P. 1
uzgoj_kunica

uzgoj_kunica

|Views: 3,905|Likes:
Published by Perica Bajevic

More info:

Published by: Perica Bajevic on Jul 27, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/12/2015

pdf

text

original

Mr inž.

ROMAN KOPANJSKI

UZGOJ KUNI CA
PREVEO S POLJSKOG

OLIVER

JANKOVIc

POGLAVLJE ZASTITA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

NAPISAO

Mr NIKOLA POPOVIC
'J

NOLIT

.

BEOGRAD

NAZIV ORIGINALA: Mgr. inž. ROMAN KOPANSKI RACJONALNY CRoW KR()LIKoW @ Copyright by: Panstwowe Wydawnictwo Warszawa 1984 Rolnicze i Lesne,

I

Necic . Korektor: Bojana Frank. Korice: Bole Miloradovic., Glavni i odgovorni urednik: Miloš Stambolic . Izdavac: Nolit, Beograd,
Terazije 27

Mr Roman Kopanjski: Uzgoj kunica. Recenzent: Mr Nikola Popovic Urednik: Srboljub Miloševic, dipl., inž. Tehnicki urednik: Snežana

.

.

. Stampa:

GRO »Novi dani«'. Štampanci raka -1988. godine. YU ISBN 86.19-0151-4

u 4.000 prime-'

KATAJIOfH3A~HJA 636.92

Y TIYBJIHKA~HJH

(CIP)

KOTIAIbCKH, PoMan Uzgoj kunica / Roman Kopanjski ; preveo s poljskog Oliver Jankovic; poglavlje Zaštita zdravlja i bolesti kunica napisao Nikola Popovic. - Beograd: Nolit, 1987. - 266 CTp. : RJIYcTp.; 21 CM. - (Poljoprivredna literatura). TIpeBo.u; .u;eJIa: Racjonalny ch6w kr6lik6w / Roman Kopansld. ISBN 86-19-0151-4 TIK:a. 3eQeBH, TIHTOMH.fajeH>e 06pabello y Hapoolloj 6u61luOTelju Cp6uje, Beozpao

ËÊÑÜ

Kad je rec o prehrambenoj industriji jedne zemlje, u obzir se uzimaju svi izvori prehrambenih proizvoda, posebno kada su ti proizvodi tako važni kao što je meso. Ono se može obezbediti i uzgojem kunica. To je grana pr()izvodnje \ mesa kojoj se još uvek ne pridaje onaj znacaj koji ona zaslužuje. , U Poljskoj se godišnje uzgoji oko 15 matona kunica, što odgovara proizvodnji od oko 20.000 tona mesa. Od te kolicine oko 6000 tona mesa se izvozi svake godine u zapadne zemlje. Ostatak kunica obicno nema dovoljnu težinu da bi mogli postati predmet prodaje na tržištu i da bi mogli postati artikal snabdevanja širih masa. To meso uglavnom upotrebljavaju sami uzgajivaci. U sirovinskom fondu jedne zemlje bitni su i drugi proizvodi koji se dobijaju od kunica, kao, na primer, koža za krzno i filc, a takode i vuna angorskih kunica. Kolicine tih sirovina koje odlaze u industrijsku preradu nisu dovoljne, pa postoji težnja da se poveca uzgoj kunica u zemlji. Osim ovoga, kunici se koriste za laboratorijska ispitivanja, za pravljenje vakcina itd. U ovim oblastima nije ih uvek moguce zameniti drugim životinjama. Uzgoj kunica ima nemali znacaj i za same uzgajivace. Zavisno od uslova kojima se raspolaže, uzgoj može biti ,nanjeg ili veceg obima, a da pri tom ne ometa bavljenje ostalim poljoprivrednim poslovima ili poslovima na radnom mestu. Po cenu malog lwrišcenja najdostupnijih zelenih hraniva, na ovaj nacin se može obezbediti stalno snabdevanje mesom bez problema oko njegovog cuvanja i uskladištavanja. Višak mesa kunica se može lako prodati, kao i kože 5

industrijskih. moguce je da se ostvari i takav nacin produkcije kunica . koje zahtevaju primenu industrijskih hraniva. U proizvodnoj politici društva prioritetnu poziciju i dalje imaju male farme kunica koje se zasnivaju na vlastitoj proizvodnji hraniva. c-6 . Teškoce vezane za nabavku kaloricnih hraniva mogu samo u manjoj meri negativno delovati na formiranje malih farmi koje uglavnom koriste prirodna hraniva iz bliže okoline. uz odgovarajuce promene u tehnologiji uzgoja i ishrane životinja. i u tom slucaju. Za razliku od ovog. Uostalom. Pretvaranje ovih hraniva u proizvode koje dobijamo od kunica može popraviti ljudsku ishranu i obogatiti sirovinsku bazu zemlje. Ipak.koje su od njih preostale.dakako sa znatno smanjenim rezultatima. gore navedeni problem u velikom stepenu ogranicava mogucnosti vodenja velikih farmi. dobijene kože se mogu obraditi i upotrebiti za vlastite odevne predmete. tzv. Ove farme bi trebalo da se formiraju pre svega na malim poljoprivrednim dobrima i na svim onim mestima gde postoji mogucnost da se dode do zelenih hraniva koja do sada nisu bila sasvim iskorišcena.

Na evropskom kontinentu do sada kunica nije bilo samo u skandinavskim zemljama i krajevima Istocne Evrope. lagos zec i latinskog cuniculus znacilo »zec koji kopa hodnike ispod zemlje«.POREKLO I RASE KUNICA SISTEMATSKA PODELA I POREKLO KUNICA Domaci kunici poticu od divljeg kunica iz oblasti Sredozemnog mora (Oryctolagus cuniculus Lat. a ženka 7 . a najviše na Pirinejskom poluostrvu. Divlji kunic je životinja srednje velicine. Sistematski naziv za kunica potice od grckog oryttein . prvi fenicanski moreplovci nazivali su taj region »Hispania«. kunici su se razmnožavali veoma brzo izazivajuci na taj nacin prava pustošenja zelene okoline.) koji pripada redu zecolikih (Lagomorpha) i familiji zecastih (Leporidae).. što je na njihovom jeziku znacilo »zemlja kunica«. Tokom vremena je covek divlje kunice nastanio na svim kontinentima sveta i po ostrvima. Ove životinje su bile narocito rasprostranjene na jugu Evrope. Uostalom.kopati. Vrsta zecolikih kunica je po filogenetskom aspektu vrlo srodna s rodom O-.glodara (Rodentia). Ne tako davno u Australiji i Novom Zelandu bili su prava »napast«. Ovom istom redu pripadaju: poljski zec (Lepus europaeus) i planinski zec (Lepus timidus). - podzemni tunel. Odrastao mužjak je težak od 2 kg. što bi u doslovnom - prevodu ~ Postojbina divljeg kunica su zemlje koje okružuju Sre- dozemno more. Na teritorijama gde nije bilo mnogo prirodnih neprijatelja. Dužina tela iznosi 40-50 cm. Tragove postojanja zeceva u tim zemljama nalazimo još na pocecima naše civilizacije.

Primerci šarene ili neke druge boje koju ovde nismo naveli su podivljali domaci klJnici.oko 1. Polnu zrelost dostižu kad napune 4-5 meseci. Divlji kunici žive na suvim i peskovitim terenima. Tereni na kojima borave sa severa su ograniceni '8 c- . Žive u rupama koje najcešce sami isko'paju. Njihovu lobanju karakteriše bocno sužavanje. Mladi izlaze iz rupa kada navrše 3-4 ne. Kunici se krecu na pola stopala koja su prilagodena za kretanje u skokovima. a stomak i donja strana repa su beli. Bokovi i leda su najcešce žuckasto-smedi sa crnim slojevima. Za to vreme ženka okoti 6-7 puta najviše do osam mladunaca. Boja dlacnog pokrivaca divljih kunica je diferencirana. ugla. noge su žuckastoride. grana. a rede šarene. cetvoroprste zadnje noge su vrlo razvijene i oko dva puta duže od slabije razvijenih prednjih nogu koje se završavaju sa pet prstiju. a cesto se zove i »zecija«.5 kg. krtole i kom sa korenja. drveca i žbunova (posebno lisnatih). i postojanje u gornjoj vilici dva mala dodatna sekutica (dok u donjoj vilici postoji samo jedan par). Obicno se naseljavaju u vidu kolonija na ivici mlade šume blizu obradivanih njiva. Šema stalnih zuba kod jedinke izgleda ovako: I gde: I C P M - 1+ 1 1 o C-P-MO 3 2 3 3 = 28 oznacava sekutice ocnjake pretkutnjake kutnjake Zubi kunica su prilagodeni za tvrda hraniva . delje života. Ova vrsta boje se deklariše kao »divlja« ili »aguti«. grancice. U toku leta. a zimi suvu travu. U Poljskoj divlji kunici žive u zapadnim i centralnim krajevima.vnom jedu usev sa polja. Sezona parenja divljih kunica traje od ranog proleca do kasne jeseni. Postoje i bele jedinke (albino) i crne. Radi hrane obicno izlaze u sumrak i pred jutro.njihovi sekutici u obliku dleta rastu celog života. Ako se pojave u velikim kolonijama mogu da izazovu velike štete na usevima kao i u šumskim sastojinama (zbog skidanja kore mladog drveca). a žive 5-8 godina.

To se dešava zbog suviše velikih bioloških razlika izmedu tih životinja. prvi istorijski podaci o uzgoju kunica.2 cm. elasticna i svilasta dlaka pokrivke. po boji i strukturi dlake. Na teritorij i Srednje Evrope. U srednjem veku su se kunici vec uveliko gajili . U gnlpi krznastih rasa postoje normalnodlake i kratkodlake. Rimljani su. tako. u prometu kožama one se najcešce dele na dve grupe: bete i raznobojne. razvoja jedinki. gra&i. nacina života. kao 9 . ali ukrštanje izmedu tih vrsta ne daje potomstvo. Od njih se dobija jestivo meso i dlaka za pravijenje fiIca. Na njih nailazimo i u brdima do 600 metara nadmorske visine. PODELA × KARAKTERISTIKE RASA KUNICA Zavisno od tipa dlacnog pokrivaca. Krzno je glatko.u Evropi najviše u manastirima. Tok()m vremena. te razlikujemo sledece rase: velike. Njihove kože se ne koriste u krznarskoj industriji. O vecem kvalitetu krzna tih rasa odlucuje ravnomerno izrastao i gust donji sloj. a delimicno i usled anatomskih razlika u gradi tela. a sa istocne strane tokom Visle. srednje velike i male. Ove životinje pripadaju grupi za koje nema lovostaja. Kratkodlake rase . proporcijama tela. preneli tehniku uzgoja kunica u nova podrucja Rimskog Carstva. na primer. Pripitomljavanje kunica pocelo je najverovatnije prvo u Španiji. osvojivši ovu zemlju. kunici se dele na rase krznastih i vunastih.5-4 cm) dlaka. zbog promena i poboljšanja u uzgoju. U okviru posebnih rasa postoje mnoge vrste raznih boja. Divlji kunici su slicno gradeni kao i zecevi.karakterišu se dlacnim pokrivacem koji se sastoji od relativno debelih i dugih (3. Te rase se uglavnom medu sobom razlikuju po velicini. obicno nazvanim »bodljaste«. kao i bo::jih uslova odgajanja nastale su mnoge rase pitomih kunica. i od znatno nežnijih i kracih (1. datiraju iz XI veka. kao i dobro oblikovana.5 cm) ali mnogo gušcih dlaka (donjeg sloja) koje se zovu i paperjaste.7-2. Ovo je najmnogobrojnija grupa rasa u okviru kojih postoji najviše diferencijacija. cija je dužina približna dužini paperjastih dlaka i iznosi 1. posebno u pogledu rasplodavanja.pravcem Kentšin .8-2.karakterišu se slabo oblikovanim dlakama dlacne prekrivke.Lomža. Rase sa srednje dugackom dlakom .

10 . Znacaj ovih kunica je sve veci.rase koje su uzgajaju zbog dlake. Kada se kunici ovih rasa zakolju ranije (sa 3-4 meseca starosti) trup im je slabo razvijene muskulature i meso nije cenjeno u trgovini.5-5. robnoj proizvodnji kunica sve cešce se gaje specijalno ukršteni mešanci. što prekomerno produžava vreme tovljenja. Oni se. Osim ovoga. Tacno je da se kunici krupnih rasa odlikuju vecim porastom. telesne mase od 3. ali mogu da se kolju tek posle 5. bolje podnose neodgovarajucu ishranu inepovoljnije uslove života nego kunici velikih rasa. Najpoznatija od ovih rasa koja je rasprostranjena u mnogim zemljama jeste angorski beli ku~ nic. Bolji su od kunica krupnih rasa i zbog gustog i svilastog dlacnog pokrivaca. ili tipovi kunica koji su posebno stvoreni za potrebe takve proizvodnje. Svrstavanje pojedinih rasa u razlicite grupe prema nacinu uzgajanja proizilazi iz njihovih bioloških osobina. vunastim dlakama koje su pogodne za predenje. Rasa sa dugom dlakom vunastog tipa - ka:rakterišu se dugim (5-15 cm i dužim) nežnim. vecom kolicinom mesa prilikom klanja i manjom potrošnjom hrane za vreme uzgoja. Najpoznatija rasakratkodlakih kunica su reksovi: ova rasa ima dosta vrsta boja koje su analogne vrstama normalnodlakih kunica. Znacaj ove rase sada ne prelazi cisto amaterske okvire. S privredne tacke gledišta sve rase kunica delimo na tri osnovne grupe: - rase koje se uzgajaju zbog mesa i koža.rase koje se uzgajaju amaterski. i krupne (preko 5 kg). RASE KUNI CA ZA PROIZVODNJU MESA I KOŽA Ova grupa rasa obuhvata normalno dlake kunice sa podelom na srednje krupne. U novoj. Oni se odlikuju ranijim sazrevanjem. dakle.5-6 meseci.5 kg.podšišano i svojim izgledom podseca na pliš. . . Kunici nekih rasa u izvesnim uslovima mogu da se koriste i za laboratorijske eksperimente. Iz mnogih razloga za masovni uzgoj najpogodiji su kunici srednje krupne rase. znatno lakše uzgajaju.

za bela krzna ima i':a cilj da kompenzira veci trud koji ulaže uzgajivac brinuci o njihovoj cistoci. U ovom slucaju odlucujuci faktor mora da bude upotrebna vrednost životinja. tj.ima preko 60% mesa u odnosu na masu pre klanja. koji se odlikuju dobrim prilagodavanjem na okolinu i imaju dobre karakteristike u pogledu kolicine mesa i jednostavan uzgoj. Nešto viša otkupna cena koja se dobija .8 kg. a 3 kg kad navrše tri i po meseca. SREDNJE VELIKE RASE Beli novozelandski kunic (slika 1). Zahvaljujuci ovakvoj gradi kunici ove rase odlikuju se dobrim randmanom prilikom klanja . gust i naleže uz telo.Dlacni pokrivac ovih životinja je potpuno beo. To izjednacava njihove šanse u konkurenciji sa kunicima šarenih rasa. a uza sve ovo imaju i dobru muskulaturu. Masa odraslih ženki iznosi 4. . svrsishodno je korišcenje kunica velikih rasa za ukrštanje sa kunicima srednje velikih rasa da bi se povecala telesna masa kunica za klanje. U sadašnjim uslovima iskorišcavanja koža. kao osnovni vid masovnog uzgoja trebalo bi da se izaberu kunici srednje velikih rasa. jer pojedu za 20% više hraniva nego kunici srednje velikih rasa. a posebno obilata ishrana. moramo imati u vidu da su za njihov uzgoj neophodni dobri uslovi. mase preko 2. 11 . mladi dostignu težinu od 2 kg vec sa dva meseca života. malom glavom sa ušima dužine oko 14 cm j kratkim nogama.5 kg. bice manje otporni na bolesti i imace poremecaje u razmnožavanju. Ako zakljucimo da se kunici velikih rasa mogu uglavnom koristiti samo za tovljenje do klanja. Ako ih slabo hranimo. dobrom muskulaturom trupa i udova. To su albino kunici koji se karakterišu valjkastom gradom tela. Za razliku od ovoga. Uzgajajuci kunice velikih rasa. boja dlacnog pokrivaca izabranih rasa koje ulgajamo nema bitnog znacaja.5-5.~. brzo ce izgubiti osobine velikog rasta. Ova rasa je stvorena 1910. odlike angorizma se samo sporadicno pojavljuju. Ovo se nadovezuje na aktuelnu politiku otkupa u kojoj se više traže teški kunici. godine u Kaliforniji (SAD) kao rezultat ukrštanja belog belgijskog orijaša sa zecom.

Ipak. Crveni novozelandski kunic 12 IL . ovo je bitno oplemenjena rasa za koje su neophodni dobri uslovi uzgoja. a takode i hrana koja obiluje belance" "-. kako u cistoj rasi. tako i ukršteni s drugim rasama. Slika 1.Beli novozelandski kunici su dobri za proizvodnju mesa i smatra se da su najpogodniji za industrijski uzgoj za klanje. Beli novozelandski kunic Slika 2.

Kunici su robusni i otporniji prema negativnim uticajima okoline nego kunici bele novozelandske rase. Kunici ove rase. svet1ija na trbuhu. Ova rasa je nastala u SAD ukrštanjem tamošnjih kunica sa belim novozelandskim i himalajskim (koji se takode zove africki ili ruski. Masa odrasle jedinke iznosi 4-4. isto kao i beli novozelandski. a mladi od deset nedelja imaju oko 2-2. a oci smede. Uši su im uspravljene i srednje su dužine.2 kg. Crveni novozelandski kunici ranije sazrevaju i daju prilicno mesa kod klanja. mada se prvo pojavio u Engleskoj kao mutant). Beli kalifornijski kunic 13 /' 1- . poticu iz Kalifornije. Glava kunica je mala. Grada ovih životinja veoma je pogodna Slika 3. Boja je rdastožuta. Za kunice ove rase karakteristicna je veoma zbijena grada tela i izuzetno dobro razvijena muskulatura tela i udova. Odrasli kunici dosežu masu od oko 4. uši tanke i kratke. a i koža je tanka. unutrašnjoj strani nogu i donjoj strani repa. Nastali su od tamošnjih kunica cija boja podseca na ridu lisicu.5 kg. Zbog toga se u nepovoljnim uslovima gajenja kunici ove rase mogu pokazati kao manje pogodni i manje otporni prema bolestima nego neke primitivnije rase.5 kg.'"- vinama. ali sa nešto dužim nogama nego kod belih novozelandskih kunica. Crveni novozelandski kunic (slika 2). Telo je valjkastog oblika sa širokim i mišicavim zadnjim delom. Beli kalifornijski kunic (slika 3).

Oci su crvene. Beli danski kunic Mladi dostižu težinu od 3 kg obicno za cetiri meseca. Osim dobrog mesa. Telesna masa odraslih jedinki iznosi 4-4. Njihovo krzna je izrazito gusto. šapama i repu (tip boje himalajskog kunica). Boja kalifornijskog kuni ca je bela sa crnim mrljama na glavi (njuška). Kunici ove rase odlikuju se dežmekastim telom. Koriste se za ukrštanje sa drugim rasama da bi se kod dobijenih mešanaca povecao kvalitet mesa. Ova rasa je stvorena 1902. 14 . neznatno krivonosom glavom sa kratkim ušima. mesecu života). godine u Zoološkom vrstu u Kopenhagenu kao rezultat ukrštanja i selekcije tamošnjeg belog kunica sa belgijskim orijašem. ušima. dužine oko 12 cm. od ku~ica ove rase se dobijaju i vredna krzna. izrazito je snažna i veoma rano doseže polnu zrelost (vec u 4. pa se od njega mogu napraviti vrlo efektne imitacije plemenitog krzna. Ova rasa je otporna prema negativnim uticajima okoline. Imaju tipicnu albino boju sa ružicastim ocima i noktima krem boje.za vece korišcenje mesa kod klanja. malom. elasticno i svilasto. Kunici ove rase imaju veoma veliki znacaj u industrijskoj proizvodnji kunica za klanje. kao i nežnim i kratkim nogama. Beli danski kunic (slika 4). Slika 4.5 kg.

imaju dobru muskulaturu i veoma gusto krzno. Dostiže masu od oko 4. uspravne. Kunici ove rase imaju valjkastu gradu s dobro razvijenim prednjim delom tela. Ova rasa je uzgojena u Austriji. stvorena je u Francuskoj u pokrajini Šampanja oko 1730. Plavi becki kunic Plavi becki kunic (slika 5). Brzo odrastu. Imaju uspravne.5 kg. i stoga su pogodni z~ masovni uzgoj. Srebrni šampanjski kunic (slika 6). a u Danskoj je i poistovecena sa njima.. Boja dlacnog pokrivaca je u nijansama svetlije i tamnije srebrnaste. Oci i nokti su smedi. Razlikuje se od njih nešto manjini dimenzijama. srednje dugacke uši sa zaobljenim vrhovima. Ova rasa se odlikuje i dobrim zdravljem i robusnošcu. godine kao rezultat ukrštanja belgijskog orijaša sa tamošnjim rasama. ponekad nešto svetlija na trbuhu i grudima. na glavi i nogama se po15 cl . mesnate i srednje dugacke uši sa izrazito zaokrugljenim završecima. Glava i uši su iste boje kao i trup. a odrasle jedinke dostižu masu od oko 4. U pogledu kolicine mesa ova rasa je veoma slicna belim novozelandskim kunicima. Slika 5. Karakteriše je dežmekasta grada tela.5 kg. Boja ovih kunica je jednolicna tamnocelicna sa plavim odsjajem. Dobar randman mesa i rano sazrevallje su raz" lozi što se rado koristi za ukrštanje s drugim rasama. plave oci i tamne nokte. godine. Ova rasa je poznata i pod nazivom »veliki srebrnjak« i »francuski srebrni« . 1880.Kunici ove rase su veomaotporni prema negativnin1 uticajima okoline i vrlo su snažni. u okolini Beca.

~ Slika 6. godine kao nastavak oplemenjavanja malog cincile koji je donešen iz Francuske oko 1913. srecemo srebrnasto crne.5-5 kg.. Ovi kunici su otporni i snažni. Utisak srebrnaste boje stvaraju beli završeci dlacne pokrivke na podlozi pepeljastoplavog paperjastog krzna. Ova osobina se može pojaviti u sprezi sa svakom osnovnom bojom kunica. tako. Grada tela ovih kunica je valjkasta. srednje dužine sa zaokrugljenim vrhovima. Veliki cincilasti kunic (slika 7). 16 c/ .. Srebrni šampanjski kunic javljuju tamnije nijanse. donji deo repa i unutrašnje strane nogu su bele ili plavobele boje. . Boja dlake po dužini je razlicita . Ta boja podseca na cincilu (Chinchilla). . srebrnasto plave i srebrnasto žute kunice. uši su uspravne. a oci i nokti tamnosmedi. Mlade jedinke ove rase u pocetku imaju tamnu boju dlaka. a vrhovi su crni ili beli.. u sredini belosiva. Ova rasa je stvorena u Engleskoj oko 1918. na primer. Telesna masa odraslih životinja iznosi 4. a srebrnastu boju pocinju da dobijaju tek posle 2 meseca. a trbušni deo. koja se uzgaja na farmama u mnogim zemljama. Opšta boja dlacnog pokrivaca je srebrnastosiva s tamnijim nijansama na ledima i repu. Uši i rep su obrubljeni crnom bojom.kod korena je tamnoplava.

Ova rasa nastala je mutacijom kuni ca koji su uzgajani u okolini Beca. Tela kunica je valjkasto. Veliki cincilasti kunic Beli becki kunic (slika 8). godine.Slika 7. negde oko 190~. Odrasle životinje su teške oko 4 kg. Beli becki kunic 2 Uzgoj kunica 17 . ali je nežnije grade nego kod dru- Slika 8. mada ima j populacija ove rase u kojima su kunici teški i oko 5 kg.

noge) sve više lici na belog belgijskog orijaša. . Za uzgoj belih beckih kunica su neophodni dobri uslovi. uši. 18 . Beli poljski srednji kunic (slika 9). Ipak. jer su mešanci crnb-bele boje i meso je slabijeg kvaliteta. U poslednje vreme 'sve manje se gaje. Beli srednji poljski kunic sada možemo naci samo u Zootehnickom eksperimentalnom zavodu u Hoželovu kod Mjelca. Rad na genetskom jacanju ove rase još nije završen. Rasno cistu populaciju belih poljskih srednjih kunica Slika 9. Ova rasa je nastala u Poljskoj. a nokti krem boje. u pogledu razvijenosti muskulature i tempa rasta mladih zaostaju za drugim rasama iz ove grupe. a dlaka elasticna. a sve više se gaje kunici bele danske rase.. Sudeci po tvrdenjima uzgajivaca. Oci su velike 'i tamnoplave. što je dalo novu rasu - be- lih popjelnjanskih kunica. Uši su srednje dužine. Dlacni pokrivac je snež. Kunici ove rase dostižu masu od oko 4 kg. Ova rasa nije pogodna za ukrštanje s albino rasama.5-5. U Eksperimentalnom zavodu (Poljske akademije nauka) u Popjelnju ova rasa je ukrštena sa belim belgijskim orijašem. taj kunic se odlikuje veoma ukusnim mesom. Po nekim odlikama telesne grade (glava. dakle dobro je prilagodena tamošnjim uslovima uzgoja. nobeo. mesnate i usp ravne sa izrazito zaokrugljenim krajevima.gih srednje krupnih rasa. Beli popjelnjanski kunic odlikuje se masivnijom gradom tela tako da u punoj zrelosti dostiže :masu od4.5 kg.

Beli termondski kunici: su p1\71iput preneti u Po~jsku (u Zootehnicki eksperimentalni zavod u Hoželovu) 1977.5-5. Po kolicini mesa ovi kunici zauzimaju mesto izmedu srednje velikih i velikih rasa. Osim prethodno navedenih. U Belgiji se ova rasa uzgaja u cistoj krvi a takode se koristi za ukrštanje s drugim srednje velikim rasama u cilju dobijanja mešanaca za produkciju mesa. To je francuska rasa. Od ovih rasa pažnju zaslužuju one koje se u poslednje vreme preporucuju za gajenje. veoma mišicave noge srednje dužine. i koje po svojim upotrebnim vrednostima uglavnom ne nadmašuju rase koje se vec uzgajaju. . Njihova silueta je manje izdužena nego rase od koje je potekla. skracene uši. godine. otporna naca za Belgijski orijaš (slika 10).5 kg. Masa odraslih jedinki iznosi 4. To je otporna i bujna rasa. Boja dlacnog pokrivaca je sv-edoslicna boji crvenog novozelandskog kunica.5-5.. postoje i druge rase ovog tipa kunica. Odrasle životinje su teške 4. Ovo je i robustna rasa koja se koristi za stvaranje mešaindustrijski uzgoj. U Francuskoj se masovno uzgajaju zbog mesa. Odlikuje se veoma gradom tela i jakom muskulaturom trupa i nogu. gde su stvoreni selekcijom belih belgijskih orijaša. kao i velika glava i i:nasivan skelet. gde su bili poznati još oko 1825. Odlikuju se najvecim dimenzijama od svih poznatih rasa. To su beli termondski kunic. Žuckastosivi burgundski kunici.5 kg. Ovi kunici vode poreklo iz Belgije (Flandrija). zbog mesa dosta gaji i u Italiji. KRUPNE RASE :koja se cvrstom Dostiže ciglasta.5 kg. masu od 4-4. zatim ima bolju muskulaturu trupa i krace uši i noge. koje zbog razlicitih faktora imaju manji znacaj za masovan uzgoj. 2' 19 . U novoj tehnologiji produkcije kunici ove rase cesto su korišceni za ukrštanje s lakšim kunicima srednje velikih rasa. Ovu hsu karakterišu nabijena i cvrsta grada tela. To su lokalne rase koje uzgajaju u razlicitim zemljama. veliki buskat i žuckastosivi burgundski kunic.Druge srednje krupne rase. iz Belgije. Veliki beli buskat. To je albino rasa (slicno kao i termondska rasa) stvorena u Francuskoj ukrštanjem belgijskih brijaša sa srebrnim šampanjskim iangora kunicima.

Ptosecna masa odrasle jedinke ove rase iznosi oko 7 kg. železnosiva. a oci i nokti su im tamnosmedi. Slika 10. Uši su uspravne. donji deo repa i unutrašnje strane nogu su prljavobele boje. 20 - . smeda. Belgijski orijaš Za stvaranje rasa kunica za klanje mogu se ukrštati beli belgijski orijaš sa srednje velikim albino rasama. belim poljskim kao i belim kalifornijskim kunicem. za razliku od srednje krupnih rasa. ali se za vreme uzgoja mora smanjiti intenzivnost razmnožavanja. a pri vrhu crna ili bela. Tipicna boja je sivosmeda (zecija boja) sa delimicno obojenim dlakama. Svi kunici ove rase u dobrim životnim uslovima (pogotovo uz obilatu ishranu) dovoljno su snažni i otporni prema bolestima. belim novozelandskim. sa zaokrugljenim završecima dužine koja je jednaka dužini 1/4 tela (tj. tj. Kunici železnosive boje su mešanci nastali ukrštanjem jedinki zecije i crne boje. crna i bela (albino). mesnate. Trbuh. blizu korena dlaka je pepeljastoplava. na primer. belim danskim. Boja ovih kunica može biti tamnosiva (boje kengura). dužina tela od vrha nosa do korena repa je 70-72 cm. 17-19 cm). u srednjem delu je smeda.

nego produkt medurasnog ukrštanja za koje su korišcene lokalne rase s mrljama na dlacnom pokrivacu i beli belgijski orijaš.5 kg. Tipican uzorak mrlje ove vrste predstavlja (kad je rec o crno-belom kunicu) uska (3--4 cm) neisprekidana crna pruga duž hrbata. 21 . zatim neisprekidana crna mrlja koja obuhvata oko. razlikuju se nemacki pegavi orijaš. Postoji i vrsta sa plavkastim pegama.koja ipak ne zahvata donju usnu.Pegavi orijaš (slika 11). U delu oko bedara nalazi se grupa od obicno 7-8 mrlja. kao i crne uši zajedno s osnovom. crna pega na njušci u obliku raširenih leptirovih krila . Zavisno od zemlje u kojoj su nastali. Mrlje moraju biti iste boje i jasnih kontura. zadnji deo širok. a ima ih i na bocnom delu zadnjeg dela tela. Slika 11. Ovo nije rasa u pravom znacenju te reci. Vrh repa je jednolicno cm. oci smede ili plavosive. a ipak se ne povezuje s pegom na obrazu. švajcarski orijaš i drugi. Figura im je izdužena. s tim što dostižu masu od 5-6. Dužina tela iznosi 63-68 cm. Pegavi orijaš - primerak sa tipicnom bojom Grada tela je slicna gradi belgijskih orijaša. Osnovna boja dlacnog pokrivaca ovog kunica je cisto bela s crnim mrljama. uši su mu uspravne i duge oko 17 cm.

se koriste iskljucivo za klanje. U masovnom uzgoju. tj. Izvestan privredni znacaj (što manje-više zavisi od mode) imaju krzna ovih kunica jer su karakteristicno pegava. Dobijanje jedinki s tipicnim rasporedom pega predstavlja za vecinu uzgajivaca glavni cilj odgajivackog rada. Gledano iz profila ovi kunici imaju glavu sa savijenim nosom. oci i nokti su smedi. kao i pe22 - . U okviru rase postoje kunici sa više boja: železnosivi. boja dlacnog pokrivaca sivosmeda (zecija). Ovnoliki francuski i potkovasto oborene uši (mladi do nekoliko nedelja starosti imaju uspravne uši) du~ine ne manje od 36 cm i širine oko 10 cm. mesnate Slika 12. s karakteristicnom zonainom obojenošcu dlake. Sva odstupanja od opisanog rasporeda boje. Ovnoliki francuski kunic (slika 12). Potice od ovnolikog engleskog. Odrasle jedinke dosežu masu od 6-6.5 kg. Ovakav raspored boje se ne prenosi verno s pokolenja na pokolenje. ali širok.Pege treba da su simetricno rasporedene. i kunicima srednje krupnih rasa da bi se dobio veci prirast jedinki prvog pokolenja koje. Trup im je dosta kratak. Ova rasa je odgojena u Francuskoj oko 1863. smatraju se manom. cincilasti. belgijskog orijaša i velikog normandskog kunica. godine. ovi kunici se koriste z~ ukrštanje sa albino rasama. beli (albino). da su iste na obe bocne strane.

Osim ovoga povoljno je uticalo i poboljšanje životnih uslova (pogotovo ishrana). Broj takvih jedinki je ipak vrlo mali i u pogledu drugih osobina potpuno se razlikuje od roditeljske bele rase. crne i bele.Beli francuski ovnoliki kunic manje je podoban za masovni uzgoj od bel'og belgijskog orijaša i slabije podnosi loše uticaje okoline. Još pre 10-15 godina kunici koji su prodavani bili su izrazito mali sa svakojakim karakteristikama zakržljalosti. U daljem ukrštanju takvih mešanaca deo potomstva je beo. 23 "'"-- . polurasnih kunica koji su dobijeni ukrštanjem bezrasnih sa rasnim kunicima. Velika glava. dakle. ti kunici su mešanci izmedu rasa. To su. po dužini i korenu ušiju itd. po srebrene. u razlicitim odsjajima sive boje. glave. smede.gavi (tzv. Do napretka u ovoj oblasti došlo je zbog toga što je u uzgoj ukljucena velika kolicina rasnih i tzv. od žutozecije do crnozecije. a preovladuju životinje koje su teške preko 3 kg. kunici koji su zbog loših životnih uslova i zbog odsustva selekcije izgubili neke osobine karakteristicne za rasne kunice . Postoji takode veliki broj kunica crne boje. a koji ipak ne odgovaraju tipu bilo koje rase i ne prenose verno svoje osobine s pokolenja na pokolenje. kao i slabu ishranu. obliku trupa. dakle ukrštanje takvih jedinki daje potomstvo u boji. NERASNI KUNlcI Pod ovim nazivom podrazumevamo sve normalno dlake kunice koji se uzgajaju zbog mesa i kože. Karakteristicna je njegova uglavnom nežna grada. leptiri). To proizilazi iz cinjenice da je albinizam recesivna osobina. Belih kunica je relativno najmanje i pored toga što se svake godine po terenu raznosi veliki broj tih životinja. Sada je procenat takvih životinja vec mali.jednostavno. Razlikuju se po velicini. uši i masivne kosti smanjuju randman mesa pri klanju. Vecinom su to kunici zecije boje s razlicitim intenzitetom pigmentacije. zatim bež. Obicno je na više stotina pregledanih životinja teško naci makar neko like koje su identicne grade i boje. što je posledica dominantnosti tog tipa boje nad drugim bojama. U populaciji nerasnih kunica dolazi do stalnih promena. što je cesto neidenticno s nijansama roditelja.

. dobru muskulaturu) da bi linijom manjeg otpora mogli da se prilagode tim uslovima. Od tog pravila se ne može odstupati ni u slucaju gajenja kunica. I pored napora koji su preduzeti u našoj zemlji nece doci do naglog poboljšanja uslova masovnog uzgoja kunica. Uspešnost uzgajivackog rada u smeru oplemenjivanja datog copora kunica.5 meseca života) mora da bude zamenjen drugim mužjakom te iste rase. U krajnjoj liniji ti mužjaci se mogu dobiti zamenom na punktu otkupa kunica za klanje. Poboljšavanje populacije mora se bazirati na ranijoj eliminaciji (do 3 meseca starosti) ili kastraciji nerasnih mužjaka i uvodenju u copor jednog ili više rasnih mužjaka. visokoproduktivnim kunicima. pomiriti i sa uzgojem nerasnih kunica. jer bi se oni degenerisali i cesto bili patuljastog uzrasta. Za ovo su najpogodnije srednje velike rase. U zootehnici se moramo pridržavati »celicnog« pravila da što je rasa životinja plemenitija (visokoprdduktivna) tim mora da ima bolje životne uslove. Razmnožavanje se mora povecavati iz godine u godinu. Treba se. Medutim. mora se ubrzavati tempo dozrevanja životinja za klanje i smanjiti procenat životinja sa izrazito negativnim upotrebnim osobinama. Pri poboljšavanju populacije nerasnih kunica za rasplod ne treba koristiti mužjake iz sopstvene produkcije. rasni kunici koji su dugo odgajani u lošim uslovima gube vecinu svojih rasnih odlika (velicinu. tako što cemo poboljšavati uslove njihovog uzgoja i ukrštati ih s rasnim kunicima. ove kunice je neophodno neprestano oplemenjivati. beli danski kunic). koje su manje probirIjive u ishrani (na pr. uzgoj u jaslama) ne postoji mogucnost da se bezrasni kunici zamene rasnim.. Ako se grupe kunica drže izolovano jedna od druge mogu se zamenjivati mužjaci. Ovaj mužjak može da se drži samo do oplodenja ženki jedne generacije. zahvaljujuci prilagodavanju na mesne uslove. meri se proizvodnim rezultatima. postaju otporniji na štetne uticaje okoline nego rasni kunici. dakle. U trenutku kad njegovi ženski potomci dostignu polnu zrelost (oko 3. brzinu rasta. . Ipak. 24 . Mužjake koji su potrebni za oplemenjivanje copora najbolje je kupovati u rasplod:p. Ovakav postupak se ponavlja sa svakom novom generacijom ženki.Uopšteno se smatra da bezrasni kunici. Zbog toga u primitvnim sistemima uzgoja (na primer.im ili reprodukcionim farmama.

Telesna masa ovih kunica dostiže 3-4. Vlasi dlacnog pokrivaca su retke i ne uticu negativno na predivne karakteristike celog runa. Slika 13.5 kg). kicanke). i drugi .RASE KUNICA ZA PROIZVODNJU DLAKE Angorski beli kunic (slika 13). na obrazima (tzv. U populaciji angorskih kunica razlikujemo dva tipa rase: jedan . Jedina rasa koja se masovno uzgaja zbog vlakana za predu (vune) jeste angorski beli kunic. snežno bele je boje sa veoma izraženom kudravošcu vrlo gustih paperjastih dlaka. Vlakna vune koja se dobija striženjem cetiri puta godišnje dugacka su samo 6 cm. Tip koji se danas uzgaja vodi poreklo iz Engleske gde se pojavio oko 1770. Angorski beli kunic god. Dužina paparjastih dlaka (vune) iznosi do 15 cm i više. jer imaju više vune na 1 kg žive vage. na celu (tzv.sa pramenovima dugacke vune na ušima (tzv. Dlacni pokrivac belih angorskih kunica je mekan i svilast. Prvi tip se cesto zove i »amaterski« jer se takve ži25 . Medu uzgajivacima prakticarima postoji mišljenje da su u pogledu vune izdašniji kunici manje mase (3-3. Ova dugodlaka rasa je nastala kao rezultat mutacije i poznata je još od pocetka 18 veka.koji nema dugacke vune na tim mestima. bakenbardi). griva) i na nogama.5 kg (a nekada cak do 5 kg).

1) U NDR-u se dobija 900 g od kunica.. jer se po pravilu odlikuju vecom kolicinom vune. koja se razlikuje od drugih rasa. pomenucemo samo najpopularnije. Pri racionalnoj tehnici uzgoja belih angorskih kunica. Ovi kunici se uzgajaju zbog originalne boje krzna. ili zbog originalne grade tela. javljaju se i sledece boje: siva. slabog kvaliteta životinja i loše ishrane.5 kg i ne gaje se zbrog proizvodnje mesa. Godišnji prinos manji od 500 g po komadu je posledica grešaka u proizvodnji. glavi i nogama olakšava negovanje životinja i povecava upotrebnu vrednost jer se vuna manje prlja. mada i te koristi pisu beznacajne. smeda i druge. više iz ljubavi nego zbog materijalne koristi. U populaciji angorskih kunica. kunici bez ovih vunastih izraštaja karakterišu se kao »upotrebni tip«. godišnje se prosecno dobija 500-700 g vune po jednom kunicu!). Njih uglavnom uzgajaju amateri. 26 Zapadne Evrope -- . Skracena dlaka na ušima. a u zemljama i 1000 g (Prim. Medu mnogobrojnim rasama koje spadaju u ovu grupu. koje su za amatere posebno važne. RASE ZA AMA TERSKI UZGOJ U ovu grupu spadaju i normalnodlake i kratko dlake rase. Kunici tih boja ipak nemaju veci privredni znacaj. a može da predstavlja i odgovarajucu satisfakciju za uzgajivaca koji dokazuje svoje umece da stvori životinje koje dostižu visoke standarde date rase. plava. votinje vrlo lepo predstavljaju na izložbama i revijama. i pri tom cemo obratiti pažnju na one njihove osobine. Za razliku od njih. koja se obicno po kvalitetu svrstava u prvu klasu. autora). Za ovakav uzgoj treba dosta strucnog znanja. pored bele. Za masovni uzgoj preporucuje sa samo angorski beli kunic. Najcešci cilj ovakvog uzgoja jedobijanje krzna koje se odlikuje dobrim kvalitetom i upotrebljlvošcu hiko da se lako može preraditi u krznarske proizvode. RASE NORMALNODLAKIHKUNIcA Kunici ovih rasa po pravilu nemaju telesnu masu vecu od 3.

sa uskim crnim 27 . A)jaska. ispod ramena. pegavi engleski kunic. najcešce se uzgajaju sledece rase~. na. Francuska). Glava i uši su takode dvobojni. Težina kuni ca ponekad prelazi 3. rasporedene su u obliku lanca duž trupa na liniji od bedara do ušiju stvarajuci izrazit kontrast boja. a ridenardžaste je na podbratku. na trbuhu. U njihovom slucaju crne pege su manje. Silueta ovih kunica je karakteristicna za ovu rasu koja se odlikuje velikom plodnošcu.na boju. Japanski ktmic (zovu ga i arlekino). trbuh je sivo-beo. Beli hotet. Havana. vratnom delu. Ova rasa je francuskog porekla. Dlacni pokrivac je sjajan. Osim ovih. Dlacni pokrivac je prugasto žuta-crn. žuto-beli. smede srebrnasta boja). pa zbog toga predstavlja vrlo dobru sirovinu za krznarske proizvode prirodne boje. pri cemu ga veci broj pruga cini atraktivnijim. Dlacni pokrivac je kratak i karakteristicne je crno-bele boje. Ova rasa kunica ima kratak. Kao rezultat ukrštanja ova boja se cesto pojavljuje i kod drugih rasa kuni ca. u unutrašnjosti ušiju. pa cak i kod srebrnastih i cincilastih kunica (na primer. oko ociju. od kojih se razlikuje samo rasporedom pega na bokovima. na donjoj strani repa i unutrašnjim stranama nogu.. Ova rasa ima gusto i svilasto krzno. Crni mrkožuckasti kunic ima potpuno crno krzno na lednom delu i bokovima. Kunici ove rase mogu biti i zecije-beli. Od ove rase je nastala rasa pegavih orijaša. Naziv potice od mesta gde je stvorena ova rasa (Hotot en Ange. elasticnošcu svilastih dlaka. dok je zadnja strana trupa crna (samo su zadnje šape bele do polovine). mek i sjajanpotpuno crn (slicno krtici) dlacni pokrivac a paperjasti sloj krzna je plavo Holandski kunic. plavo-beli i železno-beli.5 kg. u provinciji Calvados. Krno ovih kunica se odlikuje velikom gustinom." r l 'I S obzirom . Cesto se pojavljuje i »mermerast« raspored boja. potpuno beo. Prednji deo kunica. Krzno je tamnobronzane boje (s nijansama boje dima) i sa karakteristicnim mrkožuckastim mrljama. sa izraženim sjajem. do polovine trupa je beo (ima samo crne uši i velike crne mrlje oko ociju). Dobijanje tipicnog rasporeda boje kod ovih kunica je veoma otežano zbog slabijeg prenošenja ove osobine na potomstvo. u okviru rase postoje i plavi mrkožuckasti i smedi mrkožuckasti kunici.

pepeljasta.dabar). a noge su duge i mršave (prednje noge su duže od 20 cm).5 kg. Ovu rasu karakteriše grada tela slicna gradi zeca. Ovaj kunic je prvi put prikazan na izložbi u Parizu 1924. a širina je 16 cm. Oni poticu od zajednickog pretkakoji se zvao kastoreks i koji se pojavio u Francuskoj oko 1919. Telesna masa ovog kunica iznosi oko 3. Karakteristicna osobina njihove grade su velike. Kunici ove rase mogu imati razlicite boje: žuta. godine. To je rasa za amaterski uzgoj. tako da je bez28 . Živa vaga odrasle jedinke je iznosila oko 3. tako da jedinke koje se medusobno ukrštaju u nakotima daju samo deo potomstva sa tipicnom bojom. nešto svetlijom na trbuhu. Pegavost kao osobina podlež. linija trbuha se u luku podiže. Boja ovih kuni ca je crvenorida sa crnom nijansom.5 kg. ali ih mali randman mesa prilikom klanja i usporen porast svrstavaju u amaterske rase. Patuljasti kunic. Ovi kunici mogu biti i boje zeca.prstenom oko ociju.e stalnom širenju i slabljenju. Kratkodlaki kunici predstavljaju zajednicku grupu koju zovemo reksovi. madagaskarska (crvenožuta sa crvenosmedom nijansom) . oborene uši cija dužina (merena horizontalno od vrha jednog do vrha drugog) iznosi preko 70 cm. Izložio ga je uzgajivac Abbe Gillet i izazvao veliku senzaciju. Medu amaterskim rasama neke se uzgajaju zbog originalne grade tela ili nekih drugih osobina po kojima se razlikuju od ostalih rasa kunica.. ovi kunici se mogu svrstati takode i u grupu srednje krupnih. crna. slicna koži dabra posle depilacije (odatle i njegov naziv Castor . Najcešce se uzgajaju beli kepeci (takode ih zovu i poljski) sa crvenim ili plavicastim prugama. a vrat prilicno istaknut. pegava (mrljasta). . pa su se zbog toga neki ostaci zadržali. uspravne i vrlo dlakave. Uši su duge. S obzirom na to da dostižu masu 4-4. Ova rasa potice od kunica koji su imali jace pigmentirane pege.5 kg. godine kao mutant. Ovnoliki engleski kunic. (boje kune) kao i boje holandskog kunica. Trup je vrlo izdužen.25-1. a njegova boja je bila kestenjastosmeda. Glava je izdužena. Živa meTa ovih kunica iznosi 1. smedi..5 kg.. plavi. plava. RASE KRATKODLAKIH KUNIcA (REKSOVI) Smooi reks (sHka 14). Belgijski zecoliki kunic.

Paperjaste dlake su normalne dužine (17-20 mm). trup im je manje dežmekast i imaju izdužen vrat. Ako je dlacni pokrivac kraci od paperjastih dlaka. tj. Karakteristicna osobina reksova je krzno slicno plišu. Za kratko vreme ova rasa je rasprostranjena u mnogim zemljama i na taj nacin su pocele . njihova figura podseca na zeciju. oko 1 : 20. Telesna grada reksova se razlikuje od grade normalnodlakih kunica. Reksovi brkovi su zakržljali i dostižu oko polovine dužine brkova normalnodlakih kunica. Kvalitetan kunic treba da ima dlacni pokrivac za 1-2 mm duži od paperjastih dlaka. mada je njihovo meso me ko i ukusno. jer to povecava elasticnost dlacnog pokrivaca i daje mu efektniji izgled. Oni se karakterišu nežnijom konstitucijom u celini.Slika 14. a dužina tih dlaka je približna dužini paperjastih dlaka. 29 .da se stvaraju kunici razlicitih boja. krzno dobija vunast izgled i zbog toga gubi estetsku i upotrebnu vrednost.ukrštanjem sa pojedinim normalnodlakim rasama . Brojcani odnos dlaka pokrivke i paperjastih je isti kao i kod normalnodlakih kunica. ali je dlacni pokrivac kraci (zaostao). Muskulatura je manje razvijena. Smedi reks malo momentaino postao poznat u citavom svetu.

kg: cincilastL (cinreks). ali su postepeno izgubili znacaj. beli i žuti (žuckastosivi bur- - gundski) .- . 'Pocetku su reksovi smatrani za veliko otkrice. 30 . Na. i vrednost njihovog krzna je opala (plišast izgled krzna) u trenutku kada su kože normalnodlakih kunica u industriji pocele da bivaju mehanicki depilovane.prugaste (japanski kunic) i druge. prosecne mase 3. Tek je poslednjih godina (1978) na svetskom tržištu krzna (npr. . nego i u privredno znacajnijim kolicinama.5 kg: smedi (kastoreks i havanareks) i crni. Možda ce zbog potražnje za krznom reksova poceti da ih gaje ne samo amaterski. u zavisnos~i od non:nalnodlakih rasa sa kojima su ukrštani: - Prosecne mase 4 .' Osim toga. lasicasti koji imaju boju kao kalifornijskikunic). kunasti i himalajski (tzv. jer su manji randman mesa. posrebreni. plavi (plavi bec- ki). Kaokuriozitet amateri uzgajaju' i pegave reksove (mrljaste).Eo telesnoj masi reksO1re delimo na tri grupe. bolji i'u~lovi gaje1}ja i slabija plodnost doveli do toga da oni ne mogu da konkurišu normalnodlakim rasama. u SAD) pocelo ponovo hl'i:eresovanje za ovu vrstu sirovina. prosecne mase 3 kg: mrkožuckasti.

Njegovi ostaci sacuvali su se i do danas. a kasnije kunice. i centralne Evrope. Medu najvažnije od njih možemo nabrojati: . Kroz citav srednji vek ovaj uzgoj su n.k~ nice koji slobodno skacu po povrtnjacima i okucnicama. i u kojima je olakšano njihovo klanje i uzgajivacki ra. . Taj sistem uzgoja je prenet u mnoge zemlje zapadne. Naziv »leporaria« oznacavao je specijalno odredene i zidom ogradene prostrane terene na kojima su u pocetku držali zeceve.uzgoj u kavezima na otvorenom prostoru uzgoj u zatvorenim i nezagrevanim prostorijama . baštenski' uzgoj.tstavljali na manastirskim dobrima.O domacih životinja neophodne su odgovarajuce prostorije koje im obezbeduju zaštitu od 'prirodnih neprijatelja. - POLU SLOBODNI UZGOJ Ovo je najstariji nacin uzgoja kunica. Na neki:tn poljoprivrednim dobrima. Iz istorijskih zapisa proizilazi da su tako gajili kunice još u starom Rimu. još i sada se može naici na.poluslobodan uzgoj . U toku mnogih godina formiralesu se razlicite tehnike uzgoja kunica.uzgoj u zagrevanim prostorijama. loših klimatskih uslova. 31 L . Na ovaj nacin su u bilo koje vreme mogli da dodu do potrebnih kolicina jestivog mesa. Uvece ih isteruju odatle i zatvaraju.uzgoj u objektima gazdinstva . kao tzv.TEHNIKA UZGOJA KUNICA ~ Za uzgoj kunica k~1.d.

1. mreža mestimicno velicine 4 x 4 ili 5 x 5 cm..Finska). do- r I ?[SI I ~ I ~'~~. '\--1 bljine . iako je snabdeven pokrivenim skloništima.3-1. ekstenzivni sistem uzgoja kuni ca nije moguce nastaviti.0 x 3.2 cm.. grada skrovišta se koristi za sistem ispaše kunica..U sadašnje vreme ovaj stari.j. 5. Kavezi za sistem ispaše kunica cesto se koriste u skandinavskim zemljama (farma O. Zatvaranje kunica na odredenom terenu..' .. Tj1ider .. . - 32 .6 Slika 15. Kavez koji cm. - Slika 16. daske dezavarena sa okcima Nosece letve 1.

U Francuskoj su takode rasprostranjeni kavezi za ispašu valjkastog oblika (slika 17). UZGOJ U OBJEKTIMA GAZDINSTVA Ovo je sistem koji najviše koriste individualni poljoprivredni proizvodaci. dakle velikom koncentracijom zaraza i parazita na malom prostoru. do uništenja stada bolestima i štetocinama. da bi se mogli koristiti neophodno je da teren za ispašu bude potpuno ravan. koji sami kunici okrecu kada pojedu travu koja im je dostupna. pa cak i kokošinjci) zajedno sa drugim domacim životinjama. Kunici se uzgajaju u objektima gazdinstva (obori. u sanducima i na policama. Slicne posledice se mogu ocekivati i u ogradenom uzgajalištu. Kavez za ispašu (masovno se koristi u Francuskoj). koji se bazira na tome da se kavezi od metalne mreže postave na zelene terene i da se premeštaju po potrebi kad životinjepojedu hranu koja im je dostupna (slike 15 i 16). štale. staje. kao što su pokazali brojni eksperimenti. sistem ispaše. Treba uzeti u obzir i to da u ovom sistemu uzgoja dosta kunica beži van ograde.vodi u kratkom vremenu. Praktikuju se tri varijante ovog sistema uzgoja: ispod jasala. neophodno je da teren sa ispašom bude potpuno ravan Praktican znacaj može da ima samo tzv. posebno u današnje vreme kada se hemijska sredstva višestruko upotrebljavaju. 3 Uzgoj kunica 33 --- . koje sami kunici okrecu kada pojedu travu koja im je dostupna. Slika 17. da bi se mogli koristiti. podivlja i predstavlja pravu napast za useve.

Ako je u palicama stalno suva slama. psi. zasniva se na tome da se žicanom mrežom ogradi deo . Najbitniji uslov da se ovom metodom uzgoja dobiju dobri rezultati jeste da se životinje 34 . Osim toga. Pacovi uništavaju nakote kunica. Tu se kunici drže u slami. cesto se dešava da ih vece životinje zgaze ili stradaju kao žrtve grabljivaca.prostorije (obicno cošak) i unutra smesti specijalni sanduk cije je dno od cigala ili drvenih greda.. kao što su na primer. Uzimajuci u obzir negativne osobine ovakvog uzgoja. Pored toga. i ako se povremeno ciste i dezinfikuju krecenjem. kune. Manji glodari lako dolaze do njih. Ovde je polica od dasaka širine 75 cm. macke. Na ovakvu policu mogu da se smeste 2-3 ženke osnovnog stada i njihov nakot. Uzgoj u sanducima. 60-70 cm ispod platona. Uzgoj :na policama najmanje je rizican od svih opisanih nacina uzgoja u oborima. jer ih prisustvo kunica pri~Ilaci. dovodi do kržljavosti. Uzgajivac nema nikakvu mogucnost da kontroliše kunice. mogu lako da izadu iz ovakvih . a hrane se uglavnom ostacima hrane koja ispadne iz jasala. Osim toga životinje su u velikoj meri izložene zaraznim bolestima i trovanjima (piju otpadnu tecnost) što cesto izaziva uginjavanje celog stada. objekata i da. tvorovi i lasice. pa se na taj nacin stvara neprestana opasnost po zdravlje kunica. što. on se smatra krajnje primitivnim. Za kuni ce je ovaj sistem uzgoja mnogo bolji nego uzgoj ispod jasala. Ona se obicno pricvrsti na zid. Gnezde se ispod jasala ili u rupama koje sami iskopavaju. posebno kod slabe ishrane.. bez kontrole. a takode su u kontaktu sa fekalijama i otpadnim materijama. mada je i ovde teško da se životinjama obezbede odgovaraiuci sanitarni uslovi.. Kunici se ovde drže na slami.. . mogu da predstavljaju odgovarajuce mesto za uzgoj nevelikog copora koji se razmnožava u toku cele godine. blago nagnuta i naslonjena na zid. cak degeneracije sledecih naraštaja. Uzgoj ispod jasala je najmanje racionalan. Ovakva polica je podeljena na nekoliko segmenata i sa prednje strane zatvorena letvama sa izbušenim rupama. Pomocu ovih polica bolje se koristi prostor u objektu. koju treba dopunjavati i menjati... se razbeže po okolnim terenima ili da pobegnu u polje. U savremenim objektima na gazdinstvu ne postoje mogucnosti da se naprave ovakve vrste sanduka. Razmnožavaju se na prirodan nacin. ako se kunici uzgajaju u ovakvim uslovima.

Najbolje je da prednjom stranom budu okrenuti prema istoku. Takvo mesto se može naci u svakom domacinstvu.sistematski hrane i poje. Kavezi postavljeni ljaju dobro rešenje u polusenci drveca predstavza osvetljenje kunica Kavezi sa kunicima postavljaju se na otvorenom prostoru. i preporucuje se dobre proizvodne denju sa ostalim kao i gore opisani je najrasprostranjeniji za masovan uzgoj kunica. Slika 18. koji u svakom. jer obezbeduje rezultate. na suvom mestu s malo senke i treba da budu zaklonjeni od vetra. a uz to je prakticniji i u poreracionalnim metodama najjeftiniji. kao i da bude obezbedena cirkulacija svežeg vazduha. da se na policama odražava potrebna higijena. Najbitniji su vrsta i nacin izrade kaveza. Postoji mnogo konstrukcijskih rešenja kaveza za kunice. slucaju treba da obezbede osnovne us3. da se njihovo parenje nadgleda. najcešce u bašti (slika 18). ili kraj zida nekog objekta. 35 ~ . UZGOJ U KAVEZIMA NA OTVORENOM PROSTORU Ovaj sistem.

ženka ili mužjak osnovnog copora. kao i da lepo izgledaju. Neophodno je da se obezbedi stalno oticanje mokrace. U ovakav kavez mogu da stanu . uzimajuci u obzir masovno st uzgoja srednjih tasa i njihovih mešanaca. zavisno od brojnosti copora). koriste kavezi unificiranih dimenzija. narocito za vreme toplih letnjih dana. da olakša pristup radi opsluživanja kunica. koje odgovaraju upravo ovim rasama. pa prostor u kavezu treba da je sa tri strane zašticen. U produkciji kunica ubrzanim sistemom uzgoja. Za velike rase su potrebniji veci kavezi nego za male i srednje. cak je i poželjno da se na izvestan nacin ogranici direktni pristup svet1osti u kaveze. jer su rezultati uzgoja tada bolji. a vazdušna struja da dolazi samo s prednje strane. Ako suncevi zraci neposredno padaju u kavez. Konstrukcija i postavljanje kaveza treba da omoguce lako prodiranje svet1osti li unutrašnjost kaveza. kao i da se napravi zaklon od atmosferskih padavina.love. jer ti cinioci nepovoljno uticu na kvalitet dlacnog pokrivaca životinja. to nije poželjno zato što može kod životinja iza~ zvati toplotni udar. Velicina kaveza se po pravilu odreduje prema vrsti kunica koje uzgajamo.kada se drže pojedinacno . Prosecno su za jednu ženku osnovnog copora potrebna 3 kaveza za uzgoj mladih i 1/3-1/10 kaveza za mužjaka (jedan mužjak na 3-10 ženki. Kunici su veoma oset1jivi na vlagu. pa konstrukcija kaveza treba da obezbedi kunicima suv prostor. Za razliku od normalnog strujanja vazduha promaja je škodljiva. Na zdravstveno stanje kunica povoljno utice i protok vazduha u prostoriji gde se gaje.lpne rase Male rase' Sada se. kako se to vidi iz sledece tabele: Dimenzije Velicina kunica Krupni iangorski kunici širina cm 100 80 60 dubina cm 80 75 75 kaveza visina cm 60 50 40 Srednje' krl. Pre svega njihova konstrukcija mora da obezbeduje zaštitu kuni ca od grabljivica. ili 4-5 mladih. Unutrašnja površina zidova kaveza mora 36 -- . cišcenje i dezinfekciju.

Za gradnju samostalnih. Ip~k. pa i materijali od starih sanduka. realno gledano. .razmisliti o njihovoj konstrukciji uzimajuci u obzir kolicinu i kvalitet materijala kojim raspolažemo. . Osnovna grada je drvo. odvojenih kaveza obicno se koriste pristupacni i jeftiniji materijali. a takode i estetika. U tim uslovima se mogu dobiti najviše 4 nakota godišnje.da bude glatka. Narocito je važno da su unutrašnje strane kaveza glatke kada se u njemu gaje angorski kunici.bi se pojedini delovi mogli zameniti po potrebi. a ponekad i za oblaganje zidova 'kaveza sa spoljne strane. Uglavnom zahvaljujuci ovim prednostima. ova metoda je. dakle. ako na vecoj farmi ima kaveza velikih dimenzija.>. Treba t~žiti da ujednacimo sve konstrukcijske parametre da . Ako su kavezi nedovoljno zašticeni od vetra. Ipak.. Pre nego što se pocne s pravIjenjem kaveza potrebno je dobr:c. Neki uzgajivaci praktikuju i da u zimskom periodu kaveze sa kunicimaprenesu u zatvorene prostorije. jer mladi koji se radaju na temperaturama nižim od nule po pravilu uginu zbog mra-' za. da se kunici ne bi povredili i oštetili krzno. taj nacin uzgoja se sada najviše preporucuje za masovan uzgoj kunica na malim farmama. Osim drveta potrebna je i bitumenska folija za pokrivanje krova. i tome slicno. Za vrata se koristi gotova žicana mreža. a osim toga daju zdravo i živahno potomstvo. dobro podnose i mrazeve od više stepeni ispod nule. popunjavanje praznina na podovima. Kunici koji se uzgajaju u uslovima slobodne cirkulacije vazduha bolje se prilag9davaju okolini. cešce se koriste otpaci dryeta. Navedeni nedostaci uzgoja kuni ca u zasebnim kavezima su ipak kompenzirani dobrim proizvodnim rezultatima zbog relativno niske cene kaveza i opreme. nemoguca. kao što su. lepenke i komadici lepenki. prema bolestima (posebno na katar disajnih organa). Nešto stariji kunici su vec otporni prema delovanju niskih temperatura. komadi dasaka. bez eksera ili iverice koja štrci. kratke daske. i ako u kavezima ima dosta suve prostirke od slame. treba ih pokriti asurama ili starim džakovima. bacvi. 37 L . Negativna posledica uzgoja u kavezima na otvorenom prostoru je ogranicavanje razmnožavanja kunica samo na sezonu izmedu proleca i jeseni. Otporniji su. ploce od iverice. Važna je brižljivost u izradi.

--,
Za nom i kaveza jalne i uzgoj na otvorenom prostoru koriste se kavezi u jedu više nivoa (spratova). Koji cemo od ova dva tipa primeniti, najviše zavisi od velicine farme i materigradevinske mogucnosti uzgajivaca.
Podignuti krov Šindra na daskama debljine 1,6
'3.8,61J:
~ .-.

~
(c !;21r.e

~ cl:>

Prednja strana ->1<-- 82 '-o
.,.,

64

AI.

c:c

I<>

:r

82

a -z Dvostruka podloga

~

.....-----

r-

3,8"6.3

1.3x}1 --IIUL

1Jl3.8K6',.} 2,\,9 .. . 66

J:14i(

.Presek osnove

Ai

.lJLigla b- z JednostruKa
podloga

Delimicno rupicasta (od mreže)

Šindra na daskama 9f~Ei Debljina 3,8X 6,3
c::, C'J

Daske deblJine 2.? Verzija sa nastr~šnicom Detalj brave Slika 19. Kavez za kunice u jednom nivou sa detaljima konstrukcije
38

-

dvodelni

....

