VASIL TOLEVSKI

NA[ITE PRIJATELI

izdava~:
Vasil TOLEVSKI ciletolevski@yahoo.com

Nacrt na korica: Bojan SIMOVSKI Podgotovka za pe~at: MAKFORM - Skopje Pe~at MAKSTEN GRAFIKA - Skopje

Tira`: 300 primeroci

CIP - Katalogizacija vo publikacija Nacionalna i univerzitetska biblioteka Sv.Kliment Ohridski , Skopje 821.163.41.84(082) NA[ITE prijateli : aforisti~ari od Srbija, Crna Gora i Republika Srpska / sobral i prevel Vasil Tolevski, - Skopje: Tolevski V. 2007. - 204 str. ; 21 sm ; (Biblioteka Humor i satira) ISBN 978-9989-9813-4-0 COBISS.MK-ID 69590282

VASIL TOLEVSKI

NA[ITE PRIJATELI
AFORISTI^ARI OD SRBIJA, CRNA GORA I REPUBLIKA SRPSKA

Skopje, 2007

VOVED ^itatelot koj ima namera da se zapoznae so najte{kiot, i sekako najatraktiven kni`even rod aforizmot, }e se najde vo nedoumica kade i kako da go napravi toa! Fakt e deka aforizmot vo Makedonija go gubi zdivot, na smetka na svetskite trendovi vo izdava{tvoto, kade preku no} se afirmiraat novi naslovi, so silna marketing podr{ka. A ne taka odamna, do pred raspadot na Jugoslavija, aforizmot gi do`ivuva{e yvezdenite migovi kako bele`nik na trofejnite gluposti vo op{testvoto. Lec, Laub, Vib... bea prepe~atuvani vo nekolku izdanija, a ~itatelskata publika sekoga{ bara{e kniga pove}e. Gladta za humor i satira vo Makedonija ja zasituvaa Osten, Studentski zbor, Mlad borec, Ekran... Hihiriku na Ivan Karadak vo Makedonskoto radio `are{e i pale{e na festivalite niz celata Jugoslavija i be{e najnagraduvana radio emisija vo toa vreme. Humorot i satirata bea razbirani krajno seriozno, bea korektiv na vlasta, podbucnuva~i - na radost na narodot. Vo pregratkite na na{ite najtira`ni vesnici i spisanija, niknuvaa kako pe~urki posle do`d, aforizmite, humoreskite, epigramite, satiri~nite komentari. Avtorite bea na slatki maki da tvorat, da objavuvaat i da gi slu{aat odglasite od efektot na nivnite tvorbi. Salonite na toga{nite kni`arnici, kioscite na dneven pe~at, bea preplaveni so izdanija i vesnici od dru gite republiki od toga{na Jugoslavija. Toa be{e {ansa ~itatelot da se zapoznava so produkcijata od drugite prostori, avtorite da gi sporedat trendovskite dvi`ewa
5

vo najomileniot ~itatelski `anr, pa i da go sporedat sopstveniot kvalitetot na tvorbite so delata na ostanatite avtori. Na policite vo kni`arite gi baravme avtorskite zbirki na aforizmi, a vo kioscite go baravme Je`, Je`ev humor, Seksi humor, Osmeh... Denes e s poinaku. Klimata za tvorewe e izgubena, vo izdava~kiot o~aj na poleto na humorot i satirata. Sto`erot na makedonskiot humor i satira, Osten, ne uspea da ja pobedi tranzicijata - padna na kolena. Go nema nitu Kiks vo Studentski zbor. Vesnicite stanaa {krti za odvojuvawe prostor za humor i satira. Se natprevaruvaa koj }e plasira pocrna vest, pozgoena afera, kogo }e go ocrnat... Se obidoa da mu ja zemat rabotata na humoristot, satiri~arot, mislej}i deka ismejuvaweto na nekoja sostojba ili li~nost e vrv na humorot i satirata. Vo celata ovaa tranziciona papazjanija se vklopija i aforisti~arite. Gi potisnaa svoite idei, se povlekoa, zamrea...gi snema. Prostorot za tvorewe im se namali, a i samite ne se ni obiduvaa da sozdadat klima za rabota. Se ~eka{e nekoj drug da go napravi seto toa. I neretko kako izgovor se afirmira{e tezata za - finansiska nepokrienost na nivniot trud. Ostana samo Hihiriku, kako pole za kulturno afirmirawe na avtorite i Strumi~kiot festival za erotski aforizam. Premalku pa i od Makedonija da e! Tokmu vakvite karakteristiki na vremeto ja dadoa idejata da se zapo~ne so sozdavawe plodna po~va za povtorno reaktivirawe na humorot i satirata. Za start, izborot padna na aforizmot. Nekoga{nite prostori kako Srbija, Crna Gora i Republika Srpska go zasilija svoeto rabotewe na poleto na aforistikata i satirata, kade se evropska velesila, gi iskoristija site dadeni {ansi, i sega na golemo
6

~ekorat stabilno po vrvot na aforistikata. Vakvata probivnost e prosledena i so objavuvawe na avtorski knigi, enciklopedii i antologii na aforizmite. Se pojavuvaat s pove}e elektronskite spisanija i sajtovi otvoreni za sorabotka za site aforisti~ari i satiri~ari. Vo vakov nalet rastat i novi, mladi sili, kako idna zamena za momentalno nezamenlivite. Mladite prodiraat i vo aforistikata i vo umot na narodot-~itatel. Posetenosta na sajtovi pridonese do nova sorabotka i zastapenost na na{ite avtori vo renomiranite edicii na Aforizmi i aforisti~ari, vo izdanie na izdava~kata ku}a Alma od Belgrad, objavuvawe aforizmi vo Etna (Srbija) i Nosorog (Republika Srpska). Vo izdanie na Alma za prv pat od raspadot na Jugoslavija, se pojavi dvojazi~nata zbirka na aforizmi Isuse, Lucifer ne vika od Vasil Tolevski. Nemerliva e `elbata na izdava~kite ku}i da go dobli`at makedonskiot aforizam do nivnata ~itatelska publika. Vo Aforizmi i aforisti~ari 7 se pojavuva Vasil Tolevski, a vo slednite tomovi }e se pojavat i Ivan Karadak, Darko Markovi}, Bo{ko Perinski, Risto Fil~evski, Pande Petrovski, Ivan Rusjakov... Nesebi~no i blagodarno od strana na izdava~kata ku}a Alma i po~ituvaniot \or|e Ota{evi}. Zatoa kako prireduva~i na ovoj zbornik od aforizmi na aforisti~ari od Srbija, Crna Gora i Republika Srpska, pravime obid na na{ata ~itatelska publika im gi predo~ime del od najdobrite aforisti~ari koi denes tvorat vo svoite sredini, so nivnite aforizmi. Celta e da ja dolovime atmosferata kaj drugite aforisti~ari kako i atraktivnosta na nivnite aforizmi pottiknata od aktuelnite slu~uvawa, nam dobro poznati. Plenuva nivnata razigranost, mislovna dlabo~ina, a pred s hrabrost da se ka`e ona {to go misli i posledniot gra|anin. Za `al, kako i kaj site vakvi proekti, ostana cela grupa na nezastapeni avtori. Sekako deka nivnite kva7

liteti se nesomneni, no faktorite koi go kreiraat vakviot proekt se so ograni~uva~ka dimenzija. Se nadevame deka ovoj proekt }e pobudi interes kaj ~itatelskata publika i kaj literaturnite meceni, so {to }e se sozdadat uslovi za nov proekt vo koj }e bidat zastapeni i ostanatite aforisti~ari. Ovoj zbornik (ili kako sakate da go nare~eme) }e be{e nepotpoln i siroma{en, ako ne bea moite prijateli od nabele`anite Republiki. Golema blagodarnost za Veqko Rajkovi} od Crna Gora, koj sekojdnevno me snabduva{e so izbor na aforizmi od negovite prijateli i kolegi-aforisti~ari koi tvorat vo Crna Gora. Kapitalnata Antologija na crnogorskiot aforizam (prireduva~i Martinovi}, Rajkovi}, Tof~evi}) naslovena kako Rijetke ~estice, be{e rasadnik na sodr`ajni i kvalitetni aforizmi kako i portalot Donstalens (www.donstalens.com) i nivnata Zona na satira kako izvor na PDF-knigi i aforizmi. Goran Kqai} i negoviot Nosorog (www.nosorog.sr.rs) mi ja dadoa logisti~kata podr{ka za Republika Srpska. Najgolem resurs za crpewe na materijali dobivav od Vesna Den~i} i \or|e Ota{evi} od Srbija. Vesna Den~i} so svojot elektronski vesnik Etna (www.etna.dencic.com) kako i CD-to Smev do bolka (50 broja na ~asopisot Etna), kako i nekolkute nejzini sajtovi posveteni na aforizmot, napravi vistinska revolucija vo neguvaweto i afirmiraweto na humorot a pred ssatirata . Kapitalnite dela na \or|e Ota{evi} i negovata ekipa vo Alma (www.alma.co.yu), bea isto taka eden ogromen izvor za crpewe materijali. Zbornicite Aforizmi i aforisti~ari (1-5 tom) kako i Enciklopedija na aforizmot (1-3 tom), mi dadoa na uvid pove}e od 30.000 aforizmi od avtori od site delovi na Balkanot. Sekako deka ova e samo po~etok, vo koj site }e pomogneme za razvoj na makedonskiot humor i satira. Makedonsko elektronsko spisanie, Antologija na makedon8

skiot aforizam, Makedonski aforizmi i aforisti~ari, Makedonska humoreska, Makedonska satira ...se dela koi nabrgu }e gi vidat svetloto na denot. Da se strpime. Sila i znaewe imame, potrebna e drug vid na logistika, koja se nadevame deka }e ja dobieme. Mo`ebi }e se vozobnovi Osten, ili }e se pojavi drugo spisanie kade }e mo`eme da tvorime i objavuvame. Mo`ebi i dnevnite vesnici }e gi otvorat svoite stranici za humorot i satirata. Nedelnikot Nedelno vreme ve}e go stori toa. A na ovie izdanija }e mu se pridru`at i Na{i prijateli 2, kako i Najdobro od najdobrite - izbor na najubavite aforizmi na Balkanot, so prestavuvawe na aforisti~arite od ostanatite balkanski prostori. Zo{to da ne, od makedonski avtor, i Antologija na balkanskiot aforizam.

Aforizmot e kosmopolit zo{to i nie aforisti~arite da ne bideme takvi.

Avtorot

AFORISTI^ARI OD SRBIJA

10

ALEKSANDAR BAQAK (1954 Crvenka)

Lesno mu e na mal narod da dobiva koga sekoga{ se bori na svoj teren. @ivotot vo sloboda ne mo`e da se opi{e. Toa treba da se do`ivee. Ne be{e toa bratoubistvena vojna. Toga{ se u{te ne bevme bra}a. A na Crvenkapa sekoja ~est. Prva otide vo {uma. Na{eto delo e originalno. Ne li~i na ni{to. Pak dojdoa drugi vremiwa. Ba{ nemame sre}a. Svetloto minato ja zatemni slavata na idnite generacii. Neka sme siti od s. Samo edna{ se `ivee. Se pla{am od toj ~ovek. I denes ni{to ne rabote{e. Ne vredi da im se dava hrana. S izeduvaat. Sozdadovme idealen sistem. Pove}e ne se mo`e{e. Koj nema izbor, ima izbori. ]e gi izbirame s dodeka ne im stane zdodevno. Ne mo`at ni tie ve~no. ^ekor napred, dva nazad. Re~isi triskok. Protivnikot pove}e ne mi le`i. Po~na da polzi.
11

Go primija vo partijata. Sega e svoj ~ovek. Problemot go gledavme od site agli. Gledavme {to pravat. Kone~no dojdoa vistinski lu|e na vistinski mesta. Mo`eme da zdivneme vo slednite pet veka. Proode pred da progleda. Toa majka ne go ra|a pove}e. Na{ata istorija e polna so va{i do`ivuvawa od detstvoto. Xelatot ne go slu{a{e krikot na `rtvata. Glasot na sovesta be{e posilen. Optimist sum bidej}i vaka pove}e ne mo`e. Ne ste parlamentarni! Dodeka zboruvam, vie krkorite so crevata. ^uvstvuvajte se kako vo va{ata ku}a, ama nemojte taka da se odnesuvate. Pak izbravme angeli, a potoa |avolot ni e vinoven. Nikoj ne ostana na ulica. Moraa da se razotidat. Ako odime site vo Evropa, koj }e ni ja ~uva ku}ata. Vremeto e najdobar sudija, re~e voeniot zlostornik. Na vidovite koi izumiraat, ~ove{tvoto im pora~a ebete se. Dali e kra`bata grev? S zavisi kako se zema! I bev prv, ama mnogumina me prestignaa. Ulicata go rasipa. Be{e ednosmerna. Imam kriza na identitetot. Ne znam dali sum poubav ili popameten.
12

Koga slu{navme deka me|u nas ima voeni zlostornici, site se prepla{ivme. Na onie na koi nikoga{ ne im e dobro utre }e im bide u{te podobro. Koga `iv te zakopuvaat, sam si gi podnesuva{ pogrebnite tro{oci. Porano ili podocna narodot doznava deka javnosta e ogor~ena. Okolu nas s sami zakoni. Kade se tie dupki? Tie koi `iveat od denes do utre treba u{te malku da se strpat. Eden te ist sekoga{ }e se izvle~e. Ostanatite se sre}ni dobitnici. Dodeka e grobot sve`, naslednicite se sobrani. Pati{tata ni se raziduvaat, sudarot e neizbe`en. Mnogu glasno ~ekorite, zgazenite ne se slu{aat . Glavite naprosto letaat kolku e mislata slobodna. Konecot deloto go krasi, re~e xelatot. Vie ste proveren, so godini se somnevate vo drugi. Tolku ni se zbieni redovite taka {to poedinci nema {to da baraat me|u nas. Zborlestite ribi karierata ja prodol`uvat vo konzerva. Ne kopajte po moeto minato, se rodiv od familijarni pri~ini! Ne mo`e sekoj da bide {pion. Za toa treba sluh.
13

Tolku stra{ila a prinosite mali. Kritikata e pozitivna s dodeka nekoj ne se prepoznae vo nea. Deka be{e ilegalec, mo`at da posvedo~at iljadnici svedoci. Narodot osobeno se istakna vo svoite juna~ki pesni. Ni javuvaat od podobrata idnina deka nema mesto za gri`i. ]oravata rabota se sklopuva vo dve-tri o~i. Narod koj so vekovi mina vo ropstvo ima svetlo minato. Se molat onie koi nemaat {to da ka`at da im objasnat i na drugite. Na najdobar pat se nikade da ne stignat. Ne e ~udo {to govorot mu e beskrven, tolku pati padna za tatkovinata. Jas sum golem optimist. Onie koi ja vodat politikata uspe{no }e ne dovedat do kraj.

14

MILAN BE[TI] (1952 Belgrad) Pametnite dobivaat kur{um vo ~elo. Taka po~na odlivot na mozoci. Vo vojnata imavme neprijateli. Okupatorot be{e nepotreben. U{te vo dvanaesettiot vek tuka se jade{e so la`ica i vilu{ka, a i denes bi se jadelo, da ima {to. Nam zakonot ne ni le`i vo buzdovanot. Policijata e posovremeno opremena. A koga dojde zimata, {turecot ja zasvire himnata. Za Voda~ot nemam napi{ano nitu eden aforizam, bidej}i ne mo`am da go smislam. I Srbite se od krv i meso. Toa i eksperimentalno e doka`ano. Bez uverenie za zdravstvena sostojba ne mo`e{ da upravuva{ so avtomobil, no so dr`avata mo`e{. Za vojskata mora da ima dovolno hrana. Ne e ubavo da se gine na prazen stomak. Kaj `ivotnite ne postoi prijatel ili neprijatel. Ili ne{to e hrana ili ne e za jadewe. Sakam seks i so zadovolstvo se se}avam na nego. Na do`ivotniot vladetel prodol`en mu e mandatot. Smrtta }e mora da se strpi.
15

^uvaj se od ku~e. Ima stopan. Ne sum vistinski Srbin, ama ve`bam do iscrpenost. Srpski nacionalen interes vo tri to~ki: pojadok, ru~ek, ve~era. @ivotot ne spu{ta na zemja, a grobarite u{te ponisko. Edna{ se `ivee. Vo Srbija ne bi ~inelo pove}e. Narode na Srbija razbudi se. Iste~e rabotnoto vreme. ]e go zala`eme neprijatelot. ]e ni se izgubi sekoja traga. Hipohondarot e izle~en. Se razbole. Genijalecot se ra|a edna{ vo sto godini. Jas u{te poretko. Da li imam vo xebot pet ili deset dinari? Nitu sam ne znam kolku pari imam! Go delime krevetot i trpezata. Dodeka jas spijam, taa jadi. Aforizmot e nestrpliv roman. Dajte mi ovci, livada i tristotini godini, pa da vidite kako se pi{uvaat narodni pogovorki. Moeto ku~e lae, ama ne ~ita narodni pogovorki. Na{iot medal ima samo edna strana i toa ba{ onaa drugata. Sudej}i po znamiwata, pobedata ni pobegna za polovina kopje. Be{e ~esen ~ovek, ama se oddade na demokratija.
16

]e se trudime na{iot grad da dobie metro. ]e kopame i so race i noze. @enite pa|aat na mene. Vo depresija. Zarabotkata na vraboteniot e isto kako plata, samo e malku pomala. Izborite se va`na alka vo lanecot na demokratijata. Ni{to bez lanec. Natalitetot e vo porast. ]e ni trebaat novi grobi{ta. Na{ite bolnici nudat s {to treba. Od priem do zakop. Posle reanimacijata mrtovecot se ~uvstvuva mnogu podobro. Mi izvadija zab, ama }e mo`am da jadam, {tom vo penziskiot fond stasa nekoja donacija. Mozokot se sobira so perewe. Temjan vo sprej! I crkvata e s poblisku do standardite na Evropskata Unija. Vo mene ima sedumdeset nasto voda. Zatoa tolku me veslaat. Sre}ata uspe{no ne sledi. Sekoga{ odime daleku od nea. Nemojte da mi sudite za voeni zlostorstva vo Hag. Jas vo Hag ne napraviv ni{to. Penzionerite se polumrtvi. Zatoa primaat polovina penzija.

17

RADIVOJE BOJI^I] (1949 Ivangrad) S {to imam da ka`am slobodno go pomisluvam. Nam sekoe zadol`uvawe ni e tu|o. Ne ni treba kompas zatoa {to nam Zapad ni e na site ~etiri strani. Zboruvajte mu go toa na Ripli. Nie ne vi veruvame. Vo zdravo telo zdravo antitelo. Kaj religioznite komunisti, srpot i ~ekanot se u{te povkrsteni. Oblekata ne go pravi ~ovekot. Dovolni se xepovite! Nie sme gordeliv narod. Ne im dozvoluvame da ni go pravat ona {to ni go pravat! Ne ni e sekoga{ lesno. Samo toga{ koga ni e najte{ko! Deka `iveevme vo oblaci dokaz e i toa kolku dolgo propa|ame. Da ne gi sledevme svetlite primeri nema{e tolku da ufitilime! Ovakvi blagi zimi gi ma~i na{ite me~ki so nesonica... Nebroeno pati. Toa kaj nas na prsti mo`e da se izbroi. Od vreme-navreme se gubat... A koj gubi ima pravo da se luti!
18

Ne vodea onie koi imaa najjasna provizija! [tom narodot }e se opameti, cenata na pametot naglo pa|a! Namesto da se pali na idei, vlasta gi pale{e nejzinite tvorci! Piskotnicite se dokaz deka pred inspektorite se slu{na i drugata strana! Nova taktika: porazot go odlo`ivme za nekoi drugi vremiwa. Pobedata mo`e{e da bide izrazena i so pomalku `rtvi, ama toga{ nema{e da bide taka efektna! Nazad ne se mo`e, a napred edna{ ve}e odevme... Padnavme na revolucionerniot ispit zatoa {to ni{to ne ne pra{aa! Najgolem danok e na proizvodite za mentalna higiena! Kaj nas za kontakt so svetot zadol`eni se nedopirlivite! Sostojbata e takva da i porazite mo`e da se zavedat kako pobedi! Posle svedo~eweto na lovxijata i volkot, Crvenkapa od {umata izleze kako prvoborec! [tom }e izleze ~ovek malku vo narodot, ve}e e obvinet za somnitelno sobirawe! Rajot na zemjata e onamu kade nema stapnato ~ove~kata noga! Bevme na patot za izlez od krizata, ama patot be{e prepoln so mirotvorci.
19

Voda~ot nema{e sitno, pa mora{e narodot da plati! Voenite zlostorstva ne zastaruvaat. Kaj nas, na primer, se obnovuvat na sekoj polovina vek! Dobro zgotvivme. Bi mo`ele pola Evropa da ja hranime! Te{kotiite tolku ne zajaknaa, {to na krajot moravme da se ispotepame! Ako ne znaeme ~ie e ova maslo, za lojot bi trebalo da znaeme! U{te ne znaeme koj kogo potka`a, zatoa {to ni makite ne ni se ednakvi. Ni treba apsoluten mir, za da gi definirame voenite celi! Sega duri gledame {to ni podgotvuvaa dov~era{nite istomislenici... Ne se toa stranski platenici. Toa go rabotat od zadovolstvo. Strav mi e samo od ona {to ne mo`at da ni go napravat! Teorijata za vooru`en narod, za ~as stana praksa! Da `iveeja vo sloga i qubov, za Kain i Aveq istorijata nema{e da znae... Intenzivnata nega e samo dokaz deka sredbata be{e navistina bratska! Sredbite na Voda~ot so narodot najte{ko mu pa|a{e na obezbeduvaweto! Na imiwata, likot i delata ne se se}avame, ama posledicite se tuka!
20

Deka e gospodinot golema yverka, se gleda po gorilata! Sekoga{ koga Srbite pla}aat, bak{i{ot ispa|a pogolem od smetkata! [teta {to svetot se zame{a vo na{ata kriza. A ba{ imavme nekakvi idei... Srbija sekoga{ bara izlez onamu kade e najgolema turkanica. S e vo na{ite race, ama dobro bi bilo ne{to da imame i vo glavite. Site na{i gluposti se dokaz deka sepak mislime so svojata glava. Narodot dade s od sebe...Ostanatoto mu go zedoa. Toj ne e socijalen slu~aj. Umre od glad. Najgolemata germanizacija na na{ite lu|e napravena e vo Germanija. Za da ja namalat nevrabotenosta, funkcionerite svoite deca gi vrabotuvaat vo stranstvo. Kakva dvoli~nost: nikoj i ni{to e. Tuka ne donesoa Starite Sloveni. Da se pra{uvaa mladite, }e izberea nekoe drugo mesto. Na{ata cel e ~ovekot. Ni{ani. Pukaj! Najgolema `elba na crkovnoto gluv~e e eden den negoviot sin da stane kancelariski staorec. Dajte mi deset godini i }e go ostvaram pettogodi{niot plan. Postignaa nezapameteni uspesi. Nikoj ne gi pameti.
21

Ni zedoa polovina pa sega ne ni ostana ni{to. Ednakvi sme. Nula sprema nula. Na kow sme. Kaskame zad Evropa. Od site koski {to ni gi frlija nitu edna ne be{e klu~na. Vidov izlez od pustinata...Pak fatamorgana. Na{ite Neroni zapalija stotina gradovi...

22

JASMINA BUKVA (1961 Para}in)

Ne umiraj magare do slednite izbori. Vremeto e relativno. Pet do dvanaeset najdolgo trae. Ne e s kako se zboruva. Ne{to e i kako izgleda. I volkot sit i ovcite na broj. Nedostasuvat samo ovnite i jagniwata. Kriminalot e taka organiziran, ~as e nevladina ~as vladina organizacija. Pa {to ako sum mrtov! Ako mo`am da glasam, mo`am i penzija da primam! Lesno vi e da bidete ekolozi koga Interpol vi go iznesuva |ubreto. Koga }e vlezeme vo Evropa, }e mo`eme pola Srbija da ja zakopame. Ovde nema pove}e valkani ali{ta. S ni izleguva na nos. Koga nie pobeduvame, i protivnicite slavat. Kako se nadevavme, dobro se izla`avme. [to ako go ispora~aa vo paket? [to }e be{e ako go ispora~aa vo tri paketi! Ne bombardiraat so reklami. Ne ubivaat vo poim.
23

Siguren seks e koga paradata na pederi ja gleda{ na televizija. Nikoj ne smee da ve mava! ne va`i za vojskata, policijata, homoseksualcite i pazarnite inspektori. Podobro dva ~asa vo Sobranie, otkolku da ne se spie voop{to. Prvo [iptarite se vooru`aa do zabi, pa potoa i na{ite se vooru`aa do jajca. Posle site izbori, Srbite se vinovni kako narod. Srbija do Tokio. Kosovo do krajot na godinata. Koga }e vlezeme vo Evropa, toga{ samo sloga }e ja spasuva Evropa. Blagodarenie na Ministerstvoto za zdravje, Srbite se najzdrav narod. Koj }e se razboli, toj i umira.

