Ekart Tol

MO SADANJEG TRENUTKA
Echart Tolle : The Power of Now Copyright 1999 by Echart Tolle

EQ

Vi ste ovde da boanskom smislu univerzuma omoguite da se prikae. Eto koliki je va znaaj! - Ekart Tol

SADRAJ Predgovor amerikog izdavaa Uvodna re Zahvalnice Uvod Istina koja je u vama l.Vi niste va um 2.Svest: put ka izlasku iz bola 3.Duboko poniranje u sadanji trenutak . . . 4.Strategije uma za izbegavanje sadanjeg trenutka 5.Stanje prisustva 6.Unutranje telo 7.Kapije u duhovni svet 8.Prosvetljeni odnosi 9.Iznad sree i nesree poiva spokojstvo l0.Znaenje predaje
3 6 11 12 15 19 38 51 72 92 104 123 136
163 187

PREDGOVOR AMERIKOG IZDAVAA

Autor knjiga "Vizionarski posao" i "Vizionarski ivot" Moda jednom u deset godina ili ak samo jednom u gene raciji, pojavi se knjiga poput Moi sadanjeg trenutka. Ona predstavlja vie od knjige; u njoj obitava ivotna energija, ona koju verovatno moete da osetite drei knjigu u rukama. Ona poseduje mo da u itaocima stvara iskustvo i njihove ivote menja nabolje. Mo sadanjeg trenutka je prvobitno objavljena u Kanadi, i kanadski izdava Koni Kelou mi je rekla kako je neprekidno sluala prie o pozitivnim promenama, pa ak i udima, koja su se dogaala onog trenutka kada su se ljudi prihvatili knjige. itaoci se javljaju", rekla je. ,,I toliki broj njih mi govori o udesnim isceljenjima, transformacijama i veoj radosti koju doivljavaju zato to su prigrlili ovu knjigu." Zahvaljujui ovoj knjizi ja postajem svestan toga da svaki trenutak naeg ivota predstavlja jedno udo. To je savreno tano, bez obzira na to da li ja to uviam ili ne. I Mo sadanjeg trenutka mi iznova i iznova pokazuje na koji nain to da uvidim. Od prve stranice koju je napisao postaje jasno da Ekart Tol predstavlja savremenog uitelja. On nije priklonjen nijednoj posebnoj religiji ni doktrini, a nije ni guru; njegovo uenje obuh vata sutinu, osnovu svih ostalih tradicija i ne protivrei nijednoj

MARK ALEN

od njih - ni hrianskoj, ni hinduistikoj, ni budistikoj, ni musli manskoj, ni uroenikoj, niti bilo kojoj drugoj. On je u stanju da uini ono to su svi veliki uitelji inili: da nam pokae, jednos tavnim i jasnim jezikom, kako se put, istina i svetlost nalaze pred nama. Ekart Tol zapoinje ukratko nas upoznajui sa sopstvenom priom - priom o ranoj depresiji i oaju koji su kulminirali neverovatnim iskustvom buenja jedne noi, nedugo nakon nje govog dvadeset i devetog roendana. Tokom poslednjih dvade set godina on se osvrtao na to iskustvo, meditirao i produbljivao svoje shvatanje. U proteklih deset godina postao je i uitelj svetskog ranga, iroka dua sa velikom porukom, onom koju je prenosio Hrist, onom koju je prenosio Buda: stanje prosvetljenja se moe postii, sada i ovde. Mogue je iveti bez patnje, bez strepnje i neuroza. Da bi se to postiglo, moramo shvatiti nau ulogu kao kreatora sopstvenog bola; na um stvara probleme, a ne drugi ljudi, ne 'spoljanji svet'. Krivac je na sopstveni um, sa svojim skoro neprestanim tokom misli dok razmilja o prolosti, brine se o budunosti. Mi inimo veliku greku poistoveujui se sa svo jim umom, mislei da smo to mi - dok, u stvari, predstavljamo daleko uzvienija bia. Iznova i iznova, Ekart Tol nam pokazuje na koji nain da se poveemo sa onim to on naziva Bie: Bie je veni, uvek-prisutni Jedini ivot iznad brojnih obli ka ivota koji podleu roenju i smrti. Meutim, Bie se ne nalazi samo iznad ve i duboko unutar svakog oblika kao njegova naj dublja nevidljiva i neunitiva sutina. To znai da vam je ono dos tupno ovog trenutka kao vae najdublje ja, vaa istinska priroda. Ali nemojte pokuavati da ga dosegnete svojim umom. Ne pokuavajte da ga shvatite. Moete ga spoznati samo onda kada je um miran, kada ste intenzivno i u potpunosti u sadanjem trenutku... Prosvetljenje znai ponovo postati svestan Bia i osta ti u tom stanju 'oseanja razumevanja'."

Knjigu Mo sadanjeg trenutka gotovo da je nemogue proitati u jednom dahu - ona od vas trai da je povremeno odloite i osvrnete se na proitano kako biste to primenili u linom ivotnom iskustvu. Ona predstavlja kompletan vodi, pot puni kurs iz meditacije i spoznaje. To je knjiga kojoj se treba stal no vraati - i svaki put kada joj se opet posvetite, biete nagraeni novom mudrou i znaenjem. To je knjiga koju e mnogi ljudi, ukljuujui tu i mene, eleti da prouavaju do kraja ivota. Mo sadanjeg trenutka ima predane itaoce iji broj je u porastu. Ve je proglaena za remek-delo, a kako god da je ljudi nazivaju, kako god da je opisuju, u pitanju je knjiga koja ima snagu da menja ivote, snagu da nas u potpunosti dovede do spoznaje toga ko smo zaista. Mark Alen Novato, Kalifomija SAD Avgust, 1999.

UVODNA RE

Autor knjige ,,U susret Novom pogledu na svet" Prekriveni azurnim nebom, narandastouti sunevi zraci na zalasku mogu nas u posebnim prilikama poastiti trenutkom tako velike lepote da se u momentu nalazimo zateeni, ukoenog pogleda. Rasko takvog trenutka nas potpuno zbunju je, nai prisilno brbljivi umovi prave pauzu kako nas ne bi men talno prebacili na neko mesto koje nije ovde-i-sada. Okupana svetlou, vrata ka drugaijoj stvarnosti kao da se otvaraju, uvek prisutna, a ipak retko kad viena. Abraham Maslou je ovo nazvao 'vrhunskim iskustvima', poto ona predstavljaju istaknute trenutke u ivotu kada se zateknemo odaslatim izvan granica zemaljskog i obinog. 1 Mogao ih je isto tako nazvati i 'iskustvima provirivanja'. Tokom ovih proirenih trenutaka mi kriom zavirujemo u veno carstvo samog Bia. Makar to bilo i samo na kratko, mi se vraamo svom Istinskom ja. Ali", mogli biste uzdahnuti, to je tako divno... Kada bi se samo moglo tu i ostati. Ali kako da se tu stalno nastanim?"
Neprevodiva igra rei: 'peak experience' (vrhunsko iskustvo) i 'peek experi ence' (iskustvo provirivanja). Rei peak i peek se razliito piu a isto itaju, mada imaju razliito znaenje. - Prim. prev.
1

RASEL E. DI KARLO

Tokom proteklih deset godina posvetio sam se pronalaenju tog odgovora. U toku pretrage bila mi je ast da uestvujem u razgovorima sa nekim od najodvanijih, najinspirativnijih i najpronicljivijih 'pionira za primer' naeg vremena na polju medicine, prirodnih nauka, psihologije, poslovanja, religi je/duhovnosti i ljudskih potencijala. Ovu raznovrsnu grupu poje dinaca povezuje njihovo izraeno zajedniko miljenje da oveanstvo sada veoma znaajno napreduje u svom evolutivnom razvoju. Tu promenu prati i drugaiji pogled na svet - na osnovu slike koju imamo o tome 'kako stvari stoje'. Pogled na svet eli da odgovori na fundamentalna pitanja: Ko smo?" i Kakva je priroda svemira u kom ivimo?" Odgovori na ova pitanja diktiraju kvalitet i karakteristike naih linih veza sa porodicom, sa prijateljima i poslodavcima/radnicima. Kada ih posmatramo u irem okviru, oni odreuju drutva. Ne bi trebalo da nas iznenadi to to pogled na svet koji iskrsava dovodi u pitanje mnoge stvari za koje Zapadno drutvo misli da su istinite: MIT 1. oveanstvo je doseglo vrhunac svog razvoja. Ko-osniva Esalena", Majkl Marfi, sluei se komparativn im studijama religija, medicinskih nauka, antropologije i sporta, doao je do provokativne teze da postoje jo napredniji nivoi u razvoju oveka. Kada se osoba pribliava ovim naprednijim nivoima, neobine sposobnosti poinju da cvetaju - sposobnost za ljubav, za vitalnost, ovetvo, svest o telu, intuiciju, percepci ju, komunikaciju i volju. Prvi korak jeste prepoznati njihovo postojanje. Veina ljudi to ne ini. Nakon toga, metode se mogu primeniti svesnom namerom. MIT 2. Mi smo u potpunosti odvojeni jedni od drugih, od prirode i od Kosmosa. Ovaj mit o 'onom drugom' je odgovoran za ratove, silovanje planete i sve oblike i manifestacije ljudske nepravde. Na kraju

krajeva, ko bi iste pameti povredio onog drugog da je tu osobu doivljavao kao deo sebe samog? Sten Grof u svom istraivanju neuobiajenih stanja svesti sumira stvari, govorei da su psiha i svest svakog od nas, u konanoj analizi, u srazmeri sa 'svim onim to jeste' jer ne postoje apsolutne granice izmeu tela/ega i sveukupnosti postojanja." Era 3", tretman dr. Lerija Dosija, u kom misli, stavovi i isceliteljske namere jednog lica mogu uticati na fiziologiju dru gog lica (suprotno od Era 2", opteprihvaenog um-telo tret mana), veoma je dobro potkrepljen naunim studijama o isceliteljskoj moi molitve. E sad, sudei po poznatim principima fizike, i po pogledu na svet koji gaji tradicionalna nauka, to je nemogue. Ipak, nadmoan broj dokaza pokazuje da je to zapra vo mogue. MIT 3. Fiziki svet je sve to postoji. Okovana materijalizmom, tradicionalna nauka podrazumeva da nita to se ne moe izmeriti, testirati u laboratoriji ili iskuati sa pet ula ili putem njihovih tehnolokih produetaka jednostavno ne postoji. To 'nije stvarno'. Posledica toga je da je sveukupna realnost svedena na fiziku stvarnost. Duhovne, ili ono to bih nazvao nefizike dimenzije realnosti su proterane sa vidika. Ovo je u sukobu sa 'Venom filozofijom', tim filozofskim konsenzusom koji se provlai kroz vekove, kroz religije, kroz tradicije i kultove, opisujui razliite ali neprekidne dimenzije realnosti. One se proteu od onih najguih i najmanje svesnih koje bismo nazvali 'materijom' - pa do najreih i najvie svesnih, koje bismo nazvali duhovnim. Veoma je zanimljivo da su ovakav proireni multidimenzionalni model realnosti predlagali kvantni teoretiari kao to je Dek Skarfeti, koji opisuje nadsvetlosno putovanje. Druge dimenzije se koriste da bi se objasnilo putovanje koje se odvija bre od svetlosti - tog konanog ogranienja brzine; ili posma-

trajte rad legendarnog fiziara Dejvida Boma sa njegovim ekspli ciranim (fizikim) i impliciranim (nefizikim) multidimenzionalnim modelom realnosti. Ovo ne predstavlja puku teoriju - eksperiment 'Aspekt' iz 1982., izveden u Francuskoj, pokazao je da dve prethodno povezane kvantne estice nakon to su razdvojene na veliku udaljenost na neki nain i dalje ostaju povezane. Kada je jedna estica bila promenjena i druga se menjala - istog trenutka. Naunici ne znaju postupak na osnovu kojeg se ovo putovanje bre od svetlosti moe odvijati mada neki teoretiari ak pred lau objanjenje da se ova povezanost odvija putem ulaza ka viim dimenzijama. Dakle, nasuprot onome to moda misle oni koji su posveeni tradicionalnom shvatanju, uticajne odvane osobe sa kojima sam razgovarao oseale su da jo uvek nismo dosegli vrhunac u razvoju oveanstva, da smo povezani sa svekolikim ivotom, a ne razdvojeni od njega i da potpuni spektar svesti obuhvata i fiziku i mnotvo nefizikih dimenzija realnosti. U sutini, ovaj novi pogled na svet ukljuuje va pogled na sebe same, na druge ljude i na ukupan ivot, ne kroz oi naeg malecnog, ovozemaljskog 'ja', koje ivi u vremenu i roeno je u vremenu, ve radije kroz oi due, naeg Bia, Istinskog 'ja'. Jedan za drugim, ljudi uskau u ovu viu orbitu. Svojom knjigom Mo sadanjeg trenutka Ekart Tol puno pravno zauzima svoje mesto u ovoj grupi uitelja svetskog ranga. Ekartova poruka glasi: problem oveanstva lei duboko ukorenjen u samom umu ili, jo bolje, u naem pogrenom poistoveivanju sa umom. Naa neodluna svest, naa tenja da krenemo linijom naj manjeg otpora time to nismo u potpunosti budni u sadanjem trenutku, to stvara prazninu. I vremenom okovani um, koji je stvoren da bi bio koristan sluga, premouje tu prazninu, proglaavajui sebe za gospodara. Poput leptira koji lepra od cveta do cveta, um povezuje prola iskustva ili, prikazujui sebi sopstveni film, predvia ono to e doi. Retko kad emo zatei sebe kako se odmaramo u okeanskim dubinama sadanjeg

trenutka, jer samo tu - u sadanjem trenutku - mi pronalazimo nae Istinsko 'ja' koje lei ispod fizikog tela, promenljivih emo cija i brbljivog uma. Okrunjena slava ovekovog razvoja ne lei u naoj sposobnosti da rasuujemo i mislimo iako je to ono po emu se razlikujemo od ivotinja. Intelekt, kao i instinkt, naprosto pred stavlja jednu od usputnih taaka. Naa boanska sudbina jeste da se ponovo poveemo sa naim sutinskim Biem i svoju neobinu boansku stvarnost izrazimo u obinom fizikom svetu, tren za trenom. Lako je to rei, a ipak, retki su oni koji su dospeli do krajnjih granica ovekovog razvoja. Na svu sreu, postoje vodii i uitelji koji nam na tom putu pomau. Ekartova impresivna snaga kao vodia i uitelja ne lei u njegovoj usavrenoj sposobnosti da nas zadivi interesantnim priama, da apstraktno uini konkretnim ili da obezbedi korisnu tehniku. Vie od toga, njegova magija lei u iskustvu njega samog kao nekoga ko zna. Kao rezultat, iza njegovih rei nalazi se snaga koju su posedovali samo najslavniji duhovni uitelji. ivei u dubinama ove Vie stvarnosti, Ekart utire energetski put kome se i ostali mogu pridruiti. I ta ako ostali ba to i uine? Svet kakav poznajemo sig urno bi se promenio na bolje. Vrednosti bi se pretvorile u krho tine nestajuih strahova koji bi bili izbaeni kroz vir samog Bia. Nova civilizacija bi se rodila. Gde se nalazi dokaz o ovoj Vioj stvarnosti?", pitate se vi. Ja vam nudim jedino analogiju: eta naunika se moe sastati i govoriti vam o naunim dokazima za injenicu da su banane gorke. Ali, sve to treba da uradite jeste da zagrizete jednu, samo jednom, kako biste uvideli da postoji sasvim druga strana banane. Naposletku, dokaz ne lei u intelektualnim argumenti ma, ve u biu koje je na neki nain dotaklo neto sveto i spolja i iznutra. Ekart Tol nas veto ini otvorenima za tu mogunost. Rasel E. Di Karlo

ZAHVALNICE

Duboko sam zahvalan Koni Kelou na njenoj ljubavi, podrci i njenoj vitalnoj ulozi u transformisanju rukopisa u ovu knjigu i iznoenju iste na svetio dana. Uivanje je raditi sa njom. Proirujem svoju zahvalnost na Koreju Lender i one divne ljude koji su potpomogli ovu knjigu dajui mi prostor, taj najdragoceniji dar - prostor za pisanje i prostor za ivot. Hvala i Adrijani Bredli iz Vankuvera, Margaret Miler iz Londona i Endi Franesko iz Glastonberija u Engleskoj, Riardu iz Menlo Parka i Reni Framkin iz Sausalitoa, Kalifomija. Takoe sam zahvalan irli Speksman i Hauardu Kelou na njihovoj reviziji rukopisa i korisnim informacijama, kao i onim pojedincima koji su bili toliko ljubazni da revidiraju rukopis u kasnijoj fazi i obezbede dodatne podatke. Hvala Rouz Dendevi za tekstualnu obradu rukopisa, za njen jedinstveni veseli profe sionalni stil. Konano, eleo bih da izrazim svoju ljubav i zahvalnost majci i ocu, bez kojih ova knjiga ne bi nastala, mojim duhovnim uiteljima i najveem guruu od svih: ivotu.

UVOD

POREKLO OVE KNJIGE

Ja imam malo koristi od prolosti i retko kad mislim o njoj. Meutim, ukratko bih voleo da vam ispriam na koji nain sam postao duhovni uitelj i kako je nastala ova knjiga. Sve do svoje tridesete godine iveo sam u stanju gotovo neprestane strepnje, proarane periodima samoubilake depre sije. Sada mi se ini kao da govorim o nekom prolom ivotu ili ivotu nekog drugog. Jedne noi, ne dugo nakon mog dvadeset i devetog roendana, probudio sam se u rane sate uz oseanje apsolutnog uasa. Sa takvim oseanjem sam se budio mnogo puta ranije, ali sada je to bilo intenzivnije nego ikad pre. Tiina noi, nejasni obrisi nametaja u mranoj sobi, udaljeni zvuk voza koji promie - sve se inilo tako stranim, tako neprijateljskim i tako u pot punosti besmislenim da je u meni stvorilo dubok prezir prema svetu. Najprezrenija stvar od svih, meutim, bilo je moje lino postojanje. U emu je leao smisao daljeg ivljenja sa ovakvim teretom nesree? Zato nastaviti sa ovom neprekidnom borbom? Mogao sam da osetim kako je duboka tenja za unitenjem, za nepostojanjem, sada postajala daleko snanija od instinktivne elje za nastavkom ivota. Ne mogu vie da ivim sa samim sobom." To je bila misao koja se ponavljala u mom umu. A onda sam iznenada postao svestan koliko je neobina bila ta misao. Jesam li ja jedan ili dvoje? Ako ne mogu da ivim sa samim sobom, onda mora da

postoje dvojica mene: 'ja' i 'onaj' sa kojim 'ja' ne moe da ivi." Moda je", pomislio sam, samo jedan od nas dvojice stvaran." Ovo udno uvianje me je toliko zapanjilo da se moj um zaustavio. Bio sam u potpunosti svestan, ali vie nije bilo misli. Zatim sam se osetio uvuenim u neto to je izgledalo kao vrtlog energije. U poetku je to bilo sporo kretanje, ali vremenom se ubrzavalo. Obuzeo me je veliki strah i moje telo je poelo da se trese. uo sam rei: 'ne opiri se niemu', kao da su izgovorene u mojim grudima. Mogao sam da osetim kako bivam uvuen u nekakvu prazninu. inilo se kao da se ona nalazi veim delom u meni nego oko mene. Iznenada vie nije bilo straha i dozvolio sam sebi da propadnem u tu prazninu. Ne seam se ta je bilo nakon toga. Probudio me je cvrkut ptica sa spoljne strane prozora. Nikad pre nisam uo takav zvuk. Moje oi su i dalje bile zatvorene, a ugledao sam sliku skupocenog dijamanta. Iako je, da je dijamant mogao da proizvede zvuk, bio bi ba ovakav. Otvorio sam oi. Prvo svetio zore se probijalo kroz zavese. Bez ijedne misli, osetio sam, znao sam, da u svetlosti ima beskrajno vie od onoga to mi mislimo. Ta meka svetlucavost koja se pro bijala kroz zavese bila je ljubav kao takva. Suze su mi navrle na oi. Podigao sam se i proetao po sobi. Prepoznao sam prostori ju ipak shvativi da je nikada pre nisam istinski video. Sve je bilo svee i netaknuto kao da je upravo nastalo. Podizao sam pred mete, olovku, praznu flau, divei se lepoti i ivosti svega toga. Toga dana sam koraao ulicama grada potpuno oaran udesnim ivotom na zemlji kao da sam tek dospeo na ovaj svet. U toku sledeih pet meseci iveo sam u stanju nenaruenog mira i blaenstva. Nakon toga, intenzitet je donek le opao ili se moda samo inilo tako jer je to postalo moje prirodno stanje. I dalje sam mogao da funkcioniem u svetu iako sam shvatao da nita to uinim nee nimalo doprineti onome to ve imam. Znao sam, naravno, da mi se dogodilo neto od velike vanosti, ali nisam uopte mogao da to razumem. Tek posle nekoliko godina, nakon iitavanja duhovnih tekstova i vremena

provedenog sa duhovnim uiteljima, uvideo sam da su svi tragali za onim to se meni ve desilo. Shvatio sam da intenzivni pritisak patnje mora da je te noi naterao moju svest da odustane od poistoveivanja sa nesrenim i duboko uplaenim 'ja' koje, na kraju krajeva, predstavlja izmiljotinu uma. To povlaenje izgle da da je bilo tako potpuno da je ovo lano napaeno 'ja' u trenutku kolabiralo kao da ste izvukli ep iz igrake na naduvavanje. Ono to je tada preostalo bila je moja prava priroda kao uvek prisutno Ja jesam: svest u svom istom stanju koje prethodi poistoveivanju sa formom. Kasnije sam takoe nauio kako da ulazim u to unutranje carstvo u kom vreme i smrt ne postoje i koje sam isprva iskusio kao prazninu, ostajui pritom potpuno svestan. Boravio sam u stanjima tako neopisivog blaenstva i svetosti da je poetno iskustvo koje sam upravo opisao bledo u poreenju sa njima. Dolo je vreme kada sam, nakratko, ostajao bez iega na fizikom polju. Nisam imao veze, posao, dom, drutveno odreen identitet. Skoro dve godine sam proveo na klupama po parku u stanju potpune radosti. Ali, ak i najlepa iskustva dou i prou. Moda je jo bitnije od bilo kakvog iskustva osnovno oseanje mira koje me od tada vie nije naputalo. Ponekad je ono veoma snano, skoro opipljivo, tako da ga i drugi mogu osetiti. A ponekad se nalazi negde u pozadini nalik udaljenoj melodiji. Kasnije bi mi ljudi povremeno prilazili i govorili mi: elim da imam to to ti ima. Moe li mi to dati ili mi pokazati kako da to dobijem?" A ja bih odgovarao: Vi to ve imate. Samo ne moete da osetite jer va um stvara preveliku buku." Takav odgovor je docnije prerastao u knjigu koju drite u rukama. I pre nego to sam to shvatio, ponovo sam zadobio spoljanji identitet. Postao sam duhovni uitelj.

ISTINA KOJA JE U VAMA

Ova knjiga predstavlja sr mog rada u proteklih deset god ina, onoliko koliko on moe biti pretoen u rei, u Evropi i Severnoj Americi, sa pojedincima i malim grupama onih koji tra gaju za duhom. Uz duboku ljubav i potovanje eleo bih da se zahvalim tim izuzetnim ljudima na njihovoj hrabrosti, volji da pri hvate unutranju promenu na izazovnim pitanjima i spremnosti da sasluaju. Ova knjiga ne bi nastala da nije bilo njih. Oni pri padaju jo uvek neznatnoj, ali, na svu sreu, rastuoj manjini duhovnih pionira: ljudi koji dostiu taku na kojoj postaju sposobni da se probiju kroz nasleene kolektivne obrasce uma koji su eonima drali ljude u okovima patnje. Verujem da e ova knjiga pronai put do onih koji su spremni za toliko radikalnu unutranju promenu i da e tako delovati kao katalizator za nju. Takoe, nadam se da e ona dopreti do mnogih drugih koji e njen sadraj smatrati vrednim poimanja iako moda nee biti spremni da u potpunosti ive po njemu i praktikuju ga. Mogue je da e se u nekom kasnijem trenutku seme posejano za vreme njenog itanja spojiti sa semenom prosvetljenja koje svako ljud sko bie nosi u sebi i ono e iznenada proklijati i oiveti unutar njih. Ova knjiga je, u svom sadanjem obliku, esto spontano nastajala kao odgovor na pitanja koja su pojedinci postavljali na seminarima, na asovima meditacija i privatnim savetodavnim sastancima, tako da sam zadrao formu pitanja i odgovora.

Nauio sam i primio na tim asovima i sastancima isto koliko i oni koji su postavljali pitanja. Neke od pitanja i odgovora sam zapisivao skoro od rei do rei. Ostalo su generiki oblici, to znai da sam odreene tipove pitanja koja su mi esto postavl jana kombinovao u jedno i izdvajao sr iz razliitih odgovora kako bih stvorio generiki odgovor. Ponekad bi se u procesu pisanja pojavio sasvim novi odgovor koji je dublji ili otroumniji od bilo ega to sam ja ikada izgovorio. Neka dodatna pitanja postavio je urednik ne bi li obezbedio dodatno razjanjenje odreenih taaka. Otkriete da se od prve do poslednje stranice dijalozi bez prestanka smenjuju izmeu dva razliita nivoa. Na jednom nivou ja vau panju usmeravam na ono to je lano u vama. Govorim o prirodi ovekovog nesvesnog i disfunkcije, ba kao i o njihovim najeim manifestacijama u ponaanju, poev od konflikata u vezama do ratnih odnosa izmeu plemena ili nacija. Takvo znanje je kljuno jer ukoliko ne nauite kako da prepoznate lano kao lano - kao neto to niste vi - ne moe doi do trajnog preobraaja i uvek ete na kraju biti ponovo uvueni u iluziju i neki oblik bola. Na ovom nivou takoe vam pokazujem kako da to to je lano u vama ne pretvorite u svoje 'ja' i u lini problem jer je to nain na koji ta la samu sebe dalje odrava. Na drugom nivou ja govorim o dubokom preobraaju ljudske svesti - ne u smislu nekakve mogunosti u dalekoj budunosti, ve o neemu to je dostupno sada - bez obzira na to ko ste i gde se nalazite. Bie vam pokazano kako da se oslo bodite iz ropstva uma, kako da stupite u ovo prosvetljeno stanje svesti i odrite ga u svakodnevnom ivotu. Na ovom nivou knjige rei se ne bave uvek informacijama, ve su esto skrojene kako bi vas uvukle u ovu novu svest dok itate. Iznova i iznova ja nastojim da vas povedem sa sobom u to veito stanje intenzivne svesne prisutnosti u Sadanjem trenutku kako bih vam ponudio oseaj prosvetljenja. Dok ne budete u stanju da iskusite ono o emu govorim, moda e vam se initi da se ovi delovi donekle ponavljaju. Meutim, im to iskusite,

verujem da ete uvideti kako oni sadre ogromnu koliinu duhovne snage i oni za vas mogu postati najvredniji delovi knjige. tavie, poto svaka osoba u sebi nosi seme prosvetljenja, ja se esto obraam znalcu u vama koji boravi iza mislioca, onom stvarnijem 'ja' koje odmah prepoznaje duhovnu istinu, usklauje se sa njom i od nje prima snagu. Simbol za pauzu nakon odreenih pasusa vam sugerie da bi moda valjalo da prestanete sa itanjem na trenutak, umirite se i osetite i iskusite istinitost onoga to je upravo reeno. Moda e postojati i druga mesta u tekstu na kojima ete to uiniti prirodno i spontano. Dok poinjete da itate ovu knjigu znaenje odreenih rei, kao to su 'Bie' ili 'prisustvo', moda vam u poetku nee biti najjasnije. Samo nastavite sa itanjem. Dok budete itali, moda e vam padati na um pitanja ili primedbe. Verovatno ete dobiti odgovor na njih kasnije u knjizi ili e se ispostaviti da su nevani kako budete sve dublje zalazili u uenje - i u sebe. Nemojte itati samo umom. Obratite panju na bilo kakav 'emocionalni odgovor' tokom itanja i na oseanje prepoznavan ja duboko iznutra. Ja vam ne mogu saoptiti nikakvu duhovnu istinu koju vi duboko u sebi ve ne poznajete. Sve to mogu da uinim jeste da vas podsetim na ono to ste zaboravili. ivotno znanje, drevno a ipak uvek novo, tada se aktivira i oslobaa iz svake elije vaeg tela. Um eli da kategorizuje i uporeuje, ali ova knjiga e bolje delovati na vas ako ne pokuate da uporeujete njenu ter minologiju sa onom drugih uitelja jer ete u protivnom biti zbun jeni. Ja koristim rei kao to su 'um', 'srea' i 'svest' na nain koji se ne slae nuno sa drugim uenjima. Nemojte se vezivati ni za kakve rei. One samo predstavljaju sredstva za postizanje cilja i treba ih to pre ostaviti iza sebe. Kada povremeno citiram rei Isusa ili Bude iz Puta uda ili drugih uenja, to ne inim kako bih uporeivao, ve da bih vau panju usmerio na injenicu da u sutini postoji, i oduvek je pos tojalo, samo jedno duhovno uenje mada se pojavljivalo u

mnogim oblicima. Neki od ovih oblika, kao to su drevne religi je, postali su toliko optereeni nevanim stvarima da je kod njih gotovo sasvim zaklonjena duhovna sutina. Stoga se njihovo dublje znaenje dobrim delom vie ne prepoznaje, a njihova mo da izazovu promenu je izgubljena. Kada uzimam citate iz drevnih religija i drugih uenja, to je da bih otkrio njihovo dublje znaenje i time ponovo osposobio njihovu mo da izazovu promenu - posebno za one itaoce koji su sledbenici ovih religi ja ili uenja. Njima poruujem: nema potrebe da na drugom mestu tragate za istinom. Dozvolite da vam pokaem kako da zaete dublje u ono to ve posedujete. Ipak, uglavnom sam pokuao da koristim to neutralniju terminologiju kako bih se obratio irokoj masi ljudi. Ova knjiga se moe posmatrati i kao novo formulisanje tog venog duhovnog uenja, sutine svih religija, u naem vremenu. Ona nije izvede na na osnovu spoljnih izvora, ve jednog istinskog unutranjeg Izvora, tako da ne sadri ni teoriju ni spekulacije. Ja govorim iz unutranjeg iskustva, i ako u nekim trenucima govorim prodorno, to je stoga da bih probio vrste naslage mentalnog otpora i domogao se mesta u vama na kom vi ve znate, ba kao to i ja znam, i na kom istinu prepoznajete onog trenutka kada je ujete. U tom trenutku postoji izvesno oseanje zanosa i poveane ivosti dok neto unutar vas izgovara: Da. Znam da je to istina."

VI NISTE VA UM

Najvea prepreka prosvetljenju Prosvetljenje - ta je to? Prosjak sedi pokraj puta ve vie od trideset godina. Jednog dana proe pored njega neki stranac. Imate li ta sitno?", promrmlja prosjak, mehaniki drei isturenu svoju staru bejzbol kapu. Nemam nita da ti dam", ree stranac. A onda upita: ta je to na emu sedi?" Nita", odgovori prosjak. Samo neki stari sanduk. Sedim na njemu otkako me pamenje slui." Da li si ikada pogledao unutra?", upita stranac. Prosjak uspe malko da otvori poklopac. Zapanjen, u neverici i oduevl jenju, video je da je sanduk bio prepun zlata. Ja sam taj stranac koji nema nita da vam da i koji vam govori da pogledate unutra. Ne u neki tamo sanduk, kao u ovoj paraboli2, ve u neto mnogo blie: u sebe. Ali, ja nisam prosjak", mogu da vas ujem kako govorite. Oni koji nisu pronali svoje istinsko bogatstvo, a to je blis tava radost Bia i duboki mir koji ide sa njom, a koji je nemogue uzdrmati, prosjaci su, ak i ako poseduju veliko materijalno bogatstvo. Oni tragaju u spoljanjosti za trakom zadovoljstva ili
2

Pria u kojoj se poreenjem kazuje neka moralna ideja.- Prim. prev.

ispunjenja, tragaju za priznanjem, sigurnou ili ljubavlju iako poseduju blago u sebi koje ne samo da ukljuuje sve te stvari ve je i beskrajno vee od bilo ega to vam svet moe ponuditi. Re prosvetljenje stvara sliku o nekakvom nadljudskom dostignuu, i ego eli da to tako i ostane, ali to je jednostavno vae prirodno stanje oseaja jedinstva sa Biem. To je stanje povezanosti sa neim nemerljivim i neunitivim, neim to, goto vo paradoksalno, predstavlja vas, a u isto vreme je i vee od vas. To je pronalaenje vae istinske prirode koja prevazilazi naziv i oblik. Nemogunost da sada osetite ovu povezanost daje vam povoda za iluziju o razdvojenosti od sebe i od sveta koji vas okruuje. Zato sebe shvatate, svesno ili nesvesno, kao izolovani deo. Javlja se strah i sukob unutar vas i izvan vas postaje pravilo. Dopada mi se Budina jednostavna definicija prosvetljenja kao 'kraja patnje'. U tome nema niega nadljudskog, zar ne? Naravno, kao definicija ona je nepotpuna. Ona vam samo govori ta prosvetljenje nije: nije patnja. Ali ta preostaje kada vie nema patnje? Buda ne govori o tome i njegovo utanje vam kazu je da ete to morati sami da otkrijete. On koristi negativnu defini ciju kako um ne bi mogao da je pretvori u neto u ta se moe verovati, ili u nadljudsko dostignue, cilj koji ne moete da postignete. Uprkos ovoj predostronosti veina budista i dalje veruje da je prosvetljenje namenjeno Budi, a ne njima, barem ne u ovom ivotu. Upotrebili ste re Bie. Moete li da objasnite ta ste pod time mis lili? Bie je veni, uvek prisutni Jedini ivot iznad brojnih oblika ivota koji podleu roenju i smrti. Meutim, Bie se ne nalazi samo iznad, ve i duboko unutar svakog oblika kao njegova naj dublja, nevidljiva i neunitiva sutina. To znai da vam je ono dostupno ovog trenutka kao vae najdublje 'ja', vaa istinska priroda. Ali, nemojte pokuavati da ga dosegnete svojim umom. Ne pokuavajte da ga shvatite. Moete ga spoznati samo onda kada je um miran. Kada ste prisutni, kada se vaa panja u pot-

punosti i svom silinom nalazi u Sadanjem trenutku, Bie je mogue osetiti, ali mentalno ne moe biti shvaeno. Prosvetljenje znai ponovo postati svestan Bia i ostati u tom stanju 'oseanja razumevanja'.

Kada kaete Bie, da li govorite o Bogu? Ako govorite, zato onda ne kaete tako? Re Bog izgubila je znaenje tokom hiljada godina pogrene upotrebe. Ja je ponekad koristim, ali to inim tedljivo. Kada kaem pogrena upotreba, mislim na to da je ljudi koji nika da nisu ak ni zavirili u carstvo svetog beskrajnog prostranstva koje se nalazi iza te rei koriste vrlo ubeeno kao da znaju o emu govore. Ili joj se suprotstavljaju kao da znaju ta je to to poriu. Pogrena upotreba omoguuje pojavu apsurdnih verovanja, predubeenja i egoistikih zabluda, kao to je ona da je 'moj ili na Bog jedini pravi Bog, a tvoj Bog je laan' ili Nieova poznata izjava: Bog je mrtav." Re 'Bog' je postala zatvoreni koncept. Onog trenutka kada je re izgovorena, mentalna slika se stvara, moda ne vie slika starca sa belom bradom, ali i dalje mentalna predstava o nekome ili neemu izvan vas, i da, skoro neizbeno o nekome ili neemu mukog pola. Ni Bog, ni Bie, ni bilo koja druga re ne moe da definie niti da objasni neizrecivu stvarnost iza sebe, tako da jedino znaajno pitanje glasi: da li je ta re pomo ili smetnja u omoguavanju vama da iskusite to na ta se ona odnosi. Da li se odnosi na transcendentalnu3 stvarnost iznad sebe, ili se sputa
3

Ovaj termin se ne koristi u smislu u kojem ga koristi Kant (u kantovskoj termi nologiji ovde bi trebalo da stoji transcedentno). - Prim. ur.

suvie lako na to da postane nita vie od ideje u vaoj glavi u koju verujete, u mentalnog idola? Re Bie ne objanjava nita, ali to ne ini ni re Bog. Bie, meutim, ima prednost u tome to predstavlja otvoren koncept. Ona ne svodi beskonano nevidljivo na konani entitet. Nemogue je stvoriti mentalnu sliku o njoj. Niko ne moe da tvrdi kako jedini polae prava na nju. Ono je vaa sama sutina i dos tupno vam je u ovom trenutku kao oseanje vaeg sopstvenog prisustva, kao shvatanje Ja jesam koje prehodi onom 'ja sam ovo' ili 'ja sam ono'. Stoga, mali je korak od rei Bie do iskustva Bia.

ta predstavlja najveu prepreku doivljavanju te stvarnosti? Identifikacija sa vaim umom koja uzrokuje da miljenje postane prisila. Ne biti u mogunosti da prestanete sa razmiljanjem predstavlja jezivu zavisnost, ali mi to ne uviamo jer gotovo svako boluje od nje, tako da se ta zavisnost smatra normalnom. Ova neprestana mentalna buka vas spreava da pronaete to carstvo unutranje smirenosti koje je nerazdvojivo od Bia. Ona takoe stvara i lano, umom stvoreno 'ja', koje baca senku straha i patnje. Svim tim stvarima emo se detaljnije poz abaviti kasnije. Filozof Dekart je verovao da je doao do najfundamentalnije istine kada je izrekao svoju poznatu tvrdnju: Mislim, dakle postojim." U stvari, on je reima uobliio najosnovniju greku: izjednaio je miljenje sa Biem i identitet sa miljenjem. Prisilni mislilac, to znai gotovo svako, ivi u stanju prividne izolovanosti u suludo sloenom svetu stalnih problema i sukoba, svetu koji odraava stalno rastuu rasparanost uma. Prosvetljenje je

stanje celosti, stanje Bia 'u celini', a samim tim i stanje mira. To je stanje jedinstva sa ivotom u njegovom pojavnom aspektu, odnosno sa svetom, kao i sa svojim najdubljim 'ja' i duhovnim ivotom - stanje jedinstva sa Biem. Prosvetljenje ne predstavlja samo zavretak patnje i stalnih spoljanjih i unutranjih sukoba, ve takoe i kraj jezivog robovanja neprekidnom razmiljanju. Kakvo je to samo neverovatno osloboenje! Identifikacija sa vaim umom stvara neprovidan paravan od pojmova, oznaka, predstava, rei, sudova i definicija koji blokira svaku istinsku vezu. On stoji izmeu vas i vaeg 'ja', izmeu vas i vaeg sadruga, izmeu vas i prirode, izmeu vas i Boga. Upravo ovaj paravan od misli stvara iluziju izdvojenosti, iluziju da postojite vi i potpuno razliit 'neko drugi'. Tada zabo ravljate na kljunu injenicu da ispod nivoa fizikih pojava i zasebnih oblika vi inite celinu sa svim to postoji. Pod 'zaboravljanjem' podrazumevam to da vie niste u stanju da osetite ovo jedinstvo kao oiglednu stvarnost. Vera moe biti utena. Meutim, samo putem linog iskustva ona postaje oslobaajua. Razmiljanje je postalo bolest. Bolest nastaje onda kada stvari izlete iz ravnotee. Na primer, ne postoji nita loe u deobi i razmnoavanju elija u telu, ali kada se taj proces nastavi ne obraajui panju na celokupni organizam, elije se mnoe i mi oboljevamo. Um je izvanredan instrument ako se koristi ispravno. Meutim, ako se koristi pogreno, postaje veoma destruktivan. Da se izrazim preciznije, ne radi se toliko o tome da vi koristite svoj um pogeno - uglavnom ga ne koristite uopte. On koristi vas. To predstavlja bolest. Vi verujete da ste isto to i va um. To je zabluda. Instrument je preuzeo kontrolu nad vama. Ne slaem se sasvim. Istina je da se dosta bavim besciljnim razmiljanjem, kao i veina ljudi, ali i dalje mogu da odaberem da iskoristim svoj um kako bi se neke stvari postigle, i ja to sve vreme inim.

To to ste u stanju da reite ukrtene rei ili da napravite atomsku bombu, ne znai da koristite svoj um. Ba kao to psi vole da glou kosti, tako um voli da zarije svoje zube u probleme. Zbog toga on reava ukrtene rei i pravi atomske bombe. Vas ne interesuje ni jedno ni drugo. Dozvolite da vas ovo pitam: da li ste u stanju da se oslobodite svog uma kad god to poelite? Da li ste pronali dugme za iskljuenje?
Mislite da u potpunosti prestanem da mislim? Ne, ne mogu, osim moda na trenutak ili dva.

Onda vas va um iskoriava. Vi ste se nesvesno poistovetili sa njim, tako da ak i ne znate da ste njegov rob. Gotovo kao da ste neije vlasnitvo a da to znate, tako da mislite da je entitet koji vas okupira isto to i vi. Poetak slobode predstavlja uvianje da vi niste entitet koji okupira - mislilac. Svest o tome vam omoguuje da posmatrate taj entitet. Onog trenutka kada zaponete da posmatrate mislioca, vii nivo svesti se aktivira. Tada poinjete da uviate da postoji prostrano carstvo razuma iznad misli i da je misao samo jedan mali aspekt tog razuma. Uviate, takoe, i da sve zaista vane stvari - lepota, ljubav, kreativnost, radost, unutranji mir - svoj koren imaju iznad uma. Vi poinjete da se budite.

Oslobaanje od sopstvenog uma

ta tano podrazumevate pod 'posmatranjem mislioca'? Kada neko ode kod lekara i kae: ujem glas u svojoj glavi", najverovatnije e biti upuen psihijatru. injenica je da, na vrlo slian nain, praktino svako uje glas ili nekoliko glaso va u svojoj glavi sve vreme: nevoljni misaoni proces za koji ne shvatate da ga je mogue zaustaviti. Neprekidni monolozi ili dijalozi. Verovatno ste naletali na 'ludake' na ulici koji bez prestanka priaju ili mrmljaju neto sa samim sobom. Pa, to se ne razlikuje mnogo od onog to vi kao i svi ostali 'normalni' ljudi radite, osim to to ne radite naglas. Glas daje komentare, spekulie, sudi, uporeuje, ali se, voli, ne voli, itd. Glas nije neminovno bitan za situaciju u kojoj se u tom trenutku nalazite; mogue je da on oivljava skoriju ili dalju prolost, ili uvebava i zamilja mogue budue situacije. Pri tom, on esto zamilja kako se stvari odvijaju loe i sa negativnim ishodima. To se zove briga. Ponekad je ova zvuna podloga praena i vizuelnim pred stavama ili 'mentalnim filmovima'. ak i ako je glas bitan za trenutnu situaciju, on e je predstaviti kao prolu. To je zato to glas pripada vaem uslovljenom umu koji je rezultat vae celokupne prolosti, kao i kolektivnog kulturnog naina razmiljanja koji ste nasledili. Tako da vi vidite i sudite o sadanjosti kroz oi prolosti i dobijate sasvim iskrivljen pogled na nju. Nije neobino ako taj glas postane najvei neprijatelj jedne osobe. Mnogi ljudi ive sa muiteljem u svojoj glavi koji ih neprestano napada i kanjava, isisavajui njihovu ivotnu energi ju. On je uzrok neverovatne bede i nezodovoljstva, kao i bolesti. Dobra vest jeste ta da se moete osloboditi svog uma. To predstavlja jedino pravo osloboenje. Prvi korak moete preduzeti upravo sada. Ponite da oslukujete glas u svojoj glavi to je ee mogue. Posebno obratite panju na bilo kakve obrasce koji se ponavljaju, na onu stranu gramofonske ploe koja se, moda, ve godinama okretala u vaoj glavi. To je ono to ja

podrazumevam pod 'posmatranjem mislioca', to drugim reima znai: sluajte glas u svojoj glavi, budite tamo prisutni kao svedok. Dok sluate taj glas, inite to nepristrasno. to znai, ne osuujte. Nemojte osuivati niti nipodatavati ono to ujete jer to bi znailo da je isti taj glas ponovo kroio unutra na zadnja vrata. Ubrzo ete uvideti: to Ja jesam shvatanje, to oseanje sopstvene prisutnosti, nije misao. Ono se uzdie iznad uma.

Stoga, dok oslukujete misao, vi ste svesni ne samo te misli ve i samih sebe kao svedoka te misli. Nova dimenzija svesti se pojavila. Dok sluate misao, vi zapravo oseate svesno prisustvo - vae dublje 'ja' - iza ili ispod misli. Misao tada gubi svoju mo nad vama i brzo se povlai jer vi vie ne osnaujete um poistoveujui se sa njim. To predstavlja poetak kraja nevoljnog i prisilnog razmiljanja. Kada se misao povue, vi doivljavate diskontinuitet u toku misli - prazninu 'ne-uma'. Isprva e ovaj praznina biti kratka, moda u trajanju od nekoliko sekundi, ali e postepeno postajati sve dua. Kada se pojavi, osetiete izvesnu smirenost i spokojstvo unutar sebe. To je poetak vaeg prirodnog stanja opipljivog jedinstva sa Biem, to je obino blokirano umom. Vebanjem, oseaj smirenosti i spokojstva e se produbljivati. U stvari, toj dubini nema kraja. Takoe ete osetiti i suptilno izlivanje radosti koja izvire iz te dubine: radost Bia. To stanje nije nalik transu. Nimalo. Ovde nema gubitka svesti. Sluaj je obrnut. Da je cena mira umanjivanje vae svesti, a cena smirenosti manjak vitalnosti i spremnosti, onda ih ne bi vredelo ni imati. U ovom stanju unutranje povezanosti vi ste

daleko spremniji, daleko budniji nego u stanju poistoveenosti sa umom. U potpunosti ste prisutni. To, takoe, podie i vibracionu frekvenciju energetskog polja koja vaem fizikom telu daje ivot. Sputajui se sve dublje u ovo carstvo ne-uma, kako ga ponekad nazivaju na istoku, vi spoznajete stanje iste svesti. U tom stanju oseate sopstveno prisustvo sa takvim intenzitetom i takvom radou da celokupno miljenje, vae fiziko telo, kao i ceo spoljni svet postaju relativno beznaajni u poreenju sa njim. A ipak to nije sebino stanje, ve stanje gubitka svog 'ja'.4 Ono vas vodi iznad onog to ste ranije smatrali 'svojim ja'. To prisust vo predstavlja vau sutinu, a u isto vreme i neto neizmerno vee od vas. Ono to pokuavam da predstavim ovde moe zvuati paradoksalno ili ak kontradiktorno, ali ne postoji drugi nain na koji bih to mogao izraziti.

Umesto da 'posmatrate mislioca', prazninu u toku misli moete da stvorite i jednostavno usmeravajui iu vae panje ka Sadanjem trenutku. Naprosto postanite intenzivno svesni ovog trenutka. Tako neto priinjava veliko zadovoljstvo. Na taj nain vi odvlaite panju od aktivnosti uma i stvarate prazninu ne-uma u kojoj ste vrlo pripravni i svesni, ali ne razmiljate. Ovo je sutina meditacije. U svakodnevnom ivotu moete da praktikujete ovo, uzi majui bilo koju rutinsku aktivnost koja inae predstavlja samo sredstvo za postizanje cilja i posvetite joj apsolutnu panju, tako da ona sama postane cilj. Na primer, svaki put kada se penjete ili
4

Igra rei: 'selfless' znai nesebino, ali u ovom kontekstu ima i znaenje gubitak svoga ja". - Prim. prev.

sputate stepenicama u svojoj kui ili na poslu, dobro obratite panju na svaki korak, svaki pokret, ak i na svoje disanje. Budite potpuno prisutni. Ili, kada perete ruke, obratite panju na sve ulne doivljaje povezane sa tom radnjom: zvuk vode i oseaj koji ona stvara, pokrete vaih ruku, miris sapuna, itd. Ili, kada uete u automobil, nakon to zatvorite vrata, umirite se na neko liko sekundi i posmatrajte sopstveni dah. Postanite svesni neujnog ali snanog oseaja prisustva. Postoji jedan sigurni kriterijum po kojem moete da izmerite svoj uspeh pri ovoj vebi: to je nivo mira koji oseate iznutra.

Stoga, jedini najvaniji korak na vaem putu ka prosvetljenju jeste ovaj: nauite kako da prestanete da se poistoveujete sa svojim umom. Svaki put kada stvorite prazninu u toku misli, svetlost vae svesti postaje jaa. Jednog dana ete se moda zatei kako se smejete glasu u svojoj glavi, ba kao to biste se smejali i deijim budalatina ma. To znai da vie ne uzimate sadraj svog uma toliko ozbiljno poto oseaj za vae sopstveno 'ja' ne zavisi od njega.