Kavezi u jednom nivou su najlakši za gradnju i opsluživanje, ali za njih je potrebno više gradevinskog materijala, a zauzimaju i više mesta. Mogu se koristiti za uzgoj manjeg broja ženki i to kao pojedinacni ili jednodelni kavezi - ili blok kaveza - što znaci podeljeni na više delova, tj. stalno bocno spojeni, tako da cine niz od 2, 3 ili 4 odeljka (pregratka). Najcešce se zbog lakšeg prenosa prave kavezi iz dva dela (slika 19), koji u zavisnosti od lokacije mogu da se postave u jedan niz odgovarajuce dužine. Zbog lakšeg opsluživanja životinja ovi kavezi su postavljeni na nožice visoke

Slika 20. Kavezi za uzgoj mladih sa kosim krovom i podlogom od mreže

40-80 cm. Krov je napravljen od dasaka i pokriven bitumenskom folijom. Ako nema u blizini prirucnog magacina za hranu, može da posluži za te svrhe specijalno postavljena nastrešnica. Ako se u kavezima drži osnovno stado, onda kavezi moraju biti dovoljno cvrsti kao i višespratni kavezi. Podloga u kavezima ovog tipa može da bude jednostruka - prilagodena za sloj slame, ili, što je uputnije, dvostruka sa podmetacem od debele žice (tzv. rešetkom). I L

39

~

I
I

I I

U kavezima koji su namenjeni uzgoju mladih deo, podloge može da bude od dasaka, a deo od žicane mreže sa prosecnim okcima 20 X 20 mm i žicom koja je debela od 1,8-2,2 mm. Ovakvi kavezi po pravilu imaju malo podignute krovove (na šarkama) i koriste se uglavnom u letnjem periodu (slika 20). Kavezi u više nivoa - koriste se na vecim farmama, gde je više životinja na manjem prostoru. Ovo olakšava njihovo opsluživanje, što ima poseban znacaj, narocito zimi kad treba cistiti sneg. Osim ovoga olakšano je i skupljanje fekalija. Za gradnju više sp ratnih kaveza potrebno je manje materijala, ali on mora biti cvršci (daske, letve, grede). Ove
Šindra na daskama

debljine 1,6 3,SxG,3

'~Odvodna cev
,.

