ljenju najve eg srpskog lingviste prve polovine XX veka suprotstavila se Irena Grickat. Blagajski. u du em procesu.Kratovo. jezika. Od Gligorija dijaka do Venclovi a Iako je ssl. . funkcionisao jedan me oviti. Kulinov i drugi (v. Miroslavljevo jevan elje. grani nim srpsko-makedonskim terenima. tj.u Ras. pogre no tuma e i poslednju ispisanu re u rukopisu. . dok se Biljana Jovanovi . jezik nastao u XI veku. severno od linije Tetovo . Sli na razmimoila enja prouzrokovalo je i vremensko odre enje nastanka ssl. S. knjigu Brankice igoje). konzervativan po svojim na elima. Pavle Ivi i or e Trifunovi uglavnom sla u sa mi ljenjem Irene Grickat. pisala su dva pisara: glavni nije ostavio traga o svome imenu. Aleksandar Beli . Beli oko kraja XI veka.Stojan Novakovi . Grdov. jezika nastala na humsko-trebinjsko-zetskoj teritoriji.pravopis. iznose i da je ona pribli na ''vr njakinja'' stsl.od XI do XII veka. Novakovi smatra da je nastala u prvoj polovini XI veka. internacionalan po svome duhu. jezika problemi su koji su izazvali dosta razli itih mi ljenja i polemika u srbistici. A. koji je u dva kratka zapisa na marginama rukopisa ostavio svedo anstvo o svome imenu i eljama. be e ''gre ni'' Gligorije (Grigorije) dijak. Od Zete i Huma do srpsko-makedonske jezi ke granice Mesto i vreme nastanka ssl. septembar 1186) i Potpis kneza Miroslava (17.balzamovog ulja. Teritorijalno izme u ovih krajnosti (krajnjeg zapada i krajnjeg istoka) nastanak srpske redakcije smestio je Petar or i . Najstarijom srpsku redakciju smatra I. ra ko-resavski pravopis. iznose i hipotezu da je srpska redakcija stvorena na ju nim. Naj uveniji srpski srednjovekovni rukopis.

godine. pa sve do pisaca iz prvih decenija XVIII veka . gde su se nekada spajali va ni putevi. Otkopavanja i istra ivanja usredsredila su se od 1972. tj. pri odgonetanju lokacije u pomo priziva mi ljenja arheologa: ''Gde je ta Pe u gradu Rasu? Poslednje nekolike decenije u toku su arheolo ki radovi u nekada njoj oblasti Rase. o uvali su se tragovi pe inskog manastira. Domentijana.uvenih Ra ana.Vukanovo jevan elje prepisao je starac Simeon sa jo sedmoricom pisara. godine na kompleks spomenikâ udaljen oko jedanaest kilometara zapadno od Novog Pazara. itijima. ini nam se. a da u 'Orlovoj pe ini' treba videti Pe (pe ). koliko Pe (pe ) treba tra iti prema gradu Rasu. . Od jevan elja do romana Srpskoslovenski jezik u po etku se javljao isklju ivo kao jezik crkve.. preko Teodosija..'' Nakon izno enja sve ih arheolo kih podataka. jezikom napisana je i itava srpska srednjovekovna knji evnost. u potkopini stenovitih litica. o Aleksandru Velikom. jezik postao jezik u enosti i kulture u punom smislu tih re i. Mo emo ga na i i u prevedenim zakonicima ili delima uslovno re eno nau nog karaktera (Fisiolog).pobo nim pri ama. Kraj re nih obala le e ostaci Trgovi ta. srpskoslovensko pe t). nalaze se sada konzervirani ostaci nekada njeg starog Vukanovo jevan elje (XII utvr enog grada. Jedino je za ovaj drevni rukopis nazna eno i mesto nastanka rukopisa: ''u pe i u grade Rase''. toliko i grad Ras treba odre ivati prema Pe i (pe i). Njime su pisani i tekstovi memorijalne namene. Kiprijana. moralnim poukama. tj. Pitanje koje se dugo postavljalo jeste da li se re pe (ili Pe ) odnosi na (mikro)toponim ili na narodni oblik za re pe ina (knji evno. Varlaamu i Joasafu). propovedima. ali je vremenom po eo da se koristi i u originalnoj i prevedenoj knji evnosti . pa ak i u prevedenim srednjovekovnim poluistorijskim i vite kim romanima (npr. Svetoga Save i Stefana Prvoven anog. iznad u a Sebe evske "U pe i u grade rase" reke. Trifunovi . . Na vrhu brega Gradine.. tj.da utvr eni grad na vrhu brega gradine mo e biti Ras. vek). ssl. iz 1998. Trifunovi zaklju uje: ''Nerazdvojnost ova dva toponima (Rasa i Pe i) mora da nazna uje i pravac arheolo kih istra ivanja. kao i zapisi na marginama rukopisa. po ev od Stefana Nemanje. Jeroteja i Gavrila Stefanovi a Venclovi a.'' Sem pomenutih jevan elja i ostalih najstarijih rukopisa i natpisa iz XII veka. srednjovekovnog naselja iz predturskog perioda. molitvama. pokazala su . prihvataju i kompromisno re enje (''mo da je apelativ 'pe ' vremenom zbog svoje sadr ine postao mikrotoponim . ini nam se. prema tome. bogoslu benih knjiga. i upotrebljava starac Simeon). . Ispod grada. Dosada nja arheolo ka istra ivanja u oblasti Rase. Konstantina Filozofa (Kostene kog) i mnogih drugih dobro znanih iz kolske lektire. Trojanskom ratu. nadgrobni i ktitorski natpisi. Spomenici su sme teni kraj u a Sebe evske reke u Ra ku. kako ga. Tako je ssl.

odakle su Vukovom reformom knji evnog jezika prodrle i u savremeni srpski knji evni (standardni) jezik. Beograd. osve tati. 1975. izdanje). op ti. su tina i druge (primeri preuzeti od Aleksandra Mladenovi a). Potrebno je naglasiti da su razlike izme u srpskih dijalekata i ssl. postojala je diglosija. vapiti. Aleksandar Milanovi Filolo ki fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y Beli . igoja. ssl. Sremski Karlovci . funkcionalni rascep u jeziku pri kome se jedan oblik toga jezika koristio za tzv. 1995. samrt. u novom knji evnom jeziku.Od XI do XXI veka Srpskoslovenski jezik jako je dugo vr io funkciju knji evnog jezika kod Srba. sazdati. P. vazduh. ve samo vi im stilom maternjeg. P. ali i da su osobine knji evnog jezika. Beograd. administracija. Istorija srpskog jezika: studije. savet. Ka po ecima srpske pismenosti. jezika. kritike.). iji je glasovni sistem bio prilago en sredini. op tina. pravo. A. rasprave. Tako danas u knji evnom jeziku koristimo re i vazduh. su tina. vaistinu. sabor. I. mo ti. Beograd. savest. vaskrs. Nadam se da. protiv re i i oblika iz srpske i ruske redakcije stsl.. Sve to vreme u srpskom dru tvu. koji su Srbi svakodnevno slu ali u crkvi. samrtan. jezik se u svim slovenskim zemljama. Potpuno je razumljivo da su u takvoj situaciji i osobine narodnog jezika prodirale u knji evni. vaspitati. 1990. savet. re i do dana dana njeg ostale u srpskim dijalektima. Razlike su se ticale uglavnom u ene (apstraktne) leksike i slo enih sintaksi kih konstrukcija nekarakteristi nih za narodni jezik. Najstariji srpski irilski natpisi (2. 1998. or i . Ivi . neformalna komunikacija). Grickat. pa i kasnije sve do Vukove reforme sredinom XIX veka. 2001. o njemu rekoh su tastveno. neke i ne ose aju i niti kao arhai ne niti kao crkvenoslovenske (npr. Istorija srpske irilice (3. o emu je ve govoreno. kolstvo i sl. zave tati.) a drugi oblik istoga jezika za ni e (svakodnevna. 1999. Pregled istorije srpskog jezika. vaskrsnuti. Tako su mnoge ssl. dok su veoma sli ni bili i morfolo ki i leksi ki sistemi ovih oblika srpskog jezika. kada ga je smenio ruskoslovenski jezik. Vaskresenije. tj. Beograd: Otkrovenje. tj. odoma iv i se pritom u njima. sablazan. Sociolingvisti ki gledano. savest. su ti. B. saglasje. . Beograd. Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika. sagre iti. vaspostaviti. Iako se borio protiv slavenizama.Novi Sad. su tastven. sve teni. op ti. u to vreme i nije smatrao posebnim jezikom.. izdanje). sve tenik. vi e funkcije (knji evnost. Trifunovi . Vuku nisu smetale one koje su ve vekovima bile ustaljene u isto nohercegova kom dijalektu. prevashodan. prodirale u narodne govore. sabrat. od XI do tridesetih godina XVIII veka. pa i u srpskim. jezika. jezika omogu avale Srbima razumljivost drugog. . vaspostavljaju i mesto i vreme nastanka srpskoslovenskog jezika i prate i njegovo itije. ruska redakcija stsl.

godine. sa uvan je podatak iz 642. a njihova zemlja zvala se Paganija. u doma oj istoriografiji prekrivena je maglom zaborava i nedostatka podataka. Neretljani su nosili i imena Marjani (Primorci) i Pagani. iji su naziv preuzeli od romanizovanih starosedelaca koje su tu zatekli (lat. Ovaj poslednji naziv je i naj e i u doma im izvorima jer su Neretljani naseljavali krajnji severozapad onog dela dalmatinske obale koga su kasnije kontrolisali Srbi. duga ku oko 75 i iroku 10-20 km. isto kao to se oblast na jugoistoku. a kod Srba oblast. u ono vreme kada su i ostali Srbi sa severa do li na teritoriju anti ke provincije Dalmacije. O slovenskom napadu na beneventanski grad Sipont u zalivu poluostrva Monte Gargano. Osim ovog. U svom naletu slovenski moreplovci su poku ali da nasele ak i susednu. Kor ulu i Mljet. na uskom pojasu od u a Neretve u Jadran na istoku do Splita na zapadu. formiranja dr ave i pokr tavanja. Bu ani po reci Bug u zapadnoj Ukrajini. . obalama Baltika i Moravskoj. Vislani u Poljskoj. oni su naselili. a Sloveni stvarali svoje prve dr ave na Balkanu i Alpima. u prvoj polovini VII veka. kada su Vikinzi plovili severnim morima. Hvar. Epoha kada je na zapadu stvarano carstvo Karla Velikog. Ovu teritoriju. tako e zvao Krajina. Svoje ime duguju reci Neretvi. kako bele e ranosrednjevekovni hroni ari. Obi aj da pleme dobije ime po reci ije obale naseljava poznat je kod Slovena: na primer. pleme pomoraca i gusara koji su zahvaljuju i svom temperamentu i geografskom polo aju me u prvim na im sunarodnicima iza li iz ti ine srednjeg veka.Pagani na moru Istorija ranog srednjeg veka srpskih plemena nije dovoljno poznata. Ba ovakvu sudbinu do iveli su i Neretljani.po istoimenoj reci iji naziv je tako e predslovenskog porekla. pogotovo vreme njihovog doseljavanja na Balkan. Pleme Neretljana ivelo je na obali Jadrana. a kasnije i dr ava Bosna . a ve ina nau nika ovaj poku aj invazije vezuje upravo za Neretljane. Meranija i Krajina. italijansku obalu. Strumi ani u Gr koj. osvojili su i velika srednjejadranska ostrva: Bra . u Rusiji. blizu reke Bojane na granici sa Vizantijom. Narenta). Ubrzo zatim. Moravci u e koj.

poveo je 839. Nedugo zatim. Najstariji opis ove kne evine dao je vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit polovinom X veka. Granicu su naj e e delili i sa Splitom. Neretljani kr e primirje i plja kaju mleta ke trgovce dok su se ovi vra ali iz ju ne Italije.Neretljani. Tada je ugovorio mir sa hrvatskim knezom Mislavom i neretljanskim knezom Dru akom (Drosaico. Zahumlje. Novi du d. Gusari na vidiku! Iako su naseljavali relativno malu oblast. 840. Oko 829. Neretljani su posedovali jednu od najja ih flota na Jadranu! Na severoistoku sused im je bila druga. Razloge ove posete hroni ar ne navodi. vodi novi pohod protiv Neretljana u kome je izgubio vi e od stotinu ljudi. godine zabele en jedan u nizu napada Slovena. U Veneciji je 846. mnogo ve a srpska kne evina. za koga ve ina istra iva a smatra da su ga izveli upravo . iz prve polovine IX veka. godine. Petar Tradenik. a "on se vratio bez slavlja". u svom poznatom delu De administrando .Teritorijalna podela balkanskog poluostrva sredinom X veka (po opisu Konstantina Porfirogenita). a na severozapadu su se grani ili sa Hrvatima. koji je u ranom srednjem veku bio vizantijski grad. ali oni postaju jasniji iz doga aja koji slede. du d je primoran da ve slede e. godine flotu na dalmatinske Slovene koji su gusarili po Jadranu. Marianorum judice). I dok se hrvatski gusari jedno vreme ne pominju na Jadranu. Narod sa ostrva Neretve Prve istorijske podatke o Neretljanima zabele ile su drevne mleta ke hronike. godine "poslanik Slovena sa ostrva Neretve" prido ao je u Veneciju da sa du dom sklopi mir i da se pokrsti.

Nije isklju eno da se plen delio ba onako kako se i danas deli ulov ribe na ovom delu Jadrana: pola plena pripada onom ko je organizovao lov i iji su brodovi (knez ili upan). uzgajanjem maslina.Mokro.mramor. a njihovu zemlju Paganija. sredi ta istoimene upe. To je duguljast. etiri grada . Na osnovu sa uvanih starijih toponima vidi se da je ova oblast u ranom srednjem veku obilovala umama i mo varama. koji se nalazio kod dana nje Makarske. Brod je imao jarbol. Ipak. Omi .Rastoku. nije bio u okviru Paganije. ovde se ne navodi.imperio (o upravljanju carevinom). lanovi posada. na kojima su skadinavski ratnici po eli e e da plja kaju zapadnu . On navodi i tri upe u Paganiji . kao i u vi e navrata kasnije. Ostrog i Slavineca. kao i ostrva Kor ulu (na kome ima i grad). usoljena riba. car-pisac ne daje podatke o polo aju ovih lokaliteta. to zna i da polovinom X veka. sagitta . gradili su ga i drugi Sloveni. krajem XI veka. Tip broda koji su koristili Neretljani zvao se sagena. Mljet.strela). suvo vo e i dr. Sli an tip broda bio je dobro poznat u Mediteranu. Osim to navodi da se upa Dalen ne nalazi na obali. Za sada je jedino sigurna ubikacija grada Mokro. To se poklapa i sa opisom prolaska krsta a kroz ove krajeve. Car ih naziva Pagani i Neretljani (Arentani). relativno plitak brod vitkog trupa i o trog pramca koji se odlikovao velikom brzinom (lat. Neretljani su se bavili i trgovinom. a bliski su im i vikin ki drakari. "Pagani se zovu to ne primi e krst u ono vreme kad su se svi Srbi pokrstili". okolina Makarske (XIII . Vrulja. koji su ujedno bili i borci. Osim plovidbom. Iz kasnijih srednjevekovnih izvora znamo i to da su se u ove oblasti uvozile itarice. a drugu polovinu dele ravnopravno svi u esnici. a sigurno je da su obra ivali i zemlju. a obradivog zemlji ta je bilo malo. Na obroncima Biokova i Mosora i na ostrvima gajili su stoku.XV vek). Mokro i Dalen. a izvozilo se vino. Hvar i Bra . koji se kasnije pominje kao najve e naselje u oblasti. Srpski nadgrobni spomenik od kamena . a posadu je inilo 40 vesla a. smokava i vinove loze. najunosnija delatnost bila je gusarenje koje je stalno donosilo zna ajne prihode.

ali dosta manji. Naravno. kotorski donji grad i svetomiholjsku Prevlaku u Boki Kotorskoj. Bave se izgleda onim to najbolje znaju da rade. kao i manji tipovi brodova i barki. nije trebalo mnogo vremena da i oni postanu meta saracenskih gusara. Na samu pojavu carske flote u blizini gradske luke. Vizantijske flote tada su bile najmo nija pomorska sila na Mediteranu. Vizantija je dr ala i luke Kotor. u upotrebi je bila i kondura. Saraceni su povukli opsadu. Ankonu (u papskoj dr avi). Frana ke i arapske panije. koja je otpo ela 866. U takvim okolnostima. Dok su Vikinzi plja kali obale Britanije. oni su u to vreme zabavljeni drugim stvarima. brzog ratnog broda sa posadom od 40 vesla a boraca na kome su plovili Neretljani (X vek). Tarent. godine njihov plen postaju papini poslanici. u hri anskom savezu sa 400 la a je i kralj Italije Ludvig II. ele i da oja a vizantijsku politiku na zapadu. koje su Dubrov ani kao vizantijske saveznike prevezli na svojim brodovima. ali ne i Neretljani. ovaj vladar je poslao stotinu ratnih brodova pod zapovedni tvom drungarija flote Nikite Orifa u pomo opsa enom gradu.Evropu upravo u ovo vreme. Prvi njihov zalet dublje u Jadran desio se 841. Pored Venecije. Mesina) i ju ne Italije (Brindizi. zatim Budvu. Dubrovnik. kada je flota od 36 brodova oplja kala i zapalila redom Osor. Bari). Split. pominju se Zahumljani. zatekli su na dvoru u Konstantinopolju novog cara. Rekonstrukcija izgleda sagene. Rose. godine. te sredinom marta 870. Travunjani i Konavljani. sa posadom od 20 ljudi. Zadar. Me u Srbima. pomorski put uz razu enu dalmatinsku obalu bio je najbezbedniji. a Nikita Orif je preduzeo kontraofanzivu protiv njih u ju noj Italiji. po etkom IX veka. koji . Tokom borbi oko Barija 869-871. godine. u Sredozemlju su najve u opasnost predstavljali arabljanski gusari. godine. Arapski napadi na Jadranu kulminirali su petnaestomese nom opsadom Dubrovnika. Trogir. Dubrova ki poslanici koji su oti li da mole pomo od svog vladara. Vasilija I Makedonca (867-886). Rab i Osor. brod sli nog tipa. Za to? Pa. preko koje se odvijao i najve i deo trgovine sa zapadom. ali je njena trgovina sa zapadnom Evropom bila ugro ena od kada su Arabljani 30-ih i 40-ih godina IX veka redom zauzeli bogate gradove Sicilije (Palermo. U odsustvu ve ih vizantijskih snaga u Jadranu. venecijanska i dalmatinska flota su trpele ozbiljne poraze. Osim sagene. ali i Srbi i Hrvati.

a sam du d je bio i najve i gubitnik . svetoga plena Po etkom X veka isto no od Srbije raste mo Bugarske. na obalama Paganije sastao sa srpskim vladarem Petrom Gojnikovi em (892-917) radi saveza protiv zajedni kog neprijatelja.druga polovina XI veka. Kan Simeon (893-927) nastojao je da pokori svoje balkanske susede i stekne titulu cara.su se upravo vra ali sa crkvenog sabora u Carigradu. pa ih ponovo zati emo 887. ali i unutra njih sukoba. pa je tako zalaganjem vizantijske politike saracensko prisustvo u Italiji i na Jadranu bilo na zalasku. Samo tri godine kasnije. kona no ih osvoji 924. februara 871. godine. Zbog toga je vizantijski poslanik. Papini poslanici su oslobo eni i stigli su u Rim krajem godine. Pagani nisu dugo odolevali isku enjima. godine. Pokr tavanje je bilo jedan od klju nih uslova mirovnog sporazuma. kada je carska flota napustila vode Jadrana. posle vi e vojnih pohoda. Manji brod sa posadom od 8 do 10 ljudi otkriven ispred ulaza u ninsku luku (Hrvatska) . Me utim..izgubio je ivot.. U ime oca i sina i. Sa druge strane. godine u estokim sukobima sa Venecijom.sredina X veka) be i iz bugarskog zarobljeni tva i uz pomo Vizantije obnavlja zemlju u ranijim granicama. Ovaj sastanak bio je povod Simeonu da napadne srpske teritorije i. . Vasilije I je ubrzo proterao Arape iz Tarenta i svih ostalih kopnenih tvr ava. nakon njegove smrti. To je bio razlog da Vasilije I po alje flotu koja upokorava dalmatinske Slovene. u bici na kopnu Mle ani su do iveli poraz. srpski knez aslav Klonimirovi (927 . Me utim. o emu svedo i njihovo plja kanje ostrva Bra a 872.. godine. gde su ubrzo sa ekali radosnu vest o osloba anju Barija 2. Gusarski napadi arapskih moreplovaca nisu zaobi li ni neretljanske obale. dra ki protospatar Lav Rabduh oti ao u Srbiju gde se. Opis srpskih zemalja za vreme njegove vladavine zabele io je car-pisac Konstantin VII Porfirogenit u svom delu. a u okviru njega se nalazi i pomenuti opis Paganije.. Te godine du d Petar Kandijan do ao je sa 12 brodova u neretljanske vode i u luci Mokro uni tio pet brodova Neretljana.

du d Petar II Orseolo preduzeo je vojni pohod i uz sna nu flotu. Plove i uz istarsku obalu i Kvarner flota je stigla u Zadar. Pritisnuta od strane Bugarske. Na prvom saboru odlu eno je da splitska episkopija bude podignuta na rang arhiepiskopije i postane crkvena metropola Dalmacije. Ipak. I dok je u gradu planirao napad na Hrvate. godine flotu od 33 la e protiv Neretljana i to u dva navrata. a tom prilikom pokorio je i srpske zemlje. Zarobljenici su oslobo eni. posle estoke borbe. Dve godine ranije. osim estorice Neretljana koji su zadr ani kao taoci. Povod za novi sukob bio je zarobljavanje etrdesetorice zadarskih gra ana od strane Neretljana. 1000. ali ipak ne uspeva da suzbije njihovu prevlast na Jadranu. zauzeo ostrva Kor ulu i Lastovo. pa je dalmatinske episkopije prepustila jurisdikciji pape. Dujma. Na saboru je pokrenuta i borba protiv slu be na slovenskom jeziku i upotrebe glagoljice kojom se tada pisalo u na im zemljama. Po imenu nepoznati neretljanski vladar sastao se li no sa du dom i. Dva bakarna lema (VI vek) prona ena uz ru evine bedema kasnoanti kog grada Narone koji je stradao tokom slovenskog naseljavanja doline Neretve. godine. Zbog toga je poslao deset brodova koji su kod ostrva Lastovo iznenadili i zarobili Pagane i sproveli ih do Trogira. Formalno zastupaju i prava Vizantije iju je vlast Venecija jo uvek priznavala. ali se me u srpskim velika ima ne pominju i predstavnici Paganije. i 928. uz prisustvo papinih legata i dalmatinskih episkopa. ali se ovi doga aji nisu dugotrajnije odrazili na sudbinu Neretljana. O mleta ko-neretljanskim sukobima imamo vesti i za vreme aslava Klonimirovi a. dok je hrvatske poslanike odbio. kroz ove krajeve pro ao je car Samuilo na svom pohodu do Zadra. odr avaju dva crkvena sabora 925. Venecija alje 948. Kada je car Vasilije II uni tio makedonsku dr avu 1018. . godine.De avanja na istoku osetila su se i na zapadnim granicama srpskih kne evina. doznao je da se 40 neretljanskih prvaka vra a iz Apulije na brodovima natovarenim robom iz Italije. u koji je ubrzo uplovio i du d sa glavninom flote. godine na kojima su redefinisana crkvena pitanja u ovoj vizantijskoj provinciji. du d je u Zadru primio poslanike dalmatinskih gradova koji su mu se pokorili. kako bele i mleta ki hroni ar. Zbog toga se u Splitu. koji je od malog naselja u okviru zidina Dioklecijanove palate ubrzo izrastao u jedan od vode ih isto nojadranskih gradova. isplovio iz luke na ostrvu Olivolo. Vizantija je obnovila vlast na Balkanu. pristao na mir. Vizantija je tra ila politi ki oslonac na zapadu. Budu i da je ovaj dalmatinski grad tada bio pod vla u Venecije. Saboru su prisustvovali i predstavnici hrvatskog kralja Tomislava i zahumskog kneza Mihajla Vi evi a. Ovo se smatra najzna ajnijim doga ajem u istoriji grada Sv. pre povratka u Veneciju Petar II je.

ispred koje se neretljanski vladar Slavac sudio oko 1090. Bogati spli anin Petar Crni sagradio je 1080. Pored Berigoja. knez Neretljana. Bodidrag i Sedrag i satnik Tihan. godine u Selu (dana nje Jesenice u Polji kom primorju. Petra. Sve tenik Ivan. ispred crkve Sv. Iz sli nog razloga pominje se ne to kasnije i Slavac. kralj Primoraca. rodom Spli anin. godine sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. do ao je u Polji ko primorje da presudi u sporu oko kupovine manastirskog zemlji ta. Radovan. jugozapadno od Visa. crkvu Sv.Crkva Sv. Silvestra na ostrvu Bi evu. a zatim i manastir Sv. opet oko vlasni tva nad zemlji tem. Petar Crni je iskoristio prisustvo vladara na ijoj zemlji je podigao svoju zadu binu da presudi u nekom sporu. kartular nas ne obave tava o detaljima spora koji se vodio nedaleko od manastira. poklanja manastiru na ostrvu Tremiti. na neretljanskoj teritoriji najpre crkvu. Berigojem. Istorijski izvori prve polovine XI veka ute o Neretljanima. on to ini pred svojim advokatom. na ispravi su se potpisala i njegova tri upana. Kao to je to bio obi aj u srednjem veku. Jakov. da bi iz druge polovine ovog stole a do nas stigli i najstariji doma i izvori o ovom srpskom plemenu. ili ne to kasnije do ao na granicu svoje zemlje gde se u crkvi Sv. vladarem na ijoj zemlji se nalazi crkva. 1050. On je oko 1090. Petra u Priku. Petra u Priku kod Omi a sastao sa hrvatskim banom Petrom radi nekog spora koji je Slavac imao sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. godine je sastavio ispravu u kojoj svoju zadu binu. u pratnji svojih vitezova i rizni ara Zavide. knezom Primoraca (judice Marianorum). iz njega saznajemo da su Slavac i njegov brat i . izme u Slavca i Ljubomira. Iz ovog dokumenta saznajemo da je tada ostrvo Vis i jo udaljenije Bi evo bilo pod vla u Neretljana. g. Iz manastirskog kartulara saznajemo i podatke o tri neretljanska vladara. izme u Splita i Cetine). Petra u Priku kod Omi a (druga polovina XI veka). Na alost. Ipak.

po eli da poma u crkvu i podizanje hramova u svojoj oblasti. Kroz itav srednji vek verska tolerancija izme u pravoslavne i katoli ke crkve bila je podr avana od strane srpskih vladara. god. a to se oslikava. Sigurno je da je na to uticala i neposredna blizina dalmatinske crkvene metropole. Crkvena slu ba u dalmatinskim episkopijama dr ala se na latinskom. Petra u Priku (pred kojom se Slavac sudio sa Ljubomirom) podignuta je u drugoj polovini XI veka i predstavlja jednu od najstarijih o uvanih gra evina u oblasti Neretljana. to se odslikava i u umetnosti tog doba. godine). a da je gustina naseljenosti bila relativno velika. Petra u Selu. bili donatori manastira Sv. godine nisu se o tro odra avale na na em tlu..prethodnik na prestolu Rusin. Ostaci crkvice Sv. kroz burna doga anja iz prve polovine X veka kada se deo srpskih izbeglica i plemstva sklonio u Hrvatsku. Ona pokazuje preplitanje uticaja vizantijske i preromani ke arhitekture. Ovakvo preplitanje uticaja iz Carigrada i Rima sli no je onom u susednoj ju noj Italiji. ako ne i ranije. Splita. na teritoriji Neretljana. kao i petnaestak drugih crkava istog tipa podignutih u ovo vreme na podru ju od Pelje ca do Boke Kotorske. godine. Ovi podaci pokazuju da su Neretljani najkasnije u XI veku. Politi ke i etni ke granice izme u Srba i Hrvata u to vreme nisu bile o tro povu ene. koju je podigao splitski gra anin Petar Crni oko 1080. Ova oblast tada je pripadala srednjevekovnoj Zeti. Podaci iz kartulara pokazuju i da se socijalna diferencijacija sporo odvijala u ovim kra kim predelima. Iako je Dalmacija podpadala pod jurisdikciju Rima. Mihajla Zetskog (oko 1055-1082). pre ru enja crkvice 1918. Ljudi su dobrovoljno . u Hrvatskoj (Solinsko polje) i u vizantijskom Splitu. Crkva Sv. Sli no je bilo i u samom Splitu i drugim dalmatinskim episkopijama gde su se sve tenici (i oni najvi i) i dalje enili i nosili brade i dugu kosu. gr kom i slovenskom jeziku. posledice crkvenog raskola iz 1054. kao i ne to kasnije njegova po imenu nepoznata udovica. a gradnja tog tipa crkava vezuje se za versku delatnost prvog krunisanog srpskog kralja. Iz isprave Petra Crnog saznajemo i kako je on kupovao zemlji te i kmetove za svoju zadu binu u tri razli ite politi ke oblasti: u polji kom primorju i na Bra u. Petra u Selu (fotografija iz 1910. to je jo od ranije bio obi aj samo isto ne crkve. kao i mnogo puta kasnije.

svoj narod Marjani ili Neretljani. naziva kraljem dok se Berigoj ispred svojih upana potpisuje: Ja Berigoj. morstik ti sudi Neretljanski vladari su sebe nazivali morstici ili sudije (judices). Titule plemstva iste su kao i u ostalim srpskim zemljama: upan. Neretljanin te tu i. rizni ar. svedok. vitez. a sastavlja i crkvenih isprava ih nazivaju i kraljevima.preporu ivali sebe i lanove svojih porodica za kmetove svojim bogatim seniorima. Neumorna elja za su enjem pre ivela je sve istorijske mene. Ilustrativan je primer Berigojeve isprave iz 1050. rad splitskih zlatara. godine u kojoj ga sve tenik Ivan. Pojasna kop a (zapon) od zlata. satnik. sastavlja isprave. godine. . ali ih to kasnije nije spre avalo da se sa njima (a i me usobno) sude oko vlasni tva nad zemlji tem. sudija Marjana. a ova osobina na ih ljudi i danas nam nije strana. humskog kneza Petra iz 1225. Rusin sebe oslovljava: Ja Rusin koji sam i morstik.

U me uvremenu. i 1145. posle duge plovidbe. kralj Bodin (1082-1101) ujedinio je Zetu. a izgleda da su upravo u ovo vreme osamostaljeni humski knezovi uspeli da pripoje svojoj teritoriji Paganiju. Bosnu i Ra ku. Meranija ili neretljanska oblast kao politi ki samostalna celina. Godinu dana ranije. Venecija. veka.da osnuju Dubrovnik (ili Salone . Sa teritorije Paganije ne postoji nijedno arheolo ki istra eno ranosrednjevekovno naselje ili nekropola. godine uz pristanak Vizantije osvojila Hvar i Bra . to je Neretljanima omogu ilo da slobodno razvijaju svoju plovidbu i mornaricu. mirno pristaju uz dokove. svoju tradiciju brodogradnje preneli Neretljanima. godine na Mljetu podigao benediktinski manastir Sv. vizantijskih luka. Nema pouzdanih podataka da su tada i Neretljani priznavali njegovu vlast. Na podru ju izme u Vrh gvozdenog Cetine i Neretve nije bilo romanskih gradova. nedaleko od u a Neretve. kao to je to po lo za rukom iteljima anti kog Epidaurusa . Njegovi stanovnici nisu uspeli da osnuju ni novo naselje nedaleko od starog. opadanje Vizantije uspe no je iskoristio zetski knez Stefan Vojislav da se osamostali. gde se prepli u mirisi mora i mediteranskog rastinja. kao to je koplja slu ajno na en to bio slu aj u ostalim delovima Dalmacije. Sa druge strane.Split). 1151. Arheolo ki kod sela e evi a. a ova imena ustupaju mesto nazivu Krajina. izrasla je u trgova ku i vojnu imperiju. Ono malo slu ajnih nalaza ine nekoliko primeraka oru ja i nau nica sa tri jagode iz Makarske. Desa. koji su je spojili sa op teslovenskim znanjem o plovidbi koje su doneli sa sobom. ije fotografije (na alost) nisu objavljene.smrt za vratom. a njegov sin. Istorijski izvori prve polovine XII veka ute o Neretljanima. Venecija je izme u 1135. ali okolnost da njihovi vladari nose skromne titule morstika i sudija mogla bi da ukazuje na to. Um za morem .Na isto noj obali Jadrana. Mihajlov sin i naslednik. Od XII veka u istorijskim izvorima vi e se ne pominje Paganija. Marije. a neko je nestrpljivo is ekivao pri e o dalekim predelima koji su se krili iza horizonta morske pu ine. U novoj postojbini generacije pomoraca na obali Jadrana. odrastale su gledaju i kako luka o ivi svaki put kada brodovi. gde je postavio svoje upane. krunisan je za kralja 1077. vladao je u primorskim oblastima i tada je. g. Hvara i Bra a. najve i rival Neretljana na Jadranu. teritorije (prva pokazuju da ovaj grad nije pre iveo napade Slovena u prvoj polovini VII polovina IX veka). pre nego to je i sam kratkotrajno bio veliki upan Ra ke. lan ra ke vladarske dinastije.. Mihajlo. na zapadu neretljanske nalazi iz ru evina anti ke metropole Narone. Travuniju. Zahumlje. pre nego to su se stopili sa Srbima. Neko je o ekivao i strepeo za svog najdra eg ili se jedino interesovao za uspeh pohoda.. Preostali romanski starosedeoci su. krunu iz Rima primio je i hrvatski kralj Zvonimir. .

. ve su se stopili sa ve im ju noslovenskim plemenima. ive i kao kraji nici. odnosno Hercegovine. oni su tra ili svoj put na kome su se razli iti uticaji stalno preplitali. ono je izgubilo svoju politi ku samostalnost. godine kralj Srbije i Bosne.X vek). od 1377. ljubav prema moru. Oblast Krajine pripadala je srpskim kraljevima sve do vremena Stefana De anskog. u Zahumlju. izme u ostalih. Uro a II Milutina (1321). zbog ega je njihova sudbina najve im delom ostala istorijski nepoznata. to su specifi an pogled na ekonomiju i svakako. nekoliko kilometara severno od granice Neretljana. Ono to ipak zasigurno znamo o njihovoj prirodi i to su uspeli da nam prenesu.. Titula srpskih vladara u srednjem veku. sve do dolaska Turaka. sadr avala je i Pomorske zemlje u koje je spadala Krajina. bronzani lan i (IX . Marko Aleksi arheolog Beograd Preporu ena literatura: . Svoj vrhunac pleme Neretljana je dostiglo u ranom srednjem veku.Srebrne nau nice. ali od vremena kada imamo vi e istorijskih podataka. Pleme pomoraca koji su sebe nazivali Marjani nije uspelo da stvori osobena kulturna obele ja koja e kroz burne istorijske epohe sti i i do nas. a istu titulu nosio je i Tvrtko I Kotromanji . na samoj granici Istoka i Zapada. Nakon nemira u zemlji koji su nastali posle smrti njegovog oca. gvozdeno koplje i ma (po etak IX veka) sa lokaliteta Mogorjelo kod apljine na Neretvi. Krajina se na la u okviru bosanske dr ave.

ne postoji. 1924. knjiga I (ur. nadenuli svim plemenima ra trkanim po irokim prostranstvima Sahare. Novak. Hvar. Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. koji ozna ava varvarina. kao politi ka ili etni ka institucija. Beograd: Nau na knjiga. Klaji . Na surovom i nepreglednom pesku. Djela JAZU. nazivali varvarima. Arapi su ga prilagodili svom izgovoru. 36. 1420. Jire ek. stranca. u irokom prostranstvu od Nila na istoku pa sve do planina Atlas u Maroku. Berberi. Zagreb. 1952. Beograd: Filozofski fakultet. K. tom II. P. Po to su nasledili termin od Grka (barbaroi). I). 1959. Ovo je pri a o njima. Supetarski kartular. i Skok. a ne narod u modernom evropskom smislu te re i. . 1996. Tuarezi su zapravo skupina plemena. Djela JAZU 43. Istorija Srba (knj. Novak. J. Na tom prostoru nalazi se i najve a pustinja u svetu . Istorija srpskog naroda.Tuarezi..svima znana Sahara. 1952. N. 1940. V. Beograd: Srpska knji evna zadruga. G. To je naziv koga su Arapi. i Radonji . S. 1981. hiljadama godina unazad ivi narod poznat kao Plavi Ljudi .. Grupa autora. za mnoge nepristupa nom. Tuarezi. 1971. Beograd. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. Zagreb.Velika Pustinja. Foreti . te je i nastao izraz Berberin. Karta ve ih mazirskih gradova u severnoj Africi. prilikom prodora u severnu Afriku. S. Otok Kor ula u srednjem vijeku do g. kako je zovu starosedeoci .. V. Mi i . Oni su poznati i kao Berberi. Maziri Na a pri a po inje u severnoj Africi. Beograd: SANU. ali berberska nacija. irkovi ).y y y y y y y y Grupa autora. Jo stari Grci su sve one narode koji nisu govorili gr ki jezik i nisu delili gr ke kulturne vrednosti. Zagreb. Humska zemlja u srednjem veku.

spominje i uveni gr ki putopisac i geograf Pausanija. Glavni simbol Mazira je slovni znak mazirskog pisma.. velika majka. tako e. Srednji rod ne postoji. no kasnije je ovaj naziv odoma en i kao sinonim za sve Mazire. na in ivota. ivot. a prakti no i naziv Tuareg ozna ava to isto. Mazire. Kada su Persijanci osvajali Egipat. naj e e kod Egip ana. Zanimljivo je re i da u jeziku Mazira prakti no sve enske imenice po inju i Izgled Mazira u praistoriji.zemlja. I Herodot pri a o njima. Re Mazir zna i slobodan ovek. Ime Tuarezi se prvobitno odnosilo samo na jedno pleme sa severa Afrike. odgovori e vam da je Mazir. odnosno pleme sa kojim su se Grci. nalik na irili no slovo .ljudi zapadno od Nila. danas poznate kao nosioce severnoafri ke praistorijske kulture D erma (D arma). prilikom pomorskih ekspedicija. Ovaj uveni istori ar pominje i pleme Germante. Me utim. verovanja. sloboda. ali ih pominje kao pleme Libo.. dok mu ke po pravilu po inju na slovo A. poslali su izvidnicu ka zapadu i susreli su se sa nekim pustinjskim narodom koji je sebe nazivao Libijci. Pod ovim imenom Berberi se javljaju jo u anti kim spisima. nazivaju sami sebe Mazirima". koji su napisali da: ". Mnoge re i su preuzete iz gr kog i latinskog. jezik.. zavr avaju se na slovo T. On navodi da sva pustinjska plemena pripadaju "jednom narodu" i da ih vezuju isti obi aji. pa na primer fortuna na latinskom je ta frtunt na mazirskom. susreli na obalama severne Afrike.Pustinjski ratnici. O istoriji i jeziku Mazira Najstariji istorijski pomeni Mazira poti u iz V veka stare ere. jer poti e od enske imenice tamazigt .. Ovaj znak pre svega . ukoliko upitate Berberina ta je on... Mazirski jezik pripada semitsko-hamitskoj grupi jezika i dosta je sli an starom egipatskom jeziku. Alfabet je sastavljen od 38 slova.

Iako se i u rimskim izvorima vidi da su Maziri iveli nomadskim ivotom. iveli u velikim gradovima Sahare. Zanimljivo je da je na tim crte ima ponegde prikazana i karakteristi na vrsta atora. koji simboli e slobodnog Maziri pi u sa leva na desno. Najstariji trag je zapis na steni vezan za predstavu mazirske boginje Tanit i poti e iz vremena oko 4. ili odozgo na dole. Ovi petroglifi su i dragoceni izvor za posredno upoznavanje na ina ivota ovih nomadskih plemena. U stvari. kada su menjali mesto logora. Iz ovakvih natpisa. . kada su oveka. a sadr aj ovih tekstova odnosi se ve inom na kultove i uspomene na va ne doga aje ili ljude. neka plemena preuzimaju arapsko pismo. njihovo pismo je nastalo docnije. iveti i umreti u pustinji Kao autohtoni narod Velike Pustinje. oni veoma dugo nisu prihvatali va nost pisma. ra trkani od Atlasa u Maroku. a zanimljivo je da.000 godine stare ere. govore o Berberima. pa tek onda predstavlja i slovni znak. kada Izgled pe i za pe enje hleba. Sastoji od lake drvene konstrukcije i ko a koje su na nju stavljane. raznih jela i kerami kih posuda. pa ga nisu ni razvijali. simbola. tj. Arapi osvojili severnu Afriku. pa do planina Tibesti u adu. te originalnih pisanih izvora od njih samih nemamo. tipi na za ova plemena. a mogao se za nekoliko minuta rasklopiti i natovariti na konja. za Mazirski znak vreme Feni ana razvilo se pismo Mazira. tokom mla e praistorije kao prirodna stani ta koristili pe ine. Maziri su. prema uverljivim arheolo kim nalazima. va no je naglasiti da bi se u posebnim situacijama i trajnije sku ili. to potvr uju brojni crte i na stenama. a gra evine u njima bile su gra ene od kamena i gline. Prona eno je relativno malo tekstova pisanih mazirskim pismom. Ba ovakav ator opisuju Herodot i nekoliko rimskih pisaca.simboli e slobodnog oveka (ljudska predstava sa rukama okrenutim ka nebu). ali nastavljaju da pi u sa leva na desno. Po to su Maziri iveli po plemenima i nikada nisu stvorili svoju dr avu. Ovo su zaista bile prave pustinjske metropole.

Marakesh i Agadir u Maroku.temperaturama koje u toku samo jednog dana i no i variraju u rasponu od 0 do 50 oC! Mazirski grad u saharskoj oazi .na ku i se vide rogovi boga Amona. reci.Najpoznatiji gradovi iz vremena po ev od drugog milenijuma stare ere jesu Tuat. od nekoliko spratova. Ouargla. zatim Ghat i Ghdames u Libiji. planini. Potvrdu ove. Pored porodi nih stambenih ku a poznate su i znatno ve e zgrade.podzemlju). koja je naj e e vezivana za boginju Tanit. svi oni imaju jedinstvenu arhitekturu. Tamanrasset u Nigeru. te je svako mogao u i kada je hteo. One su svakako bile gra evine u javnoj upotrebi. simbolima boga Amona i boginje Tanit. plavom i zelenom. Ku a je vi e elijska gra evina pravougaone osnove i ravnih krovova. ili na moru. Posebna zanimljivost jeste ta.. Kabayl i Terhazza u Al iru. . kao i nadaleko uveni grad Timbuktu. etnolo kim. crvena boja predstavlja ivot i krv. dok je zelena tek kasnije u la u upotrebu i nema posebnu simboliku. antropolo kim i arheolo kim nalazima. Da bi se ipak videlo ko dolazi u goste. a razlog za to le i u pustinjskoj klimi . Tipi na ku a mazirskih gradova zanimljivo je arhitektonski re ena: skoro itava polovina ku e bila je ispod zemlje. na reci Niger. Iako se na prvi pogled prostor na kome su ovi gradovi ra trkani ini previ e velikim. uvene tradicionalne frizure su kombinovane sa paunovim perjem. uta . koja su gledala na ulaz. to svedo i i o sna nim za ecima urbanizacije. Prema ukorenjenoj simbolici Mazira. u hodniku su visila mala.. Svakodnevno obla enje i izgled severnoafri kih nomada su prepoznatljivi. Ogledalo kori eno u ulaznim hodnicima ku a.pustinju. utom. a na spoljnim uglovima ukra ena je ivotinjskim rogovima. Imala je nekoliko prostorija: najpre se ulazilo u mali hodnik iz kojeg se moglo do i do 2 ili 3 prostorije u prizemlju (zapravo . da ku e nisu imale vrata. bez obzira da li se nalaze u pustinji. Iznutra je farbana razli itim bojama crvenom. ukra ena ogledala. plava nebo. nalazimo i u materijalnim. Svako pleme imalo je i svoju osobenu tetova u. ili se moglo popeti uz stepenice na sprat. Ode a je pravljena naj e e od ko e. gde su se obi no nalazili kuhinja i kupatilo. tada iroko rasprostranjene kulture. odnosno.

u iju i o iju od keramike. Maziri su se od najstarijih vremena sahranjivali skeletno. a jedina razlika je u polo aju tela. a zatim je utroba punjena miri ljavim smolama i travama. U grob nikada nisu polagana oru ja i oru a. Mazirske mumije nemaju puno sli nosti sa uvenim staroegipatskim. Berberi bi pokojnika stavili u d ak. Nekropole su se skoro uvek nalazile u podno ju velikih brda. a kona no se telo zamotavalo i u zavoje. standardni prilog ini i li ni nakit pokojnika. Po pravilu su otkrivani ostaci pokojnika sahranjenih u zgr enom polo aju. U mazirskim grobovima pronala en je veliki broj priloga: kerami kih posuda. U sredi tu nekropole je sahranjivan poglavar. upotrebne stvari. Grobne jame su ovalnog ili kru nog oblika. odnosno na isturenim ta akama pustinje. dok su oko njega bili podanici. U severnoj Africi prona en je i veliki broj mumifikovanih pokojnika. tamo ne trebaju. jer se verovalo da na drugom svetu pokojnik ide na su enje kod Boga i da mu takve. Da se podsetimo.Narodna no nja i nakit ostali su nepromenjeni hiljadama godina. Tako e. Me utim. u slo enom procesu mumifikacije kod drevnih Egip ana najpre su posebnim postupkom va eni pokojnikovi unutra nji organi i mozak. modela ruke. te za ove li nosti arheolozi pretpostavljaju da su bile plemenske vo e. ve iz prakti nog razloga injenice da se u pe anoj podlozi ne mo e iskopati bilo ta to nije ovog oblika. Ove simboli ne predstave se vezuju za boginju Tanit. . ali ne iz nekog posebnog kultnog ili religioznog imperativa. a izuzetno mala koli ina vlage i visoka temperatura inili su svoje i prirodno mumificirali telo. Tipi an na in ukra avanja unutra njosti ku a. pojedini stariji mu karci sahranjivani i u sede em polo aju.

zatim koze. ve su i la unazad dok se hrane". jedno u profilu. spominje i njihova goveda sa tako velikim rogovima "da nisu mogla da pasu normalno. Jedino je po oazama bilo mogu e gajenje urmine palme. Uzgajano je nekoliko vrsta gove eta. dok je kamila odoma ena tek od po etka nove ere (nju su Rimljani preneli sa Srednjeg Istoka). Kada Herodot govori o ovom narodu. . kakve pominje Herodot u svojoj Istoriji. Slikarstvo na stenama u severnoj Africi datira jo od daleke praistorije. uz mediteranske obale na severu kultivisane su i maslina i vinova loza. Na ovoj slici. to je razumljivo kada se pogledaju klimatske prilike. sa karakteristi no velikim rogovima. trgovina i politi ka istorija Od najranijeg perioda razvoja svoje kulture pa sve do danas. Konji su prido li sa istoka. dok ovaca gotovo uop te nije bilo. Maziri se prvenstveno bave sto arstvom. Tek kasnije. vidimo dva gove eta. od Hetita. od rimskog vremena.Privreda. Poljoprivreda je bila retko zastupljena. dok se ispod uo ava glava drugog. jer nisu mogle da podnesu surovu pustinjsku klimu.