24

MILOVAN VITEZOVI] (1944 Vitezovi}i )

Me|u narodot i vlasta, policijata si go najde mestoto. Sea~ite na stravot baraat s pove}e prostor. Na popametnite ne se popu{ta. [tom mo}nikot po~nuva da se zanimava so filatelija, gi sobira filatelistite. Narodot e dr`an gol i bos, za uniformata na huntata da dojde do {to pogolem izraz. Koi se slugite na nazadniot re`im? Onie koi go sproveduvaat ili onie koi go trpat!? ^ovekot bez sluh gine za pogre{no intonirana himna! Narod koj znae da go sogleda svoeto minato, znae kakva idnina ne saka! Sudej}i po ja~inata na policijata, tiranite ne se somnevaat vo silata na narodot! Najopasni se lu|e so {iroki i cvrsti race! Kle~eweto se prenesuva od koleno na koleno! Daleku e od dobro koga voeniot servis go poprava dr`avniot aparat! Kade va`i policiskiot ~as i vremeto e policisko!
25

Praznata glava na prestolot se polni so boevo polnewe Voda~ot na huntata, polkovnik hirurg, izveduva amputacija na narodnite ekstremiteti! Beloto platno e znak na `alost, ako e upotrebeno za zname! Sekade kade ~ovekot e cel, i strelecot e ~ovek! Da ne se site lu|e bra}a, svetot ne bi bil taka podelen! Generalite vo u{ite dr`at blindirani tamponi! Ako se najde vo cvrsta raka, vrap~eto priznava deka e gulab! S e podredeno na politikata. Osobeno: narodot! Tiranijata te{ko pa|a, zatoa treba da se zapne so site sili! Herojskata smrt go skratuva patot do besmrtnosta. Sru{eniot ~ovek ne }e mo`e{ povtorno da go izgradi{! Edinstvena monarhija koja ne treba da ja ru{ime: carstvoto na duhot! Ako se iskoristi, istoriskiot moment stanuva ve~en! Po zakonite na fizika revolucija e koga masata dobiva zabrzuvawe! Veli~inite se premeruvaat posle smrtta! So `al se se}avam na starite dobri vremiwa. Da ne se vratat! Trupecot tuka, delankata na Sorbona.
26

Najmra~en del od minatoto e no}ta koga sme napraveni! Koga }e se isu{i stopanskata granka, toga{ toa e kolektiven prosja~ki stap! Tolku se udira{e vo gradi, {to izvr{i samoubistvo! Za me~kite zimata e samo son! [tede{e na hrana hranej}i se po banketi! Ni vo parkot ne saka{e da vleze, ako ne e nacionalen! So tie prikazni sakate da vlezete vo bajki ili vo narodnata istorija! Od dve poluvistini mo`e da se napravi golema laga! Zboruvaj slobodno {to misli{. Kako se dogovorivme! Strela{e so pogled. Niz snajper! Arhimedovite krugovi gi {tite{e obezbeduvaweto na Sirakuza.

27

MILOVAN VR@INA (1951 Saraevo) Avangardata e pred nas zatoa te{ko se probivame. Na{iot Sibir ima{e mediteranska klima. Nikoj ne ni mo`e ni{to... pa moravme sami! Odnesovme pobeda, i edinstveno nie znaeme kade se nao|a! Imavme golemi voeni {teti, ama ni mirno vremenskite ne se za potcenuvawe! Denes site `iveeme prekrasno, osven rabotnicite, selanite i ~esnata inteligencija! Na{iot cirkus e dobar i za starite lavovi! Vo stravot se golemi o~ite, ama nitu vo o~ite nema ni{to pomal strav! Sakajte ja tatkovinata, kako {to taa gi saka na{ite povratnici od stranstvo! Aukcijata na du{ite uspea. Site du{i se prodadeni! Na biv{ite neprijatelski polo`bi sega sedat na{i lu|e! Pred avangardata odat lu|e od obezbeduvaweto! [epoteweto se prenesuva{e od uvo na uvo deka slobodata na zboruvaweto e zagarantirana! Naprijatelot e razbien. Sega e nasekade okolu nas! Koga }e go snema originalot, va`at kopiite!
28

Po povod praznicite {to nastapuvaat Tantal e pomiluvan, ama makite ostanaa! Glasaweto e primeneta narodna rakotvorba! Povreda na rabota e i koga }e ni se rasipe stomakot na sve~ena ve~era! Kaj nas Bogovite ostanuvat i koga narodot prestanuva da veruva vo niv! Na ova zemja potrebna i e mladost. Zategnete mi gi br~kite! Nikade ne se dobredojdeni, a nasekade stignaa! Prvite redovi se rezervirani za onie koi posledni stignuvaat! Pobrzajte so himnata. Narodot ve}e se diga na noze! Deloto u{te ne e zavr{eno. Se ~eka u{te misleweto na javniot obvinitel! Narodot izleze na ulici, za policijata da gi razdvi`i nozete. Neprijatelot nema {to da bara, bidej}i prijatelite s raznesoa! Mora da slu{ame basni. ^ovekot e politi~ko `ivotno! Nikoj da ne se mrdnal! Ova se revolucionerni promeni. Nie sme ubava zemja. A pamet i ubavina retko koga odat zaedno! Tolku dlaboko be{e vo pravo, {to u{te `ivee vo dupka! Na{ite fatamorgani zavr{uvaat so poplavi!
29

Ne znaeme kade vodi seto ova, ama odi pravo na nas! Ako te{kotiite gi ~eli~at lu|eto, se nao|ame vo faza na nacionalno ~eli~ewe! S postignavme dobrovolno. Poinaku ne se mo`e{e! Atentatite se dokaz deka vlasta udira vo glava! Blagodarenie na na{iot soobra}aen mete`, neprijatelot nema da pomine! Stra{ilata se uvozni. Samo slamata e doma{na! Govorot navistina vi e prekrasen. Kako posmrten! Bilo {to da zapi{eme, nie pametime ne{to drugo! Koga policijata }e gi upotrebi palkite, narodot vedna{ se se}ava na majkite! Zo{to samo eden Trojanski kow? Jas sum za pove}e kandidati! I na{ata pretstava zapo~na so peewe i pukawe! Ne ni se brza vo svetot, dodeka ne se re{i ovaa kriza okolu terorizmot. Jas sum patriot amater. Ja sakam tatkovinata za xabe. Za kradcite znaeme. Ama ima indicii deka vo bankite nekoga{ ima{e i pari.

30

RANKO GUZINA (1939 Skopjanska Greda) Vo Srbija ima petstotini bageri. Za sre}a ne se zanimavaat site so politika. Gra|anite koi {to pogre{no glasaa, }e mora da go vratat {e}erot i masloto za jadewe. Nie sme ~esni lu|e i ne ni e jasno kako se najdovme vo ista partija so rakovodstvoto. Nekoga{ `ivotot pi{uva{e drami i romani. Sega premina na pokratki formi epigrami i aforizmi. Odamna rabotime {ablonski, rutinski i mislime so tu|a glava. Mo`e da se re~e deka procesot na proizvodstvo prili~no ni e robotiziran. Iredentata ne kupuva obrabotlivo zemji{te tuku samo dr`avna teritorija. Vo podolg monolog govornikot se zalo`i za demokratski dijalog. Razlika pome|u sitni i krupni kriminalci se sostoi vo toa {to krupnite kriminalci gi sudat i vo otsustvo. Op{t {trajk so glad bi go re{il pra{aweto so ishranata. Go nema toj industriski gigant od koj ne mo`eme da napravime malo ili sredno pretprijatie. Kradete dodeka ste mladi. ]e ve pra{a starosta kade vi be{e mladosta.
31

Kogo }e go fatat vo kra`ba, zna~i ne e za taa rabota. Porano so |avolot sadevme tikvi, a potoa pominavme na indiska treva bidej}i podobro se pla}a. Za nego velat deka e kradec, bagabont, la`go, ubiec, ~udovi{te, ama polovina od toa ne e vistina. Preteruvaat onie koi velat deka vo Srbije ne se ~ita ni{to. Se ~itaat strujomeri. Se slu{a odek na la`ni ~ekori. Toa istragata tapka vo mesto.

32

RADIVOJE DANGUBI] (1946 Belgrad)

Dolgo se razmisluva{e dali da se `rtvuva narodot ili voda~ot. Pobedi humanosta kon ~ovekot. Go glumi pobednikot. Za nego nema mali ulogi. Narodot veruva deka ima sovr{eno alibi. Nikoga{ ne be{e so vas. Uporno gi povtoruvaat gre{kite. Ne sakaat ni{to da rizikuvaat. Kuklite nikoga{ ne }e mo`at da gi zamenat `ivite meti. Ne znaat da se raduvaat na proma{uvawata. Lesno e da se vrti trkalkoto na istorijata nanazad, koga kolata e vo vozduh. Mi go pro{irija horizontot. Napravija pustina okolu mene. Celta ni e zaedni~ka. Zatoa celata e izdup~ena. Aveq da go ubie{e Kain, denes s }e be{e poinaku. Postoi samo eden izlez. Sekoj da si odi po svojot pat. Bi ja zamolile istorijata da ne se povtoruva. Za nas toa e skapo. Vo slu~aj na opasnost, da znaete deka nema izlez.

33

VESNA DEN^I] (1963 Belgrad)

Stopanstvoto procveta. Mirisa na zakop. Vo policijata naide na dobar priem. U{te na priemnicata go pretepaa. Pretsedatelot na partijata e potpoln idiot, ama e odli~en politi~ar. Jugoslavija nema{e cena. Zatoa e prodadena vo delovi. Sobranieto ni e rasadnik na gluposti a i kriminalot cveta. Kapitalizmot go voveduvame na golema vrata, kako {to dolikuva na organiziran kriminal. Glasot na narodot daleku se slu{a. E~i po katakombite. Mrtovecot se opameti. Zbor ne ka`uva. Oktomvriskata revolucija go promeni likot na vlasta. Mozokot ostana ist. Ja prodadovme du{ata na |avolot. Sega dojde po opakovkata. Ne se pla{am da ka`am {to mislam. Se pla{am da mislam. @rtvata sekoga{ e na mestoto na zlostorstvoto. Kone~no progledavme. Vidi temnica!
34

Ne e problem {to Voda~ot zatalka, tuku {to nie go najdovme. Pravdata ne mo`e da pobedi, bidej}i ne e vo igra. Site `eni se kurvi osven mojata majka. Taa e sopstvenik na javna ku}a. Tolku postignati avtogolovi bara promena na pravilata na igra. Toa ne se memoari, toa se zapisi od podzemjeto. Policijata gi zabranuva protestnite pro{etki za narodot da ne strada od ~ist vozduh. Srbite gi pridvi`uva mehanizam so vnatre{no sogoruvawe. Nie sme voinstven narod. ]e se borime do posledniot i u{te nema da ni bide dosta. Tuka sekoj ima pravo da bide izbran. O~igledno! S pla}ame so glava. Nemame nedvi`nini. Bidej}i do`dot ne gi popre~i demonstraciite, celiot tovar padna na policijata. Vodime aktiven op{testven `ivot, a ponekoga{ se odmorame od vojuvaweto. Prethodniot Voda~ otide po miren pat. Umre sam. Sekoga{ ne{to ni gori pod nozete. Taka se dresiraat i me~kite. Vo voenoto podra~je besplatno se dele{e oru`je. Zatoa lebot be{e tolku skap! Ne e voveden policiski ~as tuku celodnevna nastava. Im robuvam na niskite strasti. Jadam sekoj den.
35

Narodot ne smee nikoj da go tepa, dokolku ne obezbedi dovolno specijalci. Otkako {trajkuvam so glad, mnogu polesno se ~uvstvuvam. Kone~no dobivme nova vlast. ]e bide toa osve`uvawe za satirata. Vospostavivme idealen poredok. Nitu ludiot ne }e smisle{e podobro! Te{ko na Voda~ot da mu se odredi dijagnoza. Toa e neispitano podra~je. Voda~ot ne me razo~ara. Naprotiv, ja opravda mojata nedoverba. Sekoj go nosi svojot krst, a nekoj i celi grobi{ta. Narodot dobro ja podnesuva bedata. Inaku }e izumre{e. Izborite bea neregularni bidej}i narodot pogre{no glasa{e. Vistinata boli. Zato i ne tepaat. Za da `iveeme kako celiot normalen svet, mora da staneme normalni. Aforizmi ne pi{uvam sekoj den. Ne mi e sekoj den do zafrkancii. Pove}e dolgot ne se smeta po glava na `itel. Nema tolku `iteli. Policijata sega gi tepa i `enite. Se izborija za ramnopravnost! Prestanaa da go imitiraat koga vidoa deka pravat budali od sebe.
36

Ne sedime so skrsteni race. Vrzani ni se. U{te ne ni padna sekirata vo med. Nema med. Site aforizmi ni se na ista tema. Podobri nemame! Ne e lesno da gi izla`e{ decata. Zatoa nemaat pravo na glas. Ma~kite se podobri od ku~iwata. Ne laat. I na nas eden den }e ni procvetat ru`i. Na grobot. Dodeka ima ovci }e ima i volna - ni veti pretsedatelot. ^uvari na zemjata, so eden zbor stra{ila. Izborite bea ~esni. Glasovite posle se ukradoa. Legendite velat deka nekoga{ tuka dobro se jade{e. Na ku~eto mu staviv pokratok lanec. Mora po ne{to da se razlikuva od mene. Na{iot dr`aven cirkus e interesen u{te samo za stranskite nabquduva~i. Pove}e nema razlika pome|u doktori i pacienti. Celata zemja e pretvorena vo bolnica. Raspolo`enieto be{e takvo {to duri i oru`jeto zapea. Srbija so sekoj den s pomala e, ama ostana dovolno za grobot na Voda~ot. Vlasta `ivee na visoka noga. Vladee od podzemjeto. Do krvoprolevawe nema{e da dojde ako gi zakopaa `ivi. Prikaznata deka ovde lu|eto umiraat od glad e krajno zlonamerno tolkuvawe na vistinata. Ne ni ~epkajte vo dostoinstvoto. Tuka sme najtenki.
37

@IVOJIN DEN^I] (1939 Bela Palanka)

Ja gledam novata Vlada, a licata mi se nekako poznati od bilbordite. @ivotot porano be{e poeftin. Znaete li kolku ~ini sega eden pratenik? Deka ne saka ni{to da ka`e, ribata toa go poka`uva i so svojot izgled. Na obvinetiot treba da mu se skrati pravoto da se brani so mol~ewe, zatoa {to so toa samo pla{i me~ka so re{eto. ^uvstvoto koe go imame kon vlasta vo ovoj moment, toa e navreda. Velat deka utre }e bide podobro, ama jas vo trikovi ne veruvam. Dali imame na {to da se nadevame, }e poka`e vremeto koe pomina. Go prislu{kuvaat zatoa {to narodot saka da gi ~ita negovite telefonski razgovori. Obvinetite za voenite zlostorstva gi veli~aat na site yvona zatoa {to gi smetaat za svetci. Mrtvite bi pristanale da gi identifikuvaat pod uslov da ostanat anonimni. Faktite provejuvaat. Ima {ansi da ja pokrijat vistinata.
38

^itaweto na presudata trae vo nedogled. I nepravdata e bavna. Zo{to izigruvam budala? Na toa me teraat orovoda~ite. Na{iot dvoec sigurno pobeduva bidej}i imame pove}e kormilari. Dobro e {to ne gledame podaleku od nosot, bidej}i ona {to go gledame i ne e za gledawe. Sekoga{ koga se sviri na{ata himna lu|eto stanuvaat i - si odat. Nie na{ite davenici gi ohrabruvame tapkaj}i gi po ramoto. Ne znaeme koi uspesi gi postignavme, bidej}i organite na gonewe seu{te nemaat izdadeno soop{tuvawe. I jas ponekoga{ ja stavam glavata vo torba. Vakov na~in na relaksirawe e korisen za zdravjeto. Kako sudovite da bidat samostojni koga presudata mora da ja donesat vo imeto na narodot. Vladata im pomaga na obvinetite vo davawe odbrana, a nekoi od niv li~no gi brani ministerot za pravda. Vladata dava pomo{ na obvinetite za voeni zlostorstva, zatoa {to toa im sleduva kako na pobednici. Mu naredija da ja igra ulogata na dr`aven obvinitel. Sega ja u~i ulogata. Na obvinetiot kaznata mu e namalena od dve na edna do`ivotna robija, poradi nao|awe na olesnitelni okolnosti. Odgleduvam somne`. Mora od ne{to da se `ivee.
39

Na{ite politi~ari kupuvaat eftini politi~ki poeni, a ne se vozdr`uvaat i da pita~at. Koga }e zavr{at fakultet, mladite so entuzijazam se nafrlaat na fizi~ka rabota. Obvinetiot ima branitel, i na obvinitelot toa pravo ne mu e skrateno. \avolot ja odnese {egata. A organite na gonewe seu{te ne mu vlegoa vo traga. Na organite na gonewe razni{an im e ugledot zaradi apsewe na obvinetite. Zakonot za igrite na sre}a e vo kolizija so na{iot `ivot. Toa {to nemame kontrola na eden del od na{ata teritorija, ima i po{iroko objasnuvawe. Politi~ari koi trezveno razmisluvaat brzo }e doteraat do beli gluvci. Sudiskite zabludi go namaluvaat brojot na nevino osudenite. Kaj nas ne e te{ko da se predviduvaat posledicite od idninata zatoa {to tie ve}e nastapija. Na izborite na{iot narod sekoga{ gi precenuva{e svoite sili. [trajkot so glad e voobi~aena zanimacija posle rabotniot den.

40

ZORAN DODEROVI] (1960 Novi Sad)

Atentatorot pobegna od mestoto na zlostorstvoto. Ne mo`e{e da go podnese teretot na slavata. Bev na informativen razgovor. Nema ni{to novo. Gospod gi ~uva Srbite. Da ne e taka, svetot odamna }e propadne{e. Dali i kloniraweto spa|a vo priroden prirast? Najmnogu rabotat onie na crno. Im se gleda po noktite. Na{ite politi~ari nikako da se otreznat. Se dr`at za vlasta kako pijan za plot. Ne e dovolno ~ovekot da se rodi. Treba i da `ivee. Ne e ubavo na pamet da se zboruva za korupcijata. Dajte ni cenovnik. Pak potonavme do gu{a. Dojdoa novi gomna. Uspe{en biznismen ja podr`uva sekoja politi~ka opcija na vlast. Voda~ot najgolemite vrednosti gi gleda koga }e zastane pred ogledalo. ]e se izvle~eme od kalta. Se baraat dobrovolci. Koga ~oveka }e go napu{ti silata, go napu{taat i prijatelite.
41

Kaj nas ima mnogu pronao|a~i. Sostavuvaat kraj so kraj. Bi imale nie i pove}e gladni, ama ne gi smetame onie na dieta. Pacientot e operiran po gre{ka, ama nema da se `ali. Umre. Svetot se zbudale. Go sledi na{iot primer. Seloto ima perspektiva, s dodeka se racete na starcite. Vo izbornata farsa statira{e narodot. Narodot koj glasa za cvrsta raka dobiva pendrek po glava.

42

GORAN DOKNA (1970 Belgrad )

Napoleon bavno napreduva{e do Moskva, ama na vra}awe go nadopolni vremeto. 1389 gi zaprevme Turcite. Deneska takvi zastoi na carinata ne smeat da se toleriraat. Akademicite i studentite ne se so pretsedatelot, ama tie si imaat svoja inteligencija. @iveam vo nade`. Nemam adresa. Smenet e metereologot. Najavi do`d a padna krv. Ako gre{kite se pla}aat, Srbite imaat golema kupovna mo}. Besmrten, a tolkavi tro{oci za zakop. Gospod gleda s, ama e dezinformiran Krvavite race najlesno se ~istat so patriotizam. Od yidovite koi imaat u{i polo{i se u{ite koi imaat yidovi. Najmnogu xebovi se iskinaa pod tovarot na prazninata. Imam edna `elba. Mislam deka e posledna. Umre pod nerazjasneti okolnosti. Taka i `ivee{e. ^uvstvuvajte se kako vo svoja ko`a! Ako sakate da bidete ~ovek, za po~etok bidete na{.
43

Gospod gi ~uva Srbite. Onoj par na vrvot. Ako ni davate sloboda na dvi`ewe, nie bi odele na psihijatar. Atentatot na pretsedatelot se podgotvuva{e vo tajnost, za narodot da ne padne vo euforija. Dr`avata s rasprodade, ama granicata ja ~uvame za crni denovi.

44

RADE \ERGOVI] (1948 Loznica )

Pesnata ne odr`a, ama nekoi refreni skapo ne ~inat. Ako se srpski zemji onamu kade {to se srpskite grobovi, toga{ cel svet e na{. Aforizmot e harmonija na duhot i zborot. @iveam od vetuvawa i humanitarna pomo{. Jas sum poliglot. Gi jadam site jazici. Nie sme muzikalna nacija. Ja prekomponiravme lebedovata pesna. Na Kosovo nema etni~ko ~istewe. V~era e ubien posledniot Srbin. Ne izvezuvame pove}e pamet. Ni snema stoka. Jas sum politi~ki zaslepen. Ne mo`am so o~i da vidam politi~ar. Na{ata Vlada e za sekoja po~it. Treba da se izdr`at tolku aferi. Ne ~ukajte so glavata vo yid. Znaeme deka ste tvrdoglavi. Ne treba da se zatvoraat narodnite kujni. Edinstveno tie mo`at da gi soberat Srbite. Srbija e na dobar pat. Da ja snema.
45

Vo gomna sme do gu{a, a treba da plivame maraton. Srbijo me|u slivite, otrezni se. Te{ko e da se `ivee od denes do utre. Golemo rastojanie e. Srbite sakaat da gi rasfrlaat parite. Site pari gi davaat za leb. Sonuvav deka sum gladen. Sonot ne me izla`a. Na dvoli~nite im treba pove}e vreme da se izmijat. Na nepliva~ot mu e seedno so koj stil se davi.

46

AN\ELKO ERDEQANIN (1941 Vojka )

Idninata na istori~arite zavisi od minatoto. Moralot e na viso~ina, ama nemoralot dobi pove}e glasovi. Nekoj za istorijata umira. Nekoj se ra|a. Blagodarime na pritisokot! Dozvolete ni da popu{time. Na dneven red e tabu tema. Bidej}i nikoj ne se javuva za zbor, pominuvame na glasawe. Ne se znae {to e polo{o, koga nekoj doa|a ili koga si odi. Bez upornost nema nitu genijalec nitu magare. Gledam jas kriza na doverba, ama nemam komu da ka`am. Vistinata pobeduva. Lagata se nao|a na odli~noto vtoro mesto. Eden den na Srbinot }e mu se sudi i za sozdavawe na Golema Ungarija! I vo golemiot narod nekoj mora da bide mal. Narodot koj se budi mo`e da bide na~ekan po ga}i. Ne e s izgubeno. Ne{to e i ukradeno. Se napravi golema ~istka. Be{e toa valkana rabota. Starite pesni se pla~at.
47

Penu{kata zaludno traga po familijarnoto steblo. Najdobro ve javaat lesnite lu|e. Na{ite kriminalci se mnogu podobri politi~ki soborci od va{ite. [uplivite glavi gi nosi veter. Pametnite ostanuvaat vo zavetrina. Te{kata glava bara silen grb. ^ovekot e kako vodata. S }e ispere, ama sebesi ne.

48

RASTKO ZAKI] (1942 Zae~ar)

Da se bide pred svoeto vreme zna~i da se bide poblisku do grobot. I temninata se {iri so brzina na svetlosta. Voda~ot go biravme me|u sebe a sakavme da bide popameten. Nema taka golem majmun od kogo ne bi stanal ~ovek. Me tepaa za da priznaam deka ne tepaat. Vnimatelniot ~ovek sekoga{ pred sebe ja pu{ta svojata otse~ena glava. Od site lu|e ~ovekot e naj osamen. Ubeden sum vo slobodata na govorot, pa mol~am. Mojot narod e golem narod ama ne koga }e legne. Dr`avata odumira, a lu|eto gi zakopuvaat. Ne mi dopu{taat ni{to osven demokratija. ]e se prebroime koga }e se izgubime. Sekoga{ odevme ~ekor von sebe! Vo na{ite izborni trki, celta tr~a kon izbranite! Ako vlasta go rasipuva ~ovekot, se pla{am deka narodnata vlast }e go rasipe narodot!
49

Koj }e zgazne vo na{ite lajna `iva glava nema da izvle~e. Istorijata e kurva. Koj bi rekol za na{ata u~itelka! Bidej}i sme istomislenici, se karame bidej}i ne se slo`uvame! Napraveni se tolku proma{uvawe {to site sme pogodeni! Zboruvaweto od stomak ne godi na prazen stomak. Napravivme pogre{en ~ekor za da go zbunime protivnikot.

50

RADOMIR (RADE) JOVANOVI] (1939 Srebrenica )

Ne e tragedija {to kolata ni trgna nadolu, tuku {to kowite ni ostanaa na vrvot. Vojnata e podobro re{enie. Dava {ansa nekoj da pre`ivee. Me nerviraat pesimistite. Sekoga{ izleguva po nivno. Normalno e vo Srbija da ima kradci. Ne mo`at da `iveat site od igri na sre}a. Ne e opasno {to sme najpametni. Tuku {to e neizle~ivo. Se pra{uvam {to jadat na{ite politi~ari... Nikoga{ gi nemam videno pokraj kontejneri. Za moment ni se pristori deka Vladata znae {to saka. Me|utoa toa ne e pri~ina za panika. Nie sme za Evropa va`na alka. Samo se otkinavme od lanecot. Ne znaeme da se koristime so vilu{ka i no`. Ni pre~i vilu{kata. Be{e toa osloboditelna vojna. Kain go oslobodi Aveq. Ne stignuvame da gi zakopame mrtvite. Prednost imaat `ivite.
51

Nie ne gi skvernavime grobi{tata. Naprotiv, zad nas ostanuvaat novi. Policajcite se vooru`eni do zabi. Ostanatite delovi od teloto i onaka ne gi koristat. Ova e moment na istorijata. Nema o~evidci. Voda~ot ne veruva vo Gospod. Toa e primer na lo{i kolegijalni odnosi. So komunizmot ras~istivme. ^ista smetka dolga qubov. Nas mo`e da ne spasi ~udo. Da re~eme pametna Vlada. Ne vi e potrebna predizborna kampawa. Narodot u{te gi pameti vetuvawata. Nemame nitu {to da rabotime nitu {to da jademe. ]e umreme od zdodevnost. Hrana ima dovolno. Se moli narodot da ne nasednuva na gladot. Osetlivi sme na nepravda. Sekoga{ zami`uvame. Lesno }e najdeme svedoci na zlostorstvoto. Ako treba }e gi otkopame. Voda~ot ni e nezamenliv. Ne bi go dale nitu za desetina takvi. @etvata ovaa godina potfrli. Toa }e gi zabrza `etvenite raboti. So niv ne mo`e da se pregovara. Ne prifa}aat nitu eden od stote uslovi. Vlasta ja po~na presmetkata so mafijata. Ja pravat zavr{nata smetka.
52

]e se iskoleme pome|u sebe. Nemame nikoj bli`en. Za sekoj slu~aj sru{ivme s. Ne znaevme to~no kako izgleda kapitalizmot. Nas }e ni pomognat bra}ata Rusi. Samo da im pomogneme da zastanat na noze. Zlostorstvoto ne se isplati. Moraat i da kradat. Narodot pla~e{e od radost. Me|utoa, gi ima{e i od onie koi preteruvaa pa i se `alea. S se obidovme. U{te da sedneme i da razmislime. Se samopovrediv iako me dr`ea ~etiri policajci. Te`ok ni e `ivotot. Za sre}a, te{kotiite se minlivi. Srbija e najsigurna zemja. Vidovte kako minaa mafija{ite na Sicilija. Ne boli nepravdata. Pravdata ne ja ni ~uvstvuvame. Edinstven pat koga ne mo`e{e da se izvini e koga nagazi mina. I ne ni e tolku lo{o kolku {to izgledame ubavo. U{te ne ni se udreni temelite na dr`avata. Udren ni e vrvot. Koga }e ni zdodee ropstvoto, broime do pet. A vekot za ~as }e pomine!