f
Oluk

Prednja strana

t
N

Cigla
"" q:,
0<: (JU

~india na daskama

~

~!
'13,8x8,3
....
I

/';3,,0,
88

~~~~

.
Slika

~

co.,

68

"164' ~14 ~ "'(I

~2
kaveza

Presek osnove 21. Konstrukcija

~~ ~f2
li dva nivoa

odeljka 40

-

sa cetiri

--

r
I

Šindra na daskama deblj;ine 1,6

lqS t--

n
~I
<l;>:r~I

15
<OJ'

Poklopac

~
"

Presek A-A
328.2

~. I ;" I--J

Rezervoar

ul
;N Q) .... E
<ti ~ (I) <ti

od letvica

80 r-

~I~ '"
""'" ." Pre§ek osnove
""'

«>" .

o

~"J

_illT:~rt
~
42.3,8r 5 .t1 ' 1 ,5 f

;.1-

~t
<at-

r

Detalj ugla

Detalj pregradnog zida
kaveza

Detalj spoja "Bc

Slika 22. Konstrukcija I'

u tri nivoa

41

L

kaveze treba praviti sa vecom preciznošcu i brižljivo. Gornji i zadnji zid prave se od dasaka koje se sastavljaju pomocu žleba. Krov se pokriva šindrom, a sa prednje strane treba da ima ispust širine 50-60 cm, koji unutrašnjost kaveza. štiti od sunca i padavina. Kavezi se postavljaju na stubove visoke 15-20 cm, i to na betonsku podlogu ili cigle. Tamo gde postoji opasnost da se kavezi prevrnu (velika visina uz relativno uzak temelj), oni se trajno postavljaju na grede (6 X 8 cm), koje se pricvršcuju na betonske stubove (70 cm ukopane u zemlju) kotvastim zavrtnjima 14-16 mm debljine. Ovi kavezi mogu da imaju dva ili tri nivoa (sprata). Svaki od njih se deli na 2, 3 ili 4 odeljka, što prema broju nivoa daje 4 do 12 odeljaka u jednom kavezu. Kavezi u dva nivoa (slicno kao i kavezi u jednom nivou) takode mogu da budu napravljeni s nastrešnicom. Konstrukcija ovih kaveza prikazana je na slikama 21 i 22. Višespratni kavezi moraju da imaju dvostruku podlogu, tj. podlogu u dva nivoa (slika 23). Donji deo je napravljen od dasaka i pokriven šindrom, da bi mokraca isticala izvan kaveza, a ne na životinje koje se nalaze na nižim nivoima. Podloga mora da ima mali nagib u pravcu oluka koji odvodi mokracu. Ovaj nagib se može napraviti pomocu odgovarajuce konstrukcije podloge ili naginjanjem citavog kaveza u smeru u kome otice mokraca za 3-4 cm. Ako se pod spoljnim ispustima ovakve podloge ne stavlja oluk, ispusti na svakom višem nivou moraju biti duži za 1-1,5 cm. Gornja podloga se sastoji od promenljive (pomicne) rešetke napravljene od letvica trapezastog izgleda, koje su na potpornu letvicu pricvršcene s razmakom 15 mm (slika 24), ili od mreže koja je razapeta na drveni ram (slika 23). Rešetka je postavljena iznad donje nepropusne podloge na oko 5-8 cm. Da bi se lakše vadila iz kaveza, posebno kada se to radi s prednje strane kaveza, potrebno je da bude iz dva dela. Takode je neophodno da se ima u rezervi nekoliko rešetki, da bi kada se jedna izvadi i kad se kavez ocisti, mogla staviti odmah druga cista i suva. Primenjujuci mrežaste podloge u zasebnim kavezima, moramo povesti racuna o tome da za vreme velikih mrazeva može doci do smrzavanja nogu kunica. Da do toga ne bi došlo, za vreme zimskog perioda mreže moraju biti pokrivene komadima dasaka ili debelim slojem slame. Ove podloge su neophodne za uzgoj angorskih kunica, kao i za krup42

~

Gornja.. donje J.Presek A-At d-Presek B-B Slika 23.. Podloga 1.--75-t') . """ b - Presek osnove gornje. "'T' / 43 Il1o.mrežaste podloge D.umetnute Ispod - C .. ~---~ I .'E'J.1dva nivoa 1. ' ~ I~.5 lUf .l'~ 75 co ~ t() . A :1..1kavezima t ~~~~iIP .- ..f!.podloga -od mreže Donja podloga daske. 75 5 <'-J ~ ~ A <N' "'"' ~.'Q Presek osnove 75 -Q:I~ zatvorene podloge..5'xS...8ON c-i. 'f.

.° I I I I c - ~ ~ R as :. Negativne osobine mreže se ipak mogu smanjiti' .\. sa okcima ne vecim od 20 X 20 mm.315 --...=-i4 -'< P~~51~~Lewa45X5 -oblik izrade b -Detalj i prlcvršcivanje letvl rešetke za podlogu vica li kavezima od drvenih let- 24. -Mreža koja se koristi za podlogu mora da bude napravljena 'od žice debljine 1. t Slika . na koje'kunici rado sedaju.. U ovu svrhu najbolje je koristiti mestimicno zavarenu mrežu pocinkovanu termickom metodom. 80 75 7'.9"6.51f f1ti 1.8-2."' . . I I ! I I I ~l R .-Presek osnove AI - Presek A-A .. IlT 1 AI . 44 - cak i 'u navedenim primerima -- . Nagnjecenja nogu se pojavljuju i pri upotrebi drvene rešetke.korišcenjem slame ili time što cemo na dno kaveza postaviti tanke daske (30 X 20 cm).. Nacin ne rase koje su zbog svoje manje pokretljivosti i vece telesnemase sklone riagnjecenju nogu. c-j- I "5~ <::> ..5. Q .3 I I "q- .2 mm. 2.

Ove tvrdnje moramo uzeti u obzir. Ako ka45 .5-5 cm) ploca armiranog betona koje su pokrivane slojem slame (takve podloge se takode mogu sresti u kavezima .r U kavezima koji su se nekad pravili.naprav. mada je ipak nemoguce da slamu sasvim izbacimo iz procesa gajenja kunica. Rešetka se stavlja i vadi kroz otvor cem' na zadnjoj strani kaveza sa poklop- Rešetka se vadi i fekalije uklanjaju kroz vratašca ili kroz otvor koji se zatvara poklopcem na zadnjoj' strani kaveza (slika 25). obicno su upotrebljavane pojedinacne. Smatra se da i kad se slama uklanja pre nego što se potpuno nakvasi. Klimens) utvrdeno je da je kokcidioze kod kunica koji su držani na rešetkastoj podlozi bilo 28'iJ/omanje nego kod kunica koji se uzgajaju u kavezima bez takve podloge. Ako se kavezi postavljaju na vetrovitom mestu. sanitarni uslovi su lošiji nego tamo gde se kao podloga koristi rešetka. Slika 25. zatvorene podloge od tankih (3. Ovakav tip kaveza je ipak napušten. kunicima može da smeta promaja nastala otvaranjem poklopca na zadnjoj strani kaveza (jer je neophodno da se kapak drži samo pritvoren zbog oticanja mokrace). U istraživanjima obavljenim u Cehoslovackoj (E. ljene su od dasaka i pokrivene su pocinkovanim limom ili šindrom).

8 lA Presek osnove kaveza Rešetka od mreže Bocna letva~ Ucvršcivanje gitom cevi koja spaja oluk i odvodnu cev Oluk Odvodna cev 0 0. tada se praktikuje da se naprave oluci za oticanje mokrace unutar kaveza (slika 26). Vedro Cigla Donja podloga pokrivena. .6 mm Odvodna cev što odvodi mokra6u u sifonski sud Sifonska posuda lod !ima) obešena na ivicu vedra .4 Pažnja: oluci i odvodne cevi su od pocinkovanog lima debljine 0. Razmeštaj ~ i J odvodnih oluka unutar kaveza 46 .. ali ponekad može biti odlucujuci da li ce neko uopšte gajiti kunice ili nece.. ~ r. šindrom ~ savijenom na bocne letvice Pre!ivanje Tresat I Presek A-A Slika 26..vezi treba da budu postavljeni uza zid zgrade (nemogucno je prici zadnjoj strani).1 II -jA---J :! II II II II Vedro za mokracu pokriveno cvrstim poklopcem od dasaka Oluk.... Ovaj nacin opremanja kaveza je komplikovaniji.

U tu svrhu bocne zidove i zadnju stranu pravimo od dasaka sa šavom.ovo ipak kvari izgled kaveza. iznad same podloge ucvršcuje se daska širine oko 10 cm. za izradu rešetke korišcena žica tipa »puž«. koja obezbeduje da mladi ne ispadnu napolje (tzv.lju drvene elemente kaveza. Svi drveni elementi koji se nalaze u kavezu moraju da budu izglacani da bi se olakšalo cišcenje i dezinfekcija. To cemo ostvariti na taj nacin što cemo zakucati jednu usku dašcicu koja ce 0.5 cm štrcati iznad unutrašnje ivice letvica na koje je zakacena mreža. Ovaj drugi nacin se bazira na naspramnom postavljanju kaveza (jedan preko puta drugog) i njihovom poveziva. Hodnik izmedu dva reda kaveza zatvaramo cvrstim vratima. ako je. Osim ovoga. ekseri i žice. Da bi se povecala trajnost kaveza. Jedna od tih vrsta brava prikazana je na slici 19. Na vratašca kaveza se stavlja žicana mreža sa okcima 20 X 20 mm (ili 15 X 15 u slucaju opasnosti od lasica). zajednicka za sve nivoe kaveza). prag). Bravu na vratancima potrebno je zaštiti da je ne bi otvarali kunici ili njihovi neprijatelji (na primer psi). na primer. onda njene ivice. U velikim kunicarnicima postavljaju se kavezi u tri nivoa u dugom nizu u obliku potkovice. prave se zajednicka vrata za citav vertikaIni segment (tj. U kavezu ne smeju da štrce iverica. a iznad njih se napravi krov (slika 27). a ponekad se spoljašnja strana kaveza presvuce šindrom ili plocom od filca premazanom impregniranim lakom .nju pokretnim krovom sa otvorima za ventilaciju koji se u toku zime pokrivaju prozracnom folijom. Zbog toga. Kavez mora da bude udoban i glatkih zidova. Da bi se smanjio broj brava (najcešce onda kad je neophodno stavljanje katanca) . površinu sa kojom su životinje u kontaktu treba obavezno premazati 2% rastvorom bakarnog sulfata sa dodatkom kreca da bismo je duže zaštitili od kunica (kunici grickc. mre47 L . pa ih u tome sprecavamo davanjem tvrde hrane. Uzduž vrata. Pošto su kunici osetljivi na sve oštre mirise. za njihovu izradu koristimo drvo impregnirano ksilamitom ili karbolineumom.r a pri tom ikavezi lepše izgledaju. možemo ih smestiti u impregnirane kaveze tek pošto mirisi potpuno išceznu. ili se kavezi postavljaju u obliku paviljona (slika 28). kad je vec postavimo na ram. moraju da budu zaklonjene s gornje strane. kao što su seno i grancice drveta).

jer u slucaju pojave zaraznih bolesti. olakšano je njihovo prenošenje. Kod nekih tipova kaveza lestvice mogu da vrše ulogu pregrade izmedu kaveza. koju treba uglaviti pod pravim uglom u metaini okvir na svaka 2. jer bi ih kunici brzo izgrizli. bez obzira na vremenske prilike. Najbolje je da se one naprave od žice profila 4 mm. Slika 27. Lestvice ne treba praviti od drveta.all . Možemo ih smestiti unutar kaveza ili na prednju stranu kaveza sa spoljne strane. hranilice. tako da istovremeno predstavljaju i vratašca. Lestvice pomažu da se ne razvlace seno i zelena hraniva koji se daju životinjama. U tom slucaju moramo ih (a takode i hranilicu) iz higijenskih razloga odozgo pokriti pokretnim poklopcem (slika 29). pa pri ovakvom razmaku žica mladunci ne mogu kroz lestvice da izadu napolje. Opsluživanje kunica pri ovakvom rasporedu kaveza je uredno.r žom ili rešetkom.5 cm (slika 30). cišcenje i dezinfekciju. što ipak nije uputno iz higijenskih razloga. Kavezi za kunice postavljeni u nizu pod krovom (farma ZZD Hoželov kod MjeIca) 48 . Ova oprema mora da bude funkcionalna i podesna za vadenje. Unutrašnja oprema kaveza sastoji se od lestvica za seno i zeleniš. pojila i kutije za gnezdo.

najbolje na visini gornje ivice 10-12 cm iznad podloge (slika 31). Prakticne su'korit:fste" hrarri1icenapravljene od pocinkovanog lima i pricvršcene uza zid. j pri tom dovoljno stabilne da životinje ne bi mogle da ih prevrcu i premeštaju s mesta na mesto. Kavezi za kunice u tri nivoa postavljeni niza (tip paviljona) u dva I I I I I Hranilice za sipka. Ako kunice hranimo zrnevljem ili industrijskom granuliranom mešavinom. Hranilice treba da su tako ucvršcene da životinje ne mogu da ih pomere. Hranilice za mladunce moraju 4 Uzgoj kunica 49 I I L . . Plocice su' ipak vrlo porozne i u odredenim yremenskim razmacima moraju se iskuvati u 2% rastvorukamene sode. U ovu svrhu najcešce se koriste posude od de~lje keramike ili livenog gvožda.Slika 28. a zatim dobro isprati. pa cak i obicne kaIje\Te plocice okrenute unutrašnjom stranom na gore. moraju da budu glatke sa unutrašnje strane. meka i kašasta hraniva. neophodne su poluautomatske hranilice koje se pune svakih nekoliko dana zavisno od toga koliko kunici pojedu tog hraniva.

: ojacanje ilipodmetac Ž. koje istovremeno predstavljaju i vrata 50 .) ¿ó ŽicJna vratanca koja zauzimaju citavu prednju stranu kaveza Žice 0 0. .5 ~ ¢ ¢ òò ¬ éê ö ¢¬ !-V//l~r:m: êê èð ÛùÖî×¢ #>1.oklopac-krov x ul <IS >N c]) ~ 80 b - Lestvice ucvršcene sa prednje strane kaveza koje imaju funkciju vratanca Slika 29. Konstrukcija vratašca u kavezu za kunice: a žicana vratašca koja obuhvataju celu prednju stranu kaveza....Ugaono <N c:-.5 P.4 svakih 2.icana mreža 1.. b .N "o o ul c]) (.5 X 1...1 + .ugradena lestvice na prednjoj strani kaveza.

Lestvice za seno i ze1enu hranu koje se stavljaju unutar kaveza ~ Je. Hranilice za kunice od pocinkovanog lima kpje se ucvršcuju unutar kaveza: A . Napravi se korito širine 8 cm sa pokretnim žicanim umetkom u obliku o ~! <') $-40 J. jer treba spreciti da hranu koja je njima namenjena jede njihova majka. Slika 30.4i ne prevrnu.poluautomatska za zrna i granulat. !:4) 't- A B c Slika 31.koritasta za hranjenje mladunaca lako svarljivom hranom 4* I 51 L . C . B .koritasta sa obezbedenjem da je kuIti.da budu specijalne konstrukcije.

obicne (poprecnipresek)~ 'B.lestvica. Loncd od pola .sa obezbedenjem od izbacivanja hrane od strane kunica Slika"':33... . . sa' lucno savijenim preckama na svaka 3.5 cm. Poluautomatske hranilice za pricvršciyanje sa spoljne strane: A .. litra . Bitno je da ivice hranilice budu glatke i nagnute prema unutra. ..pricvršceno u kavezu vrlo dobro služi kao pojilica 52 . Ovakvahranilica stavlja se neposredno na dna kaveza. 100mm 1- cl:! " Slika 32..5-4.

Slika 34.. Nacin ucvršcivanja: pojilice a - lonceta flaše':pojilice.6 slik'a. za sen<:>. !b53 ~ . 35.0. Ucyršcena flaša spoljne strane kaveza - pojilica ilestvice . . a s 0 0.3 cevcica 0 0.5 -.

koriste se za uzgoj u zatvorenim prostorijama za vreme kocenja i uzgoja mladih .što sprecava da životinje hranu vade napolje. a u kavezima za uzgoj mladih dužine 28-30 cm... Slika 37. Automatsko pojilo za kJUnice sa ..spoljašnji izgled. Kutija za gnezdo - Slika 39.cuclom: a .uzdužni presek 15' ~117 Slika 38. . Automatsko pojilo plovkom (poprecni presek) . U kavezima za osnovno stado instaliraju se hranilice dužine 14-15 cm.recava prekomerni dotok vode Pojilo Rezervoar vode - Vodice plovka il b Slika 36. Mrežasti kavezi u tri nivoa sa nepropustljivim krovovima i umetnutim kutijama za gnezda . Gumica koja sp. 54 J. b .

u koju se kroz otvor napravljen u gumenom zapušacu. mada je u letnjem periodu to sasvim moguce. Ovakva konstrukcija olakšava 55 . poluautomatske hranilice mogu da se pricvrste spolja. Pojilica se sastoji od flaše za mleko od jednog litra. U odvojenim kavezima bolje je ne koristiti automatske pojilice. uvuce staklena cevcica precnika 5-6 mm. ili se ona može žicom i celicnom trakom pricvrstiti uza zid u uglu kaveza. tako što ce se u žici napraviti odgovarajuci otvor (slika 32). Za krupne rase koriste se kutije cija je dužina 50 cm. industrijsku i poluindustrijsku proizvodnju. što vodu cini nepogodnom za pice i stvara opasnost od infekcije. Ne preporucuje se korišcenje keramickih pojilica sa niskim ivicama. pomocu obruca od celicne trake prikazan je na slici 35. ali tako da cevcica unutar flaše ne štrci iz zapušaca. Ove kutije sa pomicnim kapkom prave se od tanjih dasaka ili filcanih ploca (slika 38). Kada se kutija izvadi. Ipak. Ovakve pojilice znatno olakšavaju posao uzgajivaca i osiguravaju životinjama stalno svežu vodu. ali se ona teže nabavljaju i podesnija su za vece farme. U inostranstvu se koriste kavezi sa kutijama za gnezda koja se umecu kroz specijalni otvor na prednjoj strani (slika 39). Postoje i druga konstrukcijska rešenja za ovu vrstu pojila (slika 37). a za srednje krupne rase kutije dimenzija 45 X 35 X 30. širina 40 cm. jer tada kunici ulaze u vodu ili vrše nuždu u njoj. visina 35 cm. Nacin ucvršcivanja flaše-pojilice. otvor se pokriva provizorno postavljenim komadom mreže. Pojilica u slobodno postavljenim kavezima se najlakše pravi od obicnog emajliranog lonceta pricvršcenog za ram vratašca (slika 33). Konstrukcija ovog pojila je prikazana na slici 36. Ulazni otvor mora se nalaziti na visini od 8-10 cm od dna što sprecava da mladi pre vremena napuste gnezdo. tj. i širine otvora 17-20 cm.Ako je prednja strana kaveza nacinjena od mestimicno varene žice. a širina ulaznog otvora 22-25 cm. Kutiju za gnezdo (nakot) stavljamo u kaveze oplodenih ženki da bi mogle u njima da izgrade gnezdo za potomstvo. Pomicni kapak omogucava kontrolisanje stanja nakota. bolji su higijenski uslovi ako se za pojilicu koristi flaša (slika 34). Velicina kutije za gnezdo zavisi od rase koju uzgajamo.

u srednjem delu (pod otvorenom verandom) je deo za kaveze sa kunicima. Ovaj otvor nocu treba zatvoriti. ne iskljucujuci ni ambare. gradeni. Ovakvi kunicarnici naj~ešce se prave od drvenih greda i dasaka. radionicu. položaj betonske izolovane ploce. Korišcenjem ovakvih kutija visina kaveza za osnovno stado može se smanjiti na 40 cm. u kojima se postavljaju kavezi. na primer od kamena ili betona. patki. takode i u baštama.. Treba obratiti pažnju na to da bude funkcionalan. U njegovom le~ vom krilu nalazi se prostorija za koke nosilje. od kojih je donji od dasaka.. Ako ne postoji komunalna kanalizacija za odvodenje otpadnih voda (mokraca. a druga bez otvora). U mnogim zemljama se grade specijalni objekti za kunice. U manjim poljoprivrednim domacinstvima. Ovakvi kunicarnici pružaju životinjama bolje uslove nego adaptirani objekti. Ovakav objekat se može napraviti od cvrstog materijala ili drveta. ili s uzgajanjem svilenih buba. Krov je pokriven šindrom. treba napraviti septicku jamu. koza. 56 . Objekat za skupljanje fekalija je postavljen uz otvor u zidu (40 x 40 cm) koji služi i za izbacivanje fekalija.. Projekt ovakvog objekta predstavljen je na slici 40. uzgoj pilica ili drugih životinja. leti mrežom (zbog ventilacije).pregled nakota i sve intervencije uzgajivaca. kao. Kunicarnik ima prozore i dupla vrata (jedna rešetkasta ili mrežasta. ko košaka. voda od pranja i dezinfekcije). na primer. kao i otvore za ventilaciju. a prostorija u desnom krilu je predvidena za magacin. a zimi 'II R /I I . Zidovi se izoliraju asurama ili oblažu šindrom. a posebno na okucnicama u prigradskim naseljima. U tom slucaju uzgoj kunica se po pravilu vezuje s uzgajanjem drugih životinja. UZGOJ U ZATVORENIM NEZAGREJANIM PROSTORIJAMA Za ovaj nacin uzgoja kunica mogu se koristiti razlicite slobodne prostorije u domacinstvu.. . pa ni tavane s dobrom termoizolacijom krova. može da bude celishodna gradnja posebnih objekata za uzgoj kunica. Za uzgoj kunica nisu pogodni hladni i vlažni objekti. a cesto se pravi od dva sloja. šupe. Pri njegovoj konstrukciji moramo uzeti u obzir toplotnu izolaciju zidova i krova.

$Pojilo L Kokošinjac + ~1t Matko @ . Ceo objekat i dvorište oko njega moraju biti ogradeni žicanom mrežom i živom ogradom.~ -- prednja Presek strana A-A Presek B-B J tOx10 ~I ~O o --.' Presek osnove Ii 00 Slika 40. -t '. a zimi obicna vrata. radionica.~mmiifm~ V Toplotnaizolacija \Jm "o Magacin. 270 . I veranda pod kojom se nalaze kavezi s kunicima mora imati leti od mreže.j<. pHicarnik itd..zasunom ili poklopcem. . I l' uu 81 ~IQ:r:t~z~a . Objekat za uzgoj sitnijih domacih životinja 57 -- .

koji se stvaraju prilikom razlaganja fekalija. Cirkulacija vazduha kod gravitacione ventilacije gurala stalna cirkulacija vazduha.--. I opsluživanje raznih vrsta životinja moramo potpuno razgraniciti. Smeštajuci kunicarnik u zatvorenu prostoriju posebnu pažnju treba obratiti na ventilaciju i osvetljenje. Prilikom korišcenja ovakvog objekta za uzgoj više 'Vrsta životinja treba spreciti njihov medusobni kontakt. Oba otvora imaju zasune da bi se mogla regulisati cirkulacija vazduha. Sve to treba preduzimati u profilakticne svrhe. moraju se u kunicarniku napraviti bar dva ventilaciona otvora: jedan na donjem delu zida. 58 - ~ . koji se sastoji od cetiri daske i pokriven je krovom na dve vode (slika 41). Da bi se osi+ ". zatim ugljen dioksid i drugi) nepovoljno utice na zdravlje životinja. U ovaj drugi se ugradi ventilacioni kanal. To je potrebno kada velika razlika izmedu unutrašnjih i spoljašnjih temperatura može da izazove jaku promaju.~ [ /~--- '" Slika 41. obezbeden žicanom mrežom. a drugi na krovu.. jer neke zaraze i paraziti mogu se prenositi s jedne vrste uzgajanih životinja na drugu. Vazduh u kome ima gas ova (amonijak i sumpor dioksid.. Brzina cirkulacije vazduha u blizini kaveza sa kunicima ne sme da bude veca od 30 cm/s.' .

o ~i c.90-100 Slika 42. ~ se diže ~ ~ A B ~ ..2x5x5' B se podiže il Pregrada <.." ..m\f ucvrscuje pregibr .2 2. Obad prednje ~ Ipregrade što 1.6' 2.-a "i CN ~ sto .k?ja ~. Nacin izrade obora od drvenih letvica za uzgoj kunica u dubokoj slaroi . ~ .i l I I -=rrl l~tv~ .Betonska podloga ili ploca od cigli 59 L .

za to je najbolja betonska podloga jer se lako održava i dezinfikuje. Uslov za gradenje ovakvih obora Je podloga od betona ili (.70 cm. te na taj nacin obor postaje trajniji. što znatno povecava broj uzgojenih jedinki. Taj sistem je posebno pogodan kada se poseduje veliki: kunicarnik. ali veoma olakšava rad uzgajivaca u periodu kada su nepovoljni meteorološki uslovi. odvojenih sp ratnih kaveza. Mogu se koristiti ikavezi kompletno napravljeni od žicane mreže. Prostorija mora da ima elektricno osvetljenje. U nezagrevanom kunicarniku koristimo kaveze cija je konstrukcija slicna konstrukciji obicnih. Ovaj metod omogucava razmnožavanje životinja u. To je neka vrsta vratanaca koja se otvaraju ili podižu (mogu se i izvuci) i koja olakšavaju' ulaz u obor.Kunicarnik mora da bude svetao. . kako kunici u njoj ne bi mogli da kopaju rupe.5 cm. U ovom slucaju kavezi ne moraju imati krov niti nepropust1jive zidove. ' U kunicarniku se mora održavati potpuna cistoca.9-1 m koje se vertikalno ucvršcuju na svakih 2-2.. kunicarniku je korišcenje pregrada sa debelim slojemslame. Ipak. Tako op. tako da stvaraju plot. Ovakvi obori (slika 42) prave se od drvenih letvica dužine 0. Takode se može koristiti debela žica (6-8imm) koja se ucvrsti u drveni ram. tipicni za kunicarnikekoji se greju. . Površina obora namenjena jednoj ženki i nj~nom nakotu do trenutka odvajanja iznosi 100 X 65 . Produženje svetlosnog perioda (u trajanju izm~du 14-16 casova) na 24 casa. toku. 60 I --- . Prozori treba da budu sa istocne ili južne strane. s tim da za vreme zimskog perioda u njih treba staviti drvene rešetke i pokriti ih slojem slame. a osjm tbga ni prilikom opsluživanja ne zahteva veliki trud. To omogucava dodatno osvetljavanje od jeseni do proleca u vecernjim i ranim jutarnjim casovima. U obore treba postaviti slamu u sloj u debljine 25-35 cm. Smeštena u obor ženka pravi gnezdo u slami. najbolje rešenje u nezagrevanom. predstavlja osnovni uslov za dobru plodnost kunica.igle. cele godine.a. Najbolja je secena slama koja se dobija od biljaka sa tresetišta. U tokli leta st'aklene prozore treba zameniti gustim mrežama. remljeni kunicarnik doista nece po\recati proizvodne mogucnosti životinja. Lestvice za seno ucvrste se na bocnom a pojilica i hranilica na prednjem pokretnom zidu.

Ovaj sistem stvara mogucnost neprekidne proizvodnje (bez sezonskih prekida). koji. gde velika produkcija može da izdrži i opravda velike troškove gradenja i eksploatacije kunicarnika. Da bi se ovi ciljevi ostvarili. 44.pa'je neophodno da se u obol' postavi kutija za gnezdo.d' majke.~ nezagrevane pr()st°rije iskoriste za uzgoj kunica. ako udu u obol'. povecava intehzitet njihovog razmnožavanja i olakšava održavanje higijene. ZAGREJANIM PROSTORIJAMA Na ovaj nacin se po pravilu kunici uzgajaju samo u velikim industrijskim i poluindustrijskim farmama. zatim od drveta. Ovaj produkcioni ciklus ponavlja se 4-'6 puta godišnje. od eternita i staklene vune). vreme (ili 1-2 nedelje ranije) ženka se ponovo pari i stavlja JI isti. dezinfikovali i postavili novi sloj slame. betonskih blokova (siporeks). U to isto. neophodno je racionalno organizovati kunicarnike i u potpunosti se pridržavati tehnoloških pravila produkcionog procesa.pacova. Objekti za uzgoj kunica moraju da budu izgradeni od materijala koji obezbeduje dobru toplotnu izolaciju. boraviti.oQor koji smo prethodno brižljivo ocistili. Osim ovoga. a kocentracija štetnih gas ova i prašine u vazduhune sme 61 """- . 45). neop~ hodno je da se odozgo postave dve-tri tanje betonske ploce ng~kojima ce životinje vr1p rado. Toplota koja se stvara prilikom fermentacije debelog sloja slame dovoljna je da saCUva mlade cak i za vreme oštrih mrazeva. mehanizovanja nekih poslova. konstrukcija tavanice i krova mora da bude višeslojna i da predstavlja dobru toplotnu izolaciju (slika 43. cigle i slicno. ?lama se sklanja kada se mladi odvoje o. životinje ne bi pregrejale u debelom sloj u slame. Pravijenje ovakvih obora je najbolji nacin da se vec. mogu da pojedu mlade kunice. budu ploce sa više slojeva (npr. UZGO]: U ZATVORENIM. Neophodno je da se relativna vlažnost vazduha u kunicarniku održava u granicama 50-70% (maksimalno do 80%). To mogu da. da se. U toku leta. Pri tom ipak moramo da obratimo pažnju na obezbedenje prostorije dd". a osim toga olakšava ishranu i pojenje životinja.

Jefti62 I ---il.5-4.0. J. pa se pomocu ventilatora topao vazduh usmerava u perforisane cevi obešene ispod tavanice duž kunicarnika (slika 46). Tamo gde je to moguce sazgradi se sopstvena toplana ili se instalira elektricno zagrevanje. u njemu se nalaze kavezi s kunicima. slinjenje kao posledicu nadražaja sluzokože i izrazite simptome trovanja. Zgrada je dimenzija 60 x 12 m.l Slika 43.0.6 mg/m3. a cirkulacija vazduha ne sme da bude veca od 30 cm/s. Ulazeci u kunicarnik ne sme se osetiti zadah. .5 m3/h na 1 kg žive vage kunica. Obnavljanje vazduha treba da iznosi 3. a prašina . Srednji deo je dugacak 42 m (proizvodna hala). amonijak . od toga je prednji deo dug 9 m (s nadgradnjom). a narocito ne amonijak. Obnavljanje vazduha mora da bude intenzivnije leti nego zimi. Kunicarnik se zagreva tako što se prikljuci na mrežu centralnog grejanja. Vžesnjevskog uÐekanovu Lesnom kraj Varšave.2 mg/I. dok zadnji deo ima 9 m dužine i predviden je za magacin hrane (ne vidi se na fotografiji) da prelazi sledece vrednosti: ugljen dioksid . Ventilatore moramo tako izabrati i instalirati da tiho rade i da ne prouzrokuju vibracije zidova.02 mg/I. prašina niti bilo kakvi neprijatni mirisi. Velika koncentracija ovih gas ova izaziva kod kunica pospanost. Kunicarnik izgraden prema projektu inž. a obuhvata stambene prostorije (sprat) i prostorije gazdinstva (suteren). Da bi kunicarnici ispunjavali ove uslove moraju da budu opremljeni ventilatorima i pored prirodnog strujanja vazduha gravitacijom.0. nedostatak apetita.

a bocna 2. koja je povezana sa stambeno-gazdinskim prostorijama 63 . Unutrašnjost proizvodne hale predstavljene na slici 44.3. Pogled na unutrašnjost proizvodne hale kunicarnika predstavljenog na slici 43 (visina u središtu je 4.Slika 44. dok se u sredini nalazi mesto za postavljanje (u dva dupla reda) 480 kaveza u JJJivoima za uzgoj mladih Slika 45.35 m) u kome su pored zidova postavljena po dva reda kaveza za osnovno stado (ukupno 240 kaveza) .

U kunicarniku po mogucstvu treba da vlada stalna temperatura u granicama 16-20.. lom dužinom kunicamika Slika 47.-/ \ \ ./ 1.C smanjuju se njihove aktivnosti i živahnost.C. može izazvati uginuce novorodenih kunica od zime... a na temperaturi višoj od 25...niji nacin zagrevanja predstavljaju peci koje se lože tresetpm ili piljevinom (slika 47)... Ako je temperatura niža od !O. Kunicarnik sagraden od »siporeks« ploca. ~J Slika 46.C za mlade koji su predvideni za tov. Strujanje vazduha pri korišcenju mehanickog kalorifera pomocu perforiranih cevi koje se protežu ce.. I .C za osnovno stado i 12-16... sa uredajem za zagrevanje dogradenim na prednji zid zgrade... .. odakle se topao vazduh mehanicki ubacuje u unutrašnjost objekta 64 .

U manjim kunicarnicima na poluindustrijskim farmama.Slika 48. tj. Normirane dimenzije kaveza za kunice (sa pricvršcenom hranilicom) napravljenog od mestimicno zagrevane žice Nacin osvetljavanja kunicarnika zavisi od njegove velicine kao i od cilja. Baterija kaveza u poluindustrijskom skom kunicarniku ili industrij- Slika 49. svrhe uzgoja životinja. kao i u objek5 Uzgoj kunica 65 "'-- .

Razliciti nacini postavljanja I . u objektima za uzgoj osnovnog stada dan se produžava jna 16 casova dnevno.. osvetljene samo sijalicama.smeštaj u dva nivoa. b .:tima za uzgoj osnovnog stada. c .smeštaj u jednom nivou (pljosnati).smeštaj u tri nivoa (obicni) 66 Slika 1 .dopunjena veštackim osvetljenjem da bi se produžio dan. 150 50.k 150 kaveza u kunicar- niku: a . II b J c rf.Za tovljenje mladih sve cešce se koriste prostorije bez pro[zora. 220 J.smeštaj u dva nivoa (kaskadni). Da bi se izbegla sezonska :pauza u rasplodavanju kunica u vreme jeseni.1eca. . polulcaskadni ili »na falte«. zime i pro.-. a u prostorijama gde se uzgajaju mladi iu tom periodu dan treba da traje 14 casova. d . dovoljna je dnevna svetlost .

8-2 mm. kao i u dva nivoa kaskadno zbog najmanje površine isparavanja mokrace / i 5* 67 . Unutrašnja oprema u industrijskim i poluindustrijskim farmama. Kaveze možemo smestiti li jednom nivou. Najbolje životne uslove pruža smeštaj u jednom nivou (slika Sl). se sastoji od metainih regala na koje su postavljeni redovi kaveza. Osvetljenje kunicarnika treba da bude što ravnomernije. dubina 54 cm i visina 36 cm (slika 49). U velikim kunicarnicima ne treba otvarati prozore jer to povecava rizik od oboljenja koja prenose insekti koji ulecu unutra. Najbolje je neonsko osvetljenje.Slika 51. U prostorijama bez prozora na 1 m2 poda mora se staviti sijalica snage 1. Smeštaj kaveza s kunicima farmi u poluindustrijskoj U zgradama koje su osvetljene suncevom svetlošcu odnos površine prozora prema površini poda krece se u granicama 1: 16-1 : 18.5-4 W. Dimenzije okca iznose 2 X 2 cm (dno kaveza) i 2 x 4 cm (bocni i gornji deo). koji su u celosti napravljeni od žicane mreže (slika 48). Normirane razmere kaveza iznose: širina 76 cm. Na taj nacin se posebno lako prenosi miksomatoza. U tu svrhu se koristi mestimicno zagrevana i pocinkovana žicana mreža precnika 1. zatim na dva sp rata obicni i dvospratni kaskadni i polukaskadni (na falte) i u tri nivoa obicni (slika 50).

ka de za dezinfekciju pribora. Ispod kaveza se nalazi odvodni kanal dubine 30 cm koji se prazni mehanicki ili rucno. neophodno je to uraditi s njene istocne strane. Kaveze od ulice treba odvojiti i zakloniti živom ogradom tako da se što manje vide. automatskim pojilicama (slika 37) i dašcicama koje sprecavaju nagnjecenje nogu kunica. UZGOJ KUNI CA U BAŠTI Navedeni nacini držanja kunica imaju univerzalni karakter.najlakšeg pristupa životinjama. Ipak. Nedostatak ovakvog smeštaja je mala iskorišcenost površine zgrade. Kutije za gnezda su odozgo otvorene sa stranicama visokim 12 cm. Kavezi su opremljeni poluautomatskim hranilicama (slika 32). Važan element opreme kunicarnika su kolica za razvoženje hrane. i takve elemente kao što su: sklad sa okolinom i estetika kunicarnika i pratecih objekata. lopatice za odstranjivanje izmeta sa ploca ispod kaveza. Kaveze s kunicima je najbolje smestiti u vocnjaku. uzgajivac mora da uzme u obzir. osim prilagodavanja uzgoja mogucnostima prehrambene baze (vidi odeljak »Hrana za kunice koji se uzgajaju u gradovima i prigradskim naseljima). Ako kaveze postavljamo kod senice. Kada se priprema za ovakvu delatnost. gde god je moguce.Ovakav uzgoj može se zapoceti tek kada je bašta uredena. razni sudovi i slicni pribori. prevoza životinja. Individualni uzgoj u baštama. kao i obezbedenje protiv mogucne krade. pa ipak moramo posebno opisati uzgoj na okucnicama van grada i baštenskim parcelama u gradu. obezbedenje od oštecenja koja bi mogle izazvati druge životinje. dotok pitke vode. U bašti se kavezi mogu postaviti u jednom ili dva nivoa. 68 1 . U pogledu organizacije uzgoja bitno je da li ce on biti stalan ili povremeno Da li cemo kunice uzgajati individualno u baštama ili zajednicki u oredenom delu bašte. Takode se koriste i cilindricni kavezi na tockicima za oplodavanje ženki.nog stanja. . a u manjim farmama i za izvoženje otpadnih materija. tim pre što su vocke vec izrasle i stvaraju hladovinu za zeceve. zavisi od lokalnih uslova. zatim obezbedivanje dobrog zdravstve. treba odvojiti posebne terene za uzgoj kunica i podsticati upravo taj nacin uzgoja.

Razmnožavanje kunica u sopstvenom kunicarniku je u ovom slucaju tim manje prakticno jer kunici koji su zreli za klanje pristižu tek u jesen. Neophodno je da se svež zeciji izmet pokrije slojem slame. To se povezuje (slicno kao i dobri sanitarni uslovi) sa cinjenicom da neke baštenske parcele mogu služiti za odmor i rekreaciju. Ovo namece teškoce vezane za nabavku potrebnih kolicina hrane i za neprestano staranje o kunicima u 'zimskom periodu. Za ovaj sistem uzgoja vezuje se još jedan problem. treba je menjati svake 2-3 nedelje.Uzgoj kunica ne sme da smanji produktivne mogucnosti u ostalim baštama. mladi kunici se obavezno nabavljaju sukcesivno od 6-8 nedelja starosti. jer bi to izazvalo neizbežni konflikt sa susedima. Period koji je dovoljan za razgradnju je 8-10 meseci. treba da su marljivo izradeni i da lepo izgledaju. ili korovom. Uzgajivaci kunica moraju da se 69 ~ . traje od maja pa najkasnije do decembra. Uzgoj kunica u bašti je po pravilu sezonskog karaktera. Ovaj sistem uzgoja je mnogo prakticniji nego uzgajanje kuni ca na baštenskoj parceli. Sazrevanje dubriva ubrzava se tako što ga prelijemo krecom i gomilu održavamo vlažnom. a za to vreme se mora najmanje dva puta pretresti. Zajednicki uzgoj kunica u odredenom delu bašte. naime. Da bi se maksimalno smanjili troškovi za kupovinu ovog materijala. Kavezi se moraju sistematski cistiti da se u njima ne bi stvarao deblji sloj fekalija. Mokraca koja otice iz kaveza mora se pomocu cevi dovesti do posude predodredene za tu. Kavezi treba da se tako zatvaraju da životinje ne mogu pobeci iz njih (slika 19) jer u tom slucaju mogu da postanu štetocine za biljne kulture koje se uzgajaju. svrhu ili plitkim rovom usmeriti u rupu u zemlji gde se sakuplja izmet životinja i svi otpaci. tj. svake godine se mora nabavljati osnovni uzgajivacki materijal (kunici) koji. (ako je preterano skup) može znacajno da smanji rentabilnost uzgoja. Kavezi za kunice koje postavljamo u bašti. tresetom. Ako se u kaveze stavlja slama. ali ce sigurno susedima smetati neprijatni miris mokrace i dubreta ako kaveze s kunicima i njihovu neposrednu okolinu redovno ne cistimo. Kunici ne stvaraju vonj koji bi smetao okolini. Izmet kunica mora biti razložen i tek tada se može koristiti.

a posebno snabdevanje raznim orudima i priborima. - sanitarne prostorije..J. 5 odeljci za seno.1 . f -c===========:::.. r--r--i 8 ~__L=.J ~~ veza. odnositi vonj izvan podrucja bašta. a spolja visokom (2-2. 4 magacin hrane.-'I ' Slika 52. najbolje na severoistocnom delu izabranog terena.. revije.-::..==. J_--I '8--'---' r---r--' r---'--1 ~-_. r--"---i r--. Objekat gazdinstva zidan sa krovom na jednu vodu.5 m) i gustom živom ogradom. Teren treba ograditi dvostrukom ogradom: sa unutrašnje strane žicanom mrežom. Raspored objekata na izdvojenom delu bašte predvidenom za uzgoj kunica.J_-_J L__. <:::) ~ c::> 7 --. što znatno olakšava sve poslove.==::. ra--"---' J L__.=. slamu i pribor. c::.400. lQ--l L__.---. 1 . r---r--. jer ce inace zapadni vetrovi. .i r---T--' 1 1 ~ J '8--"'---' l [""--"---1 r---r--.. .stražara.-j L§__J r:--"":'_-' r--. nabavku literature i pretplatu za casopise.\ r:--T--' r---.=::_~-=--~--:.I 1 1 1 ~ I_~. Kavezi tipa paviljona.--". 6 i 7 8 - mesto za odlaganje fekalija (dimenzije u cm) - dvostruki redovi ka- - 1 . 9 70 \" _I=:: :. L?_-JL__J '~ <:::> c::>1Q: I ---r r- J I r--.800 800 1400 9 'O. Na ovaj nacin rad sekcije može biti efektivniji i li strucnom pogledu privlacniji..kan- celarija . zatim sprecava nepoželjne osobe da dodu u dodir s kunicima. Mesto za zajednicki uzgoj kunica mora da bude odvojeno.1--1 .organizuju u grupu ili sekciju uzgajivaca. a predstavlja i zaštitu za objekte na farmi. 2 i 3 prostorije za obradu koža... ~. Ovakva ograda otežava kunicima eventualan pristup u druge delove bašte (s povrcem) . ~-_..---.=. ako su dominantni.L J L--. r---.I r--"--.l J 1 1 ~ r---'-"-1 I 1 "1-1<:::> ~ 1:::::1' ~.J 1 1L r--. Osim ovoga moguce je organizovati zajednicke tecajeve.---.J 1 L--.

UzgQj kunica na baštenskim parcelama specijaIizovanim za takav \UgQj. Vlasnici parcela individualno uzgajaju kunice. Cela parcela deli se na blokove i ulice izmedu njih (na primer. U tom objektu se može sagraditi i mala kancelarija i kucica za nadzorni ka (slika 52). . Svaka parcela oznacava se brojem .oja zainteresovati i naše vlasnike parcela. ili njihovog širenja zbog toga što životinje menjaju životnu sredinu. Možda ce ova vrsta uzg. . 71 . Na baštenskoj parceli gaje se one biljke koje služe za hranu kunicima. Ako je moguce.najbolje ce biti ako su svi kavezi istog izgleda. uprava takvog zajednickog kunicarnika treba da zatraži dozvolu od opštinskih vlasti da sakuplja travu sa okolnih zelenih površina. pa se tako mogu postici bolji uzgajivacki rezultati. u tri nivoa . što smanjuje trO:škove farme i ogranicava opasnost od bolesti.Da bi se bolje iskoristio teren odredenu tu svrhu. treba koristiti kaveze. Uzgoj kunica preko cele godine omogucava rasporedi7 vanje sopstvenog uzgajivackog materijala. ali poznata je u drugim zemljama. nazvane po rasama kunica). u poznanjskom i krakovskom kraju. na Šljonsku. Kaveze možemo postaviti u nizu ili u obliku potkovice pod nastrešnicom.: Ako se uzgaja veci broj kunica. Zajednicki uzgoj kunica se može odvijati sezonski ili.šupa (slika 53). na primer. Na ovaj nacin se u toku cele godine mogu odgajati i kunici za klanje. Uredivanje specijalizovanih baštensko-uzgojnih parcela treba poceti od toga što cemo odrediti vecu parcelu površine 50-700 m2 i ograditi je.Ova vrsta uzgoja kunica nije se do sada odomacila na našim baštenskim parcelama. Izmet kuni ca se skuplja u zajednicku gomilu .prizmu.slicno kao blokovi u naseljima. dobro bi bilo da se napravi jedan zatvoreni objekt u kome bi se mogla uskladištiti hrana i oprema i gde bi se mogli klati kunici i sušiti njihove kože. posebno na terenima sa dugom tradicijom uzgoja kunica. a na svojim segmentima prave kucice s jednom do dve prostorije za stanovanje i kunicarnik. . Ona pruža mnoge koristi i zadovoljstva uzgajivacima. Stalni uzgoj kunica je prakticniji i lakše se mogu organizovati dežurstva pri opsluživanju životinja. preko cele godine. Takode je neophodan prirucni magazin .

a ako medu njima nema zainteresovanosti da nastave uzgoj. 72 -- . Clan ovakve zajednice uzgajivaca. uprava bašte dodeljuje parcelu nekoj drugoj osobi koja ce naslednicima isplatiti troškove podizanja i opremanja kunicarnika. Uzgoj se sprovod i tokom cele godine clan udruženja ovakvog tipa uzgoja može da bude samo uzgajivac kunica. NDR).I ti II: ~I " Slika 53. ukoliko hoce da prestane s uzgojem kunica. U slucaju njegove smrti parcela prelazi u vlasništvo naslednika. može svoj kunicarnik i opremu prodati drugom uzgajivacu u okviru te bašte. Izgled letnje kucice i kunicarnika koji su povezani hodnikom (kunicarnik se nalazi na levoj strani fotografije) na baštenskoj parceli u okviru velikog terena s parcelama specijalizovanim za uzgoj (oko Lajpciga.. . s tim da je kupac obavezan da nastavi uzgoj kunica.

f pljina. 1 - - pankreas.ISHRANA KUNI CA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA PROBAVNOG SISTEMA KUNICA Kunic kaQ~biljojed odlikuje se razvijenim sistemom za varenje koji.slezina. Hrana. - pravo 73 . Šema probavnog sistema cmar kunica: k a - usna šucrevo. prelazi iz usne šupljine kroz jednjak i dolazi u želudac i ostale organe probavnog sistema (slika 54). d . U pojedinim delovima ovog sistema na hranljive h i k / l Slika naestopalacno crevo. Dužina sistema za varenje je oko 13 puta veca od dužine tela kunica. izmrvljena zubima. c . e .jednjak.dva- 54. b . je prilagoden iskorišcavanju teško svarljivih del ova hrane.želudac.

Zbog toga svaka veca pauza u uzimanju hrane kod kunica narušava rad želuca. Ove kiseline organizam kunica koristi u procesima metabolizrna. Pod uticajem želudacnogsoka koji sadrži sonu kiselinu i brojne enzime. cija dužina iznosi 190-315 cm.nu nego želudac popl.l 1 . pri cemu pojedinacni obrok traje 1-2 minuta. Žuc je produkt jetre u kojoj su izmedu ostalog rezerve ugljenih hidrata (glikogen). Želudac kunica se sastoji iz jedne komore i relativno je mali. žuc i crevni sokovi. podležu rastvaranju i delimicnom varenju pod uticajem enzima koje stvaraju bakterije . nukleinske kiseline na nukleotide i nukleozide. zapocinje varenje belancevina i masti. Želudacni sok (koji ima kiselkast ukus) ima i osobinu da ubija bakterije i predstavlja zaštitnu barijeru od prodiranja zaraza. tzv. kao.\. Gore navedeni elementi se koriste u životinjskom organizmu za podmirivanje vlastitih životnih potreba. Njegova slaba muskulatura dovodi do toga da se hrana u njemu pomera iskljucivo pod pritiskom novih kolicina progutane hrane. Teško svarljivi elementi hrane. jer dovodi do toga da prehrambena kaša koja se nalazi u želucu fermentira i kvari se i na taj nacin dovodi do smetnji u želucu. Odatle proizilazi staro predubedenje da kunic jede bez prestanka.kojih ima u velikim kolicinama u probavnom sistemu kunica. deluju lucevine žlezda koje sadrže enzime za varenje. Iz želuca. prazno crevo i bedreno crevo. koji jede direktno iz cmara (koprofagia).materije u hrani koja se pomera. hranljiva kaša dospeva u tanko crevo. na primer. Utvrdeno je da kunic u toku dana i noci jede 70-80 puta. Ovde dejstvuju: lucevine pankreasa. U toku noci životinja ne uzima hra. Pod njihovim uticajem nastaje razlaganje hranljivih elemenata na jednostavnije delove: ugljeni hidrati razlažu se na glikozu. sirova vlakna. Bakterije rastvaraju vlakna na lako isparljive masne kiseline i gasove.mjava vlastitim izmetom. zahvaljujuci grcenju mišica na njegovom izlazu. masti na masne kiseline i glicerol. zapremine 180-200 cm3. belancevine na amino kiseline. ) . a posebno u slepom crevu. Zahvaljujuci ovome. nocnim. Zbog toga kunic u toku jednog obroka pojede malu kolicinu hrane. pomeranje prehrambene kaše u želucu nastavlja se i nocu bez smetnji. a ona takode zadržava i onesposobljava razlicita štetna je74 + . U okviru njega razlikujemo dvanaestopalacno crevo. ali cini to veoma cesto.

5 cm.. njegove belancevine organizam kunica može lako iskoristiti. U slepom crevu takode masovno ima i simbioznih mikroorganizama koji preraduju teško" svarljive belancevine biljaka u belancevine svog organizma. Kod kunica postoje dve vrste izmeta: obicne. Pomeranja hranljive kaše uglavnom se odvija pod uticajem peristalticnih pokreta. Ovo se dogada pod dejstvom bakterija kojih ovde ima u velikom broju. Iz tankog creva delimicno vec razvodnjena hranljiva kaša prelazi u slepo i debelo crevo(savijutak i pravo crevo sa cmarom na završetku). dolazi do fermentacije i razlaganja celuloze (opne). a vrši se tako što se susedni zidovi creva grce u kratkim talasima.. izmedu ostalog i vitamin B!2. na kraju formira karakteristicne kuglice izmeta.dinjenja koja dospevaju u krv životinje. U tankom crevu pojedini hranljivi sastojci. tamnije boje i znatno mekše strukture (slika 55). cija dužina zajedno s crvuljkom iznosi 29-55.tvrd (dnevni brabonjci) 75 . cija zajednicka dužina iznosi 121-177 cm. o b Slika 55. Izvesna kolicina belancevina i vitamina izdvojena iz hranljive kaše. Izmet kunica: a mek (nocni). dok ostatak ostaje u nesvarenom balastnom delu. a osim toga stvaraju vitamine grupe B. koji je vrlo važan za organizam kunica. razlažu se na prostije elemente koje apsorbuje krv ili limfa. b . ovaIne. Kad mikroorganizam odumre. putem mikroflore slepog creva. Kunic jede samo meku ~Q) c:. U slepom crevu. s izuzetkom vlakana. biva upijena u krv. cvrste kuglice i grudvice nepravilnog oblika. i pošto neprestano gubi vlagu.

One koje organizam životinje ne može da sam stvara nego mora da ih dobija u gotovom obliku nazivamo egzogenim ili neophodnim. Belancevine su i enzimi. One su sagradene od aminokiselina. Prevelika kolicina belancevina u hranivima (preko 17% za odrasle životinje i 22% za mlade) nije poželjna jer dolazi do velikog optere- 76 1 . Otuda proizilazi razlika u vrstama izmedu biljnih i životinjskih belancevina. 25-27% celokupne kolicine suve mase pojedinih hraniva.izoleucin treonin .(sirovih) belancevina.. a kunici koji još rastu .leucin . Meka vrsta.najmanje 12% ukupnih '. L I. i on polako klizi ka izlazu želuca. Belancevine koje sadrže egzogene aminokiseline su biološki kaloricne. ali uzgajivac to obicno ne primecuje. Za kunice su to: valin .8%).17%. koja se još zove i nocni izmet. Qpšte je prihvaceno da odrasli kunici u svojoj dnevnoj kolicini hrane treba da dobiju :. Kunic taj izmet jede neposredno iz cmara.metionin .histidin . Kolicina ovog izmeta za dan i noc iznosi. U sastav belancevina ulazi oko 20 vrsta aminokiselina.triptofan . ' f f Udeo belancevina u ishrani kunica odreduje se na osnovu njihovih životnih i reprodukcionih potreba. neki hormoni i odbrambena tela.i arginin. manje masti i za 30-90% manje celulozne opne. KARAKTERISTIKE HRANLJIVIH MATERIJA BELANCEVINE I + Belancevine su osnovni materijal od koga se izgraduju tkiva životinja.licin . da bi ga oko podneva potpuno napustio. cije vrednosti i kolicinski odnosi mogu biti vrlo razliciti. oko ponoci. Ostale aminokiseline koje organizam životinje može sam da stvara zovemo endogenim. 2. tj.8-3. Biološka vrednost belancevina zavisi od njenog aminokiselinskog sastava. Nocni izmet u poredenju sa obicnim kuglicama pre svega sadrži više vode (68.5 puta više ukupnih belancevina. Izmetom kunic ispunjava oko 1/3želuca. kada se preracuna u suvu masu. a cetiri puta više vitamina B6 (preracunato u suvu masu). pojavljuje se oko 6 cas ova posle uzimanja poslednjeg obroka. vrstu izmeta i ni u kom slucaju ne jede brabonjke.

a vitamini A. i istovremeno uticu na smanjenje kolicine hrane koju kunici pojedu. E i K. Najvišu svarljivost poseduje sirovo vlakno mladih biljaka. Njena svarljivost u organizmu kunica iznosi 40-80%. Medu sastojcima biljnih vlakana (trave i slicno) svarljiva je samo celuloza zahvaljujuci delovanju bakterijske flore slepog creva. Prevelika kolicina vlakana u ishrani utice na smanjenje svarljivosti svih materija koje ulaze u sastav ishrane. D. najviše u periodu odbijanja od majke. Prekomerna kolicina masti davana duže takode može da bude škodljiva po zdravlje. na primer. u' zavisnosti od stepena odrvenjavanja biljke. Ako je kolicina vlakna u obrocima optimalna.cenja jetre i bubrega derivatima promene materija. UGLJENI HIDRATI Ugljeni hidrati ulaze u sastav ekstrakta bezazotnih jedinjenja. kao i u sastav biljnih vlakana. Masno tkivo stvara se uglavnom kao rezultat sagorevanja ugljenih hidrata. Vece kolicine masti treba obezbediti kunicima koji rastu nego odraslim.. Nedovoljna kolicina masti u hrani lišava životinju osnovnog izvora energije i na kraju dovodi do mršavljenja. degeneraciju jetre ili promene kvaliteta krvi. ravnoteže u životinjskom orga- MASTI Masti predstavljaju glavni rezervoar energije za životinjski organizam. U bezazothe ekstrakte spadaju lako svarljivi ugljeni hidrati koji imaju velike energetske vrednosti (skrob). omogucavaju njihovo korišcenje. i samim 77 l . jer želudacni sokovi lakše dopiru do hranljive mase i pomažu boljem radu creva. što može da dovede do narušavanja nizmu.. jer izaziva. Višak ugljenih hidrata pretvara se u rezervno masno tkivo i taloži se u jetri kao glikogen. U životinjskom organizmu ugljeni hidrati iskorišceni su skoro u potpunosti za podmirivanje energetskih potreba. dok je mladuncima potrebno 4-8%. I . to korisno utice na tok procesa varenja. Masti u hrani popravljaju njen ukus.. cije rezerve organizam koristi u vreme slabije ishrane. U ishrani odraslih kunica dovoljno je 3-5% sirovih masti na dan.

"

tim utice na smanjenje efektivnosti hrane. Po Neringu svarljivost hrane smanjuje se kod preživara za 0,88%, kod kunica za 1,45%, a kod kokošaka za 2,331% na svaki procenat biljnog vlakna (1%) koji životinja pojede. Do nedavno se smatralo da biljna vlakna predstavljaju balast u ishrani, da kod životinja povecavaju osecanje sitosti, što omogucava da se uštede izvesne kolicine lako svarljive hrane. Sada se, medutim, smatra da je pravi pokazatelj sitosti životinje kolicina suve mase hrane koju ona pojede. Zato se pri normiranju ishrane sve cešce, osim hranljivih elemenata, uzima u obzir kolicina suve mase koja se daje. Ovo ima veci znacaj u tradicionalnoj ishrani kunica nego pri korišcenju obogacenih mešavina za ishranu, za koje su karakteristicne ustaljene kolicine suve mase, koja cini oko 90% ukupne mase.
VODA

Osnovni element životinjskog organizma cini voda. Zivotinjska krv sadrži 80% vode, a koža i unutrašnji organi 50-80%. Ograniceno davanje vode životinjama ima za njih gore posledice nego gladovanje. Gladna životinja može da preživi cak i ako izgubi 50% mase tela, ali gubitak vode u organizmu veci od 10% izaziva smrt. Organizam sam reguliše kolicinu vode i održava je na odredenom nivou. U zavisnosti od gubitka vode preko mokrace, izmeta i znojenja kunic oseca žed i pije prema potrebi. Posebno mnogo vode potrebno je kunicima koji su hranjeni pretežno suvom hranom kao monodijetom, za vreme vrucina, kao i ženkama koje su skotne ili hrane mladunce. Nedovoljno pojenje ženki u tom periodu cesto prouzrokuje mrtvorodencad i proždiranje mladuncadi. Obilno pojiti vodom treba i mladuncad u toku rasta. Kunici piju vodu po želji bez obzira na doba dana. Pri tradicionalnoj ishrani, tj. sa socnom hranom u kojoj je malo belancevina i masti, odrasli kunic srednjih rasa pije do 0,251 vode dnevno. Za razliku od toga, ženka u poslednjem periodu skotnosti i za vreme laktacije (dojenja) pije 1-2 I vode dnevno. Kunic odgajan suvom hranom pije dnevno oko 100 cm3 na jedan kilogram žive vage (po Kaluginu). U knjigama možemo naci savete da kunicima koji su hranjeni
78

j I I I

takvom hranom u uzrastu od tri meseca treba davati svakom po 0,5 I vode dnevno, visokoskotnim ženkama oko 1 litar, a ženkama koje hrane 7-8 mladuncadi 3-4 litra.
MINERALNI ELEMENTI

Mineraini elementi imaju bitnu ulogu u procesima oblikovanja i razvoja tela. Posebno znacenje imaju za životinje koje rastu kao i za periode rasploda i laktacije. Manjak minerala dovodi brzo do poremecaja životnih procesa, ali i višak nekog od njih može delovati toksicno. Uopšte, mineraini elementi treba da cine 5-6% hrane. U živom organizmu mineraini elementi cine oko 4% ukupne mase životinje. U odredenim hranivima udeo tih elemenata je razlicit, što u vecem stepenu zavisi od njihovih kolicina u površinskom sloju zemlje. Elementi potrebni životinjama u vecim kolicinama nazivaju se makroelementi, a oni za kojima su male potrebe - mikroelementi. U makroelemente spadaju kalcij um, fosfor, natrijum, kalijum, hlor, gvožde, magnezijum i sumpor. Najvažniji mikroelementi su bakar, cink, koba1t, mangan, fluor i jod. Makroelementi. Ovde osnovno znacenje imaju kalfijum, fosfor, kalijum i natrijum. Obim potreba kunica u tim elementima prikazan je u tabeli 1. K.alcijuma (Ca) i fosfora (P) ima skoro u svim tkivima. Oni cine 65-70% ukupnih kolicina mineralnih materija u organizmu životinje. Najviše ih je u koštanom tkivu, koje sadrži 99% kalcij uma i 80% fosfora od njihovih ukupnih kolicina u organizmu. Mleko ženke sadrži prosecno 0,65% Ca i 0,44% P. Jedinjenja kalcij uma i fosfora su neophodna za normalan razvitak, za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, krvotoka i za pravovremeno zgrušavanje krvi. Na stepen apsorpcije kalcij uma i fosfora utice vitamin D. Nadostajanje ovih elemenata izaziva smetnje u rastu (krivljenje kostiju), rahiticnost mladunaca i razmekšavanje kostiju odraslih životinja. Kod skotne ženke može izazvati radanja mrtvorodencadi ili vrlo slabih kunica koji nisu sposobni da se održe u životu. Potrebe životinja za kalcijumom i fosforom su posebno velike u periodu plodnosti, dojenja i rašcenja. Bitno je to da kolicina fosfora u hrani ne prelazi 60-70% kolicine kalcijuma. 79

Tabela

1. Potrebe kunica za mineralnim (prema V. N. Pomitku). Odrasli kunici u periodu polnog mirovanja 0,5-1,3 0,5-1,0 0,6 0,03-0,04 0,25-0,5 3-10 10-15

elementima

MineraIni elementi Kalcijum Fosfor Kalijum Magnezijum
Hlor

Mladi kunici u periodu dojenja /o suve mase dnevne porcije skotne 0,5-1,3 0,5-1,0 0,6 0,03-0,04 0,25-0,5 mg/kg 3-10 10-15 prehrani prehrani prehrani 0,5-1,2 0,5-1,0 0,6 0,03-0,04 0,25-0,5 suve materije 10 10-15 ne dolazi do manjka ne dolazi do manjka ne dolazi do manjka 10 0,5-1,3 0,5-1,0 0,6 0,03-0,04 0,25-0,5

‚»²µ»

Mangan Cink Gvožde Bakar Kobalt

pri tradicionalnoj pri tradicionalnoj pri tradicionalnoj

Natrijum (Na) i kalijum (K) regulišu pritisak u procesu osmoze, uticu na rast i funkcije mišica. U životinjskom organizmu mora da se sacuva odredena kolicina ovih elemenata koja organizmu odgovara. Kako izvesne biljke sadrže dosta kalijuma, mora se neizbežno dodavati hrani odredena kolicina kuhinjske soli (NaCl). Ovo ima narocito veliki znacaj za životinje u periodu plodnosti, dojenja i rašcenja. Hlor (Cl) zajedno sa natrijumom pojavljuje se u hranivima kao natrijum-hlorid. Hlor takode nalazimo i u hlorovodonicnoj kiselini, koja se izdvaja u želucu i reguliše procese osmoze. Nedostatak hlora u organizmu dovodi do poremecaja u varenju i radu rogica. Gvožde (Fe) je neophodan elemenat hemoglobina i nekih enzima. Manjak ovog elementa dovodi do anemije, koja lako zahvata mlade (ako mleko ženke, narocito u kasnijem periodu dojenja sadrži malo gvožda). Dodavanje preparata koji sadrže jedinjenja gvožda je neophodno u ishrani mladih kunica. 80

I

1

Magnezijum (Mg) se pojavljuje u organizmu životinja zajedno sa jedinjenjima kalcij uma, tj. najviše u koštanom tkivu (koje sadrži 70% od ukupne kolicine Mg u organizmu). Osim toga Mg se pojavljuje i u krvnoj plazmi. Pomanjkanje magnezijuma izaziva iste posledice kao i nedostatak kalcijuma. Sumpor (S) se najviše pojavljuje u nekim aminokiselinama (metionin, cistin, cistein) i ulazi u sastav belancevina životinjskog porekla. Najviše se nalazi u dlaci, koja sadrži keratin. Od hraniva za kunice najviše sumpora sadrže koštano brašno i zrnaste biljke: grašak, bob, soja itd. Manjak sumpora kod kunica izaziva smanjeni rast i plodnost kao i opadanje dlake. Mikroelementi. Bakar (Cu) sudeluje u sintezi hemoglobina i njegovo nedostajanje može izazvati anemiju. Bakar olakšava korišcenje gvožda u organizmu i neophodan je u procesima razmene kiseonika u tkivima i u sintezi pigmenata kože i dlake. Nedostatak balua izaziva smanjeni rast, hromost, zapaljenje zglobova, poremecaje u funkcionisanju nervnog sistema itd. Cink (Zn) ulazi u sastav brojnih enzima, budi aktivnost nekih hormona (izmedu ostalih i polnih) i neophodan je za disanje tkiva. Nedostatak cinka u organizmu izaziva usporeni rast životinja i slabljenje polnih aktivnosti. Kobalt (Co) deluje na stvaranje krvi u koštanoj srži i podstice rast i povecanje kolicine mesa kod životinja. Važna uloga kobalta ogleda se u njegovom ucešcu u sintezi vitamina B12.Ako kunicima dajemo vece kolicine hrane koje su siromašne kobaltom, kao što su ova s i seno, tada je obavezno dodavanje kobaltovih jedinjenja, na primer, hlor-kobalta. Mangan (Mn) ucestvuje u promenama belancevina i ugljenih hidrata. Kada se dodaje hranivima, korisno utice na plodnost i rast životinja. Fluora (F) najviše ima u zubima i kostima životinja. Njegova kolicina u hranivima je obicno dovoljna za zadovoljenje potrebe organizma. Višak fluora može štetno delovati na promene materija u organizmu. Jod (J) ulazi u sastav hormona štitne žlezde, koji upravljaju procesima plodnosti, rasta i promene belancevina. Nedostatak joda u hrani umanjuje aktivnost štitne žlezde. Da bi se to izbeglo, hrani treba dodavati male kolicine joda ili davati životinjama jodiranu kuhinjsku so.
6 Uzgoj kunica

81

"',

VITAMINI

Funkcija vitamina zasniva se pre svega na pospešivanju pojedinih enzima koji su odlucujuci za pravilno funkcionisanje organizma životinja. Njihov nedostatak izaziva poremecaje u prometu materija, što se manifestuje nedostatkom apetita, smanjenjem telesne mase, ogranicenju plodnosti, smanjenju rasta i manjoj otpor:nosti prema bolestima. Poznata su mršavljenja izazvana nedostatkom jednog ili više vitamina - avitaminoza. Višak nekih vitamina može izazvati bolesti koje nazivamo hipervitaminoze. Potrebe kunica za pojedinim vitaminima mogu se videti u tabeli 2.
Tabela 2. Dnevne potrebe kunica za vitaminima (po Olsenu i L. Dvoržaku). Zenke
Vitamini A (i.j.)* D (i.j.) B. (mg) B2 (mg) B6 (mg)
B12 (mg)

-

po 1 kunicu

"'

.
skotne 1500 150 0,5 1 0,5

za vreme dojenja 2500 250 1 2 1 0,005 10 8 500

Mladi kunici 1000 100 0,5 1 0,5 0,003 4 3 300

0,003 6 4,5 (mg)
jedinica.

PP (mg) Pantotenska kiselina (mg) Zucna kiselina
Internacionalna

. .

300

Neki vitamini se nalaze i u tradicionalnim hranivima u kolicinama koje nisu dovoljne za kunice. Tada treba nekim grupama životinja i u odredenim periodima davati hranu koja je bogata tim vitaminima ili dodavati veštacke preparate. Vitamini A, D, E i K rastvaraju se samo u mastima, 82

I I

1

što cešce. Na manjak ovog vitamina posebno su osetljivi mladunci. Vitamin D (kalciferol. narocito u periodima povecane biološke aktivnosti (parenje) i u toku rasta životinja. Treba ga dodavati ku6* 83 . jer ima veliko znacenje u periodima parenja. dok se ostali vitamini rastvaraju u vodi. Ovaj vitamin se lako razgraduje pod dejstvom svetlosti ili užeglih masti (u bajatim hranivima). On se dodaje hranivima u obliku specijalnih vitaminoznih preparata ili vataminsko-mineralnih mešavina (tabela 14). zelena lucerka i grašak. Manjak izaziva mršavljenje. a posebno donjeg sloja kože. Dugotrajni manjak ovog vitamina izaziva kod životinja tzv. Njegov manjak izaziva slabljenje polnog nagona. Vitamin K (filohinon) je bitan cinilac za zgrušavanje krvi. Najviše vitamina E sadrže pšenicne klice. usporenje rasta mladunaca i smetnje u plodnosti. kok6šije slepilo. Biljna hraniva sadrže provitamin koji se tek pod uticajem suncevih zraka u životinjskom organizmu pretvara u vitamin D. deformacije polnih celija. egokalciferol) zovemo još protivrahiticni vitamin jer reguliše promet kalcij uma i fosfora u organizmu. neophodno je dodavati preparate koji sadrže ovaj vitamin. radanje mrtvorodencadi i slabljenje živahnosti potomstva. Do pomanjkanja ovog vitamina dolazi cesto u zimskom periodu. u obliku vitaminoznih preparata (tabela 14). Vitamin A (akseroftol) koristi uopšte za razvoj životinja. Kolicina vitamina A u hranivima koja se daju je obicno nedovoljna. U životinjskom organizmu vitamin A stvara se iz karotina koji se nalazi u biljnim hranivima. Zato kunici koji borave na mestima gde je pristup svetlosti ogranicen (tamni kunicarnici. Najviše ga ima u bilju za ispašu (narocito u mladoj lucerki). U dovoljnoj kolicini je sintetizovan iz biljnih hraniva putem mikroflore probavnog trakta životinja. Treba paziti da se ne pretera u davanju ovog vitamina jer to može izazvati oboljenja jetre.tako da mogu biti davani životinjama samo u uljnim rastvorima. Da bi se u uzgoju kunica postigli dobri rezultati. stvrdnjavanje donjeg sloja kože. jesenji i zimski period) moraju dobiti dodatak ovog vitamina u obliku ribljeg ulja ili. Vitamin E (tokoferol) nazvan je takode i vitamin plodnosti. a takode korisno utice na plodnost životinja. a takode uslovljava pravilan razvoj mladuncadi.

Od prirodnih hraniva najbogatije ovim vitaminom su Saccharomyces (gljiva) . Osim toga povecava otpornost organizma prema zaraznim bolestima. pšenicne klice. U sastav ovog vitamina ulazi koba1t (element veoma važan za organizam). mleko. Vitamini iz grupe B obuhvataju vitamine BI (tiamin) B2 (riboflavin) PP (niacin ili nikotinsku kiselinu). U životinjskom organizmu vitamin K uništavaju plesniva hrana i beli kokotac koji sadrži antivitamin . smanjenu plodnost i rast. filonsku kiselinu. Nedostatak ovog vitamina može nastupiti samo istovremeno sa nedostatkom vitamina A i verovatno nedostatkom vitamina B2 i PP. Ovo oboljenje se leci dodavanjem hrani svežih zelenih hraniva ili preparata koji sadrže ovaj vitamin. I . U tim slucajevima vitamin H se mora dodavati u obliku preparata. .nicima kojima se daju lekovi na bazi sulfanilamida koji uništavaju floru probavnog trakta. jer reguliše procese prometa ugljenih hidrata i belancevina u životinjskom organizmu i ulazi u sastav odredenih enzima i hormona. što se manifestuje opštim slabljenjem životinja i pojavom dizenterije.. ako se daju kunicima. što je veoma bitno kod angorskih kunica. jer oni uništavaju mikrofloru probavnog trakta. Nedostatak vitamina grupe B izaziva kod životinja brojne bolesti.dikumarol. zeleni delovi biljaka i hrana životinjskog porekla (narocito vitaminom B6). holin. Ove vitamine kunici nalaze u hranivima i sintetizuju ih uz pomoc bakterijske flore probavnog trakta (sa izuzetkom pantotenske kiseline).l. opadanje dlake i mršavljenje životinja. . 84 . a vece kolicine vitamina BI2 treba davati kunicima koji su dobijali antibiotike ili sulfamide. pantotensku kiselinu. Vitamin C (askorbinska kiselina) ucestvuje u procesima razmene materija u tkivima. B6 (piridoksin) i BI2 (kobalamin). U životinjskom organizmu biotin u dovoljnim kolicinama sintetizuju bakterije iz biljnih hraniva i koštanog brašna. :1 J i' i~ I ! i. . otpaci žitarica. Manjak ovog vitamina izazivaju antibiotici ili sulfamidi. Potrebe kunica za ovim vitaminom u potpunosti se zadovoljavaju kroz biljna hraniva. Nedostatak vitamina H izaziva zapaljenja kože. Ova grupa vitamina ima važnu ulogu.. Vitamin H (biotin) predstavlja bitan cinilac rašcenja i korisno utice na formiranje dlacnog pokrivaca životinja. Vece kolicine nikotinske kiseline potrebne su kunicima koji se hrane kukuruzom.

slatka lupina. KALORIcNA HRANIVA Ova grupa hraniva predstavlja osnovni izvor belancevina. ali samo kao dodatak drugim kaloricnim hranivima. kalciJurria i fosfora. koje se kunicima daje zgnjeceno ili mleveno u kolicinama 4-5 grama dnevno po kunicu. u periodu parenja i odgoja mladunaca.HRANIVA KOJA SE KORISTE ZA ISHRANU KUNlcA U ishrani kunica mogu se koristiti sve vrste hraniva koja se koriste i za ishranu drugih domacih životinja. što ga cini vrlo po desnim hranivom za kunice. divlji grašak. Moraju se davati pre svega u periodima biološke aktivnosti životinja. Ona takode korisno uticu na kvalitet životinjskog krzna. Hrana po hranljivim vrednostima slicna ovoj jeste sušeni slad. Za ishranu kunica koriste se takode zrna nekih leptirastih biljaka: bob. jer doprinose stvaranju mleka ženki. Ono takode reguliše procese varenja. Seme graška ipak ne može da se koristi za ishranu ženki koje gaje mladuncad jer usporava rad mlecnih žlezda. Zrna drugih žitarica . Posebno cenjeni dodatak hranivima je laneno seme.koriste se najcešce u obliku prekrupe. Delimo ih na kaloricna (može i hranljiva). povecava mlecnost ženke koje uzgajaju mlade i veoma korisno utice na kvalitet krzna 85 . Vrsta hraniva koja ce se koristiti zavisi najviše od uslova kojim raspolaže uzgajivac. od velicine farme i usvojenog nacina ishrane. Osim leptirastih biljaka za ishranu kunica znacajne su i uljarice (sa izuzetkom uljane repe). socivica. manje kaloricna (socna i suva) i mineraine i vitaminske dodatke. ili kao otpaci nastali pri mlevenju (ili pravijenju kaše od jecma). Posebno dobro koriste kad se daju ženkama koje uzgajaju mlade. Zrnevlje ovih biljaka može se davati obicno ili pošto se nakvasi i nabubri. cija je primena u ishrani kunica najrasprostranjenija. Ipak. raži.jecma. Medu najvažnija hraniva iz ove grupe spada ovas. Najkaloricnija hraniva predstavljaju otpaci pri mlevenju žitarica. najcešce se daje u obliku prekrupe. Zrno leptirastih biljaka odlikuje se velikom kolicinom belancevimi. ubrzavaju njegov rast i cine ga gušcim i mekšim. konjski bob. pšenice i kukuruza .