Jedan crte dvokolica sa upregnutim konjem sa visoravni Tassili datira jo iz I milenijuma stare ere. poznata su bila mazirska oru ja. Brada vladara karakteristi na je za severnu Afriku . do 2 metra dugi ma evi. kakva su koristili Egip ani i jo neki azijski narodi. kao i neka subsaharska crnoputa plemena. ak 75% svetskog zlata pro lo je kroz ovaj grad na putu za Evropu i Aziju! Njegovo stanovni tvo bilo je veoma raznoliko . Plemena Tuarega (Mazira) nikada nisu imala sopstvenu eksploataciju metala. slonova u. Feni ana i iz ju nijih delova Afrike. vojnu i versku vlast. kao i koplje. zlato i srebro. Trgova ki putevi u kulturnom prostoru Mazira bili su od jo od davnina veoma dobro organizovani. Naj e e su pravljeni luk i strela. U to vreme. a od defanzivne opreme posedovali su mali okrugli ko ni tit.prim.robove. . Mazirska plemena su bila posrednici izme u subsaharske Arfike i mediteranskih kultura. Arapi. imao je samostalnu politi ku. poludrago i drago kamenje. autora). kojima su nudili ko u. Pa opet. nojeva jaja i perje. odnosno. gde je izvo en zeleno-plavi kamen sa planina Tibesti. Timbuktu je bio polis u pravom smislu te re i. Trgova ki putevi postoje jo za vreme Grka i Rimljana. Srednjovekovni crte koji simbolizuje bogatstvo grada Timbuktua i njegovih vladara. grad na srednjem toku reke Niger. razvija se i jedan od naj uvenijih trgova kih centara Afrike Timbuktu. a najvi e. ali pravi procvat trgovine po inje od IX veka nove ere. a kojeg drevni Egip ani esto pominju u svojim spisima. uvek nailazi na neku trgova ku stanicu. pa su u velikoj meri zavisila od uvoza. bio je pravi trgova ki centar izme u severa i juga. U XIV veku.Od drugih privrednih grana. Posebnu vrstu trgovine mazirska plemena su razvila sa starim egipatskim carstvom.Berberi. Nalazio se izme u afri kih zlatnih rudnika i pustinjskih mazirskih plemena.ikonografiju starog Egipta i pustinjske petroglife crte e na stenama. trgovina je bila na prvom mestu. Rimljana. ili pustinjski grad". gvo e i bakar su uvozili od Grka. U upotrebi su bila i borna kola na dva to ka sa upregnutim konjima. to jest. Tako. divlje ivotinje. pa ak i crno stanovni tvo . pa tako Herodot ka e da se "posle 3 dana hoda (oko 150 km .

a to je vrlo zanimljivo.Berberi nikada nisu ratovali izme u sebe. egipatsku dinastiju (taj period je u egiptologiji poznat kao "vladavina 9 libijskih kraljeva"). pod jednim vo om. prona eno je nekoliko hiljada urni sa pepelom spaljenih novoro en adi (!). Re Amon poti e od mazirske re i amaen. U po etku je ova boginja predstavljana na crte ima. osvojio Egipat i osnovao 22. ve po tome da su slobodni u politi kom smislu i da ive u jednostavnoj plemenskoj organizaciji irom Sahare. ovnujski rogovi javljaju se tek od njegove posete hramu boga Amona u pustinji zapadno od Nila. u ikonografiji ovog vladara. to zna i voda. Tako je o enk 921. a okupljali su se. Oni su i u istorijskim izvorima poznati kao slobodni ljudi. Za razliku od njih. Ipak. pomo u simbola ruke. Za boga Amona znao je i Aleksandar Veliki. Maziri nikada nisu prinosili krvne rtve bogovima. ova plemena se nikada nisu ujedinila u jednu dr avu. Od Amona do islama Izvorna vrhovna bo anstva Mazira bili su bog Amon i boginja Tanit. sa vrlo malim procentom mazirskog stanovni tva. Boginja Tanit je velika boginja-majka i ona se predstavlja kao debela ena koja sedi na prestolu i ima perje na glavi. godine stare ere ujedinio severnoafri ka pustinjska plemena. iako ovnujski. uha ili oka. To je bila prva i jedina dr ava u kojoj je vladao neki Mazir. ukoliko se vodio rat protiv stranih osvaja kih vojski. Me utim. Naime. koji uvek mogu da otkriju u planini sakrivene izvore vode. Crte mazirskog ratnika iz V veka stare ere. ali ne u smislu nacionalne samostalosti. Nekoga bi mogla da zbuni injenica da se za Berbere vezuje egzistencija uvene anti ke severnoafri ke imperije Kartagine. izvorni Amon je po pravilu predstavljan kao ovek koji je preko lica uvek nosio masku. ali posebno pustinjskih naroda. Rogovi Amonovi.Anatom. razlika u poimanju ovog bo anstva je o igledna. Ikonografski. valja ista i da je Kartagina bila najpre dr ava Feni ana. povezuju se sa jednom vrstom pustinjskog jarca. . Na glavi je imao ovnujske rogove i bio je obu en od pasa na dole. U svetili tu Anate u feni anskom gradu Salambu. ali su mu dodali naziv Ra. odnosno izvor ivota svih. a tek su joj Feni ani podarili antropomorfni oblik i poistovetili je sa svojim vrhovnim enskim bo anstvom . zna ajna koncepcijska Boginja Tanit. Amona su kao bo anstvo preuzeli i stari Egip ani. to veoma upe atljivo svedo i o surovim obredima i prino enju ljudskih rtava kod Feni ana.

. a pored ostalog. odlazio bi na grob duhovnika i na posebno pripremljenom mestu iznad groba ostajao celu no i ekao da mu se svetac javi u snu. Duhovnici su postajali priznati po tome to su dobro znali i pa ljivo prenosilili zajedni ku istoriju i legende svoga kraja. a strpljivo je i prenosio je svoje znanje ostalim lanovima zajednice. Sa uvane legende o svetim ljudima su mnogobrojne i sve poti u iz jedinstvene pri e ili mita. Tradicija berberskih svetaca ostala je sa uvana vekovima. postoji barem jedan grob neke vrste "sveca". Ratni ka igra vezana za posebnu svetkovinu. Tradicija svetih ljudi u plemenu preno ena je sa kolena na koleno. bez obzira koja je vera bila prihva ena od strane mazirskog stanovni tva. ne mo emo sa sigurno u utvrditi da li je ovo relikt hri anskih tradicija. Upadljiva je sli nost ovih obreda sa hri anskim obi ajima.. kult lokalnih svetaca ostao je prisutan isto kao i ranije. ivot i smrt su mnogostruko pro eti. bili su i u poziciji boginje Tanit. Njegovo svetili te izgleda kao mazirska ku a. U vreme vladavine Vizantijskog carstva Maziri su prihvatili hri ansku religiju. da se prilikom ulaska u hram celiva sve ev grob i pali se za njegovu du u kerami ka uljana lampa. mitovi. Bilo kako bilo. Tokom ivota duhovnik se isticao i time to je sudio i re avao razli ite sporove izme u lanova plemena. doga aji. no. pored boga Amona i boginje Tanit. odnosno duhovnika. pominje i verovanje u mazirske duhovne vo e. Tako je poznato i da su hramovi bili iscrtani predstavama svetaca. ima kupolu i etiri roga na krajevima. savetnika svog plemena.. Do dana njih dana se zadr ao ovaj obi aj . Na svakom groblju. Herodot. Sveci su imali Ruka je jedan od simbola poziciju duhovnog vo e.Kod Mazira. Poznato je da su ovi ljudi iveli jednostavnim ivotom i da nisu imali materijalna bogatstva.svaki grad ima svog sveca koga slavi odre enog dana u godini. a samim tim preno ene su i legende. etvorougaonog je oblika. ali i drugih koji bi to zatra ili od njega. Svetac je u io ljude starim obi ajima koje treba po tovati prilikom va nih doga aja i dru tvenih obreda. i nakon primanja islama. Kada bi neki lan zajednice bio u nevolji ili nedoumici.

Moderna nauka je sa svoje strane ponudila obja njenje ove pojave. Po to se ova boje otre. Ove slike poti u iz . od prodora Arapa u VII veku nove ere. mnogi Maziri su prihvatili hri ansku religiju. a neki naslikani prirodnim bojama. ali je sakrivena unutar "pora" ovih stena. u pitanju je pustinja. Neki su uklesani u stenu. ovaj put jo jasnije i koloritnije. Ove druge. plemena Berbera (tj. Politi ki rascepkani u okviru nekoliko modernih dr ava (Maroko. Ali. posebno oni na planini Hagar u Al iru. Mo da su ba za ovakvu snagu i vitalnost upravo zaslu ni ve no surovi uslovi ivljenja u pustinji. s druge strane. lako je skinuti. ona se ne vidi golim okom. od kojih najstariji poti u iz vremena pre 8. koja uva samu sebe. Maziri pri aju da su njihovi preci svojom krvlju ostavili poruke za naslednike i da se zbog toga uvek vra aju. Kada padne no i vla nost vazduha se pove a.000 godina. Boja ovih natpisa je spravljana od biljnih sokova. krvi i nojevih jaja. te je to danas op teprihva ena religija. Ta pojava zadugo je predmet folklornih legendi u kojima je fenomen pripisivan mo ima svetaca. Po njima. Berbersko Danas i Sutra Mazirsko stanovni tvo. jo ja ih i jasnijih boja. iji duhovi tite petroglife. Primera radi. uz potpuno prihva enu islamsku religiju. i ona duboko prodire u stene.Zanimljivo je pomenuti i neobi ne crte e na stenama. Ovaj crte u steni najverovatnije predstavlja kultno mesto boginje Sunca. gde zadr ava svoj sastav. boja reaguje na tu vlagu i na udesan na in se ponovo pojavljuje iz kamena. to potvr uje i veliki broj ostataka Hristovih hramova diljem Velike pustinje. i konzervatizma svoje tradicije i drevnog na ina ivota. Mazirsko stanovni tvo ivi i dalje u severnoj Africi. Berberi su se postepeno islamizovali. Tuarega) i dalje ivi ra trkano na irokom prostoru severne Afrike i Velike pustinje. za vreme vladavine Vizantijskog carstva. nalaze se u procepu izme u op teg procesa modernizacije i tehnolo kog razvoja s jedne. Berberi su izuzetno prilagodljivi. ali se crte i sutra pojavljuju ponovo. Al ir. Tunis i Libija).

Paris. Herodotus. No 120. Jones). The Stone Age of Nothern Africa. Monuments et rites funeraires protohitoriques (Aux origines de la Berberie). Ancient Records of Egypt. G. Danas. Diodorus Siculus. Godley).jednog naselja u planinama Maroka. No 49. Geer). Loeb Classical Library. Strabo. Plavi Ljudi. Loeb Classical Library. 1961.fr/ http://www. B. Ancient Egipt.com/giraffe/tuaregs. mazirski jezik je u upotrebi paralelno sa arapskim jedino u Maroku i Al iru. H. Harvard University Press. D. London. Loeb Classical Library. 1941. polunomadski na in ivota i osobeni jezik. Volumes I . Geography (Translated by H. gde ivi i najve i broj dana nje berberske populacije.tuaregs. 1962. H. M. C. Preporu ene Web stranice: http://tuaregs. 1960. Maziri uvaju svoju kulturu.free. History (Translated by A. Harvard University Press. Breasted.XII (Translated by Russel M. Chicago.bradshawfoundation. hrabri i zanimljivi. Harvard University Press. London.L. Kees. Inir Tifaut antropolog London Preporu ena literatura: y y y y y y y McBurney. Gamps. zadugo e biti za titni znak Velike pustinje .net/ .html http://www.Sahare.

godine.. klasirati tako dobijene podatke i ukrstiti ih sa injenicama van samog dela. ako se itav film. tekst scenarija. Neki filmski kriti ari su Matrix prikazivali i opisivali pre svega kao kung-fu film. nije da bude uputstvo za pronala enje skrivenog blaga. prona i neku skrivenu poruku. Namera ovog lanka. Naime. za Warner Bros. ve samo da poka e da ono mo e da postoji. Ko bude smatrao da ga ima. i 2004. mora e sam da ga tra i. To zna i da ih treba podvr i kritici. Scenario su napisali i re irali ga bra a Endi i Lari Vahovski (Andy & Larry Wachowski). mo da. Dobro. Glavni alat kojim se mo e prou iti sadr aj ovog filma predstavlja i jedan od modernih metoda istorijske nauke. a potom i/ili kao SF (nau no-fantasti ni). Smatrali su da je previ e gust. U Holivudu se nikome nije svideo. da li je punjenje bioskopskih blagajni jedina njegova svrha i jedina posledica? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje potrebno je pristupiti analizi sadr aja filma. godine i traje 135 minuta. i bili vrlo zbunjeni zbog toga. diskusijama na Internetu i esejima pisanim povodom ovog filma. Lorens Fi burn (Laurence Fishburne) kao Morfeus. Sve to na e . potra iti njegove idejne izvore. akcioni. me utim. plakati i fotografije pojedinih scena tretiraju kao istorijski izvori. ali o emu? To pitanje se pokazalo kao prete ko za ve inu filmad ija kojima je bilo ponu eno da ga finansiraju.Matrix ili Jevan elje za XXI vek ili povratak u matericu ili. Anderson/Neo. Lari Vahovski je kasnije pri ao: "Niko nije razumeo scenario. Nije pro lo mnogo vremena od kada je film Matriks bio hit sezone. koji se o ekuju 2003. mogu e je vrlo pouzdano utvrditi kakav je idejni podtekst dela. avanturisti ki. Igraju Kianu Rivs (Keanu Reeves) kao Tomas A. ili prosto kao film-strip. a koje su relevantne za njegovo tuma enje i nalaze se u intervjuima sa autorima i glumcima. Producent je D oel Silver (Joel Silver)." Kada se pogleda film jasno je da je tu gustinu . neka je i "strip" (bra a Vahovski su se pre filma bavila pisanjem scenarija za stripove). D o Pantoliano (Joe Pantoliano) kao Sajfer/mr Reagan i drugi. Keri-En Mos (Carrie-Anne Moss) kao Triniti. Film je snimljen 1999. Ali.. U toku su pripreme za snimanje drugog i tre eg dela. kritikama filmova.njegovo je. utvrditi njihov me usobni odnos i.

Brojni su i ponekad vrlo o igledni detalji kojima autori pokazuju svoj osnovni uzor." ta je to. Prvi asocijacija sigurno je uvena Alisa u zemlji uda Luisa Kerola. Morfeus u filmu citira Bodrijarove re i iz ove knjige ("ovo je pustinja realnosti"). Anderson. poput Platonove Dr ave. D ekil i mr. Pri a Roberta Luisa Stivensona Dr.dalo obilje istorijskih injenica. na pitanje o njihovim verskim ube enjima. danju pla ljivi slu benik kompanije Metacortex (dakle deo sistema Matriks). Hajd bi mogla biti tako e jedan izvor inspiracije. druga bi mogla biti ciklus knjiga na temu arobnjak iz Oza (koje su nakon originalog.mr. ime su autori hteli da skrenu pa nju i na ovog filozofa. ve . imena i pojava. koji treba da povede ostale u borbu protiv Zla. U filmu se pojavio Izabrani. Dve li nosti u jednom telu postoje i u filmu . imale i druge autore). On ukazuje na filozofska dela. odgovorili da ne pripadaju ni jednoj verskoj hijerarhiji ( ime su.Jevan elja. treba u i u trag intelektualnim uticajima koje su autori pretrpeli. Zanimljivo je tako e i da glavni lik u filmu krije svoje diskete u knjizi Simulakra i simulakrumi ana Bodrijara. Dakle. zaista realnog sveta za ije postojanje ni ne znaju. Frank Bauma. a posada Nabukodonosora i nije ni ta drugo nego grupa terorista koja nastoji da razori postoje i sistem. koji su prikriveni i me usobno spleteni. "Ovde je ne to pogre no. Osim toga. kao cepljika u tvojoj svesti. na koju se u filmu aludira najpre porukom Tomasu Andersonu da "sledi belog zeca" (na ramenu jedne devojke). a Morfeus ga kasnije pita "da li je spreman da vidi koliko je duboka ze ja rupa". Prelazak iz jedne li nosti u drugu nije posledica hemijske smese koju junak ispija da bi postao mr. . a no u haker Neo koji pravi i prodaje ilegalne kompjuterske programe. kao i religijskih i filozofskih citata i aluzija.. Simulakrum je kopija koja zauzima mesto originala i mogao bi biti inspiracija za kreiranje Matriksa. U poglavlju svoje knjige O nihilizmu Bodrijar raspravlja o terorizmu. da bi se film razumeo. mo da. koje su scenaristi pa ljivo probrali i servirali publici.. Mo da nije preterano pomisliti da ovaj film nudi jednu modernizovanu. odnosno ideja o spasenju ove anstva. odnosno njenog jezgra . sa etu i oveku visoke tehnologije prilago enu verziju Biblije. izbegli da daju odgovor). koja te goni u ludilo. Hajd." Mogu e je u ovoj pri i prepoznati neke literarne (i filmske) kli ee (ili matrice). L. Ti ne zna ali ono je tu. Ovde treba imati u vidu da su bra a Vahovski. Tema odraza u ogledalu je tako e vrlo va na u filmu i svoje uzore ima u literaturi. Najizra eniji je glavni motiv Jevan elja. ne to o emu mu govori Morfeus: "Ti si tokom celog svog ivota mogao da oseti da je u svetu ne to pogre no. gde svet koga ljudi vide i smatraju ga za stvarni u stvari predstavlja odraz ili senku drugog. Motiv prolaska kroz ogledalo je vrlo va an za razumevanje filma i nala enje ostalih referenci. a ovo se najvi e uo ava u izboru imena glavnih likova filma i njihovim me usobnim odnosima.

Franklin J. a posebno izdvajaju strip crta a Geof Darrow-a i njegovog junaka de aka-robota Rustija (Rusty the Boy Robot and the Big Guy). tako e. Pijani majstor (Drunken Master) . Blade Runner (Ridley Scott). Ninja Scroll & Akira. svakako ne slucajno). kao izvor ideja su mogle biti kori ene i razne druge knjige. u kome su ro eni i . George Lucas). Bra a Vahovski dolaze iz sasvim druge sredine . Orvelove 1984. zatim Hakslijevog Vrlog novog sveta. Strip u filmu i film u stripu Osvrnimo se malo i na crtane filmove i stripove. Na in na koji su u tim crta ima postavljeni vreme i prostor u scenama borbe je ono to reditelji Matriksa nastoje da ugrade i u svoje filmove. njih zanima prvenstveno ameri ka i dalekoisto na B produkcija. u kome se deca uzgajaju na planta ama (kao i u Matriksu). Naravno. Uop te uzev. a holivudske filmove i ne cene naro ito. Najpre nau no-fantasti ni: Ratovi Zvezda (Star Wars.Da nije promenio svoj ivot. itd. Bra a Vahovski mnogo vole japanske crtane filmove (tzv.. kao i filmove reditelja John Woo-a. u kome Neo pole e iznad grada poput svog popularnog prethodnika. njih dvojca naro ito cene filmove u kojima igra D eki en. kome je posve en zadnji kadar filma. Schaffner). a nemo da na to uti e ga izlu uje. tu je i nezaobilazni i ve klasi ni Supermen. a na tom tragu je i film Velika gu va u kineskoj etvrti (Big Trouble in Little China.oba dela.ikaga. te nastoje da i njihovi filmovi budu ra eni na taj na in. a naro ito romani poput Zamjatinovog Mi. npr. u kome se vodi bitka izme u ljudi i ma ina. u kojoj postoji Veliki Brat (a koji se u Matriksu pominje kada i fa izam i Novi svetski poredak. Holivudski milje slabo poznaju. osim pobrojanih. Planeta majmuna (The Planet of The Apes. John Carpenter). Naravno. Terminator i Aliens (James Cameron). anime). inovnik Tomas Anderson bi mo da i poludeo. mogla biti i aluzija na ekspirovog Hamleta. Od autora hongkon kih akcionih. Ovo bi. kao to su Ghost in the Shell.. koji ose a da "ima ne to trulo u dr avi Danskoj". Igranih filmova koji su uticali na bra u Vahovski veoma je mnogo.

u koji se odlazi bez neke krivice i bez posebnog postupka. Anderson (Neo) . 2. Thomas A. Iz njegovog imena izveden je naziv za morfijum. Ime Neo sadr i se u prezimenu aNdErsOn. Anderson tako e asocira na Andersonvil. 7. a u filmu igra spasioca ove anstva. imenima ovi autori posve uju posebnu pa nju. po etak sveta (Bog je Alfa i Omega). 6. Svrha tog sna je da ljude dr i u pokornosti. to zna i ovek i nastavka "son". koji ve ina ljudi smatra za realnost. 8. ve nost. 5. U filmu Matriks je prikazan kao san. grad u Americi gde se nalazio najstra niji koncentracioni logor za ratne zarobljenike tokom ameri kog gra anskog rata (1861-1865). Sina i Svetog duha. etvrtasti niz znakova izme u dve zagrade. Anagram od NEO na engleskom jeziku glasi ONE (jedan). Morpheus .kapetan piratskog broda u filmu. pa se mora zaklju iti da je Matriks. Anderson je kovanica od gr ke re i "andros". u stvari. Trinity . Ina e. Tajna igra imena Najpre.gde se dobro ose aju. Neo je latinski prefiks uz mnoge re i i zna i novo. beskrajno dug vremenski period. Srednje slovo u imenu (A) je prvo slovo svih fonetskih sistema. boga sna. elije koje mogu da stvore druge elije. jednog od hiljadu sinova Hipnosa. a vernost svom gradu iskazali su kroz nazive ulica u filmu. S druge strane. to je ime helenskog boga snivanja. ali i EON. kalup. me u elijska supstanca. koji slu i za eksploataciju ljudske energije. narkotik. ta zna i Matriks? Ta re je bogata zna enjima na koja upu uju moderni re nici: 1. Tomas je u po etku biblijski Neverni Toma. Uostalom. I to ne bilo kakav zatvor. To je grandiozni koncentracioni logor. indikator rasprskavanja projektila itd. 4. Njeno ime direktno upu uje na Sveto Trojstvo. tamparska mustra. . 3. davalac oblika. Zaljubljuje se u Nea.glavni lik. materica. ve najmasovniji koji je ikada zami ljen. jedan od izraza koji upu uju na Isusa Hrista. Mitski Morfej je mogao da se pretvara u sva ljudska bi a i da ih podra ava. personalizuje tri Bo je li nosti: Boga oca. to zna i sin.lanica posade broda. ili Sin ove iji. asocira na alfu. vrsta zatvora. koji su zasnovani na nazivima stvarnih mesta u ikagu.

Sajfa je an eo koji je prodao du u avolu (tj. Switch . tako da on i Neo ("one" . koji koriste kompjuteri. najmla i i najsitniji lan posade.lan posade. Choi & DuJour . Njega ubija Sajfa. Skra eno od Apocalypse (Otkrovenje Jovanovo). . On za nagradu tra i iluziju novog identiteta i postaje. kao biblijski Lazar. rupa. to zna i tuce (dvanaest). Dvanaest je bilo Hristovih u enika. podrazumeva se). Ime zna i da je to tiha osoba. to zna i izbor. a u slengu mladu enu.lan posade.1) ine binarni sistem prenosa informacija. ali tako e ukazuje i na tajno pismo. Ime kazuje da je to osoba bez zna aja. Prema scenariju. Tank . Jedan glumac sa tim prezimenom je pred kraj XX veka zaista postao vrlo "va an" . Radi se o izdajici (Judi). skretnica. filmski glumac Regan. jer ovaj lik je dobar programer. zanositi se. Sajfa na engleskom zna i broj (cifra). skupa oni zna e izbor ili odluka dana. On i Dozer su bra a blizanci. dok njom upravlja neuporedivo ve a sila. Epok je kreirao kompjuterski virus pod nazivom etiri jaha a (apokalipse. Ro eni su u tajnom gradu Sionu.lan posade. ali se on kasnije ponovo pojavljuje iv. cisterna. agentu Smitu) i postao demon. proro anstvo. Neo odlu uje da po e sa njima na zabavu gde dolazi u kontakt sa jednim lanom piratske posade Nabukodonosora. Ovde se krije ironija na ra un osobe koja sebe zami lja va nom. to zna i dremati. po sopstvenom mi ljenju "va na osoba". Ime izvedeno od re i doze. Apoc .lan posade.Prijatelj iz kom iluka koji kupuje piratski softver od Nea i njegova devojka. Re ozna ava i modricu oko oka. a ozna ava i nulu (0).lan posade. tenk. Tako e i kompjuterska komponenta. ra unanje. prut. kao i reditelji filma.kao predsednik SAD. monogram. tj. Dozer . a za uzvrat dobio samo kratku iluziju ivota.Cypher (Mr Reagan) . te ko oklopljeno i naoru ano vojno vozilo.lan posade. I zaista. Svi zna i: iba. Mi . ibanje. Du Jour na francuskom zna i dan. a ima veze i sa engleskom re i dozen. Choi je skra eno od choice. jezerce. Dvanaest zanesenjaka koji su uspeli da promene svet. Mouse . deo Svetog pisma. perika u vidu pletenice. prekida . Veliki brod. Kompjuterski pirat se pridru io sebi sli nima. Mo da se odnosi i na kompjuterskog mi a. tekst koji otkriva budu nost. menja . budan sanjati.

za to. Oni nemaju imena i svi li e jedan na drugog. a korteks . agent Jones .kratka. Agent Smith. ve ta ka prezimena.naziv Morfejevog piratskog broda. adekvatna nema tovitoj prirodi ma ina. narav.Lojalni slu benik firme Metakorteks. a mo e da zna i i vodenu brazdu. poveli bi nas u nove filozofske i religijske sisteme. simbolizuju i pentagram. pro lost i budu nost. Nabukodonosor je bio vavilonski kralj koji je osvojio i razru io Jerusalim.Rhineheart . Oracle . znak avola.Sion. Ovim se aludira na budu u propast carstva ma ina. tajnog mesta duboko pod zemljom. ako bi se podvrgli ovakvoj analizi. Sveto brdo. naziv poslednjeg grada i poslednjeg upori ta ljudi. pamet. bezli na.kora (mozga).Orakulum. snimljen ovakav film? Za to. daleke kontinente. gde bismo se dalje pitali: Za to su scene koje se de avaju u Matriksu (u snu) snimane u zelenoj gami. .kompanija u kojoj radi Tomas Anderson. Kako dalje sa Matriksom? Ovim poku ajem poja njenja imena i naziva u Matriksu otvorena su iroka polja za dalje razmi ljanje i tuma enje. du a.. ose anja. Drugi deo zna i srce. u potsvesti. na kraju krajeva. proro i te kod Helena. Sastoje se od po pet slova. a na brodu (u realnosti) u plavoj? Za to Neo bira ba izme u crvene i plave pilule? Za to je. Meta zna i iza. za to. Kovanica ukazuje na ono to se nalazi iza kore. pod vodu ili u svemir. Mnogi detalji u filmu.. Nebuchadnezzar . savest. Zion . jedinog do koga ma ine jo nisu stigle. Prvi deo imena je ime reke Rajne. nisu osobe ve funkcije. Metacortex . agent Brown. hrabrost. sveta zemlja.

morrisonfilm.com/ http://www. ali nikada ne gubiti iz vida da je Matrica uvek najbolje radila kada su ljudi mislili da nje ili nema.html http://www.Olimpijske igre.htm http://www. U njima se takmi e sve sami najve i junaci.matrixfans. ili da je provaljena.uk/matrix/i.. Me utim. Me utim. jer Nestor ka e: K'o na Buprasijskom polju od Epejaca kad bje e Pokapan kralj Amarinkej. a broj disciplina je ak i ve i no u prvim Olimpijadama .corona. dobro organizovana savremena sportska nadmetanja.com/welcome. Naravno.co. A i pored njih. rvanje.htm http://www.htm http://www.Treba pitati i tragati.htm http://whatisthematrix. Ahilej organizuje nadmetanja povodom Patroklove sahrane.bc.com/ O olimpijskim igrama Retko ko u dana nje vreme nema svoj omiljeni sport koga zdu no prati. ga anje strelom i bacanje koplja. mr Goran Miloradovi Institut za savremenu istoriju Beograd Preporu ene Web stranice: y y y y y y y y y http://www. ve i u samoj Ilijadi imamo podatke da su se takva nadmetanja i ranije odr avala u sklopu sakralnih (svetih) obreda. Ali. U Homerovoj Ilijadi. . sportska nadmetanja datiraju daleko pre igara u Olimpiji kraj Elide.warnerbros. bacanje diska. dok retki prednost daju pojedina nim. Olimpijske igre modernog doba nemaju ba mnogo zajedni kog sa igrama koje su se odr avale u antici. jeste li se ikada zapitali kako je sve to stvarno izgledalo u vreme pobednika drevnih Olimpijskih igara? Prva.. svake etiri godine pa nja i jednih i drugih biva usredsre ena na najveli anstveniji sportski skup dana njice .pseudolair. tu su i jo mnoga druga.ca/films/details/matrix.net/symbolism/ http://www. Ve ina ljudi preferira kolektivne sportove.knowthematrix. to u neku ruku i jesu.movie-page. uslovno re eno.thematrixhasyou. tr anje.believetheunbelievable.trka kolima.com/1999/Matrix. a dana nji sportski rezultati izgledaju kao produkt savremenih nau nih dostignu a. pesni enje.com/ http://matrix. borba oru jem.com/home.

pri kome je pra ina omogu avala da se ruke ne klizaju i do izra aja je dolazilo uve bavanje zahvata. postojale su i mnoge druge igre. Drugi vid treninga bilo je rvanje na tlu (kylisis. Trening na tlu prekrivenim peskom (skamma) slu io je za ve banje tzv. pa i Istamske. godine stare ere pa do 161. vec desetine razli itih zahvata. Za eci igara u Olimpiji vezani su za mitska vremena i religijske osnove. Od takmi enja u tr anju na jedan stadij (192 metra) napredovale su do manifestacije sa 18 disciplina. Rvanje (Pale) Rvanje je jedan od najstarijih vidova borenja golim rukama. pa da uporedimo anti ke sportiste koje poznajemo sa drevnih kipova podignutih u njihovu ast i. Tako. ve tine. tj.n. odnosno takmi enja. uspravnog rvanja (orthia pale).) imamo opis dva na ina treniranja ove ve tine. pankration. ovaj ga udarcem noge u zadnji deo kolena izbacuje iz ravnote e. Ali.Pesnicom svladah tad Klitomeda. godine nove ere. pored mno tva manje uvenih gimnasti kih nadmetanja. s obzirom na tada nje komunikacije. kod Lukijana (II v. Scene rvanja ni u se kao na filmskoj traci. pa je do izra aja dolazilo razvijanje specifi ne snage. eponimni heroj Peloponeza. pa do 383. nije to jedina stvar po kojoj bismo ravnopravno mogli da upore ujemo sport u antici i danas. po ev od 776. Ve za XI dinastije u Egiptu (21331922. pesni enje. name e nam se zaklju ak da u organizacionom smislu i masovnosti anti ka nadmetanja. ali i jednu disciplinu koje nije bilo na "programu" drevnih igara. Anti ki borila ki sportovi Ali.. a podloga je bila dobro nakva ena ilova a (keroma). a Ifikla dobra junaka. Nemejske u Kleoni i Argu.e. Enopu sina Rvanjem dobih Ankeja Pleuronjanina. to za odrasle. mogu da stoje rame uz rame sa dana njim. danas poznatu pod imenom . trkom nadtr ah. to za de ake.. godine stare ere) na fresci iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu imamo doslovce priru nik o rva kim zahvatima. Igre su odr avane redovno svake etiri godine. Po jednom predanju za etnik ovog panhelenskog takmi enja u Zevsovu ast bio je uveni tebanski junak Herakle. . Ako tome dodamo i podatak da je u periodu 144.bodi bilding. Najcenjenije su bile Pitijske igre u Amfiktioniji. kato pale). ali ne prikazuju tok jedne borbe. Stotine godina tradicije rva ke ve tine u Mediteranskom basenu ostavile su traga. a po drugom Pelop. jer nije lako vrsto stegnuti i dr ati nauljeno telo u blatu. to na me Usta. Poku a emo da odemo malo dalje. U razmatranje emo uzeti discipline kod kojih uslovi takmi enja (staza i rekviziti) nemaju uticaja na rezultat: rvanje. godine stare ere. U opisu me a izme u Ajanta i Odiseja u Ilijadi tako e se mo e uo iti kori enje ve tine: kada je sna niji Ajant podigao Odiseja. savremene profesionalce. godine nove ere ak 45 polisa dalo pobednike na jedan stadij u Olimpiji.

Cenjene fizi ke predispozicije rva a bile su natprose no krupna i proporcionalna gra a.hvat za ruku i bacanje preko ramena i akrocheirismos .Freska iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu. Kao i dana nji. trachelizen (hvat oko vrata). Omiljene tehnike bile su i anabastasai eis hypsos .lomljenje prstiju. Zanimljivo je da su i u antici rva i jako dugo ostajali u pobedni koj formi. Mnoge tehnike primenjivane u rvanju imale su i svoje nazive: hamma ( vor). mesolabe (dizanje u vis) nakon koga slede rassein (bacanje) i drattein (valjanje). Scena uspravnog rvanja orthia pale. Ve spomenuti Milon iz Krotona osvojio je est venaca u Olimpiji. a ukupno 25 na velikim igrama. kratak vrat. mnogo du e od ostalih sportista. malo povijena le a i jake noge. dialambanein (hvat oko struka). a estostruki olimpijski pobednik Milon zahvaljuju i svojoj snazi u ao je u legendu. jake istaknute grudi. anchein (davljenje). rva i toga vremena va ili su za natprose no jake ljude. ravan i ne naro ito jak stomak. nepobe en od . Sli an podvig ostvario je i ruski rva Aleksandar Kareljin.

remenje oja ano metalnim plo icama ili iljcima. meke opute od gove e ko e (meilichai) da bi pritegli aku i u inili je vr om. kada Rimljani uvode caestus. koji je ostao nezamenljiv za uve bavanje rada nogu. Neizbe an deo treninga bila je skiamachia. Sam trening pesni ara bio je veoma sli an treningu dana njih boksera. Ta oprema bila je u upotrebi do kraja II veka n. Osim mekog remenja. Klasi an bokserski gard prikazan na vazi iz druge polovine IV veka stare ere. Poznavali su barem dve vrste vre a za udaranje. tokom treninga su kori eni i titnici za u i (amphotidai). bez upu tanja u borbu. Pesni enje (Pyx) Pesni enje se umnogome razlikovalo od dana njega boksa. ljuto remenje (oxeis himantes ili myrmykis) oja ano na drugom i tre em zglobu prstiju. ubadanje prstiju u rastresitu zemlju borili ta da bi ovi o vrsli za borbu. godine. tehnike i kombinacija udaraca rukama. Me utim. punjenu prosom ili bra nom. U Ilijadi Epej i Eurijal koriste tzv. Takve meke trake duge 3-4 metra kori ene su do kraja VI veka stare ere. do 2000. Poput Milona i on je najzad izgubio me tek kada mu je suparnik pru ao samo pasivan otpor. tako i danas. uz prirodnu obdarenost i visoko razvijenu tehniku. sa osvojene tri Olimpijade. kako pre dve i po hiljade godina.te ku vre u punjenu peskom i lak u. najra irenija ve ba takmi ara u pesni enju bila je skapane. toliko est da su ovi borci dobili nadimak "karfiolske u i" (otothalidias). Tada se pojavljuje tzv. kao i meko remenje oblo eno vunom za trening (epispharai). pru a takmi arima sli ne prednosti u pogledu takmi arskog veka u odnosu na ostale sportove.1987. devet svetskih prvenstava i nebrojeno turnira u apsolutnoj kategoriji (preko 130 kg) rvanja gr ko-rimskim stilom. Prva razlika je bila u "rukavicama". korykos . jer su povrede u iju bile redovni deo pesni enja. u antici su one obezbe ivale jo vr i i silovitiji efekat. Dok ih dana nji bokseri koriste da bi ubla ili udarac.e. . O igledno. specifi nost ovoga sporta. borba sa senkom identi na dana njem shadow boxing-u.

gard u pesni enju i gard u boksu (koji danas va i za borila ki sport sa najboljom ru nom tehnikom) su identi ni. rimska skulptura iz II veka na e ere. onda znate razliku izmedu njega i Mike Tyson-a. Koliko se cenila tehnika u ovom sportu ilustruje podatak da su naro ito cenjeni bili borci koji nisu primali udarce a pobe ivali su. Bokser. godine stare ere. A Dijagorina porodica je "vladala ringom" upravo toliki period. kao to se to praktikuje u isto nja kim borila kim ve tinama. jer pobede u Olimpiji u pesni enju i pankrationu njegovi sinovi i unuci re aju do 404 godine stare ere. zahvaljuju i ve tini i izdr ljivosti. Tako je Glauk iz Karista. Koliko su Dijagora i njegovi potomci uspeli da usavr e sistem treninga i tehniku borenja? Ako ste imali prilike da gledate me eve Jack Dempsey-a iz tridesetih godina pro loga veka. a Damoksen iz Sirakuze je svome protivniku Kreugu iz Epidama udarcem ispru enim prstima probio stomak i i upao creva. Ipak. est decenija olimpijski venci divlje masline odlazili su jednoj porodici. kro e i direkt) bili su dozvoljeni i udarci bridom pesnice i vrhovima prstiju. .osim i danas kori enih udaraca (aperkat. Dijagora sa Roda (pobednik 464. to je te ko objasniti samo fizi kim predispozicijama. pobednik u Olimpiji 520. te se name e zaklju ak da su anti ki borci koristili najbolju mogu u tehniku borenja rukama .kretanje boksera i blokade i udarce koji se danas nalaze i u boksu i u npr.To nas dovodi i do druge razlike u odnosu na savremeni boks . godine stare ere) o igledno je imao specifi nu kolu borenja. koristio udarac rukom kao eki em. karateu.

ska u zajedno u vis i udaraju nogom u vazduh. Pankration Pankration je bilo doslovce borenje svom snagom. ..Glava boksera sa prethodne slike. dok je u toku treninga i predtakmi enja upra njavano uspravno borenje (ano pankration). To nam ilustruju slike sa vaza i amfora i pisani dokumenti. ovaj vid borenja je izazivao opre na mi ljenja .sudaraju se i biju i rukama i nogama . kada se jedan borac na e na le ima drugog i ste u i ga nogama zadaje mu udarce u glavu i vrat. Takav sport postoji i danas. Kao i danas.caestus. vide se o iljci i karakteristi ne "karfiolske u i"." U ovome opisu nije te ko prepoznati skip . ake boksera sa remenjem iz rimskog doba . Takode su kori eni i udarci glavom. a onaj ko bi napravio prestup.. bio bi od sudije opomenut udarcem ibom.tr anje u mestu koje se danas koristi u treninzima svih sportova i uve bavanje no nih udaraca. a ostaju na istom mestu.. Pored zahvata iz pesni enja i rvanja bili su dozvoljeni i udarci nogom.. a drugi su svi hitri i ska u na noge kao da tr e. Zabranjeni su bili samo ujedanje i zabadanje prstiju. te Lukijanov Anaharsid sa udenjem konstatuje: ".na tlu (kato pankration). iako je u ve ini zemalja zabranjen. U ile su se i tehnike padanja. jer glavna borba na takmi enjima odvijala se nakon pada . I danas se praktikuje napad u antici zvan apopignos. koje je trajalo sve dok jedan od protivnika ne padne tri puta. a drugi pak borbom najboljeg pesni ara me u rva ima i najboljeg rva a medu pesni arima. sigurno ste uli za ultimate fight.neki su ga smatrali spojem nesavr enog rvanja i nesavr enog pesni enja.

ovo i najbolje pokazuje. ve i u svakom pogledu najspremniji borci. godine stare ere) i Koragos. usput mu podme u i nogu. Nenaoru ani Dioskip je potpuno opremljenog Koragosa savladao samo blokiraju i mu zamah ma em jednom rukom. Pri a kako su se u dvoboju sukobili Dioksip iz Atine (najbolji pankratist u Olimpiji 336.Sudija zamahuj ibom da bi opomenuo pankratistu koji protivniku zabija prst u oko. . Taj zahvat je bio poznat kao "trik petom" (apopterizen). Pankratisti su bez sumnje bili ne samo najokrutniji. dok ga je drugom izbacio iz ravnote e. ratnik Aleksandra Makedonskog. Pobe eni je imao sre u da dobro uve bani pankratist borbu nije nastavio i na tlu.

Apopignos. Ali. Kao to smo videli. O treningu. Blokada no nog udarca. te je helenskog atletu je opslu ivao itav mali tim stru njaka.. ali ne zaboravite da je u staroj Olimpiji i irom Helade imao mno tvo poklonika. zadu eni za mazanje tela uljem. Prvobitni aleiptes. upoznaju i se samo sa nekim od anti kih sportskih disciplina. poimanju lepog. koji su bili specijalizovani samo za odre ene sportove. IV vek stare ere. postali su i atraleiptes i primenjivali su masa u pre i . Na e doba pored ultimate fight bele i i ponovno osnivanje Pankration saveza u vi e zemalja sveta. treningu se pristupalo veoma profesionalno.. Pominju se ak i dve vrste trenera. a s druge strane i gimnasti (gimnastes). petodribi (paidotribes) koji su se brinuli o op tem fizi kom razvoju mladih. i danas popularni zahvat. Mo da e vam ovaj sport izgledati surovo kada ga budete videli. trening nije jedina komponenta u stvaranju vrhunskog sportiste. II vek na e ere. Trening pankratiste koji uve bava no ne udarce (IV vek stare ere). body bildingu .

" S druge strane. pre nego e ga primiti u amac: "Nisi go dragovi u moj. uveni vajar Poliklet (polovinom V veka stare ere). Skini sve to. Sportistima se zamera da su postali neupotrebljive me ine koje samo jedu. kad si toliko meso na sebe nabacao. treba razmotriti i poimanje lepog u Helena. Tada nja medicina je odredila i ta an odnos izmedu ve banja. to ne bi trebalo da nas udi kod naroda koji je kao obavezni deo vaspitavanja mladi a koristio ve be u palestri. odmora i jela. Olimpijski pobednik u pankrationu Doriforos.nakon takmi enja. Lepota udru ena sa visinom i snagom bila je ideal. rimska kopija prema Polikletovom . jer e amac potonuti ako samo jednom nogom stane u nj. dao je li no vi enje savr enih proporcija ljudskog tela u svojem spisu Kanon i istoimenoj skulpturi. kao rezultat dugotrajnog promatranja i studiranja. Heleni su ga pronosili kroz svoje redove i mnogi su dolazili da se dive njegovoj veli ini i lepoti. kao i pri le enju povreda. kada o alo eni Prijam dolazi Ahileju da ga moli za telo mrtvoga sina Hektora. Smisao za mu ku lepotu prona i emo ve u Ilijadi. te u II veku nove ere dolazi i do otvorenog sukoba mi ljenja izme u sportske i "obi ne" medicine. spavaju i ve baju. Izvrgavanje sportista ruglu ide dotle da u Lukijanovim Razgovorima mrtvaca Haron ka e atleti Damasiju. Agias. Kada je persijski komandant Masistije pao u boju kod Eritreje. on ne mo e a da ne primeti lepotu ubice svoga sina: Tada se Dardanov sin Ahileju diviti stao Kakav li je i kolik. jer be e na bogove nalik. I pored svoje muke.

sve to je bilo dobro znano i u anti ko vreme. snazi i stezi. i tako po legendi razvio svoju snagu. koje ne bi imalo primenu u nekom odre enom sportu. Dakle. mada bi pravilnije bilo . Vi e puta pominjani Milon koji je nosio tele dok ono nije postalo bik. originalu. najve em prazniku u slavu boginje Atene u istoimenom gradu. Polikletov Diadumenos. Neka vrsta prete e dana njih takmi enja u bodi bildingu postojala je u vidu nadmetanja za prvenstvo u lepoj mu kosti. To se posti e enormnim koli inama hrane. . pri emu je obavezno da takmi ar bude to krupniji i sa to bolje izra enom muskulaturom. Sude i samo po oskudnim pisanim izvorima koji su nam sa uvani. Osnovna karakteristika savremenog bodi bildinga je ocenjivanje takmi ara na osnovu ta no utvr enih odnosa izme u pojedinih delova tela. godine stare ere. vr ena nadmetanja u mu koj lepoti. Tako su o Panatenejama. Mironov Diskobolos. a nagradu bi odnela fila koja bi dovela najlep e i najsna nije ljude.Milonov sistem). esto se u savremenoj bodi bilding literaturi uzima za rodona elnika treniranja sa postepenim pove anjem optere enja (danas se takav trening naziva Weider sistem. dugotrajnim odmorom uz obaveznu masa u i izuzetno napornim treningom sa optere enjem. Pitanje je da li je veli anje lepote i snage zaista rezultovalo pojavom atleta koji su imali za cilj isklju ivo veliko i lepo telo. postojali su svi uslovi koji bi dali mesta pretpostavci da je bio razvijen kult gradnje lepoga tela.464. zvana jo i Kanon.

Takvo telo. bra na i maslinovog ulja. koja prikazuje oveka ija gra a ne zaostaje za bodi bilderima 1970 . koji u antici nisu postojali. ne nastaje bez treninga sa optere enjem i ishrane probranom hranom bogatom proteinima. omorike i celera. kao i da takmaci koje mu suprotstavljamo nisu koristili anaboli ke steroide i ostale suplemente. Nemeji. bez suvi ne mi i ne mase koja bi im usporila pokrete. Upore uju i njegovu gra u sa savremenim "graditeljima tela" ne sme se prenebregnuti injenica da je na Herakle u opru enom stavu. kao i podatak da su se takmi ari u pripremama za igre u Olimpiji prvobitno hranili mladim sirom i me avinom sira. ovde spomenutim sportovima i pogledajmo gra u tih boraca. izra enu po Lisipovom originalu. a vrhunski sportisti su postali cenjena roba koja ivi od svoga tela i za svoje telo. .ih. po etkom XXI veka. kao i tela drugih sportista proizvod su vi egodi njih ve banja. ali i za slavu. obnovljene su Olimpijske igre. sport je visoko profesionalizovan. U prvoj polovini XX veka osnivaju se mnoga amaterska sportska dru tva.Vratimo se na kratko prethodnim. smokvi. pogledajmo skulpturu Herakla. u igri je ogroman novac. Ipak. Da je tako i bilo. gde su se atlete nadmetale za vence na injene od divlje masline. ve ba tegovima). i do zaljubljenosti u sopstveno telo? Godine 1896. do dekadencije sli ne onoj u XX veku. sa plemenitim idejama razvijanja ljubavi medu narodima i bavljenja sportom radi istote ivljenja. svedo i nam pomen upotrebe dugih haltera. anti ki sport je uspeo da pre e put do pojave profesionalaca koji su se takmi ili za novac i zadovoljenje svoje po ude. Danas. a na Olimpijadama su se takmi ili isklju ivo amateri. Njihova tela. Istmu. a da po etkom V veka stare ere prelaze na mesnu ishranu. i da bi jo impresivnije izgledao u nekoj od takmi arskih poza. njihova gra a je jo uvek odgovarala potrebama odre ene discipline. dvoru nih tegova (halterobolia. masivno i sa izra enom muskulaturom. Od svetih igara religijskog karaktera u Olimpiji. Da li je istu degradaciju do ivela i sama svrha ve banja? Da li je ideja o ve banju radi osposobljavanja mladih za rat i mu ko nadmetanje vremenom do la do sasvim druge krajnosti. tj. Rimska kopija Lisipovog Herakla u odnosu na moderne bodibildere. Ali.