53

VLADIMIR JOVI^EVI] JOV (1950 Cetiwe)

Pionite nikoga{ ne se vra}aat na po~etna polo`ba. Ne sakam nikogo da go oteram vo zatvor re~e xelatot pri izvr{uvawe na kaznata. Ne sum Kafka, ama nasetuvam proces. ^ekaj}i go Godo, vie ste vo drama. Onie koi skoknaa vo viso~ina ni go ostavija stapot. Ne i veruvajte na mladinata! I taa }e ostari. Ne e toj kamen! mu rekoa na Sizif na vrvot. Proletaa proleterite! Ja kritikuvaat dr`avata vo razvoj. Zarem toa se satiri~ari?! Jas ne vidov, ti ne vide... I taka vo site vremiwa. Nekoi penzioneri ne gi do~ekaa penziite od opravdani pri~ini. Vo prepoln avtobus mi go snema praznoto portmone. Iako imam visok pritisok, me ~uva imunitetot. Falmilijata e osnovna }elija na op{testvoto. Naskoro vo nea }e bide celata familija. Ponekoga{ avangardata odi tolku daleku, {to rodenata rabotni~kata klasa mora da ja vika.
54

MILORAD KALEZI] (1936 Brijestovo )

Ako se lisicite malku poubavi, nitu ku~iwata nemaat ni{to protiv. Veruvajte vo narodot. Narodot }e se moli za va{ata du{a. Vlasta im pripa|a na gra|anite, dokolku ne ja prigrabat malogra|anite. Dobra mamka e organ za razbirawe so ribata. Pozadi dobriot kow se diga prav. Nema vrska {to e kow. Volcite zavivaat vo {uma, zatoa {to vo gradovite nikoj ne bi gi slu{nal. Koga bi bile Srbite `iteli na Amerika, bi proizveduvale Amerikanci vo prav. Ne gri`ete se. Ni{to nema da po~uvstvuvate. Ba{ denes ja ostrea gilotinata. Nema politika so kurvi. Tie svojot del mora da go dobijat. Toj ima pove}e neprijateli vo mirot otkolku {to ima{e prijateli vo vojnata. ^ovek ponekoga{ mora ne{to i da znae. Ne mo`e s da nau~i. Te{ko e da si kurva, ama se isplati. Negoviot narod se gordee{e so negovite gluposti.
55

@enskata ko`a e sli~na na diplomatskoto mislewe. Lesno se rastega. Koga mo`e{e da izdade kniga, zo{to ne bi mo`el dr`avata? ^ovekojadcite ja solat ~orbata so demokratija, a pe~eweto so diktatura. Na mrtvite lo{o im se pi{uva. Nema da moraat sekoe utro da preturaat po kontejnerite. Nekoga{ postoeja kolektivi. Sega toa se politi~kite partii. Na nieden narod ne mu puka grbot od politika kako na Srbite. Ovoj na{ tiranin mo`e li da se ka~i malku povisoko? Sekoga{ ni zadava niski udari.

56

PAVLE KOVA^EVI] (1940 Rzni~ka {uma )

Site dignaa race od nas. Kakvo veli~enstveno predavawe. Koga se odi po pogre{en pat najnaprednite vle~at nazad. Pod mojata noga celata zemjina topka. Eh, da mi e u{te eden `ivot! Bi go dal ovoj za nego. Na politi~arite im pi{uvaat govori za da se vidi deka i tie gi po~ituvaat tu|ite mislewa. Ostavete me na mir. Jas sum revolucioner! Vo pustinata site pravci se mo`ni. Blagodarenie na sovremenite sredstva i eden ma~itel e dovolen. Na ve{tite xelati `rtvite im umiraat so prirodna smrt. Ako ja proma{ivme celta, treba povtorno da pukame. So klunot upravuva opa{kata. Samo golemite lu|e mo`at da se provrat niz igleni u{i. Ne se krij vo sebe, ne si proveren. Gospodarite im davaat sloboda na onie robovi koi ne mo`at da gi vrabotat. Samo mal broj go poddr`uva mnozinstvoto. Kade skr{na od patot mu podignavme spomenik.
57

Duri posle vtoroto ma~ewe im priznavme deka ne gi sakame. Sistemot }e bide idealen ako se `rtvuvame za nego. Bev sre}en celiot `ivot. Sega se smeam na seto toa. Reforma na tablicata na mno`ewe }e dade podobri rezultati.

58

IVA MA@URANI] (1966 Kraguevac )

Nozete se organ na gonewe. Gi oslobodivme, ama nemoj da im ka`e{. Se lutat. ^etirieset godini imavme stabilni priliki vo zemjata. Nikoj ne smee{e da pisne. Be{e golem humanist. Na mnogumina im gi skrati makite. ^lenovite na partiite se najsovesni ~lenovi na na{eto op{testvo. Na komunistite im podignuvavme nadgrobni spomenici, zatoa {to tie ne veruvaat vo zadgroben `ivot. Nie najgolemite nade`i gi polo`ivme vo zemjata. Gi cenam komunistite zatoa {to najbrgu se obogatija. Primete me nazad vo partijata. Nikoj ne smee da me primi vo ku}a. Nenadejnata smrt go ottrgna od na{ite race, taka da ne ni padna vo {akite. Nikoga{ ne mu zabranuvame na lu|eto da mislat. Ako nekoj misli, toa e negova rabota. Istorijata se u{te ne mo`e da zapo~ne: site istoriski li~nosti ne se stasani. Vo lov na lu|e odevme bez oru`je. Sakavme da gi fatime `ivi.
59

Kralot pobegna vo stranstvo, Vladata potpi{a pakt so okupatorot. Edinstveno zatvorenicite se gri`ea za dr`avata. Basnite se prikazni vo koi lu|eto se odnesuvaat `ivotinski. Ne sme agresori! Nie vo svojata zemja se borime protiv svoite zemjaci! Ja asfaltiravme samo polovinata od ulicata. Dajte ni glas za da go zavr{ime zapo~natoto. ]e vi ja asfaltirame ulicata. Od patarinata }e mo`ete pristojno da `iveete. Niv sovesta gi grize 24 ~asa.

60

ILIJA MARKOVI] (1940 Drijewani)

Partiite postignaa konsenzus. Ne se dogovorija vo ni{to. Srbija i Crna Gora nema da bidat ostrov na Evropa, tuku arhipelag. Na narodot treba da mu ka`e vistinata. A ne kako be{e. Slavata udira vo glava. Znae kade e najmal otporot. Policijata zaslu`i pogolemi priznanija od onie koi gi iznudi. Slobodno! se slu{na glas od }elijata. Pokraj nekoi stra{ila i rastenijata se pla{at da niknat. Otkako mu ja zatvorija ustata, podobro slu{a. Gledano niz oreolot, sekoj svetec e nula. Vo moreto od problemi najdobro se snao|aat ajkulite. Ne gi delete lekciite koi ne ste gi nau~ile. Tesnite interesi se provlekuvaat i niz najmalata puknatina. Jas vi se voodu{evuvam. Kako gi podnesuvate tolkute zaslugi! Go molam gorniot naslov da ne se ka~uva pove}e. Ni napravija me~kina usluga. ]e rodam me~ka.
61

Pameten ~ovek: ni{to ne mu odi vo glavata. Jas? pa toa e zamenka. Dosta se naravou~enija! Da ja slu{neme basnata. Treba da se ~uva slobodata, ama ne pod klu~! Koj e za, racete vo vis! Minus gore, minus dolu, i ete znak za ravenstvo. Ako e vremeto pari, toga{ znam kolku e ~asot. I slobodata se razmno`uva so delewe na }elii. Satiri~arot go izmisluva ona {to go gleda. Koj nema posilni dokazi, se koristi so fakti. Kradcite se pome|u nas, a nie pome|u niv. Site sme ednakvi! re~e budalata. Sakajte se lu|e! Mene ostavete me na strana! S e gotovo, mo`eme da zapo~neme! Politikata na svr{en ~in vrodi so plod. Krunski svedok dete. Satiri~arite se xelati koi ne simnuvaat glavi, tuku oreoli. Svedoci ne se potrebni. Dovolni sme samite sebesi. Eden narod mora da ima takva Vlada kakva {to zaslu`uva druga federalna edinica. Urnebesno pominavme. Nemame poim ni kade bevme ni {to rabotevme. Moravme da ja izgubime mediumskata vojna.

62

Prozorite vo svetot bea pu{karnici. Nema kolektivna vina. Vinoven e sekoj za sebe. Diktaturata e oblik na vladeewe vo koja diktatorot ne vladee so sebe. Blagodaram {to ne pu{ite, ne piete, ne jadete. Toa {to ne e za prikazna e za aforizam. Na razgovorot nikoga{ kraj. Osobeno na informativniot. Vidi go Hag, pa umri. Vladata nema da bide preodno re{enie. ]e se menuva samo obrazlo`enieto. Aforizmite se yvezden prav na rodnata grutka. Ozvu~uvaweto e dobro. Se slu{a samo aplauzot. Ne se pla{ite od gladta. Tuku od Negoviot apetit. Pomala forma od aforizmot e jazikot za zabi.

63

SAVO MARTINOVI] (1935 Begovina)

Sekoj go prodava ona {to ne mu treba. Nie prodavame pamet. Posledna `elba: prirodna smrt. I tiraninot e ~ovek. Nitu toj ne e sovr{en. Ne steknav ni{to. I toa skapo go plativ. Aforizmot e retka ~esti~ka. Vistinskiot bigamista veren e na dve `eni. ^ovekot e taka sovr{eno su{testvo {to i budala mo`e da go napravi. Policijata ne spadna taka nisko da se presmetuva so policijata. Na{ite retkosti mo`ete da gi kupite nasekade i na sekoe mesto. Upravitelot na ludnicata e dobar ~ovek. Negovata vrata e otvorena za site. Somnitelen e patriotot koga nema{ nikakvi dokazi deka e voen zlostornik. Vo lo{iot brak s ~kripi osven krevetot. ^orapot na glava, pa parite vo ~orap. Koj lae `ivee kako ku~e. Koga mi se otvorija o~ite, mi doa|a{e da gi zatvoram.
64

Deneska pogolemo ~udo e polna otkolku lete~ka ~inija. Moja dijagnoza: klini~ki `iv. Koga }e se setam za {to krevav dva prsta, mi doa|a da krenam race i od sebe. Aforizmot e to~ka kade se se~at filozofijata i umetnosta.Taka antikomunistot }e nema idnina. Napi{a anonimno pismo. Bo`em imeto i prezimeto }e mu ja promenea formata.

65

ALEKSANDAR MATIJA[EVI] (1946 Kraguevac)

Od alkoholot }e mi strada glavata. Sekoga{ go zboruvam ona {to trezen go mislam. Bolnicite i grobi{tata imaat konflikt na interesi. Za pretsedatelski izbori cenzusot treba da se namali na brojot na ~lenovi na pretsedatelovata familija. Koga }e ostane{ bez pari, prijatelite pominuvaat vo poznajnici. I vo vonredna sostojba redovno nemam {to da jadam. Im pripomagam na kom{iite. Koga }e mi ja vidat makata, polesno im e. Velat deka pet veka bevme pod Turcite. Jas gi pametam samo na{ite. Kom{ijata i jas ja delime sudbinata. Pla~eme zaedno. Kosovo e prvoto pra{awe na Srbija. Vedna{ da se stavi vo kviz. Me|u poslednite trgnavme kon Evropa. Verojatno nekogo }e stigneme za da go sopneme. Ministerstvoto za socijalni pra{awa nema kvalifikuvani. Nema nieden prestavnik od golite i bosite. Moite dela se bezna~ajni. Likot mi go nema na nitu edna poternica.
66

[to mi e gajle {to brodot tone ako se kontejnerite na suvo. Mojata ku}a e otvorena za site. Nema {to da se iznese a blagodaram na onoj {to }e vnese. Se}avawata mi stignuvaat do dale~noto minato. U{te dodeka ne znaev {to e glad. Ne sum jas od v~era. Trpam so godini. Treba da im se zgolemi stipendijata na studentite. Za da mo`at da kupat nekoe pretprijatie.

67

ZORAN MATI] MAZOS (1960 Para}in)

Na mnogumina mrtvi vlastodr`ci namesto spomenik treba da im se stavi glogov kolec. Koga gleda {to sozdade, Gospod se krsti i so levata i so desnata. Go donesovme na vlast. Ne znaevme {to da pravime so nego. Iako se Voda~ite ovni, ovcite poslu{no odat po nego. Kaj nas se postignati najgolemi uspesi onamu kade ni{to ne se raboti. Kaj nas se proleani potoci solzi po demokratijata. Toa e normalno pokraj olku solzavci. Mrtviot patriot ne odi na neboto, tuku vo zemjata, zatoa {to ja saka tatkovinata. Najgolema tajna za politi~arite: kako Turcite uspeaja da vladeat 500 godini ? Najgolem talent na na{ite politi~ari e kako so bezbroj zborovi da ne se ka`e ni{to. Ne se ~udam {to politi~arite la`at, ama se ~udam {to narodot im veruva. Ni na ministrite ne im e lesno, od site strani gi pritegnaa privilegii. ]e gi pravime od kal. Samo toa ni ostavija.
68

Od koga Gospod prejde na na{a strana, i toj stana gubitnik. Politi~arite pravat takvi gre{ki koi nikoj ne mo`e da gi ispravi. Sudej}i po poedini politi~ari, taka vo sredniot vek izgledaa buzdovanite. ]e gi pravime od kal. Samo toa ni ostavija. Srbite posle site dobieni vojni gi izgubija site bitki. Vo na{ata dr`ava postignata e ramnopravnost pome|u narodot i pita~ite. Vo predminatiot vek imavme slepi guslari,vo minatiot slepi dr`avnici, a vo ovoj site sme slepci. So svojata kandidatura ja zgolemi na{ata tragedija.

69

DANICA MA[I] (1944 Aleksandrovo)

Vojnicite gi ubivaat na stra`a. Na frontot mo`e da im se izgubi traga. Da se dr`ime za zlatnata sredina. A zlato tuka nema. Mrtovcite ne treba{e da se stavaat vo zamrznuva~. Ve}e bea zamrznati. Etni~koto ~istewe gi prefrla valkanicite od edno mesto na drugo. Bogatstvoto im e pod {ifra. I zatvorenicite imaat brojki. Ne barajte leb na ulica. Od higienski pri~ini toj e vo kontejnerite. Od obezglaveniot narod nekoja glava se nao|a i na tronot. Ne mo`at kriminalcite da rabotat {to sakaat, tuku samo ona {to i e potrebno na vlasta. Obvinetite vo sudnicata imaat odvrzani race. Ne sfa}aat kolkava sloboda e toa. Mnogu Srbi se vo ruskata Akademija na naukite. I kaj niv nedostasuva pamet. Penzionerite se na dnoto na tabelata. Se borat za opstanok. Plateniot vojnik ima s. Ako zagine nikomu ni{to.
70

Samo pratenicite nemaat tvrda stolica. Serat so denovi. Pred Gospod site sme isti. Edni zavr{uvaat vo rajot, drugite vo pekolot. Pretsedatelot ne mo`e s da soslu{a. ]e mu pomogne i policijata. Samo ~ovekojadecot ima razbirawe za ~ovekot. Samo toj ja jade taa vrsta na stoka. Vo neprijatelskoto opkru`uvawe sme najsigurni. Osven niv nikoj drug nema da ne napadne. Sru{en e mostot. Sega tenkovite pominuvaat preku narodot. Na xelatot ne mu e va`na goleminata na glavata tuku debelinata na vratot.

71

VLADICA MILENKOVI] VLAJ^E (1973 Para}in)

Ne samo {to e pravdata dosti`na, tuku i ja ostavivme daleku pozadi nas. Nu`data zakonot go menuva, no prisustvoto na nu`data u{te se ~uvstvuva. Ne e ~udno {to se slu~uvaat ubistva. ^udno }e be{e da ne se slu~uvaat. Koga xelatot zamavna mene ne{to me prese~e. Posle izvr{uvawe na smrtnata kazna nemav {to da im prigovoram. Narodot mo`e slobodna da spie i ne mora nikoga{ pove}e da se budi. Se obide da gi izmie racete od zlostorstvoto. Ama krvta ne e voda. Narodnoto Sobranie e narodno s dodeka trae okupacijata. Posle toa pak e pod okupacija. Sakavme pobeda. Sega gledajte i vo zabi. Globalizacijat e vo tek. Mrtvata krava na kom{ijata naskoro }e bide moja. Aforizmot e mislewe na kriti~kata masa. Nie sme narod za ispituvawe. Onie od Hag prvi go napravija toa.
72

Pobedivme vo site vojni. Od sekoga{ imavme pove}e mrtvi od neprijatelot. S pove}e ima gladni. Lu|eto stanaa navistina nezasitni. Pretsedatelskite kandidati pominaa golem broj na gradovi. Go baraat |avolot! Napraven e foto-robot. Site zainteresirani neka se javat vo najbliskata policiska stanica. Edvam izvlekovme `ivi glavi. Sega gi nosime vo torba. I mojata ma{ina za perewe ali{ta ponekoga{ }e mi gi ispere parite. Jas sum za toa ~esno da i se sudi.

73

DEJAN MILOJEVI] (1959 Belgrad) Jas kako satiri~ar mo`am da seram kolku {to sakam, a vlasta, ako e demokratska neka go goltne toa. Glavata gore! Treba i utre da paseme. Malku e eden diktator. Na{ite mo`nosti se mnogu pogolemi. Narodot koj mo`e s da svari, i zaslu`i da jade lajna. Prviot ~ekor e najte`ok. Ne e lesno da se u~i vozrasen ~ovek da polzi. Sakavme da stavime kow za senator, ama otide vo druga partija. Koga da gi citiram , izleguvam glupav. Toj e ~ovek kako i sekoj drug. Taka dobro se kamuflira! Gladot me natera da jadam. Mene lesno mo`ete da me naterate na zlo. Pisatelite vo idnina }e pla}aat danok, a ne kako do sega nekazneto da ja kritikuvaat Vladata. Da se gre{i e ~ove~ki. I patriotski. Vojnata e edinstveno re{enie. Sekoe drugo bi bilo katastrofa. Jas ne sum voen zlostornik. Mojot doprinos e mnogu pomal. Imam sovr{eno alibi. Bev `rtva.
74

Stapot ima dva kraja. Za sre}a, na dvata kraja se na{i lu|e . Spremni se na s. Toa im e vo opisot na rabotnoto mesto. Svoeto pravo na gre{ka go sfatija kako obvrska. Ne mo`eme so glava niz yid! Ne e povolen veterot. Ako pla}a{ so glava, ne o~ekuvaj kusur. Srbite ne znaat za poraz. Ne sakaat nitu da slu{nat za nego.

75

DRAGUTIN MINI] KARLO (1942 Kru{evac) Na novata uniforma na dano~nite inspektori, zadol`itelno da se dodade i ~orap so otvori za o~ite. Koj veli deka seksot ne se odano~uva?! A od {to naebavme kako `olti. Jas sum dobronameren. Posakuvam na kom{ijata da mu crkne ludata krava. Novata vlast e na posmatrawe. Nie ve}e ja imame dijagnozata. Ne mo`at da izmislat tolku danoci, kolku {to nie mo`eme da ne pla}amame. Na{ite zatvorenici {trajkuvaat, baraat da gi prefrlat vo Hag, zaradi hrana i rabotnite kabineti. Nie sme nebesen narod. Lesna ni zemja. Opieni so demokratija, danocite ne otreznija. Srbite se miroqubiv narod, gordi na svojata voena tradicija. Srpskiot gulab na mirot e - vrap~e na granka. Golemo vnimanie mu posvetuvame na kriminalot i rezultatite ne izostanaa. Sekoga{ koga na narodot }e mu zemat merka, policijata dobiva novi uniformi. Kone~no raskrstivme so Kosovo. Toa pove}e ne e na{ najgolem poraz.
76

MITAR MITROVI] (1933 Podli~ek) [to }e im e na pratenicite pamet, koga imaat tolkavi plati?! Od koga si otide podobro `iveam. Edna usta pomalku. Re`imot {to sozdavaat zatvorenici ne mo`at bez zatvori. Denes gorilite gi ~uvaat politi~arite. Krvta ne e voda. Vo novite amandmani se predviduva i krava so osum vimiwa. Daleku e sonceto, ama polumese~inata e blisku. Za sekoj slu~aj pukaj, pa potoa pra{aj koj odi. Ne gi potcenuvaj uslugite na veterinarite ~ovekot mo`e da bide `ivotno. Japan go krasi Buda, a nekoi na{i forumi budalite. Skoro da ostanavme bez vojska, a koga }e gi uapsime site kriminalci, }e ostaneme i bez policija. Kontejnerite gi dr`am vo ladovina. Da ne mi se rasipe hranata. @ivot po merka toa e `ivot na la`i~e. Koga dr`avnicite }e ostareat i dr`avata stanuva impotentna. Bajkite od {umite prvi ni gi raska`aa partizanite. Jazikot zapaluva onamu i kade kibritot ne mo`e.
77

Ne mora da odite vo Tirana za da vidite tiranin. Imame i pobliski mesta. Dolgo ~ekavme ama vi se isplati. Od koga ni dojdoa crnite denovi, no}ite ni se prepolni so ko{mari. Ne pla{ete se od Golema Srbija. Taa sama si gi golta svoite deca. Sekoj den ni e s podobro. Ama toa treba da se izdr`i. Koga slepci ve vodat ~uvajte se od stapot. Nekoi politi~ari se kako plodovi: ne sakaat da padnat se dodeka ne skapat. Koga majmunite }e zemat s vo svoi race, toga{ ni kafezite ne pomagaat. Ekranot stana korida...na nego se nadmudruvaat politi~kite goveda. Koga }e ja prilo`uvate diskusijata, gledajte hartijata da bide {to pomeka. Tate od prodavnica donese konzerva so ku~e{ka hrana. Ama dedo be{e pobrz. Politi~arite se kako mali deca: malku, malku pa }e se poserat. Va`no e deka prijatelot vi kupi ja`e. A za drvo }e se snajdete sami. Od koga otidov vo penzija, ni{to ne rabotam. Sekoga{ ne{to o~ekuvam. Hristos go raspnaa na krst. A kogo na petokrakata?! Koga bev mal me tepaa kako vol. Da ne stanam tele.
78

Tatko mi i re~e na sosetkata deka e dobra riba. Majka mi mu go skr{i priborot za ribolov. Kaj nas pa|a natalitetot. Nikoj ne saka da spie so {trk. Dedo mi me ~eka sekoga{ pred u~ili{te, a potoa jas go nosam doma za da ne se izgubi. Ne go krevajte nosot, koga ve}e imate ubavi noze. Gospod go sozdade ~ovekot i po nekoj majmun. Podobro vrap~e vo raka, otkolku `ena na glava. Indijancite go imaat Bikot {to sedi, a nie imame Teliwa koi gledaat vo {arena vrata.

79

MOM^ILO MIHAJLOVI] (1961 Belgrad) Evropa e te{ko bolna. Nie sme i rak rana. Takov ludak majka pove}e ne ra|a. Idnite majki mo`at da zdivnat. Mo`eme da ja hranime polovina Evropa, ama ne sakame. Neka pocrkaat od glad. Uapseniot bara{e da go vidi svojot advokat, pa gi smestivme vo ista }elija. Uapseniot tvrde{e deka naskoro }e bidi poubavo, {to doka`uva deka podgotvuva{e atentat na pretsedatelot. Se poka`a deka onoj koj mu svirka{e na pretsedatelot e obi~en kriminalec, pa go pu{tivme na sloboda. Da ne stigne{e brzata pomo{ na vreme, mrtovecot }e be{e ograben. I pokraj zadocnuvaweto detskiot dodatok stigna na vreme. Deteto ba{ se `eni. Toj vo Parlamentot mudro mol~e{e. Ja sru{i tezata deka budalata sam se javuva. Zo{to da se poni`uvame molej}i za stranski krediti, koga mo`eme da zememe od sopstveniot narod. Kakov narod sme?! Samo {to po~na da gradi logor, a poedinci ve}e zboruvaat deka e fa{ist.
80

Ministerot se istakna vo rabotata pa e unapreden. Stana li~en voza~ na pretsedatelot. Pri poseta na stranstvo na{iot pretsedatel be{e pre~ekan so voodu{evuvawe. Site se raduvaa {to e toj na{ pretsedatel. Ministerot se za~udi na faktot deka prima tri plati. Honorarno povede istraga. @ilav e ovoj narod re~e mr{ojadecot. Gordosta ne ja davame. Toa e stoka od strate{ko zna~ewe. Policijata gi pre~ekori ovlastuvawata. Ne e nejzina rabota da gi zakopuva demonstrantite.