Prosvetljenje: uzdizanje iznad misli Zar razmiljanje nije kljuna stvar za preivljavanje u ovom svetu? Va um je instrument, alatka. On postoji kako bi se iskoris tio za odreeni zadatak, i kada je taj zadatak obavljen, vi ga

odlaete na stranu. Kako stvari stoje, rekao bih da osamdeset do devedeset procenata misli veine ljudi ne samo da se ponavlja i ne donosi korist ve zbog svoje disfunkcionalne i esto nega tivne prirode dobrim delom nanosi i tetu. Posmatrajte svoj um i otkriete da je to istina. On uzrokuje ozbiljan odliv vae ivotne energije. Ova vrsta prisilnog razmiljanja zapravo predstavlja zavis nost. ta karakterie zavisnost? Veoma jednostavno: vie ne oseate da imate mogunost da se zaustavite. Ona se ini jaom od vas. Takoe vam nudi lani oseaj zadovoljstva, zadovoljstva koje se bez izuzetka pretvara u bol. Zato bismo mi bili zavisni od razmiljanja? Zato to ste se poistovetili sa njim. to znai da oseaj o sopstvenom 'ja' izvodite iz sadraja i aktivnosti uma. Zato to verujete da biste prestali da postojite ukoliko bi prestali sa razmiljanjem. Dok odrastate, vi formirate mentalnu predstavu o tome ko ste, zasnovanu na linim i kulturolokim uslovima. Ovo fantomsko 'ja' moemo nazvati egom. On se sastoji od aktivnosti uma i moe se odravati samo neprestanim razmiljanjem. Pojam ega oznaava razliite stvari za razliite ljude, ali kada ga ja ovde koristim, on predstavlja lano 'ja', stvoreno nesvesnim poistoveivanjem sa umom. Za ego, sadanji trenutak jedva da postoji. Samo prolost i budunost se smatraju vanima. Ovo potpuno izvrtanje istine poiva na injenici da je u ego-modalitetu um veoma disfunkcionalan. On se uvek bavi oivljavanjem prolosti, ne bi li osigurao svoj opstanak i pronaao tamo nekakvu vrstu osloboenja ili ispunjenja. On govori: Jednog dana, kada se ovo ili ono dogodi, bie mi dobro, biu srean i spokojan." ak i kada se ini da se ego bavi sadanjou, to nije ona sadanjost koju opaa: on je sasvim pogreno tumai jer na nju gleda oima prolosti. Ili je svodi na sredstvo ka cilju, cilju koji lei u umom

projektovanoj budunosti. Posmatrajte svoj um i videete da on funkcionie na ovakav nain. Ja ne elim da izgubim mogunost da analiziram i razlikujem. Nemam nita protiv toga da nauim da razmiljam jasnije, na usredsreeniji nain, ali ne elim da izgubim svoj um. Dar miljen ja je najvrednija stvar koju posedujemo. Bez nje, bili bismo samo jo jedna ivotinjska vrsta. Prevlast uma nije nita drugo do jedan stadijum u evoluciji svesti. Potrebno je da sada hitno preemo na sledei nivo jer e nas u protivnom um, koji se pretvorio u monstruma, unititi. O ovome u detaljnije govoriti kasnije. Miljenje i svest nisu sinon imi. Miljenje je samo jedan mali deo svesti. Misao ne moe da postoji bez svesti, ali svest ne zahteva misao. Prosvetljenje oznaava uzdizanje iznad misli, a ne pad na nivo ispod misli, na nivo ivotinje ili biljke. U prosvetljenom stan ju vi se i dalje sluite svojim umom kada je to potrebno, ali na daleko usredsreeniji i efikasniji nain nego pre. Vie ga koris tite u praktine svrhe, ali ste osloboeni od nevoljnih unutranjih monologa, a prisutna je i unutranja smirenost. Kada koristite svoj um, a posebno kada je potrebno kreativno reenje, vi prib lino svakih nekoliko minuta oscilirate izmeu misli i smirenosti, izmeu uma i ne-uma. Ne-um predstavlja svest bez misli. Jedino tako je mogue razmiljati kreativno jer samo na takav nain misao ima bilo kakvu snagu. Sama za sebe, kada vie nije povezana sa daleko prostranijim carstvom svesti, ona brzo postaje ogoljena, luda i destruktivna. Um je kljuna maina opstanka. Napad i odbrana od drugih umova, prikupljanje, pohranjivanje i analiziranje informa cija - to je ono u emu je on dobar, ali uopte nije kreativan. Svi istinski umetnici, bili toga svesni ili ne, stvaraju iz ne-uma, iz unutranje smirenosti. Um, zatim, kreativnim impulsima ili uvidi ma daje oblik. ak su i slavni naunici izvestili o tome da su do kreativnih otkria doli u trenucima mentalne tiine. Iznenaujui

rezultati nacionalne ankete meu najeminentnijim matematiarima Amerike, ukljuujui i Ajntajna, u cilju sazna vanja njihovih metoda rada, pokazali su da miljenje 'igra samo sporednu ulogu u kratkoj odlunoj fazi samog kreativnog ina'. Stoga bih ja rekao da jednostavan razlog iz kog veina naunika nije kreativna nije taj to oni ne razmiljaju, ve taj to ne znaju kako da prestanu sa razmiljanjem! uda ivota na Zemlji ili postojanja vaeg tela nisu stvore na niti odravana putem uma, putem miljenja. Jasno je da posto ji inteligencija na delu koja je daleko vea od uma. Na koji nain jedna ljudska elija veliine hiljaditog dela ina moe sadravati instrukcije u okviru svoje DNK koje bi popunile hiljadu knjiga od po est stotina stranica? to vie saznajemo o funkcionisanju naeg tela, to vie shvatamo koliko je iroka inteligencija na delu unutar njega i koliko malo mi znamo. Kada se um ponovo povee sa njim, on postaje udesno oruje. On tada slui neemu veem od sebe.

Emocija: reakcija tela na va um

ta je sa emocijama? Bivamo upleteni u sopstvene emocije ak i vie nego u sopstveni um. Um, onako kako ja koristim tu re, nije samo misao. On ukljuuje i vae emocije, kao i sve nesvesne mentalno-emocionalne naine reagovanja. Emocija se javlja na mestu na kom se um i telo susreu. Ona predstavlja rekciju tela na va um - ili, mogli bismo rei, odraz vaeg uma u telu. Na primer, nasilna misao ili neprijateljska misao e stvoriti zalihu energije u telu, to nazivamo besom. Telo se sprema za borbu. Pomisao na to da ste ugroeni, fiziki ili psihiki, nagoni telo da se zgri i to predstavl ja fiziku stranu onog to zovemo strah. Istraivanja su pokazala da ova snana emocija uzrokuje ak i biohemijske promene u telu. Biohemijske promene predstavljaju fiziki ili materijalni aspekt emocije. Naravno, vi obino niste svesni svih vaih toko-

va misli i esto ih moete dovesti u iu panje jedino posmatrajui emocije. to ste vie poistoveeni sa svojim miljenjem, onim to volite ili ne volite, svojim sudovima i interpretacijama, odnosno, to ste manje prisutni kao svest koja posmatra, to e snanije emocionalno punjenje biti, bili vi toga svesni ili ne. Ako ne moete da osetite svoje emocije, ako ste odseeni od njih, vre menom ete ih iskusiti na isto fizikom nivou kao fizike prob leme ili simptome. Mnogo toga je napisano o ovome poslednjih godina, tako da nema potrebe da ovde dublje zalazimo u to. Jak nesvesni emocionalni obrazac se ak moe manifestovati kao spoljni dogaaj koji se, izgleda, samo vama deava. Na primer, primetio sam da ljudi koji u sebi nesvesno nose mnogo neispoljenog besa vie e biti napadani, verbalno ili ak fiziki, od strane drugih ljudi punih besa, i to esto bez nekog vidljivog povoda. Oni poseduju vei izliv besa, koji odreeni ljudi podsvesno uhvate i to okida njihovu sopstvenu prikrivenu ljutnju. Ako imate potekoa da osetite vlastite emocije, zaponite sa usmeravanjem panje na unutranje energetsko polje vaeg tela. Osetite telo iznutra. To e vas takoe povezati sa vaim emocijama. Ovo emo kasnije detaljno istraiti.

Kaete da je emocija odraz uma u telu. Ali, ponekad se izmeu njih javlja sukob: um kae 'ne' dok emocija kae 'da' i obrnuto. Ako zaista elite da upoznate svoj um, telo e vam uvek ponuditi istinski odraz, stoga pogledajte u emociju ili je, jo bolje, osetite u svom telu. Ako izmeu njih postoji oigledan sukob, misao e predstavljati la, a emocija istinu. Ne apsolutnu

istinu o tome ko ste vi, ve relativnu istinu o vaem stanju uma u tom trenutku. Sukob izmeu povrinskih misli i nesvesnih mentalnih procesa je bez sumnje est. Moda jo uvek niste u stanju da aktivnosti svog nesvesnog uma svesno uobliite kao misli, ali e se one u telu uvek odraavati kao emocije i toga moete postati svesni. Posmatranje emocije na ovaj nain je u osnovi isto kao i oslukivanje ili posmatranje misli to sam ranije opisao. Jedina razlika je u tome to dok je misao u vaoj glavi, emocija poseduje jaku linu komponentu i zato se prvenstveno osea u telu. Tada moete dozvoliti emociji da bude tamo, a da vas ne kontrolie. Vi vie niste isto to i emocija; vi ste posmatra, posmatrajue prisustvo. Ako ovo budete praktikovali, sve to je nesvesno u vama bie dovedeno pod svetlost svesti. Dakle, posmatranje naih emocija je isto tako vano kao i posma tranje naih misli? Da. Neka vam postane navika da sebe pitate: ta se odvija unutar mene u ovom trenutku?" To pitanje e vas okrenuti u pravom smeru. Ali, nemojte analizirati, samo posmatrajte. Usmerite svoju panju ka unutra. Osetite energiju emocije. Ako nijedna emocija nije prisutna, povedite svoju panju dublje u unutranje energetsko polje svog tela. To je ulaz u Bie.

Emocija obino predstavlja pojaan i energijom nabijen tok misli, i zbog njenog esto nadmonog energetskog naboja u poetku nije lako ostati dovoljno prisutan i biti u stanju posma-

tranja. Ona eli da vas nadvlada i uglavnom uspeva u tome osim ako u vama ima dovoljno prisustva. Ako ste manjkom pris ustva uvueni u nesvesno poistoveivanje sa emocijom, to je normalno, ona privremeno postaje 'vi'. esto se izgrauje zloudni krug izmeu vaeg miljenja i emocije: oni hrane jedno drugo. Tok misli stvara uveani odraz samog sebe u obliku emo cije, a vibraciona frekvencija emocije nastavlja da ishranjuje originalni tok misli. Mentalnim ovladavanjem situacijom, dogaajem ili osobom koja je opaeni uzrok emocije, misao hrani emociju energijom, a ona zauzvrat energetski pospeuje tok misli, itd. U osnovi, sve emocije su modifikacije jedne osnovne nejasne emocije koja svoje poreklo ima u gubitku svesti o tome ko smo izvan naeg imena i forme. Zbog njene nejasne prirode teko je pronai ime koje precizno opisuje ovu emociju. 'Strah' je blizu, ali, pored neprekidnog oseanja ugroenosti, ona takoe ukljuuje i dubok oseaj naputenosti i nepotpunosti. Moda je najbolje koristiti termin koji je nejasan kao i ta osnovna emocija i jednostavno je nazvati 'bol'. Jedan od glavnih zadataka uma jeste da se bori i da odstrani taj emocionalni bol koji je jedan od razlo ga za njegovu neprestanu aktivnost, ali sve to on ikada moe da postigne jeste da ga privremeno zataka. U stvari, to se um vie bori da se oslobodi bola, to je bol vei. Um nikada ne moe da iznae reenje niti moe da priuti sebi da vi iznaete reenje jer je on sam bitan deo 'problema'. Zamislite efa policije koji pokuava da pronae palikuu, a palikua je on sam. Neete se osloboditi bola sve dok ne prestanete da izvodite svest o sebi iz poistoveenosti sa umom, odnosno iz ega. Um e tada biti sruen sa svoje mone pozicije i Bie e se otkriti kao vaa istin ska priroda. Da, znam ta ete me pitati. elim da pitam: ta je sa pozitivnim emocijama kao to su ljubav i srea?

One su nerazdvojive od vaeg prirodnog stanja unutranje povezanosti sa Biem. Traci ljubavi i sree ili kratki trenuci dubokog mira mogui su kad god se pojavi praznina u toku misli. Za veinu ljudi takve praznine nastaju retko i samo sluajno, u trenucima kada je um ostao 'bez teksta': ponekad usled velike lepote, ekstremnog fizikog napora ili ak velike opasnosti. Iznenada, javlja se unutranja smirenost. I unutar te mirnoe pos toji suptilna, ali intenzivna srea, postoji ljubav, postoji mir. Obino su takvi trenuci kratkog veka jer um brzo iznova uspostavlja svoju bunu aktivnost koju nazivamo miljenjem. Ljubav, srea i mir ne mogu da procvetaju sve dok se ne oslo bodite dominacije uma. Ali, one nisu neto to bih ja nazvao emo cijama. One lee ispod emocija na mnogo dubljem nivou. Zato je potrebno da postanete sasvim svesni svojih emocija i da budete u stanju da ih osetite pre nego to budete sposobni da osetite ono to lei ispod njih. Emocija doslovno znai 'uznemirenost'. Re dolazi od latinske rei emovere, to znai 'uznemiravati'. Ljubav, srea i mir su prava stanja Bia ili bolje, tri aspekta stanja unutranje povezanosti sa Biem. Kao takva, ona nemaju suprotnosti. To je zato to potiu iz vee dubine nego um. Emocije su, sa druge strane, kao delovi dualistikog uma, podlone zakonu o suprotnostima. To jednostavno znai da ne moete imati dobro bez loeg. Stoga je, u neprosvetljenom stanju poistoveenosti sa umom, ono to se ponekad pogreno naziva sreom uglavnom zapravo period kratkotrajnog zado voljstva u okviru neprekidnog naizmeninog ciklusa bol/zado voljstvo. Zadovoljstvo je uvek izvedeno iz neega izvan vas, dok srea izvire iz vas. Ona ista stvar koja vam danas donosi zado voljstvo sutra e vam nanositi bol ili e vas napustiti, tako da e vam njeno odsustvo nanositi bol. A ono to se esto naziva ljubavlju moe biti prijatno i uzbudljivo neko vreme, ali to pred stavlja zavisniku odanost, stanje ekstremne potrebe koje se moe pretvoriti u svoju suprotnost u treptaju oka. Mnoge 'ljubavne' veze, nakon to proe poetna euforija, zapravo oscili raju izmeu ljubavi' i mrnje, privlanosti i napada.

Prava ljubav vas ne tera da patite. Kako bi i mogla? Ona se ne pretvara iznenada u mrnju niti se prava srea pretvara u bol. Kao to sam ve rekao, ak i pre nego to ste prosvetljeni - pre nego to ste se oslobodili sopstvenog uma - moete da zavirite u pravu sreu, pravu ljubav ili u dubok unutranji mir, spokojan ali ustreptalo iv. Ovo su aspekti vae prave prirode, koja je uglavnom zaklonjena vaim umom. ak i u okviru 'normalne' zavisnike veze mogu postojati trenuci u kojima se moe osetiti prisustvo neeg stvarnijeg, neeg neunitivog. Ali, to e biti samo letimini pogledi koje e uskoro ponovo prekriti umovi uma. Tada vam moe izgledati kao da ste posedovali neto veoma vredno i izgubili ga, ili vas va um moe ubediti da je to ionako bila iluzija. Istina glasi da to nije bila iluzija, ve neto to ne moete izgubiti. To je deo vaeg prirodnog stanja kog je um u stanju da zamrai, ali ne i da uniti, ak i kada je nebo potpuno zamraeno, sunca nije nestalo. Ono se i dalje nalazi tamo, sa druge strane oblaka. Buda kae da bol ili patnja izviru iz elje ili tenje i da je potrebno raskinuti okove elje kako bismo se oslobodili bola. Sve tenje predstavljaju um koji traga za spasenjem ili ispunjenjem u spoljnim stvarima i budunosti kako bi zamenio radost Bia. Sve dok sam ja poistoveen sa svojim umom, poistoveen sam i sa tim tenjama, tim: potrebama, zahtevima, privrenostima i odbojnostima i pored njih ne postoji 'ja', osim kao puka mogunost, neostvareni potencijal, seme koje jo nije proklijalo. U tom stanju, ak je i moja elja da postanem slobo dan ili prosvetljen samo jo jedna tenja za ispunjenjem i upot punjenjem u budunosti. Stoga, nemojte traiti da se oslobodite elje ili 'dostignete' prosvetljenje. Postanite prisutni. Budite tu kao posmatra uma. Umesto da citirate Budu, budite Buda, budite 'onaj probueni', to i jeste znaenje rei buda. Ljudska bia su bila pod stegom bola eonima, jo od trenutka kada su pali iz stanja uzvienosti i zakoraili u carstvo

vremena i uma, izgubivi svest o Biu. Na toj taki su poeli sebe da poimaju kao besmislene fragmente u stranom univerzumu, nepovezane sa Izvorom i izmeu sebe. Bol je neizbean sve dok ste poistoveeni sa svojim umom, odnosno sve dok ste nesvesni u duhovnom smislu. Ja ovde prevashodno govorim o emocionalnom bolu, koji je takoe i razlog za fiziki bol i bolest. Netrpeljivost, mrnja, samosaaljenje, krivica, bes, depresivnost, ljubomora, itd., ak i najmanja razdraenost, sve su to oblici bola. I svako zadovoljst vo ili emocionalna uzvienost sadri u sebi klicu bola, svoju ner azdvojivu suprotnost koja e se manifestovati tokom vremena. Svako ko je ikada uzeo drogu kako bi 'dotakao visine' znae da se uzvienost na kraju pretvara u potitenost, da se zadovoljstvo pretae u neki oblik bola. Mnogi ljudi takoe znaju, iz linog iskustva, kako se lako i brzo intimne veze od izvora zadovoljstva mogu pretvoriti u izvor bola. Gledano iz vie per spektive, i negativni i pozitivni polariteti predstavljaju dva lica istog novia, oba su delovi osnovnog bola koji je nerazdvojiv od egoistinog stanja poistoveenosti svesti sa umom. Postoje dva nivoa vaeg bola: bol koji stvarate u sadanjem trenutku i bol iz prolosti koji i dalje ivi u vaem umu i telu. Ono o emu sada elim da govorim jeste prestanak stvaranja bola u sadanjosti i razgraivanje bola iz prolosti.

SVEST: PUT KA IZLASKU IZ BOLA

Ne stvarajte vie bol u sadanjosti

Niiji ivot nije sasvim osloboen bola i tuge. Nije li pravo pitanje kako nauiti da se ivi sa njima, a ne pokuavati da se oni izbegnu? Najvei deo ljudskog bola je nepotreban. On e sam sebe proizvoditi sve dok nekontrolisani um bude upravljao vaim ivo tom. Bol koji sada proizvodite uvek predstavlja nekakav oblik neprihvatanja, nekakav oblik nesvesnog otpora prema onome to jeste. Na misaonom nivou otpor predstavlja neki vid suda. Na emocionalnom nivou on predstavlja neki oblik negativnosti. Intenzitet bola zavisi od nivoa otpora prema sadanjem trenutku, a ovo zauzvrat zavisi od toga koliko snano ste poistoveeni sa svojim umom. Um uvek trai nain da porekne Sadanji trenutak i pobegne od njega. Drugim reima, to ste vie poistoveeni sa umom, vie patite. Ili bi se to moglo ovako rei: to ste vie u stanju da potujete i prihvatite Sadanji trenutak, to ste osloboeniji od bola, patnje - i egoistinog uma. Zbog ega um po navici porie Sadanji trenutak i opire mu se? Zbog toga to bez vremena, odnosno bez prolosti i budunosti, nije u stanju da funkcionie i kontrolie stvari, tako

da veni Sadanji trenutak shvata kao pretnju. Vreme i um su, zapravo, nerazdvojivi. Zamislite Zemlju bez ljudi na njoj, nastanjenu samo biljka ma i ivotinjama. Da li bi ona i dalje posedovala prolost i budunost? Da li bismo i dalje mogli smisleno da govorimo o vremenu? Pitanje Koliko je sati?", ili Koji je danas dan?" - kada bi bilo nekoga da to pita - bilo bi prilino besmisleno. Hrastovo drvo ili orao bi bili zbunjeni takvim pitanjem. Kakvo vreme?", pitali bi oni. Pa, naravno da je sada. Vreme je sadanje. ta drugo postoji?" Da, nama je um potreban ba kao i vreme da bismo funkcionisali u ovom svetu, ali onda nastupi trenutak kada oni preuzimaju nae ivote i tada se disfunkcija, bol i tuga usauju u nas. Um, da bi se uverio kako ima kontrolu, neprestano pokuava da sadanji trenutak prikrije prolou i budunou i na taj nain vaa istinska priroda postaje zaklonjena umom, dok vitalnost i beskrajni kreativni potencijal Bia, koje je nerazdvoji vo od Sadanjeg trenutka, bivaju prekriveni vremenom. Sve tei teret vremena se akumulirao u ljudskom umu. Svi pate pod ovim teretom, ali ga takoe i poveavaju, pridodajui mu svaki onaj dragoceni trenutak koji ignoriu, poriu ili ga svode na sredstvo za dospevanje do nekog budueg trenutka koji postoji iskljuivo u njihovom umu, nipoto u stvarnosti. Nagomilavanje vremena u kolektivnom i individualnom ljudskom umu takoe sadri i veliku koliinu zaostalog bola iz prolosti. Ako vie ne elite da stvarate bol sebi i drugima, ako vie ne elite da poveavate zaostali bol iz prolosti koji jo uvek ivi u vama, onda nemojte da proizvodite vie vremena, barem ne vie od onog to je neophodno za bavljenje praktinim aspekti ma vaeg ivota. Kako prestati sa proizvoenjem vremena? U potpunosti prihvatite da je sadanjost sve to zaista posedujete. Neka Sadanji trenutak postane centar interesovanja u vaem ivotu. Dok ste ranije obitavali u vremenu i samo nakratko poseivali Sadanji trenutak, sada svijte sebi gnezdo u Sadanjem trenutku, a nakratko poseujte prolost i budunost,

onda kada bavljenje praktinim aspektima vaeg ivota to zahteva. Uvek recite 'da' sadanjosti. ta bi moglo biti beskorisnije, nerazumnije, od stvaranja unutranjeg otpora prema neemu to ve jeste? ta bi moglo biti nerazumnije od suprotstavljanja samom ivotu koji je u sadanjosti, i jedino u sadanjosti? Predajte se onome to jeste. Kaite 'da' ivotu - i posmatrajte kako on poinje da radi za vas, a ne protiv vas.

Sadanji trenutak je ponekad neprihvatljiv, neprijatan ili odvratan. Takav je kakav je. Posmatrajte na koji nain ga um obeleava i kako taj proces obeleavanja, to neprestano stvaran je sudova, stvara bol i nesreu. Posmatranjem mehanike uma, vi vrite iskorak iz njegovih obrazaca otpora i tada sadanjem trenutku moete dopustiti da bude. To e vam podariti ukus stan ja unutranjeg osloboenja od spoljanjih uslova, stanja istin skog unutranjeg mira. Tek tada posmatrajte ta se deava i preduzmite korake ako je to potrebno i ako ste u mogunosti. Prvo prihvatite - a onda delajte. ta god da u sebi sadri sadanji trenutak, prihvatite ga kao da je on va izbor. Uvek radite sa njim, a ne protiv njega. Nainite od njega svog prijatel ja i saveznika, a ne neprijatelja. To e udesno izmeniti va ceo ivot.

Bol iz prolosti: razgraivanje otelotvorenog bola

Sve dok ne budete u stanju da dosegnete mo Sadanjeg trenutka, svaki emocionalni bol koji doivljavate ostavljae za sobom ostatak bola koji nastavlja da ivi u vama. On se utapa u bol iz prolosti koji se ve nalazi tu i smeta se u vaem umu i telu. To, naravno, ukljuuje i bol koji ste propatili kao dete, prouzrokovan neposedovanjem svesti o svetu u kom ste roeni. Taj nagomilani bol predstavlja negativno energetsko polje koje okupira vae telo i um. Ako na njega gledate kao na nekakav nevidljivi entitet u punom izdanju, prilino ste blizu istine. To je otelotvoreni emocionalni bol. On ima dva vida postojanja: prita jeni i aktivni. Otelotvoreni bol moe biti pritajen devedeset posto vremena, ali u vrlo nesrenoj osobi on moe biti aktivan sto posto vremena. Neki ljudi ive gotovo u potpunosti kroz svoj otelotvoreni bol dok ga drugi moda doivljavaju samo u odreenim situacijama, kao to su intimne veze ili situacije povezane sa gubicima u prolosti, naputanjima, fizikim ili emo cionalnim povredama i tako dalje. Razne stvari ga mogu pokrenuti, naroito ako on odie obrascima bola iz prolosti. Kada je spreman da se trgne iz pritajene faze, ak ga i neka misao ili neduna primedba od strane nekog vama bliskog mogu aktivirati. Neki otelotvoreni bolovi su nepodnoljivi, ali relativno bezopasni, recimo kao dete koje ne prestaje da cmizdri. Drugi predstavljaju zloudna i destruktivna udovita, prave demone. Neki su fiziki nasilni, a daleko vie ih je emocionalno nasilno. Neki e napadati ljude oko vas ili bliske vam osobe, dok e drugi moda napadati vas, svog domaina. Misli i oseanja koja imate o svom ivotu tada e postati izrazito negativni i samodestruktivni. Na ovaj nain esto nastaju nesree i bolesti. Neki otelotvoreni bolovi ponekad svoje domaine nagone na samoubistvo. Kada mislite da poznajete neku osobu, a onda iznenada budete po prvi put suprotstavljeni tom nepoznatom zlobnom stvorenju, doivljavate prilian ok. Meutim, vanije je posma-

trati ga unutar sebe, nego u nekome drugome. Obratite panju na bilo kakve znake nezadovoljstva u sebi, u bilo kakvom obliku moda je u pitanju buenje otelotvorenog bola. To se moe javi ti u obliku razdraenosti, nestrpljenja, sumornog raspoloenja, elje za povreivanjem, ljutnje, besa, depresije, elje da stvarate dramu u vezi i tako dalje. Uhvatite ga onog trenutka kada se jo nalazi u pritajenom stanju. Otelotvoreni bol eli da preivi, ba kao i svaki drugi ivi entitet, a moe da preivi jedino ako vas navede da se nesvesno poistovetite sa njim. Onda on moe da se uzdigne, preuzme kon trolu nad vama, postane isto to i vi" i ivi kroz vas. Potrebno mu je da kroz vas nabavlja sebi hranu". Hranie se bilo kakvim iskustvom koje odie njegovim tipom energije, bilo ime to u nekom obliku stvara dodatni bol: ljutnjom, destruktivnou, mrnjom, alom, emocionalnom dramom, nasiljem, pa ak i boleu. Dakle, otelotvoreni bol e nakon preuzimanja kontrole nad vama kreirati situaciju u vaem ivotu koja e reflektovati natrag svoju energetsku frekvenciju kako bi se on mogao ishranjivati. Bol se hrani jedino bolom. Bol se ne moe hraniti radou. Za njega je ona prilino nesvarljiva. Onog trenutka kada otelovoreni bol bude preuzeo kon trolu nad vama, vi ete poeleti jo bola. Postaete ili zloinac ili rtva. Osetiete potrebu da nanesete bol ili da iskusite bol ili oboje. Izmeu te dve stvari zapravo i nema neke razlike. Vi, nar avno, ovoga neete biti svesni i otro ete tvrditi kako ne elite bol. Ali, zagledajte paljivije i otkriete da su vae razmiljanje i ponaanje kreirani tako da odravaju bol u vama i u drugima. Da ste toga zaista bili svesni, obrazac bi se raspao, jer prieljkivati jo bola predstavlja ludost, a niko nije svesno lud. Otelotvoreni bol, ta tamna senka koju baca ego, u stvari se plai svetlosti vae svesti. Plai se razotkrivanja. Njegovo preivl javanje zavisi od vaeg nesvesnog poistoveivanja sa njim, kao i od svesnog straha od suoavanja sa bolom koji ivi u vama. Ali, ako se ne suoite sa njim, ako u bol ne unesete svetlost vae svesti, biete primorani da ga iznova i iznova proivljavate. Otelotvoreni bol vam se moda moe initi nalik opasnom

udovitu u koje ne smete ni da pogledate, ali ja vas uveravam da je to slabana utvara koja ne moe da nadvlada mo vaeg prisustva. Pojedina duhovna uenja tvrde da je sav bol na kraju samo iluzija, i to je tano. Pitanje glasi: da li je to tano i u vaem sluaju? Puko verovanje ne doprinosi istinitosti tvrdnje. Da li elite da doivljavate bol do kraja svog ivota priajui sve vreme kako on predstavlja iluziju? Hoe li vas to osloboditi bola? Ono to nas ovde zanima jeste na koji nain vi moete da uvidite tu istinu, odnosno da je uinite stvarnom u sopstvenom iskustvu. Dakle, otelotvoreni bol ne eli da ga posmatrate direktno i vidite onakvog kakav je. Onog trenutka kada ga uoite, osetite njegovo energetsko polje unutar vas i obratite panju na njega, time e identifikacija biti prekinuta. Via dimenzija svesti e stupiti na scenu. Ja je nazivam prisustvo. Vi sada postajete svedok ili posmatra otelotvorenog bola. To znai da vas on vie ne moe koristiti pretvarajui se da je isto to i vi i da vie ne moe da se obnavlja kroz vas. Pronali ste svoju najdublju snagu. Dosegli ste mo Sadanjeg trenutka. ta se deava sa otelotvorenim bolom onda kada postanemo dovoljno svesni da moemo prekinuti nau poistoveenost sa njim? Njega stvara ono nesvesno u nama, a ono svesno u nama ga preobraava u sebe. Sveti Pavle je prekrasno iskazao univerzal ni princip: Sve se pokazuje kada je izneto na svetlost i sve ono to je izneto na svetlost i samo postaje svetlost." Ba kao to se ne moete boriti protiv tame, tako se ne moete boriti ni protiv otelotvorenog bola. Pokuaj da se to uini e stvoriti unutranji konflikt i samim time dodatni bol. Dovoljno je posmatrati ga. Posmatranje bola sa sobom nosi i prihvatanje bola kao dela onoga to u tom trenutku jeste. Otelotvoreni bol se sastoji od zatoene ivotne energije koja je odseena od vaeg ukupnog energetskog polja, privre-

meno postavi nezavisna kroz neprirodni proces poistoveivanja sa umom. Ona se okrenula protiv sebe same i postala antiivot, poput ivotinje koja pokuava da proguta sopstveni rep. ta mislite, zbog ega je naa civilizacija izrasla u takvog razoritelja ivota? Ali, ak i snage koje razaraju ivot i dalje predstavljaju ivotnu energiju. Kada prekinete sa poistoveivanjem i postanete posmatra, otelotvoreni bol e nastaviti da deluje neko vreme i pokuati da vas na prevaru navede da se ponovo poistovetite sa njim. I mada ga vi vie ne osnaujete kroz poistoveivanje, on poseduje izvesni zamah, ba kao vrteka koja neko vreme nastavlja da se okree mada je ruko vie ne vrti. Na ovom stadijumu on moe da stvara i fizike nelagode i bolove u raznim delovima tela, ali to nee potrajati. Ostanite prisutni, ostanite svesni. Budite veito oprezni uvar svog unutranjeg prostora. Potrebno je da budete dovoljno prisutni kako bi bili u stanju da direktno posmatrate otelotvoreni bol i osetite njegovu energiju. On tada ne moe da kontrolie vae razmiljanje. Onog trenutka kada vae razmiljanje postane poravnato sa energetskim poljem otelotvorenog bola, vi ete biti identifikovani sa njim i ponovo ga ishranjivati svojim mislima. Na primer, ako je ljutnja prevladavajua energetska vibracija otelotvorenog bola, i ona se pojavljuje u mislima koje se bave onim to vam je neko uinio ili onim to ete mu vi uiniti, onda ste postali nesvesni a otelotvoreni bol je postao 'vi'. Kada postoji ljutnja, ispod nje se uvek nalazi bol. Ili kada nastupe mrana raspoloenja i vi upadnete u negativni tok misli, razmiljajui o tome kako je va ivot grozan, vae razmiljanje je postalo poravnato sa otelotvorenim bolom i postali ste nesves ni i podloni njegovom napadu.To podrazumeva potpuno odsust vo posmatraa. Neprekidna svesna panja raskida vezu izmeu otelotvorenog bola i vaih misaonih procesa i na scenu dovodi proces preobraaja. To je kao da sam bol postaje gorivo za pla men vae svesti, plamen koji usled toga snanije gori. Ovo pred stavlja ezoterini smisao drevne umetnosti alhemije: pretvaranje

neplemenitih metala u zlato, patnje u svest. Unutranji rascep je premoen i vi bivate zaceljeni. Vaa je dunost da tada ne stvarate vie bola. Dozvolite da sumiram ovaj proces. Usmerite panju na to oseanje u vama. Spoznajte da je to otelotvoreni bol. Prihvatite da on postoji. Nemojte misliti o njemu - nemojte dozvoliti da se oseanje pretvori u razmiljanje. Nemojte da sudite ili anali zirate. Nemojte od njega da stvarate sopstveni identitet. Ostanite prisutni i nastavite da nadzirete ono to se dogaa u vama. Postanite svesni ne samo emocionalnog bola ve i 'onoga koji nadzire', tihog posmatraa. To predstavlja mo Sadanjeg trenut ka, mo vaeg linog svesnog prisustva. A onda pogledajte ta se deava.

Kod mnogih ena, otelotvoreni bol se posebno budi u vreme koje prethodi menstruaciji. Kasnije u detaljnije govoriti o ovome. Za sada, dopustite samo da kaem sledee: ako ste u stanju da u tom periodu ostanete pripravni i prisutni i da posmatrate sve to oseate u sebi a da to ne preuzme kontrolu nad vama, onda se otvara mogunost za najsnaniju duhovnu praksu i brzi preobraaj sveg bola iz prolosti postaje mogu. Poistoveivanje ega sa otelotvorenim bolom Proces koji sam upravo opisao je veoma snaan, a ipak jed nostavan. I dete bi ga moglo nauiti i nadajmo se da e jednoga dana to i biti jedna od prvih stvari koje e deca uiti u koli. Onog trenutka kada budete razumeli osnovni princip posmatranja

onoga to se deava unutar vas - i kada to budete shvatili" putem iskustva - na raspolaganju ete imati najmoniju alatku promene. To ne znai da se neete susresti sa estokim otporom prema prestanku poistoveivanja sa svojim bolom. To e se desi ti posebno ako ste vei deo ivota proveli blisko poistoveeni sa svojim emocionalnim otelotvorenim bolom i ako je vae oseanje o sopstvenom ja u celini ili dobrim delom obuzeto time. Ovo znai da ste od vaeg otelotvorenog bola stvorili jedno nesreno ja i da verujete kako ova fikcija uma predstavlja vas. U tom sluaju, nesvesni strah od gubitka sopstvenog identiteta stvorie jak otpor prema bilo kakvom prestanku poistoveivanja. Drugim reima, radije biste bili u bolovima - bili sam otelotvoreni bol nego zakoraili u nepoznato i rizikovatli gubitak vama bliskog nesrenog ja. Ako se ovo odnosi na vas, posmatrajte otpor unutar sebe. Posmatrajte privrenost svom bolu. Budite na velikom oprezu. Posmatrajte neobino zadovoljstvo koje vam prua to to ste nesreni. Posmatrajte prisilnu elju da razgovarate ili razmiljate o tome. Otpor e slabiti ako ga vi uinite svesnim. Tada moete da usmerite svoju panju prema otelotvorenom bolu, ostanete prisutni i time podstaknete njegov preobraaj. Jedino ste vi u stanju to da uinite. Niko to ne moe da uradi umesto vas. Ali, ako budete imali dovoljno sree da pronaete neke osobe koje su intenzivno svesne, ako budete u stanju da provodite vreme sa njima i pridruite im se u stanju prisustva, to moe biti od koristi i ubrzati stvari. Na taj nain vae svetio e ubrzo goreti jae. Kada kladu koje je tek zapaljena stavite pored one koja ve estoko gori i nakon nekog vremena ih ponovo razdvojite, ona prva klada e goreti veim intenzitetom. Na kraju krajeva, sve je to ista vatra. Biti takva vatra jedna je od uloga duhovnog uitelja. Neka psihoterapeuti mogu takoe biti u stanju da vre tu ulogu, pod uslovom da su odmakli dalje od nivoa uma i da su u mogunosti da stvaraju i odravaju stanje intenzivnog svesnog prisustva dok rade sa vama.

Poreklo straha
Pomenuli ste da je strah deo naeg osnovnog emocionalnog bola. Na koji nain se javlja strah i zbog ega ga ima u toj meri u ivotu ljudi? I, zar izvesna doza straha nije naprosto zdrav nain samozatite? Kada se ne bismo plaili vatre, mogli bi gurnuti ruku u nju i opei se. Razlog iz kog ne gurate ruku u vatru nije strah, ve to to znate da ete se opei. Nije vam potreban strah kako biste izbegli nepotrebnu opasnost - ve samo minimum inteligencije i zdravog razuma. Kod tih praktinih stvari korisno je primeniti lek cije nauene u prolosti. E sada, kada bi vam neko pretio vatrom ili fizikim nasiljem, mogli biste iskusiti neto nalik strahu. To predstavlja instinktivno uzmicanje pred opasnou, a ne psiho loko stanje straha o kome je ovde re. Psiholoko stanje straha nije u vezi sa bilo kakvom konkretnom i istinskom neposrednom opasnou. Ono se pojavljuje u mnogim oblicima: kao nelagoda, briga, strepnja, nervoza, napetost, jeza, fobija i tako dalje. Ovakav psiholoki strah uvek se odnosi na neto to bi se moglo desiti, a ne na neto to se deava upravo sada. Vi se nalazite na ovom mestu i u sadanjem trenutku, a va um je u budunosti. To stvara prazninu strepnje. I ako ste se poistovetili sa svojim umom i izgubili mo i jednostavnost Sadanjeg trenutka, ta praznina strepnje e postati va stalni sadrug. Uvek se moete uhvatiti u kotac sa sadanjim trenutkom, ali ne i sa neim to predstavlja nita drugo do projekciju vaeg uma - ne moete se uhvatiti u kotac sa budunou. tavie, dokle god budete poistoveeni sa svojim umom, ego e upravljati vaim ivotom kako sam ranije i istakao. Zbog svoje nestvarne prirode i uprkos svojim razraenim odbrambenim mehanizmima ego je vrlo ranjiv i nesiguran i samog sebe vidi pod stalnom pretnjom. Ovo se, uzgred, deava ak i ako ego spolja izgleda veoma samouvereno. Prisetite se sada da emoci ja predstavlja reakciju tela na va um. Kakvu to poruku telo neprekidno prima od ega, lanog umom-stvorenog ja"?

Opasnost, nalazim se u opasnosti. A koju emociju ova neprekid na poruka stvara? Strah, naravno. Izgleda kao da strah ima mnogo izvora. Strah od gubitka, strah od neuspeha, strah od povrede i tako dalje, ali svi ti strahovi na kraju predstavljaju strah ega od smrti, od unitenja. Za ego, smrt se uvek nalazi tu, iza ugla. U ovom stanju poistoveenosti sa umom, strah od smrti utie na svaki aspekt vaeg ivota. Na primer, ak i naizgled tako trivijalna i normalna" stvar kao to je prisilna potreba da se u prepirci bude u pravu i dokae kako ona druga osoba grei - odbrana mentalnog stava sa kojim ste poistoveeni - koren ima u strahu od smrti. Ako se poistoveujete sa mentalnim stavom i pritom niste u pravu, vaem oseaju za sopstveno ja", zasnovanom na umu, preti ozbiljna opasnost od unitenja. Stoga vi i va ego ne moete prihvatiti da niste u pravu. Ne biti u pravu znai umreti. Zbog ovoga su se vodili ratovi i sruene su nebrojene veze. Onog trenutka kada budete prestali da se poistoveujte sa svojim umom, vaem oseaju za sopstveno ja" nee vie znaiti nita to da li ste u pravu ili ne, tako da e silom nametnuta i duboko nesvesna potreba da se bude u pravu, to predstavlja jedan oblik nasilja, prestati da postoji. Biete u stanju da jasno i glasno iskaete kako se oseate i ta mislite, ali vie pri tome nee biti agresivnosti niti odbrambenog stava. Va oseaj o sopstvenom ja" tada e proizai iz dubljeg i iskrenijeg mesta u vama, a ne iz uma. Pripazite na bilo kakvu vrstu odbrambenog stava u vama. ta je to to branite? Iluzorni identitet, predstavu u vaem umu, zamiljeni entitet. Time to taj obrazac inite svesnim, time to mu postajete svedok, vi prestajete da se poistoveujete sa njim. U svetlu vae svesti, nesvesni obrazac e se brzo raspasti. To predstavlja zavretak svih prepirki i igara moi koje toliko tete vezama. Mo nad drugima predstavlja sla bost prikrivenu kao snagu. Istinska mo se nalazi unutra i dostup na vam je ovog trenutka. Dakle, svako ko je poistoveen sa svojim umom i time odseen od svoje istinske moi, svog dubljeg ja" ukorenjenog u Biu, imae strah za svog stalnog sadruga. Broj ljudi koji su

preli granicu uma jo uvek je veoma mali, tako da moete pret postaviti da se gotovo svako koga sretnete ili poznajete u svom ivotu nalazi u stanju straha. Varira jedino njegova jaina. Ona se kree od strepnje i jeze na jednom kraju skale do nejasne nelagode i oseanja ugroenosti na drugom. Veina ljudi posta je svesna straha tek kada on poprimi neki od teih oblika. Potraga ega za celou Jo jedan vid emocionalnog bola koji je sastavni deo ego istinog uma jeste duboko usaeno oseanje nedostatka ili nepotpunosti, toga da niste celoviti. Kod nekih ljudi ono se javlja svesno, a kod drugih nesvesno. Ako se javlja svesno, manifestuje se kao uznemirujue i stalno oseanje da niste dovoljno vredni ili dobri. A ako je nesvesno, moi e da se oseti jedino posred no kao jaka udnja, elja i potreba. U oba sluaja ljudi esto pod prisilom poinju da tragaju za zadovoljenjem ega i za stvarima kojima je mogue da se identifikuju kako bi se ispunila ta prazn ina koju u sebi oseaju. Oni, dakle, ude za imetkom, novcem, uspehom, moi, titulom ili posebnom vezom u osnovi zbog toga da bi mogli imati bolje miljenje o sebi, da bi se mogli oseati upotpunjenjima. Ali, ak i kada postignu sve te stvari, uskoro otkrivaju da praznina i dalje postoji, da ona nema dno. Tada se nalaze u pravoj nevolji jer vie ne mogu da se zavaravaju. U stvari, mogu, ali to postaje sve tee. Dokle god egoistini um bude upravljao vaim ivotom, vi neete moi stvarno da odahnete, neete biti mirni ni spokojni, osim u kratkim periodima kada budete postigli ono to ste eleli, kada udnja bude ispunjena. Poto ego predstavlja izvedeno oseanje o sopstvenom ja, potrebno mu je da se poistoveti sa spoljanjim stvarima. Potrebno mu je da bez prestanka biva i zatien i potkrepljivan. Ego se najee poistoveuje sa vlasnitvom, sa poslom koji obavljate, drutvenim statusom i titu lom, fizikim izgledom, posebnim sposobnostima, vezama,

linom i porodinom istorijom, sistemom verovanja, a esto i sa politikim, nacionalistikim, rasnim, verskim i drugim kolektivn im identifikacijama. Nijedna od ovih ne predstavlja vas. Da li vas ovo plai? Ili vam je lake sada kada ovo znate? Sve te stvari ete pre ili kasnije morati da napustite. Moda vam je za sada jo uvek teko da u to povenijete i ja uopte ne traim od vas da verujete kako svoj identitet ne moete pronai ni u jed noj od ovih stvari. Sami ete saznati tu istinu. Saznaete je najkas nije onda kada budete osetili da se smrt pribliava. Smrt svlai sa vas sve ono to niste vi. Tajna ivota i jeste da umrete pre nego to umrete" - i otkrijete da smrt ne postoji.

DUBOKO PONIRANJE U SADANJI TRENUTAK

Nemojte u u m u tragati za svojim ja

Oseam da ima toliko toga to treba da shvatim o tome kako moj um funkcionie, pre nego to budem u stanju da se na bilo koji nain pribliim potpunoj svesti ili duhovnom prosvetljenju.

Ne, to nije tano. Problemi uma se ne mogu resiti na nivou uma. Kada budete shvatili osnovnu disfunkciju, zaista nee preo stati mnogo toga to je potrebno da nauite ili razumete. Prouavanjem sloenosti uma vi moete postati dobar psiholog, ali to vas nee odvesti izvan uma, ba kao to prouavanje ludila nije dovoljno za stvaranje zdravog razuma. Vi ste ve razumeli osnovni nain funkcionisanja nesvesnog stanja: poistoveenost sa umom koja dovodi do pojave lanog ja", ega, kao zamene za vae istinsko ja" ukorenjeno u Biu. Vi postajete nalik grani otrgnutoj od loze", kako to Isus formulie. Potrebe ega su beskrajne. On se osea ranjivim i ugroenim, tako da ivi u stanju straha i potrebe. Onog trenutka kada budete shvatili na koji nain deluje osnovna disfunkcija, vie nee biti potrebe da istraujete sve njene nebrojene pojavne oblike, nee biti potrebe da od toga pravite sloeni lini prob lem. Ego, naravno, to voli. On uvek traga za neim za ta bi se

mogao vezati kako bi odrao i osnaio svoje nestvarno oseanje o sopstvenom ja i spreman je da se vee za vae probleme. Upravo zato je kod tolikog broja ljudi veliki deo njihovog oseanja za sopstveno ja duboko povezan sa njihovim problemi ma. Onog trenutka kada se ovo dogodi, poslednja stvar koju ti ljudi ele da uine jeste da ih se oslobode. To bi znailo da gube svoje ja". Dobar deo nesvesnog ega moe biti uloen u bol i pat nju. Dakle, onog trena kada budete prepoznali da koren nesvesnog lei u poistoveivanju sa umom, to naravno ukljuuje i emocije, vi ete se povui odatle. Postaete prisutni. A kada postanete prisutni, moi ete da dozvolite svom umu da bude ono to jeste, a da se ne upletete u njegovu mreu. Um sam po sebi nije disfunkcionalan. On predstavlja izvrsnu alatku. Disfunkcija se javlja kada u njemu tragate za svojim ja" i kada zamenite njega sa sobom. On tada postaje egoistini um i preuzuma komandu nad itavim vaim ivotom.

Okonajte zabludu o vremenu

ini se da je gotovo nemogue prekinuti poistoveenost sa umom. Svi smo mi duboko uronjeni u nju. Kako nauiti ribu da leti? Evo reenja: okonajte zabludu o vremenu. Vreme i um su nerazdvojivi. Ako odvojite vreme od uma, ono e se zaustaviti osim ako vi ne odluite da ga koristite. Biti poistoveen sa svojim umom znai biti uhvaen u zamku vremena: to predstavlja prisilnu tenju da se ivi iskljuivo kroz seanja i predvianja. Ovo uzrokuje beskrajnu okupiranost prolou i budunou i nevoljnost da se potuje i prihvati sadanji trenutak i da mu se omogui da bude. Prisila se javlja zato to vam prolost daje identitet, a budunost sadri obeanje o spasenju, o nekakvoj vrsti ispunjenja. I jedno i drugo su iluzije.

Ali, kako bismo funkcionisali u ovom svetu bez oseaja o vre menu? Tada vie ne bi postojali ciljevi kojima bi se teilo. ak ne bismo znali ni ko smo jer nas naa prolost ini onakvima kakvi smo danas. Mislim da je vreme neto veoma dragoceno i potrebno je da nauimo kako da ga mudro koristimo, a ne da ga traimo. Vreme uopte nije dragoceno, zato to predstavlja iluziju. Ono to vi doivljavate nije vreme, ve jedna taka koja se nalazi izvan vremena: Sadanji trenutak. On zaista jeste dragocen. to ste vie usredsreeni na vreme - na prolost i budunost - to vam vie nedostaje Sadanji trenutak, najdragocenija stvar koja postoji. Zbog ega je to najdragocenija stvar? Kao prvo, zato to je to jedina stvar. Ona predstavlja sve to postoji. Veita sadanjost jeste prostor u okviru kojeg se otkriva va celokupan ivot, jedi ni inilac koji se ne menja. ivot jeste sadanji trenutak. Nikada nije postojalo vreme u kom va ivot nije bio sadanji trenutak, niti e ikada postojati. A kao drugo, Sadanji trenutak predstavlja jedinu taku koja vas moe odvesti izvan uskih okvira uma. To je vaa jedina taka pristupa bezvremenom i bezoblinom carstvu Bia.

Nita ne postoji izvan sadanjeg t r e n u t k a Zar prolost i budunost nisu jednako stvarne, ponekad ak i stvarnije od sadanjosti? Na kraju krajeva, prolost odreuje ko smo, ba kao i na koji nain sagledavamo stvari i ponaamo se u

sadanjosti. A nai budui ciljevi odreuju koje radnje emo preduzeti u sadanjosti. Jo uvek niste uspeli da doprete do sutine onoga to vam govorim jer pokuavate da je razumete mentalno. Um ne moe ovo da razume. Jedino vi moete. Molim vas da samo sluate. Da li ste ikada iskusili, preduzeli, pomislili ili osetili bilo ta izvan Sadanjeg trenutka? Da li mislite da ete to ikada uiniti? Da li je mogue da se bilo ta dogodi ili postoji izvan Sadanjeg trenutka? Odgovor je oigledan, zar ne? Nikada se nita nije desilo u prolosti, desilo se u Sadanjem trenutku. Nikada se nita nee desiti u budunosti, desie se u Sadanjem trenutku. Ono to vi podrazumevate pod prolou jeste trag seanja, pohranjen u umu, o prethodnom Sadanjem trenutku. Kada se priseate prolosti, vi ponovo aktivirate taj trag - i to inite i sada. Budunost predstavlja zamiljeni Sadanji trenutak, projekciju uma. Kada nastupi budunost, ona predstavlja Sadanji trenutak. Kada razmiljate o budunosti, vi to inite sada. Prolost i budunost oigledno nemaju sopstvenu realnost. Ba kao to mesec nema sopstvenu svetlost, ali je u stanju da reflektuje svetio sunca, tako su i prolost i budunost samo bledi odrazi svetlosti, moi i stvarnosti veite sadanjosti. Njihova stvarnost je 'pozajmljena' od Sadanjeg trenutka. Sutina onoga to ovde govorim ne moe se razumeti umom. Onog trenutka kada budete doprli do nje, svest e se iz uma prebaciti u Bie, iz vremena u prisustvo. Iznenada, sve e izgledati ivo, zraiti energijom, izlivati Bie.

Klju za duhovnu dimenziju

U situacijama neposredne ivotne opasnosti promena svesti od vremena ka prisustvu ponekad se odvija prirodnim putem. Linost koja poseduje prolost i budunost u trenutku uzmie i biva zamenjena intenzivnim svesnim prisustvom, veoma smirenim, ali u isto vreme i veoma pripravnim. Iz takvog stanja svesti onda proizlazi svaka potrebna reakcija. Razlog iz kog neki ljudi vole da se bave opasnim aktivnos tima kao to je planinarenje, auto-trke, itd., iako moda toga nisu ni svesni, jeste taj to ih one silom gone u Sadanji trenutak - to veoma ivo stanje osloboeno vremena, problema, razmiljanja, tereta linosti. Beg iz sadanjosti ak i na trenutak moe znaiti smrt. Na nesreu, da bi se nali u tom stanju oni postaju zavisni od odreenih aktivnosti. Ali, nije potrebno da se uspinjete severnom stranom Ajgera. U to stanje moete da stupite upravo sada.

Jo od davnina, duhovni uitelji svih tradicija su ukazivali na to da je Sadanji trenutak klju za duhovnu dimenziju. Uprkos tome, izgleda da je to ostalo tajna. Sigurno je da u crkvama i hramovima tako nisu poduavali. Ako odete u crkvu, moete uti delove iz Jevanelja kao to je ne mislite na sutra jer e se sutra samo brinuti o sebi" ili niko ko se hvata pluga i gleda unatrag nije pogodan za Boje carstvo". Ili moete uti onaj deo o prekrasnim cvetovima koji se ne brinu ta e biti sutra, ve bezbrino ive u venom Sadanjem trenutku jer im je Bog podario sve to im treba. Dubokoumnost i sutastvena priroda ovih uenja ostaju neotkrivene. ini se da niko ne shvata da njih treba proiveti i time prouzrokovati duboku unutranju promenu.


Cela sutina Zena sastoji se u koraanju du otrice Sadanjeg trenutka - u tome da se tako celovito, tako potpuno bude prisutno, da nijedan problem, nikakva patnja, nita to ne predstavlja vau samu sutinu ne moe da preivi u vama. U Sadanjem trenutku, u odsustvu vremena, svi problemi se razreavaju. Patnji je potrebno vreme, ona ne moe da preivi u Sadanjem trenutku. Veliki Zen uitelj Rinzai esto bi podizao svoj prst kako bi panju svojih uenika odvukao od vremena i polako postavljao pitanje: ta u ovom trenutku nedostaje?" To je snano pitanje koje ne zahteva odgovor na nivou uma. Smiljeno je da bi vau panju odvelo duboko u Sadanji trenutak. Slino pitanje u Zen tradiciji glasi: Ako ne sada, kada?"