Beograd. Zagreb. Njutnova mehanika nam ve nekoliko stole a daje mo an alat da prilicno precizno predvidimo. svojedobno je uzburakao nau nu javnost tvrde i da je odgovor na ovo pitanje potvrdan. Pausanija. Chikago.) Prvo pomra enje Meseca koje emo odavde mo i da vidimo bi e 9. Da li je mogu e da su i tada nji itelji britanskog ostrva mogli da znaju za to pomra enje pre no to je ono po elo? D erald Hokins (Gerald Hawkins). Homer. Hesiod. Igre u Olimpiji. 1991. profesor astronomije sa Bostonskog univerziteta. Beograd: Vreme knjige.03.pankration. jer e malo ko krenuti na jug africkog kontinenta. 1970.fr/ Arheoastronomske metode i arheolo ko-astronomske prepirke Devetog januara teku e 2001. Preporu ene Web stranice: http://www.html http://www. 1930. G. 1994.html http://www. Astronomi. Gardner. Poslovi i dani.yale.09. godine od 14:40 do 17:20. Opis Helade. recimo.ca/antharch/cnea/CourseNotes/gkgameslides. Miller. 1988. The Ancient Olympic Games.perseus. fotografi izabrali kadrove i usmerili aparate.perseus. Znamo da e slede e pomra enje Meseca biti 5. Athletics of the Ancient World. ne samo pomra enja. Odabrani razgovori. Tako mo emo da izra unamo da li se i kada. Zagreb. London.tufts.x.usask. Lukijan. Lusaki.edu/Olympics/pankration. S. 1921. J. Greek Sports from Ancient Sources.edu/ynhti/curriculum/units/1998/3/98. ve su bili pripremili svoje teleskope. . 1996.tufts. & Arete.html#top http://www. a prvo potpuno pomracenje Sunca ovde bismo morali da ekamo skoro vek ipo. godine u 21 as i 50 minuta po elo je potpuno pomra enje Meseca. a i mnogi drugi ljubitelji ovakvih prizora. desice se u 13:10 i trajace tri i po minuta. Ilijada (prevod Tome Maretica). novembra 2003. ve i mnoge druge astronomske doga aje u irokim vremenskim intervalima. godine pre nove ere moglo videti pomra enje Meseca iz ju ne Engleske.freesurf. 1957. Novi Sad.edu http://www.Adam Crnobrnja konzervator Muzeja grada Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y iri . Prvo sledece pomra enje Sunca bi e 21. Oxford. recimo 2000. A. Swalding. jula 2001. pa se ne e videti iz na ih krajeva po to e Mesec da se ereti nad onom drugom polovinom Zemlje. (Ni to ne emo videti. juna i u.

usled ega se za etiri milenijuma. Za Mesec je na ao 14 takvih pravaca (neki od tih pravaca oznaceni su na slici). .re ena tajna Stounhend a) sadr i i problemati ne postavke. godine pre nove ere. ta nije ka tacki blizu koje sada izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. zbog mogucih gre aka aproksimira na vremenski period od 1900. osim solsticijuma. godinu pre nove ere. i 1500. godine osnovao danas uveni Nature. Po to je glavna osa usmerena ka severoistoku. ipak. ukazivali na bitne ta ke vezane za istaknute polo aje Sunca na horizontu tokom godine. on koristi o-ruk sistem. Na koji na in? Poznato je da Sunce izlazi najsevernije na horizontu na dan letnjeg solsticijuma. njegove su tvrdnje bile o tro osporavane u nekim akademskim krugovima. Zbog precesije Zemljine ose rotacije. Naime. Potom analizira i Stounhend . dobija srednju vrednost od 49. Arheolozima je. Lokjer teodolitom meri njen azimut za koji. U svakom slu aju. Lokjer je. nakon korekcija. on tra i pravce koji se odnose se na ta ke izlazaka i zalazaka Sunca. Dakle. Za razliku od Lokjera koji analizira nekoliko unapred odabranih. a potom izvesno vreme radio kao njegov urednik. ovo pomeranje je veoma malo i iznosi 0. poznati nau nik toga doba. Astronomi ga najvi e pamte po otkri u helijuma na Suncu. markirane i ravnodnevnice. sa gre kom ne ve om od jednog stepena. planeta i nekih sjajnijih zvezda u periodu od 2001. izme u ostalog. Hokins nije na ao nikakve pravce koji bi ukazivali na izlaske ili zalaske zvezda i planeta. razmatra prakti no sve pravce odre ene parovima kamenova na spomeniku. smatrajuci da je Stounhend izgra en u tom periodu. No. 1836-1920). slu ila u praistoriji. Izme u ostalog utvr uje da je glavna osa Amonovog hrama u Karnaku usmerena ka ta ki gde izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. ne samo kao svojevrsna astronomska opservatorija. Zajedno sa F. poznata monumentalna kamena gra evina u ju noj Engleskoj. gde saop tava da je otkrio na koji je na in Stounhend (Stonehenge). uz pomo ra unara. a onda. zbog ovih svojih radova mnogi dana nji istra ivaci Lokjera smatraju ocem arheoastronomije. za geografsku irinu Stounhend a. najvi e ostao poznat upravo po svojoj astronomskoj interpretaciji funkcije pojedinih lokaliteta. a potom i knjigu. Me utim. ve i kao ra unar za predvi anje pomra enja. Meseca. godine pre nove ere.02 stepena za jedno stole e. Glavna njihova zamerka bila je ta to ta ke kojima je definisan mereni pravac ne moraju biti objekti koji su izgra eni u istom periodu. Medutim. konstatovao je 10 pravaca koji su. ova ta ka se lagano pomera. arheolozi su se prema njemu postavljali veoma kriticki. dolazi do navedene vrednosti koju.ezdesetih godina minulog stole a on je objavio lanak u casopisu Nature.5717 stepeni. gde konstatuje da su ovde. pomerila ne to manje od jednog stepena. 1859. a naro ito me u arheolozima. Kako doti na Hokinsova knjiga (Stonehenge Decoded . Penrouzom (Penrose) sprovodi merenja istaknutih pravaca na spomeniku i na onovu njih ga datuje na 1860. prvi nau nik koji istra uje Stounhend sa astronomskog stanovi ta bio je Sir Norman Lokjer (Lockyer. Na osnovu razlike u azimutima izmedu sada njeg izlaska Sunca u vreme letnje dugodnevnice i izmerene vrednosti. Iako je Lokjerov metod sa astronomskog stajali ta potpuno korektan. to su kasnija datovanja i potvrdila. do 1000. vratimo se Hokinsu. tra i me u njima one koji imaju astronomski kontekst. konstrukcijom Stounhed a nametnutih pravaca. Tokom putovanja po Mediteranu i Egiptu Lokjer konstatuje da su neki hramovi orijentisani prema izlasku Sunca. Konkretno.

pak. smatraju i da svoju pa nju treba da posveti ostalim sli nim. arheoastronomska struja dobija poja anje u radovima profesora Aleksandra Toma (Alexander Thom. usmerava na sli an problem u Peruu. 1894-1985). Krajem ezdesetih i po etkom sedamdesetih. U ovom kriti kom lanku koga objavljuje asopis Antiquity. ali u Engleskoj (crop-circle patterns). ciji polo aj omogucava veoma precizna merenja polo aja Sunca i Meseca. Arheolog Ri ard Atkinson. Crvene linije odnose se na izlaske i zalaske Sunca. ve je deo potpuno pravilne elipse. Istra io je ih je oko tri stotine. bezrazlo no zapostavljenim spomenicima. koji iznosi 83 cm)! U istra ivanjima mu poma u sin Ar ibald. poznat po neobi nim ogromnim geometrijskim figurama. Sa sebi svojstvenom sistemati no u on je ponovo izvr io topografska snimanja Stounhend a i ispostavilo se da centralna konstrukcija nije u obliku grube potkovice. Tom od tridesetih godina sistematski i detaljno geodetski meri arheolo ke lokalitete u Britaniji.Plan Stounhend a sa ucrtanim pravcima koji imaju astronomski kontekst. koji je ranije bio estok kriticar Hokinsovih spekulacija. Statisti kom analizom samerljivosti najfrekventnijih izmerenih du ina. Upravo na tim nalazima. on se uveliko bavi tajanstvenim geometrijskim formacijama. . Devedesetih godina. Posebno se bavi geometrijskim oblicima i geometrijskim odnosima kod neolitskih gradevina. kada uspeva da ih ubedi. dobija da je rizik takve pretpostavke ak 50%. sasvim je drugacije reagovao na Tomove argumente. Hokins u osnovi temelji svoju pri u o 'neolitskom ra unaru'. Atkinson. Francuska) i Brodgarov prsten na Orknijskim ostrvima. jedan od tada vode ih autoriteta za Stounhend na Hokinsovu 'Re enu tajnu Stounhend a' odgovara 'Mese inom iznad Stounhend a' (Moonshine on Stonehenge). Do ovog vremena Tom se nije eksplicitno bavio Stounhend om. Takode je utvrdio da se na horizontu iz Stounhend a vide i udaljeni orijentiri. Za razliku od Hokinsa. Atkinson proverava kolika je verovatno a da konstatovani pravci nisu slu ajni. a zelene na Mesec. Poneo se kao pravi engleski d entlmen. lokalitet Naska (Nazca). Hokins se. a i ostali lanovi porodice. Istra ivao je i kamene kolonade u Karnaku (Bretanja. do ao je do zaklju ka da su tada nji graditelji imali jedinicu za merenje du ine (megalitski jard.

Stounhend je. najpre postavljaju pitanja. gra en u nekoliko faza. izazivaju divljenje. koji nudi svoj model za arheoastronomsko funkcionisanje Stounhend a. U razvoju Stounhend a mogu se izdvojiti tri osnovna perioda. ina e jedan od vode ih arheoastronoma danas u svetu. Stounhend kao Altamira Verovatno zbog toga to je esto bio predmet istra ivanja i velikih polemika. uzburkala duhove esdesetih i sedamdesetih godina. Me utim. u irem i manje striktnom zna enju te re i) u praistoriji. godine minulog veka uzima kao prvu fazu u intenzivnom razvoju arheoastronomije. period izme u 60. stare 25 milenijuma.Koliko je polemika oko arheoastronomije. Stounhend je postao op te prepoznatljiv simbol za bavljenje oveka naukom (naravno. ba kao to su pe ine Lasko i Altamira postale simbol za umetnost ljudi Ledenog doba. U svakom slu aju. sli no drugim takvim gra evinama na Britanskim ostrvima. ona koje je definisao i razlu io sam Atkinson. dok ove pe inske slike. . sigurno ne bez razloga u svojoj knjizi Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. Na e znanje o njima suvi e je povr no da bismo pouzdano znali za ta su ove konstrukcije kori cene i kako su funkcionisale. poznati engleski astrofizicar. i 80. ilustruje i injenica da se u nju uklju io i Fred Hojl (Hoyle). pokrenuta Hokinsovim delima. stari samo oko 5 hiljada godina. Stounhend je praistorijski spomenik ije je prou avanje najvi e doprinelo utemeljenju prou avanja drevne astronomije. Klajv Ragls (Clive Ruggles) sa univerziteta u Lesteru. Stounhend i njemu sli ni spomenici. Vi e od polovine tog vremena proteklo je od po etka gradnje (prve faze) do podizanja velikih megalita koji su danas glavna asocijacija na ovaj spomenik. pri emu su prva i poslednja me usobno vremenski udaljene preko hiljadu godina.

predstavlja kru ni nasip (hend ). Ona je izgradena kasnije i uglavnom je svrstavaju u drugu fazu. Rov je otvoren sa severoisto ne strane. godine pre nove ere. a druga ka istoku prema reci Ejvon. usa ena u mali rov unutar Avenije. Avenija se u pravoj liniji pru a skoro 300 metara. U rupe koje ine tzv. Prvu fazu. od kojih su danas samo dva sacuvana (slika iznad). a potom se se deli na dve grane. procenjuje se da je nasip. Petna stena (Heelstone). pored njegovog ruba nalazi se prsten od 56 velikih rupa. 98 metara u pre niku. odakle po inje tzv. tipi no za neolitske kulture sa podru ja Veseksa. kada je izgra en. nazvanih tako u cast D ona Obrija (Aubrey). koji ih je opisao jo u XVII veku. bio visok oko 2 metra. tzv. . Avenija.Tri faze razvoja Stounhend a. U ovim jamama prona ene su ko tane igle i kremirane ljudske kosti. Iz njega je verovatno i iskopavan materijal za gradnju nasipa. U prvoj fazi uglavnom su dominirali zemljani radovi. U okviru zemljanog nasipa. Verovatno da su u njima bili usa eni drveni stubovi. datovanu na oko 3000. Takode. od kojih jedna savija ka severu. Na osnovu irine i dubine rova.tzv. a nakon toga da su slu ile za skladi tenje ostataka ceremonijalnih svetkovina. Obrijev prsten verovatno su tada bili postavljeni drveni stubovi. sa plitkim rovom sa spolja nje strane. Konstrukcija od masivnih kamenih gromada podignuta je u tre oj fazi. Obrijevih jama. tu pripadaju i etiri usamljena kamena uz unutra nju stranu kru nog nasipa. Prvoj fazi verovatno pripada i jedan usamljeni kamen . prilaz oivi en sa dva paralelna zemljana nasipa.

verovatno u nameri da se u njih smeste preostale stene od plavi astog kamena preostale iz faze II. po kojima je Stounhend i danas prepoznatljiv. Ciklusi Mese evih pomra enja Pomra enja Meseca su pojave kada se Mesec nalazi u Zemljinoj senci. ka ta ki izlaska Sunca za vreme letnjeg solsticijuma. predstavimo neke modele koji mo da obja njavaju kako je ona mogla biti ostvarena. Me utim. Zbog toga to Zemlja ima atmosferu koja razli ito prelama pojedine delove spektra Sun eve svetlosti. gledano iz jednog mesta. od obra enog kamena iz druge faze. osim pomenute Avenije. U njoj je podignut kru ni deo od ogromnih sarsenskih stena povezanih popre nim gredama. Po to su. godinu pre nove ere. Najmonumentalniji deo Stounhend a izgra en je tre oj fazi. U daljem tekstu poku a emo da. tj. Unutar prstena potkovi asta forma od trilitona (po dva uspravna kamena sa popre nom gredom). te ko je zamisliti da joj je to bila jedina namena. visoke 9 metara i te ke u proseku pet tona dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. Ako je ovakva konstrukcija i slu ila za predvi anje pomra enja. Ovaj kamen poti e sa planina jugozapadnog Velsa.U drugoj fazi. Sarsenske stene (u pitanju je tercijarni pe car) dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. koje su udaljene preko 300 kilometara. podignut je dvostruki prsten sa 80 stena od pemrok irskog plavi astog kamena. razmatra emo samo njih. Monoliti su visoki po 9 metara i te ki pet tona. pod pretpostavkom da je ovaj praistorijski spomenik imao i takvu funkciju. koja se povezuje sa kerami kim nalazima Kulture pehara (Beaker). prilikom ovih . Po etak ove faze datuje se na 2000. Kamene gromade. pomra enja Meseca znatno frekventnija od Sun evih. Izgleda da ovaj rani kameni spomenik od delimi no obradenih i oklesanih stena nikada nije bio zavr en. a oko sarsenskog prstena su iskopane dve kru nice sa po trideset rupa u svakoj. za koju je Aleksander Tom utvrdio da je deo elipsastog prstena. Otvor dvostruke kamene kru nice okrenut je u pravcu avenije. Dana nji izgled Stounhend a. pri a o funkciji Stounhed a je daleko od namere ovog lanka. unutar potkovice (zapravo elipse) podignut je ovalni prsten. Nakon stotinak godina.

godine. januara 2001. a pri intenzivnijim pomra enjima. samo onda kada je pun Mesec. sinodi ki mesec. Kada se Mesec na e u jednom od vorova. tj. Linija po kojoj se ove dve ravni seku naziva se linija vorova i sadr i dve ta ke ( vorove) u kojima Mesec na svom putu oko Zemlje se e ravan ekliptike. dakle. ne samo u istoj ravni. Me utim. Mesec za vreme potpunog pomra enja. ve zaklapaju ugao ne to ve i od 5 stepeni. Ova pomra enja se de avaju onda kada se Mesec i Sunce nalaze na suprotnim stranama u odnosu na Zemlju. ravan Zemljine putanje oko Sunca.pomra enja Mesec dobija zanimljivu crvenu boju. Zemlja i Mesec nalaze u istoj ravni. period izmedu dva uzastopna istovetna polo aja Meseca u odnosu na Sunce. tj. Tada se Sunce. tada se Sunce. po to se ravni Meseceve putanje oko Zemlje i Zemljine oko Sunca ne poklapaju. Zemlja i Mesec nalaze. Zbog dimenzija Zemljine senke koja je oko dva puta ira . do pomra enja ne dolazi pri svakom punom Mesecu. ve le e i na istoj pravoj. Snimak je napravljen u Petnici 9. recimo izme u dva uzastopna puna (ili mlada) Meseca. Stoga je osnovna vremenska mera za pojavljivanje pomra enja tzv. pomra enje Meseca se doga a samo onda kada se PUN Mesec na e u blizini jednog od vorova (Sunce je onda u blizini drugog vora). Dakle. ini se da Mesec nestaje.

212220 dana i ne to je kra e od vremena koje protekne izme u dva uzastopna puna Meseca. do pomra enja mo e do i kada za vreme punog Meseca Sunce nije udaljeno od vorova vi e od 17 stepeni. linija vorova nije nepokretna. jedino tada dolazi do pomra enja Meseca.321124 dana. Zbog precesije Mese eve putanje. iznosi 241. Gornja skica predstavlja situaciju kada to nije slu aj.od Meseca. odnosno 6585. jedan saros sadr i 223 sinodi ka meseca. pa se i pomra enja ponavljaju istim redosledom kao u prethodnom ciklusu. To.998. sinodi kog meseca koji iznosi 29. Rezonancijom ova dva perioda nastaje saros. Po to se Sunce na ekliptici pomeri pribli no jedan stepen za jedan dan. tj. Donja skica ilustruje situaciju kada dolazi do pomra enja Meseca.6 godina.5330589 dana. Naime. Naime. tzv. ovaj uslov je donekle ubla en. Vreme za koje se Mesec ponovo vrati u isti vor. Mesec zauzima isti polo aj i u odnosu na vorove. s druge strane. to zna i da tokom godine u proseku postoje dva kriti na perioda od po tridesetak dana kada mo e do i do pomra enja. vremenski interval nakon kojeg Mesec i Sunce ponavljaju isti uzajamni polo aj u odnosu na Zemlju. do pomra enja ne dolazi. drakonisti ki mesec. tj. iznosi 27. pa iako je pun Mesec. ve se kre e po ekliptici. Od po etka do kraja . Kako je u pitanju ceo broj drakonisti kih meseci. Kada je u tim periodima pun Mesec. Po to se putanje Meseca oko Zemlje i Zemlje oko Sunca ne poklapaju. pribli no CELA 242 drakonisti ka meseca. do pomra enja Meseca dolazi samo onda kada se Sunce nalazi u blizini linije vorova Mese eve putanje. pri emu napravi pun krug za 18.

61 = 55. Do ao je do zaklju ka da kada u takvim slucajevima PUN Mesec izlazi u pravcu Petnog kamena. januara ujutro. pomra enja se u slede em ciklusu de avaju oko 120 stepeni zapadnije. Pomra enje 11. Za 56 godina broja e ponovo ukazivati na zimsko 'kratkodnevni ko' pomra enje Meseca. D erald Hokins dolazi na ideju da je mogu e da se bar neki od tih ciklusa mo e konstatovati dugoro nijim sistematskim pra enjem Meseca. Nakon tri sarosa. Zbog 1/3 dana 'vi ka' u sarosu. tj. januara 2037. 10 jama. da je pun Mesec i. jer e pasti za vreme obdanice. tj. zbog veli ine Zemljine senke. postoje i isto teorijski problemi. ali se nakon nekog perioda prekinu. Drugim re ima. time i 8 sati kasnije u odnosu na odgovaraju e pomra enje iz prethodnog ciklusa. polo aji se skoro u potpunosti ponavljaju. februara 2055. godine 23. ukoliko u period ulazi pet prestupnih godina. On je periodi an samo za pomra enja pri takozvanom visokom Mesecu za vreme zimskog solsticijuma. dakle u pribli no isto vreme kada je bilo i 9. 9. pomra enja padaju u isti dan godine (koji se. u takvim slu ajevima kriti ni period za pomra enja pada oko solsticijuma. kada je pun Mesec ispod horizonta. svake godine. odnosno kada je Sunce dovoljno blizu vorovima Mese eve putanje. recimo. Da bi ova ra unaljka funkcionisala. da bi do lo do pomra enja Meseca. da je Sunce u blizini jednog od vorova Mese eve putanje. budu i da je to prakti no jedini parametar koji se dovoljno precizno mo e uo iti i markirati. koja je oko dva puta ve a no to je Mesec. ono e se desiti i 2019.83. potom. Osim mogu ih nezgoda prakti ne prirode vezanih za markiranje. tri obilaska vorne linije po ekliptici (3 X 18. do 1000. godine e ve im delom biti u prvoj polovini no i. tada dolazi do pomra enja Sunca ili Meseca. godine pre nove ere posebnu pa nju je obratio na situacije kada je Mesec izlazio u pravcu Stounhend ovog Petnog kamena. potrebno je prvo. Ako se po istom principu ustanove broja i i za ostala pomra enja sa intervalima od 9. markirni kamen postavi na poziciju koja se nalazi u pravcu Petnog kamena. godine se ne e videti. pribli no 56). odnosno 10 1/3 dana. godine bilo pomra enje Meseca. 9. U svojim prora unima za period od 2001. u du em ili kra em periodu poklapaju. i samo za njih. Zemljani radovi za instaliranje ra unara Kako bez znanja nebeske mehanike 'provaliti' ovaj sistem? Kao to je re eno. januara uve e 2001. ako je 9. januara 2001. bilo je potrebno da se one no i kada se desi pomra enje Meseca. mogao meriti od dana solsticijuma) i pretpostavlja da su Obrijeve jame slu ile za brojanje godina u jednom 56-ogodi njem ciklusu. Na osnovu toga Hokins dolazi do zakljucka da nakon 56 godina. do pomra enja dolazi kada se pun Mesec na e u kriti nom periodu za pomra enja. 9. oko 54 godine i jednog meseca. Pomra enje 31. bilo bi mogu e predvideti i ostala zimska pomra enja. Zbog toga se. odre ivao je pravce Mese evog izlaska u vreme oko zimskog solsticijuma. . On tra i vezu izme u pomra enja i pozicija na kojima izlazi Mesec. Me utim. osim sarosa koji je prirodni ciklus za pomra enja. recimo na dan jednog od solsticijuma. Na primer. drugo. marker se pomeri za jednu poziciju udesno. Period od 56 godina nije pravi ciklus pomra enja.sarosa protekne 18 godina i 11 1/3 dana. Osim toga. mogu izdvojiti i drugi ciklusi pomra enja koji se sa ve om ili manjom precizno cu. 10.

pri cemu se tacke S i M nalaze na suprotnim stranama. ako se marker za Mesec pomeri svakoga dana za dve pozicije. to je dovoljno svake godine pomeriti markere za tri pozicije da bi se nakon tog perioda do lo do iste ta ke. marker S koji prati kretanje Sunca po ekliptici treba pomeriti za dve rupe svakih 13 dana (56 x 13 / 2 = 364 dana. Dalje. . On pretpostavlja da je po rupama bilo mogu e preme tati kamenove za markiranje. Markirni kamen (ili markirno stablo) S prati kretanje Sunca po ekliptici. Prema njemu. Kada se linija cvorova N1N2 poklopi sa linijom SM. nakon 2 x 28 = 56 dana ponovo se dolazi do po etne pozicije. Obrijev prsten (mo e da) funkcioni e i samo kao ra unaljka za predvi anje pomra enja. ema programa data je na donjoj slici. dakle. Po istom principu. a N1 i N2 (uvek na suprotnim stranama kruga) prate kretanje vorova. Kako linija vorova napravi pun krug po ekliptici za 56 godina. prakti no jedna cela godina). marker M kretanje Meseca. desi e se pomra enje Meseca.Crte Radivoja Arsi a Fred Hojl uzima da Obrijev prsten predstavlja emu uglovne podele ekliptike.

ema Freda Hojla za predvi anje pomra enja u Stounhend u. Do pomra enja dolazi kada se plava, crvena i zelena linija poklope, a pri tome se markeri za Sunce i Mesec na u na dijametralno suprotnim stranama Obrijevog prstena. Lako je uo iti da za ovaj metod nije bitno kako su linije orijentisane u odnosu na horizont. Metod je sa astronomskog stanovi ta o igledno bolji od onog koji je predlo io Hokins. On predvi a sva pomra enja Meseca, dakle i ona koja se sa tog mesta ne mogu videti. Osim Mese evih predvi a i Sun eva pomra enja, bez obzira na to to su veoma male anse da e se ta pomra enja odatle videti. Jedan od ozbiljnih problema je tehni ke prirode: kada startovati program (ili ga, mo da, restartovati?!). Drugi je problem intelektualno delikatniji, mo da pre za nas nego za tada nje Stounhend ane. U redu je da su imali markere za Sunce i Mesec ije se kretanje o igledno mo e primetiti, ali kako su do li do toga da uvedu markere i za dve nevidljive tacke, odnosno vorove? Hojl ima odgovor i za to: mo da su ovde radili neki praistorijski Njutn ili Ajn tajn, a Stounhend je bio svojevrsni univerzitet na kome su se obu avali studenti, tj. buduci 'astronomi' za megalitske opservatorije. Manjak pouzdanih injenica mnoga re enja ini prihvatljivim. U svakom slu aju, niko ne sumnja u to da tradicija visokog kolstva u Britaniji ima duboke korene. Branislav Savi Petnica

Preporu ena literatura:
y y y

John E. Wood. 1978. Sun, Moon and Standig Stones. Oxford University Press. Clive L. Ruggles. 1999. Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. Yale. William H. Calvin. 1991. How the Shaman stole the Moon. Bantam.

Preporu ene Web stranice: http://www.studyweb.com/links/7099.html http://www.le.ac.uk/archaeology/rug/rug.html http://faculty.washington.edu/wcalvin/bk6

Na Hibrist reku besnu, tad sti i e , ne prelazi je, jer se pre i ne mo e, dok na sam Kavkaz na tu goru najvi u, ne prispe , gde no reka besno navire sa glavice. Prevaljuju i visove do zvezde to se di u na jug udari, I tada vojsci do i e amazonskoj to ne voli mu karce; u Temiskiri kraj Termodonta one jednom ive e...

(Eshil: Okovani Prometej, 731-740)
Zagonetni anti ki mit

U helenskoj mitologiji Amazonke su ene ratnice, poreklom od boga Areja i nimfe Harmonije, koje su ivele oko reke Termodonta u dana njoj Kapadokiji. Glavni grad bio im je Temiskira. Helensko predanje pripisuje im surov odnos prema mu karcima, koje su odstranjivale iz zemlje, ili ih sakatile i terale da se bave onim poslovima, koje su Grci smatrali enskim. Odnose sa mu karcima imale su samo jednom godi nje, kako bi obezbedile potomstvo. Mu ku decu su ubijale, ili ih slale o evima da ih odgajaju, dok su ensku same podizale. Devoj icama su uklanjale desnu dojku kako im ne bi smetala u ga anju strelom i bacanju koplja. Grci su ih predstavljali kao ratoborne i nasilne ene, koje su preduzimale osvaja ke pohode ka teritoriji Gr ke, Trakije i Sirije. Na tim pohodima, osnivale su mnoge gradove, posebno one na maloazijskoj obali - Mirna, Kima, Grinion, Smirna, Efes. Amazonke su u mitovima tesno povezane sa Arejem i Artemidom. Nazivane su Artemidinim pratiljama, a njima se pripisuje i osnivanje kulta Artemide Efeske. Kasnije se pripovedalo da Amazonke ive na dalekom jugu, u Libiji, na ostrvu u Tritonskom jezeru. Iz te oblasti, pod vo stvom kraljice Mirine, preduzimale su pohode sve do Lezba i Samotrake. Neki ka u da su naseljavale i Trakiju i Iliriju.

Reljef sa helenisti kog sarkofaga iz Soluna na kome je prikazana borba sa Amazonkama. U trojanskom ratu, prema Homeru i Ilijadi, Amazonke su se borile na strani Eneje i Trojanaca. Poslale su pred Troju jedan odred, koji je predvodila kraljica Pentesileja. Najpoznatiji mitovi o Amazonkama vezuju se za Herakla i Tezeja, a za svaki, helensko predanje izgradilo je vi e razli itih varijanti. Kada je Euristej nalo io Herakluda mu donese pojas amazonske kraljice Hipolite, krenuo je na dalek put i stigao do obale Termodonta. Kraljica je htela da mu preda svoj pojas, ali je Hera pobunila ostale Amazonke, tako da je Herakle morao da se bori sa njima. U tom pohodu, Herakla je pratio Tezej, koji je oteo Amazonku Antiopu i odveo je u Atinu. Da bi se osvetile, Amazoke su krenule na grad, ali su bile pora ene na Areopagu i morale su da se vrate u svoju zemlju. Motiv ene-ratnika, bio je omiljen u gr koj umetnosti V veka pre nove ere. Ove borbe Grka i Amazonki, zapravo su bile aluzija na velike ratove Grka i njihovih persijskih neprijatelja.

Jedan od najranijih prikaza borbi sa Amazonkama (700 godina pre nove ere). Osim ovog istorijsko-politi kog zna enja, Amazonka je bila enski ekvivalent tipu atleta, koji je, umesto bo anske, odra avao isti ljudski ideal enske snage. U gr koj umetnosti, osim

Amazonki, jedino su velike boginje Atena, Artemida i Afrodita prikazivane sa oru jem. Amazonke i amazonomahiju, helenski umetnici prikazivali su na reljefnim frizovima, frontonima, vaznom i monumentalnom slikarstvu, ali su izra ivali i vajarska dela koja su predstavljala ene-ratnike. Navedene mitolo ke pri e nisu odraz istorijske stvarnosti, ve su prili no nerealni opisi, a ni im nije dokazano da je na podru ju Kapadokije ikad postojalo dru tvo u kome su ene imale dominantnu ulogu.

Amazonke su bile inspiracija i anti kim skulptorima Praksitelu i Kvesijusu. Naj e e se prikazuju skulpture ranjenih Amazonki obu ene u helensku ode u.
ta ka e Herodot?

Pominjanje ena ratnika nije iscrpljeno mitologijom. Ovo pitanje, zanimljivo je iz razloga to ih anti ki pisci, od Herodota do Marcelina, pominju van mitolo kog konteksta kao istorijsku stvarnost, to je i otvorilo mogu nost za arheolo ku proveru ovakvih pri a. Od posebnog zna aja je Herodotovo izlaganje u etvrtoj knjizi, gde se svojom pri om nadovezuje na stare gr ke mitove i obja njava ta se desilo sa pre ivelim Amazonkama nakon rata sa Helenima. U ovoj pri i, Herodot prenosi legendu o nastanku nomadskog naroda Sauromata (Sarmata). "... kada su Heleni ratovali sa Amazonkama (Skiti nazivaju Amazonke Oiorpata, to na helenskom jeziku zna i "mu oubica", jer oior zna i ovek, a pata zna i ubiti),

tada su, kako se pri a, posle pobede kod Termodonta Heleni otplovili na tri la e s onim Amazonkama koje su uspeli da zarobe, a ove su na pu ini napale na mu karce i sve ih poubijale. One nisu znale za brodove niti su umele da rukuju krmama, jedrima ni veslima, nego su, kada su poubijale sve mu karce, pustile da ih nosi vetar i talasi, pa su tako dospele do grada Kremna u Meotskom jezeru (danas Azovsko more - prim. autora). Ovaj grad nalazi se u zemlji slobodnih Skita. Tu su se Amazonke iskrcale sa la a i krstarile po okolnim predelima. Od prve ergele na koju su nai le otele su konje i, ja u i na konjima, plja kale su skitska naselja. Skiti su bili u nedoumici ta da rade, jer im nije bio poznat ni njihov jezik, ni njihovo odelo, ni sam narod, i nisu nikako znali otkud su do le, a mislili su da su one mladi momci; najzad ipak stupe sa njima u borbu. U borbi Skitima padne u ruke nekoliko njihovih le eva i tako doznaju da su to ene. Oni se posavetuju i odlu e da ih vi e nikako ne ubijaju, nego protiv njih po alju onoliko svojih mladih momaka koliko je i njih bilo. Ovima narede da podignu logor u blizini logora Amazonki i da rade isto to i one rade; a ako ih one napadnu, da se ne bore, nego da se dadu u bekstvo; a kad prestanu da ih gone, da ponovo do u blizu njih i da podignu logor. To su Skiti odlu ili zbog toga to su hteli da im one rode decu". Nakon toga je do lo do postepenog zbli avanja skitskih mladi a sa Amazonkama. O njihovom zajedni kom ivotu Herodot govori slede e: "...otada su spojili svoje logore, zajedno se nastanili i svaki je uzeo za enu onu sa kojom je prvo stupio u odnose. Mu evi nisu bili u stanju da nau e jezik ena, dok su ene nau ile jezik mu eva. Kad su ve mogli da se sporazumevaju, reko e mu evi Amazonkama: "Mi imamo roditelje i imanja i ne treba i dalje ovako da ivimo, nego hajdemo da ivimo sa ostalima. Tamo ete nam jedino vi biti na e ene i ne trebaju nam druge". Ove im na to ovako odgovore: "Mi ne mo emo iveti s va im enama, jer smo naviknute na jedne, a one na druge obi aje. Mi ga amo strelama, bacamo koplja, ja emo konje, a ne znamo da radimo enske poslove; a va e ene ne bave se tim poslovima koje smo nabrojale, ve one obavljaju enske poslove i sede na kolima i nikud ne idu, pa ak ni u lov. Mi se, dakle, s njima ne emo mo i slagati. Ve ako ste re ili da se s nama o enite i ako ho ete da doka ete da s nama imate asne namere, to idite svojim roditeljima, uzmite svoj deo nasledstva i onda do ite da sami ivimo".

Verni prikaz stepske konjanice . Skiti su prihvatili njihov predlog i primili deo imanja od roditelja, ali ubrzo su Amazonke postavile jo jedan uslov. Ovoga puta su elele da se zajedno nasele u novoj zemlji. U daljem izlaganju, Herodot opisuje njihovo putovanje: "Mladi i i na to pristanu. A kad su pre li preko Tanaisa (dana nja reka Don prim. autora), putovali su prema istoku od Tanaisa puna tri dana, a od Meotskog jezera tri dana prema severu. Najzad su do li i naselili se u zemlji u kojoj i sada ive. I posle toga su one ivele isto onako kako su odvajkada ivele ene kod Sauromata: i le su na konjima u lov, i sa mu evima i bez njih, i le su u rat i obla ile se isto kao i mu karci. ...Sauromate govore skitskim jezikom, ali oduvek govore nepravilno, jer ga Amazonke nisu bile dobro nau ile. U pogledu udaje kod njih postoji ovakav obi aj: ni jedna devojka ne mo e da se uda dok ne ubije bar jednog neprijatelja. A neke od njih ostare i umru neudate, jer nisu mogle da ispune odre ene propise".

Holodnji Jar. Ruski arheolozi. IV vek pre nove ere.Grob naoru ane Sarmatke. to je bilo dovoljno da se poka e da Herodotove. Na tom prostoru treba o ekivati arheolo ku potvrdu ili negaciju Herodotove pri e. nazvali su kultura Donja Volga i Samara-uralska kultura. Ukrajina. Kao i kod ve ine nomada. U ovom slu aju. A ta ka u arheolozi? Ako ispratimo navedeni opis Herodota o kretanju skitsko-amazonske dru ine. . jedinu materijalnu zaostav tinu ovog naroda ine ostaci pokojnika sahranjenih ispod kamenih ili zemljanih humki. nisu sasvim bez osnove. materijalnu kulturu nomada iz Herodotovog i ne to ranijeg vremena (VI/V vek pre nove ere) otkrivenu na tom prostoru. vidimo da se njihovo boravi te nalazilo na prostoru isto no od donjeg toka reke Don i oko reke Volge. ali i pri e drugih istori ara.

Tako e je zanimljivo da je skoro svaki grob odrasle osobe. U brojnim enskim grobovima pored ostataka pokojnice. na osnovu nalaza iz grobova i prikaza na persijskim reljefima. bez obzira na pol. ivotinjskom stilu.kamenim posudama. u 20% enskih grobova prona eno je oru je. ukra enim u skitskom tzv. Ipak. polo eno na istovetan na in kao i kod mu kih sahrana. sadr ao barem jedan no . kalcedona i ilibara.Rekonstrukcija sarmatskog para . bronzana ogledala. Pored nakita. Na istom podru ju. oglice sa perlama od zlata. ma evima. staklene paste. verovatno kao nekakva vrsta sve tenica. prona ena je uobi ajena enska oprema: bronzane i zlatne narukvice. luku sa strelama. veliki broj ena sahranjen je sa neobi nim prilogom . U jednom manjem broju slu ajeva i mu karci i ene sahranjeni su zajedno sa konjem. uo ena je jo jedna zanimljiva pojava u pogrebnom ritualu.konjanika. . ovaj obi aj je ne to e i kod mu kih sahrana. Uglavnom se radi o standardnoj ratni koj opremi ranih Sarmata: bode ima. Treba napomenuti da je do sada otkriveno i istra eno vi e stotina grobova. nau nice. to je predstavljalo osobitu po ast u tradiciji nomadskih naroda. pretpostavlja se da su ove ene imale istaknutu ulogu u zajednici. u nama nedovoljno poznatoj sarmatskoj religiji. Po to ovakvih predmeta nema u mu kim grobovima. Naime. Analizom ostataka sa posuda utvr eno je da je na njima sagorevao tamjan ili sli ne aromati ne smole.

Popre ni presek jedne od humki iz Pokrovke. Ma toviti Grci . kao i na ivotni prostor ovog naroda u vreme Herodotova ivota. na ju nim obroncima Urala. arheolozi su utvrdili da Herodotova pri a nije bez osnova. zajedno sa pokojnicima pokopani su esto konj ili ovca. nije mogao videti svojim o ima. koji se odnosi na sam polo aj ene u sarmatskom dru tvu. ve je mogao uti pri e koje su lokalni Grci primili posredstvom Skita. Kao to se vidi. odnosno bar poslednji njen deo. Sli na praksa prethodnoj postojala je kod sarmatskih plemena u V stole u. ali se isti sadr aj esto mo e na i i u enskim sahranama. pretstavljaju uobi ajnu opremu skoro svakog mu kog groba.Kamene posude prona ene u skitskim enskim grobovima. Arheolozi su ovu kulturu nazvali Prokhorovka kultura. ispod koje je sahranjena ena ratnik. Prona eni dugi ma evi i skitske trobride strelice od bronze. I ovde. zajedni kih suseda Grka i Sarmata. Pri a je tim delom istinita verovatno i zbog toga to je Herodot sredinom V veka boravio u helenskim kolonijama na Crnom moru. u okviru koje je istra eno vi e stotina grobova. Sarmate. zbog njihove udaljenosti od Olbije. isto no od Volge.

Njihov na in ivota bio je skoro identi an skitskom ili sarmatskom. Sa druge strane. pokazala su da fenomen enskih grobova sa oru jem zahvata mnogo iri prostor od onog na kome su iveli Sarmati u VI i V veku pre nove ere. koji su iveli izme u reka Sir-Darije i Amur-Darije (dana nji Uzbekistan). Prostorni problem udaljenosti mitskih Amazonki od Sarmata re ili su tako to su pora ene Amazonke "prevezli" iz Kapadokije preko Crnog mora. osvaja a itave Azije. pa ljivo i itavanje anti kih istori ara govori u prilog postojanja ne samo ena ratnika. pojedini enski grobovi na teritoriji susednih Skita pokazuju prisustvo naoru anih ena i kod ovog naroda. Tako. vezuju i ih za stariji "sloj" vlastite mitologije. ovom narodu se pripisivao kanibalizam. do obale Meotskog jezera gde su iveli Skiti. Posebno se izdvaja grob iz Kutija. kako bi objasnili nastanak njima udnog naroda. pre nove ere potukli vojsku persijskog cara Kira. U istoriji je ostalo zapisano da su pod vo stvom svoje velike kraljice godine 529. Pored toga to su va ili za dobre i surove ratnike. ve i njihovog aktivnog u e a u rukovo enju ovim zajednicama i drugim stepskim plemenima. i na taj na in objasnili poreklo ovog naroda i sebi i drugima. dok je sam car bio ubijen. Arheolo ka istra ivanja u biv em Sovjetskom Savezu. Neki istra iva i poku ali su da objasne ovu pojavu brakovima izme u Skita i sarmatskih ena. a njihovim enama sloboda u vanbra nom op tenju sa mu karcima. u oblasti koja je tada bila mnogo pogodnija za ivljenje nego danas. . gde se pored sahranjene ene nalazio gvozdeni ma i tobolac sa 36 strelica. severnih suseda carstva Ahmenida. Ovo potvr uje dobro poznati istorijski primer naroda Masageta. Vrhovi strela i ma prona eni u jednom enskom grobu iz VI veka pre nove ere. zapadno od donjeg Dnjepra. U oblasti umovitih stepa Ukrajine otkriveno je vi e enskih grobova iz V i IV veka sa tobolcem i strelicama.preuredili su pri e.

Pored toga. odnosno grani severnoiranskih jezika. Na to upu uju i nalazi grobova dece od 10 do 13 godina. Ovo tako e potvr uju arheolo ka otkri a koja izlaze iz okvira sarmatske teritorije. Sarmati su bili najsrodniji Skitima. govorili su za njih da su dobri ratnici koji su se od malih nogu priremali i ve bali za te ak ratni ki ivot.mleka.Amuleti koji su pripadali ratnici"Amazonki". koja su vukli volovi. Perasijancima. No. mada im ni ratni plen nije bio stran. pripadao je indoevropskoj jezi koj porodici. Njihovi neprijatelji. Prete no su iveli od blagodeti koja su im pru ala njihova stada . Grci. ovi narodi su imali i specifi ne mu koenske odnose u pore enju sa svim susednim narodima. a razbacana su po ogromnim prostranstvima evroazijskih stepa. Naime. na ijoj teritoriji se nalazi i najve i broj grobova ena-ratnika. te sa plemenima naseljenim u ogromnim prostranstvima severno od Kavkaza i iranske visoravni. Stotinama godina. mle nih proizvoda i mesa. potvrdila su prethodne pretpostavke. . ali tako e bliski i sa Medima. Celokupnu imovinu koju su imali. antropolo kim analizama prime ene su deformacije kostiju specifi ne za dugogodi nje jaha e konja. pokopane sa delovima ratni ke opreme. Par anima. osim jezi ke i op te srodnosti (materijalne kulture i na ina ivota). Ameri ki arheolo ki tim otkrio je veliki broj enskih grobova u kojima su prona eni ma evi i strele. dok je za jednu enu ustanovljeno da je preminula od posledica ranjavanja strelom. koje su Persijanci nazivali Sakima i Masagetima. prona eni su i drugi dokazi da su ene iz ove zajednice vodile ivot sli an mu karcima. sme tali su na kola prekrivena brezovom korom. a posebno sa onima koji su izgradili velike civilizacije Mediterana i Bliskog istoka. Novija istra ivanja na rusko-kazahstanskoj granici. Narod Sarmata. anti ki pisci opisivali su ova plemena kao stalno pokretne sto are. Po svedo enju anti kih pisaca. Rimljani i Persijanci.

Naro it zna aj imaju grobovi. koja kre u od toga da je oru je u enskim grobovima pripadalo njihovim postradalim mu evima u tu ini. U nedostatku istorijskih izvora. Prou avanje odnosa me u polovima unutar drevnih zajednica ograni eno je na tekstove anti kih pisaca i predstave u umetnosti. do toga da se tuma e kao znaci enske dominacije u ovim zajednicama. Kao to se mo e pretpostaviti. kao jedan od pouzdanijih izvora. sa natpisom ispod. ili proveri onih sumnjivih i nepouzdanih. ne treba da udi iroka lepeza tuma enja ove pojave.Mozaik sa prikazom ene-ratnice. klju nu ulogu imaju arheolo ka istra ivanja. . Saznanja dobijena dosada njim arheolo kim istra ivanjima su ipak nedovoljna za stvaranje jasne slike o ustrojstvu dru tava severnoiranskih nomada. koji pominje Amazonke. na konju. Prikaz borbe dve osobe. ovakvi stavovi su prete no zavisili od ideolo ke opredeljenosti i pola samih autora-arheologa. pod uslovom da su se odre ene razlike u dru tvenom statusu odrazile na pogrebne rituale. Zato.

injenice, me utim, ne idu u prilog ni jednom od ovih krajnjih stavova. Brojnost ovakvih grobova, kao i tragovi na kostima pokojnika, govore o tome da jedan deo ena imao udela u nekim bitkama, ali su ne to brojnije bile ene koje su sahranjivane samo sa nakitom i kozmeti kim priborom. Pored toga, veliki broj ena je verovatno obavljao funkciju sve tenica ili proro ica, to im je obezbe ivalo uva eni polo aj nevezan za no enje oru ja. Sa druge strane, u VI i V veku pre nove ere, skoro svi mu karci bili su sahranjivani sa oru jem, a uz to, njihovi grobovi su uglavnom bogatije opremljeni. Ovakav odnos nam govori da je samo jedan deo ena, uglavnom mla ih, igrao ulogu ratnika i to isklj ivo u odbrambenim ratovima, ili u odsustvu mu karaca, kada su direktno bili ugro eni njihovi kampovi i teritorije. Velike koli ine nakita u istim grobovima pokazuju da se uprkos ratovanju, ove ratnice nisu odricale sitnih enskih zadovoljstava i potreba. Ovakvom razmi ljanju ide u prilog i injenica da nikada nije zabele en sukob Grka i Rimljana sa ovakvom vojskom, koji su dodu e bili esti tek od II veka pre nove ere. Upravo negde u to vreme datuju se poslednji enski grobovi sa oru jem, iji je broj u postepenom padu od kraja V stole a. Proces smanjivanja procenata ena-"ratnika", verovatno ne bez razloga, paralelan je sa pojavom izra ene socijalne diferencijacije i postepenim ja anjem posredni ke trgovine, posebno kod sarmatskih plemena. Na arheolo kom planu ovo se ogleda u pojavi posebnih aristokratskih grobalja sa bogatim prilozima gr kog porekla (iz crnomorskih kolonija), zatim sa Kavkaza, Persijskog carstva i Srednjeg Istoka sa jedne, dok sa druge strane postoji veliki broj grobova bez ikakvih priloga. U vreme kada su se pojedina sarmatska plemena doselila na granice Rimskog Carstva, umesto ma a, kraj ruku svojih pokojnica su uglavnom polagali preslice za predenje vune.

Karta rasprostranjenosti stepskih naroda od VI do IV veka pre nove ere. Dakle, sarmatske ene u vremenu izme u VI i II veka jesu bile ratnice, ali njihov ivot osim te injenice nema drugih dodirnih ta ki sa mitskom Amazonkama, te ih zato ne treba poistove ivati. Osim povremenog vojevanja i no enja ode e sli ne mu koj, vodile su izgleda, uobi ajan porodi ni ivot za to vreme, koji je obuhvatao i brigu o kolima i potomstvu. Ova

dvojaka uloga obezbedila je mnogo bolji status u dru tvu nego to su ga ikad mogle imati helenske ene. Stoga je jasno za to ih heleni ipak nisu izjedna avali sa Amazonkama, ve su ih smatrali potomcima nastalim iz me anja sa Skitima. Sa druge strane, stare mitolo ke pri e predstavljale su antitezu gr kom dru tvu i poruku potomstvu o nadmo nosti helenskih predaka nad svim mogu im i nemogu im protivnicima, pa i nad enskim ovinisti kim dru tvom Amazonki. Ana ivanovi student 4. godine arheologije Jagodina Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura:
y y y y

Davis Kimball, J. 1997. Warrior Women of the Euroasian Steppes. Archaeology. 44-48. Herodot. 1988. (Preveo Milan Arseni ). Istorija. Novi Sad: Matica srpska. Srejovi , D. i Cermanovi , A. 2000. Re nik gr ke i rimske mitologije. Beograd: SKZ. Sulimirski, T. 1970. The Sarmatians. Southampton: Thames and Hudson.

Preporu ene Web stranice: http://russianculture.about.com/culture/russianculture/library/weekly/aa020700a.htm http://www.arthistory.sbc.edu/imageswomen/papers/snideramazons/intro.html http://www.csen.org/ http://www.geocities.com/Athens/Olympus/3505/wmnarmor.html http://www.net4you.co.at/users/poellauerg/Amazons/index.html http://www.sbcnews.sbc.edu/9702/9702nyt-sci-amazon-women.html http://www.womanwarrior.co.uk/

Arheologija droge

Ne postoji na in da se utvrdi od kada ljudi koriste droge, odnosno psihoaktivne supstance, ali je sigurno da to rade prili no dugo. Razni narodi i plemena, od davnina su shvatali kakva dejstva na njih imaju i slabije i ja e droge, pa su shodno uticaju narkotika i stvorili filozofiju uzimanja, do ivljavanja i upotrebe opojnih biljaka. Droge su obi no kori ene u religioznim i kultnim obredima, gde su odre eni ljudi iz grupe poku avali da stupe u kontakt sa bogovima, "donjim" svetom, preminulima, kao i da kontroli u smrt, nesre u, vreme (fizi ko i klimatsko), bolesti... No, droge nisu kori ene samo u obredima, ve i svakodnevno, kao to je to slu aj sa stanovnicima Anda, koji od izlaska do zalaska Sunca va u li e koke, a sa velikom sigurno u u svakodnevne u ivaoce droga mo emo uvrstiti i skitske narode, koji se ni za ivota, ni u smrti

nisu odvajali od konopljinog semena. Iz istorijskih i etnolo kih opisa, kao i nekolicine arheolo kih nalaza, ini se da konoplja stoji kao istorijski neprikosnovena droga i opijat. Istorijski izvori nam govore da su droge kori ene i kao dodatna stimulacija u bitkama, posebno onima vo enim prilikom Krsta kih ratova. Tom prilikom, evropski vitezovi susretali su se sa jednom posebnom islamisti kom sektom - Asasinima, koji su konzumirali ha i u ogromnim koli inama i tako okura eni kretali u boj. Evropski hroni ari opisali su razna zverstva Asasina, ali je pitanje da li je i koliko to iskarikirano zbog poznatog, obostrano negativnog stava zvani nih religija prema narkomaniji. ak i u germanskoj mitologiji nalazimo neke "divlje ratnike" koji prihvataju ivotinjski bes putem vrad bina, ali ove primere ratni ke ekstaze, kako je naziva Elijade, ne treba me ati sa amanskom. Pored Asasina, kori enje konoplje u vezi sa vojnim ve tinama i ratovanjem nalazimo i u dalekoj Zemlji izlaze eg sunca, gde se vezivala za razvoj borila kih ve tina nind i. Legende govore, da na samom po etku u enja ovih ve tina, nind a sadi nekoliko zrnevlja konoplje. Iz dana u dan, nind a preska e stabljiku koja raste veoma brzo, tako da i nind a mora pove avati svoje sposobnosti. Velik je broj mitolo kih, folklornih, istorijskih i etnolo kih svedo anstava o konzumiranju psihoaktivnih supstanci, ali je mali broj arheologa ozbiljnije obra ao pa nju na ovakve nalaze prilikom svojih istra ivanja. U ovom radu vide emo nekolika arheolo ka svedo anstva o kori enju opojnih i psihoaktivnih supstanci kroz istoriju.
Skiti, kanabis i 'kupatila za u ivanje'

Prvi arheolo ki nalaz koji potvr uje kori enje konoplje dolazi iz Sibira, sa lokaliteta Pazarik, gde je ruski arheolog Rudenko godine 1929. otkrio grobnicu sa bogatom sahranom mu karca. Me u brojnim grobnim prilozima, prona ao je i seme indijske konoplje. Zahvaljuju i niskim temperaturama i stalno zale enoj zemlji (tzv. permafrost), itav sadr aj groba je fantasti no sa uvan, tako da su se na ko i pokojnika mogle videti tetova e grifona i ostalih fantazmagori nih bi a, bliskih ikonografiji stepskih konjani kih naroda. Pored ostalih nalaza, Rudenko precizno opisuje i bronzani kotli pun kamen i a i konopljinog semena, preko koga se nalazio mali " ator" u koga se uvla ila samo glava u ivaoca, i koji je najverovatnije znatno poja avao uticaj konopljinih isparenja. Tako e, u ovom grobu prona ena je i ko na kesica puna semena konoplje, a pored ove biljke, Rudenko pominje nalaze semena tamjana i korijandera, ali ne navodi precizno mesto nalaza. Sagorevanjem tamjana osloba a se THC, glavni sastojak konoplje, koji u ovom slu aju ima blage psihodeli ne efekte. Na njegovo ritualno kori enje nailazimo i na ostrvu Java, gde bi u ivalac udisao isparenja tamjana i tako padao u neku vrstu transa. Za seme korijandera ne postoje sli ni opisi, ali je poznato da njegovi plodovi u velikim koli inama sadr e aromati na etarska ulja.

