Visok krvni pritisak (hipertensio arterialis) je bolest savremenog doba, a njegove komplikacije infarkt i log su najei uzrok smrti

na naim prostorima. Visina krvnog pritiska ukazuje na stanje srca. Da bi se spreile bolesti srca i krvnih sudova pritisak treba da bude ispod 140/90. Postoje mnoge namirnice koje mogu da snize krvni pritisak. Ishrana je najvaniji nain borbe protiv visokog krvnog pritiska (hypertension), bilo u kombinaciji sa farmakolokim lekovima ili kao zamena za njih. U azijskim zemljama se od vajkada koristi celer za sniavanje krvnog pritiska. Dr Vilijam Eliot (William Elliott) sa univerziteta ikago je izolovao iz celera supstancu koja sniava krvni pritisak, to je potvrdio eksterimentom na pacovima. On smatra da celer sniava krvni pritisak smanjujui hoprmon stresa koji dovodi do suavanja krvnih sudova i porasta pritiska. Celer je prema tome najefikasniji kod bolesnika kod kojih pritisak raste zbog psihikog stresa. Uz to celer je u eksperimentu dovodio i do snienje holesterola, koji je esto povien kod osoba sa esencijalnom hipertenzijom. Jo jedan legendarni narodni lek za visok krvni pritisak i to veoma efikasan, ije je dejstvo nauno potvreno, je beli luk (allium sativum, garlic). On je kao lek dosta korien u kineskoj narodnoj medicini. Nedavno je u Nemakoj ispitivano njegovo dejstvo i ustanovljeno je da znatno sniava dijastolni (donji) krvni pritisak kod obolelih sa srednje tekom hipertenzijom. Taj efekat se postie sa nekoliko enova dnevno. Efekat belog luka je tokom ispitivanja postajao sve vei, to govori o njegovom kumulativnom dejstvu. Beli luk je na snienje krvnog pritiska delovao najvie svojom sposobnou da opusti glatke miie krvnih sudova, i tako ih proiri. To dejstvo je posledica velikog sadraja adenozina, koga ima i u crnom luku. I sirov i kuvan beli luk sniavaju pritisak, ali je sve efikasniji. Berlinski istraiva Peter Zinger smatra da su omega 3 masne kiseline u ribljem ulju glavni lek za hipertenziju. U lakim oblicima hipertenzije male doze ribljeg ulja mogu dovesti do normalizacije krvnog pritiska, a kod teih oblika mogu pojaati dejstvo lekova beta blokatora. Da bi se regulisao krvni pritisak, kod veine ljudi, je potrebno najmanje tri obroka masne morske ribe nedeljno (losos, skua, tunj, sardina i haringa). Potrebna koliina omega 3 masnih kiselina je 2000mg dnevno to se moe obezbediti sa 100g svee skue, 120g konzerviranog lososa ili 200g sardina. Mononezasiene masne kiseline maslinovog ulja takoe sniavaju krvni pritisak. Voe i povre verovatno sniava krvni pritisak, jer je on kod vegetrarijanaca nii. Primeeno je da prelazak na vegetarijansku ishranu sniava krvni pritisak. Antioksidansi iz voa i povra na zaobilazan nain poveavaju prostaciklin koji iri krvne sudove, dovodei do pada pritiska. Povoljan efekat ima i vitamin C iz voa i povra. On deluje preventivno, jer njegov nedostatak vodi ka porastu pritiska. Dr Kristofer Balpit (Christopher Bulpitt) iz bolnice Hamersmit navodi niz podataka o tome da su visok krvni pritisak i modana kap ei kod ljudi koji unose malo vitamina C.