Ove mešavine se proizvode u obliku granulata. predstavljaju dragoceni dodatak koji sadrži po uzgoj bitne elemente i kao takav je neophodan u biljnim hranivima. MANJE KALORlcNA SOcNA HRANIV A U ovu grupu spadaju krompir. što može izazvati uzimanje azota u vecim kolicinama. jer ako dugo stoje ili se cuvaju u lošim uslovima može doci do stvaranja jedinjenja koja su štetna po zdravlje kunica . Posebnu pažnju u ishrani kunica zaslužuju industrijske mešavine hraniva i koncentrati belancevina. Kuvani ili bareni krompiri predstavljaju kaloricnu hranu za kunice jer sadrže visokokalorijske ugljene hidrate (skrob) i u tom pogledu zamenjuju kaloricnu hranu. jer se prave samo za industrijske i poluindustrijske farme kunica. Sa velikom opreznošcu treba davati i mešavine koje sadrže dosta prekrupe kikirikija. U ishrani su posebno cenjene specijalne »punoporcijske« mešavine koje sadrže sve elemente za ishranu kunica i materije koje potpomažu biološku aktivnost životinja. Bez njihovog udela u nekim dijetama uopšte ne bi bilo moguce napraviti bilans hranljivih elemenata koji se daju životinjama. Ovo je veoma znacajno u zimskom periodu kada je životinjski organizam izložen velikom gubitku toplote. a osim toga hraniva životinjskog porekla (koštano brašno) mineralnih i vitaminskih preparata. U Poljskoj se proizvode dve vrste ovih mešavina (tabela 7) koje na žalost još nisu dostupne. cineci dlaku svilastom i sjajnom. kuhinjski otpaci i druge korenasto-krtolaste biljke i zelena hraniva. što olakšava njihovo korišcenje. Ove mešavine sadrže vecu kolicinu belancevina nego žitna hraniva... 86 1 . Od kuhinjskih otpadaka za ishranu kunica podesni su pre svih ostaci kašaste hrane. sva jela koja sadrže brašno. Za kunice uzgajane za laboratorijske svrhe industrija stocnih hraniva pravi specijalnu granulat-mešavinu LSK.alfatoksina. Slicno na kunice deluju i klice semena uljarica. U ishrani kunica treba izbegavati elemente koji sadrže antibiotike i karbamide. Treba ipak obratiti pažnju na mogucnost njegovog neravnomernog mešanja pri pravIjenju smeša. U osnovi karbamidi ne škode lmnicima ako se daju u malim kolicinama (dopuštene vrednosti u hranivima ne smeju da predu 0.5%).

Od manje koristi je lišce rena. esparzeta. a to ih cini veoma pogodnim za mladuncad i ženke koje imaju mladuncad. Ako uzgajivac ima veliku porodicu. suncokret. crvenog kupusa i kelerabe. Repu i cveklu kunici jedu s manjim apetitom. deteline. mirodija. peršun. Trava koja se koristi za is87 . kim. Dobra hrana za kunice je i broskva. kao dodatak zelenim hranivima. lucerka. praziluk biberna menta. konjski bob. i lišce pasulja. Male kolicine ovih biljaka poboljšavaju ukus drugih vrsta hrane i zato ih kunici radije jedu. Najveci znacaj imaju leptiraste bilj. Vucji gorIci bob (kao zelena hrana i kao seno) ne sme se davati kunicima jer može izazvati opasno trovanje. Ove poslednje su otporne prema mrazu i mogu se ostaviti na poljima do kasne jeseni i koristiti u toku zime. Zelena hraniva su tipicna za ishranu kunica u lethjem periodu. Posebno rado kunici jedu lišce i otpatke karfiola. otpaci belog i italijanskog kupusa i stabljike. mada njihova hranljiva vrednost nije velika. Medu ovim hranivima kunicima su korisne stocna repa. ali ukoli. ovakva hrana može u velikoj meri da. mogu se koristiti aromaticne biljke: majoran. a ne gaji veci broj kunica.grašitk. poljsko rastinje i korov.ko nema boljih hraniva mogu i one dobro poslužiti.tti.Re. beli luk. crni luk. svinjska repa.. . Kao zelena hrana u uzgoju kunica koriste se takode lišce i stabljike krompira. izdanci paradajza.spanaca. lišce i glavice cvekle. Leptiraste biljke su odlicnekao zelel1_~hrana za kunice. . To ih cini vrlo upotrebljivim.kao:. Zelena hraniva koja takode odgovaraju kunicima su trave. zime i ranog proleca. Za ishranu kunica mogu se koristiti i. Od povrtarskih biljaka. Korenasto-krtolaste biljke daju se kunicima u periodu kasne jeseni. lišce i karen šargarepe. Ove biljke se mogu koristiti u manjim kolicinama i zajedno s drugom zelenom hranom.salate. razna variva itd. Dijeteticnast i podsticanje mlecnosti su osobine koje sadrže ova hraniva. zvezdan seradela i vucji slatki bob. ali ih treba umešno primenjiv. baštenski selen i lavanda. cikorija. anls. Osim leptirastih biljaka veliki znacaj u ishrani kunica imajq i gajene biljke (kukuruz. stocni slez i stocni kupus). poljska pešcanka. zadovolji potrebe kunica. bela slacica.. broskve i repe. divlji gra~ak.. komadi hleba. otpaci voca. gavez.stipe. šecerna repa i šargarepa... grahorica.

Zablja trava Slika 61. anepogodna je i trava koja je izložena delovanju izduvnih gas ova.I hranu kunica ne bi smela da potice sa previše vlažnih terena (gde najcešce rastu kisele trave) ni sa terena koji su stalno u senci. Od poljskog rastinja i korenja najveci znacaj u ishrani kunica imaju: obicna mlecika. vratic (de- a II . kopriva. obicni zvezdan. Mecja šapa 88 Slika 60. petoprstica. Tarcužak I I \1 I I I I I I Slika 59. Obicna rolecika Slika 57. i II u t I Slika 56. mecja šapa. loboda. podbel. poljska palamida. maslacak. Petoprstica . Pelen Slika 58. žablja trava. obicni podgaricnjak. bokvica.il II I' . kokotac. vodopija. hajducka trava.

Kopitac Slika 67. titrica. poljska popadika (slike 56-64). poljski rastavic. konjska zelje. Slika 62.I luje dijeteticno i oslobada kunice buba). divlja šargarepa. poljska pešcanka. Poljska popadika Slika 65. volovski jezik. - otrovna - Kužnjak biljka Slika 66. Bunika 89 . poponac. Vratic Slika 64. krstovnik. To su: pticiji troskot. Hajducka trava Slika 63. vres imetla. korijander. livadska menta. Druge biljke su manje znacajne zbog male hranljive vrednosti ili ih kunici nerad o jedu. mrtva kopriva. poljska slacica.

Zanovet otrovna biljka 90 Slika 72. mišjakinja. Ljutic otrovna biljka --"- . U ove biljke spadaju pre svega: livadski zdravac. Neke biljke moraju se davati oprezno u malim kolicinama. mogu imati štetna dejstva ili uticaj na organizam. Velebilje kukuta . Slacica Slika 69.t. obic- I -i Slika 68. Barska 1 ~~ ~t~\'\ Slika 71. To su biljke koje. cemerika.otrovna biljka Slika 70. Kukuta otrovna biljka - Slika 73. rosopas. lopuh. ljutic. najbolje sa drugim biljkama. Neke od njih nisu u potpunosti ispitane. poljski mak. kad se daju u vecim kolicinama.

cistac. Još je hranljivija zakiseljena hrana od mladog. bilo u svežem stanju ili vec osušena. Kisela hrana se može davati kunicima u toku cele godine. To su: tatula. zanovet. bunika. vucije smilje. razlicak. alpska ljubicica. lijander. dragoljub. koji sadrži škodljivi di. konjsko zelje. kukuta. jer doprinosi stvaranju vecih kolicina mleka. durdevak. neophodan ~ Slika 74. kukolj. Ova hrana je posebno znacajna u toku leta. Njihovo korišcenje u uzgoju kunica nije rasprostranjeno. blatni rastavic.. treba izbegavati biljke koje mogu izazvati trovanje kunica. Saga otrovna biljka Slika 75. Posebno dobro hranivo je zakiseljeni kukuruz. slacica. još neodrvenelog rastinja. Pripremajuci zelena hraniva zakunice. kad ponestane drugih zelenih hraniva a narocito za ishranu ženki koje imaju mlade. Kada se kisele hraniva koja sadrže veliku kolicinu belancevina. gorkoslad. kumarol. mala kukuta. leptiraste biljke ili listovi kupusa. saga i jesenji kacun (slike 65-76). U socnu hranu spadaju i kisela (ili zakiseljena) hraniva. kozja brada. baštenskj bršljan. barska kukuta. Kacun otrovna biljka Slika 76.na ranjenica. tisa. kao lucerka. kopitac. trave. mlecika i kokotac. za vreme dugotrajne suše. divlja rotkva. mada su ova hranivavr1o pogodna za kunice. velebilje. trave itd. naprstak. Ljuj škodljivo je zrna 91 . jedic.

Za kunice je najbolje seno leptirastih biljaka (posebno lucerke) i tivadskih biljaka iz grupe tzv. a manji slama jarih žitarica i pleva. Dobro seno sadrži veliku kolicinu svarljivih belancevina i mineralnih elemenata koji su neophodni za rast i razmnožavanje životinja.. sloj po sloj.1 I I ! I r f f f Od malokaloricnih suvih hraniva najveci znacaj ima seno. Velika raznovrsnost kratkovlatih trava koje imaju dosta lišca bitno povecava hranljivu vrednost sena. slatkih trava. Nacin na koji se hraniva kisele slican je kao i kiseljenje kupusa. na primer. MANJE KALORlcNA SUVA HRANIV A . Taj rezervoar se može napraviti od jednog ili više betonskih prstenova postavljenih na betonsku plocu. krompirove pulpe ili melase. Rezervoar nacinjen od jednog betonskog dela postavlja se tako što se dve trecine njegove visine ukopaju u zemlju. kade ili neko drugo posude velike zapremine. Metaino posude mora biti zašticeno sa unutrašnje strane farbom koja je otporna na kiseline. U vecim kunicarnicima obavezno se mora napraviti specijalni rezervoar za kisela hraniva. da ne bi upadali otpaci. barenih krom- pira. slojevito u masu kiselih hraniva. koje se prethodno mora dobro ocistiti. Pri jednom vadenju iz rezervoara treba paziti da se uzme kolicina koja ce. . 92 I --I. Dodavanje ovih materija omogucava pravilno proticanje kiseljenja i dobijanje kisele hrane dobrog kvaliteta. hidratima kao. od oktobra do maja. Hrana je dovoljno kisela kad njen miris podseca na miris kiselog kupusa. a zatim treba zacementirati ivice da rezervoar ne bi procureo. On bi trebalo da se nalazi u šupi ili da se nad njim napravi mali krov. a takode predstavlja i manji dodatak hranivima u letnjem periodu. Za kiseljenje hraniva mogu se koristiti stare bacve. otpaci šecerne repe. tj. Seno predstavlja osnovu ishrane kunica u dužem periodu godine. se potrošiti u toku tog dana. Zatim je pokriti odgovarajucim komadom daske na koju treba staviti kamenje. Prilikom korišcenja. a zatim se ponovo stavlja daska i kamenje. Ovi dodaci ubacuju se . U ovakav rezervoar može da stane 250-300 kg kiselih hraniva. ova hrana se vadi postepeno.je dodatilIe izvesne kolicine hrane koja je bogata ugljenim. Isecenu zelenu masu stavljati slojevito u rezervoar i jako pritiskati sve dok se ne napuni.

Potrebno je da se seno dobro osuši. lipe. jer loše uticu na zdravlje životinja. I pripremu za sušenje izdanaka i lišca. Izdanci i lišce u ishrani kunica mogu se smatrati kao manje kaloricna hraniva. tj. Seno slabog kvaliteta (pokošeno posle cvetanja biljaka. tuja. topole. Njihova dobra osobina je to što omogucavaju kunicima da ih glodu i tako tupe i smanjuju sekutice. Seno od tzv. Hranljiva vrednost dobro smeštenog. biljke treba kositi pre cvetanja ili u pocetnom periodu cvetanja. Ako je ishrana ovakvim senom neizbežna. breze. žir ikestenje. da kiša ne bi mogla da razloži neke od važnih elemenata i ošteti lišce. izuzev grancica i izdanaka koji se dobijaju potkresivanjem kruna košticavih vocaka. Za ishranu kunica ne treba koristiti izdanke i lišce drvenastih biljaka kao što su: tisa. juni) i zato ih treba davati kunicima u tom periodu. Hranljiva vrednost ovih hraniva nije velika. kiselih trava nije uopšte pogodno za kunice.Da bi se dobilo seno dobrog kvaliteta. Najviše hranljivih elemenata izdanci i lišce poseduju na pocetku vegetacije (maj. mineralnih soli i vitamina koje oni sadrže uglavnom zavise od vremena kada su sakupljeni i nacina na koji se cuvaju u spremištima. jasike. šimšir i ligustrum. Pre nego što pocne da se koristi kao hranivo seno treba da odleži najmanje nekoliko nedelja. vrbe. i to najcešce od bagrema. koji im stalno rastu. duda (deluje veoma korisno na dlacni pokrivac cineci ga svilastim). izloženo kiši i oštecenog lišca) ne bi trebalo da se daje kunicima jer bitno utice na smanjenje njihove težine. suvog i odležalog sena je nekoliko puta veca nego sena koje je sakupljano i tretirano na nepravilan nacin. Na mesto gde ce stajati u toku zime seno mora da se stavi potpuno suvo. Izdanci i lišce drveca mogu se davati kunicima i leti i zimi u svežem ili suvom stanju. Ovakvo seno cesto biva i uzrok bolesti životinja. Hranljiva vrednost izdanaka i lišca. U ovu grupu hraniva spadaju i izdanci i lišce drveca. moraju se dodavati vece kolicine mineralnih i vitaminskih hraniva. da bi poslužiIi za 93 . kolicine ugljenih hidrata. poljskog klena i vocaka. svarljivih vlakana. kleka. posebno kod mladih kunica tek odbijenih od mleka i rasplodnih ženki koje hrane mladunce. Ona se mogu koristiti u ishrani samo nekih grupa životinja i obicno samo na farmama koje imaju procentualno mali broj ženki.

r zimski period. Ova hraniva se ne mogu uvek lako nabaviti. Od vitaminskih hraniva dodaju se stocni kvasac (5-10 g dnevno po kunicu). Ovi dodaci su izvor makroelemenata i mikroelemenata. dok su još dovoljno mladi. Vodu treba cesto menjati da bi plodovi izgubili gorcinu. prikaz ovih preparata nalazi se u tabeli 14. kao i mladim kunicima. 1 I I I 1 1 . da ne bi došlo do gnjiljenja ili pojave plesni. Treba ih sušiti u manjim vezama-snopovima na tamnom mestu zašticenom od kiše. a mladuncima tek odbijenim od mleka ovo hranivo ne treba uopšte davati. i to u periodu polnog mirovanja. što sprecava dizenteriju i trovanja koja mogu da izazovu pesticidi za zaštitu biljaka i mineralna dubriva. Pre nego što ih damo životinjama moramo ih razdrobiti i potopiti u meku vodu da stoje. potrebno je obaviti tada. neophodno je u periodima polne aktivnosti. drveni ugalj) su dobri apsorbenti. koje ce kunici koristiti prema potrebi. Po skupljanju moraju se dobro osušiti i tek onda odložiti u spremište. komadi stocne soli. Neki od njih (na primer. To mogu da budu komadici krede. osušene kuglice gline i drveni ugalj.5-1 g po kunicu). koje kunici dobijaju u osnovnim hranivima. zato je prakticnije koristiti mineraine i vitaminske preparate koji se lako nabavljaju u trgovini i koji su prilagodeni potrebama odredenih grupa životinja. pšenicne klice (2-3 g po kunicu) i riblje ulje (0. 2-3 dana. davati specijalna hraniva ili preparate koji sadrže ove elemente. mada njihova hranljiva vrednost nije velika. Praksa nam pokazuje da je korisno da u kaveze kunica stavljamo prirodne izvore minerala i vitamina. izdanci i lišce su veoma pogodni za ishranu odraslih kunica u periodu polnog mirovanja. Za razliku od ovoga. 94 . Ovakvo hranivo možemo davati samo odraslim životinjama. Osnovno znacenje ovde ima kuhinjska so i dodaci koji sadrže jedinjenja kalcij uma i fosfora. U ishrani skotnih i ženki sa mladima dodatak izdanaka i lišca ne sme biti veliki. MINERALNI I VITAMINSKI DODACI $~ Da bi se dopunile kolicine mineralnih elemenata i vitamina. tir i kesten se takode mogu koristiti u ishrani kunica.

Zato potrebe životinja za hranom delimo na životne i produkcione. U racionalnoj ishrani mora takode postojati ravnomernost u odnosu na potrebe vitamina i minerala. 1 kHodžul (KJ) je oko 0. parenja (perioda povecane polne aktivnosti. Nedovoljno podmirivanje ovih potreba dovodi do smanjivanja ili zaustavljanja reprodukcije životinja. promenljive ili ciste. kilodžul*) svarljive energije. Zajednicki zbir ovih kolicina nazivamo »hranljivi odnos«. skotnosti i laktacije-dojenja) i stvaranja dlacnog pokrivaca. Kolicina hranljivih elemenata koju kunici uzimaju preko hraniva varira. velicine i fiziološkog stanja životinja. skandinavske jedinice mere (jecmene) . Hranljivi elementi koje kunic uzima sa hranom pretvaraju se u energiju neophodnu za održavanje njegovih životnih aktivnosti. novog medunarodnog sistema. kunicke jecmene jedinice (izracunate po *) Jedinica kcal. To je stalna vrednost i uglavnom zavisi od velicine životinje. Pri utvrdivanju kolicina potrebne hrane pre svega se uzima u obzir potreba za energijom i belancevinama. Za kunice su to pre svega potrebe koje proizilaze iz razvoja i rasta životinja. kao i potreba za ovim elementima. to je veci utrošak hrane po kilogramu žive mere. stvaranje novih celija i reprodukciju.24 95 . i ako istovremeno stvara osecaj sitosti. Te potrebe proizilaze iz karaktera i velicine produkcije koju životinja ostvaruje. ovsene jedinice. Što je životinja manja. Energetske potrebe merimo na razlicite nacine. Životne potrebe za hranom su ona kolicina hranljivih elemenata koje su neophodne za održavanje fiziološke ravnoteže organizma odrasle životinje uz zadržavanje stalne telesne težine. kao i biološki aktivne supstance.r NORMIRANJE ISHRANE POTREBE ZA HRANLJIVIM MATERIJAMA Ishrana kunica se može smatrati racionalnom samo ako životinjama obezbeduje potrebne kolicine prehrambenih i energetskih elemenata. Potrebe zavise najviše od starosti. Poznate su ove mere: skrobna vrednost.

5% X 1 bezazotni ekstrakti 45. u slucaju potrebe.4% X 2.9% X 1 = svarljive masnoce .1% X 1 = ¹¶µ¹ 89. Mladunce treba hraniti obilno da bi imali težinu koja odgovara njihovom uzrastu i rasi (tabele 16 i 17).10 65. Ovo se posebno odnosi na slucajeve kada se daju velike kolicine hraniva sa malim koeficijentom svarljivosti (manje od 80%). Odstupanje od ovoga. može se loše odraziti na plodnost. Ova vrednost takode izražava zajednicku energetsku vrednost svarljivih prehrambenih materija.00 101. masti i ugljenih hidrata. tj. Od navedenih mernih jedinica za energetske potrebe životinja i energetske vrednosti hraniva cini nam se da je najprakticnija suma svarljivih hranljivih materija (SSHM). prilagoditi ishrana bez produktivnog gubitka. Životinje iz osnovnog stada moraju biti održavane u dobroj uzgajivackoj kondiciji. za svarljive masti iznosi 2.3 = svarljivo biljno vlakna 1. Poznavanje ove vrednosti nam olakšava normiranje hraniva i odredivanje hranljivog odnosa u kolicini hrane koju dajemo kunicima.12 1. za koje je energetska vrednost izražena u SSHM malo povišena. belancevina.20 - - - 8. što znaci da ne smeju biti prekomerno mršave ili ugojene. Njihova vrednost se izracunava tako što se množe vrednosti datih elemenata sa odredenim koeficijentima.20 15. Na primer. Za svarljive belancevine.62 Ukupno: SSHM = Služeci se u normiranju ishrane vrednošcu SSHM. biljna vlakna i bezazotne ekstrakte koeficijent je 1. ne sme se zaboraviti da je to pokazatelj koji daje samo orijentaci one vrednosti.00 451 656.50 45. SSHM ovsa obracunava se na sledeci nacin (uporedi sa tabelom ì÷æ û svarljive belancevine 8. SSHM odreduje se u procentima ili u gramima na 1 kg hrane. 96 1 . Upotrebljavajuci ga treba uvek pratiti stanje životinja i njihove produkcione rezultate da bi se mogla na vreme.3. Najbolja potvrda pravilne ishrane su dobro stanje i dobri produkcioni rezultati životinja.vrednosti ciste energije iz 1 kg jecma) i suma svarljivih hranljivih elemenata.4. bilo u jednu bilo u drugu krajnost.90 10.

onda je iskorišcavanje belancevina 90--.uzak . Utvrdeno je takode da kunici koji dobijaju iskljucivo zelena hraniva koriste belancevine oko 85%. koja je sadržana u obroku. Potrebe 'kunica za suvom masom u obroku zavise od sistema ishrane. Potrebe kunica za suvom. ali slabije od preživara i konja. a biljno vlakno oko 40%.hrane koju životinja pojede.: 8-12 Odredivanje hranljivogodnosa je bitan element normi~ ranja ishrane. On odreduje kolicinu svarljivih bi" lancevina. kolicinu . u jednom obroku imamo kolicinu 105 g" SSHM i 15 g svarljivih belancevina (uporedi sa tabelom 3). Kunici ova hraniva iskorišcavaju mnogo bolje nego kokoške i svinje.kada je odnos 1: 2-4 . a biljnog vlakna 65-66%.kad se nalazi u granicama 1 : 5-7 širok . u odnosu na ostale svarljive elemente u hrani. Srednji ili širok odnos treba koristiti 11 obrocima za odrasle životinje u periodu polnog mirovanja.ajmanji i najviši nivo (tabela 3). Hranljivi odnos predstavlja izrazit kriterij um za ocenjivanje vrednosti obroka. Ova razlika se tice pre svega hraniva koja sadrže veliku kolicinu biljnih vlakana.kad se nalazi u granicama!. ženkama u periodu skotnosti i mlecnosti (laktacija). hranljivi odnos može biti: . Uzak hranljivi odnos potreban je životinjama u razvoju. Kolicina suve mase 11 obroku utice na. ali ako se hrane ovim hranivima sa dodatkom ovsa. Ovo govori u prilog tome da treba davati raznoliku hranu. Hranljivi odnos obroka izracu" nava se prema sledecem obrascu: vrednost svarljivih belanCevina hranljivi odnos = suma ostalih hranljivih elemenata Ako. jer njegova vrednost odlucuje o pogodnosti obroka za pojedine grupe kunica koje hranimo. kunici se razlikuju' od ostalih domacih životinja. hranljivi odnos iznosi: 105 -15 = 90 ' 15 : 90 = 1 : 6 Zavisno od kolicine belancevina koje se nalaze u obroku. njegovih osobina i mnogih drugih faktora.-92%.S obzirom na stepen korišcenja hraIlljivih elemenata iz pojedinih hraniva.srednji . Obicno se ove potrebe ustaljuju u odredenim okvirima koji odreduju p. masom u pojediniIJ? pre- - 7 Uzgoj kunica 97 . na primer.

-. Kunic u periodu parenja 3.4 0.9 0.9 2..5 3.8 3.. . .3 8 0..1 17.1 10.5 4. Hranljive grama/po Grupe živa vaga kuriica materije komadu I=: .2 1.3 1.8 14.7 0.3 9.8 1.2 0.6 10."" >U ææäù¿ 4) Mineralni grama/po elementi komadu uzgajanih kunica g 1 1.7 8.2 43..1 0.8 1.8 0.6 0.2 1.2 0..0 27.3 7 0..2 1.1 0. Dnevne prehrambene potrebe kunica (po mojIim proracunima) .-.8 2.. 9 0..1 0.- -~ - _. § .2 .c '(? N 6 7. Odrasli kunici u periodu polnog mirovanja 2 3000 4000 5000 3000 2.\cl 00 Tabela 3.2 24..1 2..7 1.2 15.9 1. Mladunci sa majkama 3.. dekada 4000 5000 3000 4000 5000 400 600 ClS1}! CIS mS 3 110-170 140-195 170-220 135-210 175-240 210-275 190-245 245-320 300-390 16-20 24-30 en en 4 69 88 105 84 108 130 135 180 225 11 17 ::g :z: I=: '1j o .0 8.7 0. .0 1. Visokoskotne ženke koje hrane mladunce 4. dekada 4..0 35.2 2.1 3...3 :6"1:: ""O :Ii! 5 10.0 17.8 13.0 2.9 2..3 12. --. .5 1.7 0.8 1.."" (1» >(1) .2 ~- .8 8 m CE ææÍù± (1) m.1 21..0 1.

4-11.9 9 0.7 2. Mladunci ubrzani uzgoj 1-2 meseca 2-3 meseca 3-4 meseca 4-5 meseci - 2 600-1300 1300-2200 2200-3000 3000-3500 3500-3800 600-1200 1800-2700 2700-3400 3400-4000 3 30-65 65-110 110-144 144-168 168-175 39-118 118-167 167-197 197-220 4 20-44 44-70 70-90 90-100 100-106 25-75 75-102 102-130 130-144 5 3.6 6 7 0.1 9.8 2.3 6.1 10.1 1.8 8.4 - \o \o .8 4.1 1.7 8 0.3 0.6 11.7 1.0 1.5 3.5-17.2 1.4 7.6 13.6-18.4 0.3 1.7 1.0 2.6 1.4 1.3 4.6-15.'"l 1 5.3 2.3 18.5-13.6 2.6 1.6 1.3 7.0 15.4-7.8 1.9 7.1-25.0-17.4 1.5 0.1 22.0 1. Mladunci obican uzgoj 1-2 meseca 2-3 meseca 3-4 meseca 4-5 meseci 5-6 meseci 6.4 0.3-22.1 1.2 1.5 17.

mora se znati sastav hraniva s obzirom na kolicinu svarljivih hranljivih elemenata.. U tom slucaju potrebe životinja za ovim elementima nadoknaduju se dodacima odgovarajucih preparata koji sadrže sve važne makroelemente. dati su u tabeli 4.-. ako se hraniva medu sobom razlikuju u vecem stepenu po kolicini suve mase. a za živinu 5-5. kolicina svarljivih belancevina i kolicina osnovnih jedinjenja i mineralnih elemenata . Od bitnog znacaja je takode i sistem ishrane. Pristupajuci normiranju ishrane.dodaci se daju u obliku preparata koji se mogu lako nabaviti na tržištu: Ovo je narocito potrebno pri intenzivnom razmnožavanju. Potrebna kolicina suve mase u obroku striktno se vezuje sa obilnošcu obroka i odnosom pojedinih hraniva u tom obroku. Da bi normiranje ishrane bilo prakticno. zimskom i prolecnom periodu. hrambenim grupama (izražena u procentima u odnosu na živu meru) . na farmama gde se za uzgajanje kunica koriste prirodna hraniva.. U praksi.2 KJ utrošene energije kao vrednost koja odgovara vrednosti 1 g SSHM.kuhinjske soli. Kolicina hrane koju životinja pojede zavisi od ukusa hrane.4 do 19. mineralno-vitaminski . Ovi podaci. . s obzirom na faktore varenja koji su karakteristicni za kunice.. U specijalizovanijim proracunima odreduje se kolicina hrane i u zavisnosti od kolicine mineralnih materija i vitamina.5 do 8%. energt1tska vrednost (izražena pomocu SSHM ili KJ utrošene energije). Posebno je I preporucljiv do- . za tovljenike ona iznosi 2. kalcij uma i fosfora.5%. omogucavaju korišcenje ove tabele pri odredivanju razlicitih kombinacija obroka. mikroelemente i vitamine. koriste se najcešce samo elementi: suva masa. t - 100 -- .5-3%. navika životinje i njenog zdravstvenog stanja.. Podaci dati u njoj za kolicinu suve mase u pojedinim hranivima. narocito li jesenjem. Osnovne prehrambene potrebe kunica u zavisnosti od telesne mase i fiziološkog stanja mogu se videti u tabeli 5. Pri izracunavanju kolicine potrebne energije za kunice uzima se 18. Ovo se po pravilu koristi u industriji stocnih hraniva za pravIjenje obogacenih mešavina.. kod skotnih ženki i onih koje uzgajaju mlade. energetske vrednosti i SSHM. temperature.. dok npr. variraju u granicama od 3. kada se pogoršavaju opšti životni uslovi životinja.

ciji se sastav može videti u tabeli 6. Mineraine dodatke. hlor) treba koristiti nezavisno od preparata koji sadrže vitamine i mi~ kroelemente... Ove mešavinemoraju. Praksa pokazuje da ih kunici loše podnose. "VIšESADRžAJNIM« HRANIVIMA Ovaj sistem ishrane se zasniva na tome da se životinjama iskljucivo daju industrijske mešavine hraniva. fosfor. Daje se kunicima kao dodatak kaloricnim hranivima u sledecim kolicinama: gjpo grlu dnevno Ženke i mužjaci u periodu 3 polnog mirovanja 5 Ženke u periodu parenja Skotne i ženke koje hrane mladunce 5 Mladunci stari 2-3 meseca 1. Upotreba ovih preparata je neophodna u periodu posle radanja mladunaca i njihovog kasnijeg uzgoja. natrijum.tm. koji sadrže osnovne elemente (kalcij].specijalnog vitaminsko-mineralnog preparata za kunice I 1 Po1famiks F (Polfa). u kojoj se orijentaciono daje njihov sastav i doziranje.5-2 3 Mladunci stari 3-6 meseci Polfamiks F se (u Poljskoj) može nabaviti ili naruciti u rejonskoj veterinarskoj stanici.dodatke treba koristiti prema uputstvima koja se nalaze na ambalaži. Mineraini i vitaminski preparati koje možemo preporuciti u uzgoju kunica dodati su tabeli 14. Ove . t SISTEMI ISHRANE ISHRANA OBOGAcENIM. Oni mogu biti razlog velikih gubitaka medu kunicima jer uništavajumikrofloru u sistemu za varenje. Kunicima se ne smeju davati mineraini i vitaminski dodaci koji sadrže antibiotike. U slucaju nestanka ovog preparata mogu se koristiti drugi dodaci tog tipa kojih ima u veterinarskim stanicama i prodavnicama. imati optimalnu kolicinu pojedinih hranljivih 101 . l datak ..

34 78.36 0.99 lanene klice 92.1 66..00 13.8 1.0 5l8 1.6 6..1 1.1 9.4 5.03 0.30 0.j 'a 0).35 0.38 0.3 26..5 1.7 11.78 14.5 3.9 9.4 87.00 I 65.4 48.1 11.7 87.39 78.5 5.1 8.43 11.37 0.46 13.7 4.46 12.20 0.3 5..7 11.3 5.32 0. cd ×ææ 00 0. .7 61.6 3.30 1.60 63.6 18.49 14.4 22. U % Mineralni elementi Jecmene jedinice Utrošena jedini.7 0.9 11.7 1.4 0.002 69.\4 4 5 .9 60..energija SSHM ca/kg MJ.0 2.907 65.§ o) 9 o(? N > .8 3.8 7.2 1.) % 12 13 14 SADRžAJ Sirovi prehrambeni elementi Svar1jivi prehrambeni elementi O VRSTE HRANIV A a 1 KALORlcNA HRANIV A: 2 >o O 00 ôÿæÖæâ >o 050.7 26.950 1.8 9..2 85.8 2..3 8.: Q3 3 § .5 10.06 0.4 1.9 7.1 14.80 0.5 1. -/' ~.0 1.6 88.892 71.9 2.9 1.63 --.08 0.3 88. 1.04 0.S Tabela 4.g <JI .5 88.44 11.3 11.!:> o:: cd Q3 ôÿæÖ 1.10 0.090 1.6 9.\4 :E .14 0.2 87.!:JO) 7 8 o .0 37. 10 .8 33.2 6.12 0. '-' r--~ .5 10.767 0.J.7 23.62 82.g 11 jecam ovas pšemca raž kukuruz pšenicni otpaci klice slada grašak i grahorica 85.14 53.6 1.65 12.51 0.27 1.9 65.4 1.5 0.126 0.3 3.156.6 6..0 45.8 2.8 1.000 0. 6 oS. Kolicina hranljivih elemenata u hranivima za kunice (iz razlicitih izvora s proracunima I autora).8 2.3 35.70 9.32 0.

0 1.10 0.35 0.3 5.26 157 S lišce i glavice šecerne repe 15.42 1.0 2.2 0.6 0.0 9.00 I 12.8 6.8 2.5 3.35 2.83 0.46 0.126 8.102 76.2 2.2 0.3 1.8 16.5 0.8 19.2 0.1 3.35 0.5 21.8 34.62 2.5 5.0 54.08 0.2 3 36.22 0.59 0.162 10.- - 0. 0.8 2.5 0.6 10.07 .15 0.11 0.91 I - 11.89 2.4 2.40 0.1 lanena prekrupa sa ekstraktom 2 90.117 8.1 0.6 2.862 65.0 2.47 36.80 0.3 riblje brašno stocni kvasac 88.7 21.05 IO66 79.22 2.4 89.86 .3 5.riblje braŠl11o 8.3 13.4 0.8 1.04 0.5 1.175 12.0 14.06 7.4 0.03 0.25 0.10 I 14.20 0.6 3.6 4.4 0.238 15.12 1.06 to 1.9 1.2 8.98 0.3 0.17 0.4 59.2 8.4 2.83 2.2 1.10 0.0 5.1 2.2 4 5 6 1.1 6.4 3.75 2.30 7.6 4.6 5.7 31.59 0.7 17.7 8 32.05 0.6 7 3.2 1.0 4.7 2.6 4.966 70.4 2.10 4.7 5.6 31.0 1.5 16.27 mleko bez masti u prahu hleb od .9 4.3 1.4 5.0 25.03 13.0 9.0 46.953 64.7 1. 0.8 1.4 3.62 1.4 0.2 2.30 0.0 1.8 43.10 0.7 4.60 11.1 0.3 7.996 76.sušeni žitarica MANJE KALORIcNA SOcNA HRANIVA: livadske trave (srednje) 93.6 37.1 2.6 3.073 11.4 1.07 0.0 7.3 9 5.6 10 11 12 13 14 mesno .51 0.8 86.6 1.5 2.238 16.9 6.38 0.0 4.1 65.0 8.50 I 0172 11.9 1.55 2.124 10.2 - .60 0.1 88.7 14.13 0.24 0.92 lucerka pre cvetanja crvena detelina seradela u cvetu ozimi grašak sa raži raž pre klasanja zeleni delovi kukuruza stocni kupus 1-0 21.50 20.5 - .9 0.3 39.1 3.5 7.4 1.0 50.36 0.0 3.82 1.

25 38.70 10.0 91.6 6.629 0.0 24.9 1.3 2.4 0.13 44.7 1.0 2.77 0.0 0.00 2.6 8.3 11.05 0.2 0.8 3.5 0.7 1.08 7.15 0.8 5 1.62 3.3 0.16 0.79 0.92 5.7 16.142 2.60 1.322 21.29 2.8 9.08 0.02 0.3 24.2 3.54 6.4 8.0 3 1.2 27. 1 "v 1 polupšenicna repa stocna repa sargarepa broskva repa bareni krompir zakiseljeno lišce i glavice šicerne repe šecerna repa MANJE KALORlCNA SUVA HRANIV A: livadsko seno srednje kvalitetno seno od lucerke seno od crvene deteline seno od graška seno od esparzete seno od seradele šumsko seno ej 2 16.""'-0--'--".415 0.0 11.0 8.8 22.8 2.08 0.8 12.3 7.8 4 1.16 32.0 6.3 10 11 12 2.24 1 MJ (megadžul) = 1000 (10) = 238.85kcal.5 12.3 0.53 13 0.5 24.0 9.8 18.0 10.1 10.84 0.150 10.0 :21.1 0.22 0.1 20.0 1.222 14.477 1.96 0.182 12.02 0.10 5.2 8.05 0.5 12.657 0.5 6.3 2.4 1.8 1.0 10.8 6.65 1.0 0.78 3.8 12.46 - 0.2 8.12 21.55 -41.2 0.69 42.93 7.0 19.00 0.8 13.8 1.5 6 0.2 19.57 40.43 0.144 0.5 6.3 2.9 0.6 1.06 0.0 0.6 9 1.5 18.2 1.0 86.4 1.06 0.06 0. ".5 93.0 1.12 1.4 8 11.6 7.03 0.7 2.48 10.0 7. 8.598 0.0 90.7 85.2 1.93 1.0 2.8 25.96 0.2 29.7 1.00 0.0 5.8 .7 0.1 4.1 1.27 7.2 0.3 25.0 1.2 0.6 7 0.0 8.305 0.22 0.5 25.6 9.9 10.2 28.06 0.75 0.2 8.9 0.0 91.0 13.8 17.21 0.7 1. .42 1.207 14 14.-.605 0.00 1.77 1.2 18.46 2.3 1.577 0.O 88.6 1.06 0.6 6.05 0.5 0.3 5.5 0.2 1.38 7.6 7.0 9.2 1.85 - 10.23 0.2 0.

Iskljucivim korišcenjem obogacenih mešavina izbegavaju se razne bolesti koje se javljaju kao posledica lošeg kvali-' teta hraniva. nog mirovanja. Pri manje intenzivnom uzgoju kunici se bez ograni6. Sastav ovih mešavina koje se izraduju u Poljskoj. najcešce sastavljeno od podjednakih kolicina obe mešavine »KS« i »KM-finišerI«i a u periodu mlecnosti (laktacije) samo »KM-finišer I«."fo< su: niskoprocentna belancevinska mešavina za osnovno stado kuilica i mešavine sa visokim procentom belancevina za mlade. Brigauzgajivaca svodi se tada na izbor odgovarajuce mešavine. dobijaju mešavinu »KS« u doziranim koli~ cinama da ne bi došlo do njihovog gojenja. koji su predvideni. Ovim mešavinama obezbeduju se kunicima svi hranljivi elementi koji su neophodni za održavanje života i reprodukcije i održava stalni nivo suve mase u obrocima.- elemenata. To su celovite potrebG izracunate za osnovno stado i za mladunce. dobijaju meša. za dalji uzgoj. U ishrani kunica upotrebljavaju se dve ili tri vrste ovakvih meš~virla'::koje se medu sobom razlikuju po kolicini belancevina. vitamina i minerala.inja hrane mešavinom»KS«. " U uzgoju mladunaca do 12-14 nedelja starosti koristi se ad libitum visokobelancevinska mešavina prvo tipa »starter".vinu li doziranim kolicinama da bi se izbeglo tovljenje. dnevna norriJ.5-4 kg na svakLkilogram prirasta uzgajanih kunica.mere..za: pojedine grupe životinja i ponekad na doziranje. 105 . Kunici u razvoju.a mešavine »KS«Za ovu grupuživotihja iznosi oko 35 gna 1 kg žive mere. dat je u tabeli 7. a kasnije (od 7-8 nedelja starosti) mešavina tipa »fi~ nišer«. Kolicina utrošenih mešavina pri ovakvom sistemu ishrane iznosi 3. Samojalove ženke i ženke u periodu pol. Pri metodi Jntenzivnog uzgoja kunici koji spadaju u osnovno stado dobijaju hranivo bez ogranicenja (»ad libitum«). Ishrana kunica obogacenim hranivima (»punoporcijskim«) veoma je qlakšanai možemo je smatrati za najracionalniju. koji su prilagodeni prehrambenim potrebama odredene vrste životinja. Mešavine su namcnjene skoro potpuno za industrijske i poluindustrijske farme kunica. Dnevna kolicina treba da iznosi oko 40 g na 1 kg žive ..

.Kunici u periodu polnih aktivnosti (parenje i skotnost) 4000 5000 3000 1O 10 15 300 40 40 15 400 15 500 - - 30 146 89 .g. 'o -o o "':.E>'g <I :Ii > en .0 30 30 40 10 - 181 111 20.. 5000 - 130 40 700 - 30 353 227 43.0 .g § .ta 0>" o.8 - 10 20 15 50 100 - 80 140 84 100 120 180 109 207 124 40 15 100 100 40 40 15 100 20 100 100 200 10 30 - 17.. . oSEJ . e <I g <=i o " JJ tj :.2 23.1 - 120 40 200 200 200 - \J ~ ." ÛÖ 0.<:: Krtole Simo . o> o e " ..>4 '[ "<I .. Sadržaj hranljivih elemenata u dnevnim porcijama g ishrani kunica LETNJA ISHRANA grama/po komadu Kaloricna hraniva bi) ZIMSKA ISHRANA grama/po komadu Kaloricna hraniva Sadržaj hranljivih elemenata u dnevnim ..0 43. Odrasli kunici u periodu mIrovanja 3 5 5 5 5 7 8 9 ..17.<:: GRUPE KOJE HRANIMO o " .4 35.. <1>" 0>.9 13.2 § " :g." 11 10.0.4 15..: Ã 4 ÃÃî 6 .S it os.0 21.:: a eo o .>4 ".:j en o> en ::x: 10 2 1. Ženke pri kraju skotnosti i u periodu laktacije 3000 30 40 20 4000 - 450 100 20 700 - 20 308 197 35.:j r.7 2.: t.. I Tabela 5..0 . o> o':o =.8 JJ a t...>4 W tj o> "= o... > g <I o <I '" '&J. "':.::<1 o> p.:: ..3 110 20 150 200 - 110 235 147 120 291 188 394 255 27.:j en o> a >" ".porcijama g Seno .0 16 17 18 a <I o> <I :.i . Primer dnevnih obroka u tradicionalnoj (u sastojcima osnovnih hrana). ": '" g.:: ON .o 21 12 13 14 15 19 20 3000 10 10 4OOU 15 15 5000 25 15 300 20 350 30 370 50 - P?lnog .. .6 26.7 216 134 234 146 23.2 IS 15.>4 0. - 117 70 146 87 179 102 25 20 15 15 5 50 100 110 5 5 13.8 3.4 50 80 100 150 100 170 - 143 69 184 87 260 105 10.: ' . .8.

4 50 128 84 187 118 20...9 30 191 118 18..5 20 156 95 14..6 .8 19.2 20 10 100 - 30 69 45 7. ~ 2 4.0 3.2 3. O :J .6 10 10 20 S 50 50 90 - 10 300 10 15 400 20 - 131 83 14.-'t -.7 10 105 65 10.3 150-160 4000 40 40 20 450 30 - -- 25. 70 176 116 80 214 141 20.3 14.2 50-55 80-90 2000 20 120-130 3000 O 180-200 6.4 - 5 9 2 10 3 15 10 15 10 15 20 18 11 29 17 2.6 14.2 35 S 5 50 SO 8 100 100 10 140 140 10 120 160 Sl 34 5. Mladunci s majkama: 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 3 dekada 400 4 dekada 5. starost u danima 600 - 5 9 2 3 35 50 - - 2 3 17 26 11 17 2. Mladunci ubrzani uzgoj starost u danima: S ISO S 8 280 10 10 400 20 4000 30 10 10 500 20 1000 10 - 56 35 5. Mladunci obican uzgoj.4 10.4 30 30 15 130 90 214 145 25.8 40 40 20 150 100 . \:.0 40 100 67 60 110 96 100 - 171 117 40-50 65-70 95-105 1000 10 2000 20 3000 30 10 20 30 S 180 5 - 73 43 7.

20 mg 0.00 mg .5 3 Mešavina KM finišer I za mlade kunice 3 26 14.. Vitamin B" Nikotinska kiselina Kalcijum Gvožde Mangan Cink Bakar Kobalt Jod pantotenat Sadržaj u 1 gpreparata 1200 ij (internih 200 ij 3. Sastav vitaminsko-mineralnog preparata za kunice (Polfa). Vitamin B.1.05 0.20 2. Procentualni sastav i hranljiva vrednost Poljskih mešavina hraniva za kunice koje proizvodi industrijski prehrambeni kombinat »Bacutik - obogacenih Sastojci 1 Sušeni delovi zelenog rastinja Brašno oljuštenog ovsa Jecmeno brašno Pšenicna prekrupa Pšenicni otpaci Lancna prekrupa posle ekstrakcije Mešavina KS (za osnovnu grupu kunica) 2 II klasa 35 20 9 5 7.00 1.40 mg 0.10 mg 0..001 4.50 mg 0.05 0.5 15 5 6 108 ..01 mg . Vitamin E Vitamin K Vitamin BI Vitamin B. "Polfamix F« Sastojci Vitamin A Vitamin D.05 0. Tabela 6. """- 2...00 mg mg mg mg mg mg mg jedinica) ..01 mg 0." Tabela 7.

5 2 1 0. % elementi.38 18. % Hranljivi odnos .89 7.5 3 13 3 3 3 - 3.1 Sojina prekrupa posle ekstrakcije Mleko bez masti u prahu Mesno-koštano brašno Riblje brašno. (biljna) Svarljive Svarljive Svarljiva Bezazotni ekstrakti MineraIni belancevine.73 1. % % % . % masti. % - svarljivi.48 36. % Kalcijurn.40 15. - :109 .36 8.30 Ukupno belancevina.60 9.09 1:2.95 2.73 1. neslano Stocni kvasac Pšenicne klice Polfamix KF* Stocna kreda Krecni fosfat Stocna so Lanena prekrupa** Ukupno: Suva masa. Sirova vlakna.28 0.04 1:3..25 4.li kolicini 100 gjl kg Polfamixa što odgovara datoj kolicini od 200 mg cistog sastojka preparata lerbek u 1 kg mešavine hraniva.45 11.8 1.5 1 0.85 1. Polfamiksa KF je specijalno prilagoden prehrambenim potrebama kllnica: sve potrebne vitamine i inakroelemente sa dodatkom katalizatora (BHT) koko .cidiostatika pod nazivom lerbek .8 1.7 - 0. % Fosfor.22 0. % Utrošena energija.82 3.35 35.34 3.846 60.69 10. Moguce ga je zameniti sa lanenom prekrupom posle ekstrakcije.7 0.98 100 83.5 4 100 84.05 11.65 0. Sastav sadrii .58 13. MJ Kunicke jecmene jedinice SSHM. % biljna vlakna.66 22. 2 8 1 1 1 3.897 63.

koja zavisi od njihovih potreba. koji proizilaze iz sezonskih promena u sastavu hraniva. Ne treba se plašiti da ce doci do poremecaja zdravstvene ravnoteže životinja. Ipak. prekrupe od leptirastih biljaka. karakteriše se kao monodijetetska. biljno i životinjsko brašno. SUVIM HRANIVIMA Ovakva ishrana se iskljucivo bazira na korišcenju suvih hraniva. mogu se uštedeti vece kolicine kaloricnih i visokobelancevinskih hraniva. Ova hrana može povremeno da zameni obogacena braniva. bez obzira na godišnje doba i grupu životinja koju hranimo. onih koja sadrže 85-92% suve mase. Ovo je. Ovo je. zahvaljujuci cemu se kunici privikavaju na uzimanje odredene stalne kolicine hrane. a bez obzira na to produkcioni rezultati su slicni onima kada se u ishrani koriste obogacena hraniva. a u principu samo jednu manu . Ovakva ishrana. Ujednacenost ishrane koja se ostvaruje davanjem jedne vrste hrane odstranjuje zdravstvene probleme životinja. s obzirom na jednu vrstu hraniva koju dajemo. Monodijetetska ishrana kunica suvim hranivima. industrijske mešavine i razne vrste sušene hrane i sena. toga što se tada ishrana životinja može skoro u potpunosti bazirati na hranivima koja se dobijaju na sopstvenim posedirna. Takva hraniva su žitarice i njihovi derivati. Normiranje ishrane u ovom sistemu bazira se na odredivanju velicine dnevne. mnoge prednosti ovog nacina ishrane dovele su do njegove velike rasprostranjenosti. klice. J t ¢ × × × ® · ´ . Ovo se najviše odnosi na tradicionalna hraniva pri prelasku sa letnje na zimsku ishranu i obrnuto. koja treba da predstavlja odgovarajuci procenat telesne težine životinje.ISHRANA. dovodi do stabilizovanja suve mase na srednjem nivou oko 88%. osnovni nacin ishrane kunica na americkim farmama.iziskuje stalno držanje vecih rezervi sena i sušene hrane. Monodijetetskom ishranom u poredenju sa ishranom obogacenim hranivima. metoda koja može biti posebno uspešna na velikim farmama na kojima se kunici uzgajaju na industrijski ili poluindustrijski nacin. Ishrana suvim hranivima ima dosta I'rednosti. Zatim' se na ïïð +- . dakle. Ona zaslužuie pažnju i zbog. tj. na primer. porcije. Ovo bitno olakšava normiranje ishrane. nezavisno od rezervi kaloricnih hraniva.

3 --~ 78.% 46.5 g = = Primer sastava hraniva i njihovo procentualno ucešce u dnevnim obrocima predstavljen je u tabeli 9. mora se ispuniti jedan osnovni uslov. Sva hraniva koja se koriste moraju biti »punovredna« (da poseduju sve potrebne s~stojke). od toga 150 X 55 1) SSHM = 82 g 100 2) svar1jive belancevine = 150 X 9 : 100 13.osnovu velicine dnevne porcije (uzimajuci u obzir sva hraniva) izracunava potrebna vrednost SSHM i svar1jivih belancevina.0 13. 19.7 12.0 2.8.9 1. sastav obroka za sve grupe kunica koje hranimo.53 kg grupa u kojoj jedan kunic ima telesnu težinu Dnevne potrebe u ishrani = 150 g hraniva. Na ovaj nacin možemo izracunavati. Ovo se pre 111 . Primer (prema tabeli 8): Prehrambena 4. Da bi ova metoda ishrane kunica dala ocekivane rezultate.5 kg dnevne potrebe hrane = 150 g sastav obroka: Masa g Seno leptirastih Ovas (20%) Pšenica (10%) Ukupno: biljaka (70 %) 105 30 15 150 Svarljive belancevine g 10. prema procentualnim odnosima iz tabele 8. !Primer: prehrambena grupa u kojoj 1 kunic ima telesnu težinu 4.8 . Potrebna vrednost pojedinih hraniva obracunava se množenjem ukupne vrednosti dnevnih prehrambenih potreba (iz tabele 8) sa procentualnim odnosom za svako hranivo koje se nalazi u tabeli 9.9 SSHM .

a pre svega veliki rizik od bolesti i slabog razvoja životinja zbog cestih promena vrste hrane. Osnovni uslov racionalne ishrane na ovaj nacin je izbegavanjenaglih promena vrste hrane.svega. Vrsta hrane koju dajemo zavisi od godišnjeg doba. 112 . koja se odlikuje vecom kolicinom zelenih bra" niva. Što je ishrana bila jednostranija. . Otuda i mali troškovi ovakvog sistema ishranc. a moguce je i koristiti manje »punovrednu« hranu. Zamena jedne hrane drugom mora biti postepena. i mogucnosti na~ bavke. Na primcr. može iza+vati dizenteriju i nadimanje. nagli prelazak sa zimskog nacina ishrane. kaloricna. Posebna' pažnja mora se obratiti na ishranu mladih kunica u periodu kada pocnu da sami uzimaju hranu i neposredno po odbijanju od dojenja. to se ove posledice ispoljavaju u vecem stepenu. što dalje izaziva smanjenje otpornosti prema zaraznim bolestima (na primer kokcidioza). mekinjama. Dobra osobina tradicionalnog nacina ishrane je ta što se hrana može lako nabaviti. narocito ako se to radi neumešno. Potrebno ih je hraniti naizmenicno žitom. odrven'elo i bezlisno seno. manje kaloricna. Nagli prelaz sa letnjeg nacina ishrane na zimski manifestuje se gušenjem i nedostatkom apetita. To je najcešce biljna. Ovakav sistem ishrane najviše odgovara domacem uzgoju manjeg broja kunica. Njegova mana je veliki utrošak rada i vremena za prikupljanje i pripremanje hrane. Ovo kasnije izaziva smetnje u razvoju životinja i opšte slabljenje organizma. odnosi na seno i sušene delove zelenih biljaka. NQva pa. industrijskim mešavinama i mineralnirn-i v!taminskim preparatima. socna i suva hrana. TRADICIONALNA ISHRANA Ovo je najrasprostranjeniji nacin ishrane kada se kunicima daje hnimi u prirodnom stanju. na primer. koji karakterišu pretežno suva hraniva. Hrana koja im se daje ne sme da sadrži prc:komerne kolicine biljnih vlakana kao. Oni moraju biti u svakom pogledu dobrog kvaliteta. se obrok hrana se daje prvo u vrlo malim kolicinama. na let" nju ishranu. na šta su kunici posebno osetljivi.

U uzgajivackoj praksi. koji dolazi u životinjski organizam zajedno sa socnim hranivima. važno je izbegavati jednostranost ishrane. takvih kao što su seno ili slama jarih žita. Slicno se hraniva zamenjuju i u drugim periodima. a takode . Mora se zapamtiti da raznovrsna hrana u dnevnim obrocima kunica veoma korisno utice na njihove produkcijske rezultate. i tako sprecava nadimanje i dizenteriju. tj. manje kaloricnih hraniva. korišcenje u dužem periodu samo jedne vrste hrane (osim ako to nije hrana specijalno pravijena za kunice). Primer ovakvog normiranja dat je u tabeli 5. Ovaj dodatak novih hraniva povecava se postepeno iz dana u dan. U prelaznom periodu. U tradicionalnom sistemu ishrane normiranje ima bitnu ulogu jer osigurava davanje životinjama odgovarajuce kolicine hranljivih sastojaka. Ipak.povecava tako da se životinje mogu prilagoditi njeno} svarlJivosti. Ona apsorbuju višak vode. najbolji nacin obezbedenja pravilne ishrane je normiranje hraniva. obicno se ogranicava kolicina što se vidi u tabelama 10 i 11. Dodatak suvih hraniva je posebno neophodan pri ishrani mokrim zelenim hranivima. ïïí . na primer. Jednostrano hranjeni kunici razvijaju se sporije ne samo zbog nedostatka nekih hranljivih sastojaka nego i zbog nepotpunog iskorišcavanja elemenata koji se vec nalaze u tom hranivu.bilansiranjem suve mase omogucava održavanje odgovarajucih proporcija pojedinih vrsta hraniva u dnevnim obrocima. Normirana ishrana ima takvu vrednost prehrambenih sastojaka koja obezbeduje odredenu kolicinu suve mase. Da bi se u uzgoju kunica tradicionalnim sistemom ishrane dobili dobri rezultati. Za obracune koji su dati u njoj korišcene su sledece vrednosti za koje se smatra da su najvažniji ele- menti ishrane: 8 Uzgoj kunica . da ne bi došlo do preteranog davanja samo jedne vrste hrane. dok se istovremeno smanjuju kolicine hrane kpja je do tada davana. Tako. kunicima se u pocetku daju male kolicine nove hrane zajedno sa hranivima koja su do tada korišcena. U letnjoj ishrani koja se zasniva na zelenim hranivima. potreban je dodatak suvih. potpuni prelaz sa zimske na letnju ishranu ne sme da traje krace od deset dana.

0 5. Svarliive. Ženke i mužjacI u periodu polnog mirovanja 2. Dnevni obrok Uzgojne grupe Živa vaga g 2 2270 4530 6800 2270 4530 6800 % žive vage 3 4.2 6. Ženke u periodu laktacije (one koje hrane 7 mladunaca) 4.7 5.0 5. Ubrzani uzgoj mladunaca (tovljenje) srednje dnevno povecanje težine 31.3 3. Normalni uzgoj mladunaca srednje do 3000 g žive vage 2270 4550 6800 1 13 - 1800-4000 5.Tabela 8. 2) Pri ishrani ad libitum obavezno se treba pridržavati datih kolicina SSHM i svarljivih belancevina u dnevnoj porciji.8 174 60 15 11 5.4 111 136 155 171 65 65 65 65 16 16 16 16 12 12 12 12 Patnja: I) za težinu žive vage datih životinja u odnosu na ove navedene u tabeli može se uzeti srednja vrednost procentnog faktora tražene kolicine dnevnog obroka ili.. Skotne ženke 3.0 3. 1 4 90 150 204 113 185 251 5 55 55 55 58 58 58 70 70 70 6 12 12 12 15 15 15 17 17 17 7 9 9 9 11 11 11 13 .0 4.7 g 1 I Potrebe za prehrambenim sastojcima. takode.---' 13 1.64 g 1800 2270 2720 3170 6. najpribližnija vrednost koja je navedena u tabeli. 114 . Prehrambene potrebe pri ishrani kunica suvim hranivima (iz americkih -izvora). % dnevnog obroka BelanceSSHM Ukupno vine.1 3.

.8 do 4 kg žive vage prosecno 3 kg seno leptirastih biljaka kukuruz .ubrzani uzgoj (tov) od 1. . Može biti zamenjena belancevinastim koncentratom.zrno brašno posle ekstrakcije soli. Grupe koje hranimo i vrste hraniva* 1 1..63 kg žive vage**** seno leptirastih biljaka pšenicna prekrupa jecam zrno 60 22 15 3 ovas soja - . ' zamenjena ZIDomovsa.zrno 70 20 10 50 44 6 40 25 25 10 2. Može biti S' .zrno % Dnevne porcije 2 pšenica . Ovakva porcija može se takode davati skotnim ženkama i onim koje hrane mIa.. u regionima 40 5 32 18 5 koji su . Mladunci . Svim obrocima dodaje se 0.5 kg seno leptirastih biljaka (lucerka m' detelina) ovas . Skotne ženke livadsko seno ovas zrno soja brašno posle ekstrakcije** - 3.normalni uzgoj od 1. Primeri dnevnog obroka pri ishrani kunica suvim hranivima (iz americkih izvora).Tabela 9.zrno jecam . Zenke koje hrane najmanje 7 mladunaca seno leptirastih biljaka pšenica . prosecne žive vage 4. 115 .. M1adunci .zrno sirak zrno*** - soja- brašno posle ekstrakcije 4.zrno soja . dunce.brašno posle ekstrakcije 5.8 do 3.5% kuhinjske ili jodirane siromašili ovim elementima. Zenke i mužjaci u periodu polnog mirovanja.

> posle ekstrakcije Lišce kupusa Otpaci voca Prokislo mleko 5 2 50 5-8 2-3 100 10 3-4 Mesno - koštano brašno Mineraini dodaci 116 . 15-20 75-100 30 40-60 500-600 250-300 Vrste hraniva -. Seno Izdanci i lišce drveca Zrnevlje žita Zrnevlje Zrnevlje Otpaci Klice leptirastih uljarica Brašn<.- skotne 3 800-1000 200 200 300--400 200-300 175 100 75-100 50--60 10-15 50-60 20-25 25-30 400 200-250 1 Zelena hraniva Zakiseljena hraniva Kuvano krompirovo ili svinjska repa $argarepa Cvekla. Ženke osnovnog u periodu mIrovanja 2 800 300 korenje 250 300 repa 300 175-200 100 50 biljaka 40 10 50 10 20 400 200 stada one koje hrane mladunce 4 1200-1500 300--400 300-350 400-500 300--400 250-300 100-150 100-140 75-100 . broskva.T Tabe1a 10. Maksimalne dnevne kolieine (u gramima) pojedinih vrsta hraniva koje možemo davati odraslim kunicima.

200 3 4 5 6 350-450 450-500 600-750 750-900 - - 100 150 200 20 50 50 100-150 30 20 75 150 75 50-75 50 40-50 20-30 5-6 100-150 175-200 150 75-100 75-100 60-75 30-40 6-8 150-200 200-250 200 100-125 100-125 75-100 40-60 8-10 200-250 250-300 250-300 150-200 150-200 100 40-60 10-12 10 8 5 30 15-20 - 2 3-5 - Klice Brašno posle ekstrakcije Lišce kupusa Otpaci voca Prokislo micko Mesno .0 9-12 2. Starost Vrste hraniva od 18-30 1-2 dana meseca 2-3 meseca kunica 3-4 meseca 4-5 meseci 5 meseci i stariji 1 Zelena hraniva Zakiseljena hraniva Kuvano krompirovo korenje ili svinjska repa šargarepa Cvekla.5 5-7 1.0-1.5-1.0 <117 Mineraini ´ .koštano brašno dodaci 10-15 5-10 5-10 100 50-75 20-25 10-15 10-15 30 15-20 15-20 30--40 20-25 20-30 20 20 3-5 30 50 30 150-250 300 300-400 75-100 100-150 150-200 - 0. hraniva koje možemo davati mladim kunicima.5-2. repa Seno Izdanci i lišce drveca Zrnevlje žita Zrnevlje leptirastih biljaka Zrnevlje uljarica Otpaci 2 30 -.5 7-9 1.Tabela 11.0 3-5 1. Maksimalne dnevne kolicine (u gramima) pojedinih vrsta. broskva.

P - Vitamin A. . Mg..Mn. dodataka Dnevna grama/po odrasli 4 porcija komadu mladi 5 Naziv dodatka (preparata) 1 1.5-3.5 2-3 2. e F Cu. Sastav i doziranje nekih mineralno-vitaminskih u ishrani kunica. Vitaminski preparati: Vitaminski A+D3 (Polfa) Ca (17. P (4.5%) Ca (23%)..8%). Mineralni dodaci: Kuhinjska so (NaCl) Mineraini 2 NaCI sastojci Vitamini 3 Stocna kreda Koštano brašno odlepljeno Stocni fosfat dvokalcijwnni Mlevenifosforiti Mešavina »MM« Ca (37%) Ca (32%).2%).8%) P NaCI (15.7%) NaCI (19.--~ - ~ -- -- .Zn.00 Tabela 12.5 2-3 2-3 - 3-4 3-5 2-3 2-4 3-4 4-5 2-3 2-3 3-4 1-2 Mineralna mešavina Mikrofos »MikroB« 2. Co. vitamin D3 5-101' 3-6* ~~ --t--'- .5-1... P (19%) Ca (26%). P (13. (10. P (Il %) Ca (26%).4%) - 1-2.5 0.

vitamin E. kalcij um pantotenat 2-3 1-2 1-2 1.5 0. Co. vitamin D3 BI 4 3-5 5 2-3 . Mu. B2 nikotinska kiselina. Zn. nikotinska kiselina. P . B2. B" B12. kalcij um pantotenat. Co. D3. Mu. C. Zn. B2' B" B12.5 3. Cu.-r -r- 1 Polfasol AD3E Vitazol AD3E Plofasol B sastav Vitamin B kompleks 3. P. D3. E. kalcij um pantotenat Nikotinska kiselina. Kz.iFe. Ca 2-2.nikotinska kiselina. Zn. B12 Vitamin A. . Fe.5-1 1-2 »Polfamiks DK« Fe. Ca Fe.Mu. Zn. Co.0 Vitamin D 2-3 1-3 Vitamin A.K.0 1-2 2. Cu. Brojkapsula svakih dana. kalcij um pantotenat Vitamini A. B" B12. Ca. D3' E.5-5. Cu. kalcijum pantotenat Mg.5-2. B2. P \o - . Mn. E.nikotinska kiselina. Cu. Kz.5-7. Co. Mineralno-vitaminski dodaci »Mikro B-v« »Mikro L« »Polfamiks D« 2 Vitamin Vitamin 3 A.

Pri davanju vodom natopljenih zrna leptirastih biljaka treba obratiti pažnju da ona budu dobro 120 f . osim glavnog obroka. koji su neophodni za stalni rast dlake. prekrupa) Industrijske mešavine Belancevinski koncentrati Bareni krompiri Krtolasto-korenaste biljke Zelena hraniva (trave) Livadsko seno Seno leptirastih biljaka IO/ SSHM % 66 65 62 22 11 16 28 41 Svarljive belancevine % 8. Ove mere su neophodne u svim sistemima ishranekunica. ima dodatak mineralnih hraniva u periodu polne aktivnosti životinja i uzgoju mladuncadi.0 1. Zrnevlje žitarica najbolje je davati kunicima u prirodnom obliku. osim zrna raži koja treba davati u obliku prekrupe. a pri korišcenju prekrupe.6 0. da ona ne bude zagadena gljivicom u obliku crnih rošcica.0 33.9 2. U ishrani angorskih kunica obroci koji su dati u tabeli 5 povecavaju se za 100/0 zbog povecane potrebe za hranljivim sastojcima.6 88 90 90 25 15 26 85 91 . TEHNIKA ISHRANE KUNICA PRIPREMANJE HRANE t Na dobre rezultate u u~gajanju kuni ca imaju uticaj ne samo kolicina i kvalitet nego i nacin pripremanja i davanja hrane.0 4. koja su štetna za zdravlje kunica.Í«ª¿ ³¿-¿ Grupe hraniva Žitarice (zrno. U ovim periodima životinje moraju dobijati u obrocima dodatak kuhinjske soli i fosforno-krecnih preparata (tabela 12). najcešce parazitira u raži. zrnima kukolja i ljuja.9 13. U ishrani kunica vecih rasa koristi se dodatak ishrani od 20% na svaki kilogram preko 5 kg žive vage. glavnicom. crnom gari. Mora se pri tom paziti da zrno ne bude plesnivo... U sistemu ishrane u kojem je ogranicen udeo industrijskih mešavina i koncentrata bitan znacaj.6 8.

kao što je seno ili slama jarih žitarica. Preknrpu. Ovo se radi zbog toga da cestice brašna ne bi dražile sluzokožu životinja. jer one sadrže solanin . Zelena hraniva treba davati kunicima u malo uvelom stanju. Pre kuvanja krompir treba dobro oprati i ocistiti gnjile delove ako ih ima. Zdravlju kunica takode škode trave zagadene psecim izmetom (na primer. koje se ispoljava. Ako se ovi otpaci ukisele ne treba ih davati životinjama.jedinjenje štetno po zdravlje kunica.ljanju zelenih hraniva za ishranu kunica. Dugacke stabljike najbolje je iseci na komadice od nekoliko centimetara. muljem. velike cvekle ili broskve). Pokvašena zelena hraniva (kišom. preteranim crvenilom sluznice i kijanjem. trava sa nekih gradskih zelenih površina). Manja kolicina presnih krompira može se dodavati samo u ishraniživotinja za vreme polnog mirovanja. Krompiri se daju životinjama iskljucivo kuvani ili bareni. potrebno je obratiti pažnju da ne budu zagadena pesticidima ili mineralnim dubrivima. Pokvašena 121 . Pre upotrebe treba ih dobro oprati i ocistiti od gnjilih delova. otpatke i industrijske mešavine treba davati pomešane sa barenim i izgnjecenim krompirima ili otpacima krompira i variva. Osim toga. gore navedena hraniva treba pokvasiti i tako ih davati kunicima. Ova hraniva takode ne bi smela biti zaprljana prašinom. Korenasto-krtolaste biljke se dajukunicima cele ili isecene na komade (na primer. obavezno uz dodatak suvih hraniva. izmedu ostalog. Pri saku12. ovakva hraniva ne smeju biti ubudala. i to gnjeceni u obliku pirea. Ovako zrnevljese može koristiti samo u porcijama za jednokratnu upotrebu. zaprljana peskom. jer ta sredstva mogu izazvati trovanja kunica. Promrzli krompiri nisu dobri za ishranu kunica. jer kod kunica može izazvati pojavu crevnih parazita. ili slicno) preporuclji- vo je davati u malim kolicinama.nabubrela. Pažljivo treba odstraniti klice ili izdanke krompira. . tako da se stvori gusta kašasta masa u obliku testa. Otpatke peciva najbolje je davati kunicima tek kad se dobro osuše. što ih oslobada viška vode. . Kuhinjske otpatke najbolje je davati pomešane sa prekrupom ili otpacima žitarica. izduvnim gas ovima i slicno. što može da izazove njeno zapaljenje. . niti sadržati neke škodljive supstance. Ako ovaj uslov ne može da se ispuni.

a od žitarica ovas i pšenica (bez bodlji na klasu). Hraniva koja su sami zagadili. Ta hrana ne sme biti zaprljana zemljom ili gnjila. U zimskom periodu ostatke nepojedene hrane. Seno za kunice ne sme biti budavo. Gnjila. Može se davati ako se prethodno opari kipucom vodom i upije odredenu kolicinu te vode. a narocito plesniva kisela hraniva mogu izazvati ozbiljne bolesti kunica. slican mirisu kiselog kupusa. Gnjilenje kisele hrane najcešce izaziva neprecizno pokriven rezervoar. a i glavnicom i plamenjacom. Zelena hraniva i seno (ili slama ili izdanci drveca) daju se kunicima kroz rešetku tako instaliranu da životinje ne mogu da produ kroz nju i zagade svojim fekalijama hranu koja se nalazi iza rešetke. zaprljano ili zagadeno izmetom životinja (najcešce miševa). krompire. meka i korenasto-krtolasta hraniva daju se kunicima u hranilici. kao što je detelina. prašinom. a hranilica se mora dobro ocistiti. seradela i lucerka. kunici nece više jesti. Zelena hraniva koja cemo koristiti kasnije treba cuvati na hladnom i provetrenom mestu. jer ce inace promrznuti. DAVANJE HRANE " Kaloricna. krtolasto-korenaste biljke i'zakiseljena hraniva.zelena hraniva od leptirastih biljaka ne smeju se. davati kunicima dok se potpuno ne osuše. Da bi se iskoristili i manji komadici sena. kao na primer. potrebno ga je davati pomešanog sa krompirom ili kuhinjskim otpacima. Uzimanje promrznutih hraniva može da dovede do bo122 . Pleva se ne može davati kunicima u suvom stanju. semenjem nekogškodljivog korova. Pre svakog narednog davanja hrane lako kvarljive materije moraju se odstraniti. Pri jednom skupljanju zelenih hraniva ne treba sakupiti kolicinu koja ce premašiti potrebe za narednih 48 casova. Ova hraniva moraju se rasprostrti u tankom sloju da ne bi došlo do potparivanja. jer može da izazove oštecenja sluzokože životinja. a takode i zbog dužeg stajanja kad se vec izvadi iz rezervoara. Pri korišcenju pleve u ishrani potrebno je obratiti pažnju da ona ne bude zaprljana zemljom. Najbolja za kunice je pleva od leptirastih biljaka. Zakiseljena hraniva koja dajemo kunicima moraju imati normalan miris. potrebno je pokupiti iz kaveza.

Pri velikom. U letnjem periodu uvece se daju zelena hraniva. Za vecernji obrok može se dati takva hrana koja se sporije i duže jede. poslepodne i uvece. može se davati meka hrana (bareni krompiri. suvih kaloricnih hraniva i mladih. U praksi najcešce se u zimskom periodu uvece daju kunicima seno ili sušeni lisni izdanci. Kunici se lako navikavaju na ovakav sistem i ne dolazi ni do kakvih komplikacija sa varenjem koje su izazvane viškom vode. na smenu sa kaloricnom hranom. a dva puta dnevno svi ostali ku: nici u stadu. padu temperature najbolje je uopšte prestati sa davanjem hrane koja lako može da promrzne. skoro sasecenih izdanaka drveca. U tom periodu preporucuje se cešce hranjenje životinja manjim obrocima. a u toku dana ostala hrana. tako da hranu pojedu u što vecem stepenu i da je bolje svare. koje ce kunici odmah pojesti u celini. Normalni kunici pokretniji su u toku noci nego danju i zbog toga vecernji obrok treba da je bogatiji nego ostali. Komplikacije (nadimanja) pojavljuju se najcešce pri povremenom davanju vode. Primenjujuci dvokratno hranjenje u toku dana. hrane se tri puta. a u toku dana kaloricna i socna hrana. Ako se hrane tri puta. Kunici se moraju hraniti uvek u isto vreme. Najbolji nacin za pojenje kunica jeste da im se omoguci stalni pristup vodi kako bi mogli da je piju kad im je to potrebno. U doziranoj ishrani skotne ženke i one koje hrane mladunce kao i mladi kunici. Bolje je tada ograniciti se na aavanje sena. onda se to radi u jutarnjim casovima.lesti prQbavnog sistema kunica. onc~a je to ujutro i uvece. POJENJE KUNlcA Medu mnogim uzgajivacima vlada pogrešno ubedenje da kunicima nije potrebna voda za pice. VREME HRANJENJA Ucestalost hranjenja zavisi od sistema ishrane koji primenjujemo i od fiziološkog stanja životinja. Da nije tako vidi se na B strani. a ako se kunici hrane dva puta. kuhinjski otpaci) svaki drugi dan. 123 . Neposredno posle hranjenja kunicima je potreban potpuni mir.

U malim farmama cesto se za pojenje kunica koristi i mIeko. U tom slucaju moramo 124 . Nadimanja nastupaju najcešce kao posledica~hranjenja zelenom hranom od leptirastih biljaka i istovremenim davanjem vode za pice. Za ovo se mogu koristiti i emajlirani plehani loncici od pola litra pricvršceni u cošku kaveza (slika 29). Kunici mogu imati stalan pristup vodi samo u kunicarnicima koji se u toku zime zagrevaju. Iz istih razloga i hranilicu treba prati svakih nekoliko dana. Najcešce se ono daje u periodu laktacije ženkama koje hrane veci broj mladunaca. Temperatura vode u tom periodu treba da bude 16-1SoC. posebno posle hranjenja mekim i vlažnim kaloricnimhranivima. da ulaze u nju i zagaduju je izmetom i mokracom. U drugim sistemima uzgoja zimi je neizbežno pojenje s vremena na vreme. Voda za pice koju dajemo kunicima mora da ispuni sve uslove kao i pijaca voda (mora se izvršiti bakteriološka analiza i filtracija). kada vrlo hladna voda za pice može izazvati prehladu kunica. ucestalost davanja vode može biti smanjena. Nacin izrade pojilice i njen smeštaj u kavezu treba da olakša uzimanje vode i sacuva životinje od povrede. Jednom dnevno potrebno je izbaciti vodu iz pojila i isprati ga. Ukoliko njih nema. U malim kunicarnicima preporucuje se upotreba pojila-flaše (slika 32). najbolje pre nego što se daju suva hraniva. Kada se kunicima daje veca kolicina socnih hraniva (cvekla. Njena temperatura treba da bude slicna temperaturi vazduha. Tamo gde hocemo da osiguramo kunicima stalni pristup do vode veliku korist imaju automatske pojilice (slika 30). Vodu zagaduju sami kunici jer se na njihovim njuškama zadržavaju mrvice hra. Ovo je narocito važno u letnjem periodu.ne koje kasnije u vodi fermentiraju.Tada su kunici žedni i kada naglo dobiju vodu. možemo koristiti specijalno napravljena koritanca od pocinkovanog pleha. Na taj nacin izbegava se dizenterija koja se lako dobije ako kunici piju zagadenu vodu. koja se mogu obesiti na vratanca ili bocni zid kaveza. što je' moguce ako se koriste plehana pojila cije ivice nisu savijene. Konstrukcija pojilice treba da onemogucava životinjama da prljaju vodu. U kunicarnicima koji se ne zagrevaju voda se daje kunicima 1-2 puta dnevno. šargarepa). piju je prekomerno.

Suva hraniva se moraju sacuvati od kvarenja. On je cinilac koji ne odlucuje samo o razmerama uzgoja nego i o njegovoj rentabilnosti.paziti da mleko koje dajemo -bude potpuno kiselo. ~ Postojanje stalno dostupnog izvora hrane je osnovni uslov uzgajanja kunica. da bi dobili 2.5-4 kg hraniva za dobijanje jednog kilograma žive vage. uslova smeštaja.. Sveže mleko ili samo delimicno kiselo obavezno dovodi do dizenterije životinja. 125 . industrijske mešavine.. Far1TIa gde se proizvodnja bazira na kooperaciji ima obezbedene potrebe od kooperanata. velike kolicine sena i sušenog zeleniša. jer se industrijske mešavine mogu nabaviti na tržištu u kvartalnim periodima. U sistemu ishrane iskljucivo obogacenim mešavinama koristi se (na osnovu istraživanja i prakse za belu novozelandsku rasu) 3. prostorije u koji~a se cuvaju seno i sušena hraniva moraju biti dovoljno velike da bi se u njih mogle smestiti rezerve za celu godinu. uracunavajuci u to ishranu osnovne grupe. Pomocu ovih podataka lako se mogu izracunati potrebe za hranivima u toku godine. i kolicina mesa koju smo planirali. Korišcenje hraniva u produkciji kunica (s obzirom na kvalitet i asortiman) može dosta da se razlikuje u zavisnosti od sistema uzgoja. izbora rasa. rezultata razmnožavanja i mnogih drugih cinilaca koji zavise od date sredine. ÑÞÛÆÞÛPÛÒÖÛ ØÎßÒÛ ZA ÕËÒ×ÝÛ GODIšNJE KORIšcENJE HRANIV A . produkcionih efekata. sve dok se ne potroše. jer se baziraju na srednjim vrednostima. Od uzgajivaca se samo traži da pravilno postupa sa suvim hranivima i održava potrebne gslove u magacinu gde su hraniva smeštena. Zbog toga proracuni koje ovde dajemo mogu imati samo informacioni karakter. Pri ovom nacinu ishrane u izracunavanju prehrambenih potreba treba uzeti u obzir sistem razmnožavanja životinja. Pri uzgoju mladih kunica.6-3 kg žive vage. Na toj osnovi izracunavaju se i troškovi proizvodnje. S obzirom na monodijetetski karakter ovoga nacina ishrane. potrebno je da svaki kunic dobije 9-12 kg hrane. U sistemu ishrane suvim hranivima farma mora da ima prostorije gde se mogu cuvati žitarice.

jednog produkcionog ciklusa zajedno 2) mladunci.60 67. Za izracunavanje je uzet sastav od 50% livadskog sena i 50% $ušenih delova od leptirastih biljaka.72 9.67 .10 3. U tradicionalnom sistemu ishrane. ciklusa razmnožavanja godišnje): ka1oricna hrana u kg seno i sušena hrana u kg 1) osnovna grupa A) ženka.5 kg i uzgoj 7 mladunaca (tj.40 49.07 54. srednja potrošnja hraniva u kilogramima po komadu bice sledeca (pri cetiri.15 11. što zajedno cini 350 g SSHMfkg. Pri sezonskom parenju dobijaju se godišnje prosecno cetiri nakota. 90 dana hranjenja: od toga: 60 dana prehrana za produkciju 30 dana prehrana za zadovoljavanje životnih potreba Ukupno: B) mužjak. 1/6 porcije ženke: osnovno stado u toku .87 13.35 11. prosecno dnevno: 130 g hrane x 7 komada x 100 dana zajednicke potrebe ženke i mužjaka osnovnog stada sa 7 mladunaca 3) prosecna potrošnja hraniva po komadu do 3 kg žive vage 9. U ovom drugom primeru godišnja potrošnja hrane bice veca oko 50%.12 8.25 1..87 13. 8 i 9. jedan nakot) do težine 3 kg žive vage u periodu 120 dana (normalni uzgoj).25 1. Ako prihvatimo za izracunavanje sledece podatke: porcije date u tabeli 7. srednju težinu ženke osnovne grupe = 4..I Zavisi da li ce ono biti sezonsko u prostorijama koje se ne zagrevaju ili preko cele godine u zagrevanim prostorijama.12 36.90 1.52 7. . a pri parenju preko cele godine šest nakota od ženki osnovne grupe. s obzirom na velike razlike medu hranivima i sezonske promene u njihovom ko- 126 .

Ovde cemo spomenuti samo najvažnije od mnogo mogucih varijanti. zavisno od izbora hraniva. izracunavanje potrebnih kolicina u toku godine predstavlja prilicnu teškocu. po 7 sacuvanih mladunaca u jednom nakotu i uzgoj do 3 kg žive vage u toku 100-120 dana (viši nivo ishrane skracuje vreme uzgoja). zovanje osnove prehrane za njih može biti vrlo razlicito. racuna predstavljeni su u tabeli 5. U ovom radu u:z~ti su za izracunavanje sledeci faktori: težina ženke 4 kg. prosecno 4 nakota godišnje od jedne ženke. relativna. Potrebno je ipak zapamtiti da je zavisnost proizvodnih efekata od kolicine pojedinih hraniva vrlo. Precizno izracunavanje potrošnje hraniva moguce je samo za odredene uslove prehrane na konkretnoj farmi. organi. U svakom sistemu ishrane greške kao.rišcenju. U ovom sistemu ishrane. To ce znatno smanjiti proizvodne efekte hraniva koje dajemo. jedan mužjak dolazi na šest ženki. dužina sezone razmnožavanja 240 dana (skracena). U pojedinim sistemima ishrane potrebne vrednosti SSHM po jednom kunicu do 3 kg žive vage iznose približno: - u ishrani obogacenim mešavinama u ishrani suvim hranivima u tradicionalnoj ishrani 7920 g 8000 g 8320-9000 g Korišcenje svarljivih belancevina u razlicitim sistemima varira u granicama 1500-1600 g po komadu. Rezultati ovih pro. ogranicavanje pojenja životinja pri ishrani suvim hranivima ili nagli prelaz s jednih hraniva na druga u tradicionalnoj ishrani mogu da dovedu do poremecaja rasta životinja i cak do uginuca.. obroci prema tabeli 13. pa je potrebno da daju iste proizvodne efekte. potrebe za hranom mogu biti vrlo promenljive (na primer. na primer. U svakom primeru najbitnija stvar mora biti prilagodavanje velicine farme mogucnostima snabdevanja hranom. pri cemu troškovi za nabavku hrane treba da budu što je moguce niži. 127 . To su vrlo približne vrednosti. ako povecamo udeokrompira i njime zamenimo žitna hraniva). PLANIRANJE POTREBNE HRANE U zavisnosti od obima i forme uzgoja kunica.

7 4.-m'-- -1 .4 31.4 0.1 5.zelena korenaste hraniva 5 6 seno i sušeni delovi zelenila 7 1.7 6.5 23.8 6. Ženka osnovne grupe: 1) periodi trudnoce A) 30 dana B) 75 dana 2) periodi laktacije: A) 40 dana B) 95 dana 3) period polnog mirovanja 125 dana Ukupno (365 dana) 2..4 4.9 1.9 18.6 4.1..0 4.5 28.5 3.zimska kaloricna 3 krompir 4 krtolasto.3 26.2 15. .0 8.4 9.2 2. sistemu Potrošnja hraniva u kg Sistematizacija 1 1.0 66.7 Z L+Z L+Z L+Z L+Z L+Z 6.0 3.1 4.5 17.5 1..3 t .0 96. tV 00 Tabela 13.5 2.2 11.3 1.6 4.0 30..0_. Godišnja potrošnja hraniva u tradicionalnom prehrane i ubrzanom uzgoju mladunaca.-.0.7 36.0 112.. 4. Potrošnja hraniva za produkciju 4 nakota po 7 komada 1) jednog nakota 2) jednog kunica Z L Z L Sezona ishrane L-Ietnja 2 Z.1 5.7 1..9 27.~"_o.6 12.0 7.1 3. Mužjak 3.0 32.5 16.

. u proracunima je skra.4 ÔõÆ ÔõÆ ÔõÆ 123-153 30-38 4.4-3.3-4.5 79-104 12-15 17-20 2. Potrošnja hraniva za uzgoj mladih kunica do 3 kg žive vage od 100-120 dana starosti: 1) jedan nakot = 7 komada 2) potrošnja po jednom mlqdom kunicu 5.2 17-20 2.3 13-22 1.8-3. tV \.5 430-530 107-132 16-19 100 25 3.4-2. Zajednicka potrošnja hrane za 1 ženku osnovne grupe zajedno sa mužjakom i mladima 1) za 4 nakota godišnje (28 komada) 2) za jedan nakot (7 komada) 3) po jednom komadu ÔõÆ 20-30 3.8 97-100 24-25 3. cena na 105 dana (30+75) što proizilazi iz usvojenog proizvodnog rasporeda u kome se periodi trudnoce delimicno poklapaju sa periodima laktacije.7 ÔõÆ Pažnja: Zajednicka dužina perioda trudnoce u toku godine iznosi oko 124 dana (4 trudnoce po 31 dan). .4-3..7-4.o .. 1 - 2 3 4 5 6 7 r I>' 4. (jq "" c:: N ::.4 70-108 17-27 2.4-5.2.4-3.

imajuci pri tom u vidu udeo kaloricne hrane koja se više daje kunicima odredenim za klanje. Ka130 .5 hektara još ne smatra za poljoprivredno imanje. . narocito na imanjima koja su specijalizovana za uzgoj stoke. ako na imanju ima dobrog sena ili tradicionalne ishrane. može se koristiti sistem ishrane suvim hranama. Kvalitet zemlje važan je tek nekoliko prvih godina obradivanja.. Uzgoj kunica na malim imanjima ciji osnovni zadatak nije uzgoj nekih domacih životinja. Znajuci potrebe kunica za hranom. one se uracunavaju u opšti bilans hrane za citavo imanje. HRANIVA ZA KUNIcE KOJA SE PROIZVODE NA PARCELAMAVAN GRADA Cesto se dešava da se parcela zemlje manja od 0. U zavisnosti od uslova imanja. Ovakav uzgoj može biti sproveden samo u malim razmerama (do 5 ženki osnovne grupe i zahteva veci radni napor da bi se ocuvala produkcija. on bi mogao da predstavlja konkurenciju u odnosu na uzgoj ostalih vrsta životinja. Takode je moguce uzgajati kunice na poljoprivrednim imanjima.r HRANIVAZA KUNIcE KOJI SE UZGAJAJU NA POLJOPRIVREDNOM IMANJU 'I Najlakše je obezbewvati potrebnu hranu za kunice na poljoprivrednim imanjima. a vlasnik ili korisnik želi u potpunosti da je iskoristi za dobijanje hrane za kunice. ostaci žitarica. U tom slucaju velicina farme zavisice od kolicine hrane koja se dobija sa te parcele.. Nacin dobijanja hrane sa takve parcele treba da bude takav da se dobije maksimalna kolicina biljaka za ishranu i da ta hrana bude što vece hranljive vrednosti. izdanci drveca i slicno. imajuci na umu korišcenje razlicitih manje kaloricnih hraniva. kao što su kuhinjski otpaci. Uzgoj kunica koji se odvija na poljoprivrednom imanju najcešce se smatra sporednim delom proizvodnje. korov. ako je kolicina sena ogranicena. Ako su razmere uzgoja zaista velike. lekovito bilje. može da doprinese da se hraniva kojim raspolaže to imanje bolje koriste i tako doprinesu boljoj produktivnosti i rentabilnosti u poslovanju. Ovde se moraju uracunati i kaloricna hraniva namenjena kunicima za klanje i kupovina odredene kolicine livadskog sena.

X X X 8 10 8 .:-20. V 20-30. VI 10-20. V 10-25.. VI 10-20. VIlI 25. VIlI 1. IX 15-25.5. IX 1-20. IX 20-30. VIlI Sporedne agrokulture: seradela detelina hmeljna lucerka rano prolece rano prolece rano prolece 15. IX 20.VI 10-20. IX 20. \c » Prinosi u tonama Biljka 1 Vreme setve 2 Period branja 3 prosecni 4 15 15 18 16 17 20 22 18 18 15 20 20 20 25 12 40 10 12 12 8 15 ~-. XI 10-15.10. IV . IX-IS.. VII 20 VII 20 VII 20 VII - 1.5. IX 15.moguci 5 Ozime kulture: uljevika ozima uljana repica ozima mešavina uljevike i raži mešavina uljane repice sa kosmatim graškom ozima raž raž + kosmati grašak raž + kosmati grašak + rumenika pšenica + kosmati grašak ozime mešavine sa ljuljem rumenika Druga setva: kukuruz mešavine mahunjaca suncokret sorgo i sudanska trava facelija stocni kupus Kulture koje se seju na strnjištu: mešavine od mahunjaca vucji bob slacica facelija 25.. IX 15-30. 15. VIlI .~ Tabela 14. V 25. VIlI 20-30. IX-10.1. 15. V 20. VIlI-S. IX 10-30. IX-IS. X 10-30. VI 10-25. IX 20-30.5. V 5-20. VIlI 20-30.15. V 10-25. VIlI 10. VIlI 1. VIlI 1. VI 20. IV -10. VIlI -1. Rošaku). IV . VIlI -15. V . VIlI 1-10. IV 1-30. VI 25. VIlI . VIlI 1. VI 20-30. V 25.----. IX-IS. IX 1-20. V 25.-15. IX X 25 25 25 20 30 35 35 30 30 20 30 30 40 30 20 70 20 22 25 10 20 15 13 10 w - mešavina sa suncokretom 20.10. IX 25.VII 20. IV . Orijentacioni termini setve i skupljanja zelenih hraniva od biljaka koje se seju kao sporedne agrokulture (prema V. V . 1.

a krtolasto-korenaste biljke mogu biti zamenjene kiselim hranivima). Setvu treba tako isplanirati da svake godine tri od pet del ova bude zasejano zelenim hranivima. pod uticajem intenzivnog dubrenja zecijim fekalijama. Pri ovakvoj organizaciji proizvodnje hrane za kunice. zelena hraniva i sušeni delovi biljaka. Primer 1 1. tj. dubriva i agrotehnickih mera. najbolje leptirastih. u odnosu na neophodno st da se periodicno menjaju biljke koje proizvodimo. krompir ili polušecerna jecam + lucerka lucerka lucerka'~ lucerka kolicina stajskog dubriva repa Poli Past IHAR*. Pri odredivanju plodoreda obavezno je potražiti savet poljoprivrednog strucnjaka. 1 . koji ce na osnovu zemljišnih uslova. dati neophodna uputstva. ..dubriva 40 tiha. 3. Termini setve i ishrane ovim biljkama mogu se videti u tabeli 14. najbolje je njenu površinu podeliti na 5 jednakih delova. a krompir treba saditi posle ozimih biljaka. korenasto-krtolaste biljke. biljem od koga dobijamo sušene delove i hranivima koja se kisele. cak i na vrlo slaboj zemlji (na primer. Radi orijentacije dajemo sledece primere kombinovanja razlicitih biljaka za setvu. a ostala dva dela žitaricama (ovas.. Na parceli se moraju uzgajati sve vrste hraniva. peskuša) . Pristupajuci realizaciji planova na parceli.kolicina raz!oženog zecjeg = = 20 tiha. koje se beru od kraja aprila do polovine maja. Izuzetak cine zemljišta sa dosta treseta ili veoma vlažna zemljišta. omogucujuci na taj nacin prornenu biljaka u petogodišnjem ciklusu. 2. Razmere uzgoja kunica u ovakvim uslovima odreduje kolicina proizvedenih zelenih hraniva (kaloricna hraniva i seno mogu se cesto i kupovati.~ Napomena: 132 . žitarice. mora se primeniti tradicionalni nacin ishrane kunica. 5. jecam) i krompirom. I snije. gubi se uticaj prirodnog sastava zemlje na kvalitet i strukturu pojedinih biljaka.. 4. Polje zasejano žitaricama možemo posle žetve koristiti i za gajenje postrnih biljaka. krompir. na kojima mogu da se uzgajaju samo one biljke kojima ona odgovaraju.

-. gajeci zelena te površine. trave (posle svakog košenja neophodno je obilno dubrenje azotnim dubrivima) 4. Zelena hraniva a) trave b) grašak sa grahoricom i ovsom c) stocni kupus (sporedna kultura) na 1000 m2 2. kolicina stajskog dubriva = 40 tiha.-----. 3. 5. 133 .- 2000 1000 8 3 1600 600 1280 360 160 75 ----. Ova s ---.--. .Primer 2 1.3 700 500 260 3660 425 440 198 2703 Ukupno: Napomena: - 5000 - --- 60 32 27 354 --- . 4. krompir*'" 2.--3) Zasejana površina m2 Dobijena kolicina t Suva masa kg SSHM kg Svar1jive belancevine kg 1. grašak sa grahoricom i još zelenim ovsom + sporedne kulture (stocni kupu s) Sa parcele hraniva na 3/4 mase. trave* (isti uslov kao i u gornjem primeru) 5. kolicina raz]oženog zccjeg (tubriva = 20 tiha. može se dobiti preko 15 t zelene sa usevima sa ostatka površine mogu se prokolicine hrane: óóóóó Bi 1 j k e (prema primeru -.----------------------- 1000 1000 5 2 0..5 ha. krompir** ovas sa crvenom detelinom i travama crvena detelina i trava crvena detelina i trava * jecam + ozimc sporedne kulture Primer 3 (na vlažnoj zemlji) 1. Zajedno izvesti sledece cija je površina oko 0. ovas + sporedne kulture (mešavina višegodišnjih trava) 3. Krompir 3. 2.

ukoliko postoji dobra prehrambena baza. srecu se brojni primeri uzgoja kunica. dovoljno je kupiti mešavinu kaloricnih hraniva i koncentrata namenjenu kunicima za klanje. Zbog zdravstvenih i estetskih razloga. iz amaterskih pobuda. HRANIVAZA KUNlcE KOJI SE UZGAJAJU U GRADOVIMAI NASELJIMA I U gradovima i naseljima sa malom gustinom stambenih objekata. na ovim terenima se mogu napraviti i vece farme gde ce se proizvoditi kunici za priplod. Ovakvu produkciju obezbeduje farma u kojoj osnovno stado cini oko 15 ženki. ovakvih izvora hraniva je mnogo. Tako. uglavnom na periferiji i baštama izvan grada. U takvoj grupi manjak belancevina iznosice oko 200 kg.zelena hraniva (trave) i seno sa gradskih zelenih površina.r Deleci dobijeni broj kilograma SSHM sa 6787 g (kolicina potrebna za uzgoj jednog kunica) dobija se broj 398.otpaci hleba skupljeni na kucnim dubrištima .otpaci voca i povrca sa pijaca i iz prodavnica .bajati hleb i pecivo koji prodavnice odbacuju . Kolicina suve mase sadržana u svim hranivima je dovoljna. Da bi se ovo nadoknadilo. što onda predstavlja broj kunica koje možemo uzgajati sa kolicinom hraniva koju dobijamo sa te parcele. ako iznosi 9 kg na uzgojenog kunica. Možemo ga zaokružiti na 400. što je rede. koje se uzgajaju zbog licnih potreba za mesom ili. osnovni izvor hraniva mogu predstavljati: . na primer. ali ne treba sakupljati travu u blizini prometnih puteva socna hraniva iz vlastite bašte . ovako se kunici uzgajaju u specijalno napravljenim malim stajama koje su povezane sa kanalizacionom mrežom ili septickom jamom. i to oko 100 kg. Ipak. hleb - 134 L . ali u praksi za planiranje broja kmiica koje cemo uzgajati treba postupati vrlo oprezno i racunati samo na sigurne izvore hrane. 3-5 ženki osnovne grupe. U uzgoju ovog tipa. Teorijski govoreci. Najcešce su to male grupe.kuhinjski otpaci hraniva kupljena na pijacama. Moramo obratiti posebnu pažnju na higijenu hraniva koje dobijamo na ovaj nacin. i drugih nekorišcenih površina.

· voca sa pijaca i iz prodavnica. U takvim »baštama« sva površina zemlje je skoro iskljucivo zauzeta uzgajanjem hraniva za kunice. Trava ne sme. deo takve parcele mora se iskoristiti iskljucivo za uzgajanje hraniva za kunice. On mora da se prilagodi onolikoj kolicini hraniva koja se može dobiti od otpadaka povrca iz vlastite bašte kao i korova i trava koje rastu na površinama gde nije zasadeno povrce. uzgajivaci mogu zameniti jedan drugog u vršenju razlicitih poslova. Ipak. stocni kupus. a njihove staje su grupisane i razmeštene na pojedinim parcelama. po~ ticati ni sa zelenih gradskih površina koje su zagadene pse. što je narocito važno u zimskom periodu. Uzgoj kunica na uobicajenim baštenskim parcelama ne može biti velikih razmera. a može poslužiti kao hrana kunicima. Ima primera da se ovakve parcele koriste iskljucivo za uzgoj kunica (na primer. 135 . Preporucuje se da se tamo sade biljke koje sadrže vece kolicine zelene mase. Dobro bi takode bilo sporazumeti se sa vlasnicima okolnih parcela koji ne uzgajaju kunice. kukuruz. Slicno je i sa otpacima povrca. jer paraziti koji se tu nalaze mogu da se prenesu u creva kunica. tako da se mogu obavljati za sve kunice koji se nalaze na tom mestu. Uzgaja:gje veceg broja kunica na jedno:rp. kao svinjska repa. Da uzgoj kunica ne bi smetao baš tovanluku ili rekreaciji u slobodno vreme. trebalo bi za to odrediti posebno mesto. Takvo mesto mora biti ogradeno žicanom mrežom i imati sprovedenu vodu i struju. što se veoma cesto dešava ako se sakuplja sa kucnih dubrišta. cim izmetom. u Istocnoj Nemackoj. mestu tre-.ne sme biti plesniv. Prostorije za kunice koji se uzgajaju na ovaj nacin tre~ balo bi da lepo izgledaju i imaju veoma dobre sanitarne uslove. Odgovarajuce mesto za uzgoj kunica u gradovima su parcele na periferiji. koji ne smeju biti gnjilL Trava koju skupljamo ne sme biti sa površina gde ima mno~ go izduvnih gasova i prašine sa puteva. ba organizovati tako da to ne smeta okolini. gde bi više vlasnika parcela moglo izgraditi male staje ili kaveze za svoje kunice. da daju ono što ne koriste ni na koji nacin. a u slucaju potrebe. Uzgoj kunica na baštenskim parcelama raširen je u velikom broju zemalja. oko Lajpciga). Uzgajivacki rad u ovakvim uslovima mogao bi se znatno olakšati ako se poslovi grupišu.

Osim ovog bitno je da se hraniva ne zagade. Osim ovoga koren svinjske repe ima skoro istu hranljivu vrednost kao i krompir. SKUPLJANJE I USKLADIŠTAVANJE HRANIVA U organizaciji obezbedivanja hraniva bitnu ulogu ima pravi nacin skupljanja i cuvanja hraniva. brzo raste i daje velike kolicine zelene mase za ishranu (slika 77). jer to može škoditi zdravlju kunica. Ako se izdanci cesto potkresuju. gde kolicina skupljenih hraniva mora biti relativno velika. 136 . Plantaža svinjske repe: 1.1prvom planu šestonedeljna svinjska repa Od svih gore navedenih biljaka najbolje je zasaditi svinjsku repu. i gde se mora uzeti u obzir odgovarajuci period uskladištavanja. i to umesto žive ograde. jer su klice štetne). te repu treba vaditi zimi (kad zemlja odmrzne) i u rano prolece (pre pocetka klijanja.Slika 77.1drugom planu deo koji se koristi. Ovo ima narocito veliki znacaj na velikim farmama. Najvažnije je da skupljena hraniva budu punovredna i da u toku njihovog cuvanja ne dode do prekomernog smanjivanja njihovih hranljivih vrednosti. 1.

Ako ne raspolažemo potrebnim prostorom. pokvareni. Previše sipki ili ovlaženi granu lat raspada se u prah. mehanicki ošteceni ili uprljani blatom. obratiti pažnju da budu sveže (da im nije istekao rok upotrebe). s tim da se povremeno (u zavisnosti od stepena sušenja) promešaju i ponovo formiraju kupe. Krompir se kiseli u betonskim natkrivenim rezervoarima.KALORICNA HRANIVA Posebnu pažnju treba obratiti na cuvanje industrijskih mešavina. KORENASTE BILJKE Krompir. cvekla. sa stalnom cirkulacijom vazduha i zašticen od glodara. Vidno smanjenje gubitka za vreme cuvanja krompira može se ostvariti ako ih obarimo i zakiselimo. u ambarima ili na tavanima pomocnih objekata ako oni imaju plafone bez pukotina. da bi vazduh mogao da struji izmedu njih. Pri dugotrajnom uskladištenju suve hrane cesto se susrecemo sa masovnom pojavom glodara (miševa) u najnižem sloju ovih hrana. neodrvenelim delovima lucerke. Zrnevlje žitarica može se cuvati u obliku niskih (do 0. što je manje hrane i on je niži. šargarepa i druge korenaste biljke koje se koriste u zimskom periodu prehrane cuvaju se u podrumima. da budu zatvorene u originalna pakovanja i suve. Takav krov se spušta. Magacin za kaloricna hraniva mora biti suv.5 m) kupa. Kod mešavina u obliku granulata važna je tvrdoca granula. I)ri njihovoj kupovini potrebno je. manje kaloricna suva hraniva mogu se cuvati u stogovima sa pokretnim krovom. U njemu ostaju materije koje mogu sadržati uzrocnike raznih bolesti opasnih po kunice. Posebno je preporucljiva metoda kiseljenja krompirove kaše pomešane sa zelenim. Plodovi koje cemo sacuvati ne smeju biti promrzli. a ako treba da se sacuvaju do proleca. takode i u trapovima. Seno i sušeni delovi biljaka cuvaju se pod nastrešnicama. Hrana se ne bi smeta cuvati u skladištima. Ovakva hraniva se cuvaju u džakovima na postolju od dasaka i ne previše zbijeno. 137 . Za trajnost ovih hraniva bitna je njihova priprema. što ga cini manje pogodnim za ishranu kunica. Seno koje potice iz ovog sloja ne bi se smelo davati kunicima. pa na taj nacin je štiti od kiše ili snega.

' :~ i " I 'I Seno i sve vrste sušenih delova biljaka u momentu uskladištenja moraju biti dobro osušeni. Samo gazdinstva koja raspolažu specijalnim mašinama za sušenje na bazi ventilatora mogu da u samim magacinima dodatno suše hraniva. Stavljanje nedovoljno osušenog sena u skladište može da izazove potparivanje i pojavu :elesni. i . Procenat vode ne sme biti viši od 15%. što seno cini nepogodnim i cakštetnim za životinje.SENO I SUšENI DELOVI BIUAKA " ~.j i J :j j " 138 I I l .

Geni se nalaze u vecim elementima celijskog jezgra. tj. s ciljem da dobijemo odredene proizvode ili neke druge koristi. Svaka vrsta životinje ima odreden i ustaljen broj hromozoma.l . Osim ovoga. koji se u svim celijama životinjskog organizma (osim u gametu) pojavljuju u parovima. obavljaju poslovi koji su po karakteru odgajivacki. tzv. on mora da poznaje nacin nasledivanja osobina koje su predmet selekcije. Uzgojem nazivamo iskorišcavanje postojecih naslednih osobina životinja. tj. Pojam odgajanje obuhvata skup naslednih osobina koje želimo da oplemenimo da bismo kroz nekoliko pokolenja dobili bolje proizvodne rezultate. preko gameta. OSNOVNA ZNANJA O NASLEÐIVANJU OSOBINA Nasledne osobine se prenose sa pokolenja na pokolenje.*' ~ U proizvodnji kunica razlikujemo dva pojma. Zato je neophodno da se uzgajivac upozna makar sa osnovnim principima odgajivackog rada da bi mogao ostvariti planirani efekat proizvodnje. kunic ima 22 para. U svakodnevnom uzgoju takode se. da kunicar ne bi napravio neku krupniju grešku. »uzgoj« i »odgajanje«. Ovakav rad se obavlja pre svega na rasplodnim farmama (vidi odeljak )}Korišcenje odgajanja«).ODGAJIVACKI RAD . ženskih polnih celija Uaje) i muških (spermatozoidi). Osnovne metode kojima kunicar može da utice na produkcione osobine životinje su: selekcija i izbor parova za rasplod. 139 l . hromozomima. a zovemo ih geni. 44 hromozoma. mada u maloj meri. Uz ovo naravno moraju biti obezbedeni optimalni uslovi za pravilan uzgoj.

,I

U procesu oploc1avanja jaje sa sprematozoidom oformljava novu celiju, tzv. zigot, iz koje se razvija nova jedinka. Zigot ima po jedan hromozom od oca i jedan od majke od svakog 22 para. Zato svaki gen odredenog para potice od drugog roditelja. Dva gena koji cine jedan par i odreduju istu osobinu nazivaju se alel. Geni se prenose na potomstvo tako što svaki roditelj daje jedan od dva hromozoma koji cine par. Ovo se dogada slucajno, nezavisno (uslovljeno je samo pojavom odredenih gena u razlicitim hromozomima). Spajanje roditeljskih gameta može potom davati razlicite kombinacije. Ako su oba gena iz jednog para (alela) jednaka, takvu jedinku nazivamo homozigotnom ili homozigot u odnosu na one osobine koje se tim genima prenose. Ako su za razliku od ovoga geni jednog para razliciti, takve jedinke zovemo heterozigotne ili heterozigoti. Ako su oba roditelja homozigot i u odnosu na odredenu osobinu, onda su geni koje oni prenose potomstvu jednaki i potomstvo ce verno reprodukovati tu osobinu, koja se može opet dalje prenositi na potomstvo. No, medutim, ako su jedan ili oba roditelja heterozigoti, onda o genetskom sastavu (genotipu) potomka, kao i o svim njegovim osobinama (fenotipu), odlucuje slucajno prenošenje nekog gena od strane heterozigotne jedinke. Nadmocnost delovanja jednog gena nad drugim genom (alelom) istog para zove se dominacija. Dominirajuci gen (vladajuci) uzrokuje maskiranje efekta delovanja drugog gena u paru koji se zbog ovog naziva povuceni ili recesivni gen. Ako na stvaranje datih osobina utice iskljucivo jedan gen, tada možemo govoriti o potpunoj dominaciji. Za razliku od ovoga, o nepotpunoj dominaciji možemo govoriti onda kad mešanac u pogledu date osobine više podseca na jednog roditelja, ali se istovremeno i osobine drugog javljaju u malom stepenu. I najzad ako oba alela u istoj meri uticu na formiranje osobina u heterozigotu tu pojavu nazivamo posredno nasledivanje. Gene oznacavamo dogovorenim azbucnim simbolima: dominantne velikim slovima, a recesivne malim. Kod životinja imamo i gene koji deluju smrtonosno na organizam,. tzv. letaIne, i gene koji pospešuju životne funkcije organizma, tzv. subletaine ili semiletalne. Oni mogu imati dominantan ili recesivan karakter. Pojava posledica posedovanja letalnih i semiletalnih gena nastupa samo kod jedinki koje su u tom pogledu homozigotne.
140

~

1 ...L

Pol se nasleduje posredstvom polnih hromozoma, koji se razlikuju po velicini i obliku, kako izmedu sebe tako i u odnosu na ostale hromozome. Oznacavamo ih prema konvenciji slovima X i Y. Zenski pol kod kunica kao i kod svih sisara uslovljen je homozigotnošcu tog para alela (XX), dok je muški pol uslovljen heterozigotnim sastavom (XY). Pol se kod životinja oznacava razlicitim simbolima: ženke
<.;?ili 0,1; mužjaka

3,4 oznacava tri mužjaka i cetiri ženke. Medu životinjama se manifestuju odredene osobine vezane za pol, što znaci da mogu da se javljaju samo kod jedinki jednog pola. Ipak, nisu sve osobine uslovljene jednim parom alela. Cesto jednu osobinu stvara saradnja gena iz razlicitih parova alela. Znajuci mehanizam nasledivanja kvalitativnih osobina, takvih kao što su boja i neke strukturalne osobine dlacnog pokrivaca, na primer, dužina dlaka, može se kod kunica unapred predvideti rezultat sparivanja životinja u odnosu na datu osobinu. Znatno je teže predvideti fenotip i genotip buduceg potomstva u odnosu na kvantitativne osobine. Pojava ovih osobina je obicno rezultat zajednickog delovanja gena i zavisi takode u velikoj meri od uticaja okoline. Taj uticaj ispoljava se tako što se data kvantitativna osobina može u potpunosti ispoljiti pod povoljnim spoljašnjim uslovima. Tako postizanje odredene telesne težine, koje bi se po naslednim osobinama moglo ostvariti, nece se ostvariti ako životinja ne bude racionalno hranjena. Slicna zavisnost se pojavljuje i u nasledivanju plodnosti, mlecnosti ženki i mnogih drugih osobina važnih za proizvodnju. Klasican primer za uticaj uslova sredine, na pojavu naslednih osobina, jeste mehanizam taloženja žute masti kod kunica. Ovakvu mast imaju homozigotni kunici pod uticajem recesivnog gena. Njegov dominantni gen uslovljava nastanak bezbojne masti, jer je sa ovim genom u životinjskom organizmu povezano postojanje enzima koji razlaže žutu boju u biljkama - ksantofi1. Ispitivanja su pokazala, da su kunici koji nisu posedovali enzim koji razlaže ksantofil, ali koji su hranjeni hranivima koja ne sadrže ovu boju, imali takode bezbojnu mast. Ovaj primer potvrduje postojanje velike uzajamne zavisnosti gena i spoljašnjih faktora u procesu nastajanja osobina.
141

-

d' ili 1,0; na primer, cifarski simbol

Mogucnost pojavljivanja razlicitih genskih kombinacija i promenljivi spoljašnji uticaji predstavljaju razlog za velike razlike živih jedinki. cak i u najslicnijim populacijama ne mogu se naci dve potpuno iste jedinke (sa izuzetkom jednojajnih blizanaca). I potomstvo istih roditelja razlikuje se medusobno po mnogim osobinama. Ova pojava naziva se promenljivost. Promenljivost izazvana pod uticajem okoline (stecene osobine) nije nasledna. Ali nasledna je promenljivost izazvana genetskim ciniocima. Ona takode predstavlja osnovu za uzgajivacku delatnost. S vremena na vreme u populacijama se pojavljuju nagle promene koje izlaze iz granica skale promenljivosti karakteristicne za dati genotip. Takve promene zovemo mutacije. Mutaciona promenljivost je nasledna i zahvaljujuci tome može da se stvori pocetak nove rase ili podvrste. Na taj nacin došlo je do nastanka mnogo rasa i podvrsta kunica koje se razlikuju po boji ili drugim osobinama, kao što su angorizam, reksnost, velicina, zakržljalost, oborenost ušiju itd. Nove rase i podvrste ipak se cešce dobijaju svesnim ukrštanjem (tzv. stvaralacko ukrštanje), koje stvara drukciji fenotip i genotip nego što su imali preci.
ÍÛÔÛÕÝ×Öß

Cilj selekcije je izbor najboljih jedinki iz grupe životinja koje posedujemo s namerom da se one oplode, a da se spreci njihovo parenje sa životinjama koje nemaju dovoljno dobre osobine. Pri dužem korišcenju ovakvih metoda povecava se u grupi kunica broj jedinki koje poseduju dobre osobine, što s pokolenja na pokolenje popravlja njihove upotrebne vrednosti. Rezultati selekcije zavise od ucestalosti pojavljivanja datih gena i genetske promenljivosti grupe. Veca korist od selekcije su promene koje se odnose na kvalitet. Kod kunica osobine koje se izrazito nasleduju su pre svega osobine grade i izgleda, osobine rase i boja krzna. U tom slucaju fenotip životinje može da predstavlja osnovni kriterij um za selekciju. U selekciji koja se usmerava ka osobinama koje se malo nasleduju, kao što su, na primer, velicina životinje, njena plodnost ili pravilno funkcionisanje fizioloških procesa, fenotip može da predstavlja samo pomocni element. Da li selekcija donosi koristi i kolike su one, 142

1..

~

proveravamo na potomstvu tako što uporedujemo dobijene i srednje upotrebne vrednosti za datu grupu životinja. U pravilno vodenoj selekciji mora se uzeti u obzir upotrebna i uzgajivacka vrednost životinja. Upotrebna vrednost oznacava da li životinje poseduju odgovarajuce osobine za visok stepen produkcije, dok uzgajivacka vrednost može da se meri po tome koliko se te osobine mogu preneti na potomstvo.
ËÐÑÌÎÛÞÒß ÊÎÛÜÒÑÍÌ ÕËÒ´½ß

Upotrebnu vrednost kunica odreduju osobine kao što su: zdravlje, plodnost, velicina i grada kunica, kondicija, muskulatura i kvalitet krzna, a kod angorskih kunica - kolicina dlake. Zdravstveno stanje je jedna od najvažnijih osobina koja uslovljava sposobnost kunica za parenje. O dobrom zdravlju svedoce: sjajan i dobro izrastao dlacni pokrivac, široko otvorene, bistre i žive oci, pokretne i normalno' postavljene uši koje reaguju na svaki šum. Bolestan kunic:; ima pritvorene oci, uši položene na ledima, nakostrešenu dla.ku i nema apetita. Prilikom nabavke rasplodnih kunica treba od njihovog vlasnika tražiti potvrdu (overenu kod .veterinara) da medu njegovim životinjama nije bilo nikakvih zaraznih bolesti u toku poslednjeg polugodišta. Za rasplod nisu pogodni kunici kod kojih su nastale stalne promene usled bolesti ili telesnih oštecenja. Posebno važno je stanje polnih organa, koje treba proveriti pre svakog parenja životinja. Životinje na kojima se primete mane na ovim organima treba odstraniti iz stada i zaklati. Plodnost je pokazatelj koji odreduje sposobnost ženke da ostane skotna, da se okoti, dobije veliki broj mladih u jednom nakotu i odhrani ih. Ona takode svedoci o sposobnosti mužjaka za parenje i oplodavanje ženke. Najbolje je ako se za parenje izabere kunic od takvih predaka koji su nekoliko poslednjih pokolenja imali najbolju plodnost. Praksa potvrduje da su za uzgajivaca najkorisniji nakoti srednje velicine tj. 6-10 komada. Previše veliki nakoti cesto imaju uocljive razlike u stepenu razvijenosti mladunaca, od kojih najcešce jedan broj ugine u prvim danima života. Njihovo' prikljucivanje drugim majkama nije uvek moguce i predstavlja problem za opsluživanje farme. Pri tom treba 143

"'-

ipak uzeti u obzir razlike u rasama, jer pojedine rase nisu podjednako plodne. Po pravilu kunici vecih rasa su manje plodni nego kunici srednje velikih rasa. Izvestan pokazatelj koji približno može odrediti plodnost može biti broj parova bradavica kod ženke. Zenke koje imaju pet pari bradavica lakše uzgajaju vece nakote nego ženke sa cetiri para bradavica. Pojava pet pari bradavica kod ženki srece se u pojedinacnim populacijama razlicitih rasa. Ovo se dogada posebno cesto kod ženki bele termondske rase.

a
a

b

Slika 78. Oblik tela kunica: - pravilan (valjkast); b nepravi1an

Velicina i grada kunica treba da je karakteristicna za odredenu rasu, pol i uzrast (vidi poglavlje »Poreklo i rase kunica«). Kunic kojeg smo odabrali za parenje treba da ima sledece osobine: valjkast oblik tela (slika 78), pravilno razvijen hrbat i zadnji deo (slika 79), dubok i širok grudni koš; dobro oblikovane i pravilno postavljene noge bez tragova 144

~ ' . e nagnut rep.grbav hrbat. kravlje držanje nogu. noge krive prema unutra. iks noge.normalna grada. ušliju. usko postavljene noge - - - 10 Uzgoj kunica 145 . Nepravilno držanje udova. e ulegnut hrbat. c savijeni vrhovi ušiju. udvojen podbradak. c strm zadnji deo. d . valovit podbradak. d ill.sasecen zadnji deo.tJ e Slika 79. d normalna grada.~ ~ (Q ? r' . f lopatice štrce - - - a b c (Q .normalan hrbat. f . « i f ' Slika 80.savijen rep. b previše raširene uši. b .'. podbratka i repa kod kunica: a . Nedostaci telesne grade kunica: a .

Kunici odredeni za rasplod moraju biti u uzgajivackojkondiciji. Osim karakteristicne boje.tko vracaju u prvobitan položaj. Boja dlacnog pokrivaca treba da bude tipicna za datu rasu ili podvrstu i cista. to znaci n~. kratku i široku glavu mužjaka (tzv. jer su to najcenjeniji delovi zaklanog kunica. a kod smedih nijanse ride boje itd. Elastican dlacni pokrivac kod kunica treba razlikovati od nepoželjnog. a kod ženki nešto malo izduženu i užu. Prevelika uhranjenost može biti uzrok neplodnosti. Previše mršavi mužjaci moraju se u periodu priprema pred sezonu parenja obilnije hraniti.Potrebno je da ona odgovara cilju upotrebe kunica. Koža mora biti tanka i vrlo zategnuta. na primer. . Kvalitet krzna zavisi od faktora kao što su gustina. Krzno je gusto kada pri duvanju na dlake (na hrbatu. dlake pol. Kondicijom nazivamO' stanje uhranjenosti životinja. macja) . kratak vrat. dlacni pokrivac mora imati izrazit sjaj. Dlacni pokrivac treba da je što gušci jer najviše od njega zavisi funkcionalnost i lep izgled krznenih proizvoda od koža ku:nica. . Ako se dlake vracaju tek posle dužeg vremena. to je dokaz da je gipkost dlacnog pokrivaca mala (previše redak dlacni po- kriva~. kod cincilastih kunica nedopustiva je smeda ili žuta nijansa krzna.što znaci bez mešavine drugih boja (netipicnih)." I rahiticnih promena (slika 80). O muskulaturi se pre svega mora voditi racuna na farmama gde se uzgajaju kunici zbog mesa. 146 I 1 .. Ono cime bi životinje trebalo da se odlikuju je brzo povecanje telesne mase i dobro razvijena tel esna muskulatura. kod belih kunica žuckasti prelivi. Prednji deo tela trebalo bi da je dobro razvijen. i bokovima) skoro ne vidimo kožu ili vidimo samo male površine. Elasticnost dlaka ne utice samo na lep izgled krzna nego otežava zbijanje dlaka i omogucava pravijenje imitacije plemenitih krzna. Tako. suviše mršavi ni suviše uhranjeni. Oblik trupa (gledajuci odozgo i sa strane) treba da ima konture pravougaonika sa proporcijama koje odgovaraju datoj rasi. kada se krzno razgrne u pravcu glave. Posebno širok i mišicav treba da je hrbat životinje i njeni udovi. svilastost i boja dlake. Pravi stepen gipkosti dlaka poznaje se po tome što se. elasticnost. hrapavog i tvrdog koji podseca na dlaku ostalih domacih životinja.

Dlacni pokrivac treba da bude svilast. oni su mogli da ih prenesu na nju. a cesto i takve informacije kao. Smatra se u praksi da je dovoljan pedigre koji obuhvata tri pokolenja predaka. što omogucava najkorisniji izbor parova za rasplod. Produktivno st u stvaranju vune kod angorskih kunica odlucuje o isplativosti njihovog uzgoja. Na farmama gde se kontroliše gajenje kunica zbog vune potrebno je da životinje koje se izaberu u osnovno stado poticu od takvih roditelja koji su godišnje davali prosecno 170 grama vune na 1 kg žive vage. Ovako sastavljen pedigre predstavlja dragocen izvor informacija o odgajivackoj vrednosti životinja. i ako je puna (bez ogoljenih mesta na telu) i gusta. osenu spoljašnjeg izgleda. snežnobele boje. bez tragova zbijanja dlaka i prljanja. ODGAJIVAcKA VREDNOST KUNlcA Ocena odgajivackih vrednosti. a ona na potomstvo. predstavlja bitnu dopunu upotrebne vrednosti životinja.Kunici koji se uzgajaju u kavezima sa mrežastim podom dobijaju gustu i grubu dlaku na donjoj strani zadnjih nogu što im štiti šape od ozledivanja. polazi se od stava. U praksi pokazatelj ovih vrednosti je obicno pedigre životinje. Pravilno sastavljen pedigre mora da sadrži sledece podatke (vidi uzorak 4): naziv rase. s malom kolicinom površinskih dlaka (tzv. ako su njeni preci imali neke korisne osobine. grubih). podvrste i broj farme (vidi odeljak »Obeležavanje kunica radi raspoznavanja«). da. sposobnosti prenošenja osobina na potomstvo. Prilikom kupovine zeceva za odgajanje. Smatra se da je produktivnost dobra ako tri meseca posle poslednjeg striženja vune naraste više od šest centimetara. u odnosu na njihove upotrebne vrednosti i stepen srodnosti. Ona cesto odlucuje o podobnosti pojedinih jedinki za rasplod. Zivotinja je cenjenija ako njen pedigre obuhvata više pokolenja predaka i sa oceve i sa majcine strane. tj. Uzimajuci u obzir pedigre date životinje. 10* 147 . brojnost nakota iz koga potice. na primer. datum rodenja. potrebno je od prodavca tražiti dokumenat o pedigreu ili neki drugi dokument koji sadrži te podatke. nagrade ili pohvale koje je kunic dobio.

IZBOR PAROVA ZA RASPLOD Osnovne metode kojih se pridržavamo u odgajivackom radu su: sparivanje u cistoj rasi i ukrštanje.-Odgajivacka vrednost životinje koja potice sa sopstvene farme. što u stvari smanjuje rizik odgajanja. Kao rezultat ovoga smanjuje se odgajivacka vrednost životinja. Dobra osobina ove metode je mala verovatnoca pojave negativnih naslednih osobina. koja dovodi do pojavljivanja veceg broja jedinki sa nepoželjnim osobinama. samo ako životinje imaju obezbedene dobre životne uslove. Osvežavanje krvi predstavlja jednokratnu odgajivacku meru koja se zasniva na parenju ženke sa mužjakom iste 148 - . velika heterozigotnost životinja poboljšava njihovu životno st i održava njihovu upotrebnu vrednost na dobrom prosecnom nivou. cak i u odnosu na osobine koje se malo nasleduju. daje dobre rezultate. uzimajuci u obzir upotrebnu vrednost njenih predaka i srodnika. Korišcenje jedne ili druge metode proizilazi iz nacina na koji smo odlucili da poboljšamo osobine grupi kunica i od naslednih premisa koje poseduju kunici. Negativna strana sparivanja po slucajnom izboru je sve veca promenljivost u narednim generacijama. Ako srodnici ispitivane životinje pokazuju veliku ravnomernost u posedovanju odredene osobine. Osim ovoga. odreduje se na slican nacin. SPARIVANJE U cISTOJ KRVI U okviru ove metode vrši se sparivanje po slucajnom izboru u okviru rase i rodacko sparivanje. Ova pojava je posebno bitna pri ocenjivanju kvalitativnih veoma naslednih osobina. Pogodnost ove metode je veca na proizvodnim nego na rasplodnim farmama. U proizvodnim farmama sparivanje po slucajnom izboru »slicno sa slicnim«. Sparivanje po slucajnom izboru u okviru rase je metoda koja se najcešce koristi u praksi. verovatnoca naslednog prenošenja te osobine je veca nego u slucaju izrazite nejednakosti u posedovanju te osobine medu srodnicima.. Jedinke koje koristimo za takvo sparivanje ne moraju biti u krvnom srodstvu 4-6 pokolenja unazad.

Ova metoda primenjuje se u situaciji kada. Sparivanje medu srodnicima dovodi do povecanja homozigonosti grupe. kao rezultat dugotrajnog sparivanja u okviru grupe. Ovo potvrduju i rezultati istraživanja izvršenih na 62 sparivanja.43. postoji opasnost pojave nepoželjnih osobina baš usled te iste homozigotnosti. dode do tolikog porasta krvnog srodstva da to pocinje da utice na slabljenje životnosti. u zavisnosti od stepena krvnog srodstva. .74% jedinki s manama.41% jedinki sa telesnim manama.9% jedinki s manama. itd.21. Izbor odredenog mužjaka za osvežavanje krvi mora biti posebno pažljiv. ali koji ne potice iz vlastitog osnovnog stada. 4) u 9 sparivanja izmedu brace i sestara . posebno u odnosu na no149 .15% jedinki s manama. Može doci do pojave letalnih ili semiletalnih gena koje prenose heterozigotne jedinke.85.52% jedinki s manama.71% jedinki s bitnim manama. Sparivanje u srodstvu farmama. a njegova upotrebna vrednost mora biti bolja od proseka grupe. kroz 4 pokolenja (prema F. kada se želi da Ipak. plodnosti i na povecanje broja jedinki koje imaju telesne mane. Sparivanje medu srodnicima. osnovni uslov da bi ljenih rezultata jeste dobro je poseduju kunici iz date se cesto koristi na rasplodnim se pozitivne osobine brzo ustale. Iz ovoga proizlazi da neumešno primenjivanje ove metode može dovesti do bitnog pogoršanja proizvodnih rezultata na farmi. 5) u 9 sparivanja medu polubracom i polusestrama .31. 2) u 9 sparivanja izmedu sina i majke . Jopihu): 1) u 18 sparivanja po slucajnom izboru bilo je 4.65.rase. 6) u ~ sparivanja medu potomstvom iz primera 4. se ovom metodom došlo do žepoznavanje genetskih osnova kogrupe. delimo na rodoskrvno sparivanje (roditelja sa svojim potomstvom ili potomaka medu sobom) pravo sparivanje (dede sa unukama ili polusrodnika medu sobom) i umereno (izmedu jedinki koje su u krvnom srodstvu preko daljih predaka). Ipak. 3) u 9 sparivanja izmedu oca i cerke . zahvaljujuci cemu možemo brže ustaliti poželjne osobine.

zamenjujemo je sinom (ili cerkom . s ciljem da se dobiju mešanci prvog pokolenja (Ft). subletalnih gena. medupodvrsno i medulinijsko ukrštanje. možemo smatrati da je ukrštanje neuspelo. U nekim slucajevima primenjuje se ukrštanje kunica u cilju ostvarivanja efekta posrednog nasledivanja osobina. Jedinke koje odredimo za ovu vrstu ukrštanja mora da su istog tipa i da imaju poželjne osobine na približno istom nivou. bez obzira na sparivanje u srodstvu. UKRSTANJE bije ovakvim ukrštanjem zovemo mešanci ili hibridi. to je onda muška linija. Ako je taj predak mužjak. Ta pojava se naziva heterozis (bujnost mešanaca). Ako je izbor partnera slucajan. bržim porastom. onda je ženska linija ili porodica. Ukrštanje ima široku primenu u odgajanju kunica.ako je ženska linija). U praksi farmerskog uzgoja kunica najcešce se susrecemo sa proizvodnim ukrštanjem i ukrštanjem radi oplemenjivanja. koji se više nece koristiti za dalji rasplod. Odgajanje kunica po liniji karakteriše doslednije prenošenje osobina na potomstvo nego sparivanje po slucajnom izboru. Ako potomstvo svojim upotrebnim vrednostima ne nadrnaši boljeg roditelja. Potomstvo koje se do. Kada jedinka koja je osnovala liniju. Jedinke kod kojih se primeti bitan pad fenotipske vrednosti moraju se eliminisati iz daljeg rasplodavanja. Ono se zasniva na spajanju životinja razlicitih rasa. teško da ce doci do heterozisa. postane nesposobna za dalji rasplod. 150 . Proizvodno ukrštanje zasniva se na spajanju jedinki koje pripadaju razlicitim rasama. Sparivanje po liniji bazira se na odnosima grupe u kojoj su kunici medu sobom u krvnom srodstvu.sioce letalnih i. a ako je ženka. Poželjno je da stvorimo što je moguce više ovakvih linija da bi kunice mogli odabirati i sparivati medu sobom (ukrštanje medu linijama). podvrsta ili linija i shodno tome imamo i sledece nazive medurasno. Ovakvi mešanci odlikuju se po pravilu vecom otpornošcu. Za rasplod se mogu koristiti samo jedinke velike fenotipske vrednosti. koji je bio izrazito dobrih osobina. sa nekim pretkom. koje ne pokazuju znakove regresije. pogodniji su za klanje i imaju druge upotrebne vrednosti bolje nego njihovi roditelji.

Na velikim farmama. U uslovima masovnog uzgoja teško je poboljšati ostale upotrebne vrednosti. Kosko). cija je boja drukcija od jedinki koje su ukrštene. ili rase. dešava pri ukrštanju kunica srednje velikih sa kunicima velikih rasa.Ovo se. 151 . Iz mnogih prakticnih primera proizilazi da ukrštanja ove vrste daju potomstvo koje ima znatno vecu otpornost i životnost nego njihovo roditelji. koje dovodi do stvaranja nove rase. Ovome je cilj postepeno poboljšanje odredene osobine ili grupe osobina kod svih kunica koje odgajamo. Zato ovo ukrštanje treba prepustiti specijalizovanim naucnim ustanovama. ili podvrste. Pri ukrštanju medu rasama ne možemo naravno unapred predvideti pojavu heterozisa. Ukrštanje radi oplemenjivanja zasniva se na povecanju iz pokolenja u pokolenje udela osobina plemenite rase u grupi kunica. Ovakvo ukrštanje je dalo dobre rezultate kod kunicabele novozelandske rase ili bele danske sa belim belgijskim orijašem (I. Ukrštanje radi dobijanja kvalitetnog krzna najcešce je usmereno na dobijanje poželjnih efekata boje krzna. Za rasplod se tada odabiraju samo jedinke koje su po fenotipu najbliže jedinki koja vrši oplemenjivanje. a ranije fizicki i polno sazrevaju i imaju bolju mišicavost od roditelja velike rase. Ponekad se ovaj rad pretvara u stvaralacko ukrštanje. Ovom metodom dobijaju se mešanci prvog pokolenja koji posredno nasleduju upotrebne osobine roditeljskih rasa. a rede je cilj poboljšanje kvaliteta krzna. koje su specijalizovane za uzgoj kunica. koriste se složenije forme ukrštanja da bi se održao odredeni upotrebni tip životinja bez rasne pripadnosti. Mešanci koje dobijemo ovakvim ukrštanjem ne smemo koristiti za dalji rasplod jer ce kod njihovog potomstva doci do razdvajanja osobina j stvorice se nekorisno diferenciranje životinja u odnosu na njihov tip grade i upotrebne vrednosti. . što je neophodno za ponavljanje velikog broja kombinacija. Ovakvi mešanci imaju vecu masu tela i brži tempo rasta nego roditelj srednje velike rase. Ovde cemo zato govoriti samo o ukrštanju kunica s obzirom na upotrebnu vrednost njihovog krzna. Ovo je ipak dugotrajan rad za koji je neophodna odgovarajuca velika grupa kunica. To su ipak previše specijalne forme da bi mogle da se koriste u uslovima masovnog uzgoja.

kod mešanaca se stvaraju cetiri vrste gameta. reks ili angorski kunic koji poseduje bilo koju boju normalnodlakih kunica. jednog para koji uslovljava boju krzna i drugog koji uslovljava dužinu dlake). a teorijski mogucih kombinacija može biti 16 (4X4). Prilikom ukrštanja dva para suprotnih gena (na primer. 152 -- . ~. Ovo je princip na kome se zasniva stvaralacko ukrštanje radi stvaranja novih rasa ili podvrsta. holandskog kunica. Na ovaj nacin može se dobiti. pri produkciji kunica rdaste boje koja je karakteristicna za pegavog orijaša. Kao rezultat ukrštanja homozigotnih jedinki u odnosu na dve suprotne osobine dobija se u prvoj generaciji (F!) ujednaceno potomstvo u pogledu fenotipa i genotipa. belog hotota i za druge. na primer. recimo." I U praksi za proizvodne ciljeve i još cešce za amaterski uzgoj obicno se ukrštaju rasa i podvrsta i tada kad se željena boja krzna pojavljuje samo kod heterozigotnih jedinki. Brojni odnos fenotipa u pokolenju F2 iznosice tada 9:3:3: 1. Nacin nasledivanja boje dlacnog pokrivaca slaže se sa Mendelovim pravilima. Ovakvi slucajevi se dešavaju.

Najkasnije u ovom dobu kunice treba koristiti za rasplod. narocito ako je pristup svet1osti u prostorije neogranicen. Mladunci koji se rode u jesen (narocito u kasnu jesen) sazrevaju u ovom pogledu brže nego oni koji su rodeni u periodu proleca ili leta.RAZMNOŽAVANJE KUNICA RASPLODNA ZRELOST KUNI CA Ženke i mužjaci mogu se koristiti za rasplod tek pošto postanu polno zreli i dovoljno fizicki razvijeni. što kasnije otežava parenje. uslovi smeštaja. a kod velikih rasa preko devet meseci) nije poželjno. ishrana i sezona parenja. Zbog ovoga one se cesto utove. a kod mužjaka spermatozoide.ga. o polnoj zrelosti ženki svedoci i njihova sposobnost da radaju normalno potomstvo. a životinje obilno hra153 . Taj rani stadijum polne zrelosti ne može se ipak poistovetiti sa potpunom sposobnošcu za parenje. a kunici velikih rasa postižu je sa osam meseci. Kunici svih rasa postižu polnu zrelost u trecem ili cetvrtom mesecu života. stižu mnogo ranije nego fizicku. U uslovima normalnog uzgoja smatra se da kunici malih i srednje velikih rasa postižu zrelost za parenje izmedu pet i sedam meseci starosti. Preterano dugo zadržavanje životinja pre pocetka parenja (kod srednje velikih rasa do starosti od osam meseci. kod ženki jajašca. Polna zrelost predstavlja sposobnost organizma da stvara sazrele polne celije. U uslovima racionalnog uzgoja. Polnu zrelost životinje po. a može nastati i neplodnost. Postizanje ove osobine kod kunica zavisi od cinilaca kao što su rasa. Osim ovo.

koje utice na uspostavljanje odredenih hormonainih procesa.. Do ovulacije kod ženke dolazi desetak casova posle parenja.. ovaj period se smanjuje na godinu i po do dve za ženku i tri do cetiri godine za mužjaka.njene hranivima bogatim belancevinama. Ovaj proces zovemo ovulacija. Ako je parenje intenzivno. a mužjak šest do osam godina.. Kod ženki kunica polni nagon nije ciklican. Za njegovu pojavu potrebno je polno uzbudenje.. radanje malog broja mladih i smanjenje mlecnosti. Ako se kunici uzgajaju u kavezima. Vreme u kojem možemo da koristimo rasplodne sposobnosti kunica. Kod ženki vecih životinja polni nagon se javlja ciklicno. a kod mužjaka odsustvo želje za parenjem. beli danski. beli novozelandski).. i hranimo ih obogacenim mešanim hranivima. dok ne nastupi oplodavanje. ISPOLJA VANJE SEKSUALNOG NAGONA I TEHNIKA PARENJA POLNI NAGON Polni nagon je fiziološko stanje u kom ženka oseca spremnost i želju za parenjem. . Najcešci razlozi eliminacije kunica iz osnovne grupe su: kod ženki sve duži i duži periodi jalovosti. Najviše do njega ipak dolazi za vreme parenja... Kad srednje velike brzostasne kunice uzgajamo zbog mesa (kao što su beli kalifornijski. u jednakim vremenskim intervalima. varira u zavisnosti od uslova uzgoja istepena eksploatacije kunica. a nije ni povezan sa ovulacijom. Ova želja je izazvana hormonima. a tek cetiri casa kasnije jajne celije ženke bivaju oplodene 154 .. U uslovima dobre ishrane i umerene ucestalosti parenja i nakota ženka može biti polno sposobna cetiri do pet godina. preporucuje se prvo parenje izmedu cetiri i cetiri i po meseca starosti. Ovakva vrsta ovulacije naziva se spontana. Ovakvo uzbudenje se stvara u kontaktu sa mužjakom (ili cak pri boravku sa drugim ženkama u istom kavezu).. termin prvog parenja može se pomeriti jedan mesec unapred u odnosu na podatke koji su gore navedeni. mogu živeti izmedu osam i deset godina. Pojavljivanje polnog nagona odvija se istovremeno sa dozrevanjem jajne celije u jajniku i prelaskom jaja u jajovod.

osim ovoga postaje nemirna i gubi apetit. Proces nestajanja žutih tela kod neoplodenih ženki ponekad je pracen ponašanjem kakvo je karakteristicno za poslednji period trudnoce (na primer. Ova pojava zove se kapacitacija. Ova pojava poznata je uzgajivacima pod nazivom lažna ili prividna trudnoca. može doci do radanja malog broja i veoma oslabljenih mladunaca. nimfomanija. U ovakvom stanju. Srecu se i primeri permanentnog polnog nagona. što može da nastupi vec pocetkom cetvrte nedelje trudnoce.spermatozoidima (po Džonsonu). kada se miluje rukom. On kod ženke traje izmedu dvanaest i trideset šest casova. Ona se najcešce javlja pocetkom trece nedelje od dana parenja. ciji je efekt obicno pozitivan. U tom periodu pokušaji oplodavanja ženke su nekorisni. kad ženka stalno dozvoljava mužjaku da je oploduje. Ovakvo stanje traje dve do tri nedelje. Ova vrsta ovulacije naziva se izazvana ovulacija. Ženke koje pokazuju simptome lažne trudnoce potrebno je odmah ponovo pariti. pravIjenje gnezda). Ako posle parenja nije došlo do oplodenja ženke. kad se nade u kavezu mužjaka. ženka lako dopušta sparivanje. što se ne sme brka~ ti sa zaista skotnim ženkama koje takode grade gnezdo. gde nastupa njihova implantacija i dalji razvoj do stadijuma zametka i ploda. da se proteže i legne . Utvrdeno je (tang i Ostin) da spermatozoidi moraju biti izloženi delovanju izlucevina materice ili narocito jajovoda najmanje šest casova da bi stekli sposobnost oplodavanja. U jajniku se stvaraju žuta tela (trudnicka) ciji hormon (progesteron) sprecava razvoj novih jajnih celija. U tom periodu prestaje polni nagon i njegovo spoljno manifestovanje. Ako oplodavanje nastupi previše kasno. Za razliku od spermatozoida. jajne celije gube sposobnost da budu oplodene vec posle osam cas ova od ovulacije. Ovakvo stanje može 155 "'--- . Spermatozoidi koji posle parenja ostanu u telu ženke žive još dvadeset pet do trideset casova. Promene koje nastaju pod uticajem polnog nagona manifestuju se crvenilom i nabreknutošcu spoljašnjih delova polnih organa i neobicnim ponašanjem ženke. kad vec pocne proces starenja jaja. Oplodena jaja (zigoti) premeštaju se iz jajovoda u krakove materice.na trbuh. tzv. žuta tela takode ne dozvoljavaju stvaranje jajnih celija. ali pri tom ostaje neplodna. Opaža se kod nje.

Ženke koje se prvi put pare potrebno je sparivati sa starijim mužjacima koji imaju dosta iskustva u parenju. Odlucujucu ulogu u njegovoj polnoj aktivnosti u velikoj meri izaziva uzbudenje koje prethodi cinu parenja. prvo njegovo sparivanje može biti i neuspešno. Loehle (za F. mužjaci brzo gube sposobnost efikasnog oplodavanja.Dornema). Za razliku od ovoga. kao i pri maloj eksploataciji. kao što je to slucaj kod ž~nki. posebno u uslovima koji sputavaju pokrete (kao . Ako je rec o vecem broju ženki. to je znak da je spremna za 156 - . koju treba odstraniti iz grupe. U periodu povecane polne aktivnosti hranjenje mužjaka mora biti veoma obilna i bogato belancevinama. jer se u jajniku stvaraju ciste koje sprecavaju stvaranje jajnih celija. U protivnom. Uzgajivac mora da prati i kontroliše i parenje. K. može da dode do trajne besplodnosti. kad ženka više puta pokazuje simptome polnog nagona (na primer. Mlade ineiskusne mužjake treba sparivati sa starijim ženkama koje su odgajile vec više nakota. a ne obrnuto. Hofmana i K. TEHNIKA PARENJA I Prilikom parenja ženka se prenosi u kavez mužjaka. Posle preterano duge pauze u korišcenju mužjaka za rasplod. vitaminima i mineralima. Pol na aktivnost mužjaka nije u tako velikom stepenu uslovljena delovanjem hormona i stanjem rasplodnog sistema. dobri rezultati oplodavanja dobijaju se posebno od onih mužjaka koji su cešce korišceni za rasplod. ako je uzbudena bliskim prisustvom mužjaka). Dobro uzgajan i odhranjen mužjak bez štete po sopstveno zdravlje može da se pari dva puta dnevno (ujutro i posle podne).što su previše mali kavezi) i pri dobroj ishrani. a duže nije korišcena za parenje. Prema istraživanjima F. U protivnom slucaju. mužjak može izgubiti želju da vrši skokove. Ako ženka podiže rep i zadnji deo. Povoljne rezultate može dati tek drugo i sledeca parenja. U svom kavezu mužjak se oseca sigurniji i može lakše ovladati ženkom. potrebno je svaka tri-cetiri dana praviti jednodnevnu pauzu. Neophodno je da mužjaci imaju vecu telesnu masu od ženki.-se objasniti samo oboljenjem rasplodnog sistema ženke. jer je veliki broj njegovih spermatozoida prestao da deluje.

Ako ni to ne pomogne. od samo jednom obavljenog oplodavanja. Ako se ni posle nekoliko pokušaja ne dobije nikakav rezultat. treba je uzeti (ako ostanu zajedno mogu se medusobno gristi) i posle nekoliko sati ponovo pokušati parcnje. Treba zapamtiti da je pre parenja neophodno iz kaveza odstraniti sve predmete koji se mogu pomicati (hranilica. Ako se ženka koja je donesena u kavez mužjaka prvih nekoliko minuta ponaša agresivno i ne dozvoljava mužjaku da skoci na nju. Laboratorijski eksperimenti 157 . zajedno sa širenjem industrijske tehnologije gajenja kunica. pojilica) koji bi mogli zasmetati životinjama u njihovim kretanjima po kavezu i medusobnom opštenju. Ipak i dalje ima problema sa veštackim izazivanjem ovulacije kod ženke. Mužjake cija su stopala povredena usled nagnjecenja ne treba koristiti za rasplod. Ispod kožice na glavicu penisa mogu se stvoriti tvrde grudvice od dlake koje smetaju pri erekciji. cuvanja i kasnijeg veštackog oplodavanja ženke. Posle parenja žeriku treba vratiti u njen kavez. Ovakav podroban pregled potrebno je izvršiti i nad svim ženkama pre nego što dode do parenja. Uspešnost parenja ocenjuje se po tome što mužjak posle parenja pada na bok uz karakteristican pisak. U tom slucaju drugo parenje (najcešce sa istim mužjakom) treba da se obavi dva do tri sata posle prvog. treba podrobno ispitati stanje njegovih polnih organa. Ako mužjak i pored dobre uzgajivacke kondicije koju poseduje pristupa parenju previše tromo i nedovoljno energicno. ali posle nekoliko minuta dozvoljava odnos.parenje. Poslednjih godina. treba je odneti kod drugog mužjaka. što bi za velike farme moglo imati velik prakticni znacaj. takvu ženku treba odstraniti iz grupe. Jedan uspešan odnos je dovoljan da ženka bude oplodena. predugacki nokti itd. Ponekad ženka beži od mužjaka. Ponavljanje parenja potrebno je samo onda kad postoji sumnja da prvi skok nije dao nikakve rezultate. u mnogim zemljama vrše se probe veštackog osemenjivanja ženki. U tom slucaju: parenje nastupa odmah i postoji velika sigurnost da ce doci do oplodenja. godine poboljšana je me-toda uzimanja semena mužjaka. Istraživanja koja su vršcna pokazala su da višekratno oplodavanje u toku 24 casa nema veci uticaj na plodnost životinja i na velicinu nakota. Parenje mogu takode otežati nagnjecei1ja stopala ili druge telesne povrede. 1978.

Ženka se stavi na ravan sto. Ženke cija trudnoca duže traje po pravilu daju malobrojne nakote (1-3 komada). U tom periodu plod se može relativno lako otkriti. Može se ocekivati da ce ovaj problem biti rešen u nekoliko narednih godina. sa prekomerno razvijenim mladuncima. U tom slucaju u materici se razvijaju plodovi razlicite starosti koji se kasnije radaju u razlicitim terminima. jer prejak pritisak može izazvati oštecenje ploda. Posebno je važno za ovaj period da joj se sistematski daje voda za pice. Ima ovalan oblik i dužinu od 1.pri kojima se ženkama daju hormonski preparati daju dobre rezultate. ali ne toliko dobre da bi se vec mogli primenjivati u praksi. Ovakvo ispitivanje se mora obaviti sa velikom opreznošcu. a kasnije i pojavu mrtvorodenih mladunaca. Ovu pojavu zovemo preoplodivanje (F. Oni obicno nisu sposobni za život ili pokazuju tako slabu životno st da posle kratkog vremena obolevaju od raznih bolesti i uginuo U periodu trudnoce ne treba bez potrebe uznemiravati ženku. Veoma cesto se dešava da skotne ženke pristaju na parenje. Treba joj davati vodu cak i kada dobija velike kolicine socnih hraniva. dok je on jednom rukom drži za krzno na ledima. cesto je hvatajuci ili prenoseci iz kaveza u kavez. smetati joj suvišnom bukom i slicno. 158 "--- . ÍÕÑÌÒÑÍÌ Skotnost ženke traje obicno 31-32 dana. glavom prema kunicaru. Provera trudnoce se može izvršiti vec 12-14 dana od dana parenja opipavanjem ploda.5-2 santimetra. Tom prilikom može kod njih doci do dodatne ovulacije i oplodavanja. mogu se primetiti tek u trecoj. Za razliku od ovog. U drugoj polovini trudnoce potrebno je ženki davati povecane porcije hrane (vidi odeljak »Prehrana kunica«). Dorn). K. Ovakvi porodaji su teški i cesto dolazi do povreda mladunaca. a nabreklost bradavica tek u cetvrtoj nedelji. Spoljašnji znaci trudnoce takvi kao vidna otežalost pokreta i zaobljen izgled stomaka. drugom opipava zadnji deo trbuha. Radi vece sigurnosti oplodenja veliki broj uzgajivaca dopušta mužjaku još jedan skok cetrnaestog dana trudnoce. mladunci rodeni posle trudnoce od 30 dana ili još manje vrlo su slabi.

nekoliko dana pred kocenje ženka formira gnezdo i oblaže ga dlakama koje cupa sa sto. stavi mladunce u jedan ugao i pokrije ih svojim dlakama. u njen kavez se stavlja kavez za kocenje dobro ocišcen i zastrt slamom. Ovo kasnije olakšava mladuncima da dodu do njih. Ipak. U tom slucaju mladunce treba što pre sakupiti i staviti u gnezdo. U tom malom kavezu. KOcENJE I NAcIN POSTUPANJA SA MLADUNCIMA Ženka se najcešce porada nocu. Ponekad se dešava da ženka ostavi mladuncad na podu kaveza. to je dovoljan razlog da je više ne koristimo za rasplod. Ovakav postupak dovodi do poboljšanja zdravlja citave grupe kunica. a ženku podvrci ponovnom parenju u toku tri naredna dana. Mrtve. Zdravi mladunci imaju okruglast oblik i glatku ružicastu kožu koja se sjaji. uglavnom bez teškoca i obicno u gnezdu. Ako se ženka okoti u gnezdu. treba ih uzeti na dlan i zagrejati.Pošto protekne îîóîì dana od oplodenja ženke. Ako u njemu nema zecijih dlaka. maka. U velikim farmama slabi i za život nesposobni mladunci odstranjuju se odmah po rodenju. Ako ovako izgleda ceo nakot. treba ih nacupati sa neke stare zecije kože. obicno broj kunica varira od 6 do 10. to je znak da su kod nje dobro razvijeni materinski instinkti. U jednom nakotu može biti od 1 do 20 mladunaca. selekcije koja se primenjuje i uslova odgajanja. naborane i one koje daju slabe znake života) treba odmah izbaciti iz gnezda. oko bradavica. To se najcešce dešava ženkama koje se ko te prvi put i u vreme velikih vrucina ili u pregrejanim prostorijama. jer se mladi 159 . mora se u potpunosti odstraniti. Ako se kod starije ženke (koja je više puta radala) dogodi da se nekoliko puta okoti izvan gnezda. mršave. Ak<1 su mladunci koje smo uzeli sa poda kaveza promrzli.goji 12 mladunaca. defektne ili veoma slabe jedinke (male. Nekoliko cas ova posle kocenja potrebno je pregledati gnezdo da bi se utvrdio broj nakota i zdravstveno stanje mladunaca. osušiti i razastrti po gnezdu. Odrasla i dobro odgajena ženka može s lakocom da od. u zavisnosti od rase. Kocenje traje izmedu petnaest i dvadeset minuta.

Zbog toga je ovo prva selekcija mladih kunica u pogledu zdravstvenog stanja. lagariim pokretima. Zatim približiti mladunce bradavicama. dok starije ženke mogu othraniti dvanaest mladunaca. a u drugim . a njihove bolesti se mogu preneti i na ostale clanove grupe. Velika nabreklost. U nekim farmama uništavaju se najslabiji prekobrojni mladunci. gubitkom vece kolicine krvi i lucenjem mleka. Ovo se radi kad ženka nije prisutna. 160 """-- . Zbog ovoga ženke pocnu da ih grizu. Potrebno je zapamtiti da kad se mladunci prebacuju u druga gnezda. imaju stalan pristup vodi. a i posle toga. Ženkama koje su se prvi put okotile (one su najcešce sparivane vrlo mlade) ostavlja se da hrane osam mladunaca. One osecaju veliku žed koja je izazvana porodajnim naporima. mlade treba odneti kod drugih ženki (1-3 mladunca svakoj ženki). Nedovoljno hranjeni kunici imaju naboranu kožu. a posebno njene mlecne žlezde. Treba ih odmah. koje ne izlazi kad se bradavice pritisnu. Ako u ovoj situaciji ne mogu doci do vode. to izaziva nespokojstvo tih drugih ženki jer one po mirisu osete da to nisu njihovi mladunci. Veoma je bitno da ženke za vreme kocenja. masirati da bi mleko nadošlo. U toku prvih nekoliko dana po kocenju potrebno je cesto kontrolisati gnezda sa mladuncima da bi se proveri1a njihova ishrana i mlecnost njihovih majki. Posle ove intervencije ne smemo pustiti ženku u kavez za kocenje još najmanje sat vremena. to kod ženki može izazvati nagon za proždiranjem mladunaca.koji su zaostali u razvoju lakše razboljevaju. crvenilo bradavica i nedostatak mleka. U tom slucaju neophodno je podrobno pregledati ženku. ulegnute trbušcice i sklonost da se razidu po celom gnezdu. Da do ovoga ne bi došlo. mlade koje nameravamo da stavimo u tude gnezdo treba istrljati dlakama koje smo uzeli iz tog gnezda i tek ih tada možemo staviti u sredinu nakota i prekriti dlakama. Ako ovaj postupak ne daje nikakve rezultate. mora se držati u položaju trbuhom prema gnezdu sve dok se mladunci nasisaju. a njihovu majku odstraniti iz osnovne grupe. Ako ženka beži. Slicno se dešava sa mladuncima cije majke uginu uskoro posle kocenja.prenose se drugog ili treceg dana u gnezda ženki koje imaju manji nakot približne starosti. dokaz je da su mlecne žlezde u procesu zapaljenja.

Posle svake kontrole mladunaca moramo ih vratiti nazad u najdublji deo gnezda i pokriti dlakama. Najcešci poremecaji vezani sa kocenjem su radanje mrtvih mladunaca, radanje mladunaca nerazvijenih i nesposobnih za život i kanibalizam majke. Radanje mrtvih mladunaca i prerani porodi kada su mladunci nedovoljno razvijeni, najcešci su 28. ili 29. dana trudnoce. Razlog za ove pojave mogu biti bolesti organa za razmnožavanje, poremecaji u razmeni materija, veliki nedostatak belancevina, vitamina ili minerala, trovanja pokvarenom hranom, mehanicke povrede, a takode i psihicki stresovi (prestrašenost usled nagle buke ili promene kaveza). Ženke koje su sklone da radaju mrtve mladunce nisu pogodne za razmnožavanje. Kanibalizam koji se zasniva na proždiranju poroda pri kocenju ili uskoro posle toga je relativno retka pojava. Smatra se da je najcešce izazvan poremecajima u prometu materija u organizmu majke, nedostacima nekih hranljivih elemenata (posebno aminokiselina i mikroelemenata), nemogucnošcu da se utoli žed, prekomerno teškim i bolnim kocenjem ili naslednim predispozicijama. Ukoliko se ovo pojavi dva puta kod jedne iste ženke moramo je eliminisati iz daljeg rasplodavanja. Na racionalno organizovanim farmama ceo tok razmnožavanja zabeležen je na karticama za pojedine životinje ili u notesu farme. U kartici za ženku upisuje se datum parenja i termin u kome ocekujemo kocenje, vreme kad se okotila, broj rodene mladuncadi, broj uginulih, eliminisanih i razdeljenih drugim ženkama, odnosno onih koji su veštacki odgojeni. Ovde se zapisuju i zapažanja koja se odnose na pojavu materinskog instinkta kod ženke. Ove informacije su veoma korisne pri kasnijoj selekciji u osnovnoj grupi. Bice korisno ako napravimo »kalendar skotnosti«, koji treba staviti na vidno mesto. Koristeci se njim možemo lako odrediti približan datum kocenja žecice. Izrada ovakvog kalendara je vrlo laka. U prvu kolonu upisuju se dani odredenog meseca, a u sledecu kolonu dani narednog meseca u kojima ocekujemo kocenje. Ako prihvatimo da trudnoca traje 31 dan, prilikom parenja u januaru, martu, maju, ju1u, avgustu, oktobru i decembru, dani kada ocekujemo kocenje padaju u odgovarajuce dane sledecih meseci. Ako je parenje bilo u februaru, datum kocenja pomera se za tri dana u
11 Uzgoj kunica

161

"""'---

odnosu na datum parenja. U odnosu na datume parenja u aprilu, junu, septembru i novembru, termini ocekivanih kocenja pomeraju se za jedan dan. UCESTALOST KOCENJA Ucestalost kocenja ili tzv. intenzivno st razmnožavanja je uslovljena velikim brojem cinilaca. Izmedu ostalog zavisi od: uslova smeštaja, ishrane, klimatskih uticaja, cilja zbog koga uzgajamo kunice, broja radne snage, strucnosti uzgajivaca i slicno. Ipak, kao i u svakoj privrednoj delatnosti i ovde je najvažniji ekonomski faktor, jer se teži da se optimalno smanje troškovi proizvodnje kunica u uslovima koji postoje na odredenoj farmi. Na povecanje troškova utice, na primer, svaki mladunac koji je dodeljen drugoj majci. Izuzetak cine farme koje uzgajaju kunice zbog vune. Troškovi su niži ako jedna ženka odgoji veci broj mladunaca nego ako više ženki odgoji isti ili manji broj. Ako, na primer, osnovni troškovi za održavanje osnovne grupe, koji obuhvataju cene utrošenih hraniva (vidi tabelu 13) i neophodan rad iznose oko 650 zlota * godišnje za jednu ženku, onda se za nakote razne velicine, koji su dobijeni prosecno u toku jedne godine kod razlicitih uzgajivaca, dobijaju sledeci rezultati: 15 odgojenih kunica - cena koštanja po komadu 43 zlota; 20 kunica - 32 zI/kom.; 25 kunica - 26 zI/kom.; 30 kunica - 21 zI/kom.; 35 kunica - 18 zI/kom.; 40 kunica - 16 zI/kom. Ove cifre predstavljaju recit dokaz koliko brojnost odgojenih mladunaca dobijenih od jedne ženke utice na isplativost uzgoja kunica. Oni predstavljaju i princip korišcenja maksimalno moguceg intenziviteta razmnožavanja ovih životinja. Kunici se mogu razmnožavati preko cele godine, mada se polni nagon može lakše izazvati u prolecno-Ietnjem periodu nego u jesenjem i zimskom. Smatra se da se ovo dogada zbog krace dnevne svetlosti u jesenjem i zimskom periodu, jer svetlost reguliše hormonaine procese koji regulišu polne cikluse životinja, što je ostatak nekadašnje osobine divljih kunica da se prilagode uslovima okoline.

. 1 zlot = 0,80 din.
162

U uslovima uzgoja kuni ca u kavezima na otvorenom prostoru, ovaj cinilac zajedno sa problemima oko obezbedivanja mladunaca od smrzavanja jasno govori u prilog tome da je poželjno razmnožavanje samo u prolecno-Ietnjem periodu. U ovakvim uslovima može se od svake ženke dobiti cetiri nakota godišnje, od polovine marta do prvih dana novembra (vidi tabelu 18). U slucaju da se u rano prolece ili kasnu jesen pojave veci mrazevi, mladunce treba zaštititi u prvih desetak dana života tako što cemo utopliti kaveze ili gnezda i na taj nacin zaštititi mlade od hladnog vetra. Kriticna temperatura za još mokru mladuncad iznosi oko lO°C. Kad uzmemo u obzir sve što je gore navedeno onda godišnji prosek po jednoj ženki iznosi 25 do 30 odgojenih kunica. Razmnožavanje kuni ca u toplim prostorijama ili kavezima s mnogo slame može trajati cele godine. Poželjno je da se temperatura u toku zime održava izmedu 14-18°C, a u periodima kada je dan kraci, otprilike od prvih dana septembra do kraja marta, bilo bi dobro da se veštackim osvetljenjem dan produži na 14-16 casova. U takvim uslovima može se ostvariti šest ciklusa razmnožavanja godišnje i dobiti prosecno 40 odgojenih mladunaca od jedne ženke osnovne grupe. Ovako velika intenzivnost razmnožavanja moguca je samo pri optimalnim životnim uslovima životinja. Pre svega su tu neophodni sledeci uslovi: odgovarajuca mikroklima u kunicarniku, ishrana obogacenim granuliranim mešavinama, veoma dobar sanitarno-veterinarski režim, redovno pridržavanje termina parenja i odvajanja mladih kunica od majki (vidi odeljak »Korišcenje mesa«). U farmama za razmnožavanje i reprodukciju ili na proizvodnim farmama pri stvaranju podmlatka osnovne grupe sprovodi se manje intenzivan sistem razmnožavanja, tj. jedan nakot godišnje manje od gore navedenih podataka. Ako se kunici uzgajaju u nezagrevanim prostorijama, dobija se prosecno oko dvadeset kunica godišnje od jedne ženke, dok se u zagrevanim prostorijama može dobiti oko trideset kunica. U ovom drugom slucaju kunici ostaju kraj majki osam nedelja, a ženka se pari dve nedelje pre nego što se mladi odvoje od nje.

11*

163

....,
UZGOJ MLADIH

UZGOJ MLADIH DOK SU UZ MAJKU Kunici se radaju bez dlake i slepi. Dlacni pokrivac pocinje da raste posle tri dana, a progledaju posle deset do dvanaest dana. Težina novorodenceta zavisno od rase i broja nakota je od cetrdeset do sedamdeset grama (kod srednje velikih rasa obicno od pedeset pet do šezdeset pet grama). Za negu mladih nisu potrebne neke posebne mere sve dok ne napuste gnezdo (osim kontrole ishrane). Samo u periodu kada im se otvaraju oci treba dobro pogledati svako mladunce i obratiti posebnu pažnju da mu kapci nisu zalepljeni sluzi ili gnojem (ovo je posebno važno kod reksa). Ako dode do ove pojave oprezno obrisati sastave kapaka mekom krpom zamocenom u vodu sobne temperature ili u blag rastvor borne kiseline. Punu pažnju uzgajivac mora u ovom periodu da posveti ženki koja hrani mladunce. Ona mora imati najoptimalnije uslove za podizanje potomstva. Treba im obezbediti mir, izbegavati cesta hvatanja ženke, ne dozvoliti da im se druge životinje ili osobe previše približe. Ishrana mora biti obilna (vidi odeljak »Ishrana kunica«). Znacajno mesto u ishrani moraju imati hraniva koja izazivaju stvaranje m1eka, kao što su životinjske belancevine, veca kolicina krecno fosfornih dodataka i vitamina. Davanje vece kolicine pšenicnih otpadaka ima smisla tek kad mladunci pocnu samostalno da se hrane. Ženke koje hrane mladunce moraju imati stalan pristup do sveže i pitke vode. Tamo gde je to moguce preporucuje 164

..I..

se davanje tudeg mleka ženkama koje hrane vece nakote (preko osam mladunaca). Najbolje je davati to mleko kao potpuno kiselo, jer ako je u polukiselom stanju ono izaziva dizenteriju. Sva hraniva koja se daju ovim ženkamamoraju biti u najboljem higijensko-sanitarnom stanju. Zecije mleko je veoma bogato hranljivim sastojcima. Mladi kunic koji; se hrani iskljucivo majcinim mlekom za 1 gr prirasta potroši jedva 2 gr majcinog mleka. Poredenje izmedu hranljive vrednosti zecjeg i kravljeg mleka može se videti u tabeli 15. Lucenje mleka se postepeno povecava i dostiže maksimum îîóîì dana od kocenja. Ako se na period laktacije nastavlja nova trudnoca, što se dešava kod metode intenzivnog razmnožavanja, vrhunac mlecnosti dolazi nekoliko dana ranije. Ako ženke nisu oplodene u toku odgoja miaduncadi, period laktacije traje šezdeset dana, a i duže, mada kolicina dobijenog mleka postaje sve manja vec trideset dana od dana kocenja. Dobra zecica izluci za 24 casa oko 31 gr mleka na 1 kg svoje težine (po Sandfordu). Kod ženke cija je telesna masa 4 kg dnevna produkcija mleka iznosi oko 125 g. U periodu najviše mlecnosti kolicina mleka može iznositi cak 250 g za 24 casa.
Tabela 15. Procenat hranljivih elemenata u mleku zecice i mleku krave (prema Šeliju i drugima).
Prehrambeni elementi i mineraIni Zecica 31 69 13 12 2 2,5 0,9 1 1: 2,3 7,32 MJ Krava 12 88 3,5 3,5 5 0,7 0,17 0,2 1: 3,7 2,84 MJ 165

, r

Suva materija Voda Belancevine Masti Šecer Pepeo Kalcijum Fosfor Hraljivi odnos Energetska vrednost 1000 g

'-

Ovaj metod je bitan narocito za mladunce koji su ostali bez majke. kao i briga za zbrinjavanje potomstva. dana života. 1976). a završava se kad. Mladunci stari tri nedelje vec napuštaju gnezdo i tada je potrebno skloniti sanduk ili kavez u kome je ono bilo. kao i kaloricna hraniva sa mineralnim dodacima. D3. možemo takve mladunce veštacki dohranjivati. 1. kunic napuni otprilike jedan mesec. Ako se pri kontroli nakota utvrdi da medu dobro razvijenim jedinkama postoje i slabo razvijene. Ako postoji mogucnost. Promena zuba pocinje 18. a pre nego što navrše 30 dana jedu potpuno samostalno sve vrste hraniva koje se daju i odraslim kunicima. a nemamo vremena da ih licno stavljamo kraj ženke da bi sisali.5-2. dok ih u toku dana brižljivo pokriva dlakama. Mlecnost ženki je nasledna osobina. Ženka mladunce hrani uglavnom nocu.5% mineralnih elemenata i vitamina. Mladi se hrane iskljucivo majcinim mlekom do 16-18 dana života. Ipak. Zatim pocinje da im se daje i druga vrsta hrane.3-2. 11-14% belancevina. sena od leptirastih biljaka ili dobro livadsko seno. U narednih osam dana i ova težina 166 1 .5% laktoze i 2. dobri rezultati ovakvog veštackog uzgoja dobijeni su kada se mleko zecice zamenilo hranljivom mešavinom koja je sadržala: 29-32% suve materije. Veoma mladim kunicima ova mešavina se daje pipetom. a malo starijima preko cucle."!""""" r I U naprednim farmama mlecnost ženki ispituje se na osnovu porasta telesne mase njenog potomstva. 11-14% masti. Od momenta kada kunici pocnu da jedu hraniva koja su namenjena njihovoj majci treba im davati postepeno sve vece kolicine šargarepe ili zelenih hraniva (leti). Za veštacku ishranu koristimo kondenzovano kravlje mleko. Šeli. Pokušaji mladunaca da ranije izadu iz gnezda prouzrokovani su malom mlecnošcu majke i njenom iscrpenošcu ako podiže veci broj mladunaca. Na obe ove osobine mora se obratiti posebna pažnja prilikom selekcije životinja za razmnožavanje. razblaženo sa vodom u odnosu 1:1 i obogaceno vitaminima A. ovakav odgoj mladuncadi nije uvek uspešan. Posle šest dana težina kunica se udvostrucava u odnosu na težinu pri rodenju. Prema ispitivanjima koja su vršena u Nemackoj (P. bolje je da ih odmah likvidiramo nego da se kasnije degenerišu. E i vitaminima B kompleksa. a rezultati ovih ispitivanja koriste se pri selekciji osnovne grupe.

moramo ga cesto menjati. uzgajivaceva briga oko njih svodi se uglavnom na to da im obezbedi dovoljne kolicine kaloricnih hraniva i vode za pice.8 X 1. Mladuncima iz veoma velikih nakota neophodno je dodatno davanje mleka.tako što cemo mastiljavom olovkom napisati brojeve na unutrašnjoj strani uha ili trajno tetoviranjem. odvajamo od majki samo one normalno razvijene. Ako smo na pod kaveza stavili sloj sena. a kod velikih rasa 300-350 g.15 m2. Pri uzgoju kunica u kavezima sa mrežastim dnom. debljim krpama ili letvicama kako bi se sprecile eventualne povrede nogu mladunaca. Kada kunic navrši trideset dana života za srednje velike rase prosecna težina varira izmedu 500-600 g. Sve dok mali kunici ostaju uz majku. UZGOJ MLADUNACA POSLE ODVAJANJA OD MAJKE U zavisnosti od uslova uzgoja i intenziteta razmnožavanja mladunci mogu biti odvojeni od majke u dobu 4. pri cemu je potrebno da na jednog mladunca dode oko 0. Zadovoljavanje ovog uslova pozitivno utice na ceo kasniji razvoj i povecava otpornost jedinki prema bolestima. Osnovni princip koji se mora poštovati jeste da mladunci koje odvajamo od majke budu dobro razvijeni i potpuno spremni da koriste onu hranu kojom cemo ih hraniti posle odvajanja. Za tetoviranje kunica koriste se specijalna klešta sa metalnim ulošcima (komplet slova i cifara napravljen od - 167 . što znaci da je srednji dnevni prirast težine kod srednje velikih rasa oko 25 g po komadu.se udvostrucuje. a slabije mladunce ostavljamo još nedelju dana sa majkom.0 cm dobro je ako mrežu izvesno vreme prekrijemo senom. 5. 6. a kod velikih rasa 650-700 g. a u toku sledecih cetrnaest dana još jednom. U nakotima u kojima srecemo mladunce neravnomernog uzrasta. sa okcima 2. Težina kunica osamnaestog dana života treba da iznosi: za srednje velike rase 200-250 g. a kod velikih rasa oko 30 g. što znaci da na 1 m2 kaveza može stati 6-7 mladunaca. pomocu kljuca datog u odeljku »Korišcenje kunica za odgajanje«.0 X 2. 7 ili 8 nedelja života.8 ne mora se prekrivati. Pre nego što ih odvojimo mladunce moramo oznaciti: provizorno . Mrežasta podloga promera 1. Odvojene mladunce smeštamo grupno u kavez.

Da bi se znaci održali pošto ih otisnemo. mladi kunici postaju osetljivi na sve spoljne cinioce koji im ne prijaju. Kunici moraju dobijati lako svarljiva hraniva. prvobitni se menja u novi. Pre nego što pocnemo sa tetviranjem stavljamo u klešta odgovarajuce brojke i slova. osuše i stave na unapred odredena i ocišcena mesta. Ne treba im davati malokaloricno seno i lišce. tako da se brojevi i slova otisnu sa unutrašnje strane. ako je to moguce. Dobro je davati mladim kunicima da piju mleko.- . Treba obratiti pažnju i na to da svi kunici u kavezima mogu lako da dodu do hrane. Istovremeno ta hraniva moraju sadržati dovoljno hranljivih elemenata. a posebno na kvalitet hrane. Zatim pažljivo istrljamo unutrašnju stranu uha komadom vate natopljenim u alkohol i spoljašnju stranu uha stavimo na ravan deo klešta. makar prve dve nedelje po odvajanju od majki. Kavezi u koje cemo preneti kunice moraju prethodno da se ociste i dezinfikuju (vidi odeljak »Dezinfekcija«) . a u zimskom periodu i vitamine (Polfasol AD3E). što može dovesti do ozbiljnijih oboljenja. Za sve vreme uzgoja mladi kunici moraju dobijati mineraIne dodatke. koja se nece dugo zadržavati u probavnom sistemu. Polnu zrelost kunici dostižu vec sa oko tri i po meseca. Ovaj period je odlucujuci za dalji razvoj mladih kunica. moramo u ranu utrljati mešavinu cadi i alkohola ili sirceta. Zbog ovoga i hranilica mora biti odgovarajuce velicine. Ovo se lako opaža po njihovom nespokojnom ponašanju i koškanju medu mužjacima. Tada je potrebno izabrati najbolje jedinke za produžavanje grupe koju uzgajamo ili za 168 . Odvojeni mladi kunici mogu se držati zajedno u jednom kavezu do tri i po meseca starosti. Neodgovarajuca hrana može lako da izazove poremecaje u procesima varenja. i jako stegnemo.celicnih igala). 84). Zato odgovarajuca ishrana u ovom periodu ima veliki znacaj za kasniju upotrebnu vrednost životinja. a za to im je potrebno mnogo hranljivih sastojaka. Kunici koji imaju tamnu boju kože oznacavaju se specijalnim prstenom koji im se stavlja u uho. dalje od krajeva (sl. Znaci moraju biti utisnuti u sredini uha. jer baš u ovo vreme najcešce podležu bolestima i uginuo Uzgajivac mora da zna da u periodu prelaska na iskljucivo biljna hraniva. Istovremeno dolazi kod njih do promena na dlacnom pokrivacu. Mladi kunici vrlo intenzivno rastu u pocetnom periodu.

Kroz ovako napravljenotvor vadi se testiš sa semevodom. ~ I prodaju. Da bi bio dezinfikovan. mesec dana pre parenja.i zahteva odredenu veštinu i alatke. Vec tri-cetiri dana posle kastriranja mužjaci dobijaju: apetit i pokretni su kao i pre.. Na vrhu tog zategnutog . što je grupa manja. Da ne bi došlo do inficiranja rane za vreme samog zahvata. Posle ovog rana se stigne da bi što manje krvi izašlo iz nje i pospe sulfanilamidom koji deluje antisepticno. Kastriranje kunicamoguce je na dva nacina.pocinje tako što alkoholom dezinfikujemo kožu na mošnicama kunica. Semevod se prekida tako što ga uvrnemo. moramo ih kad im je tri i po meseca kastrirati.25 m2 površine u kavezu (što znaci cetiri do pet ženki na 1 m2). Zahvaljujuci njemu mnogo brže rastu i imaju ukusnije meso. moramo ga prokuvati u metalnom sudu i dobro oprati ruke sapunom i toplom vodom." . Ako kunici koje smo izabrali nisu bili do tada trajno ozna" ceni. Na svaki testis stavi se pet1ja od jakog svilenog konca ili konjske dlake. Posle tri dana zavezani testisi oteknu i. potrebno.zatim ženke grupnopo.dela koža se presece.20-0. držeci istovremeno njegov deo koji je ostao u rani. To " II je mnogo komplikovaniji zahvat nego predašnji -. Postupak . a Inužjake pojedinacno (da se ne bi sukobljavali). Svaka jedinka mora dobiti najmanje 0. treba se strogo 169 -- . Kunici dobro podnose ovaj zahvat. što znaci šest do sedam kunica na 1 ni2. razvoj mladih kunica je bolji i ravnomerniji.. HirurškQ kastriranje bazira se na vadenju testisa. onda to moramo sada uciniti.15m2. Prvi nacin je veoma jednostavan.Zatim treba prebaciti jedan testis do kraja mošne kese.a sve ostale cemo zaklati' kada to bude. Za jednu. Da bi se mužjaci mogli držati u grupi. Na isti nacin postupa se i sa drugim testisom. a i kasnije. Kunice za klanje uzgajamo deleci ih prema polu u grupe od tri do pet komada. cvrsto se zategne i veže 'il cvor. poplave. Ženke treba odvajati svaku u poseban kavez najmanje. Najbolje je u tu svrhu koristiti dobro naoštren nož (ili još bolje brijac). tri-do cetiri u 'jeda.n kavez. a poslejedanaest ili dvanaest dana sami otpadnu. ženku moni se odvojiti najmanje 0. tako da se koža oko njega zategne. Na ovaj nacin mogu se kastrirati samo kunici do tri i po meseca starosti. Ipak. Smeštamo . dok kastrirani kunici angorske rase imaju bolji kvalitet vune.

U toku sazrevanja i rasta mladih kunica pažnja koju im posvecujemo i ishrana postaju polako sve slicniji onome što cinimo za odrasle životinje. kad mladi kunici dostižu. Orijentacione težine raznih rasa mladih kunica mogu se videti u tabeli 16. Malo starije mladunce merimo odvojeno . U ovu dokumentaciju upisuju se i sve mere koje su sprovedene nad životinjama. Pre nego što oznacimo mlade iz jednog nakota možemo ih zajedno izmeriti pa dobijenu težinu podeliti sa brojem mladih. datumi parenja.po jednog predstavnika iz pojedinih grupa koje su odgajene u razmaku od po mesec dana. U naprednim farmama razvoj kunica mora biti stalno nadgledan. Kavezi u koj~ smeštamo kunice posle kastriranja moraju biti cisti. a kod velikih rasa 0. Tempo prirasta telesne mase kod mladih kunica srednje velikih rasa je najveci u periodu od rodenja do treceg meseca života. a kasnije je sporiji. . Potrebno je zapamtiti da je neophodno postepeno povecavati porcije hraniva u skladu s tim kako se povecava telesna težina mladih kunica. Prvi put se kunici mere osamnaestog ili dvadeset prvog dana života.pridržavati pravila higijene. kocenja i drugi podaci. Glavni faktor je ovde dovoljno obilna ishrana i dobro zdravlje životinja. težinu potrebnu za klanje u periodu do cetiri meseca starosti. U slucajevima kad primenjujemo intenzivnu ishranu. Ako primetimo vece razlike medu njima u uzrastu.7-0..9-1 kg.8 kg. suvi i dezinfikovani. onda prilikom odvajanja u kaveze treba da vodimo racuna da kunici u grupi koju stavljamo u jedan kavez budu podjednakog uzrasta. U tom cilju vrše se kontrole prirasta njihove težine u odredenim periodima. što predstavlja prosecnu težinu jedinke. kastracija nije neophodna.. zatim kad ih odvajamo od majki i kad ih oznacavamo. pod uslovom da ih uzgajamo intenzivnom metodom hraneci ih industrijskim mešavinama. Poredenje tempa prirasta telesne mase u pojedinim periodima uzgoja mladih kunica vidi se u tabeli 17. Smatra se da je dobar rezultat uzgoja mladih kunica ako je srednji mesecni prirast u toku cetiri prva meseca života kod srednje velikih rasa 0. Rezultate svakog merenja treba upisivati u uzgajivacku dokumentaciju koja mora da postoji na svim farmama. 170 l I .

7 3.4 1.3 3.3 1.5 4.65 2 1.2 2.8 4.50 0.60 0.8 2.1 6.0 4.0 4.3 4.0 3.60 0.5 3 2.4 1.7 2.6 4.3 Veliki cincila Beli becki Beli poljski srednji Beli termondski Veliki beli bus kat Belgijski orijaš - Pegavi orijaš Ovnoliki francuski "-J - .6 3.0 5.0 3.3 1.5 7 4.70 0.3 3.3 3.4 3.4 4.0 2.8 3.5 1.8 2. Rasa kunica Beli novozelandski Crveni novozelandski Beli kalifornijski Beli danski Plavi becki Srebrni šampanjski Skracenica za naziv rase BN CN BK BD PB Sš Vc BB BP BT BB BO PO OF Težina kunica u kg pred kraj pojedinih meseci života 1 0.1 5 3.2 5.4 4.8 2.8 3.2 2.8 5.2 2.3 5.8 4.0 3.7 2.3 1.1 5.5 1.4 1.8 2.6 3.0 4.5 4.0 3.6 5.55 0.55 0.7 4.8 4.0 2.4 1.7 4.0 2.2 4.4 2.4 3.1a težina mladog kunica pojedinih rasa koji u uslovima prosecne ishrane.0 2.55 0.9 6 4. se koriste za meso i krzno.6 3.4 1.7 2.75 0.4 3.4 4.2 4.8 5.7 1.3 3.0 3.6 3.5 2.0 4.2 3.3 4.4 2.50 0.4 3.0 8 4.50 0.2 3.7 2.55 0.2 5.3 3.2 2.3 2.3 1.Tabela 16.9 2.3 4.6 1.1 4.7 3.4 4. ProseC1.0 4.4 4 2.50 0.6 4.55 0.

0 Dnevni prirast g 15. vrste r kolicine hraniva koja im dajemo kao i od brojnosti m~adih kunica u jednom kavezu posle odvajanja od majki.4-. Od cinilaca koje smo naveli na}veci znacaj imaju dva poslednja.5 33.0-3268.r Tabela 17. Tempo rasta belih novoie.2-1816. To zavisi od gru'pisanja kunica po velicini odmah posle rodenja. Gildovu i Seilju i drugima). pri velikim individualnim razlikama izmedu kunica u nakot!l može izravnati njihov uzrast tako što se zaostalim mladuncimapružaju optimalni životni uslovi posle odvajanja od majki.. mlecnosti ženke.5 Starost kunica Od rodenja Od Od - do 3 nedelje do 8 nedelja 3 nedelje 8 nedelja Od 14 nedelja - do 14 nedelja do 5 meseci Prilikom uzgajanja kunica za meso veoma je važno omogucavanje ravnomernog rašcenja mladih.landskih kunica (prema Kasadiju.. ! i ! 1n I I 1 . I t.2 363. od brojnosti nakota.1 41.0 1816.8-4068. Utvrdeno je da se cak 1.8 3268.2 16.. Prosecna teles:na težina g 45.' i ~.363.

a mladi kunici se kolju u poslednjem periodu njihovog intenzivnog rasta.. . Za ovakvo korišcenje mesa i krzna pogodne su samo rase kunica kod kojih se zrelost za klanje (onda kada sti dovoljno porasli) i dobra razvijenost mišica poklapaju sa »krznarskbJh« zrelošcu kože.. kada jeefektivnost upotrebljenih hraniva još veoma velika..MOGUCNOSTI KORIŠCENJA KUNICA KORIŠCENJE MESA I KRZNA Gajenje kunica može biti isplativo ako je orijentisano na proizvodnju i mesa i krzna. Ovako uzgajanje kunica je celishodno ako uzgajivac ima stalno tržište za prodaju mesa ili ovo meso koristi u vecim kolicinama za sopstvene potrebe. a samo se višak životinja prodaje kao kunici za klanje. Ovde dolaze u obzir samo knnici srednje velike rase i njihova ukrštanja sa kuriicima velikih rasa. Takvi kunici imaju dobro razvijenu muskulaturu i prilikom klanja dobije se dosta mesa koje je meko i ukusno. Gajenje ce biti rentabilnije ako se dobije više mesa obracunavajuci prema jednoj ženki osnovnog stada i ako uz to dobijemo najveci moguci broj odgovarajuce velikih koža za proizvodnju krzna. Ovaj cilj se može postici ako se primenjuje odgovarajuce intenzivna metoda razmnožavanja. Pri ovakvoj vrsti uzgoja prodaja mesa i koža najcešce je odvojena.. 173 ~ I . Osim ovog i kože koje dobijamo od njih u ovom periodu imaju prvu starosnu zrelost krzna i mogu se svrstati medu kože od kojih se prave krzna i tako ostvaruje dobra prodajna cena. Kod srednje velikih rasa mladi kunici se odgajaju do težne od oko 3 kg u periodu do cetvrtog meseca života.

Zbog velike trgovinske vrednosti koža u ovom pravcu korišcenja kunica. Rec je o tome da krzno bude potpuno izraslo.5 meseci. 174 1 . Prolecno linjanje traje od marta do juDa. a period od završetka prolecnog linjanja do pocetka jesenjeg je period letnje zrelosti krzna. Pošto je beli dlacni pokrivac na vecoj ceni onda je bolje uzgajati kunice sa belim krznom. sa dlakama koje ispadaju iz kože i veoma su retke ne može se upotrebiti za izradu krzna. Odrasli kunici slicno kao i mnoge druge životinje linjaju se dva puta u toku godine. Oštecena koža kunica u vreme najizraženijeg linjanja.Da bi došlo do ispoljavanja obe gore navedene osobine kod cistih velikih rasa potrebno je uzgajati kunice do starosti od 7-7. Iz ovoga proizilazi da masovno ubijanje kunica treba obaviti zimi. da bude gusto. Zbog ovih osobina samo kože kunica sa zimskim krzDOm mogu prilikom prodaje biti ocenjene kao visoko kvalitetne. elasticno i sjajno. onaj pre pocetka prolecnog zovemo period zimske zrelosti krzna. U tom periodu kunicima ispadaju zimske a narastaju letnje dlake. Bolji kvalitet zimskog krzna vidi se i po boji. OCENJIVANJE ZRELOSTI KRZNA Pod zrelošcu krzna smatramo optimalno stanje u kome se nalazi dlacni pokrivac životinje. Zimsko krzno kunica razlikuje se od letnjeg pre svega po znatno vecoj gustini dlake posebno paperjastih dlaka. manje je vredno u periodu letnje zrelosti. U ovom periodu treba ubiti što je moguce više mladih kunica i svakako sve one odrasle jedinke koje su iskljucene iz osnovne grupe. Najvrednije je krzno u periodu zimske zrelosti. sjaju i elasticnosti dlake. a takode i vecom dužinom (za otprilike jednu trecinu). kunicar mora da raspozna momenat zrelosti krzna koja odlucuje o tome kada ce životinja biti zaklana. pa cak ni za filc. Pri odvojenom korišcenju mesa i kože izvesno znacenje za rentabilnost uzgoja može imati boja krzna kunica. a skoro je bezvredno za vreme linjanja. U ovome može pomoci i dobro sastavljen proizvodni kalendar farme. Period po završetku jesenjeg linjanja. da se ne linja. Jesenje linjanje traje od avgusta do oktobra. što je neisplativo s obzirom na kolicinu hraniva koja se dotle utroši.

Da bi se pogodio pravi momenat zrelosti dlacnog pokrivaca potrebno je. Ako se takve jedinke nadu u osnovnoj grupi. a kod nekih jedinki samo tri do cetiri dana. Kada znamo tok promena koje kod njih nastupaju. jer se oni obicno kolju kad dosegnu potrebnu težinu žive vage bez obzira na godišnje doba. Kod kunica belih rasa ne pojavljuju se tamne mrlje na koži. to znaci da je linjanje završeno i kunic se može odmah zaklati. a na drugi kod belih kunica. kad se datum ubijanja vec približi. Osim toga. Pojedina linjanja kod kunica koji još rastu zovemo linjanja po uzrastu. odmah pocinje drugi. Potpuni prestanak linjanja kod njih se poznaje po tome što se dlake veoma teško cupaju jer su cvrsto povezane sa kožom. cesto i podrobno pregledati kunice. 175 l . Ovo se proverava na istim delovima tela kao i kod kunica sa krznom u boji. znaci da na tim mestima još nije potpuno završen rast dlaka. Susrecu se takode i kunici koji poseduju osobinu stalnog linjanja.-. možemo izabrati vreme za klanje kad se njihovo krzna nalazi u stanju letnje zrelosti i kad je daleko vrednije nego za vreme linjanja. Poseban osvrt zahteva tok linjanja kod mladih kunica. Kod šarenih kunica dlanom se razgrnu dlake na hrbatu. Najvece promene se opažaju kod životinja koje držimo u kavezima na otvorenom prostoru. Stepen zrelosti krzna se ocenjuje na jedan nacin kod kunica koji imaju krzno u boji. zadnjem delu i bedrima da bi se utvrdila boja kože. tako što cim se završi jedan period linjanja. neophodno ih je odstraniti.. U tom slucaju treba pricekati dok se mrlje ne izgube i koža postane ružicastobela. Ako naidemo na tamne mrlje. bokovima. linjanje još nije prestalo. Promene u dlacnom pokrivacu kunica izazvane linjanjem manje ili više zavise od uslova uzgoja. ali u ovom vremenskom okviru skoro svaki kunic postiže zrelost krzna u razlicito vreme. stanje potpune zrelosti krzna kod kunica traje veoma kratko.Zimsku zrelost krzna kunici postižu u periodu od druge polovine novembra do prvih dana marta. bez tamnih mrlja. najviše deset do dvanaest dana. tj. Ako je koža ružicastobela. dok se promene manje primecuju kod kunica koji prebivaju u zatvorenim prostorima ili se gnezde u rupama koje imaju izlaz u tople obore ili staje.

pri vecem broju kaveza) može se pokazati korisnije ako se saceka sa klanjem životinja do završetka drugog linjanja. Naredno linjanje zapocinje oko 130-tog dana života kunica i traje manje-više dva i po meseca. Ove kože imaju sve tipicne osobine krzna u periodu letnje zrelosti. jesenjem ili letnjem periodu bice uvek manje. izmedu cetiri i cetiri i po meseca starosti ili u vreme posle drugog linjanja izmedu sedam i sedam i po meseci. Da bi se od mladih kunica pored mesa dobila i koža koja nešto vredi. Kraj linjanja nastupa cetvrtog meseca života. a samim tim i slabija. termin prvog klanja. Za razliku od ovoga. I ovde se uzima u obzir dužina dlake. Nacin ispitivanja stanja zrelosti dlacnog pokrivaca kod mladih kunica isti je kao i kod odraslih kunica. hrbat i na kraju zadnji deo. donji deo vrata. stomak. Pojedine faze prvog i drugog linjanja mladih kunica vide se . Ako je uzgoj usmeren na proizvodnju mesa i dobrih koža od velike pomoci je odgovarajuci program kojeg se brižljivo treba pridržavati. bokovi i bedra. samo je njihov dlacni pokrivac nešto redi i kraci nego kod životinja koje su ubijene zimi. Prvo se linjaju udovi. Za uzgajivace korisniji je. Prvo linjanje ili promena prvog pokrivaca u drugi pocinje otprilike posle prvog meseca života i traje manje-više tri meseca. Ipak. naravno. pri odredenim uslovima (na primer. grudi. jer je uzgajanje kunica do cetiri ili cetiri i po meseca daleko lakše i jevtinije nego do sedam-sedam i po meseci. cvrstina njene usadenosti u kožu. glava. zatim vrat. tj. koža bez tamnih mr1ja (kod šarenih kunica). onda ce se njihove kože bitno razlikovati od koža odraslih jedinki (koje su takode zaklane zimi) samo po velicini i bice dobra sirovina za dalju obradu. rep. osim ovog koža je manje stisnuta. mada se i od njih mogu izradivati predmeti od krzna. pmiebno ako taj termin pada u zimskom periodu. 176 L . vrednosti koža mladih kunica koje su dobijene u prolecnom. Ako termin klanja kunica koji su stari cetiri do cetiri i po meseca pada u zimske mesece (decembar-februar). koža bez delova na kojim su dlake proredene (kod belih kunica). moramo ih zaklati u vreme kad se završi prvo linjanje. a nekada i sa tri i po meseca (kod kunica koji su rodeni izmedu septembra idecembra)."/ Dlacni pokrivac koji kod kunica izrasta uskoro posle rodenja iovemo prvi pokrivac.na slici 8l.

1 mesec 3 meseca m~ 4.b 3.5 meseca 4.5 meseca ~~ 4.~ 2.5 meseci 2. Faze linjanja u razlicitim uzrastima mladih kunica.5 mesec dIi)~ ~e.5 meseca m 7 meseci 7. t') 5 r.5 meseca ~ ] ] 2 meseca 4 meseca' ~ ~ 5. Osencena mesta oznacavaju pravac linjanja .: ~ N "" c::: Stadijumi prvog linjanja to~om rasta Stadijumi drugog linjanja tokom rasta dl .5-5 meseci '5 meseci 5.5 meseci Slika 81.5 meseci 6 meseci d d2 - 1.

V 25-30.@~o. ~ S. IV 10-15. Primer proizvodnog programa za ovakvu vrstu uzgoja vidi se u tabeli 18. moramo sastaviti proizvodni program koji bi obuhvatao termine parenja ženki.IV 25-30. <J aJ '" v.c:°~ ""f) °2"S §'~:a "':>'" S """-'" Q oSo I II III IV 1 2 1 2 1 2 1 2 10-15. VII 25-30. IX varijanta varijanta 1 2 13-18. VI 1-5. planiranje kocenja i uzgoja mladunaca u periodima kada se mogu nabaviti jevtinija hraniva. I 15-20. VII . VI 21-26. Tabela 18. VII 1-5. IX 15-20. III 30. Pravilno sastavljen proizvodni program morao bi da obuhvati pre svega: - - dobijanje što je moguce veceg broja mladunaca s obzirom na mogucnosti farme. '" §'0' ~'g Q~ '" o) .V 20-'-25.~ ~ <=I. dobijanje dobro razvijenih mladih kunica pre odbijanja od majki.X Napomena: - produžena sezona rasploda.~o~S :g. VII 1. VII 1-5.] ~] " ou 'S~ ~11"'s <=I il58E-s'~ ~S . XII 25. U pravilno vodenoj farmi kunica. datume kocenja.. da bismo dobili željene rezultate. odvajanja mladih kunica od majki i datume odredene za njihovo klanje..'" Oo~ "'""ON I:Q~ ~ QS 43 15. III 13-18..°~ :> o . XI 5. skracena sezona rasploda. potrebno je da se dobiju cetiri nakota godišnje. XI S'. XI 2-6. II 1-5. IX 5-10. XII 15-20.X 1-5. III 1-5..B o)o ~~ § :6' '" :> ~ '" §o§' ~~ Qp.. IX 15. 178 l . Proizvodni program uzgoja kunica u nezagrevanim prostorijama sa cetiri kocenja u toku godine..PROIZVODNI PROGRAM Ako kunice uzgajamo planski. ada se ženke pri tome previše ne eksploatišu. ako se za uzgoj koriste prostorije bez zagrevanja.. VIlI 26-31. VII 15-20. U 10-15.g . IV 25-30.: ~'" o~o) S .X 20..:§~o~ 120 120 120 120 120 120 120 120 43 40 40 40 40 45 45 15.

a zatim kolju. Pri tom se svakako biraju najrazvijenije jedinke koje nemaju telesnih mana. Ovo je najbolje uciniti u zimskom periodu. U ovom periodu potrebno je obilnije hraniti životinje. jer životinje koje tada odstranimo iz grupe imaju bolji kvalitet krzna. a posebno hraniva koja sadrže belancevine i manje kolicine semena ili klica lana. One se koriste za rasplod za vreme proleca i leta kao tzv. što istovremeno znaci i povecanje proizvodnje mesa i koža što povecava i dohodak farme. Duži period boravka uz majku prvog i poslednjeg nakota u godini je neophodan zbog životnih uslova koji su u to vreme obicno pogoršani. Treba im davati takve porcije hrane kao za vreme perioda razmnožavanja. jednokratne ili dvokratne majke. . Pre nego što naide zimska sezona može ponovo da smanji taj broj. Ove. a posebno za njihovu ishranu. što zavisi od toga da li dobijamo od njih jedan ili dva nakota. Cak i kod 12* 179 . Mladunci koji se dobijaju od njih takode se kolju. da bi ih potpuno iskoristio. Takve ženke se posle odvajanja od mladtinaca tove dok ne postignu zimsku zrelost krzna. Ipak. letnjih i zimskih nakota. Skracena varijanta ima tu prednost što se li njoj sezona za razmnožavanje završava mesec dana ranije što poslednjem nakotu u sezoni omogucava bolje uslove. Potrebno je takode sacekati da se poprave eventualni nedostaci na koži i krznu (išcupane dlake) i da životinja do stigne zimsku zrelost krzna. Ovim sistemom se može bitnije povecati broj uzgojenih mladih kunica. ženke se mogu pariti mesec ili dva meseca ranije pre nego što dostignu odredenu starost koja je potrebna za odredenu rasu.Ovaj raspored predvida dve varijante organizacije ciklusa za razmnožavanje: produženu (manje intenzivnu) i skracenu (intenzivniju). treba u tom periodu da uzgaja veci broj ženki iz osnovne grupe. Kunici koji se odstranjuju iz osnovne grupe treba da se zakolju tek pošto dostignu normalnu kondiciju. Ako uzgajivac u letnjem periodu raspolaže sa vecom kolicinom jevtinijih hraniva (zelena hraniva). U tu svrhu ostavlja se za uzgoj izvestan broj mladih ženki iz jesenjih ili zimskih nakota. U proizvodnom planu kunicarnika potrebno je da se predvidi i obnova svake osnovne grupe. Umesto životinja koje smo zaklali stavljamo mlade životinje iz prolecnih. ona podrazumeva vecu brigu za kunice.

Kod uzgoja manjeg obima treba racunati da ne bi smeloda bude 180 \ I I \ I I I 1 . kao što su klanje životinja. Uzgajanje kunica za klanje je veoma korisno za uzgajivaca. Izbor odgovarajucih rasa i tehnika uzgoja moraju takode biti prilagodeni ciljevima vece proizvodnje mesa.~ 1. KORIŠCENJE MESA Uzgoj kunica radi mesa razlikuje se od uzgoja kunica radi mesa i krzna. mora se organizovati u vecim razmerama. skidanje koža. tj. Da bi proizvodnja kunica za klanje postala siguran izvor zarade. jer se više pažnje polaže kvalitetu mesa nego kvalitetu krzna. sve jedinke koje smo odlucili da zakoljemo moramo ostaviti u kavezima na otvorenom prostoru.sistema uzgoja koji se bazira na prenošenju kunica u zatvorene prostorije u toku zimskog perioda. jer imaju previše masti.5 kg žive vage \ I~ Laki kunici za klanje nazivaju se i zeciji brojieri. Poseban znacaj ovde ima obezbedivanje vecih kolicina kunica za klanje u odredenim periodima (radi prodaje). Njihova uzgajivacka rasprostranjenost je mala. Ovakvo korišcenje kunica obuhvata uglavnom produkciju kunica za klanje. Pri ovoj vrsti uzgoja kunicar je osloboden razlicitih obaveza. a korisno deluju i na gustinu krzna. Razlikujemo sledece tipove: - - laki kunici za klanje srednji kunici za klanje teški kunici za klanje '. Ovo omogucava pravilan tok linjanja i sa" zrevanja njihovih dlacnih pokrivaca. sušenje i skladištenje.2 kg 'žive vage 2.5-3. Malo se takode otkupljuju kunici cija težina prevazilazi 5 kg žive vage. Uzgajanje radi klanja omogucava da se vreme uzgoja mladih kunica skrati.0 kg žive vage preko 3.8-2. Ovakav skraceni period pogoduje povecanju intenzivnosti razmnožavanja iz cega proizilazi vece iskorišcavanje mogucnosti kunica iz osnovne grupe i smanjenje troškova proizvodnje. kunice žive prodajemo otkupnim stanicama. Klasifikacija kunica za prodaju bitno je uprošcena ako se zasniva samo na merenju težine kunica.

što zahteva veliku marljivost i dobru strucnu pripremljenost uzgajivaca. Kunlci ovih rasa mogu da se drže u kavezima na otvorenom prostoru ili u zatvorenim nezagrejanim prostorijama. TEHNIKA UZGOJA Osnova premisa tehnike uzgoja kunica za klanje je dobijanje što veceg broja kuni ca stasalih za klanje iz osnovne 181 . radi dobijanja mešanaca prvog pokolenja. Prilikom uzgoja manjeg broja kunica moramo se držati samo jedne rase i održavati cistocu te rase. Nacin organizovanja i vodenja ovakvih farmi mora da bude po svim principima racionalnog uzgoja kunica. plava becka ili šampanjska. Na farmama poluindustrijskog tipa minimalan broj ženki osnovne grupe bi morao biti 150 (optimalno je 250 ženki). Rase koje najbolje ispunjavaju gore navedene uslove su: bela danska. Farme ovakvog tipa ne mogu se smatrati sporednom privrednom aktivnošcu. crvena novozelandska. od kojih poticu mužjaci koji ce se koristiti za ukrštanje sa ženkama srednje velikih rasa. na primer. beli belgijski orijaš ili pegavi orijaš. U vecim farmama gde se primenjuje sistem uzgoja sa toplotnom zaštitom od slame ili u zagrevanim prostorijama preporucuje se držanje kunica bele novozelandske. O principima ovakvog ukrštanja bilo je reci u odeljku »Ukrštanje kunica«.I I~ I manje od 10-15 ženki osnovne grupe. Poželjno je da to budu kunici rase koji ranije sazrevaju i koji su veoma otporni na loše uslove okoline. I Za uzgoj kunica za klanje potrebno je izabrati rase ciji se mladi kunici odlikuju brzim rastom i dobrom razvijenošcu mišica kao i najmanjom potrošnjom hraniva po grlu. Za ovu svrhu najbolji su srednje veliki normalnodlaki kunici i njihovi mešanci koji su dobijeni ukrštanjem sa velikim rasama. U tom cilju može se držati manja grupa kunica neke od vecih rasa. bele kalifornijske i bele danske rase. U uslovima farmi ovakvog tipa moguce je držanje dve vrste kunica bez mešanja rasa ili sa povremenim ukrštanjem medu rasama da bi se dobilo prvo pokolenje mešanaca koji ce biti zaklani. IZBOR RASA I I.

Ove ženke odabiramo iz jesenjih nakota i uzgajamo. pa se onda zamenjuje drugom. Ovde može da se koristi proizvodni program prikazan li tabeli 18. Slican efekt možemo ostvariti ako uvedemo dodatno parenje ženki u jesen (s tim da je procenat gravidnosti tada manji) ili ranije parenje u toku zime ako zima nije suviše jaka. U slucajevima radanja mrtvih mladunaca ili previše malih nakota (do cetiri mladunca) ženke se ponovo pare u toku prva tri dana posle kocenja. biti maksimalno intenzivan uzgoj prilagoden mogucnostima date farme. Potrebno ih je pre svega hraniti lako svarljivim hranivima bogatim belancevinama i mineralnim elementima. Ako se kunici gaje u nezagrejanim prostorijama. Na racun vece intenzivnosti razmnožavanja znatno se skracuje vreme korišcenja ženki i postaje neophodno da se cešce menjaju. Usledovoga proizilaze bitne razlike izmedu uzgoja u zagrejanim i nezagrejanim prostorijama. s tim da kunici imaju pogodnu telesnu težinu i dobro razvijenu muskulaturu. Prilikom veoma dobre ishrane dati rokovi parenja i odvajanja od majki mogu biti skraceni i na taj nacin od istog broja ženki osnovne grupe možemo dobiti pet nakota godišnje. možemo racunati na cetiri nakota od jedne ženke godišnje. a mladi se odvajaju sa 28 dana života (tri dana pre datuma kad ocekujemo sledece kocenje.grupe koju posedujemo. a da pri tom utrošak hraniva ne bude veliki. Kod uzgoja sa toplotnom zaštitom od slame ili li prostorijama koje se zagrevaju i pri dobroj ishrani mogu se sprovesti intenzivniji metodi razmnožavanja. moramo racunati s tim da je neophodno da na neki nacin zaštitimo mladunce u kavezu ili gnezdu od hladnoce. 182 \ ! . Ženke se pare od 14 do 20 dana od datuma poslednjeg kocenja. a mladi kunici ostaju sa majkama do 35 dana života. dakle. Za tako rano odvojene mladunce neophodna je posebna briga. Ukoliko uvedemo dodatne termine parenja. U ovom sistemu uzgoja neophodno je maksimalno iskorišcavanje kaveza zbog ženki koje ce jednom ili dvaput imati mlade. Tada se broj rodenih mladunaca ne izracunava po broju ženki osnovne grupe nego na osnovu broja kaveza koje zauzima osnovna grupa. Obicno jedna ženka li ovakvim uslovima daje deset nakota. a maksimalno ograniciti udeo hraniva koja sadrže mnogo biljnih vlakana. Mora to. a posebno u kavezima na otvorenom prostoru.

na prilagodavanju potrebama kupaca i odabiranju sistema uzgoja koji najviše odgovara da bi se dobile kože dobrog kvaliteta. Uzgoj kunica zbog krzna je skuplji i zato po pravilu ima povremeni karakter. što omogucava dobijanje krzna kad je u punoj zrelosti. U ovakvim porcijama hrane mora biti uskladena energetska vrednost sa procentom belancevina. Uzgajanje kunica zbog krzna zasniva se na izboru odgovarajucih rasa i podvrsta. moraju se potražiti uzroci ovih pojava u sistemu koji primenjujemo ili moramo promeniti sistem i sprovesti neki manje intenzivan. potrebe za ovim kožama proizlaze iz potreba mode za ovakvim 183 - . Ako se ovakvi rezultati ne mogu postici. kad dnevna svetlost traje manje od 15 casova. Kod veoma intenzivnog razmnožavanja ishrana kunica mora biti vrlo obilna. moraju dobijati stalno toliko hraniva koliko mogu da pojedu.Veliki znacaj za dobijanje dobrih rezultata u jesenjem i zimskom periodu razmnožavanja ima odgovarajuci režim rasvete u kunicarniku. Najcešce se koriste sledece rase i podvrste: . Uzgoj kunica zbog krzna može biti vecih razmera ako postoje tržišne potrebe za pojedinim vrstama zecijeg krzna. Ako broj uzgojenih kunica prosecno na jedan kavez ženki iz osnovne grupe dostiže 4~ komada godišnje. U jesen. zecije. Povecanje troškova uzgoja ovakvih životinja moraju svakako biti rekompenzirani odgovarajucim cenama proizvedenih koža. onda je nacin uzgoja koji smo odabralI dobar. Da bi se to ostvarilo. neophodno je veštacko osvetljenje koje bi produžilo dnevnu svetlost na 16 cas ova dnevno. Pri ovakvoj vrsti uzgoja koriste se kunici normalno dlake i kratkodlake rase. plave i žute). kao i kunici osnovne grupe.velike rase (pegavi orijaš) sa svim mogucim podvrstama sa mrljama (najcešce crne. a ponekad samo rase odredene boje. KORIŠCENJE KRZNA Korišcenje krzna od kunica najviše je zastupljeno u amaterskom uzgoju. Kao provera da li je neka uzgajivacka tehnika odgovarajuca ili nije služe rezultati proizvodnje. I mladi kunici. potrebno je da se pažljivo pridržavamo odgovarajucih termina za klanje životinja.

plavi becki kunic. 11 \11 ti! t - H: v 184 . Nacin uzgoja kunica zbog krzna slican je tehnici koja se koristi za uzgoj kunica zbog mesa i krzna. bela (na primer. elasticnosti. ove se kože traže zbog boje.uzgoj ovakvih kunica može se provoditi samo u nezagrevanim prostorijama da bi se obezbedila pravilna sezonska i starosna linjanja dlacnog pokrivaca.klanje kunica potrebno je odgoditi što je moguce dublje u zimski period. šampanjski. Svaku životinju treba posebno pregledati u periodu sazrevanja dlacnog pokrivaca i zaklati u trenutku kad je krzno potpuno izraslo i sazrelo u krznarskom pogledu. danski beli).koriste se zbog boje krzna i velike gustine i elasticnosti. Potrebno je poslati kože u vecim kolicinama da bi se mogao napraviti veci komplet odgovarajucih nijansi.srednje velike rase: cincila.tipdm ktznene ddece (jakne. kaptiti) . Korišcenje kunica zbog krzna je tipicno za kratkodlake rase (reks). . i od njih se mogu napraviti sve imitacije plemenitih krzna. male rase sa crnim mrljama na krznu . koja omogucuje izradu krznene konfekcije za decu i oniladinu u prirodnim bojama kunica tih rasa kao i zbog gustine i elasticnosti dlacnog pokrivaca koji im daje efektan izgled. tok linjanja i stvaranje vece mase dlaka. izbor životinja za uzgoj mora se u vecem stepenu zasnivati na kvalitetu krzna. . kod reksova ove dlake moraju biti 1-2 mm odvojene od ostalih mlaka). a posebno na njegovoj gustini. Proizvodi od ovih koža su veoma lepi. Bele kože se odlikuju vrlo dobrom gustinom i elasticnošcu dlaka. selskine). U krznarskoj industriji ove kože se koriste za izradu konfekcije bez dodatnih postupaka za oplemenjavanje (bojenje i epilovanje). što obezbeduje pravilan rast dlacnog pokrivaca. Ovo je bitno u periodu izrastanja dlacnog pokrivaca neposredno pre klanja.ishrana kunica mora biti sa velikim ucešcem belancevina. . Kunicar ipak mora da obrati vecu pažnju na sledece okolnosti: . a posebno fokinog (tzv. ali te potrebe imaju veoma promenljiv karakter. cistoci boje i na pravilnom oblikovanju površinskih dlaka krzna (na primer. Krzno ovih kunica podseca na pliš. a takode i velika razlika u nijansama boja razlicitih podvrsta ovih kunica može da izazove interesovanje kupaca krzna. . ~ - II .

Velika pažnja mora se posvetiti uzgoju mladih reksova do 2. Zbog ovoga se kod njih ne može primenjivati tako intenzivna metoda razmnožavanja kao kod normalnodlakih rasa. više nema opasnosti da se ova bolest ponovi. KORIŠCENJE KUNICA ZA VUNU OSNOVNI USLOV ZA UZGOJ ANGORSKIH KUNIcA Za uzgoj angorskih kunica. Razmnožavanje je kod njih teže. a kasnije i slepilo. U uzgoju reksova teškocu predstavlja to što su oni n:ež~ niji i zahtevaju više uzgajivackog rada od normalnodlakih rasa.neophodno je eliminisati iz uzgoja životinje koje se neprekidno linjaju. a u ishrani su im potrebni veci doc. a takode treba da postoji i mogucnost da ih neposredno izložimo suncevim zracima.5 meseca života. jer postoji ubedenje da je gen koji uslovljava reksnost povezan kod tih životinja sa rahiticnošcu (Pingel). Pri obicnim uslovima od njih se dobija prosecno íóíôë nakota godišnje. Reksovima su potrebni dobri uslovi uzgoja.. što zavisi od 'njihove kondicije. Otpornost ovih kunica na atmosferske prilike. U prostorije u kojima gajimo reksove mora da dopire dnevna svet1ost. Njihovi kavezi moraju biti potpuno glatki sa unutrašnje strane (najbolje od izglacanih dašcica ili ploca 185 . neophDdna je veoma brižljiva nega i obilna ishrana. jer su u tom periodu oni posebno osetljivi na štetne uticaje okoline. Mladi kunici moraju ostati kod majki najmanje 7 nedelja. U ovom slucaju može se primeniti i sistem osmonedeljnog držanja mladih kod majke i njenog parenja nedelju dana pre odvajanja mladih. Kada ovo ucinimo. U ovom slucaju potrebno je odmah i nekoliko puta oprati mladima oci. Dešava se da se u tom periodu pojavljuju kod njih zapaljenja sluzokože ocnih kapaka koje izaziva slepljivanje kapaka. a sledece parenje može da nastupi tek posle nedelju do dve dana od odvajanja mladih. s obzirom na njihovo korišcenje (dobijanje vune). posebno na mraz ista je kao i kod normalnodlakih kunica. cešca je jalovost ženki i nakoti su manji.laci stocne krede i vitamina D.

idealno cisti i moraju u potpunosti da štite životinje od vlage. Životinje koje daju male kolicine vune. kao i one koje na trupu imaju pojedina mesta gde je krzno slabije gustine. osim ako nam je stalo do brzog razmnožavanja bez obzira kakav ce kvalitet i kolicina vune biti u tom periodu. mada dosta kunicara praktikuje i samo jedno kocenje godišnje. Cešljanje predstavlja istovremeno i masažu kože. koje ispoljavaju tendenciju upredanja vune ili koje imaju prekomerno gust spoljašnji dlacni pokrivac. Razmnožavanje angorskih kunica ne može biti tako intenzivno kao kod normalnodlakih rasa. pa je korisno i za bolji rast dlaka. moraju se apsolutno odstraniti.to je frizerska cetka. žicanom cetkom sa tupim iglama koje su ucvršcene u gumenu podlogu . Zbog ovog je potrebno iz grupe eliminisati kunice koji su skloni gojenju. a narocito potrebe za belancevinama. Težina jedinke kod angorskih kunica treba da bude po mogucnosti mala. Veliki znacaj ima izbor životinja za uzgoj. što otprilike iznosi 500-700 g vlakna po kunicu (tabela 19). Negovanje vune angorskih kunica zahteva da se ne dopusti da se vuna zgužva. onda se i rentabilnost uzgoja dovodi u pi186 n . sledeci datumi parenja padaju polovinom aprila i pocetkom avgusta. U praksi se koriste najcešce dva kocenja godišnje. a posebno u periodu razmnožavanja i posle striženja. Ukoliko su kolicine vune koju dobijamo manje. DOBIJANJE VUNE l ~ I Kvalitetni angorski kunici daju godišnje 160-200 g vune na kilogram žive vage. Potrebe angarskih kunica za hranom vece su od potreba kunica velikih normalnodlakih rasa. Hrana mora da bude obilna preko cele godine. Angorski kunici mnogo teže podnose vrucine nego normalnodlaki kunici. Ako imamo dva kocenja godišnje. Krzno kunica se cešlja retkom.od presovane iverice). jer je na taj nacin veca relativna površina kože. uplete i da se ne zaprljaju dlake koje se zbog toga moraju cesto cešljati. a samim tim i kolicina vune na jedan kilogram žive vage. Mladi angorski kunici moraju ostati uz majku najmanje osam nedelja. promaje i visoke temperature.

sazrevaju i opadaju.O/) Ûó±ææ× cl 'o '" '01 Ò o C' o/) .šnji prmOSl vune g Dobijanje vune u pojedinim striženjima g 0'0 cl cl >tJ 'o '" "'. Obicno ženke daju vece kolicine vune od mužjaka. . cupanjem i striženjem. Kod angorskih kunica sezonsko linjanje je drukcije nego kod drugih rasa.. Rast novih dlaka nije podjednako brz na svim delovima tela.:.53 3.. Merenje odmah po striži. . . 191 162 141 175 160 1 2 3 4 8. Manji prinosi zbog kocenja.89 3.70 2.G°cIJ. -1- tanje. na delovima gde je dlaka ostrižena. što znaci da dlake preko cele godine rastu. U zimskim mesecima dlake rastu brže nego leti i dobija se više vune. od uslova uzgoja i od ucestalosti i nacina prikupljanja vune. a na njihovom mestu izrastaju nove. Promena dlacnog pokrivaca je kod njih stalna. 138 143 126 143 ’»²µ¿ 2. "">N kunica " Kunic 1J§ . Kolicine vune koje se mogu dobiti od angorskih (farma R. Tabela 19. Kolicina vune koju cemo dobiti od angorskih kunica zavisi od kvaliteta ishrane (u stvari od kolicine belancevina u hrani). Od ženki se takode dobija veci procenat vune prve klase (oko 75%) nego od mužjaka (oko 65%). Prva dva nacina se skoro uopšte više ne koriste jer je potrebno mnogo truda zato što kunice treba vrlo cesto cešljati da bi se dobila vuna i da bi se sprecilo njeno upredanje (potrebno ih je cešljati svakih 5-8 dana).j '" -". Vuna se može skupljati išcešljavanjem.89 3. dok se uštrojeni mužjaci nalaze u sredini po prinosima vune. 187 .65 554 573 524 506 574 79** 166 92 118 138 153 156 150 181 159 183 148 151 156 95** 110 155 ’»²µ¿ ženka Uštrojenik Uštrojenik 108** 184 49** 131 . nova raste brže nego tamo gde nije ostrižena. Klajna u Torunju)..

Mladi angorski kunici se prvi put sfrižu kad napune deset nedelja. cetiri puta godišnje na kraju svakog kvartala. ~ f'- Slika 82. za koje je potrebno manje napora. Pribor za negu i striženje angorskih kunica Kunice može da striže jedna osoba koristeci za to specijalni stocic pokriven jutom i opremljen vezovima od gume koji služe za fiksiranje životinje. što omogucava povecanje broja kunicau grupi koju uzgajamo i samim tim se smanjuju troškovi uzgoja. onda ga drži za noge. Nedeljni porast vune kod kunica iznosi oko 0. što posle tri meseca predstavlja dužinu . tj. kad kunici napune šest meseci. Istovremeno se kunic pridržava i pritiska jednom rukom na dole. dok se drugom rukom striže. Ipak. Pre nego što pocnemo sa striženjem moramo kunica pažljivo ocešljati i odstraniti iz 188 ! I l . malo krive makaze sa tupim vrhovima ili specijalna mašina (slika 82 i 83). prvo za uši i hrbat. Ako su kavezi suvi i cisti za negu dlacnog pokrivaca kunica u toku prva dva meseca posle striženja nisu potrebne nikakve posebne mere. Za striženje se koriste male.tri meseca kasnije. iskusni uzgajivac ovaj posao obavlja sedeci i držeci kunica na kolenima. a kad ga obrne. tj.od oko 6 cm. Na mesec dana pre striženja neophodno je da svake nedelje ocešljamo kunica frizerskom cetkom. a sledece .Metod koji se sada najcešce koristi i koji se može preporuciti je striženje.5 cm. Naredna striženja vrše se u istim terminima kao! za odrasle životinje.

U toku leta kunice strižemo skoro do kože. Njihove kože ne predstavljaju neku narocitu vrednost. Specijalna istraživanja koja je sproveo Institut zootehnike u Krakovu 189 .J I t Slika 83. Ako nešto od toga ne možemo ocistiti frizerskom cetkom prljave dlake moramo išcupati. pazeci da išcupamo što je moguce manje dlaka. Iako postoje predubedenja da je njihovo meso slabijeg kvaliteta i da zato postiže nižu centi ako ove kunice prodajemo za klanje. Potrebno je zapamtiti da je angorskim kunicima posle striženja neophodno mnogo hranljivih elemenata. u praksi to nije potvrdeno. jer im dlaka cvrsto ne urasta u kožu. a narocito belancevina koje su neophodne za brz rast dlaka. Korišcenje angorskih kuni ca traje obicno oko tri godine. a kod ženki do oštecenja bradavica. a u toku jeseni. ostavljamo dlake dužine 5-6 mm da životinje ne bi nazeble. Elektricna mašina za striženje angorskih kunica dlaka sve strane predmete i prljavštinu. ali je meso ukusno i nije ni malo slabijeg kvaliteta od mesa normalnodlakih kunica. Zato tada moramo primenjivati metod veoma intenzivne ishrane hranivima sa visokim procentom belancevina. Ženkama koje smo postrigli pred sam period razmnožavanja ostavljamo deo vune na stomaku da bi imala odakle da cupa dlake za gnezdo. Važno je znati i to da ostriženi kunici imaju znatno veci apetit nego pre striženja. Mora se oprezno strici da ne bi došlo do povreda kože. zime i ranog proleca.

da farma poseduje odgovarajuce kaveze i opremu. u osnovnoj grupi kunica mora da ima najmanje 20 ženki na rasplodnim i 10 na reprodukcionim farmama. boje mesa i kolicine masti i drugih hranljivih elemenata i u pogledu ukusa. KORIŠCENJE KUNICA ZA RASPLOD USLOVI KOJE TREBA DA ISPUNI FARMA DA BI POSTALA REPRODUKCIONA ILI RASPLODNA Korišcenje kuni ca za odgajanje zasniva se na produkciji životinja koje su namenjene daljem razmnožavanju. I I ! I l . Da bi jedna farma postala reprodukciona ili rasplodna mora da ispunjava sledece uslove: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 190 da ima tekucu odgajivacku dokumentaciju. da stalno ispunjava higijensko-sanitarne uslove. ~ I .h. što predstavlja tzv. Klanje angarskih kunica koje smo eliminisali iz osnovne grupe treba obaviti u trenutku kada je dužina dlake oko 20 mm. 1978). Korišcenje kunica u ove svrhe moguce je na svakoj farmi koja ima odgovarajuce uslove i zbog toga može da postane reprodukciona ili rasplodna. Kože sa dlakom ove dužine mogu još iskoristiti za pravijenje nekih proizvoda od krzna ili za izradu fiIca. Njedjvjadek. Kavinjska i St. meso angorskih kuni ca ne odstupa od parametara koji se koriste za meso normalnodlakih kunica (J. da nije bilo zaraznih bolesti medu kunicima u poslednjih šest meseci. Samo su takve farme ovlašcene za proizvodnju rasplodnih kunica. da najmanje 95% životinja odredene vrste na rasplodnoj farmi ima dokumentaciju o poreklu makG!T dva pokolenja unazad (90% na reprodukcionoj farmi). da su životinje oznacene (tetoviranjem ili prstenom). da je upotrebna vrednost životinja ocenjivana. rasplodni materijal.r potvrdila su da" li pogledu pogodnosti za klanje.

Uzorak za ocenjivanje telesne mase kunica dat je u tabeli 21. davanjem razlicitog broja poena. mora je pregledati specijalna komisija. 191 I I . kvalifikujemo kao mane: male. Sva odstupanja od uzorka koji se koristi za datu rasu u zavisnosti od karaktera tih odstupanja i njihovog uticaja na smanjenje upotrebne vrednosti životinja. U zavisnosti od dobijenog broja poena za pojedine osobine. Radi ocenjivanja komisiji se mora dati po jedan nakot od najmanje 65% ženki iz osnovne grupe u farmi. stalnom zootehnickom kontrolom. Mladi kunici koje prodajemo za odgajanje bez ocene komisije za njihov opšti izgled moramo klasifikovati na osnovu ocena koje je dobio slabiji roditelj tog kunica. ostaju pod OCENJIV ANJE OPšTEG IZGLEDA KUNIcA Opšti izgled kunica predstavlja osnovni elemenat pri ocenjivanju upotrebne vrednosti kunica i kriterij um za njihovu selekciju. Osobine koje se ocenjuju i broj poena koji se dobija za odredene mane može se videti u tabeli 20. Ocenjivanje opšteg izgleda svih mladih kunica vrši svake godine sam uzgajivac. a jednom u tri godine to radi državna komisija da bi potvrdila (ili osporila) status farme. velike i diskvalifikacione. Ocenjuje se sedam osobina. na osnovu uzorka. kunic se može svrstati u sledece kvalitativne klase: I II III IV (odlicna) (vrlo dobra) (dobra) (dovoljna) ----95--100 85--94 75--84 65--74 poena poena poena poena Dobijanje nula poena makar za jednu osobinu diskvalifikuje kunica i on se ne može upotrebljavati za odgajanje. Farme koje dobiju jedan ili drugi status . Kvalitativni zahtevi za ostale osobine odreduju se na osnovu opisa pojedinih rasa.Pre nego što farma stekne status i bude proglašena za reprodukcionu ili rasplodnu farmu na tri godine.

Tabela 20. ........ broj poena velike mane 5 diskvalifikacione mane 6 Maksimalni Broj primera Ocenjivane 2 osobine uzorak 3 male mane 4 1 2 3 4 5 6 7 Rase mesa Velicina Graa Osobine Gustina za proizvodnju i krzna (masa) muskulature krzna 20 20 15 15 10 10 10 100 15 15 15 15 15 15 10 15 15 10 10 7 7 7 71 10 10 10 10 10 10 7 67 10 10 5 5 4 4 4 42 5 5 5 5 5 5 4 34 O O O O O O O ---O O O O O O O O O Boja krzna Rasne oznake Opšti izgled Ukupno Amaterske rase 1 2 3 4 5 6 7 Velicina Graa (masa) Gustina krzna Elasticnost i svilastost dlaka Boja krzna Rasne oznake Opšti izgled Ukupno Dugodlake rase (vunaste) Velicina (masa) Graa Gustina mlaka Mekoca i svilastost dlaka Boja i sjaj dlaka Rasne oznake Opšti izgled Ukupno 100 1 2 3 4 5 6 7 la 15 20 20 15 10 10 100 7 10 15 15 10 7 7 71 4 5 10 10 5 4 4 42 O O O O O O O O 192 c ii-. Ocenjivanje kunica u poenima.

6 4.6 1.8 4.4 4.7 3.0 3.1 2.0 5.0 2.3 2.9 3.6 1.2 3.6 2.1 3.8 3. p.4 5.2 2.2 5.0 4.5 3.8 3.7 1.2 3.8 2.5 AB 1. c:: ¼äæ 21.--- -- -- Tabela :.0 3.8 2.4 3.7 2.3 3. so \o - VJ Normalnodlake rase: a) velike Belgijski orijaš Pegavi orijaš Francuski ovnoliki b) srednje velike Novozelandski beli Srebrni šampanjski Crvni novozelandski Plavi becki Veliki cincila Beli danski Beli kalifornijski Beli poljski srednji Beli becki Zajecak c) male Crni mrkožuckasti Mala cincila Aljaska Havana Holandski Patuljak Kratkodlake rase: Reks cincila.2 3.3 4.9 1.0 4.3 4.a.0 2.1 3.5 3.2 3.8 2.0 4.8 2.2 2.8 2.8 2.3 3.0 3.5 1.5 3.0 4.2 2.4 3.6 3.8 3.4 3.1 3.2 2.8 5.5 3.3 2.1 1.2 2.3 2.7 2.2 2.4 3.8 5.4 6.0 4.2 2.7 3.5 4. Ocenjivanje velicine (mase) tela kunica.2 4.7 2.0 1.5 4. Masa tela kunica koji je uzorak za datu rasu u raznim periodima ÎßÍÛ 1 Skracenice naziva 2 3 meseca 3 4 meseca 4 5 meseci 5 6 meseci 6 7 meseci 7 8 meseci 8 .g.0 3.8 2.3 1.4 3.8 3.7 3.2 1.8 2.7 3.4 3.2 2.3 4.2 3.2 5.5 3.5 3.3 3.0 2.0 3. n.3 2.8 .4 4.0 3.8 5.5 3.8 2.3 2.3 3.8 3.4 2.:.7 2.0 4.0 2.4 2.3 5.7 4. žuti i beli Smei i crni reks Himalajski reks (lasicasti) i kunasti Dugodlake rase: Angorski beli OB PO FO NB SS CN PB VC BD BK BP BB ZA CM MC AL HA HO PA 3.0 3.3 3.4 3.2 2.3 4.6 1.5 4.0 3.5 3.7 3.5 3.7 3.1 3.6 1.8 3.2 3.6 3.2 0.6 2. plavi.0 3.6 0.5 3.0 3.5 3.5 2.

elitnu grupu i u okviru nje uzgajati mlade kunice za prodaju i za obnovu vlastite grupe. Prilikom tetoviranja se služimo specijalnim kleštima na kojima postoje slovne i brojcane oznake koje se mogu promeniti. takvo tetovi194 . Svake godine brojevikunica rodenih na pocetku kalendarske godine moraju da pocnu od broja jedan. H. D. Kunici se oznacavaju tetoviranjem ušiju ili prstenovanjem. W. B. Životinje se oznacavaju po sledecem kljucu koji je oba vezan: 1) na levom uhu: a) teritorijalni simbol stanice za odgajanje životinja. C. T. S. cije je potomstvo u celini odredeno za proizvodnju mesa i kože. se kunici odgajaju samo za potrebe te farme. b) registarski broj farme dobijen za stalno od okružne stanice za odgajanje životinja. Životinje se oznacavaju na. U. farmi sa koje poticu i u momentu kad ih odvajamo od majki. Prstenovanje kunica pogodno je u eksperimentalnim farmama ili u onim gde. Ako je broj tako velik da se mora tetovirati u dva reda. Opšti izgled neoznacenih kunica se ne može ocenjivati. P. na primer 1979.U velikim farmama koje imaju nekoliko stotina ženki moguce je izdvojiti tzv. 2) na desnom uhu: a) mesec (oznacen arapskim brojevima od jedan do dvanaest) i godina rodenja životinje oznacena na osnovu konvencije jednim od sledecih slova: A. ODREmVANJE IDENTITETA KUNlcA Na farmama na kojima se obavlja odgajivacki rad bitno je da se može lako odrediti identitet životinja. . Z. F. Nije masovna ni upotreba prstenova koji trajno ostaju na telu životinje. b) redni farmerski broj životinje koji odreduje sam uzgajivac. . K. L. oznacava se sa N. Ostali deo osnovne grupe u ovom slucaju smatramo za produkcionu grupu. N.. .

ranje ocitava se pocinjuci od gornjeg reda. Uzgajivac koji nabavlja kunica za uzgoj u rasplodnoj ili reprodukcionoj farmi mora zajedno s njim da dobije i potvrdu o njegovom poreklu. mlsae rodenja (martj godina rodenja (1982) Redni broj !Ivotinje Reglstarskl broj farme . 13* 195 - . 2) karta kaveza ili farmerski notes. Primer kako izgleda tetovirani kunic vidi se na slici 84.LubJ. 3) registar odvojenih mladih kunica (primer 3). 5) evidencija prodatih koža. Ona obuhvata sledece delove: 1) odgajivacka karta' životinje odvojeno za mužjake i ženke (primeri 1 i 2). odgajivacka karta ili karta kaveza. brojevima. Pravilno tetoviranje kunica DOKUMENTACIJA I KARTOTEKA KUNICARSKE FARME Na farmama koje se kandiduju za status rasplodne ili reprodukcione farme mora se voditi odgajivacka kartoteka životinja. 4) registar životinja prodatih za uzgoj.in (objasna stanica uzgoja životinja) Slika 84. Ovakvu potvrdu može da predstavlja karta rodoslova (primer 4). ako sadrži podatke o poreklu životinje i njegove (ili njegovih roditelja) ocene opšteg izgleda izražene u poenima. kunica za klanje. a kod angorskih kunicaprodate vune (primer 5). a ženke parnim. Mužjaci se oznacavaju neparnim.

.................................................... ".........................\o 0\ prim el" 1 KARTA MUŽJAKA Rasa kunica .... br..................................................... kaveza .... (in1e """"""""""""""""""""""""""""""""""""""'" i (adresa f~"' e) Zenke sparene s ovim mužjakom prezime) registarski br.....................a I preZIme vlasnika datum Masa g Primedbe ]eaCl! Q)CI!.......... br..............tetoviranje: levo uha Otac tetoviranje: levo uha Uzgajivac (vlasnik) ... """""""""""""""""""""""""""""""" Podvrsta desno uho .::1 -S........... kunica u tom nakotu rezultat ocenjivanja ..... """""""""""""""""""""""""""""""""""" """""""""""""""""""""""""""""""""""" """""""""""""""""""""""""""""""""""" - desno uha desno uho ".l! c CI!"" ::I ime '8'........ ............................................ ...co I-<...........'0 :>-....... --a ~ --r ..........-:0 ...... " ................. Tetoviranje: levo uho Datum rodenja Licencna ocena: datum Majka .................................. o' ......... fann Merenje mužjaka e ............I<:::I ........................... Datum parenja rasa Q) - '§' 1-<' (podvrsta .....

........ registarski br...'-4 Primer 2 KARTA ŽENKE Rasa kunica """"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""'" """""""""""""""""""""""" Podvrsta ... ('.. Tetowranje: levo tiho Datum rodenja Licencna ocena: datum Majka ...$OIJ 2 .. o o ....fS S a'(? ::s ('........................$"CI'g O I ..... ('.....:> <1> o "CI """0 <do §' 8 5 o 5<1> "CI ......$ s..................................................................................... ........................ Primedbe °òåæÿ s ] '60 o o ............................ o "cl 2...$.................................................. kunica u tom nakotu ............9:5 ('............<1> ' ('...............$ Potomstvo Broj mladih kunica 0 §'i:: .......... kaveza "...............$.. (ime i prezime) ... .........$ ('....................... " " desno desno tiho tiho """""""""""""""""""""""""""""""""""" """"""""""""""""""""""""""""""""""'" Uzgajivac (vlasnik) (adresa farme) I ..............$ ('......... rezultat ocenjivanja ....................... br..............J ... o a o'§ I-<'§ o ('.................................................$('.......tetoviranje: levo tiho " desno tiho br.... \o "-........g"CI ""'"CI ('.............tetoviranje: levo tiho Otac .§'................ faI'lIIle ..............$ p....

GAJENJE KUNI CA ZA LABORATORIJSKE I EKSPERIMENTALNE SVRHE ZNAcAJ KUNIcA U EKSPERIMENTALNOM I LABORATORIJSKOM RADU Brzi razvoj bioloških. veterinarskih i drugih nauka zahteva sve veci broj životinja za razne testove i eksperimente. U eksperimentima presadivanja oplodenih jajnih celija razlicitih životinja. bi se dozirale optimalne kolicine. Kunici se takode veoma koriste i u naucnim eksperimentima biološkog karaktera. macke i druge) kunici zauzimaju specijalno privilegovano mesto. morska prasad. najn cešce se koriste kunici. kao što su konji. IZBOR KUNIcA ZA UZGOJ t ~ ~ U Jugoslaviji i pored velike potražnje za laboratorij skim kunicima. Neki naucni instituti imaju vlastite farme kunica na kojima se uzgajaju kunici potrebni dazadovolje ~98 1 . moguce ih je koristiti za brojna genetska istraživanja. eventualna neželjena dejstva i da. da bi dobio dozvolu za proizvodnju. Zahvaljujuci njihovom relativno brzom razmnožavanju. medicinskih. izmedu ostalog za ispitivanje nasledivanja odredenih mana. na primer.. Svaki novi lek ili hranljivi preparat. kunici su takode imali važnu ulogu. narocito kod velikih rasa. nema farmi koje su se specijalizovale za proizvodnju ovih kunica. ovce. polni organi i slicno. veoma olakšava ubrizgavanje u krv razlicitih supstanci koje se ispituju. Ova ispitivanja služe da bi se odredilo delovanje preparata na organizam. kao što su srce. serum protiv besnila. mora se prethodno ispitati na laboratorij skim životinjama. probavni trakt. kao. hrcci. Oni su veoma pogodni da se na njima prate rezultati delovanja razlicitih farmakoloških preparata na unutrašnje organe. krave. Medu mnogim vrstama životinja koje se koriste za ove ciljeve (miševi. Dobro razvijen. splet krvnih sudova na uhu.. U svim naucnim institutima širom sveta. psi. Kunici se takode koriste prilikom proizvodnje nekih važnijih vakcina za ljude i životinje.1 eophodne eksperimentalne životinje. koji se bave radom u kome s1. pacovi. pa cak i prevoženje tih celija na vece udaljenosti.

mogu uporedivati u raznim zemljama.njihove potrebe. 2. Pokušaji da se odrede najpogodnije rase za laboratorijske i eksperimentalne ciljeve. Strogi 199 . Za istraživanja pri kojima su potrebna cesta davanja injekcija u vene. Ponekad su potrebni kunici koji poseduju samo jednu odredenu osobinu bez obzira kojoj rasi pripadaju. O stabilnosti ovakvog uzgoja odlucuje preduzece koje upravlja trgovinom ovakvim životinjama i cija delatnost treba da poveže interese uzgajivaca sa interesima kupaca. Postoje teškoce u odredivanju koje su rase bolje za proizvodnju kunica koji se koriste za laboratorijske svrhe. ali uglavnom iz uzgoja kunica za proizvodnju mesa. Zato je potrebno da se prilikom specijalizacije za ovu vrstu proizvodnje uzgajivac dogovori sa konkretnim kupcem kakvu ce vrstu kunica uzgajati. U biološkim istraživanjima osnovna rasa bi trebalo da bude bela novozelandska. Zahteva se samo da to budu ciste rase da . izbor rase kunica zavisi samo od potrebe kupaca.ju ove rase. najviše odgovara beli popjelnjanski kunic. jer za njih treba manje hraniva i za uzgoj su potrebni manji kavezi. Za sve ostale svrhe. Zbog ovoga bi trebalo kunice ove rase koristiti i za sve vrste testova. vecina onih kojima su potrebni kunici prinudeni su da ih nabavljaju od idividualnih uzgajivaca. na primer. Ipak. jer se u skoro svim zapadnim zemljama ona koristi u ove svrhe. Stoga se rezultati istraživanja koji se dobijaju pri korišcep. 3. Od belgijskog orijaša on nasleduje veliku masu tela koja se približava telesnoj masi srednje velikih kunica. koje mogu da isporucuju veci broj životinja ujednacenihosobina. Sa ekonomske tacke gledišta bolje je da za ovakvu vrstu uzgoja odaberemo srednje velike i male rase. Ova rasa je proizvod ukrštanja belog belgijskog orijaša i belog poljskog srednjeg kunica. Najbolje uslove za proizvodnju laboratorijskih kunica imaju industrijske i poluindustrijske farme. Takode ima vrlo razvijene ušne školjke. 1. ne bi dolazilo do veceg razlikovanja medu potomcima i da njihov opšti izgled bude približan. zasnivaju se na nekoliko okvirnih postavki. biti u jednom periodu zainteresovani samo za mužjake ili ženke. Potrebno je takode racunati na to da se potrebe ovakvih kupaca mogu promeniti: mogu oni.

Zbog specijalnih zahteva koji se postavljaju uzgajivacu laboratorijskih životinja. Može se za ovakav tip uzgoja koristiti metoda sa prostirkom od slame. pored prostorija za kunice. 200 . magacini (za hraniva i kunicarski pribor) i prostorije gde se pribor može prati i dezinfikovati. kokošaka i slicno). potrebno je da se uzgoj ovakvog tipa obavlja u zatvorenim prostorijama. Najbolje je ako kunicarnik predstavlja zaseban objekat. tj. na kojima uzgajivaci moraju obavezno ucestvovati. a narocito mikroklima. mora da registruje farmu kod nadležnog organa koji ima i posrednicku ulogu u prodaji životinja i organizuje strucne tecajeve za ovakvu vrstu uzgoja i uzgajivace snabdeva hranivima. U kunicarniku moraju biti stvoreni najoptimalniji uslovi. a osim toga hrana ovih životinja treba da bude što slicnija hrani koju ce dobijati u laboratorijama. uzgajivac mora biti strucno pripremljen za ovaj rad. Da bi farma mogla dobiti status farme koja proizvodi kunica za laboratorijske svrhe. specijalno prilagoden za tu svrhu. U ovom objektu. Ishrana se zasniva na specijalnim mešavinama u obliku granulata. potrebno je da postoje posebno izolovane prostorije. . . kao i od domacih životinja (pasa. TEHNIKA UZGOJA Individualni uzgajivac koji želi da se bavi proizvodnjom kunica ovog tipa. Da isporuke životinja ne bi bile samo u odredenim sezonama i da bi uslovi uzgoja qili slicni uslovima u kojima ce životinja biti kasnije korišcena. imati dobar protok vazduha i biti obezbedene od glodara. koje se u toku zime zagrevaju od 14 do 18°C.sanitarno-veterinarski režim koji se sprovodi na ovim farmama predstavlja najbolju garanciju kupcu da su životinje odlicnog zdravstvenog stanja. mora da ispuni odredene uslove koji garantuju dobar kvalitet i pogodnost životinja. macaka. ali je prakticniji uzgoj u kavezima sa mrežastom podlogom sa dodatkom glatkih podmetaca na pojedinim mestima. U tu svrhu povremeno se organizuju kursevi. Sve prostorije moraju se' lako cistiti i dezinfikovati. Tradicionalna ishrana nije preporucljiva zbog mogucnosti da se kunici lakše zaraze.

Da bi se ovo izbeglo. najbolje pojilicama tipa cucle. Ovo zahteva da se formira veci broj porodica.4i ~ " U sastav obroka ne smeju ulaziti hormonaIni dodaci i antibiotici. Od bitnog znacaja za proizvodnju laboratorijskih kunica je održavanje dobrog zdravstvenog stanja. U proizvodnji za laboratorijske svrhe primenjuje se sistem nerodackih ukrštanja. Neophodno ih je cesto ali pravilno uzimati u ruke i izbegavati da se u jednom kavezu nade previše kunica. U proizvodnji laboratorijskih kunica velika pažnja se obraca na njihovu genotipsku vrednost. istraživanja. Uzgoj kunica bazira se na heterozigotnim individuama. Pri ovakvom uzgoju data rasa ili podvrsta ne smeju se ukrštati sa nekom drugom. Stanje zdravlja životinja koje se uzimaju za eksperimente ima odlucujuci uticaj na rezultate. . tj. moraju ostati ciste. a sopstvena grupa deli se na porodice iz kojih se putem menjanja dobijaju parovi za rasplod na taj nacin da do bliskog krvnog srodstva dode što kasnije. a takode i na broj 'životinja 201 .»linije«. Korišcenjem ovog metoda kroz niz pokoo lenja dobija se odredena rodacka populacija koja se zove »niz«. Teži se samo da se održi ravnomernost ucestalosti gena u datoj grupi. Jedna od bitnih obaveza pri ovakvom uzgoju je i pažljivo vodenje dokumentacije farme koja obuhvata karte kaveza. . Homozigotnost odredenih poželjnih osobina postiže se ukrštanjem životinja koje su u bližem krvnom srodstvu. karte mužjaka i ženke. potrebno je blago ophodenje sa životinjama u periodu uzgoja. Za odredene eksperimente potrebne su homozigotne životinje u odnosu na jednu ili nekoliko osobina. Ovo ima važan znacaj u njihovom kasnijem korišcenju kada stresovi izazvani strahom kod životinja mogu da anuliraju rezultate istraživanja. a samim tim znaci i izdržavanje znatno veceg broja mužjaka nego što je to slucaj u produkciji kunica za klanje. Zbog toga se izbegava uvodenje stranih životinja. registar mladih kunica i druga dokumenta neophodna za zootehnicku kontrolu. da se ne plaše i. za druge eksperimente koriste se heterozigotne individue. i iz koga se mogu izvoditi razliciti »podnizovi« i --- . Kunice treba pojiti iskljucivo iz automatskih pojilica. Norma je 2~3 kunica u jednom kavezu. Bitno je umešno ophodenje sa životinjama da bi bile blage. da lako dopuštaju da ih uzmemo u ruke.

godina nije bilo slucajeva zaraznih bolesti kod životinja. Smatra se da odrasli kunic srednje velikih rasa stvara godišnje 80-100 kg izmeta. Ovo stanje je usko povezano sa uslovima koji vladaju u sredini gde su životinje uzgajane.:.a kod malih rasa izmedu 50-60 202 . .. kod velikih rasa ove brojke se krecu izmedu 100-120 kg. . kon- ~ vencionalne životinje. .periodicne kontrole zdravlja životinja i održavanje visokog sanitarnog nivoa u okviru farme. gnotobioticne) i oslobodene od specificnih uzrocnika bolesti i bakterija (tzv. održavanja i rase kunica. ~ . U zemljama gde su biološke nauke visoko razvijene ovaj problem se rešava na taj nacin što se za istraživanja koriste skoro iskljucivo životinje oslobodene bakterija (tzv. SPF). Traži se takode da na farmi koja isporucuje laboratorijske životinje za biološko-medicinska. U nekim slucajevima dobijene životinje uopšte ne odgovaraju za poje.. Od kunica koji se hrane manje kaloricnim socnim hranivima dobija se više fekalija. Znatno veca kolicina fekalij~ može se dobiti ako kunice uzgajamo u kavezima koji su zastrti slamom (posebno ako je sloj slame debeo) nego ako ih uzgajamo bez slame. toksikološka i slicna ispitivanja najmanje pet. KORIŠCENJE FEKALIJA KUNICA . nego od onih koji se hrane obogacenim mešavinama. Instituti su kao i dosad primorani da i dalje koriste životinje sa normalnombakterijskom florom probavnog trakta ili tzv. U Poljskoj je ovaj nacin produkcije laboratorijskihživotinja tek u pocetnom stadijumu. Kolicina fekalija zavisi od nacina ishrane.koje ce se koristiti i dužinu trajanja eksperimenta. one ne mogu da se koriste u laboratorijske svrhe. Konvencionalne laboratorijske životinje moraju se odlikovati dobrim sanitarno-veterinarskim stanjem. dine eksperimente. Ukoliko se na isporucenim životinjama utvrde bilo kakve bolesti. . U prvom redu ovde spada: izolacija od izvora zaraze. Uzgajivac je takode obavezan da stalno vodi beleške o stanju zdravlja kod životinja.[ Fekalije kunica predstavljaju dobro prirodno dubrivo. koje se može koristiti za dubrenje površina na kojima se gaje biljke.

»topla« dubriva. a za dubrenje kultura u toku njihovog rasta (višegodišnjih zelenih biljaka. Svež izmet kunica prolazi u toku prve tri-cetiri nedelje kroz vrucu fermentaciju (temperatura je oko 40.2 20.0 50.90 ~O 0. kao što je kukuruz.C) koja uništava ili slabi životnost nekih bakterija.63 1.5 24.51 0. mešavine trava. što se postiže na taj nacin da se kupa cesto poliva vodom i tri-cetiri puta u toku godine premešta na drugo mesto. Kolicine ovih elemenata u fekalijama razlicitih domacih životinja mogu se videti u tabeli 22.~ :#.85 0. trava i leptirastih biljaka).suve mase i mineralnih elemenata.20 1. kiseonika. Tabela 22. odlikuje se relativno velikom kolicinom organskih materija. Kolicina makroelemenata domacih životinja (prema u fekalijama razlicitih razlicitim autorima). Zbog znatno vecih vrednosti fekalija kunica od fekalija drugih domacih životinja. .7 OJO P20S 0. tj. Prizrna bi trebalo da ima visinu oko metar i širinu osnove oko dva metra. Ðubrivo se naslaže u hladu u obliku prizme i pokrije granama da ga ptice ne bi raznosile. fosfora i kalijuma. u poredenju sa dubrivima ostalih domacih životinja. Elementi Zivotinje Krupnija Tovljene Kokoške Kunici stota svinje (nosilje) suva masa 17. kolicina dubriva kunica od 20 t po hektaru sasvim je dovoljna cak i za biljke kojima je potrebno dosta azota. krtolasto-korenaste biljke i slicno.33 .47 0. kg. na primer kokcidija. Ðubrivo koje dobijamo od kunica. kao što su konjsko i ovcije dubrivo.. što ovo dubrivo svrstava u tzv. Na vecim farmama dobijaju se prilicne kolicinefekalija. neophodno je da ta masa bude stalno izložena uticaju vlage i .54 0. ovo dubrivo se može koristiti tek posle razlaganja.28 0. Mala kolicina vode u dubrivu koje se dobija od kunica ubrzava njegovo razlaganje. jedinjenja azota.10 0.98 203 vrsta N 0. Da bi razlaganje organske mase izmeta proticalo kako treba.30 1. Ovakav proces razlaganja traje dve do tri godine. Sveže dubrivo kunica može se koristiti posle oranja (najbolje prolecnog).

. Fekalije kunica se mogu koristiti i kao podloga za uzgajanje jestivih gljiva. onda je opasnost od bolesti koje izazivaju ove bakterije zanemarljivo mala. I l Ugrožavanje zdravlja kunica ponovnim prenošenjem kokcidija zajedno sa hranivima skupljenim sa polja koja su dubrena svežim izmetom kunica predstavlja za teoreticare i prakticare problem o kome se može diskutovati. tako što se mešaju sa dodatkom od jedne trecine vlažne prekrupe žita. Ako se radi profi1akse kunicima daju kokcidiostaticni lekovi. U zapadnim zemljama (na primer. 204 . bez mokrace i ne starije od 48 casova za ishranu tovljenika. Hranivo ovakvog sastava dobijaju tovljenici pošto dostignu živu vagu od 25 kg. Stanje njihovog zdravlja i napredak u tovu su sasvim normalni. u Holandiji) koriste se sveže fekalije kunica.

da bi životinje imale dobru ventilaciju. Gornje dno mora biti pokretno da bi se po potrebi moglo izvuci i kavez lakše ocistiti. Najcešce se za prevoz kunica koriste kamioneti.TRANSPORT KUNICA J. Donje dno mora biti nepropustlj ivo .5 kg) prilagodena je obicno tako da se u kavez može smestiti deset kunica. Dna kaveza moraju biti nepropustljiva da se mokraca iz gornjih kaveza ne bi slivala u donje. Dimenzije 205 .. Prilikom smeštanja u kamionet kaveze treba tako poredati da medu njima cirkuliše vazduh i da budu stabilni. . Kavezi za transport kunica mogu se naprviti od drvenih letvica (a. kamionet se mora dobro oprati i dezinfikovati 3% rastvorom kamene sode. ~ + I Za transport živih kunica koriste se specijalni kavezi prilagodeni vrsti prevoza. Poželjno je da dno kaveza bude dvostruko. na pod treba staviti ter-papir ili debelu {oliju) . Velicina kaveza za prevozkunica za klanje (racuna se da oni imaju prosecno 2. Ne bi trebalo koristiti kamionete sa potpuno zatvorenim prostorom. mora biti od žice cija su okca 2 X 2 cm. posebno kunica za uzgoj. što kasnije može izazvati prehladu životinja ili trovanje gasovima od kojih je najopasniji ugljen-monoksid. Posle svakog prevoženja kunica. Oni moraju imati kanate koje štite životinje od pada i jakog sunca. postavljeno 3-4 cm iznad donjeg. a gornje.5-3. jer se u njima kunici mogu prilicno zagrejati. od žicane mreže (tada je pod od pleha) ili od tvrdih plasticnih masa koje se u poslednje vreme sve više upotrebljavaju. daljini puta i vrsti i broju prevoženih životinja. Bocni zidovi kaveza moraju takode biti od žice.

Kavezi za transport kunica: A B " . 206 I I l .za pet kunica - za dva kunica.§' ~" § ~ J J 1 I I Slika 85.

Kavezi moraju biti laki da bi se mogli lakše prenositi.takvog kaveza su sledece: sporta koji ne traje duže davati hranu i vodu. Takav kavez prikazan je na slici 85. Medutim. Kad ne sme se dugo zadržavati 80 x 80 x 30 cm. kamionet sa kunicima van hladovine. Posle svake upotrebe treba ih marljivo ocistiti sa troprocentnim r:astvorom kamene sode ili oprljiti sa unutrašnje strane plamenom iz aparata za zavarivanje.15 m2. 207 . ako su kunici pre transporta bili hranjeni suvim hranivima. jer to izaziva vecu žed životinja. Za transport dva do cetiri kunica može se napraviti kavez od dasaka i mreže. Davanje suvih hraniva kunicama za vreme transporta nije preporucljivo. potrebno je da se u kaveze stavi nekoliko komada stocne repe ili šargarepe. Slika 86. što prouzrokuje stres zbog nagle promene životnih uslova. Pri transportu kunica za uzgoj na dno kaveza stavlja se sloj slame. Površina kaveza za jednog kunica treba da iznosi izmedu 0. Za vreme tranod dva dana kunicima ne treba je vrucina.10 i 0. posebno ako transport traje duže od 24 casa. Ako su životinje bile prethodno hranjene socnim hranivima. Pravilan nacin hvatanja i prenošenja kunrica 1 I Najbolje je ako se kunici prevoze u manjim kavezima sa pregradama za jednu ili dve životinje. za vreme transporta im ne treba davati nikakvu hranu.

208 t. Sa kunicima treba postupati vrlo blago.Kada k. I . jer stres koji je izazvan putovanjem slabi njihov organizam i cini ga manje otpornhn prema bolestima posebno prema kokcidiozi.unice dovezemo na odredište. . To treba da bude ista hrana koja im je data pre pocetka puta. pasterelozi i kolibaciloii. a tek pola sata kasnije i hranu. moramo ih odmah uneti u kunicarnik j dati vode.

koje se prema razlogu nastanka najcešce dele na: 1. U našem klimatskom podrucju kod kunica se može javiti oko 100 razlicitih oboljenja. srecemo sa mnogo manjim brojem bolesti. Pozitivan efekat uzgoja veoma cesto zavisi od sposobnosti uzgajivaca da bolest i uginuca svede na najmanju meru. oboljenja koja se prenose na ljude. 8. 4. kao i u drugim granama stocarske proizvodnje. sprecili njeno širenje i na vreme preduzeli lecenje. 14 Uzgoj kunica 209 . Da bismo lako otkrili bolest. 5. Posebno se izdvajaju i opisuju zoonoze. moguce je jedino ako se gaje zdrave životinje. infektivne bolesti (koje izazivaju bakterije i virusi) parazitske bolesti (koje izazivaju paraziti) gljivicna oboljenja (koja izazivaju gljivice) bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane bolesti vezane za skotnost i kocenje nezarazne bolesti unutrašnjih organa nasledne bolesti trovanja.ZAŠTITA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA Dobro i ekonomski uspešno poslovanje u kunicarstvu. moramo dobro poznavati izgled i normalne životne funkcije kunica i razlikovati zdrave jedinke od bolesnih. 7. 6. 3. medutim. jer se u svakoj delatnosti zaštiti zdravlja ljudi ipak mora posvetiti najveca pažnja. 2. U praksi se.

Koža im je meka. a telesna temperatura i brzina srcanog rada (puls) su kod mnogih bolesti povecani. Sede ili leže. Bolesni kunici su. Životinje rado uzimaju ponudenu hranu.3° do 39°C. Apetit je slab ili kunic uopšte ne uzima hranu. Kod zdravog kunica. gnoj ili krv. U ušima se kod nekih bolesti nalaze kraste ili naslage odumrlog tkiva. Sluzokožu cesto pokrivaju sluz. To samo znaci da se postojanje bolesti ne može uvek ustanoviti posmatranjem i uocavanjem simptoma prisutnih kod žive životinje. a ujutro su pronadene mrtve. promena spoljašnje temperature itd. Disanje je obicno plitko. vrednost pulsa je 120 do 150 otkueaja u minuti. medutim. sjajne i svetlocrvene boje. dogada da životinje boluju i na kraju Ugh1U bez spolja vidljivih simptoma. Sve sluznice su vlažne. a pri normalnoj ishrani i varenju izmet im je u obliku kugliea koje nisu slepljene. glatke. za razliku od zdravih. Obicno se kaže da su delovale zdravo. gnoja ili delova sluzokože ereva. brzine srcanog rada i disanja veoma koristi kod otkrivanja raznih oboljenja. Imaju glatku. Ponekad pate od zatvora. Kod bolesnih životinja koža obicno izgubi elasticnost i na njoj se mogu zapaziti otoci i gnojna žarišta. stresova razlicite prirode. Puls merimQ tako što dlan prislonimo uz levu stranu grudnog koša životinje i otkueaje srca brojimo tokom jednog minuta. i tI t \ J . Krecu se lako. Kod nekih bolesti se javlja dijareja koja može biti i sa primesama sluzi. ne strižu ušima. bez sjaja. bledoružicasta i elasticna. ili imaju slabo oblikovanu i slepljenu stolicu. Dlaka je obicno nakostrešena. Mada 210 1 . što zavisi od velicine. dobro jele i ponašale se normalno. krvi. i ona se kod zdravih životinja krece od 38. Telesnu temperaturu kunica merimo u rektumu (zadnjem erevu). strižu ušima i ocima prate pokretne objekte. Nekada je do dijagnoze bolesti moguce doci jedino pregledom leša i daljom primenom posebnih laboratorijskih postupaka. ali treba znati da se ovi elementi menjaju i kao posledica trudnoce. rase i starosti.ZDRAV I BOLESTAN KUNIC Zdravi kunici su živahni i zanimaju se za dogadaje u svojoj okolini. najcešce ravnodušni prema svojoj okolini. Disanje je ravnomerno. Ponekad se. sjajnu u gustu dlaku. Merenje vrednosti telesne temperature. imaju mutne oci i tužan izgled. a cesto i mokra.

Nakon pregleda organa grudne duplje treba pregledati organe smeštene u trbuhu. U grudnoj duplji se obavezno pregledaju srce i pluca. Grudna i trbušna duplja odvojeni su mišicnom pregradom . 14* 2U . najverovatnije je rec o bolesti. i to jetru. a u njima vodenasti sadržaj. to govori o nekom od poremecaja u procesu varenja. Promene plucnog tkiva u smislu crvene boje i krvarenja nastupaju obicno usled naprezanja i otimanja u momentu uginuca. uspešan uzgajivac bi trebalo sa sigurnošcu da razlikuje spoljašnji izgled.dijafragmom. Na želudac se nastavlja veoma dugacko tanko crevo. Sadržaj ovog dela creva je polucvrst. a sadržaj podseca donekle na vaze1in. zatim žute ili bele fleke. obicno sa malo sluzavog sadržaja. Pregled digestivnog trakta obicno pocinje pregledom želuca. Ako se zapazi uvecanje tankog creva ili cekuma. Zdrava pluca su. želudac i creva. a normalno sadrži loptice izmeta. leš postaviti na leda i oštrim nožem ili makazama napraviti rez duž središne linije trupa. ili ako postoje ljubicaste i ružicaste mrlje. Promene boje ili prisustvo be1ih mrlja vec ukazuju na oboljenje. njegovom sadržaju obicno nema formiranih loptica izmeta. Na cekum se nastavlja kolon ili debelo crevo.. svetloružicaste boje. Do takvog iskustva se najlakše dolazi upornim pregledom leševa zdravih i zaklanih kunica i poredenjem sa leševima uginu1ih životinja od poznate ili nepoznate bolesti. Ova žlezda je kod zdravog kunica ljubicaste boje. Ovaj organ je manji od slepog creva. Najveci organ oslonjen o dijafragmu jeste jetra. Otvaranjem trbušnog zida i uklanjanjem dela grudriog koša dolazi se do organa utrobe. veoma glatka i sjajna. postupiti nasledeci nacin: ~otpuno ili delimicno ukloniti kožu. a takode izgled i položaj unutrašnjih organa zdrave i bolesne životinje.tacno utvrdivanje prirode bolesti treba u nacelu prepustiti veterinaru. PREGLED UNUTRAŠNJIH ORGANA LEŠA KUNICA Posmrtnom pregledu unutrašnjih organa kunica treba . Kod oboljenja debelog creva u. Tanko crevo ulazi u prilicno veliku tvorevinu oznacenu kao cekum ili slepo crevo. Ovaj organ leži ispod jetre i redovno je ispunjen kašastom mešavinom hrane i vode. Ako je boja ovog organa ljubicasta.

ostaju još mokracna bešika i reproduktivni organi. 212 ~ . Zapaljenje creva praceno nakupljanjem licine gasova vece ko- Od organa leša koje uzgajivac može i treba sam da pregleda. Promene u velicini i obliku bubrega.Nakon pregleda želuca i creva treba obratiti pažnju na bubrege. u blizini bubrega. pa se u urinu cesto mogu zapaziti male granule kristala ovog elementa. a postavljeni su sa obe strane kicme. Veoma su mali. Jajnici su smešteni :ha kraju rogova materice. Zid mokracne bešike zdravih životinja je normalno tanak. Kunic s mokracom izlucuje velike kolicine kalcij uma. Tvo~ revine slicne pliku koje se mogu zapaziti na površini jajnika sadrže jaje u razvoju. Slika 93. zatim pojava belih fleka na površini ili hrapava površina obicno govore o bolesti. sa glatkom površinom. Mokracna bešika je smeštena u zadnjem delu trbušne šupljine. verovatno je posredi neka bolest. Ako je ovaj organ povecan i pri tom sadrži i belicast sadržaj. Boje su smede do ljubicaste.. a mokraca jemutna. I. Boja materice je slicna boji trbušnog zida. Dalje se kod ženki pažnja obraca na jajnike imatericu. obicno ne veci od zrna pasulja. Ovi parni organi su smešteni ispod digestivnog trakta i normalno su obloženi masnim tkivom. i kada je ispunjena mokracom lici na mali balon. Velicine su oraha. a kod mužjaka na penis i testise.

1 -i I Stalnim posmatranjem živih životinja. Životinje treba izolovati od zdravih životinja. u karantinu. bolest ometa rast i razvoj. Stoga ih treba smestiti u poseban i prikladno opremljen prostor. ukljucuje preventivu. Svaka zarazna bolest ima odredeno vreme inkubacije. posebno kada je zaraza opasna po druge životinje ili ljude. vlasnik kunica je dužan da postupi po zakonu koji se odnosi na suzbijanje jednog broja stocnih zaraza. Zbog toga se smatra da novonabavljene životinje treba 30 dana držati izolovane od drugih kunica. Osipl toga. Zbog toga se u cilju obezbedenja zdravlja životinja stalno moraju sprovoditi mere zdravstvene zaštite. na mere sprecavanja zaraznih i parazitarnih oboljenja. Bolesna životinja lošije napreduje i slabije koristi hranu. ako je do bolesti ipak došlo. ali se smatra da ce se za 30 dana od infekcije kod najveceg broja oboljenja javiti i vidljivi znaci. ne treba odlaziti u druge kunicarnike i nabavljati nova grla sve dok veterinar ne postavi tacnu dijagnozu.zdravstvena zaštita. Pored toga što može izazvati uginuce. tj. Tokom karantina pažljivo posmatramo njihov izgled i ponašanje radi procene. tj. Ako je postojanje zaraze ipak ustanovljeno. To vreme je nekada krace. u slucaju bolesti prikupice informacije koje veterinaru umnogome olakšavaju postavljanje brze i tacne dijagnoze. Ovaj pojam . mora postupiti kao da je u pitanju zarazno oboljenje. a ne zna o cemu se tacno radi. a po uputstvima veterinara. To je period koji protekne od ulaza štetnog mikroorganizma u organizam životinje do pojave prvih simptoma bolesti. kao i opisanim pregledom uginulih ili zaklanih kunica. kao što je u prethodnim poglavljima ove knjige podrobno opisano. Ako 213 . Na ovom mestu posebno treba ukazati. nekada duže. postupke koji imaju za cilj da sprece pojavu bolesti i lecenje. što sve poskupljuje ili onemogucava uzgoj. SPRECAVANJE POJAVE BOLESTI - PREVENTIVA ~ ~ I + ) Pravilna nega i ishrana od prevashodne su važnosti u sprecavanju pojave bolesti. odgajivac ce imati neophodan uvid u stanje zdravlja svoga zapata. Ako odgajivac posumnja da se kod jedne ili više jedinki u zapatu pojavila bolest. stanja zdravlja.

pored ostalog. tako da je pomoc lekara ili veterinara kod virusnih infekcija samo delimicna i ne uvek dovoljno uspešna. Razne vrste komaraca. koje same ne obolevaju. 214 1 1 t . Ova bolest. mehanicki prenose virus sa životinje na životinju. godine.. . Od velike važnosti za sprecavanje i suzbijanje bolesti jesu i higijenske mere koje ukljucuju. ali je najcešce prenose insekti. godine. životinja i biljaka. koji je u Evropi prvi put uocen 1952. sisajuci krv bolesnih jedinki. Sirenju bolesti ponekad doprinose i druge životinje: glodari. Grada virusa je toliko jednostavna da još uvek nije izvesno da li su to uopšte živa bica. Da bi se sprecilo unošenje bolesti uzapat novonabavljenim grlima. Treba znati da vecina danas poznatih lekova ne deluje na viruse u živom organizmu. U Jugoslaviji je miksomatoza ustanovljena prvi put 1973.. preporucljivo je pri kupovini kunica tražiti od prodavca zdravstveno uverenje. ptice. koja se tada pojavila na jednoj privatnoj farmi kunica u blizini Pariza. Oni medutim. vec samo prenose uzrocnik bolesti. buva i krpelja. Krpelji mogu biti rezervoar virusa i do 6 meseci. dezinfekciju i dezinsekciju.. macke. tj. kliconoše. Jedna od najpogubnijih bolesti koju izaziva virus i koja dovodi do uginucavelikog broja životinja (90% do 99% jedinki na farmi) naziva se miksomatoza. izazivaju mnogobrojna opasna oboljenja ljudi. smatra se da kunice možemo preneti iz izolacije u objekte za uzgoj. psi. i to u okolini Novog Sada. Uzrocnik miksomatoze pripada grupi takozvanih pax virusa. INFEKTIVNE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Virusi su veoma male cestice koje se mogu videti samo pomocu specijalnih mikroskopa i cije se prisustvo dokazuje posebnim laboratorij skim postupcima. MIKSOMATOZA J' ~ . danas je rasprostranjena na 5 kontinenata. o cemu je ranije vec bilo više govora. da bi se danas raširila po celoj zemlji. itd..se tokom 30 dana ne pojave znaci oboljenja. Uzrocnik bolesti se prenosi kontakom bolesnih i zdravih životinja.

na njima se zapažaju manje ili vece crvene površine. zapaža se sluzav ili gnojan izliv iz nosa.se obicno može ustanoviti pregledom ušnih školjki. Ove cvorove cine takozvane »miksomske« celije po kojima je bolest i dobila ime. Otoci su najbrojniji u korenu ušiju. što je simptom koji se lako zapaža. do 7 dana.215 . ako se ušne školjke prosvet1e baterijskom lampom ili posmatraju prema izvoru svet1osti. neretko se razvija i zapaljenje pluca. Sluznice ociju su usled zapaljenja zažarene. Miksomatoza kunica '" I + na svet1ost. koje je posledica preoset1jivosti i Slika 94. Osim toga~ bolesni 'kunici cesto šmrkcu. Naime. Nekoliko dana od pojave prvih znakova bolesti. Kod mužjaka . Prvi karakteristicni znaci se javljaju na ocima u vidu ucestalog žmirkanja. U daljem toku bolesti dolazi do slepljivanja ocnih kapaka obilnim iscetkom. pa glava pomalo 'lici na glavu lava. Oboleli kunici su neveseli. slabo jedu i mršave. slicne promene zahvataju usne i nos. U ovoj pocetnoj fazi bolest . i tada se naziva »lavlja glava«. a na ušima se sa spoljašnje i unutrašnje strane javljaju otoci velicine zrna graška do oraha. Pod težinom' cvorova ušne školjke ne stoje upravno vec padaju na stranu. a javlja se i otok ocnih kapaka. uglavnom leže.Vreme od unošenja virusa u organizam' do :pojave prvih znakova bolesti (inkubacija) traje kod miksomatoze3.

i to ponekad bez karakteristicnih otoka po koži. Osim opisanog akutnog toka. 216 ~ . Treba znati da je virus miksomatoze oset1jiv prema toploti. Veterinar o ovome obavešJava veterinarskog inspektora. ali veoma otporan prema hladnoci. Svi bolesni kunici. da bi i kod njih smrt nastupila obicno posle 10 do 14 dana.kavezi. Mladi kunici uginu i ranije. Kunici koji ne izgledaju bolesni. SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE ZARAZNE BOLESTI KUNI CA . mesa.MIKSOMATOZE. i to obavezno u dvorištu gde se pojavila zaraza.zadebljanja kože se mogu naci i na ledima. Ako odgajivac posumnja na opisano oboljenje. Zbog neuzimanja hrane i naglog slabljenja vec 8.može nastati otok mošnica sa cvor6vima velicine zrna graška. Takode se zabranjuje i promet svih ostalih vrsta domacih životinja i njihovih proizvoda. koji vrši pregled kunica. po zakonu je dužan da izvesti mesnog veterinara. Prostorije. Ðubre se obicno stavlja u džakove. Ovim merama se zabranjuje bilo kakav transport kunica. moraju se odvojiti od obolelih u posebne. a neku od obolelih ili uginulih životinja šalje u laboratoriju na pregled. kao i unošenje u dvorište novih kunica. dana posle infekcije dolazi do uginuca. zbog cega za pranje treba koristiti samo vrelu vodu. polije naftom i zapali. a uginuli kunici se moraju ukloniti (najbolje spaljivanjem). a veci broj životinja preživi. Isto tako postoji podatak da je uzrocnik bolesti na ostacima uginulog kunica zadržao sposobnost infekcije 300 dana. Posle izvršenog pregleda veterinarski inspektor sastavlja zapisnik i donosi REŠENJE O VETERINARSKO-SANITARNIM MERAMA ZA SPRECAVANJE ŠIRENJA. a na ulaz se radi dezinfekcije postavlja posuda sa 2% masne sode. otpadaka ili proizvoda iz zaraženog dvorišta. hranilice i pojilice se dezinfikuju sa 2% masne sode. šapama i drugim delovima tela. a kod ženki otok stidnice. Tada bolest traje mnogo duže. ali i oni sumnjivi na bolest. pribor. U zaraženo dvorište se zabranjuje pristup stranim osobama. U svakom slucaju miksomatoza se ne leci. ponekad se miksomatoza javlja i u hronicnoj formi. prethodno dezinfikovane kaveze. uništavaju se. Nakon svega se preporucuje temeljno cišcenje i ponovna dezinfekcija rastvorom masne sode ili 1-3% fonnalinom. pre nego što su se razvili svi simptomi bolesti. a leševi zakopavaju ili spaljuju. Sem na pomenutim mestima. a stariji kunici boluju nešto duže. sirovina.

Kao specificna zaštita od miksomatoze koristi se' vakcina Veterinarskog zavoda u Zemunu pod nazivom »MIXOVET«.'. redovna dezinfekcija kunicarnika. sprovedene završne dezinfekcije i odobrenja veterinarskog inspektora. augine i do 50% od obolelih životinja. tj. Ovo takode ukljucuje zabranu ulaska u kunicarnik stranim licima i postavljanje dezinfekcione barijere na ulazu u dvorište u kome se gaje kunici (plitak sud sa 2% rastvorom žive sode kroz koji prolaze svi koji ulaze i izlaze iz kunicarnika). i povremeno uništavanje komaraca i drugih štetnih insekata. guše. koja traje 3 do 17 dana. Karakteristicno za ovu bolest je pojacano stvaranje pljuvacke (životinja balavi). držanja nabavljenih kunica najmanje 10 dana u karantinu. Posle inkubacije. . ali se ubrzo stvaraju novi mehurici. pri cemu nije preporucljivo vakcinisati skotne ženke. ali i specificna zaštita. tek" 14 dana od poslednjegslucaja oboljenja. ZARAZNO ZAPALJENJE SLUZNICE USTA Ovo oboljenje izaziva dermotropni virus (napada kožu i sluzokožu) infektivan samo za kunice. Uopšte mere zaštite.5 ml ove vakcine bez obzira na velicinu. :' Kod ljudi koji su dolazili u kontakt sa kunicima obolelim od miksomatoze ponekad se javikonjuktivitis (zapaljenje sluznice oka). Ovi mehurici prskaju. hranilica i pojilica. Kunic jeneveseo. ali bez ikakvih težih posledica. Na prozore kunicarnika obavezno treba staviti mrežu koja sprecava ulaženje insekata. pa je podrucjeI. vakcinacija radi zaštite od miksomatoze kunica. Vakcina je namenjena imunizaciji zdravih kunica. U cilju sprecavanja pojave miksomatoze primenjuju se sve mere opšte zaštite od zaraznih' i . javlja se najpre visoka temperatura i slab apetit. Vakcina se daje injekcijom u mišic.parazitskih bolesti. grudi i šapa stalno vlažno. Svakom kunicu se daje po 0.1juške. Na sluznici usana. pre svega spada nabavka kunica samo iz zdravih zapata. Životinje se vakcinišu najranije u uzrastu od 6 nedelja. slabo jede îïé . Zaraza najcešce obuhvata sve životinje na jednoj farmi ili u dvorištu.Nabavka novih grla je dozvoljena . usta i jezika formiraju se zatim mehurici velicine zrna konoplje ili zrna sociva ispunjeni bistrom tecnošcu. a imunitet (otpornost na infekciju) razvija: se za 10 dana i štiti životinju jednu godinu.

. Ovi mehurici se mogu zapaziti po celom telu. koji uglavnom napada svinje. Ovde ih pominjemo ukratko. Kunici se zaraze preko usta kada je hrana zagadena izlucevinama svinja. tj. AUJESKIJEV BOLEST A LAzNO BESNILO 1 (PARALYSIS BULBARIS INFECTIOSA) Uzrocnik oboljenja je virus iz grupe herpes virusa.1% hipermangan (10 g preparata u 10 litara vode). bolesti trihoficije. ocnim kapcima. da bi informacija o virusnim bolestima bila potpuna. BORNA BOLEST Izgleda da ova bolest kunica ima veze sa istim oboljenjem kod konja i ovaca. na ledima i u predelu genitalija. a to su najcešce noge. Specificnog lecenjau ovom slucaju nema. . a bolesne životinje treba izolovati i kaveze i opremu dezinfikovati. U slucaju pojave boginja nema nikakvog lecenja. Izaziva je virus koji napada nervni 218 . Medutim. najcešce iz roda Trihofiton. Za bolesne kunice je karakteristican izuzetno jak svrab . oko usana. po koži i sluzokoži se pojavljuju mehurici ispunjeni mutnom tecnošcu ili gnojem. Pored navedenih virusnih oboljenja postoje i druga koja nemaju prakticnog znacaja za odgajivace.na pojedinim delovima tela.i brzo mršavi. BOGINJE Boginje su takode opasna virusna bolest kunica koja se na srecu ne javlja cesto. Promene izazvane virusom boginja ponekad lice na miksomatozu. kao što je 0. a narocito na ušima. Povrede' kože izazvane prskanjem mehurica mogu se naknadno inficirati bakterijama. mada prenosioci uzrocnika mogu biti i pacovi i miševi. Preporucljivo . treba imati u vidu da se svrab može javili i pri infekciji gljivama. Životinja ceše ili zubima raskida mesta koja može da dohvati. Cesto je prisutan i krvav gnojni sekret iz nosa. je ispirati usta blagim sredstvima za dezinfekciju. a i zato što je njihova pojava ipak moguca.. Posle inkubacije koja traje do 14 dana. što komplikuje pocetnu bolest. Dijagnoza se kod opisanih karakteristicnih simptoma lako postavlja.

vlaga. mikroorganizmi postaju virulentniji. ÐßÍÌÛÎÛÔÑÆß Pastereloza jeste cesta bolest kunica koja u našim uslo~ vima izaziva velike gubitke na malim i velikim farmama kunica. U današnje vreme postoje antibiotici i drugi lekovi koji deluju na vecinu bakterija. ali za to još uvek nema dovoljno konkretnih dokaza. a obolele životinje se uništavaju. ili zapaljenje disajnih organa. Faktori koji dovode do slabljenja otpornosti organi. neprirodni položaji tela. Zato vidljivi simptomi borne bolesti i jesu poremecajkretanja i ravnoteže. nakon cega pocinje razmnožavanje i ispoljavanje štetnog delovanja prisutnih bakterija. jeste cinjenica da su uzrocnici bolesti najcešce prisutni i u zdravom organizmu. U takvim stresnim situacijama pasterele i neki drugi. ×ÒÚÛÕÌ×ÊÒÛ BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA Mnoga oboljenja kunica prouzrokuju bakterije. Ni ova bolest se ne leci. pa i trudnoca. i prelazeci sa životinje na životinju u kunicarniku stalno povecavaju mogucnost da izazovu oboljenje.sistem i prakticno dovodi do zapaljenjaIT1()zga i kicmene moždine. Zbog toga pastereloza najcešce i 219 . tako da su efekti lecenja ovih bolesti znatno bolji nego kod virusnih infekcija. kao što je zapaljenje creva.zma najcešce su nepovoljni uslovi ambijenta u kome živ9tinja živi: hladnoca. uznemiravanje. loša ishrana. Po svemu sudeci virusi samostalno ili zajedno sa bakterijama ucestvuju u nastanku još nekih oboljenja. a nekada je glava zabacena unazad i sl. Ono što se obavezno mora imati u vidu kada se razmišlja o pasterelozi svih životinja. daleko složeniji mikroorganizmi od virusa. opasniji. što je ozbiljan problem u kunicarstvu. Bolest ce se razviti tek kada se usled nepovoljnih okolnosti smanje odbrambene sposobnosti organizma. a posebno kunica. koji može da se nade u organizmu velikog broja domacih i divljih životinja. Ovu zaraznu bolest uzrokuje mikroorganizam nazvan Pasteurella multocida. Uzrocnici pastereloze u »pritajenom« obliku najcešce se kod zravih kunica nalaze u sluznici nosa i ždrela.

4 UNuT..j. zapaža se bistar. Medutim. Kunic teško diše. za pojedinacno lecenje životinja. ff MATE~ICA ÖøòÑþ’ß ÐÑÌÕ±¢ÒÑ TKIVO ·ÑÔËÝß Slika 95. sluzav ili sluzavo-gnojan iscedak iz nosa. Šematski prikaz širenja uzrocnika organizmu kunica pastereloze po 220 Ii' . UHO .U~A SRCE. U no su životinje obolele od zarazne kijavice. obicno se nadu i druge bakterije kao hemofilus. pored pasterela. pored antibiotika datih injekcijom. mora se znati da se preparati penicilina kunicima nikako ne smeju davati s hranom ili vodom za pice. U istom smislu se mogu koristiti i antibiotici širokog spektra delovanja. Prema našem iskustvu. i to 225 g na tonu hrane ili furazolidon u kolicini od 50 g na tonu hrane. Pored toga što kijaju. bordatele. tetraciklini i drugi. Postoji mišljenje da je 20% do 70% svih kunica zahvaceno ovom bolešcu koja se najcešce pojavljuje u prolece i u jesen. Novo Mesto). otonazol kapi proizvodi »Krka«. Americki veterinari preporucuju za vece farme sulfakvinoksalin. mikoplazme. kao što su hloramfenikol. Na taj nacin uneseni u organizam deluju veoma štetno i mogu izazvati uginuce. svim kunicarima vrlo dobro pozn.5 g streptomicina po životinji (doza se odnosi na kunica telesne mase 3 do 5 kg). t1C»ZA1l P'\. stafilokoke. a po nekima i virusi. Kiiavica se u pocetnoj fazi i u pojedinacnim slucajevima može leciti antibioticima. Iskustvo je pokazalo da najcešce pomaže penicilin dat injekcijom u dozi od 400000 i. uz 0. TEE-TI 61 6U'%NleA OKA . streptokoke. cuje se krkljanje. dobro je u obe nozdrve stavljati antibiotske kapi širokog spektra delovanja (na primer. a deo nosnog iscetka se ponekad može videti i na prednjim šapama.at zdravstveni problem kunica.pocinje kao zarazna kijavica.

Zapaljenje pluca je obicno praceno slabim apetitom. a može biti i nacin rasejavanja mikroorganizama po kunicarniku. Vece kolicine antibiotika koje se moraju dati da bi se postigao povoljan efekat uništavaju pri tom i korisne bakterije u crevima>kunica bez kojih je nemoguce varenje hrane. najvecu ulogu igra preventiva. osim kao kijavica. ukoliko su rezultati pregleda negativni. Takve kunice treba odmah odstraniti iz zapata. zapaljenje srednjeg i unutrašnjeg uva. matericu ili porodajne kanale. Ako je bolest zahvatila testise. U oVoj fazi bolesti. otežanim disanjem. lecenje se može pokušati vec pomenutim antibioticima. slabo jede i mršavi. sluznice oka itd. možemo smatrati da štetan mikroorganizam nije prisutan. pojavljuje i kao zapaljenje pluca. Zbog. nikako se ne smeju mešati sa drugim životinjama. srednjeg i unutrašnjeg uva i mozga.Iz nosne šupljine i ždrela pasterele. najbolje je bolesna grla ukloniti iz kunicarnika i tako spreciti dalje 221 . zbog svega navedenog. Takvo stanje se pored davanja antibiotika leci i hirurškim otvaranjem i ispiranjem otoka. depresijom životinja. ali se može desiti da kunici bivaju nadeni mrtvi. a i druge prisutne bakterije. testisa ili materice. Ako je došlo do širenja l?olesti na srednje ili unutrašnje uvo. tj. kože i potkožnog tkiva. Kunici koji ne deluju apsolutno zdravo. posledica može biti neplodnost ili radanje potomaka inficiranih pasterelom. U tom smislu treba strogo voditi racuna kod unošenja novonabavljenih životinja ti zapat. Cvorovi po koži i potkožnom tkivu takode mogu biti izazvani pasterelama. sprecavanje bolesti.t6ga se javljaju prolivi i uginuca. srca. Na taj nacin se pastereloza. kože i potkožnog tkiva. Ovaj postupak se u vecim zapatima svakako ne isplati. sa sigurnošcu pokazati da li je životinja nosilac pasterele ili nije. ali može živeti prilicno dugo i biti izvor infekcije za druge jedinke. zatim sluznice oka. što znaci bakteriološki pregled. mozga. Ako se bolest pojavi na manjem broju jedinki. te je lecenje i u ovom slucaju bez smisla. mada su cešce karakteristika bolesti stafilokokoze. Poboljšanje do koga ponekad dolazi obicno je privremenog karaktera. ali je efekat uglavnom loš. U suzbijanju pastereloze. životinja drži glavu nakrivljeno. materice. Ipak ce jedino bris iz nosa i ždrela. testisa. Uzimanje brisa je dobro ponoviti dve nedelje kasnije i tek tada. bivaju prenesene putem krvi ili telesnih kanala do pluca. mada su se dan pre toga ponašali »normalno«.

slabi.. a posebno pojilice na kojima cesto ostaju uzrocnici bolesti. J Slika 96. Jedno od važnih pitanja koja se postavljaju u razmatranju svake bolesti životinja jeste da li je rec o zoonozi. Kao izvor štetnih bakterija (nazvane su 222 pri tom Životinja na kraju Jersinija . ÐÍÛËÜÑÌËÞÛÎÕËÔÑÆß . sve manje uzima hranu. a se ne mogu uociti neki karakteristicni simptomi. Metalne delove (cucle) je najbolje prokuvati. treba prihvatiti stav po kome meso sumnjivih ili bolesnih životinja nije za jelo. tj. Kaveze treba dezinfikovati. Krivljenje glave kao posledica njeg i unutarnjeg uha pastereloze sred- U svakom slucaju problem pastereloze kao ambijentne bolesti treba rešavati pre svega vodeci racuna o životnim uslovima kunica. vlaga. da li se bolest može preneti i na ljude? Mada se oboljenje ljudi uzrokovano mikroorganizmom izazivacem pastereloze kunica javlja veoma retko. postepeno . dobra ishrana i što manje uznemiravanja. mršavi i ugine. za koje su bitni odgovarajuca temperatura.širenje infekcije.RODENCIOZA Ovo je bolest hronicnog toka (dugo traje).

NEKROBACILOZA Da bi došlo do pojave ovog oboljenja. izdvajanje obolelih kunica.. a sluznice se ispiraju blagim dezinficijensima (0. prema nekim informacijama. Lecenje pseudotuberkuloze nema mnogo efekta. jer napada polne organe. otok usana. a svakako i promena hrane. usne šupljine i delova glave. zatim dodirom i lizanjem ili :qjušenjem. Uzrocnik bolesti je bakterija Spherophorus necrophorus koja se može naci u hrani i koja kroz oštecenu kožu ili sluzokožu prodire u organizam. Mogu se koristiti antibiotici i sulfonamidi u dozi odredenoj prema kg telesne mase životinje. Meso obolelih kunica nije upotrebljivo u ishrani ljudi. Kod inficiranih životinja se uocava pojacano stvaranje pljuvacke. SPIROHETOZA Ova bolest se naziva i sifilis kunica. Kunic teško uzima hranu. Mere sprecavanja pojave bolesti i ovde ukljucuju karantin pri nabavci životinja. može se pokušati sa antibiotikom iz grupe oksitetraciklina. osim što su bakterije koje izazivaju obe bolesti po izgledu slicne. Efikasnog lecenja nema. Ponekad se otoci pojavljuju i u okolini anusa ili polnih organa. Tacna dijagnoza se može postaviti jedino obdukcijom (pregledom leša) i dokazivanjem uzrocnika u laboratoriji.i. Pri obdukciji se na slezini. Ne prenosi se na ljude i nema nikakve veze sa sifilisom ljudi. Inkubacija je duga i traje od nekoliko nedelja do nekoliko mesec:. sluznica usta ili koža moraju biti mehanicki ošteceni. Ako se postavi tacna dijagnoza na vreme. cišcenje i dezinfekcija.pseudotuberkulosis} smatraju se miševi koji svojim izmetom zagade hranu kunica. plucima i zidu creva mogu naci mnogobrojni žuckastobelicasti cvorovi sa sirastom masom u sredini. Do infekcije najcešce dolazi za vreme parenja. jer se. jetri. brzo slabi i na kraju ugine. Preporucuje se izdvajanje bolesnih životinja.1% hipermangan). Prvi 223 . uništavanje štetnih glodara. ova bolest može preneti i na ljude. Upotreba mesa zaklanih bolesnih životinja se ne preporucuje. dezinfekcija sa 5% vrele masne sode uz temeljno cišcenje prostorija.

Raznosaci stafilokoka mogu biti i razni insekti. tizrocnikoboljenja. Kada uzrocnik sa mesta povrede prodre u krvotok. STAFILOKOKNA INFEKCIJA Ovo je bolest koja može u velikoj meri poremetiti proizvodnju.2naci bolesti.. a u organizam dospeva pretežno preko povreda kože koje su posledica ujeda. 224 ~ . usana i na drugim delovima tela. naziva se Stafilokokus atlreus. nekvalitetna ishrana itd. U daljem toku bolesti dolazi do naseljavanja i drugih mikroorganizama sa teškim komplikacijama. vimena. a kaveze i . Bolesne jedinke se pokunje. grebanjii sl. U pocetku bolesti dobri rezultati lecenja postižu se penicilinom u dozi od 100000 i. Pojavi stafilokokoze takode pogoduju nepovoljni faktori kao što su loša higijena.gnojavog sekreta. Cirevi se mogu zapaziti oko cmara. Uginuce' obicno nastaje u drugoj nedelji' bolesti. . crevima i drugimdelovima aparata za varenje zdravih životinja. kao i prisustvo parazita. posebno sasvim mladih životinja.Kasnije na polnim organima nastaju cvorici velicine zrna sociva ili pirinca.Bakterija. koji prelaze u cireve. Sigurna dijagnoza se može postaviti jedino laboratorijskim dokazivanjem streptokoka. Obolele životinje treba izolovati.prostorije dobro dezinfikovati.j. Lecenje se sprovodi antibioticima. STREPTOKOKNA SEPSA Nepovoljni uslovi držanja i ishrane kunica. odnosno . ocnih kapaka. mogu uciniti da dode do razmnožavanja bakterija streptokoka koje se ponekad nalaze u ustima. tj. (internacionalnih jedinica) tokom tri uzastopna dana. prepucijuma i penisa i pojava sluzavog. Ukoliko se to ne dogodi. . uzgoj" i izazvati uginuca. nemaju apetit. a ponekad i proliv. koje se najcešce nalaze po svim 'unutrašnjim organima bolesne životinje. jesti crvenilo i otok vulve. tj. U cilju sprecavanja pojave i širenja bolesti preporucuje se pažljiv 'pregled svake životinje pred pripust. ali je uspešno samo u pocetku bolesti. imaju groznicu. može izazvati sepsu i brzo tiginuce.

mada mogu oboleti mlade. bolje je životinje sa vidljivim simptomima bolesti žrtvovati. od kojih veci broj vec živi u aparatu za varenje zdravih životinja. Rezultati lecenja stafilokokoze su redovno loši. na primer. ciji je simptom izrazit proliv. Pored nabrojanih bakterijskih bolesti kunica. Najviše uginuca je zapaženo kod mladunaca u starosti od 5 do 8 nedelja. U nekim slucajevima dolazi i do takozvane generalizovane stafilokokoze pracene zapaljenjem pluca. salmonelozu. Mada je iz vecine uginulih kunica izolovana bakterija Esherichia colli. bolesti takode izazvane bakterijama. listerioza (po nekima mogu oboleti i ljudi). 15 Uzgoj kunica 225 . što takode ima najcešce i smrtni ishod. na ovom mestu treba nešto reci i o zapaljenju creva kunica koje je verovatno posledica delovanja više mikroorganizama i nepovoljnih faktora. Zbog posebnog znacaja po zdravlje ljudi. Ispitivanjem je utvrdeno da štetno dejstvo na sluzokožu creva ispoljava cela grupa bakterija i neki paraziti. Zbog složenih razloga nastanka. ovo bolesno stanje. U slepom crevu se najcešce nalaze gasovi i sadržaj žuckaste boje. Kod životinja na sisi inficiranih stafilokokama cest je simptom gnojno zapaljenje sluznice oka i nosa. . u poglavlju o zoonozama. Ako se enteritis kompleks javi kod kunica na sisi.na koži životinja se obicno pojave manji apscesi (cvorovi ispunjeni gnoj em) . postoje i druge koje se u našim uslovima javljaju samo izuzetno i nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. a sluznica creva je otecena i zapaljena. Meso kunica obolelih od stafilokokoze nije za ishranu ljudi. davanje antibiotika radi sprecavanja ili lecenja bolesti ne daje rezultate. Takve su. Tada je prvi simptom žuta vodena stolica pracena zatvorom. najcešce u predelu vrata i leda. tularemiju i tuberkulozu. Ovakvo stanje je nazvano »žuti proliv kunica. opisali smo izdvojeno. obicno bivaju zahvaceni kunici izmedu 7 i 14 dana starosti. a uzrocnik bolesti se pri tom raznosi po kunicarniku. na sisi«. pa ne predstavlja jedinstvenu bolest. u strucnoj literaturi se naziva enteritis kompleks. gnojnim cvorovima po jetri i drugim unutrašnjim organima. Ipak. Ova forma bolesti se naziva kožna stafilokokoza. aktinomikoza i druge. a kaveze i objekte dobro dezinfikovati. Pregledom leša u želucu se nalazi zgrušano mleko. U cilju lecenja bolesti kože i potkožnog tkiva mogu se otvarati apscesi i ispirati uz davanje antibiotika i pojacane mere higijene. a i starije životinje. Medutim.

ti 2 % sirceta. kao što je. 226 . a koja se naziva Sacharomyces guttulatus. GLJIVICNA OBOLJENJA Uzrocnici ovih bolesti pripadaju velikoj grupi. Hrane se njegovim tkivima ili telesnim sokovima. tj. itd. preporucljiv{) je promeniti hranu. a tacna dijagnoza se može postaviti mikroskopskim pregledom izmeta. BOLESTI KOJE IZAZIVAJUP ARAZITI Paraziti su organizmi koji žive na racun domacina. u kojoj se nalaze i svima poznate šumske gljive. U periodu prelaza sa mlecne na drugu hranu. na primer. Kako se u nekim okolnostima ona može preneti i na ljude. Štetno delovanje na organizam životinja i coveka imaju gljivice mikroskopske velicine od kojih neke žive kao redovni stanovnici creva. vice. zatim kvašceve glji. Proliv koji se kod kunica javlja u periodu odbijanja od sise najizrazitija je posledica prelaza sa mlecne hrane na koncentrovanu i zelenu hranu. u vodu za pice treba doclava. Sadržaj želuca. a od lekova kokcidiostatike i tetracikline. organima. u ovom slucaju kunica. prema nekim praktic~rima. stepen želudac:he kiselosti se pri tom tako menja da ima za rezultat vecu mogucnost razmnožavanja i delovanja štetnih bakterija. opisana je u poglavlju o zoonozama. Lecenje ovog o1Joljenja (ili se radi o više bolesti) promenljivog' je uspeha.. Dobro je davati kvalitetno livadsko seno.i tkivima domacina). Jedna od cešcih gljivicnih bolesti kunica jeste i trihoficija. Kod prvih simptoma (proliv) . gorka so. SAHAROMIKOZA Masovna pojava naduna pa i uginuca kunica može biti izazvana baš jednom od gljivica koja obicno živi u crevima kunica. Ova kvašceva gljiva se u oslabljenom organizmu razmnožava i ispoljava štetno dejstvo. Radi lecenja treba dati neko od sredstava koje delujena pražnjenje crevnog sadržaja. Parazite nacelno delimo na spoljašnje (žive na spoljašnjoj p()vršini tela) i unutrašnje (žive u telesnim šupljii1ama.

creva (Eimeria. Kunici ne u~imaju hranu. sulfametoksin). METILJAVOST U žucnim kanalima kunica kao paraziti žive veliki i daleko rede mali metilj.znatne gubitke. 15* 227 . a cesta je i nadutost. 'organizma i na kraju uginuo Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom stolice kunica ili pregledom' leša. irpsilac parazita. izvor je infekcije za mlade ili druge odrasle jeginke. najviše mladih životinja. sa stolicom gube tecnost i sali iz. Moguca je i oduzetost zadnjih nogu. Promene izgleda i ponašanja bolesnih životinja nisu dovoljno karakteristicne da bi se postavila tacna dijagnoza. Isto tako je važno na vreme odvajati mladunce od majki.UNUTRAŠNJI PARAZITI KOKCIDIOZA U grupi bolesti kunica kofe su izazvane parazitima kokcidioza zauzima prvo mesto. osetno mršave. pone). Kod kpkcidioze jetre uzrocnik Eimeria stiedae. Ovo oboljenje prouzrokuje. Ovi pljosnati crvi lice na list lorbera.Dštecuje. intestinalis. Odrasli kunic. a dezinfekciju kaveza i opreme u slucaju postojanja bolesti sprovesti sa 10% rastvorom amonijaka. Kunici gube apetit. Da bi se onemogucila pojava bolesti. Ako je u pitanju parazit kojinaseljava . sulfakvinoksalin. koji parazitiraju u jetri ili u sluzokoži creva> kunica. Eimeria magna. proliv. Javlja se voden. može se preduzeti lecenje sa preparatima na bazi hlorugljenika. Uzrocnici kokcidioze su jednocelijski organizmi i}evidljivi <golim okom. kokcidiostatici se daju u preventivnim dozama. tako da jejetrapovecana i posuta sivobelicastim mrljama. itd. sa suženim zadnjim delom. nekroze. na sll1zbkoži se mogu naci zapaljive promene. Lecenje kokcidioze uspeva samo u pocetnoj fazi bolesti i stoga se daju kokcidiostatici (sulfadimidin. Zaražene životinje imaju slab apetit. mršave. krvarenja.žucne . Eimeria media i dr. aponekad i žute. Bolest se može pojaviti na jednoj farmi kunica samo ako zelena hrana potice sa mocvarnih pašnjaka na kojima bi mogla biti zagadena sa razvojnim stadijumima ovih parazita. nadun debelog creva.kanalice.).{ad i krvav. Kada se u izmetu nadu jaja parazita. sluzokože su blede.

Uspešno se uništavaju sredstvima protiv insekata . vaši i buve. pa im ovde i ne poklanjamo pažnju. SPOLJAŠNJI PARAZITI Paraziti koji žive u koži. 228 L . KRPELJI kuni~a. Hrane se sisajuci krv životinja i na taj nacin mogu da prenesu mnoge. odnosnokrznu krpelji. Ako vlasnik posumnja ili zapazi u izmetu parazite u vidu tankih. Slika 97. životinje ce tretirati preparatima piperazina ili tiabendazola i mebendazola. neopitroid i sL). To su insekti smede. za ljude i životinje. opasne bolesti. odnosno crne boje. Kraste u ušima kunica bolesnog od šuge U crevima kunica može se naci jedan broj glistai pant1jicara koje ne predstavljaju veci problem u uzgoju. kratkih ili dužih belih glista. jesu.Radi sprecavanja pojave bolesti životinjama ne treba davati sveže seno sa plavnih terena. šugarci.insekticidima (alugan. vec ga prethodno treba sušiti bar 6 meseci.

Promene kod obolelih kunica se uocavaju na koži glave (celo. .. gusto i dugacko krzno. šuga kože u industrijskom uzgoju kunica. izaziva jak svrab. Lecenje celog zapata se vrši insekticidima (alugan. miša i dr. Ovi paraziti se isto tako suzbijaju primenom insekticida. ali kako u ovom slucaju nije rec o težem i cestom oboljenju. u odnosu na druge parazitarne bolesti. . Zbog svraba. Isto tako treba temeljno ocistiti prostorije i ne koristiti ih bar 5 do 6 nedelja.šUGARCI . Prenošenju bolesti doprinosi nehigijensko držanje životinja. nismo ga izdvojili u posebno poglavlje. . Ovaj parazit živi u ušnom kanalt:/. osnova Dva. i funkcije organizma. koji izazivaju šugu . Šuga ušiju je u uzgoju kunica mnogo cešca i opasnija bolest nego šuga kože. . bolesne životinje. ne predstavlja veliki problem. u posebnom poglavlju. kože i šugu ušiju. nedovoljno suncani objekti i sL Covek se može inficirati uzrocnicima šuge kunica. VAŠI i BUVE mogu imati ulogu u prenoŠenju raznih bolesti. oko ociju) sa pojavom svraba. Ovaj vid šuge se sprecava i leci na isti nacin kao i prethodni. takode insekti. životinja ceše uši i drži glavu iskošeno. a ponekad i do zapaljenja mogza. slaba i nekvalitetna ishrana. Simptomi bolesti kod ljudi su svrab i kraste. Kod mladih kunica može doci do zapaljenja srednjeg Dva. " Šugarci su paraziti. a može preci i na coveka. Nema potrebe napominjati da su svi navedeni sastojci neophodni za pravilan razvitak. Životinje postepeno mršave. BOLESTI KOJE SU POSLEDICA NEDOVOLJNO KVALITETNE ISHRANE O kvalitetnoj ishrani kunica je bilo reci ranije. ektanon i sL). Do infekcije dolazi direktnim kontaktom bolesnih životinja. pa i u smislu odbrane od mnogih bolesti. ali i preko posrednika: psa. îîç × ¶ . dok se na druge domace životinje ova bolest ne prenosi. macke. opadanjem dlake i stvaranjem krasta. prljavština. Na ovom mestu smo želeli da nešto kažemo o neunošenju ili nedovoljnom unošenju vitamina u organizam. Pored vec pomenutih šugaraca i krpelja. da bi na kraju nastupila i smrt.

Fabricki pravIjena koncentrovana hrana za pojedine kategorije kunica obicno sadrži sve neophodne hranljive materije. U cilju lecenja daju se preparati vitamina D (u hrani i u injekcijama). tj. pa se onda javljaju bolesti koje su posledica smanjenog unošenja vitamina. Takode nije loše kontrolisati da li peletirana hrana za kunice sadrži dovoljno vitamina A.. kalcij um i fosfor. koja se ispoljava u nedovoljnom okoštavanju skeleta. hipovitaminoze. A-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina A u organizmu) Rezultat manjka vitamina A u organizmu su promene na sluznici ociju u vidu gnojenja ocnih spojnica. Medutim. pa stoga i u organizmu. Takode je i vecina sluznica manje otpoma na infekciju. Mnogo je cešce da su oni zastupljeni u manjoj kolicini nego što je to potrebno organizmu. nedovoljno razvijeni fetusi i sl. a zastupljene su u hrani u veoma malim kolicinama. . Ovakvo ispitivanje se sprovodi u specijalnim za to opremljenim laboratorijama. Njihovo neunošenje il nedovoljno unošenje u organizam.. 230 . D-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina D u organizmu) Nedostatak vitamina D se pre svega javlja kod mladih životinja u zimskom periodu.. ili ako su ove materije zastupljene u nepovoljnom odnosu. Usled deficita A vitamina u obroku. tj. mora strogo voditi racuna o hranljivoj vrednosti pojedinih sastojaka. u hranu treba dodavati šargarepu i kvalitetno livadsko seno. kao i dobro seno i minerali. Ako hrana nema dovoljno D vitamina. Da bi se sprecili navedeni poremecaji. javice se bolest rahitis.. Retko se dešava da pojedinih vitamina uopšte nema u hrani. izaziva bolesti avitaminoze ili hipovitaminoze. kalcij uma i fosfora. ako uzgajivac priprema obrok sam. cesti su i poremecaji reprodukcije.. pa lako dolazi do oboljenja (kijavica. zapaljenje pluca i sL). krivljenja nogu i sl. mali okot.\ VITAMINI su materije neophodne za pravilno funkcionisanje organizma. mora se pridržavati recepata ishrane za kunice.

tako da su sapi i zadnje noge ovakvih životinja nedovoljno razvijene i mršave.E-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina E' u organizmu) Nedostatak vitamina E izaziva poremecaj plodnosti. U crevima kunica normalno se stvaraju vitamini C i B. pa i uginuce ploda i zapaljenje materice. ženku okrenemo glavom na dole i matericu vratimo prstom. mišicno tkivo mladunaca se nepravilno razvija. veterinar može pomoci i hormonskim injekcijama. pregojenost. Ukoliko nakon porodaja primetimo da je došlo do ispadanja materice. OTEžANO KOcENJE Do ovoga može doci ako ženku male rase pripuštamo pod mužjaka velikih rasa. Uzroci su mnogobrojni: deficitarna ishrana. matericu ocistimo blagim rastvorom dezinficijensa (cetavion). Osim navedenog. tako da su plodovi veliki za porodajni kanal. ne uzimaju hranu. BOLESTI KOJE SU VEZANE ZA SKOTNOST I KOCENJE NEPLODNOST U savremenom uzgoju kunica neplodnost može predstavljati problem. Ako se i pored dobre preventive ipak pojavi neplodnost. Životinje su tltucene. Njihov nedostatak u obroku zbog toga ne stvara probleme. 231 . a cesto nastaju i grcevi. Kod slabih tmdova. prcuske vagine i sl. POSTPOROÐAJNA PARALIZA J Ovo oboljenje je posledica nedostatka kalcij uma u organizmu ženke koji je utrošen za izgradnju kostiju mladunaca i koH je u vecoj meri izlucen preko mleka. Kod mužjaka nedostatak ovog vitamina dovodi do steriliteta. U ovom slucaju se pomaže izvlacenjem mladunaca iz zadnjeg dela porodajnog kanala. parenje u srodstvu. bolest polnih organa i sl. carskim rezom i sl. mora se tacno utvrditi njen uzrok i onda preduzeti lecenje.

Radi sprecavanja navedene pojave. pa su ova oboljenja za 232 . Osim toga. žed ženke i nedostatak vitamina i minerala u ishrani tokom trudnoce mogu izazvati takvo ponašanje. obicno injekcijom pod kožu. Ako se ova pojava ponavlja kroz nekoliko kocenja. Treba znati da za razvoj plodova i plodovih omotaca tokom graviditeta. Promena mesta boravka bremenite jedinke neposredno pred kocenje.r . Osim navedenih oboljenja ili pojava koje imaju veze sa trudnocom i porodajem. ženka troši velike kolicine mineralnih materija i vode. buka i uznemiravanje tokom porodaja. U ovakvim slucajevima lako dolazi do zastoja u izlucivanju mleka ili je mleko zagadeno mikroorganizmima iz mlecne žlezde. udarca i drugih mehanickih nadražaja. koji kod kunica najcešce nastaje kao posledica uticaja iz spoljašnje sredine (stres.. prisustva parazita i sl. ZAPAUENJE MLEcNE 2LEZDE Do zapaljenja mlecne žlezde može doci usled pritiska. do pobacaja može doci i u slucaju neodgovarajuce ishrane. grubi zahvati). životinju treba iskljuciti iz reprodukcije. udarci. NEZARAZNE BOLESTI UNUTRAŠNJIH (organske bolesti) ORGANA Kunici se iskorišcavaju u starosti u kojoj se organske bolesti ne mogu dovoljno razviti. ovde pominjemo još abortus. tokom nekoliko dana. ali i nakon infekcije preko mlecnog kanala ili krvotoka. životinjama treba tokom trudnoce obezbediti kvalitetnu hranu i što manje ih uznemiravati. što može biti razlog uginuca mladunaca koji sisaju. t! ! Pomoc se sastoji u davanju preparata kalcij uma. Prvorotkinje koje su proždrle mladunce mogu kasnije uz dobru ishranu postati dobre majke. Bolest se leci antibioticima i lokalno mastima koje deluju smirujuce na proces zapaljenja. 2DERANJE MLADUNACA Ovo je relativno cesta pojava kod uznemirenih ženki.

poremecaji u funkCiji želuca i cteva najcešce . Takve su. gas ovi vrše pritisak na dijafragmu (mišic veoma bitan za disanje) i pluca te se životinja može ugušiti.ishranU-':koncentratom . mada je teško zamisliti da na nastanak. Uzrok ovoj pojavi je ishrana zelenom hranom koja prilikom brzog vrenja u utrobi stvara velike kolicine gasova. pre- ~EL..obqljenja ne utiC1i trazne bakterije ili paraziti li creyima.cvrstimhranivom). r~tka stolica. postoje bolesti koje nastaju brzo i mogu izazvati uginuce. Takode se dogada da nadutost nastane kao posledica otežanog kretanja hrane kroz creva usled davanja prehladne hrane. Obicno to nije dovoljno i treba dati neko od sredstava koje sprecava vrenje i pomaže pasažu crevnog sadržaja (magnezijumsulfat). Tre- nastaju pri prelazu sa mlecne.. na primer: NADUN To je oboljenje pri kome u želucu i crevima.' Ova bolest nastaje~fe $veg'a usled neodgovataJi.kunicarstvo od malog znacaja. Oslobadanje životinje prevelike kolicine gasova ponekad uspeva masažom trbuha. davanja vlažne.Mofe se reci da je bol~st relativnpretka u)n. Nadun se sprecava izbegavanjem hladne ili pokvarene hrane. Uprkos tome. Zivotinja je naduvena. Takode je' poznato da prevelika upotreba antibiotika..(ili drugim ." (nezarazno zapaljenje sluznice že1uca i creva) '.tenzivrtoni uzgoju Kunica ako se upotrebljava koncentrat6dgovarajuceg kvaliteta.CREVNI KATAR. ish:r:ane 1J:a. Hronicna (dugotrajna) nadutost može biti posledica prisustva crevnih parazita (kokcidija. a najcešce u slepom crevu nastaju vece kolicine gasova od uobicajenih. može i~azvati pomenutu bolest ciji su sirnptomi mt1?itak~petita i.UDAcNO. 233 . oblih glista).ice ishran~. Bolest se leCi i sprecavadtk}anjanjemL~:Vih pomenutih faktora. ba znati da.

Rane na nogama . a u trbuhu se mogu '" napipati tvrde loptice izmeta. Zivotinje ne jedu. RANE NA NOGAMA Ovo je bolest specificna za kunice. . .laksans). lenjo se krecu. Lako dolazi do infekcije i gnojenja. . Prilikom 'tecenja najpre se. a zatim se oštecena mesta ciste sa blagim dezinficijensilna (cetavloi1).. Slika 98. mora otkloniti uzrok mehanickog draženja. I I . premazuju jodom i tretiraju antibibtskim sprejom ili mastima. Lecenje pokušavamo davanjem sredstava za povlacenje vode u creva i razmekšavanje crevnog sadržaja (magnezijumsulfat . Uzrok ovome je obicno neravna i vlažna podloga. gruba žicana mreža po kojoj se životinje krecu. 234 rI .ZATVOR To je stanje pri kome postoji zastoj u kretanju sadržaja creva. Najcešci uzrok zatvora je suva hrana sa premalo vode. Na donjem delu zadnjih nogu (strana kojom se životinja oslanja o tlo) mogu se pojaviti rane. a ponekad i nakupine dlaka koje mogu zapušiti lumen creva. a preventiva je davanje dovoljno vode uz svaku vrstu hrane.

Ipak se kod nas i na nekim velikim farmama sa' uvoznimmaterljalom (dedovska i roditeljska grla) mogu zapazitipbjediJie na~ledne deformacije. 235 . Ovde je rec o utodimom išcašenju zgloba: ku~a koje postoji u istoj formi kod dyce i pasq.ajcešce: 'BOLEST ISCAŠENHf NOGU . Žiyotinja li izr:azitim slucajevima.. Bolest išcašenih IZDUžENA nogu DONJA VILICA U ovom slucaju donja vilica je duža od gornje..)ma zadnje .{ prakticno ne bi sfuela da postoji u sa:yremenom kunicarstvu.. Ovde pominjemo samo o~e koje su n.na naslednu bolest je dovoljna da se životinja eliminiše.bkrenuteza. tako . tako da se donji i gornji zubi ne poklapaju... pola kruga (položaj foke). Sumnja.da je hodanje onemoguceno. Sltgna deformacija se ponekad može zapaziti i na prednjim ekstremitetima.. ali takve kunice nikako ne treba puštati u pripust.ÒßÍÔÛÜÒÛùÞÑÔÛÍÌ×¢ qva grupa oholjenj. Slika 99. Prerasli zubi se mogu skracivati.. Posledica toga je da donji zubi neograniceno rastu.iz priploda. što onemogucava normalno uzimanje hrane.noge .

gljivicnih i parazitarnih oboljenja koja se mogu preneti i na coveka.. a koja mogu biti neprijatna jer se teže lece ili ozbiljnije ugrožavaju zdravlje ljudi. da zna kad je šta koristio 1'1. U cilju sprecavanja ovakvih inCidenata. tacna dijagnoza ttovanja. Najcešce se dešava .1kojoj kolicini. ili da preko zelene hrane unesu u'organizam otr6Ve namenjene zaštiti bilja.ju korišcenja. prilikomkorišcenja insekticida u kunicarniku ili na samim životinjama treba veoma precizno poštovati uputst\i'd proizvodaca. Da bi se postavila.).da životinje budu izložene delovanju vece kolicine sredstava zapništavanjejnsekata. dobro je da odgajivac uvek vodi tacnll eviderld. preparata protiv štetocina. Isto tako mora Se paziti da i hrana 'he bude zagadena :raznim pesticidima. Previše izrasli donji zubi 1ROVANJA U int~hzi\'1iom uzgoju u kome životinje nemaju slobodu kretagja troyanja su' retka. BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI NA LJUDE (Zoonoze) S'A KUNICA Ovde smo posebno izdvojili nekolilko bakterijskih. tj. 236 . Slika 100. ali ipak moguca.

pacov. otpadnim vodama. da bi jedan organizam oboleo.SALMONELOZA Uzrocnici ove bolesti su bakterije koje se nazivaju salmonele. Za lecenje se koriste antibiotici. smanjeno izlucivanje mokrace. One pre svega izazivaju zapaljenje sluznice želuca i creva. nije potrebno da se zaraza unese spolja. Salmonele ulaze u organizam životinja i ljudi preko organa za varenje. TULAREMIJ A Tularemija je bolest koja napada kunica i zeca. Bolest u ljudi nastaje obicno 7 do 24 casa nakon uzimanja zaražene hrane. Zaraza se na farmu unosi novodopremljenim životinjama. žed. barama i na drugim mestima. glodari pa i covek. ovce. a zatim groznicom i povišenom temperaturom (40°C) bolovima u trbuhu i prolivom. Uz ove sim. a neophodno je temeljno cišcenje svih prostorija u kojima životinje borave. Takode se mogu naci i u crevnom sadržaju raznih vrsta životinja. vec se moraju neškodljivo ukloniti (spaliti ili duboko zakopati). odakle se mogu preneti u sve organe. Prema tome. Pocinje obicno glavoboljom. nisu za ishranu ljudi. guske. ali pre svega male glodare (šumski i poljski miš. One se mogu naci u površinskim slojevima zemlje. nemir i pospanost. veverica. kokoši. svinje. a moguc je i smrtni ishod. Kod teških slucajeva nastaju grcevi. 237 . patke. mada kliconoše mogu biti golubovi. proliv ili zatvor. Gravidne ženke cesto pobacuju. Treba znati da su salmonele u prirodi prilicno rasprostranjene. Od životinja se covek najlakše zarazi kontaktom (bolest prljavih ruku) ili imoseci nedovoljno kuvano ili peceno meso. Ona može da nastane i u uslovima slalbe higijene. nedostatak apetita i mršavljenje. konji. Ove bakterije imaju sposobnost da iz organa za varenje prodru u krvotok i prouzrokuju trovanje krvi. Kunici oboleli od salmoneloze. miševi. Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom leša ili izmeta bolesne životinje. ili pod sumnjom da su oboleli od salmoneloze. gde mogu da ostanu u životu i mesecima. nekvalitetne ishrane. Kod bolesnih kunica može se zapaziti groznica ili utucenost. ptome javljaju se klonulost. nepovoljne klime ambijenta u kome životinje žive itd.

vaš. a koža crvena. U prenošenju oboljenja važnu ulogu imaju insekti koji sisaju krv (buva. divljih i domacih svinja.). a teži oblici se mogu i smrtno završiti. Treba znati da prostirka od slame koja je zagadena ovim gljivicama može imati presudnu uloglu u širenju infekcije. slezinu. krpelj). Iz 'Iimfnih žarišta prelazi u krv i dospeva u jetru. Najcešce se inficiraju kontaktom sa bolesnim govecetom.L Kunici mogu oboleti i od tuberkuloze. Prvi znak bolesti je svrab na prednjim i zadnjim nogama koji se pojacava. apaticna je i ima povišenu temperaturu. Ljudi se mogu inficirati kontaktom sa bolesnim kunicima i kod J}jih se trihoficija javlja na goloj koži i na ko238 . Svima je poznato da od tuberkuloze boluju i ljuldi. Može se pojaviti i kod fazana. Uzrocnik se u organizmu širi limfnim sistemom i izaziva zapaljenje limfnih žlezda. a i kod coveka. Svrab je tako jak da se životinja ponekad glode do kosti.hrcak i dr. jarebica. tako da ovde nisu bitni lošli uslovi nege i uzgajanja. koji se daju s hranom ili se u vidu tecnosti i masti stavljaju na promajna mesta. Lakši oblici bolesti prolaze za nekoliko nedelja. Na bolesnom kunicu simptomi bolesti nisu tipicni. komarac. U lecenju ove bolesti koriste se antimikotici. a nešto kasnije se mogu videti proroene na krznu na nogama i u predelu repa. Životinja se teško krece. lisica. mlekom tuberkuloznih krava i unošenjem novih kunica u zapat. TRIHOFICIJA Na ovu bolest su najosetljiviji dobro uhranjeni i negovani kuni~i. prepelica. Smatra se da se tularemija pojavljuje narocito u godinama kada ima mnogo miševa i pacova koji su u pojedinim krajevima stalno inficirani. i da je to bolest koja se dugo i teško leci. TUBERKULOZA . Krzno je na tim mestima ocupano. pluca i moždane ovoj nice. Uzrocnik bolesti je bakterija PasteurelIa tularensis. Covek se inficira najcešce uzimajuci nedovoljno peceno ili kuvano meso bolesne životinje.

jasno je da se bolesni iIi sumnjivi kunici ne smejukoriStiti za jelo. 239 . macaka. Ponekad se mogu zapaziti i znaci oštecenja nervnog sistema u zapaljenja mozga. Kod ljudi. Obolela životinja ne uzima hranu. Kunic se najcešce inficira preko usta uzimanjem hrane i vode zagadene uzrocnikom toksoplazmoze. mozga pa i' smrtnog ishoda. Medutim. narocito kunica. Promene na glavi srecu se uglavnom kod dece. Kod odraslih muškaraca javlja se i trihoficija brade. dolazi do zapaljenja i gnojenja. zatim pasa. svinja. prolivom iIi zapaljenjem bronhija. bez vidljivih simptoma. Tacna dijagnoza može se postaviti' samo u laborqtoriji. Retko' može doci i do zapaljenja pluca. ptica pa i kod gmizavaca. Živi u telesnim celijama mnogih sisara. Isto tako je utvrden i kod veceg broja divljih životinja. Rede se ispoljavasa nešto povišenomj temperaturom. ovaca. koža se ljušti. TOKSOPLAZMOZA Uzrocnik toksoplazmoze je parazit mikroskopske velicine nazvan Toxoplasma gondii. lisica. goveda i coveka. Tada može doci do pobacaja. zeceva i drugih glodara. i to u vidu celavih površina. Nema podataka ouspešnoin lecenjuživotinja. toksoplazmoza se obicno javlja u skriver1om obliku. Koža obolelog predela je crvena. pokrivena mehuricima i krastama.smatim delovima glave. narocito kod odrasIihosoba.!. prevremenog porodaja iIi radanja deteta sa znacima urodene toksoplazmoze. inficira uzim~I:Jjem }ledovolJilo pecenog iIi kuvanog mesa i organa bolesnih životinja. cesto obole majke u drugom stanj}. oticanjem limfnih cvorova i slezine. javlja se opšta slabost. mršavljenje i proliv. dok se kod ljudi primenjuju nekiqntibiotici. cesto sa paralizom zadnjih nogu. Kako se covek najcešce. gripoznim stanjem. tj. Dlaka opada.

Klanje kunica J' 240.KLANJE KUNICA I SKIDANJE KOŽE KLANJE KUNICA Optimalni terminI klanja kunica zavisno od njihove namene dati su u odeljku gde se govori o mogucnostima korišcenja kunica. Dvadeset i cetiri sata pre klanja kunicu se Ii Ii 11 Slika 87. I ~ 1 .

. Ako je krvarenje slabo. Kad se kunic zakolje treba potpuno da iskrvari. vodeci racuna da ne dode do veceg oštecenja kože. U tu svrhu obesi se glavom naniže tako da krv može da izade kroz nozdrve i usta. SKIDANJE KOZE Koža sa kunica skida se pošto se telo ohIadi.1 f. Koža se skida tako što se kunic obesi za zadnje noge na poprecno postavljenu dašcicu. ali pre nego što se potpuno ukoci. 87). U desnu nIku se uzme palica ili metalna šipka i njome snažno udari po vratu kunica iza ušiju (sl.~l'! Slika 88. Zatim se pravi okrugli rez oko cmara i spoljašnjih delova polnih organa i šapa na zadnjim nogama. j. Kunic se kolje tako što se uzme levom rukom za zadnje noge i podigne uvis.. I . da bi u trenutku klanja njegov probavni sistem bio potpuno prazan. može se sa leve ili desne strane preseci vratna žila blizu donje vilice. Skidanje kože kunica 16 Uzgoj kunica 241 L . a zatim se oštrim nožem koža raseca duž zadnjih nogu od šapa do cmara. Smrt nastupa momentalno kao posledica lomljenja kicmenog stuba.ne daje ni hrana ni voda. Važno je da kunic potpuno iskrvari radi boljeg kvaliteta i lakšeg tranžiranja mesa.

sistemu džaka. Zatim se koža jako povuce sa vrata i prednjih nogu i presece iznad zgloba prednjih šapa. Posle ovoga dlake treba osušiti trljajuci ih suvom piljevinom. a zatim ih rašcešljati. Ocišcene kože odmah se stavljaju na raspinjace da bi se formirale i osušile. PRIPREMA I OBRADA KOŽE Pošto se koža skine sa mrtvog kunica mora da prode kroz tzv. pripremnu obradu kože (cišcenje. Razmak izmedu krakova raspinjaca može se smanjivati 242 r I \ I I I ~ . skidaj uci mrlje'tamponom od vate. Pošto kožu odvojimo od zadnjih nogu i zadnjeg dela trupa. Sve posekotine i poderotine predstavljaju oštecenja koja u vecem stepenu smanjuju komercijalnu vrednost kože. formiranje i sušenje). Formiranje kože kunica vrši se tako što se koža zategne na raspinjacu tako da dlaka dode sa unutrašnje strane (slika 90. Cišcenje tek oderane kože kunica sastoji se u odstranjivanju ostataka mesa i masti. tj. Ovo treba da se uradi tako qa Se srednji deo hrbata nade što je moguce tacnije na sredini raspinjaca. Za ovaj posao se koristi kašika ili tupi nož (slika 89). bez secenja kože duž trupa (slika 88). Raspinjac za zecije kože najcešce se izraduje od letvica koje se sastavljaju. Uši zajedno sa kožom glave treba odseci od ostalog dela kože (mogu da se iskoriste kao hrana za mesoždere). elasticne i nerdajuce žice. Raspinjac se može napraviti i od debele. Dranje pocinje od zadnjih nogu tako da se skine i rep zajedno sa kožom. cija je dužina êðóèð cm (slika 91). treba ga ocistiti vodom sobne temperature.l . Pri skidanju kože sa kunica ne smemo zaboraviti da je koža relativno slaba i da se može lako pocepati. Koža sa glave skida se na taj nacin što se preseca na mestima gde se vezuje sa kostima. Posle formiranja i potpunog ispravljanja svih nabora koža se ucvršcuje za raspinjac tako što se na ivicinjene zadnje strane ukuca nekoliko eksercica ili se priveže kanapom.Koža kunica se dere po tzv. cvrsto je obuhvatimo i povucemo nadole svlaceci je sa celog trupa cak do prednjih nogu. Ako se za vreme skidanja kože zaprljao dlacni pokrivac (posebno krvlju).

Ne sme se sušiti suviše blizu peci ili na suncu jer to može dovesti do stvrdnjavanja kože. pacovi. kokoške i tome slicno. a to znatno smanjuje njenu vrednost. neophodno je da ih prethodno brižljivo istrljamo solju. Moramo takode paziti da se ne zaprljaju ili da na njih ne napada prašina. psi. Cišcenje unutrašnje strane kože kunica ili povecavati u zavisnosti od velicine kože (ali ipak ne više od 25 do 30 cm). onda upotreba soli nije obavezna. 16* 243 . Pre nego što je skinemo sa raspinjaca moramo brižljivo da je pregledarno i vidimo da li su svi delovi kože dovoljno suvi. Ukoliko kože sušimo u letnjem periodu. Osušene kože ne treba dugo da stoje na farmi jer su osetljive na oštecenja koja im mogu naneti miševi. Ako ih sušimo u zagrevanim prostorijama. pacovi. U normalnim uslovima koža kunica se osuši za tri do pet dana.Slika 89. Kože treba sušiti na suvom mestu sa dobrom cirkulacijom vazduha i na temperaturi izmedu 18-26°C. Za vreme sušenja moramo da pazimo da kože ne oštete miševi.

~ (. meso se tranšira. jednjak i dušnik. pazeci da se ne raseku creva. JJO. srce. odstranjuju se creva i želudac tako što se presece jednak u blizini dijafragme.J Slika 90. JDem J~ . zatim se otvara trbušna duplja duž be1e linije sve do grudnog koša. Posle odvajanja cmara i mokracno-polnih organa.kornjaši (Dermestes) itd. a samim je da se kože što pre' se štave. Od pravilnog koža u velikom stepenu tim i cena. pa se sece dijafragma i vade pluca. Prvo se zaseca spoj izmedu zadnjih nogu. Pravilno nameštene kože na raspinjacama (tamne mrlje na unutrašnjoj strani kože svedoce da linjanje još nije bilo završeno Slika 91. Potrebno odnesu do otkupnog punkta ili da skidanja i brižljive pripreme obrade zavisi njihova klasifikacija. Zatim oprezno odsecemo žucnu kesu od jetre koju 244 L . Raspinjac za oblikovanje i gušenje kože kunica KORIŠCENJE MESA KUNICA cim se odere koža.

66 76.16 352. Klanicna analiza i pokazatelji zaklanog kunica bele novozelandske i prosecne težine 2490 g. pluca i bi.41 14. Pravilno pripremljen zaklani kunic ne sme biti zapr1jan krvlju ili još manje sadržinom probavnog sistema.07 55.72 18.49 60.00 36. Tabela 23. onda ih pre toga moramo staviti u najlonske kese i zamrznuti. Tako pripremljen zaklani kunic obesi se na hladno mesto da stoji 3-4 sata da se potpuno ohladi.13 1.00 49. Ako zaklane kunice treba prevoziti na vece udaljenosti. Da se tela kunica ne bi medusobno doticala potrebno je ostaviti izmedu njih 5-6 centimetara razmaka.49 1419.00 1531.02 Zaklani kunic bez glave i iznutrica Glava Jetra Srce. osim ako na njoj ne primetimo neke promene izazvane bolešcu.1brezi Koža Zadnje noge Krv Probavni sistem Jestivi delovi Zaklani kunic sa Zaklani kunic sa Zaklani kunic sa (prosecna dužina 38-58 cm) glavom i jetrom iznutdcom bez glave glavom bez iznutrice zaklanog kunica 245 .80 57.ostavljamo u zaklanom kunicu.68 3.33 141.66 67. Zaklanog kunica ne treba prati vodom nego samo prebrisati cistom i suvom krpom ili nožem ocistiti eventualnu prljavštinu. Na kraju odvajamo glavu kunica (kod prvog vratnog pršljena) i udove.15 1495.33 5. Treba ih transportovati u zatvorenim sanducima.05 1. Zaklane kuni ce cije meso želimo da odmah upotrebimo pažljivo operemo u mlakoj vodi i onda su spremni za upotrebu. izdašnosti rase Pokazatelji ~ Težina izdašnosti O/o Podela posle klanja '" cr 2490 1278. Tek pošto se potpuno ohladi meso kunica je spremno za prodaju.99 2.99 100 51.23 61.96 1389.83 454.

72 14.00 18.701 0. mleveni kodeti se mogu pripremiti od prednjeg lopaticnog dela. za jela sa povrcem koristi se prednji deo.72 70.10 1.10 18.50 72. Za pecenje se najviše koriste ledni deo i udovi.: .S "'0 ~.34 1.00 25. 246 1 .50 6..99 9.e bJ) 1j~8"'" ~. Ledni i zadnji delovi dobri su i za šašlik.80 1. ragu i gulaš. u mesu òòò äæ VRSTA MESA '1j ~'$2 '" ù« äæ ùþ ϶ Ïæ×ùüó òåæ òòò :9.22 47.37 0."!"""' I' Tabela 24.50 72.20 0.50 18.: òòò '" ~ .-::s ¢Ñ þþ¢ 4 ~~ æy¢ùüó 3 5 6 Masni kunici Mršavi kunici 59. kao i pašteta i suhomesnati proizvodi od mesa kunica.42 37.20 1.33 1. rizoto.460 Masno kokošije meso Posno kokošije meso Masno svinjsko meso Posno svinjsko meso Masno telece meso Posno telece meso Masno govede meso Posno govede meso Od mesa kunica mogu se napraviti mnoga ukusna jela.50 2.382 1.90 18.00 20.50 20.415 1.91 1... ukusna je i pržena džigerica (jetra) .20 20.60 76.612 0.. Recepte za pripremanje jela od mesa kunica možemo naci u kuvarima.85 69.41 1.39 0.. *) Osim ovoga. Prim. Prednji deo je dobar i za »rimsko pecenje«.080 0.20 75.85 7. Kolicina prehrambenih elemenata razlicitih vrsta životinja.70 1.80 56.590 0. prev.50 20. ~t.88 20..80 1.31 77.30 7.10 1.670 0.701 0.301 0. *) Jedna vrsta ražnjica.49 19.

Ovo meso spada svakako medu punovredna hraniva i za zdrave ljude. U tabeli 23. Najvredniji delovi kunica su ledni deo i noge. a zato su najbolji kunici koji imaju razvijene i teže te delove od ostalih del ova tela. Ako kunic ima bolje razvijenu muskulaturu. Zaklani kunici koji imaju mnogo masti manje su pogodni za pripremanje. Meso kunica se lako vari (spada u tzv. starosti i nacina ishrane kunica. Mast treba da bude bezbojna. Ljudski organizam apsorbuje 90% belancevina iz mesa kunica. Kunici koji nasledno prenose s pokolenja na pokolenje žutu boju masti moraju se brzo eliminisati iz uzgoja. randman je veci. Poredenje hranljive vrednosti mesa kunica sa ostalim vrstama mesa može se videti u tabeli 24.Klanicna izdašnost (odnos žive vage kunica pre klanja prema težini zaklanog kuni ca zajedno sa iznutricama) zavisi od rase. a samo 62% iz govedeg mesa. starije osobe i osobe sa bolesnom jetrom ili želucem. Ona iznosi 55-65%. Kad vec govorimo o hranljivoj vrednosti ovog mesa. 247 . bela mesa) i može se preporuciti kao dijetalna hrana za decu. ne možemo a da ne spomenemo neke njegove karakteristike kao što su mala kolicina holesterola i visok stepen apsorpcije hranljivih elemenata. može se videti klanicna analiza kunica bele novozelandske rase.

duguljaste kraste na koži i veca ogolela mesta na telu. Osim klasifikacije po težini zaklanih kunica.5 kg žive vage klasa III: manje od 2.. starost i pol. Iz otkupa su eliminisani samo kunici kod kojih postoje simptomi bolesti i ženke koje su skotne ili su u periodu laktacije. Prilikom otkupa odbacuju se previše mršavi kunici i oni kod kojih se primecuju sledece anomalije ili simptomi: krivi vrat. smrdljiv izmet.5 kg žive vage klasa II: 2. Kunice koji imaju dobro razvijenu muskulaturu poznajemo po tome što im se pri pipanju rebra i kicmeni pršlje248 'II . Zdravi kunici imaju sjajne oci.8-3. puno i sjajno krzno i normalno su pokretni. Kriterijumi po kojima se kunici svrstavaju u pojedine klase su sledeci: klasa I: preko 3. OTKUP KUNICA I PROIZVODA DQBIJENIH OD NJIH OTKUP KUNICA ZA KLANJE Kunici za klanje kupuju se bez obzira na rasu...8 kg. Kunici moraju da poticu sa gazdinstva i farmi kojima nije zabranjena prodaja kunica usled zaraznih bolesti. obraca se pažnja i na njihovo zdravstveno stanje i razvijenost muskulature. prskanje i kijanje. nadimanje.. Najveca cena za jedan kilogram žive vage dobija se za kunice koji su svrstani u I klasu.. a najmanje za kunice iz trece klase.. kao i oni sa oštecenim dlacnim pokrivacem. otekline na polnim organima. Otkupljeni kunici se prema živoj vagi dele na tri klase. angorski kunici i kunici sa manama.

I kategorija. Ovde su navedeni: tehnicki zahtevi. Dlacni pokrivac i unutrašnja strana kože. zajedno sa ušima. dobro razvijene noge i dobro razvijenu muskulaturu hrbatnog i grudnog dela. Slabo razvijena muskulatura smatra se kao nedostatak. maksimalno do polovine dužine kože i u okolini repa najvece površine do 4 cm2. Površina kože sa krznom ne sme biti manja od 600 cm2 . utvrdenih kriterijuma smatra nedostatkom.Prilikom otkupa angorskih kunica traži se da dužina vune bude najmanje dva santimetra. Zreo dlacni pokrivac. Na koži ne sme da bude ostataka mišica. OTKUP KOŽA KUNICA Prilikom otkupa koža postoje izvesne norme po kojima su predvideni uslovi koji treba da se ispune da bi koža kunica bila svrstana u pojedine kvalitetne klase. Kože se svrstavaju u klasu na osnovu sledecih osobina: kvalitet dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože i nedostaci. . dužine do 2 cm na obe strane. 249 . Poseban uslov koji mora biti ispunjen jeste da je koža skinuta sa kunica po sistemu džaka i da je"od nje odsecena koža glave. Pokrivka .. tetiva. Tehnicki zahtevi uticu na razvrstavanje u pojedine kvalitetne klase na taj nacin što se svako odstupanje od .novi relativno slabo osecaju. Dopušteno je da pokrivka sa trbušne i bocne strane bude oblikovana s manje pravilnosti. Delovi koji ne treba da budu sa kožom po propisima norme su koža sa prednjih nogu do zgloba iznad šapa i sa zadnjih nogu do' skocnog zgloba. na trbušnoj strani srednje gust. U pogledu ko- žarske i krznarske vrednosti razlikuju se dve kategorijekvaliteta dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože.dok se za kože za filc ne zahteva odredena površina. Dopušteno je da na unutrašnjoj strani kože budu mrlje. masti i zgrušane krvi. .' Koža mora da bude osušena i prevrnuta (tako da unutrašnja strane kože bude spolja). na delu ispod vrata. Pravilno othranjenkunic za klanje mora da ima širok zadnji deo. Norma takode odreduje kvalitet i kože za fiIc.gornji sloj dlacnog pokrivaca. Donji sloj krzna na hrbatu mora biti gust. pravilno oblikovana. kvalitet dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože kao i nedostaci kože. na hrbatu i na bocnim delovima.

koža glave i ušiju nije odvojena od ostalog dela kože. izmeta. - - Mali nedostaci: - poderotine i posekotine zajednicke dužine od 3 do f I ! - I ! I l' I 1 ! 6 cm. Nedostaci kože. Pokrivka je slabo razvijena. U zavisnosti od karaktera nedostataka i stepena u kom uticu na smanjenje kožarske i krznarske vrednosti koža norma propisuje sledece grupe nedostataka: poderotine i posekotine bez obzira na mesto na kom se nalaze do 1 cm dužine. skidanje kože u rasprostrtom stanju sa uzdužnim rasecanjem koje pada tacno na sredinu stomaka (simetricno rasecanje). izmeta. pomerenost ose simetricnosti hrbata do 5 cm. rupe. sve zajedno ne više od dva santimetra. krvi površine do 4 cm2. mrlje na dlacnom pokrivacu (od mokrace. rde i krvi ukupne površine od 5 do 15 cm2. ostaci mišica. mesta sa ocupanom dlakom površine od 2 do 6 cm2. koža konzervisana dlakom okrenutom ka spoljnoj strani. masti i zgrušane krvi na unutrašnjoj strani kože u maloj kolicini. Donji sloj krzna na hrbatu i trbuhu srednje je gustine. sva oštecenja unutrašnje strane kože ili dlaka maksimalne ukupne površine do 1 cm2. 250 t .II kategorija. Zahtevi koji se odnose na kvalitet pokrivke ne odnose se na sirove kože reks kunica. mrlje na dlacnom pokrivacu (od mokrace. mali nabori na koži ili manji nedostatak simetrije kože. rde. izraziti poprecni ili uzdužni nabori na koži. mesta bez dlaka na krznu. koža sa koje je u potpunosti skinuta koža udova i svi isecci na koži trbušnog dela u obliku trougla dužine do 6 cm. Unutrašnja strana kože ima modre mrlje. skidanje kože u rasprostrtom stanju sa nesimetricnim rasecanjem uzduž trbušne linije. Dlacni pokrivac je nepotpuno zreo ili prezreo. izlizana mesta.

redak donji sloj krzna na trbušnom delu. mrlje na dlacnom pokrivacu (od mokrace. mesta sa ocupanom dlakom maksimalne ukupne površine do 20 cm2. Zbog ovoga norma propisuje 4 kategorije (oznacene slovima A. mesta sa ocupanom dlakom površine do 30 cm2. mesta bez dlaka na krznu. plitko ufilcavnje dlaka koje iznosi do 10% površine kože. krvi i masti) maksimalne ukupne površine do 60 cm2. plitko ufilcavanje dlaka koje iznosi do 20% površine kože. rde. - - Veliki nedostaci: - - poderotine i posekotine ukupne dužine do 25 cm. koža konzervisana bez raspinjace (bezoblicna). stvrdnjavanje kože koje obuhvata do 15% njene površine. 2 srednja ili 1 veliki nedostatak. C. izmeta. Kategorija B oznacava postojanje do 4 mala. pojava' malih kolicina plesni. izlizana mesta. B. rde. krvi i masti) maksimalne ukupne površine do 30 cm2. rupe. Kategorija A oznacava postojanje samo dva mala nedostatka. D) koje oznacavaju dopušteni intenzitet nedostataka u svakoj od kategorija. Nabrojani nedostaci ne mogu se pojavljivati u istom intenzitetu u pojedinim kvalitativnim klasama koža. 251 . mrlje na" dlacnom pokrivacu (od mokrace. rupe.Nedostaci srednje velicine: poderotine i posekotine maksimalne ukupne dužine do 20 cm. duboko ufilcavanje dlaka koje iznosi do 10% površine kože. izmeta. ostaci mesa masti i krvi na unutrašnjoj strani kože u velikim kolicinama. izlizana mesta. mesta bez dlaka na krznu.

U I klasu se ubrajaju kože koje se ne mogu koristiti u krznarske svrhe.. ali su pravilno konzervisane. 1D. vecim nedostacima od dopuštenih. 2A. Podela se vrši po sledecem kljucu: Klase kategorija dlacnog pokrivaca kože i kategorije nedostataka I 1. dlaka u periodu linjanja (slika 81). Kategorija D oznacava postojanje vecih nedostataka nego u Kategoriji C i nedostatke dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože u manjem obimu nego u II kategoriji.bez mana (2). 252 ~ . tj.ima drugu kategoriju dlacnog pokrivaca i strane kože i mane iz kategorije B (2B). .ima drugu kategoriju dlacnog pokrivaca i strane kože i mane iz kategorije A (2A). 2D i unutrašnje strane Primer: koža može biti svrstana u II klasu cetiri slucaja: . zatim one cija je površina manja od 600 cm2 i kože angorskih kunica s dlakom dugom najmanje 2 cm. lC III 2C. lA. Sirovinu za filc predstavljaju kože koje se karakterišu vrlo malim porastom dlaka koje su slabo usadene u kožu.ima prvu kategoriju dlacnog pokrivaca i strane kože i mane iz kategorije C (lC). II. lB II 2. Kože za filc se dele po kvalitetu na dve kategorije. III) zavisi od toga u koju ce kategoriju nedostataka prethodno biti svrstane kože i od kategorije dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože. cetiri srednja ili dva velika nedostatka. Osim ovoga sirovinu za filc predstavljaju i krznarske kože sa nedopustivim nedostacima.ima drugu kategoriju dlacnog pokrivaca i strane kože . Konacno svrstavanje koža u neku od kvalitativnih kategorija (I. one koje imaju plitko ufilcavanje do 25% površine kože ili one sa dubokim ufilcavanjem do 15% površine kože. u sledeca unutrašnje unutrašnje unutrašnje unutrašnje Klasifikacija koža za filc. . tj. .Kategorija C oznacava do 8 malih. . 2B.

Ako oštecena površina ima dva . "- . . to znaci da nije sušena na raspinjaci.ili više oštecenja.. one koje ne odgovaraju zahtevima prve kvalitetne klase i kože koje su štetocine znatnije oštetile. kože sa dubokim ufilcavanjem koje zauzima više od 15% njihove površine i kože koje su štetocine veoma oštetile. . Oštecena površina meri se površinom pravougaonika koji bi se mogao ucrtati u tu površinu predstavlja proizvod najvece dužine i najvece širine oštecenja sa preciznošcu od 0. racunajuci njihovu ukupnu dužinu ili površinu. .'1' I Slika 92. Nacin ispitivanja pojedinih osobina i nedostataka koie. Kunic u najizraženijem ovakva kože može da se upotrebi stadijumu linjanja samo za izradu fika - t U II klasu ubrajaju se loše konzervisane kože. kao i kvalitet dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože utvrduje se pri ravnovemrnom osvet1jenju.5 cm. Velicina pojedinih nedostataka odreduje se li santime. Pravilnost skidanja i konzervacije kože. Ako je koža nepravilno oblikovana (bezoblicna). trima ili kvadratnim santimetrima. ove površine se smatraju kao jedna. Ako dve ili više oštecenih površina deli razmak manji od jednog centimetra. 253 . Medu kože za filc ne ubrajaju se uvrnute. uvijene stvrdnute utolikom stepenu da je nemoguce oceniti ih. racuna se samo najozbiljnije oštecenje.

spoljašnje dlake koje cine pokrivku). dužina. ali pri tom ne sme da se razvlaci. moramo je rašcešljati da bi se vlakna ispravila. I tu normu je u Poljskoj odredio poljski Komitet za normiranje i mere. koja se meri na polovini dužine. U prvu klasu spada vuna u kojoj ima najviše 10% ovakvih vlakana i cija je dužina preko 50 mm. Vuna se dostavlja u zatvorenim kutijama. Dužina vlakana koja su pogodna za predenje meri se tako što se vlakno potpuno ispravi. OTKUP VUNE ANGORSKIH KUNI CA Kao i za kvalitet krzna. Pod dubokim ufilcavanjem smatramo zamršenost dlaka koje stvaraju zbijenu masu. postoji norma i za kvalitet vune angorskih kunica. i to ne sme biti nabijena vec rastresita kako se za vreme transporta ne bi zamrsila. 254 I I I l . zaprljanost. Osobine koje odlucuju u koju ce od cetiri kvalitativne klase biti svrstana vuna su sledece: - - procenat vlakana koja se ne mogu koristiti za predenje (tj.Pod plitkim ufilcavanjem smatra se površinska zamršenost dlaka. Vuna koja sadrži manju kolicinu dlaka koje cine pokrivku svrstava se u više kvalitativne klase nego vuna koja sadrži više ovih dlaka. zgnjecila ili zaprašila. koja se može otkloniti cešljanjem srednje tvrdom cetkom. Ocenjivanje ove osobine vrši se pomocu odredenih tabela koje daju dozvoljeni procenat u kom mogu da se pojave vlakna nepogodna za predenje. Otkupljuje se iskljucivo vuna bele boje. Treba je zatim sortirati prema kvalitativnim klasama i temeljno ocistiti. Vunu treba cuvati od moljaca jer oni smanjuju njenu prodajnu vrednost. to smanjuje njenu vrednost. Vuna mora da ima normalan svilast sjaj i ukoliko ga nema. pre nego što je prodamo. a dobijena površina hrbatnog dela množi se sa dva. Površina kože izracunava se tako što se množi njena dužina sa srednjom širinom. Da bi kvalitet vune bio visok. Vrednost smanjuju i prljavština i oštecenja (tabela 25). stepen oštecenja.

Klasifikacija kvaliteta vune angorskih kunica.r- Tabela 25. Kolicina mase nepredivih dlaka u % Dužina predivih dlaka umm Stepen prljavštine i necistoca u % cele mase bez prljavštine i necistoca s tolerancijom do 1 s prljavštinom i necistocama do 4 s prljavštinom i necistocama do 8 s prljavštinom i necistocama do 18 Stepen oštecenja % Klasa 1 2 3 4 u cele mase preko 50 do 15 izmeu 15 i 20 se izmeu izmeu 30 i 50 15 i 30 se do 0.5 do 3 do 12 do 18 ne odreuje ne odreuje N lJ\ lJ\ .

Uz to obrada povecava prijanjanje dlake uz kožu i popravlja sjaj krzna. Obradom koža postaje meka. U takvom slucaju te kože se mogu odneti u neku kožarsku radnju ili zadrugu na štavljenje. krznene kragne. Podaci u ovom poglavlju imaju pre svega za cilj da upoznaju uzgajivace sa osnovnim metodama obrade koža kunica u okviru uslova i mogucnosti jednog domacinstva.OBRADA KOŽA KUNICA ZA DOMACE POTREBE Kože dobijene uzgojem kunica uglavnom se mogu prodati. Zbog toga. uzgajivac ponekad zaželi da za svoje potrebe zadrži izvesnu kolicinu koža. Kod kuce se mogu obraditi kože prirodne zecije boje. ujednacene debljine. Ipak. pa se ne može uvek postici visok kvalitet obrade kože i krzna. Pri lošoj obradi kože postaju tvrde (krute). na vlagu i povišenu temperaturu. mada sam proces štavljenja izgleda lak. a posle obrade koža je otporna prema procesima raspadanja. Rezultat 256 L L . Ako se ovaj posao nebrižljivo obavi. Rec je o tome da za obradu koža u domacinstvu najcešce ne raspolažemo odredenim alatom i hemijskim sredstvima. Tako i njihova vrednost postaje manja. ne samo da se nece dobiti odgovarajuci rezultat obrade nego može doci i do uništavanja sirovine (ispadanja dlaka. laka. raspadanja kože). on podrazumeva umece i veliku marljivost. Sve ove osobine koža dobija samo ako je dobro obradena. bolje je da ih odnesemo strucnjaku za štavljenje. opšivke rukava na kaputima i kucna obuca. ili ih sam vlasnik može uštaviti. koje ce se koristiti za proizvode kao što su kape. opšivke kaputa. teške i gube prirodne osobine. elasticna (rastegljiva). Kad imamo vecu kolicinu koža.

mokro ili suvo soljene kože. Iskustvo koje na taj nacin steknu bice uzgajivacima od velike pomoci. štavljenje i krajnje obrade. Prilikom biranja koža za obradu samo deo njih. Za štavljenje su pogodne samo »krznaste» kože. Istovetnost krzna ima veliki znacaj za normalno obavljanje pojedinih operacija štavljenja. što je moguce vece i bez vecih oštecenja dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože (vidi poglavlje »Ocenjivanje zrelosti krzna« i »Pripremna obrada koža«). Drukcija je obrada koža konzervisanih metodom sušenja nego svežih koža (tzv. kao i od nacina pripremne konzervacije koža. zelene) ili. jer je potrebno da u jednoj partiji kože budu iste boje. pola (kože mužjaka su po pravilu deblje od kože ženki).. Ovde se uzimaju u obzir razlike koje proizlaze od starosti zaklanih životinja. Izvestan znacaj ima i starost životinja od kojih kože poticu. to može da dovede do smanjenja upotrebnih i estetskih vrednosti tih predmeta.. Ovo je znacajno zbog toga što ce se one kasnije koristiti za odredene delove odevnih predmeta. Ako se za odevne predmete koriste kože i jedne i druge vrste. potpuno zrele. deblje i sa dužim i grubljim dlacnim pokrivacem nego što su kože mladih kunica. Kože za koje smo sigurni da nisu dovoljno dobre za štavljenje treba odbaciti i prodati kao sirovinu za filc. za razliku od ovog kunici klani u dužim vremenskim razmacima. s maksimalno izraslim dlacnim pokrivacem. neophodno je da se napravi nekoliko proba na nekvalitetnijim kožama. U kucnim uslovima možemo štaviti sveže i sušene kože. Sveže kože najcešce dobijamo kada neposredno pre štavljenja zakoljemo desetak kunica. Da bi se svi ovi postupci u potpunosti savladali. recimo. posebno one od vrsta i podvrsta koje se odlikuju velikom promenljivošcu boja i nijansi dolazi u obzir za jedan kontingent obrade. kože treba - 17 Uzgoj kunica 257 I I . Kože starijih životinja (koje su eliminisane iz osnovne grupe) su vece.obrade zavisi od preciznosti izvršavanja pojedinacnih postupaka vezanih za pripremu koža. Ako su. . tj.. PRIPREMA KOŽA ZA OBRADU IZBOR KOžA Kože kunica predstavljaju veoma raznovrsnu sirovinu u krznarstvu.

Tvrdu vodu treba razmekšati dodavanjem kalcinisane so de ili boraksa (1 g na 1 I vode). Njena temperatura treba da bude u granicama od 15-20°C. a posle toga dobijamo tvrde. . Osim ovoga. ali može doci do ispadanja dlaka. jer u takvim uslovima dolazi do brzog razmnožavanja bakterija koje izazivaju truljenje. pojedine vrste koža . neposredno pošto ih oderemo s kunica. Zahvaljujuci tome lako se odvajaju potkožni slojevi i lakše se pristupa procesu štavljenja. Ako je temperatura vode visoka (oko 30°C) proces natapanja je kratak.koje se razlikuju po metodi pripremne konzervacije .moraju da budu odvojeno obradene. oštecenja krzna ili pojave bilo kakvih drugih nedostataka koji bi kožu ucinili nepogodnom za štavljenje. kao što su: koža glave zajedno s ušima. kace.konzervisati do momenta kada se skupi dovoljna kolicina. Pre nego što pocnemo sa štavljenjem kože. prljavština i dela rastvorivih belancevina. Pri kucnoj obradi koža mora se vodi dodati kuhinjska so (20--40 grama) 258 - . Radi ubrzavanja procesa natapanja koža i ogranicavanja razvoja bakterija vodi dodajemo razlicita hemijska sredstva: kuhinjsku so. Samo ovako pripremljene kože možemo da koristimo u daljim postupcima natapanja i štavljenja. . NATAPANJE KOžA ji Ovaj postupak ima za cilj da kože upijanjem vode dobiju onoliko vlage koliko obicno imaju sveže kože. kade i slicno). emulgatore i slicno. U svakom slucaju. rep i koža nogu. debele i naduvene kože. sonu kiselinu. natapanjem se kože oslobadaju od krvi. Voda koja se pri tom koristi mora biti meka. Pri previše niskoj temperaturi vode (oko 10°C) natapanje traje znatno duže. do nekih oštecenja kao što su ispadanje dlaka (kao posledica truljenja) . Na jedan kilogram sušenih koža (5-8 komada) potrebno je 8 litara vode. bacve. U praksi kunicari cešce štave sušene kože. Za natapanje koža koristimo drveno ili limeno posude (burad. slucajno došlo. limfe. Zatim gledamo da nije za vreme uskladištenja kože. cista i bez primesa organskog porekla. tj. moramo ih oblikovati i to tako što kožu presecemo duž srednje linije stomaka i odstranimo sve nepotrebne delove (ako to vec nismo uradili u pripremnoj obradi kože). Pri tom izravnamo sve neravne ivice na koži (opsecamo je).

koža se stavlja (krznom na dole) na široku. a vlakna na koži su nabubrela i puna vode.i soli sumporne kiseline (sulfati) 1-2 g na litar vode. Pri ovome moramo biti opremi da ne ogolimo ili podsecemo koren dlaka ili još gore . Ovo posebno važi za tanke kože mladih kunica. jer je tu najtanja. a zatim cistimo unutrašnje strane kože (odstranjivanje ostataka) i peremo. Osim ovoga. z'amenjenoj vodi sa hemijskim dodacima. (Obicno su to debele i presušenekože). ravnu dasku bez useka (najbolje sto) i tupim nožem ili aluminijumskom kašikom grebemo ostatke potkožnih tkiva. a presušenih debelih koža 24-48 sati. a posebno za trbušni deo kože.presek kože na najdebljem mestu pokazuje ujednacenu plavicastu boju. Pri tom vodu iz koža valja iscediti rukama.5-3 sata i obicno bez do- dataka koji ubrzavaju natapanje.kože su tako meke da se »prelivaju« u rukama. tankih koža ne bi trebalo da traje duže od 16 casova. treba ih podrobno pregledati i. . -pokožica na unutrašnjoj strani kože (oni slojevi koji su ostali) glatka je. kao i (isto kao kod debelih ili suviše suvih ~oža) promena vode najmanje dva puta u toku natapanja. Natapanje suvih. Iz raskvašenih koža odstranjujemo višak vode (pomocu centrifuge mašine za pranje veša. ODSTRANJIVANJE OSTATAKA f Da bi se odstranila potkožna tkiva. . Odstranjivanje ostataka pocinje od zadnjeg dela kože ka prednjem (jer je to smer u kome se prostire koren dlaka). . Sveže kože se ostavljaju u vodi 2. ako nademo »suva mesta«. ili tako što gnjecimo kože postavljene izmedu dva caršava ili ciste krpe. dozvoljeno je.da ne rasecemo kožu. a i korisno. radi bržeg natapanja. ponovo ocistiti unutrašnju stranu kože i dalje natapati u svežoj. ~ 1- Kada se kože dovoljno natope vodom. odvojiti ih. Pravilno natopljene kože imaju sledece osobine: . Posle uklanjanja ostataka unutrašnja strana kože mora da bude glatka i cista. bele boje i sa plavicastim odsjajem. 17* 259 .šanje koža i vode. me.

Metodom pikrovanja i kiseljenja dobijamo kože manje otporne na vodu i visoke temperature. doštavljavanje) sprovodi se kasnije metodom hrom-suHat. Na litar vode dodaje se 2 g peraceg (ili obicnog) sapuna. Isprane kože se ponovo ocede (ili centrifugiraju u mašini) tako da se oslobode viška vode. To su metode: pikrovanja. Suviše velika masnoca unutrašnje strane kože otežava štavljenje i smanjuje njegovu efektivno st. Ovo radimo naizmenicno bocne. one se potapaju u vodu sa sapunom i sodom. mogu da daju zadovoljavajuce rezultate. Da bi se odstranila' mast sa koža. Temperatura ovog rastvora treba da bude oko 25°C. Kože u ovom rastvoru treba da stoje 15-20 min. pa zato cesto ove dve metode tretiramo kao »predštavljenje«. kiseljenja i metoda hrom-suHat. Prilikom ovoga moramo biti izuzetno pažljivi. a pravo štavljenje (tj. Ovde cemo se ipak ograniciti na opis tri metode koje su najpogodnije za primenu u uslovima kucne obrade i koje. ŠTAVLJENJE KOŽA Postoji mnogo metoda štavljenja krzna. i 1 g kalcinisane sode ili 2 g kristalne sode. posebno pri poprecnom razvlacenju da se koža ne bi pocepala. Posle odstranjivanja masti kože treba iscediti i najbolje je da se isperu u vodi (iste temperature) dodajuci 0. a zatim ih razvlacimo (rastežemo) i time smo završili sve pripremne postupke za štavljenje. i da se sve vreme mešaju. nekoliko puta prevucemo preko ivice stola ili klupe.Zatim se koža razvlaci tako što je držimo za ivice i okrenuvši krzno gore. Na zamašcenom dlacnom pokrivacu zadržava se prljavština zbog cega se dlake lepe i gube mekocu. pa uzdužno. PRANJE (OTKLANJANJE MASTI S KOŽA) Ova mera je neophodna samo onda kada utvrdimo da su kože veoma masne (i krzno i unutrašnja strana).5 g na litar kalcinisane sode i 20 g na litar kuhinjske soli. Ovaj kombinovani nacin obrade najcešce primenjujemo u slucaju kada kože posle štavljenja treba još da se farbaju (temperatura kupke 45-50°C). 260 - . kada se primene zajedho ili odvojeno (zavisi od namene koža).

Po završetku kože se izvade. Za pikrovanje po ovoj metodi rastvor za štavljenje treba da je 1.5 do 2 puta jaci od rastvora za pikrovanje u kupki. U toku štavljenja kože treba dva do tri puta okrenuti da bi štavljenje bilo što potpunije. a stupa i u hemijski proces s belancevinama koje se nalaze u koži. Ovaj postupak se ponavlja 2-3 puta. sumporne kiseline (jacine oko 96%) i 60 g kuhinjske soli na jedan litar vode. samo štQ je u ovom slucaju glavni cinilac pri štavljenju organska kiselina (uglavnom mlecna). Sredstvo za štavljenje je ovde sumporna kiselina koja izaziva bubrenje kože i istovremeno širenje i ispravljanje savijenih dlaka prionulih uz I 1 I l kožu. a zatim se trljanje ponav- I t ! I l lja.PIKROV ANJE Ono se još naziva i »lipska obrada«. Zasniva se na kupki koža u rastvoru sumporne kiseline i kuhinjske soli ili na trljanju koža ovim sredstvima. t Pikrovanje koža metodom trljanja se zasniva na nanošenju tecnosti za štavljenje na unutrašnju stranu koža pomocu sundera ili cetke. odlažu se po dve. unutrašnjom stranom jedna do druge (ili pojedinacno krznom na gore) i tako se ostave 8-12 sati. l I Tecnost za štavljenje (zvana pikar) pravi se tako što na jedan kg koža dode 4 litra vode sa dodatkom 10-12 g bubrenje i omogucava pravo opuštanje kože. je proces štavljenja završen kada unupostane bela (eventualna ogrebotina koju takode mora biti bela) i kad izgubi glat- šTAVLJENJE KISELJENJEM Ova metoda je slicna gore opisanoj obradi. dobro ispikrovana. tako da koža po celoj površini bude Smatra se da trašnja strana kože napravimo noktom ko cu i elasticnost. Kože brižljivo istrljane pikrom (obilnije na debljim delovima kože).C. So koja se nalazi u tecnosti za štavljenje je samo regulator koji utice na delovanje kiseline na vlakna. koja deluje blaže nego sumporna kiselina. Nedostatak ove metode štavljenja je što dosta dugo traje i što postoji veliki rizik oštecenja koža od procesa tru261 . prostrli i ostave da odleže 24 sata. Pikrovanje koža u kupki se zasniva na tome da one odleže 12-16 sati u rastvoru cija je temperatura 26-28. jer ogranicava .

ražaIle ili jecmene prekrupe. Da bi se fermentacija ubrzala smesi se dodaju bakterije mlecnog vrenja. vlažnost vazduha oko 60%. na primer. kada se. Da bi proces fermentacije bio pravilan.. Koža se štavi na tri nacina: trljenjem na »suvo«. Takode je moguce. Kože okrecemo svaka dva dana i trljamo smesomza štavljenje.. ne mogu nabaviti druga hemijska sredstva za štavljenje. a može i od mešavine brašna iotpadaka žitarica. pa red koža okrenutih unutrašnjom stranom). . budavo i ne sme u sebi imati štetne sastojke. Primena ove metode ponekad je neophodna. treba povesti racuna o cistoci posuda u kojem se sprema smeša. U prvom slucaju kože istrljane kiselom smešom treba prostrti u prostoriji u kojoj je temperatura oko 35°C i. stavljati kože jednu na drugu (naizmenicno red sa krznom okrenutim gore.. ono ne sme biti ustajalo..ljenja ako se nepravilno postupa. Kože dobro istrljane kašoJ. posebno u hladnijim prostorijama. Štavljenje traje 7-10 dana (i krace ako su kože tanke) . Ako temperatura u lupi koža prelazi 35°C. a zatim koristimo za trljanje (svežepokva§enih) koža. pri cemu se kože trljaju svaka dva dana. Ovo treba uraditi posle svakog trljanja. 262 . Nužno je da se pri tom održava i odredena temperatura. Prilikom trljanja pravimo kašu za štavljenje.4 kg prelijemo jednim litrom vode cija je temperatura 35-40°C i ostavimo na toplom mestu (oko 35°C) da stoji 16 sati. a takode se dodaje i kiselo hlebno testo. U ovu fermentisanu kašu dodajemo 30-50 g kuhinjske soli i dobro promešamo.l1 za štavljenje (najbolje je to uciniti drvenom lopaticom) treba držati do kraja procesa štavljenja »na vazduhu« ili u sudu saslanom vodom. Ova smesa se ostavi da fermentira (da se ukiseli) kao testo pri mešanju hleba. to znaci da se kože pregrevaju i da ih treba razdvojiti i formirati nove manje gomile.. U drugom slucaju (usoljavanje) kože istrljane kašom za štavljenje stavljamo jednu na drugu (istrljana strana prema gore) u kacu ili bure i prelivamo sa 3-5% rastvorom kuhinjske soli (30-50 g na litar vode) cija je temperatura 35°Ci ostavljamo 7-10 . Smeša za štavljenje sastoji se od vode i pšenicne. trljanjem i soljenjem ili putem kupke. Ako pri ovome upotrebimo brašno.dana. Mešavinu brašna sa otpacima žita ili prekrupom težine 0.

šTAVLJENJE HROM-SULFATOM Ovim štavljenjem dobijamo kožu otporniju prema vbzi.2-0. Rastvor (hemikaliju) za štavljenje pravimo od hrom-sulfata odredene koncentracije koja se povecava što proces štavljenja više odmice. 263 . Kad zgužvamo kožu i jako je stegnemo.Smatra se da je proces štavljenjagotov.mereno kad su kože suve . Cim ~mo završili sa štavljenjem i izvadili kože iz kupke. Za štavljenje 1 kg koža . ako je koža dovoljno elasticna. cesto ih mešajuci.25 I vruce vode (60-70°C) i istovremeno u drugom sudu rastvaramo 13. uz neprestano mešanje. Ovako pripremljen rastvor za štavljenje može odmah da se koristi. Temperatura kupke za sve vreme štavljenja treba da iznosi od 32 do 35°C Kože ostavljamo u rastvoru za štavljenje' 7-10 dana.potrebno je da pripremimo 12 I rastvora hrom-sulfata. Mešavina se peni jer s~ izdvaja ugljen-dioksid. Zatim se rastvor ostavi 2 dana i razblažuje sa 12 I vode uz dodavanje 360 g kuhinjske soli. U taj rastvor sipamo i 40 g kuhinjske soli na 1 1. a dobro podnose i dugo uskladištavanje. treba da povecamo kolicinu kuhinjske soli do 60 g na litar rastvora.15 I vruce vode. plavobelicaste boje na ivicama. polako se (tankim mlazom). Kada se oba rastvora ohiade. U tom cilju 120 g ove supstance rastvaramo u 0. Pri metodi kupke kašu za štavljenje razredujemo cetvorostruko vecom kolicinom vode (temperature 35°C) tako da kupka sadrži oko 8% mešavine brašna i otpadaka žita. sipa rastvor sode u rastvor sulfata. može da izazove oštecenja. posle tog stiska na njenoj unutrašnjoj strani treba da ostane trag u obliku belih crta. moramo Ih odmah podvrci daljoj obradi.5 g kalcinisane sode u 0.12-0. povišenoj temperaturi i moljcima. Ako utvrdimo da je oslabio koren dlaka kod d1acnog pokrivaca (a proveravamo na onom delu kože gde se nalazila prepona kost). Kože štavljene ovom metodom mogu da se farbaju. Ova metoda se obicno primenjuje za doštavljavanje koža vec obradenih drugim metodama: pikrom ili kiselinom. promešamo ga i u njega stavimo pokvašene kože. jer dugotrajnije delovanje kiseline koja ostane na koži.

Ovaj proces neutralisanja kiseline ne sme se mnogo odlagati po isteku onih 24 casa. Koža štavljena na ovaj nacin odlikuje se ravnomernom zelenkastom bojom (na preseku ivica). Posle isteka naredila dva sata ceo postupak se ponavlja. iscedimo ih rukama. u zavisnosti od pripremljenosti koža i njihove debljine.C. Kad mast pokrije kožna vlakna.y II \11 I" I~ 111 u 11' . kože vadimo iz kupke. a zatim u rastvoru amonijacne sode (1-3 gfl) i ponovo ih na kraju ispiramo u vodi cija je temperatura oko 3S. Dobro spravljena emulzija mora da bude trajna. da se ne raslojava najmanje 2 sata od trenutka kada smo je napravili.Kože štavljene pikrom ili kiselinom i dobro iscedene (ili iscentrifugirane) potopimo i 2 casa držimo u rastvoru i me" šamo svakih pola sata. a to mogu biti kokošije žumance ili sirovo riblje ulje (umesto ribljeg može se koristiti i ulje drugih morskih životinja) prethodno pomešano sa amonijacnom vodom (riblje ulje koje se koristi kao lek nije pogodno za ovu emulziju). sve zajedno se dobro promeša i ponovo se stave kože. OBRADA KOŽA POSLE ŠTAVLJENJA ZAMAšcIV ANJE KOžA Kože s krznom po završenom štavljenju i razvlacenju zamašcujemo da bi postale meke. elasticne. tj. Ostatak kiseline u kožama neutrališe se tako što ih ispiramo 20 minuta u vodi cija je temperatura 2S-3S. šavinu masti i vode. Za zamašcivanje koža koristimo emulziju masti. izdržljivije i da bi manje upijale vlagu. U tako zasicenom rastvoru kože ostaju do kraja štavljenja koji u ovom slucaju traje 6-8 sati.C. Po završetku štavljenja. raširimo i ostavimo 24 casa da odstoje. dodaju se emulgatori. U obradi u kucnim uslovima najveci znacaj mogu da imaju kokošije žumance. meka je i elasticna. tj. štiti ih od ulepljivanja i prekomernog sušenja. Po isteku ovog vremena kože se izvade iz kupke i u nju se sipa prethodno pripremljen rastvor od 2 g kalcinisane sode (s malo vode). ulje od repice i riblje ulje. jer bi moglo doci do stvrdnjavanja koža. me. ali ovoga puta se dodaje rastvor koji sadrži 1 g kalcinisane sode. 264 i . Ako se masti koje koristimo loše vezuju sa vodom. ricinusovo ulje. Emulzija treba da sadrži oko 3S% masti (žumance sadrži oko 200f0 masti).

i drugi put posle šlifovanja unutrašnje 265 . Ako ga nema. u loncicu od pola litra.unutrašnja strana na unutrašnju stranu . hov dlacni pokrivac je deformisan. Zamašcene kože se odlažupo dve . a istovremeno tako olabavljujemo (razvlacimo) kožu. Zamašcene kože ne bi smele da imaju previše isušenu (tvrdu) unutrašnju stranu. šlifovanje. SlIVUprostoriju sa dobrom cirkulacijom vazduha. Treba izbegavati preterano jako zamašcivanje. Ta kolicina emulzije (oko 400 g dovoljna je za 8-10 koža (površine 8-10 dm2). tnišnja strana je tvrda i hrapava. Pre nego što pocnemo da kori~ stimo piljevinu moramo je prosejati . a zatim dobro izmutiti i zagrejati na temperaturi od 30 do 3SoC (ne višoj.ili pojedinacno tako što se koža duž ledne linije presavije prema unutra. Koža se masti. Nji. uzecemo pet žumanaca i doliti 200 g vode. jer bi to otežalo dalje postupke obrade. jer ti opiljci imaju oblik kristal-šecera. jer mast može da iscuri na krzno i tako zamasti i ulepi dlake. zamašcivanje krzna. cešljanje i trešenje koža. Unutrašnju stranu kože premazujemo od sredine prema bokovima.kože i to nešto obilatije na debljim delovima i cvršcim delovima kože koji se nalazi na vratu i ledima. prljav i bez sjaja. U tu svrhu moramo da koristimo piljevinu od bukve. utr1javanjem emulzije oštrom cetkom po unutrašnjoj strani kože. Pilovanje koža je najbolje u bubnju koji može da se okrece. da se žumanca ne bi zgrušala) polako dodajuci (i neprestano mešajuci) 100 g ricinusovog ulja ili rafinisanog ulja od repice.~1 \I I! ~ f =- Ako želimo da emulziju napravimo. Koža se cisti piljevinom u dve etape. a unu.prvo kroz gusto sito (da bi se otklonila prašina) i drugi put kroz sito cija su okca 3 x 3 mm (da bismo odstranili suviše velike komade). Potrebno je dakle da kožu podvrgnemo završnoj obradi. - iiI ZAVRšNI POSTUPCI U OBRADI Ii- t k Posle zamašcivanja i sušenja kože ne izgledaju lepo. možemo to uraditi i rucno. Posle nekoliko sati kože treba raširiti i prostrti u toplu. vodeci racuna da emulzija bude ravnomerno rasporedena po citavoj unutrašnjoj površini . Primenjuje se pilovanje (cišcenje). da bi se mast ustalila u koži i da bi višak masti ispario. Prvi put posle zamašcivanja i sušenja.

koliko je to moguce ravnomerno. Posle šlifovanja unutrašnje strane koža se ponovo pi- ".a zatim ih ocešljati.. a takode uklOne dlake koje ne prijanjaju uz kožu.slresti prakeromili debljim šta- pom. a posebno krzno. otklonicemo ih snažnim. stranom preko ivice stola ili klupe). Za cešljanje d}acnog pokrivaca koristi se specijalni metalni cešalj kojim . prahom krede koji se kasnije utrljava u kožu snažnim i višestrukim trljanjem cetkom. Kože se brižljivo trljaju više puta posebno . Obradene :kože mora. da imaju glatku i elasticnu unutrašnju stranu i paperjatidlacni pokrivac. Kod koža sa belim krznom cesto' koristimo i otpatke žitarica pomešane s piljevinom. trljanjem zagrejanom piljevinom kojoj je eventualno dodat blagi rastvor benzina. Ovo je završni postupak u štavljenju koža. . U tu svrhu se koristi šmirgl-papir. ostupak' ima za cilj da' se za prah krede veže p višak preostalih kiselina i masti i olakša njihovo otklanjanje. praktikuje se da se' piljevini doda malo sirceta i glicerina. osušen recni pesak. Da bi dlake dobile lep sjaj. kojim se koža jace ili' slabije šmirgla.strane. pripr. luje. skinu slojevi otvrdle pokožice. Ako je dlacni pokrivac veoma zamašcen ili ako na krznu postoje masne mrlje.. Za prvo.' Piljevina otklanja prljavštine i višak masnoca i daje koži vecu elasticnost (rastegljivost). t 266 . Da bi se krzno bolje ocistilo. .emnocišcenje koristi se malo ovlažena piljevina (dodaje se oko 2510/10 vode od mase piljevine).sa unutrašnje strane. Trešenje i cešljanje 'dlacnog pokrivaca naizmenicno se ponavlja 2-3 puta. Uzmemo dva komada školske krede i. Ovako. Posle ovoga cetkom otklonimo ostatke šmirglanja i zapocinjemo sa cišcenjem kredom. Šlifoyanje unutrašnje strane kože je naredni zahvat u obradi kože i ima za cilj da se poravha i izgladi unutrašnja strana kože.se dlake povrate u prirodni položaj i odstrane ostaci piljevine. što zavisi od njene debljine. . U ovom slucaju koristi se suva piljevina i njome se trljaju unutrašnja i spoljašnja strana kože. Posle ovog pripremnog cišcenja koža se razvlaci po širini i dužini (unutrašnjom.. Na mestima gde je koža tanka treba paziti da je ne prosenimo. od sebe trljamo duž kož~ tako da je pokrijemo. Ovaj'. oci~cene 'kož~ treba i. pi1jevini dodajemo ispraTI i.

. .28 -'... 68 - - Mlineralni elementi Vitamini .'-........Krupne rase .-...:. .Rase kunica za proizvodnju dlake .....Uzgoj u zatvorenim nezagrejanim prostorijama Uzgoj u zatvorenim zagrejanim prostovijama - Uzgoj u objektima gazc:lrnstva Poluslobodni ~..SADRŽAJ Uvod Poreklo ..-:kunica .!...- -....-. -' - norma1nodlaldh uzgoj malih kunica Rasekratlmdlakih kunica (reksovi) Tehnika uzgoja kunica .....- - -..'..~ .Rase kunica za proizvodnju mesa i koža ~ ...-..... ..'- -...31 -.-:.. -:-'..- - ..-o."--.'-' 35 56 .~.....- ..'...Hraniva koja se korliste Kaloricna hraniva Masti Voda - Belancevine--- Ugljeni hidrati .11 19 -.....- Sistemiishrane - - - - -......."""'" ....... ..kunica -..- - ~ Uzgoj kunica u baštIi ...-" ... ..'- - S 7 7 9 .-"'" - ..-Ishrana kunica ...-...i rase kunica - - - - Sistematska podela i poreklo kunica Podela Ii karakteristike rasa kunica Rase ..- - - -.::.. ....Potrebe za hranljivim materijama Manje kaloricna socna hranivaManje kaloricna suva hraniva- ......23 ~ 25 -"'"26 26 . ~ Nerasni kunici ...61 ..za ishranu - - - - - -..-f ..... .-' ..-Anatomija Ii fiziologija probavnog sistema Karakteristiwe hranljivih" materija ~ - Uzgoj u kavezima na otvorenom prostoru .Rasle za amaterski uzgoj ....Srednje velike rase ..'... .- - "- -"'"... - - -.. - - Mineraini i vitaminski dodaci Normiranj>e ishrane .~ -'.-.. - - ....10 .- --.31 .-' '"'......-. .....-' 73 73 76 76 77 77 78 79 82 85 85 86 92 94 95 95 101 . .-.. 33 -... ....

..Ocenjivanje zrelosti krma ...................- Uzgoj mladih dok su uz majku Uzgoj mladunaca posle odvajanja Mogucnosti korišcenja kunica Korišcenje mesa i krzna ........-..:..KorišCCDjemesa ...........nagona ..delovi biljaka ..koja - - - na - .- .-kunica Korišcenje kunica za rasplod - - dona ili rasplodna - Uslovi koje treba da ispuni farmada - - bi postala reproduk- ..-------------hraniva biljke za k\l11licc koji se uzgajaju na 101 110 112 120 120 122 123 123 125 125 127 130 130 134 136 137 137 138 139 139 142 143 147 148 148 150 153 153 154 154 156 158 159 162 164 164 167 173 173 174 178 180 181 181 183 185 185 186 190 190 f i' za kunice se proizvode Hraniva za kunice koji se uzgajaju u gradovima i naseljima Skupljanje i uskladištavanje hraniva ........":":""':":" .- ...-Izbor rasa Tehnika uzgoja ..Korišcenje krzna ........~ Uzgoj mladih Skotnost Kocenje i nacin postupanja Ucestalost kocenja Poh1i nagon Tehnika parenja seksualnog .......vrednost kunica Odgajiivacka vrednost kundca Izbor parova za rasplod .............. »višesadržajnim« hranivima Obezbedenje Godišnje Planiranje hrane za korišcenje potrebne ......Ishrana suVlimhranivima............................- kun~ce ....:....poljoprivrednom parcelama van - - - Hraniva imanju Hraniva grada . ...- - - - - - - Rasplodna zrelost kunica Ispoljavanje Razmnožavanje . Sparivanje u cistoj krvi Ukrštanje ...-....mladuncima........Osnovni uslov za uzgoj angorskih vune ...Proizvodni program ..Vreme hranjenja Pojenje kunica Ishrana obogacenim....nasledivanju osobina .......kunica i tehnika parenja .........sa...- - - - ...- od majke - - - - Korišcenje kunica za vunu Dobijanje ........ Tradicionalna ishrana TeImika dshrane kunica Pripremanje hrane Davanje hrane ..Kaloricna Korenaste Seno i sušeni Odgajivacki rad Osnovna znanja o Selekcija Upotrebna .........- - - - - - --....hraniva hrane ...........- .... ................

- Bolesti koje izazivaju paraziti Unutrašnji Kokcidioza paraziti ~etiljavost Spoljašnji paraziti Krpelji šugarci Bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne A Hipovitaminoza D Hipovitaminoza E .......- - Nasledne bolesti Bolest išcašenih nogu Izdužena donja vHica Zatvor ..Borna bolest ......- Streptokokna Stafilokokna Nekrobaciloza Spirohetoza sepsa ..lažno besnilo ..- Sprecavanje pojave bolesti preventiva Infektivne bolesti izazvane virusima ~ikson1atoza Zarazno zapaljenje sluznice usta Boginje ............- .......- - ........................................Trovanja..................Želudacno crevni katar ..- -....Znacaj kunica u eksperimentalnom i laboratorijskom radu Korišcenje fekalija kunica Zaštita zdravlja Zdrav i bolestan Transport kunica Izbor kunica za uzgoj Tehnika uzgoja Ocenjivanje (Odredivanje opšteg izgleda kunica identiteta kunica - .............................Aujeskijeva bolest .- ........organa ....- 198 200 202 205 209 210 211 213 214 214 217 218 218 218 219 219 222 223 223 224 224 226 226 226 227 227 227 228 228 229 229 230 230 230 231 231 231 231 232 232 232 233 233 234 234 235 235 235 236 194 195 198 198 191 ....- ............Gajenje kunica za laboratorijske i eksperimentalne svrhe ..- ...........- -...........Rane na nogama ......- infekcija Gljivicna oboljenja Saharomikoza .Pseudotuberkuloza - - .........- .- Nezarazne Postporodajna paraliza Zapaljenje mlecne žlezde Žderanje mladunaca Nadun bolesti Neplodnost ..- - rodencioza ....izazvane -bakterijama ...-.ishrane .......- ...........- Pregled unutrašnjih ................Dokumentacija i kartoteka kunicarske farme .unutrašnjih.....- .......Hipovitaminoza Bolesti koje su vezane za skotnost i kocenje ...............Otežano kocenje ...........- .- ...Infektivne Pastereloza bolesti ........organa leša kunica ...................kunic ......................i bolesti kunica .

....-".... ...........- Trihoficija....... ......s koža) ... .- - - - .. ..........Skidanje kože ..Tularemija .-..- - - - - - - - ........Pikrovanje.....- .. Korišcenje mesa kunica .....'..Otkup kunica i proizvoda dobijenih od njih Otkup Otkup kunica za klanje koža kunica Klanje kunica i skidanje kože ..Zamašcivanje koža .Priprema i obrada kože ..- -- - - - - - .I.- - - - Otkup vune angorskih Priprema Izbor koža kunica Obrada kože kunica za domace potrebe koža za obradu Natapanje koža Odstranjivanje ostataka Pranje (otklanjanje masti Štavljenje koža ...-.Štavljenje kiseljenjem ~ .- ...Štavljenje hrom-sulfatom .Obrada koža posle štavljenja ..........Bolesti koje se mogu preneti sa kunica na ljude Salmoneloza .......... Toksoplazmoza - .- Klanje kunica .- - Završnipostupciu obradi - - - - - - ....... .... -'....- - - - 236 237 237 238 238 239 240 240 241 242 244 248 248 249 254 256 257 257 258 259 260 260 261 261 263 264 264 265 ~ I' ........--Tuberkuloza.---' ...

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->