Nalaz iz Pazarika. Ako pogledamo sliku na kojoj je nalaz iz Pazarika, prepozna emo Herodotov opis skitskog parnog kupatila: "Dakle, seme ove konoplje uzmu i u u pod svoje vunene pokriva e i bacaju ga na usijano kamenje, pa ono pu ta miris i toliku paru kakvu ne mo e na i ni u jednom helenskom parnom kupatilu. Ovo je za Skite najomiljenije parno kupatilo i u njemu podvriskuju od udobnosti.". Osim toga to se Herodotov opis poklapa skoro u dlaku sa Rudenkovim nalazima, facinantno je i to, to gornji opis i sahrane u Pazariku vremenski deli samo 20 do 30 godina. Naime, Herodotova Istorija datuje se oko 450. godine p.n.e., dok su sahrane ne to mla e i zahvataju period izme u 430. i 420. godine p.n.e.

Ko na vre ica puna konopljinog semena, sa predstavom bitke Grifona i neke pernate ivotinje. Pored ovog nalaza, Rudenko je i u ostalim grobovima prona ao metalne predmete koji su, po njegovom mi ljenju, kori eni za pu enje konoplje, te napominje da je konoplja najverovatnije kori ena svakodnevno.

Skora nji nalaz sahrane uvene Ledene kraljice, potvrdio je Rudenkove navode, po to su ruski arheolozi u grobu nai li i na ceremonijalnu posudu punu konopljinog semena, a analizom tekstila je utvr eno da je ode a "kraljice" napravljena od konopljinih vlakana.

Ode a Ledene kraljice.
Droge u praistoriji

Ne mo e se precizno utvrditi vreme od kada ovi nomadski narodi, ra ireni od Karpata do Mongolije, koriste konoplju i njene proizvode. Hronolo ki, ini se da je put irenja konoplje i ao sa istoka na zapad, odnosno iz oblasti Kine i Koreje, gde konoplju nalazimo jo u 3. milenijumu pre Hrista. U Indiji, upotreba konoplje potvr ena je i u svetim spisima - Atharva Vedama, koje se datuju u sredinu II milenijuma. Tako e, neki Indusi pominju konopljino li e kao stani te "an ela itavog ove anstva", dok je kasnije, upotreba konoplje za ivela i u medicini. Da li su Skiti bili ti, koji su narodima zapadne Azije i ve ini naroda Evrope preneli znanje o uzgajanju i upotrebi konoplje? Odgovor mo e biti povrdan, po to su ovi konjanici krajem 1. milenijuma pre Hrista nezadr ivo nadirali ka Evropi. Prvi konkretni dokaz o kori enju kanabisa dolazi iz Izraela, gde su u grobu jedne ene, prona eni i ostaci ove biljke. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istra iva i pretpostavljaju da je ena umrla na poro aju i da joj je konoplja davana kako bi olak ala poro ajne muke. U Ju noj Africi, ene iz plemena Suto spaljuju cvetove konoplje pri poro aju, tako e iz razloga ubla avanja trudova. U samoj Evropi, pored Skita koji se svakodnevno inhaliraju konopljinim isparenjima, u blizini Berlina, nailazimo na seme i li e konoplje u jednoj urni, prona enoj zajedno sa ostacima spaljenog pokojnika, datovanog u 500. godinu p.n.e. Zatim, prilikom podvodnih arheolo kih iskopavanja u Sredozemnom moru (ne pominje se ta na lokacija), prona ena je bala ha i a (!), a sam brodolom je datovan negde u 0. godinu. Da li je ovo svedo anstvo o organizovanoj trgovini narkoticima? To za sada ne mo emo saznati, ali nije neverovatno da su Skiti bili glavni prodavci konoplje ostatku Evrope. U grobovima bogatih Skita pod velikim tumulima (tzv. kurgani), prona en je veliki broj posuda, oru ja i drugih predmeta uvezenih sa okolnih teritorija. U istorijskim spisima nema pomena o bilo kakvoj trgovini sa ovim

plemenima, te se ova pretpostavka trenutno ne mo e potvrditi. Na kraju, sa velikom verovatno om mo emo prihvatiti da su Skiti bili ti, koji su ostale narode Evrope upoznali sa "blagodetima" indijske konoplje. Ipak, mogu e je pretpostaviti i ranije kori enje konoplje na evropskom kontinentu, dodu e zna ajno indirektnije nego to je to slu aj sa Skitima. Na nekoliko neolitskih stani ta u Srbiji, arheolozi su prona li male zemljane lulice. Ovi nalazi, prona eni u naseljima vin anske kulture, stariji su 4.000 godina od prvog nalaza konoplje u Evropi. Naravno, ne mo e se potvrditi koje su biljke sagorevale u ovim lulama, ali je jasno da su neolitski vin anci u asovima dokolice i opu tanja pu ili neke travke. Na alost, arheolozi ne obra aju dovoljno pa nju na ovakve nalaze, pa se name e pitanje da li je ovih lula bilo i vi e.

Kerami ke lule prona ene na naseljima neolitske vin anske kulture(5.500 - 4.200 godina p.n.e.). Nedaleko od irokih stepskih prostranstava, gde su se Skiti gotovo svakodnevno inhalirali konopljinim isparenjima, na istoku Balkana i obalama Crnog Mora, Pomponije Mel pominje narod Tra ana kao one koji hodaju po oblacima. Prema Melu, Tra ani su spaljivali enske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u "magi noj vrelini" pali u trans i igru u dimu.
Eleusinske misterije, klasi ni svet i halucinogeni

Kod starih Helena, koji su trgovali sa narodima koji su vakali, jeli i spaljivali konoplju, nema konkretnih dokaza o njenom kori enju. Prema nekim neposrednim podacima pri Eleusinskim misterijama, sve tenici i osobe posve ene u ove obrede koriste halucinogene pe urke i tamjan. Eleusinske misterije jedan je od najva nijih ritualnih obreda u staroj Gr koj i bilo je zabranjeno za u esnike da javno i detaljno pri aju o njima. Na alost, ni danas ne znamo konkretne injenice, to dodatak misterije i govori, ve ostajemo u sferi pretpostavki da se pri Eleusinskim misterijama kao izvor psihoaktivnog stimulansa koristi sirova pe urka Agaricus muscaricus (u

i daj ga da izazove bezose ajnost onoga koji je pose en ili ispe en". putovanje kroz vreme. vekovima kori ene irom Evroazije. ambrozija. Rimski botani ar Dioskorid u svom delu De materia medica. Agaricus muscaricus prikazana je i na nekim gr kim vazama. Psilocibin deluje 10 minuta nakon konzumacije. tzv.a to je sna na halucinacija. a da je kori ena irom Mediterana . gde pored noge bradatog mu karca raste pe urka.. Bo je meso. gde se kombinovala sa alkoholnim pi ima. proroci uvenih gr kih svetili ta davali vizije budu nosti.. srednjeameri kih i sibirskih plemena) u svom nazivu sadr ale re bog . Indusa. kao i na jednom etrurskom ogledalu. Ovim je sigurno opisivan do ivljaj koga su pe urke proizvodile .. te je mogu e da sama hrana gr kih bogova. ili preparate protiv nesanice.Srba poznata kao pupavka ili muhara). koja u sebi sadr i halucinogen psilocibin.Hrana Bogova. ima veze sa pe urkama. Tako e. Veoma je indikativno da su pe urke kod razli itih naroda (Grka. Verovatno je da su pi a kori ena prilikom ovih rituala "oboga ivana" i opijumom. koristili su jo jednu biljku koja sadr i jake intoksikante mandragoru. Izgled halucinogene pe urke Agaricus muscaricus. na Mediteranu nailazimo na spomen pi a od mente (nane) sa dodatkom pe uraka. utisak napu tanja tela. Mogu e je i da su vakanjem ovih pe uraka. I drugi anti ki spisatelji pominju mandragoru kao preparat dobar za uspavljivanje pacijenata pre operacije. posebno Grci. pri emu osoba do ivljava jake halucinacije . daje recept za upotrebu mandragore .. po to ve ina anti kih pisaca pominje mak i opijum kao lekove. a dejstvo traje od 5 do 10 sati. Anti ki narodi."potopi korenje u vino i tako dobijen sok sa uvaj. Pe urka je najverovatnije uzimana u teku inama.gledanje kroz zatvorene kapke.

po to su Kelti poznati u istoriji kao krvolo an i ne tako pitom narod. rimski fizi ar. mak ili konoplju. koju su smatrali "svetom biljkom". Asasini. Ovi podaci zvu e udno. skopolamin i hioscin. skoro fanati nih pristalica. bavili se magijom i astrologijom. ali u istorijskim spisima ne nalazimo puno podataka o konzumiranju opijata. i to kao lek za svakakve bolesti. da su druidi koristili imelu. po to ni li e.potvr uje i to to su je stari Egip ani smatrali poklonom vrhovnog boga Ra. ak je i veliki ekspir pominje u svojim uvenim dramama Romeo i Julija i Antonije i Kleopatra. ali se zna da su bili alavi na vino. Plinije Stariji samo pominje konopljino ulje.pe urke. i dalje se odvija "ritualna etva" ove biljke koja sadr i hiosciamin. Druidi su imali vi e funkcija le ili su. Mandragora. proricali. ni plod hrasta ne bi trebalo da sadr e alkaloide. esto vezivana za vrad bine srednjovekovnih ve tica. Anti ki pisac Lukijan navodi da su druidi postizali ekstazu vakanjem ira. Ne mo e se sa sigurno u potvrditi kori enje opijata kod Kelta. gde se koriste seme i cvetovi konoplje. Keltski druidi ne izgledaju ba onako kao to su ih prikazali Go ini i Uderco u Asteriksu. mandragoru. i opisuje kako se oni koji jedu ova jela ose aju "toplo i odu evljeno". dok se kod Frejzera nailazi na podatak o konzumaciji hrastovog li a. a i ne sadr i nikakve psihoaktivne supstance. U dana njoj Gr koj. odnosno bilo koju vrstu psihoaktivnih supstanci. dok Klaudije Galen. Sigurno je ipak. jedino se mo e pretpostaviti da su koristili neku od pomenutih biljaka . daje recepte za poslastice. ali je ona u celoj Evroaziji poznata kao lek ve hiljadama godina. koji bi serijom politi ki motivisanih . Hiljadu i jedna no i Budine trepavice Pokret asasina osnovao je Persijanac po imenu Hasan al-Sabah krajem XI veka i prvobitno ga zamislio kao udru enje odanih.

On navodi da uzimanje ha i a. Kao to vidimo. Kao fanati ni islamisti. ija je konzumacija zabranjena. Posle smrti Hasana al-Sabaha.. postoji tvr ava na ulasku u Vrt. Odgovor na to mo emo prona i u samom islamu. koji precizno opisuje uzgoj i kori enje konoplje kod muslimanskih lekara i fakira. o emu svedo e i spisi Ibin Baitara. Ipak. odnosno. te cene da su u Raju. bili su intenzivno kori eni u muslimanskim zemljama. a kada se vrati . moji e te An eli odvesti u Raj". a od meksi ke . dovodi do uzbu enja. sa kojim je trebalo izvr iti "prefinjene i umetni ke" atentate. vo e Asasina jo vi e se vezuju za Islam i kroz fanati ne pri e o ivotu proroka i muslimanskih junaka ohrabruju svoje pristalice da se ne pla e nikoga i ni ega. odre eni napitak od koga se pada u duboki san. Na kraju. koji je kod hri anskih hroni ara ostao upam en po nadimku Starac sa planine. opisao proces inicijacije mladi a u asasine: . prepune vizija. Vrhunac obuke potencijalnog asasina bilo je rukovanje no em. koje je ak 3-4 puta ja e od ha i a. Marko Polo pominje odre eni napitak.000 ljudi. odnosno vakanjem. koji imaju ose aj za vojevanje. zateknu sebe na mestu toliko divnom. kada Stari ovek odlu i da ubije nekog princa.. U vreme naj e ih borbi protiv hri ana.. bilo jedenjem.ubistava doprineli njegovim li nim ambicijama. asasini su brojali armiju od preko 50. potvrdu iroke upotrebe ha i a u islamskim zemljama nalazimo i u legendarnom bajkovitom spisu Hiljadu i jedna no . gde je kori enje indijske konoplje (od koje se dobija ha i . pokretu asasina naj e i udarac zadali su Mongoli godine 1260. koji je najverovatnije bio bhanga. on e re i nekome od ove mlade i: "idi i ubij tog i tog. gde je verno prikazana pri a o dva oveka koji va u ha i . Niko se nije zapitao ta je jedan asasin radio kada nije bio pod uticajem narkotika. u itelja) dr i veliki broj mlade i iz cele zemlje. U svom igrali tu. da li je ha i samo davao dodatnu stimulaciju prilikom borbi. razdraganosti i ludosti... godina 12 do 20. koji je putuju i tuda 1271/72. to mo da stvara donekle la nu sliku. svako saznavao koje ga du nosti o ekuju. Primer asasina. I. Onda ih On uvodi u njegovu ba tu.. odnosno bhange. Kada se znatno kasnije oni probude. Podatak o konzumiranju ha i a dolazi od Marka Pola.marihuana) dozvoljeno. kako to navodi ve ina hroni ara. a ne ve itu i slepu odanost.. godine. asasini su krenuli u rat protiv krsta a. Po to su prilikom iskorenjivanja ove sekte Sirijci i Mongoli spalili i njihove knjige i druge zapise. kojima je posebno omra en bio tada nji asasinski vo a Ra id Din Sinan. dok su 1272. tako da proizvodi jake ekstati ke do ivljaje. za razliku od alkohola. podatke o njima dobijamo samo od njihovih protivnika. najverovatnije je i prvo svedo anstvo o kori enju droga i opijata u manipulativne svrhe velikih grupa ljudi. definitivno zatrti od nekog sirijskog sultana. Konoplja i ha i . njegovi naslednici napravili su kompleksnije i vr e ustrojstvo organizacije. putopisca i botani ara. dovoljno jaka da se odupre celome svetu i ne postoji drugi na in da se unutra u e. . pi e spravljeno od konopljinog ulja. ele i to ja u disciplinu. On (misli se na Starog oveka.. te prvo ubistvo koje se pripisuje Asasinima datira iz 1092. pored konzumiranja ha i a. prvo im davaju i pi e. godine. ili kroz pi e. gde je kroz neku vrstu inicijacijskog ina.

postoji i osnovni alkaloid konoplje Pored konoplje. u ostacima smole koje je bilo glavni sastojak ritualnog pi a bhange. aura maka. gde se naziva i carsko seme. po to ih je upkao da ga san ne bi savladao. Jedna indijska legenda nastanak opijuma vezuje za mak. . nego u organizovanim plemenskim ritualima. konoplje. arapski trgovci su prodavali stanovnicima zapadne Afrike i Madagaskara.Svoj proizvod. usko povezanih sa konzumacijom pe uraka. od psihoaktivnih biljaka tako e koriste Da li ste se ikada zapitali ta su mandragoru. tako e ritualno. po to su ma ijski letovi i uspenja na nebo najva niji oblici narodnih verovanja ovih naroda. U Poljskoj i Litvaniji konzumira se prilikom Bo i a supa od konoplje. u lulama dugim i po itav metar". koriste opijum. verovatno je da se hrana spravljana sa konopljom konzumirala iz pukog siroma tva. Ova velikim prostranstvima Evrope i Azije od davnina hemijsko-arheolo ka istra ivanja.n. mandragore. On se dobija zasecanjem nedozrelih potvr uju i navode aka Kartijea. kao to je to danas slu aj sa zabitim krajevima Indije. Pored konoplje. Zanimljivo je da su Arapi zabranjivali upotrebu ove afri ke biljke. koji je pak nastao na mestu gde su Budine trepavice pale. Sumeri su na glinenim stanovni tvo gaji i koristi konoplju.e. pored nikotina. Konoplja je kori ena u vidu ulja. deo su magijskih rituala budizma i hinduizma. afri ki narodi koriste i biljku kat (Catha edulis) koju va u. Indijski sve tenici su uzimanjem opojnih supstanci poku avali dosti i nirvanu i uzdi i se iznad smrti. koju i uzgajaju. te se irom Evrope pominju razne ka e ili supe od konoplje. dok pored ha i a. tablicama opisali proces dobijanja opijuma iz maka jo 4. prvog evropskog istra iva a Kanade. Ipak. Ontariju nekoliko lula koje datiraju iz ali je verovatno da su persijska plemena pored vremena pre dolaska Evropljana. esto i lako uzgajana biljka. Sloveni. Indijanci pu ili u uvenoj Luli mira? Arheolog Bil Ficd erald otkrio je Prvo pominjanje konoplje na teritoriji Iranske visije prilikom arheolo kih iskopavanja u poti e iz VI veka p. jo od ranije poznavale upotrebu maka. odnosno. Ta letenja kao ptica i trenutno prela enje velikih rastojanja. iz kojih se potom sakuplja bela te nost. da psihoaktivnim derivatima. uzdigli se iz ljudskog u bo je. utvr eno je da odnosno opijuma. koja se na vazduhu pretvara u smolu bogatu koji je u svojim opisima naveo i to. "koji pu e konoplju. cvetovi i seme konoplje su kori eni kao lek i kao dodatak jelima. Evropski putopisci opisuju neka afri ka plemena iz oblasti reke Kongo. a u Letoniji i Ukrajini. aj ili li e kata poseduje jake hemijske ameri ki supstance koje izazivaju raznolike halucinacije. konoplje. Hemijskim analizama.. te se navodi da je biljka pre kori ena individualno. opijuma. jede se ka a od konoplje.. razna arhajska plemena ra irena na THC-9 (tetrahidrokanabinol). konoplja je svoje mesto prona la i u ishrani. konoplja i mandragora U srednjovekovnoj Evropi. listovi.000 godina pre nove ere. Egip ani su koristili kat kako bi izazvali apoteozu.

u XVII veku. mogao je i u ovom literarnom delu prona i izvanredne opise mandragore i njenog dejstva. . Koren je otrovan.. ne nalazimo istorijske ili arheolo ke podatke.zeljaste biljke sa korenom nalik na figuru oveka. Verovatno je da su Sloveni u prapostojbini. a kao jak halucinogenik izaziva vizije "paralelnog sveta". ali se zapa a konstantno prisustvo u folkloru raznih slovenskih plemena . Ko je imao priliku da pro ita izuzetni roman Karlosa Fuentesa Terra Nostra. Tako e.. ve posreduje izme u ljudi i bogova. odnosno kao koagulator. koja je oduvek kori ena pri vra anju i narodnom lekarstvu. kada su iveli blizu nomadskih stepskih plemena bili upoznati sa gajenjem i konzumiranjem konoplje. tuma i snove i vizije. konoplja se pominje kao lek za grudobolju. Ipak. Iz XIV veka datira zapis iz baptisti ke bolnice Sv. upravlja vremenom. Kod Slovena. telepatske sindrome. isto kao i kod Germana. brani celo pleme. On nije samo lekar. eha. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara!) konopljinog ulja. Ne to docnije. Na ovoj predstavi vidimo amana nekog manjeg andskog plemena (Inke su nastale tek kasnije). Postoje neki nesigurni podaci da Sloveni jo od davnina koriste konoplju. ali i jak intoksikant. Meskalin je naj e e uziman u te nom stanju i kori en je prilikom razli itih rituala.Veliki je broj arheolo kih dokaza o kori enju jakih halucinogena kod andskih kultura. te se ovde prime uje kosa sa injena od zmija i pand e i o njaci jaguara. poznato je kori enje mandragore .Poljaka. Mnogi srednjovekovni komplikovani medicinski preparati sadr e seme konoplje. putovanja kroz prostor i vreme. Rusa. u ovim kulturama ra ireno je verovanje da se aman (kurandero) mo e pretvoriti u ivotinje. sukobljava dobro sa lo im.. Tradicionalno. sr ane i crevne probleme.. na teritoriji Balkana poznato je da su ene svoju decu uspavljivale ajem od maka. kako dr i San Pedro. u jednoj knjizi o biljkama. kao i sredstvo protiv krvarenja. kao i pe urka Agaricus muscaricus. pa ak i Srba. gleda u budu nost. kaktus iz koga se dobija meskalin. dok su neki lekari preporu ivali konoplju i protiv bolova.

torbi ili delova ode e. a postoje i odre ene neuobi ajene predstave. u kojima je sadr aj psihoaktivnih supstanci znatno manji. te su ve i kaktusi me u indijancima nazivani "bo jim". ali na sasvim druga iji na in i potpuno drugim povodom nego ranije. ije predstave vidimo na slici. te je jedina razlika u odnosu na San Pedro ta. Veruje se da je pejot kod ovih plemena kori en jo od praistorije. svetim ljudima i ve ticama u tuma enju. Pejot je snagu svojih halucinogenih tvari pove avao sa godinama svog rasta. ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva. Mo e se primetiti da tokom istorije niko konoplju ne pu i. Prilikom posebnih rituala. to je neuporedivo manji i to raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD. Pored halucinogenih alkaloida hordenina i tiramina. narkotici su milenijumima pomagali vra evima. ili putem vakanja osu enih delova. Pejot se koristio pome an sa nekim te nostima. amani nekih plemena svoje vizije prenosili su u obliku ru no tkanih ilima. pa su srednjeameri ka plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu. gde zbog hladnije klime nije mogao uspevati. Treba zapaziti zanimljiv kolorit ovih rukotvorina. Nova "inkvizicija" i moderni rat protiv droge Kori eni mahom pri obredima i ritualnim radnjama.Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) tako e je kaktus koji sadr i halucenogene supstance. Ceo ritual je posve en komuniciranju sa bogovima i re avanju odre enih plemenskih problema. po to su sve boje izrazito jake. Ve ina prirodnih narkotika i danas se upotrebljava. kako prirode. poput sunca sa zelenim kapljicama. tako i ljudske psihe i pona anja. . dok je najverovatnije bio i prodavan severnim plemenima.

inkvizitori sa teritorije Srednje Amerike pominju pejot kao biljku suprotnu istoti i iskrenosti Katoli ke crkve i optu uju je da je pod kontolom samog avola. sr ane probleme ("preskakanja". narko-kartela i izrazito ra irene narkomanije. isprobao dejstvo jedne sna no halucinogene droge. izme u ostalog. ra anje nakaznog potomstva.. Ipak. ma koliko i ta imali protiv narkotika. po to navodi ljude na iskrivljene slike. Haksli Vrata percepcije. mores. ali to sve nije predmet ovog rada. te su emirovim zakonom svi korisnici ha i a trebali biti ka njeni va enjem zuba. godine arheologije Beograd Napomena (za sve one kojima droge ipak deluju primamljivo) Kori enje narkotika. Vojislav Filipovi student 4. pa se u Indiji jasno razlikuju " isti" amanski trans i amansko pijanstvo. Izvesni emir ejkuni iz Arabije.. Kraj istog veka svet je do ekao uz globalne fenomene i probleme "crnih" finansijskih giganata. poba aj. uz dozvolu i kontrolu lekara. Indusi tako e pili. heroin i kokain bili su medicinski zvani no (!) priznati medikamenti. tempora. toliko vremena i postoje druga mi ljenja. a samim tim i do povezivanja amana sa avolom. Postoje brojni i ubedljivi razlozi za ovu proskribovanost. u Parizu su.. ak postoji i potvr ena pri a o Ajn tajnu. izofreniju. fantaziranja i predstave koje dovode do divinizacije nekog drugog. mo e izazvati: halucinacije. hap enje i zatvaranje ljudi koji je koriste. Kastaneda ne bi iznedrio Orlov dar. o. Bodler verovatno ne bi pisao (barem ne u takvom obliku) svoju poeziju.osim mo da na ih Vin anaca. tahikardije i infarkte). Mo da ova teza zvu i paradoksalno. Bez intezivnog kori enja konoplje.. sredinom XIX veka pesnici. Uz sve napore i veliki broj ka njavanih narkomana. Neki hinduisti ki sve tenici koriste narkotike kao zamenu za izvorni trans. probleme rada . ubila ke i samoubila ke nagone. Delakroa nacrtao svoja dela .daleke prete e impresionizma. koji je. moramo se podsetiti da bi bez njih svetska umetnost bila siroma nija za neka izuzetna dela. kori enje droga i narkomanija socijalno su neprihvatiljivi. u okvirima globalne civilizacije. Ma koliko dugo ljudi koriste opijate. slikari i umetnici osnovali Klub ljubitelja ha i a. na kraju XIV veka.. Arapi vakali i pili. odnosno protivnici konzumiranja narkotika. hormonske poreme aje. Skiti su je inhalirali. naredio je paljenje svih polja konoplje. Po etkom XX veka. depresiju. O. Bez meskalina. Godine 1620. Danas. te ovo kori enje dovodi i do opadanja amanske tehnike.. neki ak i jeli. Na nekoliko mesta u istoriji nailazimo na primer demonizovanja narkotika. ali npr. paranoju. broj korisnika se pove avao u periodu od 15 narednih godina.

com/backissues http://www. Preporu ene Web stranice: http://eleusis. U ranijim periodima Rimljani su se temeljno prali samo jednom nedeljno. Beograd: BABUN.mup. Za to je kori ena jedna. Elijade. pored toplih i hladnih kupatila. R.cannabisculture.muscaria. rak plu a i drugih organa. Preporu ena literatura: y y y y y y Blum. 1988.erowid. Frejzer. M. San Francisco: Jossey . H.com/users/joewein/hempjpn.shtml http://www. L. D . K. 1992.. 1996. epilepsiju.namyco. Beograd: Alfa i Dragani . Ostalih dana prali su samo delove tela koji se najvi e prljaju . i .. odaja koja se nalazila u blizini kuhinje (lavatrina). I. et al. biblioteke.htm http://www. u kojoj je topla voda bila pri ruci. .lice. 1990.unutra njih organa.luksuzna javna kupatila u kojima pristup nikome nije bio ograni en.peyote. Society and Drugs. U toj se odaji nalazio i sud za vr enje nu de i tek kasnije je klozet (latrina) odvojen od kupatila. muzeje. mo dane poreme aje.smisao ivota Rimljana U rimskom dru tvu postojalo je mesto na kome je i enama i mu karcima podjednako bilo omogu eno da se bave svojim telom i da ga neguju.smrt.peyote. Novi Sad: Matica srpska. H. obi aj da se ovek kupa svaki dan ustalio se tek tokom I veka pre nove ere.maps. Terme se smatraju u potpunosti rimskom tekovinom i od vremena Carstva igraju veoma va nu ulogu u ivotu Rimljana.html Terme .org/mycoth/ http://www.html http://www.sr.org http://www. Istorija (Preveo Milan Arseni ). Beograd: Prosveta. Herodot. Vol. amanizam i arhajske tehnike ekstaze.gov. Morgan.com http://www.com http://www. vrtove.gol. tuberkulozu. Carske terme esto su u jednom kompleksu imale. Re .net http://www2. Sremski Karlovci: Izdava ka knji arnica Zorana Stojanovi a. Bile su to terme . Re nik svetih i magijskih biljaka. Drevno dru tvo.yu http://www.org/plants/peyote/peyote_culture1.com/huxley. du evne bolesti.Bass Inc.mescaline. komu. esto mra na. i gimnasti ke dvorane.org/inglese. Me utim. pod uticajem helenisti ke civilizacije.lycaeum. ruke i noge. 1981. 1969. Zlatna grana (prou avanje magije i religije). D . restorane i trgovine.

stadionima i vrtovima. . u ivopisnim predelima u kojima su bogata i imali svoje seoske vile (villa rustica). Na prostoru od 14 hektara. senovitim mestima za odmor. bogato opremljenom bibliotekom. Ove terme predstavljale su grad za sebe.Karakaline terme bile su jedne od najve ih kupatila celog rimskog carstva. vrtovima sa cvetnim rundelama. na primer. Dioklecijana (284-305) i Konstantina (306-337). godine. Najsavr enije i najve e svakako su Karakaline terme u Rimu. Pored ovih rasko nih javnih termi. izgra ene izme u 211. koja su esto gra ena van grada. Iako nisu bile tako rasko no opremljene i dekorisane. U samom Rimu. postojala su i privatna kupatila (balneum ili balineum). Ovde vidimo njihov presek idealne rekonstrukcije. freskama. nalazile su se i prostrane slobodne povr ine ispunjene tremovima. Karakale (197-217). osim kompleksa zgrada. rasko no dekorisan mermernim skulpturama. bilo je oko 850 javnih i privatnih kupatila. raznobojnim podnim mozaicima. Najpoznatije i najve e terme izgra ene su za vlade rimskih careva Nerona (54-68). i 217. Domicijana (81-96). predstavljale su izuzetno prijatna mesta za odmor. U jednom trenutku mogle su da prime i do 1000 kupa a.

u u em smislu.Rekonstrukcija unutra njosti Karakalinih termi. Rimske terme.odeljenja za komunikaciju (vestibil. foajea. Zagrevanje vode i prostorija u termama vr eno je specijalnim sistemom zagrevanja (hipokaust).odeljenja za ostavljanje ode e . sastojale su se iz slede ih grupa prostorija: .odeljenja sa zagrejanim vazduhom (tepidarium) .kupatila sa hladnom vodom (frigidarium) . dvorane za odmor) . . Zagrejani vazduh dovo en je kanalima koji prolaze kroz zidove do odre enih mesta u bazenima i zagrevao vodu.svla ionice (apoditerium) . Prostorije su grejane tako to je topao vazduh cirkulisao kroz specijalne obloge u zidovima i kroz upljine u podovima.kupatila sa vru om vodom (caldarium) .odeljenja za masa u (unctorium).

kupa bi ulazio u svla ionicu. tako da su ih nazivali i vilama plebsa. Samo kupanje bilo je dug i slo en postupak koji se obavljao grupno. a cena je bila minimalna pa su terme bile svima dostupne.frigidarium. Iz njega bi se vra ao u prostoriju sa mlakim vazduhom. obla io bi kratku tuniku i odlazio u ve baonicu. a zatim u bazen sa hladnom vodom .Presek prostorije koja je zagrevana pomo u hipokausta. Kada bi platio ulaz. Posle ve banja. kupa bi odlazio u prostoriju sa mlakim vazduhom tepidarium gde je telo privikavao na toplotu. Odatle bi odlazio u kupatilo sa vru om vodom caldarium. Ako bi eleo da malo ve ba pre kupanja. Izgled strugalice za .

Kada ima nekog ko je lenjivac ili nekog kome je dovoljno jeftina masa a. u iva u svom glasu. Zamisli sve mogu e vrste glasova .. strigili su se koristili i u palestrama. sem kad briju ljude ispod pazuha te ih tako izazivaju da umesto njih vi u. Dva ili vi e strigila no ena su u kompletu sa posudom za ulje (ampulla olearia). Za ini sve to jo i ljudima koji bu no ska u u bazen dok voda prska na sve strane.. preporu uje onima koji se kupaju da prvo idu u umereno zagrejanu prostoriju. ko u. . Pojava sapuna vezuje se tek za Gale i Germane.ve alici. a nikada ne ute. Ovim pronalaskom izbegnute su neprijatne posledice struganja tela. koja je mogla biti kru nog ili polukru nog oblika. Celsus. Kako sapun u dana njem smislu re i nije bio poznat. tzv. kako nam to pokazuje mozaik otkriven na Pjaci Armerini ili figurina Venere u kupa em kostimu. ujem stenjanje. gde se posle ve banja njima uklanjao znoj i pra ina sa tela. Posle jakog preznojavanja u ovoj prostoriji. Telo je mazano raznim eteri nim uljima koja imaju i relaksaciono dejstvo. prodavaca pa teta i svih mogu ih ljudi koji nude svoju robu karakteristi nim izvikivanjem". sun erom (spongia) i bronzanom ka ikom za polivanje (simpulum). anti ki pisac iz I veka nove ere.. Dok oni koji se bave sportom ve baju i rade sa kuglama. a ona daje razli it zvuk prema tome da li je udarac zadan pljo timice ili savijenih prstiju. dok ula u sve napore ili se pak prave da to ine. za skidanje naslaga prljav tine sa ko e kori ene su specijalne strugalice. dok se kupa. koji odjednom glasno viknu.. a zatim ostru e strigilom. koji su se izra ivali od bronze ili gvo a. A zamisli sad stvarno o tri i opori glas berbera . kobasi ara. toplom i hladnom vodom naizmeni no.. ene su za tu priliku nosile neku vrstu kostima iz dva dela. nastaje zvi duk i o tro disanje. trebalo je da se poliva vru om. Poznato je pismo rimskog filozofa Seneke (I vek nove ere) u kome nam on do arava bu nu i punu ivota atmosferu koja vlada u termama: ". koje je dovodilo do stvaranja krasta na telu. Svi ovi predmeti no eni su zajedno na jednom dr a u . A ako uz to nai e neki igra lopte koji po ne da broji udarce dolazi svemu kraj! Dodaj jo tome sva alicu ili lopova uhva enog na delu ili oveka koji.. Postoje jo razli iti uzvici poslasti ara. pi u i o umetnosti medicine. ujem udarac ruke o ramena. Osim prilikom kupanja u javnim kupatilima. strigili (strigilis). a svaki put kad ponovo hvataju vazduh.Nakon toga sledila je masa a. Zatim se trebalo ponovo preznojiti da bi se izbegla prehlada. Ali svi ti ljudi imaju bar normalan glas. a slu ila je za no enje i ka enje ovog toaletnog pribora o zid kupatila. rimske zamene za dana nji sapun. Tako blago preznojeni trebalo je da se nama u uljem i da pre u u prostoriju sa vru im vazduhom.

enama su na raspolaganju bili frizeri. U Hadrijanovoj vili u Tivoliju postoji odeljenje koje je slu ilo za pe ana kupanja (heliocaminus).Ve alica sa oka enim toaletnim priborom. gde su bolesnici dolazili da le e reumatizam i artritis. kao i sportskih terena. a kasnije i tokom no i. prona ena na nekropoli anti ke Duklje. o emu svedo e brojne kerami ke lampe otkrivene u pompejanskim kupatilima. Pesak se zagrevao sistemom hipokausta koji se nalazio ispod poda. dvorana za diskusije ili javna itanja. odnosno otklanjanje odre enih fizi kih tegoba. terme nisu re avale samo osnovne potrebe higijene ve su bile sastavni deo novog na ina ivota koji je vodio ra una i o ostalim potrebama oveka. trgovina i restorana. Rimljanka je dosta vremena morala da posveti sre ivanju svoje frizure. koji je esto bio daleko od stvarnog. postojali su i frizeri koji su imali svoje salone u kojima su mu terije morale da podnose svakojake neprijatnosti ukoliko su elele modernu frizuru. u inilo je da su terme postale veoma popularna mesta za okupljanje. prema potrebi. gra ani su potom mogli da nastave sa svojim svakodnevnim du nostima. muzeja. Me utim. gra ena su kupatila koja su kori ena za le enje. Osim ovih. U po etku terme su bile otvorene samo preko dana. isti i relaksirani. u oblastima bogatim jodnim i sumpornim mineralnim vodama. Postojala . Osim onih koji su kao robovi bili u slu bi svojih gospodarica. To je bila jedna kru na dvorana sa bazenom u sredini u koji se ulazilo stepenicama. Frizeraj pre svega Pre nego to bi svom licu pomo u minke dala eljeni izgled. Po kori enju tople sumporne pare bila su poznata kupatila u gradovima Baje i Pokuolija (Italija). peskom u kome se nalaze sastojci gvo a ili toplim blatom. Uklju ivanje biblioteka. tako da je svako mogao. odnosno frizerke (ornator ili ornatrix). da izabere visinu peska u kome e le ati.

I vek pre nove ere) frizure su bile jednostavne. Jedini znak koketnosti bili su sitni pramenovi kose koji su blago padali na elo. Jednostavne frizure tokom vremena zamenjuju sve slo enije kreacije za ije modelovanje se koriste i umetci od ve ta ke kose. uz poneku ukrasnu iglu ili dijademu. Oni bogatiji imali su svoje li ne berberine u ku ama. igle i cvetovi. bronzane ili ko tane.. inili su ih jo upadljivijim.". Nakon perioda ekstravagancije.ukosnicama ili je bila upletena u kiku od koje se pravila pun a na temenu. Tako Juvenal opisuje jednu damu re ima: ". Tokom perioda Republike (IV . Zlatna dijadema. Igle. Muke po berberima Mu karci su imali manje muka sa frizurama. a pravljene su za zvani ne i sve ane prilike. provodili su kod svog berberina (tonsor). dok su ostali pose ivali . a dijademe. opet u modu ulaze jednostavnije frizure. Te frizure su bile glomazne. Najve i deo vremena koje su posve ivali ulep avanju. Od kraja II i tokom III veka otmeno je bilo da se lice uokviri blago zatalasanom kosom skupljenom u pun u na potiljku ili u pletenicu koja se u obliku dijademe obavija oko glave. kosa jednostavno prikupljena u vertikalnu pun u i kru na pun a na potiljku koja se stavljala u mre icu za kosu i uz koju su obi no i li uvojci slo eni visoko iznad ela. kako su to esto nosile Livija. ali s le a to je potpuno druga osoba . Njih su prihvatale uglavnom matrone na carskom dvoru. slu ile su za pri vr ivanje ovih umetaka. koje su ukra ene na oba kraja. Kovrd e je podizala visoko. uokviruju i ga pokojim uvojkom ili je kosa bila skupljena u pun u ili pletenice uzdignute na elu. pojedina ni ili upleteni u vence. Kosa je bila skupljena na potiljku i pri vr ena trakama i iglama . koji im je brijao ili skra ivao bradu i ure ivao kosu. na prelazu iz stare u novu eru. u modi je bila vrlo jednostavna i skladna frizura: razdeljak na sredini glave delio je kosu koja je padala simetri no oko lica.. supruga imperatora Avgusta i Oktavija. esto i dva puta ve e od glave. njegova sestra. Pogledajte je spreda i vide ete Andromahu iz vremena heroja. Na po etku perioda Carstva. deo po deo..su tri osnovna tipa frizure: slobodno pu tena kosa sa vise im loknama.

Oni najsiroma niji. fiksiranom dr kom i brija i na rasklapanje. a u sredini je majstor. pojedini mu karci su maljava mesta premazivali ve pomenutim dropaksom. U jednoj tipi noj rimskoj berbernici postojale su klupe sme etene uz zidove. za Rimljane su ova mesta postala sastajali ta na kojima su se razmenjivala mi ljenja i novosti. jedno je sigurno . Postojala su dva osnovna tipa: brija i sa vrstom. tako da je brijanje bilo veoma bolno. kao i robovi. i anje takvim makazama bilo je dosta neujedna eno. na kojima su sedele mu terije ekaju i na svoj red. ili su ih mazali krvlju . te no u spravljenom od br ljana. uz svog pomo nika ili u enika. Takav tretman imali su i mu karci sa prore enom kosom da bi je u inili bujnijom.berbernice (tonstrina). ve je nova brada izrasla". ogovaralo se. Sam postupak brijanja bio je dug i neprijatan: ko a je kva ena samo vodom. sa estim posekotinama i krvarenjima. Prilikom brijanja kori eni su gvozdeni ili bronzani brija i (novacula) koji su o treni kamenim brusevima. U svakom slu aju. koja je zagrevana u aru. trljali ih smesom napravljenom od bele vinove loze. prilikom prvog skidanja brade. Kosa je e ljana od jedne centralne ta ke prema elu. no ene su i ma tovitije frizure. a ponekad se sklopio i poneki posli . ulep avao mu teriju koja je sedela na klupici. mladi ima prire ivali verske ceremonije sa gozbama za porodi ne prijatelje. govori podatak da su. Da bi izbegli bolna i dugotrajna brijanja. na injene od redova uvojaka raspore enih na razne na ine tako da uokviruju lice. odnosno skra ivanje i oblikovanje brade. Frizura a la Titus. koristili su usluge berberina na otvorenom prostoru. Za zaustavljanje krvarenja kori en je smotuljak paukove mre e koja se umo i u ulje i sir e. Tipi an i najjednostavniji oblik mu ke frizure bio je a la Titus. a da bi se ispravili ti nedostaci kosa je kovrd ana gvozdenom ipkom u metalnoj ko uljici. i anje se obavljalo makazama (forfex ili forpex) koje se sastoje od para se iva spojenih na zglob. Po zidovima su bila oka ena ogledala. U berberski tretman ulazilo je i brijanje. Naravno. Koliki zna aj su Rimljani pridavali brijanju. Kako su u berbernicama provodili dosta vremena. putem arnira ili jednostavnim lu nim mehanizmom. u ima i vratu.niko se nije brijao sam. Mu terije su ironi no prime ivale da "dok berberin pre e celo lice.

Nosile su neku vrstu spava ice jednostavne duge haljine. po to bi se umila. kopiraju i imperatora Hadrijana (117-138) koji je pustio kovrd avu bradu da bi pokrio o iljke na licu. uzanu u struku i po rubu ukra enu purpurnom trakom. koji su lepljeni na ta mesta na licu. izra ivana je od lana ili vune. Kao i spava ica. a ona je obavezno morala da se uklopi sa bojom minke i nakitom koji e za tu priliku staviti.no enje brade. Me utim. kao i mu karci. Ona se sastojala od dva pravougaona par eta tkanine. Za pokrivanje ogrubelih mesta na licu. za izlazak. sa prslu i em ili korsetom ispod. pri vr ena za krajeve i ramena tako da se obrazuju kratki rukavi. ene su preko tunike nosile dugu i bogato nabranu haljinu koja je dopirala do lanaka (stola). Carstvo propalo zbog modnih kaprica ene su. sredila frizuru i na minkala. bora ili o iljaka kori eni su mali krugovi od tkanine zvane "mese ev sjaj". . Izgled tipi nih rimskih bradatih mu karaca sa po etka II veka. Koliko su te ko Rimljani podnosili sporost i nespretnost berberina pokazuje i injenica da su po etkom II veka mu karci rado prihvatili novu modu . Rimljanka je skidala no nu ode u i birala dnevnu.slepog mi a. Glavni deo enske garderobe bila je tunika (tunica) koja se od mu ke razlikovala samo po du ini. verovatno spavale u donjem ve u. Spava ica je bila izra ivana od lana ili vune i obi no je bila finija i tanja od mu ke.

Napolju. . Prilikom izlazaka ene su preko stole prebacivale dugi al ili ogrta (palla) koji se obavijao oko tela i iji je jedan kraj mogao da se prebaci preko glave.. Rimske ene su obo avale nakit.. zadovoljavale su se sli nim modelima izra enim u bronzi sa umetcima od poludragog kamenja ili staklene paste. a naro ito su volele prstenje. Na rukama su im zveckale narukvice. Ni svila nije dovoljna. Kako je mo Rima rasla. Tokom perioda Republike ove haljine su pravljene od vune. srebro i drago kamenje.Rimska ena sa ogrta em. Gospo e koje nisu sebi mogle da priu te zlato. O skupocenosti ovih tkanina svedo i podatak da je kilogram svile vredeo koliko i kilogram zlata. Za sun anih dana Rimljanka bi uzimala lepezu od paunovog perja pre no to stupi u nosiljku. pa se tako u doba Carstva stole izra uju i od indijskog pamuka ili kineske svile. Ako je trebalo da prisustvuje prino enju rtve ili nekoj verskoj sve anosti. Kosu su ukra avale dijademama i ukrasnim iglama. matrona je nosila sa sobom i etvrtastu maramu od purpurne ili plave tkanine ukra ene resama (rica) kojom je pokrivala glavu. kao i ogrlica. esto i po vi e komada. rob ju je zaklanjao suncobranom osim ukoliko dan nije bio vetrovit. Nakit je bio veoma raznovrstan. sve vi e su se koristile skupocene tkanine. est ukrasni detalj bio je i lan i oko lanka noge. imu ni Rimljani su bili prinu eni da odvajaju znatna sredstva za zadovoljenje njihovih prohteva. Da bi udovoljili eljama svojih supruga i ljubavnica. Nosile su ih koliko god ih je moglo stati na prste. min u e su bile obavezne. kako po obliku tako i po materijalu.

Kico i i u miru i ratu Rimljanin u togi. na sve anoj ceremoniji. a njen kroj menjan. Osim ove svakodnevne ode e. koje se obla ilo prilikom sve nih gozbi. a du ina je iznosila tri visine onoga ko je nosi. ali i zbog svoje neudobnosti. Obla enje toge bilo je dosta komplikovano. smanjivana joj je irina. ukr tao spreda i u struku bio stegnut pojasom. S druge strane. Tada bi. dobijali sasvim belu togu. bogato ukra eno odelo (synthesis). ona je postajala rasko nija dodavanjem raznih ukrasa i vezova. tokom poznog perioda Carstva ograni ene su prilike u kojima je no ena.Nakit rimskih imu nih ena. iji se jedan kraj mogao prebaciti preko ramena. Osim tunike. esto su otkrivali dru tveni status onoga ko je nosi. To je omogu avalo da toga lepo pada stvaraju i skladne nabore i ostavljaju i slobodnom samo desnu ruku. Mu ka garderoba je bila ne to jednostavnija. Ovaj deo ode e bio je napravljen od elipsoidnog komada tkanine. U tom periodu togu veoma esto zamenjuje neka vrsta irokog ala (pallium). Togu obrubljenu irokom crvenom trakom (toga praetexta) nosili su slobodni mladi i sve do esnaeste godine ivota. . a naro ito boja toge. koji se obavijao oko ramena. mu ka garderoba podrazumevala je i jedno pripijeno. Zbog toga. tj. Vrsta materijala. u po etku vunene a kasnije i lanene. koja je pojasom mogla biti stegnuta oko struka i na taj na in skra ena do eljene du ine. ija se irina menjala prema modi. bez ukrasa (toga pura ili toga virilis). a ina e je dopirala do listova nogu. za javne izlaske mu karac je prebacivao preko nje togu (toga).

Osim fibula. koji je dopu tao najve u slobodu pokreta. Preko tunike no en je vojni ki ogrta (sagum). neke vrste zihernadli. a koje su esto imale i stale ko obele je. Oficiri su mogli da nose ogrta e ivih boja. srebrno ili bronzano. . ono je veoma esto slu ilo i u poslovne svrhe . mu ka ode a je bila jednostavnija. Ni mu karci u anti kom Rimu nisu bili imuni na nakit. Za vreme vojnih ve bi i ratova. koji je obi no imao i kapulja u (paenula) i koji je bio mnogo udobniji i prakti niji. Za putovanja je kori ena druga vrsta ogrta a. uz koji je i la kapulja a (cucullus). Zlatno. A ta su obuvali? Obu a se tokom vremena najmanje menjala i nije bila podlo na modnim trendovima.umesto pe ata za overu dokumenata. Jedini vid ekstravagancije koju su izra avali oni sa dubljim d epom prilikom njenog naru ivanja kod obu ara (calceolarius) ticala se na ina dekoracije i vrste i kvaliteta materijala od kojeg je izra ena. Vojskovo a je imao pravo da nosi i specijanu vrstu nabranog ogrta a. Izra ivan je od etvrtastog komada tkanine i pri vr ivao se za dva kraja na grudima ili na jednom ramenu. kojima su pri vr ivali svoje toge. Rimski vojskovo a u tradicionalnoj ode i. odnosno crveno-bele boje (paludamentum). omiljeni deo nakita je bilo prstenje. Veli ina i boja saguma zavisila je od vojni kog ranga. crvene ili bele.Tokom hladnih perioda Rimljani su preko toge nosili kratak ogrta od tamne vunene tkanine (lacerna). ali je crveni bio rezervisan za vojskovo e.

Prilikom odlaska u posete. Obu a je bila deo garderobe koji je najjasnije mogao da uka e na dru tveni status svoga vlasnika i to kako na in vezivanja tako i dekoracija i boja. Rimljani su sa sobom nosili sandale jer je bilo nepristojno da gost u ku i doma ina hoda u obu i kojom se slu i na ulici. a bile su ukra ene u visini lanaka polumesecom od srebra ili slonova e (calcei mullei i calcei sanatorii). Najjednostavnija vrsta obu e (calceamentum) koju su nosili i mu karci i ene u Rimu bile su sandale (soleae). a ponekad i ukra ene biserima i dragim kamenjem. Druga vrsta plitkih izama. enske su obi no bile lak e i pravljene od mek e ko e. izmice su bile izri ito zabranjene robovima. Njih su mogli da koriste visoki dr avni inovnici iz plemi kih porodica. Udate ene nosile su izmice svetle boje. Mu ke i enske izmice nisu se mnogo razlikovale po obliku. imala je karakteristi an visok drveni on za koji je bilo pri vr eno plitko lice od ko e ili neke tkanine. tako e vrsta koturni. To je vrsta izama (cothurni) koja je dopirala do pola noge. . Jedna vrsta opanaka (carbatina) bila je karakteristi na za provincijsko stanovni tvo. izmice obi nih gra ana bile su mrke ili crne. Zakop avale su se pomo u etiri ko na kai a koji su se obmotavali oko noge. dok su plemi i mogli da nose izmice crvene boje (calcei patricii i calcei senatorii). Za te prilike kori ene su izmice (calcei). pa i bele (calcei muliebris).Izgled rimskih sandala. koje su se sastojale od ona pri vr enog za nogu ko nim kai i ima koji su se obavijali oko no nog lanka. Sandale su no ene po ku i i smatralo se nepristojnim da se obuju za izlazak. Postojala je i specifi na obu a koja je no ena u lovu. Ukra ene izmice ponekad su nosili i mu karci. koje su dopirale do listova i imale dva uspravna otvora sa strane.