Kalijum ima znatan uticaj na krvni pritisak. Njegovo nedovoljno unoenje dovodi do porasta krvnog pritiska, a unoenje hrane bogate kalijumom ga sniava. Nedovoljno unoenje kalijuma u organizam dovodi do zadravanja natrijuma, koji poveava krvni pritisak. Hrana bogata kalijumom je peen krompir, dinja, avokado, blitva, breskva, kajsija, ljiva, sok od paradajza, nemasni jogurt, pasulj, losos, soja, banana i badem. Kalcijum moe, kod osoba osetljivih na so, odnosno osoba kojima raste pritisak pri unosu slane hrane, da dovede do njegovog snienja. S jedne strane kalcijum poveava izluivanje natrijuma, koji poveava pritisak, a sa druge strane on smanjuje luenje parathormona, koji takoe poveava pritisak. Kalcijuma ima dosta u mleku i mlenim proizvodima, lososu , skui i sardinama sa kostima, kelju, suvim smokvama, tofuu, soji, liu repe, brokulima i pasulju. Kod velikog broja bolesnika (30 50%) smanjenje soli u ishrani moe znatno da snizi krvni pritisak. Prema istraivanjima Rosa Feldmana (Ross Feldman) sa Univerziteta Ontario manji unos soli omoguuje bolju elastinost krvnih sudova, to dovodi do pada krvnog pritiska. Snienje unosa soli moe da se ostvari ako se ne konzumira gotova preraena hrana i suhomesnati proizvodi, jer oni sadre velike koliine soli. Kod 15% osoba sa hipertenzijom znatno snienje unosa soli nema efekta, a kod nekih moe ak i da povisi pritisak. Natrijum iz soli moe da oteti krvne sudove mozga i dovede do modanog udara bez porasta krvnog pritiska. Neslana ishrana se posebno preporuuje bolesnicima koji osim povienog pritiska imaju problema sa bubrezima i srcem. Jedna aa vina dnevno ili jedno estoko pie dnevno nemaju uticaja na pritisak, ali ga vee koliine progresivno i stalno poveavaju. Kod osoba koje dosta piju prestanak unosa alkohola moe da dovede do normalizacije pritiska. Kafa nije glavni krivac za hronino povien krvni pritisak. Kofein prolazno poveava pritisak kod osoba koje povremeno piju kafu, ak i kod onih koji je redovno piju, posebno kada su pod stresom. Veini ljudi sa hipertenzijom kafa ne smeta, ali se ne preporuuje onima kojima pritisak znatno raste kada su pod stresom. Takve osobe, kad su pod stresom, imaju preteranu reakciju nadbubrene lezde na kofein, to podie krvni pritisak. Saveti osobama sa visokim krvnim pritiskom: - Jedite to vie voa i povra, jer su prepuni poznatih i nepoznatih supstanci koje sniavaju pritisak (vitamin C, kalijum, kalcijum...). - Jedite naroito celer i beli luk. - Jedite masnu morsku ribu, kao to je skua, losos, tunj, sardina ili haringa tri puta nedeljno. - Manje solite jelo. Ne iznosite slanik na sto i ne jedite industrijsku hranu i suhomesnate proizvode. - Ograniite unos alkohola na jedno do dva pia dnevno. Izbegavajte opijanje, koje moe znatno da povisi pritisak. - Ako ste gojazni, oslabite. To je siguran nain da spustite krvni pritisak.

Hipertenzija najea je kardiovaskularna tegoba industrijalizovanog sveta. Ona je najei uzrok modanog udara i jedan od najeih uzroka sranog udara. Merenjem dobijaju se dve vrednosti. Prva je via, a zove se sistolni. Re je o vrhuncu pritiska koji krv stvara prilikom stezanja srca. Druga vrednost odnosi se na dijastolni, pritisak krvi na zidove arterija kad se srce priprema za novi otkucaj. Normalan krvni pritisak je 120/80 kod zdravog odraslog oveka. Ljudi kojima je najmanje dva puta izmerena vrednost 140/90 imaju visok krvni pritisak koji je potrebno leiti ako se zadri u tom nivou. Oni sa izuzetno visokom hipertenzijom, na primer 200/120 moraju se odmah podvrgnuti leenju. Stalna hipertenzija tera srce na rad daleko iznad njegovih mogunosti. Osim to oteuje krvne sudove, takoe moe da oteti mozak, oi ili bubrege.

Uzroci U vie od 95 % zabeleenih sluajeva uzrok nije poznat i ovaj oblik nazivamo esencijalom ili primarnom hipertenzijom. Iako mnogo toga za sada ostaje nepoznato, utvreni su odreeni faktori rizika : nasledni faktor, nain ishrane i ivotnih navika, unos velike koliine soli, gojaznost, dijabetes, stres, nedostatak kalijuma, kalcijuma ili magnezijuma, nedovoljna telesna aktivnost i hronino korienje alkohola.