Sadanji trenutak takoe se nalazi u sreditu uenja sufizma, mistine grane islama. Sufisti imaju izreku: Sufi je sin sadanjeg vremena." A Rumi, veliki pesnik i uitelj sufizma, tvrdi: Prolost i budunost prikrivaju Boga pred naim oima, i jedno i drugo spalite vatrom." Majstor Ekart, duhovni uitelj iz trinaestog veka, prelepo je to saeo: "Vreme je ono to spreava svetlost da dopre do nas. Ne postoji vea prepreka Bogu od vremena."

Dostizanje moi Sadanjeg trenutka

Maloas, dok ste govorili o veitoj sadanjosti i nestvarnoj prolosti i budunosti, zatekoh sebe kako posmatram drvo kroz prozor. I ranije mi se to deavalo, ali ovog puta je bilo drugaije. Spoljni izgled se nije mnogo promenio, osim to su boje izgledale jasnije i titravije. Ali sada je bila pridodata jedna nova dimenzija. Teko je to objasniti. Ne znam kako, ali u meni se javila svest o neemu nevidljivom i oseanje da to predstavlja sr tog drveta, njegov unutranji duh, ako vam se vie dopada. I na neki nain, to je i mene sadravalo. Sada mi je jasno da ranije za mene to drvo nije istinski postojalo, ve samo njegova beivotna i mrtva slika. Sada kada pogledam u drvo, deo te svesti je i dalje prisutan, ali mogu da osetim kako mi izmie. Vidite, iskustvo se ve povlai u prolost. Da li ovako neto ikada moe postati vie od prolaznog bljeska? Na trenutak ste bili osloboeni vremena. Preselili ste se u Sadanji trenutak i samim time drvo posmatrali bez paravana uma. Svest o Biu je postala deo vae percepcije. Sa tom venom dimenzijom javlja se i drugaiji nain spoznaje, onaj koji vie ne ubija" duh koji ivi u svakom stvorenju i svakoj stvari. To je spoz naja koja ne unitava svetost i tajnu ivota, ve sadri duboku ljubav i potovanje prema svemu to jeste. To je spoznaja o kojoj um ne zna nita. Um ne moe da spozna drvo. On jedino moe da sazna injenice ili informacije o drvetu. Moj um ne moe da spozna vas, ve samo karakteristike, sudove, injenice i miljenja o vama. Jedino Bie zna neposredno. Postoji mesto namenjeno umu i znanju uma. Ono se nalazi u praktinom carstvu svakodnevnog ivota. Meutim, kada preuzme kontrolu nad svim aspektima vaeg ivota, ukljuujui vae veze sa drugim ljudskim biima i prirodom, on postaje mon struozni parazit koji je bez nadzora, i u stanju je da zavri unitavajui kompletan ivot na planeti ubijajui na kraju samog sebe, tako to uklanja domaina.

Bacili ste pogled na to kako venost moe da promeni vaa opaanja. Ali jedno iskustvo nije dovoljno, ma koliko se prelepim ili dubokim inilo. Ono to je potrebno i to nas interesuje jeste trajna promena svesti. Stoga sruite ranije obrasce poricanja sadanjosti i otpora prema sadanjem trenutku. Neka vam postane navika da skreete panju sa prolosti i budunosti onda kada vam one nisu potrebne. Iskaite iz dimenzije vremena koliko god je to u svakodnevnom ivotu mogue. Ako vam bude isuvie teko da u Sadanji trenutak stupite direktno, zaponite tako to ete posmatrati uobiajene sklonosti vaeg uma ka begu od Sadanjeg trenutka. Primetiete da je budunost obino zamiljena ili kao neto bolje ili kao neto gore od sadanjosti. Ako je zamiljena budunost bolja, ona vam prua nadu ili predvianje koje zado voljava. Ako je loija, onda stvara strepnju. Obe su iluzorne. Putem samoposmatranja vea koliina prisustva sama od sebe ulazi u va ivot. Onog trenutka kada budete shvatili da niste prisutni, tada jeste prisutni. Kad god bili u mogunosti da posmatrate um, vie neete biti zarobljeni u njemu. Jo jedan inilac se pojavljuje, neto to ne potie iz uma: prisustvo svedoka. Budite prisutni kao posmatra svog uma - svojih misli i emocija, kao i reakcija na razliite situacije. Budite u najmanju ruku zainteresovani za svoje reakcije koliko ste zainteresovani za situaciju ili osobu koja vas nagoni da reagujete. Takoe pripazite i na to koliko esto se vaa panja nalazi u prolosti ili budunosti. Nemojte da osuujete ili analizirate ono to ste primetili. Posmatrajte misao, osetite emociju, posmatrajte reakci ju. Nemojte od njih praviti lini problem. Tada ete osetiti neto snanije od bilo koje od tih stvari koje ste posmatali: mimo posmatrajue prisustvo u pozadini sadraja vaeg uma, tihog posmatraa.

Intenzivno prisustvo je potrebno kada odreene situacije prouzrokuju reakcije sa snanim emocionalnim nabojem kao to su one kada je vaa slika o samima sebi ugroena, kada se u vaem ivotu pojavi izazov koji podstie strah, kada stvari pou naopako" ili kada ponovo na videlo izae emocionalni kompleks iz prolosti. U tim sluajevima vi teite da postanete nesvesni". Reakcija ili emocija preuzima kontrolu nad vama - vi postajete" ona. To sprovodite u ponaanju. Vi odobravate, okrivljujete, napadate, branite... samo to to niste vi, to je obrazac reagovanja, um u svom uobiajenom modalitetu preivljavanja. Poistoveenost sa umom mu prua dodatnu energiju, a posmatranje uma izvlai energiju iz njega. Poistoveenost sa umom stvara jo vremena, a posmatranje uma otvara dimenziju venosti. Energija koja je izvuena iz uma pretvara se u prisust vo. Onog trena kada budete mogli da osetite ta znai biti prisu tan, postae vam mnogo lake da naprosto odluite da istupite iz dimenzije vremena kad god vam vreme ne bude bilo potrebno iz praktinih razloga i zaete dublje u Sadanji trenutak. Ovo nee umanjiti vau sposobnost da koristite um, zapravo e je uveati. Kada budete zaista koristili svoj um, to e biti otrije, usmerenije. Naputanje psiholokog vremena Nauite da koristite vreme za praktine aspekte vaeg ivota - ovo bismo mogli nazvati satnim vremenom" - ali kada se pozabavite tim praktinim pitanjima, istog asa povratite svest o sadanjem trenutku. Na ovaj nain se nee stvarati nagomilano psiholoko vreme", koje predstavlja poistoveenost sa prolou i neprekidno prisilno prebacivanje u budunost. Satno vreme ne oznaava samo zakazivanje sastanaka ili planiranje putovanja. Ono ukljuuje i uenje lekcija iz prolosti kako ne bismo iznova ponavljali iste greke. Postavljanje ciljeva i napredovanje ka njima. Predvianje budunosti preko fizikih, matematikih, itd. obrazaca i zakona nauenih u prolosti i preduzimanje odgovarajuih radnji na osnovu naih predvianja.

Ali, ak i ovde, u domenu praktinog ivota, gde ne moemo da funkcioniemo bez osvrta na prolost i budunost, sadanji trenutak ostaje suinski faktor. Svaka lekcija iz prolosti postaje bitna i primenjuje se u sadanjosti. Svako planiranje kao i napredovanje ka postizanju odreenog cilja odvija se u sadanjosti. Najvei deo panje prosvetljenih osoba uvek je usmeren na Sadanji trenutak, ali one su i dalje periferno svesne vremena. Drugim reima, one nastavljaju da koriste satno vreme, ali su osloboene psiholokog vremena. Budite oprezni dok praktikujete ovo kako ne biste satno vreme nesvesno pretvorili u psiholoko vreme. Na primer, ako ste u prolosti nainili greku i sada uite iz nje, vi koristite satno vreme. Sa druge strane, ako se bavite njom mentalno i pritom se pojave samokritika, kajanje ili krivica, onda od greke stvarate sebe" i neto vae", pravite od nje deo svog oseanja o sopstvenom ja i ona postaje psiholoko vreme, koje je uvek povezano sa lanim oseajem identiteta. Nepratanje nuno nosi sa sobom teki teret psiholokog vremena. Ako sebi postavite cilj i kreete se ka njemu, vi koristite satno vreme. Svesni ste toga kuda elite da idete, ali potujete i u potpunosti obraate panju na korak koji preduzimate u ovom trenutku. Ako tada postanete pojaano usmereni ka cilju, moda zbog toga to u njemu tragate za sreom, zadovoljenjem ili pot punijim oseajem o svom ja, vie ne uvaavate Sadanji trenutak. On postaje sveden na puki korak ka budunosti, bez stvarne vrednosti. Satno vreme se tada pretvara u psiholoko vreme. Put vaeg ivota vie nije avantura, ve samo opsesivna potreba da se negde stigne, da se neto postigne, da se uspe". Vi takoe vie ne uoavate niti miriete cvee pored puta, a niste ni svesni lepote i uda ivota koji se otkiva svuda oko vas kada ste prisut ni u Sadanjem trenutku.

U stanju sam da uvidim ogromnu vanost Sadanjeg trenutka, ali ne mogu da se do kraja sloim sa vama kada kaete da je vreme potpuna iluzija. Kada kaem vreme je iluzija", moja namera nije da izreknem filozofsku tvrdnju. Ja vas samo podseam na jednos tavnu injenicu - injenicu tako oiglednu da e vam moda biti teko da je pojmite i moda ete je smatrati besmislenom - ali, kada je jednom budete shvatili, ona e poput maa biti u stanju da proseca sve umom stvorene slojeve komplikacija i proble ma". Hajde da je ponovim: sadanji trenutak je sve to imate. Ne postoji vreme u kom va ivot ne predstavlja ovaj trenutak". Zar to nije injenica?

Ludilo psiholokog vremena

Neete nimalo sumnjati u to da psiholoko vreme pred stavlja mentalni poremeaj ukoliko pogledate njegove kolek tivne manifestacije. One se javljaju, na primer, u obliku ideologi ja kao to su komunizam, nacionalsocijalizam ili bilo kakav drugi nacionalizam ili rigidni religiozni sistem verovanja koji deluju pod bezuslovnom pretpostavkom da najvie dobro lei u budunosti i da stoga cilj opravdava sredstvo. Cilj predstavlja ideju, taku u umom projektovanoj budunosti u kojoj e se postii spasenje u nekom od oblika - kao srea, zadovoljenje, jednakost, osloboenje, itd. Neretko su sredstva koja omoguavaju da se do tamo stigne ropstvo, muenje i ubijanje ljudi u sadanjosti. Na primer, procenjeno je da je ni manje ni vie nego pedeset miliona ljudi pobijeno kako bi se ostvario cilj komuniz ma, kako bi se dolo do boljeg ivota" u Rusiji, Kini i drugim zemljama. To je zastraujui primer toga na koji nain vera u budunost stvara pakao u sadanjosti. Moe li postojati ikakva sumnja da psiholoko vreme predstavlja ozbiljnu i opasnu men talnu bolest?

Na koji nain ovaj obrazac uma deluje u vaem ivotu? Da li neprestano pokuavate da dospete na neko drugo mesto, tamo gde se ne nalazite? Da li vei deo onoga to inite predstavlja samo sredstvo za postizanje cilja? Da li se ispunjenje nalazi uvek tu iza ugla ili je posveeno kratkotrajnim zadovoljstvima kao to su seks, hrana, pie, droga, veselje ili uzbuenje? Da li ste stal no usmereni na to da neto postanete, neto postignete i to odravate jer ete u protivnom odjuriti za nekim novim uzbuenjem ili zadovoljstvom? Da li verujete da ete ako postignete vie stvari postati ispunjeniji, dovoljno dobri ili psiho loki savreni? Da li ekate da neki mukarac ili ena daju smisao vaem ivotu? U normalnom stanju svesti, poistoveenim sa umom, odnosno neprosvetljenom, mo i beskrajni kreativni potencijal koji lee skriveni u Sadanjem trenutku sasvim su zamraeni psi holokim vremenom. Va ivot tada gubi svoju vibraciju, svoju sveinu, svoj smisao za udesno. Stari tokovi misli, emocija, ponaanja, reakcija i elja bivaju ispoljeni u predstavama koje se beskrajno ponavljaju kao scenario u vaem umu koji vam daje neku vrstu identiteta, ali prikriva realnost Sadanjeg trenutka. Um tada stvara opsesiju budunou kako bi pobegao od nezadovol javajue sadanjosti.

Negativnost i patnja svoje korene imaju u vremenu

Ali verovanje da e budunost biti bolja od sadanjosti ne pred stavlja uvek iluziju. Sadanjost ume da bude strana i stvari u budunosti mogu postati bolje, to se esto i deava. Budunost je obino replika prolosti. Povrne promene su mogue, ali pravi preobraaj je redak i zavisi od toga da li ste u stanju da postanete dovoljno prisutni kako bi rastoili prolost dostizanjem moi Sadanjeg trenutka. Ono to vi vidite kao budunost sastavni je deo vaeg sadanjeg stanja svesti. Ako va

um nosi teki teret prolosti, jo ete vie tereta iskusiti. Prolost se produava kroz manjak prisustva. Kvalitet vae svesti u ovom trenutku jeste ono to oblikuje budunost - to se, naravno, moe iskusiti samo kao Sadanji trenutak. Moete zaraditi i deset miliona dolara, ali takva vrsta promene samo e biti povrinska. Jednostavno ete nastaviti da proivljavate one iste uslovljene obrasce u jednom luksuznijem okruenju. Ljudi su nauili kako da pocepaju atom. Umesto da drvenom motkom ubije deset ili dvanaest ljudi, jedna osoba sada moe da ubije milione jednostavnim pritiskom na dugme. Da li je to istinska promena? Ako je kvalitet vae svesti u ovom trenutku ono to odreuje budunost, ta je onda to to odreuje kvalitet vae svesti? Nivo vaeg prisustva. Tako da je jedino mesto na kom se prava promena moe odigrati i na kom prolost moe biti rastoena upravo Sadanji trenutak.

Svu negativnost uzrokuje nagomilavanje psiholokog vre mena i poricanje sadanjosti. Nelagoda, strepnja, napetost, stres, briga - svi oblici straha - prouzrokovani su prevelikom koliinom budunosti, a manjkom prisustva. Krivica, gria savesti, netr peljivost, aljenje, tuga, ogorenost i svi oblici nepratanja nastali su zbog prevelike koliine prolosti, a manjka prisustva. Veini ljudi je teko da poveruje kako je stanje svesti sasvim osloboeno negativnosti mogue. A ipak to je ono osloboeno stanje na koje svi duhovni uitelji ukazuju. To je obeanje spasenja, ne u iluzornoj budunosti, ve upravo ovde i sada. Moda e vam biti teko da uvidite da je vreme uzrok vae patnje ili vaih problema. Vi verujete da su njih prouzrokovale

odreene situacije u vaem ivotu i, gledano iz konvencionalnog ugla, to je istina. Ali, sve dok se ne pozabavite osnovnom disfunkcijom uma koja stvara probleme - njenom vezom sa prolou i budunou i poricanjem Sadanjeg trenutka - prob lemi su u stvari meusobno zamenjivi. Da su kojim udom svi vai problemi i uoeni, uzroci nesree bili otklonjeni danas, s tim da vi niste postali pojaano prisutni, odnosno pojaano svesni, uskoro biste sebe zatekli sa slinom grupom problema ili uzroka patnje, poput senke koja vas prati gde god da krenete. Na kraju krajeva, postoji samo jedan problem: um okovan vremenom. Ne mogu da poverujem u to da u ikada dosegnuti taku u kojoj vie neu imati nikakvih problema. U pravu ste. Vi nikada ne moete da dosegnete tu taku zato to ste na toj taki sada. Spasenje ne nastupa vremenom. Ne moete biti slobodni u budunosti. Prisustvo predstavlja jedini klju za slobodu, tako da jedino sada moete biti slobodni.

Otkrivanje ivota koji lei ispod vae ivotne situacije Ne vidim na koji nain sada mogu da oseam slobodu. Kako stvari stoje, trenutno oseam veliko nezadovljsvo u pogledu svog ivota. To je injenica, i pokuaji da ubedim sebe kako je sve u redu kada to oigledno nije istina predstavljali bi zabludu. Za mene, sadanji trenutak je vrlo nesrean; uopte nije oslobaajui. Ono to mi daje snagu jeste nada ili mogunost nekakvog poboljanja u budunosti.

Vi mislite da se vaa panja nalazi u sadanjem trenutku dok je nju u stvari sasvim preuzelo vreme. Ne moete biti i nesreni i potpuno prisutni u Sadanjem trenutku. Ono to vi podrazumevate pod ivotom" trebalo bi pre ciznije nazvati ivotnom situacijom". To predstavlja psiholoko vreme: prolost i budunost. Odreene stvari u prolosti nisu se odvijale onako kako ste vi to eleli. I dalje se opirete tome to se desilo u prolosti, a sada se opirete i onome to jeste. Nada je ono to vam daje snagu, ali nada vas dri usmerenim ka budunosti i taj neprekidni fokus produava vae poricanje Sadanjeg trenutka, a time i vau nesreu. Istina je da je moja sadanja situacija posledica stvari koje su se desile u prolosti, ali to je i dalje moja sadanja situacija i zatoenost u njoj za mene predstavlja nesreu. Zaboravite na trenutak na svoju ivotnu situaciju i obratite panju na va ivot. U emu je razlika? Vaa ivotna situacija postoji u vremenu. Va ivot je sadanjost. Vaa ivotna situacija je stvar uma. Va ivot je stvaran. Pronaite uzani prolaz to vodi ka ivotu". On se zove Sadanji trenutak. Svedite svoj ivot na ovaj trenutak. Vaa ivot na situacija moe biti prepuna problema - veina ivotnih situacija je takva - ali ustanovite da li imate bilo kakvih problema u ovom trenutku. Ne sutra ili za deset minuta, ve sada. Da li imate bilo kakvih problema sada? Kada ste prepuni problema, tu nema mesta za pojavu bilo ega novog, nema mesta za reenje. Stoga, kad god moete,

napravite malo mesta, oslobodite malo prostora, tako da moete da otkrijete ivot koji lei ispod vae ivotne situacije. U potpunosti se korisite ulima. Budite tu gde ste. Posmatrajte naokolo. Samo posmatrajte, nemojte da tumaite. Gledajte svetlost, oblike, boje, teksture. Budite svesni tihog pris ustva u svakoj stvari. Budite svesni prostora koji svemu omoguava da postoji. Oslukujte zvuke; nemojte im suditi. Oslukujte tiinu ispod zvukova. Dodirnite neto - bilo ta - i osetite i prihvatite njegovo Bie. Posmatrajte ritam svog disanja; osetite vazduh kako ulazi i izlazi, osetite ivotnu energiju unutar vaeg tela. Dozvolite svemu da postoji, iznutra i spolja. Dozvolite bivanje" svih stvari. Spustite se duboko u Sadanji trenutak. Vi za sobom ostavljate umirui svet mentalnih apstrakcija, svet vremena. Oslobaate se iz ludog uma koji isisava vau ivot nu energiju, ba kao to polagano truje i unitava Zemlju. Budite se iz sna vremena u sadanjost.

Svi problemi predstavljaju iluzije u m a Oseam se kao da je sa mene zbaen teak teret. Prisutno je oseanje lakoe. Oseam se tako bistro... ali moji problemi me i dalje ekaju, zar ne? Oni nisu reeni. Zar ih ja ne izbegavam samo privremeno? Da ste se nali u raju, ne bi mnogo prolo pre nego to bi va um rekao sve je to u redu, ali..." Na kraju krajeva, ovde se i ne radi o reavanju vaih problema. Radi se o uvianju da nema

nikakvih problema. Postoje samo situacije - kojima se treba bav iti ili ih treba ostaviti na miru i prihvatiti kao delove bivanja" sadanjeg trenutka, sve dok se ne promene ili dok ne bude bilo mogue njima se baviti. Probleme je stvorio um i kako bi preiveli potrebno im je vreme. Oni ne mogu preiveti u realnos ti Sadanjeg trenutka. Usmerite svoju panju na Sadanji trenutak i recite mi koje to probleme imate sada?

Ne dobijam odgovor zato to je nemogue imati problem kada je vaa panja u potpunosti u Sadanjem trenutku. Situaciju koju treba reiti ili prihvatiti - to da. Zbog ega od nje stvarati problem? Zbog ega od bilo ega stvarati problem? Zar ivot sam po sebi ne sadri dovoljno izazova? Zbog ega su vam potrebni problemi? Um nesvesno voli probleme jer vam oni daju neku vrstu identiteta. To je normalno, a isto tako i poremeeno. Problem" ukazuje na to da se situacijom bavite mentalno bez postojanja istinske namere ili mogunosti preduzimanja akcije u sadanjosti i da nesvesno od njega gradite deo vaeg oseanja o sopstvenom ja. Postajete toliko nadvladani svojom ivotnom situacijom da gubite oseanje o ivotu, o Biu. Ili u svom umu nosite besmisleni teret stotina stvari koje ete moda ili sigurno uraditi u budunosti, umesto da usmerite svoju panju na jedinu stvar koju moete uraditi sada. Kada stvarate problem, vi stvarate i bol. Sve to treba da uradite jeste da donesete jednostavan izbor, jednostavnu odluku: ta god da se desi, ja vie sebi neu prouzrokovati bol. Neu vie stvarati probleme. Iako je u pitanju jednostavan izbor, on je takoe i veoma radikalan. Vi neete doneti takvu odluku, osim ako vam patnje zaista nije preko glave, osim ako vam stvarno nije

dosta. I neete biti u stanju da proete kroz sve to, osim ako ne dosegnete mo Sadanjeg trenutka. Ako ne budete vie stvarali bol samima sebi, neete ga stvarati ni drugima. Takoe vie neete negativnou stvaranja problema zagaivati ni prelepu Zemlju, ni va unutranji prostor, a ni kolektivni duh oveanstva.

Ako ste se ikada nali u situaciji neposredne ivotne opas nosti, onda znate da ona nije predstavljala problem. Um nije imao vremena da se zamajava i stvara problem. U istinskoj opas nosti, um se zaustavlja, vi postajete potpuno prisutni u Sadanjem trenutku, i neto daleko monije preuzima kontrolu nad vama. To je razlog postojanja tolikog broja svedoanstava u kojima obini ljudi iznenada postaju sposobni za neverovatno hrabre poduh vate. U svakoj opasnosti vi ete ili preiveti ili neete. Kako god bilo, to ne predstavlja problem. Neki ljudi se ljute kad me uju kako govorim da su prob lemi iluzije. Ja pretim da u oduzeti njihovo oseanje o sopstvenom identitetu. Oni su mnogo vremena uloili u lano oseanje o samima sebi. Tokom mnogih godina svoj celokupni identitet su nesvesno odreivali na osnovu svojih problema ili patnji. ta bi oni bili bez toga? Veliki deo onoga to ljudi govore, misle ili ine zapravo je motivisano strahom, to je naravno uvek povezano sa usmeravanjem panje na budunost i gubljenjem dodira sa Sadanjim trenutkom. Poto u Sadanjem trenutku ne postoje problemi, tu takoe nema ni straha. Ako iskrsne situacija u kojoj je potrebno pozabaviti se sadanjou, vaa akcija e, ako bude proistekla iz svesti o sadanjem trenutku, biti jasna i odsena. Takoe e najverovat-

nije biti i uspena. Ona nee predstavljati reakciju koja potie od uslovljenosti vaeg uma iz prolosti, ve intuitivni odgovor na situaciju. U ostalim sluajevima, kada bi reagovao vremenom okovani um, shvatiete da je korisnije ne initi nita - i naprosto ostati usredsreen u Sadanjem trenutku.

Kvantni skok u evoluciji svesti

Nakratko mi se ukazivalo to stanje osloboenosti od uma i vreme na koje opisujete, ali prolost i budunost su toliko snane da ne mogu dugo da ih zadrim napolju. Vremenom okovani modalitet svesti je duboko ukorenjen u ljudskoj psihi. Ali ono ime se mi ovde bavimo predstavlja deo duboke promene koja se odvija u kolektivnoj svesti planete i dalje od toga: to je buenje svesti iz sna o materiji, obliku i izd vojenosti. Okonavanje vremena. Mi probijamo obrasce uma koji su dominirali ljudskim ivotom eonima. Obrasce uma koji su stvorili nezamislive patnje u ogromnoj koliini. Ja ne koristim re zlo. Od vee pomoi je to proglasiti nesvesnim ili ludou. Ovo razbijanje starog modaliteta svesti ili, bolje reeno, nesvesnog: da li je to neto to treba mi da preduzmemo ili e to ionako nastupiti? Mislim, da li je ta promena neizbena? To zavisi od take gledita. I preduzeti neto i ekati da se to isto desi samo od sebe, zapravo, predstavljaju jedan proces jer vi ste ujedinjeni sa celokupnom sveu, te dve stvari je nemogue odvojiti. Ali, ne postoje potpune garancije da e ljudi u tome uspeti. Taj proces nije neizbean ili automatski. Vaa saradnja predstavlja njegov sutinski deo. Kako god vi gledali na to, on predstavlja kvantni skok u evoluciji svesti, ba kao i nau jedinu ansu da preivimo kao rasa.

Radost Bia
Moete koristiti jednostavan kriterijum koji e vas upozora vati na to da li ste dozvolili da kontrolu nad vama preuzme psiho loko vreme. Upitajte sami sebe: ima li radosti, lagodnosti i lakoe u onome to radim? Ako toga nema, onda je vreme zak lonilo sadanji trenutak i ivot je shvaen kao teret ili kao borba. Ako nema radosti, lagodnosti i lakoe u vaem poslu, to ne znai nuno da vam je potrebna promena onoga to radite. Moda je dovoljno promeniti ono kako radite. "Kako" je uvek znaajnije nego "ta". Pokuajte vie panje da posvetite samom procesu rada nego rezultatu koji njime elite da postignete. Obratite u potpunosti panju na sve to vam sadanji trenutak predoi. To takoe podrazumeva da u potpunosti prihvatite ono to jeste, jer nije mogue posvetiti punu panju neemu i istovemeno se opirati tome. im budete prihvatili sadanji trenutak, sva nezadovoljst va i borbe e nestati i ivot e poeti da tee ispunjen radou i lagodnou. Kada budete delovali iz svesti o sadanjem trenutku, sve to budete inili postae proeto oseanjem kvaliteta, brige i ljubavi - ak i najjednostavnije radnje. Dakle, nemojte brinuti o plodovima vaeg rada - jednos tavno posvetite panju samom radu. Plodovi e doi sami od sebe. To predstavlja veoma monu duhovnu vebu. U Bhagavad Giti, jednom od najstarijih i najlepih duhovnih uenja koja pos toje, nepovezanost sa plodovima svog rada naziva se Karma joga. Opisana je kao put posveenog rada". Kada prisilna tenja za begom od Sadanjeg trenutka zgasne, radost Bia uplovljava u sve to radite. Onog trenutka kada vaa panja bude usmerena u Sadanji trenutak, osetiete prisustvo, smirenost, spokojstvo. Vie neete zavisiti od budunosti kako bi doli do ispunjenja i zadovoljenja - neete se njoj obraati za spasenje. Stoga, neete biti ni povezani sa rezul tatima. Ni neuspeh ni uspeh nee imati mo da izmene vae

unutranje stanje Bia. Pronai ete ivot koji lei ispod vae ivotne situacije. U odsustvu psiholokog vremena, vae oseanje o sopstvenom ja biva izvoeno iz Bia, a ne iz vae line prolosti. Stoga, psiholoka potreba da se postane bilo ta drugo, samo ne ono to zaista jeste vie ne postoji. U svetu, na nivou vae ivotne situacije, moete bez problema postati imuni, puni znanja, uspeni, osloboeni ovoga ili onoga, ali u dubljoj dimenziji Bia vi ste upotpunjeni i u celini ste u sadanjem trenutku. U stanju celosti, da li emo i dalje moi ili eleti da postiemo spoljne ciljeve? Naravno, ali neete imati iluzorna oekivanja da e vas bilo ta ili bilo ko u budunosti spasti ili uiniti srenima. to se tie ivotne situacije, moda e postojati stvari koje treba obaviti ili postii. To je svet forme, dobitaka i gubitaka. Ali, na dubljem nivou vi ste ve upotpunjeni i kada budete to shvatili, razigrana radosna energija javie se u pozadini onoga ime se budete bav ili. Osloboeni psiholokog vremena, vie neete sa okrutnom odlunou juriti za svojim ciljevima, voeni strahom, besom, nezadovoljstvom ili potrebom da postanete neko i neto niti ete ostati ukopani u mestu usled straha od neuspeha koji za ego predstavlja gubitak identiteta. Kada vae dublje oseanje o sopstvenom ja" bude izvedeno iz Bia, kada ne budete vie imah psiholoku potrebu da postanete neko i neto", niti e vaa srea niti oseanje o sopstvenom ja" zavisiti od ishoda, i to predstavlja osloboenost od straha. Neete vie tragati za neim stalnim tamo gde ga nema: u svetu forme, dobitaka i gubitaka, roenja i smrti. Neete zahtevati da situacije, uslovi, mesta ili ljudi moraju da vas ine srenima, a onda patiti zbog toga to oni ne ispunjavaju vaa oekivanja. Sve biva priznato, ah nita nema znaaj. Oblici se raaju i umiru, ah vi ste ipak svesni one venosti koja se nalazi ispod oblika. Vi znate da niemu stvarnome ne preti opasnost". Ako ovo predstavlja stanje vaeg Bia, kako da ne uspete? Vi ste ve uspeh.

STRATEGIJE UMA ZA IZBEGAVANJE SADANJEG TRENUTKA

Gubitak Sadanjeg trenutka: sutinska iluzija

ak i ako sasvim prihvatim da je vreme, u krajnjoj taki, iluzija, kako e to promeniti stvari u mom ivotu? I dalje moram da ivim u svetu kojim u potpunosti vlada vreme. Intelektualno prihvatanje predstavlja samo jo jedno verovanje i ono nee mnogo promeniti va ivot. Da bi se uvidela ova istina, potrebno je da je proivljavate. Kada svaka elija vaeg tela bude toliko prisutna da se osea prepunom ivota i kada budete mogli svakog trenutka da takav ivot osetite kao radost Bia, tada se moe rei da za vas vie ne postoji vreme. Ali, ja ipak moram sutra da platim raune, ipak u ostariti i umreti ba kao i svi drugi. Kako onda uopte mogu da kaem da za mene vie ne postoji vreme? Sutranji rauni ne predstavljaju problem. Raspadanje fizikog tela ne predstavlja problem. Problem predstavlja gubitak Sadanjeg trenutka ili, jo bolje, sutinska iluzija koja obinu situaciju, dogaaj ili emociju pretvara u lini problem i patnju. Gubitak Sadanjeg trenutka jeste gubitak Bia.

Biti osloboen vremena znai biti osloboen prole psiho loke potrebe za identitetom i budue potrebe za zadovoljenjem. To predstavlja najdublju promenu svesti koju moete da zamis lite. U nekim retkim sluajevima ta izmena u svesti se deava dramatino i radikalno, jednom za svagda. Kada se ona desi, obino to biva putem potpune predaje usred intenzivne patnje.Veina ljudi, meutim, mora da poradi na tome. Nakon to ste po prvi put uspeli da zavirite u veno stanje svesti, vi poinjete da se kreete napred-nazad izmeu dimenz ija vremena i prisustva. Isprva postajete svesni toga koliko retko se vaa panja zaista nalazi u Sadanjem trenutku. Ali znati da niste prisutni predstavlja ogroman uspeh: to znanje jeste prisust vo - ak i ako u poetku ono bude trajalo samo nekoliko satnih sekundi pre nego to opet nestane. Vi zatim, sa pojaanom uestalou, odabirate da usmeravate svoju svest ka sadanjosti radije nego ka prolosti ili budunosti, i kad god budete uvideli da ste izgubili Sadanji trenutak, biete u stanju da ostanete u njemu ne samo par sekundi ve i mnogo due periode, gledano iz spoljanje perspektive satnog vremena. Dakle, pre nego to postanete vrsto utemeljeni u stanju prisustva, odnosno pre nego to postanete u potpunosti svesni, kretaete se neko vreme napred-nazad izmeu svesnog i nesvesnog, izmeu stanja pris ustva i stanja poistoveenosti sa umom. Gubiete Sadanji trenu tak i vraaete mu se, iznova i iznova. Na posletku, prisustvo e postati vae preovlaujue stanje. Veina ljudi prisustvo ne doivi nikada ili samo sluajno i nakratko u retkim prilikama, ne shvatajui o emu se radi. Veina ljudskih bia ne kree se naizmenino izmeu svesnog i nesvesnog, ve samo izmeu razliitih nivoa nesvesnog.

Uobiajeno nesvesno i duboko nesvesno

ta podrazumevate pod razliitim nivoima nesvesnog? Kao to vam je najverovatnije poznato, dok spavate, neprestano se kreete izmeu faza sna bez snova i stanja u kom sanjate. Isto tako, dok je u budnom stanju, veina ljudi se samo kree izmeu uobiajenog nesvesnog i dubokog nesvesnog. Ono to ja nazivam uobiajenim nesvesnim oznaava poistoveenost sa vaim misaonim procesima i emocijama, vaim reakcijama, eljama i odbojnostima. Za veinu ljudi to predstavlja normalno stanje. U takvom stanju vama upravlja ego istini um i vi niste svesni Bia. To nije stanje estokog bola ili nesree, ve gotovo neprekidnog niskog stepena nemira, nezadovoljstva, dosade ili nervoze - neto slino pozadinskom umu. Ovo moda niste u stanju da uvidite jer u velikoj meri pred stavlja deo vaeg normalnog" ivljenja, ba kao to niste svesni ni stalnog tihog pozadinskog uma kao to je um klima ureaja, sve dok ne prestane. A kada iznenada zaista prestane, javlja se oseaj olakanja. Mnogi ljudi koriste alkohol, drogu, seks, hranu, posao, televiziju ili ak odlazak u kupovinu kao anestetik u nesvesnom pokuaju da otklone osnovni nemir. Pri tome, aktivnosti koje su moda bile veoma prijatne ako su se umereno upranjavale poee da dobijaju kvalitet prisile ili zavisnosti i sve to putem njih bude bilo postignuto predstavljae samo kratko trajno ublaavanje simptoma. Nemir uobiajenog nesvesnog pretvorie se u bol dubokog nesvesnog - stanje vee i izraenije patnje ili nesree - onda kada stvari pou naopako", kada ego postane ugroen ili nastupi velika opasnost, pretnja ili gubitak, stvarni ili zamiljeni, u vaoj ivotnoj situaciji ili u sukobu u vezi. To pred stavlja pojaanu verziju uobiajenog nesvesnog i od njega se razlikuje ne u vrsti, ve u stepenu. Kod uobiajenog nesvesnog stalni otpor prema onome to jeste ili poricanje tog istog stvara nemir i nezadovoljstvo koje mnogi ljudi prihvataju kao deo normalnog ivljenja. Kada se ovaj

otpor povea pod uticajem nekih izazova ili pretnji za ego, on stvara jaku negativnost kao to je bes, veliki strah, agresija, depresija, itd. Pod dubokim nesvesnim esto se podrazumeva to da je otelotvoreni bol aktiviran i da ste se poistovetili sa njim. Fiziko nasilje bi bilo nemogue bez dubokog nesvesnog. Ono se takoe lako moe javiti kad god i gde god da masa ljudi ili ak itava nacija generie negativno kolektivno energetsko polje. Najbolji pokazatelj vaeg nivoa svesti jeste nain na koji se nosite sa izazovima ivota kada se pojave. Kroz te izazove ve nesvesna osoba tei da postane jo dublje nesvesna, a svesna osoba jo intenzivnije svesna. Moete takav izazov iskoristiti da vas probudi ili mu moete dozvoliti da vas odvue u jo dublji san. San uobiajenog nesvesnog tada se pretvara u nonu moru. Ako ne uspevate da budete prisutni ak ni u normalnim, okolnostima, kao to je recimo kada sedite sami u sobi, etate umom ili sluate nekoga dok govori, onda svakako neete biti u mogunosti da ostanete svesni ni kada neto poe naopako" ili kada budete suoeni sa komplikovanim ljudima ili situacijama, sa gubitkom ili pretnjom gubitka. Kontrolu nad vama preuzee reakcija koja, u krajnjoj taki, uvek predstavlja neku vrstu straha i povui e vas u duboko nesvesno. Ovakva iskuenja su vae provere. Jedino e nain na koji se njima bavite, a ne to koliko dugo moete sedeti zatvorenih oiju ili kakve vizije vam se prikazuju, pokazati i vama i ostalima gde se nalazite kada je u pitanju stanje vae svesti. Stoga je neophodno da unesete veu koliinu svesti u svoj ivot u uobiajenim situacijama kada sve tee relativno glatko. Na taj nain vaa mo prisustva raste. Ona generie energetsko polje visoke vibracione frekvencije u vama i oko vas. Nikakvo nesvesno, nikakva negativnost, nikakvo neslaganje ili nasilje nee biti u stanju da kroe u to polje i preive, ba kao to tama ne moe da preivi u prisustvu svetlosti. Poto budete nauili da postanete svedok svojih misli i emocija to predstavlja kljuni deo prisustva, moda e vas izne naditi kada po prvi put postanete svesni pozadinske statike" uobiajenog nesvesnog i shvatite koliko retko, ako i uopte,

oseate unutranji mir. Na nivou vaeg razmiljanja pronai ete veliku koliinu otpora u vidu osuda, nezadovoljstva i mentalnog udaljavanja od Sadanjeg trenutka. Na emocionalnom nivou postojae podstruja nemira, napetosti, dosade ili nervoze. I jedno i drugo su aspekti uma u svom uobiajenom modalitetu opiranja.

ta je to to trae?
Karl Jung u jednoj od svojih knjiga navodi razgovor koji je vodio sa jednim indijanskim poglavicom koji mu je istakao da, prema njegovom opaanju, veina belih ljudi ima napeta lica, prodorne oi i okrutno ponaanje. Rekao je: Oni uvek neto trae. ta je to to trae? Belci uvek neto zahtevaju. Nikad nema ju mira i spokojstva. Mi ne znamo ta to oni trae. Mi mislimo da su oni ludi." Podstruja neprekidnog nemira je zaeta, naravno, daleko pre nastanka Zapadne industrijske civilizacije, ali u Zapadnoj civ ilizaciji koja sada obuhvata skoro celu Zemljinu kuglu, ukljuujui ak i vei deo Istoka, ona se manifestuje u dosad nevienom akutnom obliku. Postojala je ve u vreme Isusa, a i est stotina stotina godina ranije, u vreme Bude, pa i davno pre toga. Zbog ega ste uvek nestrpljivi?", pitao je Isus svoje sledbenike. Moe li nestrpljiva misao dodati jedan jedini dan vaem ivotu?" A Buda je poduavao da se koren patnje nalazi u naem stalnom prieljkivanju i potraivanju. Otpor Sadanjem trenutku, kao kolektivna disfunkcija, je unutranje povezan sa gubitkom svesti o Biu, i on stvara osnovu nae dehumanizovane industrijske civilizacije. Frojd je, uzgred, takoe prepoznao postojanje ove podstruje nemira i pisao o njoj u svojoj knjizi Civilizacija i njena nezadovoljstva, ali on nije pre poznao istinski koren tog nemira i nije uspeo da uvidi da je mogue osloboditi ga se. Ova kolektivna disfunkcija je stvorila veoma nesrenu i izuzetno nasilnu civilizaciju, koja je postala pretnja ne samo sebi samoj ve i celokupnom ivotu na planeti.

Razgraivanje uobiajenog nesvesnog

Dakle, na koji nain moemo da se oslobodimo ove patnje? Nainite je svesnom. Posmatrajte mnoge naine na koje se nemir, nezadovoljstvo i napetost pojavljuju u vama kroz nepotrebnu osudu, otpor prema onom to jeste i poricanje Sadanjeg trenutka. Sve to je nesvesno razgrauje se kada na njega spustite svetlost svoje svesti. Onog trena kada budete znali kako da razgradite uobiajeno nesvesno, svetio vaeg prisustva e zasijati i bie vam mnogo lake da se borite sa dubokim nesvesnim kad god budete osetili da vas njegova privlana sila vue. Meutim, uobiajeno nesvesno moe biti prilino teko isprva uoiti, ba zato to je toliko normalno. Neka vam postane navika da putem samoposmatranja nad gledate svoje mentalno-emocionalno stanje. Da li se u ovom trenutku oseam spokojno?" dobro je pitanje koje biste esto mogli da postavite sebi. Ili moete upitati: ta se unutar mene odvija u ovom trenutku?" Budite zainteresovani za ono to se odvija unutar vas barem u onoj meri u kojoj ste zainteresovani za ono to se odvija izvan vas. Ako ono to je unutra budete razumeli kako valja, ovo spolja e se samo srediti. Primarna stvarnost nalazi se unutra, a sekundama napolju. Ali nemojte na ova pitanja odgovarati istog trenutka. Upravite svoje panju ka unutra. Osmotrite svoju unutranjost. Kakve misli stvara va um? ta je to to oseate? Usmerite svoju panju na telo. Postoji li bilo kakva napetost? Kada budete ustanovili da postoji mali nivo nemira, pozadinske statike, obratite panju na nain na koji izbegavate ivot, opirete mu se ili ga poriete - time to poriete Sadanji trenutak. Postoje mnogi naini kojima se ljudi nesvesno opiru sadanjosti. Ponudiu vam nekoliko primera. Putem prakse vaa mo samoposmatranja, nadgledanja vaeg unutranjeg stanja, postae izotrenija.

Oslobaanje od nesree
Da li prezirete to ime se bavite? Moda je u pitanju va posao ili ste moda pristali neto da radite i to i inite, ali deo vas to prezire i opire se. Da li u sebi nosite neizreciv prezir prema nekoj bliskoj osobi? Da li uviate da energija koju tim putem odailjete ima toliko tetne posledice da zapravo zagaujete sebe, ba kao i ljude oko vas. Pogledajte dobro u sebe. Da li unutra postoji i najmanji trag netrpeljivosti, odbojnosti? Ako pos toji, posmatrajte ga i na mentalnom i na emocionalnom nivou. Kakve misli va um stvara oko te situacije? Zatim pogledajte emociju koja predstavlja reakciju tela na te misli. Osetite emoci ju. Da li je ona prijatna ili neprijatna? Da li ona predstavlja energi ju kakvu biste zaista odabrali da imate u sebi? Da li imate izbo ra? Moda vi i jeste iskoriavani, moda posao koji obavljate i jeste zamoran, moda neko blizak vama i jeste neiskren, nes nosan ili nesvestan, ali sve je to nevano. To, da li su vae misli i emocije vezane za ovu situaciju opravdane ili ne, nema nikakvog znaaja. Stvar je u tome da se vi opirete onome to jeste. Vi od sadanjeg trenutka pravite neprijatelja. Stvarate nesreu, konflikt izmeu onog unutra i onog spolja. Vaa nesrea zagauje ne samo vae unutranje bie i one ljude oko vas, ve i kolektivni ovekov duh iji ste vi nerazdvojiv deo. Zagaenje planete pred stavlja samo spoljni odraz unutranje psihike zagaenosti, odraz miliona nesvesnih pojedinaca koji ne preuzimaju odgov ornost za svoj unutranji prostor. Ili prestanite da se bavite time ime se bavite, razgovara jte sa dotinom osobom i izrazite do kraja to to oseate ili napustite negativnost koju je va um stvorio oko te situacije i koja ne slui niemu, osim ojaavanju lanog oseanja o sopstvenom ja". Vano je u potpunosti prepoznati njenu jalovost. Negativnost nikada ne predstavlja najbolji nain za bavljenje bilo kakvom situacijom. U stvari, u veini sluajeva ona vas dri pritenjenima u situaciji, ne doputajui stvarnu promenu. Sve to je uinjeno

sa negativnom energijom postae zagaeno njome i vremenom e omoguiti pojavu dodatnog bola, dodatne nesree. tavie, svako negativno unutranje stanje je zarazno, nesrea se iri lake od fizike bolesti. Putem zakona rezonance ona pokree i ishranjuje prikrivenu negativnost u drugima, osim ako na to nisu imuni - odnosno, visoko svesni. Da li vi zagaujete ovaj svet ili istite nered? Vi ste odgov orni za svoj unutranji prostor, ruko drugi, ba kao to ste odgov orni i za ovu planetu. Kako spolja, tako i iznutra, ako se ljudi oslo bode unutranjeg zagaenja, prestae da stvaraju i spoljanje zagaenje. Na koji nain moemo da se oslobodimo negativnosti kako vi sugeriete? Tako to ete je se osloboditi. Na koji nain ete se oslo boditi komada vrelog uglja kojeg drite u rukama? Na koji nain ete se osloboditi nekakvog tekog i beskorisnog prtljaga kojeg nosite? Tako to ete shvatiti da vie ne elite da podnosite bol ili nosite taj teret, a zatim ga se otarasiti. Duboko nesvesno kao to je otelotvoreni bol, ili neki drugi veliki bol kao to je gubitak voljene osobe, obino je neophodno preobraziti putem prihvatanja kombinovanim sa svetlou vaeg prisustva - vaom stalnom panjom. Mnogi obrasci uobiajenog nesvesnog, sa druge strane, jednostavno se mogu napustiti onog trenutka kada shvatite da imate izbora, da ne predstavljate samo hrpu uslovljenih refleksa. Sve to ukazuje na injenicu da ste u mogunosti da dosegnete mo Sadanjeg trenutka. Bez njega neete imati izbora. Ako neke emocije nazivate negativnim, zar ne stvarate time men talnu polarizaciju dobrog i loeg kako ste to ranije objasnili? Ne. Polarizacija se stvara na ranijem stadijumu, kada je va um procenio da je sadanji trenutak lo; ova osuda je tada stvo rila negativnu emociju.

Ali kada neke emocije nazovete negativnim, zar ne govorite zapra vo da one ne bi trebalo da postoje, da nije u redu imati takve emo cije? Ja mislim da bi trebalo sebi da dozvolimo postojanje bilo kakvih emocija, a ne da ih procenjujemo kao dobre i loe ili govo rimo kako ne bi trebalo da ih imamo. U redu je oseati netr peljivost, u redu je oseati bes, razdrazenost, neraspoloenje, bilo ta drugo jer u protivnom, zapaemo u depresiju, unutranji sukob ili poricanje. Sve je u redu onakvo kakvo je. Naravno. Kada se pojavi neki obrazac uma, neka emocija ili reakcija, vi je prihvatate. Niste bili dovoljno svesni da biste imali izbora pri tome. To nije osuda, ve samo injenica. Da ste imali izbora ili shvatili da imate izbora, da li biste odabrali patnju umesto radosti, da li biste birali smirenost ili nelagodu, mir ili sukob? Da li biste se odluili za misao ili oseanje koje vas odva jaju od vaeg prirodnog dobrostanja, radosti unutranjeg ivota? Svako takvo oseanje ja nazivam negativnim, to jednostavno znai da je loe. Ne u smislu da to nije trebalo da uinite", ve kao najjednostavnije injenino loe, kao kada oseate muninu u stomaku. Kako je mogue da su ljudi usmrtili preko sto miliona svo jih brae i sestara samo tokom dvadesetog stolea? Ljudska bia koja jedna drugima nanose bol takvih razmera su dalje od svega to moete da zamislite. A u to nije ni uvrteno mentalno, emo cionalno i fiziko nasilje, muenje i okrutnost koje nastavljaju svakodnevno da primenjuju jedni na drugima, ba kao i na ostal im svesnim biima. Da li se ona ponaaju na ovaj nain zato to su povezana sa svojim prirodnim stanjem, sa radou unutranjeg ivota? Naravno da ne. Samo su oni ljudi koji se nalaze u duboko nega tivnom stanju, oni koji se zaista veoma loe oseaju, u stanju da stvore takvu stvarnost kao odraz toga kako se oseaju. Sada se bave unitavanjem prirode i planete koja ih odrava u ivotu. Neverovatno, ali istinito. Ljudska bia su jedna opasno poremeena i veoma bolesna vrsta. To nije osuda. To je injeni ca. Takoe je injenica da se ispod tog ludila zaista nalazi zdrav razum. Isceljenje i iskupljenje su dostini upravo sada.

Vraajui se konkretno na ono to ste rekli - bez sumnje je istina da prihvativi svoju netrpeljivost, neraspoloenje, ljutnju, itd., vi vie ne bivate prisiljavani da ih slepo sprovodite i manje je verovatno da ete ih preneti na druge. Ali, ja se pitam da li vi to samo zavaravate sebe. Nakon odreenog vremena provedenog u primeni prihvatanja, kao to ste vi to inili, doi ete do take na kojoj je potrebno da preete na sledei nivo na kom se vie ne stvaraju negativne emocije. Ako to ne uinite, vae prihvatanje" postae naprosto mentalna etiketa koja omoguava vaem egu da nastavi da uiva u nesrei i time ojaava svoj oseaj izdvojenosti od drugih ljudi, od vaeg okruenja, od vaeg ovde-i-sada. Kao to vam je poznato, izdvo jenost predstavlja osnovu za oseaj identiteta koji ego poseduje. Istinsko prihvatanje bi istog trenutka preobrazilo ta oseanja. A da ste zaista duboko u sebi znali da je sve ,,u redu", kako ste to pomenuli i to je naravno tano, da li biste uopte posedovali ta negativna oseanja? Bez osude, bez otpora prema onome to jeste, ona se ne bi ni pojavila. Vi u svome umu imate ideju o tome kako je sve u redu", ali duboko u sebi ne verujete zaista u to, tako da se stari mentalno-emocionalni obrasci otpora i dalje nalaze na istom mestu. To je ono zbog ega se oseate loe. To je takoe u redu. Branite li vi to vae pravo da budete nesvesni, vae pravo na patnju? Ne brinite, niko vam to nee oduzeti. Kada jednom budete shvatili da vam je od odreene vrste hrane muka, da li ete nastaviti da je jedete i tvrdite kako je u redu oseati muninu? Gde god da se nalazite, budite t a m o u p o t p u n o s t i Moete li dati jo neke primere uobiajenog nesvesnog?

Pokuajte da uhvatite sebe kako negodujete, bilo naglas, bilo u sebi, zbog situacije u kojoj ste se nali, zbog onog to drugi ljudi ine ili govore, zbog vae okoline, vae ivome situacije, ak i zbog vremenskih prilika. Negodovanje uvek oznaava neprihvatanje onoga to jeste. Ono bez izuzetaka nosi u sebi nesvesni negativni naboj. Kada negodujete, vi sebe pret varate u rtvu. Kada jasno i glasno zauzmete stav, vi preuzimate kontrolu. Stoga promenite situaciju tako to ete preduzeti akci ju ili zauzeti stav ako je to neophodno ili mogue; ostavite situaci ju takvu kakva je ili je prihvatite. Sve ostalo predstavlja ludost. Uobiajeno nesvesno je uvek na neki nain povezano sa poricanjem Sadanjeg trenutka. Sada, naravno, takoe ukljuuje i ovde. Da li se vi opirete svome sada-i-ovde? Neki ljudi bi uvek radije bili negde drugde. Njihovo sada" nikada nije dovoljno dobro. Otkrijte putem samoposmatranja da li je to sluaj i u vaem ivotu. Gde god da se nalazite, budite u potpunosti tamo. Ako ste otkrili da je vae ovde-i-sada nepodnoljivo i zbog toga ste nesreni, imate tri opcije: izvucite sebe iz situacije, promenite situaciju ili je sasvim prihvatite. Ako elite da preuzmete odgovornost za svoj ivot, onda morate da odaberete neku od ove tri opcije i morate da odaberete sada. A onda prih vatite posledice. Bez gledanja kroz prste. Bez negativnosti. Bez psihikog zagaenja. Odravajte svoj unutranji prostor istim. Ako budete preduzimali bilo kakvu akciju - izvlaili se iz svoje situacije ih je menjali - prvo odbacite negativnost, ako je to uopte mogue. Akcija koja proistie iz uvida u ono to je potreb no je efikasnija od akcije koja proistie iz negativnosti. Bilo kakva akcija je esto bolja od nikakve akcije, naroito ako ste due vreme zateeni u nesrenoj situaciji. Ako je u pita nju greka, bar ete neto nauiti, tako da to vie ne predstavlja greku. Ako i dalje ostanete u bezizlaznoj situaciji, neete nauiti nita. Da li vas strah spreava da preduzmete akciju? Priznajte strah, posmatrajte ga, posvetite mu panju, budite u potpunosti prisutni u njemu. Time ete presei vezu izmeu straha i razmiljanja. Ne dozvolite da vam strah dopre do uma. Iskorisite mo Sadanjeg trenutka. Nju strah ne moe da pobedi.

Ako zaista nita ne moete da uinite kako biste promenili vae sada-i-ovde i niste u stanju da se izvuete iz situacije, onda prihvatite svoje sada-i-ovde tako to ete odbaciti celokupan unutranji otpor. Lano nesreno ja koje voli da se osea bedno, ogoreno ili samosaaljivo tada vie nee moi da preivi. To se zove predaja. Predaja ne oznaava slabost. U njoj se nalazi ogromna snaga. Jedino osoba koja se predala poseduje duhovnu snagu. Putem predaje biete iznutra osloboeni situacije. Moda ete tada uvideti da se situacija menja i bez vaeg uea. U svakom sluaju biete slobodni. Ili postoji neto to bi trebalo" da radite, ali to ne inite? Podignite se i uradite to odmah. U suprotnom, u potpunosti prih vatite sopstvenu neaktivnost, lenjost ili pasivnost u ovom trenutku ako je to va izbor. Sasvim se posvetite tome. Uivajte u tome. Budite lenji ili neaktivni koliko god moete. Ako se tome posvetite do kraja i sasvim svesno, ubrzo ete istupiti odatle. Ili moda neete. Kako god bilo, nee postojati unutranji sukob, otpor, negativnost. Da li ste pod stresom? Da li ste toliko okupirani napre dovanjem ka budunosti da je sadanjost svedena na sredstvo za stizanje do tog cilja? Stres je prouzrokovan eljom da se bude tamo" dok se nalazite ovde", odnosno eljom da se bude u budunosti dok se nalazite u sadanjosti. To je razdor koji vas cepa iznutra. Ludost je iveti sa takvim unutranjim razdorom. To to svi ostali rade istu stvar ne ini je manje ludom. Vi moete, ako je to potrebno, i da se kreete brzo, radite brzo ili ak da trite, bez projektovanja budunosti i otpora prema sadanjosti. Dok se kreete, radite, trite - inite to do kraja. Uivajte u pro toku energije, visoke energije tog trenutka. Sada vie niste pod stresom, vie se ne cepate na dva dela. Jednostavno se kreete, trite, radite - i uivate u tome. Ili moete da odustanete od svega toga i sedite na klupi u parku. Ali dok to inite, posmatrajte svoj um. Moda e vam rei: Trebalo bi da radi. Uludo troi svoje vreme." Posmatrajte um. Smeite mu se. Da li prolost zauzima veliki deo vae panje? Da li esto govorite i mislite o njoj, bilo pozitivno, bilo negativno? O velikim

stvarima koje ste postigli, svojim avanturama i iskustvima, o tome kako ste rtva, o groznim stvarima koje su vam uinjene ili moda o onome to ste vi nekom drugom uinili? Da li vai misaoni pro cesi stvaraju krivicu, ponos, ogorenost, ljutnju, griu savesti ili samosaaljenje? Ako je tako, onda vi akumuliranjem prolosti u svojoj psihi ne samo da ponovo osnaujete lano oseanje o sopstvenom ja", ve takoe potpomaete i ubrzavate proces starenja vaeg tela. Uverite se u ovo posmatranjem onih ljudi u vaoj blizini koji imaju izraenu sklonost da se dre prolosti. Svakog trenutka postanite zatvoreni za prolost. Ona vam nije potrebna. Vraajte se njoj samo kada je to apsolutno rele vantno za sadanjost. Osetite mo ovog trenutka i bogatstvo Bia. Osetite sopstveno prisustvo.

Da li ste zabrinuti? Da li vam misli esto poinju sa ,,ta ako"? Ako je to sluaj, onda ste poistoveeni sa svojim umom koji sebe projektuje u zamiljenu buduu situaciju i stvara strah. Nema naina da se nosite sa ovakvom situacijom jer ona ne pos toji. To je mentalna utvara. Ovo ludo propadanje zdravlja i ivota moete zaustaviti jednostavno prihvatajui sadanjost. Postanite svesni sopstvenog disanja. Osetite vazduh kako ulazi i izlazi iz vaeg tela. Osetite svoje unutranje energetsko polje. Sve ono ime morate da se bavite, sve sa ime morate da se borite u stvarnom ivotu - nasuprot zamiljenim projekcijama uma predstavlja sadanji trenutak. Zapitajte se kakav problem" imate ba sada, ne sledee godine, sutra ili pet minuta od sada. ta nije u redu sa sadanjim trenutkom? Uvek ete biti u stanju da se nosite sa Sadanjim trenutkom, ali nikada neete moi da se nosite sa budunou - niti je to potrebno. Reenje, snaga, pravi

korak ili pomo e se nai tu kada vam budu bili potrebni, ne pre toga, niti kasnije. Jednog dana u uspeti." Da li vaa namera u toj meri odvlai vau panju da sadanji trenutak svodite na sredstvo za postizanje cilja? Da li vam ona uskrauje radost samog izvravanja? Da li vi to ekate kako biste poeli da ivite? Ako razvijete takav mentalni obrazac, bez obzira na to ta budete postigli ili dobili, sadanjost vam nikada nee biti dovoljno dobra, budunost e se uvek initi boljom. Savren recept za stalno nezadovoljstvo i neispunjenje, zar se ne slaete? Da li ste vi po navici onaj ili ona to eka"? Koliki deo svog ivota provodite ekajui? ekanje u redu u poti, u zakrenom saobraaju, na aerodromima, da neko doe, itd., ono je to ja nazivam ekanjem malih razmera". ekanje velikih razmera" ukljuuje ekanje na godinji odmor, na bolji posao, na to da deca odrastu, na vezu prepunu razumevanja, na uspeh, na zaradu, na to da se postane znaajan, da se postane prosvetljen. Nije neuobiajeno da ljudi provedu cele svoje ivote ekajui da ponu da ive. ekanje predstavlja stanje uma. U osnovi, ono znai da vi elite budunost, a ne sadanjost. Ne elite ono to imate, a elite ono to nemate. Kod svake vrste ekanja, vi nesvesno stvarate unutranji sukob izmeu svog sada-i-ovde gde ne elite da budete i projektovane budunosti gde elite da budete. To uveliko umanjuje kvalitet vaeg ivota, navodei vas da ostanete bez sadanjosti. Nema nieg loeg u tenji da se pobolja vaa ivotna situacija. Vi ste u stanju da poboljate svoju ivotnu situaciju, ali ne i da poboljate svoj ivot. ivot je primaran. ivot je vae naj dublje unutranje Bie. On ve predstavlja celinu, potpun je i savren. Vaa ivotna situacija se sastoji od vaih okolnosti i iskustava. Nema nieg loeg u postavljanju ciljeva i tenji da se stvari postignu. Greka lei tome to se ta situacija koristi kao zamena za oseanje ivota, za Bie. Jedina taka u kojoj to moe da se postigne jeste Sadanji trenutak. Vi ste tada nalik arhitekti

koji ne obraa panju na temelje zgrade, ve provodi mnogo vre mena radei na nadgradnji. Na primer, mnogi ljudi ekaju na prosperitet. On ne moe nastupiti u budunosti. Kada budete ispotovali, priznali i u pot punosti prihvatili svoju trenutnu realnost - tamo gde ste, ono ta ste, ono to ovog asa radite - kada u potpunosti budete prih vatili ono to ste dobili, tada ete postati zahvalni na onome to imate, zahvalni na onome to jeste, zahvalni na Biu. Zahvalnost na sadanjem trenutku i na bogatstvu ivota u sadanjosti pred stavlja istinski prosperitet. On ne moe doi u budunosti. A onda se, vremenom, taj prosperitet za vas ispoljava na razliite naine. Ako niste zadovoljni onim to imate ili ste ak frustrirani ili ljuti zbog svoj sadanjeg manjka, to e vas moda motivisati da postanete bogati, ali ak i ako budete zaraivali milione, nastaviete da proivljavate unutranje stanje manjka i duboko u sebi i dalje ete se oseati neispunjenim. Moda ste u stanju da priutite sebi mnoge stvari koje novac moe da kupi, ali one e dolaziti i prolaziti, uvek vas ostavljajui sa oseanjem praznine i potrebom za daljim telesnim ili psiholokim zadovoljenjem. Neete boraviti u Biu i zahvaljujui tome oseati bogatstvo ivota u sadanjosti, koji sam po sebi predstavlja istinski pros peritet. Stoga, odustanite od ekanja kao stanja uma. Kada uhvatite sebe da poinjete da ekate... izvucite se odatle. Uite u sadanjost. Jednostavno budite to to jeste i uivajte u tome. Ako budete prisutni, nikada se nee javiti potreba da bilo ta ekate. Tako da ete sledei put kada vam neko bude rekao: Izvinjavam se to ste me ekali", vi moi da odgovorite: Nema problema, nisam vas ekao. Samo sam stajao ovde i uivao - u svojoj unutranjoj radosti." 5
Neprevodiva igra rei. U originalu, reenica glasi: "I was just standing here enjoying myself - in joy in myself.' "Enjoying myself' (uivati) se izgovara slino kao "In joy in myself" (u svojoj unutranjoj radosti), mada je znaenje potonje fraze smisleno samo u kontekstu. - Prim. prev.
5

Ovo su samo neke od uobiajenih strategija za poricanje sadanjeg trenutka koje su deo uobiajenog nesvesnog. Lako ih je prevideti jer su u velikoj meri deo normalnog ivota - pozadin ski um neprekidnog nezadovoljstva. Ali, to vie budete primenjivali nadziranje svog unutranjeg mentalno-emocionalnog stan ja, lake e vam biti da uvidite kada ste zarobljeni u prolosti ili budunosti, odnosno u nesvesnom, i da se iz sna o vremenu probudite u sadanjost. Ali pazite: lano nesreno ja" zasno vano na poistoveenosti sa umom ivi od vremena. Ono zna da sadanji trenutak predstavlja njegovu smrt i zbog toga se osea veoma ugroeno njime. Uinie sve to moe kako bi vas izvuk lo odatle. Pokuae da vas dri okovane vremenom.

Unutranji cilj vaeg ivotnog puta

Mogu da vidim istinitost onoga to govorite, ali i dalje mislim da mora postojati cilj naeg ivotnog puta; u protivnom emo napros to plutati, a cilj oznaava budunost, zar ne? Na koji nain da to pomirimo sa ivotom u sadanjosti? Kada ste na putu, svakako je korisno znati kuda idete ili, u najmanju ruku, otprilike znati pravac u kojem se kreete, ali nemojte zaboraviti: jedina stvar vezana za vae putovanje koja je zaista stvarna jeste korak koji ovog trenutka inite. To je sve to postoji. Va ivotni put poseduje spoljanji cilj i unutranji cilj. Spoljanji cilj jeste dospeti do kraja ili odredita, postii ono to ste zacrtali, zadobiti ovo ili ono, to naravno ukljuuje budunost.

Ali, ako vaa destinacija ili koraci koje ete preduzeti u budunosti zahtevaju toliko panje da postaju vaniji od onog koraka koji sada preduzimate, onda ste u potpunosti promaili unutranji cilj putovanja koji nema nikakve veze sa onim gde idete ili ta radite, ve samo sa onim kako to radite. On nema nikakve veze sa budunou, ve samo sa kvalitetom vae svesti u ovom trenutku. Spoljanji cilj pripada horizontalnoj dimenziji vremena i prostora; unutranji cilj podrazumeva produbljavanje vaeg Bia u vertikalnoj dimenziji venog Sadanjeg trenutka. Vae spoljanje putovanje moe sadrati milion koraka, vae unutranje putovanje ima samo jedan, onaj korak koji preduzi mate upravo sada. Kako budete postajali dublje svesni ovog koraka, uviaete da on u sebi ve sadri sve ostale korake, kao i samo odredite. Taj jedan korak tada biva preobraen u izraz savrenstva, in neverovatne lepote i kvaliteta. On e vas odvesti u Bie i svetlost Bia e sijati kroz njega. On ujedno predstavlja i nameru i ispunjenje vaeg unutranjeg puta, puta u same sebe.

Da li je od ikakvog znaaja to da li emo postii na spoljanji cilj, to da li emo uspeti ili omanuti na ovom svetu? To e vam biti znaajno sve dok ne shvatite svoj unutranji cilj. Nakon toga, spoljanji cilj postae samo igra koju moete da nastavite da igrate samo zato to uivate u njoj. Isto tako je mogue potpuno propasti u spoljanjoj nameri, a u isto vreme ostvariti do kraja unutranju nameru. Ili obrnuto, to se zapravo ee i dogaa: posedovati spoljanje bogatstvo i unutranju bedu ili zadobiti svet, a izgubiti duu", kako je to Isus sroio. Na

kraju krajeva, naravno, svakom spoljanjem cilju je sueno da pre ili kasnije propadne", jednostavno zato to je podloan zakonu o prolaznosti svih stvari. to pre shvatite da vam spoljanji cilj ne moe doneti trajno zadovoljenje, to bolje. Kada budete uvideli ogranienja spoljanjeg cilja, odustaete od svo jih nerealnih oekivanja da e vas on uiniti srenima i podrediete ga svom unutranjem cilju.

Prolost ne moe da preivi u vaem prisustvu

Pomenuli ste da je bespotrebno razmiljanje ili razgovor o prolosti jedan od naina na koji izbegavamo sadanjost. Ali, osim prolosti koje se seamo i sa kojom se moda poistoveujemo, zar ne postoji jo jedan nivo prolosti unutar nas koji je daleko dublje ukorenjen? Govorim o nesvesnoj prolosti koja uslovljava nae ivote, naroito preko iskustava iz ranog detinjstva, moda ak i iz prehodnog ivota. A pored toga postoji i kulturno uslovljavanje koje ima veze sa time gde ivimo geografski i sa istorijskim vremenskim periodom u kojem ivimo. Sve ove stvari odreuju na pogled na svet, nain na koji reagujemo, ono to mislimo, vrstu veza koje ostvarujemo, nain na koji ivimo svoje ivote. Kako je uopte mogue da ikada postanemo svesni ili da se oslo bodimo svega toga? Koliko bi to trajalo? I ak i kada bismo uspeli, ta bi na kraju preostalo? ta preostaje kada se iluzije okonaju? Nema potrebe da istraujete nesvesnu prolost u sebi, osim onog dela koji se ispoljava u ovom trenutku kao misao, kao emocija, elja, reakcija ili kao spoljanji dogaaj koji vam se deava. Sve to treba da znate o nesvesnoj prolosti u vama iznee na videlo izazovi iz sadanjosti. Ako budete kopali po prolosti, ona e postati rupa bez dna, uvek e je biti jo. Moda

ete misliti da vam treba dodatno vreme kako biste prolost razumeli ili je se reili, drugim reima, da e vas budunost na kraju osloboditi prolosti. To je obmana. Jedino vas sadanjost moe osloboditi prolosti. Dodamo vreme vas ne moe oslobod iti vremena. Dosegnite mo Sadanjeg trenutka. U tome lei reenje. ta predstavlja mo Sadanjeg trenutka? Nita drugo do mo vaeg prisustva, vau svest osloboenu misaonih oblika. Dakle, bavite se prolou na nivou sadanjosti. to vie panje posveujete prolosti, to je vie osnaujete i sve je verovatnije da ete od nje nainiti 'svoje ja'. Nemojte me pogreno razumeti; panja je kljuna stvar, ali ne kada je usmerena na prolost kao prolost. Obratite panju na sadanjost, obratite panju na svoje ponaanje, na svoje reakcije, raspoloenja, misli, emocije, strahove i elje dok se pojavljuju u sadanjosti. U vama postoji prolost. Ako ste u stanju da budete dovoljno prisutni da posmatrate sve ove stvari, ne kritiki niti analitiki, ve ne sudei, onda se zaista bavite prolou i raz graujete je putem moi svog prisustva. Ne moete sebe pronai odlaskom u prolost. Sebe pronalazite dolaskom u sadanjost. Zar nije korisno razumeti prolost i samim time razumeti zbog ega inimo odreene stvari, reagujemo na odreene naine ili zato nesvesno stvaramo nau karakteristinu vrstu drame, obrasce u vezama, i tako dalje? Postajui sve vie svesni svoje trenutne stvarnosti, moda ete iznenada stei izvesni uvid u to zbog ega ste uslovljavani ba na te odreene naine i zbog ega, na primer, vae veze slede odreene obrasce, tako da ete se moda prisetiti stvari

koje su se dogodile u prolosti ili ih videti jasnije. To je dobro i moe biti od koristi, ali nije i neophodno. Ono to je neophodno jeste vae svesno prisustvo. To razgrauje prolost. To predstavl ja silu promene. Stoga, nemojte pokuavati da razumete prolost, ve budite prisutni koliko god moete. Prolost ne moe da preivi u vaem prisustvu. Ona moe da opstane jedino u vaem odsustvu.

STANJE PRISUSTVA

To nije ono to vi mislite

Neprekidno govorite da stanje prisustva predstavlja reenje. Ja to razumem, ali ne znam da li uopte posedujem takvo iskustvo. Pitam se da li je to ono to ja mislim da jeste ili je to neto sasvim drugaije? To nije ono to vi mislite! Nemogue je misliti o prisustvu i um ga ne moe shvatiti. Razumeti prisustvo znai biti prisutan. Pokuajte jedan mali eksperiment. Zatvorite oi i recite sebi: Pitam se koja e mi biti sledea misao." Onda postanite veoma oprezni i ekajte sledeu misao. Budite kao maka koja posmatra miju rupu. Kakva misao e se pojaviti iz mije rupe? Probajte to sada.

Pa?

Bilo je potrebno ekati dosta dugo pre nego to se sledea misao pojavila.

Upravo tako. Sve dok se nalazite u stanju intenzivnog pris ustva, osloboeni ste misli. Smireni ste, ali ipak veoma oprezni. Istog trenutka kada se vaa svesna panja spusti ispod odreenog nivoa, misli nagrnu unutra. Mentalna buka se vraa, smirenost je izgubljena. Ponovo ste se vratili u vreme. Kako bi testirali nivo prisustva svojih studenata, neki Zen majstori su imali obiaj da im se prikradaju s lea i iznenada ih udaraju tapom. Kakav ok! Ako je student bio u potpunosti prisu tan i u stanju opreza, ako je drao stegnuta lea i lampu da gori", to je jedna od analogija koje je Isus koristio za prisustvo, bio je u stanju da primeti uitelja kako mu se pribliava s lea i zaustavi ga ili se izmakne. Ali ako je dobio udarac, to je znailo da je bio uronjen u misli, to znai odsutan, nesvestan. Ostati prisutan u svakodnevnom ivotu, to vam pomae da budete duboko ukorenjeni unutar sebe; u protivnom e vas um, koji ima neverovatan zamah, povui za sobom poput divlje reke. ta podrazumevate pod ukorenjeni unutar sebe"? To znai da u potpunosti nastanite svoje telo. Da uvek zadravate deo panje u unutranjem energetskom polju svog tela. Da osetite telo iznutra, takorei. Svest o telu vas odrava prisutnima. Ona vas smeta u Sadanji trenutak (vidi poglavlje est).

Ezoterino znaenje ekanja"

U neku ruku stanje prisustva bi se moglo uporediti sa ekanjem. Isus je koristio analogiju ekanja u nekim od svojih parabola. To nije ona uobiajena dosadna ili nestrpljiva vrsta ekanja koja predstavlja poricanje sadanjosti i o kojoj sam ve govorio. To ne predstavlja ekanje pri kojem je vaa panja usmerena na neku taku u budunosti dok se sadanjost shvata

kao neeljena prepreka koja vas spreava u tome da imate ono to elite. Postoji jedna kvalitativno drugaija vrsta ekanja, ona koja zahteva vau potpunu panju. Neto bi se moglo desiti svakog asa i ako niste sasvim budni, sasvim mirni, propustiete to. Ovo je vrsta ekanja o kojoj je Isus govorio. U tom stanju sva vaa panja nalazi se u Sadanjem trenutku. Nita se ne troi na sanjarenje, razmiljanje, priseanje, predvianje. U njemu nema napetosti, nema straha, ve samo budnog prisustva. Prisutni ste svim svojim Biem, svakom elijom svog tela. U ovom stanju ono vi" koje poseduje prolost i budunost, vaa linost, ako vam se to vie dopada, jedva da uopte postoji. A ipak, nita od vrednosti nije izgubljeno. Vaa sutina je i dalje ista. U stvari, vi ste upotpunjeniji nego ikada pre, ili jo bolje, jedino u sadanjem trenutku vi ste zaista vi. Budite kao sluga koji eka povratak svog gospodara", kae Isus. Sluga ne zna u koji as e se vratiti njegov gospodar. Stoga on ostaje budan, oprezan, miran, spreman kako ne bi pro pustio gospodarov povratak. U jednoj drugoj paraboli Isus gov ori o pet nemarnih ena (nesvesnih) koje nemaju dovoljno ulja (svesti) da odre plamen u lampama (ostanu prisutne), tako da ne sreu mladoenju (Sadanji trenutak) i ne stiu na svadbeno slavlje (prosvetljenje). Njih pet stoje nasuprot pet mudrih ena koje imaju dovoljno ulja (ostaju prisutne). ak i ljudi koji su pisali Jevanelja nisu razumeli znaenje ovih parabola, tako da su se prva pogrena tumaenja i izvrtanja javila pri njihovom zapisivanju. Sa pogrenim tumaenjima koja su usledila pravo znaenje se sasvim izgubilo. Ovo nisu parabole o kraju sveta, ve o kraju psiholokog vremena. One ukazuju na transcendentnost egoistinog uma i mogunost ivota u potpuno novom stanju svesti.

Lepota se pojavljuje u dubokom miru vaeg prisustva

Ono to ste vi upravo opisali jeste neto to ja s vremena na vreme nakratko iskusim kada se oko mene ne nalazi niko i nita osim prirode

Da. Zen uitelji koriste re satori kako bi opisali bljesak uvida, trenutak ne-uma i potpunog prisustva. Iako satori ne pred stavlja trajnu promenu, budite mu zahvalni kada nastupi jer vam on prua deli prosvetljenja. Moda ste ga zaista iskusili mnogo puta, a da niste znali o emu se radi niti shvatali njegov znaaj. Da bi ovek postao svestan lepote, uzvienosti, svetosti prirode, potrebno je prisustvo. Da li ste ikada tokom vedre noi zurili u beskraj svemira, zateeni njegovom apsolutnom tiinom i nepoj mljivim prostranstvom? Da li ste oslukivali, zaista oslukivali, zvuk planinskog potoka u umi? Ili pesmu kosa u sumrak tihe letnje veeri? Kako bi postao svestan svih tih stvari, um treba da bude umiren. Potrebno je da na trenutak odloite svoj lini prtljag pun problema, pun prolosti ili budunosti, ba kao i svoje znanje, jer ete u protivnom gledati a neete videti; sluaete a neete uti. Potrebno je vae potpuno prisustvo. Ispod lepote spoljanjih oblika postoji jo neto: neto to se ne moe imenovati, neto neopisivo, nekakva duboka unutranja sveta sutina. Kad god i gde god da postoji lepota, ova unutranja sutina na neki nain izbija na povrinu. Ona vam se otkriva jedino kada ste prisutni. Da li moe biti da su ova neimen ovana sutina i vae prisustvo jedno te isto? Da li bi ona postojala bez vaeg prisustva? Porinite duboko u nju. Sami otkrijte istinu.

Iskusivi ove trenutke prisustva, najverovatnije niste uvideli da ste nakratko boravili u stanju neuma. To je zato to je prazni na izmeu tog stanja i priliva misli bila previe uska. Moda je va satori trajao samo nekoliko sekundi pre nego to se um

upetljao, ali je on ipak postojao; u protivnom ne biste uspeli da doivite lepotu. Um ne moe ni da prepoznaje ni da stvara lepotu. Samo na nekoliko sekundi koliko ste bili u potpunosti prisutni ta lepota ili svetost nalazila se tamo. Zbog suenosti praznine i nedostatka budnosti i opreza sa vae strane verovatno niste bili u stanju da vidite osnovnu razliku izmeu opaanja, odnosno nemisaone svesti o lepoti i njenog imenovanja i prikazivanja u obliku misli: vremenska praznina bila je toliko mala da se inilo kako je u pitanju samo jedan proces. Meutim, istina je da ste vi onog trenutka kada se pojavila misao od svega toga posedovali samo seanje. to je ira vremenska praznina izmeu opaanja i misli, to vi kao ljudsko bie doseete veu dubinu, odnosno postajete svesniji. Mnogi ljudi su u toj meri okovani svojim umovima da za njih lepota prirode zapravo ne postoji. Oni e moda rei: Gle, kako lep cvet", ali u pitanju je samo mehaniko mentalno oznaavanje. Zbog toga to nisu umireni, to nisu prisutni, oni ne mogu istinski da vide taj cvet, ne oseaju njegovu sutinu, nje govu svetost - ba kao to ne poznaju ni sami sebe, ne oseaju svoju sutinu, sopstvenu svetost. Upravo zato to ivimo u takvoj kulturi kojom dominira um, vei deo modeme arhitekture, muzike i literature ne sadri lepo tu niti unutranju sutinu, osim nekoliko izuzetaka. Razlog je taj to ljudi koji to stvaraju ne mogu - ak ni za tren - da se oslobode svog uma. Tako da nikada nisu u vezi sa onim unutranjim mestom na kom se raaju prava kreativnost i lepota. Um preputen samom sebi stvara grozote, i to ne samo u umetnikim galerijama. Pogledajte urbane pejzae i industrijske pustoi. Nijedna civilizacija nije stvorila toliko toga runog.

Uvianje iste svesti

Da li je prisustvo jednako Biu? Kada postanete svesni Bia, ono to se zaista deava jeste da Bie postaje svesno samog sebe. Kada Bie postane svesno samog sebe - to je prisustvo. Poto su Bie, svest i ivot sinoni mi, mogli bismo rei da prisustvo oznaava svest koja postaje svesna same sebe ili ivot koji dostie samosvest. Ali, nemojte se vezivati za rei i nemojte pokuavati da ovo razumete. Ne posto ji nita to treba da razumete pre nego to postanete prisutni. Ja razumem ono to ste upravo rekli, ali to kao da sugerie da Bie, konana transcendentalna stvarnost, jo uvek nije kompletno, da je ono u procesu razvoja. Da li je Bogu potrebno lino usavravanje? Da, ali samo kada se posmatra iz ograniene perspektive pojavnog univerzuma. U Bibliji Bog objavljuje: Ja sam Alfa i Omega i ja sam ivot." U venom carstvu u kom obitava Bog, i koje je takoe i va dom, poetak i kraj, odnosno Alfa i Omega, su jedno, i sutina svega to je ikada bilo i ikada e biti zauvek je prisutna u stanju jedinstva i savrenstva koje nije pojavno - pot puno iznad svega to ljudski um moe na bilo koji nain da zamisli ili razume. U naem svetu prividno zasebnih oblika, meutim, bezvremeno savrenstvo predstavlja jo jedan nesh vatljiv pojam. Ovde je, izgleda, ak i svest koja predstavlja svetlost to se izliva iz veitog Izvora podlona procesu stalne promene, ali je to posledica nae ograniene moi opaanja. To nije tako u apsolutnim pojmovima. Kako god bilo, dozvolite mi da kaem nekoliko rei o evoluciji svesti u ovom svetu. Sve to postoji poseduje Bie, poseduje Boju sutinu, poseduje nekakakav nivo svesti. ak i kamen poseduje zametak svesti, inae ne bi postojao, a njegovi atomi i molekuli bi se

rasprili. Sve je ivo. Sunce, Zemlja, biljke, ivotinje, ljudi - sve su to ispoljavanja svesti na razliitim nivoima, svesti koja se manifestuje kao forma. Svet nastaje onda kada svest poprimi oblike i forme, misaone oblike i materijalne oblike. Pogledajte milione oblika ivota samo na Zemlji. U moru, na kopnu, u vazduhu - a zatim se svaki od oblika ivota umnoava milionima puta. Dokle? Da li to neko ili neto igra nekakvu igru, igru sa oblicima? To je ono to su se pitali drevni mudraci iz Indije. Oni su svet videli kao lilu, nekakvu uzvienu igru koju igra Bog. Oigledno je da u njoj zasebni oblici ivota nisu posebno bitni. U moru vei deo ivih oblika ne preivi due od nekoliko minuta nakon svog roenja. I ljudski oblik se prilino brzo pretvara u prainu, i kada nestane kao da ga nikada nije ni bilo. Da li je to tragino ili okrutno? Jedino ako za svaki oblik nainite zasebni identitet, ako zabo ravite da je njegova svest zapravo Boja sutina izraena u formi. Ali, to ne moete istinski da znate sve dok sopstvenu Boju sutinu ne uvidite kao istu svest. Ako se riba rodi u akvarijumu i vi je nazovete Joca, uvedete je u knjigu roenih, ispriate joj istoriju njene porodice, a onda nju nakon dva minuta pojede neka druga riba - to je tragino. Ali, tragino je samo zato to ste vi projektovali zasebno ja tamo gde ga nema. Vi ste se upleli u deobu prirodnog procesa, moleku larnog plesa, i od toga nainili izdvojen entitet. Svest stavlja na sebe maske oblika sve dok oni ne postanu toliko sloeni da se ona u njima u potpunosti ne izgubi. Kod savremenih ljudskih bia svest je sasvim poistoveena sa svojom maskom. Ona za sebe zna jedino kao za formu i stoga ivi u strahu od unitenja svog fizikog ili psiholokog oblika. Ovo predstavlja egoistini um i tu nastaje dobar deo disfunkcije. Sada se ini kao da je neto polo veoma naopako du linije evoluci je. Ali, ak je i to deo lilua, boanske igre. Konano, pritisak pat nje koju je stvorila ova oigledna disfunkcija nagoni svest da prestane da se poistoveuje sa formom i da se probudi iz svog sna o obliku: ona ponovo zadobija samosvest, ali na daleko dubljem nivou od onog na kom ju je izgubila.

Taj proces je objasnio Isus u svojoj paraboli o izgubljenom sinu koji naputa dom svog oca, troi svoje bogatstvo i postaje siromah, tako da ga njegova patnja nagoni da se vrati kui. Kada to uini, otac ga voli vie nego pre. Sinovljevo stanje je isto kao i ranije, ali ipak nije identino. Ono poseduje dodatnu dimenziju dubine. Parabola opisuje putovanje od nesvesnog savrenstva, preko oiglednog nesavrenstva i zla", sve do svesnog savrenstva. Moete li sada da sagledate dublje i ire znaenje toga da postanete prisutni kao posmatra svog uma? Kad god budete posmatrali um, vi ete povlaiti svest iz oblika uma i ona e tada postati ono to mi nazivamo posmatraem ili svedokom. Shodno tome, posmatra - ista svest iznad oblika - postajae snaniji, a mentalne formacije e slabiti. Kada govorimo o posmatranju uma, mi personalizujemo jedan dogaaj koji je zaista od kosmikog znaaja: kroz vas, svest se budi iz sna o poistoveenosti sa formom i povlai se iz nje. Ovo je samo prethodnica, ali ve predstavlja deo jednog dogaaja, onog koji se verovatno i dalje nalazi u dalekoj budunosti, bar to se hronolokog vremena tie. Taj dogaaj se zove - kraj sveta.

Kada se svest bude oslobodila poistoveenosti sa fizikim i mentalnim oblicima, ona e postati ono to moemo da nazove mo istom ili prosvetljenom svesti, odnosno prisustvom. Nekoliko osoba je to ve doivelo i izgleda da je mnogo veem broju ljudi sueno da uskoro doivi istu stvar mada ne postoje pouzdane garancije da e se to zaista desiti. Veina ljudi se i dalje nalazi u stisku egoistinog modaliteta svesti, poistoveeni

su sa svojim umom i pod njegovom su kontrolom. Ako se ne budu na vreme oslobodili svog uma, on e ih unititi. Zadesie ih porast zbunjenosti, sukoba, nasilja, bolesti, oajanja, ludila. Egoistini um je postao nalik brodu koji tone. Ako ne siete sa njega, potonuete sa njim. Kolektivni egoistini um je najlui i najdestruktivniji entitet od svih kcji su ikada nastanjivali ovu plan etu. ta mislite da e se desiti na ovoj planeti ako ljudska svest ostane nepromenjena? Ve sada za veinu ljudi jedini predah od svojih umova koji mogu da pronau predstavlja povratak na nivo svesti ispod misli. Svi to redovno rade nou u toku sna. Ali, do izvesne granice to se postie i kroz seks, alkohol i ostale droge koje potiskuju preveliku aktivnost uma. Da nije alkohola, sredstava za smirenje, antidepresiva, ba kao i ilegalnih droga - to se sve konzumira u ogromnim koliinama - ludilo ljudskog uma posta lo bi jo oiglednije nego to je sada. Ja verujem da bi veliki deo stanovnitva, kada bi mu se uskratile njegove droge, poeo da predstavlja opasnost za sebe i za druge. Ove droge vas, naravno, jednostavno dre svezanima u disfunkciji. Njihova rairena upotreba samo odgaa kolaps starih struktura uma i hitnu potre bu za uzvienijom sveu. Iako individualni korisnici mogu pronai nekakvo olakanje od svakodnevnih muka koje im nanosi njihov um, oni zapravo bivaju spreeni da generiu dovoljno svesnog prisustva kako bi se uzdigli iznad misli i tako doli do istinskog osloboenja. Sputanje na nivo svesti ispod uma, a to je predmisaoni nivo naih dalekih predaka, ivotinja i biljaka, za nas ne predstavlja reenje. Nema uzmicanja. Ako ljudska rasa eli da preivi, morae da nastavi da se kree ka sledeem stadijumu. Svest evoluira irom univerzuma u milijardama oblika. Stoga, ak i ako ne uspemo, to nee biti vano u kosmikim razmerama. Nita to se zadobije u svesti nikada se ne gubi, ve se jednostavno ispoljava kroz neki drugi oblik. Ali, sama injenica da ja ovde govorim, a vi to sluate ili itate, predstavlja jasan znak da nova svest zaista polae temelje na ovoj planeti.

U ovome nema nieg linog, ja vas ne poduavam. Vi ste svesni i sluate sami sebe. Postoji jedna istonjaka izreka: Uitelj i uenik zajedno stvaraju uenje." U svakom sluaju, rei same po sebi nisu znaajne. One ne predstavljaju Istinu; one samo ukazuju na nju. Ja govorim iz prisustva, i dok budem govo rio, vi ete moda biti u mogunosti da mi se pridruite u tom stanju. Iako svaka re koju izgovaram ima istoriju, naravno, i dolazi iz prolosti, kao to to ini svaki jezik, rei koje vam ja sada kazujem nosioci su visokoenergetske frekvencije prisustva, prilino udaljene od znaenja koje kao rei pokrivaju. Tiina je jo moniji nosilac prisustva, stoga itajui ovo ili sluajui kako govorim, postanite svesni tiine izmeu i ispod rei. Budite svesni praznine. Oslukivati tiinu gde god da se nalazite jednostavan je i direktan nain da postanete prisutni. ak i ako postoji buka, ispod i izmeu zvukova se uvek nalazi izvesna tiina. Oslukivanje tiine e istog asa u vama izazvati mir. Jedino mir u vama moe da pojmi tiinu izvan vas. A ta je drugo tiina do prisustvo, svest osloboena misaonih oblika? Evo i ivog primera onoga o emu smo govorili.

Hrist: realnost vaeg boanskog prisustva

Nemojte se hvatati ni za jednu re. Moete re Hrist" da zamenite sa prisustvom, ako vam se ini da to ima vie smisla. Hrist predstavlja boansku sutinu vaeg Ja, kako se to esto naziva na istoku. Jedina razlika izmeu Isusa i prisustva jeste ta to se Hrist odnosi na uzvienost koja vlada u vama, bez obzira na to da li ste je vi svesni ili ne, dok prisustvo oznaava vau probuenu uzvienost, ili boansku sutinu.

Mnogi nesporazumi i lana verovanja vezana za Hrista postae jasniji ako budete uvideli da u Hristu nema prolosti ili budunosti. Rei da je Hrist bio ili da e biti predstavlja kon tradikciju u pojmovima. Isus je bio. Bio je ovek koji je iveo pre dve hiljade godine i koji je uvideo svoje boansko prisustvo, svoju istinsku prirodu. I stoga je rekao: Pre nego to je Avram bio, ja jesam." Nije rekao: Ja sam ve postojao pre nego to se Avram rodio." To bi znailo da se on i dalje nalazi u okviru dimenzije vremena i formalnog identiteta. Rei ja jesam upotrebljene u reenici koja poinje u prolom vremenu pokazuju radikalnu promenu, prekid u vremenskoj dimenziji. To je konstat acija dubokog smisla, slina Zen konstatacijama. Isus je pokuao direktno, a ne putem nejasne misli, da predoi znaenje prisust va, samospoznaje. On je istupio iz svesne dimenzije kojom upravlja vreme i zakoraio u bezvremeno carstvo. Dimenzija venosti je dospela u ovaj svet. Venost, naravno, ne oznaava beskrajno vreme, ve nepostojanje vremena. Stoga je ovek Isus postao Hrist, nosilac iste svesti. A na koji nain je Bog samog sebe definisao u Bibliji? Zar je rekao: Ja sam oduvek bio i zauvek u biti." Naravno da nije. To bi stvarnost predalo u ruke prolosti i budunosti. Bog je rekao: JA SAM ONAJ KOJI JESAM." Tu ne postoji vreme, ve samo prisustvo. Drugi dolazak" Hristov predstavlja preobraaj ljudske svesti, premetanje iz vremena u prisustvo, iz razmiljanja u istu svest, a ne pojavljivanje nekakvog oveka ili ene. Kada bi se Hrist" sutradan vratio natrag u nekom spoljanjem obliku, ta bi to on ili ona mogli da vam kau osim: Ja sam istina. Ja sam boansko prisustvo. Ja sam veni ivot. Ja sam unutar vas. Ja sam na ovom mestu. Ja sam u Sadanjem trenutku."

Nikada nemojte da personifikujete Hrista. Nemojte od Hrista da stvarate neki oblik identiteta. Avatari, boje majke, prosvetljeni uitelji, ona nekolicina istinskih, kao linosti nisu nimalo posebni. Bez lanog ja" koje treba odravati, braniti i ishranjivati, oni su jo jednostavniji i obiniji od obinih mukara ca ili ena. Svaka osoba sa jakim egom njih bi videla kao nebitne ili ih, to je jo verovatnije, ne bi ak ni videla. Ako vas je privukao prosvetljeni uitelj, to je zato to u vama ve ima dovoljno prisustva da biste prepoznali prisustvo u drugima. Postojali su mnogi ljudi koji nisu prepoznali Isusa ili Budu, ba kao to je oduvek bilo i uvek e biti onih koje privlae lani uitelji. Ego biva privuen jo veim egom. Tama ne moe da prepozna svetlost. Jedino svetlost moe da prepozna svetlost. Stoga, nemojte da verujete da se svetlost nalazi izvan vas ili da moe da se pojavi samo u jednom odreenom obliku. Ako samo va uitelj predstavlja inkarnaciju Boga, ko ste onda vi? Svaka vrsta iskljuivosti predstavlja poistoveenost sa formom, a poistoveenost sa formom oznaava ego, bez obzira na to koliko je dobro maskiran. Iskoristite prisustvo svog uitelja kako biste odrazili sopstveni identitet izvan imena i forme natrag ka sebi i postali i sami pojaano prisutni. Uskoro ete uvideti da u prisustvu nema moga" ili tvoga". Prisustvo je samo jedno. Grupni rad takoe moe biti koristan u pojaavanju svetla vaeg prisustva. Grupa ljudi koja se sastaje u stanju prisustva stvara kolektivno energetsko polje velike gustine. Ono ne samo da podie nivo prisustva svakog lana grupe, ve takoe pomae da se kolektivna ovekova svest oslobodi iz svog sadanjeg stanja kojim dominira um. To e stanje prisustva uiniti daleko dostupnije pojedincima. Meutim, ukoliko se barem jedan lan grupe ve ne nalazi vrsto ukorenjen u njemu i samim time moe da odrava energetsku frekvenciju tog stanja, egoistini um moe lako ponovo da se sabere i sabotira nasto janja grupe. Iako je grupni rad neprocenjiv, on nije dovoljan i ne smete da zavisite od njega. Niti smete da zavisite od uitelja, osim tokom prelaznog perioda kada se upoznajete sa znaenjem i vebama prisustva.

UNUTRANJE TELO

Bie je vae najdublje ja

Ranije ste govorili o vanosti posedovanja dubokih unutranjih korena, odnosno o vanosti nastanjivanja tela. Moete li da objas nite ta ste pod tim mislili? Telo moe da postane taka ulaska u carstvo Bia. Hajde da zaemo u tu dublju sadanjost. Jo uvek ne znam da li u potpunosti razumem ta podrazumevate pod Biem. "Voda? ta podrazumevate pod tim? Ne razumem." Eto ta bi riba rekla kada bi imala ljudski um. Molim vas da ne pokuavate da razumete Bie. Ve ste znaajno uspeli da zavirite u njega, ali um e uvek pokuavati da ga sabije u neku malu kutiju i zatim zalepi etiketu na nju. To je nemogue. Bie ne moe postati objekt znanja. U Biu i subjekt i objekt postaju jedno. Bie se moe osetiti kao uvek prisutno ja jesam koje se nalazi izvan imena i oblika. Osetiti, a shodno tome i saznati da vi jeste i boraviti u tom duboko ukorenjenom stanju predstavlja prosvetljenje, predstavlja onu istinu za koju je Isus rekao da e vas osloboditi.

Osloboditi ega? Osloboditi vas iluzije da ne predstavljate nita vie od vaeg fizikog tela i uma. Ta iluzija o sopstvenom ja", kako je Buda naziva, predstavlja osnovnu greku. Osloboditi vas straha u svojim bezbrojnim skrivenim oblicima kao neizbene posledice te iluzije - straha koji e, sve dok oseanje o sopstvenom ja budete izvlaili iz te prolazne i ranjive forme, predstavljati vaeg stalnog muitelja. I osloboditi vas greha, odnosno patnje koju ete nesvesno nanositi i sebi i drugima sve dok to iluzorno oseanje o vaem ja bude upravljalo onim to mislite, govorite i inite.

Posmatrajte ono to lei iza rei

Ja ne volim re greh. Ona podrazumeva da nam se sudi i da smo proglaeni krivima. Mogu to da razumem. Stoleima su se mnogi pogreni pogledi i tumaenja nagomilali oko takvih rei kao to je greh, zahvaljujui neznanju, nerazumevanju ili elji da se stvari kontroliu, ali one sadre samu sr istine. Ako niste u stanju da pogledate iza takvih tumaenja niti da prepoznate realnost na koju ta re ukazuje, onda je nemojte ni koristiti. Nemojte da ostanete zaglavljeni na nivou rei. Re nije nita drugo do sred stvo za postizanje cilja. Ona predstavlja apstrakciju. Slino putokazu, ona ukazuje na neto iza sebe. Re med nije isto to i med. Moete da itate i govorite koliko god hoete o medu, ali ga neete istinski spoznati sve dok ga ne probate. A nakon to ga probate sama re postaje manje vana. Vie neete biti vezani za nju. Isto tako, moete da govorite ili razmiljate o Bogu bez prestanka do kraja svog ivota, ali da li to znai i da ste spoznali ili barem provirili u tu realnost na koju re ukazuje? To se zaista

ne razlikuje mnogo od opsesivne vezanosti za putokaze, men talne idole. Takoe vai i obrnut sluaj: ako vam se, iz nekog razloga, nije sviala re med, to vas je moglo spreiti da ga ikada pro bate. Ako ste imali jaku odbojnost prema rei Bog, to predsta vlja negativni vid vezanosti, moda ste poricali ne samo tu re, ve i realnost na koju ona ukazuje. Odvajali ste sebe od mogunosti da doivite tu realnost. Sve ovo je, naravno, unutranje povezano sa poistoveivanjem sa sopstvenim umom. Dakle, ako vam neka re vie ne odgovara, odbacite je i zamenite onom koja vam odgovara. Ako ne volite re greh, onda to nazovite nesvesnim ili ludilom. To e vas moda vie pribliiti istini, realnosti koja lei iza rei, od dugo pogreno upotreblja vane rei kao to je greh, i gotovo da nee ostaviti prostora za krivicu. Ni te rei mi se ne dopadaju. One podrazumevaju da sa mnom neto nije u redu. One me osuuju. Naravno da sa vama neto nije u redu - ali vas niko ne osuuje. Ne elim da vas lino vream, ali zar vi ne pripadate ljudskoj rasi koja je pobila preko sto miliona pripadnika svoje vrste samo u dvadesetom veku? Mislite li na krivicu sauesnitva? To nije pitanje krivice. Ali, sve dok vama bude upravljao egoistini um, predstavljaete deo kolektivnog ludila. Moda niste dovoljno duboko sagledali stanje u kom se nalazi ovek kojim dominira eogistini um. Otvorite oi i pogledajte strah, oaj, pohlepu i nasilje koji vladaju svuda. Pogledajte mon struoznu okrutnost i patnju neverovatnih razmera koje ljudska bia nanose jedna drugima, ba kao i ostalim oblicima ivota na planeti. Nije potrebno da osuujete. Samo posmatrajte. To je greh. To je ludilo. To je ono nesvesno. Povrh svega, nemojte zab-

oraviti da posmatrate i sopstveni um. Tragajte u njemu za korenom tog ludila.

Pronalaenje svoje nevidljive i neunitive stvarnosti

Rekli ste da poistoveenost sa naim fizikim oblikom predstavlja deo iluzije. Na koji nain vas telo, fiziki oblik onda moe dovesti do svesti o Biu? Telo koje ste vi u stanju da vidite i osetite ne moe vas odvesti u Bie. Ali to vidljivo i opipljivo telo predstavlja samo spoljanji okvir ili, jo bolje, ogranieno i iskrivljeno opaanje jedne dublje stvarnosti. U vaem prirodnom stanju povezanosti sa Biem ova dublja stvarnost se moe osetiti u bilo kom trenutku kao nevidljivo unutranje telo, ivotvomo prisustvo u vama. Stoga, nastaniti telo" znai osetiti telo iznutra, osetiti ivot unutar tela i zahvaljujui tome spoznati da vi postojite izvan spoljanjeg oblika. No, to predstavlja samo poetak unutranjeg putovanja koje e vas odvesti dublje u carstvo velikog mira i spokojstva, ali isto tako i velike moi i ustreptalog ivota. Isprva ete moda uspeti da vidite samo delie, ali kroz njih ete uvideti da ne pred stavljate samo besmisleni fragment u stranom univerzumu, nakratko zadran izmeu roenja i smrti, kome je dozvoljeno nekoliko kratkorajnih zadovoljstava koje prati bol i konano unitenje. Ispod vaeg spoljanjeg oblika povezani ste sa neim tako velikim, tako nemerljivim i svetim, da se ne moe ni pojmiti ni opisati - a ipak ja o tome sada govorim. Ali, ne da bih vam ponudio neto u ta moete da verujete, ve kako bih vam pokazao na koji nain moete sami to da spoznate. Biete odvojeni od Bia sve dok vam svu vau panju bude oduzimao um. Dok se to deava - a za veinu ljudi deava se bez prestanka - vi ne obitavate u svom telu. Um upija svu vau svest i pretvara je u mentalni sadraj. Ne moete da prestanete sa

razmiljanjem. Prisilno razmiljanje je postalo kolektivna bolest. Vae kompletno oseanje o tome ko ste zapravo tada biva izve deno iz aktivnosti uma. Va identitet, poto vie nije ukorenjen u Biu, postaje ranjiva i veito zahtevna mentalna tvorevina koja stvara strah kao preovlaujuu emociju. Jedina stvar koja je tada zaista od znaaja nedostaje u vaem ivotu: svest o vaem dubljem ja" - o vaoj nevidljivoj i neunitivoj stvarnosti. Da biste postali svesni Bia, potrebno je da od uma otrgnete natrag svoju svest. Ovo predstavlja jedan od najvanijih zadataka na vaem duhovnom putovanju. To e osloboditi ogromne koliine svesti koje su prethodno bile zatoene u beskorisnom i prisilnom razmiljanju. Vrlo uspean nain da se to postigne jeste jednostavno odvraanje vae panje sa razmiljanja i njeno usmeravanje u telo, tamo gde se Bie moe osetiti iz prve ruke kao nevidljivo energetsko polje koje daje ivot onome to vi poi mate kao fiziko telo.

Povezivanje sa unutranjim telom

Molim vas da to pokuate sada. Moda e vam biti lake ako za ovu vebu zatvorite oi. Kasnije, kada boravljenje u telu" postane prirodno i jednostavno, to vie nee biti neophodno. Usmerite svoju panju u telo. Osetite ga iznutra. Da li je ivo? Da li ima ivota u vaim akama, rukama, nogama, stopalima - u vaem abdomenu, vaim grudima? Moete li da osetite tanano energetsko polje kako preplavljuje celo vae telo i unosi ustrep tali ivot u svaki organ i svaku eliju? Moete li to da osetite istovremeno u svakom delu tela kao jedinstveno energetsko polje? Usredsredite se na to da oseate svoje telo jo nekoliko trenutaka. Nemojte da krenete da mislite o njemu. Osetite ga. to mu vie panje budete posveivali, to e jasnije i snanije ovo oseanje postati. Osetiete kao da svaka vaa elija postaje ivlja i, ako imate izraenu sposobnost da stvarate mentalne slike, moda e se pojaviti slika vaeg tela kako poinje da svetluca. Iako vam takva slika moe privremeno pomoi, vie

panje posvetite oseanju nego bilo kakvoj slici koja se moe pojaviti. Slika, bez obzira na to koliko je lepa ili snana, ve je definisana u formi, tako da su manji izgledi za vae dublje poni ranje.

Oseanje o vaem unutranjem telu nema oblik, nema granicu i nema dno. Uvek moete u njega ponirati dublje i dublje. Ako na ovom stadijumu ne moete da osetite mnogo, obratite panju na ono to moete da osetite. Moda je prisutno samo blago peckanje u vaim rukama i nogama. To je za sada sasvim dovoljno. Naprosto se usredsredite na taj oseaj. Vae telo posta je ivo. Kasnije emo vebati neto vie. Molim vas da sada otvorite oi, ali deo svoje panje ostavite usmeren na unutranje energetsko polje tela, ak i dok gledate oko sebe po sobi. Unutranje telo lei na pragu izmeu vaeg oformljenog identite ta i vaeg sutinskog identiteta, odnosno vae istinske prirode. Nemojte nikada da izgubite kontakt sa njim.

Promena kroz telo

Zbog ega veina religija prezire ili porie telo? ini se da su duhovni tragai oduvek telo smatrali smetnjom ili ak grehom. Zbog ega tako malo tragaa postaju pronalazai? Na telesnom nivou ljudi su veoma blizu ivotinja. Sve osnovne ivome funkcije - zadovoljstvo, bol, disanje, uzimanje hrane i vode, izluivanje materija, spavanje, nagon za pronalaenjem sadruga i parenjem i, naravno, roenje i smrt sve mi to delimo sa ivotinjama. Dugo vremena nakon svog pada iz stanja blaenstva i jedinstva u iluziju, ljudi su se iznenada probudili u neemu to je izgledalo kao ivotinjsko telo - i to ih je veoma uznemirilo. Ne zavaravajte se. Vi niste nita vie od ivotinja." To kao da je bila istina pred kojom su stajali. Ali, takvu istinu je bilo isuvie teko tolerisati. Adam i Eva su videli da su nagi i poeli su da se plae. Nesvesno poricanje njihove ivotinj ske prirode veoma se brzo usadilo. Opasnost od toga da bi njima mogli zavladati snani instinktivni nagoni i vratiti ih u stanje bez ikakve svesti zaista je bila stvarna. Sramote i tabui su se pojavili oko odreenih delova tela i telesnih funkcija, naroito vezano za seksualnost. Svetlost njihove svesti jo uvek nije bila dovojno snana da bi se pomirili sa svojom ivotinjskom prirodom, da bi joj dozvolili da postoji, pa ak i uivali u tom svom aspektu - a da ne govorimo o dubljem poniranju kako bi unutar nje otkrili ono boansko, realnost unutar iluzije. Tako da su oni uradili ono to su morali. Poeli su da se odvajaju od svog tela. Sada su na sebe gledali kao da imaju telo, a ne da to zapravo i jesu. Kada su se rodile religije, ovo odvajanje je postalo jo izraenije kroz verovanje da vi niste vae telo". Nebrojeni ljudi na Istoku i Zapadu su tokom vekova pokuavali da pronau Boga, spasenje ili prosvetljenje tako to su poricali svoj telo. To je poprimilo oblik poricanja ulnih zadovoljstava, a posebno seksu alnosti, oblik posta i drugih vetina asketizma. ak su svome telu nanosili i bol u pokuaju da ga oslabe ili kazne jer su smatrali da je ono greno. U hrianstvu, ovo se obino nazivalo poniavanj-

em tela. Drugi su pokuavali da pobegnu od tela tako to su zapadali u stanja transa ili tragali za vantelesnim iskustvima. Mnogi to i dalje ine. ak se i za Budu tvrdi da je praktikovao poricanje tela putem posta i ekstremnih oblika asketizma tokom est godina, ali nije dosegao prosvetljenje sve dok nije napustio tu praksu. injenica je da niko nikada nije postao prosvetljen putem poricanja tela niti kroz borbu sa njim, a ni kroz vantelesno iskust vo. Iako takvo iskustvo moe biti oaravajue i dati vam da zavirite u stanje u kom ste osloboeni materijalnog oblika, na kraju ete uvek morati da se vratite u telo gde se odvija kljuna promena. Promena tee kroz telo, ne iz njega. Upravo iz tog razloga nijedan pravi uitelj nikada nije zastupao naputanje tela niti borbu protiv njega iako njihovi umom gonjeni sledbenici esto jesu. Od drevnih uenja koja se tiu tela samo su odreeni delovi preiveli, kao to je Isusova tvrdnja da e vae celo telo biti ispunjeno svetlou", ili su ona ostala sauvana kao mitovi, kao to je verovanje da Isus nikada nije napustio svoje telo, ve je ostao jedno sa njim i uzdigao se na nebesa" sa njim. Skoro niko do dana dananjeg nije razumeo ove fragmente niti skrive na znaenja odreenih mitova i verovanje da vi niste vae telo" je postalo univerzalno, vodei ka poricanju tela i pokuajima da se od tela pobegne. Nebrojeni tragai su na taj nain bili spreeni da dosegnu duhovno uvianje i postanu pronalazai. Da li je mogue povratiti izgubljena uenja o znaaju tela ili ih rekonstruisati na osnovu postojeih fragmenata? Nema potrebe za tim. Sva duhovna uenja kreu od istog Izvora. Tako gledano, uvek postoji i oduvek je postojao samo jedan uitelj, koji se prikazuje u razliitim oblicima. Ja sam taj uitelj, a isto tako ste i vi od onog trenutka kada budete u stanju da dosegnete Izvor unutar vas. A put ka njemu jeste vae

unutranje telo. Iako sva duhovna uenja kreu od istog Izvora, oito je da onog trenutka kada se ona pretoe u rei i postanu zapisana ne predstavljaju nita vie od skupova rei - a re nije nita drugo do putokaz, kako smo to ranije rekli. Sva takva uenja su znaci koji pokazuju put natrag ka Izvoru. Ja sam ve govorio o Istini koja je skrivena u vaem telu, ali u za vas ponovo sabrati izgubljena uenja - stoga, evo jo jednog putokaza. Molim vas da pokuate da osetite svoje unutranje telo dok itate ili sluate.

Beseda o telu

Ono to vi vidite kao gustu fiziku strukturu nazvanu telo, podlonu bolestima, starenju i smrti, nije u potpunosti stvarno to ne predstavlja vas. U pitanju je pogreno opaanje vae sutinske stvarnosti, koja se nalazi iznad roenja i smrti, sve zah valjujui ogranienjima vaeg uma koji, izgubivi svoj dodir sa Biem, stvara telo kao potvrdu svoje iluzorne vere u izdvojenost, kao i da bi opravdao stanje straha u kom se nalazi. Ali nemojte da okreete lea telu jer se unutar tog simbola netrajnosti, ogranienja i smrti, kog vi doivljavate kao iluzornu kreaciju uma, nalazi skrivena rasko vae sutinske i besmrtne stvarnosti. Ne usmeravajte svoju panju na druge stvari u svojoj potrazi za Istinom jer je nju nemogue pronai bilo gde osim u vaem telu. Nemojte se boriti protiv tela jer se time borite protiv sopstvene stvarnosti. Vi jeste vae telo. Ono telo koje moete da vidite i dodimete predstavlja samo iluzornu masku. Ispod njega lei nevidljivo unutranje telo, ulaz u Bie, u Duhovni ivot. Kroz unutranje telo vi ste nerazdvojivo povezani sa ovim Jedinim ivotom koji nije pojavan - osloboeni ste roenja, osloboeni smrti, veno prisutni. Kroz unutranje telo vi ste zauvek sjedinjeni sa Bogom.


Duboko se ukorenite unutar sebe
Kljuna stvar jeste biti u stanju stalne povezanosti sa svojim unutranjim telom - oseati ga sve vreme. To e ubrzano produ biti i promeniti va ivot. to vie svesti budete usmerili u unutranje telo, to e vea njegova vibraciona frekvencija posta ti, slino osvetljenju koje postaje jae kako vi odvrtanjem priguivaa poveavate dotok elektrine energije. Na ovom viem energetskom nivou negativnost ne moe da utie na vas i vi teite da privuete k sebi nove okolnosti koje odraavaju ovu veu frekvenciju. Ako budete usmerili svoju panju u telo to je vie mogue, biete postavljeni u Sadanji trenutak. Neete se izgu biti u spoljanjem svetu, a neete se izgubiti ni u umu. Misli i emocije, strahovi i elje, sve se to i dalje moe nai u izvesnoj meri tamo, ali vas nee nadvladati. Molim vas da proverite gde je vaa panja usmerena u ovom trenutku. Vi me sluate ili itate ove rei u knjizi. To pred stavlja centar vae panje. Takoe ste periferno svesni i vae okoline, drugih ljudi, i tako dalje. tavie, moda je prisutna i neka aktivnost uma vezana za ono to ujete ili itate, nekakav mentalni komentar. Ali ipak nema potrebe da vam bilo ta od ovoga oduzme panju u celini. Pokuajte istovremeno da budete i u dodiru sa svojim unutranjim telom. Ostavite deo svoje panje usmeren ka unutra. Nemojte dozvoliti da sve ode napolje. Osetite vae celo telo iznutra kao jedinstveno energetsko polje. Moe se rei da je to kao da ste sluali, odnosno itali, celim svojim telom. Neka vam to bude veba u danima i nedeljama koje dolaze.

Ne preputajte svu svoju panju umu i spoljanjem svetu. Po svaku cenu se usredsredite na ono to radite, ali istovremeno osetite unutranje telo kad god je to mogue. Ostanite ukorenjeni unutar sebe. A zatim posmatrajte na koji nain to menja stanje vae svesti i kvalitet onoga to radite. Kad god ekate i gde god to bilo, iskoristite to vreme da osetite unutranje telo. Na taj nain zakrenja saobraaja i ekanje u redu postaju uivanje. Umesto da se mentalno projektujete to dalje od Sadanjeg trenutka, zaite dublje u njega tako to ete dublje porinuti u telo. Vetina posedovanja svesti o unutranjem telu e se razvi ti u potpuno nov nain ivota, stanje neprestane povezanosti sa Biem i to e u va ivot uneti izvesnu dubinu koju nikada ranije niste spoznali. Lako je ostati prisutan kao posmatra svog uma kada ste duboko ukorenjeni unutar svog tela. Bez obzira na to ta se deava napolju, nita vas vie ne moe uzdrmati. Ako ne postanete prisutni - a nastanjivanje svog tela uvek predstavlja kljuni deo toga - vama e nastaviti da vlada va um. Zapis koji ste nauili nekada davno, uslovljenost vaeg uma, diktirae vae miljenje i ponaanje. Moda ete moi toga da se oslobodite na kratko, ali retko kad na dui period. Ovo se pokazuje posebno tanim kada neto poe naopako" ili se javl ja neki gubitak ili uznemirenost. Vaa uslovljena reakcija e tada biti nevoljna, automatska i predvidljiva, podsticana jednom jedi nom osnovnom emocijom koja lei u pozadini stanja poistoveenosti svesti sa umom: strahom. Stoga, kada nastupe takvi izazovi, ba kao to uvek i nas tupaju, neka vam bude navika da se istog trena okrenete ka unutra i usredsredite to je vie mogue na unutranje energet sko polje vaeg tela. Za to nije potrebno mnogo vremena, samo nekoliko sekundi. Ali neophodno je da to uinite onog trenutka kada se pojavi izazov. Bilo kakvo odlaganje e dozvoliti uslovljenoj mentalno-emocionalnoj reakciji da se pojavi i preuzme kontrolu nad vama. Kada ste usmereni ka unutra i oseate unutranje telo, istog trenutka postajete staloeni i prisutni dok

povlaite svoju svest iz uma. Ako takva situacija zahteva odgov or, on e proistei sa ovog dubljeg nivoa. Ba kao to je sunce beskrajno svetlije od plamena svee, tako beskrajno vie razuma ima u Biu nego u vaem umu. Sve dok ste u svesnom kontaktu sa svojim unutranjim telom, nalik ste drvetu koje je duboko ukorenjeno u zemlji ili kui sa dubokim i vrstim temeljima. Ovu potonju analogiju je koristio Isus u uglavnom pogreno shvaenoj paraboli o dvojici ljudi koji grade kuu. Jedan ovek je gradi na pesku, bez temelja, i kada nastupe oluje i poplave, kua biva unitena. Onaj drugi ovek kopa duboko sve dok ne dospe do kamena, a onda gradi svoju kuu koju poplave ne unitavaju. Pre nego to stupite u telo, dajte oprotaj Bilo mi je veoma neugodno prilikom pokuavanja da usmerim panju na unutranje telo. Javila se uznemirenost i nekakva munina. Zbog toga nije bilo mogue da doivim ono o emu gov orite. To to ste osetili je preostala emocija koje verovatno niste ni bili svesni sve dok niste poeli da usmeravate panju na unutranje telo. Ukoliko joj prvo ne poklonite izvesnu panju, emocija e vas spreiti da ostvarite pristup unutranjem telu koje poiva na jednom dubljem nivou ispod nje. Panja ne podrazumeva to da ponete da razmiljate o njoj. Ona znai da samo posmatrate emociju, osetite je u potpunosti i da je na taj nain potvrdite i prihvatite onakvu kakva jeste. Neke emocije se lako prepoznaju: bes, strah, duboka alost, i tako dalje. Neke druge mogu biti mnogo tee za oznaavanje. To mogu biti tek nejasna oseanja teskobe, tromosti ili napetosti na pola puta izmeu emocije i fizikog oseaja. U svakom sluaju, ono to je vano jeste to da li moete u to veoj meri da unesete oseanje te emocije u svest, a ne to da li je moete mentalno oznaiti. Panja je kljuna stvar koja dovodi do promene - a potpuna

panja takoe podrazumeva prihvatanje. Panja je nalik svetlosnom zraku - to je usmerena mo vae svesti koja sve preobraava u sebe. U potpuno funkcionalnom organizmu neka emocija ima vrlo kratak ivotni vek. Ona je nalik trenutnom mrekanju ili talasu na povrini vaeg Bia. Meutim, kada niste u svom telu, emocija moe danima ili nedeljama da opstaje u vama ili da se pridrui drugim emocijama sline frekvencije koje su se spojile i postale otelotvoreni bol, parazit koji godinama moe iveti u vama, hran iti se vaom energijom, dovesti do fizike bolesti i uiniti va ivot nesretnim (vidi Poglavlje 2). Stoga usmerite panju na to da osetite emociju i proverite da li va um ostaje pri obrascu albi kao to su - okrivljavanje, samosaaljenje ili mrnja - koji hrani emociju. Ako ostaje, to znai da niste oprostili. esto se deava da ne opratate drugoj osobi ili sebi, ali isto tako oprost moe da izostane za bilo koju situaciju ili stanje - prolost, sadanjost ili budunost - koje va um odbija da prihvati. Da, neopratanje se moe odnositi ak i na budunost. Ono predstavlja odbijanje uma da prihvati neizvesnost, da prihvati da je budunost u konanoj taki izvan njegove kontrole. Opratati znai odustati od albi i time se osloboditi tuge. Tb se prirodno dogaa onda kada uvidite da vaa alba ne slui nikakvoj svrsi, osim to potkrepljuje laan oseaj o sopstvenom ja". Opratati znai ne pruati otpor ivotu - dozvoliti ivotu da ivi kroz vas. Ostale mogunosti su bol i patnja, znatno ogranien protok ivome energije, a u mnogim sluajevima i fizika bolest. Onog trenutka kad zaista oprostite, povratiete svoju mo natrag iz uma. Neopratanje je prava priroda uma, ba kao to umom izgraeno lano ja", ego, ne moe da opstane bez svae i sukoba. Um ne moe da oprosti. Samo vi to moete. Vi postajete prisutni, vi ponirete u svoje telo, vi oseate titravi mir i spokojstvo koji zrae iz Bia. To je razlog zbog kojeg je Isus rekao: Pre nego to zakoraite u hram, oprostite".


Vaa spona sa Duhovnim svetom
Kakav je odnos izmeu prisustva i unutranjeg tela? Prisustvo je ista svest - svest koja je vraena natrag iz uma, iz sveta oblika. Unutranje telo je vaa spona sa Duhovnim sve tom, a u svom najdubljem aspektu ono jeste Duhovni svet: Izvor iz kojeg svest zrai kao to svetlost zrai iz sunca. Svesnost o unutranjem telu je svest koja se sea svog porekla i vraa se Izvoru. Da li je Duhovni svet isto to i Bie? Da. Re Duhovno pokuava putem negacije da izrazi Ono to je neizrecivo, nepojmljivo ili nezamislivo. Ona ukazuje na ono to ona jeste time to izraava ono to nije. Bie je, sa druge strane, pozitivan termin. Molim vas, nemojte se vezivati ni za jednu od ovih rei i nemojte poeti da verujete u njih. One nisu nita drugo do putokazi. Rekli ste da je prisustvo svest koja je vraena natrag iz uma. Koje vraa natrag? Vi. Ali poto vi u svojoj biti jeste svesni, mogli bismo isto tako rei da je to zapravo buenje svesti iz sna o obliku. To ne znai da e va sopstveni oblik istog trenutka nestati u eksploziji

svetlosti. Vi moete nastaviti dalje u svom sadanjem obliku, a ipak biti svesni onog bezoblinog i besmrtnog koje se nalazi duboko u vama. Moram priznati da je to daleko izvan moje moi shvatanja, a ipak na nekom dubljem nivou ini mi se da znam o emu govorite. Vie je nalik oseanju, nego bilo emu drugom. Da li sam u zabludi? Ne, niste. Oseanje e vas vie od razmiljanja pribliiti isti ni o tome ko ste. Ne mogu vam rei nita to vi duboko u sebi ve ne znate. Kada dostignete izvesni stepen unutranje povezanos ti, vi prepoznajete istinu kad je ujete. Ako jo uvek niste dostigli taj stepen, vebanje svesti o telu e dovesti do neophodnog produbljavanja.

Usporavanje procesa starenja

U meuvremenu, svest o unutranjem telu ima druge pred nosti u fizikom carstvu. Jedna od njih je znaajno usporavanje starenja fizikog tela. Dok spoljanje telo prirodno stari i vene prilino brzo, unutranje telo se vremenom ne menja, osim to ga moete dublje oseati i potpunije boraviti u njemu. Ako sada imate dvadeset godina, energetsko polje vaeg unutranjeg tela e se oseati potpuno isto i kada budete imali osamdeset. Ono e biti isto toliko lepravo i puno ivota. im se vae uobiajeno stanje promeni, od toga da ste izvan tela i zarobljeni u svom umu u to da ste u telu i prisutni u Sadanjem trenutku, vae fiziko telo e se oseati okretnije, slobodnije i ivahnije. to je vie svesti u telu, njegova molekulama struktura zapravo postaje manje gusta. Vie svesti znai slabljenje iluzije o materijalnosti. Kada se budete poistovetili sa venim unutranjim telom u veoj meri nego sa spoljanjim telom, kada prisustvo postane va uobiajeni modalitet svesti, a prolost i budunost prestanu

da vladaju vaom panjom, neete vie nagomilavati vreme u svojoj psihi i u elijama tela. Nagomilavanje vremena kao psiho lokog tereta prolosti i budunosti znatno umanjuje kapacitet samoobnavljanja elija. Prema tome, ako nastanite unutranje telo spoljanje telo e stariti mnogo sporije, a ak i kada bude starilo, vaa vena sutina e isijavati kroz spoljanji oblik i vi neete odavati izgled stare osobe. Da li postoji bilo kakav nauni dokaz za to? Isprobajte ovo i vi ete biti dokaz.

Ojaavanje imunolokog sistema

Druga prednost ove vebe u fizikom carstvu jeste znaajno ojaavanje imunolokog sistema, koje se javlja kada nastanite telo. to vie svesti unosite u telo, imunoloki sistem postaje jai. To je kao da se svaka elija budi i raduje. Telo voli kada mu poklanjate panju. To je takoe i moan oblik samoisceljenja. Najvei broj bolesti se uunja kada niste prisutni u telu. Ako gazda nije u kui, raznorazni sumnjivi tipovi e se useliti u nju. Kada budete nastanili svoje telo, nezvanim gostima e biti teko da uu. Nije samo va fiziki imunoloki sistem taj koji se osnauje; va psihiki imunoloki sistem takoe je veoma pojaan. Potonji vas titi od negativnih mentalno-emocionalnih polja sile drugih ljudi, koja su visoko zarazna. Nastanjujui telo vi se ne zatiujete tako to postavljate blokade, ve tako to podiete frekvenciju vibracije vaeg ukupnog energetskog polja, tako da sve to vibrira na nioj frekvenciji, kao to su strah, bes, potitenost i drugo, sada postoji u onome to je zapravo drugaiji vid realnosti. Sve to vie ne zalazi u vae polje svesti, ili ako zae ne morate da pruate nikakav otpor jer e proi pravo kroz vas. Molim vas, nemojte samo prihvatati ili odbacivati ono to gov orim. Stavite to na probu.

Postoji jedna jednostavna, ali mona samoisceljujua meditativna veba koju moete raditi kad god osetite potrebu da podignete svoj imunoloki sistem. Ona je naroito efikasna uko liko se upotrebi im osetite prve znake neke bolesti, ali isto tako deluje i na bolesti koje su se ve ustalile ako je koristite u uestalim intervalima i uz snanu koncentraciju. Takoe, ona e osujetiti bilo kakav prekid u vaem energetskom polju zbog nekog oblika negativnosti. Ipak, ta veba nije zamena za praktikovanje obitavanja u telu iz trenutka u trenutak; u suprotnom, njen efekat e biti samo privremen. Evo te vebe. Kada ste slobodni na nekoliko minuta, preplavite" svoje telo svesnou, a pogotovu neka to bude poslednja stvar koju ete uraditi pre nego to zaspite uvee i prva stvar pre nego to ustanete ujutru. Zatvorite oi. Ispruite se na lea. Odaberite razliite delove svog tela na koje ete isprva vrlo kratko usmeriti panju: ake, stopala, ruke, noge, abdomen, grudi, glava, i tako dalje. Osetite ivotnu energiju u tim delovima tela to intenzivni je moete. Ostanite u svakom od njih oko petnaest sekundi. Potom pustite da vam panja projuri nekoliko puta kroz telo kao talas, od stopala do glave i natrag. To treba da potraje samo oko jednog minuta. Nakon toga osetite unutranje telo u njegovoj celokupnosti kao jedinstveno energetsko polje. Zadrite to oseanje nekoliko minuta. Za to vreme budite intenzivno prisut ni, prisutni u svakoj eliji svog tela. Nemojte se brinuti ako um povremeno uspe da vam odvue panju iz tela pa se izgubite u nekoj misli. im primetite da se to dogodilo, samo vratite panju na unutranje telo.

Neka vas dah odvede u telo

Povremeno, kada mi je um veoma aktivan, on postigne takav zamah da mi skretanje panje sa njega i oseanje unutranjeg tela deluje nemogue. To se posebno dogaa kada zapadnem u obrazac brige ili nemira. Imate li neki predlog?

Ako vam je u bilo kom trenutku teko da stupite u kontakt sa unutranjim telom, obino je lake ako se prvo koncentriete na disanje. Svesno disanje, to samo po sebi predstavlja monu meditativnu vebu, postepeno e vas dovesti u kontakt sa telom. Pratite dah svojom panjom dok ulazi i izlazi iz vaeg tela. Diite u telo, i oserite kako vam se abdomen blago iri i gri sa svakim udisajem i izdisajem. Ako sa lakoom stvarate mentalne slike, zatvorite oi i zamislite kako ste okrueni svetlou ili uronjeni u svetlucavu supstanciju - more svesti. Potom udahnite tu svetlost. Osetite kako svetlucava supstancija ispunjava vae telo i njega takoe ini svetlucavim. Zatim se postepeno vie usredsredite na oseanje. Sada ste u svom telu. Nemojte se vezati ni za jednu mentalnu sliku.

Kreativna upotreba uma

Ako morate da upotrebite um u neku posebnu svrhu, upotrebite ga zajedno sa svojim unutranjim telom. Samo ako ste u stanju da budete svesni bez razmiljanja, moete upotrebiti svoj um na kreativan nain, a najlaki nain da uete u to stanje jeste pomou tela. Kad god vam je potreban neki odgovor, reenje ili kreativna ideja, na trenutak prestanite da razmiljate tako to ete usmeriti panju na svoje unutranje energetsko polje. Postanite svesni dubokog mira. Kada nastavite da razmiljate, radiete to na jedan sve i kreativan nain. Pri svakoj aktivnosti razmiljanja neka vam postane navika da se svakih par minuta kreete tamo-amo izmeu razmiljanja i unutranje vrste sluanja, unutranje umirenosti. Mogli bismo rei: nemojte razmiljati samo glavom, razmiljajte celim svojim telom.


Vetina sluanja
Kada sluate drugu osobu nemojte sluati samo umom, sluajte itavim telom. Osetite energetsko polje svog unutranjeg tela dok sluate. To e odvui panju od razmiljanja i stvoriti miran prostor koji e vam omoguiti da zaista sluate bez uplitanja uma. Daete toj drugoj osobi prostora - prostora da bude ono to jeste. To je najdragoceniji poklon koji joj moete dati. Veina ljudi ne zna kako da slua jer je vei deo njihove panje zaokupljen razmiljanjem. Oni tome poklanjaju vie panje nego onome to druga osoba govori, a nikakvu panju ne poklanjaju onome to je zaista vano: Biu druge osobe koje poiva ispod rei i uma. Naravno, ne moete osetiti Bie drugog, osim kroz svoje sopstveno. Ovo je poetak spoznaje jedinstva a to pred stavlja ljubav. Na najdubljem nivou Bia vi ste jedno sa svim to postoji. Veina ljudskih odnosa uglavnom se sastoji od umova koji uzajamno deluju, a ne od ljudskih bia koja komuniciraju, koja su u zajednitvu. Nijedan odnos ne moe da napreduje na taj nain i to je razlog zbog kojeg postoji toliko sukoba u vezama. Kada um upravlja vaim ivotom, sukobi, svae i problemi su neizbeni. A kada ste u kontaktu sa svojim unutranjim telom, vi stvarate prazan prostor ne-uma u okviru kojeg veza moe da cveta.

KAPIJE U DUHOVNI SVET

Poniranje duboko u telo

Mogu da osetim energiju u svom telu, naroito u rukama i noga ma, ali mi se ini da ne mogu da zaem jo dublje, kao to ste prethodno sugerisali. Pripremite se za meditaciju. Ne mora da traje dugo. Deset do petnaest minuta satnog vremena bi trebalo da bude dovoljno. Prvo se postarajte za to da ne bude spoljanjih ometaa kao to su telefonski pozivi ili ljudi koji bi vas mogli prekidati. Sedite na stolicu, ali se nemojte naslanjati. Drite kimu uspravljenom. To e vam pomoi da ostanete u pripravnosti. Ili odaberite sopstvenu omiljenu pozu za meditaciju. Telo treba da bude potpuno oputeno. Zatvorite oi. Udahite duboko nekoliko puta. Osetite kako diete u donjem delu abdomena, takorei. Obratite panju na to kako se on iri i skuplja svakim udisajem i izdisajem. Zatim postanite svesni itavog unutranjeg energetskog polja tela. Nemojte razmiljati o njemu - osetite ga. inei to, vratiete svest natrag iz uma. Ako ustanovite da od nje ima te koristi, upotrebite svetlosnu" vizualizaciju koju sam ve opisao. Kad budete mogli jasno da osetite svoje unutranje telo kao jedinstveno polje energije, odbacite, ako je to mogue, svaku vizuelnu sliku i skoncentriite se iskljuivo na oseanje.

Ako moete, odbacite svaku mentalnu sliku koju moda jo uvek imate o fizikom telu. Sve to potom ostaje jeste sveobuzimajui oseaj prisustva ili bivstva", i ini se da unutranje telo nema granice. Potom usmerite svoju panju jo dublje ka tom oseanju. Sjedinite se sa njim. Stopite se sa ener getskim poljem tako da vie ne postoji opaeno dvojstvo posmatraa i posmatranog, vas i vaeg tela. Sada se takoe ponitava i razlika izmeu unutranjeg i spoljanjeg, tako da unutranjeg tela vie nema. Poniranjem duboko u telo vi ste ga prevazili. Ostanite u ovom carstvu istog Bia onoliko koliko vam se ini ugodnim; zatim ponovo postanite svesni fizikog tela, svog disanja i fizikih ula, i otvorite oi. Posmatrajte okolinu nekoliko minuta na meditativan nain - to jest, tako da je mentalno ne oznaavate - i dok to radite, nastavite da oseate unutranje telo.

Imati pristup tom bezoblinom carstvu istinski je oslobaajue. Ono vas izbavlja iz robovanja obliku i poistoveivanja sa njim. To bezoblino carstvo predstavlja ivot u njegovom homogenom stanju pre umnogostruavanja. Moemo ga nazvati Duhovnim svetom, nevidljivim Izvorom svih stvari, Biem unutar svih bia. To je carstvo dubokog mira i spokojstva, ali takoe i radosti i silne ivahnosti. Kad god ste prisutni, vi postajete prozirni" do izvesne granice i proputate svetlost, istu svest koja istie iz ovog Izvora. Takoe uviate da ta svetlost nije odvojena od onoga to vi jeste, ve sainjava samu vau sutinu.

Izvor i-energije
Da li Duhovni svet predstavlja ono to se na Istoku zove i, neka vrsta univerzalne ivotne energije? Ne. Duhovni svet je izvor i-a. i je unutranje energetsko polje vaeg tela. To je most izmeu vaeg spoljanjeg bia i Izvora. Nalazi se na pola puta izmeu pojavnog sveta, sveta obli ka i Duhovnog sveta. i moe biti nalik reci ili energetskom toku. Ako usmerite centar svoje panje duboko ka unutranjem telu, vi ete pratiti tok ove reke unatrag sve do njenog Izvora. i je kre tanje; Duhovni svet je mirovanje. Kad budete dosegnuli taku apsolutnog mirovanja koja uprkos tome sva treperi od ivota, premaiete unutranje telo i premaiete i i dospeete do samog Izvora: do Duhovnog sveta. i je spoj izmeu Duhovnog sveta i fizikog univerzuma. Dakle, ako usmerite svoju panju duboko ka unutranjem telu, moete dosegnuti ovu taku, ovu jedinstvenost u kojoj se svet rastapa u ono to je Duhovno, a Duhovno poprima oblik ienergetskog toka koji zatim postaje svet. To je taka roenja i smrti. Kada je vaa svest usmerena ka spoljanjosti, um i svet se pojavljuju. Kada je usmerena ka unutranjosti, ona spoznaje sopstveni Izvor i vraa se kui u Duhovni svet. Onda, kada se vaa svest bude vratila u pojavni svet, ponovo ete zadobiti identitet oblika kojeg ste se privremeno odrekli. Imaete ime, prolost, ivomu situaciju, budunost. Ali u jednom sutinskom pogledu neete vie biti ona ista osoba kakva ste bili ranije: bacili ste leti mian pogled na realnost unutar vas koja nije od ovog sveta", premda nije ni odvojena od njega, ba kao to nije odvojena ni od vas. Neka vaa duhovna praksa bude sledea: dok putujete kroz ivot, nemojte poklanjati sto procenata svoje panje spoljanjem svetu i sopstvenom umu. Sauvajte jedan deo u sebi. Ve sam govorio o tome. Oseajte unutranje telo ak i kada se bavite svakodnevnim aktivnostima, naroito kada se uputate u

veze sa drugim ljudima ili kada uspostavljate odnos sa prirodom. Oseajte umirenost duboko u unutranjem telu. Drite kapiju otvorenom. Prilino je mogue biti svestan Duhovnog sveta u toku svog ivota. Doivljavacete ga kao dubok oseaj spokojstva negde u pozadini, mira koji vas nikada ne naputa, bez obzira na to ta se u spoljasnjem svetu dogaa. Vi ete postati most izmeu Duhovnog i pojavnog sveta, izmeu Boga i sveta. To je stanje povezanosti sa Izvorom koje mi nazivamo prosvetljenjem. Nemojte stei utisak da je Duhovni svet odvojen od pojavnog. Kako bi uopte mogao biti? On predstavlja ivot unutar svakog oblika, unutranju sutina svega to postoji. On proima ovaj svet. Dozvolite mi da objasnim.

San bez snova

Svake noi kada zakoraite u fazu dubokog sna bez snova vi kreete na putovanje u Duhovni svet. Spajate se sa Izvorom. Crpite iz njega ivotvornu energiju koja vas odrava neko vreme nakon to se vratite natrag u pojavno, u svet zasebnih oblika. Ova energija je vanija za ivot od hrane: ovek ne ivi samo od hleba." Ali, kada je u pitanju san bez snova, vi ne ulazite u njega svesno. Iako telesne funkcije jo uvek rade, vi" vie ne postojite u tom stanju. Moete li da zamislite kako bi bilo stupiti u san bez snova potpuno svesno? To je nemogue zamisliti jer takvo stanje nema nikakav sadraj. Duhovni svet vas oslobaa tek onda kad mu svesno pris tupite. To je razlog zbog kojeg Isus nije rekao: istina e vas oslo boditi, ve je rekao: Spoznaete istinu i istina e vas oslobodi ti." To nije pojmovna istina. To je istina venog ivota izvan obli ka, koja se spoznaje direktno ili se ne spoznaje uopte. Ali nemo jte pokuavati da ostanete svesni tokom sna bez snova. Vrlo je verovatno da neete uspeti. U najboljem sluaju moete ostati svesni tokom faze sna, ali nita dalje od toga. To se zove bistro sanjanje, koje moe biti zanimljivo i fascinantno, ali nije oslobaajue.

Stoga upotrebite svoje unutranje telo kao kapiju kroz koju ete ulaziti u Duhovni svet, i drite tu kapiju otvorenom kako bi u svakom trenutku bili povezani sa Izvorom. Kada je u pitanju unutranje telo, nije vano da li je spoljanje fiziko telo staro ili mlado, krhko ili snano. Unutranje telo je veno. Ako jo uvek niste u stanju da osetite unutranje telo, upotrebite neku od ostal ih kapija premda su sve one u krajnjoj taki jedno. O nekima sam ve podrobno govorio, ali u ih ukratko i ovde pomenuti.

Ostale kapije
Sadanji trenutak se moe posmatrati kao glavna kapija. On je sutinski aspekt svake druge kapije, ukljuujui i unutranje telo. Ne moete biti u svom telu a da niste intenzivno prisutni u Sadanjem trenutku. Vreme i pojavni svet su isto toliko neraskidivo povezani kao to su to veni Sadanji trenutak i Duhovni svet. Kada rastoite psiholoko vreme putem intenzivne svesti o sadanjem trenutku, vi postajete svesni Duhovnog sveta i direktno i indirek tno. Direktno, oseate ga kao blistanje i mo vaeg svesnog pris ustva - bez sadraja, samo kao prisustvo. Indirektno, svesni ste Duhovnog sveta u carstvu ula i pomou njih. Drugim reima, vi oseate boansku sutinu u svakom stvorenju, svakom cvetu, svakom kamenu i uviate da: Sve to postoji je sveto." Zbog toga Isus, govorei u potpunosti iz svoje sutine ili Hristovog identiteta, kae u Jevanelju po Tomi: Rasecite komad drveta; ja sam u njemu. Podignite kamen i nai ete me tamo." Jedna druga kapija koja vodi u Duhovni svet stvara se prekidom razmiljanja. To se moe zapoeti na vrlo jednostavan nain, recimo jednim svesnim udisajem ili posmatranjem cveta u stanju napete budnosti, tako da istovremeno nikakav mentalni komentar ne navire. Postoji mnogo naina da se stvori praznina u neprekidnom toku misli. To je ono to meditacija u sutini pred-

stavlja. Misao je deo pojavnog carstva. Neprekidna umna aktivnost dri vas zatvorenim u svetu oblika i predstavlja neprozi ran zastor koji vas spreava da postanete svesni Duhovnog sveta, svesni bezobline i bezvremene boanske sutine u vama samima i u svim stvarima i svim stvorenjima. Kada ste intenzivno prisutni ne morate da brinete o prekidanju razmiljanja, naravno, jer se um tada automatski zaustavlja. To je razlog zbog kojeg sam rekao da je Sadanji trenutak sutinski aspekt svake druge kapije. Predaja - slabljenje mentalno-emocionalnog otpora prema onome to jeste - takoe postaje kapija ka Duhovnom svetu. Razlog za to je jednostavan: unutranji otpor prekida vau vezu sa drugim ljudima, sa vama samima, sa svetom koji vas okruuje. On pojaava oseaj izolovanosti od kojeg zavisi ego kada je u pitanju njegov opstanak. to je jai oseaj izolovanosti, to ste vi u veoj meri ogranieni na pojavno, na svet zasebnih oblika. to ste vie ogranieni na svet oblika, va identitet oblika postaje tvri i neprobojniji. Kapija se zatvara i vi ste odseeni od unutranje dimenzije, dimenzije dubine. U stanju predaje va identitet oblika postaje omekan i donekle takorei proziran", pa je stoga Duhovni svet u stanju da zrai kroz vas. Na vama je da otvorite kapiju u svom ivotu koja vam prua svestan pristup Duhovnom svetu. Stupiti u kontakt sa energet skim poljem unutranjeg tela, biti intenzivno prisutan, prekinuti poistoveivanje sa umom, predati se onome to jeste; sve su ovo kapije koje moete koristiti - ali vama je potrebna samo jedna. Ljubav zasigurno mora biti jedna od tih kapija? Ne, nije tano. im se jedna od kapija otvori, ljubav je prisutna u vama kao oseanje razumevanja" jedinstva. Ljubav nije kapija, ljubav je ono to ulazi kroz kapiju u ovaj svet. Sve dok ste potpuno sputani svojim identitetom oblika, ne moe biti nikakve ljubavi. Va zadatak nije da tragate za ljubavlju, ve da pronaete kapiju kroz koju ljubav moe da ue.

Tiina
Da li postoje neke druge kapije osim onih koje ste upravo pomenuli? Da, postoje. Duhovni svet nije odvojen od pojavnog. On proima ovaj svet, ali je toliko dobro preruen da ga gotovo niko uopte ne opaa. Ako znate gde treba da traite, pronai ete ga svuda. Kapija se otvara svakog trenutka. ujete li tog psa koji laje u daljini? Ili automobil koji pro lazi? Paljivo oslunite. Moete li da osetite prisustvo Duhovnog u tome? Ne moete? Potraite ga u tiini iz koje zvuci nastaju i u koju se vraaju. Obratite vie panje na tiinu nego na zvuke. Usmeravanje panje na spoljanju tiinu stvara unutranju tiinu - um se umiruje. Kapija se otvara. Svaki zvuk se raa iz tiine, zamire u tiini i tokom svog ivotnog veka okruen je tiinom. Tiina omoguava zvuku da postoji. To je uroeni, ali neispoljeni deo svakog zvuka, svake muzike note, svake pesme, svake rei. Duhovni svet je prisutan u ovom svetu kao tiina. Zato je reeno da nita na ovom svetu nije toliko nalik Bogu kao tiina. Sve to treba da uradite jeste da obratite panju na nju. ak i tokom razgovora postanite svesni pauza izmeu rei, kratkih intervala tiine izmeu reenica. Dok to inite, dimenzija dubokog mira e se poveavati u vama. Ne moete obratiti panju na tiinu, a da istovremeno ne postanete mirni iznutra. Tiina izvana, mir iznutra. Stupili ste u Duhovni svet.

Prostor
Ba kao to zvuk ne moe da postoji bez tiine, tako i nijed na stvar ne moe da postoji bez nestvari, bez praznog prostora koji omoguava postojanje. Svaki fiziki objekt ili telo nastaju iz niega, okrueni su niim i na kraju e se vratiti niemu. I ne

samo to ve ak i unutar svakog fizikog tela postoji daleko vie niega" nego neega". Fiziari nam kau da je vrstoa mater ije varka. ak i prividno vrsta materija, ukljuujui vae fiziko telo, gotovo da je sto procenata prazan prostor - toliko su ogromne udaljenosti izmeu atoma u poreenju sa njihovom veliinom. tavie, unutar svakog atoma nalazi se uglavnom prazan prostor. Ono to preostaje vie je nalik titravoj frekvenciji nego esticama vrste materije, vie lii na muziku notu. Budisti to znaju ve vie od 2500 godina. Oblik je praznina, praznina je oblik", navodi se u Sutri srca, jednom od najpoznatijih budistikih spisa. Sutina svih stvari jeste praznina. Duhovno nije na ovom svetu prisutno samo kao tiina; ono takoe proima ceo fiziki univerzum kao prostor - iznutra i izvana. Kao i tiina i ovo vrlo lako moe ostati neopaeno. Svi obraaju panju na stvari u prostoru, ali ko obraa panju na sam prostor? ini se da vi nagovetavate kako praznina" ili nita" nije ba nita, ve da tu postoji nekakav misteriozni kvalitet? ta pred stavlja to nita? Ne moete postaviti takvo pitanje. Va um pokuava da pretvori nita u neto. Onog trenutka kada ga pretvorite u neto, nita vam je promaklo. Nita - prostor - jeste pojava Duhovnog sveta kao fenomena prikazanog u spoljanjem obliku u ulnom svetu. To je otprilike sve to se moe rei o njemu, a ak je i to neka vrsta paradoksa. Nita ne moe postati objekt saznanja. Ne moete napisati doktorsku disertaciju na temu niega". Kada naunici prouavaju prostor, oni ga obino pretvore u neto i pritom im u potpunosti promakne njegova sutina. Nimalo izne naujue, prema najnovijoj teoriji prostor uopte nije prazan, ve je ispunjen nekakvom supstancijom. Kad jednom doete do neke teorije, nije previe teko pronai dokaze koji e je podrati, barem dok se neka druga teorija ne pojavi. Nita" moe postati kapija ka Duhovnom svetu za vas jedino ukoliko ne pokuavate da to pojmite ili shvatite.

Zar to nije upravo ono to mi ovde radimo? Ni u kom sluaju. Ja vam dajem smernice da bih vam pokazao kako moete uvesti dimenziju Duhovnog sveta u svoj ivot. Mi ne pokuavamo da ga shvatimo. Tu nema niega to treba shvatiti. Prostor nema postojanje". Postojati" doslovno znai isticati se". Ne moete shvatiti prostor jer se on ne istie. Mada sam po sebi nema postojanje, on omoguava svemu drugom da postoji. Ni tiina nema postojanje, a takoe ni Duhovni svet. Dakle, ta se dogaa ako skrenete panju sa objekata u prostoru i postanete svesni samog prostora? ta je sutina ove sobe? Nametaj, slike i ostalo su u sobi, ali oni nisu soba. Pod, zidovi i tavanica definiu granice sobe, ali ni oni nisu soba. Prema tome, ta je sutina sobe? Prostor, naravno, prazan pros tor. Sobe" ne bi ni bilo da nema njega. Poto je prostor nita", moemo rei da je ono to nije tu vanije od onoga to jeste tu. Stoga postanite svesni prostora koji se nalazi svuda oko vas. Nemojte razmiljati o njemu. Osetite ga, takorei. Obratite panju na nita". Dok to inite, u vama e se dogoditi promena svesti. Evo razloga za to. Unutranji ekvivalenti objektima u prostoru kao to su nametaj, zidovi i ostalo su objekti vaeg uma: misli, emocije i objekti ula. A unutranji ekvivalent prostora jeste svest koja omoguava objektima vaeg uma da postoje, ba kao to prostor omoguava svim stvarima da postoje. Stoga ukoliko skrenete panju sa stvari - objekata u prostoru - vi automatski skreete panju i sa objekata svog uma takoe. Drugim reima: vi prak tino ne moete i razmiljati i biti svesni prostora - ili tiine. Time to postajete svesni praznog prostora oko sebe, vi istovremeno postajete svesni prostora ne-uma, iste svesti: Duhovnog sveta. To je nain na koji duboko razmiljanje o prostoru moe za vas postati kapija. Prostor i tiina dva su aspekta jedne iste stvari, jednog istog nita. Oni predstavljaju spoljanji oblik unutranjeg prosto ra i unutranje tiine, a to je duboki mir - bezgranino kreativna

utroba sveg postojanja. Veina ljudi je potpuno nesvesna ove dimenzije. Ne postoji unutranji prostor, nema dubokog mira. Oni nisu u ravnotei. Drugim reima, oni poznaju svet ili misle da ga poznaju, ali ne poznaju Boga. Poistoveuju se iskljuivo sa sopstvenim fizikim i psiholokim oblikom, nesvesni sutine. A poto je svaki oblik u velikoj meri nestabilan, oni ive u strahu, taj strah uzrokuje duboko pogrenu percepciju njih samih i ostalih ljudi, iskrivljenost u njihovom vienju sveta. Ako bi nekakvi kosmiki potresi okonali postojanje naeg sveta, Duhovni svet bi ostao potpuno netaknut. Put uda otro izraava ovu istinu : Nita stvarno ne moe biti u opasnos ti. Nita nestvarno ne postoji. U tome lei mir Boji." Ako ostanete svesno povezani sa Duhovnim svetom, vi ete vrednovati, voleti i duboko potovati pojavni svet i svaki oblik ivota u njemu kao izraz Jedinog ivota izvan oblika. Takoe ete znati da je svakom obliku sueno da se ponovo raz gradi i da u konanoj taki nita na ovom svetu nema toliki znaaj. Time ete po reima Isusa nadvladati svet" ili kao to je to Buda rekao, vi ete prei na drugu obalu".

Prava priroda prostora i vremena

Razmislite sada o sledeem, ako nieg ne bi bilo sem tiine, ona ne bi postojala za vas. Vi ne biste znali ta je ona. Tek kada se zvuk pojavi, tiina poinje da postoji. Slino tome, ako bi samo prostora bilo bez ikakvih objekata u njemu, on ne bi postojao za vas. Zamislite sebe kao taku svesti koja pluta u beskraju prosto ra - nema zvezda, nema galaksija, samo praznina. Najednom, prostor vie ne bi bio beskrajan, ne bi ga uopte bilo. Ne bi bilo nikakve brzine, nikakvog kretanja od jedne do druge take. Najmanje su dve referentne take potrebne kako bi razdaljina i prostor poeli da postoje. Prostor poinje da postoji onog trenut ka kada Jedno postane dva, a dva" postane deset hiljada stvari", kako Lao Ce naziva pojavni svet, prostor postaje sve vie i vie beskrajan. Prema tome, svet i prostor nastaju istovremeno.

Nita ne bi moglo da postoji bez prostora, a ipak prostor je nita. Pre nego to je univerzum poeo da postoji, pre velikog praska" ako hoete, prazan prostor koji eka da bude ispunjen nije postojao. Nije bilo nikakvog prostora kao to nije bilo ni stvari. Postojalo je samo ono Duhovno - Jedno. Kada je Jedno postalo deset hiljada stvari", najednom je prostor bio tu i omoguio mnotvu da postoji. Odakle je on potekao? Da li ga je Bog stvorio kako bi smestio univerzum? Naravno da nije. Prostor je nita, prema tome nikada nije ni bio stvoren. Izaite napolje jedne vedre noi i pogledajte u nebo. Hiljade zvezda koje moete videti golim okom tek su beskonano mali deli onoga to se tamo nalazi. Vie od 100 mil ijardi galaksija se ve mogu detektovati najmonijim teleskopi ma, pri emu je svaka galaksija jedno ostrvce univerzuma sa mil ijardama zvezda. Ipak, ono to ak jo vie uliva strahopotovan je jeste beskonanost samog prostora, dubina i mir koji omoguavaju itavoj toj velianstvenosti da postoji. Nita ne moe biti velianstvenije i ulivati vee strahopotovanje od nepo jmljivog beskraja i mira prostora, a ipak ta je to? Praznina, beskonana praznina. Ono to nam se ukazuje kao prostor u naem univerzumu, a to opaamo putem uma i ula, jeste upravo Duhovni svet, prikazan u spoljanjem obliku. To je telo" Boga. A najvee udo je sledee: taj mir i beskraj koji omoguava univerzumu da pos toji ne nalazi se samo spolja u prostoru - on postoji takoe i unutar vas. Kada budete apsolutno i potpuno prisutni, susreete se sa njim kao mirnim unutranjim prostorom ne-uma. Unutar vas beskrajna je njegova dubina, a ne irina. Prostorna irina je u kra jnjoj liniji pogreno shvaena beskrajna dubina - atribut jedne transcendentalne stvarnosti. Prema Ajntajnu, prostor i vreme nisu odvojeni. To mi nije ba najjasnije, ali mislim da on govori o tome da je vreme etvrta dimenzija prostora. On naziva to prostorno-vremenski kontinu um".

Da. Ono to vi spolja opaate kao prostor i vreme je u kra jnjoj liniji iluzorno, ali sadri sr istine. To su dva sutinska atribu ta Boga, beskonanost i venost, koje opaate kao da imaju spoljanje postojanje izvan vas. Unutar vas i prostor i vreme imaju jedan unutranji ekvivalent koji otkriva njihovu pravu prirodu, ba kao to otkriva i vau. Dok je prostor mimo beskrajno duboko carstvo ne-uma, unutranji ekevivalent vremena je prisustvo, svest o venom Sadanjem trenutku. Upamtite da meu njima nema nikakve razlike. Kada se prostor i vreme iznutra shvate kao Duhovni svet - kao ne-um i prisustvo - spoljanji prostor i vreme e nastaviti da postoje za vas, ali e postati daleko manje znaajni. Svet e takoe nastaviti da postoji za vas, ali vas vie nee ograniavati. Dakle, konana svrha sveta ne lei unutar sveta ve u transcedentnosti sveta. Ba kao to vi ne biste bili svesni prostora kada u njemu ne bi bilo objekata, svet je potreban da bi se spoz nalo ono to je Duhovno. Moda ste uli za budistiku poslovicu: Kada ne bi postojala iluzija, ne bi bilo ni prosvetljenja". Upravo kroz ovaj svet, i u konanoj taki kroz vas, Duhovni svet spozna je sebe. Vi ste ovde da boanskom smislu univerzuma omoguite da se razotkrije. Eto koliki je va znaaj!

Svesna smrt
Osim sna bez snova kojeg sam ve pomenuo, postoji jo jedna nesvesna kapija. Ona se nakratko otvara u vreme fizike smrti. ak i ako ste propustili sve ostale prilike za duhovnu spoz naju tokom vaeg ivotnog veka, poslednja kapija e vam se otvoriti neposredno nakon smrti tela. Postoje nebrojena svedoanstva ljudi koji su imali vizuelni doivljaj ove kapije u vidu blistave svetlosti, a potom se povratili iz neega to je opte poznato kao iskustvo blisko smrti. Mnogi od njih takoe su govorili i o oseaju blaenog spokojstva i dubokog mira. U Tibetanskoj knjizi mrtvih to je opisano kao sja-

jna blistavost bezbojnog svetla Praznine", to se u njoj naziva vaim istinskim ja". Ova kapija je otvorena veoma kratko i osim ako se ve niste susreli sa dimenzijom Duhovnog tokom vaeg ivotnog veka, najverovatnije ete je propustiti. Veina ljudi u sebi nosi isuvie preostalog otpora, isuvie straha, isuvie oslanj anja na ulni doivljaj, isuvie poistoveivanja sa pojavnim sve tom. Stoga oni ugledaju kapiju, u strahu okrenu glavu i potom izgube svest. Vei deo onoga to se posle toga dogaa je nesvestan i automatski. Na kraju krajeva, nastupie jo jedan krug roenja i smrti. Njihovo prisustvo jo uvek nije bilo dovoljno snano za svesnu besmrtnost. Dakle prolazak kroz ovu kapiju ne znai unitenje? Kao to je to sluaj sa svim ostalim kapijama, vaa blistava istinska priroda ostaje, ali ne i linost. U svakom sluaju, sve ono to je stvarno ili zaista vredno u vaoj linosti je zapravo isijavan je vae istinske prirode. To nikada neete izgubiti. Nita to je vredno, nita to je istinsko ne moe se izgubiti. Pribliavanje smrti i sama smrt, razgraivanje fizikog oblika, uvek je odlina prilika za duhovnu spoznaju. Ova prilika se naalost uglavnom proputa s obzirom na to da je kultura u kojoj ivimo gotovo potpuno neupuena u smrt kao to je gotovo sasvim neupuena u sve ono to je zaista znaajno. Svaka kapija je kapija smrti, smrti lanog ja". Kada budete proli kroz nju, prestaete da izvodite svoj identitet iz vaeg psi holokog, umom izgraenog oblika. Onda ete uvideti da je smrt iluzija, ba kao to je i vae poistoveivanje sa oblikom bilo iluz ija. Kraj iluzije - to je ono to smrt predstavlja. Bolna je samo ako se grevito drite iluzije.

PROSVETLJENI ODNOSI

Zakoraite u Sadanji trenutak gde god da se nalazite

Oduvek je kod mene postojalo miljenje da pravo prosvetljenje nije mogue izuzev putem ljubavi u vezi izmeu mukarca i ene. Zar to nije ono to nas ponovo ini celim? Kako neiji ivot moe biti ispunjen pre nego to se to dogodi? Da li je to tano prema vaem iskustvu? Da li se to vama dogodilo? Ne jo, ali zar bi moglo biti drugaije? Ja znam da e se sigurno dogoditi. Drugim reima vi ekate neki dogaaj da vas na vreme spasi. Nije li to ona sutinska greka o kojoj sve vreme govo rimo? Spasenje nije negde drugde u prostoru i vremenu. Ono je ovde i sada. ta znai ta reenica, spasenje je ovde i sada"? Ne razumem je. ak ne znam ni ta spasenje znai. Veina ljudi tei fizikim zadovoljstvima ili raznim oblicima psiholokog zadovoljenja jer veruju da e ih te stvari uiniti srenim ili ih osloboditi oseanja straha ili nedostatka. Srea se

moe doiveti kao pojaan oseaj ivosti postignut putem fizikog zadovoljstva ili mirniji i potpuniji oseaj o svom ja" dostignut putem nekog oblika psiholokog zadovoljenja. To je potraga za spasenjem iz stanja nezadovoljstva ili nedostatka. Svako zadovoljstvo koje oni postiu je bez izuzetka kratkotrajno pa se stanje zadovoljstva ili ispunjenja obino jo jednom projektuje na zamiljenu taku udaljenu od ovog mesta i sadanjeg trenutka. Kada dobijem ovo ili se oslobodim onoga - onda u biti dobro." To je nesvesna postavka uma koja stvara iluziju spasenja u budunosti. Istinsko spasenje predstavlja ispunjenje, spokojstvo, ivot u svoj njegovoj punoi. Biti ono to jesi, oseati dobro u sebi - to je ono to nema svoju suprotnost, to je radost Bia koje ne zavisi ni od ega drugog osim od sebe samog. Ona se ne doivljava kao prolazno iskustvo, ve kao trajno prisustvo. Teistikim jezikom reeno, to znai spoznati Boga" - ne kao neto izvan vas ve kao vau sopstvenu najdublju sutinu. Istinsko spasenje znai spoznati sebe kao nerazdvojiv deo bezvremenog i bezoblinog Jedinog ivota iz kojeg sve to postoji dobija svoje postojanje. Istinsko spasenje je stanje slobode - od straha, od patnje, od doivljenog stanja nedostatka i nedovoljnosti, a prema tome i od elje, potrebe, grevitog dranja i odanosti. To je sloboda od prinudnog razmiljanja, od negativnosti i, iznad svega, od prolosti i budunosti kao psiholokih potreba. Um vam govori da odavde ne moete doi do tog stanja. Neto e morati da se dogodi ili ete morati da postanete ovo ili ono pre nego to budete osloboeni i ispunjeni. On zapravo govori da vam je potrebno vreme - da je potrebno da pronaete, izaberete, ura dite, postignete, steknete, postanete ili shvatite neto pre nego to budete mogli da se oslobodite ili upotpunite. Vi vidite vreme kao sredstvo za spasenje, dok je ono zapravo najvea prepreka ka spasenju. Mislite da kao osoba kakva jeste u ovom trenutku i sa mesta na kome se sada nalazite ne moete doi do njega jer jo uvek niste kompletna ili dovoljno dobra osoba, ali istina je ta da su ovde i sada zapravo jedine take iz kojih to moete uiniti.

Vi dolazite" do njega na taj nain to uviate da ve jeste u njemu. Pronalazite Boga onog trenutka kada shvatite da ne morate da tragate za Bogom. Dakle ne postoji nikakav jedini put do spasenja: svako stanje se moe upotrebiti, ali nijedno poseb no stanje nije potrebno. Meutim, postoji samo jedna taka pris tupa: Sadanji trenutak. Ne moe biti nikakvog spasenja dalje od ovog trenutka. Sami ste i nemate partnera? Zakoraite u Sadanji trenutak odatle. U vezi ste sa nekom osobom? Uite u Sadanji trenutak odatle. Ne postoji nita to biste mogli uraditi ili dostii, a to bi vas moglo u veoj meri pribliiti spasenju nego to je to sluaj sa ovim trenutkom. To moe biti teko pojmljivo za um koji je navikao da misli kako se sve to je vredno zapravo nalazi u budunosti. Takoe, nita to ste ikada uinili ili to je vama uinjeno u prolosti ne moe vas spreiti da kaete da" onome to jeste i usmerite panju duboko u Sadanji trenutak. Ovo ne moete uraditi u budunosti. Uradite to sada ili nikada.

Odnosi ljubavi / mrnje

Sve dok ne doete do frekvencije svesti o prisustvu ili ako to uopte ne uinite, svi odnosi, a naroito oni intimni bie duboko oteeni i krajnje disfunkcionalni. Neko vreme e se initi savrenim kao to je to sluaj kada ste zaljubljeni", ali svaki put e se to prividno savrenstvo naruavati sve uestali jom pojavom svaa, sukoba, nezadovoljstva i emocionalnog ili

ak fizikog nasilja. ini se da veina ljubavnih odnosa" vrlo brzo postaju odnosi ljubavi/mrnje. Ljubav se onda za tren oka moe pretvoriti u divljaki napad, oseanje neprijateljstva ili pot puno povlaenje naklonosti. Smatra se da je to prirodno. Odnos potom oscilira neko vreme, nekoliko meseci ili nekoliko godina, izmeu polariteta ljubavi" i mrnje i prua vam isto toliko zado voljstva koliko vam zadaje bola. Nije neuobiajeno da parovi postanu zavisni od tih ciklusa. Njihova drama im prua oseaj da su ivi. Kada se balans izmeu pozitivnog i negativnog polarite ta izgubi a negativni destruktivni ciklusi se pojave sa rastuom uestalou i intenzitetom, to pre ili kasnije ima obiaj da se desi, onda nee proi puno vremena pre nego to odnos konano propadne. Moe vam se uiniti da bi sve bilo u redu i da bi odnos predivno cvetao kada biste samo mogli da uklonite negativne ili destruktivne cikluse - ali naalost, to nije mogue. Polariteti su u uzajamnoj meuzavisnosti. Ne moete imati jedan bez drugog. Pozitivan ve sadri u sebi jo uvek neispoljen negativan polari tet. Oba su zapravo razliiti aspekti iste disfunkcije. Ovde mislim na ono to se obino naziva romantinim odnosima - ne istinskom ljubavi koja nema suprotnost jer nastaje izvan uma. Ljubav kao trajno stanje je zasada vrlo retka - onoliko retka koliko su to i svesna ljudska bia. Ipak, kratkotrajni i neuhvatljivi bljesci ljubavi su mogui kad god nastane praznina u mentalnom toku. Negativnu stranu odnosa je naravno lake prepoznati kao disfunkcionalnu od one pozitivne. A isto tako je lake prepoznati izvor negativnosti u svom partneru nego ga uoiti u samom sebi. Ona se moe ispoljavati na mnogo naina: kao posesivnost, ljubomora, kontrola, povlaenje u sebe i neizreena mrnja, potreba da se bude u pravu, neosetljivost i zaokupljenost samim sobom, kao emocionalni zahtevi i manipulacija, nagon za svaanjem, kritikovanjem, osudom, okrivljavanjem ili kao napad, bes, nesvesna osveta zbog bola koji je roditelj nanosio u prolosti, kao gnev i fiziko nasilje. Na pozitivnoj strani vi ste zaljubljeni" u svog partnera. To je isprva duboko zadovoljavajue stanje. Oseate da ste puni

ivota. Vae postojanje je iznenada dobilo smisao jer vas neko treba, eli i ini da se oseate posebno, a vi to isto inite za njega ili nju. Kada ste zajedno, oseate da ste celoviti. To oseanje moe biti toliko snano da ostatak sveta postaje beznaajan. Meutim, moda ste takoe primetili da se u toj silnoj ljubavi javlja oseaj potrebe i neka vrsta odanosti. Postajete zavi sni od te druge osobe. On ili ona deluje na vas kao droga. U oblacima ste kada je droga dostupna, ali ak i sama mogunost ili pomisao da on ili ona moda nee biti tu za vas moe voditi ka ljubomori, posesivnosti, pokuajima manipulacije putem emo cionalne ucene, prekorevanja i optuivanja - moe voditi ka strahu od gubitka. Ako vas ta druga osoba zaista napusti, to moe izazvati najsnanije neprijateljstvo ili najdublju alost i oajanje. Zaas, nenost puna ljubavi moe se preobraziti u divljaki napad ili strahovitu patnju. Gde je tu ljubav? Moe li se ljubav pretvoriti u svoju suprotnost za tren oka? Da li je to uopte i bila ljubav ili samo zavisnika odanost drugoj osobi i grevito dranje za nju? Zavisnost i potraga sa celou Zato uopte postajemo zavisni o drugoj osobi? Razlog zbog kog romantini ljubavni odnos predstavlja jedno toliko snano iskustvo za kojim svi tragaju jeste upravo taj to on deluje kao da prua oslobaanje od duboko ukorenjenog stanja straha, potrebe, nedostatka i nepotpunosti koje je deo ovekove situacije u njegovom neiskupljenom i neprosvetljenom stanju. Ovo stanje ima fiziku kao i psiholoku dimenziju. Na fizikom nivou vi oigledno niste celoviti niti ete ikada biti: vi ste ili mukarac ili ena to, reklo bi se, predstavlja jednu polovinu celog. Na ovom nivou enja za celou - za povratkom jedinstvu - ispoljava se kao muko-enska uzajamna privlanost, mukareva potreba za enom, enina potreba za

mukarcem. To je poriv za sjedinjenjem kojem gotovo da se ne moete odupreti, sjedinjenjem sa suprotnim energetskim polari tetom. Koren ovog fizikog poriva je duhovne prirode, to je enja za okonanjem dvojstva, za povratkom u stanje celosti. Seksualno sjedinjenje je najblie to moete prii ovom stanju na fizikom nivou. Zbog toga ono predstavlja iskustvo koje prua najdublje zadovoljstvo, a koje fiziko carstvo moe da ponudi. Ali seksualno sjedinjenje nije nita vie do kratak bljesak celosti, trenutak blaenstva. Sve dok nesvesno tragate za njim kao sred stvom spasenja, vi tragate za okonanjem dualizma na nivou forme, tamo gde ga ne moete nai. Dat vam je zavodljiv traak nebesa, ali vam nije dozvoljeno da ostanete tamo, tako da se ponovo vraate zasebnom telu. Na psiholokom nivou, oseaj nedostatka i nepotpunosti je, ako ga uopte ima, ak i vei nego na fizikom nivou. Dokle god se poistoveujete sa umom, vae oseanje o svom ja" izve deno je iz spoljanjeg sveta. To jest, sriete oseaj o tome ko ste na osnovu stvari koje u suini nemaju nikakve veze sa onim to vi jeste: sa vaom drutvenom ulogom, imetkom, spoljanjim izgle dom, uspehom i neuspehom, sistemom verovanja, i tako dalje. Ovo lano, umom izgraeno ja", ego, osea se ranjivim, nesigu rnim i stalno traga za novim stvarima sa kojima e se poistovetiti kako bi mu one pruile oseanje postojanja. Ali nita nije dovoljno da bi mu pruilo trajno ispunjenje. Njegov strah ostaje tu, njegov oseaj nedostatka i potrebe ostaje tu. Ali, onda se pojavljuje taj izvanredni odnos. ini se da je on odgovor na sve probleme ega i da izlazi u susret svim njegov im potrebama. Tako barem isprva izgleda. Sve ostale stvari iz kojih ste ranije izvodili oseaj o svom ja" sada postaju relativno beznaajne. Sada imate jednu jedinu centralnu taku koja ih sve zamenjuje, koja daje smisao vaem ivotu i putem koje definiete svoj identitet - osoba u koju ste zaljubljeni". Vi vie ne pred stavljate nepovezani deli u bezobzirnom univerzumu, ili barem tako izgleda. Va svet sada ima centar: voljenu osobu. injenica da je centar izvan vas i da stoga jo uvek posedujete oseanje o svom ja" izvedeno iz spoljanjeg sveta isprva se ne ini

znaajnom. Ono to je vano jeste to da oseanja nepotpunosti, straha, nedostatka i neispunjenosti, koja se nalaze u pozadini i toliko su karakteristina za stanje ega, vie nisu tu - ili moda jesu? Da li su ponitena ili su nastavila da postoje ispod povrine srene stvarnosti? Ako u svojim odnosima doivljavate i ljubav" i ono to je suprotno od ljubavi - napad, emocionalno nasilje, i tako dalje onda ste verovatno pobrkali privenost ega i zavisniku odanost sa ljubavlju. Ne moete u jednom trenutku voleti svog partnera, a u sledeem ga napadati. Istinska ljubav nema suprotnost. Ako vaa ljubav" ima suprotnost, onda to nije ljubav, ve snana potreba ega za potpunijim i dubljim oseanjem sopstvenog ja", potreba koju ta druga osoba privremeno zadovoljava. To je zamena za spasenje koju vri ego, a tokom jednog kratkog vre menskog perioda ona gotovo i deluje kao spasenje. Ali, nakon toga nastupa trenutak kada se va partner ponaa na nain koji ne uspeva da udovolji vaim potrebama, ili radije potrebama vaeg ega. Oseanja straha, bola i nedostatka koja su uroeni deo svesti ega, ali su bila prikrivena ljubavnim odnosom", sada ponovo izlaze na povrinu. Ba kao to je to sluaj kod svake druge vrste zavisnosti, u oblacima ste kada vam je droga dostupna, ali na kraju uvek nastupa trenutak u kom droga vie ne deluje na vas. Kada se ta bolna oseanja ponovo jave, jo su snanija nego ranije, a osim toga vi sada svog part nera doivljavate kao uzrok tih oseanja. To znai da ih projektujete ka spoljanjosti i napadate tu drugu osobu divljakom nasilnou koja je deo vaeg bola. Ovaj napad moe probuditi part nerov lini bol i on ili ona mogu uzvratiti na va napad. U ovoj taki ego se jo uvek nesvesno nada da e njegov napad ili pokuaji manipulacije predstavljati dovoljnu kaznu da vaeg partnera ubede da promeni svoje ponaanje kako bi ih ego ponovo mogao upotrebni kao kamuflau za va bol. Svaka zavisnost se raa iz nesvesnog odbijanja da se suoite sa sopstvenim bolom i prebrodite ga. Svaka zavisnost poinje bolom i zavrava se bolom. Od koje god supstance da ste zavisni - od alkohola, hrane, legalne ili nelegalne droge ili

neke osobe - vi nekoga ili neto koristite da prikrijete svoj bol. To je razlog zbog kog nakon poetne euforije u intimnim odnosi ma postoji toliko nezadovoljstva, toliko bola. Oni nisu uzrok bola i nezadovoljstva. Oni iznose na videlo onaj bol i nezadovoljstvo koji ve postoje u vama. Svaka zavisnost to ini. Svaka zavisnost dostie taku u kojoj vie ne radi u vau korist, i tada oseate bol snanije nego ikada pre. To je jedan od razloga zbog kojih veina ljudi veito pokuava da pobegne od sadanjeg trenutka i veito traga za nekom vrstom spasenja u budunosti. Prva stvar na koju mogu naii ako usmere panju na Sadanji trenutak jeste njihov lini bol, i to je ono ega se plae. Kad bi samo znali koliko je lako ui u Sadanji trenutak, u mo sadanjosti koja ponitava prolost i njen bol, u stvarnost koja razgrauje iluziju. Kad bi samo znali koliko su blizu sopstvene stvarnosti, koliko su blizu Boga. Ipak, ni izbegavanje odnosa u pokuaju da se izbegne bol ne predstavlja reenje. Bol je tu u svakom sluaju. Vea je verovatnoa da e vas tri neuspele veze u isto toliko godina naterati da se osvestite, nego tri godine provedene na pustom ostrvu ili unutar etiri zida vae sobe. Ali ako biste mogli da une sete intenzivno prisustvo u svoju samou, to bi takoe moglo da vam pomogne.

Od zavisnikih do prosvetljenih odnosa

Da li moemo zavisniki odnos da promenimo u onaj pravi?

Da. Bilo da ivite sami ili sa partnerom, kljuna stvar je: biti prisutan i intenzivirati prisustvo tako to ete usmeriti svoju panju jo dublje u Sadanji trenutak. Da bi ljubav cvetala, potrebno je da svetio vaeg prisustva bude dovoljno jako kako vie ne bi doli u situaciju da vas zaposednu mislilac" ili otelotvoreni bol i da ih pogreno zamenite sa onim to vi zaista jeste. Spoznati sebe kao Bie koje poiva ispod mislioca, mir ispod mentalne buke, ljubav i radost ispod bola, znai slobodu, spasenje, prosvetljenje. Prekinuti poistoveivanje sa otelotvorenim bolom znai uneti prisustvo u bol i time ga preobraziti. Prekinuti poistoveivanje sa razmiljanjem znai biti nemi posmatra sopstvenih misli i ponaanja, naroito ponavljajuih men talnih obrazaca i uloga koje igra ego. Ako prestanete da mu pridodajete svoje ja", um e izgu biti svoju prisilnu osobinu koja u osnovi predstavlja nagon za osuivanjem, odnosno za pruanjem otpora prema onome to jeste, to stvara sukob, dramu i novi bol. U stvari, onog momenta kada prihvatanjem onoga to jeste prestane osuivanje, biete osloboeni od uma. Stvoriete prostor za ljubav, za radost, za spokojstvo. Prvo ete prestati da osuujete sebe; potom ete prestati da osuujete partnera. Najvei katalizator promene u odnosu jeste potpuno prihvatanje vaeg partnera onakvog kakav on jeste, bez potrebe da ga na bilo koji nain osuujete ili promenite. To vas istog trenutka odvodi iznad ega. Sve igre uma i zavisnika odanost tada prestaju. Nema vie rtava niti zloinaca, nema tuilaca i optuenih. Ovo takoe predstavlja i kraj uzajamne zavisnosti, uvlaenja u tui nesvesni obrazac omoguavajui mu time da opstane. Potom ete se ili razdvojiti u ljubavi - ili ete se zajedno zauvek premestiti duboko u Sadanji trenutak - u Bie. Moe li to zaista biti toliko jednos tavno? Da, toliko je jednostavno. Ljubav je stanje Bia. Vaa ljubav nije u spoljanjem svetu, ona poiva duboko u vama. Nikada je ne moete izgubiti i ona vas ne moe napustiti. Ona ne zavisi od nekog drugog tela, nekog spoljanjeg oblika. U miru vaeg prisustva moete osetiti sopstvenu bezoblinu i bezvremenu stvarnost kao duhovni ivot

koji udahnjuje duu vaem fizikom obliku. Onda moete osetiti isti taj ivot duboko unutar svakog drugog oveka i svakog dru gog stvorenja. Posmatrate ono to lei iza koprene oblika i odvo jenosti. To je spoznaja jedinstva. To je ljubav. ta je Bog? Veiti Jedini ivot koji poiva ispod svih oblika ivota. ta je ljubav? Oseati prisustvo tog Jedinog ivota duboko u sebi i u svim stvorenjima. Biti taj Jedini ivot. Stoga, sva ljubav je ljubav Boga.

Ljubav nije selektivna, ba kao to ni svetlost sunca nije selektivna. Ona ne ini samo jednu osobu posebnom. Ona nije iskljuiva. Iskljuivost ne predstavlja ljubav Boga, ve ljubav" ega. Meutim, intenzitet kojim se prava ljubav osea moe vari rati. U svetu moe postojati jedna osoba koja reflektuje vau ljubav jasnije i intenzivnije od ostalih, i ukoliko ta osoba osea isto prema vama moe se rei da ste u ljubavnom odnosu sa njom. Spona koja vas povezuje sa tom osobom je ista ona spona koja vas povezuje sa osobom koja sedi do vas u autobusu ili sa pticom, drvetom ili cvetom. Razlikuje se jedino u stepenu inten ziteta kojim je oseate. Meutim, i u inae zavisnikom odnosu mogu postojati trenuci kada zasija svetlost neeg stvarnijeg, neeg to je iznad naih uzajamnih zavisnikih potreba. To su trenuci kada se va um i um vaeg partnera nakratko povlae i otelotvoreni bol privremeno prelazi u uspavano stanje. Ovo se ponekad moe dogoditi u trenucima fizike intimnosti ili kada oboje prisustvu jete udu roenja deteta ili u prisustvu smrti ili kada je jedno od vas ozbiljno bolesno - tokom svega onoga to um ini nemonim. Kada se to dogodi, vae Bie koje obino poiva

skriveno ispod uma se otkriva i to je ono to omoguava istinsku komunikaciju. Istinska komunikacija predstavlja zajednitvo - spoznaju jedinstva, a to je ljubav. Obino, ovo vrlo brzo ponovo nestaje, osim ako niste sposobni da u dovoljnoj meri ostanete prisutni kako bi um i njegove stare obrasce drali po strani. im se um i poistoveenost sa umom povrate, to vie niste vi, ve mentalna slika vas, tako da ponovo poinjete da igrate igre i uloge, ne bi li udovoljili potrebama vaeg ega. Ponovo postajete ljudski um koji se pretvara da je ljudsko bie, uzajamno deluje sa umom onog drugoga, igra dramu koja se zove ljubav". Mada su kratkotrajni bljesci mogui, ljubav ne moe da cveta ukoliko niste trajno osloboeni poistoveenosti sa umom i ukoliko vae prisustvo nije dovoljno intenzivno da poniti otelotvoreni bol - ili ukoliko ne moete barem ostati prisutni kao posmatra. Otelotvoreni bol vas onda ne moe nadvladati i postati destruktivan po ljubav.

Veze kao duhovna praksa Budui da modalitet svesti ega i sve drutvene, politike i ekonomske strukture koje je on stvorio ulaze u poslednju fazu rasula, veze izmeu mukaraca i ena odraavaju stanje duboke krize u kojoj se oveanstvo danas nalazi. Poto se ljudi sve vie poistoveuju sa svojim umom, veina veza nije ukorenjena u Biu pa se stoga pretvaraju u izvor bola i njima poinju da dominiraju problemi i sukobi. Milioni ljudi sada ive sami ili kao samohrani roditelji koji nisu u stanju da uspostave intimni odnos ili nisu voljni da ponove suludu dramu prolih veza. Drugi idu iz jedne veze u drugu, od jednog ciklusa zadovoljstva-i-bola do drugog, u potrazi za neuh vatljivim ispunjenjem putem sjedinjenja sa suprotnim energet skim polaritetom. Trei opet prave kompromise i radi dece ili

sigurnosti ostaju zajedno u disfunkcionalnom odnosu u kojem prevladava negativnost i to zbog moi navike, straha od samoe ili neke druge uzajamno korisne" nagodbe, ili ak zbog nesvesne zavisnosti od uzbuenja koje prati emocionalnu dramu ili bol. Meutim, svaka kriza predstavlja ne samo opasnost ve takoe i povoljnu priliku. Ako odnosi potkrepljuju i poveavaju mentalne obrasce ega i aktiviraju otelotvoreni bol, kao to to ine u ovom trenutku, zato ne biste prihvatili ovu injenicu umesto to pokuavate da pobegnete od nje? Zato ne biste saraivali sa njom umesto to izbegavate odnose ili nastavljate da jurite za fantomskim idealnim partnerom kao reenjem svih vaih proble ma ili sredstvom za ispunjenje oseanja? Prilika koja se skriva u svakoj krizi nee se pokazati sve dok i poslednja injenica o svakoj datoj situaciji ne bude priznata i potpuno prihvaena. Sve dok ih poriete, sve dok pokuavate da pobegnete od njih ili prieljkujete da su stvari drugaije, vrata mogunosti nee se otvoriti i vi ete biti zarobljeni u toj situaciji koja e ostati ista ili e se jo vie pogorati. Sa priznavanjem i prihvatanjem injenica takoe dolazi i izvestan stepen slobode od njih. Na primer, kada spoznate da postoji nesklad i drite se te spoznaje", kroz vau spoznaju je uao novi faktor, tako da nesklad ne moe ostati nepromenjen. Kada spoznate da niste spokojni, vaa spoznaja stvara miran prostor koji nenim zagrljajem prepunim ljubavi obuhvata vae nespokojstvo i potom ga pretvara u spokojstvo. Kada je u pitanju unutranja promena, ne postoji nita to moete uraditi povodom toga. Ne moete promeniti sebe, a zasigurno ne moete promeniti svog partnera niti bilo koga drugog. Sve to moete da uradite jeste da stvorite prostor kako bi se promena dogodila, kako bi milost i ljubav nastupile. Dakle, kad god va odnos ne funkcionie, kad god ispoljava ludilo" u vama i vaem partneru, budite sreni. Ono to je bilo nesvesno iznosi se na videlo. To je prilika za spasenje. Ona se javlja svakog trenutka, imajte na umu taj trenutak, a naroito ima jte na umu vae unutranje stanje. Ako postoji bes, spoznajte da

on postoji. Ako se javlja ljubomora, potreba da se branite i da budete u pravu, poriv za svaanjem, dete u vama koje zahteva ljubav i panju ili emocionalni bol bilo kakve vrste - ta god da je u pitanju, spoznajte realnost tog trenutka i imajte na umu tu spoz naju. Odnos e onda postati vaa sadhana, vaa duhovna praksa. Ako posmatrate nesvesno ponaanje svog partnera, uz puno ljubavi ga uvajte u svojoj spoznaji kako ne biste reagovali na njega. Nesvesnost i spoznaja ne mogu dugo koegzistirati - ak i ako spoznaja postoji samo u drugoj osobi, a ne u onoj koja ispoljava nesvesno. Prisustvo ljubavi je apsolutno neprihvatljivo za oblik energije koji se nalazi u pozadini neprijateljstva i napada. Ako ikako odreagujete na ono nesvesno u vaem partneru i sami ete postati nesvesni. Ali ukoliko se tada setite da spoznate svoju reakciju, nita nije izgubljeno. oveanstvo se nalazi pod velikim pritiskom da se dalje razvija zato to je to naa jedina ansa da opstanemo kao rasa. To e tetno delovati na svaki aspekt vaeg ivota, a posebno na bliske veze sa drugima. Nikada pre nisu odnosi bili toliko prob lematini i optereeni sukobima kao to su to danas. Kao to ste moda ve primetili, oni ne postoje da bi vas uinili srenim ili ispunjenim. Ako nastavite da teite cilju spasenja kroz veze sa drugima, stalno ete iznova doivljavati razoarenja. Ali ako pri hvatite to da je veza tu da vas uini svesnim umesto srenim, onda e vam taj odnos zaista pruiti spasenje i biete izjednaeni sa uzvienijom sveu koja eli da bude doneta na ovaj svet. Za one koji ostaju pri starim obrascima, nastupie sve jai bol, nasilje, zabuna i ludilo. Pretpostavljam da je za pretvaranje veze u duhovnu praksu potrebno dvoje, kao to vi predlaete. Na primer, moj partner jo uvek ispoljava svoje stare obrasce ljubomore i kontrole. Skrenuta mu je panja na njih mnogo puta, ali on nije u stanju da to uvidi. Koliko ljudi je potrebno da se va ivot preobrazi u duhovnu praksu? Nije vano ako va partner nee da sarauje. Zdrav duh - svest - jedino moe doi na ovaj svet kroz vas. Nije potrebno

da ekate da svet duevno ozdravi ili da neko drugi postane svestan pre nego to vi budete mogli da se prosvetlite. Mogli biste doveka ekati na to. Nemojte optuivati jedno drugo da ste nesvesni. Onog trenutka kada ponete da se svaate, poistovetili ste se sa mentalnom pozicijom i ne samo da branite tu poziciju ve i svoj oseaj o sopstvenom ja". Ego upravlja situacijom. Vi ste postali nesvesni. S vremena na vreme moe biti prikladno da se istaknu pojedini aspekti ponaanja vaeg partnera. Ako ste veoma oprezni, veoma prisutni, moete to initi bez uplitanja ega - bez okrivljavanja, optuivanja ili ubeivanja onog drugog da nije u pravu. Kada se va partner ponaa nesvesno, odustanite od svih osuda. Osuda e ili pobrkati neije nesvesno ponaanje sa onim to ta osoba zaista jeste ili e projektovati vae sopstveno nesvesno na drugu osobu i pogreno shvatiti da je to ono to ona jeste. Odustajanje od osude ne znai da ne prepoznajete disfunkciju i nesvesno kada ih vidite. To znai biti spoznajui" pre nego biti reakcija" i sudija. Tada ete biti ili u potpunosti osloboeni reakcije ili ete biti u mogunosti da reagujete, a ipak biti spoznajui, prostor u kom se motri na reakciju i u kom joj je dozvoljeno da postoji. Umesto da se borite protiv tame, vi ete unositi svetlost. Umesto da reagujete na obmanu, vi ete je videti, a ipak istovremeno gledati kroz nju. Biti spoznajui" stvara otvoren prostor prisustva punog ljubavi, koji omoguava svim stvarima i svim ljudima da budu kakvi jesu. Ne postoji vei katalizator promene. Ako tako budete inili, va partner nee moi da ostane sa vama i ostane nesvestan. Ako se oboje sloite da veza bude vaa duhovna praksa, utoliko bolje. Onda moete da izrazite jedno drugom svoje misli i oseanja im se pojave ili im nastupi reakcija, kako ne biste stvarali vremenski jaz u kojem bi neiskazana ili nepotvrena emocija ili prituba mogle da se gnoje i rastu. Nauite da izraavate ono to oseate bez optuivanja. Nauite da sluate svog partnera na jedan otvoren neodbrambeni nain. Dajte svom partneru prostora da izrazi sebe. Budite prisutni. Optuivanje, odbrana, napadanje - svi oni obrasci koji su namenjeni jaanju ili

zatiti ega ili udovoljavanju njegovim potrebama, postae tada izlini. Davanje prostora drugima - i sebi - od vitalnog je znaaja. Ljubav ne moe da cveta bez toga. Kada budete uklonili dva fak tora koja su destruktivna po veze, kada budete preobrazili otelotvoreni bol i prestali da se poistoveujete sa umom i mental nim poloajima i ukoliko va partner uini to isto, doiveete blaeni procvat veze. Umesto da uzajamno odraavate svoj bol i nesvesno, umesto da zadovoljavate uzajamne zavisnike potrebe ega, uzvratiete jedno drugom ljubav koju oseate duboko u sebi, ljubav koja dolazi sa spoznajom sopstvenog jedinstva sa svim to postoji. To je ljubav koja nema suprotnost. Ako se va partner jo uvek poistoveuje sa umom i otelotvorenim bolom dok ste vi ve osloboeni, to e predstavl jati veliki izazov - ne za vas, ve za vaeg partnera. Nije lako iveti sa prosvetljenom osobom ili je, bolje rei, toliko lako da on to doivljava kao najveu pretnju. Setite se da su egu potrebni problemi, sukobi i neprijatelji" kako bi ojaao oseaj odvo jenosti od kojeg zavisi njegov identitet. Neprosvetljen partnerov um e biti duboko isfrustriran jer se njegovim uvrenim pozi cijama ne prua otpor, to znai da e one postati nesigurne i slabe, a ak postoji i opasnost od njihovog ruenja u celini, to bi rezultiralo gubitkom svog ja". Otelotvoreni bol zahteva povratno potkrepljenje, a ne dobija ga. Potreba za svaom, dramom i sukobom nije zadovoljena. Ali budite na oprezu: neki ljudi koji su ravnoduni, povueni, neosetljivi ili odseeni od svo jih oseanja mogu smatrati da su prosvetljeni i pokuavati druge da ubede u to ili barem u to da je sa njima sve u redu", a da neto ne valja sa njihovim partnerom. Mukarci su skloni da to ine vie od ena. Oni mogu videu" svoje partnerke kao ner azumne ili previe emotivne. Ali, ako ste u stanju da osetite svoje emocije, onda niste daleko od blistavog unutranjeg tela koje poiva tik ispod njih. Ako se uglavnom oslanjate na razum, raz daljina je daleko vea i potrebno je da u emocionalno telo une sete svest pre nego to budete mogli da dosegnete unutranje telo.

Ako ne postoji emanacija ljubavi i radosti, potpunog pris ustva i otvorenosti prema svim biima, to onda nije prosvetljenost. Jo jedan od pokazatelja jeste taj kako se neka osoba ponaa u tekim ili iskuavajuim situacijama, ili onda kada stvari pou naopako". Ako je vae prosvetljenje" samoobmana ega, onda e vam ivot ubrzo postaviti izazov koji e izneti na videlo vae nesvesno u bilo kojem od oblika - kao strah, bes, potreba da se branite, osuivanje, potitenost, i tako dalje. Ako ste u nekoj vezi, mnogi vai izazovi e doi od partnera. Na primer, ena moe biti izazivana od strane ravnodunog partnera koji se gotovo u potpunosti oslanja na sopstveni razum. Ona e biti iskuavana njegovom nesposobnou da je saslua, da joj prui panju i prostor kako bi bila ono to jeste, a sve to je prouzroko vano njegovim nedostatkom prisustva. Odsustvo ljubavi u toj vezi, to ena obino mnogo snanije osea od mukarca, okinue obara eninog otelotvorenog bola i kroz njega e ona napasti svog partnera - okrivljavati, kritikovati, vreati, i tako dalje. To e onda zauzvrat postati njegov izazov. Da bi se odbranio od napada njenog otelotvorenog bola kojeg smatra potpuno neopravdanim, on e, pravdajui se, branei ili uzvraajui napad, postati jo dublje ukopan u svoje mentalne pozicije. Na kraju to moe aktivirati njegov lini otelotvoreni bol. Kada su na taj nain oba partnera zaposednuta, dosegnut je nivo dubokog nesvesnog emocionalnog nasilja, divljakog napada ili protivnapada. On nee popustiti sve dok se oba otelotvorena bola ponovo ne zasite i potom uu u pritajenu fazu. Do sledee prilike. Ovo je samo jedan od beskonanog broja moguih sce narija. Tomovi knjiga su napisani, a jo bi se mnogi mogli napisati o nainima na koje se nesvesno ispoljava u muko-enskim odnosima. Ali, kao to sam ve rekao, kad jednom shvatite ta je izvor disfunkcije, nije potrebno istraivati njene nebrojene pojavne oblike. Hajde da na trenutak ponovo pogledamo scenario koji sam upravo opisao. Svaki izazov koji on sadri je zapravo preruena prilika za spasenje. U svakoj fazi razotkrivanja dis-

funkcionalnog procesa sloboda od nesvesnog je mogua. Na primer, enino neprijateljstvo moe postati signal za mukarca da istupi iz stanja poistoveenosti sa umom, probudi se u Sadanjem trenutku, postane prisutan - umesto to postaje jo vie poistoveen sa svojim umom, jo vie nesvestan. Umesto da bude" otelotvoreni bol, ena moe da bude spoznaja koja posmatra emocionalni bol u sebi i na taj nain dolazi do moi Sadanjeg trenutka i zapoinje da preobraava bol. To bi ukloni lo njegovu prisilnu i automatsku spoljanju projekciju. Nakon toga ona bi bila u stanju da izrazi svoja oseanja partneru. Naravno, ne postoji nikakva garancija da e on sluati, ali mu to prua odlinu ansu da postane prisutan i u svakom sluaju prekida suludi ciklus nehotinog ispoljavanja starih mentalnih obrazaca. Ako ena propusti tu priliku, mukarac moe posmatrati sopstvenu mentalno-emocionalnu reakciju na njen bol, sopstveni odbrambeni mehanizam, umesto da bude reakcija. Onda bi on bio u stanju da posmatra kako se obara njegovog otelotvorenog bola povlai i tako bi uneo svest u svoje emocije. Na ovaj nain, jasan i miran prostor iste svesti bi zaiveo - spoz naja, nemi svedok, posmatra. Ova svesnost ne porie bol, a ipak se nalazi iznad njega. Ona omoguava bolu da postoji, a ipak ga istovremeno preobraava. Ona prihvata sve i izaziva promenu u svemu. Vrata bi se zatim otvorila za enu i ona bi mogla vrlo lako da se pridrui mukarcu u tom prostoru. Ako ste neprekidno ili barem preteno prisutni u svojoj vezi, ovo e biti najvei izazov za vaeg partnera. On nee biti u stanju da tolerie vae prisustvo jo dugo i da ostane nesvestan. Ako je spreman, uetae kroz ta vrata koja ste za njega otvorili i pridruiti vam se u tom stanju. Ako nije, razdvojiete se kao ulje i voda. Svetlost nanosi isuvie bola onome ko eli da ostane u tami.

Zato su ene blie prosvetljenju?

Da li su prepreke za muarca na putu ka prosvetljenju iste kao i za enu? Jesu, ali je razlika u naglaavanju. Generalno govorei, eni je lake da osea svoje telo i ivi u njemu, tako da je ona prirod no blia Biu i potencijalno blia prosvetljenju od mukarca. To je razlog iz kojeg mnoge drevne kulture instinktivno odabiraju enske figure ili analogije da bi predstavile ili opisale bezoblinu i transcendentalnu stvarnost. Ona je esto doivljavana kao materica koja raa sve to postoji, odrava i hrani ga tokom nje govog ivota kao oblika. U Tao Te ing-u, jednoj od najdrevnijih i najdubokoumnijih knjiga ikada napisanih, Tao, koji bi se mogao prevesti kao Bie, opisan je kao beskrajna veno prisutna majka univerzuma". Prirodno, ene su mu blie nego mukarci poto one praktino otelotvoruju" Duhovni svet. tavie, sva stvorenja i sve stvari moraju se na kraju vratiti Izvoru. Sve stvari iezava ju u Tao-u. Samo on opstaje." Poto se Izvor doivljava kao ena, ovo je u psihologiji i mitologiji predstavljeno kao svetla i mrana strana arhetipskog enskog principa. Boginja ili Boanska majka ima dva aspekta, ona daje ivot i ona ga uzima. Kada je um preuzeo vlast a ljudi izgubili dodir sa real nou svoje boanske sutine, Boga su poeli da smatraju mukom figurom. Drutvom su poeli da dominiraju mukarci, ene su im bile potinjene. Ja ne predlaem povratak na raniju ensku predstavu o boanskom. Neki ljudi danas koriste termin Boginja umesto Bog. Oni ponovo uspostavljaju ravnoteu izmeu mukaraca i ena koja se davno izgubila, i to je dobro. Ali to su ipak slika i pojam koji su moda privremeno korisni, ba kao to su mapa ili putokaz privremeno korisni, ali predstavljaju vie smetnju nego pomono sredstvo kada ste spremni da spoznate stvarnost iznad svih pojmova i slika. Meutim, ono to zaista ostaje istina jeste to da je energetska frekvencija uma izgleda u sutini muka. Um se

opire, bori se da odri vlast, koristi, manipulie, napada, pokuava da zgrabi i zaposedne, i tako dalje. To je razlog zbog kojeg je tradicionalni Bog patrijarhalna autoritativna figura, esto besan mukarac od kojeg treba stalno da strahujete, kao to to Stari zavet prikazuje. Taj Bog je projekcija ljudskog uma. Da biste se nali iznad uma i ponovo uspostavili vezu sa dubljom realnou Bia, potrebno je da imate sasvim drugaije odlike: mogunost predaje, neosuivanja, otvorenost koja omoguava ivotu da postoji umesto da mu se opire, sposobnost da drite sve stvari u ljubavnom zagrljaju sopstvene spoznaje. Sve ove odlike su u daleko blioj vezi sa enskim principom. Dok je energija uma tvrda i rigidna, energija Bia je meka i popustlji va, a ipak beskonano monija od uma. Um upravlja naom civ ilizacijom, dok je Bie zadueno za sav ivot na naoj planeti i izvan nje. Bie je sama Inteligencija ija je vidljiva manifestacija zapravo fiziki univerzum. Premda su mu ene potencijalno blie, mukarci mu takoe mogu pristupiti unutar sebe samih. U ovom trenutku ogromna veina mukaraca kao i ena jo uvek se nalazi u vrstom zagrljaju uma, poistoveeni su sa misliocem" i otelotvorenim bolom. To je naravno ono to spreava prosvetljenje i procvat ljubavi. Opte pravilo glasi da najvea prepreka za mukarce postaje upravo um koji razmilja, a najvea prepreka za ene otelotvoreni bol, mada u izvesnim zasebnim sluajevima situacija moe biti obrnuta, a u nekim drugim ta dva faktora mogu biti izjednaena.

Razgraivanje kolektivnog enskog otelotvorenog bola

Zato je otelotvoreni bol u veoj meri prepreka za ene? Otelotvoreni bol obino ima kolektivni kao i lini aspekt. Lini aspekt predstavlja nagomilani talog emocionalnog bola koji je neko doiveo u sopstvenoj prolosti. Kolektivni aspekt

predstavlja bol koji se taloio u kolektivnoj ljudskoj psihi hilja dama godina zbog bolesti, muenja, ratova, ubistava, surovosti, ludila, i tako dalje. Lini otelotvoreni bol svake osobe takoe sudeluje u ovom kolektivnom otelotvorenom bolu. Postoje razliiti slojevi u ovom kolektivnom otelotvorenom telu. Na primer, neki narodi ili zemlje u kojima se javljaju ekstremni obli ci sukoba ili nasilja imaju snaniji kolektivni otelotvoreni bol od drugih. Svako ko ima snaan otelotvoreni bol, a nema dovoljno svesti da bi prekinuo poistoveivanje sa njim nee biti samo neprekidno ili periodino prisiljen da daje oduka svom emo cionalnom bolu ve takoe moe vrlo lako postati bilo zloinac, bilo rtva nasilja u zavisnosti od toga da li je njegov otelotvoreni bol preteno aktivan ili pasivan. Sa druge strane, on moe takoe biti potencijalno blii prosvetljenju. Naravno, ovaj potencijal se ne uvia ba uvek, ali ako sanjate neku nonu moru, verovatno ete biti snanije motivisani da se probudite od nekoga ko samo doivljava dobre i loe trenutke obinog sna. Pored linog otelotvorenog bola svaka ena sudeluje u onome to bi se moglo opisati kao kolektivni enski otelotvoreni bol - osim ako nije potpuno svesna. On se sastoji iz nakupljenog bola koji su ene doivljavale delimino zbog mukog potinjavanja enskog roda, zatim zbog robovanja, iskoriavanja, silo vanja, poraanja, gubitka dece, i tako dalje, to je trajalo hil jadama godina. Emocionalni ili fiziki bol koji kod mnogih ena ili prethodi ili se poklapa sa menstruacijom jeste otelotvoreni bol u njegovom kolektivnom aspektu koji se u tom periodu budi iz sna, mada se njegov obara moe takoe okinuti i u nekom dru gom trenutku. On ograniava slobodan protok ivotne energije kroz telo, ega je fiziki izraz upravo menstruacija. Hajde da se na trenutak pozabavimo ovim i vidimo na koji nain to moe postati prilika za prosvetljenje. ena je esto zaposednuta" otelotvorenim bolom u tom periodu. On ima ekstremno snaan energetski naboj, koji vas moe vrlo lako uvui u nesvesno poistoveivanje sa njim. Tada ste aktivno obuzeti energetskim poljem koje okupira va unutranji prostor i lano se prikazuje kao vi - ali, naravno, on

nimalo ne predstavlja vas. On govori kroz vas, deluje kroz vas, razmilja kroz vas. On e stvoriti negativnu situaciju u vaem ivotu kako bi se mogao hraniti vaom energijom. On prieljkuje jo bola u bilo kom obliku. Ve sam opisao ovaj proces. On moe biti zao i destruktivan. On je ist bol, nekadanji bol - i on nije vi. Broj ena koje se danas pribliavaju potpuno svesnom stanju ve nadmauje broj mukaraca i bie u jo brem porastu u godinama koje dolaze. Mukarci e ih moda sustii na kraju, ali tokom jednog prilino velikog vremenskog perioda postojae jaz izmeu svesti mukaraca i svesti ena. ene ponovo dobijaju ulogu koja je njihovo prirodno pravo, pa je one stoga mnogo prirodnije obavljaju od mukaraca, a to je uloga mosta izmeu pojavnog sveta i Duhovnog sveta, izmeu telesnog u nama i duha. Sada je va osnovni zadatak kao ene da preobrazite otelotvoreni bol tako da se vie ne uplie izmeu vas i vaeg istinskog ja, sutine onoga to vi jeste. Naravno, takoe ete morati da izaete na kraj i sa drugom preprekom na putu ka preosvetljenju, a to je um koji razmilja, ali e vas intenzivno prisust vo koje stvarate kada izlazite na kraj sa otelotvorenim bolom osloboditi i od poistoveivanja sa umom. Prva stvar koju treba da upamtite je sledea: sve dok iz bola gradite identitet za sebe, neete ga se moi osloboditi. Sve dok je deo vaeg oseaja o sopstvenom ja" uloen u va emo cionalni bol, nesvesno ete se opirati ili sabotirati svaki pokuaj da izleite taj bol. Zato? Jednostavno zato to elite da ostanete nepovreeni, a bol je postao sutinski deo vas. To je jedan nesvesni proces, a jedini nain da ga prevaziete jeste da ga uinite svesnim. Iznenada shvatiti da ste sada, ili ste jo od ranije bili, vrlo privreni sopstvenom bolu moe biti prilino okantno. Onog trenutka kada to uvidite, prekinuli ste tu privrenost. Otelotvoreni bol predstavlja energetsko polje, gotovo kao entitet koji je postao privremeno smeten u vaem unutranjem prostoru. On pred stavlja ivomu energiju koja je postala zarobljena, energiju koja vie ne tee. Naravno, otelotvoreni bol je tu zbog izvesnih stvari koje su se dogodile u prolosti. On jeste prolost koja jo uvek

ivi u vama i ako se poistovetite sa njim, vi se poistoveujete sa prolou. Identitet rtve je verovanje da je prolost monija od sadanjosti, to je suprotno istini. To je ubeenje da su drugi ljudi, zajedno sa onim to su vama uinili, odgovorni za ono to ste vi sada, za va emocionalni bol ili nesposobnost da ispoljite svoje pravo ja. A istina glasi da je jedina mo koja tu postoji sadrana u ovom trenutku, to je mo vaeg prisustva. Kada to jed nom budete shvatili, uvideete i da ste sada vi odgovorni za va unutranji prostor - i niko drugi - i da prolost ne moe nadvla dati mo Sadanjeg trenutka.

Dakle, poistoveivanje vas spreava da izaete na kraj sa otelotvorenim bolom. Neke ene koje su ve toliko svesne da su se odrekle svog identiteta rtve na linom nivou jo uvek zadravaju kolektivni identitet rtve - ono to su mukarci uradili enama". One su u pravu - a takoe i nisu u pravu. U pravu su s obzirom na to da za kolektivni enski otelotvoreni bol jeste velikim delom zasluno nasilje koje su mukarci sprovodili nad enama i suzbijanje enskog principa irom planete to je trajalo milenijumima. Nisu u pravu ukoliko izvode oseaj o svom ja" iz te injenice i time sebe dre zatvorenim u kolektivnom identitetu rtve. Ako se ena jo uvek oslanja na bes, prezir ili osuivanje, ona se oslanja na svoj otelotvoreni bol. To joj moe pruiti uteni oseaj identiteta i solidarnosti sa drugim enama, ali je takoe dri u okovima prolosti i ometa potpuni pristup njenoj sutini i pravoj moi. Ako ene odbace mukarce, to e podsticati oseaj izdvojenosti, a prema tome i jaanje ega. A to je ego snaniji, to ste vi udaljeniji od svoje istinske prirode.

Stoga nemojte koristiti otelotvoreni bol kako bi dobili iden titet. Umesto toga, upotrebite ga za prosvetljenje. Preobrazite ga u svesnost. Jedan od najboljih trenutaka za to je tokom menstruacije. Verujem da e u godinama koje su pred nama mnoge ene ui u potpuno svesno stanje tokom tog perioda. Obino je to za mnoge ene period nesvesnog budui da su zaposednute od strane kolektivnog enskog otelotvorenog bola. Meutim, jednom kada dosegnete izvestan stepen svesnosti, moete ga preokrenuti, pa tako umesto da postanete nesvesni vi postajete vie svesni. Ve sam opisao osnovni proces, ali dozvolite mi da ga ponovim, obraajui ovoga puta posebnu panju na kolektivni enski otelotvoreni bol. Kada znate da vam se period menstruacije pribliava, pre nego to osetite prve znake onoga to se uobiajeno naziva predmenstrualnom napetou, buenjem kolektivnog enskog otelotvorenog bola, postanite veoma pripravni i nastanite svoje telo to je potpunije mogue. Kada se prvi znak pojavi, morate biti dovoljno oprezni da ga uhvatite" pre nego to on vas zaposedne. Na primer, prvi znak moe biti iznenadna snana razdraenost ili izliv besa ili moe biti isto fiziki simptom. ta god da je, uhvatite ga pre nego to on bude u stanju da preuzme vae razmiljanje ili ponaanje. To jednostavno znai da usmerite cen tar svoje panje na njega. Ako je u pitanju neka emocija, osetite snaan energetski naboj iza nje. Spoznajte da je to otelotvoreni bol. Istovremeno budite ta spoznaja, odnosno, budite svesni svog svesnog prisustva i osetite njegovu mo. Svaka emocija u koju unesete svoje prisustvo brzo e popustiti i postati preobraena. Ako je u pitanju isto fiziki simptom, panja koju mu poklanjate e ga spreiti da se pretvori u emociju ili misao. Potom nastavite da budete oprezni i ekajte naredni znak otelotvorenog bola. Kada se on pojavi, uhvatite ga ponovo na isti nain kao i ovaj prethodni. Kasnije, kada se otelotvoreni bol potpuno probudi iz uspa vanog stanja, neko vreme moete doivljavati prilian nemir u svom unutranjem prostoru, moda tokom nekoliko dana. Koji god oblik da ovo poprimi, ostanite prisutni. Poklonite mu svoju

nepodeljenu panju. Posmatrajte nemir u sebi. Spoznajte da je on tu. Zadrite tu spoznaju i budite ta spoznaja. Upamtite: nemojte dozvoliti otelotvorenom bolu da upotrebi va um i preuzme vae razmiljanje. Posmatrajte ga. Osetite njegovu energiju direktno u vaem telu. Kao to znate, potpuna panja znai potpuno prihvatanje. Putem neprekidne panje, a time i prihvatanja, dolazi se do promene. Otelotvoreni bol se peobraava u blistavu svest, ba kao to se i samo pare drveta kada se stavi u vatru ili blizu nje pretvara u vatru. Menstruacija e onda postati ne samo radostan i ispunjavajui izraz vae enstvenosti, ve takoe i sveti period preobraaja kada raate novu svest. Vaa prava priroda e onda poeti da blista i u svom enskom aspektu kao Boginja i u svom transcendentalnom aspektu kao boansko Bie koje vi predstavljate, a koje je iznad mukog i enskog dualizma. Ako je va partner dovoljno svestan, on vam moe pomoi metodom koji sam upravo opisao, tako to e naroito u ovom periodu odravati frekvenciju intenzivog prisustva. Ako on ostane prisutan kad god vi ponovo zapadnete u nesvesnu poistoveenost sa otelotvorenim bolom, to se u poetku moe dogoditi i sigurno e se dogoditi, biete sposobni da mu se brzo pridruite u tom stanju. To znai da kad god otelotvoreni bol privremeno preuzme vlast, bilo u toku menzisa ili u nekom dru gom periodu, va partner nee pobrkati vas sa njim. ak i ako ga otelotvoreni bol napadne, to e se verovatno i dogoditi, on nee odreagovati kao da ste to vi", nee se povui ili podii neku vrstu odbrambenog zida. On e zauzeti prostor intenzivnog pris ustva. Nita drugo nije potrebno da bi dolo do promene. U nekom drugom periodu vi ete biti u stanju da to isto uinite za njega ili da mu pomognete da povrati svest natrag iz uma time to ete skretati njegovu panju na ovde i sada svaki put kada se poistoveti sa svojim razmiljanjem. Na ovaj nain trajno energetsko polje iste i visoke frekvencije e se pojaviti izmeu vas. Nikakva iluzija, nikakav bol, nikakav sukob, nita to nije vi i nita to nije ljubav ne moe opstati u njemu. Ovo predstavlja ispunjenje boanske svrhe vae veze koja prevazilazi lino. Ona postaje vrtlog svesti koji e u sebe uvui i mnoge druge.


Odustanite od veze sa sobom
Kada je ovek potpuno svestan, da li e jo uvek imati potrebu za vezom ? Da li e mukarca ena jo uvek privlaiti? Da li e se ena jo uvek oseati nepotpunom bez mukarca? Prosvetljeni ili ne, vi ste ili mukarac ili ena, tako da na nivou vaeg identiteta oblika niste potpuni. Vi ste jedna polovina celog. Ta nepotpunost se doivljava kao muko-ensko privlaenje, trzaj prema suprotnom energetskom polaritetu, bez obzira na to koliko ste svesni. Ali u tom stanju unutranje povezanosti, vi oseate to privlaenje negde na povrini ili peri feriji svog ivota. Bilo ta to vam se deava u tom stanju deluje donekle slino tome. Ceo svet izgleda kao valovi ili talasii na povrini beskrajnog i dubokog okeana. Vi ste taj okean, a nara vno vi ste i taj talasi, ali talasi koji je spoznao svoj pravi iden titet kao okean i u poreenju sa tim beskrajem i dubinom, svet valova i talasia nije ba mnogo znaajan. Ovo ne znai da niste duboko povezani sa drugim ljudima ili vaim partnerom. U stvari, moete uspostaviti duboku vezu jedino ako ste svesni Bia. Dolazei iz Bia u stanju ste da se usredsredite na ono to se nalazi iza koprene oblika. U Biu, muko i ensko su jedno. Va oblik moe nastaviti da ima izvesne potrebe, ali Bie nema nijedne. Ono je ve kompletno i celo. Ako se tim potrebama udo volji, to je predivno, ali bilo da su zadovoljene ili ne, to nije od vanosti za va duboki unutranji prostor. Prema tome, savreno je mogue da jedna prosvetljena osoba, ako potreba za mukim ili enskim polaritetom nije zadovoljena, ima oseaj nedostatka ili nepotpunosti na spoljanjem nivou svog bia, a da ipak istovremeno bude sasvim kompletna, ispunjena i spokojna iznutra.

Da li je, u potrazi za prosvetljenjem, biti homoseksualna osoba olakavajua ili oteavajua okolnost, ili to nema nikakvog znaaja? Kako se pribliavate odraslom dobu, nesigurnost u vezi sa sopstvenom seksualnou praena uvianjem da ste drugaiji" od drugih moe vas naterati da prekinete da se poistoveujete sa drutveno uslovljenim obrascima razmiljanja i ponaanja. To e automatski podii va nivo svesti iznad onog koji pripada nesvesnoj veini, iji pripadnici bezuslovno usvajaju sve nasleene obrasce. U tom pogledu biti homoseksualna osoba moe biti od pomoi. To to ste donekle autsajder, neko ko se ne podudara" sa drugima ili je odbaen od njih iz bilo kojeg razlo ga, oteava vam ivot, ali vam takoe daje prednost kada je prosvetljenje u pitanju. Gotovo vas na silu izvlai iz nesvesnog. S druge strane, ako tada razvijete oseaj identiteta zasno van na vaem homoseksualizmu, izbegli ste jednu zamku a upali u drugu. Igraete uloge i igre koje diktira mentalna slika koju imate o sebi kao homoseksualnoj osobi. Postaete nesvesni. Postaete nestvarni. Ispod vae maske ega postaete veoma nesreni. Ako vam se to desi, homoseksualnost e postati prepreka. Ali uvek ete dobiti drugu priliku, naravno. Jaka nesrea ume da bude dobar budilnik. Nije li tano da je prvo potrebno da imate dobar odnos sa samim sobom i da volite samog sebe kako bi imali ispunjavajui odnos sa drugom osobom? Ako vam nije ugodno sa samim sobom kada ste bez part nera, tragaete za vezom kako bi prikrili nelagodnost. Budite sigurni da e se nelagodnost tada ponovo javiti u nekom drugom obliku u vezi i vi ete verovatno vaeg partnera smatrati odgovo rnim za to. Sve to je zaista potrebno da uradite, jeste da prihvatite taj trenutak u potpunosti. Onda e vam biti ugodno ovde i sada i bie vam ugodno sa samim sobom.

Ali da li je potrebno da uopte imate odnos sa samim sobom? Zato ne moete jednostavno biti to to jeste? Kada ste u odnosu sa samim sobom, vi delite sebe na dva dela: na ja" i na sebe", na subjekt i na objekt. To umom stvoreno dvojstvo osnovni je uzrok celokupne bespotrebne zamrenosti, svih prob lema i sukoba u vaem ivotu. U stanju prosvetljenja vi jeste ono to jeste - vae ja" i vae sebe" spajaju se u jedno. Vi ne osuujete sebe, ne saaljevate sebe, niste ponosni na sebe, ne volite sebe, ne mrzite sebe, i tako dalje. Podela koju stvara samoreflektujua svest biva isceljena, njena kletva ponitena. Vie nema tog sebe" koji mora biti zatien, odbranjen ili prehranjen. Kada ste prosvetljeni, jednu vezu vie nemate, vezu sa samim sobom. Jednom kada se toga odreknete, sve vae ostale veze bie ljubavne veze.

IZNAD SREE I NESREE POIVA SPOKOJSTVO

Uzvienije dobro iznad dobrog i loeg

Da li postoji razlika izmeu sree i unutranjeg spokojstva? Da. Srea zavisi od uslova koji se doivljavaju kao pozitivni, unutranje spokojstvo ne zavisi od toga. Zar nije mogue privui samo pozitivne uslove u na ivot? Ako bi na stav i nae razmiljanje uvek bili pozitivni, ispoljavali bismo samo pozitivne dogaaje i situacije, zar ne? Da li zaista znate ta je pozitivno, a ta negativno? Imate li potpunu sliku o tome? Bilo je mnogo ljudi kod kojih se ispostavi lo da su ogranienje, neuspeh, gubitak, bolest ili bol u bilo kom obliku u stvari bili njihovi najbolji uitelji. To ih je nauilo kako da odbace lane prestave o sebi i povrne ciljeve i elje koje je ego diktirao. Dalo im je dubinu, poniznost i samilost. Uinilo ih je stvarnijima. Kad god vam se neto negativno dogodi, u tome je skrive na snana pouka, iako je vi moda u tom trenutku ne vidite. ak i kratkotrajna bolest ili neka nesrea mogu vam pokazati ta je stvarno a ta nestvarno u vaem ivotu, ta je u krajnjoj taki vano a ta nije.

Kada se posmatraju iz jedne vie perspektive, uslovi jesu uvek pozitivni. Da budem precizniji, nisu ni pozitivni ni negativni. Onakvi su kakvi jesu. A kada ivite tako da potpuno prihvatate ono to jeste - to je jedini razuman nain da se ivi - u vaem ivotu vie nema ni dobrog" ni loeg". Postoji samo uzvienije dobro - koje u sebi sadrava i loe". Meutim, kada se posmatra iz perspektive uma, kategorije kao to su dobro - loe, svianje - nesvianje, ljubav - mrnja postoje. Zbog toga se u knjizi postanja kae da Adamu i Evi vie nije bilo dozvoljeno da obitavaju u raju" nakon to su jeli sa drveta saznanja o dobru i zlu". To mi zvui kao poricanje i samoobmanjivanje. Kada se neto uasno dogodi meni ili nekome ko mi je blizak - nesrea, bolest, bol neke vrste ili smrt - ja" mogu da se pretvaram da to nije loe, ali injenica ostaje da to jeste loe, dakle zato poricati? Vi se uopte ne pretvarate. Dozvoljavate mu da bude to to jeste, to je sve. To dozvoljavanje da bude" odvodi vas izvan granica uma, sa njegovim obrascima otpora koji stvaraju pozitivno-negativne polaritete. To je sutinski aspekt pratanja. Pratanje sadanjosti je ak jo vanije od pratanja prolosti. Ako oprostite svaki trenutak - ako mu dozvolite da bude onakav kakav jeste - onda nee doi do nagomilavanja mrnje koju ete morati da oprostite u nekom buduem trenutku. Upamtite da ovde ne govorimo o srei. Na primer, kada voljena osoba umre ili osetite da se smrt vama pribliava, ne moete biti sreni. To je nemogue. Ali moete biti spokojni. Tuge i suza moe biti, ali ukoliko odustanete od otpora, ispod tuge ete osetiti duboko spokojstvo, mir, sveto prisustvo. To je emanacija Bia, to je unutranje spokojstvo, dobro koje nema suprotnost. ta ako je u pitanju situacija povodom koje mogu neto da uinim? Kako mogu da joj dozvolim da bude takva kakva jeste i menjam je istovremeno?

Radite ono to morate. U meuvremenu, prihvatite to to jeste. Budui da su um i otpor istoznani, prihvatanje e vas istog trenutka osloboditi od prevlasti uma i na taj nain vas ponovo dovesti u vezu sa Biem. Rezultat jeste taj da e uobiajene moti vacije ega za injenjem" - strah, pohlepa, kontrola, odbrana ili potkrepljivanje lanog oseaja o sopstvenom ja" - prestati da deluju. Sada je na vlasti inteligencija koja je daleko vea od uma, pa e stoga drugaiji kvalitet svesti imati udela u onome to radite. Prihvatite sve ono to je utkano u mustru vae sudbine, jer ta moe prikladnije odgovarati vaim potrebama?" To je pre dve hiljade godina napisao Marko Aurelije, jedan od onih krajnje retkih ljudi koji su posedovali praktinu mo ba kao i mudrost. ini se da veina ljudi ima potrebu da iskusi prilino veliku patnju pre nego to odustane od otpora i prihvati - pre nego to oprosti. im to uini, dogaa se jedno od najveih uda: buenje svesti o Biu putem onoga to izgleda kao zlo, preobraaj patnje u unutranje spokojstvo. Konani uinak sveg zla i patnje na svetu jeste taj to e naterati ljude da uvide ko su oni u stvari, izvan imena i forme. Prema tome, ono to mi vidimo kao zlo iz nae ograniene perspektive zapravo je deo uzvienijeg dobra koje nema suprotnost. Meutim, to e vam se obistini ti jedino kroz pratanje. Sve dok se to ne dogodi, zlo nije isku pljeno i stoga ostaje zlo. Kroz pratanje, to u sutini znai uvianje koliko je prolost nebitna i omoguavanje sadanjem trenutku da bude onakav kakav jeste, udo promene se deava ne samo iznutra ve i spolja. Tihi prostor unutranjeg prisustva nastaje i u vama i oko vas. Ko god ili ta god da ue u to polje svesti, bie pod nje govim uticajem, ponekad vidljivo i trenutno, a ponekad na dubljim nivoima gde e se vidljive promene tek kasnije pojaviti. Vi ponitavate razdor, leite bol, rasprujete nesvesno - a da nita ne radite - ve prosto time to jeste i to odravate tu frekvenciju intenzivnog prisustva.


Kraj vae ivotne drame
U tom stanju prihvatanja i unutranjeg spokojstva moe li u va ivot ipak ui neto to bi se nazvalo loim" iz perspektive obine svesti, ak iako ga moda neete nazvati loim"? Veina takozvanih loih stvari" koje se deavaju u ivotima ljudi postoji zahvaljujui nesvesnom. One su samostvorene, ili bolje rei, stvorene od strane ega. Ponekad te stvari nazivam dramom". Kada ste potpuno svesni, drama se vie ne javlja u vaem ivotu. Dozvolite mi da vas ukratko podsetim na koji nain ego funkcionie i kako stvara dramu. Ego je nenadgledani um koji upravlja vaim ivotom kada vi niste prisutni kao svest koja je svedok, kao posmatra. Ego sebe doivljava kao izdvojeni deo u neprijateljskom univerzumu bez ikakave prave unutranje povezanosti sa bilo kojim drugim biem, okruen drugim egoima koje on ili vidi kao potencijalnu pretnju ili pokuava da ih upotrebi za line ciljeve. Osnovni obrasci ega su namenjeni borbi sa njegovim linim, duboko ukorenjenim strahom i oseajem nedostatka. Ti obrasci su otpor, kontrola, mo, pohlepa, odbrana, napad. Neke od strategija ega su izuzetno mudre, a ipak nikada zaista ne reavaju bilo koji od njegovih problema naprosto zato to sam ego predstavlja prob lem. Kada se vie ega nae zajedno, bilo u privatnim odnosima, bilo u organizacijama ili institucijama, loe" stvari e se pre ili kasnije dogoditi: neka vrsta drame u obliku sukoba, problema, borbe moi, emocionalnog ili fizikog nasilja, i tako dalje. To

ukljuuje kolektivna zla kao to su rat, genocid i eksplotacija - a za sve to je zasluno masovno nesvesno. Povrh toga, mnogi tipovi bolesti su uzrokovani neprekidnim otporom ega, to stvara ogranienja i smetnje u protoku energije kroz telo. Kada ponovo uspostavite vezu sa Biem i vie ne budete voeni umom, prestaete da uzrokujete sve te stvari. Vie neete stvarati niti sudelovati u drami. Kad god se dva ili vie ega nau zajedno, to rezultira dramom neke vrste. Ali ak i ako ivite potpuno sami, vi ipak stvarate sopstvenu dramu. Kada saaljevate same sebe, to je drama. Kada oseate krivicu ili zabrinutost, to je drama. Kada dopustite da prolost ili budunost zasene sadanjost, vi stvarate vreme, psiholoko vreme - stvar od koje se pravi drama. Kad god ne potujete sadanji trenutak tako to mu ne doputate da pos toji, vi stvarate dramu. Veina ljudi je zaljubljena u sopstvenu ivomu dramu. Njihova pria je njihov identitet. Ego upravlja njihovim ivotom. Uloili su celokupan oseaj o svom ja" u njega. ak i njihova obino neuspena - potraga za odgovorom, reenjem ili za isceljenjem postaje deo te prie. Ono ega se plae i emu se najvie opiru jeste kraj njihove drame. Sve dok predstavljaju sopstveni um, ono ega se plae i emu se opiru jeste buenje. Kada budete iveli tako da potpuno prihvatate ono to jeste, to e biti kraj drame u vaem ivotu. Niko vie nee moi ak ni da se sporeka sa vama, ma koliko to pokuavao. Ne moete se svaati sa potpuno svesnom osobom. Svaa ukazuje na poistoveivanje sa sopstvenim umom i mentalnom pozicijom, kao i na pruanje otpora i reakciju na poziciju te druge osobe. Rezultat je taj da suprotni polariteti poinju uzajamno da se potkrepljuju. To je mehanika nesvesnog. Jo uvek ete biti u stan ju da jasno i vrsto izrazite svoj stav, ali nee biti nikakve reak tivne sile iza toga, nikakve odbrane niti napada. Dakle, to se nee pretvoriti u dramu. Kada ste potpuno svesni, prestajete da budete u sukobu. Niko ko ini celinu sa sobom ne moe ak ni da zamisli sukob," navodi se u Putu uda. To se odnosi ne samo na sukob sa drugim ljudima, ve u jednom fundamentalnijem smis-

lu i na sukob u samoj osobi koji prestaje onda kada vie nema nikakvog nesklada izmeu zahteva i oekivanja vaeg uma i onoga to jeste.

Nepostojanost i ciklusi ivota

Ipak, sve dok se nalazite u fizikoj dimenziji i sve dok ste povezani sa kolektivnom ljudskom psihom, fiziki bol je - mada retko - jo uvek mogu. Ovo ne treba meati sa patnjom, sa mentalno-emocionalnim bolom. Sva patnja je stvorena od strane ega i za nju je zasluno pruanje otpora. Takoe, sve dok ste u ovoj dimenziji jo uvek ste podreeni njenoj ciklinoj prirodi i zakonu nepostojanosti svih stvari, ali vi ovo vie ne doivljavate kao loe" - to naprosto jeste. Priznavanjem bivanja" svih stvari, jedna dublja dimenzija koja poiva ispod igre suprotnosti otkriva vam se kao trajno pris ustvo, nepromenljivi duboki mir, niim izazvana radost iznad dobra i zla. To je radost Bia, mir Boji. Na nivou forme postoji roenje i smrt, stvaranje i unitenje, rast i raspadanje naizgled zasebnih oblika. To se odraava svuda, u ivotnom ciklusu zvezde ili planete, fizikom telu, drve ni, cvetu; u uzdizanju i padu nacija, politikih sistema, civilizaci ja; i u neizbenim ciklusima dobitaka i gubitaka u ivotu jedne individue. Postoje ciklusi uspeha kada vam se stvari dogaaju i polaze za rukom i ciklusi neuspeha kada one propadaju ili se raspadaju i morate ih napustiti da biste napravih prostora za nas tanak novih stvari ili kako bi se odigrala promena. Ako se grevito drite i pruate otpor, to znai da odbijate da se pre pustite ivotnom toku i zbog toga ete patiti. Nije tano da je ciklus uspeha dobar, a ciklus neuspeha lo, sem po miljenju uma. Razvoj se obino smatra pozitivnim, ali nita ne moe da se razvija veno. Ukoliko bi se razvoj bilo koje vrste odvijao bez prestanka, na kraju bi postao monstruozan

i destruktivan. Razgraivanje je potrebno kako bi se novi razvoj dogodio. Jedno ne moe egzistirati bez drugog. Ciklus neuspeha je apsolutno neophodan za duhovnu spoznaju. Mora da ste doiveli ozbiljan neuspeh na nekom nivou ili iskusili neki snaan gubitak ili bol pa vas je privukla duhovna dimenzija. Ili je moda sam va uspeh postao isprazan i beznaajan, pa se tako pokazao kao neuspeh. Neuspeh lei skriven u svakom uspehu, a uspeh u svakom neuspehu. U ovom svetu, to znai na nivou oblika, svako pre ili kasnije doivljava neuspeh", naravno, a svako postignue na kraju se svede na nulu. Svi oblici su nepostojani. Jo uvek moete biti aktivni i uivati u ispoljavanju i stvaranju novih oblika i okolnosti, ali se neete poistoveivati sa njima. One vam nisu potrebne da vam prue oseaj sopstvenog ja". One nisu va ivot - ve samo vaa ivotna situacija. Vaa fizika energija takoe je podreena ciklusima. Ona ne moe uvek biti na vrhuncu. Bie trenutaka jake, ali i slabe energije. Bie perioda velike aktivnosti i kreativnosti, ali su takoe mogui i trenuci kada e sve izgledati kao da stagnira, kada e vam se initi da nikuda ne napredujete, da nita ne postiete. Jedan ciklus moe trajati od nekoliko sati pa sve do nekoliko godina. Postoje veliki ciklusi i mali ciklusi u okviru ovih velikih. Mnoge bolesti nastaju iz borbe protiv ciklusa slabe energije, koji su neophodni za regeneraciju. Poriv da ostvarite neto i sklonost da izvodite oseaj o sopstvenoj vrednosti i iden titetu iz spoljanjih faktora, kao to je uspeh, neizbena su zablu da sve dok ste poistoveeni sa umom. To vam oteava ili onemoguava da prihvatite slabe cikluse i dopustite im da pos toje. Stoga inteligencija organizma moe da kao samozatitnu meru preuzme vlast i prouzrokuje bolest kako bi vas naterala da se zaustavite, ne bi li neophodna regeneracija mogla da se odi gra. Ciklina priroda univerzuma blisko je povezana sa nepos tojanou svih stvari i situacija. Buda je ovo uinio centralnim delom svog uenja. Sva stanja su visoko nestabilna i stalno se menjaju ili, kako je on to rekao, nepostojanost je karakteristika

svakog stanja, svake situacije na koju ete ikada naii u svom ivotu. Ona e se promeniti, nestati ili vas vie nee zadovolja vati. Nepostojanost je takoe centralna stvar u Isusovom uenju: Nemojte prikupljati za sebe bogatstvo na zemlji gde moljci i ra prodiru i gde kradljivci provaljuju i kradu..." Sve dok va um procenjuje neko stanje kao dobro", bilo da je u pitanju veza, imetak, drutvena uloga, mesto ili vae fiziko telo, on mu se priklanja i poistoveuje se sa njim. To stanje vas ini srenim, ini da mislite dobro o sebi i moe posta ti deo onoga to vi jeste ili mislite da jeste. Ali nita ne traje veno u ovoj dimenziji u kojoj moljci i ra prodiru. Ili e se okonati ili e se promeniti ili e moda preiveti promenu polariteta, jer isto ono stanje koje je jue ili prole godine bilo dobro, iznenada ili postepeno se pogoralo. Isto ono stanje koje vas je ranije inilo srenim kasnije vas ini nesrenim. Dananji prosperitet sutra postaje besmisleno troenje. Sreno venanje i medeni mesec postaju nesreni razvod ili nesrena koegzistencija. Ili to stanje nestaje, pa vas njegovo odsustvo ini nesrenim. Kada se stanje ili situacija kojoj se um priklonio i sa kojom se poistovetio promeni ili nestane, um to ne moe da prihvati. Grevito e se drati stanja koje nestaje i opirae se promeni. To je skoro kao da vam se neki ud otkida od tela. Ponekad ujemo da su ljudi koji su izgubili sav svoj novac ili ija je reputacija unitena, poinili samoubistvo. To su ekstremni sluajevi. Ostali, kad god se desi veliki gubitak neke vrste, samo postaju duboko nesreni ili bolesni. Oni ne mogu da naprave razliku izmeu svog ivota i svoje ivotne situacije. Nedavno sam itao o poznatoj glumici koja je umrla u osamde setoj godini. Kada je njena lepota poela da bledi i propada od starosti, ona je postala oajniki nesretna i povukla se u sebe. Ona se takoe poistovetila sa jednim stanjem, sa svojim spoljanjim izgledom. U poetku joj je to stanje prualo zadovolj an oseaj o sopstvenom ja", a potom nezadovoljan. Da je bila sposobna da uspostavi vezu sa bezoblinim i bezvremenim ivo tom u sebi, mogla bi sa jednog mesta spokojstva i mira da posmatra i dopusti iezavanje svog spoljanjeg oblika. Osim toga,

njen spoljanji oblik bi sve vie proputao blistavu svetlost njene veno mlade istinske prirode, tako da njena lepota ne bi zaista izbledela, ve bi se jednostavno preobrazila u duhovnu lepotu. Meutim, niko joj nije rekao da je to mogue. Ona najvanija vrsta saznanja jo uvek nije u velikoj meri dostupna.

Buda je poduavao da je ak i vaa srea zapravo dukkha - re iz jezika Pali koja znai patnja" ili stanje nezadovoljstva". Ona je neodvojiva od svoje suprotnosti. To znai da su vaa srea i nesrea u stvari jedno. Samo ih iluzija vremena razdvaja. Ovo nije negativno razmiljanje. To je jednostavno pre poznavanje prirode stvari kako ne biste sledili iluziju do kraja svog ivota. Takoe, ovo vam ne govori da ne treba vie da cenite prijatne ili predivne stvari ili stanja. Ali tragati pomou njih za neim to one ne mogu da prue - identitet, oseaj sigurnosti i ispunjenosti - to je recept za frustraciju i patnju. itava mar ketinka industrija i potroako drutvo bi propali ako bi ljudi postali prosvetljeni i prestali da tragaju za svojim identitetom pomou stvari. to vie tragate za sreom na ovaj nain, ona e vam jo vie izmicati. Sve ono to se nalazi u spoljanjem svetu e vas zadovoljiti samo privremeno i povrno, ali moda e mnoge vae iluzije morati da se razbiju pre nego to uvidite tu istinu. Stvari i stanja mogu vam pruiti zadovoljstvo, ali e vam takoe naneti i bol. Stvari i stanja mogu vam pruiti zadovoljstvo, ali vam ne mogu pruiti radost. Nita vam ne moe pruiti radost. Radost je neprouzrokovana i nastaje iznutra kao radost Bia. Ona je sutinski deo unutranjeg stanja spokojstva, stanja koje se naziva spokojstvom Boga. Ona je vae prirodno stanje, a

ne neto za ta je potrebno da se jako potrudite ili da se borite da biste je dostigli. Mnogi ljudi nikada ne uvide da nema spasenja" u onome to ine, to poseduju ili postiu. Oni koji to uvide esto postanu umorni od ivota i depresivni. Ako vam nita ne moe pruiti pravo ispunjenje, za ta onda da se borite, ima li svrhe u bilo emu? Starozavetni prorok mora da je isto to shvatio kada je napisao: "Video sam sve to je uinjeno pod suncem i gle, sve je tatina i jurnjava za vetrom." Kada dostignete ovu taku, jedan ste korak daleko od oaja - i jedan korak od prosvetljenja. Jedan budistiki monah mi je nekom prilikom rekao: Sve to sam nauio za dvadeset godina koliko ivim kao monah mogu da samem u jednu reenicu: 'Sve to se pojavljuje, pro lazno je. To tvrdim'." Ono to je naravno mislio jeste sledee: Nauio sam da ne pruam nikakav otpor onome to jeste; nauio sam da doputam sadanjem trenutku da bude i da prihvatam nepostojanu prirodu svih stvari i stanja. Tako sam pronaao mir." Ne pruati nikakav otpor ivotu znai biti u stanju sklada, lagodnosti i neoptereenosti. To stanje onda vie ne zavisi od stvari koje postoje na odreeni nain, kao dobre ili loe. Deluje gotovo paradoksalno, a ipak kada vaa unutranja zavisnost od oblika nestane, opte prilike vaeg ivota, spoljanji oblici, tee da se poboljaju u ogromnoj meri. Stvari, ljudi ili prilike koje ste smatrali potrebnim da biste bili sreni sada vam dolaze bez ikakve borbe ili napora sa vae strane i slobodni ste da uivate u njima i cenite ih - sve dok traju. Naravno, sve te stvari e ipak proi, ciklusi e dolaziti i prolaziti, ali nestankom zavisnosti nema vie ni straha od gubitka. ivot se odvija sa lakoom. Srea koja je dobijena iz nekog sekundarnog izvora nika da nije previe duboka. Ona je tek bledi odraz radosti Bia, treperavog mira koji pronalazite iznutra nakon to stupite u stan je nepruanja otpora. Bie vas odvodi iznad suprotnih polariteta uma i oslobaa vas zavisnosti od oblika. ak i ako bi se sve oko vas sruilo i raspalo, vi biste i dalje oseali duboku unutranju sr spokojstva. Moda neete biti sreni, ali ete sigurno biti spokojni.


Upotreba i odbacivanje negativnosti

Sav unutranji otpor se doivljava kao negativnost u ovom ili onom obliku. Sva negativnost jeste otpor. U ovom kontekstu te dve rei su gotovo istoznane. Negativnost se protee od razdraenosti ili nestrpljivosti do strahovitog besa, od potitenosti ili sumorne zlovolje do samoubilakog oajanja. Ponekad otpor povlai obara emocionalnog otelotvorenog bola, a u tom sluaju ak i beznaajna situacija moe proizvesti estoku nega tivnost kao to je bes, utuenost ili duboku alost. Ego veruje da pomou negativnosti moe da manipulie stvarnou i dobije ono to eli. On veruje da pomou nega tivnosti moe da privue poeljno stanje ili uniti ono koje je nepoeljno. Put uda s pravom istie da kad god ste nesreni, postoji nesvesno uverenje da vam nesrea kupuje" ono to elite. Ako vi" - um - ne verujete da nesrea funkcionie, zato biste je stvarali. injenica je, naravno, da negativnost ne funkcionie. Umesto da privlai poeljno stanje, ona ga spreava da nastane. Umesto da poniti negativno stanje, ona ga odrava. Jedina njena korisna" funkcija jeste da ojaava ego, i to je razlog zbog kojeg je ego oboava. Kada se jednom poistovetite sa nekim oblikom nega tivnosti, vi neete eleti da ga napustite, i na jednom duboko nesvesnom nivou, neete prieljkivati pozitivnu promenu. Ona bi dovela u opasnost va identitet potitene, ljute ili runo tretirane osobe. Vi ete onda ignorisati, poricati ili sabotirati ono pozitivno u svom ivotu. Ovo je uobiajeni fenomen. A takoe je i sulud.

Negativnost je potpuno neprirodna. Ona je duevni zagaiva, i postoji duboka spona izmeu trovanja i razaranja prirode i silne negativnosti koja se nakupila u kolektivnoj ljudskoj psihi. Nijedan drugi oblik ivota na ovoj planeti ne zna za nega tivnost, samo ljudi, ba kao to nijedan drugi oblik ivota ne skr navi i ne truje zemlju koja ga hrani. Da li ste ikada videli nesretan cvet ili hrast pod stresom? Jeste li ikada naili na potitenog del fina, abu koja ima problema sa samopotovanjem, maku koja ne moe da se opusti ili pticu koja nosi u sebi mrnju i prezir? Jedine ivotinje koje mogu povremeno da doive neto slino negativnosti ili pokau znake neurotinog ponaanja su one koje ive u bliskom kontaktu sa ljudima pa se na taj nain povezuju sa ljudskim umom i njegovim ludilom. Posmatrajte bilo koju biljku ili ivotinju i dopustite joj da vas naui prihvatanju onoga to jeste, predaji Sadanjem trenutku. Dopustite joj da vas naui Biu. Dopustite joj da vas naui integritetu - to znai biti jedno, biti ono to jeste, biti stvaran. Dopustite joj da vas naui kako se ivi i kako se umire, a ne kako da ivljenje i umiranje pretvorite u problem. iveo sam sa nekolicinom Zen uitelja - svi su bili make. ak su me i patke nauile vanim duhovnim lekcijama. Samo posmatranje patki predstavlja meditaciju. Kako spokojno i mimo plove, potpuno prisutne u Sadanjem trenutku, dostojanstvene i savrene onako kako to samo stvorenja bez uma mogu biti. Meutim, povremeno bi dve patke stupile u borbu - ponekad bez ikakvog vidljivog razloga ili zato to je jedna patka zalutala u privatni prostor one druge. Borba bi obino trajala samo nekoliko sekundi, a potom bi se patke razdvojile, otplivale u suprotnim pravcima i nekoliko puta energino zaklepetale krilima. Zatim bi nastavile da plivaju spokojno kao da se borba uopte nije ni odi grala. Kada sam to posmatrao prvi put, najednom sam uvideo da su klepetanjem krila oslobaale viak energije i na taj nain spreavale da ona ostane zarobljena u njihovom telu i pretvori se u negativnost. Ovo predstavlja prirodnu mudrost i one to ine sa lakoom jer nemaju um koji bespotrebno odrava prolost u ivotu i oko nje gradi identitet.

Zar ne bi i negativna emocija takoe mogla da sadrava vanu poruku? Na primer, ako se esto oseam utueno, to moe biti znak da neto nije u redu sa mojim ivotom i moe me naterati da razmotrim svoju ivotnu situaciju i napravim neke promene. Dakle, moram da oslukujem ta mi ta emocija govori, a ne samo da je odbacim kao negativnu. Da, negativne emocije koje se ponavljaju zaista ponekad sadre poruku kao to je to sluaj i sa bolestima. Ali koje god promene da pravite, bilo da se tiu vaeg posla, vaih veza ili vaeg okruenja, one su u krajnjoj taki samo kozmetike, osim ako ne nastanu iz promene u vaem nivou svesti. A kada je to u pitanju, onda moe znaiti samo jednu stvar - poveavanje pris ustva. Kada dostignete izvestan stepen prisustva, vie vam nee biti potrebna negativnost da vam kae ime oskudeva vaa ivot na situacija. Ali sve dok negativnost jeste tu, iskoristite je. Koristite je kao neku vrstu signala koji e vas podseati da budete vie prisutni. Kako da spreimo pojavu negativnosti i kako da je se otarasimo ako se ipak pojavi? Kao to sam rekao, spreiete njenu pojavu time to ete biti potpuno prisutni. Ali nemojte se obeshrabriti. Za sada posto ji vrlo malo ljudi na ovoj planeti koji mogu da odre stanje neprekidnog prisustva, mada se jo neki pribliavaju tome. Uskoro, verujem, bie ih mnogo vie. Kad god primetite da se neki oblik negativnosti javlja u vama, posmatrajte ga ne kao neuspeh, ve kao koristan signal koji vam govori: Probudi se. Izai iz svog uma. Budi prisutan." Postoji pria Oldosa Hakslija koja se zove Ostrvo, napisana u poznim godinama, kada je postao veoma zainteresovan za duhovna uenja. Ona govori o oveku iji se brod nasukao na udaljenom ostrvu odseenom od ostatka sveta. To ostrvo ima jedinstvenu civilizaciju. Neobina stvar u vezi sa njim jeste ta da su njegovi stanovnici, za razliku od ostatka sveta,

zapravo zdravog duha. Prva stvar koju taj ovek uoava su areni papagaji koji sede na drveu i kao da neprekidno graku rei: Panja. Ovde i sada. Panja. Ovde i sada." Kasnije saznajemo da su ih ostrvljani nauili tim reima kako bi ih konstantno podseale da ostanu prisutni. Dakle, kad god osetite da se u vama javlja negativnost, bilo da je prouzrokovana nekim spoljanjim faktorom, milju ili ak niim posebnim ega biste bili svesni, posmatrajte to kao glas koji vam govori: Panja. Ovde i sada. Probudi se." ak i najblaa razdraenost je znaajna i mora biti priznata i razmotre na; u suprotnom, doi e do rastueg nagomilavanja nenadgledanih reakcija. Kao to sam ranije napomenuo, moda ete biti u stanju da jednostavno odbacite to energetsko polje u sebi i da zakljuite da ono nema nikakvu svrhu, im shvatite da ga ne elite. Ali onda se pobrinite da ga odbacite u potpunosti. Ukoliko ne moete da ga odbacite, jednostavno prihvatite njegovo pris ustvo i usmerite panju na oseanje, kao to sam ranije istakao. Kao zamena za odbacivanje negativne reakcije moete uiniti da ona nestane tako to ete zamisliti sebe kako postajete prozirni za spoljanji uzrok reakcije. Preporuujem da u poetku vebate sa sitnim, ak trivijalnim stvarima. Recimo da sedite mimo u svojoj kui. Najednom, zauje se prodoran zvuk alarma na automobilu sa druge strane ulice. Razdraenost se pojavljuje. Kakva je svrha te razdraenosti? Ba nikakva. Zato ste je stvorili? Niste vi. Um je to uinio. Zbilo se sasvim automatski, sasvim nesvesno. Zato ju je um stvorio? Zato to se on dri nesvesnog ubeenja da e njegov otpor, koji vi doivljavate kao negativnost ili nesreu u nekom obliku, na neki nain unititi nepoeljno stan je. To je naravno zabluda. Otpor koji on stvara, razdraenost ili bes u ovom sluaju, daleko vie uznemiruje od prvobitnog uzro ka koji on pokuava da uniti. Sve ovo moe se pretvoriti u duhovnu vebu. Osetite sebe kako postajete takorei prozirni, bez vrstoe materijalnog tela. Sada dozvolite da buka ili bilo ta to uzrokuje negativnu reakci ju proe direktno kroz vas. Ona vie ne udara u vrsti zid" u vama. Kao to sam rekao, vebajte u poetku sa sitnijim stvarima.

Alarm na automobilu, lave psa, vriska dece, zastoj u saobraaju. Umesto da imate zid otpora u sebi o koji neprekidno i bolno udaraju stvari koje ne bi trebalo da se dogaaju", pustite da sve proe kroz vas. Neko vam recimo uputi neto to je neuljudno ili smiljeno da vas povredi. Umesto da se upustite u nesvesnu reakciju i negativnost kao to su napad, odbrana ili povlaenje, vi putate da to proe pravo kroz vas. Nemojte pruati nikakav otpor. Kao da vie nema nikoga ko e biti povreen. To se naziva pratanje. Na taj nain postajete nepovredivi. Vi i dalje moete rei toj osobi da je njeno ponaanje neprihvatljivo ako je to va izbor. Ali ta osoba vie nema mo da kontrolie vae unutranje stanje. Tada vi imate mo nad samima sobom, a ne neko drugi, i vama ne upravlja va um. Bilo da je u pitanju alarm na automobilu, neuljudna osoba, poplava, zemljotres ili gubitak itavog vaeg imetka, mehanizam otpora je isti. Nakon bavljenja meditacijom, poseivanja radionica, itanja mnogih knjiga o duhovnosti, bilo je pokuaja da budem u stanju nepruanja otpora - ali ako me pitate da li je postignut istinski i trajni unutranji mir, moj iskreni odgovor bi morao da bude ne". Zato on nije ostvaren? ta jo mogu da uinim? Vi jo uvek tragate u spoljanjem svetu i niste u stanju da napustite taj modus traganja. Moda e naredna radionica imati odgovor, moda ta nova tehnika. Vama bih poruio: Nemojte tra gati za mirom. Nemojte tragati za bilo kojim drugim stanjem, osim onog u kojem se sada nalazite; u suprotnom, izazvaete unutranji sukob i nesvesni otpor. Oprostite sebi to niste spoko jni. Onog trenutka kada potpuno prihvatite svoje nespokojstvo, ono e se preobraziti u spokojstvo. Sve to u potpunosti prih vatite odvee vas do cilja, odvee vas do spokojstva. To je udo predaje."


Moda ste uli za frazu okreni drugi obraz" koju je veliki uitelj prosvetljenja upotrebio pre 2000 godina. Pokuavao je simbolino da izrazi tajnu nepruanja otpora i nereagovanja. U ovoj izjavi, kao i u svim ostalim njegovim izjavama, on se bavio jedino vaom unutranjom stvarnou, a nikako spoljanjim voenjem vaeg ivota. Da li znate priu o Banzanu? Pre nego to je postao veliki Zen uitelj proveo je mnoge godine u potrazi za prosvetljenjem, ali mu je ono stalno izmicalo. A onda jednoga dana, dok je ulazio u pijacu, sluajno je uo razgovor izmeu mesara i njegove muterije. Dajte mi najbolji komad mesa koji imate", rekla je muterija. A mesar je odgovorio: Svaki komad mesa koji imam je najbolji. Ovde nema nijednog komada mesa koji nije najbolji." uvi to, Banzan je postao prosvetljen. Vidim da ekate nekakvo objanjenje. Kada prihvatite ono to jeste, svaki komad mesa - svaki trenutak - je najbolji. To je prosvetljenje.

Priroda samilosti
Otisnuvi se iznad umom izgraenih suprotnosti, postali ste nalik dubokom jezeru. Spoljanja situacija vaeg ivota i sve to se u njoj dogaa predstavlja povrinu jezera. Ponekad je mirna, ponekad vetrovita i uzburkana u zavisnosti od ciklusa i godinjih doba. Dole u dubini, meutim, jezero je uvek netaknuto. Vi pred stavljate celo jezero, ne samo njegovu povrinu, i u kontaktu ste

sa sopstvenom dubinom, koja ostaje apsolutno mirna. Ne opirete se promeni pomou mentalnog oslanjanja na bilo koju situaciju. Va unutranji mir ne zavisi od nje. Vi boravite u Biu nepromenljivi, veni, besmrtni - i kada je u pitanju ispunjenje ili srea, vie ne zavisite od spoljanjeg sveta oblika koji se stalno menjaju. Moete uivati u njima, poigravati se sa njima, stvarati nove oblike, potovati lepotu svega toga. Ali nee biti nikakve potrebe da se priklonite bilo emu. Kada postanete ovako odeljeni, zar to ne znai da se takoe udalja vate od ostalih ljudskih bia? Naprotiv. Sve dok ne budete svesni Bia, realnost drugih ljudi e vam izmicati zato to niste pronali svoju sopstvenu. Vaem umu e se dopadati ili mu se nee dopadati njihov oblik koji ne podrazumeva samo njihovo telo ve i um, takoe. Prava veza postaje mogua jedino kada postoji svest o Biu. Potiui od Bia, opaaete telo i um druge osobe samo kao, recimo, paravan iza kojeg moete da osetite njihovu pravu realnost, kao to oseate svoju. Prema tome, kada se suoite sa tuom pat njom ili nesvesnim ponaanjem, ostanite prisutni i u kontaktu sa Biem i na taj nain ete biti u stanju da pogledate iza oblika i osetite blistavo i isto Bie te druge osobe kroz svoje sopstveno. Na nivou Bia sva patnja se prepoznaje kao varka. Za patnju je zasluno poistoveivanje sa oblikom. uda isceljenja ponekad se dogaaju pomou ove spoznaje, pomou buenja svesti o Biu u drugima - ukoliko su spremni za to. Da li je to samilost? Da. Samilost je svest o dubokoj sponi izmeu vas i svih stvorenja. Ali postoje dve strane samilosti, dve strane ove spone. S jedne strane, poto jo uvek postojite na ovom svetu kao fiziko telo, vi delite ranjivost i smrtnost vaeg fizikog oblika sa svakim drugim ovekom i sa svakim ivim biem. Sledeeg puta kada budete rekli: Nemam nieg zajednikog sa ovom osobom",

setite se da imate puno toga zajednikog. Za nekoliko godina za dve ili sedamdeset, nema neke velike razlike - oboje ete postati truli leevi, zatim gomile praine, a potom nita. Ovo je otrenjujua i ponizna spoznaja, koja ostavlja malo mesta za ponos. Da li je to negativna misao? Ne, to je istina. Zato zatvarati oi pred njom? U tom smislu postoji potpuna jednakost izmeu vas i svakog drugog stvorenja. Jedna od najmonijih duhovnih vebi jeste ta da se zadu bite u meditaciju o smrtnosti fizikih oblika, ukljuujui i va sopstveni. Ovo se zove: Umrite pre nego to umrete." Upustite se duboko u meditaciju. Prvo se va fiziki oblik ponitava, vie ne postoji. Potom dolazi trenutak kada svi oblici uma ili misli takoe umiru. Ipak vi ste jo uvek tu - vae boansko prisustvo. Isijavajue, potpuno budno. Nita to je bilo stvarno nikada ne umire, samo imena, oblici i iluzije.

Uvianje ove besmrtne dimenzije, vae istinske prirode, druga je strana samilosti. Na dubokom nivou oseanja vi sada prepoznajete ne samo vau sopstvenu besmrtnost, ve pomou nje i onu koja pripada svakom drugom stvorenju takoe. Na nivou oblika vi delite smrtnost i nesigurnost postojanja. Na nivou Bia delite veni blistavi ivot. Ovo su ta dva aspekta samilosti. U samilosti naizgled suprotna oseanja tuge i radosti spajaju se u jedno i preobraavaju se u duboki unutranji mir. To je mir Boji. To je jedno od najplemenitijih oseanja za koje su ljudi sposobni i ono poseduje ogromnu isceljujuu mo, kao i mo da izazove promenu. Ali istinska samilost, onakva kakvom sam je upravo opisao, za sada je veoma retka. Duboko saoseati sa patnjom

drugog bia zasigurno zahteva visok stepen svesti, ali predstavlja samo jednu stranu samilosti. Ona nije kompletna. Istinska samilost prevazilazi saoseanje ili razumevanje. Ona se nee javiti sve dok se tuga ne spoji sa radou, radou Bia izvan oblika, radou venog ivota.

U susret drugaijem vidu realnosti

Ne slaem se sa tim da telo mora da umre. Tvrdim da moemo postii fiziku besmrtnost. Mi verujemo u smrt i to je razlog zbog kojeg telo umire. Telo ne umire zato to vi verujete u smrt. Telo postoji ili naiz gled postoji zato to vi verujete u smrt. Telo i smrt su deo iste varke, stvorene od strane modaliteta svesti ega koji ne zna nita o Izvoru ivota, a sebe vidi kao neto zasebno to je neprekidno u opasnosti. Tako on stvara iluziju da ste vi telo, gusti fiziki prenosnik kojem konstantno preti opasnost. Doivljavati samog sebe kao ranjivo telo koje se rodilo i neto kasnije e umreti - to predstavlja varku. Telo i smrt su najo binija iluzija. Ne moete imati jedno bez drugog. Vi elite da zadrite jednu stranu iluzije a da se otarasite druge, ali to je nemogue. Ili ete je zadrati celu ili ete je celu odbaciti. Ipak, vi ne moete pobei od tela niti ima potrebe za tim. Telo predstavlja neverovatno pogrenu percepciju vae prave prirode. Ali vaa prava priroda je skrivena negde unutar granica te iluzije, ne izvan nje, tako da je telo ipak jedina taka iz koje joj moete pristupiti. Ako biste ugledali anela i pogreno pomislili da je to kamena statua, sve to bi trebalo da uradite jeste da usredsredite pogled i paljivije osmotrite tu kamenu statuu", a ne da gle date u nekom drugom pravcu. Onda biste otkriti da kamena statua nikada nije ni postojala. Ako verovanje u smrt stvara telo, zato ivotinja ima telo? Jedna ivotinja nema ego i ne veruje u smrt...

Ali ona ipak umire ili naizgled umire. Setite se da je vaa percepcija sveta odraz stanja vae svesti. Vi niste odvojeni od nje, a nikakav objektivan svet ne pos toji u spoljanjosti. Svakog trenutka vaa svest stvara svet koji nastanjujete. Jedan od najvanijih uvida koji je proistekao iz savremene fizike jeste onaj o jedinstvu izmeu posmatraa i posmatranog: osoba koja izvodi eksperiment - svest koja posmatra - ne moe se odvojiti od fenomena koji se posmatra, a drugaiji nain posmatranja uzrokuje da se opaeni fenomen ponaa drugaije. Ako na jednom dubljem nivou verujete u odvojenost i borbu za opstanak, onda se to verovanje reflektuje na sve oko vas i strah upravlja vaom percepcijom. Nastanjeni ste u svetu smrti i tela koja se bore, ubijaju i meusobno prodiru. Nita nije onako kako se ini. Svet koji stvarate i koji posmatrate kroz um ega moe izgledati kao veoma nesavreno mesto, ak kao dolina suza. Ali sve to opaate predstavlja samo neku vrstu simbola, kao slika iz sna. To je ono kako vaa svest tumai i uzajamno deluje sa molekularnim energetskim plesom univerzuma. Ta energija predstavlja sirovinu takozvane fizike realnosti. Vi je vidite u obliku tela, roenja i smrti ili kao borbu za opstanak. Beskonaan broj potpuno razliitih tumaenja, pot puno razliitih svetova je mogu i zapravo postoji - u zavisnosti od svesti koja opaa. Svako bie predstavlja fokusnu taku svesti, a svaka takva fokusna taka stvara sopstveni svet mada su svi ti svetovi meusobno povezani. Postoji svet ljudi, svet mrava, svet delfina i tako dalje. Postoje nebrojena bia ija je frekvencija svesti toliko drugaija od vae da verovatno niste svesni njihovog postojanja, kao to ni ona nisu svesna vaeg. Visoko svesna bia koja znaju za svoju povezanost sa Izvorom, kao i za meusobnu povezanost, nastanjivala bi svet koji bi vama delovao kao carstvo nebesko - a opet, svi svetovi su u krajnjoj liniji jedno. Na kolektivni ljudski svet je veim delom stvoren pomou nivoa svesti koji nazivamo um. ak i u okvirima kolek tivnog ljudskog sveta postoje ogromna neslaganja, mnogi razliiti podsvetovi", u zavisnosti od promatraa ili stvaralaca

sopstvenih zasebnih svetova. Poto su svi svetovi meusobno povezani, kada se kolektivna ljudska svest bude preobrazila, priroda i ivotinjsko carstvo e odraavati tu promenu. Stoga navod iz Biblije kae da u dobu koje dolazi: Lav e lei sa jagnjetom". Ovo ukazuje na mogunost jednog sasvim drugaijeg stepena realnosti. Svet, onakav kakav nam sada izgleda je, kao to sam ve rekao, ponajvie odraz uma ega. Poto je strah neizbena posledica zablude ega, to je svet kojim vlada strah. Ba kao to su slike iz sna zapravo simboli unutranjih stanja i oseanja, tako je i naa kolektivna realnost preteno simboliki izraz straha i masivnih naslaga negativnosti koje su se nataloile u kolektivnoj ljudskoj psihi. Mi nismo odvojeni od naeg sveta i zbog toga e, onda kada se veina ljudi bude oslobodila zablude ega, ova unutranja promena pogoditi ceo svet. Doslovce ete nastaniti novi svet. To je promena u planetarnoj svesti. Rei nepoznatog budiste koje kau da e svako drvo i svaka vlat trave na kraju postati prosvetljeni ukazuju na istovetnu istinu. Prema Svetom Pavlu itav svet eka da ljudi postanu prosvetljeni. To je nain na koji ja" tumaim njegove rei da: Stvoreni univerzum nestrplji vo iekuje objavu Boijih sinova". Sveti Pavle nastavlja dalje reima da e se ceo svet iskupiti kroz prosvetljenje: Do ovog trenutka... itav stvoreni univerzum u svakom svom delu jei kao da je na poroajnim mukama." Ono to se raa jeste nova svest i jedan novi svet kao njen neizbean odraz. To je takoe predskazano u starozavetnoj knjizi otkrovenja: Tada sam video novo nebo i novu zemlju jer su prvo nebo i prva zemlja iezli". Ali nemojte pobrkati uzrok i posledicu. Va primami zadatak nije da tragate za spasenjem putem stvaranja boljeg sveta, ve da se probudite iz poistoveivanja sa oblikom. Nakon toga vie neete biti ogranieni na ovaj svet, ovaj nivo realnosti. Moi ete da osetite svoje korene u Duhovnom svetu i na taj nain biete osloboeni privrenosti pojavnom svetu. I dalje ete moi da uivate u prolaznim zadovoljstvima ovoga sveta, ali ovoga puta bez straha od gubitka, tako da nee biti potrebe da

se grevito drite za njih. Iako ete biti u mogunosti da uivate u ulnim zadovoljstvima, udnja za ulnim iskustvom e nestati, ba kao to vie nee biti ni neprekidne potrage za ispunjenjem putem psiholokog zadovoljenja, putem zadovoljavanja ega. Biete u dodiru sa neim beskrajno veim od bilo kog zado voljstva, veim od bilo koje pojavne stvari. Na izvestan nain ovaj svet vam vie nee biti potreban. ak vam nee biti potrebno ni da bude drugaiji od onoga kakav ve jeste. Tek u toj taki vi ete poeti da dajete pravi doprinos proizvoenju novog sveta, stvaranju drugaijeg vida realnosti. Tek u toj taki biete u stanju da osetite istinsku samilost i da pomaete drugima na nivou uzroka. Samo oni koji su prevazili ovaj svet mogu da proizvedu bolji svet. Moda se seate da smo govorili o dvojnoj prirodi istinske samilosti koja predstavlja svest o uobiajenoj sponi smrtnosti i besmrtnosti. Na ovom dubokom nivou samilost postaje isceljujua u najirem smislu te rei. U tom stanju va isceljujui uticaj nije zasnovan na onome to inite, ve prvenstveno na bivstvu. Svi oni sa kojima budete doli u kontakt bie dirnuti vaim pris ustvom i pogoeni spokojstvom koje iz vas zrai, bilo da su toga svesni ili ne. Kada ste potpuno prisutni, a ljudi oko vas ispoljavaju nesvesno ponaanje, vi ne oseate potrebu da odreagujete na to, to znai da mu ne pridajete bilo kakvu realnost. Vae spoko jstvo je toliko ogromno i duboko da sve to nije spokojno iezava u njemu kao da nikada nije ni postojalo. To rui karmiki ciklus akcije i reakcije. ivotinje, drvee, cvee, sve e oseati vae spokojstvo i odazvae se na njega. Vi uite druge pomou bivstva, putem demonstriranja spokojstva Boga. Vi postajete svetio sveta", emanacija iste svesti i na taj nain ponitavate patnju na nivou uzroka. Uklanjate ono nesvesno iz sveta.

Ovo ne znai da ne moete uiti druge preko onoga to inite - na primer, ukazivanjem na to kako da prekinu poistoveivanje sa umom, kako da prepoznaju nesvesne obrasce u sebi, i tako dalje. Ali, ono to vi jeste uvek je vanija pouka i monija stvar koja preobraava svet od onoga to vi gov orite i bitnije je ak i od onoga to inite. Osim toga, prepoznati primat Bia i prema tome raditi na nivou uzroka ne iskljuuje mogunost da se vaa samilost istovremeno ispolji i na nivou onoga to preduzimate i na nivou posledice time to ete ublaavati patnju kad god naiete na nju. Kada vas gladna osoba zamoli za pare hleba a vi ga imate, daete joj ga. Ali dok dajete taj hleb, iako vae meusobno delovanje moe biti tek vrlo kratko, ono to je zaista vano jeste taj trenutak zajednikog uea u Biu iji je jedini simbol hleb. Duboko isceljenje se odi grava u okviru njega. U tom trenutku ne postoji davalac niti pri malac. Ali nikakva glad niti umiranje od gladi ne bi uopte trebalo da po stoje. Kako moemo da stvaramo bolji svet a da se prvo ne uhva timo u kotac sa zlom kao to je glad ili nasilje? Sva zla su posledica nesvesnog. Moete ublaiti posledice nesvesnog, ali ih ne moete ukloniti, osim ako ne uklonite njihov uzrok. Prava promena se dogaa iznutra, a ne spolja. Ako se oseate pozvanim da ublaite patnju u svetu, to je vrlo plemenita stvar, ali upamtite da koncentraciju ne treba da usmerite iskljuivo na spoljanji svet; u suprotnom ete naii na frustraciju i oaj. Bez temeljite promene u ljudskoj svesti, svetska patnja predstavlja rupu bez dna. Prema tome, nemojte dozvoliti da vaa samilost postane jednostrana. Uivljavanje u tui bol ili nedostatak i elja da mu pomognete mora biti dovede na u ravnoteu sa dubljom spoznajom vene prirode sveg ivota i konane varke sveukupnog bola. Zato pustite da se vae spokojstvo ulije u sve to inite i tako ete istovremeno raditi na nivoima i posledice i uzroka.

Isto ovo se preporuuje i ukoliko podravate pokret koji ima za cilj da zaustavi duboko nesvesne ljude od samounitenja, meusobnog unitenja i unitenja planete ili od nanoenja stra hovite patnje drugim oseajnim biima. Upamtite: ba kao to ne moete da se borite protiv venog mraka, tako ne moete ni da se borite protiv nesvesnog. Ako pokuate, suprotni polariteti e samo postati jai i jo dublje ukopani. Vi ete se poistovetiti sa jednom od suprotnosti, stvoriete neprijatelja" a time ete i sami biti uvueni u nesvesno. Podignite svest tako to ete iriti svoja saznanja meu ljudima ili, u najboljem sluaju, vebajte pruanje pasivnog otpora. Ali se postarajte za to da ne bude nikakvog otpora u vama, nikakve mrnje, nikakve negativnosti. Volite svoje neprijatelje", rekao je Isus, to naravno znai nemojte imati neprijatelje." Kada se jednom zapletete u rad na nivou posledica, vrlo lako se moe desiti da se izgubite u svemu tome. Ostanite u pripravnosti i budite veoma, veoma prisutni. Uzroni nivo mora da ostane vae primarna arina taka, uenje o prosvetljenju va glavni cilj a spokojstvo va najdragoceniji poklon ovom svetu.

ZNAENJE PREDAJE

Prihvatanje Sadanjeg trenutka

Pomenuli ste predaju" nekoliko puta. Ne dopada mi se ta ideja. Zvui donekle fatalistiki. Ako stalno prihvatamo stvari onakve kakve jesu, neemo uiniti nikakav napor da ih poboljamo. ini mi se da ono to napredak zaista predstavlja, i u naem linom ivotu i kolektivno, nije prihvatanje ogranienja sadanjosti, ve tenja da se ta ogranienja prevaziu i stvori neto bolje. Da to nismo ve uradili, jo uvek bi iveli u peinama. Na koji nain se predaja moe pomiriti sa menjanjem i obavljanjem stvari? Za neke ljude predaja moe imati negativnu konotaciju, nagovetavajui poraz, odustajanje, nedoraslost izazovima ivota, padanje u letargiju, i tako dalje. Meutim, istinska preda ja je neto sasvim drugaije. Ona ne znai da treba pasivno da trpite bilo koju situaciju u kojoj se moete nai i da ne radite nita povodom nje. Niti ona znai da treba da prekinete sa pravljenjem planova ili zapoinjanjem pozitivne akcije. Predaja oznaava jednostavnu, ali duboku mudrost preputanja, pre nego suprotstavljanja, ivotnom toku. Jedino mesto gde moete iskusiti tok ivota jeste Sadanji trenutak, pa tako predati se znai prihvatiti sadanji trenutak bezuslovno i bez rezerve. To znai odbaciti unutranji otpor prema onome to jeste. Unutranji otpor znai rei ne" onome to jeste, putem mentalne osude i emocionalne negativnosti. On je posebno

izraen kada stvari pou naopako", to znai da postoji jaz izmeu zahteva ili nepokolebljivih oekivanja vaeg uma i onoga to jeste. To je jaz bola. Ako ste odrasli, znaete da stvari prilino esto pou naopako". Tano u tim trenucima treba izvriti predaju ako elite da uklonite bol i tugu iz svog ivota. Prihvatanje onoga to jeste istog trenutka vas oslobaa poistoveivanja sa umom i time vas ponovo povezuje sa Biem. Otpor jeste um. Predaja je isto unutranji fenomen. To ne znai da na spoljanjem nivou ne moete preduzeti akciju i promeniti situaci ju. Zapravo, nije sveukupna situacija ono to je potrebno da prih vatite kada se predajete, ve samo maleni segment koji se zove Sadanji trenutak. Na primer, ako biste se negde zaglibili u blatu, vi ne biste rekli: U redu, pomiriu se sa tim da ostanem zaglavljen u blatu." Pomirenost sa sudbinom nije predaja. Ne morate da prihvatite nepoeljnu ili neprijatnu ivotnu situaciju. Niti morate da se zavaravate govorei kako nema nieg loeg u tome to ste zaglavljeni u blatu. Ne. Vi u potpunosti uviate da elite da se izbavite odatle. Potom suavate svoju panju na sadanji trenutak bez toga da ga mentalno oznaite na bilo koji nain. To znai da ne gradite nikakav sud o Sadanjem trenutku. Prema tome, nema nikakvog otpora, nikakve emocionalne negativnosti. Vi prihvatate bivanje" ovog trenutka. Zatim preduzimate akciju i inite sve to moete da se izbavite iz blata. Takvu akciju ja" nazivam pozitivnom akcijom. Ona je daleko efikasnija od negativne akci je koja se javlja iz besa, oaja ili frustracije. Sve dok ne postignete eljeni rezultat, nastaviete da vebate predaju putem suzdravanja od mentalnog oznaavanja Sadanjeg trenutka. Dozvolite mi da vam ponudim vizuelnu analogiju kako bih ilustrovao ono to pokuavam da istaknem. No je, vi etate nekom stazom, okrueni ste gustom maglom. Ali imate snanu baterijsku lampu koja see kroz maglu i stvara uzak jasan pros tor ispred vas. Magla je vaa ivotna situacija koja ukljuuje prolost i budunost; baterijska lampa je vae svesno prisustvo; jasan prostor je Sadanji trenutak.

Neizvrenje predaje uvruje va psiholoki oblik, oklop ega, i tako stvara snaan oseaj izdvojenosti. Poinjete da svet oko sebe, a posebno ljude, doivljavate kao pretnju. Javlja se nesvesni poriv za unitenjem drugih putem osude, kao i potreba za nadmetanjem i dominiranjem. ak i priroda postaje va nepri jatelj, a vaa opaanja i tumaenja su rukovoena strahom. Mentalna bolest koju nazivamo paranoja tek je malo akutniji oblik ovog normalnog, ali disfunkcionalnog stanja svesti. Ne samo va psiholoki oblik, ve onaj fiziki - vae telo kroz otpor postaje krut i rigidan. Napetost se javlja u razliitim delovima tela i ono se u celini gri. Slobodan protok ivotne energije kroz telo je u velikoj meri ogranien. Rad na telu i izvesni oblici fizikalne terapije mogu biti od pomoi u obnavljanju ovog toka ali, osim ako ne vebate predaju u svom svakod nevnom ivotu, te stvari vam mogu pruiti samo privremeni simp tom olakanja poto uzrok - obrazac otpora - jo uvek nije otk lonjen. Postoji neto u vama to ostaje izvan uticaja prolaznih okolnosti koje grade vau ivotnu situaciju i samo putem preda je vi imate pristup tome. To je va ivot, vae sopstveno Bie koje postoji veno u bezvremenom carstvu sadanjosti. Pronai ovaj ivot - to je ona jedina stvar koja je potrebna" o kojoj je Isus govorio.

Ako smatrate da je vaa ivotna situacija nezadovoljavajua ili ak nepodnoljiva, obrazac nesvesnog otpora koji produava tu situaciju moete prekinuti jedino ako se prvo predate.

Predaja je savreno spojiva sa preduzimanjem akcije, zapoinjanjem promene ili postizanjem ciljeva. Ali u stanju predaje jedna sasvim drugaija energija, drugaiji kvalitet, uliva se u ono to inite. Predaja vas ponovo povezuje sa izvornom energijom Bia i ukoliko je sve to inite ispunjeno Biem to e postati radosno velianje ivotne energije koje vas odvodi jo dublje u Sadanji trenutak. Putem nepruanja otpora kvalitet vae svesti, a prema tome i kvalitet svega to inite ili stvarate, neizmerno se poveava. Rezultati e potom sami po sebi doi i odraavati taj kvalitet. Mogli bismo ovo nazvati predatom akci jom". To nije isti onaj rad za koji znamo ve hiljadama godina. Kako ljudi u sve veem broju budu postajali probueni, re rad e nestati iz naeg renika i moda e nova re biti stvorena da je zameni. Kvalitet vae svesti u ovom trenutku je odluujui faktor kada je u pitanju vrsta budunosti koju ete iskusiti, pa je zato predaja najvanija stvar koju moete uraditi kako bi nastupila pozitivna promena. Svaka akcija koju preduzimate je sekundar na. Nikakva istinski pozitivna akcija ne moe nastati iz stanja svesti koje ne zna za predaju. Mogu da shvatim da ako sam u situaciji koja je neprijatna ili nezadovoljavajua i potpuno prihvatim taj trenutak takvim kakav jeste, nee biti patnje ili nesree. Uzdignuu se iznad toga. Ali jo uvek ne mogu ba najbolje da vidim odakle e doi energija ili motivacija za preduzimanje akcije i postizanje promene ako ne postoji izvesna koliina nezadovoljstva. U stanju predaje vi sasvim jasno vidite ta je to to treba da se uradi i preduzimate akciju, radei stvari redom i koncentriui se na jednu po jednu. Neka vas priroda naui, pogledajte kako se sve moe postii i kako se udo ivota razotkriva bez nezado voljstva ili nesree. To je razlog zbog kog je Isus rekao: Pogledajte ljiljane, nain na koji rastu; niti se mue, niti ure". Ako je vaa sveukupna situacija nezadovoljavajua ih neprijatna, odvojite se ovoga trenutka i predajte se onome to

jeste. To je ona baterijska lampa koja see kroz maglu. Spoljanje okolnosti e onda prestati da upravljaju vaim stanjem svesti. Vie neete proizlaziti iz reakcije i otpora. Potom razmotrite detalje te situacije. Zapitajte se: Postoji li bilo ta to bi se moglo uraditi kako bi se situacija promenila, poboljala ili kako mene vie ne bi bilo u njoj?" Ako postoji, preduzmite odgovarajuu akciju. Nemojte se koncentrisati na stoti nu stvari koje ete sigurno morati ili moda morati da uradite u nekom trenutku u budunosti, ve na jednu jedinu stvar koju moete da uradite sada. To ne znai da uopte ne treba da plani rate. Upravo planiranje moe biti ta jedina stvar koju moete sada da uradite. Ali se pobrinite da ne ponete da putate men talne filmove", da projektujete sebe u budunost, i tako izgubite Sadanji trenutak. Nee moda svaka akcija koju preduzmete uroditi plodom istog trenutka. Sve dok se to ne desi - nemojte se opirati onome to jeste. Ako ne postoji nikakva akcija koju moete preduzeti, a ni vi niste u stanju da se udaljite od situaci je, onda iskoristite tu situaciju kako biste uli jo dublje u preda ju, jo dublje u Sadanji trenutak, jo dublje u Bie. Kada se zako rai u ovu venu dimenziju sadanjosti, promena se najee dogaa na neobine naine, bez potrebe za ulaganjem preve likog truda sa vae strane. ivot postaje usluan i kooperativan. Ako su vas unutranji faktori kao to su strah, krivica ili pasivnost spreavali da preduzmete akciju, oni e se rastopiti na svetlu vaeg svesnog prisustva. Nemojte pobrkati predaju sa stavom kao to je ne mogu vie da se trudim" ili jednostavno, vie mi nije stalo". Ako se time paljivije pozabavite, otkriete da je takav stav zatrovan negativnou u obliku prikrivene zlovolje, pa zato on uopte ne predstavlja predaju, ve zamaskirani otpor. Nakon to se pre date, usmerite svoju panju prema unutra kako biste proverili da li je ostao ikakav trag otpora u vama. Budite veoma oprezni dok to radite; u suprotnom, vreica otpora u obliku misli ili nepotvrene emocije moe nastaviti da se krije u nekom mranom uglu.

Od energije uma do duhovne energije

Prestati sa otporom - to je lake rei nego uraditi. Jo uvek mi nije ba najjasnije kako to da uinim. Ako kaete da je predaja nain za to, ostaje pitanje:"Kako?" Ponite tako to ete priznati da otpor postoji. Budite tu kad se on dogodi, kada se otpor pojavi. Posmatrajte kako ga va um stvara, na koji nain oznaava situaciju, vas ili druge. Obratite panju na proces razmiljanja koji je u to ukljuen. Osetite energiju emocije. Time to prisustvujete pojavi otpora, uvideete da on nema nikakvu svrhu. Usmeravanjem celokupne vae panje na Sadanji trenutak nesvesni otpor je uinjen svesnim i to je njegov kraj. Ne moete biti i svesni i nesreni i svesni i puni negativnosti. Negativnost, nesrea ili patnja, u kojem god obliku, znae da postoji otpor, a otpor je uvek nesvestan. Nesumnjivo je mogue da budemo svesni svojih nesrenih oseanja? Da li ste vi odabrali nesreu? Ako niste, kako se pojavila? ta je njena svrha? Ko je odrava u ivotu? Kaete da ste svesni svojih nesrenih oseanja, ali istina je ta da ste se poistovetili sa njima i odravate taj proces u ivotu putem prisilnog razmiljan ja. Kad biste bili svesni, odnosno potpuno prisutni u Sadanjem trenutku, sva negativnost bi se gotovo istog trenutka ponitila. Ne bi mogla da opstane u vaem prisustvu. Ona jedino moe opsta ti u vaem odsustvu. ak ni otelotvoreni bol ne moe opstati dugo u vaem prisustvu. Vi odravate svoju nesreu time to joj dajete vremena. To je njen glavni pokreta. Uklonite vreme putem intenzivne svesti o sadanjem trenutku i ona e prestati. Ali, da li elite da prestane? Da li ste je se zaista zasitili? Ko ete biti bez nje? Sve dok ne ostvarite predaju, duhovna dimenzija je neto o emu itate, o emu razgovarate, to vas uzbuuje, o emu

piete knjige, o emu razmiljate, u ta verujete - ili ne verujete, kako bilo. Nema nikakve razlike. Sve dok se ne predate, ta dimenzija nee postati iva stvarnost u vaem ivotu. A kada to uinite, energija koja e zraiti iz vas i upravljati vaim ivotom imae daleko veu vibracionu frekvenciju od energije uma koji jo uvek upravlja naim svetom - energije koja je stvorila posto jee drutvene, politike i ekonomske strukture nae civilizacije i koja se takoe neprekidno obnavlja putem naih obrazovnih sistema i medija. Kroz predaju duhovna energija dolazi na ovaj svet. Ona ne stvara nikakvu patnju ni vama, ni drugim ljudima, niti bilo kojem drugom obliku ivota na ovoj planeti. Za razliku od energije uma ona ne zagauje zemlju i nije potinjena zakonu polariteta koji nalae da nita ne moe postojati bez svoje suprot nosti, da dobro ne moe postojati bez loeg. Oni koji su vodeni energijom uma to je jo uvek sluaj sa ogromnom veinom pop ulacije na Zemlji, ostaju nesvesni postojanja duhovne energije. Ona pripada drugaijem stepenu realnosti i stvorie drugaiji svet onda kada dovoljan broj ljudi stupi u stanje predaje i na taj nain se potpuno oslobodi negativnosti. Ako Zemlja bude opsta la, ovo e biti energija onih koji e je nastanjivati. Isus je ukazao na ovu energiju kada je dao svoju poznatu proroansku izjavu u besedi na gori: Blagosloveni su oni koji poputaju; oni e imati zemlju u svom posedu." Tiho ali inten zivno prisustvo je ono to ponitava nesvesne mentalne obrasce. Oni ipak mogu ostati aktivni jo neko vreme, ali vie nee upravl jati vaim ivotom. Spoljasnje okolnosti kojima ste se opirali takoe tee da se brzo promene ili ponite kroz predaju. Ona na veoma moan nain preobraava situacije i ljude. Ukoliko se okolnosti ne promene odmah, vae prihvatanje Sadanjeg trenut ka e vam omoguiti da se uzdignete iznad njih. U oba sluaja biete slobodni.

Predaja u linim vezama

ta je sa onim ljudima koji ele da me iskoriste, da utiu na mene ili da me kontroliu? Da li treba njima da se predam? Oni su odvojeni od Bia, stoga nesvesno pokuavaju da od vas dobiju energiju i mo. Tano je da e samo nesvesna osoba pokuati da iskoristi ili izmanipulie druge, ali je podjednako tano da samo nesvesna osoba moe biti iskoriena i izmanipulisana. Ako se opirete nesvesnom ponaanju drugih, ili se borite protiv njega, i sami postajete nesvesni. Ali predaja ne znai da treba doputati da vas nesvesni ljudi koriste. Nipoto. Apsolutno je mogue nekoj osobi jasno i glasno rei ne" ili okrenuti glavu od neke situacije i istovremeno biti u stanju potpunog unutranjeg nepruanja otpora. Kada kaete ne" nekoj osobi ili situaciji, neka ono ne proistekne iz reakcije, ve iz uvida, iz jasne spoznaje toga ta je u tom trenutku za vas dobro a ta ne. Neka to bude nereagujue ne", ne" visokog kvaliteta, ne" koje je sasvim osloboeno negativnosti i zato vie ne stvara nikakvu patnju. Na poslu se nalazim u jednoj situaciji koja je neprijatna. Uprkos pokuajima bilo je nemogue da joj se predam. I dalje nastavlja da se javlja velika koliina otpora. Ako ne moete da se predate, odmah preduzmite akciju. Otvoreno kaite ili uinite ono to e izazvati promenu u situaciji - ili se udaljite od nje. Preuzmite odgovornost za svoj ivot. Nemojte ni vae prelepo blistavo unutranje Bie ni Zemlju zagaivati negativnou. Nemojte ostavljati prostora u sebi za neraspoloenje u bilo kakvom obliku. Ako ne moete da preduzmete akciju, na primer ako ste u zatvoru, onda vam ostaju dva izbora: otpor ili predaja. Ropstvo ili unutranja sloboda od spoljanjih uslova. Patnja ili unutranji mir.

Da li nepruanje otpora takoe treba primenjivati u spoljanjem voenju naih ivota, kao to je nepruanje otpora nasilju Ili je to neto to se odnosi samo na na unutranji ivot? Vas jedino treba da interesuje unutranji aspekt. To je pri marno. Naravno, to e takoe izmeniti i voenje vaeg spoljanjeg ivota, vaih veza, i tako dalje. Putem predaje vae veze e biti vrlo temeljno promenjene. Ako nikada ne budete mogli da prihvatite ono to jeste, samim tim neete biti u stanju da prihvatite nijednu osobu onakvom kakva ona jeste. Vi ete osuivati, kritikovati, etiketirati, odbacivati ili pokuavati da promenite ljude. Osim toga, ako Sadanji trenutak stalno budete pretvarali u sredstvo za postizanje cilja u budunosti, onda ete i svaku osobu na koju naiete ili sa kojom uspostavite vezu pretvarati u sredstvo za postizanje cilja. Veza - ljudsko bie - tada postaje od sekun darne vanosti za vas ili gubi bilo kakav znaaj. Primamo posta je ono to moete da izvucete iz veze - bilo da je to materijalna korist, oseaj moi, fiziko zadovoljstvo ili neki oblik zadovoljen ja ega. Dozvolite mi da vam prikaem na koji nain predaja moe da funkcionie u vezama. Kada postanete umeani u svau ili neku konfliktnu situaciju, recimo sa partnerom ili nekim ko vam je blizak, zaponite tako to ete posmatrati sopstvenu potrebu da se branite onda kada je va stav napadnut ili pokuajte da osetite snagu sopstvene agresije dok napadate stav druge osobe. Posmatrajte privrenost koju oseate prema svojim pogledima i miljenjima. Osetite mentalno-emocionalnu energi ju koja lei u pozadini vae potrebe da budete u pravu i optuujete onu drugu osobu da nije u pravu. To predstavlja energiju egoistinog uma. Vi je inite svesnom time to je priz najete, time to je oseate to je vie mogue. A onda, jednog dana, usred nekakve svae, iznenada ete shvatiti da imate izb ora, tako da ete moda odluiti da odustanete od sopstvene reakcije - samo da biste videli ta e se dogoditi. Vi se preda jete. Ne mislim na odustajanje samo od verbalne reakcije tako

to ete rei: ,,U redu, ti si u pravu", sa izrazom na licu koji govo ri ja sam iznad ovog detinjastog nesvesnog stanja". Time samo premetate otpor na jedan drugi nivo, dok egoistino i dalje ostaje na vlasti, prisvajajui pravo na komandu. Ja" govorim o naputanju itavog mentalno-emocionalnog energetskog polja u vama koje se bori za mo. Ego je lukav, zato morate da budete veoma oprezni, veoma prisutni i potpuno iskreni prema sebi kako biste se uverili jeste li zaista odustali od poistoveivanja sa mentalnim stavom i time se oslobodili svog uma. Ako se iznenada osetite veoma lagano, neoptereeno i duboko spokojno, to je nepogreiv znak istinske predaje. A zatim posmatrajte ta e se desiti sa mental nim stavom one druge osobe poto ga vi vie ne potkrepljujete pruanjem otpora. Prava komunikacija poinje tek kada se poistoveenost sa mentalnim stavovima ukloni sa puta. ta je sa nepruanjem otpora uprkos nasilju, agresiji, i tome slino? Nepruanje otpora ne znai nuno da ne radite nita. Sve to znai jeste da bilo kakvo injenje" prestaje da bude reak tivno. Setite se duboke mudrosti koja lei u osnovi vebanja istonjakih borilakih vetina: nemojte se opirati snazi protivni ka. Popustite kako bi ga nadjaali. Znajui to, ne initi nita" dok ste u stanju intenzivnog prisustva veoma je moan nain na koji se situacije i ljudi menjaju i isceljuju. U taoizmu postoji termin koji se zove vu vei, obino prevoen kao aktivnost bez akcije" ili sedeti mimo i raditi nita". U drevnoj Kini ovo je smatrano jednim od najviih dostignua, odnosno vrlina. To se radikalno razlikuje od neak tivnosti u obinom stanju svesti ili, bolje reeno, u stanju bez svesti koja potie od straha, inercije ili neodlunosti. Ono pravo ne initi nita" podrazumeva unutranje nepruanje otpora i veliki oprez. Sa druge strane, ako je potrebna akcija, vi vie neete reagovati iz uslovljenog uma, ve ete na situaciju odgovarati iz

vaeg svesnog prisustva. U tom stanju va um je osloboen poj mova, ukljuujui tu i pojam nenasilja. Prema tome, ko moe da predvidi ta ete uraditi? Ego veruje da vaa snaga lei u vaem otporu, a tano je zapravo to da vas otpor odvaja od Bia, jedinog mesta istinske moi. Otpor predstavlja slabost i strah maskiran kao snagu. Ono to ego vidi kao slabost u stvari je vae Bie u svoj svojoj istoti, nevinosti i moi. A ono to on vidi kao snagu zapravo je slabost. Dakle ego postoji u neprekidnom modalitetu otpora, igrajui lane uloge kako bi prikrio vau slabost" koja zapravo pred stavlja vau mo. Sve dok ne bude nastupila predaja, nesvesno igranje uloga sainjavae veliki deo ljudskog meusobnog delovanja. Kad se budete predali, nee vam vie biti potrebne utvrde ega i lane maske. Postaete veoma jednostavni, veoma stvarni. To je opasno", kae ego. Biete povreeni. Postaete ranjivi." Ono to ego ne zna, naravno, jeste da samo ako odbacite otpor, ako postanete ranjivi", moete da otkrijete vau istinsku i sutinsku neranjivost.

Preobraaj bolesti u prosvetljenje

Ako se neko ozbiljno razboli i u potpunosti prihvati svoje stanje predajui se bolesti, nee li time odustati od svoje reenosti da ponovo ozdravi? Vie ne bi postojala odlunost da se bori protiv bolesti, zar ne? Predaja predstavlja unutranje prihvatanje onoga to jeste bez rezerve. Govorimo o vaem ivotu - o ovom trenutku - a ne o uslovima ili okolnostima u vaem ivotu, ne o onome to nazi vamo vaom ivotnom situacijom. Ve smo o tome govorili. to se tie bolesti, evo ta ona znai. Bolest je deo vae ivotne situacije. Kao takva, ona ima prolost i budunost. Prolost i budunost grade neprekidni kontinuum, osim ako isku-

pljujua mo Sadanjeg trenutka ne bude aktivirana putem vaeg svesnog prisustva. Kao to znate, ispod raznoraznih uslova koji sainjavaju vau ivotnu situaciju koja egzistira u vremenu posto ji neto dublje, neto sutastvenije: va ivot, vae Bie u bezvre menom Sadanjem trenutku. Poto u Sadanjem trenutku ne postoje nikakvi problemi, tako nema ni bolesti. Verovanje u etiketu kojom neko oznaava vae stanje upravo odrava to stanje na prvom mestu, opunomouje ga i od te privremene nestabilnosti stvara prividno pouzdanu stvarnost. Vaem stanju to prua ne samo realnost i pouzdanost ve i kontinuitet u vremenu kakav ono ranije nije imalo. Usmeravanjem panje na sadanji trenutak i suzdravan jem od njegovog mentalnog oznaavanja bolest se svodi na jedan ili nekolicinu sledeih inilaca: fiziki bol, slabost, nelagodnost ili nesposobnost. Sadanji trenutak - to je ono emu se predajete. Vi se ne predajete ideji o bolesti". Dozvolite patnji da vas uvue u sadanji trenutak, u stanje intenzivnog svesnog prisustva. Iskoristite je za prosvetljenje. Predaja ne preobraava ono to jeste ili barem to ne ini direktno. Predaja preobraava vas. Kada vi postanete preobraeni, ceo va svet biva preobraen jer svet predstavlja samo odraz. O tome smo ranije govorili. Ako pogledate u ogledalo i ne dopadne vam se ono to vidite, morali biste da budete ludi pa da nasmete na odraz. A to je upravo ono to radite kada ste u stanju neprihvatanja. I nar avno, ako napadnete odraz, on e vam uzvratiti napad. Ako prih vatite odraz, bez obzira na to kakav je, ako postanete prijateljski nastrojeni prema njemu, on ne moe postati neprijateljski nastro jen prema vama. To je nain na koji vi menjate svet. Bolest nije problem. Vi ste problem - sve dok kontrolu ima egoistini um. Kada ste bolesni ili nemoni, nemojte to oseati kao neku vrstu neuspeha, nemojte oseati krivicu. Nemojte optuivati ivot da nepravedno postupa sa vama, ali nemojte optuivati ni sebe. Sve je to, u stvari, otpor. Ako patite od neke ozbiljne bolesti, iskoristite je za prosvetljenje. Sve loe" stvari koje vam se dogaaju u ivotu - iskoristite za prosvetljenje.

Oduzmite vreme od bolesti. Nemojte joj davati nikakvu prolost ni budunost. Neka vas ona odvede u intenzivnu svest o sadanjem trenutku - i tada posmatrajte ta e se dogoditi. Postanite alhemiar. Pretvarajte obian metal u zlato, pat nju u svest, veliku nesreu u prosvetljenje. Da li ste ozbiljno bolesni i sada oseate bes zbog onoga to sam upravo rekao? Ako je tako, onda je to jasan pokazatelj da je bolest postala deo vaeg oseaja o sopstvenom ja" i da vi sada titite svoj identitet - ba kao to titite i bolest. Stanje koje je oznaeno kao bolest" nema nikakve veze sa onim to vi zaista jeste.

Kad udari velika nesrea

Kada je u pitanju vei deo populacije koji je jo uvek nesvestan, jedino neka kritina granina situacija ima snage da razbije tvrdi oklop ega i natera te ljude na predaju, dovodei ih u probueno stanje. Granina situacija se javlja onda kada se putem neke velike nesree, drastinog preokreta, stranog gubitka ili patnje ceo va svet srui i izgubi smisao. Ona pred stavlja susret sa smru, bilo da je fizika, bilo psiholoka. Egoistini um, tvorac ovog sveta, rui se. Novi svet potom moe nastati iz pepela onog starog. Ne postoje nikakve garancije, naravno, da e ak i granina situacija uspeti to da uini, ali mogunost uvek postoji. Otpor prema onome to jeste se kod nekih ljudi u takvoj situaci ji ak pojaava, i to onda prerasta u sputanje u pakao. Kod drugih moe se javiti samo delimina predaja, ali ak i to e im dati izvesnu dubinu i spokojstvo koje ranije nisu imali. Delovi oklopa ega e otpadati, omoguavajui deliima sjaja i spokojstva koji lee ispod uma da zasijaju. Granine situacije su dovele do mnogih uda. Bilo je ubica koji su u zatvoru ekali na izvrenje smrtne kazne i u toku poslednjih par sati svog ivota iskusili stanje u kom ego ne pos-

toji, i duboku radost i spokojstvo koji idu uz to. Unutranji otpor prema situaciji u kojoj su se nali postao je toliko snaan da je proizveo nepodnonjivu patnju, a nisu imali gde da pobegnu niti su mogli bilo ta da uine da je izbegnu, ak ni da se umom projektuju u budunost. To ih je navelo da u potpunosti prihvate neprihvatljivo. Bili su naterani na predaju. Na ovaj nain postali su sposobni da uu u stanje milosti sa kojim nastupa i iskupljenje: potpuno oslobaanje od prolosti. Naravno, ono to zaista utire put udu milosti i iskupljenja nije granina situacija, ve sam in predaje. Dakle, kad god vas bude pogodila nekakva velika nesrea ili se neto ozbiljno bude pogoralo" - bolest, nesposobnost, gubitak doma, bogatstva ili drutveno odreenog identiteta, prekid bliske veze, smrt ili patnja voljene osobe ili smrt koja lebdi nad vama samima - znajte da sve to poseduje i svoju drugu stranu, da ste samo jedan korak udaljeni od neeg neverovatnog, od potpunog alhemijskog preobraaja neplemenitog metala bola i patnje u zlato. Taj jedan korak naziva se predaja. Nemam nameru da tvrdim kako ete u nekoj od takvih situacija postati sreni. Neete. Ali e strah i bol biti pretvoreni u unutranji mir i spokojstvo koji potiu sa jednog veoma dubokog mesta - iz samog Duhovnog sveta. To je onaj mir Boji koji prevazilazi razum". U poreenju sa tim srea je prilino povrna stvar. Sa ovim blistavim mirom dolazi i spoznaja - ne na nivou uma, ve u dubini vaeg Bia - da ste neunitivi, besmrtni. Ovo nije verovanje. To je apsolutna uverenost kojoj ne treba nikakav spoljanji dokaz ili potvrda od nekog sekundarnog izvora.

Preobraaj patnje u mir

Postoji pria o jednom filozofu stoiku u staroj Grkoj koji je, poto mu je reeno da mu je sin poginuo u nesrei, odgovorio: Znao sam da nije besmrtan". Da li je to predaja? Ako jeste, ja" je ne elim. Postoje neke situacije kada se predaja ini neprirodnom i neljudskom.

Biti odseen od svojih oseanja nije predaja. Ali mi ne znamo kakvo je bilo njegovo unutranje stanje kada je izgovorio te rei. U izvesnim ekstremnim situacijama e vam i dalje moda biti nemogue da prihvatite Sadanji trenutak. Ali kod predaje ete uvek dobiti drugu ansu. Vaa prva ansa jeste da svaki trenutak predate realnosti tog trenutka. Znajui da ono to jeste ne moe biti poniteno - jer ono ve jeste - vi govorite da" onome to jeste ili prihvatate ono to nije. Zatim radite ono to morate, ta god da situacija nalae. Ako budete obitavali u ovom stanju prihvatanja, vie neete stvarati negativnost, patnju, nesreu. Tada ete iveti u stanju nepruanja otpora, stanju milosti i prosvetljenosti, osloboeni borbe. Kad god ne budete u stanju to da uinite, kad god pro pustite tu ansu - bilo zbog toga to ne stvarate dovoljno svesnog prisustva da biste spreili pojavljivanje nekog uobiajenog i nesvesnog obrasca otpora, bilo zato to je stanje toliko ekstrem no da je za vas apsolutno neprihvatljivo - vi tada stvarate neki oblik bola, neki oblik patnje. Moe vam izgledati kao da je situacija ta koja stvara patnju, ali u osnovi nije tako - to ini va otpor. Evo sada vae druge anse da se predate, ako ne moete da prihvatite ono to se nalazi spolja, onda prihvatite ono to se nalazi unutra. Ako ne moete da prihvatite spoljanje stanje, pri hvatite unutranje. To znai: nemojte se opirati bolu. Dopustite mu da bude tu. Predajte se alosti, oaju, strahu, usamljenosti ili bilo kojem obliku koji patnja poprimi. Budite joj svedok a da je mentalno ne oznaavate. Prigrlite bol. Onda ete videti na koji nain udo predavanja duboku patnju preobraava u duboki mir. Ovo je vae raspee. Neka ono postane i vae uskrsnue i uzdignue. Ne vidim kako neko moe da se preda patnji. Kao to ste i sami istakli, patnja je ne-predaja. Kako moete da se predate nepredaji?

Zaboravite predaju na trenutak. Kada je va bol dubok, sva pria o predaji verovatno e delovati isprazno i beznaajno. Kada je va bol dubok, najverovatnije ete oseati snaan poriv da pobegnete od njega pre nego da mu se predate. Neete eleti da oseate to to oseate. Ima li ieg prirodnijeg od toga? Ali ne moete pobei, nema izlaza. Postoje mnogi pseudo izlazi - posao, alkohol, droga, bes, projektovanje, potiskivanje, i tako dalje - ali oni vas ne oslobaaju bola. Intenzitet patnje se ne umanjuje time to je pravite nesvesnom. Kada poriete emo cionalni bol, sve to inite ili mislite, ba kao i vae veze, posta je zaraeno njime. Vi ga takorei emitujete kao energiju koja zrai iz vas, a drugi ga podsvesno prihvataju. Ako su nesvesni, moda e se ak osetiti prisiljenim da vas napadnu ili povrede na neki nain ili ete moda vi njih povrediti prilikom nesvesnog projektovanja vaeg bola. Vi privlaite i ispoljavate sve ono to odgovara vaem unutranjem stanju. Kada ne postoji izlaz, jo uvek ipak postoji prolaz. Stoga nemojte okretati glavu od bola. Suoite se sa njim. Osetite ga u potpunosti. Nemojte razmiljati o njemu - osetite ga! Izrazite ga ako je to neophodno, ali nemojte u svojoj glavi oko njega graditi scenario. Poklonite svu svoju panju oseanju, a ne osobi, dogaaju ili situaciji za koje vam se ini da su ga prouzrokovali. Nemojte dozvoliti umu da iskoristi bol kako bi iz njega stvorio identitet rtve za vas. Samosaaljenje i iznoenje svoje prie drugima e vas odravati zatoenim u patnji. Poto je nemogue pobei od oseanja, jedina mogunost promene jeste da se ue u njega; u suprotnom, nita se nee izmeniti. Prema tome, pok lonite celokupnu panju onome to oseate i pokuajte da to mentalno ne oznaite. Dok budete zalazili dublje u oseanje, budite na velikom oprezu. U poetku, moe vam se initi kao da je u pitanju jedno mrano i uasavajue mesto, meutim, kada se bude javio poriv da okrenete glavu od njega, posmatrajte ga, ne reagujte. Nastavite da usmeravate svoju panju na bol, nastavite da oseate alost, strah, prestravljenost, usamljenost, ta god da je prisutno. Ostanite oprezni, ostanite prisutni - prisutni celim svojim Biem, svakom elijom svog tela. Dok to budete inili, unosiete svetlost u ovu tamu. To je plamen vae svesti.

Na ovom stadijumu ne morate se vie brinuti o predaji. Ona se ve odigrala. Kako? Potpuna panja isto je to i potpuno prihvatanje, isto je to i predaja. Posveivanjem pune panje vi koristite mo Sadanjeg trenutka, odnosno mo vaeg prisustva. Nijedan skriveni ostatak otpora tu ne moe opstati. Prisustvo uklanja vreme. A bez vremena, nikakva patnja, nikakva negativnost ne moe da opstane. Prihvatanje patnje jeste putovanje u smrt. Suoavanje sa dubokim bolom, doputanje da on postoji, usmeravanje panje na njega, sve to predstavlja svestan odlazak u smrt. Kada budete umrli ovom smru, uvideete da smrti u stvari nema - i da se nemate ega bojati. Samo ego umire. Zamislite svetlosni zrak koji je zaboravio da je neodvojivi deo sunca i sebe zavarava verovanjem da mora da se bori za opstanak, stvarajui neki drugi identitet koji nije sunce i grevito se drei za njega. Zar smrt ove zablude ne bi predstavljala neverovatno osloboenje? elite li laku smrt? Da li biste radije umrli bez bola, bez agonije? Onda svakog trenutka umrite za prolost i pustite da svetlost vaeg prisustva svojim zracima spere teko, vremenom okovano ja" za koje ste mislili da je vi".

Put krsta
Postoje mnoga svedoanstva ljudi koji kau da su pronali Boga putem duboke line patnje, a postoji i hrianski izraz put krsta" koji, pretpostavljam, ukazuje na istu stvar.

Ovde se samo time i bavimo. Strogo uzevi, oni nisu pronali Boga putem svoje patnje, zato to patnja podrazumeva otpor. Pronali su Boga putem predaje, putem potpunog prihvatanja onoga to jeste, a njihova estoka patnja ih je primorala na to. Mora da su uvideli na nekom nivou da je njihov bol samog sebe stvorio. Na koji nain izjednaavate predaju sa pronalaenjem Boga? Poto je otpor nerazdvojiv od uma, naputanje otpora odnosno predaja - predstavlja smrt uma kao vaeg gospodara, varalice koji se pretvara da je vi", lanog boga. Sve osude i sva negativnost se razgrauju. Carstvo Bia, koje je bilo prikriveno umom, tada otvara svoje kapije. Iznenada, duboka tiina se javl ja u vama, neobjanjiv oseaj mira. A u tom miru lei ogromna radost. A u toj radosti lei ljubav. A u samom sreditu poiva ono sveto, ono bezgranino. Ono to se ne moe imenovati. Ja to ne nazivam pronalaenjem Boga, jer kako moete pronai ono to nikada nije ni bilo izgubljeno, sam ivot koji vi predstavljate? Re Bog je ograniavajua ne samo zbog toga to je hiljadama godina bila pogreno prihvatana i pogreno upotre bljavana, ve i zbog toga to ona podrazumeva i neko drugo bie pored vas. Bog predstavlja Bie samo, a ne neko bie. Tu ne moe biti nikakvog subjekat-objekat odnosa, nikakve dvojnosti, ne moete postojati vi i Bog. Spoznaja Boga je najprirodnija stvar koja postoji. Iznenaujua i neshvatljiva injenica nije ta da moete postati svesni Boga, ve ta da niste svesni Boga. Put krsta koji ste pomenuli predstavlja stari put ka prosvetljenju, a do nedavno to je bio i jedini put. Ali nemojte ga odbacivati ili potcenjivati njegovu efikasnost. On jo uvek deluje. Put krsta predstavlja potpuni preokret. To znai da se naj gora stvar u vaem ivotu, va krst, pretvara u najbolju stvar koja vam se ikada dogodila, time to vas primorava na predaju, na smrt", primorava vas da postanete nita, da postanete kao Bog - jer Bog takoe ne predstavlja neto.

U ovom trenutku, barem kada je u pitanju veinska nesvesna populacija, put krsta je jo uvek jedini put. Oni e se probuditi jedino putem dalje patnje, a prosvetljenju e, kao kolektivnom fenomenu, predvidljivo, prethoditi silni preokreti. Taj proces odraava delovanje izvesnih univerzalnih zakona koji upravljaju razvojem svesti i kao takvog su ga predvideli neki pro roci. Opisan je, izmeu ostalih mesta, i u Knjizi Otkrovenja, odnosno Apokalipsi, mada je prekriven nejasnom i ponekad nedokuivom simbolikom. Tu patnju ne zadaje Bog, ve ljudi koji je nanose sebi samima i jedni drugima, kao i pojedine odbrambene mere koje e Zemlja, taj ivi inteligentni organizam, preduzeti kako bi se zatitila od naleta ovekovog ludila. Ipak, danas je prisutan porast broj ljudi ija je svest dovoljno evoluirala da joj nije potrebna dalja patnja pre nego to spozna prosvetljenje. Vi ste moda jedna od tih osoba. Biti prosvetljen putem patnje - taj put krsta - znai biti silom uteran u nebesko carstvo dok se ritate i vritite. Na kraju ete se predati jer ne moete vie da podnesete bol, ali taj bol bi mogao da traje jo dugo vremena pre nego to se ovo dogodi. Svesno odabrati prosvetljenje znai odbaciti svoju privrenost prolosti i budunosti i nainiti Sadanji trenutak sreditem svog ivota. To znai izabrati da obitavate u stanju prisustva, a ne u vremenu. To znai rei da" onome to jeste. Bol vam tada vie nee biti potreban. Koliko jo vremena smatrate da e vam biti potrebno pre nego to budete u stariju da kaete: Neu vie stvarati bol niti patnju"? Koliko jo bola e vam biti potrebno pre nego budete mogli da nainite taj izbor? Ako mislite da vam je potrebno jo vremena, dobiete ga - a dobiete i jo bola. Vreme i bol su nerazdvojivi. Mo izbora ta je sa svim onim ljudima koji, izgleda, zapravo ele da pate? Imam prijateljicu koju partner fiziki zlostavlja, a i njena prethod na veza je bila sline prirode. Zato ona bira takve ljude i zato

odbija da se odmah izvue iz te situacije? Zato toliko mnogo ljudi zapravo bira bol? Znam da je re odabirati" omiljeni termin Novog doba, ali ona nije sasvim precizna u ovom kontekstu. Rei da je neko odabrao" disfunkcionalnu vezu, ili bilo koju drugu negativnu situaciju u svom ivotu, vodi ka pogrenom zakljuku. Izbor podrazumeva svest - visok stepen svesti. Bez nje vi nemate izbo ra. Izbor nastupa onog trenutka kada prestanete da se poistoveujete sa umom i njegovim uslovljenim obrascima, onog trenutka kada postanete prisutni. Sve dok ne dosegnete tu taku, vi ste nesvesni, duhovno govorei. To znai da ste prisiljeni da mislite, bseate i funkcioniete na odreene naine, zavisno od uslovljenosti vaeg uma. Iz tog razloga je Isus i rekao: Oprosti im jer oni ne znaju ta ine". Ovo nije povezano sa inteligencijom u konvencionalnom smislu te rei. Susreo sam mnoge veoma inteligentne i obrazovane ljude koji su takoe bili potpuno nesvesni, to znai potpuno poistoveeni sa svojim umom. Zapravo, ako mentalni razvoj i nagomilano znanje nemaju protivteu u odgovarajuem razvoju svesti, mogunost pojavljivanja nezadovoljstva i velike nesree veoma je velika. Vaa prijateljica je upletena u vezu sa partnerom koji je zlostavlja, i to ne po prvi put. Zato? Ona nema izbora. Um, uslovljen prolou, stalno nastoji da ponovo stvori ono to poz naje i to mu je blisko. ak i ako je to bolno, barem je poznato. Um uvek ostaje blizu onoga to poznaje. Sve to je nepoznato samim tim je i opasno jer on nema kontrolu nad njim. To je razlog zbog kojeg um ne voli sadanji trenutak i ignorie ga. Svest o sadanjem trenutku stvara prazninu ne samo u misaonom toku, ve i u kontinuumu prolosti-budunosti. Nita istinski novo i kreativno ne moe doi na ovaj svet, osim kroz tu prazninu, taj otvoreni prostor beskonane mogunosti. Stoga vaa prijateljica, budui da je poistoveena sa svo jim umom, moda ponovo stvara obrazac nauen u prolosti po kojem su intimnost i zlostavljanje neraskidivo povezani. Ili moda ispoljava mentalni obrazac nauen u ranom detinjstvu prema

kojem je ona bezvredna i zasluuje da bude kanjena. Mogue je i to da ona veliki deo svog ivota ivi pomou otelotvorenog bola, koji stalno trai dodatni bol kojim e se hraniti. Njen part ner ima sopstvene nesvesne obrasce koji nadopunjuju njene. Naravno da je njena situacija samostvorena, ali ko ili ta je to ja" koje ju je stvorilo? Mentalno-emocionalni obrazac iz prolosti, nita drugo. Zato od toga stvarati nekakvo ja"? Ako joj budete rekli da je sama odabrala svoje stanje ili situaciju, pojaaete njeno stanje poistoveenosti sa umom. Ali, da li je njen mentalni obrazac isto to i ona? Da li on predstavlja njeno ja? Da li je njen pravi identitet izveden iz prolosti? Pokaite svojoj prijateljici kako da postane posmatrajue prisustvo iza svojih misli i svojih emocija. Ispriajte joj o otelotvorenom bolu i kako da ga se oslo bodi. Nauite je vetini posedovanja svesti o unutranjem telu. Pokaite joj znaaj prisustva. im bude sposobna da dosegne mo Sadanjeg trenutka, ruei time svoju uslovljenu prolost, ona e sigurno imati izbora. Niko ne odabira disfunkciju, sukob, bol. Niko ne odabira ludilo. Oni se deavaju jer u vama nema dovoljno prisustva da bi se unitila prolost, nema dovoljno svetlosti da bi se rasterala tama. Vi niste u potpunosti ovde. Jo uvek se niste sasvim probudili. U meuvremenu, uslovljeni um upravlja vaim ivo tom. Slino tome, ako ste vi jedna od mnogih osoba koje imaju nekakav problem sa svojim roditeljima, ako jo uvek gajite mrnju zbog neega to oni jesu ili nisu uradili, onda i dalje verujete da su imali izbora - da su mogli da postupe drugaije. Uvek nam se ini da su ljudi imali izbora, ali to je varka. Sve dok va um sa svojim uslovljenim obrascima upravlja vaim ivotom, sve dok vi jeste va um, kakav izbor imate? Nikakav. Vi se ak ne nalazite ni tu gde stojite. Stanje poistoveenosti sa umom je veoma disfunkcionalno. Ono predstavlja oblik ludila. Gotovo svi boluju od ove bolesti u razliitim stepenima. Onog trenutka kada to budete uvideli, mrnje vie nee biti. Kako moete da mrzite neiju bolest? Jedino to je prikladno jeste uzvratiti samilou.

Dakle, to znai da niko nije odgovoran za ono to ini? Ne dopada mi se ta ideja. Ako vama upravlja va um, ipak ete, iako nemate drugog izbora, preivljavati posledice toga to niste svesni, stvarajui dalju patnju. Nosiete teret straha, sukoba, problema i bola. Tako stvorena patnja e vas na kraju prisiliti da istupite iz nesvesnog stanja. Pretpostavljam da se to to kaete o izboru odnosi i na pratanje. Morate biti potpuno svesni i predati se pre nego to budete mogli da oprostite. Pratanje" je termin koji se koristi ve 2000 godina, ali veina ljudi ima veoma ogranieno miljenje o tome ta on zapravo znai. Ne moete zaista oprostiti sebi ili drugima sve dok izvodite oseanje o sopstvenom ja" na osnovu prolosti. Jedino dosezanjem moi Sadanjeg trenutka, koja predstavlja vau linu mo, moe se doi do istinskog oprotaja. To prolost ini nemonom, a vi postajete duboko svesni toga da nita to ste ikada uinili ili to je uinjeno vama ne moe ak ni u najmanjoj meri dotaknuti blistavu sutinu onoga to vi predstavljate. itav pojam pratanja tada postaje bespotreban. A kako da stignem do te take spoznaje? Kada se budete predali onome to jeste i tako postali pot puno prisutni, prolost e prestati da poseduje bilo kakvu mo. Vie vam ona nee biti potrebna. Prisustvo je klju. Sadanji trenutak je klju. Kako u znati kada je nastupila predaja? Onda kada vie ne budete oseali potrebu da postavljate to pitanje.

.. ~OO~