Siroma ni stanovnici Rima. Rim je bio metrolpola u kojoj su se kreirali na in odevanja i minkanja. "lansirali" svakojake. To su specifi ne izmice (caligae) iji je on oja an o trim metalnim klinovima. konkubine i matrone visokog roda. skupocenih uvoznih tkanina. modne novotarije. tako e. bisera iz Crvenog mora i dragog kamenja iz raznih zemalja. Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: . esto i krajnje nastrane i dekadentne. Lice ovih izmica bilo je od ko nih kai eva koji su se mre asto vezivali i koji su ostavljali slobodne prste. Poznate su neda e imperatora Tiberija (14 . pre svega. bio je vi e stole a i najzna ajniji modni centar. kao i robovi. kao i na zakone kojima je spre avan uvoz luksuzne robe. Time je isticana namera da se spre i odliv novca iz dr avne blagajne koji je tako odlazio "strancima i neprijateljima". Poseban zna aj imao je carski dvor u kome su imperatori.Armani Rim. ija je dr avna blagajna bila u velikom manjku zbog preteranog uvoza luksuzne robe. zbog finansijskih neda a. potpomognute pomadama. Obi ni vojnici koristili su poseban oblik obu e. a uporedo i najve i proizvo a luksuznog toaletnog pribora. neneru ena prirodnost u izgledu i pona anju prave i trajne vrednosti svakog oveka. Prirodno je to je ta pretrana pa nja posve ena luksuzu i modi na rimskom dvoru i me u bogata ima podsticala estoke reakcije moralista i tradicionalista. kozmetiku i odevanje. parfema i minke sa Istoka. kako bi time. parfemima i raznim ukrasima. neprikladnim. ulep avanje i minkanje su ve tine iluzije i prevare kojima ene ostvaruju jedan jedini cilj . ma kom stale u on pripadao. nosili su "drvenjake" (sculponeae). to je jasna te nja ka zavo enju i preljubi. to su bila jasna obele ja najve e moralne degradacije. Po njihovom mi ljenju.37). preterana nega tela i ukra avanje mu karaca smatrani su. glavni grad najve e imperije Starog sveta i srce anti kog kosmopolitizma. kao i drugi modni detalji koji su munjevito prihvatani u svim delovima Imperije. Rimska dr ava je esto. rimski gra ani su uvek tro ili veliki deo svog vremena i novca na negu tela. Tome su se. kako se to danas ka e. koji su smatrali da su skromnost. a zatvarali stopalo i lanak. po mi ljenju moralista i tradicionalista. I posle Versa ea .da sakriju naborano lice i oronulo telo.Rimski provincijski opanak. prepu tali oni koji su neobuzdani u svemu ili oni koji ho e da istaknu svoju ekonomsku mo . posebnim zakonima poku avala da spre i preterani uvoz luksuznih proizvoda: svile iz Kine. Samim tim Rim je bio i ogroman potro a luksuznih i egzoti nih kozmeti kih sredstava. pokazale kako preterano brinu o svom izgledu. a zimi su noge umotavali u ne tavljene ko e ili vunene krpe. bez obzira na pridike moralista i tradicionalista. njihove supruge i k eri. Ipak. Sli no tome. umerenost i.

ch/arc/roman/bathcaracalla.interrinet. Vranjski glasnik V. Beograd: Filozofski fakultet. Jedan prilog prou avanju anti kih i aka.vitruvio. Z. D. D. B. Srejovi . London.html . 1988. 295-299. Zagreb. i Badcock. E. i Cermanovi -Kuzmanovi . 1983. 1985. Rimske ko ane igle iz Slovenije. 1967.html http://www. 1952. Milano-Wien. Riha. grupa autora.I. Cagnat. Golubovi . Anti ki Rim. R. Dular. 89. Rimska civilizacija. Jovanovi . ivot u anti kom svetu. 1962. Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust. grupa autora. 1969. E. Beograd. Baths and Bathing in Classical Antiquity. Darmstat. M.com/ArtLex/r/roman. A.vroma. Ljubljana. Arheolo ki leksikon. Roma. J. Paris. A.html http://www. ivadinovi -Davidovi . Arheolo ki vestnik XXX. Viminacium 11. 1997. Frankfurt. Strong.12caesars. New York. i Saglio. E.artsbma. Daremberg. D. P.M. Italy's buried Treasure. 1920.und Silberschmuch aus dem Antiken Iralien. London.html http://www.wednet. Beograd: Savremena administracija. 1887. Kruni . Palestrina. Grimal. London. Beograd-Ljubljana.bluffton.com/Articles/RomanJewelry/romanjewelry. G. Tingay.artsmia. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza). 2000. grupa autora. S. Yegül. Jedna grobna celina iz Duklje. Deiss.edu/curriculum/soc_studies/rome/RomanBaths. London. Preporu ene Web stranice: http://www. M. P. 3. Rim u razdoblju najvi eg uspona. 1993.bg/bulgaria/Places/ancient/romanbaths.y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y Brodner. i Brown.kent. Vajner. 1995. I. Beograd.org/bmagolds. 1976. V. L. Die Römischen Thermen und das Antike Badewasen. Frizura kroz vekove. Romanelli.org/~bmcmanus/baths. 17-25. Panorama jedne civilizacije. Ru i . Nestorovi . Beograd: Narodna knjiga. Roman crafts. H.htm http://www. S.artlex. 1997. 280. Popovi . A Guide to the Exibition Illustrating Greek and Roman Life. 1970.html http://www. 1986. 1929. Anti ko oru e od gvo a u Srbiji. M.html http://www. Paris. 1989. 1979. Gold. Obu a iz trikonhalne grobnice iz Viminacijuma.F. J.org/an_gold. 1981. i Chapot. Manuel d'archéologique romaine II. Dictionaire des antiquités grecques et romains d'apres les textes et les monuments. Vagalinski. B. F. Herculaneum.C. These were the Romans. 2000.htm http://www. Glasnik SAD 13. J. Walters.J. Beograd: Narodni muzej. Antike Portträts aus Jugoslawien. Strigili ot rimskata epoha ot teritorijata na dene na Blgarija. Arheologija 2: Obr. Rimski medicinski. Carcopini. 1967.html http://www. 1968. Arhitektura starog veka.B. August. 1988.edu/~sullivanm/bathbaths/bathbaths.

okru ene robinjama i slu avkama dok ih ove ulep avaju minkaju. Uporne gimnasti ke ve be i stalna sportska nadmetanja imali su za cilj da se formira skladno mu ko telo po idealima koje prepoznajemo na brojnim helenisti kim i rimskim skulpturama. koji su na zidovima palata. Nega tela i kozmetika U anti kom svetu nezi tela. Po to je frizura doterana. njene uloge i zna aja u drevnom dru tvu. Nave emo neke od poznatih recepata za beljenje ko e: mast od ceruse i . moglo se pristupiti kozmeti kom tretmanu i minkanju.U svim drevnim civilizacijama koje su proteklih pet milenijuma stasavale. da ne bi preplanule. pribegavale su raznim sredstvima kako bi ga ostvarile. u kojima su uvani retki i egzoti ni parfemi i pomade. Na va nost nege tela. a naro ito mu kog. kao i o etni koj pripadnosti li nosti koja je nosila odre enu no nju. matrone i dame visokog roda. razvijale se i nestajale na Bliskom Istoku i u Sredozemlju. Rimske dame su izbegavale izlaganje suncu i vetru. Me u najlep im i najdragocenijim eksponatima u poznatim svetskim muzejima i privatnim zbirkama starina nalaze se ma tovito oblikovane i bogato ukra ene palete i kutije za minku. gde bi. to belji ten bio je elja svake ene. ukoliko su im to mogu nosti dozvoljavale. doteruju frizure i kite dijademama. mo e biti va no ne samo za ta no hronolo ko opredeljenje mnogih arheolo kih spomenika i nalaza. kozmetika i moda imali su izuzetan zna aj. sledilo je vrlo ovla no umivanje. na reljefima ili na skupocenom posu u i drugim predmetima prikazivali princeze. Stoga prou avanje mode. Nega tena ko e Rimljani su bili ranoranioci. ogledala i posudice neobi nog oblika na injene od najskupocenijih materijala. njihova privilegija bila je. S druge strane. slikara i zanatlija. Nakon ustajanja. o istorijskim zbivanjima koja su je ozna ila. posve ivala se izuzetna pa nja. Ukoliko ih priroda time nije obdarila. Robinja poma e gospodaricama u sre ivanju. doterivale svoj izgled. uz pomo dvorkinja i robinja. frizuru i nakit. ve pru a i preko potrebne podatke o umetni kim i estetskim stremljenjima jedne epohe. mode i kozmetike u svakodnevnom ivotu ukazuju i brojna ostvarenja najve ih anti kih umetnika. nega tela. ene su u tom pogledu bile potpuno zapostavljene. a zatim sre ivanje frizure. koriste i sve tada dostupne kozmeti ke preparate. ogrlicama i prstenjem. da ve i deo dana provedu pred ogledalom.

Odr avanje kose Nezi kose se posve ivala posebna pa nja. Ukoliko je neko patio od neprijatnog zadaha iz usta. kozje u i i magare e masti. . Kako je ve ina rimskih bogata a ve eri provodila u estvuju i u ve erinkama obilno zalivanim vinom. a sjaj joj je davao te ni galski sapun pome an sa uljem le nika. mogla je sebi da priu ti periku koja je bojena me avinom kozjeg loja i pepela bukovog dreveta. Pra ak od plovu ka kamena i istucane kosti ovnujskog repa iste zube da budu "kao dva niza sitna bisera". Rast kose se podsticao trljanjem ispr enim magare im kopitom. uz mogu nost izbora boje .plave ili crne. Da bi se izbegle pege na ko i. Za otklanjanje malja sa tela ene su koristile sredstvo sastavljeno od raznih smola (dropax). Obrve su morale da budu tanke. a zatim se mazale. Rimljanka je provodila itav dan. mamurluk je bio esta pojava. minku je skidala tek pred spavanje. kori eno je mleko od magarca i sok od tele ih nogu. a da bi izbegli glavobolju dobro je je bilo oblagati elo br ljanovim ili kupusovim li em. Da bi ujutru opet imali sve ten i bistar pogled. Ideal je bila sjajna i gusta kosa. Sli an efekat postizan je i trljnjem ko e smesom bele vinove loze ili te no u koja je na injena od br ljena. Na isti na in izvla ene su i linije oko o iju. Prvo su se oblikovale pincetom. minka obrva i lica Kontrast belom licu rumenih obraza i usta daje crnilo obrva i trepavica. Ukoliko neka gospo a nije bila zadovoljna kvalitetom i izgledom svoje kose. mogao je to izbe i kori enjem kola i a od izmirne. ono se podmla ivalo no nim oblozima od bra na od pasulja. oraha i drugog bilja. dok se sjaj ko e dobijao stavljanjem bra na od boba. Ako bi se kojoj dami vi ak godina ocrtavao na licu. rimske dame i gospoda pili su ocat. Ovako na minkana. Otklanjanje maljavosti Maljavost tela tako e je morala da se izbegne. Uz belo lice i li su rumeni obrazi i usta. kao i trepavice. Jedan pripadnik ja eg pola toga doba zlobno je primetio "da ena ne spava sa svojim licem. U tu svrhu kori ena je pena od crvenog nitra kao i rumenilo dobijano od morskog li aja ili vinskog taloga. ve ga ostavlja u stotine teglica". crnilom koje se dobijalo od a i ili antimonovog praha. Zubi i usta Po eljno je bilo da zubi budu beli i sjajni. ali i trljanjem tela krvlju slepog mi a.krokodilske pogani koja se koristi za lice i belilo od krede i olovnog praha za beljenje tela. U istu svrhu upotrebljavan je i pra ak od jeljenjeg roga ili istucane drenjine. koji se 40 dana tiho kuvaju na vatri.

Me u predmetima kori enim u tu svrhu najva nije je bilo ogledalo (speculum). 2). Toaletni pribor Raznovrsni kozmeti ki preparati podrazumevaju i postojanje odgovaraju eg toaletnog pribora. Izgled ve ine rimskih ena. koja su dr ana u ruci. Oni su bili podlo ni modnim trendovima i menjali se u skladu s njima. Latinski izraz parfem (per fumum) postaje op ti izraz u celom svetu za sve isparljive i miri ljave supstance. Kao i danas. poznata jo iz starog Egipta. Ogledala su se izra ivala od specijalne vrste bronze u kojoj je bilo . rimske dame nisu alile novca da bi do le do ovih skupocenih proizvoda. preko Feni ana i Grka. Poseban tip ugra ivao se u toaletne kutije ili sto i e. Proizvodnja parfema. Mirisi su dugo bili obavijeni velom tajne i verovalo se da ih ne spravljaju ljudi ve da poti u od bogova. a postojala su i manja. O frizurama i ode i bi e re i u odeljku o modi.Parfemi Po to je frizura sre ena i lice na minkano. do ivljava procvat u vreme Rimskog carstva. Ona ve ih dimenzija ka ena su o zid. Ovako sre enoj eni preostalo je samo da stavi jo parfem i mogla je da iza e na ulicu (Sl. pristupalo se obla enju.

koja su dobijana umetanjem plo e od duvanog stakla na plo u od metala. po to je odraz lika u njima bio mnogo bolji. koje obi no smatramo delom ogledala. Dekoracija i materijal za ramove zavisio je od finansijskih mogu nosti korisnika.od bronze. Pored uobi ajene dr ke koja se nastavljala na ram. e ljevi su izra ivani od drveta (i to im irovog). mogli biti njihovi delovi. Pre nik ru nih ogledala kretao se od 7. To je bio dugotrajan proces kojim je trebalo posti i idealno glatku povr inu. Premazivana su amalgamom. a zatim izlagana visokim temperaturama kako bi ivini otrovi isparili. Za ra e ljavanje kose kori eni su e ljevi (pecten). potpuno su istisnula ogledala od metala. odnosno od 3 do 7 rimskih pal eva. Nije sigurno da li su se koristile i etke. bez reflektovanja "da bi se slika vratila onome ko se ogleda". a naro ito kalaja. . stilizovanog lista ili Herkulovog vora. U periodu poznog Carstva ogledala od stakla. legurom zlata i ive. Skupoceno ogledalo. olova ili srebra. a koristili su ih podjednako i mu karci i ene. iako bi mnogi dr a i.dosta cinka. slonova e ili metala .7 cm. olova. dr ka je mogla da bude pri vr ena na reversnoj strani ogledala i to u obliku stopala. od kosti ili roga.5 do 17. Ukras na ramovima bio je raznovrstan.

re a. ko tani e ljevi su slu ili i da pridr avaju kosu.e alj od im irovog drveta sa urezanim motivima. Tako se na jednom e lju od olova. naj e e su u upotrebi trodelni e ljevi. . najrasprostranjeniji je bio onaj sa duplim redom zubaca. s jedne strane gu im. Na nekim e ljevima postoji urezano i ime vlasnika. sa obe strane nalazi posveta koja ka e da je to poklon mu a Lucija supruzi Aniji. Ponekad. Kod ovih e ljeva jedna strana. Najjednostavniji model bio je sa jednim redom zubaca. a druga. koji su zbog svoje funkcionalnosti prihva eni od strane mnogih naroda i vekovima se ne menjaju. a s druge re im. Me utim. za oblikovanje frizure. U kasnoanti kom periodu. koji poti e iz Rima. slu ila je za ra e ljavanje kose. gu a. Luksuzniji primerci bili su bogato dekorasini i mogli su imati podjednako ukra ene korice.

po to im je sun eva toplota tetila. kori ena je i jednostavna igla.Druga funkcija e lja . Ko tane igle su kori ene i pri pravljenju frizura. crinale). ali ih je trebalo uvati u senci. Igle sa jednostavno obra enom glavom slu ile su za uplitanje i uvijanje kose (acus discerniculum). Pored e lja. Ukrasne igle .ukosnice mogle su biti izra ene i od metala bronza ili srebro. koja je slu ila za odvajanje kose ili pravljenje razdeljka. izra ivana od kosti ili roga (acus discriminalis). Oblikovanje frizure pomo u ko tane igle za kosu. sa sli no modelovanim glavama. dok su one sa razli ito dekorisanim glavama slu ile kao ukosnice (acus crinalis. Pomade i parfemi najbolje su se uvali u posudama od alabastra (alabastra) ili olova.pridr avanje kose. comatoria. Ove posudice izdu enog oblika i uskog .

belilo za telo i lice.otvora bile su veoma skupe zato to su bile izra ene od jedinstvenog kamenog bloka i to od materijala koji je va en samo u Egiptu. a naro ito staklo. Posude za uvanje pomada i parfema.ivotinjska figura. drveta. kosti.gline. podloga za minku i puder bili su sme teni u kozmeti ke kutijice sa poklopcem . kamena (mermera ili alabastra). . esto u bojama koje podra avaju originalni materijal. boxus) koje su izra ivane od razli itih materijala . bile su u irokoj primeni tokom ranocarskog perioda. vi e lane posude . Sastavljene su iz tri dela . Zato ih veoma esto zamenjuju one izra ene od gline ili stakla. pa ak i od plemenitih metala. izdu enog (alabstra) ili loptastog recipijenta (aryballoi).pikside (narthecium. ljudska glava ili stopalo. Pikside su naj e e bile ko tane. Posudice od stakla neobi nih oblika . gipsa i stakla. a njihova veli ina bila je uslovljena veli inom cevastih kostiju od kojih su izra ivane i iznosi u pre niku od 3 do 7 cm. unguentarium).ali i jednostavnog izdu enog ili ovalnog tela (balsamarium. Maske za osve avanje lica.cilindri nog recipijenta. Pored jednostavnih primeraka. grozd. omogu avali su laku obradu i izradu veoma raznovrsnih oblika. dna i profilisanog poklopca. postoje i one bogato dekorisane reljefnom floralnom ili figuralnom dekoracijom. Glina.

. urezani natpisi su potanko ozna avali vreme kori enja raznih prahova "od prvog do etvrtog meseca poplave. kori en je ilibar ili srebro. od prvog do etvrtog meseca zime i od prvog do etvrtog meseca leta". Na jednoj ovakvoj posudi iz Tebe. koje su mogle imati i drugu namenu ( uvanje nakita). Izdu ene cilindri ne posudice. esto sa vi e spojenih cilindara. izra ivane od ilibara ili stakla. zajedno sa tankim tapi em slu ile su za uvanje i me anje crnila za o i. Jedan posebno lep tip kozmeti ke kutijice izra en je u obliku koljke .ostrige sa dva kapka (conchylium). koja se danas uva u Britanskom muzeju u Londonu. Kov e i za nakit u obliku koljke. Za izradu ovih kutijica.Pikside.

ka i ica i pruti a koji su bili izra eni od drveta. .Posudice za uvanje crnila za o i. kori en je mermerni avan (mortarium) sa tu kom (pistillum). na kojima se vr ilo me anje. Kreme. ilibara ili metala. kosti. slonova e. a ukoliko je ne to trebalo pretvoriti u prah. prahovi i eteri na ulja va eni su iz posudica razli itim instrumentima u obliku lopatica. Ovako izva ena masa stavljala se na kamene palete.

a kalica za zube i mala strugalica. uglavnom od srebra. Koristila ga je kod ku e. Osnovu ovog kompleta. 1992. Davidson-Weinberg. Beograd-Ljubljana.Instrumenti za sipanje preparata i pincete . turpija. Cermanovi -Kuzmanovi . Celokupna kozmetika uvana je u drvenoj kutiji ili sandu i u (arcula). Herculaneum. grupa autora.arheolo ki nalazi. Glass Vessels in Ancient Greece. nosila ga sa sobom pri poseti javnim kupatilima. 1985. bilo da se radilo o odlasku u javno kupatilo ili u ku nu posetu. M. . Podjednako su ih koristili i mu karci i ene. 1999. a ak je stavljan i u njen grob kao prilog da joj se na e na onom svetu. 1962. 1981. Panorama jedne civilizacije. Rim u razdoblju najvi eg uspona. inili su u na ka ikica i pinceta. Kov e i i za kozmetiku i nakit.T. dok je unutra njost bila podeljena pregradama. Carcopini. G. Deiss. Gold. J. Budapest.J. Zagreb. 1987. grupa autora. dr ke i brave kojima su se zatvarali. od koga se ena nije razdvajala. Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y y y Bíró. sa poklopcem koji je bio vezan za kutiju arkama ili je bio slobodan. 1967. Rimsko staklo. A. Veoma retki su luksuzni primerci izra eni od plemenitih metala. The Bone Objects of the Roman Collection. Beograd: Filozofski fakultet. Toaletni kompleti su bili neizostavni u svim prilikama.razne aplikacije. J. koji je no en na alci. Kako je drvo materijal koji brzo truli i propada. do nas su dospeli samo metalni delovi ovih kov e i a . Osnovna karakteristika ovih kov e i a je da imaju oblik kvadra. oka en o pojas. Italy's buried Treasure. London. Milano-Wien. a ponekad su se uz njih nalazili i ista za nokte.und Silberschmuck aus dem Antiken Italien. Athens. Anti ki Rim.

S. 1986. 1995. ena kod Rimljana. 999. ivot u anti kom svetu. Jedna od takvih teorija je da pederastija u Heladi pre seobe Doraca nije postojala. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza).htm http://www. P. B. Virgili. Anti ko srebro u Srbiji (katalog izlo be). ivkovi . Nijmegen. Some bronze mirrors in the collection of the Rijksmuseum. Riha. pod pretpostavkom da je to jo u prapostojbini. Beograd: Narodni muzej. P. Roma. (proto akon) 1899. 1974. Bulletin des Musees Royaux d'Art et Histoire (Bruxelles) 6. August. Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije. . pederastija prevladavala zbog patrijarhalnog plemenskog ustrojstva. Preporu ene Web stranice: http://www. Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust. 47-48. Kruni . Vajner. Roma. Vita e costumi dei Romani antichi 7. ako je toga i bilo u ve oj meri.M. 1978. Beograd: SKZ. Peters. ili u vreme seoba.. Ljubljana. Acconciature e maquillage. 1986. Beograd: Filozofski fakultet. Vesnik Srpske crkve XI. Kostoreznoe delo v anti nöh gosudarstvah Severnogo Pri ernomori . 73. Rimski medicinski..com/ . 1997. E.G. K. me usobnim uticajima bilo pro ireno. jer sa uvanih opisa nemamo. Moskva. S. Kam. 1967. Jiri ek. Palestrina.y y y y y y y y y y y y grupa autora. Istorija Srba (tom II). G. 1978. Lloyd-Morgan. B.beautyworlds. Mo e se pretpostaviti da je. Romanelli. Petkovi . Drugi nesigurni na in bi bio da se uzmu u obzir opisi pederastije i lezbejstva kod drugih indoevropskih plemena u to doba. V. pre Homera Znati da li su pederastija i lezbejstvo bili prisutni kod helenskih plemena pre doseljavanja u Heladu bilo bi zaista udesno. 1970.com/mag08012000/mag4. 2000. G. Jedan od nesigurnih na ina da se odgovor pretpostavi je prou avanje helenskih mitova i utvr ivanje injenice koliko su te pojave prisutne u mitologiji.egyptmonth. Beograd.

ali je zanimljivo primetiti da je na Kritu davna nji obi aj bio da stariji mu karac ritualno zavede mladi a.. . Helenski mit sa svojim mitolo kim primerima tako e nam mo e biti od pomo i. Zevs otima Ganimeda. . jer prvo treba aksiomatski prihvatiti da mitovi uvaju stavove helenskih plemena pre . odrediti po etak pederastije i lezbejstva preko mitova vrlo je nesigurna stvar. Tako e nam i starogr ki jezik sa svojom homoseksualnom leksikom mo e pomo i da shvatimo kako su se Heleni odnosili prema ovoj pojavi.. u mitovima Kao to je gore re eno. izvori Glavni na in na koji se pederastija i lezbejstvo prate kroz dalju helensku istoriju je itanje knji evnih dela. Iz mikenskog perioda helenske istorije nema sa uvanog niti jednog podatka o tome da li su pederastija i lezbejstvo bili ra irena pojava... naro ito liri ara. naro ito uzimaju i mitolo ke primere npr.Da pojava pederastije nije bila nepoznata i Egip anima. Na primer. Nekolike podatke nam pribavljaju i grafiti. Zna ajne su i predstave u likovnim umetnostima. svedo i ova predstava otkrivena u jednoj grobnici. Vajaju se i pederasti ke statue. na vazama se predstavlja analni koitus starijeg oveka sa mladi em ili scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog. komediografa i istori ara.

Hijakint je bio plavokosi de ak tako izuzetne lepote da je Apolon napustio Delfe. na ta je Apolon brzo doleteo da ute i svog ljubimca. Apolon dojuri. Posle smrti. morao je gonjen besom biti surov: tokom Hijakintovog takmi enja u bacanju diska. da li su ti stavovi drevni ili novi. skrenuo je ba eni disk prema Hijakintovoj glavi i time ga ubio. Drugo. odlo io luk. Za Kiparisa se tako e veli u jednoj sporednoj verziji mita da je bio i Zefirov miljenik. a ta je tu od starine. Da bi ve no u ivao u o ima svog ljubimca. to niko ne mo e ustvrditi niti potvrditi. Naime. udari ga po licu i krv stade liptati. Ipak. ipak uticao na stav Helena po tom pitanju. uvena su. iako najbla i od svih vetrova. treba uzeti u obzir i mitske primere. bog zapadnog vetra. koji se uvek trudio u svemu da mu udovolji. Kiparis je svoju ljubav poklonio jelenu kojeg je svakodnevno kitio cve em. uzeo za svoje sve tenike. ali je njegove o i ostavio otvorene. vodio na izvor i napasao. na ijim je kruni nim listi ima ispisana Apolonova tugovanka . Istog trenutka. po to su se mitovi i u istorijsko doba menjali i dopunjavali. Pan. pored ljubavi prema smrtnicama i njegove ljubavi prema smrtnicima Hijakintu i Kiparisu. Hipnos je bacio svog ljubimca u dubok san. Zefir. bog sna. ako bi se to prihvatilo. kritskim trgovcima prikazao u liku udesno lepog mladi a i pokoriv i ih lepotom. liru i strele i oti ao u Spartu da lovi sa svojim ljubimcem po vrletima. a de ak ga je nehotice probo kopljem. Kiparis je lepi de ak koji je iveo na ostrvu Keju. bog stada i pastira. Videv i to. svojom je ljubavlju progonio kako smrtnice tako i lepe smrtnike pastire. . Uran. po to je mit sa svojom obrazovnom funkcijom (pored ostalih). iz zemlje je izrastao purpurni cvet. gde je sahranjen podno Apolonovog kipa. Jednog popodneva. koji je od bogova tra io da ve ito tuguje i proliva suze. de ak je po eleo da i sam umre. Hijakint ga neoprezno podi e i on se odbi od zemlje. u vreme najve e ege. onda je pitanje. ne ni je de ak prenet na Olimp. pa uneseni u mit. Jednog dana. voleo je mladog lovca Endimiona. ali se ipak ne mo e utvrditi ta je dodato. a kasnije je usled sve ve eg obima pederastije postao u mitu ljubavnik Zevsov i ak postoji statua iz klasi nog perioda koja prikazuje Zevsa kako grabi mladog lepotana Ganimeda. ali ljubomoran to je de ak i Apolonu poklonio svoju ljubav.doseljavanja po tom pitanju. Ganimed je najprvo bio peharnik Zevsov i bogova. tako e se pominje u sporednim verzijama mitova o Hijakintu i Kiparisu. dok su se takmi ili u bacanja Apolonovog bo anskog diska. u Krisi. Apolon se pored umiru eg Hijakinta zakleo da e iz njegove krvi ni i cvet ije e latice izra avati bolni krik. drvo alosti. kada ga je sin Kron kastrirao. morao da postane pederast u Tartaru. ali se rana nije mogla zaceliti. Bio je ljubimac Apolonov. po to su mitovi va an deo helenskog poimanja sveta i pored odbacivanja mitova koje je helenska misao kasnije izvr ila.plavi zumbul. ne mo e se prenebregnuti injenica da se u mit kasnije unose pederasti ki elementi. Njegova molba je usli ena i on je pretvoren u kiparis. Hipnos. Veli se da je i on voleo Kiparisa. Apolon je bio tako lep da je po njegovom ro enju ceo Del procvetao i zamirisao i tu je lepotu iskoristio kada se kasnije. jelen je legao u hlad da se odmori. bog neba je u jednoj sporednoj verziji mita.

jedino re i pederast. Naravno da treba imati u vidu da se od svih gorenavedenih. a da se re i peder. Na e u ene re i uranizam. urani ki i uranisti ki poti u iz imena boga Urana koji je po jednoj sporednoj . Neophodno je pre no to se pre e na temu detaljno razmotriti pojmove kojima se u na em jeziku ozna avaju eros i ljubav prema istom polu. ali da generalno spadaju u grupu pogrdnih re i sa poslednje tri. Prema imenici peder nastali su u nas pridev pederski. Re i koje mi danas obi no koristimo su peder i lezbejka.. Paiderastes je ovek koji ose a privla nost i ljubav prema de acima (po to je to bio naj e i spoj u tada njim medjumu kim odnosima) odnosno generalno onog koji voli mu karce. ali nisu jedine da tu pojavu ozna e. glag. glagol pederisati se. Na a re peder nastala je u kolokvijalnom govoru skra ivanjem od knji evne re i pederast koja dolazi iz starogr ke re i paiderastes. pederski.. pederisati se i pederisanje mogu katkad i upotrebiti neutralno. uranist/ uranista i pridevi uranijski.na e re i za. imenica pederisanje i pogrdne re i peder i . odnosno aktivnosti jednoga pederasta. peder ina i peder uga. pederasti ki i pederastija upotrebljavaju neutralno tj. a potekle su iz starogr kog. Re pederastija dolazi iz starogr ke re i paiderast(e)ia koja ozna ava medjumu ku ljubav. Na pridev pederasti ki dolazi od starogr kog prideva paiderastikos u istom zna enju. da ozna e samu pojavu.

dok ostale samo neutralno. odgovaraju eg prideva (tribadikos) ili re i za lezbejstvo (tribadismos). Re lezbejka/ lezbijka i pridevi lezbejski. tribadijski. partenofilijski i partenofilski poti u od starogr ke re i parthenophilia koja je ozna avala ljubav (philia) prema mladim devojkama (parthenos) odnosno me u ensku ljubav. Tribada je u starogr kom najprvo bila re za sledbenicu orgijasti kog Dionisovog kulta. kada ga je sin Kron kastrirao. Na e u ene re i tribada. ta re normalno po ela ozna avati i lezbejku. a zatim je. lezbijski i lezbi ki poti u iz starogr kih re i koje ozna avaju ili iteljku ostrva Lezba ili su odgovaraju i pridev (Lesbia. lezbuljina. Na e u ene re i partenofilija. tribadisti ki i tribadizam poti u od starogr kih re i koje ozna avaju lezbejku (tribas). Zanimljivo je primetiti da od navedenih.verziji mita. po to su to bile svetkovine u kojima su u estvovale skoro samo ene i tako bilo prirodno da se u orgijasti kom zanosu obrate jedna drugoj. morao da postane pederast. Re lezbejstvo/ lezbijstvo izvedena je od imenice lezbejka/ lezbijka. Ovaj je termin uveo nema ki pravnik Ulriks. lezba iti se i lezba enje. lesbios) po to je to ostrvo tokom cele helenske istorije bilo glavni centar me u enske ljubavi. Lesbios. Tako i odgovaraju i pridev (tribadikos) dobija novo . Od ove re i na je jezik na inio i one pogrdne lezba a. jedino re lezbejka/ lezbijka mo e da se upotrebi i neutralno i pogrdno.

Nisu smatrali da je homoseksualnost odvojena od heteroseksualnosti.. Ahilej ho e da svisne od tuge za njim. ne eli da se bori. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e. jer Ahilej. Hektor me utim u boju ubije Patrokla. prosto deo seksualnosti. koji izi e u Ahilejevoj opremi u boj.od Homera do V veka p.. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne. Bazi ni homoseksualni odnos bio je izme u starijeg oveka i mladi a ili ene i devojke.. Sve je to bilo samo stvar izbora.e. pederasti ki i pederastija odnosno lezbejka. naro ito to je svojim besom i neu e em u borbi doveo do Patroklove smrti. Ve kod Homera u Ilijadi opisan je blizak odnos Patrokla i Ahileja. lezbejski i lezbejstvo.. jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu. Mnoge poete i poetese opevaju svoje ljubavi. nego emo radi izbegavanja terminolo ke zbrke koristiti samo re i pederast.n.od V do III veka p. i kipti eljom . Ne zna se kako se u najstarija vremena gledalo na biseksualnost. snage. heteroseksualne. Dakako da se u ovom radu ne emo slu iti svim ovim sinonimima iako je jezi ko blago na eg jezika ne to to treba sa uvati. gajiti i uve avati. To kod njih nije bilo ne to sramotno ili zabranjeno. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an. u pretklasi nom periodu zna enje i nastaje re tribadismos. niti da joj je ne to suprotno. a u Vizantiji naro ito. Pederastija iz aristokratske klase prelazi u sve slojeve dru tva. 2. u smislu moralnog. pa nadalje.. obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju/starateljki na odgoj i obrazovanje. ali se sa sigurno u mo e pretpostaviti da prvobitno ratni ko ustrojstvo Helena. ali su glavne odlike ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju. pretklasi ni . patrijarhalno dru tvo sa svojim kultom juna tva.e. poklasi ni ili helenisti ki . gneve se na Agamemnona. Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire. Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost. Sa(p)fizam ili sa(p)fi ka ljubav jo je jedan naziv za lezbejstvo i poti e od imena najpoznatije helenske lezbejske pesnikinje Sa(p)fe (Sappho/ Psappho) koja je o njoj pevala. klasi ni . tavi e se nekad i potenciralo na tome. 3. U Rimu e cvetati. tako da kasnije demokratske promene ne umanjuju njen razvoj.n. od kojeg nije bilo ja eg u celoj argivskoj vojsci.od III veka p.n. Mo emo razlikovati nekoliko perioda u razvoju helenske homoseksualnosti: 1.e. o razvoju kroz vreme Stari su Heleni generalno pederastiju i lezbejstvo smatrali sastavnim delom ivota. odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska homoseksualnost i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. mu kosti i zajedni kog ratovanja ide na ruku pederastiji. . Na ovakav stav nailazimo od najranijih vremena. Lezbejstvo po inje da se iri u svim slojevima dru tva tek razvojem srednje klase.

da se estoko osveti. Bazi ni pederasti ki odnos izme u mu karaca bio je odnos izme u starijeg oveka i mladi a. Ina e. podlo ni odnos Patrokla prema Ahileju i intenzitet Ahilejeve osvete jasno upu uju na to. postoji nekolicina takvih grafita od kojih . ali ga Ahilej nikako ne daje. ali ipak. vuku i ga triput dnevno oko zidina Troje narednih 12 dana. Tako pro irena. Ta je ljubav pro eta plemenito u i na njoj se nekad ak potencira. u ivaju i u osveti. Tek kad mu bogovi to narede. ali je svome izabraniku za njegovo telo i du u pored svoga tela morao dati i poduku.n. obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju na odgoj odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. starome Prijamu predaje sinovljevo telo. centar pederastije je od ranih vremena bila Lakonija sa glavni gradom Spartom i Pelopones koji je savez na elu sa Spartom obuhvatao. na nju nije uticao ni kasniji razvoj trgova ke klase i borba iste protiv oligarhije za demokratski poredak irom Helade. obrazovanje i ivotnu mudrost. Zanimljivo je pritom ista i da se od miljenika o ekivalo da prvi pri e miljenome i zapo ne ono to je potpuno normalna stvar. tavi e to je moglo jo pro iriti. Oko toga jesu li njih dva bili pederasti su se i u antici lomila koplja. Kao to je i za o ekivati. Mo emo pretpostaviti. U po etku helenske istorije. i to u onom starom smislu moralnog. Trojanci mole za telo svoga najve eg junaka. da ako dotad nije bila pro irena. Zavisno od toga ko je bio mu ko a ko ensko u vezi nazivali su se erastes . godine p.miljeni ili ljubljeni. a onaj drugi poverenik ili pedagog. To i ostaje kroz ceo pretklasi ni period.e. U dvoboju surovo ubije Hektora pa njegovo telo zave e za kola i stane ga vu i ka brodovlju. pederastija naro ito cveta me u aristokratijom ratni ki ustrojenih dr ava. dok su se miljeni pritom hrabrili da prihvate svoje izabranike. kao sna an odnos me u ratnicima koji ih hrabri na zajedni ku borbu. Predstava pederastije me u bogovima na jednoj ranohelenskoj vazi. gde je mladi u enik ili povereni. i to nije knji evno delo kako bi se o ekivalo. tada se sigurno pro irila i u sve druge slojeve dru tva. koji ga sve ano sahrani. Prvi zapis o pederastiji javlja se ak 730.miljenik ili ljubljenik i eromenos . ve grafit koji glasi Krimon ljubavlju greje Simijino srce i on nam svedo i o velikoj ra irenosti pederastije u rana helenska vremena.

ne mo e se znati u kojem se obimu u najstarija vremena javlja. Centar helenske partenofilije je predivno ostrvo Lezb i cela pokrajina Ajolija i to ostaje do kraja helenske istorije.e. Mika i druge. a u meni Tad usplamsa za tobom udnja. Girina.n. Bazi ni odnos izme u lezbejki bio je paralelan onom izme u pederasta i to je odnos izme u starije gospe koja brine o mla oj. Prvi pomen o tome imamo na prelazu iz VII u VI v.prijateljicama odnosno "mila moja". ne nost i ose ajnost pa lezbejstvo po inje tu da cveta u vrlo velikom obliku. Me usobno su se zvale najra irenije philai . Tek razvojem jakih trgova kih veza sa Istokom (gde je biseksualnost ina e bila uobi ajena stvar) i stvaranja bogatog trgova kog sloja do lo je do toga da ene iz tog a sloja osnivaju svoja dru tva i kru oke gde se gajila knji evnost. Grafiti su kao na in izra avanja naravno i kasnije nastavili da postoje tako da su sa uvani iz sva tri perioda razvoja helenske pederastije. glavnome gradu Lezba. zbog koga se navodno i ubila. p.je ovaj najstariji. Sapfa peva: Ti do e i ukrasi ivot moj. sko iv i u more.helenska i rimska predstava. muzika. na ostrvu Lezb. obrazovanost. Zanimljivo je primetiti da ona plamti kako erosom prema enama tako i prema mu karcima. to se lezbejstva ti e. i uvena je njena legendarna ljubav prema vozaru Faonu. staranje i obrazovanje. divljenje lepotama prirode. poverenoj joj na brigu. Andromeda. "draga moja" i sl. gde se javlja prva helenska pesnikinja i prva helenska liri arka Sa(p)fa iji je ve i deo poetskoga opusa pro et ljubavlju prema njenim mnogobrojnim mladim i krasnim u enicama u enskoj koli koju je ona dugi niz godina do kraja svog ivota vodila u Mitileni. To su bile: Agalida. Atida. Prva helenska lezbejska pesnikinja . Tako e je imala i prekrasnu erku Kleidu ili sa izvesnim bogatim trgovcem sa Androsa ili po nekima sa suvremenim joj pesnikom Alkajem. Mogu e je kao i kod pederastije pretpostaviti njen brz prodor u sve slojeve dru tva. tako da politi ka borba za demokratiju ne uti e na njen razvoj. to raspali du u . ali sigurno ne u ve em zbog patrijarhalnog ustrojstva dru tva koje enu stavlja u tradicionalan polo aj supruge i majke.

. samo trenut Jo i jadna umre u ja bez tebe. iz prve polovine VI v. a erotosof atinski Platon priznaje da se se svojoj nebeskoj erotskoj mudrosti nau io od svoje zemljakinje Sapfe. u svojim pesamama slavi mladi e npr... na prelazu iz VII u VI v. Alkaj.. lirski pesnik Doranin iz Velike Helade. po starom dorskom obi aju bio ljubimac.e. a istovremeno i pesnik lirske i politi ke poezije tako e je bio pederast. O ljubavi prema enama ni ta ne saznajemo iz odlomaka.. lepovratim i divnokosim miljenicima i ljubavnicima. Imamo i prve lirske pesnike irom Helade koji pi u o svojim ljubljenim. najvi e plamti ljubavlju prema mladim de acima. Girino bila. koji je pesniku. Tako Maksim Tirski ne bez razloga upore uje Sapfino lezbejstvo sa Platonovom pederastijom. Menona i dr. kao u Odi . na grudima ga dr e svojim vasceli divni dan. Na Kleobulu o i po ivaju mi.n. mekoputim.n. U Kleobula zagledah ja se. na prelazu iz VII u VI v. O Agalido! Starim je Helenima bilo jasno kao dan da je Sapfa bila lezbejka. Tada se po injalo sa nala enjem ljubavnika. zanosi se lepotom mladih ljudi i slavi ih ili kao pobednike na takmi enjima ili im peva serenade. Teognid.e. ako se htelo.n. Solon. belotenim. Od njega nam je sa uvan samo jedan pederasti ki fragment: Kleobula arko volim ja.. p.e najve i deo svojih eti kopoliti kih uputstava iz kojih mu se delo sastoji posve uje svome mladom prijatelju Kirnu. naro ito sa malim de acima da je jedan od zakona koje je on doneo morao da titi ranu mlade od takvih ljudi i on je glasio da se svaki odrasli mu karac koji se mota po ve bali tima i kolskim dvori tima sa decom pre puberteta ima kazniti smrtnom kaznom.n. U njegovo vreme pederastija je toliko bila ra irena u Ateni. liri ar koji ivi u Megari u prvoj polovini VI v.n. Ibik. Vazda mi sretna.. onda to ne bi bilo ka njivo. p. iz druge polovine VI v. p. Solon u svojoj lirici peva: De aci se vole dok su u cvetu mladosti svoje. ali kada bi ta ista mu ka deca za la u pubertet.Meni da gori arko od strasti za tobom silne. Bla en da je onaj to se s prekrasnim de akom Igra. uveni atinski socijalni i politi ki reformator i zakonodavac. Bikhida. lirski pesnik iz Jonije. p... jo godina puno! Ko u te ki obliva znoj. ali i prema enama.e. imamo samo jednu pesmu posve enu svojoj suvremenici i zemljakinji Sapfi u kojoj se vide i strast i po tovanje. kao Doraninu. Melanipa. p. od sena u a sam. ja drhtim Sva. lirski pesnik na Lezbu. Anakreont..e.

To se desilo 510. mu ko se telo predstavlja u svoj svojoj . Spartanci su ovim hrabrim junacima. podigli u Sparti po asne kipove i slavili ih u svojim pesmama. dvojice atinskih pederasta koji su u vreme tiranide Hiparha i Hipije bili prekinuti u svojoj ljubavi. isteraju. a usto i pederastima. nije uspevao. za razliku od Sapfine. p. Naime. odakle se vrati sa vojskom pa ubije i drugog tiranina Hipiju.n.e. nego najlep e lepotane i helenske i trojanske. ode u Spartu. jednog od tirana. nasrtanjima na Harmodija od strane Hiparha. sposobnosti. koji je poku avao da na sve na ine zadobije Harmodija. Nema nijednu direktno pederasti ku pesmu. i lepe osobine. uven je i primer Harmodija i Aristogejtona. na prelazu iz VI u V vek vodi u Argu jednu ensku kolu posve enu Artemidi. pa ga je na kraju mu io i ubio. Na skoro svim helenskim vazama. Atina je otada nastavila svoj demokratski razvoj i procvetala u jednu od najprimernijih helenskih dr ava. nemejskim i istamskim igrama. uveni helenski liri ar na prelazu iz VI u V vek. to se u potpunosti uklapalo u njihovu tradiciju. pesnikinja iz Arga. pesnikinja vodi ene na bedeme Arga i one kao nove Amazonke odbiju uz velike rtve napad kralja Kleomena. pevao je u svojim pesmama o mu koj lepoti. ali je sigurno da ovek koji sa ovakvim arom peva o mu karcima i njihovoj lepoti ne mo e biti drugo do pederast. slavi njihova tela.e.Polikratu gde isti e da ne e opevati najhrabrije junake pod Trojom. Ta je kola bila. pobegne iz Atine. o pobednicima na olimpijskim. drugog kralja koji je ve bio prodro u grad. pro eta i borbenim duhom tako da 494. Telesila. Hiparh. p. a Demarata. Pindar. Nato Aristogejton ubije Hiparha.n. to je rezultiralo njihovim padom sa vlasti. pitijskim.

. a ensko je pak prekriveno velom ili obu eno. heteroseksualne. zdravu ko u. ali se ipak na strastvenu vezu sa enom/ mu karcem gledalo kao na ne to posebno u okviru uobi ajenih heteroseksualnih odnosa. izme u ostalog i Atina digla da pomogne Aristogejtonu koji je u grad do ao sa spartanskim etama. u klasi nom periodu Kao to je ve re eno. ali zadnjicu malu. ali je glavna odlika ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu.. One su slobodne u svome predstavljanju. Slikarstvo i vajarstvo nadahnuto je suvremeno u. veliki anus. Ima onih na kojima je predstavljen analni koitus starijeg oveka sa mladi em. Kada se govorilo o strasnoj ljubavi. On ak na jednom veli da je najve i greh na svetu spavati sa mladi em i oterati ga posle. pederastija i lezbejstvo se u ovom periodu jo vi e ire. Kada je re o likovnim umetnostima. s tom razlikom ode om. Tu naime veli da pederast treba da bude europroktos to zna i razra en ili dobro ra iren. Zato se. i mnogi su njeni poznati javni radnici bili pederasti. ali je sa uvano i nekoliko vaza sa lezbejskim predstavama. gde se jasno vidi penetracija. a to nam jasno govori da je pederastija u Helena zasigurno uklju ivala u sebe analni koitus. . Gledaju i suvremene statue nagih mladi a vidi se da je ideal mu ke lepote bio ne ni. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. a nausnicu brkovima..lepoti. no bez da je ogaravio lice bradom. mi i avi mladi zakora io u pubertet.. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an. da obori Hipiju. Iz pretklasi nog perioda razvoja helenske pederastije ima dosta vaza sa predstavama pederasti kih odnosa. . zanimljivo je pre svega pomenuti da se na helenskim vazama en general nago mu ko telo crta u svoj svojoj lepoti. koji u njima opisuje i pederastiju koja se iroko ukorenila u Atini. sinova Pejsistratovih. Tako e ismejava i goreopisani ideal helenske mu ke lepote re ima da jedan fini mladi pederast treba da ima sna ne grudi. to je Hiparh iskori avao svoju tiranidu da pod prisilom i pretnjom smr u podvodi sebi mladi e i u iva u njima. U klasi nom periodu helenske istorije Atina zauzima centralno kulturno-politi ko mesto. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne. obojica su bili pederasti. iroka ramena. a ne platiti mu odnosno ga umno i obrazovno ne uzdi i. to nam govori o favorizaciji odnosa. Aristofan se tako e pominje i u Platonovoj "Gozbi" u kojoj filosofski obja njava svoju pederastiju. dok je ensko obi no pokriveno to se ti e tirana Hiparha i Hipije. za Helene je to bila homoseksualna ljubav. pa su i pederastija i lezbejstvo bili prisutni i u likovnim umetnostima pretklasi noga doba. na prelazu iz V u IV vek. Najpoznatiji knji evni stvaralac iz tog doba je pisac komedija Aristofan.

a od njih je najpoznatiji bio Atinjanin Alkibijad iz V v. sam je bio o enjen. Mi ljenja su podeljenja jer iz Ksenofonta. vidi se da je to prosto bila stvar li nog ose aja i izbora. najve i govornik stare Helade. naravno da su postojala mesta gde se ili li no ili organizovano moglo kupiti mu ko ili ensko mlado telo za istopolno u ivanje i takvih mesta ili javnih ku a je bilo dosta. ali je po predanju imao nekolicinu mu kih ljubavnika. I tako je Agaton prvi pederast . a Aristofan u svojoj komediji "Tezmoforijazuse" ismejava izve ta enost i meko u njegove poezije. . U pomenutome delu on pripoveda kako je zadivljen Sokratovom mudro u. kao to je to bio slu aj sa heteroseksualcima.e.travestit koji je poznat istoriji. zanimljiv je za na u pri u jer ga je Demosten. bilo mnogo javnih ku a. p.n. u ovom se razdoblju javlja i ve i broj mu karaca i ena isto homoseksualno orijentisanih. Ovaj je Ajshinov stav vrlo zanimljiv jer se postavlja pitanje da li su pederasti u Atini i sami tako mislili. Naime. p. I on filosofski obja njava pederastiju kod ljudi i njegovim govorom po inje gozba.Pederast je tako e bio i Aristofanov savremenik tragi ar Agaton kod koga se opisana gozba odvijala. a na reversu vrednost ili simbol grada. poku ao da ga zavede. a Ajshin je na to tu io Timarha za prekr aj zakona po kome oni koji ive razbludnim ivotom (hetaireia) ne smeju javno da govore niti da iznose optu be pa parnica bude zaustavljena dok se ne presudi u prvoj. Demostenov savremenik. Demosten Atinjanin. verovatno su se javile negde u VI v. iz IV v. u vreme uspostavljanja demokratskih vladavina irom Helade. Timarh Atinjanin.e. Pausanija to je i opisano u Platonovoj Gozbi. kao i prihvatanje pasivnosti kao normalnog odnosa ak i u Sparti. Tako e je mogu e pretpostaviti da. a za ove predstave kupovale su se posebno kovane ulaznice gde je spreda bila iskovana neka poza. pa stoga ne mo e da bilo koga bilo za ta tu i. bilo i privatnih malih seks-teatara u kojima se gledao pederasti ki ili lezbejski seks. p. ali gledaju i mnoge suprotne suvremene primere. nagovorio da ovoga optu i za nevr enje svojih poslani kih du nosti. uveni atinski vojskovo a i politi ar.n. kao i njegove enske manire. postavlja se pitanje da li je u Heladi bilo javnih ku a u kojima se moglo u ivati sa istim polom. ne ele i da li no tu i svog protivnika Ajshina. U klasi nom je periodu. Optu io ga je naime da je u ivao u bludu pasivne pederastije i da je tako doveo sebe na nivo prostitutke. Da.n. ali mu Sokrat to ne dopusti. kao npr. Ideal mu ke lepote. Kada je re o prostitutkama. Mnogi su vode i politi ki i kulturni radnici bili u to vreme isti pederasti ili lezbejke. a to se ti e vremena njihovog nastanka. iz ovoga se postavlja pitanje da li ga je Sokrat odbio zato to nije bio pederast po ube enju ili nije hteo da prihvati mladi evu ljubav. ina e vanbra ni sin Periklov. i to naro ito u Atini. Po svome je ube enju bio isti pederast i taj svoj izbor i filosofski obja njava u Platonovoj "Gozbi". u ovoj komediji Euripid poku ava da ga obu enog u ensko ruho provu e na sve anost kojoj su samo ene imale pristupa. neki od njih jesu. Kao to je ve re eno.e. Po to su pederastija i lezbejstvo bili veoma ra ireni. pisac i govornik uvenih govora protiv Filipa Makedonca.