81

NINUS NESTOROVI] (1965 Smederevska Palanka)

Trgnav vo podobro utre. So ~orap na glavata. Policijata ne flertuva so kriminalcite. Tie se vo seriozna vrska. Ne e ~udo {to tuka uspe{nite lu|e retko niknuvat. Gi zasaduvame dva metri pod zemja. Toa {to okupatorot ni go prave{e svirepo i yverski so vekovi,na{ata vlast ni go pravi so polno qubov i vnimanie. Politi~arite moraat da la`at. Ne se plateni da go pla{at narodot so surovata vistina. Koga na ~ovekot }e mu ka`e{ deka e sloboden, nitu okovite ne mu pa|aat te{ko. Vo na{ata dr`ava s edno e kade se nao|a{. Sekoga{ si na mestoto na nesre}ata. Na{ite penzioneri iako nemaat pari za meso, mleko, lekovi... ja sakaat svojata dr`ava. Taa gi hrani so leb! Kontejnerot e idealen za organizirawe `urki. Toa e mesto kade se sobiraat site generacii. Policijata ne bega od vistinata. Naprotiv, taa tr~a po onie koi ja zboruvaat. Ima i kaj nas uspe{ni lu|e, ama za `al ne mo`eme site da se zanimavame so kriminal...
82

Racete ni se ~isti. Valkani ni se vnatre{nite organi. Od policijata me povikaa po telefon. Vo pra{awe be{e anonimna telefonska anketa. Sega imame dokaz deka e nepismen. Li~no ni go potpi{a. Ima kaj nas i ~esni. Od takvi treba da se ~uvame najmnogu. Jas sum patriot. Veruvam samo vo lagite na na{ite politi~ari. Tranzicijata ne e gotova. Seu{te ima vraboteni. [tom }e po~ne da smrdi vo dr`avata, toa e znak deka na vladea~kata garnitura i iste~e rokot na traewe. [tom }e umram, se vra}am na prirodata. Brodot so ludaci e gordost na celata planeta. Gi sobra najgolemite umovi na svetot. U{te nikogo nema{ ubieno!? Ti nitu si Srbin, nitu si junak. Kupiv tenk. ]e go koristam isklu~ivo vo humanitarni celi. Dokolku narodot naskoro ne izleze na ulica, policijata }e mora da tepa po ku}i. Svetot e nepraveden kon nas. Ne teraat da rabotime, a ne poni`uvaat i na drugi na~ini. Mislev deka e lo{ ~ovek koga mi gi ubi tatkoto i majkata. A toga{ me ~este{e pivo i taka stanavme najdobri prijateli... Vlasta krade, ama gi pu{ta i drugite da kradat, a toa e ~esno!
83

Be{e toa najta`niot zakop koj go vidov. I mrtovecot pla~e{e. Te{ko na zemjata! Taa sekoga{ ima crvi. Rabotata na atentatorite e mnogu interesna. Tie sekoga{ rabotat so poznati li~nosti. Niedno politi~ko ubistvo ne e razjasneto.Toa e zatoa {to policijata ne ja interesira politikata. Narodot nema {to da jade, ama toa ne me interesira. Ne se zanimavam so politika. Vo svetot sekoja godina umiraat desetina iljadi lu|e od glad, i toa prete`no vo siroma{nite zemji koi nemaat kontejneri kako nas. Na{ata dr`ava e te`ok invalid. I nedostasuva rakata na pravdata. Dene{niot den be{e bogat so nastani od kulturata. Ubieni se dvajca pisateli i tri novinari. Ne sakam da mu pomognam na davenikot. Neka nau~i da pliva! Pa {to ako sum lud?! Nema poradi sekoja sitnica da odam na doktor. Propadnavte vo lajna? E, tuka ve ~ekav.

84

ALEKSANDAR NOVAKOVI] (1975 Belgrad)

]e premineme na profesionalna vojska. ]e ja iznajmuva koj saka. Ne go suzbivame kriminalot. Ne sakame vnatre{ni konflikti. ^len sum na najgolemata interesna grupa. Gledam da pre`iveam. Ne brzajte da zaginete. Koj brza najdolgo ~eka. Srbija e zemja na mo`nosti. Vo obraten pravec. Pukajte pome|u o~i. Da ne se zabele`i. Me boli nepravdata. Sekoga{ koga }e udram dete mi otrnuva rakata. Vo dr`avata koja ~kripi i treba krv za podma~kuvawe. Koj so |avolot tikvi sadi }e bide minister za zemjodelie. Toj e svetski ~ovek. Go bara Interpol. Vlegovme vo instituciite na sistemot. Ne goltnaa. Na pola pat sme do pravi~nost. Vistinskite lu|e se na pogre{ni mesta. Marko Krale turski vazal, Milo{ Obrenovi} turski vazal, Kara|or|e avstriski vojnik, toa se najgolemite sinovi na nepokoreniot srpski narod.
85

Arapite se na{i bra}a naftata ne e voda. Mol~eweto e zlato koe se dobiva so perewe na mozokot. Narodot e dobar kako leb pomina i sito i re{eto. Niz Srbija pominaa ~etiriesetina armii. Nie sme modna pista za uniformi. Sekoj go nosi svojot krst. Nekoj na grbot, nekoj okolu vratot. Zakopan e kako dolikuva. Bez lik i delo. Faten sum vo kra`ba... Toa mi e olesnitelna okolnost. Nedoli~no go slavime Vidovden. Ne zaginavme.

86

DRAGAN OGWANOVI] (1972 Prokupqe)

Duri otkako se izdade poternica se vide kolku fotogeni~en ~ovek e. Nastapuvaat mladite sili. Lazat vo talasi. Prikaznite za idninata ne se bajki. Toa se horori. Ne e to~no deka istragata ne dade nikakvi rezultati. Inspektorot dobi nov mercedes. Ne znam {to da pravam so parite. Koga }e gi imam }e znam. Vlasta gi brka samo sitnite kradci. Gi potsetuva na nejzinite po~etoci. Uvezuvame meso. Ovaa zemja i stokata zapo~na da ja napu{ta. Nam site vojni ni bea nametnati. Neprijatelot ne saka{e sam da se predade. Sli~nosta pome|u sviwata i Srbinot e o~igledna. So svoja volja se vo kalta. Kosovo e Srbija. Koj ne veruva neka odi da se uveri. Za umreniot s najubavo, zatoa {to za vreme na `ivotot ne mo`e{e da se ka`e ni{to ubavo. Kontracepcijata mi go promeni `ivotot. Ne se rodiv. Vlegov vo koalicija so `enata. Sega se rasturame.
87

Ne gi delime istite zabludi. Gi mno`ime. Idninata ni e fantasti~na. Nikoj ne mo`e da ja zamisli. Ne e na{e da sudime... Kaznuvame bez presuda. Vo vojna pojdov so svoja volja. Taka go izbegnav strelaweto. Na patot kon poubava idnina `ivotot e samo preoden period. Toa deka toneme e iluzija. Naprotiv, s poblisku sme do neboto. ]e `ivee ovoj narod! Kako stoka! Rezultatite od istragata ne se soop{tuvaat. Tuka nema {to da se zboruva.

88

\OR\E OTA[EVI] (1959 U`ice)

Nekolku pati se obidov da pobegnam od ludnica, ama sekoj pat me fa}aat grani~arite. Govorot na pretsedatelot site go slu{aa vnimatelno. Baronot Minhauzen duri fa}a{e bele{ki. Narodot zbesna od izobilie. Samo }e propreta po povr{inata, a pove}e od polovina kontejner se frla. Edinstveno na moite predavawa u~enicite ne sakaat koga yvon~eto yvoni. Gi budi od najslatkiot son. Knigata e najdobar drugar. A nie so drugari i drugarki raskrstivme. Im vrativme milo za drago. Ja sru{ivme nivnata polovina na mostot. Moite u~enici gi rabotat doma{nite zada~i i po nekolku pati na den. Im predavam seksualno obrazovanie. Preku no} stanav najomilen profesor vo u~ili{teto. Otidov na boleduvawe. I jas otsekoga{ bev za mir. Samo zgre{iv {to ne ostaviv svedoci. Obvinetiot go prizna ubistvoto. A i `rtvata go prepozna. Ribite ne ~itaat ~asopisi za ribari. Ne sakat prikazni za strav i u`as.
89

Koga }e primam plata, se jadam tripati dnevno. Demonstrantite ja minaa ulica nadvor od pe{a~kiot premin. Policijata mora{e da odgovori na provokacijata. Zaradi neprijaveni demonstracii uapseni se dvajcata demonstranti. Na studentite mestoto im e vo amfiteatrite, a ne na ulica. Tamu }e bidat koga }e diplomiraat. Pratenicite se tepaat vo Sobranieto. Nim sekoj vid na parlamentarna borba im e bliska. Prorocite odamna go pretska`aa komunizmot. Site zboruvaat za kraj na svetot. I komunistite se religiozni. Vo memoarite site se svetci. Kaj nas te~e med i mleko. A snimeni se i drugi reklami. Izvr{en e masakr nad nedol`nite civili. Mnogumina ne uspeaja ni da izlezat od tenkot. Prodavame grobnici. Na nezadovolnite korisnici im gi vra}ame parite. Izlegov od ko`a. Sakaa da me oderat. Zlatnata ripka mi ja ispolni prvata `elba. Se pretvori vo pe~eno svin~e {to go izedov. Pretsedatelot pak ja nadmudri me|unarodnata zaednica. Pak ne pogodija pod koe kibrit~e se nao|a top~eto. Na{iot Voda~ ne e slep. [to e u{te potragi~no. Ne zboruvam sam so sebe. Ne e toa moe nivo. Pita~ot kupi nova {apka. Bez pro{iruvawe na kapacitetite ne mo`e da se opstoi na pazarot.
90

Ne e to~no deka na pretsedatelot `enata mu ka`uva {to da raboti. Toj gi pogoduva nejzinite misli. Vo baletot se nekoi senilni. Site go zaboravija tekstot. Imam dva nosa. Plasti~niot hirurg nema{e da mi vrati kusur. Decata si igraat kradci i `andari. Ednite kradat, drugite gi ~uvaat. Na jadicata staviv magnet. Lovam sardini. Nekoi sakaat da jadat sekoj den. Ama nie i so pogolemi predavnici izleguvavme na kraj. Policijata intervenira{e umereno. Zatoa skoro na polovina od demonstrantite rodninite uspeaja da gi identifikuvaat. Demonstrantite go prekr{ija izborniot molk. Ofkaa pod pendrecite. Generalnata proba uspea. Na osudeniot glavata mu e otse~ena ba{ kako {to treba{e. Na pretsedatelot ustata mu e polna so demokratija. Ni tabletite za povra}awe ne pomognaa. Vo vladea~kata partija po~naa frakcionerskite borbi. Vlasta trgna vo borba protiv kriminalot. Pred ru~ekot vle~ime slamka. A potoa sekoj si ja jade svojata. Se pi{uva nov Ustav, a se planira i negova ekranizacija. Ba{ mi e gajle za faktite. Jas sudam spored zakon. Xelatite sekoga{ se so rabota do gu{a.
91

Denes vo narodnata kujna dobiv repete. Kone~no po~naa da gi cenat obrazovanite lu|e. Primivme tri avto-gola. Na{a orientacija e da se potpirame na sopstveni sili. Nemo`no e edna ovca da zakole cela glutnica volci. Barem eden }e pobegne{e. Napredni sme vo komjuterskata tehnologija. Prvi napravivme virtuelna dr`ava. Nema da dozvolime pove}e da ni gi gazat mirnite demonstranti. Celiot grad ni go isflekaa. Se krijam koga }e vidam {interi. Dodeka im objasnam deka `iveam kako ku~e... Ni cvetaat ru`ite. Ve}e ne }e moram samo treva da pasam. Sinot mi padna vo lo{o dru{tvo. A jas se pla{ev deka nema da uspee vo `ivotot. Nekoga{ od xeparlakot mo`ev da duvam trevka. Sega mo`am samo da pasam.

92

MILENKO PAJOVI] (1953 Novakovi}i)

Ima poedinci na koi ne im funcionira nitu eden organ, a u{te se institucija! Sistemot e odli~en, samo {to nie ne sme za nego! Zemjata ja obnovivme. Gi sru{ivme lu|eto! Nema pove}e potreba da izmisluvame neprijateli. Sega morame da izmisluvame prijateli! Kone~no gi izedna~ivme i vrabotenite i nevrabotenite. Sega i ednite i drugite se na ulica! Vie ste pti~ka, ama perspektivata vi e `abja! Dodeka pravevme paradi, dr`evme ~ekor! Iako ne mu se vrativme na Gospod, pak postime! Samo plo{tadite znaat {to saka narodot! Maka za satiri~arite: politi~arite prezedoa inicijativa! I na{ite vnatre{ni neprijateli imaat vnatre{ni neprijateli! Znaeme dobro {to e laga. @iveevme so nea tolku godini! Rabotat vo rakavici, no najdobro bi im prilegale bokserski! Narodot e do~ekan so najvisoki dr`avni po~esti!
93

Glupavite se na kup, pametnite se izgubeni! Ima sinovi na narodot na koi celata zemja im pla}a alimentacija! Na vrvot od jazikot ste mi, moram da ve pluknam! Povedete smetka za dizajnot! Lagite s polo{o se spakuvani! Ja izdavame tatkovinata so upotreba na me|unarodna kujna! Dr`avata ja pla}ame s poskapo, a s pomalku ja ~uvstvuvame! I pokraj povolnata klima, kaj nas ~ovek te{ko uspeva! Mendeqeev propu{ti samo edno: koi elementi se napredni a koi nazadni! Sega pove}e ni{to ne mu vetuvat na narodot. Mu vetuvaat na narodnostite! Za razlika od glavata, stapkata sekoga{ ni bila progresivna! Ne teraa vo novi pobedi... Vo porazi odevme sami. Pesnite se moi, ama soni{tata ne gi prepoznavam! Ne kleknavme; ni go prekr{ija rbetot! Najprvo ja dele{e sudbinata na narodot, a potoa i narodot! Ako nekoga{ dojde na red, na ovoj narod treba da mu se podigne spomenik! Vo nekoi krai{ta uspeavme da ja za{titime prirodata pove}e otkolku vo nekoi lu|eto! Inteligencijata misli deka vlasta e vo pogre{ni race. Vlasta misli deka inteligencijata e vo vistinski race!
94

Pametta ne uspeavme, ama gluposta ja zadr`avme vo granicite! Nemam ve}e svoja senka. Ne saka nitu taa da me sledi vo vakvi vremiwa! Sekoga{ bieme bitki. Kako da se tie vinovni. Nafrlete i na `enata perduvi, {to pobrzo da odleta. Za da se potvri ~ovekot, mora da se `igosa. Soni{tata ni gi ru{at onie koi ni gi sozdavaa! Duri i na lu|eto im gi menuvame etiketite za da gi prodademe! Koga diktatorot odi na patot na mirot, go sledi cela voena mornarica. Politi~ka Kama-sutra: ne mo`e{ da go ebe{ celiot narod iako go dr`i{ vo pozicija {to odgovara. Demokratija: treba da se koristi sekoj moment za da se soslu{a narodot. ]e trgneme nie na tehnolo{ka revolucija, ama nikako da pukne vostani~kata pu{ka! Ne e sreden vek, ama bozdoganite pak odlu~uvaat! Nie stoime gordo kako klisuri, i taka stoime, stoime... Koj veli deka nema {to da barame?! S e izgubeno. Denes ~ovek {to mo`e da napravi za svoja du{a, e da zapali sve}a! Kleknete, ako sakate da startuvate. Mu padna sekirata vo medium! Namesto so polna parea, rabotime pod gas.
95

Ne e kaj vas s ve{ta~ko. Prirodno ste glupavi! Koj visoko leta, pomal izgleda! Site propusti na patot se planirani! Kako stojat rabotite, ne bi bilo ubavo da legnat! Svitkajte se, se ispravaat nepravdite! ]e storam s {to e vo mo}ta na negovite prijateli! Nacionalno planirawe: {to }e pravat eden na drug vo naredniot period! Pajakovata mre`a se plete odozgora! [tom }e isplivate na povr{inata mislat deka ste rasipan! Demago{ki e da barate od inkubatorot da go vospituva pileto! Po zakonot na pravite , identi~nite mislewa nikoga{ ne mo`at da se sretnat! Parite pred pametot ni udrija vo glava. Ne krenaa na noze i sednaa na na{ite mesta. I nekoi dupki se zakon. Ne e govorot, govornikot e kopija. I ako umrete ispraveno pak }e ve spu{tat! Na sekoj spored izjavata za pe~at! Se izmenivme na podobro. Namesto `enite, gi siluvame rabotite. Ni parkovite ne se kako {to bea. Malku po malku, i stanuvaat nacionalni!
96

RA[A PAPE[ (1947 Belgrad)

Vo na{eto op{testvo sekoj gra|anin mo`e da bide sre}en, ako mu gi skratite makite. Atentatorot e zrel za penzija. S ispuka. S pove}e ima borci protiv mito i korupcija. Toa dobro se pla}a. Potezite na Vladata se sledat so vnimanie zatoa {to toa mo`e `ivot da ne ~ini. Koga umre zakonot, zakopan e po propis, zatoa {to ova e pravna dr`ava. Politi~arite pove}e ne se simnuvaat me|u narodot. Toa }e gi zakopa. Te{ko e tuka da se bide objektiven. Ama toa e na{ata stvarnost. Podadete mu na Srbinot raka. Sam vo nea pa|a. A koga se vrati od mrtvite, negovite grobari ostanaa bez rabota! Besmrtniot se pla{e{e deka vo grob }e go oteraat pred vreme! Frli pogled niz prozorecot. Pogledot go povle~e! Bombardiraweto be{e tolku precizno, {to sirenite badijala gi voznemirija gra|anite!
97

Vrvot stignuva vo narodot pa|aj}i! Voda~ot otsekoga{ gleda{e napred a duri vo grobot po~na da ni se prevrtuva! Gledam da pre`iveam. Toa e dobro za zdravje! Da gi nema besilkata i konecot, obeseniot na~isto }e propadne! Demonstrantot ima zabele{ka na policijata. Kamenot vo bubregot se u{te go ma~i! @ivotot s pove}e e zdodeven. Zatoa gra|anite s pove}e go prekratuvaat. Na `rtvata i e napomnato deka ima pravo da mol~i, no taa uporno vreska{e! Stolbot na sramot odli~no e kamufliran. Nema partija koja go nema oblepeno. Ne mislam ni{to. Jas sum eden od mnoguminata koj misli taka. Na{iot nov po~etok mora da bide brz i silen. Ve}e vo startot da bide vo zavr{na faza. Cel svet e protiv nas i mo`e da smeta na na{ata podr{ka. @ivi ne zakopuvaat! Mnogu vitalen narod sme. Odzivot na dobrovolnite davateli na krv gi nadmina site o~ekuvawa. Ima krv do kolena. Na{ite neprijateli pukaat sami na sebe. Nie sme tuka kolku da dademe doprinos kon preciznosta. Istragata be{e opse`na. Samo taka mo`e{e da mu se izgubi sekoj trag.

98

DU[KO M. PETROVI] (1948 Previja) Doa|aat politi~ki potkovanite. Go slu{am tropotot. Mrazot e probien. Skokajte. Kolku e qubovta kon vladatelot podlaboka, tolku na narodot mu e pote{ko da ispliva. Od {ega glava ne boli, osobeno ako {egata ne uspee. Molba do sekretarot na vnatre{ni raboti: Ve molam vo {to poskoro vreme da go promenite prislu{kuva~ot. Ovoj ve}e go ubediv. Nie sme na ista linija samo smerovite ni se razli~ni. Imame odli~en prosek: Sekoj petti e nepismen, ama zatoa sekoj ~etvrti e pisatel. V`e{tenite glavi treba da se dr`at {to podaleku od boevite! Gulabot na mirot raboti kako po{tar. Raznesuva protestni noti. Ne baraj vlakno vo jajceto, ako go ima{ na jazikot. Politi~ka prostitucija: naplatuva za qubovta kon tatkovinata. Najgolemi proneveri pravat proverenite. Istragata poka`a deka s mo`e da se sokrie. Ako gi ima mnogu na vrvot, zna~i deka vrvot e zatapen.
99

ZORAN T. POPOVI] (1957 Sombor)

]e bide skoro propast na svetot. S e dobro koga dobro }e se svr{i! Ve}e sekoj vtor gra|anin e siromav, a sostojbata od den na den se podobruva. Vnimatelno go prou~uvame neprijatelot. Gi sekcirame voenite zarobenici. Voda~ot ne e za presmetka so politi~kite protivnici. Smeta deka beseweto e sosem dovolna kazna. Diktatorot vladee{e do`ivotno bidej}i ne saka{e da ja zloupotrebuva strplivosta na narodot. Drakula be{e vampir. Toa go odr`uva{e vo `ivot. Zaboraviv {to sakav da ka`am, ama se nadevam deka ne ostanav nedore~en. Imam tvrd son. Mo`am so sekoja da spijam. V~era mislev edno, denes drugo. Vremenskata distanca go pravi svoeto. Strelkite od ~asovnikot go sledat vremeto vo ~ekor. Ne mo`evme da ja izbegneme bratoubistvenata vojna. Toa e sostaven del od na{iot nacionalen folklor. Moeto lajno ne ja zagaduva okolinata. Ima vgradeno filter.
100

Nemam dvojnik. Nepovtorliv sum. Dojde do prirodna smena na generacii. Mladiot mafija{ go ubi postariot. Na{ata mladina nema ni{to. Taa gi u`iva plodovite na na{ata rabota. Ne }e bevme pod Turcite pet veka da ne ne fatija na brzina. Telata ne se izmasakrirani tuku na niv e vr{ena obdukcija na `ivo. Peeset godini zaostanuvame zad svetot. Leta vremeto. Presilniot zbor go ubi poetot, no ne treba da se potceni i vlijanieto na istra`itelite. Prvata `ena mu be{e crna, drugata u{te pocrna.

101

DU[AN PUA^A (1949 Osiek)

Bakne`ot na skorpijata be{e mnogu ne`en. Da umre{ od milina. Ras~istivme so minatoto. Samo so amebite sme svoi. Bezbolot e sport koj ne odgovara na na{iot mentalitet. Ako gi zememe bezbol palkite. Se o`eniv preku internet. Se ostavivme bidej}i mi padna sistemot. Go sledevme patot na Voda~ot. S dodeka ne mu go izgubivme tragot. Da ne bea vojskata i policijata pod moja komanda, }e mislev deka celiot svet e protiv mene. So svoeto ra|awe predizvikav demokratski bum. Vredam za desetmina. Za ukinuvawe na smrtnata kazna `ivotno sum zainteresiran. Im upativme ultimatum. Ili }e go prifatat na{eto predavawe ili }e pobedime. Borcite za rabotni~ki prava trgnaa vo odlu~uva~ka vojna. Rabotnicite zasega ne davaat otpor. Nie sme bra}a. Toa {to se ubivame e isklu~ok koj go potvrduva praviloto.
102

Ja pre~ekoriv nu`nata odbrana. Ne mo`e{e da me stasa nitu najbrziot policaec. [tom me strelaa, ja izgubiv `elbata za `ivot. Nie sme protiv prolevawe krv. Podgotvivme posebni sadovi. So mojot iskaz go dovedov sudot vo zabluda. Go priznav zlostorstvoto. Bev pobrz od qubovnikot na `enata. Prv se sokriv vo plakarot. Vodata pove}e ne e izvor na `ivotot. Sega toa e epruvetata. Da ne bea patokazite, }e trgnevme po vistinskiot pat. Da bea ostvareni srpskite nacionalni celi, Hag }e be{e na na{a teritorija.

103

MILIVOJE RADOVANOVI] (1953 Svilajnac) Ako e ova dobro, }e bide u{te podobro. Dolgo ne se navednuvavme a toga{ popu{ti koncentracijata. I me|usebno se ubivame. Ne ~ekame drugi da ni ja donesat slobodata. Kapitulacijata ja do`ivuvavme kako pobeda. Najva`no e kako nie se ~uvstvuvavme. Ni{to ne rabotam. Se oddadov na patriotizam. Prinudeni sme da krademe, bidej}i nikoj ne ni dozvoluva da pita~ime. Ne se znae koj naredi povlekuvawe. Vrhovniot komandant povede istraga. Tolku golem patriot sum, duri se sramam {to sum `iv. Nema genocidni narodi. Bratski ima. ]e bidam kriti~en i samokriti~en. Site sme vinovni. Ni so sila ne mo`evme da gi zadr`ime, a kamoli so pregovori. Porazot ne ni padna te{ko, bidej}i vojnata be{e valkana. Dezerterite se begalci od frontot. Ova e na{ okean. Tuka ni potona brodot.
104

]e gineme i ponataka. Svetot mora da znae deka postoime. Vo mir ne vodat, vo vojna ne turkaat. Tie prvi zapo~naa, a potoa zadovolstvoto stana vzaemno. Nie ultimativno pobaravme da go predadat oru`jeto, ama tie ne sakaa da go prifatat mirnoto re{enie. Niti slobodata se podaruva, nitu nie bez borba bi ja prifatile. Deka `rtvite se nepotrebni zboruvaat samo onie koi ne ginea. Koj ne go po~uvstvuva povikot na divinata, toj ne znae {to e istorisko pametewe. Istorijata na na{ite narodi be{e slavna s dodeka ne se povtori. Da ne sme svesni za svojata golemina i nie }e bevme mal narod. Dobro e {to nemame prijateli. Od niv treba najmnogu da se ~uvame. Nie vodime miroqubiva politika, ama nedovolno agresivna.

