Poljski neandertalci koristili a kalice

Beta | 01. 02. 2010. - 17:38h | Foto: AP | Komentara: 11 Poljski neandertalci vodili su ra una o higijeni zuba, a za njihov "blistav osmeh" bile su zadu ene " a kalice", saop tili su poljski nau nici.

Posle 150 godina pronala enja tragova, u Poljskoj su prvi put prona eni ostaci neandertalca kada je u pe ini Stajnja na jugozapadu Poljske 2008. otkriven deo vilice sa zubima. Iako je prvi materijalni dokaz da su neandertalci zaista obitavali na teritoriju dana nje Poljske prona en pre dve godine, nau nici Katedre arheologije Univerziteta u e inu to nisu hteli da obelodane do okon anja temeljnih provera. Rezultati njihovih istra ivanja objavljeni su u novom broju uglednog nema kog stru nog asopisa Naturvisen aften. "Drago nam je to mo emo da potvrdimo da su na i neandertalci vodili ra una o higijeni usne duplje. Na jednom od tri prona ena zuba na li smo ostatke jednostavnog drvenog oru a za i enje zuba - neku vrstu a kalice", kazao je poljskoj televiziji TVN24 jedan od arehologa iz e inskog tima Mikulaj Urbanovski.

Arheolozi uskoro objavljuju analize Tutankamonove mumije
Beta | 31. 01. 2010. - 16:57h | Foto: AP | Komentara: 1 Glavni egipatski arheolog Zahi Havas sredinom meseca e objaviti rezultate DNK analize i CT snimaka mumije faraona Tutankamona koji bi mogli da re e misteriju njegovog porekla.

U saop tenju egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, Havas je naveo da e na konferenciji za novinare 17. februara objaviti rezultate ispitivanja i njihovog pore enja s rezultatima analiza mumije faraona Amenhotepa Tre eg, mogu eg Tutankamonovog dede. Ovo ispitivanje je deo ireg programa provere DNK-a vi e stotina mumija s ciljem da se odrede identiteti i porodi ni odnosi. Time bi se moglo odrediti i Tutankamonovo porodi no stablo koje je ve dugo nepoznanica.

Malo poznato otkri e do koga su do li savremeni makedoski nau nici bi moglo novim svetlom da osvetli istoriju srpskoga jezika. Mukotrpne procese prou avanja starih rukopisa moglo bi da zameni prijatno putovanje samo nekoliko stotina kilometara na jug. Naime, u isto noj Makedoniji, u oblasti poznatoj pod nazivom Demir Kapija odvajkada postoji selo Prosek iji stanovnici smatraju sebe ne Makedoncima, ve Srbima. Ovoj pojavi nije pridavana velika pa nja dok se zbog nekih lokalnih razmirica nije nedavno oformila ekspertska komisija koja je posetila ovu oblast. udan dijalekat kojim su se ovi ljudi slu ili privukao je pa nju doma ih stru njaka. Oni su obavestili svoje kolege, prou avaoce jezika, i tako je po elo da se odmotava zamr eno klupko nau nih otkri a.

Karta Povardarja sa polo ajem Demir Kapije. Pomalo zaba en polo aj ovoga sela i velika izolovanost njegovog stanovni tva doprineo je injenici da nau nici nisu ranije ispitivali ovaj fenomen. Nakon opse nih najnovijih istra ivanja makedonski nau nici su utvrdili da je dijalekat kojim se slu e me tani ovoga sela u zna ajnoj meri bli i staroslovenskom jeziku nego makedonskom. Oni su to nazvali ranijom fazom makedonskog jezika, no na a ideja je da poka emo da to nikako ne mo e biti staromakedoski ili makedonskoslovenski jezik, ve legitimna faza u razvoju srpskog jezika, i pripada narodnim govorima koji su uslovili stvaranje srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Izgled tipi nog srpskog groba iz posledenje decenije XI veka.
Posredni dokazi

Dobro je poznato istorijsko prostiranje srpske dr ave kao i da je na ovim prostorima prona ena ogromna srpska nekropola datirana u period od IX do XII veka, a i grad Prosek je na ovom mestu postojao jo u 12. veku. Zna i sasvim je opravdana pretpostavka da su Demirkapijanci -

etni ki Srbi. Ako pogledamo i sam izgled, no nju i obi aje stanovnika Demir Kapije ovu pretpostavku mo emo samo potvrditi. Prema srednjevekovnim putopiscima Dern vamu i Beceku seljaci u Srbiji su bili obu eni u prostu tkaninu, opanke i iljatu suru kapu ili klobuk, dok za makedonske mu karce ka e da su na glavi nosili kapu od plavog sukna, ve ina od beloga, koje su iljaste i pozadi na vratu, kao i spreda, imaju po tri krila, srednja kratka, a ostala duga ka "polovinu rifa". Ako pogledamo ilustraciju napravljenu na prostoru izme u dana njih Krivolaka i Konopi ta negde oko 1573. godine, vide emo da no nja u ovim predelima bila tipi no srpska. Sam polo aj i izgled sela tako e potvr uju na e pretpostavke. Demir Kapija se nalazi na veoma ivopisnom mestu - u u reka Do nice i Bo ave u Vardar; na samom po etku klisure Vardara. Naselje se prostire na oko 12 km du reke u obliku irili nog slova S (!). Ku e su uglavnom prizemne, nisu pravilno raspore ene i me usobno su udaljene. Svo stanovni tvo je pravoslavno, ali iako ne slave ku nog za titnika, postoji institucija seoske slave! Gornji kraj Demir Kapije obel ava dan sv. Vida, dok donji kraj svetkuje sv. Sisoja (poznatog kao za titnika u srednjem Pomoravlju). Ova naizgled neobi na pojava ima savim racionalno obja njenje koje emo dati kasnije.
Neposredni dokazi

Kao to je u nauci poznato, dijelekti koji su udaljeni od centra koji nosi promene zadr avaju ranije jezi ke karakteristike (up. Ivi : Govor galipoljskih Srba). Nije u tom slu aju te ko pretpostaviti da je ovo Antonijus fan Lest: stanovni tvo sa uvalo odlike srednjovekovnih srpskih narodnih govora. Izgled seljana Evolucijske promene u jeziku su u inile svoje i mi sada samo mo emo Krivolaka i Konopi ta da naga amo kako bi mogao da izgleda ivi govor u Srbiji u to vreme. sredinom 16. veka. Znamo da se umogome razlikovao od jezika koga smo upoznali preko kanonskih staroslovenskih spomenika, ina e ne bi se tako brzo stvorila potreba da nastane srpska redakcija toga jezika. Da podsetimo staroslovenski nastaje krajem 9. veka, a prvi spomenik redakcije je ve iz 12. veka, sa bitno izmenjenim fonetskim karakteristikama. Isto tako ne smemo zaboraviti da se jedna od najja ih prepisiva kih kola nalazila u Ohridu i da je ba u ovoj koli nastalo uveno Marijino jevan elje koje nagove tava neke od kasnijih promena u redakciji.

Polo aj sela Proseka

Kada smo kod pisanih spomenika ne smemo, a da ne pomenemo natpis danas; upadljiv je pravilan raspored ku a. u kamenu prona en prilikom istra ivanja na livadi u tzv. Gornjem Kraju. Natpis nije datovan, ali se prema grafijskim karakteristikama gotovo sa sigurno u mo e utvrditi da pripada kraju 13. veka ( to se jasno vidi i sa slike), iako se neke od osobina grafije pojavljuju u pisanim spomenicima tek znatno kasnije. Po mnogu emu, ovaj spomenik zaslu uje posebnu studiju, koja e, nadajmo se, uskoro biti i objavljena. Tom prilikom valja obratiti pa nju na grafemu koja se nalazi na kraju drugoga reda - i predstavlja sasvim sigurno glagoljsku oznaku za fonetsku vrednost [l']. Ipak, najzanimljiviji fenomen i ono to je potaklo na u znati elju je ivi govor ovoga sela.
Neke karakteristike govora demirkapijskih Srba

Analizom materijala koga smo dobili velikom ljubazno u prof. dr To eta Trpovskog mo emo sasvim jasno utvrditi da ovaj govor predstavlja ranu fazu srpskoslovenskog jezika. Sve gramati ke osobenosti ukazuju na to da ovaj govor odgovara dijalektima koji su postojali u periodu X i XI na prostoru Srbije. Pogledajmo samo analizu fonetsko-fonolo kog sistema. (S obzirom na to da gra a sa ovog istra ivanja jo nije publikovana, ovde emo se osvrnuti samo na najzna ajnije detalje.)
Poluglasnici

Nisu se sa uvali u ovom govoru.
Nazali

Proces denazalizacije u ovim govorima nije u potpunosti izvr en. Naime, u mnogim primerima se jasno uje nazalno e [ tva, im , krov], dok je nazalno o dalo u to je odlika srpskog, a ne makedonskog jezika. (up. Bo kovi : Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika, fonetika i morfologija)
O slovu , njegovoj glasovnoj vrednosti i upotrebi

Marijino jevan elje - rano svedo anstvo srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Ovaj glas se sa uvao u svim pozicijama i izgovara se kao diftong ie. (Vukovi : Istorija srpskohrvatskog jezika I)

Morfologija

Na alost, materijal sa kojim smo ovom prilikom raspolagali nije bio dovoljan da se precizno utvrdi morfolo ki sistem ovoga govora. Ono to svakako mo emo potvrditi je da postoji fleksija i da je sintaksa u ovim govorima izrazito razvijena. Mofolo ka analiza ovih govora dala bi nam sa sigurno u dokaze koji bi potkrepili na u pretpostavku. No i na osovu ovih podataka savim je opravdano ustvrditi da ovaj govor ne pripipada isto noj grani ju noslovenskih govora, ve zapadnoj i to da je najsli niji srpskome - onom koji je postojao oko XI veka.
Zaklju ak

Na osnovu turih, ali sasvim dovoljnih dokaza mo emo potvrditi da govor Demir Kapije, naro ito Gornjeg Kraja, pripada srpskom jeziku i da je zadr ao mnoge osobenosti srpskog jezika iz razvijenog srednjeg veka. Ovo otkri e zavre uje punu pa nju nau nika, pre svega onih koji se bave istorijom jezika i sintaksom, dok je, svakako, jako interesantno i antropolozima, istori arima i arheolozima. Vremeplov o kojem su svi ovi nau nici sanjali itavih Natpis na kamenoj plo i, otkrivenoj svojih ivota, mogu nost da posete pro lost, da prilikom probnih arheolo kih radova u upoznaju ivot i jezik ljudi koji su nekada iveli na Gornjem Kraju Demir Kapije. ovim prostorima, sada postaje stvarnost. Predati se vardarskim vetrovima i pustiti da nas odnesu u pro lost mo e predstavljati ne samo nau ni ve i ivotni izazov. Ovakva prilika se ne sme propustiti.

Ve smo u prethodnom lanku istakli da je Rim u vreme Carstva dostigao vrhunac izopa enosti u svojoj istoriji. Za razliku od one u Grka, bila je to svesna izopa enost proistekla iz luksuza i prepu tanjima telesnim zadovoljstvima. Tra enje nemogu eg i udesnog postaje jedan od prioriteta rimskog duha. Izvan braka, ivot u Rimu je razuzdaniji nego igde drugde. Odvija se u jednom bogatom megalopolisu koji nema analogija. Zatim, mo emo da uporedimo i neka dana nja, po raskala nom i slobodnom ivotu najpoznatija mondenska letovali ta, sa na primer rimskim ekvivalentom - Baiae u blizini Napulja. Du morske obale, umesto dana njih hotela, re aju se bogata ke vile.

mo da. dok se o trgovini de acima i mladim ljudima.Da bismo stekli kakvu-takvu predstavu o razmerama udesne veli ine i izuzetnosti Rima. koji je u ve ini zemalja i dalje bez ikakve dru tvene i pravne odgovornosti. kontrole i za tite. mo emo se. gotovo i ne govori. (Pri tome. spominje se samo trgovina enama. Jo vi e nas zapanjuje odnos i na in na koji su vlasti u Rimu regulisale prostituciju u pore enju sa situacijom u dana njoj Evropi (pa i itavom svetu). u kome su ljudska prava jedno od najva nijih pitanja za procenu nivoa demokrati nosti i slobode jedne zemlje. Jedan tada nji hroni ar bele i: Baiae su postale jazbinom poroka. Rasko i blud ovde gotovo da nemaju ograni enja. koji se pretvaraju u mu ke prostitutke. Uprkos civilizacijskom pomaku. Ne samo da ni posle 2000 godina nemamo boljih re enja nego ono rimsko mo e da poslu i i kao po etni uzor za re avanje problema "najstarijeg zanata".) . poslu iti pore enjem sa dana njim Njujorkom. prostitucija se nalazi u zoni kriminala u kojoj su sudbina i ivoti na desetine hiljada ena prepu teni me unarodnom lancu trgovine belim robljem.

Popis. nego bi jedna od obaveza edila bila i briga da ona bude pla ena kako treba. name e se utisak da je sve to obavljano dosta profesionalno. bez pandana u savremenoj Evropi) izvr eno je u Rimu. ali se potom sve zaboravi i stanje ostane nepromenjeno). . Bavljenje ovim poslom bilo je zabranjeno ne samo za plemkinje. bez pratnje svojih liktora. odgovorno i na propisan na in (tako. a da nisu bile primorane da budu registrovane. ove odredbe nisu onemogu avale ostale ene da se bave ovim poslom. Plemkinje su za eventualni prekr aj najpre bile nov ano ka njavane. Upisane prostitutke. Naravno. Za u uje jo jedno re enje. plesa ice ili muzi arke. jer je njihov zadatak bio da sve neregistrovane prostitutke prognaju iz grada). Druge ene. plesa ice i muzi arke. Svaka prostitutka. morala je da se prijavi vlastima i da podatke o sebi (ime. koji je nadzirao prostituciju. licentia stupri (u ve ini zemalja dana nje Evrope. da bi se legalno bavila ovim poslom. predstavnika vlasti. mogao je kazniti nov ano ili bi evanjem. mesto ro enja). ali je ta kazna potom (tokom Drugog punskog rata) drasti no poo trena kaznom izgnanstva. nego i kontrolom javnih ku a (morale su biti zatvorene od zore do tri sata posle podne). "stidljivo" se pokrene rasprava o neophodnosti sli nog regulisanja njihovog statusa. na primer. kao i podatak o tome koliku naknadu e tra iti od mu terija. s vremena na vreme. i time izbegnu ka njavanje i sramotu (iako su se edili trudili da ih otkriju. Ukoliko je elela da sa uva anonimnost. Po upisivanju neophodnih podataka. Za brisanje njenog imena sa spiska nisu joj mogli pomo i ni eventualni brak i deca. koje je jo uvek aktuelno u dana njoj Evropi: prostitutkama ne samo da je pru ana za tita od onih mu terija koje bi izbegavale da im plate propisanu nov anu nadoknadu. ona je prakti no bila osu ena da se itav ivot bavi ovim zanatom. Vlasnika javne ku e koji bi izbegao njihovo registrovanje. Prostitutke su bile obavezne da nose ode u propisanu zakonom i da im kosa bude obojena plavo ili uto. ona je dobijala zvani nu dozvolu. Car Tiberije je doneo jo rigoroznije kaznene sankcije protiv preljube udatih ena iz svih stale a. Kao op ti zaklju ak. iako su se bavile i prostitucijom. tako e su se preci ili mu pripadali nekom plemi kom bavile prostitucijom. mogla je uzeti pseudonim. kao to su glumice. nisu bile obavezne da se registruju. najve im delom. nije smeo ulaziti sam. ali za razliku od stale u. a i udatih ena koje su registrovane kao prostitutke. nego i za sve ene iji su Glumice. odnosno pomo nika). edil prilikom obilaska i kontrole javne ku e. Du nost edila. registruju. pla anje poreza i plavu e Prvo zvani no registrovanje prostitutki (i koliko nam je poznato. su "obi nih" prostitutki. nije se zavr avala samo registrovanjem prostitutki. Kada bi jednom bila upisana kao prostitutka. nisu morale da se bile ropkinje.

Registrovane prostitutke morale su ne samo da se zvani no upi u.000 prostitutki samo u Rimu! Pored svega drugog to prati prostituciju. adductores (ili perductores) i ancileulae. s obzirom na broj registrovanih prostitutki. koju bele i Petronije: Namrzla me je Junona. Jo kao malo dete brljala sam ne to sa svojim vr njacima. mo e i bika. Otuda je. za vreme Kaliguline vladavine (37-41. na primer. ostale sa uvane u Pompejima. iveti u bordelu O izgledu prose ne javne ku e najbolje podatke nam pru aju one koje su. Navodimo ispovest jedne vlasnice javne ku e. slede ih godina jebuckala sam se sa odraslima. Va nu ulogu u tome su imali i leno ili lena.. a zatim i lupanarii. Ova ulica u Pompejima. vlasnik ili vlasnica javne ku e. godine) uveden je i porez koga su morale da pla aju. godine) dala je brojku od oko 32. bila je glavno steci te uli nih prostitutki.Rimske prostitutke. Jedna procena iz vremena cara Trajana (98-117. i tako sve dok ne stigoh u ove godine. dabogda ako se se am da sam uop te ikada bila nevina. ovo je i bio razlog shvatanju da se pitanje prostitutki moralo organizovati i regulisati. generalno su se delile u dve glavne kategorije . kao to su.registrovane (meretrices) i neregistrovane (prostibula). u okviru kojih postoje i strukturisane profesije.. verujem. Prihod od ovog poreza uop te nije bio mali. Bolje javne ku e su ra ene prema . zahvaljuju i debelim naslagama vulkanskog pepela. svodnici i svodnice. Porez je iznosio onoliko koliko je po zvani noj tarifi dobijala od jedne mu terije. ve . upravnici javnih ku a. i nastala ona izreka: ko je nosio tele.

Naravno. To su prevashodno bile nepristojne skulpture i zidne slikarije.. namenjene bogatoj klijenteli. Na vratima se nalazila plo a sa nedvosmislenim zna enjem .Marcijal. Kao i danas u Parizu ili Amsterdamu. stajale ili sedele ispred javnih ku a. Plaut ili Horacije. Njihove prostorije (sobe) su kod obi nih javnih ku a bile male. da bi o ivele posao. Naravno. vlasnici su se trudili da preduzmu sve da bi gosta ponelo pravo (eroti no) raspolo enje. Kao i danas. Me u mnogobrojnim osobljem koje se staralo za svaku sitnicu. rimski bordel imao je znak koji je otvoreno i jasno ukazivao na prirodu posla koji se unutar gra evine odvijao. ili arkade stadiona i cirkusa. a e e samo prostira i na podu i jastuci). Naravno. bogato opremljene i izuzetno dobro organizovane (sa posebnim ulazima za mu terije koje su elele da budu neprime ene). u koje se ulazilo iz predvorja ili trema.occupata. ene koje su se brinule da prostitutke budu maksimalno doterane.. Za sve usluge trebalo je unapred platiti. sa seksualnom zavr nicom. Pored privatnih ku a. sa oskudnim name tajem (ponekad samo postelja. prljave i smrdljive. posebnu vrstu su inile rasko ne javne ku e. ili na samim ulicama (skrovitim i bez ikakve svetlosti) no u. kojih je bilo mnogo u gradu. time su se bavile prostitutke najgoreg ranga.. svodovi akvadukta. prostitutke su.svetiljki sa crvenim svetlom. va nu ulogu su imale ancillae ornatrices. kako to navode brojni pisci . koji je opkoljavao dvori te. Ili izvan gradskih zidina i du puteva na obi noj zemlji i prostirci. javne ku e nisu bile jedina mesta za obavljanje seksualnog ina sa prostitutkama. tu su bili i zasvo eni tremovi arena i pozori ta. .uzoru na bogatiju rimsku ku u izgra enu oko centralnog dvori ta. Tako Katul u jednoj svojoj pesmi spominje nekada poznatu i slavnu prostitutku Celiju. Umesto znamenitog savremenog evropskog simbola . koja je do ivela alosnu subinu da izgubi sve to je nekada imala i sada: . Prostitutke su imale svoje sobe. a Marcijal govori da su se klijenti mogli koristititi uslugama bludnica ak i u podrumima mlinova..na raskr ima i ulicama slu i odvratnoj pohoti pokvarenog Rima.

zatim scorta erratica - . Zanimljivo je da imena ena koja nalazimo na stranicama rimskih pesnika pripadaju uglavnom enama iz ove grupe. realno je pretpostaviti da je velika ve ina pripadala neregistrovanoj kategoriji prostitutki. Delicate bi se mogle opisati kao dostojanstvene milosnice koje su veoma bri ljivo birale svoje gospodare. ili zbog novca. doris su praktikovale da se uvek pojavljuju nage. Pored seksualnih zadovoljstava. Lupae ili "vu ice" obilazile su parkove ili perivoje. mogle su biti anga ovane i samo zbog njihovog dru tva . Rad na crno S druge strane.po tome su predstavljale ekvivalent gr kim heterama . Ovidije navodi da nemaju dovoljno ume a za savr eno obavljanje posla kojim se bave i preporu uje im usavr avanje plesa i poznavanje poezije. a prostitucijom su se po ele baviti ili zbog sklonosti. Mnoge od njih poticale su iz dobrih porodica. Izme u ovih prostitutki postojale su posebne podele.Ponekad su javne ku e bile izuzetno luksuzno ukra ene. kao i mogu nosti da su u datom trenutku mogle napustiti prostituciju. bastuariae su se svojim zanatom bavile na grobljima. Razloge za to treba verovatno tra iti u spomenutom sramotnom odnosu prema registrovanim prostitutkama. udati se i srediti svoj ivot kao i ostale ene. Izme u njih i ostalih neregistrovanih prostitutki postojala je ogromna razlika. me u kojima se izdvajaju delicate i famose.ali po svemu sude i nisu dostizale svoj gr ki uzor.

Kona no. koja se nalazila izme u bre uljaka Eskvilina i Celija. Rimski Sen-Deni Kao i u dana njim gradovima. odnosno ulici. Jo jedna erotska freska iz javne ku e u Pompeji.e. treba imati u vidu dve injenice . god. kojim je bilo dozvoljeno iskori avanje robova i u seksualne svrhe. a i njihova prodaja za tu svrhu. I drugo. u blizini Circusa maximusa. prostitutke na samom dnu hijerarhije. ili "koko ke" su spajale bludni enja s plja kom. koje su se prodavale za najbednije sume.glavnom severnom drumu u gradu. blitidae. Tre i centar njihovog okupljanja predstavljao je prostor izvan gradskih bedema. pre n. forariae. Postojala je jo jedna etvrt koja se nalazila u Vicus Patriciusa . sagradio cenzor Gaj Flaminije Nepos.najpre. u kojima je svakodnevni ivot naglo . To je bila etvrt Suburra. da to sve treba posmatrati i u kontekstu zakona. Ime je dobila po Circusu Flaminiusu koga je 221. gallinae. Sude i prema Pompejima i Herkulanumu.klasi ne uli arke. u dana njem zna enju. zajedno sa Forumom i Kapitolom. ve inu ipak inile kupljene ropkinje. alosne bludnice koje su dobile ime po jeftinom pi u blitum koje se pilo po bednim kr mama. tu su bile i quadrantariae. da su. bilo mesto gde se svakodnevno okupljao najve i broj ljudi). Pri svemu tome. i u Rimu je postojao kvart koji je bio glavno steci te prostitutki i javnih ku a. pored prostitutki koje su se na to slobodno odlu ivale zarad zadovoljenja sopstvenih prohteva ili potreba. prostitutke koje su mu terije sa ekivale na putevima. odnosno Marsovog Polja (ono je.

Uostalom. bez obzira na cenu. prvi put neko susre e. koje po Reljef u mermeru iz Pompeja. ali i seksualni odnos. koji. Prodavale su obe vrste usluga po kojima su bile poznate: eroti ni i izazovni ples. to je. sve ono najlep e. bio je prinu en da zbog klevete svemo nog prefekta pretorija Tigelina. izvr i samoubistvo). sledili su uzor "Majke gradova" . I bez ena posao cveta Drugi vid rimske prostitucije odnosi se na svet homoseksualnosti u Rimu. nego i u provincijama). rezultiralo i ve om cenom njihovih usluga. Sve je to rezultiralo time da je. masovan. . U svemu tome. Posebnu kategoriju predstavljale su plesa ice. iako aristokrata. blizak Neronovom dvoru.bogati. Mo da najbolju sliku o tom svetu pru aju dve knjige: Apulijev Zlatni magarac i Petronijev Satirikon (Petronije. godine. iako realan. ta sklonost ka atraktivnim i egzoti nim enama. koji je raspaljivao strasti. po udu i elju za seksualnim odnosom. pa su zbog debelih naslaga vulkanskog pepela svedo anstva ostala do danas nedirnuta. jer se radilo o egzoti nim enama koje rimski mu karci nisu poznavali i koje su ve samo time pobu ivale mnogo ve i interes od uobi ajenih rimskih prostitutki. nije dostigao dru tvenu slobodu koju je imao u gr kom svetu. i nimalo prikriven. na primer. koje su sa raznih strana Carstva dolazile u Rim. po svemu sude i i drugi gradovi (ne samo na italskom tlu. Jedno vreme. najatraktivnije i najegzoti nije bilo je povezano sa najvi im dru tvenim slojevima u Rimu. potra nja za njima bila najve a. jer su to jedino mogli platiti .Rome. posebno se bile cenjene plesa ice iz panije. zadr ala se u raznim delovima sveta sve do dana njih dana. Njihova cena generalno je bila mnogo ve a od cene navedenih klasi nih prostitutki. va nu ulogu imao je i ples. Naravno.prese en erupcijom Vezuva 79. naravno.

. uleteo je malopre u sobu i navalio. . kao da ga nikada ne u pustiti u ivao u ispunjenu svoje elje da bi mi i najsre nji pozavideli. .nisi nikada uspeo da sredi pristojnu ensku. onaj to stalno ide sa tobom. ali on mrtav hladan. .. . Ja.. sa kojima se oni susre u: .. ti koji .i kad ti je taj ivuljak bio u punoj snazi . I onda me je proveo kroz najmra nije sokake i onda izvadio pare i po eo da mi tra i onu stvar.. bogatog oslobo enika i tipi nog skorojevi a koji te i da luksuzom i gozbama podra ava aristokratiju)...... Jedan od glavnih likova vodi svuda sa sobom svog "brati a".. jednoj droci je platio as da mu ustupi svoju sobu i ve mi je gurnuo ruku tamo i da nisam bio ja i gadno bih se proveo. one verno odslikavaju i svet homoseksualizma koji se sre e u svakodnevnom ivotu... najgora bitanga koju sam ikada video. Onda me jo i na krevet povali.Kako dogodov tine sitnih avanturista u proputovanju po Italiji ine osnovu sadr ine Satirikona (pored Trimalhionove gozbe. de aka koji mu slu i za seksualno zadovoljenje: . .dr ala mi je ud. Nave emo jedan broj zanimljivih doga aja. a onda me zapljuva svojim ogavnim poljupcima..lutao sam po celom gradu.de ak sede na krevet i stade plakati.. . Taman da mi svr imo.. to jest. O neosetljivosti homoseksalaca na enske ari ilustrativno svedo i konstatacija: ... i on mi se ponudi da mi poka e put do na eg svrati ta.... kao hiljadu mrtvaca. ve odavno sam hteo da se otka im od te dosadne nabiguzice.U e neka peder ina. nego sam ti ja slu io za "brati a" u parku.Za ovaj nagli raskid kriva je moja uspaljenost. iako sam se opirao iz sve snage. ..Stvarno nisi znao da pedere zovu pe kirima? Na to e Kvartila: .....Ti rasturena mu ka kurvo to rupom opslu uje okolo! Freska "Vaganje falosa" iz ku e Vetija Askilit mu besno odgovara: u Pompeji. Dr ao sam de aka u zagrljaju vrsto..Onaj tvoj "brat". uv i ovo unesoh se Askilitu u lice i povikah: . kada mi pri e neki ozbiljan ovek..Ti da meni govori . hteo je da me siluje". . . kao ovo derle sada u kr mi. doma in..vratih se u svoju sobicu da najzad u ivam u njegovim poljupcima bez opiranja..

. za tu sre u da u mu sutra najlep eg makedonskog drepca asturske krvi. jednim potezom me okrenu.. Hadrijan je svog ljubimca od koga se nije odvajao deifikovao posle njegove smrti... pokri ga svojim pla tom i odvede svojoj ku i da bi sam u ivao u takvom zgoditku. da najzad sjedinim sve svoje udnje u onom vrhuncu. i onda mi razvali guzove.. deluje nestvarno i uzvi eno. . Meni pri e jedan od njih.. . Taj kad ju e po ne. U pomo mu je pri ao jedan rimski vitez. Usred se uzdizalo remek delo poslasti arske ve tine ... Tre e no i.. verujem da sutra svr i. opet u pogodnom trenutku... ... oko njega se skupila silna gomila pljeskaju i mu s priznanjem i strahopo tovanjem: otegao mu se onaj toliki da je on izgledao kao visuljak sopstvenom udu..ogromna figura Prijapa od testa. iji je pozama ni ud odolevao teretu grozdova i svakovrsnog vo a oka enih na njega.. Kad odnekud istr a neki gola koji je bio izgubio odelo. Za razliku od ve ine ostalih careva. pa uzjaha mog druga i stade da ga obra uje cmakanjem i onom svojom dupetinom.O besmrtni bogovi. ako ovom usnulom detetu ugrabim potpuni sno aj i ponesem najve u slast za kojom udim. jedan od najzna ajnijih careva u istoriji Imperije) i njegova homoseksualna veza sa prelepim mladi em Antinojem. Prvo ispunih ake njegovim mle no belim prsima.. .. Kosmopolita po ube enju.. ona jebiguzica promeni paripa.. Ovim ilustracijama treba dodati podatak da su i brojni rimski carevi bili poznati po svojim homoseksualnim avanturama i aferama. pa su njegove statue izra ivane prema helenisti kom uzoru idealizovanih predstava bogova i postavljane na raznim stranama sveta. Na kraju se pojavi gomila ogromnih crnaca.. kome su bile strane rimske tradicije i obi aji.... kod kojih se radi o bludu i razvratu najgore mogu e vrste.sti e novo poslu enje: d inovski poslu avnik sa mnogo raznovrsnih kola a.. Hadrijan (117-138.. zatim upih svoje usne u njegove.. a koga je Senat zbog stalnih me usobnih sukoba odbio da posmrtno deifikuje (uzdigne me u bogove).Smesta jedan pe kir i za Askilita! Samo to to re e.. ustadoh i pri oh de aku i apnuh mu na uvo dok se pretvarao da spava: .

posebno je u ivao u silovanju de aka.Carevi . To su mu osmi ljavali stru njaci za protivprirodni blud (perverzije koje se opisuju u istorijskim izvorima su u toj meri mu ne da ih ne emo ni navoditi).). otvarao javna kupatila za narod. dobrovoljno se podvrgavaju i vo stvu malobrojne elite prosve enih. koji moze oduzeti. iako svesni da se Rim kotrlja na nizbrdici ka propasti. koji e do i pod tako polagane zube") posve eno nastranim zadovoljstvima sa devoj icama i de acima. kao to je kod Petronija. a kojima je davao da mu si u spolni ud i prsne bradavice. Eliot. kad se vi e ceni snaga uda nego snaga uma! Prvi savremeni pisac koji e shvatiti zna aj Petronijevog Satirikona bio je T. vekovima preno ena rezervisanost prema njemu traje sve do druge polovine veka. ve ni Rim osu en na starenje i umiranje. Za razliku od nekih drugih. kao oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. jasno ukazao da je "Ve ni kao nakaza. s e njom se osvr u prema idealizovanoj pro losti predaka i konzervativnom republikanskom Rimu ("kada je svako po teno radio svoj posao u te nji za op tim dobrom. S. O svemu tome mo da najbolje govori Petronijeva konstatacija: Prijap je sin Dionisa i Afrodite... A onda su po udu njegovog omlitavelog tela zadovoljavala deca (. asti. a kasnije i bog svojim porocima i sru enim stubovima ponosa i patricijske telesne ljubavi. veka). koji je.. Prvo je bio seosko Rim". pretvorio u nevi eno udovi te (Avgust je na umoru izgovorio re i "Jadna li naroda rimskoga. kao niko drugi do tada. Eliot jedini shvata da. Iako je Petronijeva erotika bezazlena (u pore enju sa neobuzdanom erotikom u evropskoj knji evnosti prvih generacija 20. koji moderno srljanje u blud i seksualno orgijanje Evrope tuma e kao razo aranost i prkosno tra enje izlaza iz otu enosti. ve spominjani car Elagabal.. Ili. Epilog: Eros i Tanatos ta e . robovlasni ki Rim Carstva. ovo je samo manji deo pri e o prostituciji i izopa enostima rimskog dru tva. tako i spomenuta evropska . scene. Nave emo samo dva podatka koja ilustruju u asne krugove njegove paklene po ude: dok je fizi ki bio u stanju. po povla enju na ostrvo Kapri. ali je zbog Herine ljubomore ro en On je.koja jo nisu prestala da sisaju maj ino mleko. bio osu en da stari me u bo anstvo plodnosti. Svakako najpoznatiji je bio car Tiberije (14-37). Ciceron i ostali najsmeliji posmatra i onovremene ali i vratiti polnu mo . Naravno. On se. i po tenih vo a"). da bi se "snadbevao" mu karcima. izme u ostalog.oli enja perverzije Me u najmonstruoznijim vladarima nave emo samo dvojicu.

godine).Sibila. Norve ani su je zvali Gardarika . "umornu. slu io je u gardi kod ruskog kneza Jaroslava Mudrog (vladao 10191054). & Williamson.ucd. & Levick.ie/~classics/96/Dauphin96. et al. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory.html Ve u ranom srednjem veku. sve do same mongolske najezde. vikin kog porekla. ta eli . 1998. Oxford: Oxford University Press. H. uveni Harld Hardrada (vladao 1015-1066. Prva iz letopisa nama poznata ruska dinastija bila je loza Rjurika (vladali 862-879.Danci.elim da umrem. iako su kontakti sa Skandinavijom ostali veoma bliski i duboki. (eds. Sveji.erotika simboli e uzdrmanu kapitalisti ku i imperijalnu Evropu. Marcade. S. po ev od IX/X stole a. / ).tufts. Rijeka: Otokar Ker ovani. Ova dinastija se potpuno slovenizovala ve u tre oj generaciji. osu enu na neizvesno beznade no starenje bez smrti": . Oni su svoju otad binu. Roma Amor.about. Foley.htm http://www.zemlja gradova. Fantham. a istori arima poznat i kao "poslednji viking". norve ki kralj i neuspeli konkurent Viljamu Osvaja u. 1969. godine). isto ni Sloveni su imali mnogobrojne gradove. (eds. 1994. Women in the Classical World: Image and Text. B.edu/classes/JKp. ..perseus. nazivali Rusija ili Rus´ (rus. E. osaka enu i ve prestarelu.P. 1995. The Sacred and the Feminine in Ancient Greece. Women in Antiquity. ak je postao i njegov zet. koja se irila od Dnjepra i ju nih stepa. Severni narodi .) London: Routledge. R. M. pa do severnih uma i obala hladnog Belog mora. J. Hawley.com/library/bl/uc_geary_pompeii. Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell.) London: Routledge.html http://www.

U ovo vreme. Osim tog grada. koji je isklju ivo imao ulogu vojnog vo e (poput italijanskih kondotera) i za to dobijao odre enu platu. pa i nemire vezane za nestabilnu kne evsku vlast. Ve 1196. Grad od drveta Drvo se od samog osnivanja Novgoroda koristilo za izgradnju grada i gradskih . Godine 1054. sve ruske zemlje su pre ivljavale razli itu sudbinu: okupaciju Tatara i Poljaka. novgorodsko ve e je biralo drugog kneza. za razliku od njih. kne evi Rjurikovi i su priznali povla eni status Novgoroda. U slu aju da knez vi e nije zadovoljavao. Novgorod je verovatno bio grad koji je imao najbolju sudbinu. Tatarska najezda nije do la do novgorodske zemlje.Novgorodsku Zemlju (slika 1). Novgorodsko ve e (rus. nego je imao i ogromne zemaljske posede . poput gradova Ganze. Severne Italije ili Dubrovnika. Ali. Rusija je u la u doba feudalne raspar anosti koje je potrajalo sve do po etka XVI stole a. koji je nosio zaslu eno zvanje "majka ruskih gradova". Grad je funkcionisao kao "trgova ka republika". Slika 1: Karta srednjevekovne Rusije: braon bojom je obele ena teritorija Novgorodske Zemlje. ) je sâmo imalo pravo da bira kneza iz dinastije Rjurjikovi a. Novgorod nije posedovao samo manju teritoriju uz gradske zidine. ruska zemlja je imala dosta va nih gradova.Novgorod. Me utim. glavni takmac Kijevu zadugo je bio . a sna na vojska je pomagala gradu da se obezbedi od poku aja nema kih i vedskih krsta a da vrate " izmati ki grad" u lono katoli ke crkve.Kijev je bio prestoni grad rjurikovi ke Rusije. feudalne ratove.

a tale i ambari su se gradili dovoljno blizu ku e. no i ve ina zgrada u Novgorodu. samo zatrpavali zemljom ostatke starih zgrada. Ovaj nau nik je. otprilike. jer daje ta nu hronologiju svakog sloja. ali i izvoza. Zato bi se naredni slojevi .esti po ari. Novgorodska Zemlja je bila uglavnom pokrivena gustom umom i donosila je krzno i med. topla i dovoljno vla na . dokazao i to da irina popre nih godova na drvetu zavisi od toga kakva je klimatski bila godina kada je drvo dobilo taj god. Ovako velike ku e su igrale va nu ulogu u uslovima o tre i hladne zime. na istom mestu. U ovim uslovima stambena jedinica se pravila na sprat. Razvijeni zanati i razgranata trgovinska mre a bili su temelj novgorodske privrede. Dendrohronologija Dendrohronologija je metoda bazirana na radovima A. pored ve poznate mogu nosti da se utvrdi apsolutna starost drveta. Jednostavno: suva i hladna godina . Dendrohronologija je izuzetno bitna u novgorodskim uslovima. Ovaj metal se pravio od mo varskih ruda. naravno. Novgorodske pijace su bile pune trgovaca iz severnih germanskih zemalja. jo vi e obogatilo arheolo ku stratigrafiju kompleksa Velikog Novgoroda. Daglasa. Glavni izvozni artikli bili su med. a zatim pravili nove. jednom u deceniji. Zanatska proizvodnja uglavnom je bila orijentisana na potrebe pija ne prodaje. sa Bliskog Istoka i Vizantije.komunikacija. Kamen i malter su upotrebljavani isklju ivo pri izgradnji spoljnog utvr enja i glavnih crkvi. Od drveta se pravila ne samo kaldrma. U ovaj grad stizali su fino italijansko staklo i tanka kineska svila. Drvena kaldrma je neprocenjiv izvor za dendrohronolo ko datovanje Novgoroda. prosto. Zahvaljuju i velikim prostorima i velikoj koli ini drva u Novgorodskoj Zemlji ak su i seljaci imali velike ku e. Kulturni sloj u uslovima novgorodske klime je rastao prili no brzo i drvena kaldrma polako se spu tala u mekano i vla no zemli te. To je. krzno. lo a strana ovakvog izbora gra evinskog materijala bili su . s tim da se itava ovako izgra ena oku nica pokrivala zajedni kim krovom naslonjenim na ogradu. Me utim. Vatra je uni tavala pojedine ulice grada skoro 20-50 godina. opasane ogradom od debelog i visokog kolja. Kombinacija godova je jedinstvena za nekoliko godina i u istim klimatskim uslovima je potpuno identi na za svako pojedino drvo koji je ivelo u isto vreme. kao . . zahvaljuju i novgorodskim kaldrmima. ume i mo vare su bile bitne i za organizovanu proizvodnju gvo a. Otuda ove slo ene strukture na arheolo kim iskopavanjima izgledaju. ponavljaju i isti postupak. po to bi po ar kona no bio uga en.tanak god.debeo.popravke postavljali direktno na staru kaldrmu. vosak. Zbog estih ki a i snega ulice su morale da budu poplo ane.naslagana drva. To se radilo na taj na in to su graditelji velika brvna stavljali du ulice i fiksirali ih sa strane manjim kolcima. koji je radio sa ameri kom sekvojom. Stihija obi no ne bi razorila sve do temelja i ljudi su. lan i lanena tkanina. dok je ogromna ve ina zgrada bila od drveta. uz upotrebu drvenog uglja. Sibirski seljaci su zadr ali ovaj na in izgradnje ku a sve do po etka XX veka.

U ovoj tehnici na pole inu zlatnog predmeta su se lemile tanke zlatne ice . kao i oru je: duga ke ma eve i lagane i vrste pancirne ko ulje od prepletenih eli nih karika.kai evima od zlatnih kop i (slika 3). Zlatarski zanat je primao je uticaj vizantijskih i persijskih majstora. nau nica.emajl. po skupim i upadljivim predmetima mu kog nakita . Slika 2: Omiljeni izvozni proizvod novgorodskih zanatlija gvozdeni klju evi i katanci. Naro ito popularna zlatarska tehnika bila je tehnika tzv. majstori su koristili i tehniku filigrana i crnjenja. a dao je vi e remek-dela za crkvene i profane potrebe. Izme u njih se stavljala staklasta boja . omota crkvenih knjiga i ikona. zagrevanjem.Grad zanata i trgovaca Od gvozdenih proizvoda. koja je uglavnom i upravljala gradom preko ve a. prstenja. nazivali trista zlatnih pojasa. Osim emajla. pregradnog emajla. . Zanimljivo je da su Novgorodsku elitu. trgovci Novoroda su izvozili katance (slika 2).pregrade. emajl se topio i arene boje su zauvek ostajale na povr ini zlatnih ogrlica. Nakit su nosili i mu karci.

5 cm. svetiljke i umivaonike. jer su u to vreme i drugi ruski gradovi u upotrebi imali sli ne predmete u funkciji novca. est proizvod novgorodskih staklara. u manjoj meri i stakleno posu e. Grn arski zanat je davao tzv. Kao specifi ni novac. Od tog istog vremena bila je u upotrebi i opeka koja je bila pravljena u obliku kvadra osnove 30 x 30 cm i visine 2. Grn arsko kolo se na iroko koristilo ve od X stole a. ali ono zbog svoje skupocenosti nije bilo u irokoj upotrebi. Za ukras u gra evinarstvu su koristili arene kerami ke plo ice. svetlo i tamno plave. Grad udnih nov i a Stanovnici srednjevekovnog Novgoroda poznavali su monetarni promet. Od stakla su zanatlije uglavnom pravile nakit .perle i narukvice. Kijevske "grivne" su bile u obliku izdu enog . kr age.lonce. Gra evinari su znali i za crep. Slika 4: Raznobojne perlice. narodno su e . zelene i braon boje (slika 4). Ovo nije sasvim neobi no.Slika 3: Zlatne kop e za mu ke pojaseve. pokrivene emajlom. ute. koristili su "grivne" . crne. zdele. Tako. Proizvo eno je.male srebrene poluge utvr ene te ine. U Novgorodu je nosila gr ki naziv plinfa.

koristili su stanovnici Novgoroda odse ene (rus. zahvaljuju i upravo tome. . Nalzi kao to su drvo. ko a. Grad Novgorod je bio izgra en na vla nom i mo varnom tlu. bili su popularni kod svih stanovnika drevnog Novgoroda.osnovna moneta srednjevekovnog Kijeva. Za manje transakcije. koje su pravili od spljo tenih odse aka srebrne i bakrene ice. a za svakodnevnu trgovinu koristili su sitne kovanice.rublja). Slika 6: Potpuno o uvana ko a cipela iz XI veka. arheolo ki nalaz iz Novgoroda. otrubleni) komade grivne (otuda i dana nji naziv za rusku monetu . dok su novgorodske imali oblik tapi a. koji nam daje pravo da ovo nalazi te nazovemo arheolo kim udom i da ovaj grad-spomenik postavimo rame uz rame sa Pompejima i Herkulanumom. dugotrajna arheolo ka iskopavanja ovde znaju da iznedre retke predmete koji sigurno ne bi pre iveli tolike vekove u suvljem zemlji tu drugih gradova.estougla (slika 5). Slika 5: Srebrna estougaona "grivna" . kao i obi ni opanci. truljenje organskih materijala u njemu bilo izuzetno sporo. udnovata arheolo ka otkri a svakodnevnice Sada je trenutak da pristupim tom fenomenu lokaliteta Novgorod. Ba zato. Zemlji te je toliko zasi eno vlagom. da je. pa i tkanina iz XI stole a nisu retkost u novgorodskom arheolo kom kompleksu! Ko ne cipele (slika 6) i izme.

Tako e. U najstarijim slojevima ovog naselja otkriveni su predmeti drevnog slovenskog kulta paganski idoli (slika 8). . drvo se iroko koristilo u svakodnevnom ivotu obi nog oveka. Naime. Posebno va an kuriozitet predstavlja jo jedna arheolo ka informacija: samo nekoliko kilometara od Novgoroda otkriveno je i pagansko svetili te koje je bilo posve eno bogu Perunu. Oni predstavljaju i jedinstvena materijalna svedo anstva o prehri anskoj religiji Slovena. U srednjevekovnom Novgorodu. to nam daje jedinstvenu mogu nost da pratimo ovaj ivot u svim detaljima. Novgorod.propadne. arheolo ka iskopavanja na razli itim naseljima esto ne uspevaju da otkriju detalje koji svedo e o svakodnevnici ljudi iz pro losti. Slika 7: O uvani komadi originalne tkanine iz XI veka. tkanina jedanaestog stole a se dobro sa uvala i nije istrulila kroz vekove (slika 7). To je upravo stoga to ve ina ovakvih nalaza dugotrajnim boravkom u zemlji . Mo da i najbitniji za arheolo ko prou avanje srednjevekovnog Novgoroda su drveni proizvodi.

crkvena slu ba i crkvene knjige bile su na jeziku koji je bio izuzetno blizak i dobro razumljiv obi nom narodu. Zahvaljuju i tome. aljkavi ak.Slika 8: Drveni idoli iz Novgoroda. nije bio poznat nijedan primerak narodne srednjevekovne pismenosti u svakodnevnoj upotrebi. U kasnijim slojevima. ka u istorijski izvori. za pisanje se koristila brezova kora. narod je u itavoj Rusiji sve do mongolske najezde (a u Novgorodskoj Zemlji i mnogo du e . otkuda to znamo? Za razliku od katoli kih zemalja. ali i drevnoj prehri anskoj tradiciji pismenosti tzv. ali i ona se esto nalazila pod uticajem drevnih tradicijskih uzora. retka arheolo ka svedo anstva rane slovenske religije. . U srednjevekovnoj Rusiji. svakodnevne potrebe. do po etka arheolo kih iskopavanja u Novgorodu. O tome svedo i esta pojava solarnih znakova i tropleta.. ve se iroko koristila i za obi ne. godine arheolozi su otkrili prvo takvo "brezovo pismo" (slika 9). jula 1951. Me utim. na relikvijama sve vi e dominira pravoslavna simbolika. Tek 26.do kasnog srednjeg veka) bio pismen! Pismenost nije imala eksluzivno sakralni zna aj. crta i reza. Ljubomorna ena..

papir. Najstariji zapis "brezovim pismom" koje je do sada prona eno poti e iz XI stole a. prona eno je vi e od 700 ovakvih natpisa na brezovoj kori. za to "pisala" imaju gornji kraj pro iren i zaravnjen? Arheolozi su otkrili obja njenje i za ovo: novgorodski trgovci ili zanatlije nisu koristili samo brezovu koru za bele enje. kada je u iru upotrebu u ao . Kako se to pisalo na brezovoj kori? U ovu svrhu kori eno je posebno "pisalo". tzv. Od tog vremena pa sve do danas. "brezovo pismo". Me utim. Slika 10: etiri primerka "pisala" od kosti i metala. za svakodnevno bele enje trenutno va nih informacija. Novgorod.brezova kora sa o uvanim pismenima. a najmla e iz sredine XV veka. bakra ili kosti (slika 10). koje se pravilo od gvo a.Slika 9: Izuzetno arheolo ko otkri e iz Novgoroda . pravili su . Naime. XI vek.

oni nisu bili ba uvek naro ito vredni. Kao to sam ve spomenuo. Na primer. tako e. kao to su ljubavna pisma zaljubljenih.. sa udubljenjem. sudije u sudnici su se tokom saslu anja dopisivali o na inu vo enja istrage. a u slu aju potrebe napisano su brisali sa drugom tupom povr inom pisala. na poslovnom putu"! Do na eg doba je do la i obi na azbuka. Slika 11: Cere. I drugi de ji crte i su. Njih su nazivali cera (slika 11). jedno od takvih kolskih ispisivanja azbuke prekinuto je na pola reda. O uvani su tako vanredni tekstovi. . Kao i moderni u enici. Udubljenja u da ici su punjena voskom. na njegovoj glatkoj i mekanoj povr ini su istovetnim "pisalom" bele ili svoje zapise. Cere su koristili i mali Novgoro ani i to . kori enje za svakodnevno pisanje. Tragove razli itih poslova obi nih ljudi sa uvala su "brezova pisma". trgovci su bele ili svoje trgova ke operacije.. prisutni me u "brezovim" tekstovima. pismenost je bila ra irena u svim slojevima novgorodskog dru tva.za svoje prve asove pisanja. Fantasti ni kuriozitet predstavlja jedna alba gnevne supruge na bezobraznu svekrvu "koja je poslala drugu enu njenom mu u dok se nalazio van ku e. koju su prepisivali aci u koli. drvene da ice nalivene voskom. Seljaci su se dopisivali sa svojim gospodarima u gradu o razmerama da bine. Kada bi se on ohladio. bele ili su posu eno i nevra eno. a dalje je mali an naslikao velikog konjanika sa kopljem u ruci (slika 12).drvene da ice. "Brezova pisma" su sa uvala i svedo anstva o emocijama obi nih stanovnika grada. gra ani su bele ili podsetnike za kupovinu na pijaci.

amateri. dok su Novgoro ani izgovarali co. Svirali su je profesionalni muzi ari. pored ostalog. to je kuriozitet. Kod Oliseja Gre ina su prona ene i narud bine za slikanje. Tokom iskopavanja 1973-1982. godine arheolozi su istra ivali ku u i dvori te sve tenika -ikonopisca Oliseja Gre ina koji je iveo i radio krajem 12. Gudok je obi no imao 3 ice i njega su svirali sa povodcem. gudoki. engleskim i nema kim gradovima i selima tog doba. Ovo. Novgorodski dijalekat je. Detalj crte a (sredina). Dosad je prona eno etiri vrste muzi kih instrumenata . a svirale su se sa svih 10 prstiju leve i desne ruke.vargani (slika 13). prema stru njacima. . Nije "brezovo pismo" samo spomenik kulture i bitan istorijski izvor: ono je dalo i unikatnu mogu nost filolozima da istra uju ruski jezik ranog srednjevekovlja. udaljeniji od spomenutog vladimirsko-suzdaljskog dijalekta nego svi drugi jugozapadni dijalekti. Debeli deo vargana su dr ali u ustima tako da je jezi ak virio iz usta. italijanskim. uvene po svojim izuzetnim predstavama. kolevka savremenog ruskog). a ritmi kim tipkanjem jezi ka se menjao zvuk. Instrumentalna muzika je bila prisutna na veseljama i proslavama kao i u svakodnevnom ivotu. poput onih koje i danas ostavljaju vernici u crkvi. Fragmenti smotanog "brezovog pisma" (desno).gusle. I pesma i igra. koji su se kasnije razvili u ukrajinski i beloruski jezik! Nave u jedan primer za to: na severoistoku i na jugozapadu Rusije govorilo se to ili ta. pa ak i deca. koje su pomogle da se doka e upravo njegovo u e e na radu na freskama crkve Sv. Duvanjem du vargana dobijao se zvuk. a i druge zabave "Brezova pisma" nisu jedini izvor za prou avanje kulturnog ivota stanovni tva srednjevekovog Novgoroda. kada naru uju slu bu za pomen du i ili za zdravlje svojih bliskih. Spasa na Neredici. Gusle su obi no imale 5 ica. Zanimljivo je da je u Novgorodu ve u XI veku po eo da se formira dijalekat staroruskog jezika koji se prili no razlikovao od vladimirsko-suzdaljskog dijalekta (koji je. Gudok je potpuno identi an fidelima koje su svirali u francuskim. flaute i metalne drombulje . stole a. i po etkom 13. Prona eno je vi e komadi a brezove kore sa imenima. kona no daje nove i vredne podatke za prou avanje etnogeneze ruskog naroda.Slika 12: De ji crte konjanika na brezovoj kori (levo).

ne to to se stvarno desilo. Najstarije gusle su na ene u slojevima iz XI veka. Folkloristi XIX i XX veka su sakupili veliku koli inu takozvanih bilina (rus. gudok i vargan. tj. od glagola . Ovde se arheologija dobro dopunjava sa svedo anstvima folkloristike.Slika 13: Srednjevekovni muzi ki instrumenti iz Novgoroda: gusle. Guslarska muzika. kada su polako pre le u folklorne ansamble. su pre ivele po selima biv e Novgorodske Zemlje sve do XX veka. bajkama). Slika 14: Pozori ne maske putuju ih glumaca iz . nasuprot skaskama. naro ito epske pesme uz gusle.

Putuju i glumci su davali predstave na pijacama i trgovima za vreme va ara i praznika. u kujnika (re nog pirata) Vasje Buslajeva i poznatog avanturiste Hotena Bludovi a. Biline sadr e juna ke. Dobrinje Nikiti a i Aljo e Popovi a. Slobodno vreme u srednjovekovnom Novgorodu ljudi su provodili ne samo uz muziku i pozori te.po etak Rusije Novgorodska republika je imala sudbinu tipi nu za ve inu trgova kih republika. Arheolozi su otkrili vi e kockica za igre na sre u. kao i figurica za ah i dame. poseban opus ruskih epskih pesama. srednjovekovni Novgoro ani su voleli i pozori te. Biline kasnijeg vremena opisuju doga aje XIV-XVI veka: podvige i ivot uspe nog i po tenog trgovaca Sadka. U Novgorodskoj Zemlji je prona eno vi e razli itih maski za glumu (slika 14). mitske i humoristi ke motive i slu e kao bitan izvor za kulturnu istoriju srednjovekovnih ljudi. Slika 15: Figurice za igre na sre u i potpuno o uvana ahovska tabla.srednjevekovnog Novgoroda. kao i njihovog kneza zvanog Vladimir Krasno Sunce. opisuju ivote i podvige srednjevekovnih vitezova Ilije Muromca. Sve je . pa i celu ahovsku tablu (slika 15)! Biline Biline. Kraj Zemlje Novgorodske . koje su ovi histrioni pravili od brezove kore ili ko e. Osim slu anja bilina. nego i razli ite dru tvene igre. Ovaj opus bilina opisuje doga aje X-XIV veka.

Aleksej Timofejev istori ar Moskva Preporu ena literatura: y y . mada su jo itavih sto godina moskovski kne evi morali surovo da se bore sa lokalnim separatizmom. kada je Novgorodska Zemlja pripojena Moskvi. . . Slika 16: Pad Novgoroda . . ito je bilo preko potrebno za itavu Novgorodsku Zemlju. Osim brojnih simpatizera ideje ruskog jedinstva pod vla u Moskve. godine. U XV veku socijalna diferencijacija je toliko porasla da su u e e u upravljanju gradom potpuno zauzeli najmo niji ( itaj: najbogatiji) gra ani. M.umetni ka predstava istorijskog doga aja iz 1478.i lo dobro dok je bilo pravde i zajedni kog u e a u gradskom ve u svih slojeva dru tva. Moskva je od 1328. Veliki Novgorod je kona no bio pripojen Moskovskoj kne evini. : . 1968. moskovski knez je imao u rukama i drugi mo ni instrument . Ovaj in je bio izveden bez ratne konfrontacije.bilo je skinuto i odneto u Moskvu (slika 16). Godine 1478.simbol nezavisnosti grada . : . godine postala i crkveno sredi te svih ruskih zemalja sedi te ruskog mitropolita. Zvono novgorodskog ve a . koja nije imala dovoljno svog hleba. Moskva se ve davno bavila okupljanjem svih ruskih zemalja i sudbina Novgoroda je bila neizbe na. .trgovinu itom. . Ovo je unelo u novgorodsko dru tvo pukotinu koju su ve to iskoristile agresivnije kom ije. 1879. .

. . . . 1992. .ru/novgorod/ art_archaeology/russian/art_arc. . . . . . . 1939. : : Preporu ene Web stranice: http://arc. . 1971. . . XIII . : . . : : . . 1997.novsu. XII-XV . . . . . .y y y y y y y y y y y y .html Slika 1: Srpski kraljevski grb sa dvoglavim belim orlom i etiri slova S (ili - .ru/proekty/ostu/charts.novgorod. . : . .ru/ http://archaeology. 1950. . XIV-XV . .htm http://copy-www.ru.ua/russia/novgorod. .html http://www. 1976. 1924. : . . . : . . 1978.kiev. 2 . . . 1947.ac. . 1976.hrono. . . : . . 1991. No. . : . : . 1980. .

dvoglavi beli orao u poletu i tit sa krstom i etiri znaka u obliku slova "S" vode poreklo od dinastija Nemanji a i Lazarevi a. po etnim slovom Vizantije (slika 4). po etnim slovom Srbije (slika 5). despota. Kao i u Vizantiji. Vizantijski tit Prvu vizantijsku zastavu je napravio car Konstantin Veliki (ro en 274. godine. odnosno od vizantijskih dinastija Komnina i Paleologa (slika 1). zajedno sa srpskom dr avom. kako to ka e Gerola. Tek u XVIII veku. veku razvija pod uticajem Vizantije. u Ni u. Stefan Lazarevi je od vizantijskog regenta Jovana VII dobio titulu despota i po ugledu na vizantijski tit uzeo za grb Srpske Despotovine crveni tit sa srebrnim (belim) krstom i etiri znaka u obliku S. vizantijskim vita. koje se u staroj srpskoj azbuci zvalo slovo. jer zapadna heraldika nije znala za slova u grbu ve samo za geometrijske figure i slike iz prirode. kada su krsta i osvojili Carigrad i proglasili tzv. Nakon pada Carigrada Komnini su osnovali Trapezuntsko carstvo u Maloj Aziji. sevastokratora i kesara. po eo je da se u srednjem ocila). Francuski stru njak lumberger navodi da su carevi iz francuske porodice Kurtne za grb Latinskog carstva uzeli Konstantinov steg. Ja smatram da su vizantijski i srpski tit nosili po etna slova svojih dr ava. Zato je za prou avanje na e heraldike potrebno da se prvo napravi pregled vizantijske heraldike i najvi ih dvorskih titula. uzeli zlatnog dvoglavog orla u poletu na crvenom polju. iako u to doba grbovi jo nisu postojali (slika 2). ratna a potom i dr avna zastava u ranovizantijskom periodu. ali za razliku od vizantijskih. Grbovi su po eli da se razvijaju kao identifikacioni simboli krsta kih trupa u XII veku. srpski simboli su imali sre u da se pre ta no 120 godina spoje u grbu obnovljene Kraljevine Srbije. Slika 2: Konstantinov steg. car 306-337). godine pred bitku sa rimskim pobunjenicima video na nebu krst i re i: "U ovom znaku e pobediti!" Odmah je stavio zlatan krst na crvenu kvadratnu ratnu zastavu i . Upravo oko ovakve interpretacije postoje neslaganja me u stru njacima. francuski heraldi ar Vilton je ova slova proglasio za ocila. Dva glavna elementa srpskog grba. .pobedio. stavili ga na tit i dodali mu etiri zlatnika sa krsti ima (slika 3). Euzebije navodi legendu po kojoj je Konstantin 312. a za grb. Osnovni znaci krsta kih grbova bili su tit sa krstom i etiri figure izme u krakova. Ovaj grb se u heraldici kra e zove vizantijski tit. dr avna zastava Vizantije. Latinsko carstvo. nikejski car Mihaijlo VIII Paleolog je oslobodio Carigrad od krsta ke okupacije i za grb obnovljene Vizantije je uzeo crveni tit sa zlatnim krstom i etiri zlatna slova V. Godine 1402. ovi heraldi ki simboli su nastali nezavisno jedan od drugog. U vizantijski kulturni prostor sti u 1204.Srpski grb. Tako je nastao uveni konstantinov steg. Godine 1261.

Dvoglavi orao Dvoglavi orao se pojavljuje najpre u Mesopotamiji petnaestak vekova pre Hrista. u Vizantiji se u ranom periodu koristio i jednoglavi orao. i skiptrom. Tako se u Vizantiji oko X veka opet pojavio drevni dvoglavi orao. u desnoj ruci. na kome je stajao orao. kori en u zvani ni grb Vizantije Despotovine od Vizantiji od XII veka."Dajte caru carevo. kao simbol stare rimske dr avne vlasti. od osmog veka pre Hrista. Sedeo je na svom prestolu na vrhu Olimpa sa sve njem munja u levoj. vrhovni bog je bio Zevs. gospodar neba. U staroj gr koj (politeisti koj) religiji. VIII Paleologa. sada kao simbol koji prema Hristovim re ima . . Slika 5: Srpski tit. u hri anskoj teologiji orao je znak Svetog Jovana Bogoslova i predstavlja duhovne visine do kojih se vinuo ovaj pisac Jevan elja i Apokalipse. kao dipolni simbol starih religija. U drugom veku pre Hrista.opominje na ravnote u izme u ovekovih duhovnih i materijalnih potreba. grb carstva. od vremena Mihajla po etka XV veka. Ovaj tip vizantijskog dvoglavog orla sa polura irenim krilima i opu tenim perima u heraldici se defini e kao dvoglavi orao u poletu (slike 6 i 7). Me utim. a Bogu Bo je" . Rimljani su preuzeli Zevsa pod imenom Jupiter i jednoglavi orao postaje simbol rimske dr ave i vojnih legija. Pored konstantinovog stega. Ovakva verovanja su kulminirala u Zaratustrinom u enju da u vasioni dobri bog svetlosti Ahura Mazda ratuje sa bogom mraka Ahrimanom. gromova i vremena.Slika 3: Grb Latinskog Slika 4: Vizantijski tit.

Isklju ivo pravo raspolaganja titulama despota. godine posle Hrista) i vizantijske carske titule autokrator stvorio 1081. godine titulu despota je nosio carev zet. car Manojlo je 1163. sevastokratori i kesari nisu imali nikakve odre ene du nosti. Tako e. i dodelio ju je bratu Isaku. Za njega je morala da se uvede nova. Pre njih. sevastokratori i kesari Za jedan vek vladanja Vizantijom (1081-1185) Komnini su formirali sistem od tri najvi e dvorske titule. samo on je mogao da ih dodeljuje i oduzima. car Aleksije je eleo da i svom starijem bratu Isaku dodeli neku visoku titulu. dobio sina. koja je po rangu bila izme u carske i sevastokratorske. najvi a titula posle carske. titule rimskih careva). od cezar. Titula sevastokratora je bila najvi e dvorsko dostojanstvo. godine novu titulu sevastokratora. bila je kesar. godine. po to je brat bli i rod od zeta. U vremenu 1163-1204.previsoki. a kako nije imao mu ke dece. U obnovljenom . koji je uz mala prilago avanja opstao sve do kraja Carstva 1453. koji je postao kesar.sevastokratora. ako car nije imao direktnog naslednika prestola. Po to je po dolasku na presto svojoj bra i Androniku i Isaku dodelio titule sevastokratora. gr kog prevoda latinskog avgust (augustus . ali ne i nasledne. Specijalno za njega. Aleksije I Komnin (car 1081-1118) je svom zetu Ni iforu Melisinu obe ao titulu kesara.Slika 6: Vizantijski dvoglavi orao iz Mistre. U toku borbe za presto. osim ako ih car ne po alje u neku naro itu misiju. vi a titula. godine za prestolonaslednika uzeo svog zeta. odredio je da ova titula bude iznad titule kesara. ugarskog princa Belu Aleksija. a careva bra a i zetovi su imali titulu . promovisao je titulu despota. Kada je car Manojlo 1169. titule rimskih careva koju je uveo Oktavijan (car 31. Despoti. veli anstveni. godine pre do 14. Posle stupanja na presto. Despoti. XV vek. Stojan Novakovi nam obja njava da ime Aleksije poti e od re i sevast. Njihove titule su bile do ivotne. sevastokratora i kesara je imao car. oduzeo je Beli titulu despota i dao mu titulu kesara. Slika 7: Dvoglavi orao Dimitrija Paleologa. XV vek. sve dok car Manojlo I Komnin (car 1143-1180) nije uveo titulu despota.

carevi sinovi. Sa strane steme visile su po dve niske od bisera i dragog kamenja koje se na gr kom zovu sije. U XII i XIII veku ovi venci su nazivani stefanos (venac). stajali na crvenom jastuku sa zlatnim dvoglavim orlovima (slika 8). ali su boje inova ostale nepromenjene. sevastokratori i kesari su kao znak dostojanstva nosili i bogato ukra ena odela sa dvoglavim orlovima u krugovima. urake i ostale lanove u e rodbine. a sevastokratori obi an venac bez kamara. nego zlatne vence bez sija. a slu i kao konstrukcija za kupolu od kadife. Znamenja cara i velikodostojnika Vizantijski car je nosio zatvorenu kupolastu krunu . despoti. Tokom vremena dvorski kostim i ceremonijal su se menjali i u XIV veku dvoglavi orlovi su se postavljali i na druge sve ane odore. da bi simboli ki prikazali kako se nadovezuju na Komnine. a sevastokratori sa jednom kamarom i to spreda (slika 9). a kesarske od zelenog brokata. svedo i nam poznati vizantolog Bo idar Ferjan i . U zavisnosti od ranga nosioca. ukoliko imaju despotsku titulu.stemu. sedla itd. Tako. U obnovljenoj Vizantiji despoti carski sinovi su nosili stematogirione sa etiri kamare. Na vrhu luka se u XII-XII. godine. a titulu sevastokratora su. dobijale su uglavnom stare i dokazane vojskovo e. . a na starosrpskom oboci.Vizantijskom carstvu (1261-1453) najstariji carev sin je kao savladar nosio carsku titulu vasilevsa. koji su careva bra a ili zetovi.biserima i dragim kamenjem. koji se u na im narodnim pesmama zovu kolaste azdije.svod). preko temena do potiljka. Sve je bogato ukra eno biserima i dragim kamenjem. Uz vence.kamaru (gr . koja je nastala od gr ke re i sa istim zna enjem. Despoti i sevastokratori nisu nosili krune. koji su se konusno su avali ka gornjoj strani. opet. hazdeja sve ano odelo.spreda. ostali despoti sa samo jednom. koja je tako e ukra ena . Za vreme dinastije Paleologa zvanje despota se iri na zetove carske porodice. Trapezuntski carevi iz dinastije Komnina stajali su na crvenom jastuku. Pre 1204.krug i hazdei. stematogirioni su imali etiri ili jednu zlatnu plo icu sa dragim kamenjem . a ostali sinovi titulu despota. Despotske kolaste azdije su bile od crvenog. dobijali carevi dalji ro aci i istaknuti velika i. carevu bra u. dolaze po rangu ispred despota. U doba dinastija Komnina i An ela (1081-1204) zlatom izvezeni dvoglavi orlovi su krasili ogrta e ovih velikodostojnika. a kasnije su dobili preciznije ime stematogirion (krunski venac). Ime su dobili od starosrpskih re i.nosili su despoti. prema Pseudo-Kodinu. Despoti i sevastokratori su se rangirali i zavisnosti od srodstva prema caru. sevastokratorske od plavog. . atore. i to spreda. koji je kasnije zamenjen krstom. pozadi i sa strana . Slika 8: Car Jovan IV Kantakuzin. Titulu kesara. Stema je imala zlatan obru i luk koji ide od ela. a vizantijski carevi su posle 1261. kolo . godine stematogirione sa etiri kamare . veku nalazio veliki dragi kamen orfan (kamen "samac").

. koji vi e nije iv. Presto se nasle ivao po starom patrijarhalnom redu . a i to je prvi po eo da nosi krunski venac. Verovatno su Nemanja i njegova bra a bili sinovi Uro a II. Posle njih.vreme Stefana Nemanje Od XI veka. sa vencem na glavi. Stracimir i Miroslav. ali se kao titularno ime pojavljuje prvo kod velikih upana Uro a I i II. ali su se nedavno pojavile dve rekonstrukcije (slike 10b i 10c). Pre Stefana Nemanje (veliki upan 1166-1190) Srbijom su vladali Uro I (veliki upan oko 1130-1145) i Uro II (veliki upan 11461155). za koji se smatra da je slikan 1233/1234.Po eci srpske heraldi ke tradicijeke . a tek posle njih je dolazio na red najstariji iz naredne generacije.Tihomir. Slika 9: Sevastokrator Konstantin Komnin. Iako je iveo u predheraldi ko doba. Belo i Desa. Ime Uro . Na alost. bilo je u Srbiji poznato i ranije. Nemanja je prikazan kao monah Sveti Simeon. vladar Srbije je nosio titulu veliki upan. Nemanja je za razvoj na ih dr avnih simbola zna ajan po tome to je umesto titularnog imena Uro uveo novo titularno ime Stefan.Primislav. branitelj. kao i njihova bra a. godine. za samo desetak godina. stra ar. pa sve do po etka XIII stole a.posle smrti velikog upana vlast je prelazila na njegovu mla u bra u. Jedini Nemanjin portret sa vladarskom insignijom je sa uvan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. vo a. koje je ostalo do kraja dinastije. Kona no. u borbi za presto upana u estvovalo je est kandidata: tri brata Uro a II .uvar. Svetorodna dinastija Nemanji a (1166-1371) je prekinula tradicionalni patrijarhalni nasledni red i uvela primogenituru. 1166. Venac se danas te ko vidi jer je izbledeo (slika 10a). koja su imala titulu kneza. pa i tri Nemanjina starija brata . godine veliki upan je postao Nemanja. Nemanjini vladarski portreti nisu sa uvani. na gr kom .

odlikova ga carskim dostojanstvom i razli itim darovima. pobedio Uro a II. ni sa mnom. titulu koju su dobijali i mleta ki du devi. Manojlo posle pobede nad Ma arima vratio u Carigrad sa ³ugarskim mladi ima i srpskim zarobljenicima´ u ³rasko nim odelima koja. O ovom doga aju se mnogo raspravljalo.Tebi budi i potomstvu tvojemu po tebi u vekove. I odvojiv mu od svoje zemlje. godine. godine. kakvog je ranije dobio i srpski vladar Mihailo (1053.Slika 10: Stefan Nemanja. ali jo nije utvr eno koji je to "carski in" Nemanja dobio. Zna se da je vizantijski car Manojlo Komnin dolazio u Ni 1163. onda mo e da se pretpostavi da je Nemanjina supruga Ana bila u sli nom stepenu srodstva sa carevom irom . i da su titule sa korenom SEVAST dobili zet cari ine sestre i njegova bra a. zadiviv se mudrosti ovoga juno e.crte D. i daje mu na poklon deo svog carstva. Todorovi a (izvor: grupa autora 2000: naslovne korice). Stani a (izvor: Stevovi 1998: 39-40). Desno .crte S. Sredina .) od vizantijskog cara Konstantina Monomaha (car 1042-1054). govore i: . Levo . ali do danas nije dato puno obja njenje. posle ega je ovaj pristao na ve e vazalne obaveze nego ranije. Kada se uzme u obzir da Manojlo isti e Nemanjino potomstvo. blistavija no to prili i polo aju zarobljenika. Odgovor na pitanje o poreklu Nemanjinog titularnog imena Stefan i venca nalazi se u njegovom susretu sa carem Manojlom koga je opisao Stefan Prvoven ani: I. od samog cara behu podarena´.originalna freska na ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. 1151. ni sa srodnicima mojim po meni. Honijat svedo i da se godinu dana kasnije. ni s kim u zajednici. Konstantin Jire ek je pretpostavljao da je mogao biti in protostapara. Vizantijski car Manojlo je u bici na Tari 1150. ali jo nije dat zadovoljavaju i odgovor. O susretu cara Manojla sa Nemanjom u blizini Ni a mnogo se raspravljalo. dade mu (Nemanji) zvanu Dubo icu.

ni kod Filoteja. i da je Nemanja od cara Manojla dobio titulu SEVASTA. . O tekstu koji govori o tome "carski in" je svakako titula sevasta. Na alost. titulu protosevasta ("prvi sevast"). na kome je. te je gr ki prevod SEVASTOS dobio zna enje koje se ne da doslovce prevesti. a u "razli ite darove" treba ubrojati krunski venac stefanos sa kojim je prikazan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate. A on prvi na ini to dostojanstvo op tim. zet po sestri carevoj. koji su uveli nove titule. Kada se sve ovo prostudira. Nemanja bio me u srpskim taocima koji su 1151. Nemanja je posle nekoliko ratova sa starijom bra om (1155-1166) postao veliki upan i umesto starog titularnog imena Uro uzeo novo titularno ime Stefan. poreklom iz neke otmene carigradske porodice. njegov brat Adrijan. Ana Komnina navodi da je njen otac. Stoga u starijih pisaca. neka promeniv i.Tako je ovu novinu u dostojanstvima izumeo moj otac. U prilog tituli sevastokratora ide Nemanjin portret iz ju ne kapele Radoslavljeve priprate u Studenici. oko 1234. Toronita. ali mo e se dalje pretpostaviti da se Nemanja tamo o enio Anom. neprikosnoveni. koja je po rangu bila odmah posle kesara. nijedan Nemanjin vladarski portret nije ostao sa uvan. koga prvi pominje Nikita Honijat povodom doga aja u Ra koj 1168. kao Toronita i njegova bra a. opet. Me utim. ne bi trebalo zaboraviti da se to de ava u doba dinastije Komnina. kao kod nas u srednjem veku Previsoki. Jer su se SEVASTI pre zvali samo carevi. I to zvanje je kao titula samo CAREVIMA pripadalo. on je sklopio. Be sam objasnio da je sevast gr ki prevod od latinskog avgust (augustus). to ukazuje na to da je uz "carski in" dobio i "venac" i postao "vencoimeniti" ili "venconosac". ali mu je smisao: nepovredljivi. kakav su nosili vizantijski carski zetovi. i darivanje Nemanje "carskim dostojanstvom". verovatno. izlazi da je. kako izgleda unizio. a zvanje SEVASTA. a ni kod Porfirogenita ne postoji nikakvo dostojanstvo ili titula u kojima bi bila upotrebljena re SEVASTOS. To potvr uje Manojlovo interesovanje za njihovo potomstvo.. To se sla e sa Nemanjinim novim titularnim imenom Stefan Nemanja. godine (slika 10).titulu sevasta. car Aleksije. kao to je gore re eno. dobio je titulu panhipersevast ("iznad svih sevasta"). prikazan sa stematogirionom na glavi. a najmla i brat Nikifor . uveo jo tri visoke titule sa ovim korenom. osim titule sevastokratora za svog brata. oti li na kolovanje ili indoktrinaciju u Carigrad. Kao latinsko AUGUSTUS i gr ko u po etku su davani samo vladaocima. Ne zna se koliko su taoci tamo ostali.porodicom. neka im imena sklopiv i. U Rimu je carska titula avugust imala smisao veli anstva.. iako kao monah koji vi e nije iv. Poslu ajmo re i same Ane Komnine: . Zvanja PANIPERSEVASTA i SEVASTOKRATORA i ostala na taj na in.

2000. D. Beograd: SANU Ljubinkovi . Maksimovi . K. J. Odraz kulta Sv. Od Kne evine do Srpske Despotovine. knjiga 26). Science héraldique. 427 Jire ek. 1970. 1968. Mandi .. Beograd. Lj. Stefana u srpskoj srednjevekovnoj umetnosti. 21-37 Ka anin. a prva pekara otvorena je oko . Beograd. Beograd: Prosveta Kali . Stefan Nemanja . Preporu ene Web stranice: Na zalost. akota. i Bosni . 1895. Istorija Srba I. povr em. anak-Medi . Starinar XII. J. M. 1986. na tre i dan Bo i a. 1986. koga danas slavimo svakog devetog januara. Beograd: SANU grupa autora. vo em. Prvi profesionalni kuvar do ao je u Rim 190.Sveti Simeon Miroto ivi. Stevovi Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y y y y y y y y y y Eusebius. 1952. Vojska 138. Todi . Beograd. Zbornik radova Filozofskog fakulteta XI. Odabrani spomenici srpskog prava. 1971. 39-44 Stevovi . i M. 1990. Manastir Studenica. 1. S. Heraldi ki obi aji u Srba. Veliki upan Uro II. 1961. Melanges d archèologie byzantine I. 140-155 Schlumberger.. 1644. B.e.1926. S. Lj.Kao imendan svog titularnog imena Stefan. Godi njica Nikole upi a VI. Sevastokratori u Vizantiji. S. Carski in Stefana Nemanje. ribom i maslinovim uljem. Stevovi . Novakovi . Velika gospoda sve srpske zemlje. Beograd: SANU Gerola. 1884. Ist. 1998. Veneto XCIII. Zbornik radova Vizantolo kog instituta 12. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije IV. 45-55 Mandi . Vita Constantini.. M. Na e Videlo 1. G. Ljubomir S. M. 38-46 Vulson de Colombière. 141-192 grupa autora. u primeni i knji evnosti. trenutno ne postoje! U najranijim vremenima Rimljani su iveli jednostavno i skromno. 1995. Nemanji i su za za titnika dinastije i Srbije uzeli svetog prvomu enika i arhi akona Stefana. Solovjev. B. Paris. Paris. 1934. Uglavnom su se hranili ka om od bra na. istorija i predanje (zbornik me unarodnog nau nog skupa. M. godine pre n. Stefan Nemanja. A. 28 Ferjan i . Atti del R. L elemento araldico nel portolano di Angelino dall Orto.

Apicije je izvr io samoubistvo.200. koji je otkriven u jednoj ku i u Pompeji. te su mnogi od njih postali druga ija vrsta roblja robovi svojih stomaka. Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija. godine pre na e ere. Od I veka nove ere. govori nam podatak iz ivota uvenog rimskog rasipnika.da bi jeli". ta zna dete ta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu. a povra ali . Sa leve strane vide se tri ogromna kamena rvnja koje su okretali magarci. Rim menja svoj na in ivota i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je mogu e da pravi gurman ivi u takvom siroma tvu?" Posle toga. od ega je najve u sumu utro io na ekstravagantne ve ere. pa ak i robovi. "da ne bi morao da sedi za obi nom . Tako se dobijalo sve e bra no. Bogati Rimljani su tada po eli da preteruju u svom rasipni tvu i ekstravagantnosti. koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. uveni filozof Seneka je sarkasti no optu ivao svoje sugra ane "da su jeli do povra anja. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stru njaci u ovoj oblasti. Ovaj kvart u anti koj Pompeji bio je isklju ivo namenjen pekarstvu. U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. godine pre Hrista. doba najve e mo i i bogatstva. kulinara i sladokusca. Kada ga je poslu itelj skru eno izvestio da mu je preostalo jo samo 10 miliona.

blitvu. Izuzetna poslastica bili su slavuji. so ivo. cimet. zatim meso mladih magaraca. kru ke.trpezom". Spremali su koko i. kim. irom i kesenom i pripremali ih sa mlekom. to se ti e mesa. Kasnije. bademe. nana. tre nje. so ivo. ze evi i srnda i. ta bismo od ovoga sve jeli i pili. praziluk. . i to crni. a ta . flamingose.nikako Ru ni rvanj za mlevenje ita. urme. Gajili su gra ak. smokve. bob. limun. koprivu. umbir. kada su otvorene pekare. patke. Iz prirode su uzimali zelje. krastavac. od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. dralove. afran. kupus. biljaka od kojih su pripremali variva. mnogi za ini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. bob. seme pinije (pinjole). Od divlja i. karfiol. Rimljani su rado jeli ivinsko i pti ije meso. breskve. kori en je Rimljani su poznavali razne vrste u ku i obi nog pu anstva. za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogu nost da se najedu mesa. miro ija. zatim jabuke. svinjetina i govedina. endiviju. nojeve. kao i (danas) ukrasne ptice . orahe. a slu ili kao . a najvi e zastupljeni u kuhinjama bili su biber. pargle. a poseban specijalitet predstavljali su puhovi. riba i vo e. prokelj. Siroma ni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. drozdove i paunove. Posebno su bile me u sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. nar. Od vo a. pasulj. posebno su bili na ceni divlji veprovi. Od za ina. jagnjetina. Zanimljivo. tikvice. crni i beli luk.predjelo. kupovali su i hleb. kesten. U njoj se pripremala bra nena ka a. osim doma ih. ljive. a religijske sve anosti na kojima su rtvovane ivotinje. koje su tovili orasima.labudove. mu mule. koristili su i razne uvezene. per un. najvi e se koristila ov etina. golubove. guske. lo ijeg kvaliteta. argarepu. medom i makom. jaretina. najvi e su koristili masline. dinje i lubenice. arti oke. miloduh (selen). pe urke i druge jestive biljke. rotkvu. gro e. salate ili za ine.

. na rimskoj trpezi su znale da se na u i abe. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre. roba je nocu dopremana u grad. male i slano konzervisane ribe. jegulja. rado su se jela jaja koko i. mrene. zubataca. rakova i ostriga. paunova. ovaca i koza. dok su sitne poslastice predstavljali crv ci i skakavci. Dok je obi an svet od plodova mora koristio jeftine. kao i pu evi spremljeni sa vinom. Maslac je bio nepoznat starim Latinima. Sir je po pravilu bio su en na dimu. tunja. Od ostalih namirnica. Tako e. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme. pa zatim mleko i sir krava. fazana. galebova i ostalih vodenih ptica. luci grada Rima. a da bi se izbegle svakodnevne gu ve.Na reljefu prikazan je prodavac povr a u Ostiji.

bakra. sokove.. kao i ostala italska plemena. bronze. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pe enje u zidanim pe ima. koja je i kasnije ostala glavna hrana u obi nom narodu.e. jeli bra nenu ka u sli nu palenti. ov iji i kozji loj. a izme u jela prste su prali miri ljavom vodom. Osim hleba. Proizvodili su ih od keramike. u zavisnosti od statusa doma ina. srebra i zlata). razbla eno sir e. pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka. a za najimu nije .od srebra i zlata. veliki kameni sto za pripremanje hrane. a pili su i pivo. U njoj se nalazila zidana pe za hleb.otuda dana nji naziv kulinarstvo). kr age. meda i oraha. jaja. Za pi e. Od stonog posu a upotrebljavali su plitke i duboke tanjire. Od itarica. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat.Za pripremu hrane. a neka specijalna su kao Presa za dobijanje maslinovog ulja. Pri jelu slu ili su se ka ikama. a u II veku pre n. a e i pehare. uzdignuto ognji te za kuvanje. korisili su je am i p enicu koje su mleli na ru nim rvnjevima ili onim koje su pokretale ivotinje. koristili su mnogobrojna doma a i uvezena vina. snegom ili ledom. pa su do tada. Pili su ih razbla ena sa vodom. zatim svinjska i gu ija mast kao i gove i. Rimljani su pripremali kaldu. kosti ili metala (bronze. Najradije su jeli prstima. stakla. no evima i a kalicama od drveta. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. a kasnije i u vodenicama. kojih je bilo oko 18 vrsta. inije. dok su kao aperitiv slu ili mulsum . culina . . dodatak imala latice ru a i ljubi ica.vino kuvano sa medom. Rimljani su prili no kasno upoznali pripremanje hleba. Hleb su u po etku pripremali u vidu beskvasne lepinje. zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom za ina. najvi e je kori eno maslinovo ulje. Preko zime.. koja je bila sme tena u podrumskim prostorijama.

redakcije. glavni obrok bila ve era.) Za doru ak koji se obavljao od 7 do 9 asova Rimljani su imali hleb. masline. Za ru ak. Tako je svima jedini pravi obrok bila ve era i. pe urke. (Ovo ne udi posebno. Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doru ak (iantaculum). jer tako je npr.Seoska vila u Boskorealu. riba. nalazile su se ogromne posude za skladi tenje ovih te nosti. i kod dana njih Francuza . mogla je biti skromna i brzo se zavr iti. sir. ru ak (prandium) i ve eru (cena). so. U dvori tu vile. seljak ili patricij.prim. na stolu je esto bio hladan obrok: varivo. malo vina. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. u zavisnosti od okolnosti i dru tvenog polo aja. duga ka 40 i siroka 20 metara. Apicijeve ili Trimalhionove. jaja. ili pak one ekstremne. koje su trajale do zore! . izme u 12 i 13 asova. od kojih je kod svih. vo e i vino. bez obzira da li je obi an gra anin. kao i sve e i suvo vo e. kao to su bile Neronove. ili su pak koristili ostatke ve ere. med.

vo e. Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. a sve to sa raznovrsnim sosovima. povr a. za koju su obi no pripremana hladna jela: jaja. a pio se mulsum. pu evi. .Na reljefu je prikazana prodavnica ivine. ribe. Ve era je po injala posle 16 asova zakuskom. koljke. razno povr e. riba. kao i sam in kupovine namirnica. sir.

Pome aj biber. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u ku i i bila bogato ukra avana freskama i mozaicima. a preko leta u atrijumu. kao i za zabavlja e. dok su ene i deca sedeli na klupama i stolicama. Upravo takvu jednu predstavu ovog bo anstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani.rob koji je prvi probao sva jela i pi a. pro ek vino i sir e. za titnika vina i vinogradarstva. lakardija i. Od name taja u trpezariji. pelivani ili plesa ice.. pove i bra nom.. Prema vrsti aristokratija koristila ih je prilikom posla koji su obavljali.U bogatim rimskim ku ama jelo se slu ilo u trpezariji (triclinium). . i preru i preko kajsija. I. suvu nanu. peva i. Jedna strana stola bila je slobodna za poslu ivanje. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana. Rimska poslu itelje. Otmene ve ere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari. glavno mesto zauzimao je sto i le ajevi oko njega. presolac. peva i. svira ice na harfi. Kada proklju a. uze emo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana .Apicija. Stavi malo ulja i ostavi da se kr ka na tihoj vatri. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robovePozla eni srebrni pehari. razli ita imena: jelono a. slonovom kosti ili tkaninom i esto su bile pokretne. Jedan od estih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta (opominjala je da je ivot kratak i da zato treba u ivati) ili predstava boga Dionisa. stavi u hladnu vodu. da bi na goste moglo da se baca cve e. ili su u njih bile ugra ene cev ice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. Predjelo od kajsija O isti kajsije. med. pa pore aj u posudu. lica vegete! (ovo ne poku avajte sami kod ku e!) Da bismo bar delimi no upoznali rimsku kuhinju i uporedili onda nje i sada nje recepte. kitari i fruli. dok je narod jeo u kuhinji. Rimljani su jeli polule e i. robovi su nosili svojih gozbi i sve anosti. pospi biberom i poslu i. vinoto a ili pregustator . Tavanice su oblagane drvetom. od kojih je najcenjenija bila ru a.

Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera. meda. iseci na komade pa ispr i na ulju. suvog afrana. kada se ohladi. luka. Posoli spolja i pr i u kuvanom medu. ubra. . divlje kumine. riblji rasol. sir eta. a onda stavi ulje. mednog vina. vina i ulja. presolca i ulja. semena celera. per una. miloduha. presolca i ulja. biber. suve nane. nane. prelij preko komada noja i pospi biberom. jaja. to se ti e slatki a.Julijanova orba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. per una. pe enog kima. urmi. sir eta. miloduha. med. propr i i prelij sosom na injenim od bibera. vina. presolac i vino. urmi. Poslastica sa pinjolama Za ovu poslasticu potrebni su ti orasi. Nisu poznavali e er. mleko. kima. pr enog badema. pro eka. meda. Kuvani noj (!!! . miloduh. luka. sir eta. a zatim dodaj dva kuvana mozga. Poslastica sa biberom Uzmi belo bra no i skuvaj ga u mleku kao gustu ka u. oko 170 g isitnjenog mesa. Poslastica sa suvim gro em Od testa napravi kola e u obliku drozdova i puni ih suvim gro em i orasima. Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. Izru i na poslu avnik pa. napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom.redakcija). pr eni pinjoli. presolca i ulja. sos se pravi od bibera. miloduha. nego su za zasla ivanje upotrebljavali med. Izvadi i prelij medom. meda. seme komora a. koljke Za koljke. suvih ljiva.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napravi sos od bibera. sir e. pospi biberom i slu i. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera. meda. presolca. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! . Sve to skuvaj i pove i bra nom. miloduha. Poslastica od urmi O isti urme od ko tica. semena celera. biber i ulje. presolca i cimeta. sir eta.

a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom umancetu. Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom. crne suve ljive posute crvenim zrncima nara. zape a eno u amforama od debelog stakla. Doma in se pravio kao da sumnja u njihovu sve inu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa.Rimski mozaik koji prikazuje naj e e kori ene ribe na trpezi. od kojih je svaki bio predstavljen naro itim gurmanlukom: riba . neka vrsta trofeja sa dvanaest zodija kih znakova. rak . A zatim je do lo prvo glavno jelo ve eri. u li su drugi robovi nose i veliki poslu avnik na kome je bila drvena kvo ka nasa ena na jajima koja su li ila na paunova. Na sto je izneto falernsko vino. Zatim je dat znak za po etak gozbe i. Zatim su do li drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je isto vino.sa dva barbuna. Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske ve tine i ma tovitosti anti kih kuvara.velikim . staro sto godina. dok su svira i gudili neku veselu muziku. ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. ispod koga su bile stavljane. pomenu emo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sa ekivala je goste na ulazu u ku u i odvodila do kupatila. da bi podra avale ar. Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima za injenim medom i makom i kobasice koje su se pu ile na srebrnom ro tilju.

I jo ostrige i pu evi pride. Neko je pao pod sto. naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vru e kobasice i krvavice. na doma inov znak u la su etiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja. Grupa autora. Ko ak. Beograd. Lovci su stajali okolo. Ugostiteljstvo u anti ko doba. a zatim opet ugojene koko ke sa punjenim gu ijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog bra na punjeni suvim gro em i orasima. a zatim se neprimetno iskrao. bik . Ljubljana. Zatim je na sto stavljen pobedni ki trofej od kola a i vo a sa utim afranom.. u le su sluge nose i na poslu avniku divovskog vepra. E.. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar. 1962." Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y Apicije.gove om krmenadlom. a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje. Zagreb. 1989.. Cowell.. Zagreb. Po to su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje. Doma in je postao tu an i setan zbog vi e popijenog vina i po eo da govori o smrti. tako da je izgledalo kao da plivaju u pli aku. Vajner. Petronije Arbiter. F. u stra noj brzini. Beograd-Ljubljana. B. R. zaboravio da izvadi drob. tobo e. koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. I ba kada je trebalo da bude ka njen zbog neoprostivog zaborava. Tada je uz zadivljene pokli e gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac. Zatim su usledila nova iznena enja: po to je opor veoma nesta nih lova kih pasa ujurio u sobu. On je zamahnuo no em i sna no ga zario vepru u slabinu. Za to vreme. o ijim zubima su visile dve korpice od palminog li a prepune urmi. 1967. i dunje na i kane bodljama da bi li ile na je eve. O kuvanju. ivot u anti kom svetu. doma in mu je.jastogom. 1961. 1976. 1970. Anti ki Rim.. nalazio se ogroman poslu avnik prepun ugojenih pili a i masne punjene svinjske maramice. etiri satir ica sipalo je iz malih me ina pikantan sos na neke fine ribe. Satirikon. prave i se da je usli io molbe gostiju. i kljukana guska okru ena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom ve tinom napravio od svinjskog mesa. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove.. . Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica. Gozba je bila tek na polovini. Everyday Life in Ancient Rome. Ispod njega. Trimalhionova gozba. London.

Vasi se osloba a nastavni kih obaveza i posve uje du nostima u Muzeju.html http://www.html http://www.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry.html Miloje Vasi . Posle Valtrovi evih intervencija.cmu. kod tada najve eg stru njaka za klasi nu arheologiju. godine u Beogradu je uporedo predavao u II beogradskog gimnaziji i radio kao pomo nik u Narodnom muzeju. godine radio kao honorarni nastavnik. godine. Posle zavr enog osnovnog kolovanja.carthage. Dobio je stipendiju za studije arheologije u Berlinu i ve 1898. zbog nedostatka kadrova. Za redovnog profesora izabran je 1922.edu/outis/food.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll. ali je do 1941. godine odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom Buktinja u kultu i umetnosti Grka.cs. godine u patrijarhalnoj porodici. Kako mla e generacije arheologa i studenata arheologije profesora Vasi a poznaju samo iz pri a. Ro en je u Velikom Gradi tu 1869. . Furtvenglera. godine. radio je najpre kao srednjo kolski nastavnik u unutra njosti. tezu koja se i danas citira u stru noj literaturi. studirao je u Beogradu na Velikoj koli klasi nu filologiju i istoriju. godine Vasi odlazi u Minhen. a od 1895. Po zavr etku studija. bio je u svakom pogledu izuzetna li nost.crystalinks.html http://www2. godine. a definitivno je penzionisan 1955. Od 1901. A. predstavljamo ga kao nastavnika. a i kao oveka.com/romefood. prvi srpski kolovani arheolog i pionir arheolo ke nauke.Preporu ene Web stranice: http://www-2.umich. Reaktiviran je 1947. Kod njega je 1899. godine predaje arheologiju na Velikoj koli i jedan je od uvara Narodnog muzeja u Beogradu. Penzionisan je 1939.

tka a ili nekog drugog zanatlije i da posmatramo ta i kako on radi.Najplodniji period Vasi evog stvarala tva bio je kraj XIX i prva decenija XX veka. tako da bi uvek . Najbezna ajnije arheolo ke predmete Vasi je kitio svojom posebnom pri om i ti nezaboravni ekskursi u inili su da jo vi e razumemo i zavolimo arheologiju. po ev od neolitske epohe do srpskog srednjeg veka. no ono to je bilo dragoceno jesu Vasi evi komentari. Istovremeno je stizao i da se bavi istorijom umetnosti. I ina e je voleo da se pravi eret. On nas je nau io da gledamo. On je organizovao prva stru na arheolo ka istra ivanja u Srbiji. Na ispitima je postavljao bizarna pitanja i trebalo je shvatiti ta je time mislio da ka e. trebalo je odgovoriti da je crveno boja ivota i da su i Grci svoje mermerne statue bojili da bi izgledale ive. Predavanja profesora Vasi a nisu bila posebno zanimljiva. posmatramo i razmi ljamo. Na pitanje "Za to se karmini ete?". Uvek je govorio da treba da se zaustavimo kod grn ara. da organizuje slikarske izlo be i da bude redaktor na eg najzna ajnijeg arheolo kog asopisa Starinar. jer je on itao prevod jedne dobre istorije umetnosti.

bez obzira to je bio niskog rasta. da je lepo to su do li. Bio je zainteresovan za svakog studenta. a kada je predsednik Akademije Beli poslao svoja kola i Vasi do ao. Profesor Vasi bio je duhovit i nije imao dlake na jeziku ni pre. kao doajen je trebalo da ka e par pohvalnih re i. da bi prisustvovao. Vasi je bio od onih profesora kojih danas nema. iako je dobro znao njeno ime. privatisime. dok za rimsku nije imao ni sluha ni ljubavi. kada su povodom njegovog penzionisanja itani govori. Lepota gr kih kipova i smisao Helena za lepotu bilo je ono to ga je odu evljavalo. profesor Vasi bi odlazio u biblioteku i svakog studenta pitao ta radi. 1946. Rado smo odlazili na njegove privatne asove. kako je govorio i to na Bogoslovskom fakultetu gde se onda nalazila Vin anska zbirka.a bio je ta an kao vajcarski sat. neverovatno odan poslu. govore i "kako li se zva e ona gospo a". kada su u posetu do li sovjetski nau nici.zaboravljao ime tada nje ministarke Mitre Mitrovi . Vasi je. umro od neizle ive bolesti. Profesor Vasi bio je autoritativna li nost. jer se u nevezanom razgovoru sa profesorom Vasi em moglo mnogo nau iti i saznati. ali da je stra no kad roditelji sahranjuju decu i otpo eo je sa predavanjem. otvorio bi vrata i za trenutak zastao. Neobi no je voleo gr ku. jer nije propustio ni jedan as ili seminar. ve i srpsku i uvek je ukazivao na paganske crte u srpskoj religiji. najpre zahtevao da mu se na e taksi. Kada bi ulazio u sobu. Mada ve star ovek u vreme kada je reaktiviran. On je po eo time. . Voleo je i razumeo religiju i to ne samo gr ku. a mi mla i bismo skakali sa svojih sedi ta i stali u stavu mirno. godine. Po zavr etku rada . nije bilo potrebe da do u. kao njegov profesor Furtvengler. ali da to to oni znaju. da nas po asti vir lama i pivom. Po to bi ostavio kaput i e ir. Vasi bi odlazio u etnju na Kalemegdan. komentarisao i uvek govorio da na alost ne mo e. seo za katedru i njegov jedini komentar bio je da je normalno da deca sahranjuju roditelje. Prepri avao se doga aj koji se odigrao u Akademiji nauka. u to vreme neizvodljivo. Tada je itao svoje radove. Jedno vreme je dr ao posebne asove. odnosno helensku kulturu. koju knjigu ita. drugim re ima. Uvek odeven u besprekorno ispeglano odelo sa istom ko uljom i kravatom u koju je bila zabodena dijamantska igla.ilas. mi ve odavno znamo. odrastao ovek. a ni posle rata. Svoju veli inu i predanost poslu pokazao je i kada je njegov sin jedinac. sa dubokim cipelama na nir. Ili. Vasi je u ao. koje su se caklile. Vasi je u odgovoru odbrusio "Da sam znao da se govori itaju i ja bih ga napisao!". Neposredno posle tog doga aja imao je as i mi smo se pitali da li e ga odr ati.

najve i uspeh i slavu. dr Aleksandrina Cermanovi -Kuzmanovi Savremena biolo ka taksonomija poznaje nekoliko ivotinjskih vrsta koje u svom imenu nose se anje na jedno neobi no bi e. Bilo je tragi no da jedan od najve ih evropskih arheologa do ivi sudbinu da bude izolovan i izop ten u na oj i evropskoj sredini. U svojoj plodnoj karijeri. Sve ovo. prvobitno Vin anske zbirke. U slobodnom pervodu Lupar patkorodni i Lupar guskorodni. dvema vrstama lupara nadenuo ime Lepas anatifera i Lepas ansifera. barnacle goose). od srednjo kolskog nastavnika u unutra njosti. dopunjenu predmetima sa istra ivanja mla ih nastavnika. profesor Vasi je pre ao dug i trnovit put. jer se u njegovim prvim radovima videlo da u malenoj Srbiji izrasta vrstan stru njak. dve vrste severnih gusaka. Tako je Karl Line (Carolus Linnaeus) jo u XVIII veku.Ve na po etku svoje nau ne karijere. ne to manja. prof. donekle sli nih kanadskim guskama. Profesor Vasi bio je i osniva arheolo ke zbirke Univerziteta. nazivaju se luparskim guskama (eng. potom Rusijom i na kraju novom Jugoslavijom od koje je mnogo o ekivao. koja je danas prerasla u Arheolo ku zbirku. Vasi je postigao zahvaljuju i predanom radu i ljubavi prema struci. najpre velikim evropskim silama. To se moglo objasniti na na in. belolika guska (Branta leucopsis). No. Vasi je od prvobitnog datovanja Vin e oti ao u drugu krajnost. Manje je poznato da je on bio i za etnik slovenske arheologije. rad i samo rad" i to je nama ostalo u pameti i kao amanet. Njegova monografija i a i Lazarica i danas se koristi u nacionalnoj istoriji umetnosti. datuju i je kao jonsku koloniju u VI vek stare ere. Vasi je na sebe skrenuo pa nju i na e i strane nau ne javnosti. Od Jugoslovena. on je postao veliki Srbin i da bi "kontrirao" nema koj koli. da je profesor Vasi u svom ivotu vi e puta bio razo aran. preko uvara Narodnog muzeja. ali i prou avanja srpske srednjovekovne arhitekture i istorije umetnosti. Svojim acima uvek je govorio: "Rad. postigao je svojim otkri em Vin e.To su crna ili grivasta guska (Branta bernicla) i. . ali je njeno datovanje uzburkalo celu arheolo ku javnost. do profesora Univerziteta i akademika. profesora gimnazije u Beogradu. S druge strane.

Odakle Lineu i drugim uglednim biolozima ideja da povezuju ko operne guske s luparima i brumbuljcima: sitnim, sesilnim ljuskarima, koji su uglavnom uveni po tome to se prilepljuju za korita brodova, usporavaju plovidbu i sekiraju mornare? Klju za ovu tajnu nije te ko na i. U nekim srednjovekovnim bestijarima (zoolo kim raspravama) mo e se na i opis bi a Ephemerus ili lupar-guske. Srednjovekovni rukopisi efemeruse opisuju kao morske ptice sli ne divljim guskama, neobi nog na ina razmno avanja (Guske efemerus treba razlikovati od efemerida (Ephemeridae), vrste kratkove nih vodenih insekata, kao i od efemerisa, astronomskih karti i dnevnika. Ove guske nemaju nikakve veze ak ni s memoarskom prozom akademika Dejana Medakovi a). Ove guske ne legu jaja, niti se gnjezde, ve pupe na borovini namo enoj u morskoj vodu. Na drvetu se prvo primete gumasti plikovi, koji potom o vrsnu i postanu sli ni ljuskarima luparima. Zatim se prilepak odvoji od drveta ostaju i da visi samo na jednoj niti, a istovremeno se oformi i kljun ptice koji proviruje iz koljke-lju ture. Kada ptici iznikne perje koljka se otvara i guska poleti, ili padne u vodu i zapliva (Slika 1). Ukoliko padne na zemlju umire. Srednjovekovni istra iva i putopisac Giraldus Cambrensis (D erald iz Velsa, 1146-1223), koji je pisao o lupar-guski, i zapravo dodao ovo bi e uobi ajenom srad aju srednjovekovnih bestijara, tvrdi da je li no video efemeruse: " esto sam sopstevenim o ima vi ao na morskoj obali na hiljade minijaturnih zametaka ovih ptica kako vise sa komada drveta; neke su bile pokrivene lju turama, a neke sasvim formirane".

Slika 1 Pogledajmo ima li jo nekih drevnijih podataka o ovoj udnoj guski? Jo u paleolitskoj umetnosti, u pe ini Tri brata u Francuskoj, postoji neve to urezan crte koji neki tuma e kao drvo s lupar-guskama. Na mezolitskim nalazi tima severne Evrope, a naro ito u grobovima kulture Maglemoze I (VIII milenijum pre n.e) esti grobni prilozi su upravo lju ture lupara i gu je kosti! Arheolozi su naravno tretirali ove nalaze kao ostatke odvojenih ivotinjske vrsta.

Prema njihovom neuverljivom tuma enju, guske su bile rtva u hrani, odnosno poputnina pokojniku, a lju ture lupara delovi ogrlica. U poznijoj fazi iste kulture (Maglemoze II/III sredina i kraj VI mlenijuma), na lokalitetu Erteböle u Danskoj, prona eno je jo nedvosmislenih dokaza o tome da su stanovnici drevne severne Evrope bili upoznati s lupar-guskama. U Ertebölu na severnom Jitlandu, na obali Limfjorda, otkrivena je velika humka puna koljki, kostiju i drugih arheolo kih nalaza. Radi se o lokalitetu tipa Kjökkenmöddinge (bukvalno prevedno kuhinjski otpad), zapravo o deponijama odnosno hrpama ostataka hrane mezolitskog stanovni tva, kao to su koljke, kosti, itd. Visok procenat koljki ine lju ture lupara, a me u kostima se, naravno, isti u ba gu je. tavi e, me u koljkama je na eno i mno tvo ko tanog oru ja i oru a. Na jednom harpunu, urezana je predstava drveta s koga vise udni vretenasti plodovi, od kojih su neki i s krilima. U neolitskim nalazi tima Evrope i Bliskog istoka, nisu prona eni nikakvi artefakti niti ivotinjski ostaci koji bi potvrdili da su neolitski zemljoradnici poznavali lupar-gusku. Prema nekim tuma enjima, ta guska se nije dala domestifikovati, dok drugi smatraju da efemerus nije mogao da uspeva u toplijem pojasu "plodnog polumeseca". U bronzano doba, me utim, nalazimo ponovo potvrde o guski-prilepku, i to ne samo u severnoj Evropi. Na srednjoevropskom bronzanom oru ju naro ito ma evima, koji su, kao predmet trgovine, bili i kulturna transmisija izmedju severne i ju ne Evrope, pojavjuju se geometrijski urezani ukrasi u obliku jelke i shematizovanih ptica koje lete u V formaciji (tzv. Tannenbaumschwerte).

Slika 2 Iz tog perioda poti u i prvi podaci o lupar-gusci u ju noj Evropi (Ima, dodu e, i nekih indicija da se za postojanje lupar-guske znalo i mnogo ranije, u drevnom Egiptu. O tome je pisala Prof. dr Pelagija von Vassily, poznati egiptolog s Univerziteta u Hamburgu (neobljavljena doktorska teza)). Predstava drveta s guskama nije retka u umetnosti bronzanog doba isto nog Mediterana, mada se ne mo e uvek sa sigurno u tvrditi da je re ba o guskama prilepcima. U nekim slu jevima, me utim, sasvim je jasno da je prikazana ba ta neobi na ptica. Na jednom kritskom sarkofagu naslikane su lupar-guske kako s drveta padaju u more, me u ribe i delfine (Slika 2).

Ne to mla i fragment keramike, koji je sam liman iskopao u Mikeni, jo je zanimljiviji (Slika 3). Na ulomku kerami kog pehara, ispod dr ke, naslikana je guska prilepak. Posebno je indikativno to to guska umesto nogu ima detaljno naslikane izra taje, tipi ne za lupare (Slika 4) (P. Costello, The Magic Zoo, London 1979. 135-147). Pa nju privla i i jedna slikana amfora na kojoj je predstavljeno drvo s koga uzle u guske; neke lete, dok druge proviruju iz duguljastih zamtuljaka u obliku vekne hleba, koji vise sa grana. Ispred drveta stoji ovek s podignutom rukom u stavu adoracije. Ova posuda prona ena je u Pilosu i uva se u tamo njem muzeju. Prema nekim tuma enjima, u emu je prednja io poznati istori ar gr ke religije Martin Nilsson, fragment iz Pilosa samo je ostatak drevnog minojskog kulta svetog drve a i svetih gajeva s adorantom, to je bila esta ikonografska shema na kritskim pe atima. S druge strane, sli nost s opisima luparguske isuvi e je velika da bi bila slu ajna. Mo da su, prema Slika 3 tome, bli a istini ona mi ljenja koja u efemerusu vide jedan od onih darova koje su Hiperborejci, narod Severa, svake godine slali, uvijene u slamu, Apolonovom svetili tu na Delosu. Ne treba zaboraviti da je Apolon u zemlju Hiperborejaca oti ao ko ijama koje su vukli labudovi (ili mo da ba i guske-efemerusi?). Legenda o tome da se ostareli Hiperborejci sami bacaju sa stene, tako e bi mogla biti mitska transpozicija neobi nog ra anja lupar-gusaka.

Slika 4 U antici, za udo, ima malo pomena o efemerusima. Ne spominje ih ak ni Plinije u svojoj Prirodnoj istoriji, gde je sakupljeno itavo prirodoslovno znanje tada njeg sveta. Ni Tacit u Germaniji, pa ni Cezar, dobro upoznat s severnim udesima ne spominju na u gusku. Samo se iz

jednog fragmenta kod Piteasa, gr kog moreplovca iz Masilije (Marselja), mo e zaklju iti da je znao za lupar-gusku. U svom delu O Okeanu, koje je opis njegove plovidbe u IV veku pre n.e. od Masilije do Norve ke, Britanije, Irske i Orknijskih ostrva Piteas veli: "U Tuli sunce nikada ne zalazi. Tamo nji stanovnici love ribu, a obo avaju drve e na ijim granama rastu ptice. Meso tih ptica ne jedu, ve , kada ptica padne, sahranjuju je s najve om pa njom kao da im je lan porodice." Izme u tih sporadi nih anti kih zapisa i srednjovekovnog izve taja D eralda iz Velsa, nedostaju bilo kakvi podaci o lupar-guskama. U XIII veku lupar-guske su, me utim, ve bile pred istrebljenjem. Njihovo meso, naime, bilo je veoma popularno - naro ito me u sve tenstvom po to se smatralo posnim. Oblaporni monasi zalju ili su da je lupar-guska vi e ljuskar nego ptica i da se, prema tome, slobodno mo e jesti i u vreme strogog posta. O tom pitanju raspravljano je na IV Lateranskom saboru 1215. godine, a papa Ino entije III uzalud je izdao i papsku bulu kojom se zabranjuje konzumiranje mesa guske prilepak u vreme posta. Bilo je ve dockan! Lupar-guske bile su gotovo istrebljene. Koju deceniju kasnije, polovinom XIII veka, svestrani i obrazovani nema ki car Fridrih II Hoen taufen, u svojoj uvenoj knjizi o sokolarstvu, tvrdi da tih gusaka nema. tavi e, nije mu po lo za rukom da nadje ni traga ovom bi u, iako je slao istra va e na daleki sever samo s tim zadatkom. Potonji istra iva i se povode za Fridrihom II, tvrde i da lupar-gusaka nema, ak i da je pri a o njima samo zabluda i mit. Arheologija, a posebno njena nova disciplina anarheologija, kao to smo videli, sasvim nedvosmisleno mo e da doka e da je neobi na lupar-guska postojala i da ju je, kao i mnoge druge vrste (spomenimo samo jednoroge), istrebila ljudska ruka, vo ena oblaporno u, gramzivo u i glupo u. A. Peragra

Predskazanja

Me u velikim delom stanovni tva Rimskog Carstva bilo je ra ireno verovanje da je sudbina pojedinaca i dr ave unapred odre ena, te da je budu e doga aje mogu e na nekin na in predskazati. Tako je, ba kao i kod savremenih ljudi, vladalo uverenje da razli ita znamenja najavljuju ishod budu ih povoljnih ili nepovoljnih de avanja. Jedini problem, kao i danas, bio je taj to bi punog smisla znamenja postojali svesni tek nakon to bi se ne eljeni doga aji - ve odigrali.

Izgled sarmatskog konjanika. prepoznatljiv po pancirnoj ko ulji od ko tanih plo ica, dugom konjani kom koplju i i kupastom lemu. ezdesetih godina IV veka te ko da je iko od podanika Carstva predose ao katastrofu koja e uslediti. ivot se odvijao sli nim tokom kao i predhodnih sedamdeset godina, a rimski carevi su manje-vi e uspe no branili granice dr ave od upada varvara i du Limesa podizali nova utvr enja. U gradovima su ljudi u ivali u trkama dvokolica, a seljaci su s mukom obra ivali zemlju i pla ali poreze. I dalje su trajala prepucavanja pagana i hri ana, pa i hri anskih frakcija me u sobom, a tu i tamo izbila bi i po koja pobuna. Me utim, veliki istori ar pozne antike Amijan Marcelin ka e da su se upravo u to vreme pojavila i prva znamenja propasti. (Naravno, ovo delo je napisano nekoliko godina nakon tih doga aja.) "Naime posle mnogih verodostojnih proro anstava proroka i gatara, po eli su da ska u psi i zavijaju vukovi, no ne ptice pevale su ne to alosno i pla no, a mutni izlasci sunca zatamljivali

su jutarnji sjaj. Vi ena je krava prese enog du nika kako mrtva le i, a njena smrt predskazivala je op tu nesre u". Kada su u Halkedonu razgra ivane zidine grada kako bi se od tog materijala napravila kupatila u Konstatinopolju, u temelju zida otkriven je pravougaoni kamen sa uklesanim stihovima: A kad rosne devojke kroz grad u igri okre u se veselo oven anim ulicama i kad zlosre ni zid bude odbrana banje tad e bezbrojna plemena iroko rasutih ljudi s oru jem pre i preko lepotokog Istra i razoriti skitska polja i mezijsku zemlju ali kad bezumnom nadom na Panoniju krenu to bi e kraj bitke i ivota im. Godine 372, zajedno sa notarom Teodorom, ve i broj ljudi je zatvoren i optu en za zaveru i pripremanje prevrata. Me u osumnji enima bili su Patricije i Hilarije, optu eni za proricanje uz pomo trono ca, u potazi za odgovorom ko e naslediti sada njeg cara. Jedan od odgovora je bio 5);. Ovo je trebalo da predstavlja prvi slog imena budu eg imperatora. Opet, drugi se odgovor sastojao iz stihova koji su predskazivali sudbinu zatvorenika, ali i imperatora:
Tvoja krv e biti osve ena, a njima besna Tisifona sprema gadan kraj dok Ares besni na Mimantovoj ravnici.

Car Valens se upravo zbog ovih stihova klonio planine Mimant u Maloj Aziji. Ipak, on gine u boju kod Hadrijanopolja, gde, nakon toga, pronalaze stari gr ki nadgrobni spomenik sa natpisom - Mimant. Katastrofa koja je usledila postala je velika fascinacija budu ih generacija. Po ev i od Gibona (XVIII vek) i njegovog dela, sve do na ih dana ova tema je stalno privla ila pa nju istra iva a pro losti.

a da je Imperija na istoku ivela mnogo du e. godine. do ivljavaju i drasti ne promene. Invazija ili odumiranje? Obi no se doga aji koji su usledili nakon hunskog upada u evropske stepe (ru enja velikih plemenskih saveza Gota. sve do turskog osvajanja Konsatinopolja 1453.Gotska porodica prilikom povla enja pred Hunima. Zbog toga ispravnije je zaklju iti da je s kraja IV veka po elo nestajanje Rimskog Carstva kao sveobuhvatne mediteransko-evropske civilizacije. Stra an poraz rimske vojske nanet od strane gotsko-alanske koalicije. koje su za nepunih sto godina u potpunosti izmenile sliku stare Evrope. U njihovom prevoznom sredstvu i odevanju nije postojalo ni ta specifi no to ih je razlikovalo od ostalih prekodunavskih varvara. pa se na kraju razlikovala od poznog Carstva taman toliko koliko se i Dioklecijanova imperija razlikovala od Avgustove. migracija ovih varvara na teritoriju Rimskog Carstva i njihova pobeda nad rimskom carskom vojskom kod Hadrijanopolja) uzimaju kao klju na ta ka evropske istorije. kona no je otvorio vrata Carstva varvarskim najezdama. klju nog politi kog i ekonomskog faktora na itavom evroazijskom prostoru. Na ovom mestu trebalo bi re i da je to bila propast samo zapada. Postavlja se pitanje. da li su .

Prili no rano su se pojavile (a neke jo uvek opstaju) takozvane "seed" teorije. ili se Germanima pripisuje prenagla ena uloga kao "grobarima" Zapadnog rimskog carstva. Preostali rimski pagani videli su uzroke propasti u hri anima. imao je savim druga ije gledi te. koji su se odrekli dr avnih bogova. ali i na transformaciju zapada u ranosrednjovekovna dru tva. povezivao uzroke propadanja sa vremenom dinastije Antonina. Prvi smatraju da su uzroci propadanja bili ponajvi e unutra nje prirode. Piter Braun (Peter Brown) je u svojim radovima ignorisao pad Carstva i invaziju varvara. dok drugi veruju da su spoljni faktori (varvari) bili od presudnog zna aja. M. U svakom slu aju. ili kombinacija velikog broja uzroka. do sada je najuspe nija sveobuhvatna studija D onsa (A. esto se Rimsko Carstvo posmatra kao izolovani entitet. on tvrdi je da su sva de avanja deo velikog bo anskog plana i neizbe an korak ka silasku Nebeskog Jerusalima. Uzrocima koji e postati pokreta i de avanja izme u IV i VI veka. Tako je Gibon. . U delu O Bo ijoj dr avi. Bla eni Avgustin.Amijan Marcelin.slom Imperije i poraz isto ne vojske kod Hadrijanopolja bili neizbe ni koraci posrnulog carstva. episkop Hipona. jedan od prvih istra iva a ovog problema (Propast i pad Rimske Imperije). H. ije monumentalno delo i trag u razmi ljanju sledi i ovaj rad. kako je to zapazio jo o evidac i hroni ar ovih de avanja . ili je odlu uju u ulogu u ovoj propasti imala ljudska pohlepa i sujeta. Johns) The Later Roman Empire. dr e i se prekretnica istorije koje ukazuju na kontinuitet Imperije na istoku. Savremeni istra iva i pozne antike podelili su se na osnovu gledi ta u dva ³tabora´. Pri tome se nagla ava presudni uticaj jednog faktora. Prva tuma enja javila su se kod savremenika i aktera ovih de avanja. Sa druge strane. koje tragaju za uzrocima propasti u to daljoj pro losti i vremenu prosperiteta Imperije. Treba pomenuti i mi ljenje istori ara Rostovceva. jedan od velikh teologa zapada i o evidaca invazije Vandala. koji je presudnu ulogu pridavao varvarizaciji Rimskog Carstva.

dragulji. a uz to su i la i velika rtvovanja. Spoljna trgovina bila je stalno u deficitu u odnosu na isto ne dr ave odakle su uvo ene luksuzne robe (tkanine. Veliki broj istovetnih ili sli nih problema. vina i ulja gradskoj sirotinji. tako da e biti lako zamisliti kako su se ose ali stanovnici (posebno pograni nih provincija) posle vi edecenijskih pritisaka. Krajem IV veka ve i deo rimske vojske bio je slabog morala i lo e obu en za rat. skupe religiozne procesije i brojne igre koje su uveseljavale proleterijat. termi i drugih javnih gra evina. Prve naznake krize po ele su se ose ati nakon Hadrijanove vladavine. Tako. stotinama godina pritiskao je i podanike Rimske Imperije.). Unutra nje propadanje i transformacija Rimske Imperije bio je dugotrajan proces.. slonova a.Borba rimske vojske sa varvarima. U tom vremenu nekontrolisano su se tro ila sredstva na obnovu i izgradnju hramova. zbog ratova sa Markomanima i Kvadima 167. Socijalni mir je kupovan velikim distribucijama ita. Glavobolje careva i podanika Ovaj odeljak je najrazumljiviji ljudima koji su poslednje dve decenije pro iveli u Srbiji. za ini. ve je filozof i imperator Marko Aurelije bio prinu en da.. godine. proda carske dragulje i name taj iz palate! .

klju ni u propasti Imperije. koja zagovara scenario po kojem je do lo do istrebljivanja najboljeg soja ljudi. Rezultat je bio period koji se danas esto naziva vojnom anarhijom.samo dva umrla prirodnom smr u. tzv. koji su stalno iveli pod razli itim vrstama pritisaka i u strepnji. Tako. gde su Rimljani mirno posmatrali kako im varvari otimaju zemlju. Posle pla anja svih poreza i nameta. Tako je zapo ela germanizacija i varvarizacija armije.ispo eno zemlji te. Velikoj depopulaciji doprineli su i. Egzekucije i brojni gra anski ratovi prakti no su ostavili dr avu bez dru tvene elite. Politi ko re enje za krizu stanovni tva prona eno je u obimnom prihvatanju varvara u carsku slu bu. koja po inje sa Dioklecijanom godine 284. Ova pojava bila je masovna na zapadu. koji su u velikoj meri smanjili broj kvalitetnih vojnika i civilnog stanovni tva. postalo je uobi ajeno i izbegavanje osnovnih gra anskih du nosti. koje su esto bile popri te ratnih dejstava i epidemija bole tina. a 180. Antropolo ke analize skeletnih osataka iz pozne antike u itavoj Evropi pokazuju da je smrtnost novoro ene i sasvim male dece prelazila 35%! Alternativna. koji su pritiskali stanovni tvo. i 267. skoro neprekidni. Sli na po ast se dogodila u periodu izme u 252. godine. Posledice su bile slabljenje centralne vlasti i odbrambene mo i dr ave. u kome su. epidemije malarije i kuge . proistekli su iz stalnog pove anja vojnog bud eta zbog estih ratova i invazija varvara. Izlaz iz te ke ekonomske i socijalne situacije Rim je prona ao u izrazitoj apsolutisti koj formi vladavine. psiholo ka teorija predla e re enje po kome je jedan od presudnih uticaja bilo slabljenje morala ili "gubljenje nerava" stanovnika Carstva. godine skoro jedna etvrtina (!) itelja Carstva stradala je od ove zarazne bolesti. kao jedan od uzroka dugotrajne demografske krize. Na ovo gledi te se nadovezuje tzv. Ovo gledi te se posebno odnosi na na pograni ne provincije. biopoliti ka teorija. to je dovelo do pove anja ionako velike smrtnosti dece stare do godinu dana.Vojni krugovi su iskoristili neefikasan sistem nasle ivanja carske vlasti kako bi njima pripala klju na uloga u ovim de avanjima. spoljni i unutra nji sukobi. pominje se ak i uloga toksi nog olova koje je bilo prisutno u kuhinjskoj gle osanoj keramici i vodenim cevima! Kuga je u vi e navrata harala Rimskom Imperijom. koji se esto manifetovao pasivno u stanovni tva u odnosu na sva klju na de avanja. to zna i da je veliki deo stanovni tva bio nesposoban za odbranu. Neki nau nici misle da su faktori nezavisni od ljudi . Klju no ishodi te svih ovih neprilika bio je nedostatak javnog duha ili gra anske svesti. Pored toga. od ak 27 imperatora za redom . Pored toga. Visoki porezi. . pojedini delovi Imperije postali su de facto varvarizovani jo pre nego to je Velika seoba stvarno po ela. Otuda i ne udi to je i ukupni moral stanovni tva bio jako nizak. Vekovima su nenaoru ani gra ani u ivali za titu rimske profesionalne armije. u kojoj je veliki grad Aleksandrija izgubila dve tre ine stanovni tva. seljacima i gradskoj sirotinji ostajalo je jako malo sredstava za brigu o vlastitoj porodici.

sa kojima su se sukobi sti avali i razbuktavali vekovima. gde je postojao veliki broj srednjih zemljoposednika. a u manjem broju i kamene gra evine. Istok je imao daleko brojnije i bogatije stanovni tvo. Na zapadu je ono bilo uglavnom koncentrisano u rukama malobrojne i mo ne aristokratije.. Na istoku. preovladavao je razli iti tip ku ne arhitekture: zemunice i poluzemunice. Sarmati. Na ovoj teritoriji nisu registrovani za eci urbanog ivota. Bastarni. bogatstva su bila ravnomernije raspore ena me u gra anima. Prostor izme u donjeg Dunava i Dnjepra naseljavao je veliki broj varvarskih plemena udru enih u vi e velikih plemenskih saveza.. kulminiralo je nakon formalne podele na isto ni i zapadni deo carstva 395. granica se pru ala uglavnom du toka Dunava. Od rimskog napu tanja provincije Dakije 272. Njihove plemenske dr ave sa kraljevima na elu. . gde su vladari obi no grcali u finansijskim problemima. vladaju a vojno-politi ka uloga u ovim krajevima pripadala je isto nogermanskim plemenima. U svakom kraju ove ogromne teritorije. nadzemne ku e od drveta i blata. okupljale su niz plemena razli ite etni ke pripadnosti. Za ovu pri u klju an je ju ni deo evropskog Limesa. Prikaz rimskog trijumfa nad varvarima na jednom sarkofagu iz III veka. godine. S one strane Dunava Mo e se re i da je Rimska Imperija bila sa svih strana okru ena potencijalnim neprijateljima. arheolozi su nazvali ernjahovskom kulturom po nalazi tu ernjahov u blizini Kijeva. Sloveni.Rivalstvo Zapada i Istoka. odakle poti u varvari koji su potkopali mo Carstva. Materijalnu kulturu koja je pripadala ovim narodima. Zbog velikih privrednih resursa istok je imao dovoljno novca da kupuje mir i novcem usmerava kretanje varvara ka zapadnim delovima Imperije. Ve inu naselja predstavljala su sela u kojima je ivelo izme u 100 i 300 stanovnika. Arheolo ki tragovi pokazuju da su Goti i pored vladaju e uloge na ovom prostoru inili manjinu stanovni tva. proisteklo iz razli itih jezi kih i kulturnih tradicija. godine. preovla ivao je neki drugi narod: Dako-Geti. registrivanu na vi e hiljada lokaliteta. U zavisnosti od oblasti. kao rezultat razvijenijeg gradskog ivota i ve eg broja urbanih sredi ta. Po ev i od prve polovine III veka.

uglavnom ulje. stanje se bitno pogor ava dolaskom isto nogermanskih plemena na Dnjestar i donji Dunav (230-260 g. bar za jedan deo stanovni tva. Pored toga. To ne zna i da se i ova germanska plemena nisu bavila zemljoradnjom. Istra ivanje nekropola potvr uje slo enu socijalnu sliku sastavljenu od plemenske aristokratije. a kupovali od njih . U vremenu pre formiranja ernjahovske materijalne kulture. Ovo pitanje je umnogome povezano i sa dru tvenim i etni kim odnosima. nametali vlast i terali lokalno stanovni tvo na savezni ke odnose. Me utim. Sli an model vlasti uspostavili su zapadni Goti nakon naseljavanja u Hispaniji i Ju noj Galiji. ali se iz istorijskih podataka mo e naslutiti njena zna ajna uloga. koje je snagom oru ja kontrolisalo ogroman prostor i druge plemenske zajednice.Karta poznog Rimskog carstva i pojedinih varvarskih plemena u susedstvu. Nema sumnje da su na tom prostoru Germani predstavljali manjinu stanovni tva. staklo i druge luksuzne proizvode. Mo e se pretpostaviti da su se Goti bavili ³parazitskom´ ekonomijom. gde su sa relativno malim brojem ljudi (oko 10%) naseljenim me u domoroda ko stanovni tvo. kontrolisali su i trgovinu sa Rimljanima kojima su izvozili itarice. vino. ali im je vojna nadmo obezbe ivala polo aj ekonomske i politi ke elite. da bi se kasnije takav odnos preneo na lokalno rimsko provincijsko. prete no ruralno stanovni tvo. stanovni tvo ovog prostora aktivno je u estvovalo u ratnim sukobima i plja ka kim pohodima okrenutim ka teritoriji Rimskog Carstva. Arheolo ka istra ivanja prostora ernjahovske kulture pokazala su da je dominantna privredna grana stanovni tva bila proizvodnja itarica. a proizvodnja hrane . Plja ka se kao oblik privre ivanja arheolo ki te ko mo e identifikovati. u zavisnosti od oblasti. Ova proizvodna sredstva su uz grn arsko kolo bila najvi a tehni ka dostignu a ernjahovskog stanovni tva. sve tenika.rotacionim rvnjevima. . ratnika. gde su. Poljodelstvo je zna ajno bilo unapre eno upotrebom gvozdenog rala. zanatlija i zemljoradnika.). krzna i sli ne proizvode. uspevali da ekonomski i politi ki kontroli u ogromnu teritoriju Pirinejskog poluostrva. odnosno eksploatacijom pot injenog stanovni tva (pre svega ernjahovskih plemena).

dana. godine na plemenski savez Greutinga. jedan drugi plemenski savez.. od Markomana i Kvada pa sve do Crnog mora. U isto vreme. 9. Posle dugotrajnih borbi i smrti Hermanariha. jedan deo Teuringa se povukao u Karpate. ija se teritorija nalazila na na desnoj obali Dnjestra. Migracijama je zahva en ogroman prostor. meseca avgusta. zamolio cara . Teuringa sa donjeg Dunava (ju ne oblasti ernjahovske kulture). Greutinzi su pod vo stvom Alateja i Safraka otpo eli povla enje prema Dnjestru.. Nakon njihovog pokoravanja i prinudnog savezni tva sa Hunima. dok je drugi. postavio je odbranu na Dnjestru i upravo ovi doga aji su ozna ili kraj ogromnog broja ernjahovskih naselja.Hunski ratnik prema opisu Amijana Marcelina. pod vo stvom Alaviva. Niz tragi nih doga aja po Carstvo zapo eo je napadom Huna na Alane . Godine 378. te samoubistva njegovog naslednika Vitimira.sarmatski narod koji je iveo na levoj obali Dnjepra. Nakon neuspe ne odbrane. kralja Hermanariha. usledio je zajedni ki napad 372.

plja kali i ratovali po balkanskim provincijama. smatraju i pobedu unapred dobijenom. rimska pe adija na la se uklje tena sa tri strane varvarima. Na ovaj na in. dok je istovetan zahtev Greutinga odbijen. Valens. a u pomo mu je krenuo i savladar Gracijan sa zapada. Levo krilo rimske vojske uspelo je da se probije do varvarskih kola. jako sporo formirao. napustile su popri te bez borbe. na oko 14 km udaljenosti od Hadrijanopolja (danas Jedrene u Turskoj). neki ljudi iz carevog okru enja podsticali su ga na borbu pre nego to stigne njegov savladar Gracijan.preko dve tre ine poginulih rimskih vojnika! Osokoljeni ovom va nom pobedom. 9. Pored toga. katastrofalan po Rimljane. o ekuju i napad. Usledio je period plja ki seoskih dobara i manjih utvrda. napadaju i bokove rimske vojske. e u i gladi zbog usiljenog mar a i jakog sunca. dok se ostatak zadr ao na teritoriji dana nje Rumunije. No. sve dok se nisu sporazumeli sa carem Teodosijem. Ujedno. a Rimska vojska je bila pritisnuta umorom. U tom trenutku. varvari su sve do 382. Te ka situacija i glad u kojoj su se na li naterala ih je na pobunu protiv Rimljana. a na tom mestu je najve i deo rimske vojske stradao pod ki om varvarskih strela i kopalja. avgusta. Do okr aja je do lo oko podneva. Procenjuje se da je ukupan broj Valensove vojske dosezao do oko 40. Njihova molba bila je prihva ena. smrt je na ao i sam imperator. da nisu mogli nesmetano da barataju oru jem. kako bi obuzdao nemire. savezni ke pomo ne jedinice. bio je . Carska vojska je zatekla varvare kako su rasporedili kola u krug. ali je ostatak konjice napustio bojno polje potisnut naletom varvarske konjice. Rimljani nisu ispo tovali dogovor. Tako velika gu va onemogu avala je bekstvo. Rezultat bitke.000. a ni da formiraju odbrambenu liniju. ne to kasnije. Ljudi su bili me u sobom toliko zbijeni. sa istoka je dolazio car sa vojskom. pa umesto da do e do planske podele zemlje. oni su iskoristili priliku i pre li reku bez dozvole. sastavljene uglavnom od varvara. Ozbiljno izazvan. . U tom trenutku. varvarska konjica je jo uvek bila dosta udaljena od bojnog polja. deo stanovni tva ernjahovske kulture na ao se na teritoriji provincija Male Skitije i Druge Mezije. Jedan deo vojske je ishitreno krenuo u borbu kad se pojavila i varvarska konjica Alteja i Safraka sa Hunima.000. dok se bojni poredak ostatka vojske (posebno levog krila). Upravo ovde. Desno krilo rimske konjice bilo je istureno. bio je pogre no obave ten od izvi a a da se broj varvara kre e oko 10. po elo je maltretiranje varvara od strane dr avnih slu benika.Valensa da ih primi na teritoriju Carstva. koji se vratio iz Male Azije.

U drugoj fazi.Prikaz bitke kod Hadrijanopolja. Rimljani su napali i ako nisu formirali u potpunosti bojni red. u bitku se uklju uje varvarska konjica koja uspe no . kada je do lo do napada rimljana varvarski kamp.

Ekonomske sankcije koje je Valens uveo Gotima za nekoliko godina su gurnule ove narode u te ku bedu. i 382. iako oronula. . Pripadnici ernjahovskih plemena su u ivali svojevsrnu autonomiju. koji su u ve oj meri usvojili rimsku provincijalnu materijalnu kulturu.000 ljudi.po obimu proizvodnje i prihodima. Ukupna populacija varvara koji su u prvom naletu pre li na teritoriju Carstva maksimalno se procenjuje na 200. treba uporediti klju ne potencijale varvara sa Carstvom. ine i ih nesigurnim mestom za ivot i privre ivanje. Doseljavanje novih stanovnika. nekoliko godina neprestano plja kali sva mesta gde je moglo biti hrane i na taj na in obezbe ivali sve ostale materijalne potrebe. Galiji i Hispaniji.000 vojnika.onih koji su ostali sa druge strane Dunava. preko kojih su odr avali odnose sa Carstvom. u kome su obe strane prona le interes i izlaz iz te ke situacije. U tre oj fazi do lo je do opkoljavnja i potpunog uni tenja rimske pe adije. No. deo njih se verovatno okrenuo zemljoradnji i tradicionalnim zanatima. svi koji su bili u mogu nosti napu tali su nesigurne oblasti. Kao i uvek u takvim situacijama. a bili su direktno pot injeni samo svojim vladarima. bio oko 50. veka bio je ogroman.000. bitno su oslabili ljudski i odbrambeni potencijal podunavskih provincija. zbog gladi. varvari su imali jedino plja ku kao sigurnu granu privre ivanja. Varvarski prostor predstavljao je teritoriju odakle su se Rimljani snabdevali jeftinim sirovinama. Najpre su. Nakon dodeljivanja zemlje za naseljavanje. Dolazak u balkanske provincije nije promenio osnovno ekonomsko i dru tveno ustrojstvo ovih zajednica. Odnos ove dve ekonomije bio je odnos centra i periferije. bila je superiorna u odnosu na itav varvarski prostor . godine uzdrmali Zapadnu imperiju. Ukupan vojni potencijal Imperije pred kraj 4. migriraju i ka za ti enim gradovima ili sigurnijim delovima Carstva. tokom koga je oplja kan i grad Rim 410. U svakom slu aju . a izvozili uglavnom luksuzniju robu. Razaranja i plja ke koje su karakterisale njihov dolazak i boravak na ovom prostoru naneli su prili ne tete lokalnom stanovni tvu i ekonomiji podunavskih provincija. Rimska ekonomija. Pored toga.nadmo ni Kako bismo stekli to ta niju sliku o tada njoj situaciji. posebno su u negativnom smislu osetili stanovnici ruralnih sredina. dok je broj Vandala. Sklapanje feodosa sa ovim narodima 380. Boravak ovih varvara irom provincija i stalni upadi na teritoriju Carstva . Alana i Sveva. bilo je i mirnih razdoblja u kojima je dolazilo do kontakata i uticaja starog provincijskog stanovni tva na varvare. godine. koji su 407. godine bio je rezultat priznavanja fakti kog stanja. Upravo sa balkanskog prostora Goti su krenuli u razorni pohod prema Italiji. Nije udno to su ove oblasti jako brzo dokraj ene od Atiline vojske.potiskuje i izbacuje iz borbe rimsku konjicu. mada su najsposobnije jedinice brojale oko 194. po prelasku na teritoriju Carstva. a potom su predstavljale skoro nenaseljenu tampon-zonu izme u Isto nog Carstva i Hunske dr ave. Procenjuje se da je bilo oko 550.000 ljudi.

sudbina Zapada vi e nije bila neizvesna. te su ovakvi postupci naterali Gote. a pored toga. tako da nije ispo tovala dogovor o podeli zemlje. ljudski faktor i motivisanost ratnika bili u prvom planu. godine na injen itav niz pogre nih odluka. Dozvoljeno im je da zadr e unutra nju organizaciju i strukturu dru tva koju su doneli iz postojbine. rimski inovnici po eli su da izrabljuju i ikaniraju varvare. Najpre. da umesto da se stave u slu bu Carstva. okren u se svom snagom protiv Rimljana. ne treba zanemariti i mogu nost da je pobuna Gota dobila obrise socijalne revolucije. Zapad je zbog mnogo du e grani ne linije bio izlo eniji napadima evropskih varvara. to je bilo previ e za maloljudni i ekonomsko slabiji deo Carstva. Rimljani nisu nastupili sa jedinstvenom vojskom. Za to vojna premo nije iskori ena kasnije? Odgovor verovatno le i u politi kim ra unicama cara. a sama bitka je lo e vo ena i pogubno strate ki postavljena. koji je eleo da zadr i Gote pod kontrolom kao deo vojnih jedinica i radne snage na Limesu. Pored ovih pitanja. ali je tokom 376. u kojoj su se ni i slojevi provincijskog stanovni tva (poput traga a za zlatnim icama . Nakon podele. Persijanci nisu imali migacijske te nje. godine). Iz ovoga jasno sledi da sve unutra nje slabosti nisu dovoljan razlog za pad Imperije. Valens je eleo slavu. bez obzira na sve. Sa Persijancima su Rimljani sa istoka izlazili mnogo lak e na kraj. Kada su po eli novi problemi nakon smrti cara Teodosija (395. gde je dolazilo do me usobne koordinacije i me usobnog pomaganja Istoka i Zapada. imali su i dovoljno svojih problema. Rimska uprava je potcenila njihove organizacione i vojne sposobnosti. Zahvaljuju i takvoj politici Istoka. Sporna pitanja su esto re avana putem poslovi ne isto ne anti ke diplomatije. Zapad je morao da se brani sa obe strane granice. godine. nesavladive zidine Carigrada bile su nepremostiva prepreka za sve napada e i odbrana isto nih provincija. Tokom vladavine Valensa i Valentinijana bilo je nekoliko velikih pobeda nad Sarmatima. Goti su samo ve to skrenuti ka zapadnom delu Imperije. primljen je jako veliki broj varvara sa porodicama. Sam Valens je izvodio borbena dejstva protiv zapadnih Gota na njihovoj teritoriji 368. Ako su tako stajale stvari. od inovnika pa do samog cara. gde oni nisu smeli da se upuste u otvorenu bitku.Kada bi carevi koncentrisali dovoljan broj trupa. o igledno se vodilo ra una prevashodno o vlastitom interesu. za to je do lo do poraza kod Hadrijanopolja? Radi se najpre o vremenu gde su. Posle gubitka najbogatijih provincija severne Afrike od strane Vandala. bez problema su izlazili na kraj sa varvarima. Odbrana granica dobro je funkcionisala samo u jedinstvenom Carstvu. Umesto toga. uglavnom u onim provincijama koje su prethodno opusto ili. gde je vlast pripadala njihovim kraljevima i plemenskim vo ama. gde su posle vi e poku aja . o ajni ki se bore i na ivot i smrt. Osim kra e granice. Kvadima i drugim varvarima.uspeli da osvoje Rim. u krajnjoj liniji. Rimljani ih nisu razbili u manje grupe koje bi bile pacifikovane i podlo ne br em uticaju nove sredine. prema kojima nisu bile primenjene ranije uobi ajne mere.

Gibbon. Amijan Marcelin.com/lectures/romeco2.htm http://www. centrifugirani uran i ta sve ne! Tako i sa alhemijom. sli no savezima koje su stvarali Kelti.M. godina). pa su tamo nji stanovnici jo dugo iveli sa ose anjem da su podanici rimskih careva i Imperije. ije su plemenske dr ave predstavljale specifi an oblik politi ke. Skiti.html http://www. Hermes i Alhermes ± kona no vi ste ti koji bi trebalo da mi date odgovor.net/army/adrianople. ekonomije. Romula Avgustula 476.acnet.wnec. Milin. pre svega iz ekonomskog interesa. Fukoovo klatno. sve do arapske i slovenske invazije nije bilo zna ajnijih promena. -. (Bilo koje izdanje) Preporu ene Web stranice: http://www.roman-empire. godine. Sasvim je sigurno da su mnoge zna ajne odlike ivota u Rimskoj Imperiji: osnove rimskog prava. 1998. Lenrota da etni ki Gote protuma i kao konglomerat naroda Sarmata. pod vla u germanskih plemena.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell. dopunjavaju i time njihovo etni ko arenilo. Da ana i Slovena. E.acnet.com.html Materija se cepa. dru tvene i crkvene organizacije.library/weekly/aa061901a. Ovako kompleksna situacija navela je vedskog nau nika E. crne rupe. A. 1988.ca/department/history/muhlberger/orb/ barb.htm http://ancienthistory. 1964.emayzine.Umberto Eko.ca/department/history/muhlberger/orb/lra. Beograd: Prosveta. Istorija (prevod: M. .nipissingu. Oxford.H. Later Roman Empire. stavi tu ementaler i ispadaju kvarkovi. Huni ili kasnije.wnec. Decline and Fall of the Roman Empire.htm http://www. etni ke i ekonomske organizacije.iz Trakije ili robova iz Rima) priklju ili varvarima. pre ivele propast poslednjeg rimskog imperatora Zapada. Na Istoku. Radivoje Arsi Zavod za za titu spomenika kulture Valjevo Crte e izradio: eljko Vitorovi Preporu ena literatura: y y y Jones.htm http://mars.about.html http://mars.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell.nipissingu. srednjovekovni Normani.

Logi no. na alost. Ipak. D abir ibn Hajan. ali ne onom iz prethodne re enice. a iji se sastav. esti Imam i naslednik Muhamedovog zeta Alija. nego za brljanje po pesku. u Arabiji tada dobija odre eni lan al i postaje al himija. budimo neko vreme duhovi prosve enosti. Alhemi arski simboli za zlato i olovo. moja omiljena verzija je ona koja nas vra a u vreme Iznoguda i Haruna al Ra ida. Ogledalce je.Homo hermeticus Samo je jedan me u hemijskim. jo je mnogo. U alhemiji. 764. Pre dugo pri eljkivanog susreta. Nema sumnje da su se sa ostacima tradicije gr ke nauke Arapi susreli preko Egipta. Merkur je. Logi no je onda to mu pa nju potpuno zaokuplja dete vi e zainteresovano za svet mistike i nauke i vi esatno dru enje sa knjigama i spisima. a i onim starijim kolegama. Bagdadski lopov Bagdad. bitan lik rimskog panteona kome odgovara kolega Hermes iz helenskog. trebalo bi da bude susret u koji ulazimo sa respektom. D afar al Sadik. jedini te ni metal ± mercurius. pri a prva. bavi se "nau nim obrazovanjem" u Egiptu. lako zapaljivom sme om koju nije mogu e ugasiti vodom. ni ta nije tako jednostavno kao to na prvi pogled izgleda. elementima koji zaslu uje da bude ogledalo du e. tj. pa samim tim i alhemijskim. u normalnim okolnostima. . Me utim. postati najve e ime alhemije prvog milenijuma. Verovatno ste pomislili na zlato. gle uda. Upoznavanje sa srednjovekovnim. naravno. ak ni o poreklu same re i alhemija ni danas ne postoji konsenzus me u planetarnim mudrim glavama. godina. Opet logi no. nateralo je Arape da se upuste u ne to to su sami nazvali alhemijom. D afar al Sadik nije ba slutio da e to dete. zlato mo e mnogo toga. metal oko koga se vrti onaj prakti ni deo alhemije. O ciljevima i metodama da i ne pri amo. Iako popularan. Ustvari. Istini za volju.Omnibus: Jedna od etapa u evoluciji coveka . keo ili u Egiptu kem. Ipak. da vidimo ta bi sa ogledalom du e. Spaljivanje njihovih drvenih la a "gr kom vatrom". mnogo gore. Ona se u alhemi arskim spisima ozna ava isto kao i planeta Merkur. Dakle. hermetika je ime dobila po Hermesu. ne mo e se re i da je imao previ e onih koje je podu avao. Ono to je u Gr koj nazivano hemeja. iva. najve eg i najja eg upori ta hri anstva. ni dan danas sa sigurno u ne zna. Jedan od prvih susreta sa gr kom hemijom Arapi su do iveli pri opsadi Konstantinopolja. Sirije i Persije.

transmutacije kako bi to alhemi ari rekli. neophodno prisustvo eliksira. D abir je smatrao da je za ovakve transformacije. Tako i D abirovo poimanje materije obuhvata etiri principa: toplotu. Poku avaju i da na e optimalan recept za pripremanje eliksira. u stvari. mada noviji podaci ukazuju da je deo knjiga napisan kasnije ± u IX i X veku i da autor nije jedan ovek nego grupa pripadnika muslimanskog pokreta zvanog Ismailija. pripisuje veliki broj knjiga napisanih u to vreme. unutra nji hladno a i suvo a. u zapadnom svetu kasnije poznatom kao Geber. naravno. iji je aktivni lan bio i sam D abirov otac (Hajan). spolja nji kvaliteti zlata su toplota i vla nost. pokazao kako se priprema olovno belilo. ina e spolja nji kvaliteti srebra. a metali se.D abiru su u ruke dospele knjige i spisi koje su arapski trgovci vekovima prenosili iz Evrope i sa istoka. D abir je dao veliki doprinos hemiji koju danas poznajemo. Osnovne ideje D abirovog opusa nadovezuju se na aleksandrijsku alhemiju i teorije Aristotela. ta je onda potrebno za prevo enje srebra u zlato? Samo prevesti njegove unutra nje kvalitete u spolja nje. i nije sve bilo ba tako jednostavno. D abiru se. ibn Halduna. Detaljno je opisao amonijum hlorid. Alhemi arski simboli za sumpor i ivu. za koju je verovao da je barem potencijalno ja a od sir etne. Jednostavno. dok su preostala dva principa uro ena i predstavljaju unutra nje kvalitete. Sre a njegova bila je i u tome to je iveo u vreme najve eg uspona Arapskog sveta. To je bila razbla ena azotna kiselina. tj. eherezade. Za njegovo pripremanje koristio je biljne i ivotinjske supstance. hladno u. destilovao sir e i dobio "jaku" sir etnu kiselinu. iva i sumpor. ponovo zauzimaju bitno mesto u hijerarhiji 'metala'. sastoje od po dva od ovih principa koji odre uju karakteristike samog metala ± njihove spolja nje kvalitete. a . vla nost i suvo u. te se po tome razlikuje od ve ine svojih prethodnika. zar ne? Me utim. I D abir je smatrao da je iva su tinski metal zbog svoje te ne prirode i osobine da reflektuje sopstvenu okolinu. odnosno najja u poznatu kiselinu starog veka. Na primer.

nesumnjivo. vodu i zemlju. neobi no sagorljiv. evo recepta za izolovanje hladno e koji navodi The Historical Background of Chemistry: Sipati vodu u tikvu i dodati supstancu koja poseduje izra enu suvo u. Sve to je trebalo uraditi svodilo se na odre ivanje odnosa u kom treba pome ati ivu i sumpor (bilo po principima numerologije ili prakti no ± mnogobrojnim destilacijama) i na taj na in dobiti bilo koji drugi metal. Alhemi arski simbol za srebro. kod Evropljana poznat kao Razes. Valjalo je sa ekati jo barem dva veka da se u glavama evropskih mudrija a iskristali e koncept eksperimenta i da neko po ne sa prevo enjem arapskih i anti kih tekstova. Osim toga. .).du u zadr ava u unutra njosti nedostupnu o ima drugih.). bili i nau nici i tehnolozi. Razdvajajanjem toplote od hladno e i vla nosti od suvo e otvaraju se mogu nosti za dalje kombinacije u odgovaraju im proporcijama. te nost i suvi ostatak koji odgovaraju principu etiri elementa i predstavljaju vazduh. U tada njoj Evropi. nije bilo nikoga ko bi to znao da ceni. a od vode e ostati jedino izolovana hladno a. "metalna tela" ili kovne supstance i "tela" ± minerale ili supstance koje se pri kovanju pretvaraju u prah. dodati nov impregniran sun er u destilat i ponoviti destilaciju. Tako e vla nost vode biti osu ena suvo om (sumpora) i toplotom vatre neophodne za destilaciju. Tako je ve tada. I Rod eru Bekonu tako e. Kao proizvodi destilacije uvek se javljaju gas. zapaljiva materija. Sa Al Razijem medicinski deo alhemije dobija na zna aju. Ovo skretanje alhemije ka medicini nastavio je i Persijanac ibn Sina (979 ± 1034 g. Arapski alhemi ari su. nije verovao u mogu nost dobijanja zlata iz drugih metala. poznat pod imenom Avicena. Tajna uspeha le i u velikom broju ponavljanja. ni gips. Vodu treba prvo samu destilovati sedamdeset puta. Sledbenik D abira ibn Hajana bio je persijski alhemi ar Al Razi (850±925 g. bio poznat na in za pripremanje gipsa i njegova upotreba za fiksiranje slomljenih kostiju. te je po tome bio i ostao izuzetak me u alhemi arima. Alhemija se po etkom XIII veka vra a na prostore na eg kontinenta. zahvaljuju i Al Raziju. nisu ni sir e. vla nost e biti potpuno spaljena. jedan od najzna ajnijih lekara u vreme izme u anti kog perioda i ra anja moderne nauke. ve sama ideja alhemije. kao to je sumpor ili ne to sli no. destilovati ponovo. oveku koji je jo za ivota stekao atribut magnus (veliki). Pou en neuspesima ranijih vekova. a zatim dodati sun er impregniran su ilom. poseduje boju zlata. Kao rezultat velikog laboratorijskog iskustva. Zahvalnost za to dugujemo pre svega Albertusu Magnusu. Sumpor. vatru. U D abirovim radovima opisane su destilacije velikog broja supstanci ivotinjskog porekla. ipak. Primera radi. D abir je napravio mnogobrojne aparate i posude svestrano kori ene od tada njih alhemi ara. Najvrednije nasle e koje su nam ostavili. Za dobijanje hladno e neophodno je sedamsto ovakvih destilacija. na alost. klasifikovao je supstance na "duhove" ili supstance koje potpuno isparavaju u vatri.

Hrane i se zlatom posti e se dugove nost. Kao nekvarljivo. nakon ega bi usledila odgovaraju a nagrada. kao ponuda vladarima za "prilog uz ve eru". ne zna i da tamo nji alhemi ari nisu poku avali da u "laboratorijama" smu kaju zlato. putuju i kroz sva godi nja doba. Zemlja. seda kosa ponovo potamni. To. ocrtava granice i defini e pravila za po tovanje. . nakon prispe a u pet unutra njih organa. zlato je najvrednija postoje a stvar. novi zubi rastu na mestu ispalih. Isparava i prodire do ivica tela. O tome svedo i slede i odlomak iz The Historical Background of Chemistry: Dugove nost je od primarne va nosti za kona ni trijumf. Verovalo se da ako jede zlato. nego da ih je ono interesovalo najvi e iz gastronomskih razloga. tj. ovek postaje besmrtan sa gotovo neograni enim mogu nostima. Zlatni prah se. iri maglovito. koje nakon toga postaje podmla eno.Umetni ka predstava jedne alhemi arske "laboratorije". Elixir Vitae i kamen mudrosti Kineske vladare je alhemija interesovala mnogo vi e kao umetnost pravljenja eliksira besmrtnosti nego kao ansa za relativno jeftino boga enje. kao vetrom no ena ki a. naravno.

. sumpor. U mikrokosmosu. Sledilo je izbeljivanje ili leucosis (dobijanje srebra) i zatim dobijanje zlata ("po u ivanje") ili xanthosis. razume re i koje se odnose na njega. I junak na e prve pri e je verovao u mogu nosti eliksira odnosno kako Elijade navodi: . Imaju i u vidu da su kao osnovne supstance za pripremanje eliksira kori eni iva. tj. istim sledom bi trebalo da se de avaju i promene u makrokosmosu.ovog kamena to nije kamen. Verovalo se i da je duh sastavni deo svih stvari i da promene nastaju delovanjem duha na telo. ili kamen mudrosti ime je istaknuta neorganska priroda i sposobnost ovakve supstance da izvr i finalnu transformaciju.Starac e ponovo postati mladi . postaje en-jen (pravi ovek). uni titi njegove osnovne metalne karakteristike tako da postane crn. tj. Ova faza u pravljenju zlata zvala se Proces sublimacije. staroj eni e se vratiti devoja tvo. Ovakvim promenama ovek postaje imun na neda e ivota. 300 g.n. nisu obe avale ve iti ivot. Drugo esto upotrebljavano ime u to vreme je bilo "prah" odnosno xerion to arapskim dodatkom lana al i transformacijom u latinskom prelazi u elixir. Kako religije u Kini. a bez ikakve vrednosti. mora se priznati da podatak da je nekoliko vladara umrlo od posledica trovanja i ne zvu i neobi no. i samo onaj ko zna kako se spravlja Kamen mudrosti. mada ne pod navedenim imenom. dragoceni predmet. koristili su jo u Aleksandriji krajem stare i po etkom nove ere.e.. bilo je svojstveno tada njim alhemi arima. bez prisustva boja. predmet bezbrojnih oblika. a bez oblika. Na postojanje supstance koja ubrzava ovakve procese prvi je konkretno ukazao Zosimos od Panopolisa (ca. okretanje alhemiji u nadi da ona mo e pomo i u ostvarivanju besmrtnosti deluje potpuno logi no.) i nazvao je tinkturom. ili kamen mudrosti. u biljkama i ivotinjama.. Ono to je kasnije nazvano eliksir. . Ponekad je sledilo i finalno dobijanje sjaja i i enje dobijenog zlata ili iosis.. telo umire ostavljaju i seme koje pod dejstvom duha brojnim promenama posti e savr enstvo sopstvene vrste. za razliku od zapadnih religija. Zato je prvo neophodno "ubiti" metal sa kojim se radi. Mi ljenje da se promene u makrokosmosu ponavljaju i u mikrokosmosu predstavljenom ivim bi ima. melanosis. olovo i srebro. Logi no. Da bi sve ovo i lo mnogo br e dodavane su "klice" srebra i zlata u odgovaraju im koracima. tog neznanca koga svi poznaju.

U XVI veku osim razvoja medicinskog pravca alhemije dolazi i do pravog procvata ezoteri ne strane alhemije.Sa razvojem "medicinskog" pravca alhemije. . 1582. dosta toga polazilo za rukom. Alhemijsko carstvo XVI i po etak XVII veka u Evropi po mnogim parametrima predstavljaju krajnje interesantan period istorije ove na e nazovi civilizacije. te on ceo svoj radni vek posve uje traganju za kamenom mudrosti u svojstvu eliksira ivota. Dijev saradnik. Luter uspeva da pocepa dobar deo kontinenta na dva suprotstavljena bloka i izazove stogodi nji rat.). nego da priprema lekove protiv svakojakih bolesti. Galilej demonstrira kako bi eksperiment mogao imati nekakve veze sa naukom i kako bi na tom konceptu valjalo raditi. ali o tome u slede oj pri i. de ifruju tekst. A za sve to vreme u visokom dru tvu jako dobro instalirani alhemi ari poku avaju da osnuju sopstevnu imperiju. Ka u da je imao li nu biblioteku od 6000 naslova koju su mu jednom prilikom zajedno sa ku om spalili zemljaci. nije bio da otkriva tehniku transmutacije. ako izuzmemo gore pomenute alhemi are. svodili pod arlatanstvo. eliksir dobija i ire zna enje. Da li ga je na ao? Sam je verovao da jeste iako su pedesetak godina kasnije njegove radove. Tako e ka u i da ga je kraljica Elizabeta posebno simpatisala i da mu je malo toga bilo uskra eno. Cilj alhemije. ordana Bruna i veliki broj ve tica oba pola Inkvizicija pretvara u neprijatne uspomene i gust dim. zlatni grad i dobro mu je i lo. bio je D on Di (1527 ± 1608 g. postavljene na konceptima bliskim konceptima moderne hemije. engleski matemati ar. Vaseljene i svega ostalog. godine D on Di iz Londona odlazi na privremeni rad u Prag. Klju no ime ove pri e. Rudolf je bez problema izdvojio 14. Rudolf II. skre e alhemiju od pravljenja zlata ka medicini. Ka u da je Frensis Drejk na svojim putovanjima koristio navigacionu opremu koju je konstruisao D on Di. imao je ambiciju da od Praga napravi alhemijsko udo. ipak. ukazao na postojanje manuskripta u kom se. nalazi odgovor na pitanja ivota. a ba kao ni kriptoanaliti arima CIA-e 400 godina posle Dija (u pitanju je uveni Vojni ev manuskript (Voynich)). ekspir pi e o Romeu i Juliji. Kad je Edvard Keli. Diju je. a prohtevi mu nisu bili mali. Tada nji car Bohemije. verovatno. Diju i Keliju nije uspelo da D on Di (1527-1608). sli no Aviceni pet vekova ranije. koji je sam sebe nazvao Paracelzus. Filipus Teofrastus Bombastus von Hohenhajm (1493 ± 1541 g. Bez obzira na manuskript.). Di se razumeo u mnogo toga. po njemu.000 dukata i kupio im neophodnu literaturu. kao ni kod-brejkerima na engleskom dvoru ne to kasnije.

samo slegnuti ramenima i uputiti vas na majstore igre kakvi su. Majer. uspe no je dovr io svoj projekat sa. u enici su bili jo ambiciozniji od u itelja. verovatno. Na mestu gde je Majer okon ao karijeru danas se nalazi Ulica alhemi ara. Frederik prihvata sve ponu ene predloge i eto svadbe. Me utim. filozofe. najve im impakt faktorom ± alhemijsko obrazovanje dvojice talentovanih asistenata. Mihaela Majera i Johana Andree. ipak. Kao to ve . kraj ove pri e istovremeno je po etak jedne druge legende. Alhemi arske laboratorije. Knjigu je. recimo. nadaleko uvene ne zbog samog ina ve zbog alegorijskog pamfleta koji je opisuje ± Alhemijsko ven anje Kristijana Rozenkrojca. Me utim. napisao Johan Andrea. bio ra un bez kr mara. Frederik V je ubijen je u Pragu 1619.Pre nego to se Di pred kraj svog ivota vratio u Englesku. Ne to kasnije umire Rudolf II. pa su nastavili sa pripremama za stogodi nji rat. Bilo kako bilo. Po svemu sude i. po njihovom mi ljenju. potrajao samo trideset godina.d. pa su raspisani izbori za novog cara (takav be e obi aj u Severnoj Ligi). Hajdelberg postaje alhemijski centar sveta i pravi magnet za ljude od nauke. . bio dobar strate ki potez. u neku ruku. bez sumnje. verovatno. Umberto Eko i Herman Hese. koji je. ko je Kristijan Rozenkrojc? Na ovo pitanje u. nadalje alhemija i rozenkrojcerijanstvo idu ruku pod ruku. legende o hermeticizmu i rozenkrojcerima. Kr mar je u ovom slu aju bio D ejms. godine isto kao i njegov "veliki vezir". Svi uslovi za nastanak alhemijske imperije su tu. i sami pretpostavljate gore pomenuti mlado enja uz "skromnu" pomo svojih savetnika Majera i Andree pobe uje na izborima. nude mu perspektivan alhemijski program i nagovaraju ga da se o eni engleskom princezom jer bi to. te odlaze kod mladog princa Frederika V (Hajdelberg). kralj. engleski v. umetnike. ali potpuno pogre na. ispostavilo se da je ovo. Pretpostavka da e Englezi prisko iti u pomo ako Habsburgovci napadnu Prag be e razumna. behu potpuno uni tene. ali i talentovane varalice. Svita se seli u Prag i Majer postaje premijer. Me utim. Katoli kom jugu se ideja i nije preterano dopala. Car Frederik i alhemijska imperija nisu potrajali ni godinu dana. a sa njima i snovi o jednom boljem svetu. pa neka vas oni li no zbunjuju svojim idejama i interpretacijama. dodu e.

najbolji engleski matemati ar svog vremena. ponekad. New York. to je. Inkvizicija nije imala ba puno razumevanja za takve ideje. Ubice se zovu Dekart. prst sudbine je uredio da me u vojnicima koji su 1619. Njutn i Lajbnic. Preporu ene Web stranice: http://www. transmutaciju materije koja vremenom izrasta u dana nju hemiju. godine osvojili Prag bude i jedan dvadesettrogodi nji Francuz ± Rene Dekart. ak do bo anskih visina jer " ovek je brat bo iji". Di je bio matemati ar. Dover Publications. pre svega. trodimenzionalnog prostora i mehanicisti kog determinizma. Nau na knjiga. Alhemija nije izdr ala pojavu diferencijalnih jedna ina. izvor sveg alhemijskog u enja. pa su. teta to nije mogla da potraje. Henry M.levity. 1983. dok su grobari prvoborci industrijske revolucije. vi e vremena provodili u de ifrovanju tekstova nego u laboratorijama.com/alchemy Preporu ena kompjuterska igra: Zork Nemesis . Istina malo su preterali u kriptovanju sopstvenih ideja. Uzgred. Kova i i alkemi ari. projekat na kom svi manje-vi e i dan danas radimo. Leicester. Beograd. The Historical Background of Chemistry. Grafi ki zavod Hrvatske. Kratka istorija hemije. Igra staklenih perli. Ironija je u tome to je i Njutn u svojoj laboratoriji poku avao od jeftinog metala da napravi zlato. ta vi e. Pre nego to stavim ta ku na pri u i lukavo izbegnem pripovedanje legende. Kako ka e Corpus Hermeticum. alhemija je bila jedna valjana philosophia naturalis svoga vremena. 1968. alhemiju nema puno smisla posmatrati samo kroz njenu egzoteri nu varijantu. Jasno. Mircea Eliade. odnosno medicinu. 1971. du e. Herman Hese. Ideja alhemije je transmutacija. mislim da bi trebalo razmisliti o interesantnoj pojavi da klju ni lik zlatnog doba alhemije nije imao ama ba ni ta sa retortama i aparatima za destilaciju. Umberto Eko. O igledno. prizna ete. Nagradno pitanje ± Ko je ubio Mihaela Majera? Tatjana Damjanovi Hemijski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y Isak Asimov.Prikaz pe i za destilaciju. Sve u svemu. Stoga su alhemi ari stvorili svoj sistem znakova i tajni jezik komunikacije. ta transmutacija oveka mo e odvesti prili no daleko. Fukoovo klatno.

uveni detektivi iz romana. sada ve vreme ne.junaci Agate Kristi . Iako su hronolo ki prethodili procesnoj ili novoj arheologiji. kulturnoistorijskoj arheologiji. Intelektualni prezir i nau na superiornost koju su predstavnici nove arheologije pokazivali prema tradicionalnoj.Arheologija iz romana Ljudi se. svojevremeno. mogli bi se uporediti s odnosom erloka Holmsa prema Lestrejdu ili Herkula Poaroa prema sirotom inspektoru D apu. formiraju se i proveravaju hipoteze. Holmsovo superiorno analiti ko i deduktivno zaklju ivanje suprotstavljeno je konzervativnom policiskom ablonu . kao to su erlok Holms. najvi e ponose onim za ta nisu zaslu ni (setimo se samo koliko smo se nekada ponosili "na om" razu enom obalom). pribegava se zaklju ivanju (induktivnom i deduktivnom). "nove arheologije". o emu govori Majkl enks (M. Moglo bi se ak re i da su detektivi sa svojim deduktivnim razmi ljanjima. Tako i arheolozi. Shanks) u svojoj knjizi Isku avanje pro losti. koji postepeno vode do rekonstrukcije pro losti. Upotrebljavaju se komplikovane forenzi ke metode. isti u da njihov posao ima izvesnih sli nosti s detektivskim: otkrivaju se. zalagali pobornici. s prili nim ponosom. si u ni tragovi. naoko nebitni.imaju po svom metodu dosta sli nosti sa onim teorijskim i metodolo kim inovacijama za koje su se. erlok Holms. koja su potpuna suprotnost "tradicionalnim i konzervativnim metodama" zvani ne policije. svojevrsna paradigma te teorijske revolucije u arheologiji. obi no. Konana Dojla. ovi knji evni likovi kao da su najavljivali va an teorijski preokret koji se u arheologiji dogodio krajem ezdesetih godina pro log veka. ili Herkul Poaro i gospo ica Marpl .

po to ih . I "nova arheologija" je. Na kraju krajeva. mada se ne sme zaboraviti ni njegov sjajni prethodnik Ogist Dipen . Njih konzervativni arheolozi. Dovoljno je pogledati samo jedan slu aj . cigareta i duvana za lulu? Ni jedan podatak za njega nije bio suvi e si u an ili zanemarljiv.Znate moj metod . da bi se uvidele udesne sli nosti izme u Holmsovog metoda i proklamovanih ciljeva "nove arheologije". svejedno). a hemijske i mikroskopske analize stalni su Holmsov pratilac pri istra ivanju.neumoljivo trijumfuju nad sumornom rutinom vi eg inspektora D apa iz Skotland Jarda. Holms je prvi uveo "egzaktnu nauku" u (knji evno) istra ivanje zlo ina (ili pro losti. kao i mnogo godina kasnije Dejvid Klark u Analiti koj arheologiji. prava je laboratorija (na zgra anje doma ice g.Misterija u Boskombskoj dolini. Sitni. Holms veli: . naizgled nebitni.izme u ostalog .na uveseljenje italaca . unela mno tvo "trica i ku ina" u arheologiju.zasnovan je na posmatranju trica i ku ina (observation of trifles . Poarove male sive elije.prim. Njegov stan u Bejker stritu 221b. kliknuo: "Vi e nauke!".ne bi ni tra ili. Jednim drugim povodom rekao je: "sitnice su apsolutno najva nije". obuzeti definisanjem kultura i "kulturnih uticaja" ne bi ni uo ili.e Hadson). Ex libris Artura Konana Dojla. tako e .junak detektivskih pri a Edgara Alana Poa. nije li ba on napisao malu monografiju o specifi nim osobinama pepela od 140 razli itih vrsta cigara.inspektora Lestrejda koga veliki detektiv iz Bejker strita otvoreno omalova ava. autora). isto tako. detalji nisu za Lestrejda predstavljali podatke bilo od kakve va nosti. Znate moj metod: vi e nauke! erlok Holms je svojevremeno. Holms je govorio doktoru Votsonu: .

ono to ostane.Ne. ili uni titi Lestrejdovu teoriju onim sredstvima koje on nije u stanju da upotrebi. pa ak ni da razume. Holms svoje hipoteze. .Isuvi e dobro me poznaje . to je o igledno u Dojlovom romanu Avanture Berila Koroneta: . Holms je svestan da su o igledne "zdravorazumske" injenice i "istine" esto potpuno pogre ne i da je potrebno temeljno proveriti (testirati) sve podatke. to ga tako e pribli ava stavovima nove arheologije: . koliko god da je neverovatno . ili potvrditi. do kojih je do ao dedukcijom.. Agata Kristi.Ne postoji ni ta to bi moglo toliko da nas zavara kao o igledna injenica. stalno testira vrlo egzaktniim nau nim metodama: . U procesu testiranja hipoteze slu io se procesom eliminacije. i vide emo kuda e nas ta hipoteza odvesti. da bi mislio da se hvali em kada ka em da u.mora biti istina. u pitanju je pravi primer hipoteti ko-deduktivnog metoda i pozitivisti kog nau nog optimizma (ne treba podse ati na samouverenost erloka Holmsa i na njegovo uverenje da je uvek mogu e otkriti zlo in ili su tinu doga anja u pro losti). gospodine. pristupi u ovom slu aju s pretpostavkom da je ono to ovaj mladi tvrdi ta no. Dakle.To je moja stara maksima ± kada se odbaci sve to je nemogu e.

u televizijskoj debati o teoriji u arheologiji. ali ako samo malo pomerite ugao svog posmatranja. Holms kao da je uo io i zamke koje su pretile metodu "nove arheologije"..Karl Hempel. Nije te io tome da sagleda op tosti u ljudskom pona anju. . tavi e.Posredna svedo anstva na osnovu okolnosti (circumstantial evidence .U pravu ste . a ne na op te kulturne procese.Vi zaista te ko savladavate injenice. tako da uop te ne moramo (!?) da se zamajavamo raznoraznim teorijama". Lestrejd je bio.Mo e izgledati da ukazuju pravo na jednu stvar. . . time je erlok Holms donekle ve zagazio u postprocesnu i kontekstualnu interpretaciju. S druge strane. Jedan srpski arheolog nedavno je. nehotice ponovio Lestrejdov stav. ve naprotiv. mo ete uvideti da ona potpuno beskompromisno ukazuju na ne to savim drugo. kao i na osobenosti kultura i njihove me usobne razlike. stigli smo do dedukcija i zaklju ivanja . koja se zasniva na postulatu da zna enje uvek zavisi od konteksta.odgovori Holms zami ljeno. veoma sumnji av prema dedukcijama (vidi u: Misterija. navode i "da mi imamo obilje arheolo kog materijala koji jedva savla ujemo. a kamoli jo da jurcam za teorijama i izmi ljancijama.re e Lestrejd namiguju i.Zna i.Budite u to sigurni. razlikovao od "novih arheologa". autora) veoma su klizava . bli i stavovima kulturno-istorijske arheologije koja je te i te u istra ivanju stavljala na posebno..re e Holms uzdr ano . ne postoji ni ta neprirodnije od op eg mesta. S druge strane. s jedne strane. kako to navodi Hoder u itanju pro losti.): . Holms ka e: . U jednom (osim i to je izmi ljeni lik) Holms se. U tom pogledu bio je. Uvi ao je da je te ko sprovesti potpuno objektivno istra ivanje i da ono uvek zavisi od ugla gledanja ( ime kao da je najavljivao postprocesnu arheologiju): .Posebnost je gotovo uvek klju zagonetke. nesumnjivo bi se slo io s ovim Holmsovim stavom. kao i "tradicionalni" arheolozi. iji je logi ki pozitivizam bio u korenu nau nog metoda "nove arheologije". izuzetke. to je zlo in bezli niji i uobi ajeniji.prim. pojedina no. Meni je te ko da savladam i sve injenice. ipak. to ga je te e razre iti. shvatao je opasnosti od generalizacija koje su dovodile do potpunih apstrakcija: .

ali i njegovog dobrog poznavanja univerzalne "ljudske prirode". Njeni junaci. Male ideje sivih elija Agata Kristi bila je dobro upoznata s arheolozima i arheologijom. Kod interpretacije. uvena je njena izjava o tome da su "arheolozi najbolji mu evi po to pokazuju sve ve e zanimanje za enu. spekulacija itd. Time se on pribli io problemu op tih "prirodnih" zakona u ljudskom pona anju. u ta su verovali predstavnici "nove arheologije". Poaro nije krio da su te hipoteze. "kolonijalne" britanske arheologije. koji karakteri e "novu arheologiju". Poaro. . to je ona starija". kao i pitanju mogu nosti njihovog otkrivanja dedukcijom. zapravo hipoteze. izraziti su pripadnici hipoteti ko-deduktivnog metoda. detektivi Herkul Poaro i g. koji je istra ivao Bliski istok i u mladosti bio Vulijev pomo nik pri iskopavanju Ura. naprotiv. proizvod dedukcije i rada "malih sivih elija". ali neinventivnom inspektoru D apu (solidnom terencu). Bila je udata za uvenog arheologa Maksa Malovana (Sir Max Mallowan). sa ufitiljenim brkovima.Agata Kristi na jednom od arheolo kih terena na Bliskom istoku.ica D ejn Marpl. koje je i on pedantno proveravao. ide ak tako daleko da prezire terenski rad i ostavlja ga pouzdanom. me utim. etnografska analogija. "Arheolozi reda i zakona" (kako je Kent Fleneri nazvao najekstremnije poborce nomoteti ke nove arheologije). Arheolozi u njenim romanima definitivno su predstavnici tradicionalne. ukoliko se ona dovoljno strogo nau no proveri. smatrali su da nije bitno odakle poti e neka ideja (arheolo ki podatak. Poaro koristi svoje "male ideje". u svom besprekornom odelu.).

onda. Prepoznaje ablone kako nailaze. mogu e sagledati. u cvetnim i ure enim ba tama engleskih varo ica.ica Marpl tedro koristila analogije. itava su tina njenog metoda sadr ana je u nekoliko re enica: . Kao to su pobornici "nove arheologije". To ti je kao knjiga o trikanju. uz aj. Pa. knjiga 2 . ve inu ljudskih akcija. ili ba zbog toga. u poverljivim razgovorima.Pa. pa ak i predvideti. odnosno upore enja. verovali u univerzalnost kulturnih procesa i manje vi e se slobodno slu ili etnografskim analogijama i modelima. Uprkos tome. Njen terenski rad sastojao se. tako je i g.Niniva. Verovala je da je. kao i u ograni en broj modela ispoljavanja te prirode.Maks Malovan. pod uticajem neo-evolucionisti ke antropologije Lesli Vajta i D ulijena Stjuarta. poznavanjem zakonitosti u ljudskom pona anju. prepozna odre enu mustru kada je vidi . zna . bila je gospo ica D ejn Marpl . uglavnom. Ima oko ezdeset pet razli itih mustri.junak mnogih romana Agate Kristi. bila je potpuno uverena u postojanje univerzalne ljudske prirode. me utim. nema ba mnogo raznih ablona u ivotu. . Prepoznavanje mustri ampion hipoteti ko-deduktivnog metoda.

me utim. Binford) je paleolit Evrope obja njavao uz pomo Nunamiut Eskima.Korica Ubistva u Mesopotamiji. . A. koji bolje izgledaju na papiru nego u ivotu. mesarski pomo nik sklon kra i. Analogije g. ali njihova uverenost da su na pravom putu. Passenger to Frankfurt. Christie. simpati na kondukterka voljna svakome da pomogne. Sent Meriz Mida recimo. pa i da razre i zlo ine. Sli no zapletima u kriminalisti kim romanima. A Caribbean Mistery. 1985. mogla se meriti s njenom viktorijanskom nepokolebljivo u. njihovi modeli i postupci nisu bili tako jednostavni kao metod Gice Marpl. ali i vazda zabrinuti nadkonobar. ni mnoge ubedljive teorije "nove arheologije" nisu izdr ale proveru stvarnosti. 1987. Antropolo ke analogije Kolina Renfrua (C. New York: Pocket Books. a Luis Binford (L. New York: Pocket Books. A. uz pomo odgovaraju ih analogija iz kom iluka. sa ima jedno od najva nijih pitanja etnoarheologije i savremene arheolo ke teorije: postoji li. zaista. Naravno. ili samopouzdani. po to je bila uverena u univerzalnost ljudskog karaktera i iskustva. U svim situacijama.ice Marpl o ablonima ivota. Mi ljenje g.ice Marpl. Renfrew) u njegovim ranim radovima o megalitima praistorijske Zapadne Evrope. bili su likovi iz njenog rodnog mesta. samo ograni en broj razli itih "mustri" ivota? Aleksandar Palavestra Filozofski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y Christie. uspevala je da klju ne likove objasni. bili su spomenici na Pacifiku.

1984. 1984. funkcionisale su u dru tvenom ivotu Rima na sasvim drugi na in. nije profani. C. va ne su dve konstatacije. Doyle. The Boskombe Valley Mistery. C. . Harmondsworth: Penguin Books. 1971. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. Hodder. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. C. P. Reading the Past. U: Research and Theory in Current Archaeology (ur. The Adventure of Beryl Coronet. LeBlanc..nama neshvatljiva sloboda. 1992. Archaeology with a Capital S. poni avaju e. i Redman. C. K. 1973. polo aj u dru tvu. Shanks. Experiencing the Past. Drugo: jedan od najpoznatijih drevnih oblika prostitucije irom anti kog sveta. 1986. Cambridge: Cambridge University Press. S. Harmondsworth: Penguin Books. ali istovremeno i . Watson. Doyle. C. I. Savremene kategorije kao to su bogohulno. New York/London: Columbia University Press. Redman). A Case of Identity. Explanation in Archaeology. U ime bogova Pre po etka ove pri e o prostituciji u anti kom Rimu. M. kako bi se to moglo pomisliti).religiozni. London: Routledge. Harmondsworth: Penguin Books. obi aji. Prvo: seks. (ne radi se o ³najstarijem zanatu na svetu´. New York: John Willey & Sons. pa i u samom Rimu. 1984. njegovi oblici i poimanje predstavljali su jedan poseban svet u kome su po tovani tradicija. besramno. Flannery. nego . U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. J.y y y y y y y Doyle.

a pripada etrurskoj umetnosti. nasta e izuzetna sprega izme u seksualnosti i religije . mora jednom u ivotu oti i u Venerin hram i onde imati seksualni odnos sa nekim neznacem. u kojima prostitucija postaje va an deo verskog kulta. Da bi se uveo nekakav red. formirane su mnogobrojne staze koje vode u svim pravcima do ena. U prvom. ili to je e e.na odre eno vreme. za itav ivot. Herodot navodi da u hramu Miletu Vavilonci imaju jedan od najbesramnijih obi aja: svaka ena koja se u toj zemlji rodila. ali one bi to radile na na in dostojan gospo a: do hrama bi se odvezle u zatvorenim ko ijama. Drugi na in je kad se ena posve uje slu bi u hramu kao zare ena bludnica . No i tu ima preterivanja koje je i tada te ko bilo shvatiti. Ovaj crte poti e iz Tarkvinije. ena se podvrgava inu prostitucije da bi se zatim mogla udati na uobi ajeni na in. Hroni ar dalje bele i da je unutar hrama uvek veliki mete jedni ulaze.Prikaz seksualnog odnosa utroje.. . iz "Grobnice Bikova". To je va ilo i za ene iz bogatih porodica. i prepune su mu karaca koji su u potrazi za enom koja im se dopada.to najbolje ilustruje podatak o postojanju dva neobi na tipa prostitucije u hramovima bo anstava. Tako. drugi izlaze. pra ene slu kinjama.. U takvim zajednicama.

Prostitucija u dana njem vremenu se javlja.. moralnog. pre svega u mediteranskom basenu. severnoj Africi i Maloj Aziji. religioznog ili antropolo kog aspekta mogla bi biti tema brojnih studija. mada bi takva paralela bila izuzetno zanimljiva.. U tom kontekstu mora se. najpre upoznati i ispitati institucija braka u svim njegovim segmentima zato to mi ljenja. uglavnom. Svako ozbiljnije prou avanje rimske prostitucije (ve na samom po etku. i time pru imo mogu nost itaocu da sam stekne uvid u op tu sliku o rimskoj anti koj prostituciji. a potom eventualno sledi slanje na rehabilitaciju. Tako e. koja nije ni ta drugo do . socijalni. Njena interpretacija sa dru tvenog. niti razloga koji su uslovljavali razli ite oblike prostitucije. iako su u nju uklju eni prakti no svi segmenti dru tva. O braku. prostitucija dominira na prostoru Rimskog Carstva. Dru tvo se "brani" koriste i dva obrasca. koji prakti no ne daju nikakve pozitivne rezultate: prostitucija se tretira kao kriminalno delo koje podle e krivi nim sankcijama. zbog obimnosti teme. tako e. ljubavi i Mutunusu. . bar prema raspolo ivim podacima. Umesto svega toga poku a emo da navedemo to ve i broj podataka o prostituciji ena. a potom i mu karaca. postavlja se problem njenog porekla). kao pojava urbanog ivota. za nas naj e e ne postoji kao ozbiljan dru tveni. ili moralni problem. podrazumeva prethodno istra ivanje prostitucije u anti koj Gr koj. Tokom kasnijih epoha. ose aji i stavovi prema braku odre uju i stav dru tva prema zabranjenim seksualnim odnosima. Iz istih razloga. a tretira kao oblik kriminalne ili polukriminalne delatnosti. njene kulture i civilizacije. Odvija se iza javne scene. ne emo se baviti ni pore enjem rimske i savremene prostitucije.Kako religiozna prostitucija predstavlja posebnu pojavu i problem u okviru anti ke epohe.umirivanje kolektivne savesti. mi emo se u daljem tekstu prevashodno baviti prikazom ³klasi ne´ prostitucije. ne emo se upu tati ni u analizu pojave i dimenzija rimske prostitucije. prema razmeri i zna aju.

pristup blizak gr kom: u strogom vaspitanju Grci su enama nametnuli ra anje dece kao najva niji smisao porodi ne zajednice. bez imalo ironije. To je bila bra na du nost . samo prvu bra nu no . to jest. odnos s udatom enom. u pojedinim delovima sveta sve do XX veka. zadr alo se. Bra na postelja bi bila pripremljena. koja je objektivno predstavljala dozvoljeno nasilje. U po etku je praktikovan obi aj koji se zadr ao do dana njih dana i kod nas .simboli na otmica mlade. okvir dopu tene seksualnosti . a nevestu bi starije ene . pre svega. odnosno.Rimski etoni za javne ku e: svaki eton na pozadini ima brojku pojedina nu cenu. a na prednjoj strani jasnu predstavu seksualne usluge koja se dobija za toliki novac. Za svakog gra anina. jedan autor. formirala bi se ven ana povorka koja bi. u razli itim oblicima. Uop tavaju i ovu sliku. U okviru doga aja koji su pratili stupanje u brak izdvoji emo. ovo zadovoljstvo je mogao gotovo svako sebi priu titi (³Cena: samo obol´). Posle gozbe sledio je obi aj deductio. u po etku. uz neograni enu raspojasanost gostiju (glasno su se pevale pesme u slavu penisa i pravile bestidne ale). I u Rimu brak je bio. nego i za o enjene mu karce. Ljudi koji su pod okriljem no i ³tra ili najjadniji odnos na svetu´. bili su prezirani. ne nosti i strasti. preodeveno u obi aj.bez posebnih seksualnih odnosa povezanih sa ose anjima ljubavi. stizala do mlado enjine ku e. Neki ak tvrde da je gotovo nemogu e prona i primere da se slobodna gr ka ena udala iz ljubavi. Izme u anti ke Gr ke i Rima postoje brojne i bitne razlike u odnosu ljudi prema braku i prostituciji ( enskoj i mu koj). najjednostavnji na in da do u do zadovoljenja svojih seksualnih potreba bila je poseta javnoj ku i. kao ilustraciju. Rimljani su u poimanju braka imali. isti e da je Grcima gotovo po lo za rukom da iz bra ne veze uklone ljubav. ne samo mladi a. S obzirom na to da su me u brojnim kategorijama postojale i prostitutke koje su svoje usluge napla ivale simboli nim iznosima. To nasilje.bez velike veze sa erotizmom.

mu bi odre io enin pojas. a i prakti ne neutralisanje opasnosti od prvog seksualnog sno aja. a i mogu a kasnija odbojnost (pa ak i ose aj odvratnosti) ene prema inu sno aja sa mu em. defloracija je u anti kom Rimu imala i velike ritualne implikacije. smatra Bataj. Rezultat tog ina bio je prakti ne prirode. pravo prve bra ne no i. kao to se dugo stereotipno verovalo.prethodno uputile u tajne seksualnog ina. ve posebnim ljudima. polako je postajalo nezamislivo da se u ovoj stvari tra i pomo bo jih slugu. boga (ni eg reda) polnih odnosa izme u mu karaca i ena. Predstava "otimanja mlade". ve je poreklo ovog prava bilo sasvim druga ije.vlastelinu. Naravno. koju bi po svr etku tog ina zajednica nadalje zabranjivala. kada je u pitanju devica.ime bi bila umanjena neprijatnost. uglavnom je sve tenstvo odre ivalo defloratore nevesti.bu enje devi anske opne . Na ovom mestu treba naglasiti da i u znatno kasnijoj istoriji in defloracije nije poveravan mlado enji. No. Njima je davana mo kr enja tabua. Freska iz Pompeja. defloracija . Polni odnos. Najpre. nije predstavljalo. tako da se postepeno uobi ajilo da se za defloraciju ena obra a . Ona bi potom skidala ode u i sedala na Mutunusov kameni bo anski penis. koje je u ivao vlastelin kao nosilac suverene vlasti na svom posedu. . zloupotrebu tiranina kome niko nije smeo da se odupre. kako to tuma i Bataj. u osnovi ima smisao nedela. U svakom slu aju. Posle molitvi upu enih boginjama Junoni i Cinciji (boginja pojasa). u prvim vekovima hri anstva. U bra noj sobi poseban zna aj i ulogu imala je statua Mutunusa Tutunusa.

a prema mi ljenju rimskih pisaca Cicerona i Livija. koja se pripisuje jednom od naj uvenijih rimskih istori ara. koje su sklapane iz politi kih.e. izvo ene su mimi. Odnos Rimljana prema prostituciji bio je sasvim prakti an. U Rimu.enske slobode i utemeljenje prostitucije Seksualni ivot Rimljana republikanske epohe ini se besprekornim.. Flore (od 28. zbog koje je mogla biti i pogubljena. sabinjanski mladi i "oteli neke uli arke". nepostojanje ranijih pravnih propisa ne zna i da nije bilo klasi ne prostitucije. enina neplodnost. na osnovi starog obi aja. godine pre n. brakovi su esto bili posledica ranih zaruka. Car Tiberije je u I veku doneo odredbu da ukoliko javni tu ilac ne pokrene krivi ni postupak. a ljubi bez ugla enosti i po tovanja. prostitucija postoji od samih po etaka rimske dr ave. mu evljeve seksualne avanture smatrane su nesta lucima bez ikakvih posledica.samo u slu aju te kih razloga kao to je npr. Tokom tih dana. odluku o kazni zajedno donose mu i ro aci. a u esnici su . ekonomskih ili nekih drugih razloga. koji se odnosi na prostituciju poti e iz Avgustovog vremena. koji se odr avao u ast jednog od najstarijih italskih bo anstava. Tacitu: . sa dvostrukim merilima morala. Vekovima je ena bila potpuno u drugom planu. koja e dugo biti prisutna u psihi Rimljana i ostavi e posledice na njihov odnos prema suprugama. Livije navodi da su 501. Horacije pripisuje pesniku Katonu prastaru tvrdnju da prostitucija uva svetost doma eg ognji ta. pravi Rimljanin se eni bez ljubavi. boginje cve a i prole a. osnovna uloga u braku joj je bila odr avanje doma instva i ra anje dece. i to . kao gr ko nasle e. Za razliku od nje i njenog najve eg mogu eg greha . Razvod se dobijao veoma retko. poput gr ke. na proslavi igara u Rimu. Iako rimska ena nije bila zatvorena u enske odaje. O tome govori i poznata konstatacija.preljube.. Predstava praznika floralija sa jednog mozaika. aprila do 1. Iako najraniji zakon. onda. U tom kontekstu zanimljiv je praznik Floralije (Floralia). maja). Jedina krupna mrlja koja je tu sliku naru ila je uvena otmica Sabinjanki.

Tako Seneka jetko konstatuje: . . a da su je rimske prostitutke smatrale svojim praznikom. Me utim...mu vi e nema neprikosnovenu mo .. Freska "Pristanak".. za grobnice njihove. bacale sa sebe ode u i ostajale nage.. ve prema svojim brakovima. vi e nije pra eno ljagom i starovremenskim moralom..U prvom se domu jo nije ni obrela. ak i razvod je u toj meri olak an da bi Rimljnkama pozavidele ene u najve em broju zemalja u dana njem svetu: razvoditi se i eniti. uz ples nabijen erotikom. ve od kraja republikanske epohe dolazi do velikih promena.i tako raste spisak: osam mu eva u godina pet. koje su. Postoji pretpostavka da je sve anost imala plebejski karakter.. a ve za novim udi ..neke najplemenitije gospo e broje godine ne prema konzulima. odnosno udavati vi e puta. A Juvenal to jo vi e karikira: . Polo aj ene se pobolj avao u svim domenima . zar nije natpis lep?. Vrhunac je predstavljalo pojavljivanje bludnica na pozornici. po elji sakupljenog naroda.. razvode se kako bi se udale i udaju kako bi se razvele.bili poznati po pijan enju i nepristojnostima..

Tako. Me u tim zakonima bilo je i danas aktuelnih podsticaja.. odnosno gospodarica svog imetka. uprkos svemu.mu karac je mogao iveti s bilo kojom enom. doneta je zabrana raspolaganja imovinom . pa i zabranama pojedinih careva. kojoj su se ljudi. ve Avgust donosi zakonske odredbe koje su trebale da podstaknu zasnivanje braka. kao simbolu svih vrlina.nisu postizali cilj. U okviru ovih Avgustovih zakona. . menjaju i samo formu i oblike. ako je o tome slu beno obavestio vlasti (deca iz takve veze nisu bila zakonita i nisu imala pravo na njegovo nasledstvo).. U novom.. zapo inje rasko an ivot u kome brak vi e ne predstavlja neku posebnu vrednost. kao zavr etak potpunog preobra aja nekada nje smerne matrone. prostitucija je uspela da prona e adekvatne odgovore i da opstane bez ikakvih prekida. Objektivno. Ona vi e nije zavisila od oca i mu a. Izrodi jo gori od nas. koji e mo i da joj ispunjava elje i prohteve. nova ena se vi e ne uste e ni da se uklju i u javne poslove. za ljubavnika uzima bogatog mu karca (³sponzora´. Najslavniji pesnici oplakuju izgubljenu istotu pro losti. mu karac koji je pripadao nekom visokom stale u nije se mogao eniti enom ni eg dru tvenog ranga. kao vekovima pre toga u pro losti. sve to e ostati samo ideal koga su veli ali i slavili. primarnu ulogu imaju i ekonomske promene. a ene iznad 20 godina. Seksualni skandali i ekscesi za mnoge predstavljaju krajnju degeneraciju Rima. Mu karcima je bilo lak e i ugodnije da provode ivot sa ljubavnicama nego da formiraju bra nu zajednicu sa svim obavezama i tegobama koje ona donosi. npr. na primer. menja se i ivot ene. ovi zakoni . kada se Rim iri i u njega se sliva nevi eno bogatstvo sa svih strana sveta. Me utim. za mu karce bez dece iznad 25 godina. Avgustu i najve im pesnicima. ta nam jo pogubne godine nisu od zla donele? .za neo enjene mu karce do ezdesete godine. uklanjali s puta: U tom novostvorenom svetu mo i i rasko i Rima. ona sada nakon smrti oca postaje naslednik. pre svega u domenu njene seksualne i dru tvene slobode. jer njene doma i ke vrline vi e nisu bile primarne. Slava i tragedija novih ena sada okupiraju Rim. Nestaju vrline i pastoralna slika koja je karakterisala ivot i porodicu "zlatnog doba" ranog Rima. kako bi se to nazvalo u savremenom argonu). doneti zakoni su i ograni avali brak ± podstican je samo onaj koji je smatran prikladnim: naime. Vekovima kasnije. a ene do pedesete.. Svestan ovih promena i njenih posledica po samu dr avu. davanje olak ica roditeljima s troje ili vi e dece.u vreme Carstva rimsko dru tvo je dostiglo vrhunac iskvarenosti u istoriji. Rimska ena kona no je prevalila vi evekovni put od ugledne i po tovane matrone u togi. Pojedinci bi sklapali formalne brakove da bi sa uvali svoja prava. Zlokobno zvu i zavr etak jedne Horacijeve ode: . Pored seksualne slobode i ivota u kome je sebi mogla da priu ti zadovoljstva kad i koliko bi ona htela. ili pak. Posledice ovog stanja su dovele do dono enja zakona lex Voconia. da u toj slobodi. doneti su i prvi koji su u istoriji dr ave priznavali konkubinat . koji je imao za cilj da onemogu i ene da preuzimaju nasledstvo. Naravno. ili i zbog nekih drugih razloga. Da li samo zbog toga to su se odnosili na plemstvo a ne i na plebs. Uprkos cilju kome su te ili. slobodnom braku.Lex specialis Sa po etkom Carstva. a nara taj to emo ga ostaviti jo pokvareniji e biti. ili. to i jeste tako . piscima i uop te umetnicima njegove epohe. bogati su i dalje vi e voleli da vode raskala an ivot sa prostitutkama ili ljubavnicama. pored dru tvenih.

koje su na kraju predstave igrale gotovo gole.). koja je svojim razvratnim ivotom obezbedila mesto u istoriji). homoseksualno u i rodoskrvnu em. I pojedini carevi ostali su poznati po svom ivotu u termama. Naro ito je to karakteristi no od I veka. Vrlo brzo terme postaju najzna ajnija mesta za okupljanje mu karaca u potrazi za raznovrsnim seksualnim po udama. On je bio oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. . kako bi se snabevao mu karcima. ali u tome nisu uspevali sve do IV veka. Ve u prete ama rimskog teatra (atelane. Americi i na Istoku. kada hri anstvo postaje zvani na religija Carstva. koji je imao bitnu ulogu u atelanama i mimama. uspostavlja se sklonost ka eroti nom: prostitucija i javne ku e ve postaju deo njih. Zanimljivo je da ova sprega masa e i prostitucije postoji i danas u Evropi. kada se u njima praktikuje zajedni ko kupanje mu karaca i ena. Prikazivanje eroti nih scena bilo je veoma popularno. Pored carskih grade se i javna kupatila ogromnih razmera. a va an element bio je ples. Uobi ajne su teme koje se bave preljubom. otvorio je i javna kupatila za narod. mnogi imperatori su poku avali da ih zabrane. Po ev od Hadrijana (117-138 g. Slu kinje u njima su esto bile bludnice i bludnici specijalizovani za masa u.robinje. ili "mu ka Mesalina". koja je pro imala rimski ivot tog vremena. Predstava sa kameje. mime i pantomime). Naro ito pogodno tle za tako ne to bila je sklonost Rimljana ka kupanju.Elagabal vozi ko ije u koje su upregnute ene . koje su pojedinci vodili za svoj ra un. Kupatila postaju manje-vi e javne ku e. Novinu predstavlja to to su enske uloge igrale zaista ene. Jo zanimljivija je pri a o nastajanju veze izme u teatra i prostitucije. pored kupatila u carskoj palati. pa i privatna. Javne ustanove i prostitucija Posebnu ulogu u prostituciji imalo je njeno nastajanje i vezivanje za pojedine institucije karakteristi ne za forme dru tvenog i kulturnog ivota. Car Elagabal. kako su ga jo nazivali (po rimskoj carici iz prve polovine I veka.

Jedna od retkih predstava homoseksualnog odnosa. et al.com/library/bl/uc_geary_pompeii. 1969. (eds. Foley. Roma Amor. bila je toliko velika da su se najzad . Fantham.html http://www.perseus. Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell. M.Mu ka prostitucija Vrlo brzo i mu ki plesa i postaju popularni ne samo kod publike.tufts. The Sacred and the Feminine in Ancient Greece. on i ubio kad je shvatio da bi mu mogao biti suparnik u jednoj od njegovih.. 1995. H. & Williamson. R. Nerona i Parisa. Popularnost te vrste zabava. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory.ucd.about. koga je. kada se ona smrtno zaljubila u glumca Parisa. neosporno. 1994. suludih ideja . u kojima se izvanredno ogledala rimska ljubav za senzualno i eroti no. Car je zvani no plesao u Vergilijevoj Turni. (eds. Women in the Classical World: Image and Text.htm http://www. njegova razvratnost postaje jasna u kontekstu podatka da je itao samo spise Tiberija i bio opsednut spomenom na njega). J. Hawley. E. Rijeka: Otokar Ker ovani. dok je car bio opsednut neprestanim seksualnim odnosima sa enama (posebno zadovoljstvo mu je bilo kupanje s najprostijim bludnicama.sasvim prestale izvoditi klasi ne tragedije. zatim. Marcade.) London: Routledge.) London: Routledge. & Levick.da postane najbolji glumac. Crno-figuralna amfora. Domicijan se ak privremeno rastao od svoje ene Domicije. Oxford: Oxford University Press. koga je ovaj car znao ljubiti i usred svoje lo e u teatru.html .P. Me u brojnim vezama posebno su ostale zabele ene ljubavi izme u cara Kaligule i pantomimi ara Mnestera. B.ie/~classics/96/Dauphin96. Women in Antiquity.edu/classes/JKp. S. prema nekima. ve ih za ljubavnike uzimaju i ene i carevi. 1998.

Iako vidljive samo gornje polovine (donji deo je jo uvek bio zarobljen u ledu gle era). Me utim. Sl.Planinski masiv u ju nom Tirolu policiju. jer pru a autenti nu sliku realnog izgleda praistorijskog oveka u "akciji": . ve o mu karcu ± lovcu iz praistorije! Uz njega je otkriveno i sasvim o uvano oru je (tobolac sa strelama i luk. kada je otkriven na italijansko-austrijskoj granici. uo ila ljudski le . odmah je obavestila Sl. Ledene princeze iz tundre Sibira itd. Jo od kraja XIX veka arheolozi su otkrivali. nalaz lovca u Alpima predstavljao je ne to sasvim posebno. ± sl. Poznati su nalazi poput oveka iz Tolunda iz mo vara Danske. 1 . dodu e u izuzetnim slu ajevima. godine u Alpima je do lo do izuzetno va nog i neobi ajenog otkri a. Naime. telo na ispitivanje. gracilno telo je bilo sasvim dobro o uvano te je planinarka zaklju ila da se najverovatnije radi o nekoj skija ici koja je prethodne sezone tu na alost stradala (sl. septembra 1991. dobro o uvane ostatke tela pokojnika iz daleke pro losti. odjednom im je zastao dah: uop te se Ajsmena. pa ak i neku vrstu gubera istkanog od trava (sl. 2). 3) a bio je obu en u ko nu ode u. nije radilo o turistkinji iz modernog vremena. kapu i mokasine. Kada su sudski ve taci po eli da Bordo krugom ozna eno je mesto nalaza izvla e telo. sekira itd. jedna planinarka je u duga koj etnji kroz dolinu Eci (Ötztal ± sl. 2 . moglo bi se re i ak i ± bizarnog. godine. planinski masiv na samoj granici izme u Italije i Austrije. 1). koja je ubrzo do la da obavi uvi aj i odnese sa pogledom na dolinu Eci (Ötztal). Naravno. 4).Ajsmen fotografisan 23.Avanture nesre nog Ajsmena U ranu jesen 1991.

Jo prilikom prve autopsije (sl...opremljenog i naoru anog. Radiokarbonsko datovanje opredelilo ga je u vreme oko 3300 godina pre nove ere. tvrdili da je penis naknadno odse en i prodat za skupe pare (spominjala se cifra sa 6 "zelenih" nula!) nekakvom ludom kolekcionaru seksualnih organa.. 2 tobolac sa strelama.. ova vest je kao prvoklasna senzacija obi la svet. to sasvim odgovara dobu kraja neolita. a nesre no stradali lovac je dobio i popularno ime ± Ajsmen (Iceman). Me utim.. mnogo vi e polemike izazvala je temeljna antropolo ka (prakti no ± forenzi na) analiza tela lovca iz Alpa.Oru je pronadeno uz Ajsmena: 1 . u lovu. Ledeni ovek. iako je scrotum (mo nice) o uvan. istra iva dr pindler (Konrad Spindler) je utvrdio da. o igledno fali ± penis! Upravo ova informacija podigla je pravu buru u javnosti i to ponajmanje nau noj. Veoma brzo. . 5). pak. nau nici su. 3 . koji je kastriran ritualno u slavu Velike Majke. Sl. Jedna "ozbiljna" teorija je prepoznala Ajsmena kao drevnog sve tenika sa Bliskog istoka. koji ga je zatekao u " teti" sa svojom enom..kompletno o uvana sekira sa se ivom od bakra. 3 .. tj. verovali da je on otrgnut dok je Ajsmena (prili no nepa ljivo) iz leda izvla ila policija. ali i ± smrzao. opet. kao na primer ta da je penis sa le a odgrizla i pojela nekakva divlja .. ak je i sam pindler bio optu ivan da ga je ukrao! Nekoliko jo lu ih teorija nude itav scenario ± da je Ajsmena kastrirao besni mu . Do dana dana njeg ne prestaju sna ne polemike oko pitanja: ko je zapravo bio Ajsmen? Re ale su se svakakve teorije. a zatim ga jurio po planini u kojoj se ovaj nekako sakrio.pra ka. drugi su. Utvr eno je i to da je bio star izme u 25 i 40 godina.

) No. ba kao u modernim "bankama" sperme. prema nazivu doline u kojoj je prona en. iako mo da zapanjeni ludilom ovakve ideje. Zvu i skoro neverovatno. ve i u anusu! To su. javio se veliki broj Austrijanki sa zahtevom da budu ve ta ki oplo ene upravo njegovim semenom! One su ovog nesre nog praistorijskog lovca iz milo te prozvale Eci. koje je zbog izuzetne brzine zamrzavanja.). bilo sasvim upotrebljivo.Ni ta nije pomoglo to to je jo 1993. taj podatak zapravo nije ta an.. No. nije jedino e nja za "slavom". Njihov est argument bio je da ele potomke od pravog predstavnika " iste alpske rase" (sl. oglasili su se i homoseksualci! Be ki gej magazin Lambda Nachrichten objavio je podatak da " iva" sperma nije otkrivena samo u Ajsmenovim mo nicama. jo jedna injenica je podigla novu buru: u njegovim mo nicama o uvano je seme.e. iskoristili kao dokaz da je on zapravo bio pasivni homoseksualac i vrlo brzo od njega na inili gej ikonu ± autenti ni dokaz o drevnoj tradiciji kulturne prihva enosti homoseksualnog koncepta ivota. jer u modernoj civilizaciji ima npr. dobro je da mu spermu nisu na li i u mozgu!") Sl. naravno. Zvu i li vam ovo poznato? Najzad.Idealna rekonstrukcija neolitskog lovca iz Alpa (oko 3300 godina pre n. 6). i onih koji jo uvek prate doma i fudbal. na injena prema originalnim nalazima garderobe i opreme. pa ak i svojevrsna nekrofilija potakla mlade Austrijanke na ideju da rode decu sa preko 5000 godina starijim ocem. do neprepoznavanja.. 4 . Upravo taj bizarni intimni detalj u vezi sa Ajsmenom ga je i proslavio. u kome je opovrgnuo informaciju da penis nedostaje. pindler objavio detaljni izve taj analiza. ali kada je ovo objavljeno. ve da se bio zbog smrzavanja i dehidracije sasvim "skvr io". (Poznati arheolog Pol Ban je ovu dilemu engleski cini no komentarisao da "s obzirom na to kako je grubijanski Ajsmen i upan iz leda. (Verujem da itaoci. Zatim. . ipak mogu da poveruju u njenu autenti nost. jer nije sa uvan ni njegov rektum.

.Sl.Antropolo ka autopsija Ajsmena: ve prilikom prvog pregleda. dr pindler je uo io da mu nedostaje penis. itava gungula oko seksualnog identiteta Ajsmena toliko se zapetljala da je na kraju intervenisala i katoli ka crkva zvani no zahtevaju i od dr pindlera da " uva ljudsko dostojanstvo ak i toliko nakon smrti ovog bo jeg stvora" i ne objavljuje vi e "njegove intimne detalje". 5 .

ali emituje i sna ni signal o ne emu znatno va nijem. upada u o i injenica da je naro itu slavu praistorijski lovac iz ju nog Tirola stekao upravo objavljivanjem njegove seksualne "intime": ima/nema penis. Upravo se tako i dogodilo: nakon brojnih polemika oko Ajsmena.Fotografija Ajsmenovih leda. organizuje i simpozijum na temu Seksualnost. Tako.sve to "ubedljivo svedo i" o tome da je on bio neolitski sveti ovek. TAG. za manje od jedne decenije. na kojima su utim strelicama obele ene rane od strele kojom je bio pogo en.. Leick) 1994. Me utim. da prou ava istoriju i pro lost sveukupne ljudske seksualnosti. Naime. homoseksualac/ aman. tzv. Pri a o Ajsmenu.Ajsmen histerija: vino "za ti enog porekla" marke Eci koje se postmoderne iznedrila je i "kona no obja njenje": prodaje od nedavno u ju nom Tirolu! Ajsmen je. Lik (G. 7) i uz sebe imao posebne amulete i (kao vrhunski argument) to to je upra njavao ritualne homoseksualne odnose . nije interesantna samo zbog svojevrsnog voajerizma moderne civilizacije prema ovakvom arheolo kom nalazu. poznato je da se uloga arheologije u savremenom dru tvu prelama kroz sasvim specifi ni interes za sopstvenu pro lost i poreklo. renomirani nau ni forum evropske teorijske arheologije. iako sama po sebi privla na. 6 . Novi vek postavlja arheologiji sasvim specifi ni zadatak. ima/nema spermu u rektumu.Sklonost ka pomodarstvu mislilaca britanske arheolo ke Sl. Te iste godine. Riddle) objavljuje knjigu Kontracepcija i abortus od drevnog sveta do Renesanse.. utemeljena je sasvim nova poddisciplina ± arheologija seksa. 7 . arheolozi su se sve e e koncentrisali na ova pitanja i. Brojni i kompleksni radovi su "ekspresno" otvorili itav niz veoma zanimljivih pitanja.. zapravo. Ja u spomenuti samo neka dela iji naslovi oslikavaju spektar interesovanja "arheoseksologa". Sl. dru tvo i arheologija. godine Ridl (J. na uokvirenoj manjoj slici vide se detalji tetovirane ko e. Sve ovo zaista odaje utisak klasi nog voajerstva. tetoviran (sl. sa brojnim i vrlo vrednim radovima. godine delo Seks i erotika u spisima Mesopotamije.. bio aman! To to je bio kastriran. . 1992.

sasvim jednostavnog naziva ± Praistorija seksa. zbog srazmerno velike glave ljudskog novoro en eta. 8 . Ovim lankom. misli se na vrstu Homo.Skica uporedne analize mehanizma poro aja hominida kroz dugu evoluciju: u levoj koloni prikazan je poro aj impanze. kroz nekoliko zanimljivih primera. koji su do tada ve ra unali sa dosta ve om starosti . Ubrzani razvoj molekularne biologije i genetike. savremene vrste. pa i ozbiljni zna aj za moderno dru tvo. godine. elim da itaocima ANARHEOLOGIE predstavim svu raznolikost arheologije seksa.Kona no. tj. prili no su izmenili "scenario" porekla i vremena nastanka savremenog oveka. a ne itavu skupinu hominida ija drevnost se procenjuje na preko 3 miliona godina). u sredini je A.skoro milion godina (naravno. ona se tokom poro aja okre e za 900! Za to se toliko razlikuju Adam i Eva? Jedno od najintrigantnijih pitanja koje dugo okupira biologe i paleoantropologe jeste evolucija hominida. ovakva informacija je dobro uzdrmala svet antropologa. afarensis (idealna Lusi). Dodu e. Naravno. a naro ito dramati na antropolo ka otkri a u poslednje dve decenije XX veka. Taylor) pojavila se 1996. Sl. i dosada nja pri a o evoluciji . tj. Uo ljivo je da. nastanak ljudi kao vrste. istra iva ke mogu nosti. mogu oj mitohondrijalnoj pra-majci celokupnog ove anstva! Prema prora unima verovatno e. mo da i najzanimljivija knjiga autora Timotija Tejlora (T.000 godina. Ve je dobro poznata teorija o "praEvi". dok je u desnoj koloni nacrtan proces pora anja deteta kod na e. ova "pra-Eva" je mogla da ivi pre (samo!) 200.

. . No. otkri a u Etiopiji . jer reproduktivna funkcija mu kog polnog organa nije uslovljena njegovom du inom. antropologiji. Ovo tako e va i i za penis kod mu karaca.. tj. potiskivanje sperme nekog drugog mu kog takmaca. u pore enju sa ostalim primatima koji tako e proizvode mleko. Samim tim ± psihologiji. kao svojevrsni itavih zajednica prilago ava odgovor ovih si u nih bi a na te ki zadatak prirode ± okru enju.oblasti Hadar (tzv. jer je zasnovana na fragmentarnim. no o tome ± kasnije. Ozna ava isti e zna aj osloba anja prednjih udova (ruku). skoro nevidljiv kada nije u erekciji). Ovo izrazito bihevioristi ko * tuma enje pona anje. Navodno. opstanka. Najpre. Ova pojava bi se mogla objasniti tzv. nadalje usavr avaju kao univerzalne alatke. Lusi ± Donald Johanson) i pokraj jezera Turkana u Keniji (Ri ard Liki) sklopili su jedan smislen mozaik koji prepoznaje na samom po etku skupinu australopiteka. tako da nudi optimalni odgovor kao model Me utim. pa i arheologiji. on je zna ajno ve i (kod ovih primata je ekstremno mali. koli inom i kvalitetom sperme. iako ve inom ova obja njenja deluju uverljivo. Zbog ega i kada je do lo do ispoljavanja bitnih razlika izme u mu kih i enskih predstavnika hominida? Zbog ega ena ima upadljivo ve e grudi od mu karca? Rekao bi neko da tu nema ni ega udnog i da je ova osobina. gracilnije telo itd. potpunom i trajnom uspravljanju australopiteka i hodu na dve Od engleske re i behaviour (zadnje) noge. To naravno nije ta no. nadmetanjem sperme (sperm competition) kod zajednica kod kojih je izrazita esta promena heteroseksualnih partnera. Kod ranih hominida je sasvim izvesno postepeno dolazilo do pove anja njegove du ine. sociokulturnom. orangutanima ili impanzama. tu je va an problem u antropologiji ± seksualni dimorfizam.hominida je predstavljala samo nau nu konstrukciju. kao i dosta drugih (prose no nagla eni bokovi i gluteji. prema tvrdi ve ina paleoantropologa biheviorista ± podstaknut kome se pona anje jedinki ili je i ubrzani razvoj mo danih funkcija. enske grudi su upadljivo ve e.) usmerena na osnovnu biolo ku funkciju ± materinstvo i fizi ko odgajanje dece. ve mehanizmom ejakulacije. fizi kom ili opstanak. biheviorizmom. Naj e e obja njenje klju nog prelaza i izdvajanja od Biheviorizam sveta ivotinja nalazi se u bipedalizmu. du i penis obezbe uje i sigurnije oplo avanje partnerke. bi a afri kih savana u rasponu od 3. U pore enju sa gorilama. pa ni kulturnim trajnih fiziolo kih promena vrste. koje se stanovi te u biologiji. retkim i nesigurnim fosilnim nalazima.5 do oko 1 milion godina. delovanje. Me utim. Rezultati specifi nog arheolozi seksa postavljaju brojna pitanja koja se na daju pona anja mogu da dovedu ak i do tako lako objasniti biolo kim. Bi e da je u pitanju ne to drugo. tj.

to gledi te je danas sasvim odba eno kao o igledno seksisti ko i naivno. Brokina zona direktno odgovorna za sposobnost govora).. bokova i zadnjice. zahtevali su nova re enja da bi bebina glava uop te mogla da pro e.. Tako. sve bitne fizi ke osobenosti ene i mu karca nastale su insistiranjem na pove anju seksualne privla nosti: veli ina enskih grudi. veli ina penisa kod mu karca i redukcija telesnih malja skoro isklju ivo na zonu oko genitalija (kod oba pola). Na primer. Naravno. On insistira na tezi da je osnovu razvoja inila seksualna selekcija. taman koliko je i paun bojama svog repa superioran u odnosu na paunicu" (!?). razmatraju i pitanje kako je uop te do lo do razvoja mozga. utemeljenja oveka kao kulturnog bi a. savremeni ljudi imaju golo telo skoro bez ikakavih malja. ideja je da je maljavo telo ranim mu kim hominidima predstavljalo ozbiljnu smetnju u kretanju kroz savanu prilikom lova. Brokinom zonom. 9 . 8).skoro u celosti o uvani skelet. Za to ba to? Iako je njegovo obja njenje ne to slo enije.. predstavnik tzv. Homo ergastera. rogovi prisutni i kod enki jelena. Uz to. uspravljanje na dve noge imalo je i jednu ozbiljnu posledicu za ene: mnogo komplikovaniji poro aj. evolutivno pove anje mo dane mase (a samim tim i glave) predstavlja dodatnu smetnju. Zbog toga. toliko i za mu karce. Sl.Postoji jo jedna interesantna fizi ka osobina. gde je mu karac imao dominantnu ulogu kao lovac i sakuplja .. Me utim. Dakle. Dramati no izmenjeni polo aj i gra a karlice pa i uterusa. a odnosi se na srazmernu fiziolo ku nerazvijenost mozga kod novoro en eta.6 miliona godina. pa tzv. datovanog na 1. najozbiljnija evolutivna biolo ka promena dogodila se najpre kod ene (sl. formiranja govora i kona no. Pa ljive antropolo ke analize unutra nje strane njegove lobanje otkrile su otisak (negativ) mo dane kore. jer bi danas mu karac bio toliko mentalno superioran u odnosu na enu.De ak iz Nariokotomea (Kenija) .6 . Primera radi. mo e se pojednostaviti direktnim uticajem no enja bebe na individualni razvoj zna ajnih centara u mozgu (ravnote a. ". koja je karakteristi na koliko za ene.prava je sre a to je kod sisara zakon o preno enju osobina preovladao kod oba pola. Ovo naro ito va i za sisare (npr. Tejlor ide i dalje. govore i arheolo ki) bila ± nosiljka za bebe. On veruje da je jedan od najranijih ljudskih izuma (tj. jedna druga injenica stoji: pleiotropija ± proces kojim se promene koje izaziva evolutivni pritisak kod jednog pola prenose se vremenom u izvesnoj meri i na drugi pol. koji je isticao "kona nu superiornost mu karaca. kod De aka iz Nariokotomea (starog 1. Ovde Tejlor izrazitu prednost daje upravo ± enama." nastalu prirodnom podelom rada. U pore enju sa ranijim hominidima ije telo je bilo prekriveno ne im nalik na krzno (kao i kod majmuna). Jedno od obja njenja za ovu osobinu ide jo od pisanja samog Darvina. artefakata. kozoroga). No. sa jasno izdvojenom levom i desnom hemisferom i tzv. srnda a. oblast mozga za koju se zna da je odgovorna za strukturisani govor kod dana njih ljudi! Veoma zanimljivu ideju vezanu za temeljno obja njenje biokulturne evolucije ljudske vrste nudi Tejlor u svojoj knjizi. Dakle. te je ono postepeno postajalo sve vi e golo.

sa uo ljivom Brokinom zonom (sl. da li je kroz istoriju bilo uvek tako? Sl.enske statuete iz Avdejeva (Kursk. koga je Kimeu (Kamoya Kimeu) nedavno otkrio u Keniji.. specijalizacija leve i desne hemisfere mozga. Sl. Tejlorova ideja je posebno zna ajna zbog povratne sprege kulturne i biolo ke evolucije..Savremena majka iz Namibije koristi istovremeno i tradicionalni (nosiljka) i moderni metod (kolica) za no enje svoje dece. . 10 . te bi se itava ljudska evolucija mogla i ovako formulisati: ena je stvorila oveka! Me utim. sa naglaskom na va noj ulozi ene. Rusija) iz vremena gornjeg paleolita. 9)! Ovu upadljivu evolucijsku novinu Tejlor obja njava upravo preko otkrivenih artefakata.miliona godina). sasvim je o igledna lateralizacija. tj. 10). 11 . koji vrlo posredno mogu da posvedo e o upotrebi ± nosiljki za bebe (sl.

To pitanje podrazumeva i itav niz psiholo kih (intelektualnih. genetske razlike izme u mu karca i ene. fizi ki pol. ali i brojnih varijanti prelaznih rodova. 11). Otuda i arheolo ko prou avanje neke ljudske zajednice iz pro losti danas svesno u i u interesovanja postavlja pitanje polnih uloga. jer ba to neretko oslikava i itavu ideologiju tog dru tva. tj. itav niz otkri a umetni kih predstava i predmeta upu uje na to. uvene su statuete u kamenu ili kosti iz Vilendorfa u Austriji. enskog. grobovima i svetom kamenju Pre nego to nastavim pri u. 12 . izraz d ender (gender) opisuje socijalnu i kulturnu kategoriju mu kog. koje se u razli itim modelima dru tvenih zajednica razli ito prepoznaju. 12. biolo ki pol i socijalni rod uop te ne moraju da se poklapaju (moderni transseksualci. crte lica ili detalji ruku) svesno nedostaje. onima kojima to nije blisko) razliku izme u pola i roda. Sl. termin seks (sex) se precizno odnosi na biolo ki. emocionalnih itd. genetski. O junacima. nalik na dana nji efekat pornografije (sl.Ko tane palice u vidu falusa: Levo . S druge strane. U nau noj literaturi na engleskom.. Kostjenkija u Ukrajini ili Avdejeva u Rusiji..Upadljivo nedostaju bilo kakve crte lica na predstavi glave.Brinikel (Belgija) i desno . relativno esti i ra ireni su i predmeti koji su eksplicitni prikazi falusa (Brinikel.dvostruki falus iz Gor Danfera (Francuska). koje prema skoro jednoobraznom modelu prikazuju sve bitne seksualne karakteristike ene. Bilo koja crta individualnosti (npr. smatram da je prili no va no da objasnim itaocima (naravno. tj. i to ± prenagla ene. Naj e i problem je to ova dva termina na na em jeziku zapravo i ne opisuju precizno ono to se u antropologiji pod time podrazumeva. .). Najstarija jasna arheolo ka svedo anstva o poimanju mu kog i enskog principa pronalazimo u vremenu gornjeg paleolita (cca. itava pri a o seksualnom dimorfizmu predstavlja slo enije pitanje nego to su to fiziolo ke. Francuska) ± sl. Zbog toga.) osobenosti. S druge strane. Belgija). ponekad i dvostrukog (Gor Danfer. Dakle. pa i drugim svetskim jezicima.e. 35000-9500 godina pre n. ali i tradicionalne tobelije ili brazilske Amazonke).

Hodder).Predstave slikane na zidovima pe ina kombinuju figuru mu karca sa glavom i polnim udom divljih ivotinja. stomaka. kao to su svetovi domusa i agriosa suprostavljeni.). p enica. pismenosti. No. izgleda da donosi i utemeljenje jasne ideje o dru tvenom razlikovanju polova. on prepoznaje i sada oformljenu socijalnu ulogu ene. Doba neolita. Jan Hoder (I. praistorijski "genetski in enjering" ± trajno pripitomljavanje nekih ivotinjskih vrsta (pas. 13 . koza i ovca. pirina . religije i. a manje upu uje na plodnost. Takva je npr. Dakle. kona no. pa ak i pupka. na simboli kom planu. poznati britanski arheolog. prikazao je u knjizi Domestikacija Evrope mehanizam ove promene. vreme prvih sela. ra . Ovakva umetni ka dela iz paleolita su me u arheolozima naj e e tuma ena kao ubedljive predstave plodnosti. mo da je i ubedljivija poznata statueta iz pe ine Grimaldi u Italiji (sl. Ba tu negde. Jo u nekim svojim ranijim radovima on je uo io arheolo ku vezu strukture i organizacije neolitske ku e sa izgledom i sadr ajem grobova. farmera i slo enijih dru tvenih zajednica. ovas.. 14). u procesu stvaranja sasvim nove ideologije. trgovine. koju pa ljiv italac mo e da nasluti jo iz samog naslova Hoderove knjige. tako. gove e. da li se to mo e re i za sve? Primera radi. a jedan drugom neophodni. koje imaju direktnu simboliku velike seksualne mo i (bizon. a ne to kasnije i svinja).Uklesane predstave donjeg dela torzoa ena u pe ini Angles. predstava iz pe ine Trua Frer u Francuskoj. 13) odaje vi e erotski naboj. Ili. I. hijerarhizacije dru tva. kultivisanje divljih trava (je am. Krajnji naturalizam nosi sna ni erotski naboj u predstavi vulvi. . formiranje planski organizovanih stalnih naselja. ena i mu karac postaju to isto. kompozicija 3 vulve iz pe ine Angles (sl. jeste da svim tehnolo kim otkri ima i unapre enju ukupnog kvaliteta ivota u neolitu prethodi promena osnovnih na ela oveka i dru tva u odnosu na prirodu. ne radi li se tu mo da o predstavi ene koja masturbira? Sl. naj e e tuma ena kao predstava hermafrodita. jelen). za eci zanata. Osnovna ideja. Me utim.. politi kog raslojavanja ± svemu tome prethodi prihvatanje koncepta koga Hoder naziva domus (doma e) i agrios (divlje).

masturbira sa palicom nalik na onu iz Brinikela. kosmologiju i itavu ideologiju praistorijskog perioda. i matrilinearnog. bile predmet surovog tretmana od strane zajednice.mo da je u idealizovana slika dru tvene pastorale tokom neolita ± pitanju i predstava ene koja daleko od realnosti.. garderobi i nakitu.) Ove figurine u najve em broju su bile izra ivane u glini (sl.. a ponekad i u njegovoj orijentaciji. jer postoje brojna svedo anstva o tome da su ene. najverovatnije rtvenih Sl. a. poznata je kao kreatorka jedne primamljive. mnogi drugi podaci upu uju na to da je pe ine Grimaldi (Italija) . ovo razlikovanje se mo e uo iti u druga ijoj vrsti grobnih priloga. autorka mnogih radova koji su u i i interesovanja imali religiju. egalitarnog i miroljubivog". mnogi autori danas pori u ovakvu sliku. Prilikom sahranjivanja. 14 . Marija Gimbutas. uveni Stounhend je pokraj samog ulaza u kompleks sa uvao ostatke rtvovane ene s detetom. prema Gimbutas. Me utim. koji se nalazio u neposrednoj blizini ± trogodi nju devoj icu razbijene glave sekirom. doma instvu.uveni Hermafrodit iz rituala. ali i stereotipne slike neolitskog sveta kao "matrifokalnog. pa i itavom prirodnom okru enju. Re ju. polo aju pokojnika/pokojnice. dvori tu. poljoprivrednog i sedala kog. Tako. . jasnu simboli ku vrednost ure enog sveta ". razlikuju mu ki i enski prostori: u ku i.. ona je u modernoj arheologiji sna no reafirmisala staru ideju o matrijarhatu. 15) i imaju. pa ak i deca. Jedan od osnovnih argumenata za tako ne to pronalazi u primenjenoj umetnosti neolita ± vrlo estim figuralnim predstavama bo anstva koga ona naziva Boginja Stvoriteljica (ponekad i: Velika Majka ili Majka Bogova. po prvi put u ljudskoj istoriji.Otuda dolazi do toga da se. manje poznati Vudhend .. verovatno. a Karaghend u Irskoj ± ostatke pokojnice koja je bila sahranjena iva! Pored ovakvih. koji se skrasio oko ene".

kao "dokaz o kolektivnoj opsesiji koja je stvorila itave predele tipi an za mla i neolit Balkana. Ako ovo razmi ljanje prenesemo na situaciju iz ranog neolita (naglo izmenjen prirodni svet.) Neki od njih te ki su i vi e desetina tona (!). nestanak tradicionalnih vrsta lovne divlja i a pojava obilja novih ± egzistencijalni pritisak). Mo emo da ubedimo Sunce da se pojavi na istom mestu". mo emo da pretpostavimo da je ogromni napor za podizanje megalitskih spomenika imao "terapeutsko" dejstvo na zajednice. 16). s jasnim falusoidnim asocijacijama (sl.Njihova poruka mogla je da glasi "Mi kontroli emo vreme i godi nje doba. a rasuti su po Britaniji. Depresija. najbrojniji spomenici ove vrste su jednostavni: uzdignute duguljaste stene. arheolog Narodnog muzeja kotske: . Ellis). Francuskoj. Ali. kako to vidi Alison eridan. rascepljenost li nosti od realnosti i ose aj bespomo nosti. zanimljivo je razmatranje jednog fenomena koji je karakteristi an za vreme ranog neolita zapadne Evrope. 15 . Ili. mo e da se prevazi e tako to e se urediti ivot i svet rigidno.Za kraj ove pri e. kojima je stalni pogled na simbol mo nog bo anskog falusa ili zemaljsku vulvu ulivao samopouzdanje. koji ih vidi (oko 4800 godina pre n.svetski Jedno alternativno obja njenje itavog kompleksa poznati nalaz enske figurine praistorijskih megalita nudi Piter Elis (P. spomenuti Stounhend je najpoznatiji me u njima.emu su oni mogli slu iti? Mnoga tuma enja postoje za sam Stounhend : religiozni/kultni centar. Otprilike sli no pojavu depresije obja njava i uvena Seligmanova teorija o nau enoj bespomo nosti.). Belgiji itd. tako da nema nepredvidivih situacija. inspirisao se idejama razvojne psihologije i iskustvima babica u tretmanu beba: prilikom odbijanja bebe od sise. Savi a u ANARHEOLOGIJI 2).e.Dama iz Vin e . kod nje se javlja itav niz stresnih situacija. zavisno od vremena i na ina.. Sl. koje se duboko urezuju u svest i uti u na formiranje li nosti. . pa se mo e pretpostaviti kolika je neverovatna socijalna energija i za nas skoro neshvatljiva tehnologija bila neophodna da bi se oni izgradili. Postavlja se pitanje . (Naravno. praistorijska astronomska opservatorija. prekrivene seksualnim objektima" (!?) Otkuda ovakva interpretacija Elisu? Najpre. Radi se o megalitskim spomenicima kojih ima na hiljade.. pa ak i neka vrsta "univerziteta" (vidi lanak B.

Zahvaljuju i seksu. zbog formiranja koncepta roda (gender) u odre enoj zajednici.O seksu? U pro losti? Pa . O igledna je falusoidna konotacija. Seks je zadovoljstvo i zbog toga je naro ito zna ajan za arheolo ko istra ivanje praistorijskih i istorijskih dru tava.. po ev od pojedinaca.ou arheolo kih svedo anstava irom sveta o seksualnim navikama i pona anju ljudi iz pro losti. norme seksualne "pristojnosti" i ukupnu seksualnu kulturu jedne ljudske zajednice iz pro losti.. pa do itave zajednice.Sl. razmisle o svemu to sam napisao. Sve to ste oduvek eleli da znate. Za sam kraj. . arheologija je ponovo ± zabavna.. Naime. 16 . elje. zaista smo bli i originalnoj ideji arheologije ± razumevanju ukupnog ivota davno nestalih ljudi.. niti su seksualne (polne) uloge zna ajne. Stoga.Megalit iz Kintroa pokraj jezera Loh Kraigni ( kotska). pregledavaju i mali slajd. ukoliko smo u stanju da kao istra iva i spoznamo seksualne navike. Andrej Starovi Istra iva ka stanica Petnica Valjevo . va no je podsetiti da seks nije samo mehanizam biolo kog produ etka vrste. smisao za eroti nost... retki su tako pouzdani pokazatelji (a da se mogu arheolo ki dokumentovati). predla em itaocima da. najpre. koji oslikavaju ukupni kvalitet ivota nekog pro log dru tva. bez sumnje. pre svega.

Slika 18 .e. Levo .figurina iz Larise (Grcka). Sl.).VII vek nove ere).kultura Mo ika (I .Nasmejana ena masturbira figurina iz neolitskog hrama u Had ar Kimu (Malta) .e).oko 3600 godina pre n.posuda iz Vikus kulture (VI .4500 godina pre n.I vek pre n.Slika 17 .Zadovoljni mu karac onani e .e. Uporediti polo aj njegove slobodne ruke sa predstavom iz Had ar Kima.Dve kerami ke predstave homoseksualnog ina . . neolitska Dimini kultura (5000 .analnog seksa iz Perua: Desno . 19 .

Predstava seksualnog odnosa u tra koj umetnosti. Slika 21 . Rusija) . ovek i magarac. Levo se uo ava figura robinje koja nekom vrstom lepeze pokriva lice druge robinje predmeta naslade velmo e."skija " i sob (!).Scene bestijalija . oko 3000 godina pre n. Bugarska.Slika 20 .Val Kamonika (Italija).Men-an-Tol (Kornvol. e. Sl. 23 .reka Angara (Sibir. Britanija): megalitski .seksa sa ivotinjama: gore . dole .Letnica.

Darvin. Poljski arheolog strelicom. .e. 1963. Beograd: Prosveta.spomenik-grobnica iz neolita (oko 3000 godina pre n. 1999..e).Rimski etoni za javne ku e: Varne (Bugarska) ili . stoga za "onaj svet" dobila koje su mu potvrdile savr enu logi nost supstituciju polne mu kosti. Beograd: Zadruga. D . koja je dana njim var avskim prostitutkama. Pleme pe inskog medveda.uveni grob kneza iz Slika 24. sproveo anketu medu o eni specijalnog statusa. Preporu ena literatura: y y y y Auel. Arseni ). kao i pojedina nih cena. 1980. .grob sa svaki eton na reversu ima brojku zlatnim penisom (oko 4000 godina pojedina nu cenu. analiziraju i da se uop te ne radi o mu karcu. Oxford: Basil Blackwell. 1990. a na aversu . Domestication of Europe. Istorija.jasnu pre n. Hodder.) sa o iglednom predstavom mu kog (falusi) i enskog principa (vulva). tom I i II (preveo M. Navlaka za penis (?) od predstavu seksualne usluge koja se iskucanog zlatnog lima obele ena je dobija za toliki novac. Slika 22 . Novi Sad: Matica srpska. no itd.. Timoti Tejlor pretpostavlja Aleksandar Bur e je. I. M. vec "cenovnik". druge tipi no "mu ke" predmete koplje. O poreklu vrsta putem prirodne selekcije. Herodot.

V. London: Weidenfeld and Nicolson Taylor.ac.stm http://www.000 milja pod morem Ve na tema i tajna Kada je C.) 1996..J. Sanjari i diletanti su. London: Routledge.co. 1996.indigogroup. pu tali ma ti na volju u poku aju da "otkriju" Atlantidu. ne skrivaju i odu evljenje pred ovim velikim avanturama arheologije. Spindler.ananova.htm .html http://home. Four Million Years of Human Sexual Culture.html http://www.bbc. O Atlantidi se raspravljalo.. Ceram napisao knjigu Bogovi. cvetala napredna i visoka civilizacija koja je u ivala u izobilju prirode i dru tvenoj harmoniji. iskrivljenih ili lo e shva enih informacija.Kapetan dohvati jedan kamen i na jednoj steni ispisa samo jednu re : ATLANTIDA. The Archaeology of Human Ancestry: Power. pa ak i izgubljeni Raj.com/news/story/sm_449347. U tom poglavlju je pomenuo pri u o Atlantidi kao poslednju tajnu pro losti koju arheologija treba da otkrije.ucsb. da bi kona no zauvek nestala u stravi noj katastrofi.de/~wmwerner/oetzi. a nekad vi e utemeljenih.it/index_ice.britarch. nekad manje. na nau nim injenicama. na koju prvi put nailazimo kod velikog filozofa Platona. Platonov mit je intrigirao i jo uvek zaokuplja pa nju ljudi razli itih interesovanja: filozofi su u njoj videli idealno dru tveno ure enje. uni tena vatrom i vodom. K. prostirala se pred mojim o ima. izgubljenom kontinentu ili tajanstvenom ostrvu. Ta zemlja. Legenda ka e da je na Atlantidi. Preporu ene Web stranice: http://www. u kojoj je opisao uzbudljivu istoriju arheolo kih otkri a od Vinkelmana u Pompeji do Stivensona u Meksiku. koje naj e e predstavljaju zanimljivu.. S. 1994. -. Sex and Tradition.archaeologiemuseum.html http://www.y y Shennan.. London: Fourth Estate.il Vern. sa optimizmom je poslednje poglavlje naslovio "Knjige koje jo nisu napisane". and Steele. Pri a o Atlantidi. The Man in the Ice. grobovi i u enjaci. tako e.. Prehistory of Sex. (eds. ali naivnu pri u smu kanu od pogre nih. pisalo i mislilo sa jednakim arom od vremena Platona pa sve do danas. 20.html http://news.uk/edge/ate6cont. Umetnici su Atlantidu do iveli kao iroko polje na kome mogu da oprobaju ma tu i iska u svoju kreativnost. J.anth. istinsku utopiju.bawue. koju su i stari i novi istori ari poricali i smatrali da je postojala samo u bajkama.html http://www.uk/ba/ba15/ba15feat.edu/videos/iceman. T. Magi na privla nost ove teme toliko je ..co.uk/hi/english/sci/tech/newsid_1884000/1884525. Oni su nudili bezbroj hipoteza. duboko se urezala u tradiciju moderne zapadne civilizacije.

da li se Platonova pri a mo e nau no objasniti? Platon potpaljuje vatru Legendu o Atlantidi prvi je izlo io Platon.e. Ovi su se sakupili uo i jedne atinske svetkovine da bi diskutovali o filozofskim pitanjima. Li nosti koje vode dijalog u Timaju su Sokrat.347. zajedno Heraklovih stubova (slika 2). donose i zavist. koji u potrazi za Atlantidom "znanja" dobijaju putem provi enja i telepatije! Najzad. Svi navedeni doga aji su se dogodili pre devet hiljada godina (od vremena kada se vodi razgovor izme u Solona i sve tenika). tj. Atlanti ani su krenuli u osvajanja. gr ki zakonodavac i jedan od Sedmorice mudraca. Atlasu. dolazimo i do nau nika koji se pitaju: da li je Atlantida zaista postojala. ije se radnje nadoveziju jedna na drugu. Njegovi stanovnici su izgradili velelepni i hramovima i palatama ukra eni grad. Zevs je re io da kazni Atlanti ane i zauvek uni ti Atlantidu. Atlantida je potonula u "jednom danu i jednoj u asnoj no i".n. sadr aj pri e koju je Platon izneo u svojim dijalozima. ali kako je vreme prolazilo. Ovo je. a njihovu vojsku je nadja ala atinska vojska koja je zaustavila invaziju sa zapada na Mediteran. Ostrvo je dobilo ime po sa svojim u enikom Aristotelom. p. oholost i pohlepu. stari zakoni i tradicija su revnosno po tovani. Ta pri a je bila zapisana na stubovima hrama boginje Neit u Saisu i u njoj se govori o velikom i mo nom kraljevstvu. koga su sve tenici Solonu detaljno opisali (slike 3 i 4). Harmonija i mir su vladali generacijama na Atlantidi. Pri a o Atlantidi je ispri ana u dva dijaloga. . iskvario se plemeniti rod Posejdonov i bo ansku prirodu nadvladala je ljudska.sna na. O Atlantidi i doga ajima koji su za nju vezani pripoveda Kritija: Solon. da je privla ila ak i razne vrste mistika. ukratko. sinu Posejdona i devojke Kleito i prvom kralju Atlantide. To su uvena dela Timaj i Kritija. Kada je video ta se dogodilo. je prilikom posete Egiptu uo udnu pri u od egipatskih sve tenika iz grada Saisa. Timaj i Kritija. a pod Azijom okvirno oblast Male Azije) a koje se nalazilo zapadno od Platon (428/427 . Hermokrat. koje se nalazilo na ostrvu koje je "po veli ini bilo ve e od Libije i Azije" (pod Libijom se podrazumevala severna Afrika zapadno od Egipta. plodnom zemljom i dragocenim metalima (posebno metalom koji se naziva orihalkum i blista kao vatra).). Ostrvo je bilo bogato biljnim i ivotinjskim svetom. uveni gr ki filozof (slika 1).

Jedan doga aj je naro ito inspirisao ljude da promi ljaju o Platonovom ostrvu. video stubove o kojima govori Platon i na kojima je legenda o Atlantidi zapisana. Platonov najpoznatiji u enik. Pisci kasnoanti kog perioda Amijan Marcelin (IV vek n. Tragom Atlantide: svi u poteru! Platonova pri a je najstarija poznata verzija legende o Atlantidi. navodno. tako e Platonov u enik. otputovao je u Egipat da bi na ao potvrdu za tvrdnje svog u itelja. U Saisu je.e. Pitanje postojanja Atlantide i istinitosti Platonovih re i pobudilo je znati elju i otvorilo polemiku jo u anti kom svetu. To je bilo otkri e Amerike. kome je "istina bila uvek dra a od u itelja". .Geografski polo aj Atlantide. U eni ljudi Renesanse koji su se okrenuli prou avanju starih pisaca.e. misle i pritom na deo u Timaju gde Kritija govori o kontinentu koji se nalazi zapadno od Atlantide. Neki su Ameriku prepoznali kao Atlantidu. osve ili su vekovima staru raspravu. a nalazimo pomena o njoj i kod Plutarha. Aristotel je smatrao da je Atlantidu uni tio isti onaj koji ju je stvorio. po Platonovom opisu i shvatanju mape sveta. Postojala su i suprotna mi ljenja. Ne to druga iju verziju legende o Atlantidi iznosi istori ar Diodor sa Sicilije u svom delu Istorijska biblioteka. anti ki pisac o kome je poznato vrlo malo injenica. ali Platon nije jedini koji je govorio o njoj. Platona. Atlantidu pominje i izvesni Marcelus. Krantor.) uklju uju Platonov izve taj u svoja dela. U svakom slu aju. a drugi su postojanje Amerike iskoristili kao posredan dokaz o autenti nosti Platonovog izve taja. On izve tava o "nekih sedam ostrva na Atlantiku" od kojih je jedno bilo posve eno Posejdonu i na kome se sa uvalo se anje na veliko kraljevstvo koje je vladalo nad svim ostrvima u okeanu. Naime. smatrao je da je cela pri a plod ma te jednog oveka.) i filozof Proklus (V vek n.

Doneli se koristio komparativnom metodom u prou avanju ostataka materijalne kulture i folklora Starog i Novog sveta. Zid od orihalkuma. geolo ka i biolo ka znanja upotrebe u cilju re avanja pitanja vezanih za Platonovu pri u. On je smatrao da je upravo Atlantida centar iz koga se civilizacija irila na zapad i istok. . predstavlja prvi poku aj da se dotada nja arheolo ka. Hram Kleito i Posejdona sa zlatnim kipovima.prepotopski svet). 5. tj. na Novi i Stari svet. Ovo. Godine 1882. Zid oblo en bronzom. Glavni grad Atlanide prema Platonovom opisu: 1. mitolo ka. sada klasi no delo za prou avaoce Atlantide. gde su se "formirale kolonije Atlantide koje su nastavile da ive i posle propasti ostrva i iz kojih su se razvile velike civilizacije". 3. kako bi dokazao da su sli nosti izme u njih (npr. 2. mit o Potopu) rezultat zajedni kog porekla. prvi put je objavljenja studija Ignacijusa Donelija pod nazivom Atlantida: antidiluvijalni svet (antidiluvijalni . Pitanja koja se name u posle itanja Timaja i Kritije jesu: da li je Atlantida postojala. gde se nalazila i kako je i za to potonula? Pogledajmo kako su razli iti ljudi poku avali da na njih odgovore. a ljudi raznolikih profesija i opredeljenja se upu taju u raspravu i potragu za njom.Atlantida se od renesanse trajno urezuje u zapadnoevropsku kulturu. Zid oblo en limom. 4.

Posejdonovo etali te; 6. Prebivali ta stra ara; 7. Stara kraljevska palata; 8. Prolaz za brodove-trireme; 9. Dokovi. Donelijevim putem krenuo je i engleski knji evnik i publicista Luis Spens koji je dvadesetih godina pro log veka objavio nekoliko zna ajnih studija o Atlantidi. Princip uklapanja Atlantide u istoriju ove anstva bio je identi an Donelijevom. Uop teno gledano, Doneli i Spens su bili deca svog vremena u smislu da je idejni okvir kojim su se oni koristili, a to je teorija difuzije kultura, bio ideja vodilja arheologije krajem XIX i po etkom XX veka. Difuzionizam kao op ta teorija u arheologiji je obja njavao nastanak civilizacija i kulturnu promenu difuzijom kulturnih elemenata kroz prostor i vreme. U svojoj ekstremnoj formi - monocentri nom difuzionizmu, postojalo je samo jedno mesto, jedna kolevka iz koje su se razvile sve kulture sveta. U tom svetlu, Donelijeva i Spensova razmi ljanja predstavljaju jednu hiperdifuzionisti ku tvdrnju sli nu onoj Graftona Eliota Smita koji je smatrao da je praizvor svih kultura Egipat. Takva tvrdnja predstavlja ekstremni vid u arheologiji op te prihva enog na ela difuzije kojim su se koristili i uveni arheolozi poput Gordona ajlda u formulisanju modela po kome je svaki kulturni napredak do ao sa podru ja Bliskog Istoka - ex Oriente lux (svetlo sa Istoka). Dok su difuzionisti fokusirali svoje istra ivanje na pronala enje sli nosti i veza izme u prostorno i vremenski udaljenih kultura, javile su se i nove ideje u kojima se naglasak pomera na geologiju, geofiziku pa ak i astronomiju. Pomenu emo jednu od najnovijih hipoteza, koju je krajem devedesetih godina pro log veka izlo io Vja eslav Kudrijavcev, koji smatra da se dokazi za postojanje Atlantide mogu prona i bli im ispitivanjem geolo ko-klimatskih promena na kraju poslednjeg glacijala, to hronolo ki pribli no odgovara vremenu u kome je Platon smestio Atlantidu, a to je sredina desetog milenijuma p.n.e. Poznato je da je dana nji nivo mora vi i nego to je bio u ledenom dobu, i to za vi e od 100 m. Do pove anja nivoa mora je do lo usled globalnih klimatskih promena koje su rezultirale topljenjem lednika. Kudrijavcev tra i mesto koje e se uklapati u Platonov opis i koje je u pro losti pre pove anja nivoa mora bilo na suvom. Uz to, on dokazuje kako se iz Platonove pri e ne mora nedvosmisleno zaklju iti da je Atlantida bila ostrvo (zbog dvosmislenosti odgovaraju e re i na starogr kom), pripremaju i na taj na in teren za svoju tvrdnju da je Atlantida predstavljala, zapravo, produ etak evropskog kopna izme u severozapadne Francuske i Britanskih ostrva koji je usled podizanja nivoa mora sada pod vodom.

Rekonstrukcija metropole Atlantide. Jednu od poznatijih hipoteza u kojoj se propast Atlantide obja njava uzrocima iz svemira (!) izneo je Oto Muk u knjizi Tajna Atlantide. Mukovo delo predstavlja izuzetnu sintezu astronomskih, geolo kih, klimatskih, ekolo kih i arheolo ko-istorijskih podataka. Muk smatra da je uni tenje Atlantide prouzrokovao udar asteroida u Zemlju, ta nije u Atlantik. Za razliku od ve ine drugih autora, Muk poku ava da objasni za to je Atlantida bila klimatski povoljnija za razvoj civilizacije od Evrope, Azije i Amerike, gde je u to vreme jo uvek trajalo ledeno doba. On nudi obja njenje po kome je veliko ostrvo, tj. Atlantida svojim polo ajem stvaralo prirodnu branu tzv. Golfskoj struji da te e svojim dana njim tokom, te se stoga njen tok zavr avao na obalama Atlantide. Topla struja je uticala na obli nje kopno pove avaju i prose nu godi nju temperaturu i svaraju i povoljne klimatske uslove. Posle katastrofe, kada je Atlantida potonula, Golfska struja se probila do obala Zapadne Evrope i ustalila svoj dana nji tok, pove avaju i prose nu godi nju temperaturu u Evropi. Na taj na in, Golfska struja je doprinela otopljavanju lednika, to je ozna ilo i kraj ledenog doba. Treba pomenuti jedan od posrednih dokaza koga Muk navodi da bi potkrepio tvrdnju da je Atlantida u geografskom smislu postojala. Ovaj dokaz je biolo ke tj. ekolo ke prirode i odnosi se na migraciju jegulja radi mre enja iz reka i slatkih voda Evrope u oblast Sargaskog mora u Atlantiku. Poznato je da jegulje ive u slatkim, kontinentalnim vodama, a da se, kad do e vreme mre enja, masovno i nepogre ivo vra aju u Sargasko more, gde se mreste. Posle mre enja, roditelji uginu, a mlade jegulje se, kada dovoljno odrastu, vra aju u slatke vode da bi se itav ciklus posle odre enog vremena ponovio. Muk smatra da ova neobi na pojava dokazuje da je u podru ju Sargaskog mora nekad postojalo kopno - ostrvo i da su jegulje ivele u rekama tog ostrva ili pri u u tih reka u more, gde su se mrestile. Kada je, prema Muku, kopno posle udara asteroida u Atlantski okean nestalo, Golfska struja je razasula jegulje po okeanu, ali je genski

utisnuto "se anje" na ostrvo ostalo prisutno, tako se jegulje stalno vra aju svom prastani tu Atlantidi. Me utim, Mukova obja njenja ne zadovoljavaju prave nau no-metodolo ke kriterijume, pa ak ni najosnovnije pravilo pri izno enju takvih hipoteza (ne zaboravimo, on pretenduje da objasni globalne fenomene kao to su kraj ledenog doba, pove anje nivoa mora, migracija jegulja...), a to je da navede literaturu u kojoj mo emo da proverimo podatke i obja njenja koja Muk uzima za sigurne i dokazane. Neproverljivost podataka tipi na je za sve vidove pseudonauke pa tako i za pseudoarheologiju koja je postala "majka" diletantskih, prevarantskih i besmislenih teorija i hipoteza o Atlantidi. Postoji itava plejada pseudonau nika, mistika i okultista poput Paula limana (unuk H. limana), Augustusa Le Plon ona, Rudolfa tajnera, Madam Blavacki itd., koji iznose apsolutno besmislene i nemogu e dokaze o postojanju Atlantide.
Atlantida: "Zvani na verzija"

Hipotezu koju posebno izdvajam, okarakterisa u kao "zvani nu verziju", zbog toga to je ona prihva ena u profesionalnim arheolo kim krugovima i dolazi od uvenog gr kog arheologa Spiridona Marinatosa. On je vr io iskopavanja na dana njem ju noegejskom ostrvu Santorini (anti ka Tera) i proslavio se otkri ima va nih naselja minojske kulture bronzanog doba (3. i 2. milenijum stare ere). Za njih je egzaktnim savremenim metodama utvr eno da su kona no bila uni tena katastrofalnom vulkanskom erupcijom, koja je raznela pola ostrva!

Ru evine Aktrotirija, prestonice drevne Tere, ija sudbina je mogla da bude inspiracija Platonu. Marinatos je ustvrdio da su upravo vulkanska eksplozija i propast Tere uzrok nastanka legende o Atlantidi. On posmatra pri u o Atlantidi kao mit koji se izgra ivao stotinama godina i u koga su, kao to sa mitovima esto biva, inkorporirani doga aji koji su se odigrali u razli itim vremenima i na razli itim prostorima. Ipak, samo jezgro pri e ini se anje na eksploziju Tere koja je po intenzitetu bila ak etiri puta ja a (!) od moderne erupcije na ostrvu Krakatau i koja se ula irom planete.

Po Marinatosovom mi ljenju, Platonov opis ivota i obi aja na Atlantidi najvi e podse a na minojsku kulturu, iji je centar bio na Kritu i koja je do ivela procvat u prvoj polovini drugog milenijuma p.n.e. Na primer, u kritskom zidnom slikarstvu imamo uvenu Fresku toreadora, na kojoj je prikazana igra ili borba sa bikom (slika 5). Platon na jednom mestu u Kritiji opisuje ritualni lov na bika koga su upra njavali kraljevi Atlantide. Sli nost nesumnjivo postoji. Tako e, stanovnici Krita su se vrlo uspe no bavili pomorstvom i posedovali veliku trgova ku flotu, a sam Krit je veliko ostrvo, to ini jo jednu sli nost sa Atlantidom.

Idealna 3D rekonstrukcija metropole Atlantide. Smatra se da je erupcija Tere, to je doga aj koji se okvirno datuje u 1500. godinu pre na e ere, ostavila katastrofalne posledice na Krit i da je dovela do propasti minojske civilizacije. Atlantida onda nije uni tena devet hiljada godina pre Solona, ve devet stotina godina pre Solona (Solon je iveo u VI veku p.n.e. - 900 + 600 = 1500). Marinatos prati tragove u istoriji Egipta koji su uticali na to da staroegipatska folklorna tradicija toliko uzdi e Atinu koja se borila protiv Atlantide (pod uslovom da je pri a zaista do la iz Egipta). Vreme kada Solon pose uje Egipat pripada tzv. Saiskom periodu egipatske istorije (663 - 525. godine pre n.e.) u kome je Egipat bio veoma podlo an gr kim uticajima i zavisio je od gr ke pla eni ke vojske. Stariji doga aji, kao to je invazija "naroda sa mora" (oko 1200. godine p.n.e.) na Egipat i borba Egip ana protiv Hiksa (oko 1580. godine p.n.e.) u kojoj su se, kako dokazuje Marinatos, borili i mikenski ratnici, utkani su u okvir pri e kao rezultat mutne svesti o gr kom u estvovanju u egipatskoj kasnoj istoriji. Svi ovi doga aji su isprepleteni uz mnoge fantasti ne i izmi ljene dodatke, tako da sva neslaganja sa Platonovim opisom Marinatos obja njava injenicom da nijedan mit "ne mo e biti prihva en zdravo za gotovo" i da u sebi nosi mnoga izobli enja i kontradikcije.
Atlantida kao arheolo ki problem

Sam mit o Atlantidi je od strane u enih ljudi i poznavalaca antike okarakterisan kao bajka, "plemenita la ", kao pri a koju je Platon izmislio da bi mogao na prigodan na in da izlo i svoja filozofska stanovi ta. Mi ljenje da je Platon naprosto izmislio celu pri u je veoma iroko

rasprostranjeno u u enim krugovima. Profesor Marinatos je svojim radom o Atlantidi ponudio obja njenje koje nije dovelo u pitanje osnovni hronolo ki i kulturni okvir dana nje arheologije, tako to je Platonov mit uklopio u arheolo ki i istorijski potvr ene i zabele ene doga aje. Po Marinatosu, Platon nije izmislio pri u u potpunosti, ali ni Atlantida kao zaseban i stvarni entitet nikada nije postojala, tako da se Marinatosovo mi ljenje ne razlikuje u su tini od stava koji mnogi prihvataju, a to je da Atlantida, kakvu je Platon opisao, nikada nije postojala. Potrebno je izdvojiti klju ne momente u Platonovom tekstu, koji nauci postavljaju jedno ili vi e me usobno zavisnih pitanja, gde odgovor na jedno mora implicirati i koherentan sistem odgovora na druga pitanja. Jedan od prvih i osnovnih problema vezanih za Platonovu pri u jeste pitanje hronologije. Solonu su egipatski sve tenici rekli da su se doga aji vezani za Atlantidu i njenu propast odvijali pre devet hiljada godina, to zna i oko 9600 godina pre nove ere. S obzirom na stepen razvijenosti civilizacije Atlantide, kako ju je Platon opisao, ova injenica obeshrabruje svakog ko je iole upoznat sa praistorijom i istorijom ove anstva. Naime, pomenuto vreme predstavlja prelaz iz paleolita u mezolit. Drugim re ima, ljudi jo uvek nisu upoznali ni zemljoradnju ni sedentarni na in ivota, a po eci gradova i civilizacije su hiljadama godinama udaljeni. Postojanje takvog grada u desetom milenijumu pre nove ere se nikako ne mo e uklopiti ni u jedan okvir praistorije koji je do sada arheologija uspela da rekonstrui e. Nigde u svetu nema materijalnih tragova koji bi svedo ili o dru tvu koje je ovladalo slo enom urbanom arhitekturom, zemljoradnjom, moreplovstvom ili obradom metala u desetom milenijumu p.n.e. Ipak, pretpostavimo da je Atlantida zaista postojala i da je njeno dru tvo posedovalo znanja o zemljoradnji (zanemarimo za sada arhitekturu, obradu metala i umetni ke domete). Nastanak zemljoradnje smatramo za osnovni preduslov ka daljem razvijanju kulture u smeru izgradnje gradova, stvaranja dr ave i razvijanja tehnologije. Prirodno se name e pitanje: za to bi na Atlantidi do lo do tog dostignu a mnogo pre nego u ostalim delovima sveta? Ovo pitanje zadire u samu su tinu problema koji za arheologiju i humanisti ke nauke predstavlja jednu od najte ih prepreka u prou avanju oveka, a to je obja njavanje kulturne promene (pod kulturom ovde podrazumevamo sveukupnost ljudske delatnosti). Nauka je ponudila neka re enja za proces neolitizacije kao i modele za nastanak prvih dr ava. Koji model primeniti na slu aj za koji nismo sigurni ni da je postojao? Koje god teorijsko stanovi te o kulturnoj promeni, neolitizaciji ili nastanku dr ava da zastupamo, jedno je sigurno - ostrvo Atlantida je moralo postojati kao realan fizi ki entitet sme ten u prostoru da bi se na njemu odigrao bilo koji od gore navedenih procesa.

"Freska toreadora", oko 1500. p.n.e, Krit. Drugo pitanje glasi: da li je u Atlantiku postojalo ve e ostrvo koje je potonulo u desetom milenijumu p.n.e? Na ovo pitanje ne mo e da odgovori arheolog, ve geolog, a geolozi se ogromnom ve inom sla u da ne postoje dokazi da se u Atlantiku takav proces odigrao. Jedan od argumenata koji se navode u korist teorije da je cela pri a plod Platonove ma te, jeste da ne postoje verzije legende o Atlantidi koje su starije od Platona. Platon izve tava da je pri a o Atlantidi zapisana na stubovima hrama u Saisu. Ovo je za arheologa svakako najdramati nija tvrdnja i ukoliko je ta na, onda postoji materijalni, arheolo ki dokaz da Platon nije izmislio pri u ( to naravno ne dokazuje da je sama pri a istinita). Za arheologiju je veoma va no pitanje me ukulturnih uticaja i komunikacija. Ako na jednom velikom ostrvu imamo kulturu koja je superiornija u odnosu na ostatak sveta, da li je mogu e da nije bilo nikakve komunikacije izme u kulture Atlantide i ljudskih zajednica u Evropi? Da li bi takva kultura uop te imala potrebu da stupa u kontakt sa ljudima na "ni em nivou" razvoja? Istorija nas u i tome da je sasvim mogu e da jedna razvijenija kultura postoji paralelno sa manje razvijenom (misli se prvenstveno na tehnolo ki stupanj razvoja) i da izme u njih ne do e do kontakta. Me utim, postavlja se pitanje koje je delom i psiholo ke prirode (a zasniva se na pretpostavci da Platon nije izmislio celu pri u ve da je zaista postojalo neko predanje koje je doprlo do njega): za to bi ljudi, uop te, zapamtili Atlantidu? Da li je u pitanju bila zaista neka vrhunska kultura na koju je sa uvano se anje posle propasti ostrva, ili je sam in nestanka Atlantide delovao na ljude da je zapamte kao izgubljeni raj, ak i da su na njoj iveli ljudi na istom stupnju kao i svuda u svetu? Tu je Marinatos kategori an i to je jedan od najja ih argumenata protiv onih koji veruju da je Atlantida postojala. On smatra da nije mogu e da se jedan doga aj koji se odigrao pre 9000 godina zadr i u kolektivnom se anju, jer najstarija ovekova se anja na specifi ne doga aje ne prelaze 4000 godina p.n.e. (na primer, mit o Potopu). Marinatos smatra da je bez pisma apsolutno nemogu e sa uvati informacije kroz tako duga ak vremenski period. Sada je jasno za to se Atlantida ne mo e tek tako "prona i" kao to je liman prona ao Troju. Nauka nije uspela da potvrdi postojanje Atlantide, nijedna hipoteza nije na la svoju materijalnu

. Timaj. na primer.imh.htm http://www. P.htm http://www.) . Istorija Atlantide.powernet. Novi Sad: Knji evna zajednica Novog Sada.andrewcollins.. 1971. Ovo je istorija nau nih otkri a mnogo puta potvrdila. Foset.net/page/secretloc/factfile. O. Muk. televizijskom kvizu: ''Iz kojeg jezika poti u sve re i u naslovu.com/gui-eng/myths. Meneksen. Athens. Velard. Beograd: BIGZ. ak i ukoliko se nedvosmisleno poka e da je Atlantida plod fikcije. 1980. Pa. izuzimaju i termin srpskoslovenski jezik?'' To i nije te ko zamisliti u sredini u kojoj ogromna ve ina ne zna odgovor ni na pitanje kada su Srbi postali pismeni. I. (Uzgred.net/~ripley/page2G.atlan.H. Kritija.ru/proj1_e. Tajna Atlantide. D . ali najve a gre ka koju neko mo e da napravi kada se radi o nauci. 1991. da njeno postojanje nikako nije bilo mogu e ni pod kojim uslovima (mada do takve apsolutne tvrdnje prakti no nije mogu e do i). Spens. Preporu ene Web stranice: y y y y y http://www. Some words about the legend of Atlantis. da krenemo redom. 1973. Tragom Atlantide: Ekspedicija Foset. Atlantis: The Antedeluvian World New York: Rudolph Steiner Publications.lanzarote-guide. Beograd: Dosije. S.org Srpskoslovenski jezik . to je ni ta manje uzbudljivo. oveku i pro losti jeste da bilo ta otpi e kao apsolutno nemogu e ili neta no. i sli na.. Beograd: Jugoslavija. Marko Por i student II godine arheologije Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y Donnelly. Atlantida i drugi izgubljeni svetovi. L. ta an odgovor na prvo pitanje nalazi se u poslednjem poglavlju teksta.. Marinatos. 2000. 1987. Platon 1981. Platon 1983.su tastveno (vaspostavljanje i op ti saveti) Mislim da je te ko pretpostaviti da bi itaoci ovoga teksta ta no odgovorili na pitanje u. Beograd: Mladost. Fileb. Beograd: No limit books.html http://www.potvrdu niti mo e adekvatno da odgovori na sva pitanja. ostaje zadatak da se objasni nastanak ovog mita i njegov smisao.htm http://www.

Jasno je. iji je dijalekat poslu io za bazu knji evnog jezika. praslovenskog.) zajedni ki knji evni jezik za sve Slovene u periodu od IX do XI veka. me usobna razumljivost govornika razli itih slovenskih jezika bila je tada neuporedivo ve a no danas. sveobuhvatnost posedovao je zahvaljuju i injenici da se u pomenutim vekovima osamostaljeni slovenski jezici jo uvek nisu bili isuvi e udaljili od jezika iz kojeg su se razvili. dakle nedugo posle moravske misije. a samim tim i njihovog prvog pisma. Drugim re ima. da su stsl. Odgovorna du nost poverena je bila iskusnim misionarima koji su. poznavali i govor Slovena iz okoline Soluna. Mapa balkanskog poluostrva od IX do XII veka. staroslovenski (skra enica: stsl. Stsl. Posredne informacije ukazuju nam da je verovatno u pitanju bio period izme u 867. Prevo enje bogoslu benih knjiga ve je bilo zavr eno u Vizantiji. Prvi knji evni jezik koji su Srbi koristili bio je. te se ona uzima kao godina po etka slovenske pismenosti. Nema pouzdanih i direktnih dokaza za odgovor na pitanje kada je pismenost stigla i me u Srbe. jezik ipak najbolje razumeli Ju ni Sloveni. i 874. dakle. tj. finalizovan je odlaskom ovih prosve enih Grka u misiju irenja hri anstva me u moravskim Slovenima. najkasnije do 886. Pri prevo enju neminovan je bio i prodor gr ke leksike za pojmove koje Sloveni nisu imali. Ovu.Od staroslovenskog ka srpskoslovenskom Mukotrpan posao solunske bra e irila i Metodija na stvaranju prvog slovenskog knji evnog jezika. istovremeno. danas nezamislivu. godine. a misija je na severozapadu po ela 863. kao i slo enijih gr kih sintaksi kih konstrukcija. jezik bio je isklju ivo . dodajmo. godine.

unutra njeg diktata prepisiva a (tj. izgovaranja re i ''u sebi'') pri prepisanju rukopisa. tj. jezika. sve ta. napisano najkasnije po etkom XI veka. jezika najvi e je zahvatio glasovni (fonetski) sistem. bogoslu benog karaktera. Iako je stsl. jezik bio kanonizovan jezik koji se nije smeo menjati. to se tuma i nesvesnim uticajem tzv. re slnce zapisao kako je i izgovarao: slunce. gra anin). Staroslovenski tekst sa tokavskog podru ja Temni ki natpis (X-XI vek). . Umorni ili zaneseni prepisiva tako je stsl. jezik izgovoren na tokavskom podru ju. to va i i za Temni ki natpis. prakti no kao plod gre aka prepisiva a. grupe t i d. ali koji se niti gramati ki niti leksi ki nije isuvi e razlikovao od tada njih narodnih govora srpskih. te je sasvim adekvatan opis Pavla Ivi a da je srpskoslovenski zapravo stsl. Brojne posrbice gr kih re i. gra danin : srpski sve a. ali se menjala i morfolo ka struktura njegova. izmena) stsl. Najzna ajniji spomenik ovoga jezika sa srpskih tokavskih prostora svakako je Marijino jevan elje. lokalnih tokavskih govora. tako e je sasvim adekvatan. Dodu e. tj. koje su u narodnim govorima od doseljavanja na Balkan imale ekvivalente u glasovima i (stsl. Nastanak srpske redakcije ipak ne treba tuma iti isklju ivo kao plod nesvesnog i nekontrolisanog. Vremenom je rastao broj re i zapisanih u formi iz srpskih dijalekata. srpskog narodnog jezika. Proces posrbljavanja (srbizacije) stsl. tj. kojim niko nije govorio (mada su se tekstovi crkvenih knjiga glasno itali i pojali). ipak su vremenom u njega po ele da prodiru osobine bliskog.jezik pisane komunikacije. srpska redakcija (tj. nisu sve glasovne crte prodirale u knji evni jezik: tako su u njemu o uvane npr. to nalazimo u najstarijim srpskim rukopisima. Sinonimni termin za srpskoslovenski jezik. Ve u ovim staroslovenskim spomenicima po inje da se prepoznaju i pojedine glasovne crte srpskog narodnog jezika.

irilice. prolaze i pritom kroz razli ite faze. ideja o potrebi za ovim slovom preuzeta je iz glagoljice. baziran na irili koj tradiciji. Tako je nacionalno pismo kod Srba od davnina postala irilica. glagoljice. dok se posle ovog perioda ssl. u literaturi se nazivaju jo i pravopisnim kolama. a primenjivan je u dr avi Nemanji a sve do XV veka. Biser srpske srednjovekovne kulture Mirosljavljevo jevan elje (XII vek). i ova slika va i i za srpske teritorije. bogopostavljen. periodu. kao i pozniji resavski. arhai an po svojim re enjima. od sa uvanih tekstova iz XII veka pa do tridesetih godina XVIII veka kada se ugasio. spomenici potvr uju upotrebu dva pisma .) ogledalo su te nje srpske crkve da knji evni (= bogoslu beni) jezik bude to razumljiviji pastvi. samovidac. malo izmenio svoju gramati ku i leksi ku strukturu. ali je ovo slovo u srpskoj irilici imalo sasvim poseban grafi ki identitet. U suprotnosti sa stabilno u jezi ke strukture stoje mnoge izmene pisma ( irilice) i pravopisa u ssl. posrbljavanja stsl.starijeg. bosan ici. Neprakti no dvojstvo pisama vremenom je ukinuto. Pomenuto Marijino (Bogorodi ino) jevan elje pisano je glagoljicom. Huma i Bosanske banovine funkcionisao zetskohumski. jezika u knji evna dela. vokabular menjao prakti no samo prodorom pozajmljenica. to je problem nasle en jo iz stsl. mada je nesumnjivo da je u pitanju samo varijanta srpskog irili nog pisma. jezik je tokom svoga dugog ivota. Od zetsko-humskog do resavskog pravopisa Ssl. srpske irilice. a na ra kim teritorijama istoimeni. mo emo pratiti od uvo enja specifi nog slova koje se nazivalo erv (i imalo glasovnu vrednost . i mla eg. to je izazvalo njegovo ga enje u XIII veku. originalna i prevedena i druge tekstove svetovne sadr ine. Procesi izmena. ije potvrde nalazimo u Gri kovi evom i Mihanovi evom odlomku. Vitalnijim se pokazao ra ki pravopis. to se dogodilo u XII veku. U XV veku javlja se resavski . Sama irilica je modifikovana na razli itim teritorijama do te mere da su pojedini tendenciozni tuma i poku ali lansirati ideju o posebnom pismu. Model. narododr anije. jezika svakako su bili ubrzani i olak ani prodorom ssl. Funkcionalnija irilica potisnula je i kod Srba glagoljicu. a pomenuti Temni ki natpis . Razli ite srpske dr ave u periodu XII i XIII veka pridr avale su se i razli itih pravopisnih pravila za pisanje pojedinih spornih glasova i grupa. tj. perioda. Zetsko-humski pravopis bio je oslonjen na glagoljicu. Od glagoljice ka irilici Stsl. Istoriju zasebne irilice me u porodicom genetski povezanih pisama. ponekad i ). Njegov nastanak vezuje se za ime Svetog Save. mladouman i dr. blagoli ije. zemljemerenije.dosledne prevedenice (kalkovi) u ssl. pa je na prostorima Zete. ra ki pravopis.irilicom. tekstovima (zvezdoslovac. Ovi pravopisi. Zapravo je gramati ka struktura ustaljena ve po etkom XIII veka. tj.

u du em procesu. mada su ga stariji tuma i rukopisa nazivali Varsameleon. Od Gligorija dijaka do Venclovi a Iako je ssl. septembar 1186) i Potpis kneza Miroslava (17. ve gr ki naziv jednog od materijala kori enog pri izradi rukopisa . pogre no tuma e i poslednju ispisanu re u rukopisu. Novakovi smatra da je nastala u prvoj polovini XI veka. konzervativan po svojim na elima. sve do XVIII veka. Hilandarska povelja Stefana Nemanje (1198/9) i Vukanovo jevan elje (oko 1200). knjigu Brankice igoje). Beli oko kraja XI veka. prvi nagove taj (kasnije turskom najezdom brutalno prekinutog) humanizma i renesanse u Srbiji. iznose i hipotezu da je srpska redakcija stvorena na ju nim. grani nim srpsko-makedonskim terenima. Drugi pisar. Blagajski. jezika problemi su koji su izazvali dosta razli itih mi ljenja i polemika u srbistici. iznose i da je ona pribli na ''vr njakinja'' stsl. Sli na razmimoila enja prouzrokovalo je i vremensko odre enje nastanka ssl. Najstarijom srpsku redakciju smatra I. S.Skoplje . smatrao je da je srpska redakcija stsl.od XI do XII veka. Naj uveniji srpski srednjovekovni rukopis.balzamovog ulja. Grickat. Kasnije je. Miroslavljevo jevan elje. Aleksandar Beli . jezik nastao u XI veku.u Ras. tj. Pavle Ivi i or e Trifunovi uglavnom sla u sa mi ljenjem Irene Grickat. Teritorijalno izme u ovih krajnosti (krajnjeg zapada i krajnjeg istoka) nastanak srpske redakcije smestio je Petar or i . Poznatija od ostalih spomenika svakako su najstarija jevan elja. Kulinov i drugi (v. Od Zete i Huma do srpsko-makedonske jezi ke granice Mesto i vreme nastanka ssl. internacionalan po svome duhu. U pitanju nije bilo vlastito ime. jezika. kao i njegov prethodnik . jezika. or i . severno od linije Tetovo . jezika nastala na humsko-trebinjsko-zetskoj teritoriji. P. Povaljski. ra ko-resavski pravopis.Kratovo. jun 1190). .Stojan Novakovi . Ovom mi ljenju najve eg srpskog lingviste prve polovine XX veka suprotstavila se Irena Grickat. dok su nedatirani Miroslavljevo jevan elje (kraj XII veka). koji je u dva kratka zapisa na marginama rukopisa ostavio svedo anstvo o svome imenu i eljama. pisala su dva pisara: glavni nije ostavio traga o svome imenu. Grdov. A. Najstariji datirani rukopisi su Potpisi velikog upana Stefana Nemanje i kneza Miroslava (27. be e ''gre ni'' Gligorije (Grigorije) dijak. njegovi najraniji sa uvani spomenici poti u tek sa kraja XII veka. njegove ohridske i preslavske kole. Trifunovi sredinom XI veka.pravopis. Najstariji sa uvani natpisi su: Miroslavljev. dok se Biljana Jovanovi . . funkcionisao jedan me oviti.

Trojanskom ratu. o Aleksandru Velikom.da utvr eni grad na vrhu brega gradine mo e biti Ras. moralnim poukama. Kraj re nih obala le e ostaci Trgovi ta. molitvama. i upotrebljava starac Simeon). propovedima. Spomenici su sme teni kraj u a Sebe evske reke u Ra ku. . jezikom napisana je i itava srpska srednjovekovna knji evnost. toliko i grad Ras treba odre ivati prema Pe i (pe i). Na vrhu brega Gradine. kako ga. pa sve do pisaca iz prvih decenija XVIII veka .Vukanovo jevan elje prepisao je starac Simeon sa jo sedmoricom pisara. jezik postao jezik u enosti i kulture u punom smislu tih re i. kao i zapisi na marginama rukopisa. Dosada nja arheolo ka istra ivanja u oblasti Rase.pobo nim pri ama. pa ak i u prevedenim srednjovekovnim poluistorijskim i vite kim romanima (npr. tj. Svetoga Save i Stefana Prvoven anog. Od jevan elja do romana Srpskoslovenski jezik u po etku se javljao isklju ivo kao jezik crkve. Ispod grada.'' Nakon izno enja sve ih arheolo kih podataka. Varlaamu i Joasafu). Jedino je za ovaj drevni rukopis nazna eno i mesto nastanka rukopisa: ''u pe i u grade Rase''.uvenih Ra ana. ssl. Konstantina Filozofa (Kostene kog) i mnogih drugih dobro znanih iz kolske lektire. ali je vremenom po eo da se koristi i u originalnoj i prevedenoj knji evnosti . preko Teodosija. Mo emo ga na i i u prevedenim zakonicima ili delima uslovno re eno nau nog karaktera (Fisiolog). nadgrobni i ktitorski natpisi. Domentijana. po ev od Stefana Nemanje.. Otkopavanja i istra ivanja usredsredila su se od 1972. Trifunovi . Trifunovi zaklju uje: ''Nerazdvojnost ova dva toponima (Rasa i Pe i) mora da nazna uje i pravac arheolo kih istra ivanja. srednjovekovnog naselja iz predturskog perioda. pokazala su . koliko Pe (pe ) treba tra iti prema gradu Rasu. . srpskoslovensko pe t). godine. o uvali su se tragovi pe inskog manastira.'' Sem pomenutih jevan elja i ostalih najstarijih rukopisa i natpisa iz XII veka.. Njime su pisani i tekstovi memorijalne namene. nalaze se sada konzervirani ostaci nekada njeg starog Vukanovo jevan elje (XII utvr enog grada. gde su se nekada spajali va ni putevi. Jeroteja i Gavrila Stefanovi a Venclovi a. vek). prema tome. tj. iznad u a Sebe evske "U pe i u grade rase" reke. . ini nam se. u potkopini stenovitih litica. prihvataju i kompromisno re enje (''mo da je apelativ 'pe ' vremenom zbog svoje sadr ine postao mikrotoponim . pri odgonetanju lokacije u pomo priziva mi ljenja arheologa: ''Gde je ta Pe u gradu Rasu? Poslednje nekolike decenije u toku su arheolo ki radovi u nekada njoj oblasti Rase. bogoslu benih knjiga. Kiprijana. Tako je ssl.. itijima. a da u 'Orlovoj pe ini' treba videti Pe (pe ). ini nam se. iz 1998. godine na kompleks spomenikâ udaljen oko jedanaest kilometara zapadno od Novog Pazara. tj. Pitanje koje se dugo postavljalo jeste da li se re pe (ili Pe ) odnosi na (mikro)toponim ili na narodni oblik za re pe ina (knji evno.

2001. sabrat. prevashodan. kolstvo i sl. B. vaskrsnuti. Ka po ecima srpske pismenosti. ruska redakcija stsl. jezik se u svim slovenskim zemljama. . vaspostavljaju i mesto i vreme nastanka srpskoslovenskog jezika i prate i njegovo itije. Iako se borio protiv slavenizama. o emu je ve govoreno.) a drugi oblik istoga jezika za ni e (svakodnevna. Beograd. Razlike su se ticale uglavnom u ene (apstraktne) leksike i slo enih sintaksi kih konstrukcija nekarakteristi nih za narodni jezik. Aleksandar Milanovi Filolo ki fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y Beli . savest. Beograd. vi e funkcije (knji evnost. vaspitati. Potpuno je razumljivo da su u takvoj situaciji i osobine narodnog jezika prodirale u knji evni. funkcionalni rascep u jeziku pri kome se jedan oblik toga jezika koristio za tzv. Nadam se da. ssl. saglasje.). or i . 1999. zave tati. u to vreme i nije smatrao posebnim jezikom. dok su veoma sli ni bili i morfolo ki i leksi ki sistemi ovih oblika srpskog jezika. A. sve teni.. sazdati. su ti. su tina. pa i kasnije sve do Vukove reforme sredinom XIX veka. Beograd. re i do dana dana njeg ostale u srpskim dijalektima. Sve to vreme u srpskom dru tvu. vaskrs. izdanje). iji je glasovni sistem bio prilago en sredini. kritike. osve tati. 1990. sablazan. vaspostaviti. Vuku nisu smetale one koje su ve vekovima bile ustaljene u isto nohercegova kom dijalektu. 1975. P. Istorija srpske irilice (3. Tako su mnoge ssl.. tj. op ti. izdanje). sabor. Beograd: Otkrovenje. 1998. savest. su tina i druge (primeri preuzeti od Aleksandra Mladenovi a). koji su Srbi svakodnevno slu ali u crkvi. protiv re i i oblika iz srpske i ruske redakcije stsl. op ti. tj. samrt. sagre iti. Sremski Karlovci . od XI do tridesetih godina XVIII veka. Trifunovi . u novom knji evnom jeziku. su tastven. Pregled istorije srpskog jezika. . rasprave. savet. Tako danas u knji evnom jeziku koristimo re i vazduh. savet. administracija. vapiti. prodirale u narodne govore. 1995. Najstariji srpski irilski natpisi (2. pravo. kada ga je smenio ruskoslovenski jezik. sve tenik. op tina. Grickat. neke i ne ose aju i niti kao arhai ne niti kao crkvenoslovenske (npr. ve samo vi im stilom maternjeg. mo ti. Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika. I. vaistinu. igoja. Vaskresenije. jezika omogu avale Srbima razumljivost drugog. Ivi . pa i u srpskim. jezika. Istorija srpskog jezika: studije. postojala je diglosija. P. neformalna komunikacija). Beograd. odoma iv i se pritom u njima. ali i da su osobine knji evnog jezika. jezika. o njemu rekoh su tastveno. Sociolingvisti ki gledano. vazduh.Od XI do XXI veka Srpskoslovenski jezik jako je dugo vr io funkciju knji evnog jezika kod Srba. samrtan. Potrebno je naglasiti da su razlike izme u srpskih dijalekata i ssl.Novi Sad. odakle su Vukovom reformom knji evnog jezika prodrle i u savremeni srpski knji evni (standardni) jezik.

duga ku oko 75 i iroku 10-20 km. obalama Baltika i Moravskoj. isto kao to se oblast na jugoistoku. a kasnije i dr ava Bosna . u Rusiji. Bu ani po reci Bug u zapadnoj Ukrajini. Obi aj da pleme dobije ime po reci ije obale naseljava poznat je kod Slovena: na primer. Neretljani su nosili i imena Marjani (Primorci) i Pagani. osvojili su i velika srednjejadranska ostrva: Bra . a njihova zemlja zvala se Paganija. na uskom pojasu od u a Neretve u Jadran na istoku do Splita na zapadu. italijansku obalu. tako e zvao Krajina. O slovenskom napadu na beneventanski grad Sipont u zalivu poluostrva Monte Gargano. pleme pomoraca i gusara koji su zahvaljuju i svom temperamentu i geografskom polo aju me u prvim na im sunarodnicima iza li iz ti ine srednjeg veka. blizu reke Bojane na granici sa Vizantijom. Ovaj poslednji naziv je i naj e i u doma im izvorima jer su Neretljani naseljavali krajnji severozapad onog dela dalmatinske obale koga su kasnije kontrolisali Srbi. a ve ina nau nika ovaj poku aj invazije vezuje upravo za Neretljane. a Sloveni stvarali svoje prve dr ave na Balkanu i Alpima.po istoimenoj reci iji naziv je tako e predslovenskog porekla. Ubrzo zatim. oni su naselili. Svoje ime duguju reci Neretvi. a kod Srba oblast. godine. Kor ulu i Mljet. kada su Vikinzi plovili severnim morima. Osim ovog. Strumi ani u Gr koj. Ba ovakvu sudbinu do iveli su i Neretljani.Pagani na moru Istorija ranog srednjeg veka srpskih plemena nije dovoljno poznata. Ovu teritoriju. . sa uvan je podatak iz 642. Moravci u e koj. Pleme Neretljana ivelo je na obali Jadrana. U svom naletu slovenski moreplovci su poku ali da nasele ak i susednu. u prvoj polovini VII veka. u doma oj istoriografiji prekrivena je maglom zaborava i nedostatka podataka. iji su naziv preuzeli od romanizovanih starosedelaca koje su tu zatekli (lat. Hvar. Epoha kada je na zapadu stvarano carstvo Karla Velikog. u ono vreme kada su i ostali Srbi sa severa do li na teritoriju anti ke provincije Dalmacije. pogotovo vreme njihovog doseljavanja na Balkan. Narenta). Vislani u Poljskoj. kako bele e ranosrednjevekovni hroni ari. formiranja dr ave i pokr tavanja. Meranija i Krajina.

godine "poslanik Slovena sa ostrva Neretve" prido ao je u Veneciju da sa du dom sklopi mir i da se pokrsti. 840. Razloge ove posete hroni ar ne navodi. Gusari na vidiku! Iako su naseljavali relativno malu oblast. godine flotu na dalmatinske Slovene koji su gusarili po Jadranu. Petar Tradenik. poveo je 839. Neretljani su posedovali jednu od najja ih flota na Jadranu! Na severoistoku sused im je bila druga. du d je primoran da ve slede e. Marianorum judice). za koga ve ina istra iva a smatra da su ga izveli upravo . ali oni postaju jasniji iz doga aja koji slede. Zahumlje. vodi novi pohod protiv Neretljana u kome je izgubio vi e od stotinu ljudi. Oko 829. Novi du d. Nedugo zatim. Neretljani kr e primirje i plja kaju mleta ke trgovce dok su se ovi vra ali iz ju ne Italije. Najstariji opis ove kne evine dao je vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit polovinom X veka. U Veneciji je 846. a "on se vratio bez slavlja". a na severozapadu su se grani ili sa Hrvatima. Granicu su naj e e delili i sa Splitom. Tada je ugovorio mir sa hrvatskim knezom Mislavom i neretljanskim knezom Dru akom (Drosaico. u svom poznatom delu De administrando . koji je u ranom srednjem veku bio vizantijski grad.Teritorijalna podela balkanskog poluostrva sredinom X veka (po opisu Konstantina Porfirogenita).Neretljani. mnogo ve a srpska kne evina. Narod sa ostrva Neretve Prve istorijske podatke o Neretljanima zabele ile su drevne mleta ke hronike. I dok se hrvatski gusari jedno vreme ne pominju na Jadranu. iz prve polovine IX veka. godine. godine zabele en jedan u nizu napada Slovena.

Rastoku.mramor. On navodi i tri upe u Paganiji . Sli an tip broda bio je dobro poznat u Mediteranu. "Pagani se zovu to ne primi e krst u ono vreme kad su se svi Srbi pokrstili". smokava i vinove loze. relativno plitak brod vitkog trupa i o trog pramca koji se odlikovao velikom brzinom (lat. Omi . Neretljani su se bavili i trgovinom. na kojima su skadinavski ratnici po eli e e da plja kaju zapadnu .strela). etiri grada . To je duguljast. Na osnovu sa uvanih starijih toponima vidi se da je ova oblast u ranom srednjem veku obilovala umama i mo varama. Tip broda koji su koristili Neretljani zvao se sagena. a sigurno je da su obra ivali i zemlju. a bliski su im i vikin ki drakari. Za sada je jedino sigurna ubikacija grada Mokro.Mokro. sredi ta istoimene upe. koji su ujedno bili i borci. to zna i da polovinom X veka.imperio (o upravljanju carevinom). To se poklapa i sa opisom prolaska krsta a kroz ove krajeve.XV vek). sagitta . a njihovu zemlju Paganija. Brod je imao jarbol. a posadu je inilo 40 vesla a. car-pisac ne daje podatke o polo aju ovih lokaliteta. krajem XI veka. Vrulja. lanovi posada. nije bio u okviru Paganije. Mokro i Dalen. gradili su ga i drugi Sloveni. uzgajanjem maslina. Osim to navodi da se upa Dalen ne nalazi na obali. Ipak. koji se nalazio kod dana nje Makarske. koji se kasnije pominje kao najve e naselje u oblasti. kao i ostrva Kor ulu (na kome ima i grad). Iz kasnijih srednjevekovnih izvora znamo i to da su se u ove oblasti uvozile itarice. Srpski nadgrobni spomenik od kamena . Osim plovidbom. kao i u vi e navrata kasnije. Hvar i Bra . Ostrog i Slavineca. najunosnija delatnost bila je gusarenje koje je stalno donosilo zna ajne prihode. a drugu polovinu dele ravnopravno svi u esnici. usoljena riba. a izvozilo se vino. Na obroncima Biokova i Mosora i na ostrvima gajili su stoku. Car ih naziva Pagani i Neretljani (Arentani). a obradivog zemlji ta je bilo malo. Mljet. suvo vo e i dr. ovde se ne navodi. Nije isklju eno da se plen delio ba onako kako se i danas deli ulov ribe na ovom delu Jadrana: pola plena pripada onom ko je organizovao lov i iji su brodovi (knez ili upan). okolina Makarske (XIII .

Za to? Pa. Me u Srbima.Evropu upravo u ovo vreme. Dubrovnik. ali je njena trgovina sa zapadnom Evropom bila ugro ena od kada su Arabljani 30-ih i 40-ih godina IX veka redom zauzeli bogate gradove Sicilije (Palermo. kotorski donji grad i svetomiholjsku Prevlaku u Boki Kotorskoj. koja je otpo ela 866. Zadar. pominju se Zahumljani. Mesina) i ju ne Italije (Brindizi. brzog ratnog broda sa posadom od 40 vesla a boraca na kome su plovili Neretljani (X vek). Dok su Vikinzi plja kali obale Britanije. Bave se izgleda onim to najbolje znaju da rade. kao i manji tipovi brodova i barki. zatim Budvu. Naravno. Ankonu (u papskoj dr avi). Arapski napadi na Jadranu kulminirali su petnaestomese nom opsadom Dubrovnika. U odsustvu ve ih vizantijskih snaga u Jadranu. ele i da oja a vizantijsku politiku na zapadu. a Nikita Orif je preduzeo kontraofanzivu protiv njih u ju noj Italiji. Saraceni su povukli opsadu. Rekonstrukcija izgleda sagene. koji . Rose. Prvi njihov zalet dublje u Jadran desio se 841. preko koje se odvijao i najve i deo trgovine sa zapadom. Vasilija I Makedonca (867-886). koje su Dubrov ani kao vizantijske saveznike prevezli na svojim brodovima. Tarent. godine. u upotrebi je bila i kondura. ovaj vladar je poslao stotinu ratnih brodova pod zapovedni tvom drungarija flote Nikite Orifa u pomo opsa enom gradu. Pored Venecije. ali ne i Neretljani. Travunjani i Konavljani. venecijanska i dalmatinska flota su trpele ozbiljne poraze. Osim sagene. Na samu pojavu carske flote u blizini gradske luke. godine. Trogir. Split. oni su u to vreme zabavljeni drugim stvarima. nije trebalo mnogo vremena da i oni postanu meta saracenskih gusara. Tokom borbi oko Barija 869-871. godine. zatekli su na dvoru u Konstantinopolju novog cara. brod sli nog tipa. pomorski put uz razu enu dalmatinsku obalu bio je najbezbedniji. U takvim okolnostima. ali i Srbi i Hrvati. Vizantija je dr ala i luke Kotor. po etkom IX veka. Rab i Osor. Vizantijske flote tada su bile najmo nija pomorska sila na Mediteranu. te sredinom marta 870. Frana ke i arapske panije. sa posadom od 20 ljudi. Bari). kada je flota od 36 brodova oplja kala i zapalila redom Osor. u hri anskom savezu sa 400 la a je i kralj Italije Ludvig II. ali dosta manji. godine njihov plen postaju papini poslanici. Dubrova ki poslanici koji su oti li da mole pomo od svog vladara. u Sredozemlju su najve u opasnost predstavljali arabljanski gusari.

Gusarski napadi arapskih moreplovaca nisu zaobi li ni neretljanske obale. posle vi e vojnih pohoda. kona no ih osvoji 924. svetoga plena Po etkom X veka isto no od Srbije raste mo Bugarske. To je bio razlog da Vasilije I po alje flotu koja upokorava dalmatinske Slovene. nakon njegove smrti.druga polovina XI veka. Me utim. kada je carska flota napustila vode Jadrana. dra ki protospatar Lav Rabduh oti ao u Srbiju gde se. Vasilije I je ubrzo proterao Arape iz Tarenta i svih ostalih kopnenih tvr ava. Kan Simeon (893-927) nastojao je da pokori svoje balkanske susede i stekne titulu cara. pa je tako zalaganjem vizantijske politike saracensko prisustvo u Italiji i na Jadranu bilo na zalasku. Pagani nisu dugo odolevali isku enjima. Zbog toga je vizantijski poslanik. U ime oca i sina i. godine u estokim sukobima sa Venecijom. na obalama Paganije sastao sa srpskim vladarem Petrom Gojnikovi em (892-917) radi saveza protiv zajedni kog neprijatelja. o emu svedo i njihovo plja kanje ostrva Bra a 872. Samo tri godine kasnije.sredina X veka) be i iz bugarskog zarobljeni tva i uz pomo Vizantije obnavlja zemlju u ranijim granicama. godine. Ovaj sastanak bio je povod Simeonu da napadne srpske teritorije i. srpski knez aslav Klonimirovi (927 . a u okviru njega se nalazi i pomenuti opis Paganije. Sa druge strane. Papini poslanici su oslobo eni i stigli su u Rim krajem godine. februara 871. Manji brod sa posadom od 8 do 10 ljudi otkriven ispred ulaza u ninsku luku (Hrvatska) . Te godine du d Petar Kandijan do ao je sa 12 brodova u neretljanske vode i u luci Mokro uni tio pet brodova Neretljana. godine. Pokr tavanje je bilo jedan od klju nih uslova mirovnog sporazuma. pa ih ponovo zati emo 887.izgubio je ivot. Me utim. godine. . gde su ubrzo sa ekali radosnu vest o osloba anju Barija 2.su se upravo vra ali sa crkvenog sabora u Carigradu. ali i unutra njih sukoba. Opis srpskih zemalja za vreme njegove vladavine zabele io je car-pisac Konstantin VII Porfirogenit u svom delu. a sam du d je bio i najve i gubitnik .... u bici na kopnu Mle ani su do iveli poraz..

I dok je u gradu planirao napad na Hrvate. zauzeo ostrva Kor ulu i Lastovo. Zbog toga se u Splitu. kako bele i mleta ki hroni ar. Povod za novi sukob bio je zarobljavanje etrdesetorice zadarskih gra ana od strane Neretljana. Plove i uz istarsku obalu i Kvarner flota je stigla u Zadar. ali ipak ne uspeva da suzbije njihovu prevlast na Jadranu. a tom prilikom pokorio je i srpske zemlje. i 928. osim estorice Neretljana koji su zadr ani kao taoci. Na prvom saboru odlu eno je da splitska episkopija bude podignuta na rang arhiepiskopije i postane crkvena metropola Dalmacije. ali se me u srpskim velika ima ne pominju i predstavnici Paganije. Zbog toga je poslao deset brodova koji su kod ostrva Lastovo iznenadili i zarobili Pagane i sproveli ih do Trogira. pa je dalmatinske episkopije prepustila jurisdikciji pape. posle estoke borbe. godine. du d je u Zadru primio poslanike dalmatinskih gradova koji su mu se pokorili. Vizantija je tra ila politi ki oslonac na zapadu. pristao na mir. Dve godine ranije. du d Petar II Orseolo preduzeo je vojni pohod i uz sna nu flotu. . Formalno zastupaju i prava Vizantije iju je vlast Venecija jo uvek priznavala. Zarobljenici su oslobo eni. Budu i da je ovaj dalmatinski grad tada bio pod vla u Venecije. kroz ove krajeve pro ao je car Samuilo na svom pohodu do Zadra. doznao je da se 40 neretljanskih prvaka vra a iz Apulije na brodovima natovarenim robom iz Italije. Dujma. pre povratka u Veneciju Petar II je.De avanja na istoku osetila su se i na zapadnim granicama srpskih kne evina. odr avaju dva crkvena sabora 925. 1000. Saboru su prisustvovali i predstavnici hrvatskog kralja Tomislava i zahumskog kneza Mihajla Vi evi a. Na saboru je pokrenuta i borba protiv slu be na slovenskom jeziku i upotrebe glagoljice kojom se tada pisalo u na im zemljama. u koji je ubrzo uplovio i du d sa glavninom flote. Dva bakarna lema (VI vek) prona ena uz ru evine bedema kasnoanti kog grada Narone koji je stradao tokom slovenskog naseljavanja doline Neretve. Pritisnuta od strane Bugarske. Po imenu nepoznati neretljanski vladar sastao se li no sa du dom i. Ipak. godine. Venecija alje 948. koji je od malog naselja u okviru zidina Dioklecijanove palate ubrzo izrastao u jedan od vode ih isto nojadranskih gradova. uz prisustvo papinih legata i dalmatinskih episkopa. Vizantija je obnovila vlast na Balkanu. godine na kojima su redefinisana crkvena pitanja u ovoj vizantijskoj provinciji. isplovio iz luke na ostrvu Olivolo. Ovo se smatra najzna ajnijim doga ajem u istoriji grada Sv. godine flotu od 33 la e protiv Neretljana i to u dva navrata. dok je hrvatske poslanike odbio. Kada je car Vasilije II uni tio makedonsku dr avu 1018. O mleta ko-neretljanskim sukobima imamo vesti i za vreme aslava Klonimirovi a. ali se ovi doga aji nisu dugotrajnije odrazili na sudbinu Neretljana.

poklanja manastiru na ostrvu Tremiti. Petra u Priku kod Omi a sastao sa hrvatskim banom Petrom radi nekog spora koji je Slavac imao sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. godine sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. godine je sastavio ispravu u kojoj svoju zadu binu. Silvestra na ostrvu Bi evu. Radovan. ili ne to kasnije do ao na granicu svoje zemlje gde se u crkvi Sv. rodom Spli anin. Pored Berigoja. Iz manastirskog kartulara saznajemo i podatke o tri neretljanska vladara. ispred koje se neretljanski vladar Slavac sudio oko 1090. Jakov. Bogati spli anin Petar Crni sagradio je 1080. jugozapadno od Visa. Petra u Priku. Petra u Priku kod Omi a (druga polovina XI veka). ispred crkve Sv. g. opet oko vlasni tva nad zemlji tem. u pratnji svojih vitezova i rizni ara Zavide. On je oko 1090. Na alost. da bi iz druge polovine ovog stole a do nas stigli i najstariji doma i izvori o ovom srpskom plemenu. 1050. Ipak. knezom Primoraca (judice Marianorum). Berigojem. Kao to je to bio obi aj u srednjem veku. na neretljanskoj teritoriji najpre crkvu.Crkva Sv. Iz sli nog razloga pominje se ne to kasnije i Slavac. Petar Crni je iskoristio prisustvo vladara na ijoj zemlji je podigao svoju zadu binu da presudi u nekom sporu. a zatim i manastir Sv. vladarem na ijoj zemlji se nalazi crkva. Petra. na ispravi su se potpisala i njegova tri upana. crkvu Sv. godine u Selu (dana nje Jesenice u Polji kom primorju. do ao je u Polji ko primorje da presudi u sporu oko kupovine manastirskog zemlji ta. knez Neretljana. kartular nas ne obave tava o detaljima spora koji se vodio nedaleko od manastira. Sve tenik Ivan. Istorijski izvori prve polovine XI veka ute o Neretljanima. izme u Splita i Cetine). kralj Primoraca. Iz ovog dokumenta saznajemo da je tada ostrvo Vis i jo udaljenije Bi evo bilo pod vla u Neretljana. Bodidrag i Sedrag i satnik Tihan. on to ini pred svojim advokatom. izme u Slavca i Ljubomira. iz njega saznajemo da su Slavac i njegov brat i .

Sigurno je da je na to uticala i neposredna blizina dalmatinske crkvene metropole. Ova oblast tada je pripadala srednjevekovnoj Zeti. godine nisu se o tro odra avale na na em tlu. ako ne i ranije. to je jo od ranije bio obi aj samo isto ne crkve. to se odslikava i u umetnosti tog doba. gr kom i slovenskom jeziku. posledice crkvenog raskola iz 1054. god. godine). godine. Petra u Selu (fotografija iz 1910. Iako je Dalmacija podpadala pod jurisdikciju Rima. Ljudi su dobrovoljno . Mihajla Zetskog (oko 1055-1082). Sli no je bilo i u samom Splitu i drugim dalmatinskim episkopijama gde su se sve tenici (i oni najvi i) i dalje enili i nosili brade i dugu kosu. bili donatori manastira Sv. Petra u Priku (pred kojom se Slavac sudio sa Ljubomirom) podignuta je u drugoj polovini XI veka i predstavlja jednu od najstarijih o uvanih gra evina u oblasti Neretljana. kao i petnaestak drugih crkava istog tipa podignutih u ovo vreme na podru ju od Pelje ca do Boke Kotorske. Iz isprave Petra Crnog saznajemo i kako je on kupovao zemlji te i kmetove za svoju zadu binu u tri razli ite politi ke oblasti: u polji kom primorju i na Bra u. kao i mnogo puta kasnije. Kroz itav srednji vek verska tolerancija izme u pravoslavne i katoli ke crkve bila je podr avana od strane srpskih vladara. a to se oslikava. koju je podigao splitski gra anin Petar Crni oko 1080. kroz burna doga anja iz prve polovine X veka kada se deo srpskih izbeglica i plemstva sklonio u Hrvatsku. u Hrvatskoj (Solinsko polje) i u vizantijskom Splitu. Ovakvo preplitanje uticaja iz Carigrada i Rima sli no je onom u susednoj ju noj Italiji. Crkva Sv.. Ona pokazuje preplitanje uticaja vizantijske i preromani ke arhitekture. Ovi podaci pokazuju da su Neretljani najkasnije u XI veku. Petra u Selu. Splita. Podaci iz kartulara pokazuju i da se socijalna diferencijacija sporo odvijala u ovim kra kim predelima. Crkvena slu ba u dalmatinskim episkopijama dr ala se na latinskom. na teritoriji Neretljana.prethodnik na prestolu Rusin. a gradnja tog tipa crkava vezuje se za versku delatnost prvog krunisanog srpskog kralja. Politi ke i etni ke granice izme u Srba i Hrvata u to vreme nisu bile o tro povu ene. a da je gustina naseljenosti bila relativno velika. po eli da poma u crkvu i podizanje hramova u svojoj oblasti. Ostaci crkvice Sv. pre ru enja crkvice 1918. kao i ne to kasnije njegova po imenu nepoznata udovica.

Pojasna kop a (zapon) od zlata. rad splitskih zlatara. vitez. morstik ti sudi Neretljanski vladari su sebe nazivali morstici ili sudije (judices). svoj narod Marjani ili Neretljani. rizni ar. Rusin sebe oslovljava: Ja Rusin koji sam i morstik. a sastavlja i crkvenih isprava ih nazivaju i kraljevima. sudija Marjana. Neumorna elja za su enjem pre ivela je sve istorijske mene. Titule plemstva iste su kao i u ostalim srpskim zemljama: upan. Ilustrativan je primer Berigojeve isprave iz 1050. sastavlja isprave. . naziva kraljem dok se Berigoj ispred svojih upana potpisuje: Ja Berigoj. svedok. satnik. humskog kneza Petra iz 1225. a ova osobina na ih ljudi i danas nam nije strana. ali ih to kasnije nije spre avalo da se sa njima (a i me usobno) sude oko vlasni tva nad zemlji tem.preporu ivali sebe i lanove svojih porodica za kmetove svojim bogatim seniorima. Neretljanin te tu i. godine u kojoj ga sve tenik Ivan. godine.

kralj Bodin (1082-1101) ujedinio je Zetu.smrt za vratom. vladao je u primorskim oblastima i tada je. Meranija ili neretljanska oblast kao politi ki samostalna celina. kao to je to po lo za rukom iteljima anti kog Epidaurusa . Preostali romanski starosedeoci su. to je Neretljanima omogu ilo da slobodno razvijaju svoju plovidbu i mornaricu. Marije. godine na Mljetu podigao benediktinski manastir Sv.Na isto noj obali Jadrana. nedaleko od u a Neretve. posle duge plovidbe. koji su je spojili sa op teslovenskim znanjem o plovidbi koje su doneli sa sobom. kao to je koplja slu ajno na en to bio slu aj u ostalim delovima Dalmacije.da osnuju Dubrovnik (ili Salone . a njegov sin. Bosnu i Ra ku. Godinu dana ranije. Arheolo ki kod sela e evi a. Nema pouzdanih podataka da su tada i Neretljani priznavali njegovu vlast. pre nego to je i sam kratkotrajno bio veliki upan Ra ke. . Travuniju. Desa. ali okolnost da njihovi vladari nose skromne titule morstika i sudija mogla bi da ukazuje na to. krunisan je za kralja 1077. mirno pristaju uz dokove. Njegovi stanovnici nisu uspeli da osnuju ni novo naselje nedaleko od starog. Mihajlov sin i naslednik. 1151. Venecija. teritorije (prva pokazuju da ovaj grad nije pre iveo napade Slovena u prvoj polovini VII polovina IX veka). izrasla je u trgova ku i vojnu imperiju. a izgleda da su upravo u ovo vreme osamostaljeni humski knezovi uspeli da pripoje svojoj teritoriji Paganiju. a ova imena ustupaju mesto nazivu Krajina.Split). vizantijskih luka. Venecija je izme u 1135. godine uz pristanak Vizantije osvojila Hvar i Bra . Um za morem .. gde je postavio svoje upane. Mihajlo. Sa teritorije Paganije ne postoji nijedno arheolo ki istra eno ranosrednjevekovno naselje ili nekropola. Od XII veka u istorijskim izvorima vi e se ne pominje Paganija. Zahumlje. svoju tradiciju brodogradnje preneli Neretljanima. opadanje Vizantije uspe no je iskoristio zetski knez Stefan Vojislav da se osamostali. ije fotografije (na alost) nisu objavljene. a neko je nestrpljivo is ekivao pri e o dalekim predelima koji su se krili iza horizonta morske pu ine. Hvara i Bra a. veka. krunu iz Rima primio je i hrvatski kralj Zvonimir. g. Istorijski izvori prve polovine XII veka ute o Neretljanima. najve i rival Neretljana na Jadranu. gde se prepli u mirisi mora i mediteranskog rastinja. U novoj postojbini generacije pomoraca na obali Jadrana. na zapadu neretljanske nalazi iz ru evina anti ke metropole Narone. i 1145. odrastale su gledaju i kako luka o ivi svaki put kada brodovi. lan ra ke vladarske dinastije. U me uvremenu. Na podru ju izme u Vrh gvozdenog Cetine i Neretve nije bilo romanskih gradova.. pre nego to su se stopili sa Srbima. Sa druge strane. Ono malo slu ajnih nalaza ine nekoliko primeraka oru ja i nau nica sa tri jagode iz Makarske. Neko je o ekivao i strepeo za svog najdra eg ili se jedino interesovao za uspeh pohoda.

Svoj vrhunac pleme Neretljana je dostiglo u ranom srednjem veku. ve su se stopili sa ve im ju noslovenskim plemenima. sadr avala je i Pomorske zemlje u koje je spadala Krajina. nekoliko kilometara severno od granice Neretljana. ljubav prema moru. Nakon nemira u zemlji koji su nastali posle smrti njegovog oca. od 1377.. u Zahumlju. Titula srpskih vladara u srednjem veku. sve do dolaska Turaka. Uro a II Milutina (1321).. Pleme pomoraca koji su sebe nazivali Marjani nije uspelo da stvori osobena kulturna obele ja koja e kroz burne istorijske epohe sti i i do nas. ono je izgubilo svoju politi ku samostalnost. ali od vremena kada imamo vi e istorijskih podataka. Ono to ipak zasigurno znamo o njihovoj prirodi i to su uspeli da nam prenesu.Srebrne nau nice. ive i kao kraji nici. na samoj granici Istoka i Zapada. bronzani lan i (IX . gvozdeno koplje i ma (po etak IX veka) sa lokaliteta Mogorjelo kod apljine na Neretvi. a istu titulu nosio je i Tvrtko I Kotromanji . Marko Aleksi arheolog Beograd Preporu ena literatura: . Krajina se na la u okviru bosanske dr ave. Oblast Krajine pripadala je srpskim kraljevima sve do vremena Stefana De anskog. izme u ostalih. zbog ega je njihova sudbina najve im delom ostala istorijski nepoznata. oni su tra ili svoj put na kome su se razli iti uticaji stalno preplitali. odnosno Hercegovine.X vek). godine kralj Srbije i Bosne. to su specifi an pogled na ekonomiju i svakako.

Berberi. Humska zemlja u srednjem veku. Tuarezi. koji ozna ava varvarina. nazivali varvarima. Ovo je pri a o njima. te je i nastao izraz Berberin.. 1952. tom II. 1420. Tuarezi su zapravo skupina plemena. 1996. . i Skok. S. Beograd: Nau na knjiga. 1959.. nadenuli svim plemenima ra trkanim po irokim prostranstvima Sahare. Beograd. Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. To je naziv koga su Arapi. K. S.. Mi i . za mnoge nepristupa nom. Istorija srpskog naroda. hiljadama godina unazad ivi narod poznat kao Plavi Ljudi .Tuarezi. Beograd: Srpska knji evna zadruga. N. ne postoji.y y y y y y y y Grupa autora. u irokom prostranstvu od Nila na istoku pa sve do planina Atlas u Maroku. Istorija Srba (knj. Jire ek. V. Beograd: Filozofski fakultet. V. Novak. Po to su nasledili termin od Grka (barbaroi). Arapi su ga prilagodili svom izgovoru. Djela JAZU. I). Supetarski kartular. Beograd: SANU. kao politi ka ili etni ka institucija. a ne narod u modernom evropskom smislu te re i. 1952. Karta ve ih mazirskih gradova u severnoj Africi. Klaji . Na tom prostoru nalazi se i najve a pustinja u svetu . 1940.svima znana Sahara. G. 1971. J. Novak. Otok Kor ula u srednjem vijeku do g. 36. Hvar. Djela JAZU 43. knjiga I (ur. 1924. Oni su poznati i kao Berberi. Zagreb. irkovi ). stranca. i Radonji . Zagreb. prilikom prodora u severnu Afriku. Zagreb. Jo stari Grci su sve one narode koji nisu govorili gr ki jezik i nisu delili gr ke kulturne vrednosti. Foreti . kako je zovu starosedeoci . Maziri Na a pri a po inje u severnoj Africi. Grupa autora. P.Velika Pustinja. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. Na surovom i nepreglednom pesku. ali berberska nacija. 1981.

Re Mazir zna i slobodan ovek.Pustinjski ratnici. I Herodot pri a o njima. Kada su Persijanci osvajali Egipat. dok mu ke po pravilu po inju na slovo A.. Mnoge re i su preuzete iz gr kog i latinskog. Ovaj znak pre svega . Mazire. sloboda. susreli na obalama severne Afrike. Ime Tuarezi se prvobitno odnosilo samo na jedno pleme sa severa Afrike. tako e. odgovori e vam da je Mazir. nazivaju sami sebe Mazirima". On navodi da sva pustinjska plemena pripadaju "jednom narodu" i da ih vezuju isti obi aji. Alfabet je sastavljen od 38 slova. na in ivota.ljudi zapadno od Nila.. spominje i uveni gr ki putopisac i geograf Pausanija.. a prakti no i naziv Tuareg ozna ava to isto. ivot. Ovaj uveni istori ar pominje i pleme Germante. O istoriji i jeziku Mazira Najstariji istorijski pomeni Mazira poti u iz V veka stare ere. Mazirski jezik pripada semitsko-hamitskoj grupi jezika i dosta je sli an starom egipatskom jeziku. danas poznate kao nosioce severnoafri ke praistorijske kulture D erma (D arma). nalik na irili no slovo . ukoliko upitate Berberina ta je on. naj e e kod Egip ana. poslali su izvidnicu ka zapadu i susreli su se sa nekim pustinjskim narodom koji je sebe nazivao Libijci. zavr avaju se na slovo T. ali ih pominje kao pleme Libo. no kasnije je ovaj naziv odoma en i kao sinonim za sve Mazire. prilikom pomorskih ekspedicija.. Glavni simbol Mazira je slovni znak mazirskog pisma. Pod ovim imenom Berberi se javljaju jo u anti kim spisima.. Zanimljivo je re i da u jeziku Mazira prakti no sve enske imenice po inju i Izgled Mazira u praistoriji. verovanja.zemlja. koji su napisali da: ". jer poti e od enske imenice tamazigt . odnosno pleme sa kojim su se Grci.. Me utim. jezik. pa na primer fortuna na latinskom je ta frtunt na mazirskom. velika majka. Srednji rod ne postoji.

va no je naglasiti da bi se u posebnim situacijama i trajnije sku ili. raznih jela i kerami kih posuda. Maziri su. a sadr aj ovih tekstova odnosi se ve inom na kultove i uspomene na va ne doga aje ili ljude. za Mazirski znak vreme Feni ana razvilo se pismo Mazira. kada su oveka.000 godine stare ere. njihovo pismo je nastalo docnije. . tipi na za ova plemena. pa do planina Tibesti u adu. pa ga nisu ni razvijali. Po to su Maziri iveli po plemenima i nikada nisu stvorili svoju dr avu. koji simboli e slobodnog Maziri pi u sa leva na desno. Najstariji trag je zapis na steni vezan za predstavu mazirske boginje Tanit i poti e iz vremena oko 4. kada su menjali mesto logora. a mogao se za nekoliko minuta rasklopiti i natovariti na konja. a zanimljivo je da. neka plemena preuzimaju arapsko pismo. Arapi osvojili severnu Afriku. Ba ovakav ator opisuju Herodot i nekoliko rimskih pisaca. Prona eno je relativno malo tekstova pisanih mazirskim pismom. Iako se i u rimskim izvorima vidi da su Maziri iveli nomadskim ivotom. ali nastavljaju da pi u sa leva na desno. tokom mla e praistorije kao prirodna stani ta koristili pe ine. iveli u velikim gradovima Sahare. govore o Berberima. Ovi petroglifi su i dragoceni izvor za posredno upoznavanje na ina ivota ovih nomadskih plemena. iveti i umreti u pustinji Kao autohtoni narod Velike Pustinje. ra trkani od Atlasa u Maroku. a gra evine u njima bile su gra ene od kamena i gline. Iz ovakvih natpisa.simboli e slobodnog oveka (ljudska predstava sa rukama okrenutim ka nebu). pa tek onda predstavlja i slovni znak. simbola. kada Izgled pe i za pe enje hleba. U stvari. tj. te originalnih pisanih izvora od njih samih nemamo. prema uverljivim arheolo kim nalazima. oni veoma dugo nisu prihvatali va nost pisma. ili odozgo na dole. Zanimljivo je da je na tim crte ima ponegde prikazana i karakteristi na vrsta atora. to potvr uju brojni crte i na stenama. Sastoji od lake drvene konstrukcije i ko a koje su na nju stavljane. Ovo su zaista bile prave pustinjske metropole.

Ode a je pravljena naj e e od ko e. to svedo i i o sna nim za ecima urbanizacije. zatim Ghat i Ghdames u Libiji. tada iroko rasprostranjene kulture. te je svako mogao u i kada je hteo. a razlog za to le i u pustinjskoj klimi . Potvrdu ove. svi oni imaju jedinstvenu arhitekturu. Ogledalo kori eno u ulaznim hodnicima ku a. Svako pleme imalo je i svoju osobenu tetova u.pustinju. da ku e nisu imale vrata. Iako se na prvi pogled prostor na kome su ovi gradovi ra trkani ini previ e velikim. Marakesh i Agadir u Maroku. . Tamanrasset u Nigeru. a na spoljnim uglovima ukra ena je ivotinjskim rogovima.. uvene tradicionalne frizure su kombinovane sa paunovim perjem. dok je zelena tek kasnije u la u upotrebu i nema posebnu simboliku. Posebna zanimljivost jeste ta. planini. plavom i zelenom. Tipi na ku a mazirskih gradova zanimljivo je arhitektonski re ena: skoro itava polovina ku e bila je ispod zemlje. ukra ena ogledala. Da bi se ipak videlo ko dolazi u goste.temperaturama koje u toku samo jednog dana i no i variraju u rasponu od 0 do 50 oC! Mazirski grad u saharskoj oazi . etnolo kim. utom. odnosno. uta . Kabayl i Terhazza u Al iru. plava nebo. u hodniku su visila mala. na reci Niger. bez obzira da li se nalaze u pustinji. Svakodnevno obla enje i izgled severnoafri kih nomada su prepoznatljivi. One su svakako bile gra evine u javnoj upotrebi. reci. gde su se obi no nalazili kuhinja i kupatilo. Ku a je vi e elijska gra evina pravougaone osnove i ravnih krovova. koja su gledala na ulaz. Imala je nekoliko prostorija: najpre se ulazilo u mali hodnik iz kojeg se moglo do i do 2 ili 3 prostorije u prizemlju (zapravo . nalazimo i u materijalnim. Pored porodi nih stambenih ku a poznate su i znatno ve e zgrade. ili se moglo popeti uz stepenice na sprat. Iznutra je farbana razli itim bojama crvenom. Prema ukorenjenoj simbolici Mazira. crvena boja predstavlja ivot i krv.na ku i se vide rogovi boga Amona.Najpoznatiji gradovi iz vremena po ev od drugog milenijuma stare ere jesu Tuat. kao i nadaleko uveni grad Timbuktu.. koja je naj e e vezivana za boginju Tanit. od nekoliko spratova. antropolo kim i arheolo kim nalazima. ili na moru. simbolima boga Amona i boginje Tanit.podzemlju). Ouargla.

ve iz prakti nog razloga injenice da se u pe anoj podlozi ne mo e iskopati bilo ta to nije ovog oblika. Me utim. . a zatim je utroba punjena miri ljavim smolama i travama. Mazirske mumije nemaju puno sli nosti sa uvenim staroegipatskim. a jedina razlika je u polo aju tela. U sredi tu nekropole je sahranjivan poglavar. a kona no se telo zamotavalo i u zavoje. U grob nikada nisu polagana oru ja i oru a. pojedini stariji mu karci sahranjivani i u sede em polo aju. Po pravilu su otkrivani ostaci pokojnika sahranjenih u zgr enom polo aju. ali ne iz nekog posebnog kultnog ili religioznog imperativa. Ove simboli ne predstave se vezuju za boginju Tanit. upotrebne stvari. modela ruke. te za ove li nosti arheolozi pretpostavljaju da su bile plemenske vo e. Tipi an na in ukra avanja unutra njosti ku a. Grobne jame su ovalnog ili kru nog oblika. u slo enom procesu mumifikacije kod drevnih Egip ana najpre su posebnim postupkom va eni pokojnikovi unutra nji organi i mozak. Tako e. standardni prilog ini i li ni nakit pokojnika.Narodna no nja i nakit ostali su nepromenjeni hiljadama godina. U mazirskim grobovima pronala en je veliki broj priloga: kerami kih posuda. Nekropole su se skoro uvek nalazile u podno ju velikih brda. Da se podsetimo. dok su oko njega bili podanici. jer se verovalo da na drugom svetu pokojnik ide na su enje kod Boga i da mu takve. U severnoj Africi prona en je i veliki broj mumifikovanih pokojnika. tamo ne trebaju. u iju i o iju od keramike. Berberi bi pokojnika stavili u d ak. odnosno na isturenim ta akama pustinje. Maziri su se od najstarijih vremena sahranjivali skeletno. a izuzetno mala koli ina vlage i visoka temperatura inili su svoje i prirodno mumificirali telo.

vidimo dva gove eta. Maziri se prvenstveno bave sto arstvom. od Hetita. Tek kasnije. dok ovaca gotovo uop te nije bilo. dok je kamila odoma ena tek od po etka nove ere (nju su Rimljani preneli sa Srednjeg Istoka). dok se ispod uo ava glava drugog. Slikarstvo na stenama u severnoj Africi datira jo od daleke praistorije. Konji su prido li sa istoka. sa karakteristi no velikim rogovima. od rimskog vremena. Jedino je po oazama bilo mogu e gajenje urmine palme. Na ovoj slici. uz mediteranske obale na severu kultivisane su i maslina i vinova loza. spominje i njihova goveda sa tako velikim rogovima "da nisu mogla da pasu normalno. zatim koze. jedno u profilu. to je razumljivo kada se pogledaju klimatske prilike.Privreda. ve su i la unazad dok se hrane". Kada Herodot govori o ovom narodu. jer nisu mogle da podnesu surovu pustinjsku klimu. trgovina i politi ka istorija Od najranijeg perioda razvoja svoje kulture pa sve do danas. Poljoprivreda je bila retko zastupljena. Uzgajano je nekoliko vrsta gove eta. kakve pominje Herodot u svojoj Istoriji. .

Tako. Jedan crte dvokolica sa upregnutim konjem sa visoravni Tassili datira jo iz I milenijuma stare ere. a najvi e. ak 75% svetskog zlata pro lo je kroz ovaj grad na putu za Evropu i Aziju! Njegovo stanovni tvo bilo je veoma raznoliko . do 2 metra dugi ma evi.prim. a od defanzivne opreme posedovali su mali okrugli ko ni tit. Plemena Tuarega (Mazira) nikada nisu imala sopstvenu eksploataciju metala. Naj e e su pravljeni luk i strela. trgovina je bila na prvom mestu.ikonografiju starog Egipta i pustinjske petroglife crte e na stenama. pa tako Herodot ka e da se "posle 3 dana hoda (oko 150 km . odnosno. Feni ana i iz ju nijih delova Afrike. to jest. ali pravi procvat trgovine po inje od IX veka nove ere. gvo e i bakar su uvozili od Grka. Trgova ki putevi postoje jo za vreme Grka i Rimljana. U upotrebi su bila i borna kola na dva to ka sa upregnutim konjima. slonova u. U to vreme. razvija se i jedan od naj uvenijih trgova kih centara Afrike Timbuktu. poludrago i drago kamenje. nojeva jaja i perje.Od drugih privrednih grana. poznata su bila mazirska oru ja.robove. Nalazio se izme u afri kih zlatnih rudnika i pustinjskih mazirskih plemena. uvek nailazi na neku trgova ku stanicu.Berberi. Posebnu vrstu trgovine mazirska plemena su razvila sa starim egipatskim carstvom. Srednjovekovni crte koji simbolizuje bogatstvo grada Timbuktua i njegovih vladara. U XIV veku. Mazirska plemena su bila posrednici izme u subsaharske Arfike i mediteranskih kultura. kao i neka subsaharska crnoputa plemena. Pa opet. pa ak i crno stanovni tvo . vojnu i versku vlast. bio je pravi trgova ki centar izme u severa i juga. gde je izvo en zeleno-plavi kamen sa planina Tibesti. autora). kojima su nudili ko u. Trgova ki putevi u kulturnom prostoru Mazira bili su od jo od davnina veoma dobro organizovani. divlje ivotinje. Arapi. a kojeg drevni Egip ani esto pominju u svojim spisima. kakva su koristili Egip ani i jo neki azijski narodi. ili pustinjski grad". imao je samostalnu politi ku. . kao i koplje. grad na srednjem toku reke Niger. pa su u velikoj meri zavisila od uvoza. zlato i srebro. Brada vladara karakteristi na je za severnu Afriku . Rimljana. Timbuktu je bio polis u pravom smislu te re i.

to veoma upe atljivo svedo i o surovim obredima i prino enju ljudskih rtava kod Feni ana. Boginja Tanit je velika boginja-majka i ona se predstavlja kao debela ena koja sedi na prestolu i ima perje na glavi. Oni su i u istorijskim izvorima poznati kao slobodni ljudi. ovnujski rogovi javljaju se tek od njegove posete hramu boga Amona u pustinji zapadno od Nila. a okupljali su se. sa vrlo malim procentom mazirskog stanovni tva. odnosno izvor ivota svih. To je bila prva i jedina dr ava u kojoj je vladao neki Mazir. ali su mu dodali naziv Ra. Nekoga bi mogla da zbuni injenica da se za Berbere vezuje egzistencija uvene anti ke severnoafri ke imperije Kartagine. Crte mazirskog ratnika iz V veka stare ere. Naime. . Ipak. razlika u poimanju ovog bo anstva je o igledna. Tako je o enk 921. osvojio Egipat i osnovao 22. pomo u simbola ruke. a to je vrlo zanimljivo. pod jednim vo om. Amona su kao bo anstvo preuzeli i stari Egip ani. Re Amon poti e od mazirske re i amaen. Maziri nikada nisu prinosili krvne rtve bogovima. povezuju se sa jednom vrstom pustinjskog jarca. koji uvek mogu da otkriju u planini sakrivene izvore vode. U po etku je ova boginja predstavljana na crte ima. Na glavi je imao ovnujske rogove i bio je obu en od pasa na dole. zna ajna koncepcijska Boginja Tanit.Berberi nikada nisu ratovali izme u sebe. godine stare ere ujedinio severnoafri ka pustinjska plemena.Anatom. valja ista i da je Kartagina bila najpre dr ava Feni ana. U svetili tu Anate u feni anskom gradu Salambu. ali ne u smislu nacionalne samostalosti. Ikonografski. uha ili oka. ova plemena se nikada nisu ujedinila u jednu dr avu. prona eno je nekoliko hiljada urni sa pepelom spaljenih novoro en adi (!). iako ovnujski. ve po tome da su slobodni u politi kom smislu i da ive u jednostavnoj plemenskoj organizaciji irom Sahare. Za boga Amona znao je i Aleksandar Veliki. ali posebno pustinjskih naroda. a tek su joj Feni ani podarili antropomorfni oblik i poistovetili je sa svojim vrhovnim enskim bo anstvom . Me utim. egipatsku dinastiju (taj period je u egiptologiji poznat kao "vladavina 9 libijskih kraljeva"). ukoliko se vodio rat protiv stranih osvaja kih vojski. izvorni Amon je po pravilu predstavljan kao ovek koji je preko lica uvek nosio masku. Za razliku od njih. to zna i voda. Rogovi Amonovi. u ikonografiji ovog vladara. Od Amona do islama Izvorna vrhovna bo anstva Mazira bili su bog Amon i boginja Tanit.

Tradicija svetih ljudi u plemenu preno ena je sa kolena na koleno. ali i drugih koji bi to zatra ili od njega.Kod Mazira. a pored ostalog. Bilo kako bilo. Herodot.. i nakon primanja islama. a samim tim preno ene su i legende. kult lokalnih svetaca ostao je prisutan isto kao i ranije. mitovi. pominje i verovanje u mazirske duhovne vo e. a strpljivo je i prenosio je svoje znanje ostalim lanovima zajednice. savetnika svog plemena. Svetac je u io ljude starim obi ajima koje treba po tovati prilikom va nih doga aja i dru tvenih obreda. pored boga Amona i boginje Tanit. Tradicija berberskih svetaca ostala je sa uvana vekovima. U vreme vladavine Vizantijskog carstva Maziri su prihvatili hri ansku religiju. Upadljiva je sli nost ovih obreda sa hri anskim obi ajima. Poznato je da su ovi ljudi iveli jednostavnim ivotom i da nisu imali materijalna bogatstva. Sa uvane legende o svetim ljudima su mnogobrojne i sve poti u iz jedinstvene pri e ili mita. bili su i u poziciji boginje Tanit.svaki grad ima svog sveca koga slavi odre enog dana u godini. odlazio bi na grob duhovnika i na posebno pripremljenom mestu iznad groba ostajao celu no i ekao da mu se svetac javi u snu. ne mo emo sa sigurno u utvrditi da li je ovo relikt hri anskih tradicija. Sveci su imali Ruka je jedan od simbola poziciju duhovnog vo e. odnosno duhovnika. da se prilikom ulaska u hram celiva sve ev grob i pali se za njegovu du u kerami ka uljana lampa. Duhovnici su postajali priznati po tome to su dobro znali i pa ljivo prenosilili zajedni ku istoriju i legende svoga kraja. Tokom ivota duhovnik se isticao i time to je sudio i re avao razli ite sporove izme u lanova plemena. . Ratni ka igra vezana za posebnu svetkovinu. etvorougaonog je oblika. Njegovo svetili te izgleda kao mazirska ku a. bez obzira koja je vera bila prihva ena od strane mazirskog stanovni tva. Do dana njih dana se zadr ao ovaj obi aj . doga aji. postoji barem jedan grob neke vrste "sveca". Na svakom groblju. Tako je poznato i da su hramovi bili iscrtani predstavama svetaca. no.. Kada bi neki lan zajednice bio u nevolji ili nedoumici. ivot i smrt su mnogostruko pro eti. ima kupolu i etiri roga na krajevima.

Berbersko Danas i Sutra Mazirsko stanovni tvo. iji duhovi tite petroglife.000 godina. ali se crte i sutra pojavljuju ponovo. krvi i nojevih jaja. lako je skinuti. posebno oni na planini Hagar u Al iru. mnogi Maziri su prihvatili hri ansku religiju. Al ir. Po to se ova boje otre. i konzervatizma svoje tradicije i drevnog na ina ivota. od kojih najstariji poti u iz vremena pre 8. Mazirsko stanovni tvo ivi i dalje u severnoj Africi. Tuarega) i dalje ivi ra trkano na irokom prostoru severne Afrike i Velike pustinje. Berberi su se postepeno islamizovali. Neki su uklesani u stenu. Berberi su izuzetno prilagodljivi. za vreme vladavine Vizantijskog carstva. Maziri pri aju da su njihovi preci svojom krvlju ostavili poruke za naslednike i da se zbog toga uvek vra aju. u pitanju je pustinja. Ovaj crte u steni najverovatnije predstavlja kultno mesto boginje Sunca. nalaze se u procepu izme u op teg procesa modernizacije i tehnolo kog razvoja s jedne. Primera radi. ali je sakrivena unutar "pora" ovih stena. a neki naslikani prirodnim bojama. Ta pojava zadugo je predmet folklornih legendi u kojima je fenomen pripisivan mo ima svetaca. koja uva samu sebe. Ove druge. Ali. Politi ki rascepkani u okviru nekoliko modernih dr ava (Maroko. Tunis i Libija). s druge strane. Moderna nauka je sa svoje strane ponudila obja njenje ove pojave. Boja ovih natpisa je spravljana od biljnih sokova. to potvr uje i veliki broj ostataka Hristovih hramova diljem Velike pustinje. gde zadr ava svoj sastav. plemena Berbera (tj. Kada padne no i vla nost vazduha se pove a. ovaj put jo jasnije i koloritnije. uz potpuno prihva enu islamsku religiju.Zanimljivo je pomenuti i neobi ne crte e na stenama. Po njima. ona se ne vidi golim okom. Ove slike poti u iz . boja reaguje na tu vlagu i na udesan na in se ponovo pojavljuje iz kamena. od prodora Arapa u VII veku nove ere. Mo da su ba za ovakvu snagu i vitalnost upravo zaslu ni ve no surovi uslovi ivljenja u pustinji. te je to danas op teprihva ena religija. jo ja ih i jasnijih boja. i ona duboko prodire u stene.

No 49. Volumes I . Loeb Classical Library. Harvard University Press. mazirski jezik je u upotrebi paralelno sa arapskim jedino u Maroku i Al iru. Kees.bradshawfoundation. polunomadski na in ivota i osobeni jezik.html http://www.net/ . 1960. Strabo. H. Godley). Loeb Classical Library. Harvard University Press. Gamps. M. hrabri i zanimljivi.fr/ http://www. G. Monuments et rites funeraires protohitoriques (Aux origines de la Berberie). Preporu ene Web stranice: http://tuaregs.jednog naselja u planinama Maroka. Inir Tifaut antropolog London Preporu ena literatura: y y y y y y y McBurney.L.XII (Translated by Russel M. No 120. London. gde ivi i najve i broj dana nje berberske populacije. C. 1962. Plavi Ljudi. Breasted. H. Herodotus.free. Harvard University Press. Ancient Egipt. London. Geography (Translated by H. Diodorus Siculus. 1961. 1941. Danas. zadugo e biti za titni znak Velike pustinje . History (Translated by A. Jones).tuaregs. Ancient Records of Egypt. Geer).com/giraffe/tuaregs. Loeb Classical Library. The Stone Age of Nothern Africa.Sahare. B. Maziri uvaju svoju kulturu. D. Paris. Chicago.

akcioni. Lari Vahovski je kasnije pri ao: "Niko nije razumeo scenario. me utim. plakati i fotografije pojedinih scena tretiraju kao istorijski izvori. Smatrali su da je previ e gust. potra iti njegove idejne izvore. tekst scenarija. Sve to na e . mora e sam da ga tra i.. i bili vrlo zbunjeni zbog toga. Keri-En Mos (Carrie-Anne Moss) kao Triniti. ve samo da poka e da ono mo e da postoji. Dobro. Namera ovog lanka. Anderson/Neo. godine. Glavni alat kojim se mo e prou iti sadr aj ovog filma predstavlja i jedan od modernih metoda istorijske nauke.Matrix ili Jevan elje za XXI vek ili povratak u matericu ili. ako se itav film. klasirati tako dobijene podatke i ukrstiti ih sa injenicama van samog dela.njegovo je. nije da bude uputstvo za pronala enje skrivenog blaga. Film je snimljen 1999. kritikama filmova. Lorens Fi burn (Laurence Fishburne) kao Morfeus. Ali. U toku su pripreme za snimanje drugog i tre eg dela. a potom i/ili kao SF (nau no-fantasti ni). za Warner Bros.. godine i traje 135 minuta. neka je i "strip" (bra a Vahovski su se pre filma bavila pisanjem scenarija za stripove). U Holivudu se nikome nije svideo." Kada se pogleda film jasno je da je tu gustinu . D o Pantoliano (Joe Pantoliano) kao Sajfer/mr Reagan i drugi. da li je punjenje bioskopskih blagajni jedina njegova svrha i jedina posledica? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje potrebno je pristupiti analizi sadr aja filma. koji se o ekuju 2003. i 2004. utvrditi njihov me usobni odnos i. avanturisti ki. mo da. Scenario su napisali i re irali ga bra a Endi i Lari Vahovski (Andy & Larry Wachowski). Nije pro lo mnogo vremena od kada je film Matriks bio hit sezone. ali o emu? To pitanje se pokazalo kao prete ko za ve inu filmad ija kojima je bilo ponu eno da ga finansiraju. a koje su relevantne za njegovo tuma enje i nalaze se u intervjuima sa autorima i glumcima. mogu e je vrlo pouzdano utvrditi kakav je idejni podtekst dela. Neki filmski kriti ari su Matrix prikazivali i opisivali pre svega kao kung-fu film. prona i neku skrivenu poruku. diskusijama na Internetu i esejima pisanim povodom ovog filma. Ko bude smatrao da ga ima. Naime. Igraju Kianu Rivs (Keanu Reeves) kao Tomas A. Producent je D oel Silver (Joel Silver). ili prosto kao film-strip. To zna i da ih treba podvr i kritici.

a posada Nabukodonosora i nije ni ta drugo nego grupa terorista koja nastoji da razori postoje i sistem. imale i druge autore). Prvi asocijacija sigurno je uvena Alisa u zemlji uda Luisa Kerola. ve . danju pla ljivi slu benik kompanije Metacortex (dakle deo sistema Matriks). Najizra eniji je glavni motiv Jevan elja. Pri a Roberta Luisa Stivensona Dr. gde svet koga ljudi vide i smatraju ga za stvarni u stvari predstavlja odraz ili senku drugog. a no u haker Neo koji pravi i prodaje ilegalne kompjuterske programe. "Ovde je ne to pogre no. koji su prikriveni i me usobno spleteni. Ovde treba imati u vidu da su bra a Vahovski. sa etu i oveku visoke tehnologije prilago enu verziju Biblije. Hajd. U poglavlju svoje knjige O nihilizmu Bodrijar raspravlja o terorizmu. odgovorili da ne pripadaju ni jednoj verskoj hijerarhiji ( ime su. ime su autori hteli da skrenu pa nju i na ovog filozofa. Ti ne zna ali ono je tu. Frank Bauma. On ukazuje na filozofska dela. a ovo se najvi e uo ava u izboru imena glavnih likova filma i njihovim me usobnim odnosima. ne to o emu mu govori Morfeus: "Ti si tokom celog svog ivota mogao da oseti da je u svetu ne to pogre no. L." ta je to.dalo obilje istorijskih injenica. Dve li nosti u jednom telu postoje i u filmu . Zanimljivo je tako e i da glavni lik u filmu krije svoje diskete u knjizi Simulakra i simulakrumi ana Bodrijara. izbegli da daju odgovor).. Tema odraza u ogledalu je tako e vrlo va na u filmu i svoje uzore ima u literaturi. koji treba da povede ostale u borbu protiv Zla. koje su scenaristi pa ljivo probrali i servirali publici. odnosno ideja o spasenju ove anstva.mr.. Motiv prolaska kroz ogledalo je vrlo va an za razumevanje filma i nala enje ostalih referenci. Simulakrum je kopija koja zauzima mesto originala i mogao bi biti inspiracija za kreiranje Matriksa. U filmu se pojavio Izabrani. Brojni su i ponekad vrlo o igledni detalji kojima autori pokazuju svoj osnovni uzor." Mogu e je u ovoj pri i prepoznati neke literarne (i filmske) kli ee (ili matrice). koja te goni u ludilo. a Morfeus ga kasnije pita "da li je spreman da vidi koliko je duboka ze ja rupa". treba u i u trag intelektualnim uticajima koje su autori pretrpeli. na pitanje o njihovim verskim ube enjima. na koju se u filmu aludira najpre porukom Tomasu Andersonu da "sledi belog zeca" (na ramenu jedne devojke). Prelazak iz jedne li nosti u drugu nije posledica hemijske smese koju junak ispija da bi postao mr. druga bi mogla biti ciklus knjiga na temu arobnjak iz Oza (koje su nakon originalog. odnosno njenog jezgra . kao cepljika u tvojoj svesti. D ekil i mr. mo da. Osim toga. zaista realnog sveta za ije postojanje ni ne znaju. Mo da nije preterano pomisliti da ovaj film nudi jednu modernizovanu. Morfeus u filmu citira Bodrijarove re i iz ove knjige ("ovo je pustinja realnosti"). da bi se film razumeo. kao i religijskih i filozofskih citata i aluzija. Hajd bi mogla biti tako e jedan izvor inspiracije. Dakle. imena i pojava. . poput Platonove Dr ave. Anderson.Jevan elja.

. tako e. mogla biti i aluzija na ekspirovog Hamleta.Da nije promenio svoj ivot. a nemo da na to uti e ga izlu uje. te nastoje da i njihovi filmovi budu ra eni na taj na in. njih zanima prvenstveno ameri ka i dalekoisto na B produkcija. Pijani majstor (Drunken Master) . tu je i nezaobilazni i ve klasi ni Supermen. Schaffner). itd. koji ose a da "ima ne to trulo u dr avi Danskoj". inovnik Tomas Anderson bi mo da i poludeo. njih dvojca naro ito cene filmove u kojima igra D eki en. Najpre nau no-fantasti ni: Ratovi Zvezda (Star Wars.ikaga. Naravno. Planeta majmuna (The Planet of The Apes. Holivudski milje slabo poznaju. svakako ne slucajno). Bra a Vahovski mnogo vole japanske crtane filmove (tzv. u kome se deca uzgajaju na planta ama (kao i u Matriksu).oba dela. Naravno. Franklin J.. a na tom tragu je i film Velika gu va u kineskoj etvrti (Big Trouble in Little China. npr. Na in na koji su u tim crta ima postavljeni vreme i prostor u scenama borbe je ono to reditelji Matriksa nastoje da ugrade i u svoje filmove. u kojoj postoji Veliki Brat (a koji se u Matriksu pominje kada i fa izam i Novi svetski poredak. John Carpenter). u kome se vodi bitka izme u ljudi i ma ina. a naro ito romani poput Zamjatinovog Mi. kao i filmove reditelja John Woo-a. Od autora hongkon kih akcionih. Strip u filmu i film u stripu Osvrnimo se malo i na crtane filmove i stripove. Bra a Vahovski dolaze iz sasvim druge sredine . u kome Neo pole e iznad grada poput svog popularnog prethodnika. anime). Orvelove 1984. Igranih filmova koji su uticali na bra u Vahovski veoma je mnogo. zatim Hakslijevog Vrlog novog sveta. Blade Runner (Ridley Scott). a holivudske filmove i ne cene naro ito. Ninja Scroll & Akira. kao to su Ghost in the Shell. Terminator i Aliens (James Cameron). Uop te uzev. kome je posve en zadnji kadar filma. u kome su ro eni i . kao izvor ideja su mogle biti kori ene i razne druge knjige. George Lucas). osim pobrojanih. Ovo bi. a posebno izdvajaju strip crta a Geof Darrow-a i njegovog junaka de aka-robota Rustija (Rusty the Boy Robot and the Big Guy).

U filmu Matriks je prikazan kao san. koji su zasnovani na nazivima stvarnih mesta u ikagu. Uostalom. 3.gde se dobro ose aju. ali i EON. 8. personalizuje tri Bo je li nosti: Boga oca. Sina i Svetog duha. koji slu i za eksploataciju ljudske energije.kapetan piratskog broda u filmu. a u filmu igra spasioca ove anstva. u koji se odlazi bez neke krivice i bez posebnog postupka. tamparska mustra. 6. po etak sveta (Bog je Alfa i Omega). 4. S druge strane. Iz njegovog imena izveden je naziv za morfijum. grad u Americi gde se nalazio najstra niji koncentracioni logor za ratne zarobljenike tokom ameri kog gra anskog rata (1861-1865). Svrha tog sna je da ljude dr i u pokornosti. ve nost. imenima ovi autori posve uju posebnu pa nju. Njeno ime direktno upu uje na Sveto Trojstvo. 2. 5. I to ne bilo kakav zatvor. Anderson tako e asocira na Andersonvil. Zaljubljuje se u Nea. boga sna. to zna i sin. ve najmasovniji koji je ikada zami ljen. to zna i ovek i nastavka "son". elije koje mogu da stvore druge elije. Mitski Morfej je mogao da se pretvara u sva ljudska bi a i da ih podra ava. kalup. jedan od izraza koji upu uju na Isusa Hrista. a vernost svom gradu iskazali su kroz nazive ulica u filmu. vrsta zatvora. Thomas A. Tomas je u po etku biblijski Neverni Toma. Ina e. me u elijska supstanca. materica.glavni lik. u stvari. to je ime helenskog boga snivanja. ili Sin ove iji. Morpheus . davalac oblika.lanica posade broda. narkotik. beskrajno dug vremenski period. . Anderson (Neo) . jednog od hiljadu sinova Hipnosa. Anderson je kovanica od gr ke re i "andros". Neo je latinski prefiks uz mnoge re i i zna i novo. 7. pa se mora zaklju iti da je Matriks. Ime Neo sadr i se u prezimenu aNdErsOn. Srednje slovo u imenu (A) je prvo slovo svih fonetskih sistema. etvrtasti niz znakova izme u dve zagrade. To je grandiozni koncentracioni logor. Anagram od NEO na engleskom jeziku glasi ONE (jedan). ta zna i Matriks? Ta re je bogata zna enjima na koja upu uju moderni re nici: 1. Trinity . koji ve ina ljudi smatra za realnost. asocira na alfu. Tajna igra imena Najpre. indikator rasprskavanja projektila itd.

On i Dozer su bra a blizanci. Mouse . Tank . tj. Dozer . Skra eno od Apocalypse (Otkrovenje Jovanovo). filmski glumac Regan.lan posade. ali se on kasnije ponovo pojavljuje iv. ra unanje. monogram. budan sanjati. skretnica. cisterna. zanositi se. skupa oni zna e izbor ili odluka dana. a ima veze i sa engleskom re i dozen.lan posade. Sajfa na engleskom zna i broj (cifra). Mo da se odnosi i na kompjuterskog mi a. prut. Apoc . tako da on i Neo ("one" . Du Jour na francuskom zna i dan. jezerce. Choi & DuJour . On za nagradu tra i iluziju novog identiteta i postaje.lan posade. ibanje. Jedan glumac sa tim prezimenom je pred kraj XX veka zaista postao vrlo "va an" . podrazumeva se). Radi se o izdajici (Judi). po sopstvenom mi ljenju "va na osoba". jer ovaj lik je dobar programer.1) ine binarni sistem prenosa informacija. Ime izvedeno od re i doze. Tako e i kompjuterska komponenta.lan posade. koji koriste kompjuteri. Ro eni su u tajnom gradu Sionu. Epok je kreirao kompjuterski virus pod nazivom etiri jaha a (apokalipse. Ime kazuje da je to osoba bez zna aja. deo Svetog pisma. Dvanaest je bilo Hristovih u enika. tenk. rupa. Neo odlu uje da po e sa njima na zabavu gde dolazi u kontakt sa jednim lanom piratske posade Nabukodonosora. . to zna i izbor. to zna i tuce (dvanaest). a u slengu mladu enu. kao i reditelji filma. Veliki brod. Svi zna i: iba. proro anstvo.Prijatelj iz kom iluka koji kupuje piratski softver od Nea i njegova devojka. te ko oklopljeno i naoru ano vojno vozilo. a ozna ava i nulu (0). agentu Smitu) i postao demon. Kompjuterski pirat se pridru io sebi sli nima. Dvanaest zanesenjaka koji su uspeli da promene svet. dok njom upravlja neuporedivo ve a sila. tekst koji otkriva budu nost. najmla i i najsitniji lan posade. Mi . prekida . Ovde se krije ironija na ra un osobe koja sebe zami lja va nom. Switch .kao predsednik SAD. Ime zna i da je to tiha osoba.Cypher (Mr Reagan) . to zna i dremati. perika u vidu pletenice.lan posade. I zaista. Re ozna ava i modricu oko oka. Choi je skra eno od choice. a za uzvrat dobio samo kratku iluziju ivota. Prema scenariju. Sajfa je an eo koji je prodao du u avolu (tj. ali tako e ukazuje i na tajno pismo. Njega ubija Sajfa. menja .lan posade. kao biblijski Lazar.

snimljen ovakav film? Za to. Agent Smith. Kovanica ukazuje na ono to se nalazi iza kore. du a. jedinog do koga ma ine jo nisu stigle. a na brodu (u realnosti) u plavoj? Za to Neo bira ba izme u crvene i plave pilule? Za to je. Sastoje se od po pet slova. savest.kratka. a korteks . Mnogi detalji u filmu. Ovim se aludira na budu u propast carstva ma ina. Oracle . a mo e da zna i i vodenu brazdu. pamet. gde bismo se dalje pitali: Za to su scene koje se de avaju u Matriksu (u snu) snimane u zelenoj gami. ako bi se podvrgli ovakvoj analizi. Nabukodonosor je bio vavilonski kralj koji je osvojio i razru io Jerusalim. Kako dalje sa Matriksom? Ovim poku ajem poja njenja imena i naziva u Matriksu otvorena su iroka polja za dalje razmi ljanje i tuma enje. proro i te kod Helena. Prvi deo imena je ime reke Rajne.Sion. ve ta ka prezimena.kompanija u kojoj radi Tomas Anderson. .. Sveto brdo. naziv poslednjeg grada i poslednjeg upori ta ljudi. bezli na. simbolizuju i pentagram. narav. pod vodu ili u svemir. ose anja.. Drugi deo zna i srce. adekvatna nema tovitoj prirodi ma ina. tajnog mesta duboko pod zemljom. Meta zna i iza. nisu osobe ve funkcije. znak avola. Zion .Rhineheart .naziv Morfejevog piratskog broda.Lojalni slu benik firme Metakorteks. agent Brown. daleke kontinente. Metacortex . poveli bi nas u nove filozofske i religijske sisteme. agent Jones . sveta zemlja. Nebuchadnezzar . za to.kora (mozga). hrabrost. na kraju krajeva.Orakulum. pro lost i budu nost. za to. u potsvesti. Oni nemaju imena i svi li e jedan na drugog.

knowthematrix. sportska nadmetanja datiraju daleko pre igara u Olimpiji kraj Elide.com/ http://matrix. Me utim. mr Goran Miloradovi Institut za savremenu istoriju Beograd Preporu ene Web stranice: y y y y y y y y y http://www.thematrixhasyou. U njima se takmi e sve sami najve i junaci.pseudolair.Olimpijske igre.co. Olimpijske igre modernog doba nemaju ba mnogo zajedni kog sa igrama koje su se odr avale u antici.believetheunbelievable. ali nikada ne gubiti iz vida da je Matrica uvek najbolje radila kada su ljudi mislili da nje ili nema.com/ http://www. Ve ina ljudi preferira kolektivne sportove. Ahilej organizuje nadmetanja povodom Patroklove sahrane. Naravno. ve i u samoj Ilijadi imamo podatke da su se takva nadmetanja i ranije odr avala u sklopu sakralnih (svetih) obreda. borba oru jem. dok retki prednost daju pojedina nim.com/ O olimpijskim igrama Retko ko u dana nje vreme nema svoj omiljeni sport koga zdu no prati.net/symbolism/ http://www.corona.htm http://www.htm http://whatisthematrix. dobro organizovana savremena sportska nadmetanja.. .trka kolima.html http://www.Treba pitati i tragati.bc. Me utim. A i pored njih. pesni enje.com/1999/Matrix. rvanje. jeste li se ikada zapitali kako je sve to stvarno izgledalo u vreme pobednika drevnih Olimpijskih igara? Prva..com/welcome. uslovno re eno. bacanje diska.matrixfans. jer Nestor ka e: K'o na Buprasijskom polju od Epejaca kad bje e Pokapan kralj Amarinkej.movie-page.uk/matrix/i.com/home.htm http://www.htm http://www.morrisonfilm. svake etiri godine pa nja i jednih i drugih biva usredsre ena na najveli anstveniji sportski skup dana njice .ca/films/details/matrix. U Homerovoj Ilijadi. a broj disciplina je ak i ve i no u prvim Olimpijadama . a dana nji sportski rezultati izgledaju kao produkt savremenih nau nih dostignu a. tr anje. Ali. ili da je provaljena. to u neku ruku i jesu. ga anje strelom i bacanje koplja.warnerbros. tu su i jo mnoga druga.

godine stare ere pa do 161. pa je do izra aja dolazilo razvijanje specifi ne snage. kod Lukijana (II v. to na me Usta. pesni enje. to za odrasle. ali i jednu disciplinu koje nije bilo na "programu" drevnih igara. s obzirom na tada nje komunikacije. pa da uporedimo anti ke sportiste koje poznajemo sa drevnih kipova podignutih u njihovu ast i. odnosno takmi enja. ve tine. godine stare ere) na fresci iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu imamo doslovce priru nik o rva kim zahvatima. vec desetine razli itih zahvata. Ako tome dodamo i podatak da je u periodu 144.bodi bilding. tj. godine nove ere. godine stare ere. Enopu sina Rvanjem dobih Ankeja Pleuronjanina. Poku a emo da odemo malo dalje. Anti ki borila ki sportovi Ali. Stotine godina tradicije rva ke ve tine u Mediteranskom basenu ostavile su traga. pored mno tva manje uvenih gimnasti kih nadmetanja. po ev od 776. Najcenjenije su bile Pitijske igre u Amfiktioniji. pa do 383. U razmatranje emo uzeti discipline kod kojih uslovi takmi enja (staza i rekviziti) nemaju uticaja na rezultat: rvanje. pa i Istamske. Od takmi enja u tr anju na jedan stadij (192 metra) napredovale su do manifestacije sa 18 disciplina. Nemejske u Kleoni i Argu. kato pale). Trening na tlu prekrivenim peskom (skamma) slu io je za ve banje tzv. a podloga je bila dobro nakva ena ilova a (keroma). Drugi vid treninga bilo je rvanje na tlu (kylisis. Po jednom predanju za etnik ovog panhelenskog takmi enja u Zevsovu ast bio je uveni tebanski junak Herakle. uspravnog rvanja (orthia pale). ovaj ga udarcem noge u zadnji deo kolena izbacuje iz ravnote e..n. ali ne prikazuju tok jedne borbe. mogu da stoje rame uz rame sa dana njim. to za de ake. Ve za XI dinastije u Egiptu (21331922. name e nam se zaklju ak da u organizacionom smislu i masovnosti anti ka nadmetanja. . pri kome je pra ina omogu avala da se ruke ne klizaju i do izra aja je dolazilo uve bavanje zahvata. jer nije lako vrsto stegnuti i dr ati nauljeno telo u blatu. a Ifikla dobra junaka. savremene profesionalce. Rvanje (Pale) Rvanje je jedan od najstarijih vidova borenja golim rukama. godine nove ere ak 45 polisa dalo pobednike na jedan stadij u Olimpiji..) imamo opis dva na ina treniranja ove ve tine.e. Za eci igara u Olimpiji vezani su za mitska vremena i religijske osnove.Pesnicom svladah tad Klitomeda. Tako. Ali. nije to jedina stvar po kojoj bismo ravnopravno mogli da upore ujemo sport u antici i danas. trkom nadtr ah. Scene rvanja ni u se kao na filmskoj traci. a po drugom Pelop. danas poznatu pod imenom . pankration. postojale su i mnoge druge igre. eponimni heroj Peloponeza. Igre su odr avane redovno svake etiri godine. U opisu me a izme u Ajanta i Odiseja u Ilijadi tako e se mo e uo iti kori enje ve tine: kada je sna niji Ajant podigao Odiseja.

Kao i dana nji. jake istaknute grudi. kratak vrat. ravan i ne naro ito jak stomak.hvat za ruku i bacanje preko ramena i akrocheirismos . trachelizen (hvat oko vrata). Omiljene tehnike bile su i anabastasai eis hypsos . malo povijena le a i jake noge. nepobe en od . Sli an podvig ostvario je i ruski rva Aleksandar Kareljin. Cenjene fizi ke predispozicije rva a bile su natprose no krupna i proporcionalna gra a. Scena uspravnog rvanja orthia pale. a estostruki olimpijski pobednik Milon zahvaljuju i svojoj snazi u ao je u legendu. Zanimljivo je da su i u antici rva i jako dugo ostajali u pobedni koj formi. rva i toga vremena va ili su za natprose no jake ljude. a ukupno 25 na velikim igrama. mesolabe (dizanje u vis) nakon koga slede rassein (bacanje) i drattein (valjanje).lomljenje prstiju. Mnoge tehnike primenjivane u rvanju imale su i svoje nazive: hamma ( vor). mnogo du e od ostalih sportista. Ve spomenuti Milon iz Krotona osvojio je est venaca u Olimpiji. dialambanein (hvat oko struka).Freska iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu. anchein (davljenje).

Poput Milona i on je najzad izgubio me tek kada mu je suparnik pru ao samo pasivan otpor.te ku vre u punjenu peskom i lak u. Takve meke trake duge 3-4 metra kori ene su do kraja VI veka stare ere. koji je ostao nezamenljiv za uve bavanje rada nogu. Pesni enje (Pyx) Pesni enje se umnogome razlikovalo od dana njega boksa. Ta oprema bila je u upotrebi do kraja II veka n. kao i meko remenje oblo eno vunom za trening (epispharai). punjenu prosom ili bra nom. O igledno. korykos . tokom treninga su kori eni i titnici za u i (amphotidai). Neizbe an deo treninga bila je skiamachia. meke opute od gove e ko e (meilichai) da bi pritegli aku i u inili je vr om. najra irenija ve ba takmi ara u pesni enju bila je skapane. u antici su one obezbe ivale jo vr i i silovitiji efekat. jer su povrede u iju bile redovni deo pesni enja. kada Rimljani uvode caestus. sa osvojene tri Olimpijade. ubadanje prstiju u rastresitu zemlju borili ta da bi ovi o vrsli za borbu. godine. U Ilijadi Epej i Eurijal koriste tzv. ljuto remenje (oxeis himantes ili myrmykis) oja ano na drugom i tre em zglobu prstiju.1987. Prva razlika je bila u "rukavicama". borba sa senkom identi na dana njem shadow boxing-u. bez upu tanja u borbu. kako pre dve i po hiljade godina. devet svetskih prvenstava i nebrojeno turnira u apsolutnoj kategoriji (preko 130 kg) rvanja gr ko-rimskim stilom. tehnike i kombinacija udaraca rukama. pru a takmi arima sli ne prednosti u pogledu takmi arskog veka u odnosu na ostale sportove. toliko est da su ovi borci dobili nadimak "karfiolske u i" (otothalidias). Poznavali su barem dve vrste vre a za udaranje. do 2000. tako i danas. Osim mekog remenja. remenje oja ano metalnim plo icama ili iljcima. Dok ih dana nji bokseri koriste da bi ubla ili udarac. uz prirodnu obdarenost i visoko razvijenu tehniku. specifi nost ovoga sporta. Tada se pojavljuje tzv. Me utim.e. . Klasi an bokserski gard prikazan na vazi iz druge polovine IV veka stare ere. Sam trening pesni ara bio je veoma sli an treningu dana njih boksera.

to je te ko objasniti samo fizi kim predispozicijama. kro e i direkt) bili su dozvoljeni i udarci bridom pesnice i vrhovima prstiju. kao to se to praktikuje u isto nja kim borila kim ve tinama. a Damoksen iz Sirakuze je svome protivniku Kreugu iz Epidama udarcem ispru enim prstima probio stomak i i upao creva. gard u pesni enju i gard u boksu (koji danas va i za borila ki sport sa najboljom ru nom tehnikom) su identi ni.osim i danas kori enih udaraca (aperkat. . est decenija olimpijski venci divlje masline odlazili su jednoj porodici. onda znate razliku izmedu njega i Mike Tyson-a. koristio udarac rukom kao eki em. Ipak. te se name e zaklju ak da su anti ki borci koristili najbolju mogu u tehniku borenja rukama . rimska skulptura iz II veka na e ere. A Dijagorina porodica je "vladala ringom" upravo toliki period. godine stare ere. godine stare ere) o igledno je imao specifi nu kolu borenja. karateu.To nas dovodi i do druge razlike u odnosu na savremeni boks . jer pobede u Olimpiji u pesni enju i pankrationu njegovi sinovi i unuci re aju do 404 godine stare ere. Tako je Glauk iz Karista. Koliko se cenila tehnika u ovom sportu ilustruje podatak da su naro ito cenjeni bili borci koji nisu primali udarce a pobe ivali su. zahvaljuju i ve tini i izdr ljivosti. pobednik u Olimpiji 520. Dijagora sa Roda (pobednik 464. Bokser.kretanje boksera i blokade i udarce koji se danas nalaze i u boksu i u npr. Koliko su Dijagora i njegovi potomci uspeli da usavr e sistem treninga i tehniku borenja? Ako ste imali prilike da gledate me eve Jack Dempsey-a iz tridesetih godina pro loga veka.

koje je trajalo sve dok jedan od protivnika ne padne tri puta. Takav sport postoji i danas." U ovome opisu nije te ko prepoznati skip . a ostaju na istom mestu. U ile su se i tehnike padanja. sigurno ste uli za ultimate fight.na tlu (kato pankration).. Kao i danas.caestus.sudaraju se i biju i rukama i nogama . a drugi pak borbom najboljeg pesni ara me u rva ima i najboljeg rva a medu pesni arima.. . kada se jedan borac na e na le ima drugog i ste u i ga nogama zadaje mu udarce u glavu i vrat. vide se o iljci i karakteristi ne "karfiolske u i". ska u zajedno u vis i udaraju nogom u vazduh. Zabranjeni su bili samo ujedanje i zabadanje prstiju.neki su ga smatrali spojem nesavr enog rvanja i nesavr enog pesni enja. dok je u toku treninga i predtakmi enja upra njavano uspravno borenje (ano pankration). jer glavna borba na takmi enjima odvijala se nakon pada . iako je u ve ini zemalja zabranjen.Glava boksera sa prethodne slike. ake boksera sa remenjem iz rimskog doba . Pored zahvata iz pesni enja i rvanja bili su dozvoljeni i udarci nogom. te Lukijanov Anaharsid sa udenjem konstatuje: ".tr anje u mestu koje se danas koristi u treninzima svih sportova i uve bavanje no nih udaraca. bio bi od sudije opomenut udarcem ibom.. a drugi su svi hitri i ska u na noge kao da tr e. Takode su kori eni i udarci glavom. ovaj vid borenja je izazivao opre na mi ljenja . Pankration Pankration je bilo doslovce borenje svom snagom. To nam ilustruju slike sa vaza i amfora i pisani dokumenti. a onaj ko bi napravio prestup.. I danas se praktikuje napad u antici zvan apopignos.

godine stare ere) i Koragos. usput mu podme u i nogu. Pri a kako su se u dvoboju sukobili Dioksip iz Atine (najbolji pankratist u Olimpiji 336. .Sudija zamahuj ibom da bi opomenuo pankratistu koji protivniku zabija prst u oko. ve i u svakom pogledu najspremniji borci. ovo i najbolje pokazuje. Nenaoru ani Dioskip je potpuno opremljenog Koragosa savladao samo blokiraju i mu zamah ma em jednom rukom. Pankratisti su bez sumnje bili ne samo najokrutniji. Pobe eni je imao sre u da dobro uve bani pankratist borbu nije nastavio i na tlu. ratnik Aleksandra Makedonskog. Taj zahvat je bio poznat kao "trik petom" (apopterizen). dok ga je drugom izbacio iz ravnote e.

Blokada no nog udarca. ali ne zaboravite da je u staroj Olimpiji i irom Helade imao mno tvo poklonika. a s druge strane i gimnasti (gimnastes). O treningu. Kao to smo videli. petodribi (paidotribes) koji su se brinuli o op tem fizi kom razvoju mladih. te je helenskog atletu je opslu ivao itav mali tim stru njaka. IV vek stare ere. trening nije jedina komponenta u stvaranju vrhunskog sportiste. i danas popularni zahvat. treningu se pristupalo veoma profesionalno. Ali. koji su bili specijalizovani samo za odre ene sportove. zadu eni za mazanje tela uljem. poimanju lepog.. Prvobitni aleiptes. body bildingu . Na e doba pored ultimate fight bele i i ponovno osnivanje Pankration saveza u vi e zemalja sveta.Apopignos.. upoznaju i se samo sa nekim od anti kih sportskih disciplina. Mo da e vam ovaj sport izgledati surovo kada ga budete videli. II vek na e ere. Pominju se ak i dve vrste trenera. postali su i atraleiptes i primenjivali su masa u pre i . Trening pankratiste koji uve bava no ne udarce (IV vek stare ere).

to ne bi trebalo da nas udi kod naroda koji je kao obavezni deo vaspitavanja mladi a koristio ve be u palestri. jer e amac potonuti ako samo jednom nogom stane u nj. Tada nja medicina je odredila i ta an odnos izmedu ve banja." S druge strane. Kada je persijski komandant Masistije pao u boju kod Eritreje. kao i pri le enju povreda. Izvrgavanje sportista ruglu ide dotle da u Lukijanovim Razgovorima mrtvaca Haron ka e atleti Damasiju. Lepota udru ena sa visinom i snagom bila je ideal. Sportistima se zamera da su postali neupotrebljive me ine koje samo jedu. Agias. Skini sve to. kada o alo eni Prijam dolazi Ahileju da ga moli za telo mrtvoga sina Hektora. rimska kopija prema Polikletovom . kao rezultat dugotrajnog promatranja i studiranja. jer be e na bogove nalik. spavaju i ve baju. on ne mo e a da ne primeti lepotu ubice svoga sina: Tada se Dardanov sin Ahileju diviti stao Kakav li je i kolik.nakon takmi enja. pre nego e ga primiti u amac: "Nisi go dragovi u moj. treba razmotriti i poimanje lepog u Helena. dao je li no vi enje savr enih proporcija ljudskog tela u svojem spisu Kanon i istoimenoj skulpturi. odmora i jela. uveni vajar Poliklet (polovinom V veka stare ere). Smisao za mu ku lepotu prona i emo ve u Ilijadi. Olimpijski pobednik u pankrationu Doriforos. kad si toliko meso na sebe nabacao. Heleni su ga pronosili kroz svoje redove i mnogi su dolazili da se dive njegovoj veli ini i lepoti. I pored svoje muke. te u II veku nove ere dolazi i do otvorenog sukoba mi ljenja izme u sportske i "obi ne" medicine.

Dakle. najve em prazniku u slavu boginje Atene u istoimenom gradu. Neka vrsta prete e dana njih takmi enja u bodi bildingu postojala je u vidu nadmetanja za prvenstvo u lepoj mu kosti.464. originalu. koje ne bi imalo primenu u nekom odre enom sportu. sve to je bilo dobro znano i u anti ko vreme. Vi e puta pominjani Milon koji je nosio tele dok ono nije postalo bik. Mironov Diskobolos.Milonov sistem). Sude i samo po oskudnim pisanim izvorima koji su nam sa uvani. pri emu je obavezno da takmi ar bude to krupniji i sa to bolje izra enom muskulaturom. esto se u savremenoj bodi bilding literaturi uzima za rodona elnika treniranja sa postepenim pove anjem optere enja (danas se takav trening naziva Weider sistem. a nagradu bi odnela fila koja bi dovela najlep e i najsna nije ljude. dugotrajnim odmorom uz obaveznu masa u i izuzetno napornim treningom sa optere enjem. Tako su o Panatenejama. godine stare ere. To se posti e enormnim koli inama hrane. postojali su svi uslovi koji bi dali mesta pretpostavci da je bio razvijen kult gradnje lepoga tela. i tako po legendi razvio svoju snagu. Osnovna karakteristika savremenog bodi bildinga je ocenjivanje takmi ara na osnovu ta no utvr enih odnosa izme u pojedinih delova tela. Pitanje je da li je veli anje lepote i snage zaista rezultovalo pojavom atleta koji su imali za cilj isklju ivo veliko i lepo telo. vr ena nadmetanja u mu koj lepoti. Polikletov Diadumenos. snazi i stezi. mada bi pravilnije bilo . . zvana jo i Kanon.

bra na i maslinovog ulja. obnovljene su Olimpijske igre. kao i da takmaci koje mu suprotstavljamo nisu koristili anaboli ke steroide i ostale suplemente. a vrhunski sportisti su postali cenjena roba koja ivi od svoga tela i za svoje telo.Vratimo se na kratko prethodnim. do dekadencije sli ne onoj u XX veku. sa plemenitim idejama razvijanja ljubavi medu narodima i bavljenja sportom radi istote ivljenja. Njihova tela. Ali. masivno i sa izra enom muskulaturom. tj. Upore uju i njegovu gra u sa savremenim "graditeljima tela" ne sme se prenebregnuti injenica da je na Herakle u opru enom stavu. kao i tela drugih sportista proizvod su vi egodi njih ve banja. izra enu po Lisipovom originalu. po etkom XXI veka. Takvo telo. koja prikazuje oveka ija gra a ne zaostaje za bodi bilderima 1970 .ih. ali i za slavu. njihova gra a je jo uvek odgovarala potrebama odre ene discipline. a da po etkom V veka stare ere prelaze na mesnu ishranu. i da bi jo impresivnije izgledao u nekoj od takmi arskih poza. ve ba tegovima). i do zaljubljenosti u sopstveno telo? Godine 1896. svedo i nam pomen upotrebe dugih haltera. pogledajmo skulpturu Herakla. gde su se atlete nadmetale za vence na injene od divlje masline. Danas. sport je visoko profesionalizovan. ne nastaje bez treninga sa optere enjem i ishrane probranom hranom bogatom proteinima. anti ki sport je uspeo da pre e put do pojave profesionalaca koji su se takmi ili za novac i zadovoljenje svoje po ude. ovde spomenutim sportovima i pogledajmo gra u tih boraca. dvoru nih tegova (halterobolia. a na Olimpijadama su se takmi ili isklju ivo amateri. Od svetih igara religijskog karaktera u Olimpiji. U prvoj polovini XX veka osnivaju se mnoga amaterska sportska dru tva. kao i podatak da su se takmi ari u pripremama za igre u Olimpiji prvobitno hranili mladim sirom i me avinom sira. . omorike i celera. smokvi. koji u antici nisu postojali. Ipak. Da je tako i bilo. Da li je istu degradaciju do ivela i sama svrha ve banja? Da li je ideja o ve banju radi osposobljavanja mladih za rat i mu ko nadmetanje vremenom do la do sasvim druge krajnosti. Nemeji. u igri je ogroman novac. bez suvi ne mi i ne mase koja bi im usporila pokrete. Istmu. Rimska kopija Lisipovog Herakla u odnosu na moderne bodibildere.

Beograd: Vreme knjige. a i mnogi drugi ljubitelji ovakvih prizora. ne samo pomra enja.tufts. fotografi izabrali kadrove i usmerili aparate. London.tufts. Opis Helade. 1930. J. 1991.usask. Gardner. 1994. (Ni to ne emo videti. 1988.edu/ynhti/curriculum/units/1998/3/98. Hesiod. Oxford. a prvo potpuno pomracenje Sunca ovde bismo morali da ekamo skoro vek ipo.freesurf. S. 1921. godine od 14:40 do 17:20. recimo 2000.yale. Chikago. godine u 21 as i 50 minuta po elo je potpuno pomra enje Meseca. .html http://www. Swalding. jula 2001. Zagreb.html http://www. jer e malo ko krenuti na jug africkog kontinenta. godine pre nove ere moglo videti pomra enje Meseca iz ju ne Engleske. Zagreb. Homer. novembra 2003. Ilijada (prevod Tome Maretica). A. Njutnova mehanika nam ve nekoliko stole a daje mo an alat da prilicno precizno predvidimo. Odabrani razgovori.03.) Prvo pomra enje Meseca koje emo odavde mo i da vidimo bi e 9.09. Tako mo emo da izra unamo da li se i kada. & Arete. Greek Sports from Ancient Sources.fr/ Arheoastronomske metode i arheolo ko-astronomske prepirke Devetog januara teku e 2001. pa se ne e videti iz na ih krajeva po to e Mesec da se ereti nad onom drugom polovinom Zemlje. Lusaki.Adam Crnobrnja konzervator Muzeja grada Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y iri . Beograd. Pausanija.perseus. Astronomi.edu/Olympics/pankration. profesor astronomije sa Bostonskog univerziteta. Miller. Da li je mogu e da su i tada nji itelji britanskog ostrva mogli da znaju za to pomra enje pre no to je ono po elo? D erald Hokins (Gerald Hawkins).edu http://www. G. Poslovi i dani.html#top http://www. ve i mnoge druge astronomske doga aje u irokim vremenskim intervalima. Athletics of the Ancient World.ca/antharch/cnea/CourseNotes/gkgameslides. 1970.perseus. ve su bili pripremili svoje teleskope. Igre u Olimpiji. juna i u. svojedobno je uzburakao nau nu javnost tvrde i da je odgovor na ovo pitanje potvrdan. Novi Sad.x. Znamo da e slede e pomra enje Meseca biti 5. Prvo sledece pomra enje Sunca bi e 21. recimo. Lukijan. desice se u 13:10 i trajace tri i po minuta. 1996.pankration. The Ancient Olympic Games. 1957. Preporu ene Web stranice: http://www.

Astronomi ga najvi e pamte po otkri u helijuma na Suncu. on tra i pravce koji se odnose se na ta ke izlazaka i zalazaka Sunca. izme u ostalog. 1836-1920). on koristi o-ruk sistem. prvi nau nik koji istra uje Stounhend sa astronomskog stanovi ta bio je Sir Norman Lokjer (Lockyer. Po to je glavna osa usmerena ka severoistoku. godine pre nove ere. ukazivali na bitne ta ke vezane za istaknute polo aje Sunca na horizontu tokom godine. . Lokjer teodolitom meri njen azimut za koji. a onda. do 1000. Penrouzom (Penrose) sprovodi merenja istaknutih pravaca na spomeniku i na onovu njih ga datuje na 1860. Me utim. sa gre kom ne ve om od jednog stepena. Zajedno sa F. Potom analizira i Stounhend . i 1500. Glavna njihova zamerka bila je ta to ta ke kojima je definisan mereni pravac ne moraju biti objekti koji su izgra eni u istom periodu. vratimo se Hokinsu. 1859. Za razliku od Lokjera koji analizira nekoliko unapred odabranih. a potom i knjigu. godine pre nove ere. Za Mesec je na ao 14 takvih pravaca (neki od tih pravaca oznaceni su na slici). arheolozi su se prema njemu postavljali veoma kriticki. dolazi do navedene vrednosti koju. zbog ovih svojih radova mnogi dana nji istra ivaci Lokjera smatraju ocem arheoastronomije. Na koji na in? Poznato je da Sunce izlazi najsevernije na horizontu na dan letnjeg solsticijuma. za geografsku irinu Stounhend a. usled ega se za etiri milenijuma. Tokom putovanja po Mediteranu i Egiptu Lokjer konstatuje da su neki hramovi orijentisani prema izlasku Sunca. slu ila u praistoriji. dobija srednju vrednost od 49. godine osnovao danas uveni Nature. Dakle. a naro ito me u arheolozima. godinu pre nove ere. Iako je Lokjerov metod sa astronomskog stajali ta potpuno korektan. ve i kao ra unar za predvi anje pomra enja. zbog mogucih gre aka aproksimira na vremenski period od 1900. Hokins nije na ao nikakve pravce koji bi ukazivali na izlaske ili zalaske zvezda i planeta. pomerila ne to manje od jednog stepena. Na osnovu razlike u azimutima izmedu sada njeg izlaska Sunca u vreme letnje dugodnevnice i izmerene vrednosti. Naime. U svakom slu aju. Konkretno. a potom izvesno vreme radio kao njegov urednik. najvi e ostao poznat upravo po svojoj astronomskoj interpretaciji funkcije pojedinih lokaliteta. ipak. smatrajuci da je Stounhend izgra en u tom periodu. razmatra prakti no sve pravce odre ene parovima kamenova na spomeniku. Lokjer je. ne samo kao svojevrsna astronomska opservatorija. osim solsticijuma. gde saop tava da je otkrio na koji je na in Stounhend (Stonehenge). Medutim. No. tra i me u njima one koji imaju astronomski kontekst. konstrukcijom Stounhed a nametnutih pravaca. ova ta ka se lagano pomera. gde konstatuje da su ovde. uz pomo ra unara. Arheolozima je. njegove su tvrdnje bile o tro osporavane u nekim akademskim krugovima.5717 stepeni.re ena tajna Stounhend a) sadr i i problemati ne postavke. planeta i nekih sjajnijih zvezda u periodu od 2001.02 stepena za jedno stole e. konstatovao je 10 pravaca koji su. Zbog precesije Zemljine ose rotacije. Meseca. ovo pomeranje je veoma malo i iznosi 0. to su kasnija datovanja i potvrdila.ezdesetih godina minulog stole a on je objavio lanak u casopisu Nature. ta nije ka tacki blizu koje sada izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. Izme u ostalog utvr uje da je glavna osa Amonovog hrama u Karnaku usmerena ka ta ki gde izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. Kako doti na Hokinsova knjiga (Stonehenge Decoded . poznati nau nik toga doba. nakon korekcija. poznata monumentalna kamena gra evina u ju noj Engleskoj. markirane i ravnodnevnice.

U ovom kriti kom lanku koga objavljuje asopis Antiquity. do ao je do zaklju ka da su tada nji graditelji imali jedinicu za merenje du ine (megalitski jard. sasvim je drugacije reagovao na Tomove argumente. dobija da je rizik takve pretpostavke ak 50%. lokalitet Naska (Nazca). kada uspeva da ih ubedi. Arheolog Ri ard Atkinson. koji je ranije bio estok kriticar Hokinsovih spekulacija. Istra io je ih je oko tri stotine. Crvene linije odnose se na izlaske i zalaske Sunca.Plan Stounhend a sa ucrtanim pravcima koji imaju astronomski kontekst. 1894-1985). koji iznosi 83 cm)! U istra ivanjima mu poma u sin Ar ibald. ciji polo aj omogucava veoma precizna merenja polo aja Sunca i Meseca. Sa sebi svojstvenom sistemati no u on je ponovo izvr io topografska snimanja Stounhend a i ispostavilo se da centralna konstrukcija nije u obliku grube potkovice. Za razliku od Hokinsa. Hokins se. Poneo se kao pravi engleski d entlmen. Statisti kom analizom samerljivosti najfrekventnijih izmerenih du ina. arheoastronomska struja dobija poja anje u radovima profesora Aleksandra Toma (Alexander Thom. ve je deo potpuno pravilne elipse. Tom od tridesetih godina sistematski i detaljno geodetski meri arheolo ke lokalitete u Britaniji. Atkinson. smatraju i da svoju pa nju treba da posveti ostalim sli nim. Krajem ezdesetih i po etkom sedamdesetih. Hokins u osnovi temelji svoju pri u o 'neolitskom ra unaru'. poznat po neobi nim ogromnim geometrijskim figurama. Do ovog vremena Tom se nije eksplicitno bavio Stounhend om. a i ostali lanovi porodice. Takode je utvrdio da se na horizontu iz Stounhend a vide i udaljeni orijentiri. . ali u Engleskoj (crop-circle patterns). Francuska) i Brodgarov prsten na Orknijskim ostrvima. Istra ivao je i kamene kolonade u Karnaku (Bretanja. Upravo na tim nalazima. on se uveliko bavi tajanstvenim geometrijskim formacijama. Posebno se bavi geometrijskim oblicima i geometrijskim odnosima kod neolitskih gradevina. a zelene na Mesec. jedan od tada vode ih autoriteta za Stounhend na Hokinsovu 'Re enu tajnu Stounhend a' odgovara 'Mese inom iznad Stounhend a' (Moonshine on Stonehenge). Atkinson proverava kolika je verovatno a da konstatovani pravci nisu slu ajni. bezrazlo no zapostavljenim spomenicima. pak. Devedesetih godina. usmerava na sli an problem u Peruu.

U razvoju Stounhend a mogu se izdvojiti tri osnovna perioda. najpre postavljaju pitanja. pri emu su prva i poslednja me usobno vremenski udaljene preko hiljadu godina. stari samo oko 5 hiljada godina. ba kao to su pe ine Lasko i Altamira postale simbol za umetnost ljudi Ledenog doba. stare 25 milenijuma. ilustruje i injenica da se u nju uklju io i Fred Hojl (Hoyle). izazivaju divljenje. Vi e od polovine tog vremena proteklo je od po etka gradnje (prve faze) do podizanja velikih megalita koji su danas glavna asocijacija na ovaj spomenik. Klajv Ragls (Clive Ruggles) sa univerziteta u Lesteru. uzburkala duhove esdesetih i sedamdesetih godina. Stounhend i njemu sli ni spomenici. koji nudi svoj model za arheoastronomsko funkcionisanje Stounhend a. ina e jedan od vode ih arheoastronoma danas u svetu. dok ove pe inske slike. sigurno ne bez razloga u svojoj knjizi Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. pokrenuta Hokinsovim delima. Me utim. period izme u 60. poznati engleski astrofizicar. i 80. Na e znanje o njima suvi e je povr no da bismo pouzdano znali za ta su ove konstrukcije kori cene i kako su funkcionisale.Koliko je polemika oko arheoastronomije. U svakom slu aju. gra en u nekoliko faza. Stounhend kao Altamira Verovatno zbog toga to je esto bio predmet istra ivanja i velikih polemika. godine minulog veka uzima kao prvu fazu u intenzivnom razvoju arheoastronomije. . ona koje je definisao i razlu io sam Atkinson. sli no drugim takvim gra evinama na Britanskim ostrvima. Stounhend je praistorijski spomenik ije je prou avanje najvi e doprinelo utemeljenju prou avanja drevne astronomije. Stounhend je. Stounhend je postao op te prepoznatljiv simbol za bavljenje oveka naukom (naravno. u irem i manje striktnom zna enju te re i) u praistoriji.

pored njegovog ruba nalazi se prsten od 56 velikih rupa.Tri faze razvoja Stounhend a. koji ih je opisao jo u XVII veku. Obrijev prsten verovatno su tada bili postavljeni drveni stubovi. usa ena u mali rov unutar Avenije. tu pripadaju i etiri usamljena kamena uz unutra nju stranu kru nog nasipa.tzv. U ovim jamama prona ene su ko tane igle i kremirane ljudske kosti. prilaz oivi en sa dva paralelna zemljana nasipa. Na osnovu irine i dubine rova. od kojih su danas samo dva sacuvana (slika iznad). a nakon toga da su slu ile za skladi tenje ostataka ceremonijalnih svetkovina. Avenija se u pravoj liniji pru a skoro 300 metara. od kojih jedna savija ka severu. procenjuje se da je nasip. tzv. Prvoj fazi verovatno pripada i jedan usamljeni kamen . datovanu na oko 3000. Konstrukcija od masivnih kamenih gromada podignuta je u tre oj fazi. predstavlja kru ni nasip (hend ). Obrijevih jama. U rupe koje ine tzv. tipi no za neolitske kulture sa podru ja Veseksa. sa plitkim rovom sa spolja nje strane. . Prvu fazu. Iz njega je verovatno i iskopavan materijal za gradnju nasipa. Ona je izgradena kasnije i uglavnom je svrstavaju u drugu fazu. bio visok oko 2 metra. U okviru zemljanog nasipa. godine pre nove ere. odakle po inje tzv. 98 metara u pre niku. nazvanih tako u cast D ona Obrija (Aubrey). a druga ka istoku prema reci Ejvon. kada je izgra en. Petna stena (Heelstone). U prvoj fazi uglavnom su dominirali zemljani radovi. Rov je otvoren sa severoisto ne strane. Avenija. Verovatno da su u njima bili usa eni drveni stubovi. a potom se se deli na dve grane. Takode.

unutar potkovice (zapravo elipse) podignut je ovalni prsten. od obra enog kamena iz druge faze. razmatra emo samo njih. verovatno u nameri da se u njih smeste preostale stene od plavi astog kamena preostale iz faze II. Kamene gromade. prilikom ovih . Ovaj kamen poti e sa planina jugozapadnog Velsa. Ako je ovakva konstrukcija i slu ila za predvi anje pomra enja. a oko sarsenskog prstena su iskopane dve kru nice sa po trideset rupa u svakoj. Sarsenske stene (u pitanju je tercijarni pe car) dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. Izgleda da ovaj rani kameni spomenik od delimi no obradenih i oklesanih stena nikada nije bio zavr en. koje su udaljene preko 300 kilometara. pomra enja Meseca znatno frekventnija od Sun evih. Dana nji izgled Stounhend a. Otvor dvostruke kamene kru nice okrenut je u pravcu avenije. U daljem tekstu poku a emo da. Ciklusi Mese evih pomra enja Pomra enja Meseca su pojave kada se Mesec nalazi u Zemljinoj senci. Me utim. Monoliti su visoki po 9 metara i te ki pet tona. U njoj je podignut kru ni deo od ogromnih sarsenskih stena povezanih popre nim gredama. gledano iz jednog mesta. predstavimo neke modele koji mo da obja njavaju kako je ona mogla biti ostvarena. ka ta ki izlaska Sunca za vreme letnjeg solsticijuma. pri a o funkciji Stounhed a je daleko od namere ovog lanka. Nakon stotinak godina.U drugoj fazi. koja se povezuje sa kerami kim nalazima Kulture pehara (Beaker). tj. pod pretpostavkom da je ovaj praistorijski spomenik imao i takvu funkciju. za koju je Aleksander Tom utvrdio da je deo elipsastog prstena. po kojima je Stounhend i danas prepoznatljiv. te ko je zamisliti da joj je to bila jedina namena. Po etak ove faze datuje se na 2000. godinu pre nove ere. Zbog toga to Zemlja ima atmosferu koja razli ito prelama pojedine delove spektra Sun eve svetlosti. Po to su. Unutar prstena potkovi asta forma od trilitona (po dva uspravna kamena sa popre nom gredom). Najmonumentalniji deo Stounhend a izgra en je tre oj fazi. visoke 9 metara i te ke u proseku pet tona dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. podignut je dvostruki prsten sa 80 stena od pemrok irskog plavi astog kamena. osim pomenute Avenije.

Mesec za vreme potpunog pomra enja. tada se Sunce. tj. Zemlja i Mesec nalaze u istoj ravni. Zemlja i Mesec nalaze. Snimak je napravljen u Petnici 9. Tada se Sunce. ve zaklapaju ugao ne to ve i od 5 stepeni. a pri intenzivnijim pomra enjima. Kada se Mesec na e u jednom od vorova. period izmedu dva uzastopna istovetna polo aja Meseca u odnosu na Sunce. pomra enje Meseca se doga a samo onda kada se PUN Mesec na e u blizini jednog od vorova (Sunce je onda u blizini drugog vora). ve le e i na istoj pravoj. ravan Zemljine putanje oko Sunca. dakle. godine. Linija po kojoj se ove dve ravni seku naziva se linija vorova i sadr i dve ta ke ( vorove) u kojima Mesec na svom putu oko Zemlje se e ravan ekliptike. po to se ravni Meseceve putanje oko Zemlje i Zemljine oko Sunca ne poklapaju. samo onda kada je pun Mesec. Zbog dimenzija Zemljine senke koja je oko dva puta ira . sinodi ki mesec. ini se da Mesec nestaje. Ova pomra enja se de avaju onda kada se Mesec i Sunce nalaze na suprotnim stranama u odnosu na Zemlju. do pomra enja ne dolazi pri svakom punom Mesecu. recimo izme u dva uzastopna puna (ili mlada) Meseca. januara 2001.pomra enja Mesec dobija zanimljivu crvenu boju. tj. ne samo u istoj ravni. Dakle. Stoga je osnovna vremenska mera za pojavljivanje pomra enja tzv. Me utim.

pa se i pomra enja ponavljaju istim redosledom kao u prethodnom ciklusu. Gornja skica predstavlja situaciju kada to nije slu aj.212220 dana i ne to je kra e od vremena koje protekne izme u dva uzastopna puna Meseca. jedan saros sadr i 223 sinodi ka meseca. sinodi kog meseca koji iznosi 29. tzv. iznosi 241. Kada je u tim periodima pun Mesec. linija vorova nije nepokretna. Zbog precesije Mese eve putanje. ve se kre e po ekliptici.6 godina. To. ovaj uslov je donekle ubla en. Po to se Sunce na ekliptici pomeri pribli no jedan stepen za jedan dan. pa iako je pun Mesec. Donja skica ilustruje situaciju kada dolazi do pomra enja Meseca. do pomra enja ne dolazi. pri emu napravi pun krug za 18. Kako je u pitanju ceo broj drakonisti kih meseci. Mesec zauzima isti polo aj i u odnosu na vorove. iznosi 27. Od po etka do kraja .998. tj. jedino tada dolazi do pomra enja Meseca. tj. Rezonancijom ova dva perioda nastaje saros. Naime. do pomra enja Meseca dolazi samo onda kada se Sunce nalazi u blizini linije vorova Mese eve putanje. do pomra enja mo e do i kada za vreme punog Meseca Sunce nije udaljeno od vorova vi e od 17 stepeni. odnosno 6585.5330589 dana. Vreme za koje se Mesec ponovo vrati u isti vor. Po to se putanje Meseca oko Zemlje i Zemlje oko Sunca ne poklapaju. vremenski interval nakon kojeg Mesec i Sunce ponavljaju isti uzajamni polo aj u odnosu na Zemlju. to zna i da tokom godine u proseku postoje dva kriti na perioda od po tridesetak dana kada mo e do i do pomra enja. drakonisti ki mesec.321124 dana. pribli no CELA 242 drakonisti ka meseca. s druge strane.od Meseca. Naime.

time i 8 sati kasnije u odnosu na odgovaraju e pomra enje iz prethodnog ciklusa. Za 56 godina broja e ponovo ukazivati na zimsko 'kratkodnevni ko' pomra enje Meseca. ono e se desiti i 2019. 10 jama. odre ivao je pravce Mese evog izlaska u vreme oko zimskog solsticijuma. Pomra enje 11. u du em ili kra em periodu poklapaju. godine e ve im delom biti u prvoj polovini no i. Zbog 1/3 dana 'vi ka' u sarosu. kada je pun Mesec ispod horizonta. da bi do lo do pomra enja Meseca. polo aji se skoro u potpunosti ponavljaju. jer e pasti za vreme obdanice. tri obilaska vorne linije po ekliptici (3 X 18. potrebno je prvo. u takvim slu ajevima kriti ni period za pomra enja pada oko solsticijuma. dakle u pribli no isto vreme kada je bilo i 9. bilo bi mogu e predvideti i ostala zimska pomra enja. 10. godine bilo pomra enje Meseca. osim sarosa koji je prirodni ciklus za pomra enja. tj. Na osnovu toga Hokins dolazi do zakljucka da nakon 56 godina. Me utim. bilo je potrebno da se one no i kada se desi pomra enje Meseca. pomra enja padaju u isti dan godine (koji se. ukoliko u period ulazi pet prestupnih godina. 9. oko 54 godine i jednog meseca. markirni kamen postavi na poziciju koja se nalazi u pravcu Petnog kamena. Drugim re ima. koja je oko dva puta ve a no to je Mesec. Do ao je do zaklju ka da kada u takvim slucajevima PUN Mesec izlazi u pravcu Petnog kamena. postoje i isto teorijski problemi. februara 2055. da je pun Mesec i. zbog veli ine Zemljine senke. januara 2037.sarosa protekne 18 godina i 11 1/3 dana. Ako se po istom principu ustanove broja i i za ostala pomra enja sa intervalima od 9. godine pre nove ere posebnu pa nju je obratio na situacije kada je Mesec izlazio u pravcu Stounhend ovog Petnog kamena. odnosno kada je Sunce dovoljno blizu vorovima Mese eve putanje. On je periodi an samo za pomra enja pri takozvanom visokom Mesecu za vreme zimskog solsticijuma. Osim mogu ih nezgoda prakti ne prirode vezanih za markiranje. godine 23. tada dolazi do pomra enja Sunca ili Meseca. januara 2001. Nakon tri sarosa. Osim toga. ako je 9. Da bi ova ra unaljka funkcionisala. pribli no 56). januara uve e 2001. ali se nakon nekog perioda prekinu. recimo. budu i da je to prakti no jedini parametar koji se dovoljno precizno mo e uo iti i markirati. Zemljani radovi za instaliranje ra unara Kako bez znanja nebeske mehanike 'provaliti' ovaj sistem? Kao to je re eno. U svojim prora unima za period od 2001.83.61 = 55. marker se pomeri za jednu poziciju udesno. Na primer. tj. Pomra enje 31. D erald Hokins dolazi na ideju da je mogu e da se bar neki od tih ciklusa mo e konstatovati dugoro nijim sistematskim pra enjem Meseca. Period od 56 godina nije pravi ciklus pomra enja. 9. januara ujutro. On tra i vezu izme u pomra enja i pozicija na kojima izlazi Mesec. mogao meriti od dana solsticijuma) i pretpostavlja da su Obrijeve jame slu ile za brojanje godina u jednom 56-ogodi njem ciklusu. mogu izdvojiti i drugi ciklusi pomra enja koji se sa ve om ili manjom precizno cu. . potom. i samo za njih. godine se ne e videti. 9. da je Sunce u blizini jednog od vorova Mese eve putanje. drugo. do pomra enja dolazi kada se pun Mesec na e u kriti nom periodu za pomra enja. pomra enja se u slede em ciklusu de avaju oko 120 stepeni zapadnije. recimo na dan jednog od solsticijuma. svake godine. do 1000. odnosno 10 1/3 dana. Zbog toga se.

Markirni kamen (ili markirno stablo) S prati kretanje Sunca po ekliptici. ema programa data je na donjoj slici. Po istom principu.Crte Radivoja Arsi a Fred Hojl uzima da Obrijev prsten predstavlja emu uglovne podele ekliptike. Dalje. On pretpostavlja da je po rupama bilo mogu e preme tati kamenove za markiranje. Kada se linija cvorova N1N2 poklopi sa linijom SM. prakti no jedna cela godina). Kako linija vorova napravi pun krug po ekliptici za 56 godina. a N1 i N2 (uvek na suprotnim stranama kruga) prate kretanje vorova. Obrijev prsten (mo e da) funkcioni e i samo kao ra unaljka za predvi anje pomra enja. pri cemu se tacke S i M nalaze na suprotnim stranama. marker M kretanje Meseca. ako se marker za Mesec pomeri svakoga dana za dve pozicije. nakon 2 x 28 = 56 dana ponovo se dolazi do po etne pozicije. . to je dovoljno svake godine pomeriti markere za tri pozicije da bi se nakon tog perioda do lo do iste ta ke. Prema njemu. dakle. marker S koji prati kretanje Sunca po ekliptici treba pomeriti za dve rupe svakih 13 dana (56 x 13 / 2 = 364 dana. desi e se pomra enje Meseca.

ema Freda Hojla za predvi anje pomra enja u Stounhend u. Do pomra enja dolazi kada se plava, crvena i zelena linija poklope, a pri tome se markeri za Sunce i Mesec na u na dijametralno suprotnim stranama Obrijevog prstena. Lako je uo iti da za ovaj metod nije bitno kako su linije orijentisane u odnosu na horizont. Metod je sa astronomskog stanovi ta o igledno bolji od onog koji je predlo io Hokins. On predvi a sva pomra enja Meseca, dakle i ona koja se sa tog mesta ne mogu videti. Osim Mese evih predvi a i Sun eva pomra enja, bez obzira na to to su veoma male anse da e se ta pomra enja odatle videti. Jedan od ozbiljnih problema je tehni ke prirode: kada startovati program (ili ga, mo da, restartovati?!). Drugi je problem intelektualno delikatniji, mo da pre za nas nego za tada nje Stounhend ane. U redu je da su imali markere za Sunce i Mesec ije se kretanje o igledno mo e primetiti, ali kako su do li do toga da uvedu markere i za dve nevidljive tacke, odnosno vorove? Hojl ima odgovor i za to: mo da su ovde radili neki praistorijski Njutn ili Ajn tajn, a Stounhend je bio svojevrsni univerzitet na kome su se obu avali studenti, tj. buduci 'astronomi' za megalitske opservatorije. Manjak pouzdanih injenica mnoga re enja ini prihvatljivim. U svakom slu aju, niko ne sumnja u to da tradicija visokog kolstva u Britaniji ima duboke korene. Branislav Savi Petnica

Preporu ena literatura:
y y y

John E. Wood. 1978. Sun, Moon and Standig Stones. Oxford University Press. Clive L. Ruggles. 1999. Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. Yale. William H. Calvin. 1991. How the Shaman stole the Moon. Bantam.

Preporu ene Web stranice: http://www.studyweb.com/links/7099.html http://www.le.ac.uk/archaeology/rug/rug.html http://faculty.washington.edu/wcalvin/bk6

Na Hibrist reku besnu, tad sti i e , ne prelazi je, jer se pre i ne mo e, dok na sam Kavkaz na tu goru najvi u, ne prispe , gde no reka besno navire sa glavice. Prevaljuju i visove do zvezde to se di u na jug udari, I tada vojsci do i e amazonskoj to ne voli mu karce; u Temiskiri kraj Termodonta one jednom ive e...

(Eshil: Okovani Prometej, 731-740)
Zagonetni anti ki mit

U helenskoj mitologiji Amazonke su ene ratnice, poreklom od boga Areja i nimfe Harmonije, koje su ivele oko reke Termodonta u dana njoj Kapadokiji. Glavni grad bio im je Temiskira. Helensko predanje pripisuje im surov odnos prema mu karcima, koje su odstranjivale iz zemlje, ili ih sakatile i terale da se bave onim poslovima, koje su Grci smatrali enskim. Odnose sa mu karcima imale su samo jednom godi nje, kako bi obezbedile potomstvo. Mu ku decu su ubijale, ili ih slale o evima da ih odgajaju, dok su ensku same podizale. Devoj icama su uklanjale desnu dojku kako im ne bi smetala u ga anju strelom i bacanju koplja. Grci su ih predstavljali kao ratoborne i nasilne ene, koje su preduzimale osvaja ke pohode ka teritoriji Gr ke, Trakije i Sirije. Na tim pohodima, osnivale su mnoge gradove, posebno one na maloazijskoj obali - Mirna, Kima, Grinion, Smirna, Efes. Amazonke su u mitovima tesno povezane sa Arejem i Artemidom. Nazivane su Artemidinim pratiljama, a njima se pripisuje i osnivanje kulta Artemide Efeske. Kasnije se pripovedalo da Amazonke ive na dalekom jugu, u Libiji, na ostrvu u Tritonskom jezeru. Iz te oblasti, pod vo stvom kraljice Mirine, preduzimale su pohode sve do Lezba i Samotrake. Neki ka u da su naseljavale i Trakiju i Iliriju.

Reljef sa helenisti kog sarkofaga iz Soluna na kome je prikazana borba sa Amazonkama. U trojanskom ratu, prema Homeru i Ilijadi, Amazonke su se borile na strani Eneje i Trojanaca. Poslale su pred Troju jedan odred, koji je predvodila kraljica Pentesileja. Najpoznatiji mitovi o Amazonkama vezuju se za Herakla i Tezeja, a za svaki, helensko predanje izgradilo je vi e razli itih varijanti. Kada je Euristej nalo io Herakluda mu donese pojas amazonske kraljice Hipolite, krenuo je na dalek put i stigao do obale Termodonta. Kraljica je htela da mu preda svoj pojas, ali je Hera pobunila ostale Amazonke, tako da je Herakle morao da se bori sa njima. U tom pohodu, Herakla je pratio Tezej, koji je oteo Amazonku Antiopu i odveo je u Atinu. Da bi se osvetile, Amazoke su krenule na grad, ali su bile pora ene na Areopagu i morale su da se vrate u svoju zemlju. Motiv ene-ratnika, bio je omiljen u gr koj umetnosti V veka pre nove ere. Ove borbe Grka i Amazonki, zapravo su bile aluzija na velike ratove Grka i njihovih persijskih neprijatelja.

Jedan od najranijih prikaza borbi sa Amazonkama (700 godina pre nove ere). Osim ovog istorijsko-politi kog zna enja, Amazonka je bila enski ekvivalent tipu atleta, koji je, umesto bo anske, odra avao isti ljudski ideal enske snage. U gr koj umetnosti, osim

Amazonki, jedino su velike boginje Atena, Artemida i Afrodita prikazivane sa oru jem. Amazonke i amazonomahiju, helenski umetnici prikazivali su na reljefnim frizovima, frontonima, vaznom i monumentalnom slikarstvu, ali su izra ivali i vajarska dela koja su predstavljala ene-ratnike. Navedene mitolo ke pri e nisu odraz istorijske stvarnosti, ve su prili no nerealni opisi, a ni im nije dokazano da je na podru ju Kapadokije ikad postojalo dru tvo u kome su ene imale dominantnu ulogu.

Amazonke su bile inspiracija i anti kim skulptorima Praksitelu i Kvesijusu. Naj e e se prikazuju skulpture ranjenih Amazonki obu ene u helensku ode u.
ta ka e Herodot?

Pominjanje ena ratnika nije iscrpljeno mitologijom. Ovo pitanje, zanimljivo je iz razloga to ih anti ki pisci, od Herodota do Marcelina, pominju van mitolo kog konteksta kao istorijsku stvarnost, to je i otvorilo mogu nost za arheolo ku proveru ovakvih pri a. Od posebnog zna aja je Herodotovo izlaganje u etvrtoj knjizi, gde se svojom pri om nadovezuje na stare gr ke mitove i obja njava ta se desilo sa pre ivelim Amazonkama nakon rata sa Helenima. U ovoj pri i, Herodot prenosi legendu o nastanku nomadskog naroda Sauromata (Sarmata). "... kada su Heleni ratovali sa Amazonkama (Skiti nazivaju Amazonke Oiorpata, to na helenskom jeziku zna i "mu oubica", jer oior zna i ovek, a pata zna i ubiti),

tada su, kako se pri a, posle pobede kod Termodonta Heleni otplovili na tri la e s onim Amazonkama koje su uspeli da zarobe, a ove su na pu ini napale na mu karce i sve ih poubijale. One nisu znale za brodove niti su umele da rukuju krmama, jedrima ni veslima, nego su, kada su poubijale sve mu karce, pustile da ih nosi vetar i talasi, pa su tako dospele do grada Kremna u Meotskom jezeru (danas Azovsko more - prim. autora). Ovaj grad nalazi se u zemlji slobodnih Skita. Tu su se Amazonke iskrcale sa la a i krstarile po okolnim predelima. Od prve ergele na koju su nai le otele su konje i, ja u i na konjima, plja kale su skitska naselja. Skiti su bili u nedoumici ta da rade, jer im nije bio poznat ni njihov jezik, ni njihovo odelo, ni sam narod, i nisu nikako znali otkud su do le, a mislili su da su one mladi momci; najzad ipak stupe sa njima u borbu. U borbi Skitima padne u ruke nekoliko njihovih le eva i tako doznaju da su to ene. Oni se posavetuju i odlu e da ih vi e nikako ne ubijaju, nego protiv njih po alju onoliko svojih mladih momaka koliko je i njih bilo. Ovima narede da podignu logor u blizini logora Amazonki i da rade isto to i one rade; a ako ih one napadnu, da se ne bore, nego da se dadu u bekstvo; a kad prestanu da ih gone, da ponovo do u blizu njih i da podignu logor. To su Skiti odlu ili zbog toga to su hteli da im one rode decu". Nakon toga je do lo do postepenog zbli avanja skitskih mladi a sa Amazonkama. O njihovom zajedni kom ivotu Herodot govori slede e: "...otada su spojili svoje logore, zajedno se nastanili i svaki je uzeo za enu onu sa kojom je prvo stupio u odnose. Mu evi nisu bili u stanju da nau e jezik ena, dok su ene nau ile jezik mu eva. Kad su ve mogli da se sporazumevaju, reko e mu evi Amazonkama: "Mi imamo roditelje i imanja i ne treba i dalje ovako da ivimo, nego hajdemo da ivimo sa ostalima. Tamo ete nam jedino vi biti na e ene i ne trebaju nam druge". Ove im na to ovako odgovore: "Mi ne mo emo iveti s va im enama, jer smo naviknute na jedne, a one na druge obi aje. Mi ga amo strelama, bacamo koplja, ja emo konje, a ne znamo da radimo enske poslove; a va e ene ne bave se tim poslovima koje smo nabrojale, ve one obavljaju enske poslove i sede na kolima i nikud ne idu, pa ak ni u lov. Mi se, dakle, s njima ne emo mo i slagati. Ve ako ste re ili da se s nama o enite i ako ho ete da doka ete da s nama imate asne namere, to idite svojim roditeljima, uzmite svoj deo nasledstva i onda do ite da sami ivimo".

Verni prikaz stepske konjanice . Skiti su prihvatili njihov predlog i primili deo imanja od roditelja, ali ubrzo su Amazonke postavile jo jedan uslov. Ovoga puta su elele da se zajedno nasele u novoj zemlji. U daljem izlaganju, Herodot opisuje njihovo putovanje: "Mladi i i na to pristanu. A kad su pre li preko Tanaisa (dana nja reka Don prim. autora), putovali su prema istoku od Tanaisa puna tri dana, a od Meotskog jezera tri dana prema severu. Najzad su do li i naselili se u zemlji u kojoj i sada ive. I posle toga su one ivele isto onako kako su odvajkada ivele ene kod Sauromata: i le su na konjima u lov, i sa mu evima i bez njih, i le su u rat i obla ile se isto kao i mu karci. ...Sauromate govore skitskim jezikom, ali oduvek govore nepravilno, jer ga Amazonke nisu bile dobro nau ile. U pogledu udaje kod njih postoji ovakav obi aj: ni jedna devojka ne mo e da se uda dok ne ubije bar jednog neprijatelja. A neke od njih ostare i umru neudate, jer nisu mogle da ispune odre ene propise".

U ovom slu aju. Kao i kod ve ine nomada. nazvali su kultura Donja Volga i Samara-uralska kultura. nisu sasvim bez osnove. . Na tom prostoru treba o ekivati arheolo ku potvrdu ili negaciju Herodotove pri e. IV vek pre nove ere.Grob naoru ane Sarmatke. materijalnu kulturu nomada iz Herodotovog i ne to ranijeg vremena (VI/V vek pre nove ere) otkrivenu na tom prostoru. ali i pri e drugih istori ara. A ta ka u arheolozi? Ako ispratimo navedeni opis Herodota o kretanju skitsko-amazonske dru ine. jedinu materijalnu zaostav tinu ovog naroda ine ostaci pokojnika sahranjenih ispod kamenih ili zemljanih humki. to je bilo dovoljno da se poka e da Herodotove. vidimo da se njihovo boravi te nalazilo na prostoru isto no od donjeg toka reke Don i oko reke Volge. Ukrajina. Ruski arheolozi. Holodnji Jar.

u 20% enskih grobova prona eno je oru je. oglice sa perlama od zlata. Ipak.konjanika. ma evima. na osnovu nalaza iz grobova i prikaza na persijskim reljefima. prona ena je uobi ajena enska oprema: bronzane i zlatne narukvice. pretpostavlja se da su ove ene imale istaknutu ulogu u zajednici. ovaj obi aj je ne to e i kod mu kih sahrana. sadr ao barem jedan no . bez obzira na pol. uo ena je jo jedna zanimljiva pojava u pogrebnom ritualu. Naime. Na istom podru ju. veliki broj ena sahranjen je sa neobi nim prilogom . Po to ovakvih predmeta nema u mu kim grobovima. ukra enim u skitskom tzv. staklene paste. ivotinjskom stilu. luku sa strelama. .Rekonstrukcija sarmatskog para . polo eno na istovetan na in kao i kod mu kih sahrana. u nama nedovoljno poznatoj sarmatskoj religiji. Pored nakita. Treba napomenuti da je do sada otkriveno i istra eno vi e stotina grobova. U jednom manjem broju slu ajeva i mu karci i ene sahranjeni su zajedno sa konjem.kamenim posudama. verovatno kao nekakva vrsta sve tenica. Tako e je zanimljivo da je skoro svaki grob odrasle osobe. Uglavnom se radi o standardnoj ratni koj opremi ranih Sarmata: bode ima. bronzana ogledala. nau nice. kalcedona i ilibara. Analizom ostataka sa posuda utvr eno je da je na njima sagorevao tamjan ili sli ne aromati ne smole. to je predstavljalo osobitu po ast u tradiciji nomadskih naroda. U brojnim enskim grobovima pored ostataka pokojnice.

isto no od Volge.Kamene posude prona ene u skitskim enskim grobovima. Sarmate. odnosno bar poslednji njen deo. zajedno sa pokojnicima pokopani su esto konj ili ovca. pretstavljaju uobi ajnu opremu skoro svakog mu kog groba. zajedni kih suseda Grka i Sarmata. Sli na praksa prethodnoj postojala je kod sarmatskih plemena u V stole u. nije mogao videti svojim o ima. ispod koje je sahranjena ena ratnik. I ovde. ali se isti sadr aj esto mo e na i i u enskim sahranama. Prona eni dugi ma evi i skitske trobride strelice od bronze. u okviru koje je istra eno vi e stotina grobova. na ju nim obroncima Urala. Arheolozi su ovu kulturu nazvali Prokhorovka kultura. ve je mogao uti pri e koje su lokalni Grci primili posredstvom Skita. kao i na ivotni prostor ovog naroda u vreme Herodotova ivota. Popre ni presek jedne od humki iz Pokrovke. arheolozi su utvrdili da Herodotova pri a nije bez osnova. Kao to se vidi. koji se odnosi na sam polo aj ene u sarmatskom dru tvu. Ma toviti Grci . Pri a je tim delom istinita verovatno i zbog toga to je Herodot sredinom V veka boravio u helenskim kolonijama na Crnom moru. zbog njihove udaljenosti od Olbije.

zapadno od donjeg Dnjepra. pa ljivo i itavanje anti kih istori ara govori u prilog postojanja ne samo ena ratnika. Sa druge strane. Vrhovi strela i ma prona eni u jednom enskom grobu iz VI veka pre nove ere. Arheolo ka istra ivanja u biv em Sovjetskom Savezu. Ovo potvr uje dobro poznati istorijski primer naroda Masageta. kako bi objasnili nastanak njima udnog naroda. do obale Meotskog jezera gde su iveli Skiti. Njihov na in ivota bio je skoro identi an skitskom ili sarmatskom.preuredili su pri e. U istoriji je ostalo zapisano da su pod vo stvom svoje velike kraljice godine 529. ve i njihovog aktivnog u e a u rukovo enju ovim zajednicama i drugim stepskim plemenima. pokazala su da fenomen enskih grobova sa oru jem zahvata mnogo iri prostor od onog na kome su iveli Sarmati u VI i V veku pre nove ere. U oblasti umovitih stepa Ukrajine otkriveno je vi e enskih grobova iz V i IV veka sa tobolcem i strelicama. . Tako. severnih suseda carstva Ahmenida. ovom narodu se pripisivao kanibalizam. koji su iveli izme u reka Sir-Darije i Amur-Darije (dana nji Uzbekistan). osvaja a itave Azije. Posebno se izdvaja grob iz Kutija. pre nove ere potukli vojsku persijskog cara Kira. i na taj na in objasnili poreklo ovog naroda i sebi i drugima. vezuju i ih za stariji "sloj" vlastite mitologije. dok je sam car bio ubijen. Pored toga to su va ili za dobre i surove ratnike. gde se pored sahranjene ene nalazio gvozdeni ma i tobolac sa 36 strelica. pojedini enski grobovi na teritoriji susednih Skita pokazuju prisustvo naoru anih ena i kod ovog naroda. Neki istra iva i poku ali su da objasne ovu pojavu brakovima izme u Skita i sarmatskih ena. a njihovim enama sloboda u vanbra nom op tenju sa mu karcima. u oblasti koja je tada bila mnogo pogodnija za ivljenje nego danas. Prostorni problem udaljenosti mitskih Amazonki od Sarmata re ili su tako to su pora ene Amazonke "prevezli" iz Kapadokije preko Crnog mora.

anti ki pisci opisivali su ova plemena kao stalno pokretne sto are. Rimljani i Persijanci. koja su vukli volovi. potvrdila su prethodne pretpostavke.Amuleti koji su pripadali ratnici"Amazonki". odnosno grani severnoiranskih jezika. Ameri ki arheolo ki tim otkrio je veliki broj enskih grobova u kojima su prona eni ma evi i strele. Par anima. ali tako e bliski i sa Medima. Naime.mleka. ovi narodi su imali i specifi ne mu koenske odnose u pore enju sa svim susednim narodima. Grci. prona eni su i drugi dokazi da su ene iz ove zajednice vodile ivot sli an mu karcima. mle nih proizvoda i mesa. na ijoj teritoriji se nalazi i najve i broj grobova ena-ratnika. . pokopane sa delovima ratni ke opreme. koje su Persijanci nazivali Sakima i Masagetima. Celokupnu imovinu koju su imali. govorili su za njih da su dobri ratnici koji su se od malih nogu priremali i ve bali za te ak ratni ki ivot. a razbacana su po ogromnim prostranstvima evroazijskih stepa. Narod Sarmata. Perasijancima. osim jezi ke i op te srodnosti (materijalne kulture i na ina ivota). mada im ni ratni plen nije bio stran. antropolo kim analizama prime ene su deformacije kostiju specifi ne za dugogodi nje jaha e konja. Prete no su iveli od blagodeti koja su im pru ala njihova stada . Ovo tako e potvr uju arheolo ka otkri a koja izlaze iz okvira sarmatske teritorije. a posebno sa onima koji su izgradili velike civilizacije Mediterana i Bliskog istoka. te sa plemenima naseljenim u ogromnim prostranstvima severno od Kavkaza i iranske visoravni. Po svedo enju anti kih pisaca. pripadao je indoevropskoj jezi koj porodici. Njihovi neprijatelji. Na to upu uju i nalazi grobova dece od 10 do 13 godina. Sarmati su bili najsrodniji Skitima. Novija istra ivanja na rusko-kazahstanskoj granici. Pored toga. Stotinama godina. dok je za jednu enu ustanovljeno da je preminula od posledica ranjavanja strelom. sme tali su na kola prekrivena brezovom korom. No.

sa natpisom ispod. pod uslovom da su se odre ene razlike u dru tvenom statusu odrazile na pogrebne rituale. koji pominje Amazonke. . koja kre u od toga da je oru je u enskim grobovima pripadalo njihovim postradalim mu evima u tu ini. Zato. Prikaz borbe dve osobe. do toga da se tuma e kao znaci enske dominacije u ovim zajednicama. ili proveri onih sumnjivih i nepouzdanih. Naro it zna aj imaju grobovi. Kao to se mo e pretpostaviti.Mozaik sa prikazom ene-ratnice. Saznanja dobijena dosada njim arheolo kim istra ivanjima su ipak nedovoljna za stvaranje jasne slike o ustrojstvu dru tava severnoiranskih nomada. Prou avanje odnosa me u polovima unutar drevnih zajednica ograni eno je na tekstove anti kih pisaca i predstave u umetnosti. klju nu ulogu imaju arheolo ka istra ivanja. na konju. ne treba da udi iroka lepeza tuma enja ove pojave. ovakvi stavovi su prete no zavisili od ideolo ke opredeljenosti i pola samih autora-arheologa. U nedostatku istorijskih izvora. kao jedan od pouzdanijih izvora.

injenice, me utim, ne idu u prilog ni jednom od ovih krajnjih stavova. Brojnost ovakvih grobova, kao i tragovi na kostima pokojnika, govore o tome da jedan deo ena imao udela u nekim bitkama, ali su ne to brojnije bile ene koje su sahranjivane samo sa nakitom i kozmeti kim priborom. Pored toga, veliki broj ena je verovatno obavljao funkciju sve tenica ili proro ica, to im je obezbe ivalo uva eni polo aj nevezan za no enje oru ja. Sa druge strane, u VI i V veku pre nove ere, skoro svi mu karci bili su sahranjivani sa oru jem, a uz to, njihovi grobovi su uglavnom bogatije opremljeni. Ovakav odnos nam govori da je samo jedan deo ena, uglavnom mla ih, igrao ulogu ratnika i to isklj ivo u odbrambenim ratovima, ili u odsustvu mu karaca, kada su direktno bili ugro eni njihovi kampovi i teritorije. Velike koli ine nakita u istim grobovima pokazuju da se uprkos ratovanju, ove ratnice nisu odricale sitnih enskih zadovoljstava i potreba. Ovakvom razmi ljanju ide u prilog i injenica da nikada nije zabele en sukob Grka i Rimljana sa ovakvom vojskom, koji su dodu e bili esti tek od II veka pre nove ere. Upravo negde u to vreme datuju se poslednji enski grobovi sa oru jem, iji je broj u postepenom padu od kraja V stole a. Proces smanjivanja procenata ena-"ratnika", verovatno ne bez razloga, paralelan je sa pojavom izra ene socijalne diferencijacije i postepenim ja anjem posredni ke trgovine, posebno kod sarmatskih plemena. Na arheolo kom planu ovo se ogleda u pojavi posebnih aristokratskih grobalja sa bogatim prilozima gr kog porekla (iz crnomorskih kolonija), zatim sa Kavkaza, Persijskog carstva i Srednjeg Istoka sa jedne, dok sa druge strane postoji veliki broj grobova bez ikakvih priloga. U vreme kada su se pojedina sarmatska plemena doselila na granice Rimskog Carstva, umesto ma a, kraj ruku svojih pokojnica su uglavnom polagali preslice za predenje vune.

Karta rasprostranjenosti stepskih naroda od VI do IV veka pre nove ere. Dakle, sarmatske ene u vremenu izme u VI i II veka jesu bile ratnice, ali njihov ivot osim te injenice nema drugih dodirnih ta ki sa mitskom Amazonkama, te ih zato ne treba poistove ivati. Osim povremenog vojevanja i no enja ode e sli ne mu koj, vodile su izgleda, uobi ajan porodi ni ivot za to vreme, koji je obuhvatao i brigu o kolima i potomstvu. Ova

dvojaka uloga obezbedila je mnogo bolji status u dru tvu nego to su ga ikad mogle imati helenske ene. Stoga je jasno za to ih heleni ipak nisu izjedna avali sa Amazonkama, ve su ih smatrali potomcima nastalim iz me anja sa Skitima. Sa druge strane, stare mitolo ke pri e predstavljale su antitezu gr kom dru tvu i poruku potomstvu o nadmo nosti helenskih predaka nad svim mogu im i nemogu im protivnicima, pa i nad enskim ovinisti kim dru tvom Amazonki. Ana ivanovi student 4. godine arheologije Jagodina Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura:
y y y y

Davis Kimball, J. 1997. Warrior Women of the Euroasian Steppes. Archaeology. 44-48. Herodot. 1988. (Preveo Milan Arseni ). Istorija. Novi Sad: Matica srpska. Srejovi , D. i Cermanovi , A. 2000. Re nik gr ke i rimske mitologije. Beograd: SKZ. Sulimirski, T. 1970. The Sarmatians. Southampton: Thames and Hudson.

Preporu ene Web stranice: http://russianculture.about.com/culture/russianculture/library/weekly/aa020700a.htm http://www.arthistory.sbc.edu/imageswomen/papers/snideramazons/intro.html http://www.csen.org/ http://www.geocities.com/Athens/Olympus/3505/wmnarmor.html http://www.net4you.co.at/users/poellauerg/Amazons/index.html http://www.sbcnews.sbc.edu/9702/9702nyt-sci-amazon-women.html http://www.womanwarrior.co.uk/

Arheologija droge

Ne postoji na in da se utvrdi od kada ljudi koriste droge, odnosno psihoaktivne supstance, ali je sigurno da to rade prili no dugo. Razni narodi i plemena, od davnina su shvatali kakva dejstva na njih imaju i slabije i ja e droge, pa su shodno uticaju narkotika i stvorili filozofiju uzimanja, do ivljavanja i upotrebe opojnih biljaka. Droge su obi no kori ene u religioznim i kultnim obredima, gde su odre eni ljudi iz grupe poku avali da stupe u kontakt sa bogovima, "donjim" svetom, preminulima, kao i da kontroli u smrt, nesre u, vreme (fizi ko i klimatsko), bolesti... No, droge nisu kori ene samo u obredima, ve i svakodnevno, kao to je to slu aj sa stanovnicima Anda, koji od izlaska do zalaska Sunca va u li e koke, a sa velikom sigurno u u svakodnevne u ivaoce droga mo emo uvrstiti i skitske narode, koji se ni za ivota, ni u smrti

nisu odvajali od konopljinog semena. Iz istorijskih i etnolo kih opisa, kao i nekolicine arheolo kih nalaza, ini se da konoplja stoji kao istorijski neprikosnovena droga i opijat. Istorijski izvori nam govore da su droge kori ene i kao dodatna stimulacija u bitkama, posebno onima vo enim prilikom Krsta kih ratova. Tom prilikom, evropski vitezovi susretali su se sa jednom posebnom islamisti kom sektom - Asasinima, koji su konzumirali ha i u ogromnim koli inama i tako okura eni kretali u boj. Evropski hroni ari opisali su razna zverstva Asasina, ali je pitanje da li je i koliko to iskarikirano zbog poznatog, obostrano negativnog stava zvani nih religija prema narkomaniji. ak i u germanskoj mitologiji nalazimo neke "divlje ratnike" koji prihvataju ivotinjski bes putem vrad bina, ali ove primere ratni ke ekstaze, kako je naziva Elijade, ne treba me ati sa amanskom. Pored Asasina, kori enje konoplje u vezi sa vojnim ve tinama i ratovanjem nalazimo i u dalekoj Zemlji izlaze eg sunca, gde se vezivala za razvoj borila kih ve tina nind i. Legende govore, da na samom po etku u enja ovih ve tina, nind a sadi nekoliko zrnevlja konoplje. Iz dana u dan, nind a preska e stabljiku koja raste veoma brzo, tako da i nind a mora pove avati svoje sposobnosti. Velik je broj mitolo kih, folklornih, istorijskih i etnolo kih svedo anstava o konzumiranju psihoaktivnih supstanci, ali je mali broj arheologa ozbiljnije obra ao pa nju na ovakve nalaze prilikom svojih istra ivanja. U ovom radu vide emo nekolika arheolo ka svedo anstva o kori enju opojnih i psihoaktivnih supstanci kroz istoriju.
Skiti, kanabis i 'kupatila za u ivanje'

Prvi arheolo ki nalaz koji potvr uje kori enje konoplje dolazi iz Sibira, sa lokaliteta Pazarik, gde je ruski arheolog Rudenko godine 1929. otkrio grobnicu sa bogatom sahranom mu karca. Me u brojnim grobnim prilozima, prona ao je i seme indijske konoplje. Zahvaljuju i niskim temperaturama i stalno zale enoj zemlji (tzv. permafrost), itav sadr aj groba je fantasti no sa uvan, tako da su se na ko i pokojnika mogle videti tetova e grifona i ostalih fantazmagori nih bi a, bliskih ikonografiji stepskih konjani kih naroda. Pored ostalih nalaza, Rudenko precizno opisuje i bronzani kotli pun kamen i a i konopljinog semena, preko koga se nalazio mali " ator" u koga se uvla ila samo glava u ivaoca, i koji je najverovatnije znatno poja avao uticaj konopljinih isparenja. Tako e, u ovom grobu prona ena je i ko na kesica puna semena konoplje, a pored ove biljke, Rudenko pominje nalaze semena tamjana i korijandera, ali ne navodi precizno mesto nalaza. Sagorevanjem tamjana osloba a se THC, glavni sastojak konoplje, koji u ovom slu aju ima blage psihodeli ne efekte. Na njegovo ritualno kori enje nailazimo i na ostrvu Java, gde bi u ivalac udisao isparenja tamjana i tako padao u neku vrstu transa. Za seme korijandera ne postoje sli ni opisi, ali je poznato da njegovi plodovi u velikim koli inama sadr e aromati na etarska ulja.

Nalaz iz Pazarika. Ako pogledamo sliku na kojoj je nalaz iz Pazarika, prepozna emo Herodotov opis skitskog parnog kupatila: "Dakle, seme ove konoplje uzmu i u u pod svoje vunene pokriva e i bacaju ga na usijano kamenje, pa ono pu ta miris i toliku paru kakvu ne mo e na i ni u jednom helenskom parnom kupatilu. Ovo je za Skite najomiljenije parno kupatilo i u njemu podvriskuju od udobnosti.". Osim toga to se Herodotov opis poklapa skoro u dlaku sa Rudenkovim nalazima, facinantno je i to, to gornji opis i sahrane u Pazariku vremenski deli samo 20 do 30 godina. Naime, Herodotova Istorija datuje se oko 450. godine p.n.e., dok su sahrane ne to mla e i zahvataju period izme u 430. i 420. godine p.n.e.

Ko na vre ica puna konopljinog semena, sa predstavom bitke Grifona i neke pernate ivotinje. Pored ovog nalaza, Rudenko je i u ostalim grobovima prona ao metalne predmete koji su, po njegovom mi ljenju, kori eni za pu enje konoplje, te napominje da je konoplja najverovatnije kori ena svakodnevno.

Skora nji nalaz sahrane uvene Ledene kraljice, potvrdio je Rudenkove navode, po to su ruski arheolozi u grobu nai li i na ceremonijalnu posudu punu konopljinog semena, a analizom tekstila je utvr eno da je ode a "kraljice" napravljena od konopljinih vlakana.

Ode a Ledene kraljice.
Droge u praistoriji

Ne mo e se precizno utvrditi vreme od kada ovi nomadski narodi, ra ireni od Karpata do Mongolije, koriste konoplju i njene proizvode. Hronolo ki, ini se da je put irenja konoplje i ao sa istoka na zapad, odnosno iz oblasti Kine i Koreje, gde konoplju nalazimo jo u 3. milenijumu pre Hrista. U Indiji, upotreba konoplje potvr ena je i u svetim spisima - Atharva Vedama, koje se datuju u sredinu II milenijuma. Tako e, neki Indusi pominju konopljino li e kao stani te "an ela itavog ove anstva", dok je kasnije, upotreba konoplje za ivela i u medicini. Da li su Skiti bili ti, koji su narodima zapadne Azije i ve ini naroda Evrope preneli znanje o uzgajanju i upotrebi konoplje? Odgovor mo e biti povrdan, po to su ovi konjanici krajem 1. milenijuma pre Hrista nezadr ivo nadirali ka Evropi. Prvi konkretni dokaz o kori enju kanabisa dolazi iz Izraela, gde su u grobu jedne ene, prona eni i ostaci ove biljke. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istra iva i pretpostavljaju da je ena umrla na poro aju i da joj je konoplja davana kako bi olak ala poro ajne muke. U Ju noj Africi, ene iz plemena Suto spaljuju cvetove konoplje pri poro aju, tako e iz razloga ubla avanja trudova. U samoj Evropi, pored Skita koji se svakodnevno inhaliraju konopljinim isparenjima, u blizini Berlina, nailazimo na seme i li e konoplje u jednoj urni, prona enoj zajedno sa ostacima spaljenog pokojnika, datovanog u 500. godinu p.n.e. Zatim, prilikom podvodnih arheolo kih iskopavanja u Sredozemnom moru (ne pominje se ta na lokacija), prona ena je bala ha i a (!), a sam brodolom je datovan negde u 0. godinu. Da li je ovo svedo anstvo o organizovanoj trgovini narkoticima? To za sada ne mo emo saznati, ali nije neverovatno da su Skiti bili glavni prodavci konoplje ostatku Evrope. U grobovima bogatih Skita pod velikim tumulima (tzv. kurgani), prona en je veliki broj posuda, oru ja i drugih predmeta uvezenih sa okolnih teritorija. U istorijskim spisima nema pomena o bilo kakvoj trgovini sa ovim

plemenima, te se ova pretpostavka trenutno ne mo e potvrditi. Na kraju, sa velikom verovatno om mo emo prihvatiti da su Skiti bili ti, koji su ostale narode Evrope upoznali sa "blagodetima" indijske konoplje. Ipak, mogu e je pretpostaviti i ranije kori enje konoplje na evropskom kontinentu, dodu e zna ajno indirektnije nego to je to slu aj sa Skitima. Na nekoliko neolitskih stani ta u Srbiji, arheolozi su prona li male zemljane lulice. Ovi nalazi, prona eni u naseljima vin anske kulture, stariji su 4.000 godina od prvog nalaza konoplje u Evropi. Naravno, ne mo e se potvrditi koje su biljke sagorevale u ovim lulama, ali je jasno da su neolitski vin anci u asovima dokolice i opu tanja pu ili neke travke. Na alost, arheolozi ne obra aju dovoljno pa nju na ovakve nalaze, pa se name e pitanje da li je ovih lula bilo i vi e.

Kerami ke lule prona ene na naseljima neolitske vin anske kulture(5.500 - 4.200 godina p.n.e.). Nedaleko od irokih stepskih prostranstava, gde su se Skiti gotovo svakodnevno inhalirali konopljinim isparenjima, na istoku Balkana i obalama Crnog Mora, Pomponije Mel pominje narod Tra ana kao one koji hodaju po oblacima. Prema Melu, Tra ani su spaljivali enske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u "magi noj vrelini" pali u trans i igru u dimu.
Eleusinske misterije, klasi ni svet i halucinogeni

Kod starih Helena, koji su trgovali sa narodima koji su vakali, jeli i spaljivali konoplju, nema konkretnih dokaza o njenom kori enju. Prema nekim neposrednim podacima pri Eleusinskim misterijama, sve tenici i osobe posve ene u ove obrede koriste halucinogene pe urke i tamjan. Eleusinske misterije jedan je od najva nijih ritualnih obreda u staroj Gr koj i bilo je zabranjeno za u esnike da javno i detaljno pri aju o njima. Na alost, ni danas ne znamo konkretne injenice, to dodatak misterije i govori, ve ostajemo u sferi pretpostavki da se pri Eleusinskim misterijama kao izvor psihoaktivnog stimulansa koristi sirova pe urka Agaricus muscaricus (u

a da je kori ena irom Mediterana . Mogu e je i da su vakanjem ovih pe uraka.a to je sna na halucinacija. vekovima kori ene irom Evroazije. ima veze sa pe urkama. Indusa. Anti ki narodi. putovanje kroz vreme. Veoma je indikativno da su pe urke kod razli itih naroda (Grka. tzv. kao i na jednom etrurskom ogledalu.gledanje kroz zatvorene kapke.. Izgled halucinogene pe urke Agaricus muscaricus.. proroci uvenih gr kih svetili ta davali vizije budu nosti. ambrozija. Rimski botani ar Dioskorid u svom delu De materia medica. Verovatno je da su pi a kori ena prilikom ovih rituala "oboga ivana" i opijumom. te je mogu e da sama hrana gr kih bogova. pri emu osoba do ivljava jake halucinacije . i daj ga da izazove bezose ajnost onoga koji je pose en ili ispe en". Psilocibin deluje 10 minuta nakon konzumacije. koristili su jo jednu biljku koja sadr i jake intoksikante mandragoru. Agaricus muscaricus prikazana je i na nekim gr kim vazama. daje recept za upotrebu mandragore . posebno Grci. Ovim je sigurno opisivan do ivljaj koga su pe urke proizvodile . a dejstvo traje od 5 do 10 sati. I drugi anti ki spisatelji pominju mandragoru kao preparat dobar za uspavljivanje pacijenata pre operacije."potopi korenje u vino i tako dobijen sok sa uvaj.. Pe urka je najverovatnije uzimana u teku inama. gde se kombinovala sa alkoholnim pi ima. po to ve ina anti kih pisaca pominje mak i opijum kao lekove. koja u sebi sadr i halucinogen psilocibin. Tako e. utisak napu tanja tela. na Mediteranu nailazimo na spomen pi a od mente (nane) sa dodatkom pe uraka. ili preparate protiv nesanice. gde pored noge bradatog mu karca raste pe urka.Hrana Bogova. srednjeameri kih i sibirskih plemena) u svom nazivu sadr ale re bog . Bo je meso.Srba poznata kao pupavka ili muhara)..

Asasini. Mandragora.pe urke. ali se zna da su bili alavi na vino. bavili se magijom i astrologijom. a i ne sadr i nikakve psihoaktivne supstance. ali u istorijskim spisima ne nalazimo puno podataka o konzumiranju opijata. U dana njoj Gr koj. mandragoru. daje recepte za poslastice. Plinije Stariji samo pominje konopljino ulje. gde se koriste seme i cvetovi konoplje. odnosno bilo koju vrstu psihoaktivnih supstanci. skoro fanati nih pristalica. Ne mo e se sa sigurno u potvrditi kori enje opijata kod Kelta. ni plod hrasta ne bi trebalo da sadr e alkaloide. ak je i veliki ekspir pominje u svojim uvenim dramama Romeo i Julija i Antonije i Kleopatra. esto vezivana za vrad bine srednjovekovnih ve tica. mak ili konoplju. jedino se mo e pretpostaviti da su koristili neku od pomenutih biljaka . Ovi podaci zvu e udno. po to su Kelti poznati u istoriji kao krvolo an i ne tako pitom narod. i dalje se odvija "ritualna etva" ove biljke koja sadr i hiosciamin. Keltski druidi ne izgledaju ba onako kao to su ih prikazali Go ini i Uderco u Asteriksu. i to kao lek za svakakve bolesti. Hiljadu i jedna no i Budine trepavice Pokret asasina osnovao je Persijanac po imenu Hasan al-Sabah krajem XI veka i prvobitno ga zamislio kao udru enje odanih. dok Klaudije Galen. i opisuje kako se oni koji jedu ova jela ose aju "toplo i odu evljeno". koji bi serijom politi ki motivisanih .potvr uje i to to su je stari Egip ani smatrali poklonom vrhovnog boga Ra. Anti ki pisac Lukijan navodi da su druidi postizali ekstazu vakanjem ira. po to ni li e. dok se kod Frejzera nailazi na podatak o konzumaciji hrastovog li a. skopolamin i hioscin. ali je ona u celoj Evroaziji poznata kao lek ve hiljadama godina. rimski fizi ar. Sigurno je ipak. proricali. koju su smatrali "svetom biljkom". Druidi su imali vi e funkcija le ili su. da su druidi koristili imelu.

definitivno zatrti od nekog sirijskog sultana. njegovi naslednici napravili su kompleksnije i vr e ustrojstvo organizacije. Ipak. odnosno vakanjem. Primer asasina. U vreme naj e ih borbi protiv hri ana. godine. gde je verno prikazana pri a o dva oveka koji va u ha i . Kada se znatno kasnije oni probude. asasini su krenuli u rat protiv krsta a. Odgovor na to mo emo prona i u samom islamu. tako da proizvodi jake ekstati ke do ivljaje. zateknu sebe na mestu toliko divnom. gde je kroz neku vrstu inicijacijskog ina.marihuana) dozvoljeno. putopisca i botani ara. bilo jedenjem.ubistava doprineli njegovim li nim ambicijama. te cene da su u Raju. Marko Polo pominje odre eni napitak.. prepune vizija. prvo im davaju i pi e. u itelja) dr i veliki broj mlade i iz cele zemlje. ija je konzumacija zabranjena. On (misli se na Starog oveka. koji je kod hri anskih hroni ara ostao upam en po nadimku Starac sa planine.. pi e spravljeno od konopljinog ulja. dovoljno jaka da se odupre celome svetu i ne postoji drugi na in da se unutra u e. dovodi do uzbu enja.. I. najverovatnije je i prvo svedo anstvo o kori enju droga i opijata u manipulativne svrhe velikih grupa ljudi.. opisao proces inicijacije mladi a u asasine: . koje je ak 3-4 puta ja e od ha i a. asasini su brojali armiju od preko 50. razdraganosti i ludosti. pokretu asasina naj e i udarac zadali su Mongoli godine 1260. za razliku od alkohola. U svom igrali tu. godine. dok su 1272. Podatak o konzumiranju ha i a dolazi od Marka Pola. bili su intenzivno kori eni u muslimanskim zemljama. a od meksi ke .000 ljudi. te prvo ubistvo koje se pripisuje Asasinima datira iz 1092. podatke o njima dobijamo samo od njihovih protivnika. Po to su prilikom iskorenjivanja ove sekte Sirijci i Mongoli spalili i njihove knjige i druge zapise. koji precizno opisuje uzgoj i kori enje konoplje kod muslimanskih lekara i fakira. Na kraju. kojima je posebno omra en bio tada nji asasinski vo a Ra id Din Sinan. Niko se nije zapitao ta je jedan asasin radio kada nije bio pod uticajem narkotika. vo e Asasina jo vi e se vezuju za Islam i kroz fanati ne pri e o ivotu proroka i muslimanskih junaka ohrabruju svoje pristalice da se ne pla e nikoga i ni ega. postoji tvr ava na ulasku u Vrt. moji e te An eli odvesti u Raj". da li je ha i samo davao dodatnu stimulaciju prilikom borbi. svako saznavao koje ga du nosti o ekuju. sa kojim je trebalo izvr iti "prefinjene i umetni ke" atentate. a ne ve itu i slepu odanost. kada Stari ovek odlu i da ubije nekog princa. Kao to vidimo. a kada se vrati . koji imaju ose aj za vojevanje.. Vrhunac obuke potencijalnog asasina bilo je rukovanje no em. odre eni napitak od koga se pada u duboki san. kako to navodi ve ina hroni ara. Onda ih On uvodi u njegovu ba tu. pored konzumiranja ha i a. Posle smrti Hasana al-Sabaha.. potvrdu iroke upotrebe ha i a u islamskim zemljama nalazimo i u legendarnom bajkovitom spisu Hiljadu i jedna no . gde je kori enje indijske konoplje (od koje se dobija ha i . o emu svedo e i spisi Ibin Baitara.. on e re i nekome od ove mlade i: "idi i ubij tog i tog. ili kroz pi e. godina 12 do 20. ele i to ja u disciplinu. odnosno bhange. Konoplja i ha i . koji je najverovatnije bio bhanga. Kao fanati ni islamisti. On navodi da uzimanje ha i a. . to mo da stvara donekle la nu sliku. koji je putuju i tuda 1271/72.. odnosno.

razna arhajska plemena ra irena na THC-9 (tetrahidrokanabinol). u ostacima smole koje je bilo glavni sastojak ritualnog pi a bhange. utvr eno je da odnosno opijuma. uzdigli se iz ljudskog u bo je. cvetovi i seme konoplje su kori eni kao lek i kao dodatak jelima. odnosno. aura maka. deo su magijskih rituala budizma i hinduizma. te se navodi da je biljka pre kori ena individualno. konoplje. konoplje. Ta letenja kao ptica i trenutno prela enje velikih rastojanja. konoplja i mandragora U srednjovekovnoj Evropi. iz kojih se potom sakuplja bela te nost. pored nikotina. te se irom Evrope pominju razne ka e ili supe od konoplje. tablicama opisali proces dobijanja opijuma iz maka jo 4. mandragore. koja se na vazduhu pretvara u smolu bogatu koji je u svojim opisima naveo i to. afri ki narodi koriste i biljku kat (Catha edulis) koju va u. koji je pak nastao na mestu gde su Budine trepavice pale.n. Sloveni. jo od ranije poznavale upotrebu maka. Evropski putopisci opisuju neka afri ka plemena iz oblasti reke Kongo. po to ih je upkao da ga san ne bi savladao. po to su ma ijski letovi i uspenja na nebo najva niji oblici narodnih verovanja ovih naroda. On se dobija zasecanjem nedozrelih potvr uju i navode aka Kartijea. Ipak. prvog evropskog istra iva a Kanade.. koriste opijum. Ontariju nekoliko lula koje datiraju iz ali je verovatno da su persijska plemena pored vremena pre dolaska Evropljana. od psihoaktivnih biljaka tako e koriste Da li ste se ikada zapitali ta su mandragoru.. tako e ritualno. arapski trgovci su prodavali stanovnicima zapadne Afrike i Madagaskara. postoji i osnovni alkaloid konoplje Pored konoplje. nego u organizovanim plemenskim ritualima.e. Hemijskim analizama. Egip ani su koristili kat kako bi izazvali apoteozu. Sumeri su na glinenim stanovni tvo gaji i koristi konoplju. opijuma.000 godina pre nove ere. Jedna indijska legenda nastanak opijuma vezuje za mak. jede se ka a od konoplje. da psihoaktivnim derivatima. koju i uzgajaju. . listovi. Ova velikim prostranstvima Evrope i Azije od davnina hemijsko-arheolo ka istra ivanja.Svoj proizvod. Konoplja je kori ena u vidu ulja. u lulama dugim i po itav metar". Indijski sve tenici su uzimanjem opojnih supstanci poku avali dosti i nirvanu i uzdi i se iznad smrti. dok pored ha i a. Indijanci pu ili u uvenoj Luli mira? Arheolog Bil Ficd erald otkrio je Prvo pominjanje konoplje na teritoriji Iranske visije prilikom arheolo kih iskopavanja u poti e iz VI veka p. Pored konoplje. Zanimljivo je da su Arapi zabranjivali upotrebu ove afri ke biljke. kao to je to danas slu aj sa zabitim krajevima Indije. gde se naziva i carsko seme. a u Letoniji i Ukrajini. aj ili li e kata poseduje jake hemijske ameri ki supstance koje izazivaju raznolike halucinacije. U Poljskoj i Litvaniji konzumira se prilikom Bo i a supa od konoplje. "koji pu e konoplju. konoplja je svoje mesto prona la i u ishrani. verovatno je da se hrana spravljana sa konopljom konzumirala iz pukog siroma tva. esto i lako uzgajana biljka. usko povezanih sa konzumacijom pe uraka.

sukobljava dobro sa lo im. mogao je i u ovom literarnom delu prona i izvanredne opise mandragore i njenog dejstva. konoplja se pominje kao lek za grudobolju. sr ane i crevne probleme. u ovim kulturama ra ireno je verovanje da se aman (kurandero) mo e pretvoriti u ivotinje. ali se zapa a konstantno prisustvo u folkloru raznih slovenskih plemena . te se ovde prime uje kosa sa injena od zmija i pand e i o njaci jaguara. upravlja vremenom.Poljaka. u XVII veku. gleda u budu nost. Mnogi srednjovekovni komplikovani medicinski preparati sadr e seme konoplje.. Ne to docnije. u jednoj knjizi o biljkama. Postoje neki nesigurni podaci da Sloveni jo od davnina koriste konoplju. ve posreduje izme u ljudi i bogova. kaktus iz koga se dobija meskalin. Meskalin je naj e e uziman u te nom stanju i kori en je prilikom razli itih rituala. ali i jak intoksikant. isto kao i kod Germana. Ipak.zeljaste biljke sa korenom nalik na figuru oveka. na teritoriji Balkana poznato je da su ene svoju decu uspavljivale ajem od maka. putovanja kroz prostor i vreme. telepatske sindrome. kada su iveli blizu nomadskih stepskih plemena bili upoznati sa gajenjem i konzumiranjem konoplje.. On nije samo lekar. ne nalazimo istorijske ili arheolo ke podatke. Rusa. kako dr i San Pedro. koja je oduvek kori ena pri vra anju i narodnom lekarstvu. Tradicionalno.Veliki je broj arheolo kih dokaza o kori enju jakih halucinogena kod andskih kultura.. kao i sredstvo protiv krvarenja. kao i pe urka Agaricus muscaricus.. tuma i snove i vizije. brani celo pleme. odnosno kao koagulator. Koren je otrovan. Kod Slovena. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara!) konopljinog ulja. a kao jak halucinogenik izaziva vizije "paralelnog sveta". dok su neki lekari preporu ivali konoplju i protiv bolova. Ko je imao priliku da pro ita izuzetni roman Karlosa Fuentesa Terra Nostra. Verovatno je da su Sloveni u prapostojbini. Tako e. eha. pa ak i Srba. . poznato je kori enje mandragore . Na ovoj predstavi vidimo amana nekog manjeg andskog plemena (Inke su nastale tek kasnije). Iz XIV veka datira zapis iz baptisti ke bolnice Sv.

poput sunca sa zelenim kapljicama. ili putem vakanja osu enih delova. ali na sasvim druga iji na in i potpuno drugim povodom nego ranije. gde zbog hladnije klime nije mogao uspevati. torbi ili delova ode e. to je neuporedivo manji i to raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD. te je jedina razlika u odnosu na San Pedro ta. Ve ina prirodnih narkotika i danas se upotrebljava. ije predstave vidimo na slici. svetim ljudima i ve ticama u tuma enju. dok je najverovatnije bio i prodavan severnim plemenima. u kojima je sadr aj psihoaktivnih supstanci znatno manji. tako i ljudske psihe i pona anja. ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva.Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) tako e je kaktus koji sadr i halucenogene supstance. pa su srednjeameri ka plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu. te su ve i kaktusi me u indijancima nazivani "bo jim". Treba zapaziti zanimljiv kolorit ovih rukotvorina. Pored halucinogenih alkaloida hordenina i tiramina. . kako prirode. amani nekih plemena svoje vizije prenosili su u obliku ru no tkanih ilima. a postoje i odre ene neuobi ajene predstave. Pejot se koristio pome an sa nekim te nostima. narkotici su milenijumima pomagali vra evima. Pejot je snagu svojih halucinogenih tvari pove avao sa godinama svog rasta. Nova "inkvizicija" i moderni rat protiv droge Kori eni mahom pri obredima i ritualnim radnjama. Ceo ritual je posve en komuniciranju sa bogovima i re avanju odre enih plemenskih problema. Veruje se da je pejot kod ovih plemena kori en jo od praistorije. Prilikom posebnih rituala. po to su sve boje izrazito jake. Mo e se primetiti da tokom istorije niko konoplju ne pu i.

slikari i umetnici osnovali Klub ljubitelja ha i a. broj korisnika se pove avao u periodu od 15 narednih godina. u okvirima globalne civilizacije. Skiti su je inhalirali. naredio je paljenje svih polja konoplje. Haksli Vrata percepcije. a samim tim i do povezivanja amana sa avolom. probleme rada . toliko vremena i postoje druga mi ljenja. Uz sve napore i veliki broj ka njavanih narkomana. Kastaneda ne bi iznedrio Orlov dar. Delakroa nacrtao svoja dela . fantaziranja i predstave koje dovode do divinizacije nekog drugog. mo e izazvati: halucinacije. te ovo kori enje dovodi i do opadanja amanske tehnike.. Bez meskalina. Indusi tako e pili. uz dozvolu i kontrolu lekara. tahikardije i infarkte). Neki hinduisti ki sve tenici koriste narkotike kao zamenu za izvorni trans. tempora. godine arheologije Beograd Napomena (za sve one kojima droge ipak deluju primamljivo) Kori enje narkotika. ali npr. ma koliko i ta imali protiv narkotika. koji je. Danas. Izvesni emir ejkuni iz Arabije. hap enje i zatvaranje ljudi koji je koriste.daleke prete e impresionizma... paranoju. o. izme u ostalog. te su emirovim zakonom svi korisnici ha i a trebali biti ka njeni va enjem zuba. heroin i kokain bili su medicinski zvani no (!) priznati medikamenti. odnosno protivnici konzumiranja narkotika. inkvizitori sa teritorije Srednje Amerike pominju pejot kao biljku suprotnu istoti i iskrenosti Katoli ke crkve i optu uju je da je pod kontolom samog avola. Ma koliko dugo ljudi koriste opijate. mores. depresiju. ali to sve nije predmet ovog rada. ak postoji i potvr ena pri a o Ajn tajnu.. Na nekoliko mesta u istoriji nailazimo na primer demonizovanja narkotika. Arapi vakali i pili. sredinom XIX veka pesnici. Mo da ova teza zvu i paradoksalno. poba aj. kori enje droga i narkomanija socijalno su neprihvatiljivi. narko-kartela i izrazito ra irene narkomanije. u Parizu su. neki ak i jeli. ra anje nakaznog potomstva. ubila ke i samoubila ke nagone.. moramo se podsetiti da bi bez njih svetska umetnost bila siroma nija za neka izuzetna dela. pa se u Indiji jasno razlikuju " isti" amanski trans i amansko pijanstvo. Bodler verovatno ne bi pisao (barem ne u takvom obliku) svoju poeziju. Postoje brojni i ubedljivi razlozi za ovu proskribovanost. Ipak. na kraju XIV veka. izofreniju. Godine 1620.osim mo da na ih Vin anaca. Vojislav Filipovi student 4. Kraj istog veka svet je do ekao uz globalne fenomene i probleme "crnih" finansijskih giganata. sr ane probleme ("preskakanja". po to navodi ljude na iskrivljene slike. hormonske poreme aje. isprobao dejstvo jedne sna no halucinogene droge. O.. Po etkom XX veka. Bez intezivnog kori enja konoplje.

ruke i noge.gov.erowid. Ostalih dana prali su samo delove tela koji se najvi e prljaju . Beograd: Alfa i Dragani .mescaline. Drevno dru tvo. Society and Drugs. u kojoj je topla voda bila pri ruci. Frejzer. San Francisco: Jossey . rak plu a i drugih organa.mup. tuberkulozu. Beograd: BABUN. i gimnasti ke dvorane.gol.namyco.Bass Inc. esto mra na.com/backissues http://www.smrt..org/mycoth/ http://www. 1969. et al. Re . mo dane poreme aje. 1988. Preporu ena literatura: y y y y y y Blum. Me utim. vrtove. L. Bile su to terme .maps.com http://www.unutra njih organa.cannabisculture. H. Carske terme esto su u jednom kompleksu imale.com/huxley.net http://www2.org/inglese. i . obi aj da se ovek kupa svaki dan ustalio se tek tokom I veka pre nove ere. 1981. D .shtml http://www. Re nik svetih i magijskih biljaka.peyote.. I. . amanizam i arhajske tehnike ekstaze. epilepsiju. biblioteke. du evne bolesti. D . Preporu ene Web stranice: http://eleusis.luksuzna javna kupatila u kojima pristup nikome nije bio ograni en. restorane i trgovine. odaja koja se nalazila u blizini kuhinje (lavatrina). muzeje. U toj se odaji nalazio i sud za vr enje nu de i tek kasnije je klozet (latrina) odvojen od kupatila. Za to je kori ena jedna. Beograd: Prosveta.yu http://www. Sremski Karlovci: Izdava ka knji arnica Zorana Stojanovi a. Vol. Zlatna grana (prou avanje magije i religije).muscaria.com http://www.org http://www.lice.smisao ivota Rimljana U rimskom dru tvu postojalo je mesto na kome je i enama i mu karcima podjednako bilo omogu eno da se bave svojim telom i da ga neguju.peyote.html Terme . R.html http://www. Morgan. Istorija (Preveo Milan Arseni ).sr.org/plants/peyote/peyote_culture1.com/users/joewein/hempjpn. 1990. Terme se smatraju u potpunosti rimskom tekovinom i od vremena Carstva igraju veoma va nu ulogu u ivotu Rimljana.htm http://www. Elijade. 1996. M. pod uticajem helenisti ke civilizacije. 1992.lycaeum. U ranijim periodima Rimljani su se temeljno prali samo jednom nedeljno. Herodot. H. komu. K. Novi Sad: Matica srpska. pored toplih i hladnih kupatila.

. U jednom trenutku mogle su da prime i do 1000 kupa a. izgra ene izme u 211. godine. senovitim mestima za odmor. predstavljale su izuzetno prijatna mesta za odmor. U samom Rimu.Karakaline terme bile su jedne od najve ih kupatila celog rimskog carstva. u ivopisnim predelima u kojima su bogata i imali svoje seoske vile (villa rustica). Pored ovih rasko nih javnih termi. raznobojnim podnim mozaicima. Ove terme predstavljale su grad za sebe. stadionima i vrtovima. Karakale (197-217). Na prostoru od 14 hektara. vrtovima sa cvetnim rundelama. freskama. bogato opremljenom bibliotekom. Najsavr enije i najve e svakako su Karakaline terme u Rimu. Dioklecijana (284-305) i Konstantina (306-337). na primer. koja su esto gra ena van grada. Domicijana (81-96). Iako nisu bile tako rasko no opremljene i dekorisane. osim kompleksa zgrada. bilo je oko 850 javnih i privatnih kupatila. Najpoznatije i najve e terme izgra ene su za vlade rimskih careva Nerona (54-68). nalazile su se i prostrane slobodne povr ine ispunjene tremovima. rasko no dekorisan mermernim skulpturama. postojala su i privatna kupatila (balneum ili balineum). Ovde vidimo njihov presek idealne rekonstrukcije. i 217.

Rimske terme. u u em smislu. sastojale su se iz slede ih grupa prostorija: . Zagrevanje vode i prostorija u termama vr eno je specijalnim sistemom zagrevanja (hipokaust).kupatila sa hladnom vodom (frigidarium) .kupatila sa vru om vodom (caldarium) . . dvorane za odmor) .Rekonstrukcija unutra njosti Karakalinih termi.odeljenja za masa u (unctorium). Zagrejani vazduh dovo en je kanalima koji prolaze kroz zidove do odre enih mesta u bazenima i zagrevao vodu. foajea. Prostorije su grejane tako to je topao vazduh cirkulisao kroz specijalne obloge u zidovima i kroz upljine u podovima.odeljenja sa zagrejanim vazduhom (tepidarium) .odeljenja za komunikaciju (vestibil.odeljenja za ostavljanje ode e .svla ionice (apoditerium) .

Posle ve banja. kupa bi odlazio u prostoriju sa mlakim vazduhom tepidarium gde je telo privikavao na toplotu. Samo kupanje bilo je dug i slo en postupak koji se obavljao grupno. a cena je bila minimalna pa su terme bile svima dostupne. Odatle bi odlazio u kupatilo sa vru om vodom caldarium.Presek prostorije koja je zagrevana pomo u hipokausta. Kada bi platio ulaz. Izgled strugalice za . Iz njega bi se vra ao u prostoriju sa mlakim vazduhom. a zatim u bazen sa hladnom vodom . kupa bi ulazio u svla ionicu. Ako bi eleo da malo ve ba pre kupanja.frigidarium. tako da su ih nazivali i vilama plebsa. obla io bi kratku tuniku i odlazio u ve baonicu.

za skidanje naslaga prljav tine sa ko e kori ene su specijalne strugalice. koji su se izra ivali od bronze ili gvo a. trebalo je da se poliva vru om. koje je dovodilo do stvaranja krasta na telu. anti ki pisac iz I veka nove ere. sem kad briju ljude ispod pazuha te ih tako izazivaju da umesto njih vi u. Ali svi ti ljudi imaju bar normalan glas.. strigili (strigilis).. Pojava sapuna vezuje se tek za Gale i Germane. A zamisli sad stvarno o tri i opori glas berbera . preporu uje onima koji se kupaju da prvo idu u umereno zagrejanu prostoriju. ujem udarac ruke o ramena. Zatim se trebalo ponovo preznojiti da bi se izbegla prehlada. Poznato je pismo rimskog filozofa Seneke (I vek nove ere) u kome nam on do arava bu nu i punu ivota atmosferu koja vlada u termama: ". Ovim pronalaskom izbegnute su neprijatne posledice struganja tela. Telo je mazano raznim eteri nim uljima koja imaju i relaksaciono dejstvo. u iva u svom glasu. Kada ima nekog ko je lenjivac ili nekog kome je dovoljno jeftina masa a. Za ini sve to jo i ljudima koji bu no ska u u bazen dok voda prska na sve strane. Dva ili vi e strigila no ena su u kompletu sa posudom za ulje (ampulla olearia). a nikada ne ute. ene su za tu priliku nosile neku vrstu kostima iz dva dela. koji odjednom glasno viknu. ujem stenjanje. Postoje jo razli iti uzvici poslasti ara. nastaje zvi duk i o tro disanje. Osim prilikom kupanja u javnim kupatilima.. Svi ovi predmeti no eni su zajedno na jednom dr a u . Zamisli sve mogu e vrste glasova . A ako uz to nai e neki igra lopte koji po ne da broji udarce dolazi svemu kraj! Dodaj jo tome sva alicu ili lopova uhva enog na delu ili oveka koji. a zatim ostru e strigilom. kako nam to pokazuje mozaik otkriven na Pjaci Armerini ili figurina Venere u kupa em kostimu. dok se kupa. a ona daje razli it zvuk prema tome da li je udarac zadan pljo timice ili savijenih prstiju. . koja je mogla biti kru nog ili polukru nog oblika.. Kako sapun u dana njem smislu re i nije bio poznat.. strigili su se koristili i u palestrama. sun erom (spongia) i bronzanom ka ikom za polivanje (simpulum).Nakon toga sledila je masa a. a svaki put kad ponovo hvataju vazduh. ko u.. Celsus. dok ula u sve napore ili se pak prave da to ine. a slu ila je za no enje i ka enje ovog toaletnog pribora o zid kupatila. toplom i hladnom vodom naizmeni no. kobasi ara.ve alici. Tako blago preznojeni trebalo je da se nama u uljem i da pre u u prostoriju sa vru im vazduhom. Dok oni koji se bave sportom ve baju i rade sa kuglama. rimske zamene za dana nji sapun. tzv. pi u i o umetnosti medicine. prodavaca pa teta i svih mogu ih ljudi koji nude svoju robu karakteristi nim izvikivanjem". Posle jakog preznojavanja u ovoj prostoriji. gde se posle ve banja njima uklanjao znoj i pra ina sa tela.

enama su na raspolaganju bili frizeri. Frizeraj pre svega Pre nego to bi svom licu pomo u minke dala eljeni izgled. Uklju ivanje biblioteka. da izabere visinu peska u kome e le ati. isti i relaksirani. Postojala . prema potrebi. U Hadrijanovoj vili u Tivoliju postoji odeljenje koje je slu ilo za pe ana kupanja (heliocaminus). prona ena na nekropoli anti ke Duklje. Osim onih koji su kao robovi bili u slu bi svojih gospodarica. tako da je svako mogao. u oblastima bogatim jodnim i sumpornim mineralnim vodama. Osim ovih. Po kori enju tople sumporne pare bila su poznata kupatila u gradovima Baje i Pokuolija (Italija).Ve alica sa oka enim toaletnim priborom. odnosno otklanjanje odre enih fizi kih tegoba. u inilo je da su terme postale veoma popularna mesta za okupljanje. gra ena su kupatila koja su kori ena za le enje. muzeja. a kasnije i tokom no i. Me utim. trgovina i restorana. Rimljanka je dosta vremena morala da posveti sre ivanju svoje frizure. peskom u kome se nalaze sastojci gvo a ili toplim blatom. o emu svedo e brojne kerami ke lampe otkrivene u pompejanskim kupatilima. postojali su i frizeri koji su imali svoje salone u kojima su mu terije morale da podnose svakojake neprijatnosti ukoliko su elele modernu frizuru. dvorana za diskusije ili javna itanja. terme nisu re avale samo osnovne potrebe higijene ve su bile sastavni deo novog na ina ivota koji je vodio ra una i o ostalim potrebama oveka. kao i sportskih terena. To je bila jedna kru na dvorana sa bazenom u sredini u koji se ulazilo stepenicama. gde su bolesnici dolazili da le e reumatizam i artritis. odnosno frizerke (ornator ili ornatrix). U po etku terme su bile otvorene samo preko dana. koji je esto bio daleko od stvarnog. gra ani su potom mogli da nastave sa svojim svakodnevnim du nostima. Pesak se zagrevao sistemom hipokausta koji se nalazio ispod poda.

I vek pre nove ere) frizure su bile jednostavne. dok su ostali pose ivali .. Zlatna dijadema. Na po etku perioda Carstva. inili su ih jo upadljivijim. bronzane ili ko tane. a pravljene su za zvani ne i sve ane prilike. Oni bogatiji imali su svoje li ne berberine u ku ama. pojedina ni ili upleteni u vence. Kovrd e je podizala visoko. kosa jednostavno prikupljena u vertikalnu pun u i kru na pun a na potiljku koja se stavljala u mre icu za kosu i uz koju su obi no i li uvojci slo eni visoko iznad ela. Kosa je bila skupljena na potiljku i pri vr ena trakama i iglama . koji im je brijao ili skra ivao bradu i ure ivao kosu. na prelazu iz stare u novu eru. provodili su kod svog berberina (tonsor). uz poneku ukrasnu iglu ili dijademu. supruga imperatora Avgusta i Oktavija. uokviruju i ga pokojim uvojkom ili je kosa bila skupljena u pun u ili pletenice uzdignute na elu. Te frizure su bile glomazne. Jednostavne frizure tokom vremena zamenjuju sve slo enije kreacije za ije modelovanje se koriste i umetci od ve ta ke kose. kako su to esto nosile Livija. deo po deo. a dijademe. Tako Juvenal opisuje jednu damu re ima: ".ukosnicama ili je bila upletena u kiku od koje se pravila pun a na temenu. koje su ukra ene na oba kraja. igle i cvetovi. Tokom perioda Republike (IV .. ali s le a to je potpuno druga osoba . Igle. slu ile su za pri vr ivanje ovih umetaka. esto i dva puta ve e od glave.su tri osnovna tipa frizure: slobodno pu tena kosa sa vise im loknama. njegova sestra. Nakon perioda ekstravagancije.". Pogledajte je spreda i vide ete Andromahu iz vremena heroja. Jedini znak koketnosti bili su sitni pramenovi kose koji su blago padali na elo. Muke po berberima Mu karci su imali manje muka sa frizurama. Od kraja II i tokom III veka otmeno je bilo da se lice uokviri blago zatalasanom kosom skupljenom u pun u na potiljku ili u pletenicu koja se u obliku dijademe obavija oko glave. Njih su prihvatale uglavnom matrone na carskom dvoru. Najve i deo vremena koje su posve ivali ulep avanju. u modi je bila vrlo jednostavna i skladna frizura: razdeljak na sredini glave delio je kosu koja je padala simetri no oko lica. opet u modu ulaze jednostavnije frizure..

Mu terije su ironi no prime ivale da "dok berberin pre e celo lice. Sam postupak brijanja bio je dug i neprijatan: ko a je kva ena samo vodom. ogovaralo se. govori podatak da su.berbernice (tonstrina). a da bi se ispravili ti nedostaci kosa je kovrd ana gvozdenom ipkom u metalnoj ko uljici. Po zidovima su bila oka ena ogledala. i anje se obavljalo makazama (forfex ili forpex) koje se sastoje od para se iva spojenih na zglob. pojedini mu karci su maljava mesta premazivali ve pomenutim dropaksom. mladi ima prire ivali verske ceremonije sa gozbama za porodi ne prijatelje. Kosa je e ljana od jedne centralne ta ke prema elu. prilikom prvog skidanja brade. trljali ih smesom napravljenom od bele vinove loze. Za zaustavljanje krvarenja kori en je smotuljak paukove mre e koja se umo i u ulje i sir e. Takav tretman imali su i mu karci sa prore enom kosom da bi je u inili bujnijom. na injene od redova uvojaka raspore enih na razne na ine tako da uokviruju lice. jedno je sigurno . Oni najsiroma niji. Prilikom brijanja kori eni su gvozdeni ili bronzani brija i (novacula) koji su o treni kamenim brusevima.niko se nije brijao sam. Frizura a la Titus. Tipi an i najjednostavniji oblik mu ke frizure bio je a la Titus. koristili su usluge berberina na otvorenom prostoru. a ponekad se sklopio i poneki posli . U svakom slu aju. Da bi izbegli bolna i dugotrajna brijanja. putem arnira ili jednostavnim lu nim mehanizmom. tako da je brijanje bilo veoma bolno. U jednoj tipi noj rimskoj berbernici postojale su klupe sme etene uz zidove. no ene su i ma tovitije frizure. Kako su u berbernicama provodili dosta vremena. ulep avao mu teriju koja je sedela na klupici. ve je nova brada izrasla". na kojima su sedele mu terije ekaju i na svoj red. uz svog pomo nika ili u enika. fiksiranom dr kom i brija i na rasklapanje. U berberski tretman ulazilo je i brijanje. u ima i vratu. a u sredini je majstor. kao i robovi. Koliki zna aj su Rimljani pridavali brijanju. ili su ih mazali krvlju . Postojala su dva osnovna tipa: brija i sa vrstom. Naravno. odnosno skra ivanje i oblikovanje brade. i anje takvim makazama bilo je dosta neujedna eno. koja je zagrevana u aru. za Rimljane su ova mesta postala sastajali ta na kojima su se razmenjivala mi ljenja i novosti. sa estim posekotinama i krvarenjima. te no u spravljenom od br ljana.

Izgled tipi nih rimskih bradatih mu karaca sa po etka II veka. kao i mu karci. Ona se sastojala od dva pravougaona par eta tkanine. bora ili o iljaka kori eni su mali krugovi od tkanine zvane "mese ev sjaj". Me utim. ene su preko tunike nosile dugu i bogato nabranu haljinu koja je dopirala do lanaka (stola). Kao i spava ica. po to bi se umila. uzanu u struku i po rubu ukra enu purpurnom trakom. kopiraju i imperatora Hadrijana (117-138) koji je pustio kovrd avu bradu da bi pokrio o iljke na licu. Nosile su neku vrstu spava ice jednostavne duge haljine.slepog mi a. Glavni deo enske garderobe bila je tunika (tunica) koja se od mu ke razlikovala samo po du ini. a ona je obavezno morala da se uklopi sa bojom minke i nakitom koji e za tu priliku staviti. Carstvo propalo zbog modnih kaprica ene su. Koliko su te ko Rimljani podnosili sporost i nespretnost berberina pokazuje i injenica da su po etkom II veka mu karci rado prihvatili novu modu . izra ivana je od lana ili vune. verovatno spavale u donjem ve u. za izlazak.no enje brade. Rimljanka je skidala no nu ode u i birala dnevnu. koji su lepljeni na ta mesta na licu. pri vr ena za krajeve i ramena tako da se obrazuju kratki rukavi. sa prslu i em ili korsetom ispod. Za pokrivanje ogrubelih mesta na licu. sredila frizuru i na minkala. . Spava ica je bila izra ivana od lana ili vune i obi no je bila finija i tanja od mu ke.

. Za sun anih dana Rimljanka bi uzimala lepezu od paunovog perja pre no to stupi u nosiljku. rob ju je zaklanjao suncobranom osim ukoliko dan nije bio vetrovit. Prilikom izlazaka ene su preko stole prebacivale dugi al ili ogrta (palla) koji se obavijao oko tela i iji je jedan kraj mogao da se prebaci preko glave. min u e su bile obavezne. Napolju. kako po obliku tako i po materijalu.. Tokom perioda Republike ove haljine su pravljene od vune. Rimske ene su obo avale nakit. sve vi e su se koristile skupocene tkanine.. esto i po vi e komada. Nosile su ih koliko god ih je moglo stati na prste. est ukrasni detalj bio je i lan i oko lanka noge. Kako je mo Rima rasla. Ni svila nije dovoljna. Kosu su ukra avale dijademama i ukrasnim iglama. Da bi udovoljili eljama svojih supruga i ljubavnica. a naro ito su volele prstenje. srebro i drago kamenje. matrona je nosila sa sobom i etvrtastu maramu od purpurne ili plave tkanine ukra ene resama (rica) kojom je pokrivala glavu. Ako je trebalo da prisustvuje prino enju rtve ili nekoj verskoj sve anosti.Rimska ena sa ogrta em. kao i ogrlica. Na rukama su im zveckale narukvice. pa se tako u doba Carstva stole izra uju i od indijskog pamuka ili kineske svile. O skupocenosti ovih tkanina svedo i podatak da je kilogram svile vredeo koliko i kilogram zlata. Gospo e koje nisu sebi mogle da priu te zlato. Nakit je bio veoma raznovrstan. imu ni Rimljani su bili prinu eni da odvajaju znatna sredstva za zadovoljenje njihovih prohteva. zadovoljavale su se sli nim modelima izra enim u bronzi sa umetcima od poludragog kamenja ili staklene paste.

bez ukrasa (toga pura ili toga virilis). ali i zbog svoje neudobnosti. Vrsta materijala. za javne izlaske mu karac je prebacivao preko nje togu (toga). To je omogu avalo da toga lepo pada stvaraju i skladne nabore i ostavljaju i slobodnom samo desnu ruku. tj. dobijali sasvim belu togu. U tom periodu togu veoma esto zamenjuje neka vrsta irokog ala (pallium). ukr tao spreda i u struku bio stegnut pojasom. Tada bi. S druge strane. ona je postajala rasko nija dodavanjem raznih ukrasa i vezova. u po etku vunene a kasnije i lanene. a du ina je iznosila tri visine onoga ko je nosi. tokom poznog perioda Carstva ograni ene su prilike u kojima je no ena. Osim tunike. iji se jedan kraj mogao prebaciti preko ramena. ija se irina menjala prema modi. smanjivana joj je irina. Mu ka garderoba je bila ne to jednostavnija. bogato ukra eno odelo (synthesis). Ovaj deo ode e bio je napravljen od elipsoidnog komada tkanine. . koja je pojasom mogla biti stegnuta oko struka i na taj na in skra ena do eljene du ine. Osim ove svakodnevne ode e. Zbog toga. Obla enje toge bilo je dosta komplikovano. mu ka garderoba podrazumevala je i jedno pripijeno. esto su otkrivali dru tveni status onoga ko je nosi. Kico i i u miru i ratu Rimljanin u togi. koje se obla ilo prilikom sve nih gozbi. a ina e je dopirala do listova nogu. a naro ito boja toge. koji se obavijao oko ramena. na sve anoj ceremoniji. a njen kroj menjan.Nakit rimskih imu nih ena. Togu obrubljenu irokom crvenom trakom (toga praetexta) nosili su slobodni mladi i sve do esnaeste godine ivota.

Izra ivan je od etvrtastog komada tkanine i pri vr ivao se za dva kraja na grudima ili na jednom ramenu. neke vrste zihernadli. Rimski vojskovo a u tradicionalnoj ode i. crvene ili bele. Za vreme vojnih ve bi i ratova. omiljeni deo nakita je bilo prstenje. mu ka ode a je bila jednostavnija. Jedini vid ekstravagancije koju su izra avali oni sa dubljim d epom prilikom njenog naru ivanja kod obu ara (calceolarius) ticala se na ina dekoracije i vrste i kvaliteta materijala od kojeg je izra ena. Osim fibula. uz koji je i la kapulja a (cucullus). Za putovanja je kori ena druga vrsta ogrta a. koji je dopu tao najve u slobodu pokreta. kojima su pri vr ivali svoje toge. ali je crveni bio rezervisan za vojskovo e. ono je veoma esto slu ilo i u poslovne svrhe . Zlatno. srebrno ili bronzano. Preko tunike no en je vojni ki ogrta (sagum). .Tokom hladnih perioda Rimljani su preko toge nosili kratak ogrta od tamne vunene tkanine (lacerna). Vojskovo a je imao pravo da nosi i specijanu vrstu nabranog ogrta a. Oficiri su mogli da nose ogrta e ivih boja. Veli ina i boja saguma zavisila je od vojni kog ranga. Ni mu karci u anti kom Rimu nisu bili imuni na nakit. a koje su esto imale i stale ko obele je. koji je obi no imao i kapulja u (paenula) i koji je bio mnogo udobniji i prakti niji. A ta su obuvali? Obu a se tokom vremena najmanje menjala i nije bila podlo na modnim trendovima. odnosno crveno-bele boje (paludamentum).umesto pe ata za overu dokumenata.

Prilikom odlaska u posete. a bile su ukra ene u visini lanaka polumesecom od srebra ili slonova e (calcei mullei i calcei sanatorii). Jedna vrsta opanaka (carbatina) bila je karakteristi na za provincijsko stanovni tvo. Mu ke i enske izmice nisu se mnogo razlikovale po obliku.Izgled rimskih sandala. koje su se sastojale od ona pri vr enog za nogu ko nim kai i ima koji su se obavijali oko no nog lanka. Rimljani su sa sobom nosili sandale jer je bilo nepristojno da gost u ku i doma ina hoda u obu i kojom se slu i na ulici. Druga vrsta plitkih izama. izmice su bile izri ito zabranjene robovima. dok su plemi i mogli da nose izmice crvene boje (calcei patricii i calcei senatorii). imala je karakteristi an visok drveni on za koji je bilo pri vr eno plitko lice od ko e ili neke tkanine. Ukra ene izmice ponekad su nosili i mu karci. a ponekad i ukra ene biserima i dragim kamenjem. Zakop avale su se pomo u etiri ko na kai a koji su se obmotavali oko noge. pa i bele (calcei muliebris). Udate ene nosile su izmice svetle boje. Obu a je bila deo garderobe koji je najjasnije mogao da uka e na dru tveni status svoga vlasnika i to kako na in vezivanja tako i dekoracija i boja. . Njih su mogli da koriste visoki dr avni inovnici iz plemi kih porodica. tako e vrsta koturni. enske su obi no bile lak e i pravljene od mek e ko e. izmice obi nih gra ana bile su mrke ili crne. koje su dopirale do listova i imale dva uspravna otvora sa strane. Za te prilike kori ene su izmice (calcei). Postojala je i specifi na obu a koja je no ena u lovu. Sandale su no ene po ku i i smatralo se nepristojnim da se obuju za izlazak. To je vrsta izama (cothurni) koja je dopirala do pola noge. Najjednostavnija vrsta obu e (calceamentum) koju su nosili i mu karci i ene u Rimu bile su sandale (soleae).

Po njihovom mi ljenju. a zatvarali stopalo i lanak. pre svega. Tome su se. koji su smatrali da su skromnost.Armani Rim. Obi ni vojnici koristili su poseban oblik obu e. ulep avanje i minkanje su ve tine iluzije i prevare kojima ene ostvaruju jedan jedini cilj .Rimski provincijski opanak. esto i krajnje nastrane i dekadentne. To su specifi ne izmice (caligae) iji je on oja an o trim metalnim klinovima. kako se to danas ka e. a zimi su noge umotavali u ne tavljene ko e ili vunene krpe. parfemima i raznim ukrasima. umerenost i. skupocenih uvoznih tkanina. a uporedo i najve i proizvo a luksuznog toaletnog pribora. Rim je bio metrolpola u kojoj su se kreirali na in odevanja i minkanja. ija je dr avna blagajna bila u velikom manjku zbog preteranog uvoza luksuzne robe. "lansirali" svakojake. Poznate su neda e imperatora Tiberija (14 . posebnim zakonima poku avala da spre i preterani uvoz luksuznih proizvoda: svile iz Kine. kao i na zakone kojima je spre avan uvoz luksuzne robe.da sakriju naborano lice i oronulo telo. to je jasna te nja ka zavo enju i preljubi. Poseban zna aj imao je carski dvor u kome su imperatori. Lice ovih izmica bilo je od ko nih kai eva koji su se mre asto vezivali i koji su ostavljali slobodne prste. neneru ena prirodnost u izgledu i pona anju prave i trajne vrednosti svakog oveka. kao i robovi. pokazale kako preterano brinu o svom izgledu.37). glavni grad najve e imperije Starog sveta i srce anti kog kosmopolitizma. kao i drugi modni detalji koji su munjevito prihvatani u svim delovima Imperije. Prirodno je to je ta pretrana pa nja posve ena luksuzu i modi na rimskom dvoru i me u bogata ima podsticala estoke reakcije moralista i tradicionalista. I posle Versa ea . Sli no tome. prepu tali oni koji su neobuzdani u svemu ili oni koji ho e da istaknu svoju ekonomsku mo . neprikladnim. rimski gra ani su uvek tro ili veliki deo svog vremena i novca na negu tela. kozmetiku i odevanje. njihove supruge i k eri. bio je vi e stole a i najzna ajniji modni centar. nosili su "drvenjake" (sculponeae). po mi ljenju moralista i tradicionalista. konkubine i matrone visokog roda. Rimska dr ava je esto. potpomognute pomadama. Siroma ni stanovnici Rima. Ipak. ma kom stale u on pripadao. Time je isticana namera da se spre i odliv novca iz dr avne blagajne koji je tako odlazio "strancima i neprijateljima". bez obzira na pridike moralista i tradicionalista. parfema i minke sa Istoka. preterana nega tela i ukra avanje mu karaca smatrani su. modne novotarije. Samim tim Rim je bio i ogroman potro a luksuznih i egzoti nih kozmeti kih sredstava. zbog finansijskih neda a. kako bi time. tako e. Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: . bisera iz Crvenog mora i dragog kamenja iz raznih zemalja. to su bila jasna obele ja najve e moralne degradacije.

Darmstat. S. 1988. L. i Badcock. Riha. A. Frizura kroz vekove.bluffton. i Brown. 1967. E. Strigili ot rimskata epoha ot teritorijata na dene na Blgarija. Preporu ene Web stranice: http://www. P. 295-299. Milano-Wien. Beograd. Baths and Bathing in Classical Antiquity. Vranjski glasnik V. 1997. Dular.com/Articles/RomanJewelry/romanjewelry. Dictionaire des antiquités grecques et romains d'apres les textes et les monuments.org/an_gold. Jedan prilog prou avanju anti kih i aka. grupa autora. grupa autora. J. Srejovi . Beograd: Filozofski fakultet. J. Tingay. H. 1976. S. Jovanovi . Gold. Panorama jedne civilizacije. Cagnat. i Cermanovi -Kuzmanovi . R. 1995. Deiss. Zagreb. 1887. G. Romanelli. Die Römischen Thermen und das Antike Badewasen. Z.und Silberschmuch aus dem Antiken Iralien. 1983. Arhitektura starog veka. Palestrina. August. F. London. London.artsmia. M. Anti ko oru e od gvo a u Srbiji. 1970. New York. Obu a iz trikonhalne grobnice iz Viminacijuma.html http://www. Arheologija 2: Obr. 1993. Golubovi .html http://www.I.org/~bmcmanus/baths. Rimski medicinski. Yegül.htm http://www. 3. i Saglio.edu/~sullivanm/bathbaths/bathbaths. Beograd: Narodna knjiga.C. Ru i .vitruvio.y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y Brodner. I. 89. Beograd: Savremena administracija. 280. Walters. D. Roma. Manuel d'archéologique romaine II. Kruni . 2000. V. 1969. 1985.ch/arc/roman/bathcaracalla.bg/bulgaria/Places/ancient/romanbaths. ivadinovi -Davidovi . Rimske ko ane igle iz Slovenije. D. A. 1986.12caesars.wednet. Ljubljana. 1920.kent. i Chapot. Daremberg.artsbma.html http://www. 17-25. 1929. M. J. 1968. Vagalinski. E. Roman crafts. D. 1997. Jedna grobna celina iz Duklje. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza). P. London. 1979. Beograd: Narodni muzej. Anti ki Rim. 1967.html http://www.html http://www. Paris. 1981. These were the Romans. Antike Portträts aus Jugoslawien. Herculaneum. Beograd-Ljubljana. ivot u anti kom svetu. B. Beograd. Popovi . Arheolo ki vestnik XXX. B.artlex.com/ArtLex/r/roman.org/bmagolds.vroma. Rim u razdoblju najvi eg uspona. 1952. Vajner.F. Nestorovi . Grimal. 2000.html . M.edu/curriculum/soc_studies/rome/RomanBaths. 1988. Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust. Arheolo ki leksikon. A Guide to the Exibition Illustrating Greek and Roman Life.interrinet.html http://www. Frankfurt. London. Rimska civilizacija. Viminacium 11. Carcopini. Glasnik SAD 13.M. Paris. Strong. grupa autora.B. 1962. Italy's buried Treasure.htm http://www. E.J. 1989.

mo e biti va no ne samo za ta no hronolo ko opredeljenje mnogih arheolo kih spomenika i nalaza. Me u najlep im i najdragocenijim eksponatima u poznatim svetskim muzejima i privatnim zbirkama starina nalaze se ma tovito oblikovane i bogato ukra ene palete i kutije za minku. slikara i zanatlija. njene uloge i zna aja u drevnom dru tvu. kao i o etni koj pripadnosti li nosti koja je nosila odre enu no nju. Nega tela i kozmetika U anti kom svetu nezi tela. ukoliko su im to mogu nosti dozvoljavale. to belji ten bio je elja svake ene. koji su na zidovima palata. na reljefima ili na skupocenom posu u i drugim predmetima prikazivali princeze. uz pomo dvorkinja i robinja. da ve i deo dana provedu pred ogledalom. a zatim sre ivanje frizure. gde bi. a naro ito mu kog. doteruju frizure i kite dijademama. ogrlicama i prstenjem. Nave emo neke od poznatih recepata za beljenje ko e: mast od ceruse i . okru ene robinjama i slu avkama dok ih ove ulep avaju minkaju. Uporne gimnasti ke ve be i stalna sportska nadmetanja imali su za cilj da se formira skladno mu ko telo po idealima koje prepoznajemo na brojnim helenisti kim i rimskim skulpturama. S druge strane. Stoga prou avanje mode. da ne bi preplanule. Nakon ustajanja. nega tela. koriste i sve tada dostupne kozmeti ke preparate. mode i kozmetike u svakodnevnom ivotu ukazuju i brojna ostvarenja najve ih anti kih umetnika. Ukoliko ih priroda time nije obdarila. pribegavale su raznim sredstvima kako bi ga ostvarile. Nega tena ko e Rimljani su bili ranoranioci. kozmetika i moda imali su izuzetan zna aj. moglo se pristupiti kozmeti kom tretmanu i minkanju. o istorijskim zbivanjima koja su je ozna ila. posve ivala se izuzetna pa nja. razvijale se i nestajale na Bliskom Istoku i u Sredozemlju.U svim drevnim civilizacijama koje su proteklih pet milenijuma stasavale. Po to je frizura doterana. njihova privilegija bila je. ve pru a i preko potrebne podatke o umetni kim i estetskim stremljenjima jedne epohe. sledilo je vrlo ovla no umivanje. ene su u tom pogledu bile potpuno zapostavljene. ogledala i posudice neobi nog oblika na injene od najskupocenijih materijala. Na va nost nege tela. doterivale svoj izgled. Robinja poma e gospodaricama u sre ivanju. matrone i dame visokog roda. Rimske dame su izbegavale izlaganje suncu i vetru. frizuru i nakit. u kojima su uvani retki i egzoti ni parfemi i pomade.

Pra ak od plovu ka kamena i istucane kosti ovnujskog repa iste zube da budu "kao dva niza sitna bisera". Rimljanka je provodila itav dan. Da bi se izbegle pege na ko i. kori eno je mleko od magarca i sok od tele ih nogu. Ukoliko je neko patio od neprijatnog zadaha iz usta. koji se 40 dana tiho kuvaju na vatri. rimske dame i gospoda pili su ocat. Rast kose se podsticao trljanjem ispr enim magare im kopitom. dok se sjaj ko e dobijao stavljanjem bra na od boba. Ukoliko neka gospo a nije bila zadovoljna kvalitetom i izgledom svoje kose. kozje u i i magare e masti. Za otklanjanje malja sa tela ene su koristile sredstvo sastavljeno od raznih smola (dropax). Jedan pripadnik ja eg pola toga doba zlobno je primetio "da ena ne spava sa svojim licem. Zubi i usta Po eljno je bilo da zubi budu beli i sjajni. Otklanjanje maljavosti Maljavost tela tako e je morala da se izbegne. Kako je ve ina rimskih bogata a ve eri provodila u estvuju i u ve erinkama obilno zalivanim vinom. Na isti na in izvla ene su i linije oko o iju. oraha i drugog bilja. kao i trepavice.krokodilske pogani koja se koristi za lice i belilo od krede i olovnog praha za beljenje tela.plave ili crne. ali i trljanjem tela krvlju slepog mi a. U istu svrhu upotrebljavan je i pra ak od jeljenjeg roga ili istucane drenjine. mogla je sebi da priu ti periku koja je bojena me avinom kozjeg loja i pepela bukovog dreveta. mogao je to izbe i kori enjem kola i a od izmirne. Obrve su morale da budu tanke. Ideal je bila sjajna i gusta kosa. crnilom koje se dobijalo od a i ili antimonovog praha. a da bi izbegli glavobolju dobro je je bilo oblagati elo br ljanovim ili kupusovim li em. minka obrva i lica Kontrast belom licu rumenih obraza i usta daje crnilo obrva i trepavica. Ako bi se kojoj dami vi ak godina ocrtavao na licu. Odr avanje kose Nezi kose se posve ivala posebna pa nja. Ovako na minkana. Sli an efekat postizan je i trljnjem ko e smesom bele vinove loze ili te no u koja je na injena od br ljena. Prvo su se oblikovale pincetom. ve ga ostavlja u stotine teglica". ono se podmla ivalo no nim oblozima od bra na od pasulja. Da bi ujutru opet imali sve ten i bistar pogled. U tu svrhu kori ena je pena od crvenog nitra kao i rumenilo dobijano od morskog li aja ili vinskog taloga. . minku je skidala tek pred spavanje. a zatim se mazale. a sjaj joj je davao te ni galski sapun pome an sa uljem le nika. uz mogu nost izbora boje . Uz belo lice i li su rumeni obrazi i usta. mamurluk je bio esta pojava.

Oni su bili podlo ni modnim trendovima i menjali se u skladu s njima. a postojala su i manja.Parfemi Po to je frizura sre ena i lice na minkano. Ona ve ih dimenzija ka ena su o zid. Toaletni pribor Raznovrsni kozmeti ki preparati podrazumevaju i postojanje odgovaraju eg toaletnog pribora. Proizvodnja parfema. 2). O frizurama i ode i bi e re i u odeljku o modi. Me u predmetima kori enim u tu svrhu najva nije je bilo ogledalo (speculum). koja su dr ana u ruci. Izgled ve ine rimskih ena. poznata jo iz starog Egipta. do ivljava procvat u vreme Rimskog carstva. Ogledala su se izra ivala od specijalne vrste bronze u kojoj je bilo . Ovako sre enoj eni preostalo je samo da stavi jo parfem i mogla je da iza e na ulicu (Sl. rimske dame nisu alile novca da bi do le do ovih skupocenih proizvoda. Mirisi su dugo bili obavijeni velom tajne i verovalo se da ih ne spravljaju ljudi ve da poti u od bogova. pristupalo se obla enju. preko Feni ana i Grka. Kao i danas. Poseban tip ugra ivao se u toaletne kutije ili sto i e. Latinski izraz parfem (per fumum) postaje op ti izraz u celom svetu za sve isparljive i miri ljave supstance.

Nije sigurno da li su se koristile i etke.7 cm. Skupoceno ogledalo. U periodu poznog Carstva ogledala od stakla. po to je odraz lika u njima bio mnogo bolji. koja su dobijana umetanjem plo e od duvanog stakla na plo u od metala. a zatim izlagana visokim temperaturama kako bi ivini otrovi isparili. iako bi mnogi dr a i. a koristili su ih podjednako i mu karci i ene.5 do 17. Dekoracija i materijal za ramove zavisio je od finansijskih mogu nosti korisnika. slonova e ili metala . Za ra e ljavanje kose kori eni su e ljevi (pecten).dosta cinka. stilizovanog lista ili Herkulovog vora. Ukras na ramovima bio je raznovrstan. dr ka je mogla da bude pri vr ena na reversnoj strani ogledala i to u obliku stopala. mogli biti njihovi delovi. potpuno su istisnula ogledala od metala. e ljevi su izra ivani od drveta (i to im irovog).od bronze. Pored uobi ajene dr ke koja se nastavljala na ram. olova. olova ili srebra. a naro ito kalaja. od kosti ili roga. Premazivana su amalgamom. odnosno od 3 do 7 rimskih pal eva. koje obi no smatramo delom ogledala. legurom zlata i ive. bez reflektovanja "da bi se slika vratila onome ko se ogleda". To je bio dugotrajan proces kojim je trebalo posti i idealno glatku povr inu. Pre nik ru nih ogledala kretao se od 7. .

Na nekim e ljevima postoji urezano i ime vlasnika. . s jedne strane gu im. Ponekad. za oblikovanje frizure. a druga. Tako se na jednom e lju od olova. a s druge re im. naj e e su u upotrebi trodelni e ljevi. koji poti e iz Rima. Najjednostavniji model bio je sa jednim redom zubaca. najrasprostranjeniji je bio onaj sa duplim redom zubaca. koji su zbog svoje funkcionalnosti prihva eni od strane mnogih naroda i vekovima se ne menjaju. slu ila je za ra e ljavanje kose. Me utim. ko tani e ljevi su slu ili i da pridr avaju kosu. U kasnoanti kom periodu. sa obe strane nalazi posveta koja ka e da je to poklon mu a Lucija supruzi Aniji.e alj od im irovog drveta sa urezanim motivima. re a. gu a. Kod ovih e ljeva jedna strana. Luksuzniji primerci bili su bogato dekorasini i mogli su imati podjednako ukra ene korice.

Oblikovanje frizure pomo u ko tane igle za kosu.Druga funkcija e lja . dok su one sa razli ito dekorisanim glavama slu ile kao ukosnice (acus crinalis. Ukrasne igle .pridr avanje kose. koja je slu ila za odvajanje kose ili pravljenje razdeljka. Igle sa jednostavno obra enom glavom slu ile su za uplitanje i uvijanje kose (acus discerniculum). Pomade i parfemi najbolje su se uvali u posudama od alabastra (alabastra) ili olova. po to im je sun eva toplota tetila. sa sli no modelovanim glavama. izra ivana od kosti ili roga (acus discriminalis). Ko tane igle su kori ene i pri pravljenju frizura. crinale). ali ih je trebalo uvati u senci. Ove posudice izdu enog oblika i uskog . comatoria. Pored e lja. kori ena je i jednostavna igla.ukosnice mogle su biti izra ene i od metala bronza ili srebro.

grozd. unguentarium).pikside (narthecium. a naro ito staklo. Pikside su naj e e bile ko tane.otvora bile su veoma skupe zato to su bile izra ene od jedinstvenog kamenog bloka i to od materijala koji je va en samo u Egiptu. gipsa i stakla. ljudska glava ili stopalo. Posude za uvanje pomada i parfema. belilo za telo i lice. dna i profilisanog poklopca. esto u bojama koje podra avaju originalni materijal. drveta. postoje i one bogato dekorisane reljefnom floralnom ili figuralnom dekoracijom. Sastavljene su iz tri dela . podloga za minku i puder bili su sme teni u kozmeti ke kutijice sa poklopcem .ali i jednostavnog izdu enog ili ovalnog tela (balsamarium. boxus) koje su izra ivane od razli itih materijala . Zato ih veoma esto zamenjuju one izra ene od gline ili stakla. kamena (mermera ili alabastra). pa ak i od plemenitih metala. vi e lane posude . Posudice od stakla neobi nih oblika .gline.cilindri nog recipijenta. kosti.ivotinjska figura. bile su u irokoj primeni tokom ranocarskog perioda. Maske za osve avanje lica. Glina. omogu avali su laku obradu i izradu veoma raznovrsnih oblika. a njihova veli ina bila je uslovljena veli inom cevastih kostiju od kojih su izra ivane i iznosi u pre niku od 3 do 7 cm. izdu enog (alabstra) ili loptastog recipijenta (aryballoi). Pored jednostavnih primeraka. .

koja se danas uva u Britanskom muzeju u Londonu.Pikside. izra ivane od ilibara ili stakla. Na jednoj ovakvoj posudi iz Tebe. Za izradu ovih kutijica. kori en je ilibar ili srebro. Kov e i za nakit u obliku koljke. Jedan posebno lep tip kozmeti ke kutijice izra en je u obliku koljke . zajedno sa tankim tapi em slu ile su za uvanje i me anje crnila za o i.ostrige sa dva kapka (conchylium). . esto sa vi e spojenih cilindara. koje su mogle imati i drugu namenu ( uvanje nakita). Izdu ene cilindri ne posudice. od prvog do etvrtog meseca zime i od prvog do etvrtog meseca leta". urezani natpisi su potanko ozna avali vreme kori enja raznih prahova "od prvog do etvrtog meseca poplave.

ka i ica i pruti a koji su bili izra eni od drveta.Posudice za uvanje crnila za o i. Kreme. kosti. prahovi i eteri na ulja va eni su iz posudica razli itim instrumentima u obliku lopatica. ilibara ili metala. a ukoliko je ne to trebalo pretvoriti u prah. Ovako izva ena masa stavljala se na kamene palete. kori en je mermerni avan (mortarium) sa tu kom (pistillum). . slonova e. na kojima se vr ilo me anje.

M. Budapest. Glass Vessels in Ancient Greece. dr ke i brave kojima su se zatvarali. J. Italy's buried Treasure. Gold. Kov e i i za kozmetiku i nakit. Milano-Wien. 1992. Herculaneum. London.J. uglavnom od srebra. turpija. grupa autora. od koga se ena nije razdvajala. do nas su dospeli samo metalni delovi ovih kov e i a . 1999. 1985. Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y y y Bíró. Rimsko staklo. 1981. Osnovna karakteristika ovih kov e i a je da imaju oblik kvadra. a ak je stavljan i u njen grob kao prilog da joj se na e na onom svetu. a ponekad su se uz njih nalazili i ista za nokte. 1987.razne aplikacije. Beograd-Ljubljana. bilo da se radilo o odlasku u javno kupatilo ili u ku nu posetu. sa poklopcem koji je bio vezan za kutiju arkama ili je bio slobodan. Panorama jedne civilizacije. Deiss. . grupa autora. Koristila ga je kod ku e. J. oka en o pojas. Podjednako su ih koristili i mu karci i ene. inili su u na ka ikica i pinceta. Toaletni kompleti su bili neizostavni u svim prilikama. Osnovu ovog kompleta. Rim u razdoblju najvi eg uspona. Veoma retki su luksuzni primerci izra eni od plemenitih metala. dok je unutra njost bila podeljena pregradama. The Bone Objects of the Roman Collection. 1967. Zagreb. Beograd: Filozofski fakultet.Instrumenti za sipanje preparata i pincete . Davidson-Weinberg. a kalica za zube i mala strugalica. Carcopini. A. Athens.arheolo ki nalazi. koji je no en na alci.T. Cermanovi -Kuzmanovi . G. 1962. Kako je drvo materijal koji brzo truli i propada. Celokupna kozmetika uvana je u drvenoj kutiji ili sandu i u (arcula). Anti ki Rim. nosila ga sa sobom pri poseti javnim kupatilima.und Silberschmuck aus dem Antiken Italien.

1995. pre Homera Znati da li su pederastija i lezbejstvo bili prisutni kod helenskih plemena pre doseljavanja u Heladu bilo bi zaista udesno.M. Beograd: Filozofski fakultet. V. G. Bulletin des Musees Royaux d'Art et Histoire (Bruxelles) 6. 999. pederastija prevladavala zbog patrijarhalnog plemenskog ustrojstva. Roma. Kruni . Roma. August. B. ivot u anti kom svetu. Peters. S. S. 1967. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza). Mo e se pretpostaviti da je. Ljubljana. Beograd: Narodni muzej. Kostoreznoe delo v anti nöh gosudarstvah Severnogo Pri ernomori . P. 73.y y y y y y y y y y y y grupa autora.htm http://www. Istorija Srba (tom II). Lloyd-Morgan. Vesnik Srpske crkve XI. Romanelli. Moskva. Jiri ek. Kam. 2000. pod pretpostavkom da je to jo u prapostojbini. Petkovi . Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust. G. 47-48. jer sa uvanih opisa nemamo. Beograd. K. Riha. E. 1986. Palestrina. Beograd: SKZ. Virgili. Vita e costumi dei Romani antichi 7.G.. Some bronze mirrors in the collection of the Rijksmuseum. Nijmegen. Drugi nesigurni na in bi bio da se uzmu u obzir opisi pederastije i lezbejstva kod drugih indoevropskih plemena u to doba. me usobnim uticajima bilo pro ireno. Preporu ene Web stranice: http://www.com/mag08012000/mag4. Jedna od takvih teorija je da pederastija u Heladi pre seobe Doraca nije postojala. 1986. ili u vreme seoba.com/ . P. B. Rimski medicinski. 1970. Acconciature e maquillage. Jedan od nesigurnih na ina da se odgovor pretpostavi je prou avanje helenskih mitova i utvr ivanje injenice koliko su te pojave prisutne u mitologiji. 1978. Vajner. ena kod Rimljana. 1978. . Anti ko srebro u Srbiji (katalog izlo be). ako je toga i bilo u ve oj meri.egyptmonth.. (proto akon) 1899. 1997. 1974. ivkovi .beautyworlds. Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije.

Vajaju se i pederasti ke statue. Na primer. naro ito liri ara. .. ali je zanimljivo primetiti da je na Kritu davna nji obi aj bio da stariji mu karac ritualno zavede mladi a. svedo i ova predstava otkrivena u jednoj grobnici. izvori Glavni na in na koji se pederastija i lezbejstvo prate kroz dalju helensku istoriju je itanje knji evnih dela. Zevs otima Ganimeda. Tako e nam i starogr ki jezik sa svojom homoseksualnom leksikom mo e pomo i da shvatimo kako su se Heleni odnosili prema ovoj pojavi. u mitovima Kao to je gore re eno. Zna ajne su i predstave u likovnim umetnostima. Helenski mit sa svojim mitolo kim primerima tako e nam mo e biti od pomo i. .. komediografa i istori ara. Iz mikenskog perioda helenske istorije nema sa uvanog niti jednog podatka o tome da li su pederastija i lezbejstvo bili ra irena pojava. naro ito uzimaju i mitolo ke primere npr.. odrediti po etak pederastije i lezbejstva preko mitova vrlo je nesigurna stvar. Nekolike podatke nam pribavljaju i grafiti..Da pojava pederastije nije bila nepoznata i Egip anima. na vazama se predstavlja analni koitus starijeg oveka sa mladi em ili scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog. jer prvo treba aksiomatski prihvatiti da mitovi uvaju stavove helenskih plemena pre .

jelen je legao u hlad da se odmori. ne ni je de ak prenet na Olimp. ne mo e se prenebregnuti injenica da se u mit kasnije unose pederasti ki elementi. voleo je mladog lovca Endimiona. bog neba je u jednoj sporednoj verziji mita. gde je sahranjen podno Apolonovog kipa. onda je pitanje. tako e se pominje u sporednim verzijama mitova o Hijakintu i Kiparisu. treba uzeti u obzir i mitske primere. kritskim trgovcima prikazao u liku udesno lepog mladi a i pokoriv i ih lepotom.doseljavanja po tom pitanju. ali se ipak ne mo e utvrditi ta je dodato. Hijakint je bio plavokosi de ak tako izuzetne lepote da je Apolon napustio Delfe. udari ga po licu i krv stade liptati. Da bi ve no u ivao u o ima svog ljubimca. odlo io luk. Veli se da je i on voleo Kiparisa. da li su ti stavovi drevni ili novi. Apolon se pored umiru eg Hijakinta zakleo da e iz njegove krvi ni i cvet ije e latice izra avati bolni krik. na ta je Apolon brzo doleteo da ute i svog ljubimca. Hipnos je bacio svog ljubimca u dubok san. Drugo. to niko ne mo e ustvrditi niti potvrditi. Videv i to. Zefir. dok su se takmi ili u bacanja Apolonovog bo anskog diska. Bio je ljubimac Apolonov. a ta je tu od starine. morao je gonjen besom biti surov: tokom Hijakintovog takmi enja u bacanju diska. Apolon je bio tako lep da je po njegovom ro enju ceo Del procvetao i zamirisao i tu je lepotu iskoristio kada se kasnije. uzeo za svoje sve tenike. bog zapadnog vetra. iako najbla i od svih vetrova. Kiparis je svoju ljubav poklonio jelenu kojeg je svakodnevno kitio cve em. Ipak. Apolon dojuri. Ganimed je najprvo bio peharnik Zevsov i bogova. Istog trenutka. pored ljubavi prema smrtnicama i njegove ljubavi prema smrtnicima Hijakintu i Kiparisu. Posle smrti. vodio na izvor i napasao. Hijakint ga neoprezno podi e i on se odbi od zemlje. koji je od bogova tra io da ve ito tuguje i proliva suze. Njegova molba je usli ena i on je pretvoren u kiparis. Uran. Kiparis je lepi de ak koji je iveo na ostrvu Keju. skrenuo je ba eni disk prema Hijakintovoj glavi i time ga ubio. ako bi se to prihvatilo. a kasnije je usled sve ve eg obima pederastije postao u mitu ljubavnik Zevsov i ak postoji statua iz klasi nog perioda koja prikazuje Zevsa kako grabi mladog lepotana Ganimeda. bog stada i pastira. po to su mitovi va an deo helenskog poimanja sveta i pored odbacivanja mitova koje je helenska misao kasnije izvr ila. Naime. u vreme najve e ege. de ak je po eleo da i sam umre. svojom je ljubavlju progonio kako smrtnice tako i lepe smrtnike pastire. Hipnos. Jednog popodneva. bog sna. drvo alosti. kada ga je sin Kron kastrirao. ali je njegove o i ostavio otvorene. Jednog dana.plavi zumbul. u Krisi. . morao da postane pederast u Tartaru. Za Kiparisa se tako e veli u jednoj sporednoj verziji mita da je bio i Zefirov miljenik. na ijim je kruni nim listi ima ispisana Apolonova tugovanka . a de ak ga je nehotice probo kopljem. ipak uticao na stav Helena po tom pitanju. ali se rana nije mogla zaceliti. ali ljubomoran to je de ak i Apolonu poklonio svoju ljubav. pa uneseni u mit. uvena su. po to su se mitovi i u istorijsko doba menjali i dopunjavali. koji se uvek trudio u svemu da mu udovolji. Pan. po to je mit sa svojom obrazovnom funkcijom (pored ostalih). liru i strele i oti ao u Spartu da lovi sa svojim ljubimcem po vrletima. iz zemlje je izrastao purpurni cvet.

Na pridev pederasti ki dolazi od starogr kog prideva paiderastikos u istom zna enju. jedino re i pederast. peder ina i peder uga. urani ki i uranisti ki poti u iz imena boga Urana koji je po jednoj sporednoj . imenica pederisanje i pogrdne re i peder i . Neophodno je pre no to se pre e na temu detaljno razmotriti pojmove kojima se u na em jeziku ozna avaju eros i ljubav prema istom polu. uranist/ uranista i pridevi uranijski. Na a re peder nastala je u kolokvijalnom govoru skra ivanjem od knji evne re i pederast koja dolazi iz starogr ke re i paiderastes. a da se re i peder.. Naravno da treba imati u vidu da se od svih gorenavedenih. glag. glagol pederisati se. ali nisu jedine da tu pojavu ozna e.. pederasti ki i pederastija upotrebljavaju neutralno tj. a potekle su iz starogr kog. Re i koje mi danas obi no koristimo su peder i lezbejka. ali da generalno spadaju u grupu pogrdnih re i sa poslednje tri. Na e u ene re i uranizam. pederski. odnosno aktivnosti jednoga pederasta.na e re i za. da ozna e samu pojavu. Prema imenici peder nastali su u nas pridev pederski. Re pederastija dolazi iz starogr ke re i paiderast(e)ia koja ozna ava medjumu ku ljubav. pederisati se i pederisanje mogu katkad i upotrebiti neutralno. Paiderastes je ovek koji ose a privla nost i ljubav prema de acima (po to je to bio naj e i spoj u tada njim medjumu kim odnosima) odnosno generalno onog koji voli mu karce.

morao da postane pederast. a zatim je.verziji mita. lezbuljina. kada ga je sin Kron kastrirao. tribadisti ki i tribadizam poti u od starogr kih re i koje ozna avaju lezbejku (tribas). Tribada je u starogr kom najprvo bila re za sledbenicu orgijasti kog Dionisovog kulta. Zanimljivo je primetiti da od navedenih. Tako i odgovaraju i pridev (tribadikos) dobija novo . lezba iti se i lezba enje. lesbios) po to je to ostrvo tokom cele helenske istorije bilo glavni centar me u enske ljubavi. Ovaj je termin uveo nema ki pravnik Ulriks. dok ostale samo neutralno. Re lezbejstvo/ lezbijstvo izvedena je od imenice lezbejka/ lezbijka. ta re normalno po ela ozna avati i lezbejku. tribadijski. Lesbios. Od ove re i na je jezik na inio i one pogrdne lezba a. jedino re lezbejka/ lezbijka mo e da se upotrebi i neutralno i pogrdno. po to su to bile svetkovine u kojima su u estvovale skoro samo ene i tako bilo prirodno da se u orgijasti kom zanosu obrate jedna drugoj. Re lezbejka/ lezbijka i pridevi lezbejski. partenofilijski i partenofilski poti u od starogr ke re i parthenophilia koja je ozna avala ljubav (philia) prema mladim devojkama (parthenos) odnosno me u ensku ljubav. lezbijski i lezbi ki poti u iz starogr kih re i koje ozna avaju ili iteljku ostrva Lezba ili su odgovaraju i pridev (Lesbia. odgovaraju eg prideva (tribadikos) ili re i za lezbejstvo (tribadismos). Na e u ene re i tribada. Na e u ene re i partenofilija.

Dakako da se u ovom radu ne emo slu iti svim ovim sinonimima iako je jezi ko blago na eg jezika ne to to treba sa uvati.n.n. naro ito to je svojim besom i neu e em u borbi doveo do Patroklove smrti. koji izi e u Ahilejevoj opremi u boj..od V do III veka p. lezbejski i lezbejstvo. 2.e. Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire. pederasti ki i pederastija odnosno lezbejka. obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju/starateljki na odgoj i obrazovanje. ne eli da se bori. Lezbejstvo po inje da se iri u svim slojevima dru tva tek razvojem srednje klase. nego emo radi izbegavanja terminolo ke zbrke koristiti samo re i pederast. Bazi ni homoseksualni odnos bio je izme u starijeg oveka i mladi a ili ene i devojke. U Rimu e cvetati. tako da kasnije demokratske promene ne umanjuju njen razvoj.. jer Ahilej. pa nadalje.. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska homoseksualnost i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima.od Homera do V veka p. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. Sa(p)fizam ili sa(p)fi ka ljubav jo je jedan naziv za lezbejstvo i poti e od imena najpoznatije helenske lezbejske pesnikinje Sa(p)fe (Sappho/ Psappho) koja je o njoj pevala. tavi e se nekad i potenciralo na tome. niti da joj je ne to suprotno. Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost.e. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e. Mnoge poete i poetese opevaju svoje ljubavi. Sve je to bilo samo stvar izbora. klasi ni . ali se sa sigurno u mo e pretpostaviti da prvobitno ratni ko ustrojstvo Helena. gajiti i uve avati. . u pretklasi nom periodu zna enje i nastaje re tribadismos. od kojeg nije bilo ja eg u celoj argivskoj vojsci. u smislu moralnog. heteroseksualne. pretklasi ni . prosto deo seksualnosti. patrijarhalno dru tvo sa svojim kultom juna tva. Mo emo razlikovati nekoliko perioda u razvoju helenske homoseksualnosti: 1. Ve kod Homera u Ilijadi opisan je blizak odnos Patrokla i Ahileja. Na ovakav stav nailazimo od najranijih vremena. o razvoju kroz vreme Stari su Heleni generalno pederastiju i lezbejstvo smatrali sastavnim delom ivota. ali su glavne odlike ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju. mu kosti i zajedni kog ratovanja ide na ruku pederastiji. Nisu smatrali da je homoseksualnost odvojena od heteroseksualnosti.e. Hektor me utim u boju ubije Patrokla.. Ne zna se kako se u najstarija vremena gledalo na biseksualnost. snage. odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. Ahilej ho e da svisne od tuge za njim. poklasi ni ili helenisti ki . Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne.. jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu. gneve se na Agamemnona.od III veka p. To kod njih nije bilo ne to sramotno ili zabranjeno. i kipti eljom . 3. a u Vizantiji naro ito. Pederastija iz aristokratske klase prelazi u sve slojeve dru tva.n.

obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju na odgoj odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. U po etku helenske istorije. vuku i ga triput dnevno oko zidina Troje narednih 12 dana. ali ga Ahilej nikako ne daje. da ako dotad nije bila pro irena. dok su se miljeni pritom hrabrili da prihvate svoje izabranike. kao sna an odnos me u ratnicima koji ih hrabri na zajedni ku borbu. Zanimljivo je pritom ista i da se od miljenika o ekivalo da prvi pri e miljenome i zapo ne ono to je potpuno normalna stvar. starome Prijamu predaje sinovljevo telo. obrazovanje i ivotnu mudrost. ali je svome izabraniku za njegovo telo i du u pored svoga tela morao dati i poduku.n. Mo emo pretpostaviti. a onaj drugi poverenik ili pedagog. U dvoboju surovo ubije Hektora pa njegovo telo zave e za kola i stane ga vu i ka brodovlju. i to u onom starom smislu moralnog. Trojanci mole za telo svoga najve eg junaka. gde je mladi u enik ili povereni. i to nije knji evno delo kako bi se o ekivalo. ve grafit koji glasi Krimon ljubavlju greje Simijino srce i on nam svedo i o velikoj ra irenosti pederastije u rana helenska vremena. podlo ni odnos Patrokla prema Ahileju i intenzitet Ahilejeve osvete jasno upu uju na to. Oko toga jesu li njih dva bili pederasti su se i u antici lomila koplja.miljeni ili ljubljeni. Ta je ljubav pro eta plemenito u i na njoj se nekad ak potencira. To i ostaje kroz ceo pretklasi ni period. koji ga sve ano sahrani. Zavisno od toga ko je bio mu ko a ko ensko u vezi nazivali su se erastes . Tako pro irena. Kao to je i za o ekivati.miljenik ili ljubljenik i eromenos . pederastija naro ito cveta me u aristokratijom ratni ki ustrojenih dr ava. Prvi zapis o pederastiji javlja se ak 730. Tek kad mu bogovi to narede. Predstava pederastije me u bogovima na jednoj ranohelenskoj vazi. tavi e to je moglo jo pro iriti. u ivaju i u osveti. ali ipak.e. godine p.da se estoko osveti. Bazi ni pederasti ki odnos izme u mu karaca bio je odnos izme u starijeg oveka i mladi a. Ina e. postoji nekolicina takvih grafita od kojih . tada se sigurno pro irila i u sve druge slojeve dru tva. na nju nije uticao ni kasniji razvoj trgova ke klase i borba iste protiv oligarhije za demokratski poredak irom Helade. centar pederastije je od ranih vremena bila Lakonija sa glavni gradom Spartom i Pelopones koji je savez na elu sa Spartom obuhvatao.

poverenoj joj na brigu. to se lezbejstva ti e. Centar helenske partenofilije je predivno ostrvo Lezb i cela pokrajina Ajolija i to ostaje do kraja helenske istorije. ne mo e se znati u kojem se obimu u najstarija vremena javlja.e. divljenje lepotama prirode. Zanimljivo je primetiti da ona plamti kako erosom prema enama tako i prema mu karcima. sko iv i u more. Girina.helenska i rimska predstava. glavnome gradu Lezba. obrazovanost. p. Prvi pomen o tome imamo na prelazu iz VII u VI v. "draga moja" i sl. Prva helenska lezbejska pesnikinja . Sapfa peva: Ti do e i ukrasi ivot moj.prijateljicama odnosno "mila moja". staranje i obrazovanje.je ovaj najstariji. Mogu e je kao i kod pederastije pretpostaviti njen brz prodor u sve slojeve dru tva. to raspali du u . gde se javlja prva helenska pesnikinja i prva helenska liri arka Sa(p)fa iji je ve i deo poetskoga opusa pro et ljubavlju prema njenim mnogobrojnim mladim i krasnim u enicama u enskoj koli koju je ona dugi niz godina do kraja svog ivota vodila u Mitileni. Atida. Grafiti su kao na in izra avanja naravno i kasnije nastavili da postoje tako da su sa uvani iz sva tri perioda razvoja helenske pederastije. Tako e je imala i prekrasnu erku Kleidu ili sa izvesnim bogatim trgovcem sa Androsa ili po nekima sa suvremenim joj pesnikom Alkajem. ali sigurno ne u ve em zbog patrijarhalnog ustrojstva dru tva koje enu stavlja u tradicionalan polo aj supruge i majke. tako da politi ka borba za demokratiju ne uti e na njen razvoj. na ostrvu Lezb. muzika.n. Tek razvojem jakih trgova kih veza sa Istokom (gde je biseksualnost ina e bila uobi ajena stvar) i stvaranja bogatog trgova kog sloja do lo je do toga da ene iz tog a sloja osnivaju svoja dru tva i kru oke gde se gajila knji evnost. i uvena je njena legendarna ljubav prema vozaru Faonu. To su bile: Agalida. a u meni Tad usplamsa za tobom udnja. Andromeda. Bazi ni odnos izme u lezbejki bio je paralelan onom izme u pederasta i to je odnos izme u starije gospe koja brine o mla oj. zbog koga se navodno i ubila. ne nost i ose ajnost pa lezbejstvo po inje tu da cveta u vrlo velikom obliku. Me usobno su se zvale najra irenije philai . Mika i druge.

. Vazda mi sretna.n. najvi e plamti ljubavlju prema mladim de acima. p.e. p. Tako Maksim Tirski ne bez razloga upore uje Sapfino lezbejstvo sa Platonovom pederastijom.. ali kada bi ta ista mu ka deca za la u pubertet. Anakreont. koji je pesniku. O Agalido! Starim je Helenima bilo jasno kao dan da je Sapfa bila lezbejka. Teognid. p. U njegovo vreme pederastija je toliko bila ra irena u Ateni. Solon. u svojim pesamama slavi mladi e npr..e. imamo samo jednu pesmu posve enu svojoj suvremenici i zemljakinji Sapfi u kojoj se vide i strast i po tovanje.n.. na prelazu iz VII u VI v. na prelazu iz VII u VI v. liri ar koji ivi u Megari u prvoj polovini VI v. ako se htelo. kao u Odi .. kao Doraninu. iz prve polovine VI v. Bikhida. jo godina puno! Ko u te ki obliva znoj. od sena u a sam. Ibik..Meni da gori arko od strasti za tobom silne.e. lepovratim i divnokosim miljenicima i ljubavnicima.. zanosi se lepotom mladih ljudi i slavi ih ili kao pobednike na takmi enjima ili im peva serenade. Na Kleobulu o i po ivaju mi. p. Tada se po injalo sa nala enjem ljubavnika. Menona i dr. Solon u svojoj lirici peva: De aci se vole dok su u cvetu mladosti svoje.n. U Kleobula zagledah ja se.n. lirski pesnik Doranin iz Velike Helade. ja drhtim Sva. Imamo i prve lirske pesnike irom Helade koji pi u o svojim ljubljenim. p. Od njega nam je sa uvan samo jedan pederasti ki fragment: Kleobula arko volim ja. Girino bila. naro ito sa malim de acima da je jedan od zakona koje je on doneo morao da titi ranu mlade od takvih ljudi i on je glasio da se svaki odrasli mu karac koji se mota po ve bali tima i kolskim dvori tima sa decom pre puberteta ima kazniti smrtnom kaznom.n. iz druge polovine VI v... ali i prema enama. po starom dorskom obi aju bio ljubimac. lirski pesnik iz Jonije. samo trenut Jo i jadna umre u ja bez tebe.e najve i deo svojih eti kopoliti kih uputstava iz kojih mu se delo sastoji posve uje svome mladom prijatelju Kirnu. a istovremeno i pesnik lirske i politi ke poezije tako e je bio pederast. uveni atinski socijalni i politi ki reformator i zakonodavac. a erotosof atinski Platon priznaje da se se svojoj nebeskoj erotskoj mudrosti nau io od svoje zemljakinje Sapfe. O ljubavi prema enama ni ta ne saznajemo iz odlomaka. Melanipa.e. mekoputim.. lirski pesnik na Lezbu. Bla en da je onaj to se s prekrasnim de akom Igra. na grudima ga dr e svojim vasceli divni dan. belotenim. Alkaj. onda to ne bi bilo ka njivo.

Pindar. pesnikinja vodi ene na bedeme Arga i one kao nove Amazonke odbiju uz velike rtve napad kralja Kleomena. to je rezultiralo njihovim padom sa vlasti. slavi njihova tela. Telesila. pitijskim.e. uveni helenski liri ar na prelazu iz VI u V vek. mu ko se telo predstavlja u svoj svojoj . nemejskim i istamskim igrama. ali je sigurno da ovek koji sa ovakvim arom peva o mu karcima i njihovoj lepoti ne mo e biti drugo do pederast. koji je poku avao da na sve na ine zadobije Harmodija. Spartanci su ovim hrabrim junacima. uven je i primer Harmodija i Aristogejtona. ode u Spartu. Nato Aristogejton ubije Hiparha.n. o pobednicima na olimpijskim.n. Nema nijednu direktno pederasti ku pesmu. za razliku od Sapfine. a Demarata. pro eta i borbenim duhom tako da 494. na prelazu iz VI u V vek vodi u Argu jednu ensku kolu posve enu Artemidi. Hiparh. pevao je u svojim pesmama o mu koj lepoti. Na skoro svim helenskim vazama. jednog od tirana. p. i lepe osobine. pa ga je na kraju mu io i ubio.e. podigli u Sparti po asne kipove i slavili ih u svojim pesmama. nego najlep e lepotane i helenske i trojanske. pesnikinja iz Arga. isteraju. Naime. nije uspevao. dvojice atinskih pederasta koji su u vreme tiranide Hiparha i Hipije bili prekinuti u svojoj ljubavi. p. pobegne iz Atine.Polikratu gde isti e da ne e opevati najhrabrije junake pod Trojom. To se desilo 510. to se u potpunosti uklapalo u njihovu tradiciju. Ta je kola bila. sposobnosti. drugog kralja koji je ve bio prodro u grad. odakle se vrati sa vojskom pa ubije i drugog tiranina Hipiju. nasrtanjima na Harmodija od strane Hiparha. a usto i pederastima. Atina je otada nastavila svoj demokratski razvoj i procvetala u jednu od najprimernijih helenskih dr ava.

zanimljivo je pre svega pomenuti da se na helenskim vazama en general nago mu ko telo crta u svoj svojoj lepoti. heteroseksualne. i mnogi su njeni poznati javni radnici bili pederasti. to nam govori o favorizaciji odnosa. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne. Slikarstvo i vajarstvo nadahnuto je suvremeno u. dok je ensko obi no pokriveno to se ti e tirana Hiparha i Hipije. na prelazu iz V u IV vek. . Najpoznatiji knji evni stvaralac iz tog doba je pisac komedija Aristofan.. ali zadnjicu malu. a ensko je pak prekriveno velom ili obu eno. s tom razlikom ode om. to je Hiparh iskori avao svoju tiranidu da pod prisilom i pretnjom smr u podvodi sebi mladi e i u iva u njima. zdravu ko u. U klasi nom periodu helenske istorije Atina zauzima centralno kulturno-politi ko mesto. ali je sa uvano i nekoliko vaza sa lezbejskim predstavama. iroka ramena. no bez da je ogaravio lice bradom. Tako e ismejava i goreopisani ideal helenske mu ke lepote re ima da jedan fini mladi pederast treba da ima sna ne grudi. Gledaju i suvremene statue nagih mladi a vidi se da je ideal mu ke lepote bio ne ni. ali je glavna odlika ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu. One su slobodne u svome predstavljanju. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. . Kada se govorilo o strasnoj ljubavi.lepoti. Kada je re o likovnim umetnostima.. Zato se. On ak na jednom veli da je najve i greh na svetu spavati sa mladi em i oterati ga posle. Aristofan se tako e pominje i u Platonovoj "Gozbi" u kojoj filosofski obja njava svoju pederastiju. Iz pretklasi nog perioda razvoja helenske pederastije ima dosta vaza sa predstavama pederasti kih odnosa. pederastija i lezbejstvo se u ovom periodu jo vi e ire. izme u ostalog i Atina digla da pomogne Aristogejtonu koji je u grad do ao sa spartanskim etama.. gde se jasno vidi penetracija. pa su i pederastija i lezbejstvo bili prisutni i u likovnim umetnostima pretklasi noga doba. da obori Hipiju. Tu naime veli da pederast treba da bude europroktos to zna i razra en ili dobro ra iren. a to nam jasno govori da je pederastija u Helena zasigurno uklju ivala u sebe analni koitus. mi i avi mladi zakora io u pubertet. za Helene je to bila homoseksualna ljubav. Ima onih na kojima je predstavljen analni koitus starijeg oveka sa mladi em. veliki anus. ali se ipak na strastvenu vezu sa enom/ mu karcem gledalo kao na ne to posebno u okviru uobi ajenih heteroseksualnih odnosa. a ne platiti mu odnosno ga umno i obrazovno ne uzdi i. u klasi nom periodu Kao to je ve re eno. obojica su bili pederasti. a nausnicu brkovima.. koji u njima opisuje i pederastiju koja se iroko ukorenila u Atini. sinova Pejsistratovih. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an.

uveni atinski vojskovo a i politi ar. a od njih je najpoznatiji bio Atinjanin Alkibijad iz V v. kao to je to bio slu aj sa heteroseksualcima. ne ele i da li no tu i svog protivnika Ajshina. kao i prihvatanje pasivnosti kao normalnog odnosa ak i u Sparti. u ovoj komediji Euripid poku ava da ga obu enog u ensko ruho provu e na sve anost kojoj su samo ene imale pristupa. kao i njegove enske manire. vidi se da je to prosto bila stvar li nog ose aja i izbora. p. a to se ti e vremena njihovog nastanka. U pomenutome delu on pripoveda kako je zadivljen Sokratovom mudro u. sam je bio o enjen. Po svome je ube enju bio isti pederast i taj svoj izbor i filosofski obja njava u Platonovoj "Gozbi".travestit koji je poznat istoriji. Po to su pederastija i lezbejstvo bili veoma ra ireni. bilo i privatnih malih seks-teatara u kojima se gledao pederasti ki ili lezbejski seks. neki od njih jesu. a Ajshin je na to tu io Timarha za prekr aj zakona po kome oni koji ive razbludnim ivotom (hetaireia) ne smeju javno da govore niti da iznose optu be pa parnica bude zaustavljena dok se ne presudi u prvoj. pa stoga ne mo e da bilo koga bilo za ta tu i. ali je po predanju imao nekolicinu mu kih ljubavnika. ali mu Sokrat to ne dopusti. i to naro ito u Atini. a na reversu vrednost ili simbol grada. a za ove predstave kupovale su se posebno kovane ulaznice gde je spreda bila iskovana neka poza. p. u vreme uspostavljanja demokratskih vladavina irom Helade. Naime. poku ao da ga zavede.n. Demosten Atinjanin. kao npr. ina e vanbra ni sin Periklov. nagovorio da ovoga optu i za nevr enje svojih poslani kih du nosti. .e. I on filosofski obja njava pederastiju kod ljudi i njegovim govorom po inje gozba.n. Mnogi su vode i politi ki i kulturni radnici bili u to vreme isti pederasti ili lezbejke. naravno da su postojala mesta gde se ili li no ili organizovano moglo kupiti mu ko ili ensko mlado telo za istopolno u ivanje i takvih mesta ili javnih ku a je bilo dosta. Pausanija to je i opisano u Platonovoj Gozbi.n. p. ali gledaju i mnoge suprotne suvremene primere. Mi ljenja su podeljenja jer iz Ksenofonta. postavlja se pitanje da li je u Heladi bilo javnih ku a u kojima se moglo u ivati sa istim polom. Da.Pederast je tako e bio i Aristofanov savremenik tragi ar Agaton kod koga se opisana gozba odvijala. a Aristofan u svojoj komediji "Tezmoforijazuse" ismejava izve ta enost i meko u njegove poezije. najve i govornik stare Helade. iz IV v. U klasi nom je periodu. Optu io ga je naime da je u ivao u bludu pasivne pederastije i da je tako doveo sebe na nivo prostitutke. Kada je re o prostitutkama.e. Demostenov savremenik. Timarh Atinjanin. Tako e je mogu e pretpostaviti da. pisac i govornik uvenih govora protiv Filipa Makedonca. bilo mnogo javnih ku a. Ovaj je Ajshinov stav vrlo zanimljiv jer se postavlja pitanje da li su pederasti u Atini i sami tako mislili. I tako je Agaton prvi pederast . iz ovoga se postavlja pitanje da li ga je Sokrat odbio zato to nije bio pederast po ube enju ili nije hteo da prihvati mladi evu ljubav. zanimljiv je za na u pri u jer ga je Demosten. Kao to je ve re eno.e. u ovom se razdoblju javlja i ve i broj mu karaca i ena isto homoseksualno orijentisanih. Ideal mu ke lepote. verovatno su se javile negde u VI v.

a neki od njih kao Alkibijad i Pausanija ak u potpunosti odbacuju ljubav prema eni. Freska sa zidova "Grobnice skaka a u vodu". naro ito ako se zna da su u helenisti kom periodu pisci pederasti svakoga ko je imao bilo kakve veze sa pederastima progla avali pederastom. posle ve ere opu taju i uz lagano pijuckanje razre enoga vina filosofiraju. jedna od zna ajki klasi nog perioda razvoja helenske homoseksualnosti. U Gozbi se veli da je onaj mladi estit koji ne dozvoli odmah svome ljubljeniku da ga osvoji ve polako i s merom. pa Pausanija veli da je jedan od na ina da se izabraniku doka e ljubav da se prespava no pred pragom svoga izabranika. Tu se raspravlja o pederasti koj ljubavi i o tome kako ona treba da se vr i. U svakom slu aju. ina e vojskovo e. Gozba je jedan divan opis pederasti ke gozbe na kojoj se Grci. Za Platona. Tako e veli da je vrlo lepo i dobro biti ljubavnik. pitanje ostaje otvoreno. rekli smo. po starome obi aju.n. najpoznatijeg u enika Sokratovog. ali . muzici. Alkibijad. Platon i drugi.e. Njegovo delo Gozba centralno je delo kada je re o izu avanju helenske pederastije i filosofskog prooshvatanja toga izbora u Heladi. ali se sa tim ne slo e svi govornici.Sokratovog u enika koji u enja svoga u itelja nije menjao. to je. p. iz V v. plesu i lepome. ne saznajemo da je Sokrat bio pederast. pa tako nije nemogu e da se i Sokratovim imenom isto desilo. u ivaju u knji evnosti. Uporediti sa ranohelenskom vazom sa predstavom bogova. sigurno se zna da je bio pederast i to po delima Gozba i Fedar koje je napisao u slavu pederasti ke ljubavi i po brojnim ljubavnim vezama u mladosti. na ta govornici stanu da iznose argumente da je mu karac iznad ene po svojoj prirodi i da je shodno tome pederasti ka ljubav ljubav izme u jednakih i stoga ona treba da se vr i na na mnogo moralnijem i intelektualnijem planu nego sa enom. to o evi ne dopu taju u elji da sa uvaju ednost svojih sinova. tako da ovaj njegov stav ostaje li an jer nikad nije ni bio generalan. Zapo inju da govore o ljubavi. ali da ne treba biti pasivan u vezi jer je to izuzetno nemu ki. na kojoj je predstavljena gozba helenskih plemi a. a pogotovo se u samoj Sparti ne bi sa njim slo ili. a poneki se put pederastija naziva i sokratovskom ljubavlju to mo e indicirati Sokratovu pederastiju. Ona se odr ava u ku i gorepomenutog glumca Agatona i na nju dolaze svi najpoznatiji Atinjani: Aristofan. Iznose se nadalje mnoga sli na i suprotstavljenja mi ljenja o pederasti koj ljubavi.

Platon na kraju. tako da je njihova hrabrost bila legendarna. uni ti e ih Filip Makedonac i njegov jo uveniji sin. sla u i se s tim. p.dobrom i idejnom i da iz te ljubavi izviru sve ostale nejednake ljubavi. tako da je zaklju ak Gozbe da cilj ovekovog ivota treba da bude ljubav prema idealnoj mudrosti i ivljenju po mudrosti. a odatle i neki Platonovi stavovi o svetu ideja ulaze u hri ansku dogmu i postaju njen sastavni deo. ipak zaklju uje da ljubav u sebi sadr ava ljubav prema mudrosti. Ovakvih predstava ima naro ito na vazama na kojima su se slikale scene iz atinskih komedija. Sa tako koncipiranim zaklju kom. Ona se sastojala iz 150 mu kih ljubavni kih parova koji su se ak po vojnome obredu enili. jer se smatralo da e tako vrsto povezani bojovnici ra e umreti nego osramotiti svog ljubavnika. I u ovom klasi nome periodu razvoja helenske pederastije imamo sa uvanih predstava.e. 33 godine kasnije. esta je i scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog.pre se predstavlja izme u partnera vr njaka po dobi nego izme u starijeg oveka i mladi a i prizor postaje vi e stilizovan prikazuju i samo erekciju star evu iz profila na mladi evu zadnjicu. lepom. ali sa zna ajnim promenama . u bici kod Hajroneje. Dosta je est prikaz pederasti ke erekcije i mo e se re i da je to bilo op te mesto helenske pederastije. . Va no je za klasi ni period pomenuti Svetu etu tebansku. Gozba postaje jedan od najzna ajnijih spisa koji hri anstvo uzima iz Antike i konzervira ga kao duhovno korisno.n. pederast. Odlika slikarstva ovoga perioda je estetska kanonizacija pa tako gorepomenuta scena analnog koitusa postaje kanon. Ba je ta Sveta eta tebanska dovela do kona no prevlasti tebanskog saveza nad spartanskim i irenju tebanske hegemonije nad Heladom. Kakav je put ideja! Najprovokativniji detalj sa gornje freske. Tako e su sa uvane i nekolike predstave lezbejskih odnosa. vojne jedinice te kih oru anika koja se osniva u tebi godine 371. Aleksandar Veliki.

pa su tako i pederastija i lezbejstvo brzo pre le u Rim i tamo se ugnjezdile.. p. Knji evnost i kultura helenska i dalje nastavoljaju sa postojanjem. progla avaju i svakoga ko je imao bile kakve veze sa pederastima ili lezbejkama istima. pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost. nadvladala je (kulturom) svoga pobednika. s tim da se po jednoj zna ajki razlikovala od svojih dru benica na evropskom kontinentu . koji pi e roman Zlatni magarac. progla avaju pederastom ili lezbejkom. homoseksualizam e nastaviti da cveta. najve i osvaja staroga veka i politi ar koji je svojim istorijskim i li nim delanjem sjedinio Evropu i Aziju i doveo do pojave helenizma. a odgovor je da su oni inili sastavni deo tamo njeg ivota. pne. osvaja Heladu. postoje dokazi za Aleksandrov odnos sa mladim evnuhom Bagoasom.helenisti kom periodu Kao. pre la je u me ukulturalnom razmenom i u Rim i tako pro irena nastavila da postoji kroz oba carstva. pobedilac nad Persijom. ak joj ni svoj jezik ne name e kao glavni. posle silnih peripetija nabasava na pripadnike jedne pederasti ko-orgijasti ke Izidine sekte koji stanu da obo avaju njegov falus. Najistaknutiji pisac pederast u to doba je Fanokle iz II v. Procvatom helenizma i Aleksandrije i Pergama kao kulturnih centara. Zanimljivo je upitati se za odnos makedonskog dvora prema pederastiji i lezbejstvu. da ak i neki pisci iskrivljuju istoriju i mit. Najpoznatiji pederast ovoga razdoblja je istovremeno i njegov za etnik. koji pi e delo Eeji u kojem opisuje vrste mu karaca po karakteru i po lepoti.bila je dosta povezana sa isto nim orgijasti kim kultovima i to je ono to je ona u svom sinkretizmu polako predavala ovim ostalim dvema strujama.po helenskom obi aju. iako nadvladana. pod imenom more Graecorum . Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e. na ta on jadan jedva pobegne dalje. so no. neki od njih vr e iskrivljavanje mita i istorije jer svakoga ko je bilo kad imao bilo kakvu vezu sa homoseksualcima. pretvoren u magarca. No.Helada. Jezik mu je pitak. helenska knji evnost prelazi u svoj aleksandrijski period razvoja i u njemu pisci slobodno pi u o pederastiji i lezbejstvu. Tako oformljena. a naro ito je va na jedna scena u kojoj glavni junak. helenska i azijska jer je u Aziji homoseksualnost bila odavno uobi ajena pojava. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska tuma enja homoseksualnosti i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima. to je gore re eno. Najpoznatiji pisac na temu homoseksualnosti i pederastije je Apulej iz II v. ali za njihov seksualni odnos dokaza nema. sinkretisti ke evroazijske kulture. pederastiju i lezbejstvo moramo priznati kao deo helenskog kulturnog nasle a. Vergilije ka e: Graecia capta ferum victorem cepit . u poklasi nom .. orgijaju i. Tako su se u helenizmu spojile tri homoseksualne struje: makedonska. kao i svugde u Heladi i okolo nje. Rim 146. Ono je va no jer opisuje i lezbejstvo i pederastiju. car tada njeg sveta i svetskoga carstva.e. . mo e se re i. U Rimu gde e se me ukulturalnom razmenom preneti. a delo.. U tom smislu. Ve i mu je deo ivota najbli i prijatelj bio prelepi satnik Hefajstion. ak. a to je Aleksandar Veliki. ali sad pod pokroviteljstvom Rima i tako nastaje rimski period razvoja helenske knji evnosti za koji to se ti e pisaca isto va i kao i za aleksandrijski.n. ali je ne pokorava kulturno. srednji vek i novo doba do dana njih dana.

O ito je. pa sve do dana njih dana. Zevsa koji grabi mladoga i nevinoga Ganimeda i sl. kako protiv pederastije i lezbejstva. tako da u Vizantiji one cvetaju u velikome obimu. na Istoku i u Sredozemlju. kako na dvorovima tako i u narodu. da su i knji evnost i slikarstvo ovekove avale pederastiju i lezbejstvo svojih savremenika. a potom. Hri anstvo me utim. me uulturalnom razmenom i irenjem i mnogi naj uveniji i najmo niji rimski carevi. Zabrana jednog vizantijskog cara nije mogla da uti e na bilo kakvo smanjenje obima ovih dru tvenih pojava. godine kada vizantijski car Justinijan zabranjuje Akademiju u Atini. Zahvaljuju i ovoj pristrasnoj pojavi. U njemu. zatim pod Turcima. jer se smatralo da ne samo da je uprljao svoj um paganstvom ve i svoje telo istopolnim bludom. koji pi e svoje delo Opis Atike. ve predstavlja i in protiv pederastije budu i da Justinijan pre ukidanja donosi zakon po kome se Miljenik i miljeni. a ono je zna ajno po tome to se iz injenice ko je sve bio kroz istoriju pederast vidi da je progla avanje svakog istorijski zna ajnog delatnika pederastom bio manir u knji evnosti. a napisao je knji evno delo u kojem slavi lepotu istoga pola i u ivanje u njoj. mnogi su vladaoci bili pederasti naro ito od Aleksandra pa nadalje po helenisti kim dvorovima. onaj ko u e u Akademiju ne sme pustiti da u e u crkvu. tako i paganstva kulminira 529. dela i poslanice apostola i vodi borbu protiv njih. iako nije bio pederast. mi danas ne mo emo sa sigurno u utvrditi ko je u Antici bio homoseksualac osim ako nema direktnog pomena u takvom kontekstu ili. Usled procvata helenisti kog vajarstva do nas je do lo i nekoliko statua pederasti kih odnosa iz mitologije npr. kao to je ve re eno. a ova borba. sledio ovaj manir u pisanju svoga dela. Ta je pojava zna ajna ne samo po tome to predstavlja jedan zlo ina ki akt prema helenskom kulturnom nasle u. uveni pisac pederast toga doba je Pausanija iz II v. Ali. ako je neko pisac. svojom pojavom jasno osu uje pederastiju i lezbejstvo kroz re i. arko Veljkovi student III godine klasi nih nauka Beograd Preporu ena literatura: . hrabro pali brane i svoju grudu. pederastija i lezbejstvo bile su jo odavno ra irene pojave u Heladi.Najpoznatiji istori ar ovoga doba je Plutarh iz I v. Tako je i sam Plutarh. koji pi e svoje uveno delo Uporedni ivotopisi Helena i Rimljana. slikaju i istoriju Atike slavi i pederaste koji su povezani svojom vrstom ljubavlju. dakle.

F. i Cermanovi -Kuzmanovi . ili kao svakodnevna ode a. 1961. Istorija helenske knji evnosti. 1990.1 . Zagreb: Mladost. Women in Atiquity.aol. Srejovi . Beograd: ZUNS. nakon sticanja nezavisnosti tokom 1960-tih i 1970-tih godina. ove tkanine skre u pa nju javnosti na izvesne doga aje. Morus. D. komemorativne tkanine prete no se upotrebljavaju za izradu ceremonijalne ode e koja se nosi kao uniforma na masovnim skupovima na kojima se gra ani ("narod") susre u sa svojim vo ama i drugim predstavnicima elite na vlasti. Svojim likovnim i tekstualnim sadr ajem. poseta stranih dr avnika.edu/halsall/pwh/greekeros.com/GraceEACA/chapter2. U tim prilikama. grupa autora. kulturnih manifestacija.Napred. 1982. Durando. Re nik gr ke i rimske mitologije. in: Arethusa. Platon. Beograd: SKZ. Zagreb: Mladost.egyptology. kulturnog i javnog ivota postale su. Zagreb: Mozaik knjiga. Povjest svjetske knji evnosti (II tom). Drevna Gr ka . Kad ceremonija pro e. Beograd: Bigz. pojave i li nosti kojima se pripisuje izuzetna dru tvena va nost. no. Zagreb: Zora . Gozba.1989. obezbe uju i da proklamovane poruke jo dugo ostanu vidljive i aktuelne.y y y y y y y y uri . kao i za odr avanje va nih politi kih sastanaka. 1995. zna ajan medij vizelne komunikacije u ve ini afri kih dr ava ju no od Sahare. Preporu ene web stranice: http://www. Historija seksualnosti. grupa autora. .fordham. 1999.zora zapada. M. New York.html http://www. Ilustrovana enciklopedija erotike. 1976. nacionalnih kampanja i kampanja me unarodnih organizacija. a njihova proizvodnja i masovna upotreba naj e e su vezane za obele avanje godi njica nezavisnosti i drugih nacionalnih praznika. tkanine se i dalje nose kao sve ana. 1973.html Industrijske tkanine sa tampanim motivima iz aktuelnog politi kog.com/niankhkhnum_khnumhotep/ http://hometown. 6. A. grupa autora.

razvoj zdravstvenih ustanova. do hroni arskog registrovanja najraznovrsnijih fenomena svakodnevnog ivota kao to su. moda mini-suknje ili razvoj afri ke pop muzike po etkom 1970-tih godina. opismenjavanje. proizvodnja hrane. .Proslave dana nezavisnosti u Zairu i Togou. emancipacija ene i sl. briga o deci. Komemorativne tkanine bave se razli itim temama: od borbe za izgradnju jedinstvene nacije i realizaciju prioriteta dru tvenog razvoja kao to su industrijalizacija. na primer.

dr avni i partijski simboli (zastave i grbovi). mape doti nih dr ava.. baklje kao simbol slobode i nezavisnosti. Muzi ki ivot moderne Aftike po etkom 1970-tih godina. Dominantne likovne motive na njima obi no predstavljaju portreti aktuelnih politi kih vo a. "vojnika".). manje ili vi e konvencionalnih simbola (npr. slu e samo kao prikladna pozadina. kao i veliki broj raznih drugih. prikazi arhitektonskih i drugih objekata (sa funkcijom metafori kog ozna avanja stvarnih ili projektovanih ekonomskih i privrednih uspeha). scene iz svakodnevnog dru tvenog ivota. floralni motivi (koji. .. u nekim slu ajevima. stisak dve ruke kao oznaka za prijateljstvo. "majke". "stjuardese" itd). figuralni motivi (koji stereotipizovano reprezentuju nosioce razli itih dru tvenih uloga "radnika". Najve i deo ovih tkanina direktno je posve en politi kim doga ajima i li nostima. dok u drugim simbolizuju prirodna bogatstva i glavne privredne resurse zemlje). dok su na ostatku tkanine kombinovani drugi detalji.Tkanina u ast moderne Afrikanke. pesnica kao simbol borbe.

Tkanina u ast nacionalne vazduhoplovne kompanije Malija. iz perspektive po iljaoca. Pored likovnog. "pogre no" tuma enje poruka. odnosno. datumi i sl). .Tkanina posve ena 10godi njici nezavisnosti Zambije sa likom Keneta Kaunde. kao simbol tehnolo kog napredka i emancipacije ena (stjuardesa). To. s jedne strane mogu biti jednostavni natpisi koji obja njavaju prikazane slike (imena osoba. ali isto tako i verbalni iskazi u obliku parola i slogana iji je zadatak da to vi e ograni e polje mogu ih konotacija i spre e proizvoljno. zemalja ili doga aja kojima je tkanina posve ena. obi no postoji i tekstualni sadr aj tkanine.

Ipak. ili D on Kenedi. veliki deo posve en je reafirmaciji i reanimaciji bogate kulturne ba tine afri kih naroda i poku ajima da se tradicionalna umetnost iskoristi kao jedan od klju nih elemenata u teku im procesima konstruisanja nacionalne i. Pored tkanina koje se eksplicitno bave politi kim temama. Mobutu . ire. na komemorativnim tkaninama esto se mogu sresti i likovi drugih omiljenih politi kih li nosti kao to su bili Amilkar Kabral. biv i predsednik SAD. "afri ke kulture".otac i svetlost novog Togoa. U ovim slu ajevima udarne motive po pravilu predstavljaju reprodukcije ili stilizovani prikazi remek-dela tradicionalne afri ke umetnosti. togoanskog predsednika Ejademe ili biv eg zairskog predsednika Mobutua. Pojedini afri ki lideri. recimo. kao da su bili naro ito skloni ovakvom na inu predstavljanja svoga lika (i dela) u javnosti. jedan od legendarnih vo a antikolonijalne revolucije u Africi. oja ani parolama i sloganima poput " ivela afri ka umetnost i kultura".legenda afri kog revolucionarnog pokreta.predsednik Zaira. . " ivela majka Afrika" ili "Crn sam i ponosan". poput. pored lokalnih heroja i "o eva nacije". Po asno mesto na tkaninama tako e se dodeljuje i stranim dr avnicima prilikom njihovih poseta afri kim zemljama.Ejadema . Amilkar Kabral .

ali i mnoge li nosti iz sveta masovne kulture i sporta kakav je bio Euzebio. pojava i li nosti. Nije preterano re i da ovakve tkanine predstavljaju svojevrsnu likovnu hroniku svog vremena. Najzad.Tkanine objavljene u ast festivala afri ke kulture. Tkanina u ast posete pape Jovana Euzebio . prva internacionalna zvezda afri kog fudbala. deo savremenih komemorativnih tkanina nastao je u ast najrazli itijih doga aja. ameri ki astronauti Armstrong i Oldrin. Tako se na nekim tkaninama pojavljuju poglavari rimokatoli ke crkve .Jovan Pavle II i Jovan XXIII.prva zvezda afri kog .

obilato ih je koristila u svom edukacionom i propagandnom delovanju. Zbog toga je potrebno ista i jo nekoliko va nih momenata u vezi sa njihovim izgledom i na inom upotrebe. Ve ina afri kih vlada. Njihovoj popularnosti i efikasnosti u irenju poruka naro ito je doprinela ma inska izrada i mogu nost br e serijske proizvodnje. Drugim re ima. iroke teritorijalne rasprostranjenosti i velikog broja dru tvenih grupa koje u estvuju u razmeni poruka na ovaj na in. nema za cilj samo da obavesti neupu ene posmatra e odakle odre ena osoba poti e. za sve slu ajeve zajedni ko je slede e: u dru tvima sa visokim procentom nepismenih. Tkanina povodom me unarodne godine ena. u kojem na prvi pogled nije lako uo iti nikakvu "sumnjivu" nameru. Zbog obilja tema.XXIII Africi 1969. fudbala. "gramatikom" i "vokabularom". ovakvo . godine. Tkanina tampana povodom kampanje za brigu o deci. postoji tradicionalna povezanost tekstila sa dru tvenom akcijom i komunikacijom i u kojima je detaljno elaboriran svojevrstan "jezik tkanina" sa prepoznatljivom i svima razumljivom "sintaksom". svesna ogromnog komunikacijskog potencijala komemorativnih tkanina. ve i da sugeri e postojanje neraskidivog jedinstva izme u li nosti "svetlog vo e" i nacije. komemorativne tkanine predstavljaju odli nu supstituciju za savremene elektronske medije kao to su radio i televizija. Ipak. u kojima. standardizovani postupak prikazivanja lika vo e preko kontura dr ave. a njihova masivna upotreba je logi an nastavak nasle enih komunikacijskih obrazaca u novim dru tvenim uslovima. Tamniju stranu masovne uporebe komemorativnih tkanina u procesu javne komunikacije na relaciji vlast/narod predstavlja injenica da su one jedno od privilegovanih polja za monopolizaciju proizvodnje klju nih simbola dru tva i da se njihova informativno-edukativna i propagandno-mobilizacijska funckija vrlo lako mogu svesti na puku politi ku manipulaciju. Na primer. nije lako odrediti sva mogu a zna enja i funkcije komemorativnih tkanina. pri tom.

po to ozna ava Ejademin dolazak na vlast. ve mu pru a i dodatni legitimitet. posreduju i izme u dru tva pro losti i dru tva budu nosti. predsednik Togoa . atribut Joma Keniata i tradicionalni simbol visokog dostojanstva. Ovakva ili sli na itanja pojedinih zna enja mogu na su skoro za svaki element primenjen na komemorativnoj tkanini: zrno kafe ili kokostov orah. to sam ja". budu i da evocira avionsku nesre u koju je on "herojski" pre iveo. pored centralnog medaljona sa njegovim portretom. ne samo da sugeri e njegovu realno najvi u poziciju u dru tvu (koju je obezbedio kao vo revolucionarnog pokreta i utemeljiva "nacionalne" dr ave)."prvi lu ono a". prikazane su etiri scene koje bi trebalo da ilustruju klju ne doga aje u novijoj istoriji Togoa. predsednika Togoa. ostvaruju i kontinuitet bez obzira na sve postoje e razlike.predstavljanje kao da ilustruje poznatu apsolutisti ku devizu: "Dr ava. a ne sticanje nezavisnosti. Ejadema. Mahalica za teranje muva. Isto tako est primer politi ke manipulacije predstavlja falsifikovanje istorijskih podataka na komemorativnim tkaninama. koje uspeva da pomiri isto tako uspe no kao to okolo razgoni muve. ima pozicionu simboli ku vrednost. Datum u levom gornjem uglu je falsifikat. deo li ne istorije predsednika. Olupina aviona u donjem levom uglu tako e ilustruje epizodu vezanu za predsednika li no. na jednom od primeraka sa likom Ejademe. bilo ta da predstavlja. kada se od tampa na tkanini. a koje su. Treba znati da svaki motiv. u stvari. pro av i kroz . Recimo.

na ovaj na in spojili lik or a Pompidua i mapa Togoa. Simbolika predsedni kog lika bogatija je. Koje e zna enje i kakav do ivljaj simbola prevagnuti. veza bi bila besmislena (ili bi izazvala diplomatski skandal). Hijerarhija simbola uspostavlja se s obzirom na bogatstvo konotacije koje mogu da izazovu.postupak simbolizacije. pre svega. dakle. od pozicije subjekta i konteksta u kome je simbol upotrebljen. Kad bi se. . i zna ajnija od simbolike pojma dr ave. Mnogi od simbola koji se pojavljuju na komemorativnim tkaninama su polisemi ni: lik vojnika. zavisi e. dobija se jasan simbol prijateljstva me u "narodima". mo e da konotira armiju kao snagu nacije. kao i s obzirom na svoju sposobnost da zamene neki drugi simbol i preuzmu njegova zna enja. Kad se umesto pomenute mape postavi lik generala Ejademe. Sli an odnos lik vo e uspostavlja i prema ostalim motivima komemorativnih tkanina. Jamo Keniata .predsednik Kenije. Videli smo da se pojedini lideri predstavljaju zajedno sa efovima prijateljskih dr ava. recimo. sami ili udru eni sa drugim simbolima. na primer. isto tako. armiju kao sredstvo za monopolizaciju vlasti. ali. u odre enom kontekstu mogu biti zna ajniji od rimskog pape.

Pitanje je. reprezentuju dvostruki odnos prema dru venoj realnosti. predstavljaju modele prema kojima se ti odnosi ure uju. dok. me utim. odra avaju postoje e dru vene odnose. koliko odnos simbola na tkaninama korespondira sa realnim odnosom me u osobama. ipak. s druge.tkanina u ast prijateljstva Togoa i Francuske. rituala. pojavama. poput jednog drugog simboli kog sistema. objektima i idejama u dru tvu. da komemorativne tkanine.Ejadema i Pompidu . . S jedne strane. Evidentno je.

rituali pru aju mogu nost da se rezultati komunikacije ograni enog broja predstavnika (koji se esto delegiraju i "odozgo". naj e e i deluju povezano: politi ki rituali predstavljaju spolja nji kontekst komunikacije od koga zavisi zna enje simbola na tkaninama. okrenut naopako. naravno. komemorativne tkanine. ili istaknut na nekom od "bezobraznih" delova tela. no enjem odre ene ode e na odre eni na in. Shodno afri koj tradiciji da se. mnogo je lak e odgovoriti na postavljana pitanja (ili. predstave kao op te raspolo enje javnosti. kojoj e se.Tkanine tampane u ast regionalnog povezivanja afri kih dr ava. na ta ukazuje podatak da se pojedine tkanine besplatno dele ili prodaju isklju ivo vladinim slu benicima). samo puko sredstvo manipulacije. U obredima i drugim vrstama formalizovanog pona anja. kasnije. ima primera. sa jasnije definisanim ciljevima komunikacije i kategorijama u esnika u komunikaciji nego to je to u svakodnevnom ivotu. me utim. u svakom trenutku.. verovatno. Dokaz za to su delovi ode e koji su skrojeni tako da se lik vo e na e prese en na dvoje. na svakom mestu i za svaku osobu. tvrditi da je svaka komemorativna tkanina sa politi kim sadr ajem obavezno. prona i prava pitanja za postoje e odgovore). To su. ne bi ni postojale. an Bedel Bokasa. Da je druga ije. komentari u razna dru tvena zbivanja. . to je skoro isto. S druge strane. ti rezultati ponuditi kao njene autenti ne odluke i izbori. Ne mo e se. gde se izra ava i suprotno mi ljenje. u stvari. Ova dva simboli ka sistema. retki slu ajevi i komunikacija pomo u komemorativnih tkanina mahom prati ustaljeni ablon. Omar Bongo -predsednik Gabona.

M. Mikelan elo je u potpunosti ispunio svoj zadatak izvajav i preko pet metara visoku mermernu skulpturu nagog Davida sa savr enim proporcijama mu kog tela. na la svoje mesto ispred zgrade gradske op tine. Kada je 1501. pa i onih koji su stvarali posle njega.Predrag ar evi etnolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Spencer. barokni skulptor anlorenco Bernini oproba e se u istoj temi i Davida.. Ona je ubrzo prerasla u patriotski simbol samostalne Firentinske republike i umesto na katedrali. 168 . pa je sasvim izvesno da se radi o de njaku.176. itav vek posle Mikelan ela. David koga je izradio Mikelan elov uveni prethodnik Donatelo. godine firentinska op tina naru ila od dvadeset estogodi njeg Mikelan ela da izradi lik uvenog starozavetnog heroja. The Newark Museum. New Jersey.ca/anthropology/kintitle. ar evi . Newark. In Praise of Heroes: Contemporary African Commemorative Cloth. ve kao prkosni borac. Preporu ene Web stranice: http://www. str.dakle kao levaka. P.textilemuseum. najpre je elela da on krasi jedan od potpornih stubova gradske katedrale. Sli no njemu.kao ve iskazan pobednik sa odse enom Golijatovom glavom u rukama. 1993.html Za to je Mikelan elov David levoruk? Svakako je svima dobro poznata monumentalna skulptura Davida. Za razliku od ve ine umetnika koji su mu prethodili. . ali i politici esto koristila kao primer borbe slabijih protiv silnika i pobede dobrih i pravednih nad Zlom. Ono to je specifi no za Mikelan elovog Davida je to da on nije prikazan na uobi ajeni na in .. koji znatno ja eg i bolje naoru anog neprijatelja izaziva na dvoboj sa pra kom u ruci.umanitoba. opet. jedna od najboljih dela renesansnog vajarstva. prikazati sa pra kom u desnoj ruci. "Savremene memorijalne tkanine Afrike: Komunikacija i manipulacija". Glasnik Etnografskog instituta SANU. XLII. Biblijska pri a o borbi izme u Davida i Golijata predstavljala je omiljenu temu koja se u umetnosti. 1983. Mikelan elo je svog Davida prikazao sa pra kom u levoj. A. desnorukog Davida oslikao je Andrea del Kastanjo na jednom paradnom titu.org http://www. Beograd. dr i ma u desnoj ruci. a kamenom u desnoj ruci . na primer.

g. Donatelo (oko 1430-32. Mikelandjelo (1501-04.David. .) David. g) Za to je Mikelan elo insistirao da njegov David bude levoruk? Da li zato to je vi e cenio levake od de njaka ili je jednostavno eleo da ovakvom promenom svoju skulpturu izdvoji iz mase sli nih predstava? Odgovor na ovo pitanje mo da mo emo na i u pri i o pra ki.

ta drevna pra ka sastojala se od jednog remena sa le i tem za projektil u vidu pro irenja na sredini. na prostorima naseljenim primitivnim zajednicama ljudi.8. Za razliku od pra ke sa drvenom ra vom i gumenim kai evima koju svi poznajemo iz detinjstva. bode a i buzdovana. Posebno oblikovani komadi kamena. Andrea del Verokio (oko 1480.000 . zajedno sa kori enjem koplja. ija upotreba. Ovo oru je. namenjeni izbacivanju iz pra ke.000 p. bio bi odapet.) Pra ka je verovatno jedno od najstarijih oru ja poznatih oveku. spada u red revolucionarnih promena u tehnologiji naoru anja koje su usledile tokom mezolitskog perioda (12.e). lanenog kanapa. upredenih creva. ili metalnog lanca. . ili u vidu komada ko e u obliku vre ice. Projektil je stavljan u le i te koje je pridr avano jednom rukom. a potom izveo trostruki zamah iznad glave.David. strune. na eni su ve na kasnopaleolitskim nalazi tima u Evropi. se e sve do dana njih vremena.n.g. Ispru anjem slobodne ruke nani anio bi se cilj. no en centrifugalnom silom.) Praistorijska pu ka David. luka.g. Otpu tanjem jednog od krajeva pra ke. pri vr ene za dve uzice od ko e. Bernini (1623. projektil. a dva sastavljena kraja pra ke dr ala su se u drugoj ruci.

te da u isto vreme pove a brzinu i domet. po inju da se proizvode zrna posebne te ine i specifi nog oblika. koje su naj e e daleko od idealnih. sra unatog da pru a manji otpor vazduhu. mo e se pre o ekivati domet od oko 200 m i ne to vi e. ja ina i pravac vetra i sli no). Poznati su primerci zrna od razli itih vrsta kamena. U borbenim okolnostima.Rekonstrukcija pra ke izradjene od upredenog kanapa sa projektilom u le i tu. mogli su da izazovu ozbiljne frakture kostiju glave. U kasnijim vremenima pra ka je sa uspehom kori ena ak i prilikom borbe sa oklopljenim protivnicima. diorita i drugih tvrdih materijala. Kao projektili za pra ku u po etku su kori eni kameni obluci koje je bilo lako na i u prirodi. kao i brojnih drugih okolnosti (izgled reljefa. i odoma eno u neolitskim zajednicama. glans) kori eni su kao uobi ajeno streljivo za pra ku (lat. Domet pra ke u rukama stru njaka za ovu vrstu oru ja i pri idealnim vremenskim uslovima iznosi oko pola kilometra. a samim tim i efikasnost oru ja. ubita nije od tada njeg luka.n. hematita. to sve zavisi i od veli ine pra ke. tako i na Istoku. ali i od pe ene zemlje. olova i bronze. te ine i oblika projektila. Vremenom. gde je pra ka bila posebno rasprostranjena. na morskoj ili re noj obali. ekstermiteta ili grudnog ko a. Te ki kameni projektili veli ine pesnice. izba eni iz pra ke. a svakako ve eg dometa i preciznosti. koristi u VII milenijumu p. Sasvim je izvesno da se ovo dalekometno oru je.e. Kameni. kako u Evropi. funda). od magnetita. . metalni ili kerami ki projektili (lat.

n. Gr ka.n.000 godina p. Fenikije.500 godina p. Ga anje projektilima koji su padali u visokom luku bilo je naro ito delotvorno protiv branilaca na te ko dostupnim zidinama utvr enja. ali i na na na em tlu. Pojava glinenih projektila za pra ku na poznoneolitskim i eneolitskim nalazi tima u Gr koj (Sesklo).Projektili za pra ku iz mladjeg kamenog doba.500 godina p.n. Tesalija. Kerami ka zrna za pra ku kori ena su i na tlu Irana. Na lokalitetu Hasuna (4. Asirski pra ka i. nailazimo i na neke od prvih likovnih predstava neolitskih pra ka a. a tako e i na lokalitetu Tepe Gavra (3. konstatovana su zrna za pra ku od keramike. Egipta i dalje sve do Indije. Na velikom broju arheolo kih nalazi ta u Anadoliji otkriveni su projektili od pe ene zemlje.e. tako e svedo i o rasprostranjenosti ove vrste oru ja na teritoriji Balkana. U atalhujuku.) na severu Mesopotamije. Asirci su pra ka e koristili u sadejstvu sa drugim strelja kim jedinicama i to pre svega prilikom zauzimanja utvr enih gradova.e. na tlu dana nje Turske (7.) u Iraku. .e).

ali ipak su Ro ani Vrlo brzo. vrlo esto se pominje legendarna ve tina pra ka a sa Roda. prisustvo ratnika sa dominantnom levom rukom predstavljalo je poseban problem.n. Strelja ke i pra ka ke jedinice uvode se na ovim prostorima u ve oj meri verovatno s po etka V veka p. U svome spisu Anabasis on navodi da je u odre enom trenutku morao da te ko naoru anu pe adiju sa Roda upotrebi kao pra ka e.e. U vojskama antike. isti autor tvrdi da su njegovi pra ka i sa Roda nadma ili domet i preciznost persijskih strelaca. od arhajske epohe pa nadalje na teritoriji Gr ke dominiralo hoplitsko naoru anje. kao dobar poznavalac biblijskih tema i ratne ve tine. I pored injenice da je upotreba pra ka a u ratnim operacijama postojala u Gr koj i ranije. pored strelaca sa Krita.e. hoplitski polisi uglavnom daju primat tradicionalnim vidovima naoru anja . Njihova pojava u neposrednoj je vezi sa borbenim iskustvom koga su gr ki ratnici sticali na Bliskom Istoku. U daljem izlaganju. Me u Jevrejima. I kasnije. Stvaraju i skulpturu Davida. ubita nosti i dometu dugo prednja iti nad ranim oblicima ratnih i lova kih lukova. najpre kao najamnici. koji izdvaja spretnost stanovnika Roda u kori enju ovim oru jem. najamni kih odreda. Mikelan elo. ukazuju da se pra ka na gr kom tlu koristi i tokom mikenske epohe. me u odredima pla enika. Asirci i drugi orijentalni narodi od kojih je pra ka preneta Grcima. koji e se proslaviti i prilikom opsade Sirakuze. U vremenu kada je. Primerci projektila prona eni na Kritu. ve tina ga anja pra kom. Koristili su je stari Jevreji. a kasnije i kao protivnici persijske carevine. uostalom kao i lukom i strelom. u vojsci makedonskih kraljeva.ma u i dugom probodnom koplju. u uobi ajenom zbijenom borbenom poretku. kori eno protiv zveri koje napadaju stada. Naime. pro iri e se po celom Sredozemlju. u kojoj su upotreba pra ke i sve prednosti lako naoru anih trupa na bojnom polju bili dobro poznati. .Nisu kolosi. pa i kod starih Jevreja. po etkom III veka p. ve ina boraca nosila je ma u desnoj. upotreba pra ke kao oru ja koje e po preciznosti. U takvom ustrojstvu trupa. moglo se koristiti na bilo kojoj vrsti reljefa za napad ili odbranu utvr enih gradova. Egip ani. a tit u levoj ruci.n. To je verovatno i razlog za to je ovog legendarnog pra ka a prikazao sa oru jem u levoj ruci. Ovo za Ro ane i nije predstavljao veliki problem s obzirom na to da se radilo o njihovom nacionalnom oru ju. Va ne podatke o ovom razdoblju istorije razvoja ratne ve tine kod starih Helena daje nam gr ki pisac Ksenofon. morao je svakako imati ovo na umu. pa i kasnije. posebno ve ti su bili levoruki pra ka i iz plemena Venjaminita. protiv bornih kola i konjice. prisustvo levorukih ratnika dovelo bi do pometnje u borbi i do razbijanja poretka. Pra ka kao oru je nomada i pastira. Iz ovog razloga levoruki ratnici izdvajani su od ostalih i okupljani u posebne trupe specijalizovane za ga anje iz pra ke. spadala je u domen stranih.

. Baleari. Mla i i jo neiskusni vojnici nastupali su u istom borbenom redu. Oni su slu ili kao pripomo pra ka ima i jednostavno bacali kamenje iz ruke. Pored drugih vojnih ve tina i ga anje kamenom. spadalo je u redovnu obuku regruta tokom prvih nekoliko meseci po stupanju u vojnu slu bu. kao i Grci. zrna izba ena iz pra ke igrala su tokom antike vrlo ozbljnu ulogu u ratu. Rod). predstavljaju i va nu podr ku glavnim vojnim snagama. fundatores) su ometali i usporavali protivni ko napredovanje pa i nanosili ozbiljne gubitke neprijatelju. Obja njavaju i bojne redove na koje je po ratnom pravilu razvrstavana rimska legija pred bitku. anga ovane su uglavnom pomo ne trupe stranih najamnika. pra ka i (lat. rimski pisac s kraja IV veka n. esto bez ikakvog naoru anja. od kojih su neki iznosili i po nekoliko stotina grama.Gr ka te ko oklopljena pe adija (hopliti) u zbijenom borbenom poretku. Iako naizgled naivno i mo da za dana nja shvatanja primitivno oru je. preuzeli sa Orijenta. Ahaja. odmah iza lako naoru anih boraca etvrtog reda sastavljenog od strelaca i baca a lakih kopalja. Upotrebu pra ke Rimljani su. Vegecije. pra ka e stavlja u peti borbeni red. Rimsko tajno oru je U vojsci Rimskog carstva.e. oni su anga ovali za ovu svrhu posebno uve bane auksilijarne jedinice iz krajeva poznatih po preciznosti i ve tini ga anja pra kom (Sirija. Koriste i tradicije i iskustava vojske klasi ne i helenisti ke epohe. bilo rukom ili iz pra ke. Zasipaju i protivni ke vojnike u napadu ili odbrani ki om projektila.

strelaca i pra ka a. napominje Vegecije. U ratnoj taktici Rimljana. Za razliku od te ko naoru ane pe adije koja je morala da dr i stabilnu vojnu formaciju. koje su. kada bi neprijatelj pre ao u napad. glandes latericiae). principii). Pretpostavlja se da zbog svoje male te ine (50-200 g) i lomljivosti. U svom spisu Galski rat. Julije Cezar navodi da su pripadnici plemena Nervija zasipali opsednuti rimski logor u arenim kerami kim zrnima ne bi li zapalili krovove vojni kih koliba pokrivene slamom. Pra ka ke jedinice u rimskoj vojsci koristile su uglavnom projektile od keramike i olova. Tako e. lako naoru ane trupe izlazile su iza prve borbene linije i izazivale neprijatelja. Svakako. Mo da su kori eni u lovu na ptice.Pra ka i u rimskoj vojsci. a ne to re e i od kamena. te ko naoru ana pe adija ne sme goniti neprijatelja koji se povla i ili be i. ili u nekim posebnim prilikama tokom rata. kopaljanicima i posadama raznih baca kih artiljerijskih ma ina. Kerami ka zrna za pra ku (lat. ovi projektili nisu mogli u ratu da predstavljaju smrtonosno oru je. u obrnutom slu aju. U tom bi slu aju lako naoru ani pe aci i pripadnici pomo nih trupa. pripremale napad te ke pe adije i konjice. pra ka ki odredi su imali ulogu pomo nih trupa. dezorganizuju i neprijateljske bojne redove. ukoliko je to bilo potrebno. zajedno sa konjicom gonili neprijatelja. prednost je bila u tome to je svaki vojnik mogao da od gline napravi veliki broj projektila. Ukoliko bi uspeli da potisnu protivnika. Trajanov stub u Rimu (II vek n. iza vrstih redova dobro oklopljenih i naoru anih legionara prvog reda (lat. Ali. naj e e su izra ivana u veli ini koko ijeg jajeta.e. zajedno sa strelcima. koji su preuzimali bitku na sebe. jer bi time rasturila svoj borbeni poredak. prilikom uve bavanja ga anja.). ponovo izlazili iza redova principa i zajedno. preporu uje isti autor. oni bi mogli dalje da ih gone. . ovi " arka i" bi se povla ili na svoja prvobitna mesta.

On je. doprema i nosi ve a koli ina "municije". ponekad ga aju i i sa visokih opsadnih tornjeva. On ak prenosi pri u prema kojoj na Balearima majke uskra uju deci svaku hranu sve dok ne pogode metu hicem iz pra ke. pra ka i su dejstvovali u saglasnosti sa ostalim baca kim odredima u koje su pored strelaca i baca a lakih kopalja spadala i odeljenja koja su opslu ivala "artiljerijska" oru a velikih baca a: onoguri. ali tako e i mogu nost da se uskladi ti. Ovaj anti ki pisac. anti ki pisac iz I veka n. Josif Flavije. baliste i katapulti. Kao strane pla enike u rimskoj vojsci. uniformnost kalibra. tako e. zabele io je da je pra ka u ve oj meri kori ena i na suparni koj strani. kod jevrejskih ustanika. . u delu Judejski rat vrlo esto spominje odrede pra ka a koje su Rimljani koristili u borbi protiv jevrejskih pobunjenika. olovni primerci su omogu avali ve i domet. Pobesneli slonovi nagnali bi se tada u bekstvo ne razlikuju i sopstvene trupe od protivni kih. Prema opisima koje nam on daje. Posebnu prednost imala su olovna zrna za pra ku. kako kod pojedina nih vojnika. pri a dalje Vegecije. oni su predstavljali snage koje su ometale branioce bedema i omogu avale svojim trupama da se pribli e bedemima. Srbija. tako i iz borbenih razloga.Anti ki projektil za pra ku iz perioda II-III veka. Posebnom ve tinom. tako i u trupnim zalihama. erdap. ak i te dobro dresirane grdosije koje su nezadr ivo probijale neprijateljske redove. pra ka i su i tokom Judejskog rata rado kori eni prilikom opsada neprijateljskih utvr enja. Prema navodu J. on izdvaja po nacionalnosti pra ka e iz Sirije. Flavija. koji su se od detinjstva navikavali na upotrebu pra ke. Vegecije izve tava da su pra ka ki odredi pla enika upotrebljavani i u pomorskim bitkama za pripremu iskrcavanja na neprijateljsku obalu ili brod. isticali su se stanovnici Balearskih ostrva. smatrao da su pra ka ke jedinice idealne za suprotstavljenje ratnim slonovima. koji je i sam u estvovao u ratu protiv Rimljana. Manji od kamenih ili glinenih projektila. uspani ile bi se pod stalnom paljbom si u nih zrna izba enih iz pra ke. kako iz logisti kih.e. Stalnim streljanjem po braniocima utvr enja.

pra ka e se koristiti i dalje. kopljima i znatno opasnijim pra kama". Arms trought the Ages. podatke o kori enju pra ka kih odreda u vojskama feudalne Evrope pratimo sve do XVI veka. godine kori ene pra ke i to za ubacivanje granata preko bedema opsednutog utvr enja. sve do 1572. Mnogi projektili za pra ku na eni su. U vreme kada je vatreno oru je potisnulo upotrebu luka i samostrela. Uprkos su tinskim promenama koje je na bojnom polju donela upotreba baruta i vatrenog naoru anja. godine hugenotski pra ka i.. Gothenburg. da su prilikom borbi oko fa isti kog upori ta Alkasara 1936. slo enije oblike naoru anja. Ovo je verovatno i razlog za to Vegecije. Josif Flavije.html . koji su se proslavili u opsadi Sansera bili su nazivani arquebusses de Sancerre. upotrebu ovog drevnog oru ja esto bele e televizijske reporta e o sukobima izme u palestinskih demonstranata i izraelske vojske. umesto trostrukog zamaha.htm http://wargame. Preporu ene Web stranice: http://myron. pra ke jednako ubita ne kao i vatreno oru je. pi u i o plemenu Tanala sa Madagaskara. na udaljenosti od 50-60 m. mr Miroslav Vujovi asistent na Katedri za klasi nu arheologiju Beograd Preporu ena literatura: y y y Stari Zavet .roman-empire. recimo. pa i kasnije. na popri tu bitke kod Aljubarote. 1976.bilo koje izdanje. Pra kom i na arheologe Ovo iskonsko oru je prvih lovaca. Judejski rat. Po etkom XX veka. pi toljima. pra ka i su postavljani dalje od strelaca i nisu obrazovali zbijene redove.sjsu. Tako e.. preporu uje navikavanje vojnika na ispaljivanje projektila u jednom zamahu.net/army/army.Obi no se smatra da je pra ka manje uspe no oru je od luka i strele u takti kim operacijama zato to je pra ka ima trebalo suvi e prostora u borbenom poretku.com/archives/articles/roman. W. jednostavno po obliku i upotrebi. Reid.edu/romeweb/romarmy/ romarmy. i 1453. Prema iskazima nekih o evidaca. Da bi se izbeglo poga anje bliskih saboraca. Kuriozitet predstavlja i podatak zabele en iz doba panskog gra anskog rata. jedan o evidac je potvrdio da su u rukama domorodaca. godine.shtml http://www. u kojoj je Portugal osigurao samostalnost u odnosu na paniju 1385. I danas. postoje i svedo anstva o upotrebi pra ka kih jedinica tokom turskih opsada Kontantinopolja 1396-97. nekvalitetnim pu kama. Tako e. pastira i sto ara. u XIX veku francuska arheolo ka ekspedicija bila je kod Suze napadnuta od strane lokalnog stanovni tva sa ". nad ive e mnoge druge. godine.

Seobe keltskih naroda od V do III veka p. preko srednje Evrope spustili i na jug u srpsko Podunavlje.Ko su Skordisci Prema onome to danas znamo o kulturnim zbivanjima u drugoj polovini IV veka pre na e ere. pa su zbog stalne mobilnosti osnivali privremena naselja. Po velikoj sli nosti materijala sa Pe ina i onog sa e kih i slova kih lokaliteta. Prvi pokazatelji njihovog kulturnog prisustva u srpskom Podunavlju zabele eni su na nekropoli u Doroslovu i ostavi metalnih nalaza iz uruga. Me utim. Kelti su se. A kako su bili konjani ki narod. ire i se iz prapostojbine u zapadnoj Evropi. ve potvrde njihovog prisustva otkrivamo samo u grobovima iz Doroslova. Donjeg Grada u Osijeku. Ovo potvr uje ideju da su Kelti u ovom periodu uporno tragali za prostorom koji je bio u skladu sa njihovim na inom ivota. Novodo li Kelti u Panoniji susre u domoroda ka panonska plemena Breuke i Amantine. sigurne dokaze otkrivamo ve na nekropoli u Pe inama kod Kostolca.n. Karaburme i Pe ina u Kostolcu. . to je ubrzo dovelo do stvaranja jedne sinkretisti ke. mo e se pretpostaviti da su prvi Kelti koji su se spustili u ove na e krajeve bili mo da ogranak plemena Boja. naj e e su birali ravni arske terene na obalama velikih reka. me ovite kulture koju nazivamo Kulturom Skordiska.e. Na obodu Panonske nizije se zadr avaju i sa tog podru ja vr e sna ni uticaj na starosedela ko stanovni tvo. Tako e je va no znati jo jednu zna ajnu stvar: iz ovog prvog perioda keltskog naseljavanja u Srbiji ne poznajemo naselja. koja su napu tanjem brzo propadala.

Smatra se da ovaj plemenski savez nastaje nakon 279. Vrativ i se u me ure je Save i Dunava. oppiduma. Za prethodni period nema nikakvih svedo anstava o na inu gradnje i izgledu njihovih ku a. kao i van njih. Tipi no keltsko utvr eno naselje . ravnom prostoru u manjim naseobinskim zajednicama. kada su politi ki i kulturno bili potpuno asimilovani.e.Skordisci predstavljaju zajednicu plemena u kojoj je keltska komponenta imala primat u svim manifestacijama ivota: na inu stanovanja.n. tzv. pokrivene najverovatnije materijalom iz najbli eg ivotnog okru enja (granje.e. Gde i kako su iveli Prvi tragovi stambenih objekata Skordiska u Podunavlju datiraju iz vremena kraja II i po etka I veka p. kao i ukopane kolibe kupaste i atoraste krovne konstrukcije. Kelti su gradili svoje domove u okviru utvr enih naselja. slama. izra ivanju oru ja. izradi keramike na grn arskom kolu. Njihovo prisustvo na ovom prostoru pratimo sve do sredine I veka na e ere. po povratku preostale keltske vojske iz neuspelog pohoda na Delfe. . tipa manjih sela. buseni trave i ko a). na otvorenom. udru uju se sa onim Keltima koji su ostali na ovom prostoru i zajedno sa starosedela kim panonskim plemenima osnivaju zajednicu Skordisaka.oppidum Gradili su ve e pravougaone ku e sa krovom na dve vode. godine p. odnosno romanizovani. pa i u izradi nakita.n.

Selo Skordiska u srpskom Podunavlju Nadzemni pravougaoni objekti gra eni su uglavnom unutar utvr enih naselja. ali se mo e pretpostaviti da on nije bio preterano velik. a njihovo arheolo ko istra ivanje pomoglo je da se rekonstrui e izgled ovih objekata i organizacija ovih naselja. Ve i broj ovakvih naselja otkriven je prilikom gradnje modernog auto-puta kroz Srem. Nadzemna ku a Skordiska sa krovom na dve vode Ukopane kolibe konstatovane su kako u opidima. tako i u naseljima na otvorenom. . Broj ovakvih objekata unutar utvrda nije do sada odre en. po pravilu uz zidove.

Me utim.knezovima. Zato se ovi "bazileusi" mogu zapravo smatrati plemenskim vo ama . . morao je imati centralizovano ustrojstvo. U izvorima su ovi plemenski poglavari poznati kao bazileusi (kraljevi). iako sastavljen od raznorodnih etni kih struktura. institucija kralja mo e se uporediti samo u jakoj dr avnoj organizaciji. u kome je glavnu re vodio vrhovni plemenski poglavar.Tip keltskih ukopanih ku a-koliba Dr avna i dru tvena organizacija Skordiska Jak plemenski savez kao to je to bio savez Skordiska. a mi znamo da Skordisci nisu bili dr avotvorni.

sve tenika. ne zna se ta no uloga druida. Po to su Skordisci bili me avina raznih etni kih grupa.Skordiski druid pod svetim drvetom (hrastom) Svetovna vlast bila je u rukama ovih knezova. pa je mogu e da su odre ena bo anstva iz porodice boginje Dane po tovana kod svih lanova zajednice. ve po etkom III veka. Me utim. Religija arolika etni ka struktura Skordiska uslovila je odre enu specifi nost kada je u pitanju i panteon. religijskih i filozofskih znanja druida . Pisani zapisi nisu ostavljeni. Sahranjivanje Po to su stigli u Panoniju. Ovo se najbolje mo e utvrditi na . Kelti donose sa sobom inhumaciju (skeletno sahranjivanje) kao osnovni na in pokopavanja svojih mrtvih. na alost. ini se da je u ovom smislu nametnula odre eni uticaj.. pa su. tako da je te ko ne to konkretno re i. sva domi ljanja u vezi s ovim problemom . ali duhovna se u keltskom dru tvu nije mogla zamisliti bez ritualnih. po to je keltska etni ka komponenta u ovom savezu bila superiorna. pojavljuje se spaljivanje kao ritualna manifestacija paralelna inhumaciji.. ali je nesumnjivo da su njihova mo i zna aj i ovde bili veliki. filozofa. ve je svaka etni ka zajednica po tovala svoja bo anstva. savetodavca.hipoteti ka. Vrlo brzo. Zato se logi no mo e pretpostaviti da nisu obo avali zajedni ke idole i bogove.

U ostacima sa loma e esto se nalaze i predmeti koji su bili na pokojniku u trenutku spaljivanja. pa u poznom latenu. Sahrane su vr ene u kru nim ili pravougaonim jamama dubine do 50 cm. Skordiski ratnik Kelti u srpsko Podunavlje donose kratki ma (du ine oko 65 cm) iljatog vrha i sa medaljonom na kraju kanije. Skordisci vremenom usvajaju u potpunosti spaljivanje kao osnovni na in sahranjivanja. Kompletni sadr aj materijalne kulture Kelta. kao i iroko masivno koplje.Pe inama. u kulturi Skordiska dolazi do odre ene evolucije u razvoju ma a. u drugoj polovini I veka p. Od metala pravili su oru je. koji u na im prostorima ozna ava i arheolo ku kulturu mla eg gvozdenog doba. Privredni i trgova ki ivot podunavskih Skordiska Predmeti od metala Skordisci su bili vrsni poznavaoci prerade metala. Spaljene ostatke pokojnika stavljaju ili u razli ite tipove posuda (zdele i lonce). a oko gomile sa ovim ostacima re aju grobne priloge. sa srcolikim ukrasom na kraju kanije.e. ili ih izru uju direktno na zemlju. ukrasne predmete i novac. Ovo je sigurno bila posledica promene doktrine . prema zna ajnom nalazi tu La Téne u vajcarskoj. dosti e du inu do 110 cm.n. Kasnije. naziva se latenskom kulturom. Tako se sada ma produ uje i dosti e du inu do 80 cm. Vremenom se ma jo produ uje.

livene i glatke u obliku gusenice. Tako e se u srednjem latenu pored ma a i koplja javlja i no ve ih dimenzija.tit. kada Skordisci dolaze u vr i kontakt sa rimskom civilizacijom. koje su li ene ukrasnih detalja. kao i one sastavljene od velikih kalotastih lanaka. u kulturi Skordiska prime uje se izuzetna potreba za funkcionalno u. Skordisci su od metala izra ivali ukrasne predmete. Ukrasni predmeti omiljeni kod Skordiska Najranije keltske fibule s kraja IV veka pre n. Funkcija umba je bila veoma zna ajna. tako da se pojavljuju razne varijante i anih fibula sastavne konstrukcije. tako i savremeni motivi i forme. Pored ofanzivnog oru ja. Najstarije keltske narukvice su uplje. Pravljeni su od vrsto upletenog pru a. Postoji itav niz bogato ukra enih fibula sa kuglom na posuvra enoj nozi koje su otkrivene na lokalitetu Pe ine kod Kostolca. koje imaju dosta iroko vreme upotrebe. pojaseve. esto ukra enog geometrijskim motivima. Vremenom.e. Osim oru ja. presvu enog ko om. bile su tzv. ako se nekim slu ajem ma protivnika zaglavi u unutra njosti umba.. tu su i jednostavnije i ane. Oduvek je ovek eleo da ukrasi svoje telo i da u tom smislu stalno istra uje. Kelti u Podunavlje donose razne vrste nakita . . rastavne konstrukcije. Na kraju.ratovanja. sa modelovanom pa ijom glavom. pojavljuje se kratko koplje za bacanje (d ilit). Tome su bili skloni i Kelti. tj.fibule. Njime je mogao da se nanese neprijatelju udarac. a u sredini se nalazio umbo. nanogvice. u kojoj su bili obuhva eni kako tradicionalni. sa cevastom gvozdenom dr kom. kroz sve faze razvoja ove kulture. pokazav i u svojoj umetnosti izuzetnu sposobnost prema shematizaciji. zatim bojni no sa kuglom i bojni no sa alkom na kraju rukohvata. Na kopljima se tako e prime uju odre ene promene. Ne to mla em tipu fibula pripadaju one sa kuglastim ukrasom na posuvra enoj nozi i lan anim privescima. ve a metalna aplikacija. pa ak i da mu se oduzme oru je. Skordisci su koristili i defanzivno oru je . Pored ovih.. tako da od masivnog i irokog evoluira do tankog i dugog do 50 cm. nau nice. narukvice. koji predstavljaju vrstu materijala podlo nu stalnim promenama i zbog toga je nakit u arheolo kom smislu vrlo dragocen. kao i kratki ma .

Ko ni pojasevi su imali razli ito modelovane kop e. posebno treba pomenuti astragalne pojaseve. koja predstavlja izuzetnu simbiozu keltskih i tradicionalnih elemenata. Ovi pojasevi su bili deo i ratni ke opreme. koji u periodu poznog latena do ivljavaju svoj drugi ivot. Me u lan anim pojasevima treba pomenuti one sa du im tordiranim lancima. koji su tako e bili sastavni deo enske no nje. jer je njihova masivna konstrukcija omogu avala bezbedno no enje ma a. jer najstariji ovakvi pojasevi poti u iz pozne faze starijeg gvozdenog doba panonskog basena. od kojih se naro ito izdvaja kop a tipa Laminci.Tipi ni izgled skordiske ene Izuzetnu originalnost Skordisci su pokazali u izradi pojaseva. I ovi pojasevi su pripadali enskoj no nji. a bila je omiljena u no nji skordiskih ena. . Tako e.

Od itarica. to zna i da su Kelti vrlo rano prihvatili instituciju novca. a karakteristi an je po predstavama mitskog krilatog konja . u ishrani je kori eno i povr e tipa so iva i gra ka. kao to su divlja i doma e ivotinje. Isto noslavonski tip pripada drugoj polovini II veka p. predstavlja monete ve e debljine i na njemu se prime uje sa imanje elemenata sa novca makedonskih vladara Filipa II i Aleksandra Velikog. Razlikujemo nekoliko tipova kovanja ovog novca. Pored ribe. Iako je meso sigurno bilo osnov jelovnika Skordiska. Na ovom tipu se prime uju sjedinjeni elementi tetradrahmi Filipa II i Aleksandra. ne samo kao plate no sredstvo.pegaza.e. Kr edinski tip pripada kraju II i po etku I veka. Na aversu je predstavljen monogram Audelonta. razumljivo je da je sastavni deo njihove ishrane bila riba. Srpski tip. uglavnom je uzgajana jednoreda p enica. i predstavlja kopije novca Audelonta. ovi siloviti ratnici hranili su se i drugom vrstom mesa. ispod koga je to ak sa paocima.Dunava. koje datira od sredine II pa do prve polovine I veka p. mada su specijalisti kim analizama otkrivene i neke druge vrste. dok se na reversu nalazi lira. Za ovo postoje i posredni arheolo ki dokazi.e. Na aversu (prednjoj strani nov i a).n. Tise i Morave.n. a na reversu (zadnjoj strani) je predstava konja sa uzdignutom desnom nogom. nego i kao simbol statusa i presti a.e. Sremski tip predstavlja rezultat prvog organizovanog keltskog kovanja. iji su novac Kelti voleli da imitiraju (tj. obi no se nalazi predstava bradate glave sa lovorovim vencem. a tako e se ose a i jak uticaj sa podru ja Transilvanije. Metalni novac koji su kovali Skordisci Za kraj: ta su Skordisci jeli i pili S obzirom na to da su Skordisci svoj ivotni prostor na li u priobalju velikih reka .Novac Prva kovanja keltskog novca datiraju s kraja IV i po etka III veka p. falsifikuju). . Save. kovan u III veku. kao to su udice i osti. Tzv. prelazni tip sa ima srpski i sremski tip.n.

Prona ene su dve vrste ovih pe i . inije. U zemlju od koje je pravljeno ovo posu e esto su ubacivane i druge primese kao to su kriljac. Skordisci su pekli u specijalnim lon arskim pe ima koje su imale perforiranu plo u (re etku). sitno lomljeni kamen i koljke.situlastim. a sve zarad poja avanja vatrostalnih svojstava posuda. dvouhi pehari i lonci. tako otpornim na visoke temperature.jednodelne i dvodelne. dok je vatra lo ena u lo i tu ispod. Ove posude.Lon arske pe i i keramika Skordiska Hranu su Skordisci spravljali u grubim posudama . Iznad pore anih posuda zatvarana je kalota. Pored ovih. izra ivane su kvalitetne posude na grn arskom kolu zdele. sve razli itih oblika i dimenzija. . a tako pripremljena pe bila je spremna za lo enje. na koju su re ane posude. esto grafitiranim loncima.

princip pe enja Postojale su i hlebne pe i. dr Miodrag Sladi upravnik Arheolo ke zbirke Filozofskog fakulteta Beograd Preporu ena literatura: y y y y y grupa autora. gar i pepeo bi se sklanjao u stranu i u tako u arenu komoru stavljao se ume eno testo. Skordisci i starosedeoci. Todorovi . Beograd: Narodni muzej. Papazoglu. Sarajevo: Balkanolo ki institut. Konstruktivno su bile veoma jednostavne. KELTOI. 1974. 1969. Posle lo enja jake vatre. 1992. 1990. grupa autora.Hlebna pe . grupa autora.katalog izlo be. Ljubljana: Narodni muzej. F. a sastojale su se od lo i ta. zasvedenog kalotom. dok hleb ne bi bio ispe en.istorija i kultura. Beograd . koje su naravno kori ene u doma instvu. Gospodari srebra . a pe se zatvarala. Skordisci .Novi Sad. 1984. Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Preporu ene Web stranice: . J. Beograd: Balkanolo ki institut SANU.

tj. nazvao . Do dana njih dana. na velika otkri a rane egejske civilizacije.http://www.gallica. kao svojevrsna senzacija. Naravno. Evrimedona i njihovih pratilaca.htm http://member. obi la je munjevito svet. Kako su rezultati do kojih je tada do ao upu ivali na slavnu Troju. neosporno je da je ovaj entuzijasta mnogo u inio.htm Gnjev mi. .au/manxman/Celts/history.com. boginjo pevaj. tono Ahejce u hiljade uvali jada.Prijamovo blago.rivernet. du e pak mnogih junaka jakih posla Aidu. Zaista. zlosre ni. u kome mu saop tava: "S velikim zadovoljstvom objavljujem Va oj Visosti da sam otkrio grobnice koje su prema Pausaniji grobovi Agamemnona.. i divni Ahilej. Kopanje po Homeru Pro lo je vi e od 120 godina otkako je Hajnrih liman poslao svoj uveni telegram gr kom kralju ordu. a njih u ini same da budu plja ka za psine i jo gozba za ptice .otkad se ono u sva i razi li bili Atrejev sin. Peleju sina. junacima vo a.i tako se Divova volja vr ila . sam spomen limanovog imena ra a asocijaciju.uk/celts/contents. Troju. ne samo me u stru njacima. time to je dokazao da Homerov slavni ep Ilijada ne opisuje mitske i izma tane doga aje. koje na gozbi ubi e Klitemnestra i njen ljubavnik Egist". jer je nekoliko godina pre iskopavanja u Mikeni vodio veliku istra iva ku kampanju praistorijske citadele na brdu Hisarlik u Turskoj.co.. liman je do tada ve ozbiljno skrenuo pa nju na sebe. vest da je ovaj ve tada popularni avanturista i istra iva otkrio grobnicu slavnog mikenskog kralja i Atrejevog sina. Ahileja. ve predstavlja se anje na istorijski ratni pohod drevnih Grka na maloazijski vetroviti Ilion. tako je i riznicu skupocenog nakita koju je tamo otkrio. Kasandre.

Mapa anti kog sveta. itavo XIX stole e bilo je u Evropi u znaku romanti arskog zanosa ranom anti kom istorijom. Korinta i Tebe. .Slika 1 . pripisani Homeru. Retki sa uvani spisi opisivali su slavu i mo gr ke klasi ne civilizacije. kao i vojni ku mo i strogost Sparte. lepotu Atine. Najslavniji epovi Ilijada i Odiseja. danas predstavljaju nepresu ni izvor znanja i kulturnu riznicu evropske civilizacije (slika 1).

godine unutar zidina i ubrzo otkrio ostatke gra evina. i 1873. godine istra ivao Troju i time.Krug grobnica A u Mikeni. . u potrazi za Mikenom. brojne terakote i jednu grobnicu. zajedno sa podgra em.Idealna rekonstrukcija akropolja u Mikeni. u srcu Argolide uo io mo no sagra enu citadelu. liman je svoje interesovanje okrenuo ka gr kom kopnu. uz obimne radove i saradnju sa Gr kim arheolo kim dru tvom. prema sopstvenim re ima "otvorio nov svet arheologiji". godine. Re en da otkrije grobove slavnih gr kih heroja. Po to je u kampanji izme u 1871. te je dve godine kasnije organizovao etvoromese nu kampanju. Ovo ga je uverilo da se nalazi na pravom mestu. izvr io je test-iskopavanja 1874. Kako je imao ozbiljno poverenje u Pausanijin geografski opis. Slika 3 . prikazan na jednoj graviri iz 1877. koja je odgovarala ovoj ideji.Slika 2 . ubrzo je u severoisto nom delu Peloponeza. pola godine nakon to je liman zavr io svoja iskopavanja.

elite bronzanodopskog mikenskog dru tva. to je ove grobnice i u inilo uvenim. gr ki arheolozi su van zidina citadele otkrili jo jednu ovakvu konstrukciju. nakita. godine. Bila je pre nika od skoro 30 m i gusto oivi ena uspravljenim plo ama od tesanog kamena."Kraljevski" krug grobnica A u Mikeni. Odmah je jasno bilo da se radi o sakralnom mestu. 3 i 4). koja je ozna ena kao krug grobnica B) (slike 2. Svaka od grobnica sadr avala je niz izuzetno vrednih i skupocenih predmeta: oru ja. koje su danas poznate kao krug grobnica A (kasnijim iskopavanjima 1951-1952. tik uz danas uvenu Lavlju kapiju. inile su pogrebne maske koje su prekrivale lica pokojnika. Posebnu karakteristiku. nai ao je na mo nu prstenastu konstrukciju. liman je otkrio ostatke ukupno 19 razli itih individua . Slika 4 . . fotografisan ranih ezdesetih godina. razli itih ukrasa i drugih predmeta. Tako je otkrio ukupno 6 aht-grobnica.Kopaju i unutar zidina. neposredno nakon konzervacije. pa je upravo tu liman i nastavio intenzivna iskopavanja.