U Gozbi se veli da je onaj mladi estit koji ne dozvoli odmah svome ljubljeniku da ga osvoji ve polako i s merom. Tako e veli da je vrlo lepo i dobro biti ljubavnik. ali . plesu i lepome. najpoznatijeg u enika Sokratovog.n.e. Freska sa zidova "Grobnice skaka a u vodu".Sokratovog u enika koji u enja svoga u itelja nije menjao. po starome obi aju. rekli smo. pa Pausanija veli da je jedan od na ina da se izabraniku doka e ljubav da se prespava no pred pragom svoga izabranika. U svakom slu aju. na kojoj je predstavljena gozba helenskih plemi a. u ivaju u knji evnosti. Iznose se nadalje mnoga sli na i suprotstavljenja mi ljenja o pederasti koj ljubavi. muzici. pitanje ostaje otvoreno. jedna od zna ajki klasi nog perioda razvoja helenske homoseksualnosti. a neki od njih kao Alkibijad i Pausanija ak u potpunosti odbacuju ljubav prema eni. Njegovo delo Gozba centralno je delo kada je re o izu avanju helenske pederastije i filosofskog prooshvatanja toga izbora u Heladi. Uporediti sa ranohelenskom vazom sa predstavom bogova. Tu se raspravlja o pederasti koj ljubavi i o tome kako ona treba da se vr i. ne saznajemo da je Sokrat bio pederast. naro ito ako se zna da su u helenisti kom periodu pisci pederasti svakoga ko je imao bilo kakve veze sa pederastima progla avali pederastom. na ta govornici stanu da iznose argumente da je mu karac iznad ene po svojoj prirodi i da je shodno tome pederasti ka ljubav ljubav izme u jednakih i stoga ona treba da se vr i na na mnogo moralnijem i intelektualnijem planu nego sa enom. tako da ovaj njegov stav ostaje li an jer nikad nije ni bio generalan. Platon i drugi. a poneki se put pederastija naziva i sokratovskom ljubavlju to mo e indicirati Sokratovu pederastiju. ali se sa tim ne slo e svi govornici. Gozba je jedan divan opis pederasti ke gozbe na kojoj se Grci. ina e vojskovo e. iz V v. sigurno se zna da je bio pederast i to po delima Gozba i Fedar koje je napisao u slavu pederasti ke ljubavi i po brojnim ljubavnim vezama u mladosti. Alkibijad. pa tako nije nemogu e da se i Sokratovim imenom isto desilo. to o evi ne dopu taju u elji da sa uvaju ednost svojih sinova. ali da ne treba biti pasivan u vezi jer je to izuzetno nemu ki. p. a pogotovo se u samoj Sparti ne bi sa njim slo ili. Za Platona. posle ve ere opu taju i uz lagano pijuckanje razre enoga vina filosofiraju. to je. Zapo inju da govore o ljubavi. Ona se odr ava u ku i gorepomenutog glumca Agatona i na nju dolaze svi najpoznatiji Atinjani: Aristofan.

vojne jedinice te kih oru anika koja se osniva u tebi godine 371. Aleksandar Veliki. sla u i se s tim. Va no je za klasi ni period pomenuti Svetu etu tebansku. p.dobrom i idejnom i da iz te ljubavi izviru sve ostale nejednake ljubavi. Ovakvih predstava ima naro ito na vazama na kojima su se slikale scene iz atinskih komedija. Tako e su sa uvane i nekolike predstave lezbejskih odnosa. Ona se sastojala iz 150 mu kih ljubavni kih parova koji su se ak po vojnome obredu enili. Odlika slikarstva ovoga perioda je estetska kanonizacija pa tako gorepomenuta scena analnog koitusa postaje kanon. lepom.n. I u ovom klasi nome periodu razvoja helenske pederastije imamo sa uvanih predstava. a odatle i neki Platonovi stavovi o svetu ideja ulaze u hri ansku dogmu i postaju njen sastavni deo. ipak zaklju uje da ljubav u sebi sadr ava ljubav prema mudrosti. esta je i scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog. jer se smatralo da e tako vrsto povezani bojovnici ra e umreti nego osramotiti svog ljubavnika. Kakav je put ideja! Najprovokativniji detalj sa gornje freske. .Platon na kraju. pederast.e. Sa tako koncipiranim zaklju kom. tako da je njihova hrabrost bila legendarna. Ba je ta Sveta eta tebanska dovela do kona no prevlasti tebanskog saveza nad spartanskim i irenju tebanske hegemonije nad Heladom. 33 godine kasnije. Gozba postaje jedan od najzna ajnijih spisa koji hri anstvo uzima iz Antike i konzervira ga kao duhovno korisno. uni ti e ih Filip Makedonac i njegov jo uveniji sin. tako da je zaklju ak Gozbe da cilj ovekovog ivota treba da bude ljubav prema idealnoj mudrosti i ivljenju po mudrosti. Dosta je est prikaz pederasti ke erekcije i mo e se re i da je to bilo op te mesto helenske pederastije. ali sa zna ajnim promenama . u bici kod Hajroneje.pre se predstavlja izme u partnera vr njaka po dobi nego izme u starijeg oveka i mladi a i prizor postaje vi e stilizovan prikazuju i samo erekciju star evu iz profila na mladi evu zadnjicu.

U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska tuma enja homoseksualnosti i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima. progla avaju i svakoga ko je imao bile kakve veze sa pederastima ili lezbejkama istima. ali za njihov seksualni odnos dokaza nema. Najistaknutiji pisac pederast u to doba je Fanokle iz II v. najve i osvaja staroga veka i politi ar koji je svojim istorijskim i li nim delanjem sjedinio Evropu i Aziju i doveo do pojave helenizma.Helada. sinkretisti ke evroazijske kulture. iako nadvladana. pa su tako i pederastija i lezbejstvo brzo pre le u Rim i tamo se ugnjezdile. pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost. mo e se re i. homoseksualizam e nastaviti da cveta. ak joj ni svoj jezik ne name e kao glavni.bila je dosta povezana sa isto nim orgijasti kim kultovima i to je ono to je ona u svom sinkretizmu polako predavala ovim ostalim dvema strujama. ak. koji pi e delo Eeji u kojem opisuje vrste mu karaca po karakteru i po lepoti.. Ono je va no jer opisuje i lezbejstvo i pederastiju. Najpoznatiji pisac na temu homoseksualnosti i pederastije je Apulej iz II v. pod imenom more Graecorum . pederastiju i lezbejstvo moramo priznati kao deo helenskog kulturnog nasle a. helenska knji evnost prelazi u svoj aleksandrijski period razvoja i u njemu pisci slobodno pi u o pederastiji i lezbejstvu. a to je Aleksandar Veliki. kao i svugde u Heladi i okolo nje.. srednji vek i novo doba do dana njih dana. Tako oformljena. . helenska i azijska jer je u Aziji homoseksualnost bila odavno uobi ajena pojava. u poklasi nom . Procvatom helenizma i Aleksandrije i Pergama kao kulturnih centara.helenisti kom periodu Kao. posle silnih peripetija nabasava na pripadnike jedne pederasti ko-orgijasti ke Izidine sekte koji stanu da obo avaju njegov falus.e.po helenskom obi aju. Jezik mu je pitak. da ak i neki pisci iskrivljuju istoriju i mit. p. pre la je u me ukulturalnom razmenom i u Rim i tako pro irena nastavila da postoji kroz oba carstva. Vergilije ka e: Graecia capta ferum victorem cepit .. progla avaju pederastom ili lezbejkom. orgijaju i. Tako su se u helenizmu spojile tri homoseksualne struje: makedonska. ali je ne pokorava kulturno. Rim 146. ali sad pod pokroviteljstvom Rima i tako nastaje rimski period razvoja helenske knji evnosti za koji to se ti e pisaca isto va i kao i za aleksandrijski. Zanimljivo je upitati se za odnos makedonskog dvora prema pederastiji i lezbejstvu.n. osvaja Heladu. a naro ito je va na jedna scena u kojoj glavni junak. car tada njeg sveta i svetskoga carstva. a delo. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e. neki od njih vr e iskrivljavanje mita i istorije jer svakoga ko je bilo kad imao bilo kakvu vezu sa homoseksualcima. Najpoznatiji pederast ovoga razdoblja je istovremeno i njegov za etnik. pobedilac nad Persijom. s tim da se po jednoj zna ajki razlikovala od svojih dru benica na evropskom kontinentu . pne. a odgovor je da su oni inili sastavni deo tamo njeg ivota. U Rimu gde e se me ukulturalnom razmenom preneti. pretvoren u magarca. koji pi e roman Zlatni magarac. Ve i mu je deo ivota najbli i prijatelj bio prelepi satnik Hefajstion. so no. nadvladala je (kulturom) svoga pobednika. No. Knji evnost i kultura helenska i dalje nastavoljaju sa postojanjem. to je gore re eno. postoje dokazi za Aleksandrov odnos sa mladim evnuhom Bagoasom. na ta on jadan jedva pobegne dalje. U tom smislu.

hrabro pali brane i svoju grudu. kako na dvorovima tako i u narodu. a napisao je knji evno delo u kojem slavi lepotu istoga pola i u ivanje u njoj. Usled procvata helenisti kog vajarstva do nas je do lo i nekoliko statua pederasti kih odnosa iz mitologije npr. zatim pod Turcima. kao to je ve re eno. Ta je pojava zna ajna ne samo po tome to predstavlja jedan zlo ina ki akt prema helenskom kulturnom nasle u. tako da u Vizantiji one cvetaju u velikome obimu. mi danas ne mo emo sa sigurno u utvrditi ko je u Antici bio homoseksualac osim ako nema direktnog pomena u takvom kontekstu ili. a ova borba. tako i paganstva kulminira 529. a potom. O ito je. jer se smatralo da ne samo da je uprljao svoj um paganstvom ve i svoje telo istopolnim bludom. pa sve do dana njih dana. svojom pojavom jasno osu uje pederastiju i lezbejstvo kroz re i. onaj ko u e u Akademiju ne sme pustiti da u e u crkvu. Zabrana jednog vizantijskog cara nije mogla da uti e na bilo kakvo smanjenje obima ovih dru tvenih pojava. godine kada vizantijski car Justinijan zabranjuje Akademiju u Atini. pederastija i lezbejstvo bile su jo odavno ra irene pojave u Heladi. iako nije bio pederast. dela i poslanice apostola i vodi borbu protiv njih. arko Veljkovi student III godine klasi nih nauka Beograd Preporu ena literatura: . uveni pisac pederast toga doba je Pausanija iz II v.Najpoznatiji istori ar ovoga doba je Plutarh iz I v. Zevsa koji grabi mladoga i nevinoga Ganimeda i sl. mnogi su vladaoci bili pederasti naro ito od Aleksandra pa nadalje po helenisti kim dvorovima. dakle. slikaju i istoriju Atike slavi i pederaste koji su povezani svojom vrstom ljubavlju. a ono je zna ajno po tome to se iz injenice ko je sve bio kroz istoriju pederast vidi da je progla avanje svakog istorijski zna ajnog delatnika pederastom bio manir u knji evnosti. Ali. ve predstavlja i in protiv pederastije budu i da Justinijan pre ukidanja donosi zakon po kome se Miljenik i miljeni. koji pi e svoje uveno delo Uporedni ivotopisi Helena i Rimljana. Tako je i sam Plutarh. Hri anstvo me utim. ako je neko pisac. me uulturalnom razmenom i irenjem i mnogi naj uveniji i najmo niji rimski carevi. U njemu. koji pi e svoje delo Opis Atike. kako protiv pederastije i lezbejstva. Zahvaljuju i ovoj pristrasnoj pojavi. na Istoku i u Sredozemlju. sledio ovaj manir u pisanju svoga dela. da su i knji evnost i slikarstvo ovekove avale pederastiju i lezbejstvo svojih savremenika.

zora zapada. Beograd: SKZ.aol.y y y y y y y y uri . D. grupa autora. 1976. 1982. 1995. obezbe uju i da proklamovane poruke jo dugo ostanu vidljive i aktuelne. ove tkanine skre u pa nju javnosti na izvesne doga aje. Platon. grupa autora. 6. a njihova proizvodnja i masovna upotreba naj e e su vezane za obele avanje godi njica nezavisnosti i drugih nacionalnih praznika. Beograd: ZUNS.fordham. Kad ceremonija pro e. kulturnih manifestacija.1 . kao i za odr avanje va nih politi kih sastanaka. 1990. Durando. Zagreb: Mladost. nacionalnih kampanja i kampanja me unarodnih organizacija. Zagreb: Mladost. Re nik gr ke i rimske mitologije. Gozba. Povjest svjetske knji evnosti (II tom). F. A. kulturnog i javnog ivota postale su. Historija seksualnosti.html http://www. Zagreb: Zora .1989. Istorija helenske knji evnosti. ili kao svakodnevna ode a. in: Arethusa. pojave i li nosti kojima se pripisuje izuzetna dru tvena va nost. i Cermanovi -Kuzmanovi .Napred. Preporu ene web stranice: http://www. 1973. U tim prilikama.edu/halsall/pwh/greekeros. 1961.html Industrijske tkanine sa tampanim motivima iz aktuelnog politi kog. 1999. komemorativne tkanine prete no se upotrebljavaju za izradu ceremonijalne ode e koja se nosi kao uniforma na masovnim skupovima na kojima se gra ani ("narod") susre u sa svojim vo ama i drugim predstavnicima elite na vlasti. Beograd: Bigz. New York. Ilustrovana enciklopedija erotike. M. Drevna Gr ka .egyptology. nakon sticanja nezavisnosti tokom 1960-tih i 1970-tih godina.com/GraceEACA/chapter2. poseta stranih dr avnika. Svojim likovnim i tekstualnim sadr ajem. Morus.com/niankhkhnum_khnumhotep/ http://hometown. . tkanine se i dalje nose kao sve ana. Zagreb: Mozaik knjiga. no. Srejovi . Women in Atiquity. zna ajan medij vizelne komunikacije u ve ini afri kih dr ava ju no od Sahare. grupa autora.

emancipacija ene i sl.Proslave dana nezavisnosti u Zairu i Togou. na primer. do hroni arskog registrovanja najraznovrsnijih fenomena svakodnevnog ivota kao to su. briga o deci. razvoj zdravstvenih ustanova. . proizvodnja hrane. Komemorativne tkanine bave se razli itim temama: od borbe za izgradnju jedinstvene nacije i realizaciju prioriteta dru tvenog razvoja kao to su industrijalizacija. moda mini-suknje ili razvoj afri ke pop muzike po etkom 1970-tih godina. opismenjavanje.

dr avni i partijski simboli (zastave i grbovi). manje ili vi e konvencionalnih simbola (npr. baklje kao simbol slobode i nezavisnosti. "vojnika". kao i veliki broj raznih drugih. dok u drugim simbolizuju prirodna bogatstva i glavne privredne resurse zemlje)..). Dominantne likovne motive na njima obi no predstavljaju portreti aktuelnih politi kih vo a.Tkanina u ast moderne Afrikanke. figuralni motivi (koji stereotipizovano reprezentuju nosioce razli itih dru tvenih uloga "radnika". stisak dve ruke kao oznaka za prijateljstvo. dok su na ostatku tkanine kombinovani drugi detalji. pesnica kao simbol borbe. "majke". scene iz svakodnevnog dru tvenog ivota. mape doti nih dr ava. . floralni motivi (koji. u nekim slu ajevima. Muzi ki ivot moderne Aftike po etkom 1970-tih godina.. prikazi arhitektonskih i drugih objekata (sa funkcijom metafori kog ozna avanja stvarnih ili projektovanih ekonomskih i privrednih uspeha). slu e samo kao prikladna pozadina. "stjuardese" itd). Najve i deo ovih tkanina direktno je posve en politi kim doga ajima i li nostima.

"pogre no" tuma enje poruka. Pored likovnog. zemalja ili doga aja kojima je tkanina posve ena. odnosno. datumi i sl). kao simbol tehnolo kog napredka i emancipacije ena (stjuardesa). . To. Tkanina u ast nacionalne vazduhoplovne kompanije Malija. iz perspektive po iljaoca. s jedne strane mogu biti jednostavni natpisi koji obja njavaju prikazane slike (imena osoba. ali isto tako i verbalni iskazi u obliku parola i slogana iji je zadatak da to vi e ograni e polje mogu ih konotacija i spre e proizvoljno.Tkanina posve ena 10godi njici nezavisnosti Zambije sa likom Keneta Kaunde. obi no postoji i tekstualni sadr aj tkanine.

ili D on Kenedi. Amilkar Kabral . U ovim slu ajevima udarne motive po pravilu predstavljaju reprodukcije ili stilizovani prikazi remek-dela tradicionalne afri ke umetnosti. .Ejadema . recimo. poput. pored lokalnih heroja i "o eva nacije". kao da su bili naro ito skloni ovakvom na inu predstavljanja svoga lika (i dela) u javnosti. " ivela majka Afrika" ili "Crn sam i ponosan". togoanskog predsednika Ejademe ili biv eg zairskog predsednika Mobutua. biv i predsednik SAD. Mobutu . na komemorativnim tkaninama esto se mogu sresti i likovi drugih omiljenih politi kih li nosti kao to su bili Amilkar Kabral.predsednik Zaira.otac i svetlost novog Togoa. Pojedini afri ki lideri. Ipak.legenda afri kog revolucionarnog pokreta. Po asno mesto na tkaninama tako e se dodeljuje i stranim dr avnicima prilikom njihovih poseta afri kim zemljama. ire. "afri ke kulture". veliki deo posve en je reafirmaciji i reanimaciji bogate kulturne ba tine afri kih naroda i poku ajima da se tradicionalna umetnost iskoristi kao jedan od klju nih elemenata u teku im procesima konstruisanja nacionalne i. jedan od legendarnih vo a antikolonijalne revolucije u Africi. oja ani parolama i sloganima poput " ivela afri ka umetnost i kultura". Pored tkanina koje se eksplicitno bave politi kim temama.

Najzad. pojava i li nosti.prva zvezda afri kog . ameri ki astronauti Armstrong i Oldrin. ali i mnoge li nosti iz sveta masovne kulture i sporta kakav je bio Euzebio. Nije preterano re i da ovakve tkanine predstavljaju svojevrsnu likovnu hroniku svog vremena.Tkanine objavljene u ast festivala afri ke kulture. Tako se na nekim tkaninama pojavljuju poglavari rimokatoli ke crkve .Jovan Pavle II i Jovan XXIII. Tkanina u ast posete pape Jovana Euzebio . prva internacionalna zvezda afri kog fudbala. deo savremenih komemorativnih tkanina nastao je u ast najrazli itijih doga aja.

XXIII Africi 1969. Na primer. Njihovoj popularnosti i efikasnosti u irenju poruka naro ito je doprinela ma inska izrada i mogu nost br e serijske proizvodnje. komemorativne tkanine predstavljaju odli nu supstituciju za savremene elektronske medije kao to su radio i televizija. za sve slu ajeve zajedni ko je slede e: u dru tvima sa visokim procentom nepismenih. godine. pri tom. ve i da sugeri e postojanje neraskidivog jedinstva izme u li nosti "svetlog vo e" i nacije. svesna ogromnog komunikacijskog potencijala komemorativnih tkanina. u kojem na prvi pogled nije lako uo iti nikakvu "sumnjivu" nameru. nema za cilj samo da obavesti neupu ene posmatra e odakle odre ena osoba poti e. fudbala. "gramatikom" i "vokabularom". Tkanina tampana povodom kampanje za brigu o deci. a njihova masivna upotreba je logi an nastavak nasle enih komunikacijskih obrazaca u novim dru tvenim uslovima. Ipak. Drugim re ima. obilato ih je koristila u svom edukacionom i propagandnom delovanju. u kojima. nije lako odrediti sva mogu a zna enja i funkcije komemorativnih tkanina. Zbog toga je potrebno ista i jo nekoliko va nih momenata u vezi sa njihovim izgledom i na inom upotrebe. iroke teritorijalne rasprostranjenosti i velikog broja dru tvenih grupa koje u estvuju u razmeni poruka na ovaj na in. standardizovani postupak prikazivanja lika vo e preko kontura dr ave. ovakvo . Tkanina povodom me unarodne godine ena. Ve ina afri kih vlada. Zbog obilja tema. postoji tradicionalna povezanost tekstila sa dru tvenom akcijom i komunikacijom i u kojima je detaljno elaboriran svojevrstan "jezik tkanina" sa prepoznatljivom i svima razumljivom "sintaksom". Tamniju stranu masovne uporebe komemorativnih tkanina u procesu javne komunikacije na relaciji vlast/narod predstavlja injenica da su one jedno od privilegovanih polja za monopolizaciju proizvodnje klju nih simbola dru tva i da se njihova informativno-edukativna i propagandno-mobilizacijska funckija vrlo lako mogu svesti na puku politi ku manipulaciju.

ve mu pru a i dodatni legitimitet. koje uspeva da pomiri isto tako uspe no kao to okolo razgoni muve. predsednika Togoa. ne samo da sugeri e njegovu realno najvi u poziciju u dru tvu (koju je obezbedio kao vo revolucionarnog pokreta i utemeljiva "nacionalne" dr ave). Ejadema. Recimo. budu i da evocira avionsku nesre u koju je on "herojski" pre iveo. Mahalica za teranje muva. pro av i kroz . Ovakva ili sli na itanja pojedinih zna enja mogu na su skoro za svaki element primenjen na komemorativnoj tkanini: zrno kafe ili kokostov orah. pored centralnog medaljona sa njegovim portretom.predstavljanje kao da ilustruje poznatu apsolutisti ku devizu: "Dr ava. ostvaruju i kontinuitet bez obzira na sve postoje e razlike. bilo ta da predstavlja. posreduju i izme u dru tva pro losti i dru tva budu nosti. na jednom od primeraka sa likom Ejademe. prikazane su etiri scene koje bi trebalo da ilustruju klju ne doga aje u novijoj istoriji Togoa. deo li ne istorije predsednika. po to ozna ava Ejademin dolazak na vlast. u stvari. Olupina aviona u donjem levom uglu tako e ilustruje epizodu vezanu za predsednika li no. predsednik Togoa . a koje su. ima pozicionu simboli ku vrednost. kada se od tampa na tkanini. Datum u levom gornjem uglu je falsifikat. Treba znati da svaki motiv. a ne sticanje nezavisnosti. atribut Joma Keniata i tradicionalni simbol visokog dostojanstva. to sam ja"."prvi lu ono a". Isto tako est primer politi ke manipulacije predstavlja falsifikovanje istorijskih podataka na komemorativnim tkaninama.

ali. Koje e zna enje i kakav do ivljaj simbola prevagnuti. Kad bi se. Kad se umesto pomenute mape postavi lik generala Ejademe. Sli an odnos lik vo e uspostavlja i prema ostalim motivima komemorativnih tkanina. zavisi e. Mnogi od simbola koji se pojavljuju na komemorativnim tkaninama su polisemi ni: lik vojnika. sami ili udru eni sa drugim simbolima. od pozicije subjekta i konteksta u kome je simbol upotrebljen.postupak simbolizacije. u odre enom kontekstu mogu biti zna ajniji od rimskog pape. na primer. dakle. isto tako. Jamo Keniata . kao i s obzirom na svoju sposobnost da zamene neki drugi simbol i preuzmu njegova zna enja. Simbolika predsedni kog lika bogatija je. mo e da konotira armiju kao snagu nacije. recimo. armiju kao sredstvo za monopolizaciju vlasti. Hijerarhija simbola uspostavlja se s obzirom na bogatstvo konotacije koje mogu da izazovu.predsednik Kenije. pre svega. na ovaj na in spojili lik or a Pompidua i mapa Togoa. . i zna ajnija od simbolike pojma dr ave. veza bi bila besmislena (ili bi izazvala diplomatski skandal). Videli smo da se pojedini lideri predstavljaju zajedno sa efovima prijateljskih dr ava. dobija se jasan simbol prijateljstva me u "narodima".

rituala. predstavljaju modele prema kojima se ti odnosi ure uju. odra avaju postoje e dru vene odnose. pojavama. da komemorativne tkanine. Evidentno je. dok. ipak. Pitanje je. . objektima i idejama u dru tvu.tkanina u ast prijateljstva Togoa i Francuske.Ejadema i Pompidu . s druge. S jedne strane. poput jednog drugog simboli kog sistema. reprezentuju dvostruki odnos prema dru venoj realnosti. me utim. koliko odnos simbola na tkaninama korespondira sa realnim odnosom me u osobama.

sa jasnije definisanim ciljevima komunikacije i kategorijama u esnika u komunikaciji nego to je to u svakodnevnom ivotu. U obredima i drugim vrstama formalizovanog pona anja. verovatno. . ti rezultati ponuditi kao njene autenti ne odluke i izbori. ima primera. tvrditi da je svaka komemorativna tkanina sa politi kim sadr ajem obavezno. naj e e i deluju povezano: politi ki rituali predstavljaju spolja nji kontekst komunikacije od koga zavisi zna enje simbola na tkaninama. u svakom trenutku. na svakom mestu i za svaku osobu. kasnije. no enjem odre ene ode e na odre eni na in. okrenut naopako. Da je druga ije. prona i prava pitanja za postoje e odgovore). kojoj e se. komentari u razna dru tvena zbivanja. naravno. Ova dva simboli ka sistema. Ne mo e se. na ta ukazuje podatak da se pojedine tkanine besplatno dele ili prodaju isklju ivo vladinim slu benicima).Tkanine tampane u ast regionalnog povezivanja afri kih dr ava. Shodno afri koj tradiciji da se. samo puko sredstvo manipulacije. ne bi ni postojale. S druge strane. to je skoro isto. u stvari.. komemorativne tkanine. me utim. retki slu ajevi i komunikacija pomo u komemorativnih tkanina mahom prati ustaljeni ablon. an Bedel Bokasa. mnogo je lak e odgovoriti na postavljana pitanja (ili. Omar Bongo -predsednik Gabona. Dokaz za to su delovi ode e koji su skrojeni tako da se lik vo e na e prese en na dvoje. rituali pru aju mogu nost da se rezultati komunikacije ograni enog broja predstavnika (koji se esto delegiraju i "odozgo". ili istaknut na nekom od "bezobraznih" delova tela. To su. gde se izra ava i suprotno mi ljenje. predstave kao op te raspolo enje javnosti.

jedna od najboljih dela renesansnog vajarstva.org http://www. XLII. In Praise of Heroes: Contemporary African Commemorative Cloth. Mikelan elo je u potpunosti ispunio svoj zadatak izvajav i preko pet metara visoku mermernu skulpturu nagog Davida sa savr enim proporcijama mu kog tela.textilemuseum.ca/anthropology/kintitle.. Kada je 1501.176.kao ve iskazan pobednik sa odse enom Golijatovom glavom u rukama.Predrag ar evi etnolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Spencer. Newark. barokni skulptor anlorenco Bernini oproba e se u istoj temi i Davida. dr i ma u desnoj ruci. 168 . itav vek posle Mikelan ela.html Za to je Mikelan elov David levoruk? Svakako je svima dobro poznata monumentalna skulptura Davida. David koga je izradio Mikelan elov uveni prethodnik Donatelo. Mikelan elo je svog Davida prikazao sa pra kom u levoj. . "Savremene memorijalne tkanine Afrike: Komunikacija i manipulacija". Preporu ene Web stranice: http://www. A. pa je sasvim izvesno da se radi o de njaku.umanitoba. New Jersey. ali i politici esto koristila kao primer borbe slabijih protiv silnika i pobede dobrih i pravednih nad Zlom. Biblijska pri a o borbi izme u Davida i Golijata predstavljala je omiljenu temu koja se u umetnosti. Ono to je specifi no za Mikelan elovog Davida je to da on nije prikazan na uobi ajeni na in . godine firentinska op tina naru ila od dvadeset estogodi njeg Mikelan ela da izradi lik uvenog starozavetnog heroja.dakle kao levaka. Beograd. 1983. na primer. str. M. a kamenom u desnoj ruci . desnorukog Davida oslikao je Andrea del Kastanjo na jednom paradnom titu. ve kao prkosni borac. Ona je ubrzo prerasla u patriotski simbol samostalne Firentinske republike i umesto na katedrali. 1993. koji znatno ja eg i bolje naoru anog neprijatelja izaziva na dvoboj sa pra kom u ruci. pa i onih koji su stvarali posle njega. Sli no njemu. The Newark Museum. na la svoje mesto ispred zgrade gradske op tine. opet.. Glasnik Etnografskog instituta SANU. prikazati sa pra kom u desnoj ruci. Za razliku od ve ine umetnika koji su mu prethodili. ar evi . najpre je elela da on krasi jedan od potpornih stubova gradske katedrale. P.

David. g) Za to je Mikelan elo insistirao da njegov David bude levoruk? Da li zato to je vi e cenio levake od de njaka ili je jednostavno eleo da ovakvom promenom svoju skulpturu izdvoji iz mase sli nih predstava? Odgovor na ovo pitanje mo da mo emo na i u pri i o pra ki. . Mikelandjelo (1501-04. Donatelo (oko 1430-32.) David. g.

a dva sastavljena kraja pra ke dr ala su se u drugoj ruci. no en centrifugalnom silom. na prostorima naseljenim primitivnim zajednicama ljudi. ili u vidu komada ko e u obliku vre ice.) Pra ka je verovatno jedno od najstarijih oru ja poznatih oveku. Bernini (1623.n. Andrea del Verokio (oko 1480. bio bi odapet. ija upotreba. a potom izveo trostruki zamah iznad glave. bode a i buzdovana.) Praistorijska pu ka David. luka. projektil. ta drevna pra ka sastojala se od jednog remena sa le i tem za projektil u vidu pro irenja na sredini. na eni su ve na kasnopaleolitskim nalazi tima u Evropi.g. Projektil je stavljan u le i te koje je pridr avano jednom rukom. Otpu tanjem jednog od krajeva pra ke.David. zajedno sa kori enjem koplja.8. strune. Za razliku od pra ke sa drvenom ra vom i gumenim kai evima koju svi poznajemo iz detinjstva. Ispru anjem slobodne ruke nani anio bi se cilj. se e sve do dana njih vremena.e). lanenog kanapa. . ili metalnog lanca.000 p. Ovo oru je. namenjeni izbacivanju iz pra ke. spada u red revolucionarnih promena u tehnologiji naoru anja koje su usledile tokom mezolitskog perioda (12.000 . pri vr ene za dve uzice od ko e. Posebno oblikovani komadi kamena. upredenih creva.g.

a svakako ve eg dometa i preciznosti. kako u Evropi.Rekonstrukcija pra ke izradjene od upredenog kanapa sa projektilom u le i tu. hematita. Domet pra ke u rukama stru njaka za ovu vrstu oru ja i pri idealnim vremenskim uslovima iznosi oko pola kilometra. mogli su da izazovu ozbiljne frakture kostiju glave. te da u isto vreme pove a brzinu i domet. Kao projektili za pra ku u po etku su kori eni kameni obluci koje je bilo lako na i u prirodi. Poznati su primerci zrna od razli itih vrsta kamena. olova i bronze. i odoma eno u neolitskim zajednicama. Sasvim je izvesno da se ovo dalekometno oru je. glans) kori eni su kao uobi ajeno streljivo za pra ku (lat. U borbenim okolnostima. kao i brojnih drugih okolnosti (izgled reljefa. na morskoj ili re noj obali. ubita nije od tada njeg luka. diorita i drugih tvrdih materijala. mo e se pre o ekivati domet od oko 200 m i ne to vi e. sra unatog da pru a manji otpor vazduhu. Kameni. gde je pra ka bila posebno rasprostranjena. po inju da se proizvode zrna posebne te ine i specifi nog oblika. metalni ili kerami ki projektili (lat. Vremenom. U kasnijim vremenima pra ka je sa uspehom kori ena ak i prilikom borbe sa oklopljenim protivnicima. a samim tim i efikasnost oru ja. koristi u VII milenijumu p. tako i na Istoku. ekstermiteta ili grudnog ko a. ja ina i pravac vetra i sli no). ali i od pe ene zemlje. funda).n. .e. od magnetita. te ine i oblika projektila. izba eni iz pra ke. to sve zavisi i od veli ine pra ke. koje su naj e e daleko od idealnih. Te ki kameni projektili veli ine pesnice.

n.e. Tesalija. Asirski pra ka i.) u Iraku.Projektili za pra ku iz mladjeg kamenog doba. U atalhujuku. Asirci su pra ka e koristili u sadejstvu sa drugim strelja kim jedinicama i to pre svega prilikom zauzimanja utvr enih gradova.n. Pojava glinenih projektila za pra ku na poznoneolitskim i eneolitskim nalazi tima u Gr koj (Sesklo). Na velikom broju arheolo kih nalazi ta u Anadoliji otkriveni su projektili od pe ene zemlje. . Kerami ka zrna za pra ku kori ena su i na tlu Irana.) na severu Mesopotamije. Ga anje projektilima koji su padali u visokom luku bilo je naro ito delotvorno protiv branilaca na te ko dostupnim zidinama utvr enja. nailazimo i na neke od prvih likovnih predstava neolitskih pra ka a. Na lokalitetu Hasuna (4. na tlu dana nje Turske (7.500 godina p. a tako e i na lokalitetu Tepe Gavra (3.e. konstatovana su zrna za pra ku od keramike. Gr ka.500 godina p. Fenikije.n. Egipta i dalje sve do Indije. tako e svedo i o rasprostranjenosti ove vrste oru ja na teritoriji Balkana. ali i na na na em tlu.000 godina p.e).

uostalom kao i lukom i strelom. ubita nosti i dometu dugo prednja iti nad ranim oblicima ratnih i lova kih lukova. U svome spisu Anabasis on navodi da je u odre enom trenutku morao da te ko naoru anu pe adiju sa Roda upotrebi kao pra ka e. Njihova pojava u neposrednoj je vezi sa borbenim iskustvom koga su gr ki ratnici sticali na Bliskom Istoku. pa i kod starih Jevreja. morao je svakako imati ovo na umu. pro iri e se po celom Sredozemlju. koji izdvaja spretnost stanovnika Roda u kori enju ovim oru jem.Nisu kolosi. Mikelan elo. prisustvo levorukih ratnika dovelo bi do pometnje u borbi i do razbijanja poretka. Naime. koji e se proslaviti i prilikom opsade Sirakuze. ukazuju da se pra ka na gr kom tlu koristi i tokom mikenske epohe. vrlo esto se pominje legendarna ve tina pra ka a sa Roda. U vojskama antike. Primerci projektila prona eni na Kritu. protiv bornih kola i konjice. prisustvo ratnika sa dominantnom levom rukom predstavljalo je poseban problem. ali ipak su Ro ani Vrlo brzo. u uobi ajenom zbijenom borbenom poretku. najamni kih odreda. Stvaraju i skulpturu Davida. najpre kao najamnici. Ovo za Ro ane i nije predstavljao veliki problem s obzirom na to da se radilo o njihovom nacionalnom oru ju. od arhajske epohe pa nadalje na teritoriji Gr ke dominiralo hoplitsko naoru anje.n. Iz ovog razloga levoruki ratnici izdvajani su od ostalih i okupljani u posebne trupe specijalizovane za ga anje iz pra ke. U daljem izlaganju. Va ne podatke o ovom razdoblju istorije razvoja ratne ve tine kod starih Helena daje nam gr ki pisac Ksenofon. po etkom III veka p. U takvom ustrojstvu trupa. isti autor tvrdi da su njegovi pra ka i sa Roda nadma ili domet i preciznost persijskih strelaca. U vremenu kada je. ve ina boraca nosila je ma u desnoj. Pra ka kao oru je nomada i pastira. Strelja ke i pra ka ke jedinice uvode se na ovim prostorima u ve oj meri verovatno s po etka V veka p. Asirci i drugi orijentalni narodi od kojih je pra ka preneta Grcima. . posebno ve ti su bili levoruki pra ka i iz plemena Venjaminita. u kojoj su upotreba pra ke i sve prednosti lako naoru anih trupa na bojnom polju bili dobro poznati. Egip ani.ma u i dugom probodnom koplju. u vojsci makedonskih kraljeva. kao dobar poznavalac biblijskih tema i ratne ve tine. moglo se koristiti na bilo kojoj vrsti reljefa za napad ili odbranu utvr enih gradova. a kasnije i kao protivnici persijske carevine. I pored injenice da je upotreba pra ka a u ratnim operacijama postojala u Gr koj i ranije. hoplitski polisi uglavnom daju primat tradicionalnim vidovima naoru anja . me u odredima pla enika. upotreba pra ke kao oru ja koje e po preciznosti. spadala je u domen stranih. ve tina ga anja pra kom. To je verovatno i razlog za to je ovog legendarnog pra ka a prikazao sa oru jem u levoj ruci. Koristili su je stari Jevreji. pa i kasnije.e. Me u Jevrejima. kori eno protiv zveri koje napadaju stada. a tit u levoj ruci. pored strelaca sa Krita. I kasnije.e.n.

kao i Grci. Vegecije. Oni su slu ili kao pripomo pra ka ima i jednostavno bacali kamenje iz ruke. fundatores) su ometali i usporavali protivni ko napredovanje pa i nanosili ozbiljne gubitke neprijatelju. esto bez ikakvog naoru anja. pra ka i (lat. pra ka e stavlja u peti borbeni red. odmah iza lako naoru anih boraca etvrtog reda sastavljenog od strelaca i baca a lakih kopalja.Gr ka te ko oklopljena pe adija (hopliti) u zbijenom borbenom poretku. preuzeli sa Orijenta. Upotrebu pra ke Rimljani su. oni su anga ovali za ovu svrhu posebno uve bane auksilijarne jedinice iz krajeva poznatih po preciznosti i ve tini ga anja pra kom (Sirija. predstavljaju i va nu podr ku glavnim vojnim snagama. Baleari. Mla i i jo neiskusni vojnici nastupali su u istom borbenom redu. spadalo je u redovnu obuku regruta tokom prvih nekoliko meseci po stupanju u vojnu slu bu.e. Rimsko tajno oru je U vojsci Rimskog carstva. Obja njavaju i bojne redove na koje je po ratnom pravilu razvrstavana rimska legija pred bitku. Pored drugih vojnih ve tina i ga anje kamenom. rimski pisac s kraja IV veka n. Koriste i tradicije i iskustava vojske klasi ne i helenisti ke epohe. bilo rukom ili iz pra ke. anga ovane su uglavnom pomo ne trupe stranih najamnika. Iako naizgled naivno i mo da za dana nja shvatanja primitivno oru je. Zasipaju i protivni ke vojnike u napadu ili odbrani ki om projektila. Rod). zrna izba ena iz pra ke igrala su tokom antike vrlo ozbljnu ulogu u ratu. . Ahaja. od kojih su neki iznosili i po nekoliko stotina grama.

te ko naoru ana pe adija ne sme goniti neprijatelja koji se povla i ili be i. zajedno sa konjicom gonili neprijatelja. a ne to re e i od kamena. prilikom uve bavanja ga anja. pra ka ki odredi su imali ulogu pomo nih trupa. naj e e su izra ivana u veli ini koko ijeg jajeta. Pretpostavlja se da zbog svoje male te ine (50-200 g) i lomljivosti. ovi projektili nisu mogli u ratu da predstavljaju smrtonosno oru je.). Ukoliko bi uspeli da potisnu protivnika. ponovo izlazili iza redova principa i zajedno. glandes latericiae). iza vrstih redova dobro oklopljenih i naoru anih legionara prvog reda (lat. principii).e. u obrnutom slu aju. koji su preuzimali bitku na sebe. strelaca i pra ka a. kopaljanicima i posadama raznih baca kih artiljerijskih ma ina. Ali. Kerami ka zrna za pra ku (lat. napominje Vegecije. lako naoru ane trupe izlazile su iza prve borbene linije i izazivale neprijatelja. oni bi mogli dalje da ih gone. kada bi neprijatelj pre ao u napad. Svakako. jer bi time rasturila svoj borbeni poredak. ovi " arka i" bi se povla ili na svoja prvobitna mesta. koje su. Trajanov stub u Rimu (II vek n. zajedno sa strelcima. Pra ka ke jedinice u rimskoj vojsci koristile su uglavnom projektile od keramike i olova. preporu uje isti autor. U tom bi slu aju lako naoru ani pe aci i pripadnici pomo nih trupa. ili u nekim posebnim prilikama tokom rata. . U svom spisu Galski rat. ukoliko je to bilo potrebno. dezorganizuju i neprijateljske bojne redove. prednost je bila u tome to je svaki vojnik mogao da od gline napravi veliki broj projektila. Tako e.Pra ka i u rimskoj vojsci. pripremale napad te ke pe adije i konjice. U ratnoj taktici Rimljana. Julije Cezar navodi da su pripadnici plemena Nervija zasipali opsednuti rimski logor u arenim kerami kim zrnima ne bi li zapalili krovove vojni kih koliba pokrivene slamom. Mo da su kori eni u lovu na ptice. Za razliku od te ko naoru ane pe adije koja je morala da dr i stabilnu vojnu formaciju.

uniformnost kalibra. pra ka i su i tokom Judejskog rata rado kori eni prilikom opsada neprijateljskih utvr enja. ak i te dobro dresirane grdosije koje su nezadr ivo probijale neprijateljske redove. zabele io je da je pra ka u ve oj meri kori ena i na suparni koj strani. Flavija. Posebnu prednost imala su olovna zrna za pra ku. u delu Judejski rat vrlo esto spominje odrede pra ka a koje su Rimljani koristili u borbi protiv jevrejskih pobunjenika. anti ki pisac iz I veka n. olovni primerci su omogu avali ve i domet. uspani ile bi se pod stalnom paljbom si u nih zrna izba enih iz pra ke. Prema navodu J. doprema i nosi ve a koli ina "municije". on izdvaja po nacionalnosti pra ka e iz Sirije. koji su se od detinjstva navikavali na upotrebu pra ke. Kao strane pla enike u rimskoj vojsci. smatrao da su pra ka ke jedinice idealne za suprotstavljenje ratnim slonovima. Josif Flavije. ali tako e i mogu nost da se uskladi ti. tako i u trupnim zalihama. kod jevrejskih ustanika. On je. Ovaj anti ki pisac. kako kod pojedina nih vojnika. erdap. On ak prenosi pri u prema kojoj na Balearima majke uskra uju deci svaku hranu sve dok ne pogode metu hicem iz pra ke. isticali su se stanovnici Balearskih ostrva. Stalnim streljanjem po braniocima utvr enja. Vegecije izve tava da su pra ka ki odredi pla enika upotrebljavani i u pomorskim bitkama za pripremu iskrcavanja na neprijateljsku obalu ili brod. Manji od kamenih ili glinenih projektila.e. Posebnom ve tinom. kako iz logisti kih. oni su predstavljali snage koje su ometale branioce bedema i omogu avale svojim trupama da se pribli e bedemima. baliste i katapulti. koji je i sam u estvovao u ratu protiv Rimljana. ponekad ga aju i i sa visokih opsadnih tornjeva.Anti ki projektil za pra ku iz perioda II-III veka. Srbija. pri a dalje Vegecije. Pobesneli slonovi nagnali bi se tada u bekstvo ne razlikuju i sopstvene trupe od protivni kih. tako e. Prema opisima koje nam on daje. . tako i iz borbenih razloga. pra ka i su dejstvovali u saglasnosti sa ostalim baca kim odredima u koje su pored strelaca i baca a lakih kopalja spadala i odeljenja koja su opslu ivala "artiljerijska" oru a velikih baca a: onoguri.

Mnogi projektili za pra ku na eni su. nad ive e mnoge druge. u XIX veku francuska arheolo ka ekspedicija bila je kod Suze napadnuta od strane lokalnog stanovni tva sa ". preporu uje navikavanje vojnika na ispaljivanje projektila u jednom zamahu.html . pastira i sto ara. Kuriozitet predstavlja i podatak zabele en iz doba panskog gra anskog rata. postoje i svedo anstva o upotrebi pra ka kih jedinica tokom turskih opsada Kontantinopolja 1396-97. umesto trostrukog zamaha. podatke o kori enju pra ka kih odreda u vojskama feudalne Evrope pratimo sve do XVI veka.roman-empire. Ovo je verovatno i razlog za to Vegecije. upotrebu ovog drevnog oru ja esto bele e televizijske reporta e o sukobima izme u palestinskih demonstranata i izraelske vojske.net/army/army. Prema iskazima nekih o evidaca. koji su se proslavili u opsadi Sansera bili su nazivani arquebusses de Sancerre. godine kori ene pra ke i to za ubacivanje granata preko bedema opsednutog utvr enja. 1976. Po etkom XX veka. W.. pra ka i su postavljani dalje od strelaca i nisu obrazovali zbijene redove. na popri tu bitke kod Aljubarote. pra ke jednako ubita ne kao i vatreno oru je.htm http://wargame. Arms trought the Ages. Uprkos su tinskim promenama koje je na bojnom polju donela upotreba baruta i vatrenog naoru anja. pi toljima. Pra kom i na arheologe Ovo iskonsko oru je prvih lovaca. u kojoj je Portugal osigurao samostalnost u odnosu na paniju 1385. i 1453. pra ka e se koristiti i dalje. jedan o evidac je potvrdio da su u rukama domorodaca.bilo koje izdanje. Da bi se izbeglo poga anje bliskih saboraca. nekvalitetnim pu kama.. na udaljenosti od 50-60 m. recimo. godine. slo enije oblike naoru anja. pi u i o plemenu Tanala sa Madagaskara.shtml http://www. godine. godine hugenotski pra ka i. Gothenburg. Judejski rat. Josif Flavije. Reid. U vreme kada je vatreno oru je potisnulo upotrebu luka i samostrela. Tako e. kopljima i znatno opasnijim pra kama". Tako e.sjsu. Preporu ene Web stranice: http://myron. sve do 1572. I danas. mr Miroslav Vujovi asistent na Katedri za klasi nu arheologiju Beograd Preporu ena literatura: y y y Stari Zavet .com/archives/articles/roman. da su prilikom borbi oko fa isti kog upori ta Alkasara 1936. jednostavno po obliku i upotrebi.edu/romeweb/romarmy/ romarmy. pa i kasnije.Obi no se smatra da je pra ka manje uspe no oru je od luka i strele u takti kim operacijama zato to je pra ka ima trebalo suvi e prostora u borbenom poretku.

Ovo potvr uje ideju da su Kelti u ovom periodu uporno tragali za prostorom koji je bio u skladu sa njihovim na inom ivota. Tako e je va no znati jo jednu zna ajnu stvar: iz ovog prvog perioda keltskog naseljavanja u Srbiji ne poznajemo naselja. Me utim. preko srednje Evrope spustili i na jug u srpsko Podunavlje. ve potvrde njihovog prisustva otkrivamo samo u grobovima iz Doroslova. Donjeg Grada u Osijeku.e. Kelti su se. Karaburme i Pe ina u Kostolcu. mo e se pretpostaviti da su prvi Kelti koji su se spustili u ove na e krajeve bili mo da ogranak plemena Boja. Novodo li Kelti u Panoniji susre u domoroda ka panonska plemena Breuke i Amantine. A kako su bili konjani ki narod. naj e e su birali ravni arske terene na obalama velikih reka. Seobe keltskih naroda od V do III veka p. Na obodu Panonske nizije se zadr avaju i sa tog podru ja vr e sna ni uticaj na starosedela ko stanovni tvo. sigurne dokaze otkrivamo ve na nekropoli u Pe inama kod Kostolca.Ko su Skordisci Prema onome to danas znamo o kulturnim zbivanjima u drugoj polovini IV veka pre na e ere. . me ovite kulture koju nazivamo Kulturom Skordiska. Prvi pokazatelji njihovog kulturnog prisustva u srpskom Podunavlju zabele eni su na nekropoli u Doroslovu i ostavi metalnih nalaza iz uruga. koja su napu tanjem brzo propadala. to je ubrzo dovelo do stvaranja jedne sinkretisti ke. ire i se iz prapostojbine u zapadnoj Evropi. Po velikoj sli nosti materijala sa Pe ina i onog sa e kih i slova kih lokaliteta. pa su zbog stalne mobilnosti osnivali privremena naselja.n.

n. odnosno romanizovani. kao i van njih. izra ivanju oru ja. Smatra se da ovaj plemenski savez nastaje nakon 279. Za prethodni period nema nikakvih svedo anstava o na inu gradnje i izgledu njihovih ku a.n.oppidum Gradili su ve e pravougaone ku e sa krovom na dve vode. slama. Vrativ i se u me ure je Save i Dunava. po povratku preostale keltske vojske iz neuspelog pohoda na Delfe. Kelti su gradili svoje domove u okviru utvr enih naselja. buseni trave i ko a). Tipi no keltsko utvr eno naselje . godine p.Skordisci predstavljaju zajednicu plemena u kojoj je keltska komponenta imala primat u svim manifestacijama ivota: na inu stanovanja. izradi keramike na grn arskom kolu. na otvorenom. kao i ukopane kolibe kupaste i atoraste krovne konstrukcije. Gde i kako su iveli Prvi tragovi stambenih objekata Skordiska u Podunavlju datiraju iz vremena kraja II i po etka I veka p. kada su politi ki i kulturno bili potpuno asimilovani. tzv. Njihovo prisustvo na ovom prostoru pratimo sve do sredine I veka na e ere. .e. pokrivene najverovatnije materijalom iz najbli eg ivotnog okru enja (granje. ravnom prostoru u manjim naseobinskim zajednicama.e. pa i u izradi nakita. tipa manjih sela. oppiduma. udru uju se sa onim Keltima koji su ostali na ovom prostoru i zajedno sa starosedela kim panonskim plemenima osnivaju zajednicu Skordisaka.

