Poljski neandertalci koristili a kalice

Beta | 01. 02. 2010. - 17:38h | Foto: AP | Komentara: 11 Poljski neandertalci vodili su ra una o higijeni zuba, a za njihov "blistav osmeh" bile su zadu ene " a kalice", saop tili su poljski nau nici.

Posle 150 godina pronala enja tragova, u Poljskoj su prvi put prona eni ostaci neandertalca kada je u pe ini Stajnja na jugozapadu Poljske 2008. otkriven deo vilice sa zubima. Iako je prvi materijalni dokaz da su neandertalci zaista obitavali na teritoriju dana nje Poljske prona en pre dve godine, nau nici Katedre arheologije Univerziteta u e inu to nisu hteli da obelodane do okon anja temeljnih provera. Rezultati njihovih istra ivanja objavljeni su u novom broju uglednog nema kog stru nog asopisa Naturvisen aften. "Drago nam je to mo emo da potvrdimo da su na i neandertalci vodili ra una o higijeni usne duplje. Na jednom od tri prona ena zuba na li smo ostatke jednostavnog drvenog oru a za i enje zuba - neku vrstu a kalice", kazao je poljskoj televiziji TVN24 jedan od arehologa iz e inskog tima Mikulaj Urbanovski.

Arheolozi uskoro objavljuju analize Tutankamonove mumije
Beta | 31. 01. 2010. - 16:57h | Foto: AP | Komentara: 1 Glavni egipatski arheolog Zahi Havas sredinom meseca e objaviti rezultate DNK analize i CT snimaka mumije faraona Tutankamona koji bi mogli da re e misteriju njegovog porekla.

U saop tenju egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, Havas je naveo da e na konferenciji za novinare 17. februara objaviti rezultate ispitivanja i njihovog pore enja s rezultatima analiza mumije faraona Amenhotepa Tre eg, mogu eg Tutankamonovog dede. Ovo ispitivanje je deo ireg programa provere DNK-a vi e stotina mumija s ciljem da se odrede identiteti i porodi ni odnosi. Time bi se moglo odrediti i Tutankamonovo porodi no stablo koje je ve dugo nepoznanica.

Malo poznato otkri e do koga su do li savremeni makedoski nau nici bi moglo novim svetlom da osvetli istoriju srpskoga jezika. Mukotrpne procese prou avanja starih rukopisa moglo bi da zameni prijatno putovanje samo nekoliko stotina kilometara na jug. Naime, u isto noj Makedoniji, u oblasti poznatoj pod nazivom Demir Kapija odvajkada postoji selo Prosek iji stanovnici smatraju sebe ne Makedoncima, ve Srbima. Ovoj pojavi nije pridavana velika pa nja dok se zbog nekih lokalnih razmirica nije nedavno oformila ekspertska komisija koja je posetila ovu oblast. udan dijalekat kojim su se ovi ljudi slu ili privukao je pa nju doma ih stru njaka. Oni su obavestili svoje kolege, prou avaoce jezika, i tako je po elo da se odmotava zamr eno klupko nau nih otkri a.

Karta Povardarja sa polo ajem Demir Kapije. Pomalo zaba en polo aj ovoga sela i velika izolovanost njegovog stanovni tva doprineo je injenici da nau nici nisu ranije ispitivali ovaj fenomen. Nakon opse nih najnovijih istra ivanja makedonski nau nici su utvrdili da je dijalekat kojim se slu e me tani ovoga sela u zna ajnoj meri bli i staroslovenskom jeziku nego makedonskom. Oni su to nazvali ranijom fazom makedonskog jezika, no na a ideja je da poka emo da to nikako ne mo e biti staromakedoski ili makedonskoslovenski jezik, ve legitimna faza u razvoju srpskog jezika, i pripada narodnim govorima koji su uslovili stvaranje srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Izgled tipi nog srpskog groba iz posledenje decenije XI veka.
Posredni dokazi

Dobro je poznato istorijsko prostiranje srpske dr ave kao i da je na ovim prostorima prona ena ogromna srpska nekropola datirana u period od IX do XII veka, a i grad Prosek je na ovom mestu postojao jo u 12. veku. Zna i sasvim je opravdana pretpostavka da su Demirkapijanci -

etni ki Srbi. Ako pogledamo i sam izgled, no nju i obi aje stanovnika Demir Kapije ovu pretpostavku mo emo samo potvrditi. Prema srednjevekovnim putopiscima Dern vamu i Beceku seljaci u Srbiji su bili obu eni u prostu tkaninu, opanke i iljatu suru kapu ili klobuk, dok za makedonske mu karce ka e da su na glavi nosili kapu od plavog sukna, ve ina od beloga, koje su iljaste i pozadi na vratu, kao i spreda, imaju po tri krila, srednja kratka, a ostala duga ka "polovinu rifa". Ako pogledamo ilustraciju napravljenu na prostoru izme u dana njih Krivolaka i Konopi ta negde oko 1573. godine, vide emo da no nja u ovim predelima bila tipi no srpska. Sam polo aj i izgled sela tako e potvr uju na e pretpostavke. Demir Kapija se nalazi na veoma ivopisnom mestu - u u reka Do nice i Bo ave u Vardar; na samom po etku klisure Vardara. Naselje se prostire na oko 12 km du reke u obliku irili nog slova S (!). Ku e su uglavnom prizemne, nisu pravilno raspore ene i me usobno su udaljene. Svo stanovni tvo je pravoslavno, ali iako ne slave ku nog za titnika, postoji institucija seoske slave! Gornji kraj Demir Kapije obel ava dan sv. Vida, dok donji kraj svetkuje sv. Sisoja (poznatog kao za titnika u srednjem Pomoravlju). Ova naizgled neobi na pojava ima savim racionalno obja njenje koje emo dati kasnije.
Neposredni dokazi

Kao to je u nauci poznato, dijelekti koji su udaljeni od centra koji nosi promene zadr avaju ranije jezi ke karakteristike (up. Ivi : Govor galipoljskih Srba). Nije u tom slu aju te ko pretpostaviti da je ovo Antonijus fan Lest: stanovni tvo sa uvalo odlike srednjovekovnih srpskih narodnih govora. Izgled seljana Evolucijske promene u jeziku su u inile svoje i mi sada samo mo emo Krivolaka i Konopi ta da naga amo kako bi mogao da izgleda ivi govor u Srbiji u to vreme. sredinom 16. veka. Znamo da se umogome razlikovao od jezika koga smo upoznali preko kanonskih staroslovenskih spomenika, ina e ne bi se tako brzo stvorila potreba da nastane srpska redakcija toga jezika. Da podsetimo staroslovenski nastaje krajem 9. veka, a prvi spomenik redakcije je ve iz 12. veka, sa bitno izmenjenim fonetskim karakteristikama. Isto tako ne smemo zaboraviti da se jedna od najja ih prepisiva kih kola nalazila u Ohridu i da je ba u ovoj koli nastalo uveno Marijino jevan elje koje nagove tava neke od kasnijih promena u redakciji.

Polo aj sela Proseka

Kada smo kod pisanih spomenika ne smemo, a da ne pomenemo natpis danas; upadljiv je pravilan raspored ku a. u kamenu prona en prilikom istra ivanja na livadi u tzv. Gornjem Kraju. Natpis nije datovan, ali se prema grafijskim karakteristikama gotovo sa sigurno u mo e utvrditi da pripada kraju 13. veka ( to se jasno vidi i sa slike), iako se neke od osobina grafije pojavljuju u pisanim spomenicima tek znatno kasnije. Po mnogu emu, ovaj spomenik zaslu uje posebnu studiju, koja e, nadajmo se, uskoro biti i objavljena. Tom prilikom valja obratiti pa nju na grafemu koja se nalazi na kraju drugoga reda - i predstavlja sasvim sigurno glagoljsku oznaku za fonetsku vrednost [l']. Ipak, najzanimljiviji fenomen i ono to je potaklo na u znati elju je ivi govor ovoga sela.
Neke karakteristike govora demirkapijskih Srba

Analizom materijala koga smo dobili velikom ljubazno u prof. dr To eta Trpovskog mo emo sasvim jasno utvrditi da ovaj govor predstavlja ranu fazu srpskoslovenskog jezika. Sve gramati ke osobenosti ukazuju na to da ovaj govor odgovara dijalektima koji su postojali u periodu X i XI na prostoru Srbije. Pogledajmo samo analizu fonetsko-fonolo kog sistema. (S obzirom na to da gra a sa ovog istra ivanja jo nije publikovana, ovde emo se osvrnuti samo na najzna ajnije detalje.)
Poluglasnici

Nisu se sa uvali u ovom govoru.
Nazali

Proces denazalizacije u ovim govorima nije u potpunosti izvr en. Naime, u mnogim primerima se jasno uje nazalno e [ tva, im , krov], dok je nazalno o dalo u to je odlika srpskog, a ne makedonskog jezika. (up. Bo kovi : Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika, fonetika i morfologija)
O slovu , njegovoj glasovnoj vrednosti i upotrebi

Marijino jevan elje - rano svedo anstvo srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Ovaj glas se sa uvao u svim pozicijama i izgovara se kao diftong ie. (Vukovi : Istorija srpskohrvatskog jezika I)

Morfologija

Na alost, materijal sa kojim smo ovom prilikom raspolagali nije bio dovoljan da se precizno utvrdi morfolo ki sistem ovoga govora. Ono to svakako mo emo potvrditi je da postoji fleksija i da je sintaksa u ovim govorima izrazito razvijena. Mofolo ka analiza ovih govora dala bi nam sa sigurno u dokaze koji bi potkrepili na u pretpostavku. No i na osovu ovih podataka savim je opravdano ustvrditi da ovaj govor ne pripipada isto noj grani ju noslovenskih govora, ve zapadnoj i to da je najsli niji srpskome - onom koji je postojao oko XI veka.
Zaklju ak

Na osnovu turih, ali sasvim dovoljnih dokaza mo emo potvrditi da govor Demir Kapije, naro ito Gornjeg Kraja, pripada srpskom jeziku i da je zadr ao mnoge osobenosti srpskog jezika iz razvijenog srednjeg veka. Ovo otkri e zavre uje punu pa nju nau nika, pre svega onih koji se bave istorijom jezika i sintaksom, dok je, svakako, jako interesantno i antropolozima, istori arima i arheolozima. Vremeplov o kojem su svi ovi nau nici sanjali itavih Natpis na kamenoj plo i, otkrivenoj svojih ivota, mogu nost da posete pro lost, da prilikom probnih arheolo kih radova u upoznaju ivot i jezik ljudi koji su nekada iveli na Gornjem Kraju Demir Kapije. ovim prostorima, sada postaje stvarnost. Predati se vardarskim vetrovima i pustiti da nas odnesu u pro lost mo e predstavljati ne samo nau ni ve i ivotni izazov. Ovakva prilika se ne sme propustiti.

Ve smo u prethodnom lanku istakli da je Rim u vreme Carstva dostigao vrhunac izopa enosti u svojoj istoriji. Za razliku od one u Grka, bila je to svesna izopa enost proistekla iz luksuza i prepu tanjima telesnim zadovoljstvima. Tra enje nemogu eg i udesnog postaje jedan od prioriteta rimskog duha. Izvan braka, ivot u Rimu je razuzdaniji nego igde drugde. Odvija se u jednom bogatom megalopolisu koji nema analogija. Zatim, mo emo da uporedimo i neka dana nja, po raskala nom i slobodnom ivotu najpoznatija mondenska letovali ta, sa na primer rimskim ekvivalentom - Baiae u blizini Napulja. Du morske obale, umesto dana njih hotela, re aju se bogata ke vile.

Jo vi e nas zapanjuje odnos i na in na koji su vlasti u Rimu regulisale prostituciju u pore enju sa situacijom u dana njoj Evropi (pa i itavom svetu). koji se pretvaraju u mu ke prostitutke. prostitucija se nalazi u zoni kriminala u kojoj su sudbina i ivoti na desetine hiljada ena prepu teni me unarodnom lancu trgovine belim robljem. Uprkos civilizacijskom pomaku. kontrole i za tite. mo da. Rasko i blud ovde gotovo da nemaju ograni enja. (Pri tome. u kome su ljudska prava jedno od najva nijih pitanja za procenu nivoa demokrati nosti i slobode jedne zemlje. Ne samo da ni posle 2000 godina nemamo boljih re enja nego ono rimsko mo e da poslu i i kao po etni uzor za re avanje problema "najstarijeg zanata". gotovo i ne govori. poslu iti pore enjem sa dana njim Njujorkom. mo emo se.Da bismo stekli kakvu-takvu predstavu o razmerama udesne veli ine i izuzetnosti Rima. dok se o trgovini de acima i mladim ljudima. koji je u ve ini zemalja i dalje bez ikakve dru tvene i pravne odgovornosti.) . Jedan tada nji hroni ar bele i: Baiae su postale jazbinom poroka. spominje se samo trgovina enama.

nisu bile obavezne da se registruju. Bavljenje ovim poslom bilo je zabranjeno ne samo za plemkinje. koji je nadzirao prostituciju. Du nost edila.Popis. registruju. name e se utisak da je sve to obavljano dosta profesionalno. Upisane prostitutke. . jer je njihov zadatak bio da sve neregistrovane prostitutke prognaju iz grada). kao i podatak o tome koliku naknadu e tra iti od mu terija. nego i za sve ene iji su Glumice. nego i kontrolom javnih ku a (morale su biti zatvorene od zore do tri sata posle podne). su "obi nih" prostitutki. na primer. tako e su se preci ili mu pripadali nekom plemi kom bavile prostitucijom. s vremena na vreme. najve im delom. Ukoliko je elela da sa uva anonimnost. mesto ro enja). ali se potom sve zaboravi i stanje ostane nepromenjeno). mogao je kazniti nov ano ili bi evanjem. ove odredbe nisu onemogu avale ostale ene da se bave ovim poslom. nego bi jedna od obaveza edila bila i briga da ona bude pla ena kako treba. edil prilikom obilaska i kontrole javne ku e. Kada bi jednom bila upisana kao prostitutka. nije se zavr avala samo registrovanjem prostitutki. Za brisanje njenog imena sa spiska nisu joj mogli pomo i ni eventualni brak i deca. ali je ta kazna potom (tokom Drugog punskog rata) drasti no poo trena kaznom izgnanstva. koje je jo uvek aktuelno u dana njoj Evropi: prostitutkama ne samo da je pru ana za tita od onih mu terija koje bi izbegavale da im plate propisanu nov anu nadoknadu. Plemkinje su za eventualni prekr aj najpre bile nov ano ka njavane. bez pandana u savremenoj Evropi) izvr eno je u Rimu. plesa ice i muzi arke. pla anje poreza i plavu e Prvo zvani no registrovanje prostitutki (i koliko nam je poznato. ali za razliku od stale u. kao to su glumice. Car Tiberije je doneo jo rigoroznije kaznene sankcije protiv preljube udatih ena iz svih stale a. da bi se legalno bavila ovim poslom. ona je dobijala zvani nu dozvolu. Kao op ti zaklju ak. Prostitutke su bile obavezne da nose ode u propisanu zakonom i da im kosa bude obojena plavo ili uto. morala je da se prijavi vlastima i da podatke o sebi (ime. odnosno pomo nika). nije smeo ulaziti sam. a i udatih ena koje su registrovane kao prostitutke. Za u uje jo jedno re enje. Druge ene. predstavnika vlasti. plesa ice ili muzi arke. odgovorno i na propisan na in (tako. nisu morale da se bile ropkinje. bez pratnje svojih liktora. mogla je uzeti pseudonim. Svaka prostitutka. iako su se bavile i prostitucijom. "stidljivo" se pokrene rasprava o neophodnosti sli nog regulisanja njihovog statusa. ona je prakti no bila osu ena da se itav ivot bavi ovim zanatom. a da nisu bile primorane da budu registrovane. licentia stupri (u ve ini zemalja dana nje Evrope. Vlasnika javne ku e koji bi izbegao njihovo registrovanje. Po upisivanju neophodnih podataka. Naravno. i time izbegnu ka njavanje i sramotu (iako su se edili trudili da ih otkriju.

a zatim i lupanarii. ostale sa uvane u Pompejima. vlasnik ili vlasnica javne ku e. Navodimo ispovest jedne vlasnice javne ku e. za vreme Kaliguline vladavine (37-41. kao to su. godine) dala je brojku od oko 32. mo e i bika. generalno su se delile u dve glavne kategorije . adductores (ili perductores) i ancileulae. svodnici i svodnice.. i nastala ona izreka: ko je nosio tele. ve . Otuda je. i tako sve dok ne stigoh u ove godine. Registrovane prostitutke morale su ne samo da se zvani no upi u. Bolje javne ku e su ra ene prema . Ova ulica u Pompejima. upravnici javnih ku a. dabogda ako se se am da sam uop te ikada bila nevina. Va nu ulogu u tome su imali i leno ili lena. Porez je iznosio onoliko koliko je po zvani noj tarifi dobijala od jedne mu terije.000 prostitutki samo u Rimu! Pored svega drugog to prati prostituciju. na primer. ovo je i bio razlog shvatanju da se pitanje prostitutki moralo organizovati i regulisati. Jo kao malo dete brljala sam ne to sa svojim vr njacima.registrovane (meretrices) i neregistrovane (prostibula). Prihod od ovog poreza uop te nije bio mali. slede ih godina jebuckala sam se sa odraslima. verujem.Rimske prostitutke. godine) uveden je i porez koga su morale da pla aju. koju bele i Petronije: Namrzla me je Junona. u okviru kojih postoje i strukturisane profesije. iveti u bordelu O izgledu prose ne javne ku e najbolje podatke nam pru aju one koje su. s obzirom na broj registrovanih prostitutki. zahvaljuju i debelim naslagama vulkanskog pepela.. bila je glavno steci te uli nih prostitutki. Jedna procena iz vremena cara Trajana (98-117.

. da bi o ivele posao. u koje se ulazilo iz predvorja ili trema. ene koje su se brinule da prostitutke budu maksimalno doterane. kako to navode brojni pisci . Na vratima se nalazila plo a sa nedvosmislenim zna enjem .svetiljki sa crvenim svetlom. time su se bavile prostitutke najgoreg ranga. posebnu vrstu su inile rasko ne javne ku e.. svodovi akvadukta. Ili izvan gradskih zidina i du puteva na obi noj zemlji i prostirci.na raskr ima i ulicama slu i odvratnoj pohoti pokvarenog Rima. ili arkade stadiona i cirkusa. Pored privatnih ku a.occupata. Naravno. Za sve usluge trebalo je unapred platiti. va nu ulogu su imale ancillae ornatrices. Umesto znamenitog savremenog evropskog simbola . sa seksualnom zavr nicom. tu su bili i zasvo eni tremovi arena i pozori ta. stajale ili sedele ispred javnih ku a. Njihove prostorije (sobe) su kod obi nih javnih ku a bile male. Kao i danas. javne ku e nisu bile jedina mesta za obavljanje seksualnog ina sa prostitutkama. prljave i smrdljive. Kao i danas u Parizu ili Amsterdamu. prostitutke su. koji je opkoljavao dvori te. Tako Katul u jednoj svojoj pesmi spominje nekada poznatu i slavnu prostitutku Celiju. koja je do ivela alosnu subinu da izgubi sve to je nekada imala i sada: . ili na samim ulicama (skrovitim i bez ikakve svetlosti) no u. Prostitutke su imale svoje sobe... To su prevashodno bile nepristojne skulpture i zidne slikarije. bogato opremljene i izuzetno dobro organizovane (sa posebnim ulazima za mu terije koje su elele da budu neprime ene). rimski bordel imao je znak koji je otvoreno i jasno ukazivao na prirodu posla koji se unutar gra evine odvijao. Plaut ili Horacije.Marcijal. vlasnici su se trudili da preduzmu sve da bi gosta ponelo pravo (eroti no) raspolo enje. a e e samo prostira i na podu i jastuci). a Marcijal govori da su se klijenti mogli koristititi uslugama bludnica ak i u podrumima mlinova. namenjene bogatoj klijenteli. Naravno. Naravno. sa oskudnim name tajem (ponekad samo postelja.uzoru na bogatiju rimsku ku u izgra enu oko centralnog dvori ta. kojih je bilo mnogo u gradu. Me u mnogobrojnim osobljem koje se staralo za svaku sitnicu. .

ili zbog novca. Rad na crno S druge strane. zatim scorta erratica - . Pored seksualnih zadovoljstava. Delicate bi se mogle opisati kao dostojanstvene milosnice koje su veoma bri ljivo birale svoje gospodare. doris su praktikovale da se uvek pojavljuju nage. a prostitucijom su se po ele baviti ili zbog sklonosti. udati se i srediti svoj ivot kao i ostale ene. Lupae ili "vu ice" obilazile su parkove ili perivoje.ali po svemu sude i nisu dostizale svoj gr ki uzor. Zanimljivo je da imena ena koja nalazimo na stranicama rimskih pesnika pripadaju uglavnom enama iz ove grupe. bastuariae su se svojim zanatom bavile na grobljima. kao i mogu nosti da su u datom trenutku mogle napustiti prostituciju. Razloge za to treba verovatno tra iti u spomenutom sramotnom odnosu prema registrovanim prostitutkama. Mnoge od njih poticale su iz dobrih porodica. mogle su biti anga ovane i samo zbog njihovog dru tva . Ovidije navodi da nemaju dovoljno ume a za savr eno obavljanje posla kojim se bave i preporu uje im usavr avanje plesa i poznavanje poezije.Ponekad su javne ku e bile izuzetno luksuzno ukra ene. me u kojima se izdvajaju delicate i famose. Izme u ovih prostitutki postojale su posebne podele.po tome su predstavljale ekvivalent gr kim heterama . Izme u njih i ostalih neregistrovanih prostitutki postojala je ogromna razlika. realno je pretpostaviti da je velika ve ina pripadala neregistrovanoj kategoriji prostitutki.

pre n.glavnom severnom drumu u gradu. i u Rimu je postojao kvart koji je bio glavno steci te prostitutki i javnih ku a. prostitutke na samom dnu hijerarhije.klasi ne uli arke. I drugo. u dana njem zna enju. da su. koje su se prodavale za najbednije sume. ve inu ipak inile kupljene ropkinje. god. Kona no. blitidae. da to sve treba posmatrati i u kontekstu zakona. odnosno ulici. Ime je dobila po Circusu Flaminiusu koga je 221. zajedno sa Forumom i Kapitolom. Rimski Sen-Deni Kao i u dana njim gradovima. treba imati u vidu dve injenice .e. koja se nalazila izme u bre uljaka Eskvilina i Celija. Jo jedna erotska freska iz javne ku e u Pompeji. u blizini Circusa maximusa. odnosno Marsovog Polja (ono je. gallinae. alosne bludnice koje su dobile ime po jeftinom pi u blitum koje se pilo po bednim kr mama. u kojima je svakodnevni ivot naglo . Tre i centar njihovog okupljanja predstavljao je prostor izvan gradskih bedema. bilo mesto gde se svakodnevno okupljao najve i broj ljudi). sagradio cenzor Gaj Flaminije Nepos. To je bila etvrt Suburra. prostitutke koje su mu terije sa ekivale na putevima. Sude i prema Pompejima i Herkulanumu. tu su bile i quadrantariae. forariae. a i njihova prodaja za tu svrhu. ili "koko ke" su spajale bludni enja s plja kom. kojim je bilo dozvoljeno iskori avanje robova i u seksualne svrhe.najpre. pored prostitutki koje su se na to slobodno odlu ivale zarad zadovoljenja sopstvenih prohteva ili potreba. Postojala je jo jedna etvrt koja se nalazila u Vicus Patriciusa . Pri svemu tome.

I bez ena posao cveta Drugi vid rimske prostitucije odnosi se na svet homoseksualnosti u Rimu. po svemu sude i i drugi gradovi (ne samo na italskom tlu. pa su zbog debelih naslaga vulkanskog pepela svedo anstva ostala do danas nedirnuta. sve ono najlep e. koji je raspaljivao strasti. potra nja za njima bila najve a. zadr ala se u raznim delovima sveta sve do dana njih dana. sledili su uzor "Majke gradova" . .prese en erupcijom Vezuva 79.bogati. koje su sa raznih strana Carstva dolazile u Rim. Njihova cena generalno je bila mnogo ve a od cene navedenih klasi nih prostitutki. godine. koje po Reljef u mermeru iz Pompeja. prvi put neko susre e. jer su to jedino mogli platiti . va nu ulogu imao je i ples. koji. Sve je to rezultiralo time da je. po udu i elju za seksualnim odnosom. i nimalo prikriven. na primer. Naravno. nije dostigao dru tvenu slobodu koju je imao u gr kom svetu. iako realan. Uostalom. blizak Neronovom dvoru. nego i u provincijama). izvr i samoubistvo). Posebnu kategoriju predstavljale su plesa ice. Prodavale su obe vrste usluga po kojima su bile poznate: eroti ni i izazovni ples.Rome. posebno se bile cenjene plesa ice iz panije. U svemu tome. masovan. ali i seksualni odnos. ta sklonost ka atraktivnim i egzoti nim enama. naravno. jer se radilo o egzoti nim enama koje rimski mu karci nisu poznavali i koje su ve samo time pobu ivale mnogo ve i interes od uobi ajenih rimskih prostitutki. najatraktivnije i najegzoti nije bilo je povezano sa najvi im dru tvenim slojevima u Rimu. to je. bez obzira na cenu. Mo da najbolju sliku o tom svetu pru aju dve knjige: Apulijev Zlatni magarac i Petronijev Satirikon (Petronije. rezultiralo i ve om cenom njihovih usluga. bio je prinu en da zbog klevete svemo nog prefekta pretorija Tigelina. Jedno vreme. iako aristokrata.

i on mi se ponudi da mi poka e put do na eg svrati ta..de ak sede na krevet i stade plakati.vratih se u svoju sobicu da najzad u ivam u njegovim poljupcima bez opiranja. . .. . I onda me je proveo kroz najmra nije sokake i onda izvadio pare i po eo da mi tra i onu stvar.. . Jedan od glavnih likova vodi svuda sa sobom svog "brati a".. one verno odslikavaju i svet homoseksualizma koji se sre e u svakodnevnom ivotu. kao da ga nikada ne u pustiti u ivao u ispunjenu svoje elje da bi mi i najsre nji pozavideli.. .. doma in..lutao sam po celom gradu. to jest..nisi nikada uspeo da sredi pristojnu ensku. kao hiljadu mrtvaca... Dr ao sam de aka u zagrljaju vrsto.... Onda me jo i na krevet povali. O neosetljivosti homoseksalaca na enske ari ilustrativno svedo i konstatacija: ..... sa kojima se oni susre u: . Taman da mi svr imo. . jednoj droci je platio as da mu ustupi svoju sobu i ve mi je gurnuo ruku tamo i da nisam bio ja i gadno bih se proveo. ve odavno sam hteo da se otka im od te dosadne nabiguzice.i kad ti je taj ivuljak bio u punoj snazi .. hteo je da me siluje".Onaj tvoj "brat".. de aka koji mu slu i za seksualno zadovoljenje: .Stvarno nisi znao da pedere zovu pe kirima? Na to e Kvartila: ...U e neka peder ina. ti koji .dr ala mi je ud. nego sam ti ja slu io za "brati a" u parku. . uv i ovo unesoh se Askilitu u lice i povikah: . a onda me zapljuva svojim ogavnim poljupcima.Ti da meni govori . bogatog oslobo enika i tipi nog skorojevi a koji te i da luksuzom i gozbama podra ava aristokratiju).. Nave emo jedan broj zanimljivih doga aja. .. kada mi pri e neki ozbiljan ovek.. onaj to stalno ide sa tobom. ali on mrtav hladan. uleteo je malopre u sobu i navalio. Ja. kao ovo derle sada u kr mi.Kako dogodov tine sitnih avanturista u proputovanju po Italiji ine osnovu sadr ine Satirikona (pored Trimalhionove gozbe.. najgora bitanga koju sam ikada video...Ti rasturena mu ka kurvo to rupom opslu uje okolo! Freska "Vaganje falosa" iz ku e Vetija Askilit mu besno odgovara: u Pompeji.. .. iako sam se opirao iz sve snage..Za ovaj nagli raskid kriva je moja uspaljenost.

U pomo mu je pri ao jedan rimski vitez. Usred se uzdizalo remek delo poslasti arske ve tine .. Meni pri e jedan od njih... Kosmopolita po ube enju.Smesta jedan pe kir i za Askilita! Samo to to re e.sti e novo poslu enje: d inovski poslu avnik sa mnogo raznovrsnih kola a.. Na kraju se pojavi gomila ogromnih crnaca. pokri ga svojim pla tom i odvede svojoj ku i da bi sam u ivao u takvom zgoditku...... verujem da sutra svr i.. kome su bile strane rimske tradicije i obi aji.. a koga je Senat zbog stalnih me usobnih sukoba odbio da posmrtno deifikuje (uzdigne me u bogove).. zatim upih svoje usne u njegove. Za razliku od ve ine ostalih careva. oko njega se skupila silna gomila pljeskaju i mu s priznanjem i strahopo tovanjem: otegao mu se onaj toliki da je on izgledao kao visuljak sopstvenom udu.. pa uzjaha mog druga i stade da ga obra uje cmakanjem i onom svojom dupetinom. ustadoh i pri oh de aku i apnuh mu na uvo dok se pretvarao da spava: . pa su njegove statue izra ivane prema helenisti kom uzoru idealizovanih predstava bogova i postavljane na raznim stranama sveta. opet u pogodnom trenutku..ogromna figura Prijapa od testa.. Hadrijan (117-138.. i onda mi razvali guzove. za tu sre u da u mu sutra najlep eg makedonskog drepca asturske krvi.. kod kojih se radi o bludu i razvratu najgore mogu e vrste.. ona jebiguzica promeni paripa.. Taj kad ju e po ne. jedan od najzna ajnijih careva u istoriji Imperije) i njegova homoseksualna veza sa prelepim mladi em Antinojem.. . . iji je pozama ni ud odolevao teretu grozdova i svakovrsnog vo a oka enih na njega... Kad odnekud istr a neki gola koji je bio izgubio odelo. deluje nestvarno i uzvi eno.. ako ovom usnulom detetu ugrabim potpuni sno aj i ponesem najve u slast za kojom udim. Tre e no i. . Prvo ispunih ake njegovim mle no belim prsima... jednim potezom me okrenu. Hadrijan je svog ljubimca od koga se nije odvajao deifikovao posle njegove smrti. Ovim ilustracijama treba dodati podatak da su i brojni rimski carevi bili poznati po svojim homoseksualnim avanturama i aferama.O besmrtni bogovi. . da najzad sjedinim sve svoje udnje u onom vrhuncu...

. koji e do i pod tako polagane zube") posve eno nastranim zadovoljstvima sa devoj icama i de acima. koji je. kad se vi e ceni snaga uda nego snaga uma! Prvi savremeni pisac koji e shvatiti zna aj Petronijevog Satirikona bio je T. Eliot jedini shvata da. scene. koji moderno srljanje u blud i seksualno orgijanje Evrope tuma e kao razo aranost i prkosno tra enje izlaza iz otu enosti. jasno ukazao da je "Ve ni kao nakaza. Ciceron i ostali najsmeliji posmatra i onovremene ali i vratiti polnu mo . kao oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. ve ni Rim osu en na starenje i umiranje. iako svesni da se Rim kotrlja na nizbrdici ka propasti. ali je zbog Herine ljubomore ro en On je. dobrovoljno se podvrgavaju i vo stvu malobrojne elite prosve enih. O svemu tome mo da najbolje govori Petronijeva konstatacija: Prijap je sin Dionisa i Afrodite. otvarao javna kupatila za narod. kao niko drugi do tada. bio osu en da stari me u bo anstvo plodnosti. Ili. Epilog: Eros i Tanatos ta e . vekovima preno ena rezervisanost prema njemu traje sve do druge polovine veka. a kasnije i bog svojim porocima i sru enim stubovima ponosa i patricijske telesne ljubavi. veka).. Nave emo samo dva podatka koja ilustruju u asne krugove njegove paklene po ude: dok je fizi ki bio u stanju. Prvo je bio seosko Rim". da bi se "snadbevao" mu karcima.. S. posebno je u ivao u silovanju de aka. tako i spomenuta evropska . Za razliku od nekih drugih. Svakako najpoznatiji je bio car Tiberije (14-37). On se. kao to je kod Petronija. Naravno.koja jo nisu prestala da sisaju maj ino mleko.oli enja perverzije Me u najmonstruoznijim vladarima nave emo samo dvojicu.Carevi . Iako je Petronijeva erotika bezazlena (u pore enju sa neobuzdanom erotikom u evropskoj knji evnosti prvih generacija 20. s e njom se osvr u prema idealizovanoj pro losti predaka i konzervativnom republikanskom Rimu ("kada je svako po teno radio svoj posao u te nji za op tim dobrom. izme u ostalog. To su mu osmi ljavali stru njaci za protivprirodni blud (perverzije koje se opisuju u istorijskim izvorima su u toj meri mu ne da ih ne emo ni navoditi)..). Eliot. koji moze oduzeti. pretvorio u nevi eno udovi te (Avgust je na umoru izgovorio re i "Jadna li naroda rimskoga. robovlasni ki Rim Carstva. ve spominjani car Elagabal. po povla enju na ostrvo Kapri. asti. ovo je samo manji deo pri e o prostituciji i izopa enostima rimskog dru tva. a kojima je davao da mu si u spolni ud i prsne bradavice. A onda su po udu njegovog omlitavelog tela zadovoljavala deca (. i po tenih vo a").

html http://www. "umornu.) London: Routledge. / ). koja se irila od Dnjepra i ju nih stepa. & Williamson. Fantham. S. Ova dinastija se potpuno slovenizovala ve u tre oj generaciji. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory. godine). The Sacred and the Feminine in Ancient Greece. godine). ta eli . osu enu na neizvesno beznade no starenje bez smrti": .Sibila. R. et al. Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell. Foley.P. Women in the Classical World: Image and Text.elim da umrem.about. Women in Antiquity.htm http://www.edu/classes/JKp. nazivali Rusija ili Rus´ (rus. 1969.ie/~classics/96/Dauphin96. vikin kog porekla. (eds. B. 1995.tufts. . Rijeka: Otokar Ker ovani.erotika simboli e uzdrmanu kapitalisti ku i imperijalnu Evropu.html Ve u ranom srednjem veku.perseus. a istori arima poznat i kao "poslednji viking". Norve ani su je zvali Gardarika . sve do same mongolske najezde. Sveji.) London: Routledge. osaka enu i ve prestarelu. iako su kontakti sa Skandinavijom ostali veoma bliski i duboki. 1998. (eds.ucd. uveni Harld Hardrada (vladao 1015-1066. ak je postao i njegov zet. Prva iz letopisa nama poznata ruska dinastija bila je loza Rjurika (vladali 862-879. H. J. slu io je u gardi kod ruskog kneza Jaroslava Mudrog (vladao 10191054).com/library/bl/uc_geary_pompeii. po ev od IX/X stole a.Danci. isto ni Sloveni su imali mnogobrojne gradove. Oni su svoju otad binu.. & Levick. Oxford: Oxford University Press. 1994. Marcade. Roma Amor. M. pa do severnih uma i obala hladnog Belog mora. norve ki kralj i neuspeli konkurent Viljamu Osvaja u. E.zemlja gradova. Severni narodi . Hawley.

Godine 1054. Osim tog grada. ) je sâmo imalo pravo da bira kneza iz dinastije Rjurjikovi a. poput gradova Ganze. novgorodsko ve e je biralo drugog kneza.Novgorod. Rusija je u la u doba feudalne raspar anosti koje je potrajalo sve do po etka XVI stole a. a sna na vojska je pomagala gradu da se obezbedi od poku aja nema kih i vedskih krsta a da vrate " izmati ki grad" u lono katoli ke crkve. Grad od drveta Drvo se od samog osnivanja Novgoroda koristilo za izgradnju grada i gradskih . Novgorod je verovatno bio grad koji je imao najbolju sudbinu. Me utim. Novgorod nije posedovao samo manju teritoriju uz gradske zidine. Ve 1196. Tatarska najezda nije do la do novgorodske zemlje. nego je imao i ogromne zemaljske posede . ruska zemlja je imala dosta va nih gradova. Ali. U slu aju da knez vi e nije zadovoljavao. Novgorodsko ve e (rus. za razliku od njih.Novgorodsku Zemlju (slika 1). koji je nosio zaslu eno zvanje "majka ruskih gradova". koji je isklju ivo imao ulogu vojnog vo e (poput italijanskih kondotera) i za to dobijao odre enu platu.Kijev je bio prestoni grad rjurikovi ke Rusije. Slika 1: Karta srednjevekovne Rusije: braon bojom je obele ena teritorija Novgorodske Zemlje. Grad je funkcionisao kao "trgova ka republika". sve ruske zemlje su pre ivljavale razli itu sudbinu: okupaciju Tatara i Poljaka. kne evi Rjurikovi i su priznali povla eni status Novgoroda. glavni takmac Kijevu zadugo je bio . U ovo vreme. Severne Italije ili Dubrovnika. feudalne ratove. pa i nemire vezane za nestabilnu kne evsku vlast.

zahvaljuju i novgorodskim kaldrmima. ume i mo vare su bile bitne i za organizovanu proizvodnju gvo a. no i ve ina zgrada u Novgorodu. To je. Zahvaljuju i velikim prostorima i velikoj koli ini drva u Novgorodskoj Zemlji ak su i seljaci imali velike ku e.debeo. krzno. Zbog estih ki a i snega ulice su morale da budu poplo ane. Drvena kaldrma je neprocenjiv izvor za dendrohronolo ko datovanje Novgoroda. topla i dovoljno vla na . opasane ogradom od debelog i visokog kolja. sa Bliskog Istoka i Vizantije. ali i izvoza. Glavni izvozni artikli bili su med. To se radilo na taj na in to su graditelji velika brvna stavljali du ulice i fiksirali ih sa strane manjim kolcima. vosak. Zato bi se naredni slojevi . Me utim. jer daje ta nu hronologiju svakog sloja. uz upotrebu drvenog uglja.komunikacija. koji je radio sa ameri kom sekvojom. po to bi po ar kona no bio uga en. Vatra je uni tavala pojedine ulice grada skoro 20-50 godina. Kombinacija godova je jedinstvena za nekoliko godina i u istim klimatskim uslovima je potpuno identi na za svako pojedino drvo koji je ivelo u isto vreme. samo zatrpavali zemljom ostatke starih zgrada. Zanatska proizvodnja uglavnom je bila orijentisana na potrebe pija ne prodaje. Ovaj nau nik je. . Razvijeni zanati i razgranata trgovinska mre a bili su temelj novgorodske privrede. kao . U ovaj grad stizali su fino italijansko staklo i tanka kineska svila. Sibirski seljaci su zadr ali ovaj na in izgradnje ku a sve do po etka XX veka.esti po ari. Novgorodska Zemlja je bila uglavnom pokrivena gustom umom i donosila je krzno i med. prosto. Ovako velike ku e su igrale va nu ulogu u uslovima o tre i hladne zime. Od drveta se pravila ne samo kaldrma. lo a strana ovakvog izbora gra evinskog materijala bili su . otprilike. Kulturni sloj u uslovima novgorodske klime je rastao prili no brzo i drvena kaldrma polako se spu tala u mekano i vla no zemli te. Stihija obi no ne bi razorila sve do temelja i ljudi su. dokazao i to da irina popre nih godova na drvetu zavisi od toga kakva je klimatski bila godina kada je drvo dobilo taj god. jo vi e obogatilo arheolo ku stratigrafiju kompleksa Velikog Novgoroda. Ovaj metal se pravio od mo varskih ruda. dok je ogromna ve ina zgrada bila od drveta. s tim da se itava ovako izgra ena oku nica pokrivala zajedni kim krovom naslonjenim na ogradu. naravno.popravke postavljali direktno na staru kaldrmu. Daglasa. jednom u deceniji. Novgorodske pijace su bile pune trgovaca iz severnih germanskih zemalja.naslagana drva. na istom mestu. Jednostavno: suva i hladna godina . Otuda ove slo ene strukture na arheolo kim iskopavanjima izgledaju. Dendrohronologija Dendrohronologija je metoda bazirana na radovima A. U ovim uslovima stambena jedinica se pravila na sprat. a zatim pravili nove. pored ve poznate mogu nosti da se utvrdi apsolutna starost drveta. a tale i ambari su se gradili dovoljno blizu ku e.tanak god. Dendrohronologija je izuzetno bitna u novgorodskim uslovima. ponavljaju i isti postupak. Kamen i malter su upotrebljavani isklju ivo pri izgradnji spoljnog utvr enja i glavnih crkvi. lan i lanena tkanina.

majstori su koristili i tehniku filigrana i crnjenja. Nakit su nosili i mu karci. Naro ito popularna zlatarska tehnika bila je tehnika tzv. pregradnog emajla. Izme u njih se stavljala staklasta boja . Osim emajla. Zlatarski zanat je primao je uticaj vizantijskih i persijskih majstora. po skupim i upadljivim predmetima mu kog nakita . U ovoj tehnici na pole inu zlatnog predmeta su se lemile tanke zlatne ice . nazivali trista zlatnih pojasa. kao i oru je: duga ke ma eve i lagane i vrste pancirne ko ulje od prepletenih eli nih karika. nau nica.Grad zanata i trgovaca Od gvozdenih proizvoda. emajl se topio i arene boje su zauvek ostajale na povr ini zlatnih ogrlica. Slika 2: Omiljeni izvozni proizvod novgorodskih zanatlija gvozdeni klju evi i katanci.pregrade. zagrevanjem. .emajl. koja je uglavnom i upravljala gradom preko ve a. prstenja. Zanimljivo je da su Novgorodsku elitu. trgovci Novoroda su izvozili katance (slika 2). a dao je vi e remek-dela za crkvene i profane potrebe. omota crkvenih knjiga i ikona.kai evima od zlatnih kop i (slika 3).

Za ukras u gra evinarstvu su koristili arene kerami ke plo ice. zelene i braon boje (slika 4). Od tog istog vremena bila je u upotrebi i opeka koja je bila pravljena u obliku kvadra osnove 30 x 30 cm i visine 2. jer su u to vreme i drugi ruski gradovi u upotrebi imali sli ne predmete u funkciji novca. koristili su "grivne" . Grn arsko kolo se na iroko koristilo ve od X stole a. kr age. U Novgorodu je nosila gr ki naziv plinfa. zdele.Slika 3: Zlatne kop e za mu ke pojaseve.perle i narukvice. Kao specifi ni novac. Ovo nije sasvim neobi no. Grad udnih nov i a Stanovnici srednjevekovnog Novgoroda poznavali su monetarni promet. ali ono zbog svoje skupocenosti nije bilo u irokoj upotrebi. Proizvo eno je.lonce. Grn arski zanat je davao tzv. u manjoj meri i stakleno posu e. Gra evinari su znali i za crep. svetlo i tamno plave. narodno su e . pokrivene emajlom.male srebrene poluge utvr ene te ine. crne. Slika 4: Raznobojne perlice. Tako. svetiljke i umivaonike. est proizvod novgorodskih staklara. Od stakla su zanatlije uglavnom pravile nakit .5 cm. ute. Kijevske "grivne" su bile u obliku izdu enog .

koje su pravili od spljo tenih odse aka srebrne i bakrene ice. koristili su stanovnici Novgoroda odse ene (rus. dok su novgorodske imali oblik tapi a. Ba zato. Zemlji te je toliko zasi eno vlagom. ko a. pa i tkanina iz XI stole a nisu retkost u novgorodskom arheolo kom kompleksu! Ko ne cipele (slika 6) i izme. bili su popularni kod svih stanovnika drevnog Novgoroda.osnovna moneta srednjevekovnog Kijeva.rublja). Nalzi kao to su drvo. arheolo ki nalaz iz Novgoroda. Slika 6: Potpuno o uvana ko a cipela iz XI veka. Grad Novgorod je bio izgra en na vla nom i mo varnom tlu.estougla (slika 5). udnovata arheolo ka otkri a svakodnevnice Sada je trenutak da pristupim tom fenomenu lokaliteta Novgorod. . otrubleni) komade grivne (otuda i dana nji naziv za rusku monetu . da je. a za svakodnevnu trgovinu koristili su sitne kovanice. zahvaljuju i upravo tome. truljenje organskih materijala u njemu bilo izuzetno sporo. dugotrajna arheolo ka iskopavanja ovde znaju da iznedre retke predmete koji sigurno ne bi pre iveli tolike vekove u suvljem zemlji tu drugih gradova. koji nam daje pravo da ovo nalazi te nazovemo arheolo kim udom i da ovaj grad-spomenik postavimo rame uz rame sa Pompejima i Herkulanumom. Za manje transakcije. Slika 5: Srebrna estougaona "grivna" . kao i obi ni opanci.

Posebno va an kuriozitet predstavlja jo jedna arheolo ka informacija: samo nekoliko kilometara od Novgoroda otkriveno je i pagansko svetili te koje je bilo posve eno bogu Perunu. To je upravo stoga to ve ina ovakvih nalaza dugotrajnim boravkom u zemlji . drvo se iroko koristilo u svakodnevnom ivotu obi nog oveka. tkanina jedanaestog stole a se dobro sa uvala i nije istrulila kroz vekove (slika 7). Slika 7: O uvani komadi originalne tkanine iz XI veka. Oni predstavljaju i jedinstvena materijalna svedo anstva o prehri anskoj religiji Slovena. . Naime. U srednjevekovnom Novgorodu. U najstarijim slojevima ovog naselja otkriveni su predmeti drevnog slovenskog kulta paganski idoli (slika 8). to nam daje jedinstvenu mogu nost da pratimo ovaj ivot u svim detaljima. Mo da i najbitniji za arheolo ko prou avanje srednjevekovnog Novgoroda su drveni proizvodi. arheolo ka iskopavanja na razli itim naseljima esto ne uspevaju da otkriju detalje koji svedo e o svakodnevnici ljudi iz pro losti.propadne.Tako e. Novgorod.

. aljkavi ak. za pisanje se koristila brezova kora. narod je u itavoj Rusiji sve do mongolske najezde (a u Novgorodskoj Zemlji i mnogo du e . ali i ona se esto nalazila pod uticajem drevnih tradicijskih uzora. svakodnevne potrebe. godine arheolozi su otkrili prvo takvo "brezovo pismo" (slika 9). ka u istorijski izvori. do po etka arheolo kih iskopavanja u Novgorodu. O tome svedo i esta pojava solarnih znakova i tropleta. jula 1951. nije bio poznat nijedan primerak narodne srednjevekovne pismenosti u svakodnevnoj upotrebi. ve se iroko koristila i za obi ne. . crkvena slu ba i crkvene knjige bile su na jeziku koji je bio izuzetno blizak i dobro razumljiv obi nom narodu.do kasnog srednjeg veka) bio pismen! Pismenost nije imala eksluzivno sakralni zna aj. na relikvijama sve vi e dominira pravoslavna simbolika. Zahvaljuju i tome. retka arheolo ka svedo anstva rane slovenske religije. Me utim..Slika 8: Drveni idoli iz Novgoroda. Tek 26. otkuda to znamo? Za razliku od katoli kih zemalja. crta i reza. Ljubomorna ena. ali i drevnoj prehri anskoj tradiciji pismenosti tzv. U srednjevekovnoj Rusiji. U kasnijim slojevima.

koje se pravilo od gvo a. Me utim. kada je u iru upotrebu u ao . Slika 10: etiri primerka "pisala" od kosti i metala.papir.brezova kora sa o uvanim pismenima. Najstariji zapis "brezovim pismom" koje je do sada prona eno poti e iz XI stole a. tzv. XI vek.Slika 9: Izuzetno arheolo ko otkri e iz Novgoroda . Novgorod. prona eno je vi e od 700 ovakvih natpisa na brezovoj kori. za to "pisala" imaju gornji kraj pro iren i zaravnjen? Arheolozi su otkrili obja njenje i za ovo: novgorodski trgovci ili zanatlije nisu koristili samo brezovu koru za bele enje. pravili su . Naime. Kako se to pisalo na brezovoj kori? U ovu svrhu kori eno je posebno "pisalo". Od tog vremena pa sve do danas. "brezovo pismo". a najmla e iz sredine XV veka. za svakodnevno bele enje trenutno va nih informacija. bakra ili kosti (slika 10).

tako e.. na njegovoj glatkoj i mekanoj povr ini su istovetnim "pisalom" bele ili svoje zapise. Na primer. jedno od takvih kolskih ispisivanja azbuke prekinuto je na pola reda. Udubljenja u da ici su punjena voskom. na poslovnom putu"! Do na eg doba je do la i obi na azbuka. "Brezova pisma" su sa uvala i svedo anstva o emocijama obi nih stanovnika grada. bele ili su posu eno i nevra eno. a u slu aju potrebe napisano su brisali sa drugom tupom povr inom pisala. koju su prepisivali aci u koli. . sa udubljenjem. Seljaci su se dopisivali sa svojim gospodarima u gradu o razmerama da bine. drvene da ice nalivene voskom.. O uvani su tako vanredni tekstovi. sudije u sudnici su se tokom saslu anja dopisivali o na inu vo enja istrage. Fantasti ni kuriozitet predstavlja jedna alba gnevne supruge na bezobraznu svekrvu "koja je poslala drugu enu njenom mu u dok se nalazio van ku e. gra ani su bele ili podsetnike za kupovinu na pijaci. a dalje je mali an naslikao velikog konjanika sa kopljem u ruci (slika 12). Njih su nazivali cera (slika 11).za svoje prve asove pisanja. kori enje za svakodnevno pisanje. Kao i moderni u enici. Slika 11: Cere. trgovci su bele ili svoje trgova ke operacije. pismenost je bila ra irena u svim slojevima novgorodskog dru tva. Cere su koristili i mali Novgoro ani i to . oni nisu bili ba uvek naro ito vredni. I drugi de ji crte i su. Kao to sam ve spomenuo.drvene da ice. Tragove razli itih poslova obi nih ljudi sa uvala su "brezova pisma". Kada bi se on ohladio. prisutni me u "brezovim" tekstovima. kao to su ljubavna pisma zaljubljenih.

godine arheolozi su istra ivali ku u i dvori te sve tenika -ikonopisca Oliseja Gre ina koji je iveo i radio krajem 12. pa ak i deca. flaute i metalne drombulje . kona no daje nove i vredne podatke za prou avanje etnogeneze ruskog naroda. kada naru uju slu bu za pomen du i ili za zdravlje svojih bliskih. Instrumentalna muzika je bila prisutna na veseljama i proslavama kao i u svakodnevnom ivotu. italijanskim. Ovo. gudoki. poput onih koje i danas ostavljaju vernici u crkvi. Prona eno je vi e komadi a brezove kore sa imenima. a ritmi kim tipkanjem jezi ka se menjao zvuk. Detalj crte a (sredina). Novgorodski dijalekat je. uvene po svojim izuzetnim predstavama. Debeli deo vargana su dr ali u ustima tako da je jezi ak virio iz usta. udaljeniji od spomenutog vladimirsko-suzdaljskog dijalekta nego svi drugi jugozapadni dijalekti. Duvanjem du vargana dobijao se zvuk.Slika 12: De ji crte konjanika na brezovoj kori (levo). prema stru njacima. Kod Oliseja Gre ina su prona ene i narud bine za slikanje.gusle. Zanimljivo je da je u Novgorodu ve u XI veku po eo da se formira dijalekat staroruskog jezika koji se prili no razlikovao od vladimirsko-suzdaljskog dijalekta (koji je. Nije "brezovo pismo" samo spomenik kulture i bitan istorijski izvor: ono je dalo i unikatnu mogu nost filolozima da istra uju ruski jezik ranog srednjevekovlja. Svirali su je profesionalni muzi ari. Dosad je prona eno etiri vrste muzi kih instrumenata . a svirale su se sa svih 10 prstiju leve i desne ruke. i po etkom 13. I pesma i igra. stole a.vargani (slika 13). Tokom iskopavanja 1973-1982. koje su pomogle da se doka e upravo njegovo u e e na radu na freskama crkve Sv. Gudok je obi no imao 3 ice i njega su svirali sa povodcem. engleskim i nema kim gradovima i selima tog doba. a i druge zabave "Brezova pisma" nisu jedini izvor za prou avanje kulturnog ivota stanovni tva srednjevekovog Novgoroda. amateri. . Gusle su obi no imale 5 ica. dok su Novgoro ani izgovarali co. Spasa na Neredici. Gudok je potpuno identi an fidelima koje su svirali u francuskim. to je kuriozitet. koji su se kasnije razvili u ukrajinski i beloruski jezik! Nave u jedan primer za to: na severoistoku i na jugozapadu Rusije govorilo se to ili ta. pored ostalog. kolevka savremenog ruskog). Fragmenti smotanog "brezovog pisma" (desno).

naro ito epske pesme uz gusle. od glagola . bajkama). nasuprot skaskama. Guslarska muzika.Slika 13: Srednjevekovni muzi ki instrumenti iz Novgoroda: gusle. Folkloristi XIX i XX veka su sakupili veliku koli inu takozvanih bilina (rus. gudok i vargan. su pre ivele po selima biv e Novgorodske Zemlje sve do XX veka. Slika 14: Pozori ne maske putuju ih glumaca iz . kada su polako pre le u folklorne ansamble. tj. Najstarije gusle su na ene u slojevima iz XI veka. Ovde se arheologija dobro dopunjava sa svedo anstvima folkloristike.ne to to se stvarno desilo.

Sve je . Kraj Zemlje Novgorodske . Putuju i glumci su davali predstave na pijacama i trgovima za vreme va ara i praznika. Dobrinje Nikiti a i Aljo e Popovi a. Slobodno vreme u srednjovekovnom Novgorodu ljudi su provodili ne samo uz muziku i pozori te. srednjovekovni Novgoro ani su voleli i pozori te. poseban opus ruskih epskih pesama. opisuju ivote i podvige srednjevekovnih vitezova Ilije Muromca. mitske i humoristi ke motive i slu e kao bitan izvor za kulturnu istoriju srednjovekovnih ljudi. koje su ovi histrioni pravili od brezove kore ili ko e. Biline kasnijeg vremena opisuju doga aje XIV-XVI veka: podvige i ivot uspe nog i po tenog trgovaca Sadka. kao i figurica za ah i dame. Osim slu anja bilina. Arheolozi su otkrili vi e kockica za igre na sre u.po etak Rusije Novgorodska republika je imala sudbinu tipi nu za ve inu trgova kih republika. kao i njihovog kneza zvanog Vladimir Krasno Sunce.srednjevekovnog Novgoroda. Slika 15: Figurice za igre na sre u i potpuno o uvana ahovska tabla. U Novgorodskoj Zemlji je prona eno vi e razli itih maski za glumu (slika 14). Ovaj opus bilina opisuje doga aje X-XIV veka. nego i razli ite dru tvene igre. Biline sadr e juna ke. u kujnika (re nog pirata) Vasje Buslajeva i poznatog avanturiste Hotena Bludovi a. pa i celu ahovsku tablu (slika 15)! Biline Biline.

. : . mada su jo itavih sto godina moskovski kne evi morali surovo da se bore sa lokalnim separatizmom.bilo je skinuto i odneto u Moskvu (slika 16). Aleksej Timofejev istori ar Moskva Preporu ena literatura: y y . Moskva je od 1328. Godine 1478.i lo dobro dok je bilo pravde i zajedni kog u e a u gradskom ve u svih slojeva dru tva. koja nije imala dovoljno svog hleba. Zvono novgorodskog ve a . ito je bilo preko potrebno za itavu Novgorodsku Zemlju. . Osim brojnih simpatizera ideje ruskog jedinstva pod vla u Moskve. . Ovo je unelo u novgorodsko dru tvo pukotinu koju su ve to iskoristile agresivnije kom ije. kada je Novgorodska Zemlja pripojena Moskvi. godine postala i crkveno sredi te svih ruskih zemalja sedi te ruskog mitropolita. Ovaj in je bio izveden bez ratne konfrontacije. moskovski knez je imao u rukama i drugi mo ni instrument .simbol nezavisnosti grada . Moskva se ve davno bavila okupljanjem svih ruskih zemalja i sudbina Novgoroda je bila neizbe na. Veliki Novgorod je kona no bio pripojen Moskovskoj kne evini. Slika 16: Pad Novgoroda . 1968.trgovinu itom. .umetni ka predstava istorijskog doga aja iz 1478. M. godine. : . U XV veku socijalna diferencijacija je toliko porasla da su u e e u upravljanju gradom potpuno zauzeli najmo niji ( itaj: najbogatiji) gra ani. . . 1879.

1924. . . 1976. 1950.ru/proekty/ostu/charts. . . : .ua/russia/novgorod. 1947.ac. . . . . . . . . . . . 1978.html http://www. 1997. : : Preporu ene Web stranice: http://arc. . : . . . 1980. 1991. . 1992. XIV-XV . : . 2 . : . . .y y y y y y y y y y y y . .ru. : . : : . 1971. . : . . XII-XV . . XIII .novsu. . : .ru/novgorod/ art_archaeology/russian/art_arc. . .ru/ http://archaeology. . . . . 1939. . . No.html Slika 1: Srpski kraljevski grb sa dvoglavim belim orlom i etiri slova S (ili - . .htm http://copy-www.novgorod. 1976.hrono. . .kiev.

godine pred bitku sa rimskim pobunjenicima video na nebu krst i re i: "U ovom znaku e pobediti!" Odmah je stavio zlatan krst na crvenu kvadratnu ratnu zastavu i . Dva glavna elementa srpskog grba. jer zapadna heraldika nije znala za slova u grbu ve samo za geometrijske figure i slike iz prirode. u Ni u.pobedio. Stefan Lazarevi je od vizantijskog regenta Jovana VII dobio titulu despota i po ugledu na vizantijski tit uzeo za grb Srpske Despotovine crveni tit sa srebrnim (belim) krstom i etiri znaka u obliku S. Kao i u Vizantiji. Godine 1402. kako to ka e Gerola. iako u to doba grbovi jo nisu postojali (slika 2). Osnovni znaci krsta kih grbova bili su tit sa krstom i etiri figure izme u krakova. dvoglavi beli orao u poletu i tit sa krstom i etiri znaka u obliku slova "S" vode poreklo od dinastija Nemanji a i Lazarevi a. Euzebije navodi legendu po kojoj je Konstantin 312. po etnim slovom Srbije (slika 5). Nakon pada Carigrada Komnini su osnovali Trapezuntsko carstvo u Maloj Aziji. nikejski car Mihaijlo VIII Paleolog je oslobodio Carigrad od krsta ke okupacije i za grb obnovljene Vizantije je uzeo crveni tit sa zlatnim krstom i etiri zlatna slova V. Latinsko carstvo. kada su krsta i osvojili Carigrad i proglasili tzv. Grbovi su po eli da se razvijaju kao identifikacioni simboli krsta kih trupa u XII veku. ali za razliku od vizantijskih. stavili ga na tit i dodali mu etiri zlatnika sa krsti ima (slika 3). Ovaj grb se u heraldici kra e zove vizantijski tit.Srpski grb. despota. Tek u XVIII veku. . zajedno sa srpskom dr avom. U vizantijski kulturni prostor sti u 1204. po eo je da se u srednjem ocila). uzeli zlatnog dvoglavog orla u poletu na crvenom polju. sevastokratora i kesara. ratna a potom i dr avna zastava u ranovizantijskom periodu. Slika 2: Konstantinov steg. a za grb. francuski heraldi ar Vilton je ova slova proglasio za ocila. dr avna zastava Vizantije. Ja smatram da su vizantijski i srpski tit nosili po etna slova svojih dr ava. Upravo oko ovakve interpretacije postoje neslaganja me u stru njacima. Godine 1261. Zato je za prou avanje na e heraldike potrebno da se prvo napravi pregled vizantijske heraldike i najvi ih dvorskih titula. po etnim slovom Vizantije (slika 4). Vizantijski tit Prvu vizantijsku zastavu je napravio car Konstantin Veliki (ro en 274. odnosno od vizantijskih dinastija Komnina i Paleologa (slika 1). veku razvija pod uticajem Vizantije. koje se u staroj srpskoj azbuci zvalo slovo. vizantijskim vita. ovi heraldi ki simboli su nastali nezavisno jedan od drugog. godine. Francuski stru njak lumberger navodi da su carevi iz francuske porodice Kurtne za grb Latinskog carstva uzeli Konstantinov steg. car 306-337). srpski simboli su imali sre u da se pre ta no 120 godina spoje u grbu obnovljene Kraljevine Srbije. Tako je nastao uveni konstantinov steg.

opominje na ravnote u izme u ovekovih duhovnih i materijalnih potreba. Slika 5: Srpski tit. kao dipolni simbol starih religija. u Vizantiji se u ranom periodu koristio i jednoglavi orao. grb carstva. i skiptrom. gromova i vremena.Slika 3: Grb Latinskog Slika 4: Vizantijski tit. od osmog veka pre Hrista. od vremena Mihajla po etka XV veka. a Bogu Bo je" . u desnoj ruci. kao simbol stare rimske dr avne vlasti. Dvoglavi orao Dvoglavi orao se pojavljuje najpre u Mesopotamiji petnaestak vekova pre Hrista. Pored konstantinovog stega. U staroj gr koj (politeisti koj) religiji. kori en u zvani ni grb Vizantije Despotovine od Vizantiji od XII veka."Dajte caru carevo. Sedeo je na svom prestolu na vrhu Olimpa sa sve njem munja u levoj. . u hri anskoj teologiji orao je znak Svetog Jovana Bogoslova i predstavlja duhovne visine do kojih se vinuo ovaj pisac Jevan elja i Apokalipse. VIII Paleologa. gospodar neba. Rimljani su preuzeli Zevsa pod imenom Jupiter i jednoglavi orao postaje simbol rimske dr ave i vojnih legija. U drugom veku pre Hrista. Me utim. Tako se u Vizantiji oko X veka opet pojavio drevni dvoglavi orao. Ovakva verovanja su kulminirala u Zaratustrinom u enju da u vasioni dobri bog svetlosti Ahura Mazda ratuje sa bogom mraka Ahrimanom. vrhovni bog je bio Zevs. sada kao simbol koji prema Hristovim re ima . Ovaj tip vizantijskog dvoglavog orla sa polura irenim krilima i opu tenim perima u heraldici se defini e kao dvoglavi orao u poletu (slike 6 i 7). na kome je stajao orao.

ugarskog princa Belu Aleksija. sve dok car Manojlo I Komnin (car 1143-1180) nije uveo titulu despota. gr kog prevoda latinskog avgust (augustus . Tako e. vi a titula. Titula sevastokratora je bila najvi e dvorsko dostojanstvo. od cezar. Za njega je morala da se uvede nova. Posle stupanja na presto. Aleksije I Komnin (car 1081-1118) je svom zetu Ni iforu Melisinu obe ao titulu kesara.sevastokratora. XV vek. godine novu titulu sevastokratora. bila je kesar. koja je po rangu bila izme u carske i sevastokratorske. oduzeo je Beli titulu despota i dao mu titulu kesara. a careva bra a i zetovi su imali titulu . odredio je da ova titula bude iznad titule kesara.Slika 6: Vizantijski dvoglavi orao iz Mistre. najvi a titula posle carske. a kako nije imao mu ke dece. titule rimskih careva koju je uveo Oktavijan (car 31. godine za prestolonaslednika uzeo svog zeta. Pre njih. i dodelio ju je bratu Isaku. sevastokratora i kesara je imao car. Despoti. godine posle Hrista) i vizantijske carske titule autokrator stvorio 1081. godine. Stojan Novakovi nam obja njava da ime Aleksije poti e od re i sevast. godine pre do 14. Kada je car Manojlo 1169. Despoti. promovisao je titulu despota. po to je brat bli i rod od zeta. Isklju ivo pravo raspolaganja titulama despota. samo on je mogao da ih dodeljuje i oduzima. koji je uz mala prilago avanja opstao sve do kraja Carstva 1453. ali ne i nasledne. car Manojlo je 1163.previsoki. osim ako ih car ne po alje u neku naro itu misiju. dobio sina. car Aleksije je eleo da i svom starijem bratu Isaku dodeli neku visoku titulu. sevastokratori i kesari Za jedan vek vladanja Vizantijom (1081-1185) Komnini su formirali sistem od tri najvi e dvorske titule. veli anstveni. sevastokratori i kesari nisu imali nikakve odre ene du nosti. godine titulu despota je nosio carev zet. Po to je po dolasku na presto svojoj bra i Androniku i Isaku dodelio titule sevastokratora. koji je postao kesar. Specijalno za njega. U toku borbe za presto. Njihove titule su bile do ivotne. U obnovljenom . XV vek. U vremenu 1163-1204. titule rimskih careva). ako car nije imao direktnog naslednika prestola. Slika 7: Dvoglavi orao Dimitrija Paleologa.

hazdeja sve ano odelo.krug i hazdei. U doba dinastija Komnina i An ela (1081-1204) zlatom izvezeni dvoglavi orlovi su krasili ogrta e ovih velikodostojnika. carevi sinovi. Sa strane steme visile su po dve niske od bisera i dragog kamenja koje se na gr kom zovu sije. prema Pseudo-Kodinu. ali su boje inova ostale nepromenjene. preko temena do potiljka. Znamenja cara i velikodostojnika Vizantijski car je nosio zatvorenu kupolastu krunu . carevu bra u. veku nalazio veliki dragi kamen orfan (kamen "samac"). Slika 8: Car Jovan IV Kantakuzin. i to spreda. kolo . Ime su dobili od starosrpskih re i. dobijale su uglavnom stare i dokazane vojskovo e. atore. nego zlatne vence bez sija. koja je nastala od gr ke re i sa istim zna enjem. U XII i XIII veku ovi venci su nazivani stefanos (venac). sevastokratorske od plavog. a kesarske od zelenog brokata. koji su careva bra a ili zetovi. godine stematogirione sa etiri kamare . stematogirioni su imali etiri ili jednu zlatnu plo icu sa dragim kamenjem .Vizantijskom carstvu (1261-1453) najstariji carev sin je kao savladar nosio carsku titulu vasilevsa. a slu i kao konstrukcija za kupolu od kadife. koja je tako e ukra ena . U zavisnosti od ranga nosioca. ostali despoti sa samo jednom. U obnovljenoj Vizantiji despoti carski sinovi su nosili stematogirione sa etiri kamare. Na vrhu luka se u XII-XII. urake i ostale lanove u e rodbine. . a sevastokratori sa jednom kamarom i to spreda (slika 9). opet. dolaze po rangu ispred despota. pozadi i sa strana . dobijali carevi dalji ro aci i istaknuti velika i. a kasnije su dobili preciznije ime stematogirion (krunski venac).nosili su despoti. koji se u na im narodnim pesmama zovu kolaste azdije.biserima i dragim kamenjem. Stema je imala zlatan obru i luk koji ide od ela.kamaru (gr . a sevastokratori obi an venac bez kamara. a ostali sinovi titulu despota. . Pre 1204.stemu. Tako. Za vreme dinastije Paleologa zvanje despota se iri na zetove carske porodice. Sve je bogato ukra eno biserima i dragim kamenjem. stajali na crvenom jastuku sa zlatnim dvoglavim orlovima (slika 8). a vizantijski carevi su posle 1261. a na starosrpskom oboci. a titulu sevastokratora su. koji su se konusno su avali ka gornjoj strani. Trapezuntski carevi iz dinastije Komnina stajali su na crvenom jastuku. Tokom vremena dvorski kostim i ceremonijal su se menjali i u XIV veku dvoglavi orlovi su se postavljali i na druge sve ane odore. godine. Titulu kesara.svod). Despotske kolaste azdije su bile od crvenog. Uz vence. svedo i nam poznati vizantolog Bo idar Ferjan i . da bi simboli ki prikazali kako se nadovezuju na Komnine. sedla itd. ukoliko imaju despotsku titulu. Despoti i sevastokratori su se rangirali i zavisnosti od srodstva prema caru. despoti. sevastokratori i kesari su kao znak dostojanstva nosili i bogato ukra ena odela sa dvoglavim orlovima u krugovima. Despoti i sevastokratori nisu nosili krune. koji je kasnije zamenjen krstom.spreda.

godine veliki upan je postao Nemanja. a i to je prvi po eo da nosi krunski venac. vladar Srbije je nosio titulu veliki upan. koji vi e nije iv. godine. Na alost. Nemanjini vladarski portreti nisu sa uvani. Kona no. stra ar.Primislav. Slika 9: Sevastokrator Konstantin Komnin. Posle njih. Nemanja je za razvoj na ih dr avnih simbola zna ajan po tome to je umesto titularnog imena Uro uveo novo titularno ime Stefan. Verovatno su Nemanja i njegova bra a bili sinovi Uro a II. ali se kao titularno ime pojavljuje prvo kod velikih upana Uro a I i II. ali su se nedavno pojavile dve rekonstrukcije (slike 10b i 10c).Po eci srpske heraldi ke tradicijeke .posle smrti velikog upana vlast je prelazila na njegovu mla u bra u. Nemanja je prikazan kao monah Sveti Simeon. branitelj. Pre Stefana Nemanje (veliki upan 1166-1190) Srbijom su vladali Uro I (veliki upan oko 1130-1145) i Uro II (veliki upan 11461155). vo a. pa i tri Nemanjina starija brata . Jedini Nemanjin portret sa vladarskom insignijom je sa uvan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. Venac se danas te ko vidi jer je izbledeo (slika 10a). Belo i Desa. u borbi za presto upana u estvovalo je est kandidata: tri brata Uro a II . Svetorodna dinastija Nemanji a (1166-1371) je prekinula tradicionalni patrijarhalni nasledni red i uvela primogenituru. kao i njihova bra a.uvar. a tek posle njih je dolazio na red najstariji iz naredne generacije. Stracimir i Miroslav. koje je ostalo do kraja dinastije. pa sve do po etka XIII stole a. za koji se smatra da je slikan 1233/1234. Iako je iveo u predheraldi ko doba. koja su imala titulu kneza. sa vencem na glavi. . bilo je u Srbiji poznato i ranije. Ime Uro . na gr kom . za samo desetak godina. Presto se nasle ivao po starom patrijarhalnom redu . 1166.vreme Stefana Nemanje Od XI veka.Tihomir.

titulu koju su dobijali i mleta ki du devi. Manojlo posle pobede nad Ma arima vratio u Carigrad sa ³ugarskim mladi ima i srpskim zarobljenicima´ u ³rasko nim odelima koja. kakvog je ranije dobio i srpski vladar Mihailo (1053.Tebi budi i potomstvu tvojemu po tebi u vekove. i daje mu na poklon deo svog carstva. pobedio Uro a II.crte D. Stani a (izvor: Stevovi 1998: 39-40). Odgovor na pitanje o poreklu Nemanjinog titularnog imena Stefan i venca nalazi se u njegovom susretu sa carem Manojlom koga je opisao Stefan Prvoven ani: I. ali jo nije dat zadovoljavaju i odgovor. Levo . Todorovi a (izvor: grupa autora 2000: naslovne korice). ni sa srodnicima mojim po meni. dade mu (Nemanji) zvanu Dubo icu. Sredina . i da su titule sa korenom SEVAST dobili zet cari ine sestre i njegova bra a. 1151. zadiviv se mudrosti ovoga juno e.crte S.) od vizantijskog cara Konstantina Monomaha (car 1042-1054). ni sa mnom. posle ega je ovaj pristao na ve e vazalne obaveze nego ranije. O susretu cara Manojla sa Nemanjom u blizini Ni a mnogo se raspravljalo. Konstantin Jire ek je pretpostavljao da je mogao biti in protostapara. godine. ali do danas nije dato puno obja njenje. od samog cara behu podarena´. Honijat svedo i da se godinu dana kasnije. odlikova ga carskim dostojanstvom i razli itim darovima. Zna se da je vizantijski car Manojlo Komnin dolazio u Ni 1163. blistavija no to prili i polo aju zarobljenika. godine.originalna freska na ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. O ovom doga aju se mnogo raspravljalo. Desno .Slika 10: Stefan Nemanja. ali jo nije utvr eno koji je to "carski in" Nemanja dobio. Kada se uzme u obzir da Manojlo isti e Nemanjino potomstvo. govore i: . Vizantijski car Manojlo je u bici na Tari 1150. onda mo e da se pretpostavi da je Nemanjina supruga Ana bila u sli nom stepenu srodstva sa carevom irom . I odvojiv mu od svoje zemlje. ni s kim u zajednici.

kao kod nas u srednjem veku Previsoki. ne bi trebalo zaboraviti da se to de ava u doba dinastije Komnina. a zvanje SEVASTA. Zvanja PANIPERSEVASTA i SEVASTOKRATORA i ostala na taj na in. uveo jo tri visoke titule sa ovim korenom. to ukazuje na to da je uz "carski in" dobio i "venac" i postao "vencoimeniti" ili "venconosac". Na alost. Me utim. O tekstu koji govori o tome "carski in" je svakako titula sevasta. a u "razli ite darove" treba ubrojati krunski venac stefanos sa kojim je prikazan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate. Toronita. Kada se sve ovo prostudira. nijedan Nemanjin vladarski portret nije ostao sa uvan. te je gr ki prevod SEVASTOS dobio zna enje koje se ne da doslovce prevesti.. izlazi da je. i da je Nemanja od cara Manojla dobio titulu SEVASTA. koji su uveli nove titule. verovatno. on je sklopio. Kao latinsko AUGUSTUS i gr ko u po etku su davani samo vladaocima. neka im imena sklopiv i. Nemanja je posle nekoliko ratova sa starijom bra om (1155-1166) postao veliki upan i umesto starog titularnog imena Uro uzeo novo titularno ime Stefan.titulu sevasta. neprikosnoveni. kakav su nosili vizantijski carski zetovi. kao Toronita i njegova bra a. na kome je. iako kao monah koji vi e nije iv. a ni kod Porfirogenita ne postoji nikakvo dostojanstvo ili titula u kojima bi bila upotrebljena re SEVASTOS. . To se sla e sa Nemanjinim novim titularnim imenom Stefan Nemanja. titulu protosevasta ("prvi sevast"). osim titule sevastokratora za svog brata. Poslu ajmo re i same Ane Komnine: . ali mu je smisao: nepovredljivi. Be sam objasnio da je sevast gr ki prevod od latinskog avgust (augustus). neka promeniv i. ali mo e se dalje pretpostaviti da se Nemanja tamo o enio Anom. Stoga u starijih pisaca. poreklom iz neke otmene carigradske porodice. prikazan sa stematogirionom na glavi. oti li na kolovanje ili indoktrinaciju u Carigrad. Nemanja bio me u srpskim taocima koji su 1151. opet.Tako je ovu novinu u dostojanstvima izumeo moj otac. car Aleksije. Ana Komnina navodi da je njen otac. njegov brat Adrijan. U prilog tituli sevastokratora ide Nemanjin portret iz ju ne kapele Radoslavljeve priprate u Studenici. ni kod Filoteja. zet po sestri carevoj. I to zvanje je kao titula samo CAREVIMA pripadalo. godine (slika 10). dobio je titulu panhipersevast ("iznad svih sevasta"). Ne zna se koliko su taoci tamo ostali. i darivanje Nemanje "carskim dostojanstvom". kako izgleda unizio. U Rimu je carska titula avugust imala smisao veli anstva.. A on prvi na ini to dostojanstvo op tim. kao to je gore re eno. To potvr uje Manojlovo interesovanje za njihovo potomstvo.porodicom. oko 1234. koja je po rangu bila odmah posle kesara. koga prvi pominje Nikita Honijat povodom doga aja u Ra koj 1168. Jer su se SEVASTI pre zvali samo carevi. a najmla i brat Nikifor .

vo em. Velika gospoda sve srpske zemlje. Melanges d archèologie byzantine I. 1990. godine pre n. 427 Jire ek. Stefana u srpskoj srednjevekovnoj umetnosti. Beograd. 1. 1895. Heraldi ki obi aji u Srba. Beograd. 1961. 1884. 28 Ferjan i . B. 1644. 2000.e. J. 1986. Odraz kulta Sv.. na tre i dan Bo i a. 140-155 Schlumberger. 1968. G. Veneto XCIII. Zbornik radova Filozofskog fakulteta XI. koga danas slavimo svakog devetog januara. Beograd: SANU grupa autora. 1986. 21-37 Ka anin. Stevovi Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y y y y y y y y y y Eusebius. Stevovi . M. i M. A. Vita Constantini.. Odabrani spomenici srpskog prava. M. 1952. Veliki upan Uro II. Prvi profesionalni kuvar do ao je u Rim 190. knjiga 26). Nemanji i su za za titnika dinastije i Srbije uzeli svetog prvomu enika i arhi akona Stefana.Sveti Simeon Miroto ivi. Zbornik radova Vizantolo kog instituta 12. S. Starinar XII. ribom i maslinovim uljem. M. 1970. Stefan Nemanja . L elemento araldico nel portolano di Angelino dall Orto. Beograd: Prosveta Kali . Ljubomir S.. 1971. Vojska 138. Istorija Srba I. Maksimovi . Uglavnom su se hranili ka om od bra na. 39-44 Stevovi . Lj. Paris. anak-Medi . Lj.1926. 1998. Preporu ene Web stranice: Na zalost. trenutno ne postoje! U najranijim vremenima Rimljani su iveli jednostavno i skromno. Todi . Stefan Nemanja. 141-192 grupa autora. Manastir Studenica. Beograd: SANU Gerola. istorija i predanje (zbornik me unarodnog nau nog skupa. Sevastokratori u Vizantiji. Mandi . Beograd. J. Science héraldique. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije IV. 1995. povr em. i Bosni . Paris. K. Godi njica Nikole upi a VI. Atti del R. S. akota. Od Kne evine do Srpske Despotovine.Kao imendan svog titularnog imena Stefan. u primeni i knji evnosti. Na e Videlo 1. 1934. M. Carski in Stefana Nemanje. D. Ist. a prva pekara otvorena je oko . Novakovi . 38-46 Vulson de Colombière. S. B. Beograd: SANU Ljubinkovi . Solovjev. 45-55 Mandi .

da bi jeli". "da ne bi morao da sedi za obi nom . Od I veka nove ere. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stru njaci u ovoj oblasti.200. kulinara i sladokusca. koji je otkriven u jednoj ku i u Pompeji. U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. uveni filozof Seneka je sarkasti no optu ivao svoje sugra ane "da su jeli do povra anja. Kada ga je poslu itelj skru eno izvestio da mu je preostalo jo samo 10 miliona. Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija. pa ak i robovi. Ovaj kvart u anti koj Pompeji bio je isklju ivo namenjen pekarstvu. te su mnogi od njih postali druga ija vrsta roblja robovi svojih stomaka. doba najve e mo i i bogatstva. Bogati Rimljani su tada po eli da preteruju u svom rasipni tvu i ekstravagantnosti. a povra ali . godine pre Hrista. ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je mogu e da pravi gurman ivi u takvom siroma tvu?" Posle toga. Sa leve strane vide se tri ogromna kamena rvnja koje su okretali magarci. ta zna dete ta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu. od ega je najve u sumu utro io na ekstravagantne ve ere. Apicije je izvr io samoubistvo. koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. Tako se dobijalo sve e bra no. Rim menja svoj na in ivota i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. govori nam podatak iz ivota uvenog rimskog rasipnika. godine pre na e ere.

drozdove i paunove. salate ili za ine. kori en je Rimljani su poznavali razne vrste u ku i obi nog pu anstva. bob. krastavac. urme. limun. seme pinije (pinjole). kesten. Rimljani su rado jeli ivinsko i pti ije meso. bademe. bob. a poseban specijalitet predstavljali su puhovi. gro e. najvi e se koristila ov etina. Od za ina. crni i beli luk. i to crni. endiviju. umbir. nana. pe urke i druge jestive biljke. najvi e su koristili masline.nikako Ru ni rvanj za mlevenje ita. so ivo. posebno su bili na ceni divlji veprovi. orahe. Kasnije. kupus. nojeve. riba i vo e. Gajili su gra ak. arti oke. koprivu.labudove. a religijske sve anosti na kojima su rtvovane ivotinje. guske. koristili su i razne uvezene. jaretina. ljive. pasulj. zatim meso mladih magaraca. medom i makom. prokelj.predjelo. Izuzetna poslastica bili su slavuji. ta bismo od ovoga sve jeli i pili. praziluk. Od vo a. miloduh (selen). breskve. biljaka od kojih su pripremali variva. nar. zatim jabuke. miro ija. osim doma ih. mu mule. dinje i lubenice. argarepu. dralove. koje su tovili orasima. Iz prirode su uzimali zelje. rotkvu. Posebno su bile me u sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogu nost da se najedu mesa. karfiol. kao i (danas) ukrasne ptice . U njoj se pripremala bra nena ka a. kru ke. irom i kesenom i pripremali ih sa mlekom. golubove. a ta . afran. tikvice. flamingose. Siroma ni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. blitvu. to se ti e mesa. tre nje. kim. Od divlja i. so ivo. a slu ili kao . per un. patke. smokve. a najvi e zastupljeni u kuhinjama bili su biber. jagnjetina. Zanimljivo. mnogi za ini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. Spremali su koko i. ze evi i srnda i. pargle. svinjetina i govedina. od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. kupovali su i hleb. lo ijeg kvaliteta. kada su otvorene pekare. .trpezom". cimet.

na rimskoj trpezi su znale da se na u i abe. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre. fazana. kao i pu evi spremljeni sa vinom. rado su se jela jaja koko i. Maslac je bio nepoznat starim Latinima. jegulja. rakova i ostriga. dok su sitne poslastice predstavljali crv ci i skakavci. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme. male i slano konzervisane ribe. roba je nocu dopremana u grad. zubataca. luci grada Rima. Dok je obi an svet od plodova mora koristio jeftine. pa zatim mleko i sir krava. Sir je po pravilu bio su en na dimu. tunja.Na reljefu prikazan je prodavac povr a u Ostiji. galebova i ostalih vodenih ptica. a da bi se izbegle svakodnevne gu ve. . Tako e. ovaca i koza. Od ostalih namirnica. paunova. mrene.

culina . . Osim hleba. koristili su mnogobrojna doma a i uvezena vina. U njoj se nalazila zidana pe za hleb.vino kuvano sa medom. jaja. meda i oraha. Pri jelu slu ili su se ka ikama. koja je i kasnije ostala glavna hrana u obi nom narodu. Od itarica. Za pi e. koja je bila sme tena u podrumskim prostorijama. uzdignuto ognji te za kuvanje. a neka specijalna su kao Presa za dobijanje maslinovog ulja. a izme u jela prste su prali miri ljavom vodom. jeli bra nenu ka u sli nu palenti. najvi e je kori eno maslinovo ulje. snegom ili ledom. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. a e i pehare. Od stonog posu a upotrebljavali su plitke i duboke tanjire. u zavisnosti od statusa doma ina. Preko zime. pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka. a za najimu nije . a kasnije i u vodenicama. srebra i zlata). razbla eno sir e. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pe enje u zidanim pe ima. a u II veku pre n. dok su kao aperitiv slu ili mulsum . Rimljani su prili no kasno upoznali pripremanje hleba. sokove. Rimljani su pripremali kaldu. kojih je bilo oko 18 vrsta. kosti ili metala (bronze.e. Proizvodili su ih od keramike. inije.otuda dana nji naziv kulinarstvo). dodatak imala latice ru a i ljubi ica. bronze.od srebra i zlata. ov iji i kozji loj. no evima i a kalicama od drveta. kao i ostala italska plemena.. veliki kameni sto za pripremanje hrane. korisili su je am i p enicu koje su mleli na ru nim rvnjevima ili onim koje su pokretale ivotinje. bakra.Za pripremu hrane. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat. pa su do tada. Pili su ih razbla ena sa vodom. Najradije su jeli prstima. a pili su i pivo. stakla. zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom za ina. zatim svinjska i gu ija mast kao i gove i. kr age.. Hleb su u po etku pripremali u vidu beskvasne lepinje.

u zavisnosti od okolnosti i dru tvenog polo aja. ru ak (prandium) i ve eru (cena). med. izme u 12 i 13 asova. duga ka 40 i siroka 20 metara. ili pak one ekstremne. U dvori tu vile. jaja. seljak ili patricij. kao to su bile Neronove.) Za doru ak koji se obavljao od 7 do 9 asova Rimljani su imali hleb. Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doru ak (iantaculum). so. Za ru ak. jer tako je npr. od kojih je kod svih. kao i sve e i suvo vo e. glavni obrok bila ve era. bez obzira da li je obi an gra anin. pe urke. redakcije. sir.prim. na stolu je esto bio hladan obrok: varivo. Apicijeve ili Trimalhionove. ili su pak koristili ostatke ve ere. malo vina. masline. (Ovo ne udi posebno. vo e i vino. koje su trajale do zore! . riba. nalazile su se ogromne posude za skladi tenje ovih te nosti.Seoska vila u Boskorealu. i kod dana njih Francuza . Tako je svima jedini pravi obrok bila ve era i. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. mogla je biti skromna i brzo se zavr iti.

razno povr e. sir. pu evi. ribe. . riba. Ve era je po injala posle 16 asova zakuskom. Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. kao i sam in kupovine namirnica. povr a. a sve to sa raznovrsnim sosovima. a pio se mulsum.Na reljefu je prikazana prodavnica ivine. vo e. za koju su obi no pripremana hladna jela: jaja. koljke.