105

MILAN R. SIMI] (1959 Velika Plana)

Dijalogot uspea bidej}i be{e samo na{ata strana. ]e se borime protiv ~esnite gra|ani. Protiv kriminalcite ne mo`evme. Bratoubistvoto ni e vo krv, inaku sme miroqubivi. ]e gi zatvorime narodnite kujni. Ne mo`eme da go hranime celiot narod. Gi zakopavme i `ivite bidej}i ne davaa znaci na `ivot. Od den na den se ~uvstvuvam s podobro. Imam rasipana fantazija. Konkurencijata be{e silna. Najdobrite ne se plasiraa vo vtoriot krug. Nie sme narod so bogato demokratsko iskustvo. Samo so Turcite i so komunistite ne ni ode{e. Napi{ete izjava vo dva reda. ^itam samo me|u redovi. Ja napu{tiv vladea~kata partija. Progledav otkako mi se rasipa televizorot. Ne se zanimavam so politika. Da ne me mobiliziraat. Neprijatelot ne ne iznenadi. Ne iznenadija begalcite. Nie gra|anite ne gi izveduvame na ulica. Nie od ulica gi sproveduvame.
106

S pomalku gladni. Posle sekoj odliv na mozoci. Ne `iveeme site od {verc. Ima i koi kradat. Ne se pla{am od bombardirawe. Ne sum ni{to vinoven. Ne se vozbuduvame poradi {trajkot. [trajkuva~ite sami istaknuvaat deka nivnoto nezadovolstvo ne e od politi~ka priroda. Nema da organizirame demonstracii. Se uverivme deka policijata e narodna. Go o~ekuvame podobroto utre so strav. Gi slavime porazite zatoa {to sme zasiteni so pobedi.

107

SLOBODAN SIMI] (1963 U`ice)

Zaboraviv koga posleden pat jadev. Za sre}a, zaboraviv i {to. Izvidnicata ne se vrati. Zna~i ne trebaat vizi. Nie ne sobirame sekundarni sirovini. Nie gi kandidirame. Nie sme vo tehni~ka koalicija. Ni pomagaat da krademe tehni~ka stoka. Ne mo`eme da gi ispora~ame voenite zlostornici. Momentalno poziraat za spomenici. Voenite zlostornici se obidoa da se zame{aat vo masata.Me|utoa, gi otkri di{eweto. Nas ne ~uva vojskata. A vojskata ja ~uva NATO. Zo{to zboruva{ za idninata? [to si tolku negativen!? Pripadnicite na dr`avnata bezbednost ne se razlikuvaat od obi~nite gra|ani. Nosat farmerki, jakni, no`ovi, pi{toli... Puka{e na mene. Mu go vozvrativ komplimentot. Toj e vistinski obedinitel. Site go mrazat. Nau~iv da zboruvam od stomak. Zasega, samo deka sum gladen. Toj e sloboden umetnik. V~era go pu{tija.
108

Nekoi intelektualci sekoga{ {trajkuvaat. Prestanaa da mislat. Be{e toa presudna no}, makar {to mo`ea da sudat i po den. Ne do~ekaa so leb i sol. Solta ni ja stavija na ranite. Lesno im e na Zapad. Nim mafijata im e vo podzemje. Vo Sobranieto sekoj mo`e da vleze. Toa e javna ku}a. Prvo ulicata gi vospita, a potoa po niv dobi ime. Gi premol~aa imiwata na `rtvite. Ne sakaa da gi zagri`uvaat rodninite. U~am na tu|i gre{ki. Ve molam da se namali materijalot. I slepite od nacionalizam gi vodat ku~iwa. Mrzete se. Takvi ve sakaat. Xelatot ja simna ka~ulkata. Vidi, go znam od televizija. Zavojuvanite strani ne go znaat brojot na `rtvite, zatoa {to nemaa administracija. Site rabotea vo proizvodstvo. Nikoj ne naredi da se puka vo demonstrantite. Toa se podrazbira. Policijata puka{e od vodeni topovi. A toga{ snema voda. Dojde do ~elo. Ama do mozokot nikoga{ ne stigna. [to e pogolema slikata, spoopasno e da se sedi pod nea. Site pametni lu|e glasaa za mene. Izgubiv na izborite. Veruvam vo nivniot partiski zbor. Ama neka se zakolnat vo majka im.
109

Be{e nesre}en slu~aj. Pendrekot sam pukna. Pravdata sigurno }e pobedi. Sudijata e potkupen. Gospod prv se seti. Voda~ot na opozicijata go nare~e |avol. Koga narodot e nepismen, pisatelot e nacionalen predavnik. Ne dovedoa do propast. Ponatamu mo`eme i sami. Ako ste vonseriski, ve tretiraat kako {kart. Politikata vleze vo site pori od `ivotot. I gi zatvori. Neka sme goli i bosi, koga sme slepi i gluvi. Sega polesno se di{i. Ama nema vozduh. Bi se oblo`il deka propadnavme. Ama nemam so kogo. Se zanimavam so intelektualna rabota. Mislam kako da najdam rabota. Vlasta gi rasipuva lu|eto. Zatoa na vlast ne birame lu|e.

110

MIROSLAV SREDANOVI] (1936 Lastva)

Dobivme dr`avno zname. ]e mo`eme da go stavime na pola kopje. Izborite pominaa vo najdobar red. Mnogu gra|ani ne glasaa. Mo}nikot e uramnote`en. Zloben e kolku e te`ok. Dr`avata gi podgotvi birokratite. Im dade pamet na revers. Sekoj desetti gra|anin e siromav. Treba da se desetkuvaat. Zemjata ne ni e vo izolacija. Imame {iroka razmena so onie vo svetot. Ne e dovolno {to e siten kriminalec. Dopolnitelno mora da zarabotuva kako policaec. Prirodata mu podari glupavost. A narodot vlast. Od srpski s po~esto se preveduva. Vo belosvetskite sudnici. Vo dr`avata e namalen kriminalot. Samo se potpuknuva i potkradnuva. Sega{nite podvizi ne se opejuvaat. Niv gi oplakuvame. Svedokot ostana na svojot iskaz. I ponatamu la`e. Policaecot e nau~na kategorija. Stana edinica za sila.
111

Nepodvi`nite gi doturkaa do izbirali{tata. Da ja prodol`at politi~kata bitka. Na{ata vlast e bezgrani~na. Se zanimavaat so belosvetski problemi. Nema da dozvolime da odumreme. Poprvo }e ispozagineme. Na politi~arite im treba do`ivoten mandat. Za da zaboravat s {to vetija. Posle socijalizmot, brgu se razvivame. Onie od vlasta ve}e vr{at dokapitalizacija. Pisatelot objavi izmislici. I potoa dobi dr`avna nagrada.

112

IVANA SRE^KOVI] (1971 Belgrad)

Svetot }e go ostavime na mladite. Dosta go nosevme na grb. Svetskiot orkestar dojde do zaklu~ok deka sme posledna dupka na {upelkata. Gulabot na mirot ne poleta. Ostana vo karantin poradi pti~jiot grip. Go dostigna vrvot na slavata. Sega go ru{i sopstveniot rekord. Duvavme vo ista tikva, dodeka i taa ne pukna. I obi~noto ogledalo mo`e da stane sme{no. Zavisi koj }e se pojavi pred nego. Ludite od sre}a baraat sre}ni psihijatri. \avolot ne ja odnese {egata. Toj odnese s {to vredi po Srbija. Od qubov ne se `ivee!- re~e prostitutkata i otide na rabota. Ima stotina lica, ama nitu edno ne se smee! Posledno ha{ko obvinenie: Se bara Srbija, `iva ili mrtva! Pred vrata na Evropa stoi {apkata na Srbija. S pove}e lu|e zboruvaat sami so sebe : si najdoa ramnopraven sogovornik.
113

Otkako ja simna maskata site mu se smeat vo lice. Toa {to me~kata zaigra i pred na{ata vrata, e dokaz deka cirkusot seu{te ne e zavr{en. Vo psihijatrijata treba da se vovedat svedoci. Ne mo`e lekarot sam da tvrdi deka ste ludi. Na na{ite gre{ki mnogumina }e u~at: vakvi pove}e ne se povtoruvaat. Politikata e takva kurva {to narodot ni po pomala tarifa ne mo`e da ja pla}a. Jas politikata ja sfa}am mnogu emotivno: sekoja vlast me rasplakuva. Dr`avata mi obezbedi miren son na edna od belgradskite klupi.

114

VITOMIR TEOFILOVI] (1943 Vr~in kaj Belgrad)

Novo zname, nov grb, nova himna... Pa nie sme zemja na promeni. Ne mo`eme da objasnime zo{to sme najdobri. Ednostavno taka e. Za idniot Ustav tolku se zboruva {to nema vreme za pi{uvawe. Na{ite mediumi raspolagaat so neograni~ena koli~ina na med i mleko zatoa {to se doma{ni proizvodi. Sekoj na{ ~ekor kon Evropa bi gi voznemiril gra|anite koi gi sakaat Azija i Afrika. Ne mo`eme da gi priznaeme zlostorstvata zatoa {to na{ite vojnici bea sveti borci. Na{ata policija e najdobra na svetot, ama ne mo`e nikogo da apsi zatoa {to i na{ite gra|ani se najdobri na svetot. Slobodata na sekoj mu e zagarintarana. Na osomni~enite im se sudi samo ako sami sakaat. So svetot sorabotuvame dvosmerno. Izvezuvame in`ineri a uvezuvame tehni~ka stoka. ]e vlezeme vo promeni {tom izlezeme od procesot. Politi~arite po~naa silna presmetka so korupcijata. Si gi poka~ija platite.
115

Ako svetot ne saka so ubavo, mo`eme nie i poinaku. Autopsijata ne e sigurna bidej}i za jazikot na mrtvite nema preveduva~. Koga narodot bi znael da izbira, bi glasal za najdobrite. Za mene. Svetot ni se zakanuva so najgolema maka. Sami da si kroime kapa! Balkanot e raskrsnica na kontinentite. So ednata noga sme vo Afrika, a so drugata vo Evropa. Lesno }e sme vo Evropa da ne e Balkanot vo nas! Na strancite im gi zgolemivme investiciite, a tie sakaat i sigurnost! Ne bie maler! Taman stignavme do Afrika, a ne svrtija kon Evropa! [ovinistite kopneat po golema Srbija, a patriotite za sre}na. Ne se bara op{testvena podobnost. Dovolna e partiska. Na pratenicite }e im gi zgolemime platite s dodeka ne stanat ~esni. Koga Voda~ot e umren, ~eloto na kolonata go zavzema {efot na zakopot. Koga junakot se krie, jatacite se junaci! Da se gre{i e ~ove~ki, ama ni so humanizmot ne treba da se preteruva. Od politikata ne se `ivee. Se u`iva. Somnitelno mi e {to svetot ne e protiv nas. Ima tuka nekoj |avol!
116

Nikoj nema toa {to go ima Srbinot! Postojani gri`i i ve~na nade`! Od prikazni ne se `ivee! Zatoa ja obnovuvame epskata poezija. Zlostorstvata gi pravevme od strast, a qubovta ne prostuva. Malite narodi ne smeat da bidat glupavi. Osven ako toa e vo interes na Voda~ot. Se reformirame sekoi ~etiri godini. Inaku izborite nemaat cel. Na na{ite maki mora da im dojde kraj. Daleku sme od po~etokot. Bidej}i magareto ne lipsa do zelena treva, na kow sme! Veruvav vo Gospod, pa vo komunistite, pa pak vo Gospod. Tripati Gospod pomaga! Bi veruval na drugite partii koga ne bi znael kakva e mojata. Nema leb bez politika! Vistinskata vlast ne zavisi od izbori. Vo podzemjeto ne duvaat vetrovite na izmeni! So osuda na kriminalot ja potkopuvame dr`avnata bezbednost. S {to e poinaku, od neprijatelot e ! Gre{ime otkoga postoime. Go ~uvame kontinuitetot. Da be{e genocid, }e nema{e koj da ne tu`i!

117

MILAN TODOROV (1951 Banatsko Aran|elovo)

Ne mo`e zemjata tuku taka da propa|a. Za toa postoi sistem. Site se na stranata na narodot. Zatoa e taka gusto. Na vlast povtorno dojdoa starite kadri. Kolku za promena. Toj ~ovek e politi~ar, kriminalec i biznismen. Go rodi majka za s. Najdobrite kadri poteknuvaat od siroma{ni semejstva. Koj bi ka`al deka sirotinskata zabava }e dade takvi rezultati! Vo socijalizmot dva i dva se ~etiri. Vo kapitalizmot isto taka. Ama kakva razlika! Vlasta ne saka{e sudir so inteligencijata, ama sfati deka popametniot ne }e mo`e ve~no da popu{ta. Bi imale novinarite {to da mu ka`at na narodot, ama se zafateni so podgotvuvawe na informativnite emisii. Na ambasadorskite mesta vo stranstvo pra}ame nesposobni lu|e. Zo{to da dopu{time odliv na mozoci? Ovaa teritorija e mnogu mala za dr`ava a mnogu golema za du{evna bolnica. Ama so ludacite nikoga{ ne se znae.
118

Izvr{i samoubistvo. Be{e toa klasi~na zaseda. Srbija porano be{e poznata po slivite i sviwite, sega e obratno. Ne ne bolat odlukite koi gi donesuva na{ata Vlada, zatoa {to glupostite ne bolat. Bev na hipodrom. Kowot na koj se oblo`iv sede{e vo tribinite. Site ~lenovi na srpskata Vlada zboruvaat angliski. A zboruvaat onaka kako {to mislat. Koga }e se sretnat dvajca besmrtni, vedna{ se pra{uvaat za zdravjeto. Masovnite grobi{ta se zlostorstvo, zatoa {to tuka sekoj mora poedine~no da bide zakopan.

119

MI^A M. TUMARI] (1949 Novi Sad)

Ne sum roden kako gubitnik. Dr`avata me napravi. Koga dr`avniot brod po~na da tone, gluvcite skoknaa vo jahti. Sostanokot be{e trogatelen. Se tepaa do solzi. Pome|u zborovi i dela se nao|a govornicata. Ne izbiram rabota. Va`no e ni{to da ne se raboti. Se umori. Povle~e te`ok zbor. So vekovi sme graditeli. Drugite ni gi palat, a nie gradime crkvi i manastiri. Kaj nas i krajot na svetot bi bil tragikomi~en. Morame vo {uma! Kapitalistite s kupija. Na bri{an prostor sme. Sekoj moment nekoj si go bri{e gazot so nas. Ne e kraj na svetot! S dodeka Vladata toa go proglasi. Ni{to ne gledav dodeka si ja gledav svojata rabota. Prinudeni se da umrat. Minatoto im e idnina. Gi prodadovme pretprijatijata. So narodot }e odi pote{ko. S pove}e zombi. Se razbudija politi~kite mrtovci.

120

Skromni lu|e sme. Potrebna ni e samo edna vojna godi{no. Be{e golem graditel. Yida{e vetuvawa. Gradea mir. Vojna po vojna. Da ja imavme negovata istorija na bolesta, nikoga{ nema{e da vleze vo istorijata. Gi bacuva{e `abite, ama ne ja najde princezata. Mir Bo`ji! Ili }e ve potepam.

121

BRANA CRN^EVI] (1933 Kova~ica)

Glupaviot ne mo`e da ja dobie bitkata protiv gluposta, na nego najlesno mu e da ja pobedi inteligencijata. Lavot se povle~e, sega ~ovekot e car na site `ivotni. Pred vojnata nemavme ni{to. I toga{ dojdoa Germancite i ni uni{tija s. Galilej denes ne bi go ubile zatoa {to zemjata se vrti, ama bi se na{lo ne{to. Teloto na sekoj tiranin potopeno vo narodot istisnuva tolku narod kolku {to e te`ok tiraninot. Otkoga slu{nav {to mislam, ne veruvam vo toa {to go slu{nav. Kako da mu veruvam na ~ovekot koga pretcite gi dr`i vo kafez, a potomcite vo neizvesnost? Ako site osven mene se moj narod, mojot siromav narod nema nikogo osven mene. Me ubedija, ama jas ne im veruvam. Od site pogledi na svetot najta`en e posledniot pogled. Ako tatkovinata bara jas pak }e ostanam `iv. Go nema toj star lav koj bi odbil da bide mlado magare. Kako e trogatelna sredbata pome|u budalata koja napreduva i pameten ~ovek koj se vra}a od tamu.
122

Inteligencijata im e vo racete. [to im e vo glavata? Slu{nav deka utre }e bide podobro, a jas ba{ utre nema da bidam tuka. Otidov vo podobar `ivot. Se vra}am za polovina ~as. Koga od ~ovekot se pravi rebro, sekoj e Gospod. Ne znam da umram, nekoj }e mora da me ubie. Mravkata raboti, tegne, i od nea ne stana ni{to, a majmunot se zafrkava{e po drvjata i od nego stana ~ovek. Za sekoj ubien patriot baram sto germanski turisti. Kaj si tatko i ti da mi dade{ sovet koj nema da go poslu{am. Da bev slep }e `iveev vo svojata temnica. Vaka ne znam vo ~ija temnica `iveam. Jas nemam zaslugi, mene s mi e plateno. Revolucioner e ~ovek koj pove}e ja promenil vlasta otkolku taa nego. Zaradi golemata zainteresiranost, istorijata }e prima novi istoriski li~nosti. Se digaat lu|e i se ru{at spomenici, potoa se digaat spomenici i se ru{at lu|e. Nervniot napad e na{ata najdobra odbrana. Se povle~e vo sebe, a tie tamu go na~ekaa. Nie nikoga{ ne se vra}ame na ne{to staro, sekoga{ se vra}ame na ne{to novo. Pametniot Voda~ sekoga{ na narodot mu gi prostuva svoite gre{ki.

123

Sakajte gi malite lu|e i igrajte si so niv. Tatkovinata nikoga{ ne e vo tolkava opasnost kolku ja spasuvaat. Kako da ne bidam sre}en? Kaj i da poglednam s moj do mojov. U{te pred da umre ~ovekot, vo birokratskata crkva yvoni telefon. Nekoga{ na{iot narod be{e osamen, a sega nie mu pravime dru{tvo. Srceto ima prijateli, mozokot e sam. ^uvstvuvam deka mnogumina bi go `rtvuvale mojot `ivot za svoite ubeduvawa. Na ~ovek polesno }e mu objasnite deka e sre}en otkolku deka e sit. Od foteljite mo`e da se pravat barikadi, ama i od barikadite mo`e da se pravat fotelji. @ivotot e edinstvena pri~ina za da se `ivee. Site ostanati pri~ini dopolnitelno se izmisleni. Bogatite skapuvaat, siroma{tijata cveta.

124

ALEKSANDAR ^OTRI] (1966 Loznica) Ne se site tajkuni isti. Nekoi se obogatija so izmami, nekoi so kra`bi a nekoi so politi~ki vrski. Vlasta ima sluh za na{ite barawa pak ni pee ista pesna. Ne e vistina deka kaj nas s tapka vo mesto. Se mrdnavme od umot. Ima{e i popametni re{enija. Ama koj }e gi slu{a narodnite predavnici. Nie prostuvame. A {to, toa ve}e zaboravivme. Sre}ata e ubava dodeka se ~eka. Zatoa i ne brzame da gi ispolnime izbornite vetuvawa. Na izbira~ite koi se voodu{eveni od rabotata na vladea~kata partija }e im se ovozmo`i da glasaat nekolku pati. Nie sme pametni, pa zatoa se potpirame na sila. Ministerot vleze vo pesnite. Ne e pove}e stokata neopeana. Prostete {to ne vi rekov deka ste kradec. Sakav toa da go premol~am. ]e trgneme se {to stoi na evropskiot pat na Srbija. Najprvin nas samite. Gi ~ekam rezultatite od anketata, za da se opredelam za sakanata partija.
125

Voenite stravotii se pred nas, i pod nas. Kralot e gol. Toa e naroden ~ovek. Na{ite novinari ja sledea sekoja afera od po~etokot. S dodeka ne is~eznaa. Toj e vnimatelen ma`. Ja tepa `enata samo koga ne e trudna. Od kade znaete deka sme vo isti lajna? Da ne gi probavte? Uspe{no ja vodevme vojnata. Bez nas }e zatalka{e na Balkanot. Ne sum nacionalist i lu|eto gi delam na dobri i lo{i. Za mene Srbite se dobri a site ostanati lo{i. Izbira~ite gi ufrlija glasa~kite liv~iwa vo Pandorinata kutija. Bi vi ka`al {to sum po nacionalnost, ama ne bi sakal posle da se pravdam. Toa {to go postignavme svesno, drugite ne mo`at nitu slu~ajno. Ispi{avme zlatni stranici vo istorijata. Gi vre`uvavme so no`. Srbite vo Hrvatska se dobredojdeni kako turisti. Mo`at slobodno da dojdat i da gi posetat nekoga{nite ku}i i imoti. Na{ata vojska e dobro naoru`ana i izve`bana. Sigurno e me|u posilnite gra|anski zdru`enija. Hrvatska e prezadol`ena. Hrvatska najmnogu im dol`i na Srbite. Site Srbi se od Kosovo. Site pobegnaa od tamu.
126

Ima s pove}e provokatori na partiskite sostanoci koi zboruvaat {to mislat. Dvajca lu|e umrea od glad. [to e toa za zemja so takov potencijal. Zo{to nie Srbite sekoga{ se delime? Namesto toa da go napravime zasekoga{. Toj postmodernist go prevedoa na stranski jazik, bidej}i negoviot roman na srpski jazik be{e nerazbirliv. Blagodarenie na Vladata odli~no `iveeme, samo toa treba da se izdr`i. Postignavme dogovor za ve~no prijatelstvo, so mo`nost dogovorot da se prodol`uva sekoj mesec. Ne e to~no deka pretsedatelot prati tenkovi na ulicite. [tom gi vidoa tenkovite na ulica, narodot se trgna. Nie nikoga{ ne se predavame bez borba. Prvo vojuvame, pa potoa se predavame. Ne veruvam vo teorijata na zagovor protiv srpskiot narod. Toa se ostvaruva vo praksa. Srpskiot jazik e specifi~en. Nikoj od svetot ne saka da razgovara so nas, tuku pregovara. Vo posledno vreme li~nata inicijata zema s pogolem zamav, ama ima i polno zdru`eni zlostorni~ki potfati. Nema slabi protivnici. Nie gi likvidiravme. Posle ovie izbori na{ata partija nikoj ne ja napu{ti. Nema{e koj.
127

Ministrite se razlikuvaat od kriminalcite. Tie nemaat maski. Lu|eto od vlasta ne stojat pozadi organiziraniot kriminal.Stojat pred niv. Kaj nas ne va`i izrekata: nedol`en kako novoroden~e. Koga }e se rodi dete vo Srbija, ve}e e dol`no 3000 evra. Mnogu e va`no da se otkrie storitelot na deloto dr`aven terorizam. Za da ne ostane bez dr`avni ordeni i privilegii. Be{e diplomatski vozdr`an, pa ne gi pcue{e site po spisok, tuku samo majka i tatko. Jas sum dosleden. I vo idnina }e gi menuvam politi~kite partii. Ne e vistina deka gi vrativme vo kameno vreme, zatoa {to pozadi nas ne ostana nitu kamen na kamen. Ovoj biznismen e mnogu simpati~en i privle~en ~ovek. Site vedna{ ne kupi, rekoa pratenicite vo sobranieto. Sekoj po~etok e te`ok, osven za ministrite. Tie se najte{ki na krajot. Vladata veli deka znae {to raboti. Taka barem nekoj znae {to raboti. Ja po~ituvame svojata tradicija. Sekoga{ pravime isti gre{ki. Na Vladata i otka`uvaat eden po eden organ. Pove}e ne mo`e da ja kontrolira tajnata policija, televizijata, bankata... Gi povikuvam izbira~ite da se svrtat kon idninata, i da go zaboravat moeto kriminalno minato.

128

Na{ata partija vo kampawata ima golemi apetiti. [to se gleda na slu`benite ru~eci. Od na{ite gre{ki drugi izvlekoa pouka. Nie gi izvlekuvavme mrtvite. Kosovo e vo Ustavot na Srbija. Dali e u{te nekade? Na{ata partija posle izborite profitira. Ne napu{tija partiskite profiteri. So neprijatelot nema dijalog. Od nego bez prigovor primame naredbi. Jas sum tvrd pregovara~. A i `enite go cenat toa.

129

DRAGAN [U[I] (1932 Lipnica)

Dvajcata obvineti tvrdat deka ne se vinovni, ama za sekoj slu~aj se vo begstvo. Se izraduva {to dojdoa negovite pet minuti. Ama ne mu ka`aa deka mu se posledni. Mojata partija ne dava nikakvi vetuvawa, ama mu garantira na narodot deka }e gi re{i site negovi problemi. Gavran na gavran o~i ne vadi. Ama ~ovek na ~ovek u{te toa mu go pravi! Kade e slogata, tuka Srbin nema. Znam zo{to `oltiot pe~at se vika taka: sere po kogo }e stigne! Znam {to e orgazam: koga ne{to }e po~ne{, treba da svr{i{. I Hag e za lu|e, dodeka ne se doka`e sprotivnoto. Jas ne pojaduvam. [to mo`e da izedam nave~er, ne go ostavam za sabajle. Koga rekov deka ne baram ni{to, mi rekoa toa da go navedam vo molbata. Velat deka }e do`iveeme nov levi~arski svet. Se prekrstiv i so leva i so desna raka.

130

Nie sme zdrava nacija. Doka`avme deka mo`eme da `iveeme i bez lekovi. Kolku se poznavam, podobar ~ovek vo svetot nemam sretnato. Ne e dovolno zemjata da zine dovolno potonavme. Nim ne mo`e da im pomogne nitu kardiolog. Nemaat srce! Odamna nema taka puknato kako neraskinlivata vrska pome|u Srbija i Crna Gora. Ja otfrlame idejata za genijalnost. Takov kadar imame premnogu. Postoi gr~ka i kineska mudrost, a u{te popoznata e na{ata politi~ka mudrost. Posle informativniot razgovor s mi be{e jasno. Samo ne znam zo{to dobiv }otek

131

AFORISTI^ARI OD CRNA GORA

132

VESELIN BRNOVI] (1937 Cetiwe)

Den na izboren molk? Kone~no - ne{to ~esno da se ka`e. Nikoga{ ne ja zboruva vistinata. Zatoa site mu veruvaat. Treba da se zapomni {to treba da se zaboravi. Obi~no tupavite ostro reagirat. Umniot tatko se pla{i sinot da ne mu stane ~esen ~ovek. Odi po svojot pat! Ve}e si izguben. Dodeka toj vedri i obla~i, znaeme kakvo vreme ne ~eka. Najte{ko e da se pronajde ~ovek koj e na svoeto mesto. Ne e pra{aweto koj e prv tuku koj e sleden. Mene me bri{at i koga me nema na spisok. Go napu{ti u~ili{teto i zapo~na kariera. Kogo }e dojdam do celta na meta sum. Nema {ansa da stanam slaven. Knigite pove}e ne se zapaluvaat. Momentot vo koj se nao|ame odamna trae. Na site im e do `alewe ama nikoj ne saka da bide prv glas. Na dobar pat sme, ama ne znaeme kade odime. Koj dr`i gorili ne e daleku od majmun.
133

Ne e dvoli~en. Negovite mo`nosti se mnogu pogolemi. Koj ne gleda ponatamu celta mu e poblisku. Dojdoa i moite pet minuti. Premalku za da vi ka`am s {to zaslu`ivte. Krznoto ne ja pravi `enata ama go otkriva nejziniot karakter. Nesfatlivo e {to pravite no, nie ve razbirame. Ne veruvate vo svetla idnina? Bez gajle, }e ve snajde taa i vas. Vo nivnite sva}awa ne{to se prekr{i. Go setivme toa na svoite grbovi. Be{e toa istoriska data, ama nikoj pove}e ne se se}ava za {to se raboti. Lagata e sterilna ama brgu se razmno`uva. Kova~i sme na svojata sre}a. Zatoa sme vaka nacrneti. Mitoto ne mo`e da se doka`e. Koj go prima mol~i, koj go dava mrmori. So mito ne se vleguva vo legendi, tuku se steknuva bogatstvo. Na{iot glas nikako da se slu{ne, a site smetaat na nego. Ne go zadevaj |avolot! ]e go vidi{ Gospod. ^esniot ~ovek ne se istr~uva. Zatoa site se pred nego. Socijalizmot propadna zatoa {to ima{e pove}e ~ekani od srpovi. Kako da ni poglednat v o~i, koga ni go svrtija grbot. Koga ne bi rabotele ni{to, toa bi bil golem pridones.
134

Na{ pridones na umetnosta: Ja unapredivme mrtvata priroda!? Aforizmot e detonator na vistinata koj nikoga{ ne eksplodira. Edni se ma~at da `iveat, drugi `iveat bez maka. Podobro e da nema{ Brat, otkolku da go ima{ Brut. Dodeka statiravme, tie si gi podelija ulogite. Sega baraat nie da igrame. Pome|u mitot i sega{nosta realnost e mitoto.

135

NE\EQKO NEXO VARAGI] (1939 Bijelo Poqe) Problemite }e gi re{avame vo od. [tom zastaneme na noze. Se soglasuvame na s! Toa e minimum pod koj nema da odime. Bi se opametil toj, ama mu nedostasuva supstanca. Testamentot go pi{uva{e kle~ej}i. Na potomcite im ostavi s {to ostana pozadi nego. Ne se pla{am od pti~ji grip. Se o`eniv so }urka. I volkot sit i ovcite vo stroj. ]e trgnat od nula. [tom stignat do nea. Toj kaj nego odi rastovaren. Ne go nosi ni svoeto mislewe. Ako pobedi beliot crno ni se pi{uva. Bi ja prodal i verata za ve~era, iako e ateist. Glavite sekoga{ im se vo torba. Ja zobaat tu|ata maka. Toa se lu|e so dignitet. Digaat s {to }e stignat. I od pale`ite imaat koristat. Se posipuvaat so pepelot. Na lagata i se kratki nozete. Zatoa vistinata za nas te{ko se probiva vo svetot. Dobi potres na mozokot. Sekoga{ klima{e so glavata.
136

VLADISLAV VLAHOVI] (1963 Kola{in)

Kaj nas odamna ni{to ne se slu~uva, a i koga }e se slu~i na ni{to ne li~i. Badijala ti e cvrstiot stav ako argumentot ti e mek. Nema svetot `elba za seks kolku {to nie im se poturame. Bevme na tajna ve~era. Sram ni be{e nekoj da ne vidi {to jademe. Duri koga mi ja odraa ko`ata sfativ kolku dobro mi stoe{e. Dodeka se znae{e koj e gore a koj dolu, Crna Gora nema{e problemi so natalitetot. Od koga na svetot mu gi poka`avme zabite nemame nitu za proteza. I preku nas pomina nevremeto ama nema{e {to da opusto{i. Jas sum sto~ar. Toa e s vo {to uspeav da ja ubedam stokata. Od koga ni vetija podobro utre, ne ni osamna. Vo gomna sme do gu{a. Sega e va`no da ne ni kleknat kolenata. [tom ja zemavme rabotata vo svoi race do kraj se posramotivme.
137

Dodeka se oble~eni ne znaat {to poprvo da poka`at, a koga }e se soble~at ne znaat {to poprvo da sokrijat. Imam redovna ishrana. Od vnatre se jadam. Nego ne e mo`no da go smenite. Nitu toj ne znae {to raboti. Temninata e idealna za neguvawe na svetlite tradicii. U{te nikoj ne umrel a da ne ja podnese svojata smrt. Site lagi za mene se `iva vistina. Podobro e ponekoga{ da se bide sviwa otkolku sekoga{ trinaesetto prase. I pretcite bi se prevrtele vo grob ama se pla{at da ni go svrtat grbot. Koga }e slu{nete pukawe legnete, bidej}i, nie nemame na {to da se veselime. I koga }e vidam so svoi o~i veruvam vo oficijalno soop{tuvawe. Zamena na tezi e koga vi krojat kapa a vi zemaat merka od zadnikot. Ne mi e {to mi zedoa s, tuku {to se ~udat zo{to nemam ni{to. Navreme da go potturev zadnikot nema{e sega da mi se raboti za glavata. Mora pak da pobedivme {tom pominavme vaka lo{o. Koga trgnav da begam ne ni sonuvav deka }e stanam voda~ na patot. Najlo{o pominuvaat zverkite za{titeni so zakon. Ako nekade i stavija kamen na kamen go iskradoa malterot.
138

Nekoi ptici umiraat peej}i, a nekoi poradi peewe. Ne do~ekaa so leb i sol {to si gi nosevme so sebe. Se pla{am od svojata ladovina. [to znam koj ja pratil. I koga najmnogu u~evme ruski se pravevme Angli~ani. Sre}a {to ne smrdat kolku se rasipani. Od koga sme site na{i, neznam koj e moj. Lesno e da vleze{ vo legenda, ama ne e potoa da izleze{ od zatvor. Iskusniot Cezar vo se~ii sin gleda Brut. U{te pred izumot na vijagrata nastapija ebani vremiwa.

139

RADOJE - MAXO GOLOVI] (1970 Nik{i}) Na sekoj spored rabotata, nim spored zaslugata. Dodeka drugite matea so glavata, nie pravevme kajgana. Site sme edna armija! Kako toa paravoeno zvu~i. Vo bratoubistvena vojna ni sestrite ne se nevini. Ne izdi{uvajte se dlaboko! ]e imate bebe na sovest. Prodava banani! Go ma~i nostalgijata. Vrzete se! nemame pove}e lisici. Ne e s vo redot. Ima ne{to i vo strojot. Ako e istorijata majka na mudrosta, toga{ na{ite takovci se istoriski budali. Ni pukna filmot, ama ni ostanaa kadrite. Moralot na edinicata e ramen na nula. Na trkaleznata masa sedat ~etvrtasti budali. Poglavicata e legalno izbran. Ja ima{e potrebnata koli~ina: na skalpovi. Pamet vo glava! Prezervativot vo xeb. S e namesteno! re~e sobarkata. Konecot e tuka. Sekoj ~as go o~ekuvame kraj. Dr`ava toa se tie.
140

Vostanieto plamna, a toga{ `ivotite po~naa da se gasat. Ova e gra|anska vojna. Selanite }e mora da pri~ekaat buna. Opozicijata ima pravo, vlasta sila. Vo `i`ata na svetskite zbidnuvawa ne dovedoa v`e{tenite glavi. Nekoi pti~ki odletaa od sovetskiot kafez. Pacifistite se raspi{tolija. Site sakaat da skokaat vo podobra idnina. Zatoa ima tolku prestapi. Vo po~etokot be{e tatkoto na nacijata, a potoa dojdoa tatkovite sinovi. Posle obnovuvawe i izgradba se pomina na razgraduvawe. Tatkovinata be{e skromna. Od s {to i ostana gi zede samo `ivotite. Padnavme na niski granki. Sega sme blisku do korewata. S }e bide na svoe mesto samo drugarite da si odat od mestata. Ne gi gubite `ivotite. Pametniot popu{ta nervno. Na{ata temnica }e trae svetlosna godina. Silite na temninata pak ni ja isklu~ija strujata. Samo edna{ se qubi. Seto ostanato e blud.

141

DRAGAN DRIN^I] (1963 Nik{i}) Moravme da po~neme vojna. Od qubov ne se `ivee. Mafija{ite se ubivaat od rabota. @iveat za ovoj narod. Edna{ se `ivee. Site se toa ~esni politi~ari. ^est na isklu~ocite. Ova e demokratska dr`ava. I to~ka. Vo nivnata partija se igra sicilijanka. Ne vratija vo sreden vek. Stari dobri vremiwa. ^ovek na ~ovek mu e volk. A mene ovca. Na{ata zemja ima{e meteorski raste`. Se raspadna. @iveeme od denes do utre. Vremeto e pari. Mojata e prva i posledna. Za sre}a se potrebni dvajca. Od site patrioti samo kelnerite go slu`at narodot. Voda~ot e voen zlostornik. Nikoj ne e sovr{en. Na demokratijata i davame herojski otpor. Politikata e kurva. ^esen partiski zbor. Ako rabotata go sozdade ~ovekot, Crnogorcite se izmislen narod. Pravea voeni zlostorstva. ^ove~ki e da se gre{i. Blaze na begalcite. Ne tapkaat vo mesto.
142

DU[AN \URI[I] (1932 Dimitrovgrad) Zatvori ja vratata, ako saka{ da zboruvame otvoreno. Jas, najverojatno, stanuvam prerano. Nikako da ja grabnam sre}ata. Ako standardot padna, {to mo`e da ni se krene? Kako po~na, polo{o ne mo`e{e da se zavr{i. Lagata e vistinojada~. Koga }e ka`am {ah, mislam na mat. Ni{to ne mi nedostasuva. S mi zedoa. Na krajot na kraevite sekoj ima pravo na nov po~etok. Da ima{e dobar grb nema{e da go tovarat kako magare. Volkot go smeni vlaknoto, ama ovcite i ponataka si go ~uvaat runoto. Koga pionot go menuva polot stanuva zna~ajna figura. Vistinski vodopad nastanuva od sigurni izvori. Cenite cenat koga pa|aat. Ne ~uvaa zaedno kozi. Edniot go rabote{e toa pred, a drugiot po vojnata. Koj e podgotven da jade korewa go biva da ja iskopa zemjata. Aforizam e iskra na duhot vo temninata na stvarnosta.
143

Tie vo nivnata pesna go imaat na{eto more. Ne stoj pred ogledaloto ako ne mu veruva{. Za s e kadaren i ostana kadar. Razbudeniot del od narodot mora da strada od nesonica. Malku ne ima, ama za nesloga sme dosta. Imame sloboda da biramo tie {to sakaat. Duri otkako stana providen, otkrieno e koj stoi pozadi nego. Aforizam? [egata na strana seriozno e ! Zaedni~ki u~estvuvavme vo eksperimentot. Nastavnikot po biologija ja sekcira{e `abata a nie krekavme. Senkata edinstveno mu ostana verna. Grstot grev~iwa nikoj ne gi gleda, dodeka e {akata stegnata. @ivotot e popameten od smrtta. Sekoga{ prv popu{ta. Toj narod e tolku star {to od nego }e nastane ~ovekolikiot majmun. Miren miting e koga znamiwata se viorat a stapovite miruvaat Lesno mi e za nego. Ima s {to mu nedostasuva. Koga spie , zlo ne misli. Sekoga{ e buden. Moram da peam, iako ne mi se pee. Dirigentot ja ima palkata. Najlo{iot u~enik e podobar primer od najdobriot. Ne e kapata za sekoja glava. Na kapata sekoja ~est!
144

I diktatorot go slu{a narodot koga mu skandira. Sostojbata e kriti~na: go kritikuvaat i denot i no}ta. Jas i taa izvonredno se slo`uvame. I dvajcata go sakame Mene. Be{e rasipan. Go zboruva{e ona {to go mislam i jas.

145

JOVAN ERAKOVI] (1953 Nik{i}) Nekoga{ se ora{e, see{e i `nee{e a denes samo se mele. Drvoto gi zadr`a plodovite a go otfrli ~ovekot. Da ne sakavme sekoga{ da bideme prvi sega }e bevme drugi lu|e. Bambardiraweto be{e selektivno. Samo nas ne bombardiraa . Koj se{to drobi se{to i jade. Valkanata usta treba da se zatvori a ne da se plakne. Malku ne{to mo`e da zavitka vo crno kako ubivawe na vremeto. Koj zlo pravi dobro zarabotuva. Od valkana usta mo`e da bide ~ista samo lagata. Kolku ~ovek da odi pred ostanatite, ne mo`e da im pobegne na onie {to go sopnuvaat. Koj se le~i so nanesuvawe bolka na drugite, mu nema lek. Ne e grev da go navreduvate onoj kogo samo vistinata go navreduva. Drugar Tito nie ti se kolneme, deka ne znaeme kade odime sega. Podobro da se {tedi dolgiot jazik otkolku da se tro{i kratkata pamet.
146

Koj dobro }e se spika lesno odi nagore. Ne se simnav od umot, za da ne vidam koj se ka~i. Iako ima s pomalku kislorod r|i ima se pove}e. Koga maloto ku~e lae na golemi lu|e mo`e da grize samo za srce. Smrtnata kazna e ukinata. ]e `ivee ovoj narod. Koj e mnogu so ~a{ata mo`e da se najde na dnoto. Koga |ubreto isplivuva zemjata potonuva.

147

DRAGAN KOPRIVICA (1953 Nik{i}) Diktatorot padna, zatoa {to ne go slu{na narodnoto mol~ewe. Napoleon be{e vistinski xin od ~ove~e. Oglas: Revolucijata bara `rtvi. Se sakavme slepo. Sega se mrazime o~igledno. Za da mo`e{e da ja soble~i, mora{e da ja oble~i. Smrtta na Voda~ot pretstavuva{e prilog kon kritikata na negovata biografija. Voda~ot izvr{i samoubistvo na svojot narod. Toj e primer na ateist, koj vo politikata pominuva gospodski. Izve{taj na {pionot od demonstraciite: [efe, tolkava masa moite u{i do sega nemaat videno. Aforizmot e brzopotezen roman pome|u pisatelot i ~itatelot. Mo`am da se pofalam deka sum policiska avangarda. Me sledat. Politi~arite se ka~uvaat na barawa a pa|aat na potrebi. Tolku gi vle~e{e koncite {to sega pozadi nego se vle~at opa{ki. Aforizmot e pukawe vo prazno.
148

Aforisti~arot e ubavo vospitan zlobnik. @enata e pretstava koja vo sekoja repriza se dava premierno. Se somnevam zna~i, imam pomlada `ena! Zatvorot sekoga{ e otvoren za zatvorawe. Taka iskusen politi~ar a dupli neznajko. Toj ne znae {to nema. Optimizmot vo na{ite redovi e ni{to sprema pesimizmot pome|u redovite. Mrmore{e niz zabi pa mu se progleduva{e niz prsti. Godo! Ni{to, ~oveku, ne brzaj. Po~navme da pukame za da pojasnime {to saka{e Voda~ot da ka`e. Ne se turka{e mnogu ama sekoga{ be{e tuka nekade na krajot na ~elo na kolonata. Protivnicite gi ubiva{e vo poim taka {to gi spu{ta{e na negovo nivo. Vinovna sum {to postojam! Beznade`no se pravda{e gre{kata. Voda~ot padna na ispit. Ne znae{e {to saka narodot da ka`i. Na zakopot na mafija{ot namesto po~esna strelba se frlaa bombi. Vlasta na na{iot diktator e svetol primer na temnoto vladeewe. Na{ite oficijalni kom{iski odnosi gi krenavme na nivo na sosedi.
149

Toj odi pred svoeto vreme. Zatoa i ne dava da se vidi. Poltronite od prv red se od zadnite redovi. Mi e gajle za praznata {vedska masa koga mi e poln francuskiot krevet. Optimistite tvrdat deka i za gilotinata ima izlez. Samo, ne treba da se gubi glavata. Sigurno ima ne{to skapano vo dr`avata Danska {tom i kaj nas tolku se ~uvstvuva. Forsiravme pominuvawe preku poto~eto. ]e se ubijam , pa makar i `ivot da me ~ini. Odlu~ivme najseriozno da se zanimavame so humorot. Aforizmite isklu~ivo da se zemaat na gladen mozok. Se prodava poloven Trojanski kow. Pogoden za ogrev.

150

VI[WA KOSOVI] (1958 Lopare)

Na civilizacijata i treba mal ~ovek. Polesno e da se spakuva. Frazite vi se melodi~ni. Po~nete na narodot da mu go le~ite sluhot. Politi~kite polovi se nuklearno studeni. Znaeweto e silno zagadena zona. Da gi stavime na licata maskite na mudrecite. Kakov gospodin.! Za grst vlast dava iljada glavi. Aforizam e osilo na duhot so osila koi budat. Poltronstvoto e trgovija so ~est onamu kade ~esta ja nema. Me ispe~e bakne`ot na va{ata vistina. Se vra}am vo pregratkata na svoite iluzii. Sramot e kako utro.Se obliva so crvenilo dodeka ja najavuva svetlosta na du{ata. Goleminata na pticata se meri so rasponot na krilata, a goleminata na ~ovekot so {iro~inata na srceto. Na ~ovekot so golemi `elbi sekoga{ mu se pristoruva deka ~ekorite mu se mali. Nim im kape a narodot nakisnat. Koga }e prestane{ da ja sledi{ linijata taa se prestoruva vo jamka.
151

Koga demokratijta spie sonot na diktaturata se ostvaruva. Vo potro{uva~kata kultura najmnogu se tro{i ~ovekot. Mnogumina mo`at da gi gubat denovite a samo odbranite deceniite i vekovite. Praistorijata se otka`a. Istorijata se u{te ~eka podobri vremiwa. Ideologijata ja zamrznuva mislata, dodeka ne se rasipe. Za da si go osigura zadnikot ~ovekot ja `rtvuva{e evolucijata, a za glavata civilizacijata.

152

MILAN DUGO KRIVOKAPI] (1947 Zae~ar) Denes e lesno da se bide ~esen ama te{ko e da se `ivee od toa. Nekoga{ narodot diga{e vostanie, a sega sekoj diga {to }e stigne. Nie sme slu~aj za sebe. @alam slu~aj! Dodeka svivavme gnezdo gi istegnavme jajcata. Ima majmuni. ]e ima lu|e. Ja sakam ovaa zemja. Taa i mene i site moi gi zadol`i do grob. Podobro e da me bie dobar glas otkolku dobar policaec. Crnogorcite najmnogu se krstat koga vo ne{to ne veruvaat. Se se}avam na ubavato minato. Kako v~era da be{e. Bogatite si kupija rabotni mesta. Siromasite ~ekaat rasproda`ba. Narodot e pritesnet od novite dokazi na poskapuvaweto. Se o~ekuva da podnese ostavka. Seto ova Gospod }e go pozlati a narodot }e plati. Nova narodna parola: Gladnite na nikoj ne mu veruvaat. Dojde ~udno vreme. Ne mo`e{ da izleze{ od kafeana a nekoj da ne ti zgazne na raka.
153

ILIJA LAKU[I] (1947 Podgorica)

Narodot e tolku bogat {to ne znae {to e negovo. Mnogu sme izedna~eni. Nikoj ne e najlo{. Toj ima idealno mislewe. Ne se razlikuva od ni~ie. Nie sakame podobro utre a tie ni go nudat denes. Gi ima site knigi od etika. Gi ukrade od biblioteka. Dodeka be{e na nea taa nema{e ni{to na sebe. Ne znam {to }e bide so mene no, ima koj znae. Slu{am deka si mnogu zadovolen. Pi{i mi {to e so tebe. Pobedivme ama rezultatot e nepovolen. Vo dilema sum: dali da znam ili da pra{am. Pove}e ne veruvam vo glasini. Sega toa e od sigurni izvori. Ne smeam da se gubam. Da ne me najdat. Nekoj e glup, pa valka trupci, nekoj e trupec, pa valka gluposti. Da `ivee rabotni~kata klasa na ~elo so potta! ^ovekot e op{testveno su{testvo i ne mo`e da bide svoj. Kolecot se nabiva vo zemja a ne zemjata na kolec. Tie ne zboruvaa tolku dolgo kolku {to nie gi slu{avme.
154

I ku~eto lae na mojot zbor, znaej}i deka mi e koska vo grloto. Nema pogolema vistina od onaa koja se zgolemuva. Zasekoga{ si otide od na{ite redovi. No, negoviot lik sekoga{ }e ne progonuva. Re{enieto be{e gotovo {tom go ot~ukaa. O{tro gi kritikuva{e site neprijateli na op{testvoto, me|u koi zavzema{e istaknato mesto. Vremeto }e si go ka`e svoeto no nikoj nema da go slu{ne. Celta ne bira sredstva na informirawe. Jak e kako bik. I ni{to pomalku pameten. Partijata, barem, ne mo`e da se obvini za smisleno deluvawe. Za vreme na `ivotot be{e mrtov kurvin sin, a posle smrtta - `iva legenda. Pametniot u~i dodeka e `iv. Budalite znaat s u{te od ra|awe. Mi fali daska da kupam kniga. Zboruva kako da }e `ivee sto godini, a krade kako da }e umre utre. Poetot so sloboden stih sproveden e vo vrzana forma. ]e gi ukinime zatvorite i }e go zatvorime sekogo {to }e se protivi na toa. Nekoi raboti javno gi iznese a nekoi s u{te se kaj nego.
155

Kako nau~nik otkri mnogu sistemi za koi rabote{e. [tom tolku vredi ovaa skulptura, toga{ kolku vrede{e celiot trupec. Kako }e ima{ novini ako ne gi kupi{? Ako se legalizira prostitucijata, dr`avata bi se odnesuvala po zakon. Najadenata sviwa go prevrtuva koritoto , a gladnata znae{. Zavr{i osnovno u~ili{te. Sporednite ne go interesiraa. ]e izvle~ev premija, ama padnav od prviot pogodok. Zaklu~okot be{e dobar s dodeka ne dojdovme do nego. Ima{e sre}a so `enite. Sekoga{ go ostavaa. [tom pukna tikvata ja izgubi svesta. Sre}ata me sledi. Ama, ni jas ne popu{tam. Tolkav organ , a nema svoja administracija!?

156

DEJAN MILI^I] (1961 Plevqa) Bevme vetena zemja. Re~eno storeno! Dojdete utre! Zafateni sme so sebe. S priznavame: nemame ni{to. Batalivme slepa~ka rabota. Zedovme snajperi. I Gospod ja stvori `enata. Taka na ~ovekot mu ja brka{e majkata. Da znaeja na{ite pretci kakvi }e im bidat potomcite }e koristea prezervativ. Ne mo`e site edna majka da gi rodi. Inaku bi se kolele po~esto. Na potomcite za ova ne smeeme da im raska`uvame. ]e im peeme juna~ki pesni. Ludiloto rasne, {to e okvalifikuvano kako normalen proces. Planot e pekolen. ]e `iveeme vo raj. ^istkite se dokaz deka imame ekolo{ka tradicija. Ne e s taka crno. Razviorivme belo zname. Najlo{oto pomina. Ama nie sme zemja koja dr`i do tradicijata. Reformite se tolku uspe{ni {to narodot bara novi.
157

Go poremetivme metabolizmot. Ne jademe tolku kolku {to sereme. Gra|anskata vojna zapo~na ednostavno. Gra|anite se razvija vo strelci. Nemame kriza na identitetot. Znaeme deka sme nikoj i ni{to. Izborite se zavr{eni. Sega narodot treba da se nau~i na pamet. Vo minus sme. Zna~i, svoite na svoe. Decata ni imaat lo{ apetit, pa se re{ivme za treto. Cenite na malo skoknaa na golemo.

158

MIJO MIRANOVI] GROF (1943 Cetiwe) Na svoite gre{ki se u~i, na tu|ite se pravi kariera. Vaka rascepkani dobri sme samo za potpaluvawe. Masovnite grobnici se sobrani dela na voda~ite. Slikata na sekoja dr`ava e ubava ako se slika so dr`avniot aparat. Adam se o`eni od qubov. Ja zema Eva gola i bosa. Vo ovaa zemja zamre s. Samo u{te telefonot e mobilen. I podelenosta e del od na{iot folklor. Pove}e gi sakam crnite otkolku rusokosite `eni. Pomalku se valkaat. Nejziniot `ivoten stav e le`e~ki. Toj ima ognena `ena, a taa protivpo`arno dru{tvo. Narodot pove}e ne mol~i. Sega zaneme. [to se korenite podlaboki tikvarite se postabilni. Vo razvojot na sto~arstvoto ne se trgna podaleku od bleeweto. Glasot na narodot se slu{a koga s e ka`ano. Dobienata bitka mu pripa|a na generalot, a izgubenata na negovata divizija. Najopasno oru`je se lu|eto od mal kalibar.
159

Sostanokot be{e pomiruva~ki. Ni u~esnicite ne znaeja za {to se raboti. Samo da ne se puka, pa kaj pukne neka pukne. Izbiravte trpete! Srebrena svadba mo`e da se do`ivee samo so zlatna `ena. Sostojbata vo blagajnata e ~ista. Site pari se ispravi. Devojkata ima samo edna `elba da se oma`i. A koga }e se oma`i saka s. Vojnikot se brani do posleden, a `enata do prviot kur{um. Doma{nata pomo{ni~ka mi skrati del od detstvoto. Vezden sede{e vo skutot na dedo mi. Se oma`i. Sega e na kow. Idealniot ma` ne pie, ne igra karti, ne se kara i ne postoi. Denes na boi{tata e mirno. Nikoj ne se javuva. Na tenok led ne pa|aat te{kite tuku navle~enite. Na sostanocite klimata e dobra: site klimaat so glavata. Go derat, za da izleze od ko`a. Ako `enata dreme pokraj vas, ne zna~i deka }e se slo`i da spie so vas. Nego za zemjata najmnogu go vle~e zemjinata te`a. Koj umee ubavo da sonuva, nema potreba da se budi.
160

Koga site bi se `enele so umni devojki, {to bi pravele ubavicite?! Adam i Eva se proterani od rajot koga Eva svojot kostum go obesi na Adamovata zaka~alka. Vo negoviot brak se znae redot: toj pegla s, a `ena mu go pegla nego. Qubovnata kavga e vojna vo koja i solzite se voeno oru`je. Koj umee ubavo da sonuva, nema potreba da se budi. So novi spomenici im go razubavuvame `ivotot na umrenite.

161

VLADIMIR MI]KOVI] (1967 Podgorica)

Se rodi rasipnik. ]e proodi i nedvi`ninata. Da se umre hrabro toa treba da se do`ivee. Zakonot na posilniot nikoj ne go izglasa ama pojsilnite go usvoija. Seto nivno se poka`a kako grdo ama , daleku im e ubavata ku}a. Na{ata temnica malku se popravi. Pomalku jade. Vo Crna Gora site bea junaci. Ako ne veruvate pra{ajte gi nivnite potomcite. U{te mnogu }e progoltame dodeka svoeto ne go povratime. I utroto ima temno minato. Vojnata: vo zrnoto e zrnoto nade`. Nemaat pravo da mi se lutat {to ne gi povikav na sve~eno otvorawe. Vo pra{awe be{e samo edna konzerva. Aforisti~ar e ~ovek koj uka`uva na vi{ok nedostatoci. Ne mo`am da vi ka`am kolku sum sre}en. Se pla{am deka ne }e go odr`am zborot. Crnogorcite gi slu{aa voenite barabani i doka`aa deka imaat sluh. Vidov seks bomba. Da dade gospod da mi pukne vo ku}a.
162

Naviknati se mnogu da zboruvam. Ako zamol~am, }e ekne. Kakvi ni se pilot proektite ne e nitu ~udo {to se pla{ime od letawe. Dobro e da ne se zboruva so jazikot na omrazata ama ne e dobro da ne go razberete. Debelo se nama~iv za da bidat do ten~ina zapoznat. Dodeka ja nosev vo srceto taa ode{e so drug. Antivoena parola: {to }e ti e bomba, frli ja. Ne go ubivam vremeto. Se pla{am od osveta. Mnogu sme samokriti~ni. Posle sekoja kra`ba se kritikuvame sebesi, mislej}i deka mo`evme pove}e da ukrademe. Da bevme dobro potkovani tie }e se simnea. S {to ni se zema kako grev ni se vra}a trokratno. Gluposta ne odi. Mora da ja trkalame. Edno e sigurno: ne ni e sigurno. Se somnevam vo razni presudi. Zatoa imam svoj sud. I toj ima dobri strani. Na na{a strana e. Posle jadeweto na jare{koto kelnerot ne mi vrati kusur. Veli: ne mo`e i jare i pari. Mislevme deka e alfa i omega, a toj se poka`a kako iks. S {to im zedovme na sila ni se vrati. Vo na{at zemja poseano e semeto na razdor. Rodot gi nadmina o~ekuvawata. Na{iot {esti prst ne se gleda. Vo maliot prst ni e.
163

Na bel leb sme. Toa e crno na belo. Ne priznavame deka ima posilni od nas. Toa e posilno od nas. Za instrumentite na pravnata dr`ava ne poka`uvame dovolno sluh. Vo razgovorite poka`avme deka mirot nema alternativa. Odgovorivme kako od top. So eden kur{um otepavme dva zajaka: gi zakopavme voenite sekiri i pronajdovme masovna grobnica. Vkusovite se razli~ni: koga tie se luti, nam ni e slatko. So svoite deca ne uspeav da najdam kompromis. Od niv barav da imaat doma{no vospituvawe, a tie od mene da im napravam dom. Za niv mo`e da se zboruva samo ubavo. Edinstveno taka }e vi bide zagarantirana slobodata na govorot.

164

RAKO NIK^EVI] (1938 Nik{i})

Do slobodata vodeni, po slobodata na Voda~ot. Ne sakaat da gi gledame. Se pla{at da ne progledame. Proleteri od site zemji, ne ~ini! Odozgora podobro se gleda ami i previduva. Revolucijata te~e se dodeka revolucionerite ne steknat. Baraat da veruva{ a rabotat da ne veruva{. Gi zatvoram o~ite matno, gi otvoram bespatno. Drugo sum jas! - im re~e istorijata na knigite za sebe. Ne dava prikaznata da napi{am pesna. Dvajca se tepaat, ostanatite se naoru`uvat. Ne dava osloboditelot slobodata da pee kako {to toj pee{e za nea. ^esnosta datira odamna, no i ostanatoto e od toga{. Edni `iveat od svojata rabota a drugite od vkupnoto. Vaka bliski, }e bideme s podale~ni! Ubijcite se delat na niski i na istoriski! Se napreduva tehni~ki, verski i yverski! Ne ve mrazat koga ste gre{ni, tuku koga ste uspe{ni!
165

RATKO M. PAVI]EVI] (1946 Podgorica) Ako imate malku }e imate kontinuitet. Zo{to rabotite ~esno koga mo`ete ubavo da `iveete? Na Gospod bo`joto, na carot carevoto i na{eto. Perspektivite ni se sjajni i sekoga{ }e bidat. Imame dobra geografska polo`ba i od nea ubavo gledame kako drugite ubavo `iveat. Toa {to vlasta me smeta za ovca pomalku bi mi pre~elo koga bi imal {to da jadam. Ako nemate drugi problemi dovolni se i prvite. Vo red e poedincite da se bogatat. Nemame za site. U{te malku i }e bide premnogu. Ova e raj za pekolni lu|e. Na{ata cel bi ja proma{ile samo onie koi dobro gledaat. Bez nikakva nu`da napravivme golema. Ne la`ete, ne kradete... pa kako `iveete? Sekoja ~etvrta godina gi izbirame onie koi }e `iveat podobro. Za da sfatam kolku sum glupav moram da bidam pameten. Dajte himna! Vreme e da se stane. Jas ne bi sakal da `iveam podobro. Jas bi sakal da `iveam.
166

VEQKO RAJKOVI] (1954 Cetiwe) Na na{ata strana nema{e `rtvi. Site zaginati bea dlaboko navlezeni vo neprijatelskata teritorija. Vistinskite vinovnici se znaat. Duri i prijateli se. Narodot gleda s. Na{ata temnica e retka pojava. Zakonot e na stranata na poslabite. Posilnite go otfrlija. Majmunite ja se~ea grankata na koja sedea. Taka rabotata go sozdade ~ovekot. Na korupcijata ne mo`eme da i zastaneme na kraj. Kaj nas od nea s po~nuva. Vlasta treba site da ja sakame. Ne zadol`i pove}e otkolku nekoj svoj. Kaj nas gra|anite se ramnopravni. Gi ma~at isti lu|e. Sizif kaj nas bi bil crna ovca. Edinstveno toj bi turkal nagore. Ne davaat muva da padne na nas. Pogolemi gomna se. Kowot e blagorodno `ivotno. Zatoa ku~eto e najdobar ~ovekov prijatel. I narodot mo`e da za{tedi. Nikoj ne go {i{a. Site sme kako eden. Nuli sme! Niedna rabota ne mo`e da mu izbega. Vrzan e so vladea~kata partija.
167

Poplavite bi bile spas za nas. Do grlo sme vo gomna. Slobodata na zboruvawe e neostavarliva. Polna ni e ustata so demokratija. Mora da se ubivame me|usebno. Na{eto glavno oru`je e kusa pamet. Ne sme crni ovci. Ne {i{aat do gola ko`a. Nikomu ne mu pa|ame na kolena. Toj stav go zavzemavme odamna. Mrtvite se najsigurni svedoci. @ivi da bideme, pa }e vidime!? I kako gomna sme nikakvi. Ni do grlo ne sme im. Knigata e najdobar ~ovekov prijatel. Ne mo`e da go pro~ita. Imame dokaz deka vistinata e na na{a strana.Postojano ja prevrtuvame. Kaj nas nema sredna klasa. Ili sme goli ili sme bosovi. Ja najdov so drug vo krevetot. Prviot, ve}e, se oblekuva{e. Rabotata go sozdade ~ovekot, partiskata rabota biznismenite. Nikoj ne mo`e da ne napravi budali. Gospod e tvorec na s. Demokratijata daleku otide. Ne se ni gleda. Vo sudarot na ruralnoto i urbanoto stradame pluralno. Muva nema zgaznato. Se sobiraat na nego. Nemam dosie. Me sledea nepismeni. Policijata e depolitizirana. Tepa kogo }e stigne.
168

Ne sme izgubeni. Ne snajde ~udo. Be{e ~ovek so polna usta. Dodeka prireduva{e ru~eci. Partizanite i ~etnicite bea na ista strana. Severno od Ekvatorot. Vo istorijata sekoga{ sme se branele. Muvi kako muvi. ]e gi sledime do kraj. Zatvorot e za lu|e. Ne mo`eme da se izvle~eme. Vleguvame vo s pomali krizi. Prazno ni e okolu srceto. Glavata ni e vo torba. I na{iot narod }e go ogree Sonce. S pomalku e obla~no. Zaka`an e mitingot na ~esnite. Se o~ekuva doa|awe na dvajcata. Ja prevrtuvaat vistinata. Da ja sogledaat od site strani. Go izdvoivme misleweto. Nema vrska so mozokot. ]e dademe s od sebe. Vo golema nu`da sme. Crnogorcite se fenomeni. Maloletni se od osumnaesettata. ]e ni svetne i nas. Sve}ite gi sledat hrabrite. Duvaat nekoi ~udni vetrovi. ^ovek ne znae koga da mo~a. Poltronite ne se gomna. Ne izleguvaat od gazot. Gi ispravuvaat nepravdite. Da gi napravat normalni. Demokratijata e vo zamav. Sre}a {to ne sme i blisku. Pravdata }e pobedi. Nedosti`na e. Gladni ima s pomalku. Gospod du{ata da im ja prosti!
169

Niski udari ni zadavaat od humanitarni pri~ini. Gore ve}e sme udreni. Na prvite im se ~isti racete. Drugite gi vadat valkanite ali{ta. ]e se izvle~eme. Vleka~ite se pove}e. ]e go nadmudrime sekogo. Ne mislime so svojata glava. Ni posakuvaat s najdobro. [to posakuvame i nie. Se zatvorivme vo sebe. ]e izlezeme lajna. I nie kow za trka imame. Sobravme dovolno potpisi. ]e doka`eme deka sme bra}a. Pak }e se slo`uvame. Narodot ne e stoka. Stokata ne glasa. Kaj nas mnogu raboti se staveni na glava. Preovladuvaat razni vrsti na kapi. Crno ni se pi{uva. Poradi podobro informirawe. Ne `iveeme kako ku~iwa. Laeme na poznati.

170

ZORAN RAONI] (1956 \ur|evi}a Tara)

Trgnavme vo temelna obnova na dr`avata. Zatoa gi sru{ivme temelite. Nekoi samo vo kalta gi ostavaat svoite tragi. Nam i neprijatelite ni se mili. Mo`ebi zatoa {to gi nao|ame vo svoite redovi. Ja digna glavata na kol. @ivee{e dolgo... Samo toa nikoj ne go zabele`a. Toa e golema glava. Kako volovska. Be{e crna ovca. S dodeka okolu nego be{e stadoto. Za da bidat site zadovolni, znameto mora da bide prema~kano so site boi. Dali e samoubistvoto besplatna usluga na va{iot ubiec? Vlasta `ivee od narodnata maka. Na{ata vlast `ivee navistina dobro. @iveeme dobro samo eden mesec vo godinata - vo onoj koga go dobivme kreditot. @ivotnite ne gi sakaat onie od koi tie imaat kompleks. Imame zaedni~ka himna - ama tuka sekoj si go sviri svoeto! Ima{e svoj stil. A koga umre, mu oblekoa odelo.

171

Kone~no, pote{ko e da se bide `irant - otkolku dol`nik. Mitinga{ot e ~ovek koj ja fali vlasta u{te dodeka ovaa ne e stapnata na vlast. Politi~arot e edinstven vid na zemjata koj veruva deka }e opstoi ako nema naslednik. Vlasta e deliva. Plenot ve}e ne. Te{ko mi e - ama ne tolku za vie da bidete sre}ni.

172

RADOMIR RACKOVI] (1943 Podgorica) Pravdata }e pobedi. Nedosti`na e. [tedime na sekoj ~ekor. Zatoa sporo napreduvame. Nie ni{to ne ostavame za utre. S izeduvame denes. Stanav svoj ~ovek. Site se odrekuvaat od mene. Ne ja otvorajte ustata pred mikrofonot, ako ne sakate da zagrizite. Od mojata familija samo dedo mi ostana na selo. Ni on ne }e ostane{e da ne umre. Na {trajkot so glad mu prethodea dolgotrajni podgotovki. Koga kralicata go izneveruva kralot so dvorskiot {ut, toga{ kralot stanuva nacionalen glupak. Zakonot stapi na sila ama nie sme podobri tehni~ari. Ni vo pekolot ne e lo{o. Nikoj ne se vratil. Gi sru{ivme crkvite i xamiite za da mo`eme direktno da se obra}ame na Gospod. Se rastereti od sovesta. Sega odi pobrgu. Proleterite bi se obedinile, ama biv{ite proleteri se protiv. Stoe{e pozadi svoite zborovi. Sram im be{e da gi gleda vo o~i. Zapoznaj ja tatkovinata pove}e da ja `ali{.
173

Zaradi prethodno prevzemenite obvrski nekoi kriminalci se nedostapni za policijata. Samo koga pravi budala od sebesi postignuva vrvni rezultati. Koga sfativme deka ne sme vo vojna be{e docna. Edvam go ~ekam popisot na naselenieto. Na platniot spisok se vodam kako is~eznat. Ne sme vo kriza. Krizata e vo nas. Sudeweto be{e fer. Nikoj ne naviva{e za vistinata. Pome|u genijalec i ludak samo eden ~ekor e. Postoi dvostrana spremnost razlikite da se nadminat. Koga pravite deca prekrstete se. Malku bo`ja pomo{ ne e na odmet. Izborite }e bidat ~esni. Glasovite se pla}aat odnapred. Od `ivotot po besmislena e samo smrtta. Standardot padna. Moralot samo mu pravi dru{tvo. Solzavecot se upotrebuva na demonstracii, a se razmisluva za negova upotreba i na zakopite. Majmunot }e se otka`e{e od ~ovekot ako ~ovekot vo bilo {to go iznevere{e. Starosta se bori za sekoj ~ovek. Mladosta lesno se predava. Najproma{ena investicija: razvivawe na mevot na smetka na glavata. Pove}e imame nemi od ven~avawe otkolku od ra|awe.
174

Polesno e da se odi brzo otkolku ispraveno. Vodat gri`a za ~ovekot vo nepoznat pravec. ^ovekot e kako drvo. Koga pa|a, site begaat. Marks go zadol`i socijalizmot. Potoa socijalizmot i sam se zadol`uva{e. Zatvorot e podobar od brakot. Vremenski e ograni~ena. Sekoja ~est na sankciite! Bea so nas koga ni be{e najte{ko. Lesno e da se odbiraat najdobrite koga ne davaat otpor. Edni {trajkuvaat so glad od ubeduvawe, drugi od navika. Lesno im be{e na starite Grci nemaa mladi. Davaj}i s od sebe pametnite ni{to ne gubat.

175

DEJAN TOF^EVI] (1971 Baina Ba{ta) Deka mislime so svoja glava se gleda po rezultatite. Se zbogati preku no}, od onaa koga go smeni misleweto. Kakvi kradci se! Me ostavija bez tekst. Toa be{e golema pobeda, ne mo`evme da ja odneseme. Rabotnicite izlegoa na ulica. Ne mo`at doma da pita~at. Dodeka bev mlad goltav knigi, sega nemam {to da jadam. Odr`a ognen govor, po`arot se prenese na mnogu sela. Dante, Dante, koj bi rekol deka od tebe }e bide Nostradamus! Ne e toj od zav~era. Od denes do utre e. Nema neprijatelot pove}e da odi po na{ata sveta zemja zatoa {to sega e negova. Ova {to go dobivme od dr`avata nema cena. Vo svetskite vojni bevme na stranata na pobednikot, vo gra|anskata nemavme tolku silna inspiracija. Demokratijata ima dlaboki koreni vo na{iot narod samo {to plodovite nikako ne se pojavuvaat. Koga se lu|eto plitki politikata vo niv pu{ta dlaboki koreni. Ja zedovme sudbinata vo svoi race. Pita~ime.
176

Na{ata zemja ima interesna polo`ba. Na site im odgovara. Go pogodi vkusot na `irito. Gi odvede na ve~era. Na ista branova dol`ina sme. Si pre~ime eden na drug. @iveam pred svoeto vreme! Kupuvam na kredit. Vkusovite ni se razli~ni ama gladta ni e ista. Na{ite uspesi te{ko se prebrojuvaat, skoro nevozmo`no. Bi dal `ivot za tatkovinata, samo da go imam. Na{ata vlast e pred vremeto. @ivi ne zakopuva. Naredbata stigna od najvisoko mesto, zatoa i taka ne pogodi. Gi sobra site lovori, sega drvoto se isu{i. I Kolumbo be{e na na{iot reformatorski kurs, stigna vo Amerika baraj}i ja Indija. Dojde vreme na pomiruvawe na partizanite i ~etnicite. Da bea `ivi denes kako bi se raduvale! Go so~uva ~ist obrazot, nose{e ~orap na glavata. Pantomimi~arot be{e odli~en glumec, site ne ostavi bez tekst. Nikoj ne go prepozna ubiecot, be{e na visoka polo`ba. Se brani so mol~ewe. Vrzan e. Ja prifativme podadenata raka za pomiruvawe, voen trofej vreden za vnimanie. Glasajte za ovaa vlast, taa }e ja spasi na{ata satira!
177

Gi zaka~i rakavicite na klin. Mu pre~ea dodeka tepa{e. Se razbira deka imam kratok fitil koga mi dogore do noktite. Aforizmot ja otslikuva sostojbata vo op{testvoto. I toj stasa vo kriza. Politi~arite nosat temni odela bidej}i se zanimavaat so valkana rabota. Koalicijata be{e tolku {iroka {to ~lenovite ne mo`ea da se vidat eden so drug. Otkriv kaj se izliva kanalizacijata. Vo politi~kite vodi. Koga Voda~ot go zema volanot v raka jas zavr{iv na branikot na tatkovinata. Denes na sudiite }e im sudat kriminalci bidej}i pred zakonot site sme ednakvi. Stana golemina. Kade i da go stavat pre~i. Kra`bite se dokaz deka nekoi raboti ne mo`at da se kupat.

178

VLAJKO ]ULAFI] (1957 Andrijevica)

@itoto e odvoeno od kakolot i frleno vo melnicata. Bidete sitni~ari, imajte me vo predvid. Na trkaloto na istorijata o~igledno mu podmetnaa deti{ta. Za vas nema lek. ]e `iveete mnogu dolgo. Tolku napreduvavme {to nemame kade ponatamu. Gi na{timavme site instrumenti. U{te barabanot da se oglasi. Za da bidete so nekoj vo koalicija morate so sebe da bidete vo kolizija. Bolesta be{e bezopasna ama lekot be{e smrtonosen. Politi~kite pa|awa najavuvat poplava od memoari. Mi otkrija spomenik. Ostanatoto go prikrija. Ne pla{ete se, slobodno zboruvajte ja vistinata. Pove}e na nikoj ne mu veruvame. Mese~inata e mnogu dolga re~e polumese~inata. Koj ne mo`e da se pobedi sebesi, neka ni se obrati za sovet. Da ja nema zemjinata te`a, ne bi bile nitu besilkite. Zakopan e kako {to `ivee{e. Na dr`avna smetka.
179

Blagodarenie na vas, vo pesimizmot sum s pooptimisti~en. [to e politi~arot poglupav, tolku mu e gledaweto poostro. Da ne se vlevaat na{ite reki vo nego, Crnoto more poinaku }e se vika{e.

180

VLADAN ^IZMOVI] ^IKI (1968 Nik{i})

Qubovta e slepa. Treba da se vodi. Jas i mojata umrena baba sme dva sveta. Parite isparija! Drugarke, sudej}i po va{ite atributi vo va{iot perfekt bea mnogu subjekti. Ima li kaj nas eftino ovo{je? Ima {ipinki! I gi tresam na `enata tepisite i ne krevam prav. Ubavinata e relativna re~e Ajn{tajn i se o`eni so na{a ubavina. Seksot mi odi od raka! Neka me saka. Istragata e vo tek. Mojata male~ka e kriminalna. Sekoga{ ne{to dignuva. Vo bolnica e, ama ne se gri`ite...nema dolgo! ]e se `enam. Nikoj ne e sovr{en. Imam talent za `eni ama golem nerabotnik sum. Mrtva topka }e `ivee dodeka e ko{arkata. Reprezentacijata na Etiopija ne izleze na terenot poradi veterot. Koga }e gi prevr{at site meri, sviwite se kolat.
181

Mene me donese {trk. Zatoa sum u{le. Zboruvaj}i so jazikot na faktite, go zaboravivme maj~iniot jazik. Rekite se luti na nas, doznavme od nekoi izvori. Na psihijatrija vo najludata no} be{e voobi~aeno. Eden plus eden se dva. Eden plus edna najmalku tri.

182

NIKOLA [ARANOVI] (1933 Bar) Podobro gol kako pi{tol otkolku oble~en kako mrtovec. Odlukata padna! Od utre- denes }e bide v~era. Cel `ivot komponira{e, za na krajot, da si go otsviri svoeto. Rabote{e ednokratno a krade{e non-stop. Te{ko e da se opredelite pome|u bleskav um i atraktivna glupost. Koga im dobi idejata na te`ina im propadna. Od koga mu ja zatvorija ustata podobro slu{a. Nikoga{ vo svojata bogata istorija ne bevme vaka siroma{ni. Prerano e za razo~aruvawe. Najlo{oto doprva doa|a. Be{e sila od ~ovek. Fa}a{e na sila. Nu`data zakonot go menuva, a nea ~isti ga}i. Da gi izbereme najdobrite, za da mo`e i drugite da se istaknat. So godini gi java{e, a tie mislea deka go nosat. Ako sme vo ne{to prvi, zaslu`ni se drugite. Na{ata zemja i ponatamu se grani~i so na{ite republiki.
183

AFORISTI^ARI OD REPUBLIKA SRPSKA

184

MILADIN BERI] (1962 Bawa Luka) Stapot ima dva kraja. Gi po~uvstvuvav i dvata. Bi glasal za na{ava demokratija, ama nemam pravo na glas. Da ne bea granicite, ne }e znaevme do kade e ringot. Dr`avat ni e s pomala, a kradeweto s pogolemo. Jas propeav vo zatvor u{te dodeka Ceca ne be{e rodena. Kaj nas isklu~itelno se ceni mozokot. Pohovaniot. Mnogumina mislat , {tom izlezat od seloto, deka se vo gradot. Tuka na kradcite edinstvena maka im zadavaat le`e~kite policajci. Tie napravija klonirano bebe. Nie ne mo`eme ve}e da napravime nitu neklonirano. Tatkovino, tuka sum! Vo Amerika. Vojnata vo Bosna otsekoga{ be{e malku verska, malku zverska. Duri otkako Voda~ot zatalka, go najdovme vistinskiot pat. Cela no} broev ovci. Golema dr`ava sme. Bez ogled na goleminata na diktatorot, negovata senka na krajot ja prekriva celata dr`ava.
185

Za satiri~arot najdobro vreme e vo nevreme. Se gleda deka na{ite penzioneri se stari komunisti. Ja napa|aat Vladata vo sedum ofanzivi. Glavna sostojka na bosanskiot lonec ne e mesoto, tuku koskite. Da ni poka`at deka sme suvereni, ni postavija Suveren. Da ne be{e vojnata, koj znae dali }e se renoviraa verskite objekti. Decata se na{eto najgolemo bogatstvo, osobeno ako pita~at. Za razlika od na{ite politi~ari, Tarzan ima{e samo eden majmun. Ima{ pravo na glas s dodeka ne rikne{. Edvam ~ekam koga }e odam na rabota ~ove~ki da se odmoram. Koga vidov {to raboti onoj na kogo mu go dadov glasot, onemev. Nie sme krupen zalak, ne mo`e da ne svarat. Nie vo Partnerstvoto za mir }e vlezeme kako slugi. Na izlo`bata na mrtva priroda dojde vo mrtove~ki sandak. Na{ata policija ako ne go mlati narodot, mlati prazna slama. Nekoga{ za trieset godini sta` vo pretprijatieto se dobiva{e ~asovnik, sega otkaz. Normalno e Crnogorcite da dobijat himna: gi ima sosem dovolno za da mo`at da ja peat.
186

Im gi poka`aa zabite. Sega gi ~uvaat za spomen. Otkrien e nov tip na sijamski bliznaci. Toj i foteljata. Pametni budali. Toa se na{ite stru~waci koi ne otidoa vo stranstvo. Mrtovecot be{e tolku golem ~ovek, {to na zakopot mora{e dvapati da se jade. Zborot banana e od afrikansko poteklo, a zborot majmun od doma{no. Samo kaj nas se slu~uva onoj koj tr~a vo sprotivniot pravec prv da stigne na celta. Tamu kade ima mnogu dupki vo zakonot, zakonot e vo dupka. Vo Bosna begovata ~orba se pravi od gulabot na mirot. Vo dr`avava glavniot zbor go vodat Zelenite, a ne sme ekolo{ka dr`ava. Da gi ~uvame slikite od izbornite plakati, }e ni trebaat podocna za poternici. Aforizmot e igra so glava vo dr`ava koja e vo ofsajd. Za da go privle~at vnimanieto na toa deka se gladni, organiziraa {trajk so glad. Diogene, i nie `iveeme vo bure. So barut. Za nas e pozitivno re{eno i koga e nere{eno. Ja sum vinoven {to policaecot me udri so pendrak po grbot.Ja sokriv glavata. U{te ne ne ni kupija, a ve}e sme potro{eni. Poetite se kako kompiri, najgolemite se pod zemja.
187

Pla~evme koga umre Tito. Sega pla~eme zo{to toga{ pla~evme. Im poka`avme zabi na Amerika. I ostanavme bez mostovi. Politikata s pove}e li~i na seks. Koga-toga{ onoj dole }e posaka da bide malku gore. Produkt na rabotata na na{ite organi e lajnoto.

188

ERNEST BU^INSKI (1984 Bawa Luka)

Be{e bistar, love{e vo matno. Dene{nite vremiwa tolku se isporasipaa {to ne mo`e{ da mu veruva{ nitu na gulabot na mirot. Ne znae{ dali nosat maslinova granka ili pti~ji grip. Zo{to muxahedinite dojdoa na na{ite prostori? Im zdodea kopawe nafta, pa dojdoa da ni gi kopaat o~ite. Koga na Srbinot }e mu dojde umot? Koga }e ja izgubi glavata. Nie ne bi ubivale da nemavme {to da ubivame. @rtvite ni doa|aa kako pora~ani. Na{ite popovi ne se za ni{to vinovni. Koga gi osvetuvaa pu{kite, mislea deka so niv }e ja kopame p~enkata. Ne ni pre~i {to tropa gluposti dodeka zboruva, tuku koga tropa go tropnuva narodot po xeb. Ne e ~udo {to Istok i Zapad ne ne razbiraat. Dopirna to~ka im e na Balkan. Od kade ribata najmnogu smrdi? Od Kosovo. Najprvin ima{e dobro pile, potoa ode{e so super riba, i na krajot ostana so obi~na krava. Predlagam po rabotata parlamentarcite da se smestat vo noviot trgovski centar, zatoa {to se odnesuvaat kako da se na pazar~e.
189

Mol~eweto e zlato ako ti smrdi ustata. Pretsedatelot be{e mnogu transparenten. Ni otkri so koi vesnici se slu`i koga si go bri{e zadnikot. Reformata na policijata e pri kraj, kradcite po~naa da gi fa}aat policajcite. ^ekaj}i ja `enata na svojot `ivot, do~eka impotencija. Za nego pi{uvaweto e fiziolo{ka potreba mnogu sere dodeka pi{uva. Ne se molime na Gospod zatoa {to veruvame vo nego, tuku zatoa {to sme naviknati da se molime. Go fativme vo laga duri koga po~na da ja zboruva vistinata. Qubovta sepak ima svoja cena me ~ine{e `ivot. ^ovekot ja gubi nevinosta duri koga }e po~ne da se zanimava so politika. Koga civilite se najdoa pred cevkite na na{ite pu{ki, naredbata za pukawe dojde od nivna strana. Rekoa da gi zakopame sekirite. I nie gi poslu{avme. Sekirite gi zakopavme a no`ovite gi sokrivme vo senoto. Namesto da go berime nesobranoto grozje, nie go obravme bostanot. @enite se razlikuvaat od kravite po toa {to, koga }e gi fati{ `enite za cicka ne mukaat. Ne se predadovme - duri i koga begavme. Vie mo`ebi ste ov~ari, no nie ne sme ovci. Ne vleguvame nitu vo Balkan, a sakame vo Evropa. Koga vidov koj se vleze vo salata za priem , mi se zgadi od {ampanskoto.
190

@IVKO VUJI] (1947 Bawa Luka) Bawa Luka nekoga{ be{e ~ist grad, a sega e polna so politi~ari. Ba{ se {irokogradi onie od Evropa. Otkako ne isteraa od rodnite ogni{ta ni nudat vlez vo Evropa. Vlasta e kako vino`ito: prema~kana e so site boi, a koga }e i se pribli`ite, }e ja snema. Zboruvaat za pri~inite za siroma{tijata. A sebe ne se spomnuvaat. @iveat vo oblaci. Mislat deka se yvezdi. Koga }e ja vidam slikata na Gandi, mislam deka toa e eden od na{ite penzioneri. Koga narodot }e se otrezni od januarskiot mamurluk, duri toga{ }e go fati maka. Na mladite idnina, na starite sigurnost, a na tie vo sredina Biro za vrabotuvawe. Moj omilen sport e vaterpoloto. Ne mo`e{ da napravi{ gre{ka vo ~ekori. Na mladite teretot ostanuva. Ne mo`ete kvalitetno da la`ete ako nemate vistinska informacija. Premnogu e glasno ova mol~ewe na narodot!
191

Po~ituvan Voda~u, i jas kako i vie, ne mo`am da veruvam vo va{ite vetuvawa! Samo na na{ite prostori vlasta e kako vinoto. Starata sekoga{ e podobra od novata. Site na{i politi~ari se odli~ni interpretatorina ne~ija Visoka politika. Vo dr`avata e kako vo p~elarnik. P~elite rabotat, a trutovite tro{at. U~eweto na gre{ki e najgolem dostignuvawe na na{eto obrazovanie. Im se ~udam na Amerikancite. Ne ni postavija nikakov uslov za premin od onaa vo ovaa godina. [to se vetuvawata poprazni, tolku onie na vlasta se podebeli. Vlasta e kako krt. Vladee so podzemjeto. Voda~ot e kako ~ador. Mnogumina najmnogu go sakaat koga e zatvoren. Garantiram deka i ovaa Vlada e minliva. Gradskata mladina i no}nite liljaci imaat sli~nost. No}e talkat, a dewe nikade gi nema. Dali na{ite Voda~i se gre{ka na prirodata ili na narodot? Izborite da se pravilno re{enie, bi bile dostapni i za onie pod 18 godini. Se voshituvam na onoj koj go izmisli seksot. Na takvi gluposti nikoga{ ne bi se setil. Dojdovme na rabot na provalijata. Mo`eme i ponatamu! Srbite i od edno zlo go izbiraat najgolemoto!
192

Zaslu`iv Orden na kontejner od prv red poradi ve{tinata na pre`ivuvawe. Iako vlasta ima zabele`itelen odnos kon narodot, natalitetot opa|a. Od provereni izvori - te~e laga! Dali ova vreme e nevreme, ili se lu|eto nelu|e?! Narodot e dosleden: redovno gi izbira pogre{nite. Nema da ostaneme nepoznati. Na{ite gre{ki se istoriski. Ako ne ste glasale, ni{to ne ste izgubile. ]e ima u{te cirkus. Izborite se tajni. Podocna }e vidite za kogo ste glasale.

193

SLOBODAN JANKOVI] (1935 Vrbqani) Razlika pome|u dirigent i politi~ar: dirigentot u{te na po~etokot ni go vrti grbot, a politi~arot duri koga }e se napolni so pari. Bevme osudeni na pobeda, ama naredbata na Vrhovnata komanda ne spasi vo posleden ~as. [to e kaj smrtta tolku ubavo taka da site lu|e, porano ili podocna, se opredeluvaat za nea ? Kakov e toj `ivot koga zavisi od dve raboti: dali tatkoto mo`el ili majkata sakala?! Na penzionerite koi sakaat dobrovolno da se javat za na onoj svet, Vladata }e im dade pismena garancija da ne ~ekaat dolgo. Kako da sme onaa `enska rabota. Vnatre{niot neprijatel ne ni izlegol, a nadvore{niot bi sakal da vleze. [to po~esto ja otvorate ustata, s pogolema e mo`nosta |avolot da ve povle~e za jazikot. Bi sakal da vidam bokser koj vo ringot ima dojdeno preku vrski. Koga s }e soberam, mo`ebi e podobro da odam vo penzija, otkolku da umram porano. Pu{a~i, ne ni ja zagaduvajte okolinata. Vam i onaka nema da vi treba.
194

Ni treba kral i dvorska svita. Za dvorskite {utovi mo`e da se koristi i tehnolo{kiot vi{ok od aktuelnata vlast. Zafatenite stavovi ne ni dozvoluvaat pocvrsto da gi zbieme redovite. Pozadi dobriot pu{a~ sepak ostanuva ne{to. Lule i zapalka. Toj stoi pozadi svoite zborovi prikrien. Koga slu{nav kolku pu{i, vedna{ otidov kaj nego za da mi gi pozdravi pokojnata baba i dedo. Se skarav so majkata na soprugata pa sega redovno i kupuvam cigari-da se true. Posle vojnata sekoga{ doa|a mir. Za zaginatite. Nie sme narod koj go znae redot. Najprvin }e oddademe po~it, pa potoa priznanie. Samo rakot na gradite dobro se snao|a vo ~adot od cigari. Toj e poznata li~nost. Negovite lapsusi vlegoa vo Ginisovata kniga. Toj zboruva taka golemi zborovi {to delata ne se gledaat. Toj svoeto go ispu{i. Zakopot mo`e da zapo~ne.

195

DANILO KARAPETROVI] (1947 Gradi{ka) Na selo nema koj da raboti, vo grad nema {to da se raboti. Ako go smetaat Hag, nie odamna sme vo Evropa. Narodot ne saka da se vrati na ogni{tata, saka stanovi. Na govornicata izleze izdol`en, a vedna{ izjavi deka }e bide kratok. Novinarite se pogolemi istra`uva~i od sudiite, prvi doznavaat s. Koj znae da ~ita pome|u redovi, toj e pismen. Vo Bosna sekoj zboruva na tri jazici. Ne mu treba preveduva~. Lu|eto ne se razlikuvaat od ku~iwata, r`at edni na drugi. Mnogu politi~ari se vrtat onamu kade duva veterot, no sekoj ima zasolni{te. Na kogo mu e sudeno da bide seksan, sami mu pa|aat ga}ite. @enite se vo prvite borbeni redovi. Sekoga{ se probivaat.

196

GORAN KQAJI] (1955 ^aplina) Aforizmot e dokaz deka vo edna re~enica mo`e da `ivee formulata na svetot. Podobro da se bide debel, otkolku da se umira od glad. Golemite brodovi se nasukuvaat vo plitkoto. Doktorite ni ja razbolea politikata. I crvite se mali, pa go izeduvaat lavot. Glupavite so agresivnost go nadopolnuvaat pametot. Koga `ivotot }e stegne, pukaat stegnatite. Kolku vozvi{eni zborovi za kukavi~kiot ~in na predavawe! Nie prvi ja legaliziravme mafijata-na izbori. Mora da bide{ |on za da izdr`i{ da gazat po tebe. Na bra~niot pat kobilata go java kowot. Na{ite junaci se s pogolemi {tom opasnosta e pomala. Na{ite pretci bea taka veli~enstveni {to i denes morame da se borime za sloboda! Za balkanskite politi~ari najmnogu zboruva toa {to se odr`uvaat so marionetskite konci. Tuka diplomite se na cena. Zatoa site gi kupuvaat. Politi~ari kradci koi gi krojat zakonite.
197

Politi~kite kurvi se dupat za fotelji. Sega{nata Rusija e primer za golem, jak i glup! Ubijcite na Jugoslavija sakaat nie da pla~eme za nivnite `rtvi. Ustavot e vrhoven zakonodaven akt, koj okupatorot- mo`e da go menuva koga saka. Borbata protiv pu{eweto se vr{i za da se pro{iri prostorot za upotreba na drogata! Ni gurkaat prsti v o~i, a nie morame da ka`uvame deka toa se solzi radosnici! Deneska e ostvaren takov lingvisti~ki napredok {to i vozrasnite lu|e u~at da zboruvat. Doktorite se zamisluvaat deka se veterinari, pa sprema lu|eto se odnesuvaat kako kon stoka! @enite se cve}iwa koi se hranat so ma`i! Zlatnite ribi se fa}aat na dlaboki xepovi! Laat po Tito, onie koi mu jadea od race! Na ~elo na govedata sekoga{ odi vol! Ne ja ko~ete privatizacijata! Ovozmo`ete im na kradcite da kradat. Nikoj ne go znae Gospod, a site mu se pokoruvaat!? Obi~no nadueni se onie koi se prazni! Cenovnikot vo Sobranieto toa precizno go odreduva: Se znae kolku e cenata za oralno, a kolku za analno glasawe! Prvo go o~ekuvavme komunizmot, a sega Evropskata Unija!
198

Rusite rabotat za da mo`e ^elzi da igra. Pretsedatelot e Kum na dr`avata! Rusite go finansiraat ^elzi, ama ni Angli~anite ne se skr`avi! Tie gi pomagaat ~e~enskite teroristi. Satirata e filozofija vo kni`evnosta! Trgni se od pred stadoto da ne bide{ del od stokata. Postarite ma`i ne biraat! Samo neka e mlada. Ako pobliskite vi nanesuvaat bolka, zo{to se `alite! Tie vi se bliski. Ako vistinata ja iznesuvate na ulica, rizikuvate da ja poplukaat. Birokratijata e avtomat ~ii delovi se lu|e. Budalite vladeat so svetot. Pametnite se zanimavaat so proizvodstvo na oru`je za budalite. Tesla da ja naplatuva{e strujata, celata zemja }e be{e negova. Di{evme so zaedni~kite gradi na Jugoslavija, a sega sekoj e priklu~en na svoj aparat. Zatvarawe na o~ite e na{ metod na barawe na vistinata. Imame specifi~na taktika: koga drugite }e udrat po nas, nie udirame sami po sebe. Koj denes ubiva, dobiva pravo utre da bide ubien. Tuka vladee tolkava sloboda {to mo`at slobodno da ve uapsat. Politi~arite se kako mali deca: sakaat valkani igri.
199

Okupatorite se na{i prijateli. Ni ja ebaa majkata, pa se orodivme. Toj be{e diktator vo svojata zemja, a na ovie im diktiraat nadvor od zemjata. Na prviot site mu rabotat pozadi grbot. Ru{eweto na Jugoslavija predizvika mnogu posledici. Im se sudi samo na posledicite. Odeweto nanazad e na{ata taktika na napreduvawe.

200

\OR\E LATINOVI] (1962 Bosanska Krupa)

Mo`ebi revolucijata }e uspee{e da se pla}a{e po u~inok. Moravme da skr{nevme od patot na Voda~ot zaradi golema nu`da. Ja otkrivme zagado~nata li~nost: gospodinot i drugarot se ista li~nost. Ginea za ideali bidej}i nema{e gotovina. Pokraj tolku ve~ni ognovi Jugoslavija mora{e da izgori. Komunistite ja izvedoa Revolucijata a potoa i se gubi sekakva traga. Parolata e politi~ki podoben aforizam. Revolucionerite juri{aa kon neboto, no glavnite osvojuvawa gi napravija na zemjata. Vo pregovorite gi dobivme teritoriite koi gi baravme. Zarem ne ni vetija planini i dolini? Voenite zlostorstva nikoga{ ne zastaruvaat. Gi prenesuvame od koleno na koleno. Nekoi poedinci se zbogatija vo vojnata. Toa na{ata borba im go dade. Site nie sme zaslu`ni gra|ani.Zaslu`ivme podobro. Ni{to ne e dansko vo ovaa trula dr`ava.
201

Ne pati od golemina. Krade i na golemo i na malo. Vo demokratijata narodot e osuden na ~etirigodi{en mandat, {to e napredok vo odnos na do`ivoten zatvor. Gi molam politi~arite da ne minuvaat od zborovi na dela.Nas ni e dosta i od ova. [to si ponepresmetliv, pove}e ne smetaat na tebe. Koga istorijata bi se povtoruvala Srbija bi imala svoja dr`ava. Onamu kade Voda~ot e glavna uloga, narodot statira vo masovnite sceni. Kakva ni e stanbenata politika, da e `iv, Diogen seu{te bi `iveel vo bure. Stokata za {iroka potro{uva~ka ja kupuva s potesen krug na lu|e. Oko za oko, zab za zab. Prodadeno! Na{iot Voda~ se opijani od vlasta, tokmu sega koga treba{e da bide trezen. Denes najdobro stojat onie {to le`at na pari. Mapite gi otkrija kartite. Ludite sre}ata gi sledi, a pametnite dr`avnata bezbednost. Ostanete tuka. Dodeka ne gi privedeme i ostanatite. Politikata e kurva. Ja odle`av nekolkupati. Informativniot razgovor be{e edukativen. Islednikot me nau~i na pamet. Kain go ubi samo Aveq na {to neopravdano mu se dava bibliski razmeri.
202

Najmnogu se la`e na izbori, za vreme na izbori i posle izbori. Dokolku stvarnosta ne se slo`uva so politi~kata programa, tolku polo{o za glasa~ite. Znaeweto e mo}, osobeno vo racete na glupavite. Kosovo vo nas budi dlaboki spomeni. Ve~no }e se se}avame. Ubiecot ima alibi. Ne be{e na mestoto na `rtvata.

GRUJO LERO (1949 Visoko)

Ako e vremeto pari, zo{to ne go dr`ite vo banka? Ako e familijata osnovna }elija na op{testvoto, toga{ brakot e }elija za poedincite. Ako ~izmata ja ~uva glavata, zo{to ne ja nosite na glava? Vratarot vo zatvorot e klu~en ~ovek. Da ne pomislat gostite deka e papu~ar, site doma{ni raboti gi vr{e{e bos. Do krajot na `ivotot ostana provincijalec. Ama `enata u{te od prviot den mu be{e svetska. Da ne se svrtevme kon Zapad, sonceto nema{e tolku brgu da ni zajde. @ena mu e vistinska ma~ka. Sekoj fevruari mu bega od doma. Bi zapnal od petni `ili, ama mi e strav da ne zavr{am kako Ahil. Zo{to od politi~arot o~ekuvate da e ~esen koga politikata e kurva? Izvle~e `iva glava. Od pesokot. Izgleda deka platata doa|a od porodilno. Ja dobivame posle devet meseci. Kako da ostaneme `ivi ako ne mrdame od mrtva to~ka?
204

Slabite imaat-debeli problemi. Nekoga{ `iveev kako bubreg vo loj, a sega odam na dijaliza. Ne uspea da bide prva violina vo orkestarot, ama e posledna dupka na {upelkata. Rusite nemo`eme da gi obvinime za perewe pari. Tie perat rubqi. Samo na retkite ne im e gusto vo `ivotot. Koga }e vidam zbuneta, mi doa|a da zbudalam.

205

BORISLAV MITROVI] (1950 Nova Topola) Bezbojnite lu|e se farbaat vo biografiite. Vlasta za sebe zboruva s najubavo, a s {to zboruva, toa i nie zboruvame. Vlasta }e se presmeta so kriminalot, i }e si go zemi svojot del. @alosta da bide pogolema, zakopan e na dr`aven tro{ok! Ima ne{to vo niv, {to gi pravi-prazni! Narodno veruvawe: ako padne Vladata, }e bide rodna godinata. Ne gi vrtete zborovite na politi~arite, od drugata strana nema ni{to! Nema pravna dr`ava dodeka nekoi sudii se na sloboda! Nemame pari za zakop. Toa ne odr`uva vo `ivot! Ne e tragedija {to potonavme, tuku {to vistinata za nas ispliva na povr{ina. Na pokojnikot sekoja ~est. Na zakopot nikoj ne ostana gladen. Politi~arot potopen vo narodot, potisnuva pove}e otkolku {to mu treba. Pravdata e na na{a strana. Ni nema spas!
206

Posle sozdavaweto na svetot, Bogovite ne napravija ni{to! Soni{tata mi se ispravni. Javeto treba da se odnesi na popravka. Vo rakovodstvoto sedat s poznati li~nosti. Nema nitu eden Neznaen junak. Namesto da go iskorenat kriminalot, go oplevija narodot! Uspesite na vlasta mi gi otvorija o~ite. Ne gledam ni{to dobro. Aforizmot e misloven bumerang. Bogatite so duh, nemaat sitno za leb i mleko. Vladata e seriozna. Smisluva novi vicovi za podobro utre. Go doprevme dnoto na `ivotot, ama toa ne go voznemiri podzemjeto! I tekovnite problemi gi pravime od tvrd materijal! Ideal na birokratot: ~ovek od hartija! Imame {iroka du{a. Nikako da ja ispu{time. Koj ne veruva deka e vlasta demokratska, neka ja pra{a policijata! La`nite patrioti se vrtat po sekoe zname! Lu|eto se svetci, samo na ikonite! Narodot e {vorc. Gi potro{i site pcosti. Ne pcujam na vlasta, tuka na nejzinata delovna pridru`ni~ka politikata! Za uspesite na vlasta malku se znae. Istragata e vo tek.
207

Ova e zemja na soni{tata. No}nite mori stanaa stvarnost! Od javnite raboti, vo tek e zakopot na dr`avata! Otkako dojdoa na ~elo, umot mi popu{ti! Politi~kite fosili pravat s samo da ne umrtvat! Stomakot e popameten od glavata. Znae koga e prazen. Vo mene se borat gladot i patriotizmot. Vo sekoj slu~aj, }e go dadam `ivotot za tatkovinata! Ne uspaa uspesite, koi gi nema nitu vo son. Hrabrite pra{awa ne se pla{at od odgovori. ^ovek mora da gleda kade stoi, za da ne zgazne na politi~ka afera.

208

SODR@INA
Voved..................................................................................5

AFORISTI^ARI OD SRBIJA
Aleksandar BAQAK.....................................................11 Milan BE[TI]............................................................15 Radivoje BOJI^I]......................................................18 Jasmina BUKVA.............................................................23 Milovan VITEZOVI]................................................25 Milovan VR@INA.......................................................28 Ranko GUZINA..............................................................31 Radivoje DANGUBI].........................................................33 Vesna DEN^I]..............................................................34 @ivoin DEN^I]..........................................................38 Zoran DODEROVI].....................................................41 Goran DOKNA................................................................43 Rade \ERGOVI]............................................................45 An|elko ERDEQANIN...............................................47 Rastko ZAKI]...............................................................49 Rade JOVANOVI].......................................................51 Vladimir JOVI^EVI]-JOV.....................................54 Milorad KALEZI].....................................................55 Pavle KOVA^EVI]....................................................57 Iva MA@URANI]......................................................59 Ilija MARKOVI].......................................................61 Savo MARTINOVI] ..................................................64 Aleksandar MATIJA[EVI]...................................66 Zoran MATI] - MAZOS.............................................68 Danica MA[I]............................................................70 Vladica MILENKOVI] - VLAJ^E........................72 Dejan MILOEVI].......................................................74 Dragutin MINI] - KARLO.......................................76 Mitar MITROVI]......................................................79 Mom~ilo MIHAJLOVI]...........................................80 Ninus NESTOROVI]..................................................82 Aleksandar NOVAKOVI].........................................85

Dragan OGWANOVI].................................................87 \or|e OTA[EVI].......................................................89 Milenko PAJOVI].....................................................93 Ra{a PAPE[................................................................97 Du{ko M. PETROVI].......................................................99 Zoran T. POPOVI].....................................................100 Du{an PUA^A............................................................102 Milivoje RADOVANOVI]...........................................104 Milan R. SIMI]........................................................106 Slobodan SIMI].......................................................108 Miroslav SREDANOVI].........................................111 Ivana SRE^KOVI]...................................................113 Vitomir TEOFILOVI]..........................................115 Milan TODOROV........................................................118 Mi~a TUMARI].........................................................120 Brana CRN^EVI]......................................................122 Aleksandar ^OTRI].................................................125 Dragan [U[I]...........................................................130

AFORISTI^ARI OD CRNA GORA Veselin BRNOVI].....................................................133 Nexeqko Nexo - VARAGI]......................................136 Vladislav VLAHOVI].............................................137 Radoje Maxo GALOVI].............................................140 Dragan DRIN^I].........................................................142 Du{an \URI[I].......................................................143 Jovan ERAKOVI].......................................................146 Dragan KOPRIVICA................................................148 Vi{wa KOSOVI]......................................................151 Milan - Dugo KRIVOKAPI]..................................153 Ilija LAKU[I].......................................................154 Dejan MILI^I]........................................................157 Mijo MIRANOVI]- GROF......................................159 Vladimir MI]KOVI].............................................162 Rako NIK^EVI].......................................................165 Ratko M. PAVI^EVI].............................................166 Veqko RAJKOVI]......................................................167 Zoran RAONI].................................................................171 Radomir RACKOVI].................................................173 Dejan TOF^EVI]......................................................176 Vlajko ]ULAFI]......................................................179 Vladan ^IZMOVI] -^IKI....................................181 Nikola [ARANOVI]..............................................183

AFORISTI^ARI OD REPUBLIKA SRPSKA Miladin BERI]..........................................................185 Ernest BU^INSKI...................................................189 @ivko VUJI]..............................................................191 Slobodan JANKOVI]..............................................194 Danilo KARAPETROVI].......................................196 Goran KQAJI]...........................................................197 \or|e LATINOVI]..................................................201

Grujo LERO..............................................................204 Borislav MITROVI]..........................................206