Selo Skordiska u srpskom Podunavlju Nadzemni pravougaoni objekti gra eni su uglavnom unutar utvr enih naselja. Broj ovakvih objekata unutar utvrda nije do sada odre en. po pravilu uz zidove. tako i u naseljima na otvorenom. . ali se mo e pretpostaviti da on nije bio preterano velik. Ve i broj ovakvih naselja otkriven je prilikom gradnje modernog auto-puta kroz Srem. Nadzemna ku a Skordiska sa krovom na dve vode Ukopane kolibe konstatovane su kako u opidima. a njihovo arheolo ko istra ivanje pomoglo je da se rekonstrui e izgled ovih objekata i organizacija ovih naselja.

Me utim. morao je imati centralizovano ustrojstvo. U izvorima su ovi plemenski poglavari poznati kao bazileusi (kraljevi). institucija kralja mo e se uporediti samo u jakoj dr avnoj organizaciji. a mi znamo da Skordisci nisu bili dr avotvorni. iako sastavljen od raznorodnih etni kih struktura.knezovima. . Zato se ovi "bazileusi" mogu zapravo smatrati plemenskim vo ama .Tip keltskih ukopanih ku a-koliba Dr avna i dru tvena organizacija Skordiska Jak plemenski savez kao to je to bio savez Skordiska. u kome je glavnu re vodio vrhovni plemenski poglavar.

ali je nesumnjivo da su njihova mo i zna aj i ovde bili veliki. religijskih i filozofskih znanja druida .sve tenika. pojavljuje se spaljivanje kao ritualna manifestacija paralelna inhumaciji. Religija arolika etni ka struktura Skordiska uslovila je odre enu specifi nost kada je u pitanju i panteon. po to je keltska etni ka komponenta u ovom savezu bila superiorna. pa je mogu e da su odre ena bo anstva iz porodice boginje Dane po tovana kod svih lanova zajednice. ini se da je u ovom smislu nametnula odre eni uticaj. tako da je te ko ne to konkretno re i. ne zna se ta no uloga druida. ve po etkom III veka.Skordiski druid pod svetim drvetom (hrastom) Svetovna vlast bila je u rukama ovih knezova.. ali duhovna se u keltskom dru tvu nije mogla zamisliti bez ritualnih.. pa su. Ovo se najbolje mo e utvrditi na . na alost. Me utim. sva domi ljanja u vezi s ovim problemom . ve je svaka etni ka zajednica po tovala svoja bo anstva. Zato se logi no mo e pretpostaviti da nisu obo avali zajedni ke idole i bogove. Po to su Skordisci bili me avina raznih etni kih grupa.hipoteti ka. Kelti donose sa sobom inhumaciju (skeletno sahranjivanje) kao osnovni na in pokopavanja svojih mrtvih. Pisani zapisi nisu ostavljeni. savetodavca. Vrlo brzo. filozofa. Sahranjivanje Po to su stigli u Panoniju.

Spaljene ostatke pokojnika stavljaju ili u razli ite tipove posuda (zdele i lonce). sa srcolikim ukrasom na kraju kanije. dosti e du inu do 110 cm. naziva se latenskom kulturom. ukrasne predmete i novac. Sahrane su vr ene u kru nim ili pravougaonim jamama dubine do 50 cm. Od metala pravili su oru je. prema zna ajnom nalazi tu La Téne u vajcarskoj. Privredni i trgova ki ivot podunavskih Skordiska Predmeti od metala Skordisci su bili vrsni poznavaoci prerade metala. pa u poznom latenu.n. koji u na im prostorima ozna ava i arheolo ku kulturu mla eg gvozdenog doba.e. U ostacima sa loma e esto se nalaze i predmeti koji su bili na pokojniku u trenutku spaljivanja. kao i iroko masivno koplje. Kasnije. Kompletni sadr aj materijalne kulture Kelta. Skordiski ratnik Kelti u srpsko Podunavlje donose kratki ma (du ine oko 65 cm) iljatog vrha i sa medaljonom na kraju kanije. a oko gomile sa ovim ostacima re aju grobne priloge. Ovo je sigurno bila posledica promene doktrine . Vremenom se ma jo produ uje. Tako se sada ma produ uje i dosti e du inu do 80 cm.Pe inama. ili ih izru uju direktno na zemlju. u kulturi Skordiska dolazi do odre ene evolucije u razvoju ma a. Skordisci vremenom usvajaju u potpunosti spaljivanje kao osnovni na in sahranjivanja. u drugoj polovini I veka p.

pojavljuje se kratko koplje za bacanje (d ilit). zatim bojni no sa kuglom i bojni no sa alkom na kraju rukohvata. Tome su bili skloni i Kelti. bile su tzv. kada Skordisci dolaze u vr i kontakt sa rimskom civilizacijom. Skordisci su od metala izra ivali ukrasne predmete. nanogvice. Na kraju. Skordisci su koristili i defanzivno oru je . nau nice. koje imaju dosta iroko vreme upotrebe. pa ak i da mu se oduzme oru je. presvu enog ko om. Funkcija umba je bila veoma zna ajna. Kelti u Podunavlje donose razne vrste nakita . sa cevastom gvozdenom dr kom. koje su li ene ukrasnih detalja.. ako se nekim slu ajem ma protivnika zaglavi u unutra njosti umba. Postoji itav niz bogato ukra enih fibula sa kuglom na posuvra enoj nozi koje su otkrivene na lokalitetu Pe ine kod Kostolca. Najstarije keltske narukvice su uplje. tako i savremeni motivi i forme. Pravljeni su od vrsto upletenog pru a. tako da se pojavljuju razne varijante i anih fibula sastavne konstrukcije. Vremenom. Njime je mogao da se nanese neprijatelju udarac. Tako e se u srednjem latenu pored ma a i koplja javlja i no ve ih dimenzija. kroz sve faze razvoja ove kulture.ratovanja.tit.. tj. koji predstavljaju vrstu materijala podlo nu stalnim promenama i zbog toga je nakit u arheolo kom smislu vrlo dragocen. kao i kratki ma . ve a metalna aplikacija. Pored ofanzivnog oru ja. rastavne konstrukcije. pokazav i u svojoj umetnosti izuzetnu sposobnost prema shematizaciji. . tako da od masivnog i irokog evoluira do tankog i dugog do 50 cm. esto ukra enog geometrijskim motivima.e. Ukrasni predmeti omiljeni kod Skordiska Najranije keltske fibule s kraja IV veka pre n. tu su i jednostavnije i ane. Pored ovih. Ne to mla em tipu fibula pripadaju one sa kuglastim ukrasom na posuvra enoj nozi i lan anim privescima. Oduvek je ovek eleo da ukrasi svoje telo i da u tom smislu stalno istra uje. u kulturi Skordiska prime uje se izuzetna potreba za funkcionalno u. sa modelovanom pa ijom glavom. narukvice. a u sredini se nalazio umbo. livene i glatke u obliku gusenice. Na kopljima se tako e prime uju odre ene promene. pojaseve. Osim oru ja.fibule. kao i one sastavljene od velikih kalotastih lanaka. u kojoj su bili obuhva eni kako tradicionalni.

posebno treba pomenuti astragalne pojaseve. Me u lan anim pojasevima treba pomenuti one sa du im tordiranim lancima. Ovi pojasevi su bili deo i ratni ke opreme. koja predstavlja izuzetnu simbiozu keltskih i tradicionalnih elemenata. a bila je omiljena u no nji skordiskih ena. I ovi pojasevi su pripadali enskoj no nji. koji u periodu poznog latena do ivljavaju svoj drugi ivot. koji su tako e bili sastavni deo enske no nje. od kojih se naro ito izdvaja kop a tipa Laminci. Ko ni pojasevi su imali razli ito modelovane kop e. jer je njihova masivna konstrukcija omogu avala bezbedno no enje ma a.Tipi ni izgled skordiske ene Izuzetnu originalnost Skordisci su pokazali u izradi pojaseva. . jer najstariji ovakvi pojasevi poti u iz pozne faze starijeg gvozdenog doba panonskog basena. Tako e.

falsifikuju). u ishrani je kori eno i povr e tipa so iva i gra ka. a na reversu (zadnjoj strani) je predstava konja sa uzdignutom desnom nogom. Za ovo postoje i posredni arheolo ki dokazi. Isto noslavonski tip pripada drugoj polovini II veka p.pegaza. uglavnom je uzgajana jednoreda p enica. Tzv. nego i kao simbol statusa i presti a. Na aversu je predstavljen monogram Audelonta.e. Pored ribe. Srpski tip. Iako je meso sigurno bilo osnov jelovnika Skordiska. i predstavlja kopije novca Audelonta. a tako e se ose a i jak uticaj sa podru ja Transilvanije. ispod koga je to ak sa paocima.e. Na ovom tipu se prime uju sjedinjeni elementi tetradrahmi Filipa II i Aleksandra. predstavlja monete ve e debljine i na njemu se prime uje sa imanje elemenata sa novca makedonskih vladara Filipa II i Aleksandra Velikog.n.n. mada su specijalisti kim analizama otkrivene i neke druge vrste. kao to su divlja i doma e ivotinje.e. Razlikujemo nekoliko tipova kovanja ovog novca. Od itarica. obi no se nalazi predstava bradate glave sa lovorovim vencem. a karakteristi an je po predstavama mitskog krilatog konja . Na aversu (prednjoj strani nov i a). iji su novac Kelti voleli da imitiraju (tj. razumljivo je da je sastavni deo njihove ishrane bila riba. Save. to zna i da su Kelti vrlo rano prihvatili instituciju novca. ne samo kao plate no sredstvo. dok se na reversu nalazi lira. Kr edinski tip pripada kraju II i po etku I veka. koje datira od sredine II pa do prve polovine I veka p. . Tise i Morave. kao to su udice i osti. Metalni novac koji su kovali Skordisci Za kraj: ta su Skordisci jeli i pili S obzirom na to da su Skordisci svoj ivotni prostor na li u priobalju velikih reka .Dunava. Sremski tip predstavlja rezultat prvog organizovanog keltskog kovanja.Novac Prva kovanja keltskog novca datiraju s kraja IV i po etka III veka p.n. ovi siloviti ratnici hranili su se i drugom vrstom mesa. prelazni tip sa ima srpski i sremski tip. kovan u III veku.

. dok je vatra lo ena u lo i tu ispod. esto grafitiranim loncima. izra ivane su kvalitetne posude na grn arskom kolu zdele.situlastim. U zemlju od koje je pravljeno ovo posu e esto su ubacivane i druge primese kao to su kriljac. sve razli itih oblika i dimenzija. Pored ovih. inije. Prona ene su dve vrste ovih pe i . Ove posude.Lon arske pe i i keramika Skordiska Hranu su Skordisci spravljali u grubim posudama . na koju su re ane posude. Iznad pore anih posuda zatvarana je kalota. tako otpornim na visoke temperature.jednodelne i dvodelne. Skordisci su pekli u specijalnim lon arskim pe ima koje su imale perforiranu plo u (re etku). sitno lomljeni kamen i koljke. a tako pripremljena pe bila je spremna za lo enje. dvouhi pehari i lonci. a sve zarad poja avanja vatrostalnih svojstava posuda.

Hlebna pe . zasvedenog kalotom. Gospodari srebra . 1969. KELTOI. koje su naravno kori ene u doma instvu. a pe se zatvarala. Beograd: Balkanolo ki institut SANU. 1992. Papazoglu. J. Konstruktivno su bile veoma jednostavne. Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba.princip pe enja Postojale su i hlebne pe i. Preporu ene Web stranice: . dr Miodrag Sladi upravnik Arheolo ke zbirke Filozofskog fakulteta Beograd Preporu ena literatura: y y y y y grupa autora. Beograd: Narodni muzej.katalog izlo be. 1974. dok hleb ne bi bio ispe en. gar i pepeo bi se sklanjao u stranu i u tako u arenu komoru stavljao se ume eno testo. 1990. grupa autora. Todorovi . a sastojale su se od lo i ta. F. Skordisci i starosedeoci. Skordisci . Sarajevo: Balkanolo ki institut. Posle lo enja jake vatre.istorija i kultura. Ljubljana: Narodni muzej. Beograd .Novi Sad. 1984. grupa autora.

. obi la je munjevito svet.i tako se Divova volja vr ila . a njih u ini same da budu plja ka za psine i jo gozba za ptice . vest da je ovaj ve tada popularni avanturista i istra iva otkrio grobnicu slavnog mikenskog kralja i Atrejevog sina.htm http://member. nazvao .Prijamovo blago. tono Ahejce u hiljade uvali jada.co. zlosre ni. . ve predstavlja se anje na istorijski ratni pohod drevnih Grka na maloazijski vetroviti Ilion.com.uk/celts/contents. Do dana njih dana.otkad se ono u sva i razi li bili Atrejev sin.rivernet. Evrimedona i njihovih pratilaca. Naravno.http://www. neosporno je da je ovaj entuzijasta mnogo u inio. koje na gozbi ubi e Klitemnestra i njen ljubavnik Egist". sam spomen limanovog imena ra a asocijaciju. time to je dokazao da Homerov slavni ep Ilijada ne opisuje mitske i izma tane doga aje. Ahileja. tako je i riznicu skupocenog nakita koju je tamo otkrio. jer je nekoliko godina pre iskopavanja u Mikeni vodio veliku istra iva ku kampanju praistorijske citadele na brdu Hisarlik u Turskoj. Kasandre. du e pak mnogih junaka jakih posla Aidu.au/manxman/Celts/history. u kome mu saop tava: "S velikim zadovoljstvom objavljujem Va oj Visosti da sam otkrio grobnice koje su prema Pausaniji grobovi Agamemnona. tj. Troju. Kopanje po Homeru Pro lo je vi e od 120 godina otkako je Hajnrih liman poslao svoj uveni telegram gr kom kralju ordu. junacima vo a. liman je do tada ve ozbiljno skrenuo pa nju na sebe. na velika otkri a rane egejske civilizacije. kao svojevrsna senzacija. i divni Ahilej. Kako su rezultati do kojih je tada do ao upu ivali na slavnu Troju.gallica. boginjo pevaj. ne samo me u stru njacima.. Zaista. Peleju sina.htm Gnjev mi.

. pripisani Homeru. Korinta i Tebe.Mapa anti kog sveta. lepotu Atine.Slika 1 . itavo XIX stole e bilo je u Evropi u znaku romanti arskog zanosa ranom anti kom istorijom. Najslavniji epovi Ilijada i Odiseja. danas predstavljaju nepresu ni izvor znanja i kulturnu riznicu evropske civilizacije (slika 1). Retki sa uvani spisi opisivali su slavu i mo gr ke klasi ne civilizacije. kao i vojni ku mo i strogost Sparte.

godine.Slika 2 . Ovo ga je uverilo da se nalazi na pravom mestu. Po to je u kampanji izme u 1871. koja je odgovarala ovoj ideji. liman je svoje interesovanje okrenuo ka gr kom kopnu. ubrzo je u severoisto nom delu Peloponeza. zajedno sa podgra em.Idealna rekonstrukcija akropolja u Mikeni. Slika 3 .Krug grobnica A u Mikeni. prema sopstvenim re ima "otvorio nov svet arheologiji". u srcu Argolide uo io mo no sagra enu citadelu. pola godine nakon to je liman zavr io svoja iskopavanja. brojne terakote i jednu grobnicu. uz obimne radove i saradnju sa Gr kim arheolo kim dru tvom. te je dve godine kasnije organizovao etvoromese nu kampanju. prikazan na jednoj graviri iz 1877. . i 1873. godine istra ivao Troju i time. u potrazi za Mikenom. Kako je imao ozbiljno poverenje u Pausanijin geografski opis. izvr io je test-iskopavanja 1874. Re en da otkrije grobove slavnih gr kih heroja. godine unutar zidina i ubrzo otkrio ostatke gra evina.

koja je ozna ena kao krug grobnica B) (slike 2. Tako je otkrio ukupno 6 aht-grobnica.elite bronzanodopskog mikenskog dru tva. Bila je pre nika od skoro 30 m i gusto oivi ena uspravljenim plo ama od tesanog kamena. . Svaka od grobnica sadr avala je niz izuzetno vrednih i skupocenih predmeta: oru ja. 3 i 4). Odmah je jasno bilo da se radi o sakralnom mestu."Kraljevski" krug grobnica A u Mikeni. neposredno nakon konzervacije. koje su danas poznate kao krug grobnica A (kasnijim iskopavanjima 1951-1952. tik uz danas uvenu Lavlju kapiju. nakita. godine. inile su pogrebne maske koje su prekrivale lica pokojnika. liman je otkrio ostatke ukupno 19 razli itih individua . Slika 4 . gr ki arheolozi su van zidina citadele otkrili jo jednu ovakvu konstrukciju. Posebnu karakteristiku. nai ao je na mo nu prstenastu konstrukciju. pa je upravo tu liman i nastavio intenzivna iskopavanja. razli itih ukrasa i drugih predmeta. fotografisan ranih ezdesetih godina. to je ove grobnice i u inilo uvenim.Kopaju i unutar zidina.

sva kasnija arheolo ka i trouglaste forme. a preostale tri . Slika 6 . svi grobovi koje je liman otkrio u Mikeni. godine u aht-grobnicama kruga A. godine pre n. Od pet koje je otkrio liman. a u donjem dve spljo tene i Me utim.spljo teno. pripadaju znatno ranijem vremenu i Agamemnonovim precima. Sve one prili no realno prikazuju izgled lica pokojnika. U gornjem redu vide se Homer slikovito opisao u svom epu. istoriografska istra ivanja pokazala su da uveni desetogodi nji Trojanski rat. Dakle. ratnicima i prona ene 1876. i 1150. dve zaobljene i okrugle. mo e vremenski da se opredeli negde izme u 1250. Stoga se i uvena maska danas isklju ivo pod navodnicima odre uje kao "Agamemnonova". njihovim voljenim suprugama koje je unutar mikenskog akropolja. u tehnici iskucanog lima.etiri posmrtne maske od zlata i elektruma legendarnim li nostima. Nasuprot toj injenici.e. dve su nagla eno reljefno (zaokrugljeno) modelovane.Maske su bile izra ene od zlata i elektruma (anti ka legura zlata i srebra). ako zaista i predstavlja realne istorijske doga aje iz daleke pro losti.me u njima i "Agamemnonova maska" .uvena "Agamemnonova maska". za njega nije bilo sumnje da se radi o Slika 5 . mada sa izvesnom i vrlo karakteristi nom stilizacijom detalja. Datovanje po Homeru Izuzetno otkri e kne evskih grobnica u Mikeni od samog po etka uverilo je Hajnriha limana da je "ugledao Agamemnonovo lice". u vidu irokog trougla (slike 5 i 6). vrhunsko delo mikenske .

a u Evropi Olivije Mason u lanku Nova istra ivanja o Hajnrihu limanu (Masson 1997). limana. zanimljivo je saznati detalje iz limanove karijere.e. Me utim. pre toga. Ovaj nau nik skoro ve 30 godina prou ava ivot i rad H. poslednjih nekoliko godina pojavila se nau na sumnja u verodostojnost nekih od njegovih naj uvenijih nalaza.ampanju. a na prvom mestu . o emu e biti re i kasnije. Koliko je liman bio sklon izmi ljanju i preterivanju. Kolder taksativno iznosi devet argumenata. koji je svoja istra ivanja sam finansirao. veoma smelu (skoro drsku) tvrdnju. Koldera III. a potom je u tajnosti zakopao u grobnicu V u Mikeni. Trejl u knjizi liman od Troje: blago i prevara (Traill 1995). jer se prethodno veoma obogatio kao trgovac. sasvim je neosporno da je on u ao u istoriju arheologije kao jedan od najva nijih istra iva a u pro lom (tj. On nagla ava "da je liman bio genije da oko svog imena stvori mit". ba u ovim slojevima identifikovani liman poturio kao falsifikat? su brojni tragovi krupnih o te enja. Tako. isklju ivo na osnovu autobiografije.e. ovu dilemu su zvani no postavili u Americi Dejvid A. Ono sve to se o njemu zna."Agamemnonove maske"! Trgovanje istorijom ili ideologijom? U poslednjih nekoliko meseci u nau noj arheolo koj javnosti pokrenuta je ozbiljna rasprava oko autenti nosti poznate maske iz grobnice V u Mikeni. koji svi. kako ih iznosi profesor Kolder. Ali. sasvim odgovaraju vremenu kraja XIII i po etka XII otvorena nova dilema: da li je nju veka pre n. umetnosti XVI veka pre n. Me utim. Polemika kulminira objavljivanjem teksta Viljema M. tako da ove slojeve grada nije prepoznao kao Prijamovu Troju.spektakularno "otkrio"! Za ovu. Pre njega. Iako Opse na reviziona iskopavanja na Hisarliku tokom XX se verovalo da je jedini limanov stole a pokazala su da se radi u mo nom utvr enom gradu. Kona no. krajnje je nekriti no prihva eno od istori ara nauke. Dobro je poznato da je Hajnrih liman bio arheolog-amater. profesora klasi nih nauka na univerzitetu u Urbani. Me utim. uskoro pretpro lom) veku. da bi je dva dana kasnije . liman je tokom iskopavanja o ekivao mnogo spektakularnije nalaze. godine naru io u Atini kod jednog zlatara da mu ovaj napravi "Agamemnonovu" masku. predmet bar 300 godina mla em Ispostavilo se da arheolo ki slojevi ozna eni kao Troja VI i mikenskom kralju. prema re ima arheologa Manfreda Korfmana "svedo e o izgubljenom ratu". ljudski skeleti. on ga nedvosmisleno i direktno optu uje da je u novembru 1876. kamena katapultirana ulad. a polemiku je zapo eo u uglednom svetskom asopisu ARCHAEOLOGY (broj za juli/avgust 1999.Ni ta bolje liman nije pro ao ni sa "vetrovitim Ilionom". gradu u ameri koj dr avi Ilinois. danas je VIIa. "greh" to to je pripisao ovaj koji je u najmanje devet slojeva obnavljan i popravljan. godine). niko od istori ara ili arheologa nije mu uzimao kao veliki greh oma ke u datovanju svojih nalaza. ta to tvrdi Kolder u svom najnovijem lanku? Nakon pa ljivog prou avanja mnogih dokumenata iz ivota i arheolo kog rada limana. Kolder ilustruje nekolikim la nim pri ama i stereotipima: y y da je jo kao osmogodi nji de ak odlu io da jednoga dana iskopava Troju da je njegova ena Sofija bila entuzijasta i veliki ljubitelj arheologije .

Zabele eno je da je neposredno pred pronalazak maske. avgusta. Marej. godine. koji su bili u stanju da modeluju portret mu karca u masivnoj zlatnoj plo i. da su obrve. a maska je otkrivena 30. ali kada se sklopi "mozaik" . da bi nakon samo tri dana. liman zauvek napustio istra ivanje Mikene.. A drugi veliki nau nik tog vremena. Kako je rodak njegove ene Sofije bio poznati zlatar i dobar majstor. godine primio ameri ko dr avljanstvo da je jednom u dvori tu svoje kuce u Atini otkrio drevni gr ki natpis. limana je nazivao schwindel und fuscher (prevarant i fu er . da bi ih kasnije . pojedinosti u vezi sa spektakularnim otkri ima u Troji i Mikeni. koji je rukovodio arheolo kim iskopavanjima u Olimpiji. Dalje. on je poku ao je da napravi falsifikate u Parizu. Istra iva ka kampanja u Mikeni po ela je 7. brada i brkovi sasvim osobeni na spornom nalazu. te je na osnovu njih mogao imati sasvim jasnu predstavu kako taj "naru eni" predmet treba da izgleda. novembra. dobar broj nau nika. Sve ovo navelo je Koldera da temeljito proveri i limanovu arheolo ku karijeru. injenica je da je liman do tada u grobnicama I-IV vec otkrio autenti ne maske. Medutim. Kolder ide i dalje.Zapanjuje nas ve tina drevnih mikenskih zlatara. a nakon energicnog zahteva turskih vlasti da sve to vrati. komentari u i limanovu karijeru.prim. liman je ina e bio sklon da pravi duplikate i falsifikate svojih nalaza. novembra liman privremeno prekinuo radove i otputovao u Atinu. intrigantni su podaci u vezi sa uslovima i vremenom otkri a "Agamemnonove maske". stru njaka Instituta za primenjenu umetnost Njujor kog univerziteta. Tako. i 27. da bi bio dovoljno uverljiv. jula 1850. tajno ga je odneo u Gr ku. 3. A. Ernst Kurtius. imao bi dovoljno vremena po povratku za zakopavanje maske. da bi je 30.. ili je jednostavno . decembra 1876.stvar postaje jasna. U originalnom dnevniku iskopavanja prona ao je zapis koji se odnosi na otkri e i prvi limanov opis maske. On ka e da svaka od injenica do kojih je do ao mo da i ne govori ubedljivo sama za sebe. verovao je da se on ne bi libio da zakopa predmete. Potpuno ista stvar dogodila se i nekoliko godina ranije. tj.'prona ao' (!). Bilo kako bilo. da bi njih "podmetnuo" Turcima! Tre e. cini no je primetio da "onaj ko sakrije taj e i prona i". novembra "otkrio".. Kolder sumnja da je upravo tada liman oti ao kod njega i naru io da mu ovaj napravi masku.y y y y da ga je 1851. itd.. autora). Pored ostalih detalja." Da li je to liman hteo da uprepredi mogu u sumnju u arhai nost predmeta? . godine u Beloj Ku i u Va ingtonu li no primio u posetu tada nji predsednik SAD Milard Filmor da je tokom katastrofalnog po ara koji je izbio u San Francisku iste godine herojski spasao nekoliko desetina ljudi iz zapaljenih zgrada da je u Kaliforniji 4. ve to poput bilo kog dana njeg zlatara. Kolder se pita: da li je u oba slu aja liman zaklju io da je otkrio najvrednije predmete te da nema vi e razloga da se kopa.S. 26. To ilustruje zapa anjem Gintera Kepkea. karakteristi na je upadljiva stilska razlika u izgledu i izradi izmedu "Agamemnonove" i preostalih posmrtnih maski. najsumnjivija je slede a opaska: ". kada je u Troji otkrio "Prijamovo blago"."otkrio ono to je i sakrio"? I to nije sve. Prvo. Kada je otkrio u Troji "Prijamovo blago". u i. savremenika limanovih iskopavanja u Gr koj.

Iako je imao ve 4 otkrivene zlatne maske. kakvu je morao posedovati slavom oven ani Agamemnon. raspravlja o jakim limanovim motivima da na ini ovakvu prevaru. Kolder. Mo da bi mu se moglo i poverovati. a koje su bez sumnje originali? To veoma detaljno obja njava Trejl u istom broju asopisa ARCHAEOLOGY (slika 7): . Takav slu aj je bio i sa njegovim "otkri em" Kleopatrine biste u Aleksandriji 1888. godine: tvrdio je da ju je iskopao u sondi na dubini od preko 8 m. kada se ne bi znalo da bi na tolikoj dubini sasvim sigurno nai ao na vodu! Dejvid Trejl ak ide dotle. ve predmete koje je liman sistematski otkupljivao po itavoj Turskoj. pored toga.On je. da tvrdi da neprocenjiva kolekcija "Prijamovog blaga" iz Troje zapravo ne predstavlja jedinstvenu zbirku iz jedne riznice. tj. nije imala sasvim o igledne odlike kraljevske otmenosti. imao ve obi aj da progla ava otkri ima predmete koje je zapravo pribavio ili otkupio na sasvim drugom mestu. nijedna od njih nije bila dovoljno "ubedljiva". poput sudskog istra itelja. po emu se to "Agamemnonova" maska razlikuje od drugih sli nih otkrivenih u Mikeni. Glavni je mogla da bude neuta iva elja da kruni e iskopavanje senzacionalnim otkri em. Me utim. Na kraju.

On je. istori ar umetnosti sa Bostonskog univerziteta i renomirani stru njak za minojsku i mikensku primenjenu umetnost. jedno zanimljivo mi ljenje daje K.D. 3) u i razdvojene od lica.naknadno pridodat! Me utim. Poslednja upadljiva osobenost mo da bi bila i najja i argument za tvrdnju da se radi o falsifikatu. samo na "Agamemnonovoj" masci postoji predstava trouglaste uske bradice tik ispod donje usne. Radi se o originalnim predmetima. kako je to pravilno uo io Ginter Kepke. 4) trouglasta bradica ispod usta. me utim. ali i sa onim to se u istoriji umetnosti naziva pasti (fr. 2) "dupli" kapci. tokom karijere imao dosta prilike da se susretne sa falsifikatima drevnih predmeta. bademaste o i su jasno oivi ene jo jednom. o i su na "Agamemnonovoj" masci plasti no modelovane. potpuno razdvojene od lica 4. koji su iz razli itih razloga naknadno bili preradivani ili dora ivani. Lapatin misli da je verovatno liman nosio originalni predmet na doradu kod zlatara u Atinu. kona no . "duplom" predstavom kapaka 3. . u i su isklju ivo na "Agamemnonovoj" masci modelovane zasebno. Ono to se uo ava kada se pa ljivije pogleda oblik brkova jeste da su originalno brkovi bili modelovani nadole. na gore okrenuti brkovi.prim. "Agamemnonova" maska ima sli nosti sa 2 spljo tene maske .da li je ovo i jedinstvena takva predstava u mikenskoj umetnosti 5. sa poluzatvorenim kapcima. kada se uporedi na in na koji su modelovane obrve. 5) picasti. Dakle.oblik brkova. vidi se da "Agamemnonova" ima u dva luka jasno razdvojene i reljefno predstavljene 2.S. kako ka e. da bi " pic" nagore kod svakog brka bio .Slika 7 . koja je otkrivena pola veka kasnije u grobnici ?. sasvim osobena jeste predstava bri no negovanih i nagore za iljenih krajeva 'imperijalnih' brkova na "Agamemnonovoj" masci.Uo ljive razlike izme u Agamemnonove i drugih mikenskih maski: 1) zasebno oblikovanje obrva.jedne koju je liman otkrio u grobnici 4 u krugu grobnica A i druge. Lapatin. Prema op tim crtama. autora). oko ovog detalja postoje i ozbiljne polemike . pastiche . u okviru kruga grobnica B (izvan citadele): 1.

ona prili no ubedljivo dokazuje da nije istina da je oblik bradice ispod usana sasvim jedinstven u mikenskoj umetnosti: poziva se na stilski vrlo sli no modelovanu 'bradicu' na predstavi glave lavice . vladaju i stereotip o nobl izgledu predstavljao je kombinaciju Vinkelmanove predstave o duga kom i tankom nosu i pruskog 'kraljevskog' koncepta. Demakopulu opovrgava tvrdnje Trejla da su stilske karakteristike maske dokaz da se verovatno radi o falsifikatu. koje je bilo pod kontrolom Gr kog arheolo kog dru tva.op ta sli nost je veoma upadljiva! (slika 8): Slika 8 . Ona u potpunosti odbacuje tvrdnje Koldera i Trejla. tj. kada se uporede likovi "Agamemnona" i Vilhelma I .Ako bi itava ova konstrukcija bila ta na. Tako e. ona navodi injenicu da je tokom limanovih iskopavanja u Mikeni 1876. im se itava ova pri a pojavila u nau noj javnosti. ba kao i Trejl. smatraju i ih nenau nim i proizvoljnim konstrukcijama. godine. arheolog Kati Demakopulu. za to je trebalo da "Agamemnon" izgleda ba tako? Kolder. I stvarno. Jednu od najsna nijih daje doskora nja direktorka Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini.Predstava lica na "Agamemnonovoj" masci u pore enju sa portretom nema kog kajzera Vilhelma I Epilog: trgovanje kulturnom politikom? Naravno. Na primer. usledile su i reakcije. on je bio prisutan i tokom iskopavanja grobnice 5 i otkrivanja "Agamemnonove" maske. nalik na Bizmarka ili kajzera Vilhelma I.ritonu iz kruga grobnica A (slika 9): . Kao osnovni argument. ovo obja njava limanovom slavoljubivom prirodom: u vreme kada je on iveo. Prema njegovim izve tajima. sve vreme bio prisutan gr ki supervizor Panajotis Stamatakis.

Eminentni strucnjak iz Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini na kraju odlu no odbija mogucnost da se "Agamemnonova" maska. Echoes of the Heroic Age (Ancient Greece Part I). Vol 196. "zaista trebalo da tako ozbiljno pitanje ostavi u ruke specijalista". Ali ako je falsifikat. C. Schliemann at Mycenae. U svakom slu aju. National Geographic. 147-165 . A ta su to Kolder i Trejl na kraju predlo ili? Pa. Posuda je prona ena u krugu grobnica A u Mikeni i predstavlja ubedljivu analogiju sa "Agamemnonovom" maskom.. objavljen u pretposlednjem broju presti ne NACIONALNE GEOGRAFIJE. da li je to jedina pozadina ove zaista uzbudljive rasprave? Sama pomisao da je limanu moglo pasti na pamet da organizuje i sprovede mo da najve u prevaru u istoriji arheologije. boginjo pevaj. ne bi li se na osnovu prisustva/odsustva estica mineralizacije utvrdilo da li se zaista radi o originalu ili modernom falsifikatu. Mnogo je bolje biti genijalac nego samo sre kovi . 1999. veoma uznemirava.. s obzirom da i sam priznaje da nije kvalifikovan da ocenjuje arheolo ke podatke. No. 6. ak zaklju uje da bi Kolder. koja se tu uva kao dragulj nacionalnog kulturnog blaga Gr ke. Noyes-Roberts. 1989. koji je za ne to vi e od jednog stole a bukvalno postao sinonim za ranu istoriju evropske civilizacije? injenica je da i opse ni tekst o istoriji i arheologiji drevnog gr kog sveta. ubedljivo zvu e re i Viljema Koldera. Ako bi se to ispostavilo kao ta no. E. s ciljem da se utvrdi njena autenti nost. Alexander.. da se maska podvrgne mikroskopskom ispitivanju.F.. ta bi se desilo sa hiljadama stranica ispisanim o ovom predmetu. Andrej Starovi arheolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Slika 9 . liman je bio najve i sre kovi me u arheolozima sve do Hauarda Kartera. onda je on genije koji je obmanuo vode e arheologe i istori are sveta vi e od jednog veka. Da li e u istoriji ove nauke biti zabele en i kao najve a varalica? Uostalom. kojima zaklju uje svoje razmi ljanje o njemu: 'Ako je maska original. Ba stoga to sam ja veliki limanov po tovalac i to sam proveo mnogo vremena proucavaju i njegov ivot. 54-79 Bloedow. ponudi na dodatnu ekspertizu. Ali.Detalj "bradice" na zlatnom ritonu u obliku glave lavice. takode implicira da 'neki stru njaci sumnjaju u poreklo "Agamemnonove" maske' (Alexander 1999:69). D. ostaje neosporno da je Hajnrih liman s pravom stekao reputaciju velikog vizionara i najintrigantnijeg arheologa XIX veka. and Smulders. S. Echos du Monde Classique/Classical Views 33: 8.' Gnjev mi. ja se nadam da je u pitanju falsifikat.

III and Traill. Behind the Mask of Agamemnon. 1999. 1999. W. mo da. 58-59 Masson. D. Scandal. Valja tra iti dalje. H. ini se. okean. NASA planira da 2003. U me uvremenu su neki drugi objekti postali interesantni. "Kazini". 1996. godine.S. 1999. Recherches récentes sur Heinrich Schliemann. zaista li i na mre u kanala. ima atmosferu gu u od Zemljine i ne bi bilo preveliko udo da u njoj ima i amino-kiselina. kako je to Lovelu jednom prilikom palo na pamet da naglas pomisli. Za to je odgovoran Persival Lovel. Mo da i ne ega vi e. New York: St. Jo uvek nismo potro ili sve kandidate za "habitabilne" objekte u Sun evom sistemu.A. na alost. Crvena planeta je. 57-58 Harrington. 1986.A. Evropa? Ili. Is the Mask a Hoax? Archaeology (July / August). Sonda. and History. Archaeology (July / August). Schliemann of Troy: Treasure and Deceit. Valja zaviriti ta je ispod njenog leda. 1999.com/ngm/9912 Traganje za ivotom van Zemlje Termin "Marsovi kanali" je pu ten u promet krajem XIX veka. najve i satelit u Sun evom sistemu. Nije isklju eno da je na Crvenoj Planeti nekada bilo teku e vode. (and) Epilogue. Detroit: Wayne State University Demakopoulou. 59 Lapatin. mnogo be ivotnija nego to smo pre stotinak godina o ekivali.M. a jo manje sa navodnjavanjem. Me utim.M. 235-237 Preporu ene Web stranice: http://www. ali danas znamo da to sa kanalima nema nikakve veze. D.P. (eds. Mycenae. nedvosmisleno ukazuju da je Mars pust ak i u pore enju sa Saharom. 53-55 Calder. Ustvari.A. The Case for Authenticity. 1999. odnosno Saturnova satelita. Revue des Études Grecques 78. Myth. To bi trebalo da se ostvari 2004. Dakle. Not A Forgery. koja je ve par godina na putu ka Saturnu. 55-56 Turner. kosmi ki brodovi i dalje kre u put Marsa. nas najvi e brine mogu nost da tamo i dalje ima nekakvog ivota. W. Martin's Press Traill.y y y y y y y y y y Calder. D. 133-147 Schliemann. nema. ali ga sada. O. 1976. Sonde koje su se poslednjih tridesetak godina spu tale na njeno tlo. a da mi to nismo u stanju da otkrijemo. 1995. New York: Arno Press Traill. za svoj krajnji cilj ima bliski susret sa Titanom. Archaeology (July / August). How About A Pastiche? Archaeology (July / August). godine po alje sondu "Orbiter" put Evrope.nationalgeographic. S. .M. Titan. K. 51-53. Ono to je Lovel bio u stanju da vidi. 1997. Review of Books. imaju mnogo vi e sli nosti sa Zemljom nego Mars.archaeology. III. Titan. D. K. Na Marsu je mo da nekada bilo ivota. Insistent Questions.). Journal of Hellenic Studies 116. sa ekajmo jo koju godinu. Ova dva velika Jupiterova.org http://www. izgleda. Evropa ima ledenu koru ispod koje je. Archaeology (July / August). mo da i mnogo vi e od toga.D.

mnogo toga e biti jasnije. U sredini imamo ve ta ku boju uba enu da bi se detalji bolje videli. trebalo bi da budemo u mogu nosti i da analiziramo njen spektar. Do oktobra meseca 1995. 400 x 400 kilometara. Kad se "Orbiter" spusti na Evropu. traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija je aktivnost koja izaziva mnogo vi e podozrenja.Snimak povr ine Evrope sa svemirske sonde Galilej na injen aprila ove godine. Za proteklih pet godina smo prona li pedesetak novih planeta koje kru e oko zvezda bliskih na em planetarnom sistemu. postoji ivot baziran na ugljeniku. Traganje za vanzemaljskim civilizacijama Fermijev paradoks: Gde su svi? Ljudi bi mogli da kolonizuju itavu na u galaksiju za manje-vi e milion godina. ili je to privilegija na eg Sunca. onda to zna i da Zemlja nije nikakav izuzetak. Jedna je stvar tra iti amino-kiseline . Zna ajno prisustvo kiseonika u spektru planete je dobar pokazatelj da na njoj. Pa gde su onda? Za razliku od potrage za vanzemaljskim ivotom. trebalo da bude krajnje normalna stvar. Je li je? ivot bi. Pretpostavljamo da bismo uz pomo njega bili u mogu nosti da na rastojanju od par desetina svetlosnih godina razaznamo planetu veli ine Zemlje. za sada smo u mogu nosti da detektujemo jedino planete velike barem koliko i Jupiter. tek smo po eli. Istina. ali polako. ako patern primetimo u nekom drugom spektru. a ako to mo emo mi. Dakle. Zna se da postoji patern u Zemljinom spektru koji jasno ukazuje na prisustvo ivota. Nekoliko zemalja bi trebalo da u estvuje u projektu "Terrestrial Planet Finder". u stvari. ta vi e. onda to sigurno mogu i civilizacije starije od nas. verovatno. U pitanju je sistem velikih teleskopa koji bi bio postavljen u Zemljinoj orbiti. otprilike. Karl Segan je tvrdio da ih ima i o igledno je bio u pravu. jo uvek niko ne zna. godine nije se znalo da li i oko drugih zvezda postoje planete. ta je stvarno na slici. Veliki kvadrat na slici je.

Sada izgleda prihvatljivo da je to pribli no 0. a sasvim druga poku aj da sa njima pri amo. ali iza svih tih poku aja stoji sve ono to znamo o Kosmosu. imamo jako male anse da "uspostavimo liniju" sa nekom drugom civilizacijom.na drugim planetama. verovatno vodom. Eksperimenti na Zemlji jo uvek ne daju osnova za iole dobru procenu. odnosno vreme u godinama od trenutka kad izmisle radioteleskope i nuklearne bombe. uradio Drejk. Ovaj je d inovski tanjir. samo je pitanje koliko. Prvo bi trebalo da utvrdimo koliko civilizacija treba o ekivati i na kom rastojanju od Zemlje. fc je verovatno a da e inteligentni ivot razviti tehnolo ku civilizaciju. Rz je negde oko 20.L. injenica je. broj civilizacija u na oj galaksiji sposobnih za pan-galakti ku radio-komunikaciju je negde oko 10. Uslov za ovo "kom ijsko askanje" je da obe civilizacije naprave radioteleskope i da imaju dovoljno strpljenja. U tu svrhu se danas koriste brojni zemaljski radio-teleskopi. Odakle ova razlika. prose an rok trajanja tehnolo kih civilizacija. Frenk Drejk je po eo sa "oslu kivanjem" okolnog svemira ne bi li uo ne to iz "kom iluka" jo pre etrdesetak godina. Da ne bude kako na a civilizacija samo uti i slu a. fl. naravno. pa ak i Mars u podalekoj pro losti. ali ipak prili no. Ne to manje. samo je pitanje da li vremena ima toliko? fi je parametar koji daje verovatno u da na planeti na kojoj se javio ivot do e i do inteligentne varijante. Mo da bi ivot na svakoj od tih planeta nastao ako mu damo dovoljno vremena. Aresibo u Portoriku. ali stoji da i u ovom na em sistemu postoje svetovi sa amonijakom. ostaje nam jo najmisteriozniji od svih . Imaju i u vidu Evropu i Titan. svakako. Dalje. To se da proceniti. ivotu i nauci uop te. da bez obzira na sve to to znamo. Karl Sagan je bio mnogo slobodniji u procenama ± ceo milion. mo da dva. pre nika 300 metara. do trenutka kad prestanu da postoje.5. Ovaj parametar predstavlja mnogo vi e od broja. u stanju da razmenjuje radio poruke sa teleskopom sli nih performansi udaljenim vi e stotina svetlosnih godina. kitovi i delfini. ovo ima mnogo vi e smisla. opet. ak i da valjano procenimo sve pomenute parametre. O verovatno i da detektujemo signal koga alje neka druga tehnolo ka civilizacija iz na e galaksije najbolje govori uvena Drejkova formula. godine Zemljani redovno alju poruke. inteligentne vrste. . Mnogi su mi ljenja da je fi jedinica. metanom. Do pre koju godinu nismo bili u stanju da procenimo ovaj parametar. Ljudima je to po lo za rukom. Ovakva potraga na momente izgleda budalasto. U pore enju sa ovim poku ajima. fp je verovatno a da oko bilo koje od zvezda u Galaksiji kru e planete. po ev i od 1974. Otkako je Aresibo renoviran. Prvi je to. mo da ak i molekulskim kiseonikom. fc mora biti manje od jedan. Ovo je ve malo te e proceniti. Drejkova formula je upravo gruba procena broja odgovaraju ih civilizacija u Mle nom putu: N = Rz * fp * ne * fl * fi * fc * L Rz predstavlja broj novonastalih zvezda u Galaksiji za godinu dana. Parametar ne predstavlja prose an broj planeta u sistemu koje imaju manje-vi e pogodne uslove za nastanak ivota. Po Drejku. ne izgleda ve e od jedan. Najpoznatiji me u njima je. Jasno. zaklju ite sami.000. izgleda da ne pokazuju nikakvu ambiciju da otpo nu izgradnju radio-teleskopa. Sada dolazimo do verovatno e da se na jednoj takvoj planeti razvije ivot. slanje poruka u bocama izgleda pouzdano kao DHL. Me utim. jer evolucija izgleda kao toliko mo an fazon da nije jasno ta bi je u tome moglo spre iti.

Jasno.Slika d inovskog radio-teleskopa u Aresibu u Portoriku. Po etkom sedamdesetih. To udo je trebalo da bude sistem od 1500 radio teleskopa vrednih deset milijardi dolara. ko e da da pare za ovakvo istra ivanje. odustalo. nema potrebe da sve na e anga ovanje baziramo na jednom jedinom teleskopu. teta. opet. Od projekta se. ipak. zar ne? . ali. To bi bila stvarno dobra satelitska antena. procene su da bi ovakav sistem bio u stanju da na rastojanju od vi e desetina svetlosnih godina detektuje obi an TV signal. kada je izgledalo da je sve mogu e i kada su izdvajanja za nauku bila neverovatno velika prema dana njim merilima. NASA je planirala projekat Kiklop. koji bi slu io isklju ivo za traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija.

puno je ve i od D odi Foster. .Umetni ki crte nikad napravljenog Kiklopa. U svakom slu aju.. Ako ste gledali Zemekisov "Kontakt". onda znate kako VLA izgleda. Sistem radio-teleskopa poznat kao VLA (Very Large Array) u Nju Meksiku li i na par e hipoteti kog Kiklopa. VLA..

O igledno nam nedostaje i jedan Aresibo na ju noj polulopti. Radio-teleskop u Aresibu je u stanju da. postoji samo ograni en pojas u kom se te ta ke mogu na i. To je taman toliko podataka da ih ne bi obradili u ril-tajmu ni svi super-ra unari Planete. On uvek snima ono to se nalazi ta no iznad njega. anse za uspeh su nam jako male i zbog toga je dobar deo posla potrebno odraditi na mobu. Postoje razlozi za to smatramo da je ba ova frekvencija naro ito pogodna za pan-galakti ku komunikaciju.Projekat SETI@home Da li je na a civilizacija sposobna da ostvari Kontakt? Nema sumnje. mo e da instalira ovo program e i da se priklju i traganju za ET civilizacijama. Ovaj screen saver je svima dostupan i ko god ne zna ta bi njegov ra unar pametno radio kad ne radi ama ba ni ta. Dakle. radio prijemnik sa d inovskom antenom u Aresibu svakodnevno snima 35 gigabajta "radio programa". fondaciju koja za cilj ima finansiranje potrage za vanzemaljskim civilizacijama. Brus Marej i Luis Fridman su osnovali "The Planetary Society". Zahvaljuju i rotaciji i revoluciji na e planete. godine Karl Sagan. uvek u pozadini snima i radio signale na frekvenciji od 1420 MHz. Za godinu ipo. bez obzira na to ta mu je u tom trenutku primarni zadatak. koliko postoji . Na alost. "The Planetary Society" je odre io kesu. na elu sa Danom Verthajmerom. Aresibo je stacionarni radioteleskop i ne mo emo ga pomerati. ali o tome . Ekipa sa Berklija je napravila screen saver koji obra uje podatke iz Aresiba. otpo inje projekat SETI@home. jeste. Kad se ra unar "naka i" na Internet. Danas je malo druga ije. sedamdesetih godina ovo je bio SF. prvom slede om prilikom na Berkli. Dodu e. godine ekipa sa Berklija. Naravno. 1979. Ideja je da se stalno snima radio-nebo iznad na e planete i da se ti podaci kontinuirano obra uju. obra uje ih dva-tri dana i rezultate alje.nekom drugom prilikom. Slika do sada preskeniranog dela neba. SETI moba izgleda ne to druga ije nego kada se okopava kukuruz.Internet. Klju za re enje problema le i u fenomenu koga zovemo . on dovu e sirove podatke. Iste godine na Berkliju po inje i projekat SERENDIP (The Search for Extraterrestrial Radio from Nearby Developed Populations). ta se ta ka na nebu stalno pomera i na taj na in "prebrisuje" radio-nebo. 1999. ali sposobnost nije sama po sebi dovoljna.

jer stvarno ne znam ko e i kada biti u mogu nosti da ode po takav kamen. Slika zlatne plo e sa Pionira 10. March/April 1998: 118-22. The American Scientist. nadajmo se da mu ne e trebati i Kamen iz Rozete. U pitanju je 250 000 godina CPU vremena. Collective Wisdom. H. Preporu ene Web stranice: . ta nije juzera. ali niko nije ni o ekivao da emo uspeti tako lako. Ukupno utro eno procesorsko vreme se vi e ne meri asovima ili danima. Ko zna. na projekat se "primilo" oko dva miliona ljudi. Prvo bi trebalo da otkrijemo signal koji. 1998. Sr an Verbi fizi ar Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatrura: y y Hayes. lansirana 1972. udovi no veliki posao.. Sonda se danas nalazi na sedamdesetak astronomskih jedinica daleko od Sunca. predstavlja poruku. 25 July 1998. godine. mo da. Potraga je tek po ela. Sve u svemu. First Contact.SETI@home. Zatim bi valjalo da na emo i nekog novog ampoliona da to de ifruje. Muir. Za to vreme je obra en veliki deo neba vi enog nad Aresibom. Ovakvu plo u na sebi nosi svemirska sonda Pionir 10. B.. Jo uvek nema ni eg spektakularnog. New Scientist. 1998. mo da e nekad nekom ET ampolionu ova plo a pomo i da shvati kakve to poruke alju bi a sa "tre eg kamena od uto-zelenog patuljka" negde sa ruba Galaksije.

glinenim lampama i uvenom disku iz Festosa (slika 1).. godine. One nisu.film Roberta Zemekisa po romanu Karla Sagana Nastanak i razvoj U vreme postojanja minojske kulture na Kritu . Na njima postoje piktogrami koji se lako mogu prepoznati.com/ns/980725/alienscreen. Naziv hijeroglifi je potekao od uvenih egipatskih hijeroglifa.photojournal-b. To pismo. Prva faza razvoja pisma je hijeroglifsko-piktogramsko pismo.amsci. zvezda.coseti.org/vol1no2/sagan. koje se u literaturi razli ito naziva: minojsko pismo ili egejsko pismo. strela.htm http://www.html Preporu en film: y "Kontakt" . mo e se uslovno podeliti na tri faze. razre enje ovoga pitanja je i klju njihovog de ifrovanja.ssl. niti se na bilo koji drugi na in mogu povezati.gov http://www. iako ova dva pisma nemaju nikakve direktne veze. kao to su glava. iako na prvi pogled tako izgleda.nasa. . No. ruka. milenijuma pre nove ere pojavljuju se prvi zapisi u obliku pisma.edu/ http://www. Pretpostavlja se da je kori eno od 2200.od 3. faze direktnog razvoja.org/amsci/issues/Comsci98/compsci1998-03.jpl.bigear.http://www. koje je sa uvano na minojskim pe atima.setiathome. do oko 1650..html http://www.berkeley.org http://www.newscientist.

metalnim predmetima.. godine (slika 2). Na eno je na velikom broju glinenih tablica i na Kritu.Slika 1 .. je Linear B pismo. tako da mo emo govoriti o njima kao o ideogramima. Ono se koristi od oko 1400.Glinena plo ica predstavom minojskog pisma poznatog kao Linear A. Tre a faza. Pronala eni su samo na teritoriji ostrva Krita. Znakovi koji su ranije kori eni sada su svedeni na konture koje su te ko prepoznatljive. do oko 1450. Ova verzija pisma je kori ena u periodu od 1750.Disk iz Festosa . ali i na gr kom kopnu (u . Bele e se na keramici. nama i najzanimljivija. godine. Slika 2 . do 1200. Druga faza je ono to nau nici nazivaju Linearom A. kamenu.najstarije svedo anstvo drevnog minojskog pisma. a najpoznatiji su zapisi na eni na 150 plo ica na lokalitetu Hagija Trijada.

uslovno re eno .Tri plo ice sa zapisima Lineara B. Opet uslovno mo emo govoriti o ovom pismu kao o varijanti Lineara A. odnosno neka varijanta gr kog jezika iz koga e se kasnije razviti klasi ni gr ki jezik. Tebi. . u Pilosu oko 1500.. Mikeni. Koji je jezik u pitanju? Po to govorimo o vremenu bar 500 godina pre Homera i 1000 godina pre gr kih poznatih dijalekata. kao ni razvijen numeri ki sistem. Slika 3 . kakvog ga mi danas poznajemo. merni sistemi su razli iti. ili da je u pitanju.. ali postoji samo nekoliko istih znakova. najverovatnije neindoevropski (kao to je etrurski). a u Linearu A ne postoje ni linije razdvajanja izme u redova.Knososu oko 3000 tablica. mogu e su dve pretpostavke: da je to pismo koje je bele ilo neki jezik koji je postojao pre gr kog na toj teritoriji.) i jedino je de ifrovano (slika 3).pragr ki.

. do 2. veka pre nove ere za bele enje gr kog jezika (slika 4).Kiparsko pismo Slika 4 . Ovo pismo je kori eno u periodu od 6. ali jasna veza je samo izme u 7 znakova.Kiparsko pismo. Postoje izvesne sli nosti izme u ovog pisma i Lineara B (slika 5). dok je veza izme u ostalih znakova jo uvek u sferi pretpostavki.

jer se i sami slu imo takvim. Razlika ime u njih je jasna: nefonolo ki sistemi se oslanjaju na sisteme simbola koji su u manjoj ili ve oj meri apstraktni. logi no su zaklju ili da to nije gr ki jezik. dok je za osnovnu pismenost potrebno znanje od oko 2 000 karaktera (!) Silabi ko (ili slogovno) pismo se danas sre e u japanskoj kani. Najpoznatije ideografsko pismo danas jeste kinesko pismo. po to ga u Linearu B nisu na tom mestu pronalazili. Na toj liniji razmi ljanja do lo se do zaklju ka da Linearom B sasvim sigurno nije bele en gr ki jezik. nama najbli e.Uporedni prikaz kiparskog pisma i Lineara B. Broj znakova u ovakvom tipu pisma se kre e od 50 do 100 (nekada i nekoliko stotina) karaktera. koji bele e akusti ku vrednost sloga. Za ranije faze razvoja pisma smatraju se piktografsko i ideografsko (nefonolo ki sistemi). . i pri tome uglavnom odvojeni od govornog jezika. Ipak su svi nau nici poredili ova dva pisma i dodeljivali Linearu B glasovne vrednosti kiparskog pisma (po to je ono ve bilo de ifrovano). koje sadr i oko 50 000 karaktera.Slika 5 . Tip pisma Jezik se mo e bele iti na razli ite na ine. ima do 35 karaktera koji bele e glasove. Fonolo kih sistemi su u tesnoj vezi sa akusti kom realizacijom govora: znakovi bele e ili slogove ili glasove jednog jezika. Fonetsko pismo. Oni su posmatrali disribuciju znaka S (se) koji je u gr kom jeziku frekventan na kraju re i i. dok su slogovno i alfabetsko pismo (fonolo ki sistemi) nastali tek kasnije.

Grupe znakova u zapisima su odvojene vertikalnim linijama i du ine su od 2 do 8 znakova. ponovili bi znak za jedinicu 9 puta). ali sistem nije bio poziciono ure en (ako su hteli da predstave broj 9.slika 7). tako da nam pojam koji se iza njih krije nije poznat.Predstavljanje brojeva u Linearu B. materijal je omogu io neku vrstu klasifikacije (slika 9): uz ideograme za svinju i konja su se esto nalazila jo tri ideograma. najpre mo emo pretpostaviti da je u pitanju silabi ko pismo. Ipak. Ideogrami Kao to je ve re eno. Brojevi Na osnovu gra e nije bilo te ko zaklju iti da su brojevi bili bele eni u dekadnom sistemu.ideogrami ena i dece. to opet upu uje na to da pred sobom imamo silabi ko pismo. Slika 7 . Neki su bili do te mere stilizovani da se veza sa izgledom bi a ili stvari koje predstavljaju izgubila. ideogramske predstave nemaju previ e veze sa akusti kom realizacijom re i. tako da je njihovo zna enje mnogo lak e odgonetnuti.Ako imamo u vidu da je ukupan broj znakova koji se koristio u Linearu B oko 90. .Kompletan zapis nekoliko znakova . destice. tako da mo emo pretpostaviti da su obele avali neku vrstu stoke. ne ba svih. Postoje znakovi za jedinice. Me utim. Slika 6 . Organizacija je sli na rimskim brojevima. hiljade i desetine hiljada (slika 6). esto je bio upotrebljavan ideogram za mu karca ili enu. a uz enu je obele avan i broj njene dece (posebno de aka i devoj ica .

ali svi njihovi poku aji su se zavr avali bez uspeha. Ipak. Kako je sam Ventris bio arhitekta. Nije se znalo koji je jezik u osnovi. oni se mogu na i u bilo kojoj poziciji u re i.to su. Pored toga. . istina. sposobnost i upornost. Svoj prvi rad u vezi sa ovim problemom Ventris je objavio sa 18 godina (1940).u estalost pojavljivanja uop te i pojavljivanja na odre enim mestima Prvo zapa enje koje je dalo rezultate je to da se znakovi. Kako je Linear B de ifrovan? Nije bilo nijednog biligvalnog zapisa koji bi bio klju razre enja pisma..O Majklu Ventrisu Pre nego to se Majkl Ventris (slika 8) po eo zanimati za ovaj problem. istra iva i su poku avali na razne na ine da pri u materijalu koji su imali. dao je Majkl Ventris.Majkl Ventris. analizirao je distribuciju znakova . ni lingvista. D on edvik. bile liste. koje je Ventris obele io brojevima 8. dakle. uzeo je u obzir op ti sadr aj natpisa . dakle ni arheolog. Manje ili vi e ozbiljno. u njegovom radu. kada je ve bio do ao do re enja. uglavnom. a kona no je de ifrovao Linear B 1952. 2. kao to je to svojevremeno bio slu aj sa Kamenom iz Rozete (uz pomo koga je ampolion de ifrovao staroegipatske hijeroglife). tra io je tzv. bilo je je i razmi ljanja o samom sistemu jezika. katalozi. da li razlikuje rodove ili mno inu i poku aj da se prepozna ne to to bi se moglo identifikovati kao bilo koji oblik fleksije. Slika 8 . inventari. paterne. ta je Ventris uradio? 1. neprocenjivo mu je pomogao filolog i profesor gr kog jezika na Oksfordu. moralo se krenuti od metoda kojima se koristila kriptografija. zatim je sli ne znakove grupisao i poku ao da na e varijacije natpisa ili. da li je flektivni ili nije. Dakle. naj e e pojavljuju u inicijalnoj poziciji (na po etku re i). jasno je da je ovde u pitanju bila prevashodno izrazita inteligencija. tako to je svaki znak obele io brojem. Jasno je da ne moramo znati fonetsku vrednost znakova da bismo razumeli neki tekst. ak. Uglavnom.. Sve zaklju ke koji su u ovom tekstu navedeni. posmatraju i sa lingvisti ke strane. nije se mnogo odmaklo. jednog znaka 3. 38 i 61. imaju slobodnu distribuciju. godine.

Zatim. . ako imamo u vidu da su u pitanju spisi koji predstavljaju liste (slika 10).) Sam Ventris je bio sumnji av kada je u pitanju znak 61.veznik.Slika 9 . To zna i da su ovim znakovima bili obele avani isti vokali. Slika 10 .O igledni ideogrami u Linearu B. u-sa-di-ti. (npr: A-na. Za to? Ako imamo na umu da su znakovima bili bele eni slogovi (u idealnoj formi: konsonant-vokal). verovatnije .Ilustracija analiti kog procesa Majkla Ventrisa: znak 78 u finalnoj poziciji. onda mora postojati znak da obele i taj vokal. ako re po inje vokalom. Znak 78 se esto nalazio kao poslednji i pretpostavka je bila da je u pitanju neki sufiks ili. pa nije odmah zasigurno tvrdio da je u pitanju znak za isti vokal. razmatrao je re i koje se razlikuju samo u ponekom znaku. o-pa-nak. zato to se on esto nalazio i u finalnoj poziciji (na samom kraju re i). Ukoliko su te re i bile dovoljno duga ke onda je mogao govoriti o tome da su odre eni znakovi u vezi (slika 11).

koji je bele en. odnosno. Dakle. Tako je formirao nekoliko parova.Fleksije u Linearu B. te da su se tako mogli oma kom zameniti. Najvi e varijacija Ventris je nalazio na kraju re i. Pronalazio je iste re i koje su bile upotrebljene uz znak za enu ili mu karca i imale razli ite nastavke. imaju isti vokal i pridodao ih je parovima koje je formirao. Slika 12 . bilo je jasno da jezik.Odnosno. Dalje je pretpostavio da ti sufiksi koji ozna avaju rod (slika 13). . ili isti konsonant (npr: do-to ili do-du). dokazivalo je pretpostavku da je u pitanju flektivni jezik (slika 12). to je dokazivalo postojanje sufikasa. Slika 11 . to bi se onda ovi mogli nazvati i deklinacijskim sufiksima. da sadr e ili isti vokal. kako ih je odredio Ventris.Parovi veza izme u grupa znakova u Linearu B. Kako su u pitanju imenice. razlikuje rodove.

gr kim jezikom! . Nastavljaju i istra ivanja u tom smeru Ventris je formirao tabelu (slika 14). tj. koja je pokazivala veze do kojih je do ao. ipak.Ventrisova tabela veze izme u znakova Lineara B prema u estalosti. Iako je sve vreme poku avao da uporedi jezik koji je bele en Linearom B sa etrurskim. Ona je pokazivala veze me u znakovima po tome da li sadr e isti vokal ili isti konsonant. najvi e paralela nalazi upravo sa . Slika 14 . frekvenciji istih vokala ili konsonanata.Slika 13 Razlikovanje rodova u Linearu B. U tu tabelu je smestio oko 60 znakova koji su bili frekventniji u gra i koju je imao. ak i nehotice.

Pretpostavio je da e se ona prona i u natpisima imena jedne od morskih luki na Knososu . ondnosno . 06) je n.. Tra io je one konstrukcije koje su odgovarale shemi 08-. Kako se esto nalazio natpis "formule" 70-52-12 (. Fonetska vrednost nekih znakova je na ovaj na in bila razre ena... a ozna avali de ake i devoj ice.o. to je bilo esto u gr kom jeziku. Recimo: 1. pragr ki. Kona an dokaz dobijamo razre enjem natpisa koji su se nalazili uz ideogram za enu. odatle je kolona V ona iji znakovi sadr e vokal a u kombinaciji sa nekim konsonantom 2. imao je znakove za a i ni. opet.. sadr ali . Nastavci koji su se javili pod c) -36 i d) -57 su.a.Knosos! Otuda je X red . Zbog silabi kog sistema treba tragati za slede om konstrukcijom a-mi-ni-so. red VIII (30. i prona ao slede e varijante: a) b) c) d) 08-73-30-12 08-73-30-12-45 08-73-30-41-36 08-73-30-41-57 prost oblik lokativ /pridevski /oblici Dakle. 12 je so. ime re avamo jo jedan red IX = m.-30-. zna i sadr e isti konsonant. a mozaik nam je sve vi e otkrivao gr ki jezik.ko. bilo ga je jedino mogu e re iti tako da je vrednost znaka 70 . Oni se nalaze u II redu.Amnisosu. tj. Po to je otkrivena fonetska vrednost znaka 70 . znak 61 je vokal i. Od toga. odakle je kolona II o i VII red s.Razre enje Mukotrpno napravljena tabela ipak ni ta ne re ava. znakovi 73-30 su mi-ni (odnosno mni). Ventris dalje pravi itav niz pretpostavki od kojih se neke pokazuju ta nim. zbog kiparskog ti koji je sli an znaku 37. odakle je kolona I ona iji znakovi sadr e vokal i. prema tabeli.. Ve je po ela da se ra a sumnja da je u pitanju neka varijanta gr kog jezika. zbog toga to je kiparski znak za na sli an znaku 06 3.o-no-so). Najprihvatljivije re enje nam dolazi. To su 70-54 i 70-42. znak 08 jeste glas a zbog velike u estalosti pojavljivanja. -ja.. Odakle je bio re en i IV red -j. Ventris je zatim poku ao da prona e potvrdu za svoje zaklju ke u materijalu koga je imao. a da je sam natpis: ko-no-so .k. opet.ko.. ukazivalo na gr ki: da su u pitanju mocioni sufiksi (nastavci za obele avanje roda) -jo. 52. Kockice su se polako slagale. 24. Nemogu e je bilo ne primetiti da je u estalost zankova koji sadr e s bila velika na kraju re i. trebalo je otkriti znakove 42 i 54. Nametalo se re enje koje nam je. iz gr kog jezika: ko-ros i ko-re (slika 15). .

Grupe silaba u Linearu B koje ozna avaju de ake i devoj ice (koros i kore). ve varijanta koja je 500 godina starija od Homera i 1000 godina starija od standardnog ati kog dijalekta (slika 16). ali ne gr ki kakvog mi poznajemo. Slika 16 . mogao je da transkribuje sve vi e tekstova i sve vi e je bio uveren da je njegovo re enje ta no. Tada je Ventris bez sumnje mogao da zaklju i da je jezik koji stoji iza Lineara B gr ki.Mapa gr kih dijalekata u klasi no doba. proveravaju i i upore ivaju i.Slika 15 . godine BBC ga je pozvao da govori u emisiji na njihovom Tre em programu i on tada koristi priliku da obelodani . U junu 1952. Veliki deo tabele je bio re en.

u kolonama A . to je i do danas ostalo neosporno.kako su bele ili diftonge. godine Ventris dobija pismo od profesora Blegena. I. a u kolonama B Linear B pisma. D on edvik je dobio Ventrisove spise koje je detaljno prou io i. Koriste i se Ventrisovim otkri em. Po to je predavao gr ke dijalekte na Kembrid u. U maju 1953. na kraju. opisao je zatim kompletnu ortografiju . Dao je preciznije opise izgovora znakova koji su se bele ili.. Re enje Majkla Ventrisa je time bilo u potpunosti nau no potvr eno.Lineara A.Ventris je na ao re enje. prema mi ljenju ovog filologa . Blegen je sam mogao da pro ita i rastuma i natpise na tim tablicama.Tabela razvoja znakova minojskog pisma: u kolonama H su znaci hijeroglifske. naravno. Slika 17 . koji je tada iskopavao palatu Pilos. ali ih niko do tog trenutka jezi ki nije ispitao.. bile burne. Poznaju i dobro gr ki jezik i njegove dijalekte. a mnogi su poku avali da ospore njegova otkri a.uvenu Arhivu iz Pilosa. On je prethodne godine tamo otkrio najve u kolekciju tablica Lineara B do danas poznatu . .svoje otkri e (slika 17). edvik mu je dosta pomogao u daljem radu. Reakcije su. estitao Ventrisu. konsonatske grupe.

moreplovca koji je prvi stigao do Njujor kog zaliva... me utim. godine. . Danas se ne mo e sa sigurno u tvrditi da li su stanovnici ukutjena pre 400 000 godina koristili mozak i ostale delove tela svojih sunarodnika u ishrani. ve se ovaj pojam upotrebljava i kod svih ostalih ivotinjskih vrsta. Gore navedena pri a predstavlja prvi pisani izvor o postojanju kanibalizma. dok je cela posada to bespomo no posmatrala. On je tada primetio da odre ene grupe ljudi koji ive na Kubi i Haitiju jedu meso svojih saplemenika. dana nji nau nici mogu. 1972. Me utim. ubila i na mestu ga ivog pojela.Mirjana elma lingvista Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura y Chadwick. na bazi lobanje Pekin kog oveka iz pe ina ukutjen u Kini nalaze se ve ta ki napravljene rupe. koje su najverovatnije slu ile da se pro iri postoje i veliki otvor (foramen magnum) i "olak a" va enje mozga. lukaviji. da utvrde da li je ovakva praksa postojala u nekoj ljudskoj populaciji. ali nije ni poku ao da pru i bilo kakvo obja njenje ovakve pojave. Deciphrement of Linear B.crosswinds.htm Kanibalizam se mo e najjednostavnije definisati kao (zlo)upotreba pripadnika sopstvene vrste u ishrani. Oxford: Univesity Press Preporu ene Web stranice: http://www. Ova pojava se ne odnosi samo na ljudsku vrstu i stoga se kanibalizam ne mo e poistovetiti sa ljudo derstvom. Ovakva tu na sudbina zadesila je ovanija Verazana.com/0796issue/0796scicit01.sciam. (2nd edition). Smatra se da je pojam "kanibalizam" prvi upotrebio Kristofer Kolumbo. J.net/~velikovsky/dag/decipher. pri iskrcavanju na jedno od ostrva. zadesila ga je potpuno neo ekivana sudbina: odmah po silasku sa broda grupa domorodaca ga je uhvatila. na osnovu prisustva odre enih karakteristika na skeletnim ostacima. Na primer. ili su va enje mozga i njegovu konzumaciju praktikovali da bi nekim magijskim putem postali pametniji. Na svojim daljim putovanjima on je plovio karipskim morima i susretao se sa tamo njim ivljem. koji je uo io ovu pojavu putuju i po morima Srednje Amerike.html http://www. Pretpostavke o postojanju kanibalizma me u pripadnicima ljudske vrste datiraju jo iz davne pro losti. hrabriji. 1528.

kao i to da se izme ane ljudske i ivotinjske kosti nalaze odba ene u jami. Ne to uverljiviji dokazi poti u iz pe ine Vindija (tako e u Hrvatskoj). Istra iva i koji prou avaju ove ostatke tvrde da izuzetna fragmentovanost kostiju i postojanje zasekotina na njima govore u prilog praktikovanju kanibalizma. jer su iskopavanja vr ena jo 1899.Urezi na ostacima lobanje iz Krapine . starosti oko 600 000 godina. pa do preko 130 000 hiljada godina. Sli no se mogu tuma iti i nizovi tankih i preciznih. ali dubokih useka na jagodi noj kosti. godine. a do dana njih dana nije sa uvano dovoljno ivotinjskih kostiju da bi se utvrdilo da li su ljudski i ivotinjski ostaci imali isti tretman. gde su ljudske kosti se ene i lomljene i jednostavno razbacane po podu pe ine bez ikakvog obreda sahranjivanja (slika 2). Zasekotine na lobanji broj 20 iz Krapine u Hrvatskoj (slika 1) dugo su vremena bile predmet rasprave u krugovima fizi kih antropologa.Slika 1 . Jo jedan primer sli ne prakse jeste i lokalitet Atapuerka u severnoj paniji. jer sli ni tragovi nastaju i prilikom i enja kostiju od ostataka mi i a i drugih tkiva. Sama analiza ovog materijala nije preterano pouzdana. kao i unutar o nih duplji na lobanji sa lokaliteta Bodo u Etiopiji. gde je na ostacima najmanje est individua uo eno prisustvo zasekotina razli itog stepena.nau nici su podeljeni po pitanju da li se ovde radilo o svedo anstvu kanibalizma ili o ritualnom urezivanju. ali su mogli da nastanu i tokom pripreme ostataka pokojnika za sekundarno sahranjivanje. Potencijalni znakovi kanibalizma otkriveni su i me u na im srodnicima . Ovi tragovi bi mogli da ukazuju na postojanje ljudo derstva.Neandertalcima i datiraju od pre otprilike 45 000. .

sa tragovima se enja kremenom alatkom.Ljudske kosti sa lokaliteta Mankos. Otkrivene individue su pripadale Anasazijima.Slika 2 . kao to su destruktivno delovanje ivotinja strvinara. nastali neposredno pred smrt i koji su ostavljali sli ne tragove na kostima. delovanje faktora spolja nje sredine ili tragovi povreda od oru ja. precima dana njih Pueblo Indijanaca. nau nici rom sveta su po eli da obra aju mnogo vi e pa nje na tanane detalje koji su izdvajali tragove kanibalizma od drugih procesa.Fragment ljudske kosti iz pe ine Vindija (Hrvatska). Jedan od najdetaljnije ispitivanih lokaliteta na kojima su uo eni eventualni posredni tragovi ljudo derstva na ljudskim kostima jeste lokalitet Polaka Vol (Polacca Walsh) u Arizoni. Slika 3 . . koji veoma li e na tragove koji se mogu na i na ivotinjskim kostima za koje znamo da su kori ene u ishrani. sa vidljivim tragovima "obrade" Posle ovakvog okantnog otkri a. Tokom iskopavanja ostataka 30 individua otkriveno je prisustvo zasekotina i tragova gorenja na kostima.

ali usled sve pa ljivijih analiza o uvanih skeletnih ostataka po inje da se dobija sve ve i broj informacija. da objasne i na in sahranjivanja. ali detaljnijim pregledanjem ko tanih ostataka iz praistorije uo ava se da to ipak nije tako retka pojava. koje je praktikovano da bi se lak e do lo do veoma hranljive ko tane sr i. le evi bili pe eni ili kuvani kao i bilo koja druga vrsta mesa. . To zna i da pokojnici nisu bili sahranjivani.Figurica iz Perua na kojoj je prikazan kanibalizam. nije bila jedini razlog za surove obi aje me u na im precima.Broj zasigurno potvr enih slu ajeva kanibalizma u otkrivenim arheolo kim populacijama jo uvek je mali. ve da su njihovi ostaci prona eni u jamama ili na podovima stani ta izme ani sa kostima ivotinja. Ubijanje ljudi i kori enje njihovog mesa kao hrane mogli bi da predstavljaju i jedan oblik dru tvene kontrole. infanticidom. ili mo da neki vid "le enja" Upra njavanje kanibalizma se uvek smatralo nekom vrstom anomalije u ljudskom pona anju. najverovatnije. Slika 4 . treba imati na umu da su skeletni ostaci tretirani kao ostaci bilo koje druge ivotinjske vrste koja je slu ila za ishranu. naro ito ubijanjem dece. to kazuje da su pre kori enja u ishrani. ne bi li se ta no odredio na in nastanka takvih promena. U slu ajevima kada se pretpostavlja da se radi o kanibalizmu. Na ovakvim ljudskim kostima vidljivi su tragovi kasapljenja. naro ito u predelima zglobova. kada se prona u ljudski ostaci. Osim posmatranja golim okom. Ovakva istra ivanja osvetljavaju jednu potpuno drugu dimenziju ljudskog postojanja i ukazuju da ekstremna glad. za potpunu analizu ovakvih tragova neophodno je koristiti mikroskop. Na kostima se mogu konstatovati i tragovi lomljenja. tj. vidljivi su i tragovi gorenja. Jedna od pretpostavki je i da ova pojava predstavlja na in smanjivanja broja stanovnika susednih populacija. Tako e. Uglavnom. jer su jake zglobne veze morale da budu iskidane da bi se lak e manipulisalo odre enim delovima tela. Drugo obja njenje bi bilo da se kanibalizam javljao kao reakcija odre ene ljudske grupacije na sveprisutni stres. izme u ostalog. fizi ki antropolozi poku avaju.

Razlozi zbog kojih bi meso i krv mrtvih ljudi bili kori eni u ishrani su. i jetra je smatrana za organ koji ukoliko se pojede. Zulu ratnici mogu da netremice i neustra ivo gledaju u neprijatelja. Postoji zabele ena pri a da je poglavica plemena Zulu. odre eni delovi tela ubijenih neprijatelja bi se pekli dok se ne bi pretvorili u pepeo. hrabrosti ili bilo koja druge osobine koja je mrtvu osobu krasila za ivota. Matuana popio u trideset poglavica plemena koje je pokorio. Izgleda je lak e prihvatiti da su ovakvi tragovi na kostima nastali tokom ratnih sukoba ili sprovo enja nekakvih rituala sahranjivanja. Naura Indijanci sa Nove Grenade su jeli srca panskih konjanika (koji su ih terorisali). meso razdeljeno ni im oficirima. uvek kada se govori o ljudo derstvu. Slika 5 . a antski poglavica je ubio sir arlsa Makartnija 1824. . Po to je arls Makartni smatran izuzetnim junakom. mo e da prenese hrabrost pokojnika. Kao izvor neobi ne hrabrosti smatran je i mozak. pripadnici plemena Ifugao sa Filipina i Kaji iz Nove Gvineje bukvalno isisavali mozgove svojih neprijatelja. a kosti uvane kao svetinja u Kumasi. te su Tolalici iz unutra njosti Celebesa. a zatim bi se pepeo me ao sa drugim sastojcima i davao de acima prilikom ceremonije inicijacije.Stereotipni prikaz ritualnog kanibalizma kod Asteka. Osim srca. Uveren da se osobine mrtvog junaka prenose pro diranjem nekog od njegovih delova tela. navodno. u procesu uvo enja de aka u svet odraslih. godine i pojeo njegovo srce. njegovo telo je osu eno. Ovo verovanje je bilo rasprostranjeno me u Kamilaroima iz Novog Ju nog Velsa. ljudi te ko prihvataju injenicu da su predstavnici njihove sopstvene vrste sposobni za ovakav in. Kod plemena jugoisto ne Afrike. jer su verovali da e na taj na in postati hrabriji i u dovoljno sna ni da pobede svoje neprijatelje. U etnolo koj literaturi postoji itav niz zapisa o praktikovanju kanibalizma irom sveta. u nadi da e postati nadmo an i nepobediv.Naravno. Kod ovog plemena postoji i verovanje da ukoliko pojedu obrve i sredinu tela svojih neprijatelja. nadprirodno sticanje mudrosti.

kao predstavnici samoproklamovane najsavr enije vrste na zemlji. Bolest se manifestuje itavim nizom poreme aja funkcija malog mozga. Ova bolest je predstavljala uzrok smrti polovine enskog stanovni tva i velikog broja dece. Ukoliko zanemarimo senzacionalisti ke lanke iz svakodnevne tampe koji govore o jo jednom novootkrivenom masovnom ubici. Na obdukcijama su uzimani uzorci mo danog tkiva. epidemija ovog retkog oboljenja je u potpunosti zaustavljena. te stoga oni i nisu umirali od ove bolesti. da bi kasnije bio zahva en ostali deo centralnog nervnog sistema. Nakon trajnijeg iskorenjivanja kanibalizma u ovom podru ju.Slika 6 . a da je ovo strogo zabranjeno odraslim mu karcima. Zanimljivo je da je u prvoj polovini XX veka u Isto noj Papui Novoj Gvineji. da pojedemo nekog od svojih bli njih! Julija Kele evi lekar i fizi ki antropolog Beograd . koji tokom svojih zlo ina praktikuje kanibalizam. Verovatno retko ko od nas uop te mo e da prihvati da smo u stanju. retki su verodostojno dokumentovani slu ajevi o kori enju ljudskog mesa u ishrani. iz kojih je izolovana jedna vrsta virusa za koju se smatralo da je izaziva ovog oboljenja. kod plemena Fora zabele eno retko oboljenje kuru. Epidemiolo kim istra ivanjima utvr eno je da ene i deca koriste u ishrani mozgove svojih saplemenika."Lovci na glave" sa Papua Nove Gvineje.

ogromna ve ina stanovni tva je ivela na selu (slika 1).sto ari. kao i brojni trgovi u unutra njosti zemlje tek po eli razvijati. u kojoj su bili jo i vlasi . Prizren i Pri tina). osnovu privrede inili zemljoradnja i sto arstvo.Karta srednjovekovne Srbije u vreme kralja Uro a II Milutina (1282-1321). Ulcinj i Bar) i novoosvojenim vizantijskim krajevima (Skoplje). razumljivo je da su uz rudarstvo.Preporu ene Web stranice: http://www. ali povrh svega. Pored takvog odnosa gradskog i seoskog stanovni tva.html Ko su stanovnici sela? Srbija je pre oko 700 godina bila zemlja u kojoj su se gradovi (Novo Brdo. Drivast.com/~trance/cannibal. Slika 1 . sokalnici (vrsta . Svi stanovnici sela . Pored toga.netaxs.meropasi (zemljoradnici) su spadali u grupu feudalno zavisnog stanovni tva. zavisne seoske zanatlije. bilo je ne to starih gradova u primorskim oblastima (Kotor.

tako e je bila bitna blizina obradive zemlje. Ku e i druge zgrade bile su uglavnom grupisane na jednom manjem prostoru. Prose no selo je brojalo oko 40 ku a. a razmak izme u gra evina iznosio je od 2. Manastiri poput Sv. a samim tim. Sela su pripadala gospodarima. Slika 2 . manastiri. U posedu manje vlastele i pronijara moglo je biti samo nekoliko sela. Ku a Tokom XIII i XIV veka. otroci (robovi) i jedan deo seoskih popova. ali je broj mogao da varira od 10 pa do 200 domova. pa njaka i puta. Ovu grupu zavisnog stanovni tva Du anov zakonik naziva sebrima. bila to ve a reka ili neki manji izvor. Manja grupa ku a odvojena od mati nog naselja vi e kilometara naziva se zaselkom.Izgled srednjovekovnog srpskog sela iz XIV veka. To su bili velika i mala vlastela. imali su u posedu preko 90 sela. sam vladar i pronijari (nenasledna vojni ka imanja). bila za njih i obavezama vezana. ali se kao lokalne varijante javljaju bondru are i kamene ku e. Prema Du anovom zakoniku o potrebama jednog monaha brinulo se 20 ku a ("i na tisu u ku a da se hrani u manastirima pedeset kalu era"). esto se u sredi tu sela ili na obli njem bre uljku nalazila seoska crkva oko koje se prostiralo groblje. Uz to.posluge). pa do vi e desetina metara (slika 2). uma. Arhangela kod Prizrena. a obi no predstavlja za etak novog sela. dok je velika vlastela dr ala i vi e desetina sela. u seoskom graditeljstvu preovla uju drvo i kamen kao osnovni gra evinski materijali. Kako izgleda srpsko selo u srednjem veku? Sela su skoro uvek bila podizana na mestu gde postoji pija a voda. Temelji .

Velike povr ine pod vo em i vinogradima bile su privilegija vlastele i manastira. rotkva i repa. veoma va ni proizvodi koji su imali veliki udeo u ishrani bile su mahunarke. dok se po selima uglavnom vo e gajilo za potrebe doma instva . kao i tkanje razli itih tkanina. igraju va nu ulogu u seoskoj privredi.ku e bili su od lomljenog kamena. Svako seosko doma instvo uz samu oku nicu ili ne to dalje od ku e. Verovatno najve e zasejane povr ine obuhvatali su p enica. Skromno poku stvo sa injavalo je nekoliko klupa za sedenje. a naro ito sto arstvo. a krov je bio pokrivan slamom ili indrom. Krovna konstrucija je od drvenih greda. Tako e. Pod u prostorijama je naj e e bio od nabijene zemlje. obra ivalo je vrt sa povr em. dok je prose no doma instvo imalo oko 8 lanova. Po to se ve ina dnevnih aktivnosti obavlja na imanju i oko stoke. a pored toga. Ku e gotovo da nisu imale name taj u dana njem smislu.10 do 50 stabala po domu. Povr ina prostora za stanovanje naj e e se kretala se izme u 20 i 40 m2. ku a je uglavnom slu ila za spavanje i pripremanje hrane. Uku ani su spavali na slami prekrivenoj asurama. velik je broj porodica koje su imale mnogo vi e eljadi. u blatu ili kre nom malteru. nalazilo se ogra eno ognji te. tre nji. niske stoli ice i sinija (sto). od ega su bar polovinu inila deca. Proizvodi Iako se meropasi smatraju zemljoradnicima. ljiva. a mali prozori zatvarani su masivnim drvenim kapcima. kupus. ali ima i slu ajeva mnogo prostranijih ku a. Najzastupljenije vrste povr a su crni. jabuka i duda. kao to su so ivo. pori(prazi)luk. je am. te za tada nje enske poslove . mnoge druge aktivnosti.Presek srednjovekovne seoske ku e. Seoske ku e su obi no imale dve prostorije. . a retko tri ili vi e (slika 3). skoro jednaku zemljoradnji (slika 4). bob i gra ak. ra i proso. Slika 3 . Od aka nije bilo. dok su na njima bili gra eni zidovi od drvenih talpi. U sredini ili jednom od uglova. beli.e ljanje i predenje vune. itelje ku e ini uglavnom tri generacije. naj e e kru aka. a mo da polica i obavezan razboj. nego je dim izlazio kroz krov ku e.

kakvi su mle ni proizodi. jer je omogu avao da se u siroma nim zajednicama u tede vredne i retke namirnice u ekonomskom i prehrabenom smislu.. Onda nju hranu. meso i mast. Ja anjem organizacije crkve (naro ito parohijskih). Same seoske zanatlije uglavnom su se trudile da najpre zadovolje potebe samog sela. ve ina dana njih ljudi bi ocenila kao neukusnu i bljutavu. kova kim i tesaraskim zanatom.Slika 4 . spremana od kupusa i zelja.oko 1345. bitni udeo u ishrani imalo je samoniklo bilje: gljive. uticaj crkve se ose ao sve vi e u svim oblastima ivota. a sli ne njima bile su ka e od boba i gra ka. a potom i ireg tr i ta. a tako e i u ishrani. Sa razvojem privrede i trgovine tokom XIV veka. divlji luk. Hrana i pi e Od sticanja samostalnosti Pravoslavne Crkve. Pored povrtlarskih biljaka. Pored svega toga.. ili neke porodice. 2-4 krave. a ne u tada njoj srednjovekovnoj ode i. crkva Vaznesenja Gospodnjeg . poslovi oko sena. uglavnom neutvr ena naselja sa tr i tem. srpski seoski ivot po inje mnogo vi e da pro ima pravoslavna duhovnost. jedna zemljoradni ka porodica nije mogla pre iveti a da nije uzgajala stoku. Pojedina sela. tako i za periode godine kada nema postova. godine. sela sa povoljnim polo ajem dobijaju na zna aju pa prerastaju u trgove. Ne to ukusnija bila su razli ita variva sa mesom... Post je. Svinje koje su se uzgajale bile su 2-3 puta manje nego dana nje (maksimalno do 100 kg). za sebre imao izra en ekonomski zna aj. Seljak na freski naslikan je prema anti kom uzoru. Ovo je bilo neophodno. zelje. pored verske uloge. 3-4 svinje i 10-20 ovaca. Obi no je na jedno doma instvo dolazilo 1-2 vola. kako za velike praznike. . a krave su davale samo 2-3 litra mleka dnevno! Ovu hranu trebalo je sa uvati u odre enim koli inama. drva. kao to su oranje. bavile su se grn arskim. Ovo se naro ito odnosi na ovsene i zobene ka e. a esto i sa pana urima (va arima). p elarskim. Detalj oranja iz ciklusa "Stvaranje sveta". po to je onda nja stoka mnogo sporije napredovala. Obi no se radi o mesecima u kojima se obavljaju te ki fizi ki poslovi. kao i nakva eno so ivo. samo to se radi o daleko manjem broju grla nego kod Vlaha.Manastir De ani.

Meso se naravno najbolje konzerviralo soljenjem i dimljenjem. dok je drugi deo mogao biti sa uvan su enjem.. a njega su uglavnom nosile mla e ene. na selu se naj e e nose narukvice (slika 6). bronze i staklene paste. pantalone i haljine) i vune ili ivotinjske ko e (obu a. Vino je bilo privilegija vi ih slojeva. Hrana se pripremala u skromnom zemljanom posu u. Bosanske Krajine.Devojka sa crvenom kapom. najzastupljenija pi a su (zbog jednostavnog na ina pripremanja i dostupnosti sirovine) bili pivo i medovina. Me u ni im slojevima stanovni tva. Za izradu ove jednostavne ode e upotrebljavale su se tkanine dobijene od lana (duge ko ulje.Osnovne namirnice ivotinjskog porekla predstavljali su sir i mleko. to se naro ito radilo sa vo em. Obi no su sami seljani uzgajali lan i konoplju i vlastitim snagama ih prera ivali u vlakna. ogrta i. Od nakita. a pored toga u upotrebi je bilo i razno drveno posu e. prstenje (slika 8) i ogrlice (slika 9).. prema opisu putopisaca iz XIV i XV veka. . Ve ini proizvedenog povr a nisu bili potrebni posebni uslovi za uvanje... naro ito za slu enje i skladi tenje hrane. Like. osim suvog mesta. koji su i obilno kori eni. prsluci. sli nu kapama koje su se do na ih dana zadr ale u narodnim no njama Hercegovine.) Zapisi iz tog vremena esto pominju da Srpkinje nose malu ensku crvenu kapu (slika 5). Odevanje Za ode u se isklju ivo koriste prirodni materijali koje esto proizvodi samo doma instvo. a dobar deo se lako odr avao zimi u trapovima sa slamom. Slika 5 . min u e (slika 7). Nakit je izra ivan od srebra. te je na selja ku trpezu dospevalo retko.

sezonskim naseljima od tro ne gra e. U njima je obi no ivelo izme u 20 i 100 porodica. ali pored toga su dr ali i odre en broj goveda i konja. na visini od preko 1000 m. Kao i danas. Slika 7 . Od stoke su prete no uzgajali ovce. Sto ari ive u katunima . Srednjovekovna dokumenta prvi put pominju katune u XII i XIII veku.Vlasi i Arbanasi Polunomadsko stanovni tvo koje se isklju ivo bavi sto arstvom i proizvodnjom namirnica ivotinjskog porekla naziva se Vlasima (slika 10).Min u a od bronze. i u srednjem veku bio je uven i nadaleko cenjen vla ki sir. izra ena u tehnici kovanja. kako one srpskog sa slovenskim imenima. Datira iz X-XIII veka. Slika 6 . Sli na katunska naselja postojala su u ni im podgorskim krajevima.Narukvica od staklene paste sa srednjovekovnog groblja onaj kod Prizrena. Oni su mogli biti podizani na planinama bogatim pa njacima. tako i one sa neslovenskim imenima koji su govorili jezicima romanske i gr ke jezi ke osnove (slika 11). filigrana i . Ovaj pojam u srednjem veku je obuhvatao sto are razli itog etni kog porekla. i u blizini planinskih izvora i vrela.

koji sve do poznog srednjeg veka ne naseljavaju sela i gradove.Prsten od bronze sa groblja Velekince. proslave praznika. i od reke Mati na severu. od XIV veka sve e e se kao sto ari i stanovnici katuna javljaju na imanjima srpske vlastele i manastira. ve i broj stanovnika rimokatoli ke veroispovesti ivi u primorskim oblastima. Zahvaljuju i pokretljivosti. Kao krovni pokriva koristi se indra i crep. Prvi put u istorijskim dokumentima. do kumbinija na jugu. Seoske crkve su jednostavne i skromne gra evine. ve bave i se isklju ivo sto arstvom ive u katunskim naseljima. Slika 8 . To su uglavnom jednobrodne crkve sa pripratom.). ponekad u kombinaciji sa opekom. Odatle su migracijama dospeli sve do udaljenih oblasti Tesalije i Peloponeza. tako da Sv. Seoska crkva Velika ve ina stanovnika srednjovekovne Srbije pripada Pravoslavnoj Crkvi. ponekad sa kupolom nad naosom. svako selo je imalo svog sve tenika. kada su naseljavali oblasti visokih planina izme u Dra a i Ohridskog jezera.posrebrivanja. . Sa druge strane. Sasi. ven anje. koji naseljavaju trgove i gradove. dok u unutra njosti katoli ko stanovni tvo ine uglavnom stranci (Dubrov ani. crkva je kroz dugi vremenski period uspe no hristijanizovala seoski ivot i mnoge drevne obi aje delimi no u inila prihvatljivim za Crkvu. tako da su retke seoske crkve u koje je moglo stati vi e od 100 ljudi istovremeno. Arbanasi se pominju u XI veku.. prete no zidane od kamena. U svemu sli an ivot Vlasima vode Arbanasi (Albanci). Datovana je od X-XV veka. Na teritorijama sa boljom crkvenom organizacijom. Crkva je u selima brzo zauzimala centralno mesto u ivotima me tana. opelo i sahrana na groblju pored crkve. nedeljna i prazni na bogoslu enja.. Unutra nji prostor je mra an i sku en. po to su se svi va ni doga aji odvijali oko seoskog hrama: kr tenje i primanje dece u zajednicu. Pored toga. Arhangelima pripada osam arbana kih katuna. kao i deo Arbanasa u planinskim krajevima. Poti e sa srednjovekovnog groblja Velekince kod Gnjilana. a datira iz XI-XV veka.

Niska od staklene paste prona ena na groblju Mati ane kod Pri tine. Vlasi su naknadu za zimovanje na vlastelinstvu pla ali na 100 goveda ili konja . Druga vrsta da bine. U srednjovekovnoj Srbiji.. Ova obaveza se od vremena Cara Du ana odnosi samo na cara sa pratnjom. O sakupljanju ovog poreza koji je i ao vladaru. koju je svaki vlasnik ubirao za sebe od seljana sa svog imanja.. Po to su se planine i pa njaci nalazili u posedu vladara i crkve.ovcu sa jagnjetom. dok su seljaci pla ali kori enje ira u svinjama. nazivao se desetak i naj e e se ubirao u itu. Zemljoradnici su bili du ni da rade svake nedelje na vlastelinskom imanju. bili oslobo eni svih davanja prema vladaru.Kakve su obaveze seljaka? Po to smo rekli da spadaju u grupu zavisnog stanovni tva. U Du anovo vreme. sela i Vlasi su bili du ni da kori enje ovih dobara pla aju u stoci i siru gospodaru. brinula se vlastela. vosku. radu prema svojim gospodarima i vladaru.po jedno grlo. seljak je bio du an da izvr ava razne rabote i druge obaveze. jer su crkveni posedi sve do XV veka i vremena Despotovine. a i kasnije. ali i u mesu. izuzetnu ulogu u prehrani stoke je imao hrastov ir. odnosno mobe. te pratnju i lanove dr avne uprave i predstavnike stranih dr ava. medu. ali je od roda u jednoj upi polovina pripadala caru. a druga polovina vlastelinu. Seljaci koji su iveli na crkvenim imanjima imali su obaveze samo prema crkvi. seljaci su morali da ispunjavaju razli ite obaveze u novcu. Pored ovih da bina. Glavni porez nazivao se so e ili dohodak carski. a na 100 ovaca . . i njega je bila du na da pla a svaka ku a (odnosno glava). Slika 9 . a pored toga i dva puta godi nje kada su veliki poslovi. a iznosio je jedan perper ili protivrednost u itu. koji je bio i nominalni gospodar sve zemlje. Posebna vrsta obaveze bila je pru anje odre ene koli ine hrane za vladara ili lanove njegove porodice. Datira iz X-XI veka.

Seljaci su uglavnom sa injavali laku pe adiju. koplje. Pastiri iz scene "Ro enja Hristovog".Slika 11 . U estvovanje u ratu Pored svih poslova vezanih za obradu zemlje. Srednjovekovna istorija ne poznaje ni jedan ustanak ili pobunu seljaka u srpskoj dr avi. Dimitrija. crkva Sv. godine. Sli ne obaveze bile su i uvanje puteva i manastira od razbojnika i plja ka a. te u estvovanje u zidanju razru enih upskih gradova. seljaci su imali lak drveni tit. naslikani izme u 1338-1346. kao deo ba tinske vojske. zatim luk i strelu (slika 12). kakvih je bilo irom Evrope od XIV do XVI veka. Ova pojava mo e se opravdati "dobrim" odnosom vlastele prema pu anstvu. ili samim mentalitetom naroda. seljak je imao obavezu da na poziv vlastelina u estvuje u vojnim pohodima.Manastir Pe ka Patrijar ija. . Od naoru anja. sekiru. koja je vremenom sve vi e gubila na svom zna aju.

Izgled Vlaha sto ara. razvijenosti sto arstva. izdvajaju se manji radovi na lokalitetima Gra an kod Sopo ana i Blagoton. prema opisima putopisaca i ivopisa iz tog vremena. U ovakvoj situaciji. Izvori poznavnja seoskog ivota Slika 12 . Likovni izvori iz tog vremena (manastirske freske) nemaju veliki zna aj. . Mno tvo korisnih podataka mo e se dobiti iz etnografskih istra ivanja. ve je sli no bilo i sa pismenim savremenicima. odlu uju a uloga bi pripadala arheologiji. Zna ajni podaci se mogu na i i u srednjovekovnim zakonskim spomenicima. Ode a i naoru anje u XIV veku. Seosko stanovni tvo ne samo da ne privla i u velikoj meri pa nju dana njih isra iva a. vlastele. ali na alost. Arheolo ka istra ivanja bi mogla da pru e veliki broj korisnih podataka iz oblasti arhitekture. izme u opisa ivota vladara. ishrane. jer neke elemente seoskog ivota (posebno odevanje) preuzimaju iz starih anti kih uzora. ure enja sela. do sada nije bilo obimnijih isra ivanja sela na teritoriji onda nje srpske dr ave.Slika 10 . koji tada nisu bili u sastavu srednjovekovne Srbije. burnih politi kih i ratnih doga aja. jer su se mnogi elementi srednjovekovnog ivota u Srbiji odr ali sve do XX veka. Iz ove prakse. Manji broj zna ajnih podataka pru aju putopisci. Bolje istra eni srednjovekovni lokaliteti nalaze se na teritoriji Vojvodine i erdapa. koji su retko posve ivali po koji red seoskom ivotu. koji su prolazili kroz onda nju Srbiju. kao to je su bili Gijom Adam i de la Brokijer.Seljak ide u rat. manastirskim poveljama i popisima stanovni tva iz vremena srpskih vladara i prvih godina turske vlasti.

Stanovanje u srednjovekovnoj Srbiji. J. Ostrogorski. Beograd Kova evi . 1997. Srednjovekovni gradovi u Srbiji. Milo evi .dusanov-zakonik.yu/projekti/arhandjeli/index.Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura: y y y y y y Blagojevi . Preporu ene Web stranice: http://arheo. G. Deroko. 1912. Beograd.bg. 1969. Srednjovekovna no nja balkanskih Slovena. Zakonski spomenici srpskog srednjeg veka. Novakovi . A. Beograd. S. G. M. Beograd.yu .co. 1950.htm http://www. Beograd.f. 1973. Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji. Privreda i dru tvo u Vizantijskom carstvu.ac. Beograd. Crnoj Gori i Makedoniji.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful