Poljski neandertalci koristili a kalice

Beta | 01. 02. 2010. - 17:38h | Foto: AP | Komentara: 11 Poljski neandertalci vodili su ra una o higijeni zuba, a za njihov "blistav osmeh" bile su zadu ene " a kalice", saop tili su poljski nau nici.

Posle 150 godina pronala enja tragova, u Poljskoj su prvi put prona eni ostaci neandertalca kada je u pe ini Stajnja na jugozapadu Poljske 2008. otkriven deo vilice sa zubima. Iako je prvi materijalni dokaz da su neandertalci zaista obitavali na teritoriju dana nje Poljske prona en pre dve godine, nau nici Katedre arheologije Univerziteta u e inu to nisu hteli da obelodane do okon anja temeljnih provera. Rezultati njihovih istra ivanja objavljeni su u novom broju uglednog nema kog stru nog asopisa Naturvisen aften. "Drago nam je to mo emo da potvrdimo da su na i neandertalci vodili ra una o higijeni usne duplje. Na jednom od tri prona ena zuba na li smo ostatke jednostavnog drvenog oru a za i enje zuba - neku vrstu a kalice", kazao je poljskoj televiziji TVN24 jedan od arehologa iz e inskog tima Mikulaj Urbanovski.

Arheolozi uskoro objavljuju analize Tutankamonove mumije
Beta | 31. 01. 2010. - 16:57h | Foto: AP | Komentara: 1 Glavni egipatski arheolog Zahi Havas sredinom meseca e objaviti rezultate DNK analize i CT snimaka mumije faraona Tutankamona koji bi mogli da re e misteriju njegovog porekla.

U saop tenju egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, Havas je naveo da e na konferenciji za novinare 17. februara objaviti rezultate ispitivanja i njihovog pore enja s rezultatima analiza mumije faraona Amenhotepa Tre eg, mogu eg Tutankamonovog dede. Ovo ispitivanje je deo ireg programa provere DNK-a vi e stotina mumija s ciljem da se odrede identiteti i porodi ni odnosi. Time bi se moglo odrediti i Tutankamonovo porodi no stablo koje je ve dugo nepoznanica.

Malo poznato otkri e do koga su do li savremeni makedoski nau nici bi moglo novim svetlom da osvetli istoriju srpskoga jezika. Mukotrpne procese prou avanja starih rukopisa moglo bi da zameni prijatno putovanje samo nekoliko stotina kilometara na jug. Naime, u isto noj Makedoniji, u oblasti poznatoj pod nazivom Demir Kapija odvajkada postoji selo Prosek iji stanovnici smatraju sebe ne Makedoncima, ve Srbima. Ovoj pojavi nije pridavana velika pa nja dok se zbog nekih lokalnih razmirica nije nedavno oformila ekspertska komisija koja je posetila ovu oblast. udan dijalekat kojim su se ovi ljudi slu ili privukao je pa nju doma ih stru njaka. Oni su obavestili svoje kolege, prou avaoce jezika, i tako je po elo da se odmotava zamr eno klupko nau nih otkri a.

Karta Povardarja sa polo ajem Demir Kapije. Pomalo zaba en polo aj ovoga sela i velika izolovanost njegovog stanovni tva doprineo je injenici da nau nici nisu ranije ispitivali ovaj fenomen. Nakon opse nih najnovijih istra ivanja makedonski nau nici su utvrdili da je dijalekat kojim se slu e me tani ovoga sela u zna ajnoj meri bli i staroslovenskom jeziku nego makedonskom. Oni su to nazvali ranijom fazom makedonskog jezika, no na a ideja je da poka emo da to nikako ne mo e biti staromakedoski ili makedonskoslovenski jezik, ve legitimna faza u razvoju srpskog jezika, i pripada narodnim govorima koji su uslovili stvaranje srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Izgled tipi nog srpskog groba iz posledenje decenije XI veka.
Posredni dokazi

Dobro je poznato istorijsko prostiranje srpske dr ave kao i da je na ovim prostorima prona ena ogromna srpska nekropola datirana u period od IX do XII veka, a i grad Prosek je na ovom mestu postojao jo u 12. veku. Zna i sasvim je opravdana pretpostavka da su Demirkapijanci -

etni ki Srbi. Ako pogledamo i sam izgled, no nju i obi aje stanovnika Demir Kapije ovu pretpostavku mo emo samo potvrditi. Prema srednjevekovnim putopiscima Dern vamu i Beceku seljaci u Srbiji su bili obu eni u prostu tkaninu, opanke i iljatu suru kapu ili klobuk, dok za makedonske mu karce ka e da su na glavi nosili kapu od plavog sukna, ve ina od beloga, koje su iljaste i pozadi na vratu, kao i spreda, imaju po tri krila, srednja kratka, a ostala duga ka "polovinu rifa". Ako pogledamo ilustraciju napravljenu na prostoru izme u dana njih Krivolaka i Konopi ta negde oko 1573. godine, vide emo da no nja u ovim predelima bila tipi no srpska. Sam polo aj i izgled sela tako e potvr uju na e pretpostavke. Demir Kapija se nalazi na veoma ivopisnom mestu - u u reka Do nice i Bo ave u Vardar; na samom po etku klisure Vardara. Naselje se prostire na oko 12 km du reke u obliku irili nog slova S (!). Ku e su uglavnom prizemne, nisu pravilno raspore ene i me usobno su udaljene. Svo stanovni tvo je pravoslavno, ali iako ne slave ku nog za titnika, postoji institucija seoske slave! Gornji kraj Demir Kapije obel ava dan sv. Vida, dok donji kraj svetkuje sv. Sisoja (poznatog kao za titnika u srednjem Pomoravlju). Ova naizgled neobi na pojava ima savim racionalno obja njenje koje emo dati kasnije.
Neposredni dokazi

Kao to je u nauci poznato, dijelekti koji su udaljeni od centra koji nosi promene zadr avaju ranije jezi ke karakteristike (up. Ivi : Govor galipoljskih Srba). Nije u tom slu aju te ko pretpostaviti da je ovo Antonijus fan Lest: stanovni tvo sa uvalo odlike srednjovekovnih srpskih narodnih govora. Izgled seljana Evolucijske promene u jeziku su u inile svoje i mi sada samo mo emo Krivolaka i Konopi ta da naga amo kako bi mogao da izgleda ivi govor u Srbiji u to vreme. sredinom 16. veka. Znamo da se umogome razlikovao od jezika koga smo upoznali preko kanonskih staroslovenskih spomenika, ina e ne bi se tako brzo stvorila potreba da nastane srpska redakcija toga jezika. Da podsetimo staroslovenski nastaje krajem 9. veka, a prvi spomenik redakcije je ve iz 12. veka, sa bitno izmenjenim fonetskim karakteristikama. Isto tako ne smemo zaboraviti da se jedna od najja ih prepisiva kih kola nalazila u Ohridu i da je ba u ovoj koli nastalo uveno Marijino jevan elje koje nagove tava neke od kasnijih promena u redakciji.

Polo aj sela Proseka

Kada smo kod pisanih spomenika ne smemo, a da ne pomenemo natpis danas; upadljiv je pravilan raspored ku a. u kamenu prona en prilikom istra ivanja na livadi u tzv. Gornjem Kraju. Natpis nije datovan, ali se prema grafijskim karakteristikama gotovo sa sigurno u mo e utvrditi da pripada kraju 13. veka ( to se jasno vidi i sa slike), iako se neke od osobina grafije pojavljuju u pisanim spomenicima tek znatno kasnije. Po mnogu emu, ovaj spomenik zaslu uje posebnu studiju, koja e, nadajmo se, uskoro biti i objavljena. Tom prilikom valja obratiti pa nju na grafemu koja se nalazi na kraju drugoga reda - i predstavlja sasvim sigurno glagoljsku oznaku za fonetsku vrednost [l']. Ipak, najzanimljiviji fenomen i ono to je potaklo na u znati elju je ivi govor ovoga sela.
Neke karakteristike govora demirkapijskih Srba

Analizom materijala koga smo dobili velikom ljubazno u prof. dr To eta Trpovskog mo emo sasvim jasno utvrditi da ovaj govor predstavlja ranu fazu srpskoslovenskog jezika. Sve gramati ke osobenosti ukazuju na to da ovaj govor odgovara dijalektima koji su postojali u periodu X i XI na prostoru Srbije. Pogledajmo samo analizu fonetsko-fonolo kog sistema. (S obzirom na to da gra a sa ovog istra ivanja jo nije publikovana, ovde emo se osvrnuti samo na najzna ajnije detalje.)
Poluglasnici

Nisu se sa uvali u ovom govoru.
Nazali

Proces denazalizacije u ovim govorima nije u potpunosti izvr en. Naime, u mnogim primerima se jasno uje nazalno e [ tva, im , krov], dok je nazalno o dalo u to je odlika srpskog, a ne makedonskog jezika. (up. Bo kovi : Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika, fonetika i morfologija)
O slovu , njegovoj glasovnoj vrednosti i upotrebi

Marijino jevan elje - rano svedo anstvo srpske redakcije staroslovenskog jezika.

Ovaj glas se sa uvao u svim pozicijama i izgovara se kao diftong ie. (Vukovi : Istorija srpskohrvatskog jezika I)

Morfologija

Na alost, materijal sa kojim smo ovom prilikom raspolagali nije bio dovoljan da se precizno utvrdi morfolo ki sistem ovoga govora. Ono to svakako mo emo potvrditi je da postoji fleksija i da je sintaksa u ovim govorima izrazito razvijena. Mofolo ka analiza ovih govora dala bi nam sa sigurno u dokaze koji bi potkrepili na u pretpostavku. No i na osovu ovih podataka savim je opravdano ustvrditi da ovaj govor ne pripipada isto noj grani ju noslovenskih govora, ve zapadnoj i to da je najsli niji srpskome - onom koji je postojao oko XI veka.
Zaklju ak

Na osnovu turih, ali sasvim dovoljnih dokaza mo emo potvrditi da govor Demir Kapije, naro ito Gornjeg Kraja, pripada srpskom jeziku i da je zadr ao mnoge osobenosti srpskog jezika iz razvijenog srednjeg veka. Ovo otkri e zavre uje punu pa nju nau nika, pre svega onih koji se bave istorijom jezika i sintaksom, dok je, svakako, jako interesantno i antropolozima, istori arima i arheolozima. Vremeplov o kojem su svi ovi nau nici sanjali itavih Natpis na kamenoj plo i, otkrivenoj svojih ivota, mogu nost da posete pro lost, da prilikom probnih arheolo kih radova u upoznaju ivot i jezik ljudi koji su nekada iveli na Gornjem Kraju Demir Kapije. ovim prostorima, sada postaje stvarnost. Predati se vardarskim vetrovima i pustiti da nas odnesu u pro lost mo e predstavljati ne samo nau ni ve i ivotni izazov. Ovakva prilika se ne sme propustiti.

Ve smo u prethodnom lanku istakli da je Rim u vreme Carstva dostigao vrhunac izopa enosti u svojoj istoriji. Za razliku od one u Grka, bila je to svesna izopa enost proistekla iz luksuza i prepu tanjima telesnim zadovoljstvima. Tra enje nemogu eg i udesnog postaje jedan od prioriteta rimskog duha. Izvan braka, ivot u Rimu je razuzdaniji nego igde drugde. Odvija se u jednom bogatom megalopolisu koji nema analogija. Zatim, mo emo da uporedimo i neka dana nja, po raskala nom i slobodnom ivotu najpoznatija mondenska letovali ta, sa na primer rimskim ekvivalentom - Baiae u blizini Napulja. Du morske obale, umesto dana njih hotela, re aju se bogata ke vile.

mo da. koji je u ve ini zemalja i dalje bez ikakve dru tvene i pravne odgovornosti. (Pri tome.) . kontrole i za tite. u kome su ljudska prava jedno od najva nijih pitanja za procenu nivoa demokrati nosti i slobode jedne zemlje. Uprkos civilizacijskom pomaku. poslu iti pore enjem sa dana njim Njujorkom. prostitucija se nalazi u zoni kriminala u kojoj su sudbina i ivoti na desetine hiljada ena prepu teni me unarodnom lancu trgovine belim robljem. Ne samo da ni posle 2000 godina nemamo boljih re enja nego ono rimsko mo e da poslu i i kao po etni uzor za re avanje problema "najstarijeg zanata".Da bismo stekli kakvu-takvu predstavu o razmerama udesne veli ine i izuzetnosti Rima. koji se pretvaraju u mu ke prostitutke. dok se o trgovini de acima i mladim ljudima. Jo vi e nas zapanjuje odnos i na in na koji su vlasti u Rimu regulisale prostituciju u pore enju sa situacijom u dana njoj Evropi (pa i itavom svetu). Rasko i blud ovde gotovo da nemaju ograni enja. mo emo se. spominje se samo trgovina enama. gotovo i ne govori. Jedan tada nji hroni ar bele i: Baiae su postale jazbinom poroka.

Prostitutke su bile obavezne da nose ode u propisanu zakonom i da im kosa bude obojena plavo ili uto. Ukoliko je elela da sa uva anonimnost. registruju. ove odredbe nisu onemogu avale ostale ene da se bave ovim poslom. nego i kontrolom javnih ku a (morale su biti zatvorene od zore do tri sata posle podne). ali je ta kazna potom (tokom Drugog punskog rata) drasti no poo trena kaznom izgnanstva. ona je prakti no bila osu ena da se itav ivot bavi ovim zanatom.Popis. na primer. odnosno pomo nika). nisu bile obavezne da se registruju. morala je da se prijavi vlastima i da podatke o sebi (ime. iako su se bavile i prostitucijom. plesa ice ili muzi arke. "stidljivo" se pokrene rasprava o neophodnosti sli nog regulisanja njihovog statusa. Po upisivanju neophodnih podataka. s vremena na vreme. su "obi nih" prostitutki. Naravno. . Druge ene. i time izbegnu ka njavanje i sramotu (iako su se edili trudili da ih otkriju. bez pandana u savremenoj Evropi) izvr eno je u Rimu. nije se zavr avala samo registrovanjem prostitutki. ali se potom sve zaboravi i stanje ostane nepromenjeno). Du nost edila. da bi se legalno bavila ovim poslom. Za u uje jo jedno re enje. kao i podatak o tome koliku naknadu e tra iti od mu terija. name e se utisak da je sve to obavljano dosta profesionalno. Bavljenje ovim poslom bilo je zabranjeno ne samo za plemkinje. tako e su se preci ili mu pripadali nekom plemi kom bavile prostitucijom. predstavnika vlasti. Svaka prostitutka. Upisane prostitutke. Plemkinje su za eventualni prekr aj najpre bile nov ano ka njavane. odgovorno i na propisan na in (tako. mogao je kazniti nov ano ili bi evanjem. nisu morale da se bile ropkinje. nego i za sve ene iji su Glumice. Kada bi jednom bila upisana kao prostitutka. ali za razliku od stale u. plesa ice i muzi arke. koji je nadzirao prostituciju. nego bi jedna od obaveza edila bila i briga da ona bude pla ena kako treba. Kao op ti zaklju ak. najve im delom. nije smeo ulaziti sam. a i udatih ena koje su registrovane kao prostitutke. Za brisanje njenog imena sa spiska nisu joj mogli pomo i ni eventualni brak i deca. Vlasnika javne ku e koji bi izbegao njihovo registrovanje. koje je jo uvek aktuelno u dana njoj Evropi: prostitutkama ne samo da je pru ana za tita od onih mu terija koje bi izbegavale da im plate propisanu nov anu nadoknadu. licentia stupri (u ve ini zemalja dana nje Evrope. kao to su glumice. mogla je uzeti pseudonim. ona je dobijala zvani nu dozvolu. edil prilikom obilaska i kontrole javne ku e. pla anje poreza i plavu e Prvo zvani no registrovanje prostitutki (i koliko nam je poznato. jer je njihov zadatak bio da sve neregistrovane prostitutke prognaju iz grada). bez pratnje svojih liktora. a da nisu bile primorane da budu registrovane. Car Tiberije je doneo jo rigoroznije kaznene sankcije protiv preljube udatih ena iz svih stale a. mesto ro enja).

generalno su se delile u dve glavne kategorije . za vreme Kaliguline vladavine (37-41. Va nu ulogu u tome su imali i leno ili lena. godine) dala je brojku od oko 32.Rimske prostitutke.. mo e i bika. adductores (ili perductores) i ancileulae.. iveti u bordelu O izgledu prose ne javne ku e najbolje podatke nam pru aju one koje su. ovo je i bio razlog shvatanju da se pitanje prostitutki moralo organizovati i regulisati. Navodimo ispovest jedne vlasnice javne ku e. verujem. svodnici i svodnice. Otuda je. a zatim i lupanarii. ve . Prihod od ovog poreza uop te nije bio mali. i nastala ona izreka: ko je nosio tele. bila je glavno steci te uli nih prostitutki. dabogda ako se se am da sam uop te ikada bila nevina.000 prostitutki samo u Rimu! Pored svega drugog to prati prostituciju. u okviru kojih postoje i strukturisane profesije. i tako sve dok ne stigoh u ove godine. slede ih godina jebuckala sam se sa odraslima. zahvaljuju i debelim naslagama vulkanskog pepela. godine) uveden je i porez koga su morale da pla aju.registrovane (meretrices) i neregistrovane (prostibula). Jo kao malo dete brljala sam ne to sa svojim vr njacima. koju bele i Petronije: Namrzla me je Junona. Bolje javne ku e su ra ene prema . vlasnik ili vlasnica javne ku e. Jedna procena iz vremena cara Trajana (98-117. upravnici javnih ku a. kao to su. Registrovane prostitutke morale su ne samo da se zvani no upi u. s obzirom na broj registrovanih prostitutki. na primer. Ova ulica u Pompejima. ostale sa uvane u Pompejima. Porez je iznosio onoliko koliko je po zvani noj tarifi dobijala od jedne mu terije.

Kao i danas u Parizu ili Amsterdamu. Pored privatnih ku a. Ili izvan gradskih zidina i du puteva na obi noj zemlji i prostirci. Naravno.. prljave i smrdljive. sa seksualnom zavr nicom. To su prevashodno bile nepristojne skulpture i zidne slikarije. Me u mnogobrojnim osobljem koje se staralo za svaku sitnicu. sa oskudnim name tajem (ponekad samo postelja. Plaut ili Horacije. namenjene bogatoj klijenteli. va nu ulogu su imale ancillae ornatrices. posebnu vrstu su inile rasko ne javne ku e. kako to navode brojni pisci . Prostitutke su imale svoje sobe. stajale ili sedele ispred javnih ku a. Njihove prostorije (sobe) su kod obi nih javnih ku a bile male. Na vratima se nalazila plo a sa nedvosmislenim zna enjem . da bi o ivele posao. Naravno.svetiljki sa crvenim svetlom. time su se bavile prostitutke najgoreg ranga.na raskr ima i ulicama slu i odvratnoj pohoti pokvarenog Rima.Marcijal. u koje se ulazilo iz predvorja ili trema. koji je opkoljavao dvori te. ili arkade stadiona i cirkusa. tu su bili i zasvo eni tremovi arena i pozori ta.. a e e samo prostira i na podu i jastuci). Za sve usluge trebalo je unapred platiti.occupata. koja je do ivela alosnu subinu da izgubi sve to je nekada imala i sada: . kojih je bilo mnogo u gradu. javne ku e nisu bile jedina mesta za obavljanje seksualnog ina sa prostitutkama. rimski bordel imao je znak koji je otvoreno i jasno ukazivao na prirodu posla koji se unutar gra evine odvijao. svodovi akvadukta.. Kao i danas.uzoru na bogatiju rimsku ku u izgra enu oko centralnog dvori ta. vlasnici su se trudili da preduzmu sve da bi gosta ponelo pravo (eroti no) raspolo enje. prostitutke su.. Tako Katul u jednoj svojoj pesmi spominje nekada poznatu i slavnu prostitutku Celiju. bogato opremljene i izuzetno dobro organizovane (sa posebnim ulazima za mu terije koje su elele da budu neprime ene). ili na samim ulicama (skrovitim i bez ikakve svetlosti) no u. . Naravno. a Marcijal govori da su se klijenti mogli koristititi uslugama bludnica ak i u podrumima mlinova. ene koje su se brinule da prostitutke budu maksimalno doterane. Umesto znamenitog savremenog evropskog simbola .

Ovidije navodi da nemaju dovoljno ume a za savr eno obavljanje posla kojim se bave i preporu uje im usavr avanje plesa i poznavanje poezije. bastuariae su se svojim zanatom bavile na grobljima. kao i mogu nosti da su u datom trenutku mogle napustiti prostituciju. Delicate bi se mogle opisati kao dostojanstvene milosnice koje su veoma bri ljivo birale svoje gospodare. Izme u ovih prostitutki postojale su posebne podele. realno je pretpostaviti da je velika ve ina pripadala neregistrovanoj kategoriji prostitutki. mogle su biti anga ovane i samo zbog njihovog dru tva . Mnoge od njih poticale su iz dobrih porodica. Izme u njih i ostalih neregistrovanih prostitutki postojala je ogromna razlika. zatim scorta erratica - . Pored seksualnih zadovoljstava. Zanimljivo je da imena ena koja nalazimo na stranicama rimskih pesnika pripadaju uglavnom enama iz ove grupe.ali po svemu sude i nisu dostizale svoj gr ki uzor.po tome su predstavljale ekvivalent gr kim heterama . me u kojima se izdvajaju delicate i famose. udati se i srediti svoj ivot kao i ostale ene.Ponekad su javne ku e bile izuzetno luksuzno ukra ene. doris su praktikovale da se uvek pojavljuju nage. Razloge za to treba verovatno tra iti u spomenutom sramotnom odnosu prema registrovanim prostitutkama. Lupae ili "vu ice" obilazile su parkove ili perivoje. a prostitucijom su se po ele baviti ili zbog sklonosti. ili zbog novca. Rad na crno S druge strane.

glavnom severnom drumu u gradu. Postojala je jo jedna etvrt koja se nalazila u Vicus Patriciusa . I drugo. Tre i centar njihovog okupljanja predstavljao je prostor izvan gradskih bedema. pored prostitutki koje su se na to slobodno odlu ivale zarad zadovoljenja sopstvenih prohteva ili potreba. u blizini Circusa maximusa. god. kojim je bilo dozvoljeno iskori avanje robova i u seksualne svrhe. da su. ili "koko ke" su spajale bludni enja s plja kom. zajedno sa Forumom i Kapitolom. gallinae.e. u kojima je svakodnevni ivot naglo . Pri svemu tome.klasi ne uli arke.najpre. sagradio cenzor Gaj Flaminije Nepos. forariae. alosne bludnice koje su dobile ime po jeftinom pi u blitum koje se pilo po bednim kr mama. Kona no. Sude i prema Pompejima i Herkulanumu. prostitutke koje su mu terije sa ekivale na putevima. da to sve treba posmatrati i u kontekstu zakona. prostitutke na samom dnu hijerarhije. koja se nalazila izme u bre uljaka Eskvilina i Celija. bilo mesto gde se svakodnevno okupljao najve i broj ljudi). ve inu ipak inile kupljene ropkinje. odnosno Marsovog Polja (ono je. a i njihova prodaja za tu svrhu. treba imati u vidu dve injenice . tu su bile i quadrantariae. u dana njem zna enju. Rimski Sen-Deni Kao i u dana njim gradovima. Ime je dobila po Circusu Flaminiusu koga je 221. blitidae. i u Rimu je postojao kvart koji je bio glavno steci te prostitutki i javnih ku a. Jo jedna erotska freska iz javne ku e u Pompeji. To je bila etvrt Suburra. odnosno ulici. pre n. koje su se prodavale za najbednije sume.

na primer.prese en erupcijom Vezuva 79. bio je prinu en da zbog klevete svemo nog prefekta pretorija Tigelina. Mo da najbolju sliku o tom svetu pru aju dve knjige: Apulijev Zlatni magarac i Petronijev Satirikon (Petronije. Njihova cena generalno je bila mnogo ve a od cene navedenih klasi nih prostitutki. Posebnu kategoriju predstavljale su plesa ice. U svemu tome. nego i u provincijama). koje po Reljef u mermeru iz Pompeja. koji. pa su zbog debelih naslaga vulkanskog pepela svedo anstva ostala do danas nedirnuta. Naravno. ali i seksualni odnos. najatraktivnije i najegzoti nije bilo je povezano sa najvi im dru tvenim slojevima u Rimu. po svemu sude i i drugi gradovi (ne samo na italskom tlu. koje su sa raznih strana Carstva dolazile u Rim. posebno se bile cenjene plesa ice iz panije. naravno. blizak Neronovom dvoru. Prodavale su obe vrste usluga po kojima su bile poznate: eroti ni i izazovni ples. bez obzira na cenu. prvi put neko susre e. koji je raspaljivao strasti. jer su to jedino mogli platiti . . I bez ena posao cveta Drugi vid rimske prostitucije odnosi se na svet homoseksualnosti u Rimu. sve ono najlep e. Jedno vreme. Uostalom. va nu ulogu imao je i ples. to je.Rome. iako aristokrata. jer se radilo o egzoti nim enama koje rimski mu karci nisu poznavali i koje su ve samo time pobu ivale mnogo ve i interes od uobi ajenih rimskih prostitutki. godine. masovan. ta sklonost ka atraktivnim i egzoti nim enama. iako realan. rezultiralo i ve om cenom njihovih usluga. zadr ala se u raznim delovima sveta sve do dana njih dana. izvr i samoubistvo). po udu i elju za seksualnim odnosom.bogati. i nimalo prikriven. Sve je to rezultiralo time da je. sledili su uzor "Majke gradova" . nije dostigao dru tvenu slobodu koju je imao u gr kom svetu. potra nja za njima bila najve a.

.Ti rasturena mu ka kurvo to rupom opslu uje okolo! Freska "Vaganje falosa" iz ku e Vetija Askilit mu besno odgovara: u Pompeji.. doma in. Ja. Jedan od glavnih likova vodi svuda sa sobom svog "brati a". a onda me zapljuva svojim ogavnim poljupcima..Onaj tvoj "brat"... Nave emo jedan broj zanimljivih doga aja. kao ovo derle sada u kr mi. kada mi pri e neki ozbiljan ovek.. Dr ao sam de aka u zagrljaju vrsto... hteo je da me siluje". I onda me je proveo kroz najmra nije sokake i onda izvadio pare i po eo da mi tra i onu stvar.. najgora bitanga koju sam ikada video. ve odavno sam hteo da se otka im od te dosadne nabiguzice. kao da ga nikada ne u pustiti u ivao u ispunjenu svoje elje da bi mi i najsre nji pozavideli.nisi nikada uspeo da sredi pristojnu ensku. i on mi se ponudi da mi poka e put do na eg svrati ta. ali on mrtav hladan..U e neka peder ina.vratih se u svoju sobicu da najzad u ivam u njegovim poljupcima bez opiranja.. jednoj droci je platio as da mu ustupi svoju sobu i ve mi je gurnuo ruku tamo i da nisam bio ja i gadno bih se proveo.. O neosetljivosti homoseksalaca na enske ari ilustrativno svedo i konstatacija: . . de aka koji mu slu i za seksualno zadovoljenje: . ....dr ala mi je ud... sa kojima se oni susre u: . iako sam se opirao iz sve snage.. nego sam ti ja slu io za "brati a" u parku. . uleteo je malopre u sobu i navalio..... kao hiljadu mrtvaca. ...Ti da meni govori . onaj to stalno ide sa tobom. . . ti koji .Kako dogodov tine sitnih avanturista u proputovanju po Italiji ine osnovu sadr ine Satirikona (pored Trimalhionove gozbe.lutao sam po celom gradu. . Onda me jo i na krevet povali... .i kad ti je taj ivuljak bio u punoj snazi . Taman da mi svr imo.. one verno odslikavaju i svet homoseksualizma koji se sre e u svakodnevnom ivotu. .. uv i ovo unesoh se Askilitu u lice i povikah: ..Za ovaj nagli raskid kriva je moja uspaljenost. bogatog oslobo enika i tipi nog skorojevi a koji te i da luksuzom i gozbama podra ava aristokratiju). to jest.Stvarno nisi znao da pedere zovu pe kirima? Na to e Kvartila: .de ak sede na krevet i stade plakati..

Usred se uzdizalo remek delo poslasti arske ve tine ... .. U pomo mu je pri ao jedan rimski vitez. zatim upih svoje usne u njegove. ako ovom usnulom detetu ugrabim potpuni sno aj i ponesem najve u slast za kojom udim. pokri ga svojim pla tom i odvede svojoj ku i da bi sam u ivao u takvom zgoditku.. Ovim ilustracijama treba dodati podatak da su i brojni rimski carevi bili poznati po svojim homoseksualnim avanturama i aferama. ustadoh i pri oh de aku i apnuh mu na uvo dok se pretvarao da spava: .. . da najzad sjedinim sve svoje udnje u onom vrhuncu.. Hadrijan je svog ljubimca od koga se nije odvajao deifikovao posle njegove smrti. kod kojih se radi o bludu i razvratu najgore mogu e vrste. Tre e no i. deluje nestvarno i uzvi eno..O besmrtni bogovi.. Na kraju se pojavi gomila ogromnih crnaca.. Taj kad ju e po ne. oko njega se skupila silna gomila pljeskaju i mu s priznanjem i strahopo tovanjem: otegao mu se onaj toliki da je on izgledao kao visuljak sopstvenom udu. . a koga je Senat zbog stalnih me usobnih sukoba odbio da posmrtno deifikuje (uzdigne me u bogove). Prvo ispunih ake njegovim mle no belim prsima. pa su njegove statue izra ivane prema helenisti kom uzoru idealizovanih predstava bogova i postavljane na raznim stranama sveta. . ona jebiguzica promeni paripa.. i onda mi razvali guzove. opet u pogodnom trenutku... Meni pri e jedan od njih. jedan od najzna ajnijih careva u istoriji Imperije) i njegova homoseksualna veza sa prelepim mladi em Antinojem... Za razliku od ve ine ostalih careva........... iji je pozama ni ud odolevao teretu grozdova i svakovrsnog vo a oka enih na njega. Hadrijan (117-138. Kad odnekud istr a neki gola koji je bio izgubio odelo.sti e novo poslu enje: d inovski poslu avnik sa mnogo raznovrsnih kola a.... kome su bile strane rimske tradicije i obi aji.ogromna figura Prijapa od testa.Smesta jedan pe kir i za Askilita! Samo to to re e. jednim potezom me okrenu. verujem da sutra svr i. pa uzjaha mog druga i stade da ga obra uje cmakanjem i onom svojom dupetinom. za tu sre u da u mu sutra najlep eg makedonskog drepca asturske krvi. Kosmopolita po ube enju.

Prvo je bio seosko Rim". iako svesni da se Rim kotrlja na nizbrdici ka propasti. ve spominjani car Elagabal.. Naravno. veka). Iako je Petronijeva erotika bezazlena (u pore enju sa neobuzdanom erotikom u evropskoj knji evnosti prvih generacija 20. asti.). tako i spomenuta evropska . On se. otvarao javna kupatila za narod. posebno je u ivao u silovanju de aka. ovo je samo manji deo pri e o prostituciji i izopa enostima rimskog dru tva.. jasno ukazao da je "Ve ni kao nakaza.. Svakako najpoznatiji je bio car Tiberije (14-37). po povla enju na ostrvo Kapri. kad se vi e ceni snaga uda nego snaga uma! Prvi savremeni pisac koji e shvatiti zna aj Petronijevog Satirikona bio je T. robovlasni ki Rim Carstva. s e njom se osvr u prema idealizovanoj pro losti predaka i konzervativnom republikanskom Rimu ("kada je svako po teno radio svoj posao u te nji za op tim dobrom. kao to je kod Petronija. Ili. S. vekovima preno ena rezervisanost prema njemu traje sve do druge polovine veka.Carevi . A onda su po udu njegovog omlitavelog tela zadovoljavala deca (. pretvorio u nevi eno udovi te (Avgust je na umoru izgovorio re i "Jadna li naroda rimskoga. kao niko drugi do tada. koji moderno srljanje u blud i seksualno orgijanje Evrope tuma e kao razo aranost i prkosno tra enje izlaza iz otu enosti. i po tenih vo a"). kao oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. Ciceron i ostali najsmeliji posmatra i onovremene ali i vratiti polnu mo .koja jo nisu prestala da sisaju maj ino mleko. da bi se "snadbevao" mu karcima. dobrovoljno se podvrgavaju i vo stvu malobrojne elite prosve enih. bio osu en da stari me u bo anstvo plodnosti. koji e do i pod tako polagane zube") posve eno nastranim zadovoljstvima sa devoj icama i de acima. a kojima je davao da mu si u spolni ud i prsne bradavice. O svemu tome mo da najbolje govori Petronijeva konstatacija: Prijap je sin Dionisa i Afrodite. koji je. Za razliku od nekih drugih. Epilog: Eros i Tanatos ta e . Eliot jedini shvata da.oli enja perverzije Me u najmonstruoznijim vladarima nave emo samo dvojicu. scene. Eliot. To su mu osmi ljavali stru njaci za protivprirodni blud (perverzije koje se opisuju u istorijskim izvorima su u toj meri mu ne da ih ne emo ni navoditi). Nave emo samo dva podatka koja ilustruju u asne krugove njegove paklene po ude: dok je fizi ki bio u stanju.. a kasnije i bog svojim porocima i sru enim stubovima ponosa i patricijske telesne ljubavi. koji moze oduzeti. ve ni Rim osu en na starenje i umiranje. ali je zbog Herine ljubomore ro en On je. izme u ostalog.

Women in Antiquity. ta eli . ak je postao i njegov zet. osaka enu i ve prestarelu.perseus.zemlja gradova. & Levick. iako su kontakti sa Skandinavijom ostali veoma bliski i duboki. nazivali Rusija ili Rus´ (rus. koja se irila od Dnjepra i ju nih stepa. Fantham. J.Danci. Sveji.com/library/bl/uc_geary_pompeii. po ev od IX/X stole a. (eds. uveni Harld Hardrada (vladao 1015-1066. pa do severnih uma i obala hladnog Belog mora. R. "umornu.tufts. (eds. Women in the Classical World: Image and Text. S. 1995. B. Prva iz letopisa nama poznata ruska dinastija bila je loza Rjurika (vladali 862-879. Norve ani su je zvali Gardarika . sve do same mongolske najezde.edu/classes/JKp. . et al. slu io je u gardi kod ruskog kneza Jaroslava Mudrog (vladao 10191054). / ).Sibila. Rijeka: Otokar Ker ovani. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory.erotika simboli e uzdrmanu kapitalisti ku i imperijalnu Evropu. Oxford: Oxford University Press. 1994.html http://www. isto ni Sloveni su imali mnogobrojne gradove.. Oni su svoju otad binu. osu enu na neizvesno beznade no starenje bez smrti": . vikin kog porekla.ie/~classics/96/Dauphin96. Roma Amor.) London: Routledge. & Williamson.elim da umrem. Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell. The Sacred and the Feminine in Ancient Greece. Foley. E.P. M. a istori arima poznat i kao "poslednji viking".htm http://www.html Ve u ranom srednjem veku. Ova dinastija se potpuno slovenizovala ve u tre oj generaciji. Hawley.) London: Routledge. H. 1998. Marcade. norve ki kralj i neuspeli konkurent Viljamu Osvaja u.about.ucd. godine). godine). Severni narodi . 1969.

Novgorodsko ve e (rus. a sna na vojska je pomagala gradu da se obezbedi od poku aja nema kih i vedskih krsta a da vrate " izmati ki grad" u lono katoli ke crkve. Novgorod je verovatno bio grad koji je imao najbolju sudbinu. Rusija je u la u doba feudalne raspar anosti koje je potrajalo sve do po etka XVI stole a. U ovo vreme. Grad od drveta Drvo se od samog osnivanja Novgoroda koristilo za izgradnju grada i gradskih . Novgorod nije posedovao samo manju teritoriju uz gradske zidine. pa i nemire vezane za nestabilnu kne evsku vlast.Kijev je bio prestoni grad rjurikovi ke Rusije. Grad je funkcionisao kao "trgova ka republika". Godine 1054. nego je imao i ogromne zemaljske posede . Slika 1: Karta srednjevekovne Rusije: braon bojom je obele ena teritorija Novgorodske Zemlje. kne evi Rjurikovi i su priznali povla eni status Novgoroda. U slu aju da knez vi e nije zadovoljavao. ) je sâmo imalo pravo da bira kneza iz dinastije Rjurjikovi a. koji je isklju ivo imao ulogu vojnog vo e (poput italijanskih kondotera) i za to dobijao odre enu platu. Ali.Novgorodsku Zemlju (slika 1). Osim tog grada. glavni takmac Kijevu zadugo je bio . ruska zemlja je imala dosta va nih gradova. Ve 1196.Novgorod. feudalne ratove. poput gradova Ganze. sve ruske zemlje su pre ivljavale razli itu sudbinu: okupaciju Tatara i Poljaka. Me utim. za razliku od njih. Tatarska najezda nije do la do novgorodske zemlje. novgorodsko ve e je biralo drugog kneza. Severne Italije ili Dubrovnika. koji je nosio zaslu eno zvanje "majka ruskih gradova".

Zbog estih ki a i snega ulice su morale da budu poplo ane. topla i dovoljno vla na .naslagana drva. samo zatrpavali zemljom ostatke starih zgrada. Ovaj metal se pravio od mo varskih ruda. pored ve poznate mogu nosti da se utvrdi apsolutna starost drveta. dokazao i to da irina popre nih godova na drvetu zavisi od toga kakva je klimatski bila godina kada je drvo dobilo taj god. U ovaj grad stizali su fino italijansko staklo i tanka kineska svila. ali i izvoza. uz upotrebu drvenog uglja. a tale i ambari su se gradili dovoljno blizu ku e.esti po ari. lan i lanena tkanina. koji je radio sa ameri kom sekvojom. naravno. Kombinacija godova je jedinstvena za nekoliko godina i u istim klimatskim uslovima je potpuno identi na za svako pojedino drvo koji je ivelo u isto vreme. jednom u deceniji. s tim da se itava ovako izgra ena oku nica pokrivala zajedni kim krovom naslonjenim na ogradu. jer daje ta nu hronologiju svakog sloja. Ovaj nau nik je. Novgorodska Zemlja je bila uglavnom pokrivena gustom umom i donosila je krzno i med. jo vi e obogatilo arheolo ku stratigrafiju kompleksa Velikog Novgoroda. Drvena kaldrma je neprocenjiv izvor za dendrohronolo ko datovanje Novgoroda. Zanatska proizvodnja uglavnom je bila orijentisana na potrebe pija ne prodaje. po to bi po ar kona no bio uga en. Dendrohronologija Dendrohronologija je metoda bazirana na radovima A. opasane ogradom od debelog i visokog kolja.popravke postavljali direktno na staru kaldrmu. Daglasa. Zato bi se naredni slojevi . Zahvaljuju i velikim prostorima i velikoj koli ini drva u Novgorodskoj Zemlji ak su i seljaci imali velike ku e.debeo. Stihija obi no ne bi razorila sve do temelja i ljudi su. na istom mestu. krzno. ponavljaju i isti postupak. vosak. Vatra je uni tavala pojedine ulice grada skoro 20-50 godina. To je. ume i mo vare su bile bitne i za organizovanu proizvodnju gvo a. a zatim pravili nove. zahvaljuju i novgorodskim kaldrmima. Otuda ove slo ene strukture na arheolo kim iskopavanjima izgledaju. Razvijeni zanati i razgranata trgovinska mre a bili su temelj novgorodske privrede.komunikacija. Sibirski seljaci su zadr ali ovaj na in izgradnje ku a sve do po etka XX veka. Me utim. Novgorodske pijace su bile pune trgovaca iz severnih germanskih zemalja. dok je ogromna ve ina zgrada bila od drveta. . Od drveta se pravila ne samo kaldrma. prosto. kao . Ovako velike ku e su igrale va nu ulogu u uslovima o tre i hladne zime. To se radilo na taj na in to su graditelji velika brvna stavljali du ulice i fiksirali ih sa strane manjim kolcima. Dendrohronologija je izuzetno bitna u novgorodskim uslovima. sa Bliskog Istoka i Vizantije. lo a strana ovakvog izbora gra evinskog materijala bili su . U ovim uslovima stambena jedinica se pravila na sprat. Kamen i malter su upotrebljavani isklju ivo pri izgradnji spoljnog utvr enja i glavnih crkvi. Glavni izvozni artikli bili su med. no i ve ina zgrada u Novgorodu. otprilike. Kulturni sloj u uslovima novgorodske klime je rastao prili no brzo i drvena kaldrma polako se spu tala u mekano i vla no zemli te.tanak god. Jednostavno: suva i hladna godina .

Nakit su nosili i mu karci. trgovci Novoroda su izvozili katance (slika 2). U ovoj tehnici na pole inu zlatnog predmeta su se lemile tanke zlatne ice . emajl se topio i arene boje su zauvek ostajale na povr ini zlatnih ogrlica. koja je uglavnom i upravljala gradom preko ve a. Zanimljivo je da su Novgorodsku elitu. Izme u njih se stavljala staklasta boja . pregradnog emajla.pregrade. omota crkvenih knjiga i ikona. majstori su koristili i tehniku filigrana i crnjenja. Slika 2: Omiljeni izvozni proizvod novgorodskih zanatlija gvozdeni klju evi i katanci. . Osim emajla. zagrevanjem.kai evima od zlatnih kop i (slika 3). a dao je vi e remek-dela za crkvene i profane potrebe. kao i oru je: duga ke ma eve i lagane i vrste pancirne ko ulje od prepletenih eli nih karika.emajl. prstenja. nazivali trista zlatnih pojasa. nau nica. po skupim i upadljivim predmetima mu kog nakita .Grad zanata i trgovaca Od gvozdenih proizvoda. Naro ito popularna zlatarska tehnika bila je tehnika tzv. Zlatarski zanat je primao je uticaj vizantijskih i persijskih majstora.

svetlo i tamno plave.lonce. U Novgorodu je nosila gr ki naziv plinfa. kr age.Slika 3: Zlatne kop e za mu ke pojaseve. Od tog istog vremena bila je u upotrebi i opeka koja je bila pravljena u obliku kvadra osnove 30 x 30 cm i visine 2. narodno su e . Kijevske "grivne" su bile u obliku izdu enog . Grn arski zanat je davao tzv. Grn arsko kolo se na iroko koristilo ve od X stole a. pokrivene emajlom. Proizvo eno je. ali ono zbog svoje skupocenosti nije bilo u irokoj upotrebi.5 cm. u manjoj meri i stakleno posu e. Tako.perle i narukvice. Slika 4: Raznobojne perlice. zdele. Gra evinari su znali i za crep. ute.male srebrene poluge utvr ene te ine. crne. koristili su "grivne" . svetiljke i umivaonike. Od stakla su zanatlije uglavnom pravile nakit . Ovo nije sasvim neobi no. Kao specifi ni novac. jer su u to vreme i drugi ruski gradovi u upotrebi imali sli ne predmete u funkciji novca. Grad udnih nov i a Stanovnici srednjevekovnog Novgoroda poznavali su monetarni promet. est proizvod novgorodskih staklara. Za ukras u gra evinarstvu su koristili arene kerami ke plo ice. zelene i braon boje (slika 4).

arheolo ki nalaz iz Novgoroda. pa i tkanina iz XI stole a nisu retkost u novgorodskom arheolo kom kompleksu! Ko ne cipele (slika 6) i izme. dok su novgorodske imali oblik tapi a. ko a. Slika 6: Potpuno o uvana ko a cipela iz XI veka.rublja). Grad Novgorod je bio izgra en na vla nom i mo varnom tlu. truljenje organskih materijala u njemu bilo izuzetno sporo. zahvaljuju i upravo tome. Ba zato. da je.estougla (slika 5). a za svakodnevnu trgovinu koristili su sitne kovanice. otrubleni) komade grivne (otuda i dana nji naziv za rusku monetu . koristili su stanovnici Novgoroda odse ene (rus. udnovata arheolo ka otkri a svakodnevnice Sada je trenutak da pristupim tom fenomenu lokaliteta Novgorod. Za manje transakcije. bili su popularni kod svih stanovnika drevnog Novgoroda. Nalzi kao to su drvo.osnovna moneta srednjevekovnog Kijeva. dugotrajna arheolo ka iskopavanja ovde znaju da iznedre retke predmete koji sigurno ne bi pre iveli tolike vekove u suvljem zemlji tu drugih gradova. kao i obi ni opanci. koji nam daje pravo da ovo nalazi te nazovemo arheolo kim udom i da ovaj grad-spomenik postavimo rame uz rame sa Pompejima i Herkulanumom. . Zemlji te je toliko zasi eno vlagom. Slika 5: Srebrna estougaona "grivna" . koje su pravili od spljo tenih odse aka srebrne i bakrene ice.

U najstarijim slojevima ovog naselja otkriveni su predmeti drevnog slovenskog kulta paganski idoli (slika 8). Naime. tkanina jedanaestog stole a se dobro sa uvala i nije istrulila kroz vekove (slika 7). drvo se iroko koristilo u svakodnevnom ivotu obi nog oveka. to nam daje jedinstvenu mogu nost da pratimo ovaj ivot u svim detaljima. .Tako e. U srednjevekovnom Novgorodu. arheolo ka iskopavanja na razli itim naseljima esto ne uspevaju da otkriju detalje koji svedo e o svakodnevnici ljudi iz pro losti. Novgorod. To je upravo stoga to ve ina ovakvih nalaza dugotrajnim boravkom u zemlji . Posebno va an kuriozitet predstavlja jo jedna arheolo ka informacija: samo nekoliko kilometara od Novgoroda otkriveno je i pagansko svetili te koje je bilo posve eno bogu Perunu. Mo da i najbitniji za arheolo ko prou avanje srednjevekovnog Novgoroda su drveni proizvodi.propadne. Slika 7: O uvani komadi originalne tkanine iz XI veka. Oni predstavljaju i jedinstvena materijalna svedo anstva o prehri anskoj religiji Slovena.

Tek 26. ali i drevnoj prehri anskoj tradiciji pismenosti tzv.do kasnog srednjeg veka) bio pismen! Pismenost nije imala eksluzivno sakralni zna aj. otkuda to znamo? Za razliku od katoli kih zemalja. ka u istorijski izvori. Ljubomorna ena. O tome svedo i esta pojava solarnih znakova i tropleta. ali i ona se esto nalazila pod uticajem drevnih tradicijskih uzora. Zahvaljuju i tome. godine arheolozi su otkrili prvo takvo "brezovo pismo" (slika 9)... narod je u itavoj Rusiji sve do mongolske najezde (a u Novgorodskoj Zemlji i mnogo du e . svakodnevne potrebe. U kasnijim slojevima.Slika 8: Drveni idoli iz Novgoroda. . aljkavi ak. jula 1951. na relikvijama sve vi e dominira pravoslavna simbolika. nije bio poznat nijedan primerak narodne srednjevekovne pismenosti u svakodnevnoj upotrebi. Me utim. za pisanje se koristila brezova kora. crta i reza. U srednjevekovnoj Rusiji. retka arheolo ka svedo anstva rane slovenske religije. crkvena slu ba i crkvene knjige bile su na jeziku koji je bio izuzetno blizak i dobro razumljiv obi nom narodu. do po etka arheolo kih iskopavanja u Novgorodu. ve se iroko koristila i za obi ne.

Slika 9: Izuzetno arheolo ko otkri e iz Novgoroda . tzv. za to "pisala" imaju gornji kraj pro iren i zaravnjen? Arheolozi su otkrili obja njenje i za ovo: novgorodski trgovci ili zanatlije nisu koristili samo brezovu koru za bele enje. koje se pravilo od gvo a. Kako se to pisalo na brezovoj kori? U ovu svrhu kori eno je posebno "pisalo". za svakodnevno bele enje trenutno va nih informacija. Od tog vremena pa sve do danas.brezova kora sa o uvanim pismenima. "brezovo pismo". pravili su .papir. kada je u iru upotrebu u ao . Novgorod. Najstariji zapis "brezovim pismom" koje je do sada prona eno poti e iz XI stole a. a najmla e iz sredine XV veka. Naime. Me utim. Slika 10: etiri primerka "pisala" od kosti i metala. bakra ili kosti (slika 10). XI vek. prona eno je vi e od 700 ovakvih natpisa na brezovoj kori.

koju su prepisivali aci u koli. O uvani su tako vanredni tekstovi. tako e. Kao i moderni u enici. oni nisu bili ba uvek naro ito vredni. Seljaci su se dopisivali sa svojim gospodarima u gradu o razmerama da bine. a dalje je mali an naslikao velikog konjanika sa kopljem u ruci (slika 12). a u slu aju potrebe napisano su brisali sa drugom tupom povr inom pisala. Kao to sam ve spomenuo. sa udubljenjem. Fantasti ni kuriozitet predstavlja jedna alba gnevne supruge na bezobraznu svekrvu "koja je poslala drugu enu njenom mu u dok se nalazio van ku e. trgovci su bele ili svoje trgova ke operacije. . pismenost je bila ra irena u svim slojevima novgorodskog dru tva. Tragove razli itih poslova obi nih ljudi sa uvala su "brezova pisma". drvene da ice nalivene voskom.. Njih su nazivali cera (slika 11). Cere su koristili i mali Novgoro ani i to . Kada bi se on ohladio. gra ani su bele ili podsetnike za kupovinu na pijaci. "Brezova pisma" su sa uvala i svedo anstva o emocijama obi nih stanovnika grada. bele ili su posu eno i nevra eno. jedno od takvih kolskih ispisivanja azbuke prekinuto je na pola reda. na njegovoj glatkoj i mekanoj povr ini su istovetnim "pisalom" bele ili svoje zapise. Udubljenja u da ici su punjena voskom. kao to su ljubavna pisma zaljubljenih.drvene da ice.. Slika 11: Cere. Na primer.za svoje prve asove pisanja. I drugi de ji crte i su. prisutni me u "brezovim" tekstovima. sudije u sudnici su se tokom saslu anja dopisivali o na inu vo enja istrage. kori enje za svakodnevno pisanje. na poslovnom putu"! Do na eg doba je do la i obi na azbuka.

Prona eno je vi e komadi a brezove kore sa imenima. dok su Novgoro ani izgovarali co. a svirale su se sa svih 10 prstiju leve i desne ruke. Novgorodski dijalekat je. kona no daje nove i vredne podatke za prou avanje etnogeneze ruskog naroda. Svirali su je profesionalni muzi ari. gudoki. stole a. italijanskim. Tokom iskopavanja 1973-1982. Gudok je potpuno identi an fidelima koje su svirali u francuskim. pored ostalog. godine arheolozi su istra ivali ku u i dvori te sve tenika -ikonopisca Oliseja Gre ina koji je iveo i radio krajem 12. engleskim i nema kim gradovima i selima tog doba. Zanimljivo je da je u Novgorodu ve u XI veku po eo da se formira dijalekat staroruskog jezika koji se prili no razlikovao od vladimirsko-suzdaljskog dijalekta (koji je. Instrumentalna muzika je bila prisutna na veseljama i proslavama kao i u svakodnevnom ivotu. a i druge zabave "Brezova pisma" nisu jedini izvor za prou avanje kulturnog ivota stanovni tva srednjevekovog Novgoroda. flaute i metalne drombulje . koji su se kasnije razvili u ukrajinski i beloruski jezik! Nave u jedan primer za to: na severoistoku i na jugozapadu Rusije govorilo se to ili ta. Gudok je obi no imao 3 ice i njega su svirali sa povodcem. Gusle su obi no imale 5 ica. Debeli deo vargana su dr ali u ustima tako da je jezi ak virio iz usta.Slika 12: De ji crte konjanika na brezovoj kori (levo). Ovo.gusle. koje su pomogle da se doka e upravo njegovo u e e na radu na freskama crkve Sv. uvene po svojim izuzetnim predstavama.vargani (slika 13). Spasa na Neredici. poput onih koje i danas ostavljaju vernici u crkvi. . Kod Oliseja Gre ina su prona ene i narud bine za slikanje. a ritmi kim tipkanjem jezi ka se menjao zvuk. I pesma i igra. Duvanjem du vargana dobijao se zvuk. to je kuriozitet. i po etkom 13. udaljeniji od spomenutog vladimirsko-suzdaljskog dijalekta nego svi drugi jugozapadni dijalekti. amateri. Dosad je prona eno etiri vrste muzi kih instrumenata . Detalj crte a (sredina). pa ak i deca. Nije "brezovo pismo" samo spomenik kulture i bitan istorijski izvor: ono je dalo i unikatnu mogu nost filolozima da istra uju ruski jezik ranog srednjevekovlja. kolevka savremenog ruskog). kada naru uju slu bu za pomen du i ili za zdravlje svojih bliskih. prema stru njacima. Fragmenti smotanog "brezovog pisma" (desno).

gudok i vargan. Ovde se arheologija dobro dopunjava sa svedo anstvima folkloristike. naro ito epske pesme uz gusle. tj. Folkloristi XIX i XX veka su sakupili veliku koli inu takozvanih bilina (rus. Najstarije gusle su na ene u slojevima iz XI veka.Slika 13: Srednjevekovni muzi ki instrumenti iz Novgoroda: gusle.ne to to se stvarno desilo. nasuprot skaskama. Guslarska muzika. su pre ivele po selima biv e Novgorodske Zemlje sve do XX veka. kada su polako pre le u folklorne ansamble. Slika 14: Pozori ne maske putuju ih glumaca iz . od glagola . bajkama).

u kujnika (re nog pirata) Vasje Buslajeva i poznatog avanturiste Hotena Bludovi a. pa i celu ahovsku tablu (slika 15)! Biline Biline. poseban opus ruskih epskih pesama. Sve je . kao i njihovog kneza zvanog Vladimir Krasno Sunce. Slika 15: Figurice za igre na sre u i potpuno o uvana ahovska tabla. Slobodno vreme u srednjovekovnom Novgorodu ljudi su provodili ne samo uz muziku i pozori te. mitske i humoristi ke motive i slu e kao bitan izvor za kulturnu istoriju srednjovekovnih ljudi. Biline sadr e juna ke. opisuju ivote i podvige srednjevekovnih vitezova Ilije Muromca. Arheolozi su otkrili vi e kockica za igre na sre u. nego i razli ite dru tvene igre. srednjovekovni Novgoro ani su voleli i pozori te. Dobrinje Nikiti a i Aljo e Popovi a. Kraj Zemlje Novgorodske . kao i figurica za ah i dame. Putuju i glumci su davali predstave na pijacama i trgovima za vreme va ara i praznika.srednjevekovnog Novgoroda. koje su ovi histrioni pravili od brezove kore ili ko e. Osim slu anja bilina. U Novgorodskoj Zemlji je prona eno vi e razli itih maski za glumu (slika 14). Biline kasnijeg vremena opisuju doga aje XIV-XVI veka: podvige i ivot uspe nog i po tenog trgovaca Sadka.po etak Rusije Novgorodska republika je imala sudbinu tipi nu za ve inu trgova kih republika. Ovaj opus bilina opisuje doga aje X-XIV veka.

Veliki Novgorod je kona no bio pripojen Moskovskoj kne evini. U XV veku socijalna diferencijacija je toliko porasla da su u e e u upravljanju gradom potpuno zauzeli najmo niji ( itaj: najbogatiji) gra ani. .umetni ka predstava istorijskog doga aja iz 1478.i lo dobro dok je bilo pravde i zajedni kog u e a u gradskom ve u svih slojeva dru tva. Ovaj in je bio izveden bez ratne konfrontacije. Osim brojnih simpatizera ideje ruskog jedinstva pod vla u Moskve. ito je bilo preko potrebno za itavu Novgorodsku Zemlju. . kada je Novgorodska Zemlja pripojena Moskvi.simbol nezavisnosti grada . Moskva je od 1328. Aleksej Timofejev istori ar Moskva Preporu ena literatura: y y . M. Moskva se ve davno bavila okupljanjem svih ruskih zemalja i sudbina Novgoroda je bila neizbe na.bilo je skinuto i odneto u Moskvu (slika 16). . godine. . : . .trgovinu itom. Zvono novgorodskog ve a . . Ovo je unelo u novgorodsko dru tvo pukotinu koju su ve to iskoristile agresivnije kom ije. 1968. moskovski knez je imao u rukama i drugi mo ni instrument . Godine 1478. 1879. mada su jo itavih sto godina moskovski kne evi morali surovo da se bore sa lokalnim separatizmom. Slika 16: Pad Novgoroda . koja nije imala dovoljno svog hleba. : . godine postala i crkveno sredi te svih ruskih zemalja sedi te ruskog mitropolita.

. 1950. . . 1978.htm http://copy-www.ru/novgorod/ art_archaeology/russian/art_arc. 1971. . . . XIV-XV . . 1991. . XII-XV . . . .ru. . . . . .html http://www. : : . : : Preporu ene Web stranice: http://arc. .ru/proekty/ostu/charts. : . . .ac. . .ua/russia/novgorod. : . .y y y y y y y y y y y y .hrono. . . 1980. : .novgorod. : . . . 1939. 1924. : . . 1947. . XIII . . . . No.novsu. . 2 . . 1976.html Slika 1: Srpski kraljevski grb sa dvoglavim belim orlom i etiri slova S (ili - .ru/ http://archaeology.kiev. 1997. . 1992. : . . 1976. . : . .

odnosno od vizantijskih dinastija Komnina i Paleologa (slika 1). Tako je nastao uveni konstantinov steg. a za grb. koje se u staroj srpskoj azbuci zvalo slovo. Zato je za prou avanje na e heraldike potrebno da se prvo napravi pregled vizantijske heraldike i najvi ih dvorskih titula. po etnim slovom Srbije (slika 5). . Vizantijski tit Prvu vizantijsku zastavu je napravio car Konstantin Veliki (ro en 274. U vizantijski kulturni prostor sti u 1204.pobedio. godine pred bitku sa rimskim pobunjenicima video na nebu krst i re i: "U ovom znaku e pobediti!" Odmah je stavio zlatan krst na crvenu kvadratnu ratnu zastavu i . kako to ka e Gerola. veku razvija pod uticajem Vizantije. u Ni u. Grbovi su po eli da se razvijaju kao identifikacioni simboli krsta kih trupa u XII veku. Nakon pada Carigrada Komnini su osnovali Trapezuntsko carstvo u Maloj Aziji. vizantijskim vita. Slika 2: Konstantinov steg. Francuski stru njak lumberger navodi da su carevi iz francuske porodice Kurtne za grb Latinskog carstva uzeli Konstantinov steg. po eo je da se u srednjem ocila). Godine 1402. ali za razliku od vizantijskih. despota. zajedno sa srpskom dr avom. ratna a potom i dr avna zastava u ranovizantijskom periodu. dr avna zastava Vizantije. Stefan Lazarevi je od vizantijskog regenta Jovana VII dobio titulu despota i po ugledu na vizantijski tit uzeo za grb Srpske Despotovine crveni tit sa srebrnim (belim) krstom i etiri znaka u obliku S. sevastokratora i kesara. stavili ga na tit i dodali mu etiri zlatnika sa krsti ima (slika 3). Dva glavna elementa srpskog grba. po etnim slovom Vizantije (slika 4). Ja smatram da su vizantijski i srpski tit nosili po etna slova svojih dr ava. Latinsko carstvo. godine. francuski heraldi ar Vilton je ova slova proglasio za ocila. jer zapadna heraldika nije znala za slova u grbu ve samo za geometrijske figure i slike iz prirode. Ovaj grb se u heraldici kra e zove vizantijski tit. kada su krsta i osvojili Carigrad i proglasili tzv. Godine 1261. Euzebije navodi legendu po kojoj je Konstantin 312. Tek u XVIII veku. Kao i u Vizantiji. nikejski car Mihaijlo VIII Paleolog je oslobodio Carigrad od krsta ke okupacije i za grb obnovljene Vizantije je uzeo crveni tit sa zlatnim krstom i etiri zlatna slova V. iako u to doba grbovi jo nisu postojali (slika 2). srpski simboli su imali sre u da se pre ta no 120 godina spoje u grbu obnovljene Kraljevine Srbije. Osnovni znaci krsta kih grbova bili su tit sa krstom i etiri figure izme u krakova. car 306-337). ovi heraldi ki simboli su nastali nezavisno jedan od drugog. uzeli zlatnog dvoglavog orla u poletu na crvenom polju.Srpski grb. Upravo oko ovakve interpretacije postoje neslaganja me u stru njacima. dvoglavi beli orao u poletu i tit sa krstom i etiri znaka u obliku slova "S" vode poreklo od dinastija Nemanji a i Lazarevi a.

od osmog veka pre Hrista. vrhovni bog je bio Zevs. a Bogu Bo je" . sada kao simbol koji prema Hristovim re ima . Tako se u Vizantiji oko X veka opet pojavio drevni dvoglavi orao. grb carstva. U drugom veku pre Hrista. Me utim. od vremena Mihajla po etka XV veka. VIII Paleologa. U staroj gr koj (politeisti koj) religiji. gromova i vremena. u desnoj ruci. kori en u zvani ni grb Vizantije Despotovine od Vizantiji od XII veka.Slika 3: Grb Latinskog Slika 4: Vizantijski tit. gospodar neba. Rimljani su preuzeli Zevsa pod imenom Jupiter i jednoglavi orao postaje simbol rimske dr ave i vojnih legija. Pored konstantinovog stega. i skiptrom."Dajte caru carevo.opominje na ravnote u izme u ovekovih duhovnih i materijalnih potreba. na kome je stajao orao. Slika 5: Srpski tit. Sedeo je na svom prestolu na vrhu Olimpa sa sve njem munja u levoj. . kao simbol stare rimske dr avne vlasti. Dvoglavi orao Dvoglavi orao se pojavljuje najpre u Mesopotamiji petnaestak vekova pre Hrista. kao dipolni simbol starih religija. Ovakva verovanja su kulminirala u Zaratustrinom u enju da u vasioni dobri bog svetlosti Ahura Mazda ratuje sa bogom mraka Ahrimanom. u hri anskoj teologiji orao je znak Svetog Jovana Bogoslova i predstavlja duhovne visine do kojih se vinuo ovaj pisac Jevan elja i Apokalipse. Ovaj tip vizantijskog dvoglavog orla sa polura irenim krilima i opu tenim perima u heraldici se defini e kao dvoglavi orao u poletu (slike 6 i 7). u Vizantiji se u ranom periodu koristio i jednoglavi orao.

car Aleksije je eleo da i svom starijem bratu Isaku dodeli neku visoku titulu. ako car nije imao direktnog naslednika prestola. godine za prestolonaslednika uzeo svog zeta. najvi a titula posle carske. Despoti. Titula sevastokratora je bila najvi e dvorsko dostojanstvo. odredio je da ova titula bude iznad titule kesara. Specijalno za njega. veli anstveni. Slika 7: Dvoglavi orao Dimitrija Paleologa. Tako e. XV vek. U vremenu 1163-1204. Isklju ivo pravo raspolaganja titulama despota. a careva bra a i zetovi su imali titulu . sevastokratori i kesari nisu imali nikakve odre ene du nosti. a kako nije imao mu ke dece. godine posle Hrista) i vizantijske carske titule autokrator stvorio 1081. dobio sina. titule rimskih careva koju je uveo Oktavijan (car 31. Za njega je morala da se uvede nova. Pre njih. Aleksije I Komnin (car 1081-1118) je svom zetu Ni iforu Melisinu obe ao titulu kesara. godine pre do 14.sevastokratora. samo on je mogao da ih dodeljuje i oduzima. Stojan Novakovi nam obja njava da ime Aleksije poti e od re i sevast.previsoki. U toku borbe za presto. Kada je car Manojlo 1169.Slika 6: Vizantijski dvoglavi orao iz Mistre. godine titulu despota je nosio carev zet. promovisao je titulu despota. oduzeo je Beli titulu despota i dao mu titulu kesara. Despoti. ugarskog princa Belu Aleksija. Posle stupanja na presto. car Manojlo je 1163. U obnovljenom . godine. bila je kesar. sevastokratora i kesara je imao car. osim ako ih car ne po alje u neku naro itu misiju. vi a titula. Njihove titule su bile do ivotne. koji je postao kesar. po to je brat bli i rod od zeta. gr kog prevoda latinskog avgust (augustus . ali ne i nasledne. Po to je po dolasku na presto svojoj bra i Androniku i Isaku dodelio titule sevastokratora. koji je uz mala prilago avanja opstao sve do kraja Carstva 1453. od cezar. sve dok car Manojlo I Komnin (car 1143-1180) nije uveo titulu despota. sevastokratori i kesari Za jedan vek vladanja Vizantijom (1081-1185) Komnini su formirali sistem od tri najvi e dvorske titule. titule rimskih careva). i dodelio ju je bratu Isaku. XV vek. godine novu titulu sevastokratora. koja je po rangu bila izme u carske i sevastokratorske.

ali su boje inova ostale nepromenjene. sevastokratori i kesari su kao znak dostojanstva nosili i bogato ukra ena odela sa dvoglavim orlovima u krugovima. Tako. U XII i XIII veku ovi venci su nazivani stefanos (venac).Vizantijskom carstvu (1261-1453) najstariji carev sin je kao savladar nosio carsku titulu vasilevsa. prema Pseudo-Kodinu. . Sa strane steme visile su po dve niske od bisera i dragog kamenja koje se na gr kom zovu sije. svedo i nam poznati vizantolog Bo idar Ferjan i . i to spreda. kolo . ostali despoti sa samo jednom. koji su careva bra a ili zetovi. Despoti i sevastokratori su se rangirali i zavisnosti od srodstva prema caru. Slika 8: Car Jovan IV Kantakuzin. koji su se konusno su avali ka gornjoj strani. Stema je imala zlatan obru i luk koji ide od ela. a na starosrpskom oboci. dobijali carevi dalji ro aci i istaknuti velika i. veku nalazio veliki dragi kamen orfan (kamen "samac").stemu. nego zlatne vence bez sija. U obnovljenoj Vizantiji despoti carski sinovi su nosili stematogirione sa etiri kamare. a kesarske od zelenog brokata. U zavisnosti od ranga nosioca. a kasnije su dobili preciznije ime stematogirion (krunski venac). Trapezuntski carevi iz dinastije Komnina stajali su na crvenom jastuku. dolaze po rangu ispred despota. Znamenja cara i velikodostojnika Vizantijski car je nosio zatvorenu kupolastu krunu . atore.svod). Na vrhu luka se u XII-XII. carevu bra u. sedla itd. a sevastokratori sa jednom kamarom i to spreda (slika 9). stajali na crvenom jastuku sa zlatnim dvoglavim orlovima (slika 8). carevi sinovi. pozadi i sa strana . dobijale su uglavnom stare i dokazane vojskovo e. a ostali sinovi titulu despota. godine stematogirione sa etiri kamare . Ime su dobili od starosrpskih re i. koja je nastala od gr ke re i sa istim zna enjem. Uz vence. U doba dinastija Komnina i An ela (1081-1204) zlatom izvezeni dvoglavi orlovi su krasili ogrta e ovih velikodostojnika.krug i hazdei. urake i ostale lanove u e rodbine. Titulu kesara. preko temena do potiljka.nosili su despoti. a sevastokratori obi an venac bez kamara. ukoliko imaju despotsku titulu. da bi simboli ki prikazali kako se nadovezuju na Komnine. a slu i kao konstrukcija za kupolu od kadife.spreda.biserima i dragim kamenjem. despoti. godine. stematogirioni su imali etiri ili jednu zlatnu plo icu sa dragim kamenjem . a titulu sevastokratora su. koja je tako e ukra ena . a vizantijski carevi su posle 1261. sevastokratorske od plavog. Za vreme dinastije Paleologa zvanje despota se iri na zetove carske porodice. opet. Tokom vremena dvorski kostim i ceremonijal su se menjali i u XIV veku dvoglavi orlovi su se postavljali i na druge sve ane odore. . koji se u na im narodnim pesmama zovu kolaste azdije. Despoti i sevastokratori nisu nosili krune. hazdeja sve ano odelo.kamaru (gr . Pre 1204. koji je kasnije zamenjen krstom. Despotske kolaste azdije su bile od crvenog. Sve je bogato ukra eno biserima i dragim kamenjem.

branitelj. Na alost. kao i njihova bra a. za samo desetak godina. sa vencem na glavi. Pre Stefana Nemanje (veliki upan 1166-1190) Srbijom su vladali Uro I (veliki upan oko 1130-1145) i Uro II (veliki upan 11461155). stra ar. Ime Uro . pa i tri Nemanjina starija brata . ali su se nedavno pojavile dve rekonstrukcije (slike 10b i 10c). Jedini Nemanjin portret sa vladarskom insignijom je sa uvan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. koji vi e nije iv.Tihomir. Presto se nasle ivao po starom patrijarhalnom redu . Slika 9: Sevastokrator Konstantin Komnin. godine. za koji se smatra da je slikan 1233/1234. Posle njih. ali se kao titularno ime pojavljuje prvo kod velikih upana Uro a I i II. koje je ostalo do kraja dinastije. vo a. u borbi za presto upana u estvovalo je est kandidata: tri brata Uro a II . Iako je iveo u predheraldi ko doba. a i to je prvi po eo da nosi krunski venac. .posle smrti velikog upana vlast je prelazila na njegovu mla u bra u. Belo i Desa. Nemanja je za razvoj na ih dr avnih simbola zna ajan po tome to je umesto titularnog imena Uro uveo novo titularno ime Stefan. Nemanja je prikazan kao monah Sveti Simeon. Stracimir i Miroslav. na gr kom .Primislav. Nemanjini vladarski portreti nisu sa uvani. Verovatno su Nemanja i njegova bra a bili sinovi Uro a II. Venac se danas te ko vidi jer je izbledeo (slika 10a). koja su imala titulu kneza. godine veliki upan je postao Nemanja. a tek posle njih je dolazio na red najstariji iz naredne generacije.uvar.vreme Stefana Nemanje Od XI veka. Svetorodna dinastija Nemanji a (1166-1371) je prekinula tradicionalni patrijarhalni nasledni red i uvela primogenituru. Kona no. vladar Srbije je nosio titulu veliki upan. pa sve do po etka XIII stole a. bilo je u Srbiji poznato i ranije.Po eci srpske heraldi ke tradicijeke . 1166.

Odgovor na pitanje o poreklu Nemanjinog titularnog imena Stefan i venca nalazi se u njegovom susretu sa carem Manojlom koga je opisao Stefan Prvoven ani: I. od samog cara behu podarena´. ni sa srodnicima mojim po meni.Tebi budi i potomstvu tvojemu po tebi u vekove. govore i: . Levo . Kada se uzme u obzir da Manojlo isti e Nemanjino potomstvo. dade mu (Nemanji) zvanu Dubo icu. ni sa mnom. ali jo nije dat zadovoljavaju i odgovor. pobedio Uro a II. Stani a (izvor: Stevovi 1998: 39-40). Todorovi a (izvor: grupa autora 2000: naslovne korice). godine. ali do danas nije dato puno obja njenje. kakvog je ranije dobio i srpski vladar Mihailo (1053.crte S. I odvojiv mu od svoje zemlje.) od vizantijskog cara Konstantina Monomaha (car 1042-1054). Honijat svedo i da se godinu dana kasnije.Slika 10: Stefan Nemanja. Manojlo posle pobede nad Ma arima vratio u Carigrad sa ³ugarskim mladi ima i srpskim zarobljenicima´ u ³rasko nim odelima koja. Vizantijski car Manojlo je u bici na Tari 1150. ali jo nije utvr eno koji je to "carski in" Nemanja dobio. O ovom doga aju se mnogo raspravljalo. Zna se da je vizantijski car Manojlo Komnin dolazio u Ni 1163. posle ega je ovaj pristao na ve e vazalne obaveze nego ranije. odlikova ga carskim dostojanstvom i razli itim darovima. Desno . O susretu cara Manojla sa Nemanjom u blizini Ni a mnogo se raspravljalo. godine. titulu koju su dobijali i mleta ki du devi. onda mo e da se pretpostavi da je Nemanjina supruga Ana bila u sli nom stepenu srodstva sa carevom irom .crte D. blistavija no to prili i polo aju zarobljenika. 1151. ni s kim u zajednici. i daje mu na poklon deo svog carstva. Sredina . Konstantin Jire ek je pretpostavljao da je mogao biti in protostapara.originalna freska na ju noj kapeli Radoslavljeve priprate u Studenici. i da su titule sa korenom SEVAST dobili zet cari ine sestre i njegova bra a. zadiviv se mudrosti ovoga juno e.

Kada se sve ovo prostudira. kao kod nas u srednjem veku Previsoki. uveo jo tri visoke titule sa ovim korenom. U Rimu je carska titula avugust imala smisao veli anstva. Me utim. i da je Nemanja od cara Manojla dobio titulu SEVASTA. Kao latinsko AUGUSTUS i gr ko u po etku su davani samo vladaocima.porodicom. to ukazuje na to da je uz "carski in" dobio i "venac" i postao "vencoimeniti" ili "venconosac". car Aleksije. Ana Komnina navodi da je njen otac. ali mu je smisao: nepovredljivi. ali mo e se dalje pretpostaviti da se Nemanja tamo o enio Anom. verovatno. Nemanja bio me u srpskim taocima koji su 1151. na kome je. osim titule sevastokratora za svog brata. Zvanja PANIPERSEVASTA i SEVASTOKRATORA i ostala na taj na in. Na alost. ni kod Filoteja. A on prvi na ini to dostojanstvo op tim. oti li na kolovanje ili indoktrinaciju u Carigrad. Be sam objasnio da je sevast gr ki prevod od latinskog avgust (augustus). te je gr ki prevod SEVASTOS dobio zna enje koje se ne da doslovce prevesti. kao Toronita i njegova bra a. izlazi da je. oko 1234. a najmla i brat Nikifor . kao to je gore re eno. a u "razli ite darove" treba ubrojati krunski venac stefanos sa kojim je prikazan u ju noj kapeli Radoslavljeve priprate. kako izgleda unizio. a zvanje SEVASTA. koga prvi pominje Nikita Honijat povodom doga aja u Ra koj 1168. neka promeniv i. koji su uveli nove titule. ne bi trebalo zaboraviti da se to de ava u doba dinastije Komnina. a ni kod Porfirogenita ne postoji nikakvo dostojanstvo ili titula u kojima bi bila upotrebljena re SEVASTOS. on je sklopio. iako kao monah koji vi e nije iv. titulu protosevasta ("prvi sevast"). njegov brat Adrijan. . dobio je titulu panhipersevast ("iznad svih sevasta"). zet po sestri carevoj. poreklom iz neke otmene carigradske porodice. opet. Toronita. To se sla e sa Nemanjinim novim titularnim imenom Stefan Nemanja. Nemanja je posle nekoliko ratova sa starijom bra om (1155-1166) postao veliki upan i umesto starog titularnog imena Uro uzeo novo titularno ime Stefan.titulu sevasta. prikazan sa stematogirionom na glavi.Tako je ovu novinu u dostojanstvima izumeo moj otac. godine (slika 10). i darivanje Nemanje "carskim dostojanstvom".. O tekstu koji govori o tome "carski in" je svakako titula sevasta. koja je po rangu bila odmah posle kesara. Poslu ajmo re i same Ane Komnine: . neprikosnoveni. nijedan Nemanjin vladarski portret nije ostao sa uvan. U prilog tituli sevastokratora ide Nemanjin portret iz ju ne kapele Radoslavljeve priprate u Studenici. neka im imena sklopiv i. Jer su se SEVASTI pre zvali samo carevi. I to zvanje je kao titula samo CAREVIMA pripadalo. To potvr uje Manojlovo interesovanje za njihovo potomstvo. Stoga u starijih pisaca. Ne zna se koliko su taoci tamo ostali.. kakav su nosili vizantijski carski zetovi.

Odabrani spomenici srpskog prava. Stevovi Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y y y y y y y y y y Eusebius. Preporu ene Web stranice: Na zalost.Kao imendan svog titularnog imena Stefan. 1895. 1961. Velika gospoda sve srpske zemlje. Heraldi ki obi aji u Srba. S.. knjiga 26). Zbornik radova Filozofskog fakulteta XI. Ist.Sveti Simeon Miroto ivi. Starinar XII. 427 Jire ek. Novakovi . 39-44 Stevovi . Od Kne evine do Srpske Despotovine. Paris. Sevastokratori u Vizantiji. 28 Ferjan i . Prvi profesionalni kuvar do ao je u Rim 190. koga danas slavimo svakog devetog januara. Odraz kulta Sv. trenutno ne postoje! U najranijim vremenima Rimljani su iveli jednostavno i skromno. Vojska 138. Manastir Studenica. Veliki upan Uro II. M. K. 1934. Beograd: SANU grupa autora. Beograd.1926. 140-155 Schlumberger. na tre i dan Bo i a. Stevovi . akota. vo em. Lj. povr em. Lj. S. Uglavnom su se hranili ka om od bra na. J. i M. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije IV. G. a prva pekara otvorena je oko . Beograd. M. 1986. Beograd. 1. 45-55 Mandi . 21-37 Ka anin. Istorija Srba I. Nemanji i su za za titnika dinastije i Srbije uzeli svetog prvomu enika i arhi akona Stefana. 1971. godine pre n. istorija i predanje (zbornik me unarodnog nau nog skupa. M. J. Beograd: Prosveta Kali . 1998. A. Melanges d archèologie byzantine I.. Science héraldique.. Solovjev. Stefana u srpskoj srednjevekovnoj umetnosti. Beograd: SANU Gerola. S. 141-192 grupa autora. ribom i maslinovim uljem. Stefan Nemanja. Maksimovi . Veneto XCIII. Ljubomir S. 38-46 Vulson de Colombière. 1952.e. M. B. anak-Medi . 1986. i Bosni . u primeni i knji evnosti. Godi njica Nikole upi a VI. Beograd: SANU Ljubinkovi . Na e Videlo 1. Atti del R. Stefan Nemanja . Vita Constantini. 2000. L elemento araldico nel portolano di Angelino dall Orto. 1968. Paris. Todi . 1990. 1970. Carski in Stefana Nemanje. Zbornik radova Vizantolo kog instituta 12. B. Mandi . 1995. 1644. D. 1884.

a povra ali . Rim menja svoj na in ivota i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. godine pre na e ere. Kada ga je poslu itelj skru eno izvestio da mu je preostalo jo samo 10 miliona. govori nam podatak iz ivota uvenog rimskog rasipnika. od ega je najve u sumu utro io na ekstravagantne ve ere.200. godine pre Hrista.da bi jeli". Ovaj kvart u anti koj Pompeji bio je isklju ivo namenjen pekarstvu. koji je otkriven u jednoj ku i u Pompeji. te su mnogi od njih postali druga ija vrsta roblja robovi svojih stomaka. ovaj mu je rezignirano odgovorio: "Kako je mogu e da pravi gurman ivi u takvom siroma tvu?" Posle toga. ta zna dete ta je sto miliona Koliko je Seneka bio u pravu. pa ak i robovi. Sa leve strane vide se tri ogromna kamena rvnja koje su okretali magarci. doba najve e mo i i bogatstva. "da ne bi morao da sedi za obi nom . Bogati Rimljani su tada po eli da preteruju u svom rasipni tvu i ekstravagantnosti. Tako se dobijalo sve e bra no. Od I veka nove ere. uveni filozof Seneka je sarkasti no optu ivao svoje sugra ane "da su jeli do povra anja. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stru njaci u ovoj oblasti. U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. Apicije je izvr io samoubistvo. kulinara i sladokusca. koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija.

od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. krastavac. prokelj. dralove. kim. Izuzetna poslastica bili su slavuji.predjelo. argarepu. orahe. kesten. lo ijeg kvaliteta. zatim jabuke. mnogi za ini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati. seme pinije (pinjole). kada su otvorene pekare. patke. Od za ina. guske. rotkvu.labudove. Od vo a. bademe. kao i (danas) ukrasne ptice . za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogu nost da se najedu mesa. Kasnije. biljaka od kojih su pripremali variva. umbir. posebno su bili na ceni divlji veprovi. koprivu. kru ke. koje su tovili orasima. tre nje. osim doma ih. Posebno su bile me u sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. miro ija.trpezom". irom i kesenom i pripremali ih sa mlekom. karfiol. to se ti e mesa. U njoj se pripremala bra nena ka a. kori en je Rimljani su poznavali razne vrste u ku i obi nog pu anstva. a ta . jagnjetina. kupus. pasulj. urme. najvi e se koristila ov etina. blitvu. Iz prirode su uzimali zelje. salate ili za ine. a najvi e zastupljeni u kuhinjama bili su biber. jaretina. ljive. golubove. dinje i lubenice. flamingose. riba i vo e. . a religijske sve anosti na kojima su rtvovane ivotinje. afran. Od divlja i. Rimljani su rado jeli ivinsko i pti ije meso. crni i beli luk. ta bismo od ovoga sve jeli i pili. limun. endiviju. bob. per un. pe urke i druge jestive biljke. najvi e su koristili masline. Gajili su gra ak. a slu ili kao . gro e. mu mule. medom i makom. a poseban specijalitet predstavljali su puhovi. praziluk. tikvice. Siroma ni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. breskve. nojeve. pargle. so ivo. miloduh (selen). arti oke. so ivo. bob. nana. svinjetina i govedina.nikako Ru ni rvanj za mlevenje ita. kupovali su i hleb. koristili su i razne uvezene. Spremali su koko i. zatim meso mladih magaraca. nar. Zanimljivo. i to crni. drozdove i paunove. cimet. ze evi i srnda i. smokve.

zubataca. galebova i ostalih vodenih ptica. . kao i pu evi spremljeni sa vinom. Sir je po pravilu bio su en na dimu. rado su se jela jaja koko i. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme. mrene. male i slano konzervisane ribe. Od ostalih namirnica. fazana. dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre. a da bi se izbegle svakodnevne gu ve. tunja. paunova. na rimskoj trpezi su znale da se na u i abe. roba je nocu dopremana u grad. pa zatim mleko i sir krava.Na reljefu prikazan je prodavac povr a u Ostiji. rakova i ostriga. Tako e. luci grada Rima. dok su sitne poslastice predstavljali crv ci i skakavci. Maslac je bio nepoznat starim Latinima. Dok je obi an svet od plodova mora koristio jeftine. jegulja. ovaca i koza.

. . kr age. a izme u jela prste su prali miri ljavom vodom. kao i ostala italska plemena.Za pripremu hrane. razbla eno sir e. Osim hleba. pa su do tada. bakra. snegom ili ledom. pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka. Rimljani su prili no kasno upoznali pripremanje hleba. koja je i kasnije ostala glavna hrana u obi nom narodu. no evima i a kalicama od drveta. veliki kameni sto za pripremanje hrane. meda i oraha. Kada se i gde sve jelo i pilo Hrana se pripremala u kuhinji (lat. inije. dodatak imala latice ru a i ljubi ica.otuda dana nji naziv kulinarstvo). srebra i zlata). a e i pehare. Hleb su u po etku pripremali u vidu beskvasne lepinje. stakla. a u II veku pre n. zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom za ina. a neka specijalna su kao Presa za dobijanje maslinovog ulja.od srebra i zlata. Rimljani su pripremali kaldu.e. sokove. culina . Pri jelu slu ili su se ka ikama. Za pi e. Od itarica. najvi e je kori eno maslinovo ulje. jaja. koja je bila sme tena u podrumskim prostorijama. kojih je bilo oko 18 vrsta. a pili su i pivo. jeli bra nenu ka u sli nu palenti. Najradije su jeli prstima.. korisili su je am i p enicu koje su mleli na ru nim rvnjevima ili onim koje su pokretale ivotinje. a kasnije i u vodenicama. Proizvodili su ih od keramike. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pe enje u zidanim pe ima. zatim svinjska i gu ija mast kao i gove i. U njoj se nalazila zidana pe za hleb. bronze. ov iji i kozji loj. uzdignuto ognji te za kuvanje.vino kuvano sa medom. dok su kao aperitiv slu ili mulsum . Od stonog posu a upotrebljavali su plitke i duboke tanjire. Pili su ih razbla ena sa vodom. cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. u zavisnosti od statusa doma ina. kosti ili metala (bronze. koristili su mnogobrojna doma a i uvezena vina. Preko zime. a za najimu nije .

Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. glavni obrok bila ve era. od kojih je kod svih. sir. Apicijeve ili Trimalhionove. jaja. ili pak one ekstremne. (Ovo ne udi posebno. Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doru ak (iantaculum). masline. jer tako je npr. mogla je biti skromna i brzo se zavr iti. med. duga ka 40 i siroka 20 metara. Za ru ak. kao to su bile Neronove. so. u zavisnosti od okolnosti i dru tvenog polo aja.prim. ru ak (prandium) i ve eru (cena). pe urke.) Za doru ak koji se obavljao od 7 do 9 asova Rimljani su imali hleb. U dvori tu vile. riba. izme u 12 i 13 asova. ili su pak koristili ostatke ve ere. redakcije. kao i sve e i suvo vo e. Tako je svima jedini pravi obrok bila ve era i. koje su trajale do zore! . malo vina. nalazile su se ogromne posude za skladi tenje ovih te nosti. na stolu je esto bio hladan obrok: varivo.Seoska vila u Boskorealu. seljak ili patricij. bez obzira da li je obi an gra anin. vo e i vino. i kod dana njih Francuza .

Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa. pu evi. . sir. razno povr e. ribe. povr a. a pio se mulsum. a sve to sa raznovrsnim sosovima. koljke. riba. za koju su obi no pripremana hladna jela: jaja. vo e.Na reljefu je prikazana prodavnica ivine. Ve era je po injala posle 16 asova zakuskom. kao i sam in kupovine namirnica.

dok su ene i deca sedeli na klupama i stolicama. dok je narod jeo u kuhinji. robovi su nosili svojih gozbi i sve anosti. Upravo takvu jednu predstavu ovog bo anstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. kitari i fruli. Otmene ve ere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari. razli ita imena: jelono a. za titnika vina i vinogradarstva.. peva i. Pome aj biber.Apicija. pospi biberom i poslu i. pove i bra nom. Rimska poslu itelje. vinoto a ili pregustator . Jedan od estih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta (opominjala je da je ivot kratak i da zato treba u ivati) ili predstava boga Dionisa. da bi na goste moglo da se baca cve e. Prema vrsti aristokratija koristila ih je prilikom posla koji su obavljali. Jedna strana stola bila je slobodna za poslu ivanje.. lakardija i.rob koji je prvi probao sva jela i pi a. I. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u ku i i bila bogato ukra avana freskama i mozaicima. peva i. pro ek vino i sir e. med. Predjelo od kajsija O isti kajsije. glavno mesto zauzimao je sto i le ajevi oko njega. pa pore aj u posudu. Od name taja u trpezariji. . Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robovePozla eni srebrni pehari. suvu nanu.U bogatim rimskim ku ama jelo se slu ilo u trpezariji (triclinium). Tavanice su oblagane drvetom. Stavi malo ulja i ostavi da se kr ka na tihoj vatri. svira ice na harfi. presolac. ili su u njih bile ugra ene cev ice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi. Rimljani su jeli polule e i. stavi u hladnu vodu. uze emo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana . pelivani ili plesa ice. lica vegete! (ovo ne poku avajte sami kod ku e!) Da bismo bar delimi no upoznali rimsku kuhinju i uporedili onda nje i sada nje recepte. kao i za zabavlja e. zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana. od kojih je najcenjenija bila ru a. Kada proklju a. a preko leta u atrijumu. slonovom kosti ili tkaninom i esto su bile pokretne. i preru i preko kajsija.

med. sir eta. Priprema murine Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera. prelij preko komada noja i pospi biberom. sir eta. pe enog kima. sir e. urmi. Izvadi i prelij medom. meda. miloduha. to se ti e slatki a. kima. presolca i ulja. sir eta.Julijanova orba Potopi griz i kuvaj dok ne zavri. presolca i ulja.redakcija). pr enog badema. miloduha. Jelen u sosu Jelena skuvaj (! . vina i ulja. propr i i prelij sosom na injenim od bibera. suvog afrana. oko 170 g isitnjenog mesa. ubra. Poslastica od urmi O isti urme od ko tica. miloduha. nane. napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. seme komora a. presolca i cimeta. miloduh. Kuvani noj (!!! . luka. Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. sos se pravi od bibera. jaja. a zatim dodaj dva kuvana mozga. pospi biberom i slu i. presolca i ulja. mleko. presolca. Poslastica sa biberom Uzmi belo bra no i skuvaj ga u mleku kao gustu ka u. koljke Za koljke. sir eta. Poslastica sa pinjolama Za ovu poslasticu potrebni su ti orasi. mednog vina. meda. pr eni pinjoli. Izru i na poslu avnik pa. riblji rasol. vina.zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napravi sos od bibera. Odresci Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera. semena celera. semena celera. kada se ohladi. miloduha. suve nane. Poslastica sa suvim gro em Od testa napravi kola e u obliku drozdova i puni ih suvim gro em i orasima. meda. per una. . Sve to skuvaj i pove i bra nom. presolac i vino. a onda stavi ulje. biber i ulje. iseci na komade pa ispr i na ulju. biber. luka. meda. per una. urmi. suvih ljiva. nego su za zasla ivanje upotrebljavali med. pro eka. Posoli spolja i pr i u kuvanom medu. divlje kumine. Nisu poznavali e er.

a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom umancetu. ispod koga su bile stavljane. staro sto godina. crne suve ljive posute crvenim zrncima nara. Gozba za sva vremena Da bismo upotpunili sliku kuvarske ve tine i ma tovitosti anti kih kuvara. Na sto je izneto falernsko vino. od kojih je svaki bio predstavljen naro itim gurmanlukom: riba . da bi podra avale ar. Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom. rak . Zatim je dat znak za po etak gozbe i. pomenu emo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi: "Gomila robova sa ekivala je goste na ulazu u ku u i odvodila do kupatila.Rimski mozaik koji prikazuje naj e e kori ene ribe na trpezi. u li su drugi robovi nose i veliki poslu avnik na kome je bila drvena kvo ka nasa ena na jajima koja su li ila na paunova. neka vrsta trofeja sa dvanaest zodija kih znakova. Doma in se pravio kao da sumnja u njihovu sve inu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa. Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima za injenim medom i makom i kobasice koje su se pu ile na srebrnom ro tilju. dok su svira i gudili neku veselu muziku. zape a eno u amforama od debelog stakla. A zatim je do lo prvo glavno jelo ve eri. Zatim su do li drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je isto vino.sa dva barbuna. ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke.velikim .

. o ijim zubima su visile dve korpice od palminog li a prepune urmi. Zatim su usledila nova iznena enja: po to je opor veoma nesta nih lova kih pasa ujurio u sobu. Ugostiteljstvo u anti ko doba. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova.jastogom. Vajner. naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vru e kobasice i krvavice. E." Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y Apicije. i kljukana guska okru ena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom ve tinom napravio od svinjskog mesa.. Doma in je postao tu an i setan zbog vi e popijenog vina i po eo da govori o smrti. Beograd. Gozba je bila tek na polovini. Anti ki Rim. etiri satir ica sipalo je iz malih me ina pikantan sos na neke fine ribe. 1970. Beograd-Ljubljana. Za to vreme.. Ljubljana. Everyday Life in Ancient Rome. 1989. Zagreb. Satirikon. 1962. Neko je pao pod sto. . Cowell. Ko ak. On je zamahnuo no em i sna no ga zario vepru u slabinu. na doma inov znak u la su etiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja. 1967. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar. u stra noj brzini. Po to su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje. Grupa autora. 1976. F.. koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. doma in mu je. Ispod njega.. a zatim se neprimetno iskrao. R. Zagreb. nalazio se ogroman poslu avnik prepun ugojenih pili a i masne punjene svinjske maramice. tobo e. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica. i dunje na i kane bodljama da bi li ile na je eve.. 1961.gove om krmenadlom. Lovci su stajali okolo. Tada je uz zadivljene pokli e gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac. a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje. u le su sluge nose i na poslu avniku divovskog vepra. Petronije Arbiter. O kuvanju. Trimalhionova gozba. London. B. prave i se da je usli io molbe gostiju. tako da je izgledalo kao da plivaju u pli aku. I jo ostrige i pu evi pride. I ba kada je trebalo da bude ka njen zbog neoprostivog zaborava. a zatim opet ugojene koko ke sa punjenim gu ijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog bra na punjeni suvim gro em i orasima. spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove. Zatim je na sto stavljen pobedni ki trofej od kola a i vo a sa utim afranom. ivot u anti kom svetu. zaboravio da izvadi drob. bik .

Kod njega je 1899.edu/~mjw/recipes/ethnic/historical/ant-rom-coll. Po zavr etku studija. . godine.Preporu ene Web stranice: http://www-2. Reaktiviran je 1947. a definitivno je penzionisan 1955. Vasi se osloba a nastavni kih obaveza i posve uje du nostima u Muzeju. godine u Beogradu je uporedo predavao u II beogradskog gimnaziji i radio kao pomo nik u Narodnom muzeju. radio je najpre kao srednjo kolski nastavnik u unutra njosti.html http://www. a i kao oveka. ali je do 1941.html http://www. godine. Kako mla e generacije arheologa i studenata arheologije profesora Vasi a poznaju samo iz pri a. bio je u svakom pogledu izuzetna li nost. Od 1901.carthage. kod tada najve eg stru njaka za klasi nu arheologiju. godine u patrijarhalnoj porodici. Penzionisan je 1939.edu/~kelseydb/Exhibits/Food/text/industry.edu/outis/food. godine predaje arheologiju na Velikoj koli i jedan je od uvara Narodnog muzeja u Beogradu.com/romefood. predstavljamo ga kao nastavnika.umich.cmu. A. godine odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom Buktinja u kultu i umetnosti Grka. Dobio je stipendiju za studije arheologije u Berlinu i ve 1898. Posle zavr enog osnovnog kolovanja. godine. prvi srpski kolovani arheolog i pionir arheolo ke nauke. a od 1895. Posle Valtrovi evih intervencija. studirao je u Beogradu na Velikoj koli klasi nu filologiju i istoriju.html Miloje Vasi . godine radio kao honorarni nastavnik. Furtvenglera. tezu koja se i danas citira u stru noj literaturi.html http://www2. godine Vasi odlazi u Minhen. Za redovnog profesora izabran je 1922. Ro en je u Velikom Gradi tu 1869.cs. zbog nedostatka kadrova.crystalinks.

Istovremeno je stizao i da se bavi istorijom umetnosti. Najbezna ajnije arheolo ke predmete Vasi je kitio svojom posebnom pri om i ti nezaboravni ekskursi u inili su da jo vi e razumemo i zavolimo arheologiju. tako da bi uvek .Najplodniji period Vasi evog stvarala tva bio je kraj XIX i prva decenija XX veka. da organizuje slikarske izlo be i da bude redaktor na eg najzna ajnijeg arheolo kog asopisa Starinar. tka a ili nekog drugog zanatlije i da posmatramo ta i kako on radi. Na ispitima je postavljao bizarna pitanja i trebalo je shvatiti ta je time mislio da ka e. jer je on itao prevod jedne dobre istorije umetnosti. On je organizovao prva stru na arheolo ka istra ivanja u Srbiji. po ev od neolitske epohe do srpskog srednjeg veka. posmatramo i razmi ljamo. trebalo je odgovoriti da je crveno boja ivota i da su i Grci svoje mermerne statue bojili da bi izgledale ive. I ina e je voleo da se pravi eret. Uvek je govorio da treba da se zaustavimo kod grn ara. Na pitanje "Za to se karmini ete?". no ono to je bilo dragoceno jesu Vasi evi komentari. Predavanja profesora Vasi a nisu bila posebno zanimljiva. On nas je nau io da gledamo.

kada su u posetu do li sovjetski nau nici. Rado smo odlazili na njegove privatne asove. sa dubokim cipelama na nir. Neobi no je voleo gr ku. seo za katedru i njegov jedini komentar bio je da je normalno da deca sahranjuju roditelje. dok za rimsku nije imao ni sluha ni ljubavi. kao njegov profesor Furtvengler. kako je govorio i to na Bogoslovskom fakultetu gde se onda nalazila Vin anska zbirka. da je lepo to su do li. Prepri avao se doga aj koji se odigrao u Akademiji nauka. Vasi je bio od onih profesora kojih danas nema. Uvek odeven u besprekorno ispeglano odelo sa istom ko uljom i kravatom u koju je bila zabodena dijamantska igla. Neposredno posle tog doga aja imao je as i mi smo se pitali da li e ga odr ati. profesor Vasi bi odlazio u biblioteku i svakog studenta pitao ta radi. godine. kao doajen je trebalo da ka e par pohvalnih re i. govore i "kako li se zva e ona gospo a". Svoju veli inu i predanost poslu pokazao je i kada je njegov sin jedinac. a mi mla i bismo skakali sa svojih sedi ta i stali u stavu mirno. Vasi je. da nas po asti vir lama i pivom. jer se u nevezanom razgovoru sa profesorom Vasi em moglo mnogo nau iti i saznati. Vasi je u ao. kada su povodom njegovog penzionisanja itani govori. 1946. da bi prisustvovao. drugim re ima. On je po eo time. Ili. jer nije propustio ni jedan as ili seminar. u to vreme neizvodljivo. a kada je predsednik Akademije Beli poslao svoja kola i Vasi do ao. Vasi bi odlazio u etnju na Kalemegdan. Profesor Vasi bio je autoritativna li nost. Tada je itao svoje radove. iako je dobro znao njeno ime. komentarisao i uvek govorio da na alost ne mo e. neverovatno odan poslu. umro od neizle ive bolesti. ali da to to oni znaju. Kada bi ulazio u sobu. nije bilo potrebe da do u.ilas. Po to bi ostavio kaput i e ir. Vasi je u odgovoru odbrusio "Da sam znao da se govori itaju i ja bih ga napisao!". odrastao ovek. Lepota gr kih kipova i smisao Helena za lepotu bilo je ono to ga je odu evljavalo. . Mada ve star ovek u vreme kada je reaktiviran. Jedno vreme je dr ao posebne asove. koje su se caklile. bez obzira to je bio niskog rasta.zaboravljao ime tada nje ministarke Mitre Mitrovi . privatisime. ali da je stra no kad roditelji sahranjuju decu i otpo eo je sa predavanjem. otvorio bi vrata i za trenutak zastao. odnosno helensku kulturu. Voleo je i razumeo religiju i to ne samo gr ku. Po zavr etku rada . najpre zahtevao da mu se na e taksi. mi ve odavno znamo. Profesor Vasi bio je duhovit i nije imao dlake na jeziku ni pre. Bio je zainteresovan za svakog studenta. ve i srpsku i uvek je ukazivao na paganske crte u srpskoj religiji.a bio je ta an kao vajcarski sat. a ni posle rata. koju knjigu ita.

potom Rusijom i na kraju novom Jugoslavijom od koje je mnogo o ekivao. postigao je svojim otkri em Vin e. Njegova monografija i a i Lazarica i danas se koristi u nacionalnoj istoriji umetnosti. No. najpre velikim evropskim silama. Vasi je na sebe skrenuo pa nju i na e i strane nau ne javnosti. ne to manja. profesor Vasi je pre ao dug i trnovit put. U svojoj plodnoj karijeri. od srednjo kolskog nastavnika u unutra njosti. profesora gimnazije u Beogradu. ali je njeno datovanje uzburkalo celu arheolo ku javnost. Manje je poznato da je on bio i za etnik slovenske arheologije. dvema vrstama lupara nadenuo ime Lepas anatifera i Lepas ansifera. Sve ovo.Ve na po etku svoje nau ne karijere. Vasi je postigao zahvaljuju i predanom radu i ljubavi prema struci. dve vrste severnih gusaka. . Svojim acima uvek je govorio: "Rad. Od Jugoslovena. najve i uspeh i slavu. datuju i je kao jonsku koloniju u VI vek stare ere. belolika guska (Branta leucopsis). To se moglo objasniti na na in. koja je danas prerasla u Arheolo ku zbirku. donekle sli nih kanadskim guskama. S druge strane. prvobitno Vin anske zbirke. Vasi je od prvobitnog datovanja Vin e oti ao u drugu krajnost. rad i samo rad" i to je nama ostalo u pameti i kao amanet. ali i prou avanja srpske srednjovekovne arhitekture i istorije umetnosti. barnacle goose). Tako je Karl Line (Carolus Linnaeus) jo u XVIII veku. nazivaju se luparskim guskama (eng. prof. on je postao veliki Srbin i da bi "kontrirao" nema koj koli. dr Aleksandrina Cermanovi -Kuzmanovi Savremena biolo ka taksonomija poznaje nekoliko ivotinjskih vrsta koje u svom imenu nose se anje na jedno neobi no bi e. U slobodnom pervodu Lupar patkorodni i Lupar guskorodni. preko uvara Narodnog muzeja. da je profesor Vasi u svom ivotu vi e puta bio razo aran. Bilo je tragi no da jedan od najve ih evropskih arheologa do ivi sudbinu da bude izolovan i izop ten u na oj i evropskoj sredini. Profesor Vasi bio je i osniva arheolo ke zbirke Univerziteta. do profesora Univerziteta i akademika. jer se u njegovim prvim radovima videlo da u malenoj Srbiji izrasta vrstan stru njak.To su crna ili grivasta guska (Branta bernicla) i. dopunjenu predmetima sa istra ivanja mla ih nastavnika.

Odakle Lineu i drugim uglednim biolozima ideja da povezuju ko operne guske s luparima i brumbuljcima: sitnim, sesilnim ljuskarima, koji su uglavnom uveni po tome to se prilepljuju za korita brodova, usporavaju plovidbu i sekiraju mornare? Klju za ovu tajnu nije te ko na i. U nekim srednjovekovnim bestijarima (zoolo kim raspravama) mo e se na i opis bi a Ephemerus ili lupar-guske. Srednjovekovni rukopisi efemeruse opisuju kao morske ptice sli ne divljim guskama, neobi nog na ina razmno avanja (Guske efemerus treba razlikovati od efemerida (Ephemeridae), vrste kratkove nih vodenih insekata, kao i od efemerisa, astronomskih karti i dnevnika. Ove guske nemaju nikakve veze ak ni s memoarskom prozom akademika Dejana Medakovi a). Ove guske ne legu jaja, niti se gnjezde, ve pupe na borovini namo enoj u morskoj vodu. Na drvetu se prvo primete gumasti plikovi, koji potom o vrsnu i postanu sli ni ljuskarima luparima. Zatim se prilepak odvoji od drveta ostaju i da visi samo na jednoj niti, a istovremeno se oformi i kljun ptice koji proviruje iz koljke-lju ture. Kada ptici iznikne perje koljka se otvara i guska poleti, ili padne u vodu i zapliva (Slika 1). Ukoliko padne na zemlju umire. Srednjovekovni istra iva i putopisac Giraldus Cambrensis (D erald iz Velsa, 1146-1223), koji je pisao o lupar-guski, i zapravo dodao ovo bi e uobi ajenom srad aju srednjovekovnih bestijara, tvrdi da je li no video efemeruse: " esto sam sopstevenim o ima vi ao na morskoj obali na hiljade minijaturnih zametaka ovih ptica kako vise sa komada drveta; neke su bile pokrivene lju turama, a neke sasvim formirane".

Slika 1 Pogledajmo ima li jo nekih drevnijih podataka o ovoj udnoj guski? Jo u paleolitskoj umetnosti, u pe ini Tri brata u Francuskoj, postoji neve to urezan crte koji neki tuma e kao drvo s lupar-guskama. Na mezolitskim nalazi tima severne Evrope, a naro ito u grobovima kulture Maglemoze I (VIII milenijum pre n.e) esti grobni prilozi su upravo lju ture lupara i gu je kosti! Arheolozi su naravno tretirali ove nalaze kao ostatke odvojenih ivotinjske vrsta.

Prema njihovom neuverljivom tuma enju, guske su bile rtva u hrani, odnosno poputnina pokojniku, a lju ture lupara delovi ogrlica. U poznijoj fazi iste kulture (Maglemoze II/III sredina i kraj VI mlenijuma), na lokalitetu Erteböle u Danskoj, prona eno je jo nedvosmislenih dokaza o tome da su stanovnici drevne severne Evrope bili upoznati s lupar-guskama. U Ertebölu na severnom Jitlandu, na obali Limfjorda, otkrivena je velika humka puna koljki, kostiju i drugih arheolo kih nalaza. Radi se o lokalitetu tipa Kjökkenmöddinge (bukvalno prevedno kuhinjski otpad), zapravo o deponijama odnosno hrpama ostataka hrane mezolitskog stanovni tva, kao to su koljke, kosti, itd. Visok procenat koljki ine lju ture lupara, a me u kostima se, naravno, isti u ba gu je. tavi e, me u koljkama je na eno i mno tvo ko tanog oru ja i oru a. Na jednom harpunu, urezana je predstava drveta s koga vise udni vretenasti plodovi, od kojih su neki i s krilima. U neolitskim nalazi tima Evrope i Bliskog istoka, nisu prona eni nikakvi artefakti niti ivotinjski ostaci koji bi potvrdili da su neolitski zemljoradnici poznavali lupar-gusku. Prema nekim tuma enjima, ta guska se nije dala domestifikovati, dok drugi smatraju da efemerus nije mogao da uspeva u toplijem pojasu "plodnog polumeseca". U bronzano doba, me utim, nalazimo ponovo potvrde o guski-prilepku, i to ne samo u severnoj Evropi. Na srednjoevropskom bronzanom oru ju naro ito ma evima, koji su, kao predmet trgovine, bili i kulturna transmisija izmedju severne i ju ne Evrope, pojavjuju se geometrijski urezani ukrasi u obliku jelke i shematizovanih ptica koje lete u V formaciji (tzv. Tannenbaumschwerte).

Slika 2 Iz tog perioda poti u i prvi podaci o lupar-gusci u ju noj Evropi (Ima, dodu e, i nekih indicija da se za postojanje lupar-guske znalo i mnogo ranije, u drevnom Egiptu. O tome je pisala Prof. dr Pelagija von Vassily, poznati egiptolog s Univerziteta u Hamburgu (neobljavljena doktorska teza)). Predstava drveta s guskama nije retka u umetnosti bronzanog doba isto nog Mediterana, mada se ne mo e uvek sa sigurno u tvrditi da je re ba o guskama prilepcima. U nekim slu jevima, me utim, sasvim je jasno da je prikazana ba ta neobi na ptica. Na jednom kritskom sarkofagu naslikane su lupar-guske kako s drveta padaju u more, me u ribe i delfine (Slika 2).

Ne to mla i fragment keramike, koji je sam liman iskopao u Mikeni, jo je zanimljiviji (Slika 3). Na ulomku kerami kog pehara, ispod dr ke, naslikana je guska prilepak. Posebno je indikativno to to guska umesto nogu ima detaljno naslikane izra taje, tipi ne za lupare (Slika 4) (P. Costello, The Magic Zoo, London 1979. 135-147). Pa nju privla i i jedna slikana amfora na kojoj je predstavljeno drvo s koga uzle u guske; neke lete, dok druge proviruju iz duguljastih zamtuljaka u obliku vekne hleba, koji vise sa grana. Ispred drveta stoji ovek s podignutom rukom u stavu adoracije. Ova posuda prona ena je u Pilosu i uva se u tamo njem muzeju. Prema nekim tuma enjima, u emu je prednja io poznati istori ar gr ke religije Martin Nilsson, fragment iz Pilosa samo je ostatak drevnog minojskog kulta svetog drve a i svetih gajeva s adorantom, to je bila esta ikonografska shema na kritskim pe atima. S druge strane, sli nost s opisima luparguske isuvi e je velika da bi bila slu ajna. Mo da su, prema Slika 3 tome, bli a istini ona mi ljenja koja u efemerusu vide jedan od onih darova koje su Hiperborejci, narod Severa, svake godine slali, uvijene u slamu, Apolonovom svetili tu na Delosu. Ne treba zaboraviti da je Apolon u zemlju Hiperborejaca oti ao ko ijama koje su vukli labudovi (ili mo da ba i guske-efemerusi?). Legenda o tome da se ostareli Hiperborejci sami bacaju sa stene, tako e bi mogla biti mitska transpozicija neobi nog ra anja lupar-gusaka.

Slika 4 U antici, za udo, ima malo pomena o efemerusima. Ne spominje ih ak ni Plinije u svojoj Prirodnoj istoriji, gde je sakupljeno itavo prirodoslovno znanje tada njeg sveta. Ni Tacit u Germaniji, pa ni Cezar, dobro upoznat s severnim udesima ne spominju na u gusku. Samo se iz

jednog fragmenta kod Piteasa, gr kog moreplovca iz Masilije (Marselja), mo e zaklju iti da je znao za lupar-gusku. U svom delu O Okeanu, koje je opis njegove plovidbe u IV veku pre n.e. od Masilije do Norve ke, Britanije, Irske i Orknijskih ostrva Piteas veli: "U Tuli sunce nikada ne zalazi. Tamo nji stanovnici love ribu, a obo avaju drve e na ijim granama rastu ptice. Meso tih ptica ne jedu, ve , kada ptica padne, sahranjuju je s najve om pa njom kao da im je lan porodice." Izme u tih sporadi nih anti kih zapisa i srednjovekovnog izve taja D eralda iz Velsa, nedostaju bilo kakvi podaci o lupar-guskama. U XIII veku lupar-guske su, me utim, ve bile pred istrebljenjem. Njihovo meso, naime, bilo je veoma popularno - naro ito me u sve tenstvom po to se smatralo posnim. Oblaporni monasi zalju ili su da je lupar-guska vi e ljuskar nego ptica i da se, prema tome, slobodno mo e jesti i u vreme strogog posta. O tom pitanju raspravljano je na IV Lateranskom saboru 1215. godine, a papa Ino entije III uzalud je izdao i papsku bulu kojom se zabranjuje konzumiranje mesa guske prilepak u vreme posta. Bilo je ve dockan! Lupar-guske bile su gotovo istrebljene. Koju deceniju kasnije, polovinom XIII veka, svestrani i obrazovani nema ki car Fridrih II Hoen taufen, u svojoj uvenoj knjizi o sokolarstvu, tvrdi da tih gusaka nema. tavi e, nije mu po lo za rukom da nadje ni traga ovom bi u, iako je slao istra va e na daleki sever samo s tim zadatkom. Potonji istra iva i se povode za Fridrihom II, tvrde i da lupar-gusaka nema, ak i da je pri a o njima samo zabluda i mit. Arheologija, a posebno njena nova disciplina anarheologija, kao to smo videli, sasvim nedvosmisleno mo e da doka e da je neobi na lupar-guska postojala i da ju je, kao i mnoge druge vrste (spomenimo samo jednoroge), istrebila ljudska ruka, vo ena oblaporno u, gramzivo u i glupo u. A. Peragra

Predskazanja

Me u velikim delom stanovni tva Rimskog Carstva bilo je ra ireno verovanje da je sudbina pojedinaca i dr ave unapred odre ena, te da je budu e doga aje mogu e na nekin na in predskazati. Tako je, ba kao i kod savremenih ljudi, vladalo uverenje da razli ita znamenja najavljuju ishod budu ih povoljnih ili nepovoljnih de avanja. Jedini problem, kao i danas, bio je taj to bi punog smisla znamenja postojali svesni tek nakon to bi se ne eljeni doga aji - ve odigrali.

Izgled sarmatskog konjanika. prepoznatljiv po pancirnoj ko ulji od ko tanih plo ica, dugom konjani kom koplju i i kupastom lemu. ezdesetih godina IV veka te ko da je iko od podanika Carstva predose ao katastrofu koja e uslediti. ivot se odvijao sli nim tokom kao i predhodnih sedamdeset godina, a rimski carevi su manje-vi e uspe no branili granice dr ave od upada varvara i du Limesa podizali nova utvr enja. U gradovima su ljudi u ivali u trkama dvokolica, a seljaci su s mukom obra ivali zemlju i pla ali poreze. I dalje su trajala prepucavanja pagana i hri ana, pa i hri anskih frakcija me u sobom, a tu i tamo izbila bi i po koja pobuna. Me utim, veliki istori ar pozne antike Amijan Marcelin ka e da su se upravo u to vreme pojavila i prva znamenja propasti. (Naravno, ovo delo je napisano nekoliko godina nakon tih doga aja.) "Naime posle mnogih verodostojnih proro anstava proroka i gatara, po eli su da ska u psi i zavijaju vukovi, no ne ptice pevale su ne to alosno i pla no, a mutni izlasci sunca zatamljivali

su jutarnji sjaj. Vi ena je krava prese enog du nika kako mrtva le i, a njena smrt predskazivala je op tu nesre u". Kada su u Halkedonu razgra ivane zidine grada kako bi se od tog materijala napravila kupatila u Konstatinopolju, u temelju zida otkriven je pravougaoni kamen sa uklesanim stihovima: A kad rosne devojke kroz grad u igri okre u se veselo oven anim ulicama i kad zlosre ni zid bude odbrana banje tad e bezbrojna plemena iroko rasutih ljudi s oru jem pre i preko lepotokog Istra i razoriti skitska polja i mezijsku zemlju ali kad bezumnom nadom na Panoniju krenu to bi e kraj bitke i ivota im. Godine 372, zajedno sa notarom Teodorom, ve i broj ljudi je zatvoren i optu en za zaveru i pripremanje prevrata. Me u osumnji enima bili su Patricije i Hilarije, optu eni za proricanje uz pomo trono ca, u potazi za odgovorom ko e naslediti sada njeg cara. Jedan od odgovora je bio 5);. Ovo je trebalo da predstavlja prvi slog imena budu eg imperatora. Opet, drugi se odgovor sastojao iz stihova koji su predskazivali sudbinu zatvorenika, ali i imperatora:
Tvoja krv e biti osve ena, a njima besna Tisifona sprema gadan kraj dok Ares besni na Mimantovoj ravnici.

Car Valens se upravo zbog ovih stihova klonio planine Mimant u Maloj Aziji. Ipak, on gine u boju kod Hadrijanopolja, gde, nakon toga, pronalaze stari gr ki nadgrobni spomenik sa natpisom - Mimant. Katastrofa koja je usledila postala je velika fascinacija budu ih generacija. Po ev i od Gibona (XVIII vek) i njegovog dela, sve do na ih dana ova tema je stalno privla ila pa nju istra iva a pro losti.

koje su za nepunih sto godina u potpunosti izmenile sliku stare Evrope. kona no je otvorio vrata Carstva varvarskim najezdama. da li su . godine. Zbog toga ispravnije je zaklju iti da je s kraja IV veka po elo nestajanje Rimskog Carstva kao sveobuhvatne mediteransko-evropske civilizacije. Na ovom mestu trebalo bi re i da je to bila propast samo zapada. klju nog politi kog i ekonomskog faktora na itavom evroazijskom prostoru.Gotska porodica prilikom povla enja pred Hunima. Invazija ili odumiranje? Obi no se doga aji koji su usledili nakon hunskog upada u evropske stepe (ru enja velikih plemenskih saveza Gota. Stra an poraz rimske vojske nanet od strane gotsko-alanske koalicije. do ivljavaju i drasti ne promene. pa se na kraju razlikovala od poznog Carstva taman toliko koliko se i Dioklecijanova imperija razlikovala od Avgustove. sve do turskog osvajanja Konsatinopolja 1453. Postavlja se pitanje. migracija ovih varvara na teritoriju Rimskog Carstva i njihova pobeda nad rimskom carskom vojskom kod Hadrijanopolja) uzimaju kao klju na ta ka evropske istorije. U njihovom prevoznom sredstvu i odevanju nije postojalo ni ta specifi no to ih je razlikovalo od ostalih prekodunavskih varvara. a da je Imperija na istoku ivela mnogo du e.

Amijan Marcelin. povezivao uzroke propadanja sa vremenom dinastije Antonina. ili je odlu uju u ulogu u ovoj propasti imala ljudska pohlepa i sujeta. imao je savim druga ije gledi te. jedan od prvih istra iva a ovog problema (Propast i pad Rimske Imperije). Uzrocima koji e postati pokreta i de avanja izme u IV i VI veka. . dok drugi veruju da su spoljni faktori (varvari) bili od presudnog zna aja. Prvi smatraju da su uzroci propadanja bili ponajvi e unutra nje prirode. dr e i se prekretnica istorije koje ukazuju na kontinuitet Imperije na istoku. Savremeni istra iva i pozne antike podelili su se na osnovu gledi ta u dva ³tabora´. Bla eni Avgustin. ili kombinacija velikog broja uzroka. M.slom Imperije i poraz isto ne vojske kod Hadrijanopolja bili neizbe ni koraci posrnulog carstva. ije monumentalno delo i trag u razmi ljanju sledi i ovaj rad. ali i na transformaciju zapada u ranosrednjovekovna dru tva. Johns) The Later Roman Empire. Prili no rano su se pojavile (a neke jo uvek opstaju) takozvane "seed" teorije. do sada je najuspe nija sveobuhvatna studija D onsa (A. koje tragaju za uzrocima propasti u to daljoj pro losti i vremenu prosperiteta Imperije. Pri tome se nagla ava presudni uticaj jednog faktora. Tako je Gibon. koji je presudnu ulogu pridavao varvarizaciji Rimskog Carstva. Prva tuma enja javila su se kod savremenika i aktera ovih de avanja. ili se Germanima pripisuje prenagla ena uloga kao "grobarima" Zapadnog rimskog carstva. jedan od velikh teologa zapada i o evidaca invazije Vandala. koji su se odrekli dr avnih bogova. H. Preostali rimski pagani videli su uzroke propasti u hri anima. on tvrdi je da su sva de avanja deo velikog bo anskog plana i neizbe an korak ka silasku Nebeskog Jerusalima. Sa druge strane. U delu O Bo ijoj dr avi. esto se Rimsko Carstvo posmatra kao izolovani entitet. Piter Braun (Peter Brown) je u svojim radovima ignorisao pad Carstva i invaziju varvara. episkop Hipona. Treba pomenuti i mi ljenje istori ara Rostovceva. U svakom slu aju. kako je to zapazio jo o evidac i hroni ar ovih de avanja .

Unutra nje propadanje i transformacija Rimske Imperije bio je dugotrajan proces..Borba rimske vojske sa varvarima. tako da e biti lako zamisliti kako su se ose ali stanovnici (posebno pograni nih provincija) posle vi edecenijskih pritisaka. vina i ulja gradskoj sirotinji. proda carske dragulje i name taj iz palate! . termi i drugih javnih gra evina. godine. Tako. Glavobolje careva i podanika Ovaj odeljak je najrazumljiviji ljudima koji su poslednje dve decenije pro iveli u Srbiji. Spoljna trgovina bila je stalno u deficitu u odnosu na isto ne dr ave odakle su uvo ene luksuzne robe (tkanine. zbog ratova sa Markomanima i Kvadima 167. dragulji. Veliki broj istovetnih ili sli nih problema.. stotinama godina pritiskao je i podanike Rimske Imperije. Krajem IV veka ve i deo rimske vojske bio je slabog morala i lo e obu en za rat. skupe religiozne procesije i brojne igre koje su uveseljavale proleterijat. za ini. ve je filozof i imperator Marko Aurelije bio prinu en da. slonova a. a uz to su i la i velika rtvovanja. Prve naznake krize po ele su se ose ati nakon Hadrijanove vladavine.). Socijalni mir je kupovan velikim distribucijama ita. U tom vremenu nekontrolisano su se tro ila sredstva na obnovu i izgradnju hramova.

godine. Klju no ishodi te svih ovih neprilika bio je nedostatak javnog duha ili gra anske svesti. . Visoki porezi. u kome su. tzv. Rezultat je bio period koji se danas esto naziva vojnom anarhijom.ispo eno zemlji te. Tako. i 267. koja zagovara scenario po kojem je do lo do istrebljivanja najboljeg soja ljudi. biopoliti ka teorija. koji se esto manifetovao pasivno u stanovni tva u odnosu na sva klju na de avanja. epidemije malarije i kuge . Vekovima su nenaoru ani gra ani u ivali za titu rimske profesionalne armije. Posle pla anja svih poreza i nameta. spoljni i unutra nji sukobi. Tako je zapo ela germanizacija i varvarizacija armije. koje su esto bile popri te ratnih dejstava i epidemija bole tina. gde su Rimljani mirno posmatrali kako im varvari otimaju zemlju. Posledice su bile slabljenje centralne vlasti i odbrambene mo i dr ave. psiholo ka teorija predla e re enje po kome je jedan od presudnih uticaja bilo slabljenje morala ili "gubljenje nerava" stanovnika Carstva. godine skoro jedna etvrtina (!) itelja Carstva stradala je od ove zarazne bolesti. Ovo gledi te se posebno odnosi na na pograni ne provincije. Velikoj depopulaciji doprineli su i. seljacima i gradskoj sirotinji ostajalo je jako malo sredstava za brigu o vlastitoj porodici. u kojoj je veliki grad Aleksandrija izgubila dve tre ine stanovni tva.Vojni krugovi su iskoristili neefikasan sistem nasle ivanja carske vlasti kako bi njima pripala klju na uloga u ovim de avanjima. Pored toga. pominje se ak i uloga toksi nog olova koje je bilo prisutno u kuhinjskoj gle osanoj keramici i vodenim cevima! Kuga je u vi e navrata harala Rimskom Imperijom. koji su pritiskali stanovni tvo. od ak 27 imperatora za redom . proistekli su iz stalnog pove anja vojnog bud eta zbog estih ratova i invazija varvara. Na ovo gledi te se nadovezuje tzv. skoro neprekidni. Politi ko re enje za krizu stanovni tva prona eno je u obimnom prihvatanju varvara u carsku slu bu. Egzekucije i brojni gra anski ratovi prakti no su ostavili dr avu bez dru tvene elite. Neki nau nici misle da su faktori nezavisni od ljudi . a 180. Sli na po ast se dogodila u periodu izme u 252. koji su u velikoj meri smanjili broj kvalitetnih vojnika i civilnog stanovni tva. Ova pojava bila je masovna na zapadu. pojedini delovi Imperije postali su de facto varvarizovani jo pre nego to je Velika seoba stvarno po ela. to zna i da je veliki deo stanovni tva bio nesposoban za odbranu. Antropolo ke analize skeletnih osataka iz pozne antike u itavoj Evropi pokazuju da je smrtnost novoro ene i sasvim male dece prelazila 35%! Alternativna. postalo je uobi ajeno i izbegavanje osnovnih gra anskih du nosti. Otuda i ne udi to je i ukupni moral stanovni tva bio jako nizak. Izlaz iz te ke ekonomske i socijalne situacije Rim je prona ao u izrazitoj apsolutisti koj formi vladavine. to je dovelo do pove anja ionako velike smrtnosti dece stare do godinu dana. koji su stalno iveli pod razli itim vrstama pritisaka i u strepnji. Pored toga.klju ni u propasti Imperije. kao jedan od uzroka dugotrajne demografske krize. koja po inje sa Dioklecijanom godine 284.samo dva umrla prirodnom smr u.

Rivalstvo Zapada i Istoka. proisteklo iz razli itih jezi kih i kulturnih tradicija. Bastarni. preovladavao je razli iti tip ku ne arhitekture: zemunice i poluzemunice. Njihove plemenske dr ave sa kraljevima na elu. Na zapadu je ono bilo uglavnom koncentrisano u rukama malobrojne i mo ne aristokratije. Zbog velikih privrednih resursa istok je imao dovoljno novca da kupuje mir i novcem usmerava kretanje varvara ka zapadnim delovima Imperije. registrivanu na vi e hiljada lokaliteta. bogatstva su bila ravnomernije raspore ena me u gra anima.. kao rezultat razvijenijeg gradskog ivota i ve eg broja urbanih sredi ta. nadzemne ku e od drveta i blata. Arheolo ki tragovi pokazuju da su Goti i pored vladaju e uloge na ovom prostoru inili manjinu stanovni tva. okupljale su niz plemena razli ite etni ke pripadnosti. Materijalnu kulturu koja je pripadala ovim narodima. Sloveni. godine. Za ovu pri u klju an je ju ni deo evropskog Limesa. granica se pru ala uglavnom du toka Dunava. a u manjem broju i kamene gra evine. arheolozi su nazvali ernjahovskom kulturom po nalazi tu ernjahov u blizini Kijeva. Istok je imao daleko brojnije i bogatije stanovni tvo. Prikaz rimskog trijumfa nad varvarima na jednom sarkofagu iz III veka. godine. U svakom kraju ove ogromne teritorije. Na ovoj teritoriji nisu registrovani za eci urbanog ivota. sa kojima su se sukobi sti avali i razbuktavali vekovima. S one strane Dunava Mo e se re i da je Rimska Imperija bila sa svih strana okru ena potencijalnim neprijateljima. gde je postojao veliki broj srednjih zemljoposednika. Po ev i od prve polovine III veka. U zavisnosti od oblasti. odakle poti u varvari koji su potkopali mo Carstva. vladaju a vojno-politi ka uloga u ovim krajevima pripadala je isto nogermanskim plemenima. preovla ivao je neki drugi narod: Dako-Geti. Ve inu naselja predstavljala su sela u kojima je ivelo izme u 100 i 300 stanovnika. . Na istoku. kulminiralo je nakon formalne podele na isto ni i zapadni deo carstva 395. Prostor izme u donjeg Dunava i Dnjepra naseljavao je veliki broj varvarskih plemena udru enih u vi e velikih plemenskih saveza. gde su vladari obi no grcali u finansijskim problemima. Od rimskog napu tanja provincije Dakije 272.. Sarmati.

rotacionim rvnjevima. ratnika.Karta poznog Rimskog carstva i pojedinih varvarskih plemena u susedstvu. Arheolo ka istra ivanja prostora ernjahovske kulture pokazala su da je dominantna privredna grana stanovni tva bila proizvodnja itarica. kontrolisali su i trgovinu sa Rimljanima kojima su izvozili itarice. Ovo pitanje je umnogome povezano i sa dru tvenim i etni kim odnosima. vino. ali se iz istorijskih podataka mo e naslutiti njena zna ajna uloga. ali im je vojna nadmo obezbe ivala polo aj ekonomske i politi ke elite.). gde su. koje je snagom oru ja kontrolisalo ogroman prostor i druge plemenske zajednice. u zavisnosti od oblasti. stanovni tvo ovog prostora aktivno je u estvovalo u ratnim sukobima i plja ka kim pohodima okrenutim ka teritoriji Rimskog Carstva. uspevali da ekonomski i politi ki kontroli u ogromnu teritoriju Pirinejskog poluostrva. Nema sumnje da su na tom prostoru Germani predstavljali manjinu stanovni tva. sve tenika. a kupovali od njih . bar za jedan deo stanovni tva. Me utim. Ova proizvodna sredstva su uz grn arsko kolo bila najvi a tehni ka dostignu a ernjahovskog stanovni tva.uglavnom ulje. Pored toga. To ne zna i da se i ova germanska plemena nisu bavila zemljoradnjom. Mo e se pretpostaviti da su se Goti bavili ³parazitskom´ ekonomijom. odnosno eksploatacijom pot injenog stanovni tva (pre svega ernjahovskih plemena). gde su sa relativno malim brojem ljudi (oko 10%) naseljenim me u domoroda ko stanovni tvo. zanatlija i zemljoradnika. a proizvodnja hrane . Istra ivanje nekropola potvr uje slo enu socijalnu sliku sastavljenu od plemenske aristokratije. prete no ruralno stanovni tvo. . da bi se kasnije takav odnos preneo na lokalno rimsko provincijsko. krzna i sli ne proizvode. stanje se bitno pogor ava dolaskom isto nogermanskih plemena na Dnjestar i donji Dunav (230-260 g. Poljodelstvo je zna ajno bilo unapre eno upotrebom gvozdenog rala. U vremenu pre formiranja ernjahovske materijalne kulture. nametali vlast i terali lokalno stanovni tvo na savezni ke odnose. Sli an model vlasti uspostavili su zapadni Goti nakon naseljavanja u Hispaniji i Ju noj Galiji. staklo i druge luksuzne proizvode. Plja ka se kao oblik privre ivanja arheolo ki te ko mo e identifikovati.

9. Niz tragi nih doga aja po Carstvo zapo eo je napadom Huna na Alane . usledio je zajedni ki napad 372. Migracijama je zahva en ogroman prostor. od Markomana i Kvada pa sve do Crnog mora. Greutinzi su pod vo stvom Alateja i Safraka otpo eli povla enje prema Dnjestru. dana. zamolio cara .Hunski ratnik prema opisu Amijana Marcelina. ija se teritorija nalazila na na desnoj obali Dnjestra. kralja Hermanariha. Posle dugotrajnih borbi i smrti Hermanariha.. Nakon neuspe ne odbrane. jedan deo Teuringa se povukao u Karpate. Godine 378. Teuringa sa donjeg Dunava (ju ne oblasti ernjahovske kulture). jedan drugi plemenski savez. pod vo stvom Alaviva. meseca avgusta. dok je drugi. postavio je odbranu na Dnjestru i upravo ovi doga aji su ozna ili kraj ogromnog broja ernjahovskih naselja. U isto vreme. godine na plemenski savez Greutinga.sarmatski narod koji je iveo na levoj obali Dnjepra.. Nakon njihovog pokoravanja i prinudnog savezni tva sa Hunima. te samoubistva njegovog naslednika Vitimira.

avgusta. Desno krilo rimske konjice bilo je istureno. smrt je na ao i sam imperator. Usledio je period plja ki seoskih dobara i manjih utvrda. bio je pogre no obave ten od izvi a a da se broj varvara kre e oko 10. No. napustile su popri te bez borbe. rimska pe adija na la se uklje tena sa tri strane varvarima.preko dve tre ine poginulih rimskih vojnika! Osokoljeni ovom va nom pobedom. Levo krilo rimske vojske uspelo je da se probije do varvarskih kola. Na ovaj na in. . Ujedno. e u i gladi zbog usiljenog mar a i jakog sunca. 9. Procenjuje se da je ukupan broj Valensove vojske dosezao do oko 40. Upravo ovde. a na tom mestu je najve i deo rimske vojske stradao pod ki om varvarskih strela i kopalja. smatraju i pobedu unapred dobijenom. da nisu mogli nesmetano da barataju oru jem. sastavljene uglavnom od varvara.000. neki ljudi iz carevog okru enja podsticali su ga na borbu pre nego to stigne njegov savladar Gracijan. a ni da formiraju odbrambenu liniju. varvari su sve do 382. na oko 14 km udaljenosti od Hadrijanopolja (danas Jedrene u Turskoj). U tom trenutku. a Rimska vojska je bila pritisnuta umorom. a u pomo mu je krenuo i savladar Gracijan sa zapada. plja kali i ratovali po balkanskim provincijama. Do okr aja je do lo oko podneva. Njihova molba bila je prihva ena. U tom trenutku. bio je . Ljudi su bili me u sobom toliko zbijeni. Jedan deo vojske je ishitreno krenuo u borbu kad se pojavila i varvarska konjica Alteja i Safraka sa Hunima. kako bi obuzdao nemire. sa istoka je dolazio car sa vojskom. dok se ostatak zadr ao na teritoriji dana nje Rumunije.Valensa da ih primi na teritoriju Carstva. ali je ostatak konjice napustio bojno polje potisnut naletom varvarske konjice. savezni ke pomo ne jedinice.000. ne to kasnije. koji se vratio iz Male Azije. oni su iskoristili priliku i pre li reku bez dozvole. sve dok se nisu sporazumeli sa carem Teodosijem. Te ka situacija i glad u kojoj su se na li naterala ih je na pobunu protiv Rimljana. napadaju i bokove rimske vojske. Rimljani nisu ispo tovali dogovor. Rezultat bitke. pa umesto da do e do planske podele zemlje. dok je istovetan zahtev Greutinga odbijen. Tako velika gu va onemogu avala je bekstvo. dok se bojni poredak ostatka vojske (posebno levog krila). Ozbiljno izazvan. o ekuju i napad. varvarska konjica je jo uvek bila dosta udaljena od bojnog polja. deo stanovni tva ernjahovske kulture na ao se na teritoriji provincija Male Skitije i Druge Mezije. Pored toga. po elo je maltretiranje varvara od strane dr avnih slu benika. jako sporo formirao. katastrofalan po Rimljane. Valens. Carska vojska je zatekla varvare kako su rasporedili kola u krug.

Rimljani su napali i ako nisu formirali u potpunosti bojni red. U drugoj fazi.Prikaz bitke kod Hadrijanopolja. u bitku se uklju uje varvarska konjica koja uspe no . kada je do lo do napada rimljana varvarski kamp.

veka bio je ogroman. U tre oj fazi do lo je do opkoljavnja i potpunog uni tenja rimske pe adije. U svakom slu aju . Ukupna populacija varvara koji su u prvom naletu pre li na teritoriju Carstva maksimalno se procenjuje na 200. nekoliko godina neprestano plja kali sva mesta gde je moglo biti hrane i na taj na in obezbe ivali sve ostale materijalne potrebe.onih koji su ostali sa druge strane Dunava. bilo je i mirnih razdoblja u kojima je dolazilo do kontakata i uticaja starog provincijskog stanovni tva na varvare. No. Alana i Sveva. Dolazak u balkanske provincije nije promenio osnovno ekonomsko i dru tveno ustrojstvo ovih zajednica. Boravak ovih varvara irom provincija i stalni upadi na teritoriju Carstva . Rimska ekonomija. Pored toga. Kao i uvek u takvim situacijama. Varvarski prostor predstavljao je teritoriju odakle su se Rimljani snabdevali jeftinim sirovinama. Ekonomske sankcije koje je Valens uveo Gotima za nekoliko godina su gurnule ove narode u te ku bedu. godine bio je rezultat priznavanja fakti kog stanja. koji su u ve oj meri usvojili rimsku provincijalnu materijalnu kulturu. posebno su u negativnom smislu osetili stanovnici ruralnih sredina.000. Nakon dodeljivanja zemlje za naseljavanje. iako oronula. bitno su oslabili ljudski i odbrambeni potencijal podunavskih provincija. migriraju i ka za ti enim gradovima ili sigurnijim delovima Carstva. mada su najsposobnije jedinice brojale oko 194. i 382. varvari su imali jedino plja ku kao sigurnu granu privre ivanja. Sklapanje feodosa sa ovim narodima 380.000 ljudi. Razaranja i plja ke koje su karakterisale njihov dolazak i boravak na ovom prostoru naneli su prili ne tete lokalnom stanovni tvu i ekonomiji podunavskih provincija. . deo njih se verovatno okrenuo zemljoradnji i tradicionalnim zanatima. zbog gladi. godine.po obimu proizvodnje i prihodima. Ukupan vojni potencijal Imperije pred kraj 4. a potom su predstavljale skoro nenaseljenu tampon-zonu izme u Isto nog Carstva i Hunske dr ave. a bili su direktno pot injeni samo svojim vladarima. godine uzdrmali Zapadnu imperiju. po prelasku na teritoriju Carstva. preko kojih su odr avali odnose sa Carstvom. Najpre su. Galiji i Hispaniji.potiskuje i izbacuje iz borbe rimsku konjicu. Procenjuje se da je bilo oko 550. koji su 407. u kome su obe strane prona le interes i izlaz iz te ke situacije. Nije udno to su ove oblasti jako brzo dokraj ene od Atiline vojske.nadmo ni Kako bismo stekli to ta niju sliku o tada njoj situaciji. Odnos ove dve ekonomije bio je odnos centra i periferije. bila je superiorna u odnosu na itav varvarski prostor . ine i ih nesigurnim mestom za ivot i privre ivanje.000 ljudi. Doseljavanje novih stanovnika. bio oko 50. svi koji su bili u mogu nosti napu tali su nesigurne oblasti.000 vojnika. Upravo sa balkanskog prostora Goti su krenuli u razorni pohod prema Italiji. tokom koga je oplja kan i grad Rim 410. treba uporediti klju ne potencijale varvara sa Carstvom. Pripadnici ernjahovskih plemena su u ivali svojevsrnu autonomiju. dok je broj Vandala. a izvozili uglavnom luksuzniju robu.

Najpre. ne treba zanemariti i mogu nost da je pobuna Gota dobila obrise socijalne revolucije. rimski inovnici po eli su da izrabljuju i ikaniraju varvare. okren u se svom snagom protiv Rimljana. bez obzira na sve. Za to vojna premo nije iskori ena kasnije? Odgovor verovatno le i u politi kim ra unicama cara. godine). Zapad je morao da se brani sa obe strane granice. imali su i dovoljno svojih problema. o ajni ki se bore i na ivot i smrt. Zahvaljuju i takvoj politici Istoka. Valens je eleo slavu. Osim kra e granice. nesavladive zidine Carigrada bile su nepremostiva prepreka za sve napada e i odbrana isto nih provincija. Posle gubitka najbogatijih provincija severne Afrike od strane Vandala. a pored toga. to je bilo previ e za maloljudni i ekonomsko slabiji deo Carstva. gde su posle vi e poku aja . za to je do lo do poraza kod Hadrijanopolja? Radi se najpre o vremenu gde su. Sa Persijancima su Rimljani sa istoka izlazili mnogo lak e na kraj. prema kojima nisu bile primenjene ranije uobi ajne mere. primljen je jako veliki broj varvara sa porodicama. gde oni nisu smeli da se upuste u otvorenu bitku. Tokom vladavine Valensa i Valentinijana bilo je nekoliko velikih pobeda nad Sarmatima. Kvadima i drugim varvarima. godine na injen itav niz pogre nih odluka. Umesto toga. Nakon podele. ljudski faktor i motivisanost ratnika bili u prvom planu.Kada bi carevi koncentrisali dovoljan broj trupa. u kojoj su se ni i slojevi provincijskog stanovni tva (poput traga a za zlatnim icama . koji je eleo da zadr i Gote pod kontrolom kao deo vojnih jedinica i radne snage na Limesu. bez problema su izlazili na kraj sa varvarima. Rimljani ih nisu razbili u manje grupe koje bi bile pacifikovane i podlo ne br em uticaju nove sredine. da umesto da se stave u slu bu Carstva. gde je dolazilo do me usobne koordinacije i me usobnog pomaganja Istoka i Zapada.uspeli da osvoje Rim. Zapad je zbog mnogo du e grani ne linije bio izlo eniji napadima evropskih varvara. u krajnjoj liniji. Persijanci nisu imali migacijske te nje. od inovnika pa do samog cara. ali je tokom 376. sudbina Zapada vi e nije bila neizvesna. godine. Iz ovoga jasno sledi da sve unutra nje slabosti nisu dovoljan razlog za pad Imperije. uglavnom u onim provincijama koje su prethodno opusto ili. Sporna pitanja su esto re avana putem poslovi ne isto ne anti ke diplomatije. tako da nije ispo tovala dogovor o podeli zemlje. a sama bitka je lo e vo ena i pogubno strate ki postavljena. Rimska uprava je potcenila njihove organizacione i vojne sposobnosti. Dozvoljeno im je da zadr e unutra nju organizaciju i strukturu dru tva koju su doneli iz postojbine. Pored ovih pitanja. Sam Valens je izvodio borbena dejstva protiv zapadnih Gota na njihovoj teritoriji 368. gde je vlast pripadala njihovim kraljevima i plemenskim vo ama. te su ovakvi postupci naterali Gote. Ako su tako stajale stvari. Rimljani nisu nastupili sa jedinstvenom vojskom. Kada su po eli novi problemi nakon smrti cara Teodosija (395. Odbrana granica dobro je funkcionisala samo u jedinstvenom Carstvu. Goti su samo ve to skrenuti ka zapadnom delu Imperije. o igledno se vodilo ra una prevashodno o vlastitom interesu.

Sasvim je sigurno da su mnoge zna ajne odlike ivota u Rimskoj Imperiji: osnove rimskog prava.ca/department/history/muhlberger/orb/ barb.nipissingu. ije su plemenske dr ave predstavljale specifi an oblik politi ke.emayzine. pa su tamo nji stanovnici jo dugo iveli sa ose anjem da su podanici rimskih careva i Imperije. Romula Avgustula 476.wnec. Decline and Fall of the Roman Empire.html http://mars. Hermes i Alhermes ± kona no vi ste ti koji bi trebalo da mi date odgovor. Da ana i Slovena. crne rupe. Milin. etni ke i ekonomske organizacije.iz Trakije ili robova iz Rima) priklju ili varvarima. Fukoovo klatno. Oxford. Huni ili kasnije.roman-empire.html Materija se cepa.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell. godine. Amijan Marcelin. Beograd: Prosveta.htm http://ancienthistory.M.acnet.about.acnet. sve do arapske i slovenske invazije nije bilo zna ajnijih promena.com/lectures/romeco2.net/army/adrianople.nipissingu. Ovako kompleksna situacija navela je vedskog nau nika E. ekonomije.edu/grempel/courses/wc1/lectures/14romfell. Radivoje Arsi Zavod za za titu spomenika kulture Valjevo Crte e izradio: eljko Vitorovi Preporu ena literatura: y y y Jones.wnec.library/weekly/aa061901a. srednjovekovni Normani. Skiti.htm http://mars. .html http://www. dopunjavaju i time njihovo etni ko arenilo. E.ca/department/history/muhlberger/orb/lra.htm http://www. Lenrota da etni ki Gote protuma i kao konglomerat naroda Sarmata. 1988.com. Na Istoku. stavi tu ementaler i ispadaju kvarkovi. Later Roman Empire. pre svega iz ekonomskog interesa. pod vla u germanskih plemena.Umberto Eko. (Bilo koje izdanje) Preporu ene Web stranice: http://www. Istorija (prevod: M.htm http://www. 1964. 1998. dru tvene i crkvene organizacije.H. centrifugirani uran i ta sve ne! Tako i sa alhemijom. A. pre ivele propast poslednjeg rimskog imperatora Zapada. sli no savezima koje su stvarali Kelti. Gibbon. -. godina).

Spaljivanje njihovih drvenih la a "gr kom vatrom". najve eg i najja eg upori ta hri anstva. Iako popularan. Upoznavanje sa srednjovekovnim. keo ili u Egiptu kem. elementima koji zaslu uje da bude ogledalo du e. ne mo e se re i da je imao previ e onih koje je podu avao. Alhemi arski simboli za zlato i olovo. Dakle. 764. ni ta nije tako jednostavno kao to na prvi pogled izgleda. metal oko koga se vrti onaj prakti ni deo alhemije. Ono to je u Gr koj nazivano hemeja. Ipak. Pre dugo pri eljkivanog susreta. nego za brljanje po pesku. mnogo gore. tj. a iji se sastav. O ciljevima i metodama da i ne pri amo. da vidimo ta bi sa ogledalom du e. Jedan od prvih susreta sa gr kom hemijom Arapi su do iveli pri opsadi Konstantinopolja. postati najve e ime alhemije prvog milenijuma. iva. pa samim tim i alhemijskim. Verovatno ste pomislili na zlato. moja omiljena verzija je ona koja nas vra a u vreme Iznoguda i Haruna al Ra ida. u Arabiji tada dobija odre eni lan al i postaje al himija. bavi se "nau nim obrazovanjem" u Egiptu. pri a prva. lako zapaljivom sme om koju nije mogu e ugasiti vodom. Istini za volju. hermetika je ime dobila po Hermesu. zlato mo e mnogo toga. Logi no. gle uda. Ipak. trebalo bi da bude susret u koji ulazimo sa respektom. D afar al Sadik nije ba slutio da e to dete. . ni dan danas sa sigurno u ne zna. naravno. budimo neko vreme duhovi prosve enosti. na alost. U alhemiji. Ogledalce je. Nema sumnje da su se sa ostacima tradicije gr ke nauke Arapi susreli preko Egipta. ak ni o poreklu same re i alhemija ni danas ne postoji konsenzus me u planetarnim mudrim glavama.Homo hermeticus Samo je jedan me u hemijskim. Logi no je onda to mu pa nju potpuno zaokuplja dete vi e zainteresovano za svet mistike i nauke i vi esatno dru enje sa knjigama i spisima. D afar al Sadik. ali ne onom iz prethodne re enice. bitan lik rimskog panteona kome odgovara kolega Hermes iz helenskog. esti Imam i naslednik Muhamedovog zeta Alija. godina. Sirije i Persije. Ona se u alhemi arskim spisima ozna ava isto kao i planeta Merkur. Ustvari. a i onim starijim kolegama. Me utim. D abir ibn Hajan.Omnibus: Jedna od etapa u evoluciji coveka . nateralo je Arape da se upuste u ne to to su sami nazvali alhemijom. jo je mnogo. Bagdadski lopov Bagdad. Opet logi no. u normalnim okolnostima. Merkur je. jedini te ni metal ± mercurius.

Za njegovo pripremanje koristio je biljne i ivotinjske supstance. odnosno najja u poznatu kiselinu starog veka. hladno u. Osnovne ideje D abirovog opusa nadovezuju se na aleksandrijsku alhemiju i teorije Aristotela. Sre a njegova bila je i u tome to je iveo u vreme najve eg uspona Arapskog sveta. Na primer. sastoje od po dva od ovih principa koji odre uju karakteristike samog metala ± njihove spolja nje kvalitete. Jednostavno. vla nost i suvo u. ponovo zauzimaju bitno mesto u hijerarhiji 'metala'. To je bila razbla ena azotna kiselina. a .D abiru su u ruke dospele knjige i spisi koje su arapski trgovci vekovima prenosili iz Evrope i sa istoka. u zapadnom svetu kasnije poznatom kao Geber. pripisuje veliki broj knjiga napisanih u to vreme. i nije sve bilo ba tako jednostavno. D abiru se. D abir je dao veliki doprinos hemiji koju danas poznajemo. te se po tome razlikuje od ve ine svojih prethodnika. iva i sumpor. Detaljno je opisao amonijum hlorid. Tako i D abirovo poimanje materije obuhvata etiri principa: toplotu. pokazao kako se priprema olovno belilo. Poku avaju i da na e optimalan recept za pripremanje eliksira. unutra nji hladno a i suvo a. iji je aktivni lan bio i sam D abirov otac (Hajan). ta je onda potrebno za prevo enje srebra u zlato? Samo prevesti njegove unutra nje kvalitete u spolja nje. zar ne? Me utim. ibn Halduna. spolja nji kvaliteti zlata su toplota i vla nost. dok su preostala dva principa uro ena i predstavljaju unutra nje kvalitete. mada noviji podaci ukazuju da je deo knjiga napisan kasnije ± u IX i X veku i da autor nije jedan ovek nego grupa pripadnika muslimanskog pokreta zvanog Ismailija. transmutacije kako bi to alhemi ari rekli. Alhemi arski simboli za sumpor i ivu. a metali se. naravno. I D abir je smatrao da je iva su tinski metal zbog svoje te ne prirode i osobine da reflektuje sopstvenu okolinu. eherezade. D abir je smatrao da je za ovakve transformacije. ina e spolja nji kvaliteti srebra. neophodno prisustvo eliksira. tj. u stvari. destilovao sir e i dobio "jaku" sir etnu kiselinu. za koju je verovao da je barem potencijalno ja a od sir etne.

a zatim dodati sun er impregniran su ilom. Sledbenik D abira ibn Hajana bio je persijski alhemi ar Al Razi (850±925 g. poseduje boju zlata. Sa Al Razijem medicinski deo alhemije dobija na zna aju. Pou en neuspesima ranijih vekova. te je po tome bio i ostao izuzetak me u alhemi arima. Tako je ve tada. vla nost e biti potpuno spaljena. zahvaljuju i Al Raziju. Alhemi arski simbol za srebro. vodu i zemlju. bio poznat na in za pripremanje gipsa i njegova upotreba za fiksiranje slomljenih kostiju. evo recepta za izolovanje hladno e koji navodi The Historical Background of Chemistry: Sipati vodu u tikvu i dodati supstancu koja poseduje izra enu suvo u. neobi no sagorljiv. na alost. Kao proizvodi destilacije uvek se javljaju gas. jedan od najzna ajnijih lekara u vreme izme u anti kog perioda i ra anja moderne nauke. Sve to je trebalo uraditi svodilo se na odre ivanje odnosa u kom treba pome ati ivu i sumpor (bilo po principima numerologije ili prakti no ± mnogobrojnim destilacijama) i na taj na in dobiti bilo koji drugi metal. D abir je napravio mnogobrojne aparate i posude svestrano kori ene od tada njih alhemi ara. Zahvalnost za to dugujemo pre svega Albertusu Magnusu. dodati nov impregniran sun er u destilat i ponoviti destilaciju. poznat pod imenom Avicena. ve sama ideja alhemije. Valjalo je sa ekati jo barem dva veka da se u glavama evropskih mudrija a iskristali e koncept eksperimenta i da neko po ne sa prevo enjem arapskih i anti kih tekstova. "metalna tela" ili kovne supstance i "tela" ± minerale ili supstance koje se pri kovanju pretvaraju u prah. nisu ni sir e. Ovo skretanje alhemije ka medicini nastavio je i Persijanac ibn Sina (979 ± 1034 g. Za dobijanje hladno e neophodno je sedamsto ovakvih destilacija. Razdvajajanjem toplote od hladno e i vla nosti od suvo e otvaraju se mogu nosti za dalje kombinacije u odgovaraju im proporcijama. Osim toga. zapaljiva materija. U tada njoj Evropi. Primera radi. bili i nau nici i tehnolozi. a od vode e ostati jedino izolovana hladno a. kao to je sumpor ili ne to sli no. nije bilo nikoga ko bi to znao da ceni. I Rod eru Bekonu tako e. destilovati ponovo. Najvrednije nasle e koje su nam ostavili. Sumpor. Tajna uspeha le i u velikom broju ponavljanja. vatru.). Alhemija se po etkom XIII veka vra a na prostore na eg kontinenta. kod Evropljana poznat kao Razes. nije verovao u mogu nost dobijanja zlata iz drugih metala.). ipak. klasifikovao je supstance na "duhove" ili supstance koje potpuno isparavaju u vatri. ni gips. Tako e vla nost vode biti osu ena suvo om (sumpora) i toplotom vatre neophodne za destilaciju.du u zadr ava u unutra njosti nedostupnu o ima drugih. U D abirovim radovima opisane su destilacije velikog broja supstanci ivotinjskog porekla. oveku koji je jo za ivota stekao atribut magnus (veliki). nesumnjivo. te nost i suvi ostatak koji odgovaraju principu etiri elementa i predstavljaju vazduh. . Kao rezultat velikog laboratorijskog iskustva. Arapski alhemi ari su. Vodu treba prvo samu destilovati sedamdeset puta.

tj. Isparava i prodire do ivica tela. Verovalo se da ako jede zlato. iri maglovito. naravno. zlato je najvrednija postoje a stvar.Umetni ka predstava jedne alhemi arske "laboratorije". koje nakon toga postaje podmla eno. kao vetrom no ena ki a. ne zna i da tamo nji alhemi ari nisu poku avali da u "laboratorijama" smu kaju zlato. seda kosa ponovo potamni. ovek postaje besmrtan sa gotovo neograni enim mogu nostima. To. O tome svedo i slede i odlomak iz The Historical Background of Chemistry: Dugove nost je od primarne va nosti za kona ni trijumf. Zlatni prah se. nego da ih je ono interesovalo najvi e iz gastronomskih razloga. nakon ega bi usledila odgovaraju a nagrada. Zemlja. . putuju i kroz sva godi nja doba. Elixir Vitae i kamen mudrosti Kineske vladare je alhemija interesovala mnogo vi e kao umetnost pravljenja eliksira besmrtnosti nego kao ansa za relativno jeftino boga enje. nakon prispe a u pet unutra njih organa. kao ponuda vladarima za "prilog uz ve eru". ocrtava granice i defini e pravila za po tovanje. Kao nekvarljivo. novi zubi rastu na mestu ispalih. Hrane i se zlatom posti e se dugove nost.

istim sledom bi trebalo da se de avaju i promene u makrokosmosu. Ponekad je sledilo i finalno dobijanje sjaja i i enje dobijenog zlata ili iosis.. telo umire ostavljaju i seme koje pod dejstvom duha brojnim promenama posti e savr enstvo sopstvene vrste.e. 300 g. Zato je prvo neophodno "ubiti" metal sa kojim se radi. ili kamen mudrosti. Ono to je kasnije nazvano eliksir.) i nazvao je tinkturom.Starac e ponovo postati mladi . koristili su jo u Aleksandriji krajem stare i po etkom nove ere. predmet bezbrojnih oblika. Na postojanje supstance koja ubrzava ovakve procese prvi je konkretno ukazao Zosimos od Panopolisa (ca. U mikrokosmosu. nisu obe avale ve iti ivot. dragoceni predmet. bez prisustva boja. a bez oblika. razume re i koje se odnose na njega. Kako religije u Kini. uni titi njegove osnovne metalne karakteristike tako da postane crn. sumpor. . Da bi sve ovo i lo mnogo br e dodavane su "klice" srebra i zlata u odgovaraju im koracima. Imaju i u vidu da su kao osnovne supstance za pripremanje eliksira kori eni iva. Drugo esto upotrebljavano ime u to vreme je bilo "prah" odnosno xerion to arapskim dodatkom lana al i transformacijom u latinskom prelazi u elixir. mora se priznati da podatak da je nekoliko vladara umrlo od posledica trovanja i ne zvu i neobi no. Ova faza u pravljenju zlata zvala se Proces sublimacije.n. bilo je svojstveno tada njim alhemi arima. Ovakvim promenama ovek postaje imun na neda e ivota. postaje en-jen (pravi ovek). mada ne pod navedenim imenom. za razliku od zapadnih religija.. okretanje alhemiji u nadi da ona mo e pomo i u ostvarivanju besmrtnosti deluje potpuno logi no. Mi ljenje da se promene u makrokosmosu ponavljaju i u mikrokosmosu predstavljenom ivim bi ima. ili kamen mudrosti ime je istaknuta neorganska priroda i sposobnost ovakve supstance da izvr i finalnu transformaciju. i samo onaj ko zna kako se spravlja Kamen mudrosti. Logi no. I junak na e prve pri e je verovao u mogu nosti eliksira odnosno kako Elijade navodi: . tj. u biljkama i ivotinjama.. tj. Sledilo je izbeljivanje ili leucosis (dobijanje srebra) i zatim dobijanje zlata ("po u ivanje") ili xanthosis. olovo i srebro.ovog kamena to nije kamen. a bez ikakve vrednosti. tog neznanca koga svi poznaju. Verovalo se i da je duh sastavni deo svih stvari i da promene nastaju delovanjem duha na telo.. staroj eni e se vratiti devoja tvo. melanosis.

dosta toga polazilo za rukom. ali o tome u slede oj pri i. nalazi odgovor na pitanja ivota. kao ni kod-brejkerima na engleskom dvoru ne to kasnije. imao je ambiciju da od Praga napravi alhemijsko udo. Kad je Edvard Keli. po njemu. Bez obzira na manuskript.). ukazao na postojanje manuskripta u kom se. Ka u da je imao li nu biblioteku od 6000 naslova koju su mu jednom prilikom zajedno sa ku om spalili zemljaci. sli no Aviceni pet vekova ranije. verovatno. nego da priprema lekove protiv svakojakih bolesti. Vaseljene i svega ostalog. zlatni grad i dobro mu je i lo. Cilj alhemije. eliksir dobija i ire zna enje. a ba kao ni kriptoanaliti arima CIA-e 400 godina posle Dija (u pitanju je uveni Vojni ev manuskript (Voynich)). postavljene na konceptima bliskim konceptima moderne hemije. Tada nji car Bohemije. A za sve to vreme u visokom dru tvu jako dobro instalirani alhemi ari poku avaju da osnuju sopstevnu imperiju. U XVI veku osim razvoja medicinskog pravca alhemije dolazi i do pravog procvata ezoteri ne strane alhemije. Galilej demonstrira kako bi eksperiment mogao imati nekakve veze sa naukom i kako bi na tom konceptu valjalo raditi. Diju i Keliju nije uspelo da D on Di (1527-1608). engleski matemati ar. Ka u da je Frensis Drejk na svojim putovanjima koristio navigacionu opremu koju je konstruisao D on Di. Filipus Teofrastus Bombastus von Hohenhajm (1493 ± 1541 g. nije bio da otkriva tehniku transmutacije. bio je D on Di (1527 ± 1608 g. ekspir pi e o Romeu i Juliji. . Tako e ka u i da ga je kraljica Elizabeta posebno simpatisala i da mu je malo toga bilo uskra eno. skre e alhemiju od pravljenja zlata ka medicini. svodili pod arlatanstvo. a prohtevi mu nisu bili mali. ako izuzmemo gore pomenute alhemi are. Di se razumeo u mnogo toga. koji je sam sebe nazvao Paracelzus. Rudolf je bez problema izdvojio 14. ipak.Sa razvojem "medicinskog" pravca alhemije. de ifruju tekst. Alhemijsko carstvo XVI i po etak XVII veka u Evropi po mnogim parametrima predstavljaju krajnje interesantan period istorije ove na e nazovi civilizacije. Luter uspeva da pocepa dobar deo kontinenta na dva suprotstavljena bloka i izazove stogodi nji rat. 1582.). Dijev saradnik. ordana Bruna i veliki broj ve tica oba pola Inkvizicija pretvara u neprijatne uspomene i gust dim. Diju je. Klju no ime ove pri e. godine D on Di iz Londona odlazi na privremeni rad u Prag. Da li ga je na ao? Sam je verovao da jeste iako su pedesetak godina kasnije njegove radove. te on ceo svoj radni vek posve uje traganju za kamenom mudrosti u svojstvu eliksira ivota.000 dukata i kupio im neophodnu literaturu. Rudolf II.

umetnike. bio dobar strate ki potez. nude mu perspektivan alhemijski program i nagovaraju ga da se o eni engleskom princezom jer bi to. Me utim. Majer. ko je Kristijan Rozenkrojc? Na ovo pitanje u. Katoli kom jugu se ideja i nije preterano dopala. engleski v. legende o hermeticizmu i rozenkrojcerima. godine isto kao i njegov "veliki vezir". behu potpuno uni tene. te odlaze kod mladog princa Frederika V (Hajdelberg). Me utim. Mihaela Majera i Johana Andree. samo slegnuti ramenima i uputiti vas na majstore igre kakvi su. ali i talentovane varalice. uspe no je dovr io svoj projekat sa.Pre nego to se Di pred kraj svog ivota vratio u Englesku. . Knjigu je. u neku ruku. po njihovom mi ljenju. i sami pretpostavljate gore pomenuti mlado enja uz "skromnu" pomo svojih savetnika Majera i Andree pobe uje na izborima. Hajdelberg postaje alhemijski centar sveta i pravi magnet za ljude od nauke. u enici su bili jo ambiciozniji od u itelja. nadaleko uvene ne zbog samog ina ve zbog alegorijskog pamfleta koji je opisuje ± Alhemijsko ven anje Kristijana Rozenkrojca. Svita se seli u Prag i Majer postaje premijer. nadalje alhemija i rozenkrojcerijanstvo idu ruku pod ruku. pa su nastavili sa pripremama za stogodi nji rat. najve im impakt faktorom ± alhemijsko obrazovanje dvojice talentovanih asistenata. kraj ove pri e istovremeno je po etak jedne druge legende. Svi uslovi za nastanak alhemijske imperije su tu. recimo. dodu e. filozofe. a sa njima i snovi o jednom boljem svetu. Frederik prihvata sve ponu ene predloge i eto svadbe. Na mestu gde je Majer okon ao karijeru danas se nalazi Ulica alhemi ara. Alhemi arske laboratorije. Pretpostavka da e Englezi prisko iti u pomo ako Habsburgovci napadnu Prag be e razumna. Bilo kako bilo. kralj.d. Frederik V je ubijen je u Pragu 1619. verovatno. ipak. napisao Johan Andrea. ispostavilo se da je ovo. pa neka vas oni li no zbunjuju svojim idejama i interpretacijama. bio ra un bez kr mara. ali potpuno pogre na. Car Frederik i alhemijska imperija nisu potrajali ni godinu dana. koji je. Kao to ve . verovatno. Umberto Eko i Herman Hese. bez sumnje. pa su raspisani izbori za novog cara (takav be e obi aj u Severnoj Ligi). Kr mar je u ovom slu aju bio D ejms. Me utim. potrajao samo trideset godina. Po svemu sude i. Ne to kasnije umire Rudolf II.

Stoga su alhemi ari stvorili svoj sistem znakova i tajni jezik komunikacije. teta to nije mogla da potraje. mislim da bi trebalo razmisliti o interesantnoj pojavi da klju ni lik zlatnog doba alhemije nije imao ama ba ni ta sa retortama i aparatima za destilaciju. prst sudbine je uredio da me u vojnicima koji su 1619. Nau na knjiga. alhemija je bila jedna valjana philosophia naturalis svoga vremena. Herman Hese. trodimenzionalnog prostora i mehanicisti kog determinizma. O igledno. Istina malo su preterali u kriptovanju sopstvenih ideja. The Historical Background of Chemistry. Uzgred. Pre nego to stavim ta ku na pri u i lukavo izbegnem pripovedanje legende. Leicester. prizna ete. ta vi e. Inkvizicija nije imala ba puno razumevanja za takve ideje. Henry M. ta transmutacija oveka mo e odvesti prili no daleko.levity. dok su grobari prvoborci industrijske revolucije. 1968. Mircea Eliade. 1983. Ideja alhemije je transmutacija. Preporu ene Web stranice: http://www. du e. izvor sveg alhemijskog u enja. najbolji engleski matemati ar svog vremena. New York. Alhemija nije izdr ala pojavu diferencijalnih jedna ina. Kako ka e Corpus Hermeticum. Kratka istorija hemije. pa su. Igra staklenih perli. Umberto Eko. Beograd. Kova i i alkemi ari.Prikaz pe i za destilaciju. Dover Publications. Ironija je u tome to je i Njutn u svojoj laboratoriji poku avao od jeftinog metala da napravi zlato. Nagradno pitanje ± Ko je ubio Mihaela Majera? Tatjana Damjanovi Hemijski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y Isak Asimov. Njutn i Lajbnic.com/alchemy Preporu ena kompjuterska igra: Zork Nemesis . godine osvojili Prag bude i jedan dvadesettrogodi nji Francuz ± Rene Dekart. ak do bo anskih visina jer " ovek je brat bo iji". Grafi ki zavod Hrvatske. Di je bio matemati ar. alhemiju nema puno smisla posmatrati samo kroz njenu egzoteri nu varijantu. odnosno medicinu. vi e vremena provodili u de ifrovanju tekstova nego u laboratorijama. pre svega. Ubice se zovu Dekart. projekat na kom svi manje-vi e i dan danas radimo. ponekad. Sve u svemu. to je. Fukoovo klatno. Jasno. transmutaciju materije koja vremenom izrasta u dana nju hemiju. 1971.

najvi e ponose onim za ta nisu zaslu ni (setimo se samo koliko smo se nekada ponosili "na om" razu enom obalom). formiraju se i proveravaju hipoteze. svojevrsna paradigma te teorijske revolucije u arheologiji. Tako i arheolozi. kulturnoistorijskoj arheologiji. svojevremeno. mogli bi se uporediti s odnosom erloka Holmsa prema Lestrejdu ili Herkula Poaroa prema sirotom inspektoru D apu. si u ni tragovi. Intelektualni prezir i nau na superiornost koju su predstavnici nove arheologije pokazivali prema tradicionalnoj. kao to su erlok Holms. ili Herkul Poaro i gospo ica Marpl . naoko nebitni. koji postepeno vode do rekonstrukcije pro losti. Shanks) u svojoj knjizi Isku avanje pro losti.junaci Agate Kristi . Iako su hronolo ki prethodili procesnoj ili novoj arheologiji. Upotrebljavaju se komplikovane forenzi ke metode. o emu govori Majkl enks (M.imaju po svom metodu dosta sli nosti sa onim teorijskim i metodolo kim inovacijama za koje su se. zalagali pobornici. erlok Holms. Holmsovo superiorno analiti ko i deduktivno zaklju ivanje suprotstavljeno je konzervativnom policiskom ablonu . Konana Dojla. isti u da njihov posao ima izvesnih sli nosti s detektivskim: otkrivaju se. s prili nim ponosom. obi no. "nove arheologije". Moglo bi se ak re i da su detektivi sa svojim deduktivnim razmi ljanjima. uveni detektivi iz romana. koja su potpuna suprotnost "tradicionalnim i konzervativnim metodama" zvani ne policije. ovi knji evni likovi kao da su najavljivali va an teorijski preokret koji se u arheologiji dogodio krajem ezdesetih godina pro log veka.Arheologija iz romana Ljudi se. pribegava se zaklju ivanju (induktivnom i deduktivnom). sada ve vreme ne.

inspektora Lestrejda koga veliki detektiv iz Bejker strita otvoreno omalova ava.e Hadson). Dovoljno je pogledati samo jedan slu aj .Znate moj metod . Njegov stan u Bejker stritu 221b. unela mno tvo "trica i ku ina" u arheologiju. Jednim drugim povodom rekao je: "sitnice su apsolutno najva nije".neumoljivo trijumfuju nad sumornom rutinom vi eg inspektora D apa iz Skotland Jarda.Misterija u Boskombskoj dolini. Poarove male sive elije. naizgled nebitni. da bi se uvidele udesne sli nosti izme u Holmsovog metoda i proklamovanih ciljeva "nove arheologije". Ex libris Artura Konana Dojla. Znate moj metod: vi e nauke! erlok Holms je svojevremeno. Holms veli: . prava je laboratorija (na zgra anje doma ice g.na uveseljenje italaca . Njih konzervativni arheolozi.prim. a hemijske i mikroskopske analize stalni su Holmsov pratilac pri istra ivanju. Holms je prvi uveo "egzaktnu nauku" u (knji evno) istra ivanje zlo ina (ili pro losti. Na kraju krajeva. nije li ba on napisao malu monografiju o specifi nim osobinama pepela od 140 razli itih vrsta cigara. I "nova arheologija" je.junak detektivskih pri a Edgara Alana Poa. mada se ne sme zaboraviti ni njegov sjajni prethodnik Ogist Dipen . Sitni.zasnovan je na posmatranju trica i ku ina (observation of trifles . kao i mnogo godina kasnije Dejvid Klark u Analiti koj arheologiji. isto tako.ne bi ni tra ili. autora). po to ih . detalji nisu za Lestrejda predstavljali podatke bilo od kakve va nosti. cigareta i duvana za lulu? Ni jedan podatak za njega nije bio suvi e si u an ili zanemarljiv. Holms je govorio doktoru Votsonu: . svejedno). tako e .izme u ostalog . kliknuo: "Vi e nauke!". obuzeti definisanjem kultura i "kulturnih uticaja" ne bi ni uo ili.

Holms svoje hipoteze. to je o igledno u Dojlovom romanu Avanture Berila Koroneta: . Dakle. Agata Kristi. do kojih je do ao dedukcijom. U procesu testiranja hipoteze slu io se procesom eliminacije.Isuvi e dobro me poznaje .Ne. ono to ostane. koliko god da je neverovatno . pa ak ni da razume. da bi mislio da se hvali em kada ka em da u.To je moja stara maksima ± kada se odbaci sve to je nemogu e.Ne postoji ni ta to bi moglo toliko da nas zavara kao o igledna injenica. pristupi u ovom slu aju s pretpostavkom da je ono to ovaj mladi tvrdi ta no.. gospodine. i vide emo kuda e nas ta hipoteza odvesti. stalno testira vrlo egzaktniim nau nim metodama: . .mora biti istina. to ga tako e pribli ava stavovima nove arheologije: . Holms je svestan da su o igledne "zdravorazumske" injenice i "istine" esto potpuno pogre ne i da je potrebno temeljno proveriti (testirati) sve podatke. ili potvrditi. u pitanju je pravi primer hipoteti ko-deduktivnog metoda i pozitivisti kog nau nog optimizma (ne treba podse ati na samouverenost erloka Holmsa i na njegovo uverenje da je uvek mogu e otkriti zlo in ili su tinu doga anja u pro losti). ili uni titi Lestrejdovu teoriju onim sredstvima koje on nije u stanju da upotrebi.

Lestrejd je bio. u televizijskoj debati o teoriji u arheologiji. U jednom (osim i to je izmi ljeni lik) Holms se.Posebnost je gotovo uvek klju zagonetke. S druge strane. nesumnjivo bi se slo io s ovim Holmsovim stavom. mo ete uvideti da ona potpuno beskompromisno ukazuju na ne to savim drugo. U tom pogledu bio je. tavi e. . autora) veoma su klizava . izuzetke.Budite u to sigurni.. kao i "tradicionalni" arheolozi. s jedne strane.U pravu ste . ve naprotiv. . Holms ka e: . ne postoji ni ta neprirodnije od op eg mesta. ali ako samo malo pomerite ugao svog posmatranja. to je zlo in bezli niji i uobi ajeniji.re e Lestrejd namiguju i. koja se zasniva na postulatu da zna enje uvek zavisi od konteksta. iji je logi ki pozitivizam bio u korenu nau nog metoda "nove arheologije". bli i stavovima kulturno-istorijske arheologije koja je te i te u istra ivanju stavljala na posebno. Jedan srpski arheolog nedavno je.prim. veoma sumnji av prema dedukcijama (vidi u: Misterija. shvatao je opasnosti od generalizacija koje su dovodile do potpunih apstrakcija: .odgovori Holms zami ljeno.): .re e Holms uzdr ano .Karl Hempel. Uvi ao je da je te ko sprovesti potpuno objektivno istra ivanje i da ono uvek zavisi od ugla gledanja ( ime kao da je najavljivao postprocesnu arheologiju): .Zna i. navode i "da mi imamo obilje arheolo kog materijala koji jedva savla ujemo. nehotice ponovio Lestrejdov stav.. stigli smo do dedukcija i zaklju ivanja . Holms kao da je uo io i zamke koje su pretile metodu "nove arheologije". time je erlok Holms donekle ve zagazio u postprocesnu i kontekstualnu interpretaciju. ipak.Vi zaista te ko savladavate injenice. a ne na op te kulturne procese. a kamoli jo da jurcam za teorijama i izmi ljancijama. to ga je te e razre iti. Nije te io tome da sagleda op tosti u ljudskom pona anju. Meni je te ko da savladam i sve injenice. pojedina no.Mo e izgledati da ukazuju pravo na jednu stvar. tako da uop te ne moramo (!?) da se zamajavamo raznoraznim teorijama". . kao i na osobenosti kultura i njihove me usobne razlike.Posredna svedo anstva na osnovu okolnosti (circumstantial evidence . razlikovao od "novih arheologa". kako to navodi Hoder u itanju pro losti. S druge strane.

etnografska analogija. ali i njegovog dobrog poznavanja univerzalne "ljudske prirode".ica D ejn Marpl. smatrali su da nije bitno odakle poti e neka ideja (arheolo ki podatak. naprotiv. Poaro koristi svoje "male ideje". proizvod dedukcije i rada "malih sivih elija". Male ideje sivih elija Agata Kristi bila je dobro upoznata s arheolozima i arheologijom. Kod interpretacije. detektivi Herkul Poaro i g. "Arheolozi reda i zakona" (kako je Kent Fleneri nazvao najekstremnije poborce nomoteti ke nove arheologije). koje je i on pedantno proveravao. zapravo hipoteze. Poaro.). uvena je njena izjava o tome da su "arheolozi najbolji mu evi po to pokazuju sve ve e zanimanje za enu. Njeni junaci. kao i pitanju mogu nosti njihovog otkrivanja dedukcijom.Agata Kristi na jednom od arheolo kih terena na Bliskom istoku. sa ufitiljenim brkovima. . Arheolozi u njenim romanima definitivno su predstavnici tradicionalne. me utim. "kolonijalne" britanske arheologije. koji karakteri e "novu arheologiju". spekulacija itd. ide ak tako daleko da prezire terenski rad i ostavlja ga pouzdanom. Time se on pribli io problemu op tih "prirodnih" zakona u ljudskom pona anju. Bila je udata za uvenog arheologa Maksa Malovana (Sir Max Mallowan). ali neinventivnom inspektoru D apu (solidnom terencu). koji je istra ivao Bliski istok i u mladosti bio Vulijev pomo nik pri iskopavanju Ura. Poaro nije krio da su te hipoteze. u ta su verovali predstavnici "nove arheologije". u svom besprekornom odelu. ukoliko se ona dovoljno strogo nau no proveri. izraziti su pripadnici hipoteti ko-deduktivnog metoda. to je ona starija".

Niniva. pa ak i predvideti. Prepoznavanje mustri ampion hipoteti ko-deduktivnog metoda. bila je gospo ica D ejn Marpl . . prepozna odre enu mustru kada je vidi . tako je i g. Uprkos tome. nema ba mnogo raznih ablona u ivotu. itava su tina njenog metoda sadr ana je u nekoliko re enica: . uglavnom. poznavanjem zakonitosti u ljudskom pona anju. u poverljivim razgovorima. ili ba zbog toga.Maks Malovan. Pa. Prepoznaje ablone kako nailaze. odnosno upore enja.Pa. me utim. mogu e sagledati. Ima oko ezdeset pet razli itih mustri. u cvetnim i ure enim ba tama engleskih varo ica. Kao to su pobornici "nove arheologije". Verovala je da je. bila je potpuno uverena u postojanje univerzalne ljudske prirode.junak mnogih romana Agate Kristi.ica Marpl tedro koristila analogije. Njen terenski rad sastojao se. verovali u univerzalnost kulturnih procesa i manje vi e se slobodno slu ili etnografskim analogijama i modelima. uz aj. kao i u ograni en broj modela ispoljavanja te prirode. To ti je kao knjiga o trikanju. ve inu ljudskih akcija. zna . pod uticajem neo-evolucionisti ke antropologije Lesli Vajta i D ulijena Stjuarta. knjiga 2 . onda.

Naravno. samo ograni en broj razli itih "mustri" ivota? Aleksandar Palavestra Filozofski fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y Christie. ni mnoge ubedljive teorije "nove arheologije" nisu izdr ale proveru stvarnosti. uspevala je da klju ne likove objasni. simpati na kondukterka voljna svakome da pomogne. 1985. U svim situacijama. 1987. ali i vazda zabrinuti nadkonobar. Christie. ili samopouzdani. bili su likovi iz njenog rodnog mesta. Sent Meriz Mida recimo. ali njihova uverenost da su na pravom putu. A Caribbean Mistery. New York: Pocket Books. a Luis Binford (L.Korica Ubistva u Mesopotamiji. Renfrew) u njegovim ranim radovima o megalitima praistorijske Zapadne Evrope. njihovi modeli i postupci nisu bili tako jednostavni kao metod Gice Marpl. me utim. mesarski pomo nik sklon kra i. zaista. po to je bila uverena u univerzalnost ljudskog karaktera i iskustva.ice Marpl o ablonima ivota. Analogije g. sa ima jedno od najva nijih pitanja etnoarheologije i savremene arheolo ke teorije: postoji li.ice Marpl. Sli no zapletima u kriminalisti kim romanima. Passenger to Frankfurt. A. Binford) je paleolit Evrope obja njavao uz pomo Nunamiut Eskima. bili su spomenici na Pacifiku. Antropolo ke analogije Kolina Renfrua (C. A. . pa i da razre i zlo ine. Mi ljenje g. uz pomo odgovaraju ih analogija iz kom iluka. mogla se meriti s njenom viktorijanskom nepokolebljivo u. New York: Pocket Books. koji bolje izgledaju na papiru nego u ivotu.

M. U ime bogova Pre po etka ove pri e o prostituciji u anti kom Rimu. Reading the Past. i Redman.nama neshvatljiva sloboda. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. New York/London: Columbia University Press. 1971. Harmondsworth: Penguin Books. S. K. Hodder. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. 1986. . The Boskombe Valley Mistery. 1984. C. va ne su dve konstatacije.. Doyle. nije profani. P. ali istovremeno i . nego . C. funkcionisale su u dru tvenom ivotu Rima na sasvim drugi na in. The Adventure of Beryl Coronet. C. obi aji. njegovi oblici i poimanje predstavljali su jedan poseban svet u kome su po tovani tradicija. 1973. Harmondsworth: Penguin Books. poni avaju e. C. Cambridge: Cambridge University Press.y y y y y y y Doyle. Prvo: seks. besramno. U: The Penguin Complete Adventures of Sherlock Holmes. Flannery. polo aj u dru tvu. I. New York: John Willey & Sons. A Case of Identity. 1984. Archaeology with a Capital S. Drugo: jedan od najpoznatijih drevnih oblika prostitucije irom anti kog sveta. Experiencing the Past. Harmondsworth: Penguin Books. C. LeBlanc. kako bi se to moglo pomisliti). (ne radi se o ³najstarijem zanatu na svetu´. Savremene kategorije kao to su bogohulno. Doyle. London: Routledge. Redman). U: Research and Theory in Current Archaeology (ur. Explanation in Archaeology.religiozni. J. pa i u samom Rimu. Watson. 1984. 1992. Shanks.

na odre eno vreme. nasta e izuzetna sprega izme u seksualnosti i religije . No i tu ima preterivanja koje je i tada te ko bilo shvatiti.Prikaz seksualnog odnosa utroje. Hroni ar dalje bele i da je unutar hrama uvek veliki mete jedni ulaze. i prepune su mu karaca koji su u potrazi za enom koja im se dopada. Drugi na in je kad se ena posve uje slu bi u hramu kao zare ena bludnica . Herodot navodi da u hramu Miletu Vavilonci imaju jedan od najbesramnijih obi aja: svaka ena koja se u toj zemlji rodila. Ovaj crte poti e iz Tarkvinije.to najbolje ilustruje podatak o postojanju dva neobi na tipa prostitucije u hramovima bo anstava. Da bi se uveo nekakav red. ili to je e e. a pripada etrurskoj umetnosti. pra ene slu kinjama. iz "Grobnice Bikova". za itav ivot. U prvom. To je va ilo i za ene iz bogatih porodica. u kojima prostitucija postaje va an deo verskog kulta. ena se podvrgava inu prostitucije da bi se zatim mogla udati na uobi ajeni na in. . formirane su mnogobrojne staze koje vode u svim pravcima do ena. ali one bi to radile na na in dostojan gospo a: do hrama bi se odvezle u zatvorenim ko ijama.. mora jednom u ivotu oti i u Venerin hram i onde imati seksualni odnos sa nekim neznacem.. Tako. U takvim zajednicama. drugi izlaze.

mi emo se u daljem tekstu prevashodno baviti prikazom ³klasi ne´ prostitucije. severnoj Africi i Maloj Aziji.umirivanje kolektivne savesti. Iz istih razloga. ose aji i stavovi prema braku odre uju i stav dru tva prema zabranjenim seksualnim odnosima. koji prakti no ne daju nikakve pozitivne rezultate: prostitucija se tretira kao kriminalno delo koje podle e krivi nim sankcijama. a tretira kao oblik kriminalne ili polukriminalne delatnosti. ne emo se baviti ni pore enjem rimske i savremene prostitucije. religioznog ili antropolo kog aspekta mogla bi biti tema brojnih studija. Tako e. bar prema raspolo ivim podacima. prostitucija dominira na prostoru Rimskog Carstva. njene kulture i civilizacije. ljubavi i Mutunusu. Njena interpretacija sa dru tvenog. uglavnom. Prostitucija u dana njem vremenu se javlja. ili moralni problem. niti razloga koji su uslovljavali razli ite oblike prostitucije. postavlja se problem njenog porekla). a potom eventualno sledi slanje na rehabilitaciju. Svako ozbiljnije prou avanje rimske prostitucije (ve na samom po etku. O braku. Odvija se iza javne scene. a potom i mu karaca. kao pojava urbanog ivota. Dru tvo se "brani" koriste i dva obrasca.Kako religiozna prostitucija predstavlja posebnu pojavu i problem u okviru anti ke epohe. U tom kontekstu mora se. zbog obimnosti teme. . Tokom kasnijih epoha. Umesto svega toga poku a emo da navedemo to ve i broj podataka o prostituciji ena. iako su u nju uklju eni prakti no svi segmenti dru tva.. pre svega u mediteranskom basenu. i time pru imo mogu nost itaocu da sam stekne uvid u op tu sliku o rimskoj anti koj prostituciji. ne emo se upu tati ni u analizu pojave i dimenzija rimske prostitucije. podrazumeva prethodno istra ivanje prostitucije u anti koj Gr koj. socijalni.. koja nije ni ta drugo do . moralnog. prema razmeri i zna aju. tako e. za nas naj e e ne postoji kao ozbiljan dru tveni. najpre upoznati i ispitati institucija braka u svim njegovim segmentima zato to mi ljenja. mada bi takva paralela bila izuzetno zanimljiva.

bez velike veze sa erotizmom. nego i za o enjene mu karce. To nasilje. ne samo mladi a. jedan autor. bez imalo ironije.simboli na otmica mlade. u po etku. odnos s udatom enom. koja je objektivno predstavljala dozvoljeno nasilje. a nevestu bi starije ene . odnosno. To je bila bra na du nost . Posle gozbe sledio je obi aj deductio. okvir dopu tene seksualnosti . pre svega. U po etku je praktikovan obi aj koji se zadr ao do dana njih dana i kod nas . Ljudi koji su pod okriljem no i ³tra ili najjadniji odnos na svetu´. to jest. Bra na postelja bi bila pripremljena. Izme u anti ke Gr ke i Rima postoje brojne i bitne razlike u odnosu ljudi prema braku i prostituciji ( enskoj i mu koj). zadr alo se. Neki ak tvrde da je gotovo nemogu e prona i primere da se slobodna gr ka ena udala iz ljubavi. bili su prezirani. Uop tavaju i ovu sliku. S obzirom na to da su me u brojnim kategorijama postojale i prostitutke koje su svoje usluge napla ivale simboli nim iznosima. formirala bi se ven ana povorka koja bi. ovo zadovoljstvo je mogao gotovo svako sebi priu titi (³Cena: samo obol´). a na prednjoj strani jasnu predstavu seksualne usluge koja se dobija za toliki novac. U okviru doga aja koji su pratili stupanje u brak izdvoji emo. kao ilustraciju. preodeveno u obi aj. Za svakog gra anina. pristup blizak gr kom: u strogom vaspitanju Grci su enama nametnuli ra anje dece kao najva niji smisao porodi ne zajednice. u razli itim oblicima. Rimljani su u poimanju braka imali. najjednostavnji na in da do u do zadovoljenja svojih seksualnih potreba bila je poseta javnoj ku i.bez posebnih seksualnih odnosa povezanih sa ose anjima ljubavi.Rimski etoni za javne ku e: svaki eton na pozadini ima brojku pojedina nu cenu. u pojedinim delovima sveta sve do XX veka. isti e da je Grcima gotovo po lo za rukom da iz bra ne veze uklone ljubav. ne nosti i strasti. I u Rimu brak je bio. stizala do mlado enjine ku e. samo prvu bra nu no . uz neograni enu raspojasanost gostiju (glasno su se pevale pesme u slavu penisa i pravile bestidne ale).

boga (ni eg reda) polnih odnosa izme u mu karaca i ena. kako to tuma i Bataj. Predstava "otimanja mlade". No.prethodno uputile u tajne seksualnog ina. zloupotrebu tiranina kome niko nije smeo da se odupre. Rezultat tog ina bio je prakti ne prirode. defloracija je u anti kom Rimu imala i velike ritualne implikacije. kada je u pitanju devica. u prvim vekovima hri anstva.vlastelinu. Polni odnos. mu bi odre io enin pojas. tako da se postepeno uobi ajilo da se za defloraciju ena obra a . U svakom slu aju. Najpre. smatra Bataj. Njima je davana mo kr enja tabua. uglavnom je sve tenstvo odre ivalo defloratore nevesti. ve posebnim ljudima. a i prakti ne neutralisanje opasnosti od prvog seksualnog sno aja. . Na ovom mestu treba naglasiti da i u znatno kasnijoj istoriji in defloracije nije poveravan mlado enji.ime bi bila umanjena neprijatnost. Ona bi potom skidala ode u i sedala na Mutunusov kameni bo anski penis. koje je u ivao vlastelin kao nosilac suverene vlasti na svom posedu. Freska iz Pompeja. defloracija . kao to se dugo stereotipno verovalo. Posle molitvi upu enih boginjama Junoni i Cinciji (boginja pojasa). ve je poreklo ovog prava bilo sasvim druga ije. pravo prve bra ne no i. u osnovi ima smisao nedela. nije predstavljalo. polako je postajalo nezamislivo da se u ovoj stvari tra i pomo bo jih slugu. koju bi po svr etku tog ina zajednica nadalje zabranjivala.bu enje devi anske opne . U bra noj sobi poseban zna aj i ulogu imala je statua Mutunusa Tutunusa. Naravno. a i mogu a kasnija odbojnost (pa ak i ose aj odvratnosti) ene prema inu sno aja sa mu em.

maja).samo u slu aju te kih razloga kao to je npr. Iako najraniji zakon. koja se pripisuje jednom od naj uvenijih rimskih istori ara. koje su sklapane iz politi kih. koji se odnosi na prostituciju poti e iz Avgustovog vremena. Car Tiberije je u I veku doneo odredbu da ukoliko javni tu ilac ne pokrene krivi ni postupak. godine pre n. Razvod se dobijao veoma retko. Predstava praznika floralija sa jednog mozaika. Odnos Rimljana prema prostituciji bio je sasvim prakti an. a u esnici su . zbog koje je mogla biti i pogubljena. U tom kontekstu zanimljiv je praznik Floralije (Floralia).preljube. koji se odr avao u ast jednog od najstarijih italskih bo anstava. boginje cve a i prole a. mu evljeve seksualne avanture smatrane su nesta lucima bez ikakvih posledica. odluku o kazni zajedno donose mu i ro aci. a prema mi ljenju rimskih pisaca Cicerona i Livija. Iako rimska ena nije bila zatvorena u enske odaje.. nepostojanje ranijih pravnih propisa ne zna i da nije bilo klasi ne prostitucije. enina neplodnost. brakovi su esto bili posledica ranih zaruka. sabinjanski mladi i "oteli neke uli arke". na proslavi igara u Rimu. koja e dugo biti prisutna u psihi Rimljana i ostavi e posledice na njihov odnos prema suprugama. a ljubi bez ugla enosti i po tovanja. poput gr ke.e. Vekovima je ena bila potpuno u drugom planu. na osnovi starog obi aja. Tokom tih dana. Tacitu: . Flore (od 28. U Rimu. i to . izvo ene su mimi. sa dvostrukim merilima morala.. Za razliku od nje i njenog najve eg mogu eg greha . kao gr ko nasle e. aprila do 1. onda. Horacije pripisuje pesniku Katonu prastaru tvrdnju da prostitucija uva svetost doma eg ognji ta.enske slobode i utemeljenje prostitucije Seksualni ivot Rimljana republikanske epohe ini se besprekornim. prostitucija postoji od samih po etaka rimske dr ave. ekonomskih ili nekih drugih razloga. O tome govori i poznata konstatacija. Jedina krupna mrlja koja je tu sliku naru ila je uvena otmica Sabinjanki. Livije navodi da su 501. pravi Rimljanin se eni bez ljubavi. osnovna uloga u braku joj je bila odr avanje doma instva i ra anje dece.

.i tako raste spisak: osam mu eva u godina pet. Polo aj ene se pobolj avao u svim domenima .. odnosno udavati vi e puta. za grobnice njihove. a da su je rimske prostitutke smatrale svojim praznikom. Postoji pretpostavka da je sve anost imala plebejski karakter... po elji sakupljenog naroda. Freska "Pristanak". uz ples nabijen erotikom.. a ve za novim udi .. bacale sa sebe ode u i ostajale nage. ak i razvod je u toj meri olak an da bi Rimljnkama pozavidele ene u najve em broju zemalja u dana njem svetu: razvoditi se i eniti.. ve prema svojim brakovima. A Juvenal to jo vi e karikira: .U prvom se domu jo nije ni obrela.mu vi e nema neprikosnovenu mo . razvode se kako bi se udale i udaju kako bi se razvele. koje su.bili poznati po pijan enju i nepristojnostima... ve od kraja republikanske epohe dolazi do velikih promena. Me utim. Tako Seneka jetko konstatuje: . Vrhunac je predstavljalo pojavljivanje bludnica na pozornici. vi e nije pra eno ljagom i starovremenskim moralom.. zar nije natpis lep?.neke najplemenitije gospo e broje godine ne prema konzulima. .

Lex specialis Sa po etkom Carstva. kao simbolu svih vrlina. zapo inje rasko an ivot u kome brak vi e ne predstavlja neku posebnu vrednost. menjaju i samo formu i oblike. za ljubavnika uzima bogatog mu karca (³sponzora´. Izrodi jo gori od nas. ili. npr. .za neo enjene mu karce do ezdesete godine. da u toj slobodi. Seksualni skandali i ekscesi za mnoge predstavljaju krajnju degeneraciju Rima. doneta je zabrana raspolaganja imovinom . pored dru tvenih. Pojedinci bi sklapali formalne brakove da bi sa uvali svoja prava. doneti zakoni su i ograni avali brak ± podstican je samo onaj koji je smatran prikladnim: naime. kada se Rim iri i u njega se sliva nevi eno bogatstvo sa svih strana sveta. davanje olak ica roditeljima s troje ili vi e dece. Nestaju vrline i pastoralna slika koja je karakterisala ivot i porodicu "zlatnog doba" ranog Rima.. za mu karce bez dece iznad 25 godina.u vreme Carstva rimsko dru tvo je dostiglo vrhunac iskvarenosti u istoriji. Me utim. ve Avgust donosi zakonske odredbe koje su trebale da podstaknu zasnivanje braka. Rimska ena kona no je prevalila vi evekovni put od ugledne i po tovane matrone u togi. slobodnom braku. Avgustu i najve im pesnicima. a ene iznad 20 godina. odnosno gospodarica svog imetka. ona sada nakon smrti oca postaje naslednik. Najslavniji pesnici oplakuju izgubljenu istotu pro losti. U okviru ovih Avgustovih zakona. Vekovima kasnije. doneti su i prvi koji su u istoriji dr ave priznavali konkubinat .. kako bi se to nazvalo u savremenom argonu). primarnu ulogu imaju i ekonomske promene. kojoj su se ljudi. Slava i tragedija novih ena sada okupiraju Rim. ako je o tome slu beno obavestio vlasti (deca iz takve veze nisu bila zakonita i nisu imala pravo na njegovo nasledstvo). menja se i ivot ene. U novom.. kao vekovima pre toga u pro losti. prostitucija je uspela da prona e adekvatne odgovore i da opstane bez ikakvih prekida. Mu karcima je bilo lak e i ugodnije da provode ivot sa ljubavnicama nego da formiraju bra nu zajednicu sa svim obavezama i tegobama koje ona donosi. Tako. Ona vi e nije zavisila od oca i mu a. mu karac koji je pripadao nekom visokom stale u nije se mogao eniti enom ni eg dru tvenog ranga. pa i zabranama pojedinih careva. Pored seksualne slobode i ivota u kome je sebi mogla da priu ti zadovoljstva kad i koliko bi ona htela. ovi zakoni . ili i zbog nekih drugih razloga. Posledice ovog stanja su dovele do dono enja zakona lex Voconia. jer njene doma i ke vrline vi e nisu bile primarne. Me u tim zakonima bilo je i danas aktuelnih podsticaja. bogati su i dalje vi e voleli da vode raskala an ivot sa prostitutkama ili ljubavnicama. pre svega u domenu njene seksualne i dru tvene slobode. ta nam jo pogubne godine nisu od zla donele? . nova ena se vi e ne uste e ni da se uklju i u javne poslove. sve to e ostati samo ideal koga su veli ali i slavili. Naravno. piscima i uop te umetnicima njegove epohe. kao zavr etak potpunog preobra aja nekada nje smerne matrone.nisu postizali cilj. a nara taj to emo ga ostaviti jo pokvareniji e biti.mu karac je mogao iveti s bilo kojom enom. Zlokobno zvu i zavr etak jedne Horacijeve ode: . Objektivno. a ene do pedesete. koji e mo i da joj ispunjava elje i prohteve. na primer. Da li samo zbog toga to su se odnosili na plemstvo a ne i na plebs. to i jeste tako . uprkos svemu.. Svestan ovih promena i njenih posledica po samu dr avu. koji je imao za cilj da onemogu i ene da preuzimaju nasledstvo. uklanjali s puta: U tom novostvorenom svetu mo i i rasko i Rima. ili pak. Uprkos cilju kome su te ili.

robinje. ali u tome nisu uspevali sve do IV veka. Javne ustanove i prostitucija Posebnu ulogu u prostituciji imalo je njeno nastajanje i vezivanje za pojedine institucije karakteristi ne za forme dru tvenog i kulturnog ivota. ili "mu ka Mesalina". Prikazivanje eroti nih scena bilo je veoma popularno. On je bio oli enje krajnje izopa enosti i besramnosti. pa i privatna.Elagabal vozi ko ije u koje su upregnute ene . a va an element bio je ples. Car Elagabal. uspostavlja se sklonost ka eroti nom: prostitucija i javne ku e ve postaju deo njih. homoseksualno u i rodoskrvnu em. Pored carskih grade se i javna kupatila ogromnih razmera. Po ev od Hadrijana (117-138 g. Jo zanimljivija je pri a o nastajanju veze izme u teatra i prostitucije.). . kako su ga jo nazivali (po rimskoj carici iz prve polovine I veka. koje su pojedinci vodili za svoj ra un. Novinu predstavlja to to su enske uloge igrale zaista ene. koje su na kraju predstave igrale gotovo gole. mnogi imperatori su poku avali da ih zabrane. koja je svojim razvratnim ivotom obezbedila mesto u istoriji). Zanimljivo je da ova sprega masa e i prostitucije postoji i danas u Evropi. mime i pantomime). Naro ito je to karakteristi no od I veka. kada se u njima praktikuje zajedni ko kupanje mu karaca i ena. Americi i na Istoku. pored kupatila u carskoj palati. Naro ito pogodno tle za tako ne to bila je sklonost Rimljana ka kupanju. Slu kinje u njima su esto bile bludnice i bludnici specijalizovani za masa u. kada hri anstvo postaje zvani na religija Carstva. I pojedini carevi ostali su poznati po svom ivotu u termama. Ve u prete ama rimskog teatra (atelane. Vrlo brzo terme postaju najzna ajnija mesta za okupljanje mu karaca u potrazi za raznovrsnim seksualnim po udama. Uobi ajne su teme koje se bave preljubom. otvorio je i javna kupatila za narod. koji je imao bitnu ulogu u atelanama i mimama. Predstava sa kameje. koja je pro imala rimski ivot tog vremena. Kupatila postaju manje-vi e javne ku e. kako bi se snabevao mu karcima.

M. bila je toliko velika da su se najzad . on i ubio kad je shvatio da bi mu mogao biti suparnik u jednoj od njegovih.) London: Routledge.edu/classes/JKp.da postane najbolji glumac. B. Fantham.perseus. Oxford: Oxford University Press. u kojima se izvanredno ogledala rimska ljubav za senzualno i eroti no. 1969. Jedna od retkih predstava homoseksualnog odnosa. Marcade. prema nekima. Me u brojnim vezama posebno su ostale zabele ene ljubavi izme u cara Kaligule i pantomimi ara Mnestera. & Levick. S. & Williamson. kada se ona smrtno zaljubila u glumca Parisa. Rijeka: Otokar Ker ovani.htm http://www. koga je. suludih ideja . Popularnost te vrste zabava. 1995. Foley. Women in the Classical World: Image and Text. R. Preporu ene Web stranice: http://ancienthistory.sasvim prestale izvoditi klasi ne tragedije. Nerona i Parisa. 1994.ucd. zatim. Domicijan se ak privremeno rastao od svoje ene Domicije.ie/~classics/96/Dauphin96. neosporno.tufts.about. Car je zvani no plesao u Vergilijevoj Turni.Mu ka prostitucija Vrlo brzo i mu ki plesa i postaju popularni ne samo kod publike. Roma Amor. H.html http://www. koga je ovaj car znao ljubiti i usred svoje lo e u teatru.) London: Routledge. (eds.P.com/library/bl/uc_geary_pompeii. ve ih za ljubavnike uzimaju i ene i carevi. njegova razvratnost postaje jasna u kontekstu podatka da je itao samo spise Tiberija i bio opsednut spomenom na njega). E. 1998. (eds. dok je car bio opsednut neprestanim seksualnim odnosima sa enama (posebno zadovoljstvo mu je bilo kupanje s najprostijim bludnicama..html . Miodrag Tomovi Arheolo ki institut SANU Beograd Preporu ena literatura: y y y y Blundell. Women in Antiquity. et al. Crno-figuralna amfora. Hawley. The Sacred and the Feminine in Ancient Greece. J.

2 . Iako vidljive samo gornje polovine (donji deo je jo uvek bio zarobljen u ledu gle era). 1). odjednom im je zastao dah: uop te se Ajsmena. godine. Naravno. odmah je obavestila Sl. Me utim. Ledene princeze iz tundre Sibira itd. Jo od kraja XIX veka arheolozi su otkrivali. 1 . telo na ispitivanje. sekira itd. kada je otkriven na italijansko-austrijskoj granici. nije radilo o turistkinji iz modernog vremena.Planinski masiv u ju nom Tirolu policiju. Poznati su nalazi poput oveka iz Tolunda iz mo vara Danske. nalaz lovca u Alpima predstavljao je ne to sasvim posebno. septembra 1991.Avanture nesre nog Ajsmena U ranu jesen 1991. 2). dodu e u izuzetnim slu ajevima. kapu i mokasine. dobro o uvane ostatke tela pokojnika iz daleke pro losti. uo ila ljudski le . Naime. planinski masiv na samoj granici izme u Italije i Austrije. jedna planinarka je u duga koj etnji kroz dolinu Eci (Ötztal ± sl.Ajsmen fotografisan 23. 4). 3) a bio je obu en u ko nu ode u. Kada su sudski ve taci po eli da Bordo krugom ozna eno je mesto nalaza izvla e telo. Sl. moglo bi se re i ak i ± bizarnog. koja je ubrzo do la da obavi uvi aj i odnese sa pogledom na dolinu Eci (Ötztal). pa ak i neku vrstu gubera istkanog od trava (sl. gracilno telo je bilo sasvim dobro o uvano te je planinarka zaklju ila da se najverovatnije radi o nekoj skija ici koja je prethodne sezone tu na alost stradala (sl. ve o mu karcu ± lovcu iz praistorije! Uz njega je otkriveno i sasvim o uvano oru je (tobolac sa strelama i luk. ± sl. jer pru a autenti nu sliku realnog izgleda praistorijskog oveka u "akciji": . godine u Alpima je do lo do izuzetno va nog i neobi ajenog otkri a.

. Jedna "ozbiljna" teorija je prepoznala Ajsmena kao drevnog sve tenika sa Bliskog istoka. 2 tobolac sa strelama. ova vest je kao prvoklasna senzacija obi la svet. . to sasvim odgovara dobu kraja neolita.kompletno o uvana sekira sa se ivom od bakra.opremljenog i naoru anog. verovali da je on otrgnut dok je Ajsmena (prili no nepa ljivo) iz leda izvla ila policija. Sl. u lovu. 3 . kao na primer ta da je penis sa le a odgrizla i pojela nekakva divlja . drugi su. ali i ± smrzao.... Jo prilikom prve autopsije (sl. Do dana dana njeg ne prestaju sna ne polemike oko pitanja: ko je zapravo bio Ajsmen? Re ale su se svakakve teorije.. Me utim. koji je kastriran ritualno u slavu Velike Majke. nau nici su.. tvrdili da je penis naknadno odse en i prodat za skupe pare (spominjala se cifra sa 6 "zelenih" nula!) nekakvom ludom kolekcionaru seksualnih organa.Oru je pronadeno uz Ajsmena: 1 . iako je scrotum (mo nice) o uvan.pra ka. pak. Ledeni ovek. a zatim ga jurio po planini u kojoj se ovaj nekako sakrio. ak je i sam pindler bio optu ivan da ga je ukrao! Nekoliko jo lu ih teorija nude itav scenario ± da je Ajsmena kastrirao besni mu . istra iva dr pindler (Konrad Spindler) je utvrdio da. mnogo vi e polemike izazvala je temeljna antropolo ka (prakti no ± forenzi na) analiza tela lovca iz Alpa. tj. 3 . a nesre no stradali lovac je dobio i popularno ime ± Ajsmen (Iceman). koji ga je zatekao u " teti" sa svojom enom. 5). Veoma brzo. Utvr eno je i to da je bio star izme u 25 i 40 godina.. o igledno fali ± penis! Upravo ova informacija podigla je pravu buru u javnosti i to ponajmanje nau noj. opet. Radiokarbonsko datovanje opredelilo ga je u vreme oko 3300 godina pre nove ere..

iako mo da zapanjeni ludilom ovakve ideje. No.) No. na injena prema originalnim nalazima garderobe i opreme. 6). Njihov est argument bio je da ele potomke od pravog predstavnika " iste alpske rase" (sl. ba kao u modernim "bankama" sperme..). u kome je opovrgnuo informaciju da penis nedostaje. nije jedino e nja za "slavom". (Poznati arheolog Pol Ban je ovu dilemu engleski cini no komentarisao da "s obzirom na to kako je grubijanski Ajsmen i upan iz leda. pindler objavio detaljni izve taj analiza. Zvu i skoro neverovatno.Ni ta nije pomoglo to to je jo 1993. jer nije sa uvan ni njegov rektum. prema nazivu doline u kojoj je prona en.. jo jedna injenica je podigla novu buru: u njegovim mo nicama o uvano je seme. dobro je da mu spermu nisu na li i u mozgu!") Sl. bilo sasvim upotrebljivo. iskoristili kao dokaz da je on zapravo bio pasivni homoseksualac i vrlo brzo od njega na inili gej ikonu ± autenti ni dokaz o drevnoj tradiciji kulturne prihva enosti homoseksualnog koncepta ivota. ve da se bio zbog smrzavanja i dehidracije sasvim "skvr io". (Verujem da itaoci. koje je zbog izuzetne brzine zamrzavanja. Zvu i li vam ovo poznato? Najzad. Zatim.e. . 4 . taj podatak zapravo nije ta an.Idealna rekonstrukcija neolitskog lovca iz Alpa (oko 3300 godina pre n. ali kada je ovo objavljeno. ve i u anusu! To su. naravno. Upravo taj bizarni intimni detalj u vezi sa Ajsmenom ga je i proslavio. ipak mogu da poveruju u njenu autenti nost. oglasili su se i homoseksualci! Be ki gej magazin Lambda Nachrichten objavio je podatak da " iva" sperma nije otkrivena samo u Ajsmenovim mo nicama. pa ak i svojevrsna nekrofilija potakla mlade Austrijanke na ideju da rode decu sa preko 5000 godina starijim ocem. do neprepoznavanja. i onih koji jo uvek prate doma i fudbal. jer u modernoj civilizaciji ima npr. javio se veliki broj Austrijanki sa zahtevom da budu ve ta ki oplo ene upravo njegovim semenom! One su ovog nesre nog praistorijskog lovca iz milo te prozvale Eci.

dr pindler je uo io da mu nedostaje penis.Antropolo ka autopsija Ajsmena: ve prilikom prvog pregleda.Sl. . itava gungula oko seksualnog identiteta Ajsmena toliko se zapetljala da je na kraju intervenisala i katoli ka crkva zvani no zahtevaju i od dr pindlera da " uva ljudsko dostojanstvo ak i toliko nakon smrti ovog bo jeg stvora" i ne objavljuje vi e "njegove intimne detalje". 5 .

Ajsmen histerija: vino "za ti enog porekla" marke Eci koje se postmoderne iznedrila je i "kona no obja njenje": prodaje od nedavno u ju nom Tirolu! Ajsmen je. Pri a o Ajsmenu. ali emituje i sna ni signal o ne emu znatno va nijem. poznato je da se uloga arheologije u savremenom dru tvu prelama kroz sasvim specifi ni interes za sopstvenu pro lost i poreklo. Brojni i kompleksni radovi su "ekspresno" otvorili itav niz veoma zanimljivih pitanja... 6 .sve to "ubedljivo svedo i" o tome da je on bio neolitski sveti ovek. za manje od jedne decenije. Ja u spomenuti samo neka dela iji naslovi oslikavaju spektar interesovanja "arheoseksologa". 1992. Novi vek postavlja arheologiji sasvim specifi ni zadatak. arheolozi su se sve e e koncentrisali na ova pitanja i. tetoviran (sl... Tako.Sklonost ka pomodarstvu mislilaca britanske arheolo ke Sl.Fotografija Ajsmenovih leda. na kojima su utim strelicama obele ene rane od strele kojom je bio pogo en. godine Ridl (J. Leick) 1994. upada u o i injenica da je naro itu slavu praistorijski lovac iz ju nog Tirola stekao upravo objavljivanjem njegove seksualne "intime": ima/nema penis. na uokvirenoj manjoj slici vide se detalji tetovirane ko e. Upravo se tako i dogodilo: nakon brojnih polemika oko Ajsmena. homoseksualac/ aman. organizuje i simpozijum na temu Seksualnost. da prou ava istoriju i pro lost sveukupne ljudske seksualnosti. iako sama po sebi privla na. Sve ovo zaista odaje utisak klasi nog voajerstva. Sl. TAG. renomirani nau ni forum evropske teorijske arheologije. godine delo Seks i erotika u spisima Mesopotamije. zapravo. Naime. Me utim. utemeljena je sasvim nova poddisciplina ± arheologija seksa. tzv. dru tvo i arheologija. nije interesantna samo zbog svojevrsnog voajerizma moderne civilizacije prema ovakvom arheolo kom nalazu. 7) i uz sebe imao posebne amulete i (kao vrhunski argument) to to je upra njavao ritualne homoseksualne odnose . 7 . ima/nema spermu u rektumu. sa brojnim i vrlo vrednim radovima. Lik (G. Riddle) objavljuje knjigu Kontracepcija i abortus od drevnog sveta do Renesanse. bio aman! To to je bio kastriran. Te iste godine. .

u sredini je A. Naravno. 8 . kroz nekoliko zanimljivih primera. Sl. dok je u desnoj koloni nacrtan proces pora anja deteta kod na e. sasvim jednostavnog naziva ± Praistorija seksa. tj. koji su do tada ve ra unali sa dosta ve om starosti . i dosada nja pri a o evoluciji . mo da i najzanimljivija knjiga autora Timotija Tejlora (T. nastanak ljudi kao vrste. savremene vrste. istra iva ke mogu nosti. Ve je dobro poznata teorija o "praEvi". pa i ozbiljni zna aj za moderno dru tvo. Uo ljivo je da. prili no su izmenili "scenario" porekla i vremena nastanka savremenog oveka. ovakva informacija je dobro uzdrmala svet antropologa.Kona no. a ne itavu skupinu hominida ija drevnost se procenjuje na preko 3 miliona godina). mogu oj mitohondrijalnoj pra-majci celokupnog ove anstva! Prema prora unima verovatno e. misli se na vrstu Homo.000 godina.skoro milion godina (naravno. Ovim lankom. elim da itaocima ANARHEOLOGIE predstavim svu raznolikost arheologije seksa. a naro ito dramati na antropolo ka otkri a u poslednje dve decenije XX veka. Dodu e. ova "pra-Eva" je mogla da ivi pre (samo!) 200. Ubrzani razvoj molekularne biologije i genetike. ona se tokom poro aja okre e za 900! Za to se toliko razlikuju Adam i Eva? Jedno od najintrigantnijih pitanja koje dugo okupira biologe i paleoantropologe jeste evolucija hominida. Taylor) pojavila se 1996. afarensis (idealna Lusi).Skica uporedne analize mehanizma poro aja hominida kroz dugu evoluciju: u levoj koloni prikazan je poro aj impanze. godine. tj. zbog srazmerno velike glave ljudskog novoro en eta.

tako da nudi optimalni odgovor kao model Me utim. To naravno nije ta no. biheviorizmom. koje se stanovi te u biologiji.) usmerena na osnovnu biolo ku funkciju ± materinstvo i fizi ko odgajanje dece. delovanje. prema tvrdi ve ina paleoantropologa biheviorista ± podstaknut kome se pona anje jedinki ili je i ubrzani razvoj mo danih funkcija. Zbog ega i kada je do lo do ispoljavanja bitnih razlika izme u mu kih i enskih predstavnika hominida? Zbog ega ena ima upadljivo ve e grudi od mu karca? Rekao bi neko da tu nema ni ega udnog i da je ova osobina. nadalje usavr avaju kao univerzalne alatke. . Lusi ± Donald Johanson) i pokraj jezera Turkana u Keniji (Ri ard Liki) sklopili su jedan smislen mozaik koji prepoznaje na samom po etku skupinu australopiteka. Ovo tako e va i i za penis kod mu karaca. fizi kom ili opstanak. Najpre. koli inom i kvalitetom sperme..hominida je predstavljala samo nau nu konstrukciju. Ova pojava bi se mogla objasniti tzv. potiskivanje sperme nekog drugog mu kog takmaca. skoro nevidljiv kada nije u erekciji). du i penis obezbe uje i sigurnije oplo avanje partnerke. tj. otkri a u Etiopiji . Navodno.oblasti Hadar (tzv. nadmetanjem sperme (sperm competition) kod zajednica kod kojih je izrazita esta promena heteroseksualnih partnera. Rezultati specifi nog arheolozi seksa postavljaju brojna pitanja koja se na daju pona anja mogu da dovedu ak i do tako lako objasniti biolo kim. potpunom i trajnom uspravljanju australopiteka i hodu na dve Od engleske re i behaviour (zadnje) noge. tu je va an problem u antropologiji ± seksualni dimorfizam. tj. pa ni kulturnim trajnih fiziolo kih promena vrste. opstanka. antropologiji. kao i dosta drugih (prose no nagla eni bokovi i gluteji. Bi e da je u pitanju ne to drugo. jer je zasnovana na fragmentarnim. u pore enju sa ostalim primatima koji tako e proizvode mleko. gracilnije telo itd. Ozna ava isti e zna aj osloba anja prednjih udova (ruku). bi a afri kih savana u rasponu od 3. kao svojevrsni itavih zajednica prilago ava odgovor ovih si u nih bi a na te ki zadatak prirode ± okru enju. Me utim. Ovo izrazito bihevioristi ko * tuma enje pona anje.. Samim tim ± psihologiji. Kod ranih hominida je sasvim izvesno postepeno dolazilo do pove anja njegove du ine.5 do oko 1 milion godina. iako ve inom ova obja njenja deluju uverljivo. on je zna ajno ve i (kod ovih primata je ekstremno mali. pa i arheologiji. No. ve mehanizmom ejakulacije. Naj e e obja njenje klju nog prelaza i izdvajanja od Biheviorizam sveta ivotinja nalazi se u bipedalizmu. retkim i nesigurnim fosilnim nalazima. sociokulturnom. jer reproduktivna funkcija mu kog polnog organa nije uslovljena njegovom du inom. U pore enju sa gorilama. no o tome ± kasnije. enske grudi su upadljivo ve e. orangutanima ili impanzama.

Tako. oblast mozga za koju se zna da je odgovorna za strukturisani govor kod dana njih ljudi! Veoma zanimljivu ideju vezanu za temeljno obja njenje biokulturne evolucije ljudske vrste nudi Tejlor u svojoj knjizi. sa jasno izdvojenom levom i desnom hemisferom i tzv. zahtevali su nova re enja da bi bebina glava uop te mogla da pro e. formiranja govora i kona no. rogovi prisutni i kod enki jelena. Ovde Tejlor izrazitu prednost daje upravo ± enama. to gledi te je danas sasvim odba eno kao o igledno seksisti ko i naivno.Postoji jo jedna interesantna fizi ka osobina. gde je mu karac imao dominantnu ulogu kao lovac i sakuplja . Primera radi. srnda a. taman koliko je i paun bojama svog repa superioran u odnosu na paunicu" (!?). Na primer." nastalu prirodnom podelom rada. ideja je da je maljavo telo ranim mu kim hominidima predstavljalo ozbiljnu smetnju u kretanju kroz savanu prilikom lova. artefakata.De ak iz Nariokotomea (Kenija) . najozbiljnija evolutivna biolo ka promena dogodila se najpre kod ene (sl. No. Uz to. utemeljenja oveka kao kulturnog bi a. savremeni ljudi imaju golo telo skoro bez ikakavih malja.6 miliona godina. bokova i zadnjice. Za to ba to? Iako je njegovo obja njenje ne to slo enije. koja je karakteristi na koliko za ene. On insistira na tezi da je osnovu razvoja inila seksualna selekcija... Ovo naro ito va i za sisare (npr. Zbog toga. Pa ljive antropolo ke analize unutra nje strane njegove lobanje otkrile su otisak (negativ) mo dane kore. predstavnik tzv. jer bi danas mu karac bio toliko mentalno superioran u odnosu na enu. te je ono postepeno postajalo sve vi e golo. Brokinom zonom. datovanog na 1. 8). pa tzv. kozoroga). Dramati no izmenjeni polo aj i gra a karlice pa i uterusa. Dakle. mo e se pojednostaviti direktnim uticajem no enja bebe na individualni razvoj zna ajnih centara u mozgu (ravnote a. toliko i za mu karce. Tejlor ide i dalje. sve bitne fizi ke osobenosti ene i mu karca nastale su insistiranjem na pove anju seksualne privla nosti: veli ina enskih grudi.prava je sre a to je kod sisara zakon o preno enju osobina preovladao kod oba pola. Sl. Dakle. Brokina zona direktno odgovorna za sposobnost govora). evolutivno pove anje mo dane mase (a samim tim i glave) predstavlja dodatnu smetnju. koji je isticao "kona nu superiornost mu karaca. Jedno od obja njenja za ovu osobinu ide jo od pisanja samog Darvina...skoro u celosti o uvani skelet. veli ina penisa kod mu karca i redukcija telesnih malja skoro isklju ivo na zonu oko genitalija (kod oba pola). razmatraju i pitanje kako je uop te do lo do razvoja mozga. jedna druga injenica stoji: pleiotropija ± proces kojim se promene koje izaziva evolutivni pritisak kod jednog pola prenose se vremenom u izvesnoj meri i na drugi pol. Naravno. 9 . U pore enju sa ranijim hominidima ije telo je bilo prekriveno ne im nalik na krzno (kao i kod majmuna).6 . ". uspravljanje na dve noge imalo je i jednu ozbiljnu posledicu za ene: mnogo komplikovaniji poro aj. a odnosi se na srazmernu fiziolo ku nerazvijenost mozga kod novoro en eta. Homo ergastera. Me utim. On veruje da je jedan od najranijih ljudskih izuma (tj. kod De aka iz Nariokotomea (starog 1. govore i arheolo ki) bila ± nosiljka za bebe.

10 .. 9)! Ovu upadljivu evolucijsku novinu Tejlor obja njava upravo preko otkrivenih artefakata.Savremena majka iz Namibije koristi istovremeno i tradicionalni (nosiljka) i moderni metod (kolica) za no enje svoje dece. Tejlorova ideja je posebno zna ajna zbog povratne sprege kulturne i biolo ke evolucije. . 10). koga je Kimeu (Kamoya Kimeu) nedavno otkrio u Keniji.miliona godina). te bi se itava ljudska evolucija mogla i ovako formulisati: ena je stvorila oveka! Me utim.. Rusija) iz vremena gornjeg paleolita. sasvim je o igledna lateralizacija. sa uo ljivom Brokinom zonom (sl. 11 . tj. Sl. koji vrlo posredno mogu da posvedo e o upotrebi ± nosiljki za bebe (sl. sa naglaskom na va noj ulozi ene. specijalizacija leve i desne hemisfere mozga.enske statuete iz Avdejeva (Kursk. da li je kroz istoriju bilo uvek tako? Sl.

tj. itav niz otkri a umetni kih predstava i predmeta upu uje na to. emocionalnih itd. nalik na dana nji efekat pornografije (sl. onima kojima to nije blisko) razliku izme u pola i roda. genetske razlike izme u mu karca i ene.) osobenosti.Brinikel (Belgija) i desno . tj. jer ba to neretko oslikava i itavu ideologiju tog dru tva. pa i drugim svetskim jezicima. U nau noj literaturi na engleskom. crte lica ili detalji ruku) svesno nedostaje. izraz d ender (gender) opisuje socijalnu i kulturnu kategoriju mu kog. enskog..Upadljivo nedostaju bilo kakve crte lica na predstavi glave. smatram da je prili no va no da objasnim itaocima (naravno. 12. . Sl. i to ± prenagla ene. 11). 35000-9500 godina pre n. S druge strane.). Kostjenkija u Ukrajini ili Avdejeva u Rusiji. Zbog toga. koje se u razli itim modelima dru tvenih zajednica razli ito prepoznaju.dvostruki falus iz Gor Danfera (Francuska).Ko tane palice u vidu falusa: Levo . O junacima. ali i tradicionalne tobelije ili brazilske Amazonke). fizi ki pol. To pitanje podrazumeva i itav niz psiholo kih (intelektualnih. uvene su statuete u kamenu ili kosti iz Vilendorfa u Austriji. itava pri a o seksualnom dimorfizmu predstavlja slo enije pitanje nego to su to fiziolo ke. S druge strane.e. biolo ki pol i socijalni rod uop te ne moraju da se poklapaju (moderni transseksualci.. Bilo koja crta individualnosti (npr. Naj e i problem je to ova dva termina na na em jeziku zapravo i ne opisuju precizno ono to se u antropologiji pod time podrazumeva. genetski. Belgija). 12 . ali i brojnih varijanti prelaznih rodova. koje prema skoro jednoobraznom modelu prikazuju sve bitne seksualne karakteristike ene. relativno esti i ra ireni su i predmeti koji su eksplicitni prikazi falusa (Brinikel. Otuda i arheolo ko prou avanje neke ljudske zajednice iz pro losti danas svesno u i u interesovanja postavlja pitanje polnih uloga. Najstarija jasna arheolo ka svedo anstva o poimanju mu kog i enskog principa pronalazimo u vremenu gornjeg paleolita (cca. ponekad i dvostrukog (Gor Danfer. termin seks (sex) se precizno odnosi na biolo ki. grobovima i svetom kamenju Pre nego to nastavim pri u. Francuska) ± sl. Dakle.

na simboli kom planu.).. kao to su svetovi domusa i agriosa suprostavljeni. jelen). p enica. predstava iz pe ine Trua Frer u Francuskoj. ne radi li se tu mo da o predstavi ene koja masturbira? Sl.. poznati britanski arheolog. tako. kona no. u procesu stvaranja sasvim nove ideologije. za eci zanata. gove e. Doba neolita. mo da je i ubedljivija poznata statueta iz pe ine Grimaldi u Italiji (sl. pirina . koza i ovca. Me utim. 13 . prikazao je u knjizi Domestikacija Evrope mehanizam ove promene. Ovakva umetni ka dela iz paleolita su me u arheolozima naj e e tuma ena kao ubedljive predstave plodnosti. kultivisanje divljih trava (je am. naj e e tuma ena kao predstava hermafrodita. ra . politi kog raslojavanja ± svemu tome prethodi prihvatanje koncepta koga Hoder naziva domus (doma e) i agrios (divlje). . trgovine. formiranje planski organizovanih stalnih naselja. hijerarhizacije dru tva. Jan Hoder (I. Ba tu negde. koje imaju direktnu simboliku velike seksualne mo i (bizon. kompozicija 3 vulve iz pe ine Angles (sl. on prepoznaje i sada oformljenu socijalnu ulogu ene. vreme prvih sela. Osnovna ideja. stomaka. ena i mu karac postaju to isto. pa ak i pupka. I. Jo u nekim svojim ranijim radovima on je uo io arheolo ku vezu strukture i organizacije neolitske ku e sa izgledom i sadr ajem grobova.Uklesane predstave donjeg dela torzoa ena u pe ini Angles. da li se to mo e re i za sve? Primera radi. Krajnji naturalizam nosi sna ni erotski naboj u predstavi vulvi. pismenosti. praistorijski "genetski in enjering" ± trajno pripitomljavanje nekih ivotinjskih vrsta (pas. jeste da svim tehnolo kim otkri ima i unapre enju ukupnog kvaliteta ivota u neolitu prethodi promena osnovnih na ela oveka i dru tva u odnosu na prirodu. ovas. a ne to kasnije i svinja). farmera i slo enijih dru tvenih zajednica. koju pa ljiv italac mo e da nasluti jo iz samog naslova Hoderove knjige. a manje upu uje na plodnost. 13) odaje vi e erotski naboj. Dakle. a jedan drugom neophodni.Predstave slikane na zidovima pe ina kombinuju figuru mu karca sa glavom i polnim udom divljih ivotinja. izgleda da donosi i utemeljenje jasne ideje o dru tvenom razlikovanju polova. 14). No. Ili. Takva je npr. Hodder). religije i.

razlikuju mu ki i enski prostori: u ku i. bile predmet surovog tretmana od strane zajednice. Marija Gimbutas. poznata je kao kreatorka jedne primamljive. garderobi i nakitu. po prvi put u ljudskoj istoriji. najverovatnije rtvenih Sl. ona je u modernoj arheologiji sna no reafirmisala staru ideju o matrijarhatu. Tako. uveni Stounhend je pokraj samog ulaza u kompleks sa uvao ostatke rtvovane ene s detetom. a Karaghend u Irskoj ± ostatke pokojnice koja je bila sahranjena iva! Pored ovakvih. Me utim. poljoprivrednog i sedala kog. egalitarnog i miroljubivog". . manje poznati Vudhend . pa i itavom prirodnom okru enju. ovo razlikovanje se mo e uo iti u druga ijoj vrsti grobnih priloga. pa ak i deca. a ponekad i u njegovoj orijentaciji. autorka mnogih radova koji su u i i interesovanja imali religiju. prema Gimbutas.mo da je u idealizovana slika dru tvene pastorale tokom neolita ± pitanju i predstava ene koja daleko od realnosti. jer postoje brojna svedo anstva o tome da su ene. doma instvu. koji se nalazio u neposrednoj blizini ± trogodi nju devoj icu razbijene glave sekirom. 15) i imaju. dvori tu. Jedan od osnovnih argumenata za tako ne to pronalazi u primenjenoj umetnosti neolita ± vrlo estim figuralnim predstavama bo anstva koga ona naziva Boginja Stvoriteljica (ponekad i: Velika Majka ili Majka Bogova. i matrilinearnog. koji se skrasio oko ene". ali i stereotipne slike neolitskog sveta kao "matrifokalnog.. mnogi autori danas pori u ovakvu sliku.) Ove figurine u najve em broju su bile izra ivane u glini (sl. 14 .. polo aju pokojnika/pokojnice. mnogi drugi podaci upu uju na to da je pe ine Grimaldi (Italija) . jasnu simboli ku vrednost ure enog sveta ". Prilikom sahranjivanja... verovatno. a. masturbira sa palicom nalik na onu iz Brinikela.Otuda dolazi do toga da se.uveni Hermafrodit iz rituala. Re ju. kosmologiju i itavu ideologiju praistorijskog perioda.

pa se mo e pretpostaviti kolika je neverovatna socijalna energija i za nas skoro neshvatljiva tehnologija bila neophodna da bi se oni izgradili. zavisno od vremena i na ina. rascepljenost li nosti od realnosti i ose aj bespomo nosti. s jasnim falusoidnim asocijacijama (sl. Ellis). praistorijska astronomska opservatorija. 15 . Depresija. tako da nema nepredvidivih situacija. kao "dokaz o kolektivnoj opsesiji koja je stvorila itave predele tipi an za mla i neolit Balkana. kod nje se javlja itav niz stresnih situacija. Radi se o megalitskim spomenicima kojih ima na hiljade.. koji ih vidi (oko 4800 godina pre n.Njihova poruka mogla je da glasi "Mi kontroli emo vreme i godi nje doba. Mo emo da ubedimo Sunce da se pojavi na istom mestu".Za kraj ove pri e. Savi a u ANARHEOLOGIJI 2). najbrojniji spomenici ove vrste su jednostavni: uzdignute duguljaste stene. . Belgiji itd. koje se duboko urezuju u svest i uti u na formiranje li nosti. Francuskoj.Dama iz Vin e . Ako ovo razmi ljanje prenesemo na situaciju iz ranog neolita (naglo izmenjen prirodni svet. mo e da se prevazi e tako to e se urediti ivot i svet rigidno. arheolog Narodnog muzeja kotske: . pa ak i neka vrsta "univerziteta" (vidi lanak B. Ali.e.svetski Jedno alternativno obja njenje itavog kompleksa poznati nalaz enske figurine praistorijskih megalita nudi Piter Elis (P. Sl. spomenuti Stounhend je najpoznatiji me u njima. inspirisao se idejama razvojne psihologije i iskustvima babica u tretmanu beba: prilikom odbijanja bebe od sise. nestanak tradicionalnih vrsta lovne divlja i a pojava obilja novih ± egzistencijalni pritisak).) Neki od njih te ki su i vi e desetina tona (!).). Postavlja se pitanje . 16). kojima je stalni pogled na simbol mo nog bo anskog falusa ili zemaljsku vulvu ulivao samopouzdanje. zanimljivo je razmatranje jednog fenomena koji je karakteristi an za vreme ranog neolita zapadne Evrope. Ili. Otprilike sli no pojavu depresije obja njava i uvena Seligmanova teorija o nau enoj bespomo nosti. prekrivene seksualnim objektima" (!?) Otkuda ovakva interpretacija Elisu? Najpre. kako to vidi Alison eridan. a rasuti su po Britaniji.. mo emo da pretpostavimo da je ogromni napor za podizanje megalitskih spomenika imao "terapeutsko" dejstvo na zajednice.emu su oni mogli slu iti? Mnoga tuma enja postoje za sam Stounhend : religiozni/kultni centar. (Naravno.

retki su tako pouzdani pokazatelji (a da se mogu arheolo ki dokumentovati). pa do itave zajednice. norme seksualne "pristojnosti" i ukupnu seksualnu kulturu jedne ljudske zajednice iz pro losti. O igledna je falusoidna konotacija. niti su seksualne (polne) uloge zna ajne.Megalit iz Kintroa pokraj jezera Loh Kraigni ( kotska). koji oslikavaju ukupni kvalitet ivota nekog pro log dru tva. elje. predla em itaocima da. bez sumnje.Sl. zaista smo bli i originalnoj ideji arheologije ± razumevanju ukupnog ivota davno nestalih ljudi. najpre. ukoliko smo u stanju da kao istra iva i spoznamo seksualne navike. Andrej Starovi Istra iva ka stanica Petnica Valjevo . .. Naime. po ev od pojedinaca. pre svega. razmisle o svemu to sam napisao. pregledavaju i mali slajd. zbog formiranja koncepta roda (gender) u odre enoj zajednici... va no je podsetiti da seks nije samo mehanizam biolo kog produ etka vrste. Sve to ste oduvek eleli da znate...O seksu? U pro losti? Pa . 16 .ou arheolo kih svedo anstava irom sveta o seksualnim navikama i pona anju ljudi iz pro losti.. Seks je zadovoljstvo i zbog toga je naro ito zna ajan za arheolo ko istra ivanje praistorijskih i istorijskih dru tava. Zahvaljuju i seksu. arheologija je ponovo ± zabavna. Za sam kraj. smisao za eroti nost. Stoga.

I vek pre n.Slika 17 .figurina iz Larise (Grcka).).Zadovoljni mu karac onani e . Levo . 19 . .VII vek nove ere).Dve kerami ke predstave homoseksualnog ina . neolitska Dimini kultura (5000 .oko 3600 godina pre n.e.4500 godina pre n.posuda iz Vikus kulture (VI .e).analnog seksa iz Perua: Desno . Sl. Uporediti polo aj njegove slobodne ruke sa predstavom iz Had ar Kima. Slika 18 .Nasmejana ena masturbira figurina iz neolitskog hrama u Had ar Kimu (Malta) .kultura Mo ika (I .e.

Slika 20 .Letnica. e. ovek i magarac.Men-an-Tol (Kornvol. 23 .Scene bestijalija .reka Angara (Sibir.seksa sa ivotinjama: gore ."skija " i sob (!). Slika 21 . Britanija): megalitski . oko 3000 godina pre n. dole .Val Kamonika (Italija).Predstava seksualnog odnosa u tra koj umetnosti. Sl. Bugarska. Rusija) . Levo se uo ava figura robinje koja nekom vrstom lepeze pokriva lice druge robinje predmeta naslade velmo e.

sproveo anketu medu o eni specijalnog statusa. 1990. Slika 22 ..) sa o iglednom predstavom mu kog (falusi) i enskog principa (vulva). Herodot. 1999. koja je dana njim var avskim prostitutkama. M. Navlaka za penis (?) od predstavu seksualne usluge koja se iskucanog zlatnog lima obele ena je dobija za toliki novac.spomenik-grobnica iz neolita (oko 3000 godina pre n. a na aversu . Darvin. . Arseni ). Timoti Tejlor pretpostavlja Aleksandar Bur e je. analiziraju i da se uop te ne radi o mu karcu. Novi Sad: Matica srpska.grob sa svaki eton na reversu ima brojku zlatnim penisom (oko 4000 godina pojedina nu cenu. druge tipi no "mu ke" predmete koplje. Hodder..jasnu pre n. vec "cenovnik". O poreklu vrsta putem prirodne selekcije. Preporu ena literatura: y y y y Auel. no itd. Beograd: Zadruga. 1963. 1980. . Beograd: Prosveta. Istorija. kao i pojedina nih cena. stoga za "onaj svet" dobila koje su mu potvrdile savr enu logi nost supstituciju polne mu kosti. Oxford: Basil Blackwell.uveni grob kneza iz Slika 24. tom I i II (preveo M. Domestication of Europe. D . I.e). Poljski arheolog strelicom.e.Rimski etoni za javne ku e: Varne (Bugarska) ili . Pleme pe inskog medveda.

and Steele. u kojoj je opisao uzbudljivu istoriju arheolo kih otkri a od Vinkelmana u Pompeji do Stivensona u Meksiku. prostirala se pred mojim o ima.html http://www.co. ne skrivaju i odu evljenje pred ovim velikim avanturama arheologije. Magi na privla nost ove teme toliko je . Platonov mit je intrigirao i jo uvek zaokuplja pa nju ljudi razli itih interesovanja: filozofi su u njoj videli idealno dru tveno ure enje. a nekad vi e utemeljenih. London: Routledge. Oni su nudili bezbroj hipoteza. duboko se urezala u tradiciju moderne zapadne civilizacije. na nau nim injenicama.000 milja pod morem Ve na tema i tajna Kada je C. London: Weidenfeld and Nicolson Taylor.archaeologiemuseum.html http://www.ananova. tako e.uk/edge/ate6cont.de/~wmwerner/oetzi. koje naj e e predstavljaju zanimljivu. The Man in the Ice. S. pa ak i izgubljeni Raj..it/index_ice.anth.edu/videos/iceman. pu tali ma ti na volju u poku aju da "otkriju" Atlantidu. T.y y Shennan.) 1996.britarch.com/news/story/sm_449347. J. (eds.co.html http://news. na koju prvi put nailazimo kod velikog filozofa Platona. koju su i stari i novi istori ari poricali i smatrali da je postojala samo u bajkama.. nekad manje. Sex and Tradition. Prehistory of Sex. da bi kona no zauvek nestala u stravi noj katastrofi.V. ali naivnu pri u smu kanu od pogre nih..il Vern.uk/ba/ba15/ba15feat.html http://www. K.htm .ac. Legenda ka e da je na Atlantidi. Preporu ene Web stranice: http://www.bbc.bawue.Kapetan dohvati jedan kamen i na jednoj steni ispisa samo jednu re : ATLANTIDA. izgubljenom kontinentu ili tajanstvenom ostrvu. istinsku utopiju. sa optimizmom je poslednje poglavlje naslovio "Knjige koje jo nisu napisane". O Atlantidi se raspravljalo. Ta zemlja.. pisalo i mislilo sa jednakim arom od vremena Platona pa sve do danas. Ceram napisao knjigu Bogovi. cvetala napredna i visoka civilizacija koja je u ivala u izobilju prirode i dru tvenoj harmoniji.. Pri a o Atlantidi. Four Million Years of Human Sexual Culture.html http://home.ucsb. London: Fourth Estate. grobovi i u enjaci.uk/hi/english/sci/tech/newsid_1884000/1884525.stm http://www. Spindler.J. -. 20. Sanjari i diletanti su..indigogroup. U tom poglavlju je pomenuo pri u o Atlantidi kao poslednju tajnu pro losti koju arheologija treba da otkrije. 1994. iskrivljenih ili lo e shva enih informacija. The Archaeology of Human Ancestry: Power. uni tena vatrom i vodom. 1996. Umetnici su Atlantidu do iveli kao iroko polje na kome mogu da oprobaju ma tu i iska u svoju kreativnost.

koji u potrazi za Atlantidom "znanja" dobijaju putem provi enja i telepatije! Najzad. da li se Platonova pri a mo e nau no objasniti? Platon potpaljuje vatru Legendu o Atlantidi prvi je izlo io Platon. stari zakoni i tradicija su revnosno po tovani. Pri a o Atlantidi je ispri ana u dva dijaloga.). Harmonija i mir su vladali generacijama na Atlantidi. koje se nalazilo na ostrvu koje je "po veli ini bilo ve e od Libije i Azije" (pod Libijom se podrazumevala severna Afrika zapadno od Egipta. uveni gr ki filozof (slika 1).e. dolazimo i do nau nika koji se pitaju: da li je Atlantida zaista postojala. tj. gr ki zakonodavac i jedan od Sedmorice mudraca.347. sadr aj pri e koju je Platon izneo u svojim dijalozima. O Atlantidi i doga ajima koji su za nju vezani pripoveda Kritija: Solon. Atlantida je potonula u "jednom danu i jednoj u asnoj no i". sinu Posejdona i devojke Kleito i prvom kralju Atlantide. Atlanti ani su krenuli u osvajanja. Timaj i Kritija. Atlasu. ukratko. Li nosti koje vode dijalog u Timaju su Sokrat.n. Ovi su se sakupili uo i jedne atinske svetkovine da bi diskutovali o filozofskim pitanjima. Njegovi stanovnici su izgradili velelepni i hramovima i palatama ukra eni grad. Kada je video ta se dogodilo. zajedno Heraklovih stubova (slika 2). To su uvena dela Timaj i Kritija. . a pod Azijom okvirno oblast Male Azije) a koje se nalazilo zapadno od Platon (428/427 . koga su sve tenici Solonu detaljno opisali (slike 3 i 4). Ostrvo je bilo bogato biljnim i ivotinjskim svetom. je prilikom posete Egiptu uo udnu pri u od egipatskih sve tenika iz grada Saisa. Ta pri a je bila zapisana na stubovima hrama boginje Neit u Saisu i u njoj se govori o velikom i mo nom kraljevstvu. oholost i pohlepu. Ostrvo je dobilo ime po sa svojim u enikom Aristotelom. p. Svi navedeni doga aji su se dogodili pre devet hiljada godina (od vremena kada se vodi razgovor izme u Solona i sve tenika). iskvario se plemeniti rod Posejdonov i bo ansku prirodu nadvladala je ljudska. ije se radnje nadoveziju jedna na drugu. Ovo je. donose i zavist. a njihovu vojsku je nadja ala atinska vojska koja je zaustavila invaziju sa zapada na Mediteran. da je privla ila ak i razne vrste mistika.sna na. Hermokrat. ali kako je vreme prolazilo. plodnom zemljom i dragocenim metalima (posebno metalom koji se naziva orihalkum i blista kao vatra). Zevs je re io da kazni Atlanti ane i zauvek uni ti Atlantidu.

video stubove o kojima govori Platon i na kojima je legenda o Atlantidi zapisana. Neki su Ameriku prepoznali kao Atlantidu. anti ki pisac o kome je poznato vrlo malo injenica. Pisci kasnoanti kog perioda Amijan Marcelin (IV vek n. To je bilo otkri e Amerike. U svakom slu aju. Platona. Naime. Atlantidu pominje i izvesni Marcelus. a nalazimo pomena o njoj i kod Plutarha. Platonov najpoznatiji u enik. Jedan doga aj je naro ito inspirisao ljude da promi ljaju o Platonovom ostrvu. navodno. Aristotel je smatrao da je Atlantidu uni tio isti onaj koji ju je stvorio. On izve tava o "nekih sedam ostrva na Atlantiku" od kojih je jedno bilo posve eno Posejdonu i na kome se sa uvalo se anje na veliko kraljevstvo koje je vladalo nad svim ostrvima u okeanu.e. ali Platon nije jedini koji je govorio o njoj. misle i pritom na deo u Timaju gde Kritija govori o kontinentu koji se nalazi zapadno od Atlantide. otputovao je u Egipat da bi na ao potvrdu za tvrdnje svog u itelja. Pitanje postojanja Atlantide i istinitosti Platonovih re i pobudilo je znati elju i otvorilo polemiku jo u anti kom svetu. U Saisu je.) i filozof Proklus (V vek n. . osve ili su vekovima staru raspravu.e. Postojala su i suprotna mi ljenja. kome je "istina bila uvek dra a od u itelja". Krantor. Ne to druga iju verziju legende o Atlantidi iznosi istori ar Diodor sa Sicilije u svom delu Istorijska biblioteka. tako e Platonov u enik. U eni ljudi Renesanse koji su se okrenuli prou avanju starih pisaca. smatrao je da je cela pri a plod ma te jednog oveka. Tragom Atlantide: svi u poteru! Platonova pri a je najstarija poznata verzija legende o Atlantidi.) uklju uju Platonov izve taj u svoja dela. a drugi su postojanje Amerike iskoristili kao posredan dokaz o autenti nosti Platonovog izve taja. po Platonovom opisu i shvatanju mape sveta.Geografski polo aj Atlantide.

Atlantida se od renesanse trajno urezuje u zapadnoevropsku kulturu. 3. geolo ka i biolo ka znanja upotrebe u cilju re avanja pitanja vezanih za Platonovu pri u. 4. 2. gde su se "formirale kolonije Atlantide koje su nastavile da ive i posle propasti ostrva i iz kojih su se razvile velike civilizacije". Hram Kleito i Posejdona sa zlatnim kipovima. Zid oblo en limom. On je smatrao da je upravo Atlantida centar iz koga se civilizacija irila na zapad i istok. kako bi dokazao da su sli nosti izme u njih (npr. sada klasi no delo za prou avaoce Atlantide. Zid oblo en bronzom. Pitanja koja se name u posle itanja Timaja i Kritije jesu: da li je Atlantida postojala. na Novi i Stari svet. a ljudi raznolikih profesija i opredeljenja se upu taju u raspravu i potragu za njom. predstavlja prvi poku aj da se dotada nja arheolo ka. gde se nalazila i kako je i za to potonula? Pogledajmo kako su razli iti ljudi poku avali da na njih odgovore. Doneli se koristio komparativnom metodom u prou avanju ostataka materijalne kulture i folklora Starog i Novog sveta. Ovo. tj. prvi put je objavljenja studija Ignacijusa Donelija pod nazivom Atlantida: antidiluvijalni svet (antidiluvijalni . Glavni grad Atlanide prema Platonovom opisu: 1. mit o Potopu) rezultat zajedni kog porekla. 5. Zid od orihalkuma. mitolo ka. . Godine 1882.prepotopski svet).

Posejdonovo etali te; 6. Prebivali ta stra ara; 7. Stara kraljevska palata; 8. Prolaz za brodove-trireme; 9. Dokovi. Donelijevim putem krenuo je i engleski knji evnik i publicista Luis Spens koji je dvadesetih godina pro log veka objavio nekoliko zna ajnih studija o Atlantidi. Princip uklapanja Atlantide u istoriju ove anstva bio je identi an Donelijevom. Uop teno gledano, Doneli i Spens su bili deca svog vremena u smislu da je idejni okvir kojim su se oni koristili, a to je teorija difuzije kultura, bio ideja vodilja arheologije krajem XIX i po etkom XX veka. Difuzionizam kao op ta teorija u arheologiji je obja njavao nastanak civilizacija i kulturnu promenu difuzijom kulturnih elemenata kroz prostor i vreme. U svojoj ekstremnoj formi - monocentri nom difuzionizmu, postojalo je samo jedno mesto, jedna kolevka iz koje su se razvile sve kulture sveta. U tom svetlu, Donelijeva i Spensova razmi ljanja predstavljaju jednu hiperdifuzionisti ku tvdrnju sli nu onoj Graftona Eliota Smita koji je smatrao da je praizvor svih kultura Egipat. Takva tvrdnja predstavlja ekstremni vid u arheologiji op te prihva enog na ela difuzije kojim su se koristili i uveni arheolozi poput Gordona ajlda u formulisanju modela po kome je svaki kulturni napredak do ao sa podru ja Bliskog Istoka - ex Oriente lux (svetlo sa Istoka). Dok su difuzionisti fokusirali svoje istra ivanje na pronala enje sli nosti i veza izme u prostorno i vremenski udaljenih kultura, javile su se i nove ideje u kojima se naglasak pomera na geologiju, geofiziku pa ak i astronomiju. Pomenu emo jednu od najnovijih hipoteza, koju je krajem devedesetih godina pro log veka izlo io Vja eslav Kudrijavcev, koji smatra da se dokazi za postojanje Atlantide mogu prona i bli im ispitivanjem geolo ko-klimatskih promena na kraju poslednjeg glacijala, to hronolo ki pribli no odgovara vremenu u kome je Platon smestio Atlantidu, a to je sredina desetog milenijuma p.n.e. Poznato je da je dana nji nivo mora vi i nego to je bio u ledenom dobu, i to za vi e od 100 m. Do pove anja nivoa mora je do lo usled globalnih klimatskih promena koje su rezultirale topljenjem lednika. Kudrijavcev tra i mesto koje e se uklapati u Platonov opis i koje je u pro losti pre pove anja nivoa mora bilo na suvom. Uz to, on dokazuje kako se iz Platonove pri e ne mora nedvosmisleno zaklju iti da je Atlantida bila ostrvo (zbog dvosmislenosti odgovaraju e re i na starogr kom), pripremaju i na taj na in teren za svoju tvrdnju da je Atlantida predstavljala, zapravo, produ etak evropskog kopna izme u severozapadne Francuske i Britanskih ostrva koji je usled podizanja nivoa mora sada pod vodom.

Rekonstrukcija metropole Atlantide. Jednu od poznatijih hipoteza u kojoj se propast Atlantide obja njava uzrocima iz svemira (!) izneo je Oto Muk u knjizi Tajna Atlantide. Mukovo delo predstavlja izuzetnu sintezu astronomskih, geolo kih, klimatskih, ekolo kih i arheolo ko-istorijskih podataka. Muk smatra da je uni tenje Atlantide prouzrokovao udar asteroida u Zemlju, ta nije u Atlantik. Za razliku od ve ine drugih autora, Muk poku ava da objasni za to je Atlantida bila klimatski povoljnija za razvoj civilizacije od Evrope, Azije i Amerike, gde je u to vreme jo uvek trajalo ledeno doba. On nudi obja njenje po kome je veliko ostrvo, tj. Atlantida svojim polo ajem stvaralo prirodnu branu tzv. Golfskoj struji da te e svojim dana njim tokom, te se stoga njen tok zavr avao na obalama Atlantide. Topla struja je uticala na obli nje kopno pove avaju i prose nu godi nju temperaturu i svaraju i povoljne klimatske uslove. Posle katastrofe, kada je Atlantida potonula, Golfska struja se probila do obala Zapadne Evrope i ustalila svoj dana nji tok, pove avaju i prose nu godi nju temperaturu u Evropi. Na taj na in, Golfska struja je doprinela otopljavanju lednika, to je ozna ilo i kraj ledenog doba. Treba pomenuti jedan od posrednih dokaza koga Muk navodi da bi potkrepio tvrdnju da je Atlantida u geografskom smislu postojala. Ovaj dokaz je biolo ke tj. ekolo ke prirode i odnosi se na migraciju jegulja radi mre enja iz reka i slatkih voda Evrope u oblast Sargaskog mora u Atlantiku. Poznato je da jegulje ive u slatkim, kontinentalnim vodama, a da se, kad do e vreme mre enja, masovno i nepogre ivo vra aju u Sargasko more, gde se mreste. Posle mre enja, roditelji uginu, a mlade jegulje se, kada dovoljno odrastu, vra aju u slatke vode da bi se itav ciklus posle odre enog vremena ponovio. Muk smatra da ova neobi na pojava dokazuje da je u podru ju Sargaskog mora nekad postojalo kopno - ostrvo i da su jegulje ivele u rekama tog ostrva ili pri u u tih reka u more, gde su se mrestile. Kada je, prema Muku, kopno posle udara asteroida u Atlantski okean nestalo, Golfska struja je razasula jegulje po okeanu, ali je genski

utisnuto "se anje" na ostrvo ostalo prisutno, tako se jegulje stalno vra aju svom prastani tu Atlantidi. Me utim, Mukova obja njenja ne zadovoljavaju prave nau no-metodolo ke kriterijume, pa ak ni najosnovnije pravilo pri izno enju takvih hipoteza (ne zaboravimo, on pretenduje da objasni globalne fenomene kao to su kraj ledenog doba, pove anje nivoa mora, migracija jegulja...), a to je da navede literaturu u kojoj mo emo da proverimo podatke i obja njenja koja Muk uzima za sigurne i dokazane. Neproverljivost podataka tipi na je za sve vidove pseudonauke pa tako i za pseudoarheologiju koja je postala "majka" diletantskih, prevarantskih i besmislenih teorija i hipoteza o Atlantidi. Postoji itava plejada pseudonau nika, mistika i okultista poput Paula limana (unuk H. limana), Augustusa Le Plon ona, Rudolfa tajnera, Madam Blavacki itd., koji iznose apsolutno besmislene i nemogu e dokaze o postojanju Atlantide.
Atlantida: "Zvani na verzija"

Hipotezu koju posebno izdvajam, okarakterisa u kao "zvani nu verziju", zbog toga to je ona prihva ena u profesionalnim arheolo kim krugovima i dolazi od uvenog gr kog arheologa Spiridona Marinatosa. On je vr io iskopavanja na dana njem ju noegejskom ostrvu Santorini (anti ka Tera) i proslavio se otkri ima va nih naselja minojske kulture bronzanog doba (3. i 2. milenijum stare ere). Za njih je egzaktnim savremenim metodama utvr eno da su kona no bila uni tena katastrofalnom vulkanskom erupcijom, koja je raznela pola ostrva!

Ru evine Aktrotirija, prestonice drevne Tere, ija sudbina je mogla da bude inspiracija Platonu. Marinatos je ustvrdio da su upravo vulkanska eksplozija i propast Tere uzrok nastanka legende o Atlantidi. On posmatra pri u o Atlantidi kao mit koji se izgra ivao stotinama godina i u koga su, kao to sa mitovima esto biva, inkorporirani doga aji koji su se odigrali u razli itim vremenima i na razli itim prostorima. Ipak, samo jezgro pri e ini se anje na eksploziju Tere koja je po intenzitetu bila ak etiri puta ja a (!) od moderne erupcije na ostrvu Krakatau i koja se ula irom planete.

Po Marinatosovom mi ljenju, Platonov opis ivota i obi aja na Atlantidi najvi e podse a na minojsku kulturu, iji je centar bio na Kritu i koja je do ivela procvat u prvoj polovini drugog milenijuma p.n.e. Na primer, u kritskom zidnom slikarstvu imamo uvenu Fresku toreadora, na kojoj je prikazana igra ili borba sa bikom (slika 5). Platon na jednom mestu u Kritiji opisuje ritualni lov na bika koga su upra njavali kraljevi Atlantide. Sli nost nesumnjivo postoji. Tako e, stanovnici Krita su se vrlo uspe no bavili pomorstvom i posedovali veliku trgova ku flotu, a sam Krit je veliko ostrvo, to ini jo jednu sli nost sa Atlantidom.

Idealna 3D rekonstrukcija metropole Atlantide. Smatra se da je erupcija Tere, to je doga aj koji se okvirno datuje u 1500. godinu pre na e ere, ostavila katastrofalne posledice na Krit i da je dovela do propasti minojske civilizacije. Atlantida onda nije uni tena devet hiljada godina pre Solona, ve devet stotina godina pre Solona (Solon je iveo u VI veku p.n.e. - 900 + 600 = 1500). Marinatos prati tragove u istoriji Egipta koji su uticali na to da staroegipatska folklorna tradicija toliko uzdi e Atinu koja se borila protiv Atlantide (pod uslovom da je pri a zaista do la iz Egipta). Vreme kada Solon pose uje Egipat pripada tzv. Saiskom periodu egipatske istorije (663 - 525. godine pre n.e.) u kome je Egipat bio veoma podlo an gr kim uticajima i zavisio je od gr ke pla eni ke vojske. Stariji doga aji, kao to je invazija "naroda sa mora" (oko 1200. godine p.n.e.) na Egipat i borba Egip ana protiv Hiksa (oko 1580. godine p.n.e.) u kojoj su se, kako dokazuje Marinatos, borili i mikenski ratnici, utkani su u okvir pri e kao rezultat mutne svesti o gr kom u estvovanju u egipatskoj kasnoj istoriji. Svi ovi doga aji su isprepleteni uz mnoge fantasti ne i izmi ljene dodatke, tako da sva neslaganja sa Platonovim opisom Marinatos obja njava injenicom da nijedan mit "ne mo e biti prihva en zdravo za gotovo" i da u sebi nosi mnoga izobli enja i kontradikcije.
Atlantida kao arheolo ki problem

Sam mit o Atlantidi je od strane u enih ljudi i poznavalaca antike okarakterisan kao bajka, "plemenita la ", kao pri a koju je Platon izmislio da bi mogao na prigodan na in da izlo i svoja filozofska stanovi ta. Mi ljenje da je Platon naprosto izmislio celu pri u je veoma iroko

rasprostranjeno u u enim krugovima. Profesor Marinatos je svojim radom o Atlantidi ponudio obja njenje koje nije dovelo u pitanje osnovni hronolo ki i kulturni okvir dana nje arheologije, tako to je Platonov mit uklopio u arheolo ki i istorijski potvr ene i zabele ene doga aje. Po Marinatosu, Platon nije izmislio pri u u potpunosti, ali ni Atlantida kao zaseban i stvarni entitet nikada nije postojala, tako da se Marinatosovo mi ljenje ne razlikuje u su tini od stava koji mnogi prihvataju, a to je da Atlantida, kakvu je Platon opisao, nikada nije postojala. Potrebno je izdvojiti klju ne momente u Platonovom tekstu, koji nauci postavljaju jedno ili vi e me usobno zavisnih pitanja, gde odgovor na jedno mora implicirati i koherentan sistem odgovora na druga pitanja. Jedan od prvih i osnovnih problema vezanih za Platonovu pri u jeste pitanje hronologije. Solonu su egipatski sve tenici rekli da su se doga aji vezani za Atlantidu i njenu propast odvijali pre devet hiljada godina, to zna i oko 9600 godina pre nove ere. S obzirom na stepen razvijenosti civilizacije Atlantide, kako ju je Platon opisao, ova injenica obeshrabruje svakog ko je iole upoznat sa praistorijom i istorijom ove anstva. Naime, pomenuto vreme predstavlja prelaz iz paleolita u mezolit. Drugim re ima, ljudi jo uvek nisu upoznali ni zemljoradnju ni sedentarni na in ivota, a po eci gradova i civilizacije su hiljadama godinama udaljeni. Postojanje takvog grada u desetom milenijumu pre nove ere se nikako ne mo e uklopiti ni u jedan okvir praistorije koji je do sada arheologija uspela da rekonstrui e. Nigde u svetu nema materijalnih tragova koji bi svedo ili o dru tvu koje je ovladalo slo enom urbanom arhitekturom, zemljoradnjom, moreplovstvom ili obradom metala u desetom milenijumu p.n.e. Ipak, pretpostavimo da je Atlantida zaista postojala i da je njeno dru tvo posedovalo znanja o zemljoradnji (zanemarimo za sada arhitekturu, obradu metala i umetni ke domete). Nastanak zemljoradnje smatramo za osnovni preduslov ka daljem razvijanju kulture u smeru izgradnje gradova, stvaranja dr ave i razvijanja tehnologije. Prirodno se name e pitanje: za to bi na Atlantidi do lo do tog dostignu a mnogo pre nego u ostalim delovima sveta? Ovo pitanje zadire u samu su tinu problema koji za arheologiju i humanisti ke nauke predstavlja jednu od najte ih prepreka u prou avanju oveka, a to je obja njavanje kulturne promene (pod kulturom ovde podrazumevamo sveukupnost ljudske delatnosti). Nauka je ponudila neka re enja za proces neolitizacije kao i modele za nastanak prvih dr ava. Koji model primeniti na slu aj za koji nismo sigurni ni da je postojao? Koje god teorijsko stanovi te o kulturnoj promeni, neolitizaciji ili nastanku dr ava da zastupamo, jedno je sigurno - ostrvo Atlantida je moralo postojati kao realan fizi ki entitet sme ten u prostoru da bi se na njemu odigrao bilo koji od gore navedenih procesa.

"Freska toreadora", oko 1500. p.n.e, Krit. Drugo pitanje glasi: da li je u Atlantiku postojalo ve e ostrvo koje je potonulo u desetom milenijumu p.n.e? Na ovo pitanje ne mo e da odgovori arheolog, ve geolog, a geolozi se ogromnom ve inom sla u da ne postoje dokazi da se u Atlantiku takav proces odigrao. Jedan od argumenata koji se navode u korist teorije da je cela pri a plod Platonove ma te, jeste da ne postoje verzije legende o Atlantidi koje su starije od Platona. Platon izve tava da je pri a o Atlantidi zapisana na stubovima hrama u Saisu. Ovo je za arheologa svakako najdramati nija tvrdnja i ukoliko je ta na, onda postoji materijalni, arheolo ki dokaz da Platon nije izmislio pri u ( to naravno ne dokazuje da je sama pri a istinita). Za arheologiju je veoma va no pitanje me ukulturnih uticaja i komunikacija. Ako na jednom velikom ostrvu imamo kulturu koja je superiornija u odnosu na ostatak sveta, da li je mogu e da nije bilo nikakve komunikacije izme u kulture Atlantide i ljudskih zajednica u Evropi? Da li bi takva kultura uop te imala potrebu da stupa u kontakt sa ljudima na "ni em nivou" razvoja? Istorija nas u i tome da je sasvim mogu e da jedna razvijenija kultura postoji paralelno sa manje razvijenom (misli se prvenstveno na tehnolo ki stupanj razvoja) i da izme u njih ne do e do kontakta. Me utim, postavlja se pitanje koje je delom i psiholo ke prirode (a zasniva se na pretpostavci da Platon nije izmislio celu pri u ve da je zaista postojalo neko predanje koje je doprlo do njega): za to bi ljudi, uop te, zapamtili Atlantidu? Da li je u pitanju bila zaista neka vrhunska kultura na koju je sa uvano se anje posle propasti ostrva, ili je sam in nestanka Atlantide delovao na ljude da je zapamte kao izgubljeni raj, ak i da su na njoj iveli ljudi na istom stupnju kao i svuda u svetu? Tu je Marinatos kategori an i to je jedan od najja ih argumenata protiv onih koji veruju da je Atlantida postojala. On smatra da nije mogu e da se jedan doga aj koji se odigrao pre 9000 godina zadr i u kolektivnom se anju, jer najstarija ovekova se anja na specifi ne doga aje ne prelaze 4000 godina p.n.e. (na primer, mit o Potopu). Marinatos smatra da je bez pisma apsolutno nemogu e sa uvati informacije kroz tako duga ak vremenski period. Sada je jasno za to se Atlantida ne mo e tek tako "prona i" kao to je liman prona ao Troju. Nauka nije uspela da potvrdi postojanje Atlantide, nijedna hipoteza nije na la svoju materijalnu

. Fileb.) . Atlantis: The Antedeluvian World New York: Rudolph Steiner Publications. na primer. Some words about the legend of Atlantis.. Preporu ene Web stranice: y y y y y http://www.. 1991. S.org Srpskoslovenski jezik . 1980. Marko Por i student II godine arheologije Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y Donnelly. to je ni ta manje uzbudljivo. Velard. 1971. Beograd: No limit books. D . oveku i pro losti jeste da bilo ta otpi e kao apsolutno nemogu e ili neta no. 1987.com/gui-eng/myths. Muk.html http://www. ostaje zadatak da se objasni nastanak ovog mita i njegov smisao.imh.net/page/secretloc/factfile.net/~ripley/page2G.su tastveno (vaspostavljanje i op ti saveti) Mislim da je te ko pretpostaviti da bi itaoci ovoga teksta ta no odgovorili na pitanje u. Tragom Atlantide: Ekspedicija Foset. Beograd: BIGZ. P. Meneksen. L.htm http://www. Tajna Atlantide.H.powernet. da krenemo redom. Timaj. ali najve a gre ka koju neko mo e da napravi kada se radi o nauci. i sli na. Atlantida i drugi izgubljeni svetovi.lanzarote-guide. Foset.htm http://www. 1973. da njeno postojanje nikako nije bilo mogu e ni pod kojim uslovima (mada do takve apsolutne tvrdnje prakti no nije mogu e do i). I. Novi Sad: Knji evna zajednica Novog Sada. Pa. 2000. Beograd: Jugoslavija. Kritija. (Uzgred.andrewcollins. Platon 1983. Athens. Platon 1981. Beograd: Mladost. Ovo je istorija nau nih otkri a mnogo puta potvrdila. Marinatos.potvrdu niti mo e adekvatno da odgovori na sva pitanja.ru/proj1_e. O. Beograd: Dosije. ak i ukoliko se nedvosmisleno poka e da je Atlantida plod fikcije. televizijskom kvizu: ''Iz kojeg jezika poti u sve re i u naslovu.atlan. ta an odgovor na prvo pitanje nalazi se u poslednjem poglavlju teksta.htm http://www. izuzimaju i termin srpskoslovenski jezik?'' To i nije te ko zamisliti u sredini u kojoj ogromna ve ina ne zna odgovor ni na pitanje kada su Srbi postali pismeni.. Spens. Istorija Atlantide.

Prevo enje bogoslu benih knjiga ve je bilo zavr eno u Vizantiji. Ovu. Nema pouzdanih i direktnih dokaza za odgovor na pitanje kada je pismenost stigla i me u Srbe. staroslovenski (skra enica: stsl. godine. dakle nedugo posle moravske misije. Jasno je. godine. jezik bio je isklju ivo . Prvi knji evni jezik koji su Srbi koristili bio je. Drugim re ima. tj.Od staroslovenskog ka srpskoslovenskom Mukotrpan posao solunske bra e irila i Metodija na stvaranju prvog slovenskog knji evnog jezika. finalizovan je odlaskom ovih prosve enih Grka u misiju irenja hri anstva me u moravskim Slovenima. dakle. Stsl. da su stsl. praslovenskog. Pri prevo enju neminovan je bio i prodor gr ke leksike za pojmove koje Sloveni nisu imali. i 874. Posredne informacije ukazuju nam da je verovatno u pitanju bio period izme u 867. sveobuhvatnost posedovao je zahvaljuju i injenici da se u pomenutim vekovima osamostaljeni slovenski jezici jo uvek nisu bili isuvi e udaljili od jezika iz kojeg su se razvili. Mapa balkanskog poluostrva od IX do XII veka. a samim tim i njihovog prvog pisma. te se ona uzima kao godina po etka slovenske pismenosti. poznavali i govor Slovena iz okoline Soluna. dodajmo. Odgovorna du nost poverena je bila iskusnim misionarima koji su. istovremeno. danas nezamislivu. jezik ipak najbolje razumeli Ju ni Sloveni. najkasnije do 886. me usobna razumljivost govornika razli itih slovenskih jezika bila je tada neuporedivo ve a no danas.) zajedni ki knji evni jezik za sve Slovene u periodu od IX do XI veka. a misija je na severozapadu po ela 863. iji je dijalekat poslu io za bazu knji evnog jezika. kao i slo enijih gr kih sintaksi kih konstrukcija.

re slnce zapisao kako je i izgovarao: slunce. tj. Ve u ovim staroslovenskim spomenicima po inje da se prepoznaju i pojedine glasovne crte srpskog narodnog jezika. nisu sve glasovne crte prodirale u knji evni jezik: tako su u njemu o uvane npr. grupe t i d. ipak su vremenom u njega po ele da prodiru osobine bliskog. gra danin : srpski sve a. Proces posrbljavanja (srbizacije) stsl. jezika. jezika najvi e je zahvatio glasovni (fonetski) sistem. Vremenom je rastao broj re i zapisanih u formi iz srpskih dijalekata. tako e je sasvim adekvatan.jezik pisane komunikacije. Najzna ajniji spomenik ovoga jezika sa srpskih tokavskih prostora svakako je Marijino jevan elje. unutra njeg diktata prepisiva a (tj. Umorni ili zaneseni prepisiva tako je stsl. to va i i za Temni ki natpis. bogoslu benog karaktera. te je sasvim adekvatan opis Pavla Ivi a da je srpskoslovenski zapravo stsl. to nalazimo u najstarijim srpskim rukopisima. srpskog narodnog jezika. koje su u narodnim govorima od doseljavanja na Balkan imale ekvivalente u glasovima i (stsl. jezik bio kanonizovan jezik koji se nije smeo menjati. lokalnih tokavskih govora. ali se menjala i morfolo ka struktura njegova. Staroslovenski tekst sa tokavskog podru ja Temni ki natpis (X-XI vek). ali koji se niti gramati ki niti leksi ki nije isuvi e razlikovao od tada njih narodnih govora srpskih. napisano najkasnije po etkom XI veka. tj. Iako je stsl. Sinonimni termin za srpskoslovenski jezik. izmena) stsl. tj. srpska redakcija (tj. prakti no kao plod gre aka prepisiva a. to se tuma i nesvesnim uticajem tzv. Brojne posrbice gr kih re i. sve ta. jezik izgovoren na tokavskom podru ju. . gra anin). kojim niko nije govorio (mada su se tekstovi crkvenih knjiga glasno itali i pojali). Nastanak srpske redakcije ipak ne treba tuma iti isklju ivo kao plod nesvesnog i nekontrolisanog. izgovaranja re i ''u sebi'') pri prepisanju rukopisa. Dodu e.

to je izazvalo njegovo ga enje u XIII veku. U XV veku javlja se resavski . narododr anije. jezik je tokom svoga dugog ivota. Biser srpske srednjovekovne kulture Mirosljavljevo jevan elje (XII vek). zemljemerenije.) ogledalo su te nje srpske crkve da knji evni (= bogoslu beni) jezik bude to razumljiviji pastvi. irilice. mada je nesumnjivo da je u pitanju samo varijanta srpskog irili nog pisma. jezika svakako su bili ubrzani i olak ani prodorom ssl. srpske irilice. ra ki pravopis. Razli ite srpske dr ave u periodu XII i XIII veka pridr avale su se i razli itih pravopisnih pravila za pisanje pojedinih spornih glasova i grupa. perioda. originalna i prevedena i druge tekstove svetovne sadr ine. baziran na irili koj tradiciji. dok se posle ovog perioda ssl. i ova slika va i i za srpske teritorije. posrbljavanja stsl. mladouman i dr. Zapravo je gramati ka struktura ustaljena ve po etkom XIII veka. Neprakti no dvojstvo pisama vremenom je ukinuto. kao i pozniji resavski. Vitalnijim se pokazao ra ki pravopis. Model. malo izmenio svoju gramati ku i leksi ku strukturu. Pomenuto Marijino (Bogorodi ino) jevan elje pisano je glagoljicom. to se dogodilo u XII veku. spomenici potvr uju upotrebu dva pisma . i mla eg. Tako je nacionalno pismo kod Srba od davnina postala irilica. arhai an po svojim re enjima. Od glagoljice ka irilici Stsl. u literaturi se nazivaju jo i pravopisnim kolama. bosan ici. a primenjivan je u dr avi Nemanji a sve do XV veka. glagoljice. jezika u knji evna dela. periodu. Ovi pravopisi. Huma i Bosanske banovine funkcionisao zetskohumski. Sama irilica je modifikovana na razli itim teritorijama do te mere da su pojedini tendenciozni tuma i poku ali lansirati ideju o posebnom pismu. to je problem nasle en jo iz stsl. Njegov nastanak vezuje se za ime Svetog Save. Zetsko-humski pravopis bio je oslonjen na glagoljicu. Istoriju zasebne irilice me u porodicom genetski povezanih pisama. U suprotnosti sa stabilno u jezi ke strukture stoje mnoge izmene pisma ( irilice) i pravopisa u ssl. bogopostavljen. ije potvrde nalazimo u Gri kovi evom i Mihanovi evom odlomku. pa je na prostorima Zete. Procesi izmena.irilicom. tj.starijeg. tekstovima (zvezdoslovac. a na ra kim teritorijama istoimeni. mo emo pratiti od uvo enja specifi nog slova koje se nazivalo erv (i imalo glasovnu vrednost . ali je ovo slovo u srpskoj irilici imalo sasvim poseban grafi ki identitet. vokabular menjao prakti no samo prodorom pozajmljenica.dosledne prevedenice (kalkovi) u ssl. ideja o potrebi za ovim slovom preuzeta je iz glagoljice. prolaze i pritom kroz razli ite faze. samovidac. Funkcionalnija irilica potisnula je i kod Srba glagoljicu. ponekad i ). od sa uvanih tekstova iz XII veka pa do tridesetih godina XVIII veka kada se ugasio. Od zetsko-humskog do resavskog pravopisa Ssl. a pomenuti Temni ki natpis . blagoli ije. tj.

koji je u dva kratka zapisa na marginama rukopisa ostavio svedo anstvo o svome imenu i eljama. Ovom mi ljenju najve eg srpskog lingviste prve polovine XX veka suprotstavila se Irena Grickat. Trifunovi sredinom XI veka. Kulinov i drugi (v. . jezika nastala na humsko-trebinjsko-zetskoj teritoriji. Blagajski.pravopis. tj. iznose i hipotezu da je srpska redakcija stvorena na ju nim. Poznatija od ostalih spomenika svakako su najstarija jevan elja.Stojan Novakovi . dok su nedatirani Miroslavljevo jevan elje (kraj XII veka). S. pisala su dva pisara: glavni nije ostavio traga o svome imenu.Kratovo. dok se Biljana Jovanovi . Povaljski. Kasnije je. jezika. ra ko-resavski pravopis. Od Gligorija dijaka do Venclovi a Iako je ssl. jezik nastao u XI veku. Hilandarska povelja Stefana Nemanje (1198/9) i Vukanovo jevan elje (oko 1200). smatrao je da je srpska redakcija stsl. be e ''gre ni'' Gligorije (Grigorije) dijak. Naj uveniji srpski srednjovekovni rukopis. konzervativan po svojim na elima. Miroslavljevo jevan elje. njegovi najraniji sa uvani spomenici poti u tek sa kraja XII veka. iznose i da je ona pribli na ''vr njakinja'' stsl. Najstarijom srpsku redakciju smatra I. Beli oko kraja XI veka. jezika. grani nim srpsko-makedonskim terenima. P. prvi nagove taj (kasnije turskom najezdom brutalno prekinutog) humanizma i renesanse u Srbiji.u Ras. Novakovi smatra da je nastala u prvoj polovini XI veka. septembar 1186) i Potpis kneza Miroslava (17. Od Zete i Huma do srpsko-makedonske jezi ke granice Mesto i vreme nastanka ssl. Pavle Ivi i or e Trifunovi uglavnom sla u sa mi ljenjem Irene Grickat.balzamovog ulja.Skoplje . Najstariji sa uvani natpisi su: Miroslavljev. Aleksandar Beli . Teritorijalno izme u ovih krajnosti (krajnjeg zapada i krajnjeg istoka) nastanak srpske redakcije smestio je Petar or i . funkcionisao jedan me oviti. u du em procesu. sve do XVIII veka. U pitanju nije bilo vlastito ime. Najstariji datirani rukopisi su Potpisi velikog upana Stefana Nemanje i kneza Miroslava (27. pogre no tuma e i poslednju ispisanu re u rukopisu.od XI do XII veka. jun 1190). Drugi pisar. Grickat. or i . internacionalan po svome duhu. jezika problemi su koji su izazvali dosta razli itih mi ljenja i polemika u srbistici. ve gr ki naziv jednog od materijala kori enog pri izradi rukopisa . Sli na razmimoila enja prouzrokovalo je i vremensko odre enje nastanka ssl. njegove ohridske i preslavske kole. knjigu Brankice igoje). Grdov. . severno od linije Tetovo . kao i njegov prethodnik . mada su ga stariji tuma i rukopisa nazivali Varsameleon. A.

Na vrhu brega Gradine.Vukanovo jevan elje prepisao je starac Simeon sa jo sedmoricom pisara. moralnim poukama..'' Sem pomenutih jevan elja i ostalih najstarijih rukopisa i natpisa iz XII veka. nadgrobni i ktitorski natpisi.. pokazala su . Ispod grada. a da u 'Orlovoj pe ini' treba videti Pe (pe ). o uvali su se tragovi pe inskog manastira. molitvama. godine. koliko Pe (pe ) treba tra iti prema gradu Rasu. Kraj re nih obala le e ostaci Trgovi ta. nalaze se sada konzervirani ostaci nekada njeg starog Vukanovo jevan elje (XII utvr enog grada. Otkopavanja i istra ivanja usredsredila su se od 1972.pobo nim pri ama. Mo emo ga na i i u prevedenim zakonicima ili delima uslovno re eno nau nog karaktera (Fisiolog). tj. propovedima. Domentijana. Njime su pisani i tekstovi memorijalne namene. preko Teodosija. godine na kompleks spomenikâ udaljen oko jedanaest kilometara zapadno od Novog Pazara. srednjovekovnog naselja iz predturskog perioda. vek). Kiprijana.uvenih Ra ana. Od jevan elja do romana Srpskoslovenski jezik u po etku se javljao isklju ivo kao jezik crkve. . . tj. kako ga. srpskoslovensko pe t). prihvataju i kompromisno re enje (''mo da je apelativ 'pe ' vremenom zbog svoje sadr ine postao mikrotoponim . Trifunovi zaklju uje: ''Nerazdvojnost ova dva toponima (Rasa i Pe i) mora da nazna uje i pravac arheolo kih istra ivanja. Svetoga Save i Stefana Prvoven anog. itijima. Konstantina Filozofa (Kostene kog) i mnogih drugih dobro znanih iz kolske lektire. ssl. pa ak i u prevedenim srednjovekovnim poluistorijskim i vite kim romanima (npr. toliko i grad Ras treba odre ivati prema Pe i (pe i). Trifunovi . i upotrebljava starac Simeon). jezikom napisana je i itava srpska srednjovekovna knji evnost. o Aleksandru Velikom. Tako je ssl.da utvr eni grad na vrhu brega gradine mo e biti Ras. ini nam se. pri odgonetanju lokacije u pomo priziva mi ljenja arheologa: ''Gde je ta Pe u gradu Rasu? Poslednje nekolike decenije u toku su arheolo ki radovi u nekada njoj oblasti Rase. tj. prema tome. Trojanskom ratu. Jeroteja i Gavrila Stefanovi a Venclovi a. po ev od Stefana Nemanje. ini nam se.. pa sve do pisaca iz prvih decenija XVIII veka . Varlaamu i Joasafu). Dosada nja arheolo ka istra ivanja u oblasti Rase. ali je vremenom po eo da se koristi i u originalnoj i prevedenoj knji evnosti . u potkopini stenovitih litica. iz 1998.'' Nakon izno enja sve ih arheolo kih podataka. Pitanje koje se dugo postavljalo jeste da li se re pe (ili Pe ) odnosi na (mikro)toponim ili na narodni oblik za re pe ina (knji evno. jezik postao jezik u enosti i kulture u punom smislu tih re i. Jedino je za ovaj drevni rukopis nazna eno i mesto nastanka rukopisa: ''u pe i u grade Rase''. gde su se nekada spajali va ni putevi. iznad u a Sebe evske "U pe i u grade rase" reke. . kao i zapisi na marginama rukopisa. bogoslu benih knjiga. Spomenici su sme teni kraj u a Sebe evske reke u Ra ku.

osve tati. vi e funkcije (knji evnost. 1998. Istorija srpskog jezika: studije. Beograd. izdanje). Grickat. neformalna komunikacija). prodirale u narodne govore. odoma iv i se pritom u njima. vapiti. u to vreme i nije smatrao posebnim jezikom. Sremski Karlovci . savest. kada ga je smenio ruskoslovenski jezik. ssl. protiv re i i oblika iz srpske i ruske redakcije stsl. .). Tako danas u knji evnom jeziku koristimo re i vazduh. 1999. igoja. re i do dana dana njeg ostale u srpskim dijalektima. pa i u srpskim. tj. Beograd. jezik se u svim slovenskim zemljama. kritike. zave tati. mo ti. op tina. sabor. Razlike su se ticale uglavnom u ene (apstraktne) leksike i slo enih sintaksi kih konstrukcija nekarakteristi nih za narodni jezik. ve samo vi im stilom maternjeg. or i . savest.. Potrebno je naglasiti da su razlike izme u srpskih dijalekata i ssl. pa i kasnije sve do Vukove reforme sredinom XIX veka. su tastven. Vuku nisu smetale one koje su ve vekovima bile ustaljene u isto nohercegova kom dijalektu. su tina. vaskrs. Sociolingvisti ki gledano. saglasje. sve tenik. vaspostaviti. I. pravo. sablazan. vazduh. Vaskresenije. funkcionalni rascep u jeziku pri kome se jedan oblik toga jezika koristio za tzv. Sve to vreme u srpskom dru tvu. Nadam se da. . Istorija srpske irilice (3. ruska redakcija stsl. od XI do tridesetih godina XVIII veka.. iji je glasovni sistem bio prilago en sredini. administracija. Beograd: Otkrovenje. Beograd.Novi Sad. vaspostavljaju i mesto i vreme nastanka srpskoslovenskog jezika i prate i njegovo itije. tj. P. sagre iti. o emu je ve govoreno. 1975. vaistinu. izdanje). odakle su Vukovom reformom knji evnog jezika prodrle i u savremeni srpski knji evni (standardni) jezik. jezika omogu avale Srbima razumljivost drugog. P. sabrat. dok su veoma sli ni bili i morfolo ki i leksi ki sistemi ovih oblika srpskog jezika. Ivi . A. op ti. samrtan. savet. ali i da su osobine knji evnog jezika. vaskrsnuti. Aleksandar Milanovi Filolo ki fakultet Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y Beli . Ka po ecima srpske pismenosti. op ti. su tina i druge (primeri preuzeti od Aleksandra Mladenovi a). Najstariji srpski irilski natpisi (2. koji su Srbi svakodnevno slu ali u crkvi. Trifunovi . kolstvo i sl. Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika. u novom knji evnom jeziku. 1990. 2001. B. Iako se borio protiv slavenizama. 1995. postojala je diglosija. vaspitati.) a drugi oblik istoga jezika za ni e (svakodnevna. sve teni. Tako su mnoge ssl. rasprave. Potpuno je razumljivo da su u takvoj situaciji i osobine narodnog jezika prodirale u knji evni. jezika. samrt. o njemu rekoh su tastveno. Beograd. neke i ne ose aju i niti kao arhai ne niti kao crkvenoslovenske (npr. savet. jezika. prevashodan. sazdati. su ti. Pregled istorije srpskog jezika.Od XI do XXI veka Srpskoslovenski jezik jako je dugo vr io funkciju knji evnog jezika kod Srba.

Obi aj da pleme dobije ime po reci ije obale naseljava poznat je kod Slovena: na primer. Hvar. na uskom pojasu od u a Neretve u Jadran na istoku do Splita na zapadu. blizu reke Bojane na granici sa Vizantijom. Pleme Neretljana ivelo je na obali Jadrana. a kasnije i dr ava Bosna . u prvoj polovini VII veka. u Rusiji. U svom naletu slovenski moreplovci su poku ali da nasele ak i susednu. Epoha kada je na zapadu stvarano carstvo Karla Velikog. obalama Baltika i Moravskoj. Moravci u e koj. pogotovo vreme njihovog doseljavanja na Balkan. duga ku oko 75 i iroku 10-20 km. a njihova zemlja zvala se Paganija. Vislani u Poljskoj. isto kao to se oblast na jugoistoku. Neretljani su nosili i imena Marjani (Primorci) i Pagani. a ve ina nau nika ovaj poku aj invazije vezuje upravo za Neretljane. u ono vreme kada su i ostali Srbi sa severa do li na teritoriju anti ke provincije Dalmacije. Kor ulu i Mljet.po istoimenoj reci iji naziv je tako e predslovenskog porekla. O slovenskom napadu na beneventanski grad Sipont u zalivu poluostrva Monte Gargano. kako bele e ranosrednjevekovni hroni ari. pleme pomoraca i gusara koji su zahvaljuju i svom temperamentu i geografskom polo aju me u prvim na im sunarodnicima iza li iz ti ine srednjeg veka. Ba ovakvu sudbinu do iveli su i Neretljani. tako e zvao Krajina. Ubrzo zatim. italijansku obalu. formiranja dr ave i pokr tavanja. Ovu teritoriju. a Sloveni stvarali svoje prve dr ave na Balkanu i Alpima. Strumi ani u Gr koj. osvojili su i velika srednjejadranska ostrva: Bra . godine. Svoje ime duguju reci Neretvi. Osim ovog.Pagani na moru Istorija ranog srednjeg veka srpskih plemena nije dovoljno poznata. Ovaj poslednji naziv je i naj e i u doma im izvorima jer su Neretljani naseljavali krajnji severozapad onog dela dalmatinske obale koga su kasnije kontrolisali Srbi. Narenta). kada su Vikinzi plovili severnim morima. sa uvan je podatak iz 642. Meranija i Krajina. iji su naziv preuzeli od romanizovanih starosedelaca koje su tu zatekli (lat. . Bu ani po reci Bug u zapadnoj Ukrajini. oni su naselili. a kod Srba oblast. u doma oj istoriografiji prekrivena je maglom zaborava i nedostatka podataka.

godine flotu na dalmatinske Slovene koji su gusarili po Jadranu. 840. za koga ve ina istra iva a smatra da su ga izveli upravo . I dok se hrvatski gusari jedno vreme ne pominju na Jadranu. du d je primoran da ve slede e. Zahumlje. Gusari na vidiku! Iako su naseljavali relativno malu oblast. Novi du d. U Veneciji je 846. Marianorum judice).Teritorijalna podela balkanskog poluostrva sredinom X veka (po opisu Konstantina Porfirogenita). poveo je 839. Tada je ugovorio mir sa hrvatskim knezom Mislavom i neretljanskim knezom Dru akom (Drosaico. u svom poznatom delu De administrando . Petar Tradenik. koji je u ranom srednjem veku bio vizantijski grad. ali oni postaju jasniji iz doga aja koji slede. Oko 829. Granicu su naj e e delili i sa Splitom. a "on se vratio bez slavlja". a na severozapadu su se grani ili sa Hrvatima. Najstariji opis ove kne evine dao je vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit polovinom X veka. godine "poslanik Slovena sa ostrva Neretve" prido ao je u Veneciju da sa du dom sklopi mir i da se pokrsti. Narod sa ostrva Neretve Prve istorijske podatke o Neretljanima zabele ile su drevne mleta ke hronike. iz prve polovine IX veka. Neretljani kr e primirje i plja kaju mleta ke trgovce dok su se ovi vra ali iz ju ne Italije. Nedugo zatim. Razloge ove posete hroni ar ne navodi. vodi novi pohod protiv Neretljana u kome je izgubio vi e od stotinu ljudi. godine. godine zabele en jedan u nizu napada Slovena.Neretljani. Neretljani su posedovali jednu od najja ih flota na Jadranu! Na severoistoku sused im je bila druga. mnogo ve a srpska kne evina.

Srpski nadgrobni spomenik od kamena . na kojima su skadinavski ratnici po eli e e da plja kaju zapadnu . "Pagani se zovu to ne primi e krst u ono vreme kad su se svi Srbi pokrstili". Mokro i Dalen.imperio (o upravljanju carevinom). sredi ta istoimene upe. Brod je imao jarbol. kao i u vi e navrata kasnije. Na osnovu sa uvanih starijih toponima vidi se da je ova oblast u ranom srednjem veku obilovala umama i mo varama. kao i ostrva Kor ulu (na kome ima i grad). a drugu polovinu dele ravnopravno svi u esnici. To se poklapa i sa opisom prolaska krsta a kroz ove krajeve. Za sada je jedino sigurna ubikacija grada Mokro. sagitta . etiri grada . To je duguljast. krajem XI veka. a obradivog zemlji ta je bilo malo.strela). Car ih naziva Pagani i Neretljani (Arentani). Ostrog i Slavineca.XV vek). ovde se ne navodi. to zna i da polovinom X veka. lanovi posada. gradili su ga i drugi Sloveni. a sigurno je da su obra ivali i zemlju. Osim to navodi da se upa Dalen ne nalazi na obali. koji su ujedno bili i borci. On navodi i tri upe u Paganiji . Ipak. a njihovu zemlju Paganija. a izvozilo se vino. Sli an tip broda bio je dobro poznat u Mediteranu. najunosnija delatnost bila je gusarenje koje je stalno donosilo zna ajne prihode. a posadu je inilo 40 vesla a. Na obroncima Biokova i Mosora i na ostrvima gajili su stoku. okolina Makarske (XIII . Osim plovidbom. relativno plitak brod vitkog trupa i o trog pramca koji se odlikovao velikom brzinom (lat. Iz kasnijih srednjevekovnih izvora znamo i to da su se u ove oblasti uvozile itarice. koji se nalazio kod dana nje Makarske. Hvar i Bra . nije bio u okviru Paganije.Mokro. Neretljani su se bavili i trgovinom. Mljet. smokava i vinove loze. car-pisac ne daje podatke o polo aju ovih lokaliteta. Tip broda koji su koristili Neretljani zvao se sagena. a bliski su im i vikin ki drakari. Nije isklju eno da se plen delio ba onako kako se i danas deli ulov ribe na ovom delu Jadrana: pola plena pripada onom ko je organizovao lov i iji su brodovi (knez ili upan). uzgajanjem maslina.mramor. usoljena riba. koji se kasnije pominje kao najve e naselje u oblasti. suvo vo e i dr. Omi . Vrulja.Rastoku.

Pored Venecije. venecijanska i dalmatinska flota su trpele ozbiljne poraze. godine. oni su u to vreme zabavljeni drugim stvarima. Vizantija je dr ala i luke Kotor. nije trebalo mnogo vremena da i oni postanu meta saracenskih gusara. U odsustvu ve ih vizantijskih snaga u Jadranu. zatekli su na dvoru u Konstantinopolju novog cara.Evropu upravo u ovo vreme. Osim sagene. a Nikita Orif je preduzeo kontraofanzivu protiv njih u ju noj Italiji. ali i Srbi i Hrvati. u Sredozemlju su najve u opasnost predstavljali arabljanski gusari. kao i manji tipovi brodova i barki. zatim Budvu. preko koje se odvijao i najve i deo trgovine sa zapadom. Ankonu (u papskoj dr avi). ali dosta manji. pomorski put uz razu enu dalmatinsku obalu bio je najbezbedniji. Trogir. Split. godine. ali ne i Neretljani. Rab i Osor. Bari). koja je otpo ela 866. Prvi njihov zalet dublje u Jadran desio se 841. sa posadom od 20 ljudi. Naravno. U takvim okolnostima. Frana ke i arapske panije. te sredinom marta 870. pominju se Zahumljani. Tarent. koje su Dubrov ani kao vizantijske saveznike prevezli na svojim brodovima. godine njihov plen postaju papini poslanici. Vizantijske flote tada su bile najmo nija pomorska sila na Mediteranu. Dubrovnik. po etkom IX veka. kotorski donji grad i svetomiholjsku Prevlaku u Boki Kotorskoj. Saraceni su povukli opsadu. Rose. Dok su Vikinzi plja kali obale Britanije. u upotrebi je bila i kondura. Na samu pojavu carske flote u blizini gradske luke. Rekonstrukcija izgleda sagene. kada je flota od 36 brodova oplja kala i zapalila redom Osor. Bave se izgleda onim to najbolje znaju da rade. Arapski napadi na Jadranu kulminirali su petnaestomese nom opsadom Dubrovnika. koji . ovaj vladar je poslao stotinu ratnih brodova pod zapovedni tvom drungarija flote Nikite Orifa u pomo opsa enom gradu. Dubrova ki poslanici koji su oti li da mole pomo od svog vladara. Travunjani i Konavljani. godine. Me u Srbima. brzog ratnog broda sa posadom od 40 vesla a boraca na kome su plovili Neretljani (X vek). Za to? Pa. Vasilija I Makedonca (867-886). Zadar. Tokom borbi oko Barija 869-871. u hri anskom savezu sa 400 la a je i kralj Italije Ludvig II. Mesina) i ju ne Italije (Brindizi. brod sli nog tipa. ali je njena trgovina sa zapadnom Evropom bila ugro ena od kada su Arabljani 30-ih i 40-ih godina IX veka redom zauzeli bogate gradove Sicilije (Palermo. ele i da oja a vizantijsku politiku na zapadu.

Opis srpskih zemalja za vreme njegove vladavine zabele io je car-pisac Konstantin VII Porfirogenit u svom delu.. godine. godine. kona no ih osvoji 924. Me utim.izgubio je ivot.. To je bio razlog da Vasilije I po alje flotu koja upokorava dalmatinske Slovene. u bici na kopnu Mle ani su do iveli poraz.sredina X veka) be i iz bugarskog zarobljeni tva i uz pomo Vizantije obnavlja zemlju u ranijim granicama.druga polovina XI veka.su se upravo vra ali sa crkvenog sabora u Carigradu.. a sam du d je bio i najve i gubitnik . a u okviru njega se nalazi i pomenuti opis Paganije. gde su ubrzo sa ekali radosnu vest o osloba anju Barija 2. pa je tako zalaganjem vizantijske politike saracensko prisustvo u Italiji i na Jadranu bilo na zalasku. Ovaj sastanak bio je povod Simeonu da napadne srpske teritorije i. posle vi e vojnih pohoda. Me utim. Zbog toga je vizantijski poslanik. Pagani nisu dugo odolevali isku enjima. Sa druge strane. godine. . nakon njegove smrti. Manji brod sa posadom od 8 do 10 ljudi otkriven ispred ulaza u ninsku luku (Hrvatska) .. Samo tri godine kasnije. na obalama Paganije sastao sa srpskim vladarem Petrom Gojnikovi em (892-917) radi saveza protiv zajedni kog neprijatelja. ali i unutra njih sukoba. godine u estokim sukobima sa Venecijom. o emu svedo i njihovo plja kanje ostrva Bra a 872. Vasilije I je ubrzo proterao Arape iz Tarenta i svih ostalih kopnenih tvr ava. srpski knez aslav Klonimirovi (927 . pa ih ponovo zati emo 887. Kan Simeon (893-927) nastojao je da pokori svoje balkanske susede i stekne titulu cara. dra ki protospatar Lav Rabduh oti ao u Srbiju gde se. Te godine du d Petar Kandijan do ao je sa 12 brodova u neretljanske vode i u luci Mokro uni tio pet brodova Neretljana. Gusarski napadi arapskih moreplovaca nisu zaobi li ni neretljanske obale. Pokr tavanje je bilo jedan od klju nih uslova mirovnog sporazuma. U ime oca i sina i. februara 871. kada je carska flota napustila vode Jadrana. svetoga plena Po etkom X veka isto no od Srbije raste mo Bugarske. Papini poslanici su oslobo eni i stigli su u Rim krajem godine.

Formalno zastupaju i prava Vizantije iju je vlast Venecija jo uvek priznavala. odr avaju dva crkvena sabora 925. Dujma. pre povratka u Veneciju Petar II je. Na saboru je pokrenuta i borba protiv slu be na slovenskom jeziku i upotrebe glagoljice kojom se tada pisalo u na im zemljama. du d Petar II Orseolo preduzeo je vojni pohod i uz sna nu flotu. a tom prilikom pokorio je i srpske zemlje. ali ipak ne uspeva da suzbije njihovu prevlast na Jadranu. isplovio iz luke na ostrvu Olivolo. godine. Plove i uz istarsku obalu i Kvarner flota je stigla u Zadar. zauzeo ostrva Kor ulu i Lastovo. uz prisustvo papinih legata i dalmatinskih episkopa. Zbog toga je poslao deset brodova koji su kod ostrva Lastovo iznenadili i zarobili Pagane i sproveli ih do Trogira. i 928. Na prvom saboru odlu eno je da splitska episkopija bude podignuta na rang arhiepiskopije i postane crkvena metropola Dalmacije. Dve godine ranije. kroz ove krajeve pro ao je car Samuilo na svom pohodu do Zadra. kako bele i mleta ki hroni ar. Vizantija je tra ila politi ki oslonac na zapadu. godine na kojima su redefinisana crkvena pitanja u ovoj vizantijskoj provinciji. Povod za novi sukob bio je zarobljavanje etrdesetorice zadarskih gra ana od strane Neretljana. 1000. Pritisnuta od strane Bugarske. koji je od malog naselja u okviru zidina Dioklecijanove palate ubrzo izrastao u jedan od vode ih isto nojadranskih gradova. Saboru su prisustvovali i predstavnici hrvatskog kralja Tomislava i zahumskog kneza Mihajla Vi evi a. Po imenu nepoznati neretljanski vladar sastao se li no sa du dom i. O mleta ko-neretljanskim sukobima imamo vesti i za vreme aslava Klonimirovi a. godine.De avanja na istoku osetila su se i na zapadnim granicama srpskih kne evina. Vizantija je obnovila vlast na Balkanu. osim estorice Neretljana koji su zadr ani kao taoci. posle estoke borbe. Ipak. du d je u Zadru primio poslanike dalmatinskih gradova koji su mu se pokorili. Zarobljenici su oslobo eni. dok je hrvatske poslanike odbio. Dva bakarna lema (VI vek) prona ena uz ru evine bedema kasnoanti kog grada Narone koji je stradao tokom slovenskog naseljavanja doline Neretve. u koji je ubrzo uplovio i du d sa glavninom flote. godine flotu od 33 la e protiv Neretljana i to u dva navrata. doznao je da se 40 neretljanskih prvaka vra a iz Apulije na brodovima natovarenim robom iz Italije. I dok je u gradu planirao napad na Hrvate. . Budu i da je ovaj dalmatinski grad tada bio pod vla u Venecije. pristao na mir. ali se me u srpskim velika ima ne pominju i predstavnici Paganije. Venecija alje 948. Ovo se smatra najzna ajnijim doga ajem u istoriji grada Sv. pa je dalmatinske episkopije prepustila jurisdikciji pape. Zbog toga se u Splitu. ali se ovi doga aji nisu dugotrajnije odrazili na sudbinu Neretljana. Kada je car Vasilije II uni tio makedonsku dr avu 1018.

kralj Primoraca. iz njega saznajemo da su Slavac i njegov brat i . na ispravi su se potpisala i njegova tri upana. knezom Primoraca (judice Marianorum). jugozapadno od Visa. Petra u Priku kod Omi a (druga polovina XI veka). izme u Slavca i Ljubomira. a zatim i manastir Sv. kartular nas ne obave tava o detaljima spora koji se vodio nedaleko od manastira. Sve tenik Ivan. godine sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. Bogati spli anin Petar Crni sagradio je 1080. vladarem na ijoj zemlji se nalazi crkva. Iz ovog dokumenta saznajemo da je tada ostrvo Vis i jo udaljenije Bi evo bilo pod vla u Neretljana. Bodidrag i Sedrag i satnik Tihan. Radovan. poklanja manastiru na ostrvu Tremiti. Petra. Berigojem. Kao to je to bio obi aj u srednjem veku. Iz sli nog razloga pominje se ne to kasnije i Slavac. knez Neretljana. Petar Crni je iskoristio prisustvo vladara na ijoj zemlji je podigao svoju zadu binu da presudi u nekom sporu. On je oko 1090. Petra u Priku. crkvu Sv. rodom Spli anin. Pored Berigoja. Jakov. opet oko vlasni tva nad zemlji tem. Na alost. godine je sastavio ispravu u kojoj svoju zadu binu. Ipak. ispred crkve Sv. na neretljanskoj teritoriji najpre crkvu. g.Crkva Sv. Silvestra na ostrvu Bi evu. Iz manastirskog kartulara saznajemo i podatke o tri neretljanska vladara. Istorijski izvori prve polovine XI veka ute o Neretljanima. Petra u Priku kod Omi a sastao sa hrvatskim banom Petrom radi nekog spora koji je Slavac imao sa hrvatskim tep ijom Ljubomirom. izme u Splita i Cetine). ili ne to kasnije do ao na granicu svoje zemlje gde se u crkvi Sv. do ao je u Polji ko primorje da presudi u sporu oko kupovine manastirskog zemlji ta. u pratnji svojih vitezova i rizni ara Zavide. 1050. da bi iz druge polovine ovog stole a do nas stigli i najstariji doma i izvori o ovom srpskom plemenu. ispred koje se neretljanski vladar Slavac sudio oko 1090. on to ini pred svojim advokatom. godine u Selu (dana nje Jesenice u Polji kom primorju.

Ostaci crkvice Sv. kroz burna doga anja iz prve polovine X veka kada se deo srpskih izbeglica i plemstva sklonio u Hrvatsku. gr kom i slovenskom jeziku. Ova oblast tada je pripadala srednjevekovnoj Zeti. Ona pokazuje preplitanje uticaja vizantijske i preromani ke arhitekture. kao i petnaestak drugih crkava istog tipa podignutih u ovo vreme na podru ju od Pelje ca do Boke Kotorske. Petra u Selu. Petra u Selu (fotografija iz 1910. a to se oslikava.prethodnik na prestolu Rusin. Kroz itav srednji vek verska tolerancija izme u pravoslavne i katoli ke crkve bila je podr avana od strane srpskih vladara. Splita. Mihajla Zetskog (oko 1055-1082). Iz isprave Petra Crnog saznajemo i kako je on kupovao zemlji te i kmetove za svoju zadu binu u tri razli ite politi ke oblasti: u polji kom primorju i na Bra u. Crkva Sv. kao i ne to kasnije njegova po imenu nepoznata udovica. po eli da poma u crkvu i podizanje hramova u svojoj oblasti. Ovakvo preplitanje uticaja iz Carigrada i Rima sli no je onom u susednoj ju noj Italiji. godine. a gradnja tog tipa crkava vezuje se za versku delatnost prvog krunisanog srpskog kralja. bili donatori manastira Sv. a da je gustina naseljenosti bila relativno velika. koju je podigao splitski gra anin Petar Crni oko 1080. Politi ke i etni ke granice izme u Srba i Hrvata u to vreme nisu bile o tro povu ene. Sli no je bilo i u samom Splitu i drugim dalmatinskim episkopijama gde su se sve tenici (i oni najvi i) i dalje enili i nosili brade i dugu kosu. godine). Iako je Dalmacija podpadala pod jurisdikciju Rima. godine nisu se o tro odra avale na na em tlu. posledice crkvenog raskola iz 1054. god. to je jo od ranije bio obi aj samo isto ne crkve. Sigurno je da je na to uticala i neposredna blizina dalmatinske crkvene metropole. u Hrvatskoj (Solinsko polje) i u vizantijskom Splitu. ako ne i ranije. to se odslikava i u umetnosti tog doba. Ljudi su dobrovoljno . Crkvena slu ba u dalmatinskim episkopijama dr ala se na latinskom. na teritoriji Neretljana. kao i mnogo puta kasnije.. Petra u Priku (pred kojom se Slavac sudio sa Ljubomirom) podignuta je u drugoj polovini XI veka i predstavlja jednu od najstarijih o uvanih gra evina u oblasti Neretljana. Ovi podaci pokazuju da su Neretljani najkasnije u XI veku. pre ru enja crkvice 1918. Podaci iz kartulara pokazuju i da se socijalna diferencijacija sporo odvijala u ovim kra kim predelima.

morstik ti sudi Neretljanski vladari su sebe nazivali morstici ili sudije (judices). Pojasna kop a (zapon) od zlata. a ova osobina na ih ljudi i danas nam nije strana. naziva kraljem dok se Berigoj ispred svojih upana potpisuje: Ja Berigoj. a sastavlja i crkvenih isprava ih nazivaju i kraljevima. rad splitskih zlatara. satnik. Titule plemstva iste su kao i u ostalim srpskim zemljama: upan. svoj narod Marjani ili Neretljani. Neumorna elja za su enjem pre ivela je sve istorijske mene. Ilustrativan je primer Berigojeve isprave iz 1050. . svedok. vitez. humskog kneza Petra iz 1225. ali ih to kasnije nije spre avalo da se sa njima (a i me usobno) sude oko vlasni tva nad zemlji tem. godine u kojoj ga sve tenik Ivan.preporu ivali sebe i lanove svojih porodica za kmetove svojim bogatim seniorima. sastavlja isprave. Rusin sebe oslovljava: Ja Rusin koji sam i morstik. sudija Marjana. Neretljanin te tu i. rizni ar. godine.

Venecija je izme u 1135. nedaleko od u a Neretve. teritorije (prva pokazuju da ovaj grad nije pre iveo napade Slovena u prvoj polovini VII polovina IX veka). Preostali romanski starosedeoci su. Meranija ili neretljanska oblast kao politi ki samostalna celina. odrastale su gledaju i kako luka o ivi svaki put kada brodovi. izrasla je u trgova ku i vojnu imperiju. koji su je spojili sa op teslovenskim znanjem o plovidbi koje su doneli sa sobom. vladao je u primorskim oblastima i tada je. Arheolo ki kod sela e evi a. pre nego to su se stopili sa Srbima. posle duge plovidbe. Neko je o ekivao i strepeo za svog najdra eg ili se jedino interesovao za uspeh pohoda. godine uz pristanak Vizantije osvojila Hvar i Bra . Desa. Bosnu i Ra ku. Ono malo slu ajnih nalaza ine nekoliko primeraka oru ja i nau nica sa tri jagode iz Makarske. godine na Mljetu podigao benediktinski manastir Sv. Nema pouzdanih podataka da su tada i Neretljani priznavali njegovu vlast. kao to je to po lo za rukom iteljima anti kog Epidaurusa . Na podru ju izme u Vrh gvozdenog Cetine i Neretve nije bilo romanskih gradova. 1151. U me uvremenu. a njegov sin. Mihajlov sin i naslednik. gde je postavio svoje upane. Marije. svoju tradiciju brodogradnje preneli Neretljanima. g.. Od XII veka u istorijskim izvorima vi e se ne pominje Paganija.Na isto noj obali Jadrana.Split). U novoj postojbini generacije pomoraca na obali Jadrana. Travuniju. a izgleda da su upravo u ovo vreme osamostaljeni humski knezovi uspeli da pripoje svojoj teritoriji Paganiju. pre nego to je i sam kratkotrajno bio veliki upan Ra ke.smrt za vratom.. Mihajlo.da osnuju Dubrovnik (ili Salone . krunu iz Rima primio je i hrvatski kralj Zvonimir. ali okolnost da njihovi vladari nose skromne titule morstika i sudija mogla bi da ukazuje na to. ije fotografije (na alost) nisu objavljene. Hvara i Bra a. mirno pristaju uz dokove. . Njegovi stanovnici nisu uspeli da osnuju ni novo naselje nedaleko od starog. krunisan je za kralja 1077. Istorijski izvori prve polovine XII veka ute o Neretljanima. kao to je koplja slu ajno na en to bio slu aj u ostalim delovima Dalmacije. lan ra ke vladarske dinastije. vizantijskih luka. na zapadu neretljanske nalazi iz ru evina anti ke metropole Narone. a neko je nestrpljivo is ekivao pri e o dalekim predelima koji su se krili iza horizonta morske pu ine. opadanje Vizantije uspe no je iskoristio zetski knez Stefan Vojislav da se osamostali. a ova imena ustupaju mesto nazivu Krajina. Zahumlje. kralj Bodin (1082-1101) ujedinio je Zetu. Um za morem . Sa druge strane. Venecija. to je Neretljanima omogu ilo da slobodno razvijaju svoju plovidbu i mornaricu. i 1145. Sa teritorije Paganije ne postoji nijedno arheolo ki istra eno ranosrednjevekovno naselje ili nekropola. veka. najve i rival Neretljana na Jadranu. gde se prepli u mirisi mora i mediteranskog rastinja. Godinu dana ranije.

to su specifi an pogled na ekonomiju i svakako. Uro a II Milutina (1321). odnosno Hercegovine. ono je izgubilo svoju politi ku samostalnost.X vek).Srebrne nau nice. gvozdeno koplje i ma (po etak IX veka) sa lokaliteta Mogorjelo kod apljine na Neretvi. Titula srpskih vladara u srednjem veku. ali od vremena kada imamo vi e istorijskih podataka. Pleme pomoraca koji su sebe nazivali Marjani nije uspelo da stvori osobena kulturna obele ja koja e kroz burne istorijske epohe sti i i do nas.. Marko Aleksi arheolog Beograd Preporu ena literatura: . oni su tra ili svoj put na kome su se razli iti uticaji stalno preplitali. Ono to ipak zasigurno znamo o njihovoj prirodi i to su uspeli da nam prenesu. ve su se stopili sa ve im ju noslovenskim plemenima. u Zahumlju. na samoj granici Istoka i Zapada. godine kralj Srbije i Bosne. od 1377. sve do dolaska Turaka. sadr avala je i Pomorske zemlje u koje je spadala Krajina. nekoliko kilometara severno od granice Neretljana.. bronzani lan i (IX . ljubav prema moru. ive i kao kraji nici. Svoj vrhunac pleme Neretljana je dostiglo u ranom srednjem veku. Oblast Krajine pripadala je srpskim kraljevima sve do vremena Stefana De anskog. Krajina se na la u okviru bosanske dr ave. Nakon nemira u zemlji koji su nastali posle smrti njegovog oca. zbog ega je njihova sudbina najve im delom ostala istorijski nepoznata. izme u ostalih. a istu titulu nosio je i Tvrtko I Kotromanji .

Velika Pustinja. Istorija Srba (knj. 1971. Maziri Na a pri a po inje u severnoj Africi. Berberi. Beograd: Srpska knji evna zadruga. Zagreb. Klaji . prilikom prodora u severnu Afriku.Tuarezi. Ovo je pri a o njima. ali berberska nacija. kako je zovu starosedeoci . nadenuli svim plemenima ra trkanim po irokim prostranstvima Sahare. Humska zemlja u srednjem veku. irkovi ). S. Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. 1940. G. Jire ek. Arapi su ga prilagodili svom izgovoru... Beograd. Tuarezi. . Supetarski kartular. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 1952.svima znana Sahara. Novak. 1996. 1981. Beograd: SANU. Otok Kor ula u srednjem vijeku do g. Novak. Karta ve ih mazirskih gradova u severnoj Africi. Po to su nasledili termin od Grka (barbaroi). V. Beograd: Filozofski fakultet. Jo stari Grci su sve one narode koji nisu govorili gr ki jezik i nisu delili gr ke kulturne vrednosti. tom II. za mnoge nepristupa nom. To je naziv koga su Arapi. K. stranca. Djela JAZU 43. Na surovom i nepreglednom pesku. hiljadama godina unazad ivi narod poznat kao Plavi Ljudi . V. Hvar. 1952. Mi i . P. i Radonji . kao politi ka ili etni ka institucija. Zagreb. Istorija srpskog naroda. Djela JAZU. Na tom prostoru nalazi se i najve a pustinja u svetu . 1420. knjiga I (ur. u irokom prostranstvu od Nila na istoku pa sve do planina Atlas u Maroku. Tuarezi su zapravo skupina plemena. I). Beograd: Nau na knjiga. S. te je i nastao izraz Berberin. Zagreb. nazivali varvarima.. N. koji ozna ava varvarina. ne postoji. 1959. Grupa autora. i Skok. 36. Foreti . a ne narod u modernom evropskom smislu te re i. Oni su poznati i kao Berberi.y y y y y y y y Grupa autora. J. 1924.

Mazirski jezik pripada semitsko-hamitskoj grupi jezika i dosta je sli an starom egipatskom jeziku. Pod ovim imenom Berberi se javljaju jo u anti kim spisima. jezik.zemlja. On navodi da sva pustinjska plemena pripadaju "jednom narodu" i da ih vezuju isti obi aji. a prakti no i naziv Tuareg ozna ava to isto.. prilikom pomorskih ekspedicija. Re Mazir zna i slobodan ovek. na in ivota. ivot.. Ovaj znak pre svega . pa na primer fortuna na latinskom je ta frtunt na mazirskom. odgovori e vam da je Mazir.. sloboda. nalik na irili no slovo . Ime Tuarezi se prvobitno odnosilo samo na jedno pleme sa severa Afrike. Alfabet je sastavljen od 38 slova. Mnoge re i su preuzete iz gr kog i latinskog.. danas poznate kao nosioce severnoafri ke praistorijske kulture D erma (D arma). susreli na obalama severne Afrike. spominje i uveni gr ki putopisac i geograf Pausanija. ukoliko upitate Berberina ta je on. dok mu ke po pravilu po inju na slovo A.Pustinjski ratnici. Glavni simbol Mazira je slovni znak mazirskog pisma. Zanimljivo je re i da u jeziku Mazira prakti no sve enske imenice po inju i Izgled Mazira u praistoriji. nazivaju sami sebe Mazirima". Kada su Persijanci osvajali Egipat. zavr avaju se na slovo T. ali ih pominje kao pleme Libo. naj e e kod Egip ana. I Herodot pri a o njima. Me utim. velika majka.. O istoriji i jeziku Mazira Najstariji istorijski pomeni Mazira poti u iz V veka stare ere.ljudi zapadno od Nila. verovanja. tako e. Ovaj uveni istori ar pominje i pleme Germante. odnosno pleme sa kojim su se Grci. no kasnije je ovaj naziv odoma en i kao sinonim za sve Mazire. koji su napisali da: ". poslali su izvidnicu ka zapadu i susreli su se sa nekim pustinjskim narodom koji je sebe nazivao Libijci.. jer poti e od enske imenice tamazigt . Srednji rod ne postoji. Mazire.

kada su menjali mesto logora. iveti i umreti u pustinji Kao autohtoni narod Velike Pustinje. iveli u velikim gradovima Sahare. raznih jela i kerami kih posuda. to potvr uju brojni crte i na stenama. kada Izgled pe i za pe enje hleba. koji simboli e slobodnog Maziri pi u sa leva na desno. Iz ovakvih natpisa.simboli e slobodnog oveka (ljudska predstava sa rukama okrenutim ka nebu). Iako se i u rimskim izvorima vidi da su Maziri iveli nomadskim ivotom. pa ga nisu ni razvijali. Najstariji trag je zapis na steni vezan za predstavu mazirske boginje Tanit i poti e iz vremena oko 4. pa do planina Tibesti u adu. tokom mla e praistorije kao prirodna stani ta koristili pe ine. U stvari. te originalnih pisanih izvora od njih samih nemamo. ili odozgo na dole. za Mazirski znak vreme Feni ana razvilo se pismo Mazira. a gra evine u njima bile su gra ene od kamena i gline. Zanimljivo je da je na tim crte ima ponegde prikazana i karakteristi na vrsta atora. va no je naglasiti da bi se u posebnim situacijama i trajnije sku ili. ra trkani od Atlasa u Maroku. a mogao se za nekoliko minuta rasklopiti i natovariti na konja. oni veoma dugo nisu prihvatali va nost pisma. Ovi petroglifi su i dragoceni izvor za posredno upoznavanje na ina ivota ovih nomadskih plemena. prema uverljivim arheolo kim nalazima. kada su oveka. Prona eno je relativno malo tekstova pisanih mazirskim pismom.000 godine stare ere. tipi na za ova plemena. Ovo su zaista bile prave pustinjske metropole. . Sastoji od lake drvene konstrukcije i ko a koje su na nju stavljane. pa tek onda predstavlja i slovni znak. njihovo pismo je nastalo docnije. neka plemena preuzimaju arapsko pismo. a sadr aj ovih tekstova odnosi se ve inom na kultove i uspomene na va ne doga aje ili ljude. Ba ovakav ator opisuju Herodot i nekoliko rimskih pisaca. govore o Berberima. simbola. ali nastavljaju da pi u sa leva na desno. Arapi osvojili severnu Afriku. Maziri su. Po to su Maziri iveli po plemenima i nikada nisu stvorili svoju dr avu. a zanimljivo je da. tj.

Iako se na prvi pogled prostor na kome su ovi gradovi ra trkani ini previ e velikim. koja je naj e e vezivana za boginju Tanit.pustinju.podzemlju). Potvrdu ove. dok je zelena tek kasnije u la u upotrebu i nema posebnu simboliku. kao i nadaleko uveni grad Timbuktu. antropolo kim i arheolo kim nalazima. Svako pleme imalo je i svoju osobenu tetova u. odnosno. Ouargla. uvene tradicionalne frizure su kombinovane sa paunovim perjem..Najpoznatiji gradovi iz vremena po ev od drugog milenijuma stare ere jesu Tuat. reci. na reci Niger. utom. planini. Da bi se ipak videlo ko dolazi u goste. Pored porodi nih stambenih ku a poznate su i znatno ve e zgrade. Posebna zanimljivost jeste ta. ili se moglo popeti uz stepenice na sprat. Ode a je pravljena naj e e od ko e. to svedo i i o sna nim za ecima urbanizacije. One su svakako bile gra evine u javnoj upotrebi. Kabayl i Terhazza u Al iru.na ku i se vide rogovi boga Amona. Tipi na ku a mazirskih gradova zanimljivo je arhitektonski re ena: skoro itava polovina ku e bila je ispod zemlje. uta . svi oni imaju jedinstvenu arhitekturu. Ogledalo kori eno u ulaznim hodnicima ku a. koja su gledala na ulaz. u hodniku su visila mala. Prema ukorenjenoj simbolici Mazira. simbolima boga Amona i boginje Tanit. Tamanrasset u Nigeru. nalazimo i u materijalnim. od nekoliko spratova.. tada iroko rasprostranjene kulture. Marakesh i Agadir u Maroku. da ku e nisu imale vrata. ili na moru. Ku a je vi e elijska gra evina pravougaone osnove i ravnih krovova. etnolo kim. Iznutra je farbana razli itim bojama crvenom. gde su se obi no nalazili kuhinja i kupatilo. crvena boja predstavlja ivot i krv. a razlog za to le i u pustinjskoj klimi . plava nebo. zatim Ghat i Ghdames u Libiji. a na spoljnim uglovima ukra ena je ivotinjskim rogovima.temperaturama koje u toku samo jednog dana i no i variraju u rasponu od 0 do 50 oC! Mazirski grad u saharskoj oazi . plavom i zelenom. Svakodnevno obla enje i izgled severnoafri kih nomada su prepoznatljivi. . ukra ena ogledala. bez obzira da li se nalaze u pustinji. Imala je nekoliko prostorija: najpre se ulazilo u mali hodnik iz kojeg se moglo do i do 2 ili 3 prostorije u prizemlju (zapravo . te je svako mogao u i kada je hteo.

U severnoj Africi prona en je i veliki broj mumifikovanih pokojnika. Tipi an na in ukra avanja unutra njosti ku a. Berberi bi pokojnika stavili u d ak. modela ruke. Maziri su se od najstarijih vremena sahranjivali skeletno.Narodna no nja i nakit ostali su nepromenjeni hiljadama godina. ali ne iz nekog posebnog kultnog ili religioznog imperativa. dok su oko njega bili podanici. u slo enom procesu mumifikacije kod drevnih Egip ana najpre su posebnim postupkom va eni pokojnikovi unutra nji organi i mozak. u iju i o iju od keramike. odnosno na isturenim ta akama pustinje. . Me utim. te za ove li nosti arheolozi pretpostavljaju da su bile plemenske vo e. a jedina razlika je u polo aju tela. Tako e. Da se podsetimo. tamo ne trebaju. Ove simboli ne predstave se vezuju za boginju Tanit. Mazirske mumije nemaju puno sli nosti sa uvenim staroegipatskim. a izuzetno mala koli ina vlage i visoka temperatura inili su svoje i prirodno mumificirali telo. U mazirskim grobovima pronala en je veliki broj priloga: kerami kih posuda. ve iz prakti nog razloga injenice da se u pe anoj podlozi ne mo e iskopati bilo ta to nije ovog oblika. a zatim je utroba punjena miri ljavim smolama i travama. upotrebne stvari. U grob nikada nisu polagana oru ja i oru a. Grobne jame su ovalnog ili kru nog oblika. jer se verovalo da na drugom svetu pokojnik ide na su enje kod Boga i da mu takve. standardni prilog ini i li ni nakit pokojnika. U sredi tu nekropole je sahranjivan poglavar. pojedini stariji mu karci sahranjivani i u sede em polo aju. Po pravilu su otkrivani ostaci pokojnika sahranjenih u zgr enom polo aju. Nekropole su se skoro uvek nalazile u podno ju velikih brda. a kona no se telo zamotavalo i u zavoje.

sa karakteristi no velikim rogovima. Maziri se prvenstveno bave sto arstvom. Konji su prido li sa istoka. dok je kamila odoma ena tek od po etka nove ere (nju su Rimljani preneli sa Srednjeg Istoka). od rimskog vremena. . ve su i la unazad dok se hrane". jer nisu mogle da podnesu surovu pustinjsku klimu. Tek kasnije. Poljoprivreda je bila retko zastupljena. kakve pominje Herodot u svojoj Istoriji. to je razumljivo kada se pogledaju klimatske prilike. Jedino je po oazama bilo mogu e gajenje urmine palme. vidimo dva gove eta.Privreda. dok se ispod uo ava glava drugog. spominje i njihova goveda sa tako velikim rogovima "da nisu mogla da pasu normalno. Na ovoj slici. zatim koze. Uzgajano je nekoliko vrsta gove eta. jedno u profilu. od Hetita. dok ovaca gotovo uop te nije bilo. trgovina i politi ka istorija Od najranijeg perioda razvoja svoje kulture pa sve do danas. Kada Herodot govori o ovom narodu. uz mediteranske obale na severu kultivisane su i maslina i vinova loza. Slikarstvo na stenama u severnoj Africi datira jo od daleke praistorije.

ikonografiju starog Egipta i pustinjske petroglife crte e na stenama. bio je pravi trgova ki centar izme u severa i juga. Nalazio se izme u afri kih zlatnih rudnika i pustinjskih mazirskih plemena. Posebnu vrstu trgovine mazirska plemena su razvila sa starim egipatskim carstvom. kakva su koristili Egip ani i jo neki azijski narodi. Srednjovekovni crte koji simbolizuje bogatstvo grada Timbuktua i njegovih vladara. Rimljana. kao i neka subsaharska crnoputa plemena. a kojeg drevni Egip ani esto pominju u svojim spisima. pa tako Herodot ka e da se "posle 3 dana hoda (oko 150 km . imao je samostalnu politi ku. poludrago i drago kamenje. Timbuktu je bio polis u pravom smislu te re i. razvija se i jedan od naj uvenijih trgova kih centara Afrike Timbuktu. trgovina je bila na prvom mestu. Tako. grad na srednjem toku reke Niger.prim. poznata su bila mazirska oru ja. Mazirska plemena su bila posrednici izme u subsaharske Arfike i mediteranskih kultura. gde je izvo en zeleno-plavi kamen sa planina Tibesti. a najvi e. Feni ana i iz ju nijih delova Afrike. U to vreme. Plemena Tuarega (Mazira) nikada nisu imala sopstvenu eksploataciju metala. Trgova ki putevi postoje jo za vreme Grka i Rimljana. a od defanzivne opreme posedovali su mali okrugli ko ni tit. U upotrebi su bila i borna kola na dva to ka sa upregnutim konjima. Brada vladara karakteristi na je za severnu Afriku . slonova u. divlje ivotinje. Trgova ki putevi u kulturnom prostoru Mazira bili su od jo od davnina veoma dobro organizovani. ili pustinjski grad". U XIV veku. Naj e e su pravljeni luk i strela.Od drugih privrednih grana. to jest. pa ak i crno stanovni tvo .Berberi. odnosno. kojima su nudili ko u. ak 75% svetskog zlata pro lo je kroz ovaj grad na putu za Evropu i Aziju! Njegovo stanovni tvo bilo je veoma raznoliko . nojeva jaja i perje. do 2 metra dugi ma evi.robove. zlato i srebro. ali pravi procvat trgovine po inje od IX veka nove ere. uvek nailazi na neku trgova ku stanicu. autora). Jedan crte dvokolica sa upregnutim konjem sa visoravni Tassili datira jo iz I milenijuma stare ere. Pa opet. . Arapi. kao i koplje. gvo e i bakar su uvozili od Grka. pa su u velikoj meri zavisila od uvoza. vojnu i versku vlast.

Re Amon poti e od mazirske re i amaen. a to je vrlo zanimljivo. godine stare ere ujedinio severnoafri ka pustinjska plemena. Rogovi Amonovi. odnosno izvor ivota svih. Me utim. Tako je o enk 921. prona eno je nekoliko hiljada urni sa pepelom spaljenih novoro en adi (!). koji uvek mogu da otkriju u planini sakrivene izvore vode. . Maziri nikada nisu prinosili krvne rtve bogovima. to veoma upe atljivo svedo i o surovim obredima i prino enju ljudskih rtava kod Feni ana. Crte mazirskog ratnika iz V veka stare ere. pod jednim vo om. Od Amona do islama Izvorna vrhovna bo anstva Mazira bili su bog Amon i boginja Tanit. sa vrlo malim procentom mazirskog stanovni tva. ali ne u smislu nacionalne samostalosti. egipatsku dinastiju (taj period je u egiptologiji poznat kao "vladavina 9 libijskih kraljeva"). povezuju se sa jednom vrstom pustinjskog jarca. uha ili oka. U svetili tu Anate u feni anskom gradu Salambu. ali posebno pustinjskih naroda. pomo u simbola ruke. Ipak. U po etku je ova boginja predstavljana na crte ima. Za boga Amona znao je i Aleksandar Veliki. osvojio Egipat i osnovao 22. a okupljali su se. ukoliko se vodio rat protiv stranih osvaja kih vojski. ovnujski rogovi javljaju se tek od njegove posete hramu boga Amona u pustinji zapadno od Nila. To je bila prva i jedina dr ava u kojoj je vladao neki Mazir. zna ajna koncepcijska Boginja Tanit. izvorni Amon je po pravilu predstavljan kao ovek koji je preko lica uvek nosio masku. ali su mu dodali naziv Ra. valja ista i da je Kartagina bila najpre dr ava Feni ana. razlika u poimanju ovog bo anstva je o igledna. Nekoga bi mogla da zbuni injenica da se za Berbere vezuje egzistencija uvene anti ke severnoafri ke imperije Kartagine. u ikonografiji ovog vladara.Berberi nikada nisu ratovali izme u sebe.Anatom. Za razliku od njih. a tek su joj Feni ani podarili antropomorfni oblik i poistovetili je sa svojim vrhovnim enskim bo anstvom . Ikonografski. to zna i voda. Boginja Tanit je velika boginja-majka i ona se predstavlja kao debela ena koja sedi na prestolu i ima perje na glavi. Na glavi je imao ovnujske rogove i bio je obu en od pasa na dole. ve po tome da su slobodni u politi kom smislu i da ive u jednostavnoj plemenskoj organizaciji irom Sahare. Amona su kao bo anstvo preuzeli i stari Egip ani. ova plemena se nikada nisu ujedinila u jednu dr avu. Naime. Oni su i u istorijskim izvorima poznati kao slobodni ljudi. iako ovnujski.

i nakon primanja islama. a samim tim preno ene su i legende. a pored ostalog.Kod Mazira. Poznato je da su ovi ljudi iveli jednostavnim ivotom i da nisu imali materijalna bogatstva. Kada bi neki lan zajednice bio u nevolji ili nedoumici. Do dana njih dana se zadr ao ovaj obi aj . Njegovo svetili te izgleda kao mazirska ku a. Tako je poznato i da su hramovi bili iscrtani predstavama svetaca. a strpljivo je i prenosio je svoje znanje ostalim lanovima zajednice. Sa uvane legende o svetim ljudima su mnogobrojne i sve poti u iz jedinstvene pri e ili mita. Ratni ka igra vezana za posebnu svetkovinu. Sveci su imali Ruka je jedan od simbola poziciju duhovnog vo e. da se prilikom ulaska u hram celiva sve ev grob i pali se za njegovu du u kerami ka uljana lampa. Upadljiva je sli nost ovih obreda sa hri anskim obi ajima. kult lokalnih svetaca ostao je prisutan isto kao i ranije. Na svakom groblju. odlazio bi na grob duhovnika i na posebno pripremljenom mestu iznad groba ostajao celu no i ekao da mu se svetac javi u snu. Herodot. Tradicija berberskih svetaca ostala je sa uvana vekovima. . mitovi. Svetac je u io ljude starim obi ajima koje treba po tovati prilikom va nih doga aja i dru tvenih obreda... ne mo emo sa sigurno u utvrditi da li je ovo relikt hri anskih tradicija. doga aji. bili su i u poziciji boginje Tanit. no. etvorougaonog je oblika. Tradicija svetih ljudi u plemenu preno ena je sa kolena na koleno. ima kupolu i etiri roga na krajevima. Duhovnici su postajali priznati po tome to su dobro znali i pa ljivo prenosilili zajedni ku istoriju i legende svoga kraja. savetnika svog plemena. Bilo kako bilo. ali i drugih koji bi to zatra ili od njega. odnosno duhovnika. U vreme vladavine Vizantijskog carstva Maziri su prihvatili hri ansku religiju.svaki grad ima svog sveca koga slavi odre enog dana u godini. pored boga Amona i boginje Tanit. postoji barem jedan grob neke vrste "sveca". pominje i verovanje u mazirske duhovne vo e. Tokom ivota duhovnik se isticao i time to je sudio i re avao razli ite sporove izme u lanova plemena. bez obzira koja je vera bila prihva ena od strane mazirskog stanovni tva. ivot i smrt su mnogostruko pro eti.

Ove druge. Primera radi. Boja ovih natpisa je spravljana od biljnih sokova. Ta pojava zadugo je predmet folklornih legendi u kojima je fenomen pripisivan mo ima svetaca. i ona duboko prodire u stene. plemena Berbera (tj. Po njima. Ali. Tuarega) i dalje ivi ra trkano na irokom prostoru severne Afrike i Velike pustinje. te je to danas op teprihva ena religija. iji duhovi tite petroglife. Al ir. Kada padne no i vla nost vazduha se pove a.000 godina. Tunis i Libija). Politi ki rascepkani u okviru nekoliko modernih dr ava (Maroko. a neki naslikani prirodnim bojama. nalaze se u procepu izme u op teg procesa modernizacije i tehnolo kog razvoja s jedne. Berberi su izuzetno prilagodljivi.Zanimljivo je pomenuti i neobi ne crte e na stenama. ona se ne vidi golim okom. Mazirsko stanovni tvo ivi i dalje u severnoj Africi. jo ja ih i jasnijih boja. posebno oni na planini Hagar u Al iru. od prodora Arapa u VII veku nove ere. krvi i nojevih jaja. Moderna nauka je sa svoje strane ponudila obja njenje ove pojave. Mo da su ba za ovakvu snagu i vitalnost upravo zaslu ni ve no surovi uslovi ivljenja u pustinji. boja reaguje na tu vlagu i na udesan na in se ponovo pojavljuje iz kamena. s druge strane. u pitanju je pustinja. i konzervatizma svoje tradicije i drevnog na ina ivota. ali se crte i sutra pojavljuju ponovo. to potvr uje i veliki broj ostataka Hristovih hramova diljem Velike pustinje. mnogi Maziri su prihvatili hri ansku religiju. lako je skinuti. za vreme vladavine Vizantijskog carstva. od kojih najstariji poti u iz vremena pre 8. Berberi su se postepeno islamizovali. koja uva samu sebe. Neki su uklesani u stenu. uz potpuno prihva enu islamsku religiju. Maziri pri aju da su njihovi preci svojom krvlju ostavili poruke za naslednike i da se zbog toga uvek vra aju. gde zadr ava svoj sastav. ali je sakrivena unutar "pora" ovih stena. Berbersko Danas i Sutra Mazirsko stanovni tvo. ovaj put jo jasnije i koloritnije. Ovaj crte u steni najverovatnije predstavlja kultno mesto boginje Sunca. Po to se ova boje otre. Ove slike poti u iz .

No 49. Preporu ene Web stranice: http://tuaregs. M. mazirski jezik je u upotrebi paralelno sa arapskim jedino u Maroku i Al iru. Loeb Classical Library. gde ivi i najve i broj dana nje berberske populacije. Volumes I . C.fr/ http://www. History (Translated by A.Sahare. 1960. Ancient Egipt.bradshawfoundation. H. Danas. 1962. 1961.L.tuaregs. Monuments et rites funeraires protohitoriques (Aux origines de la Berberie). B. Godley). H. D.XII (Translated by Russel M. No 120. Loeb Classical Library. zadugo e biti za titni znak Velike pustinje .free. Harvard University Press. London. Diodorus Siculus. Paris. Herodotus. Harvard University Press. hrabri i zanimljivi. Maziri uvaju svoju kulturu. Kees.html http://www. Plavi Ljudi. Chicago. Harvard University Press. Geer). London. The Stone Age of Nothern Africa. Jones). G. polunomadski na in ivota i osobeni jezik.com/giraffe/tuaregs.jednog naselja u planinama Maroka. 1941. Geography (Translated by H. Ancient Records of Egypt.net/ . Breasted. Strabo. Gamps. Loeb Classical Library. Inir Tifaut antropolog London Preporu ena literatura: y y y y y y y McBurney.

Nije pro lo mnogo vremena od kada je film Matriks bio hit sezone. da li je punjenje bioskopskih blagajni jedina njegova svrha i jedina posledica? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje potrebno je pristupiti analizi sadr aja filma. Igraju Kianu Rivs (Keanu Reeves) kao Tomas A. tekst scenarija. U toku su pripreme za snimanje drugog i tre eg dela.njegovo je. Naime. Film je snimljen 1999. akcioni. avanturisti ki. a potom i/ili kao SF (nau no-fantasti ni). ve samo da poka e da ono mo e da postoji. Ali. Lari Vahovski je kasnije pri ao: "Niko nije razumeo scenario. ali o emu? To pitanje se pokazalo kao prete ko za ve inu filmad ija kojima je bilo ponu eno da ga finansiraju. Smatrali su da je previ e gust. godine i traje 135 minuta. neka je i "strip" (bra a Vahovski su se pre filma bavila pisanjem scenarija za stripove). prona i neku skrivenu poruku. Keri-En Mos (Carrie-Anne Moss) kao Triniti. Sve to na e . ili prosto kao film-strip. a koje su relevantne za njegovo tuma enje i nalaze se u intervjuima sa autorima i glumcima. Scenario su napisali i re irali ga bra a Endi i Lari Vahovski (Andy & Larry Wachowski). i 2004. Lorens Fi burn (Laurence Fishburne) kao Morfeus. i bili vrlo zbunjeni zbog toga. Glavni alat kojim se mo e prou iti sadr aj ovog filma predstavlja i jedan od modernih metoda istorijske nauke. mogu e je vrlo pouzdano utvrditi kakav je idejni podtekst dela.. Neki filmski kriti ari su Matrix prikazivali i opisivali pre svega kao kung-fu film. Namera ovog lanka. plakati i fotografije pojedinih scena tretiraju kao istorijski izvori. za Warner Bros. D o Pantoliano (Joe Pantoliano) kao Sajfer/mr Reagan i drugi. Anderson/Neo. koji se o ekuju 2003. nije da bude uputstvo za pronala enje skrivenog blaga. utvrditi njihov me usobni odnos i. mo da. godine." Kada se pogleda film jasno je da je tu gustinu .Matrix ili Jevan elje za XXI vek ili povratak u matericu ili. me utim. Dobro. U Holivudu se nikome nije svideo. potra iti njegove idejne izvore.. To zna i da ih treba podvr i kritici. kritikama filmova. klasirati tako dobijene podatke i ukrstiti ih sa injenicama van samog dela. mora e sam da ga tra i. Ko bude smatrao da ga ima. Producent je D oel Silver (Joel Silver). ako se itav film. diskusijama na Internetu i esejima pisanim povodom ovog filma.

Mo da nije preterano pomisliti da ovaj film nudi jednu modernizovanu." Mogu e je u ovoj pri i prepoznati neke literarne (i filmske) kli ee (ili matrice). Simulakrum je kopija koja zauzima mesto originala i mogao bi biti inspiracija za kreiranje Matriksa. a ovo se najvi e uo ava u izboru imena glavnih likova filma i njihovim me usobnim odnosima." ta je to. On ukazuje na filozofska dela. koja te goni u ludilo. imena i pojava.dalo obilje istorijskih injenica. zaista realnog sveta za ije postojanje ni ne znaju. izbegli da daju odgovor). Frank Bauma.. a Morfeus ga kasnije pita "da li je spreman da vidi koliko je duboka ze ja rupa". Hajd. Tema odraza u ogledalu je tako e vrlo va na u filmu i svoje uzore ima u literaturi. koje su scenaristi pa ljivo probrali i servirali publici. na koju se u filmu aludira najpre porukom Tomasu Andersonu da "sledi belog zeca" (na ramenu jedne devojke). danju pla ljivi slu benik kompanije Metacortex (dakle deo sistema Matriks). odnosno njenog jezgra .mr. U filmu se pojavio Izabrani. Prvi asocijacija sigurno je uvena Alisa u zemlji uda Luisa Kerola. koji treba da povede ostale u borbu protiv Zla. koji su prikriveni i me usobno spleteni. . da bi se film razumeo. "Ovde je ne to pogre no. Motiv prolaska kroz ogledalo je vrlo va an za razumevanje filma i nala enje ostalih referenci.. sa etu i oveku visoke tehnologije prilago enu verziju Biblije. Anderson. Ovde treba imati u vidu da su bra a Vahovski. mo da. a no u haker Neo koji pravi i prodaje ilegalne kompjuterske programe. ne to o emu mu govori Morfeus: "Ti si tokom celog svog ivota mogao da oseti da je u svetu ne to pogre no. Hajd bi mogla biti tako e jedan izvor inspiracije. Dve li nosti u jednom telu postoje i u filmu . druga bi mogla biti ciklus knjiga na temu arobnjak iz Oza (koje su nakon originalog. odgovorili da ne pripadaju ni jednoj verskoj hijerarhiji ( ime su. Ti ne zna ali ono je tu. Zanimljivo je tako e i da glavni lik u filmu krije svoje diskete u knjizi Simulakra i simulakrumi ana Bodrijara. L. U poglavlju svoje knjige O nihilizmu Bodrijar raspravlja o terorizmu. Dakle. Brojni su i ponekad vrlo o igledni detalji kojima autori pokazuju svoj osnovni uzor. kao cepljika u tvojoj svesti. ve . poput Platonove Dr ave. Morfeus u filmu citira Bodrijarove re i iz ove knjige ("ovo je pustinja realnosti"). D ekil i mr. imale i druge autore). na pitanje o njihovim verskim ube enjima. ime su autori hteli da skrenu pa nju i na ovog filozofa. treba u i u trag intelektualnim uticajima koje su autori pretrpeli. Prelazak iz jedne li nosti u drugu nije posledica hemijske smese koju junak ispija da bi postao mr.Jevan elja. odnosno ideja o spasenju ove anstva. Pri a Roberta Luisa Stivensona Dr. kao i religijskih i filozofskih citata i aluzija. gde svet koga ljudi vide i smatraju ga za stvarni u stvari predstavlja odraz ili senku drugog. Osim toga. a posada Nabukodonosora i nije ni ta drugo nego grupa terorista koja nastoji da razori postoje i sistem. Najizra eniji je glavni motiv Jevan elja.

George Lucas).ikaga. Terminator i Aliens (James Cameron). osim pobrojanih. zatim Hakslijevog Vrlog novog sveta. njih dvojca naro ito cene filmove u kojima igra D eki en. inovnik Tomas Anderson bi mo da i poludeo. kao i filmove reditelja John Woo-a. tako e. npr. njih zanima prvenstveno ameri ka i dalekoisto na B produkcija.Da nije promenio svoj ivot. Pijani majstor (Drunken Master) . a holivudske filmove i ne cene naro ito. svakako ne slucajno). u kome se vodi bitka izme u ljudi i ma ina.oba dela.. Orvelove 1984. Planeta majmuna (The Planet of The Apes. u kojoj postoji Veliki Brat (a koji se u Matriksu pominje kada i fa izam i Novi svetski poredak. Ovo bi. Uop te uzev. kao izvor ideja su mogle biti kori ene i razne druge knjige. a na tom tragu je i film Velika gu va u kineskoj etvrti (Big Trouble in Little China. Holivudski milje slabo poznaju.. Igranih filmova koji su uticali na bra u Vahovski veoma je mnogo. anime). John Carpenter). a naro ito romani poput Zamjatinovog Mi. Franklin J. koji ose a da "ima ne to trulo u dr avi Danskoj". Blade Runner (Ridley Scott). a posebno izdvajaju strip crta a Geof Darrow-a i njegovog junaka de aka-robota Rustija (Rusty the Boy Robot and the Big Guy). Strip u filmu i film u stripu Osvrnimo se malo i na crtane filmove i stripove. Naravno. mogla biti i aluzija na ekspirovog Hamleta. u kome su ro eni i . Bra a Vahovski dolaze iz sasvim druge sredine . tu je i nezaobilazni i ve klasi ni Supermen. Na in na koji su u tim crta ima postavljeni vreme i prostor u scenama borbe je ono to reditelji Matriksa nastoje da ugrade i u svoje filmove. kome je posve en zadnji kadar filma. kao to su Ghost in the Shell. Od autora hongkon kih akcionih. Ninja Scroll & Akira. itd. u kome Neo pole e iznad grada poput svog popularnog prethodnika. te nastoje da i njihovi filmovi budu ra eni na taj na in. Bra a Vahovski mnogo vole japanske crtane filmove (tzv. u kome se deca uzgajaju na planta ama (kao i u Matriksu). a nemo da na to uti e ga izlu uje. Najpre nau no-fantasti ni: Ratovi Zvezda (Star Wars. Schaffner). Naravno.

pa se mora zaklju iti da je Matriks. Ime Neo sadr i se u prezimenu aNdErsOn. koji slu i za eksploataciju ljudske energije.glavni lik. ta zna i Matriks? Ta re je bogata zna enjima na koja upu uju moderni re nici: 1. Tomas je u po etku biblijski Neverni Toma. Anderson (Neo) . grad u Americi gde se nalazio najstra niji koncentracioni logor za ratne zarobljenike tokom ameri kog gra anskog rata (1861-1865). I to ne bilo kakav zatvor. 5. to zna i sin. Anagram od NEO na engleskom jeziku glasi ONE (jedan). koji ve ina ljudi smatra za realnost.gde se dobro ose aju. Mitski Morfej je mogao da se pretvara u sva ljudska bi a i da ih podra ava. a u filmu igra spasioca ove anstva. Trinity . S druge strane. 6. tamparska mustra. Zaljubljuje se u Nea. Neo je latinski prefiks uz mnoge re i i zna i novo. a vernost svom gradu iskazali su kroz nazive ulica u filmu. Thomas A. Ina e. boga sna. jedan od izraza koji upu uju na Isusa Hrista. asocira na alfu. 7. davalac oblika.lanica posade broda. Svrha tog sna je da ljude dr i u pokornosti. Uostalom. Morpheus . vrsta zatvora. Anderson je kovanica od gr ke re i "andros". 4. jednog od hiljadu sinova Hipnosa. etvrtasti niz znakova izme u dve zagrade. ali i EON. u stvari. me u elijska supstanca. 3. Tajna igra imena Najpre. narkotik. Njeno ime direktno upu uje na Sveto Trojstvo. Srednje slovo u imenu (A) je prvo slovo svih fonetskih sistema. kalup. personalizuje tri Bo je li nosti: Boga oca. ve nost. 8. beskrajno dug vremenski period. imenima ovi autori posve uju posebnu pa nju. ve najmasovniji koji je ikada zami ljen. koji su zasnovani na nazivima stvarnih mesta u ikagu. To je grandiozni koncentracioni logor. . 2. indikator rasprskavanja projektila itd. po etak sveta (Bog je Alfa i Omega). Anderson tako e asocira na Andersonvil. Iz njegovog imena izveden je naziv za morfijum. elije koje mogu da stvore druge elije. to zna i ovek i nastavka "son". U filmu Matriks je prikazan kao san. u koji se odlazi bez neke krivice i bez posebnog postupka.kapetan piratskog broda u filmu. materica. to je ime helenskog boga snivanja. ili Sin ove iji. Sina i Svetog duha.

Mi . kao i reditelji filma. a ima veze i sa engleskom re i dozen. Choi je skra eno od choice. a ozna ava i nulu (0). Sajfa je an eo koji je prodao du u avolu (tj. ali tako e ukazuje i na tajno pismo. najmla i i najsitniji lan posade. proro anstvo. te ko oklopljeno i naoru ano vojno vozilo. Tank . ra unanje. ali se on kasnije ponovo pojavljuje iv. prekida . podrazumeva se). Prema scenariju.1) ine binarni sistem prenosa informacija. a za uzvrat dobio samo kratku iluziju ivota. to zna i dremati. Epok je kreirao kompjuterski virus pod nazivom etiri jaha a (apokalipse.kao predsednik SAD. Ime izvedeno od re i doze.lan posade. Ovde se krije ironija na ra un osobe koja sebe zami lja va nom. . Kompjuterski pirat se pridru io sebi sli nima. Njega ubija Sajfa. Mouse . tako da on i Neo ("one" . Neo odlu uje da po e sa njima na zabavu gde dolazi u kontakt sa jednim lanom piratske posade Nabukodonosora. menja . Ime kazuje da je to osoba bez zna aja. tekst koji otkriva budu nost. Mo da se odnosi i na kompjuterskog mi a. monogram. dok njom upravlja neuporedivo ve a sila. Re ozna ava i modricu oko oka. Switch . rupa.lan posade.lan posade. Skra eno od Apocalypse (Otkrovenje Jovanovo).Prijatelj iz kom iluka koji kupuje piratski softver od Nea i njegova devojka. jezerce.lan posade. agentu Smitu) i postao demon. Sajfa na engleskom zna i broj (cifra). skupa oni zna e izbor ili odluka dana. Dozer . Apoc . cisterna. Dvanaest je bilo Hristovih u enika. tj. deo Svetog pisma. Svi zna i: iba. tenk. On i Dozer su bra a blizanci. ibanje. Jedan glumac sa tim prezimenom je pred kraj XX veka zaista postao vrlo "va an" . Veliki brod. Du Jour na francuskom zna i dan. Ime zna i da je to tiha osoba. Tako e i kompjuterska komponenta. Dvanaest zanesenjaka koji su uspeli da promene svet. filmski glumac Regan. to zna i izbor. skretnica. perika u vidu pletenice. budan sanjati. jer ovaj lik je dobar programer. Radi se o izdajici (Judi). Ro eni su u tajnom gradu Sionu.lan posade. I zaista. po sopstvenom mi ljenju "va na osoba". On za nagradu tra i iluziju novog identiteta i postaje.lan posade. kao biblijski Lazar. to zna i tuce (dvanaest). prut. koji koriste kompjuteri. Choi & DuJour .Cypher (Mr Reagan) . zanositi se. a u slengu mladu enu.

kora (mozga). u potsvesti. gde bismo se dalje pitali: Za to su scene koje se de avaju u Matriksu (u snu) snimane u zelenoj gami. Oracle . tajnog mesta duboko pod zemljom. Oni nemaju imena i svi li e jedan na drugog. Meta zna i iza. adekvatna nema tovitoj prirodi ma ina. a korteks . . a na brodu (u realnosti) u plavoj? Za to Neo bira ba izme u crvene i plave pilule? Za to je. nisu osobe ve funkcije. ve ta ka prezimena. Agent Smith. pamet.Rhineheart . Kako dalje sa Matriksom? Ovim poku ajem poja njenja imena i naziva u Matriksu otvorena su iroka polja za dalje razmi ljanje i tuma enje. pod vodu ili u svemir.Lojalni slu benik firme Metakorteks.naziv Morfejevog piratskog broda. pro lost i budu nost. daleke kontinente. Drugi deo zna i srce.kratka..Sion. Metacortex . Nabukodonosor je bio vavilonski kralj koji je osvojio i razru io Jerusalim. a mo e da zna i i vodenu brazdu. Prvi deo imena je ime reke Rajne. hrabrost. naziv poslednjeg grada i poslednjeg upori ta ljudi. Sveto brdo. agent Jones . poveli bi nas u nove filozofske i religijske sisteme. Mnogi detalji u filmu. ose anja. Ovim se aludira na budu u propast carstva ma ina.kompanija u kojoj radi Tomas Anderson. proro i te kod Helena.Orakulum. snimljen ovakav film? Za to.. agent Brown. du a. simbolizuju i pentagram. ako bi se podvrgli ovakvoj analizi. Kovanica ukazuje na ono to se nalazi iza kore. Zion . savest. Sastoje se od po pet slova. Nebuchadnezzar . za to. bezli na. narav. na kraju krajeva. za to. sveta zemlja. znak avola. jedinog do koga ma ine jo nisu stigle.

ga anje strelom i bacanje koplja. Naravno. sportska nadmetanja datiraju daleko pre igara u Olimpiji kraj Elide.morrisonfilm. A i pored njih. a dana nji sportski rezultati izgledaju kao produkt savremenih nau nih dostignu a. Me utim. to u neku ruku i jesu. ve i u samoj Ilijadi imamo podatke da su se takva nadmetanja i ranije odr avala u sklopu sakralnih (svetih) obreda..com/ O olimpijskim igrama Retko ko u dana nje vreme nema svoj omiljeni sport koga zdu no prati.believetheunbelievable.htm http://www.htm http://www. bacanje diska. ili da je provaljena. svake etiri godine pa nja i jednih i drugih biva usredsre ena na najveli anstveniji sportski skup dana njice .pseudolair.trka kolima. U Homerovoj Ilijadi. tu su i jo mnoga druga. a broj disciplina je ak i ve i no u prvim Olimpijadama .warnerbros. ali nikada ne gubiti iz vida da je Matrica uvek najbolje radila kada su ljudi mislili da nje ili nema.net/symbolism/ http://www. borba oru jem.ca/films/details/matrix.thematrixhasyou. Olimpijske igre modernog doba nemaju ba mnogo zajedni kog sa igrama koje su se odr avale u antici.co.. U njima se takmi e sve sami najve i junaci.com/home. dok retki prednost daju pojedina nim.Olimpijske igre.knowthematrix. Ahilej organizuje nadmetanja povodom Patroklove sahrane. jeste li se ikada zapitali kako je sve to stvarno izgledalo u vreme pobednika drevnih Olimpijskih igara? Prva.html http://www. rvanje.matrixfans. pesni enje. Me utim. jer Nestor ka e: K'o na Buprasijskom polju od Epejaca kad bje e Pokapan kralj Amarinkej.htm http://whatisthematrix.bc.corona. Ali.Treba pitati i tragati. . tr anje.com/welcome.movie-page. Ve ina ljudi preferira kolektivne sportove. mr Goran Miloradovi Institut za savremenu istoriju Beograd Preporu ene Web stranice: y y y y y y y y y http://www. dobro organizovana savremena sportska nadmetanja.com/ http://matrix.htm http://www.com/ http://www. uslovno re eno.com/1999/Matrix.uk/matrix/i.

kod Lukijana (II v. Od takmi enja u tr anju na jedan stadij (192 metra) napredovale su do manifestacije sa 18 disciplina. pankration. Tako.. ovaj ga udarcem noge u zadnji deo kolena izbacuje iz ravnote e. Igre su odr avane redovno svake etiri godine. U razmatranje emo uzeti discipline kod kojih uslovi takmi enja (staza i rekviziti) nemaju uticaja na rezultat: rvanje. trkom nadtr ah.bodi bilding. pa do 383. eponimni heroj Peloponeza. Nemejske u Kleoni i Argu. a podloga je bila dobro nakva ena ilova a (keroma). pa je do izra aja dolazilo razvijanje specifi ne snage.. Ve za XI dinastije u Egiptu (21331922. Trening na tlu prekrivenim peskom (skamma) slu io je za ve banje tzv. Rvanje (Pale) Rvanje je jedan od najstarijih vidova borenja golim rukama. Enopu sina Rvanjem dobih Ankeja Pleuronjanina. Ako tome dodamo i podatak da je u periodu 144. tj. jer nije lako vrsto stegnuti i dr ati nauljeno telo u blatu. pesni enje. Poku a emo da odemo malo dalje. to za odrasle. godine stare ere) na fresci iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu imamo doslovce priru nik o rva kim zahvatima. mogu da stoje rame uz rame sa dana njim. a po drugom Pelop. name e nam se zaklju ak da u organizacionom smislu i masovnosti anti ka nadmetanja.) imamo opis dva na ina treniranja ove ve tine. ve tine. Stotine godina tradicije rva ke ve tine u Mediteranskom basenu ostavile su traga. savremene profesionalce. U opisu me a izme u Ajanta i Odiseja u Ilijadi tako e se mo e uo iti kori enje ve tine: kada je sna niji Ajant podigao Odiseja. danas poznatu pod imenom . nije to jedina stvar po kojoj bismo ravnopravno mogli da upore ujemo sport u antici i danas. uspravnog rvanja (orthia pale). godine stare ere. godine nove ere ak 45 polisa dalo pobednike na jedan stadij u Olimpiji. Najcenjenije su bile Pitijske igre u Amfiktioniji.e. godine nove ere. a Ifikla dobra junaka. to na me Usta. to za de ake. pri kome je pra ina omogu avala da se ruke ne klizaju i do izra aja je dolazilo uve bavanje zahvata. . Drugi vid treninga bilo je rvanje na tlu (kylisis. kato pale). Po jednom predanju za etnik ovog panhelenskog takmi enja u Zevsovu ast bio je uveni tebanski junak Herakle. Za eci igara u Olimpiji vezani su za mitska vremena i religijske osnove. odnosno takmi enja. Ali. ali ne prikazuju tok jedne borbe. godine stare ere pa do 161.n. s obzirom na tada nje komunikacije. postojale su i mnoge druge igre. pa da uporedimo anti ke sportiste koje poznajemo sa drevnih kipova podignutih u njihovu ast i. pa i Istamske.Pesnicom svladah tad Klitomeda. po ev od 776. vec desetine razli itih zahvata. Anti ki borila ki sportovi Ali. Scene rvanja ni u se kao na filmskoj traci. pored mno tva manje uvenih gimnasti kih nadmetanja. ali i jednu disciplinu koje nije bilo na "programu" drevnih igara.

Cenjene fizi ke predispozicije rva a bile su natprose no krupna i proporcionalna gra a. Ve spomenuti Milon iz Krotona osvojio je est venaca u Olimpiji. jake istaknute grudi. a estostruki olimpijski pobednik Milon zahvaljuju i svojoj snazi u ao je u legendu.hvat za ruku i bacanje preko ramena i akrocheirismos .Freska iz grobnice kneza Bakta u Beni Hasanu. ravan i ne naro ito jak stomak. anchein (davljenje). a ukupno 25 na velikim igrama. dialambanein (hvat oko struka).lomljenje prstiju. mnogo du e od ostalih sportista. Kao i dana nji. nepobe en od . malo povijena le a i jake noge. rva i toga vremena va ili su za natprose no jake ljude. Mnoge tehnike primenjivane u rvanju imale su i svoje nazive: hamma ( vor). mesolabe (dizanje u vis) nakon koga slede rassein (bacanje) i drattein (valjanje). Omiljene tehnike bile su i anabastasai eis hypsos . Sli an podvig ostvario je i ruski rva Aleksandar Kareljin. trachelizen (hvat oko vrata). Zanimljivo je da su i u antici rva i jako dugo ostajali u pobedni koj formi. Scena uspravnog rvanja orthia pale. kratak vrat.

u antici su one obezbe ivale jo vr i i silovitiji efekat. meke opute od gove e ko e (meilichai) da bi pritegli aku i u inili je vr om. Tada se pojavljuje tzv. tokom treninga su kori eni i titnici za u i (amphotidai). kao i meko remenje oblo eno vunom za trening (epispharai). Sam trening pesni ara bio je veoma sli an treningu dana njih boksera. Ta oprema bila je u upotrebi do kraja II veka n. koji je ostao nezamenljiv za uve bavanje rada nogu. ubadanje prstiju u rastresitu zemlju borili ta da bi ovi o vrsli za borbu. Pesni enje (Pyx) Pesni enje se umnogome razlikovalo od dana njega boksa. Neizbe an deo treninga bila je skiamachia. sa osvojene tri Olimpijade.te ku vre u punjenu peskom i lak u. Poput Milona i on je najzad izgubio me tek kada mu je suparnik pru ao samo pasivan otpor. Prva razlika je bila u "rukavicama". specifi nost ovoga sporta. godine.e. korykos . do 2000. tako i danas. ljuto remenje (oxeis himantes ili myrmykis) oja ano na drugom i tre em zglobu prstiju. Dok ih dana nji bokseri koriste da bi ubla ili udarac.1987. Klasi an bokserski gard prikazan na vazi iz druge polovine IV veka stare ere. Me utim. najra irenija ve ba takmi ara u pesni enju bila je skapane. O igledno. bez upu tanja u borbu. . remenje oja ano metalnim plo icama ili iljcima. Osim mekog remenja. U Ilijadi Epej i Eurijal koriste tzv. borba sa senkom identi na dana njem shadow boxing-u. punjenu prosom ili bra nom. tehnike i kombinacija udaraca rukama. kako pre dve i po hiljade godina. toliko est da su ovi borci dobili nadimak "karfiolske u i" (otothalidias). devet svetskih prvenstava i nebrojeno turnira u apsolutnoj kategoriji (preko 130 kg) rvanja gr ko-rimskim stilom. Poznavali su barem dve vrste vre a za udaranje. uz prirodnu obdarenost i visoko razvijenu tehniku. kada Rimljani uvode caestus. jer su povrede u iju bile redovni deo pesni enja. Takve meke trake duge 3-4 metra kori ene su do kraja VI veka stare ere. pru a takmi arima sli ne prednosti u pogledu takmi arskog veka u odnosu na ostale sportove.

to je te ko objasniti samo fizi kim predispozicijama. Koliko su Dijagora i njegovi potomci uspeli da usavr e sistem treninga i tehniku borenja? Ako ste imali prilike da gledate me eve Jack Dempsey-a iz tridesetih godina pro loga veka. Tako je Glauk iz Karista. Ipak.osim i danas kori enih udaraca (aperkat. rimska skulptura iz II veka na e ere. te se name e zaklju ak da su anti ki borci koristili najbolju mogu u tehniku borenja rukama . Dijagora sa Roda (pobednik 464. kao to se to praktikuje u isto nja kim borila kim ve tinama. koristio udarac rukom kao eki em. est decenija olimpijski venci divlje masline odlazili su jednoj porodici. gard u pesni enju i gard u boksu (koji danas va i za borila ki sport sa najboljom ru nom tehnikom) su identi ni. jer pobede u Olimpiji u pesni enju i pankrationu njegovi sinovi i unuci re aju do 404 godine stare ere. pobednik u Olimpiji 520. kro e i direkt) bili su dozvoljeni i udarci bridom pesnice i vrhovima prstiju. karateu.kretanje boksera i blokade i udarce koji se danas nalaze i u boksu i u npr.To nas dovodi i do druge razlike u odnosu na savremeni boks . godine stare ere) o igledno je imao specifi nu kolu borenja. A Dijagorina porodica je "vladala ringom" upravo toliki period. Koliko se cenila tehnika u ovom sportu ilustruje podatak da su naro ito cenjeni bili borci koji nisu primali udarce a pobe ivali su. godine stare ere. . zahvaljuju i ve tini i izdr ljivosti. onda znate razliku izmedu njega i Mike Tyson-a. a Damoksen iz Sirakuze je svome protivniku Kreugu iz Epidama udarcem ispru enim prstima probio stomak i i upao creva. Bokser.

iako je u ve ini zemalja zabranjen. dok je u toku treninga i predtakmi enja upra njavano uspravno borenje (ano pankration). Takav sport postoji i danas.. ake boksera sa remenjem iz rimskog doba .caestus. To nam ilustruju slike sa vaza i amfora i pisani dokumenti. ska u zajedno u vis i udaraju nogom u vazduh..tr anje u mestu koje se danas koristi u treninzima svih sportova i uve bavanje no nih udaraca. a drugi su svi hitri i ska u na noge kao da tr e. jer glavna borba na takmi enjima odvijala se nakon pada ." U ovome opisu nije te ko prepoznati skip .Glava boksera sa prethodne slike. te Lukijanov Anaharsid sa udenjem konstatuje: ". a ostaju na istom mestu. koje je trajalo sve dok jedan od protivnika ne padne tri puta. Takode su kori eni i udarci glavom... vide se o iljci i karakteristi ne "karfiolske u i". sigurno ste uli za ultimate fight. kada se jedan borac na e na le ima drugog i ste u i ga nogama zadaje mu udarce u glavu i vrat.neki su ga smatrali spojem nesavr enog rvanja i nesavr enog pesni enja. Kao i danas. Pankration Pankration je bilo doslovce borenje svom snagom. bio bi od sudije opomenut udarcem ibom. Zabranjeni su bili samo ujedanje i zabadanje prstiju. ovaj vid borenja je izazivao opre na mi ljenja . Pored zahvata iz pesni enja i rvanja bili su dozvoljeni i udarci nogom.sudaraju se i biju i rukama i nogama . a drugi pak borbom najboljeg pesni ara me u rva ima i najboljeg rva a medu pesni arima.na tlu (kato pankration). U ile su se i tehnike padanja. I danas se praktikuje napad u antici zvan apopignos. . a onaj ko bi napravio prestup.

ve i u svakom pogledu najspremniji borci. ovo i najbolje pokazuje. . Pankratisti su bez sumnje bili ne samo najokrutniji. Taj zahvat je bio poznat kao "trik petom" (apopterizen). Nenaoru ani Dioskip je potpuno opremljenog Koragosa savladao samo blokiraju i mu zamah ma em jednom rukom. Pobe eni je imao sre u da dobro uve bani pankratist borbu nije nastavio i na tlu.Sudija zamahuj ibom da bi opomenuo pankratistu koji protivniku zabija prst u oko. usput mu podme u i nogu. Pri a kako su se u dvoboju sukobili Dioksip iz Atine (najbolji pankratist u Olimpiji 336. godine stare ere) i Koragos. ratnik Aleksandra Makedonskog. dok ga je drugom izbacio iz ravnote e.

II vek na e ere. poimanju lepog.. IV vek stare ere. a s druge strane i gimnasti (gimnastes).. Mo da e vam ovaj sport izgledati surovo kada ga budete videli. Pominju se ak i dve vrste trenera. treningu se pristupalo veoma profesionalno. koji su bili specijalizovani samo za odre ene sportove. postali su i atraleiptes i primenjivali su masa u pre i . Na e doba pored ultimate fight bele i i ponovno osnivanje Pankration saveza u vi e zemalja sveta. Kao to smo videli. ali ne zaboravite da je u staroj Olimpiji i irom Helade imao mno tvo poklonika. Prvobitni aleiptes. Ali. Trening pankratiste koji uve bava no ne udarce (IV vek stare ere). trening nije jedina komponenta u stvaranju vrhunskog sportiste. te je helenskog atletu je opslu ivao itav mali tim stru njaka. upoznaju i se samo sa nekim od anti kih sportskih disciplina. petodribi (paidotribes) koji su se brinuli o op tem fizi kom razvoju mladih. body bildingu . zadu eni za mazanje tela uljem. Blokada no nog udarca. O treningu.Apopignos. i danas popularni zahvat.

on ne mo e a da ne primeti lepotu ubice svoga sina: Tada se Dardanov sin Ahileju diviti stao Kakav li je i kolik. jer be e na bogove nalik. kao i pri le enju povreda. jer e amac potonuti ako samo jednom nogom stane u nj.nakon takmi enja. Kada je persijski komandant Masistije pao u boju kod Eritreje. dao je li no vi enje savr enih proporcija ljudskog tela u svojem spisu Kanon i istoimenoj skulpturi. odmora i jela. Tada nja medicina je odredila i ta an odnos izmedu ve banja. to ne bi trebalo da nas udi kod naroda koji je kao obavezni deo vaspitavanja mladi a koristio ve be u palestri. uveni vajar Poliklet (polovinom V veka stare ere). pre nego e ga primiti u amac: "Nisi go dragovi u moj." S druge strane. Izvrgavanje sportista ruglu ide dotle da u Lukijanovim Razgovorima mrtvaca Haron ka e atleti Damasiju. spavaju i ve baju. treba razmotriti i poimanje lepog u Helena. kad si toliko meso na sebe nabacao. Agias. kao rezultat dugotrajnog promatranja i studiranja. Skini sve to. Lepota udru ena sa visinom i snagom bila je ideal. kada o alo eni Prijam dolazi Ahileju da ga moli za telo mrtvoga sina Hektora. Olimpijski pobednik u pankrationu Doriforos. Smisao za mu ku lepotu prona i emo ve u Ilijadi. te u II veku nove ere dolazi i do otvorenog sukoba mi ljenja izme u sportske i "obi ne" medicine. Sportistima se zamera da su postali neupotrebljive me ine koje samo jedu. rimska kopija prema Polikletovom . I pored svoje muke. Heleni su ga pronosili kroz svoje redove i mnogi su dolazili da se dive njegovoj veli ini i lepoti.

Mironov Diskobolos. dugotrajnim odmorom uz obaveznu masa u i izuzetno napornim treningom sa optere enjem. . vr ena nadmetanja u mu koj lepoti. esto se u savremenoj bodi bilding literaturi uzima za rodona elnika treniranja sa postepenim pove anjem optere enja (danas se takav trening naziva Weider sistem. i tako po legendi razvio svoju snagu. Polikletov Diadumenos. Vi e puta pominjani Milon koji je nosio tele dok ono nije postalo bik. sve to je bilo dobro znano i u anti ko vreme. snazi i stezi. Tako su o Panatenejama.Milonov sistem). Neka vrsta prete e dana njih takmi enja u bodi bildingu postojala je u vidu nadmetanja za prvenstvo u lepoj mu kosti. Dakle. mada bi pravilnije bilo . Osnovna karakteristika savremenog bodi bildinga je ocenjivanje takmi ara na osnovu ta no utvr enih odnosa izme u pojedinih delova tela. pri emu je obavezno da takmi ar bude to krupniji i sa to bolje izra enom muskulaturom. Pitanje je da li je veli anje lepote i snage zaista rezultovalo pojavom atleta koji su imali za cilj isklju ivo veliko i lepo telo. najve em prazniku u slavu boginje Atene u istoimenom gradu. zvana jo i Kanon. godine stare ere.464. To se posti e enormnim koli inama hrane. postojali su svi uslovi koji bi dali mesta pretpostavci da je bio razvijen kult gradnje lepoga tela. koje ne bi imalo primenu u nekom odre enom sportu. a nagradu bi odnela fila koja bi dovela najlep e i najsna nije ljude. originalu. Sude i samo po oskudnim pisanim izvorima koji su nam sa uvani.

smokvi. Istmu. pogledajmo skulpturu Herakla. ovde spomenutim sportovima i pogledajmo gra u tih boraca. gde su se atlete nadmetale za vence na injene od divlje masline. a na Olimpijadama su se takmi ili isklju ivo amateri. koji u antici nisu postojali.Vratimo se na kratko prethodnim. Danas. Rimska kopija Lisipovog Herakla u odnosu na moderne bodibildere. U prvoj polovini XX veka osnivaju se mnoga amaterska sportska dru tva. kao i da takmaci koje mu suprotstavljamo nisu koristili anaboli ke steroide i ostale suplemente. sport je visoko profesionalizovan. Takvo telo. u igri je ogroman novac. Upore uju i njegovu gra u sa savremenim "graditeljima tela" ne sme se prenebregnuti injenica da je na Herakle u opru enom stavu. i da bi jo impresivnije izgledao u nekoj od takmi arskih poza. kao i tela drugih sportista proizvod su vi egodi njih ve banja. po etkom XXI veka. sa plemenitim idejama razvijanja ljubavi medu narodima i bavljenja sportom radi istote ivljenja. Ipak. njihova gra a je jo uvek odgovarala potrebama odre ene discipline. ne nastaje bez treninga sa optere enjem i ishrane probranom hranom bogatom proteinima. do dekadencije sli ne onoj u XX veku. obnovljene su Olimpijske igre. Nemeji. Njihova tela. i do zaljubljenosti u sopstveno telo? Godine 1896. koja prikazuje oveka ija gra a ne zaostaje za bodi bilderima 1970 . ve ba tegovima). Od svetih igara religijskog karaktera u Olimpiji. a da po etkom V veka stare ere prelaze na mesnu ishranu. bra na i maslinovog ulja. tj. Da li je istu degradaciju do ivela i sama svrha ve banja? Da li je ideja o ve banju radi osposobljavanja mladih za rat i mu ko nadmetanje vremenom do la do sasvim druge krajnosti. dvoru nih tegova (halterobolia. Da je tako i bilo. izra enu po Lisipovom originalu. anti ki sport je uspeo da pre e put do pojave profesionalaca koji su se takmi ili za novac i zadovoljenje svoje po ude. omorike i celera. Ali. . ali i za slavu. bez suvi ne mi i ne mase koja bi im usporila pokrete. kao i podatak da su se takmi ari u pripremama za igre u Olimpiji prvobitno hranili mladim sirom i me avinom sira. masivno i sa izra enom muskulaturom. svedo i nam pomen upotrebe dugih haltera. a vrhunski sportisti su postali cenjena roba koja ivi od svoga tela i za svoje telo.ih.

Da li je mogu e da su i tada nji itelji britanskog ostrva mogli da znaju za to pomra enje pre no to je ono po elo? D erald Hokins (Gerald Hawkins). fotografi izabrali kadrove i usmerili aparate. recimo 2000.ca/antharch/cnea/CourseNotes/gkgameslides. Miller. jula 2001. . juna i u.edu/ynhti/curriculum/units/1998/3/98. J. Homer. London.Adam Crnobrnja konzervator Muzeja grada Beograd Preporu ena literatura: y y y y y y y y iri . 1970. godine od 14:40 do 17:20. The Ancient Olympic Games. Beograd: Vreme knjige.pankration. profesor astronomije sa Bostonskog univerziteta. svojedobno je uzburakao nau nu javnost tvrde i da je odgovor na ovo pitanje potvrdan. Odabrani razgovori.tufts. A. Prvo sledece pomra enje Sunca bi e 21. pa se ne e videti iz na ih krajeva po to e Mesec da se ereti nad onom drugom polovinom Zemlje. Swalding. 1996. Zagreb. Lukijan. jer e malo ko krenuti na jug africkog kontinenta. ne samo pomra enja. Chikago. a i mnogi drugi ljubitelji ovakvih prizora. Novi Sad. Igre u Olimpiji. S. & Arete. Athletics of the Ancient World.html http://www. Oxford. ve i mnoge druge astronomske doga aje u irokim vremenskim intervalima. recimo.tufts.html#top http://www. novembra 2003. a prvo potpuno pomracenje Sunca ovde bismo morali da ekamo skoro vek ipo.perseus.html http://www. Ilijada (prevod Tome Maretica).freesurf. 1957. Gardner.yale.edu http://www. Tako mo emo da izra unamo da li se i kada. godine pre nove ere moglo videti pomra enje Meseca iz ju ne Engleske. Greek Sports from Ancient Sources. Poslovi i dani. Hesiod.edu/Olympics/pankration. 1991. godine u 21 as i 50 minuta po elo je potpuno pomra enje Meseca.usask. Opis Helade. G. Njutnova mehanika nam ve nekoliko stole a daje mo an alat da prilicno precizno predvidimo. 1988. desice se u 13:10 i trajace tri i po minuta.perseus. 1921. 1930.03. 1994. Preporu ene Web stranice: http://www.09. Beograd. Lusaki. (Ni to ne emo videti. Pausanija. Znamo da e slede e pomra enje Meseca biti 5. ve su bili pripremili svoje teleskope.) Prvo pomra enje Meseca koje emo odavde mo i da vidimo bi e 9. Zagreb.x. Astronomi.fr/ Arheoastronomske metode i arheolo ko-astronomske prepirke Devetog januara teku e 2001.

No. godine pre nove ere. 1836-1920). Za razliku od Lokjera koji analizira nekoliko unapred odabranih. dolazi do navedene vrednosti koju.re ena tajna Stounhend a) sadr i i problemati ne postavke. arheolozi su se prema njemu postavljali veoma kriticki. Iako je Lokjerov metod sa astronomskog stajali ta potpuno korektan. Po to je glavna osa usmerena ka severoistoku. a naro ito me u arheolozima. to su kasnija datovanja i potvrdila. zbog mogucih gre aka aproksimira na vremenski period od 1900. razmatra prakti no sve pravce odre ene parovima kamenova na spomeniku. poznati nau nik toga doba. Na osnovu razlike u azimutima izmedu sada njeg izlaska Sunca u vreme letnje dugodnevnice i izmerene vrednosti.ezdesetih godina minulog stole a on je objavio lanak u casopisu Nature. za geografsku irinu Stounhend a. Me utim. Penrouzom (Penrose) sprovodi merenja istaknutih pravaca na spomeniku i na onovu njih ga datuje na 1860. osim solsticijuma. nakon korekcija. on tra i pravce koji se odnose se na ta ke izlazaka i zalazaka Sunca. on koristi o-ruk sistem. uz pomo ra unara. ukazivali na bitne ta ke vezane za istaknute polo aje Sunca na horizontu tokom godine. slu ila u praistoriji. Tokom putovanja po Mediteranu i Egiptu Lokjer konstatuje da su neki hramovi orijentisani prema izlasku Sunca. ve i kao ra unar za predvi anje pomra enja. markirane i ravnodnevnice. Za Mesec je na ao 14 takvih pravaca (neki od tih pravaca oznaceni su na slici). a potom izvesno vreme radio kao njegov urednik. a onda. konstrukcijom Stounhed a nametnutih pravaca. Kako doti na Hokinsova knjiga (Stonehenge Decoded . usled ega se za etiri milenijuma. U svakom slu aju. smatrajuci da je Stounhend izgra en u tom periodu. sa gre kom ne ve om od jednog stepena. godine pre nove ere. Medutim. ova ta ka se lagano pomera. Glavna njihova zamerka bila je ta to ta ke kojima je definisan mereni pravac ne moraju biti objekti koji su izgra eni u istom periodu. i 1500. Lokjer je. Konkretno. poznata monumentalna kamena gra evina u ju noj Engleskoj. dobija srednju vrednost od 49. Izme u ostalog utvr uje da je glavna osa Amonovog hrama u Karnaku usmerena ka ta ki gde izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. Arheolozima je. Zajedno sa F. Astronomi ga najvi e pamte po otkri u helijuma na Suncu. Lokjer teodolitom meri njen azimut za koji. konstatovao je 10 pravaca koji su. ovo pomeranje je veoma malo i iznosi 0.02 stepena za jedno stole e. gde saop tava da je otkrio na koji je na in Stounhend (Stonehenge). pomerila ne to manje od jednog stepena. Potom analizira i Stounhend .5717 stepeni. Hokins nije na ao nikakve pravce koji bi ukazivali na izlaske ili zalaske zvezda i planeta. zbog ovih svojih radova mnogi dana nji istra ivaci Lokjera smatraju ocem arheoastronomije. izme u ostalog. ne samo kao svojevrsna astronomska opservatorija. najvi e ostao poznat upravo po svojoj astronomskoj interpretaciji funkcije pojedinih lokaliteta. Dakle. . Zbog precesije Zemljine ose rotacije. a potom i knjigu. ta nije ka tacki blizu koje sada izlazi Sunce za vreme letnjeg solsticijuma. gde konstatuje da su ovde. prvi nau nik koji istra uje Stounhend sa astronomskog stanovi ta bio je Sir Norman Lokjer (Lockyer. godine osnovao danas uveni Nature. Naime. ipak. Meseca. Na koji na in? Poznato je da Sunce izlazi najsevernije na horizontu na dan letnjeg solsticijuma. njegove su tvrdnje bile o tro osporavane u nekim akademskim krugovima. do 1000. planeta i nekih sjajnijih zvezda u periodu od 2001. vratimo se Hokinsu. tra i me u njima one koji imaju astronomski kontekst. godinu pre nove ere. 1859.

lokalitet Naska (Nazca). usmerava na sli an problem u Peruu. Istra ivao je i kamene kolonade u Karnaku (Bretanja. Za razliku od Hokinsa. bezrazlo no zapostavljenim spomenicima. Tom od tridesetih godina sistematski i detaljno geodetski meri arheolo ke lokalitete u Britaniji. ali u Engleskoj (crop-circle patterns). Francuska) i Brodgarov prsten na Orknijskim ostrvima. Atkinson. Takode je utvrdio da se na horizontu iz Stounhend a vide i udaljeni orijentiri. smatraju i da svoju pa nju treba da posveti ostalim sli nim. koji je ranije bio estok kriticar Hokinsovih spekulacija. ve je deo potpuno pravilne elipse. koji iznosi 83 cm)! U istra ivanjima mu poma u sin Ar ibald. poznat po neobi nim ogromnim geometrijskim figurama. Statisti kom analizom samerljivosti najfrekventnijih izmerenih du ina. dobija da je rizik takve pretpostavke ak 50%. Krajem ezdesetih i po etkom sedamdesetih. kada uspeva da ih ubedi. . Hokins u osnovi temelji svoju pri u o 'neolitskom ra unaru'.Plan Stounhend a sa ucrtanim pravcima koji imaju astronomski kontekst. pak. a i ostali lanovi porodice. ciji polo aj omogucava veoma precizna merenja polo aja Sunca i Meseca. 1894-1985). Upravo na tim nalazima. on se uveliko bavi tajanstvenim geometrijskim formacijama. sasvim je drugacije reagovao na Tomove argumente. Poneo se kao pravi engleski d entlmen. Hokins se. arheoastronomska struja dobija poja anje u radovima profesora Aleksandra Toma (Alexander Thom. do ao je do zaklju ka da su tada nji graditelji imali jedinicu za merenje du ine (megalitski jard. Crvene linije odnose se na izlaske i zalaske Sunca. Sa sebi svojstvenom sistemati no u on je ponovo izvr io topografska snimanja Stounhend a i ispostavilo se da centralna konstrukcija nije u obliku grube potkovice. Istra io je ih je oko tri stotine. Devedesetih godina. Do ovog vremena Tom se nije eksplicitno bavio Stounhend om. a zelene na Mesec. jedan od tada vode ih autoriteta za Stounhend na Hokinsovu 'Re enu tajnu Stounhend a' odgovara 'Mese inom iznad Stounhend a' (Moonshine on Stonehenge). Atkinson proverava kolika je verovatno a da konstatovani pravci nisu slu ajni. Posebno se bavi geometrijskim oblicima i geometrijskim odnosima kod neolitskih gradevina. Arheolog Ri ard Atkinson. U ovom kriti kom lanku koga objavljuje asopis Antiquity.

Stounhend i njemu sli ni spomenici. u irem i manje striktnom zna enju te re i) u praistoriji. ilustruje i injenica da se u nju uklju io i Fred Hojl (Hoyle). Vi e od polovine tog vremena proteklo je od po etka gradnje (prve faze) do podizanja velikih megalita koji su danas glavna asocijacija na ovaj spomenik. Na e znanje o njima suvi e je povr no da bismo pouzdano znali za ta su ove konstrukcije kori cene i kako su funkcionisale. koji nudi svoj model za arheoastronomsko funkcionisanje Stounhend a. pri emu su prva i poslednja me usobno vremenski udaljene preko hiljadu godina. U razvoju Stounhend a mogu se izdvojiti tri osnovna perioda. ba kao to su pe ine Lasko i Altamira postale simbol za umetnost ljudi Ledenog doba. Stounhend je. . Me utim. i 80. izazivaju divljenje. sli no drugim takvim gra evinama na Britanskim ostrvima. gra en u nekoliko faza. poznati engleski astrofizicar. sigurno ne bez razloga u svojoj knjizi Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. Stounhend je praistorijski spomenik ije je prou avanje najvi e doprinelo utemeljenju prou avanja drevne astronomije. najpre postavljaju pitanja. stare 25 milenijuma. godine minulog veka uzima kao prvu fazu u intenzivnom razvoju arheoastronomije. Klajv Ragls (Clive Ruggles) sa univerziteta u Lesteru. ona koje je definisao i razlu io sam Atkinson. ina e jedan od vode ih arheoastronoma danas u svetu. period izme u 60. pokrenuta Hokinsovim delima. uzburkala duhove esdesetih i sedamdesetih godina. Stounhend kao Altamira Verovatno zbog toga to je esto bio predmet istra ivanja i velikih polemika. dok ove pe inske slike. stari samo oko 5 hiljada godina. Stounhend je postao op te prepoznatljiv simbol za bavljenje oveka naukom (naravno. U svakom slu aju.Koliko je polemika oko arheoastronomije.

Avenija. Takode. Avenija se u pravoj liniji pru a skoro 300 metara. Konstrukcija od masivnih kamenih gromada podignuta je u tre oj fazi. Iz njega je verovatno i iskopavan materijal za gradnju nasipa. . U prvoj fazi uglavnom su dominirali zemljani radovi. a nakon toga da su slu ile za skladi tenje ostataka ceremonijalnih svetkovina. godine pre nove ere.Tri faze razvoja Stounhend a. nazvanih tako u cast D ona Obrija (Aubrey). U ovim jamama prona ene su ko tane igle i kremirane ljudske kosti. Ona je izgradena kasnije i uglavnom je svrstavaju u drugu fazu. sa plitkim rovom sa spolja nje strane. koji ih je opisao jo u XVII veku. pored njegovog ruba nalazi se prsten od 56 velikih rupa. tipi no za neolitske kulture sa podru ja Veseksa. od kojih jedna savija ka severu. Prvoj fazi verovatno pripada i jedan usamljeni kamen . U rupe koje ine tzv. Verovatno da su u njima bili usa eni drveni stubovi. Rov je otvoren sa severoisto ne strane. odakle po inje tzv. prilaz oivi en sa dva paralelna zemljana nasipa. a druga ka istoku prema reci Ejvon. datovanu na oko 3000. Obrijevih jama. od kojih su danas samo dva sacuvana (slika iznad). usa ena u mali rov unutar Avenije. Prvu fazu. Na osnovu irine i dubine rova. procenjuje se da je nasip. tu pripadaju i etiri usamljena kamena uz unutra nju stranu kru nog nasipa. bio visok oko 2 metra. Obrijev prsten verovatno su tada bili postavljeni drveni stubovi. kada je izgra en. a potom se se deli na dve grane. U okviru zemljanog nasipa. Petna stena (Heelstone). tzv.tzv. predstavlja kru ni nasip (hend ). 98 metara u pre niku.

tj. a oko sarsenskog prstena su iskopane dve kru nice sa po trideset rupa u svakoj. unutar potkovice (zapravo elipse) podignut je ovalni prsten. pod pretpostavkom da je ovaj praistorijski spomenik imao i takvu funkciju. verovatno u nameri da se u njih smeste preostale stene od plavi astog kamena preostale iz faze II. koja se povezuje sa kerami kim nalazima Kulture pehara (Beaker). Izgleda da ovaj rani kameni spomenik od delimi no obradenih i oklesanih stena nikada nije bio zavr en. pomra enja Meseca znatno frekventnija od Sun evih. U daljem tekstu poku a emo da. pri a o funkciji Stounhed a je daleko od namere ovog lanka. Ciklusi Mese evih pomra enja Pomra enja Meseca su pojave kada se Mesec nalazi u Zemljinoj senci. od obra enog kamena iz druge faze. prilikom ovih . visoke 9 metara i te ke u proseku pet tona dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. U njoj je podignut kru ni deo od ogromnih sarsenskih stena povezanih popre nim gredama. Po etak ove faze datuje se na 2000. Dana nji izgled Stounhend a. Zbog toga to Zemlja ima atmosferu koja razli ito prelama pojedine delove spektra Sun eve svetlosti. predstavimo neke modele koji mo da obja njavaju kako je ona mogla biti ostvarena.U drugoj fazi. Najmonumentalniji deo Stounhend a izgra en je tre oj fazi. razmatra emo samo njih. podignut je dvostruki prsten sa 80 stena od pemrok irskog plavi astog kamena. godinu pre nove ere. koje su udaljene preko 300 kilometara. za koju je Aleksander Tom utvrdio da je deo elipsastog prstena. Po to su. Kamene gromade. Nakon stotinak godina. Otvor dvostruke kamene kru nice okrenut je u pravcu avenije. osim pomenute Avenije. gledano iz jednog mesta. Me utim. Sarsenske stene (u pitanju je tercijarni pe car) dopremljene su sa daljine od 30 kilometara. Monoliti su visoki po 9 metara i te ki pet tona. po kojima je Stounhend i danas prepoznatljiv. ka ta ki izlaska Sunca za vreme letnjeg solsticijuma. Ovaj kamen poti e sa planina jugozapadnog Velsa. Unutar prstena potkovi asta forma od trilitona (po dva uspravna kamena sa popre nom gredom). Ako je ovakva konstrukcija i slu ila za predvi anje pomra enja. te ko je zamisliti da joj je to bila jedina namena.

Ova pomra enja se de avaju onda kada se Mesec i Sunce nalaze na suprotnim stranama u odnosu na Zemlju. Dakle. Stoga je osnovna vremenska mera za pojavljivanje pomra enja tzv. ne samo u istoj ravni. sinodi ki mesec. pomra enje Meseca se doga a samo onda kada se PUN Mesec na e u blizini jednog od vorova (Sunce je onda u blizini drugog vora). do pomra enja ne dolazi pri svakom punom Mesecu. Me utim. dakle. Zbog dimenzija Zemljine senke koja je oko dva puta ira .pomra enja Mesec dobija zanimljivu crvenu boju. Tada se Sunce. Kada se Mesec na e u jednom od vorova. ve zaklapaju ugao ne to ve i od 5 stepeni. tada se Sunce. a pri intenzivnijim pomra enjima. ve le e i na istoj pravoj. Linija po kojoj se ove dve ravni seku naziva se linija vorova i sadr i dve ta ke ( vorove) u kojima Mesec na svom putu oko Zemlje se e ravan ekliptike. ravan Zemljine putanje oko Sunca. samo onda kada je pun Mesec. recimo izme u dva uzastopna puna (ili mlada) Meseca. ini se da Mesec nestaje. januara 2001. Snimak je napravljen u Petnici 9. godine. period izmedu dva uzastopna istovetna polo aja Meseca u odnosu na Sunce. tj. Zemlja i Mesec nalaze u istoj ravni. Zemlja i Mesec nalaze. tj. Mesec za vreme potpunog pomra enja. po to se ravni Meseceve putanje oko Zemlje i Zemljine oko Sunca ne poklapaju.

Vreme za koje se Mesec ponovo vrati u isti vor. Rezonancijom ova dva perioda nastaje saros. iznosi 241.321124 dana. pa iako je pun Mesec. drakonisti ki mesec. to zna i da tokom godine u proseku postoje dva kriti na perioda od po tridesetak dana kada mo e do i do pomra enja. odnosno 6585. linija vorova nije nepokretna. Po to se putanje Meseca oko Zemlje i Zemlje oko Sunca ne poklapaju. Po to se Sunce na ekliptici pomeri pribli no jedan stepen za jedan dan. Kako je u pitanju ceo broj drakonisti kih meseci. ovaj uslov je donekle ubla en.5330589 dana. pa se i pomra enja ponavljaju istim redosledom kao u prethodnom ciklusu. pri emu napravi pun krug za 18. pribli no CELA 242 drakonisti ka meseca.212220 dana i ne to je kra e od vremena koje protekne izme u dva uzastopna puna Meseca.998. sinodi kog meseca koji iznosi 29. do pomra enja Meseca dolazi samo onda kada se Sunce nalazi u blizini linije vorova Mese eve putanje. Donja skica ilustruje situaciju kada dolazi do pomra enja Meseca. jedan saros sadr i 223 sinodi ka meseca.6 godina. iznosi 27. Naime. ve se kre e po ekliptici. Gornja skica predstavlja situaciju kada to nije slu aj. Zbog precesije Mese eve putanje. do pomra enja mo e do i kada za vreme punog Meseca Sunce nije udaljeno od vorova vi e od 17 stepeni.od Meseca. To. Kada je u tim periodima pun Mesec. Naime. tj. Od po etka do kraja . jedino tada dolazi do pomra enja Meseca. tj. tzv. s druge strane. do pomra enja ne dolazi. Mesec zauzima isti polo aj i u odnosu na vorove. vremenski interval nakon kojeg Mesec i Sunce ponavljaju isti uzajamni polo aj u odnosu na Zemlju.

Period od 56 godina nije pravi ciklus pomra enja. pomra enja padaju u isti dan godine (koji se. oko 54 godine i jednog meseca. odre ivao je pravce Mese evog izlaska u vreme oko zimskog solsticijuma. do pomra enja dolazi kada se pun Mesec na e u kriti nom periodu za pomra enja. recimo. tj. Osim mogu ih nezgoda prakti ne prirode vezanih za markiranje. Zbog toga se. januara ujutro. tri obilaska vorne linije po ekliptici (3 X 18. zbog veli ine Zemljine senke. i samo za njih. ukoliko u period ulazi pet prestupnih godina. odnosno kada je Sunce dovoljno blizu vorovima Mese eve putanje. februara 2055. Nakon tri sarosa. u takvim slu ajevima kriti ni period za pomra enja pada oko solsticijuma. Drugim re ima.61 = 55. Ako se po istom principu ustanove broja i i za ostala pomra enja sa intervalima od 9. svake godine. da je pun Mesec i. Do ao je do zaklju ka da kada u takvim slucajevima PUN Mesec izlazi u pravcu Petnog kamena. markirni kamen postavi na poziciju koja se nalazi u pravcu Petnog kamena. januara 2001.83. potom. Na osnovu toga Hokins dolazi do zakljucka da nakon 56 godina. pribli no 56). koja je oko dva puta ve a no to je Mesec. jer e pasti za vreme obdanice. godine pre nove ere posebnu pa nju je obratio na situacije kada je Mesec izlazio u pravcu Stounhend ovog Petnog kamena. Me utim. godine e ve im delom biti u prvoj polovini no i. u du em ili kra em periodu poklapaju. godine bilo pomra enje Meseca. bilo bi mogu e predvideti i ostala zimska pomra enja. da bi do lo do pomra enja Meseca. ako je 9. Zemljani radovi za instaliranje ra unara Kako bez znanja nebeske mehanike 'provaliti' ovaj sistem? Kao to je re eno. Da bi ova ra unaljka funkcionisala. godine 23. Pomra enje 11. mogao meriti od dana solsticijuma) i pretpostavlja da su Obrijeve jame slu ile za brojanje godina u jednom 56-ogodi njem ciklusu. 9. januara uve e 2001. Zbog 1/3 dana 'vi ka' u sarosu. marker se pomeri za jednu poziciju udesno. 9. budu i da je to prakti no jedini parametar koji se dovoljno precizno mo e uo iti i markirati. U svojim prora unima za period od 2001. odnosno 10 1/3 dana. da je Sunce u blizini jednog od vorova Mese eve putanje. Za 56 godina broja e ponovo ukazivati na zimsko 'kratkodnevni ko' pomra enje Meseca. D erald Hokins dolazi na ideju da je mogu e da se bar neki od tih ciklusa mo e konstatovati dugoro nijim sistematskim pra enjem Meseca. recimo na dan jednog od solsticijuma. osim sarosa koji je prirodni ciklus za pomra enja. ali se nakon nekog perioda prekinu. postoje i isto teorijski problemi. Na primer. Pomra enje 31. ono e se desiti i 2019. . dakle u pribli no isto vreme kada je bilo i 9. kada je pun Mesec ispod horizonta. tada dolazi do pomra enja Sunca ili Meseca. polo aji se skoro u potpunosti ponavljaju. Osim toga. time i 8 sati kasnije u odnosu na odgovaraju e pomra enje iz prethodnog ciklusa. do 1000. tj. januara 2037. mogu izdvojiti i drugi ciklusi pomra enja koji se sa ve om ili manjom precizno cu. On tra i vezu izme u pomra enja i pozicija na kojima izlazi Mesec.sarosa protekne 18 godina i 11 1/3 dana. godine se ne e videti. 10. bilo je potrebno da se one no i kada se desi pomra enje Meseca. potrebno je prvo. On je periodi an samo za pomra enja pri takozvanom visokom Mesecu za vreme zimskog solsticijuma. drugo. 9. 10 jama. pomra enja se u slede em ciklusu de avaju oko 120 stepeni zapadnije.

ako se marker za Mesec pomeri svakoga dana za dve pozicije. to je dovoljno svake godine pomeriti markere za tri pozicije da bi se nakon tog perioda do lo do iste ta ke. Po istom principu. a N1 i N2 (uvek na suprotnim stranama kruga) prate kretanje vorova. pri cemu se tacke S i M nalaze na suprotnim stranama. desi e se pomra enje Meseca. marker M kretanje Meseca. Kada se linija cvorova N1N2 poklopi sa linijom SM. . On pretpostavlja da je po rupama bilo mogu e preme tati kamenove za markiranje. Kako linija vorova napravi pun krug po ekliptici za 56 godina. marker S koji prati kretanje Sunca po ekliptici treba pomeriti za dve rupe svakih 13 dana (56 x 13 / 2 = 364 dana. Prema njemu. Obrijev prsten (mo e da) funkcioni e i samo kao ra unaljka za predvi anje pomra enja. dakle. ema programa data je na donjoj slici. prakti no jedna cela godina).Crte Radivoja Arsi a Fred Hojl uzima da Obrijev prsten predstavlja emu uglovne podele ekliptike. Dalje. Markirni kamen (ili markirno stablo) S prati kretanje Sunca po ekliptici. nakon 2 x 28 = 56 dana ponovo se dolazi do po etne pozicije.

ema Freda Hojla za predvi anje pomra enja u Stounhend u. Do pomra enja dolazi kada se plava, crvena i zelena linija poklope, a pri tome se markeri za Sunce i Mesec na u na dijametralno suprotnim stranama Obrijevog prstena. Lako je uo iti da za ovaj metod nije bitno kako su linije orijentisane u odnosu na horizont. Metod je sa astronomskog stanovi ta o igledno bolji od onog koji je predlo io Hokins. On predvi a sva pomra enja Meseca, dakle i ona koja se sa tog mesta ne mogu videti. Osim Mese evih predvi a i Sun eva pomra enja, bez obzira na to to su veoma male anse da e se ta pomra enja odatle videti. Jedan od ozbiljnih problema je tehni ke prirode: kada startovati program (ili ga, mo da, restartovati?!). Drugi je problem intelektualno delikatniji, mo da pre za nas nego za tada nje Stounhend ane. U redu je da su imali markere za Sunce i Mesec ije se kretanje o igledno mo e primetiti, ali kako su do li do toga da uvedu markere i za dve nevidljive tacke, odnosno vorove? Hojl ima odgovor i za to: mo da su ovde radili neki praistorijski Njutn ili Ajn tajn, a Stounhend je bio svojevrsni univerzitet na kome su se obu avali studenti, tj. buduci 'astronomi' za megalitske opservatorije. Manjak pouzdanih injenica mnoga re enja ini prihvatljivim. U svakom slu aju, niko ne sumnja u to da tradicija visokog kolstva u Britaniji ima duboke korene. Branislav Savi Petnica

Preporu ena literatura:
y y y

John E. Wood. 1978. Sun, Moon and Standig Stones. Oxford University Press. Clive L. Ruggles. 1999. Astronomy in Prehistoric Britain and Ireland. Yale. William H. Calvin. 1991. How the Shaman stole the Moon. Bantam.

Preporu ene Web stranice: http://www.studyweb.com/links/7099.html http://www.le.ac.uk/archaeology/rug/rug.html http://faculty.washington.edu/wcalvin/bk6

Na Hibrist reku besnu, tad sti i e , ne prelazi je, jer se pre i ne mo e, dok na sam Kavkaz na tu goru najvi u, ne prispe , gde no reka besno navire sa glavice. Prevaljuju i visove do zvezde to se di u na jug udari, I tada vojsci do i e amazonskoj to ne voli mu karce; u Temiskiri kraj Termodonta one jednom ive e...

(Eshil: Okovani Prometej, 731-740)
Zagonetni anti ki mit

U helenskoj mitologiji Amazonke su ene ratnice, poreklom od boga Areja i nimfe Harmonije, koje su ivele oko reke Termodonta u dana njoj Kapadokiji. Glavni grad bio im je Temiskira. Helensko predanje pripisuje im surov odnos prema mu karcima, koje su odstranjivale iz zemlje, ili ih sakatile i terale da se bave onim poslovima, koje su Grci smatrali enskim. Odnose sa mu karcima imale su samo jednom godi nje, kako bi obezbedile potomstvo. Mu ku decu su ubijale, ili ih slale o evima da ih odgajaju, dok su ensku same podizale. Devoj icama su uklanjale desnu dojku kako im ne bi smetala u ga anju strelom i bacanju koplja. Grci su ih predstavljali kao ratoborne i nasilne ene, koje su preduzimale osvaja ke pohode ka teritoriji Gr ke, Trakije i Sirije. Na tim pohodima, osnivale su mnoge gradove, posebno one na maloazijskoj obali - Mirna, Kima, Grinion, Smirna, Efes. Amazonke su u mitovima tesno povezane sa Arejem i Artemidom. Nazivane su Artemidinim pratiljama, a njima se pripisuje i osnivanje kulta Artemide Efeske. Kasnije se pripovedalo da Amazonke ive na dalekom jugu, u Libiji, na ostrvu u Tritonskom jezeru. Iz te oblasti, pod vo stvom kraljice Mirine, preduzimale su pohode sve do Lezba i Samotrake. Neki ka u da su naseljavale i Trakiju i Iliriju.

Reljef sa helenisti kog sarkofaga iz Soluna na kome je prikazana borba sa Amazonkama. U trojanskom ratu, prema Homeru i Ilijadi, Amazonke su se borile na strani Eneje i Trojanaca. Poslale su pred Troju jedan odred, koji je predvodila kraljica Pentesileja. Najpoznatiji mitovi o Amazonkama vezuju se za Herakla i Tezeja, a za svaki, helensko predanje izgradilo je vi e razli itih varijanti. Kada je Euristej nalo io Herakluda mu donese pojas amazonske kraljice Hipolite, krenuo je na dalek put i stigao do obale Termodonta. Kraljica je htela da mu preda svoj pojas, ali je Hera pobunila ostale Amazonke, tako da je Herakle morao da se bori sa njima. U tom pohodu, Herakla je pratio Tezej, koji je oteo Amazonku Antiopu i odveo je u Atinu. Da bi se osvetile, Amazoke su krenule na grad, ali su bile pora ene na Areopagu i morale su da se vrate u svoju zemlju. Motiv ene-ratnika, bio je omiljen u gr koj umetnosti V veka pre nove ere. Ove borbe Grka i Amazonki, zapravo su bile aluzija na velike ratove Grka i njihovih persijskih neprijatelja.

Jedan od najranijih prikaza borbi sa Amazonkama (700 godina pre nove ere). Osim ovog istorijsko-politi kog zna enja, Amazonka je bila enski ekvivalent tipu atleta, koji je, umesto bo anske, odra avao isti ljudski ideal enske snage. U gr koj umetnosti, osim

Amazonki, jedino su velike boginje Atena, Artemida i Afrodita prikazivane sa oru jem. Amazonke i amazonomahiju, helenski umetnici prikazivali su na reljefnim frizovima, frontonima, vaznom i monumentalnom slikarstvu, ali su izra ivali i vajarska dela koja su predstavljala ene-ratnike. Navedene mitolo ke pri e nisu odraz istorijske stvarnosti, ve su prili no nerealni opisi, a ni im nije dokazano da je na podru ju Kapadokije ikad postojalo dru tvo u kome su ene imale dominantnu ulogu.

Amazonke su bile inspiracija i anti kim skulptorima Praksitelu i Kvesijusu. Naj e e se prikazuju skulpture ranjenih Amazonki obu ene u helensku ode u.
ta ka e Herodot?

Pominjanje ena ratnika nije iscrpljeno mitologijom. Ovo pitanje, zanimljivo je iz razloga to ih anti ki pisci, od Herodota do Marcelina, pominju van mitolo kog konteksta kao istorijsku stvarnost, to je i otvorilo mogu nost za arheolo ku proveru ovakvih pri a. Od posebnog zna aja je Herodotovo izlaganje u etvrtoj knjizi, gde se svojom pri om nadovezuje na stare gr ke mitove i obja njava ta se desilo sa pre ivelim Amazonkama nakon rata sa Helenima. U ovoj pri i, Herodot prenosi legendu o nastanku nomadskog naroda Sauromata (Sarmata). "... kada su Heleni ratovali sa Amazonkama (Skiti nazivaju Amazonke Oiorpata, to na helenskom jeziku zna i "mu oubica", jer oior zna i ovek, a pata zna i ubiti),

tada su, kako se pri a, posle pobede kod Termodonta Heleni otplovili na tri la e s onim Amazonkama koje su uspeli da zarobe, a ove su na pu ini napale na mu karce i sve ih poubijale. One nisu znale za brodove niti su umele da rukuju krmama, jedrima ni veslima, nego su, kada su poubijale sve mu karce, pustile da ih nosi vetar i talasi, pa su tako dospele do grada Kremna u Meotskom jezeru (danas Azovsko more - prim. autora). Ovaj grad nalazi se u zemlji slobodnih Skita. Tu su se Amazonke iskrcale sa la a i krstarile po okolnim predelima. Od prve ergele na koju su nai le otele su konje i, ja u i na konjima, plja kale su skitska naselja. Skiti su bili u nedoumici ta da rade, jer im nije bio poznat ni njihov jezik, ni njihovo odelo, ni sam narod, i nisu nikako znali otkud su do le, a mislili su da su one mladi momci; najzad ipak stupe sa njima u borbu. U borbi Skitima padne u ruke nekoliko njihovih le eva i tako doznaju da su to ene. Oni se posavetuju i odlu e da ih vi e nikako ne ubijaju, nego protiv njih po alju onoliko svojih mladih momaka koliko je i njih bilo. Ovima narede da podignu logor u blizini logora Amazonki i da rade isto to i one rade; a ako ih one napadnu, da se ne bore, nego da se dadu u bekstvo; a kad prestanu da ih gone, da ponovo do u blizu njih i da podignu logor. To su Skiti odlu ili zbog toga to su hteli da im one rode decu". Nakon toga je do lo do postepenog zbli avanja skitskih mladi a sa Amazonkama. O njihovom zajedni kom ivotu Herodot govori slede e: "...otada su spojili svoje logore, zajedno se nastanili i svaki je uzeo za enu onu sa kojom je prvo stupio u odnose. Mu evi nisu bili u stanju da nau e jezik ena, dok su ene nau ile jezik mu eva. Kad su ve mogli da se sporazumevaju, reko e mu evi Amazonkama: "Mi imamo roditelje i imanja i ne treba i dalje ovako da ivimo, nego hajdemo da ivimo sa ostalima. Tamo ete nam jedino vi biti na e ene i ne trebaju nam druge". Ove im na to ovako odgovore: "Mi ne mo emo iveti s va im enama, jer smo naviknute na jedne, a one na druge obi aje. Mi ga amo strelama, bacamo koplja, ja emo konje, a ne znamo da radimo enske poslove; a va e ene ne bave se tim poslovima koje smo nabrojale, ve one obavljaju enske poslove i sede na kolima i nikud ne idu, pa ak ni u lov. Mi se, dakle, s njima ne emo mo i slagati. Ve ako ste re ili da se s nama o enite i ako ho ete da doka ete da s nama imate asne namere, to idite svojim roditeljima, uzmite svoj deo nasledstva i onda do ite da sami ivimo".

Verni prikaz stepske konjanice . Skiti su prihvatili njihov predlog i primili deo imanja od roditelja, ali ubrzo su Amazonke postavile jo jedan uslov. Ovoga puta su elele da se zajedno nasele u novoj zemlji. U daljem izlaganju, Herodot opisuje njihovo putovanje: "Mladi i i na to pristanu. A kad su pre li preko Tanaisa (dana nja reka Don prim. autora), putovali su prema istoku od Tanaisa puna tri dana, a od Meotskog jezera tri dana prema severu. Najzad su do li i naselili se u zemlji u kojoj i sada ive. I posle toga su one ivele isto onako kako su odvajkada ivele ene kod Sauromata: i le su na konjima u lov, i sa mu evima i bez njih, i le su u rat i obla ile se isto kao i mu karci. ...Sauromate govore skitskim jezikom, ali oduvek govore nepravilno, jer ga Amazonke nisu bile dobro nau ile. U pogledu udaje kod njih postoji ovakav obi aj: ni jedna devojka ne mo e da se uda dok ne ubije bar jednog neprijatelja. A neke od njih ostare i umru neudate, jer nisu mogle da ispune odre ene propise".

U ovom slu aju. Kao i kod ve ine nomada. . Ruski arheolozi. nisu sasvim bez osnove.Grob naoru ane Sarmatke. Ukrajina. nazvali su kultura Donja Volga i Samara-uralska kultura. materijalnu kulturu nomada iz Herodotovog i ne to ranijeg vremena (VI/V vek pre nove ere) otkrivenu na tom prostoru. vidimo da se njihovo boravi te nalazilo na prostoru isto no od donjeg toka reke Don i oko reke Volge. A ta ka u arheolozi? Ako ispratimo navedeni opis Herodota o kretanju skitsko-amazonske dru ine. Holodnji Jar. IV vek pre nove ere. Na tom prostoru treba o ekivati arheolo ku potvrdu ili negaciju Herodotove pri e. to je bilo dovoljno da se poka e da Herodotove. ali i pri e drugih istori ara. jedinu materijalnu zaostav tinu ovog naroda ine ostaci pokojnika sahranjenih ispod kamenih ili zemljanih humki.

kalcedona i ilibara. staklene paste. uo ena je jo jedna zanimljiva pojava u pogrebnom ritualu. Analizom ostataka sa posuda utvr eno je da je na njima sagorevao tamjan ili sli ne aromati ne smole. ukra enim u skitskom tzv. Naime. pretpostavlja se da su ove ene imale istaknutu ulogu u zajednici. verovatno kao nekakva vrsta sve tenica. Pored nakita. Na istom podru ju. oglice sa perlama od zlata. ivotinjskom stilu. ovaj obi aj je ne to e i kod mu kih sahrana. U brojnim enskim grobovima pored ostataka pokojnice. sadr ao barem jedan no . luku sa strelama. Tako e je zanimljivo da je skoro svaki grob odrasle osobe. polo eno na istovetan na in kao i kod mu kih sahrana. bronzana ogledala. u nama nedovoljno poznatoj sarmatskoj religiji.konjanika. Ipak. . Uglavnom se radi o standardnoj ratni koj opremi ranih Sarmata: bode ima. U jednom manjem broju slu ajeva i mu karci i ene sahranjeni su zajedno sa konjem. Po to ovakvih predmeta nema u mu kim grobovima. nau nice.Rekonstrukcija sarmatskog para .kamenim posudama. prona ena je uobi ajena enska oprema: bronzane i zlatne narukvice. veliki broj ena sahranjen je sa neobi nim prilogom . bez obzira na pol. ma evima. u 20% enskih grobova prona eno je oru je. na osnovu nalaza iz grobova i prikaza na persijskim reljefima. to je predstavljalo osobitu po ast u tradiciji nomadskih naroda. Treba napomenuti da je do sada otkriveno i istra eno vi e stotina grobova.

Ma toviti Grci . ispod koje je sahranjena ena ratnik. odnosno bar poslednji njen deo. Arheolozi su ovu kulturu nazvali Prokhorovka kultura. koji se odnosi na sam polo aj ene u sarmatskom dru tvu. ve je mogao uti pri e koje su lokalni Grci primili posredstvom Skita. pretstavljaju uobi ajnu opremu skoro svakog mu kog groba. Kao to se vidi.Kamene posude prona ene u skitskim enskim grobovima. na ju nim obroncima Urala. Prona eni dugi ma evi i skitske trobride strelice od bronze. zajedno sa pokojnicima pokopani su esto konj ili ovca. arheolozi su utvrdili da Herodotova pri a nije bez osnova. Sli na praksa prethodnoj postojala je kod sarmatskih plemena u V stole u. ali se isti sadr aj esto mo e na i i u enskim sahranama. Popre ni presek jedne od humki iz Pokrovke. zajedni kih suseda Grka i Sarmata. u okviru koje je istra eno vi e stotina grobova. I ovde. isto no od Volge. Pri a je tim delom istinita verovatno i zbog toga to je Herodot sredinom V veka boravio u helenskim kolonijama na Crnom moru. kao i na ivotni prostor ovog naroda u vreme Herodotova ivota. zbog njihove udaljenosti od Olbije. nije mogao videti svojim o ima. Sarmate.

Njihov na in ivota bio je skoro identi an skitskom ili sarmatskom. Sa druge strane. osvaja a itave Azije. U istoriji je ostalo zapisano da su pod vo stvom svoje velike kraljice godine 529. pojedini enski grobovi na teritoriji susednih Skita pokazuju prisustvo naoru anih ena i kod ovog naroda. Prostorni problem udaljenosti mitskih Amazonki od Sarmata re ili su tako to su pora ene Amazonke "prevezli" iz Kapadokije preko Crnog mora. Vrhovi strela i ma prona eni u jednom enskom grobu iz VI veka pre nove ere. Neki istra iva i poku ali su da objasne ovu pojavu brakovima izme u Skita i sarmatskih ena. dok je sam car bio ubijen. Arheolo ka istra ivanja u biv em Sovjetskom Savezu. Pored toga to su va ili za dobre i surove ratnike. i na taj na in objasnili poreklo ovog naroda i sebi i drugima. zapadno od donjeg Dnjepra. vezuju i ih za stariji "sloj" vlastite mitologije. Tako.preuredili su pri e. pokazala su da fenomen enskih grobova sa oru jem zahvata mnogo iri prostor od onog na kome su iveli Sarmati u VI i V veku pre nove ere. a njihovim enama sloboda u vanbra nom op tenju sa mu karcima. ve i njihovog aktivnog u e a u rukovo enju ovim zajednicama i drugim stepskim plemenima. ovom narodu se pripisivao kanibalizam. gde se pored sahranjene ene nalazio gvozdeni ma i tobolac sa 36 strelica. pre nove ere potukli vojsku persijskog cara Kira. U oblasti umovitih stepa Ukrajine otkriveno je vi e enskih grobova iz V i IV veka sa tobolcem i strelicama. Posebno se izdvaja grob iz Kutija. Ovo potvr uje dobro poznati istorijski primer naroda Masageta. severnih suseda carstva Ahmenida. kako bi objasnili nastanak njima udnog naroda. do obale Meotskog jezera gde su iveli Skiti. . u oblasti koja je tada bila mnogo pogodnija za ivljenje nego danas. koji su iveli izme u reka Sir-Darije i Amur-Darije (dana nji Uzbekistan). pa ljivo i itavanje anti kih istori ara govori u prilog postojanja ne samo ena ratnika.

anti ki pisci opisivali su ova plemena kao stalno pokretne sto are. Na to upu uju i nalazi grobova dece od 10 do 13 godina. Njihovi neprijatelji. . Par anima. Pored toga. antropolo kim analizama prime ene su deformacije kostiju specifi ne za dugogodi nje jaha e konja. sme tali su na kola prekrivena brezovom korom. Po svedo enju anti kih pisaca. Prete no su iveli od blagodeti koja su im pru ala njihova stada . Naime. Perasijancima. mada im ni ratni plen nije bio stran. Sarmati su bili najsrodniji Skitima. ali tako e bliski i sa Medima. te sa plemenima naseljenim u ogromnim prostranstvima severno od Kavkaza i iranske visoravni. pokopane sa delovima ratni ke opreme. prona eni su i drugi dokazi da su ene iz ove zajednice vodile ivot sli an mu karcima. a razbacana su po ogromnim prostranstvima evroazijskih stepa. koje su Persijanci nazivali Sakima i Masagetima. potvrdila su prethodne pretpostavke. Narod Sarmata. koja su vukli volovi. No. dok je za jednu enu ustanovljeno da je preminula od posledica ranjavanja strelom. Ovo tako e potvr uju arheolo ka otkri a koja izlaze iz okvira sarmatske teritorije.Amuleti koji su pripadali ratnici"Amazonki". Grci. osim jezi ke i op te srodnosti (materijalne kulture i na ina ivota). na ijoj teritoriji se nalazi i najve i broj grobova ena-ratnika.mleka. pripadao je indoevropskoj jezi koj porodici. Rimljani i Persijanci. odnosno grani severnoiranskih jezika. Stotinama godina. a posebno sa onima koji su izgradili velike civilizacije Mediterana i Bliskog istoka. Ameri ki arheolo ki tim otkrio je veliki broj enskih grobova u kojima su prona eni ma evi i strele. Novija istra ivanja na rusko-kazahstanskoj granici. mle nih proizvoda i mesa. ovi narodi su imali i specifi ne mu koenske odnose u pore enju sa svim susednim narodima. Celokupnu imovinu koju su imali. govorili su za njih da su dobri ratnici koji su se od malih nogu priremali i ve bali za te ak ratni ki ivot.

pod uslovom da su se odre ene razlike u dru tvenom statusu odrazile na pogrebne rituale. na konju.Mozaik sa prikazom ene-ratnice. do toga da se tuma e kao znaci enske dominacije u ovim zajednicama. ili proveri onih sumnjivih i nepouzdanih. Zato. koja kre u od toga da je oru je u enskim grobovima pripadalo njihovim postradalim mu evima u tu ini. klju nu ulogu imaju arheolo ka istra ivanja. ovakvi stavovi su prete no zavisili od ideolo ke opredeljenosti i pola samih autora-arheologa. Kao to se mo e pretpostaviti. Saznanja dobijena dosada njim arheolo kim istra ivanjima su ipak nedovoljna za stvaranje jasne slike o ustrojstvu dru tava severnoiranskih nomada. kao jedan od pouzdanijih izvora. koji pominje Amazonke. Prikaz borbe dve osobe. ne treba da udi iroka lepeza tuma enja ove pojave. U nedostatku istorijskih izvora. sa natpisom ispod. Prou avanje odnosa me u polovima unutar drevnih zajednica ograni eno je na tekstove anti kih pisaca i predstave u umetnosti. . Naro it zna aj imaju grobovi.

injenice, me utim, ne idu u prilog ni jednom od ovih krajnjih stavova. Brojnost ovakvih grobova, kao i tragovi na kostima pokojnika, govore o tome da jedan deo ena imao udela u nekim bitkama, ali su ne to brojnije bile ene koje su sahranjivane samo sa nakitom i kozmeti kim priborom. Pored toga, veliki broj ena je verovatno obavljao funkciju sve tenica ili proro ica, to im je obezbe ivalo uva eni polo aj nevezan za no enje oru ja. Sa druge strane, u VI i V veku pre nove ere, skoro svi mu karci bili su sahranjivani sa oru jem, a uz to, njihovi grobovi su uglavnom bogatije opremljeni. Ovakav odnos nam govori da je samo jedan deo ena, uglavnom mla ih, igrao ulogu ratnika i to isklj ivo u odbrambenim ratovima, ili u odsustvu mu karaca, kada su direktno bili ugro eni njihovi kampovi i teritorije. Velike koli ine nakita u istim grobovima pokazuju da se uprkos ratovanju, ove ratnice nisu odricale sitnih enskih zadovoljstava i potreba. Ovakvom razmi ljanju ide u prilog i injenica da nikada nije zabele en sukob Grka i Rimljana sa ovakvom vojskom, koji su dodu e bili esti tek od II veka pre nove ere. Upravo negde u to vreme datuju se poslednji enski grobovi sa oru jem, iji je broj u postepenom padu od kraja V stole a. Proces smanjivanja procenata ena-"ratnika", verovatno ne bez razloga, paralelan je sa pojavom izra ene socijalne diferencijacije i postepenim ja anjem posredni ke trgovine, posebno kod sarmatskih plemena. Na arheolo kom planu ovo se ogleda u pojavi posebnih aristokratskih grobalja sa bogatim prilozima gr kog porekla (iz crnomorskih kolonija), zatim sa Kavkaza, Persijskog carstva i Srednjeg Istoka sa jedne, dok sa druge strane postoji veliki broj grobova bez ikakvih priloga. U vreme kada su se pojedina sarmatska plemena doselila na granice Rimskog Carstva, umesto ma a, kraj ruku svojih pokojnica su uglavnom polagali preslice za predenje vune.

Karta rasprostranjenosti stepskih naroda od VI do IV veka pre nove ere. Dakle, sarmatske ene u vremenu izme u VI i II veka jesu bile ratnice, ali njihov ivot osim te injenice nema drugih dodirnih ta ki sa mitskom Amazonkama, te ih zato ne treba poistove ivati. Osim povremenog vojevanja i no enja ode e sli ne mu koj, vodile su izgleda, uobi ajan porodi ni ivot za to vreme, koji je obuhvatao i brigu o kolima i potomstvu. Ova

dvojaka uloga obezbedila je mnogo bolji status u dru tvu nego to su ga ikad mogle imati helenske ene. Stoga je jasno za to ih heleni ipak nisu izjedna avali sa Amazonkama, ve su ih smatrali potomcima nastalim iz me anja sa Skitima. Sa druge strane, stare mitolo ke pri e predstavljale su antitezu gr kom dru tvu i poruku potomstvu o nadmo nosti helenskih predaka nad svim mogu im i nemogu im protivnicima, pa i nad enskim ovinisti kim dru tvom Amazonki. Ana ivanovi student 4. godine arheologije Jagodina Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura:
y y y y

Davis Kimball, J. 1997. Warrior Women of the Euroasian Steppes. Archaeology. 44-48. Herodot. 1988. (Preveo Milan Arseni ). Istorija. Novi Sad: Matica srpska. Srejovi , D. i Cermanovi , A. 2000. Re nik gr ke i rimske mitologije. Beograd: SKZ. Sulimirski, T. 1970. The Sarmatians. Southampton: Thames and Hudson.

Preporu ene Web stranice: http://russianculture.about.com/culture/russianculture/library/weekly/aa020700a.htm http://www.arthistory.sbc.edu/imageswomen/papers/snideramazons/intro.html http://www.csen.org/ http://www.geocities.com/Athens/Olympus/3505/wmnarmor.html http://www.net4you.co.at/users/poellauerg/Amazons/index.html http://www.sbcnews.sbc.edu/9702/9702nyt-sci-amazon-women.html http://www.womanwarrior.co.uk/

Arheologija droge

Ne postoji na in da se utvrdi od kada ljudi koriste droge, odnosno psihoaktivne supstance, ali je sigurno da to rade prili no dugo. Razni narodi i plemena, od davnina su shvatali kakva dejstva na njih imaju i slabije i ja e droge, pa su shodno uticaju narkotika i stvorili filozofiju uzimanja, do ivljavanja i upotrebe opojnih biljaka. Droge su obi no kori ene u religioznim i kultnim obredima, gde su odre eni ljudi iz grupe poku avali da stupe u kontakt sa bogovima, "donjim" svetom, preminulima, kao i da kontroli u smrt, nesre u, vreme (fizi ko i klimatsko), bolesti... No, droge nisu kori ene samo u obredima, ve i svakodnevno, kao to je to slu aj sa stanovnicima Anda, koji od izlaska do zalaska Sunca va u li e koke, a sa velikom sigurno u u svakodnevne u ivaoce droga mo emo uvrstiti i skitske narode, koji se ni za ivota, ni u smrti

nisu odvajali od konopljinog semena. Iz istorijskih i etnolo kih opisa, kao i nekolicine arheolo kih nalaza, ini se da konoplja stoji kao istorijski neprikosnovena droga i opijat. Istorijski izvori nam govore da su droge kori ene i kao dodatna stimulacija u bitkama, posebno onima vo enim prilikom Krsta kih ratova. Tom prilikom, evropski vitezovi susretali su se sa jednom posebnom islamisti kom sektom - Asasinima, koji su konzumirali ha i u ogromnim koli inama i tako okura eni kretali u boj. Evropski hroni ari opisali su razna zverstva Asasina, ali je pitanje da li je i koliko to iskarikirano zbog poznatog, obostrano negativnog stava zvani nih religija prema narkomaniji. ak i u germanskoj mitologiji nalazimo neke "divlje ratnike" koji prihvataju ivotinjski bes putem vrad bina, ali ove primere ratni ke ekstaze, kako je naziva Elijade, ne treba me ati sa amanskom. Pored Asasina, kori enje konoplje u vezi sa vojnim ve tinama i ratovanjem nalazimo i u dalekoj Zemlji izlaze eg sunca, gde se vezivala za razvoj borila kih ve tina nind i. Legende govore, da na samom po etku u enja ovih ve tina, nind a sadi nekoliko zrnevlja konoplje. Iz dana u dan, nind a preska e stabljiku koja raste veoma brzo, tako da i nind a mora pove avati svoje sposobnosti. Velik je broj mitolo kih, folklornih, istorijskih i etnolo kih svedo anstava o konzumiranju psihoaktivnih supstanci, ali je mali broj arheologa ozbiljnije obra ao pa nju na ovakve nalaze prilikom svojih istra ivanja. U ovom radu vide emo nekolika arheolo ka svedo anstva o kori enju opojnih i psihoaktivnih supstanci kroz istoriju.
Skiti, kanabis i 'kupatila za u ivanje'

Prvi arheolo ki nalaz koji potvr uje kori enje konoplje dolazi iz Sibira, sa lokaliteta Pazarik, gde je ruski arheolog Rudenko godine 1929. otkrio grobnicu sa bogatom sahranom mu karca. Me u brojnim grobnim prilozima, prona ao je i seme indijske konoplje. Zahvaljuju i niskim temperaturama i stalno zale enoj zemlji (tzv. permafrost), itav sadr aj groba je fantasti no sa uvan, tako da su se na ko i pokojnika mogle videti tetova e grifona i ostalih fantazmagori nih bi a, bliskih ikonografiji stepskih konjani kih naroda. Pored ostalih nalaza, Rudenko precizno opisuje i bronzani kotli pun kamen i a i konopljinog semena, preko koga se nalazio mali " ator" u koga se uvla ila samo glava u ivaoca, i koji je najverovatnije znatno poja avao uticaj konopljinih isparenja. Tako e, u ovom grobu prona ena je i ko na kesica puna semena konoplje, a pored ove biljke, Rudenko pominje nalaze semena tamjana i korijandera, ali ne navodi precizno mesto nalaza. Sagorevanjem tamjana osloba a se THC, glavni sastojak konoplje, koji u ovom slu aju ima blage psihodeli ne efekte. Na njegovo ritualno kori enje nailazimo i na ostrvu Java, gde bi u ivalac udisao isparenja tamjana i tako padao u neku vrstu transa. Za seme korijandera ne postoje sli ni opisi, ali je poznato da njegovi plodovi u velikim koli inama sadr e aromati na etarska ulja.

Nalaz iz Pazarika. Ako pogledamo sliku na kojoj je nalaz iz Pazarika, prepozna emo Herodotov opis skitskog parnog kupatila: "Dakle, seme ove konoplje uzmu i u u pod svoje vunene pokriva e i bacaju ga na usijano kamenje, pa ono pu ta miris i toliku paru kakvu ne mo e na i ni u jednom helenskom parnom kupatilu. Ovo je za Skite najomiljenije parno kupatilo i u njemu podvriskuju od udobnosti.". Osim toga to se Herodotov opis poklapa skoro u dlaku sa Rudenkovim nalazima, facinantno je i to, to gornji opis i sahrane u Pazariku vremenski deli samo 20 do 30 godina. Naime, Herodotova Istorija datuje se oko 450. godine p.n.e., dok su sahrane ne to mla e i zahvataju period izme u 430. i 420. godine p.n.e.

Ko na vre ica puna konopljinog semena, sa predstavom bitke Grifona i neke pernate ivotinje. Pored ovog nalaza, Rudenko je i u ostalim grobovima prona ao metalne predmete koji su, po njegovom mi ljenju, kori eni za pu enje konoplje, te napominje da je konoplja najverovatnije kori ena svakodnevno.

Skora nji nalaz sahrane uvene Ledene kraljice, potvrdio je Rudenkove navode, po to su ruski arheolozi u grobu nai li i na ceremonijalnu posudu punu konopljinog semena, a analizom tekstila je utvr eno da je ode a "kraljice" napravljena od konopljinih vlakana.

Ode a Ledene kraljice.
Droge u praistoriji

Ne mo e se precizno utvrditi vreme od kada ovi nomadski narodi, ra ireni od Karpata do Mongolije, koriste konoplju i njene proizvode. Hronolo ki, ini se da je put irenja konoplje i ao sa istoka na zapad, odnosno iz oblasti Kine i Koreje, gde konoplju nalazimo jo u 3. milenijumu pre Hrista. U Indiji, upotreba konoplje potvr ena je i u svetim spisima - Atharva Vedama, koje se datuju u sredinu II milenijuma. Tako e, neki Indusi pominju konopljino li e kao stani te "an ela itavog ove anstva", dok je kasnije, upotreba konoplje za ivela i u medicini. Da li su Skiti bili ti, koji su narodima zapadne Azije i ve ini naroda Evrope preneli znanje o uzgajanju i upotrebi konoplje? Odgovor mo e biti povrdan, po to su ovi konjanici krajem 1. milenijuma pre Hrista nezadr ivo nadirali ka Evropi. Prvi konkretni dokaz o kori enju kanabisa dolazi iz Izraela, gde su u grobu jedne ene, prona eni i ostaci ove biljke. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istra iva i pretpostavljaju da je ena umrla na poro aju i da joj je konoplja davana kako bi olak ala poro ajne muke. U Ju noj Africi, ene iz plemena Suto spaljuju cvetove konoplje pri poro aju, tako e iz razloga ubla avanja trudova. U samoj Evropi, pored Skita koji se svakodnevno inhaliraju konopljinim isparenjima, u blizini Berlina, nailazimo na seme i li e konoplje u jednoj urni, prona enoj zajedno sa ostacima spaljenog pokojnika, datovanog u 500. godinu p.n.e. Zatim, prilikom podvodnih arheolo kih iskopavanja u Sredozemnom moru (ne pominje se ta na lokacija), prona ena je bala ha i a (!), a sam brodolom je datovan negde u 0. godinu. Da li je ovo svedo anstvo o organizovanoj trgovini narkoticima? To za sada ne mo emo saznati, ali nije neverovatno da su Skiti bili glavni prodavci konoplje ostatku Evrope. U grobovima bogatih Skita pod velikim tumulima (tzv. kurgani), prona en je veliki broj posuda, oru ja i drugih predmeta uvezenih sa okolnih teritorija. U istorijskim spisima nema pomena o bilo kakvoj trgovini sa ovim

plemenima, te se ova pretpostavka trenutno ne mo e potvrditi. Na kraju, sa velikom verovatno om mo emo prihvatiti da su Skiti bili ti, koji su ostale narode Evrope upoznali sa "blagodetima" indijske konoplje. Ipak, mogu e je pretpostaviti i ranije kori enje konoplje na evropskom kontinentu, dodu e zna ajno indirektnije nego to je to slu aj sa Skitima. Na nekoliko neolitskih stani ta u Srbiji, arheolozi su prona li male zemljane lulice. Ovi nalazi, prona eni u naseljima vin anske kulture, stariji su 4.000 godina od prvog nalaza konoplje u Evropi. Naravno, ne mo e se potvrditi koje su biljke sagorevale u ovim lulama, ali je jasno da su neolitski vin anci u asovima dokolice i opu tanja pu ili neke travke. Na alost, arheolozi ne obra aju dovoljno pa nju na ovakve nalaze, pa se name e pitanje da li je ovih lula bilo i vi e.

Kerami ke lule prona ene na naseljima neolitske vin anske kulture(5.500 - 4.200 godina p.n.e.). Nedaleko od irokih stepskih prostranstava, gde su se Skiti gotovo svakodnevno inhalirali konopljinim isparenjima, na istoku Balkana i obalama Crnog Mora, Pomponije Mel pominje narod Tra ana kao one koji hodaju po oblacima. Prema Melu, Tra ani su spaljivali enske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u "magi noj vrelini" pali u trans i igru u dimu.
Eleusinske misterije, klasi ni svet i halucinogeni

Kod starih Helena, koji su trgovali sa narodima koji su vakali, jeli i spaljivali konoplju, nema konkretnih dokaza o njenom kori enju. Prema nekim neposrednim podacima pri Eleusinskim misterijama, sve tenici i osobe posve ene u ove obrede koriste halucinogene pe urke i tamjan. Eleusinske misterije jedan je od najva nijih ritualnih obreda u staroj Gr koj i bilo je zabranjeno za u esnike da javno i detaljno pri aju o njima. Na alost, ni danas ne znamo konkretne injenice, to dodatak misterije i govori, ve ostajemo u sferi pretpostavki da se pri Eleusinskim misterijama kao izvor psihoaktivnog stimulansa koristi sirova pe urka Agaricus muscaricus (u

Hrana Bogova. ima veze sa pe urkama. i daj ga da izazove bezose ajnost onoga koji je pose en ili ispe en". a da je kori ena irom Mediterana . vekovima kori ene irom Evroazije. Pe urka je najverovatnije uzimana u teku inama. posebno Grci. Veoma je indikativno da su pe urke kod razli itih naroda (Grka.. pri emu osoba do ivljava jake halucinacije . Izgled halucinogene pe urke Agaricus muscaricus. gde se kombinovala sa alkoholnim pi ima.gledanje kroz zatvorene kapke. ambrozija. koristili su jo jednu biljku koja sadr i jake intoksikante mandragoru. po to ve ina anti kih pisaca pominje mak i opijum kao lekove. koja u sebi sadr i halucinogen psilocibin. proroci uvenih gr kih svetili ta davali vizije budu nosti. Psilocibin deluje 10 minuta nakon konzumacije. Bo je meso. utisak napu tanja tela. putovanje kroz vreme. gde pored noge bradatog mu karca raste pe urka."potopi korenje u vino i tako dobijen sok sa uvaj. Verovatno je da su pi a kori ena prilikom ovih rituala "oboga ivana" i opijumom. tzv. Tako e.Srba poznata kao pupavka ili muhara). Anti ki narodi.. Indusa.a to je sna na halucinacija. Agaricus muscaricus prikazana je i na nekim gr kim vazama. Rimski botani ar Dioskorid u svom delu De materia medica. te je mogu e da sama hrana gr kih bogova. na Mediteranu nailazimo na spomen pi a od mente (nane) sa dodatkom pe uraka. daje recept za upotrebu mandragore . kao i na jednom etrurskom ogledalu. I drugi anti ki spisatelji pominju mandragoru kao preparat dobar za uspavljivanje pacijenata pre operacije.. Mogu e je i da su vakanjem ovih pe uraka. ili preparate protiv nesanice. a dejstvo traje od 5 do 10 sati. Ovim je sigurno opisivan do ivljaj koga su pe urke proizvodile .. srednjeameri kih i sibirskih plemena) u svom nazivu sadr ale re bog .

jedino se mo e pretpostaviti da su koristili neku od pomenutih biljaka .potvr uje i to to su je stari Egip ani smatrali poklonom vrhovnog boga Ra. bavili se magijom i astrologijom. koju su smatrali "svetom biljkom". Druidi su imali vi e funkcija le ili su. skoro fanati nih pristalica. dok se kod Frejzera nailazi na podatak o konzumaciji hrastovog li a. U dana njoj Gr koj. Ne mo e se sa sigurno u potvrditi kori enje opijata kod Kelta. odnosno bilo koju vrstu psihoaktivnih supstanci. Asasini. Ovi podaci zvu e udno. ni plod hrasta ne bi trebalo da sadr e alkaloide. Hiljadu i jedna no i Budine trepavice Pokret asasina osnovao je Persijanac po imenu Hasan al-Sabah krajem XI veka i prvobitno ga zamislio kao udru enje odanih. rimski fizi ar. ak je i veliki ekspir pominje u svojim uvenim dramama Romeo i Julija i Antonije i Kleopatra. i to kao lek za svakakve bolesti. proricali. Anti ki pisac Lukijan navodi da su druidi postizali ekstazu vakanjem ira. skopolamin i hioscin. dok Klaudije Galen. Mandragora. esto vezivana za vrad bine srednjovekovnih ve tica. i dalje se odvija "ritualna etva" ove biljke koja sadr i hiosciamin. i opisuje kako se oni koji jedu ova jela ose aju "toplo i odu evljeno". po to ni li e. gde se koriste seme i cvetovi konoplje. mak ili konoplju. ali u istorijskim spisima ne nalazimo puno podataka o konzumiranju opijata. da su druidi koristili imelu. ali se zna da su bili alavi na vino. koji bi serijom politi ki motivisanih . mandragoru. a i ne sadr i nikakve psihoaktivne supstance. Sigurno je ipak. daje recepte za poslastice. ali je ona u celoj Evroaziji poznata kao lek ve hiljadama godina.pe urke. po to su Kelti poznati u istoriji kao krvolo an i ne tako pitom narod. Plinije Stariji samo pominje konopljino ulje. Keltski druidi ne izgledaju ba onako kao to su ih prikazali Go ini i Uderco u Asteriksu.

Primer asasina. asasini su brojali armiju od preko 50. odnosno bhange. a ne ve itu i slepu odanost. a kada se vrati . bili su intenzivno kori eni u muslimanskim zemljama. Na kraju. Niko se nije zapitao ta je jedan asasin radio kada nije bio pod uticajem narkotika. godina 12 do 20. u itelja) dr i veliki broj mlade i iz cele zemlje.marihuana) dozvoljeno. ele i to ja u disciplinu.. On navodi da uzimanje ha i a. U vreme naj e ih borbi protiv hri ana. a od meksi ke .. prepune vizija. o emu svedo e i spisi Ibin Baitara.. opisao proces inicijacije mladi a u asasine: . koji je najverovatnije bio bhanga. zateknu sebe na mestu toliko divnom. On (misli se na Starog oveka. godine. godine. prvo im davaju i pi e.. U svom igrali tu. to mo da stvara donekle la nu sliku. Marko Polo pominje odre eni napitak. potvrdu iroke upotrebe ha i a u islamskim zemljama nalazimo i u legendarnom bajkovitom spisu Hiljadu i jedna no . njegovi naslednici napravili su kompleksnije i vr e ustrojstvo organizacije. kojima je posebno omra en bio tada nji asasinski vo a Ra id Din Sinan. pored konzumiranja ha i a.. dovodi do uzbu enja. koji imaju ose aj za vojevanje. za razliku od alkohola. Konoplja i ha i . ili kroz pi e. dovoljno jaka da se odupre celome svetu i ne postoji drugi na in da se unutra u e. . definitivno zatrti od nekog sirijskog sultana. I. Podatak o konzumiranju ha i a dolazi od Marka Pola.. Onda ih On uvodi u njegovu ba tu. putopisca i botani ara. te prvo ubistvo koje se pripisuje Asasinima datira iz 1092. koji je kod hri anskih hroni ara ostao upam en po nadimku Starac sa planine. Ipak. pokretu asasina naj e i udarac zadali su Mongoli godine 1260. Po to su prilikom iskorenjivanja ove sekte Sirijci i Mongoli spalili i njihove knjige i druge zapise.000 ljudi. on e re i nekome od ove mlade i: "idi i ubij tog i tog. odre eni napitak od koga se pada u duboki san. najverovatnije je i prvo svedo anstvo o kori enju droga i opijata u manipulativne svrhe velikih grupa ljudi. postoji tvr ava na ulasku u Vrt. sa kojim je trebalo izvr iti "prefinjene i umetni ke" atentate. moji e te An eli odvesti u Raj". odnosno. kako to navodi ve ina hroni ara. gde je verno prikazana pri a o dva oveka koji va u ha i . vo e Asasina jo vi e se vezuju za Islam i kroz fanati ne pri e o ivotu proroka i muslimanskih junaka ohrabruju svoje pristalice da se ne pla e nikoga i ni ega. tako da proizvodi jake ekstati ke do ivljaje. ija je konzumacija zabranjena. da li je ha i samo davao dodatnu stimulaciju prilikom borbi. Kada se znatno kasnije oni probude. koji je putuju i tuda 1271/72. svako saznavao koje ga du nosti o ekuju. Kao fanati ni islamisti. te cene da su u Raju. Vrhunac obuke potencijalnog asasina bilo je rukovanje no em. Odgovor na to mo emo prona i u samom islamu.ubistava doprineli njegovim li nim ambicijama. bilo jedenjem. koje je ak 3-4 puta ja e od ha i a. Posle smrti Hasana al-Sabaha. koji precizno opisuje uzgoj i kori enje konoplje kod muslimanskih lekara i fakira. odnosno vakanjem. kada Stari ovek odlu i da ubije nekog princa. Kao to vidimo. dok su 1272. podatke o njima dobijamo samo od njihovih protivnika.. gde je kori enje indijske konoplje (od koje se dobija ha i . pi e spravljeno od konopljinog ulja. razdraganosti i ludosti. asasini su krenuli u rat protiv krsta a. gde je kroz neku vrstu inicijacijskog ina..

Svoj proizvod. deo su magijskih rituala budizma i hinduizma. konoplje. po to ih je upkao da ga san ne bi savladao. koja se na vazduhu pretvara u smolu bogatu koji je u svojim opisima naveo i to. koju i uzgajaju. da psihoaktivnim derivatima. pored nikotina. Indijanci pu ili u uvenoj Luli mira? Arheolog Bil Ficd erald otkrio je Prvo pominjanje konoplje na teritoriji Iranske visije prilikom arheolo kih iskopavanja u poti e iz VI veka p. . Evropski putopisci opisuju neka afri ka plemena iz oblasti reke Kongo. dok pored ha i a. jede se ka a od konoplje. od psihoaktivnih biljaka tako e koriste Da li ste se ikada zapitali ta su mandragoru. mandragore. konoplja je svoje mesto prona la i u ishrani.. Ipak. koriste opijum. cvetovi i seme konoplje su kori eni kao lek i kao dodatak jelima.000 godina pre nove ere. Hemijskim analizama. nego u organizovanim plemenskim ritualima. Jedna indijska legenda nastanak opijuma vezuje za mak. "koji pu e konoplju. u lulama dugim i po itav metar". listovi. Konoplja je kori ena u vidu ulja. utvr eno je da odnosno opijuma. Sloveni. esto i lako uzgajana biljka. prvog evropskog istra iva a Kanade. koji je pak nastao na mestu gde su Budine trepavice pale. iz kojih se potom sakuplja bela te nost. Sumeri su na glinenim stanovni tvo gaji i koristi konoplju. tako e ritualno. Egip ani su koristili kat kako bi izazvali apoteozu. Zanimljivo je da su Arapi zabranjivali upotrebu ove afri ke biljke. gde se naziva i carsko seme. Ova velikim prostranstvima Evrope i Azije od davnina hemijsko-arheolo ka istra ivanja. a u Letoniji i Ukrajini. usko povezanih sa konzumacijom pe uraka. verovatno je da se hrana spravljana sa konopljom konzumirala iz pukog siroma tva.n. konoplja i mandragora U srednjovekovnoj Evropi.. konoplje. postoji i osnovni alkaloid konoplje Pored konoplje. opijuma. te se navodi da je biljka pre kori ena individualno. arapski trgovci su prodavali stanovnicima zapadne Afrike i Madagaskara. razna arhajska plemena ra irena na THC-9 (tetrahidrokanabinol). po to su ma ijski letovi i uspenja na nebo najva niji oblici narodnih verovanja ovih naroda. odnosno. U Poljskoj i Litvaniji konzumira se prilikom Bo i a supa od konoplje. Pored konoplje. u ostacima smole koje je bilo glavni sastojak ritualnog pi a bhange. Indijski sve tenici su uzimanjem opojnih supstanci poku avali dosti i nirvanu i uzdi i se iznad smrti. afri ki narodi koriste i biljku kat (Catha edulis) koju va u.e. Ontariju nekoliko lula koje datiraju iz ali je verovatno da su persijska plemena pored vremena pre dolaska Evropljana. te se irom Evrope pominju razne ka e ili supe od konoplje. jo od ranije poznavale upotrebu maka. aj ili li e kata poseduje jake hemijske ameri ki supstance koje izazivaju raznolike halucinacije. aura maka. On se dobija zasecanjem nedozrelih potvr uju i navode aka Kartijea. kao to je to danas slu aj sa zabitim krajevima Indije. Ta letenja kao ptica i trenutno prela enje velikih rastojanja. tablicama opisali proces dobijanja opijuma iz maka jo 4. uzdigli se iz ljudskog u bo je.

Poljaka. ne nalazimo istorijske ili arheolo ke podatke. Ne to docnije. brani celo pleme. u XVII veku. dok su neki lekari preporu ivali konoplju i protiv bolova. sukobljava dobro sa lo im. kao i sredstvo protiv krvarenja. gleda u budu nost. te se ovde prime uje kosa sa injena od zmija i pand e i o njaci jaguara. kaktus iz koga se dobija meskalin. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara!) konopljinog ulja. Ipak.. Iz XIV veka datira zapis iz baptisti ke bolnice Sv. konoplja se pominje kao lek za grudobolju. u ovim kulturama ra ireno je verovanje da se aman (kurandero) mo e pretvoriti u ivotinje. sr ane i crevne probleme. poznato je kori enje mandragore . mogao je i u ovom literarnom delu prona i izvanredne opise mandragore i njenog dejstva. a kao jak halucinogenik izaziva vizije "paralelnog sveta". On nije samo lekar. Meskalin je naj e e uziman u te nom stanju i kori en je prilikom razli itih rituala. Tako e. . kako dr i San Pedro. isto kao i kod Germana. eha... Na ovoj predstavi vidimo amana nekog manjeg andskog plemena (Inke su nastale tek kasnije). odnosno kao koagulator. Mnogi srednjovekovni komplikovani medicinski preparati sadr e seme konoplje.Veliki je broj arheolo kih dokaza o kori enju jakih halucinogena kod andskih kultura. kada su iveli blizu nomadskih stepskih plemena bili upoznati sa gajenjem i konzumiranjem konoplje. Kod Slovena. pa ak i Srba. telepatske sindrome. ali i jak intoksikant. Ko je imao priliku da pro ita izuzetni roman Karlosa Fuentesa Terra Nostra. Tradicionalno.. na teritoriji Balkana poznato je da su ene svoju decu uspavljivale ajem od maka. Verovatno je da su Sloveni u prapostojbini. upravlja vremenom. u jednoj knjizi o biljkama. Koren je otrovan. ali se zapa a konstantno prisustvo u folkloru raznih slovenskih plemena . Rusa. kao i pe urka Agaricus muscaricus. koja je oduvek kori ena pri vra anju i narodnom lekarstvu. ve posreduje izme u ljudi i bogova. putovanja kroz prostor i vreme.zeljaste biljke sa korenom nalik na figuru oveka. Postoje neki nesigurni podaci da Sloveni jo od davnina koriste konoplju. tuma i snove i vizije.

kako prirode. . Pored halucinogenih alkaloida hordenina i tiramina. po to su sve boje izrazito jake. to je neuporedivo manji i to raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD. ali na sasvim druga iji na in i potpuno drugim povodom nego ranije. svetim ljudima i ve ticama u tuma enju. pa su srednjeameri ka plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu. ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva. torbi ili delova ode e. Veruje se da je pejot kod ovih plemena kori en jo od praistorije. te su ve i kaktusi me u indijancima nazivani "bo jim". te je jedina razlika u odnosu na San Pedro ta. ili putem vakanja osu enih delova. Pejot se koristio pome an sa nekim te nostima. tako i ljudske psihe i pona anja. Ve ina prirodnih narkotika i danas se upotrebljava. poput sunca sa zelenim kapljicama.Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) tako e je kaktus koji sadr i halucenogene supstance. amani nekih plemena svoje vizije prenosili su u obliku ru no tkanih ilima. Pejot je snagu svojih halucinogenih tvari pove avao sa godinama svog rasta. a postoje i odre ene neuobi ajene predstave. narkotici su milenijumima pomagali vra evima. Mo e se primetiti da tokom istorije niko konoplju ne pu i. gde zbog hladnije klime nije mogao uspevati. ije predstave vidimo na slici. dok je najverovatnije bio i prodavan severnim plemenima. Ceo ritual je posve en komuniciranju sa bogovima i re avanju odre enih plemenskih problema. u kojima je sadr aj psihoaktivnih supstanci znatno manji. Nova "inkvizicija" i moderni rat protiv droge Kori eni mahom pri obredima i ritualnim radnjama. Prilikom posebnih rituala. Treba zapaziti zanimljiv kolorit ovih rukotvorina.

u Parizu su. Indusi tako e pili. probleme rada . fantaziranja i predstave koje dovode do divinizacije nekog drugog.. po to navodi ljude na iskrivljene slike. tahikardije i infarkte). godine arheologije Beograd Napomena (za sve one kojima droge ipak deluju primamljivo) Kori enje narkotika. mores. Bodler verovatno ne bi pisao (barem ne u takvom obliku) svoju poeziju. na kraju XIV veka. Kastaneda ne bi iznedrio Orlov dar. sr ane probleme ("preskakanja". paranoju. Bez meskalina. inkvizitori sa teritorije Srednje Amerike pominju pejot kao biljku suprotnu istoti i iskrenosti Katoli ke crkve i optu uju je da je pod kontolom samog avola. Ipak. O. mo e izazvati: halucinacije.. izofreniju. te ovo kori enje dovodi i do opadanja amanske tehnike. Arapi vakali i pili. naredio je paljenje svih polja konoplje. sredinom XIX veka pesnici. Na nekoliko mesta u istoriji nailazimo na primer demonizovanja narkotika. slikari i umetnici osnovali Klub ljubitelja ha i a. ra anje nakaznog potomstva.. ali to sve nije predmet ovog rada. Danas. izme u ostalog.. Kraj istog veka svet je do ekao uz globalne fenomene i probleme "crnih" finansijskih giganata. depresiju. Izvesni emir ejkuni iz Arabije. kori enje droga i narkomanija socijalno su neprihvatiljivi. odnosno protivnici konzumiranja narkotika. a samim tim i do povezivanja amana sa avolom. broj korisnika se pove avao u periodu od 15 narednih godina. neki ak i jeli. Neki hinduisti ki sve tenici koriste narkotike kao zamenu za izvorni trans. hap enje i zatvaranje ljudi koji je koriste. toliko vremena i postoje druga mi ljenja. hormonske poreme aje. Bez intezivnog kori enja konoplje... Vojislav Filipovi student 4. isprobao dejstvo jedne sna no halucinogene droge. Postoje brojni i ubedljivi razlozi za ovu proskribovanost.daleke prete e impresionizma. ubila ke i samoubila ke nagone.osim mo da na ih Vin anaca. poba aj. moramo se podsetiti da bi bez njih svetska umetnost bila siroma nija za neka izuzetna dela. ma koliko i ta imali protiv narkotika. Godine 1620. ak postoji i potvr ena pri a o Ajn tajnu. o. Po etkom XX veka. Delakroa nacrtao svoja dela . narko-kartela i izrazito ra irene narkomanije. Skiti su je inhalirali. Haksli Vrata percepcije. Mo da ova teza zvu i paradoksalno. heroin i kokain bili su medicinski zvani no (!) priznati medikamenti. Uz sve napore i veliki broj ka njavanih narkomana. koji je. u okvirima globalne civilizacije. tempora. Ma koliko dugo ljudi koriste opijate. uz dozvolu i kontrolu lekara. te su emirovim zakonom svi korisnici ha i a trebali biti ka njeni va enjem zuba. pa se u Indiji jasno razlikuju " isti" amanski trans i amansko pijanstvo. ali npr.

komu. ruke i noge. Beograd: Alfa i Dragani .gov. biblioteke. K.htm http://www. Me utim. restorane i trgovine. vrtove. pored toplih i hladnih kupatila. Re .peyote. 1992. I. Beograd: Prosveta.yu http://www. H. Istorija (Preveo Milan Arseni ). U toj se odaji nalazio i sud za vr enje nu de i tek kasnije je klozet (latrina) odvojen od kupatila. . Carske terme esto su u jednom kompleksu imale.mescaline. 1996.cannabisculture. 1988.erowid. U ranijim periodima Rimljani su se temeljno prali samo jednom nedeljno.org/inglese. Re nik svetih i magijskih biljaka. Vol. esto mra na.luksuzna javna kupatila u kojima pristup nikome nije bio ograni en. Zlatna grana (prou avanje magije i religije). L. mo dane poreme aje. H.org/mycoth/ http://www. Preporu ena literatura: y y y y y y Blum. Bile su to terme .mup. rak plu a i drugih organa. odaja koja se nalazila u blizini kuhinje (lavatrina).Bass Inc.. epilepsiju. 1969.shtml http://www. Terme se smatraju u potpunosti rimskom tekovinom i od vremena Carstva igraju veoma va nu ulogu u ivotu Rimljana.com/users/joewein/hempjpn.maps. Morgan. D . 1981.namyco. Herodot. Drevno dru tvo. Za to je kori ena jedna.net http://www2.com/huxley. Sremski Karlovci: Izdava ka knji arnica Zorana Stojanovi a. San Francisco: Jossey .peyote. du evne bolesti.com http://www. Preporu ene Web stranice: http://eleusis. R. muzeje.com http://www.lycaeum.unutra njih organa.sr.smisao ivota Rimljana U rimskom dru tvu postojalo je mesto na kome je i enama i mu karcima podjednako bilo omogu eno da se bave svojim telom i da ga neguju.org http://www. Elijade. 1990.html Terme .. M.gol.com/backissues http://www.org/plants/peyote/peyote_culture1.lice. Beograd: BABUN. et al. pod uticajem helenisti ke civilizacije.muscaria. obi aj da se ovek kupa svaki dan ustalio se tek tokom I veka pre nove ere. Ostalih dana prali su samo delove tela koji se najvi e prljaju . i . u kojoj je topla voda bila pri ruci. Frejzer. D . i gimnasti ke dvorane.smrt. Society and Drugs. Novi Sad: Matica srpska.html http://www. tuberkulozu. amanizam i arhajske tehnike ekstaze.

rasko no dekorisan mermernim skulpturama. freskama. u ivopisnim predelima u kojima su bogata i imali svoje seoske vile (villa rustica). na primer. koja su esto gra ena van grada. Pored ovih rasko nih javnih termi. Ovde vidimo njihov presek idealne rekonstrukcije. U samom Rimu. Karakale (197-217). vrtovima sa cvetnim rundelama. osim kompleksa zgrada. senovitim mestima za odmor. Domicijana (81-96). stadionima i vrtovima. bilo je oko 850 javnih i privatnih kupatila. godine. bogato opremljenom bibliotekom. Ove terme predstavljale su grad za sebe. Dioklecijana (284-305) i Konstantina (306-337). i 217. raznobojnim podnim mozaicima.Karakaline terme bile su jedne od najve ih kupatila celog rimskog carstva. U jednom trenutku mogle su da prime i do 1000 kupa a. Iako nisu bile tako rasko no opremljene i dekorisane. Najsavr enije i najve e svakako su Karakaline terme u Rimu. izgra ene izme u 211. postojala su i privatna kupatila (balneum ili balineum). predstavljale su izuzetno prijatna mesta za odmor. Na prostoru od 14 hektara. . nalazile su se i prostrane slobodne povr ine ispunjene tremovima. Najpoznatije i najve e terme izgra ene su za vlade rimskih careva Nerona (54-68).

sastojale su se iz slede ih grupa prostorija: .kupatila sa hladnom vodom (frigidarium) .kupatila sa vru om vodom (caldarium) .odeljenja za komunikaciju (vestibil.svla ionice (apoditerium) .Rekonstrukcija unutra njosti Karakalinih termi. Prostorije su grejane tako to je topao vazduh cirkulisao kroz specijalne obloge u zidovima i kroz upljine u podovima. Rimske terme.odeljenja za masa u (unctorium).odeljenja sa zagrejanim vazduhom (tepidarium) . Zagrevanje vode i prostorija u termama vr eno je specijalnim sistemom zagrevanja (hipokaust).odeljenja za ostavljanje ode e . foajea. u u em smislu. . Zagrejani vazduh dovo en je kanalima koji prolaze kroz zidove do odre enih mesta u bazenima i zagrevao vodu. dvorane za odmor) .

Kada bi platio ulaz. a cena je bila minimalna pa su terme bile svima dostupne. Izgled strugalice za . Iz njega bi se vra ao u prostoriju sa mlakim vazduhom. kupa bi ulazio u svla ionicu. tako da su ih nazivali i vilama plebsa. a zatim u bazen sa hladnom vodom .frigidarium. Posle ve banja. obla io bi kratku tuniku i odlazio u ve baonicu. Ako bi eleo da malo ve ba pre kupanja. kupa bi odlazio u prostoriju sa mlakim vazduhom tepidarium gde je telo privikavao na toplotu. Samo kupanje bilo je dug i slo en postupak koji se obavljao grupno.Presek prostorije koja je zagrevana pomo u hipokausta. Odatle bi odlazio u kupatilo sa vru om vodom caldarium.

ene su za tu priliku nosile neku vrstu kostima iz dva dela. pi u i o umetnosti medicine.Nakon toga sledila je masa a. a slu ila je za no enje i ka enje ovog toaletnog pribora o zid kupatila. trebalo je da se poliva vru om. Dok oni koji se bave sportom ve baju i rade sa kuglama. koji odjednom glasno viknu. a zatim ostru e strigilom. strigili (strigilis). dok ula u sve napore ili se pak prave da to ine. Ali svi ti ljudi imaju bar normalan glas. A ako uz to nai e neki igra lopte koji po ne da broji udarce dolazi svemu kraj! Dodaj jo tome sva alicu ili lopova uhva enog na delu ili oveka koji. dok se kupa. ujem udarac ruke o ramena. Kako sapun u dana njem smislu re i nije bio poznat.. ujem stenjanje. Posle jakog preznojavanja u ovoj prostoriji. anti ki pisac iz I veka nove ere. sem kad briju ljude ispod pazuha te ih tako izazivaju da umesto njih vi u. Svi ovi predmeti no eni su zajedno na jednom dr a u . ko u.. Postoje jo razli iti uzvici poslasti ara. kako nam to pokazuje mozaik otkriven na Pjaci Armerini ili figurina Venere u kupa em kostimu. . Zatim se trebalo ponovo preznojiti da bi se izbegla prehlada. a svaki put kad ponovo hvataju vazduh. Ovim pronalaskom izbegnute su neprijatne posledice struganja tela. prodavaca pa teta i svih mogu ih ljudi koji nude svoju robu karakteristi nim izvikivanjem". koje je dovodilo do stvaranja krasta na telu. sun erom (spongia) i bronzanom ka ikom za polivanje (simpulum). koji su se izra ivali od bronze ili gvo a.. strigili su se koristili i u palestrama.. Zamisli sve mogu e vrste glasova . Kada ima nekog ko je lenjivac ili nekog kome je dovoljno jeftina masa a. tzv. Dva ili vi e strigila no ena su u kompletu sa posudom za ulje (ampulla olearia). A zamisli sad stvarno o tri i opori glas berbera . koja je mogla biti kru nog ili polukru nog oblika. toplom i hladnom vodom naizmeni no. a ona daje razli it zvuk prema tome da li je udarac zadan pljo timice ili savijenih prstiju. za skidanje naslaga prljav tine sa ko e kori ene su specijalne strugalice. Poznato je pismo rimskog filozofa Seneke (I vek nove ere) u kome nam on do arava bu nu i punu ivota atmosferu koja vlada u termama: ". Pojava sapuna vezuje se tek za Gale i Germane. rimske zamene za dana nji sapun. Za ini sve to jo i ljudima koji bu no ska u u bazen dok voda prska na sve strane. Telo je mazano raznim eteri nim uljima koja imaju i relaksaciono dejstvo. Celsus.. nastaje zvi duk i o tro disanje. gde se posle ve banja njima uklanjao znoj i pra ina sa tela. u iva u svom glasu. kobasi ara. a nikada ne ute.ve alici. Tako blago preznojeni trebalo je da se nama u uljem i da pre u u prostoriju sa vru im vazduhom. preporu uje onima koji se kupaju da prvo idu u umereno zagrejanu prostoriju.. Osim prilikom kupanja u javnim kupatilima.

a kasnije i tokom no i. gde su bolesnici dolazili da le e reumatizam i artritis. Osim ovih. u oblastima bogatim jodnim i sumpornim mineralnim vodama. postojali su i frizeri koji su imali svoje salone u kojima su mu terije morale da podnose svakojake neprijatnosti ukoliko su elele modernu frizuru. Osim onih koji su kao robovi bili u slu bi svojih gospodarica.Ve alica sa oka enim toaletnim priborom. o emu svedo e brojne kerami ke lampe otkrivene u pompejanskim kupatilima. gra ani su potom mogli da nastave sa svojim svakodnevnim du nostima. U Hadrijanovoj vili u Tivoliju postoji odeljenje koje je slu ilo za pe ana kupanja (heliocaminus). muzeja. dvorana za diskusije ili javna itanja. Pesak se zagrevao sistemom hipokausta koji se nalazio ispod poda. Me utim. isti i relaksirani. Po kori enju tople sumporne pare bila su poznata kupatila u gradovima Baje i Pokuolija (Italija). To je bila jedna kru na dvorana sa bazenom u sredini u koji se ulazilo stepenicama. koji je esto bio daleko od stvarnog. enama su na raspolaganju bili frizeri. da izabere visinu peska u kome e le ati. Rimljanka je dosta vremena morala da posveti sre ivanju svoje frizure. peskom u kome se nalaze sastojci gvo a ili toplim blatom. prona ena na nekropoli anti ke Duklje. Postojala . tako da je svako mogao. odnosno frizerke (ornator ili ornatrix). odnosno otklanjanje odre enih fizi kih tegoba. prema potrebi. u inilo je da su terme postale veoma popularna mesta za okupljanje. trgovina i restorana. Frizeraj pre svega Pre nego to bi svom licu pomo u minke dala eljeni izgled. gra ena su kupatila koja su kori ena za le enje. Uklju ivanje biblioteka. terme nisu re avale samo osnovne potrebe higijene ve su bile sastavni deo novog na ina ivota koji je vodio ra una i o ostalim potrebama oveka. U po etku terme su bile otvorene samo preko dana. kao i sportskih terena.

. Kovrd e je podizala visoko. Nakon perioda ekstravagancije.". Tokom perioda Republike (IV . u modi je bila vrlo jednostavna i skladna frizura: razdeljak na sredini glave delio je kosu koja je padala simetri no oko lica. igle i cvetovi. njegova sestra. Na po etku perioda Carstva. Tako Juvenal opisuje jednu damu re ima: ".su tri osnovna tipa frizure: slobodno pu tena kosa sa vise im loknama. Igle. Te frizure su bile glomazne. uokviruju i ga pokojim uvojkom ili je kosa bila skupljena u pun u ili pletenice uzdignute na elu. dok su ostali pose ivali . Kosa je bila skupljena na potiljku i pri vr ena trakama i iglama . slu ile su za pri vr ivanje ovih umetaka.. Pogledajte je spreda i vide ete Andromahu iz vremena heroja. a dijademe. bronzane ili ko tane. Njih su prihvatale uglavnom matrone na carskom dvoru. koje su ukra ene na oba kraja. opet u modu ulaze jednostavnije frizure. Oni bogatiji imali su svoje li ne berberine u ku ama. Jednostavne frizure tokom vremena zamenjuju sve slo enije kreacije za ije modelovanje se koriste i umetci od ve ta ke kose. a pravljene su za zvani ne i sve ane prilike. esto i dva puta ve e od glave. Najve i deo vremena koje su posve ivali ulep avanju. na prelazu iz stare u novu eru. provodili su kod svog berberina (tonsor). ali s le a to je potpuno druga osoba . deo po deo. Jedini znak koketnosti bili su sitni pramenovi kose koji su blago padali na elo. kako su to esto nosile Livija.I vek pre nove ere) frizure su bile jednostavne. Od kraja II i tokom III veka otmeno je bilo da se lice uokviri blago zatalasanom kosom skupljenom u pun u na potiljku ili u pletenicu koja se u obliku dijademe obavija oko glave. kosa jednostavno prikupljena u vertikalnu pun u i kru na pun a na potiljku koja se stavljala u mre icu za kosu i uz koju su obi no i li uvojci slo eni visoko iznad ela. Zlatna dijadema. koji im je brijao ili skra ivao bradu i ure ivao kosu. Muke po berberima Mu karci su imali manje muka sa frizurama.. uz poneku ukrasnu iglu ili dijademu. inili su ih jo upadljivijim. supruga imperatora Avgusta i Oktavija.ukosnicama ili je bila upletena u kiku od koje se pravila pun a na temenu. pojedina ni ili upleteni u vence.

Naravno. Po zidovima su bila oka ena ogledala. Takav tretman imali su i mu karci sa prore enom kosom da bi je u inili bujnijom.niko se nije brijao sam. jedno je sigurno . putem arnira ili jednostavnim lu nim mehanizmom. Mu terije su ironi no prime ivale da "dok berberin pre e celo lice. trljali ih smesom napravljenom od bele vinove loze. U svakom slu aju. kao i robovi. U berberski tretman ulazilo je i brijanje. Frizura a la Titus. Kako su u berbernicama provodili dosta vremena. sa estim posekotinama i krvarenjima. koja je zagrevana u aru. i anje se obavljalo makazama (forfex ili forpex) koje se sastoje od para se iva spojenih na zglob. Koliki zna aj su Rimljani pridavali brijanju. Postojala su dva osnovna tipa: brija i sa vrstom. Oni najsiroma niji. Za zaustavljanje krvarenja kori en je smotuljak paukove mre e koja se umo i u ulje i sir e. no ene su i ma tovitije frizure. govori podatak da su. Sam postupak brijanja bio je dug i neprijatan: ko a je kva ena samo vodom. uz svog pomo nika ili u enika. a ponekad se sklopio i poneki posli . Prilikom brijanja kori eni su gvozdeni ili bronzani brija i (novacula) koji su o treni kamenim brusevima. ili su ih mazali krvlju . tako da je brijanje bilo veoma bolno. U jednoj tipi noj rimskoj berbernici postojale su klupe sme etene uz zidove. koristili su usluge berberina na otvorenom prostoru. ve je nova brada izrasla". za Rimljane su ova mesta postala sastajali ta na kojima su se razmenjivala mi ljenja i novosti. na kojima su sedele mu terije ekaju i na svoj red. fiksiranom dr kom i brija i na rasklapanje. ulep avao mu teriju koja je sedela na klupici. mladi ima prire ivali verske ceremonije sa gozbama za porodi ne prijatelje. pojedini mu karci su maljava mesta premazivali ve pomenutim dropaksom. na injene od redova uvojaka raspore enih na razne na ine tako da uokviruju lice. a da bi se ispravili ti nedostaci kosa je kovrd ana gvozdenom ipkom u metalnoj ko uljici. i anje takvim makazama bilo je dosta neujedna eno. odnosno skra ivanje i oblikovanje brade. u ima i vratu. te no u spravljenom od br ljana. prilikom prvog skidanja brade. Tipi an i najjednostavniji oblik mu ke frizure bio je a la Titus.berbernice (tonstrina). ogovaralo se. Da bi izbegli bolna i dugotrajna brijanja. Kosa je e ljana od jedne centralne ta ke prema elu. a u sredini je majstor.

slepog mi a. Carstvo propalo zbog modnih kaprica ene su.no enje brade. Za pokrivanje ogrubelih mesta na licu. koji su lepljeni na ta mesta na licu. kopiraju i imperatora Hadrijana (117-138) koji je pustio kovrd avu bradu da bi pokrio o iljke na licu. Me utim. sredila frizuru i na minkala. Rimljanka je skidala no nu ode u i birala dnevnu. . Spava ica je bila izra ivana od lana ili vune i obi no je bila finija i tanja od mu ke. po to bi se umila. Ona se sastojala od dva pravougaona par eta tkanine. Glavni deo enske garderobe bila je tunika (tunica) koja se od mu ke razlikovala samo po du ini. pri vr ena za krajeve i ramena tako da se obrazuju kratki rukavi. a ona je obavezno morala da se uklopi sa bojom minke i nakitom koji e za tu priliku staviti. kao i mu karci. za izlazak. ene su preko tunike nosile dugu i bogato nabranu haljinu koja je dopirala do lanaka (stola). Koliko su te ko Rimljani podnosili sporost i nespretnost berberina pokazuje i injenica da su po etkom II veka mu karci rado prihvatili novu modu . sa prslu i em ili korsetom ispod. verovatno spavale u donjem ve u. bora ili o iljaka kori eni su mali krugovi od tkanine zvane "mese ev sjaj". Izgled tipi nih rimskih bradatih mu karaca sa po etka II veka. izra ivana je od lana ili vune. uzanu u struku i po rubu ukra enu purpurnom trakom. Nosile su neku vrstu spava ice jednostavne duge haljine. Kao i spava ica.

matrona je nosila sa sobom i etvrtastu maramu od purpurne ili plave tkanine ukra ene resama (rica) kojom je pokrivala glavu.. Kosu su ukra avale dijademama i ukrasnim iglama. Ni svila nije dovoljna. Tokom perioda Republike ove haljine su pravljene od vune. est ukrasni detalj bio je i lan i oko lanka noge. Gospo e koje nisu sebi mogle da priu te zlato. Prilikom izlazaka ene su preko stole prebacivale dugi al ili ogrta (palla) koji se obavijao oko tela i iji je jedan kraj mogao da se prebaci preko glave. esto i po vi e komada. Kako je mo Rima rasla. Za sun anih dana Rimljanka bi uzimala lepezu od paunovog perja pre no to stupi u nosiljku. zadovoljavale su se sli nim modelima izra enim u bronzi sa umetcima od poludragog kamenja ili staklene paste. . Napolju. Nakit je bio veoma raznovrstan. kako po obliku tako i po materijalu. min u e su bile obavezne. rob ju je zaklanjao suncobranom osim ukoliko dan nije bio vetrovit. Na rukama su im zveckale narukvice. a naro ito su volele prstenje. srebro i drago kamenje. kao i ogrlica..Rimska ena sa ogrta em. imu ni Rimljani su bili prinu eni da odvajaju znatna sredstva za zadovoljenje njihovih prohteva. sve vi e su se koristile skupocene tkanine. Nosile su ih koliko god ih je moglo stati na prste. Ako je trebalo da prisustvuje prino enju rtve ili nekoj verskoj sve anosti. pa se tako u doba Carstva stole izra uju i od indijskog pamuka ili kineske svile. Da bi udovoljili eljama svojih supruga i ljubavnica. Rimske ene su obo avale nakit. O skupocenosti ovih tkanina svedo i podatak da je kilogram svile vredeo koliko i kilogram zlata.

koja je pojasom mogla biti stegnuta oko struka i na taj na in skra ena do eljene du ine. a naro ito boja toge. tokom poznog perioda Carstva ograni ene su prilike u kojima je no ena. Zbog toga. a du ina je iznosila tri visine onoga ko je nosi. dobijali sasvim belu togu. To je omogu avalo da toga lepo pada stvaraju i skladne nabore i ostavljaju i slobodnom samo desnu ruku. a ina e je dopirala do listova nogu. smanjivana joj je irina. ali i zbog svoje neudobnosti. Obla enje toge bilo je dosta komplikovano. . U tom periodu togu veoma esto zamenjuje neka vrsta irokog ala (pallium). za javne izlaske mu karac je prebacivao preko nje togu (toga). u po etku vunene a kasnije i lanene. tj. Vrsta materijala. ukr tao spreda i u struku bio stegnut pojasom. Osim tunike. koji se obavijao oko ramena. Osim ove svakodnevne ode e. mu ka garderoba podrazumevala je i jedno pripijeno. na sve anoj ceremoniji. Ovaj deo ode e bio je napravljen od elipsoidnog komada tkanine. iji se jedan kraj mogao prebaciti preko ramena. bez ukrasa (toga pura ili toga virilis). Tada bi.Nakit rimskih imu nih ena. Mu ka garderoba je bila ne to jednostavnija. ija se irina menjala prema modi. ona je postajala rasko nija dodavanjem raznih ukrasa i vezova. Togu obrubljenu irokom crvenom trakom (toga praetexta) nosili su slobodni mladi i sve do esnaeste godine ivota. S druge strane. bogato ukra eno odelo (synthesis). Kico i i u miru i ratu Rimljanin u togi. koje se obla ilo prilikom sve nih gozbi. a njen kroj menjan. esto su otkrivali dru tveni status onoga ko je nosi.

Za putovanja je kori ena druga vrsta ogrta a.umesto pe ata za overu dokumenata. Rimski vojskovo a u tradicionalnoj ode i. A ta su obuvali? Obu a se tokom vremena najmanje menjala i nije bila podlo na modnim trendovima. Ni mu karci u anti kom Rimu nisu bili imuni na nakit.Tokom hladnih perioda Rimljani su preko toge nosili kratak ogrta od tamne vunene tkanine (lacerna). koji je obi no imao i kapulja u (paenula) i koji je bio mnogo udobniji i prakti niji. ono je veoma esto slu ilo i u poslovne svrhe . koji je dopu tao najve u slobodu pokreta. omiljeni deo nakita je bilo prstenje. odnosno crveno-bele boje (paludamentum). a koje su esto imale i stale ko obele je. srebrno ili bronzano. Jedini vid ekstravagancije koju su izra avali oni sa dubljim d epom prilikom njenog naru ivanja kod obu ara (calceolarius) ticala se na ina dekoracije i vrste i kvaliteta materijala od kojeg je izra ena. kojima su pri vr ivali svoje toge. Izra ivan je od etvrtastog komada tkanine i pri vr ivao se za dva kraja na grudima ili na jednom ramenu. ali je crveni bio rezervisan za vojskovo e. Vojskovo a je imao pravo da nosi i specijanu vrstu nabranog ogrta a. crvene ili bele. Za vreme vojnih ve bi i ratova. Oficiri su mogli da nose ogrta e ivih boja. Veli ina i boja saguma zavisila je od vojni kog ranga. uz koji je i la kapulja a (cucullus). neke vrste zihernadli. Preko tunike no en je vojni ki ogrta (sagum). . Zlatno. mu ka ode a je bila jednostavnija. Osim fibula.

Ukra ene izmice ponekad su nosili i mu karci. Sandale su no ene po ku i i smatralo se nepristojnim da se obuju za izlazak. To je vrsta izama (cothurni) koja je dopirala do pola noge. enske su obi no bile lak e i pravljene od mek e ko e. Postojala je i specifi na obu a koja je no ena u lovu. Obu a je bila deo garderobe koji je najjasnije mogao da uka e na dru tveni status svoga vlasnika i to kako na in vezivanja tako i dekoracija i boja. Njih su mogli da koriste visoki dr avni inovnici iz plemi kih porodica.Izgled rimskih sandala. Rimljani su sa sobom nosili sandale jer je bilo nepristojno da gost u ku i doma ina hoda u obu i kojom se slu i na ulici. a ponekad i ukra ene biserima i dragim kamenjem. a bile su ukra ene u visini lanaka polumesecom od srebra ili slonova e (calcei mullei i calcei sanatorii). Udate ene nosile su izmice svetle boje. pa i bele (calcei muliebris). tako e vrsta koturni. izmice su bile izri ito zabranjene robovima. Mu ke i enske izmice nisu se mnogo razlikovale po obliku. koje su se sastojale od ona pri vr enog za nogu ko nim kai i ima koji su se obavijali oko no nog lanka. imala je karakteristi an visok drveni on za koji je bilo pri vr eno plitko lice od ko e ili neke tkanine. Najjednostavnija vrsta obu e (calceamentum) koju su nosili i mu karci i ene u Rimu bile su sandale (soleae). koje su dopirale do listova i imale dva uspravna otvora sa strane. Prilikom odlaska u posete. Za te prilike kori ene su izmice (calcei). Druga vrsta plitkih izama. Jedna vrsta opanaka (carbatina) bila je karakteristi na za provincijsko stanovni tvo. . Zakop avale su se pomo u etiri ko na kai a koji su se obmotavali oko noge. izmice obi nih gra ana bile su mrke ili crne. dok su plemi i mogli da nose izmice crvene boje (calcei patricii i calcei senatorii).

Poznate su neda e imperatora Tiberija (14 . potpomognute pomadama. Po njihovom mi ljenju. neneru ena prirodnost u izgledu i pona anju prave i trajne vrednosti svakog oveka. ma kom stale u on pripadao. Rimska dr ava je esto. zbog finansijskih neda a. kako se to danas ka e. glavni grad najve e imperije Starog sveta i srce anti kog kosmopolitizma.Armani Rim. a zimi su noge umotavali u ne tavljene ko e ili vunene krpe. a zatvarali stopalo i lanak. Ipak. to su bila jasna obele ja najve e moralne degradacije. ulep avanje i minkanje su ve tine iluzije i prevare kojima ene ostvaruju jedan jedini cilj . Obi ni vojnici koristili su poseban oblik obu e. skupocenih uvoznih tkanina.Rimski provincijski opanak. "lansirali" svakojake. neprikladnim. Poseban zna aj imao je carski dvor u kome su imperatori. parfema i minke sa Istoka. kao i robovi. nosili su "drvenjake" (sculponeae). Siroma ni stanovnici Rima. Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: . parfemima i raznim ukrasima. esto i krajnje nastrane i dekadentne. kozmetiku i odevanje. Time je isticana namera da se spre i odliv novca iz dr avne blagajne koji je tako odlazio "strancima i neprijateljima". posebnim zakonima poku avala da spre i preterani uvoz luksuznih proizvoda: svile iz Kine. prepu tali oni koji su neobuzdani u svemu ili oni koji ho e da istaknu svoju ekonomsku mo . kao i na zakone kojima je spre avan uvoz luksuzne robe. kao i drugi modni detalji koji su munjevito prihvatani u svim delovima Imperije. to je jasna te nja ka zavo enju i preljubi. konkubine i matrone visokog roda. tako e. pre svega. Tome su se. preterana nega tela i ukra avanje mu karaca smatrani su. umerenost i. bez obzira na pridike moralista i tradicionalista. Sli no tome. po mi ljenju moralista i tradicionalista. modne novotarije. pokazale kako preterano brinu o svom izgledu. Prirodno je to je ta pretrana pa nja posve ena luksuzu i modi na rimskom dvoru i me u bogata ima podsticala estoke reakcije moralista i tradicionalista. koji su smatrali da su skromnost.37). kako bi time. I posle Versa ea . ija je dr avna blagajna bila u velikom manjku zbog preteranog uvoza luksuzne robe. bio je vi e stole a i najzna ajniji modni centar. rimski gra ani su uvek tro ili veliki deo svog vremena i novca na negu tela. bisera iz Crvenog mora i dragog kamenja iz raznih zemalja. Samim tim Rim je bio i ogroman potro a luksuznih i egzoti nih kozmeti kih sredstava. Lice ovih izmica bilo je od ko nih kai eva koji su se mre asto vezivali i koji su ostavljali slobodne prste. To su specifi ne izmice (caligae) iji je on oja an o trim metalnim klinovima. a uporedo i najve i proizvo a luksuznog toaletnog pribora. njihove supruge i k eri. Rim je bio metrolpola u kojoj su se kreirali na in odevanja i minkanja.da sakriju naborano lice i oronulo telo.

Viminacium 11. 280. P. D.vitruvio.B. Arheolo ki leksikon. Zagreb. M. Die Römischen Thermen und das Antike Badewasen. 1952. Jovanovi .html . Rimska civilizacija. B. 89. 1997. grupa autora. J.com/ArtLex/r/roman. Ljubljana. Darmstat. Arheologija 2: Obr.artlex. Kruni . Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust. Beograd: Filozofski fakultet. Riha. grupa autora.html http://www. Beograd.edu/curriculum/soc_studies/rome/RomanBaths. Italy's buried Treasure. London.ch/arc/roman/bathcaracalla. New York. Jedan prilog prou avanju anti kih i aka. B. Paris.und Silberschmuch aus dem Antiken Iralien.org/bmagolds. Ru i . 1988. 2000. Carcopini. 1995. Tingay. 1989. Beograd: Narodna knjiga. Daremberg. 1993. Beograd-Ljubljana. 1986. i Brown. Rimski medicinski.com/Articles/RomanJewelry/romanjewelry. These were the Romans. ivot u anti kom svetu.htm http://www. Herculaneum. A. Baths and Bathing in Classical Antiquity. 2000. Arhitektura starog veka. E. L. R. Glasnik SAD 13.interrinet. Popovi . Beograd: Narodni muzej. August.html http://www. 295-299. Roma. 3.F. Roman crafts. J. 1968.html http://www. Nestorovi . Dictionaire des antiquités grecques et romains d'apres les textes et les monuments. Strigili ot rimskata epoha ot teritorijata na dene na Blgarija.y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y Brodner. Z. Anti ko oru e od gvo a u Srbiji. Walters.J. 1962. Strong. 1997. 17-25. 1970. grupa autora.org/an_gold. Rim u razdoblju najvi eg uspona.I. G. Gold.edu/~sullivanm/bathbaths/bathbaths. Manuel d'archéologique romaine II.org/~bmcmanus/baths. Palestrina. 1981.vroma.html http://www. Arheolo ki vestnik XXX.wednet. Rimske ko ane igle iz Slovenije.bluffton. Golubovi . Frankfurt.artsmia. Anti ki Rim. Vranjski glasnik V. Yegül. A Guide to the Exibition Illustrating Greek and Roman Life. 1985. P. Cagnat. 1979. Paris.htm http://www. V. 1929.artsbma.html http://www. M. Beograd. 1988. Vagalinski.kent. E. Antike Portträts aus Jugoslawien. 1976.bg/bulgaria/Places/ancient/romanbaths. ivadinovi -Davidovi . H. i Saglio. i Cermanovi -Kuzmanovi . i Chapot. I. S. M.C. 1920. Vajner. D. Jedna grobna celina iz Duklje. 1969. Milano-Wien. Beograd: Savremena administracija. 1967. Deiss. Preporu ene Web stranice: http://www. i Badcock. Srejovi . farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza). Frizura kroz vekove. London. Dular. Obu a iz trikonhalne grobnice iz Viminacijuma.html http://www. J.M.12caesars. A. S. D. London. Romanelli. F. Grimal. Panorama jedne civilizacije. E. 1983. 1887. London. 1967.

na reljefima ili na skupocenom posu u i drugim predmetima prikazivali princeze. razvijale se i nestajale na Bliskom Istoku i u Sredozemlju. Uporne gimnasti ke ve be i stalna sportska nadmetanja imali su za cilj da se formira skladno mu ko telo po idealima koje prepoznajemo na brojnim helenisti kim i rimskim skulpturama. mo e biti va no ne samo za ta no hronolo ko opredeljenje mnogih arheolo kih spomenika i nalaza. ene su u tom pogledu bile potpuno zapostavljene. kao i o etni koj pripadnosti li nosti koja je nosila odre enu no nju. ogrlicama i prstenjem. ukoliko su im to mogu nosti dozvoljavale. posve ivala se izuzetna pa nja. Ukoliko ih priroda time nije obdarila. u kojima su uvani retki i egzoti ni parfemi i pomade. sledilo je vrlo ovla no umivanje. to belji ten bio je elja svake ene. moglo se pristupiti kozmeti kom tretmanu i minkanju. njihova privilegija bila je. frizuru i nakit. Nega tena ko e Rimljani su bili ranoranioci. Po to je frizura doterana. slikara i zanatlija. da ve i deo dana provedu pred ogledalom. a zatim sre ivanje frizure. pribegavale su raznim sredstvima kako bi ga ostvarile. ogledala i posudice neobi nog oblika na injene od najskupocenijih materijala. nega tela. matrone i dame visokog roda. Nakon ustajanja. o istorijskim zbivanjima koja su je ozna ila. Nega tela i kozmetika U anti kom svetu nezi tela. Stoga prou avanje mode. uz pomo dvorkinja i robinja. okru ene robinjama i slu avkama dok ih ove ulep avaju minkaju. a naro ito mu kog. njene uloge i zna aja u drevnom dru tvu. Nave emo neke od poznatih recepata za beljenje ko e: mast od ceruse i . da ne bi preplanule. doteruju frizure i kite dijademama. Robinja poma e gospodaricama u sre ivanju.U svim drevnim civilizacijama koje su proteklih pet milenijuma stasavale. Rimske dame su izbegavale izlaganje suncu i vetru. Na va nost nege tela. Me u najlep im i najdragocenijim eksponatima u poznatim svetskim muzejima i privatnim zbirkama starina nalaze se ma tovito oblikovane i bogato ukra ene palete i kutije za minku. doterivale svoj izgled. S druge strane. koji su na zidovima palata. gde bi. kozmetika i moda imali su izuzetan zna aj. koriste i sve tada dostupne kozmeti ke preparate. ve pru a i preko potrebne podatke o umetni kim i estetskim stremljenjima jedne epohe. mode i kozmetike u svakodnevnom ivotu ukazuju i brojna ostvarenja najve ih anti kih umetnika.

a sjaj joj je davao te ni galski sapun pome an sa uljem le nika. ali i trljanjem tela krvlju slepog mi a. Uz belo lice i li su rumeni obrazi i usta. crnilom koje se dobijalo od a i ili antimonovog praha. Prvo su se oblikovale pincetom. a da bi izbegli glavobolju dobro je je bilo oblagati elo br ljanovim ili kupusovim li em. Rast kose se podsticao trljanjem ispr enim magare im kopitom. Da bi ujutru opet imali sve ten i bistar pogled. Pra ak od plovu ka kamena i istucane kosti ovnujskog repa iste zube da budu "kao dva niza sitna bisera". minku je skidala tek pred spavanje. Odr avanje kose Nezi kose se posve ivala posebna pa nja. Ovako na minkana. Ukoliko je neko patio od neprijatnog zadaha iz usta. ono se podmla ivalo no nim oblozima od bra na od pasulja. oraha i drugog bilja. Za otklanjanje malja sa tela ene su koristile sredstvo sastavljeno od raznih smola (dropax). Ako bi se kojoj dami vi ak godina ocrtavao na licu. Jedan pripadnik ja eg pola toga doba zlobno je primetio "da ena ne spava sa svojim licem. Sli an efekat postizan je i trljnjem ko e smesom bele vinove loze ili te no u koja je na injena od br ljena. Kako je ve ina rimskih bogata a ve eri provodila u estvuju i u ve erinkama obilno zalivanim vinom. Ideal je bila sjajna i gusta kosa. . Rimljanka je provodila itav dan. kao i trepavice. minka obrva i lica Kontrast belom licu rumenih obraza i usta daje crnilo obrva i trepavica. Zubi i usta Po eljno je bilo da zubi budu beli i sjajni. U tu svrhu kori ena je pena od crvenog nitra kao i rumenilo dobijano od morskog li aja ili vinskog taloga. Otklanjanje maljavosti Maljavost tela tako e je morala da se izbegne. U istu svrhu upotrebljavan je i pra ak od jeljenjeg roga ili istucane drenjine. kozje u i i magare e masti. mogao je to izbe i kori enjem kola i a od izmirne. uz mogu nost izbora boje . Ukoliko neka gospo a nije bila zadovoljna kvalitetom i izgledom svoje kose. Obrve su morale da budu tanke.krokodilske pogani koja se koristi za lice i belilo od krede i olovnog praha za beljenje tela.plave ili crne. Na isti na in izvla ene su i linije oko o iju. mogla je sebi da priu ti periku koja je bojena me avinom kozjeg loja i pepela bukovog dreveta. a zatim se mazale. Da bi se izbegle pege na ko i. koji se 40 dana tiho kuvaju na vatri. mamurluk je bio esta pojava. ve ga ostavlja u stotine teglica". rimske dame i gospoda pili su ocat. kori eno je mleko od magarca i sok od tele ih nogu. dok se sjaj ko e dobijao stavljanjem bra na od boba.

Poseban tip ugra ivao se u toaletne kutije ili sto i e. a postojala su i manja. poznata jo iz starog Egipta. preko Feni ana i Grka. Ona ve ih dimenzija ka ena su o zid. koja su dr ana u ruci. 2). Oni su bili podlo ni modnim trendovima i menjali se u skladu s njima. Toaletni pribor Raznovrsni kozmeti ki preparati podrazumevaju i postojanje odgovaraju eg toaletnog pribora. Me u predmetima kori enim u tu svrhu najva nije je bilo ogledalo (speculum).Parfemi Po to je frizura sre ena i lice na minkano. Ovako sre enoj eni preostalo je samo da stavi jo parfem i mogla je da iza e na ulicu (Sl. Mirisi su dugo bili obavijeni velom tajne i verovalo se da ih ne spravljaju ljudi ve da poti u od bogova. Izgled ve ine rimskih ena. pristupalo se obla enju. Latinski izraz parfem (per fumum) postaje op ti izraz u celom svetu za sve isparljive i miri ljave supstance. Kao i danas. do ivljava procvat u vreme Rimskog carstva. O frizurama i ode i bi e re i u odeljku o modi. Ogledala su se izra ivala od specijalne vrste bronze u kojoj je bilo . Proizvodnja parfema. rimske dame nisu alile novca da bi do le do ovih skupocenih proizvoda.

iako bi mnogi dr a i. Dekoracija i materijal za ramove zavisio je od finansijskih mogu nosti korisnika.od bronze. a koristili su ih podjednako i mu karci i ene. bez reflektovanja "da bi se slika vratila onome ko se ogleda". Za ra e ljavanje kose kori eni su e ljevi (pecten). Pre nik ru nih ogledala kretao se od 7. odnosno od 3 do 7 rimskih pal eva. Skupoceno ogledalo. Nije sigurno da li su se koristile i etke. a naro ito kalaja. dr ka je mogla da bude pri vr ena na reversnoj strani ogledala i to u obliku stopala. od kosti ili roga. koje obi no smatramo delom ogledala. U periodu poznog Carstva ogledala od stakla. stilizovanog lista ili Herkulovog vora. e ljevi su izra ivani od drveta (i to im irovog). slonova e ili metala . To je bio dugotrajan proces kojim je trebalo posti i idealno glatku povr inu.7 cm. legurom zlata i ive. koja su dobijana umetanjem plo e od duvanog stakla na plo u od metala. a zatim izlagana visokim temperaturama kako bi ivini otrovi isparili. potpuno su istisnula ogledala od metala. po to je odraz lika u njima bio mnogo bolji. Premazivana su amalgamom.5 do 17. Ukras na ramovima bio je raznovrstan.dosta cinka. . olova. olova ili srebra. mogli biti njihovi delovi. Pored uobi ajene dr ke koja se nastavljala na ram.

ko tani e ljevi su slu ili i da pridr avaju kosu. a s druge re im. koji su zbog svoje funkcionalnosti prihva eni od strane mnogih naroda i vekovima se ne menjaju. slu ila je za ra e ljavanje kose. naj e e su u upotrebi trodelni e ljevi. Tako se na jednom e lju od olova. a druga. sa obe strane nalazi posveta koja ka e da je to poklon mu a Lucija supruzi Aniji. Ponekad. U kasnoanti kom periodu. Me utim. gu a. za oblikovanje frizure. najrasprostranjeniji je bio onaj sa duplim redom zubaca. Luksuzniji primerci bili su bogato dekorasini i mogli su imati podjednako ukra ene korice. Najjednostavniji model bio je sa jednim redom zubaca. Kod ovih e ljeva jedna strana.e alj od im irovog drveta sa urezanim motivima. Na nekim e ljevima postoji urezano i ime vlasnika. koji poti e iz Rima. re a. . s jedne strane gu im.

Ukrasne igle . dok su one sa razli ito dekorisanim glavama slu ile kao ukosnice (acus crinalis. po to im je sun eva toplota tetila. ali ih je trebalo uvati u senci. Igle sa jednostavno obra enom glavom slu ile su za uplitanje i uvijanje kose (acus discerniculum). Ko tane igle su kori ene i pri pravljenju frizura.pridr avanje kose.Druga funkcija e lja . izra ivana od kosti ili roga (acus discriminalis).ukosnice mogle su biti izra ene i od metala bronza ili srebro. Pored e lja. Pomade i parfemi najbolje su se uvali u posudama od alabastra (alabastra) ili olova. sa sli no modelovanim glavama. crinale). Ove posudice izdu enog oblika i uskog . koja je slu ila za odvajanje kose ili pravljenje razdeljka. Oblikovanje frizure pomo u ko tane igle za kosu. kori ena je i jednostavna igla. comatoria.

unguentarium). Glina. gipsa i stakla. . Maske za osve avanje lica. Zato ih veoma esto zamenjuju one izra ene od gline ili stakla.otvora bile su veoma skupe zato to su bile izra ene od jedinstvenog kamenog bloka i to od materijala koji je va en samo u Egiptu. pa ak i od plemenitih metala. a naro ito staklo. kamena (mermera ili alabastra). podloga za minku i puder bili su sme teni u kozmeti ke kutijice sa poklopcem . vi e lane posude . Pikside su naj e e bile ko tane. bile su u irokoj primeni tokom ranocarskog perioda. drveta. Pored jednostavnih primeraka. belilo za telo i lice. ljudska glava ili stopalo. a njihova veli ina bila je uslovljena veli inom cevastih kostiju od kojih su izra ivane i iznosi u pre niku od 3 do 7 cm.cilindri nog recipijenta. postoje i one bogato dekorisane reljefnom floralnom ili figuralnom dekoracijom.gline. grozd. Posudice od stakla neobi nih oblika . esto u bojama koje podra avaju originalni materijal. dna i profilisanog poklopca.pikside (narthecium. kosti. Sastavljene su iz tri dela .ali i jednostavnog izdu enog ili ovalnog tela (balsamarium. Posude za uvanje pomada i parfema. boxus) koje su izra ivane od razli itih materijala . omogu avali su laku obradu i izradu veoma raznovrsnih oblika. izdu enog (alabstra) ili loptastog recipijenta (aryballoi).ivotinjska figura.

koja se danas uva u Britanskom muzeju u Londonu. Za izradu ovih kutijica.ostrige sa dva kapka (conchylium). Kov e i za nakit u obliku koljke. Izdu ene cilindri ne posudice. zajedno sa tankim tapi em slu ile su za uvanje i me anje crnila za o i.Pikside. Jedan posebno lep tip kozmeti ke kutijice izra en je u obliku koljke . izra ivane od ilibara ili stakla. . urezani natpisi su potanko ozna avali vreme kori enja raznih prahova "od prvog do etvrtog meseca poplave. Na jednoj ovakvoj posudi iz Tebe. od prvog do etvrtog meseca zime i od prvog do etvrtog meseca leta". koje su mogle imati i drugu namenu ( uvanje nakita). esto sa vi e spojenih cilindara. kori en je ilibar ili srebro.

ka i ica i pruti a koji su bili izra eni od drveta. ilibara ili metala. prahovi i eteri na ulja va eni su iz posudica razli itim instrumentima u obliku lopatica. kosti. a ukoliko je ne to trebalo pretvoriti u prah. na kojima se vr ilo me anje.Posudice za uvanje crnila za o i. kori en je mermerni avan (mortarium) sa tu kom (pistillum). Kreme. Ovako izva ena masa stavljala se na kamene palete. slonova e. .

Panorama jedne civilizacije. A. Cermanovi -Kuzmanovi . Kako je drvo materijal koji brzo truli i propada. 1999. Deiss. Anti ki Rim.J. 1987. 1981. inili su u na ka ikica i pinceta. sa poklopcem koji je bio vezan za kutiju arkama ili je bio slobodan. Osnovna karakteristika ovih kov e i a je da imaju oblik kvadra.razne aplikacije. Podjednako su ih koristili i mu karci i ene. Zagreb. Herculaneum. Koristila ga je kod ku e. a ponekad su se uz njih nalazili i ista za nokte. Kov e i i za kozmetiku i nakit. J. 1967. 1962. 1992. The Bone Objects of the Roman Collection. bilo da se radilo o odlasku u javno kupatilo ili u ku nu posetu. oka en o pojas. Osnovu ovog kompleta. M. od koga se ena nije razdvajala. a kalica za zube i mala strugalica. Anka Lalovi kustos Zaje arskog muzeja Zaje ar Preporu ena literatura: y y y y y y y Bíró. Italy's buried Treasure. a ak je stavljan i u njen grob kao prilog da joj se na e na onom svetu. Milano-Wien. Glass Vessels in Ancient Greece. J. Rim u razdoblju najvi eg uspona. uglavnom od srebra. nosila ga sa sobom pri poseti javnim kupatilima. grupa autora. Beograd: Filozofski fakultet. grupa autora. 1985. Davidson-Weinberg. Rimsko staklo. dok je unutra njost bila podeljena pregradama. turpija. G. Gold. do nas su dospeli samo metalni delovi ovih kov e i a . dr ke i brave kojima su se zatvarali. Veoma retki su luksuzni primerci izra eni od plemenitih metala. Carcopini.und Silberschmuck aus dem Antiken Italien. London.arheolo ki nalazi. Celokupna kozmetika uvana je u drvenoj kutiji ili sandu i u (arcula).T. koji je no en na alci. . Athens. Toaletni kompleti su bili neizostavni u svim prilikama. Budapest. Beograd-Ljubljana.Instrumenti za sipanje preparata i pincete .

Peters. ivot u anti kom svetu. Drugi nesigurni na in bi bio da se uzmu u obzir opisi pederastije i lezbejstva kod drugih indoevropskih plemena u to doba. . August. Roma. jer sa uvanih opisa nemamo. G.htm http://www. Preporu ene Web stranice: http://www. Jiri ek. Kruni . Acconciature e maquillage. 1970. Beograd. Beograd: Narodni muzej. 1974. P. Bulletin des Musees Royaux d'Art et Histoire (Bruxelles) 6. 999. 1995. 1978.y y y y y y y y y y y y grupa autora. 1986. P. ili u vreme seoba. Kam. Roma.G. Virgili. Vita e costumi dei Romani antichi 7. B. Riha. Palestrina. 1997. Rimski medicinski. Lloyd-Morgan.. Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije. Beograd: Filozofski fakultet. 1967. Mo e se pretpostaviti da je. Istorija Srba (tom II). K. Some bronze mirrors in the collection of the Rijksmuseum. 2000.com/mag08012000/mag4. pod pretpostavkom da je to jo u prapostojbini. Kostoreznoe delo v anti nöh gosudarstvah Severnogo Pri ernomori . B. ako je toga i bilo u ve oj meri. G.. Moskva. Vajner. ena kod Rimljana. 1986. ivkovi .com/ . Beograd: SKZ. S. me usobnim uticajima bilo pro ireno. Vesnik Srpske crkve XI. pre Homera Znati da li su pederastija i lezbejstvo bili prisutni kod helenskih plemena pre doseljavanja u Heladu bilo bi zaista udesno. Römische Toilettgeräte und medizinische Instrumente aus August und Kaiseraugust.M. farmaceutski i kozmeti ki instrumenti na teritoriji Gornje Mezije (doktorska teza). Romanelli. pederastija prevladavala zbog patrijarhalnog plemenskog ustrojstva. (proto akon) 1899.beautyworlds. Jedna od takvih teorija je da pederastija u Heladi pre seobe Doraca nije postojala. S. E. 73. 47-48. Nijmegen. 1978. Jedan od nesigurnih na ina da se odgovor pretpostavi je prou avanje helenskih mitova i utvr ivanje injenice koliko su te pojave prisutne u mitologiji. Ljubljana. V. Anti ko srebro u Srbiji (katalog izlo be).egyptmonth. Petkovi .

svedo i ova predstava otkrivena u jednoj grobnici. Nekolike podatke nam pribavljaju i grafiti. naro ito liri ara. Zna ajne su i predstave u likovnim umetnostima. ali je zanimljivo primetiti da je na Kritu davna nji obi aj bio da stariji mu karac ritualno zavede mladi a. Helenski mit sa svojim mitolo kim primerima tako e nam mo e biti od pomo i. odrediti po etak pederastije i lezbejstva preko mitova vrlo je nesigurna stvar. naro ito uzimaju i mitolo ke primere npr. . Vajaju se i pederasti ke statue. . na vazama se predstavlja analni koitus starijeg oveka sa mladi em ili scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog... komediografa i istori ara. u mitovima Kao to je gore re eno. izvori Glavni na in na koji se pederastija i lezbejstvo prate kroz dalju helensku istoriju je itanje knji evnih dela. Na primer. Zevs otima Ganimeda. Iz mikenskog perioda helenske istorije nema sa uvanog niti jednog podatka o tome da li su pederastija i lezbejstvo bili ra irena pojava.Da pojava pederastije nije bila nepoznata i Egip anima. Tako e nam i starogr ki jezik sa svojom homoseksualnom leksikom mo e pomo i da shvatimo kako su se Heleni odnosili prema ovoj pojavi.. jer prvo treba aksiomatski prihvatiti da mitovi uvaju stavove helenskih plemena pre ..

gde je sahranjen podno Apolonovog kipa. dok su se takmi ili u bacanja Apolonovog bo anskog diska. Kiparis je lepi de ak koji je iveo na ostrvu Keju. treba uzeti u obzir i mitske primere. ne mo e se prenebregnuti injenica da se u mit kasnije unose pederasti ki elementi. Naime. pa uneseni u mit. Jednog popodneva. koji je od bogova tra io da ve ito tuguje i proliva suze. onda je pitanje. pored ljubavi prema smrtnicama i njegove ljubavi prema smrtnicima Hijakintu i Kiparisu. jelen je legao u hlad da se odmori. Ipak. na ijim je kruni nim listi ima ispisana Apolonova tugovanka . Apolon je bio tako lep da je po njegovom ro enju ceo Del procvetao i zamirisao i tu je lepotu iskoristio kada se kasnije. bog stada i pastira. morao da postane pederast u Tartaru. Hijakint je bio plavokosi de ak tako izuzetne lepote da je Apolon napustio Delfe. svojom je ljubavlju progonio kako smrtnice tako i lepe smrtnike pastire. Apolon dojuri. ali se rana nije mogla zaceliti. Njegova molba je usli ena i on je pretvoren u kiparis. kada ga je sin Kron kastrirao. po to su mitovi va an deo helenskog poimanja sveta i pored odbacivanja mitova koje je helenska misao kasnije izvr ila. koji se uvek trudio u svemu da mu udovolji. iz zemlje je izrastao purpurni cvet. Kiparis je svoju ljubav poklonio jelenu kojeg je svakodnevno kitio cve em.doseljavanja po tom pitanju. da li su ti stavovi drevni ili novi. Zefir. ipak uticao na stav Helena po tom pitanju. liru i strele i oti ao u Spartu da lovi sa svojim ljubimcem po vrletima. Jednog dana. vodio na izvor i napasao. Bio je ljubimac Apolonov. udari ga po licu i krv stade liptati. Videv i to. u Krisi. Hipnos je bacio svog ljubimca u dubok san. Da bi ve no u ivao u o ima svog ljubimca. bog zapadnog vetra. uvena su. Hijakint ga neoprezno podi e i on se odbi od zemlje. morao je gonjen besom biti surov: tokom Hijakintovog takmi enja u bacanju diska. Ganimed je najprvo bio peharnik Zevsov i bogova. Veli se da je i on voleo Kiparisa. . ali je njegove o i ostavio otvorene. Pan. odlo io luk. Posle smrti. tako e se pominje u sporednim verzijama mitova o Hijakintu i Kiparisu. na ta je Apolon brzo doleteo da ute i svog ljubimca. ne ni je de ak prenet na Olimp. a de ak ga je nehotice probo kopljem.plavi zumbul. kritskim trgovcima prikazao u liku udesno lepog mladi a i pokoriv i ih lepotom. Za Kiparisa se tako e veli u jednoj sporednoj verziji mita da je bio i Zefirov miljenik. uzeo za svoje sve tenike. ako bi se to prihvatilo. Uran. u vreme najve e ege. ali se ipak ne mo e utvrditi ta je dodato. iako najbla i od svih vetrova. drvo alosti. Istog trenutka. to niko ne mo e ustvrditi niti potvrditi. a ta je tu od starine. po to su se mitovi i u istorijsko doba menjali i dopunjavali. bog sna. Drugo. Apolon se pored umiru eg Hijakinta zakleo da e iz njegove krvi ni i cvet ije e latice izra avati bolni krik. de ak je po eleo da i sam umre. voleo je mladog lovca Endimiona. bog neba je u jednoj sporednoj verziji mita. Hipnos. a kasnije je usled sve ve eg obima pederastije postao u mitu ljubavnik Zevsov i ak postoji statua iz klasi nog perioda koja prikazuje Zevsa kako grabi mladog lepotana Ganimeda. ali ljubomoran to je de ak i Apolonu poklonio svoju ljubav. skrenuo je ba eni disk prema Hijakintovoj glavi i time ga ubio. po to je mit sa svojom obrazovnom funkcijom (pored ostalih).

Paiderastes je ovek koji ose a privla nost i ljubav prema de acima (po to je to bio naj e i spoj u tada njim medjumu kim odnosima) odnosno generalno onog koji voli mu karce. Neophodno je pre no to se pre e na temu detaljno razmotriti pojmove kojima se u na em jeziku ozna avaju eros i ljubav prema istom polu. Re pederastija dolazi iz starogr ke re i paiderast(e)ia koja ozna ava medjumu ku ljubav. a da se re i peder. Prema imenici peder nastali su u nas pridev pederski. Naravno da treba imati u vidu da se od svih gorenavedenih. uranist/ uranista i pridevi uranijski. Na e u ene re i uranizam. glag. Na a re peder nastala je u kolokvijalnom govoru skra ivanjem od knji evne re i pederast koja dolazi iz starogr ke re i paiderastes.. pederasti ki i pederastija upotrebljavaju neutralno tj.. odnosno aktivnosti jednoga pederasta. pederisati se i pederisanje mogu katkad i upotrebiti neutralno. Re i koje mi danas obi no koristimo su peder i lezbejka.na e re i za. urani ki i uranisti ki poti u iz imena boga Urana koji je po jednoj sporednoj . a potekle su iz starogr kog. Na pridev pederasti ki dolazi od starogr kog prideva paiderastikos u istom zna enju. jedino re i pederast. imenica pederisanje i pogrdne re i peder i . ali da generalno spadaju u grupu pogrdnih re i sa poslednje tri. pederski. peder ina i peder uga. da ozna e samu pojavu. ali nisu jedine da tu pojavu ozna e. glagol pederisati se.

Na e u ene re i partenofilija. ta re normalno po ela ozna avati i lezbejku. Ovaj je termin uveo nema ki pravnik Ulriks. a zatim je. po to su to bile svetkovine u kojima su u estvovale skoro samo ene i tako bilo prirodno da se u orgijasti kom zanosu obrate jedna drugoj. Tako i odgovaraju i pridev (tribadikos) dobija novo . morao da postane pederast. lezbijski i lezbi ki poti u iz starogr kih re i koje ozna avaju ili iteljku ostrva Lezba ili su odgovaraju i pridev (Lesbia. Tribada je u starogr kom najprvo bila re za sledbenicu orgijasti kog Dionisovog kulta. kada ga je sin Kron kastrirao. tribadijski. lezbuljina.verziji mita. lezba iti se i lezba enje. Lesbios. Re lezbejka/ lezbijka i pridevi lezbejski. dok ostale samo neutralno. jedino re lezbejka/ lezbijka mo e da se upotrebi i neutralno i pogrdno. Na e u ene re i tribada. Re lezbejstvo/ lezbijstvo izvedena je od imenice lezbejka/ lezbijka. tribadisti ki i tribadizam poti u od starogr kih re i koje ozna avaju lezbejku (tribas). odgovaraju eg prideva (tribadikos) ili re i za lezbejstvo (tribadismos). Od ove re i na je jezik na inio i one pogrdne lezba a. lesbios) po to je to ostrvo tokom cele helenske istorije bilo glavni centar me u enske ljubavi. Zanimljivo je primetiti da od navedenih. partenofilijski i partenofilski poti u od starogr ke re i parthenophilia koja je ozna avala ljubav (philia) prema mladim devojkama (parthenos) odnosno me u ensku ljubav.

gneve se na Agamemnona.od Homera do V veka p. Sa(p)fizam ili sa(p)fi ka ljubav jo je jedan naziv za lezbejstvo i poti e od imena najpoznatije helenske lezbejske pesnikinje Sa(p)fe (Sappho/ Psappho) koja je o njoj pevala. Dakako da se u ovom radu ne emo slu iti svim ovim sinonimima iako je jezi ko blago na eg jezika ne to to treba sa uvati. lezbejski i lezbejstvo. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska homoseksualnost i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima. nego emo radi izbegavanja terminolo ke zbrke koristiti samo re i pederast. Mnoge poete i poetese opevaju svoje ljubavi. 2. pretklasi ni .. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne.n. o razvoju kroz vreme Stari su Heleni generalno pederastiju i lezbejstvo smatrali sastavnim delom ivota. u smislu moralnog. U Rimu e cvetati.. ne eli da se bori. To kod njih nije bilo ne to sramotno ili zabranjeno.e. Ve kod Homera u Ilijadi opisan je blizak odnos Patrokla i Ahileja. odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. Bazi ni homoseksualni odnos bio je izme u starijeg oveka i mladi a ili ene i devojke. jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu. Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost.. gajiti i uve avati. patrijarhalno dru tvo sa svojim kultom juna tva.od III veka p. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e. poklasi ni ili helenisti ki . 3. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. snage. obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju/starateljki na odgoj i obrazovanje. a u Vizantiji naro ito. pederasti ki i pederastija odnosno lezbejka. Ne zna se kako se u najstarija vremena gledalo na biseksualnost. mu kosti i zajedni kog ratovanja ide na ruku pederastiji. i kipti eljom . u pretklasi nom periodu zna enje i nastaje re tribadismos. Pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire.e.n. Mo emo razlikovati nekoliko perioda u razvoju helenske homoseksualnosti: 1. naro ito to je svojim besom i neu e em u borbi doveo do Patroklove smrti. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an.od V do III veka p. prosto deo seksualnosti. Ahilej ho e da svisne od tuge za njim. Hektor me utim u boju ubije Patrokla. niti da joj je ne to suprotno.e. jer Ahilej. tavi e se nekad i potenciralo na tome. . tako da kasnije demokratske promene ne umanjuju njen razvoj... ali se sa sigurno u mo e pretpostaviti da prvobitno ratni ko ustrojstvo Helena. Lezbejstvo po inje da se iri u svim slojevima dru tva tek razvojem srednje klase. Na ovakav stav nailazimo od najranijih vremena. Nisu smatrali da je homoseksualnost odvojena od heteroseksualnosti.n. ali su glavne odlike ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju. pa nadalje. klasi ni . heteroseksualne. koji izi e u Ahilejevoj opremi u boj. Pederastija iz aristokratske klase prelazi u sve slojeve dru tva. od kojeg nije bilo ja eg u celoj argivskoj vojsci. Sve je to bilo samo stvar izbora.

ali je svome izabraniku za njegovo telo i du u pored svoga tela morao dati i poduku. Ina e. Prvi zapis o pederastiji javlja se ak 730. Mo emo pretpostaviti. Bazi ni pederasti ki odnos izme u mu karaca bio je odnos izme u starijeg oveka i mladi a. obrazovnog i muzi kog usavr avanja deteta poverenog staratelju na odgoj odnosno starijem sadrugu vojnom u vojevanju na obuku. Zavisno od toga ko je bio mu ko a ko ensko u vezi nazivali su se erastes . U dvoboju surovo ubije Hektora pa njegovo telo zave e za kola i stane ga vu i ka brodovlju. ali ipak. i to u onom starom smislu moralnog. godine p.n. dok su se miljeni pritom hrabrili da prihvate svoje izabranike. gde je mladi u enik ili povereni. centar pederastije je od ranih vremena bila Lakonija sa glavni gradom Spartom i Pelopones koji je savez na elu sa Spartom obuhvatao. na nju nije uticao ni kasniji razvoj trgova ke klase i borba iste protiv oligarhije za demokratski poredak irom Helade. tavi e to je moglo jo pro iriti. i to nije knji evno delo kako bi se o ekivalo. Trojanci mole za telo svoga najve eg junaka. Oko toga jesu li njih dva bili pederasti su se i u antici lomila koplja. da ako dotad nije bila pro irena. Kao to je i za o ekivati. U po etku helenske istorije. Tako pro irena. starome Prijamu predaje sinovljevo telo. Ta je ljubav pro eta plemenito u i na njoj se nekad ak potencira.da se estoko osveti.e. a onaj drugi poverenik ili pedagog. Tek kad mu bogovi to narede. ali ga Ahilej nikako ne daje. ve grafit koji glasi Krimon ljubavlju greje Simijino srce i on nam svedo i o velikoj ra irenosti pederastije u rana helenska vremena. koji ga sve ano sahrani. obrazovanje i ivotnu mudrost. vuku i ga triput dnevno oko zidina Troje narednih 12 dana. pederastija naro ito cveta me u aristokratijom ratni ki ustrojenih dr ava.miljenik ili ljubljenik i eromenos . To i ostaje kroz ceo pretklasi ni period. podlo ni odnos Patrokla prema Ahileju i intenzitet Ahilejeve osvete jasno upu uju na to.miljeni ili ljubljeni. u ivaju i u osveti. Zanimljivo je pritom ista i da se od miljenika o ekivalo da prvi pri e miljenome i zapo ne ono to je potpuno normalna stvar. Predstava pederastije me u bogovima na jednoj ranohelenskoj vazi. postoji nekolicina takvih grafita od kojih . tada se sigurno pro irila i u sve druge slojeve dru tva. kao sna an odnos me u ratnicima koji ih hrabri na zajedni ku borbu.

glavnome gradu Lezba. Tek razvojem jakih trgova kih veza sa Istokom (gde je biseksualnost ina e bila uobi ajena stvar) i stvaranja bogatog trgova kog sloja do lo je do toga da ene iz tog a sloja osnivaju svoja dru tva i kru oke gde se gajila knji evnost. Atida. "draga moja" i sl. na ostrvu Lezb. to se lezbejstva ti e.je ovaj najstariji. Prva helenska lezbejska pesnikinja .prijateljicama odnosno "mila moja". Zanimljivo je primetiti da ona plamti kako erosom prema enama tako i prema mu karcima. to raspali du u . obrazovanost.helenska i rimska predstava. poverenoj joj na brigu. Sapfa peva: Ti do e i ukrasi ivot moj. gde se javlja prva helenska pesnikinja i prva helenska liri arka Sa(p)fa iji je ve i deo poetskoga opusa pro et ljubavlju prema njenim mnogobrojnim mladim i krasnim u enicama u enskoj koli koju je ona dugi niz godina do kraja svog ivota vodila u Mitileni. sko iv i u more. zbog koga se navodno i ubila. p. tako da politi ka borba za demokratiju ne uti e na njen razvoj.e. Grafiti su kao na in izra avanja naravno i kasnije nastavili da postoje tako da su sa uvani iz sva tri perioda razvoja helenske pederastije. ne mo e se znati u kojem se obimu u najstarija vremena javlja. a u meni Tad usplamsa za tobom udnja. Mogu e je kao i kod pederastije pretpostaviti njen brz prodor u sve slojeve dru tva. Tako e je imala i prekrasnu erku Kleidu ili sa izvesnim bogatim trgovcem sa Androsa ili po nekima sa suvremenim joj pesnikom Alkajem.n. Mika i druge. Andromeda. ne nost i ose ajnost pa lezbejstvo po inje tu da cveta u vrlo velikom obliku. muzika. Centar helenske partenofilije je predivno ostrvo Lezb i cela pokrajina Ajolija i to ostaje do kraja helenske istorije. To su bile: Agalida. i uvena je njena legendarna ljubav prema vozaru Faonu. Me usobno su se zvale najra irenije philai . staranje i obrazovanje. Prvi pomen o tome imamo na prelazu iz VII u VI v. Girina. ali sigurno ne u ve em zbog patrijarhalnog ustrojstva dru tva koje enu stavlja u tradicionalan polo aj supruge i majke. Bazi ni odnos izme u lezbejki bio je paralelan onom izme u pederasta i to je odnos izme u starije gospe koja brine o mla oj. divljenje lepotama prirode.

uveni atinski socijalni i politi ki reformator i zakonodavac. najvi e plamti ljubavlju prema mladim de acima. p. jo godina puno! Ko u te ki obliva znoj. a erotosof atinski Platon priznaje da se se svojoj nebeskoj erotskoj mudrosti nau io od svoje zemljakinje Sapfe. U Kleobula zagledah ja se. imamo samo jednu pesmu posve enu svojoj suvremenici i zemljakinji Sapfi u kojoj se vide i strast i po tovanje. Melanipa. Menona i dr.. lepovratim i divnokosim miljenicima i ljubavnicima. O ljubavi prema enama ni ta ne saznajemo iz odlomaka. kao Doraninu. lirski pesnik Doranin iz Velike Helade. Solon. ja drhtim Sva. od sena u a sam. lirski pesnik iz Jonije. a istovremeno i pesnik lirske i politi ke poezije tako e je bio pederast. p. na grudima ga dr e svojim vasceli divni dan. Solon u svojoj lirici peva: De aci se vole dok su u cvetu mladosti svoje. p.. Girino bila. Tada se po injalo sa nala enjem ljubavnika.. ali i prema enama. po starom dorskom obi aju bio ljubimac. lirski pesnik na Lezbu. Tako Maksim Tirski ne bez razloga upore uje Sapfino lezbejstvo sa Platonovom pederastijom. iz prve polovine VI v. u svojim pesamama slavi mladi e npr. zanosi se lepotom mladih ljudi i slavi ih ili kao pobednike na takmi enjima ili im peva serenade..e. samo trenut Jo i jadna umre u ja bez tebe... onda to ne bi bilo ka njivo.. U njegovo vreme pederastija je toliko bila ra irena u Ateni. liri ar koji ivi u Megari u prvoj polovini VI v. Alkaj. O Agalido! Starim je Helenima bilo jasno kao dan da je Sapfa bila lezbejka. belotenim..e.. iz druge polovine VI v. Teognid.e. Imamo i prve lirske pesnike irom Helade koji pi u o svojim ljubljenim.. Ibik. Bla en da je onaj to se s prekrasnim de akom Igra. koji je pesniku. kao u Odi . ali kada bi ta ista mu ka deca za la u pubertet. Na Kleobulu o i po ivaju mi.e.n. p. na prelazu iz VII u VI v. Bikhida.n. na prelazu iz VII u VI v.n. mekoputim. p. Vazda mi sretna. naro ito sa malim de acima da je jedan od zakona koje je on doneo morao da titi ranu mlade od takvih ljudi i on je glasio da se svaki odrasli mu karac koji se mota po ve bali tima i kolskim dvori tima sa decom pre puberteta ima kazniti smrtnom kaznom. ako se htelo.n.Meni da gori arko od strasti za tobom silne.n. Od njega nam je sa uvan samo jedan pederasti ki fragment: Kleobula arko volim ja. Anakreont.e najve i deo svojih eti kopoliti kih uputstava iz kojih mu se delo sastoji posve uje svome mladom prijatelju Kirnu.

n. pesnikinja iz Arga. na prelazu iz VI u V vek vodi u Argu jednu ensku kolu posve enu Artemidi. Telesila. mu ko se telo predstavlja u svoj svojoj . ali je sigurno da ovek koji sa ovakvim arom peva o mu karcima i njihovoj lepoti ne mo e biti drugo do pederast. Pindar. p.e. uveni helenski liri ar na prelazu iz VI u V vek. pitijskim. i lepe osobine. a Demarata. Ta je kola bila. podigli u Sparti po asne kipove i slavili ih u svojim pesmama.n. Atina je otada nastavila svoj demokratski razvoj i procvetala u jednu od najprimernijih helenskih dr ava.Polikratu gde isti e da ne e opevati najhrabrije junake pod Trojom.e. Nema nijednu direktno pederasti ku pesmu. isteraju. drugog kralja koji je ve bio prodro u grad. pro eta i borbenim duhom tako da 494. jednog od tirana. za razliku od Sapfine. to je rezultiralo njihovim padom sa vlasti. uven je i primer Harmodija i Aristogejtona. nego najlep e lepotane i helenske i trojanske. Naime. sposobnosti. o pobednicima na olimpijskim. nasrtanjima na Harmodija od strane Hiparha. ode u Spartu. a usto i pederastima. Nato Aristogejton ubije Hiparha. dvojice atinskih pederasta koji su u vreme tiranide Hiparha i Hipije bili prekinuti u svojoj ljubavi. pevao je u svojim pesmama o mu koj lepoti. pesnikinja vodi ene na bedeme Arga i one kao nove Amazonke odbiju uz velike rtve napad kralja Kleomena. pa ga je na kraju mu io i ubio. to se u potpunosti uklapalo u njihovu tradiciju. odakle se vrati sa vojskom pa ubije i drugog tiranina Hipiju. nije uspevao. Hiparh. Na skoro svim helenskim vazama. nemejskim i istamskim igrama. koji je poku avao da na sve na ine zadobije Harmodija. p. slavi njihova tela. To se desilo 510. pobegne iz Atine. Spartanci su ovim hrabrim junacima.

Zato se. Aristofan se tako e pominje i u Platonovoj "Gozbi" u kojoj filosofski obja njava svoju pederastiju. a ensko je pak prekriveno velom ili obu eno. ali se ipak na strastvenu vezu sa enom/ mu karcem gledalo kao na ne to posebno u okviru uobi ajenih heteroseksualnih odnosa.. Kada se govorilo o strasnoj ljubavi. Iz pretklasi nog perioda razvoja helenske pederastije ima dosta vaza sa predstavama pederasti kih odnosa. koji u njima opisuje i pederastiju koja se iroko ukorenila u Atini. Slikarstvo i vajarstvo nadahnuto je suvremeno u. zdravu ko u. ali zadnjicu malu. s tom razlikom ode om. Tu naime veli da pederast treba da bude europroktos to zna i razra en ili dobro ra iren. . zanimljivo je pre svega pomenuti da se na helenskim vazama en general nago mu ko telo crta u svoj svojoj lepoti. sinova Pejsistratovih..lepoti. u klasi nom periodu Kao to je ve re eno. ali je sa uvano i nekoliko vaza sa lezbejskim predstavama. ali je glavna odlika ovog perioda da se helenski duh trudi da ih filosofski protuma i i da se stare homoseksualne vrednosti menjaju jer se ista homoseksualnost javlja u ve em obimu. ve naporedo stoji uz odnos izme u vr njaka po dobi jednakih. gde se jasno vidi penetracija. pa su i pederastija i lezbejstvo bili prisutni i u likovnim umetnostima pretklasi noga doba. veliki anus. Tako e ismejava i goreopisani ideal helenske mu ke lepote re ima da jedan fini mladi pederast treba da ima sna ne grudi. U klasi nom periodu helenske istorije Atina zauzima centralno kulturno-politi ko mesto. Na homoseksualnost se u ovome periodu vi e gleda kao na pravu romanti nu ljubav za razliku od one obi ne. Najpoznatiji knji evni stvaralac iz tog doba je pisac komedija Aristofan. dok je ensko obi no pokriveno to se ti e tirana Hiparha i Hipije. heteroseksualne. Kada je re o likovnim umetnostima.. a ne platiti mu odnosno ga umno i obrazovno ne uzdi i. One su slobodne u svome predstavljanju.. iroka ramena. a nausnicu brkovima. a odnos izme u starijeg oveka i mladi a/ ene i devojke nije vi e bazi an. Ima onih na kojima je predstavljen analni koitus starijeg oveka sa mladi em. mi i avi mladi zakora io u pubertet. . to nam govori o favorizaciji odnosa. i mnogi su njeni poznati javni radnici bili pederasti. pederastija i lezbejstvo se u ovom periodu jo vi e ire. no bez da je ogaravio lice bradom. izme u ostalog i Atina digla da pomogne Aristogejtonu koji je u grad do ao sa spartanskim etama. On ak na jednom veli da je najve i greh na svetu spavati sa mladi em i oterati ga posle. to je Hiparh iskori avao svoju tiranidu da pod prisilom i pretnjom smr u podvodi sebi mladi e i u iva u njima. na prelazu iz V u IV vek. Gledaju i suvremene statue nagih mladi a vidi se da je ideal mu ke lepote bio ne ni. a to nam jasno govori da je pederastija u Helena zasigurno uklju ivala u sebe analni koitus. obojica su bili pederasti. za Helene je to bila homoseksualna ljubav. da obori Hipiju.

U pomenutome delu on pripoveda kako je zadivljen Sokratovom mudro u. u ovoj komediji Euripid poku ava da ga obu enog u ensko ruho provu e na sve anost kojoj su samo ene imale pristupa. kao i prihvatanje pasivnosti kao normalnog odnosa ak i u Sparti.n. I on filosofski obja njava pederastiju kod ljudi i njegovim govorom po inje gozba. Mnogi su vode i politi ki i kulturni radnici bili u to vreme isti pederasti ili lezbejke. naravno da su postojala mesta gde se ili li no ili organizovano moglo kupiti mu ko ili ensko mlado telo za istopolno u ivanje i takvih mesta ili javnih ku a je bilo dosta. bilo i privatnih malih seks-teatara u kojima se gledao pederasti ki ili lezbejski seks.n. p. ne ele i da li no tu i svog protivnika Ajshina. Kada je re o prostitutkama. pa stoga ne mo e da bilo koga bilo za ta tu i. Demostenov savremenik. Tako e je mogu e pretpostaviti da. u ovom se razdoblju javlja i ve i broj mu karaca i ena isto homoseksualno orijentisanih. Mi ljenja su podeljenja jer iz Ksenofonta. najve i govornik stare Helade. .travestit koji je poznat istoriji. pisac i govornik uvenih govora protiv Filipa Makedonca. zanimljiv je za na u pri u jer ga je Demosten. I tako je Agaton prvi pederast . iz ovoga se postavlja pitanje da li ga je Sokrat odbio zato to nije bio pederast po ube enju ili nije hteo da prihvati mladi evu ljubav. Ideal mu ke lepote.e. Po to su pederastija i lezbejstvo bili veoma ra ireni. bilo mnogo javnih ku a. iz IV v. Po svome je ube enju bio isti pederast i taj svoj izbor i filosofski obja njava u Platonovoj "Gozbi". neki od njih jesu. Optu io ga je naime da je u ivao u bludu pasivne pederastije i da je tako doveo sebe na nivo prostitutke. kao i njegove enske manire. Timarh Atinjanin. ali mu Sokrat to ne dopusti. kao to je to bio slu aj sa heteroseksualcima. poku ao da ga zavede. nagovorio da ovoga optu i za nevr enje svojih poslani kih du nosti.e. u vreme uspostavljanja demokratskih vladavina irom Helade. sam je bio o enjen. a Ajshin je na to tu io Timarha za prekr aj zakona po kome oni koji ive razbludnim ivotom (hetaireia) ne smeju javno da govore niti da iznose optu be pa parnica bude zaustavljena dok se ne presudi u prvoj. a za ove predstave kupovale su se posebno kovane ulaznice gde je spreda bila iskovana neka poza.n. a Aristofan u svojoj komediji "Tezmoforijazuse" ismejava izve ta enost i meko u njegove poezije. kao npr. postavlja se pitanje da li je u Heladi bilo javnih ku a u kojima se moglo u ivati sa istim polom. Kao to je ve re eno.e. a to se ti e vremena njihovog nastanka. uveni atinski vojskovo a i politi ar. Da. ali gledaju i mnoge suprotne suvremene primere. p. Ovaj je Ajshinov stav vrlo zanimljiv jer se postavlja pitanje da li su pederasti u Atini i sami tako mislili. vidi se da je to prosto bila stvar li nog ose aja i izbora. verovatno su se javile negde u VI v. p. Demosten Atinjanin. a od njih je najpoznatiji bio Atinjanin Alkibijad iz V v. Pausanija to je i opisano u Platonovoj Gozbi. ali je po predanju imao nekolicinu mu kih ljubavnika. Naime. i to naro ito u Atini. a na reversu vrednost ili simbol grada.Pederast je tako e bio i Aristofanov savremenik tragi ar Agaton kod koga se opisana gozba odvijala. ina e vanbra ni sin Periklov. U klasi nom je periodu.

a poneki se put pederastija naziva i sokratovskom ljubavlju to mo e indicirati Sokratovu pederastiju. a pogotovo se u samoj Sparti ne bi sa njim slo ili. muzici. Platon i drugi. Alkibijad. Zapo inju da govore o ljubavi. jedna od zna ajki klasi nog perioda razvoja helenske homoseksualnosti. to o evi ne dopu taju u elji da sa uvaju ednost svojih sinova. po starome obi aju. na ta govornici stanu da iznose argumente da je mu karac iznad ene po svojoj prirodi i da je shodno tome pederasti ka ljubav ljubav izme u jednakih i stoga ona treba da se vr i na na mnogo moralnijem i intelektualnijem planu nego sa enom. posle ve ere opu taju i uz lagano pijuckanje razre enoga vina filosofiraju.e. naro ito ako se zna da su u helenisti kom periodu pisci pederasti svakoga ko je imao bilo kakve veze sa pederastima progla avali pederastom.n. sigurno se zna da je bio pederast i to po delima Gozba i Fedar koje je napisao u slavu pederasti ke ljubavi i po brojnim ljubavnim vezama u mladosti. U svakom slu aju. rekli smo. U Gozbi se veli da je onaj mladi estit koji ne dozvoli odmah svome ljubljeniku da ga osvoji ve polako i s merom. pitanje ostaje otvoreno.Sokratovog u enika koji u enja svoga u itelja nije menjao. plesu i lepome. u ivaju u knji evnosti. Tako e veli da je vrlo lepo i dobro biti ljubavnik. najpoznatijeg u enika Sokratovog. Gozba je jedan divan opis pederasti ke gozbe na kojoj se Grci. a neki od njih kao Alkibijad i Pausanija ak u potpunosti odbacuju ljubav prema eni. Iznose se nadalje mnoga sli na i suprotstavljenja mi ljenja o pederasti koj ljubavi. ina e vojskovo e. Uporediti sa ranohelenskom vazom sa predstavom bogova. Njegovo delo Gozba centralno je delo kada je re o izu avanju helenske pederastije i filosofskog prooshvatanja toga izbora u Heladi. na kojoj je predstavljena gozba helenskih plemi a. p. pa Pausanija veli da je jedan od na ina da se izabraniku doka e ljubav da se prespava no pred pragom svoga izabranika. to je. ne saznajemo da je Sokrat bio pederast. ali da ne treba biti pasivan u vezi jer je to izuzetno nemu ki. pa tako nije nemogu e da se i Sokratovim imenom isto desilo. Za Platona. Ona se odr ava u ku i gorepomenutog glumca Agatona i na nju dolaze svi najpoznatiji Atinjani: Aristofan. iz V v. Freska sa zidova "Grobnice skaka a u vodu". ali . tako da ovaj njegov stav ostaje li an jer nikad nije ni bio generalan. ali se sa tim ne slo e svi govornici. Tu se raspravlja o pederasti koj ljubavi i o tome kako ona treba da se vr i.

e. ali sa zna ajnim promenama . Dosta je est prikaz pederasti ke erekcije i mo e se re i da je to bilo op te mesto helenske pederastije. 33 godine kasnije. Ona se sastojala iz 150 mu kih ljubavni kih parova koji su se ak po vojnome obredu enili. a odatle i neki Platonovi stavovi o svetu ideja ulaze u hri ansku dogmu i postaju njen sastavni deo.dobrom i idejnom i da iz te ljubavi izviru sve ostale nejednake ljubavi. tako da je njihova hrabrost bila legendarna. u bici kod Hajroneje. ipak zaklju uje da ljubav u sebi sadr ava ljubav prema mudrosti. tako da je zaklju ak Gozbe da cilj ovekovog ivota treba da bude ljubav prema idealnoj mudrosti i ivljenju po mudrosti. pederast.n. I u ovom klasi nome periodu razvoja helenske pederastije imamo sa uvanih predstava. Gozba postaje jedan od najzna ajnijih spisa koji hri anstvo uzima iz Antike i konzervira ga kao duhovno korisno. jer se smatralo da e tako vrsto povezani bojovnici ra e umreti nego osramotiti svog ljubavnika. Ovakvih predstava ima naro ito na vazama na kojima su se slikale scene iz atinskih komedija. Aleksandar Veliki. Sa tako koncipiranim zaklju kom. vojne jedinice te kih oru anika koja se osniva u tebi godine 371.Platon na kraju.pre se predstavlja izme u partnera vr njaka po dobi nego izme u starijeg oveka i mladi a i prizor postaje vi e stilizovan prikazuju i samo erekciju star evu iz profila na mladi evu zadnjicu. Kakav je put ideja! Najprovokativniji detalj sa gornje freske. Ba je ta Sveta eta tebanska dovela do kona no prevlasti tebanskog saveza nad spartanskim i irenju tebanske hegemonije nad Heladom. esta je i scena u kojoj ljubavnik u strasti hvata genitalije onog drugog. Odlika slikarstva ovoga perioda je estetska kanonizacija pa tako gorepomenuta scena analnog koitusa postaje kanon. Tako e su sa uvane i nekolike predstave lezbejskih odnosa. p. . Va no je za klasi ni period pomenuti Svetu etu tebansku. lepom. uni ti e ih Filip Makedonac i njegov jo uveniji sin. sla u i se s tim.

e. a delo. .. progla avaju i svakoga ko je imao bile kakve veze sa pederastima ili lezbejkama istima. homoseksualizam e nastaviti da cveta.helenisti kom periodu Kao. pne. pretvoren u magarca. neki od njih vr e iskrivljavanje mita i istorije jer svakoga ko je bilo kad imao bilo kakvu vezu sa homoseksualcima. ak joj ni svoj jezik ne name e kao glavni. koji pi e roman Zlatni magarac. na ta on jadan jedva pobegne dalje. postoje dokazi za Aleksandrov odnos sa mladim evnuhom Bagoasom. Jezik mu je pitak. ali za njihov seksualni odnos dokaza nema. pederastija i lezbejstvo se jo vi e ire kao i ista homoseksualnost. Tako oformljena. Vergilije ka e: Graecia capta ferum victorem cepit . pederastiju i lezbejstvo moramo priznati kao deo helenskog kulturnog nasle a. progla avaju pederastom ili lezbejkom. helenska knji evnost prelazi u svoj aleksandrijski period razvoja i u njemu pisci slobodno pi u o pederastiji i lezbejstvu. osvaja Heladu. Zanimljivo je upitati se za odnos makedonskog dvora prema pederastiji i lezbejstvu. srednji vek i novo doba do dana njih dana. mo e se re i.Helada. kao i svugde u Heladi i okolo nje. Procvatom helenizma i Aleksandrije i Pergama kao kulturnih centara. pobedilac nad Persijom. Homoseksualnost nastavlja dalje u istoriju ire i se sve vi e i vi e. Knji evnost i kultura helenska i dalje nastavoljaju sa postojanjem. ali je ne pokorava kulturno. so no. Najpoznatiji pederast ovoga razdoblja je istovremeno i njegov za etnik. nadvladala je (kulturom) svoga pobednika. pa su tako i pederastija i lezbejstvo brzo pre le u Rim i tamo se ugnjezdile. Rim 146. Ve i mu je deo ivota najbli i prijatelj bio prelepi satnik Hefajstion.. U Rimu gde e se me ukulturalnom razmenom preneti. ak. Tako su se u helenizmu spojile tri homoseksualne struje: makedonska. U ovom periodu se polako ali sigurno gube filosofska tuma enja homoseksualnosti i dolazi do sinkretizma sa nekim isto nim orgijasti kim kultovima. a naro ito je va na jedna scena u kojoj glavni junak.. da ak i neki pisci iskrivljuju istoriju i mit. posle silnih peripetija nabasava na pripadnike jedne pederasti ko-orgijasti ke Izidine sekte koji stanu da obo avaju njegov falus.bila je dosta povezana sa isto nim orgijasti kim kultovima i to je ono to je ona u svom sinkretizmu polako predavala ovim ostalim dvema strujama. pod imenom more Graecorum . a odgovor je da su oni inili sastavni deo tamo njeg ivota. s tim da se po jednoj zna ajki razlikovala od svojih dru benica na evropskom kontinentu . Ono je va no jer opisuje i lezbejstvo i pederastiju.n. helenska i azijska jer je u Aziji homoseksualnost bila odavno uobi ajena pojava.po helenskom obi aju. car tada njeg sveta i svetskoga carstva. p. iako nadvladana. orgijaju i. Najpoznatiji pisac na temu homoseksualnosti i pederastije je Apulej iz II v. ali sad pod pokroviteljstvom Rima i tako nastaje rimski period razvoja helenske knji evnosti za koji to se ti e pisaca isto va i kao i za aleksandrijski. No. u poklasi nom . koji pi e delo Eeji u kojem opisuje vrste mu karaca po karakteru i po lepoti. a to je Aleksandar Veliki. to je gore re eno. sinkretisti ke evroazijske kulture. pre la je u me ukulturalnom razmenom i u Rim i tako pro irena nastavila da postoji kroz oba carstva. Najistaknutiji pisac pederast u to doba je Fanokle iz II v. U tom smislu. najve i osvaja staroga veka i politi ar koji je svojim istorijskim i li nim delanjem sjedinio Evropu i Aziju i doveo do pojave helenizma.

a napisao je knji evno delo u kojem slavi lepotu istoga pola i u ivanje u njoj. me uulturalnom razmenom i irenjem i mnogi naj uveniji i najmo niji rimski carevi. slikaju i istoriju Atike slavi i pederaste koji su povezani svojom vrstom ljubavlju. onaj ko u e u Akademiju ne sme pustiti da u e u crkvu. U njemu. dela i poslanice apostola i vodi borbu protiv njih. a ova borba. Ali.Najpoznatiji istori ar ovoga doba je Plutarh iz I v. hrabro pali brane i svoju grudu. O ito je. kako protiv pederastije i lezbejstva. pa sve do dana njih dana. na Istoku i u Sredozemlju. zatim pod Turcima. kako na dvorovima tako i u narodu. Zabrana jednog vizantijskog cara nije mogla da uti e na bilo kakvo smanjenje obima ovih dru tvenih pojava. jer se smatralo da ne samo da je uprljao svoj um paganstvom ve i svoje telo istopolnim bludom. mi danas ne mo emo sa sigurno u utvrditi ko je u Antici bio homoseksualac osim ako nema direktnog pomena u takvom kontekstu ili. ve predstavlja i in protiv pederastije budu i da Justinijan pre ukidanja donosi zakon po kome se Miljenik i miljeni. koji pi e svoje delo Opis Atike. Tako je i sam Plutarh. arko Veljkovi student III godine klasi nih nauka Beograd Preporu ena literatura: . Hri anstvo me utim. koji pi e svoje uveno delo Uporedni ivotopisi Helena i Rimljana. kao to je ve re eno. uveni pisac pederast toga doba je Pausanija iz II v. dakle. ako je neko pisac. Ta je pojava zna ajna ne samo po tome to predstavlja jedan zlo ina ki akt prema helenskom kulturnom nasle u. Usled procvata helenisti kog vajarstva do nas je do lo i nekoliko statua pederasti kih odnosa iz mitologije npr. a potom. mnogi su vladaoci bili pederasti naro ito od Aleksandra pa nadalje po helenisti kim dvorovima. sledio ovaj manir u pisanju svoga dela. tako i paganstva kulminira 529. tako da u Vizantiji one cvetaju u velikome obimu. Zahvaljuju i ovoj pristrasnoj pojavi. svojom pojavom jasno osu uje pederastiju i lezbejstvo kroz re i. Zevsa koji grabi mladoga i nevinoga Ganimeda i sl. iako nije bio pederast. pederastija i lezbejstvo bile su jo odavno ra irene pojave u Heladi. da su i knji evnost i slikarstvo ovekove avale pederastiju i lezbejstvo svojih savremenika. a ono je zna ajno po tome to se iz injenice ko je sve bio kroz istoriju pederast vidi da je progla avanje svakog istorijski zna ajnog delatnika pederastom bio manir u knji evnosti. godine kada vizantijski car Justinijan zabranjuje Akademiju u Atini.

M.1 . Svojim likovnim i tekstualnim sadr ajem. ove tkanine skre u pa nju javnosti na izvesne doga aje.1989.html http://www. Zagreb: Mozaik knjiga. kulturnih manifestacija. Zagreb: Zora . komemorativne tkanine prete no se upotrebljavaju za izradu ceremonijalne ode e koja se nosi kao uniforma na masovnim skupovima na kojima se gra ani ("narod") susre u sa svojim vo ama i drugim predstavnicima elite na vlasti. Preporu ene web stranice: http://www. 1995. grupa autora. pojave i li nosti kojima se pripisuje izuzetna dru tvena va nost.html Industrijske tkanine sa tampanim motivima iz aktuelnog politi kog. i Cermanovi -Kuzmanovi . ili kao svakodnevna ode a. a njihova proizvodnja i masovna upotreba naj e e su vezane za obele avanje godi njica nezavisnosti i drugih nacionalnih praznika. grupa autora. Re nik gr ke i rimske mitologije. kao i za odr avanje va nih politi kih sastanaka. 1990. 1982. no. Durando. in: Arethusa. grupa autora. 1961. Platon.egyptology.y y y y y y y y uri .edu/halsall/pwh/greekeros.com/GraceEACA/chapter2. poseta stranih dr avnika.zora zapada. Beograd: ZUNS.com/niankhkhnum_khnumhotep/ http://hometown. Drevna Gr ka . Gozba. 1999. Morus. F. 6. 1976. New York. Zagreb: Mladost. nakon sticanja nezavisnosti tokom 1960-tih i 1970-tih godina. Historija seksualnosti. tkanine se i dalje nose kao sve ana. Beograd: Bigz. obezbe uju i da proklamovane poruke jo dugo ostanu vidljive i aktuelne. Women in Atiquity. Beograd: SKZ. Ilustrovana enciklopedija erotike. zna ajan medij vizelne komunikacije u ve ini afri kih dr ava ju no od Sahare.fordham. Zagreb: Mladost.Napred. Srejovi . D. kulturnog i javnog ivota postale su. nacionalnih kampanja i kampanja me unarodnih organizacija. Povjest svjetske knji evnosti (II tom). Istorija helenske knji evnosti. A.aol. U tim prilikama. . 1973. Kad ceremonija pro e.

do hroni arskog registrovanja najraznovrsnijih fenomena svakodnevnog ivota kao to su. opismenjavanje. . na primer. Komemorativne tkanine bave se razli itim temama: od borbe za izgradnju jedinstvene nacije i realizaciju prioriteta dru tvenog razvoja kao to su industrijalizacija. proizvodnja hrane. briga o deci.Proslave dana nezavisnosti u Zairu i Togou. emancipacija ene i sl. razvoj zdravstvenih ustanova. moda mini-suknje ili razvoj afri ke pop muzike po etkom 1970-tih godina.

). "stjuardese" itd). slu e samo kao prikladna pozadina. baklje kao simbol slobode i nezavisnosti. manje ili vi e konvencionalnih simbola (npr. scene iz svakodnevnog dru tvenog ivota. Muzi ki ivot moderne Aftike po etkom 1970-tih godina. floralni motivi (koji. pesnica kao simbol borbe.. stisak dve ruke kao oznaka za prijateljstvo. "vojnika".Tkanina u ast moderne Afrikanke. mape doti nih dr ava. kao i veliki broj raznih drugih. dr avni i partijski simboli (zastave i grbovi).. u nekim slu ajevima. Najve i deo ovih tkanina direktno je posve en politi kim doga ajima i li nostima. dok u drugim simbolizuju prirodna bogatstva i glavne privredne resurse zemlje). . dok su na ostatku tkanine kombinovani drugi detalji. Dominantne likovne motive na njima obi no predstavljaju portreti aktuelnih politi kih vo a. figuralni motivi (koji stereotipizovano reprezentuju nosioce razli itih dru tvenih uloga "radnika". prikazi arhitektonskih i drugih objekata (sa funkcijom metafori kog ozna avanja stvarnih ili projektovanih ekonomskih i privrednih uspeha). "majke".

obi no postoji i tekstualni sadr aj tkanine. iz perspektive po iljaoca. s jedne strane mogu biti jednostavni natpisi koji obja njavaju prikazane slike (imena osoba. kao simbol tehnolo kog napredka i emancipacije ena (stjuardesa). ali isto tako i verbalni iskazi u obliku parola i slogana iji je zadatak da to vi e ograni e polje mogu ih konotacija i spre e proizvoljno. Pored likovnog. Tkanina u ast nacionalne vazduhoplovne kompanije Malija. zemalja ili doga aja kojima je tkanina posve ena.Tkanina posve ena 10godi njici nezavisnosti Zambije sa likom Keneta Kaunde. To. "pogre no" tuma enje poruka. . datumi i sl). odnosno.

Ipak. U ovim slu ajevima udarne motive po pravilu predstavljaju reprodukcije ili stilizovani prikazi remek-dela tradicionalne afri ke umetnosti.Ejadema . "afri ke kulture".predsednik Zaira. Amilkar Kabral .otac i svetlost novog Togoa. biv i predsednik SAD. recimo. " ivela majka Afrika" ili "Crn sam i ponosan". togoanskog predsednika Ejademe ili biv eg zairskog predsednika Mobutua. Pojedini afri ki lideri. poput. na komemorativnim tkaninama esto se mogu sresti i likovi drugih omiljenih politi kih li nosti kao to su bili Amilkar Kabral. Po asno mesto na tkaninama tako e se dodeljuje i stranim dr avnicima prilikom njihovih poseta afri kim zemljama. jedan od legendarnih vo a antikolonijalne revolucije u Africi. pored lokalnih heroja i "o eva nacije".legenda afri kog revolucionarnog pokreta. . ili D on Kenedi. kao da su bili naro ito skloni ovakvom na inu predstavljanja svoga lika (i dela) u javnosti. Pored tkanina koje se eksplicitno bave politi kim temama. ire. veliki deo posve en je reafirmaciji i reanimaciji bogate kulturne ba tine afri kih naroda i poku ajima da se tradicionalna umetnost iskoristi kao jedan od klju nih elemenata u teku im procesima konstruisanja nacionalne i. oja ani parolama i sloganima poput " ivela afri ka umetnost i kultura". Mobutu .

pojava i li nosti. prva internacionalna zvezda afri kog fudbala.Jovan Pavle II i Jovan XXIII. Najzad. Tako se na nekim tkaninama pojavljuju poglavari rimokatoli ke crkve . Tkanina u ast posete pape Jovana Euzebio . ali i mnoge li nosti iz sveta masovne kulture i sporta kakav je bio Euzebio.prva zvezda afri kog . Nije preterano re i da ovakve tkanine predstavljaju svojevrsnu likovnu hroniku svog vremena. ameri ki astronauti Armstrong i Oldrin. deo savremenih komemorativnih tkanina nastao je u ast najrazli itijih doga aja.Tkanine objavljene u ast festivala afri ke kulture.

iroke teritorijalne rasprostranjenosti i velikog broja dru tvenih grupa koje u estvuju u razmeni poruka na ovaj na in.XXIII Africi 1969. Ve ina afri kih vlada. Njihovoj popularnosti i efikasnosti u irenju poruka naro ito je doprinela ma inska izrada i mogu nost br e serijske proizvodnje. Zbog toga je potrebno ista i jo nekoliko va nih momenata u vezi sa njihovim izgledom i na inom upotrebe. nema za cilj samo da obavesti neupu ene posmatra e odakle odre ena osoba poti e. fudbala. u kojem na prvi pogled nije lako uo iti nikakvu "sumnjivu" nameru. Drugim re ima. svesna ogromnog komunikacijskog potencijala komemorativnih tkanina. standardizovani postupak prikazivanja lika vo e preko kontura dr ave. Tamniju stranu masovne uporebe komemorativnih tkanina u procesu javne komunikacije na relaciji vlast/narod predstavlja injenica da su one jedno od privilegovanih polja za monopolizaciju proizvodnje klju nih simbola dru tva i da se njihova informativno-edukativna i propagandno-mobilizacijska funckija vrlo lako mogu svesti na puku politi ku manipulaciju. Zbog obilja tema. Tkanina tampana povodom kampanje za brigu o deci. "gramatikom" i "vokabularom". Na primer. ve i da sugeri e postojanje neraskidivog jedinstva izme u li nosti "svetlog vo e" i nacije. pri tom. Ipak. za sve slu ajeve zajedni ko je slede e: u dru tvima sa visokim procentom nepismenih. komemorativne tkanine predstavljaju odli nu supstituciju za savremene elektronske medije kao to su radio i televizija. Tkanina povodom me unarodne godine ena. ovakvo . u kojima. godine. a njihova masivna upotreba je logi an nastavak nasle enih komunikacijskih obrazaca u novim dru tvenim uslovima. nije lako odrediti sva mogu a zna enja i funkcije komemorativnih tkanina. postoji tradicionalna povezanost tekstila sa dru tvenom akcijom i komunikacijom i u kojima je detaljno elaboriran svojevrstan "jezik tkanina" sa prepoznatljivom i svima razumljivom "sintaksom". obilato ih je koristila u svom edukacionom i propagandnom delovanju.

Ejadema. Treba znati da svaki motiv. bilo ta da predstavlja. u stvari. kada se od tampa na tkanini. atribut Joma Keniata i tradicionalni simbol visokog dostojanstva. to sam ja". Datum u levom gornjem uglu je falsifikat. prikazane su etiri scene koje bi trebalo da ilustruju klju ne doga aje u novijoj istoriji Togoa. po to ozna ava Ejademin dolazak na vlast. Mahalica za teranje muva. pro av i kroz . predsednika Togoa. Ovakva ili sli na itanja pojedinih zna enja mogu na su skoro za svaki element primenjen na komemorativnoj tkanini: zrno kafe ili kokostov orah. posreduju i izme u dru tva pro losti i dru tva budu nosti. ve mu pru a i dodatni legitimitet. a ne sticanje nezavisnosti. deo li ne istorije predsednika.predstavljanje kao da ilustruje poznatu apsolutisti ku devizu: "Dr ava. ima pozicionu simboli ku vrednost."prvi lu ono a". predsednik Togoa . koje uspeva da pomiri isto tako uspe no kao to okolo razgoni muve. Recimo. budu i da evocira avionsku nesre u koju je on "herojski" pre iveo. pored centralnog medaljona sa njegovim portretom. Isto tako est primer politi ke manipulacije predstavlja falsifikovanje istorijskih podataka na komemorativnim tkaninama. a koje su. Olupina aviona u donjem levom uglu tako e ilustruje epizodu vezanu za predsednika li no. ne samo da sugeri e njegovu realno najvi u poziciju u dru tvu (koju je obezbedio kao vo revolucionarnog pokreta i utemeljiva "nacionalne" dr ave). na jednom od primeraka sa likom Ejademe. ostvaruju i kontinuitet bez obzira na sve postoje e razlike.

na ovaj na in spojili lik or a Pompidua i mapa Togoa. Mnogi od simbola koji se pojavljuju na komemorativnim tkaninama su polisemi ni: lik vojnika. Videli smo da se pojedini lideri predstavljaju zajedno sa efovima prijateljskih dr ava. sami ili udru eni sa drugim simbolima. armiju kao sredstvo za monopolizaciju vlasti. na primer. mo e da konotira armiju kao snagu nacije. dobija se jasan simbol prijateljstva me u "narodima".predsednik Kenije. ali. i zna ajnija od simbolike pojma dr ave. Sli an odnos lik vo e uspostavlja i prema ostalim motivima komemorativnih tkanina. zavisi e. Jamo Keniata . od pozicije subjekta i konteksta u kome je simbol upotrebljen. isto tako. Kad se umesto pomenute mape postavi lik generala Ejademe. Simbolika predsedni kog lika bogatija je. kao i s obzirom na svoju sposobnost da zamene neki drugi simbol i preuzmu njegova zna enja. pre svega. veza bi bila besmislena (ili bi izazvala diplomatski skandal). Kad bi se. u odre enom kontekstu mogu biti zna ajniji od rimskog pape. dakle.postupak simbolizacije. Koje e zna enje i kakav do ivljaj simbola prevagnuti. recimo. Hijerarhija simbola uspostavlja se s obzirom na bogatstvo konotacije koje mogu da izazovu. .

da komemorativne tkanine. predstavljaju modele prema kojima se ti odnosi ure uju. Evidentno je. poput jednog drugog simboli kog sistema. .Ejadema i Pompidu . reprezentuju dvostruki odnos prema dru venoj realnosti. S jedne strane. koliko odnos simbola na tkaninama korespondira sa realnim odnosom me u osobama. rituala.tkanina u ast prijateljstva Togoa i Francuske. objektima i idejama u dru tvu. odra avaju postoje e dru vene odnose. s druge. me utim. dok. Pitanje je. ipak. pojavama.

naj e e i deluju povezano: politi ki rituali predstavljaju spolja nji kontekst komunikacije od koga zavisi zna enje simbola na tkaninama.Tkanine tampane u ast regionalnog povezivanja afri kih dr ava. ima primera.. Dokaz za to su delovi ode e koji su skrojeni tako da se lik vo e na e prese en na dvoje. kasnije. Omar Bongo -predsednik Gabona. me utim. naravno. samo puko sredstvo manipulacije. verovatno. ti rezultati ponuditi kao njene autenti ne odluke i izbori. Ne mo e se. prona i prava pitanja za postoje e odgovore). To su. komentari u razna dru tvena zbivanja. ne bi ni postojale. U obredima i drugim vrstama formalizovanog pona anja. Shodno afri koj tradiciji da se. mnogo je lak e odgovoriti na postavljana pitanja (ili. rituali pru aju mogu nost da se rezultati komunikacije ograni enog broja predstavnika (koji se esto delegiraju i "odozgo". predstave kao op te raspolo enje javnosti. kojoj e se. to je skoro isto. Da je druga ije. S druge strane. an Bedel Bokasa. sa jasnije definisanim ciljevima komunikacije i kategorijama u esnika u komunikaciji nego to je to u svakodnevnom ivotu. na ta ukazuje podatak da se pojedine tkanine besplatno dele ili prodaju isklju ivo vladinim slu benicima). komemorativne tkanine. no enjem odre ene ode e na odre eni na in. . okrenut naopako. retki slu ajevi i komunikacija pomo u komemorativnih tkanina mahom prati ustaljeni ablon. u stvari. u svakom trenutku. tvrditi da je svaka komemorativna tkanina sa politi kim sadr ajem obavezno. gde se izra ava i suprotno mi ljenje. ili istaknut na nekom od "bezobraznih" delova tela. Ova dva simboli ka sistema. na svakom mestu i za svaku osobu.

Biblijska pri a o borbi izme u Davida i Golijata predstavljala je omiljenu temu koja se u umetnosti. Preporu ene Web stranice: http://www. ali i politici esto koristila kao primer borbe slabijih protiv silnika i pobede dobrih i pravednih nad Zlom. Glasnik Etnografskog instituta SANU. Kada je 1501. Mikelan elo je u potpunosti ispunio svoj zadatak izvajav i preko pet metara visoku mermernu skulpturu nagog Davida sa savr enim proporcijama mu kog tela.textilemuseum.org http://www. pa i onih koji su stvarali posle njega. 1993. In Praise of Heroes: Contemporary African Commemorative Cloth. na primer. pa je sasvim izvesno da se radi o de njaku. opet. na la svoje mesto ispred zgrade gradske op tine. godine firentinska op tina naru ila od dvadeset estogodi njeg Mikelan ela da izradi lik uvenog starozavetnog heroja. Ona je ubrzo prerasla u patriotski simbol samostalne Firentinske republike i umesto na katedrali. David koga je izradio Mikelan elov uveni prethodnik Donatelo. Newark. dr i ma u desnoj ruci. jedna od najboljih dela renesansnog vajarstva.ca/anthropology/kintitle.dakle kao levaka. Ono to je specifi no za Mikelan elovog Davida je to da on nije prikazan na uobi ajeni na in . a kamenom u desnoj ruci .176. str. Beograd. desnorukog Davida oslikao je Andrea del Kastanjo na jednom paradnom titu. P. XLII. 1983.Predrag ar evi etnolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Spencer. koji znatno ja eg i bolje naoru anog neprijatelja izaziva na dvoboj sa pra kom u ruci. New Jersey.html Za to je Mikelan elov David levoruk? Svakako je svima dobro poznata monumentalna skulptura Davida.. M.. 168 . .kao ve iskazan pobednik sa odse enom Golijatovom glavom u rukama. itav vek posle Mikelan ela. A. Za razliku od ve ine umetnika koji su mu prethodili. Sli no njemu. barokni skulptor anlorenco Bernini oproba e se u istoj temi i Davida. Mikelan elo je svog Davida prikazao sa pra kom u levoj. najpre je elela da on krasi jedan od potpornih stubova gradske katedrale. The Newark Museum.umanitoba. prikazati sa pra kom u desnoj ruci. ar evi . "Savremene memorijalne tkanine Afrike: Komunikacija i manipulacija". ve kao prkosni borac.

. g. Mikelandjelo (1501-04.David. g) Za to je Mikelan elo insistirao da njegov David bude levoruk? Da li zato to je vi e cenio levake od de njaka ili je jednostavno eleo da ovakvom promenom svoju skulpturu izdvoji iz mase sli nih predstava? Odgovor na ovo pitanje mo da mo emo na i u pri i o pra ki. Donatelo (oko 1430-32.) David.

bode a i buzdovana. ta drevna pra ka sastojala se od jednog remena sa le i tem za projektil u vidu pro irenja na sredini. lanenog kanapa. a potom izveo trostruki zamah iznad glave.g.000 p. bio bi odapet. no en centrifugalnom silom. upredenih creva.000 . ili metalnog lanca. projektil. . se e sve do dana njih vremena. na eni su ve na kasnopaleolitskim nalazi tima u Evropi. Ispru anjem slobodne ruke nani anio bi se cilj. Za razliku od pra ke sa drvenom ra vom i gumenim kai evima koju svi poznajemo iz detinjstva.e). namenjeni izbacivanju iz pra ke. a dva sastavljena kraja pra ke dr ala su se u drugoj ruci. Projektil je stavljan u le i te koje je pridr avano jednom rukom.David. zajedno sa kori enjem koplja. Otpu tanjem jednog od krajeva pra ke.n. ija upotreba. Posebno oblikovani komadi kamena.) Praistorijska pu ka David.8. Andrea del Verokio (oko 1480.g. Ovo oru je. na prostorima naseljenim primitivnim zajednicama ljudi. pri vr ene za dve uzice od ko e. Bernini (1623. ili u vidu komada ko e u obliku vre ice. luka. strune. spada u red revolucionarnih promena u tehnologiji naoru anja koje su usledile tokom mezolitskog perioda (12.) Pra ka je verovatno jedno od najstarijih oru ja poznatih oveku.

U borbenim okolnostima. kao i brojnih drugih okolnosti (izgled reljefa. Poznati su primerci zrna od razli itih vrsta kamena. Vremenom. ubita nije od tada njeg luka. ja ina i pravac vetra i sli no). U kasnijim vremenima pra ka je sa uspehom kori ena ak i prilikom borbe sa oklopljenim protivnicima. izba eni iz pra ke. te ine i oblika projektila. Te ki kameni projektili veli ine pesnice. koje su naj e e daleko od idealnih. gde je pra ka bila posebno rasprostranjena.e. Kao projektili za pra ku u po etku su kori eni kameni obluci koje je bilo lako na i u prirodi. od magnetita. te da u isto vreme pove a brzinu i domet. po inju da se proizvode zrna posebne te ine i specifi nog oblika. Kameni. Sasvim je izvesno da se ovo dalekometno oru je. hematita. Domet pra ke u rukama stru njaka za ovu vrstu oru ja i pri idealnim vremenskim uslovima iznosi oko pola kilometra. ekstermiteta ili grudnog ko a. koristi u VII milenijumu p. mo e se pre o ekivati domet od oko 200 m i ne to vi e. kako u Evropi. funda). metalni ili kerami ki projektili (lat. na morskoj ili re noj obali. diorita i drugih tvrdih materijala. mogli su da izazovu ozbiljne frakture kostiju glave. sra unatog da pru a manji otpor vazduhu. i odoma eno u neolitskim zajednicama. to sve zavisi i od veli ine pra ke. olova i bronze.n. tako i na Istoku. a svakako ve eg dometa i preciznosti.Rekonstrukcija pra ke izradjene od upredenog kanapa sa projektilom u le i tu. a samim tim i efikasnost oru ja. . glans) kori eni su kao uobi ajeno streljivo za pra ku (lat. ali i od pe ene zemlje.

Asirski pra ka i. Pojava glinenih projektila za pra ku na poznoneolitskim i eneolitskim nalazi tima u Gr koj (Sesklo). Fenikije. konstatovana su zrna za pra ku od keramike.500 godina p. Gr ka. . ali i na na na em tlu.e).500 godina p. a tako e i na lokalitetu Tepe Gavra (3.e. Asirci su pra ka e koristili u sadejstvu sa drugim strelja kim jedinicama i to pre svega prilikom zauzimanja utvr enih gradova.e. Kerami ka zrna za pra ku kori ena su i na tlu Irana. Tesalija.) na severu Mesopotamije. Egipta i dalje sve do Indije.n. U atalhujuku.) u Iraku. tako e svedo i o rasprostranjenosti ove vrste oru ja na teritoriji Balkana.n.Projektili za pra ku iz mladjeg kamenog doba. nailazimo i na neke od prvih likovnih predstava neolitskih pra ka a. Na velikom broju arheolo kih nalazi ta u Anadoliji otkriveni su projektili od pe ene zemlje. Ga anje projektilima koji su padali u visokom luku bilo je naro ito delotvorno protiv branilaca na te ko dostupnim zidinama utvr enja.n.000 godina p. na tlu dana nje Turske (7. Na lokalitetu Hasuna (4.

ukazuju da se pra ka na gr kom tlu koristi i tokom mikenske epohe. ve ina boraca nosila je ma u desnoj. moglo se koristiti na bilo kojoj vrsti reljefa za napad ili odbranu utvr enih gradova. U takvom ustrojstvu trupa. od arhajske epohe pa nadalje na teritoriji Gr ke dominiralo hoplitsko naoru anje.n. U svome spisu Anabasis on navodi da je u odre enom trenutku morao da te ko naoru anu pe adiju sa Roda upotrebi kao pra ka e. I pored injenice da je upotreba pra ka a u ratnim operacijama postojala u Gr koj i ranije. pored strelaca sa Krita. ve tina ga anja pra kom. Egip ani. posebno ve ti su bili levoruki pra ka i iz plemena Venjaminita. Asirci i drugi orijentalni narodi od kojih je pra ka preneta Grcima. ubita nosti i dometu dugo prednja iti nad ranim oblicima ratnih i lova kih lukova. Va ne podatke o ovom razdoblju istorije razvoja ratne ve tine kod starih Helena daje nam gr ki pisac Ksenofon. U daljem izlaganju. U vojskama antike. morao je svakako imati ovo na umu. Ovo za Ro ane i nije predstavljao veliki problem s obzirom na to da se radilo o njihovom nacionalnom oru ju. . Mikelan elo. Strelja ke i pra ka ke jedinice uvode se na ovim prostorima u ve oj meri verovatno s po etka V veka p. isti autor tvrdi da su njegovi pra ka i sa Roda nadma ili domet i preciznost persijskih strelaca. prisustvo levorukih ratnika dovelo bi do pometnje u borbi i do razbijanja poretka. pro iri e se po celom Sredozemlju. Koristili su je stari Jevreji. Stvaraju i skulpturu Davida. ali ipak su Ro ani Vrlo brzo. Iz ovog razloga levoruki ratnici izdvajani su od ostalih i okupljani u posebne trupe specijalizovane za ga anje iz pra ke. koji izdvaja spretnost stanovnika Roda u kori enju ovim oru jem. uostalom kao i lukom i strelom. Njihova pojava u neposrednoj je vezi sa borbenim iskustvom koga su gr ki ratnici sticali na Bliskom Istoku. Primerci projektila prona eni na Kritu. najamni kih odreda. kao dobar poznavalac biblijskih tema i ratne ve tine.n. Pra ka kao oru je nomada i pastira. To je verovatno i razlog za to je ovog legendarnog pra ka a prikazao sa oru jem u levoj ruci. a tit u levoj ruci. protiv bornih kola i konjice. prisustvo ratnika sa dominantnom levom rukom predstavljalo je poseban problem. koji e se proslaviti i prilikom opsade Sirakuze. najpre kao najamnici. a kasnije i kao protivnici persijske carevine. u vojsci makedonskih kraljeva. pa i kod starih Jevreja.e. U vremenu kada je. u kojoj su upotreba pra ke i sve prednosti lako naoru anih trupa na bojnom polju bili dobro poznati. po etkom III veka p. upotreba pra ke kao oru ja koje e po preciznosti. kori eno protiv zveri koje napadaju stada.e. me u odredima pla enika. Me u Jevrejima. hoplitski polisi uglavnom daju primat tradicionalnim vidovima naoru anja . pa i kasnije. spadala je u domen stranih.ma u i dugom probodnom koplju. I kasnije.Nisu kolosi. Naime. u uobi ajenom zbijenom borbenom poretku. vrlo esto se pominje legendarna ve tina pra ka a sa Roda.

bilo rukom ili iz pra ke. fundatores) su ometali i usporavali protivni ko napredovanje pa i nanosili ozbiljne gubitke neprijatelju. Zasipaju i protivni ke vojnike u napadu ili odbrani ki om projektila. Ahaja. zrna izba ena iz pra ke igrala su tokom antike vrlo ozbljnu ulogu u ratu. Rod). Baleari. esto bez ikakvog naoru anja.e. Iako naizgled naivno i mo da za dana nja shvatanja primitivno oru je. pra ka e stavlja u peti borbeni red. Koriste i tradicije i iskustava vojske klasi ne i helenisti ke epohe. rimski pisac s kraja IV veka n.Gr ka te ko oklopljena pe adija (hopliti) u zbijenom borbenom poretku. kao i Grci. pra ka i (lat. od kojih su neki iznosili i po nekoliko stotina grama. odmah iza lako naoru anih boraca etvrtog reda sastavljenog od strelaca i baca a lakih kopalja. preuzeli sa Orijenta. Vegecije. Rimsko tajno oru je U vojsci Rimskog carstva. Pored drugih vojnih ve tina i ga anje kamenom. predstavljaju i va nu podr ku glavnim vojnim snagama. Mla i i jo neiskusni vojnici nastupali su u istom borbenom redu. Obja njavaju i bojne redove na koje je po ratnom pravilu razvrstavana rimska legija pred bitku. Oni su slu ili kao pripomo pra ka ima i jednostavno bacali kamenje iz ruke. spadalo je u redovnu obuku regruta tokom prvih nekoliko meseci po stupanju u vojnu slu bu. Upotrebu pra ke Rimljani su. anga ovane su uglavnom pomo ne trupe stranih najamnika. . oni su anga ovali za ovu svrhu posebno uve bane auksilijarne jedinice iz krajeva poznatih po preciznosti i ve tini ga anja pra kom (Sirija.

kada bi neprijatelj pre ao u napad. te ko naoru ana pe adija ne sme goniti neprijatelja koji se povla i ili be i. ili u nekim posebnim prilikama tokom rata. zajedno sa strelcima. principii). oni bi mogli dalje da ih gone.). pra ka ki odredi su imali ulogu pomo nih trupa. ponovo izlazili iza redova principa i zajedno. Pretpostavlja se da zbog svoje male te ine (50-200 g) i lomljivosti. Kerami ka zrna za pra ku (lat. ukoliko je to bilo potrebno. Svakako. U svom spisu Galski rat. prilikom uve bavanja ga anja. napominje Vegecije. Pra ka ke jedinice u rimskoj vojsci koristile su uglavnom projektile od keramike i olova. glandes latericiae). naj e e su izra ivana u veli ini koko ijeg jajeta. Mo da su kori eni u lovu na ptice. Tako e. koje su. jer bi time rasturila svoj borbeni poredak. Julije Cezar navodi da su pripadnici plemena Nervija zasipali opsednuti rimski logor u arenim kerami kim zrnima ne bi li zapalili krovove vojni kih koliba pokrivene slamom.e. Ukoliko bi uspeli da potisnu protivnika. dezorganizuju i neprijateljske bojne redove. kopaljanicima i posadama raznih baca kih artiljerijskih ma ina. U tom bi slu aju lako naoru ani pe aci i pripadnici pomo nih trupa. iza vrstih redova dobro oklopljenih i naoru anih legionara prvog reda (lat. U ratnoj taktici Rimljana. .Pra ka i u rimskoj vojsci. Trajanov stub u Rimu (II vek n. Ali. prednost je bila u tome to je svaki vojnik mogao da od gline napravi veliki broj projektila. lako naoru ane trupe izlazile su iza prve borbene linije i izazivale neprijatelja. zajedno sa konjicom gonili neprijatelja. strelaca i pra ka a. preporu uje isti autor. u obrnutom slu aju. a ne to re e i od kamena. koji su preuzimali bitku na sebe. pripremale napad te ke pe adije i konjice. ovi " arka i" bi se povla ili na svoja prvobitna mesta. Za razliku od te ko naoru ane pe adije koja je morala da dr i stabilnu vojnu formaciju. ovi projektili nisu mogli u ratu da predstavljaju smrtonosno oru je.

. Srbija. Posebnom ve tinom. koji su se od detinjstva navikavali na upotrebu pra ke. doprema i nosi ve a koli ina "municije". ali tako e i mogu nost da se uskladi ti. tako i u trupnim zalihama. Flavija. Prema navodu J. kod jevrejskih ustanika. koji je i sam u estvovao u ratu protiv Rimljana. Manji od kamenih ili glinenih projektila. pra ka i su i tokom Judejskog rata rado kori eni prilikom opsada neprijateljskih utvr enja. pra ka i su dejstvovali u saglasnosti sa ostalim baca kim odredima u koje su pored strelaca i baca a lakih kopalja spadala i odeljenja koja su opslu ivala "artiljerijska" oru a velikih baca a: onoguri. tako i iz borbenih razloga. Kao strane pla enike u rimskoj vojsci. Pobesneli slonovi nagnali bi se tada u bekstvo ne razlikuju i sopstvene trupe od protivni kih. anti ki pisac iz I veka n. zabele io je da je pra ka u ve oj meri kori ena i na suparni koj strani. Posebnu prednost imala su olovna zrna za pra ku. Stalnim streljanjem po braniocima utvr enja. tako e. kako iz logisti kih.Anti ki projektil za pra ku iz perioda II-III veka.e. uspani ile bi se pod stalnom paljbom si u nih zrna izba enih iz pra ke. u delu Judejski rat vrlo esto spominje odrede pra ka a koje su Rimljani koristili u borbi protiv jevrejskih pobunjenika. kako kod pojedina nih vojnika. erdap. uniformnost kalibra. pri a dalje Vegecije. On je. olovni primerci su omogu avali ve i domet. oni su predstavljali snage koje su ometale branioce bedema i omogu avale svojim trupama da se pribli e bedemima. ak i te dobro dresirane grdosije koje su nezadr ivo probijale neprijateljske redove. ponekad ga aju i i sa visokih opsadnih tornjeva. Josif Flavije. baliste i katapulti. isticali su se stanovnici Balearskih ostrva. on izdvaja po nacionalnosti pra ka e iz Sirije. Prema opisima koje nam on daje. Ovaj anti ki pisac. On ak prenosi pri u prema kojoj na Balearima majke uskra uju deci svaku hranu sve dok ne pogode metu hicem iz pra ke. smatrao da su pra ka ke jedinice idealne za suprotstavljenje ratnim slonovima. Vegecije izve tava da su pra ka ki odredi pla enika upotrebljavani i u pomorskim bitkama za pripremu iskrcavanja na neprijateljsku obalu ili brod.

mr Miroslav Vujovi asistent na Katedri za klasi nu arheologiju Beograd Preporu ena literatura: y y y Stari Zavet . Reid. preporu uje navikavanje vojnika na ispaljivanje projektila u jednom zamahu. umesto trostrukog zamaha.html . jednostavno po obliku i upotrebi. kopljima i znatno opasnijim pra kama". Tako e. godine kori ene pra ke i to za ubacivanje granata preko bedema opsednutog utvr enja. slo enije oblike naoru anja. pa i kasnije. Pra kom i na arheologe Ovo iskonsko oru je prvih lovaca. na popri tu bitke kod Aljubarote. koji su se proslavili u opsadi Sansera bili su nazivani arquebusses de Sancerre. U vreme kada je vatreno oru je potisnulo upotrebu luka i samostrela. u kojoj je Portugal osigurao samostalnost u odnosu na paniju 1385. da su prilikom borbi oko fa isti kog upori ta Alkasara 1936.bilo koje izdanje. Arms trought the Ages. Preporu ene Web stranice: http://myron. i 1453.Obi no se smatra da je pra ka manje uspe no oru je od luka i strele u takti kim operacijama zato to je pra ka ima trebalo suvi e prostora u borbenom poretku.edu/romeweb/romarmy/ romarmy. u XIX veku francuska arheolo ka ekspedicija bila je kod Suze napadnuta od strane lokalnog stanovni tva sa ". sve do 1572. Josif Flavije. Ovo je verovatno i razlog za to Vegecije. Da bi se izbeglo poga anje bliskih saboraca. Gothenburg. godine hugenotski pra ka i.htm http://wargame.. na udaljenosti od 50-60 m. jedan o evidac je potvrdio da su u rukama domorodaca. pra ka i su postavljani dalje od strelaca i nisu obrazovali zbijene redove. W. pastira i sto ara. pi u i o plemenu Tanala sa Madagaskara. godine. pra ke jednako ubita ne kao i vatreno oru je. 1976. Uprkos su tinskim promenama koje je na bojnom polju donela upotreba baruta i vatrenog naoru anja. Mnogi projektili za pra ku na eni su. postoje i svedo anstva o upotrebi pra ka kih jedinica tokom turskih opsada Kontantinopolja 1396-97. pra ka e se koristiti i dalje. podatke o kori enju pra ka kih odreda u vojskama feudalne Evrope pratimo sve do XVI veka. upotrebu ovog drevnog oru ja esto bele e televizijske reporta e o sukobima izme u palestinskih demonstranata i izraelske vojske. Kuriozitet predstavlja i podatak zabele en iz doba panskog gra anskog rata. pi toljima.shtml http://www. godine. Prema iskazima nekih o evidaca.com/archives/articles/roman. Judejski rat.sjsu. I danas.roman-empire. recimo. Po etkom XX veka. nekvalitetnim pu kama..net/army/army. Tako e. nad ive e mnoge druge.

e. . Tako e je va no znati jo jednu zna ajnu stvar: iz ovog prvog perioda keltskog naseljavanja u Srbiji ne poznajemo naselja. mo e se pretpostaviti da su prvi Kelti koji su se spustili u ove na e krajeve bili mo da ogranak plemena Boja. me ovite kulture koju nazivamo Kulturom Skordiska. ire i se iz prapostojbine u zapadnoj Evropi. sigurne dokaze otkrivamo ve na nekropoli u Pe inama kod Kostolca. Po velikoj sli nosti materijala sa Pe ina i onog sa e kih i slova kih lokaliteta. Seobe keltskih naroda od V do III veka p. naj e e su birali ravni arske terene na obalama velikih reka. koja su napu tanjem brzo propadala.n.Ko su Skordisci Prema onome to danas znamo o kulturnim zbivanjima u drugoj polovini IV veka pre na e ere. Ovo potvr uje ideju da su Kelti u ovom periodu uporno tragali za prostorom koji je bio u skladu sa njihovim na inom ivota. to je ubrzo dovelo do stvaranja jedne sinkretisti ke. preko srednje Evrope spustili i na jug u srpsko Podunavlje. Karaburme i Pe ina u Kostolcu. Prvi pokazatelji njihovog kulturnog prisustva u srpskom Podunavlju zabele eni su na nekropoli u Doroslovu i ostavi metalnih nalaza iz uruga. A kako su bili konjani ki narod. Kelti su se. pa su zbog stalne mobilnosti osnivali privremena naselja. Donjeg Grada u Osijeku. Na obodu Panonske nizije se zadr avaju i sa tog podru ja vr e sna ni uticaj na starosedela ko stanovni tvo. ve potvrde njihovog prisustva otkrivamo samo u grobovima iz Doroslova. Novodo li Kelti u Panoniji susre u domoroda ka panonska plemena Breuke i Amantine. Me utim.

udru uju se sa onim Keltima koji su ostali na ovom prostoru i zajedno sa starosedela kim panonskim plemenima osnivaju zajednicu Skordisaka. izra ivanju oru ja.n. slama. pa i u izradi nakita. kada su politi ki i kulturno bili potpuno asimilovani. kao i ukopane kolibe kupaste i atoraste krovne konstrukcije. na otvorenom. ravnom prostoru u manjim naseobinskim zajednicama.e. tzv. po povratku preostale keltske vojske iz neuspelog pohoda na Delfe.e. Tipi no keltsko utvr eno naselje . Za prethodni period nema nikakvih svedo anstava o na inu gradnje i izgledu njihovih ku a. izradi keramike na grn arskom kolu. Kelti su gradili svoje domove u okviru utvr enih naselja. Njihovo prisustvo na ovom prostoru pratimo sve do sredine I veka na e ere.oppidum Gradili su ve e pravougaone ku e sa krovom na dve vode. odnosno romanizovani.n. kao i van njih. oppiduma. Gde i kako su iveli Prvi tragovi stambenih objekata Skordiska u Podunavlju datiraju iz vremena kraja II i po etka I veka p. pokrivene najverovatnije materijalom iz najbli eg ivotnog okru enja (granje. buseni trave i ko a). .Skordisci predstavljaju zajednicu plemena u kojoj je keltska komponenta imala primat u svim manifestacijama ivota: na inu stanovanja. Vrativ i se u me ure je Save i Dunava. tipa manjih sela. Smatra se da ovaj plemenski savez nastaje nakon 279. godine p.

ali se mo e pretpostaviti da on nije bio preterano velik.Selo Skordiska u srpskom Podunavlju Nadzemni pravougaoni objekti gra eni su uglavnom unutar utvr enih naselja. Ve i broj ovakvih naselja otkriven je prilikom gradnje modernog auto-puta kroz Srem. Nadzemna ku a Skordiska sa krovom na dve vode Ukopane kolibe konstatovane su kako u opidima. a njihovo arheolo ko istra ivanje pomoglo je da se rekonstrui e izgled ovih objekata i organizacija ovih naselja. . tako i u naseljima na otvorenom. po pravilu uz zidove. Broj ovakvih objekata unutar utvrda nije do sada odre en.

a mi znamo da Skordisci nisu bili dr avotvorni. morao je imati centralizovano ustrojstvo. U izvorima su ovi plemenski poglavari poznati kao bazileusi (kraljevi). iako sastavljen od raznorodnih etni kih struktura.knezovima. . u kome je glavnu re vodio vrhovni plemenski poglavar. institucija kralja mo e se uporediti samo u jakoj dr avnoj organizaciji. Me utim.Tip keltskih ukopanih ku a-koliba Dr avna i dru tvena organizacija Skordiska Jak plemenski savez kao to je to bio savez Skordiska. Zato se ovi "bazileusi" mogu zapravo smatrati plemenskim vo ama .

Skordiski druid pod svetim drvetom (hrastom) Svetovna vlast bila je u rukama ovih knezova. tako da je te ko ne to konkretno re i.. ali je nesumnjivo da su njihova mo i zna aj i ovde bili veliki. Kelti donose sa sobom inhumaciju (skeletno sahranjivanje) kao osnovni na in pokopavanja svojih mrtvih. pojavljuje se spaljivanje kao ritualna manifestacija paralelna inhumaciji. Vrlo brzo. Sahranjivanje Po to su stigli u Panoniju. ali duhovna se u keltskom dru tvu nije mogla zamisliti bez ritualnih. Pisani zapisi nisu ostavljeni. religijskih i filozofskih znanja druida . pa je mogu e da su odre ena bo anstva iz porodice boginje Dane po tovana kod svih lanova zajednice..sve tenika. Me utim. savetodavca. pa su. Zato se logi no mo e pretpostaviti da nisu obo avali zajedni ke idole i bogove. Po to su Skordisci bili me avina raznih etni kih grupa. sva domi ljanja u vezi s ovim problemom . na alost. po to je keltska etni ka komponenta u ovom savezu bila superiorna. Ovo se najbolje mo e utvrditi na .hipoteti ka. ve po etkom III veka. ve je svaka etni ka zajednica po tovala svoja bo anstva. ini se da je u ovom smislu nametnula odre eni uticaj. ne zna se ta no uloga druida. filozofa. Religija arolika etni ka struktura Skordiska uslovila je odre enu specifi nost kada je u pitanju i panteon.

u kulturi Skordiska dolazi do odre ene evolucije u razvoju ma a. sa srcolikim ukrasom na kraju kanije. Skordisci vremenom usvajaju u potpunosti spaljivanje kao osnovni na in sahranjivanja. kao i iroko masivno koplje. Kasnije.e. U ostacima sa loma e esto se nalaze i predmeti koji su bili na pokojniku u trenutku spaljivanja. Tako se sada ma produ uje i dosti e du inu do 80 cm. Spaljene ostatke pokojnika stavljaju ili u razli ite tipove posuda (zdele i lonce). u drugoj polovini I veka p.n. Od metala pravili su oru je.Pe inama. koji u na im prostorima ozna ava i arheolo ku kulturu mla eg gvozdenog doba. Ovo je sigurno bila posledica promene doktrine . a oko gomile sa ovim ostacima re aju grobne priloge. ukrasne predmete i novac. Kompletni sadr aj materijalne kulture Kelta. dosti e du inu do 110 cm. prema zna ajnom nalazi tu La Téne u vajcarskoj. Skordiski ratnik Kelti u srpsko Podunavlje donose kratki ma (du ine oko 65 cm) iljatog vrha i sa medaljonom na kraju kanije. Privredni i trgova ki ivot podunavskih Skordiska Predmeti od metala Skordisci su bili vrsni poznavaoci prerade metala. pa u poznom latenu. Vremenom se ma jo produ uje. naziva se latenskom kulturom. ili ih izru uju direktno na zemlju. Sahrane su vr ene u kru nim ili pravougaonim jamama dubine do 50 cm.

Skordisci su koristili i defanzivno oru je . livene i glatke u obliku gusenice. koje imaju dosta iroko vreme upotrebe. sa modelovanom pa ijom glavom. Osim oru ja. ako se nekim slu ajem ma protivnika zaglavi u unutra njosti umba. ve a metalna aplikacija. u kulturi Skordiska prime uje se izuzetna potreba za funkcionalno u. kao i kratki ma . esto ukra enog geometrijskim motivima.e. tj. narukvice. pokazav i u svojoj umetnosti izuzetnu sposobnost prema shematizaciji. zatim bojni no sa kuglom i bojni no sa alkom na kraju rukohvata. Kelti u Podunavlje donose razne vrste nakita . a u sredini se nalazio umbo. Njime je mogao da se nanese neprijatelju udarac. pojavljuje se kratko koplje za bacanje (d ilit). tako da od masivnog i irokog evoluira do tankog i dugog do 50 cm.ratovanja. Tako e se u srednjem latenu pored ma a i koplja javlja i no ve ih dimenzija. Vremenom. tu su i jednostavnije i ane. tako i savremeni motivi i forme. bile su tzv. Pored ofanzivnog oru ja. Tome su bili skloni i Kelti. u kojoj su bili obuhva eni kako tradicionalni. Pored ovih. Ne to mla em tipu fibula pripadaju one sa kuglastim ukrasom na posuvra enoj nozi i lan anim privescima.tit. sa cevastom gvozdenom dr kom. kada Skordisci dolaze u vr i kontakt sa rimskom civilizacijom. koje su li ene ukrasnih detalja. nau nice. rastavne konstrukcije. Postoji itav niz bogato ukra enih fibula sa kuglom na posuvra enoj nozi koje su otkrivene na lokalitetu Pe ine kod Kostolca. Oduvek je ovek eleo da ukrasi svoje telo i da u tom smislu stalno istra uje. kao i one sastavljene od velikih kalotastih lanaka. presvu enog ko om. Ukrasni predmeti omiljeni kod Skordiska Najranije keltske fibule s kraja IV veka pre n. kroz sve faze razvoja ove kulture. koji predstavljaju vrstu materijala podlo nu stalnim promenama i zbog toga je nakit u arheolo kom smislu vrlo dragocen. pojaseve. Na kraju. Skordisci su od metala izra ivali ukrasne predmete. Na kopljima se tako e prime uju odre ene promene.fibule. tako da se pojavljuju razne varijante i anih fibula sastavne konstrukcije. Najstarije keltske narukvice su uplje. nanogvice. pa ak i da mu se oduzme oru je. Funkcija umba je bila veoma zna ajna. . Pravljeni su od vrsto upletenog pru a...

Tako e. I ovi pojasevi su pripadali enskoj no nji. od kojih se naro ito izdvaja kop a tipa Laminci. jer najstariji ovakvi pojasevi poti u iz pozne faze starijeg gvozdenog doba panonskog basena. Ko ni pojasevi su imali razli ito modelovane kop e. Ovi pojasevi su bili deo i ratni ke opreme. . koji u periodu poznog latena do ivljavaju svoj drugi ivot. koji su tako e bili sastavni deo enske no nje. jer je njihova masivna konstrukcija omogu avala bezbedno no enje ma a. posebno treba pomenuti astragalne pojaseve. Me u lan anim pojasevima treba pomenuti one sa du im tordiranim lancima. a bila je omiljena u no nji skordiskih ena.Tipi ni izgled skordiske ene Izuzetnu originalnost Skordisci su pokazali u izradi pojaseva. koja predstavlja izuzetnu simbiozu keltskih i tradicionalnih elemenata.

i predstavlja kopije novca Audelonta.Novac Prva kovanja keltskog novca datiraju s kraja IV i po etka III veka p. Iako je meso sigurno bilo osnov jelovnika Skordiska. ne samo kao plate no sredstvo. Pored ribe. mada su specijalisti kim analizama otkrivene i neke druge vrste. a na reversu (zadnjoj strani) je predstava konja sa uzdignutom desnom nogom. predstavlja monete ve e debljine i na njemu se prime uje sa imanje elemenata sa novca makedonskih vladara Filipa II i Aleksandra Velikog. dok se na reversu nalazi lira. Za ovo postoje i posredni arheolo ki dokazi. Na ovom tipu se prime uju sjedinjeni elementi tetradrahmi Filipa II i Aleksandra. Od itarica. Save. u ishrani je kori eno i povr e tipa so iva i gra ka. Sremski tip predstavlja rezultat prvog organizovanog keltskog kovanja. Kr edinski tip pripada kraju II i po etku I veka.e. kovan u III veku. obi no se nalazi predstava bradate glave sa lovorovim vencem. Tise i Morave. Na aversu je predstavljen monogram Audelonta.e. Isto noslavonski tip pripada drugoj polovini II veka p. falsifikuju). Srpski tip.pegaza. . to zna i da su Kelti vrlo rano prihvatili instituciju novca.n.n. ovi siloviti ratnici hranili su se i drugom vrstom mesa. Tzv.Dunava. Metalni novac koji su kovali Skordisci Za kraj: ta su Skordisci jeli i pili S obzirom na to da su Skordisci svoj ivotni prostor na li u priobalju velikih reka . a tako e se ose a i jak uticaj sa podru ja Transilvanije.e. Razlikujemo nekoliko tipova kovanja ovog novca. prelazni tip sa ima srpski i sremski tip. ispod koga je to ak sa paocima. kao to su divlja i doma e ivotinje. iji su novac Kelti voleli da imitiraju (tj. uglavnom je uzgajana jednoreda p enica. razumljivo je da je sastavni deo njihove ishrane bila riba. a karakteristi an je po predstavama mitskog krilatog konja . nego i kao simbol statusa i presti a. Na aversu (prednjoj strani nov i a).n. koje datira od sredine II pa do prve polovine I veka p. kao to su udice i osti.

a sve zarad poja avanja vatrostalnih svojstava posuda. sitno lomljeni kamen i koljke. U zemlju od koje je pravljeno ovo posu e esto su ubacivane i druge primese kao to su kriljac. Pored ovih. Ove posude. tako otpornim na visoke temperature. . inije. izra ivane su kvalitetne posude na grn arskom kolu zdele.situlastim.jednodelne i dvodelne.Lon arske pe i i keramika Skordiska Hranu su Skordisci spravljali u grubim posudama . sve razli itih oblika i dimenzija. dok je vatra lo ena u lo i tu ispod. Prona ene su dve vrste ovih pe i . Skordisci su pekli u specijalnim lon arskim pe ima koje su imale perforiranu plo u (re etku). a tako pripremljena pe bila je spremna za lo enje. dvouhi pehari i lonci. Iznad pore anih posuda zatvarana je kalota. esto grafitiranim loncima. na koju su re ane posude.

Todorovi . dok hleb ne bi bio ispe en. Gospodari srebra . koje su naravno kori ene u doma instvu. a sastojale su se od lo i ta. Papazoglu.istorija i kultura. 1969. Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Sarajevo: Balkanolo ki institut. Beograd: Balkanolo ki institut SANU. J. Skordisci i starosedeoci. Posle lo enja jake vatre. Beograd . grupa autora. dr Miodrag Sladi upravnik Arheolo ke zbirke Filozofskog fakulteta Beograd Preporu ena literatura: y y y y y grupa autora. F. Preporu ene Web stranice: . 1974. 1984.katalog izlo be. Ljubljana: Narodni muzej. 1990. grupa autora. gar i pepeo bi se sklanjao u stranu i u tako u arenu komoru stavljao se ume eno testo. 1992. KELTOI. a pe se zatvarala.princip pe enja Postojale su i hlebne pe i. Skordisci . zasvedenog kalotom. Beograd: Narodni muzej.Hlebna pe .Novi Sad. Konstruktivno su bile veoma jednostavne.

na velika otkri a rane egejske civilizacije. Peleju sina. nazvao . Kopanje po Homeru Pro lo je vi e od 120 godina otkako je Hajnrih liman poslao svoj uveni telegram gr kom kralju ordu. obi la je munjevito svet. Kasandre.gallica. a njih u ini same da budu plja ka za psine i jo gozba za ptice . Naravno. i divni Ahilej. liman je do tada ve ozbiljno skrenuo pa nju na sebe.com. Kako su rezultati do kojih je tada do ao upu ivali na slavnu Troju. ve predstavlja se anje na istorijski ratni pohod drevnih Grka na maloazijski vetroviti Ilion.rivernet. tono Ahejce u hiljade uvali jada. du e pak mnogih junaka jakih posla Aidu.Prijamovo blago.otkad se ono u sva i razi li bili Atrejev sin. . tako je i riznicu skupocenog nakita koju je tamo otkrio. koje na gozbi ubi e Klitemnestra i njen ljubavnik Egist". Do dana njih dana. junacima vo a. neosporno je da je ovaj entuzijasta mnogo u inio. Troju. sam spomen limanovog imena ra a asocijaciju.co. boginjo pevaj. kao svojevrsna senzacija. u kome mu saop tava: "S velikim zadovoljstvom objavljujem Va oj Visosti da sam otkrio grobnice koje su prema Pausaniji grobovi Agamemnona.au/manxman/Celts/history.htm http://member. Zaista. Evrimedona i njihovih pratilaca. tj. jer je nekoliko godina pre iskopavanja u Mikeni vodio veliku istra iva ku kampanju praistorijske citadele na brdu Hisarlik u Turskoj.http://www... Ahileja. ne samo me u stru njacima. zlosre ni.uk/celts/contents. time to je dokazao da Homerov slavni ep Ilijada ne opisuje mitske i izma tane doga aje.i tako se Divova volja vr ila . vest da je ovaj ve tada popularni avanturista i istra iva otkrio grobnicu slavnog mikenskog kralja i Atrejevog sina.htm Gnjev mi.

Slika 1 . danas predstavljaju nepresu ni izvor znanja i kulturnu riznicu evropske civilizacije (slika 1). lepotu Atine. pripisani Homeru. . Retki sa uvani spisi opisivali su slavu i mo gr ke klasi ne civilizacije. Korinta i Tebe. itavo XIX stole e bilo je u Evropi u znaku romanti arskog zanosa ranom anti kom istorijom. kao i vojni ku mo i strogost Sparte.Mapa anti kog sveta. Najslavniji epovi Ilijada i Odiseja.

prikazan na jednoj graviri iz 1877. Slika 3 . ubrzo je u severoisto nom delu Peloponeza.Slika 2 . Re en da otkrije grobove slavnih gr kih heroja.Krug grobnica A u Mikeni. u srcu Argolide uo io mo no sagra enu citadelu. godine. izvr io je test-iskopavanja 1874. i 1873. zajedno sa podgra em. godine istra ivao Troju i time. u potrazi za Mikenom. pola godine nakon to je liman zavr io svoja iskopavanja. te je dve godine kasnije organizovao etvoromese nu kampanju. Kako je imao ozbiljno poverenje u Pausanijin geografski opis. koja je odgovarala ovoj ideji. brojne terakote i jednu grobnicu. Po to je u kampanji izme u 1871. uz obimne radove i saradnju sa Gr kim arheolo kim dru tvom.Idealna rekonstrukcija akropolja u Mikeni. prema sopstvenim re ima "otvorio nov svet arheologiji". liman je svoje interesovanje okrenuo ka gr kom kopnu. Ovo ga je uverilo da se nalazi na pravom mestu. . godine unutar zidina i ubrzo otkrio ostatke gra evina.

gr ki arheolozi su van zidina citadele otkrili jo jednu ovakvu konstrukciju."Kraljevski" krug grobnica A u Mikeni. godine.Kopaju i unutar zidina. tik uz danas uvenu Lavlju kapiju. nai ao je na mo nu prstenastu konstrukciju. koje su danas poznate kao krug grobnica A (kasnijim iskopavanjima 1951-1952. razli itih ukrasa i drugih predmeta. . liman je otkrio ostatke ukupno 19 razli itih individua . Slika 4 . neposredno nakon konzervacije. koja je ozna ena kao krug grobnica B) (slike 2. Odmah je jasno bilo da se radi o sakralnom mestu. nakita. pa je upravo tu liman i nastavio intenzivna iskopavanja. Posebnu karakteristiku. 3 i 4). Svaka od grobnica sadr avala je niz izuzetno vrednih i skupocenih predmeta: oru ja. Bila je pre nika od skoro 30 m i gusto oivi ena uspravljenim plo ama od tesanog kamena. inile su pogrebne maske koje su prekrivale lica pokojnika. fotografisan ranih ezdesetih godina.elite bronzanodopskog mikenskog dru tva. Tako je otkrio ukupno 6 aht-grobnica. to je ove grobnice i u inilo uvenim.

svi grobovi koje je liman otkrio u Mikeni.spljo teno. mada sa izvesnom i vrlo karakteristi nom stilizacijom detalja. dve zaobljene i okrugle. Stoga se i uvena maska danas isklju ivo pod navodnicima odre uje kao "Agamemnonova". Od pet koje je otkrio liman. a preostale tri .e. i 1150.Maske su bile izra ene od zlata i elektruma (anti ka legura zlata i srebra). Dakle. a u donjem dve spljo tene i Me utim. istoriografska istra ivanja pokazala su da uveni desetogodi nji Trojanski rat. u vidu irokog trougla (slike 5 i 6). Slika 6 .uvena "Agamemnonova maska". godine u aht-grobnicama kruga A.me u njima i "Agamemnonova maska" . Nasuprot toj injenici. ako zaista i predstavlja realne istorijske doga aje iz daleke pro losti. mo e vremenski da se opredeli negde izme u 1250. Datovanje po Homeru Izuzetno otkri e kne evskih grobnica u Mikeni od samog po etka uverilo je Hajnriha limana da je "ugledao Agamemnonovo lice". ratnicima i prona ene 1876. dve su nagla eno reljefno (zaokrugljeno) modelovane. godine pre n. U gornjem redu vide se Homer slikovito opisao u svom epu. pripadaju znatno ranijem vremenu i Agamemnonovim precima. sva kasnija arheolo ka i trouglaste forme. za njega nije bilo sumnje da se radi o Slika 5 . u tehnici iskucanog lima. njihovim voljenim suprugama koje je unutar mikenskog akropolja. vrhunsko delo mikenske .etiri posmrtne maske od zlata i elektruma legendarnim li nostima. Sve one prili no realno prikazuju izgled lica pokojnika.

sasvim je neosporno da je on u ao u istoriju arheologije kao jedan od najva nijih istra iva a u pro lom (tj. a polemiku je zapo eo u uglednom svetskom asopisu ARCHAEOLOGY (broj za juli/avgust 1999.e. on ga nedvosmisleno i direktno optu uje da je u novembru 1876. ljudski skeleti. Me utim. o emu e biti re i kasnije. koji je svoja istra ivanja sam finansirao. ovu dilemu su zvani no postavili u Americi Dejvid A. Me utim. Koldera III. pre toga. Ovaj nau nik skoro ve 30 godina prou ava ivot i rad H. niko od istori ara ili arheologa nije mu uzimao kao veliki greh oma ke u datovanju svojih nalaza. kako ih iznosi profesor Kolder. veoma smelu (skoro drsku) tvrdnju. godine naru io u Atini kod jednog zlatara da mu ovaj napravi "Agamemnonovu" masku. On nagla ava "da je liman bio genije da oko svog imena stvori mit". poslednjih nekoliko godina pojavila se nau na sumnja u verodostojnost nekih od njegovih naj uvenijih nalaza.e. tako da ove slojeve grada nije prepoznao kao Prijamovu Troju.spektakularno "otkrio"! Za ovu. da bi je dva dana kasnije . a u Evropi Olivije Mason u lanku Nova istra ivanja o Hajnrihu limanu (Masson 1997). danas je VIIa.Ni ta bolje liman nije pro ao ni sa "vetrovitim Ilionom". a na prvom mestu . ta to tvrdi Kolder u svom najnovijem lanku? Nakon pa ljivog prou avanja mnogih dokumenata iz ivota i arheolo kog rada limana. Tako. umetnosti XVI veka pre n. uskoro pretpro lom) veku. krajnje je nekriti no prihva eno od istori ara nauke. Dobro je poznato da je Hajnrih liman bio arheolog-amater. Iako Opse na reviziona iskopavanja na Hisarliku tokom XX se verovalo da je jedini limanov stole a pokazala su da se radi u mo nom utvr enom gradu. Polemika kulminira objavljivanjem teksta Viljema M. a potom je u tajnosti zakopao u grobnicu V u Mikeni. profesora klasi nih nauka na univerzitetu u Urbani. gradu u ameri koj dr avi Ilinois. Me utim. liman je tokom iskopavanja o ekivao mnogo spektakularnije nalaze. sasvim odgovaraju vremenu kraja XIII i po etka XII otvorena nova dilema: da li je nju veka pre n. "greh" to to je pripisao ovaj koji je u najmanje devet slojeva obnavljan i popravljan. Trejl u knjizi liman od Troje: blago i prevara (Traill 1995). Ono sve to se o njemu zna.ampanju. Pre njega."Agamemnonove maske"! Trgovanje istorijom ili ideologijom? U poslednjih nekoliko meseci u nau noj arheolo koj javnosti pokrenuta je ozbiljna rasprava oko autenti nosti poznate maske iz grobnice V u Mikeni. kamena katapultirana ulad. zanimljivo je saznati detalje iz limanove karijere. limana. prema re ima arheologa Manfreda Korfmana "svedo e o izgubljenom ratu". Ali. koji svi. Koliko je liman bio sklon izmi ljanju i preterivanju. jer se prethodno veoma obogatio kao trgovac. Kolder ilustruje nekolikim la nim pri ama i stereotipima: y y da je jo kao osmogodi nji de ak odlu io da jednoga dana iskopava Troju da je njegova ena Sofija bila entuzijasta i veliki ljubitelj arheologije . predmet bar 300 godina mla em Ispostavilo se da arheolo ki slojevi ozna eni kao Troja VI i mikenskom kralju. godine). isklju ivo na osnovu autobiografije. Kona no. ba u ovim slojevima identifikovani liman poturio kao falsifikat? su brojni tragovi krupnih o te enja. Kolder taksativno iznosi devet argumenata.

itd. 3.S.Zapanjuje nas ve tina drevnih mikenskih zlatara. liman je ina e bio sklon da pravi duplikate i falsifikate svojih nalaza. limana je nazivao schwindel und fuscher (prevarant i fu er . Prvo. godine u Beloj Ku i u Va ingtonu li no primio u posetu tada nji predsednik SAD Milard Filmor da je tokom katastrofalnog po ara koji je izbio u San Francisku iste godine herojski spasao nekoliko desetina ljudi iz zapaljenih zgrada da je u Kaliforniji 4. da bi je 30. godine. injenica je da je liman do tada u grobnicama I-IV vec otkrio autenti ne maske. Pored ostalih detalja. Potpuno ista stvar dogodila se i nekoliko godina ranije. decembra 1876. tj. intrigantni su podaci u vezi sa uslovima i vremenom otkri a "Agamemnonove maske". pojedinosti u vezi sa spektakularnim otkri ima u Troji i Mikeni. karakteristi na je upadljiva stilska razlika u izgledu i izradi izmedu "Agamemnonove" i preostalih posmrtnih maski. A drugi veliki nau nik tog vremena. brada i brkovi sasvim osobeni na spornom nalazu. da bi nakon samo tri dana. tajno ga je odneo u Gr ku. A. novembra liman privremeno prekinuo radove i otputovao u Atinu. on je poku ao je da napravi falsifikate u Parizu. ali kada se sklopi "mozaik" . da bi ih kasnije . jula 1850. novembra. avgusta. godine primio ameri ko dr avljanstvo da je jednom u dvori tu svoje kuce u Atini otkrio drevni gr ki natpis. a maska je otkrivena 30. stru njaka Instituta za primenjenu umetnost Njujor kog univerziteta..'prona ao' (!). Kolder ide i dalje. Kolder se pita: da li je u oba slu aja liman zaklju io da je otkrio najvrednije predmete te da nema vi e razloga da se kopa. da bi njih "podmetnuo" Turcima! Tre e. Tako. dobar broj nau nika.prim. Kako je rodak njegove ene Sofije bio poznati zlatar i dobar majstor. u i. najsumnjivija je slede a opaska: ".. Kolder sumnja da je upravo tada liman oti ao kod njega i naru io da mu ovaj napravi masku. a nakon energicnog zahteva turskih vlasti da sve to vrati. U originalnom dnevniku iskopavanja prona ao je zapis koji se odnosi na otkri e i prvi limanov opis maske. Sve ovo navelo je Koldera da temeljito proveri i limanovu arheolo ku karijeru. autora). kada je u Troji otkrio "Prijamovo blago". 26. da su obrve.. i 27. liman zauvek napustio istra ivanje Mikene."otkrio ono to je i sakrio"? I to nije sve.. da bi bio dovoljno uverljiv. koji su bili u stanju da modeluju portret mu karca u masivnoj zlatnoj plo i. imao bi dovoljno vremena po povratku za zakopavanje maske. ili je jednostavno . verovao je da se on ne bi libio da zakopa predmete." Da li je to liman hteo da uprepredi mogu u sumnju u arhai nost predmeta? . ve to poput bilo kog dana njeg zlatara. te je na osnovu njih mogao imati sasvim jasnu predstavu kako taj "naru eni" predmet treba da izgleda. savremenika limanovih iskopavanja u Gr koj. komentari u i limanovu karijeru. Istra iva ka kampanja u Mikeni po ela je 7. Ernst Kurtius. On ka e da svaka od injenica do kojih je do ao mo da i ne govori ubedljivo sama za sebe.stvar postaje jasna. koji je rukovodio arheolo kim iskopavanjima u Olimpiji. Medutim. Kada je otkrio u Troji "Prijamovo blago".y y y y da ga je 1851. cini no je primetio da "onaj ko sakrije taj e i prona i". Bilo kako bilo. To ilustruje zapa anjem Gintera Kepkea. Zabele eno je da je neposredno pred pronalazak maske. Marej. Dalje. novembra "otkrio".

kada se ne bi znalo da bi na tolikoj dubini sasvim sigurno nai ao na vodu! Dejvid Trejl ak ide dotle. tj. ve predmete koje je liman sistematski otkupljivao po itavoj Turskoj. da tvrdi da neprocenjiva kolekcija "Prijamovog blaga" iz Troje zapravo ne predstavlja jedinstvenu zbirku iz jedne riznice. raspravlja o jakim limanovim motivima da na ini ovakvu prevaru. kakvu je morao posedovati slavom oven ani Agamemnon. po emu se to "Agamemnonova" maska razlikuje od drugih sli nih otkrivenih u Mikeni. imao ve obi aj da progla ava otkri ima predmete koje je zapravo pribavio ili otkupio na sasvim drugom mestu. Na kraju.On je. Mo da bi mu se moglo i poverovati. Takav slu aj je bio i sa njegovim "otkri em" Kleopatrine biste u Aleksandriji 1888. a koje su bez sumnje originali? To veoma detaljno obja njava Trejl u istom broju asopisa ARCHAEOLOGY (slika 7): . nijedna od njih nije bila dovoljno "ubedljiva". nije imala sasvim o igledne odlike kraljevske otmenosti. Iako je imao ve 4 otkrivene zlatne maske. godine: tvrdio je da ju je iskopao u sondi na dubini od preko 8 m. Glavni je mogla da bude neuta iva elja da kruni e iskopavanje senzacionalnim otkri em. pored toga. poput sudskog istra itelja. Kolder. Me utim.

pastiche . Radi se o originalnim predmetima. oko ovog detalja postoje i ozbiljne polemike . kona no .da li je ovo i jedinstvena takva predstava u mikenskoj umetnosti 5. istori ar umetnosti sa Bostonskog univerziteta i renomirani stru njak za minojsku i mikensku primenjenu umetnost. me utim.Uo ljive razlike izme u Agamemnonove i drugih mikenskih maski: 1) zasebno oblikovanje obrva. Poslednja upadljiva osobenost mo da bi bila i najja i argument za tvrdnju da se radi o falsifikatu. Ono to se uo ava kada se pa ljivije pogleda oblik brkova jeste da su originalno brkovi bili modelovani nadole.Slika 7 . 2) "dupli" kapci. koja je otkrivena pola veka kasnije u grobnici ?. koji su iz razli itih razloga naknadno bili preradivani ili dora ivani. bademaste o i su jasno oivi ene jo jednom. kako je to pravilno uo io Ginter Kepke. da bi " pic" nagore kod svakog brka bio . Prema op tim crtama. Dakle. 3) u i razdvojene od lica. 5) picasti.D. Lapatin misli da je verovatno liman nosio originalni predmet na doradu kod zlatara u Atinu. On je. . o i su na "Agamemnonovoj" masci plasti no modelovane. sa poluzatvorenim kapcima. autora).prim. 4) trouglasta bradica ispod usta. jedno zanimljivo mi ljenje daje K.oblik brkova. vidi se da "Agamemnonova" ima u dva luka jasno razdvojene i reljefno predstavljene 2. kako ka e.naknadno pridodat! Me utim.S. kada se uporedi na in na koji su modelovane obrve. samo na "Agamemnonovoj" masci postoji predstava trouglaste uske bradice tik ispod donje usne. u okviru kruga grobnica B (izvan citadele): 1. sasvim osobena jeste predstava bri no negovanih i nagore za iljenih krajeva 'imperijalnih' brkova na "Agamemnonovoj" masci. u i su isklju ivo na "Agamemnonovoj" masci modelovane zasebno. Lapatin. ali i sa onim to se u istoriji umetnosti naziva pasti (fr. na gore okrenuti brkovi. potpuno razdvojene od lica 4. "Agamemnonova" maska ima sli nosti sa 2 spljo tene maske . tokom karijere imao dosta prilike da se susretne sa falsifikatima drevnih predmeta. "duplom" predstavom kapaka 3.jedne koju je liman otkrio u grobnici 4 u krugu grobnica A i druge.

Ona u potpunosti odbacuje tvrdnje Koldera i Trejla. I stvarno. ba kao i Trejl.Predstava lica na "Agamemnonovoj" masci u pore enju sa portretom nema kog kajzera Vilhelma I Epilog: trgovanje kulturnom politikom? Naravno. smatraju i ih nenau nim i proizvoljnim konstrukcijama. on je bio prisutan i tokom iskopavanja grobnice 5 i otkrivanja "Agamemnonove" maske.ritonu iz kruga grobnica A (slika 9): . Demakopulu opovrgava tvrdnje Trejla da su stilske karakteristike maske dokaz da se verovatno radi o falsifikatu.Ako bi itava ova konstrukcija bila ta na. nalik na Bizmarka ili kajzera Vilhelma I. ona prili no ubedljivo dokazuje da nije istina da je oblik bradice ispod usana sasvim jedinstven u mikenskoj umetnosti: poziva se na stilski vrlo sli no modelovanu 'bradicu' na predstavi glave lavice . sve vreme bio prisutan gr ki supervizor Panajotis Stamatakis. ona navodi injenicu da je tokom limanovih iskopavanja u Mikeni 1876. Prema njegovim izve tajima. za to je trebalo da "Agamemnon" izgleda ba tako? Kolder. Na primer. im se itava ova pri a pojavila u nau noj javnosti. koje je bilo pod kontrolom Gr kog arheolo kog dru tva. Kao osnovni argument. godine. kada se uporede likovi "Agamemnona" i Vilhelma I . usledile su i reakcije. Tako e. tj. arheolog Kati Demakopulu. vladaju i stereotip o nobl izgledu predstavljao je kombinaciju Vinkelmanove predstave o duga kom i tankom nosu i pruskog 'kraljevskog' koncepta.op ta sli nost je veoma upadljiva! (slika 8): Slika 8 . ovo obja njava limanovom slavoljubivom prirodom: u vreme kada je on iveo. Jednu od najsna nijih daje doskora nja direktorka Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini.

ta bi se desilo sa hiljadama stranica ispisanim o ovom predmetu.. koja se tu uva kao dragulj nacionalnog kulturnog blaga Gr ke. 54-79 Bloedow. s ciljem da se utvrdi njena autenti nost. Ali. ja se nadam da je u pitanju falsifikat. boginjo pevaj. objavljen u pretposlednjem broju presti ne NACIONALNE GEOGRAFIJE. D. Echoes of the Heroic Age (Ancient Greece Part I). Da li e u istoriji ove nauke biti zabele en i kao najve a varalica? Uostalom. 147-165 . 1989. koji je za ne to vi e od jednog stole a bukvalno postao sinonim za ranu istoriju evropske civilizacije? injenica je da i opse ni tekst o istoriji i arheologiji drevnog gr kog sveta. C. s obzirom da i sam priznaje da nije kvalifikovan da ocenjuje arheolo ke podatke. Ba stoga to sam ja veliki limanov po tovalac i to sam proveo mnogo vremena proucavaju i njegov ivot. veoma uznemirava. da li je to jedina pozadina ove zaista uzbudljive rasprave? Sama pomisao da je limanu moglo pasti na pamet da organizuje i sprovede mo da najve u prevaru u istoriji arheologije. liman je bio najve i sre kovi me u arheolozima sve do Hauarda Kartera. No. ponudi na dodatnu ekspertizu. ostaje neosporno da je Hajnrih liman s pravom stekao reputaciju velikog vizionara i najintrigantnijeg arheologa XIX veka. "zaista trebalo da tako ozbiljno pitanje ostavi u ruke specijalista".. onda je on genije koji je obmanuo vode e arheologe i istori are sveta vi e od jednog veka. U svakom slu aju.' Gnjev mi. ak zaklju uje da bi Kolder. kojima zaklju uje svoje razmi ljanje o njemu: 'Ako je maska original. S. ne bi li se na osnovu prisustva/odsustva estica mineralizacije utvrdilo da li se zaista radi o originalu ili modernom falsifikatu... Posuda je prona ena u krugu grobnica A u Mikeni i predstavlja ubedljivu analogiju sa "Agamemnonovom" maskom.Detalj "bradice" na zlatnom ritonu u obliku glave lavice. Echos du Monde Classique/Classical Views 33: 8. takode implicira da 'neki stru njaci sumnjaju u poreklo "Agamemnonove" maske' (Alexander 1999:69). Noyes-Roberts. National Geographic.Eminentni strucnjak iz Nacionalnog arheolo kog muzeja u Atini na kraju odlu no odbija mogucnost da se "Agamemnonova" maska. A ta su to Kolder i Trejl na kraju predlo ili? Pa. ubedljivo zvu e re i Viljema Koldera. Alexander. Vol 196. E. and Smulders.F. 6. da se maska podvrgne mikroskopskom ispitivanju. Ali ako je falsifikat. Schliemann at Mycenae. Andrej Starovi arheolog Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura: y y Slika 9 . Ako bi se to ispostavilo kao ta no. 1999. Mnogo je bolje biti genijalac nego samo sre kovi .

Is the Mask a Hoax? Archaeology (July / August). 1999. U me uvremenu su neki drugi objekti postali interesantni. 1999. 1986. 58-59 Masson.M. K. S.A. Ova dva velika Jupiterova. Evropa ima ledenu koru ispod koje je. mo da i mnogo vi e od toga.nationalgeographic. ima atmosferu gu u od Zemljine i ne bi bilo preveliko udo da u njoj ima i amino-kiselina. K. The Case for Authenticity.y y y y y y y y y y Calder. a da mi to nismo u stanju da otkrijemo.archaeology. Me utim. Archaeology (July / August). Sonda. 1999. Myth. 1997. Mycenae. How About A Pastiche? Archaeology (July / August). izgleda. Scandal. Valja tra iti dalje. W. mo da. mnogo be ivotnija nego to smo pre stotinak godina o ekivali. kosmi ki brodovi i dalje kre u put Marsa. okean.A. Detroit: Wayne State University Demakopoulou. 133-147 Schliemann. Archaeology (July / August). Crvena planeta je. NASA planira da 2003. nema. 1996. New York: Arno Press Traill. III. koja je ve par godina na putu ka Saturnu. najve i satelit u Sun evom sistemu. ini se. 51-53. godine po alje sondu "Orbiter" put Evrope.). 1999. D.M. Ustvari. Behind the Mask of Agamemnon. na alost. New York: St.S. Valja zaviriti ta je ispod njenog leda. III and Traill. (eds. D. D. Revue des Études Grecques 78. Review of Books. za svoj krajnji cilj ima bliski susret sa Titanom. sa ekajmo jo koju godinu. imaju mnogo vi e sli nosti sa Zemljom nego Mars. Za to je odgovoran Persival Lovel. Dakle. nas najvi e brine mogu nost da tamo i dalje ima nekakvog ivota.org http://www. 55-56 Turner. Sonde koje su se poslednjih tridesetak godina spu tale na njeno tlo. ali ga sada.D. 1995.P. 1999. 235-237 Preporu ene Web stranice: http://www. (and) Epilogue. . W. Ono to je Lovel bio u stanju da vidi. Martin's Press Traill. Evropa? Ili. Insistent Questions. 1976. Nije isklju eno da je na Crvenoj Planeti nekada bilo teku e vode. Titan. Not A Forgery. Jo uvek nismo potro ili sve kandidate za "habitabilne" objekte u Sun evom sistemu. a jo manje sa navodnjavanjem. Archaeology (July / August). Recherches récentes sur Heinrich Schliemann. nedvosmisleno ukazuju da je Mars pust ak i u pore enju sa Saharom.M. Na Marsu je mo da nekada bilo ivota. godine. kako je to Lovelu jednom prilikom palo na pamet da naglas pomisli. odnosno Saturnova satelita. 53-55 Calder. and History. 59 Lapatin.A.com/ngm/9912 Traganje za ivotom van Zemlje Termin "Marsovi kanali" je pu ten u promet krajem XIX veka. To bi trebalo da se ostvari 2004. Titan. ali danas znamo da to sa kanalima nema nikakve veze. 57-58 Harrington. Mo da i ne ega vi e. Journal of Hellenic Studies 116. Schliemann of Troy: Treasure and Deceit. "Kazini". H. D. O. zaista li i na mre u kanala.

Zna ajno prisustvo kiseonika u spektru planete je dobar pokazatelj da na njoj. Dakle. Pa gde su onda? Za razliku od potrage za vanzemaljskim ivotom. trebalo da bude krajnje normalna stvar. ta je stvarno na slici. jo uvek niko ne zna. U pitanju je sistem velikih teleskopa koji bi bio postavljen u Zemljinoj orbiti. Istina. verovatno. Traganje za vanzemaljskim civilizacijama Fermijev paradoks: Gde su svi? Ljudi bi mogli da kolonizuju itavu na u galaksiju za manje-vi e milion godina. Pretpostavljamo da bismo uz pomo njega bili u mogu nosti da na rastojanju od par desetina svetlosnih godina razaznamo planetu veli ine Zemlje. ili je to privilegija na eg Sunca. Nekoliko zemalja bi trebalo da u estvuje u projektu "Terrestrial Planet Finder". a ako to mo emo mi. Karl Segan je tvrdio da ih ima i o igledno je bio u pravu. Za proteklih pet godina smo prona li pedesetak novih planeta koje kru e oko zvezda bliskih na em planetarnom sistemu. Kad se "Orbiter" spusti na Evropu. ali polako. 400 x 400 kilometara.Snimak povr ine Evrope sa svemirske sonde Galilej na injen aprila ove godine. tek smo po eli. trebalo bi da budemo u mogu nosti i da analiziramo njen spektar. mnogo toga e biti jasnije. Je li je? ivot bi. godine nije se znalo da li i oko drugih zvezda postoje planete. Jedna je stvar tra iti amino-kiseline . ako patern primetimo u nekom drugom spektru. postoji ivot baziran na ugljeniku. onda to sigurno mogu i civilizacije starije od nas. onda to zna i da Zemlja nije nikakav izuzetak. u stvari. traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija je aktivnost koja izaziva mnogo vi e podozrenja. otprilike. Veliki kvadrat na slici je. Do oktobra meseca 1995. ta vi e. U sredini imamo ve ta ku boju uba enu da bi se detalji bolje videli. Zna se da postoji patern u Zemljinom spektru koji jasno ukazuje na prisustvo ivota. za sada smo u mogu nosti da detektujemo jedino planete velike barem koliko i Jupiter.

. Frenk Drejk je po eo sa "oslu kivanjem" okolnog svemira ne bi li uo ne to iz "kom iluka" jo pre etrdesetak godina. pa ak i Mars u podalekoj pro losti. mo da ak i molekulskim kiseonikom. Eksperimenti na Zemlji jo uvek ne daju osnova za iole dobru procenu. metanom. a sasvim druga poku aj da sa njima pri amo.na drugim planetama. pre nika 300 metara. jer evolucija izgleda kao toliko mo an fazon da nije jasno ta bi je u tome moglo spre iti. U pore enju sa ovim poku ajima. godine Zemljani redovno alju poruke. Imaju i u vidu Evropu i Titan. mo da dva. samo je pitanje koliko. Ovaj je d inovski tanjir. injenica je. ovo ima mnogo vi e smisla. imamo jako male anse da "uspostavimo liniju" sa nekom drugom civilizacijom. Aresibo u Portoriku. fc je verovatno a da e inteligentni ivot razviti tehnolo ku civilizaciju. samo je pitanje da li vremena ima toliko? fi je parametar koji daje verovatno u da na planeti na kojoj se javio ivot do e i do inteligentne varijante. Drejkova formula je upravo gruba procena broja odgovaraju ih civilizacija u Mle nom putu: N = Rz * fp * ne * fl * fi * fc * L Rz predstavlja broj novonastalih zvezda u Galaksiji za godinu dana. ostaje nam jo najmisteriozniji od svih . Karl Sagan je bio mnogo slobodniji u procenama ± ceo milion. po ev i od 1974. U tu svrhu se danas koriste brojni zemaljski radio-teleskopi. Sada dolazimo do verovatno e da se na jednoj takvoj planeti razvije ivot. ali ipak prili no. ivotu i nauci uop te. naravno.000. fp je verovatno a da oko bilo koje od zvezda u Galaksiji kru e planete. Ovakva potraga na momente izgleda budalasto. ali iza svih tih poku aja stoji sve ono to znamo o Kosmosu. ne izgleda ve e od jedan. uradio Drejk. Sada izgleda prihvatljivo da je to pribli no 0. Dalje. broj civilizacija u na oj galaksiji sposobnih za pan-galakti ku radio-komunikaciju je negde oko 10. Ovaj parametar predstavlja mnogo vi e od broja. O verovatno i da detektujemo signal koga alje neka druga tehnolo ka civilizacija iz na e galaksije najbolje govori uvena Drejkova formula. izgleda da ne pokazuju nikakvu ambiciju da otpo nu izgradnju radio-teleskopa. opet. Mo da bi ivot na svakoj od tih planeta nastao ako mu damo dovoljno vremena. Prvo bi trebalo da utvrdimo koliko civilizacija treba o ekivati i na kom rastojanju od Zemlje. Ljudima je to po lo za rukom. zaklju ite sami. Jasno. fl. inteligentne vrste. da bez obzira na sve to to znamo. ak i da valjano procenimo sve pomenute parametre. Rz je negde oko 20. Da ne bude kako na a civilizacija samo uti i slu a. Do pre koju godinu nismo bili u stanju da procenimo ovaj parametar. Mnogi su mi ljenja da je fi jedinica. Najpoznatiji me u njima je.5. prose an rok trajanja tehnolo kih civilizacija. odnosno vreme u godinama od trenutka kad izmisle radioteleskope i nuklearne bombe. Ovo je ve malo te e proceniti. Prvi je to. kitovi i delfini. Parametar ne predstavlja prose an broj planeta u sistemu koje imaju manje-vi e pogodne uslove za nastanak ivota. do trenutka kad prestanu da postoje. u stanju da razmenjuje radio poruke sa teleskopom sli nih performansi udaljenim vi e stotina svetlosnih godina. Uslov za ovo "kom ijsko askanje" je da obe civilizacije naprave radioteleskope i da imaju dovoljno strpljenja. verovatno vodom.L. Ne to manje. To se da proceniti. Me utim. svakako. Po Drejku. slanje poruka u bocama izgleda pouzdano kao DHL. fc mora biti manje od jedan. ali stoji da i u ovom na em sistemu postoje svetovi sa amonijakom. Odakle ova razlika. Otkako je Aresibo renoviran.

ali. ipak. odustalo. ko e da da pare za ovakvo istra ivanje. zar ne? . Jasno. Po etkom sedamdesetih.Slika d inovskog radio-teleskopa u Aresibu u Portoriku. NASA je planirala projekat Kiklop. Od projekta se. kada je izgledalo da je sve mogu e i kada su izdvajanja za nauku bila neverovatno velika prema dana njim merilima. teta. nema potrebe da sve na e anga ovanje baziramo na jednom jedinom teleskopu. To bi bila stvarno dobra satelitska antena. opet. koji bi slu io isklju ivo za traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija. To udo je trebalo da bude sistem od 1500 radio teleskopa vrednih deset milijardi dolara. procene su da bi ovakav sistem bio u stanju da na rastojanju od vi e desetina svetlosnih godina detektuje obi an TV signal.

puno je ve i od D odi Foster. U svakom slu aju.Umetni ki crte nikad napravljenog Kiklopa.. Sistem radio-teleskopa poznat kao VLA (Very Large Array) u Nju Meksiku li i na par e hipoteti kog Kiklopa. onda znate kako VLA izgleda. . VLA. Ako ste gledali Zemekisov "Kontakt"..

Ekipa sa Berklija je napravila screen saver koji obra uje podatke iz Aresiba. Dakle. otpo inje projekat SETI@home. Dodu e. ta se ta ka na nebu stalno pomera i na taj na in "prebrisuje" radio-nebo. uvek u pozadini snima i radio signale na frekvenciji od 1420 MHz. on dovu e sirove podatke. Naravno. ali o tome . mo e da instalira ovo program e i da se priklju i traganju za ET civilizacijama. koliko postoji . Zahvaljuju i rotaciji i revoluciji na e planete.Projekat SETI@home Da li je na a civilizacija sposobna da ostvari Kontakt? Nema sumnje. O igledno nam nedostaje i jedan Aresibo na ju noj polulopti. Iste godine na Berkliju po inje i projekat SERENDIP (The Search for Extraterrestrial Radio from Nearby Developed Populations). Radio-teleskop u Aresibu je u stanju da. To je taman toliko podataka da ih ne bi obradili u ril-tajmu ni svi super-ra unari Planete. On uvek snima ono to se nalazi ta no iznad njega. jeste. godine ekipa sa Berklija. Ovaj screen saver je svima dostupan i ko god ne zna ta bi njegov ra unar pametno radio kad ne radi ama ba ni ta. na elu sa Danom Verthajmerom. obra uje ih dva-tri dana i rezultate alje.nekom drugom prilikom. Slika do sada preskeniranog dela neba. bez obzira na to ta mu je u tom trenutku primarni zadatak. Danas je malo druga ije. fondaciju koja za cilj ima finansiranje potrage za vanzemaljskim civilizacijama. ali sposobnost nije sama po sebi dovoljna. Ideja je da se stalno snima radio-nebo iznad na e planete i da se ti podaci kontinuirano obra uju. Brus Marej i Luis Fridman su osnovali "The Planetary Society". Postoje razlozi za to smatramo da je ba ova frekvencija naro ito pogodna za pan-galakti ku komunikaciju. 1979. SETI moba izgleda ne to druga ije nego kada se okopava kukuruz. postoji samo ograni en pojas u kom se te ta ke mogu na i. Klju za re enje problema le i u fenomenu koga zovemo . Kad se ra unar "naka i" na Internet. radio prijemnik sa d inovskom antenom u Aresibu svakodnevno snima 35 gigabajta "radio programa".Internet. sedamdesetih godina ovo je bio SF. Na alost. anse za uspeh su nam jako male i zbog toga je dobar deo posla potrebno odraditi na mobu. godine Karl Sagan. Za godinu ipo. Aresibo je stacionarni radioteleskop i ne mo emo ga pomerati. "The Planetary Society" je odre io kesu. 1999. prvom slede om prilikom na Berkli.

Potraga je tek po ela. mo da. Slika zlatne plo e sa Pionira 10. New Scientist. nadajmo se da mu ne e trebati i Kamen iz Rozete. godine. Za to vreme je obra en veliki deo neba vi enog nad Aresibom. Prvo bi trebalo da otkrijemo signal koji. Preporu ene Web stranice: . Ovakvu plo u na sebi nosi svemirska sonda Pionir 10. U pitanju je 250 000 godina CPU vremena. Jo uvek nema ni eg spektakularnog. The American Scientist. Sve u svemu. 25 July 1998. B. 1998. March/April 1998: 118-22. Ukupno utro eno procesorsko vreme se vi e ne meri asovima ili danima. mo da e nekad nekom ET ampolionu ova plo a pomo i da shvati kakve to poruke alju bi a sa "tre eg kamena od uto-zelenog patuljka" negde sa ruba Galaksije. predstavlja poruku. Ko zna. lansirana 1972. First Contact. 1998. ali niko nije ni o ekivao da emo uspeti tako lako. na projekat se "primilo" oko dva miliona ljudi.SETI@home. H. ta nije juzera.. jer stvarno ne znam ko e i kada biti u mogu nosti da ode po takav kamen. Collective Wisdom. udovi no veliki posao. Muir. Zatim bi valjalo da na emo i nekog novog ampoliona da to de ifruje. Sonda se danas nalazi na sedamdesetak astronomskih jedinica daleko od Sunca. Sr an Verbi fizi ar Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatrura: y y Hayes..

film Roberta Zemekisa po romanu Karla Sagana Nastanak i razvoj U vreme postojanja minojske kulture na Kritu . No. One nisu.od 3.http://www. Pretpostavlja se da je kori eno od 2200. Naziv hijeroglifi je potekao od uvenih egipatskih hijeroglifa. ruka.setiathome. . Prva faza razvoja pisma je hijeroglifsko-piktogramsko pismo. To pismo.amsci.ssl.newscientist. koje je sa uvano na minojskim pe atima. kao to su glava.com/ns/980725/alienscreen. razre enje ovoga pitanja je i klju njihovog de ifrovanja. faze direktnog razvoja.bigear.nasa.photojournal-b.coseti. milenijuma pre nove ere pojavljuju se prvi zapisi u obliku pisma..edu/ http://www. strela.jpl.html http://www.gov http://www.berkeley.org http://www. do oko 1650.org/amsci/issues/Comsci98/compsci1998-03. koje se u literaturi razli ito naziva: minojsko pismo ili egejsko pismo.html Preporu en film: y "Kontakt" . glinenim lampama i uvenom disku iz Festosa (slika 1). zvezda. Na njima postoje piktogrami koji se lako mogu prepoznati. mo e se uslovno podeliti na tri faze. godine.htm http://www. iako ova dva pisma nemaju nikakve direktne veze.org/vol1no2/sagan. iako na prvi pogled tako izgleda.. niti se na bilo koji drugi na in mogu povezati.

Druga faza je ono to nau nici nazivaju Linearom A.Disk iz Festosa . Pronala eni su samo na teritoriji ostrva Krita.. metalnim predmetima. do 1200. do oko 1450. kamenu. nama i najzanimljivija.Slika 1 . je Linear B pismo. Na eno je na velikom broju glinenih tablica i na Kritu. Znakovi koji su ranije kori eni sada su svedeni na konture koje su te ko prepoznatljive.Glinena plo ica predstavom minojskog pisma poznatog kao Linear A. Ova verzija pisma je kori ena u periodu od 1750. Ono se koristi od oko 1400. ali i na gr kom kopnu (u . a najpoznatiji su zapisi na eni na 150 plo ica na lokalitetu Hagija Trijada. Bele e se na keramici. godine. tako da mo emo govoriti o njima kao o ideogramima. Tre a faza..najstarije svedo anstvo drevnog minojskog pisma. godine (slika 2). Slika 2 .

uslovno re eno . Mikeni. ili da je u pitanju.pragr ki.. Slika 3 . . merni sistemi su razli iti. Opet uslovno mo emo govoriti o ovom pismu kao o varijanti Lineara A. Koji je jezik u pitanju? Po to govorimo o vremenu bar 500 godina pre Homera i 1000 godina pre gr kih poznatih dijalekata. mogu e su dve pretpostavke: da je to pismo koje je bele ilo neki jezik koji je postojao pre gr kog na toj teritoriji. najverovatnije neindoevropski (kao to je etrurski). u Pilosu oko 1500. kakvog ga mi danas poznajemo.. Tebi. odnosno neka varijanta gr kog jezika iz koga e se kasnije razviti klasi ni gr ki jezik.Knososu oko 3000 tablica.) i jedino je de ifrovano (slika 3). a u Linearu A ne postoje ni linije razdvajanja izme u redova. kao ni razvijen numeri ki sistem.Tri plo ice sa zapisima Lineara B. ali postoji samo nekoliko istih znakova.

ali jasna veza je samo izme u 7 znakova.Kiparsko pismo. veka pre nove ere za bele enje gr kog jezika (slika 4). do 2. Postoje izvesne sli nosti izme u ovog pisma i Lineara B (slika 5). dok je veza izme u ostalih znakova jo uvek u sferi pretpostavki. .Kiparsko pismo Slika 4 . Ovo pismo je kori eno u periodu od 6.

ima do 35 karaktera koji bele e glasove. koji bele e akusti ku vrednost sloga.Uporedni prikaz kiparskog pisma i Lineara B. dok su slogovno i alfabetsko pismo (fonolo ki sistemi) nastali tek kasnije. jer se i sami slu imo takvim. Broj znakova u ovakvom tipu pisma se kre e od 50 do 100 (nekada i nekoliko stotina) karaktera. i pri tome uglavnom odvojeni od govornog jezika. Fonetsko pismo. Tip pisma Jezik se mo e bele iti na razli ite na ine. Za ranije faze razvoja pisma smatraju se piktografsko i ideografsko (nefonolo ki sistemi). Ipak su svi nau nici poredili ova dva pisma i dodeljivali Linearu B glasovne vrednosti kiparskog pisma (po to je ono ve bilo de ifrovano). Oni su posmatrali disribuciju znaka S (se) koji je u gr kom jeziku frekventan na kraju re i i. koje sadr i oko 50 000 karaktera. logi no su zaklju ili da to nije gr ki jezik. Fonolo kih sistemi su u tesnoj vezi sa akusti kom realizacijom govora: znakovi bele e ili slogove ili glasove jednog jezika. Najpoznatije ideografsko pismo danas jeste kinesko pismo. . Razlika ime u njih je jasna: nefonolo ki sistemi se oslanjaju na sisteme simbola koji su u manjoj ili ve oj meri apstraktni. nama najbli e.Slika 5 . dok je za osnovnu pismenost potrebno znanje od oko 2 000 karaktera (!) Silabi ko (ili slogovno) pismo se danas sre e u japanskoj kani. Na toj liniji razmi ljanja do lo se do zaklju ka da Linearom B sasvim sigurno nije bele en gr ki jezik. po to ga u Linearu B nisu na tom mestu pronalazili.

destice. Organizacija je sli na rimskim brojevima. Neki su bili do te mere stilizovani da se veza sa izgledom bi a ili stvari koje predstavljaju izgubila. Brojevi Na osnovu gra e nije bilo te ko zaklju iti da su brojevi bili bele eni u dekadnom sistemu. materijal je omogu io neku vrstu klasifikacije (slika 9): uz ideograme za svinju i konja su se esto nalazila jo tri ideograma.Predstavljanje brojeva u Linearu B. ali sistem nije bio poziciono ure en (ako su hteli da predstave broj 9. Grupe znakova u zapisima su odvojene vertikalnim linijama i du ine su od 2 do 8 znakova. Ideogrami Kao to je ve re eno. Me utim.Kompletan zapis nekoliko znakova . ideogramske predstave nemaju previ e veze sa akusti kom realizacijom re i. Postoje znakovi za jedinice. .ideogrami ena i dece.slika 7). Ipak. tako da je njihovo zna enje mnogo lak e odgonetnuti. Slika 7 . ne ba svih. esto je bio upotrebljavan ideogram za mu karca ili enu. Slika 6 . tako da nam pojam koji se iza njih krije nije poznat. najpre mo emo pretpostaviti da je u pitanju silabi ko pismo. a uz enu je obele avan i broj njene dece (posebno de aka i devoj ica . to opet upu uje na to da pred sobom imamo silabi ko pismo. ponovili bi znak za jedinicu 9 puta).Ako imamo u vidu da je ukupan broj znakova koji se koristio u Linearu B oko 90. tako da mo emo pretpostaviti da su obele avali neku vrstu stoke. hiljade i desetine hiljada (slika 6).

Kako je Linear B de ifrovan? Nije bilo nijednog biligvalnog zapisa koji bi bio klju razre enja pisma. tra io je tzv. dakle ni arheolog. analizirao je distribuciju znakova . uzeo je u obzir op ti sadr aj natpisa . Jasno je da ne moramo znati fonetsku vrednost znakova da bismo razumeli neki tekst. u njegovom radu. Dakle. sposobnost i upornost. Kako je sam Ventris bio arhitekta. kada je ve bio do ao do re enja.to su. a kona no je de ifrovao Linear B 1952. . kao to je to svojevremeno bio slu aj sa Kamenom iz Rozete (uz pomo koga je ampolion de ifrovao staroegipatske hijeroglife). paterne. nije se mnogo odmaklo.Majkl Ventris. oni se mogu na i u bilo kojoj poziciji u re i. Uglavnom. Slika 8 . uglavnom. 2. jasno je da je ovde u pitanju bila prevashodno izrazita inteligencija. godine. katalozi. da li razlikuje rodove ili mno inu i poku aj da se prepozna ne to to bi se moglo identifikovati kao bilo koji oblik fleksije. Nije se znalo koji je jezik u osnovi. Svoj prvi rad u vezi sa ovim problemom Ventris je objavio sa 18 godina (1940). ni lingvista. Manje ili vi e ozbiljno. istra iva i su poku avali na razne na ine da pri u materijalu koji su imali. Pored toga. ak. tako to je svaki znak obele io brojem. 38 i 61. jednog znaka 3.O Majklu Ventrisu Pre nego to se Majkl Ventris (slika 8) po eo zanimati za ovaj problem. da li je flektivni ili nije. istina. koje je Ventris obele io brojevima 8. bile liste. ali svi njihovi poku aji su se zavr avali bez uspeha. inventari. ta je Ventris uradio? 1. dao je Majkl Ventris. neprocenjivo mu je pomogao filolog i profesor gr kog jezika na Oksfordu.. posmatraju i sa lingvisti ke strane. bilo je je i razmi ljanja o samom sistemu jezika. naj e e pojavljuju u inicijalnoj poziciji (na po etku re i). zatim je sli ne znakove grupisao i poku ao da na e varijacije natpisa ili. dakle.u estalost pojavljivanja uop te i pojavljivanja na odre enim mestima Prvo zapa enje koje je dalo rezultate je to da se znakovi. Ipak. D on edvik. Sve zaklju ke koji su u ovom tekstu navedeni.. imaju slobodnu distribuciju. moralo se krenuti od metoda kojima se koristila kriptografija.

Znak 78 se esto nalazio kao poslednji i pretpostavka je bila da je u pitanju neki sufiks ili. razmatrao je re i koje se razlikuju samo u ponekom znaku. (npr: A-na.) Sam Ventris je bio sumnji av kada je u pitanju znak 61. ako imamo u vidu da su u pitanju spisi koji predstavljaju liste (slika 10). verovatnije . . Zatim. ako re po inje vokalom.Slika 9 . onda mora postojati znak da obele i taj vokal. Ukoliko su te re i bile dovoljno duga ke onda je mogao govoriti o tome da su odre eni znakovi u vezi (slika 11). zato to se on esto nalazio i u finalnoj poziciji (na samom kraju re i). o-pa-nak.Ilustracija analiti kog procesa Majkla Ventrisa: znak 78 u finalnoj poziciji. To zna i da su ovim znakovima bili obele avani isti vokali. Za to? Ako imamo na umu da su znakovima bili bele eni slogovi (u idealnoj formi: konsonant-vokal). Slika 10 . pa nije odmah zasigurno tvrdio da je u pitanju znak za isti vokal. u-sa-di-ti.veznik.O igledni ideogrami u Linearu B.

te da su se tako mogli oma kom zameniti. Slika 12 . razlikuje rodove. kako ih je odredio Ventris. .Fleksije u Linearu B. odnosno. Kako su u pitanju imenice. da sadr e ili isti vokal. Dakle. to je dokazivalo postojanje sufikasa. to bi se onda ovi mogli nazvati i deklinacijskim sufiksima. bilo je jasno da jezik. dokazivalo je pretpostavku da je u pitanju flektivni jezik (slika 12). imaju isti vokal i pridodao ih je parovima koje je formirao. Pronalazio je iste re i koje su bile upotrebljene uz znak za enu ili mu karca i imale razli ite nastavke. Najvi e varijacija Ventris je nalazio na kraju re i. Slika 11 . Dalje je pretpostavio da ti sufiksi koji ozna avaju rod (slika 13). koji je bele en.Parovi veza izme u grupa znakova u Linearu B. ili isti konsonant (npr: do-to ili do-du). Tako je formirao nekoliko parova.Odnosno.

Slika 13 Razlikovanje rodova u Linearu B. Iako je sve vreme poku avao da uporedi jezik koji je bele en Linearom B sa etrurskim. Ona je pokazivala veze me u znakovima po tome da li sadr e isti vokal ili isti konsonant. najvi e paralela nalazi upravo sa .Ventrisova tabela veze izme u znakova Lineara B prema u estalosti. koja je pokazivala veze do kojih je do ao. Nastavljaju i istra ivanja u tom smeru Ventris je formirao tabelu (slika 14). tj.gr kim jezikom! . U tu tabelu je smestio oko 60 znakova koji su bili frekventniji u gra i koju je imao. ipak. frekvenciji istih vokala ili konsonanata. Slika 14 . ak i nehotice.

. Nemogu e je bilo ne primetiti da je u estalost zankova koji sadr e s bila velika na kraju re i. a ozna avali de ake i devoj ice. Oni se nalaze u II redu. Pretpostavio je da e se ona prona i u natpisima imena jedne od morskih luki na Knososu . ondnosno . Kockice su se polako slagale.Knosos! Otuda je X red .. bilo ga je jedino mogu e re iti tako da je vrednost znaka 70 .ko. odakle je kolona I ona iji znakovi sadr e vokal i. Fonetska vrednost nekih znakova je na ovaj na in bila razre ena.. zbog kiparskog ti koji je sli an znaku 37. 24. trebalo je otkriti znakove 42 i 54. zna i sadr e isti konsonant. Od toga. Odakle je bio re en i IV red -j. pragr ki.. Ventris je zatim poku ao da prona e potvrdu za svoje zaklju ke u materijalu koga je imao. Zbog silabi kog sistema treba tragati za slede om konstrukcijom a-mi-ni-so. Nametalo se re enje koje nam je. znak 61 je vokal i.o-no-so). prema tabeli. Tra io je one konstrukcije koje su odgovarale shemi 08-. opet. ukazivalo na gr ki: da su u pitanju mocioni sufiksi (nastavci za obele avanje roda) -jo. ime re avamo jo jedan red IX = m. sadr ali .o. To su 70-54 i 70-42. imao je znakove za a i ni.a. a da je sam natpis: ko-no-so .Razre enje Mukotrpno napravljena tabela ipak ni ta ne re ava.. Kako se esto nalazio natpis "formule" 70-52-12 (. a mozaik nam je sve vi e otkrivao gr ki jezik. Recimo: 1. . znak 08 jeste glas a zbog velike u estalosti pojavljivanja.. Kona an dokaz dobijamo razre enjem natpisa koji su se nalazili uz ideogram za enu. 06) je n. znakovi 73-30 su mi-ni (odnosno mni). Najprihvatljivije re enje nam dolazi. i prona ao slede e varijante: a) b) c) d) 08-73-30-12 08-73-30-12-45 08-73-30-41-36 08-73-30-41-57 prost oblik lokativ /pridevski /oblici Dakle.-30-. 12 je so. Ventris dalje pravi itav niz pretpostavki od kojih se neke pokazuju ta nim. to je bilo esto u gr kom jeziku.. tj. Ve je po ela da se ra a sumnja da je u pitanju neka varijanta gr kog jezika. odakle je kolona II o i VII red s. red VIII (30. iz gr kog jezika: ko-ros i ko-re (slika 15). zbog toga to je kiparski znak za na sli an znaku 06 3. odatle je kolona V ona iji znakovi sadr e vokal a u kombinaciji sa nekim konsonantom 2. Po to je otkrivena fonetska vrednost znaka 70 .k.Amnisosu. -ja. Nastavci koji su se javili pod c) -36 i d) -57 su. opet. 52.ko.

Slika 16 . Tada je Ventris bez sumnje mogao da zaklju i da je jezik koji stoji iza Lineara B gr ki. Veliki deo tabele je bio re en.Grupe silaba u Linearu B koje ozna avaju de ake i devoj ice (koros i kore). ali ne gr ki kakvog mi poznajemo.Mapa gr kih dijalekata u klasi no doba. U junu 1952. ve varijanta koja je 500 godina starija od Homera i 1000 godina starija od standardnog ati kog dijalekta (slika 16). mogao je da transkribuje sve vi e tekstova i sve vi e je bio uveren da je njegovo re enje ta no. proveravaju i i upore ivaju i.Slika 15 . godine BBC ga je pozvao da govori u emisiji na njihovom Tre em programu i on tada koristi priliku da obelodani .

Poznaju i dobro gr ki jezik i njegove dijalekte. Blegen je sam mogao da pro ita i rastuma i natpise na tim tablicama. U maju 1953. Koriste i se Ventrisovim otkri em. u kolonama A . prema mi ljenju ovog filologa .Lineara A.svoje otkri e (slika 17). godine Ventris dobija pismo od profesora Blegena. a mnogi su poku avali da ospore njegova otkri a. opisao je zatim kompletnu ortografiju . ..Ventris je na ao re enje. to je i do danas ostalo neosporno. Reakcije su. naravno.. edvik mu je dosta pomogao u daljem radu. koji je tada iskopavao palatu Pilos.kako su bele ili diftonge. konsonatske grupe. na kraju.uvenu Arhivu iz Pilosa. ali ih niko do tog trenutka jezi ki nije ispitao. Dao je preciznije opise izgovora znakova koji su se bele ili. a u kolonama B Linear B pisma. I. On je prethodne godine tamo otkrio najve u kolekciju tablica Lineara B do danas poznatu .Tabela razvoja znakova minojskog pisma: u kolonama H su znaci hijeroglifske. Re enje Majkla Ventrisa je time bilo u potpunosti nau no potvr eno. D on edvik je dobio Ventrisove spise koje je detaljno prou io i. bile burne. Po to je predavao gr ke dijalekte na Kembrid u. estitao Ventrisu. Slika 17 .

ve se ovaj pojam upotrebljava i kod svih ostalih ivotinjskih vrsta. koji je uo io ovu pojavu putuju i po morima Srednje Amerike. ili su va enje mozga i njegovu konzumaciju praktikovali da bi nekim magijskim putem postali pametniji. dana nji nau nici mogu. da utvrde da li je ovakva praksa postojala u nekoj ljudskoj populaciji. koje su najverovatnije slu ile da se pro iri postoje i veliki otvor (foramen magnum) i "olak a" va enje mozga. dok je cela posada to bespomo no posmatrala.com/0796issue/0796scicit01. 1972.crosswinds.. Me utim. Deciphrement of Linear B. Na primer. Oxford: Univesity Press Preporu ene Web stranice: http://www. pri iskrcavanju na jedno od ostrva. (2nd edition).html http://www. . na osnovu prisustva odre enih karakteristika na skeletnim ostacima. Na svojim daljim putovanjima on je plovio karipskim morima i susretao se sa tamo njim ivljem. Danas se ne mo e sa sigurno u tvrditi da li su stanovnici ukutjena pre 400 000 godina koristili mozak i ostale delove tela svojih sunarodnika u ishrani.htm Kanibalizam se mo e najjednostavnije definisati kao (zlo)upotreba pripadnika sopstvene vrste u ishrani.net/~velikovsky/dag/decipher. me utim. J. Smatra se da je pojam "kanibalizam" prvi upotrebio Kristofer Kolumbo. lukaviji.Mirjana elma lingvista Istra iva ka stanica Petnica Preporu ena literatura y Chadwick. 1528. Ova pojava se ne odnosi samo na ljudsku vrstu i stoga se kanibalizam ne mo e poistovetiti sa ljudo derstvom. Ovakva tu na sudbina zadesila je ovanija Verazana. Pretpostavke o postojanju kanibalizma me u pripadnicima ljudske vrste datiraju jo iz davne pro losti.sciam. zadesila ga je potpuno neo ekivana sudbina: odmah po silasku sa broda grupa domorodaca ga je uhvatila. On je tada primetio da odre ene grupe ljudi koji ive na Kubi i Haitiju jedu meso svojih saplemenika. na bazi lobanje Pekin kog oveka iz pe ina ukutjen u Kini nalaze se ve ta ki napravljene rupe. hrabriji. ubila i na mestu ga ivog pojela. godine. ali nije ni poku ao da pru i bilo kakvo obja njenje ovakve pojave. Gore navedena pri a predstavlja prvi pisani izvor o postojanju kanibalizma.. moreplovca koji je prvi stigao do Njujor kog zaliva.

gde je na ostacima najmanje est individua uo eno prisustvo zasekotina razli itog stepena. Sli no se mogu tuma iti i nizovi tankih i preciznih. jer su iskopavanja vr ena jo 1899. Ovi tragovi bi mogli da ukazuju na postojanje ljudo derstva. a do dana njih dana nije sa uvano dovoljno ivotinjskih kostiju da bi se utvrdilo da li su ljudski i ivotinjski ostaci imali isti tretman. starosti oko 600 000 godina. . Ne to uverljiviji dokazi poti u iz pe ine Vindija (tako e u Hrvatskoj). ali dubokih useka na jagodi noj kosti. godine. ali su mogli da nastanu i tokom pripreme ostataka pokojnika za sekundarno sahranjivanje.Neandertalcima i datiraju od pre otprilike 45 000. kao i unutar o nih duplji na lobanji sa lokaliteta Bodo u Etiopiji. kao i to da se izme ane ljudske i ivotinjske kosti nalaze odba ene u jami. Istra iva i koji prou avaju ove ostatke tvrde da izuzetna fragmentovanost kostiju i postojanje zasekotina na njima govore u prilog praktikovanju kanibalizma. Jo jedan primer sli ne prakse jeste i lokalitet Atapuerka u severnoj paniji. Sama analiza ovog materijala nije preterano pouzdana. gde su ljudske kosti se ene i lomljene i jednostavno razbacane po podu pe ine bez ikakvog obreda sahranjivanja (slika 2). Zasekotine na lobanji broj 20 iz Krapine u Hrvatskoj (slika 1) dugo su vremena bile predmet rasprave u krugovima fizi kih antropologa. pa do preko 130 000 hiljada godina.nau nici su podeljeni po pitanju da li se ovde radilo o svedo anstvu kanibalizma ili o ritualnom urezivanju. Potencijalni znakovi kanibalizma otkriveni su i me u na im srodnicima .Urezi na ostacima lobanje iz Krapine .Slika 1 . jer sli ni tragovi nastaju i prilikom i enja kostiju od ostataka mi i a i drugih tkiva.

kao to su destruktivno delovanje ivotinja strvinara. Otkrivene individue su pripadale Anasazijima. sa vidljivim tragovima "obrade" Posle ovakvog okantnog otkri a.Slika 2 . nastali neposredno pred smrt i koji su ostavljali sli ne tragove na kostima. precima dana njih Pueblo Indijanaca. . koji veoma li e na tragove koji se mogu na i na ivotinjskim kostima za koje znamo da su kori ene u ishrani. Slika 3 . delovanje faktora spolja nje sredine ili tragovi povreda od oru ja.Fragment ljudske kosti iz pe ine Vindija (Hrvatska). Jedan od najdetaljnije ispitivanih lokaliteta na kojima su uo eni eventualni posredni tragovi ljudo derstva na ljudskim kostima jeste lokalitet Polaka Vol (Polacca Walsh) u Arizoni. nau nici rom sveta su po eli da obra aju mnogo vi e pa nje na tanane detalje koji su izdvajali tragove kanibalizma od drugih procesa.Ljudske kosti sa lokaliteta Mankos. sa tragovima se enja kremenom alatkom. Tokom iskopavanja ostataka 30 individua otkriveno je prisustvo zasekotina i tragova gorenja na kostima.

nije bila jedini razlog za surove obi aje me u na im precima. Na kostima se mogu konstatovati i tragovi lomljenja. Jedna od pretpostavki je i da ova pojava predstavlja na in smanjivanja broja stanovnika susednih populacija. naro ito ubijanjem dece. koje je praktikovano da bi se lak e do lo do veoma hranljive ko tane sr i. Uglavnom. jer su jake zglobne veze morale da budu iskidane da bi se lak e manipulisalo odre enim delovima tela. naro ito u predelima zglobova. Tako e. da objasne i na in sahranjivanja. Na ovakvim ljudskim kostima vidljivi su tragovi kasapljenja. ili mo da neki vid "le enja" Upra njavanje kanibalizma se uvek smatralo nekom vrstom anomalije u ljudskom pona anju. To zna i da pokojnici nisu bili sahranjivani. ve da su njihovi ostaci prona eni u jamama ili na podovima stani ta izme ani sa kostima ivotinja. ali detaljnijim pregledanjem ko tanih ostataka iz praistorije uo ava se da to ipak nije tako retka pojava. . tj. izme u ostalog. treba imati na umu da su skeletni ostaci tretirani kao ostaci bilo koje druge ivotinjske vrste koja je slu ila za ishranu. najverovatnije. kada se prona u ljudski ostaci.Figurica iz Perua na kojoj je prikazan kanibalizam. ali usled sve pa ljivijih analiza o uvanih skeletnih ostataka po inje da se dobija sve ve i broj informacija. ne bi li se ta no odredio na in nastanka takvih promena. Osim posmatranja golim okom.Broj zasigurno potvr enih slu ajeva kanibalizma u otkrivenim arheolo kim populacijama jo uvek je mali. infanticidom. U slu ajevima kada se pretpostavlja da se radi o kanibalizmu. fizi ki antropolozi poku avaju. le evi bili pe eni ili kuvani kao i bilo koja druga vrsta mesa. za potpunu analizu ovakvih tragova neophodno je koristiti mikroskop. to kazuje da su pre kori enja u ishrani. Drugo obja njenje bi bilo da se kanibalizam javljao kao reakcija odre ene ljudske grupacije na sveprisutni stres. Ubijanje ljudi i kori enje njihovog mesa kao hrane mogli bi da predstavljaju i jedan oblik dru tvene kontrole. Ovakva istra ivanja osvetljavaju jednu potpuno drugu dimenziju ljudskog postojanja i ukazuju da ekstremna glad. vidljivi su i tragovi gorenja. Slika 4 .

Naravno. navodno. jer su verovali da e na taj na in postati hrabriji i u dovoljno sna ni da pobede svoje neprijatelje. uvek kada se govori o ljudo derstvu. odre eni delovi tela ubijenih neprijatelja bi se pekli dok se ne bi pretvorili u pepeo. U etnolo koj literaturi postoji itav niz zapisa o praktikovanju kanibalizma irom sveta. Izgleda je lak e prihvatiti da su ovakvi tragovi na kostima nastali tokom ratnih sukoba ili sprovo enja nekakvih rituala sahranjivanja. godine i pojeo njegovo srce. a antski poglavica je ubio sir arlsa Makartnija 1824. u nadi da e postati nadmo an i nepobediv. mo e da prenese hrabrost pokojnika. a zatim bi se pepeo me ao sa drugim sastojcima i davao de acima prilikom ceremonije inicijacije. meso razdeljeno ni im oficirima. te su Tolalici iz unutra njosti Celebesa. Naura Indijanci sa Nove Grenade su jeli srca panskih konjanika (koji su ih terorisali). pripadnici plemena Ifugao sa Filipina i Kaji iz Nove Gvineje bukvalno isisavali mozgove svojih neprijatelja.Stereotipni prikaz ritualnog kanibalizma kod Asteka. Kod ovog plemena postoji i verovanje da ukoliko pojedu obrve i sredinu tela svojih neprijatelja. a kosti uvane kao svetinja u Kumasi. njegovo telo je osu eno. u procesu uvo enja de aka u svet odraslih. Po to je arls Makartni smatran izuzetnim junakom. Matuana popio u trideset poglavica plemena koje je pokorio. Slika 5 . Zulu ratnici mogu da netremice i neustra ivo gledaju u neprijatelja. Kao izvor neobi ne hrabrosti smatran je i mozak. hrabrosti ili bilo koja druge osobine koja je mrtvu osobu krasila za ivota. Ovo verovanje je bilo rasprostranjeno me u Kamilaroima iz Novog Ju nog Velsa. Kod plemena jugoisto ne Afrike. ljudi te ko prihvataju injenicu da su predstavnici njihove sopstvene vrste sposobni za ovakav in. i jetra je smatrana za organ koji ukoliko se pojede. Uveren da se osobine mrtvog junaka prenose pro diranjem nekog od njegovih delova tela. . nadprirodno sticanje mudrosti. Postoji zabele ena pri a da je poglavica plemena Zulu. Osim srca. Razlozi zbog kojih bi meso i krv mrtvih ljudi bili kori eni u ishrani su.

a da je ovo strogo zabranjeno odraslim mu karcima. Zanimljivo je da je u prvoj polovini XX veka u Isto noj Papui Novoj Gvineji. Epidemiolo kim istra ivanjima utvr eno je da ene i deca koriste u ishrani mozgove svojih saplemenika. Ova bolest je predstavljala uzrok smrti polovine enskog stanovni tva i velikog broja dece. Ukoliko zanemarimo senzacionalisti ke lanke iz svakodnevne tampe koji govore o jo jednom novootkrivenom masovnom ubici. kod plemena Fora zabele eno retko oboljenje kuru.Slika 6 . Na obdukcijama su uzimani uzorci mo danog tkiva. Verovatno retko ko od nas uop te mo e da prihvati da smo u stanju. koji tokom svojih zlo ina praktikuje kanibalizam. Nakon trajnijeg iskorenjivanja kanibalizma u ovom podru ju. da bi kasnije bio zahva en ostali deo centralnog nervnog sistema. te stoga oni i nisu umirali od ove bolesti."Lovci na glave" sa Papua Nove Gvineje. kao predstavnici samoproklamovane najsavr enije vrste na zemlji. da pojedemo nekog od svojih bli njih! Julija Kele evi lekar i fizi ki antropolog Beograd . epidemija ovog retkog oboljenja je u potpunosti zaustavljena. iz kojih je izolovana jedna vrsta virusa za koju se smatralo da je izaziva ovog oboljenja. Bolest se manifestuje itavim nizom poreme aja funkcija malog mozga. retki su verodostojno dokumentovani slu ajevi o kori enju ljudskog mesa u ishrani.

Preporu ene Web stranice: http://www. kao i brojni trgovi u unutra njosti zemlje tek po eli razvijati. zavisne seoske zanatlije.Karta srednjovekovne Srbije u vreme kralja Uro a II Milutina (1282-1321). Pored takvog odnosa gradskog i seoskog stanovni tva. Slika 1 .meropasi (zemljoradnici) su spadali u grupu feudalno zavisnog stanovni tva.html Ko su stanovnici sela? Srbija je pre oko 700 godina bila zemlja u kojoj su se gradovi (Novo Brdo. bilo je ne to starih gradova u primorskim oblastima (Kotor. Prizren i Pri tina). sokalnici (vrsta . Ulcinj i Bar) i novoosvojenim vizantijskim krajevima (Skoplje).netaxs. u kojoj su bili jo i vlasi . ali povrh svega. razumljivo je da su uz rudarstvo. Drivast. Pored toga. osnovu privrede inili zemljoradnja i sto arstvo. Svi stanovnici sela .sto ari. ogromna ve ina stanovni tva je ivela na selu (slika 1).com/~trance/cannibal.

Temelji . a razmak izme u gra evina iznosio je od 2. manastiri. tako e je bila bitna blizina obradive zemlje. esto se u sredi tu sela ili na obli njem bre uljku nalazila seoska crkva oko koje se prostiralo groblje. ali je broj mogao da varira od 10 pa do 200 domova. pa njaka i puta. a obi no predstavlja za etak novog sela. Manja grupa ku a odvojena od mati nog naselja vi e kilometara naziva se zaselkom. Ku e i druge zgrade bile su uglavnom grupisane na jednom manjem prostoru. Uz to. U posedu manje vlastele i pronijara moglo je biti samo nekoliko sela. otroci (robovi) i jedan deo seoskih popova. ali se kao lokalne varijante javljaju bondru are i kamene ku e. a samim tim. Manastiri poput Sv. Sela su pripadala gospodarima. Ku a Tokom XIII i XIV veka. dok je velika vlastela dr ala i vi e desetina sela. Kako izgleda srpsko selo u srednjem veku? Sela su skoro uvek bila podizana na mestu gde postoji pija a voda.posluge). Prose no selo je brojalo oko 40 ku a. Slika 2 . pa do vi e desetina metara (slika 2). imali su u posedu preko 90 sela. Ovu grupu zavisnog stanovni tva Du anov zakonik naziva sebrima. Arhangela kod Prizrena. Prema Du anovom zakoniku o potrebama jednog monaha brinulo se 20 ku a ("i na tisu u ku a da se hrani u manastirima pedeset kalu era"). bila za njih i obavezama vezana. uma. sam vladar i pronijari (nenasledna vojni ka imanja).Izgled srednjovekovnog srpskog sela iz XIV veka. To su bili velika i mala vlastela. u seoskom graditeljstvu preovla uju drvo i kamen kao osnovni gra evinski materijali. bila to ve a reka ili neki manji izvor.

velik je broj porodica koje su imale mnogo vi e eljadi. kupus. Verovatno najve e zasejane povr ine obuhvatali su p enica. Uku ani su spavali na slami prekrivenoj asurama. Seoske ku e su obi no imale dve prostorije.Presek srednjovekovne seoske ku e.10 do 50 stabala po domu. Svako seosko doma instvo uz samu oku nicu ili ne to dalje od ku e. Pod u prostorijama je naj e e bio od nabijene zemlje. Krovna konstrucija je od drvenih greda. bob i gra ak. niske stoli ice i sinija (sto). u blatu ili kre nom malteru. ali ima i slu ajeva mnogo prostranijih ku a. jabuka i duda. itelje ku e ini uglavnom tri generacije. a naro ito sto arstvo. Proizvodi Iako se meropasi smatraju zemljoradnicima. kao to su so ivo. je am. od ega su bar polovinu inila deca. a retko tri ili vi e (slika 3). Najzastupljenije vrste povr a su crni. naj e e kru aka. a krov je bio pokrivan slamom ili indrom. tre nji. nalazilo se ogra eno ognji te. beli. pori(prazi)luk. ra i proso. Ku e gotovo da nisu imale name taj u dana njem smislu. nego je dim izlazio kroz krov ku e. ljiva.e ljanje i predenje vune. a pored toga. a mo da polica i obavezan razboj. mnoge druge aktivnosti. Velike povr ine pod vo em i vinogradima bile su privilegija vlastele i manastira. skoro jednaku zemljoradnji (slika 4). obra ivalo je vrt sa povr em. U sredini ili jednom od uglova. Slika 3 . a mali prozori zatvarani su masivnim drvenim kapcima. Skromno poku stvo sa injavalo je nekoliko klupa za sedenje. igraju va nu ulogu u seoskoj privredi. rotkva i repa. kao i tkanje razli itih tkanina.ku e bili su od lomljenog kamena. Tako e. . veoma va ni proizvodi koji su imali veliki udeo u ishrani bile su mahunarke. ku a je uglavnom slu ila za spavanje i pripremanje hrane. dok se po selima uglavnom vo e gajilo za potrebe doma instva . dok je prose no doma instvo imalo oko 8 lanova. Od aka nije bilo. Po to se ve ina dnevnih aktivnosti obavlja na imanju i oko stoke. te za tada nje enske poslove . dok su na njima bili gra eni zidovi od drvenih talpi. Povr ina prostora za stanovanje naj e e se kretala se izme u 20 i 40 m2.

kao to su oranje. uticaj crkve se ose ao sve vi e u svim oblastima ivota. Sa razvojem privrede i trgovine tokom XIV veka. Ne to ukusnija bila su razli ita variva sa mesom... a esto i sa pana urima (va arima). Onda nju hranu. kova kim i tesaraskim zanatom. p elarskim. a potom i ireg tr i ta. Ovo je bilo neophodno. Pored povrtlarskih biljaka. 3-4 svinje i 10-20 ovaca. a sli ne njima bile su ka e od boba i gra ka. po to je onda nja stoka mnogo sporije napredovala. kao i nakva eno so ivo. Pored svega toga. samo to se radi o daleko manjem broju grla nego kod Vlaha. a krave su davale samo 2-3 litra mleka dnevno! Ovu hranu trebalo je sa uvati u odre enim koli inama.. a tako e i u ishrani. zelje. Post je. pored verske uloge. Hrana i pi e Od sticanja samostalnosti Pravoslavne Crkve. godine. tako i za periode godine kada nema postova. Svinje koje su se uzgajale bile su 2-3 puta manje nego dana nje (maksimalno do 100 kg). uglavnom neutvr ena naselja sa tr i tem. spremana od kupusa i zelja. sela sa povoljnim polo ajem dobijaju na zna aju pa prerastaju u trgove. Ja anjem organizacije crkve (naro ito parohijskih). crkva Vaznesenja Gospodnjeg . kakvi su mle ni proizodi. poslovi oko sena. ili neke porodice. Pojedina sela.Manastir De ani. Ovo se naro ito odnosi na ovsene i zobene ka e. Obi no je na jedno doma instvo dolazilo 1-2 vola. Seljak na freski naslikan je prema anti kom uzoru. drva. bitni udeo u ishrani imalo je samoniklo bilje: gljive. divlji luk. jedna zemljoradni ka porodica nije mogla pre iveti a da nije uzgajala stoku. kako za velike praznike. jer je omogu avao da se u siroma nim zajednicama u tede vredne i retke namirnice u ekonomskom i prehrabenom smislu. srpski seoski ivot po inje mnogo vi e da pro ima pravoslavna duhovnost. Obi no se radi o mesecima u kojima se obavljaju te ki fizi ki poslovi. za sebre imao izra en ekonomski zna aj. Same seoske zanatlije uglavnom su se trudile da najpre zadovolje potebe samog sela. Detalj oranja iz ciklusa "Stvaranje sveta".Slika 4 . 2-4 krave. meso i mast. a ne u tada njoj srednjovekovnoj ode i. ve ina dana njih ljudi bi ocenila kao neukusnu i bljutavu.oko 1345. . bavile su se grn arskim..

koji su i obilno kori eni. dok je drugi deo mogao biti sa uvan su enjem. pantalone i haljine) i vune ili ivotinjske ko e (obu a. sli nu kapama koje su se do na ih dana zadr ale u narodnim no njama Hercegovine. Nakit je izra ivan od srebra. a pored toga u upotrebi je bilo i razno drveno posu e. Me u ni im slojevima stanovni tva.. Like. Vino je bilo privilegija vi ih slojeva. najzastupljenija pi a su (zbog jednostavnog na ina pripremanja i dostupnosti sirovine) bili pivo i medovina. prstenje (slika 8) i ogrlice (slika 9).Devojka sa crvenom kapom. Za izradu ove jednostavne ode e upotrebljavale su se tkanine dobijene od lana (duge ko ulje. to se naro ito radilo sa vo em. Meso se naravno najbolje konzerviralo soljenjem i dimljenjem. prsluci. Ve ini proizvedenog povr a nisu bili potrebni posebni uslovi za uvanje. Odevanje Za ode u se isklju ivo koriste prirodni materijali koje esto proizvodi samo doma instvo. a njega su uglavnom nosile mla e ene. Slika 5 ... Obi no su sami seljani uzgajali lan i konoplju i vlastitim snagama ih prera ivali u vlakna. ogrta i. Bosanske Krajine. a dobar deo se lako odr avao zimi u trapovima sa slamom. Hrana se pripremala u skromnom zemljanom posu u.Osnovne namirnice ivotinjskog porekla predstavljali su sir i mleko. na selu se naj e e nose narukvice (slika 6). te je na selja ku trpezu dospevalo retko. min u e (slika 7). osim suvog mesta. naro ito za slu enje i skladi tenje hrane. prema opisu putopisaca iz XIV i XV veka.) Zapisi iz tog vremena esto pominju da Srpkinje nose malu ensku crvenu kapu (slika 5).. bronze i staklene paste. Od nakita. .

Od stoke su prete no uzgajali ovce. Oni su mogli biti podizani na planinama bogatim pa njacima. Ovaj pojam u srednjem veku je obuhvatao sto are razli itog etni kog porekla.sezonskim naseljima od tro ne gra e. Srednjovekovna dokumenta prvi put pominju katune u XII i XIII veku. Kao i danas. izra ena u tehnici kovanja. Datira iz X-XIII veka.Min u a od bronze. Slika 6 . i u srednjem veku bio je uven i nadaleko cenjen vla ki sir. U njima je obi no ivelo izme u 20 i 100 porodica. kako one srpskog sa slovenskim imenima. na visini od preko 1000 m.Narukvica od staklene paste sa srednjovekovnog groblja onaj kod Prizrena. tako i one sa neslovenskim imenima koji su govorili jezicima romanske i gr ke jezi ke osnove (slika 11). Sli na katunska naselja postojala su u ni im podgorskim krajevima.Vlasi i Arbanasi Polunomadsko stanovni tvo koje se isklju ivo bavi sto arstvom i proizvodnjom namirnica ivotinjskog porekla naziva se Vlasima (slika 10). i u blizini planinskih izvora i vrela. ali pored toga su dr ali i odre en broj goveda i konja. filigrana i . Sto ari ive u katunima . Slika 7 .

a datira iz XI-XV veka. koji sve do poznog srednjeg veka ne naseljavaju sela i gradove.Prsten od bronze sa groblja Velekince. kada su naseljavali oblasti visokih planina izme u Dra a i Ohridskog jezera. ponekad u kombinaciji sa opekom.. tako da su retke seoske crkve u koje je moglo stati vi e od 100 ljudi istovremeno. ven anje. Sa druge strane. od XIV veka sve e e se kao sto ari i stanovnici katuna javljaju na imanjima srpske vlastele i manastira. Arhangelima pripada osam arbana kih katuna. i od reke Mati na severu. Datovana je od X-XV veka. ve bave i se isklju ivo sto arstvom ive u katunskim naseljima. Na teritorijama sa boljom crkvenom organizacijom. ponekad sa kupolom nad naosom. Crkva je u selima brzo zauzimala centralno mesto u ivotima me tana. do kumbinija na jugu. Unutra nji prostor je mra an i sku en. nedeljna i prazni na bogoslu enja..). proslave praznika. Poti e sa srednjovekovnog groblja Velekince kod Gnjilana. Zahvaljuju i pokretljivosti. U svemu sli an ivot Vlasima vode Arbanasi (Albanci). prete no zidane od kamena. Seoske crkve su jednostavne i skromne gra evine. kao i deo Arbanasa u planinskim krajevima. po to su se svi va ni doga aji odvijali oko seoskog hrama: kr tenje i primanje dece u zajednicu. Sasi. To su uglavnom jednobrodne crkve sa pripratom. Kao krovni pokriva koristi se indra i crep. Arbanasi se pominju u XI veku. .posrebrivanja. koji naseljavaju trgove i gradove. tako da Sv. Prvi put u istorijskim dokumentima. ve i broj stanovnika rimokatoli ke veroispovesti ivi u primorskim oblastima. Slika 8 . Pored toga. Seoska crkva Velika ve ina stanovnika srednjovekovne Srbije pripada Pravoslavnoj Crkvi. opelo i sahrana na groblju pored crkve. crkva je kroz dugi vremenski period uspe no hristijanizovala seoski ivot i mnoge drevne obi aje delimi no u inila prihvatljivim za Crkvu. svako selo je imalo svog sve tenika. Odatle su migracijama dospeli sve do udaljenih oblasti Tesalije i Peloponeza. dok u unutra njosti katoli ko stanovni tvo ine uglavnom stranci (Dubrov ani.

odnosno mobe. brinula se vlastela. U Du anovo vreme. seljaci su morali da ispunjavaju razli ite obaveze u novcu. Slika 9 . O sakupljanju ovog poreza koji je i ao vladaru. a pored toga i dva puta godi nje kada su veliki poslovi. bili oslobo eni svih davanja prema vladaru. Glavni porez nazivao se so e ili dohodak carski. Ova obaveza se od vremena Cara Du ana odnosi samo na cara sa pratnjom. Zemljoradnici su bili du ni da rade svake nedelje na vlastelinskom imanju. U srednjovekovnoj Srbiji.Kakve su obaveze seljaka? Po to smo rekli da spadaju u grupu zavisnog stanovni tva. Po to su se planine i pa njaci nalazili u posedu vladara i crkve. a iznosio je jedan perper ili protivrednost u itu. a druga polovina vlastelinu.. a na 100 ovaca . vosku.ovcu sa jagnjetom. Vlasi su naknadu za zimovanje na vlastelinstvu pla ali na 100 goveda ili konja . Datira iz X-XI veka. koji je bio i nominalni gospodar sve zemlje. i njega je bila du na da pla a svaka ku a (odnosno glava). . koju je svaki vlasnik ubirao za sebe od seljana sa svog imanja. jer su crkveni posedi sve do XV veka i vremena Despotovine. ali i u mesu. izuzetnu ulogu u prehrani stoke je imao hrastov ir.. te pratnju i lanove dr avne uprave i predstavnike stranih dr ava. radu prema svojim gospodarima i vladaru.Niska od staklene paste prona ena na groblju Mati ane kod Pri tine. Pored ovih da bina. Seljaci koji su iveli na crkvenim imanjima imali su obaveze samo prema crkvi. ali je od roda u jednoj upi polovina pripadala caru. a i kasnije. seljak je bio du an da izvr ava razne rabote i druge obaveze. dok su seljaci pla ali kori enje ira u svinjama.po jedno grlo. sela i Vlasi su bili du ni da kori enje ovih dobara pla aju u stoci i siru gospodaru. Druga vrsta da bine. nazivao se desetak i naj e e se ubirao u itu. medu. Posebna vrsta obaveze bila je pru anje odre ene koli ine hrane za vladara ili lanove njegove porodice.

sekiru. seljak je imao obavezu da na poziv vlastelina u estvuje u vojnim pohodima. kakvih je bilo irom Evrope od XIV do XVI veka. Pastiri iz scene "Ro enja Hristovog". godine. zatim luk i strelu (slika 12).Slika 11 . U estvovanje u ratu Pored svih poslova vezanih za obradu zemlje. . Dimitrija. Seljaci su uglavnom sa injavali laku pe adiju. naslikani izme u 1338-1346. ili samim mentalitetom naroda. crkva Sv.Manastir Pe ka Patrijar ija. Srednjovekovna istorija ne poznaje ni jedan ustanak ili pobunu seljaka u srpskoj dr avi. te u estvovanje u zidanju razru enih upskih gradova. kao deo ba tinske vojske. seljaci su imali lak drveni tit. Od naoru anja. koja je vremenom sve vi e gubila na svom zna aju. koplje. Sli ne obaveze bile su i uvanje puteva i manastira od razbojnika i plja ka a. Ova pojava mo e se opravdati "dobrim" odnosom vlastele prema pu anstvu.

do sada nije bilo obimnijih isra ivanja sela na teritoriji onda nje srpske dr ave. ure enja sela.Seljak ide u rat. ali na alost. koji su retko posve ivali po koji red seoskom ivotu. ishrane. Mno tvo korisnih podataka mo e se dobiti iz etnografskih istra ivanja. Izvori poznavnja seoskog ivota Slika 12 . izme u opisa ivota vladara. manastirskim poveljama i popisima stanovni tva iz vremena srpskih vladara i prvih godina turske vlasti. Likovni izvori iz tog vremena (manastirske freske) nemaju veliki zna aj. koji tada nisu bili u sastavu srednjovekovne Srbije. prema opisima putopisaca i ivopisa iz tog vremena. izdvajaju se manji radovi na lokalitetima Gra an kod Sopo ana i Blagoton.Slika 10 . Zna ajni podaci se mogu na i i u srednjovekovnim zakonskim spomenicima. jer su se mnogi elementi srednjovekovnog ivota u Srbiji odr ali sve do XX veka. Ode a i naoru anje u XIV veku. kao to je su bili Gijom Adam i de la Brokijer. koji su prolazili kroz onda nju Srbiju. Bolje istra eni srednjovekovni lokaliteti nalaze se na teritoriji Vojvodine i erdapa. burnih politi kih i ratnih doga aja. Iz ove prakse. odlu uju a uloga bi pripadala arheologiji. U ovakvoj situaciji. Manji broj zna ajnih podataka pru aju putopisci. razvijenosti sto arstva. Arheolo ka istra ivanja bi mogla da pru e veliki broj korisnih podataka iz oblasti arhitekture. vlastele. Seosko stanovni tvo ne samo da ne privla i u velikoj meri pa nju dana njih isra iva a. . jer neke elemente seoskog ivota (posebno odevanje) preuzimaju iz starih anti kih uzora. ve je sli no bilo i sa pismenim savremenicima.Izgled Vlaha sto ara.

Beograd. Srednjovekovna no nja balkanskih Slovena. 1973. 1912. Zakonski spomenici srpskog srednjeg veka. J.bg.htm http://www. Beograd. A. Ostrogorski. Crnoj Gori i Makedoniji. M. Srednjovekovni gradovi u Srbiji.Radivoje Arsi apsolvent arheologije Para in Preporu ena literatura: y y y y y y Blagojevi .ac. Beograd.yu .co.dusanov-zakonik. G. 1950. 1969.f. Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji. Milo evi . Privreda i dru tvo u Vizantijskom carstvu. Beograd. G. Novakovi . Beograd Kova evi . Preporu ene Web stranice: http://arheo. Beograd. Stanovanje u srednjovekovnoj Srbiji. Deroko.yu/projekti/arhandjeli/index. S. 1997.