I. svira ice na harfi. razli ita imena: jelono a. Rimska poslu itelje. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robovePozla eni srebrni pehari. Prema vrsti aristokratija koristila ih je prilikom posla koji su obavljali. od kojih je najcenjenija bila ru a. pelivani ili plesa ice.. med. lakardija i. uze emo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana . kao i za zabavlja e. Tavanice su oblagane drvetom. stavi u hladnu vodu. peva i. dok je narod jeo u kuhinji. Od name taja u trpezariji. Predjelo od kajsija O isti kajsije. Jedna strana stola bila je slobodna za poslu ivanje. robovi su nosili svojih gozbi i sve anosti. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana. Kada proklju a. Rimljani su jeli polule e i. kitari i fruli. Stavi malo ulja i ostavi da se kr ka na tihoj vatri. pospi biberom i poslu i.U bogatim rimskim ku ama jelo se slu ilo u trpezariji (triclinium).rob koji je prvi probao sva jela i pi a.Apicija. dok su ene i deca sedeli na klupama i stolicama. da bi na goste moglo da se baca cve e. pa pore aj u posudu. pro ek vino i sir e. i preru i preko kajsija. pove i bra nom. Pome aj biber. Upravo takvu jednu predstavu ovog bo anstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. ili su u njih bile ugra ene cev ice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. Otmene ve ere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari. slonovom kosti ili tkaninom i esto su bile pokretne. suvu nanu. a preko leta u atrijumu. presolac. peva i.. vinoto a ili pregustator . . za titnika vina i vinogradarstva. glavno mesto zauzimao je sto i le ajevi oko njega. Jedan od estih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta (opominjala je da je ivot kratak i da zato treba u ivati) ili predstava boga Dionisa. lica vegete! (ovo ne poku avajte sami kod ku e!) Da bismo bar delimi no upoznali rimsku kuhinju i uporedili onda nje i sada nje recepte. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u ku i i bila bogato ukra avana freskama i mozaicima.

kima. pr eni pinjoli. per una. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! . riblji rasol. presolac i vino. presolca. vina. biber. Poslastica sa biberom Uzmi belo bra no i skuvaj ga u mleku kao gustu ka u. presolca i ulja. pr enog badema. meda. koljke Za koljke.Julijanova orba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. miloduh. sos se pravi od bibera. miloduha. Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. a onda stavi ulje. urmi. luka. sir eta. suvih ljiva. Sve to skuvaj i pove i bra nom. a zatim dodaj dva kuvana mozga. mednog vina. sir e. napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. suve nane. Izvadi i prelij medom. sir eta. biber i ulje. ubra.redakcija). urmi. vina i ulja. Posoli spolja i pr i u kuvanom medu. propr i i prelij sosom na injenim od bibera. nego su za zasla ivanje upotrebljavali med. . meda. kada se ohladi. miloduha. semena celera. nane. meda. to se ti e slatki a. Kuvani noj (!!! . miloduha. jaja. sir eta. seme komora a. divlje kumine. pro eka. med. prelij preko komada noja i pospi biberom. mleko. Nisu poznavali e er. sir eta. Poslastica sa pinjolama Za ovu poslasticu potrebni su ti orasi. pe enog kima. miloduha. pospi biberom i slu i. iseci na komade pa ispr i na ulju. meda. Poslastica od urmi O isti urme od ko tica. semena celera. presolca i ulja. suvog afrana. per una. luka. presolca i ulja.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napravi sos od bibera. Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera. oko 170 g isitnjenog mesa. Poslastica sa suvim gro em Od testa napravi kola e u obliku drozdova i puni ih suvim gro em i orasima. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera. presolca i cimeta. Izru i na poslu avnik pa.

a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom umancetu.Rimski mozaik koji prikazuje naj e e kori ene ribe na trpezi.velikim . dok su svira i gudili neku veselu muziku. A zatim je do lo prvo glavno jelo ve eri. Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske ve tine i ma tovitosti anti kih kuvara. ispod koga su bile stavljane. Zatim su do li drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je isto vino. zape a eno u amforama od debelog stakla. neka vrsta trofeja sa dvanaest zodija kih znakova. od kojih je svaki bio predstavljen naro itim gurmanlukom: riba . Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima za injenim medom i makom i kobasice koje su se pu ile na srebrnom ro tilju. u li su drugi robovi nose i veliki poslu avnik na kome je bila drvena kvo ka nasa ena na jajima koja su li ila na paunova.sa dva barbuna. Zatim je dat znak za po etak gozbe i. staro sto godina. crne suve ljive posute crvenim zrncima nara. Na sto je izneto falernsko vino. da bi podra avale ar. Doma in se pravio kao da sumnja u njihovu sve inu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa. pomenu emo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sa ekivala je goste na ulazu u ku u i odvodila do kupatila. ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. rak . Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom.

1970. F. naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vru e kobasice i krvavice. Satirikon. etiri satir ica sipalo je iz malih me ina pikantan sos na neke fine ribe. Vajner.gove om krmenadlom. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove. 1967. Ispod njega. O kuvanju... zaboravio da izvadi drob. Everyday Life in Ancient Rome.. prave i se da je usli io molbe gostiju. Doma in je postao tu an i setan zbog vi e popijenog vina i po eo da govori o smrti. Lovci su stajali okolo. tobo e. Trimalhionova gozba. Po to su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje. u stra noj brzini. koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. i dunje na i kane bodljama da bi li ile na je eve. 1976. Tada je uz zadivljene pokli e gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac. bik . Zagreb.. Gozba je bila tek na polovini. 1962. On je zamahnuo no em i sna no ga zario vepru u slabinu. 1989. u le su sluge nose i na poslu avniku divovskog vepra. nalazio se ogroman poslu avnik prepun ugojenih pili a i masne punjene svinjske maramice. Ugostiteljstvo u anti ko doba. Anti ki Rim. ivot u anti kom svetu... doma in mu je. tako da je izgledalo kao da plivaju u pli aku. Petronije Arbiter. Cowell. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova. E. 1961. a zatim se neprimetno iskrao.jastogom. R. Zatim je na sto stavljen pobedni ki trofej od kola a i vo a sa utim afranom. a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje. a zatim opet ugojene koko ke sa punjenim gu ijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog bra na punjeni suvim gro em i orasima. Ljubljana. i kljukana guska okru ena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom ve tinom napravio od svinjskog mesa. Ko ak. I jo ostrige i pu evi pride. Beograd-Ljubljana. Zagreb. Za to vreme. Zatim su usledila nova iznena enja: po to je opor veoma nesta nih lova kih pasa ujurio u sobu. o ijim zubima su visile dve korpice od palminog li a prepune urmi. I ba kada je trebalo da bude ka njen zbog neoprostivog zaborava. B. London. . Beograd. Grupa autora. Neko je pao pod sto." Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y Apicije. na doma inov znak u la su etiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja.

godine. Po zavr etku studija. prvi srpski kolovani arheolog i pionir arheolo ke nauke.crystalinks. godine u patrijarhalnoj porodici. kod tada najve eg stru njaka za klasi nu arheologiju. a od 1895. .cmu. tezu koja se i danas citira u stru noj literaturi. godine odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom Buktinja u kultu i umetnosti Grka.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry.html http://www. Penzionisan je 1939. godine. a i kao oveka.html http://www. Reaktiviran je 1947.edu/outis/food.cs. radio je najpre kao srednjo kolski nastavnik u unutra njosti. predstavljamo ga kao nastavnika. Vasi se osloba a nastavni kih obaveza i posve uje du nostima u Muzeju.html Miloje Vasi . zbog nedostatka kadrova. Posle zavr enog osnovnog kolovanja. Kako mla e generacije arheologa i studenata arheologije profesora Vasi a poznaju samo iz pri a. bio je u svakom pogledu izuzetna li nost.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll. A. Posle Valtrovi evih intervencija. godine.com/romefood.Preporu ene Web stranice: http://www-2. Za redovnog profesora izabran je 1922. godine u Beogradu je uporedo predavao u II beogradskog gimnaziji i radio kao pomo nik u Narodnom muzeju. godine predaje arheologiju na Velikoj koli i jedan je od uvara Narodnog muzeja u Beogradu. Od 1901. Furtvenglera. a definitivno je penzionisan 1955. Dobio je stipendiju za studije arheologije u Berlinu i ve 1898. ali je do 1941. Ro en je u Velikom Gradi tu 1869. studirao je u Beogradu na Velikoj koli klasi nu filologiju i istoriju. godine Vasi odlazi u Minhen.carthage.umich. godine radio kao honorarni nastavnik.html http://www2. Kod njega je 1899.

no ono to je bilo dragoceno jesu Vasi evi komentari.Najplodniji period Vasi evog stvarala tva bio je kraj XIX i prva decenija XX veka. Predavanja profesora Vasi a nisu bila posebno zanimljiva. tako da bi uvek . trebalo je odgovoriti da je crveno boja ivota i da su i Grci svoje mermerne statue bojili da bi izgledale ive. Najbezna ajnije arheolo ke predmete Vasi je kitio svojom posebnom pri om i ti nezaboravni ekskursi u inili su da jo vi e razumemo i zavolimo arheologiju. posmatramo i razmi ljamo. po ev od neolitske epohe do srpskog srednjeg veka. Na ispitima je postavljao bizarna pitanja i trebalo je shvatiti ta je time mislio da ka e. Uvek je govorio da treba da se zaustavimo kod grn ara. I ina e je voleo da se pravi eret. On nas je nau io da gledamo. da organizuje slikarske izlo be i da bude redaktor na eg najzna ajnijeg arheolo kog asopisa Starinar. Na pitanje "Za to se karmini ete?". On je organizovao prva stru na arheolo ka istra ivanja u Srbiji. Istovremeno je stizao i da se bavi istorijom umetnosti. tka a ili nekog drugog zanatlije i da posmatramo ta i kako on radi. jer je on itao prevod jedne dobre istorije umetnosti.

bez obzira to je bio niskog rasta. Ili. Vasi je. Lepota gr kih kipova i smisao Helena za lepotu bilo je ono to ga je odu evljavalo. seo za katedru i njegov jedini komentar bio je da je normalno da deca sahranjuju roditelje. a ni posle rata. Tada je itao svoje radove. kao doajen je trebalo da ka e par pohvalnih re i. neverovatno odan poslu. On je po eo time. sa dubokim cipelama na nir. otvorio bi vrata i za trenutak zastao. jer se u nevezanom razgovoru sa profesorom Vasi em moglo mnogo nau iti i saznati. a kada je predsednik Akademije Beli poslao svoja kola i Vasi do ao. 1946. a mi mla i bismo skakali sa svojih sedi ta i stali u stavu mirno. Neposredno posle tog doga aja imao je as i mi smo se pitali da li e ga odr ati. Po zavr etku rada . privatisime. kao njegov profesor Furtvengler. Profesor Vasi bio je duhovit i nije imao dlake na jeziku ni pre. nije bilo potrebe da do u. . ali da je stra no kad roditelji sahranjuju decu i otpo eo je sa predavanjem. u to vreme neizvodljivo. Vasi je u ao. koju knjigu ita. odnosno helensku kulturu. Po to bi ostavio kaput i e ir. kada su u posetu do li sovjetski nau nici. dok za rimsku nije imao ni sluha ni ljubavi. Uvek odeven u besprekorno ispeglano odelo sa istom ko uljom i kravatom u koju je bila zabodena dijamantska igla. profesor Vasi bi odlazio u biblioteku i svakog studenta pitao ta radi. mi ve odavno znamo. jer nije propustio ni jedan as ili seminar. Neobi no je voleo gr ku. ali da to to oni znaju.ilas. Mada ve star ovek u vreme kada je reaktiviran.zaboravljao ime tada nje ministarke Mitre Mitrovi . da je lepo to su do li.a bio je ta an kao vajcarski sat. najpre zahtevao da mu se na e taksi. ve i srpsku i uvek je ukazivao na paganske crte u srpskoj religiji. odrastao ovek. Vasi je bio od onih profesora kojih danas nema. Rado smo odlazili na njegove privatne asove. Vasi bi odlazio u etnju na Kalemegdan. iako je dobro znao njeno ime. Kada bi ulazio u sobu. Vasi je u odgovoru odbrusio "Da sam znao da se govori itaju i ja bih ga napisao!". kako je govorio i to na Bogoslovskom fakultetu gde se onda nalazila Vin anska zbirka. Svoju veli inu i predanost poslu pokazao je i kada je njegov sin jedinac. Voleo je i razumeo religiju i to ne samo gr ku. da bi prisustvovao. Prepri avao se doga aj koji se odigrao u Akademiji nauka. drugim re ima. govore i "kako li se zva e ona gospo a". umro od neizle ive bolesti. koje su se caklile. Bio je zainteresovan za svakog studenta. Profesor Vasi bio je autoritativna li nost. Jedno vreme je dr ao posebne asove. da nas po asti vir lama i pivom. komentarisao i uvek govorio da na alost ne mo e. godine. kada su povodom njegovog penzionisanja itani govori.

ali je njeno datovanje uzburkalo celu arheolo ku javnost. dopunjenu predmetima sa istra ivanja mla ih nastavnika. profesora gimnazije u Beogradu. Od Jugoslovena. ne to manja. Profesor Vasi bio je i osniva arheolo ke zbirke Univerziteta. jer se u njegovim prvim radovima videlo da u malenoj Srbiji izrasta vrstan stru njak. Svojim acima uvek je govorio: "Rad. Manje je poznato da je on bio i za etnik slovenske arheologije. koja je danas prerasla u Arheolo ku zbirku. dvema vrstama lupara nadenuo ime Lepas anatifera i Lepas ansifera. barnacle goose). Vasi je od prvobitnog datovanja Vin e oti ao u drugu krajnost. U svojoj plodnoj karijeri. U slobodnom pervodu Lupar patkorodni i Lupar guskorodni. do profesora Univerziteta i akademika. donekle sli nih kanadskim guskama. Sve ovo. najpre velikim evropskim silama. potom Rusijom i na kraju novom Jugoslavijom od koje je mnogo o ekivao.To su crna ili grivasta guska (Branta bernicla) i. preko uvara Narodnog muzeja. Njegova monografija i a i Lazarica i danas se koristi u nacionalnoj istoriji umetnosti. Vasi je na sebe skrenuo pa nju i na e i strane nau ne javnosti. nazivaju se luparskim guskama (eng. da je profesor Vasi u svom ivotu vi e puta bio razo aran. S druge strane. datuju i je kao jonsku koloniju u VI vek stare ere. prvobitno Vin anske zbirke. Bilo je tragi no da jedan od najve ih evropskih arheologa do ivi sudbinu da bude izolovan i izop ten u na oj i evropskoj sredini. Tako je Karl Line (Carolus Linnaeus) jo u XVIII veku. rad i samo rad" i to je nama ostalo u pameti i kao amanet. prof. on je postao veliki Srbin i da bi "kontrirao" nema koj koli. To se moglo objasniti na na in. dr Aleksandrina Cermanovi -Kuzmanovi Savremena biolo ka taksonomija poznaje nekoliko ivotinjskih vrsta koje u svom imenu nose se anje na jedno neobi no bi e. najve i uspeh i slavu. dve vrste severnih gusaka. belolika guska (Branta leucopsis). postigao je svojim otkri em Vin e. ali i prou avanja srpske srednjovekovne arhitekture i istorije umetnosti.Ve na po etku svoje nau ne karijere. profesor Vasi je pre ao dug i trnovit put. od srednjo kolskog nastavnika u unutra njosti. Vasi je postigao zahvaljuju i predanom radu i ljubavi prema struci. No. .

Odakle Lineu i drugim uglednim biolozima ideja da povezuju ko operne guske s luparima i brumbuljcima: sitnim, sesilnim ljuskarima, koji su uglavnom uveni po tome to se prilepljuju za korita brodova, usporavaju plovidbu i sekiraju mornare? Klju za ovu tajnu nije te ko na i. U nekim srednjovekovnim bestijarima (zoolo kim raspravama) mo e se na i opis bi a Ephemerus ili lupar-guske. Srednjovekovni rukopisi efemeruse opisuju kao morske ptice sli ne divljim guskama, neobi nog na ina razmno avanja (Guske efemerus treba razlikovati od efemerida (Ephemeridae), vrste kratkove nih vodenih insekata, kao i od efemerisa, astronomskih karti i dnevnika. Ove guske nemaju nikakve veze ak ni s memoarskom prozom akademika Dejana Medakovi a). Ove guske ne legu jaja, niti se gnjezde, ve pupe na borovini namo enoj u morskoj vodu. Na drvetu se prvo primete gumasti plikovi, koji potom o vrsnu i postanu sli ni ljuskarima luparima. Zatim se prilepak odvoji od drveta ostaju i da visi samo na jednoj niti, a istovremeno se oformi i kljun ptice koji proviruje iz koljke-lju ture. Kada ptici iznikne perje koljka se otvara i guska poleti, ili padne u vodu i zapliva (Slika 1). Ukoliko padne na zemlju umire. Srednjovekovni istra iva i putopisac Giraldus Cambrensis (D erald iz Velsa, 1146-1223), koji je pisao o lupar-guski, i zapravo dodao ovo bi e uobi ajenom srad aju srednjovekovnih bestijara, tvrdi da je li no video efemeruse: " esto sam sopstevenim o ima vi ao na morskoj obali na hiljade minijaturnih zametaka ovih ptica kako vise sa komada drveta; neke su bile pokrivene lju turama, a neke sasvim formirane".

Slika 1 Pogledajmo ima li jo nekih drevnijih podataka o ovoj udnoj guski? Jo u paleolitskoj umetnosti, u pe ini Tri brata u Francuskoj, postoji neve to urezan crte koji neki tuma e kao drvo s lupar-guskama. Na mezolitskim nalazi tima severne Evrope, a naro ito u grobovima kulture Maglemoze I (VIII milenijum pre n.e) esti grobni prilozi su upravo lju ture lupara i gu je kosti! Arheolozi su naravno tretirali ove nalaze kao ostatke odvojenih ivotinjske vrsta.

Prema njihovom neuverljivom tuma enju, guske su bile rtva u hrani, odnosno poputnina pokojniku, a lju ture lupara delovi ogrlica. U poznijoj fazi iste kulture (Maglemoze II/III sredina i kraj VI mlenijuma), na lokalitetu Erteböle u Danskoj, prona eno je jo nedvosmislenih dokaza o tome da su stanovnici drevne severne Evrope bili upoznati s lupar-guskama. U Ertebölu na severnom Jitlandu, na obali Limfjorda, otkrivena je velika humka puna koljki, kostiju i drugih arheolo kih nalaza. Radi se o lokalitetu tipa Kjökkenmöddinge (bukvalno prevedno kuhinjski otpad), zapravo o deponijama odnosno hrpama ostataka hrane mezolitskog stanovni tva, kao to su koljke, kosti, itd. Visok procenat koljki ine lju ture lupara, a me u kostima se, naravno, isti u ba gu je. tavi e, me u koljkama je na eno i mno tvo ko tanog oru ja i oru a. Na jednom harpunu, urezana je predstava drveta s koga vise udni vretenasti plodovi, od kojih su neki i s krilima. U neolitskim nalazi tima Evrope i Bliskog istoka, nisu prona eni nikakvi artefakti niti ivotinjski ostaci koji bi potvrdili da su neolitski zemljoradnici poznavali lupar-gusku. Prema nekim tuma enjima, ta guska se nije dala domestifikovati, dok drugi smatraju da efemerus nije mogao da uspeva u toplijem pojasu "plodnog polumeseca". U bronzano doba, me utim, nalazimo ponovo potvrde o guski-prilepku, i to ne samo u severnoj Evropi. Na srednjoevropskom bronzanom oru ju naro ito ma evima, koji su, kao predmet trgovine, bili i kulturna transmisija izmedju severne i ju ne Evrope, pojavjuju se geometrijski urezani ukrasi u obliku jelke i shematizovanih ptica koje lete u V formaciji (tzv. Tannenbaumschwerte).

Slika 2 Iz tog perioda poti u i prvi podaci o lupar-gusci u ju noj Evropi (Ima, dodu e, i nekih indicija da se za postojanje lupar-guske znalo i mnogo ranije, u drevnom Egiptu. O tome je pisala Prof. dr Pelagija von Vassily, poznati egiptolog s Univerziteta u Hamburgu (neobljavljena doktorska teza)). Predstava drveta s guskama nije retka u umetnosti bronzanog doba isto nog Mediterana, mada se ne mo e uvek sa sigurno u tvrditi da je re ba o guskama prilepcima. U nekim slu jevima, me utim, sasvim je jasno da je prikazana ba ta neobi na ptica. Na jednom kritskom sarkofagu naslikane su lupar-guske kako s drveta padaju u more, me u ribe i delfine (Slika 2).

Ne to mla i fragment keramike, koji je sam liman iskopao u Mikeni, jo je zanimljiviji (Slika 3). Na ulomku kerami kog pehara, ispod dr ke, naslikana je guska prilepak. Posebno je indikativno to to guska umesto nogu ima detaljno naslikane izra taje, tipi ne za lupare (Slika 4) (P. Costello, The Magic Zoo, London 1979. 135-147). Pa nju privla i i jedna slikana amfora na kojoj je predstavljeno drvo s koga uzle u guske; neke lete, dok druge proviruju iz duguljastih zamtuljaka u obliku vekne hleba, koji vise sa grana. Ispred drveta stoji ovek s podignutom rukom u stavu adoracije. Ova posuda prona ena je u Pilosu i uva se u tamo njem muzeju. Prema nekim tuma enjima, u emu je prednja io poznati istori ar gr ke religije Martin Nilsson, fragment iz Pilosa samo je ostatak drevnog minojskog kulta svetog drve a i svetih gajeva s adorantom, to je bila esta ikonografska shema na kritskim pe atima. S druge strane, sli nost s opisima luparguske isuvi e je velika da bi bila slu ajna. Mo da su, prema Slika 3 tome, bli a istini ona mi ljenja koja u efemerusu vide jedan od onih darova koje su Hiperborejci, narod Severa, svake godine slali, uvijene u slamu, Apolonovom svetili tu na Delosu. Ne treba zaboraviti da je Apolon u zemlju Hiperborejaca oti ao ko ijama koje su vukli labudovi (ili mo da ba i guske-efemerusi?). Legenda o tome da se ostareli Hiperborejci sami bacaju sa stene, tako e bi mogla biti mitska transpozicija neobi nog ra anja lupar-gusaka.

Slika 4 U antici, za udo, ima malo pomena o efemerusima. Ne spominje ih ak ni Plinije u svojoj Prirodnoj istoriji, gde je sakupljeno itavo prirodoslovno znanje tada njeg sveta. Ni Tacit u Germaniji, pa ni Cezar, dobro upoznat s severnim udesima ne spominju na u gusku. Samo se iz

jednog fragmenta kod Piteasa, gr kog moreplovca iz Masilije (Marselja), mo e zaklju iti da je znao za lupar-gusku. U svom delu O Okeanu, koje je opis njegove plovidbe u IV veku pre n.e. od Masilije do Norve ke, Britanije, Irske i Orknijskih ostrva Piteas veli: "U Tuli sunce nikada ne zalazi. Tamo nji stanovnici love ribu, a obo avaju drve e na ijim granama rastu ptice. Meso tih ptica ne jedu, ve , kada ptica padne, sahranjuju je s najve om pa njom kao da im je lan porodice." Izme u tih sporadi nih anti kih zapisa i srednjovekovnog izve taja D eralda iz Velsa, nedostaju bilo kakvi podaci o lupar-guskama. U XIII veku lupar-guske su, me utim, ve bile pred istrebljenjem. Njihovo meso, naime, bilo je veoma popularno - naro ito me u sve tenstvom po to se smatralo posnim. Oblaporni monasi zalju ili su da je lupar-guska vi e ljuskar nego ptica i da se, prema tome, slobodno mo e jesti i u vreme strogog posta. O tom pitanju raspravljano je na IV Lateranskom saboru 1215. godine, a papa Ino entije III uzalud je izdao i papsku bulu kojom se zabranjuje konzumiranje mesa guske prilepak u vreme posta. Bilo je ve dockan! Lupar-guske bile su gotovo istrebljene. Koju deceniju kasnije, polovinom XIII veka, svestrani i obrazovani nema ki car Fridrih II Hoen taufen, u svojoj uvenoj knjizi o sokolarstvu, tvrdi da tih gusaka nema. tavi e, nije mu po lo za rukom da nadje ni traga ovom bi u, iako je slao istra va e na daleki sever samo s tim zadatkom. Potonji istra iva i se povode za Fridrihom II, tvrde i da lupar-gusaka nema, ak i da je pri a o njima samo zabluda i mit. Arheologija, a posebno njena nova disciplina anarheologija, kao to smo videli, sasvim nedvosmisleno mo e da doka e da je neobi na lupar-guska postojala i da ju je, kao i mnoge druge vrste (spomenimo samo jednoroge), istrebila ljudska ruka, vo ena oblaporno u, gramzivo u i glupo u. A. Peragra

Predskazanja

Me u velikim delom stanovni tva Rimskog Carstva bilo je ra ireno verovanje da je sudbina pojedinaca i dr ave unapred odre ena, te da je budu e doga aje mogu e na nekin na in predskazati. Tako je, ba kao i kod savremenih ljudi, vladalo uverenje da razli ita znamenja najavljuju ishod budu ih povoljnih ili nepovoljnih de avanja. Jedini problem, kao i danas, bio je taj to bi punog smisla znamenja postojali svesni tek nakon to bi se ne eljeni doga aji - ve odigrali.

Izgled sarmatskog konjanika. prepoznatljiv po pancirnoj ko ulji od ko tanih plo ica, dugom konjani kom koplju i i kupastom lemu. ezdesetih godina IV veka te ko da je iko od podanika Carstva predose ao katastrofu koja e uslediti. ivot se odvijao sli nim tokom kao i predhodnih sedamdeset godina, a rimski carevi su manje-vi e uspe no branili granice dr ave od upada varvara i du Limesa podizali nova utvr enja. U gradovima su ljudi u ivali u trkama dvokolica, a seljaci su s mukom obra ivali zemlju i pla ali poreze. I dalje su trajala prepucavanja pagana i hri ana, pa i hri anskih frakcija me u sobom, a tu i tamo izbila bi i po koja pobuna. Me utim, veliki istori ar pozne antike Amijan Marcelin ka e da su se upravo u to vreme pojavila i prva znamenja propasti. (Naravno, ovo delo je napisano nekoliko godina nakon tih doga aja.) "Naime posle mnogih verodostojnih proro anstava proroka i gatara, po eli su da ska u psi i zavijaju vukovi, no ne ptice pevale su ne to alosno i pla no, a mutni izlasci sunca zatamljivali

su jutarnji sjaj. Vi ena je krava prese enog du nika kako mrtva le i, a njena smrt predskazivala je op tu nesre u". Kada su u Halkedonu razgra ivane zidine grada kako bi se od tog materijala napravila kupatila u Konstatinopolju, u temelju zida otkriven je pravougaoni kamen sa uklesanim stihovima: A kad rosne devojke kroz grad u igri okre u se veselo oven anim ulicama i kad zlosre ni zid bude odbrana banje tad e bezbrojna plemena iroko rasutih ljudi s oru jem pre i preko lepotokog Istra i razoriti skitska polja i mezijsku zemlju ali kad bezumnom nadom na Panoniju krenu to bi e kraj bitke i ivota im. Godine 372, zajedno sa notarom Teodorom, ve i broj ljudi je zatvoren i optu en za zaveru i pripremanje prevrata. Me u osumnji enima bili su Patricije i Hilarije, optu eni za proricanje uz pomo trono ca, u potazi za odgovorom ko e naslediti sada njeg cara. Jedan od odgovora je bio 5);. Ovo je trebalo da predstavlja prvi slog imena budu eg imperatora. Opet, drugi se odgovor sastojao iz stihova koji su predskazivali sudbinu zatvorenika, ali i imperatora:
Tvoja krv e biti osve ena, a njima besna Tisifona sprema gadan kraj dok Ares besni na Mimantovoj ravnici.

Car Valens se upravo zbog ovih stihova klonio planine Mimant u Maloj Aziji. Ipak, on gine u boju kod Hadrijanopolja, gde, nakon toga, pronalaze stari gr ki nadgrobni spomenik sa natpisom - Mimant. Katastrofa koja je usledila postala je velika fascinacija budu ih generacija. Po ev i od Gibona (XVIII vek) i njegovog dela, sve do na ih dana ova tema je stalno privla ila pa nju istra iva a pro losti.

Invazija ili odumiranje? Obi no se doga aji koji su usledili nakon hunskog upada u evropske stepe (ru enja velikih plemenskih saveza Gota. koje su za nepunih sto godina u potpunosti izmenile sliku stare Evrope. a da je Imperija na istoku ivela mnogo du e. klju nog politi kog i ekonomskog faktora na itavom evroazijskom prostoru. U njihovom prevoznom sredstvu i odevanju nije postojalo ni ta specifi no to ih je razlikovalo od ostalih prekodunavskih varvara.Gotska porodica prilikom povla enja pred Hunima. migracija ovih varvara na teritoriju Rimskog Carstva i njihova pobeda nad rimskom carskom vojskom kod Hadrijanopolja) uzimaju kao klju na ta ka evropske istorije. da li su . pa se na kraju razlikovala od poznog Carstva taman toliko koliko se i Dioklecijanova imperija razlikovala od Avgustove. sve do turskog osvajanja Konsatinopolja 1453. kona no je otvorio vrata Carstva varvarskim najezdama. do ivljavaju i drasti ne promene. godine. Stra an poraz rimske vojske nanet od strane gotsko-alanske koalicije. Zbog toga ispravnije je zaklju iti da je s kraja IV veka po elo nestajanje Rimskog Carstva kao sveobuhvatne mediteransko-evropske civilizacije. Na ovom mestu trebalo bi re i da je to bila propast samo zapada. Postavlja se pitanje.

Pri tome se nagla ava presudni uticaj jednog faktora. dr e i se prekretnica istorije koje ukazuju na kontinuitet Imperije na istoku. Preostali rimski pagani videli su uzroke propasti u hri anima. ili se Germanima pripisuje prenagla ena uloga kao "grobarima" Zapadnog rimskog carstva. Sa druge strane. ili je odlu uju u ulogu u ovoj propasti imala ljudska pohlepa i sujeta. on tvrdi je da su sva de avanja deo velikog bo anskog plana i neizbe an korak ka silasku Nebeskog Jerusalima. Prvi smatraju da su uzroci propadanja bili ponajvi e unutra nje prirode. koji je presudnu ulogu pridavao varvarizaciji Rimskog Carstva. koji su se odrekli dr avnih bogova.Amijan Marcelin. dok drugi veruju da su spoljni faktori (varvari) bili od presudnog zna aja. esto se Rimsko Carstvo posmatra kao izolovani entitet. kako je to zapazio jo o evidac i hroni ar ovih de avanja . H. imao je savim druga ije gledi te. Johns) The Later Roman Empire. do sada je najuspe nija sveobuhvatna studija D onsa (A. povezivao uzroke propadanja sa vremenom dinastije Antonina. Savremeni istra iva i pozne antike podelili su se na osnovu gledi ta u dva ³tabora´. ije monumentalno delo i trag u razmi ljanju sledi i ovaj rad. Bla eni Avgustin. jedan od velikh teologa zapada i o evidaca invazije Vandala. jedan od prvih istra iva a ovog problema (Propast i pad Rimske Imperije). Tako je Gibon. episkop Hipona. U svakom slu aju. U delu O Bo ijoj dr avi. Prili no rano su se pojavile (a neke jo uvek opstaju) takozvane "seed" teorije. Treba pomenuti i mi ljenje istori ara Rostovceva.slom Imperije i poraz isto ne vojske kod Hadrijanopolja bili neizbe ni koraci posrnulog carstva. Piter Braun (Peter Brown) je u svojim radovima ignorisao pad Carstva i invaziju varvara. ili kombinacija velikog broja uzroka. Prva tuma enja javila su se kod savremenika i aktera ovih de avanja. koje tragaju za uzrocima propasti u to daljoj pro losti i vremenu prosperiteta Imperije. M. Uzrocima koji e postati pokreta i de avanja izme u IV i VI veka. . ali i na transformaciju zapada u ranosrednjovekovna dru tva.

vina i ulja gradskoj sirotinji. slonova a. Veliki broj istovetnih ili sli nih problema.. Tako. U tom vremenu nekontrolisano su se tro ila sredstva na obnovu i izgradnju hramova. proda carske dragulje i name taj iz palate! . Glavobolje careva i podanika Ovaj odeljak je najrazumljiviji ljudima koji su poslednje dve decenije pro iveli u Srbiji.). a uz to su i la i velika rtvovanja. dragulji. Prve naznake krize po ele su se ose ati nakon Hadrijanove vladavine.. Unutra nje propadanje i transformacija Rimske Imperije bio je dugotrajan proces. ve je filozof i imperator Marko Aurelije bio prinu en da. Krajem IV veka ve i deo rimske vojske bio je slabog morala i lo e obu en za rat. Spoljna trgovina bila je stalno u deficitu u odnosu na isto ne dr ave odakle su uvo ene luksuzne robe (tkanine. stotinama godina pritiskao je i podanike Rimske Imperije. zbog ratova sa Markomanima i Kvadima 167. za ini. tako da e biti lako zamisliti kako su se ose ali stanovnici (posebno pograni nih provincija) posle vi edecenijskih pritisaka. Socijalni mir je kupovan velikim distribucijama ita. godine. skupe religiozne procesije i brojne igre koje su uveseljavale proleterijat.Borba rimske vojske sa varvarima. termi i drugih javnih gra evina.

ispo eno zemlji te. Egzekucije i brojni gra anski ratovi prakti no su ostavili dr avu bez dru tvene elite. Neki nau nici misle da su faktori nezavisni od ljudi . Antropolo ke analize skeletnih osataka iz pozne antike u itavoj Evropi pokazuju da je smrtnost novoro ene i sasvim male dece prelazila 35%! Alternativna. u kome su. Vekovima su nenaoru ani gra ani u ivali za titu rimske profesionalne armije. biopoliti ka teorija. koji su u velikoj meri smanjili broj kvalitetnih vojnika i civilnog stanovni tva. od ak 27 imperatora za redom . tzv. Rezultat je bio period koji se danas esto naziva vojnom anarhijom. Posledice su bile slabljenje centralne vlasti i odbrambene mo i dr ave. Ovo gledi te se posebno odnosi na na pograni ne provincije. koja zagovara scenario po kojem je do lo do istrebljivanja najboljeg soja ljudi. Tako je zapo ela germanizacija i varvarizacija armije. i 267. Posle pla anja svih poreza i nameta. to je dovelo do pove anja ionako velike smrtnosti dece stare do godinu dana. epidemije malarije i kuge . seljacima i gradskoj sirotinji ostajalo je jako malo sredstava za brigu o vlastitoj porodici. a 180. psiholo ka teorija predla e re enje po kome je jedan od presudnih uticaja bilo slabljenje morala ili "gubljenje nerava" stanovnika Carstva. pominje se ak i uloga toksi nog olova koje je bilo prisutno u kuhinjskoj gle osanoj keramici i vodenim cevima! Kuga je u vi e navrata harala Rimskom Imperijom. Sli na po ast se dogodila u periodu izme u 252. Velikoj depopulaciji doprineli su i. Pored toga. Klju no ishodi te svih ovih neprilika bio je nedostatak javnog duha ili gra anske svesti. Na ovo gledi te se nadovezuje tzv. koji su pritiskali stanovni tvo. godine.samo dva umrla prirodnom smr u. spoljni i unutra nji sukobi. gde su Rimljani mirno posmatrali kako im varvari otimaju zemlju. godine skoro jedna etvrtina (!) itelja Carstva stradala je od ove zarazne bolesti. kao jedan od uzroka dugotrajne demografske krize.klju ni u propasti Imperije. skoro neprekidni. u kojoj je veliki grad Aleksandrija izgubila dve tre ine stanovni tva.Vojni krugovi su iskoristili neefikasan sistem nasle ivanja carske vlasti kako bi njima pripala klju na uloga u ovim de avanjima. postalo je uobi ajeno i izbegavanje osnovnih gra anskih du nosti. Tako. koja po inje sa Dioklecijanom godine 284. koje su esto bile popri te ratnih dejstava i epidemija bole tina. Pored toga. to zna i da je veliki deo stanovni tva bio nesposoban za odbranu. Izlaz iz te ke ekonomske i socijalne situacije Rim je prona ao u izrazitoj apsolutisti koj formi vladavine. proistekli su iz stalnog pove anja vojnog bud eta zbog estih ratova i invazija varvara. pojedini delovi Imperije postali su de facto varvarizovani jo pre nego to je Velika seoba stvarno po ela. Ova pojava bila je masovna na zapadu. koji se esto manifetovao pasivno u stanovni tva u odnosu na sva klju na de avanja. Politi ko re enje za krizu stanovni tva prona eno je u obimnom prihvatanju varvara u carsku slu bu. . Otuda i ne udi to je i ukupni moral stanovni tva bio jako nizak. Visoki porezi. koji su stalno iveli pod razli itim vrstama pritisaka i u strepnji.

Zbog velikih privrednih resursa istok je imao dovoljno novca da kupuje mir i novcem usmerava kretanje varvara ka zapadnim delovima Imperije. Njihove plemenske dr ave sa kraljevima na elu. Prostor izme u donjeg Dunava i Dnjepra naseljavao je veliki broj varvarskih plemena udru enih u vi e velikih plemenskih saveza. Po ev i od prve polovine III veka. godine. Prikaz rimskog trijumfa nad varvarima na jednom sarkofagu iz III veka. arheolozi su nazvali ernjahovskom kulturom po nalazi tu ernjahov u blizini Kijeva.Rivalstvo Zapada i Istoka. Za ovu pri u klju an je ju ni deo evropskog Limesa. vladaju a vojno-politi ka uloga u ovim krajevima pripadala je isto nogermanskim plemenima. bogatstva su bila ravnomernije raspore ena me u gra anima. gde su vladari obi no grcali u finansijskim problemima. . kulminiralo je nakon formalne podele na isto ni i zapadni deo carstva 395. Na ovoj teritoriji nisu registrovani za eci urbanog ivota. Na istoku. a u manjem broju i kamene gra evine. sa kojima su se sukobi sti avali i razbuktavali vekovima. preovla ivao je neki drugi narod: Dako-Geti. Od rimskog napu tanja provincije Dakije 272. proisteklo iz razli itih jezi kih i kulturnih tradicija. Na zapadu je ono bilo uglavnom koncentrisano u rukama malobrojne i mo ne aristokratije. odakle poti u varvari koji su potkopali mo Carstva. preovladavao je razli iti tip ku ne arhitekture: zemunice i poluzemunice. okupljale su niz plemena razli ite etni ke pripadnosti. godine. Sarmati. Sloveni. S one strane Dunava Mo e se re i da je Rimska Imperija bila sa svih strana okru ena potencijalnim neprijateljima. Materijalnu kulturu koja je pripadala ovim narodima. Arheolo ki tragovi pokazuju da su Goti i pored vladaju e uloge na ovom prostoru inili manjinu stanovni tva... granica se pru ala uglavnom du toka Dunava. Ve inu naselja predstavljala su sela u kojima je ivelo izme u 100 i 300 stanovnika. nadzemne ku e od drveta i blata. Istok je imao daleko brojnije i bogatije stanovni tvo. Bastarni. U svakom kraju ove ogromne teritorije. kao rezultat razvijenijeg gradskog ivota i ve eg broja urbanih sredi ta. registrivanu na vi e hiljada lokaliteta. U zavisnosti od oblasti. gde je postojao veliki broj srednjih zemljoposednika.

Sli an model vlasti uspostavili su zapadni Goti nakon naseljavanja u Hispaniji i Ju noj Galiji.). bar za jedan deo stanovni tva. Poljodelstvo je zna ajno bilo unapre eno upotrebom gvozdenog rala. a kupovali od njih . Arheolo ka istra ivanja prostora ernjahovske kulture pokazala su da je dominantna privredna grana stanovni tva bila proizvodnja itarica. vino. Ova proizvodna sredstva su uz grn arsko kolo bila najvi a tehni ka dostignu a ernjahovskog stanovni tva. staklo i druge luksuzne proizvode. ali im je vojna nadmo obezbe ivala polo aj ekonomske i politi ke elite.Karta poznog Rimskog carstva i pojedinih varvarskih plemena u susedstvu. gde su sa relativno malim brojem ljudi (oko 10%) naseljenim me u domoroda ko stanovni tvo. U vremenu pre formiranja ernjahovske materijalne kulture. da bi se kasnije takav odnos preneo na lokalno rimsko provincijsko. krzna i sli ne proizvode. koje je snagom oru ja kontrolisalo ogroman prostor i druge plemenske zajednice. Nema sumnje da su na tom prostoru Germani predstavljali manjinu stanovni tva. a proizvodnja hrane . To ne zna i da se i ova germanska plemena nisu bavila zemljoradnjom. ratnika. prete no ruralno stanovni tvo. stanje se bitno pogor ava dolaskom isto nogermanskih plemena na Dnjestar i donji Dunav (230-260 g. Pored toga. odnosno eksploatacijom pot injenog stanovni tva (pre svega ernjahovskih plemena). stanovni tvo ovog prostora aktivno je u estvovalo u ratnim sukobima i plja ka kim pohodima okrenutim ka teritoriji Rimskog Carstva. nametali vlast i terali lokalno stanovni tvo na savezni ke odnose. gde su. Istra ivanje nekropola potvr uje slo enu socijalnu sliku sastavljenu od plemenske aristokratije. sve tenika. Mo e se pretpostaviti da su se Goti bavili ³parazitskom´ ekonomijom.uglavnom ulje.rotacionim rvnjevima. kontrolisali su i trgovinu sa Rimljanima kojima su izvozili itarice. Ovo pitanje je umnogome povezano i sa dru tvenim i etni kim odnosima. u zavisnosti od oblasti. Plja ka se kao oblik privre ivanja arheolo ki te ko mo e identifikovati. Me utim. uspevali da ekonomski i politi ki kontroli u ogromnu teritoriju Pirinejskog poluostrva. . zanatlija i zemljoradnika. ali se iz istorijskih podataka mo e naslutiti njena zna ajna uloga.

meseca avgusta. dok je drugi. Nakon njihovog pokoravanja i prinudnog savezni tva sa Hunima. dana. godine na plemenski savez Greutinga. Greutinzi su pod vo stvom Alateja i Safraka otpo eli povla enje prema Dnjestru. usledio je zajedni ki napad 372. te samoubistva njegovog naslednika Vitimira. U isto vreme. postavio je odbranu na Dnjestru i upravo ovi doga aji su ozna ili kraj ogromnog broja ernjahovskih naselja.. ija se teritorija nalazila na na desnoj obali Dnjestra.Hunski ratnik prema opisu Amijana Marcelina. Nakon neuspe ne odbrane. kralja Hermanariha. jedan drugi plemenski savez.. Migracijama je zahva en ogroman prostor. Niz tragi nih doga aja po Carstvo zapo eo je napadom Huna na Alane . Godine 378. zamolio cara . Teuringa sa donjeg Dunava (ju ne oblasti ernjahovske kulture). od Markomana i Kvada pa sve do Crnog mora.sarmatski narod koji je iveo na levoj obali Dnjepra. jedan deo Teuringa se povukao u Karpate. Posle dugotrajnih borbi i smrti Hermanariha. 9. pod vo stvom Alaviva.

Pored toga. Do okr aja je do lo oko podneva. smatraju i pobedu unapred dobijenom. a u pomo mu je krenuo i savladar Gracijan sa zapada. e u i gladi zbog usiljenog mar a i jakog sunca. varvari su sve do 382. neki ljudi iz carevog okru enja podsticali su ga na borbu pre nego to stigne njegov savladar Gracijan. a ni da formiraju odbrambenu liniju. Carska vojska je zatekla varvare kako su rasporedili kola u krug. plja kali i ratovali po balkanskim provincijama. Rezultat bitke. smrt je na ao i sam imperator. sastavljene uglavnom od varvara. dok je istovetan zahtev Greutinga odbijen. Ljudi su bili me u sobom toliko zbijeni. ali je ostatak konjice napustio bojno polje potisnut naletom varvarske konjice. dok se ostatak zadr ao na teritoriji dana nje Rumunije. po elo je maltretiranje varvara od strane dr avnih slu benika. kako bi obuzdao nemire.000. varvarska konjica je jo uvek bila dosta udaljena od bojnog polja. Ozbiljno izazvan. da nisu mogli nesmetano da barataju oru jem. Na ovaj na in. na oko 14 km udaljenosti od Hadrijanopolja (danas Jedrene u Turskoj). bio je pogre no obave ten od izvi a a da se broj varvara kre e oko 10. Procenjuje se da je ukupan broj Valensove vojske dosezao do oko 40. avgusta. ne to kasnije. Desno krilo rimske konjice bilo je istureno. oni su iskoristili priliku i pre li reku bez dozvole. napadaju i bokove rimske vojske. jako sporo formirao.000. Te ka situacija i glad u kojoj su se na li naterala ih je na pobunu protiv Rimljana. sa istoka je dolazio car sa vojskom. napustile su popri te bez borbe. pa umesto da do e do planske podele zemlje.preko dve tre ine poginulih rimskih vojnika! Osokoljeni ovom va nom pobedom. Valens. No. o ekuju i napad. dok se bojni poredak ostatka vojske (posebno levog krila). Usledio je period plja ki seoskih dobara i manjih utvrda. 9. a Rimska vojska je bila pritisnuta umorom.Valensa da ih primi na teritoriju Carstva. Tako velika gu va onemogu avala je bekstvo. . Upravo ovde. Rimljani nisu ispo tovali dogovor. Levo krilo rimske vojske uspelo je da se probije do varvarskih kola. U tom trenutku. Njihova molba bila je prihva ena. rimska pe adija na la se uklje tena sa tri strane varvarima. savezni ke pomo ne jedinice. koji se vratio iz Male Azije. deo stanovni tva ernjahovske kulture na ao se na teritoriji provincija Male Skitije i Druge Mezije. a na tom mestu je najve i deo rimske vojske stradao pod ki om varvarskih strela i kopalja. Jedan deo vojske je ishitreno krenuo u borbu kad se pojavila i varvarska konjica Alteja i Safraka sa Hunima. bio je . Ujedno. sve dok se nisu sporazumeli sa carem Teodosijem. U tom trenutku. katastrofalan po Rimljane.

u bitku se uklju uje varvarska konjica koja uspe no . Rimljani su napali i ako nisu formirali u potpunosti bojni red. U drugoj fazi. kada je do lo do napada rimljana varvarski kamp.Prikaz bitke kod Hadrijanopolja.

iako oronula. a potom su predstavljale skoro nenaseljenu tampon-zonu izme u Isto nog Carstva i Hunske dr ave. Razaranja i plja ke koje su karakterisale njihov dolazak i boravak na ovom prostoru naneli su prili ne tete lokalnom stanovni tvu i ekonomiji podunavskih provincija. migriraju i ka za ti enim gradovima ili sigurnijim delovima Carstva.po obimu proizvodnje i prihodima.nadmo ni Kako bismo stekli to ta niju sliku o tada njoj situaciji.000. Ekonomske sankcije koje je Valens uveo Gotima za nekoliko godina su gurnule ove narode u te ku bedu. mada su najsposobnije jedinice brojale oko 194. Procenjuje se da je bilo oko 550. ine i ih nesigurnim mestom za ivot i privre ivanje. po prelasku na teritoriju Carstva. zbog gladi. bila je superiorna u odnosu na itav varvarski prostor . Ukupna populacija varvara koji su u prvom naletu pre li na teritoriju Carstva maksimalno se procenjuje na 200. Pored toga. Najpre su. a izvozili uglavnom luksuzniju robu. Ukupan vojni potencijal Imperije pred kraj 4. Pripadnici ernjahovskih plemena su u ivali svojevsrnu autonomiju.000 ljudi. Boravak ovih varvara irom provincija i stalni upadi na teritoriju Carstva . u kome su obe strane prona le interes i izlaz iz te ke situacije. bitno su oslabili ljudski i odbrambeni potencijal podunavskih provincija. godine bio je rezultat priznavanja fakti kog stanja. Doseljavanje novih stanovnika. Odnos ove dve ekonomije bio je odnos centra i periferije. Kao i uvek u takvim situacijama. bilo je i mirnih razdoblja u kojima je dolazilo do kontakata i uticaja starog provincijskog stanovni tva na varvare. godine. preko kojih su odr avali odnose sa Carstvom. veka bio je ogroman. U svakom slu aju . dok je broj Vandala. a bili su direktno pot injeni samo svojim vladarima. varvari su imali jedino plja ku kao sigurnu granu privre ivanja. Rimska ekonomija. i 382. Galiji i Hispaniji. tokom koga je oplja kan i grad Rim 410. . Varvarski prostor predstavljao je teritoriju odakle su se Rimljani snabdevali jeftinim sirovinama. godine uzdrmali Zapadnu imperiju. treba uporediti klju ne potencijale varvara sa Carstvom.000 ljudi. Dolazak u balkanske provincije nije promenio osnovno ekonomsko i dru tveno ustrojstvo ovih zajednica. bio oko 50. nekoliko godina neprestano plja kali sva mesta gde je moglo biti hrane i na taj na in obezbe ivali sve ostale materijalne potrebe. koji su 407. Nije udno to su ove oblasti jako brzo dokraj ene od Atiline vojske. Alana i Sveva. No.000 vojnika. Nakon dodeljivanja zemlje za naseljavanje.potiskuje i izbacuje iz borbe rimsku konjicu. Sklapanje feodosa sa ovim narodima 380. svi koji su bili u mogu nosti napu tali su nesigurne oblasti.onih koji su ostali sa druge strane Dunava. koji su u ve oj meri usvojili rimsku provincijalnu materijalnu kulturu. U tre oj fazi do lo je do opkoljavnja i potpunog uni tenja rimske pe adije. Upravo sa balkanskog prostora Goti su krenuli u razorni pohod prema Italiji. posebno su u negativnom smislu osetili stanovnici ruralnih sredina. deo njih se verovatno okrenuo zemljoradnji i tradicionalnim zanatima.

ljudski faktor i motivisanost ratnika bili u prvom planu. ali je tokom 376. Odbrana granica dobro je funkcionisala samo u jedinstvenom Carstvu. godine na injen itav niz pogre nih odluka. u krajnjoj liniji. ne treba zanemariti i mogu nost da je pobuna Gota dobila obrise socijalne revolucije. Ako su tako stajale stvari. Rimljani nisu nastupili sa jedinstvenom vojskom. bez obzira na sve. Posle gubitka najbogatijih provincija severne Afrike od strane Vandala. Sam Valens je izvodio borbena dejstva protiv zapadnih Gota na njihovoj teritoriji 368. u kojoj su se ni i slojevi provincijskog stanovni tva (poput traga a za zlatnim icama . to je bilo previ e za maloljudni i ekonomsko slabiji deo Carstva. godine). sudbina Zapada vi e nije bila neizvesna. gde su posle vi e poku aja . Persijanci nisu imali migacijske te nje. imali su i dovoljno svojih problema. Goti su samo ve to skrenuti ka zapadnom delu Imperije.Kada bi carevi koncentrisali dovoljan broj trupa. Umesto toga. Pored ovih pitanja. tako da nije ispo tovala dogovor o podeli zemlje. Zapad je morao da se brani sa obe strane granice. Kada su po eli novi problemi nakon smrti cara Teodosija (395. nesavladive zidine Carigrada bile su nepremostiva prepreka za sve napada e i odbrana isto nih provincija. o igledno se vodilo ra una prevashodno o vlastitom interesu. gde oni nisu smeli da se upuste u otvorenu bitku. prema kojima nisu bile primenjene ranije uobi ajne mere.uspeli da osvoje Rim. Za to vojna premo nije iskori ena kasnije? Odgovor verovatno le i u politi kim ra unicama cara. Sa Persijancima su Rimljani sa istoka izlazili mnogo lak e na kraj. a pored toga. Sporna pitanja su esto re avana putem poslovi ne isto ne anti ke diplomatije. Dozvoljeno im je da zadr e unutra nju organizaciju i strukturu dru tva koju su doneli iz postojbine. rimski inovnici po eli su da izrabljuju i ikaniraju varvare. Osim kra e granice. Zahvaljuju i takvoj politici Istoka. Rimljani ih nisu razbili u manje grupe koje bi bile pacifikovane i podlo ne br em uticaju nove sredine. bez problema su izlazili na kraj sa varvarima. a sama bitka je lo e vo ena i pogubno strate ki postavljena. Iz ovoga jasno sledi da sve unutra nje slabosti nisu dovoljan razlog za pad Imperije. okren u se svom snagom protiv Rimljana. Tokom vladavine Valensa i Valentinijana bilo je nekoliko velikih pobeda nad Sarmatima. gde je vlast pripadala njihovim kraljevima i plemenskim vo ama. uglavnom u onim provincijama koje su prethodno opusto ili. primljen je jako veliki broj varvara sa porodicama. godine. Zapad je zbog mnogo du e grani ne linije bio izlo eniji napadima evropskih varvara. Valens je eleo slavu. koji je eleo da zadr i Gote pod kontrolom kao deo vojnih jedinica i radne snage na Limesu. Najpre. Rimska uprava je potcenila njihove organizacione i vojne sposobnosti. Nakon podele. Kvadima i drugim varvarima. o ajni ki se bore i na ivot i smrt. da umesto da se stave u slu bu Carstva. gde je dolazilo do me usobne koordinacije i me usobnog pomaganja Istoka i Zapada. te su ovakvi postupci naterali Gote. od inovnika pa do samog cara. za to je do lo do poraza kod Hadrijanopolja? Radi se najpre o vremenu gde su.

nipissingu. 1998. . Milin.htm http://mars.html http://www. 1988. ije su plemenske dr ave predstavljale specifi an oblik politi ke. Later Roman Empire. Romula Avgustula 476. Radivoje Arsi Zavod za za titu spomenika kulture Valjevo Crte e izradio: eljko Vitorovi Preporu ena literatura: y y y Jones.wnec. Skiti.htm http://ancienthistory.com/lectures/romeco2. Hermes i Alhermes ± kona no vi ste ti koji bi trebalo da mi date odgovor.roman-empire.html Materija se cepa. A.acnet. godine. centrifugirani uran i ta sve ne! Tako i sa alhemijom.emayzine.M. Na Istoku.ca/department/history/muhlberger/orb/lra.html http://mars.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell. pod vla u germanskih plemena.htm http://www.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell. Huni ili kasnije. ekonomije. pre ivele propast poslednjeg rimskog imperatora Zapada. dru tvene i crkvene organizacije.wnec. 1964. Beograd: Prosveta. etni ke i ekonomske organizacije. dopunjavaju i time njihovo etni ko arenilo. crne rupe. srednjovekovni Normani. Istorija (prevod: M. (Bilo koje izdanje) Preporu ene Web stranice: http://www.library/weekly/aa061901a. Ovako kompleksna situacija navela je vedskog nau nika E. Decline and Fall of the Roman Empire. Sasvim je sigurno da su mnoge zna ajne odlike ivota u Rimskoj Imperiji: osnove rimskog prava. -. pa su tamo nji stanovnici jo dugo iveli sa ose anjem da su podanici rimskih careva i Imperije. Oxford.H.iz Trakije ili robova iz Rima) priklju ili varvarima.about.ca/department/history/muhlberger/orb/ barb.net/army/adrianople. Lenrota da etni ki Gote protuma i kao konglomerat naroda Sarmata. sli no savezima koje su stvarali Kelti.nipissingu. E.com. Fukoovo klatno. sve do arapske i slovenske invazije nije bilo zna ajnijih promena. Gibbon. Da ana i Slovena.Umberto Eko. Amijan Marcelin.htm http://www. stavi tu ementaler i ispadaju kvarkovi.acnet. godina). pre svega iz ekonomskog interesa.

iva. Bagdadski lopov Bagdad. Istini za volju. O ciljevima i metodama da i ne pri amo.Omnibus: Jedna od etapa u evoluciji coveka . Sirije i Persije. na alost. pri a prva. hermetika je ime dobila po Hermesu. metal oko koga se vrti onaj prakti ni deo alhemije. Ustvari. budimo neko vreme duhovi prosve enosti. Logi no. Pre dugo pri eljkivanog susreta. keo ili u Egiptu kem. bavi se "nau nim obrazovanjem" u Egiptu. ni ta nije tako jednostavno kao to na prvi pogled izgleda. esti Imam i naslednik Muhamedovog zeta Alija. Me utim. godina. . ali ne onom iz prethodne re enice. ne mo e se re i da je imao previ e onih koje je podu avao. D afar al Sadik nije ba slutio da e to dete. gle uda. Spaljivanje njihovih drvenih la a "gr kom vatrom". da vidimo ta bi sa ogledalom du e. ni dan danas sa sigurno u ne zna. nego za brljanje po pesku. najve eg i najja eg upori ta hri anstva. Upoznavanje sa srednjovekovnim. Opet logi no. Nema sumnje da su se sa ostacima tradicije gr ke nauke Arapi susreli preko Egipta. Ipak. tj.Homo hermeticus Samo je jedan me u hemijskim. Jedan od prvih susreta sa gr kom hemijom Arapi su do iveli pri opsadi Konstantinopolja. u normalnim okolnostima. a iji se sastav. Ona se u alhemi arskim spisima ozna ava isto kao i planeta Merkur. 764. a i onim starijim kolegama. lako zapaljivom sme om koju nije mogu e ugasiti vodom. bitan lik rimskog panteona kome odgovara kolega Hermes iz helenskog. elementima koji zaslu uje da bude ogledalo du e. naravno. Iako popularan. jo je mnogo. D abir ibn Hajan. nateralo je Arape da se upuste u ne to to su sami nazvali alhemijom. trebalo bi da bude susret u koji ulazimo sa respektom. u Arabiji tada dobija odre eni lan al i postaje al himija. D afar al Sadik. Logi no je onda to mu pa nju potpuno zaokuplja dete vi e zainteresovano za svet mistike i nauke i vi esatno dru enje sa knjigama i spisima. Alhemi arski simboli za zlato i olovo. zlato mo e mnogo toga. mnogo gore. Verovatno ste pomislili na zlato. U alhemiji. Merkur je. Ipak. postati najve e ime alhemije prvog milenijuma. moja omiljena verzija je ona koja nas vra a u vreme Iznoguda i Haruna al Ra ida. Ogledalce je. Ono to je u Gr koj nazivano hemeja. jedini te ni metal ± mercurius. pa samim tim i alhemijskim. Dakle. ak ni o poreklu same re i alhemija ni danas ne postoji konsenzus me u planetarnim mudrim glavama.

D abir je smatrao da je za ovakve transformacije. odnosno najja u poznatu kiselinu starog veka. Tako i D abirovo poimanje materije obuhvata etiri principa: toplotu. a . za koju je verovao da je barem potencijalno ja a od sir etne. ta je onda potrebno za prevo enje srebra u zlato? Samo prevesti njegove unutra nje kvalitete u spolja nje. I D abir je smatrao da je iva su tinski metal zbog svoje te ne prirode i osobine da reflektuje sopstvenu okolinu. eherezade. mada noviji podaci ukazuju da je deo knjiga napisan kasnije ± u IX i X veku i da autor nije jedan ovek nego grupa pripadnika muslimanskog pokreta zvanog Ismailija. iji je aktivni lan bio i sam D abirov otac (Hajan). te se po tome razlikuje od ve ine svojih prethodnika. Za njegovo pripremanje koristio je biljne i ivotinjske supstance. dok su preostala dva principa uro ena i predstavljaju unutra nje kvalitete. destilovao sir e i dobio "jaku" sir etnu kiselinu. sastoje od po dva od ovih principa koji odre uju karakteristike samog metala ± njihove spolja nje kvalitete. a metali se. u zapadnom svetu kasnije poznatom kao Geber. ina e spolja nji kvaliteti srebra. zar ne? Me utim. transmutacije kako bi to alhemi ari rekli. vla nost i suvo u. Detaljno je opisao amonijum hlorid. pokazao kako se priprema olovno belilo. spolja nji kvaliteti zlata su toplota i vla nost. Jednostavno. Sre a njegova bila je i u tome to je iveo u vreme najve eg uspona Arapskog sveta. u stvari. Na primer. iva i sumpor. ponovo zauzimaju bitno mesto u hijerarhiji 'metala'. unutra nji hladno a i suvo a. i nije sve bilo ba tako jednostavno. neophodno prisustvo eliksira. Poku avaju i da na e optimalan recept za pripremanje eliksira. naravno. D abir je dao veliki doprinos hemiji koju danas poznajemo. To je bila razbla ena azotna kiselina. pripisuje veliki broj knjiga napisanih u to vreme. tj.D abiru su u ruke dospele knjige i spisi koje su arapski trgovci vekovima prenosili iz Evrope i sa istoka. D abiru se. hladno u. ibn Halduna. Osnovne ideje D abirovog opusa nadovezuju se na aleksandrijsku alhemiju i teorije Aristotela. Alhemi arski simboli za sumpor i ivu.

U tada njoj Evropi. destilovati ponovo. neobi no sagorljiv. bio poznat na in za pripremanje gipsa i njegova upotreba za fiksiranje slomljenih kostiju. Pou en neuspesima ranijih vekova. te nost i suvi ostatak koji odgovaraju principu etiri elementa i predstavljaju vazduh. te je po tome bio i ostao izuzetak me u alhemi arima. evo recepta za izolovanje hladno e koji navodi The Historical Background of Chemistry: Sipati vodu u tikvu i dodati supstancu koja poseduje izra enu suvo u. jedan od najzna ajnijih lekara u vreme izme u anti kog perioda i ra anja moderne nauke. vla nost e biti potpuno spaljena. poznat pod imenom Avicena. Valjalo je sa ekati jo barem dva veka da se u glavama evropskih mudrija a iskristali e koncept eksperimenta i da neko po ne sa prevo enjem arapskih i anti kih tekstova. nisu ni sir e. ve sama ideja alhemije. vatru. D abir je napravio mnogobrojne aparate i posude svestrano kori ene od tada njih alhemi ara. Tako e vla nost vode biti osu ena suvo om (sumpora) i toplotom vatre neophodne za destilaciju. a od vode e ostati jedino izolovana hladno a. nije verovao u mogu nost dobijanja zlata iz drugih metala. U D abirovim radovima opisane su destilacije velikog broja supstanci ivotinjskog porekla. Tajna uspeha le i u velikom broju ponavljanja. Sledbenik D abira ibn Hajana bio je persijski alhemi ar Al Razi (850±925 g.). klasifikovao je supstance na "duhove" ili supstance koje potpuno isparavaju u vatri. Najvrednije nasle e koje su nam ostavili. ni gips. na alost. "metalna tela" ili kovne supstance i "tela" ± minerale ili supstance koje se pri kovanju pretvaraju u prah. Razdvajajanjem toplote od hladno e i vla nosti od suvo e otvaraju se mogu nosti za dalje kombinacije u odgovaraju im proporcijama. Zahvalnost za to dugujemo pre svega Albertusu Magnusu.). ipak. Sumpor. Osim toga. nije bilo nikoga ko bi to znao da ceni. Alhemija se po etkom XIII veka vra a na prostore na eg kontinenta. Sve to je trebalo uraditi svodilo se na odre ivanje odnosa u kom treba pome ati ivu i sumpor (bilo po principima numerologije ili prakti no ± mnogobrojnim destilacijama) i na taj na in dobiti bilo koji drugi metal. Za dobijanje hladno e neophodno je sedamsto ovakvih destilacija. Sa Al Razijem medicinski deo alhemije dobija na zna aju. Kao rezultat velikog laboratorijskog iskustva. . poseduje boju zlata. dodati nov impregniran sun er u destilat i ponoviti destilaciju. Tako je ve tada. vodu i zemlju. Primera radi. kod Evropljana poznat kao Razes. oveku koji je jo za ivota stekao atribut magnus (veliki).du u zadr ava u unutra njosti nedostupnu o ima drugih. Vodu treba prvo samu destilovati sedamdeset puta. nesumnjivo. bili i nau nici i tehnolozi. Kao proizvodi destilacije uvek se javljaju gas. zahvaljuju i Al Raziju. kao to je sumpor ili ne to sli no. Ovo skretanje alhemije ka medicini nastavio je i Persijanac ibn Sina (979 ± 1034 g. a zatim dodati sun er impregniran su ilom. Arapski alhemi ari su. I Rod eru Bekonu tako e. zapaljiva materija. Alhemi arski simbol za srebro.

O tome svedo i slede i odlomak iz The Historical Background of Chemistry: Dugove nost je od primarne va nosti za kona ni trijumf. zlato je najvrednija postoje a stvar. kao ponuda vladarima za "prilog uz ve eru". Isparava i prodire do ivica tela. kao vetrom no ena ki a. naravno. . novi zubi rastu na mestu ispalih. ovek postaje besmrtan sa gotovo neograni enim mogu nostima. Zemlja.Umetni ka predstava jedne alhemi arske "laboratorije". Hrane i se zlatom posti e se dugove nost. iri maglovito. nakon ega bi usledila odgovaraju a nagrada. Verovalo se da ako jede zlato. nego da ih je ono interesovalo najvi e iz gastronomskih razloga. koje nakon toga postaje podmla eno. Kao nekvarljivo. Zlatni prah se. tj. nakon prispe a u pet unutra njih organa. putuju i kroz sva godi nja doba. To. ne zna i da tamo nji alhemi ari nisu poku avali da u "laboratorijama" smu kaju zlato. seda kosa ponovo potamni. ocrtava granice i defini e pravila za po tovanje. Elixir Vitae i kamen mudrosti Kineske vladare je alhemija interesovala mnogo vi e kao umetnost pravljenja eliksira besmrtnosti nego kao ansa za relativno jeftino boga enje.

sumpor. koristili su jo u Aleksandriji krajem stare i po etkom nove ere. tj. uni titi njegove osnovne metalne karakteristike tako da postane crn. postaje en-jen (pravi ovek).. Ova faza u pravljenju zlata zvala se Proces sublimacije. Ovakvim promenama ovek postaje imun na neda e ivota. telo umire ostavljaju i seme koje pod dejstvom duha brojnim promenama posti e savr enstvo sopstvene vrste. 300 g. mora se priznati da podatak da je nekoliko vladara umrlo od posledica trovanja i ne zvu i neobi no. Kako religije u Kini.) i nazvao je tinkturom. olovo i srebro. Mi ljenje da se promene u makrokosmosu ponavljaju i u mikrokosmosu predstavljenom ivim bi ima. a bez ikakve vrednosti. u biljkama i ivotinjama. Drugo esto upotrebljavano ime u to vreme je bilo "prah" odnosno xerion to arapskim dodatkom lana al i transformacijom u latinskom prelazi u elixir. Logi no. Sledilo je izbeljivanje ili leucosis (dobijanje srebra) i zatim dobijanje zlata ("po u ivanje") ili xanthosis. za razliku od zapadnih religija..n. Da bi sve ovo i lo mnogo br e dodavane su "klice" srebra i zlata u odgovaraju im koracima. . bez prisustva boja. tog neznanca koga svi poznaju. melanosis. tj.ovog kamena to nije kamen. Ono to je kasnije nazvano eliksir.Starac e ponovo postati mladi . okretanje alhemiji u nadi da ona mo e pomo i u ostvarivanju besmrtnosti deluje potpuno logi no. nisu obe avale ve iti ivot. staroj eni e se vratiti devoja tvo. I junak na e prve pri e je verovao u mogu nosti eliksira odnosno kako Elijade navodi: . ili kamen mudrosti ime je istaknuta neorganska priroda i sposobnost ovakve supstance da izvr i finalnu transformaciju. ili kamen mudrosti. istim sledom bi trebalo da se de avaju i promene u makrokosmosu. Imaju i u vidu da su kao osnovne supstance za pripremanje eliksira kori eni iva. razume re i koje se odnose na njega. Na postojanje supstance koja ubrzava ovakve procese prvi je konkretno ukazao Zosimos od Panopolisa (ca. predmet bezbrojnih oblika. i samo onaj ko zna kako se spravlja Kamen mudrosti. Zato je prvo neophodno "ubiti" metal sa kojim se radi.e. dragoceni predmet. mada ne pod navedenim imenom. Ponekad je sledilo i finalno dobijanje sjaja i i enje dobijenog zlata ili iosis. U mikrokosmosu. bilo je svojstveno tada njim alhemi arima.. Verovalo se i da je duh sastavni deo svih stvari i da promene nastaju delovanjem duha na telo. a bez oblika..

Filipus Teofrastus Bombastus von Hohenhajm (1493 ± 1541 g. Rudolf je bez problema izdvojio 14. zlatni grad i dobro mu je i lo.). Rudolf II. Ka u da je Frensis Drejk na svojim putovanjima koristio navigacionu opremu koju je konstruisao D on Di. nije bio da otkriva tehniku transmutacije. 1582. eliksir dobija i ire zna enje. Ka u da je imao li nu biblioteku od 6000 naslova koju su mu jednom prilikom zajedno sa ku om spalili zemljaci.Sa razvojem "medicinskog" pravca alhemije. sli no Aviceni pet vekova ranije. te on ceo svoj radni vek posve uje traganju za kamenom mudrosti u svojstvu eliksira ivota. koji je sam sebe nazvao Paracelzus. Tako e ka u i da ga je kraljica Elizabeta posebno simpatisala i da mu je malo toga bilo uskra eno. Di se razumeo u mnogo toga. a prohtevi mu nisu bili mali. godine D on Di iz Londona odlazi na privremeni rad u Prag. nego da priprema lekove protiv svakojakih bolesti. skre e alhemiju od pravljenja zlata ka medicini. nalazi odgovor na pitanja ivota. a ba kao ni kriptoanaliti arima CIA-e 400 godina posle Dija (u pitanju je uveni Vojni ev manuskript (Voynich)).). Klju no ime ove pri e.000 dukata i kupio im neophodnu literaturu. Vaseljene i svega ostalog. Alhemijsko carstvo XVI i po etak XVII veka u Evropi po mnogim parametrima predstavljaju krajnje interesantan period istorije ove na e nazovi civilizacije. Da li ga je na ao? Sam je verovao da jeste iako su pedesetak godina kasnije njegove radove. ordana Bruna i veliki broj ve tica oba pola Inkvizicija pretvara u neprijatne uspomene i gust dim. po njemu. Galilej demonstrira kako bi eksperiment mogao imati nekakve veze sa naukom i kako bi na tom konceptu valjalo raditi. . ukazao na postojanje manuskripta u kom se. Cilj alhemije. Diju i Keliju nije uspelo da D on Di (1527-1608). imao je ambiciju da od Praga napravi alhemijsko udo. bio je D on Di (1527 ± 1608 g. A za sve to vreme u visokom dru tvu jako dobro instalirani alhemi ari poku avaju da osnuju sopstevnu imperiju. postavljene na konceptima bliskim konceptima moderne hemije. kao ni kod-brejkerima na engleskom dvoru ne to kasnije. Luter uspeva da pocepa dobar deo kontinenta na dva suprotstavljena bloka i izazove stogodi nji rat. Dijev saradnik. U XVI veku osim razvoja medicinskog pravca alhemije dolazi i do pravog procvata ezoteri ne strane alhemije. Bez obzira na manuskript. ipak. ekspir pi e o Romeu i Juliji. Diju je. ali o tome u slede oj pri i. Tada nji car Bohemije. Kad je Edvard Keli. de ifruju tekst. svodili pod arlatanstvo. dosta toga polazilo za rukom. verovatno. ako izuzmemo gore pomenute alhemi are. engleski matemati ar.

koji je. pa su raspisani izbori za novog cara (takav be e obi aj u Severnoj Ligi). Hajdelberg postaje alhemijski centar sveta i pravi magnet za ljude od nauke. Katoli kom jugu se ideja i nije preterano dopala. filozofe. bez sumnje.d. Svita se seli u Prag i Majer postaje premijer. . bio ra un bez kr mara. u neku ruku. Umberto Eko i Herman Hese. Knjigu je. Frederik V je ubijen je u Pragu 1619. te odlaze kod mladog princa Frederika V (Hajdelberg). umetnike. Svi uslovi za nastanak alhemijske imperije su tu. bio dobar strate ki potez. Mihaela Majera i Johana Andree.Pre nego to se Di pred kraj svog ivota vratio u Englesku. Na mestu gde je Majer okon ao karijeru danas se nalazi Ulica alhemi ara. legende o hermeticizmu i rozenkrojcerima. ali potpuno pogre na. a sa njima i snovi o jednom boljem svetu. nadalje alhemija i rozenkrojcerijanstvo idu ruku pod ruku. verovatno. po njihovom mi ljenju. Majer. ali i talentovane varalice. Bilo kako bilo. dodu e. pa neka vas oni li no zbunjuju svojim idejama i interpretacijama. ipak. kraj ove pri e istovremeno je po etak jedne druge legende. uspe no je dovr io svoj projekat sa. kralj. pa su nastavili sa pripremama za stogodi nji rat. Po svemu sude i. Pretpostavka da e Englezi prisko iti u pomo ako Habsburgovci napadnu Prag be e razumna. u enici su bili jo ambiciozniji od u itelja. nude mu perspektivan alhemijski program i nagovaraju ga da se o eni engleskom princezom jer bi to. Me utim. behu potpuno uni tene. verovatno. najve im impakt faktorom ± alhemijsko obrazovanje dvojice talentovanih asistenata. napisao Johan Andrea. ispostavilo se da je ovo. Alhemi arske laboratorije. Kao to ve . godine isto kao i njegov "veliki vezir". Kr mar je u ovom slu aju bio D ejms. Ne to kasnije umire Rudolf II. potrajao samo trideset godina. Car Frederik i alhemijska imperija nisu potrajali ni godinu dana. Frederik prihvata sve ponu ene predloge i eto svadbe. engleski v. Me utim. nadaleko uvene ne zbog samog ina ve zbog alegorijskog pamfleta koji je opisuje ± Alhemijsko ven anje Kristijana Rozenkrojca. Me utim. samo slegnuti ramenima i uputiti vas na majstore igre kakvi su. recimo. ko je Kristijan Rozenkrojc? Na ovo pitanje u. i sami pretpostavljate gore pomenuti mlado enja uz "skromnu" pomo svojih savetnika Majera i Andree pobe uje na izborima.

Istina malo su preterali u kriptovanju sopstvenih ideja. Ideja alhemije je transmutacija. to je. Kova i i alkemi ari. Kratka istorija hemije. godine osvojili Prag bude i jedan dvadesettrogodi nji Francuz ± Rene Dekart. Beograd. ak do bo anskih visina jer " ovek je brat bo iji". Herman Hese. Umberto Eko. Grafi ki zavod Hrvatske. transmutaciju materije koja vremenom izrasta u dana nju hemiju. ta transmutacija oveka mo e odvesti prili no daleko. pre svega. prst sudbine je uredio da me u vojnicima koji su 1619. Fukoovo klatno. alhemija je bila jedna valjana philosophia naturalis svoga vremena. The Historical Background of Chemistry. pa su. O igledno. prizna ete. Sve u svemu. mislim da bi trebalo razmisliti o interesantnoj pojavi da klju ni lik zlatnog doba alhemije nije imao ama ba ni ta sa retortama i aparatima za destilaciju. Ironija je u tome to je i Njutn u svojoj laboratoriji poku avao od jeftinog metala da napravi zlato. 1968. izvor sveg alhemijskog u enja. dok su grobari prvoborci industrijske revolucije. odnosno medicinu. Kako ka e Corpus Hermeticum. ta vi e. Uzgred. Jasno. Inkvizicija nije imala ba puno razumevanja za takve ideje. Preporu ene Web stranice: http://www. Henry M. du e. trodimenzionalnog prostora i mehanicisti kog determinizma. Igra staklenih perli. Ubice se zovu Dekart. Di je bio matemati ar. Mircea Eliade. najbolji engleski matemati ar svog vremena.com/alchemy Preporu ena kompjuterska igra: Zork Nemesis . alhemiju nema puno smisla posmatrati samo kroz njenu egzoteri nu varijantu. 1983. Dover Publications. 1971.Prikaz pe i za destilaciju. ponekad. New York. Nau na knjiga. Leicester. projekat na kom svi manje-vi e i dan danas radimo. Alhemija nije izdr ala pojavu diferencijalnih jedna ina. Njutn i Lajbnic. Pre nego to stavim ta ku na pri u i lukavo izbegnem pripovedanje legende. Nagradno pitanje ± Ko je ubio Mihaela Majera? Tatjana Damjanovi Hemijski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y Isak Asimov. teta to nije mogla da potraje. Stoga su alhemi ari stvorili svoj sistem znakova i tajni jezik komunikacije. vi e vremena provodili u de ifrovanju tekstova nego u laboratorijama.levity.

Holmsovo superiorno analiti ko i deduktivno zaklju ivanje suprotstavljeno je konzervativnom policiskom ablonu . zalagali pobornici. kulturnoistorijskoj arheologiji. Tako i arheolozi.Arheologija iz romana Ljudi se. o emu govori Majkl enks (M. obi no. uveni detektivi iz romana. ovi knji evni likovi kao da su najavljivali va an teorijski preokret koji se u arheologiji dogodio krajem ezdesetih godina pro log veka.junaci Agate Kristi . koji postepeno vode do rekonstrukcije pro losti. Moglo bi se ak re i da su detektivi sa svojim deduktivnim razmi ljanjima. naoko nebitni. svojevrsna paradigma te teorijske revolucije u arheologiji. isti u da njihov posao ima izvesnih sli nosti s detektivskim: otkrivaju se.imaju po svom metodu dosta sli nosti sa onim teorijskim i metodolo kim inovacijama za koje su se. Shanks) u svojoj knjizi Isku avanje pro losti. mogli bi se uporediti s odnosom erloka Holmsa prema Lestrejdu ili Herkula Poaroa prema sirotom inspektoru D apu. ili Herkul Poaro i gospo ica Marpl . kao to su erlok Holms. koja su potpuna suprotnost "tradicionalnim i konzervativnim metodama" zvani ne policije. pribegava se zaklju ivanju (induktivnom i deduktivnom). s prili nim ponosom. Intelektualni prezir i nau na superiornost koju su predstavnici nove arheologije pokazivali prema tradicionalnoj. si u ni tragovi. svojevremeno. erlok Holms. Iako su hronolo ki prethodili procesnoj ili novoj arheologiji. formiraju se i proveravaju hipoteze. "nove arheologije". Konana Dojla. Upotrebljavaju se komplikovane forenzi ke metode. sada ve vreme ne. najvi e ponose onim za ta nisu zaslu ni (setimo se samo koliko smo se nekada ponosili "na om" razu enom obalom).

naizgled nebitni. Ex libris Artura Konana Dojla.na uveseljenje italaca . detalji nisu za Lestrejda predstavljali podatke bilo od kakve va nosti. obuzeti definisanjem kultura i "kulturnih uticaja" ne bi ni uo ili. Holms je prvi uveo "egzaktnu nauku" u (knji evno) istra ivanje zlo ina (ili pro losti. kliknuo: "Vi e nauke!". autora). cigareta i duvana za lulu? Ni jedan podatak za njega nije bio suvi e si u an ili zanemarljiv. Dovoljno je pogledati samo jedan slu aj .ne bi ni tra ili. Holms je govorio doktoru Votsonu: . Na kraju krajeva. po to ih . kao i mnogo godina kasnije Dejvid Klark u Analiti koj arheologiji. isto tako.Znate moj metod . prava je laboratorija (na zgra anje doma ice g.neumoljivo trijumfuju nad sumornom rutinom vi eg inspektora D apa iz Skotland Jarda. tako e . Poarove male sive elije.prim.inspektora Lestrejda koga veliki detektiv iz Bejker strita otvoreno omalova ava. Sitni.izme u ostalog .junak detektivskih pri a Edgara Alana Poa. nije li ba on napisao malu monografiju o specifi nim osobinama pepela od 140 razli itih vrsta cigara. Znate moj metod: vi e nauke! erlok Holms je svojevremeno. Jednim drugim povodom rekao je: "sitnice su apsolutno najva nije". Njih konzervativni arheolozi. mada se ne sme zaboraviti ni njegov sjajni prethodnik Ogist Dipen .e Hadson).Misterija u Boskombskoj dolini. Holms veli: . svejedno). unela mno tvo "trica i ku ina" u arheologiju.zasnovan je na posmatranju trica i ku ina (observation of trifles . da bi se uvidele udesne sli nosti izme u Holmsovog metoda i proklamovanih ciljeva "nove arheologije". Njegov stan u Bejker stritu 221b. a hemijske i mikroskopske analize stalni su Holmsov pratilac pri istra ivanju. I "nova arheologija" je.