Datovanje po Homeru Izuzetno otkri e kne evskih grobnica u Mikeni od samog po etka uverilo je Hajnriha limana da je "ugledao Agamemnonovo lice". za njega nije bilo sumnje da se radi o Slika 5 .me u njima i "Agamemnonova maska" .e. vrhunsko delo mikenske . pripadaju znatno ranijem vremenu i Agamemnonovim precima.etiri posmrtne maske od zlata i elektruma legendarnim li nostima. u tehnici iskucanog lima. Sve one prili no realno prikazuju izgled lica pokojnika. dve su nagla eno reljefno (zaokrugljeno) modelovane. mada sa izvesnom i vrlo karakteristi nom stilizacijom detalja. U gornjem redu vide se Homer slikovito opisao u svom epu.Maske su bile izra ene od zlata i elektruma (anti ka legura zlata i srebra). Slika 6 . ratnicima i prona ene 1876.spljo teno. Nasuprot toj injenici. i 1150. sva kasnija arheolo ka i trouglaste forme. svi grobovi koje je liman otkrio u Mikeni. godine pre n. mo e vremenski da se opredeli negde izme u 1250. Dakle. u vidu irokog trougla (slike 5 i 6). dve zaobljene i okrugle. Stoga se i uvena maska danas isklju ivo pod navodnicima odre uje kao "Agamemnonova". Od pet koje je otkrio liman. a u donjem dve spljo tene i Me utim. istoriografska istra ivanja pokazala su da uveni desetogodi nji Trojanski rat. godine u aht-grobnicama kruga A. ako zaista i predstavlja realne istorijske doga aje iz daleke pro losti.uvena "Agamemnonova maska". njihovim voljenim suprugama koje je unutar mikenskog akropolja. a preostale tri .

a potom je u tajnosti zakopao u grobnicu V u Mikeni. Me utim. limana. Ono sve to se o njemu zna. Kona no. Trejl u knjizi liman od Troje: blago i prevara (Traill 1995). jer se prethodno veoma obogatio kao trgovac. Dobro je poznato da je Hajnrih liman bio arheolog-amater. Polemika kulminira objavljivanjem teksta Viljema M. ovu dilemu su zvani no postavili u Americi Dejvid A. Koliko je liman bio sklon izmi ljanju i preterivanju. veoma smelu (skoro drsku) tvrdnju. kako ih iznosi profesor Kolder. gradu u ameri koj dr avi Ilinois. isklju ivo na osnovu autobiografije. Iako Opse na reviziona iskopavanja na Hisarliku tokom XX se verovalo da je jedini limanov stole a pokazala su da se radi u mo nom utvr enom gradu.e. Pre njega. koji svi. ba u ovim slojevima identifikovani liman poturio kao falsifikat? su brojni tragovi krupnih o te enja. tako da ove slojeve grada nije prepoznao kao Prijamovu Troju. "greh" to to je pripisao ovaj koji je u najmanje devet slojeva obnavljan i popravljan.Ni ta bolje liman nije pro ao ni sa "vetrovitim Ilionom". zanimljivo je saznati detalje iz limanove karijere. Tako. o emu e biti re i kasnije. godine naru io u Atini kod jednog zlatara da mu ovaj napravi "Agamemnonovu" masku. profesora klasi nih nauka na univerzitetu u Urbani. on ga nedvosmisleno i direktno optu uje da je u novembru 1876. Koldera III. krajnje je nekriti no prihva eno od istori ara nauke. Kolder taksativno iznosi devet argumenata. On nagla ava "da je liman bio genije da oko svog imena stvori mit". pre toga. ta to tvrdi Kolder u svom najnovijem lanku? Nakon pa ljivog prou avanja mnogih dokumenata iz ivota i arheolo kog rada limana. godine). a u Evropi Olivije Mason u lanku Nova istra ivanja o Hajnrihu limanu (Masson 1997). kamena katapultirana ulad. Me utim. niko od istori ara ili arheologa nije mu uzimao kao veliki greh oma ke u datovanju svojih nalaza.e.ampanju. a polemiku je zapo eo u uglednom svetskom asopisu ARCHAEOLOGY (broj za juli/avgust 1999. a na prvom mestu . ljudski skeleti. Ovaj nau nik skoro ve 30 godina prou ava ivot i rad H. predmet bar 300 godina mla em Ispostavilo se da arheolo ki slojevi ozna eni kao Troja VI i mikenskom kralju. uskoro pretpro lom) veku. prema re ima arheologa Manfreda Korfmana "svedo e o izgubljenom ratu". sasvim je neosporno da je on u ao u istoriju arheologije kao jedan od najva nijih istra iva a u pro lom (tj. Ali. Kolder ilustruje nekolikim la nim pri ama i stereotipima: y y da je jo kao osmogodi nji de ak odlu io da jednoga dana iskopava Troju da je njegova ena Sofija bila entuzijasta i veliki ljubitelj arheologije . da bi je dva dana kasnije . liman je tokom iskopavanja o ekivao mnogo spektakularnije nalaze. poslednjih nekoliko godina pojavila se nau na sumnja u verodostojnost nekih od njegovih naj uvenijih nalaza. sasvim odgovaraju vremenu kraja XIII i po etka XII otvorena nova dilema: da li je nju veka pre n. umetnosti XVI veka pre n."Agamemnonove maske"! Trgovanje istorijom ili ideologijom? U poslednjih nekoliko meseci u nau noj arheolo koj javnosti pokrenuta je ozbiljna rasprava oko autenti nosti poznate maske iz grobnice V u Mikeni. koji je svoja istra ivanja sam finansirao.spektakularno "otkrio"! Za ovu. Me utim. danas je VIIa.

S. da bi nakon samo tri dana. Tako. Kolder se pita: da li je u oba slu aja liman zaklju io da je otkrio najvrednije predmete te da nema vi e razloga da se kopa. koji je rukovodio arheolo kim iskopavanjima u Olimpiji.prim. A drugi veliki nau nik tog vremena. Sve ovo navelo je Koldera da temeljito proveri i limanovu arheolo ku karijeru. Marej. u i. da bi ih kasnije . savremenika limanovih iskopavanja u Gr koj. On ka e da svaka od injenica do kojih je do ao mo da i ne govori ubedljivo sama za sebe. ve to poput bilo kog dana njeg zlatara. godine. i 27. verovao je da se on ne bi libio da zakopa predmete. koji su bili u stanju da modeluju portret mu karca u masivnoj zlatnoj plo i. Bilo kako bilo. Ernst Kurtius. liman je ina e bio sklon da pravi duplikate i falsifikate svojih nalaza. cini no je primetio da "onaj ko sakrije taj e i prona i". komentari u i limanovu karijeru. on je poku ao je da napravi falsifikate u Parizu. Pored ostalih detalja.. novembra "otkrio". godine primio ameri ko dr avljanstvo da je jednom u dvori tu svoje kuce u Atini otkrio drevni gr ki natpis. Zabele eno je da je neposredno pred pronalazak maske. godine u Beloj Ku i u Va ingtonu li no primio u posetu tada nji predsednik SAD Milard Filmor da je tokom katastrofalnog po ara koji je izbio u San Francisku iste godine herojski spasao nekoliko desetina ljudi iz zapaljenih zgrada da je u Kaliforniji 4."otkrio ono to je i sakrio"? I to nije sve. te je na osnovu njih mogao imati sasvim jasnu predstavu kako taj "naru eni" predmet treba da izgleda. novembra liman privremeno prekinuo radove i otputovao u Atinu. Kolder sumnja da je upravo tada liman oti ao kod njega i naru io da mu ovaj napravi masku. da bi je 30. Kako je rodak njegove ene Sofije bio poznati zlatar i dobar majstor. a nakon energicnog zahteva turskih vlasti da sve to vrati. brada i brkovi sasvim osobeni na spornom nalazu. ili je jednostavno . Kolder ide i dalje. Medutim. imao bi dovoljno vremena po povratku za zakopavanje maske. kada je u Troji otkrio "Prijamovo blago". U originalnom dnevniku iskopavanja prona ao je zapis koji se odnosi na otkri e i prvi limanov opis maske. dobar broj nau nika. Prvo. 26. A.Zapanjuje nas ve tina drevnih mikenskih zlatara. jula 1850. Istra iva ka kampanja u Mikeni po ela je 7. karakteristi na je upadljiva stilska razlika u izgledu i izradi izmedu "Agamemnonove" i preostalih posmrtnih maski. autora). novembra. da bi njih "podmetnuo" Turcima! Tre e. liman zauvek napustio istra ivanje Mikene. limana je nazivao schwindel und fuscher (prevarant i fu er . avgusta.stvar postaje jasna. itd. najsumnjivija je slede a opaska: ". Kada je otkrio u Troji "Prijamovo blago".y y y y da ga je 1851. a maska je otkrivena 30. intrigantni su podaci u vezi sa uslovima i vremenom otkri a "Agamemnonove maske"... tajno ga je odneo u Gr ku. tj. da bi bio dovoljno uverljiv. decembra 1876. Dalje. da su obrve. 3. To ilustruje zapa anjem Gintera Kepkea. pojedinosti u vezi sa spektakularnim otkri ima u Troji i Mikeni..'prona ao' (!). stru njaka Instituta za primenjenu umetnost Njujor kog univerziteta. ali kada se sklopi "mozaik" ." Da li je to liman hteo da uprepredi mogu u sumnju u arhai nost predmeta? . Potpuno ista stvar dogodila se i nekoliko godina ranije. injenica je da je liman do tada u grobnicama I-IV vec otkrio autenti ne maske.

raspravlja o jakim limanovim motivima da na ini ovakvu prevaru. nijedna od njih nije bila dovoljno "ubedljiva". kada se ne bi znalo da bi na tolikoj dubini sasvim sigurno nai ao na vodu! Dejvid Trejl ak ide dotle. Mo da bi mu se moglo i poverovati. Kolder. ve predmete koje je liman sistematski otkupljivao po itavoj Turskoj. imao ve obi aj da progla ava otkri ima predmete koje je zapravo pribavio ili otkupio na sasvim drugom mestu.On je. tj. Glavni je mogla da bude neuta iva elja da kruni e iskopavanje senzacionalnim otkri em. poput sudskog istra itelja. nije imala sasvim o igledne odlike kraljevske otmenosti. Na kraju. Me utim. pored toga. kakvu je morao posedovati slavom oven ani Agamemnon. a koje su bez sumnje originali? To veoma detaljno obja njava Trejl u istom broju asopisa ARCHAEOLOGY (slika 7): . po emu se to "Agamemnonova" maska razlikuje od drugih sli nih otkrivenih u Mikeni. Takav slu aj je bio i sa njegovim "otkri em" Kleopatrine biste u Aleksandriji 1888. da tvrdi da neprocenjiva kolekcija "Prijamovog blaga" iz Troje zapravo ne predstavlja jedinstvenu zbirku iz jedne riznice. godine: tvrdio je da ju je iskopao u sondi na dubini od preko 8 m. Iako je imao ve 4 otkrivene zlatne maske.

o i su na "Agamemnonovoj" masci plasti no modelovane. 2) "dupli" kapci.jedne koju je liman otkrio u grobnici 4 u krugu grobnica A i druge. koja je otkrivena pola veka kasnije u grobnici ?. istori ar umetnosti sa Bostonskog univerziteta i renomirani stru njak za minojsku i mikensku primenjenu umetnost. ali i sa onim to se u istoriji umetnosti naziva pasti (fr. kako ka e. sasvim osobena jeste predstava bri no negovanih i nagore za iljenih krajeva 'imperijalnih' brkova na "Agamemnonovoj" masci. jedno zanimljivo mi ljenje daje K. Lapatin. sa poluzatvorenim kapcima. potpuno razdvojene od lica 4. On je. na gore okrenuti brkovi. . vidi se da "Agamemnonova" ima u dva luka jasno razdvojene i reljefno predstavljene 2.naknadno pridodat! Me utim. bademaste o i su jasno oivi ene jo jednom. kada se uporedi na in na koji su modelovane obrve.prim. u i su isklju ivo na "Agamemnonovoj" masci modelovane zasebno.D. Radi se o originalnim predmetima. Prema op tim crtama. 4) trouglasta bradica ispod usta.oblik brkova. Poslednja upadljiva osobenost mo da bi bila i najja i argument za tvrdnju da se radi o falsifikatu.Slika 7 . Ono to se uo ava kada se pa ljivije pogleda oblik brkova jeste da su originalno brkovi bili modelovani nadole. 3) u i razdvojene od lica. "duplom" predstavom kapaka 3. u okviru kruga grobnica B (izvan citadele): 1. oko ovog detalja postoje i ozbiljne polemike . kona no . koji su iz razli itih razloga naknadno bili preradivani ili dora ivani. 5) picasti. Lapatin misli da je verovatno liman nosio originalni predmet na doradu kod zlatara u Atinu. samo na "Agamemnonovoj" masci postoji predstava trouglaste uske bradice tik ispod donje usne. me utim. tokom karijere imao dosta prilike da se susretne sa falsifikatima drevnih predmeta.da li je ovo i jedinstvena takva predstava u mikenskoj umetnosti 5. Dakle. da bi " pic" nagore kod svakog brka bio .S. pastiche . "Agamemnonova" maska ima sli nosti sa 2 spljo tene maske .Uo ljive razlike izme u Agamemnonove i drugih mikenskih maski: 1) zasebno oblikovanje obrva. kako je to pravilno uo io Ginter Kepke. autora).

koje je bilo pod kontrolom Gr kog arheolo kog dru tva. tj. nalik na Bizmarka ili kajzera Vilhelma I. Na primer. vladaju i stereotip o nobl izgledu predstavljao je kombinaciju Vinkelmanove predstave o duga kom i tankom nosu i pruskog 'kraljevskog' koncepta.Ako bi itava ova konstrukcija bila ta na.ritonu iz kruga grobnica A (slika 9): .op ta sli nost je veoma upadljiva! (slika 8): Slika 8 . kada se uporede likovi "Agamemnona" i Vilhelma I . ovo obja njava limanovom slavoljubivom prirodom: u vreme kada je on iveo. on je bio prisutan i tokom iskopavanja grobnice 5 i otkrivanja "Agamemnonove" maske. Tako e. ona navodi injenicu da je tokom limanovih iskopavanja u Mikeni 1876. I stvarno. usledile su i reakcije. im se itava ova pri a pojavila u nau noj javnosti. ona prili no ubedljivo dokazuje da nije istina da je oblik bradice ispod usana sasvim jedinstven u mikenskoj umetnosti: poziva se na stilski vrlo sli no modelovanu 'bradicu' na predstavi glave lavice . godine. arheolog Kati Demakopulu.Predstava lica na "Agamemnonovoj" masci u pore enju sa portretom nema kog kajzera Vilhelma I Epilog: trgovanje kulturnom politikom? Naravno. ba kao i Trejl. Kao osnovni argument. za to je trebalo da "Agamemnon" izgleda ba tako? Kolder. Ona u potpunosti odbacuje tvrdnje Koldera i Trejla. Jednu od najsna nijih daje doskora nja direktorka Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini. Demakopulu opovrgava tvrdnje Trejla da su stilske karakteristike maske dokaz da se verovatno radi o falsifikatu. Prema njegovim izve tajima. sve vreme bio prisutan gr ki supervizor Panajotis Stamatakis. smatraju i ih nenau nim i proizvoljnim konstrukcijama.

National Geographic. Andrej Starovi arheolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Slika 9 . No.' Gnjev mi. and Smulders. A ta su to Kolder i Trejl na kraju predlo ili? Pa. Alexander. 1999.. objavljen u pretposlednjem broju presti ne NACIONALNE GEOGRAFIJE. kojima zaklju uje svoje razmi ljanje o njemu: 'Ako je maska original. ubedljivo zvu e re i Viljema Koldera. Ali ako je falsifikat. takode implicira da 'neki stru njaci sumnjaju u poreklo "Agamemnonove" maske' (Alexander 1999:69). veoma uznemirava.Detalj "bradice" na zlatnom ritonu u obliku glave lavice.Eminentni strucnjak iz Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini na kraju odlu no odbija mogucnost da se "Agamemnonova" maska. Ako bi se to ispostavilo kao ta no.F. s obzirom da i sam priznaje da nije kvalifikovan da ocenjuje arheolo ke podatke. boginjo pevaj. S. onda je on genije koji je obmanuo vode e arheologe i istori are sveta vi e od jednog veka. Echos du Monde Classique/Classical Views 33: 8. ak zaklju uje da bi Kolder. ponudi na dodatnu ekspertizu.. Posuda je prona ena u krugu grobnica A u Mikeni i predstavlja ubedljivu analogiju sa "Agamemnonovom" maskom. Da li e u istoriji ove nauke biti zabele en i kao najve a varalica? Uostalom.. ostaje neosporno da je Hajnrih liman s pravom stekao reputaciju velikog vizionara i najintrigantnijeg arheologa XIX veka. C. 54-79 Bloedow. 6. Echoes of the Heroic Age (Ancient Greece Part I). da se maska podvrgne mikroskopskom ispitivanju. Schliemann at Mycenae. E. Ba stoga to sam ja veliki limanov po tovalac i to sam proveo mnogo vremena proucavaju i njegov ivot. 1989. ne bi li se na osnovu prisustva/odsustva estica mineralizacije utvrdilo da li se zaista radi o originalu ili modernom falsifikatu. liman je bio najve i sre kovi me u arheolozima sve do Hauarda Kartera. koja se tu uva kao dragulj nacionalnog kulturnog blaga Gr ke. "zaista trebalo da tako ozbiljno pitanje ostavi u ruke specijalista". Vol 196. Noyes-Roberts. U svakom slu aju. koji je za ne to vi e od jednog stole a bukvalno postao sinonim za ranu istoriju evropske civilizacije? injenica je da i opse ni tekst o istoriji i arheologiji drevnog gr kog sveta. 147-165 . ja se nadam da je u pitanju falsifikat. Ali. ta bi se desilo sa hiljadama stranica ispisanim o ovom predmetu. D. s ciljem da se utvrdi njena autenti nost. Mnogo je bolje biti genijalac nego samo sre kovi .. da li je to jedina pozadina ove zaista uzbudljive rasprave? Sama pomisao da je limanu moglo pasti na pamet da organizuje i sprovede mo da najve u prevaru u istoriji arheologije.

NASA planira da 2003. "Kazini". 1997. koja je ve par godina na putu ka Saturnu. Is the Mask a Hoax? Archaeology (July / August). Recherches récentes sur Heinrich Schliemann.A. 1976. imaju mnogo vi e sli nosti sa Zemljom nego Mars. U me uvremenu su neki drugi objekti postali interesantni. K. kako je to Lovelu jednom prilikom palo na pamet da naglas pomisli. ali ga sada. Ova dva velika Jupiterova. 53-55 Calder. How About A Pastiche? Archaeology (July / August). Revue des Études Grecques 78. 1999.nationalgeographic. 1999.A. a da mi to nismo u stanju da otkrijemo. Scandal. Myth. godine po alje sondu "Orbiter" put Evrope.A. 1999. Archaeology (July / August). Jo uvek nismo potro ili sve kandidate za "habitabilne" objekte u Sun evom sistemu. Na Marsu je mo da nekada bilo ivota. Detroit: Wayne State University Demakopoulou. zaista li i na mre u kanala. Dakle. Crvena planeta je. (and) Epilogue. III. Martin's Press Traill.org http://www. 55-56 Turner. Titan. nema. Archaeology (July / August). New York: St. W. (eds. 58-59 Masson. 1999.com/ngm/9912 Traganje za ivotom van Zemlje Termin "Marsovi kanali" je pu ten u promet krajem XIX veka.archaeology. Not A Forgery. okean. III and Traill.M. D.S. izgleda. and History. Evropa ima ledenu koru ispod koje je. mo da i mnogo vi e od toga. 59 Lapatin. To bi trebalo da se ostvari 2004.P. O. sa ekajmo jo koju godinu. Journal of Hellenic Studies 116. Mo da i ne ega vi e. K. ima atmosferu gu u od Zemljine i ne bi bilo preveliko udo da u njoj ima i amino-kiselina. ini se. Titan. Za to je odgovoran Persival Lovel.D.y y y y y y y y y y Calder. Ustvari. Valja zaviriti ta je ispod njenog leda. a jo manje sa navodnjavanjem. 1999.M. kosmi ki brodovi i dalje kre u put Marsa. nas najvi e brine mogu nost da tamo i dalje ima nekakvog ivota. D. 51-53. D. Valja tra iti dalje. Ono to je Lovel bio u stanju da vidi. na alost. 133-147 Schliemann. Evropa? Ili. 235-237 Preporu ene Web stranice: http://www. 1986. . Behind the Mask of Agamemnon. godine. S. odnosno Saturnova satelita. The Case for Authenticity. H. Insistent Questions. Schliemann of Troy: Treasure and Deceit. mo da. Review of Books. za svoj krajnji cilj ima bliski susret sa Titanom.M. Mycenae. Sonde koje su se poslednjih tridesetak godina spu tale na njeno tlo. Archaeology (July / August). najve i satelit u Sun evom sistemu. New York: Arno Press Traill. 1995. W. nedvosmisleno ukazuju da je Mars pust ak i u pore enju sa Saharom. Sonda. 57-58 Harrington. 1996. D. ali danas znamo da to sa kanalima nema nikakve veze. Nije isklju eno da je na Crvenoj Planeti nekada bilo teku e vode.). Me utim. mnogo be ivotnija nego to smo pre stotinak godina o ekivali.

Nekoliko zemalja bi trebalo da u estvuje u projektu "Terrestrial Planet Finder". trebalo bi da budemo u mogu nosti i da analiziramo njen spektar. Dakle. otprilike. ta vi e. 400 x 400 kilometara. Pa gde su onda? Za razliku od potrage za vanzemaljskim ivotom. Do oktobra meseca 1995. verovatno. postoji ivot baziran na ugljeniku. U pitanju je sistem velikih teleskopa koji bi bio postavljen u Zemljinoj orbiti. u stvari. tek smo po eli. ali polako. Zna ajno prisustvo kiseonika u spektru planete je dobar pokazatelj da na njoj. Traganje za vanzemaljskim civilizacijama Fermijev paradoks: Gde su svi? Ljudi bi mogli da kolonizuju itavu na u galaksiju za manje-vi e milion godina. mnogo toga e biti jasnije. a ako to mo emo mi. ta je stvarno na slici. trebalo da bude krajnje normalna stvar. Za proteklih pet godina smo prona li pedesetak novih planeta koje kru e oko zvezda bliskih na em planetarnom sistemu.Snimak povr ine Evrope sa svemirske sonde Galilej na injen aprila ove godine. onda to sigurno mogu i civilizacije starije od nas. Je li je? ivot bi. Pretpostavljamo da bismo uz pomo njega bili u mogu nosti da na rastojanju od par desetina svetlosnih godina razaznamo planetu veli ine Zemlje. Zna se da postoji patern u Zemljinom spektru koji jasno ukazuje na prisustvo ivota. Istina. Jedna je stvar tra iti amino-kiseline . Veliki kvadrat na slici je. Karl Segan je tvrdio da ih ima i o igledno je bio u pravu. Kad se "Orbiter" spusti na Evropu. za sada smo u mogu nosti da detektujemo jedino planete velike barem koliko i Jupiter. U sredini imamo ve ta ku boju uba enu da bi se detalji bolje videli. godine nije se znalo da li i oko drugih zvezda postoje planete. ili je to privilegija na eg Sunca. traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija je aktivnost koja izaziva mnogo vi e podozrenja. ako patern primetimo u nekom drugom spektru. onda to zna i da Zemlja nije nikakav izuzetak. jo uvek niko ne zna.

Ovaj je d inovski tanjir. Prvo bi trebalo da utvrdimo koliko civilizacija treba o ekivati i na kom rastojanju od Zemlje. pre nika 300 metara. slanje poruka u bocama izgleda pouzdano kao DHL. Ne to manje. ivotu i nauci uop te. Drejkova formula je upravo gruba procena broja odgovaraju ih civilizacija u Mle nom putu: N = Rz * fp * ne * fl * fi * fc * L Rz predstavlja broj novonastalih zvezda u Galaksiji za godinu dana. Prvi je to. Eksperimenti na Zemlji jo uvek ne daju osnova za iole dobru procenu. Ovakva potraga na momente izgleda budalasto. odnosno vreme u godinama od trenutka kad izmisle radioteleskope i nuklearne bombe. naravno. Dalje.na drugim planetama. Do pre koju godinu nismo bili u stanju da procenimo ovaj parametar. uradio Drejk. Da ne bude kako na a civilizacija samo uti i slu a. Po Drejku. fc je verovatno a da e inteligentni ivot razviti tehnolo ku civilizaciju. Jasno. Mnogi su mi ljenja da je fi jedinica. godine Zemljani redovno alju poruke. Otkako je Aresibo renoviran. Frenk Drejk je po eo sa "oslu kivanjem" okolnog svemira ne bi li uo ne to iz "kom iluka" jo pre etrdesetak godina. Ovaj parametar predstavlja mnogo vi e od broja. Karl Sagan je bio mnogo slobodniji u procenama ± ceo milion. Ovo je ve malo te e proceniti. izgleda da ne pokazuju nikakvu ambiciju da otpo nu izgradnju radio-teleskopa. Sada izgleda prihvatljivo da je to pribli no 0. ali iza svih tih poku aja stoji sve ono to znamo o Kosmosu. imamo jako male anse da "uspostavimo liniju" sa nekom drugom civilizacijom. ovo ima mnogo vi e smisla.000. svakako. Imaju i u vidu Evropu i Titan. Parametar ne predstavlja prose an broj planeta u sistemu koje imaju manje-vi e pogodne uslove za nastanak ivota. Uslov za ovo "kom ijsko askanje" je da obe civilizacije naprave radioteleskope i da imaju dovoljno strpljenja. ne izgleda ve e od jedan. verovatno vodom. .L.5. a sasvim druga poku aj da sa njima pri amo. fl. injenica je. Me utim. jer evolucija izgleda kao toliko mo an fazon da nije jasno ta bi je u tome moglo spre iti. da bez obzira na sve to to znamo. ak i da valjano procenimo sve pomenute parametre. Najpoznatiji me u njima je. kitovi i delfini. U pore enju sa ovim poku ajima. U tu svrhu se danas koriste brojni zemaljski radio-teleskopi. mo da dva. ostaje nam jo najmisteriozniji od svih . Ljudima je to po lo za rukom. zaklju ite sami. ali ipak prili no. u stanju da razmenjuje radio poruke sa teleskopom sli nih performansi udaljenim vi e stotina svetlosnih godina. mo da ak i molekulskim kiseonikom. pa ak i Mars u podalekoj pro losti. fp je verovatno a da oko bilo koje od zvezda u Galaksiji kru e planete. inteligentne vrste. metanom. opet. samo je pitanje koliko. fc mora biti manje od jedan. do trenutka kad prestanu da postoje. ali stoji da i u ovom na em sistemu postoje svetovi sa amonijakom. Aresibo u Portoriku. O verovatno i da detektujemo signal koga alje neka druga tehnolo ka civilizacija iz na e galaksije najbolje govori uvena Drejkova formula. Rz je negde oko 20. Mo da bi ivot na svakoj od tih planeta nastao ako mu damo dovoljno vremena. broj civilizacija u na oj galaksiji sposobnih za pan-galakti ku radio-komunikaciju je negde oko 10. po ev i od 1974. To se da proceniti. prose an rok trajanja tehnolo kih civilizacija. samo je pitanje da li vremena ima toliko? fi je parametar koji daje verovatno u da na planeti na kojoj se javio ivot do e i do inteligentne varijante. Odakle ova razlika. Sada dolazimo do verovatno e da se na jednoj takvoj planeti razvije ivot.

Po etkom sedamdesetih. NASA je planirala projekat Kiklop. zar ne? . Od projekta se. ko e da da pare za ovakvo istra ivanje. ipak. odustalo. koji bi slu io isklju ivo za traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija. Jasno. To bi bila stvarno dobra satelitska antena. procene su da bi ovakav sistem bio u stanju da na rastojanju od vi e desetina svetlosnih godina detektuje obi an TV signal. teta. ali. kada je izgledalo da je sve mogu e i kada su izdvajanja za nauku bila neverovatno velika prema dana njim merilima. nema potrebe da sve na e anga ovanje baziramo na jednom jedinom teleskopu.Slika d inovskog radio-teleskopa u Aresibu u Portoriku. To udo je trebalo da bude sistem od 1500 radio teleskopa vrednih deset milijardi dolara. opet.

. VLA. puno je ve i od D odi Foster. Ako ste gledali Zemekisov "Kontakt". U svakom slu aju. onda znate kako VLA izgleda.Umetni ki crte nikad napravljenog Kiklopa. Sistem radio-teleskopa poznat kao VLA (Very Large Array) u Nju Meksiku li i na par e hipoteti kog Kiklopa. ..

ali o tome . uvek u pozadini snima i radio signale na frekvenciji od 1420 MHz.Projekat SETI@home Da li je na a civilizacija sposobna da ostvari Kontakt? Nema sumnje. Na alost. sedamdesetih godina ovo je bio SF. To je taman toliko podataka da ih ne bi obradili u ril-tajmu ni svi super-ra unari Planete.Internet. Zahvaljuju i rotaciji i revoluciji na e planete. godine Karl Sagan. Brus Marej i Luis Fridman su osnovali "The Planetary Society". O igledno nam nedostaje i jedan Aresibo na ju noj polulopti. Ovaj screen saver je svima dostupan i ko god ne zna ta bi njegov ra unar pametno radio kad ne radi ama ba ni ta. Ideja je da se stalno snima radio-nebo iznad na e planete i da se ti podaci kontinuirano obra uju. Za godinu ipo. Klju za re enje problema le i u fenomenu koga zovemo . Slika do sada preskeniranog dela neba. na elu sa Danom Verthajmerom. fondaciju koja za cilj ima finansiranje potrage za vanzemaljskim civilizacijama. koliko postoji . anse za uspeh su nam jako male i zbog toga je dobar deo posla potrebno odraditi na mobu. "The Planetary Society" je odre io kesu. otpo inje projekat SETI@home. Aresibo je stacionarni radioteleskop i ne mo emo ga pomerati. 1999. jeste. Iste godine na Berkliju po inje i projekat SERENDIP (The Search for Extraterrestrial Radio from Nearby Developed Populations). Kad se ra unar "naka i" na Internet. SETI moba izgleda ne to druga ije nego kada se okopava kukuruz. Dodu e. Dakle. Radio-teleskop u Aresibu je u stanju da. bez obzira na to ta mu je u tom trenutku primarni zadatak. mo e da instalira ovo program e i da se priklju i traganju za ET civilizacijama. Ekipa sa Berklija je napravila screen saver koji obra uje podatke iz Aresiba.nekom drugom prilikom. godine ekipa sa Berklija. On uvek snima ono to se nalazi ta no iznad njega. Danas je malo druga ije. on dovu e sirove podatke. obra uje ih dva-tri dana i rezultate alje. ta se ta ka na nebu stalno pomera i na taj na in "prebrisuje" radio-nebo. postoji samo ograni en pojas u kom se te ta ke mogu na i. ali sposobnost nije sama po sebi dovoljna. prvom slede om prilikom na Berkli. Naravno. 1979. Postoje razlozi za to smatramo da je ba ova frekvencija naro ito pogodna za pan-galakti ku komunikaciju. radio prijemnik sa d inovskom antenom u Aresibu svakodnevno snima 35 gigabajta "radio programa".

Collective Wisdom. mo da e nekad nekom ET ampolionu ova plo a pomo i da shvati kakve to poruke alju bi a sa "tre eg kamena od uto-zelenog patuljka" negde sa ruba Galaksije.SETI@home. Potraga je tek po ela.. mo da. U pitanju je 250 000 godina CPU vremena.. Ukupno utro eno procesorsko vreme se vi e ne meri asovima ili danima. ali niko nije ni o ekivao da emo uspeti tako lako. Zatim bi valjalo da na emo i nekog novog ampoliona da to de ifruje. Preporu ene Web stranice: . March/April 1998: 118-22. Ovakvu plo u na sebi nosi svemirska sonda Pionir 10. Sonda se danas nalazi na sedamdesetak astronomskih jedinica daleko od Sunca. 1998. New Scientist. Sr an Verbi fizi ar Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatrura: y y Hayes. godine. First Contact. lansirana 1972. 25 July 1998. nadajmo se da mu ne e trebati i Kamen iz Rozete. ta nije juzera. na projekat se "primilo" oko dva miliona ljudi. Muir. 1998. Sve u svemu. Jo uvek nema ni eg spektakularnog. predstavlja poruku. Za to vreme je obra en veliki deo neba vi enog nad Aresibom. The American Scientist. H. Prvo bi trebalo da otkrijemo signal koji. B. Slika zlatne plo e sa Pionira 10. jer stvarno ne znam ko e i kada biti u mogu nosti da ode po takav kamen. Ko zna. udovi no veliki posao.

bigear. Na njima postoje piktogrami koji se lako mogu prepoznati.com/ns/980725/alienscreen.photojournal-b. strela.film Roberta Zemekisa po romanu Karla Sagana Nastanak i razvoj U vreme postojanja minojske kulture na Kritu . koje je sa uvano na minojskim pe atima.edu/ http://www. godine..ssl. iako na prvi pogled tako izgleda. do oko 1650.coseti. .newscientist.org http://www. Naziv hijeroglifi je potekao od uvenih egipatskih hijeroglifa. niti se na bilo koji drugi na in mogu povezati. glinenim lampama i uvenom disku iz Festosa (slika 1). One nisu. To pismo. faze direktnog razvoja.html http://www.amsci.berkeley.org/amsci/issues/Comsci98/compsci1998-03.jpl.html Preporu en film: y "Kontakt" .gov http://www. Pretpostavlja se da je kori eno od 2200.od 3.org/vol1no2/sagan. koje se u literaturi razli ito naziva: minojsko pismo ili egejsko pismo. mo e se uslovno podeliti na tri faze.. kao to su glava. ruka. iako ova dva pisma nemaju nikakve direktne veze.nasa. Prva faza razvoja pisma je hijeroglifsko-piktogramsko pismo. milenijuma pre nove ere pojavljuju se prvi zapisi u obliku pisma. razre enje ovoga pitanja je i klju njihovog de ifrovanja.htm http://www.setiathome. No.http://www. zvezda.

Tre a faza. Pronala eni su samo na teritoriji ostrva Krita.Glinena plo ica predstavom minojskog pisma poznatog kao Linear A. do oko 1450. Ova verzija pisma je kori ena u periodu od 1750. kamenu. Slika 2 . Druga faza je ono to nau nici nazivaju Linearom A. ali i na gr kom kopnu (u .najstarije svedo anstvo drevnog minojskog pisma. Na eno je na velikom broju glinenih tablica i na Kritu. a najpoznatiji su zapisi na eni na 150 plo ica na lokalitetu Hagija Trijada. je Linear B pismo... tako da mo emo govoriti o njima kao o ideogramima.Slika 1 . Ono se koristi od oko 1400. godine. Bele e se na keramici. metalnim predmetima.Disk iz Festosa . nama i najzanimljivija. Znakovi koji su ranije kori eni sada su svedeni na konture koje su te ko prepoznatljive. do 1200. godine (slika 2).

ili da je u pitanju. Tebi.Knososu oko 3000 tablica. kakvog ga mi danas poznajemo..) i jedino je de ifrovano (slika 3). . mogu e su dve pretpostavke: da je to pismo koje je bele ilo neki jezik koji je postojao pre gr kog na toj teritoriji. najverovatnije neindoevropski (kao to je etrurski).. Opet uslovno mo emo govoriti o ovom pismu kao o varijanti Lineara A. Koji je jezik u pitanju? Po to govorimo o vremenu bar 500 godina pre Homera i 1000 godina pre gr kih poznatih dijalekata. odnosno neka varijanta gr kog jezika iz koga e se kasnije razviti klasi ni gr ki jezik. uslovno re eno . Slika 3 . u Pilosu oko 1500. a u Linearu A ne postoje ni linije razdvajanja izme u redova.Tri plo ice sa zapisima Lineara B.pragr ki. Mikeni. ali postoji samo nekoliko istih znakova. merni sistemi su razli iti. kao ni razvijen numeri ki sistem.

Kiparsko pismo. dok je veza izme u ostalih znakova jo uvek u sferi pretpostavki. . ali jasna veza je samo izme u 7 znakova. Ovo pismo je kori eno u periodu od 6. do 2.Kiparsko pismo Slika 4 . veka pre nove ere za bele enje gr kog jezika (slika 4). Postoje izvesne sli nosti izme u ovog pisma i Lineara B (slika 5).

Razlika ime u njih je jasna: nefonolo ki sistemi se oslanjaju na sisteme simbola koji su u manjoj ili ve oj meri apstraktni. Na toj liniji razmi ljanja do lo se do zaklju ka da Linearom B sasvim sigurno nije bele en gr ki jezik. po to ga u Linearu B nisu na tom mestu pronalazili. nama najbli e. Za ranije faze razvoja pisma smatraju se piktografsko i ideografsko (nefonolo ki sistemi). Fonetsko pismo.Slika 5 . ima do 35 karaktera koji bele e glasove. Fonolo kih sistemi su u tesnoj vezi sa akusti kom realizacijom govora: znakovi bele e ili slogove ili glasove jednog jezika. Tip pisma Jezik se mo e bele iti na razli ite na ine. . Broj znakova u ovakvom tipu pisma se kre e od 50 do 100 (nekada i nekoliko stotina) karaktera. Oni su posmatrali disribuciju znaka S (se) koji je u gr kom jeziku frekventan na kraju re i i. logi no su zaklju ili da to nije gr ki jezik. koji bele e akusti ku vrednost sloga. Najpoznatije ideografsko pismo danas jeste kinesko pismo. dok su slogovno i alfabetsko pismo (fonolo ki sistemi) nastali tek kasnije. dok je za osnovnu pismenost potrebno znanje od oko 2 000 karaktera (!) Silabi ko (ili slogovno) pismo se danas sre e u japanskoj kani. jer se i sami slu imo takvim. Ipak su svi nau nici poredili ova dva pisma i dodeljivali Linearu B glasovne vrednosti kiparskog pisma (po to je ono ve bilo de ifrovano). koje sadr i oko 50 000 karaktera. i pri tome uglavnom odvojeni od govornog jezika.Uporedni prikaz kiparskog pisma i Lineara B.

ideogramske predstave nemaju previ e veze sa akusti kom realizacijom re i. tako da nam pojam koji se iza njih krije nije poznat. Slika 6 . ponovili bi znak za jedinicu 9 puta). .ideogrami ena i dece. hiljade i desetine hiljada (slika 6). to opet upu uje na to da pred sobom imamo silabi ko pismo. materijal je omogu io neku vrstu klasifikacije (slika 9): uz ideograme za svinju i konja su se esto nalazila jo tri ideograma. Grupe znakova u zapisima su odvojene vertikalnim linijama i du ine su od 2 do 8 znakova. Organizacija je sli na rimskim brojevima. Postoje znakovi za jedinice. esto je bio upotrebljavan ideogram za mu karca ili enu.Ako imamo u vidu da je ukupan broj znakova koji se koristio u Linearu B oko 90. a uz enu je obele avan i broj njene dece (posebno de aka i devoj ica .Predstavljanje brojeva u Linearu B.Kompletan zapis nekoliko znakova . najpre mo emo pretpostaviti da je u pitanju silabi ko pismo. Slika 7 . ali sistem nije bio poziciono ure en (ako su hteli da predstave broj 9. Brojevi Na osnovu gra e nije bilo te ko zaklju iti da su brojevi bili bele eni u dekadnom sistemu. Ipak. Ideogrami Kao to je ve re eno. Me utim. tako da je njihovo zna enje mnogo lak e odgonetnuti. Neki su bili do te mere stilizovani da se veza sa izgledom bi a ili stvari koje predstavljaju izgubila. tako da mo emo pretpostaviti da su obele avali neku vrstu stoke.slika 7). destice. ne ba svih.

nije se mnogo odmaklo. ali svi njihovi poku aji su se zavr avali bez uspeha. Nije se znalo koji je jezik u osnovi. bilo je je i razmi ljanja o samom sistemu jezika. naj e e pojavljuju u inicijalnoj poziciji (na po etku re i). Svoj prvi rad u vezi sa ovim problemom Ventris je objavio sa 18 godina (1940). ta je Ventris uradio? 1. Kako je sam Ventris bio arhitekta. Kako je Linear B de ifrovan? Nije bilo nijednog biligvalnog zapisa koji bi bio klju razre enja pisma. kada je ve bio do ao do re enja. Manje ili vi e ozbiljno. kao to je to svojevremeno bio slu aj sa Kamenom iz Rozete (uz pomo koga je ampolion de ifrovao staroegipatske hijeroglife). imaju slobodnu distribuciju. Ipak. godine. tra io je tzv. oni se mogu na i u bilo kojoj poziciji u re i. moralo se krenuti od metoda kojima se koristila kriptografija. inventari.. D on edvik. dakle ni arheolog. ni lingvista. ak. 2. zatim je sli ne znakove grupisao i poku ao da na e varijacije natpisa ili. neprocenjivo mu je pomogao filolog i profesor gr kog jezika na Oksfordu. da li razlikuje rodove ili mno inu i poku aj da se prepozna ne to to bi se moglo identifikovati kao bilo koji oblik fleksije. Uglavnom. 38 i 61. jasno je da je ovde u pitanju bila prevashodno izrazita inteligencija. uzeo je u obzir op ti sadr aj natpisa . bile liste. dakle. Pored toga.O Majklu Ventrisu Pre nego to se Majkl Ventris (slika 8) po eo zanimati za ovaj problem.to su. istra iva i su poku avali na razne na ine da pri u materijalu koji su imali. tako to je svaki znak obele io brojem. analizirao je distribuciju znakova . koje je Ventris obele io brojevima 8. Dakle. da li je flektivni ili nije.Majkl Ventris. jednog znaka 3. katalozi. . Jasno je da ne moramo znati fonetsku vrednost znakova da bismo razumeli neki tekst. dao je Majkl Ventris.. uglavnom. Slika 8 . a kona no je de ifrovao Linear B 1952. sposobnost i upornost.u estalost pojavljivanja uop te i pojavljivanja na odre enim mestima Prvo zapa enje koje je dalo rezultate je to da se znakovi. Sve zaklju ke koji su u ovom tekstu navedeni. u njegovom radu. posmatraju i sa lingvisti ke strane. paterne. istina.

) Sam Ventris je bio sumnji av kada je u pitanju znak 61.veznik. o-pa-nak. pa nije odmah zasigurno tvrdio da je u pitanju znak za isti vokal. Za to? Ako imamo na umu da su znakovima bili bele eni slogovi (u idealnoj formi: konsonant-vokal). zato to se on esto nalazio i u finalnoj poziciji (na samom kraju re i). ako imamo u vidu da su u pitanju spisi koji predstavljaju liste (slika 10). ako re po inje vokalom. onda mora postojati znak da obele i taj vokal. To zna i da su ovim znakovima bili obele avani isti vokali. . Zatim. Ukoliko su te re i bile dovoljno duga ke onda je mogao govoriti o tome da su odre eni znakovi u vezi (slika 11). verovatnije . Slika 10 .Slika 9 .O igledni ideogrami u Linearu B. razmatrao je re i koje se razlikuju samo u ponekom znaku. (npr: A-na. Znak 78 se esto nalazio kao poslednji i pretpostavka je bila da je u pitanju neki sufiks ili.Ilustracija analiti kog procesa Majkla Ventrisa: znak 78 u finalnoj poziciji. u-sa-di-ti.

Kako su u pitanju imenice. Najvi e varijacija Ventris je nalazio na kraju re i. Slika 11 . te da su se tako mogli oma kom zameniti. to je dokazivalo postojanje sufikasa. odnosno. Dalje je pretpostavio da ti sufiksi koji ozna avaju rod (slika 13).Parovi veza izme u grupa znakova u Linearu B. Dakle. razlikuje rodove. kako ih je odredio Ventris. ili isti konsonant (npr: do-to ili do-du). imaju isti vokal i pridodao ih je parovima koje je formirao. .Fleksije u Linearu B. koji je bele en. Slika 12 . to bi se onda ovi mogli nazvati i deklinacijskim sufiksima. bilo je jasno da jezik. Pronalazio je iste re i koje su bile upotrebljene uz znak za enu ili mu karca i imale razli ite nastavke. Tako je formirao nekoliko parova.Odnosno. dokazivalo je pretpostavku da je u pitanju flektivni jezik (slika 12). da sadr e ili isti vokal.

tj.Ventrisova tabela veze izme u znakova Lineara B prema u estalosti. koja je pokazivala veze do kojih je do ao. Slika 14 . ak i nehotice. najvi e paralela nalazi upravo sa . Iako je sve vreme poku avao da uporedi jezik koji je bele en Linearom B sa etrurskim. Nastavljaju i istra ivanja u tom smeru Ventris je formirao tabelu (slika 14). U tu tabelu je smestio oko 60 znakova koji su bili frekventniji u gra i koju je imao.Slika 13 Razlikovanje rodova u Linearu B. frekvenciji istih vokala ili konsonanata. ipak. Ona je pokazivala veze me u znakovima po tome da li sadr e isti vokal ili isti konsonant.gr kim jezikom! .

odakle je kolona I ona iji znakovi sadr e vokal i. 24.. Ventris je zatim poku ao da prona e potvrdu za svoje zaklju ke u materijalu koga je imao.a. Nemogu e je bilo ne primetiti da je u estalost zankova koji sadr e s bila velika na kraju re i. Ventris dalje pravi itav niz pretpostavki od kojih se neke pokazuju ta nim. opet. znak 61 je vokal i. Nastavci koji su se javili pod c) -36 i d) -57 su.. zna i sadr e isti konsonant. a mozaik nam je sve vi e otkrivao gr ki jezik. To su 70-54 i 70-42. znak 08 jeste glas a zbog velike u estalosti pojavljivanja. Kona an dokaz dobijamo razre enjem natpisa koji su se nalazili uz ideogram za enu. . i prona ao slede e varijante: a) b) c) d) 08-73-30-12 08-73-30-12-45 08-73-30-41-36 08-73-30-41-57 prost oblik lokativ /pridevski /oblici Dakle. red VIII (30. Tra io je one konstrukcije koje su odgovarale shemi 08-. ondnosno . znakovi 73-30 su mi-ni (odnosno mni). a ozna avali de ake i devoj ice. Ve je po ela da se ra a sumnja da je u pitanju neka varijanta gr kog jezika. Odakle je bio re en i IV red -j. odakle je kolona II o i VII red s. pragr ki.ko. to je bilo esto u gr kom jeziku.. a da je sam natpis: ko-no-so . 52. prema tabeli. Po to je otkrivena fonetska vrednost znaka 70 .. Od toga. Kockice su se polako slagale. Najprihvatljivije re enje nam dolazi. imao je znakove za a i ni.-30-.Knosos! Otuda je X red . ime re avamo jo jedan red IX = m.ko. Oni se nalaze u II redu. Pretpostavio je da e se ona prona i u natpisima imena jedne od morskih luki na Knososu . bilo ga je jedino mogu e re iti tako da je vrednost znaka 70 .Amnisosu. tj. trebalo je otkriti znakove 42 i 54. Recimo: 1.o-no-so). 12 je so.. ukazivalo na gr ki: da su u pitanju mocioni sufiksi (nastavci za obele avanje roda) -jo. zbog kiparskog ti koji je sli an znaku 37.. iz gr kog jezika: ko-ros i ko-re (slika 15). Nametalo se re enje koje nam je. odatle je kolona V ona iji znakovi sadr e vokal a u kombinaciji sa nekim konsonantom 2.o. Kako se esto nalazio natpis "formule" 70-52-12 (. 06) je n.k. Fonetska vrednost nekih znakova je na ovaj na in bila razre ena. zbog toga to je kiparski znak za na sli an znaku 06 3. opet. -ja. sadr ali .. Zbog silabi kog sistema treba tragati za slede om konstrukcijom a-mi-ni-so.Razre enje Mukotrpno napravljena tabela ipak ni ta ne re ava.

Mapa gr kih dijalekata u klasi no doba. godine BBC ga je pozvao da govori u emisiji na njihovom Tre em programu i on tada koristi priliku da obelodani .Grupe silaba u Linearu B koje ozna avaju de ake i devoj ice (koros i kore). mogao je da transkribuje sve vi e tekstova i sve vi e je bio uveren da je njegovo re enje ta no.Slika 15 . U junu 1952. proveravaju i i upore ivaju i. ali ne gr ki kakvog mi poznajemo. Slika 16 . ve varijanta koja je 500 godina starija od Homera i 1000 godina starija od standardnog ati kog dijalekta (slika 16). Veliki deo tabele je bio re en. Tada je Ventris bez sumnje mogao da zaklju i da je jezik koji stoji iza Lineara B gr ki.

.uvenu Arhivu iz Pilosa. bile burne.kako su bele ili diftonge.Lineara A. Re enje Majkla Ventrisa je time bilo u potpunosti nau no potvr eno. na kraju. a u kolonama B Linear B pisma. koji je tada iskopavao palatu Pilos. u kolonama A .svoje otkri e (slika 17). D on edvik je dobio Ventrisove spise koje je detaljno prou io i.Tabela razvoja znakova minojskog pisma: u kolonama H su znaci hijeroglifske. opisao je zatim kompletnu ortografiju . prema mi ljenju ovog filologa . On je prethodne godine tamo otkrio najve u kolekciju tablica Lineara B do danas poznatu . Reakcije su. Poznaju i dobro gr ki jezik i njegove dijalekte. a mnogi su poku avali da ospore njegova otkri a. ali ih niko do tog trenutka jezi ki nije ispitao.Ventris je na ao re enje. edvik mu je dosta pomogao u daljem radu. estitao Ventrisu. Dao je preciznije opise izgovora znakova koji su se bele ili. Koriste i se Ventrisovim otkri em.. Blegen je sam mogao da pro ita i rastuma i natpise na tim tablicama. godine Ventris dobija pismo od profesora Blegena. Slika 17 . to je i do danas ostalo neosporno. U maju 1953. Po to je predavao gr ke dijalekte na Kembrid u. I. naravno.. konsonatske grupe.

sciam.htm Kanibalizam se mo e najjednostavnije definisati kao (zlo)upotreba pripadnika sopstvene vrste u ishrani. (2nd edition). Pretpostavke o postojanju kanibalizma me u pripadnicima ljudske vrste datiraju jo iz davne pro losti. na bazi lobanje Pekin kog oveka iz pe ina ukutjen u Kini nalaze se ve ta ki napravljene rupe. na osnovu prisustva odre enih karakteristika na skeletnim ostacima.com/0796issue/0796scicit01. J. . godine. Ova pojava se ne odnosi samo na ljudsku vrstu i stoga se kanibalizam ne mo e poistovetiti sa ljudo derstvom. pri iskrcavanju na jedno od ostrva. 1528. Na svojim daljim putovanjima on je plovio karipskim morima i susretao se sa tamo njim ivljem.crosswinds.Mirjana elma lingvista Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura y Chadwick. me utim. Deciphrement of Linear B. koje su najverovatnije slu ile da se pro iri postoje i veliki otvor (foramen magnum) i "olak a" va enje mozga.. Ovakva tu na sudbina zadesila je ovanija Verazana.html http://www. Oxford: Univesity Press Preporu ene Web stranice: http://www. dana nji nau nici mogu. 1972. hrabriji. Gore navedena pri a predstavlja prvi pisani izvor o postojanju kanibalizma. lukaviji. da utvrde da li je ovakva praksa postojala u nekoj ljudskoj populaciji. koji je uo io ovu pojavu putuju i po morima Srednje Amerike. Na primer. Smatra se da je pojam "kanibalizam" prvi upotrebio Kristofer Kolumbo. On je tada primetio da odre ene grupe ljudi koji ive na Kubi i Haitiju jedu meso svojih saplemenika. ve se ovaj pojam upotrebljava i kod svih ostalih ivotinjskih vrsta. ubila i na mestu ga ivog pojela. ili su va enje mozga i njegovu konzumaciju praktikovali da bi nekim magijskim putem postali pametniji.. Danas se ne mo e sa sigurno u tvrditi da li su stanovnici ukutjena pre 400 000 godina koristili mozak i ostale delove tela svojih sunarodnika u ishrani. Me utim. moreplovca koji je prvi stigao do Njujor kog zaliva. ali nije ni poku ao da pru i bilo kakvo obja njenje ovakve pojave. zadesila ga je potpuno neo ekivana sudbina: odmah po silasku sa broda grupa domorodaca ga je uhvatila.net/~velikovsky/dag/decipher. dok je cela posada to bespomo no posmatrala.

godine. a do dana njih dana nije sa uvano dovoljno ivotinjskih kostiju da bi se utvrdilo da li su ljudski i ivotinjski ostaci imali isti tretman.Neandertalcima i datiraju od pre otprilike 45 000.Slika 1 . Jo jedan primer sli ne prakse jeste i lokalitet Atapuerka u severnoj paniji. jer sli ni tragovi nastaju i prilikom i enja kostiju od ostataka mi i a i drugih tkiva. Potencijalni znakovi kanibalizma otkriveni su i me u na im srodnicima . Istra iva i koji prou avaju ove ostatke tvrde da izuzetna fragmentovanost kostiju i postojanje zasekotina na njima govore u prilog praktikovanju kanibalizma. ali su mogli da nastanu i tokom pripreme ostataka pokojnika za sekundarno sahranjivanje. gde su ljudske kosti se ene i lomljene i jednostavno razbacane po podu pe ine bez ikakvog obreda sahranjivanja (slika 2). starosti oko 600 000 godina. Sli no se mogu tuma iti i nizovi tankih i preciznih. kao i unutar o nih duplji na lobanji sa lokaliteta Bodo u Etiopiji. pa do preko 130 000 hiljada godina.nau nici su podeljeni po pitanju da li se ovde radilo o svedo anstvu kanibalizma ili o ritualnom urezivanju. Zasekotine na lobanji broj 20 iz Krapine u Hrvatskoj (slika 1) dugo su vremena bile predmet rasprave u krugovima fizi kih antropologa. jer su iskopavanja vr ena jo 1899. ali dubokih useka na jagodi noj kosti.Urezi na ostacima lobanje iz Krapine . Sama analiza ovog materijala nije preterano pouzdana. kao i to da se izme ane ljudske i ivotinjske kosti nalaze odba ene u jami. . Ne to uverljiviji dokazi poti u iz pe ine Vindija (tako e u Hrvatskoj). gde je na ostacima najmanje est individua uo eno prisustvo zasekotina razli itog stepena. Ovi tragovi bi mogli da ukazuju na postojanje ljudo derstva.

nau nici rom sveta su po eli da obra aju mnogo vi e pa nje na tanane detalje koji su izdvajali tragove kanibalizma od drugih procesa. kao to su destruktivno delovanje ivotinja strvinara. . nastali neposredno pred smrt i koji su ostavljali sli ne tragove na kostima. precima dana njih Pueblo Indijanaca.Ljudske kosti sa lokaliteta Mankos. Otkrivene individue su pripadale Anasazijima. delovanje faktora spolja nje sredine ili tragovi povreda od oru ja. sa vidljivim tragovima "obrade" Posle ovakvog okantnog otkri a. Slika 3 . Jedan od najdetaljnije ispitivanih lokaliteta na kojima su uo eni eventualni posredni tragovi ljudo derstva na ljudskim kostima jeste lokalitet Polaka Vol (Polacca Walsh) u Arizoni. koji veoma li e na tragove koji se mogu na i na ivotinjskim kostima za koje znamo da su kori ene u ishrani.Fragment ljudske kosti iz pe ine Vindija (Hrvatska). Tokom iskopavanja ostataka 30 individua otkriveno je prisustvo zasekotina i tragova gorenja na kostima. sa tragovima se enja kremenom alatkom.Slika 2 .

nije bila jedini razlog za surove obi aje me u na im precima. koje je praktikovano da bi se lak e do lo do veoma hranljive ko tane sr i. Na kostima se mogu konstatovati i tragovi lomljenja. Na ovakvim ljudskim kostima vidljivi su tragovi kasapljenja. Osim posmatranja golim okom. Jedna od pretpostavki je i da ova pojava predstavlja na in smanjivanja broja stanovnika susednih populacija. jer su jake zglobne veze morale da budu iskidane da bi se lak e manipulisalo odre enim delovima tela. za potpunu analizu ovakvih tragova neophodno je koristiti mikroskop. ve da su njihovi ostaci prona eni u jamama ili na podovima stani ta izme ani sa kostima ivotinja. ne bi li se ta no odredio na in nastanka takvih promena. Uglavnom. naro ito u predelima zglobova. vidljivi su i tragovi gorenja.Figurica iz Perua na kojoj je prikazan kanibalizam. Ubijanje ljudi i kori enje njihovog mesa kao hrane mogli bi da predstavljaju i jedan oblik dru tvene kontrole. Drugo obja njenje bi bilo da se kanibalizam javljao kao reakcija odre ene ljudske grupacije na sveprisutni stres. U slu ajevima kada se pretpostavlja da se radi o kanibalizmu. To zna i da pokojnici nisu bili sahranjivani. le evi bili pe eni ili kuvani kao i bilo koja druga vrsta mesa. tj. ili mo da neki vid "le enja" Upra njavanje kanibalizma se uvek smatralo nekom vrstom anomalije u ljudskom pona anju. Slika 4 . infanticidom. fizi ki antropolozi poku avaju. najverovatnije. Tako e. treba imati na umu da su skeletni ostaci tretirani kao ostaci bilo koje druge ivotinjske vrste koja je slu ila za ishranu. ali detaljnijim pregledanjem ko tanih ostataka iz praistorije uo ava se da to ipak nije tako retka pojava. ali usled sve pa ljivijih analiza o uvanih skeletnih ostataka po inje da se dobija sve ve i broj informacija. to kazuje da su pre kori enja u ishrani. naro ito ubijanjem dece.Broj zasigurno potvr enih slu ajeva kanibalizma u otkrivenim arheolo kim populacijama jo uvek je mali. . izme u ostalog. da objasne i na in sahranjivanja. kada se prona u ljudski ostaci. Ovakva istra ivanja osvetljavaju jednu potpuno drugu dimenziju ljudskog postojanja i ukazuju da ekstremna glad.

nadprirodno sticanje mudrosti. Osim srca. ljudi te ko prihvataju injenicu da su predstavnici njihove sopstvene vrste sposobni za ovakav in. Po to je arls Makartni smatran izuzetnim junakom. jer su verovali da e na taj na in postati hrabriji i u dovoljno sna ni da pobede svoje neprijatelje. Matuana popio u trideset poglavica plemena koje je pokorio. Izgleda je lak e prihvatiti da su ovakvi tragovi na kostima nastali tokom ratnih sukoba ili sprovo enja nekakvih rituala sahranjivanja. uvek kada se govori o ljudo derstvu.Naravno. navodno. u procesu uvo enja de aka u svet odraslih. njegovo telo je osu eno. a kosti uvane kao svetinja u Kumasi. Kao izvor neobi ne hrabrosti smatran je i mozak. Postoji zabele ena pri a da je poglavica plemena Zulu. te su Tolalici iz unutra njosti Celebesa. godine i pojeo njegovo srce. a antski poglavica je ubio sir arlsa Makartnija 1824. mo e da prenese hrabrost pokojnika. Razlozi zbog kojih bi meso i krv mrtvih ljudi bili kori eni u ishrani su. Slika 5 . . Uveren da se osobine mrtvog junaka prenose pro diranjem nekog od njegovih delova tela. Naura Indijanci sa Nove Grenade su jeli srca panskih konjanika (koji su ih terorisali). Kod plemena jugoisto ne Afrike. pripadnici plemena Ifugao sa Filipina i Kaji iz Nove Gvineje bukvalno isisavali mozgove svojih neprijatelja. Ovo verovanje je bilo rasprostranjeno me u Kamilaroima iz Novog Ju nog Velsa. i jetra je smatrana za organ koji ukoliko se pojede. meso razdeljeno ni im oficirima. hrabrosti ili bilo koja druge osobine koja je mrtvu osobu krasila za ivota. u nadi da e postati nadmo an i nepobediv.Stereotipni prikaz ritualnog kanibalizma kod Asteka. a zatim bi se pepeo me ao sa drugim sastojcima i davao de acima prilikom ceremonije inicijacije. Kod ovog plemena postoji i verovanje da ukoliko pojedu obrve i sredinu tela svojih neprijatelja. odre eni delovi tela ubijenih neprijatelja bi se pekli dok se ne bi pretvorili u pepeo. Zulu ratnici mogu da netremice i neustra ivo gledaju u neprijatelja. U etnolo koj literaturi postoji itav niz zapisa o praktikovanju kanibalizma irom sveta.

a da je ovo strogo zabranjeno odraslim mu karcima.Slika 6 . da bi kasnije bio zahva en ostali deo centralnog nervnog sistema. te stoga oni i nisu umirali od ove bolesti. Bolest se manifestuje itavim nizom poreme aja funkcija malog mozga. Epidemiolo kim istra ivanjima utvr eno je da ene i deca koriste u ishrani mozgove svojih saplemenika. kao predstavnici samoproklamovane najsavr enije vrste na zemlji. da pojedemo nekog od svojih bli njih! Julija Kele evi lekar i fizi ki antropolog Beograd . iz kojih je izolovana jedna vrsta virusa za koju se smatralo da je izaziva ovog oboljenja. retki su verodostojno dokumentovani slu ajevi o kori enju ljudskog mesa u ishrani. kod plemena Fora zabele eno retko oboljenje kuru."Lovci na glave" sa Papua Nove Gvineje. Zanimljivo je da je u prvoj polovini XX veka u Isto noj Papui Novoj Gvineji. epidemija ovog retkog oboljenja je u potpunosti zaustavljena. Na obdukcijama su uzimani uzorci mo danog tkiva. Verovatno retko ko od nas uop te mo e da prihvati da smo u stanju. koji tokom svojih zlo ina praktikuje kanibalizam. Ukoliko zanemarimo senzacionalisti ke lanke iz svakodnevne tampe koji govore o jo jednom novootkrivenom masovnom ubici. Ova bolest je predstavljala uzrok smrti polovine enskog stanovni tva i velikog broja dece. Nakon trajnijeg iskorenjivanja kanibalizma u ovom podru ju.

html Ko su stanovnici sela? Srbija je pre oko 700 godina bila zemlja u kojoj su se gradovi (Novo Brdo. Drivast. bilo je ne to starih gradova u primorskim oblastima (Kotor. sokalnici (vrsta . ogromna ve ina stanovni tva je ivela na selu (slika 1). Prizren i Pri tina).sto ari.Karta srednjovekovne Srbije u vreme kralja Uro a II Milutina (1282-1321).netaxs. Slika 1 . Ulcinj i Bar) i novoosvojenim vizantijskim krajevima (Skoplje). zavisne seoske zanatlije. Pored takvog odnosa gradskog i seoskog stanovni tva. kao i brojni trgovi u unutra njosti zemlje tek po eli razvijati. razumljivo je da su uz rudarstvo. ali povrh svega.Preporu ene Web stranice: http://www.com/~trance/cannibal. osnovu privrede inili zemljoradnja i sto arstvo. Svi stanovnici sela . u kojoj su bili jo i vlasi .meropasi (zemljoradnici) su spadali u grupu feudalno zavisnog stanovni tva. Pored toga.

a razmak izme u gra evina iznosio je od 2. bila za njih i obavezama vezana. U posedu manje vlastele i pronijara moglo je biti samo nekoliko sela. otroci (robovi) i jedan deo seoskih popova. sam vladar i pronijari (nenasledna vojni ka imanja). Slika 2 . ali se kao lokalne varijante javljaju bondru are i kamene ku e. Kako izgleda srpsko selo u srednjem veku? Sela su skoro uvek bila podizana na mestu gde postoji pija a voda. Ovu grupu zavisnog stanovni tva Du anov zakonik naziva sebrima.Izgled srednjovekovnog srpskog sela iz XIV veka. tako e je bila bitna blizina obradive zemlje. Prema Du anovom zakoniku o potrebama jednog monaha brinulo se 20 ku a ("i na tisu u ku a da se hrani u manastirima pedeset kalu era"). manastiri. a obi no predstavlja za etak novog sela. Prose no selo je brojalo oko 40 ku a. bila to ve a reka ili neki manji izvor. Manastiri poput Sv.posluge). pa njaka i puta. a samim tim. Sela su pripadala gospodarima. u seoskom graditeljstvu preovla uju drvo i kamen kao osnovni gra evinski materijali. Uz to. Temelji . ali je broj mogao da varira od 10 pa do 200 domova. imali su u posedu preko 90 sela. Ku a Tokom XIII i XIV veka. To su bili velika i mala vlastela. dok je velika vlastela dr ala i vi e desetina sela. pa do vi e desetina metara (slika 2). uma. Ku e i druge zgrade bile su uglavnom grupisane na jednom manjem prostoru. Manja grupa ku a odvojena od mati nog naselja vi e kilometara naziva se zaselkom. Arhangela kod Prizrena. esto se u sredi tu sela ili na obli njem bre uljku nalazila seoska crkva oko koje se prostiralo groblje.

kao to su so ivo. veoma va ni proizvodi koji su imali veliki udeo u ishrani bile su mahunarke. a mali prozori zatvarani su masivnim drvenim kapcima. ali ima i slu ajeva mnogo prostranijih ku a. u blatu ili kre nom malteru. dok je prose no doma instvo imalo oko 8 lanova. beli. dok se po selima uglavnom vo e gajilo za potrebe doma instva . . nego je dim izlazio kroz krov ku e. dok su na njima bili gra eni zidovi od drvenih talpi. ra i proso. skoro jednaku zemljoradnji (slika 4). a mo da polica i obavezan razboj. velik je broj porodica koje su imale mnogo vi e eljadi. rotkva i repa.10 do 50 stabala po domu. Pod u prostorijama je naj e e bio od nabijene zemlje. jabuka i duda. pori(prazi)luk. Verovatno najve e zasejane povr ine obuhvatali su p enica. ku a je uglavnom slu ila za spavanje i pripremanje hrane. a retko tri ili vi e (slika 3).e ljanje i predenje vune. kao i tkanje razli itih tkanina. Seoske ku e su obi no imale dve prostorije. obra ivalo je vrt sa povr em. je am. itelje ku e ini uglavnom tri generacije. Velike povr ine pod vo em i vinogradima bile su privilegija vlastele i manastira. niske stoli ice i sinija (sto). Svako seosko doma instvo uz samu oku nicu ili ne to dalje od ku e. Slika 3 . Krovna konstrucija je od drvenih greda. Skromno poku stvo sa injavalo je nekoliko klupa za sedenje. a krov je bio pokrivan slamom ili indrom. a naro ito sto arstvo. nalazilo se ogra eno ognji te. bob i gra ak. mnoge druge aktivnosti. te za tada nje enske poslove . igraju va nu ulogu u seoskoj privredi. Ku e gotovo da nisu imale name taj u dana njem smislu. U sredini ili jednom od uglova.Presek srednjovekovne seoske ku e. naj e e kru aka. Tako e. Povr ina prostora za stanovanje naj e e se kretala se izme u 20 i 40 m2. Uku ani su spavali na slami prekrivenoj asurama. tre nji. Po to se ve ina dnevnih aktivnosti obavlja na imanju i oko stoke. ljiva. Proizvodi Iako se meropasi smatraju zemljoradnicima. kupus. a pored toga. od ega su bar polovinu inila deca. Od aka nije bilo.ku e bili su od lomljenog kamena. Najzastupljenije vrste povr a su crni.

Pored svega toga.. 2-4 krave. sela sa povoljnim polo ajem dobijaju na zna aju pa prerastaju u trgove. Seljak na freski naslikan je prema anti kom uzoru. po to je onda nja stoka mnogo sporije napredovala. Svinje koje su se uzgajale bile su 2-3 puta manje nego dana nje (maksimalno do 100 kg). a potom i ireg tr i ta. drva. zelje. crkva Vaznesenja Gospodnjeg . divlji luk. Same seoske zanatlije uglavnom su se trudile da najpre zadovolje potebe samog sela. Ovo se naro ito odnosi na ovsene i zobene ka e. uglavnom neutvr ena naselja sa tr i tem. . Post je. ve ina dana njih ljudi bi ocenila kao neukusnu i bljutavu.. jer je omogu avao da se u siroma nim zajednicama u tede vredne i retke namirnice u ekonomskom i prehrabenom smislu. kako za velike praznike. spremana od kupusa i zelja. samo to se radi o daleko manjem broju grla nego kod Vlaha. uticaj crkve se ose ao sve vi e u svim oblastima ivota. Ovo je bilo neophodno. meso i mast. a sli ne njima bile su ka e od boba i gra ka. Sa razvojem privrede i trgovine tokom XIV veka.Manastir De ani. Pojedina sela. Onda nju hranu.Slika 4 . Detalj oranja iz ciklusa "Stvaranje sveta". a krave su davale samo 2-3 litra mleka dnevno! Ovu hranu trebalo je sa uvati u odre enim koli inama. Ja anjem organizacije crkve (naro ito parohijskih). ili neke porodice. tako i za periode godine kada nema postova. srpski seoski ivot po inje mnogo vi e da pro ima pravoslavna duhovnost. kao to su oranje. 3-4 svinje i 10-20 ovaca. Obi no je na jedno doma instvo dolazilo 1-2 vola. kao i nakva eno so ivo. bavile su se grn arskim. Obi no se radi o mesecima u kojima se obavljaju te ki fizi ki poslovi. za sebre imao izra en ekonomski zna aj. bitni udeo u ishrani imalo je samoniklo bilje: gljive. Hrana i pi e Od sticanja samostalnosti Pravoslavne Crkve. pored verske uloge. kova kim i tesaraskim zanatom. kakvi su mle ni proizodi. a ne u tada njoj srednjovekovnoj ode i.. jedna zemljoradni ka porodica nije mogla pre iveti a da nije uzgajala stoku. a tako e i u ishrani. a esto i sa pana urima (va arima).oko 1345. Ne to ukusnija bila su razli ita variva sa mesom.. p elarskim. godine. Pored povrtlarskih biljaka. poslovi oko sena.

Nakit je izra ivan od srebra. prema opisu putopisaca iz XIV i XV veka. Od nakita. najzastupljenija pi a su (zbog jednostavnog na ina pripremanja i dostupnosti sirovine) bili pivo i medovina. Me u ni im slojevima stanovni tva. Meso se naravno najbolje konzerviralo soljenjem i dimljenjem. naro ito za slu enje i skladi tenje hrane.. a njega su uglavnom nosile mla e ene. min u e (slika 7)..) Zapisi iz tog vremena esto pominju da Srpkinje nose malu ensku crvenu kapu (slika 5). pantalone i haljine) i vune ili ivotinjske ko e (obu a. . Vino je bilo privilegija vi ih slojeva. te je na selja ku trpezu dospevalo retko. Za izradu ove jednostavne ode e upotrebljavale su se tkanine dobijene od lana (duge ko ulje. Obi no su sami seljani uzgajali lan i konoplju i vlastitim snagama ih prera ivali u vlakna. Odevanje Za ode u se isklju ivo koriste prirodni materijali koje esto proizvodi samo doma instvo. Slika 5 . sli nu kapama koje su se do na ih dana zadr ale u narodnim no njama Hercegovine. prsluci. a dobar deo se lako odr avao zimi u trapovima sa slamom. osim suvog mesta. bronze i staklene paste.. Bosanske Krajine.Devojka sa crvenom kapom. na selu se naj e e nose narukvice (slika 6). koji su i obilno kori eni. Like. a pored toga u upotrebi je bilo i razno drveno posu e. Hrana se pripremala u skromnom zemljanom posu u. prstenje (slika 8) i ogrlice (slika 9).Osnovne namirnice ivotinjskog porekla predstavljali su sir i mleko. ogrta i. to se naro ito radilo sa vo em. dok je drugi deo mogao biti sa uvan su enjem. Ve ini proizvedenog povr a nisu bili potrebni posebni uslovi za uvanje..

Kao i danas. izra ena u tehnici kovanja. Od stoke su prete no uzgajali ovce. Sli na katunska naselja postojala su u ni im podgorskim krajevima.Vlasi i Arbanasi Polunomadsko stanovni tvo koje se isklju ivo bavi sto arstvom i proizvodnjom namirnica ivotinjskog porekla naziva se Vlasima (slika 10). Sto ari ive u katunima . Datira iz X-XIII veka. Oni su mogli biti podizani na planinama bogatim pa njacima. Ovaj pojam u srednjem veku je obuhvatao sto are razli itog etni kog porekla. U njima je obi no ivelo izme u 20 i 100 porodica. Slika 7 . Slika 6 . na visini od preko 1000 m. filigrana i . i u srednjem veku bio je uven i nadaleko cenjen vla ki sir. ali pored toga su dr ali i odre en broj goveda i konja. i u blizini planinskih izvora i vrela.Min u a od bronze. kako one srpskog sa slovenskim imenima.Narukvica od staklene paste sa srednjovekovnog groblja onaj kod Prizrena. Srednjovekovna dokumenta prvi put pominju katune u XII i XIII veku.sezonskim naseljima od tro ne gra e. tako i one sa neslovenskim imenima koji su govorili jezicima romanske i gr ke jezi ke osnove (slika 11).

prete no zidane od kamena. Seoska crkva Velika ve ina stanovnika srednjovekovne Srbije pripada Pravoslavnoj Crkvi. Arhangelima pripada osam arbana kih katuna. kao i deo Arbanasa u planinskim krajevima. proslave praznika. Sa druge strane. Crkva je u selima brzo zauzimala centralno mesto u ivotima me tana. po to su se svi va ni doga aji odvijali oko seoskog hrama: kr tenje i primanje dece u zajednicu. kada su naseljavali oblasti visokih planina izme u Dra a i Ohridskog jezera. koji sve do poznog srednjeg veka ne naseljavaju sela i gradove. Datovana je od X-XV veka. . U svemu sli an ivot Vlasima vode Arbanasi (Albanci). opelo i sahrana na groblju pored crkve.. dok u unutra njosti katoli ko stanovni tvo ine uglavnom stranci (Dubrov ani.posrebrivanja. ponekad sa kupolom nad naosom. nedeljna i prazni na bogoslu enja. Seoske crkve su jednostavne i skromne gra evine. Arbanasi se pominju u XI veku. a datira iz XI-XV veka. ve i broj stanovnika rimokatoli ke veroispovesti ivi u primorskim oblastima. Poti e sa srednjovekovnog groblja Velekince kod Gnjilana. tako da Sv. ponekad u kombinaciji sa opekom. od XIV veka sve e e se kao sto ari i stanovnici katuna javljaju na imanjima srpske vlastele i manastira. Unutra nji prostor je mra an i sku en. i od reke Mati na severu. crkva je kroz dugi vremenski period uspe no hristijanizovala seoski ivot i mnoge drevne obi aje delimi no u inila prihvatljivim za Crkvu. Kao krovni pokriva koristi se indra i crep. Odatle su migracijama dospeli sve do udaljenih oblasti Tesalije i Peloponeza.).. ven anje. Pored toga. Prvi put u istorijskim dokumentima. koji naseljavaju trgove i gradove. tako da su retke seoske crkve u koje je moglo stati vi e od 100 ljudi istovremeno. Sasi. To su uglavnom jednobrodne crkve sa pripratom. Na teritorijama sa boljom crkvenom organizacijom. svako selo je imalo svog sve tenika. Zahvaljuju i pokretljivosti. Slika 8 . do kumbinija na jugu. ve bave i se isklju ivo sto arstvom ive u katunskim naseljima.Prsten od bronze sa groblja Velekince.

Druga vrsta da bine. i njega je bila du na da pla a svaka ku a (odnosno glava). . odnosno mobe.Kakve su obaveze seljaka? Po to smo rekli da spadaju u grupu zavisnog stanovni tva. Zemljoradnici su bili du ni da rade svake nedelje na vlastelinskom imanju. koji je bio i nominalni gospodar sve zemlje. Po to su se planine i pa njaci nalazili u posedu vladara i crkve. te pratnju i lanove dr avne uprave i predstavnike stranih dr ava. Ova obaveza se od vremena Cara Du ana odnosi samo na cara sa pratnjom. koju je svaki vlasnik ubirao za sebe od seljana sa svog imanja. Pored ovih da bina. a iznosio je jedan perper ili protivrednost u itu. U Du anovo vreme.po jedno grlo. Glavni porez nazivao se so e ili dohodak carski. sela i Vlasi su bili du ni da kori enje ovih dobara pla aju u stoci i siru gospodaru. radu prema svojim gospodarima i vladaru. dok su seljaci pla ali kori enje ira u svinjama. nazivao se desetak i naj e e se ubirao u itu. Vlasi su naknadu za zimovanje na vlastelinstvu pla ali na 100 goveda ili konja . Seljaci koji su iveli na crkvenim imanjima imali su obaveze samo prema crkvi. medu.. ali i u mesu. a druga polovina vlastelinu. a i kasnije. seljak je bio du an da izvr ava razne rabote i druge obaveze. bili oslobo eni svih davanja prema vladaru. seljaci su morali da ispunjavaju razli ite obaveze u novcu. izuzetnu ulogu u prehrani stoke je imao hrastov ir.Niska od staklene paste prona ena na groblju Mati ane kod Pri tine. jer su crkveni posedi sve do XV veka i vremena Despotovine. Datira iz X-XI veka. ali je od roda u jednoj upi polovina pripadala caru.ovcu sa jagnjetom.. brinula se vlastela. a pored toga i dva puta godi nje kada su veliki poslovi. U srednjovekovnoj Srbiji. Slika 9 . O sakupljanju ovog poreza koji je i ao vladaru. vosku. a na 100 ovaca . Posebna vrsta obaveze bila je pru anje odre ene koli ine hrane za vladara ili lanove njegove porodice.

. seljaci su imali lak drveni tit. kao deo ba tinske vojske. ili samim mentalitetom naroda. Dimitrija. Sli ne obaveze bile su i uvanje puteva i manastira od razbojnika i plja ka a. crkva Sv. koja je vremenom sve vi e gubila na svom zna aju. U estvovanje u ratu Pored svih poslova vezanih za obradu zemlje. Od naoru anja. naslikani izme u 1338-1346.Manastir Pe ka Patrijar ija. te u estvovanje u zidanju razru enih upskih gradova. godine.Slika 11 . koplje. Seljaci su uglavnom sa injavali laku pe adiju. sekiru. Pastiri iz scene "Ro enja Hristovog". kakvih je bilo irom Evrope od XIV do XVI veka. Srednjovekovna istorija ne poznaje ni jedan ustanak ili pobunu seljaka u srpskoj dr avi. zatim luk i strelu (slika 12). seljak je imao obavezu da na poziv vlastelina u estvuje u vojnim pohodima. Ova pojava mo e se opravdati "dobrim" odnosom vlastele prema pu anstvu.

vlastele. Ode a i naoru anje u XIV veku.Izgled Vlaha sto ara. burnih politi kih i ratnih doga aja. U ovakvoj situaciji. Arheolo ka istra ivanja bi mogla da pru e veliki broj korisnih podataka iz oblasti arhitekture. do sada nije bilo obimnijih isra ivanja sela na teritoriji onda nje srpske dr ave. odlu uju a uloga bi pripadala arheologiji. manastirskim poveljama i popisima stanovni tva iz vremena srpskih vladara i prvih godina turske vlasti. Iz ove prakse. Seosko stanovni tvo ne samo da ne privla i u velikoj meri pa nju dana njih isra iva a. izme u opisa ivota vladara. izdvajaju se manji radovi na lokalitetima Gra an kod Sopo ana i Blagoton.Slika 10 . koji tada nisu bili u sastavu srednjovekovne Srbije. Mno tvo korisnih podataka mo e se dobiti iz etnografskih istra ivanja. Izvori poznavnja seoskog ivota Slika 12 . ali na alost. koji su prolazili kroz onda nju Srbiju. ishrane. Zna ajni podaci se mogu na i i u srednjovekovnim zakonskim spomenicima. kao to je su bili Gijom Adam i de la Brokijer. ve je sli no bilo i sa pismenim savremenicima. koji su retko posve ivali po koji red seoskom ivotu. prema opisima putopisaca i ivopisa iz tog vremena. Likovni izvori iz tog vremena (manastirske freske) nemaju veliki zna aj. Manji broj zna ajnih podataka pru aju putopisci.Seljak ide u rat. ure enja sela. Bolje istra eni srednjovekovni lokaliteti nalaze se na teritoriji Vojvodine i erdapa. jer neke elemente seoskog ivota (posebno odevanje) preuzimaju iz starih anti kih uzora. . razvijenosti sto arstva. jer su se mnogi elementi srednjovekovnog ivota u Srbiji odr ali sve do XX veka.

Ostrogorski.yu/projekti/arhandjeli/index.f. S. Beograd Kova evi .htm http://www. Preporu ene Web stranice: http://arheo.co. A. Deroko. 1950. Beograd. 1912.bg. Beograd. 1969. Milo evi . G.dusanov-zakonik. G. Stanovanje u srednjovekovnoj Srbiji.ac. Novakovi . Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji. Beograd. Beograd.Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura: y y y y y y Blagojevi . Srednjovekovna no nja balkanskih Slovena. M. Privreda i dru tvo u Vizantijskom carstvu. Beograd.yu . 1997. J. 1973. Zakonski spomenici srpskog srednjeg veka. Crnoj Gori i Makedoniji. Srednjovekovni gradovi u Srbiji.