Leenje Iako primarna hipertenzija ne moe trajno da se izlei, moe vrlo delotvorno da se kontrolie, dok nasuprot tome sekundarna esto moe potpuno da se izlei uklanjanjem uzroka koji su doveli do njene pojave. Sveobuhvatni program leenja ukljuie promene u nainu ishrane kako biste pospeili unos hranjivih materiaj, a smanjili unos soli u organizam, zatim redovne aerobne vebe, smanjenje telesne teine i prestanak puenja. Danas mnogi lekari preporuuju jogu, meditaciju i druge vebe oputanja koje smanjuju nivo stresa kojem ste izloeni. Savladajte stres i prevaziite strah od ove bolesti jer to ima veliki znaaj u njenom leenju. Neki sluajevi visokog krvnog pritiska zahtevaju terapiju lekovima zbog teine poremeaja ili zato to se mere samopomoi nisu pokazale delotvornim. Mnogi lekovi su se pokazali vrlo uspenim, na primer sredstva za podsticanje mokrenja(diuretici), koja oslobaaju organizam od vika tenosti i soli, zatim beta blokatori koji usporavaju i ublaavaju rad srca. Ostali lekovi, ukljuujui blokatore kalcijumovih kanala, inhibitore

enzima pretvaranja angiotenzina, alfa-1 adrenergike blokatore i lekove centralnog delovanja, sniavaju krvni pritisak oputanjem i irenjem arterija. Nagli prekid terapije ovim lekovima moe biti tetan.

Prirodni lekovi za snienje krvnog pritiska aj od crvenog gloga (Crataegus vulgaris), koji se koristi u leenju razliitih tegoba s krvotokom, moe da snizi pritisak. S vremenom glog moe takoe da pobolja irenje krvnih sudova i istovremeno regulie ritam rada srca. Beli luk je veoma dobar za leenje hipertenzije. Jedite ga u sirovom obliku ili pijte sok od istucanog belog luka. Oguliti esna luka isei na komadie i tui tukom u posudi, pa dodati kafenu kaiicu maslinovog ulja, moe i obino i opet tui dok se ne stvori kremasta masa. Dodati vode i piti dva, tri puta dnevno po gutljaj. Ne preterujte jer moe doi do naglog prevelikog obaranja krvnog pritiska i nesvestice. Ishrana ima veliki znaaj u leenju ove bolesti. Jesti hranu bogatu vlaknima, a siromanu masnoam i soli. Poveati koliinu voa, povra, integralnih itarica. Jesti voe bogato kalijumom, koji na hipertenziju ima najbolje dejstvo. Jedite banane (2 do 3 dnevno, ne vie jer njihova velika koliina moe uticati na poveanje telesne teine), kivi ima dosta kalijuma, jako je dobar i pun je vitamina. Travari koriste cvetove, plodove i listove gloga,

evropskog grma trnovitih granica, propisujui ga kao blagi tonik za srce. iri krvne sudove i tako olakava protok krvi kroz arterije, sniavajui krvni pritisak. Smatra se da glog poveava snagu rada sranog miia i spreava aritmije.

Neki strunjaci smatraju da glog ima umirujue dejstvo na nervni sistem, pa ga ponekad preporuuju kao lek protiv nesanice. Glog se prepoznaje po rumenim bobicama i plavozelenim listovima, a nenobeli cvetovi se javljaju u maju. Glog se moe nabaviti kao teni ekstrakt, suene bobice i cvet ili u obliku kapsula. Ima ga dosta na naim prostorima pa moete ga i sami brati. Bolesti

visok krvni pritisak, zaepljenje arterija, oseaj lupanja srca, angina pektoris, zapaljenje sranog miia. nesanica i nervne bolesti koristi se kao sredstvo za grgljanje kod bolova u grlu.

aj od gloga moete napraviti potapanjem suvih cvetova i bobica u vruoj vodi od 10 do 15 minuta.