.mora biti istina. ili uni titi Lestrejdovu teoriju onim sredstvima koje on nije u stanju da upotrebi. ili potvrditi. Holms svoje hipoteze. i vide emo kuda e nas ta hipoteza odvesti. Holms je svestan da su o igledne "zdravorazumske" injenice i "istine" esto potpuno pogre ne i da je potrebno temeljno proveriti (testirati) sve podatke. pa ak ni da razume. pristupi u ovom slu aju s pretpostavkom da je ono to ovaj mladi tvrdi ta no. da bi mislio da se hvali em kada ka em da u. stalno testira vrlo egzaktniim nau nim metodama: . koliko god da je neverovatno .Isuvi e dobro me poznaje ..Ne postoji ni ta to bi moglo toliko da nas zavara kao o igledna injenica. Dakle. u pitanju je pravi primer hipoteti ko-deduktivnog metoda i pozitivisti kog nau nog optimizma (ne treba podse ati na samouverenost erloka Holmsa i na njegovo uverenje da je uvek mogu e otkriti zlo in ili su tinu doga anja u pro losti). to je o igledno u Dojlovom romanu Avanture Berila Koroneta: . Agata Kristi. ono to ostane. to ga tako e pribli ava stavovima nove arheologije: .Ne. U procesu testiranja hipoteze slu io se procesom eliminacije. gospodine.To je moja stara maksima ± kada se odbaci sve to je nemogu e. do kojih je do ao dedukcijom.

S druge strane. navode i "da mi imamo obilje arheolo kog materijala koji jedva savla ujemo.re e Lestrejd namiguju i.Budite u to sigurni. kao i "tradicionalni" arheolozi.. stigli smo do dedukcija i zaklju ivanja ..odgovori Holms zami ljeno.re e Holms uzdr ano . Meni je te ko da savladam i sve injenice. Holms ka e: . koja se zasniva na postulatu da zna enje uvek zavisi od konteksta. to ga je te e razre iti. Nije te io tome da sagleda op tosti u ljudskom pona anju.U pravu ste . shvatao je opasnosti od generalizacija koje su dovodile do potpunih apstrakcija: . a ne na op te kulturne procese.Mo e izgledati da ukazuju pravo na jednu stvar. u televizijskoj debati o teoriji u arheologiji. .Karl Hempel. razlikovao od "novih arheologa". nesumnjivo bi se slo io s ovim Holmsovim stavom. ipak. to je zlo in bezli niji i uobi ajeniji. U jednom (osim i to je izmi ljeni lik) Holms se. ve naprotiv. mo ete uvideti da ona potpuno beskompromisno ukazuju na ne to savim drugo. veoma sumnji av prema dedukcijama (vidi u: Misterija. ali ako samo malo pomerite ugao svog posmatranja. a kamoli jo da jurcam za teorijama i izmi ljancijama. Holms kao da je uo io i zamke koje su pretile metodu "nove arheologije". .Vi zaista te ko savladavate injenice. autora) veoma su klizava . kao i na osobenosti kultura i njihove me usobne razlike. Uvi ao je da je te ko sprovesti potpuno objektivno istra ivanje i da ono uvek zavisi od ugla gledanja ( ime kao da je najavljivao postprocesnu arheologiju): .Zna i. kako to navodi Hoder u itanju pro losti. tavi e. Jedan srpski arheolog nedavno je. pojedina no. S druge strane. bli i stavovima kulturno-istorijske arheologije koja je te i te u istra ivanju stavljala na posebno. Lestrejd je bio. U tom pogledu bio je.Posredna svedo anstva na osnovu okolnosti (circumstantial evidence . s jedne strane. iji je logi ki pozitivizam bio u korenu nau nog metoda "nove arheologije". ne postoji ni ta neprirodnije od op eg mesta. time je erlok Holms donekle ve zagazio u postprocesnu i kontekstualnu interpretaciju. nehotice ponovio Lestrejdov stav.): .prim. . izuzetke. tako da uop te ne moramo (!?) da se zamajavamo raznoraznim teorijama".Posebnost je gotovo uvek klju zagonetke.

Time se on pribli io problemu op tih "prirodnih" zakona u ljudskom pona anju. koji karakteri e "novu arheologiju". u svom besprekornom odelu. Njeni junaci.). Poaro. kao i pitanju mogu nosti njihovog otkrivanja dedukcijom. Kod interpretacije. detektivi Herkul Poaro i g. Bila je udata za uvenog arheologa Maksa Malovana (Sir Max Mallowan). ide ak tako daleko da prezire terenski rad i ostavlja ga pouzdanom. sa ufitiljenim brkovima. . Poaro koristi svoje "male ideje". koji je istra ivao Bliski istok i u mladosti bio Vulijev pomo nik pri iskopavanju Ura. Male ideje sivih elija Agata Kristi bila je dobro upoznata s arheolozima i arheologijom.ica D ejn Marpl. zapravo hipoteze. etnografska analogija. spekulacija itd. smatrali su da nije bitno odakle poti e neka ideja (arheolo ki podatak. me utim. Arheolozi u njenim romanima definitivno su predstavnici tradicionalne. naprotiv. u ta su verovali predstavnici "nove arheologije". Poaro nije krio da su te hipoteze. ali neinventivnom inspektoru D apu (solidnom terencu). uvena je njena izjava o tome da su "arheolozi najbolji mu evi po to pokazuju sve ve e zanimanje za enu. koje je i on pedantno proveravao. "kolonijalne" britanske arheologije. "Arheolozi reda i zakona" (kako je Kent Fleneri nazvao najekstremnije poborce nomoteti ke nove arheologije). ukoliko se ona dovoljno strogo nau no proveri. proizvod dedukcije i rada "malih sivih elija". to je ona starija". izraziti su pripadnici hipoteti ko-deduktivnog metoda.Agata Kristi na jednom od arheolo kih terena na Bliskom istoku. ali i njegovog dobrog poznavanja univerzalne "ljudske prirode".

kao i u ograni en broj modela ispoljavanja te prirode. Prepoznavanje mustri ampion hipoteti ko-deduktivnog metoda. Prepoznaje ablone kako nailaze. mogu e sagledati. uz aj. uglavnom.Niniva.junak mnogih romana Agate Kristi. poznavanjem zakonitosti u ljudskom pona anju. bila je gospo ica D ejn Marpl . Kao to su pobornici "nove arheologije". pod uticajem neo-evolucionisti ke antropologije Lesli Vajta i D ulijena Stjuarta. Uprkos tome.Maks Malovan. u poverljivim razgovorima.ica Marpl tedro koristila analogije. odnosno upore enja.Pa. ve inu ljudskih akcija. zna . pa ak i predvideti. Pa. knjiga 2 . Verovala je da je. tako je i g. Ima oko ezdeset pet razli itih mustri. To ti je kao knjiga o trikanju. onda. bila je potpuno uverena u postojanje univerzalne ljudske prirode. verovali u univerzalnost kulturnih procesa i manje vi e se slobodno slu ili etnografskim analogijama i modelima. me utim. Njen terenski rad sastojao se. u cvetnim i ure enim ba tama engleskih varo ica. nema ba mnogo raznih ablona u ivotu. itava su tina njenog metoda sadr ana je u nekoliko re enica: . prepozna odre enu mustru kada je vidi . . ili ba zbog toga.

ice Marpl o ablonima ivota. 1985. Analogije g. zaista. bili su spomenici na Pacifiku. ni mnoge ubedljive teorije "nove arheologije" nisu izdr ale proveru stvarnosti. A Caribbean Mistery. Sli no zapletima u kriminalisti kim romanima. samo ograni en broj razli itih "mustri" ivota? Aleksandar Palavestra Filozofski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y Christie. po to je bila uverena u univerzalnost ljudskog karaktera i iskustva. Passenger to Frankfurt. ali njihova uverenost da su na pravom putu. Antropolo ke analogije Kolina Renfrua (C. Christie. Naravno. ali i vazda zabrinuti nadkonobar. U svim situacijama. Sent Meriz Mida recimo. A. A. me utim. koji bolje izgledaju na papiru nego u ivotu. uspevala je da klju ne likove objasni. ili samopouzdani. 1987.ice Marpl. bili su likovi iz njenog rodnog mesta. Binford) je paleolit Evrope obja njavao uz pomo Nunamiut Eskima. sa ima jedno od najva nijih pitanja etnoarheologije i savremene arheolo ke teorije: postoji li. Renfrew) u njegovim ranim radovima o megalitima praistorijske Zapadne Evrope. uz pomo odgovaraju ih analogija iz kom iluka.Korica Ubistva u Mesopotamiji. New York: Pocket Books. mogla se meriti s njenom viktorijanskom nepokolebljivo u. a Luis Binford (L. . mesarski pomo nik sklon kra i. Mi ljenje g. simpati na kondukterka voljna svakome da pomogne. New York: Pocket Books. njihovi modeli i postupci nisu bili tako jednostavni kao metod Gice Marpl. pa i da razre i zlo ine.

U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes.y y y y y y y Doyle. (ne radi se o ³najstarijem zanatu na svetu´. 1971. Flannery. 1992. funkcionisale su u dru tvenom ivotu Rima na sasvim drugi na in. U: Research and Theory in Current Archaeology (ur. Prvo: seks. C. i Redman. 1973. C. Hodder. nego . New York: John Willey & Sons. nije profani. 1984. pa i u samom Rimu. Harmondsworth: Penguin Books. Archaeology with a Capital S. . New York/London: Columbia University Press. C. Savremene kategorije kao to su bogohulno. polo aj u dru tvu. Shanks. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. C.religiozni. London: Routledge. va ne su dve konstatacije. Cambridge: Cambridge University Press. LeBlanc. ali istovremeno i . J.nama neshvatljiva sloboda. Explanation in Archaeology. The Adventure of Beryl Coronet. C. Doyle. Experiencing the Past. I. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. obi aji. njegovi oblici i poimanje predstavljali su jedan poseban svet u kome su po tovani tradicija. Doyle. M. poni avaju e. Watson. U ime bogova Pre po etka ove pri e o prostituciji u anti kom Rimu. Harmondsworth: Penguin Books. Reading the Past. besramno. A Case of Identity. Drugo: jedan od najpoznatijih drevnih oblika prostitucije irom anti kog sveta. Redman). S. 1986. The Boskombe Valley Mistery. 1984.. kako bi se to moglo pomisliti). P. K. Harmondsworth: Penguin Books. 1984.

To je va ilo i za ene iz bogatih porodica. . Ovaj crte poti e iz Tarkvinije. drugi izlaze.. i prepune su mu karaca koji su u potrazi za enom koja im se dopada.na odre eno vreme. formirane su mnogobrojne staze koje vode u svim pravcima do ena. iz "Grobnice Bikova". Da bi se uveo nekakav red. U takvim zajednicama. a pripada etrurskoj umetnosti. nasta e izuzetna sprega izme u seksualnosti i religije . U prvom. pra ene slu kinjama. Tako. No i tu ima preterivanja koje je i tada te ko bilo shvatiti.to najbolje ilustruje podatak o postojanju dva neobi na tipa prostitucije u hramovima bo anstava.. za itav ivot. ena se podvrgava inu prostitucije da bi se zatim mogla udati na uobi ajeni na in. ili to je e e. Herodot navodi da u hramu Miletu Vavilonci imaju jedan od najbesramnijih obi aja: svaka ena koja se u toj zemlji rodila.Prikaz seksualnog odnosa utroje. Hroni ar dalje bele i da je unutar hrama uvek veliki mete jedni ulaze. u kojima prostitucija postaje va an deo verskog kulta. Drugi na in je kad se ena posve uje slu bi u hramu kao zare ena bludnica . mora jednom u ivotu oti i u Venerin hram i onde imati seksualni odnos sa nekim neznacem. ali one bi to radile na na in dostojan gospo a: do hrama bi se odvezle u zatvorenim ko ijama.

za nas naj e e ne postoji kao ozbiljan dru tveni. Tokom kasnijih epoha. najpre upoznati i ispitati institucija braka u svim njegovim segmentima zato to mi ljenja. mada bi takva paralela bila izuzetno zanimljiva. niti razloga koji su uslovljavali razli ite oblike prostitucije. a potom i mu karaca. ili moralni problem.. ljubavi i Mutunusu. zbog obimnosti teme. ose aji i stavovi prema braku odre uju i stav dru tva prema zabranjenim seksualnim odnosima. Umesto svega toga poku a emo da navedemo to ve i broj podataka o prostituciji ena. bar prema raspolo ivim podacima. mi emo se u daljem tekstu prevashodno baviti prikazom ³klasi ne´ prostitucije. ne emo se upu tati ni u analizu pojave i dimenzija rimske prostitucije. postavlja se problem njenog porekla). Odvija se iza javne scene. a potom eventualno sledi slanje na rehabilitaciju. Iz istih razloga. Njena interpretacija sa dru tvenog.Kako religiozna prostitucija predstavlja posebnu pojavu i problem u okviru anti ke epohe. koji prakti no ne daju nikakve pozitivne rezultate: prostitucija se tretira kao kriminalno delo koje podle e krivi nim sankcijama. uglavnom. kao pojava urbanog ivota. njene kulture i civilizacije. prostitucija dominira na prostoru Rimskog Carstva. Svako ozbiljnije prou avanje rimske prostitucije (ve na samom po etku. . koja nije ni ta drugo do . Prostitucija u dana njem vremenu se javlja. a tretira kao oblik kriminalne ili polukriminalne delatnosti. pre svega u mediteranskom basenu. ne emo se baviti ni pore enjem rimske i savremene prostitucije. Dru tvo se "brani" koriste i dva obrasca. severnoj Africi i Maloj Aziji. moralnog. U tom kontekstu mora se. socijalni.. O braku. tako e. prema razmeri i zna aju. iako su u nju uklju eni prakti no svi segmenti dru tva. Tako e. i time pru imo mogu nost itaocu da sam stekne uvid u op tu sliku o rimskoj anti koj prostituciji.umirivanje kolektivne savesti. religioznog ili antropolo kog aspekta mogla bi biti tema brojnih studija. podrazumeva prethodno istra ivanje prostitucije u anti koj Gr koj.

koja je objektivno predstavljala dozvoljeno nasilje. najjednostavnji na in da do u do zadovoljenja svojih seksualnih potreba bila je poseta javnoj ku i.simboli na otmica mlade. okvir dopu tene seksualnosti . pristup blizak gr kom: u strogom vaspitanju Grci su enama nametnuli ra anje dece kao najva niji smisao porodi ne zajednice. Uop tavaju i ovu sliku. Za svakog gra anina. Bra na postelja bi bila pripremljena. I u Rimu brak je bio. u po etku. bili su prezirani. U okviru doga aja koji su pratili stupanje u brak izdvoji emo.Rimski etoni za javne ku e: svaki eton na pozadini ima brojku pojedina nu cenu. pre svega. odnosno.bez velike veze sa erotizmom. Izme u anti ke Gr ke i Rima postoje brojne i bitne razlike u odnosu ljudi prema braku i prostituciji ( enskoj i mu koj). Ljudi koji su pod okriljem no i ³tra ili najjadniji odnos na svetu´.bez posebnih seksualnih odnosa povezanih sa ose anjima ljubavi. stizala do mlado enjine ku e. jedan autor. nego i za o enjene mu karce. bez imalo ironije. Neki ak tvrde da je gotovo nemogu e prona i primere da se slobodna gr ka ena udala iz ljubavi. U po etku je praktikovan obi aj koji se zadr ao do dana njih dana i kod nas . preodeveno u obi aj. ne samo mladi a. isti e da je Grcima gotovo po lo za rukom da iz bra ne veze uklone ljubav. Rimljani su u poimanju braka imali. kao ilustraciju. u razli itim oblicima. u pojedinim delovima sveta sve do XX veka. To je bila bra na du nost . Posle gozbe sledio je obi aj deductio. samo prvu bra nu no . ne nosti i strasti. To nasilje. ovo zadovoljstvo je mogao gotovo svako sebi priu titi (³Cena: samo obol´). S obzirom na to da su me u brojnim kategorijama postojale i prostitutke koje su svoje usluge napla ivale simboli nim iznosima. a nevestu bi starije ene . formirala bi se ven ana povorka koja bi. uz neograni enu raspojasanost gostiju (glasno su se pevale pesme u slavu penisa i pravile bestidne ale). odnos s udatom enom. a na prednjoj strani jasnu predstavu seksualne usluge koja se dobija za toliki novac. zadr alo se. to jest.

mu bi odre io enin pojas. defloracija je u anti kom Rimu imala i velike ritualne implikacije. Na ovom mestu treba naglasiti da i u znatno kasnijoj istoriji in defloracije nije poveravan mlado enji. u osnovi ima smisao nedela. Ona bi potom skidala ode u i sedala na Mutunusov kameni bo anski penis. boga (ni eg reda) polnih odnosa izme u mu karaca i ena. Posle molitvi upu enih boginjama Junoni i Cinciji (boginja pojasa). Najpre. ve posebnim ljudima. a i prakti ne neutralisanje opasnosti od prvog seksualnog sno aja. u prvim vekovima hri anstva. Freska iz Pompeja. zloupotrebu tiranina kome niko nije smeo da se odupre. kao to se dugo stereotipno verovalo. No. .vlastelinu. kako to tuma i Bataj. a i mogu a kasnija odbojnost (pa ak i ose aj odvratnosti) ene prema inu sno aja sa mu em. kada je u pitanju devica. koje je u ivao vlastelin kao nosilac suverene vlasti na svom posedu. koju bi po svr etku tog ina zajednica nadalje zabranjivala.bu enje devi anske opne .ime bi bila umanjena neprijatnost. smatra Bataj. Naravno. uglavnom je sve tenstvo odre ivalo defloratore nevesti. ve je poreklo ovog prava bilo sasvim druga ije. Predstava "otimanja mlade". defloracija . Rezultat tog ina bio je prakti ne prirode. U svakom slu aju. polako je postajalo nezamislivo da se u ovoj stvari tra i pomo bo jih slugu. tako da se postepeno uobi ajilo da se za defloraciju ena obra a .prethodno uputile u tajne seksualnog ina. Njima je davana mo kr enja tabua. nije predstavljalo. U bra noj sobi poseban zna aj i ulogu imala je statua Mutunusa Tutunusa. pravo prve bra ne no i. Polni odnos.

a prema mi ljenju rimskih pisaca Cicerona i Livija. mu evljeve seksualne avanture smatrane su nesta lucima bez ikakvih posledica. zbog koje je mogla biti i pogubljena. maja). Odnos Rimljana prema prostituciji bio je sasvim prakti an. boginje cve a i prole a. U tom kontekstu zanimljiv je praznik Floralije (Floralia). Flore (od 28. Tacitu: . nepostojanje ranijih pravnih propisa ne zna i da nije bilo klasi ne prostitucije. godine pre n. Horacije pripisuje pesniku Katonu prastaru tvrdnju da prostitucija uva svetost doma eg ognji ta. enina neplodnost. osnovna uloga u braku joj je bila odr avanje doma instva i ra anje dece.e. Tokom tih dana. Jedina krupna mrlja koja je tu sliku naru ila je uvena otmica Sabinjanki. pravi Rimljanin se eni bez ljubavi. Iako najraniji zakon. na osnovi starog obi aja. Predstava praznika floralija sa jednog mozaika. Livije navodi da su 501. Vekovima je ena bila potpuno u drugom planu. koji se odr avao u ast jednog od najstarijih italskih bo anstava.samo u slu aju te kih razloga kao to je npr. poput gr ke. koji se odnosi na prostituciju poti e iz Avgustovog vremena. odluku o kazni zajedno donose mu i ro aci. kao gr ko nasle e.. izvo ene su mimi. Iako rimska ena nije bila zatvorena u enske odaje.. koje su sklapane iz politi kih. koja e dugo biti prisutna u psihi Rimljana i ostavi e posledice na njihov odnos prema suprugama. a u esnici su . i to . na proslavi igara u Rimu. Car Tiberije je u I veku doneo odredbu da ukoliko javni tu ilac ne pokrene krivi ni postupak. koja se pripisuje jednom od naj uvenijih rimskih istori ara. Razvod se dobijao veoma retko. ekonomskih ili nekih drugih razloga. O tome govori i poznata konstatacija. sa dvostrukim merilima morala. U Rimu. a ljubi bez ugla enosti i po tovanja. aprila do 1. brakovi su esto bili posledica ranih zaruka.enske slobode i utemeljenje prostitucije Seksualni ivot Rimljana republikanske epohe ini se besprekornim. Za razliku od nje i njenog najve eg mogu eg greha .preljube. onda. prostitucija postoji od samih po etaka rimske dr ave. sabinjanski mladi i "oteli neke uli arke".

koje su. Vrhunac je predstavljalo pojavljivanje bludnica na pozornici.. a ve za novim udi . za grobnice njihove. Me utim. Freska "Pristanak".. ve od kraja republikanske epohe dolazi do velikih promena. odnosno udavati vi e puta... bacale sa sebe ode u i ostajale nage. razvode se kako bi se udale i udaju kako bi se razvele.. A Juvenal to jo vi e karikira: .i tako raste spisak: osam mu eva u godina pet. Postoji pretpostavka da je sve anost imala plebejski karakter. ak i razvod je u toj meri olak an da bi Rimljnkama pozavidele ene u najve em broju zemalja u dana njem svetu: razvoditi se i eniti. po elji sakupljenog naroda.neke najplemenitije gospo e broje godine ne prema konzulima.U prvom se domu jo nije ni obrela. Tako Seneka jetko konstatuje: . uz ples nabijen erotikom.. zar nije natpis lep?.. vi e nije pra eno ljagom i starovremenskim moralom. Polo aj ene se pobolj avao u svim domenima .bili poznati po pijan enju i nepristojnostima. ve prema svojim brakovima...mu vi e nema neprikosnovenu mo .. . a da su je rimske prostitutke smatrale svojim praznikom.

ili pak. slobodnom braku. Naravno. ili. primarnu ulogu imaju i ekonomske promene.. Me u tim zakonima bilo je i danas aktuelnih podsticaja. ve Avgust donosi zakonske odredbe koje su trebale da podstaknu zasnivanje braka. zapo inje rasko an ivot u kome brak vi e ne predstavlja neku posebnu vrednost. .u vreme Carstva rimsko dru tvo je dostiglo vrhunac iskvarenosti u istoriji. koji je imao za cilj da onemogu i ene da preuzimaju nasledstvo. pored dru tvenih. Rimska ena kona no je prevalila vi evekovni put od ugledne i po tovane matrone u togi. doneti su i prvi koji su u istoriji dr ave priznavali konkubinat .mu karac je mogao iveti s bilo kojom enom.Lex specialis Sa po etkom Carstva. Pored seksualne slobode i ivota u kome je sebi mogla da priu ti zadovoljstva kad i koliko bi ona htela. da u toj slobodi. piscima i uop te umetnicima njegove epohe. Seksualni skandali i ekscesi za mnoge predstavljaju krajnju degeneraciju Rima. Me utim. Najslavniji pesnici oplakuju izgubljenu istotu pro losti. kao simbolu svih vrlina.nisu postizali cilj. menja se i ivot ene.. kako bi se to nazvalo u savremenom argonu). Mu karcima je bilo lak e i ugodnije da provode ivot sa ljubavnicama nego da formiraju bra nu zajednicu sa svim obavezama i tegobama koje ona donosi. a nara taj to emo ga ostaviti jo pokvareniji e biti. U okviru ovih Avgustovih zakona. Tako. Izrodi jo gori od nas. pa i zabranama pojedinih careva. bogati su i dalje vi e voleli da vode raskala an ivot sa prostitutkama ili ljubavnicama. ovi zakoni . Avgustu i najve im pesnicima. koji e mo i da joj ispunjava elje i prohteve. kada se Rim iri i u njega se sliva nevi eno bogatstvo sa svih strana sveta. nova ena se vi e ne uste e ni da se uklju i u javne poslove.. doneta je zabrana raspolaganja imovinom . Vekovima kasnije. za mu karce bez dece iznad 25 godina. pre svega u domenu njene seksualne i dru tvene slobode. Pojedinci bi sklapali formalne brakove da bi sa uvali svoja prava.. Nestaju vrline i pastoralna slika koja je karakterisala ivot i porodicu "zlatnog doba" ranog Rima. sve to e ostati samo ideal koga su veli ali i slavili. kao zavr etak potpunog preobra aja nekada nje smerne matrone. prostitucija je uspela da prona e adekvatne odgovore i da opstane bez ikakvih prekida. davanje olak ica roditeljima s troje ili vi e dece. U novom. npr. Slava i tragedija novih ena sada okupiraju Rim. a ene iznad 20 godina. za ljubavnika uzima bogatog mu karca (³sponzora´. ta nam jo pogubne godine nisu od zla donele? . jer njene doma i ke vrline vi e nisu bile primarne. Uprkos cilju kome su te ili. Posledice ovog stanja su dovele do dono enja zakona lex Voconia. doneti zakoni su i ograni avali brak ± podstican je samo onaj koji je smatran prikladnim: naime. to i jeste tako . odnosno gospodarica svog imetka. kojoj su se ljudi. Svestan ovih promena i njenih posledica po samu dr avu. kao vekovima pre toga u pro losti. mu karac koji je pripadao nekom visokom stale u nije se mogao eniti enom ni eg dru tvenog ranga. uprkos svemu. Da li samo zbog toga to su se odnosili na plemstvo a ne i na plebs. Ona vi e nije zavisila od oca i mu a. a ene do pedesete. Zlokobno zvu i zavr etak jedne Horacijeve ode: . ili i zbog nekih drugih razloga. ako je o tome slu beno obavestio vlasti (deca iz takve veze nisu bila zakonita i nisu imala pravo na njegovo nasledstvo). menjaju i samo formu i oblike. uklanjali s puta: U tom novostvorenom svetu mo i i rasko i Rima. Objektivno. na primer.za neo enjene mu karce do ezdesete godine. ona sada nakon smrti oca postaje naslednik.

Naro ito je to karakteristi no od I veka.robinje. Kupatila postaju manje-vi e javne ku e. Zanimljivo je da ova sprega masa e i prostitucije postoji i danas u Evropi. koji je imao bitnu ulogu u atelanama i mimama. kako su ga jo nazivali (po rimskoj carici iz prve polovine I veka. Vrlo brzo terme postaju najzna ajnija mesta za okupljanje mu karaca u potrazi za raznovrsnim seksualnim po udama. kada hri anstvo postaje zvani na religija Carstva. pored kupatila u carskoj palati. mnogi imperatori su poku avali da ih zabrane. kada se u njima praktikuje zajedni ko kupanje mu karaca i ena. .Elagabal vozi ko ije u koje su upregnute ene . Predstava sa kameje. Prikazivanje eroti nih scena bilo je veoma popularno. Jo zanimljivija je pri a o nastajanju veze izme u teatra i prostitucije. mime i pantomime). otvorio je i javna kupatila za narod. a va an element bio je ples. koje su pojedinci vodili za svoj ra un. Pored carskih grade se i javna kupatila ogromnih razmera. I pojedini carevi ostali su poznati po svom ivotu u termama. pa i privatna. Javne ustanove i prostitucija Posebnu ulogu u prostituciji imalo je njeno nastajanje i vezivanje za pojedine institucije karakteristi ne za forme dru tvenog i kulturnog ivota. Car Elagabal. ili "mu ka Mesalina". Naro ito pogodno tle za tako ne to bila je sklonost Rimljana ka kupanju. Po ev od Hadrijana (117-138 g. Ve u prete ama rimskog teatra (atelane. koja je pro imala rimski ivot tog vremena. Americi i na Istoku. homoseksualno u i rodoskrvnu em. kako bi se snabevao mu karcima. Uobi ajne su teme koje se bave preljubom. Slu kinje u njima su esto bile bludnice i bludnici specijalizovani za masa u. koje su na kraju predstave igrale gotovo gole. On je bio oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. koja je svojim razvratnim ivotom obezbedila mesto u istoriji). Novinu predstavlja to to su enske uloge igrale zaista ene. uspostavlja se sklonost ka eroti nom: prostitucija i javne ku e ve postaju deo njih. ali u tome nisu uspevali sve do IV veka.).

Rijeka: Otokar Ker ovani. neosporno. et al.) London: Routledge. R. on i ubio kad je shvatio da bi mu mogao biti suparnik u jednoj od njegovih. H. zatim. koga je ovaj car znao ljubiti i usred svoje lo e u teatru. koga je.edu/classes/JKp.html http://www.htm http://www. Foley. J. ve ih za ljubavnike uzimaju i ene i carevi. M. njegova razvratnost postaje jasna u kontekstu podatka da je itao samo spise Tiberija i bio opsednut spomenom na njega).da postane najbolji glumac. Jedna od retkih predstava homoseksualnog odnosa. Women in Antiquity. prema nekima.) London: Routledge. Marcade.tufts. 1994. & Levick. suludih ideja . & Williamson. B.ucd. u kojima se izvanredno ogledala rimska ljubav za senzualno i eroti no. dok je car bio opsednut neprestanim seksualnim odnosima sa enama (posebno zadovoljstvo mu je bilo kupanje s najprostijim bludnicama. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory.Mu ka prostitucija Vrlo brzo i mu ki plesa i postaju popularni ne samo kod publike. Roma Amor. Car je zvani no plesao u Vergilijevoj Turni. 1995. Me u brojnim vezama posebno su ostale zabele ene ljubavi izme u cara Kaligule i pantomimi ara Mnestera. 1998. The Sacred and the Feminine in Ancient Greece.P. E. Hawley. Fantham.sasvim prestale izvoditi klasi ne tragedije.html . S. (eds. Oxford: Oxford University Press. Popularnost te vrste zabava. 1969.about. Women in the Classical World: Image and Text.com/library/bl/uc_geary_pompeii. kada se ona smrtno zaljubila u glumca Parisa.. (eds.perseus.ie/~classics/96/Dauphin96. Nerona i Parisa. bila je toliko velika da su se najzad . Domicijan se ak privremeno rastao od svoje ene Domicije. Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell. Crno-figuralna amfora.

odjednom im je zastao dah: uop te se Ajsmena. planinski masiv na samoj granici izme u Italije i Austrije. jedna planinarka je u duga koj etnji kroz dolinu Eci (Ötztal ± sl. Kada su sudski ve taci po eli da Bordo krugom ozna eno je mesto nalaza izvla e telo. Sl. godine. nalaz lovca u Alpima predstavljao je ne to sasvim posebno. gracilno telo je bilo sasvim dobro o uvano te je planinarka zaklju ila da se najverovatnije radi o nekoj skija ici koja je prethodne sezone tu na alost stradala (sl. Ledene princeze iz tundre Sibira itd. moglo bi se re i ak i ± bizarnog. godine u Alpima je do lo do izuzetno va nog i neobi ajenog otkri a. Iako vidljive samo gornje polovine (donji deo je jo uvek bio zarobljen u ledu gle era). 2 . 1). 1 . Poznati su nalazi poput oveka iz Tolunda iz mo vara Danske. dodu e u izuzetnim slu ajevima.Ajsmen fotografisan 23. kapu i mokasine. kada je otkriven na italijansko-austrijskoj granici.Planinski masiv u ju nom Tirolu policiju. pa ak i neku vrstu gubera istkanog od trava (sl. septembra 1991. jer pru a autenti nu sliku realnog izgleda praistorijskog oveka u "akciji": . 2). Me utim. telo na ispitivanje. Jo od kraja XIX veka arheolozi su otkrivali. Naime. dobro o uvane ostatke tela pokojnika iz daleke pro losti. odmah je obavestila Sl. ve o mu karcu ± lovcu iz praistorije! Uz njega je otkriveno i sasvim o uvano oru je (tobolac sa strelama i luk. sekira itd. uo ila ljudski le . 3) a bio je obu en u ko nu ode u. Naravno. nije radilo o turistkinji iz modernog vremena. ± sl. 4).Avanture nesre nog Ajsmena U ranu jesen 1991. koja je ubrzo do la da obavi uvi aj i odnese sa pogledom na dolinu Eci (Ötztal).

.pra ka.. koji je kastriran ritualno u slavu Velike Majke. to sasvim odgovara dobu kraja neolita. 3 . tj. iako je scrotum (mo nice) o uvan. u lovu. Veoma brzo.. Do dana dana njeg ne prestaju sna ne polemike oko pitanja: ko je zapravo bio Ajsmen? Re ale su se svakakve teorije. mnogo vi e polemike izazvala je temeljna antropolo ka (prakti no ± forenzi na) analiza tela lovca iz Alpa. opet. o igledno fali ± penis! Upravo ova informacija podigla je pravu buru u javnosti i to ponajmanje nau noj. 2 tobolac sa strelama.Oru je pronadeno uz Ajsmena: 1 . nau nici su... Sl. verovali da je on otrgnut dok je Ajsmena (prili no nepa ljivo) iz leda izvla ila policija. tvrdili da je penis naknadno odse en i prodat za skupe pare (spominjala se cifra sa 6 "zelenih" nula!) nekakvom ludom kolekcionaru seksualnih organa. Jo prilikom prve autopsije (sl. pak. a nesre no stradali lovac je dobio i popularno ime ± Ajsmen (Iceman). ova vest je kao prvoklasna senzacija obi la svet. koji ga je zatekao u " teti" sa svojom enom. Me utim.opremljenog i naoru anog. 5). kao na primer ta da je penis sa le a odgrizla i pojela nekakva divlja . ak je i sam pindler bio optu ivan da ga je ukrao! Nekoliko jo lu ih teorija nude itav scenario ± da je Ajsmena kastrirao besni mu . a zatim ga jurio po planini u kojoj se ovaj nekako sakrio. 3 . Ledeni ovek. drugi su.. istra iva dr pindler (Konrad Spindler) je utvrdio da.. .. ali i ± smrzao. Jedna "ozbiljna" teorija je prepoznala Ajsmena kao drevnog sve tenika sa Bliskog istoka.kompletno o uvana sekira sa se ivom od bakra. Radiokarbonsko datovanje opredelilo ga je u vreme oko 3300 godina pre nove ere. Utvr eno je i to da je bio star izme u 25 i 40 godina.

nije jedino e nja za "slavom". bilo sasvim upotrebljivo. oglasili su se i homoseksualci! Be ki gej magazin Lambda Nachrichten objavio je podatak da " iva" sperma nije otkrivena samo u Ajsmenovim mo nicama. iako mo da zapanjeni ludilom ovakve ideje. ve i u anusu! To su.. Njihov est argument bio je da ele potomke od pravog predstavnika " iste alpske rase" (sl. jer u modernoj civilizaciji ima npr. . (Verujem da itaoci. Zatim.) No. ali kada je ovo objavljeno. jo jedna injenica je podigla novu buru: u njegovim mo nicama o uvano je seme. ipak mogu da poveruju u njenu autenti nost. koje je zbog izuzetne brzine zamrzavanja. iskoristili kao dokaz da je on zapravo bio pasivni homoseksualac i vrlo brzo od njega na inili gej ikonu ± autenti ni dokaz o drevnoj tradiciji kulturne prihva enosti homoseksualnog koncepta ivota. do neprepoznavanja. (Poznati arheolog Pol Ban je ovu dilemu engleski cini no komentarisao da "s obzirom na to kako je grubijanski Ajsmen i upan iz leda. 4 .Ni ta nije pomoglo to to je jo 1993. na injena prema originalnim nalazima garderobe i opreme. Upravo taj bizarni intimni detalj u vezi sa Ajsmenom ga je i proslavio.. ve da se bio zbog smrzavanja i dehidracije sasvim "skvr io". Zvu i li vam ovo poznato? Najzad.Idealna rekonstrukcija neolitskog lovca iz Alpa (oko 3300 godina pre n. javio se veliki broj Austrijanki sa zahtevom da budu ve ta ki oplo ene upravo njegovim semenom! One su ovog nesre nog praistorijskog lovca iz milo te prozvale Eci. taj podatak zapravo nije ta an. naravno. pa ak i svojevrsna nekrofilija potakla mlade Austrijanke na ideju da rode decu sa preko 5000 godina starijim ocem. ba kao u modernim "bankama" sperme. pindler objavio detaljni izve taj analiza. u kome je opovrgnuo informaciju da penis nedostaje.e. prema nazivu doline u kojoj je prona en. jer nije sa uvan ni njegov rektum. 6). i onih koji jo uvek prate doma i fudbal. dobro je da mu spermu nisu na li i u mozgu!") Sl.). No. Zvu i skoro neverovatno.

Sl. 5 . dr pindler je uo io da mu nedostaje penis. itava gungula oko seksualnog identiteta Ajsmena toliko se zapetljala da je na kraju intervenisala i katoli ka crkva zvani no zahtevaju i od dr pindlera da " uva ljudsko dostojanstvo ak i toliko nakon smrti ovog bo jeg stvora" i ne objavljuje vi e "njegove intimne detalje".Antropolo ka autopsija Ajsmena: ve prilikom prvog pregleda. .

Lik (G. Me utim. tetoviran (sl. da prou ava istoriju i pro lost sveukupne ljudske seksualnosti. 7) i uz sebe imao posebne amulete i (kao vrhunski argument) to to je upra njavao ritualne homoseksualne odnose .Ajsmen histerija: vino "za ti enog porekla" marke Eci koje se postmoderne iznedrila je i "kona no obja njenje": prodaje od nedavno u ju nom Tirolu! Ajsmen je. organizuje i simpozijum na temu Seksualnost. arheolozi su se sve e e koncentrisali na ova pitanja i. 6 . TAG. Naime.Fotografija Ajsmenovih leda. tzv. utemeljena je sasvim nova poddisciplina ± arheologija seksa. Sl...sve to "ubedljivo svedo i" o tome da je on bio neolitski sveti ovek. Novi vek postavlja arheologiji sasvim specifi ni zadatak. iako sama po sebi privla na. godine Ridl (J. dru tvo i arheologija. Ja u spomenuti samo neka dela iji naslovi oslikavaju spektar interesovanja "arheoseksologa". Te iste godine. 1992. na uokvirenoj manjoj slici vide se detalji tetovirane ko e. Tako. Leick) 1994. za manje od jedne decenije. 7 .. na kojima su utim strelicama obele ene rane od strele kojom je bio pogo en. Pri a o Ajsmenu. homoseksualac/ aman. godine delo Seks i erotika u spisima Mesopotamije. Upravo se tako i dogodilo: nakon brojnih polemika oko Ajsmena. Brojni i kompleksni radovi su "ekspresno" otvorili itav niz veoma zanimljivih pitanja. poznato je da se uloga arheologije u savremenom dru tvu prelama kroz sasvim specifi ni interes za sopstvenu pro lost i poreklo. bio aman! To to je bio kastriran.. ali emituje i sna ni signal o ne emu znatno va nijem. renomirani nau ni forum evropske teorijske arheologije. zapravo. . upada u o i injenica da je naro itu slavu praistorijski lovac iz ju nog Tirola stekao upravo objavljivanjem njegove seksualne "intime": ima/nema penis.Sklonost ka pomodarstvu mislilaca britanske arheolo ke Sl. nije interesantna samo zbog svojevrsnog voajerizma moderne civilizacije prema ovakvom arheolo kom nalazu. sa brojnim i vrlo vrednim radovima. ima/nema spermu u rektumu. Riddle) objavljuje knjigu Kontracepcija i abortus od drevnog sveta do Renesanse. Sve ovo zaista odaje utisak klasi nog voajerstva.

zbog srazmerno velike glave ljudskog novoro en eta. a ne itavu skupinu hominida ija drevnost se procenjuje na preko 3 miliona godina). kroz nekoliko zanimljivih primera. mogu oj mitohondrijalnoj pra-majci celokupnog ove anstva! Prema prora unima verovatno e. Dodu e. pa i ozbiljni zna aj za moderno dru tvo. u sredini je A. Taylor) pojavila se 1996. Ve je dobro poznata teorija o "praEvi". ova "pra-Eva" je mogla da ivi pre (samo!) 200. i dosada nja pri a o evoluciji . dok je u desnoj koloni nacrtan proces pora anja deteta kod na e. a naro ito dramati na antropolo ka otkri a u poslednje dve decenije XX veka. tj. misli se na vrstu Homo. Sl.Skica uporedne analize mehanizma poro aja hominida kroz dugu evoluciju: u levoj koloni prikazan je poro aj impanze. godine. nastanak ljudi kao vrste. Naravno. ovakva informacija je dobro uzdrmala svet antropologa. istra iva ke mogu nosti.000 godina. elim da itaocima ANARHEOLOGIE predstavim svu raznolikost arheologije seksa.skoro milion godina (naravno. prili no su izmenili "scenario" porekla i vremena nastanka savremenog oveka. Ubrzani razvoj molekularne biologije i genetike. koji su do tada ve ra unali sa dosta ve om starosti . ona se tokom poro aja okre e za 900! Za to se toliko razlikuju Adam i Eva? Jedno od najintrigantnijih pitanja koje dugo okupira biologe i paleoantropologe jeste evolucija hominida. Uo ljivo je da. afarensis (idealna Lusi). Ovim lankom. tj. sasvim jednostavnog naziva ± Praistorija seksa.Kona no. 8 . savremene vrste. mo da i najzanimljivija knjiga autora Timotija Tejlora (T.

skoro nevidljiv kada nije u erekciji). kao svojevrsni itavih zajednica prilago ava odgovor ovih si u nih bi a na te ki zadatak prirode ± okru enju. orangutanima ili impanzama. Lusi ± Donald Johanson) i pokraj jezera Turkana u Keniji (Ri ard Liki) sklopili su jedan smislen mozaik koji prepoznaje na samom po etku skupinu australopiteka. Kod ranih hominida je sasvim izvesno postepeno dolazilo do pove anja njegove du ine. Naj e e obja njenje klju nog prelaza i izdvajanja od Biheviorizam sveta ivotinja nalazi se u bipedalizmu. Ozna ava isti e zna aj osloba anja prednjih udova (ruku). potpunom i trajnom uspravljanju australopiteka i hodu na dve Od engleske re i behaviour (zadnje) noge. no o tome ± kasnije. bi a afri kih savana u rasponu od 3. pa i arheologiji. retkim i nesigurnim fosilnim nalazima. Ovo izrazito bihevioristi ko * tuma enje pona anje. opstanka. Zbog ega i kada je do lo do ispoljavanja bitnih razlika izme u mu kih i enskih predstavnika hominida? Zbog ega ena ima upadljivo ve e grudi od mu karca? Rekao bi neko da tu nema ni ega udnog i da je ova osobina. potiskivanje sperme nekog drugog mu kog takmaca. tako da nudi optimalni odgovor kao model Me utim. nadmetanjem sperme (sperm competition) kod zajednica kod kojih je izrazita esta promena heteroseksualnih partnera. otkri a u Etiopiji . gracilnije telo itd. u pore enju sa ostalim primatima koji tako e proizvode mleko. nadalje usavr avaju kao univerzalne alatke. iako ve inom ova obja njenja deluju uverljivo. delovanje. jer reproduktivna funkcija mu kog polnog organa nije uslovljena njegovom du inom. No.5 do oko 1 milion godina. . U pore enju sa gorilama. Samim tim ± psihologiji. koli inom i kvalitetom sperme. To naravno nije ta no. antropologiji. enske grudi su upadljivo ve e. Ovo tako e va i i za penis kod mu karaca. kao i dosta drugih (prose no nagla eni bokovi i gluteji. jer je zasnovana na fragmentarnim. du i penis obezbe uje i sigurnije oplo avanje partnerke. pa ni kulturnim trajnih fiziolo kih promena vrste.oblasti Hadar (tzv. Rezultati specifi nog arheolozi seksa postavljaju brojna pitanja koja se na daju pona anja mogu da dovedu ak i do tako lako objasniti biolo kim. tj. sociokulturnom. fizi kom ili opstanak. tj..hominida je predstavljala samo nau nu konstrukciju. ve mehanizmom ejakulacije. prema tvrdi ve ina paleoantropologa biheviorista ± podstaknut kome se pona anje jedinki ili je i ubrzani razvoj mo danih funkcija. biheviorizmom. Navodno. Bi e da je u pitanju ne to drugo. Me utim. Ova pojava bi se mogla objasniti tzv. koje se stanovi te u biologiji.) usmerena na osnovnu biolo ku funkciju ± materinstvo i fizi ko odgajanje dece. Najpre.. tu je va an problem u antropologiji ± seksualni dimorfizam. on je zna ajno ve i (kod ovih primata je ekstremno mali.

Ovo naro ito va i za sisare (npr. Sl.prava je sre a to je kod sisara zakon o preno enju osobina preovladao kod oba pola. utemeljenja oveka kao kulturnog bi a. Na primer. On veruje da je jedan od najranijih ljudskih izuma (tj. Brokinom zonom. uspravljanje na dve noge imalo je i jednu ozbiljnu posledicu za ene: mnogo komplikovaniji poro aj. Me utim. On insistira na tezi da je osnovu razvoja inila seksualna selekcija. Brokina zona direktno odgovorna za sposobnost govora). ".Postoji jo jedna interesantna fizi ka osobina. srnda a. sa jasno izdvojenom levom i desnom hemisferom i tzv. bokova i zadnjice. a odnosi se na srazmernu fiziolo ku nerazvijenost mozga kod novoro en eta.6 . zahtevali su nova re enja da bi bebina glava uop te mogla da pro e. kod De aka iz Nariokotomea (starog 1. taman koliko je i paun bojama svog repa superioran u odnosu na paunicu" (!?). Tako. jedna druga injenica stoji: pleiotropija ± proces kojim se promene koje izaziva evolutivni pritisak kod jednog pola prenose se vremenom u izvesnoj meri i na drugi pol. toliko i za mu karce. Dakle. govore i arheolo ki) bila ± nosiljka za bebe. datovanog na 1. Ovde Tejlor izrazitu prednost daje upravo ± enama. Jedno od obja njenja za ovu osobinu ide jo od pisanja samog Darvina. Homo ergastera. Uz to.. sve bitne fizi ke osobenosti ene i mu karca nastale su insistiranjem na pove anju seksualne privla nosti: veli ina enskih grudi. predstavnik tzv. 8). ideja je da je maljavo telo ranim mu kim hominidima predstavljalo ozbiljnu smetnju u kretanju kroz savanu prilikom lova. savremeni ljudi imaju golo telo skoro bez ikakavih malja.skoro u celosti o uvani skelet.. Zbog toga. rogovi prisutni i kod enki jelena. No. koja je karakteristi na koliko za ene. te je ono postepeno postajalo sve vi e golo. evolutivno pove anje mo dane mase (a samim tim i glave) predstavlja dodatnu smetnju. Dakle. Primera radi. to gledi te je danas sasvim odba eno kao o igledno seksisti ko i naivno.6 miliona godina. veli ina penisa kod mu karca i redukcija telesnih malja skoro isklju ivo na zonu oko genitalija (kod oba pola). gde je mu karac imao dominantnu ulogu kao lovac i sakuplja . U pore enju sa ranijim hominidima ije telo je bilo prekriveno ne im nalik na krzno (kao i kod majmuna). koji je isticao "kona nu superiornost mu karaca.. Za to ba to? Iako je njegovo obja njenje ne to slo enije.De ak iz Nariokotomea (Kenija) . formiranja govora i kona no. jer bi danas mu karac bio toliko mentalno superioran u odnosu na enu. Tejlor ide i dalje.. artefakata. Dramati no izmenjeni polo aj i gra a karlice pa i uterusa. 9 . kozoroga). razmatraju i pitanje kako je uop te do lo do razvoja mozga. pa tzv. oblast mozga za koju se zna da je odgovorna za strukturisani govor kod dana njih ljudi! Veoma zanimljivu ideju vezanu za temeljno obja njenje biokulturne evolucije ljudske vrste nudi Tejlor u svojoj knjizi. Pa ljive antropolo ke analize unutra nje strane njegove lobanje otkrile su otisak (negativ) mo dane kore. mo e se pojednostaviti direktnim uticajem no enja bebe na individualni razvoj zna ajnih centara u mozgu (ravnote a. najozbiljnija evolutivna biolo ka promena dogodila se najpre kod ene (sl." nastalu prirodnom podelom rada. Naravno.

. 9)! Ovu upadljivu evolucijsku novinu Tejlor obja njava upravo preko otkrivenih artefakata. Sl. sasvim je o igledna lateralizacija. sa uo ljivom Brokinom zonom (sl. te bi se itava ljudska evolucija mogla i ovako formulisati: ena je stvorila oveka! Me utim. 11 . specijalizacija leve i desne hemisfere mozga.enske statuete iz Avdejeva (Kursk. sa naglaskom na va noj ulozi ene. koji vrlo posredno mogu da posvedo e o upotrebi ± nosiljki za bebe (sl. da li je kroz istoriju bilo uvek tako? Sl. 10). 10 . Rusija) iz vremena gornjeg paleolita..Savremena majka iz Namibije koristi istovremeno i tradicionalni (nosiljka) i moderni metod (kolica) za no enje svoje dece. koga je Kimeu (Kamoya Kimeu) nedavno otkrio u Keniji. Tejlorova ideja je posebno zna ajna zbog povratne sprege kulturne i biolo ke evolucije. .miliona godina). tj.

Francuska) ± sl. koje prema skoro jednoobraznom modelu prikazuju sve bitne seksualne karakteristike ene. 35000-9500 godina pre n. tj. 11).) osobenosti. izraz d ender (gender) opisuje socijalnu i kulturnu kategoriju mu kog. enskog. ali i brojnih varijanti prelaznih rodova. Zbog toga. koje se u razli itim modelima dru tvenih zajednica razli ito prepoznaju. Kostjenkija u Ukrajini ili Avdejeva u Rusiji. S druge strane. fizi ki pol. jer ba to neretko oslikava i itavu ideologiju tog dru tva. U nau noj literaturi na engleskom. emocionalnih itd. relativno esti i ra ireni su i predmeti koji su eksplicitni prikazi falusa (Brinikel. pa i drugim svetskim jezicima.Brinikel (Belgija) i desno . Otuda i arheolo ko prou avanje neke ljudske zajednice iz pro losti danas svesno u i u interesovanja postavlja pitanje polnih uloga. . genetske razlike izme u mu karca i ene. Bilo koja crta individualnosti (npr. To pitanje podrazumeva i itav niz psiholo kih (intelektualnih. smatram da je prili no va no da objasnim itaocima (naravno. ponekad i dvostrukog (Gor Danfer. 12. 12 . Naj e i problem je to ova dva termina na na em jeziku zapravo i ne opisuju precizno ono to se u antropologiji pod time podrazumeva. nalik na dana nji efekat pornografije (sl. O junacima. Najstarija jasna arheolo ka svedo anstva o poimanju mu kog i enskog principa pronalazimo u vremenu gornjeg paleolita (cca.dvostruki falus iz Gor Danfera (Francuska).. genetski. itav niz otkri a umetni kih predstava i predmeta upu uje na to. Belgija). S druge strane. termin seks (sex) se precizno odnosi na biolo ki. Sl.e. ali i tradicionalne tobelije ili brazilske Amazonke). Dakle.Ko tane palice u vidu falusa: Levo . biolo ki pol i socijalni rod uop te ne moraju da se poklapaju (moderni transseksualci. onima kojima to nije blisko) razliku izme u pola i roda. i to ± prenagla ene. tj. uvene su statuete u kamenu ili kosti iz Vilendorfa u Austriji. itava pri a o seksualnom dimorfizmu predstavlja slo enije pitanje nego to su to fiziolo ke. grobovima i svetom kamenju Pre nego to nastavim pri u.). crte lica ili detalji ruku) svesno nedostaje..Upadljivo nedostaju bilo kakve crte lica na predstavi glave.

pirina . .).. Me utim. a manje upu uje na plodnost. vreme prvih sela. za eci zanata. Osnovna ideja.Uklesane predstave donjeg dela torzoa ena u pe ini Angles. formiranje planski organizovanih stalnih naselja. poznati britanski arheolog. Hodder). Ovakva umetni ka dela iz paleolita su me u arheolozima naj e e tuma ena kao ubedljive predstave plodnosti. na simboli kom planu. Ba tu negde. pa ak i pupka. tako. a jedan drugom neophodni. politi kog raslojavanja ± svemu tome prethodi prihvatanje koncepta koga Hoder naziva domus (doma e) i agrios (divlje). kultivisanje divljih trava (je am. kao to su svetovi domusa i agriosa suprostavljeni. trgovine. ena i mu karac postaju to isto. koju pa ljiv italac mo e da nasluti jo iz samog naslova Hoderove knjige. 14). stomaka. Ili. da li se to mo e re i za sve? Primera radi. jelen). koza i ovca. 13 . praistorijski "genetski in enjering" ± trajno pripitomljavanje nekih ivotinjskih vrsta (pas. p enica. Doba neolita. Jo u nekim svojim ranijim radovima on je uo io arheolo ku vezu strukture i organizacije neolitske ku e sa izgledom i sadr ajem grobova. on prepoznaje i sada oformljenu socijalnu ulogu ene.. a ne to kasnije i svinja). religije i. hijerarhizacije dru tva. 13) odaje vi e erotski naboj. I. ovas. naj e e tuma ena kao predstava hermafrodita.Predstave slikane na zidovima pe ina kombinuju figuru mu karca sa glavom i polnim udom divljih ivotinja. Krajnji naturalizam nosi sna ni erotski naboj u predstavi vulvi. gove e. ne radi li se tu mo da o predstavi ene koja masturbira? Sl. kona no. No. predstava iz pe ine Trua Frer u Francuskoj. Dakle. prikazao je u knjizi Domestikacija Evrope mehanizam ove promene. jeste da svim tehnolo kim otkri ima i unapre enju ukupnog kvaliteta ivota u neolitu prethodi promena osnovnih na ela oveka i dru tva u odnosu na prirodu. Jan Hoder (I. izgleda da donosi i utemeljenje jasne ideje o dru tvenom razlikovanju polova. u procesu stvaranja sasvim nove ideologije. koje imaju direktnu simboliku velike seksualne mo i (bizon. Takva je npr. pismenosti. kompozicija 3 vulve iz pe ine Angles (sl. mo da je i ubedljivija poznata statueta iz pe ine Grimaldi u Italiji (sl. ra . farmera i slo enijih dru tvenih zajednica.

koji se skrasio oko ene". masturbira sa palicom nalik na onu iz Brinikela..uveni Hermafrodit iz rituala. jer postoje brojna svedo anstva o tome da su ene. verovatno. Re ju. razlikuju mu ki i enski prostori: u ku i. 14 . 15) i imaju. bile predmet surovog tretmana od strane zajednice.) Ove figurine u najve em broju su bile izra ivane u glini (sl. autorka mnogih radova koji su u i i interesovanja imali religiju. manje poznati Vudhend . Me utim. ali i stereotipne slike neolitskog sveta kao "matrifokalnog. uveni Stounhend je pokraj samog ulaza u kompleks sa uvao ostatke rtvovane ene s detetom.. najverovatnije rtvenih Sl. ovo razlikovanje se mo e uo iti u druga ijoj vrsti grobnih priloga. polo aju pokojnika/pokojnice. . poznata je kao kreatorka jedne primamljive. Tako. dvori tu. ona je u modernoj arheologiji sna no reafirmisala staru ideju o matrijarhatu. jasnu simboli ku vrednost ure enog sveta ". Jedan od osnovnih argumenata za tako ne to pronalazi u primenjenoj umetnosti neolita ± vrlo estim figuralnim predstavama bo anstva koga ona naziva Boginja Stvoriteljica (ponekad i: Velika Majka ili Majka Bogova. Marija Gimbutas. pa ak i deca.Otuda dolazi do toga da se. egalitarnog i miroljubivog". i matrilinearnog. kosmologiju i itavu ideologiju praistorijskog perioda. po prvi put u ljudskoj istoriji.. a. pa i itavom prirodnom okru enju. a Karaghend u Irskoj ± ostatke pokojnice koja je bila sahranjena iva! Pored ovakvih. Prilikom sahranjivanja. prema Gimbutas. a ponekad i u njegovoj orijentaciji.mo da je u idealizovana slika dru tvene pastorale tokom neolita ± pitanju i predstava ene koja daleko od realnosti. doma instvu. koji se nalazio u neposrednoj blizini ± trogodi nju devoj icu razbijene glave sekirom.. poljoprivrednog i sedala kog. garderobi i nakitu. mnogi drugi podaci upu uju na to da je pe ine Grimaldi (Italija) . mnogi autori danas pori u ovakvu sliku.

zanimljivo je razmatranje jednog fenomena koji je karakteristi an za vreme ranog neolita zapadne Evrope. arheolog Narodnog muzeja kotske: . Otprilike sli no pojavu depresije obja njava i uvena Seligmanova teorija o nau enoj bespomo nosti. zavisno od vremena i na ina. Sl.Za kraj ove pri e. spomenuti Stounhend je najpoznatiji me u njima. (Naravno. pa se mo e pretpostaviti kolika je neverovatna socijalna energija i za nas skoro neshvatljiva tehnologija bila neophodna da bi se oni izgradili. Ellis). kojima je stalni pogled na simbol mo nog bo anskog falusa ili zemaljsku vulvu ulivao samopouzdanje. Francuskoj. Depresija. Ili. Savi a u ANARHEOLOGIJI 2). .. mo e da se prevazi e tako to e se urediti ivot i svet rigidno. prekrivene seksualnim objektima" (!?) Otkuda ovakva interpretacija Elisu? Najpre. kod nje se javlja itav niz stresnih situacija..Dama iz Vin e . 16). koje se duboko urezuju u svest i uti u na formiranje li nosti. najbrojniji spomenici ove vrste su jednostavni: uzdignute duguljaste stene.Njihova poruka mogla je da glasi "Mi kontroli emo vreme i godi nje doba. Radi se o megalitskim spomenicima kojih ima na hiljade. Ako ovo razmi ljanje prenesemo na situaciju iz ranog neolita (naglo izmenjen prirodni svet. mo emo da pretpostavimo da je ogromni napor za podizanje megalitskih spomenika imao "terapeutsko" dejstvo na zajednice.e. pa ak i neka vrsta "univerziteta" (vidi lanak B. tako da nema nepredvidivih situacija. Postavlja se pitanje . koji ih vidi (oko 4800 godina pre n.svetski Jedno alternativno obja njenje itavog kompleksa poznati nalaz enske figurine praistorijskih megalita nudi Piter Elis (P. praistorijska astronomska opservatorija. a rasuti su po Britaniji.emu su oni mogli slu iti? Mnoga tuma enja postoje za sam Stounhend : religiozni/kultni centar. kao "dokaz o kolektivnoj opsesiji koja je stvorila itave predele tipi an za mla i neolit Balkana. Belgiji itd. rascepljenost li nosti od realnosti i ose aj bespomo nosti.) Neki od njih te ki su i vi e desetina tona (!). s jasnim falusoidnim asocijacijama (sl. inspirisao se idejama razvojne psihologije i iskustvima babica u tretmanu beba: prilikom odbijanja bebe od sise. 15 . Ali. nestanak tradicionalnih vrsta lovne divlja i a pojava obilja novih ± egzistencijalni pritisak). Mo emo da ubedimo Sunce da se pojavi na istom mestu".). kako to vidi Alison eridan.

elje. razmisle o svemu to sam napisao. ukoliko smo u stanju da kao istra iva i spoznamo seksualne navike. koji oslikavaju ukupni kvalitet ivota nekog pro log dru tva. retki su tako pouzdani pokazatelji (a da se mogu arheolo ki dokumentovati).Megalit iz Kintroa pokraj jezera Loh Kraigni ( kotska). Seks je zadovoljstvo i zbog toga je naro ito zna ajan za arheolo ko istra ivanje praistorijskih i istorijskih dru tava.Sl. O igledna je falusoidna konotacija. Naime. Za sam kraj. bez sumnje. pa do itave zajednice. Zahvaljuju i seksu. va no je podsetiti da seks nije samo mehanizam biolo kog produ etka vrste. pre svega. po ev od pojedinaca. pregledavaju i mali slajd. Sve to ste oduvek eleli da znate. zbog formiranja koncepta roda (gender) u odre enoj zajednici. predla em itaocima da.. norme seksualne "pristojnosti" i ukupnu seksualnu kulturu jedne ljudske zajednice iz pro losti.. Andrej Starovi Istra iva ka stanica Petnica Valjevo . Stoga.. niti su seksualne (polne) uloge zna ajne.. zaista smo bli i originalnoj ideji arheologije ± razumevanju ukupnog ivota davno nestalih ljudi.. najpre.ou arheolo kih svedo anstava irom sveta o seksualnim navikama i pona anju ljudi iz pro losti. arheologija je ponovo ± zabavna. smisao za eroti nost. .. 16 .O seksu? U pro losti? Pa .

Dve kerami ke predstave homoseksualnog ina .analnog seksa iz Perua: Desno .posuda iz Vikus kulture (VI .).Zadovoljni mu karac onani e . neolitska Dimini kultura (5000 .oko 3600 godina pre n.e. Slika 18 .I vek pre n.VII vek nove ere).figurina iz Larise (Grcka). .kultura Mo ika (I .Nasmejana ena masturbira figurina iz neolitskog hrama u Had ar Kimu (Malta) . Sl.4500 godina pre n. Levo . 19 .e).e. Uporediti polo aj njegove slobodne ruke sa predstavom iz Had ar Kima.Slika 17 .

Slika 20 .Men-an-Tol (Kornvol."skija " i sob (!).seksa sa ivotinjama: gore .Val Kamonika (Italija). Levo se uo ava figura robinje koja nekom vrstom lepeze pokriva lice druge robinje predmeta naslade velmo e. oko 3000 godina pre n.Letnica. e. Bugarska. Sl. Rusija) . dole .Predstava seksualnog odnosa u tra koj umetnosti.reka Angara (Sibir. Britanija): megalitski . Slika 21 . 23 .Scene bestijalija . ovek i magarac.

no itd. Pleme pe inskog medveda. Navlaka za penis (?) od predstavu seksualne usluge koja se iskucanog zlatnog lima obele ena je dobija za toliki novac. Slika 22 . koja je dana njim var avskim prostitutkama. Beograd: Zadruga. . 1990.e). a na aversu . Novi Sad: Matica srpska.e. vec "cenovnik". Arseni ). kao i pojedina nih cena. Beograd: Prosveta. sproveo anketu medu o eni specijalnog statusa. . M. stoga za "onaj svet" dobila koje su mu potvrdile savr enu logi nost supstituciju polne mu kosti.) sa o iglednom predstavom mu kog (falusi) i enskog principa (vulva).jasnu pre n.uveni grob kneza iz Slika 24. Darvin.. 1980. Istorija. Herodot. analiziraju i da se uop te ne radi o mu karcu. Preporu ena literatura: y y y y Auel. I. Timoti Tejlor pretpostavlja Aleksandar Bur e je. druge tipi no "mu ke" predmete koplje. Domestication of Europe. 1999.grob sa svaki eton na reversu ima brojku zlatnim penisom (oko 4000 godina pojedina nu cenu. 1963. Hodder. Poljski arheolog strelicom. Oxford: Basil Blackwell. tom I i II (preveo M.Rimski etoni za javne ku e: Varne (Bugarska) ili .spomenik-grobnica iz neolita (oko 3000 godina pre n. O poreklu vrsta putem prirodne selekcije. D ..

) 1996. Spindler. London: Weidenfeld and Nicolson Taylor. Oni su nudili bezbroj hipoteza..com/news/story/sm_449347. na nau nim injenicama.indigogroup.html http://www.it/index_ice. ali naivnu pri u smu kanu od pogre nih.bawue. iskrivljenih ili lo e shva enih informacija. Sanjari i diletanti su.uk/hi/english/sci/tech/newsid_1884000/1884525. pa ak i izgubljeni Raj. 20. Sex and Tradition. Four Million Years of Human Sexual Culture. J. uni tena vatrom i vodom.html http://www. koju su i stari i novi istori ari poricali i smatrali da je postojala samo u bajkama.edu/videos/iceman.html http://www.il Vern. London: Fourth Estate. London: Routledge. pisalo i mislilo sa jednakim arom od vremena Platona pa sve do danas. nekad manje. koje naj e e predstavljaju zanimljivu.co.J.britarch. and Steele. duboko se urezala u tradiciju moderne zapadne civilizacije.html http://home. U tom poglavlju je pomenuo pri u o Atlantidi kao poslednju tajnu pro losti koju arheologija treba da otkrije. sa optimizmom je poslednje poglavlje naslovio "Knjige koje jo nisu napisane".uk/edge/ate6cont. 1994. Preporu ene Web stranice: http://www.V. The Man in the Ice.bbc. Prehistory of Sex..ucsb. Ta zemlja. cvetala napredna i visoka civilizacija koja je u ivala u izobilju prirode i dru tvenoj harmoniji. izgubljenom kontinentu ili tajanstvenom ostrvu. Ceram napisao knjigu Bogovi. pu tali ma ti na volju u poku aju da "otkriju" Atlantidu.y y Shennan. T.000 milja pod morem Ve na tema i tajna Kada je C.html http://news.ananova. da bi kona no zauvek nestala u stravi noj katastrofi. prostirala se pred mojim o ima. Platonov mit je intrigirao i jo uvek zaokuplja pa nju ljudi razli itih interesovanja: filozofi su u njoj videli idealno dru tveno ure enje.Kapetan dohvati jedan kamen i na jednoj steni ispisa samo jednu re : ATLANTIDA. The Archaeology of Human Ancestry: Power. K.. Umetnici su Atlantidu do iveli kao iroko polje na kome mogu da oprobaju ma tu i iska u svoju kreativnost.de/~wmwerner/oetzi. istinsku utopiju. na koju prvi put nailazimo kod velikog filozofa Platona..stm http://www. 1996.htm .co.. Pri a o Atlantidi. a nekad vi e utemeljenih.archaeologiemuseum.ac. -. Legenda ka e da je na Atlantidi. grobovi i u enjaci.anth.uk/ba/ba15/ba15feat. S. (eds. ne skrivaju i odu evljenje pred ovim velikim avanturama arheologije. tako e. u kojoj je opisao uzbudljivu istoriju arheolo kih otkri a od Vinkelmana u Pompeji do Stivensona u Meksiku. Magi na privla nost ove teme toliko je .. O Atlantidi se raspravljalo.

gr ki zakonodavac i jedan od Sedmorice mudraca. To su uvena dela Timaj i Kritija. donose i zavist. Atlasu. da je privla ila ak i razne vrste mistika. tj. a njihovu vojsku je nadja ala atinska vojska koja je zaustavila invaziju sa zapada na Mediteran. Kada je video ta se dogodilo. O Atlantidi i doga ajima koji su za nju vezani pripoveda Kritija: Solon. ali kako je vreme prolazilo. Timaj i Kritija. je prilikom posete Egiptu uo udnu pri u od egipatskih sve tenika iz grada Saisa. sinu Posejdona i devojke Kleito i prvom kralju Atlantide. iskvario se plemeniti rod Posejdonov i bo ansku prirodu nadvladala je ljudska. . Hermokrat. koga su sve tenici Solonu detaljno opisali (slike 3 i 4). sadr aj pri e koju je Platon izneo u svojim dijalozima. koji u potrazi za Atlantidom "znanja" dobijaju putem provi enja i telepatije! Najzad. plodnom zemljom i dragocenim metalima (posebno metalom koji se naziva orihalkum i blista kao vatra). uveni gr ki filozof (slika 1). Ostrvo je bilo bogato biljnim i ivotinjskim svetom. Atlanti ani su krenuli u osvajanja. Ta pri a je bila zapisana na stubovima hrama boginje Neit u Saisu i u njoj se govori o velikom i mo nom kraljevstvu.). Harmonija i mir su vladali generacijama na Atlantidi. Ostrvo je dobilo ime po sa svojim u enikom Aristotelom. Svi navedeni doga aji su se dogodili pre devet hiljada godina (od vremena kada se vodi razgovor izme u Solona i sve tenika).e. Ovo je. oholost i pohlepu. a pod Azijom okvirno oblast Male Azije) a koje se nalazilo zapadno od Platon (428/427 . ukratko. p. dolazimo i do nau nika koji se pitaju: da li je Atlantida zaista postojala. da li se Platonova pri a mo e nau no objasniti? Platon potpaljuje vatru Legendu o Atlantidi prvi je izlo io Platon.n.sna na. Njegovi stanovnici su izgradili velelepni i hramovima i palatama ukra eni grad. Atlantida je potonula u "jednom danu i jednoj u asnoj no i".347. Li nosti koje vode dijalog u Timaju su Sokrat. Ovi su se sakupili uo i jedne atinske svetkovine da bi diskutovali o filozofskim pitanjima. zajedno Heraklovih stubova (slika 2). Zevs je re io da kazni Atlanti ane i zauvek uni ti Atlantidu. stari zakoni i tradicija su revnosno po tovani. ije se radnje nadoveziju jedna na drugu. koje se nalazilo na ostrvu koje je "po veli ini bilo ve e od Libije i Azije" (pod Libijom se podrazumevala severna Afrika zapadno od Egipta. Pri a o Atlantidi je ispri ana u dva dijaloga.

po Platonovom opisu i shvatanju mape sveta. a drugi su postojanje Amerike iskoristili kao posredan dokaz o autenti nosti Platonovog izve taja.e. otputovao je u Egipat da bi na ao potvrdu za tvrdnje svog u itelja. misle i pritom na deo u Timaju gde Kritija govori o kontinentu koji se nalazi zapadno od Atlantide. Tragom Atlantide: svi u poteru! Platonova pri a je najstarija poznata verzija legende o Atlantidi. Aristotel je smatrao da je Atlantidu uni tio isti onaj koji ju je stvorio. Platonov najpoznatiji u enik. tako e Platonov u enik. U svakom slu aju.) uklju uju Platonov izve taj u svoja dela. Jedan doga aj je naro ito inspirisao ljude da promi ljaju o Platonovom ostrvu. Pisci kasnoanti kog perioda Amijan Marcelin (IV vek n. . osve ili su vekovima staru raspravu. kome je "istina bila uvek dra a od u itelja". ali Platon nije jedini koji je govorio o njoj. To je bilo otkri e Amerike. U eni ljudi Renesanse koji su se okrenuli prou avanju starih pisaca. Atlantidu pominje i izvesni Marcelus. U Saisu je.e. navodno. Platona.Geografski polo aj Atlantide. anti ki pisac o kome je poznato vrlo malo injenica. Pitanje postojanja Atlantide i istinitosti Platonovih re i pobudilo je znati elju i otvorilo polemiku jo u anti kom svetu. On izve tava o "nekih sedam ostrva na Atlantiku" od kojih je jedno bilo posve eno Posejdonu i na kome se sa uvalo se anje na veliko kraljevstvo koje je vladalo nad svim ostrvima u okeanu. smatrao je da je cela pri a plod ma te jednog oveka.) i filozof Proklus (V vek n. Postojala su i suprotna mi ljenja. Neki su Ameriku prepoznali kao Atlantidu. Krantor. video stubove o kojima govori Platon i na kojima je legenda o Atlantidi zapisana. a nalazimo pomena o njoj i kod Plutarha. Ne to druga iju verziju legende o Atlantidi iznosi istori ar Diodor sa Sicilije u svom delu Istorijska biblioteka. Naime.

3. 4. na Novi i Stari svet. 2. .prepotopski svet). mitolo ka. mit o Potopu) rezultat zajedni kog porekla. 5. gde su se "formirale kolonije Atlantide koje su nastavile da ive i posle propasti ostrva i iz kojih su se razvile velike civilizacije". a ljudi raznolikih profesija i opredeljenja se upu taju u raspravu i potragu za njom. Glavni grad Atlanide prema Platonovom opisu: 1. sada klasi no delo za prou avaoce Atlantide. prvi put je objavljenja studija Ignacijusa Donelija pod nazivom Atlantida: antidiluvijalni svet (antidiluvijalni . Pitanja koja se name u posle itanja Timaja i Kritije jesu: da li je Atlantida postojala. Zid oblo en bronzom. tj. Hram Kleito i Posejdona sa zlatnim kipovima. Ovo. predstavlja prvi poku aj da se dotada nja arheolo ka. Zid oblo en limom. kako bi dokazao da su sli nosti izme u njih (npr. gde se nalazila i kako je i za to potonula? Pogledajmo kako su razli iti ljudi poku avali da na njih odgovore. Doneli se koristio komparativnom metodom u prou avanju ostataka materijalne kulture i folklora Starog i Novog sveta. geolo ka i biolo ka znanja upotrebe u cilju re avanja pitanja vezanih za Platonovu pri u. Zid od orihalkuma. Godine 1882. On je smatrao da je upravo Atlantida centar iz koga se civilizacija irila na zapad i istok.Atlantida se od renesanse trajno urezuje u zapadnoevropsku kulturu.

Posejdonovo etali te; 6. Prebivali ta stra ara; 7. Stara kraljevska palata; 8. Prolaz za brodove-trireme; 9. Dokovi. Donelijevim putem krenuo je i engleski knji evnik i publicista Luis Spens koji je dvadesetih godina pro log veka objavio nekoliko zna ajnih studija o Atlantidi. Princip uklapanja Atlantide u istoriju ove anstva bio je identi an Donelijevom. Uop teno gledano, Doneli i Spens su bili deca svog vremena u smislu da je idejni okvir kojim su se oni koristili, a to je teorija difuzije kultura, bio ideja vodilja arheologije krajem XIX i po etkom XX veka. Difuzionizam kao op ta teorija u arheologiji je obja njavao nastanak civilizacija i kulturnu promenu difuzijom kulturnih elemenata kroz prostor i vreme. U svojoj ekstremnoj formi - monocentri nom difuzionizmu, postojalo je samo jedno mesto, jedna kolevka iz koje su se razvile sve kulture sveta. U tom svetlu, Donelijeva i Spensova razmi ljanja predstavljaju jednu hiperdifuzionisti ku tvdrnju sli nu onoj Graftona Eliota Smita koji je smatrao da je praizvor svih kultura Egipat. Takva tvrdnja predstavlja ekstremni vid u arheologiji op te prihva enog na ela difuzije kojim su se koristili i uveni arheolozi poput Gordona ajlda u formulisanju modela po kome je svaki kulturni napredak do ao sa podru ja Bliskog Istoka - ex Oriente lux (svetlo sa Istoka). Dok su difuzionisti fokusirali svoje istra ivanje na pronala enje sli nosti i veza izme u prostorno i vremenski udaljenih kultura, javile su se i nove ideje u kojima se naglasak pomera na geologiju, geofiziku pa ak i astronomiju. Pomenu emo jednu od najnovijih hipoteza, koju je krajem devedesetih godina pro log veka izlo io Vja eslav Kudrijavcev, koji smatra da se dokazi za postojanje Atlantide mogu prona i bli im ispitivanjem geolo ko-klimatskih promena na kraju poslednjeg glacijala, to hronolo ki pribli no odgovara vremenu u kome je Platon smestio Atlantidu, a to je sredina desetog milenijuma p.n.e. Poznato je da je dana nji nivo mora vi i nego to je bio u ledenom dobu, i to za vi e od 100 m. Do pove anja nivoa mora je do lo usled globalnih klimatskih promena koje su rezultirale topljenjem lednika. Kudrijavcev tra i mesto koje e se uklapati u Platonov opis i koje je u pro losti pre pove anja nivoa mora bilo na suvom. Uz to, on dokazuje kako se iz Platonove pri e ne mora nedvosmisleno zaklju iti da je Atlantida bila ostrvo (zbog dvosmislenosti odgovaraju e re i na starogr kom), pripremaju i na taj na in teren za svoju tvrdnju da je Atlantida predstavljala, zapravo, produ etak evropskog kopna izme u severozapadne Francuske i Britanskih ostrva koji je usled podizanja nivoa mora sada pod vodom.

Rekonstrukcija metropole Atlantide. Jednu od poznatijih hipoteza u kojoj se propast Atlantide obja njava uzrocima iz svemira (!) izneo je Oto Muk u knjizi Tajna Atlantide. Mukovo delo predstavlja izuzetnu sintezu astronomskih, geolo kih, klimatskih, ekolo kih i arheolo ko-istorijskih podataka. Muk smatra da je uni tenje Atlantide prouzrokovao udar asteroida u Zemlju, ta nije u Atlantik. Za razliku od ve ine drugih autora, Muk poku ava da objasni za to je Atlantida bila klimatski povoljnija za razvoj civilizacije od Evrope, Azije i Amerike, gde je u to vreme jo uvek trajalo ledeno doba. On nudi obja njenje po kome je veliko ostrvo, tj. Atlantida svojim polo ajem stvaralo prirodnu branu tzv. Golfskoj struji da te e svojim dana njim tokom, te se stoga njen tok zavr avao na obalama Atlantide. Topla struja je uticala na obli nje kopno pove avaju i prose nu godi nju temperaturu i svaraju i povoljne klimatske uslove. Posle katastrofe, kada je Atlantida potonula, Golfska struja se probila do obala Zapadne Evrope i ustalila svoj dana nji tok, pove avaju i prose nu godi nju temperaturu u Evropi. Na taj na in, Golfska struja je doprinela otopljavanju lednika, to je ozna ilo i kraj ledenog doba. Treba pomenuti jedan od posrednih dokaza koga Muk navodi da bi potkrepio tvrdnju da je Atlantida u geografskom smislu postojala. Ovaj dokaz je biolo ke tj. ekolo ke prirode i odnosi se na migraciju jegulja radi mre enja iz reka i slatkih voda Evrope u oblast Sargaskog mora u Atlantiku. Poznato je da jegulje ive u slatkim, kontinentalnim vodama, a da se, kad do e vreme mre enja, masovno i nepogre ivo vra aju u Sargasko more, gde se mreste. Posle mre enja, roditelji uginu, a mlade jegulje se, kada dovoljno odrastu, vra aju u slatke vode da bi se itav ciklus posle odre enog vremena ponovio. Muk smatra da ova neobi na pojava dokazuje da je u podru ju Sargaskog mora nekad postojalo kopno - ostrvo i da su jegulje ivele u rekama tog ostrva ili pri u u tih reka u more, gde su se mrestile. Kada je, prema Muku, kopno posle udara asteroida u Atlantski okean nestalo, Golfska struja je razasula jegulje po okeanu, ali je genski

utisnuto "se anje" na ostrvo ostalo prisutno, tako se jegulje stalno vra aju svom prastani tu Atlantidi. Me utim, Mukova obja njenja ne zadovoljavaju prave nau no-metodolo ke kriterijume, pa ak ni najosnovnije pravilo pri izno enju takvih hipoteza (ne zaboravimo, on pretenduje da objasni globalne fenomene kao to su kraj ledenog doba, pove anje nivoa mora, migracija jegulja...), a to je da navede literaturu u kojoj mo emo da proverimo podatke i obja njenja koja Muk uzima za sigurne i dokazane. Neproverljivost podataka tipi na je za sve vidove pseudonauke pa tako i za pseudoarheologiju koja je postala "majka" diletantskih, prevarantskih i besmislenih teorija i hipoteza o Atlantidi. Postoji itava plejada pseudonau nika, mistika i okultista poput Paula limana (unuk H. limana), Augustusa Le Plon ona, Rudolfa tajnera, Madam Blavacki itd., koji iznose apsolutno besmislene i nemogu e dokaze o postojanju Atlantide.
Atlantida: "Zvani na verzija"

Hipotezu koju posebno izdvajam, okarakterisa u kao "zvani nu verziju", zbog toga to je ona prihva ena u profesionalnim arheolo kim krugovima i dolazi od uvenog gr kog arheologa Spiridona Marinatosa. On je vr io iskopavanja na dana njem ju noegejskom ostrvu Santorini (anti ka Tera) i proslavio se otkri ima va nih naselja minojske kulture bronzanog doba (3. i 2. milenijum stare ere). Za njih je egzaktnim savremenim metodama utvr eno da su kona no bila uni tena katastrofalnom vulkanskom erupcijom, koja je raznela pola ostrva!

Ru evine Aktrotirija, prestonice drevne Tere, ija sudbina je mogla da bude inspiracija Platonu. Marinatos je ustvrdio da su upravo vulkanska eksplozija i propast Tere uzrok nastanka legende o Atlantidi. On posmatra pri u o Atlantidi kao mit koji se izgra ivao stotinama godina i u koga su, kao to sa mitovima esto biva, inkorporirani doga aji koji su se odigrali u razli itim vremenima i na razli itim prostorima. Ipak, samo jezgro pri e ini se anje na eksploziju Tere koja je po intenzitetu bila ak etiri puta ja a (!) od moderne erupcije na ostrvu Krakatau i koja se ula irom planete.

Po Marinatosovom mi ljenju, Platonov opis ivota i obi aja na Atlantidi najvi e podse a na minojsku kulturu, iji je centar bio na Kritu i koja je do ivela procvat u prvoj polovini drugog milenijuma p.n.e. Na primer, u kritskom zidnom slikarstvu imamo uvenu Fresku toreadora, na kojoj je prikazana igra ili borba sa bikom (slika 5). Platon na jednom mestu u Kritiji opisuje ritualni lov na bika koga su upra njavali kraljevi Atlantide. Sli nost nesumnjivo postoji. Tako e, stanovnici Krita su se vrlo uspe no bavili pomorstvom i posedovali veliku trgova ku flotu, a sam Krit je veliko ostrvo, to ini jo jednu sli nost sa Atlantidom.

Idealna 3D rekonstrukcija metropole Atlantide. Smatra se da je erupcija Tere, to je doga aj koji se okvirno datuje u 1500. godinu pre na e ere, ostavila katastrofalne posledice na Krit i da je dovela do propasti minojske civilizacije. Atlantida onda nije uni tena devet hiljada godina pre Solona, ve devet stotina godina pre Solona (Solon je iveo u VI veku p.n.e. - 900 + 600 = 1500). Marinatos prati tragove u istoriji Egipta koji su uticali na to da staroegipatska folklorna tradicija toliko uzdi e Atinu koja se borila protiv Atlantide (pod uslovom da je pri a zaista do la iz Egipta). Vreme kada Solon pose uje Egipat pripada tzv. Saiskom periodu egipatske istorije (663 - 525. godine pre n.e.) u kome je Egipat bio veoma podlo an gr kim uticajima i zavisio je od gr ke pla eni ke vojske. Stariji doga aji, kao to je invazija "naroda sa mora" (oko 1200. godine p.n.e.) na Egipat i borba Egip ana protiv Hiksa (oko 1580. godine p.n.e.) u kojoj su se, kako dokazuje Marinatos, borili i mikenski ratnici, utkani su u okvir pri e kao rezultat mutne svesti o gr kom u estvovanju u egipatskoj kasnoj istoriji. Svi ovi doga aji su isprepleteni uz mnoge fantasti ne i izmi ljene dodatke, tako da sva neslaganja sa Platonovim opisom Marinatos obja njava injenicom da nijedan mit "ne mo e biti prihva en zdravo za gotovo" i da u sebi nosi mnoga izobli enja i kontradikcije.
Atlantida kao arheolo ki problem

Sam mit o Atlantidi je od strane u enih ljudi i poznavalaca antike okarakterisan kao bajka, "plemenita la ", kao pri a koju je Platon izmislio da bi mogao na prigodan na in da izlo i svoja filozofska stanovi ta. Mi ljenje da je Platon naprosto izmislio celu pri u je veoma iroko

rasprostranjeno u u enim krugovima. Profesor Marinatos je svojim radom o Atlantidi ponudio obja njenje koje nije dovelo u pitanje osnovni hronolo ki i kulturni okvir dana nje arheologije, tako to je Platonov mit uklopio u arheolo ki i istorijski potvr ene i zabele ene doga aje. Po Marinatosu, Platon nije izmislio pri u u potpunosti, ali ni Atlantida kao zaseban i stvarni entitet nikada nije postojala, tako da se Marinatosovo mi ljenje ne razlikuje u su tini od stava koji mnogi prihvataju, a to je da Atlantida, kakvu je Platon opisao, nikada nije postojala. Potrebno je izdvojiti klju ne momente u Platonovom tekstu, koji nauci postavljaju jedno ili vi e me usobno zavisnih pitanja, gde odgovor na jedno mora implicirati i koherentan sistem odgovora na druga pitanja. Jedan od prvih i osnovnih problema vezanih za Platonovu pri u jeste pitanje hronologije. Solonu su egipatski sve tenici rekli da su se doga aji vezani za Atlantidu i njenu propast odvijali pre devet hiljada godina, to zna i oko 9600 godina pre nove ere. S obzirom na stepen razvijenosti civilizacije Atlantide, kako ju je Platon opisao, ova injenica obeshrabruje svakog ko je iole upoznat sa praistorijom i istorijom ove anstva. Naime, pomenuto vreme predstavlja prelaz iz paleolita u mezolit. Drugim re ima, ljudi jo uvek nisu upoznali ni zemljoradnju ni sedentarni na in ivota, a po eci gradova i civilizacije su hiljadama godinama udaljeni. Postojanje takvog grada u desetom milenijumu pre nove ere se nikako ne mo e uklopiti ni u jedan okvir praistorije koji je do sada arheologija uspela da rekonstrui e. Nigde u svetu nema materijalnih tragova koji bi svedo ili o dru tvu koje je ovladalo slo enom urbanom arhitekturom, zemljoradnjom, moreplovstvom ili obradom metala u desetom milenijumu p.n.e. Ipak, pretpostavimo da je Atlantida zaista postojala i da je njeno dru tvo posedovalo znanja o zemljoradnji (zanemarimo za sada arhitekturu, obradu metala i umetni ke domete). Nastanak zemljoradnje smatramo za osnovni preduslov ka daljem razvijanju kulture u smeru izgradnje gradova, stvaranja dr ave i razvijanja tehnologije. Prirodno se name e pitanje: za to bi na Atlantidi do lo do tog dostignu a mnogo pre nego u ostalim delovima sveta? Ovo pitanje zadire u samu su tinu problema koji za arheologiju i humanisti ke nauke predstavlja jednu od najte ih prepreka u prou avanju oveka, a to je obja njavanje kulturne promene (pod kulturom ovde podrazumevamo sveukupnost ljudske delatnosti). Nauka je ponudila neka re enja za proces neolitizacije kao i modele za nastanak prvih dr ava. Koji model primeniti na slu aj za koji nismo sigurni ni da je postojao? Koje god teorijsko stanovi te o kulturnoj promeni, neolitizaciji ili nastanku dr ava da zastupamo, jedno je sigurno - ostrvo Atlantida je moralo postojati kao realan fizi ki entitet sme ten u prostoru da bi se na njemu odigrao bilo koji od gore navedenih procesa.

"Freska toreadora", oko 1500. p.n.e, Krit. Drugo pitanje glasi: da li je u Atlantiku postojalo ve e ostrvo koje je potonulo u desetom milenijumu p.n.e? Na ovo pitanje ne mo e da odgovori arheolog, ve geolog, a geolozi se ogromnom ve inom sla u da ne postoje dokazi da se u Atlantiku takav proces odigrao. Jedan od argumenata koji se navode u korist teorije da je cela pri a plod Platonove ma te, jeste da ne postoje verzije legende o Atlantidi koje su starije od Platona. Platon izve tava da je pri a o Atlantidi zapisana na stubovima hrama u Saisu. Ovo je za arheologa svakako najdramati nija tvrdnja i ukoliko je ta na, onda postoji materijalni, arheolo ki dokaz da Platon nije izmislio pri u ( to naravno ne dokazuje da je sama pri a istinita). Za arheologiju je veoma va no pitanje me ukulturnih uticaja i komunikacija. Ako na jednom velikom ostrvu imamo kulturu koja je superiornija u odnosu na ostatak sveta, da li je mogu e da nije bilo nikakve komunikacije izme u kulture Atlantide i ljudskih zajednica u Evropi? Da li bi takva kultura uop te imala potrebu da stupa u kontakt sa ljudima na "ni em nivou" razvoja? Istorija nas u i tome da je sasvim mogu e da jedna razvijenija kultura postoji paralelno sa manje razvijenom (misli se prvenstveno na tehnolo ki stupanj razvoja) i da izme u njih ne do e do kontakta. Me utim, postavlja se pitanje koje je delom i psiholo ke prirode (a zasniva se na pretpostavci da Platon nije izmislio celu pri u ve da je zaista postojalo neko predanje koje je doprlo do njega): za to bi ljudi, uop te, zapamtili Atlantidu? Da li je u pitanju bila zaista neka vrhunska kultura na koju je sa uvano se anje posle propasti ostrva, ili je sam in nestanka Atlantide delovao na ljude da je zapamte kao izgubljeni raj, ak i da su na njoj iveli ljudi na istom stupnju kao i svuda u svetu? Tu je Marinatos kategori an i to je jedan od najja ih argumenata protiv onih koji veruju da je Atlantida postojala. On smatra da nije mogu e da se jedan doga aj koji se odigrao pre 9000 godina zadr i u kolektivnom se anju, jer najstarija ovekova se anja na specifi ne doga aje ne prelaze 4000 godina p.n.e. (na primer, mit o Potopu). Marinatos smatra da je bez pisma apsolutno nemogu e sa uvati informacije kroz tako duga ak vremenski period. Sada je jasno za to se Atlantida ne mo e tek tako "prona i" kao to je liman prona ao Troju. Nauka nije uspela da potvrdi postojanje Atlantide, nijedna hipoteza nije na la svoju materijalnu

html http://www.su tastveno (vaspostavljanje i op ti saveti) Mislim da je te ko pretpostaviti da bi itaoci ovoga teksta ta no odgovorili na pitanje u. Beograd: Mladost. da njeno postojanje nikako nije bilo mogu e ni pod kojim uslovima (mada do takve apsolutne tvrdnje prakti no nije mogu e do i).htm http://www. ostaje zadatak da se objasni nastanak ovog mita i njegov smisao. Some words about the legend of Atlantis. Beograd: Dosije. I. 1971. Istorija Atlantide.andrewcollins. Tajna Atlantide. Athens.htm http://www. Atlantida i drugi izgubljeni svetovi. Platon 1983. ak i ukoliko se nedvosmisleno poka e da je Atlantida plod fikcije.. Foset.) .powernet.lanzarote-guide. O. Beograd: No limit books. ta an odgovor na prvo pitanje nalazi se u poslednjem poglavlju teksta.htm http://www.. Kritija. Meneksen. televizijskom kvizu: ''Iz kojeg jezika poti u sve re i u naslovu.org Srpskoslovenski jezik . Beograd: Jugoslavija. ali najve a gre ka koju neko mo e da napravi kada se radi o nauci. da krenemo redom. na primer. Beograd: BIGZ. izuzimaju i termin srpskoslovenski jezik?'' To i nije te ko zamisliti u sredini u kojoj ogromna ve ina ne zna odgovor ni na pitanje kada su Srbi postali pismeni. Spens. Tragom Atlantide: Ekspedicija Foset.. S. Marinatos.H. Marko Por i student II godine arheologije Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y Donnelly.imh.com/gui-eng/myths. Atlantis: The Antedeluvian World New York: Rudolph Steiner Publications. to je ni ta manje uzbudljivo. i sli na. 2000. Preporu ene Web stranice: y y y y y http://www. oveku i pro losti jeste da bilo ta otpi e kao apsolutno nemogu e ili neta no.net/~ripley/page2G. 1973. L. Ovo je istorija nau nih otkri a mnogo puta potvrdila. Platon 1981. Pa. (Uzgred. D .net/page/secretloc/factfile. 1980. P. Velard. Fileb. 1987.atlan. Muk.. Timaj. 1991. Novi Sad: Knji evna zajednica Novog Sada.potvrdu niti mo e adekvatno da odgovori na sva pitanja.ru/proj1_e.

) zajedni ki knji evni jezik za sve Slovene u periodu od IX do XI veka. godine. Odgovorna du nost poverena je bila iskusnim misionarima koji su. Prevo enje bogoslu benih knjiga ve je bilo zavr eno u Vizantiji. finalizovan je odlaskom ovih prosve enih Grka u misiju irenja hri anstva me u moravskim Slovenima. Jasno je. staroslovenski (skra enica: stsl. danas nezamislivu. Prvi knji evni jezik koji su Srbi koristili bio je. dakle nedugo posle moravske misije. jezik bio je isklju ivo . godine. Ovu. a samim tim i njihovog prvog pisma. Mapa balkanskog poluostrva od IX do XII veka. jezik ipak najbolje razumeli Ju ni Sloveni. dakle. poznavali i govor Slovena iz okoline Soluna.Od staroslovenskog ka srpskoslovenskom Mukotrpan posao solunske bra e irila i Metodija na stvaranju prvog slovenskog knji evnog jezika. i 874. me usobna razumljivost govornika razli itih slovenskih jezika bila je tada neuporedivo ve a no danas. Nema pouzdanih i direktnih dokaza za odgovor na pitanje kada je pismenost stigla i me u Srbe. istovremeno. da su stsl. iji je dijalekat poslu io za bazu knji evnog jezika. praslovenskog. te se ona uzima kao godina po etka slovenske pismenosti. kao i slo enijih gr kih sintaksi kih konstrukcija. dodajmo. tj. Pri prevo enju neminovan je bio i prodor gr ke leksike za pojmove koje Sloveni nisu imali. a misija je na severozapadu po ela 863. Posredne informacije ukazuju nam da je verovatno u pitanju bio period izme u 867. Drugim re ima. Stsl. najkasnije do 886. sveobuhvatnost posedovao je zahvaljuju i injenici da se u pomenutim vekovima osamostaljeni slovenski jezici jo uvek nisu bili isuvi e udaljili od jezika iz kojeg su se razvili.

Sinonimni termin za srpskoslovenski jezik. Dodu e. Ve u ovim staroslovenskim spomenicima po inje da se prepoznaju i pojedine glasovne crte srpskog narodnog jezika. to se tuma i nesvesnim uticajem tzv. jezika najvi e je zahvatio glasovni (fonetski) sistem. Staroslovenski tekst sa tokavskog podru ja Temni ki natpis (X-XI vek). ali koji se niti gramati ki niti leksi ki nije isuvi e razlikovao od tada njih narodnih govora srpskih. sve ta. Vremenom je rastao broj re i zapisanih u formi iz srpskih dijalekata. unutra njeg diktata prepisiva a (tj. izgovaranja re i ''u sebi'') pri prepisanju rukopisa. nisu sve glasovne crte prodirale u knji evni jezik: tako su u njemu o uvane npr. srpskog narodnog jezika. Brojne posrbice gr kih re i. te je sasvim adekvatan opis Pavla Ivi a da je srpskoslovenski zapravo stsl.jezik pisane komunikacije. koje su u narodnim govorima od doseljavanja na Balkan imale ekvivalente u glasovima i (stsl. to va i i za Temni ki natpis. lokalnih tokavskih govora. tj. jezika. srpska redakcija (tj. ipak su vremenom u njega po ele da prodiru osobine bliskog. izmena) stsl. kojim niko nije govorio (mada su se tekstovi crkvenih knjiga glasno itali i pojali). tj. grupe t i d. gra anin). . jezik izgovoren na tokavskom podru ju. prakti no kao plod gre aka prepisiva a. bogoslu benog karaktera. Najzna ajniji spomenik ovoga jezika sa srpskih tokavskih prostora svakako je Marijino jevan elje. tako e je sasvim adekvatan. jezik bio kanonizovan jezik koji se nije smeo menjati. re slnce zapisao kako je i izgovarao: slunce. Umorni ili zaneseni prepisiva tako je stsl. tj. Nastanak srpske redakcije ipak ne treba tuma iti isklju ivo kao plod nesvesnog i nekontrolisanog. to nalazimo u najstarijim srpskim rukopisima. napisano najkasnije po etkom XI veka. Iako je stsl. ali se menjala i morfolo ka struktura njegova. Proces posrbljavanja (srbizacije) stsl. gra danin : srpski sve a.

irilice. bosan ici. glagoljice.starijeg. Njegov nastanak vezuje se za ime Svetog Save. mladouman i dr. Od glagoljice ka irilici Stsl. jezika u knji evna dela. tj. narododr anije. dok se posle ovog perioda ssl. zemljemerenije. to je izazvalo njegovo ga enje u XIII veku. ideja o potrebi za ovim slovom preuzeta je iz glagoljice. Neprakti no dvojstvo pisama vremenom je ukinuto. Ovi pravopisi. Tako je nacionalno pismo kod Srba od davnina postala irilica. arhai an po svojim re enjima. posrbljavanja stsl. U suprotnosti sa stabilno u jezi ke strukture stoje mnoge izmene pisma ( irilice) i pravopisa u ssl. ra ki pravopis. mo emo pratiti od uvo enja specifi nog slova koje se nazivalo erv (i imalo glasovnu vrednost . spomenici potvr uju upotrebu dva pisma . pa je na prostorima Zete. Pomenuto Marijino (Bogorodi ino) jevan elje pisano je glagoljicom. a pomenuti Temni ki natpis . jezik je tokom svoga dugog ivota. bogopostavljen. mada je nesumnjivo da je u pitanju samo varijanta srpskog irili nog pisma. U XV veku javlja se resavski . i ova slika va i i za srpske teritorije. Model. ponekad i ). a na ra kim teritorijama istoimeni. originalna i prevedena i druge tekstove svetovne sadr ine.) ogledalo su te nje srpske crkve da knji evni (= bogoslu beni) jezik bude to razumljiviji pastvi. u literaturi se nazivaju jo i pravopisnim kolama. Zetsko-humski pravopis bio je oslonjen na glagoljicu.dosledne prevedenice (kalkovi) u ssl. to je problem nasle en jo iz stsl. kao i pozniji resavski. i mla eg. Istoriju zasebne irilice me u porodicom genetski povezanih pisama. Vitalnijim se pokazao ra ki pravopis. malo izmenio svoju gramati ku i leksi ku strukturu. srpske irilice. a primenjivan je u dr avi Nemanji a sve do XV veka. Huma i Bosanske banovine funkcionisao zetskohumski. jezika svakako su bili ubrzani i olak ani prodorom ssl.irilicom. Razli ite srpske dr ave u periodu XII i XIII veka pridr avale su se i razli itih pravopisnih pravila za pisanje pojedinih spornih glasova i grupa. Procesi izmena. Od zetsko-humskog do resavskog pravopisa Ssl. Funkcionalnija irilica potisnula je i kod Srba glagoljicu. blagoli ije. vokabular menjao prakti no samo prodorom pozajmljenica. ali je ovo slovo u srpskoj irilici imalo sasvim poseban grafi ki identitet. periodu. tj. tekstovima (zvezdoslovac. samovidac. Zapravo je gramati ka struktura ustaljena ve po etkom XIII veka. perioda. to se dogodilo u XII veku. Sama irilica je modifikovana na razli itim teritorijama do te mere da su pojedini tendenciozni tuma i poku ali lansirati ideju o posebnom pismu. ije potvrde nalazimo u Gri kovi evom i Mihanovi evom odlomku. od sa uvanih tekstova iz XII veka pa do tridesetih godina XVIII veka kada se ugasio. baziran na irili koj tradiciji. Biser srpske srednjovekovne kulture Mirosljavljevo jevan elje (XII vek). prolaze i pritom kroz razli ite faze.

jezika. Grickat. Najstariji sa uvani natpisi su: Miroslavljev.pravopis. or i . Beli oko kraja XI veka. iznose i hipotezu da je srpska redakcija stvorena na ju nim. Teritorijalno izme u ovih krajnosti (krajnjeg zapada i krajnjeg istoka) nastanak srpske redakcije smestio je Petar or i . Kasnije je. be e ''gre ni'' Gligorije (Grigorije) dijak. njegove ohridske i preslavske kole. mada su ga stariji tuma i rukopisa nazivali Varsameleon. Naj uveniji srpski srednjovekovni rukopis. Povaljski. internacionalan po svome duhu. . Blagajski. Sli na razmimoila enja prouzrokovalo je i vremensko odre enje nastanka ssl. Kulinov i drugi (v. Od Gligorija dijaka do Venclovi a Iako je ssl. koji je u dva kratka zapisa na marginama rukopisa ostavio svedo anstvo o svome imenu i eljama. Poznatija od ostalih spomenika svakako su najstarija jevan elja. Najstariji datirani rukopisi su Potpisi velikog upana Stefana Nemanje i kneza Miroslava (27. konzervativan po svojim na elima. U pitanju nije bilo vlastito ime. smatrao je da je srpska redakcija stsl. funkcionisao jedan me oviti. ra ko-resavski pravopis. dok su nedatirani Miroslavljevo jevan elje (kraj XII veka). pogre no tuma e i poslednju ispisanu re u rukopisu. jezika problemi su koji su izazvali dosta razli itih mi ljenja i polemika u srbistici.Stojan Novakovi .balzamovog ulja. prvi nagove taj (kasnije turskom najezdom brutalno prekinutog) humanizma i renesanse u Srbiji. Hilandarska povelja Stefana Nemanje (1198/9) i Vukanovo jevan elje (oko 1200). Novakovi smatra da je nastala u prvoj polovini XI veka. ve gr ki naziv jednog od materijala kori enog pri izradi rukopisa . jun 1190). Najstarijom srpsku redakciju smatra I. jezik nastao u XI veku. sve do XVIII veka. njegovi najraniji sa uvani spomenici poti u tek sa kraja XII veka. u du em procesu. Miroslavljevo jevan elje. A.u Ras. pisala su dva pisara: glavni nije ostavio traga o svome imenu. grani nim srpsko-makedonskim terenima. Trifunovi sredinom XI veka. iznose i da je ona pribli na ''vr njakinja'' stsl.Skoplje . S. Drugi pisar. Ovom mi ljenju najve eg srpskog lingviste prve polovine XX veka suprotstavila se Irena Grickat.od XI do XII veka. jezika nastala na humsko-trebinjsko-zetskoj teritoriji. . Grdov. septembar 1186) i Potpis kneza Miroslava (17. P. kao i njegov prethodnik . knjigu Brankice igoje). severno od linije Tetovo . tj. Pavle Ivi i or e Trifunovi uglavnom sla u sa mi ljenjem Irene Grickat.Kratovo. Od Zete i Huma do srpsko-makedonske jezi ke granice Mesto i vreme nastanka ssl. Aleksandar Beli . dok se Biljana Jovanovi . jezika.

. Jeroteja i Gavrila Stefanovi a Venclovi a.uvenih Ra ana. gde su se nekada spajali va ni putevi. iz 1998. i upotrebljava starac Simeon). a da u 'Orlovoj pe ini' treba videti Pe (pe ). itijima. o Aleksandru Velikom. jezikom napisana je i itava srpska srednjovekovna knji evnost. godine na kompleks spomenikâ udaljen oko jedanaest kilometara zapadno od Novog Pazara. tj.Vukanovo jevan elje prepisao je starac Simeon sa jo sedmoricom pisara. propovedima. Trifunovi . preko Teodosija. ssl. pa ak i u prevedenim srednjovekovnim poluistorijskim i vite kim romanima (npr. srednjovekovnog naselja iz predturskog perioda. o uvali su se tragovi pe inskog manastira. nadgrobni i ktitorski natpisi. pri odgonetanju lokacije u pomo priziva mi ljenja arheologa: ''Gde je ta Pe u gradu Rasu? Poslednje nekolike decenije u toku su arheolo ki radovi u nekada njoj oblasti Rase. . prema tome. vek).. tj. nalaze se sada konzervirani ostaci nekada njeg starog Vukanovo jevan elje (XII utvr enog grada. bogoslu benih knjiga. srpskoslovensko pe t). Jedino je za ovaj drevni rukopis nazna eno i mesto nastanka rukopisa: ''u pe i u grade Rase''. u potkopini stenovitih litica.'' Nakon izno enja sve ih arheolo kih podataka. jezik postao jezik u enosti i kulture u punom smislu tih re i. Svetoga Save i Stefana Prvoven anog. Konstantina Filozofa (Kostene kog) i mnogih drugih dobro znanih iz kolske lektire. moralnim poukama. . godine. ini nam se. ini nam se. koliko Pe (pe ) treba tra iti prema gradu Rasu. Mo emo ga na i i u prevedenim zakonicima ili delima uslovno re eno nau nog karaktera (Fisiolog). kao i zapisi na marginama rukopisa. Ispod grada. pokazala su . toliko i grad Ras treba odre ivati prema Pe i (pe i). Od jevan elja do romana Srpskoslovenski jezik u po etku se javljao isklju ivo kao jezik crkve.'' Sem pomenutih jevan elja i ostalih najstarijih rukopisa i natpisa iz XII veka. tj.. Domentijana. Varlaamu i Joasafu). iznad u a Sebe evske "U pe i u grade rase" reke.. Na vrhu brega Gradine. Kiprijana. pa sve do pisaca iz prvih decenija XVIII veka . Trojanskom ratu. kako ga. Otkopavanja i istra ivanja usredsredila su se od 1972.da utvr eni grad na vrhu brega gradine mo e biti Ras. molitvama. Dosada nja arheolo ka istra ivanja u oblasti Rase. po ev od Stefana Nemanje. Pitanje koje se dugo postavljalo jeste da li se re pe (ili Pe ) odnosi na (mikro)toponim ili na narodni oblik za re pe ina (knji evno.pobo nim pri ama. ali je vremenom po eo da se koristi i u originalnoj i prevedenoj knji evnosti . Spomenici su sme teni kraj u a Sebe evske reke u Ra ku. Trifunovi zaklju uje: ''Nerazdvojnost ova dva toponima (Rasa i Pe i) mora da nazna uje i pravac arheolo kih istra ivanja. Njime su pisani i tekstovi memorijalne namene. Tako je ssl. Kraj re nih obala le e ostaci Trgovi ta. prihvataju i kompromisno re enje (''mo da je apelativ 'pe ' vremenom zbog svoje sadr ine postao mikrotoponim .

Razlike su se ticale uglavnom u ene (apstraktne) leksike i slo enih sintaksi kih konstrukcija nekarakteristi nih za narodni jezik. . o njemu rekoh su tastveno.. odoma iv i se pritom u njima. Istorija srpskog jezika: studije. protiv re i i oblika iz srpske i ruske redakcije stsl. I. neformalna komunikacija). savet. samrtan. vapiti. pa i u srpskim. Potrebno je naglasiti da su razlike izme u srpskih dijalekata i ssl. igoja. Vuku nisu smetale one koje su ve vekovima bile ustaljene u isto nohercegova kom dijalektu. vaskrs. Beograd: Otkrovenje. or i . vazduh. Tako danas u knji evnom jeziku koristimo re i vazduh. Beograd. iji je glasovni sistem bio prilago en sredini. od XI do tridesetih godina XVIII veka. Sociolingvisti ki gledano. su tina. ruska redakcija stsl. prevashodan. savest. 1975. op ti. vi e funkcije (knji evnost. osve tati. kada ga je smenio ruskoslovenski jezik. Iako se borio protiv slavenizama. kolstvo i sl. B. vaspitati. Sve to vreme u srpskom dru tvu.). op ti. vaskrsnuti. Nadam se da. Beograd. re i do dana dana njeg ostale u srpskim dijalektima. kritike.. Istorija srpske irilice (3. sabrat. sazdati. A. izdanje). mo ti. sve tenik. Najstariji srpski irilski natpisi (2. prodirale u narodne govore. Pregled istorije srpskog jezika. Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika. rasprave. savet. samrt. ve samo vi im stilom maternjeg. neke i ne ose aju i niti kao arhai ne niti kao crkvenoslovenske (npr. sablazan. vaspostavljaju i mesto i vreme nastanka srpskoslovenskog jezika i prate i njegovo itije. koji su Srbi svakodnevno slu ali u crkvi. dok su veoma sli ni bili i morfolo ki i leksi ki sistemi ovih oblika srpskog jezika. 1998. sve teni. jezik se u svim slovenskim zemljama. administracija. u to vreme i nije smatrao posebnim jezikom. 1990. 1999. ssl. Sremski Karlovci . vaspostaviti. Trifunovi . Ivi . savest. jezika. zave tati. ali i da su osobine knji evnog jezika. Vaskresenije. u novom knji evnom jeziku.) a drugi oblik istoga jezika za ni e (svakodnevna.Od XI do XXI veka Srpskoslovenski jezik jako je dugo vr io funkciju knji evnog jezika kod Srba. Tako su mnoge ssl. tj. . 2001.Novi Sad. op tina. Potpuno je razumljivo da su u takvoj situaciji i osobine narodnog jezika prodirale u knji evni. sagre iti. pa i kasnije sve do Vukove reforme sredinom XIX veka. funkcionalni rascep u jeziku pri kome se jedan oblik toga jezika koristio za tzv. Beograd. tj. Ka po ecima srpske pismenosti. P. 1995. o emu je ve govoreno. su tastven. pravo. Grickat. jezika. P. vaistinu. postojala je diglosija. Aleksandar Milanovi Filolo ki fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y Beli . saglasje. sabor. jezika omogu avale Srbima razumljivost drugog. Beograd. su ti. su tina i druge (primeri preuzeti od Aleksandra Mladenovi a). izdanje). odakle su Vukovom reformom knji evnog jezika prodrle i u savremeni srpski knji evni (standardni) jezik.

a njihova zemlja zvala se Paganija. kako bele e ranosrednjevekovni hroni ari. italijansku obalu. pogotovo vreme njihovog doseljavanja na Balkan. Narenta). Meranija i Krajina. Strumi ani u Gr koj. Ba ovakvu sudbinu do iveli su i Neretljani. duga ku oko 75 i iroku 10-20 km. Pleme Neretljana ivelo je na obali Jadrana. u prvoj polovini VII veka. O slovenskom napadu na beneventanski grad Sipont u zalivu poluostrva Monte Gargano. na uskom pojasu od u a Neretve u Jadran na istoku do Splita na zapadu. Epoha kada je na zapadu stvarano carstvo Karla Velikog. U svom naletu slovenski moreplovci su poku ali da nasele ak i susednu. Hvar. Svoje ime duguju reci Neretvi. kada su Vikinzi plovili severnim morima. Bu ani po reci Bug u zapadnoj Ukrajini. u ono vreme kada su i ostali Srbi sa severa do li na teritoriju anti ke provincije Dalmacije. isto kao to se oblast na jugoistoku. Vislani u Poljskoj. Osim ovog. Moravci u e koj. pleme pomoraca i gusara koji su zahvaljuju i svom temperamentu i geografskom polo aju me u prvim na im sunarodnicima iza li iz ti ine srednjeg veka. sa uvan je podatak iz 642. Ovaj poslednji naziv je i naj e i u doma im izvorima jer su Neretljani naseljavali krajnji severozapad onog dela dalmatinske obale koga su kasnije kontrolisali Srbi. iji su naziv preuzeli od romanizovanih starosedelaca koje su tu zatekli (lat. blizu reke Bojane na granici sa Vizantijom. osvojili su i velika srednjejadranska ostrva: Bra . Ubrzo zatim. . u doma oj istoriografiji prekrivena je maglom zaborava i nedostatka podataka. a Sloveni stvarali svoje prve dr ave na Balkanu i Alpima.po istoimenoj reci iji naziv je tako e predslovenskog porekla. obalama Baltika i Moravskoj. a kod Srba oblast. Obi aj da pleme dobije ime po reci ije obale naseljava poznat je kod Slovena: na primer. Ovu teritoriju. Kor ulu i Mljet. u Rusiji. a kasnije i dr ava Bosna .Pagani na moru Istorija ranog srednjeg veka srpskih plemena nije dovoljno poznata. tako e zvao Krajina. godine. a ve ina nau nika ovaj poku aj invazije vezuje upravo za Neretljane. Neretljani su nosili i imena Marjani (Primorci) i Pagani. formiranja dr ave i pokr tavanja. oni su naselili.

Najstariji opis ove kne evine dao je vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit polovinom X veka. 840. vodi novi pohod protiv Neretljana u kome je izgubio vi e od stotinu ljudi. godine "poslanik Slovena sa ostrva Neretve" prido ao je u Veneciju da sa du dom sklopi mir i da se pokrsti. Oko 829. Neretljani kr e primirje i plja kaju mleta ke trgovce dok su se ovi vra ali iz ju ne Italije. Zahumlje. za koga ve ina istra iva a smatra da su ga izveli upravo . poveo je 839. a "on se vratio bez slavlja". I dok se hrvatski gusari jedno vreme ne pominju na Jadranu. Petar Tradenik. Granicu su naj e e delili i sa Splitom. Nedugo zatim. godine. mnogo ve a srpska kne evina. Razloge ove posete hroni ar ne navodi. ali oni postaju jasniji iz doga aja koji slede.Neretljani. Gusari na vidiku! Iako su naseljavali relativno malu oblast. godine zabele en jedan u nizu napada Slovena. Tada je ugovorio mir sa hrvatskim knezom Mislavom i neretljanskim knezom Dru akom (Drosaico. u svom poznatom delu De administrando . U Veneciji je 846. du d je primoran da ve slede e. Neretljani su posedovali jednu od najja ih flota na Jadranu! Na severoistoku sused im je bila druga. Novi du d.Teritorijalna podela balkanskog poluostrva sredinom X veka (po opisu Konstantina Porfirogenita). Narod sa ostrva Neretve Prve istorijske podatke o Neretljanima zabele ile su drevne mleta ke hronike. Marianorum judice). godine flotu na dalmatinske Slovene koji su gusarili po Jadranu. a na severozapadu su se grani ili sa Hrvatima. koji je u ranom srednjem veku bio vizantijski grad. iz prve polovine IX veka.

a bliski su im i vikin ki drakari. Osim to navodi da se upa Dalen ne nalazi na obali. koji su ujedno bili i borci. gradili su ga i drugi Sloveni. etiri grada . Na osnovu sa uvanih starijih toponima vidi se da je ova oblast u ranom srednjem veku obilovala umama i mo varama. Ipak. nije bio u okviru Paganije. smokava i vinove loze. a drugu polovinu dele ravnopravno svi u esnici. koji se kasnije pominje kao najve e naselje u oblasti. Srpski nadgrobni spomenik od kamena . a njihovu zemlju Paganija.Mokro. Iz kasnijih srednjevekovnih izvora znamo i to da su se u ove oblasti uvozile itarice. sagitta . Nije isklju eno da se plen delio ba onako kako se i danas deli ulov ribe na ovom delu Jadrana: pola plena pripada onom ko je organizovao lov i iji su brodovi (knez ili upan). Mokro i Dalen. Vrulja. ovde se ne navodi.strela). a obradivog zemlji ta je bilo malo. a izvozilo se vino. usoljena riba. kao i u vi e navrata kasnije. a sigurno je da su obra ivali i zemlju.imperio (o upravljanju carevinom). To je duguljast. relativno plitak brod vitkog trupa i o trog pramca koji se odlikovao velikom brzinom (lat. Sli an tip broda bio je dobro poznat u Mediteranu. Ostrog i Slavineca. lanovi posada. to zna i da polovinom X veka. kao i ostrva Kor ulu (na kome ima i grad).mramor. uzgajanjem maslina. na kojima su skadinavski ratnici po eli e e da plja kaju zapadnu . To se poklapa i sa opisom prolaska krsta a kroz ove krajeve. koji se nalazio kod dana nje Makarske.Rastoku. On navodi i tri upe u Paganiji . Tip broda koji su koristili Neretljani zvao se sagena. Car ih naziva Pagani i Neretljani (Arentani). Brod je imao jarbol. okolina Makarske (XIII . sredi ta istoimene upe. "Pagani se zovu to ne primi e krst u ono vreme kad su se svi Srbi pokrstili".XV vek). Hvar i Bra . Mljet. krajem XI veka. Na obroncima Biokova i Mosora i na ostrvima gajili su stoku. a posadu je inilo 40 vesla a. najunosnija delatnost bila je gusarenje koje je stalno donosilo zna ajne prihode. Neretljani su se bavili i trgovinom. car-pisac ne daje podatke o polo aju ovih lokaliteta. Za sada je jedino sigurna ubikacija grada Mokro. Omi . suvo vo e i dr. Osim plovidbom.

ali dosta manji. Dubrovnik. Na samu pojavu carske flote u blizini gradske luke. preko koje se odvijao i najve i deo trgovine sa zapadom. brod sli nog tipa. zatim Budvu. godine njihov plen postaju papini poslanici. po etkom IX veka. Tarent. Me u Srbima. Vasilija I Makedonca (867-886). brzog ratnog broda sa posadom od 40 vesla a boraca na kome su plovili Neretljani (X vek). u hri anskom savezu sa 400 la a je i kralj Italije Ludvig II. koje su Dubrov ani kao vizantijske saveznike prevezli na svojim brodovima. Prvi njihov zalet dublje u Jadran desio se 841.Evropu upravo u ovo vreme. godine. U takvim okolnostima. pominju se Zahumljani. Zadar. Vizantijske flote tada su bile najmo nija pomorska sila na Mediteranu. ali i Srbi i Hrvati. Naravno. ali ne i Neretljani. u Sredozemlju su najve u opasnost predstavljali arabljanski gusari. Vizantija je dr ala i luke Kotor. Dok su Vikinzi plja kali obale Britanije. Ankonu (u papskoj dr avi). Za to? Pa. U odsustvu ve ih vizantijskih snaga u Jadranu. Rekonstrukcija izgleda sagene. Osim sagene. godine. kao i manji tipovi brodova i barki. Pored Venecije. pomorski put uz razu enu dalmatinsku obalu bio je najbezbedniji. Bari). ele i da oja a vizantijsku politiku na zapadu. koja je otpo ela 866. Dubrova ki poslanici koji su oti li da mole pomo od svog vladara. Tokom borbi oko Barija 869-871. Rose. Rab i Osor. kotorski donji grad i svetomiholjsku Prevlaku u Boki Kotorskoj. Travunjani i Konavljani. Split. Mesina) i ju ne Italije (Brindizi. a Nikita Orif je preduzeo kontraofanzivu protiv njih u ju noj Italiji. venecijanska i dalmatinska flota su trpele ozbiljne poraze. Frana ke i arapske panije. zatekli su na dvoru u Konstantinopolju novog cara. Arapski napadi na Jadranu kulminirali su petnaestomese nom opsadom Dubrovnika. Saraceni su povukli opsadu. ali je njena trgovina sa zapadnom Evropom bila ugro ena od kada su Arabljani 30-ih i 40-ih godina IX veka redom zauzeli bogate gradove Sicilije (Palermo. koji . kada je flota od 36 brodova oplja kala i zapalila redom Osor. Bave se izgleda onim to najbolje znaju da rade. sa posadom od 20 ljudi. Trogir. nije trebalo mnogo vremena da i oni postanu meta saracenskih gusara. godine. oni su u to vreme zabavljeni drugim stvarima. te sredinom marta 870. ovaj vladar je poslao stotinu ratnih brodova pod zapovedni tvom drungarija flote Nikite Orifa u pomo opsa enom gradu. u upotrebi je bila i kondura.

Vasilije I je ubrzo proterao Arape iz Tarenta i svih ostalih kopnenih tvr ava. Zbog toga je vizantijski poslanik. godine. Kan Simeon (893-927) nastojao je da pokori svoje balkanske susede i stekne titulu cara.. Opis srpskih zemalja za vreme njegove vladavine zabele io je car-pisac Konstantin VII Porfirogenit u svom delu. pa ih ponovo zati emo 887. u bici na kopnu Mle ani su do iveli poraz. o emu svedo i njihovo plja kanje ostrva Bra a 872. godine. Te godine du d Petar Kandijan do ao je sa 12 brodova u neretljanske vode i u luci Mokro uni tio pet brodova Neretljana.su se upravo vra ali sa crkvenog sabora u Carigradu.sredina X veka) be i iz bugarskog zarobljeni tva i uz pomo Vizantije obnavlja zemlju u ranijim granicama. Me utim. Pagani nisu dugo odolevali isku enjima. godine. nakon njegove smrti. svetoga plena Po etkom X veka isto no od Srbije raste mo Bugarske. kada je carska flota napustila vode Jadrana. kona no ih osvoji 924. a u okviru njega se nalazi i pomenuti opis Paganije. posle vi e vojnih pohoda. U ime oca i sina i.. Manji brod sa posadom od 8 do 10 ljudi otkriven ispred ulaza u ninsku luku (Hrvatska) .izgubio je ivot. februara 871. Me utim. srpski knez aslav Klonimirovi (927 . Sa druge strane.. gde su ubrzo sa ekali radosnu vest o osloba anju Barija 2.. . a sam du d je bio i najve i gubitnik . na obalama Paganije sastao sa srpskim vladarem Petrom Gojnikovi em (892-917) radi saveza protiv zajedni kog neprijatelja. To je bio razlog da Vasilije I po alje flotu koja upokorava dalmatinske Slovene. Samo tri godine kasnije. Papini poslanici su oslobo eni i stigli su u Rim krajem godine. Ovaj sastanak bio je povod Simeonu da napadne srpske teritorije i. Gusarski napadi arapskih moreplovaca nisu zaobi li ni neretljanske obale. pa je tako zalaganjem vizantijske politike saracensko prisustvo u Italiji i na Jadranu bilo na zalasku. ali i unutra njih sukoba.druga polovina XI veka. godine u estokim sukobima sa Venecijom. dra ki protospatar Lav Rabduh oti ao u Srbiju gde se. Pokr tavanje je bilo jedan od klju nih uslova mirovnog sporazuma.

i 928. Vizantija je obnovila vlast na Balkanu. . koji je od malog naselja u okviru zidina Dioklecijanove palate ubrzo izrastao u jedan od vode ih isto nojadranskih gradova. kroz ove krajeve pro ao je car Samuilo na svom pohodu do Zadra. pre povratka u Veneciju Petar II je. godine. 1000. O mleta ko-neretljanskim sukobima imamo vesti i za vreme aslava Klonimirovi a. godine na kojima su redefinisana crkvena pitanja u ovoj vizantijskoj provinciji. Plove i uz istarsku obalu i Kvarner flota je stigla u Zadar. Povod za novi sukob bio je zarobljavanje etrdesetorice zadarskih gra ana od strane Neretljana. Budu i da je ovaj dalmatinski grad tada bio pod vla u Venecije. u koji je ubrzo uplovio i du d sa glavninom flote. Na prvom saboru odlu eno je da splitska episkopija bude podignuta na rang arhiepiskopije i postane crkvena metropola Dalmacije. Saboru su prisustvovali i predstavnici hrvatskog kralja Tomislava i zahumskog kneza Mihajla Vi evi a. Dva bakarna lema (VI vek) prona ena uz ru evine bedema kasnoanti kog grada Narone koji je stradao tokom slovenskog naseljavanja doline Neretve. Zbog toga je poslao deset brodova koji su kod ostrva Lastovo iznenadili i zarobili Pagane i sproveli ih do Trogira. kako bele i mleta ki hroni ar. pristao na mir. Zbog toga se u Splitu. Ipak. ali se ovi doga aji nisu dugotrajnije odrazili na sudbinu Neretljana. Zarobljenici su oslobo eni. ali ipak ne uspeva da suzbije njihovu prevlast na Jadranu. godine flotu od 33 la e protiv Neretljana i to u dva navrata. doznao je da se 40 neretljanskih prvaka vra a iz Apulije na brodovima natovarenim robom iz Italije.De avanja na istoku osetila su se i na zapadnim granicama srpskih kne evina. dok je hrvatske poslanike odbio. Ovo se smatra najzna ajnijim doga ajem u istoriji grada Sv. uz prisustvo papinih legata i dalmatinskih episkopa. Na saboru je pokrenuta i borba protiv slu be na slovenskom jeziku i upotrebe glagoljice kojom se tada pisalo u na im zemljama. Vizantija je tra ila politi ki oslonac na zapadu. ali se me u srpskim velika ima ne pominju i predstavnici Paganije. I dok je u gradu planirao napad na Hrvate. Venecija alje 948. Kada je car Vasilije II uni tio makedonsku dr avu 1018. pa je dalmatinske episkopije prepustila jurisdikciji pape. Pritisnuta od strane Bugarske. godine. isplovio iz luke na ostrvu Olivolo. Formalno zastupaju i prava Vizantije iju je vlast Venecija jo uvek priznavala. zauzeo ostrva Kor ulu i Lastovo. du d Petar II Orseolo preduzeo je vojni pohod i uz sna nu flotu. Dujma. osim estorice Neretljana koji su zadr ani kao taoci. Dve godine ranije. Po imenu nepoznati neretljanski vladar sastao se li no sa du dom i. posle estoke borbe. odr avaju dva crkvena sabora 925. du d je u Zadru primio poslanike dalmatinskih gradova koji su mu se pokorili. a tom prilikom pokorio je i srpske zemlje.

opet oko vlasni tva nad zemlji tem. Iz ovog dokumenta saznajemo da je tada ostrvo Vis i jo udaljenije Bi evo bilo pod vla u Neretljana. ispred koje se neretljanski vladar Slavac sudio oko 1090. kartular nas ne obave tava o detaljima spora koji se vodio nedaleko od manastira. Na alost. Bogati spli anin Petar Crni sagradio je 1080. On je oko 1090. na ispravi su se potpisala i njegova tri upana. jugozapadno od Visa. a zatim i manastir Sv. 1050. Petra. da bi iz druge polovine ovog stole a do nas stigli i najstariji doma i izvori o ovom srpskom plemenu. Pored Berigoja. godine sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. Petra u Priku. Silvestra na ostrvu Bi evu. godine u Selu (dana nje Jesenice u Polji kom primorju. Berigojem. knez Neretljana. Petra u Priku kod Omi a sastao sa hrvatskim banom Petrom radi nekog spora koji je Slavac imao sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. iz njega saznajemo da su Slavac i njegov brat i . poklanja manastiru na ostrvu Tremiti. Jakov. do ao je u Polji ko primorje da presudi u sporu oko kupovine manastirskog zemlji ta. Kao to je to bio obi aj u srednjem veku. godine je sastavio ispravu u kojoj svoju zadu binu. Istorijski izvori prve polovine XI veka ute o Neretljanima. Petar Crni je iskoristio prisustvo vladara na ijoj zemlji je podigao svoju zadu binu da presudi u nekom sporu. izme u Splita i Cetine). na neretljanskoj teritoriji najpre crkvu. Bodidrag i Sedrag i satnik Tihan. rodom Spli anin. Ipak. Iz manastirskog kartulara saznajemo i podatke o tri neretljanska vladara. ili ne to kasnije do ao na granicu svoje zemlje gde se u crkvi Sv. ispred crkve Sv. kralj Primoraca. Iz sli nog razloga pominje se ne to kasnije i Slavac. u pratnji svojih vitezova i rizni ara Zavide. Radovan. crkvu Sv. knezom Primoraca (judice Marianorum).Crkva Sv. g. on to ini pred svojim advokatom. vladarem na ijoj zemlji se nalazi crkva. izme u Slavca i Ljubomira. Sve tenik Ivan. Petra u Priku kod Omi a (druga polovina XI veka).

prethodnik na prestolu Rusin. posledice crkvenog raskola iz 1054. Splita. Kroz itav srednji vek verska tolerancija izme u pravoslavne i katoli ke crkve bila je podr avana od strane srpskih vladara. kao i ne to kasnije njegova po imenu nepoznata udovica. godine. Ona pokazuje preplitanje uticaja vizantijske i preromani ke arhitekture. Ovi podaci pokazuju da su Neretljani najkasnije u XI veku. kao i petnaestak drugih crkava istog tipa podignutih u ovo vreme na podru ju od Pelje ca do Boke Kotorske. ako ne i ranije. na teritoriji Neretljana. Sli no je bilo i u samom Splitu i drugim dalmatinskim episkopijama gde su se sve tenici (i oni najvi i) i dalje enili i nosili brade i dugu kosu. to je jo od ranije bio obi aj samo isto ne crkve. Petra u Selu (fotografija iz 1910. Petra u Selu. a gradnja tog tipa crkava vezuje se za versku delatnost prvog krunisanog srpskog kralja. Ostaci crkvice Sv. Crkvena slu ba u dalmatinskim episkopijama dr ala se na latinskom. god. bili donatori manastira Sv. Ovakvo preplitanje uticaja iz Carigrada i Rima sli no je onom u susednoj ju noj Italiji. Crkva Sv. pre ru enja crkvice 1918. Podaci iz kartulara pokazuju i da se socijalna diferencijacija sporo odvijala u ovim kra kim predelima. Mihajla Zetskog (oko 1055-1082). Ova oblast tada je pripadala srednjevekovnoj Zeti. a to se oslikava. godine). Petra u Priku (pred kojom se Slavac sudio sa Ljubomirom) podignuta je u drugoj polovini XI veka i predstavlja jednu od najstarijih o uvanih gra evina u oblasti Neretljana. Politi ke i etni ke granice izme u Srba i Hrvata u to vreme nisu bile o tro povu ene. po eli da poma u crkvu i podizanje hramova u svojoj oblasti. Ljudi su dobrovoljno .. Iz isprave Petra Crnog saznajemo i kako je on kupovao zemlji te i kmetove za svoju zadu binu u tri razli ite politi ke oblasti: u polji kom primorju i na Bra u. a da je gustina naseljenosti bila relativno velika. gr kom i slovenskom jeziku. u Hrvatskoj (Solinsko polje) i u vizantijskom Splitu. Sigurno je da je na to uticala i neposredna blizina dalmatinske crkvene metropole. to se odslikava i u umetnosti tog doba. godine nisu se o tro odra avale na na em tlu. kroz burna doga anja iz prve polovine X veka kada se deo srpskih izbeglica i plemstva sklonio u Hrvatsku. koju je podigao splitski gra anin Petar Crni oko 1080. Iako je Dalmacija podpadala pod jurisdikciju Rima. kao i mnogo puta kasnije.

sastavlja isprave. a sastavlja i crkvenih isprava ih nazivaju i kraljevima. rizni ar. Neumorna elja za su enjem pre ivela je sve istorijske mene. Ilustrativan je primer Berigojeve isprave iz 1050. morstik ti sudi Neretljanski vladari su sebe nazivali morstici ili sudije (judices). humskog kneza Petra iz 1225. a ova osobina na ih ljudi i danas nam nije strana. sudija Marjana. Neretljanin te tu i. godine u kojoj ga sve tenik Ivan. . satnik. godine. svedok.preporu ivali sebe i lanove svojih porodica za kmetove svojim bogatim seniorima. svoj narod Marjani ili Neretljani. Pojasna kop a (zapon) od zlata. naziva kraljem dok se Berigoj ispred svojih upana potpisuje: Ja Berigoj. ali ih to kasnije nije spre avalo da se sa njima (a i me usobno) sude oko vlasni tva nad zemlji tem. rad splitskih zlatara. Rusin sebe oslovljava: Ja Rusin koji sam i morstik. Titule plemstva iste su kao i u ostalim srpskim zemljama: upan. vitez.

. Desa. Venecija. to je Neretljanima omogu ilo da slobodno razvijaju svoju plovidbu i mornaricu. Mihajlov sin i naslednik. Hvara i Bra a. g. ali okolnost da njihovi vladari nose skromne titule morstika i sudija mogla bi da ukazuje na to. pre nego to je i sam kratkotrajno bio veliki upan Ra ke. godine uz pristanak Vizantije osvojila Hvar i Bra . posle duge plovidbe. teritorije (prva pokazuju da ovaj grad nije pre iveo napade Slovena u prvoj polovini VII polovina IX veka). Arheolo ki kod sela e evi a. odrastale su gledaju i kako luka o ivi svaki put kada brodovi.Split). Zahumlje.smrt za vratom. Nema pouzdanih podataka da su tada i Neretljani priznavali njegovu vlast. Sa druge strane. pre nego to su se stopili sa Srbima. i 1145. gde je postavio svoje upane. U novoj postojbini generacije pomoraca na obali Jadrana. kralj Bodin (1082-1101) ujedinio je Zetu.da osnuju Dubrovnik (ili Salone .. gde se prepli u mirisi mora i mediteranskog rastinja. mirno pristaju uz dokove. krunisan je za kralja 1077. najve i rival Neretljana na Jadranu. Istorijski izvori prve polovine XII veka ute o Neretljanima. Sa teritorije Paganije ne postoji nijedno arheolo ki istra eno ranosrednjevekovno naselje ili nekropola. Travuniju. Preostali romanski starosedeoci su. Od XII veka u istorijskim izvorima vi e se ne pominje Paganija. izrasla je u trgova ku i vojnu imperiju. Marije. veka. a ova imena ustupaju mesto nazivu Krajina. nedaleko od u a Neretve. Um za morem . a njegov sin. Meranija ili neretljanska oblast kao politi ki samostalna celina. kao to je to po lo za rukom iteljima anti kog Epidaurusa . U me uvremenu. Godinu dana ranije. koji su je spojili sa op teslovenskim znanjem o plovidbi koje su doneli sa sobom. Bosnu i Ra ku. lan ra ke vladarske dinastije.Na isto noj obali Jadrana. ije fotografije (na alost) nisu objavljene.. Ono malo slu ajnih nalaza ine nekoliko primeraka oru ja i nau nica sa tri jagode iz Makarske. krunu iz Rima primio je i hrvatski kralj Zvonimir. Venecija je izme u 1135. na zapadu neretljanske nalazi iz ru evina anti ke metropole Narone. Na podru ju izme u Vrh gvozdenog Cetine i Neretve nije bilo romanskih gradova. Njegovi stanovnici nisu uspeli da osnuju ni novo naselje nedaleko od starog. vizantijskih luka. a neko je nestrpljivo is ekivao pri e o dalekim predelima koji su se krili iza horizonta morske pu ine. Mihajlo. kao to je koplja slu ajno na en to bio slu aj u ostalim delovima Dalmacije. vladao je u primorskim oblastima i tada je. godine na Mljetu podigao benediktinski manastir Sv. 1151. svoju tradiciju brodogradnje preneli Neretljanima. a izgleda da su upravo u ovo vreme osamostaljeni humski knezovi uspeli da pripoje svojoj teritoriji Paganiju. opadanje Vizantije uspe no je iskoristio zetski knez Stefan Vojislav da se osamostali. Neko je o ekivao i strepeo za svog najdra eg ili se jedino interesovao za uspeh pohoda.

Srebrne nau nice.X vek). Oblast Krajine pripadala je srpskim kraljevima sve do vremena Stefana De anskog. nekoliko kilometara severno od granice Neretljana. ali od vremena kada imamo vi e istorijskih podataka. to su specifi an pogled na ekonomiju i svakako.. Uro a II Milutina (1321). na samoj granici Istoka i Zapada. u Zahumlju. bronzani lan i (IX . Nakon nemira u zemlji koji su nastali posle smrti njegovog oca.. Marko Aleksi arheolog Beograd Preporu ena literatura: . Pleme pomoraca koji su sebe nazivali Marjani nije uspelo da stvori osobena kulturna obele ja koja e kroz burne istorijske epohe sti i i do nas. izme u ostalih. Ono to ipak zasigurno znamo o njihovoj prirodi i to su uspeli da nam prenesu. ljubav prema moru. ve su se stopili sa ve im ju noslovenskim plemenima. godine kralj Srbije i Bosne. a istu titulu nosio je i Tvrtko I Kotromanji . Titula srpskih vladara u srednjem veku. Svoj vrhunac pleme Neretljana je dostiglo u ranom srednjem veku. ive i kao kraji nici. Krajina se na la u okviru bosanske dr ave. odnosno Hercegovine. sadr avala je i Pomorske zemlje u koje je spadala Krajina. zbog ega je njihova sudbina najve im delom ostala istorijski nepoznata. gvozdeno koplje i ma (po etak IX veka) sa lokaliteta Mogorjelo kod apljine na Neretvi. ono je izgubilo svoju politi ku samostalnost. od 1377. oni su tra ili svoj put na kome su se razli iti uticaji stalno preplitali. sve do dolaska Turaka.

Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. Arapi su ga prilagodili svom izgovoru.y y y y y y y y Grupa autora. a ne narod u modernom evropskom smislu te re i. Jire ek.Tuarezi.. nadenuli svim plemenima ra trkanim po irokim prostranstvima Sahare. Mi i .. ali berberska nacija. P. i Radonji . Na surovom i nepreglednom pesku. tom II. 1940. Beograd: Nau na knjiga. Beograd: SANU. Novak. Zagreb. stranca. 1959. I). koji ozna ava varvarina. G. Zagreb. Humska zemlja u srednjem veku. Grupa autora. u irokom prostranstvu od Nila na istoku pa sve do planina Atlas u Maroku. Tuarezi su zapravo skupina plemena. 1996. Po to su nasledili termin od Grka (barbaroi). V. Klaji .svima znana Sahara. 1981. Ovo je pri a o njima. Karta ve ih mazirskih gradova u severnoj Africi. K. kao politi ka ili etni ka institucija. Supetarski kartular. Oni su poznati i kao Berberi. za mnoge nepristupa nom. Maziri Na a pri a po inje u severnoj Africi. V. Novak. prilikom prodora u severnu Afriku. Istorija Srba (knj. 36. irkovi ). . J. Foreti . 1420. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. Zagreb. i Skok. 1952. S.Velika Pustinja. hiljadama godina unazad ivi narod poznat kao Plavi Ljudi . Berberi. 1924. kako je zovu starosedeoci . Istorija srpskog naroda. N. S. Hvar. te je i nastao izraz Berberin. Tuarezi. Djela JAZU 43. 1971. Na tom prostoru nalazi se i najve a pustinja u svetu . nazivali varvarima. 1952. Beograd. Beograd: Srpska knji evna zadruga. Otok Kor ula u srednjem vijeku do g. ne postoji.. Djela JAZU. Jo stari Grci su sve one narode koji nisu govorili gr ki jezik i nisu delili gr ke kulturne vrednosti. knjiga I (ur. To je naziv koga su Arapi. Beograd: Filozofski fakultet.

. O istoriji i jeziku Mazira Najstariji istorijski pomeni Mazira poti u iz V veka stare ere. Srednji rod ne postoji. pa na primer fortuna na latinskom je ta frtunt na mazirskom. jer poti e od enske imenice tamazigt . koji su napisali da: ". Mazire. a prakti no i naziv Tuareg ozna ava to isto.. nazivaju sami sebe Mazirima".. poslali su izvidnicu ka zapadu i susreli su se sa nekim pustinjskim narodom koji je sebe nazivao Libijci. verovanja. nalik na irili no slovo ..zemlja. Kada su Persijanci osvajali Egipat.Pustinjski ratnici. Zanimljivo je re i da u jeziku Mazira prakti no sve enske imenice po inju i Izgled Mazira u praistoriji. I Herodot pri a o njima. Mazirski jezik pripada semitsko-hamitskoj grupi jezika i dosta je sli an starom egipatskom jeziku. Ovaj znak pre svega . susreli na obalama severne Afrike. dok mu ke po pravilu po inju na slovo A. Pod ovim imenom Berberi se javljaju jo u anti kim spisima. velika majka. ukoliko upitate Berberina ta je on. no kasnije je ovaj naziv odoma en i kao sinonim za sve Mazire.. prilikom pomorskih ekspedicija. Ime Tuarezi se prvobitno odnosilo samo na jedno pleme sa severa Afrike.ljudi zapadno od Nila. danas poznate kao nosioce severnoafri ke praistorijske kulture D erma (D arma). naj e e kod Egip ana. ivot. Re Mazir zna i slobodan ovek. zavr avaju se na slovo T. Alfabet je sastavljen od 38 slova. na in ivota. On navodi da sva pustinjska plemena pripadaju "jednom narodu" i da ih vezuju isti obi aji. odnosno pleme sa kojim su se Grci. Ovaj uveni istori ar pominje i pleme Germante. Glavni simbol Mazira je slovni znak mazirskog pisma. odgovori e vam da je Mazir. Me utim. tako e. sloboda. jezik. ali ih pominje kao pleme Libo. spominje i uveni gr ki putopisac i geograf Pausanija. Mnoge re i su preuzete iz gr kog i latinskog..

Prona eno je relativno malo tekstova pisanih mazirskim pismom. Po to su Maziri iveli po plemenima i nikada nisu stvorili svoju dr avu. to potvr uju brojni crte i na stenama. pa tek onda predstavlja i slovni znak. tokom mla e praistorije kao prirodna stani ta koristili pe ine. za Mazirski znak vreme Feni ana razvilo se pismo Mazira. iveti i umreti u pustinji Kao autohtoni narod Velike Pustinje. va no je naglasiti da bi se u posebnim situacijama i trajnije sku ili. Ba ovakav ator opisuju Herodot i nekoliko rimskih pisaca. prema uverljivim arheolo kim nalazima. koji simboli e slobodnog Maziri pi u sa leva na desno. a sadr aj ovih tekstova odnosi se ve inom na kultove i uspomene na va ne doga aje ili ljude. Iz ovakvih natpisa. Zanimljivo je da je na tim crte ima ponegde prikazana i karakteristi na vrsta atora. pa ga nisu ni razvijali.000 godine stare ere. a zanimljivo je da.simboli e slobodnog oveka (ljudska predstava sa rukama okrenutim ka nebu). tj. raznih jela i kerami kih posuda. simbola. kada Izgled pe i za pe enje hleba. Sastoji od lake drvene konstrukcije i ko a koje su na nju stavljane. njihovo pismo je nastalo docnije. Ovi petroglifi su i dragoceni izvor za posredno upoznavanje na ina ivota ovih nomadskih plemena. Arapi osvojili severnu Afriku. Ovo su zaista bile prave pustinjske metropole. pa do planina Tibesti u adu. . Najstariji trag je zapis na steni vezan za predstavu mazirske boginje Tanit i poti e iz vremena oko 4. govore o Berberima. neka plemena preuzimaju arapsko pismo. oni veoma dugo nisu prihvatali va nost pisma. ili odozgo na dole. ali nastavljaju da pi u sa leva na desno. kada su oveka. a gra evine u njima bile su gra ene od kamena i gline. te originalnih pisanih izvora od njih samih nemamo. kada su menjali mesto logora. Maziri su. ra trkani od Atlasa u Maroku. iveli u velikim gradovima Sahare. Iako se i u rimskim izvorima vidi da su Maziri iveli nomadskim ivotom. U stvari. a mogao se za nekoliko minuta rasklopiti i natovariti na konja. tipi na za ova plemena.

. koja su gledala na ulaz. odnosno. reci.na ku i se vide rogovi boga Amona. etnolo kim. Imala je nekoliko prostorija: najpre se ulazilo u mali hodnik iz kojeg se moglo do i do 2 ili 3 prostorije u prizemlju (zapravo . utom. Pored porodi nih stambenih ku a poznate su i znatno ve e zgrade. Prema ukorenjenoj simbolici Mazira. da ku e nisu imale vrata. Posebna zanimljivost jeste ta. svi oni imaju jedinstvenu arhitekturu.temperaturama koje u toku samo jednog dana i no i variraju u rasponu od 0 do 50 oC! Mazirski grad u saharskoj oazi . Iznutra je farbana razli itim bojama crvenom. Da bi se ipak videlo ko dolazi u goste. Potvrdu ove.pustinju. te je svako mogao u i kada je hteo. nalazimo i u materijalnim. Marakesh i Agadir u Maroku. One su svakako bile gra evine u javnoj upotrebi. a na spoljnim uglovima ukra ena je ivotinjskim rogovima. na reci Niger. Tipi na ku a mazirskih gradova zanimljivo je arhitektonski re ena: skoro itava polovina ku e bila je ispod zemlje. od nekoliko spratova. koja je naj e e vezivana za boginju Tanit. Ouargla. kao i nadaleko uveni grad Timbuktu. dok je zelena tek kasnije u la u upotrebu i nema posebnu simboliku. simbolima boga Amona i boginje Tanit. a razlog za to le i u pustinjskoj klimi . Ogledalo kori eno u ulaznim hodnicima ku a. Svako pleme imalo je i svoju osobenu tetova u. Iako se na prvi pogled prostor na kome su ovi gradovi ra trkani ini previ e velikim. zatim Ghat i Ghdames u Libiji.Najpoznatiji gradovi iz vremena po ev od drugog milenijuma stare ere jesu Tuat. plavom i zelenom.podzemlju). plava nebo. planini. gde su se obi no nalazili kuhinja i kupatilo. to svedo i i o sna nim za ecima urbanizacije. Svakodnevno obla enje i izgled severnoafri kih nomada su prepoznatljivi. tada iroko rasprostranjene kulture. ili se moglo popeti uz stepenice na sprat. Kabayl i Terhazza u Al iru. Ku a je vi e elijska gra evina pravougaone osnove i ravnih krovova. Tamanrasset u Nigeru. uta . ukra ena ogledala. crvena boja predstavlja ivot i krv. uvene tradicionalne frizure su kombinovane sa paunovim perjem. antropolo kim i arheolo kim nalazima. ili na moru. Ode a je pravljena naj e e od ko e. . bez obzira da li se nalaze u pustinji.. u hodniku su visila mala.

U grob nikada nisu polagana oru ja i oru a. U severnoj Africi prona en je i veliki broj mumifikovanih pokojnika.Narodna no nja i nakit ostali su nepromenjeni hiljadama godina. Berberi bi pokojnika stavili u d ak. pojedini stariji mu karci sahranjivani i u sede em polo aju. U mazirskim grobovima pronala en je veliki broj priloga: kerami kih posuda. standardni prilog ini i li ni nakit pokojnika. Tako e. odnosno na isturenim ta akama pustinje. Mazirske mumije nemaju puno sli nosti sa uvenim staroegipatskim. te za ove li nosti arheolozi pretpostavljaju da su bile plemenske vo e. . a izuzetno mala koli ina vlage i visoka temperatura inili su svoje i prirodno mumificirali telo. Da se podsetimo. Grobne jame su ovalnog ili kru nog oblika. Tipi an na in ukra avanja unutra njosti ku a. a jedina razlika je u polo aju tela. dok su oko njega bili podanici. upotrebne stvari. tamo ne trebaju. modela ruke. u slo enom procesu mumifikacije kod drevnih Egip ana najpre su posebnim postupkom va eni pokojnikovi unutra nji organi i mozak. jer se verovalo da na drugom svetu pokojnik ide na su enje kod Boga i da mu takve. Maziri su se od najstarijih vremena sahranjivali skeletno. ve iz prakti nog razloga injenice da se u pe anoj podlozi ne mo e iskopati bilo ta to nije ovog oblika. U sredi tu nekropole je sahranjivan poglavar. Me utim. Nekropole su se skoro uvek nalazile u podno ju velikih brda. a zatim je utroba punjena miri ljavim smolama i travama. Ove simboli ne predstave se vezuju za boginju Tanit. u iju i o iju od keramike. a kona no se telo zamotavalo i u zavoje. ali ne iz nekog posebnog kultnog ili religioznog imperativa. Po pravilu su otkrivani ostaci pokojnika sahranjenih u zgr enom polo aju.

to je razumljivo kada se pogledaju klimatske prilike. jer nisu mogle da podnesu surovu pustinjsku klimu. uz mediteranske obale na severu kultivisane su i maslina i vinova loza. kakve pominje Herodot u svojoj Istoriji.Privreda. Uzgajano je nekoliko vrsta gove eta. od Hetita. spominje i njihova goveda sa tako velikim rogovima "da nisu mogla da pasu normalno. jedno u profilu. vidimo dva gove eta. Jedino je po oazama bilo mogu e gajenje urmine palme. Maziri se prvenstveno bave sto arstvom. Tek kasnije. dok je kamila odoma ena tek od po etka nove ere (nju su Rimljani preneli sa Srednjeg Istoka). od rimskog vremena. sa karakteristi no velikim rogovima. dok ovaca gotovo uop te nije bilo. trgovina i politi ka istorija Od najranijeg perioda razvoja svoje kulture pa sve do danas. Slikarstvo na stenama u severnoj Africi datira jo od daleke praistorije. . ve su i la unazad dok se hrane". Kada Herodot govori o ovom narodu. zatim koze. Konji su prido li sa istoka. Na ovoj slici. dok se ispod uo ava glava drugog. Poljoprivreda je bila retko zastupljena.

ikonografiju starog Egipta i pustinjske petroglife crte e na stenama. Pa opet. uvek nailazi na neku trgova ku stanicu. Srednjovekovni crte koji simbolizuje bogatstvo grada Timbuktua i njegovih vladara. pa su u velikoj meri zavisila od uvoza. a najvi e. pa tako Herodot ka e da se "posle 3 dana hoda (oko 150 km . a kojeg drevni Egip ani esto pominju u svojim spisima. ak 75% svetskog zlata pro lo je kroz ovaj grad na putu za Evropu i Aziju! Njegovo stanovni tvo bilo je veoma raznoliko . Nalazio se izme u afri kih zlatnih rudnika i pustinjskih mazirskih plemena. gde je izvo en zeleno-plavi kamen sa planina Tibesti. U XIV veku. to jest. do 2 metra dugi ma evi. Arapi.prim. autora). U upotrebi su bila i borna kola na dva to ka sa upregnutim konjima. Jedan crte dvokolica sa upregnutim konjem sa visoravni Tassili datira jo iz I milenijuma stare ere. grad na srednjem toku reke Niger. Brada vladara karakteristi na je za severnu Afriku . Timbuktu je bio polis u pravom smislu te re i. kao i koplje. razvija se i jedan od naj uvenijih trgova kih centara Afrike Timbuktu. bio je pravi trgova ki centar izme u severa i juga. poznata su bila mazirska oru ja. odnosno. vojnu i versku vlast.Berberi. nojeva jaja i perje. kojima su nudili ko u. kakva su koristili Egip ani i jo neki azijski narodi. imao je samostalnu politi ku. Trgova ki putevi postoje jo za vreme Grka i Rimljana. kao i neka subsaharska crnoputa plemena. a od defanzivne opreme posedovali su mali okrugli ko ni tit. Tako. trgovina je bila na prvom mestu. . Trgova ki putevi u kulturnom prostoru Mazira bili su od jo od davnina veoma dobro organizovani. Posebnu vrstu trgovine mazirska plemena su razvila sa starim egipatskim carstvom. Plemena Tuarega (Mazira) nikada nisu imala sopstvenu eksploataciju metala. Rimljana. gvo e i bakar su uvozili od Grka. ili pustinjski grad". slonova u. Naj e e su pravljeni luk i strela. poludrago i drago kamenje. divlje ivotinje.Od drugih privrednih grana. Feni ana i iz ju nijih delova Afrike. ali pravi procvat trgovine po inje od IX veka nove ere. zlato i srebro. Mazirska plemena su bila posrednici izme u subsaharske Arfike i mediteranskih kultura. U to vreme. pa ak i crno stanovni tvo .robove.

ovnujski rogovi javljaju se tek od njegove posete hramu boga Amona u pustinji zapadno od Nila. . Me utim. ali su mu dodali naziv Ra. razlika u poimanju ovog bo anstva je o igledna. ali ne u smislu nacionalne samostalosti. Re Amon poti e od mazirske re i amaen. a tek su joj Feni ani podarili antropomorfni oblik i poistovetili je sa svojim vrhovnim enskim bo anstvom . zna ajna koncepcijska Boginja Tanit. To je bila prva i jedina dr ava u kojoj je vladao neki Mazir. iako ovnujski. odnosno izvor ivota svih. ali posebno pustinjskih naroda. Oni su i u istorijskim izvorima poznati kao slobodni ljudi. Ikonografski. to zna i voda. povezuju se sa jednom vrstom pustinjskog jarca. Tako je o enk 921. Naime. pod jednim vo om.Berberi nikada nisu ratovali izme u sebe. egipatsku dinastiju (taj period je u egiptologiji poznat kao "vladavina 9 libijskih kraljeva"). to veoma upe atljivo svedo i o surovim obredima i prino enju ljudskih rtava kod Feni ana. uha ili oka. Za boga Amona znao je i Aleksandar Veliki. U svetili tu Anate u feni anskom gradu Salambu. ova plemena se nikada nisu ujedinila u jednu dr avu. ukoliko se vodio rat protiv stranih osvaja kih vojski. Ipak. Amona su kao bo anstvo preuzeli i stari Egip ani. godine stare ere ujedinio severnoafri ka pustinjska plemena. koji uvek mogu da otkriju u planini sakrivene izvore vode. Boginja Tanit je velika boginja-majka i ona se predstavlja kao debela ena koja sedi na prestolu i ima perje na glavi. prona eno je nekoliko hiljada urni sa pepelom spaljenih novoro en adi (!). Nekoga bi mogla da zbuni injenica da se za Berbere vezuje egzistencija uvene anti ke severnoafri ke imperije Kartagine.Anatom. Od Amona do islama Izvorna vrhovna bo anstva Mazira bili su bog Amon i boginja Tanit. U po etku je ova boginja predstavljana na crte ima. Na glavi je imao ovnujske rogove i bio je obu en od pasa na dole. pomo u simbola ruke. u ikonografiji ovog vladara. izvorni Amon je po pravilu predstavljan kao ovek koji je preko lica uvek nosio masku. a okupljali su se. ve po tome da su slobodni u politi kom smislu i da ive u jednostavnoj plemenskoj organizaciji irom Sahare. valja ista i da je Kartagina bila najpre dr ava Feni ana. osvojio Egipat i osnovao 22. Rogovi Amonovi. sa vrlo malim procentom mazirskog stanovni tva. Crte mazirskog ratnika iz V veka stare ere. Maziri nikada nisu prinosili krvne rtve bogovima. Za razliku od njih. a to je vrlo zanimljivo.

ali i drugih koji bi to zatra ili od njega. da se prilikom ulaska u hram celiva sve ev grob i pali se za njegovu du u kerami ka uljana lampa. odlazio bi na grob duhovnika i na posebno pripremljenom mestu iznad groba ostajao celu no i ekao da mu se svetac javi u snu.svaki grad ima svog sveca koga slavi odre enog dana u godini. Tokom ivota duhovnik se isticao i time to je sudio i re avao razli ite sporove izme u lanova plemena. Ratni ka igra vezana za posebnu svetkovinu. i nakon primanja islama. bili su i u poziciji boginje Tanit. Kada bi neki lan zajednice bio u nevolji ili nedoumici. Bilo kako bilo. Svetac je u io ljude starim obi ajima koje treba po tovati prilikom va nih doga aja i dru tvenih obreda. U vreme vladavine Vizantijskog carstva Maziri su prihvatili hri ansku religiju. a pored ostalog. Poznato je da su ovi ljudi iveli jednostavnim ivotom i da nisu imali materijalna bogatstva.. a samim tim preno ene su i legende. Duhovnici su postajali priznati po tome to su dobro znali i pa ljivo prenosilili zajedni ku istoriju i legende svoga kraja. ima kupolu i etiri roga na krajevima. Njegovo svetili te izgleda kao mazirska ku a. ivot i smrt su mnogostruko pro eti. bez obzira koja je vera bila prihva ena od strane mazirskog stanovni tva. odnosno duhovnika. Tradicija berberskih svetaca ostala je sa uvana vekovima. Do dana njih dana se zadr ao ovaj obi aj . doga aji. mitovi. pored boga Amona i boginje Tanit.Kod Mazira. Tradicija svetih ljudi u plemenu preno ena je sa kolena na koleno. Herodot. Sveci su imali Ruka je jedan od simbola poziciju duhovnog vo e. etvorougaonog je oblika. Tako je poznato i da su hramovi bili iscrtani predstavama svetaca. kult lokalnih svetaca ostao je prisutan isto kao i ranije. postoji barem jedan grob neke vrste "sveca". no. . Sa uvane legende o svetim ljudima su mnogobrojne i sve poti u iz jedinstvene pri e ili mita. a strpljivo je i prenosio je svoje znanje ostalim lanovima zajednice. Upadljiva je sli nost ovih obreda sa hri anskim obi ajima. pominje i verovanje u mazirske duhovne vo e. ne mo emo sa sigurno u utvrditi da li je ovo relikt hri anskih tradicija.. savetnika svog plemena. Na svakom groblju.

Tuarega) i dalje ivi ra trkano na irokom prostoru severne Afrike i Velike pustinje. od kojih najstariji poti u iz vremena pre 8. ovaj put jo jasnije i koloritnije. Mazirsko stanovni tvo ivi i dalje u severnoj Africi. mnogi Maziri su prihvatili hri ansku religiju. Ove slike poti u iz . jo ja ih i jasnijih boja. plemena Berbera (tj. boja reaguje na tu vlagu i na udesan na in se ponovo pojavljuje iz kamena. Neki su uklesani u stenu. Ali. ali je sakrivena unutar "pora" ovih stena. ali se crte i sutra pojavljuju ponovo. od prodora Arapa u VII veku nove ere. te je to danas op teprihva ena religija. Maziri pri aju da su njihovi preci svojom krvlju ostavili poruke za naslednike i da se zbog toga uvek vra aju. za vreme vladavine Vizantijskog carstva. Berbersko Danas i Sutra Mazirsko stanovni tvo. uz potpuno prihva enu islamsku religiju. Tunis i Libija). to potvr uje i veliki broj ostataka Hristovih hramova diljem Velike pustinje. s druge strane.Zanimljivo je pomenuti i neobi ne crte e na stenama. Berberi su izuzetno prilagodljivi. koja uva samu sebe. krvi i nojevih jaja. u pitanju je pustinja. Mo da su ba za ovakvu snagu i vitalnost upravo zaslu ni ve no surovi uslovi ivljenja u pustinji. Berberi su se postepeno islamizovali. Al ir. posebno oni na planini Hagar u Al iru. Ovaj crte u steni najverovatnije predstavlja kultno mesto boginje Sunca. lako je skinuti. iji duhovi tite petroglife. Ta pojava zadugo je predmet folklornih legendi u kojima je fenomen pripisivan mo ima svetaca. Kada padne no i vla nost vazduha se pove a. gde zadr ava svoj sastav. Boja ovih natpisa je spravljana od biljnih sokova. Primera radi. ona se ne vidi golim okom. i ona duboko prodire u stene. Politi ki rascepkani u okviru nekoliko modernih dr ava (Maroko. nalaze se u procepu izme u op teg procesa modernizacije i tehnolo kog razvoja s jedne. i konzervatizma svoje tradicije i drevnog na ina ivota. Ove druge. Moderna nauka je sa svoje strane ponudila obja njenje ove pojave. Po to se ova boje otre.000 godina. Po njima. a neki naslikani prirodnim bojama.

History (Translated by A. Herodotus. Inir Tifaut antropolog London Preporu ena literatura: y y y y y y y McBurney. London. Ancient Records of Egypt. Loeb Classical Library. 1961. Geer). London. Geography (Translated by H.jednog naselja u planinama Maroka.html http://www. H. Harvard University Press.bradshawfoundation. Harvard University Press. gde ivi i najve i broj dana nje berberske populacije. 1941. 1960. Strabo. Gamps. 1962. B. Maziri uvaju svoju kulturu.XII (Translated by Russel M. Plavi Ljudi. G. Chicago. zadugo e biti za titni znak Velike pustinje . Loeb Classical Library. Volumes I . C. Breasted. polunomadski na in ivota i osobeni jezik. mazirski jezik je u upotrebi paralelno sa arapskim jedino u Maroku i Al iru. D. The Stone Age of Nothern Africa. hrabri i zanimljivi. H.net/ . No 120. No 49. Ancient Egipt. Danas. Jones). Loeb Classical Library. Paris. Harvard University Press.L.free. Kees.fr/ http://www.tuaregs. Preporu ene Web stranice: http://tuaregs. Godley).Sahare.com/giraffe/tuaregs. Monuments et rites funeraires protohitoriques (Aux origines de la Berberie). Diodorus Siculus. M.

Sve to na e . klasirati tako dobijene podatke i ukrstiti ih sa injenicama van samog dela. i 2004. Namera ovog lanka. a potom i/ili kao SF (nau no-fantasti ni). Producent je D oel Silver (Joel Silver). tekst scenarija. mo da.. me utim. Nije pro lo mnogo vremena od kada je film Matriks bio hit sezone. a koje su relevantne za njegovo tuma enje i nalaze se u intervjuima sa autorima i glumcima. i bili vrlo zbunjeni zbog toga. koji se o ekuju 2003. za Warner Bros. Naime.Matrix ili Jevan elje za XXI vek ili povratak u matericu ili. D o Pantoliano (Joe Pantoliano) kao Sajfer/mr Reagan i drugi. Smatrali su da je previ e gust. ili prosto kao film-strip. Scenario su napisali i re irali ga bra a Endi i Lari Vahovski (Andy & Larry Wachowski). avanturisti ki. plakati i fotografije pojedinih scena tretiraju kao istorijski izvori. U Holivudu se nikome nije svideo. ve samo da poka e da ono mo e da postoji. To zna i da ih treba podvr i kritici. neka je i "strip" (bra a Vahovski su se pre filma bavila pisanjem scenarija za stripove)." Kada se pogleda film jasno je da je tu gustinu . kritikama filmova.. diskusijama na Internetu i esejima pisanim povodom ovog filma. Ko bude smatrao da ga ima. mora e sam da ga tra i.njegovo je. akcioni. Dobro. godine. ali o emu? To pitanje se pokazalo kao prete ko za ve inu filmad ija kojima je bilo ponu eno da ga finansiraju. Film je snimljen 1999. Anderson/Neo. utvrditi njihov me usobni odnos i. godine i traje 135 minuta. Ali. potra iti njegove idejne izvore. nije da bude uputstvo za pronala enje skrivenog blaga. Neki filmski kriti ari su Matrix prikazivali i opisivali pre svega kao kung-fu film. prona i neku skrivenu poruku. mogu e je vrlo pouzdano utvrditi kakav je idejni podtekst dela. Keri-En Mos (Carrie-Anne Moss) kao Triniti. ako se itav film. da li je punjenje bioskopskih blagajni jedina njegova svrha i jedina posledica? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje potrebno je pristupiti analizi sadr aja filma. Lorens Fi burn (Laurence Fishburne) kao Morfeus. Igraju Kianu Rivs (Keanu Reeves) kao Tomas A. U toku su pripreme za snimanje drugog i tre eg dela. Glavni alat kojim se mo e prou iti sadr aj ovog filma predstavlja i jedan od modernih metoda istorijske nauke. Lari Vahovski je kasnije pri ao: "Niko nije razumeo scenario.

Hajd. Najizra eniji je glavni motiv Jevan elja. a Morfeus ga kasnije pita "da li je spreman da vidi koliko je duboka ze ja rupa"." ta je to. Morfeus u filmu citira Bodrijarove re i iz ove knjige ("ovo je pustinja realnosti"). . a no u haker Neo koji pravi i prodaje ilegalne kompjuterske programe. Anderson. ne to o emu mu govori Morfeus: "Ti si tokom celog svog ivota mogao da oseti da je u svetu ne to pogre no. mo da. danju pla ljivi slu benik kompanije Metacortex (dakle deo sistema Matriks). Brojni su i ponekad vrlo o igledni detalji kojima autori pokazuju svoj osnovni uzor. kao i religijskih i filozofskih citata i aluzija. ve . Mo da nije preterano pomisliti da ovaj film nudi jednu modernizovanu. L." Mogu e je u ovoj pri i prepoznati neke literarne (i filmske) kli ee (ili matrice). sa etu i oveku visoke tehnologije prilago enu verziju Biblije. da bi se film razumeo. ime su autori hteli da skrenu pa nju i na ovog filozofa. Zanimljivo je tako e i da glavni lik u filmu krije svoje diskete u knjizi Simulakra i simulakrumi ana Bodrijara. a ovo se najvi e uo ava u izboru imena glavnih likova filma i njihovim me usobnim odnosima.. Ti ne zna ali ono je tu. Frank Bauma. Simulakrum je kopija koja zauzima mesto originala i mogao bi biti inspiracija za kreiranje Matriksa. koji su prikriveni i me usobno spleteni.mr. odnosno ideja o spasenju ove anstva.dalo obilje istorijskih injenica. Pri a Roberta Luisa Stivensona Dr. On ukazuje na filozofska dela. koji treba da povede ostale u borbu protiv Zla. D ekil i mr. Ovde treba imati u vidu da su bra a Vahovski. Osim toga. koja te goni u ludilo. Hajd bi mogla biti tako e jedan izvor inspiracije. imale i druge autore). kao cepljika u tvojoj svesti. Motiv prolaska kroz ogledalo je vrlo va an za razumevanje filma i nala enje ostalih referenci. U filmu se pojavio Izabrani. Prvi asocijacija sigurno je uvena Alisa u zemlji uda Luisa Kerola. Dve li nosti u jednom telu postoje i u filmu .Jevan elja. Prelazak iz jedne li nosti u drugu nije posledica hemijske smese koju junak ispija da bi postao mr.. na koju se u filmu aludira najpre porukom Tomasu Andersonu da "sledi belog zeca" (na ramenu jedne devojke). "Ovde je ne to pogre no. izbegli da daju odgovor). Tema odraza u ogledalu je tako e vrlo va na u filmu i svoje uzore ima u literaturi. zaista realnog sveta za ije postojanje ni ne znaju. odgovorili da ne pripadaju ni jednoj verskoj hijerarhiji ( ime su. a posada Nabukodonosora i nije ni ta drugo nego grupa terorista koja nastoji da razori postoje i sistem. U poglavlju svoje knjige O nihilizmu Bodrijar raspravlja o terorizmu. na pitanje o njihovim verskim ube enjima. odnosno njenog jezgra . poput Platonove Dr ave. treba u i u trag intelektualnim uticajima koje su autori pretrpeli. Dakle. koje su scenaristi pa ljivo probrali i servirali publici. gde svet koga ljudi vide i smatraju ga za stvarni u stvari predstavlja odraz ili senku drugog. imena i pojava. druga bi mogla biti ciklus knjiga na temu arobnjak iz Oza (koje su nakon originalog.

zatim Hakslijevog Vrlog novog sveta. Terminator i Aliens (James Cameron). Blade Runner (Ridley Scott). Ovo bi. Od autora hongkon kih akcionih. kao i filmove reditelja John Woo-a. Uop te uzev. Najpre nau no-fantasti ni: Ratovi Zvezda (Star Wars. tako e. a nemo da na to uti e ga izlu uje. npr. tu je i nezaobilazni i ve klasi ni Supermen. Na in na koji su u tim crta ima postavljeni vreme i prostor u scenama borbe je ono to reditelji Matriksa nastoje da ugrade i u svoje filmove. kome je posve en zadnji kadar filma. svakako ne slucajno). kao to su Ghost in the Shell. a holivudske filmove i ne cene naro ito. John Carpenter). a na tom tragu je i film Velika gu va u kineskoj etvrti (Big Trouble in Little China. u kome se vodi bitka izme u ljudi i ma ina. u kome su ro eni i . Naravno. Orvelove 1984. osim pobrojanih. Strip u filmu i film u stripu Osvrnimo se malo i na crtane filmove i stripove. mogla biti i aluzija na ekspirovog Hamleta.Da nije promenio svoj ivot. a posebno izdvajaju strip crta a Geof Darrow-a i njegovog junaka de aka-robota Rustija (Rusty the Boy Robot and the Big Guy). u kome se deca uzgajaju na planta ama (kao i u Matriksu). u kojoj postoji Veliki Brat (a koji se u Matriksu pominje kada i fa izam i Novi svetski poredak... Pijani majstor (Drunken Master) . Bra a Vahovski mnogo vole japanske crtane filmove (tzv. Holivudski milje slabo poznaju. Schaffner). a naro ito romani poput Zamjatinovog Mi. Igranih filmova koji su uticali na bra u Vahovski veoma je mnogo. u kome Neo pole e iznad grada poput svog popularnog prethodnika. koji ose a da "ima ne to trulo u dr avi Danskoj". Franklin J. Bra a Vahovski dolaze iz sasvim druge sredine .ikaga. kao izvor ideja su mogle biti kori ene i razne druge knjige. itd.oba dela. njih zanima prvenstveno ameri ka i dalekoisto na B produkcija. njih dvojca naro ito cene filmove u kojima igra D eki en. George Lucas). Planeta majmuna (The Planet of The Apes. anime). Ninja Scroll & Akira. Naravno. inovnik Tomas Anderson bi mo da i poludeo. te nastoje da i njihovi filmovi budu ra eni na taj na in.

Anderson (Neo) . To je grandiozni koncentracioni logor. I to ne bilo kakav zatvor. a vernost svom gradu iskazali su kroz nazive ulica u filmu. Njeno ime direktno upu uje na Sveto Trojstvo. 6. vrsta zatvora. 3. materica. Zaljubljuje se u Nea. Anderson je kovanica od gr ke re i "andros". ve najmasovniji koji je ikada zami ljen. to zna i sin. Tajna igra imena Najpre. elije koje mogu da stvore druge elije. po etak sveta (Bog je Alfa i Omega). to je ime helenskog boga snivanja. ili Sin ove iji. ali i EON. Srednje slovo u imenu (A) je prvo slovo svih fonetskih sistema. Sina i Svetog duha. Thomas A. u stvari. a u filmu igra spasioca ove anstva. asocira na alfu. personalizuje tri Bo je li nosti: Boga oca. U filmu Matriks je prikazan kao san. etvrtasti niz znakova izme u dve zagrade. koji slu i za eksploataciju ljudske energije. S druge strane. Ime Neo sadr i se u prezimenu aNdErsOn. pa se mora zaklju iti da je Matriks. indikator rasprskavanja projektila itd. Mitski Morfej je mogao da se pretvara u sva ljudska bi a i da ih podra ava. me u elijska supstanca. Morpheus . Uostalom. u koji se odlazi bez neke krivice i bez posebnog postupka. 5.glavni lik. Neo je latinski prefiks uz mnoge re i i zna i novo.kapetan piratskog broda u filmu. koji su zasnovani na nazivima stvarnih mesta u ikagu. tamparska mustra. to zna i ovek i nastavka "son". imenima ovi autori posve uju posebnu pa nju. koji ve ina ljudi smatra za realnost. davalac oblika. jednog od hiljadu sinova Hipnosa. beskrajno dug vremenski period.gde se dobro ose aju. ve nost. kalup. . jedan od izraza koji upu uju na Isusa Hrista. boga sna. Svrha tog sna je da ljude dr i u pokornosti. 8. Trinity .lanica posade broda. grad u Americi gde se nalazio najstra niji koncentracioni logor za ratne zarobljenike tokom ameri kog gra anskog rata (1861-1865). Anderson tako e asocira na Andersonvil. Ina e. 2. Tomas je u po etku biblijski Neverni Toma. 4. narkotik. Iz njegovog imena izveden je naziv za morfijum. 7. ta zna i Matriks? Ta re je bogata zna enjima na koja upu uju moderni re nici: 1. Anagram od NEO na engleskom jeziku glasi ONE (jedan).

kao biblijski Lazar. ibanje. budan sanjati. Veliki brod. I zaista.1) ine binarni sistem prenosa informacija. Dozer . Dvanaest je bilo Hristovih u enika. tako da on i Neo ("one" . najmla i i najsitniji lan posade. Switch . zanositi se. Kompjuterski pirat se pridru io sebi sli nima. kao i reditelji filma. filmski glumac Regan. Choi & DuJour . Epok je kreirao kompjuterski virus pod nazivom etiri jaha a (apokalipse. Mo da se odnosi i na kompjuterskog mi a. Choi je skra eno od choice. Re ozna ava i modricu oko oka. Mouse . Sajfa na engleskom zna i broj (cifra). Jedan glumac sa tim prezimenom je pred kraj XX veka zaista postao vrlo "va an" . Prema scenariju.Cypher (Mr Reagan) . Sajfa je an eo koji je prodao du u avolu (tj. prekida . skretnica. On i Dozer su bra a blizanci. Ime kazuje da je to osoba bez zna aja. Ovde se krije ironija na ra un osobe koja sebe zami lja va nom. perika u vidu pletenice. . menja . Svi zna i: iba. agentu Smitu) i postao demon. to zna i tuce (dvanaest). Neo odlu uje da po e sa njima na zabavu gde dolazi u kontakt sa jednim lanom piratske posade Nabukodonosora. po sopstvenom mi ljenju "va na osoba". podrazumeva se). skupa oni zna e izbor ili odluka dana.lan posade. On za nagradu tra i iluziju novog identiteta i postaje. ali se on kasnije ponovo pojavljuje iv. Dvanaest zanesenjaka koji su uspeli da promene svet. a ima veze i sa engleskom re i dozen. jer ovaj lik je dobar programer. Ro eni su u tajnom gradu Sionu. proro anstvo. Ime izvedeno od re i doze. Tank .lan posade.Prijatelj iz kom iluka koji kupuje piratski softver od Nea i njegova devojka. koji koriste kompjuteri.kao predsednik SAD. Njega ubija Sajfa. prut. cisterna. Radi se o izdajici (Judi). Du Jour na francuskom zna i dan.lan posade. Tako e i kompjuterska komponenta. te ko oklopljeno i naoru ano vojno vozilo. Ime zna i da je to tiha osoba. tekst koji otkriva budu nost. Skra eno od Apocalypse (Otkrovenje Jovanovo). rupa. ali tako e ukazuje i na tajno pismo. ra unanje. tj. Apoc . a u slengu mladu enu. to zna i izbor. to zna i dremati.lan posade. a ozna ava i nulu (0). deo Svetog pisma. jezerce. dok njom upravlja neuporedivo ve a sila. a za uzvrat dobio samo kratku iluziju ivota.lan posade. Mi . tenk. monogram.lan posade.

znak avola. Agent Smith. na kraju krajeva. Sastoje se od po pet slova. Nabukodonosor je bio vavilonski kralj koji je osvojio i razru io Jerusalim. daleke kontinente. pro lost i budu nost. a mo e da zna i i vodenu brazdu. za to. hrabrost. Oni nemaju imena i svi li e jedan na drugog. tajnog mesta duboko pod zemljom. Metacortex . pamet. agent Jones . ose anja. Zion . Sveto brdo.kompanija u kojoj radi Tomas Anderson. ako bi se podvrgli ovakvoj analizi. u potsvesti. poveli bi nas u nove filozofske i religijske sisteme. pod vodu ili u svemir. . za to. Ovim se aludira na budu u propast carstva ma ina.Lojalni slu benik firme Metakorteks. agent Brown.Rhineheart . Kovanica ukazuje na ono to se nalazi iza kore. snimljen ovakav film? Za to.. Prvi deo imena je ime reke Rajne. savest. proro i te kod Helena. nisu osobe ve funkcije. simbolizuju i pentagram. bezli na. a na brodu (u realnosti) u plavoj? Za to Neo bira ba izme u crvene i plave pilule? Za to je. naziv poslednjeg grada i poslednjeg upori ta ljudi. du a.Orakulum. jedinog do koga ma ine jo nisu stigle. Nebuchadnezzar .naziv Morfejevog piratskog broda. narav. ve ta ka prezimena.Sion. a korteks . gde bismo se dalje pitali: Za to su scene koje se de avaju u Matriksu (u snu) snimane u zelenoj gami.kora (mozga). Kako dalje sa Matriksom? Ovim poku ajem poja njenja imena i naziva u Matriksu otvorena su iroka polja za dalje razmi ljanje i tuma enje. adekvatna nema tovitoj prirodi ma ina. Meta zna i iza.kratka. sveta zemlja.. Mnogi detalji u filmu. Oracle . Drugi deo zna i srce.

Olimpijske igre modernog doba nemaju ba mnogo zajedni kog sa igrama koje su se odr avale u antici.knowthematrix. ve i u samoj Ilijadi imamo podatke da su se takva nadmetanja i ranije odr avala u sklopu sakralnih (svetih) obreda.pseudolair. tu su i jo mnoga druga. U Homerovoj Ilijadi. Ahilej organizuje nadmetanja povodom Patroklove sahrane.warnerbros.html http://www. Ali.thematrixhasyou. dobro organizovana savremena sportska nadmetanja. Ve ina ljudi preferira kolektivne sportove. borba oru jem. Naravno.com/ http://matrix. a dana nji sportski rezultati izgledaju kao produkt savremenih nau nih dostignu a. ga anje strelom i bacanje koplja.com/home. mr Goran Miloradovi Institut za savremenu istoriju Beograd Preporu ene Web stranice: y y y y y y y y y http://www.Treba pitati i tragati. uslovno re eno.morrisonfilm.bc. ili da je provaljena.believetheunbelievable. dok retki prednost daju pojedina nim.ca/films/details/matrix.htm http://www. sportska nadmetanja datiraju daleko pre igara u Olimpiji kraj Elide. A i pored njih.com/1999/Matrix. pesni enje. svake etiri godine pa nja i jednih i drugih biva usredsre ena na najveli anstveniji sportski skup dana njice .com/ http://www. a broj disciplina je ak i ve i no u prvim Olimpijadama .uk/matrix/i.htm http://whatisthematrix. jeste li se ikada zapitali kako je sve to stvarno izgledalo u vreme pobednika drevnih Olimpijskih igara? Prva. tr anje.co. ali nikada ne gubiti iz vida da je Matrica uvek najbolje radila kada su ljudi mislili da nje ili nema. U njima se takmi e sve sami najve i junaci.com/welcome.com/ O olimpijskim igrama Retko ko u dana nje vreme nema svoj omiljeni sport koga zdu no prati.matrixfans. bacanje diska.Olimpijske igre.trka kolima. to u neku ruku i jesu.htm http://www. Me utim.corona. Me utim. rvanje. jer Nestor ka e: K'o na Buprasijskom polju od Epejaca kad bje e Pokapan kralj Amarinkej...movie-page. .htm http://www.net/symbolism/ http://www.

Stotine godina tradicije rva ke ve tine u Mediteranskom basenu ostavile su traga. U razmatranje emo uzeti discipline kod kojih uslovi takmi enja (staza i rekviziti) nemaju uticaja na rezultat: rvanje. U opisu me a izme u Ajanta i Odiseja u Ilijadi tako e se mo e uo iti kori enje ve tine: kada je sna niji Ajant podigao Odiseja. Najcenjenije su bile Pitijske igre u Amfiktioniji. godine stare ere pa do 161. uspravnog rvanja (orthia pale). pa da uporedimo anti ke sportiste koje poznajemo sa drevnih kipova podignutih u njihovu ast i.Pesnicom svladah tad Klitomeda. jer nije lako vrsto stegnuti i dr ati nauljeno telo u blatu. Scene rvanja ni u se kao na filmskoj traci. Poku a emo da odemo malo dalje. postojale su i mnoge druge igre. Igre su odr avane redovno svake etiri godine. pankration. name e nam se zaklju ak da u organizacionom smislu i masovnosti anti ka nadmetanja. vec desetine razli itih zahvata. mogu da stoje rame uz rame sa dana njim. Tako. eponimni heroj Peloponeza. s obzirom na tada nje komunikacije. godine stare ere) na fresci iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu imamo doslovce priru nik o rva kim zahvatima. tj. po ev od 776. pa i Istamske. ovaj ga udarcem noge u zadnji deo kolena izbacuje iz ravnote e.e. to za odrasle.. kod Lukijana (II v. godine stare ere.bodi bilding. godine nove ere. nije to jedina stvar po kojoj bismo ravnopravno mogli da upore ujemo sport u antici i danas.) imamo opis dva na ina treniranja ove ve tine. Trening na tlu prekrivenim peskom (skamma) slu io je za ve banje tzv. Po jednom predanju za etnik ovog panhelenskog takmi enja u Zevsovu ast bio je uveni tebanski junak Herakle. kato pale). Drugi vid treninga bilo je rvanje na tlu (kylisis. Enopu sina Rvanjem dobih Ankeja Pleuronjanina. pa je do izra aja dolazilo razvijanje specifi ne snage.n. ve tine. pri kome je pra ina omogu avala da se ruke ne klizaju i do izra aja je dolazilo uve bavanje zahvata. danas poznatu pod imenom . trkom nadtr ah. to za de ake. odnosno takmi enja. a Ifikla dobra junaka. ali ne prikazuju tok jedne borbe. ali i jednu disciplinu koje nije bilo na "programu" drevnih igara. . Rvanje (Pale) Rvanje je jedan od najstarijih vidova borenja golim rukama. pored mno tva manje uvenih gimnasti kih nadmetanja. Anti ki borila ki sportovi Ali. pesni enje. to na me Usta. pa do 383. godine nove ere ak 45 polisa dalo pobednike na jedan stadij u Olimpiji. a po drugom Pelop.. a podloga je bila dobro nakva ena ilova a (keroma). savremene profesionalce. Od takmi enja u tr anju na jedan stadij (192 metra) napredovale su do manifestacije sa 18 disciplina. Nemejske u Kleoni i Argu. Ve za XI dinastije u Egiptu (21331922. Ali. Ako tome dodamo i podatak da je u periodu 144. Za eci igara u Olimpiji vezani su za mitska vremena i religijske osnove.

Kao i dana nji. jake istaknute grudi.hvat za ruku i bacanje preko ramena i akrocheirismos . Ve spomenuti Milon iz Krotona osvojio je est venaca u Olimpiji. a estostruki olimpijski pobednik Milon zahvaljuju i svojoj snazi u ao je u legendu. Sli an podvig ostvario je i ruski rva Aleksandar Kareljin. ravan i ne naro ito jak stomak. kratak vrat. mesolabe (dizanje u vis) nakon koga slede rassein (bacanje) i drattein (valjanje). dialambanein (hvat oko struka). Cenjene fizi ke predispozicije rva a bile su natprose no krupna i proporcionalna gra a. Omiljene tehnike bile su i anabastasai eis hypsos . Zanimljivo je da su i u antici rva i jako dugo ostajali u pobedni koj formi.Freska iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu. malo povijena le a i jake noge.lomljenje prstiju. trachelizen (hvat oko vrata). anchein (davljenje). a ukupno 25 na velikim igrama. Mnoge tehnike primenjivane u rvanju imale su i svoje nazive: hamma ( vor). nepobe en od . rva i toga vremena va ili su za natprose no jake ljude. mnogo du e od ostalih sportista. Scena uspravnog rvanja orthia pale.

Osim mekog remenja. do 2000. tako i danas. meke opute od gove e ko e (meilichai) da bi pritegli aku i u inili je vr om. pru a takmi arima sli ne prednosti u pogledu takmi arskog veka u odnosu na ostale sportove. ljuto remenje (oxeis himantes ili myrmykis) oja ano na drugom i tre em zglobu prstiju. uz prirodnu obdarenost i visoko razvijenu tehniku. u antici su one obezbe ivale jo vr i i silovitiji efekat. jer su povrede u iju bile redovni deo pesni enja. Pesni enje (Pyx) Pesni enje se umnogome razlikovalo od dana njega boksa. Ta oprema bila je u upotrebi do kraja II veka n. Klasi an bokserski gard prikazan na vazi iz druge polovine IV veka stare ere. devet svetskih prvenstava i nebrojeno turnira u apsolutnoj kategoriji (preko 130 kg) rvanja gr ko-rimskim stilom. Takve meke trake duge 3-4 metra kori ene su do kraja VI veka stare ere. sa osvojene tri Olimpijade. remenje oja ano metalnim plo icama ili iljcima. U Ilijadi Epej i Eurijal koriste tzv. najra irenija ve ba takmi ara u pesni enju bila je skapane. Tada se pojavljuje tzv. borba sa senkom identi na dana njem shadow boxing-u. bez upu tanja u borbu.1987. toliko est da su ovi borci dobili nadimak "karfiolske u i" (otothalidias). kao i meko remenje oblo eno vunom za trening (epispharai). koji je ostao nezamenljiv za uve bavanje rada nogu. godine. tokom treninga su kori eni i titnici za u i (amphotidai). . Me utim.te ku vre u punjenu peskom i lak u. Prva razlika je bila u "rukavicama". kada Rimljani uvode caestus. Sam trening pesni ara bio je veoma sli an treningu dana njih boksera. Poznavali su barem dve vrste vre a za udaranje. specifi nost ovoga sporta. punjenu prosom ili bra nom. tehnike i kombinacija udaraca rukama. Poput Milona i on je najzad izgubio me tek kada mu je suparnik pru ao samo pasivan otpor. Dok ih dana nji bokseri koriste da bi ubla ili udarac. O igledno. Neizbe an deo treninga bila je skiamachia. ubadanje prstiju u rastresitu zemlju borili ta da bi ovi o vrsli za borbu. korykos . kako pre dve i po hiljade godina.e.

Ipak. gard u pesni enju i gard u boksu (koji danas va i za borila ki sport sa najboljom ru nom tehnikom) su identi ni. Bokser.kretanje boksera i blokade i udarce koji se danas nalaze i u boksu i u npr. Koliko su Dijagora i njegovi potomci uspeli da usavr e sistem treninga i tehniku borenja? Ako ste imali prilike da gledate me eve Jack Dempsey-a iz tridesetih godina pro loga veka. est decenija olimpijski venci divlje masline odlazili su jednoj porodici. zahvaljuju i ve tini i izdr ljivosti. A Dijagorina porodica je "vladala ringom" upravo toliki period. godine stare ere) o igledno je imao specifi nu kolu borenja. onda znate razliku izmedu njega i Mike Tyson-a.To nas dovodi i do druge razlike u odnosu na savremeni boks . Dijagora sa Roda (pobednik 464. koristio udarac rukom kao eki em. . kao to se to praktikuje u isto nja kim borila kim ve tinama. karateu. a Damoksen iz Sirakuze je svome protivniku Kreugu iz Epidama udarcem ispru enim prstima probio stomak i i upao creva. jer pobede u Olimpiji u pesni enju i pankrationu njegovi sinovi i unuci re aju do 404 godine stare ere. pobednik u Olimpiji 520. te se name e zaklju ak da su anti ki borci koristili najbolju mogu u tehniku borenja rukama .osim i danas kori enih udaraca (aperkat. godine stare ere. Tako je Glauk iz Karista. rimska skulptura iz II veka na e ere. kro e i direkt) bili su dozvoljeni i udarci bridom pesnice i vrhovima prstiju. Koliko se cenila tehnika u ovom sportu ilustruje podatak da su naro ito cenjeni bili borci koji nisu primali udarce a pobe ivali su. to je te ko objasniti samo fizi kim predispozicijama.

sigurno ste uli za ultimate fight. Takode su kori eni i udarci glavom. bio bi od sudije opomenut udarcem ibom. a ostaju na istom mestu.. vide se o iljci i karakteristi ne "karfiolske u i"." U ovome opisu nije te ko prepoznati skip . ovaj vid borenja je izazivao opre na mi ljenja . iako je u ve ini zemalja zabranjen. te Lukijanov Anaharsid sa udenjem konstatuje: ".. a onaj ko bi napravio prestup. Takav sport postoji i danas.Glava boksera sa prethodne slike. Pored zahvata iz pesni enja i rvanja bili su dozvoljeni i udarci nogom. a drugi pak borbom najboljeg pesni ara me u rva ima i najboljeg rva a medu pesni arima. ska u zajedno u vis i udaraju nogom u vazduh. Kao i danas. Zabranjeni su bili samo ujedanje i zabadanje prstiju.caestus. Pankration Pankration je bilo doslovce borenje svom snagom.neki su ga smatrali spojem nesavr enog rvanja i nesavr enog pesni enja. kada se jedan borac na e na le ima drugog i ste u i ga nogama zadaje mu udarce u glavu i vrat. To nam ilustruju slike sa vaza i amfora i pisani dokumenti. dok je u toku treninga i predtakmi enja upra njavano uspravno borenje (ano pankration).tr anje u mestu koje se danas koristi u treninzima svih sportova i uve bavanje no nih udaraca. koje je trajalo sve dok jedan od protivnika ne padne tri puta. I danas se praktikuje napad u antici zvan apopignos. jer glavna borba na takmi enjima odvijala se nakon pada . U ile su se i tehnike padanja.. .sudaraju se i biju i rukama i nogama .. a drugi su svi hitri i ska u na noge kao da tr e.na tlu (kato pankration). ake boksera sa remenjem iz rimskog doba .

Taj zahvat je bio poznat kao "trik petom" (apopterizen). Nenaoru ani Dioskip je potpuno opremljenog Koragosa savladao samo blokiraju i mu zamah ma em jednom rukom. godine stare ere) i Koragos. Pobe eni je imao sre u da dobro uve bani pankratist borbu nije nastavio i na tlu. . ovo i najbolje pokazuje. ratnik Aleksandra Makedonskog. Pankratisti su bez sumnje bili ne samo najokrutniji. ve i u svakom pogledu najspremniji borci. dok ga je drugom izbacio iz ravnote e. Pri a kako su se u dvoboju sukobili Dioksip iz Atine (najbolji pankratist u Olimpiji 336.Sudija zamahuj ibom da bi opomenuo pankratistu koji protivniku zabija prst u oko. usput mu podme u i nogu.

petodribi (paidotribes) koji su se brinuli o op tem fizi kom razvoju mladih. ali ne zaboravite da je u staroj Olimpiji i irom Helade imao mno tvo poklonika. a s druge strane i gimnasti (gimnastes). O treningu. postali su i atraleiptes i primenjivali su masa u pre i . treningu se pristupalo veoma profesionalno. Trening pankratiste koji uve bava no ne udarce (IV vek stare ere). trening nije jedina komponenta u stvaranju vrhunskog sportiste. poimanju lepog. Na e doba pored ultimate fight bele i i ponovno osnivanje Pankration saveza u vi e zemalja sveta. Pominju se ak i dve vrste trenera.Apopignos. zadu eni za mazanje tela uljem. II vek na e ere. IV vek stare ere. te je helenskog atletu je opslu ivao itav mali tim stru njaka. Prvobitni aleiptes. body bildingu ... koji su bili specijalizovani samo za odre ene sportove. Kao to smo videli. upoznaju i se samo sa nekim od anti kih sportskih disciplina. Ali. i danas popularni zahvat. Mo da e vam ovaj sport izgledati surovo kada ga budete videli. Blokada no nog udarca.

Smisao za mu ku lepotu prona i emo ve u Ilijadi. Tada nja medicina je odredila i ta an odnos izmedu ve banja." S druge strane. kao i pri le enju povreda. odmora i jela. to ne bi trebalo da nas udi kod naroda koji je kao obavezni deo vaspitavanja mladi a koristio ve be u palestri. dao je li no vi enje savr enih proporcija ljudskog tela u svojem spisu Kanon i istoimenoj skulpturi. kao rezultat dugotrajnog promatranja i studiranja. Lepota udru ena sa visinom i snagom bila je ideal. Izvrgavanje sportista ruglu ide dotle da u Lukijanovim Razgovorima mrtvaca Haron ka e atleti Damasiju. jer be e na bogove nalik. rimska kopija prema Polikletovom . Sportistima se zamera da su postali neupotrebljive me ine koje samo jedu.nakon takmi enja. spavaju i ve baju. Skini sve to. Olimpijski pobednik u pankrationu Doriforos. kada o alo eni Prijam dolazi Ahileju da ga moli za telo mrtvoga sina Hektora. jer e amac potonuti ako samo jednom nogom stane u nj. pre nego e ga primiti u amac: "Nisi go dragovi u moj. kad si toliko meso na sebe nabacao. on ne mo e a da ne primeti lepotu ubice svoga sina: Tada se Dardanov sin Ahileju diviti stao Kakav li je i kolik. Agias. treba razmotriti i poimanje lepog u Helena. I pored svoje muke. te u II veku nove ere dolazi i do otvorenog sukoba mi ljenja izme u sportske i "obi ne" medicine. Kada je persijski komandant Masistije pao u boju kod Eritreje. Heleni su ga pronosili kroz svoje redove i mnogi su dolazili da se dive njegovoj veli ini i lepoti. uveni vajar Poliklet (polovinom V veka stare ere).

Mironov Diskobolos. i tako po legendi razvio svoju snagu. dugotrajnim odmorom uz obaveznu masa u i izuzetno napornim treningom sa optere enjem. sve to je bilo dobro znano i u anti ko vreme. postojali su svi uslovi koji bi dali mesta pretpostavci da je bio razvijen kult gradnje lepoga tela.464. koje ne bi imalo primenu u nekom odre enom sportu. a nagradu bi odnela fila koja bi dovela najlep e i najsna nije ljude. snazi i stezi. godine stare ere. Polikletov Diadumenos. zvana jo i Kanon. Tako su o Panatenejama. Pitanje je da li je veli anje lepote i snage zaista rezultovalo pojavom atleta koji su imali za cilj isklju ivo veliko i lepo telo. Sude i samo po oskudnim pisanim izvorima koji su nam sa uvani. mada bi pravilnije bilo . Neka vrsta prete e dana njih takmi enja u bodi bildingu postojala je u vidu nadmetanja za prvenstvo u lepoj mu kosti. vr ena nadmetanja u mu koj lepoti.Milonov sistem). najve em prazniku u slavu boginje Atene u istoimenom gradu. Vi e puta pominjani Milon koji je nosio tele dok ono nije postalo bik. pri emu je obavezno da takmi ar bude to krupniji i sa to bolje izra enom muskulaturom. originalu. Osnovna karakteristika savremenog bodi bildinga je ocenjivanje takmi ara na osnovu ta no utvr enih odnosa izme u pojedinih delova tela. To se posti e enormnim koli inama hrane. . Dakle. esto se u savremenoj bodi bilding literaturi uzima za rodona elnika treniranja sa postepenim pove anjem optere enja (danas se takav trening naziva Weider sistem.

Ipak. koja prikazuje oveka ija gra a ne zaostaje za bodi bilderima 1970 . i do zaljubljenosti u sopstveno telo? Godine 1896. Da li je istu degradaciju do ivela i sama svrha ve banja? Da li je ideja o ve banju radi osposobljavanja mladih za rat i mu ko nadmetanje vremenom do la do sasvim druge krajnosti. a vrhunski sportisti su postali cenjena roba koja ivi od svoga tela i za svoje telo. po etkom XXI veka. svedo i nam pomen upotrebe dugih haltera. tj. njihova gra a je jo uvek odgovarala potrebama odre ene discipline. anti ki sport je uspeo da pre e put do pojave profesionalaca koji su se takmi ili za novac i zadovoljenje svoje po ude. izra enu po Lisipovom originalu. Takvo telo. a da po etkom V veka stare ere prelaze na mesnu ishranu. smokvi. ne nastaje bez treninga sa optere enjem i ishrane probranom hranom bogatom proteinima. masivno i sa izra enom muskulaturom. ve ba tegovima). kao i da takmaci koje mu suprotstavljamo nisu koristili anaboli ke steroide i ostale suplemente. Od svetih igara religijskog karaktera u Olimpiji.ih. kao i tela drugih sportista proizvod su vi egodi njih ve banja. i da bi jo impresivnije izgledao u nekoj od takmi arskih poza. kao i podatak da su se takmi ari u pripremama za igre u Olimpiji prvobitno hranili mladim sirom i me avinom sira. do dekadencije sli ne onoj u XX veku. sport je visoko profesionalizovan. Upore uju i njegovu gra u sa savremenim "graditeljima tela" ne sme se prenebregnuti injenica da je na Herakle u opru enom stavu. Danas. Nemeji. bez suvi ne mi i ne mase koja bi im usporila pokrete. omorike i celera. gde su se atlete nadmetale za vence na injene od divlje masline. pogledajmo skulpturu Herakla. bra na i maslinovog ulja. obnovljene su Olimpijske igre. u igri je ogroman novac. ali i za slavu. Istmu. Da je tako i bilo. Ali. koji u antici nisu postojali. Rimska kopija Lisipovog Herakla u odnosu na moderne bodibildere. dvoru nih tegova (halterobolia. U prvoj polovini XX veka osnivaju se mnoga amaterska sportska dru tva. sa plemenitim idejama razvijanja ljubavi medu narodima i bavljenja sportom radi istote ivljenja.Vratimo se na kratko prethodnim. Njihova tela. . a na Olimpijadama su se takmi ili isklju ivo amateri. ovde spomenutim sportovima i pogledajmo gra u tih boraca.

ca/antharch/cnea/CourseNotes/gkgameslides. Ilijada (prevod Tome Maretica). London. Novi Sad. fotografi izabrali kadrove i usmerili aparate. svojedobno je uzburakao nau nu javnost tvrde i da je odgovor na ovo pitanje potvrdan. Lukijan. Zagreb.usask. jer e malo ko krenuti na jug africkog kontinenta.edu/ynhti/curriculum/units/1998/3/98. desice se u 13:10 i trajace tri i po minuta. Igre u Olimpiji. Odabrani razgovori.tufts. godine pre nove ere moglo videti pomra enje Meseca iz ju ne Engleske. Greek Sports from Ancient Sources. godine u 21 as i 50 minuta po elo je potpuno pomra enje Meseca. 1996. Znamo da e slede e pomra enje Meseca biti 5. ve i mnoge druge astronomske doga aje u irokim vremenskim intervalima.09. Swalding.perseus. Beograd: Vreme knjige. Gardner. & Arete. Opis Helade.freesurf.perseus. . Miller.html http://www.) Prvo pomra enje Meseca koje emo odavde mo i da vidimo bi e 9. (Ni to ne emo videti.html http://www.html#top http://www. Tako mo emo da izra unamo da li se i kada.fr/ Arheoastronomske metode i arheolo ko-astronomske prepirke Devetog januara teku e 2001. Hesiod. Chikago. Njutnova mehanika nam ve nekoliko stole a daje mo an alat da prilicno precizno predvidimo. Poslovi i dani. S.Adam Crnobrnja konzervator Muzeja grada Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y iri . Homer.edu http://www. Preporu ene Web stranice: http://www. J. G. 1921. 1957. 1988.x. 1991. ne samo pomra enja. Oxford.yale. ve su bili pripremili svoje teleskope. recimo 2000. a i mnogi drugi ljubitelji ovakvih prizora.03. 1970. Prvo sledece pomra enje Sunca bi e 21. recimo. Zagreb. Pausanija. jula 2001.pankration. godine od 14:40 do 17:20. 1994. The Ancient Olympic Games. Beograd.edu/Olympics/pankration. Da li je mogu e da su i tada nji itelji britanskog ostrva mogli da znaju za to pomra enje pre no to je ono po elo? D erald Hokins (Gerald Hawkins). A.tufts. Astronomi. Athletics of the Ancient World. profesor astronomije sa Bostonskog univerziteta. a prvo potpuno pomracenje Sunca ovde bismo morali da ekamo skoro vek ipo. pa se ne e videti iz na ih krajeva po to e Mesec da se ereti nad onom drugom polovinom Zemlje. 1930. Lusaki. juna i u. novembra 2003.

usled ega se za etiri milenijuma. a potom izvesno vreme radio kao njegov urednik. Zbog precesije Zemljine ose rotacije. dolazi do navedene vrednosti koju. dobija srednju vrednost od 49. smatrajuci da je Stounhend izgra en u tom periodu.02 stepena za jedno stole e. prvi nau nik koji istra uje Stounhend sa astronomskog stanovi ta bio je Sir Norman Lokjer (Lockyer. Astronomi ga najvi e pamte po otkri u helijuma na Suncu. ovo pomeranje je veoma malo i iznosi 0. Lokjer teodolitom meri njen azimut za koji. zbog ovih svojih radova mnogi dana nji istra ivaci Lokjera smatraju ocem arheoastronomije. najvi e ostao poznat upravo po svojoj astronomskoj interpretaciji funkcije pojedinih lokaliteta. izme u ostalog. Za razliku od Lokjera koji analizira nekoliko unapred odabranih. a potom i knjigu. a onda. razmatra prakti no sve pravce odre ene parovima kamenova na spomeniku. uz pomo ra unara. Me utim. Iako je Lokjerov metod sa astronomskog stajali ta potpuno korektan. poznata monumentalna kamena gra evina u ju noj Engleskoj. pomerila ne to manje od jednog stepena. on tra i pravce koji se odnose se na ta ke izlazaka i zalazaka Sunca.re ena tajna Stounhend a) sadr i i problemati ne postavke. Penrouzom (Penrose) sprovodi merenja istaknutih pravaca na spomeniku i na onovu njih ga datuje na 1860. arheolozi su se prema njemu postavljali veoma kriticki. poznati nau nik toga doba. osim solsticijuma. Konkretno. godine osnovao danas uveni Nature. zbog mogucih gre aka aproksimira na vremenski period od 1900. Na osnovu razlike u azimutima izmedu sada njeg izlaska Sunca u vreme letnje dugodnevnice i izmerene vrednosti. Meseca.5717 stepeni. ukazivali na bitne ta ke vezane za istaknute polo aje Sunca na horizontu tokom godine. Glavna njihova zamerka bila je ta to ta ke kojima je definisan mereni pravac ne moraju biti objekti koji su izgra eni u istom periodu. za geografsku irinu Stounhend a. Kako doti na Hokinsova knjiga (Stonehenge Decoded . Na koji na in? Poznato je da Sunce izlazi najsevernije na horizontu na dan letnjeg solsticijuma. godinu pre nove ere. ve i kao ra unar za predvi anje pomra enja. konstatovao je 10 pravaca koji su. Arheolozima je. gde saop tava da je otkrio na koji je na in Stounhend (Stonehenge). Medutim. Naime. njegove su tvrdnje bile o tro osporavane u nekim akademskim krugovima. ipak. 1859. Hokins nije na ao nikakve pravce koji bi ukazivali na izlaske ili zalaske zvezda i planeta. do 1000. Lokjer je. nakon korekcija. sa gre kom ne ve om od jednog stepena. godine pre nove ere. konstrukcijom Stounhed a nametnutih pravaca. on koristi o-ruk sistem. Dakle. godine pre nove ere. tra i me u njima one koji imaju astronomski kontekst. Po to je glavna osa usmerena ka severoistoku. Za Mesec je na ao 14 takvih pravaca (neki od tih pravaca oznaceni su na slici). Izme u ostalog utvr uje da je glavna osa Amonovog hrama u Karnaku usmerena ka ta ki gde izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. . Zajedno sa F. ta nije ka tacki blizu koje sada izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. a naro ito me u arheolozima. Tokom putovanja po Mediteranu i Egiptu Lokjer konstatuje da su neki hramovi orijentisani prema izlasku Sunca. ne samo kao svojevrsna astronomska opservatorija. vratimo se Hokinsu. gde konstatuje da su ovde. markirane i ravnodnevnice. to su kasnija datovanja i potvrdila. No. planeta i nekih sjajnijih zvezda u periodu od 2001. U svakom slu aju.ezdesetih godina minulog stole a on je objavio lanak u casopisu Nature. ova ta ka se lagano pomera. slu ila u praistoriji. i 1500. Potom analizira i Stounhend . 1836-1920).

Francuska) i Brodgarov prsten na Orknijskim ostrvima. smatraju i da svoju pa nju treba da posveti ostalim sli nim. Takode je utvrdio da se na horizontu iz Stounhend a vide i udaljeni orijentiri. Istra io je ih je oko tri stotine. Hokins u osnovi temelji svoju pri u o 'neolitskom ra unaru'. a zelene na Mesec. . Istra ivao je i kamene kolonade u Karnaku (Bretanja. Za razliku od Hokinsa. kada uspeva da ih ubedi. ciji polo aj omogucava veoma precizna merenja polo aja Sunca i Meseca. ve je deo potpuno pravilne elipse. Statisti kom analizom samerljivosti najfrekventnijih izmerenih du ina. bezrazlo no zapostavljenim spomenicima. Hokins se. Crvene linije odnose se na izlaske i zalaske Sunca. Posebno se bavi geometrijskim oblicima i geometrijskim odnosima kod neolitskih gradevina. Atkinson proverava kolika je verovatno a da konstatovani pravci nisu slu ajni. a i ostali lanovi porodice. Upravo na tim nalazima. on se uveliko bavi tajanstvenim geometrijskim formacijama. Sa sebi svojstvenom sistemati no u on je ponovo izvr io topografska snimanja Stounhend a i ispostavilo se da centralna konstrukcija nije u obliku grube potkovice. do ao je do zaklju ka da su tada nji graditelji imali jedinicu za merenje du ine (megalitski jard. dobija da je rizik takve pretpostavke ak 50%. Devedesetih godina. 1894-1985). Do ovog vremena Tom se nije eksplicitno bavio Stounhend om. poznat po neobi nim ogromnim geometrijskim figurama. lokalitet Naska (Nazca). Krajem ezdesetih i po etkom sedamdesetih. arheoastronomska struja dobija poja anje u radovima profesora Aleksandra Toma (Alexander Thom. jedan od tada vode ih autoriteta za Stounhend na Hokinsovu 'Re enu tajnu Stounhend a' odgovara 'Mese inom iznad Stounhend a' (Moonshine on Stonehenge). Poneo se kao pravi engleski d entlmen. Atkinson.Plan Stounhend a sa ucrtanim pravcima koji imaju astronomski kontekst. koji je ranije bio estok kriticar Hokinsovih spekulacija. koji iznosi 83 cm)! U istra ivanjima mu poma u sin Ar ibald. Arheolog Ri ard Atkinson. ali u Engleskoj (crop-circle patterns). sasvim je drugacije reagovao na Tomove argumente. U ovom kriti kom lanku koga objavljuje asopis Antiquity. Tom od tridesetih godina sistematski i detaljno geodetski meri arheolo ke lokalitete u Britaniji. pak. usmerava na sli an problem u Peruu.

izazivaju divljenje. U svakom slu aju. ina e jedan od vode ih arheoastronoma danas u svetu. period izme u 60. Stounhend je. Stounhend je postao op te prepoznatljiv simbol za bavljenje oveka naukom (naravno. Stounhend je praistorijski spomenik ije je prou avanje najvi e doprinelo utemeljenju prou avanja drevne astronomije. gra en u nekoliko faza. sli no drugim takvim gra evinama na Britanskim ostrvima. koji nudi svoj model za arheoastronomsko funkcionisanje Stounhend a. sigurno ne bez razloga u svojoj knjizi Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. pri emu su prva i poslednja me usobno vremenski udaljene preko hiljadu godina. u irem i manje striktnom zna enju te re i) u praistoriji. ona koje je definisao i razlu io sam Atkinson. stari samo oko 5 hiljada godina. i 80. Klajv Ragls (Clive Ruggles) sa univerziteta u Lesteru. najpre postavljaju pitanja. Stounhend kao Altamira Verovatno zbog toga to je esto bio predmet istra ivanja i velikih polemika. pokrenuta Hokinsovim delima. Stounhend i njemu sli ni spomenici. . U razvoju Stounhend a mogu se izdvojiti tri osnovna perioda. dok ove pe inske slike.Koliko je polemika oko arheoastronomije. Na e znanje o njima suvi e je povr no da bismo pouzdano znali za ta su ove konstrukcije kori cene i kako su funkcionisale. ilustruje i injenica da se u nju uklju io i Fred Hojl (Hoyle). Vi e od polovine tog vremena proteklo je od po etka gradnje (prve faze) do podizanja velikih megalita koji su danas glavna asocijacija na ovaj spomenik. poznati engleski astrofizicar. ba kao to su pe ine Lasko i Altamira postale simbol za umetnost ljudi Ledenog doba. stare 25 milenijuma. Me utim. godine minulog veka uzima kao prvu fazu u intenzivnom razvoju arheoastronomije. uzburkala duhove esdesetih i sedamdesetih godina.

Obrijev prsten verovatno su tada bili postavljeni drveni stubovi. od kojih su danas samo dva sacuvana (slika iznad). odakle po inje tzv. prilaz oivi en sa dva paralelna zemljana nasipa. kada je izgra en. U prvoj fazi uglavnom su dominirali zemljani radovi. predstavlja kru ni nasip (hend ). Obrijevih jama. a nakon toga da su slu ile za skladi tenje ostataka ceremonijalnih svetkovina. Petna stena (Heelstone). U okviru zemljanog nasipa. od kojih jedna savija ka severu. a potom se se deli na dve grane. Avenija se u pravoj liniji pru a skoro 300 metara. Iz njega je verovatno i iskopavan materijal za gradnju nasipa. sa plitkim rovom sa spolja nje strane. a druga ka istoku prema reci Ejvon. Prvu fazu. Na osnovu irine i dubine rova. godine pre nove ere. tu pripadaju i etiri usamljena kamena uz unutra nju stranu kru nog nasipa. koji ih je opisao jo u XVII veku. 98 metara u pre niku. U ovim jamama prona ene su ko tane igle i kremirane ljudske kosti.Tri faze razvoja Stounhend a. bio visok oko 2 metra. Ona je izgradena kasnije i uglavnom je svrstavaju u drugu fazu.tzv. Takode. tzv. Prvoj fazi verovatno pripada i jedan usamljeni kamen . usa ena u mali rov unutar Avenije. Verovatno da su u njima bili usa eni drveni stubovi. Avenija. Konstrukcija od masivnih kamenih gromada podignuta je u tre oj fazi. . nazvanih tako u cast D ona Obrija (Aubrey). procenjuje se da je nasip. pored njegovog ruba nalazi se prsten od 56 velikih rupa. Rov je otvoren sa severoisto ne strane. datovanu na oko 3000. tipi no za neolitske kulture sa podru ja Veseksa. U rupe koje ine tzv.

razmatra emo samo njih. od obra enog kamena iz druge faze. Otvor dvostruke kamene kru nice okrenut je u pravcu avenije. Nakon stotinak godina. Izgleda da ovaj rani kameni spomenik od delimi no obradenih i oklesanih stena nikada nije bio zavr en. U daljem tekstu poku a emo da. podignut je dvostruki prsten sa 80 stena od pemrok irskog plavi astog kamena. Sarsenske stene (u pitanju je tercijarni pe car) dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. pri a o funkciji Stounhed a je daleko od namere ovog lanka. ka ta ki izlaska Sunca za vreme letnjeg solsticijuma. Ovaj kamen poti e sa planina jugozapadnog Velsa.U drugoj fazi. U njoj je podignut kru ni deo od ogromnih sarsenskih stena povezanih popre nim gredama. koje su udaljene preko 300 kilometara. Monoliti su visoki po 9 metara i te ki pet tona. unutar potkovice (zapravo elipse) podignut je ovalni prsten. visoke 9 metara i te ke u proseku pet tona dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. po kojima je Stounhend i danas prepoznatljiv. Zbog toga to Zemlja ima atmosferu koja razli ito prelama pojedine delove spektra Sun eve svetlosti. godinu pre nove ere. verovatno u nameri da se u njih smeste preostale stene od plavi astog kamena preostale iz faze II. Po to su. osim pomenute Avenije. a oko sarsenskog prstena su iskopane dve kru nice sa po trideset rupa u svakoj. koja se povezuje sa kerami kim nalazima Kulture pehara (Beaker). tj. te ko je zamisliti da joj je to bila jedina namena. predstavimo neke modele koji mo da obja njavaju kako je ona mogla biti ostvarena. Ciklusi Mese evih pomra enja Pomra enja Meseca su pojave kada se Mesec nalazi u Zemljinoj senci. Dana nji izgled Stounhend a. Unutar prstena potkovi asta forma od trilitona (po dva uspravna kamena sa popre nom gredom). pomra enja Meseca znatno frekventnija od Sun evih. Po etak ove faze datuje se na 2000. za koju je Aleksander Tom utvrdio da je deo elipsastog prstena. pod pretpostavkom da je ovaj praistorijski spomenik imao i takvu funkciju. Ako je ovakva konstrukcija i slu ila za predvi anje pomra enja. prilikom ovih . Me utim. Najmonumentalniji deo Stounhend a izgra en je tre oj fazi. Kamene gromade. gledano iz jednog mesta.

ne samo u istoj ravni. po to se ravni Meseceve putanje oko Zemlje i Zemljine oko Sunca ne poklapaju. sinodi ki mesec. pomra enje Meseca se doga a samo onda kada se PUN Mesec na e u blizini jednog od vorova (Sunce je onda u blizini drugog vora). ini se da Mesec nestaje. a pri intenzivnijim pomra enjima. tj. Tada se Sunce. Ova pomra enja se de avaju onda kada se Mesec i Sunce nalaze na suprotnim stranama u odnosu na Zemlju. Snimak je napravljen u Petnici 9. Zemlja i Mesec nalaze u istoj ravni. Zbog dimenzija Zemljine senke koja je oko dva puta ira . do pomra enja ne dolazi pri svakom punom Mesecu. Stoga je osnovna vremenska mera za pojavljivanje pomra enja tzv. januara 2001. Zemlja i Mesec nalaze. recimo izme u dva uzastopna puna (ili mlada) Meseca. ve zaklapaju ugao ne to ve i od 5 stepeni. ve le e i na istoj pravoj. Dakle. godine. tada se Sunce. Kada se Mesec na e u jednom od vorova. Me utim. dakle. ravan Zemljine putanje oko Sunca. Linija po kojoj se ove dve ravni seku naziva se linija vorova i sadr i dve ta ke ( vorove) u kojima Mesec na svom putu oko Zemlje se e ravan ekliptike.pomra enja Mesec dobija zanimljivu crvenu boju. tj. period izmedu dva uzastopna istovetna polo aja Meseca u odnosu na Sunce. samo onda kada je pun Mesec. Mesec za vreme potpunog pomra enja.

Naime. Kako je u pitanju ceo broj drakonisti kih meseci. ve se kre e po ekliptici. Rezonancijom ova dva perioda nastaje saros. Mesec zauzima isti polo aj i u odnosu na vorove. Gornja skica predstavlja situaciju kada to nije slu aj. tzv. do pomra enja mo e do i kada za vreme punog Meseca Sunce nije udaljeno od vorova vi e od 17 stepeni. iznosi 241. Zbog precesije Mese eve putanje.od Meseca. pribli no CELA 242 drakonisti ka meseca. sinodi kog meseca koji iznosi 29.998. tj. drakonisti ki mesec. odnosno 6585. Kada je u tim periodima pun Mesec.212220 dana i ne to je kra e od vremena koje protekne izme u dva uzastopna puna Meseca. tj. Od po etka do kraja . pa se i pomra enja ponavljaju istim redosledom kao u prethodnom ciklusu. do pomra enja ne dolazi. pa iako je pun Mesec. to zna i da tokom godine u proseku postoje dva kriti na perioda od po tridesetak dana kada mo e do i do pomra enja. To. iznosi 27. ovaj uslov je donekle ubla en. Po to se Sunce na ekliptici pomeri pribli no jedan stepen za jedan dan.5330589 dana. s druge strane. Naime. linija vorova nije nepokretna.321124 dana. Donja skica ilustruje situaciju kada dolazi do pomra enja Meseca. jedan saros sadr i 223 sinodi ka meseca. pri emu napravi pun krug za 18. Po to se putanje Meseca oko Zemlje i Zemlje oko Sunca ne poklapaju.6 godina. do pomra enja Meseca dolazi samo onda kada se Sunce nalazi u blizini linije vorova Mese eve putanje. Vreme za koje se Mesec ponovo vrati u isti vor. vremenski interval nakon kojeg Mesec i Sunce ponavljaju isti uzajamni polo aj u odnosu na Zemlju. jedino tada dolazi do pomra enja Meseca.

potrebno je prvo. pomra enja se u slede em ciklusu de avaju oko 120 stepeni zapadnije. oko 54 godine i jednog meseca. Na primer. postoje i isto teorijski problemi. koja je oko dva puta ve a no to je Mesec. U svojim prora unima za period od 2001. Zemljani radovi za instaliranje ra unara Kako bez znanja nebeske mehanike 'provaliti' ovaj sistem? Kao to je re eno. da je pun Mesec i. januara 2037. Pomra enje 11. osim sarosa koji je prirodni ciklus za pomra enja. polo aji se skoro u potpunosti ponavljaju. pomra enja padaju u isti dan godine (koji se. januara uve e 2001. Ako se po istom principu ustanove broja i i za ostala pomra enja sa intervalima od 9. do pomra enja dolazi kada se pun Mesec na e u kriti nom periodu za pomra enja. Osim mogu ih nezgoda prakti ne prirode vezanih za markiranje.83. bilo bi mogu e predvideti i ostala zimska pomra enja. godine e ve im delom biti u prvoj polovini no i. ukoliko u period ulazi pet prestupnih godina. Me utim. kada je pun Mesec ispod horizonta. godine bilo pomra enje Meseca. drugo. dakle u pribli no isto vreme kada je bilo i 9.61 = 55. Drugim re ima. tj. Da bi ova ra unaljka funkcionisala. Zbog 1/3 dana 'vi ka' u sarosu. mogu izdvojiti i drugi ciklusi pomra enja koji se sa ve om ili manjom precizno cu. do 1000. godine se ne e videti. odnosno kada je Sunce dovoljno blizu vorovima Mese eve putanje. godine 23. 9.sarosa protekne 18 godina i 11 1/3 dana. bilo je potrebno da se one no i kada se desi pomra enje Meseca. januara ujutro. 10. tada dolazi do pomra enja Sunca ili Meseca. On tra i vezu izme u pomra enja i pozicija na kojima izlazi Mesec. Period od 56 godina nije pravi ciklus pomra enja. Zbog toga se. Nakon tri sarosa. 10 jama. januara 2001. . ako je 9. time i 8 sati kasnije u odnosu na odgovaraju e pomra enje iz prethodnog ciklusa. marker se pomeri za jednu poziciju udesno. Pomra enje 31. 9. recimo. zbog veli ine Zemljine senke. odnosno 10 1/3 dana. potom. ono e se desiti i 2019. da bi do lo do pomra enja Meseca. recimo na dan jednog od solsticijuma. ali se nakon nekog perioda prekinu. Na osnovu toga Hokins dolazi do zakljucka da nakon 56 godina. On je periodi an samo za pomra enja pri takozvanom visokom Mesecu za vreme zimskog solsticijuma. februara 2055. svake godine. jer e pasti za vreme obdanice. 9. pribli no 56). Do ao je do zaklju ka da kada u takvim slucajevima PUN Mesec izlazi u pravcu Petnog kamena. i samo za njih. markirni kamen postavi na poziciju koja se nalazi u pravcu Petnog kamena. tj. D erald Hokins dolazi na ideju da je mogu e da se bar neki od tih ciklusa mo e konstatovati dugoro nijim sistematskim pra enjem Meseca. budu i da je to prakti no jedini parametar koji se dovoljno precizno mo e uo iti i markirati. mogao meriti od dana solsticijuma) i pretpostavlja da su Obrijeve jame slu ile za brojanje godina u jednom 56-ogodi njem ciklusu. tri obilaska vorne linije po ekliptici (3 X 18. Osim toga. godine pre nove ere posebnu pa nju je obratio na situacije kada je Mesec izlazio u pravcu Stounhend ovog Petnog kamena. u takvim slu ajevima kriti ni period za pomra enja pada oko solsticijuma. da je Sunce u blizini jednog od vorova Mese eve putanje. u du em ili kra em periodu poklapaju. Za 56 godina broja e ponovo ukazivati na zimsko 'kratkodnevni ko' pomra enje Meseca. odre ivao je pravce Mese evog izlaska u vreme oko zimskog solsticijuma.

. ako se marker za Mesec pomeri svakoga dana za dve pozicije. marker S koji prati kretanje Sunca po ekliptici treba pomeriti za dve rupe svakih 13 dana (56 x 13 / 2 = 364 dana. Prema njemu. Kako linija vorova napravi pun krug po ekliptici za 56 godina. Kada se linija cvorova N1N2 poklopi sa linijom SM.Crte Radivoja Arsi a Fred Hojl uzima da Obrijev prsten predstavlja emu uglovne podele ekliptike. Markirni kamen (ili markirno stablo) S prati kretanje Sunca po ekliptici. Dalje. ema programa data je na donjoj slici. prakti no jedna cela godina). On pretpostavlja da je po rupama bilo mogu e preme tati kamenove za markiranje. Po istom principu. to je dovoljno svake godine pomeriti markere za tri pozicije da bi se nakon tog perioda do lo do iste ta ke. nakon 2 x 28 = 56 dana ponovo se dolazi do po etne pozicije. dakle. desi e se pomra enje Meseca. pri cemu se tacke S i M nalaze na suprotnim stranama. marker M kretanje Meseca. a N1 i N2 (uvek na suprotnim stranama kruga) prate kretanje vorova. Obrijev prsten (mo e da) funkcioni e i samo kao ra unaljka za predvi anje pomra enja.

ema Freda Hojla za predvi anje pomra enja u Stounhend u. Do pomra enja dolazi kada se plava, crvena i zelena linija poklope, a pri tome se markeri za Sunce i Mesec na u na dijametralno suprotnim stranama Obrijevog prstena. Lako je uo iti da za ovaj metod nije bitno kako su linije orijentisane u odnosu na horizont. Metod je sa astronomskog stanovi ta o igledno bolji od onog koji je predlo io Hokins. On predvi a sva pomra enja Meseca, dakle i ona koja se sa tog mesta ne mogu videti. Osim Mese evih predvi a i Sun eva pomra enja, bez obzira na to to su veoma male anse da e se ta pomra enja odatle videti. Jedan od ozbiljnih problema je tehni ke prirode: kada startovati program (ili ga, mo da, restartovati?!). Drugi je problem intelektualno delikatniji, mo da pre za nas nego za tada nje Stounhend ane. U redu je da su imali markere za Sunce i Mesec ije se kretanje o igledno mo e primetiti, ali kako su do li do toga da uvedu markere i za dve nevidljive tacke, odnosno vorove? Hojl ima odgovor i za to: mo da su ovde radili neki praistorijski Njutn ili Ajn tajn, a Stounhend je bio svojevrsni univerzitet na kome su se obu avali studenti, tj. buduci 'astronomi' za megalitske opservatorije. Manjak pouzdanih injenica mnoga re enja ini prihvatljivim. U svakom slu aju, niko ne sumnja u to da tradicija visokog kolstva u Britaniji ima duboke korene. Branislav Savi Petnica

Preporu ena literatura:
y y y

John E. Wood. 1978. Sun, Moon and Standig Stones. Oxford University Press. Clive L. Ruggles. 1999. Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. Yale. William H. Calvin. 1991. How the Shaman stole the Moon. Bantam.

Preporu ene Web stranice: http://www.studyweb.com/links/7099.html http://www.le.ac.uk/archaeology/rug/rug.html http://faculty.washington.edu/wcalvin/bk6

Na Hibrist reku besnu, tad sti i e , ne prelazi je, jer se pre i ne mo e, dok na sam Kavkaz na tu goru najvi u, ne prispe , gde no reka besno navire sa glavice. Prevaljuju i visove do zvezde to se di u na jug udari, I tada vojsci do i e amazonskoj to ne voli mu karce; u Temiskiri kraj Termodonta one jednom ive e...

(Eshil: Okovani Prometej, 731-740)
Zagonetni anti ki mit

U helenskoj mitologiji Amazonke su ene ratnice, poreklom od boga Areja i nimfe Harmonije, koje su ivele oko reke Termodonta u dana njoj Kapadokiji. Glavni grad bio im je Temiskira. Helensko predanje pripisuje im surov odnos prema mu karcima, koje su odstranjivale iz zemlje, ili ih sakatile i terale da se bave onim poslovima, koje su Grci smatrali enskim. Odnose sa mu karcima imale su samo jednom godi nje, kako bi obezbedile potomstvo. Mu ku decu su ubijale, ili ih slale o evima da ih odgajaju, dok su ensku same podizale. Devoj icama su uklanjale desnu dojku kako im ne bi smetala u ga anju strelom i bacanju koplja. Grci su ih predstavljali kao ratoborne i nasilne ene, koje su preduzimale osvaja ke pohode ka teritoriji Gr ke, Trakije i Sirije. Na tim pohodima, osnivale su mnoge gradove, posebno one na maloazijskoj obali - Mirna, Kima, Grinion, Smirna, Efes. Amazonke su u mitovima tesno povezane sa Arejem i Artemidom. Nazivane su Artemidinim pratiljama, a njima se pripisuje i osnivanje kulta Artemide Efeske. Kasnije se pripovedalo da Amazonke ive na dalekom jugu, u Libiji, na ostrvu u Tritonskom jezeru. Iz te oblasti, pod vo stvom kraljice Mirine, preduzimale su pohode sve do Lezba i Samotrake. Neki ka u da su naseljavale i Trakiju i Iliriju.

Reljef sa helenisti kog sarkofaga iz Soluna na kome je prikazana borba sa Amazonkama. U trojanskom ratu, prema Homeru i Ilijadi, Amazonke su se borile na strani Eneje i Trojanaca. Poslale su pred Troju jedan odred, koji je predvodila kraljica Pentesileja. Najpoznatiji mitovi o Amazonkama vezuju se za Herakla i Tezeja, a za svaki, helensko predanje izgradilo je vi e razli itih varijanti. Kada je Euristej nalo io Herakluda mu donese pojas amazonske kraljice Hipolite, krenuo je na dalek put i stigao do obale Termodonta. Kraljica je htela da mu preda svoj pojas, ali je Hera pobunila ostale Amazonke, tako da je Herakle morao da se bori sa njima. U tom pohodu, Herakla je pratio Tezej, koji je oteo Amazonku Antiopu i odveo je u Atinu. Da bi se osvetile, Amazoke su krenule na grad, ali su bile pora ene na Areopagu i morale su da se vrate u svoju zemlju. Motiv ene-ratnika, bio je omiljen u gr koj umetnosti V veka pre nove ere. Ove borbe Grka i Amazonki, zapravo su bile aluzija na velike ratove Grka i njihovih persijskih neprijatelja.

Jedan od najranijih prikaza borbi sa Amazonkama (700 godina pre nove ere). Osim ovog istorijsko-politi kog zna enja, Amazonka je bila enski ekvivalent tipu atleta, koji je, umesto bo anske, odra avao isti ljudski ideal enske snage. U gr koj umetnosti, osim

Amazonki, jedino su velike boginje Atena, Artemida i Afrodita prikazivane sa oru jem. Amazonke i amazonomahiju, helenski umetnici prikazivali su na reljefnim frizovima, frontonima, vaznom i monumentalnom slikarstvu, ali su izra ivali i vajarska dela koja su predstavljala ene-ratnike. Navedene mitolo ke pri e nisu odraz istorijske stvarnosti, ve su prili no nerealni opisi, a ni im nije dokazano da je na podru ju Kapadokije ikad postojalo dru tvo u kome su ene imale dominantnu ulogu.

Amazonke su bile inspiracija i anti kim skulptorima Praksitelu i Kvesijusu. Naj e e se prikazuju skulpture ranjenih Amazonki obu ene u helensku ode u.
ta ka e Herodot?

Pominjanje ena ratnika nije iscrpljeno mitologijom. Ovo pitanje, zanimljivo je iz razloga to ih anti ki pisci, od Herodota do Marcelina, pominju van mitolo kog konteksta kao istorijsku stvarnost, to je i otvorilo mogu nost za arheolo ku proveru ovakvih pri a. Od posebnog zna aja je Herodotovo izlaganje u etvrtoj knjizi, gde se svojom pri om nadovezuje na stare gr ke mitove i obja njava ta se desilo sa pre ivelim Amazonkama nakon rata sa Helenima. U ovoj pri i, Herodot prenosi legendu o nastanku nomadskog naroda Sauromata (Sarmata). "... kada su Heleni ratovali sa Amazonkama (Skiti nazivaju Amazonke Oiorpata, to na helenskom jeziku zna i "mu oubica", jer oior zna i ovek, a pata zna i ubiti),

tada su, kako se pri a, posle pobede kod Termodonta Heleni otplovili na tri la e s onim Amazonkama koje su uspeli da zarobe, a ove su na pu ini napale na mu karce i sve ih poubijale. One nisu znale za brodove niti su umele da rukuju krmama, jedrima ni veslima, nego su, kada su poubijale sve mu karce, pustile da ih nosi vetar i talasi, pa su tako dospele do grada Kremna u Meotskom jezeru (danas Azovsko more - prim. autora). Ovaj grad nalazi se u zemlji slobodnih Skita. Tu su se Amazonke iskrcale sa la a i krstarile po okolnim predelima. Od prve ergele na koju su nai le otele su konje i, ja u i na konjima, plja kale su skitska naselja. Skiti su bili u nedoumici ta da rade, jer im nije bio poznat ni njihov jezik, ni njihovo odelo, ni sam narod, i nisu nikako znali otkud su do le, a mislili su da su one mladi momci; najzad ipak stupe sa njima u borbu. U borbi Skitima padne u ruke nekoliko njihovih le eva i tako doznaju da su to ene. Oni se posavetuju i odlu e da ih vi e nikako ne ubijaju, nego protiv njih po alju onoliko svojih mladih momaka koliko je i njih bilo. Ovima narede da podignu logor u blizini logora Amazonki i da rade isto to i one rade; a ako ih one napadnu, da se ne bore, nego da se dadu u bekstvo; a kad prestanu da ih gone, da ponovo do u blizu njih i da podignu logor. To su Skiti odlu ili zbog toga to su hteli da im one rode decu". Nakon toga je do lo do postepenog zbli avanja skitskih mladi a sa Amazonkama. O njihovom zajedni kom ivotu Herodot govori slede e: "...otada su spojili svoje logore, zajedno se nastanili i svaki je uzeo za enu onu sa kojom je prvo stupio u odnose. Mu evi nisu bili u stanju da nau e jezik ena, dok su ene nau ile jezik mu eva. Kad su ve mogli da se sporazumevaju, reko e mu evi Amazonkama: "Mi imamo roditelje i imanja i ne treba i dalje ovako da ivimo, nego hajdemo da ivimo sa ostalima. Tamo ete nam jedino vi biti na e ene i ne trebaju nam druge". Ove im na to ovako odgovore: "Mi ne mo emo iveti s va im enama, jer smo naviknute na jedne, a one na druge obi aje. Mi ga amo strelama, bacamo koplja, ja emo konje, a ne znamo da radimo enske poslove; a va e ene ne bave se tim poslovima koje smo nabrojale, ve one obavljaju enske poslove i sede na kolima i nikud ne idu, pa ak ni u lov. Mi se, dakle, s njima ne emo mo i slagati. Ve ako ste re ili da se s nama o enite i ako ho ete da doka ete da s nama imate asne namere, to idite svojim roditeljima, uzmite svoj deo nasledstva i onda do ite da sami ivimo".

Verni prikaz stepske konjanice . Skiti su prihvatili njihov predlog i primili deo imanja od roditelja, ali ubrzo su Amazonke postavile jo jedan uslov. Ovoga puta su elele da se zajedno nasele u novoj zemlji. U daljem izlaganju, Herodot opisuje njihovo putovanje: "Mladi i i na to pristanu. A kad su pre li preko Tanaisa (dana nja reka Don prim. autora), putovali su prema istoku od Tanaisa puna tri dana, a od Meotskog jezera tri dana prema severu. Najzad su do li i naselili se u zemlji u kojoj i sada ive. I posle toga su one ivele isto onako kako su odvajkada ivele ene kod Sauromata: i le su na konjima u lov, i sa mu evima i bez njih, i le su u rat i obla ile se isto kao i mu karci. ...Sauromate govore skitskim jezikom, ali oduvek govore nepravilno, jer ga Amazonke nisu bile dobro nau ile. U pogledu udaje kod njih postoji ovakav obi aj: ni jedna devojka ne mo e da se uda dok ne ubije bar jednog neprijatelja. A neke od njih ostare i umru neudate, jer nisu mogle da ispune odre ene propise".

materijalnu kulturu nomada iz Herodotovog i ne to ranijeg vremena (VI/V vek pre nove ere) otkrivenu na tom prostoru. IV vek pre nove ere. U ovom slu aju. . vidimo da se njihovo boravi te nalazilo na prostoru isto no od donjeg toka reke Don i oko reke Volge. ali i pri e drugih istori ara. jedinu materijalnu zaostav tinu ovog naroda ine ostaci pokojnika sahranjenih ispod kamenih ili zemljanih humki. Ruski arheolozi. nisu sasvim bez osnove.Grob naoru ane Sarmatke. nazvali su kultura Donja Volga i Samara-uralska kultura. Na tom prostoru treba o ekivati arheolo ku potvrdu ili negaciju Herodotove pri e. Kao i kod ve ine nomada. Ukrajina. Holodnji Jar. A ta ka u arheolozi? Ako ispratimo navedeni opis Herodota o kretanju skitsko-amazonske dru ine. to je bilo dovoljno da se poka e da Herodotove.

u 20% enskih grobova prona eno je oru je. u nama nedovoljno poznatoj sarmatskoj religiji. verovatno kao nekakva vrsta sve tenica. ovaj obi aj je ne to e i kod mu kih sahrana. Uglavnom se radi o standardnoj ratni koj opremi ranih Sarmata: bode ima. na osnovu nalaza iz grobova i prikaza na persijskim reljefima. Po to ovakvih predmeta nema u mu kim grobovima. bez obzira na pol. nau nice. Pored nakita. staklene paste.Rekonstrukcija sarmatskog para . . oglice sa perlama od zlata. kalcedona i ilibara. pretpostavlja se da su ove ene imale istaknutu ulogu u zajednici. uo ena je jo jedna zanimljiva pojava u pogrebnom ritualu. Na istom podru ju. Naime. to je predstavljalo osobitu po ast u tradiciji nomadskih naroda. prona ena je uobi ajena enska oprema: bronzane i zlatne narukvice. bronzana ogledala. veliki broj ena sahranjen je sa neobi nim prilogom . Tako e je zanimljivo da je skoro svaki grob odrasle osobe. U brojnim enskim grobovima pored ostataka pokojnice. Analizom ostataka sa posuda utvr eno je da je na njima sagorevao tamjan ili sli ne aromati ne smole. ma evima. luku sa strelama.kamenim posudama. polo eno na istovetan na in kao i kod mu kih sahrana. U jednom manjem broju slu ajeva i mu karci i ene sahranjeni su zajedno sa konjem. ivotinjskom stilu. Ipak.konjanika. sadr ao barem jedan no . Treba napomenuti da je do sada otkriveno i istra eno vi e stotina grobova. ukra enim u skitskom tzv.

Popre ni presek jedne od humki iz Pokrovke. Sli na praksa prethodnoj postojala je kod sarmatskih plemena u V stole u. kao i na ivotni prostor ovog naroda u vreme Herodotova ivota. isto no od Volge. zajedno sa pokojnicima pokopani su esto konj ili ovca. pretstavljaju uobi ajnu opremu skoro svakog mu kog groba. koji se odnosi na sam polo aj ene u sarmatskom dru tvu. Kao to se vidi. Sarmate. na ju nim obroncima Urala. Arheolozi su ovu kulturu nazvali Prokhorovka kultura.Kamene posude prona ene u skitskim enskim grobovima. nije mogao videti svojim o ima. ispod koje je sahranjena ena ratnik. u okviru koje je istra eno vi e stotina grobova. arheolozi su utvrdili da Herodotova pri a nije bez osnova. zbog njihove udaljenosti od Olbije. ve je mogao uti pri e koje su lokalni Grci primili posredstvom Skita. ali se isti sadr aj esto mo e na i i u enskim sahranama. odnosno bar poslednji njen deo. zajedni kih suseda Grka i Sarmata. Prona eni dugi ma evi i skitske trobride strelice od bronze. Ma toviti Grci . I ovde. Pri a je tim delom istinita verovatno i zbog toga to je Herodot sredinom V veka boravio u helenskim kolonijama na Crnom moru.

osvaja a itave Azije. pokazala su da fenomen enskih grobova sa oru jem zahvata mnogo iri prostor od onog na kome su iveli Sarmati u VI i V veku pre nove ere. kako bi objasnili nastanak njima udnog naroda. pre nove ere potukli vojsku persijskog cara Kira. Tako. Neki istra iva i poku ali su da objasne ovu pojavu brakovima izme u Skita i sarmatskih ena. dok je sam car bio ubijen. U oblasti umovitih stepa Ukrajine otkriveno je vi e enskih grobova iz V i IV veka sa tobolcem i strelicama. i na taj na in objasnili poreklo ovog naroda i sebi i drugima.preuredili su pri e. Sa druge strane. Arheolo ka istra ivanja u biv em Sovjetskom Savezu. koji su iveli izme u reka Sir-Darije i Amur-Darije (dana nji Uzbekistan). pa ljivo i itavanje anti kih istori ara govori u prilog postojanja ne samo ena ratnika. ovom narodu se pripisivao kanibalizam. a njihovim enama sloboda u vanbra nom op tenju sa mu karcima. Posebno se izdvaja grob iz Kutija. pojedini enski grobovi na teritoriji susednih Skita pokazuju prisustvo naoru anih ena i kod ovog naroda. zapadno od donjeg Dnjepra. u oblasti koja je tada bila mnogo pogodnija za ivljenje nego danas. Njihov na in ivota bio je skoro identi an skitskom ili sarmatskom. U istoriji je ostalo zapisano da su pod vo stvom svoje velike kraljice godine 529. gde se pored sahranjene ene nalazio gvozdeni ma i tobolac sa 36 strelica. Pored toga to su va ili za dobre i surove ratnike. ve i njihovog aktivnog u e a u rukovo enju ovim zajednicama i drugim stepskim plemenima. . vezuju i ih za stariji "sloj" vlastite mitologije. Prostorni problem udaljenosti mitskih Amazonki od Sarmata re ili su tako to su pora ene Amazonke "prevezli" iz Kapadokije preko Crnog mora. do obale Meotskog jezera gde su iveli Skiti. severnih suseda carstva Ahmenida. Vrhovi strela i ma prona eni u jednom enskom grobu iz VI veka pre nove ere. Ovo potvr uje dobro poznati istorijski primer naroda Masageta.

Perasijancima. Rimljani i Persijanci. pripadao je indoevropskoj jezi koj porodici. Po svedo enju anti kih pisaca.Amuleti koji su pripadali ratnici"Amazonki". Pored toga.mleka. govorili su za njih da su dobri ratnici koji su se od malih nogu priremali i ve bali za te ak ratni ki ivot. Stotinama godina. a posebno sa onima koji su izgradili velike civilizacije Mediterana i Bliskog istoka. Sarmati su bili najsrodniji Skitima. Celokupnu imovinu koju su imali. Novija istra ivanja na rusko-kazahstanskoj granici. Narod Sarmata. Naime. koja su vukli volovi. ovi narodi su imali i specifi ne mu koenske odnose u pore enju sa svim susednim narodima. No. antropolo kim analizama prime ene su deformacije kostiju specifi ne za dugogodi nje jaha e konja. Ameri ki arheolo ki tim otkrio je veliki broj enskih grobova u kojima su prona eni ma evi i strele. Grci. sme tali su na kola prekrivena brezovom korom. mada im ni ratni plen nije bio stran. . Prete no su iveli od blagodeti koja su im pru ala njihova stada . Na to upu uju i nalazi grobova dece od 10 do 13 godina. ali tako e bliski i sa Medima. mle nih proizvoda i mesa. potvrdila su prethodne pretpostavke. a razbacana su po ogromnim prostranstvima evroazijskih stepa. prona eni su i drugi dokazi da su ene iz ove zajednice vodile ivot sli an mu karcima. odnosno grani severnoiranskih jezika. te sa plemenima naseljenim u ogromnim prostranstvima severno od Kavkaza i iranske visoravni. dok je za jednu enu ustanovljeno da je preminula od posledica ranjavanja strelom. Njihovi neprijatelji. Par anima. na ijoj teritoriji se nalazi i najve i broj grobova ena-ratnika. Ovo tako e potvr uju arheolo ka otkri a koja izlaze iz okvira sarmatske teritorije. anti ki pisci opisivali su ova plemena kao stalno pokretne sto are. pokopane sa delovima ratni ke opreme. osim jezi ke i op te srodnosti (materijalne kulture i na ina ivota). koje su Persijanci nazivali Sakima i Masagetima.

U nedostatku istorijskih izvora. koji pominje Amazonke. ne treba da udi iroka lepeza tuma enja ove pojave. Naro it zna aj imaju grobovi. Zato. koja kre u od toga da je oru je u enskim grobovima pripadalo njihovim postradalim mu evima u tu ini. kao jedan od pouzdanijih izvora. na konju. pod uslovom da su se odre ene razlike u dru tvenom statusu odrazile na pogrebne rituale. . Prou avanje odnosa me u polovima unutar drevnih zajednica ograni eno je na tekstove anti kih pisaca i predstave u umetnosti. Kao to se mo e pretpostaviti.Mozaik sa prikazom ene-ratnice. sa natpisom ispod. Prikaz borbe dve osobe. klju nu ulogu imaju arheolo ka istra ivanja. do toga da se tuma e kao znaci enske dominacije u ovim zajednicama. ili proveri onih sumnjivih i nepouzdanih. Saznanja dobijena dosada njim arheolo kim istra ivanjima su ipak nedovoljna za stvaranje jasne slike o ustrojstvu dru tava severnoiranskih nomada. ovakvi stavovi su prete no zavisili od ideolo ke opredeljenosti i pola samih autora-arheologa.

injenice, me utim, ne idu u prilog ni jednom od ovih krajnjih stavova. Brojnost ovakvih grobova, kao i tragovi na kostima pokojnika, govore o tome da jedan deo ena imao udela u nekim bitkama, ali su ne to brojnije bile ene koje su sahranjivane samo sa nakitom i kozmeti kim priborom. Pored toga, veliki broj ena je verovatno obavljao funkciju sve tenica ili proro ica, to im je obezbe ivalo uva eni polo aj nevezan za no enje oru ja. Sa druge strane, u VI i V veku pre nove ere, skoro svi mu karci bili su sahranjivani sa oru jem, a uz to, njihovi grobovi su uglavnom bogatije opremljeni. Ovakav odnos nam govori da je samo jedan deo ena, uglavnom mla ih, igrao ulogu ratnika i to isklj ivo u odbrambenim ratovima, ili u odsustvu mu karaca, kada su direktno bili ugro eni njihovi kampovi i teritorije. Velike koli ine nakita u istim grobovima pokazuju da se uprkos ratovanju, ove ratnice nisu odricale sitnih enskih zadovoljstava i potreba. Ovakvom razmi ljanju ide u prilog i injenica da nikada nije zabele en sukob Grka i Rimljana sa ovakvom vojskom, koji su dodu e bili esti tek od II veka pre nove ere. Upravo negde u to vreme datuju se poslednji enski grobovi sa oru jem, iji je broj u postepenom padu od kraja V stole a. Proces smanjivanja procenata ena-"ratnika", verovatno ne bez razloga, paralelan je sa pojavom izra ene socijalne diferencijacije i postepenim ja anjem posredni ke trgovine, posebno kod sarmatskih plemena. Na arheolo kom planu ovo se ogleda u pojavi posebnih aristokratskih grobalja sa bogatim prilozima gr kog porekla (iz crnomorskih kolonija), zatim sa Kavkaza, Persijskog carstva i Srednjeg Istoka sa jedne, dok sa druge strane postoji veliki broj grobova bez ikakvih priloga. U vreme kada su se pojedina sarmatska plemena doselila na granice Rimskog Carstva, umesto ma a, kraj ruku svojih pokojnica su uglavnom polagali preslice za predenje vune.

Karta rasprostranjenosti stepskih naroda od VI do IV veka pre nove ere. Dakle, sarmatske ene u vremenu izme u VI i II veka jesu bile ratnice, ali njihov ivot osim te injenice nema drugih dodirnih ta ki sa mitskom Amazonkama, te ih zato ne treba poistove ivati. Osim povremenog vojevanja i no enja ode e sli ne mu koj, vodile su izgleda, uobi ajan porodi ni ivot za to vreme, koji je obuhvatao i brigu o kolima i potomstvu. Ova

dvojaka uloga obezbedila je mnogo bolji status u dru tvu nego to su ga ikad mogle imati helenske ene. Stoga je jasno za to ih heleni ipak nisu izjedna avali sa Amazonkama, ve su ih smatrali potomcima nastalim iz me anja sa Skitima. Sa druge strane, stare mitolo ke pri e predstavljale su antitezu gr kom dru tvu i poruku potomstvu o nadmo nosti helenskih predaka nad svim mogu im i nemogu im protivnicima, pa i nad enskim ovinisti kim dru tvom Amazonki. Ana ivanovi student 4. godine arheologije Jagodina Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura:
y y y y

Davis Kimball, J. 1997. Warrior Women of the Euroasian Steppes. Archaeology. 44-48. Herodot. 1988. (Preveo Milan Arseni ). Istorija. Novi Sad: Matica srpska. Srejovi , D. i Cermanovi , A. 2000. Re nik gr ke i rimske mitologije. Beograd: SKZ. Sulimirski, T. 1970. The Sarmatians. Southampton: Thames and Hudson.

Preporu ene Web stranice: http://russianculture.about.com/culture/russianculture/library/weekly/aa020700a.htm http://www.arthistory.sbc.edu/imageswomen/papers/snideramazons/intro.html http://www.csen.org/ http://www.geocities.com/Athens/Olympus/3505/wmnarmor.html http://www.net4you.co.at/users/poellauerg/Amazons/index.html http://www.sbcnews.sbc.edu/9702/9702nyt-sci-amazon-women.html http://www.womanwarrior.co.uk/

Arheologija droge

Ne postoji na in da se utvrdi od kada ljudi koriste droge, odnosno psihoaktivne supstance, ali je sigurno da to rade prili no dugo. Razni narodi i plemena, od davnina su shvatali kakva dejstva na njih imaju i slabije i ja e droge, pa su shodno uticaju narkotika i stvorili filozofiju uzimanja, do ivljavanja i upotrebe opojnih biljaka. Droge su obi no kori ene u religioznim i kultnim obredima, gde su odre eni ljudi iz grupe poku avali da stupe u kontakt sa bogovima, "donjim" svetom, preminulima, kao i da kontroli u smrt, nesre u, vreme (fizi ko i klimatsko), bolesti... No, droge nisu kori ene samo u obredima, ve i svakodnevno, kao to je to slu aj sa stanovnicima Anda, koji od izlaska do zalaska Sunca va u li e koke, a sa velikom sigurno u u svakodnevne u ivaoce droga mo emo uvrstiti i skitske narode, koji se ni za ivota, ni u smrti

nisu odvajali od konopljinog semena. Iz istorijskih i etnolo kih opisa, kao i nekolicine arheolo kih nalaza, ini se da konoplja stoji kao istorijski neprikosnovena droga i opijat. Istorijski izvori nam govore da su droge kori ene i kao dodatna stimulacija u bitkama, posebno onima vo enim prilikom Krsta kih ratova. Tom prilikom, evropski vitezovi susretali su se sa jednom posebnom islamisti kom sektom - Asasinima, koji su konzumirali ha i u ogromnim koli inama i tako okura eni kretali u boj. Evropski hroni ari opisali su razna zverstva Asasina, ali je pitanje da li je i koliko to iskarikirano zbog poznatog, obostrano negativnog stava zvani nih religija prema narkomaniji. ak i u germanskoj mitologiji nalazimo neke "divlje ratnike" koji prihvataju ivotinjski bes putem vrad bina, ali ove primere ratni ke ekstaze, kako je naziva Elijade, ne treba me ati sa amanskom. Pored Asasina, kori enje konoplje u vezi sa vojnim ve tinama i ratovanjem nalazimo i u dalekoj Zemlji izlaze eg sunca, gde se vezivala za razvoj borila kih ve tina nind i. Legende govore, da na samom po etku u enja ovih ve tina, nind a sadi nekoliko zrnevlja konoplje. Iz dana u dan, nind a preska e stabljiku koja raste veoma brzo, tako da i nind a mora pove avati svoje sposobnosti. Velik je broj mitolo kih, folklornih, istorijskih i etnolo kih svedo anstava o konzumiranju psihoaktivnih supstanci, ali je mali broj arheologa ozbiljnije obra ao pa nju na ovakve nalaze prilikom svojih istra ivanja. U ovom radu vide emo nekolika arheolo ka svedo anstva o kori enju opojnih i psihoaktivnih supstanci kroz istoriju.
Skiti, kanabis i 'kupatila za u ivanje'

Prvi arheolo ki nalaz koji potvr uje kori enje konoplje dolazi iz Sibira, sa lokaliteta Pazarik, gde je ruski arheolog Rudenko godine 1929. otkrio grobnicu sa bogatom sahranom mu karca. Me u brojnim grobnim prilozima, prona ao je i seme indijske konoplje. Zahvaljuju i niskim temperaturama i stalno zale enoj zemlji (tzv. permafrost), itav sadr aj groba je fantasti no sa uvan, tako da su se na ko i pokojnika mogle videti tetova e grifona i ostalih fantazmagori nih bi a, bliskih ikonografiji stepskih konjani kih naroda. Pored ostalih nalaza, Rudenko precizno opisuje i bronzani kotli pun kamen i a i konopljinog semena, preko koga se nalazio mali " ator" u koga se uvla ila samo glava u ivaoca, i koji je najverovatnije znatno poja avao uticaj konopljinih isparenja. Tako e, u ovom grobu prona ena je i ko na kesica puna semena konoplje, a pored ove biljke, Rudenko pominje nalaze semena tamjana i korijandera, ali ne navodi precizno mesto nalaza. Sagorevanjem tamjana osloba a se THC, glavni sastojak konoplje, koji u ovom slu aju ima blage psihodeli ne efekte. Na njegovo ritualno kori enje nailazimo i na ostrvu Java, gde bi u ivalac udisao isparenja tamjana i tako padao u neku vrstu transa. Za seme korijandera ne postoje sli ni opisi, ali je poznato da njegovi plodovi u velikim koli inama sadr e aromati na etarska ulja.

Nalaz iz Pazarika. Ako pogledamo sliku na kojoj je nalaz iz Pazarika, prepozna emo Herodotov opis skitskog parnog kupatila: "Dakle, seme ove konoplje uzmu i u u pod svoje vunene pokriva e i bacaju ga na usijano kamenje, pa ono pu ta miris i toliku paru kakvu ne mo e na i ni u jednom helenskom parnom kupatilu. Ovo je za Skite najomiljenije parno kupatilo i u njemu podvriskuju od udobnosti.". Osim toga to se Herodotov opis poklapa skoro u dlaku sa Rudenkovim nalazima, facinantno je i to, to gornji opis i sahrane u Pazariku vremenski deli samo 20 do 30 godina. Naime, Herodotova Istorija datuje se oko 450. godine p.n.e., dok su sahrane ne to mla e i zahvataju period izme u 430. i 420. godine p.n.e.

Ko na vre ica puna konopljinog semena, sa predstavom bitke Grifona i neke pernate ivotinje. Pored ovog nalaza, Rudenko je i u ostalim grobovima prona ao metalne predmete koji su, po njegovom mi ljenju, kori eni za pu enje konoplje, te napominje da je konoplja najverovatnije kori ena svakodnevno.

Skora nji nalaz sahrane uvene Ledene kraljice, potvrdio je Rudenkove navode, po to su ruski arheolozi u grobu nai li i na ceremonijalnu posudu punu konopljinog semena, a analizom tekstila je utvr eno da je ode a "kraljice" napravljena od konopljinih vlakana.

Ode a Ledene kraljice.
Droge u praistoriji

Ne mo e se precizno utvrditi vreme od kada ovi nomadski narodi, ra ireni od Karpata do Mongolije, koriste konoplju i njene proizvode. Hronolo ki, ini se da je put irenja konoplje i ao sa istoka na zapad, odnosno iz oblasti Kine i Koreje, gde konoplju nalazimo jo u 3. milenijumu pre Hrista. U Indiji, upotreba konoplje potvr ena je i u svetim spisima - Atharva Vedama, koje se datuju u sredinu II milenijuma. Tako e, neki Indusi pominju konopljino li e kao stani te "an ela itavog ove anstva", dok je kasnije, upotreba konoplje za ivela i u medicini. Da li su Skiti bili ti, koji su narodima zapadne Azije i ve ini naroda Evrope preneli znanje o uzgajanju i upotrebi konoplje? Odgovor mo e biti povrdan, po to su ovi konjanici krajem 1. milenijuma pre Hrista nezadr ivo nadirali ka Evropi. Prvi konkretni dokaz o kori enju kanabisa dolazi iz Izraela, gde su u grobu jedne ene, prona eni i ostaci ove biljke. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istra iva i pretpostavljaju da je ena umrla na poro aju i da joj je konoplja davana kako bi olak ala poro ajne muke. U Ju noj Africi, ene iz plemena Suto spaljuju cvetove konoplje pri poro aju, tako e iz razloga ubla avanja trudova. U samoj Evropi, pored Skita koji se svakodnevno inhaliraju konopljinim isparenjima, u blizini Berlina, nailazimo na seme i li e konoplje u jednoj urni, prona enoj zajedno sa ostacima spaljenog pokojnika, datovanog u 500. godinu p.n.e. Zatim, prilikom podvodnih arheolo kih iskopavanja u Sredozemnom moru (ne pominje se ta na lokacija), prona ena je bala ha i a (!), a sam brodolom je datovan negde u 0. godinu. Da li je ovo svedo anstvo o organizovanoj trgovini narkoticima? To za sada ne mo emo saznati, ali nije neverovatno da su Skiti bili glavni prodavci konoplje ostatku Evrope. U grobovima bogatih Skita pod velikim tumulima (tzv. kurgani), prona en je veliki broj posuda, oru ja i drugih predmeta uvezenih sa okolnih teritorija. U istorijskim spisima nema pomena o bilo kakvoj trgovini sa ovim

plemenima, te se ova pretpostavka trenutno ne mo e potvrditi. Na kraju, sa velikom verovatno om mo emo prihvatiti da su Skiti bili ti, koji su ostale narode Evrope upoznali sa "blagodetima" indijske konoplje. Ipak, mogu e je pretpostaviti i ranije kori enje konoplje na evropskom kontinentu, dodu e zna ajno indirektnije nego to je to slu aj sa Skitima. Na nekoliko neolitskih stani ta u Srbiji, arheolozi su prona li male zemljane lulice. Ovi nalazi, prona eni u naseljima vin anske kulture, stariji su 4.000 godina od prvog nalaza konoplje u Evropi. Naravno, ne mo e se potvrditi koje su biljke sagorevale u ovim lulama, ali je jasno da su neolitski vin anci u asovima dokolice i opu tanja pu ili neke travke. Na alost, arheolozi ne obra aju dovoljno pa nju na ovakve nalaze, pa se name e pitanje da li je ovih lula bilo i vi e.

Kerami ke lule prona ene na naseljima neolitske vin anske kulture(5.500 - 4.200 godina p.n.e.). Nedaleko od irokih stepskih prostranstava, gde su se Skiti gotovo svakodnevno inhalirali konopljinim isparenjima, na istoku Balkana i obalama Crnog Mora, Pomponije Mel pominje narod Tra ana kao one koji hodaju po oblacima. Prema Melu, Tra ani su spaljivali enske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u "magi noj vrelini" pali u trans i igru u dimu.
Eleusinske misterije, klasi ni svet i halucinogeni

Kod starih Helena, koji su trgovali sa narodima koji su vakali, jeli i spaljivali konoplju, nema konkretnih dokaza o njenom kori enju. Prema nekim neposrednim podacima pri Eleusinskim misterijama, sve tenici i osobe posve ene u ove obrede koriste halucinogene pe urke i tamjan. Eleusinske misterije jedan je od najva nijih ritualnih obreda u staroj Gr koj i bilo je zabranjeno za u esnike da javno i detaljno pri aju o njima. Na alost, ni danas ne znamo konkretne injenice, to dodatak misterije i govori, ve ostajemo u sferi pretpostavki da se pri Eleusinskim misterijama kao izvor psihoaktivnog stimulansa koristi sirova pe urka Agaricus muscaricus (u

Mogu e je i da su vakanjem ovih pe uraka. koja u sebi sadr i halucinogen psilocibin..Hrana Bogova. na Mediteranu nailazimo na spomen pi a od mente (nane) sa dodatkom pe uraka. Agaricus muscaricus prikazana je i na nekim gr kim vazama.Srba poznata kao pupavka ili muhara). putovanje kroz vreme. ili preparate protiv nesanice. vekovima kori ene irom Evroazije. posebno Grci. te je mogu e da sama hrana gr kih bogova. a da je kori ena irom Mediterana .a to je sna na halucinacija. Indusa. utisak napu tanja tela. ambrozija. Psilocibin deluje 10 minuta nakon konzumacije.. gde pored noge bradatog mu karca raste pe urka. a dejstvo traje od 5 do 10 sati. Bo je meso. Pe urka je najverovatnije uzimana u teku inama. kao i na jednom etrurskom ogledalu.."potopi korenje u vino i tako dobijen sok sa uvaj.gledanje kroz zatvorene kapke. srednjeameri kih i sibirskih plemena) u svom nazivu sadr ale re bog . daje recept za upotrebu mandragore . i daj ga da izazove bezose ajnost onoga koji je pose en ili ispe en". koristili su jo jednu biljku koja sadr i jake intoksikante mandragoru. Anti ki narodi. I drugi anti ki spisatelji pominju mandragoru kao preparat dobar za uspavljivanje pacijenata pre operacije. Izgled halucinogene pe urke Agaricus muscaricus. Tako e. pri emu osoba do ivljava jake halucinacije . tzv. po to ve ina anti kih pisaca pominje mak i opijum kao lekove. Ovim je sigurno opisivan do ivljaj koga su pe urke proizvodile . ima veze sa pe urkama. Veoma je indikativno da su pe urke kod razli itih naroda (Grka. Rimski botani ar Dioskorid u svom delu De materia medica. gde se kombinovala sa alkoholnim pi ima. Verovatno je da su pi a kori ena prilikom ovih rituala "oboga ivana" i opijumom.. proroci uvenih gr kih svetili ta davali vizije budu nosti.

Asasini. Ne mo e se sa sigurno u potvrditi kori enje opijata kod Kelta. da su druidi koristili imelu. ali je ona u celoj Evroaziji poznata kao lek ve hiljadama godina. koji bi serijom politi ki motivisanih . bavili se magijom i astrologijom. Plinije Stariji samo pominje konopljino ulje. ali se zna da su bili alavi na vino. Sigurno je ipak. a i ne sadr i nikakve psihoaktivne supstance.pe urke. Ovi podaci zvu e udno. jedino se mo e pretpostaviti da su koristili neku od pomenutih biljaka . koju su smatrali "svetom biljkom". gde se koriste seme i cvetovi konoplje. dok se kod Frejzera nailazi na podatak o konzumaciji hrastovog li a. skoro fanati nih pristalica. U dana njoj Gr koj. i to kao lek za svakakve bolesti. ak je i veliki ekspir pominje u svojim uvenim dramama Romeo i Julija i Antonije i Kleopatra. Druidi su imali vi e funkcija le ili su. ali u istorijskim spisima ne nalazimo puno podataka o konzumiranju opijata. Keltski druidi ne izgledaju ba onako kao to su ih prikazali Go ini i Uderco u Asteriksu. mandragoru. Mandragora. skopolamin i hioscin. mak ili konoplju. dok Klaudije Galen. rimski fizi ar. esto vezivana za vrad bine srednjovekovnih ve tica. Anti ki pisac Lukijan navodi da su druidi postizali ekstazu vakanjem ira. i dalje se odvija "ritualna etva" ove biljke koja sadr i hiosciamin. proricali. po to su Kelti poznati u istoriji kao krvolo an i ne tako pitom narod. po to ni li e. daje recepte za poslastice. odnosno bilo koju vrstu psihoaktivnih supstanci. i opisuje kako se oni koji jedu ova jela ose aju "toplo i odu evljeno". Hiljadu i jedna no i Budine trepavice Pokret asasina osnovao je Persijanac po imenu Hasan al-Sabah krajem XI veka i prvobitno ga zamislio kao udru enje odanih.potvr uje i to to su je stari Egip ani smatrali poklonom vrhovnog boga Ra. ni plod hrasta ne bi trebalo da sadr e alkaloide.

putopisca i botani ara. koji je putuju i tuda 1271/72. U vreme naj e ih borbi protiv hri ana. podatke o njima dobijamo samo od njihovih protivnika. koji precizno opisuje uzgoj i kori enje konoplje kod muslimanskih lekara i fakira. Niko se nije zapitao ta je jedan asasin radio kada nije bio pod uticajem narkotika. kojima je posebno omra en bio tada nji asasinski vo a Ra id Din Sinan. Primer asasina. da li je ha i samo davao dodatnu stimulaciju prilikom borbi. Kao to vidimo. zateknu sebe na mestu toliko divnom. bili su intenzivno kori eni u muslimanskim zemljama. U svom igrali tu. Ipak. koje je ak 3-4 puta ja e od ha i a. te prvo ubistvo koje se pripisuje Asasinima datira iz 1092. u itelja) dr i veliki broj mlade i iz cele zemlje. Kao fanati ni islamisti. Vrhunac obuke potencijalnog asasina bilo je rukovanje no em. pored konzumiranja ha i a. ele i to ja u disciplinu. odnosno vakanjem.ubistava doprineli njegovim li nim ambicijama. Konoplja i ha i . sa kojim je trebalo izvr iti "prefinjene i umetni ke" atentate. dok su 1272. koji je kod hri anskih hroni ara ostao upam en po nadimku Starac sa planine. dovoljno jaka da se odupre celome svetu i ne postoji drugi na in da se unutra u e. Posle smrti Hasana al-Sabaha. On navodi da uzimanje ha i a... odnosno. . svako saznavao koje ga du nosti o ekuju. godine. asasini su brojali armiju od preko 50. Odgovor na to mo emo prona i u samom islamu.. Marko Polo pominje odre eni napitak. moji e te An eli odvesti u Raj". gde je kori enje indijske konoplje (od koje se dobija ha i .. bilo jedenjem. ija je konzumacija zabranjena. tako da proizvodi jake ekstati ke do ivljaje. kada Stari ovek odlu i da ubije nekog princa. Kada se znatno kasnije oni probude. Po to su prilikom iskorenjivanja ove sekte Sirijci i Mongoli spalili i njihove knjige i druge zapise. godina 12 do 20. postoji tvr ava na ulasku u Vrt. prvo im davaju i pi e.. gde je kroz neku vrstu inicijacijskog ina. on e re i nekome od ove mlade i: "idi i ubij tog i tog. Podatak o konzumiranju ha i a dolazi od Marka Pola. vo e Asasina jo vi e se vezuju za Islam i kroz fanati ne pri e o ivotu proroka i muslimanskih junaka ohrabruju svoje pristalice da se ne pla e nikoga i ni ega. godine. Na kraju. njegovi naslednici napravili su kompleksnije i vr e ustrojstvo organizacije. opisao proces inicijacije mladi a u asasine: . za razliku od alkohola. odnosno bhange.marihuana) dozvoljeno. koji je najverovatnije bio bhanga. kako to navodi ve ina hroni ara. I. On (misli se na Starog oveka. razdraganosti i ludosti. asasini su krenuli u rat protiv krsta a. a ne ve itu i slepu odanost. a kada se vrati .000 ljudi. ili kroz pi e.. o emu svedo e i spisi Ibin Baitara. najverovatnije je i prvo svedo anstvo o kori enju droga i opijata u manipulativne svrhe velikih grupa ljudi.. odre eni napitak od koga se pada u duboki san. potvrdu iroke upotrebe ha i a u islamskim zemljama nalazimo i u legendarnom bajkovitom spisu Hiljadu i jedna no . koji imaju ose aj za vojevanje. dovodi do uzbu enja. Onda ih On uvodi u njegovu ba tu.. a od meksi ke . definitivno zatrti od nekog sirijskog sultana. to mo da stvara donekle la nu sliku. pokretu asasina naj e i udarac zadali su Mongoli godine 1260. pi e spravljeno od konopljinog ulja. te cene da su u Raju. gde je verno prikazana pri a o dva oveka koji va u ha i . prepune vizija.

Pored konoplje. tako e ritualno.. Konoplja je kori ena u vidu ulja. aj ili li e kata poseduje jake hemijske ameri ki supstance koje izazivaju raznolike halucinacije. u lulama dugim i po itav metar". Ontariju nekoliko lula koje datiraju iz ali je verovatno da su persijska plemena pored vremena pre dolaska Evropljana. U Poljskoj i Litvaniji konzumira se prilikom Bo i a supa od konoplje. verovatno je da se hrana spravljana sa konopljom konzumirala iz pukog siroma tva. razna arhajska plemena ra irena na THC-9 (tetrahidrokanabinol). Ova velikim prostranstvima Evrope i Azije od davnina hemijsko-arheolo ka istra ivanja.. "koji pu e konoplju. konoplja i mandragora U srednjovekovnoj Evropi. konoplja je svoje mesto prona la i u ishrani. esto i lako uzgajana biljka. odnosno. od psihoaktivnih biljaka tako e koriste Da li ste se ikada zapitali ta su mandragoru.e. te se navodi da je biljka pre kori ena individualno. On se dobija zasecanjem nedozrelih potvr uju i navode aka Kartijea. tablicama opisali proces dobijanja opijuma iz maka jo 4. iz kojih se potom sakuplja bela te nost. po to su ma ijski letovi i uspenja na nebo najva niji oblici narodnih verovanja ovih naroda. arapski trgovci su prodavali stanovnicima zapadne Afrike i Madagaskara.000 godina pre nove ere.Svoj proizvod. . koju i uzgajaju. usko povezanih sa konzumacijom pe uraka. gde se naziva i carsko seme. listovi. konoplje. prvog evropskog istra iva a Kanade. Evropski putopisci opisuju neka afri ka plemena iz oblasti reke Kongo. da psihoaktivnim derivatima. Zanimljivo je da su Arapi zabranjivali upotrebu ove afri ke biljke. a u Letoniji i Ukrajini. pored nikotina. te se irom Evrope pominju razne ka e ili supe od konoplje. Sloveni. utvr eno je da odnosno opijuma.n. deo su magijskih rituala budizma i hinduizma. jo od ranije poznavale upotrebu maka. Jedna indijska legenda nastanak opijuma vezuje za mak. mandragore. koji je pak nastao na mestu gde su Budine trepavice pale. aura maka. Indijanci pu ili u uvenoj Luli mira? Arheolog Bil Ficd erald otkrio je Prvo pominjanje konoplje na teritoriji Iranske visije prilikom arheolo kih iskopavanja u poti e iz VI veka p. koriste opijum. nego u organizovanim plemenskim ritualima. dok pored ha i a. afri ki narodi koriste i biljku kat (Catha edulis) koju va u. jede se ka a od konoplje. po to ih je upkao da ga san ne bi savladao. postoji i osnovni alkaloid konoplje Pored konoplje. kao to je to danas slu aj sa zabitim krajevima Indije. Ta letenja kao ptica i trenutno prela enje velikih rastojanja. Hemijskim analizama. konoplje. Ipak. Egip ani su koristili kat kako bi izazvali apoteozu. u ostacima smole koje je bilo glavni sastojak ritualnog pi a bhange. uzdigli se iz ljudskog u bo je. Indijski sve tenici su uzimanjem opojnih supstanci poku avali dosti i nirvanu i uzdi i se iznad smrti. Sumeri su na glinenim stanovni tvo gaji i koristi konoplju. koja se na vazduhu pretvara u smolu bogatu koji je u svojim opisima naveo i to. cvetovi i seme konoplje su kori eni kao lek i kao dodatak jelima. opijuma.

telepatske sindrome.Poljaka. kao i pe urka Agaricus muscaricus. Meskalin je naj e e uziman u te nom stanju i kori en je prilikom razli itih rituala. . Ko je imao priliku da pro ita izuzetni roman Karlosa Fuentesa Terra Nostra. koja je oduvek kori ena pri vra anju i narodnom lekarstvu. Tako e. na teritoriji Balkana poznato je da su ene svoju decu uspavljivale ajem od maka. u jednoj knjizi o biljkama.. sukobljava dobro sa lo im. Koren je otrovan. Postoje neki nesigurni podaci da Sloveni jo od davnina koriste konoplju.zeljaste biljke sa korenom nalik na figuru oveka. gleda u budu nost. kaktus iz koga se dobija meskalin. te se ovde prime uje kosa sa injena od zmija i pand e i o njaci jaguara. Kod Slovena. pa ak i Srba.. Ne to docnije. Na ovoj predstavi vidimo amana nekog manjeg andskog plemena (Inke su nastale tek kasnije). ali se zapa a konstantno prisustvo u folkloru raznih slovenskih plemena . kada su iveli blizu nomadskih stepskih plemena bili upoznati sa gajenjem i konzumiranjem konoplje. u XVII veku. u ovim kulturama ra ireno je verovanje da se aman (kurandero) mo e pretvoriti u ivotinje. ne nalazimo istorijske ili arheolo ke podatke. kako dr i San Pedro. isto kao i kod Germana. Ipak.. odnosno kao koagulator. upravlja vremenom. Tradicionalno.. brani celo pleme. ali i jak intoksikant. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara!) konopljinog ulja. Verovatno je da su Sloveni u prapostojbini. putovanja kroz prostor i vreme. Mnogi srednjovekovni komplikovani medicinski preparati sadr e seme konoplje. kao i sredstvo protiv krvarenja. sr ane i crevne probleme. a kao jak halucinogenik izaziva vizije "paralelnog sveta". Iz XIV veka datira zapis iz baptisti ke bolnice Sv. tuma i snove i vizije. dok su neki lekari preporu ivali konoplju i protiv bolova. eha. On nije samo lekar. poznato je kori enje mandragore . konoplja se pominje kao lek za grudobolju. ve posreduje izme u ljudi i bogova. mogao je i u ovom literarnom delu prona i izvanredne opise mandragore i njenog dejstva.Veliki je broj arheolo kih dokaza o kori enju jakih halucinogena kod andskih kultura. Rusa.

Ceo ritual je posve en komuniciranju sa bogovima i re avanju odre enih plemenskih problema. dok je najverovatnije bio i prodavan severnim plemenima. Pejot se koristio pome an sa nekim te nostima. ili putem vakanja osu enih delova. Pored halucinogenih alkaloida hordenina i tiramina. narkotici su milenijumima pomagali vra evima. ije predstave vidimo na slici. po to su sve boje izrazito jake. Pejot je snagu svojih halucinogenih tvari pove avao sa godinama svog rasta. kako prirode. Veruje se da je pejot kod ovih plemena kori en jo od praistorije. gde zbog hladnije klime nije mogao uspevati. u kojima je sadr aj psihoaktivnih supstanci znatno manji.Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) tako e je kaktus koji sadr i halucenogene supstance. poput sunca sa zelenim kapljicama. torbi ili delova ode e. amani nekih plemena svoje vizije prenosili su u obliku ru no tkanih ilima. to je neuporedivo manji i to raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD. Mo e se primetiti da tokom istorije niko konoplju ne pu i. . pa su srednjeameri ka plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu. tako i ljudske psihe i pona anja. ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva. Ve ina prirodnih narkotika i danas se upotrebljava. ali na sasvim druga iji na in i potpuno drugim povodom nego ranije. te je jedina razlika u odnosu na San Pedro ta. a postoje i odre ene neuobi ajene predstave. svetim ljudima i ve ticama u tuma enju. te su ve i kaktusi me u indijancima nazivani "bo jim". Treba zapaziti zanimljiv kolorit ovih rukotvorina. Nova "inkvizicija" i moderni rat protiv droge Kori eni mahom pri obredima i ritualnim radnjama. Prilikom posebnih rituala.

paranoju. Izvesni emir ejkuni iz Arabije.. na kraju XIV veka. Godine 1620. u Parizu su. Bodler verovatno ne bi pisao (barem ne u takvom obliku) svoju poeziju. ra anje nakaznog potomstva.. Kastaneda ne bi iznedrio Orlov dar. moramo se podsetiti da bi bez njih svetska umetnost bila siroma nija za neka izuzetna dela. Arapi vakali i pili. ma koliko i ta imali protiv narkotika. izme u ostalog. Uz sve napore i veliki broj ka njavanih narkomana. mo e izazvati: halucinacije. Kraj istog veka svet je do ekao uz globalne fenomene i probleme "crnih" finansijskih giganata. inkvizitori sa teritorije Srednje Amerike pominju pejot kao biljku suprotnu istoti i iskrenosti Katoli ke crkve i optu uju je da je pod kontolom samog avola. mores. Vojislav Filipovi student 4. Ipak. hormonske poreme aje. te ovo kori enje dovodi i do opadanja amanske tehnike. slikari i umetnici osnovali Klub ljubitelja ha i a. broj korisnika se pove avao u periodu od 15 narednih godina. tempora.daleke prete e impresionizma. Ma koliko dugo ljudi koriste opijate. Bez meskalina. naredio je paljenje svih polja konoplje. Postoje brojni i ubedljivi razlozi za ovu proskribovanost. sr ane probleme ("preskakanja". probleme rada . po to navodi ljude na iskrivljene slike. sredinom XIX veka pesnici. o. neki ak i jeli. Danas. Neki hinduisti ki sve tenici koriste narkotike kao zamenu za izvorni trans. Delakroa nacrtao svoja dela . narko-kartela i izrazito ra irene narkomanije.. heroin i kokain bili su medicinski zvani no (!) priznati medikamenti. pa se u Indiji jasno razlikuju " isti" amanski trans i amansko pijanstvo. ali to sve nije predmet ovog rada. te su emirovim zakonom svi korisnici ha i a trebali biti ka njeni va enjem zuba. tahikardije i infarkte). koji je.. Bez intezivnog kori enja konoplje. isprobao dejstvo jedne sna no halucinogene droge. u okvirima globalne civilizacije. kori enje droga i narkomanija socijalno su neprihvatiljivi. depresiju.. hap enje i zatvaranje ljudi koji je koriste. Indusi tako e pili. O. odnosno protivnici konzumiranja narkotika. izofreniju. fantaziranja i predstave koje dovode do divinizacije nekog drugog.osim mo da na ih Vin anaca. poba aj. a samim tim i do povezivanja amana sa avolom. Na nekoliko mesta u istoriji nailazimo na primer demonizovanja narkotika. Po etkom XX veka. uz dozvolu i kontrolu lekara. toliko vremena i postoje druga mi ljenja. ali npr. godine arheologije Beograd Napomena (za sve one kojima droge ipak deluju primamljivo) Kori enje narkotika. ak postoji i potvr ena pri a o Ajn tajnu.. ubila ke i samoubila ke nagone. Mo da ova teza zvu i paradoksalno. Skiti su je inhalirali. Haksli Vrata percepcije.

.com http://www.. mo dane poreme aje.peyote.shtml http://www. komu.htm http://www. H. tuberkulozu. Society and Drugs. U ranijim periodima Rimljani su se temeljno prali samo jednom nedeljno.Bass Inc.sr.html http://www.com/backissues http://www. 1969.smrt. 1992.cannabisculture.lice. u kojoj je topla voda bila pri ruci.org/mycoth/ http://www. D . i gimnasti ke dvorane.lycaeum.namyco.net http://www2.mescaline.org/inglese. Beograd: Alfa i Dragani . Novi Sad: Matica srpska. Elijade.smisao ivota Rimljana U rimskom dru tvu postojalo je mesto na kome je i enama i mu karcima podjednako bilo omogu eno da se bave svojim telom i da ga neguju. L. ruke i noge. 1996. Drevno dru tvo. biblioteke. R. Preporu ene Web stranice: http://eleusis. Me utim. pored toplih i hladnih kupatila. Frejzer.. Preporu ena literatura: y y y y y y Blum. Re . Za to je kori ena jedna.yu http://www.com/users/joewein/hempjpn.unutra njih organa.org http://www. odaja koja se nalazila u blizini kuhinje (lavatrina). Beograd: BABUN. Morgan.org/plants/peyote/peyote_culture1. Carske terme esto su u jednom kompleksu imale. amanizam i arhajske tehnike ekstaze. Beograd: Prosveta. rak plu a i drugih organa. 1990. restorane i trgovine.gov.gol.luksuzna javna kupatila u kojima pristup nikome nije bio ograni en. epilepsiju.com/huxley. Terme se smatraju u potpunosti rimskom tekovinom i od vremena Carstva igraju veoma va nu ulogu u ivotu Rimljana. 1981.erowid. Ostalih dana prali su samo delove tela koji se najvi e prljaju . vrtove. muzeje. pod uticajem helenisti ke civilizacije.html Terme . Re nik svetih i magijskih biljaka. et al. Bile su to terme . U toj se odaji nalazio i sud za vr enje nu de i tek kasnije je klozet (latrina) odvojen od kupatila. i .muscaria. Zlatna grana (prou avanje magije i religije).maps.peyote. K. D . du evne bolesti. esto mra na. San Francisco: Jossey . H. Sremski Karlovci: Izdava ka knji arnica Zorana Stojanovi a. Vol. obi aj da se ovek kupa svaki dan ustalio se tek tokom I veka pre nove ere. Istorija (Preveo Milan Arseni ). I. 1988.com http://www. M.mup. Herodot.

Domicijana (81-96). Na prostoru od 14 hektara. izgra ene izme u 211.Karakaline terme bile su jedne od najve ih kupatila celog rimskog carstva. koja su esto gra ena van grada. Ovde vidimo njihov presek idealne rekonstrukcije. godine. Ove terme predstavljale su grad za sebe. na primer. nalazile su se i prostrane slobodne povr ine ispunjene tremovima. Najsavr enije i najve e svakako su Karakaline terme u Rimu. u ivopisnim predelima u kojima su bogata i imali svoje seoske vile (villa rustica). rasko no dekorisan mermernim skulpturama. predstavljale su izuzetno prijatna mesta za odmor. freskama. bilo je oko 850 javnih i privatnih kupatila. Iako nisu bile tako rasko no opremljene i dekorisane. bogato opremljenom bibliotekom. . postojala su i privatna kupatila (balneum ili balineum). stadionima i vrtovima. Pored ovih rasko nih javnih termi. senovitim mestima za odmor. Karakale (197-217). U samom Rimu. U jednom trenutku mogle su da prime i do 1000 kupa a. Najpoznatije i najve e terme izgra ene su za vlade rimskih careva Nerona (54-68). raznobojnim podnim mozaicima. osim kompleksa zgrada. Dioklecijana (284-305) i Konstantina (306-337). i 217. vrtovima sa cvetnim rundelama.

svla ionice (apoditerium) . dvorane za odmor) .kupatila sa vru om vodom (caldarium) .Rekonstrukcija unutra njosti Karakalinih termi.odeljenja sa zagrejanim vazduhom (tepidarium) .odeljenja za komunikaciju (vestibil. Prostorije su grejane tako to je topao vazduh cirkulisao kroz specijalne obloge u zidovima i kroz upljine u podovima.kupatila sa hladnom vodom (frigidarium) . Rimske terme. . Zagrevanje vode i prostorija u termama vr eno je specijalnim sistemom zagrevanja (hipokaust).odeljenja za ostavljanje ode e . u u em smislu. Zagrejani vazduh dovo en je kanalima koji prolaze kroz zidove do odre enih mesta u bazenima i zagrevao vodu. sastojale su se iz slede ih grupa prostorija: . foajea.odeljenja za masa u (unctorium).

Presek prostorije koja je zagrevana pomo u hipokausta. obla io bi kratku tuniku i odlazio u ve baonicu. Ako bi eleo da malo ve ba pre kupanja. Izgled strugalice za . Posle ve banja.frigidarium. a cena je bila minimalna pa su terme bile svima dostupne. Samo kupanje bilo je dug i slo en postupak koji se obavljao grupno. kupa bi ulazio u svla ionicu. kupa bi odlazio u prostoriju sa mlakim vazduhom tepidarium gde je telo privikavao na toplotu. a zatim u bazen sa hladnom vodom . tako da su ih nazivali i vilama plebsa. Iz njega bi se vra ao u prostoriju sa mlakim vazduhom. Odatle bi odlazio u kupatilo sa vru om vodom caldarium. Kada bi platio ulaz.

. A zamisli sad stvarno o tri i opori glas berbera . Kada ima nekog ko je lenjivac ili nekog kome je dovoljno jeftina masa a. trebalo je da se poliva vru om. ujem stenjanje. Ali svi ti ljudi imaju bar normalan glas. prodavaca pa teta i svih mogu ih ljudi koji nude svoju robu karakteristi nim izvikivanjem". sun erom (spongia) i bronzanom ka ikom za polivanje (simpulum). rimske zamene za dana nji sapun. koje je dovodilo do stvaranja krasta na telu. Postoje jo razli iti uzvici poslasti ara. strigili (strigilis). Posle jakog preznojavanja u ovoj prostoriji.. tzv. toplom i hladnom vodom naizmeni no. a ona daje razli it zvuk prema tome da li je udarac zadan pljo timice ili savijenih prstiju. strigili su se koristili i u palestrama. koja je mogla biti kru nog ili polukru nog oblika. kako nam to pokazuje mozaik otkriven na Pjaci Armerini ili figurina Venere u kupa em kostimu. A ako uz to nai e neki igra lopte koji po ne da broji udarce dolazi svemu kraj! Dodaj jo tome sva alicu ili lopova uhva enog na delu ili oveka koji. dok se kupa. koji odjednom glasno viknu. Dok oni koji se bave sportom ve baju i rade sa kuglama.ve alici. a nikada ne ute. kobasi ara. a slu ila je za no enje i ka enje ovog toaletnog pribora o zid kupatila. a zatim ostru e strigilom. pi u i o umetnosti medicine. Tako blago preznojeni trebalo je da se nama u uljem i da pre u u prostoriju sa vru im vazduhom. u iva u svom glasu. preporu uje onima koji se kupaju da prvo idu u umereno zagrejanu prostoriju. Zatim se trebalo ponovo preznojiti da bi se izbegla prehlada. Kako sapun u dana njem smislu re i nije bio poznat. sem kad briju ljude ispod pazuha te ih tako izazivaju da umesto njih vi u. gde se posle ve banja njima uklanjao znoj i pra ina sa tela.Nakon toga sledila je masa a.. Svi ovi predmeti no eni su zajedno na jednom dr a u ... Za ini sve to jo i ljudima koji bu no ska u u bazen dok voda prska na sve strane. a svaki put kad ponovo hvataju vazduh. Celsus. Osim prilikom kupanja u javnim kupatilima. Telo je mazano raznim eteri nim uljima koja imaju i relaksaciono dejstvo. za skidanje naslaga prljav tine sa ko e kori ene su specijalne strugalice. koji su se izra ivali od bronze ili gvo a. ujem udarac ruke o ramena. Zamisli sve mogu e vrste glasova . ene su za tu priliku nosile neku vrstu kostima iz dva dela. nastaje zvi duk i o tro disanje.. Poznato je pismo rimskog filozofa Seneke (I vek nove ere) u kome nam on do arava bu nu i punu ivota atmosferu koja vlada u termama: ". Pojava sapuna vezuje se tek za Gale i Germane. anti ki pisac iz I veka nove ere. Ovim pronalaskom izbegnute su neprijatne posledice struganja tela. ko u. dok ula u sve napore ili se pak prave da to ine. . Dva ili vi e strigila no ena su u kompletu sa posudom za ulje (ampulla olearia).

prema potrebi. Osim onih koji su kao robovi bili u slu bi svojih gospodarica. Me utim. odnosno frizerke (ornator ili ornatrix). kao i sportskih terena. Frizeraj pre svega Pre nego to bi svom licu pomo u minke dala eljeni izgled. peskom u kome se nalaze sastojci gvo a ili toplim blatom. u inilo je da su terme postale veoma popularna mesta za okupljanje. Postojala . o emu svedo e brojne kerami ke lampe otkrivene u pompejanskim kupatilima. koji je esto bio daleko od stvarnog. To je bila jedna kru na dvorana sa bazenom u sredini u koji se ulazilo stepenicama. Rimljanka je dosta vremena morala da posveti sre ivanju svoje frizure. trgovina i restorana. gra ena su kupatila koja su kori ena za le enje. U po etku terme su bile otvorene samo preko dana. prona ena na nekropoli anti ke Duklje. da izabere visinu peska u kome e le ati. U Hadrijanovoj vili u Tivoliju postoji odeljenje koje je slu ilo za pe ana kupanja (heliocaminus). gra ani su potom mogli da nastave sa svojim svakodnevnim du nostima. isti i relaksirani. odnosno otklanjanje odre enih fizi kih tegoba. Osim ovih. Uklju ivanje biblioteka.Ve alica sa oka enim toaletnim priborom. gde su bolesnici dolazili da le e reumatizam i artritis. muzeja. tako da je svako mogao. postojali su i frizeri koji su imali svoje salone u kojima su mu terije morale da podnose svakojake neprijatnosti ukoliko su elele modernu frizuru. enama su na raspolaganju bili frizeri. Pesak se zagrevao sistemom hipokausta koji se nalazio ispod poda. a kasnije i tokom no i. terme nisu re avale samo osnovne potrebe higijene ve su bile sastavni deo novog na ina ivota koji je vodio ra una i o ostalim potrebama oveka. dvorana za diskusije ili javna itanja. u oblastima bogatim jodnim i sumpornim mineralnim vodama. Po kori enju tople sumporne pare bila su poznata kupatila u gradovima Baje i Pokuolija (Italija).

a dijademe. Te frizure su bile glomazne. bronzane ili ko tane. Jedini znak koketnosti bili su sitni pramenovi kose koji su blago padali na elo. pojedina ni ili upleteni u vence.I vek pre nove ere) frizure su bile jednostavne. kosa jednostavno prikupljena u vertikalnu pun u i kru na pun a na potiljku koja se stavljala u mre icu za kosu i uz koju su obi no i li uvojci slo eni visoko iznad ela.su tri osnovna tipa frizure: slobodno pu tena kosa sa vise im loknama.ukosnicama ili je bila upletena u kiku od koje se pravila pun a na temenu. Kovrd e je podizala visoko. u modi je bila vrlo jednostavna i skladna frizura: razdeljak na sredini glave delio je kosu koja je padala simetri no oko lica. a pravljene su za zvani ne i sve ane prilike. koji im je brijao ili skra ivao bradu i ure ivao kosu. Tako Juvenal opisuje jednu damu re ima: ". esto i dva puta ve e od glave. inili su ih jo upadljivijim. ali s le a to je potpuno druga osoba . uz poneku ukrasnu iglu ili dijademu. dok su ostali pose ivali . igle i cvetovi.. supruga imperatora Avgusta i Oktavija. njegova sestra. na prelazu iz stare u novu eru. Jednostavne frizure tokom vremena zamenjuju sve slo enije kreacije za ije modelovanje se koriste i umetci od ve ta ke kose. Najve i deo vremena koje su posve ivali ulep avanju. opet u modu ulaze jednostavnije frizure. kako su to esto nosile Livija. Nakon perioda ekstravagancije. Zlatna dijadema. Oni bogatiji imali su svoje li ne berberine u ku ama. Muke po berberima Mu karci su imali manje muka sa frizurama. Pogledajte je spreda i vide ete Andromahu iz vremena heroja. Njih su prihvatale uglavnom matrone na carskom dvoru.".. slu ile su za pri vr ivanje ovih umetaka.. koje su ukra ene na oba kraja. Na po etku perioda Carstva. uokviruju i ga pokojim uvojkom ili je kosa bila skupljena u pun u ili pletenice uzdignute na elu. deo po deo. Od kraja II i tokom III veka otmeno je bilo da se lice uokviri blago zatalasanom kosom skupljenom u pun u na potiljku ili u pletenicu koja se u obliku dijademe obavija oko glave. Tokom perioda Republike (IV . provodili su kod svog berberina (tonsor). Kosa je bila skupljena na potiljku i pri vr ena trakama i iglama . Igle.

niko se nije brijao sam. i anje takvim makazama bilo je dosta neujedna eno. koristili su usluge berberina na otvorenom prostoru. prilikom prvog skidanja brade. tako da je brijanje bilo veoma bolno. a u sredini je majstor. sa estim posekotinama i krvarenjima. Sam postupak brijanja bio je dug i neprijatan: ko a je kva ena samo vodom. trljali ih smesom napravljenom od bele vinove loze. Po zidovima su bila oka ena ogledala. U jednoj tipi noj rimskoj berbernici postojale su klupe sme etene uz zidove. Prilikom brijanja kori eni su gvozdeni ili bronzani brija i (novacula) koji su o treni kamenim brusevima. koja je zagrevana u aru. ili su ih mazali krvlju . a ponekad se sklopio i poneki posli . Naravno. za Rimljane su ova mesta postala sastajali ta na kojima su se razmenjivala mi ljenja i novosti. Tipi an i najjednostavniji oblik mu ke frizure bio je a la Titus. uz svog pomo nika ili u enika. kao i robovi. ogovaralo se. te no u spravljenom od br ljana. Frizura a la Titus. Koliki zna aj su Rimljani pridavali brijanju. ve je nova brada izrasla". mladi ima prire ivali verske ceremonije sa gozbama za porodi ne prijatelje. ulep avao mu teriju koja je sedela na klupici.berbernice (tonstrina). Za zaustavljanje krvarenja kori en je smotuljak paukove mre e koja se umo i u ulje i sir e. i anje se obavljalo makazama (forfex ili forpex) koje se sastoje od para se iva spojenih na zglob. na kojima su sedele mu terije ekaju i na svoj red. fiksiranom dr kom i brija i na rasklapanje. Oni najsiroma niji. odnosno skra ivanje i oblikovanje brade. Kako su u berbernicama provodili dosta vremena. u ima i vratu. Da bi izbegli bolna i dugotrajna brijanja. Takav tretman imali su i mu karci sa prore enom kosom da bi je u inili bujnijom. na injene od redova uvojaka raspore enih na razne na ine tako da uokviruju lice. jedno je sigurno . govori podatak da su. a da bi se ispravili ti nedostaci kosa je kovrd ana gvozdenom ipkom u metalnoj ko uljici. U berberski tretman ulazilo je i brijanje. U svakom slu aju. Mu terije su ironi no prime ivale da "dok berberin pre e celo lice. no ene su i ma tovitije frizure. pojedini mu karci su maljava mesta premazivali ve pomenutim dropaksom. putem arnira ili jednostavnim lu nim mehanizmom. Kosa je e ljana od jedne centralne ta ke prema elu. Postojala su dva osnovna tipa: brija i sa vrstom.

. Nosile su neku vrstu spava ice jednostavne duge haljine. za izlazak. kopiraju i imperatora Hadrijana (117-138) koji je pustio kovrd avu bradu da bi pokrio o iljke na licu. verovatno spavale u donjem ve u. Ona se sastojala od dva pravougaona par eta tkanine. Rimljanka je skidala no nu ode u i birala dnevnu. Izgled tipi nih rimskih bradatih mu karaca sa po etka II veka. izra ivana je od lana ili vune. Carstvo propalo zbog modnih kaprica ene su. sredila frizuru i na minkala.slepog mi a. kao i mu karci. Spava ica je bila izra ivana od lana ili vune i obi no je bila finija i tanja od mu ke. sa prslu i em ili korsetom ispod. Kao i spava ica. pri vr ena za krajeve i ramena tako da se obrazuju kratki rukavi. po to bi se umila. koji su lepljeni na ta mesta na licu. uzanu u struku i po rubu ukra enu purpurnom trakom. a ona je obavezno morala da se uklopi sa bojom minke i nakitom koji e za tu priliku staviti. Me utim. bora ili o iljaka kori eni su mali krugovi od tkanine zvane "mese ev sjaj". ene su preko tunike nosile dugu i bogato nabranu haljinu koja je dopirala do lanaka (stola).no enje brade. Koliko su te ko Rimljani podnosili sporost i nespretnost berberina pokazuje i injenica da su po etkom II veka mu karci rado prihvatili novu modu . Glavni deo enske garderobe bila je tunika (tunica) koja se od mu ke razlikovala samo po du ini. Za pokrivanje ogrubelih mesta na licu.

esto i po vi e komada. . Napolju. sve vi e su se koristile skupocene tkanine. Rimske ene su obo avale nakit. Za sun anih dana Rimljanka bi uzimala lepezu od paunovog perja pre no to stupi u nosiljku. Ako je trebalo da prisustvuje prino enju rtve ili nekoj verskoj sve anosti.Rimska ena sa ogrta em. O skupocenosti ovih tkanina svedo i podatak da je kilogram svile vredeo koliko i kilogram zlata. imu ni Rimljani su bili prinu eni da odvajaju znatna sredstva za zadovoljenje njihovih prohteva. zadovoljavale su se sli nim modelima izra enim u bronzi sa umetcima od poludragog kamenja ili staklene paste. pa se tako u doba Carstva stole izra uju i od indijskog pamuka ili kineske svile. Kosu su ukra avale dijademama i ukrasnim iglama. Gospo e koje nisu sebi mogle da priu te zlato. Da bi udovoljili eljama svojih supruga i ljubavnica. Nakit je bio veoma raznovrstan. Ni svila nije dovoljna. matrona je nosila sa sobom i etvrtastu maramu od purpurne ili plave tkanine ukra ene resama (rica) kojom je pokrivala glavu. kako po obliku tako i po materijalu. Kako je mo Rima rasla. a naro ito su volele prstenje. rob ju je zaklanjao suncobranom osim ukoliko dan nije bio vetrovit. srebro i drago kamenje. kao i ogrlica. Tokom perioda Republike ove haljine su pravljene od vune.. Na rukama su im zveckale narukvice. min u e su bile obavezne. est ukrasni detalj bio je i lan i oko lanka noge. Nosile su ih koliko god ih je moglo stati na prste. Prilikom izlazaka ene su preko stole prebacivale dugi al ili ogrta (palla) koji se obavijao oko tela i iji je jedan kraj mogao da se prebaci preko glave..

Mu ka garderoba je bila ne to jednostavnija. Obla enje toge bilo je dosta komplikovano. koja je pojasom mogla biti stegnuta oko struka i na taj na in skra ena do eljene du ine. . Osim ove svakodnevne ode e. a du ina je iznosila tri visine onoga ko je nosi. esto su otkrivali dru tveni status onoga ko je nosi. tokom poznog perioda Carstva ograni ene su prilike u kojima je no ena. To je omogu avalo da toga lepo pada stvaraju i skladne nabore i ostavljaju i slobodnom samo desnu ruku. a ina e je dopirala do listova nogu. bez ukrasa (toga pura ili toga virilis). Zbog toga. a njen kroj menjan. dobijali sasvim belu togu. bogato ukra eno odelo (synthesis). Togu obrubljenu irokom crvenom trakom (toga praetexta) nosili su slobodni mladi i sve do esnaeste godine ivota. na sve anoj ceremoniji. Vrsta materijala. smanjivana joj je irina. koji se obavijao oko ramena. ona je postajala rasko nija dodavanjem raznih ukrasa i vezova. Osim tunike. mu ka garderoba podrazumevala je i jedno pripijeno. Ovaj deo ode e bio je napravljen od elipsoidnog komada tkanine. koje se obla ilo prilikom sve nih gozbi. za javne izlaske mu karac je prebacivao preko nje togu (toga). u po etku vunene a kasnije i lanene. Kico i i u miru i ratu Rimljanin u togi. ali i zbog svoje neudobnosti. a naro ito boja toge.Nakit rimskih imu nih ena. iji se jedan kraj mogao prebaciti preko ramena. S druge strane. Tada bi. U tom periodu togu veoma esto zamenjuje neka vrsta irokog ala (pallium). ukr tao spreda i u struku bio stegnut pojasom. ija se irina menjala prema modi. tj.

neke vrste zihernadli. Izra ivan je od etvrtastog komada tkanine i pri vr ivao se za dva kraja na grudima ili na jednom ramenu. Za putovanja je kori ena druga vrsta ogrta a. Vojskovo a je imao pravo da nosi i specijanu vrstu nabranog ogrta a. crvene ili bele. Za vreme vojnih ve bi i ratova. Preko tunike no en je vojni ki ogrta (sagum). ono je veoma esto slu ilo i u poslovne svrhe . koji je obi no imao i kapulja u (paenula) i koji je bio mnogo udobniji i prakti niji. mu ka ode a je bila jednostavnija.Tokom hladnih perioda Rimljani su preko toge nosili kratak ogrta od tamne vunene tkanine (lacerna). uz koji je i la kapulja a (cucullus). . a koje su esto imale i stale ko obele je.umesto pe ata za overu dokumenata. kojima su pri vr ivali svoje toge. Jedini vid ekstravagancije koju su izra avali oni sa dubljim d epom prilikom njenog naru ivanja kod obu ara (calceolarius) ticala se na ina dekoracije i vrste i kvaliteta materijala od kojeg je izra ena. Ni mu karci u anti kom Rimu nisu bili imuni na nakit. Oficiri su mogli da nose ogrta e ivih boja. Rimski vojskovo a u tradicionalnoj ode i. ali je crveni bio rezervisan za vojskovo e. Osim fibula. omiljeni deo nakita je bilo prstenje. srebrno ili bronzano. odnosno crveno-bele boje (paludamentum). Veli ina i boja saguma zavisila je od vojni kog ranga. Zlatno. A ta su obuvali? Obu a se tokom vremena najmanje menjala i nije bila podlo na modnim trendovima. koji je dopu tao najve u slobodu pokreta.

pa i bele (calcei muliebris). Njih su mogli da koriste visoki dr avni inovnici iz plemi kih porodica. Prilikom odlaska u posete.Izgled rimskih sandala. Rimljani su sa sobom nosili sandale jer je bilo nepristojno da gost u ku i doma ina hoda u obu i kojom se slu i na ulici. Postojala je i specifi na obu a koja je no ena u lovu. Najjednostavnija vrsta obu e (calceamentum) koju su nosili i mu karci i ene u Rimu bile su sandale (soleae). Jedna vrsta opanaka (carbatina) bila je karakteristi na za provincijsko stanovni tvo. enske su obi no bile lak e i pravljene od mek e ko e. a bile su ukra ene u visini lanaka polumesecom od srebra ili slonova e (calcei mullei i calcei sanatorii). Obu a je bila deo garderobe koji je najjasnije mogao da uka e na dru tveni status svoga vlasnika i to kako na in vezivanja tako i dekoracija i boja. Udate ene nosile su izmice svetle boje. Mu ke i enske izmice nisu se mnogo razlikovale po obliku. izmice su bile izri ito zabranjene robovima. To je vrsta izama (cothurni) koja je dopirala do pola noge. Sandale su no ene po ku i i smatralo se nepristojnim da se obuju za izlazak. dok su plemi i mogli da nose izmice crvene boje (calcei patricii i calcei senatorii). Zakop avale su se pomo u etiri ko na kai a koji su se obmotavali oko noge. a ponekad i ukra ene biserima i dragim kamenjem. koje su se sastojale od ona pri vr enog za nogu ko nim kai i ima koji su se obavijali oko no nog lanka. Za te prilike kori ene su izmice (calcei). izmice obi nih gra ana bile su mrke ili crne. imala je karakteristi an visok drveni on za koji je bilo pri vr eno plitko lice od ko e ili neke tkanine. tako e vrsta koturni. Druga vrsta plitkih izama. . Ukra ene izmice ponekad su nosili i mu karci. koje su dopirale do listova i imale dva uspravna otvora sa strane.

umerenost i. potpomognute pomadama. Obi ni vojnici koristili su poseban oblik obu e. ulep avanje i minkanje su ve tine iluzije i prevare kojima ene ostvaruju jedan jedini cilj . I posle Versa ea . kao i robovi. kako bi time. ma kom stale u on pripadao. koji su smatrali da su skromnost. pokazale kako preterano brinu o svom izgledu. modne novotarije. Po njihovom mi ljenju. Lice ovih izmica bilo je od ko nih kai eva koji su se mre asto vezivali i koji su ostavljali slobodne prste. Tome su se. Prirodno je to je ta pretrana pa nja posve ena luksuzu i modi na rimskom dvoru i me u bogata ima podsticala estoke reakcije moralista i tradicionalista.37). kako se to danas ka e. parfema i minke sa Istoka. "lansirali" svakojake. tako e.Rimski provincijski opanak. to su bila jasna obele ja najve e moralne degradacije. rimski gra ani su uvek tro ili veliki deo svog vremena i novca na negu tela. neneru ena prirodnost u izgledu i pona anju prave i trajne vrednosti svakog oveka. Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: . Samim tim Rim je bio i ogroman potro a luksuznih i egzoti nih kozmeti kih sredstava.Armani Rim. kao i na zakone kojima je spre avan uvoz luksuzne robe. a uporedo i najve i proizvo a luksuznog toaletnog pribora. to je jasna te nja ka zavo enju i preljubi. skupocenih uvoznih tkanina. posebnim zakonima poku avala da spre i preterani uvoz luksuznih proizvoda: svile iz Kine. kao i drugi modni detalji koji su munjevito prihvatani u svim delovima Imperije. Rim je bio metrolpola u kojoj su se kreirali na in odevanja i minkanja. a zatvarali stopalo i lanak. Poznate su neda e imperatora Tiberija (14 . bio je vi e stole a i najzna ajniji modni centar. Time je isticana namera da se spre i odliv novca iz dr avne blagajne koji je tako odlazio "strancima i neprijateljima". a zimi su noge umotavali u ne tavljene ko e ili vunene krpe. esto i krajnje nastrane i dekadentne. zbog finansijskih neda a. Sli no tome. glavni grad najve e imperije Starog sveta i srce anti kog kosmopolitizma. Poseban zna aj imao je carski dvor u kome su imperatori. nosili su "drvenjake" (sculponeae). njihove supruge i k eri.da sakriju naborano lice i oronulo telo. pre svega. kozmetiku i odevanje. konkubine i matrone visokog roda. To su specifi ne izmice (caligae) iji je on oja an o trim metalnim klinovima. parfemima i raznim ukrasima. ija je dr avna blagajna bila u velikom manjku zbog preteranog uvoza luksuzne robe. Ipak. bez obzira na pridike moralista i tradicionalista. preterana nega tela i ukra avanje mu karaca smatrani su. neprikladnim. po mi ljenju moralista i tradicionalista. Rimska dr ava je esto. Siroma ni stanovnici Rima. prepu tali oni koji su neobuzdani u svemu ili oni koji ho e da istaknu svoju ekonomsku mo . bisera iz Crvenog mora i dragog kamenja iz raznih zemalja.

Frankfurt. P. Rimske ko ane igle iz Slovenije. 1968. Zagreb. Paris.J. i Badcock. grupa autora. Ru i . Gold. Strong. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza). Golubovi .12caesars. Z. 295-299. London. Strigili ot rimskata epoha ot teritorijata na dene na Blgarija. grupa autora. i Brown. Nestorovi . i Saglio. ivadinovi -Davidovi . Die Römischen Thermen und das Antike Badewasen. Vagalinski. M. 1981. Yegül. New York. 1989. Jedna grobna celina iz Duklje. I. S. Glasnik SAD 13. Beograd. D. 1967.com/Articles/RomanJewelry/romanjewelry. London. Arheologija 2: Obr. 1962. Beograd. Antike Portträts aus Jugoslawien.artsbma. Vajner. Beograd: Filozofski fakultet. Tingay.F. B.ch/arc/roman/bathcaracalla. These were the Romans. London. 1997. 1970. 1887. Rim u razdoblju najvi eg uspona. 1969. Riha. E. 1929. Rimski medicinski.org/~bmcmanus/baths. Darmstat. Jedan prilog prou avanju anti kih i aka. i Cermanovi -Kuzmanovi . H.html http://www. Roman crafts. August.com/ArtLex/r/roman. Grimal. Manuel d'archéologique romaine II. Popovi .edu/curriculum/soc_studies/rome/RomanBaths.und Silberschmuch aus dem Antiken Iralien. Paris. Obu a iz trikonhalne grobnice iz Viminacijuma. A. Beograd: Narodna knjiga. Viminacium 11.html http://www. 1983.y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y Brodner. G. Dictionaire des antiquités grecques et romains d'apres les textes et les monuments.bluffton. 1988. V.org/an_gold.htm http://www. Kruni . Walters. R. 3.C. F.wednet. Arheolo ki vestnik XXX. Romanelli.html http://www. 1920. E. Beograd: Narodni muzej. Panorama jedne civilizacije. Beograd: Savremena administracija. Rimska civilizacija. grupa autora. 1993.org/bmagolds. Srejovi .B. Milano-Wien. ivot u anti kom svetu.html . 1967. J.html http://www. 1988. A Guide to the Exibition Illustrating Greek and Roman Life. A. Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust. M. Deiss. Frizura kroz vekove. Beograd-Ljubljana. 17-25.M. P. Italy's buried Treasure. Anti ko oru e od gvo a u Srbiji. 1986.html http://www. Dular.kent. Ljubljana. London. Jovanovi . Cagnat. B. 1979.bg/bulgaria/Places/ancient/romanbaths. D. Daremberg. S. 1995. D.edu/~sullivanm/bathbaths/bathbaths.vroma. J. Vranjski glasnik V. Preporu ene Web stranice: http://www. M.htm http://www. J. 1952. i Chapot. Roma. 280. Carcopini. 1976. 1985. 2000. Herculaneum.vitruvio. 1997. Palestrina. Baths and Bathing in Classical Antiquity. Arhitektura starog veka. E. L. Arheolo ki leksikon.artsmia.artlex. 2000.I.html http://www. 89. Anti ki Rim.interrinet.

koji su na zidovima palata. doterivale svoj izgled. mode i kozmetike u svakodnevnom ivotu ukazuju i brojna ostvarenja najve ih anti kih umetnika. pribegavale su raznim sredstvima kako bi ga ostvarile. posve ivala se izuzetna pa nja. na reljefima ili na skupocenom posu u i drugim predmetima prikazivali princeze. da ne bi preplanule. sledilo je vrlo ovla no umivanje. a naro ito mu kog. kao i o etni koj pripadnosti li nosti koja je nosila odre enu no nju. ukoliko su im to mogu nosti dozvoljavale. o istorijskim zbivanjima koja su je ozna ila. Nave emo neke od poznatih recepata za beljenje ko e: mast od ceruse i . S druge strane. moglo se pristupiti kozmeti kom tretmanu i minkanju. njihova privilegija bila je. frizuru i nakit. gde bi. ene su u tom pogledu bile potpuno zapostavljene. Nega tela i kozmetika U anti kom svetu nezi tela. razvijale se i nestajale na Bliskom Istoku i u Sredozemlju. da ve i deo dana provedu pred ogledalom. Na va nost nege tela. Ukoliko ih priroda time nije obdarila. njene uloge i zna aja u drevnom dru tvu. Po to je frizura doterana. ogledala i posudice neobi nog oblika na injene od najskupocenijih materijala. koriste i sve tada dostupne kozmeti ke preparate. Robinja poma e gospodaricama u sre ivanju. Stoga prou avanje mode. Nega tena ko e Rimljani su bili ranoranioci. a zatim sre ivanje frizure. u kojima su uvani retki i egzoti ni parfemi i pomade. nega tela. doteruju frizure i kite dijademama. Rimske dame su izbegavale izlaganje suncu i vetru. kozmetika i moda imali su izuzetan zna aj. mo e biti va no ne samo za ta no hronolo ko opredeljenje mnogih arheolo kih spomenika i nalaza. Uporne gimnasti ke ve be i stalna sportska nadmetanja imali su za cilj da se formira skladno mu ko telo po idealima koje prepoznajemo na brojnim helenisti kim i rimskim skulpturama. matrone i dame visokog roda. Me u najlep im i najdragocenijim eksponatima u poznatim svetskim muzejima i privatnim zbirkama starina nalaze se ma tovito oblikovane i bogato ukra ene palete i kutije za minku.U svim drevnim civilizacijama koje su proteklih pet milenijuma stasavale. okru ene robinjama i slu avkama dok ih ove ulep avaju minkaju. to belji ten bio je elja svake ene. ogrlicama i prstenjem. ve pru a i preko potrebne podatke o umetni kim i estetskim stremljenjima jedne epohe. slikara i zanatlija. uz pomo dvorkinja i robinja. Nakon ustajanja.

Obrve su morale da budu tanke. ono se podmla ivalo no nim oblozima od bra na od pasulja. dok se sjaj ko e dobijao stavljanjem bra na od boba. Ovako na minkana. rimske dame i gospoda pili su ocat. kori eno je mleko od magarca i sok od tele ih nogu. uz mogu nost izbora boje . oraha i drugog bilja. mogao je to izbe i kori enjem kola i a od izmirne. Da bi ujutru opet imali sve ten i bistar pogled. Jedan pripadnik ja eg pola toga doba zlobno je primetio "da ena ne spava sa svojim licem. a sjaj joj je davao te ni galski sapun pome an sa uljem le nika. minku je skidala tek pred spavanje. mamurluk je bio esta pojava. Sli an efekat postizan je i trljnjem ko e smesom bele vinove loze ili te no u koja je na injena od br ljena. U tu svrhu kori ena je pena od crvenog nitra kao i rumenilo dobijano od morskog li aja ili vinskog taloga. crnilom koje se dobijalo od a i ili antimonovog praha.krokodilske pogani koja se koristi za lice i belilo od krede i olovnog praha za beljenje tela. ve ga ostavlja u stotine teglica". Prvo su se oblikovale pincetom. Za otklanjanje malja sa tela ene su koristile sredstvo sastavljeno od raznih smola (dropax). U istu svrhu upotrebljavan je i pra ak od jeljenjeg roga ili istucane drenjine. Da bi se izbegle pege na ko i. Otklanjanje maljavosti Maljavost tela tako e je morala da se izbegne. koji se 40 dana tiho kuvaju na vatri. Rimljanka je provodila itav dan. Odr avanje kose Nezi kose se posve ivala posebna pa nja. Kako je ve ina rimskih bogata a ve eri provodila u estvuju i u ve erinkama obilno zalivanim vinom. Uz belo lice i li su rumeni obrazi i usta. . Zubi i usta Po eljno je bilo da zubi budu beli i sjajni. a zatim se mazale. a da bi izbegli glavobolju dobro je je bilo oblagati elo br ljanovim ili kupusovim li em. Na isti na in izvla ene su i linije oko o iju. Ukoliko je neko patio od neprijatnog zadaha iz usta. kozje u i i magare e masti. Ako bi se kojoj dami vi ak godina ocrtavao na licu. Rast kose se podsticao trljanjem ispr enim magare im kopitom.plave ili crne. minka obrva i lica Kontrast belom licu rumenih obraza i usta daje crnilo obrva i trepavica. Ideal je bila sjajna i gusta kosa. Pra ak od plovu ka kamena i istucane kosti ovnujskog repa iste zube da budu "kao dva niza sitna bisera". mogla je sebi da priu ti periku koja je bojena me avinom kozjeg loja i pepela bukovog dreveta. ali i trljanjem tela krvlju slepog mi a. Ukoliko neka gospo a nije bila zadovoljna kvalitetom i izgledom svoje kose. kao i trepavice.

Oni su bili podlo ni modnim trendovima i menjali se u skladu s njima. do ivljava procvat u vreme Rimskog carstva. Poseban tip ugra ivao se u toaletne kutije ili sto i e. O frizurama i ode i bi e re i u odeljku o modi. Latinski izraz parfem (per fumum) postaje op ti izraz u celom svetu za sve isparljive i miri ljave supstance. Izgled ve ine rimskih ena. Ovako sre enoj eni preostalo je samo da stavi jo parfem i mogla je da iza e na ulicu (Sl. koja su dr ana u ruci. Mirisi su dugo bili obavijeni velom tajne i verovalo se da ih ne spravljaju ljudi ve da poti u od bogova. Toaletni pribor Raznovrsni kozmeti ki preparati podrazumevaju i postojanje odgovaraju eg toaletnog pribora. Ogledala su se izra ivala od specijalne vrste bronze u kojoj je bilo . pristupalo se obla enju. a postojala su i manja.Parfemi Po to je frizura sre ena i lice na minkano. 2). Kao i danas. Proizvodnja parfema. preko Feni ana i Grka. rimske dame nisu alile novca da bi do le do ovih skupocenih proizvoda. Ona ve ih dimenzija ka ena su o zid. poznata jo iz starog Egipta. Me u predmetima kori enim u tu svrhu najva nije je bilo ogledalo (speculum).

5 do 17. slonova e ili metala .dosta cinka. a zatim izlagana visokim temperaturama kako bi ivini otrovi isparili. olova ili srebra. a koristili su ih podjednako i mu karci i ene. U periodu poznog Carstva ogledala od stakla. potpuno su istisnula ogledala od metala. Dekoracija i materijal za ramove zavisio je od finansijskih mogu nosti korisnika. bez reflektovanja "da bi se slika vratila onome ko se ogleda". Nije sigurno da li su se koristile i etke. iako bi mnogi dr a i. a naro ito kalaja. dr ka je mogla da bude pri vr ena na reversnoj strani ogledala i to u obliku stopala. koje obi no smatramo delom ogledala. Za ra e ljavanje kose kori eni su e ljevi (pecten). po to je odraz lika u njima bio mnogo bolji. mogli biti njihovi delovi.od bronze. To je bio dugotrajan proces kojim je trebalo posti i idealno glatku povr inu. Ukras na ramovima bio je raznovrstan. olova.7 cm. e ljevi su izra ivani od drveta (i to im irovog). Skupoceno ogledalo. koja su dobijana umetanjem plo e od duvanog stakla na plo u od metala. stilizovanog lista ili Herkulovog vora. Premazivana su amalgamom. od kosti ili roga. Pre nik ru nih ogledala kretao se od 7. . odnosno od 3 do 7 rimskih pal eva. legurom zlata i ive. Pored uobi ajene dr ke koja se nastavljala na ram.

slu ila je za ra e ljavanje kose. sa obe strane nalazi posveta koja ka e da je to poklon mu a Lucija supruzi Aniji. najrasprostranjeniji je bio onaj sa duplim redom zubaca. gu a. Tako se na jednom e lju od olova. Ponekad. koji su zbog svoje funkcionalnosti prihva eni od strane mnogih naroda i vekovima se ne menjaju. . ko tani e ljevi su slu ili i da pridr avaju kosu. s jedne strane gu im. Na nekim e ljevima postoji urezano i ime vlasnika. U kasnoanti kom periodu. naj e e su u upotrebi trodelni e ljevi. a s druge re im. koji poti e iz Rima. a druga. Najjednostavniji model bio je sa jednim redom zubaca. re a. za oblikovanje frizure.e alj od im irovog drveta sa urezanim motivima. Luksuzniji primerci bili su bogato dekorasini i mogli su imati podjednako ukra ene korice. Kod ovih e ljeva jedna strana. Me utim.

po to im je sun eva toplota tetila. kori ena je i jednostavna igla. Ukrasne igle . Pored e lja. dok su one sa razli ito dekorisanim glavama slu ile kao ukosnice (acus crinalis. Oblikovanje frizure pomo u ko tane igle za kosu. Pomade i parfemi najbolje su se uvali u posudama od alabastra (alabastra) ili olova.ukosnice mogle su biti izra ene i od metala bronza ili srebro. crinale). comatoria. sa sli no modelovanim glavama. izra ivana od kosti ili roga (acus discriminalis). Igle sa jednostavno obra enom glavom slu ile su za uplitanje i uvijanje kose (acus discerniculum). koja je slu ila za odvajanje kose ili pravljenje razdeljka.Druga funkcija e lja . Ove posudice izdu enog oblika i uskog . Ko tane igle su kori ene i pri pravljenju frizura.pridr avanje kose. ali ih je trebalo uvati u senci.

otvora bile su veoma skupe zato to su bile izra ene od jedinstvenog kamenog bloka i to od materijala koji je va en samo u Egiptu. . grozd. omogu avali su laku obradu i izradu veoma raznovrsnih oblika. Maske za osve avanje lica. belilo za telo i lice. dna i profilisanog poklopca. unguentarium).pikside (narthecium. a naro ito staklo. Sastavljene su iz tri dela .cilindri nog recipijenta. podloga za minku i puder bili su sme teni u kozmeti ke kutijice sa poklopcem . Pored jednostavnih primeraka. postoje i one bogato dekorisane reljefnom floralnom ili figuralnom dekoracijom. vi e lane posude . izdu enog (alabstra) ili loptastog recipijenta (aryballoi). esto u bojama koje podra avaju originalni materijal. kamena (mermera ili alabastra). a njihova veli ina bila je uslovljena veli inom cevastih kostiju od kojih su izra ivane i iznosi u pre niku od 3 do 7 cm. kosti. Zato ih veoma esto zamenjuju one izra ene od gline ili stakla. Glina. bile su u irokoj primeni tokom ranocarskog perioda. drveta.ivotinjska figura. pa ak i od plemenitih metala. Pikside su naj e e bile ko tane. ljudska glava ili stopalo.ali i jednostavnog izdu enog ili ovalnog tela (balsamarium. Posudice od stakla neobi nih oblika .gline. gipsa i stakla. Posude za uvanje pomada i parfema. boxus) koje su izra ivane od razli itih materijala .

Pikside. Na jednoj ovakvoj posudi iz Tebe. koje su mogle imati i drugu namenu ( uvanje nakita). Za izradu ovih kutijica. esto sa vi e spojenih cilindara. urezani natpisi su potanko ozna avali vreme kori enja raznih prahova "od prvog do etvrtog meseca poplave. izra ivane od ilibara ili stakla. Kov e i za nakit u obliku koljke. kori en je ilibar ili srebro. Izdu ene cilindri ne posudice. Jedan posebno lep tip kozmeti ke kutijice izra en je u obliku koljke .ostrige sa dva kapka (conchylium). zajedno sa tankim tapi em slu ile su za uvanje i me anje crnila za o i. koja se danas uva u Britanskom muzeju u Londonu. . od prvog do etvrtog meseca zime i od prvog do etvrtog meseca leta".

kosti. Kreme. slonova e. ka i ica i pruti a koji su bili izra eni od drveta.Posudice za uvanje crnila za o i. na kojima se vr ilo me anje. a ukoliko je ne to trebalo pretvoriti u prah. prahovi i eteri na ulja va eni su iz posudica razli itim instrumentima u obliku lopatica. . Ovako izva ena masa stavljala se na kamene palete. ilibara ili metala. kori en je mermerni avan (mortarium) sa tu kom (pistillum).

London. a ak je stavljan i u njen grob kao prilog da joj se na e na onom svetu. J. 1967. M. dr ke i brave kojima su se zatvarali.razne aplikacije. Celokupna kozmetika uvana je u drvenoj kutiji ili sandu i u (arcula). Beograd-Ljubljana. Gold. 1985. 1962. Anti ki Rim. Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y y y Bíró. Budapest. grupa autora. Carcopini. do nas su dospeli samo metalni delovi ovih kov e i a . Veoma retki su luksuzni primerci izra eni od plemenitih metala. Italy's buried Treasure. Milano-Wien. 1999. nosila ga sa sobom pri poseti javnim kupatilima. a kalica za zube i mala strugalica. 1987. inili su u na ka ikica i pinceta. G. sa poklopcem koji je bio vezan za kutiju arkama ili je bio slobodan. A. Panorama jedne civilizacije. Kako je drvo materijal koji brzo truli i propada. J. Herculaneum. 1981. Beograd: Filozofski fakultet. Deiss. dok je unutra njost bila podeljena pregradama.T. Osnovna karakteristika ovih kov e i a je da imaju oblik kvadra. . Podjednako su ih koristili i mu karci i ene. a ponekad su se uz njih nalazili i ista za nokte. koji je no en na alci. Rimsko staklo. 1992. Kov e i i za kozmetiku i nakit. Glass Vessels in Ancient Greece. turpija.Instrumenti za sipanje preparata i pincete .und Silberschmuck aus dem Antiken Italien. Toaletni kompleti su bili neizostavni u svim prilikama. grupa autora. uglavnom od srebra. bilo da se radilo o odlasku u javno kupatilo ili u ku nu posetu. Davidson-Weinberg.J. oka en o pojas. Zagreb. The Bone Objects of the Roman Collection. Osnovu ovog kompleta. Cermanovi -Kuzmanovi . Rim u razdoblju najvi eg uspona. od koga se ena nije razdvajala.arheolo ki nalazi. Koristila ga je kod ku e. Athens.

Some bronze mirrors in the collection of the Rijksmuseum. me usobnim uticajima bilo pro ireno. Moskva.. Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije. jer sa uvanih opisa nemamo. Beograd: Narodni muzej. K. 1978. Preporu ene Web stranice: http://www. ako je toga i bilo u ve oj meri. Beograd. Vesnik Srpske crkve XI. Rimski medicinski. Nijmegen. G. 2000. Jedna od takvih teorija je da pederastija u Heladi pre seobe Doraca nije postojala. pre Homera Znati da li su pederastija i lezbejstvo bili prisutni kod helenskih plemena pre doseljavanja u Heladu bilo bi zaista udesno. ivot u anti kom svetu. Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust. Romanelli. S. August. Kam. Mo e se pretpostaviti da je.. Lloyd-Morgan. S. V. 73. Drugi nesigurni na in bi bio da se uzmu u obzir opisi pederastije i lezbejstva kod drugih indoevropskih plemena u to doba. 1986. E. B. (proto akon) 1899. P. G. Bulletin des Musees Royaux d'Art et Histoire (Bruxelles) 6. . Jedan od nesigurnih na ina da se odgovor pretpostavi je prou avanje helenskih mitova i utvr ivanje injenice koliko su te pojave prisutne u mitologiji. 1978. Palestrina. ili u vreme seoba. 1974. Anti ko srebro u Srbiji (katalog izlo be). Ljubljana.egyptmonth. Vajner. Vita e costumi dei Romani antichi 7. 1967. ivkovi . ena kod Rimljana. pod pretpostavkom da je to jo u prapostojbini. Riha. 1986. B. Petkovi .com/ . 47-48. Virgili. 1997.M. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza). Jiri ek. Acconciature e maquillage.y y y y y y y y y y y y grupa autora.com/mag08012000/mag4. Roma. 999. 1995. 1970. Beograd: Filozofski fakultet. Beograd: SKZ. Istorija Srba (tom II). Roma.G. Kostoreznoe delo v anti nöh gosudarstvah Severnogo Pri ernomori .htm http://www. Peters. Kruni . pederastija prevladavala zbog patrijarhalnog plemenskog ustrojstva. P.beautyworlds.

Vajaju se i pederasti ke statue. Tako e nam i starogr ki jezik sa svojom homoseksualnom leksikom mo e pomo i da shvatimo kako su se Heleni odnosili prema ovoj pojavi.Da pojava pederastije nije bila nepoznata i Egip anima. naro ito uzimaju i mitolo ke primere npr. svedo i ova predstava otkrivena u jednoj grobnici. na vazama se predstavlja analni koitus starijeg oveka sa mladi em ili scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog. Zna ajne su i predstave u likovnim umetnostima. Nekolike podatke nam pribavljaju i grafiti. naro ito liri ara. .. ali je zanimljivo primetiti da je na Kritu davna nji obi aj bio da stariji mu karac ritualno zavede mladi a. Zevs otima Ganimeda. odrediti po etak pederastije i lezbejstva preko mitova vrlo je nesigurna stvar. jer prvo treba aksiomatski prihvatiti da mitovi uvaju stavove helenskih plemena pre .. Iz mikenskog perioda helenske istorije nema sa uvanog niti jednog podatka o tome da li su pederastija i lezbejstvo bili ra irena pojava. u mitovima Kao to je gore re eno. Na primer. izvori Glavni na in na koji se pederastija i lezbejstvo prate kroz dalju helensku istoriju je itanje knji evnih dela. . komediografa i istori ara.. Helenski mit sa svojim mitolo kim primerima tako e nam mo e biti od pomo i..

dok su se takmi ili u bacanja Apolonovog bo anskog diska. Pan. Hipnos. iako najbla i od svih vetrova. treba uzeti u obzir i mitske primere. . da li su ti stavovi drevni ili novi. ne ni je de ak prenet na Olimp. tako e se pominje u sporednim verzijama mitova o Hijakintu i Kiparisu. bog sna. Hijakint je bio plavokosi de ak tako izuzetne lepote da je Apolon napustio Delfe. na ijim je kruni nim listi ima ispisana Apolonova tugovanka . liru i strele i oti ao u Spartu da lovi sa svojim ljubimcem po vrletima. kada ga je sin Kron kastrirao. u Krisi. Zefir. Jednog popodneva.plavi zumbul. Jednog dana. Videv i to. Da bi ve no u ivao u o ima svog ljubimca. ako bi se to prihvatilo. to niko ne mo e ustvrditi niti potvrditi. po to su mitovi va an deo helenskog poimanja sveta i pored odbacivanja mitova koje je helenska misao kasnije izvr ila. ali ljubomoran to je de ak i Apolonu poklonio svoju ljubav. gde je sahranjen podno Apolonovog kipa. Ganimed je najprvo bio peharnik Zevsov i bogova. koji je od bogova tra io da ve ito tuguje i proliva suze. Za Kiparisa se tako e veli u jednoj sporednoj verziji mita da je bio i Zefirov miljenik. kritskim trgovcima prikazao u liku udesno lepog mladi a i pokoriv i ih lepotom. svojom je ljubavlju progonio kako smrtnice tako i lepe smrtnike pastire. Apolon se pored umiru eg Hijakinta zakleo da e iz njegove krvi ni i cvet ije e latice izra avati bolni krik. Veli se da je i on voleo Kiparisa. jelen je legao u hlad da se odmori. ne mo e se prenebregnuti injenica da se u mit kasnije unose pederasti ki elementi. de ak je po eleo da i sam umre. Naime. bog zapadnog vetra. Njegova molba je usli ena i on je pretvoren u kiparis. a kasnije je usled sve ve eg obima pederastije postao u mitu ljubavnik Zevsov i ak postoji statua iz klasi nog perioda koja prikazuje Zevsa kako grabi mladog lepotana Ganimeda. bog neba je u jednoj sporednoj verziji mita. ipak uticao na stav Helena po tom pitanju. ali je njegove o i ostavio otvorene. iz zemlje je izrastao purpurni cvet. Apolon dojuri. po to je mit sa svojom obrazovnom funkcijom (pored ostalih). odlo io luk. voleo je mladog lovca Endimiona. pored ljubavi prema smrtnicama i njegove ljubavi prema smrtnicima Hijakintu i Kiparisu. Posle smrti. Ipak. udari ga po licu i krv stade liptati. Istog trenutka. Kiparis je lepi de ak koji je iveo na ostrvu Keju. morao je gonjen besom biti surov: tokom Hijakintovog takmi enja u bacanju diska. morao da postane pederast u Tartaru. uzeo za svoje sve tenike. na ta je Apolon brzo doleteo da ute i svog ljubimca. Apolon je bio tako lep da je po njegovom ro enju ceo Del procvetao i zamirisao i tu je lepotu iskoristio kada se kasnije. u vreme najve e ege. Uran.doseljavanja po tom pitanju. skrenuo je ba eni disk prema Hijakintovoj glavi i time ga ubio. Hipnos je bacio svog ljubimca u dubok san. drvo alosti. koji se uvek trudio u svemu da mu udovolji. vodio na izvor i napasao. bog stada i pastira. a de ak ga je nehotice probo kopljem. ali se ipak ne mo e utvrditi ta je dodato. po to su se mitovi i u istorijsko doba menjali i dopunjavali. Hijakint ga neoprezno podi e i on se odbi od zemlje. onda je pitanje. ali se rana nije mogla zaceliti. uvena su. Drugo. Kiparis je svoju ljubav poklonio jelenu kojeg je svakodnevno kitio cve em. Bio je ljubimac Apolonov. pa uneseni u mit. a ta je tu od starine.

glag. Neophodno je pre no to se pre e na temu detaljno razmotriti pojmove kojima se u na em jeziku ozna avaju eros i ljubav prema istom polu. Prema imenici peder nastali su u nas pridev pederski. pederski. peder ina i peder uga. Re pederastija dolazi iz starogr ke re i paiderast(e)ia koja ozna ava medjumu ku ljubav. Re i koje mi danas obi no koristimo su peder i lezbejka. ali nisu jedine da tu pojavu ozna e.na e re i za. Naravno da treba imati u vidu da se od svih gorenavedenih. odnosno aktivnosti jednoga pederasta. imenica pederisanje i pogrdne re i peder i . Paiderastes je ovek koji ose a privla nost i ljubav prema de acima (po to je to bio naj e i spoj u tada njim medjumu kim odnosima) odnosno generalno onog koji voli mu karce. pederasti ki i pederastija upotrebljavaju neutralno tj. a potekle su iz starogr kog. da ozna e samu pojavu. a da se re i peder. pederisati se i pederisanje mogu katkad i upotrebiti neutralno. urani ki i uranisti ki poti u iz imena boga Urana koji je po jednoj sporednoj . jedino re i pederast. ali da generalno spadaju u grupu pogrdnih re i sa poslednje tri. Na a re peder nastala je u kolokvijalnom govoru skra ivanjem od knji evne re i pederast koja dolazi iz starogr ke re i paiderastes... uranist/ uranista i pridevi uranijski. Na e u ene re i uranizam. glagol pederisati se. Na pridev pederasti ki dolazi od starogr kog prideva paiderastikos u istom zna enju.

po to su to bile svetkovine u kojima su u estvovale skoro samo ene i tako bilo prirodno da se u orgijasti kom zanosu obrate jedna drugoj. a zatim je. Od ove re i na je jezik na inio i one pogrdne lezba a. Na e u ene re i partenofilija. Re lezbejka/ lezbijka i pridevi lezbejski.verziji mita. partenofilijski i partenofilski poti u od starogr ke re i parthenophilia koja je ozna avala ljubav (philia) prema mladim devojkama (parthenos) odnosno me u ensku ljubav. jedino re lezbejka/ lezbijka mo e da se upotrebi i neutralno i pogrdno. Zanimljivo je primetiti da od navedenih. dok ostale samo neutralno. Lesbios. lesbios) po to je to ostrvo tokom cele helenske istorije bilo glavni centar me u enske ljubavi. lezbuljina. Na e u ene re i tribada. lezbijski i lezbi ki poti u iz starogr kih re i koje ozna avaju ili iteljku ostrva Lezba ili su odgovaraju i pridev (Lesbia. Tribada je u starogr kom najprvo bila re za sledbenicu orgijasti kog Dionisovog kulta. odgovaraju eg prideva (tribadikos) ili re i za lezbejstvo (tribadismos). tribadisti ki i tribadizam poti u od starogr kih re i koje ozna avaju lezbejku (tribas). ta re normalno po ela ozna avati i lezbejku. kada ga je sin Kron kastrirao. Tako i odgovaraju i pridev (tribadikos) dobija novo . morao da postane pederast. Re lezbejstvo/ lezbijstvo izvedena je od imenice lezbejka/ lezbijka. tribadijski. lezba iti se i lezba enje. Ovaj je termin uveo nema ki pravnik Ulriks.

od III veka p. naro ito to je svojim besom i neu e em u borbi doveo do Patroklove smrti.. ne eli da se bori. jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu.e. a u Vizantiji naro ito. ali se sa sigurno u mo e pretpostaviti da prvobitno ratni ko ustrojstvo Helena. Pederastija iz aristokratske klase prelazi u sve slojeve dru tva. niti da joj je ne to suprotno. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne.. odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. Sve je to bilo samo stvar izbora.od Homera do V veka p..n. nego emo radi izbegavanja terminolo ke zbrke koristiti samo re i pederast. Sa(p)fizam ili sa(p)fi ka ljubav jo je jedan naziv za lezbejstvo i poti e od imena najpoznatije helenske lezbejske pesnikinje Sa(p)fe (Sappho/ Psappho) koja je o njoj pevala. Bazi ni homoseksualni odnos bio je izme u starijeg oveka i mladi a ili ene i devojke. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e.e. Lezbejstvo po inje da se iri u svim slojevima dru tva tek razvojem srednje klase. pa nadalje. prosto deo seksualnosti. Hektor me utim u boju ubije Patrokla. . Na ovakav stav nailazimo od najranijih vremena. Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost. u smislu moralnog. Ve kod Homera u Ilijadi opisan je blizak odnos Patrokla i Ahileja. ali su glavne odlike ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju.n. lezbejski i lezbejstvo. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska homoseksualnost i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima. heteroseksualne.n. tavi e se nekad i potenciralo na tome. 3. gajiti i uve avati. Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire. gneve se na Agamemnona. Mo emo razlikovati nekoliko perioda u razvoju helenske homoseksualnosti: 1. pretklasi ni . U Rimu e cvetati. Nisu smatrali da je homoseksualnost odvojena od heteroseksualnosti. koji izi e u Ahilejevoj opremi u boj. poklasi ni ili helenisti ki . jer Ahilej. Dakako da se u ovom radu ne emo slu iti svim ovim sinonimima iako je jezi ko blago na eg jezika ne to to treba sa uvati. u pretklasi nom periodu zna enje i nastaje re tribadismos. od kojeg nije bilo ja eg u celoj argivskoj vojsci.. patrijarhalno dru tvo sa svojim kultom juna tva. pederasti ki i pederastija odnosno lezbejka.od V do III veka p.e. o razvoju kroz vreme Stari su Heleni generalno pederastiju i lezbejstvo smatrali sastavnim delom ivota. 2. tako da kasnije demokratske promene ne umanjuju njen razvoj. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an. Mnoge poete i poetese opevaju svoje ljubavi. Ne zna se kako se u najstarija vremena gledalo na biseksualnost. Ahilej ho e da svisne od tuge za njim. mu kosti i zajedni kog ratovanja ide na ruku pederastiji.. klasi ni . obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju/starateljki na odgoj i obrazovanje. To kod njih nije bilo ne to sramotno ili zabranjeno. snage. i kipti eljom .

gde je mladi u enik ili povereni. ali je svome izabraniku za njegovo telo i du u pored svoga tela morao dati i poduku. Tek kad mu bogovi to narede. centar pederastije je od ranih vremena bila Lakonija sa glavni gradom Spartom i Pelopones koji je savez na elu sa Spartom obuhvatao. da ako dotad nije bila pro irena. i to u onom starom smislu moralnog. na nju nije uticao ni kasniji razvoj trgova ke klase i borba iste protiv oligarhije za demokratski poredak irom Helade. ali ga Ahilej nikako ne daje. Predstava pederastije me u bogovima na jednoj ranohelenskoj vazi. Oko toga jesu li njih dva bili pederasti su se i u antici lomila koplja. Trojanci mole za telo svoga najve eg junaka. pederastija naro ito cveta me u aristokratijom ratni ki ustrojenih dr ava.da se estoko osveti. Tako pro irena. tada se sigurno pro irila i u sve druge slojeve dru tva. Kao to je i za o ekivati. Ta je ljubav pro eta plemenito u i na njoj se nekad ak potencira. dok su se miljeni pritom hrabrili da prihvate svoje izabranike. ve grafit koji glasi Krimon ljubavlju greje Simijino srce i on nam svedo i o velikoj ra irenosti pederastije u rana helenska vremena. Bazi ni pederasti ki odnos izme u mu karaca bio je odnos izme u starijeg oveka i mladi a. Mo emo pretpostaviti. kao sna an odnos me u ratnicima koji ih hrabri na zajedni ku borbu. koji ga sve ano sahrani.miljeni ili ljubljeni. starome Prijamu predaje sinovljevo telo. To i ostaje kroz ceo pretklasi ni period. U po etku helenske istorije. U dvoboju surovo ubije Hektora pa njegovo telo zave e za kola i stane ga vu i ka brodovlju.miljenik ili ljubljenik i eromenos . postoji nekolicina takvih grafita od kojih . godine p. tavi e to je moglo jo pro iriti. i to nije knji evno delo kako bi se o ekivalo. obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju na odgoj odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. Ina e. Zanimljivo je pritom ista i da se od miljenika o ekivalo da prvi pri e miljenome i zapo ne ono to je potpuno normalna stvar. Zavisno od toga ko je bio mu ko a ko ensko u vezi nazivali su se erastes . Prvi zapis o pederastiji javlja se ak 730. u ivaju i u osveti. vuku i ga triput dnevno oko zidina Troje narednih 12 dana. obrazovanje i ivotnu mudrost. ali ipak.e.n. a onaj drugi poverenik ili pedagog. podlo ni odnos Patrokla prema Ahileju i intenzitet Ahilejeve osvete jasno upu uju na to.

sko iv i u more. ne mo e se znati u kojem se obimu u najstarija vremena javlja. Mika i druge. "draga moja" i sl.n. gde se javlja prva helenska pesnikinja i prva helenska liri arka Sa(p)fa iji je ve i deo poetskoga opusa pro et ljubavlju prema njenim mnogobrojnim mladim i krasnim u enicama u enskoj koli koju je ona dugi niz godina do kraja svog ivota vodila u Mitileni. glavnome gradu Lezba. Tako e je imala i prekrasnu erku Kleidu ili sa izvesnim bogatim trgovcem sa Androsa ili po nekima sa suvremenim joj pesnikom Alkajem. divljenje lepotama prirode. Grafiti su kao na in izra avanja naravno i kasnije nastavili da postoje tako da su sa uvani iz sva tri perioda razvoja helenske pederastije. zbog koga se navodno i ubila. Centar helenske partenofilije je predivno ostrvo Lezb i cela pokrajina Ajolija i to ostaje do kraja helenske istorije. ne nost i ose ajnost pa lezbejstvo po inje tu da cveta u vrlo velikom obliku. tako da politi ka borba za demokratiju ne uti e na njen razvoj. Me usobno su se zvale najra irenije philai . a u meni Tad usplamsa za tobom udnja.prijateljicama odnosno "mila moja". Sapfa peva: Ti do e i ukrasi ivot moj. Zanimljivo je primetiti da ona plamti kako erosom prema enama tako i prema mu karcima. poverenoj joj na brigu. Mogu e je kao i kod pederastije pretpostaviti njen brz prodor u sve slojeve dru tva. to se lezbejstva ti e. Atida. Andromeda. p. ali sigurno ne u ve em zbog patrijarhalnog ustrojstva dru tva koje enu stavlja u tradicionalan polo aj supruge i majke. Prvi pomen o tome imamo na prelazu iz VII u VI v. Prva helenska lezbejska pesnikinja . obrazovanost.e. i uvena je njena legendarna ljubav prema vozaru Faonu. to raspali du u . staranje i obrazovanje. na ostrvu Lezb. Tek razvojem jakih trgova kih veza sa Istokom (gde je biseksualnost ina e bila uobi ajena stvar) i stvaranja bogatog trgova kog sloja do lo je do toga da ene iz tog a sloja osnivaju svoja dru tva i kru oke gde se gajila knji evnost. Bazi ni odnos izme u lezbejki bio je paralelan onom izme u pederasta i to je odnos izme u starije gospe koja brine o mla oj. Girina. muzika. To su bile: Agalida.je ovaj najstariji.helenska i rimska predstava.

Ibik. Solon. jo godina puno! Ko u te ki obliva znoj. Tako Maksim Tirski ne bez razloga upore uje Sapfino lezbejstvo sa Platonovom pederastijom. mekoputim. Melanipa.. na prelazu iz VII u VI v.n. imamo samo jednu pesmu posve enu svojoj suvremenici i zemljakinji Sapfi u kojoj se vide i strast i po tovanje. Bikhida.Meni da gori arko od strasti za tobom silne. ali kada bi ta ista mu ka deca za la u pubertet. p.. Teognid. naro ito sa malim de acima da je jedan od zakona koje je on doneo morao da titi ranu mlade od takvih ljudi i on je glasio da se svaki odrasli mu karac koji se mota po ve bali tima i kolskim dvori tima sa decom pre puberteta ima kazniti smrtnom kaznom. liri ar koji ivi u Megari u prvoj polovini VI v. od sena u a sam. Anakreont. iz druge polovine VI v. U njegovo vreme pederastija je toliko bila ra irena u Ateni. ja drhtim Sva.e. Solon u svojoj lirici peva: De aci se vole dok su u cvetu mladosti svoje. lirski pesnik iz Jonije. Tada se po injalo sa nala enjem ljubavnika. ako se htelo. Imamo i prve lirske pesnike irom Helade koji pi u o svojim ljubljenim.. lirski pesnik Doranin iz Velike Helade. U Kleobula zagledah ja se.n. koji je pesniku. u svojim pesamama slavi mladi e npr.n. ali i prema enama. iz prve polovine VI v. kao Doraninu. samo trenut Jo i jadna umre u ja bez tebe.. p. p..n. lirski pesnik na Lezbu.e najve i deo svojih eti kopoliti kih uputstava iz kojih mu se delo sastoji posve uje svome mladom prijatelju Kirnu. najvi e plamti ljubavlju prema mladim de acima. Bla en da je onaj to se s prekrasnim de akom Igra. belotenim. Vazda mi sretna. Od njega nam je sa uvan samo jedan pederasti ki fragment: Kleobula arko volim ja. Menona i dr. Na Kleobulu o i po ivaju mi. p... Alkaj.. na prelazu iz VII u VI v. uveni atinski socijalni i politi ki reformator i zakonodavac.e. na grudima ga dr e svojim vasceli divni dan.. a erotosof atinski Platon priznaje da se se svojoj nebeskoj erotskoj mudrosti nau io od svoje zemljakinje Sapfe. zanosi se lepotom mladih ljudi i slavi ih ili kao pobednike na takmi enjima ili im peva serenade.e. kao u Odi .n. p. lepovratim i divnokosim miljenicima i ljubavnicima.. Girino bila. onda to ne bi bilo ka njivo. O Agalido! Starim je Helenima bilo jasno kao dan da je Sapfa bila lezbejka. O ljubavi prema enama ni ta ne saznajemo iz odlomaka.e. a istovremeno i pesnik lirske i politi ke poezije tako e je bio pederast. po starom dorskom obi aju bio ljubimac.

n. p. pro eta i borbenim duhom tako da 494. pesnikinja vodi ene na bedeme Arga i one kao nove Amazonke odbiju uz velike rtve napad kralja Kleomena. i lepe osobine. o pobednicima na olimpijskim. odakle se vrati sa vojskom pa ubije i drugog tiranina Hipiju. mu ko se telo predstavlja u svoj svojoj .e. nasrtanjima na Harmodija od strane Hiparha. To se desilo 510. Hiparh. jednog od tirana. Spartanci su ovim hrabrim junacima. ali je sigurno da ovek koji sa ovakvim arom peva o mu karcima i njihovoj lepoti ne mo e biti drugo do pederast. Naime. Ta je kola bila. slavi njihova tela. Telesila. koji je poku avao da na sve na ine zadobije Harmodija. pa ga je na kraju mu io i ubio. isteraju. podigli u Sparti po asne kipove i slavili ih u svojim pesmama. uven je i primer Harmodija i Aristogejtona. nije uspevao. pevao je u svojim pesmama o mu koj lepoti.Polikratu gde isti e da ne e opevati najhrabrije junake pod Trojom. pobegne iz Atine. drugog kralja koji je ve bio prodro u grad. uveni helenski liri ar na prelazu iz VI u V vek. Nema nijednu direktno pederasti ku pesmu. dvojice atinskih pederasta koji su u vreme tiranide Hiparha i Hipije bili prekinuti u svojoj ljubavi. nemejskim i istamskim igrama. a usto i pederastima. Na skoro svim helenskim vazama. pesnikinja iz Arga. Pindar. nego najlep e lepotane i helenske i trojanske. p. to je rezultiralo njihovim padom sa vlasti. sposobnosti. za razliku od Sapfine. pitijskim. a Demarata. Atina je otada nastavila svoj demokratski razvoj i procvetala u jednu od najprimernijih helenskih dr ava. to se u potpunosti uklapalo u njihovu tradiciju. na prelazu iz VI u V vek vodi u Argu jednu ensku kolu posve enu Artemidi. Nato Aristogejton ubije Hiparha.n.e. ode u Spartu.

On ak na jednom veli da je najve i greh na svetu spavati sa mladi em i oterati ga posle. na prelazu iz V u IV vek. gde se jasno vidi penetracija.. a nausnicu brkovima. sinova Pejsistratovih. izme u ostalog i Atina digla da pomogne Aristogejtonu koji je u grad do ao sa spartanskim etama. dok je ensko obi no pokriveno to se ti e tirana Hiparha i Hipije. no bez da je ogaravio lice bradom. u klasi nom periodu Kao to je ve re eno. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. zanimljivo je pre svega pomenuti da se na helenskim vazama en general nago mu ko telo crta u svoj svojoj lepoti. Aristofan se tako e pominje i u Platonovoj "Gozbi" u kojoj filosofski obja njava svoju pederastiju. Gledaju i suvremene statue nagih mladi a vidi se da je ideal mu ke lepote bio ne ni.lepoti.. zdravu ko u. veliki anus. i mnogi su njeni poznati javni radnici bili pederasti. to je Hiparh iskori avao svoju tiranidu da pod prisilom i pretnjom smr u podvodi sebi mladi e i u iva u njima. Kada se govorilo o strasnoj ljubavi. heteroseksualne. mi i avi mladi zakora io u pubertet. ali zadnjicu malu. pederastija i lezbejstvo se u ovom periodu jo vi e ire. . Tako e ismejava i goreopisani ideal helenske mu ke lepote re ima da jedan fini mladi pederast treba da ima sna ne grudi. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an. Najpoznatiji knji evni stvaralac iz tog doba je pisac komedija Aristofan. iroka ramena. s tom razlikom ode om. U klasi nom periodu helenske istorije Atina zauzima centralno kulturno-politi ko mesto. ali se ipak na strastvenu vezu sa enom/ mu karcem gledalo kao na ne to posebno u okviru uobi ajenih heteroseksualnih odnosa. a to nam jasno govori da je pederastija u Helena zasigurno uklju ivala u sebe analni koitus. koji u njima opisuje i pederastiju koja se iroko ukorenila u Atini. ali je glavna odlika ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu. a ne platiti mu odnosno ga umno i obrazovno ne uzdi i. . za Helene je to bila homoseksualna ljubav. Kada je re o likovnim umetnostima. to nam govori o favorizaciji odnosa.. pa su i pederastija i lezbejstvo bili prisutni i u likovnim umetnostima pretklasi noga doba. Tu naime veli da pederast treba da bude europroktos to zna i razra en ili dobro ra iren. ali je sa uvano i nekoliko vaza sa lezbejskim predstavama. Ima onih na kojima je predstavljen analni koitus starijeg oveka sa mladi em. da obori Hipiju. obojica su bili pederasti. Zato se. a ensko je pak prekriveno velom ili obu eno. Iz pretklasi nog perioda razvoja helenske pederastije ima dosta vaza sa predstavama pederasti kih odnosa.. One su slobodne u svome predstavljanju. Slikarstvo i vajarstvo nadahnuto je suvremeno u.

Timarh Atinjanin. postavlja se pitanje da li je u Heladi bilo javnih ku a u kojima se moglo u ivati sa istim polom. najve i govornik stare Helade. u vreme uspostavljanja demokratskih vladavina irom Helade. kao to je to bio slu aj sa heteroseksualcima. p.Pederast je tako e bio i Aristofanov savremenik tragi ar Agaton kod koga se opisana gozba odvijala. kao npr. . Mnogi su vode i politi ki i kulturni radnici bili u to vreme isti pederasti ili lezbejke.e. verovatno su se javile negde u VI v. ne ele i da li no tu i svog protivnika Ajshina. p. kao i prihvatanje pasivnosti kao normalnog odnosa ak i u Sparti. u ovoj komediji Euripid poku ava da ga obu enog u ensko ruho provu e na sve anost kojoj su samo ene imale pristupa. a to se ti e vremena njihovog nastanka. U klasi nom je periodu. pa stoga ne mo e da bilo koga bilo za ta tu i. bilo mnogo javnih ku a.n. a na reversu vrednost ili simbol grada. nagovorio da ovoga optu i za nevr enje svojih poslani kih du nosti. naravno da su postojala mesta gde se ili li no ili organizovano moglo kupiti mu ko ili ensko mlado telo za istopolno u ivanje i takvih mesta ili javnih ku a je bilo dosta. pisac i govornik uvenih govora protiv Filipa Makedonca. Ovaj je Ajshinov stav vrlo zanimljiv jer se postavlja pitanje da li su pederasti u Atini i sami tako mislili. Kao to je ve re eno. a Ajshin je na to tu io Timarha za prekr aj zakona po kome oni koji ive razbludnim ivotom (hetaireia) ne smeju javno da govore niti da iznose optu be pa parnica bude zaustavljena dok se ne presudi u prvoj. i to naro ito u Atini. Naime. neki od njih jesu. Optu io ga je naime da je u ivao u bludu pasivne pederastije i da je tako doveo sebe na nivo prostitutke. a od njih je najpoznatiji bio Atinjanin Alkibijad iz V v. kao i njegove enske manire.e.travestit koji je poznat istoriji. u ovom se razdoblju javlja i ve i broj mu karaca i ena isto homoseksualno orijentisanih. Po to su pederastija i lezbejstvo bili veoma ra ireni. Po svome je ube enju bio isti pederast i taj svoj izbor i filosofski obja njava u Platonovoj "Gozbi". zanimljiv je za na u pri u jer ga je Demosten.n. Tako e je mogu e pretpostaviti da. I on filosofski obja njava pederastiju kod ljudi i njegovim govorom po inje gozba. Mi ljenja su podeljenja jer iz Ksenofonta. bilo i privatnih malih seks-teatara u kojima se gledao pederasti ki ili lezbejski seks. Ideal mu ke lepote. vidi se da je to prosto bila stvar li nog ose aja i izbora.e. ali mu Sokrat to ne dopusti. a Aristofan u svojoj komediji "Tezmoforijazuse" ismejava izve ta enost i meko u njegove poezije. ina e vanbra ni sin Periklov. Demosten Atinjanin. U pomenutome delu on pripoveda kako je zadivljen Sokratovom mudro u. uveni atinski vojskovo a i politi ar. a za ove predstave kupovale su se posebno kovane ulaznice gde je spreda bila iskovana neka poza. iz IV v.n. Demostenov savremenik. poku ao da ga zavede. p. I tako je Agaton prvi pederast . sam je bio o enjen. ali gledaju i mnoge suprotne suvremene primere. Kada je re o prostitutkama. ali je po predanju imao nekolicinu mu kih ljubavnika. Da. Pausanija to je i opisano u Platonovoj Gozbi. iz ovoga se postavlja pitanje da li ga je Sokrat odbio zato to nije bio pederast po ube enju ili nije hteo da prihvati mladi evu ljubav.

U Gozbi se veli da je onaj mladi estit koji ne dozvoli odmah svome ljubljeniku da ga osvoji ve polako i s merom. na ta govornici stanu da iznose argumente da je mu karac iznad ene po svojoj prirodi i da je shodno tome pederasti ka ljubav ljubav izme u jednakih i stoga ona treba da se vr i na na mnogo moralnijem i intelektualnijem planu nego sa enom. rekli smo. plesu i lepome. na kojoj je predstavljena gozba helenskih plemi a. jedna od zna ajki klasi nog perioda razvoja helenske homoseksualnosti. pa Pausanija veli da je jedan od na ina da se izabraniku doka e ljubav da se prespava no pred pragom svoga izabranika. naro ito ako se zna da su u helenisti kom periodu pisci pederasti svakoga ko je imao bilo kakve veze sa pederastima progla avali pederastom. to je. u ivaju u knji evnosti. Alkibijad. po starome obi aju. Zapo inju da govore o ljubavi. Platon i drugi. pa tako nije nemogu e da se i Sokratovim imenom isto desilo. muzici. Njegovo delo Gozba centralno je delo kada je re o izu avanju helenske pederastije i filosofskog prooshvatanja toga izbora u Heladi. Za Platona. pitanje ostaje otvoreno.e. to o evi ne dopu taju u elji da sa uvaju ednost svojih sinova. Uporediti sa ranohelenskom vazom sa predstavom bogova. Tu se raspravlja o pederasti koj ljubavi i o tome kako ona treba da se vr i. Gozba je jedan divan opis pederasti ke gozbe na kojoj se Grci. a pogotovo se u samoj Sparti ne bi sa njim slo ili. tako da ovaj njegov stav ostaje li an jer nikad nije ni bio generalan. p. ali . iz V v. posle ve ere opu taju i uz lagano pijuckanje razre enoga vina filosofiraju. ina e vojskovo e. ne saznajemo da je Sokrat bio pederast. Freska sa zidova "Grobnice skaka a u vodu". najpoznatijeg u enika Sokratovog.n. sigurno se zna da je bio pederast i to po delima Gozba i Fedar koje je napisao u slavu pederasti ke ljubavi i po brojnim ljubavnim vezama u mladosti. a neki od njih kao Alkibijad i Pausanija ak u potpunosti odbacuju ljubav prema eni. Tako e veli da je vrlo lepo i dobro biti ljubavnik. Iznose se nadalje mnoga sli na i suprotstavljenja mi ljenja o pederasti koj ljubavi.Sokratovog u enika koji u enja svoga u itelja nije menjao. a poneki se put pederastija naziva i sokratovskom ljubavlju to mo e indicirati Sokratovu pederastiju. U svakom slu aju. ali da ne treba biti pasivan u vezi jer je to izuzetno nemu ki. Ona se odr ava u ku i gorepomenutog glumca Agatona i na nju dolaze svi najpoznatiji Atinjani: Aristofan. ali se sa tim ne slo e svi govornici.

Odlika slikarstva ovoga perioda je estetska kanonizacija pa tako gorepomenuta scena analnog koitusa postaje kanon. ipak zaklju uje da ljubav u sebi sadr ava ljubav prema mudrosti.dobrom i idejnom i da iz te ljubavi izviru sve ostale nejednake ljubavi. Ovakvih predstava ima naro ito na vazama na kojima su se slikale scene iz atinskih komedija. Ba je ta Sveta eta tebanska dovela do kona no prevlasti tebanskog saveza nad spartanskim i irenju tebanske hegemonije nad Heladom. Va no je za klasi ni period pomenuti Svetu etu tebansku. tako da je njihova hrabrost bila legendarna.pre se predstavlja izme u partnera vr njaka po dobi nego izme u starijeg oveka i mladi a i prizor postaje vi e stilizovan prikazuju i samo erekciju star evu iz profila na mladi evu zadnjicu. Aleksandar Veliki. jer se smatralo da e tako vrsto povezani bojovnici ra e umreti nego osramotiti svog ljubavnika. Gozba postaje jedan od najzna ajnijih spisa koji hri anstvo uzima iz Antike i konzervira ga kao duhovno korisno. Sa tako koncipiranim zaklju kom. lepom. Dosta je est prikaz pederasti ke erekcije i mo e se re i da je to bilo op te mesto helenske pederastije. p. ali sa zna ajnim promenama . Ona se sastojala iz 150 mu kih ljubavni kih parova koji su se ak po vojnome obredu enili. pederast.n. . uni ti e ih Filip Makedonac i njegov jo uveniji sin. u bici kod Hajroneje. 33 godine kasnije. tako da je zaklju ak Gozbe da cilj ovekovog ivota treba da bude ljubav prema idealnoj mudrosti i ivljenju po mudrosti. sla u i se s tim. I u ovom klasi nome periodu razvoja helenske pederastije imamo sa uvanih predstava. Kakav je put ideja! Najprovokativniji detalj sa gornje freske. esta je i scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog. a odatle i neki Platonovi stavovi o svetu ideja ulaze u hri ansku dogmu i postaju njen sastavni deo. Tako e su sa uvane i nekolike predstave lezbejskih odnosa.e.Platon na kraju. vojne jedinice te kih oru anika koja se osniva u tebi godine 371.

po helenskom obi aju. ak. a delo. sinkretisti ke evroazijske kulture. Zanimljivo je upitati se za odnos makedonskog dvora prema pederastiji i lezbejstvu. neki od njih vr e iskrivljavanje mita i istorije jer svakoga ko je bilo kad imao bilo kakvu vezu sa homoseksualcima. Najpoznatiji pederast ovoga razdoblja je istovremeno i njegov za etnik. mo e se re i.helenisti kom periodu Kao. ali za njihov seksualni odnos dokaza nema. najve i osvaja staroga veka i politi ar koji je svojim istorijskim i li nim delanjem sjedinio Evropu i Aziju i doveo do pojave helenizma. pne. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska tuma enja homoseksualnosti i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima.. U tom smislu. pretvoren u magarca. to je gore re eno. a naro ito je va na jedna scena u kojoj glavni junak.. ali je ne pokorava kulturno..e. Knji evnost i kultura helenska i dalje nastavoljaju sa postojanjem. postoje dokazi za Aleksandrov odnos sa mladim evnuhom Bagoasom. koji pi e delo Eeji u kojem opisuje vrste mu karaca po karakteru i po lepoti. progla avaju i svakoga ko je imao bile kakve veze sa pederastima ili lezbejkama istima.Helada. pod imenom more Graecorum . homoseksualizam e nastaviti da cveta. srednji vek i novo doba do dana njih dana. posle silnih peripetija nabasava na pripadnike jedne pederasti ko-orgijasti ke Izidine sekte koji stanu da obo avaju njegov falus. pobedilac nad Persijom. p. pre la je u me ukulturalnom razmenom i u Rim i tako pro irena nastavila da postoji kroz oba carstva. ak joj ni svoj jezik ne name e kao glavni. a to je Aleksandar Veliki. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e. na ta on jadan jedva pobegne dalje. Najpoznatiji pisac na temu homoseksualnosti i pederastije je Apulej iz II v. Tako oformljena. kao i svugde u Heladi i okolo nje. Tako su se u helenizmu spojile tri homoseksualne struje: makedonska. pa su tako i pederastija i lezbejstvo brzo pre le u Rim i tamo se ugnjezdile. No. koji pi e roman Zlatni magarac. helenska knji evnost prelazi u svoj aleksandrijski period razvoja i u njemu pisci slobodno pi u o pederastiji i lezbejstvu.bila je dosta povezana sa isto nim orgijasti kim kultovima i to je ono to je ona u svom sinkretizmu polako predavala ovim ostalim dvema strujama. Jezik mu je pitak. helenska i azijska jer je u Aziji homoseksualnost bila odavno uobi ajena pojava. Rim 146.n. U Rimu gde e se me ukulturalnom razmenom preneti. orgijaju i. pederastiju i lezbejstvo moramo priznati kao deo helenskog kulturnog nasle a. ali sad pod pokroviteljstvom Rima i tako nastaje rimski period razvoja helenske knji evnosti za koji to se ti e pisaca isto va i kao i za aleksandrijski. progla avaju pederastom ili lezbejkom. osvaja Heladu. iako nadvladana. u poklasi nom . Ono je va no jer opisuje i lezbejstvo i pederastiju. so no. Najistaknutiji pisac pederast u to doba je Fanokle iz II v. nadvladala je (kulturom) svoga pobednika. pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost. Ve i mu je deo ivota najbli i prijatelj bio prelepi satnik Hefajstion. Procvatom helenizma i Aleksandrije i Pergama kao kulturnih centara. . da ak i neki pisci iskrivljuju istoriju i mit. car tada njeg sveta i svetskoga carstva. Vergilije ka e: Graecia capta ferum victorem cepit . s tim da se po jednoj zna ajki razlikovala od svojih dru benica na evropskom kontinentu . a odgovor je da su oni inili sastavni deo tamo njeg ivota.

mnogi su vladaoci bili pederasti naro ito od Aleksandra pa nadalje po helenisti kim dvorovima. uveni pisac pederast toga doba je Pausanija iz II v. Zabrana jednog vizantijskog cara nije mogla da uti e na bilo kakvo smanjenje obima ovih dru tvenih pojava. ako je neko pisac. pa sve do dana njih dana. Hri anstvo me utim. dela i poslanice apostola i vodi borbu protiv njih. koji pi e svoje delo Opis Atike. ve predstavlja i in protiv pederastije budu i da Justinijan pre ukidanja donosi zakon po kome se Miljenik i miljeni. tako i paganstva kulminira 529. sledio ovaj manir u pisanju svoga dela. U njemu. a ova borba. Zevsa koji grabi mladoga i nevinoga Ganimeda i sl. a napisao je knji evno delo u kojem slavi lepotu istoga pola i u ivanje u njoj. kako na dvorovima tako i u narodu. a ono je zna ajno po tome to se iz injenice ko je sve bio kroz istoriju pederast vidi da je progla avanje svakog istorijski zna ajnog delatnika pederastom bio manir u knji evnosti. kao to je ve re eno. da su i knji evnost i slikarstvo ovekove avale pederastiju i lezbejstvo svojih savremenika.Najpoznatiji istori ar ovoga doba je Plutarh iz I v. mi danas ne mo emo sa sigurno u utvrditi ko je u Antici bio homoseksualac osim ako nema direktnog pomena u takvom kontekstu ili. a potom. dakle. pederastija i lezbejstvo bile su jo odavno ra irene pojave u Heladi. koji pi e svoje uveno delo Uporedni ivotopisi Helena i Rimljana. Usled procvata helenisti kog vajarstva do nas je do lo i nekoliko statua pederasti kih odnosa iz mitologije npr. kako protiv pederastije i lezbejstva. tako da u Vizantiji one cvetaju u velikome obimu. zatim pod Turcima. godine kada vizantijski car Justinijan zabranjuje Akademiju u Atini. Zahvaljuju i ovoj pristrasnoj pojavi. svojom pojavom jasno osu uje pederastiju i lezbejstvo kroz re i. iako nije bio pederast. O ito je. jer se smatralo da ne samo da je uprljao svoj um paganstvom ve i svoje telo istopolnim bludom. Ta je pojava zna ajna ne samo po tome to predstavlja jedan zlo ina ki akt prema helenskom kulturnom nasle u. slikaju i istoriju Atike slavi i pederaste koji su povezani svojom vrstom ljubavlju. arko Veljkovi student III godine klasi nih nauka Beograd Preporu ena literatura: . na Istoku i u Sredozemlju. Tako je i sam Plutarh. me uulturalnom razmenom i irenjem i mnogi naj uveniji i najmo niji rimski carevi. onaj ko u e u Akademiju ne sme pustiti da u e u crkvu. hrabro pali brane i svoju grudu. Ali.

D.egyptology. ili kao svakodnevna ode a. i Cermanovi -Kuzmanovi . Povjest svjetske knji evnosti (II tom). 1973. Historija seksualnosti. Zagreb: Mladost.Napred. Platon. poseta stranih dr avnika. 1976. nakon sticanja nezavisnosti tokom 1960-tih i 1970-tih godina. Beograd: SKZ.html http://www. grupa autora. tkanine se i dalje nose kao sve ana. Zagreb: Zora .1989.fordham.html Industrijske tkanine sa tampanim motivima iz aktuelnog politi kog. zna ajan medij vizelne komunikacije u ve ini afri kih dr ava ju no od Sahare. Re nik gr ke i rimske mitologije. Ilustrovana enciklopedija erotike. Istorija helenske knji evnosti. ove tkanine skre u pa nju javnosti na izvesne doga aje.aol. Preporu ene web stranice: http://www. M. . in: Arethusa.zora zapada. komemorativne tkanine prete no se upotrebljavaju za izradu ceremonijalne ode e koja se nosi kao uniforma na masovnim skupovima na kojima se gra ani ("narod") susre u sa svojim vo ama i drugim predstavnicima elite na vlasti. kulturnih manifestacija.edu/halsall/pwh/greekeros. Zagreb: Mladost. Srejovi . 6. Svojim likovnim i tekstualnim sadr ajem. A. a njihova proizvodnja i masovna upotreba naj e e su vezane za obele avanje godi njica nezavisnosti i drugih nacionalnih praznika. 1990. nacionalnih kampanja i kampanja me unarodnih organizacija. Durando. 1961. no. 1999. Beograd: Bigz. New York. Drevna Gr ka .1 . Gozba. Women in Atiquity. grupa autora. obezbe uju i da proklamovane poruke jo dugo ostanu vidljive i aktuelne. Zagreb: Mozaik knjiga. Morus. grupa autora.y y y y y y y y uri . Kad ceremonija pro e. U tim prilikama.com/GraceEACA/chapter2. Beograd: ZUNS. pojave i li nosti kojima se pripisuje izuzetna dru tvena va nost.com/niankhkhnum_khnumhotep/ http://hometown. 1995. F. kulturnog i javnog ivota postale su. kao i za odr avanje va nih politi kih sastanaka. 1982.

emancipacija ene i sl. . proizvodnja hrane. na primer. Komemorativne tkanine bave se razli itim temama: od borbe za izgradnju jedinstvene nacije i realizaciju prioriteta dru tvenog razvoja kao to su industrijalizacija. do hroni arskog registrovanja najraznovrsnijih fenomena svakodnevnog ivota kao to su. razvoj zdravstvenih ustanova. briga o deci. moda mini-suknje ili razvoj afri ke pop muzike po etkom 1970-tih godina. opismenjavanje.Proslave dana nezavisnosti u Zairu i Togou.

). "majke". pesnica kao simbol borbe. u nekim slu ajevima. Dominantne likovne motive na njima obi no predstavljaju portreti aktuelnih politi kih vo a. dok u drugim simbolizuju prirodna bogatstva i glavne privredne resurse zemlje). . floralni motivi (koji. kao i veliki broj raznih drugih.. dr avni i partijski simboli (zastave i grbovi). Muzi ki ivot moderne Aftike po etkom 1970-tih godina.. mape doti nih dr ava. stisak dve ruke kao oznaka za prijateljstvo. baklje kao simbol slobode i nezavisnosti. prikazi arhitektonskih i drugih objekata (sa funkcijom metafori kog ozna avanja stvarnih ili projektovanih ekonomskih i privrednih uspeha). Najve i deo ovih tkanina direktno je posve en politi kim doga ajima i li nostima. slu e samo kao prikladna pozadina. dok su na ostatku tkanine kombinovani drugi detalji. figuralni motivi (koji stereotipizovano reprezentuju nosioce razli itih dru tvenih uloga "radnika". "vojnika".Tkanina u ast moderne Afrikanke. "stjuardese" itd). scene iz svakodnevnog dru tvenog ivota. manje ili vi e konvencionalnih simbola (npr.

obi no postoji i tekstualni sadr aj tkanine. ali isto tako i verbalni iskazi u obliku parola i slogana iji je zadatak da to vi e ograni e polje mogu ih konotacija i spre e proizvoljno.Tkanina posve ena 10godi njici nezavisnosti Zambije sa likom Keneta Kaunde. iz perspektive po iljaoca. To. Pored likovnog. "pogre no" tuma enje poruka. kao simbol tehnolo kog napredka i emancipacije ena (stjuardesa). . Tkanina u ast nacionalne vazduhoplovne kompanije Malija. zemalja ili doga aja kojima je tkanina posve ena. s jedne strane mogu biti jednostavni natpisi koji obja njavaju prikazane slike (imena osoba. odnosno. datumi i sl).

oja ani parolama i sloganima poput " ivela afri ka umetnost i kultura". " ivela majka Afrika" ili "Crn sam i ponosan". jedan od legendarnih vo a antikolonijalne revolucije u Africi.Ejadema . U ovim slu ajevima udarne motive po pravilu predstavljaju reprodukcije ili stilizovani prikazi remek-dela tradicionalne afri ke umetnosti.legenda afri kog revolucionarnog pokreta. recimo. ire. Pored tkanina koje se eksplicitno bave politi kim temama. . Po asno mesto na tkaninama tako e se dodeljuje i stranim dr avnicima prilikom njihovih poseta afri kim zemljama. togoanskog predsednika Ejademe ili biv eg zairskog predsednika Mobutua. pored lokalnih heroja i "o eva nacije". veliki deo posve en je reafirmaciji i reanimaciji bogate kulturne ba tine afri kih naroda i poku ajima da se tradicionalna umetnost iskoristi kao jedan od klju nih elemenata u teku im procesima konstruisanja nacionalne i. ili D on Kenedi. Ipak. Amilkar Kabral . biv i predsednik SAD. na komemorativnim tkaninama esto se mogu sresti i likovi drugih omiljenih politi kih li nosti kao to su bili Amilkar Kabral. "afri ke kulture". Mobutu .predsednik Zaira. kao da su bili naro ito skloni ovakvom na inu predstavljanja svoga lika (i dela) u javnosti. Pojedini afri ki lideri. poput.otac i svetlost novog Togoa.

ali i mnoge li nosti iz sveta masovne kulture i sporta kakav je bio Euzebio.prva zvezda afri kog . deo savremenih komemorativnih tkanina nastao je u ast najrazli itijih doga aja. Nije preterano re i da ovakve tkanine predstavljaju svojevrsnu likovnu hroniku svog vremena.Tkanine objavljene u ast festivala afri ke kulture. Tkanina u ast posete pape Jovana Euzebio . Tako se na nekim tkaninama pojavljuju poglavari rimokatoli ke crkve . Najzad. prva internacionalna zvezda afri kog fudbala. ameri ki astronauti Armstrong i Oldrin. pojava i li nosti.Jovan Pavle II i Jovan XXIII.

Tkanina povodom me unarodne godine ena. u kojima. Zbog toga je potrebno ista i jo nekoliko va nih momenata u vezi sa njihovim izgledom i na inom upotrebe. postoji tradicionalna povezanost tekstila sa dru tvenom akcijom i komunikacijom i u kojima je detaljno elaboriran svojevrstan "jezik tkanina" sa prepoznatljivom i svima razumljivom "sintaksom". "gramatikom" i "vokabularom". svesna ogromnog komunikacijskog potencijala komemorativnih tkanina. za sve slu ajeve zajedni ko je slede e: u dru tvima sa visokim procentom nepismenih. a njihova masivna upotreba je logi an nastavak nasle enih komunikacijskih obrazaca u novim dru tvenim uslovima. fudbala. Tkanina tampana povodom kampanje za brigu o deci. obilato ih je koristila u svom edukacionom i propagandnom delovanju. ve i da sugeri e postojanje neraskidivog jedinstva izme u li nosti "svetlog vo e" i nacije. Njihovoj popularnosti i efikasnosti u irenju poruka naro ito je doprinela ma inska izrada i mogu nost br e serijske proizvodnje. standardizovani postupak prikazivanja lika vo e preko kontura dr ave.XXIII Africi 1969. Drugim re ima. ovakvo . nema za cilj samo da obavesti neupu ene posmatra e odakle odre ena osoba poti e. Tamniju stranu masovne uporebe komemorativnih tkanina u procesu javne komunikacije na relaciji vlast/narod predstavlja injenica da su one jedno od privilegovanih polja za monopolizaciju proizvodnje klju nih simbola dru tva i da se njihova informativno-edukativna i propagandno-mobilizacijska funckija vrlo lako mogu svesti na puku politi ku manipulaciju. godine. Zbog obilja tema. Ve ina afri kih vlada. komemorativne tkanine predstavljaju odli nu supstituciju za savremene elektronske medije kao to su radio i televizija. pri tom. nije lako odrediti sva mogu a zna enja i funkcije komemorativnih tkanina. Ipak. Na primer. u kojem na prvi pogled nije lako uo iti nikakvu "sumnjivu" nameru. iroke teritorijalne rasprostranjenosti i velikog broja dru tvenih grupa koje u estvuju u razmeni poruka na ovaj na in.

Mahalica za teranje muva. na jednom od primeraka sa likom Ejademe. pro av i kroz .predstavljanje kao da ilustruje poznatu apsolutisti ku devizu: "Dr ava. Recimo. Treba znati da svaki motiv. deo li ne istorije predsednika. ve mu pru a i dodatni legitimitet. Ejadema. to sam ja". predsednik Togoa . prikazane su etiri scene koje bi trebalo da ilustruju klju ne doga aje u novijoj istoriji Togoa. Olupina aviona u donjem levom uglu tako e ilustruje epizodu vezanu za predsednika li no. kada se od tampa na tkanini. po to ozna ava Ejademin dolazak na vlast. predsednika Togoa. ne samo da sugeri e njegovu realno najvi u poziciju u dru tvu (koju je obezbedio kao vo revolucionarnog pokreta i utemeljiva "nacionalne" dr ave). Datum u levom gornjem uglu je falsifikat."prvi lu ono a". budu i da evocira avionsku nesre u koju je on "herojski" pre iveo. a ne sticanje nezavisnosti. bilo ta da predstavlja. Ovakva ili sli na itanja pojedinih zna enja mogu na su skoro za svaki element primenjen na komemorativnoj tkanini: zrno kafe ili kokostov orah. koje uspeva da pomiri isto tako uspe no kao to okolo razgoni muve. u stvari. ima pozicionu simboli ku vrednost. ostvaruju i kontinuitet bez obzira na sve postoje e razlike. posreduju i izme u dru tva pro losti i dru tva budu nosti. Isto tako est primer politi ke manipulacije predstavlja falsifikovanje istorijskih podataka na komemorativnim tkaninama. atribut Joma Keniata i tradicionalni simbol visokog dostojanstva. pored centralnog medaljona sa njegovim portretom. a koje su.

ali. . Sli an odnos lik vo e uspostavlja i prema ostalim motivima komemorativnih tkanina. mo e da konotira armiju kao snagu nacije. armiju kao sredstvo za monopolizaciju vlasti. isto tako. u odre enom kontekstu mogu biti zna ajniji od rimskog pape. Kad se umesto pomenute mape postavi lik generala Ejademe. Videli smo da se pojedini lideri predstavljaju zajedno sa efovima prijateljskih dr ava. od pozicije subjekta i konteksta u kome je simbol upotrebljen.predsednik Kenije. sami ili udru eni sa drugim simbolima. Jamo Keniata . Koje e zna enje i kakav do ivljaj simbola prevagnuti. Hijerarhija simbola uspostavlja se s obzirom na bogatstvo konotacije koje mogu da izazovu. zavisi e. i zna ajnija od simbolike pojma dr ave. veza bi bila besmislena (ili bi izazvala diplomatski skandal). dakle. Simbolika predsedni kog lika bogatija je. recimo. Kad bi se. na ovaj na in spojili lik or a Pompidua i mapa Togoa. Mnogi od simbola koji se pojavljuju na komemorativnim tkaninama su polisemi ni: lik vojnika. dobija se jasan simbol prijateljstva me u "narodima". na primer. pre svega.postupak simbolizacije. kao i s obzirom na svoju sposobnost da zamene neki drugi simbol i preuzmu njegova zna enja.

.tkanina u ast prijateljstva Togoa i Francuske. da komemorativne tkanine. rituala. pojavama. Pitanje je. predstavljaju modele prema kojima se ti odnosi ure uju. ipak. dok.Ejadema i Pompidu . Evidentno je. me utim. odra avaju postoje e dru vene odnose. reprezentuju dvostruki odnos prema dru venoj realnosti. objektima i idejama u dru tvu. s druge. poput jednog drugog simboli kog sistema. S jedne strane. koliko odnos simbola na tkaninama korespondira sa realnim odnosom me u osobama.

ti rezultati ponuditi kao njene autenti ne odluke i izbori. predstave kao op te raspolo enje javnosti.Tkanine tampane u ast regionalnog povezivanja afri kih dr ava. Omar Bongo -predsednik Gabona. rituali pru aju mogu nost da se rezultati komunikacije ograni enog broja predstavnika (koji se esto delegiraju i "odozgo". samo puko sredstvo manipulacije. okrenut naopako. gde se izra ava i suprotno mi ljenje. an Bedel Bokasa. kojoj e se. S druge strane. verovatno. naj e e i deluju povezano: politi ki rituali predstavljaju spolja nji kontekst komunikacije od koga zavisi zna enje simbola na tkaninama. ima primera. Shodno afri koj tradiciji da se. na ta ukazuje podatak da se pojedine tkanine besplatno dele ili prodaju isklju ivo vladinim slu benicima). mnogo je lak e odgovoriti na postavljana pitanja (ili. ili istaknut na nekom od "bezobraznih" delova tela. . no enjem odre ene ode e na odre eni na in. naravno. To su. komentari u razna dru tvena zbivanja. retki slu ajevi i komunikacija pomo u komemorativnih tkanina mahom prati ustaljeni ablon. u stvari. Dokaz za to su delovi ode e koji su skrojeni tako da se lik vo e na e prese en na dvoje. Da je druga ije. sa jasnije definisanim ciljevima komunikacije i kategorijama u esnika u komunikaciji nego to je to u svakodnevnom ivotu.. na svakom mestu i za svaku osobu. U obredima i drugim vrstama formalizovanog pona anja. tvrditi da je svaka komemorativna tkanina sa politi kim sadr ajem obavezno. kasnije. ne bi ni postojale. komemorativne tkanine. me utim. Ne mo e se. u svakom trenutku. Ova dva simboli ka sistema. to je skoro isto. prona i prava pitanja za postoje e odgovore).

na la svoje mesto ispred zgrade gradske op tine. a kamenom u desnoj ruci .html Za to je Mikelan elov David levoruk? Svakako je svima dobro poznata monumentalna skulptura Davida. 1993. na primer. Glasnik Etnografskog instituta SANU. koji znatno ja eg i bolje naoru anog neprijatelja izaziva na dvoboj sa pra kom u ruci. Mikelan elo je u potpunosti ispunio svoj zadatak izvajav i preko pet metara visoku mermernu skulpturu nagog Davida sa savr enim proporcijama mu kog tela.textilemuseum. itav vek posle Mikelan ela.org http://www. Mikelan elo je svog Davida prikazao sa pra kom u levoj. najpre je elela da on krasi jedan od potpornih stubova gradske katedrale. desnorukog Davida oslikao je Andrea del Kastanjo na jednom paradnom titu. jedna od najboljih dela renesansnog vajarstva. Ono to je specifi no za Mikelan elovog Davida je to da on nije prikazan na uobi ajeni na in . David koga je izradio Mikelan elov uveni prethodnik Donatelo. Newark. opet. 168 . M. In Praise of Heroes: Contemporary African Commemorative Cloth. Preporu ene Web stranice: http://www.. Kada je 1501. "Savremene memorijalne tkanine Afrike: Komunikacija i manipulacija". P. Za razliku od ve ine umetnika koji su mu prethodili. Sli no njemu. . Biblijska pri a o borbi izme u Davida i Golijata predstavljala je omiljenu temu koja se u umetnosti.. Ona je ubrzo prerasla u patriotski simbol samostalne Firentinske republike i umesto na katedrali.umanitoba.ca/anthropology/kintitle. New Jersey. Beograd. pa i onih koji su stvarali posle njega. prikazati sa pra kom u desnoj ruci. pa je sasvim izvesno da se radi o de njaku. The Newark Museum. barokni skulptor anlorenco Bernini oproba e se u istoj temi i Davida. 1983. XLII. ve kao prkosni borac. dr i ma u desnoj ruci.kao ve iskazan pobednik sa odse enom Golijatovom glavom u rukama.Predrag ar evi etnolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Spencer. godine firentinska op tina naru ila od dvadeset estogodi njeg Mikelan ela da izradi lik uvenog starozavetnog heroja. A. str. ar evi .176. ali i politici esto koristila kao primer borbe slabijih protiv silnika i pobede dobrih i pravednih nad Zlom.dakle kao levaka.

Donatelo (oko 1430-32. g. g) Za to je Mikelan elo insistirao da njegov David bude levoruk? Da li zato to je vi e cenio levake od de njaka ili je jednostavno eleo da ovakvom promenom svoju skulpturu izdvoji iz mase sli nih predstava? Odgovor na ovo pitanje mo da mo emo na i u pri i o pra ki.) David. Mikelandjelo (1501-04.David. .

bode a i buzdovana. .David.g. upredenih creva.000 p. lanenog kanapa. ili metalnog lanca. Bernini (1623. strune. Projektil je stavljan u le i te koje je pridr avano jednom rukom.e). no en centrifugalnom silom. ili u vidu komada ko e u obliku vre ice. Otpu tanjem jednog od krajeva pra ke.n. spada u red revolucionarnih promena u tehnologiji naoru anja koje su usledile tokom mezolitskog perioda (12. na eni su ve na kasnopaleolitskim nalazi tima u Evropi. projektil. a potom izveo trostruki zamah iznad glave. a dva sastavljena kraja pra ke dr ala su se u drugoj ruci. se e sve do dana njih vremena. na prostorima naseljenim primitivnim zajednicama ljudi. Ovo oru je. zajedno sa kori enjem koplja. Ispru anjem slobodne ruke nani anio bi se cilj. bio bi odapet. namenjeni izbacivanju iz pra ke.000 . Posebno oblikovani komadi kamena. pri vr ene za dve uzice od ko e. ta drevna pra ka sastojala se od jednog remena sa le i tem za projektil u vidu pro irenja na sredini.) Praistorijska pu ka David. luka.8.) Pra ka je verovatno jedno od najstarijih oru ja poznatih oveku. Za razliku od pra ke sa drvenom ra vom i gumenim kai evima koju svi poznajemo iz detinjstva. ija upotreba.g. Andrea del Verokio (oko 1480.

Te ki kameni projektili veli ine pesnice. diorita i drugih tvrdih materijala. po inju da se proizvode zrna posebne te ine i specifi nog oblika. glans) kori eni su kao uobi ajeno streljivo za pra ku (lat. ja ina i pravac vetra i sli no). Poznati su primerci zrna od razli itih vrsta kamena. kako u Evropi. U kasnijim vremenima pra ka je sa uspehom kori ena ak i prilikom borbe sa oklopljenim protivnicima. Domet pra ke u rukama stru njaka za ovu vrstu oru ja i pri idealnim vremenskim uslovima iznosi oko pola kilometra. od magnetita.Rekonstrukcija pra ke izradjene od upredenog kanapa sa projektilom u le i tu. kao i brojnih drugih okolnosti (izgled reljefa. . izba eni iz pra ke. to sve zavisi i od veli ine pra ke. Sasvim je izvesno da se ovo dalekometno oru je. gde je pra ka bila posebno rasprostranjena. na morskoj ili re noj obali. olova i bronze. sra unatog da pru a manji otpor vazduhu. ali i od pe ene zemlje. te da u isto vreme pove a brzinu i domet. funda). ekstermiteta ili grudnog ko a. U borbenim okolnostima. mogli su da izazovu ozbiljne frakture kostiju glave. a samim tim i efikasnost oru ja. hematita. Kameni. te ine i oblika projektila. metalni ili kerami ki projektili (lat. Vremenom. tako i na Istoku. ubita nije od tada njeg luka.e. mo e se pre o ekivati domet od oko 200 m i ne to vi e. Kao projektili za pra ku u po etku su kori eni kameni obluci koje je bilo lako na i u prirodi. koje su naj e e daleko od idealnih.n. koristi u VII milenijumu p. i odoma eno u neolitskim zajednicama. a svakako ve eg dometa i preciznosti.

500 godina p.n.e.n. . tako e svedo i o rasprostranjenosti ove vrste oru ja na teritoriji Balkana.000 godina p.) u Iraku. Asirci su pra ka e koristili u sadejstvu sa drugim strelja kim jedinicama i to pre svega prilikom zauzimanja utvr enih gradova. Kerami ka zrna za pra ku kori ena su i na tlu Irana. a tako e i na lokalitetu Tepe Gavra (3. Gr ka. Egipta i dalje sve do Indije. U atalhujuku. Ga anje projektilima koji su padali u visokom luku bilo je naro ito delotvorno protiv branilaca na te ko dostupnim zidinama utvr enja.e. Na lokalitetu Hasuna (4. Asirski pra ka i. Na velikom broju arheolo kih nalazi ta u Anadoliji otkriveni su projektili od pe ene zemlje. nailazimo i na neke od prvih likovnih predstava neolitskih pra ka a. na tlu dana nje Turske (7.) na severu Mesopotamije.n. Pojava glinenih projektila za pra ku na poznoneolitskim i eneolitskim nalazi tima u Gr koj (Sesklo). konstatovana su zrna za pra ku od keramike.e).Projektili za pra ku iz mladjeg kamenog doba. Fenikije.500 godina p. Tesalija. ali i na na na em tlu.

ukazuju da se pra ka na gr kom tlu koristi i tokom mikenske epohe. Njihova pojava u neposrednoj je vezi sa borbenim iskustvom koga su gr ki ratnici sticali na Bliskom Istoku. Pra ka kao oru je nomada i pastira. pa i kod starih Jevreja. u uobi ajenom zbijenom borbenom poretku. Iz ovog razloga levoruki ratnici izdvajani su od ostalih i okupljani u posebne trupe specijalizovane za ga anje iz pra ke. ali ipak su Ro ani Vrlo brzo. Koristili su je stari Jevreji. a kasnije i kao protivnici persijske carevine. Va ne podatke o ovom razdoblju istorije razvoja ratne ve tine kod starih Helena daje nam gr ki pisac Ksenofon.Nisu kolosi. I kasnije. Stvaraju i skulpturu Davida. po etkom III veka p. posebno ve ti su bili levoruki pra ka i iz plemena Venjaminita. kao dobar poznavalac biblijskih tema i ratne ve tine. . vrlo esto se pominje legendarna ve tina pra ka a sa Roda. Primerci projektila prona eni na Kritu. isti autor tvrdi da su njegovi pra ka i sa Roda nadma ili domet i preciznost persijskih strelaca. Ovo za Ro ane i nije predstavljao veliki problem s obzirom na to da se radilo o njihovom nacionalnom oru ju. ubita nosti i dometu dugo prednja iti nad ranim oblicima ratnih i lova kih lukova. ve ina boraca nosila je ma u desnoj. Strelja ke i pra ka ke jedinice uvode se na ovim prostorima u ve oj meri verovatno s po etka V veka p. najamni kih odreda. Mikelan elo. U daljem izlaganju. U svome spisu Anabasis on navodi da je u odre enom trenutku morao da te ko naoru anu pe adiju sa Roda upotrebi kao pra ka e. u vojsci makedonskih kraljeva. Egip ani. pa i kasnije. To je verovatno i razlog za to je ovog legendarnog pra ka a prikazao sa oru jem u levoj ruci. protiv bornih kola i konjice. Asirci i drugi orijentalni narodi od kojih je pra ka preneta Grcima. U takvom ustrojstvu trupa. Naime.e. I pored injenice da je upotreba pra ka a u ratnim operacijama postojala u Gr koj i ranije. najpre kao najamnici.ma u i dugom probodnom koplju. Me u Jevrejima. upotreba pra ke kao oru ja koje e po preciznosti. od arhajske epohe pa nadalje na teritoriji Gr ke dominiralo hoplitsko naoru anje. prisustvo ratnika sa dominantnom levom rukom predstavljalo je poseban problem. hoplitski polisi uglavnom daju primat tradicionalnim vidovima naoru anja . moglo se koristiti na bilo kojoj vrsti reljefa za napad ili odbranu utvr enih gradova. koji izdvaja spretnost stanovnika Roda u kori enju ovim oru jem. ve tina ga anja pra kom.n. morao je svakako imati ovo na umu. U vojskama antike.e. koji e se proslaviti i prilikom opsade Sirakuze. kori eno protiv zveri koje napadaju stada. pored strelaca sa Krita. pro iri e se po celom Sredozemlju.n. u kojoj su upotreba pra ke i sve prednosti lako naoru anih trupa na bojnom polju bili dobro poznati. U vremenu kada je. uostalom kao i lukom i strelom. me u odredima pla enika. a tit u levoj ruci. spadala je u domen stranih. prisustvo levorukih ratnika dovelo bi do pometnje u borbi i do razbijanja poretka.

od kojih su neki iznosili i po nekoliko stotina grama. Mla i i jo neiskusni vojnici nastupali su u istom borbenom redu. zrna izba ena iz pra ke igrala su tokom antike vrlo ozbljnu ulogu u ratu. pra ka e stavlja u peti borbeni red. Oni su slu ili kao pripomo pra ka ima i jednostavno bacali kamenje iz ruke. odmah iza lako naoru anih boraca etvrtog reda sastavljenog od strelaca i baca a lakih kopalja. fundatores) su ometali i usporavali protivni ko napredovanje pa i nanosili ozbiljne gubitke neprijatelju. oni su anga ovali za ovu svrhu posebno uve bane auksilijarne jedinice iz krajeva poznatih po preciznosti i ve tini ga anja pra kom (Sirija. spadalo je u redovnu obuku regruta tokom prvih nekoliko meseci po stupanju u vojnu slu bu. Obja njavaju i bojne redove na koje je po ratnom pravilu razvrstavana rimska legija pred bitku. preuzeli sa Orijenta.e. Koriste i tradicije i iskustava vojske klasi ne i helenisti ke epohe. Vegecije. anga ovane su uglavnom pomo ne trupe stranih najamnika. esto bez ikakvog naoru anja. Pored drugih vojnih ve tina i ga anje kamenom. rimski pisac s kraja IV veka n. Rimsko tajno oru je U vojsci Rimskog carstva. Upotrebu pra ke Rimljani su. pra ka i (lat. predstavljaju i va nu podr ku glavnim vojnim snagama. Zasipaju i protivni ke vojnike u napadu ili odbrani ki om projektila. Baleari. Iako naizgled naivno i mo da za dana nja shvatanja primitivno oru je. Ahaja. Rod).Gr ka te ko oklopljena pe adija (hopliti) u zbijenom borbenom poretku. . bilo rukom ili iz pra ke. kao i Grci.

napominje Vegecije. a ne to re e i od kamena. oni bi mogli dalje da ih gone. Ukoliko bi uspeli da potisnu protivnika. u obrnutom slu aju. iza vrstih redova dobro oklopljenih i naoru anih legionara prvog reda (lat. ovi projektili nisu mogli u ratu da predstavljaju smrtonosno oru je. principii). . Kerami ka zrna za pra ku (lat. kopaljanicima i posadama raznih baca kih artiljerijskih ma ina. pripremale napad te ke pe adije i konjice. Za razliku od te ko naoru ane pe adije koja je morala da dr i stabilnu vojnu formaciju. prilikom uve bavanja ga anja. Pra ka ke jedinice u rimskoj vojsci koristile su uglavnom projektile od keramike i olova. Mo da su kori eni u lovu na ptice. U tom bi slu aju lako naoru ani pe aci i pripadnici pomo nih trupa. ili u nekim posebnim prilikama tokom rata.Pra ka i u rimskoj vojsci. ovi " arka i" bi se povla ili na svoja prvobitna mesta. strelaca i pra ka a. prednost je bila u tome to je svaki vojnik mogao da od gline napravi veliki broj projektila. koji su preuzimali bitku na sebe. dezorganizuju i neprijateljske bojne redove. glandes latericiae). lako naoru ane trupe izlazile su iza prve borbene linije i izazivale neprijatelja. jer bi time rasturila svoj borbeni poredak. zajedno sa konjicom gonili neprijatelja. U ratnoj taktici Rimljana. koje su. te ko naoru ana pe adija ne sme goniti neprijatelja koji se povla i ili be i. Ali. pra ka ki odredi su imali ulogu pomo nih trupa. Pretpostavlja se da zbog svoje male te ine (50-200 g) i lomljivosti. naj e e su izra ivana u veli ini koko ijeg jajeta. ukoliko je to bilo potrebno. Svakako. U svom spisu Galski rat. ponovo izlazili iza redova principa i zajedno. preporu uje isti autor. Trajanov stub u Rimu (II vek n. Tako e.). kada bi neprijatelj pre ao u napad. zajedno sa strelcima.e. Julije Cezar navodi da su pripadnici plemena Nervija zasipali opsednuti rimski logor u arenim kerami kim zrnima ne bi li zapalili krovove vojni kih koliba pokrivene slamom.

Vegecije izve tava da su pra ka ki odredi pla enika upotrebljavani i u pomorskim bitkama za pripremu iskrcavanja na neprijateljsku obalu ili brod.e. tako e. Pobesneli slonovi nagnali bi se tada u bekstvo ne razlikuju i sopstvene trupe od protivni kih. kako kod pojedina nih vojnika. kod jevrejskih ustanika. smatrao da su pra ka ke jedinice idealne za suprotstavljenje ratnim slonovima. on izdvaja po nacionalnosti pra ka e iz Sirije. zabele io je da je pra ka u ve oj meri kori ena i na suparni koj strani. Posebnom ve tinom. Posebnu prednost imala su olovna zrna za pra ku. Ovaj anti ki pisac. uspani ile bi se pod stalnom paljbom si u nih zrna izba enih iz pra ke. ali tako e i mogu nost da se uskladi ti. ponekad ga aju i i sa visokih opsadnih tornjeva. isticali su se stanovnici Balearskih ostrva. pra ka i su i tokom Judejskog rata rado kori eni prilikom opsada neprijateljskih utvr enja. . On ak prenosi pri u prema kojoj na Balearima majke uskra uju deci svaku hranu sve dok ne pogode metu hicem iz pra ke. baliste i katapulti. Kao strane pla enike u rimskoj vojsci. koji su se od detinjstva navikavali na upotrebu pra ke. pra ka i su dejstvovali u saglasnosti sa ostalim baca kim odredima u koje su pored strelaca i baca a lakih kopalja spadala i odeljenja koja su opslu ivala "artiljerijska" oru a velikih baca a: onoguri. olovni primerci su omogu avali ve i domet. pri a dalje Vegecije. anti ki pisac iz I veka n. Stalnim streljanjem po braniocima utvr enja. On je. u delu Judejski rat vrlo esto spominje odrede pra ka a koje su Rimljani koristili u borbi protiv jevrejskih pobunjenika. Josif Flavije. Prema opisima koje nam on daje. kako iz logisti kih. oni su predstavljali snage koje su ometale branioce bedema i omogu avale svojim trupama da se pribli e bedemima. Flavija. uniformnost kalibra. ak i te dobro dresirane grdosije koje su nezadr ivo probijale neprijateljske redove.Anti ki projektil za pra ku iz perioda II-III veka. Srbija. Manji od kamenih ili glinenih projektila. tako i u trupnim zalihama. Prema navodu J. erdap. koji je i sam u estvovao u ratu protiv Rimljana. tako i iz borbenih razloga. doprema i nosi ve a koli ina "municije".

pra ka i su postavljani dalje od strelaca i nisu obrazovali zbijene redove. i 1453.sjsu. 1976. godine. da su prilikom borbi oko fa isti kog upori ta Alkasara 1936. pi toljima. umesto trostrukog zamaha. Josif Flavije. Gothenburg. I danas.roman-empire. na popri tu bitke kod Aljubarote. W. godine hugenotski pra ka i. mr Miroslav Vujovi asistent na Katedri za klasi nu arheologiju Beograd Preporu ena literatura: y y y Stari Zavet . pra ke jednako ubita ne kao i vatreno oru je. Uprkos su tinskim promenama koje je na bojnom polju donela upotreba baruta i vatrenog naoru anja. postoje i svedo anstva o upotrebi pra ka kih jedinica tokom turskih opsada Kontantinopolja 1396-97. Arms trought the Ages. jednostavno po obliku i upotrebi.htm http://wargame. Pra kom i na arheologe Ovo iskonsko oru je prvih lovaca. sve do 1572. Mnogi projektili za pra ku na eni su.shtml http://www. Tako e. Reid. pa i kasnije. nad ive e mnoge druge.net/army/army.html . na udaljenosti od 50-60 m.bilo koje izdanje. u XIX veku francuska arheolo ka ekspedicija bila je kod Suze napadnuta od strane lokalnog stanovni tva sa ". Prema iskazima nekih o evidaca. kopljima i znatno opasnijim pra kama". Preporu ene Web stranice: http://myron. jedan o evidac je potvrdio da su u rukama domorodaca. upotrebu ovog drevnog oru ja esto bele e televizijske reporta e o sukobima izme u palestinskih demonstranata i izraelske vojske. Ovo je verovatno i razlog za to Vegecije. preporu uje navikavanje vojnika na ispaljivanje projektila u jednom zamahu.. pastira i sto ara. U vreme kada je vatreno oru je potisnulo upotrebu luka i samostrela.com/archives/articles/roman.edu/romeweb/romarmy/ romarmy. slo enije oblike naoru anja. pra ka e se koristiti i dalje. podatke o kori enju pra ka kih odreda u vojskama feudalne Evrope pratimo sve do XVI veka.. recimo. godine. Tako e.Obi no se smatra da je pra ka manje uspe no oru je od luka i strele u takti kim operacijama zato to je pra ka ima trebalo suvi e prostora u borbenom poretku. Da bi se izbeglo poga anje bliskih saboraca. nekvalitetnim pu kama. koji su se proslavili u opsadi Sansera bili su nazivani arquebusses de Sancerre. Po etkom XX veka. godine kori ene pra ke i to za ubacivanje granata preko bedema opsednutog utvr enja. Kuriozitet predstavlja i podatak zabele en iz doba panskog gra anskog rata. u kojoj je Portugal osigurao samostalnost u odnosu na paniju 1385. Judejski rat. pi u i o plemenu Tanala sa Madagaskara.

Me utim.n. pa su zbog stalne mobilnosti osnivali privremena naselja. Po velikoj sli nosti materijala sa Pe ina i onog sa e kih i slova kih lokaliteta. ve potvrde njihovog prisustva otkrivamo samo u grobovima iz Doroslova.e. mo e se pretpostaviti da su prvi Kelti koji su se spustili u ove na e krajeve bili mo da ogranak plemena Boja. Donjeg Grada u Osijeku. Karaburme i Pe ina u Kostolcu. Na obodu Panonske nizije se zadr avaju i sa tog podru ja vr e sna ni uticaj na starosedela ko stanovni tvo. koja su napu tanjem brzo propadala. sigurne dokaze otkrivamo ve na nekropoli u Pe inama kod Kostolca. Tako e je va no znati jo jednu zna ajnu stvar: iz ovog prvog perioda keltskog naseljavanja u Srbiji ne poznajemo naselja. ire i se iz prapostojbine u zapadnoj Evropi. to je ubrzo dovelo do stvaranja jedne sinkretisti ke. Novodo li Kelti u Panoniji susre u domoroda ka panonska plemena Breuke i Amantine. Kelti su se.Ko su Skordisci Prema onome to danas znamo o kulturnim zbivanjima u drugoj polovini IV veka pre na e ere. preko srednje Evrope spustili i na jug u srpsko Podunavlje. me ovite kulture koju nazivamo Kulturom Skordiska. naj e e su birali ravni arske terene na obalama velikih reka. . Ovo potvr uje ideju da su Kelti u ovom periodu uporno tragali za prostorom koji je bio u skladu sa njihovim na inom ivota. Prvi pokazatelji njihovog kulturnog prisustva u srpskom Podunavlju zabele eni su na nekropoli u Doroslovu i ostavi metalnih nalaza iz uruga. Seobe keltskih naroda od V do III veka p. A kako su bili konjani ki narod.

pokrivene najverovatnije materijalom iz najbli eg ivotnog okru enja (granje. kada su politi ki i kulturno bili potpuno asimilovani. po povratku preostale keltske vojske iz neuspelog pohoda na Delfe. Gde i kako su iveli Prvi tragovi stambenih objekata Skordiska u Podunavlju datiraju iz vremena kraja II i po etka I veka p. Za prethodni period nema nikakvih svedo anstava o na inu gradnje i izgledu njihovih ku a. Njihovo prisustvo na ovom prostoru pratimo sve do sredine I veka na e ere. udru uju se sa onim Keltima koji su ostali na ovom prostoru i zajedno sa starosedela kim panonskim plemenima osnivaju zajednicu Skordisaka. oppiduma. Vrativ i se u me ure je Save i Dunava. Smatra se da ovaj plemenski savez nastaje nakon 279. izra ivanju oru ja. izradi keramike na grn arskom kolu.n.Skordisci predstavljaju zajednicu plemena u kojoj je keltska komponenta imala primat u svim manifestacijama ivota: na inu stanovanja. Kelti su gradili svoje domove u okviru utvr enih naselja. kao i van njih.e. odnosno romanizovani. ravnom prostoru u manjim naseobinskim zajednicama. godine p. slama. tipa manjih sela. na otvorenom. . pa i u izradi nakita. buseni trave i ko a).oppidum Gradili su ve e pravougaone ku e sa krovom na dve vode. Tipi no keltsko utvr eno naselje .n. tzv. kao i ukopane kolibe kupaste i atoraste krovne konstrukcije.e.

a njihovo arheolo ko istra ivanje pomoglo je da se rekonstrui e izgled ovih objekata i organizacija ovih naselja.Selo Skordiska u srpskom Podunavlju Nadzemni pravougaoni objekti gra eni su uglavnom unutar utvr enih naselja. . Nadzemna ku a Skordiska sa krovom na dve vode Ukopane kolibe konstatovane su kako u opidima. po pravilu uz zidove. tako i u naseljima na otvorenom. ali se mo e pretpostaviti da on nije bio preterano velik. Broj ovakvih objekata unutar utvrda nije do sada odre en. Ve i broj ovakvih naselja otkriven je prilikom gradnje modernog auto-puta kroz Srem.

a mi znamo da Skordisci nisu bili dr avotvorni.knezovima. U izvorima su ovi plemenski poglavari poznati kao bazileusi (kraljevi). morao je imati centralizovano ustrojstvo. institucija kralja mo e se uporediti samo u jakoj dr avnoj organizaciji. Zato se ovi "bazileusi" mogu zapravo smatrati plemenskim vo ama . Me utim. . iako sastavljen od raznorodnih etni kih struktura. u kome je glavnu re vodio vrhovni plemenski poglavar.Tip keltskih ukopanih ku a-koliba Dr avna i dru tvena organizacija Skordiska Jak plemenski savez kao to je to bio savez Skordiska.

po to je keltska etni ka komponenta u ovom savezu bila superiorna. ali duhovna se u keltskom dru tvu nije mogla zamisliti bez ritualnih. ve je svaka etni ka zajednica po tovala svoja bo anstva. Kelti donose sa sobom inhumaciju (skeletno sahranjivanje) kao osnovni na in pokopavanja svojih mrtvih. Ovo se najbolje mo e utvrditi na . Zato se logi no mo e pretpostaviti da nisu obo avali zajedni ke idole i bogove. na alost. tako da je te ko ne to konkretno re i. Vrlo brzo.Skordiski druid pod svetim drvetom (hrastom) Svetovna vlast bila je u rukama ovih knezova. pa je mogu e da su odre ena bo anstva iz porodice boginje Dane po tovana kod svih lanova zajednice. Me utim. sva domi ljanja u vezi s ovim problemom . ali je nesumnjivo da su njihova mo i zna aj i ovde bili veliki. Pisani zapisi nisu ostavljeni.. Religija arolika etni ka struktura Skordiska uslovila je odre enu specifi nost kada je u pitanju i panteon. ve po etkom III veka. Sahranjivanje Po to su stigli u Panoniju. ne zna se ta no uloga druida..sve tenika.hipoteti ka. pa su. Po to su Skordisci bili me avina raznih etni kih grupa. ini se da je u ovom smislu nametnula odre eni uticaj. religijskih i filozofskih znanja druida . savetodavca. filozofa. pojavljuje se spaljivanje kao ritualna manifestacija paralelna inhumaciji.

Skordiski ratnik Kelti u srpsko Podunavlje donose kratki ma (du ine oko 65 cm) iljatog vrha i sa medaljonom na kraju kanije. Ovo je sigurno bila posledica promene doktrine . naziva se latenskom kulturom. kao i iroko masivno koplje. Sahrane su vr ene u kru nim ili pravougaonim jamama dubine do 50 cm. dosti e du inu do 110 cm. ili ih izru uju direktno na zemlju. a oko gomile sa ovim ostacima re aju grobne priloge. Spaljene ostatke pokojnika stavljaju ili u razli ite tipove posuda (zdele i lonce).Pe inama. Kompletni sadr aj materijalne kulture Kelta. Vremenom se ma jo produ uje. pa u poznom latenu. u drugoj polovini I veka p. Kasnije. Skordisci vremenom usvajaju u potpunosti spaljivanje kao osnovni na in sahranjivanja. U ostacima sa loma e esto se nalaze i predmeti koji su bili na pokojniku u trenutku spaljivanja. Tako se sada ma produ uje i dosti e du inu do 80 cm. koji u na im prostorima ozna ava i arheolo ku kulturu mla eg gvozdenog doba. prema zna ajnom nalazi tu La Téne u vajcarskoj.n. Privredni i trgova ki ivot podunavskih Skordiska Predmeti od metala Skordisci su bili vrsni poznavaoci prerade metala. Od metala pravili su oru je.e. ukrasne predmete i novac. sa srcolikim ukrasom na kraju kanije. u kulturi Skordiska dolazi do odre ene evolucije u razvoju ma a.

Postoji itav niz bogato ukra enih fibula sa kuglom na posuvra enoj nozi koje su otkrivene na lokalitetu Pe ine kod Kostolca. kroz sve faze razvoja ove kulture. Najstarije keltske narukvice su uplje. Na kopljima se tako e prime uju odre ene promene. Njime je mogao da se nanese neprijatelju udarac. nanogvice. Pored ovih. pojaseve. Vremenom. esto ukra enog geometrijskim motivima. Osim oru ja. Funkcija umba je bila veoma zna ajna. sa cevastom gvozdenom dr kom. narukvice. Skordisci su od metala izra ivali ukrasne predmete. Tome su bili skloni i Kelti. livene i glatke u obliku gusenice. Pored ofanzivnog oru ja. Ukrasni predmeti omiljeni kod Skordiska Najranije keltske fibule s kraja IV veka pre n. pa ak i da mu se oduzme oru je.. Tako e se u srednjem latenu pored ma a i koplja javlja i no ve ih dimenzija. kao i one sastavljene od velikih kalotastih lanaka. Oduvek je ovek eleo da ukrasi svoje telo i da u tom smislu stalno istra uje. pokazav i u svojoj umetnosti izuzetnu sposobnost prema shematizaciji. ve a metalna aplikacija. rastavne konstrukcije. tako da se pojavljuju razne varijante i anih fibula sastavne konstrukcije.. Skordisci su koristili i defanzivno oru je . koje su li ene ukrasnih detalja.ratovanja. Kelti u Podunavlje donose razne vrste nakita .e. ako se nekim slu ajem ma protivnika zaglavi u unutra njosti umba. Na kraju. u kulturi Skordiska prime uje se izuzetna potreba za funkcionalno u. tu su i jednostavnije i ane. tako i savremeni motivi i forme. sa modelovanom pa ijom glavom. tako da od masivnog i irokog evoluira do tankog i dugog do 50 cm. nau nice.tit. pojavljuje se kratko koplje za bacanje (d ilit). zatim bojni no sa kuglom i bojni no sa alkom na kraju rukohvata. koje imaju dosta iroko vreme upotrebe. . a u sredini se nalazio umbo. Ne to mla em tipu fibula pripadaju one sa kuglastim ukrasom na posuvra enoj nozi i lan anim privescima. Pravljeni su od vrsto upletenog pru a. u kojoj su bili obuhva eni kako tradicionalni. koji predstavljaju vrstu materijala podlo nu stalnim promenama i zbog toga je nakit u arheolo kom smislu vrlo dragocen. tj. kao i kratki ma .fibule. kada Skordisci dolaze u vr i kontakt sa rimskom civilizacijom. presvu enog ko om. bile su tzv.

Ovi pojasevi su bili deo i ratni ke opreme. od kojih se naro ito izdvaja kop a tipa Laminci. I ovi pojasevi su pripadali enskoj no nji. jer najstariji ovakvi pojasevi poti u iz pozne faze starijeg gvozdenog doba panonskog basena. Tako e. koji su tako e bili sastavni deo enske no nje.Tipi ni izgled skordiske ene Izuzetnu originalnost Skordisci su pokazali u izradi pojaseva. Me u lan anim pojasevima treba pomenuti one sa du im tordiranim lancima. Ko ni pojasevi su imali razli ito modelovane kop e. koji u periodu poznog latena do ivljavaju svoj drugi ivot. a bila je omiljena u no nji skordiskih ena. jer je njihova masivna konstrukcija omogu avala bezbedno no enje ma a. koja predstavlja izuzetnu simbiozu keltskih i tradicionalnih elemenata. . posebno treba pomenuti astragalne pojaseve.

Od itarica. obi no se nalazi predstava bradate glave sa lovorovim vencem. falsifikuju).e.e. uglavnom je uzgajana jednoreda p enica. Iako je meso sigurno bilo osnov jelovnika Skordiska. Na aversu je predstavljen monogram Audelonta. razumljivo je da je sastavni deo njihove ishrane bila riba. Na aversu (prednjoj strani nov i a). i predstavlja kopije novca Audelonta.e. Tzv. iji su novac Kelti voleli da imitiraju (tj. a karakteristi an je po predstavama mitskog krilatog konja . kao to su divlja i doma e ivotinje. ispod koga je to ak sa paocima. a na reversu (zadnjoj strani) je predstava konja sa uzdignutom desnom nogom.n.Novac Prva kovanja keltskog novca datiraju s kraja IV i po etka III veka p. Metalni novac koji su kovali Skordisci Za kraj: ta su Skordisci jeli i pili S obzirom na to da su Skordisci svoj ivotni prostor na li u priobalju velikih reka . Za ovo postoje i posredni arheolo ki dokazi. to zna i da su Kelti vrlo rano prihvatili instituciju novca.pegaza. u ishrani je kori eno i povr e tipa so iva i gra ka. Pored ribe.Dunava. Razlikujemo nekoliko tipova kovanja ovog novca. kao to su udice i osti.n. prelazni tip sa ima srpski i sremski tip. ne samo kao plate no sredstvo. ovi siloviti ratnici hranili su se i drugom vrstom mesa. Save. nego i kao simbol statusa i presti a. mada su specijalisti kim analizama otkrivene i neke druge vrste. Kr edinski tip pripada kraju II i po etku I veka. Srpski tip. kovan u III veku. Tise i Morave. Isto noslavonski tip pripada drugoj polovini II veka p. .n. a tako e se ose a i jak uticaj sa podru ja Transilvanije. Sremski tip predstavlja rezultat prvog organizovanog keltskog kovanja. predstavlja monete ve e debljine i na njemu se prime uje sa imanje elemenata sa novca makedonskih vladara Filipa II i Aleksandra Velikog. koje datira od sredine II pa do prve polovine I veka p. dok se na reversu nalazi lira. Na ovom tipu se prime uju sjedinjeni elementi tetradrahmi Filipa II i Aleksandra.

. U zemlju od koje je pravljeno ovo posu e esto su ubacivane i druge primese kao to su kriljac. dok je vatra lo ena u lo i tu ispod.situlastim. Skordisci su pekli u specijalnim lon arskim pe ima koje su imale perforiranu plo u (re etku). Ove posude. Prona ene su dve vrste ovih pe i . dvouhi pehari i lonci. sitno lomljeni kamen i koljke.jednodelne i dvodelne. Pored ovih. a sve zarad poja avanja vatrostalnih svojstava posuda. inije. na koju su re ane posude. a tako pripremljena pe bila je spremna za lo enje. esto grafitiranim loncima. izra ivane su kvalitetne posude na grn arskom kolu zdele. tako otpornim na visoke temperature. Iznad pore anih posuda zatvarana je kalota.Lon arske pe i i keramika Skordiska Hranu su Skordisci spravljali u grubim posudama . sve razli itih oblika i dimenzija.

Skordisci i starosedeoci. Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Konstruktivno su bile veoma jednostavne. dr Miodrag Sladi upravnik Arheolo ke zbirke Filozofskog fakulteta Beograd Preporu ena literatura: y y y y y grupa autora. Ljubljana: Narodni muzej. gar i pepeo bi se sklanjao u stranu i u tako u arenu komoru stavljao se ume eno testo. dok hleb ne bi bio ispe en. Posle lo enja jake vatre. Beograd: Balkanolo ki institut SANU. 1990. Papazoglu. KELTOI. 1969. a sastojale su se od lo i ta.katalog izlo be. 1984. grupa autora.istorija i kultura. grupa autora. J.princip pe enja Postojale su i hlebne pe i.Hlebna pe . F. a pe se zatvarala. Beograd . Preporu ene Web stranice: . Beograd: Narodni muzej. 1992. Gospodari srebra . 1974.Novi Sad. koje su naravno kori ene u doma instvu. Skordisci . zasvedenog kalotom. Todorovi . Sarajevo: Balkanolo ki institut.

tono Ahejce u hiljade uvali jada. .htm Gnjev mi. na velika otkri a rane egejske civilizacije.uk/celts/contents.com. u kome mu saop tava: "S velikim zadovoljstvom objavljujem Va oj Visosti da sam otkrio grobnice koje su prema Pausaniji grobovi Agamemnona. Do dana njih dana.i tako se Divova volja vr ila . vest da je ovaj ve tada popularni avanturista i istra iva otkrio grobnicu slavnog mikenskog kralja i Atrejevog sina. nazvao .otkad se ono u sva i razi li bili Atrejev sin. Kopanje po Homeru Pro lo je vi e od 120 godina otkako je Hajnrih liman poslao svoj uveni telegram gr kom kralju ordu. boginjo pevaj. neosporno je da je ovaj entuzijasta mnogo u inio. Zaista. du e pak mnogih junaka jakih posla Aidu. tj. Naravno. Kasandre.. sam spomen limanovog imena ra a asocijaciju. tako je i riznicu skupocenog nakita koju je tamo otkrio. zlosre ni.. ne samo me u stru njacima. Peleju sina.rivernet. Troju. i divni Ahilej. kao svojevrsna senzacija. Evrimedona i njihovih pratilaca. junacima vo a. obi la je munjevito svet.http://www. a njih u ini same da budu plja ka za psine i jo gozba za ptice . ve predstavlja se anje na istorijski ratni pohod drevnih Grka na maloazijski vetroviti Ilion. jer je nekoliko godina pre iskopavanja u Mikeni vodio veliku istra iva ku kampanju praistorijske citadele na brdu Hisarlik u Turskoj. Kako su rezultati do kojih je tada do ao upu ivali na slavnu Troju. time to je dokazao da Homerov slavni ep Ilijada ne opisuje mitske i izma tane doga aje.au/manxman/Celts/history.co.Prijamovo blago. Ahileja. koje na gozbi ubi e Klitemnestra i njen ljubavnik Egist". liman je do tada ve ozbiljno skrenuo pa nju na sebe.htm http://member.gallica.

pripisani Homeru. lepotu Atine. itavo XIX stole e bilo je u Evropi u znaku romanti arskog zanosa ranom anti kom istorijom. kao i vojni ku mo i strogost Sparte. Najslavniji epovi Ilijada i Odiseja. Korinta i Tebe.Mapa anti kog sveta. Retki sa uvani spisi opisivali su slavu i mo gr ke klasi ne civilizacije. .Slika 1 . danas predstavljaju nepresu ni izvor znanja i kulturnu riznicu evropske civilizacije (slika 1).

u srcu Argolide uo io mo no sagra enu citadelu. Po to je u kampanji izme u 1871. prikazan na jednoj graviri iz 1877. i 1873. u potrazi za Mikenom. te je dve godine kasnije organizovao etvoromese nu kampanju. izvr io je test-iskopavanja 1874. prema sopstvenim re ima "otvorio nov svet arheologiji". godine unutar zidina i ubrzo otkrio ostatke gra evina. godine. brojne terakote i jednu grobnicu. Re en da otkrije grobove slavnih gr kih heroja. godine istra ivao Troju i time. pola godine nakon to je liman zavr io svoja iskopavanja.Slika 2 . liman je svoje interesovanje okrenuo ka gr kom kopnu. Ovo ga je uverilo da se nalazi na pravom mestu. uz obimne radove i saradnju sa Gr kim arheolo kim dru tvom. ubrzo je u severoisto nom delu Peloponeza.Idealna rekonstrukcija akropolja u Mikeni.Krug grobnica A u Mikeni. . zajedno sa podgra em. koja je odgovarala ovoj ideji. Slika 3 . Kako je imao ozbiljno poverenje u Pausanijin geografski opis.

Svaka od grobnica sadr avala je niz izuzetno vrednih i skupocenih predmeta: oru ja. nakita. neposredno nakon konzervacije. inile su pogrebne maske koje su prekrivale lica pokojnika.elite bronzanodopskog mikenskog dru tva. Tako je otkrio ukupno 6 aht-grobnica. pa je upravo tu liman i nastavio intenzivna iskopavanja. nai ao je na mo nu prstenastu konstrukciju. tik uz danas uvenu Lavlju kapiju.Kopaju i unutar zidina. Posebnu karakteristiku. koja je ozna ena kao krug grobnica B) (slike 2. koje su danas poznate kao krug grobnica A (kasnijim iskopavanjima 1951-1952. to je ove grobnice i u inilo uvenim. Bila je pre nika od skoro 30 m i gusto oivi ena uspravljenim plo ama od tesanog kamena."Kraljevski" krug grobnica A u Mikeni. razli itih ukrasa i drugih predmeta. gr ki arheolozi su van zidina citadele otkrili jo jednu ovakvu konstrukciju. godine. Slika 4 . 3 i 4). . fotografisan ranih ezdesetih godina. liman je otkrio ostatke ukupno 19 razli itih individua . Odmah je jasno bilo da se radi o sakralnom mestu.

e. sva kasnija arheolo ka i trouglaste forme. Datovanje po Homeru Izuzetno otkri e kne evskih grobnica u Mikeni od samog po etka uverilo je Hajnriha limana da je "ugledao Agamemnonovo lice". i 1150. pripadaju znatno ranijem vremenu i Agamemnonovim precima. dve zaobljene i okrugle.uvena "Agamemnonova maska". istoriografska istra ivanja pokazala su da uveni desetogodi nji Trojanski rat. a preostale tri . Slika 6 . godine pre n. Nasuprot toj injenici. u tehnici iskucanog lima. vrhunsko delo mikenske .Maske su bile izra ene od zlata i elektruma (anti ka legura zlata i srebra). Sve one prili no realno prikazuju izgled lica pokojnika. Dakle. svi grobovi koje je liman otkrio u Mikeni. njihovim voljenim suprugama koje je unutar mikenskog akropolja. Od pet koje je otkrio liman. mo e vremenski da se opredeli negde izme u 1250. u vidu irokog trougla (slike 5 i 6). godine u aht-grobnicama kruga A. ratnicima i prona ene 1876. Stoga se i uvena maska danas isklju ivo pod navodnicima odre uje kao "Agamemnonova". za njega nije bilo sumnje da se radi o Slika 5 .me u njima i "Agamemnonova maska" . ako zaista i predstavlja realne istorijske doga aje iz daleke pro losti. dve su nagla eno reljefno (zaokrugljeno) modelovane. mada sa izvesnom i vrlo karakteristi nom stilizacijom detalja. a u donjem dve spljo tene i Me utim.spljo teno. U gornjem redu vide se Homer slikovito opisao u svom epu.etiri posmrtne maske od zlata i elektruma legendarnim li nostima.

a na prvom mestu . veoma smelu (skoro drsku) tvrdnju. umetnosti XVI veka pre n. Dobro je poznato da je Hajnrih liman bio arheolog-amater. poslednjih nekoliko godina pojavila se nau na sumnja u verodostojnost nekih od njegovih naj uvenijih nalaza. Ono sve to se o njemu zna. niko od istori ara ili arheologa nije mu uzimao kao veliki greh oma ke u datovanju svojih nalaza. Tako. godine). Pre njega. isklju ivo na osnovu autobiografije. krajnje je nekriti no prihva eno od istori ara nauke. Iako Opse na reviziona iskopavanja na Hisarliku tokom XX se verovalo da je jedini limanov stole a pokazala su da se radi u mo nom utvr enom gradu.e.Ni ta bolje liman nije pro ao ni sa "vetrovitim Ilionom". o emu e biti re i kasnije. a potom je u tajnosti zakopao u grobnicu V u Mikeni. kako ih iznosi profesor Kolder. a u Evropi Olivije Mason u lanku Nova istra ivanja o Hajnrihu limanu (Masson 1997). Kona no. ta to tvrdi Kolder u svom najnovijem lanku? Nakon pa ljivog prou avanja mnogih dokumenata iz ivota i arheolo kog rada limana. uskoro pretpro lom) veku. liman je tokom iskopavanja o ekivao mnogo spektakularnije nalaze. Koliko je liman bio sklon izmi ljanju i preterivanju. koji je svoja istra ivanja sam finansirao. Kolder taksativno iznosi devet argumenata. pre toga. Kolder ilustruje nekolikim la nim pri ama i stereotipima: y y da je jo kao osmogodi nji de ak odlu io da jednoga dana iskopava Troju da je njegova ena Sofija bila entuzijasta i veliki ljubitelj arheologije . ovu dilemu su zvani no postavili u Americi Dejvid A. danas je VIIa. jer se prethodno veoma obogatio kao trgovac. godine naru io u Atini kod jednog zlatara da mu ovaj napravi "Agamemnonovu" masku. Ali. ba u ovim slojevima identifikovani liman poturio kao falsifikat? su brojni tragovi krupnih o te enja. kamena katapultirana ulad."Agamemnonove maske"! Trgovanje istorijom ili ideologijom? U poslednjih nekoliko meseci u nau noj arheolo koj javnosti pokrenuta je ozbiljna rasprava oko autenti nosti poznate maske iz grobnice V u Mikeni. On nagla ava "da je liman bio genije da oko svog imena stvori mit". on ga nedvosmisleno i direktno optu uje da je u novembru 1876.e.ampanju. tako da ove slojeve grada nije prepoznao kao Prijamovu Troju. "greh" to to je pripisao ovaj koji je u najmanje devet slojeva obnavljan i popravljan. Polemika kulminira objavljivanjem teksta Viljema M. limana. Koldera III. profesora klasi nih nauka na univerzitetu u Urbani.spektakularno "otkrio"! Za ovu. zanimljivo je saznati detalje iz limanove karijere. Me utim. Ovaj nau nik skoro ve 30 godina prou ava ivot i rad H. koji svi. Me utim. da bi je dva dana kasnije . a polemiku je zapo eo u uglednom svetskom asopisu ARCHAEOLOGY (broj za juli/avgust 1999. sasvim je neosporno da je on u ao u istoriju arheologije kao jedan od najva nijih istra iva a u pro lom (tj. sasvim odgovaraju vremenu kraja XIII i po etka XII otvorena nova dilema: da li je nju veka pre n. gradu u ameri koj dr avi Ilinois. ljudski skeleti. predmet bar 300 godina mla em Ispostavilo se da arheolo ki slojevi ozna eni kao Troja VI i mikenskom kralju. prema re ima arheologa Manfreda Korfmana "svedo e o izgubljenom ratu". Trejl u knjizi liman od Troje: blago i prevara (Traill 1995). Me utim.

. Istra iva ka kampanja u Mikeni po ela je 7. intrigantni su podaci u vezi sa uslovima i vremenom otkri a "Agamemnonove maske". autora).. A drugi veliki nau nik tog vremena. u i. da bi nakon samo tri dana.. ali kada se sklopi "mozaik" . injenica je da je liman do tada u grobnicama I-IV vec otkrio autenti ne maske. tj. Kolder ide i dalje. ve to poput bilo kog dana njeg zlatara. Kolder se pita: da li je u oba slu aja liman zaklju io da je otkrio najvrednije predmete te da nema vi e razloga da se kopa.S. karakteristi na je upadljiva stilska razlika u izgledu i izradi izmedu "Agamemnonove" i preostalih posmrtnih maski. da su obrve. jula 1850. To ilustruje zapa anjem Gintera Kepkea."otkrio ono to je i sakrio"? I to nije sve. Sve ovo navelo je Koldera da temeljito proveri i limanovu arheolo ku karijeru. liman zauvek napustio istra ivanje Mikene. Medutim. da bi ih kasnije . i 27. Kolder sumnja da je upravo tada liman oti ao kod njega i naru io da mu ovaj napravi masku. dobar broj nau nika. 3. liman je ina e bio sklon da pravi duplikate i falsifikate svojih nalaza. novembra "otkrio". itd. Prvo. U originalnom dnevniku iskopavanja prona ao je zapis koji se odnosi na otkri e i prvi limanov opis maske. imao bi dovoljno vremena po povratku za zakopavanje maske. kada je u Troji otkrio "Prijamovo blago". komentari u i limanovu karijeru. Pored ostalih detalja. da bi bio dovoljno uverljiv.Zapanjuje nas ve tina drevnih mikenskih zlatara. godine u Beloj Ku i u Va ingtonu li no primio u posetu tada nji predsednik SAD Milard Filmor da je tokom katastrofalnog po ara koji je izbio u San Francisku iste godine herojski spasao nekoliko desetina ljudi iz zapaljenih zgrada da je u Kaliforniji 4. koji su bili u stanju da modeluju portret mu karca u masivnoj zlatnoj plo i. Kako je rodak njegove ene Sofije bio poznati zlatar i dobar majstor. On ka e da svaka od injenica do kojih je do ao mo da i ne govori ubedljivo sama za sebe. novembra. godine.stvar postaje jasna. pojedinosti u vezi sa spektakularnim otkri ima u Troji i Mikeni. 26. Zabele eno je da je neposredno pred pronalazak maske. decembra 1876. on je poku ao je da napravi falsifikate u Parizu. najsumnjivija je slede a opaska: ".. Bilo kako bilo. Ernst Kurtius. tajno ga je odneo u Gr ku. da bi je 30. brada i brkovi sasvim osobeni na spornom nalazu. a maska je otkrivena 30. godine primio ameri ko dr avljanstvo da je jednom u dvori tu svoje kuce u Atini otkrio drevni gr ki natpis. da bi njih "podmetnuo" Turcima! Tre e. Marej.'prona ao' (!). cini no je primetio da "onaj ko sakrije taj e i prona i". Tako. Kada je otkrio u Troji "Prijamovo blago". A. novembra liman privremeno prekinuo radove i otputovao u Atinu. avgusta. te je na osnovu njih mogao imati sasvim jasnu predstavu kako taj "naru eni" predmet treba da izgleda.y y y y da ga je 1851. limana je nazivao schwindel und fuscher (prevarant i fu er . koji je rukovodio arheolo kim iskopavanjima u Olimpiji." Da li je to liman hteo da uprepredi mogu u sumnju u arhai nost predmeta? . savremenika limanovih iskopavanja u Gr koj. Dalje. stru njaka Instituta za primenjenu umetnost Njujor kog univerziteta.prim. a nakon energicnog zahteva turskih vlasti da sve to vrati. Potpuno ista stvar dogodila se i nekoliko godina ranije. ili je jednostavno . verovao je da se on ne bi libio da zakopa predmete.

poput sudskog istra itelja. Na kraju. Takav slu aj je bio i sa njegovim "otkri em" Kleopatrine biste u Aleksandriji 1888. raspravlja o jakim limanovim motivima da na ini ovakvu prevaru. imao ve obi aj da progla ava otkri ima predmete koje je zapravo pribavio ili otkupio na sasvim drugom mestu. kakvu je morao posedovati slavom oven ani Agamemnon. ve predmete koje je liman sistematski otkupljivao po itavoj Turskoj. Mo da bi mu se moglo i poverovati. godine: tvrdio je da ju je iskopao u sondi na dubini od preko 8 m. Iako je imao ve 4 otkrivene zlatne maske. Kolder. tj. a koje su bez sumnje originali? To veoma detaljno obja njava Trejl u istom broju asopisa ARCHAEOLOGY (slika 7): . kada se ne bi znalo da bi na tolikoj dubini sasvim sigurno nai ao na vodu! Dejvid Trejl ak ide dotle. nije imala sasvim o igledne odlike kraljevske otmenosti. nijedna od njih nije bila dovoljno "ubedljiva". Glavni je mogla da bude neuta iva elja da kruni e iskopavanje senzacionalnim otkri em.On je. pored toga. po emu se to "Agamemnonova" maska razlikuje od drugih sli nih otkrivenih u Mikeni. Me utim. da tvrdi da neprocenjiva kolekcija "Prijamovog blaga" iz Troje zapravo ne predstavlja jedinstvenu zbirku iz jedne riznice.

da li je ovo i jedinstvena takva predstava u mikenskoj umetnosti 5.S. Prema op tim crtama. u okviru kruga grobnica B (izvan citadele): 1. 4) trouglasta bradica ispod usta.prim. . istori ar umetnosti sa Bostonskog univerziteta i renomirani stru njak za minojsku i mikensku primenjenu umetnost. "duplom" predstavom kapaka 3. koja je otkrivena pola veka kasnije u grobnici ?.Slika 7 .naknadno pridodat! Me utim. "Agamemnonova" maska ima sli nosti sa 2 spljo tene maske . sa poluzatvorenim kapcima. koji su iz razli itih razloga naknadno bili preradivani ili dora ivani. Radi se o originalnim predmetima. Dakle. samo na "Agamemnonovoj" masci postoji predstava trouglaste uske bradice tik ispod donje usne. oko ovog detalja postoje i ozbiljne polemike . kona no . potpuno razdvojene od lica 4. autora).oblik brkova. 3) u i razdvojene od lica. u i su isklju ivo na "Agamemnonovoj" masci modelovane zasebno. Lapatin misli da je verovatno liman nosio originalni predmet na doradu kod zlatara u Atinu. On je. tokom karijere imao dosta prilike da se susretne sa falsifikatima drevnih predmeta. vidi se da "Agamemnonova" ima u dva luka jasno razdvojene i reljefno predstavljene 2. kako ka e. Poslednja upadljiva osobenost mo da bi bila i najja i argument za tvrdnju da se radi o falsifikatu. kada se uporedi na in na koji su modelovane obrve. o i su na "Agamemnonovoj" masci plasti no modelovane. 5) picasti. sasvim osobena jeste predstava bri no negovanih i nagore za iljenih krajeva 'imperijalnih' brkova na "Agamemnonovoj" masci. pastiche . na gore okrenuti brkovi.jedne koju je liman otkrio u grobnici 4 u krugu grobnica A i druge. bademaste o i su jasno oivi ene jo jednom. Lapatin. kako je to pravilno uo io Ginter Kepke. Ono to se uo ava kada se pa ljivije pogleda oblik brkova jeste da su originalno brkovi bili modelovani nadole. da bi " pic" nagore kod svakog brka bio . me utim.Uo ljive razlike izme u Agamemnonove i drugih mikenskih maski: 1) zasebno oblikovanje obrva. 2) "dupli" kapci.D. jedno zanimljivo mi ljenje daje K. ali i sa onim to se u istoriji umetnosti naziva pasti (fr.

Tako e. arheolog Kati Demakopulu. koje je bilo pod kontrolom Gr kog arheolo kog dru tva. ona prili no ubedljivo dokazuje da nije istina da je oblik bradice ispod usana sasvim jedinstven u mikenskoj umetnosti: poziva se na stilski vrlo sli no modelovanu 'bradicu' na predstavi glave lavice . usledile su i reakcije. za to je trebalo da "Agamemnon" izgleda ba tako? Kolder. Kao osnovni argument. kada se uporede likovi "Agamemnona" i Vilhelma I . nalik na Bizmarka ili kajzera Vilhelma I.Ako bi itava ova konstrukcija bila ta na. Prema njegovim izve tajima.ritonu iz kruga grobnica A (slika 9): . ovo obja njava limanovom slavoljubivom prirodom: u vreme kada je on iveo. Na primer.op ta sli nost je veoma upadljiva! (slika 8): Slika 8 . Jednu od najsna nijih daje doskora nja direktorka Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini. sve vreme bio prisutan gr ki supervizor Panajotis Stamatakis. Ona u potpunosti odbacuje tvrdnje Koldera i Trejla. ona navodi injenicu da je tokom limanovih iskopavanja u Mikeni 1876. smatraju i ih nenau nim i proizvoljnim konstrukcijama. tj. on je bio prisutan i tokom iskopavanja grobnice 5 i otkrivanja "Agamemnonove" maske. im se itava ova pri a pojavila u nau noj javnosti. Demakopulu opovrgava tvrdnje Trejla da su stilske karakteristike maske dokaz da se verovatno radi o falsifikatu. I stvarno. vladaju i stereotip o nobl izgledu predstavljao je kombinaciju Vinkelmanove predstave o duga kom i tankom nosu i pruskog 'kraljevskog' koncepta.Predstava lica na "Agamemnonovoj" masci u pore enju sa portretom nema kog kajzera Vilhelma I Epilog: trgovanje kulturnom politikom? Naravno. godine. ba kao i Trejl.

6. da se maska podvrgne mikroskopskom ispitivanju. Mnogo je bolje biti genijalac nego samo sre kovi . ubedljivo zvu e re i Viljema Koldera. kojima zaklju uje svoje razmi ljanje o njemu: 'Ako je maska original. A ta su to Kolder i Trejl na kraju predlo ili? Pa. onda je on genije koji je obmanuo vode e arheologe i istori are sveta vi e od jednog veka. Noyes-Roberts. objavljen u pretposlednjem broju presti ne NACIONALNE GEOGRAFIJE. liman je bio najve i sre kovi me u arheolozima sve do Hauarda Kartera. 1989. ja se nadam da je u pitanju falsifikat. C. Alexander. takode implicira da 'neki stru njaci sumnjaju u poreklo "Agamemnonove" maske' (Alexander 1999:69). National Geographic. U svakom slu aju. 1999.F. D. 147-165 . Ako bi se to ispostavilo kao ta no. E.. Schliemann at Mycenae. s ciljem da se utvrdi njena autenti nost.. veoma uznemirava. Ali.Eminentni strucnjak iz Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini na kraju odlu no odbija mogucnost da se "Agamemnonova" maska.Detalj "bradice" na zlatnom ritonu u obliku glave lavice. Posuda je prona ena u krugu grobnica A u Mikeni i predstavlja ubedljivu analogiju sa "Agamemnonovom" maskom. No. ostaje neosporno da je Hajnrih liman s pravom stekao reputaciju velikog vizionara i najintrigantnijeg arheologa XIX veka. Echoes of the Heroic Age (Ancient Greece Part I).. koja se tu uva kao dragulj nacionalnog kulturnog blaga Gr ke. Echos du Monde Classique/Classical Views 33: 8. koji je za ne to vi e od jednog stole a bukvalno postao sinonim za ranu istoriju evropske civilizacije? injenica je da i opse ni tekst o istoriji i arheologiji drevnog gr kog sveta. ponudi na dodatnu ekspertizu. s obzirom da i sam priznaje da nije kvalifikovan da ocenjuje arheolo ke podatke. 54-79 Bloedow. ak zaklju uje da bi Kolder. da li je to jedina pozadina ove zaista uzbudljive rasprave? Sama pomisao da je limanu moglo pasti na pamet da organizuje i sprovede mo da najve u prevaru u istoriji arheologije. ne bi li se na osnovu prisustva/odsustva estica mineralizacije utvrdilo da li se zaista radi o originalu ili modernom falsifikatu. Ba stoga to sam ja veliki limanov po tovalac i to sam proveo mnogo vremena proucavaju i njegov ivot. Da li e u istoriji ove nauke biti zabele en i kao najve a varalica? Uostalom. Vol 196. ta bi se desilo sa hiljadama stranica ispisanim o ovom predmetu.' Gnjev mi. S. and Smulders. "zaista trebalo da tako ozbiljno pitanje ostavi u ruke specijalista". boginjo pevaj.. Ali ako je falsifikat. Andrej Starovi arheolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Slika 9 .

izgleda. na alost. Journal of Hellenic Studies 116. Recherches récentes sur Heinrich Schliemann. 55-56 Turner. and History. odnosno Saturnova satelita. How About A Pastiche? Archaeology (July / August). D. H. Mo da i ne ega vi e. To bi trebalo da se ostvari 2004. Detroit: Wayne State University Demakopoulou. D.S. mo da. Archaeology (July / August). Na Marsu je mo da nekada bilo ivota. S. Titan. za svoj krajnji cilj ima bliski susret sa Titanom. 51-53. Valja zaviriti ta je ispod njenog leda. 1986. Crvena planeta je. Jo uvek nismo potro ili sve kandidate za "habitabilne" objekte u Sun evom sistemu. 1999. III. 53-55 Calder. 133-147 Schliemann. nema. kosmi ki brodovi i dalje kre u put Marsa. 58-59 Masson. (and) Epilogue.A. 1995. D.A. Evropa ima ledenu koru ispod koje je.com/ngm/9912 Traganje za ivotom van Zemlje Termin "Marsovi kanali" je pu ten u promet krajem XIX veka. a da mi to nismo u stanju da otkrijemo. Nije isklju eno da je na Crvenoj Planeti nekada bilo teku e vode. D. 1999. U me uvremenu su neki drugi objekti postali interesantni. ali ga sada.archaeology. kako je to Lovelu jednom prilikom palo na pamet da naglas pomisli. 59 Lapatin. (eds. 1999. Scandal. 1997. sa ekajmo jo koju godinu. K. ini se. Sonde koje su se poslednjih tridesetak godina spu tale na njeno tlo. 1996. Mycenae.M. Ova dva velika Jupiterova. 1976. Valja tra iti dalje. 1999. Review of Books. Revue des Études Grecques 78. W. najve i satelit u Sun evom sistemu. Myth. 57-58 Harrington. Archaeology (July / August).y y y y y y y y y y Calder. . Me utim. Insistent Questions. nas najvi e brine mogu nost da tamo i dalje ima nekakvog ivota.P. Evropa? Ili. mo da i mnogo vi e od toga. Archaeology (July / August).). K. ima atmosferu gu u od Zemljine i ne bi bilo preveliko udo da u njoj ima i amino-kiselina. 1999. The Case for Authenticity.org http://www. New York: St. 235-237 Preporu ene Web stranice: http://www. W. a jo manje sa navodnjavanjem. Martin's Press Traill.M.A. Titan. mnogo be ivotnija nego to smo pre stotinak godina o ekivali. III and Traill.D. koja je ve par godina na putu ka Saturnu. okean. godine po alje sondu "Orbiter" put Evrope. imaju mnogo vi e sli nosti sa Zemljom nego Mars. Not A Forgery. Sonda.M. Za to je odgovoran Persival Lovel. godine. "Kazini". Dakle. ali danas znamo da to sa kanalima nema nikakve veze. NASA planira da 2003. Ustvari. Behind the Mask of Agamemnon. Schliemann of Troy: Treasure and Deceit. Ono to je Lovel bio u stanju da vidi.nationalgeographic. O. zaista li i na mre u kanala. nedvosmisleno ukazuju da je Mars pust ak i u pore enju sa Saharom. New York: Arno Press Traill. Is the Mask a Hoax? Archaeology (July / August).

u stvari. trebalo bi da budemo u mogu nosti i da analiziramo njen spektar. godine nije se znalo da li i oko drugih zvezda postoje planete. trebalo da bude krajnje normalna stvar. Kad se "Orbiter" spusti na Evropu. Nekoliko zemalja bi trebalo da u estvuje u projektu "Terrestrial Planet Finder". onda to zna i da Zemlja nije nikakav izuzetak. tek smo po eli. jo uvek niko ne zna. Karl Segan je tvrdio da ih ima i o igledno je bio u pravu. Do oktobra meseca 1995. verovatno. Veliki kvadrat na slici je. ali polako. Je li je? ivot bi. Za proteklih pet godina smo prona li pedesetak novih planeta koje kru e oko zvezda bliskih na em planetarnom sistemu. onda to sigurno mogu i civilizacije starije od nas. Istina. ili je to privilegija na eg Sunca. otprilike. ako patern primetimo u nekom drugom spektru.Snimak povr ine Evrope sa svemirske sonde Galilej na injen aprila ove godine. 400 x 400 kilometara. Zna se da postoji patern u Zemljinom spektru koji jasno ukazuje na prisustvo ivota. Dakle. Jedna je stvar tra iti amino-kiseline . mnogo toga e biti jasnije. Pretpostavljamo da bismo uz pomo njega bili u mogu nosti da na rastojanju od par desetina svetlosnih godina razaznamo planetu veli ine Zemlje. ta vi e. a ako to mo emo mi. postoji ivot baziran na ugljeniku. U pitanju je sistem velikih teleskopa koji bi bio postavljen u Zemljinoj orbiti. za sada smo u mogu nosti da detektujemo jedino planete velike barem koliko i Jupiter. traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija je aktivnost koja izaziva mnogo vi e podozrenja. Traganje za vanzemaljskim civilizacijama Fermijev paradoks: Gde su svi? Ljudi bi mogli da kolonizuju itavu na u galaksiju za manje-vi e milion godina. Pa gde su onda? Za razliku od potrage za vanzemaljskim ivotom. U sredini imamo ve ta ku boju uba enu da bi se detalji bolje videli. ta je stvarno na slici. Zna ajno prisustvo kiseonika u spektru planete je dobar pokazatelj da na njoj.

O verovatno i da detektujemo signal koga alje neka druga tehnolo ka civilizacija iz na e galaksije najbolje govori uvena Drejkova formula. Eksperimenti na Zemlji jo uvek ne daju osnova za iole dobru procenu. Odakle ova razlika. kitovi i delfini. opet. ostaje nam jo najmisteriozniji od svih . U tu svrhu se danas koriste brojni zemaljski radio-teleskopi. Prvo bi trebalo da utvrdimo koliko civilizacija treba o ekivati i na kom rastojanju od Zemlje. Sada dolazimo do verovatno e da se na jednoj takvoj planeti razvije ivot. pre nika 300 metara. Ne to manje. mo da ak i molekulskim kiseonikom.L. ivotu i nauci uop te. Karl Sagan je bio mnogo slobodniji u procenama ± ceo milion. Dalje. Frenk Drejk je po eo sa "oslu kivanjem" okolnog svemira ne bi li uo ne to iz "kom iluka" jo pre etrdesetak godina. Imaju i u vidu Evropu i Titan. u stanju da razmenjuje radio poruke sa teleskopom sli nih performansi udaljenim vi e stotina svetlosnih godina. Otkako je Aresibo renoviran. . Ovaj parametar predstavlja mnogo vi e od broja. Ovakva potraga na momente izgleda budalasto. da bez obzira na sve to to znamo. Aresibo u Portoriku. slanje poruka u bocama izgleda pouzdano kao DHL. Mo da bi ivot na svakoj od tih planeta nastao ako mu damo dovoljno vremena. pa ak i Mars u podalekoj pro losti. inteligentne vrste. Parametar ne predstavlja prose an broj planeta u sistemu koje imaju manje-vi e pogodne uslove za nastanak ivota. uradio Drejk. fc je verovatno a da e inteligentni ivot razviti tehnolo ku civilizaciju. godine Zemljani redovno alju poruke. Do pre koju godinu nismo bili u stanju da procenimo ovaj parametar. fc mora biti manje od jedan. Me utim. Sada izgleda prihvatljivo da je to pribli no 0. Ovo je ve malo te e proceniti. Drejkova formula je upravo gruba procena broja odgovaraju ih civilizacija u Mle nom putu: N = Rz * fp * ne * fl * fi * fc * L Rz predstavlja broj novonastalih zvezda u Galaksiji za godinu dana. imamo jako male anse da "uspostavimo liniju" sa nekom drugom civilizacijom. Po Drejku. To se da proceniti. Ovaj je d inovski tanjir. svakako. fl. samo je pitanje da li vremena ima toliko? fi je parametar koji daje verovatno u da na planeti na kojoj se javio ivot do e i do inteligentne varijante. do trenutka kad prestanu da postoje.5. ak i da valjano procenimo sve pomenute parametre. naravno. injenica je. ovo ima mnogo vi e smisla. zaklju ite sami. ali ipak prili no. a sasvim druga poku aj da sa njima pri amo. izgleda da ne pokazuju nikakvu ambiciju da otpo nu izgradnju radio-teleskopa. Najpoznatiji me u njima je.000.na drugim planetama. mo da dva. Ljudima je to po lo za rukom. broj civilizacija u na oj galaksiji sposobnih za pan-galakti ku radio-komunikaciju je negde oko 10. metanom. odnosno vreme u godinama od trenutka kad izmisle radioteleskope i nuklearne bombe. Uslov za ovo "kom ijsko askanje" je da obe civilizacije naprave radioteleskope i da imaju dovoljno strpljenja. ali stoji da i u ovom na em sistemu postoje svetovi sa amonijakom. po ev i od 1974. jer evolucija izgleda kao toliko mo an fazon da nije jasno ta bi je u tome moglo spre iti. ne izgleda ve e od jedan. prose an rok trajanja tehnolo kih civilizacija. U pore enju sa ovim poku ajima. verovatno vodom. Mnogi su mi ljenja da je fi jedinica. ali iza svih tih poku aja stoji sve ono to znamo o Kosmosu. Da ne bude kako na a civilizacija samo uti i slu a. fp je verovatno a da oko bilo koje od zvezda u Galaksiji kru e planete. Rz je negde oko 20. Prvi je to. samo je pitanje koliko. Jasno.

Slika d inovskog radio-teleskopa u Aresibu u Portoriku. Od projekta se. nema potrebe da sve na e anga ovanje baziramo na jednom jedinom teleskopu. ko e da da pare za ovakvo istra ivanje. ipak. kada je izgledalo da je sve mogu e i kada su izdvajanja za nauku bila neverovatno velika prema dana njim merilima. ali. To udo je trebalo da bude sistem od 1500 radio teleskopa vrednih deset milijardi dolara. koji bi slu io isklju ivo za traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija. To bi bila stvarno dobra satelitska antena. Jasno. opet. procene su da bi ovakav sistem bio u stanju da na rastojanju od vi e desetina svetlosnih godina detektuje obi an TV signal. zar ne? . Po etkom sedamdesetih. NASA je planirala projekat Kiklop. teta. odustalo.

onda znate kako VLA izgleda. Sistem radio-teleskopa poznat kao VLA (Very Large Array) u Nju Meksiku li i na par e hipoteti kog Kiklopa. . Ako ste gledali Zemekisov "Kontakt". puno je ve i od D odi Foster. U svakom slu aju.. VLA.Umetni ki crte nikad napravljenog Kiklopa..

godine ekipa sa Berklija. Za godinu ipo. godine Karl Sagan. SETI moba izgleda ne to druga ije nego kada se okopava kukuruz. koliko postoji . Slika do sada preskeniranog dela neba. Na alost. Klju za re enje problema le i u fenomenu koga zovemo . Ideja je da se stalno snima radio-nebo iznad na e planete i da se ti podaci kontinuirano obra uju. Naravno. otpo inje projekat SETI@home. na elu sa Danom Verthajmerom. "The Planetary Society" je odre io kesu.nekom drugom prilikom. 1979. postoji samo ograni en pojas u kom se te ta ke mogu na i.Internet. To je taman toliko podataka da ih ne bi obradili u ril-tajmu ni svi super-ra unari Planete. Postoje razlozi za to smatramo da je ba ova frekvencija naro ito pogodna za pan-galakti ku komunikaciju. radio prijemnik sa d inovskom antenom u Aresibu svakodnevno snima 35 gigabajta "radio programa". prvom slede om prilikom na Berkli. Dodu e. Radio-teleskop u Aresibu je u stanju da. uvek u pozadini snima i radio signale na frekvenciji od 1420 MHz. Kad se ra unar "naka i" na Internet. on dovu e sirove podatke. ali sposobnost nije sama po sebi dovoljna. jeste. 1999. anse za uspeh su nam jako male i zbog toga je dobar deo posla potrebno odraditi na mobu. Aresibo je stacionarni radioteleskop i ne mo emo ga pomerati. Brus Marej i Luis Fridman su osnovali "The Planetary Society". O igledno nam nedostaje i jedan Aresibo na ju noj polulopti. ali o tome . bez obzira na to ta mu je u tom trenutku primarni zadatak. sedamdesetih godina ovo je bio SF. On uvek snima ono to se nalazi ta no iznad njega. Iste godine na Berkliju po inje i projekat SERENDIP (The Search for Extraterrestrial Radio from Nearby Developed Populations). mo e da instalira ovo program e i da se priklju i traganju za ET civilizacijama. Zahvaljuju i rotaciji i revoluciji na e planete. fondaciju koja za cilj ima finansiranje potrage za vanzemaljskim civilizacijama. Ovaj screen saver je svima dostupan i ko god ne zna ta bi njegov ra unar pametno radio kad ne radi ama ba ni ta. Danas je malo druga ije. Ekipa sa Berklija je napravila screen saver koji obra uje podatke iz Aresiba.Projekat SETI@home Da li je na a civilizacija sposobna da ostvari Kontakt? Nema sumnje. Dakle. obra uje ih dva-tri dana i rezultate alje. ta se ta ka na nebu stalno pomera i na taj na in "prebrisuje" radio-nebo.

Za to vreme je obra en veliki deo neba vi enog nad Aresibom. Muir.. mo da e nekad nekom ET ampolionu ova plo a pomo i da shvati kakve to poruke alju bi a sa "tre eg kamena od uto-zelenog patuljka" negde sa ruba Galaksije. March/April 1998: 118-22. jer stvarno ne znam ko e i kada biti u mogu nosti da ode po takav kamen. Potraga je tek po ela. B. Slika zlatne plo e sa Pionira 10. Sr an Verbi fizi ar Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatrura: y y Hayes. 1998. Sve u svemu. New Scientist. 25 July 1998. lansirana 1972. ali niko nije ni o ekivao da emo uspeti tako lako. nadajmo se da mu ne e trebati i Kamen iz Rozete. Ukupno utro eno procesorsko vreme se vi e ne meri asovima ili danima. H. The American Scientist. godine. Collective Wisdom. First Contact. na projekat se "primilo" oko dva miliona ljudi. udovi no veliki posao. Preporu ene Web stranice: . Jo uvek nema ni eg spektakularnog. mo da. predstavlja poruku. Sonda se danas nalazi na sedamdesetak astronomskih jedinica daleko od Sunca. Zatim bi valjalo da na emo i nekog novog ampoliona da to de ifruje.SETI@home. 1998.. Ko zna. Prvo bi trebalo da otkrijemo signal koji. Ovakvu plo u na sebi nosi svemirska sonda Pionir 10. ta nije juzera. U pitanju je 250 000 godina CPU vremena.

htm http://www. niti se na bilo koji drugi na in mogu povezati. glinenim lampama i uvenom disku iz Festosa (slika 1).photojournal-b.. kao to su glava. godine.ssl.nasa. To pismo. faze direktnog razvoja.amsci. One nisu.html http://www. No.od 3.gov http://www.. zvezda.coseti. . Prva faza razvoja pisma je hijeroglifsko-piktogramsko pismo.org/vol1no2/sagan. Naziv hijeroglifi je potekao od uvenih egipatskih hijeroglifa.org http://www.bigear. mo e se uslovno podeliti na tri faze.com/ns/980725/alienscreen. iako na prvi pogled tako izgleda. Pretpostavlja se da je kori eno od 2200. Na njima postoje piktogrami koji se lako mogu prepoznati.org/amsci/issues/Comsci98/compsci1998-03.edu/ http://www. koje se u literaturi razli ito naziva: minojsko pismo ili egejsko pismo. ruka. iako ova dva pisma nemaju nikakve direktne veze.html Preporu en film: y "Kontakt" . razre enje ovoga pitanja je i klju njihovog de ifrovanja.newscientist.jpl. milenijuma pre nove ere pojavljuju se prvi zapisi u obliku pisma.berkeley.film Roberta Zemekisa po romanu Karla Sagana Nastanak i razvoj U vreme postojanja minojske kulture na Kritu . do oko 1650. strela. koje je sa uvano na minojskim pe atima.setiathome.http://www.

kamenu. a najpoznatiji su zapisi na eni na 150 plo ica na lokalitetu Hagija Trijada. nama i najzanimljivija. Pronala eni su samo na teritoriji ostrva Krita. Tre a faza.Slika 1 .Disk iz Festosa . tako da mo emo govoriti o njima kao o ideogramima. Druga faza je ono to nau nici nazivaju Linearom A. metalnim predmetima. do oko 1450.. Slika 2 . do 1200. Ono se koristi od oko 1400.. Na eno je na velikom broju glinenih tablica i na Kritu. Znakovi koji su ranije kori eni sada su svedeni na konture koje su te ko prepoznatljive. godine (slika 2). Bele e se na keramici.Glinena plo ica predstavom minojskog pisma poznatog kao Linear A. godine. ali i na gr kom kopnu (u . je Linear B pismo.najstarije svedo anstvo drevnog minojskog pisma. Ova verzija pisma je kori ena u periodu od 1750.

u Pilosu oko 1500. odnosno neka varijanta gr kog jezika iz koga e se kasnije razviti klasi ni gr ki jezik. a u Linearu A ne postoje ni linije razdvajanja izme u redova. ali postoji samo nekoliko istih znakova.. Mikeni. Opet uslovno mo emo govoriti o ovom pismu kao o varijanti Lineara A.Knososu oko 3000 tablica.) i jedino je de ifrovano (slika 3). ili da je u pitanju..pragr ki. Koji je jezik u pitanju? Po to govorimo o vremenu bar 500 godina pre Homera i 1000 godina pre gr kih poznatih dijalekata. merni sistemi su razli iti. kao ni razvijen numeri ki sistem.Tri plo ice sa zapisima Lineara B. uslovno re eno . Slika 3 . najverovatnije neindoevropski (kao to je etrurski). kakvog ga mi danas poznajemo. . Tebi. mogu e su dve pretpostavke: da je to pismo koje je bele ilo neki jezik koji je postojao pre gr kog na toj teritoriji.

ali jasna veza je samo izme u 7 znakova.Kiparsko pismo Slika 4 . Postoje izvesne sli nosti izme u ovog pisma i Lineara B (slika 5). Ovo pismo je kori eno u periodu od 6. veka pre nove ere za bele enje gr kog jezika (slika 4).Kiparsko pismo. do 2. . dok je veza izme u ostalih znakova jo uvek u sferi pretpostavki.

Ipak su svi nau nici poredili ova dva pisma i dodeljivali Linearu B glasovne vrednosti kiparskog pisma (po to je ono ve bilo de ifrovano). Razlika ime u njih je jasna: nefonolo ki sistemi se oslanjaju na sisteme simbola koji su u manjoj ili ve oj meri apstraktni. . Tip pisma Jezik se mo e bele iti na razli ite na ine. koje sadr i oko 50 000 karaktera. jer se i sami slu imo takvim. Na toj liniji razmi ljanja do lo se do zaklju ka da Linearom B sasvim sigurno nije bele en gr ki jezik. nama najbli e. Oni su posmatrali disribuciju znaka S (se) koji je u gr kom jeziku frekventan na kraju re i i. po to ga u Linearu B nisu na tom mestu pronalazili. Broj znakova u ovakvom tipu pisma se kre e od 50 do 100 (nekada i nekoliko stotina) karaktera. Za ranije faze razvoja pisma smatraju se piktografsko i ideografsko (nefonolo ki sistemi). dok su slogovno i alfabetsko pismo (fonolo ki sistemi) nastali tek kasnije. ima do 35 karaktera koji bele e glasove. Fonolo kih sistemi su u tesnoj vezi sa akusti kom realizacijom govora: znakovi bele e ili slogove ili glasove jednog jezika. Najpoznatije ideografsko pismo danas jeste kinesko pismo. dok je za osnovnu pismenost potrebno znanje od oko 2 000 karaktera (!) Silabi ko (ili slogovno) pismo se danas sre e u japanskoj kani. i pri tome uglavnom odvojeni od govornog jezika. Fonetsko pismo. koji bele e akusti ku vrednost sloga. logi no su zaklju ili da to nije gr ki jezik.Slika 5 .Uporedni prikaz kiparskog pisma i Lineara B.

Grupe znakova u zapisima su odvojene vertikalnim linijama i du ine su od 2 do 8 znakova. Slika 6 . ideogramske predstave nemaju previ e veze sa akusti kom realizacijom re i. tako da je njihovo zna enje mnogo lak e odgonetnuti. destice.Predstavljanje brojeva u Linearu B. Neki su bili do te mere stilizovani da se veza sa izgledom bi a ili stvari koje predstavljaju izgubila. ali sistem nije bio poziciono ure en (ako su hteli da predstave broj 9. Ipak. . materijal je omogu io neku vrstu klasifikacije (slika 9): uz ideograme za svinju i konja su se esto nalazila jo tri ideograma.Kompletan zapis nekoliko znakova . tako da nam pojam koji se iza njih krije nije poznat. Slika 7 . najpre mo emo pretpostaviti da je u pitanju silabi ko pismo. ponovili bi znak za jedinicu 9 puta). Organizacija je sli na rimskim brojevima. hiljade i desetine hiljada (slika 6). ne ba svih.slika 7).ideogrami ena i dece. Brojevi Na osnovu gra e nije bilo te ko zaklju iti da su brojevi bili bele eni u dekadnom sistemu. tako da mo emo pretpostaviti da su obele avali neku vrstu stoke. a uz enu je obele avan i broj njene dece (posebno de aka i devoj ica . Ideogrami Kao to je ve re eno. to opet upu uje na to da pred sobom imamo silabi ko pismo. Me utim. Postoje znakovi za jedinice.Ako imamo u vidu da je ukupan broj znakova koji se koristio u Linearu B oko 90. esto je bio upotrebljavan ideogram za mu karca ili enu.

tra io je tzv. paterne. Jasno je da ne moramo znati fonetsku vrednost znakova da bismo razumeli neki tekst.. jasno je da je ovde u pitanju bila prevashodno izrazita inteligencija. Nije se znalo koji je jezik u osnovi. naj e e pojavljuju u inicijalnoj poziciji (na po etku re i). Kako je Linear B de ifrovan? Nije bilo nijednog biligvalnog zapisa koji bi bio klju razre enja pisma. dao je Majkl Ventris. kada je ve bio do ao do re enja. dakle. posmatraju i sa lingvisti ke strane. u njegovom radu. imaju slobodnu distribuciju. uzeo je u obzir op ti sadr aj natpisa . ni lingvista. jednog znaka 3. neprocenjivo mu je pomogao filolog i profesor gr kog jezika na Oksfordu. Sve zaklju ke koji su u ovom tekstu navedeni. ali svi njihovi poku aji su se zavr avali bez uspeha.. Slika 8 . inventari. bilo je je i razmi ljanja o samom sistemu jezika.O Majklu Ventrisu Pre nego to se Majkl Ventris (slika 8) po eo zanimati za ovaj problem. istra iva i su poku avali na razne na ine da pri u materijalu koji su imali. katalozi. da li razlikuje rodove ili mno inu i poku aj da se prepozna ne to to bi se moglo identifikovati kao bilo koji oblik fleksije. D on edvik. dakle ni arheolog. ak. oni se mogu na i u bilo kojoj poziciji u re i. nije se mnogo odmaklo. Kako je sam Ventris bio arhitekta. sposobnost i upornost. Uglavnom. da li je flektivni ili nije. moralo se krenuti od metoda kojima se koristila kriptografija. analizirao je distribuciju znakova . istina.Majkl Ventris. tako to je svaki znak obele io brojem. zatim je sli ne znakove grupisao i poku ao da na e varijacije natpisa ili. godine. ta je Ventris uradio? 1.u estalost pojavljivanja uop te i pojavljivanja na odre enim mestima Prvo zapa enje koje je dalo rezultate je to da se znakovi.to su. koje je Ventris obele io brojevima 8. bile liste. Ipak. uglavnom. Svoj prvi rad u vezi sa ovim problemom Ventris je objavio sa 18 godina (1940). kao to je to svojevremeno bio slu aj sa Kamenom iz Rozete (uz pomo koga je ampolion de ifrovao staroegipatske hijeroglife). 2. Pored toga. Manje ili vi e ozbiljno. . 38 i 61. Dakle. a kona no je de ifrovao Linear B 1952.

Ilustracija analiti kog procesa Majkla Ventrisa: znak 78 u finalnoj poziciji. Zatim. Za to? Ako imamo na umu da su znakovima bili bele eni slogovi (u idealnoj formi: konsonant-vokal). o-pa-nak. Ukoliko su te re i bile dovoljno duga ke onda je mogao govoriti o tome da su odre eni znakovi u vezi (slika 11). razmatrao je re i koje se razlikuju samo u ponekom znaku. . To zna i da su ovim znakovima bili obele avani isti vokali. u-sa-di-ti. zato to se on esto nalazio i u finalnoj poziciji (na samom kraju re i). ako re po inje vokalom. (npr: A-na.Slika 9 .) Sam Ventris je bio sumnji av kada je u pitanju znak 61. onda mora postojati znak da obele i taj vokal. ako imamo u vidu da su u pitanju spisi koji predstavljaju liste (slika 10).veznik. verovatnije . Slika 10 . pa nije odmah zasigurno tvrdio da je u pitanju znak za isti vokal. Znak 78 se esto nalazio kao poslednji i pretpostavka je bila da je u pitanju neki sufiks ili.O igledni ideogrami u Linearu B.

razlikuje rodove. Najvi e varijacija Ventris je nalazio na kraju re i. Kako su u pitanju imenice. dokazivalo je pretpostavku da je u pitanju flektivni jezik (slika 12). da sadr e ili isti vokal.Fleksije u Linearu B. Dakle. te da su se tako mogli oma kom zameniti. imaju isti vokal i pridodao ih je parovima koje je formirao. to je dokazivalo postojanje sufikasa. Dalje je pretpostavio da ti sufiksi koji ozna avaju rod (slika 13). Slika 11 . kako ih je odredio Ventris. Slika 12 .Odnosno. ili isti konsonant (npr: do-to ili do-du). Pronalazio je iste re i koje su bile upotrebljene uz znak za enu ili mu karca i imale razli ite nastavke. .Parovi veza izme u grupa znakova u Linearu B. Tako je formirao nekoliko parova. koji je bele en. odnosno. bilo je jasno da jezik. to bi se onda ovi mogli nazvati i deklinacijskim sufiksima.

Slika 14 . frekvenciji istih vokala ili konsonanata.Ventrisova tabela veze izme u znakova Lineara B prema u estalosti. Iako je sve vreme poku avao da uporedi jezik koji je bele en Linearom B sa etrurskim. U tu tabelu je smestio oko 60 znakova koji su bili frekventniji u gra i koju je imao. koja je pokazivala veze do kojih je do ao. ak i nehotice. Nastavljaju i istra ivanja u tom smeru Ventris je formirao tabelu (slika 14). najvi e paralela nalazi upravo sa .Slika 13 Razlikovanje rodova u Linearu B. tj. ipak.gr kim jezikom! . Ona je pokazivala veze me u znakovima po tome da li sadr e isti vokal ili isti konsonant.

to je bilo esto u gr kom jeziku. sadr ali . Odakle je bio re en i IV red -j. Ve je po ela da se ra a sumnja da je u pitanju neka varijanta gr kog jezika. . zbog kiparskog ti koji je sli an znaku 37. imao je znakove za a i ni. tj. Pretpostavio je da e se ona prona i u natpisima imena jedne od morskih luki na Knososu . Najprihvatljivije re enje nam dolazi. Kockice su se polako slagale.ko.. znak 61 je vokal i. 12 je so. Kako se esto nalazio natpis "formule" 70-52-12 (. Zbog silabi kog sistema treba tragati za slede om konstrukcijom a-mi-ni-so. Nemogu e je bilo ne primetiti da je u estalost zankova koji sadr e s bila velika na kraju re i.ko. Tra io je one konstrukcije koje su odgovarale shemi 08-. i prona ao slede e varijante: a) b) c) d) 08-73-30-12 08-73-30-12-45 08-73-30-41-36 08-73-30-41-57 prost oblik lokativ /pridevski /oblici Dakle.. Recimo: 1. red VIII (30.-30-.a. Po to je otkrivena fonetska vrednost znaka 70 . znak 08 jeste glas a zbog velike u estalosti pojavljivanja. Nastavci koji su se javili pod c) -36 i d) -57 su. 06) je n.o-no-so). a da je sam natpis: ko-no-so . opet. Nametalo se re enje koje nam je. opet. iz gr kog jezika: ko-ros i ko-re (slika 15). znakovi 73-30 su mi-ni (odnosno mni). prema tabeli. trebalo je otkriti znakove 42 i 54. Oni se nalaze u II redu.k. zna i sadr e isti konsonant. pragr ki.. a mozaik nam je sve vi e otkrivao gr ki jezik.Amnisosu. odatle je kolona V ona iji znakovi sadr e vokal a u kombinaciji sa nekim konsonantom 2. Ventris je zatim poku ao da prona e potvrdu za svoje zaklju ke u materijalu koga je imao. Od toga. ukazivalo na gr ki: da su u pitanju mocioni sufiksi (nastavci za obele avanje roda) -jo.. odakle je kolona I ona iji znakovi sadr e vokal i. ondnosno . 52. bilo ga je jedino mogu e re iti tako da je vrednost znaka 70 .o. Kona an dokaz dobijamo razre enjem natpisa koji su se nalazili uz ideogram za enu. 24. ime re avamo jo jedan red IX = m.Razre enje Mukotrpno napravljena tabela ipak ni ta ne re ava. zbog toga to je kiparski znak za na sli an znaku 06 3. -ja.. To su 70-54 i 70-42.. Fonetska vrednost nekih znakova je na ovaj na in bila razre ena..Knosos! Otuda je X red . a ozna avali de ake i devoj ice. Ventris dalje pravi itav niz pretpostavki od kojih se neke pokazuju ta nim. odakle je kolona II o i VII red s.

ve varijanta koja je 500 godina starija od Homera i 1000 godina starija od standardnog ati kog dijalekta (slika 16). mogao je da transkribuje sve vi e tekstova i sve vi e je bio uveren da je njegovo re enje ta no.Slika 15 .Grupe silaba u Linearu B koje ozna avaju de ake i devoj ice (koros i kore). godine BBC ga je pozvao da govori u emisiji na njihovom Tre em programu i on tada koristi priliku da obelodani . Slika 16 . U junu 1952. Veliki deo tabele je bio re en. ali ne gr ki kakvog mi poznajemo. Tada je Ventris bez sumnje mogao da zaklju i da je jezik koji stoji iza Lineara B gr ki. proveravaju i i upore ivaju i.Mapa gr kih dijalekata u klasi no doba.

estitao Ventrisu. a mnogi su poku avali da ospore njegova otkri a. D on edvik je dobio Ventrisove spise koje je detaljno prou io i. prema mi ljenju ovog filologa . a u kolonama B Linear B pisma. to je i do danas ostalo neosporno.. opisao je zatim kompletnu ortografiju . Dao je preciznije opise izgovora znakova koji su se bele ili.. konsonatske grupe. Koriste i se Ventrisovim otkri em. edvik mu je dosta pomogao u daljem radu. bile burne. U maju 1953. naravno. ali ih niko do tog trenutka jezi ki nije ispitao.kako su bele ili diftonge. Po to je predavao gr ke dijalekte na Kembrid u. I. Poznaju i dobro gr ki jezik i njegove dijalekte. na kraju.uvenu Arhivu iz Pilosa. Re enje Majkla Ventrisa je time bilo u potpunosti nau no potvr eno.Ventris je na ao re enje.svoje otkri e (slika 17). Blegen je sam mogao da pro ita i rastuma i natpise na tim tablicama.Tabela razvoja znakova minojskog pisma: u kolonama H su znaci hijeroglifske. Reakcije su. godine Ventris dobija pismo od profesora Blegena. u kolonama A . On je prethodne godine tamo otkrio najve u kolekciju tablica Lineara B do danas poznatu . koji je tada iskopavao palatu Pilos. .Lineara A. Slika 17 .

sciam. (2nd edition). Pretpostavke o postojanju kanibalizma me u pripadnicima ljudske vrste datiraju jo iz davne pro losti.. moreplovca koji je prvi stigao do Njujor kog zaliva. pri iskrcavanju na jedno od ostrva. On je tada primetio da odre ene grupe ljudi koji ive na Kubi i Haitiju jedu meso svojih saplemenika.Mirjana elma lingvista Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura y Chadwick. Smatra se da je pojam "kanibalizam" prvi upotrebio Kristofer Kolumbo. Na svojim daljim putovanjima on je plovio karipskim morima i susretao se sa tamo njim ivljem. me utim. Na primer. Ova pojava se ne odnosi samo na ljudsku vrstu i stoga se kanibalizam ne mo e poistovetiti sa ljudo derstvom. Deciphrement of Linear B. ubila i na mestu ga ivog pojela. dok je cela posada to bespomo no posmatrala. ve se ovaj pojam upotrebljava i kod svih ostalih ivotinjskih vrsta.htm Kanibalizam se mo e najjednostavnije definisati kao (zlo)upotreba pripadnika sopstvene vrste u ishrani. .crosswinds. Danas se ne mo e sa sigurno u tvrditi da li su stanovnici ukutjena pre 400 000 godina koristili mozak i ostale delove tela svojih sunarodnika u ishrani. Oxford: Univesity Press Preporu ene Web stranice: http://www. lukaviji. koje su najverovatnije slu ile da se pro iri postoje i veliki otvor (foramen magnum) i "olak a" va enje mozga. ali nije ni poku ao da pru i bilo kakvo obja njenje ovakve pojave. na osnovu prisustva odre enih karakteristika na skeletnim ostacima. na bazi lobanje Pekin kog oveka iz pe ina ukutjen u Kini nalaze se ve ta ki napravljene rupe. ili su va enje mozga i njegovu konzumaciju praktikovali da bi nekim magijskim putem postali pametniji. dana nji nau nici mogu. J. Gore navedena pri a predstavlja prvi pisani izvor o postojanju kanibalizma.html http://www. hrabriji. koji je uo io ovu pojavu putuju i po morima Srednje Amerike.com/0796issue/0796scicit01. Ovakva tu na sudbina zadesila je ovanija Verazana. da utvrde da li je ovakva praksa postojala u nekoj ljudskoj populaciji. zadesila ga je potpuno neo ekivana sudbina: odmah po silasku sa broda grupa domorodaca ga je uhvatila. Me utim.. godine. 1972. 1528.net/~velikovsky/dag/decipher.

Slika 1 . Sli no se mogu tuma iti i nizovi tankih i preciznih. godine. jer su iskopavanja vr ena jo 1899. kao i unutar o nih duplji na lobanji sa lokaliteta Bodo u Etiopiji.Neandertalcima i datiraju od pre otprilike 45 000. ali su mogli da nastanu i tokom pripreme ostataka pokojnika za sekundarno sahranjivanje. ali dubokih useka na jagodi noj kosti. jer sli ni tragovi nastaju i prilikom i enja kostiju od ostataka mi i a i drugih tkiva. starosti oko 600 000 godina. . pa do preko 130 000 hiljada godina.nau nici su podeljeni po pitanju da li se ovde radilo o svedo anstvu kanibalizma ili o ritualnom urezivanju. Istra iva i koji prou avaju ove ostatke tvrde da izuzetna fragmentovanost kostiju i postojanje zasekotina na njima govore u prilog praktikovanju kanibalizma. Ovi tragovi bi mogli da ukazuju na postojanje ljudo derstva.Urezi na ostacima lobanje iz Krapine . a do dana njih dana nije sa uvano dovoljno ivotinjskih kostiju da bi se utvrdilo da li su ljudski i ivotinjski ostaci imali isti tretman. Jo jedan primer sli ne prakse jeste i lokalitet Atapuerka u severnoj paniji. Ne to uverljiviji dokazi poti u iz pe ine Vindija (tako e u Hrvatskoj). Sama analiza ovog materijala nije preterano pouzdana. Zasekotine na lobanji broj 20 iz Krapine u Hrvatskoj (slika 1) dugo su vremena bile predmet rasprave u krugovima fizi kih antropologa. kao i to da se izme ane ljudske i ivotinjske kosti nalaze odba ene u jami. gde su ljudske kosti se ene i lomljene i jednostavno razbacane po podu pe ine bez ikakvog obreda sahranjivanja (slika 2). gde je na ostacima najmanje est individua uo eno prisustvo zasekotina razli itog stepena. Potencijalni znakovi kanibalizma otkriveni su i me u na im srodnicima .

nau nici rom sveta su po eli da obra aju mnogo vi e pa nje na tanane detalje koji su izdvajali tragove kanibalizma od drugih procesa. . Otkrivene individue su pripadale Anasazijima. nastali neposredno pred smrt i koji su ostavljali sli ne tragove na kostima.Fragment ljudske kosti iz pe ine Vindija (Hrvatska). Slika 3 .Slika 2 . koji veoma li e na tragove koji se mogu na i na ivotinjskim kostima za koje znamo da su kori ene u ishrani. precima dana njih Pueblo Indijanaca. sa tragovima se enja kremenom alatkom.Ljudske kosti sa lokaliteta Mankos. Tokom iskopavanja ostataka 30 individua otkriveno je prisustvo zasekotina i tragova gorenja na kostima. Jedan od najdetaljnije ispitivanih lokaliteta na kojima su uo eni eventualni posredni tragovi ljudo derstva na ljudskim kostima jeste lokalitet Polaka Vol (Polacca Walsh) u Arizoni. delovanje faktora spolja nje sredine ili tragovi povreda od oru ja. kao to su destruktivno delovanje ivotinja strvinara. sa vidljivim tragovima "obrade" Posle ovakvog okantnog otkri a.

tj. kada se prona u ljudski ostaci. Osim posmatranja golim okom. ve da su njihovi ostaci prona eni u jamama ili na podovima stani ta izme ani sa kostima ivotinja. naro ito ubijanjem dece. jer su jake zglobne veze morale da budu iskidane da bi se lak e manipulisalo odre enim delovima tela. za potpunu analizu ovakvih tragova neophodno je koristiti mikroskop. Na kostima se mogu konstatovati i tragovi lomljenja. ili mo da neki vid "le enja" Upra njavanje kanibalizma se uvek smatralo nekom vrstom anomalije u ljudskom pona anju.Figurica iz Perua na kojoj je prikazan kanibalizam. Ubijanje ljudi i kori enje njihovog mesa kao hrane mogli bi da predstavljaju i jedan oblik dru tvene kontrole. ne bi li se ta no odredio na in nastanka takvih promena. To zna i da pokojnici nisu bili sahranjivani. da objasne i na in sahranjivanja. Uglavnom. Jedna od pretpostavki je i da ova pojava predstavlja na in smanjivanja broja stanovnika susednih populacija.Broj zasigurno potvr enih slu ajeva kanibalizma u otkrivenim arheolo kim populacijama jo uvek je mali. treba imati na umu da su skeletni ostaci tretirani kao ostaci bilo koje druge ivotinjske vrste koja je slu ila za ishranu. U slu ajevima kada se pretpostavlja da se radi o kanibalizmu. koje je praktikovano da bi se lak e do lo do veoma hranljive ko tane sr i. to kazuje da su pre kori enja u ishrani. naro ito u predelima zglobova. Tako e. ali usled sve pa ljivijih analiza o uvanih skeletnih ostataka po inje da se dobija sve ve i broj informacija. infanticidom. . nije bila jedini razlog za surove obi aje me u na im precima. vidljivi su i tragovi gorenja. Drugo obja njenje bi bilo da se kanibalizam javljao kao reakcija odre ene ljudske grupacije na sveprisutni stres. Slika 4 . Na ovakvim ljudskim kostima vidljivi su tragovi kasapljenja. fizi ki antropolozi poku avaju. izme u ostalog. le evi bili pe eni ili kuvani kao i bilo koja druga vrsta mesa. Ovakva istra ivanja osvetljavaju jednu potpuno drugu dimenziju ljudskog postojanja i ukazuju da ekstremna glad. najverovatnije. ali detaljnijim pregledanjem ko tanih ostataka iz praistorije uo ava se da to ipak nije tako retka pojava.

Zulu ratnici mogu da netremice i neustra ivo gledaju u neprijatelja. Izgleda je lak e prihvatiti da su ovakvi tragovi na kostima nastali tokom ratnih sukoba ili sprovo enja nekakvih rituala sahranjivanja. Po to je arls Makartni smatran izuzetnim junakom. . nadprirodno sticanje mudrosti. te su Tolalici iz unutra njosti Celebesa. hrabrosti ili bilo koja druge osobine koja je mrtvu osobu krasila za ivota. uvek kada se govori o ljudo derstvu. godine i pojeo njegovo srce. njegovo telo je osu eno. jer su verovali da e na taj na in postati hrabriji i u dovoljno sna ni da pobede svoje neprijatelje. Razlozi zbog kojih bi meso i krv mrtvih ljudi bili kori eni u ishrani su. Ovo verovanje je bilo rasprostranjeno me u Kamilaroima iz Novog Ju nog Velsa. Kod ovog plemena postoji i verovanje da ukoliko pojedu obrve i sredinu tela svojih neprijatelja. a kosti uvane kao svetinja u Kumasi. Naura Indijanci sa Nove Grenade su jeli srca panskih konjanika (koji su ih terorisali). i jetra je smatrana za organ koji ukoliko se pojede. Osim srca. Matuana popio u trideset poglavica plemena koje je pokorio. u nadi da e postati nadmo an i nepobediv. Uveren da se osobine mrtvog junaka prenose pro diranjem nekog od njegovih delova tela. mo e da prenese hrabrost pokojnika. odre eni delovi tela ubijenih neprijatelja bi se pekli dok se ne bi pretvorili u pepeo. Postoji zabele ena pri a da je poglavica plemena Zulu. ljudi te ko prihvataju injenicu da su predstavnici njihove sopstvene vrste sposobni za ovakav in. u procesu uvo enja de aka u svet odraslih. Kao izvor neobi ne hrabrosti smatran je i mozak. Kod plemena jugoisto ne Afrike. Slika 5 .Stereotipni prikaz ritualnog kanibalizma kod Asteka. navodno. a zatim bi se pepeo me ao sa drugim sastojcima i davao de acima prilikom ceremonije inicijacije. pripadnici plemena Ifugao sa Filipina i Kaji iz Nove Gvineje bukvalno isisavali mozgove svojih neprijatelja.Naravno. a antski poglavica je ubio sir arlsa Makartnija 1824. meso razdeljeno ni im oficirima. U etnolo koj literaturi postoji itav niz zapisa o praktikovanju kanibalizma irom sveta.

a da je ovo strogo zabranjeno odraslim mu karcima. da pojedemo nekog od svojih bli njih! Julija Kele evi lekar i fizi ki antropolog Beograd . Bolest se manifestuje itavim nizom poreme aja funkcija malog mozga. Ova bolest je predstavljala uzrok smrti polovine enskog stanovni tva i velikog broja dece. kao predstavnici samoproklamovane najsavr enije vrste na zemlji. koji tokom svojih zlo ina praktikuje kanibalizam. kod plemena Fora zabele eno retko oboljenje kuru. da bi kasnije bio zahva en ostali deo centralnog nervnog sistema. Epidemiolo kim istra ivanjima utvr eno je da ene i deca koriste u ishrani mozgove svojih saplemenika. Zanimljivo je da je u prvoj polovini XX veka u Isto noj Papui Novoj Gvineji. Verovatno retko ko od nas uop te mo e da prihvati da smo u stanju. retki su verodostojno dokumentovani slu ajevi o kori enju ljudskog mesa u ishrani. epidemija ovog retkog oboljenja je u potpunosti zaustavljena. iz kojih je izolovana jedna vrsta virusa za koju se smatralo da je izaziva ovog oboljenja."Lovci na glave" sa Papua Nove Gvineje. Ukoliko zanemarimo senzacionalisti ke lanke iz svakodnevne tampe koji govore o jo jednom novootkrivenom masovnom ubici. Nakon trajnijeg iskorenjivanja kanibalizma u ovom podru ju. te stoga oni i nisu umirali od ove bolesti. Na obdukcijama su uzimani uzorci mo danog tkiva.Slika 6 .

zavisne seoske zanatlije.Preporu ene Web stranice: http://www. Prizren i Pri tina).netaxs.meropasi (zemljoradnici) su spadali u grupu feudalno zavisnog stanovni tva. sokalnici (vrsta . Pored toga. Pored takvog odnosa gradskog i seoskog stanovni tva. osnovu privrede inili zemljoradnja i sto arstvo. ogromna ve ina stanovni tva je ivela na selu (slika 1).Karta srednjovekovne Srbije u vreme kralja Uro a II Milutina (1282-1321). Svi stanovnici sela . Slika 1 .sto ari. ali povrh svega.com/~trance/cannibal.html Ko su stanovnici sela? Srbija je pre oko 700 godina bila zemlja u kojoj su se gradovi (Novo Brdo. kao i brojni trgovi u unutra njosti zemlje tek po eli razvijati. u kojoj su bili jo i vlasi . Ulcinj i Bar) i novoosvojenim vizantijskim krajevima (Skoplje). razumljivo je da su uz rudarstvo. bilo je ne to starih gradova u primorskim oblastima (Kotor. Drivast.

a samim tim. Manja grupa ku a odvojena od mati nog naselja vi e kilometara naziva se zaselkom. imali su u posedu preko 90 sela. Prose no selo je brojalo oko 40 ku a. a razmak izme u gra evina iznosio je od 2. uma. Ku a Tokom XIII i XIV veka. U posedu manje vlastele i pronijara moglo je biti samo nekoliko sela. Ovu grupu zavisnog stanovni tva Du anov zakonik naziva sebrima. To su bili velika i mala vlastela. Arhangela kod Prizrena. tako e je bila bitna blizina obradive zemlje. esto se u sredi tu sela ili na obli njem bre uljku nalazila seoska crkva oko koje se prostiralo groblje. pa njaka i puta.Izgled srednjovekovnog srpskog sela iz XIV veka. a obi no predstavlja za etak novog sela. Prema Du anovom zakoniku o potrebama jednog monaha brinulo se 20 ku a ("i na tisu u ku a da se hrani u manastirima pedeset kalu era"). Kako izgleda srpsko selo u srednjem veku? Sela su skoro uvek bila podizana na mestu gde postoji pija a voda. dok je velika vlastela dr ala i vi e desetina sela. bila to ve a reka ili neki manji izvor. Sela su pripadala gospodarima. sam vladar i pronijari (nenasledna vojni ka imanja). Slika 2 . Uz to. ali se kao lokalne varijante javljaju bondru are i kamene ku e. ali je broj mogao da varira od 10 pa do 200 domova. bila za njih i obavezama vezana. Ku e i druge zgrade bile su uglavnom grupisane na jednom manjem prostoru. manastiri. otroci (robovi) i jedan deo seoskih popova.posluge). u seoskom graditeljstvu preovla uju drvo i kamen kao osnovni gra evinski materijali. pa do vi e desetina metara (slika 2). Manastiri poput Sv. Temelji .

je am. a mali prozori zatvarani su masivnim drvenim kapcima. Velike povr ine pod vo em i vinogradima bile su privilegija vlastele i manastira. dok je prose no doma instvo imalo oko 8 lanova. Seoske ku e su obi no imale dve prostorije. Po to se ve ina dnevnih aktivnosti obavlja na imanju i oko stoke. nego je dim izlazio kroz krov ku e. Svako seosko doma instvo uz samu oku nicu ili ne to dalje od ku e.e ljanje i predenje vune. Ku e gotovo da nisu imale name taj u dana njem smislu. bob i gra ak. a retko tri ili vi e (slika 3).10 do 50 stabala po domu. Uku ani su spavali na slami prekrivenoj asurama. Povr ina prostora za stanovanje naj e e se kretala se izme u 20 i 40 m2. naj e e kru aka.ku e bili su od lomljenog kamena. jabuka i duda. Tako e. ali ima i slu ajeva mnogo prostranijih ku a. ra i proso. kupus. ku a je uglavnom slu ila za spavanje i pripremanje hrane. . U sredini ili jednom od uglova. dok su na njima bili gra eni zidovi od drvenih talpi. ljiva. pori(prazi)luk. Od aka nije bilo. igraju va nu ulogu u seoskoj privredi. kao to su so ivo. a pored toga. veoma va ni proizvodi koji su imali veliki udeo u ishrani bile su mahunarke. niske stoli ice i sinija (sto). od ega su bar polovinu inila deca. skoro jednaku zemljoradnji (slika 4). beli. dok se po selima uglavnom vo e gajilo za potrebe doma instva . kao i tkanje razli itih tkanina. Proizvodi Iako se meropasi smatraju zemljoradnicima. a krov je bio pokrivan slamom ili indrom.Presek srednjovekovne seoske ku e. tre nji. Slika 3 . Najzastupljenije vrste povr a su crni. Pod u prostorijama je naj e e bio od nabijene zemlje. Skromno poku stvo sa injavalo je nekoliko klupa za sedenje. u blatu ili kre nom malteru. velik je broj porodica koje su imale mnogo vi e eljadi. Krovna konstrucija je od drvenih greda. a naro ito sto arstvo. a mo da polica i obavezan razboj. itelje ku e ini uglavnom tri generacije. mnoge druge aktivnosti. obra ivalo je vrt sa povr em. te za tada nje enske poslove . rotkva i repa. nalazilo se ogra eno ognji te. Verovatno najve e zasejane povr ine obuhvatali su p enica.

ili neke porodice. Sa razvojem privrede i trgovine tokom XIV veka..Slika 4 . poslovi oko sena. Seljak na freski naslikan je prema anti kom uzoru. kova kim i tesaraskim zanatom. godine. a sli ne njima bile su ka e od boba i gra ka. jedna zemljoradni ka porodica nije mogla pre iveti a da nije uzgajala stoku. zelje. bitni udeo u ishrani imalo je samoniklo bilje: gljive. Ne to ukusnija bila su razli ita variva sa mesom. za sebre imao izra en ekonomski zna aj. Obi no je na jedno doma instvo dolazilo 1-2 vola. Post je. 2-4 krave.oko 1345. pored verske uloge. jer je omogu avao da se u siroma nim zajednicama u tede vredne i retke namirnice u ekonomskom i prehrabenom smislu. a esto i sa pana urima (va arima). Obi no se radi o mesecima u kojima se obavljaju te ki fizi ki poslovi. kao i nakva eno so ivo. Pojedina sela. .Manastir De ani. tako i za periode godine kada nema postova. Same seoske zanatlije uglavnom su se trudile da najpre zadovolje potebe samog sela. po to je onda nja stoka mnogo sporije napredovala. meso i mast.. Pored povrtlarskih biljaka. Ovo se naro ito odnosi na ovsene i zobene ka e. Ja anjem organizacije crkve (naro ito parohijskih). drva. spremana od kupusa i zelja. a krave su davale samo 2-3 litra mleka dnevno! Ovu hranu trebalo je sa uvati u odre enim koli inama. kako za velike praznike. ve ina dana njih ljudi bi ocenila kao neukusnu i bljutavu. Detalj oranja iz ciklusa "Stvaranje sveta".. bavile su se grn arskim. samo to se radi o daleko manjem broju grla nego kod Vlaha.. Ovo je bilo neophodno. Svinje koje su se uzgajale bile su 2-3 puta manje nego dana nje (maksimalno do 100 kg). a potom i ireg tr i ta. sela sa povoljnim polo ajem dobijaju na zna aju pa prerastaju u trgove. uglavnom neutvr ena naselja sa tr i tem. Pored svega toga. crkva Vaznesenja Gospodnjeg . srpski seoski ivot po inje mnogo vi e da pro ima pravoslavna duhovnost. divlji luk. p elarskim. kakvi su mle ni proizodi. 3-4 svinje i 10-20 ovaca. uticaj crkve se ose ao sve vi e u svim oblastima ivota. Hrana i pi e Od sticanja samostalnosti Pravoslavne Crkve. a tako e i u ishrani. Onda nju hranu. kao to su oranje. a ne u tada njoj srednjovekovnoj ode i.

. a njega su uglavnom nosile mla e ene. ogrta i.) Zapisi iz tog vremena esto pominju da Srpkinje nose malu ensku crvenu kapu (slika 5). Me u ni im slojevima stanovni tva. pantalone i haljine) i vune ili ivotinjske ko e (obu a. najzastupljenija pi a su (zbog jednostavnog na ina pripremanja i dostupnosti sirovine) bili pivo i medovina. a pored toga u upotrebi je bilo i razno drveno posu e. na selu se naj e e nose narukvice (slika 6). Nakit je izra ivan od srebra. sli nu kapama koje su se do na ih dana zadr ale u narodnim no njama Hercegovine. prema opisu putopisaca iz XIV i XV veka. Od nakita. min u e (slika 7). Like. Vino je bilo privilegija vi ih slojeva. to se naro ito radilo sa vo em..Osnovne namirnice ivotinjskog porekla predstavljali su sir i mleko. Hrana se pripremala u skromnom zemljanom posu u. Meso se naravno najbolje konzerviralo soljenjem i dimljenjem. bronze i staklene paste. Obi no su sami seljani uzgajali lan i konoplju i vlastitim snagama ih prera ivali u vlakna.. prstenje (slika 8) i ogrlice (slika 9)..Devojka sa crvenom kapom. Slika 5 . Odevanje Za ode u se isklju ivo koriste prirodni materijali koje esto proizvodi samo doma instvo.. dok je drugi deo mogao biti sa uvan su enjem. a dobar deo se lako odr avao zimi u trapovima sa slamom. koji su i obilno kori eni. naro ito za slu enje i skladi tenje hrane. Bosanske Krajine. te je na selja ku trpezu dospevalo retko. Za izradu ove jednostavne ode e upotrebljavale su se tkanine dobijene od lana (duge ko ulje. prsluci. Ve ini proizvedenog povr a nisu bili potrebni posebni uslovi za uvanje. osim suvog mesta.

Datira iz X-XIII veka. Kao i danas.sezonskim naseljima od tro ne gra e. Sli na katunska naselja postojala su u ni im podgorskim krajevima.Min u a od bronze. tako i one sa neslovenskim imenima koji su govorili jezicima romanske i gr ke jezi ke osnove (slika 11). Srednjovekovna dokumenta prvi put pominju katune u XII i XIII veku. ali pored toga su dr ali i odre en broj goveda i konja. Sto ari ive u katunima . i u srednjem veku bio je uven i nadaleko cenjen vla ki sir. Slika 6 . i u blizini planinskih izvora i vrela. na visini od preko 1000 m. Od stoke su prete no uzgajali ovce. Slika 7 . Ovaj pojam u srednjem veku je obuhvatao sto are razli itog etni kog porekla. U njima je obi no ivelo izme u 20 i 100 porodica. Oni su mogli biti podizani na planinama bogatim pa njacima. filigrana i .Narukvica od staklene paste sa srednjovekovnog groblja onaj kod Prizrena. izra ena u tehnici kovanja. kako one srpskog sa slovenskim imenima.Vlasi i Arbanasi Polunomadsko stanovni tvo koje se isklju ivo bavi sto arstvom i proizvodnjom namirnica ivotinjskog porekla naziva se Vlasima (slika 10).

Unutra nji prostor je mra an i sku en.posrebrivanja. Slika 8 . Arbanasi se pominju u XI veku. Na teritorijama sa boljom crkvenom organizacijom. kada su naseljavali oblasti visokih planina izme u Dra a i Ohridskog jezera. do kumbinija na jugu. Odatle su migracijama dospeli sve do udaljenih oblasti Tesalije i Peloponeza. To su uglavnom jednobrodne crkve sa pripratom. dok u unutra njosti katoli ko stanovni tvo ine uglavnom stranci (Dubrov ani. nedeljna i prazni na bogoslu enja. tako da su retke seoske crkve u koje je moglo stati vi e od 100 ljudi istovremeno. kao i deo Arbanasa u planinskim krajevima. opelo i sahrana na groblju pored crkve. prete no zidane od kamena. ve i broj stanovnika rimokatoli ke veroispovesti ivi u primorskim oblastima. Crkva je u selima brzo zauzimala centralno mesto u ivotima me tana. Poti e sa srednjovekovnog groblja Velekince kod Gnjilana. proslave praznika. a datira iz XI-XV veka.. Sa druge strane. Pored toga.. Seoske crkve su jednostavne i skromne gra evine. Sasi. koji sve do poznog srednjeg veka ne naseljavaju sela i gradove. po to su se svi va ni doga aji odvijali oko seoskog hrama: kr tenje i primanje dece u zajednicu. Prvi put u istorijskim dokumentima. Kao krovni pokriva koristi se indra i crep. Datovana je od X-XV veka. ponekad sa kupolom nad naosom. tako da Sv. crkva je kroz dugi vremenski period uspe no hristijanizovala seoski ivot i mnoge drevne obi aje delimi no u inila prihvatljivim za Crkvu. koji naseljavaju trgove i gradove. ven anje. i od reke Mati na severu.Prsten od bronze sa groblja Velekince. ve bave i se isklju ivo sto arstvom ive u katunskim naseljima. ponekad u kombinaciji sa opekom. U svemu sli an ivot Vlasima vode Arbanasi (Albanci). . Seoska crkva Velika ve ina stanovnika srednjovekovne Srbije pripada Pravoslavnoj Crkvi. Zahvaljuju i pokretljivosti.). Arhangelima pripada osam arbana kih katuna. svako selo je imalo svog sve tenika. od XIV veka sve e e se kao sto ari i stanovnici katuna javljaju na imanjima srpske vlastele i manastira.

Slika 9 . Posebna vrsta obaveze bila je pru anje odre ene koli ine hrane za vladara ili lanove njegove porodice.Kakve su obaveze seljaka? Po to smo rekli da spadaju u grupu zavisnog stanovni tva. Glavni porez nazivao se so e ili dohodak carski. O sakupljanju ovog poreza koji je i ao vladaru. U srednjovekovnoj Srbiji. a pored toga i dva puta godi nje kada su veliki poslovi. brinula se vlastela. i njega je bila du na da pla a svaka ku a (odnosno glava). odnosno mobe. U Du anovo vreme. radu prema svojim gospodarima i vladaru.. ali je od roda u jednoj upi polovina pripadala caru. sela i Vlasi su bili du ni da kori enje ovih dobara pla aju u stoci i siru gospodaru. bili oslobo eni svih davanja prema vladaru.. Po to su se planine i pa njaci nalazili u posedu vladara i crkve. koji je bio i nominalni gospodar sve zemlje. Druga vrsta da bine. a na 100 ovaca . seljak je bio du an da izvr ava razne rabote i druge obaveze. Vlasi su naknadu za zimovanje na vlastelinstvu pla ali na 100 goveda ili konja . jer su crkveni posedi sve do XV veka i vremena Despotovine. koju je svaki vlasnik ubirao za sebe od seljana sa svog imanja. izuzetnu ulogu u prehrani stoke je imao hrastov ir. nazivao se desetak i naj e e se ubirao u itu.Niska od staklene paste prona ena na groblju Mati ane kod Pri tine. te pratnju i lanove dr avne uprave i predstavnike stranih dr ava. Ova obaveza se od vremena Cara Du ana odnosi samo na cara sa pratnjom. a druga polovina vlastelinu. . seljaci su morali da ispunjavaju razli ite obaveze u novcu. Datira iz X-XI veka. ali i u mesu. medu.ovcu sa jagnjetom. a i kasnije. Pored ovih da bina. a iznosio je jedan perper ili protivrednost u itu.po jedno grlo. Seljaci koji su iveli na crkvenim imanjima imali su obaveze samo prema crkvi. dok su seljaci pla ali kori enje ira u svinjama. Zemljoradnici su bili du ni da rade svake nedelje na vlastelinskom imanju. vosku.

Srednjovekovna istorija ne poznaje ni jedan ustanak ili pobunu seljaka u srpskoj dr avi. te u estvovanje u zidanju razru enih upskih gradova. zatim luk i strelu (slika 12). Od naoru anja.Slika 11 . Sli ne obaveze bile su i uvanje puteva i manastira od razbojnika i plja ka a. Ova pojava mo e se opravdati "dobrim" odnosom vlastele prema pu anstvu. koplje. . koja je vremenom sve vi e gubila na svom zna aju. naslikani izme u 1338-1346.Manastir Pe ka Patrijar ija. Seljaci su uglavnom sa injavali laku pe adiju. seljak je imao obavezu da na poziv vlastelina u estvuje u vojnim pohodima. kao deo ba tinske vojske. ili samim mentalitetom naroda. U estvovanje u ratu Pored svih poslova vezanih za obradu zemlje. sekiru. kakvih je bilo irom Evrope od XIV do XVI veka. godine. Pastiri iz scene "Ro enja Hristovog". Dimitrija. seljaci su imali lak drveni tit. crkva Sv.

Izgled Vlaha sto ara. Manji broj zna ajnih podataka pru aju putopisci. do sada nije bilo obimnijih isra ivanja sela na teritoriji onda nje srpske dr ave. Ode a i naoru anje u XIV veku. Zna ajni podaci se mogu na i i u srednjovekovnim zakonskim spomenicima. koji tada nisu bili u sastavu srednjovekovne Srbije. manastirskim poveljama i popisima stanovni tva iz vremena srpskih vladara i prvih godina turske vlasti. ure enja sela. kao to je su bili Gijom Adam i de la Brokijer. odlu uju a uloga bi pripadala arheologiji. . Likovni izvori iz tog vremena (manastirske freske) nemaju veliki zna aj.Slika 10 . izdvajaju se manji radovi na lokalitetima Gra an kod Sopo ana i Blagoton. jer neke elemente seoskog ivota (posebno odevanje) preuzimaju iz starih anti kih uzora. Iz ove prakse. ishrane. razvijenosti sto arstva. Mno tvo korisnih podataka mo e se dobiti iz etnografskih istra ivanja. Arheolo ka istra ivanja bi mogla da pru e veliki broj korisnih podataka iz oblasti arhitekture. burnih politi kih i ratnih doga aja. koji su retko posve ivali po koji red seoskom ivotu. izme u opisa ivota vladara. koji su prolazili kroz onda nju Srbiju. prema opisima putopisaca i ivopisa iz tog vremena. vlastele. U ovakvoj situaciji. Seosko stanovni tvo ne samo da ne privla i u velikoj meri pa nju dana njih isra iva a. Bolje istra eni srednjovekovni lokaliteti nalaze se na teritoriji Vojvodine i erdapa. ve je sli no bilo i sa pismenim savremenicima. Izvori poznavnja seoskog ivota Slika 12 .Seljak ide u rat. jer su se mnogi elementi srednjovekovnog ivota u Srbiji odr ali sve do XX veka. ali na alost.

htm http://www. Srednjovekovna no nja balkanskih Slovena.dusanov-zakonik. Beograd. Crnoj Gori i Makedoniji. 1912. Preporu ene Web stranice: http://arheo. Srednjovekovni gradovi u Srbiji. Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji. S. Beograd.ac.yu/projekti/arhandjeli/index. 1950. Stanovanje u srednjovekovnoj Srbiji. Zakonski spomenici srpskog srednjeg veka. Deroko. Beograd Kova evi . Beograd.bg. M.co. Beograd. Milo evi . A.Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura: y y y y y y Blagojevi . Privreda i dru tvo u Vizantijskom carstvu. 1969. G. Beograd. 1997.f. G. Ostrogorski. J.yu . Novakovi . 1973.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful