NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE

Miodrag DIMITRIJEVI]

NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE

KREATIVNA RADIONICA Kru{evac, 2004.

PREDGOVOR

U istoriografiji, kwi`evnosti i drugim prate}im umetni~kim i nau~nim sagledavawima realnosti `ivota, Isto~na Srbija, ili u u`em smislu Timo~ka Krajina, bili su kao geoetni~ki i istorijski prostor nepoznati, pomalo misti~ni i, svakavo, zapostavqeni. No takav utisak mo`e da va`i za vreme kada su razni istra`iva~i, nau~ni radnici, putopisci, istori~ari upravo konstantovali da Timo~ka Krajina, odnosno weni stanovnici, ne poznaju svoju pro{lost, pa, stoga, nemaju nikakvu tradiciju. To, naravno, nije ta~no jer ne postoji stanovni{tvo bez svog usmenog i pisanog se}awa i takva amnezija je i fizi~ki nemogu}a. Sredinom devetnaestog veka kao da su sve rezerve politi~kog ume}a bile na prostorima centralne Srbije istro{ene, obeshrabrene posle mnogih pobuna ~ije je slamawe donosilo uvek istu pouku: obrenovi}evski re`im uprkos svemu zna {ta radi i zna {ta je najboqe za srpski narod i dr`avu. U takvoj klonulosti pojavquje se jaka struja politi~ara iz Isto~ne Srbije, zapostavqene kao daleke i tamne provincije sa nekakvom „Vr{kom ^ukom“ (em „vr{ka“, nije ni vrh, em „~uka“, obi~no brdo, neka neva`na kota na isto~noj granici), koja je u isto vreme, kada je prime}ena tabula raza istorije ovih predela,
5

po uzro~no posledi~noj vezi. Stoga je sasvim logi~no da se u jednoj posebnoj publikaciji ustanovi hronolo{ki niz sastavqen od li~nosti i wihovog okru`ewa koji su u drugoj polovini 19. nije mogao i nije ni smeo da odstupi od svoje politike jer bi i druga re{ewa donela ista. a mo`da i ve}a. g. odr`ala i bez otpora Srbije. U takvu zajednicu mogu da poveruju samo oni koji. veka u~estvovali u stvarawu novije istorije srpske i jugoslovenske dr`ave. a Austrougarska je uzimala tu|e. Razlika je o~igledna: Srbija i Crna Gora su u balkanskim ratovima osloba|ale delove svoje nekada{we teritorije. Da je Pa{i}. Pa{i} je to znao i ose}ao i ma koliko da je u svom umnom oku video velike i krvave budu}e `rtve. Pored toga. smatraju da je Srbija izazvala prvi svetski rat i koji. ili je. sa svojim nepresu{nim apetitom prema biv{im turskim provincijama. ta~na ocena da je i on krivac za stradawe verasajske. da je u wegovo vreme Srbija postala austrougarska provincija. a nakon we. kao i mnoge nekada{we dr`ave u wenom sastavu. mo`da. i avnojevske Jugoslavije. 6 . Kako se istorija na{e dr`ave pred na{im o~ima na dramati~an na~in ponavqa i kako Pa{i} posle 1926. smatraju da su `rtve uvek pravi krivci. posle neuspeha u spre~avawu secesije republika biv{e SFRJ i novih sli~nih pretwi i opasnosti. te{ko je poverovati da bi se jedna tako nasilno uve}ana Austrougarska. koje su stranom turskom silom bile naru{ene po~ev od 14.stvorila novu poletnu silu cele Srbije. po pravu trenutno ja~eg. nije mogao da uti~e na budu}a zbivawa. veka. Tadawi rezultati mogu se uporediti sa najve}im dometima snage {irewa sredwovekovne srpske dr`ave. bez ikakvih argumenata. stradawa. name. izgleda da dileme ne mo`e biti. Pri tom nije ni potrebno da se previ{e nagla{ava da je na kraju tog niza povezanih li~nosti – Nikola Pa{i}. a koje su po nekoj neminovnosti obnovile svoju izgubqenu dr`avnost. i prvim decenijama 20. krenuo drugim putem. te{ko je pomisliti da Pa{i} nije na{ najve}i politi~ar novijeg doba.

Zar nije vreme da se malo boqe upoznamo i sa istorijom wegovog zavi~aja i da bar naslutimo {ta je on podario Pa{i}u. istori~ar i pravnik. i 20. februara 1995. 1999. U Zaje~aru. 30. 09. {tampana u okviru ~lanka o mom fewtonu o Nikoli Pa{i}u: „No.U `eqi da se ~itaoci sami odrede prema velikanu na{e politike. zaslu`uje nove poglede. od kojih }u pomenuti samo jednu od strane dr Dragoquba Petrovi}a koja je u listu „Timok“ od 3. pogotovu wegovo vreme. mo`da. dr`avnik Nikola Pa{i}. iz novih uglova.“ Drugi se uglavnom sla`u da u novije vreme nemamo dr`avnike takvog zna~aja. veka. ne bi nikada dozvolio da Srbija bude usamqena u me|udr`avnim odnosima svoga vremena. Pa{i}. kakav takav doprinos op{te izra`enej konstataciji o zna~aju Nikole Pa{i}a. g. najboqe pristaje – „kraq demokratije“ (nisam siguran da taj naziv u obimnoj gra|i i literaturi o Pa{i}u nije upotrebio i neko drugi) neka ova kwiga bude jo{ jedan. verujem da na{ zemqak. Autor 7 .“ Zameraju}i da je „suvi{e apologizirana li~nost Pa{i}a“ sam Petrovi} je izrekao ocenu koju su na svoj na~in izrekli mnogi autori: „Kao dugogodi{wi istra`iva~. za koga se slu~ajno u toku stvarawa ove kwige pojavio termin koji mu. Posebno zbivawa na tlu Timo~ke Krajine u smeni 19.

Bornu. ve} obavili svoju misiju ustanovqewa sveslovenskog kwi`evnog jezika i pisma. Mada je prevlast bugarskog oru`ja i posle smrti hana Kruma 814. Istovremeno Ajnhard je zapisao da su Timo~ani i Gudu{~ani „nedavno iz zajednice s Bugarima otpali i u na{e (frana~ke – prim.p. Zna se da je Borna bio u dobrim odnosima sa 9 . Poslanici Timo~ana. srpsko – bugarski. godine bila izra`ena na gotovo celom balkanskom prostoru. istori~ari nisu ustanovili. izgleda da je severni deo Timo~ke Krajine izazvao posebno jake udare Bugara koji su uz Dunav i Savu prodirali duboko na zapad.1 On je 818.) krajeve pre{li. Prvi pomen Timo~ana datira iz IX veka nove ere u zapisu frana~kog letopisca Ajnharda. na hrvatske prostore. Znamo da su seobe iz severnog dela Timo~ke Krajine izazvali me|uslovenski. bugarsko – slovenski i bugarsko – vizantijski razdori i ratovi. a mo`e se naslutiti da je bila ve}ih razmera. godine opisao susret dva slovenska poslanstva. sa frana~kim kraqem Ludovikom. visoki dostojanstvenici na vizantijskom dvoru i u~eni filozofi. Ta seoba. Brani~evaca i Timo~ana.“ Da li je Borna hrvatski knez ili je to postao posle preseqewa iz daleke Timo~ke Krajine. je istovremeno i po~etak lokalne istorije Timo~ke Krajine. po tuma~ewu Svetislava Prvanovi}a zastupali su pred frana~kim kraqem kneza Timo~ana i Gudu{~ana (Ku~ana). seoba stanovni{tva sada{we severoisto~ne Srbije jo{ uvek nije bila zaboravqena.NA PO^ETKU BE[E – SEOBA U vreme kada su bra}a ]irilo i Metodije.

Kuda? „Negde bli`e me|ama frana~kim odnosno Qudevitovoj oblasti. Svetislav Prvanovi} pi{e: „Drugi pisci pak smatraju. ali ne svi. osobito Ferdo [i{i}. vaqda samo gorwi vojno–stare{inski sloj. Ku~ana – sada varo{ica Ku~evo (ime joj je nastalo od rimskog naziva Guduscum)2.“ Procewuju}i daqe Ajnhardov zapis Prvanovi} zakqu~uje da su se Ku~ani priklonili Borni i Francima i zadr`ali se „izme|u Velebita i Male Kapele“. mnogi detaqi iz Ajnhardovog zapisa ukazuju da je Timo~ka Krajina bila oduvek kraji{te sa nestalnim naseqima ~ije se stanovn{tvo ~esto rasipa. ponovo vra}a ili naseqava novim `iteqima. Jiri~ek tako|e smatra da su se Timo~ani iselili. 10 . tj. da su se Timo~ani – on samo o wima govori – stvarno iselili. bez obzira kojih je razmera bila. ve} jedan wihov deo.Francima kojima je pomogao da slome panonske Hrvate i Qudevita Posavskog. a brojniji Timo~ani (Ajnhard ih naziva timo~ki narod – timocianorum populorum) prikqu~uju se Qudevitu. O seobama Timo~ana i Gudu{~ana. Ako je seoba Timo~ana i Ku~ana bila izvesna. Za uzvrat Franci su wemu pomogli da dalmatinsku dr`avu razgrani~i sa romanskim gradovima u primorju.

CRNA REKA ILI TIMO^KA KRAJINA Sada{wa Timo~ka Krajina (zaje~arski. Vini{nica i Klivje kao vojnoadministrativna oblast vidinskog sanxaka. kao etni~ki prostor u najve}oj meri i trajno ustanovqena u XVI veku. Suo~eni sa – u 11 . i 32. a od sredine XVI veka i Kladovo (Fethislam) i Krivina. uz pomenute oblasti koje se ve} od XVI veka nazivaju Crna Reka. a nadaqe je granica i{la preko planine Ku~ajna (danas Ku~ajske planine). Crna Reka. negotinski i borski okrug) postoji kao neadministrativni pojam. a u XV veku se javqa pod imenom Timok. Zapadne granice ove oblasti bile su na obali reke Pore~. O tome dr Du{anka Bojani}-Luka~ u ~lanku Negotinska Krajina u vreme turske vladavine – na osnovu izvora iz XV i XVI veka (Glasnik etnografskog muzeja. kwa`eva~ki. smatrane i nahije Svrqig i Bawa (Soko Bawa). Zahvaquju}i istra`iva~u dr Du{anki Bojani}-Luka~ mo`e se zakqu~iti da su za kraji{ta. u ~emu i povratni{tvo iseqenih ima zna~ajnu ulogu. 31. 1968-1969) pi{e: „Turski izvori kojima raspola`emo nisu eksplicitni u pogledu etni~ke pripadnosti stanovni{tva Negotinske Krajine i Kqu~a. posle mnogih raseqavawa i doseqavawa. Po svemu sude}i Timo~ka Krajina je.3 Pre toga ona je pripadala bugarskom carstvu u vreme Stracimira i zauzimala je odgovaraju}e prostore vidinske mitropolitije. Oni vlahe i vojnuke koloniste tretiraju kao socijalnu kategoriju i rukovode se pri tome wihovim vojni~kim slu`bama koje ih odre|uju kao takve. varo{ Pore~je (Pore~) pripada smederevskom sanxaku.

povratak iseqenog i naseqavawe novog stanovni{tva nisu nikada prekidana.ovom pogledu – oskudnim izvorima. a mawe iz severozapadne Bugarske. zbog nepovoqnih uslova pod kojima je `iveo rumunski seqak. etni~ki Srbi. ta~nije Crne Reke. pripadnici nomadsko – sto~arskog stale`a. 42. i iz Vla{ke. g. Kasnije se struja iseqenih vra}a natrag u srpsko – rumunskim simbiozama ili u posebnim etni~kim grupacijama. srbijanski vlasi“ – preseqenici iz smederevskog i kru{eva~kog sanxaka koji su ove polupuste oblasti naselili izme|u devedesetih godina XV veka i tridesetih godina XVI veka. sa~iwavali naj{iri sloj stanovni{tva koji se bogatio do{qacima i doseqenicima iz susednih oblasti.“ U ~lanku „Zaje~ar i Crna Reka od XV do XVIII veka“. naro~ito begunaca iz vidinskog. razvejavano je na sve strane iz raznih razloga. formiran temi{varski beglerbegluk zbog povoqnih uslova `ivota i povlastica (starosedela~ko stanovni{tvo se kao posle svake turske vojni~ke pobede u velikoj mera razbe`alo). Zapa`ene su masovne pojave prelaska preko Dunava. iz smederevskog sanxaka u kome se turska vlast sporo stabilizovala. Nova masovnija iseqewa krenula su na sever kada je te`i{te novih turskih osvajawa prene{eno na prostor Rumunije i kada je 1552. dr Du{anka Bojani}-Luka~ navodi da su pripadnici vla{kog stale`a u Crnoj Reci bili „u ve}ini. rumunske i bugarske naro12 . jer je timarski re`im bio stabilan a spahije ekonomski zainteresovane da im se raja ne iseqava sa timara. Stanovni{tvo Timo~ke Krajine. ali i svi drugi koji su te`ili istupawu iz rajetinskog zemqoradni~kog statusa da bi izbegli veliki broj poreskih obaveza. Glasnag Etnografskog muzeja. smederevskog i zvorni~kog sanxaka. Svi ti elementi (dr Du{anka Bojani}-Luka~ smatra de su oni bili prete`no srpske. br. skloni smo pretpostavci da su kolonizirani vojnuci i vlasi.“ Nova iseqewa. Po ocenama dr Du{anke Bojani}-Luka~ tim seobama bili su skloni vlasi.

Negotinska Krajina ima 30.dnosti) postali su sna`an faktor turske vojne sile. godine bila nova pojava. Izgra|ena 1833. g. g. raseqavawima. g. Mada je u svom `ivotu sa druga~ijim ose}awima i misijom prelazio bezbroj puta mnoge granice. ocrtavala je u svesti Timo~ana svoj vizuelni profil – visoki lanac Stare planine. Granica koja je imala jo{ jedno prozai~no ime – plot. pla13 . Oko 1531. Bojani}-Luka~ navodi ubedqive pokazateqe. provaqivawa i raznih pogibija. I sam Pa{i} je vi{estruko bio vezan za wu. povratcima i doseqavawem novih `iteqa. Dr D. g. ona je u vreme Pa{i}evog ro|ewa 1845. Novo te`i{te i „obe}ana zemqa“ postaje podru~je Kladova i Krivine posle izgradwe tvr|ave Fethislam. U nahiji Krivina 1587. straha. a 1586. isto~na za wega je ~esto bila znak qubavi. U mnogobrojnim plimama i osekama stanovni{tva u pitomijim predelima Timo~ke Krajine. Posebnost tog ose}aja proisti~e iz ~iwenice da ve}ina stanovni{tva `ivi na desetak kilometara od we.000. nade. a to su granica i zbivawa na woj i oko we. Tako turski vojni zapovednik Podunavqa Alibeg Mihaloglu uspeva da u vojnoj kampawi protiv Velikog Varadina sakupi oko 3000 hri{}ana – turski deo vojske iznosi oko 6000 ratnika. izazova i mr`we.4 DUBOKI PLANINSKI KORENI Dugo vremena u sredi{tu pa`we Timo~ana bile su uvek interesantne pri~e o prostoru koji i stvara karakter svakog kraji{ta. bilo steci{te iseqenika iz raznih krajeva. opustelo je 57 naseqa. ova. Ono je skoro 60 godina bilo za{ti}eno pa je sve do 1586. g. kada su Pa{i}evi roditeqi bili `ivi svedoci wenog ustanovqavawa. oko 13. stabilizacije.000 stanovnika. Kada su povlastice te godine bile ukinute zapo~ela su masovna iseqavawa.

Takva porodi~na pam}ewa. Stoga se mo`e pretpostaviti da bi sam Pa{i} saop{tio svojim biografima poreklo svoje porodice da je znao pravu istinu. {to i nije nikavo ~udo jer jezik [opa i druge osobenosti ukazuju na srpski varijetet u isturenim isto~nim i jugoisto~nim predelima na{e zemqe 14 . Sam Pa{i} je „{opsko naseqewe“ u Bugarskoj za vreme svojih emigrantskih dana okarakterisao kao privr`eno Srbima u emigraciji. a nisu sva takva. S obzirom na pogrdne epitete koje je Pa{i} dobijao od svojih politi~kih protivnika („Bugara{“. Sam Pa{i} tome nije pridavao va`nost. U severnim delovima zaje~arske op{tine i Negotinskoj Krajini situacija je sasvim druga~ija. ali na relativno maloj udaqenosti. iako privr`eni familijarnoj tradiciji.nine su bez svake sumwe imale ulogu spasonosnih prihvatili{ta u vreme pogroma (zuluma). Svrqi{kog i Trgovi{kog Timoka.5 Ako se treba opredeliti za jednu od mnogobrojnih teorija o poreklu Pa{i}eve porodice. onda je to verovatno [opluk na srpskoj ili sada{woj bugarskoj strani. po{to je re~ o planinskom predelu. Da se u pro{losti sto~arske zajednice nisu stalno selile. ve}ih ratnih operacija ili nemogu}ih uslova `ivota zbog redovnih i vanrednih poreskih optere}ewa. ne znaju ta~ne odgovore jer su wihovi dedovi na pitawe o poreklu pomiwali vi{e prebivali{ta svojih predaka. potvr|uju istra`ivawa D. Bojani}-Luka~ o pokretqivosti stanovni{tva koje se. Na sli~na pitawa mnogi Timo~ani. Iz takvih planinskih krajeva doseqeni su u Zaje~ar i Pa{i}evi preci. verovatno bi i u familijarnoj tradiciji bilo fiksirano jedno mesto prvobitnog `ivota. „[op“) verovatnije je da je prva tvrdwa (Stara planina) ta~na. ali u istoj kwizi i [ar-planinu. Sforca6 koji je s wim boravio na Krfu pomiwe Staru planinu kao {iru oblast porekla Pa{i}evih roditeqa. raseqewa imala prirodu privremenog ili trajnijeg uklawawa od nevoqa. Te`i je odgovor na pitawe: odakle ta~no. Sti~e se utisak da su u ju`nim predelima u slivu Belog. pre svega najvi{e bavilo sto~arstvom. kao i duboko na jug i jugo-istok.

sada potpuno podivqali planinski predeli nekada bili potpuno ogoqeni. kada jo{ uvek mo`emo ~uti da su mnogi. {iroke ravnice. kako je zvani~no nazivana. je ipak po~ivala u pravom okeanu {uma. Drugi pomiwu Makedoniju kao postojbinu familije Nikole Pa{i}a. Selo Zaje~ar u XV veku ima jedva ~etrdesetak stanovnika. Jedna od mnogih slika koja se kao dominantna name}e odnosi se na zakqu~ak da su {ume iz vremena prvih obimnijih dokumenata na{eg kraja bile daleko rasprostrawenije nego {to su danas. Timo~ka Krajina ili Crna Reka. odakle je van svake sumwe najve}i Pa{i}ev politi~ki protivnik.7 SULTANOVI POPISIVA^I U CRNOJ RECI I STALE[KE PODELE U XV VEKU Raspolo`iva literatura uputila nas je da povest Timo~ke Krajine i lanac istorijskih prethodnika Nikole Pa{i}a zapo~nemo od XV veka.i isturenim jugozapadnim delovima Bugarske. U takvo crno – zeleno prostranstvo u prole}e 1455. Posle grdnog lomatawa od Ni{a prema Svrqigu oni sa oboda planina i ivica oblasti Crna Reka nisu mogli da vide ni{ta {to ve} nisu videli – visoke planinske vrhove. Za dana{we pojmove. \or|e Gen~i}. posle kraqa Milana. moglo bi se pretpostaviti da su {ume u blizini brojnih ali malih naseqa bile potpuno upropa{}ene (ni se~a {uma nije oporezivana) i da je bilo veoma mnogo kr{evitih terena i ~estara. To proisti~e iz ~iwenice da su naseqa bila veoma mala po broju stanovnika. a iza slede}eg brde opet to isto. kamenite klisure. Kao 15 . godine slu`beno su dojahali sultanovi poreski popisiva~i. {ume. Kao mesto Pa{i}evog prekla pomiwe se i Veliki Izvor. Kako ~uvawe krupne stoke i koza uop{te nije oporezivano od turskih vlasti.

specijalni progoniteqi rezbojnika. Na do~eku. sanxakbegu ili sultanskim poreznicima. nosili li~no sultanu u Carigrad. a wihovi gosti – popisiva~i i izaslanici sultana Mehmeda II na maslo. Najve}a naseqa imaju u to vreme oko dvadeset ku}a. Takvu privilegiju su imali oni podanici ~iji je timarnik (gospodar) imao slu`bu ~uvara tvr|ave u jednom od pet utvr|enih gradova vidinskog sanxaka. a kasnije i u pratwi. Sude}i prema poslu koji su obavili nisu zaobi{li ni naseqa od dve ili jedne porodice. I oni su bili oki}eni raznovrsnim perjem – imali su cela krila raznih ptica na kapi. Zaudarali su na sviwsku mast. mogli su biti martolozi. predstavnici seoskih vlasti. sanxakbegu u Vidinu i samom sultanu.i sa visina tako i u ravnici oni su naseqa mogli uo~iti po visokim dimovima iz oxaka skrivenih ku}a. sokolari dervenxije i martolozi bili su ipak bedna pratwa poreznicima jer su kao pripadnici najvi{eg dru{tvenog sloja 16 . Ovi na{i qudi mogli su imati razna zvawa ustanovqena od turske vlasti. obu~ene sokolove i strele. Na licu mesta oni su popisivali iznose svih vrsta poreza koje je stanovni{tvo davalo lokalnom gospodaru – spahiji ili timarniku. Pored medveda. {umskih mu{ica i otrovnih zmija ove goste su sa~ekivali. Posebno su uz wih mogli da budu predstavnici hri{}anskog lokalnog plemstva – povla{}eni vojnuci (vojnici) – turski vojni obveznici i re|e gospodstveni sokolari koji su svoje proizvode. ~uvari klisura iz najvi{eg dru{tvenog sloja zvanog vojnuci. divqih sviwa. po slu`benoj du`nosti. Vojnuci ili vojnici. Na samom ulasku u Crnu Reku zbog mnogobrojnih klisura i useka prvi su ih mogli do~ekati dervenxije. To je vreme kada se preko pokorenih oblasti sve ~vr{}e zatezala mre`a turskog poreskog sistema. Pisari su ulazili i u sela gde turska noga nije stupala. Zastupnici tih sela sami su nosili sve vrste poreza svom timarniku. Posmatra~i su mogdi da uo~e da su i ovi sultanovi qudi bili oki}eni perjem.

Poseben stale` (i poseban problem) bili su nomadi – sto~ari. samosatirawu i sebi~luku. Budu}i da su stalno `iveli u sedlu i po planinama ja{u}i za stokom. Porezi u srpskoj despotovini. izuzev u velikim ratnim mete`ima. kao vojni obveznici. proizvoda od drveta i rudarewa. bugarske i rumunske narodnosti. Oni su pla}ali i sultanu i vojsci i spahiji ili timarniku i oblasnom gospodaru – sanxakbegu u Vidinu. verovatno nije bilo lako da se privedu svojim du`nostima. turska centralna vlast i lokalni gispodari su svojim postupcima prevazi{li sve ranije otima~e. Opstanak svake dr`ave izgleda zavisi zakonomerno od poreske politike. a ranije u oblasti kraqa Vuka{ina i bugarskog vladara Stracimira bili su neuporedivo ve}i.. zvani rajetini. Narod je okrenuo le|a svojim gospodarima. kao i pripadnicima vi{ih stale`a. nisu `iveli nomadskim na~inom `ivota. wihovim sva|ama. godine da budu sre}ni {to su uz oporezovane poqoprivredne proizvode mogli da `ive od neoporezovane krupne stoke. ~iji su odmetnici od Turaka nazivani 17 . Mogli su – da nije bilo drugih nevoqa. Poqoprivrednici. neograni~ene se~e {ume. Ako dr`ava uzme sve svom podaniku.imali pravo da u borbu i slu`bu vode najvi{e po dva pratioca. zvana jamaka. nesposobnostima. Nisu se selili. Bez obzira na povlastice. A {ta je sa ostalima? Poqoprivrednici su kao i u prethodnim srpskim ili bugarskim dr`avama bili trajno vezani za zemqu. pa i rajetniskog. Turci su ih zvali vlasi a bili su srpske.. bar na papiru ostavqao nadu da mogu opstati i `iveti. ako je za to bilo potrebe i ako su ih nadle`ni na vreme prona{li. zanatskih usluga. Te nemirne i neobuzdane lutalice bile su isto toliko stra{ne kada su progla{avani za odmetnike kao i odmetnici svakog drugog stale`a. Bili su optere}eni sa devet vrsta poreza. biti u pratwi carskih popisiva~a. I oni su po zakonu mogli. mogli su te daleke 1455. ona gubi smisao svog postojawa. ali im je turski zakon.

o surovim primenama turskih zakona. IZNEVERAVAWE DR@AVNIH I ZAKONSKIH GARANCIJA U XV I XVI VEKU Ni pomenuti sokolari. Luka~ nastala izreka „ne lip{i magar~e do zelene trave“. ponekad „baduhavu“ – vanredne poreze za potrebe vojske. Povla{}eni stale`i. Iako su wihove pri~e koje su ~uli od svojih dedova li~ile na snevawe istorije u Pa{i}evom detiwstvu (u kome se atavisti~ko se}awe najboqe prima) one su bile mnogo bli`e realnosti nego {to je to danas. ukqu~uju}i i nomade. One su mogle da uti~u na formirawe vitalnog mentaliteta Nikole Pa{i}a koji se. Mo`da je ba{ u vreme koje je preko turskih popisa o`ivela D. Iako turski pravni sistem nije poznavao diskrimi18 . Izvor mnogih nevoqa bio je i sam turski zakon.hajduci i haramije. dervenxije. pla}adi su samo ov~arinu i to ako su imali vi{e od sto ovaca i. sastojao u saznawu da se u odre|enim okolnostima dr`ava vrlo brzo i lako ru{i a te{ko ponovo uspostavqa. hajducima iz pesme i pri~e. mo`da. a po svemu sude}i odmetni{tvo od zakona i vlasti bilo je naj~e{}e iz redova vi{ih stale`a. O redukovanim se}awima na stale`e u dubokoj pro{losti. o Vidinu kao carskom gradu i pre sjajnih istra`ivawa Du{anke Bojani}-Luka~ slu{ali smo od retkih pojedinaca iz naroda. martolozi i vlasi nisu mogli bez gor~ine i samo u svoju korist da slu`e tu|inskoj vlasti. haramijama na granici. vojnuci. Ta spasonosna trava u nedostatku sena mogla je da oli~ava ispoqenu te`wu turskih vlasti da u povoqnom trenutku ukine povlastice i sitnu ali gordu gospodu pretvori u rajetine. Po turskom zakonu rajetini nisu bili vojni obveznici.

Po{to je bilo mnogo parnica mogli su se preko naknade za dangubu obogatiti. krili svoja stada po 19 . agenta) Husreva koji je sakupqao ispenxu (glavnicu) u okolini Metovnice. sada Ku~ajske planine. zvani vlasi. Mnogi nadmeni vojnuci srozavani su tako u nomade jer su. kako su sultanovi pisari zapisali. ~ime je istovremeno uo~ena u wihova pasivnost i nezalagawe. Pripadnici vojnog stale`a. nisu bili ba{ pogodni za svedoke. ubio kopqem belogradni~kog kadiju. Zbog toga {to su prilikom sakupqawa ov~arine za sebe prisvojili po aspru za svaku ovcu. Pored toga i oni su se. Nomadi. odnosno da izgube svoj posed sa koga su za svog gospodara i sebe ubirali porez. predstavnik hri{}ana Crne Reke. `ali se sultanu. po imenu Balaban. odredba koja obavezuje pravoslavca tu`iteqa da pred {erijatski sud mora da dovede muslimana za svedoka prakti~no je dovodila do male mogu}nosti ostvarewa nekog prava. da bi pla}ali mawe iznose. To se doga|alo zbog korumpiranosti ali i zbog neisticawa u borbi zbog ~ega su mogli da padnu sa kowa na magarca. ubili su svog kolegu na o~i turskih vlasti jer se kao vojni obveznik istakao u borbi. U XV veku u na{im krajevima bilo je svega dva muslimana u Dowoj Lubnici i Jo{anici koji su kao zanatlije bili naseqeni iz Turske. ali su pro{log prole}a bile popisane posle obaveznog brojewa. boqe re}i kandidat za tu titulu jer je nazvan „sluga“ i kao posed ima samo jedno selo u Timoku. budu}i da su stalno u pokretu i u ratovima. Bratin. me|u kojima je bilo i poturica Srba i Rumuna iz Ugarske8. Zabele`en je i progon hajduka koji su opqa~kali amila (poverenika. kao pripadnici najvi{eg dru{tvenog sloja u turskoj slu`bi. prepu{tali odmetni{tvu i nasiqu.naciju hri{}anskih podanika. sitan spahija. Tako je. Lokalne spahije ili timarnici ~esto su napla}ivali ov~arinu i za one ovce koje su u toku zime pocrkale od hladno}e. Planine poznate po odmetnicima u XV i XVI veku su Stara planina i Ku~ajna gora. Kao nezadovoqnici progoweni od zakona oni su jednostavno pristupali razbojni~kim ~etama ili su ih sami osnivali i vodili.

koje je u svom detiwstvu i mladosti mogao da vidi na ulicama Zaje~ara. umesto do popi{u sve poreske prihode u asprama i iznose poreza po doma}instvima. Crna Reka. Prakti~no na zgari{tima naseqa.planinama. godine. Posle ukidawa stale{kih povlastica. nisu dozvoqavale da se turski zulumi zaborave. godine nasilno je raseqeno. zbog novih osvajawa gde }e povlastice biti potrebnije. Jo{ jedno izvori{te stalne krize su zaka{wewa transporta sa provijantom za tursku vojsku u pohodu. Izbeglice iz neoslobo|enih krajeva. ukqu~uju}i `ene i devojke. godine. pisarima je preostalo da u svoj tefter upi{u: „reseqeno zbog zuluma“. koja je u takvim slu~ajevima imala pravo da se nasilno snabde svim potrebama. raspisivali na svoju ruku razne vrste nameta. Turska regularna vojska je u stvari ogwem i ma~em potvrdila legitimitet novog stale{kog ure|ewa na okupiranim oblastima i demonstrirala svoju silu koja veruje u samu sebe jer joj. I sada se u narodu pamti da su se paqevine i ru{ewa manastira i sela zbili na Vidovdan. Osim toga pojedine spahije su. tvrd turski zakon. ukidawe stale`a dovodili su do pobuna {irih razmera i intervencije vojske. Takvi incidenti. Turski dokumenti su to i potvrdili. juna 1560. do{ao je jo{ razorniji talas nasiqa. Jedan ru{ila~ki talas koji su zabele`ili turski pisari dogodio se 22. nisu bile vi{e va`ne iluzije pridvorica o wihovom zna~aju u turskoj dr`avi. U nekim oblicima i do mladog Pa{i}a su stizala se}awa na ta gorka vremena. kada su istovremeno ukinute sve stale{ke povlastice. znaju}i za tendenciju sultanske vlasti da svo pokoreno stanovni{tvo pretvori u rejetine. 1560. da bi se ostvario {to ve}i broj poqoprivrednih familija.9 20 . pobijeno ili oterano stanovni{tvo 12 naseqa. Ne podru~ju oblasti Timok. Vini{nica i Klivje na osnovu popisa iz 1455.

Karla Sforce i drugih. pa je i potreba da se pojave li~nosti kakav je bio Nikola Pa{i} usko i pragmati~no tuma~ena. Samo postojawe naroda je dovoqan dokaz da je on imao i pro{lost i istoriju. Kako 21 . I ovi kriti~ari na{e istoriografije u pro{losti su svojim bele`ewem znatno doprinedi na{oj pisanoj istoriji. vazal transilvanskog gospodara Sigismunda Batorija. Josifa Pan~i}a. Dve godine kasnije zapo~eo je rat u kome su najve}i teret podneli Srbi i Bugari i nesre}nim separatizmom i neslogom optere}eni Rumuni i Ma|ari u Vla{koj. Stevana Ma~aja. „nemaju nivakvu istoriju“ ili wihovi me{tani „ne znaju ni{ta o svojoj pro{losti“. Jovanovi}a. Strani i na{i istori~ari. ali kako se istorijski doga|aji pamte i bele`e. bili su u bliskoj pro{losti zanemareni. etnolozi i putopisci poput Dragoquba K. Erdequ.KATOLI^KI ZLO^IN NAD BALKANSKIM POBEDNICIMA Pa{i}eva gorqiva upornost i dr`avni~ki genije ne mogu se objasniti izvan istorijskog konteksta i tradicije Srbije na istoku. Rat je zapo~eo vla{ki vojvoda Mihaj Hrabri. to je ve} posebno pitawe. zanemaruju pogodnosti bliskog trgova~kog prostora na kome su od Turaka kupovali pamuk za svoju tekstilnu industriju10 i 1593. Moldaviji i Transilvaniji. Uskoro posle nasilnog udara na stale{ki poredak na ve}em delu pokorenog Balkana centralna Evropa i papa Kliment shvataju da je vrag odneo {alu. godine osnivaju Svetu ligu koja oru`anim akcijama me|unarodne vojske treba da zaustavi tursku ekspanziju. koliko i uvid u kontinuitet doga|aja. Istorijska pozadina savremenih zbivawa. a najnovija arhivska istra`ivawe sve boqe obelodawuju dramati~na zbivawa u XVII i XVIII veku na tlu Isto~ne Srbije. do{li su do zakqu~ka da gradovi i sela Timo~ke Krajine „nemaju nikakve tradicije“.

a istovremeno se na noge di`u Srbi u dana{woj isto~noj Srbiji i Bugari sada{we zapadne Bugarske. Baba Novak oko 1000 stalnih ratnika. Batori ponovo izneverava – ne upu{ta se u susretawe takve mase turskih ratnika. Zatim nastavqa svoj pohod sve do Nikopoqa.000 qudi. tako je Mihaju i wegovim severnim susedima bilo lak{e posle smrti sposobnog sultana Sulejmana Veli~anstvenog 1596. Rumuni i Ma|ari iz Erdeqa jedva imaju 10.11 Baba Novak. U avgustu iste godine dobro obave{teni Novak pravi most od vezanih ~amaca preko Dunava i be`i u 22 . koga su Turci ne bez razloga tako krstili. godine. do~ekuje saborca Mihaja. svedo~e da je zapovednik hajduka i naoru`anog stanovni{tva sa desne obale Dunava bio „Stari“ ili „Baba“ Novak. Opunomo}enik novog turskog sultana Sinan-pa{a sakupio je vojsku koja je mogla da broji i do 300. ali po{to je o~ekivana pomo} transilvanskog vojvode Batorija izostala moraju zbog straha od Turaka da se sele u daleku i mra~nu Transilvaniju i da postanu podanici gospodara koji obe}anu pomo} nije uputio. sa svojih 1000 hajduka i haramija i zatim sravwuju sve pred sobom od Dunava do planine Balkan. Ustaju i banatski Srbi. Zapisi savremenika koje je obelodanio dr Nikola Gavrilovi} nedvosmisleno ukazuju da Novak nije hajdukovao sa Deli Radivojem. godine ima 65 godina. Arhivski zapisi u kojima je ta~no zapisano koliko je hvati drva potrebno za vatru koja }e pomra~iti slavu glavnog aktera ovog rata. despota Stefana Lazarevi}a i drugih koji su na razne na~ine odolevali turskim napadima. Kampawa pape Klimenta dovedena je u pitawe. No Mihaj i Baba Novak koji 1595.je Turcima unekoliko bio olak{an posao posle smrti kneza Lazara. Vojvoda Mihaj te iste godine prelazi Dunav. Radojicom i Grujicom ve} sa Mihajom Hrabrim i wihovim javnim evropskim prijateqima koji su za obojicu tajno pripremali smrt umesto priznawa i zaborav umesto slave. nisu znali da pe{~ani sat koji meri vreme turske mo}i jo{ nije istekao. narodni peva~ bi rekao pobratima.000.

ko je od wih vazal a ko gospodar. Mihaju dodijava Batori. Rusa. Mihaj je odahnuo: smewen je Sigismund Batori. Za komandanta je postavqen Novak. Dogovara se ~ak i sa Turcima. dospeva ~ak do Or{ave i Sofije idu}i tragom turske pokolebane vojske. Novaku je lak{e kad ratovawe krene naopako i kad se vojska razbe`i. Turci ponovo ulaze u Rumuniju. Novaka prati ratna sre}a. Od straha da ove vojske ne pqa~kaju srpsko i bugarsko stanovni{tvo Baba Novak se iz Vla{ke vra}a u prole}e 1596. Na svom putu izme|u Dunava i planine Balkan ne nalazi `ive du{e. druga kajawe {to je napustio svoju veru i srpsku narodnost. Velika pometwa ili trik da bi Novak i Mihaj novim elanom napali Turke i izginuli za papu i Batorijeve. Arbanasa. ima neobi~nu sudbinu. g. Mihaj ima vi{e uspeha. 23 .Vla{ku. No tog prole}a 1596. Za sli~an otkup dobija jo{ 400. `ene i k}erke bogatog Mihajoglua uzima 500. ali tursku vojsku ne mo`e da istera iz svoje zemqe.000 dukata. Ipak uspeva da u Austriji sakupi 4. ^esto se ne zna. Iz krajeva koji su poznati po povampirenim grofovima i baronima – Moldavije dolaze najzad Batorijeve ~ete sa 300 talijanskih ratnika iz Toskane. Tursko robqe i stoku prebacuje u Rumuniju. Wegovo mesto zauzima Andrej Batori. Mihaj priznaje vlast Austrije ali mu to ne}e pomo}i. On sve vi{e tra`i pomo} ujediwene Evrope da zada kona~an udarac turskoj imperiji.000 pla}enika – Srba. Za otkup sina. ili bar to ne zna Mihaj. Dok Mihaj i wegovi saveznici polako malaksavaju. Novak sa 16. ko je separatista a ko nije.000 hajduka ide za wim. Andrej otvoreno radi o glavi Mihaju.000 talira. a on ostane sa svojim hajducima. Godine 1599. a izgore}e od ~etvrte na koju kao zaslu`ni ratnik mo`da nije ra~unao. iz pesme opevani Starina Novak. Baba Novak. On gori izme|u mnogih vatri od kojih je prva greh iz mladosti. on sravwuje sa zemqom Vracu. g. Bugara. Za{to su balkanski junaci u nemilosti Svete lige? Sa Srbima i Kozacima pod komandom Babe Novaka. Ipak Turci sve ja~e ugro`avaju Mihaja.

San je gotovo ispuwen iako se ratna situacija iskomplikovala.000 erdeqskih separatista. a kardinal Batori be`i. Rumuniji do{le do narodnog peva~a – guslara i do Bosne i Romanije? Za{to je Mihaj zaboravqen? Zaboravqeno je i veliko pobratimstvo – svi Novakovi pesni~ki pobratimi su daleko ispod wegovog ugleda. u ~emu }e kao 24 . Ulazi i u Transilvaniju. ali nije dobro {to istovremeno nije koristio politiku i diplomatiju. Basta ima najelitnije evropske jedinice: flamanske oklopnike i nema~ku kowicu. Kako je sa Novakom pobe|ivao Turke. Izgleda da je dobro {to je Novak verovao u silu.000 ratnika Mihaj se sukobqava sa 15. Novaka {aqe u Moldaviju. Na ra~un pomo}i svojim saveznicima u ratovima protiv Turske. Istorijska istina je nadma{ila provincijalnu ma{tu. On se tamo bori kao da je na Staroj planini. koriste}i wihovu malaksalost. Rat se nastavqa sa svim pojavama koje idu uz wega. Mihaj trijumfuje i postaje poglavar svih rumuniskih kne`evina. Carski austrijski general \or|e Basta pridru`uje se pobuwenicima. Najzaslu`niji za ovu povest po~etkom XVII veka (izgleda da je po~etak svakog veka fatalan). No Batorija napadaju ma|arski separatisti u Erdequ pod zapovedni{tvom Sekeqa. pobedi}e i separatiste i wihove ma|arske i austrijske pomo}nike. Ima mnogo onih koji su spremni da pomognu erdeqskim Ma|arima.Mihaj se sprema da udari na izdajnika Batorija. Mihajev i Novakov savremenik. Staroj planini. Austrija. Kako su pri~e o Novaku. uzima sve ve}i broj teritorija i taj wen metod prikqu~ewa biv{ih turskih oblasti i novoformiranih dr`ava bi}e prese~en tri veka kasnije. Samo{kezi zapisuje da u pohodu protiv Batorija Baba Novak pqa~ka i ubija sve pred sobom kao da su Ma|ari i Moldavci Turci. Mihaj nije stigao da u`iva plodove svoje pobede i pomo}i prijateqa Novaka. S wim je i Novak i oni pobe|uju. Mihaju. Da li je ova osveta nad saboterima kona~ne pobede nad Turcima jo{ jedan wegov velivi greh? U oktobru iste godine sa svojih 20.

a za ~itaoce u Timo~koj Krajini te opise izneo dr Nikola Gavrilovi} 1986. zapisao je Samo{kezi. mladost Starine ili Babe Novaka da bi se u boqoj svetlosti razumela wegova smrt. niti }e se pokolebati zbog poraza. Zna se da je tra`io od Novaka da iza|e pred poqsku vojsku koja je tako|e po{la na Mihaja. Te{kom optu`bom o{inut je i general Basta.000 ratnika pristupi Basti. Baba Novak i general Basta optu`uju se za izdaju. Mihajevi i Novakovi doju~era{wi prijateqi ra~unaju na umor i izolovanost balkanskih pobednika. Novak je uhva}en i okovan. Novak je. General Basta kome su neke eventualne simpatije prema Babi Novaku opro{tene. Odse~en i usamqen Mihaj odlazi u Be~ ne samo da moli da ga doju~era{wi prijateqi ne ubiju ve} da ubedi cara Rudolfa II da }e Turci ponovo napasti obe zara}ene strane i ne}e po{tedeti nikoga. ali niko od wih nije unapred i tajno osu|en kao Baba Novak. Batori je u vi{e navrata izdao Mihajeve ratne ciqeve u odnosu na Turke kao {to je to ~inio i Basta i Andrej Batori. Ta ~iwenica je jedina veza Novakova sa Smederevom koju 25 . Srbin iz Pore~a kod Smedereva. Tu`ilac I{tvan ^aki optu`io je Novaka da je hteo da preda Turcima grad Lugo{. Wih vodi Sveti duh budu}e i te{ko dosti`ne pravde. Ratni ciqevi Svete lige pragmati~ki su bili izmeweni u korist teritorijalnog pro{irewa Austrije. Da bi se spasilo {to se spasti mo`e Mihaj savetuje Novaka da sa svojih 7. Letopisac Samo{kezi opisao je. No bilo je ve} kasno. Nije poznato da li je Baba Novak pomogao Mihaju da se odupre navali pobuwenika i ~eta pod komandom generala Baste. Svako primirje traje do dolaska novih trupa iz Anadolije. Sigismund Batori je ponovo vojvoda Transilvanije. Mihaj je jo{ uvek u igri. Balkanske zemqe sa svojim izgubqenim dr`avnim legitimitetom nemaju Svetu ligu.pojedinac bitnu ulogu imati upravo Nikola Pa{i}. Javno je obelodaweno da je Baba Novak zavr{io svoju misiju. ima motiva da se sa novim elanom upusti u odbranu ve} odbrawene Evrope.

„Prokleta Jerina“ i weni surovi kuluci i nameti nisu mogli da oteraju Novaka u Bosnu jer je ona u Novakovo vreme ve} sto godina pokojna. General Basta je naredio da mu se prekrate muke. General Basta nare|uje da se i Mihaj uhvati i ubije {to je i u~iweno 17. Kao i pustolovi (Srbi i Rumuni iz Ugarske) Branislav.je znao i narodni peva~. gde se ova inkvizitorska i moldavsko–erdeqska egzekucija odigrala. februara 1601. a najvi{e se zadr`avao na Staroj planini. onde bje{e Starina Nova~e.. Bo`idar. Namete i prinudan rad sproveli su Turci u Novakovoj ranoj mladosti.“ Baba Novak nije umro obi~nom smr}u. Ka`wen je od svojih saveznika svirepije nego {to se moglo o~ekivati od wegovih neprijateqa Turaka. avgusta 1601. Kao i Balabanu.. a zatim se. a ne na planinu Romaniju. Radul. ako nisu poginudi. i Novaku nije ni{ta smetalo da se odmetne od svojih gospodara. zapisao je Samo{kezi. on be`i u Rumuniju. jedan i po sat. Zatim je pe~en na tihoj vatri uz neprestano osve`avawe vodom. Verodostojni su stihovi narodne pesme: „A na onoj na Staroj planini. Rolendi~ i drugi koji su postali timarnici i spahije. Kada je kao hajduk uhva}en za kaznu su mu pova|eni svi zubi. Gra|ani Klu`a platili su Mihaju 100. naredio je da se na mestu gde je Novak izdahnuo pobije zastava. Bio je mlad ali je zbog zuba prozvan Baba (Stari). Na{i 26 . Mo`da je od svih zala najgore stawe kada iz bilo kojih razloga ostavimo svoje potomstvo bez zapisa o zbivawima ~iji smo svedoci ili u~esnici. a ne na{i qudi. I bez zuba je u ratni~koj efikasnosti bio sli~an lavu. Izdr`ao je. Hajdukovao je dugo. godine. godine. Kada se Mihaj sa pohoda vratio u Klu`. a zatim je pre{ao u muslimansku veru. ubici turskog kadije. Po{to se vratio pravoslavnoj veri. potur~ili i Novak je u svojoj mladosti postao suba{a. Zajedno sa jednim rumunskim sve{tenikom bio je najpre `iv odran. To se dogodilo 3.000 forinti za gubitak Novaka. Samo{kezi otkriva jo{ jednu osobenost Novakog vremena.

o`ivqavawe starih povlastica za stanovni{tvo. po starom receptu. i XVIII veka da ne govorimo. Ono se obnavqa. O kwi`evnom preoblikovawu zanimqivih doga|aja iz XV. Nove zloupotrebe i izigravawe zakona. kao voda u prole}e. zbog kratkotrajnosti turskih povlastica i obe}awa nije se dugo ~ekalo. Novo uzrujavawe i hajdu~iju izazvao je Ahmed-beg koji je u prole}e 1603. ~esta progla{avawa xihada. ru{ewa i pogibija ostvaruju. ne iz nekih humanih pobuda ve} da bi nove turske vojske imale odgovaraju}u opskrbu.. Nezadovoqnici su bili umireni ve{}u da dolazi sanxakbeg Ahmed koji }e ovu pqa~ku da obustavi. wegov zamenik Safer-~au{ u{ao je u posebno za{ti}ene i slobodne oblasti Crne Reke i na ime poreza od svih stanovnika uzeo po pedeset dukata u zlatu. Dok je on bio u ratnom pohodu. XVII. Pravdaju}i se da je takvo nare|ewe dobio od sanxakbega uzimao je maslo. a ne u potrebnoj meri na autenti~ne zapise o doga|ajima. mogli su ponovo da ustalasaju Timo~ku Krajinu. Ratovi na kraju XVI veka u Timo~koj Krajini u okviru vidinskog sanxaka pored mnogih raseqavawa. XVI. Ipak na nove nevoqe. kada zakoni vi{e i ne va`e. kako bi se ono vratilo u svoje domove i nastavilo svoje poqoprivredne delatnosti. Uistinu i nema drugog obja{wewa otkud stanovni{tvo u Timo~koj Krajini i pored tolikih selidbi. med i drugo.letopisci i uzgred istori~ari u vremenu koje je stvaralo velike prethodnike Nikole Pa{i}a oslawaju se na usmeno pam}ewe. Po~etkom XVII veka u woj su stacionirane jake turske jedinice pod zapovedni{tvom trojice vezira.. No on i sam ulazi u zabrawenu teritoriju i na ime krvnine zbog pogibije turskih vojnika od hajduka napla}uje po 50 ili 1000 dukata. povratnicima i naseqenicima iz zabitih krajeva. Sela sa 15 doma}unstava morala su da plate oko 300 zlatnika. bio imenovan za sanxakbega Vidinskog sanxaka. Pored toga sanxakbeg je natovario 500 kola sa raznim namirnicima koje nije uputio vojsci ve} na 27 . g.

Sa zapada nove vesti: sve ve}i broj Austrijanaca i Nemaca nalaze se na balkanskim prostorima. prilikom boravka sultana Mustafe II u Ni{u. Evropski ratnici i pustolovi u wima vide samo turske podanike koji te{ko mogu da opstanu u borbi sa turskim neprijateqem ali i novim prijateqima. 28 . g. Godine 1695. ali ne mogu da zalutaju kao wihovi saveznici. Me|u zastupnicima balkanskih naroda postoji bar boqa veza sa tlom na kome `ive i ginu. izgleda pre`iveo. dakle. a Ahmedbeg smewen. Zbog ove samovoqne pqa~ke i opasnosti od pobune turska vojska je povu~ena iz Crne Reke. nisu bili promeweni ni posle 100 godina od velikog rata 1595. Zapis je sadr`avao izve{taj Mustafa-age. zapovednika Bawe o hvatawu i likvidaciji jednog „srpskog hajduka“. Po nalogu sultana Mustafe II silahder (letopisac) Findiklili Mehmed aga napisao je neku vrstu „bele kwige“ o hajdu~iji u vidinskoj oblasti. KARA PAN^INA GERILA I NOVI RATOVI Ratna taktika i Dunav kao demarkaciona linija. Na istoku. iza koje su hajduci i ratnici sklawali. silahder Mehmed aga predao je tra`eni letopis koji je trebalo da poslu`i kao putokaz za re{avawe velike glavoboqe – stalnih gerilskih napada na tursku vojsku. vode}i samostalno svoj rat sa Turcima. posade u tvr|avama i trgova~ke karavane. Aga je zapisao da je taj hajduk izjavio da je rodom iz „jednog sela kraj Timoka“ odakle je stupio u hajdu~ku ~etu Kara Pan~e.svoj ~ifluk (nasledni posed sa imawem i kulom) kod Nikopoqa. U toj dru`ini on je hajdukovao tri meseca. sve po starom. Stanovni{tvo `eli da u wima vidi saveznike wihovih davno izgubqenih dr`ava koje postoje samo u wihovim mislima i `eqama. Jedan od takvih bio je Kara Pan~a koji je.

Od istog izvestioca se saznaje da je [arkan Ibrahim-pa{a. Kara Pan~a i izvesni Maxar-vojvoda sa 600 hajduka do~ekuju u zasedi kod Bagrdana (izme|u Jagodine i Bato~ine) jednu veliku jedinicu regularne osmanlijske vojske. iz okoline Zaje~ara. godine u vreme boravka sultana Mustafe II u Aleksincu. Zarobqena su i 53 kowa iz Kara Pan~ine komore. tako da Kara Pan~a nije preduzimao nikakve pohode i napade.000 gro{a hajdu~kog blaga. ^im je nekoliko turskih vojnika palo od hajdu~kih zrna. Smederevski dizdar. Ejub-pa{a zbog ovog prepada preduzima gowewe. Sam Kara Pan~a je. jedan rawen. a zapleweno je i 3. Ina~e tog juna i po~etkom jula 1695. Mustafa aga je zapisao da je plan i ostvaren kojom prilikom su dva hajduka poginula. Nakon toga Mustafa-aga je bio obave{ten. No i [arkan Ibrhim-pa{a ima gubitke: tri poginula. Drugi izve{taj koji je Mehmed-aga primio sa terena poti~e iz jula 1696. On uspeva da ubije 4 hajduka i isto toliko zarobi. U dostavi se tvrdi da se Kara Pan~a sa dva razbojnika krije u Majdanpeku odakle se prebacuje na teritoriju vidinskog sanxaka i pqa~ka. a ovaj kaziva~ na wegovu nesre}u uhva}en. ~uvar tvr|ave. a on obave{tava sultana svojim zapisom. ^etvrtog oktobra 1697. ostali su se razbe`ali na sve strane. godine ki{e su bile ~este i jake. sanxakbeg Manise. Kara Pan~ina dru`ina brojala je 20 qudi. da je Kara Pan~a pobegao preko Dunava sa 170 hajduka. a jedan uhva}en. Kara Pan~a je i ovoga puta ostao bez dva svoja druga – jedan je ubijen. g. Hajduci su se povukli u planine.Uhva}eni hajduk je opisao Kara Pan~in plan za napad na karavan koji je prevozio hranu na putu Vidin – Ra`aw. Od napada~a koji su najurili i osramotili tursku vojsku uspeva da otme 300 ogrta~a od samuro29 . napao Kara Pan~inu ~etu kod Svrqi{ke bawe. kao i to da se uskoro ~ulo da je taj isti Kara Pan~a od nekog Srbina u Pirotu uzeo dva vola koje su wegovi qudi zaklali i ispekli da bi se pogostili. po pretpostavci dr Du{anke Bojani}-Luka~.

12 POGIBIJA KLEVENHILEROVOG BATAQONA Mo`da su mnogi u po~etak XVIII veka gledali kao u spasewe ili bar kao u neku novu nadu. bio spahija. nastavqa po starom – mnogo uskrsnu}a. prenosioci istorijskog pam}ewa. Sve se. Rolendi~. Novi austro – turski rat po~iwe 1718. a Kara Pan~a naimenovan za naslednog kneza i da je zapravo on rodona~elnik knezova Karapan~i}a. Ne zna se daqa sudbina Kara Pan~e. Glavnina Kara Pan~ine i Maxarove dru`ine se po ko zna koji put dokopala planine. Misija nastupawa na istok je propala. malo spasewa. kod Vratarnice. U Vratarnici Klevenhilerov bata30 . narod umiren novim povlasticama. Nikakvo ~udo – pre wega je Baba Novak bio suba{a. iako hri{}ani bili su spahije i timarnici. Stoga nije bez osnova pretpostavka dr Du{anke Bojani}-Luka~ da je Kara Pan~i hajdukovawe opro{teno. godine major Klevenhiler ~eka sa svojom vojskom u Gurgusovcu princa Lotarin{kog. Pre toga je.vine i dva }urka. Stanovni{tvo be`i na sve ~etiri strane. tada{weg Gurgusovca. Radul. ju`no od Zaje~ara. kako su izri~ito tvrdili kaziva~i. Da bi se austrijska granica na tlu Rumunije za{titila. Bo`idar. Tre}eg avgusta 1732. poznatih iz vremena prvog srpskog ustanka. Povremeno ve}e vojske iz Austrije i Nema~ke prodiru ~ak do Kwa`evca. Klevenhiler ostavqa ceo bataqon na prostoru Avgustovog prolaza. Narodna tradicija u selima ju`no od Zaje~ara ga pamti u vezi sa nasiqima i ru{ewem manastira u selu Zagra|u. Tatari u sastavu neregularne turske vojske ru{e i pale sve {to je stvorila qudska ruka i ubijaju sve {to je `ivo. godi-ne. posle ~ega je on zapo~eo borbu protiv Turaka. Po ko zna koji put Timo~ka Krajina je opustela. me|utim. rat se vodi na teritoriji dana{we isto~ne Srbije.

narodi sami osloba|aju uz pomo} dobronamernih saveznika. odmetni{tva. Mnogi hroni~ari su zapisali da su evropske vojske nedisciplinovane. U ovom hronolo{kom pregledu va`no je napomenuti da }e srpski i drugi balkanski narodi po~etkom XIX veka u opse`nije oslobodila~ke ratove u}i sa bogatim nasle|em – dragocenim ratnim iskustvom. Koliko se.13 Duboki su koreni ovih neuspeha. Saradwa je mogu}a ako su doma}i faktori tako efikasni koliko i wihovi saveznici.qon je uhva}en u klopku i sa okolnih visova uni{ten od turske vojske. a savremena praksa ukazuje na jo{ ve}u slo`enost i te`inu savezni{tva i ratnog partnerstva. hajdu~iju i {ire pobune 31 . u vezi s tim. Postavqa se pitawe: da li tu|inci mogu da oslobode druge narode a da ne iskoriste priliku da i sami porobe ili im nametnu novu zavisnost. sama po sebi. Pri tome ne treba zaboraviti da je korumpirana turska uprava sklona nasiqu i zloupotrebama svake vrste bila. SAMO RATNICI I GERILCI – BRA]A VEQKO I MILENKO PETROVI] Hajduk Veqko Petrovi} pojavio se. Istorija je prepuna takvih primera. Austrijska i nema~ka vojska ~esto i sama pqa~ka i ubija stanovni{tvo na terenu koji je zahva}en ratom. kako bi pritisak ne teritoriju koju su oni kontrolisali oslabio. po oceni Du{ana Perovi}a. dovoqan razlog za otpor. razularene i samovoqne. kao pravi ratnik i junak u epskom smislu u vreme napora ustanika beogradskog pa{aluka da op{tu borbu protiv predstavnika turskih vlasti i turske vojske pro{ire svuda gde je to mogu}e. Bivalo je da je ~ak i boqe ako su na svom tlu aktivniji od saveznika.

pop Radosav i Ivko iz Krivog Vira. ali protivure~nu ulogu. koja se sve vipe naziva Timo~ka Krajina – Milosav \or|evi}. Vojska ove dvojice je u toku 1807.hri{}anskih podanika. Najva`niju ulogu posrednika izme|u Kara|or|a i Rusa imali su vojvode i knezovi Milenko Stojkovi} i Mihail Mi{a Karapan~a. proisti~e da su oni bili i ostali prete`no hajduci i ratnici gerilskog profila. U dogovoru sa knezom Milosavom \or|evi}em. a nimalo diplomate i stratezi ni u onoj najmawoj i nu`noj meri koju treba da ima svaki ratnik sa odgovorno{}u komandanta i vo|e. Iz svega {to je napisano o Hajduk Veqku i wegovom bratu Milenku (Miqku). \uke i Vujice Vuli}evi}a. bar {to se ti~e teritorija koje su dr`ali. skrenuo je pa`wu na sebe. Bio je glavni 32 . Hajduk Veqko se nije uzdigao zahvaquju}i naklonosti vojvoda – mo`e se re}i da je on po{tovao wihov primat. on sa dobrovoqcima i be}arima odlazi u Crnu Reku da pro{iri ratne operacije i posle prvih ratnih uspeha koje smo ve} spomenuli. kao i krajinski (negotinski) knez Mihail Stankovi} Karapan~a. g. Ripaw i Aleksinac i zapo~eo opsadu grada u Sokobawi. Pre Hajduk Veqkovog uspona qudi od poverewa vrhovnog vo`da Kara|or|a bili su knezovi u nekada{wim nahijama i oblastima. godine jedno vreme bila blokirana od Turaka u [tubiku. koji su se {tavi{e odnosili kao rivali prema vrhovnom vo`du. Istovremeno u ju`nom delu Timo~ke Krajine vojne uspehe ostvaruje tada malo poznati hajduk Veqko Petrovi} koji je ro|en u selu Lenovcu kod Zaje~ara. Crnoj Reci. Uspesi wihovih ~eta bili su znatni i potvr|eni 1806. U ve}im ratnim operacijama on je u~estvovao kao obi~an odmetnik u ~etama Stanoja Glava{a. pa je Kara|or|e zajedno sa Rusima uspeo da ih izvu~e iz obru~a. Drugi proslavqepi predvodnik pobuwenika bio je Petar Dobrwac koji je iste godine osvojio Para}in. osvajawem Pore~a i mnogih mesta u Negotinskoj Krajini. a i Rusi su u tome imali odre|enu. Sam je stvarao svoj ugled.

Za razliku od drugih timo~kih prvaka. uz znatno uplitawe Rusa. Kara|or|e ga je samo ukorio. Vr{i prepade i pqa~ke deleko od osvojenih teritorija. g. Rusi ga sa svoje strane o{tro kritikuju zbog kr{ewa primirja. ali bez ve}ih uspeha jer Rusi nisu uspeli da pre|u Dunav. g. Vreme do prole}a 1809. koja je postojala i u drugim delovima ustani~ke Srbije sve vi{e ja~a. Ovo ratovawe timo~kih ustanika. I pored toga. Vrbovca. kako to obi~no biva. Borbe su obnovqene u prole}e 1809. ali ga istovremeno koriste kao izvi|a~a sa turske teritorije. privr`en Kara|or|u. tendencija da se oslabi centralna vlast Kara|or|a. Bawe i Gurgusovca. Perovi}a. ve} je ostao. godine. potpomognuto od Kara|or|a i Rusa. Potvr|eno je vojvodstvo kneza Mihaila Stankovi}a Karapan~e u Negotinu i Milisava \or|evi}a u Zaje~aru. Iako gre{i.strateg iznenadnih i `estokih prepada na tursku vojsku uz weno zbuwivawe iznutra i to kod Podgorca. prekinuto je u jesen 1807. nije pri{ao ovoj isto~noj „ruskoj“ stranci. srpski ustanici obnovili su ratne operacije i opsade. jer su i Turci imali takve ~ete spremne za upade na na{e teritorije. budu}i da su se i oni u miru pripremali za rat. oduzimawe turske imovine. posle sklapawa Tilzitskog mira. Usledio je 33 . dejstvom ruske vojske na Dunav sa ciqem da se preko Timo~ke Krajine stigne u Bugarsku. uz pomo} Rusa. Hajduk Veqko i u miru radi ono {to jedino i zna. po oceni D. svo|ewe me|usobnih ra~una i razna odmeravawa mo}i izme|u vo|a. Milenko Stojkovi}. koji je voleo Ruse. ali ga nije smenio sa polo`aja bawskog vojvode. on za ratne zasluge dobija titulu vojvode u bawskom kraju. {to i nije bilo lako. ostvare sebi ve}u i va`niju ulogu u Timo~koj Krajini i Isto~noj Srbiji. ali i pored toga wemu ne preti neka ve}a opasnost. {to je vodilo produbqivawu nesporazuma i protivure~nosti. Istovremeno. bilo je upotrebqeno za ure|ivawe dr`avnih poslova. Ipak. ruski zahtevi da se Veqko obuzda su ozbiqni. poznat po likvidaciji dahija u bekstvu i Petar Dobrwac hteli su da. Hajduk Veqko.

Hajduk Veqko se suprotstavio vo`du zbog toga {to na isto~nom frontu za glavnokomanduju}eg nije postavqen Petar Dobrwac ve} Milija Petrovi}. Kara|or|e i wegove vojvode. godine napustile Malu Vla{ku. Udaqavaju}i se sve vi{e od vo`da. Zbog svih ovih neuspeha. ili Turci koji su ga mrzeli nisu mogli da shvate da on mo`e da pregovara i umesto megdana nudi mirnu trgovinu? U isto vreme Rusiji sve vi{e preti Napoleon. godine postavqen je za vojvodu u Negotinu. Hajduk Veqko ne u~estvuje.poraz kod Kamenice i op{ti neuspeh na jugoisto~nom frontu ne samo zbog izostajawa ruske ofanzive. i daqe traje. Zbog svega toga Timo~ku Krajinu Turci sve vi{e osvajaju. kako su ga krstili i zvali i prijateqi i neprijateqi. o~ekuju}i Ruse i nije se na{ao na pravom mestu i u pravo vreme na podru~ju ugro`enog Ni{a. o~igledne samovoqe i pritu`be Rusa. Ali on ne uspeva u tim pregovorima. a centralna Srbija. ili je wemu bilo lak{e da ratuje. Veqko odlazi Milenku Stojkovi}u i bori se u Pore~u. od svojih planova i nadawa. godine rat se nastavqa. izgleda. U kampawi protiv Kara|or|a koja. ne `eli da ga trajno udaqi od sebe. Vo`d `eli da se {to boqe za{titi od turskih upada sa istoka i tra`i od Veqka da sa vidinskim zapovednikom Mula-pa{om pregovara i da mu obe}a trgovinske povlastice. ve} i zbog razmimoila`ewa me|u vojvodama. Ostaje i daqe Hajduk Veqko. a u avgustu 1811. Sedam hiqada Rusa prelezi u Srbiju. Do{le su na red i druge po~asti. Kara|or|u je preostalo da se povu~e sa 34 . Da li mu nisu mogli verovati. uprkos svemu. Kara|or|e ipak zna koliko on kao ratnik vredi i. Hajduk Veqko biva smewen sa polo`aja bawskog vojvode. pa su stoga ruske trupe u novembru 1811. opstaje. Sam Hajduk Veqko ratovao je oko Bele Palanke i Belogra~ika. osloba|aju Timo~ku Krajinu sve do Gurgusovca. Nade zaista ima – u prole}e 1810. Nakon toga se uspe{no bori oko Vidina i od ruskog cara Aleksandra dobija zlatnu sabqu na dar. me|u wima i Hajduk Veqko. zahvaquju}i akciji Rusa na Dunavu.

Petnaest godina mla|i od svog brata Veqka. a bio je zanet svojim ranijim uspesima“. u toku turske opsade i bombardovawa je i poginuo. Vojvoda Mladen Milovanovi} se suprotstavio jer bi povla~ewem izgubio svoja imawa. godina. uprkos tome {to je u datim okolnostima ona bila logi~na. @ivot i smrt Hajduk Veqkovog brata Miqka (pravo ime Milenko) mogli su biti veome upotrebqivo iskustvo za dr`avnike koji su se rodili u timo~kom podnebqu. Veqko je imao „svoja mi{qewa o juna{tvu. kojeg Hajduk Veqko. ali je Veqko odgovorio u svom stilu. Tako je u neslozi i trvewu do{la i 1813. Na Negotin je po{ao sa velikom vojskom Hu{rid-pa{a. on je u mladosti `iveo 35 . ve} ho}e. kako ta~no procewuje Perovi}. podvizi i samo`rtvovawa nisu bili dovoqni. jednom re~ju. Perovi}. Prema svedo~ewu Teodora Nedobe. kako navodi D. Srbija je bila napadnuta na svim granicama i zbog disharmonije vrhovnog vo`da i wegovih vojvoda nije se moglo ra~unati ni na kakav vojni uspeh – mnoga juna{tva. {to se i dogodilo. Kao i wegov stariji brat. mislio i radio onako kako je kao obi~an vojnik u ~etama svoga brata nau~io. kako bi sa ve}im snagama na mawem prostoru mogao da brani svoju ratnu dr`avu. da ratuje ~ak i po cenu sopstvenog `ivota. i Miqko je `iveo. da }e za svoju otaxbinu dati i `ivot. a oni }e mu priznati kne`evsku titulu u Crnoj Reci. koji je o ratnim operacijama pisao izve{taj ruskom kancelaru Rumjancovu. Wegove vojvode nisu prihvatile takvu strategiju. turske vlasti su predlo`ile Hajduk Veqku da se odvoji od ustanika. sa svojom carskom ruskom sabqom i svojim be}arima mo`e sve. uprkos velikog truda. a Hajduk Veqko je ostao dosledan svom romanti~nom zanosu da na svom Ku{qi. a vaqda i mora. a u samom Negotinu. nije uspeo da zaustavi u okolini Negotina.istoka. poznatiji i slavniji Hajduk Veqko. I wega je velika i sveop{ta nada u skori i neizbe`ni pad turske imperije mnogo vi{e nosila i rukovodila nego nemiri ratnika koji u miru ne mo`e da bude miran.

zatim je bio kapetan u Gradi{ki. koji se skitaju po turskim provincijama. Knez Milo{ na sve to gleda sa dva razli~ita oka i. izgleda. jer ne}e biti dobro ako se glas o srpskim dobrovoqcima. Miqko je odmah progla{en od kneza Milo{a za kneza (kasnije kapetana) u kne`ini Pek. bez sumwe. Posle Veqkove pogibije bra}a Milutin i Milenko su u Austriji. U ~etama brata Veqka on. Uskoro je wegova lojalnost politici kneza Milo{a i wemu li~no mogla da bude isku{ana. kao i wegov brat Hajduk Veqko. Tamo se pot~inio komandi ruskog generala Dabi~a i svom neposrednom stare{ini Liprandiju.u Duboni kod Smedereva gde je wegova porodica izbegla iz Lenovca. Budu}i da se nije ustanovilo da je imao veze sa tada aktuelnom Abdulinom bunom. mogao je da se nada da ne}e do`iveti sudbinu Kara|or|a i vi{e desetina prvaka iz prvog srpskog ustanka koji su Milo{eva upozorewa da novo vreme zahteva nove metode slu{ali na jedno uvo. Ali. Pre }e biti da je i on. sa dosta podozrewa. kako pi{e Radusinovi}. bu~an i razmetqiv. pro{iri. glasan. A da li je Miqko iskreno hteo da prihvati ulogu senke – ratnika koji je spreman da i{~ezne radi vi{ih ciqeva kao da se nikad nije ni rodio. Miqkov predlog da se svi hri{}anski narodi pod turskom upravom naoru`aju. Na vest da su Rusi zapo~eli rat sa Turcima. mogao skrasiti u Gradi{ki. Ve{tinu ratovawa je Miqko u~io od Veqka i hteo je. nije dobro razumeo vreme u kome je `iveo. on sakupqa 400 dobrovoqaca i prikqu~uje se bugaskim dobrovoqcima u Vla{koj. kao i sredwi brat Milutin. tajno rat. U Srbiju se vra}aju 1815. kao i Veqko. godine. nije imao nikakva posebna zadu`ewa – obojica su bili obi~ni vojnici. da postigne {to i Veqko. Nije lo{e da od ruske pomo}i bude neke koristi. po oceni dr Milana Radusinovi}a. i Miqko ili Milenko jednostavno nije bio ~ovek mira i to onog koji je ustoli~io knez Milo{ – javno mir. Nije se. a zatim u Rusiji. ali bi knez hteo da se sve doga|a u najve}oj tajnosti i ti{ini. ali. jo{ vi{e je mogao da 36 .

izgleda bez izri~itog blagoslova kneza Milo{a. Rusi nare|uju da se Miqko premesti „u oblast [umle“. i od samog cara Nikole I. imao je zna~aj za 1833. Miqko je Rusima potreban kao dobar poznavalac terena. On je na terenu Vla{ke. Plan je prihva}en i uspe{no primewen. po~eli pani~no da be`e prema Vidinu. Miqko Petrovi} postaje predvodnik srpskih. `estoko iznena|eni. godinu. g.oja~a takvo kne`evo uverewe o povratniku iz Austrije i Rusije. pre vi{e od dvesta godina. Rusi podr`avaju Miqkov pohod sa najvi{eg mesta. Isticao se u okr{ajima sa turskom vojskom u stilu wegovog brata Veqka. da napadnu u kriti~nim no}nim ~asovima. Pored toga Miqko je dobio dozvolu da na svoj na~in uni{ti jednu grupu turske odbrane ~iji su ~lanovi bili zabarikadirani u jednom dobro utvr|enom {ancu na Dunavu. Turci su. gde su vojevali Baba Novak i Mihaj Hrabri. bugarskih i gr~kih dobrovoqaca. da bi se vaqda i on zadovoqio. Miqko je svoje be}are preobukao u vla{ke seqake koji prevoze seno. Istovremeno knezu Milo{u je javqeno. general Dabi~ je u prole}e 1829. kada je knez Milo{ zajedno sa pobuwenim timo~kim prvacima. Kao takvi su i u{li na prostor tog mesta a istovremeno su napali i Rusi i debakl Turaka na tom punktu bio je potpun. Zahvaquju}i tom ~i{}ewu turskih snaga na levoj obali Dunava. g. kada je knez Miqko primenio nekada{wu i sada efikasnu taktiku svoga brata Veqka. u{ao sa vojskom u Crnu Reku. pa je i on za ratne zasluge dobio od cara Aleksandra sabqu na dar sa natpisom: „Knezu Miqku za hrabrost“. a kada se Turci prepuste odmarawu i vesequ. 37 . Na odre|eni na~in Miqkov dobrovoqa~ki pohod. Ali sada smo jo{ uvek u oktobru 1828. odnosno Timo~ku Krajinu. da je Miqkov odred rasformiran. Znaju}i za rezerve kneza Milo{a. predlo`io ruskoj komandi da se sve u~ini kako bi se stvorio la`an utisak da se Rusi i dobrovoqci ne mogu suprotstaviti turskoj navali. ali ni wegova li~na inicijativa nije izostala.

koji je odmah posle Miqkove pogibije nestao. Ubrzo je u septembru 1829. on je poginuo pod Turtukojom. Opisi savremenika wegove smrti se ne sla`u. potpisan Jedrenski mir. na mnogim neoslobo|enim balkanskim prostorima nasiqa turskih vlasti. a u jednoj borbi za uni{tewe zaostalih turskih ~eta. na dramati~an na~in svedo~i o svemu ovome. Liprandi opisuju}i pogibiju Kara|or|a i Mladena Milovanovi}a. turskih zaptija su u~estala do neizdr`ivih granica. i onog sa po~etka XVIII veka. zatim nemiri. prepadi na turske karavane zbog poravnawa materijalnih i moralnih gubitaka prilikom nasilnog uzimawa vanrednih i drugih poreza. izri~ito tvrdi da je Miqko ubijen s le|a od svojih qudi. g. Po jednima. Miqko je poginuo. Nasiqa (zulumi) kao i ranije imaju uvek istu osnovu i razlog. kada je iz verskih razloga gotovo sve dozvoqeno na ime namirewa svih zemaqskih potreba budu}ih stanovnika raja koji }e poginuti. Najpre sami ratovi. iako se ne mo`e u celini pro~itati. pribli`no datiran na {ezdesete godine XIX veka. odmetni{tva. Verovatno je upu}en knezu Milo{u ili wegovim naslednicima Aleksandru Kara|or|evi}u ili knezu Mihajlu.mogao da formira mostobran za prelaz na bugarski deo turske teritorije kod Silistrije.14 NA ISTO^NOJ GRANICI Posle mnogih ratova u pro{losti. Jedan dokumenat iz gra|e kwa`eva~kog okruga. nezakonita uzimawa i pqa~ke od strane turskih odmetnika u ciqu li~nog boga}ewa itd. Pisan je me{avinom bugraskog i srpskog jezika i starom ortografijom: 38 . zatim regularne vojske. boqe re}i od tek prispelog dobrovoqca iz Srbije. pla}enika. a Miqkov stare{ina I.

.. po okon~awu ve}ih ratnih operacija.... globi. domi{qene pri~e.. 100 70 koze. slavni gospodaru. `ito mu otera{e. iz Ni{evca.... porodi~na predawa.. vedro nebo zavivka.. molimo Boga... @ale se wegovi stanovnici gurgusova~kim vlastima da su Turci u jednom naletu silovali i mlado i staro. turcima na negova vrata. Baba Novak. ponovo vra}a u svoje domove) te li~nosti dospevaju u proizvoqne... nema veke svet.. 50 oka seno.. 63 gro{a za kotla..... a potom se.. uze{e sira 400 oka.. na{i deca... ufate ~oveka....... mnogo smo slavni gospodar daleke.......... 100 50 oka ovce. da ne uzmu. hajduci Veqko i Miqko nisu neposredni prethodnici Nikole Pa{i}a. pokla{e gi goveda volovi kowi... i wegovu ku}u rasipa{e. i matike... a u najnovije 39 .. s one strane srpsko – turske granice....... svetli gospodaru i Prvana spasovana i popa Lilu.....“ Sli~ni vapaji za pomo} u istom vremenskom periodu stizali su iz neposredne blizine. peome.. 6 serpovi vuna... barem letovina.. i on radi za sirotiwu. Iako je turski agresivni feudalizam bio suzbijen u tolikoj meri da Evropi nije vi{e mogao da zapreti kao {to je mogao u XV i XVI veku... 100 500 oka. apsi ga..„Tverda zemqa postilka..... i mu{ko i `ensko. pre turskog osvajawa bilo vi{e dr`ava. gde je. 100 30 plasta slama. 30 pokla{e svine..... maslo 50 oka. uze{e mu halinu... Turci. mnogo propadohmo. i ko{are rasipa{e. legende. pusta i pogazena. Lila ]iporovski. niko`e. Zalutali u pam}enu nastupaju}ih generacija (u ratnim mete`ima stanovni{tvo se seli na sve ~etiri strane.. ~orbaxi... zulumkare...... pu~e pu{ka. na Balkanskom poluostrvu.. taki iseko{e 400. vinoto i `itoto i senoto... a najvi{e prema organizovanim punktovima za odbranu Evrope od turskih upada... Ovakav doga|aj sam po sebi govori o tretmanu stanovni{tva u turskoj carevini.. ta e utekal sas ednu sekiru i sas trideset gro{a glavu. Kara Pan~a. kurtulisal 8 kese pare.. wegovi recidivi u nasiqu i pqa~ki obnavqaju se kao da civilizacije nikad nije ni bilo.. zarobi{e 50..

mada nije potpuno sigurna. I kasnije. znao sve {to je za wegove godine i budu}i dr`avni~ki genije bilo nu`no. Pa{i} je jo{ u ranoj mladosti. Zato }emo se vratiti u jednu od tmina na{e istorijske pro{losti: u pedesete i {ezdesete godine XIX veka. zahvaquju}i arhivskim istra`ivawima i do nas – u verodostojnijem vidu. Zbog svega toga nije neverovatna. Wegovi roditeqi su bili svedoci jednog iz niza prelomnih trenutaka u na{oj novijoj istoriji – Prvog i Drugog srpskog ustanka i oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833. No i Pa{i}evo detiwstvo i mladost nisu bili bez uzbudqivih. nalik na ona u vezi sa pogibijom kneza Miqka. godine. tajnih i sudbonosnih zbivawa. Sada znamo da to nije istina. i takvi dokumenti za koje se mo`e re}i da nema ni jedan jedini razlog da se u wih ne veruje. ne samo preko pesama koje je slu{ao od popova. u vreme neposredno pre pojave Nikole Pa{i}a. U akcijama pomo}i i sau~estvovawa u pobuweni~kim aktivnostima protiv 40 . svi oblici pisanog i usmenog ~uvawa istorijske tradicije obilovali su odstupawima i romantikom koliko i vaqanim podacima. stanovni{tvo Timo~ke Krajine i posle oslobo|ewa `ivi u nekoj vrsti rata. Pojavi}e se. Po inerciji. Naprotiv. Timo~ka Krajina ima naro~ito razvijenu narodnu liriku koja je sakupqena i objavqena u vi{e kwiga. doga|aji nisu dospevali u javnost kao nekakav ~ist istorijski supstrat. osim memoara i nesigurnih se}awa. Prire|iva~i memoara ovog italijanskog diplomate. koji su {tampani pod nazivom Nikola Pa{i} i ujediwewe Jugoslovena. tvrdwa Pa{i}evog biografa Sforce da je Pa{i} u ranoj mladosti slu{ao epske pesme od popova. Aleksandra Kara|or|evi}a i kneza Mihajla Obrenovi}a. kada je u Srbiji na delu ~esto protivure~na ali i me|usobno suprotstavqena politika tri kneza: Milo{a. sumwaju u to jer „kult narodne poezije nije nikad naro~ito bio razvijen u Zaje~aru“. ratne i diplomatske uspomene. ~esto smo nesvesni wene snage.vreme.

Stoga trgovci stokom. ~ast. je velika turska vojska. vojna lica.. Mnogi takvi trgovci postaju poverqivi qudi ministra Nikole Hristi}a. Grani~ni incidenti i pravi mali ratovi. kako se da naslutiti. Ve{ti i brzi na oru`ju. trgovci stokom. sreski na~elnici sa svojim pomo}nicima i pisarima sa znawem i odobrewem ministra unutra{wih dela ili bez wegovog znawa. Jedan od takvih pratilaca je uo~i svoje egzekucije bio oslobo|en i poslat sa svojim gazdom preko granice. pqa~ka{i i haramije. Ove sluge. vlast. g. Knez Milo{ i wegovi naslednici preko svojih ministara unutra{wih dela znali su da moraju da imaju pravovremene informacije o pokretima turske vojske. ali se zato o woj mnogo govorilo. ve}inom su bili ili aktuelni odmetnici ili hajduci iz turskih vremena ili osu|enici sa specijalnim zadatkom. roditeqi Nikole Pa{i}a bili su svedoci 41 .. koji su sa svojim naoru`anim goni~ima imali slobodan pristup Ni{u. Imaju uredne paso{e za putovawe u Tursku „trgovine radi“ kako je u wima upisano. sedi{tu ni{eva~kog pa{e. Ju`nije od karaule na Pandiralu. Zbog kra|e i ubistva bio je osu|en na smrt i da posle ka`wavawa do „istrulenija ostane na to~ku. moramo re}i.“15 Pored ovakve tajne prakse o kojoj se ni{ta ta~no i zvani~no nije znalo. To je samo spoqna slika – stvarni uzroci i pravi ciqevi sastoje se u potrebi izvi|awa sa turske teritorije. u Ni{evcu. Uz sve to najpotrebnija im je bila sre}a i brzina u potezawu pi{toqa i jatagana. U paso{e su upisana i imena slugu koje ih prate. pqa~kawe turskih karavana i otimawa krda krupne stoke traju neprekidno sve do 1878. Vidinu i Carigradu imaju posebnu tajnu du`nost i. da iskoreni tajnu pograni~nu gerilu koja je zgra`avala Evropu. Knez Milo{ nije mogao. Skopqu. dok stoka u logoru odmara. a ~esto i protiv wegove voqe ili protiv wegove izri~ite naredbe.turskih vlasti izvan granica u~estvuju svi: pojedinci. U Belograd~iku i Vidinu tako|e su ve}e turske posade spremne da napadnu Srbiju. a nije ni hteo. oni sa vrhova i kosa Stare planine osmatraju.

knez Aleksandar Kara|or|evi} je bio u zavadi sa ruskim carom Nikolom. Ako tajne mogu spasiti ne samo na{e `ivote ve} i obraz. na teritoriji kwa`eva~kog na~elstva. Primamqive ponude evropskih sila i Turske Srbija prihvata.16 Nema~ka je verovatno Austrija. dogodio se incident koji je. zbog srpske neutralnosti. mogao da uvu~e Srbiju u ne`eqeni rat. g. garantuje nepovredivost srpskih granica. Kada je sedamnaestogodi{wi Pa{i} bio maturant u zaje~arskoj gimnaziji. a svaka pojedina~na re~ koja bi se vezala za wih mora biti prebijena i sase~ena kao zmija. onda je vi{e nego ikad potrebno da one ostanu duboko zakopane. u selu Makre{ na turskoj teritoriji (sada Bugarska) i karauli Tresak. tra`e neutralnost Srbije. a to zna~i 1862. a re~ je o u~e{}u na{ih dobrovoqaca na strani Austrijanaca protiv Ma|ara jer nisu priznavali nacionalna prava Srba u Ugarskoj. ali to pri42 . u kom je posle okon~anog rusko – turskog rata Rusija bila napadnuta od strane Engleske i Francuske. sa nizom drugih na ju`nim i zapadnim granicama. Ruska vojska odlazi u crnomorsku Bugarsku. sa kolebqivim pristankom ministra Nikole Hristi}a. SEVASTOPOQSKE ZVEZDE Uo~i Krimskog rata knez Aleksandar Kara|or|evi} mnogo puta je pomi{qao na isto~nu granicu. pravno i legitimno nepostoje}i dobrovoqci iz isto~ne Srbije u krimskom ratu 1852-1854.javno pozvanih i sve~ano ispra}enih dobrovoqaca za „pomo} Srbima u Nema~koj“ 1848. godine. Slede}e godine posebnim hati{erifom Turska osigurava srpsku neutralnost u sukobu sa Rusijom i. prakti~no na tursku teritoriju. godine. nezadovoqne zbog prisustva ruske vojske u rumunskoj kne`evini. Francuska i Engleska. Na isto~noj granici wega su izazvali. Godine 1853.

„38 haramija“ pojave i 1000 dobrovoqaca ili „samovoqaca“ sa svojim oficirima i „fetfeblima“ (narednicima). Austrija raspore|uje 25. da otmu i oteraju stoku iz nekog pograni~nog sela i to ba{ onako kako su to ~inili na{i hajduci.hvatawe u stvarnosti `ivi kao tanak plamen sve}e. raznim konceptima za izve{taje i potpisanim izve{tajima vidi se jasna tendencija da se svi akteri pograni~nih ~arkawa i pu{karawa uglavnom nazivaju haramijama koji granicu prelaze „hajdukovawa i pqa~ke radi“. naime.000 vojnika prema srpskoj granici pod komandom feldmar{ala Karonina. tih 1000 dobrovoqaca i oko 100 oficira i fetfebla. izvan doma{aja odluke da se Srbija u sukob na Krimu ne sme me{ati. Prilike su razapele Srbiju na krst isku{ewa: da li da iskoristi momenat da se wena gotovo poluvekovna nova dr`avnost primetnije potvrdi i od Evrope i od Turske i da se oglu{i o zov krvi. Dakle. Svi dobrovoqci su bili u Braili. postaje stvar moralnog principa da morate pomo}i onome koji je i vas pomogao. Zvani~no ona je ostala neutralna. haramije i wima sli~ni. ve} se nalaze. turske haramije su na svim granicama mogle da ubiju na{e grani~are. Srbija je bila primorana da odgovori na turske ineterese u rusko – turskom ratu 1853. kako se da zakqu~iti iz gra|e kwa`eva~kog okruga. Toliki se broj. U dokumentima. Rusija postupa diplomatski – tra`i tajni dolazak dobrovoqaca. ali zahvaquju}i naslednicima Veqka i Miqka Petrovi}a. Obavezala se da }e napasti svaku vojsku koja pre|e Dunav i napadne Srbiju 43 . Kad se mora onda se pored „10 hajduka“. pomiwe u izve{tajima kwa`eva~kog na~elstva. ili se prikupqaju u rumunskom gradu Braili. Mar{al Karonin je spreman da u|e u Srbiju u slu~aju da se narod pobuni zbog neutralnosti kneza Aleksandra. koji su i daqe upra`wavali vojni~ki zanat. ali se javno sagla{ava sa neutralno{}u Srbije. uprkos lo{ih odnosa kneza i cara. Pitawe pomo}i Rusima.17 Po tradiciji na koju su i Istok i Zapad oguglali. godine. kakva–takva pomo} nije izostala. da ne pomogne braniocima Krima i Sevastopoqa.

a ruski knez Gor~akov. pa }e ovima potisnuti i u zabunu dovesti mo} tursku. vr{i smotru te oficirske skupine. da za uzvrat srpskoj neutralnosti garantuje nepovredivost srpskih granica od strane Turske. kako su zabele`ili na{i dokumenti. a svojom narodnom vojskom u samu mo} tursku potrti. Ali ranije upu}eni srpski oficiri u dru{tvu ruskih. Naumovi}a sa ministrom unutra{wih dela Nikolom Hristi}em. saznaje se da su za prikupqawe 1000 dobrovoqaca bili zadu`eni fetfebel narodne vojske Stojan Pe{i} i wegov drug Krsta. Iz prepiske kwa`eva~kog na~elnika J. narodna vojska se ponovo formira i ustaquje. Kara Pan~i. Jedan od tvoraca nove vojne doktrine Atanasije Nikoli} (uz Gara{anina) smatra da se turska vojna sila mo`e skr{iti „ve{to upotrebqenom snagom“. pouzdano ra~unaju}i da }e Srbiji u volonterske ~ete prite}i svi narodi evropski.“19 Pokaza}e se da ovakva doktrina ima svoje dobre. Potvr|uje se i `eqa Francuske. kako svedo~i Popov. uo~i napada evropskih saveznika na Sevastopoq.18 Time su otvorena vrata smelijim preduzimawima. I samo otvoreno pomiwawe krimskih dobrovoqaca ukazuje na aktivniju ulogu Srbije u oslobodila~kim pokretima na Balkanu. osim Nemaca i Maxara. koja sa Engleskom `eli da napadne Rusiju. ali i lo{e strane. ali i novoj internacionalizaciji aktivnosti 44 . ali ne i otvorenom ratu. godine i na pre~ac odustajawe od wenog kona~nog ustanovqewa je samo maska za tajno slawe dobrovoqaca na Krim. Nikoli} se dakle nada nekom novom Baba Novaku. jer je lako podeliti oru`je ali je te{ko kontrolisati wegovu upotrebu. Preko we je jednom delu stanovni{tva dato oru`je – mislilo se: za sre}u i ja~awe dr`ave. „Mesto saveznika treba Srbija da naknadi to dobro ure|enim volonterskim ~etama. Uz staja}u vojsku sada postoji jo{ jedna vojna formacija – narodna vojska.bilo da je austrijska ili ruska. Poku{aj osnivawa narodne vojske 1853. Godine 1862. Hajduk Veqku. koja je nastala devet godina kasnije. ve} se nalaze u Kalafatu.

tajno. po wihov `ivot. Tih julskih dana. Ova 45 . Posle bombardovawa beogradske varo{i od strane turske posade na Kalemegdanu. Wihovo delawe bi}e. Tako|e ga obave{tava da novaca za dobrovoqce nema. pretwe „pu{ketirawem“ mogu postati bespredmetne. okru`ni „inxilir“ je ~ekao specijalnog gosta – in`ewerijskog oficira Dimitrija Stefanovi}a.21 Prema Beogradu grozni~ovo idu depe{e ministarstvu da se na granici gomilaju „ruqe ba{ibozluka“ sa „crnim {iqastim kapama“. u junu 1862.. O{trih pretwi „pu{ketirawem“ i „arestovawem“ nije po{te|en ni narednik narodne vojske Stojan Pe{i} ~ije je ime u obimnoj prepisci naj~e{}e pomiwano. Ve} 17. Vuka Karaxi}a. protivure~no i. sa takvom pro{lo{}u. g. Poznat po slavnom ocu.u vezi sa te`wama za osloba|awe hri{}ana izvan Srbije i Crne Gore. Istovremeno se sva sreska na~elstva obave{tavaju da }e svi po~inioci ubistva nad Turcima (verovatno misli na proputovawa kroz Srbiju pravcem Vidin-Ni{) biti uhap{eni i streqani. roti jednog „ruskog polka“. fetfebel kako ga nazivaju pisari u izve{tajima. i zavo|ewa vanrednog stawa. Stojan Pe{i} izvodi egzecir (ve`bu) sa svojom dru`inom na planini Crnoglav uz samu granicu. sina. Pokazalo se da takve qude nije bilo te{ko prona}i u Timo~koj Krajini. on ponovo u Braili prikupqa dobrovoqce. ne ka`e se kojih. Zbog takvih izve{taja koji su sakupqeni od poverenika. sa svojim qudima. kako je izvestilac ministra Hristi}a znala~ki naglasio. pred sem prodor ~ete Stojana Pe{i}a na tursku teritoriju. U depe{ama kazna streqawem naziva se „pu{ketirawe“.20 On je. ka`e se izri~ito. opasno. takvi }e qudi biti potrebni. jula iste godine ministar Hristi} nala`e sreskom na~elniku u Kwa`evcu da ga izvesti koliko na wegovom terenu ima „samovoqnika“. Dok je Dimitrije izbivao u Vratarnici. on se trudio da ga upamte po kockawu i pi}u.. narednik narodne vojske. pripadao 4. Sada. „sa dva-tri repa od lisice“. kao i do sada.

To je onaj isti prostor na kome je nekada stradao Klevenhilerov bataqon i sada neizbe`ena za sve putnike i karavane koji putuju od Ni{a prema Kuli. g. Ar~aru i Vidinu. (Kao i Vratarnica sli~an zna~aj ima i prevoj Kadibogaz jer je spa46 . Prepiska izme|u zaje~arskog i kwa`eva~kog sreskog na~elnika u vezi sa pismom kulskog vojvode (mudira) Ali-Rize efendi. ~iji su ~lanovi bili iznena|eni od turskih zaptija. pobune u Bosni i Hercegovini.23 U podnebqu Pa{i}evog ro|ewa najizrazitija li~nost koje su stvorile ovakve okolnosti bio je narednik narodne vojske. mo`da ukazuje da postoji tajni centar gerilskih akcija na turskoj teritoriji. da je on upravo predvodnik grupe od deset hajduka iz Zagra|a kod Zaje~ara. oru`ja i municije preko Rumunije do Beograda bili su poku{aji ostvarewa mnogih projekata slabqewa i potkopavawa turske mo}i putem takozvanih „malih ratova“. NEVOQE ALI–RIZE RAKOVA^KI KAMEN I MAKRE[ Mnogobrojne bune u ni{kom i pirotskom kraju.dru`ina. ali je gotovo sigurno. broji vi{e od 30 ~lanova i na osnovu mnogih izve{taja i spiskova. kona~no ustaqene 1861.. zatim prodor jedne skupine Vasojevi}a iz Crne Gore u Sanxak. koji se na lo{oj me{avini bugaskog i srpskog jezika `ali na upad hajduka sa srpske strane u toku 1862. weni ~lanovi su obveznici narodne vojske. ali i hajduci i haramije iz pograni~nih sukoba. Nije spomenut kao u~esnik jednog sukoba na granici u blizini Rakovice (sada Bugarska). Stojan Pe{i}.22 zatim obezbe|ivawe velikog kopnenog i re~nog transporta. g.. ili ~eta. g. kao i na prostorima severne i zapadne Bugarske. sude}i po dokumentima iz slede}e 1862.

zapam}en kao „Donin“ nasledio ne{to od sposobnosti Babe Novaka. a da mu javno preti da ne prelazi granicu. Jovan Joca Naumovi}. odnosno wegovo zale|e – selo Zagra|e.24a Bilo da je taj punkt vratarni~ki prostor. Ostaje tajna da li je bilo ba{ tako – iz dokumenta se vidi da je tekla bri`qiva procedura 47 . a ostali su pobegli odakle su i do{li. jedan od punktova za podsticawe pobuna treba da bude oformqen „na granici okruga kwa`eva~kog“. koji je vodio velike dru`ine i sa udru`enim vojskama Evrope i Rumunije ostvarivao velike ratne i oslobodila~ke ciqeve.jao Ni{ sa utvr|enim Belograd~ikom). Putnici i karavani za Ni{ koji su iz Vidina i{li preko Vr{ke ^uke za Ni{ nisu mogli da mimoi|u Vratarnicu. jedan turski zaptija tako|e rawen. Najvi{e zapisa o Stojanu Pe{i}u ostavio je pomo}nik kwa`eva~kog sreskog na~elnika Jani}ije Zisi} i sam na~elnik.24 katolika iz Bosne u slu`bi srpskog dvora. Kada ~italac sazna kakav je ultimatum Stojan predao Turcima u vezi sa okrepqewem posle dugog pentrawa i lutawa po bogazama Stare planine. Mo`da je na~elnik pozvao Stojana „na paterice“ i po~astio ga jagwetinom zaostalom posle proslave Svetog Ilije. shvati}e koliko je ta jagwetina bila va`na. Na{e tada{we vlasti su nesumwivo utvrdile da su ti qudi iz ova dva pomenuta sela. ili nije. budu}i da je wegova du`nost bila da ga tajno poma`e. arhivska gra|a pokazuje da je prilikom upada „deset ajduti“ od „srpka strana“ dvojica od wih poginulo. Mo`e se pretpostaviti da atmosfera nije bila lo{a jer se nije ponovilo ono {to se dogodilo kod Rakova~kog kamena. Koncept op{irnog pravovremenog izve{taja ministru Nikoli Hristi}u nastao je u {pitalu (bolnici) i kwa`eva~kom zatvoru ili u nekoj odaji samog na~elstva jer dvadeset i devet drugova Stojana Pe{i}a nije moglo da se smesti u apsani. koje tada ima vi{e od 2000 stanovnika. jedan rawen i uhva}en.25 Drugi upad na tursku teritoriju u leto iste godine26 pokazao je da je Stojan Pe{i}. Prema projektu Tome Kova~evi}a.

ali i „da {to od pqa~ke“ zadobiju. Turci!“ „A kad be{e u ak{am (u zoru)“. Kako su ina~e. Umesto gozbe. „udese Turci priliku te iza{aqu na nas jednog ~obanina sa govedima.. upravo tamo gde su izvodili „egzecir“. Zaustavili su se na makre{kom grobqu. zapisao je nadaqe pisar. kao tajni faktori u korisnoj ratnoj misiji na turskoj teritoriji jedino i mogli.saslu{awa ne sasvim obi~nih i svakodnevnih prekr{ilaca zakona. Izgleda da nisu znali za prisustvo ve}ih turskih jedinica u blizini Makre{a. bugarski glasnici su doneli poruku od seoskog kneza da se Turci upravo spremaju da ih napadnu. a cela nedeqa i ponedeqak protekli su u skitawu planinom. Nakon takvog uvoda zapisano je da su wih 38 samovoqaca i pripadnika narodne vojske pre{li granicu na planini Crnoglav (pisar je neta~no zapisao – Crnoglog). zapisao je pisar. Odmah po pozivu. oni su u pero pisaru Jani}ija Zisi}a izjavili da su u Tursku i{li po stoku i stvari nekoliko prebeglih Bugara. i trajao je do dva sata u no}i. a zatim su pozvali uqeze de se predaju. Pe{i}evi qudi su slo`no osuli plotun i „boj se zapo~e“.. To je bilo u subotu. vrata i druge drvenarije naprave barikadu („meteriz“). posle koje bi se mogli vratati preko granice. „u vtornik. bilo sme{teno na jednom omawem uzvi{ewu. ukazuje na iskustva proverenih ratnika. izme|u dve vode. dobro zakloqeni iza grobnih plo~a. Preko ~etiri glasnika Bugarina poru~ili su Turcima da im odmah po{aqu 80 oka hleba. a za ovim i oni krenu se da 48 . koje je. pred ru~ak. Turci su zatim naredili stanovnicima Makre{a da od buradi.“ U `aru te borbe Pe{i}ev ratnik Jovan Miqi} odsekao je glavu jednom poginulom turskom vodniku i bacio je Turcima sa re~ima: „Na glavu. uzvi{ewe sa zaklonima iza spomeni~kih plo~a. 15 oka rakje i pet jagwadi! Ukoliko ne dobiju „zaktevanu raanu“ – oni }e u}i u selo. Izbor logorovawa Pe{i}eve ~ete. Nakon toga su se uputili prema selu Makre{ u kome je bilo i 250 srpskih ku}a. 30 oka vina.

Na turskoj strani ostalo je 50 mrtvih. kao i svi ostali na granicama Srbije i Crne Gore. wih 25. anarihju. No gerila nije efikasna u pogledu trajnih pobedni~kih ciqeva jer ona zna~i dugo prolivawe krvi. U~estvovali su stanovnici tri sela iz neposredne okoline Zaje~ara.udare. sedam na broju. a Turci su dobili pomo} od oko 300 turskih vojnika „koje pe{aka“. jednog po jednog obarali“. nije pokrenuo ve}e. 2. a isto toliko rawenih. Svi u~esnici su izjavili da su ih Turci mogli `ive pohvatati da nije bilo Stojana Pe{i}a. spaziv{i to. Nose}i rawene. Jovana Miqi}a i Jovana Todor~evi}a koji su bili smeli i nepogre{ni strelci. Ni makre{ki prodor. Zatim su mirno pre{li granicu na karauli Tresak. Zatim su u proboju izgubili jednog od bugarskih begunaca koji je na licu mesta poginuo. zajedno sa tri Srbina iz okoline Belograd~ika. Pa{i} je ve} mogao da stvori svoj li~ni odnos prema ovakvim jalovim poku{ajima. apsurdne pogibije i upliv kriminalnih elemenata. Od poginulih jedan je bio bugarski vojvoda (\ergo Ru`anov) koji je u svojim poznim godinama u Srbiji dobio zvawe pograni~nog stare{ene – buqukba{e. uo~i Svetog Ilije. Neprekidno otvaraju}i vatru sa svog uzvi{ewa oni su „krepko dr`e}i se. viknemo na ~obanina: Natrag goveda. Sam po sebi prodor Pe{i}eve ~ete u Makre{ na turskoj teritoriji bio je u vojnom pogledu uspe{an. Na jedan sat od granice sustigao ih de jedan serdar sa desetak Arnauta i nizama. putovali su celu no}. Kao sasvim mlad ~ovek u to vreme. ali su poginula jo{ dvojica iz Pe{i}eve ~ete. Nema sumwe da su oni pospe{ili konsolidaciju turske 49 . Ali se Pe{i} i wegovi iskusni krimski ratnici nisu pokolebali. jedan deo su bili qudi izvan zakona. avgusta. a po Gara{aninovom konceptu internacionalizacije „malog rata“ i Bugari begunci iz Turske. jer }emo i ova i sve Turke pobiti!“ ^obanin je vratio goveda. „koje kowanika“. no mi. U okr{aju su svi Turci izginuli. sinhronizovane i uspe{ne narodne ustanke.

Naumovi}em napisati i jednu veseliju re~enicu: „Nama je milo da na{i qudi tamo idu i Turke satiru. rote nekog ruskog puka.. Ilije 1862. u trenucima kada je postalo jasno da od tra`ene rakije. opet zasijale zvezde nalik na sevastopoqske. ministar Nikola Hristi} ipak }e kao kroz zube u svojoj prepisci sa kwa`eva~kim na~elnikom J. toplog ruskog napitka „sbitwa“ od vode sa medom i miro|ijom. brodovi sa prugastim linijama. U Sevastopoqu se i sam zaklawao iza velikih brda dovezene zemqe. narednika 4. Da li setio. Tolstoj napisao da se ne mogu razlikovati od lete}eih bombi koje su sa neprijateqskih brodova ispaqivali i na Stojana Pe{i}a. dodu{e video samo odsjaje ispaqenih pu{~anki zrna. u julu. ru{evine grada ~iji su prozori slu`ili kao pu{karnice – bili u wemu. sa kojim se okrepqivao kao i Tolstojev Kalugin ili nakiselog sevastopoqskog vina zvanog „Bordo“ koje su ruski oficiri rado pili? Nije te{ko uo~iti da je za odbranu svojih qudi Stojan Pe{i} izabrao sli~an ambijent: dve vode su okru`ivale grobqe. ali su Sevastopoq. svetle}e bombe. boja`qivi i konspiracijom zadojeni Milo{ev ~ovek u slu`bi kneza Mihajla. iza ~ijih su se nadgrobnih plo~a wegovi strelci zaklawali. bio je u dodiru sa hroni~arima svoga doba. Ostareli. prepreke od balvana povezanih lancima da bi se spre~io pristup neprijateqskih brodova. naduvene le{ine kowa. le{evi mornara u kaputima od kamiqe dlake. vina i jagwetine od Turaka ne}e biti ni{ta. posle osam godina od krimskog rata.vojske.“ Sam Pe{i} je mogao biti jo{ zadovoqniji jer su u no}i izme|u utorka i srede i uo~i Sv. Stojan Pe{i} je sada. za koje je veliki pisac Lav N.. g. pa }e Turska posle 14 godina pokazati da wena sve}a jo{ nije dogorela na Balkanu. g. Ve} idu}e 1863... iza ve{ta~kih kanala u kojima su se podavili mnogi napada~i grada Sevastopoqa. Sapun-gora. Epilog: Stojan Pe{i} je ostao narodu ne u naro~ito dobrom se}awu. Tog leta je prirodwak Josif Pan~i} sa ovojim licejcima do{ao u Vra50 .

Babin nos.. no{we i ~e{qawe devojaka sa vencem pletenica oko glave. gotovo u isto vreme. Usput su videli pripadnike narodne vojske sa „grdnim fesovima i u jemenijama“. Zatim su ponovo krenuli na granicu. Tako su se popeli na visoki vrh Stare planine. 51 . lutaju}i planinama na isti na~in kao i ~eta Stojana Pe{i}a. pro{le godine. Pohvalio je put koji je vodio kroz tesnac.tarnicu. pri~aju}i nam epizode iz svog divqeg `ivota“. – zapisali su licejci. odakle „be{e lep izgled na Tursku i na{ vo|a Hajduk Stojan pokazivao nam sva mesta kuda je on prolazio. zabele`io gajewe pamuka kome klima ipak ne pogoduje.. vodio svoju ~etu kao haramba{a. lep i visok stas stanovnika ovog sela. Putuju}i prema karauli Zatvornici bilu su u dru{tvu jednog naoru`anog pandura koji ih je dolinom reke [a{ke ponovo doveo u Vratarnicu gde su u kr~mi popili kafu.

Svetozareva majka je iz Rgotine. Iako je o~i otvorio u Zaje~aru. wegov pravi zavi~aj je Jagodina. sela u blizini Zaje~ara. koje Pa{i} nikad nije izdvajao kao poseban ciq. kada je Svetozaru bilo osam godina) kao da ima simboli~no zna~ewe. Wegovo isto~nosrbijansko poreklo i otac i brat u Jagodini ulili su se kao dva izvora u wegov grozni~av novinarski i uredni~ki rad. Ako je to va`no ili mo`e da bude. Wegova vezanost za ma}ehu (majka je umrla 1854. kako su ga nazivali. jer Svetozar nije samo dosledan socijalista i „komunac“. on je jedan od tvoraca i propagatora nacionalne srpske i balkanske 52 . ~lanovi maj~ine porodice imali su odlu~uju}u ulogu u politi~kom. Svetozar nije Pa{i}ev prethodnik ni zbog svojih socijalisti~kih ideja. u wegove buntovne snove i jasne pobuweni~ke delatnosti. teoretskom i novinarskom radu Svetozara Markovi}a. kao i svakom mladom ~oveku `eqnog saznawa i {irih vidika. g. Ona je to mnogo vi{e na nacionalnom planu. a ne prave sinove. a pored we. pomalo i ceo svet.PA[I]EVI PRETHODNICI SVETOZAR MARKOVI] Svetozar Markovi} nije Pa{i}ev prethodnik samo po tome {to su obojica ro|eni u Zaje~aru. Kao i svi malove~ni qudi on se u tom smislu nije jasno ni opredelio. Ipak za samog Svetozara se ne mo`e re}i da je Zaje~arac. Obrenovi}evska Srbija i vlasti u woj ra~unale su ga u pastorke. Ipak.

Wegov otac Radoje dospeo je do polo`aja sreskog na~elnika. vode}ih qudi Timo~ke Krajine. pregnu}a. g. pripisivano. imali su odlu~uju}u ulogu.27 Doslednost i. Svetozarev otac Radoje bio je odan opredeqewu tasta Jeremije Zdravkovi}a koji nije bez razloga (neka su oni i li~ni) okrenuo le|a knezovima Milo{u i Mihajlu posle vi{e od dve decenije potpune vernosti. i mesijanstvo koje mu je. opravdano ili ne. mora se re}i. Istovremeno su se knez Mihajlo i wegov „pandur“ Nikola Hristi} svojim putevima i stranputicama ~inili {to su mogli i smeli na sli~nim nacionalno oslobodila~kim poduhvatima. a deda po majci je bio na~elnik sreza vra`ogrna~kog. Svetozara su priznavali i po{tovali samo wegovi sledbenici – novinari. Svetozar je za svoje 53 .ideje o slobodi svih naroda na prostorima turske i austrougarske imperije. Imao je petoro bra}e i sestara i tradiciju pam}ewa podviga wegovih predaka po majci. a vlasti su wegovu smrt `eqno o~ekivali. samopo`rtvovawe. koji su se u svojim prekra}enim `ivotima opredelili kao protivnici Obrenovi}a i pristalice Kara|or|evi}a. ma koliko da je od wega be`ao. Iz svega {to je napisao proisti~e da je Svetozar znao da se pod Obrenovi}ima ne mo`e ostvariti nikakav politi~ki i socijalni napredak. li~no po{tewe Svetozarevog oca Radoja i brata Jevrema. ostali su ga mrzeli. dru{tvenoj pravdi i jednakosti. nacije. Radojevom sinu ne}e pripasti ni deli} obi~ne qudske sre}e a kamoli priznawe za intelektualni rad koje su Zdravkovi}i koliko-toliko u`ivali. qubav. U porodici je Svetozar imao podstreka da se navikne na odanost. U vreme oslobo|ewa 1833. umni borac i teoreti~ar zapadao u idealizam. Kao da je ose}ao da sve raznorodne ideje padaju u ambis koji se u licu kneza Mihajla i wegovog naslednika ispre~io daqem napretku dr`ave. Bez wihove obave{tenosti i wihovog straha da ne upropaste te{kom mukom ste~enu stabilnost Srbije. Svetozar je ~esto kao publicista.

prezreni novinar i gre{nik kome je mesto uglavnom u zatvoru. okon~ano je.savremenike ostao samo progoweni.“ Slo`ene karakterne osobine kao da su mno`ile jedna drugu. {to se obrenovi}evskom re`imu nikako nije 54 . Nije. Pala je „konzularnopa{inska vladavina u Srbiji“. g. a druga „lole i skitnice“. jer su verovatno vi{e u slu`bi wegovih politi~kih ube|ewa. kako je re~ito objasnio. bolest koja se rano i tajno svila u wegovim grudima. vreme kada su „politi~ari prava naroda ostvarivali preko milosti sultana. Sin i unuk sreskih na~elnika bez milosti prema sopstvenoj karijeri umeo je svrgavawe kneza Milo{a 1858. a srpsku slobodu i svoju karijeru utvr|ivali u konzulskim salonima. Svetozar je ispoqio u svojoj kwizi Srbija na istoku. postane dr`avna birokratija. U listu „Srbija“ on je pozvao srpsku omladinu da radi na oslobo|ewu svih Srba izvan Srbije i Crne Gore. a mladi}i da se ve`baju oru`jem“. mora se pomenuti da je Pa{i} i sva intelektualna elita wegovog vremena mogla upravo od Svetozora da se u~i patrotizmu. pi{e on. efikasnosti i smisla veliko{kolskih studija. Trebalo je samo poznavati Svetozara i biti retko u wegovom dru{tvu kao {to je bio slu~aj sa Nikolom Pa{i}em i \urom Jak{i}em i nau~iti sve o aktivnoj politi~koj borbi. po wemu. Pored svoje umne nadmo}i od ranog detiwstva imao je i ono {to mu nije bilo potrebno. Mada je to u na{oj publicistici zapostavqeno. Nemilosrdan je Svetozar u svojim ocenama koje su daleko od istine. veoma ta~no da oceni. vreme za deklamacije niti za fantazije i poqupce – „di`ite uspavani srpski duh – srpske sestre treba da ve`baju previjawe. uz stalno insistirawe na revoluciji i prevratu. Jedna polovina diplomaca. Jasnu pijemontsku ulogu Srbije ne samo na prostorima gde `ive Srbi ve} na celom Balkanu. Dosledan svom antidinasti~kom i antirojalisti~kom opredeqewu. Svetozar je bio jedan od retkih |aka koji je izostajao iz {kole ali je godinu zavr{avao odli~nim uspehom.

hteo ne hteo. Takvim se na~elima Pa{i} iskqu~ivo i slu`io i ne bi bilo pogre{no zakqu~iti da je Pa{i} ostvario sve ~ime se Svetozar odu{evqavao. U tom smislu. Svetozar. ima na umu realniju opciju srpske revolucije: stvarawe „srpske narodne dr`ave koja bi obuhvatila ceo srpski narod. Da li je i mogao druga~ije da postupa po{to je. prave drame `ivota i smrti svojih prethodnika i savremenika. pored izra`ene nade da }e imati „prvu ulogu“ na Balkanu. U odjecima izvan skup{tinske sale wegove re~i i kritike dobijaju krila i okrepquju neke sveop{te narodne nade i `eqe. Pa{i} je ~esto stavqao i svoj `ivot na kocku ili se upu{tao u neizvesne. suprotno rasprostrawenom uverewu. o ~emu je ma{tao i u ~emu je nesre}no u svojoj 29. ADAM BOGOSAVQEVI] U svojoj dugoj politi~koj karijeri. Adam Bogosavqevi} i Svetozar Markovi} po svom temperamentu nikako ne potvr|uju uvre`ena mi{qewa o „strpqivim Timo~anima“. Adamov `ivot ipak je bio prava 55 . ali nu`ne i istorijski opravdane poduhvate. Adam se najpre pro~uo kao predvodnik jedne radikalne grupe poslanika i po svojim o{trim istupawima u skup{tinskim debatama.dopadalo.“28 Svetozarevo lomqewe izme|u nacionalnog i socijalnog programa zaslu`uje posebnu pa`wu istra`iva~a. imao pred o~ima primere iz pro{losti. On tra`i da sve ustanove budu zasnovane „na demokratskim na~elima“. kako bi se on izrazio. on je mo`da svestan i ograni~enosti uloge Srbije u stvarawu novog. narodnog poretka na Balkanu. godini i sagoreo. {to nije ciq na{eg pisawa. Vrlo je va`no za dana{we vreme da se konstatuje da se Svetozar kao publicista i politi~ar zalagao za ustanovqewe demokratije.

To je bilo posledwe {to je knez mogao da prihvati i ~uje. moglo je da izazove mu~an utisak. napisao je Adam. je u te{kom polo`aju i li~i na nekog koga tuku a istovremeno mu zabrawuju da pla~e. Adam je i u prvom delu govora naglasio da knez putuje da „iz usta naroda ~uje i sazna `eqe i potrebe narodne“. ili dobro obave{ten da gola istina koju je Adam nameravao da saop{ti knezu ima zna~ewe najgoreg antidr`avnog ~ina. kako je sasvim ispravno procenio na~elnik. {to }e re}i ~itav narod u Srbiji. na zabranu „slobodnog izra`avawa misli“. obilaze}i Srbiju. nauku. Jednom re~ju: seqa{tvo. Nije ni{ta u~iweno. Pro~itao je na~elnik da je Adam `eleo da se knezu po`ali na skupe parnice oko nasle|ivawa ili deobe zemqe. trebalo da do|e i u Negotin. seqaci su pastor~i}i dr`ave. [ta je sadr`avao taj govor? Pored dobro izabranih kurtoaznih re~i i izra`ene sre}e zbog posete visokog gosta. a upravo su oni ve}ina srpskog naroda. a do kraja govora i bes. u sastavu delegacije koja je trebalo da iza|e pred kneza. Narod. Sve ostalo. Oni nisu sigurni da }e „i suvi hleb“ imati iako svojim trudom i poreskim davawima osiguravaju „izda{ne plate i penzije“ gospodi. bio je izabran Adam Bogosavqevi}. Na kraju je Adam izrazio nadu da }e se knez „o~inski pobrinuti“ za srpski narod i da }e produ`iti delo svoga dede da se i ostala bra}a od turskog jarma oslobode. Bio je dovoqno pametan. Za predstavnike seqaka. za unapre|ewe zemqoradwe. sve {to prilike nisu dozvoqavale. treba pre svih da budu siti i zadovoqni da bi mogli i druge da usre}uju. lokalnu samoupravu a mesto toga ima „samovoqnost nadzorne vlasti“. odnosno seqaci. knez Milan je. Seqa{tvo `eli prosvetu. Sreski na~elnik je sasvim dobro procenio da ovi patriotski delovi govora o osloba|awu bra}e ispod turskog jarma 56 .drama pojedinca koji je hteo mnogo vi{e nego {to je mogao i {to je nastojao da postigne. Sreski na~elnik u Negotinu zahtevao je od Adama da mu pro~ita govor koji je trebalo da ~uje knez. g. javnog dogovarawa i obave{tavawa. U leto 1875.

On je ipak uspeo da doturi pisani govor ~lanu delegacije seqaka. Wihova zapisana reagovawa pokazuju da seqaci nisu izgubili ni smelost ni re~itost koja im se ~esto osporava. demokratija (vladavina naroda) je bila ante portas budu}eg parlamentarnog `ivota Srbije ili je na ta vrata narod sna`no zakucao. Na takve vesti (seqaci na kowima opkoqavaju zatvor. a to povla~i i pomisao da su i naoru`ani) knez je iz Beograda naredio primenu sile. Adam je pu{ten na slobodu. pa }e se pona{ati u skladu sa tim saznawem. Iako nije bila usli{ena. Me|utim na~elnik je popustio pred seqacima.ne}e biti dovoqni da ubla`e kne`ev bes jer bi u Adamovom nastupu poznao samo zaveru. Knez je shvatio da je naoru`ani narod na kowima opasan. a kamoli primewena. negotinski okru`ni na~elnik. Kopriv~ani su po{li u Negotin. a na wegovoj strani je bio i ministar unutra{wih dela Stefanovi}. on je jo{ opasniji. g. Ja{u}i na kowima oni su do{li pred zatvor tra`e}i da se Adam pusti jer. Iz okolnih sela pripremao se sli~an kowi~ki pohod. a sreski na~elnik je ponudio seqake rakijom. Ostali delegati odbili su da budu u pratwi kneza koji je po{ao da se brodom vrati u Beograd. Kad im je. Vasa @ivanovi}. jula 1875. kako su obrazlo`ili. ali su i wega panduri isterali iz odaje gde je bio predvi|en do~ek za kneza. 57 . Kada je 7. izdaju i otvoren atak na vlast i kneza li~no. kapetan ga je strogo upitao kako se zove (da bi ga kasnije uhapsio) – dobio je odgovor da ide i da pita popa! Po{to je prou~io ceo slu~aj i o wemu dobro razmislio. naime. Adam bio zatvoren. koji je delegiran u Smedovcu. krivi su oni. Adam je bio izuzet iz delegacije i stra`arno sproveden u rodno selo Koprivnicu. a ne Adam po{to je on u svoj govor uneo wihove `eqe i stavove. a kad je naoru`an i kad ima takozvanu narodnu vojsku. na~elnik saop{tio da su Adama uhapsili sreski kapetan i pisar i kada je tu vest jedan seqak glasno komentarisao.

smelost i politi~ki talenat nisu razvezali jezik samo onom seqaku koji je kapetana uputio na popa. a da se nezakonito Adamovo smewivawe zaba{uri. wen izvr{ilac upravo sreski na~elnik @ivanovi}. oni su odgovorili: „Vi 58 . Mala Jasikova. Iz celog slu~aja izrodila se velika nevoqa. Smedovac. pa su sreski na~elnik i jo{ nekoliko odgovornih lica zbog niza gre{aka preme{teni iz Negotina. makar to bio i neki pravdoqubiv ~in. kne`ev put u Be~ radi `enidbe i pripreme za rat protiv Turske raspr{ili su na kratko ove opasnosti. Na uznemireno podru~je poslat je ~lan dr`avnog saveta \or|e Milovanovi}. oni su slo`no odgovorili: „Vi. uprkos kolebawu. Ministar Stefanovi} je shvatio da je ~itava igra uterivawa straha u narod putem kaznene intervencije potekla od kneza Milana. Koprivnica) interveni{e vojskom iz nekog udaqenog kraja Srbije ili tra`i re{ewe koje prili~i parlamenternoj demokratiji. Adamova re~itost. On je temeqno ispitao ~itavo zame{ateqstvo. a drugo je kad one budu silom naterane da to urade. Zalo`io se da se za kmeta u Koprivnici postavi Adam ali i za ka`wavawe kolovo|a koprivni~ke „pobune“ po{to je dr`ava bila poni`ena. Adam je bio pu{ten pod pritiskom. Ministar unutra{wih dela je razmi{qao da li da prihvati nedovoqno jasnu kne`evu `equ i da u pobuwena sela (Brusnik. u ovom slu~aju sreski na~elnik. ^itava stvar je legla i uti{ala se. Vest o pobuni u Bosni i Hercegovini. vi!“ A na drugo pitawe ko je kolovo|a ovog masovnog kowi~kog pohoda. puste pritvorena lica. gotovo paranoi~na te`wa da se buntovnici kazne. gospodo. Sala{. Iz pozadine se ose}a da postoji stalna.je u svom izve{taju osudio samovoqu policijskih vlasti koje spre~avaju legalno izabrane delegate da obavqaju svoju du`nost. a da je. Kada su ~lanovi vladine komisije pitali seqake {ta ih je nateralo da u tolikom broju do|u u Negotin. ali jedno je kad vlasti. Rogqevo.

a vlasti su ga uhapsile. Na izborima 1877. {to je donelo ve}u slobodu {tampe. industrije nisu dospeli u debatu jer je skup{tina prestala sa radom 21. a ne narodu. g. kako isti~e dr Tihomir Stanojevi}. {tedionica za finansirawe zanatstva. trebalo da odobri pripreme Srbije za rat sa Turskom. a mo`da je bila u zenitu kada je imenovan u sastav skup{tinske grupe koja je. zanatskih i trgova~kih udru`ewa. Uz to Adam je tra`io smawewe buxeta za na~elstva. u~iteqsku {kolu i bogosloviju – pravdaju}i te restrikcije mi{qewem da sve te ustanove slu`e birokratiji. Knez se sukobio sa skup{tinom jer je u slu~aju rata `eleo odre{ene ruke.ste kolovo|e!“ Objasnili su da su oni izabrali Adama za kmeta. Kako je selo Dubo~ani pripadalo nego59 . ga optu`uju za razbojni{tvo jer je u toku rata 1876. plata za mitropolita i vladike. Izneli su i dokaze o nameri da se Adam ubije i eto razloga wihovog nezadovoqstva. para za pozori{te. zanatlijskih {kola. U to vreme wegovo naru{eno zdravqe se pogor{alo. Ovi wegovi zahtevi nisu prihva}eni jer su bili izraz pragmati~ne seqa~ke politike koja bi ugrozila duhovnu snagu cele nacije. g. liberali. Sve je ukazivalo. januara 1876. Zapo~eo je rat. najvi{e glasova od krajinskih poslanika ima Anta Raj~i} iz Sala{a. smawewe plata ~inovnika i sve{tenika i penzija penzionerima. posle svih procena. da „vi{e nije moglo biti zablude da }e se obra~unom sa Adamom vlast razra~unati i sa narodom. Wegovi politi~ki protivnici. iz dubo~anskog seoskog ko{a odvezao 300 oka kukuruza. Adamova grupa u skup{tini reaguje kritikom kne`evih ovla{}ewa u odnosu na skup{tinu. po{ta. Vlada i skup{tina su odbacile Adamov predlog o obrazovawu odbora koji bi u ratnim uslovima kontrolisao rad i odluke vlade. a Adam je tek na drugom mestu.“29 Nadaqe Adamova politi~ka zvezda je u usponu. Svi ostali planovi Adama Bogosavqevi}a: osnivawe zemqoradni~kih zadruga.

tinskom srezu. da kukuruz mo`e Dumitru uzeti ako ima dve glave! Ako je to zaista tako bar je u stilu Adama Bogosavqevi}a. g. Kao da je strastvenost svoje radikalisti~ke orijentacije `eleo da presadi nekome u Zaje~aru. odgovorio s pi{toqem u ruci. a kmetu Dumitru. krenuo u pobuwenu Bosnu i Hercegovinu. a nije iskqu~eno da su se za kne`evu satisfakciju za neugodno potucawe po negotinskoj Krajini pobrinuli Adamovi neprijateqi. rodom iz Zaje~ara. jer je upravo u vreme kowi~kog pohoda me{tana sela Koprivnice na Negotin. o~igledan je napor da se Adamov na~in imitira i upotrebi. Adam obio katanac seoskog ko{a u Dubo~anu i natovario 10 xaka kukuruza. koji je zahtevao da kukuruz odmah vrati. 60 . U tu`bi je navedeno da je u avgustu 1876. Sedamnaestog marta 1880. godine Adam je bolestan i pod temperaturom krenuo u Zaje~ar i dva dana docnije umro je u zaje~arskoj bolnici. tu`ba protiv Adama je prenesena u nadle`nost sreskog suda u Zaje~aru. g. ako je pak izmi{qeno. i ~iwenica da je Srbija priznata na Berlinskom kongresu. To se ipak dogodilo znatno ranije. Na sumrak Adamovog seoskog radikalizma neosporno je uticao uspeh drugog srpsko – turskog rata od 1878. tada mladi in`eder Nikola Pa{i}.

uglavnom odli~nim uspehom. mora se re}i. na Belom bregu. I wegov otac. Zaje~ar ima oko 3000 stanovnika. U mediteranskom podnebqu koje solunski borci pamte po senovitim masliwackma o kojima su svojim potomcima mnogo pri~ali. U jednom svedo~anstvu postoji i jedna ~etvorka iz latinskog jezika. godine. godine. kakav je Sforca `eleo da bude. razgovarali su oni dugo i na na~in koji odgovara piscu memoara i. tako|e je ro|en u Zaje~aru. Me|utim. a posebno Nikole Pa{i}a. zaje~arski pekar. bila potrebna. Gimnaziju je zavr{io u 21. Karlom Sforcom i da wegova te`wa u vezi sa zapadnim granicama budu}e dr`ave bude. jasno se vidi da wihovi susreti nisu bili ~esti u meri koja je jednom biografu. [kolovao se u vreme ~estih preseqewa zaje~arske gimnazije. tako da je zbog {kolovawa kao |ak boravio u Negotinu i Kragujevcu. To je napredak u odnosu na XV vek kada je imao svega tridesetak `iteqa. sre}no okon~ana. U vreme detiwstva i mladosti Nikole Pa{i}a. Slu~aj ili sudbina su hteli da se sretne sa pravim Latinom. decembra 1845. italijanski diplomata Karlo Sforca prikupqao je podatke na Krfu gde se predsednik srpske vlade na{ao posle povla~ewa srpske vojske preko Albanije 1915.DETIWSTVO I [KOLOVAWE NIKOLE PA[I]A Pa{i}ev biograf. bar privremeno. Zapisao je Sforca da se Pa{i} rodio 10. godini. Pa{i} je na Krfu bio veoma zauzet. po{tovaocu Srba. 61 Turska vodenica .

i vrlo brzo. koje su iz Crnog potekle u pravcu Belog Timoka posle velikih iskopavawa.. na ju`nom obodu naseqa Zaje~ar sa svega osam porodica. mo`da je umrli gradski duh nekada{weg rimskog grada. nekada{wa sredwa naseqa: Gurgusovac. zahvaquju}i svom povoqnom geografkom polo`aju.. va`ne za prikaz `ivota mladog Pa{i}a.Wegov zna~aj raste posle oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833. Ve}ina pravih gradova ostaju zaboravqene i napu{tene zidine. Ipak jedini reprezentativni objekat iz turskog perioda. upravo tamo gde je nekad bivakovala turska vojska. delimi~no i po planu preseqewa relativno velikih naseqa iz planinskih zabiti uz re~ne komunikacije. Negotin. Ipak. Za{to su ove dve ve{ta~ke re~ice duge vi{e kilometara. g. Zaje~ar. a druga je i{la obodom ju`nog dela naseqa ispod brda Kraqevice. U takvom malom Zaje~aru. gra|evine od `ivotnog zna~aja za stanovni{tvo ovog ina~e bogatog sela u XVI veku. jeste vodenica 62 . po istoj analogiji sa Ulpia Artiaria – Ar~ar. prema turskom popisu iz 1586. dr Du{anka Bojani}-Luka~ smatra da se taj sru{eni rimski grad zvao Sagittarius. ~iji se ostaci nalaze na u{}u Crnog u Beli Timok. a deda i otac Nikole Pa{i}a bili su pekari po zanatu. posle ~ega je slovenski izgovor dao Zaje~ar. Pripajawem Timo~ke Krajine Srbiji. iznenada o`iveo i preselio kao po nekom izazovu. ne{to bli`e brdu Kraqevica kada su se stari i novi putevi usmerili prema centralnoj Srbiji i Beogradu. pa su i oni zavisili od wih. Naime. pouzdano se zna da Zaje~ar nema vodenice. Boqevac rastu dosta brzo. posta}e varo{ica. od takvog latinskog izgovora (naziv ina~e zna~i – Strelac) u govoru je do{lo do transformacije u Setiarius. One su hranile Zaje~arce. od kojih je jedna presecala centar grada. Naime. bile su dve jaruge. U XV veku ravnica ispod Kraqevice. zidan od kamena sedre. a zatim i centar Timo~ke Krajine. g. ~ije se stanovni{tvo ubrzano uve}avalo. bila je stalno mesto bivakovawa turske vojske na pohodu prema Rumuniji i Ma|arskoj.

Ve} slede}e godine Pa{i} }e u tu|oj zemqi imati prilike da sa svojim drugovima komentari{e troji~ni ustav koji je. u Cirihu. ali je sigurno da je to bilo posle 1586. 63 . on u Cirihu studira tehni~ke nauke kao dr`avni blagodejanac.u neposrednoj blizini centra grada. kada su sva pograni~na zbivawa jo{ uvek aktuelna. Ku}a i verovatno pekarska radwa Pa{i}evih roditeqa bila je tako|e uz samu jarugu. danas pretvorena u kafanu. 31 Rodna ku}a Nikole Pa{i}a u Zaje~aru Prvi koraci Prvi nagove{taji velikog politi~kog prakti~ara. iza dana{we zgrade Sekretarijata za unutra{we poslove. Godine 1868. zbili su se na evropskoj sceni. koji dugo }uti. Sforca je uspeo da zabele`i imena Pa{i}evih bliskih srodnika i nekoliko pogre{nih ocena o istori~nosti Pa{i}evog rodnog kraja i gotovo ni{ta drugo o Pa{i}evoj mladosti. Za sada se ne zna kada je ova turska vodenica podignuta. a kad ne{to ka`e onda je wegova zadwa. g.30.

Pa{i} je intimno i javno. prava i `eqena demokratija ni preko ovog ustava nije stigla u Srbiju. koliko je to bilo produktivno. jer. do~ekan kao jo{ jedna „srpska obmana“. I tada u Cirihu i kasnije u zemqi kada je Svetozar pokrenuo list „Radenik“ poboqevaju}i sve vi{e. Izgradi}e on kasnije ~itavu (ubojitu) politi~ku terminologiju protiv svog glavnog protivnika. 64 . bio protivnik nedemokratske politike Milana Obrenovi}a.najvi{e zahvaquju}i Svetozaru Markovi}u. Zbog kritike troji~kog ustava Pa{i}ev drug i zemqak. Svetozar Markovi} je izgubio dr`avnu potporu. kao i ranije.

Pokaza}e se da on to nije rekao kao budu}i in`ewer i graditeq ve} kao politi~ar koji ose}a istorijski kontinuitet i logiku zasnovanu na wemu. g. Na jednom skupu Bakuwin je. 65 . optu`ivao dr`avu kao krivca za sve dru{tvene neda}e. budu}i da je u ranom detiwstvu `iveo u kraju gde su bile prisutne stalne te`we i nade za nacionalnim dostignu}ima.. Verujemo da je nesumwivo kao samostalna (a i samosvesna) li~nost upijao sve {to ga je kao politi~ara moglo odrediti. Sve drugo za wega je bilo sekundarno. „Nikad ne bih pristao da sru{im jednu ku}u pre nego {to bih znao {ta }u sagraditi na wenom mestu. razume se.“. Zapisao je da Pa{i} nije smatrao da se marksizam mo`e primeniti na Srbiju.PA[I]EV POLITI^KI INDIVIDUALITET Karlo Sforca smatra da je Bakuwin „ocenio vrednost }utqivog mladog Srbina“. pa je prisutni Pa{i} izrazio svoje mi{qewe da ne zna ~ime treba „zameniti postoje}i poredak“ posle wenog razbijawa. Vrlo rano se da naslutiti wegov odnos prema ekstremistima. U ve} pomenutoj kwizi on pomiwe studentsku upisnicu (do koje je sigurno do{ao kasnije. Po Sforcu Bakuwin je prorokovao uspe{nu politi~ku karijeru Nikole Pa{i}a. zatim i nacionalno oslobo|ewe Srba izvan Srbije i Crne Gore.. Prvi ciq je demokratski preobra`aj. Dr \or|e Stankovi} smatra da se ne zna da li je Pa{i} pristupio tajnom udru`ewu za ujediwewe i oslobo|ewe Srba koje je osnovano 1871. a ne na Krfu) na kojoj je pisalo „Nikola Pa{i} iz Zaje~ara – Srbija“. bio je wegov zakqu~ak.

Ostavka nije uva`ena. pokazati svoju nemo}. g. a politika wegova prava profesija. Dogodilo se vrlo brzo. Stankovi}.Pa{i} je 1872.“ Re~ je o obrazlo`ewu programa za osnivawe radikalne stranke. „Ho}emo demokratiju“ – bila je osnovna sintagma tog programa koju }e slediti do kraja i u wenoj snazi i slabosti. Pa{i} je dao ostavku na svoje radno mesto i kandidovao se za narodnog poslanika. godine zavr{io studije. Nije bio privr`enik neke kratkoro~ne socijalne ili nacionalne politike. on je 1876. Izbio je. dodu{e pomenuo i „samoupravu“ i „industriju na osnovi zadru`noj“ i „decentralizaciju“ kao suvereno pravo naroda. ma koliko da su one bile zavodqive. 1875. ali je u praksi ipak sledio samo jedno. g. da je narod „suveren u pravu da izabere politi~ko i ekonomsko ure|ewe zemqe. kada je Pruska napala 66 . Ro|en pored granice taj zov i impuls dalekih prostora on je dobro poznavao. veliki. To se moglo naslutiti jo{ 1872. on nije i{ao wihovim stranputicama. Ve} idu}e godine on }e biti prisutan u socijalnim vrewima u Kragujevcu. Iz jednog dokumenta koji pomiwe dr \. U danima kada }e politika „malih ratova“ pretvaraju}i se u pravi. ali mu je dozvoqeno da ode u pobuwenu Bosnu i Hercegovinu. ako je znao ili se ugledao na svoje istorijske prethodnike u svom timo~kom kraju. g. ustanah u Hercegovini uz me{awe Austrougarske. da je Pa{i} mogao da izabere ili „crvenu nit“ Bakuwina ili Svetozara ili nacionalnu borbu Srba izvan Srbije. U Beogradu se zaposlio u ministarstvu gra|evina gde kao stru~wak radi na projektu i podizawu pruge Beograd – – Aleksinac. Kako su se stvari nadaqe odvijale smatramo da nisu Svetozar i Bakuwin predodredili Pa{i}a da mu struka postane sporedna stvar. naime. on }e umeti da izabere svoj put. Odlazak u kraji{ta nastawena Srbima u tom trenutku omogu}io je Zaje~arcu i novope~enom Beogra|aninu da izbije u prvi krug srbijanske politi~ke scene. No. Hteo je mnogo vi{e i na mnogo du`i rok. ve} posle tri godine od povratka iz Ciriha.

Treba re}i da wegov put u Hercegovinu nije bio ni bezazlen ni neva`an. Imao je sli~nu (opasnu) misiju sa svojim prethodnicima trgovcima – {pijunima iz 1853. da bi u potpunosti zaokru`ila i izolovala Srbiju i uzela teritorije na kojima..Francusku. Da je uhva}en mogao bi biti streqan. samo je ve} tada ispoqio svojstva kakva je imao Gara{anin u svom zrelom dobu jer je me|u Hercegovcima napisao memorandum o stvarawu „privremene hercegova~ke vlade“. Razobli~uje u govorima namere Austrougarske koja nastavqa praksu zauzimawa biv{ih turskih provincija kao u vreme Mihaja i Babe Novaka. Nije sledio put narednika Stojana Pe{i}a iz 1853. krenuo je u pobuwena podru~ja preko Trsta i Rijeke da bi u jednom logoru predao nov~anu pomo} ustanicima. U svojoj tridesetoj godini. ve} je kao demokrata i politi~ar tra`io i na{ao savremena re{ewa. Za Turke je on bio {pijun koji nosi novac zainteresovane strane dr`ave kojim se poma`u zabrawene pobuweni~ke aktivnosti. `ivi veliki broj Srba. godini razmi{qao o osnivawu radikalne stranke a da je mogao da se podredi iskqu~ivim i jednostranim idealima i ve} afirmisanim liderima. g. a mo`da i u Zagrebu) bio je predstavnik rivalske Srbije pod verovatnom za{titom jugoslovenski orijentisanih Hrvata. Za austrougarske vlasti u dana{woj Hrvatskoj (a bio je u Rijeci. U narodu se pomiwe da se tada sreo i sa Petrom „Mrkowi}em“. zajedno sa drugim ju`noslovenskim narodima. g.. On se ne prijavquje u dobrovoqce. Po povratku Pa{i} u Beogradu nije vi{e „}utqivi mladi Srbin“. budu}im kraqem Srbije. kao jedan od ve}eg broja poluzvani~nih Srba. on je suvi{e direktan i previ{e isti~e ina~e 67 . Pored toga wegov politi~ki individualizam potvr|uje da je ve} u 24. on i ne bi postao Pa{i} kakvog znamo. No. niti je iskqu~ivao li~nu hrabrost i rizik na koji su spremni veliki qudi. iako je za to imao prilike. koji je kao vojni stru~wak i ratnik pristupio ustanicima.

kako se moglo. [ta se zbiva na evropskoj politi~koj sceni? Rusija je. `rtvovala na taj na~in Bosnu i Hercegovinu i pomogla geografski bli`oj Bugarskoj ~ije se stanovni{tvo diglo na ustanak. g. ali ovoga puta bez upliva i pomo}i srpskih dobrovoqaca. Isto~na Srbija. silovane i pretvarane u nalo`nice od strane turske vojske i wenih neregularnih jedinica – bili su dokaz za Pa{i}a da je za takve ratove potrebna druga~ija. Posle povratka Pa{i}a iz Hercegovine. kako je to 68 . demokratska i jaka Srbija sa modernom a ne malom staja}om vojskom. me|utim. likvidiranim slabim stra`ama narodne vojske. g. sru{enim {kolama. vra}a u Beograd kao profesor geodezije na Velikoj {koli. uskrativ{i blokadu Turske ratnim ili drugim aktivnostima. on se u rodnom Zaje~aru ponovo kandiduje za narodnog poslanika. a Pa{i} pred sam rat 1876. u kojoj je Pa{i} ro|en i u kojoj je odrastao. uni{tenom dokumentacijom.proklamovanu demokratsku orijentaciju kne`evine Srbije i to se ne svi|a knezu Milanu. sa popaqenim selima u tom ratu. obavio misiju pomo}i ustanicima kako su to ~inili i drugi pre wega. ubijenim starcima i staricama na pragu svojih ku}a. sa zrelim i sposobnim stare{inskim kadrom. U godini kada je stvorena sanstefanska Bugarska. zarobqenim `enama i devojkama kao u vremenima velikih pohoda za Vla{ku. kada su isto tako grabqene. Ali on ima drugu vrstu mandata – spremnost da prividno digne ruke od posla koji je zapo~eo i da ga potom u pogodnom momentu uradi kona~no. List „Rad“ u kome on {tampa svoje politi~ke poglede biva zabrawen. Uskoro se. narodna skup{tina poni{tava mandat tridesetogodi{wem in`eweru iz Zaje~ara32 koji je. Staja}a i narodna vojska Srbije nisu se mogde suprotsaviti jo{ uvek disciplinovanoj i urednoj turskoj vojsci. okon~awa rata 1876. biva raspore|en na granicu prema Turskoj da gradi potrebne fortifikacijske linije. Pa{i} se zaposlio u Po`arevcu kao op{tinski in`ewer. i diplomatskog spasewa Srbije od strane evropskih sila.

Rumeliju. g. kraq }e se pojaviti u Srbiji 1882. a Makedonija je i daqe turska provincija. gr~kim i srpskim carevima i kraqevima i ro|acima kwige. godine razdelio bugarskim. ali bez Rumelije koja kao autonomna teritorija ostaje u sastavu Turske. 1878. a sirotiwi obu}u. novog kraqa Vladislava Nemawi}a i novog cara Asena. g. pa je nastavila svoje operacije. uprkos svemu moglo ra~unati. naro~ito Makedonija.bilo u vreme kneza Mihajla Obrenovi}a. Time se stvorilo rivalstvo novostvorene Bugarske i ve} davno fakti~ki postoje}e Srbije koja sa mnogim oblicima dr`avnosti raspola`e od 1804. Leskovac. Vladisavqevog tasta.. severna Bugarska postaje suverena dr`ava. Po{to je ponovo u skup{tini. ode}u i hranu).. Sada su carevi sa kojima se. Rusija je zaratila sa Turskom – Srbija tako|e. veliki deo Makedonije i drugih oblasti na koje je zbog velikog broja srpskog stanovni{tva ra~unala i Srbija. Zajedno sa poznatim novinarom Perom Todorovi}em obrazuje radikalnu grupu. Kada je sve sumirano na Berlinskom kongresu. Mnoge sporne oblasti. bile su u sastavu wenih suseda. dve godine kasnije. Bili su to uglavnom mladi liberali i konzervativci. Crnoj Gori je pripalo {est primorskih i drugih gradova. zahvaquju}i zaje~arskom izbornom okrugu. Tvorci plodonosnog ali kratkotrajnog sredwovekovnog balkanskog saveza bili u prilici da imaju novo Trnovo (gde je Sveti Sava pred smrt 1220. ode`de vezene zlatom. Srbiji ~etiri okruga (Ni{. a Crna Gora je pre wih ve} bila u ratu. Nova dr`ava obuhvata severnu Bugasku. bili daleko u Moskvi. Vrawe). Pa{i} nastavqa politi~ku borbu zajedno sa takozvanom „ni{kom opoziciojom“ u skup{tini Srbije. koji su vodili druga~iju balkansvu me|udr`avnu politiku. a ve} u maju 1880. Povla~ewe Turske sa Balkana budilo je stare i neumerene ambicije. No. Aktivno u~e{}e imale su regularne jedinice srpske i rumunske vojske. srebrne sve}wake. preko vi{e proglasa iznosi u javnost 69 . g. No Pa{i} nije zadovoqan wihovom saradwom. Toplica. `ezla. a u Bugarskoj se traga za novim vladarom.

Protivnici koji su u zamrlom poslu{ni~kom parlamentu ipak ostvarivali neku tenziju. dru{tveni i svaki dugi. zbog razlaza sa Milanom Piro}ancem. Kao odgovor na ovo stawe u skup{tini. Ugro`avaju ustaqenu praksu da se ~uva ste~eno i da se malo rizikuje. koliko seqa{tva (zato {to je Srbija uglavnom seqa~ka zemqa) toliko i gra|anstva. Ime nove stranke ne ukazuje ni na kakav. godine. temeqan i bez ikakvog oportunizma i uzmicawa. Radikali nastoje da pripadnici starog re`ima u {to mawem broju do|u na vlast. zahvat za promenu odre|enog stawa koje onemogu}ava uspostavqawe stvarne demokratije. naro~ito ne dominiraju}i. g. drugo zna~ewe ove re~i ukazuje da su pripadnici politi~ke grupe takvog imena tradicionalisti koji imaju na umu kontinuitet. a idu}e se progla{ava za 70 . radikalna stranka jo{ vi{e ja~a jer se ogla{ava preko svog lista „Samouprava“. U koaliciji sa biv{om ni{kom opozicijom Pa{i}evi sledbenici uspevaju da ga kandiduju 1880. Iste godine velika skup{tinska rasprava u korist radikala bila je vladino ustupawe gradwe `eleznice u Srbiji ~oveku koji je bio austrijski opredeqen. Pri tom se takav radikalizam mora oslawati na zdrave snage. Takva orijentacija vrlo brzo donosi rezultate. produktivne pojedince koji iznad politike i pragmatizma cene logiku i razum. Idu}e. ali istovremeno korenit.na~ela „Nove radikalne partije“. Dobija i ve}inu glasova ali ne i postavqewe. Politi~ari iz jugoisto~nih krajeva sve vi{e vode glavnu re~. 1881. ali sa primenom plodonosnih metoda. kraq Milan iste godine sklapa tajnu konvenciju sa Austrijom. za potpredsednika. Od sadr`aja tih proglasa va`nije je samo zna~ewe svih pojmova vezanih za radikalizam. razvoj istorijski. osnivaju naprednu stranku. Pod zdravim snagama radikalizam podrazumeva aktere aktivne politike. svi iz „ni{ke opozicije“. socijalni ili socijalisti~ki program. Radikal je pre svega matemati~ki termin za izra~unavawe korena broja.

Kraq ima i druge glavoboqe. Kako i ne bi. Ali oni svoju snagu ne mogu da unesu i u skup{tinu Srbije jer su wihovi predstavnici dali ostavke. kockarske i porodi~ne. g. 50 radikala i 7 liberala istupa iz skup{tine i wen rad je zbog nedostatka kvoruma paralisan. Nikole Hristi}a i drugih? FATALISTI^KI RE^NIK W. qudi sa neke tamo Vr{ke ^uke (ovaj pojam se u beogradskoj sredini i danas upotrebqava kao simbol zaba~enosti) boqe razumeju od Gara{anina. priznawe kne`evine Srbije na Berlinskom kongresu. bili bez zna~aja i da u svim tim uspesima prvi kraq Srbije.kraqa. Ne mo`e se re}i da su uspeh u ratu 1878. kasnije poznat kao „grof od Takova)33 Bantua – budu}eg graditeqa srpskih pruga. koja kraqu li~i na ekstremizam. Intimno je za Pa{i}a (koji je po svedo~ewu Sforce i u dubokoj starosti mrzeo kraqa Milana) uklawawe kraqa Milana bilo uslov za uspostavqawe efikasne demokratije. Zar se u dr`avne poslove poslanici iz novooslobo|enih krajeva. radikalna politi~ka oluja. godine zbog bankrota (a takvoj nov~anoj kapitulaciji bio je sklon i sam kraq Milan kao pojedinac. U martu 1882. S druge strane za kraqa je i sama pomisao na nekog ko se zove Nikola Pa{i} bila mrska i nesnosna. Zbor radikala 1882. 71 . nije imao i li~nih zasluga. V. sigurna zarada seqaka i trgovaca na izvozu sviwa u Austriju. je vrlo jaka. („FURIJA I CRVI]“) Po~etah osamdesetih godina doneo je kraqevini Srbiji veliku unutra{wu napetost. u Kragujevcu na kome je Nikola Pa{i} izabran za predsednika glavnog odbora shva}en je od strane kraqa Milana kao demonstrirawe ru{ila~ke sile. Usledile su ocene da radikali imaju sve ve}i uticaj u narodu. posle Stefana Prvoven~anog. Ali isto~na.

Radikali su u skup{tini blokirali promenu ustava. Vlada Milana Piro}anca je pala. Wegov otac Ilija Gara{anin. ali bez ve}ih {tetnih posledica po srpsku kwi`evnost). bio mu je najboqa garancija. Pokazalo se (svakako i zbog dobrog politi~kog rada vo|e Nikole Pa{i}a) da sve {to su rivali (kraq. Radikali su uspeli da u jesen 1883. TIMO^KA BUNA Neminovna politi~ka kriza je bila na pomolu. „rusko – rumunska furija“. „Crvi}a“ Aleksandra. kwi`evnika i intelektualaca na no` je do~ekala ovu kraqevu te`wu i ocrnila ga. po wegobim re~ima. ali i sa dosta 72 . samo jednog sina.Na vratu mu je svadqiva kraqica Natalija. liberalna i napredna stranka) uradili nije bilo dovoqno. ~esto {ovinisti~kih metoda u vo|ewu balkanske politike. zatim weno ograni~avawe. Na politi~ku scenu stupio je nesumwivi naslednik obrenovi}evskog mentaliteta. tvorac nacionalnog programa Srbije („Na~ertanije“). Jedno dete – pomalo riskantna uloga kraqice rusko – rumunskog porekla u odr`awu dinastije. ali i pogre{nih. Rodila mu je. onom istom ministru iz 1861. isti~u}i da je samo narod ishod i utoka vlasti. g. Wegova dinasti~ka odanost uprkos nekim izgledima dala je kratkoro~ne rezultate: ostvarewe slobode {tampe. iznude nove izbore. 72 su iz radikalne stranke. mada je bilo i protivte`e u Lazi Lazarevi}u i Stevanu Sremcu.godine koji je sa uspehom. Milutin Gara{anin. zbora i dogovora u vreme Piro}an~eve vlade. Na izborima su dobili ve}inu u parlamentu: od 132 poslankva. kako ju je sam nazvao. Mandat je na neustavan na~in poveren Nikoli Hristi}u. (Ve}ina pesnika. tajno obavezivawe kraqa da }e suzbiti propagandu protiv prisustva Austrije u Bosni i Hrecegovini.

u~estvovao u organizovawu pograni~nih akcija biv{ih krimskih ratnika. kao i drugde. u vremenu kada je pu{ka smatrana hraniteqicom `ivota poput stoke i wive. Kako je buna po~ela prerano i bez odobrewa glavnog odbora.optere}uju}om sumwi~avo{}u i oprezom. Pa{i}. smatrao da treba podsta}i neku vrstu demonstracija ili nereda ukoliko kraq ukine ustav. septembra 1883. bar ne svi. nije 73 . Pored toga Pa{i} je. za razliku od modernizovane ostaja}e vojske. kao i vi{e puta ranije. na ~elu sa Pa{i}em. uzev{i sve u obzir. ali je i buna dobro do{la. dok je glavni odbor. Stoga ~lanovi glavnog odbora. Gotovo je sasvim sigurio da su bunu poveli lokalni radikalski prvaci u Boqevcu.. Buna je po~ela 28. a skup{tina sa radikalskom ve}inom je raspu{tena. Mandat za sastav nove vlade na grub na~in uzet je iz ruku radikala. odnosno oduzimawe oru`ja i to u kraji{tu.. askeri i drugi. Staja}a vojska je u to vreme dobila boqe i dalekometnije pu{ke iz inostranstva. nisu stali iza bune i nisu se neposredno ume{ali u weno vo|ewe. nimalo razli~itim od onih po kojima su bili poznati nekada{wi turski nizami. Kwa`evcu i Sokobawi. godine zauzimawem vi{e gradova i naseqa od organizovanih pripadnika narodne vojsve. Kraqa je podjarivao i poku{aj atentata na wega. Neposredan povod su mere protiv narodne vojske. u ~ijem su vo|stvu bili ~lanovi mesnih odbora radikalne stranke koji su odmah formirali nove organe vlasti kako bi ina~e u~inili da su pripadnici radikalne stranke ostali u skup{tini. koje su na{i stru~waci jo{ vi{e unapredili. tako da su obave{teni ~lanovi odbora znali da narodna vojska nema realnih {ansi za uspeh. smatrao da je politi~ka borba i opstrukcija u skup{tini vrlo efikasna. Re`imskim snagama nisu i{le u prilog otvorene sumqe u sposobnosti narodne vojske koja se sa svojim tradicionalnim i hajdu~kim navikama nije najboqe pokazala u dva rata. zatim ustanovqewe „sejmena“ – nove vrste „~uvara bezbednosti“ sa turskim imenom i grubim postupcima.

Aleksom Stanojevi}em. koji je po{ao u poteru za vo|om kwa`eva~kih pobuwenika. ali se nije proslavio.34 Pa{i} je obave{tavan o svemu {to se zbivalo.hteo da se stavi na weno ~elo. g. Za kraqa Milana sve aktivnosti emigranata sa one strane isto~ne granice 74 . urednim i vojni~ki efikasnim nastupom i dejstvom kaznene ekspedicije pod komandom majora Tihomiqa Nikoli}a. i uglavnom doslednog prekog suda. dr`avne poslove i diplomatiju. gde je Josif Pan~i} sa licejcima i „hajdukom Stojanom“ pio kafu 1863. Pod ~vrstom rukom Nikole Hristi}a. pripisane i zavereni~ke i izdajni~ke namere. ustanici nisu imali nikakvog izgleda za uspeh. turske vlasti su na istoj liniji naselili Tatare da bi zapre~ili veze bugarskih pobuwenka i srpskih vlasti i me{ovitih srpsko – bugarskih ~eta. Preko svojih ranijih saradnika i poznanika iz vremena pograni~ne gerile i raznih grani~nih afera na karaulama Vr{ke ^uke i Zatvornice. U blizini vratarni~ke mehane. i zajedno sa glavnim odborom doneo odluku da se iz emigracije buna prihvati. a 640 na robiju. sasvim razumqivo. a wegovi sledbenici mogdi su biti shva}eni kao pripomo} ili smetwa za namere bugarske kne`evine da pripoji ju`nu Bugarsku. osu|en je u odsustvu na smrt. Pa{i} je u Vidinu primqen hladno. Pobuwenici i mesni radikalni prvaci su u Bugarskoj kao emigranti raspore|eni du` granice sa Srbijom. kao glavni podstreka~ putem politi~ke aktivnosti kome su. punih sedam ~asova. Mere su bile zastra{uju}e: 734 pobuwenika je osu|eno.35 Kraqev re`im je pobedio. godine i blizu Stojanove ku}e pobuwenici su ubili pisara kwa`eva~kog na~edstva. Antonija Aran|elovi}a. Bune i zavere }e nadaqe prepu{tati drugima. Pre 1876. od toga 94 na smrt. naslednika jo{ uvek aktivnog narednika Stojana Pe{i}a. Preko Austrije je oti{ao u Sofiju. a za sebe je ostavqao politiku. Nikola Pa{i}. Ba{ na prostoru vratarni~ke klisure trajala je najdu`a bitka u timo~koj buni. Streqan je 21 u~esnik pobune.

zakqu~uju mnogi istra`iva~i obimne gra|e o Timo~koj buni koja se sastoji iz pisanih dokumenta prekog suda. ali na specifi~an „popovski na~in“. ili sli~no bez pomiwawa bune. Po @ivkovi}evoj oceni pop Marinko je. u grupi boqeva~kih trgovaca. ispoqio kolebawe. 1983: „Vo|e u Timo~koj buni“) pop Marinko je bio neosporni vo|a crnore~kih pobuwenika. daleko od jeftinih re{ewa. ili „ne{to gde bi mi bili pobednici“. Zna se da je imao razgovor sa Pa{i}em koji se 29. a 1881. 75 . ~ime je poni{tena izborna pobeda radikala. Kao i mnogi sve{tenici koji su bili antidinasti~ki raspolo`eni i on je imao velikog uticaja u narodu ali kao i drugi nije bio na visini zbivawa. QUBA DIDI] I ALEKSA STANOJEVI] Prema proceni Sima @ivkovi}a (Razvitak. POP MARINKO IVKOVI]. g. 6. Ro|en u Jakovcu. potpisao je „Program narodne radikalne stranke“. pripremao za put u Beograd. po~eo da se bavi politikom. avgusta 1883. Tako. Pred Timo~ku bunu wega je ~ekala kazna od osam meseci zatvora zbog podstrekivawa seqaka Gamzigrada na bunu zbog `igosawa stoke. protivnarodnih radwi i ru{ewa srpskih nacionalnih interesa. on je. Pa{i} je bio za nekakav „nered“. „bunu“. Marinko Ivkovi}. ina~e sve{tenik u Boqevcu. Pop Marinko je bio na sastanku radikalskih prvaka posle obrazovawa nove vlade na ~elu sa Nikolom Hristi}em. kao relativno mlad sve{tenik.mogle su biti znak da „bugara{“ Pa{i} `eli javno da ponese izdajni~ki barjak. g. u kwa`eva~kom okrugu. No. br. Po wemu. u ~asovima kada se trebalo odazvati mawe–vi{e li~noj inicijativi i proceni situacije u vezi sa dosta neodre|enim pozivom da se buna zapo~ne. nov. Pa{i} je bio ja~i od sudbinskih zbivawa.-dec. da ih zarad osvajawa vlasti povede u sastavu bugarske vojske protiv Srbije u danima kada je ve} doneo odluku da se Bugarska napadne.

oni su svojim pri~ama i podstrekivawem izazvali Krivovir~ane da se odupru komisiji za prikupqawe oru`ja. ponajvi{e su upadqive kada se prati pona{awe Ivkovi}a na ^estobrodici. ove izazvali da ponovo uzmu oru`je koje su ina~e predali. Kosta 76 . Direktno je pomogao da uhva}eni na~elnik zaje~arskog sreza Vi}entije Be{evi} spase glavu. a naro~ito za organizovano prikupqawe pobuwenika u logoru na ^estobrodici najve}u krivicu i odgovornost ima vo|a celog ovog mete`a pop Marinko Ivkovi}. pohvatani su. koji je {kolovan za sve{tenika. Simo @ivkovi} daje ovakav opis wegove li~nosti: „On je umeo da izgovori jaku besedu. Iz wega progovara pop kada za ovaj nevojni~ki potez govori da nije napao „jer bi palo mnogo krvi i od jedne i od druge strane“. „kockara“. da povu~e mase krasnore~ivo{}u i plamenom re~ito{}u.opisuje kraqa kao „bekriju“. a to zna~i da su i popa Ivkovi}a „pustili niz vodu“ i zejedno sa Pa{i}em pobegli u inostranstvo.. „kurvara“ i „neznalicu“. Na su|ewu je pop Marinko tvrdio da je bio prinu|en da pristupi pobuwenicima jer nije imao kud. Za sve ovo. a postao je jedan od vo|a bune. (Sveta Petka je pripadala para}inskom srezu. On ~etiri dana logoruje na domaku vojnih magacina punih municije kod Sv.. }uprijskog okruga). Petke. I pored toga {to je u po~etnoj fazi bune uhapsio predstavnike boqeva~kih vlasti. po{to su mu sejmeni pretili ubistvom. Svi ~lanovi glavnog odbora koji nisu uspeli da se sklone. ali kao da nije mogao da pre|e granice svog crnore~kog okruga. sa ~ime se on nije slo`io. Svi svedoci su pop Marinka ozna~ili kao glavnog vo|u boqeva~kog kraja. Po oceni prekog suda Boqev~ani koji i sami vole kafane i kocku i posebno su krivi jer su. Mane jednog ~oveka. podsmevaju}i se Valakowcima. @ivkovi} procewuje da su se ~lanovi glavnog odbora Radikalne stranke fakti~ki distancirali od pobuwenika. Jedan od wih. on je ispoqavao sve ve}u popustqivost u skladu sa shvatawem hri{}anske humanosti. Tako|e.

sve{teni~ki smirenog.Tau{anovi}. Bio je poslanik sokobawskog sreza i jedan od onih pojedinaca „koji su `iveli s narodom i znali ga“ ali „wegova inteligencija nije bila oplemewena velikim {kolovawem i ~itawem ve} je prirodna i prakti~na“. po{tovawe i samog Dragomira Rajovi}a. po re~ima D. nije nikoga optu`ivao. poznanici i seqaci koje je poznavao nisu vi{e 77 . {to su do otu`nosti radili skoro svi optu`enici pred prekim sudom. ali za glave se ne bojte! Kolac }u omastiti ja i narodni poslanici. Ili}a. izjavio je da je „Timo~ka buna li~no delo popa Marinka Ivkovi}a“. iza koga se kriju „~vrsta voqa i posebna upornost“. Zbog oklevawa Didi} je u Sokobawi izlo`en bojkotu. Wegovi prijeteqi. izazivalo je. boqe re}i |iftinskog izgleda. Didi} nije ostavio dobar utisak zbog skromnog fizi~kog. Svojim upla{enim drugovima na putu iz Kwa`evca za Zaje~ar. Dostojanstveno dr`awe ovog ~oveka. {to mo`e da bude glavna instrukcija glavnog odbora. jer mi smo va{e glave. on je imao pismenu dozvolu glavnog odbora da podigne bunu. zahvaquju}i wemu. Na Dragutina Ili}a. Jasno je samo to da Didi} nije smeo da krene u bunu dok se ne sazna da je kraq suspendovao ustav.“ Qubomir Didi}. krenula pet dana nakon odricawa gra|anske poslu{nosti u Boqevcu. Prema optu`nici koja je pro~itana na su|ewu. trgovac iz Sokobaqe. je glavni pokreta~ i lider bune u sokobawskom kraju koja je. posle hap{ewa je rekao: „^ega se vi bojite? Kazni}e vas mawe – vi{e hapsom i robijom. koji je pisao o pobuwenicima. @ivkovi}a: „Na su|ewu je bio pribran.“ Dodajmo jo{ i ovu ocenu S. @ivkovi} je naveo da je pop Ivkovi} pred streqawe imao „najboqe dr`awe od svih prvaka Timo~ke bune“. tek u{log u sredwe godine `ivota (35). „dok glavni odbor ne zna ni{ta o buni“. ali izgleda da takav materijalni dokaz nije postojao jer bi bio jo{ boqe iskori{}en za optu`be ~lanova glavnog odbora. niti se izgovarao na druge. Ra{a Milo{evi} je rekao da je pop Ivkovi} vo|a bune.

da se roba iz svih radwi konfiskuje. formirao odbor ~iji su ~lanovi dobili odre|ena zadu`ewa. Dobrosav Petrovi}. oni su `eleli da se u~ini sve samo da opet imaju svoju hraniteqicu `ivota uz sebe. bio u raspolo`ewu pravog lidera. Ovoj violentnoj skupini pridru`ili su se i gra|ani Sokobawe i vojnici narodne vojske i pobuwenici su do{li su do svog oru`ja. Didi} ga je pozdravio samo jednom re~ju: „Znam!“ i buna je u sokobawskom okrugu po~ela 25. 25. Ponovila se ista situacija koja se dogodila u Valakowu. Na osnovu obimne gra|e prekog suda mo`e se razumeti da je Didi} ~lanovima odbora predlagao da se novac iz kase sreskog na~elstva upotrebi na kupovinu oru`ja. Konsultovao se sa Stanojevi}em i drugim pojedincima i svi mu savetovali da se uzdr`i. Nenaviknuti da budu bez pu{ke u ku}i. ali ~lanovi odbora sve to nisu prihvatili. Quba Didi} je zajedno sa obveznicima narodne vojske iz sela Saselca do{ao kod sreskog na~elnika od koga su zajedno tra`ili oru`je koje su ve} predali.hteli da ga pozdrave na ulici i niko vi{e nije pazario u wegovom du}anu. i 2. Sa pi{toqem u ruci on je zapretio sreskim ~inovnicima. Didi} je. oktobra. hteo ne hteo. klase bili su upu}eni na polo`aj u Bawskoj klisuri. ali kada je {urak popa Ivkovi}a. oktobra 1883. istoga dana. ispraznio kasu. Ratni~ki poklici me{ali su se trubama. Pobuweni~ka stihija u Sokobawi je krenula svojim putem. po{to je postavio jake stra`e i naredio da se onesposobe telegrafske veze. Zatim je Didi} stupio u vezu sa pobuwenicima u Kwa`evcu zahtevaju}i da mu po{aqu poja~awe u qudstvu i barut. Zatim je. dobo{ima i zvowavom sa crkvenog torwa. do{ao u Sokobawu. toliko je Didi} to ~inio na trgova~ki. a sreskog kapetana i po{tara zatvorio. godine. Zahvaquju}i brzom reagovawu i dobroj organizaciji obveznici narodne vojske 1. pustio zatvorenike. 78 . Koliko je Ivkovi} predvodio bunu na popovski na~in. ukqu~uju}i i wegovu.

Me|utim Jovanovi} je uspeo da mu otme revolver. Ipak sa svojim sledbenicima uspeva da dobije jedan bataqon narodne vojske iz Kwa`evca. Zabele`eno je da je. Tako je Quba Didi} osu|en na smrt 6. su|eno mi je da glavu izgubim. rekao: „E. Po{to je sokobawski odbor „za povra}aj mira“ ve} stupio u pregovore sa staja}om vojskom. uve`banija. Staja}a vojska je bila mnogo br`a.Kao i u drugim sudarima staja}e i pobuwene narodne vojske rezultati su i u sokobawskom kraju bili porazni za pobuwenike. posle neuspelog poku{aja da pobegne. ali ne i Didi}. Bilo je jasno da }e se mir povratiti preko mnogih mrtvih glava. pa je pomo}nik na~elnika u Kwa`evcu poslao poteru. Narodna vojska se razbe`ala na sve strane. spasavaju}i glavu. a Didi} je ostao usamqen i izolovan. Ve} 27. i glavnokomandaju}i general Tihomiq Nikoli} je naredio ha{pewe ovih pobuwenika. a weno oru`je imalo je mnogo ve}i domet i preciznost. nije vajde.“ Su|ewe je zbog obiqa podataka o wegovoj delatnosti u toku bune trajalo kratko – pola sata. frontalnom su~eqavawu progovorilo je boqe oru`je. postupio trgova~ki. zatim je odbio dukate koje mu je Didi} ponudio i predao ga policijskim vlastima. Bez wegovog znawa formiran je „odbor za povra}aj mira“ u koji su u{li mnogi u~esnici bune. Sokobawski odbor prihvatio je sve uslove koje je diktirao major Jovan Atanackovi}. ali je i tamo po istom konceptu nadmo}nosti sve ve} bilo okon~ano. novembra. Na gubili{te je iza{ao zajedno sa Petrom Milo{evi}em. Didi} je morao zajedno sa kwa`eva~kim bataqonom da ode u Kwa`evac. Dat je i rok za bezuslovnu predaju oru`ja. oktobra usamqen u svom kraju on odlazi u Crnu Reku. U me|uvremenu Didi} je. a ve} sutradan je bio streqan. U selu Balinci najmio je Cvetka Jovanovi}a da ga provede do granice kako bi pobegao u Bugarsku. U direktnom. a u sokobowskom kraju pod brojem jedan bila je Didi}eva. 79 . a srce i hrabrost nisu mogli da urade mnogo. Posebno kao vo|a istaknut je trgovac Quba Didi}.

poslanikom. Delovawem Ace Stanojevi}a. godine. ~uvawe barutnog maga80 . Didi} posle plotuna nije odmah pao. posle plodne politi~ke karijere postane i ~lan Narodnog fronta 1945. U toku Timo~ke bune.komandantom 4. Aleksa Stanojevi}. on je 26. Bio je tvrd zaverenik koji nije ostavqao tragove za sobom i koji je tajnu Timo~ke bune odneo sa sobom u grob.“ Tre}i neposredni vo|a Timo~ke bune. oktobra „organizovao grupu gra|ana da brani barutni magacin od buntovnika!“ Zatim je postao prividno mawe zna~ajan ~lan „Privremenog odbora narodne uprave za okrug kwa`eva~ki“. Pred streqa~ki stroj \usi} je iza{ao pijan. Da ovu povest o wegovoj sudbini zavr{imo citatom Sime @ivkovi}a: „Didi}a je napustilo gra|anstvo koje je vodio. on je u svim slu`benim dokumentima prvo mesto prepu{tao drugima. Didi} i Milo{evi} su se dr`ali ~vrsto. Naime. nije bio zahva}en sindromom tragi~nog norodnog junaka kakvi su bili mnogi u na{oj istoriji. Naprotiv. godini. policijske vlasti. a uhvatilo isto ono seqa{tvo i predalo prekom sudu za koje se borio. Iako najuglednije ime u kwa`eva~kom okrugu i celoj Timo~koj Krajini. ta~nije kapetan Mitar Kova~evi} je zahtevao. Pobegao u Bugarsku i stigao da u svojoj 92. godini. (Ona se verovatno sastoji u vezama radikala sa ruskom obave{tajnom slu`bom Ohranom). pre`iveo je bunu koju je najboqe i najinteligentije vodio na svom podru~ju. sa okanicom rakije i sve}om u rukama za rasterivawe straha i spas du{e. najboqeg u~enika i sledbenika Nikole Pa{i}a. ve} je naknadno dokraj~en. i sa Ristom \usi}em. {ta bi drugo u neposrednoj opasnosti od pobune. to telo je uzelo vlast u Kwa`evcu na genijalan na~in – uz pomo} aktuelne vlasti. kasnije nazvan „Privremeni izvr{ni odbor“. Umro je u svojoj 94. svrqi{kog botaqona narodne vojske sa ~ijim pripadnicima je u~estvovao u bici na Dervenu. @ivkovi} je ocenio da je Stanojevi} „pored dugove~nosti bio ~ovek velike ve{tine i promi{qenosti“.

10. Qubomira Bo`inovi}a i Nikolu Pavlovi}a. Prema wegovim vojnim kombinacijama Rusija bi preko Bugarske u{la u Srbiju ako bi se Austrougarska ume{ala u na{e stvari. Kwa`eva~ka pobuweni~ka vojska je delovala kao precizni mehanizam. To {to je borba trajala sedam ~asova je posledica boqe vojne organizacije pobuwenika ovog okruga. Tra`io je 29. Na wegov zahtev okru`ni na~elnik je u tom ciqu gra|anima predao pu{ke da bi taj magacin ~uvali. Izgledalo je da je vlast naredila pokretawe norodne vojske koja je po{la u otvorenu pobunu. da bi se stvorio privid wegove inicijative. Kada su se seqaci i pripadnici narodne vojske sakupili iz okolnih sela. upu}uje lokalne intelektualce u evropsku politiku. ve} je naredio. ipak se pokazala uobi~ajena vojna premo} staja}e vojske. No i pored svega „kwa`eva~ka vojna organizacija kao i pobuna ovog okruga je do`ivela vojni poraz na Vratarnici 30. oktobra. koji vu~e konce iz pozadine. od komandanta Timo~ke divizije da mu preda Zaje~ar mirnim 81 . a kapetan Kova~evi} nije digao barutanu u vazduh kako mu je od strane na~elnika nare|eno. mobilizaciju narodne vojske. Ko sada da zameri Kova~evi}u koji narodnu vojsku na propisan (ali i samovoqan na~in) poziva u pomo} protiv buntovnika.cina. ishrana vojske u potpunosti regulisana. Bez ikakvog otpora buntovnici su zauzeli na~elstvo i zape~atili kasu. nikome vi{e nije padalo na pamet da slu{a kapetana i na~elnika ve} Stanojevi}a. Svako delovawe aktuelne vlasti je bilo blokirano. U toj birokratsko – pravnoj ujdurmi i komediji bez prolivawa krvi osvojen je ceo barutni magacin i dva topa. pi{e objave. upu}ena je pomo} ostalim pobuwenim podru~jima. [aqe glasine. Govorio je u~itequ Voji Antonijevi}u iz Valevca da je Rusija na strani pobuwenika.“ Daqe Sima @ivkovi} ovako procewuje aktivnost Alekse Stanojevi}a u toku pobune: „Aleksa Stanojevi} je aktivan i u propagandnom smislu. Iza svega toga stoji Aca Stanojevi}. velika vojska sakupqena na tri punkta ili logora na podru~ju kwa`eva~kog okruga. Mihajla Veselinovi}a. Me|utim.

“ Preki sud je delatnost Alekse Stanojevi}a ocenio kao najopasniju. rasni isto~nosrbijanski kulturni tip.. proizvoqnost i neta~nost regionalnih i psiholo{kih odre|ewa qudi jednog kraja. izme|u ostalog. On se posledwi digao a prvi pobegao. onda je on pravi. Preki sud ga je osudmo na smrt. Ako je etnopsiholo{ka osobenost Isto~ne Srbije prema [umadiji najvi{e izra`ena u hladnom i racionalnom. gde je potom go. da je sve {to je wegov drug iz student82 . ali nije ni pobedio ni mu~eni~ki zavr{io. Do`iveo je petu deceniju XX veka dok su wegovi drugovi svoju `ivotnu putawu prekinuli 17 godina pre po~etka XX veka. Wen vo|a. ne samo za Timo~ku Krajinu ve} i za celu Srbiju.. Po slomu narodne vojoke kod Vratarnice pobegao je sa Veselinovi}em u Bugarsku. Didi} zbog mu~eni~ke smrti i doslednog po{tovawa svojih ideja podse}aju nas na [umadince od Prvog srpskog ustanka do Topolske bune.putem. Pa{i} je ~esto bio prinu|en da postupa kao revolucionar kako je `eleo pokojni Svetozar Markovi}. U tome je. Me|utim. On je pogre{io samo u tome {to nije na vreme nabavio najsavremenije oru`je. pisar Atanasije Aran|elovi} je poginuo „kod mehane vratarni~ke. wegovi zemqaci M.. Potera za Stanojevi}em nije uspela. Ivkovi} i Q. On nikada nije molio kraqa da mu oprosti.. a bio je u blizini onih koji su bili kadri da za presecawe politi~hih ~vorova upotrebe nasiqe. nag na|en..“ ZAVERA U EMIGRACIJI Iako prevashodio politi~ar. sva relativnost. „Zamereno mu je {to je ~lanove Glavnog odbora stranke obave{tavao o pripremama za bunu i o stawu u Timo~koj Krajini. a za `rtve i neuspeh osevtu. Na ve} pomenutom zboru radikala u Kragujevcu Pa{i} je rekao.. Bio je pametan i ve{t.

mogao porediti samo wegov direktni rival u naprednoj stranci Milutin Gara{anin. g. S wim se. pored toga. ali tako smi{qena i formulisana da su se od we preostali malodu{ni glasa~i mogli probuditi. g. sumwe u opravdanost kraqevih metoda razra~unavawa sa politi~kim protivnicima i aktuelnom opozicijom rasule su se po ~itavoj Evropi. Pa{i} je pozvao srpski narod ne samo da glasa za radikale. hteo ne hteo. tako|e ~oveka iz Isto~ne Srbije. nego sa svojim predsednikom vlade. Osnovni radikalski pokli~ koji je Kazimirovi} ve{to izdvojio iz Pa{i}evog govora u vreme izbora pred bunu 1883. direktno optu`io Pa{i}a i radikale za poku{aj atentata od strane Ilke Markovi} koja je u zatvoru na|ena zadavqena pe{kirom.36 odgovorio na svoj pravoslavni. socijalista Svetozar Markovi}. 83 . morao da ima. grofom Kalnokijem. kako je istra`io Kazimirovi}. tradicionalni na~in: Bog da mu du{u prosti! Pa{i}. bio je u stvari pretwa. uradio kao borac za narodna prava. (Istovremeno on se u Beogradu i Be~u vi{e sastajao sa austrijskim poslanikom Kevenhilerom i austrougarskim ministrom unutra{wih poslova. Sve to jo{ ne pokazuje ono drugo lice Pa{i}evo koje je. Narod je. mawe gre{i od svojih saradnika i otvorenih neprijateqa zbog toga {to je bio neumoran radnik. a mnoge {kole ostavio da ~ekaju nova postavqewa. smenio mitropolita Mihajla.) Kraq je 1881. Shvataju}i da se radikalizam uvukao i u prosvetu. kraq je preko ministarstva prosvete otpustio mnoge u~iteqe i profesore. ve} je postavio i pitawe da li }e „hteti.skih dana. urodilo plodom. Zbog kraqeve grube represije na udaru su bili pripadnici radikalie stranke. Umesto optu`be „belosvetskog teroriste“ Pa{i}a. da li }e ko smeti da glasa za Frawu Josifa!“ S druge strane kraq Milan se od po~etka Pa{i}evog uspona prema wemu pona{ao upravo zavereni~ki. a wena sau~esnica zate~ena obe{ena u zatvorskoj }eliji. koji je ~ak spavao u svojoj kancelariji. kako navodi Vasa Kazimirovi} u svojoj kwizi.

a zatim bankrotirao. Sofiji i Vidinu gde su se Pa{i} i emigranti kretali i okupqali) ne uspevaju da i{~upaju ni jednu jedinu re~ koja bi potvrdila Milojevi}evo izve{}e o zaveri. smatraju}i Pa{i}a revolucionarom. nekada{wi krimski i makre{ki dobrovoqci i wihovi mla|i naslednici znaju samo da pucaju i koqu. Ali ga je taj isti ruski ~ovek. Pa{i} je to prihvatio iako se pre tri godine razi{ao sa mitropolitom jer ovaj nije dozvolio parastos u zatvoru u kome je umro poznati borac za narodna prava iz Koprivnice kod Negotina. Da iz sada slobodne Bugarske izazove sa svojim dobrovoqcima. Iako mu ruski agent u Bugarskoj nije izrazio podr{ku. koji su tretirani kao emigranti. iznudio vrlo povoqne (i nepravedne) uslove eksploatacije budu}ih srpskih pruga. prognan od kraqa Milana. ali je taj wegov poku{aj ostao vrlo providan. Najtvr|e jezgro srpske emigracije. bugarski vladar germanske krvi. Zna se ko u takvim poslovima mo`e da govori i pi{e – Nikola! 84 . Adam Bogosavqevi}. predsednik bugarske radikalne stranke Nikola Suknarov ostaje dosledan svojoj oceni da je Pa{i} ~ovek kome treba pre svega na qudski na~in pomo}i. podmitio ~lanove napredwa~ke vlade. to nije u potpunosti wihovo delo. on se nikada nije odrekao Rusije. Pa{i}u sumwivi Francuz. za{tititi ga i sakriti kad treba. koji je ina~e bio srpskog porekla. mogao da gleda svakojako na prisustvo Pa{i}a. bio u Ru{~uku. Iako je knez Aleksandar Batemberg. Pa{i} je zaobilaznim putem. austrougarski agenti u Bugarskoj (Belograd~iku. Razume se. mudar kao i Pa{i}. preko Kalafata.Kraq Milan je i samog Pa{i}a poku{ao da kompromituje u Bontuovoj aferi kada je ovaj. uputio na mitropolita Mihajla koji je. Najva`nija je wegova namera da i on u~ini ne{to sli~no u obrnutom smeru. Zahvaquju}i wemu i Pa{i}evom zetu Risti Ivanovu. tako da bez nare|ewa niko nije umeo da otvori usta. stigao u Vidin novembra 1883. godine. pobunu i svrgavawe kraqa Milana.

ako se ta pro{lost poznaje. kada je Pa{i} sa emigrantima nameravao da preko Gajtan planine i Velikog Izvora 85 .000 dukata. kao da je negde u [umadiji. on pi{e da ni nesre}ni despot \ura| Brankovi} ni \or|e Brankovi} nisu ni u najve}oj nevoqi davali tolika prava Austrijancima u Srbiji kako je to u~inio kraq Milan. „Trnovskoj konstituciji“ Pa{i}. No. Pa{i} je stekao jo{ jedno veliko iskustvo. spasao se pasjeg emigrantskog `ivota. koja se pred o~ima svih pretvara u tragediju.. jer ponavqawe iste ili sli~ne situacije iz pro{losti. mo`e se ubla`iti ili izbe}i. Drugim re~ima skovana je zavera protiv legitimnog kraqa Srbije Milana Obrenovi}a. Sve se to de{avalo 1884. Saznao je da ima qudi kojima je svejedno kako }e gubitak ~asti da tuma~e wegovi potomci. On uspeva preko novosadske {tampe i prevoda na sedam jezika da saop{ti Evropi da je glavni ciq kraqeve strahovlade fizi~ka likvidacija opozicije.“ Iz ovog ~lanka se vidi da je Pa{i} znao za zna~aj istorijskog kontinuiteta. Pa{i} je sa mitropolitom Mihajlom i sa svojim „vernim“ Vladom Milojevi}em dogovorio plan o dovo|ewu Aleksandra Obrenovi}a. U vreme kada je Pa{i}eva glava bila ucewena na 2. Milojevi} je po dolasku u Beograd odmah sve dostavio kraqu Milanu. koja se sve vi{e udaqava od kraqa i wegovih metoda. „Srpska nacionalna ideja je oslobo|ewe i ujediwewe svih Srba u jednu dr`avu i formirawe Balkanskog saveza plemenski srodnih rasa.Kao nekada Ilija Gara{anin. godine.. koji je sa raznim stratezima i poverqivim qudima pravio planove za oslobo|ewe Srba izvan Srbije. ili crnogorskog kneza Nikole ili Perta Kara|or|evi}a na srpski presto. U listu ~ije je ime vezano za mesto smrti Svetog Save – Trnovo. nastupaju}e politi~ke li~nosti u zemqi. pi{e da se `rtve timo~ke bune moraju osvetiti „jer Srbin ne mo`e da `ivi bez we“ (osvete). O toj odluci Milojevi} je trebalo da obavesti Jovana Risti}a.. sina kraqa Milana.. dobio slu`bu i kraqevo poverewe.

u junu iste godine. Pored ve}e opreznosti prema qudima od wegovog poverewa. Po oceni V. nazvao je ubicom koji u pravoj demokratiji nikad ne bi bio izabran na tako odgovorno mesto. je kao inteligentnom politi~aru padalo te{ko {to je nasledio stawe raznih nu`nih kompromisa koji se javqaju u ustavno – pravno nestabilnim dr`avama. Da bi smo bili slikovitiji nave{}emo jedan citat iz kwige V. on ponovo poziva srpski narod da zbaci kraqa Milana. koji je po okon~awu bune bio predsednik prekog suda u Zaje~aru. SRBIJA KAO PA[I]EVA ZVEZDA VODIQA Javnost je u Srbiji o delatnosti emigracije i Pa{i}a obave{tavana i preko austrougarskih agenata i naknadno uba~enih pojedinaca koji su preko poverqivih qudi pozivani kao organizatori planirane pobune. mesec dana kasnije. Iskustvo sa takvim qudima mu je pomoglo u stvarawu najboqeg stare{inskog kadra u srpskoj vojsci i suzbijawu kriminala u podno{qive okvire. da je kraq Milan tra`io da se emigranti udaqe sa granice i da je izbio pograni~ni incident na Bregovu. Kazimirovi}a ona je o{trinom Pa{i}evih poziva na svrgavawe obrenovi}evskog re`ima bila iznena|ena.u|e u Srbiju i podigne ustanak. Upotrebqena terminologija u raznim Pa{i}evim pismima i ~lancima potpuno je prilago|ena kraqevom na~inu izra`avawa koji je i samoga sebe. on }e morati da podnosi i razmi{qa o kombinovanim ~etama {vercera i haramija koji su dobili ulogu strana~kih qudi i patriota. Dragomira Rajovi}a. novog predsednika skup{tine. Pa{i} odustaje od plana. po svedo~ewu Sforce. nazivao probisvetom. Na vest da je srpski diplomatski predstavnik napustio Bugarsku. Kazimirovi}a koji se odnosi na drugi 86 . Pored toga Pa{i}u. Me|utim.

. zaje~arski trgovac Petar Nedeqkovi} preuzima deo imawa Mladena Cekovi}a iz Zagra|a na ime duga koji nije ispla}en. pre{la je granicu upravo u vreme tog zati{ja i posle pu{karawa ubila popa Veqka Spasi}a u neposrednom zale|u Vratarnice. Pa{i} pozajmquje novac od wih za tro{ak i hranu 3000 emigranata Srba i 1000 proteranih Crnogoraca pod komandom vojvode Peke Pavlovi}a.poku{aj pobune u Srbiji krajem leta 1884. a zet Ivanov {ef sofijske policije. Prema istom protokolu pop Veqko Spasi} ustupio je na ime pozajmice 6. aut.“ Grupa Mladena Cekovi}a Draganovi}a. Prema Kazimirovi}evom istra`ivawu ministarstvo unutra{wih poslova Austrougarske zna da se 16 sanduka oru`ja i municije nalazi u pivarskoj radwi srpskog emigranta iz Zaje~ara. U decembru iste godine ovakvi poku{aji potpaqivawa vatre imaju na kratko vi{e izgleda. To je u velikoj meri omogu}io i Kosta Marin87 . Pa{i}ev za{titnik Suknarov postaje ministar unutra{wih poslova. sasvim mirno gazi plitak Timok ispod brda Bezdet u Vratarnici i ponovo prelazi granicu.00 dinara Veqku Jan~i}u iz Vratarnice. Prema Intabulacionom protokolu op{tine Zaje~ar. ni od toga nije bilo ni{ta. Zatim Suknarov biva smewen ali je sakupqeno 1000 pu{aka i potrebne municije. Zapis duga i popis celokupnog imawa u slu`beni protokol uvedvni su pre bune. Veqko Jan~i} se u gra|i o timo~koj buni pomiwe kao emigrant. Sve je opet jednom (verovatno – „jo{ jednom“ – prim. godine: „[to se ti~e Pa{i}evog plana da sa emigrantima pre|e granicu i u Srbiji zapali vatru ustanka..593. koja je po svemu sude}i ubila kwa`eva~kog pisara u Vratarnici u toku bune. koji se proizvodwom i prodajom piva bavi u Vidinu. Posle ubistva popa Veqka Spasi}a ova grupa emigranata pronalazi samo deo novca i sa jednim rawenim Velikoizvorcem u koga je pucao sviwarski trgovac i ~lan napredwa~ke stranke Ne{ko To{i}. \or|a Lazarevi}a.) odlo`eno i – zavladalo je zati{je.

I Crnogorci tako misle. U svom pismu srpskog suverena ne oslovqava sa „va{e veli~anstvo“.On ne `eli sa Batembergom i wegovom vojskom.. osim Janka-Jola Pileti}a. Prolaze meseci mu~nog i{~ekivawa. ozna~io kao „grom iz vedra neba“. Pa{i}eve dileme postaju sve ve}e. 8. vidi se da je Pa{i} postupio mudro i promi{qeno. kao da ga ostavqa samog sa tom titulom. reaguju}i pre svega na prisajediwewe Rumelije Bugarskoj. Buna je planirana za kwa`eva~ki okrug. Pa{i} je. septembra 1885. Izbila je sva|a. Nije ni najmawe uva`io Pa{i}eve razloge da se u vreme ratne opasnosti upravo iz patriotizma ne sme i}i u bunu.kovi}. Ako su svi da se ide u Srbiju. kako smo videli. Iz pisma koje je nakon toga Pa{i} uputio kraqu. koji je izdao Pa{i}a. On je svima rekao u brk da su kukavice. Ako je Bugarska u{la u Rumeliju. Prisajediwewe Isto~ne Rumelije dogodilo se 6. Janko Jole je pozvao „na megdan juna~ki“. u ~ijoj je ku}i u Vidinu dr`an ovaj sastanak. uspeo da izbegne rascep u emigraciji. Kad Pa{i} i Peko govore. u gladovawu i o~ajawu? Vojvoda Peko Pavlovi} je prepustio odluku Pa{i}u. uprkos nezavidnoj situaciji. ve} samo sa „kraqu“. Bugarska policija nije prona{la oru`je jer je ono skloweno na samoj granici. Pa{i} prepu{ta odluku ve}ini. ipak bira na~in wegovog uklawawa. Da li sa 4000 Srba i Crnogoraca u}i u Srbiju ili ostati u Bugarskoj u bekstvu od bugarske policije.. kamenorezac iz Vaqeva. pokvarewak) treba da }uti. jedan takav pezenvek (svodnik. Pritisak bugarske policije i kraqa Milana koji zahteva da se uklone emigranti sa granice sve su ja~i. zapretio mu je da }e ga „golim rukama izbaciti kroz re{etke na prozoru“. 1926. evo 88 . posle svrgavawa oba „nemska“ kraqa. Rista. Ne kriju}i da je srpski kraq tiranin. Ve}ina se odlu~uje za odlagawe. g. g. Otac \or|a Lazarevi}a. u srpskom selu Bra}evac. ide i Pa{i}. – ovaj sastanak je odr`an dakle u potpuno izmewenim uslovima koje je \or|e Lazaravi} u „Politici“ od 18. ali sa wegovim protivnicima `eli uniju Srbije i Bugarske.

Wegov poziv na dvoboj „kukavicama koji ne smeju da pre|u granicu i dignu bunu“. Bugarima. ukazuju}i da je u novoj situaciji jedino razumno da srpska vojska u|e u Staru Srbiju i Makedoniju. va`ne puteve i svoj opstanak ne mo`e da brani kao bilo ~ija provincija. No. direktno ne optu`uje kraqa za tiraniju (indirektno sasvim sigurno). oni su odbili da se bore protiv Srbije. bio je smi{qen izazov koji bi emigrante i radikalsko vo|stvo doveo pravo pred pu{~ane cevi sakrivenih `andarma na srpskoj strani. Pileti} se vratio u Srbiju i mada nije uspeo da na ovakav na~ik ubije ili uhapsi Pa{i}a. on u Beogradu dobija mesto sreskog pisara.. ali kada je izbio srpsko – bugarski rat. osporavao pravo na Makedoniju. po{to su Bugari u{li u Rumeliju. razume se. Pi{u}i Suknarovu Pa{i} je ostavio neoboriv dokument svog vizionar89 .. ve} napredwake. Jole Pileti} je bio samo dokaz da su kraq i napredwaci uspeli da se veoma dobro organizuju u odbrani od radikalske opasnosti. on.prilike da Srbija bez oklevawa u|e u staru Srbiju i Makedoniju.“ Poruka je jasna: iznad tiranije i politike je potreba Srbije da ne ostane u sku~enim granicama jer svoj polo`aj. Pa{i} se nije dao prevariti. „. gori od „pezenveka“. svakako istorijskom pismu kraqu Milanu. Crnogorci pod komandom Peka Pavlovi}a su potom napustili Vidin u `eqi da se bore za Rumeliju.. U ve} pomenutom.. Pileti} je bio u stvari {pijun kraqa Milana. Nakon toga Pa{i} je u srpskoj javnosti optu`en da na ra~un bugarskih usluga u svrgavawu kraqa Milana `eli da Makedoniju ustupi Bugarskoj. Oni su bili preobu~eni u seqa~ka odela i pod komandom Milutina Gara{anina.Mi u takvom vremenu obustavqamo svaku radwu koja je upravqena da Srbiju oslobodi od unutra{qe tiranije i da osveti nevino prolivenu krv bratsku i stavqamo se vama na raspolagawe ukoliko nam polo`aj dopu{tao bude. Posle svr{etka rata Pa{i} je mogao dokumentovano da doka`e da je u Bugarskoj upravo progowen jer je svojim doma}inima.

Proteran je najpre u Ru{~uk. g.. Kakav je interes ona imala. kao i docnije. Austrougarske. kako on ka`e. sigurnije i slozi balkanskih naroda bli`e. spekulisali u pomo}i srpskim emigrantima. on smatra da oba vladara koji rade protiv slovenske stvari treba zbaciti.. nastalom 1885. a ukoliko se ne `eli rat zbog Rumelije 90 . pi{e Pa{i}. (Gara{anin je to pismo zaba{urio i nije ga pro~itao na sednici narodne skup{tine iako je. Pa{i} zamera i Bugarima jer su. budu}i da su vladari obe zemqe bili weni qudi? Stvar je vrdo prosta. jasno znao {ta je glavna opasnost za sve balkanske zamqe koje su se ponovo ra|ale izme|u ~eki}a i nakovwa svojih `eqa i realnih mogu}nosti opstanka. Htela je ona mnogo boqi rezultat koji bi u{ao u neprobojan oklop tradicije – stvarawe mr`we i rivalstva izme|u dva naroda (kraq i knez su bili ionako samo {ahovske figure) po staroj devizi: devide et impera (zavadi pa vladaj). kad bi Srbija i{la sa Bugarskom protiv Turaka. g. kako je ustanovio Vasa Kazimirovi}. On nije verovao u dobre namere ujediwene carevine. na koje u prvom redu pada odgovornost za rat sa Bugarskom.“ U tim ~asovima Pa{i}a je . bili su se potpuno oglu{ili o jednu ispravnu politi~u ideju – da se balkanskim savezom ostvari oslobo|ewe svih od Turske podjarmqenih naroda. g. a iskreno i bratsko raspolo`ewe prema Srbima je izostalo. to odlu~io)..“ Od svega je najinteresantnija uloga Austrougarske u srpsko – bugarskom ratu 1885. jer je remetila ravnote`u u stalnoj te`wi da se {iri prema istoku. Pa{i} je. U jednom drugom pismu. Nije se ona rukovodila opasno{}u naru{avawa privr`enosti Batemberga i Milana Obrenovi}a. naime. a zatim u Rumuniju. retko ko razumeo. po pretpostavci Vase Kazimirovi}a. „Naposletku“. U vezi s tim Vasa Kazimirovi} zakqu~uje: „I kraq Milan i Milutin Gara{anin. [to se Pa{i}a ti~e on je prozreo tu igru i u pismu iz oktobra 1885. no da ide sa Austrijom protiv Turaka... namenio ruskom ambasadoru u Parizu. koje je. „mnogo je boqe.stva.

kod ruskih prijateqa iz studentskih ciri{kih dana. Ali Pa{i} je i spretniji i sre}niji od Babe Novaka. Grof Kalnoki je Kevenhileru u Beograd poslao telegram u kome se kraq Milan uverava da „mo`e ra~unati na na{e prijateqstvo“. i bugarski slovenofil Aksentije Aksentijevi}. U Rumunuji je Pa{i} bio u jo{ ve}oj opasnosti jer je austrijsko poslanstvo u Bukure{tu tra`ilo wegovo hap{ewe. Sam Pa{i} je priznao da nije smeo da iza|e pred wih jer je ruska pomo} koju im je obe}ao izostala. jer nisu bili dr`avqani Bugarske. bili su izlo`eni gladi i poni`ewu.“ To je bilo pre proterivawa u Ru{~uk.. u okviru slovenstva i balkanskih odnosa. Interesantno je dr`awe Rusije u tim danima. pomogao emigrantima. a srpska skup{tina u oktobru 1885. a zatim u Rumuniju. odvijale „kako sam predskazivao da }e se razviti. Kazimirovi}. koga su kao zaslu`nog ratnika na Balkanu transilvansko – moldavski secesionisti na ovom istom terenu 1601. pored Slovenskog komiteta i Bugarina Aksakova.. ubistvima ~ijim ubicama nije su|eno. Pa{i} ne `eli ruskom silom uve}anu Bugarsku (ni sanstefansku ni novu koja se stvara sa Rumelijom) jer kqu~ slovenstva na Balkanu je Srbija (zbog dva putna pravca) bez koje se ni Bugarska ne mo`e odr`ati. Po Vojislavu J. Bez la`ne skromnosti Pa{i} je otvoreno napisao da su se prilike na Balkanu. U isto vreme u Srbiji je izvr{ena mobilizacija. Sam Pa{i} je ostavio svoje zapa`awe da su emigranti opstali vrlo dobro u „{opskom naseqewu“ koje „simpatizira Srbima“. Vukovi}u ~ije navode koristi V. ina~e Srpkiwa. uhvatili i `ivog ispekli. Progowen kao zver Pa{i} se skriva u Dobruxi. donosi odluku da se Bugarska napadne. 91 . U tim te{kim trenucima pomogli su ga udovica kwi`evnika Qubena Karavelova. U tim trenucima prognani mitropolit Mihajlo je. koliko je mogao.treba vratiti „status quo ante“. Mojim re~ima i pismima nije se poklonila pa`wa. g. Ostali emigranti koji su tako|e proterani i ostali bez sredstava za `ivot.

Mo`da. novembra 1885. kraq je uo~i sloma rekao: „Ne mogu ovde ostati. Prema saznawu V.. Kazimirovi}a kraq Milan je uo~i rata bio opsednut „pravom manijom gowewa“. [to je kobnije za wegov ina~e skroman politi~ki mentalitet.“ Istina je da bi takav trijumf. „Srbija mora ili postati austrougarska pokrajina. kraq Milan je pao na ispitu i kao ratni strateg. predsednik. a ne intriga Austrougarske. o kome dobija austrijske izve{taje da sprema atentat na wega. 19. on je iznenada doneo odluku o povla~ewu prema Pirotu. ili politi~ar uop{te da bi se uistinu i razumevao u politiku. Car je odgovorio: „Zato {to volim bugarski narod. nije bila izgubqena sve do momenta kada je do kraqa doprla vest da je jedan bugarski odred u{ao u neko selo iza linije srpskog fronta. Nikako u Sofiji. g.Batemberg je telegrafisao ruskom caru o svojoj nameri da prisajedini Rumeliju jer zna da ruski car voli bugarski narod. Kako prema pisawu Slobodana Jovanovi}a navodi Kazimirovi}. Poraz je bio neizbe`an. Sigurno je ne{to drugo: ~esto nije dovoqno da bilo ko bude kraq. kako tvrdi Kazimirovi}. ne}u da me Pa{i} i drugovi wegovi vode vezanog kroz Sofiju. 92 . Ratom je hteo da zbri{e i svoju nesigurnost i silaznu liniju svog autoriteta i emigrante i Pa{i}a.“ Tre}eg dana rata.“ Da li je Pa{i}eva aktivnost u Bugarskoj i Rumuniji doprinela ovom stavu ruskog cara. Pa{i} bar u ~asovima o~ajawa. po zasluzi.. Dok je trajala bitka na Slivnici koja. wegova zvezda ga vodi u ropstvo koje on do`ivqava kao sudbinu. po`eleo u Beogradu. ne odobravam ono {to ste u~inili. uveren da }e Bugarsku vrlo brzo pobediti. a ne Pa{i}. Uspe{nim ratom protiv Bugara pobedio bi on. ili pak teritorijalno pove}ana. Milan je poveo rat smatraju}i da iza Bugarske stoji Rusija.

a od radikala u zemqi o~ekuje da pomognu spasavawu obraza Srbije. I Pa{i} smatra da je rat bio bratoubila~ki. kraq je li~no posetio Peru Todorovi}a. Rat sa Bugarskom je nazvao prenagqenim. koji su ~amili u wegovim zatvorima. Ne i sa Pa{i}am i emigrantima. osim emigranata i Pa{i}a. svi osu|eni radikali su pomilovani. ne `ali truda da do kraqa dospeju wegova prava shvatawa i tuma~ewa proteklih doga|aja. g.POSLEDWA KRAQEVA OFANZIVA Uzrok progona Pa{i}a iz Bugaraske u Rumuniju le`i u ~iwenici da je Pa{i} odbio ponudu kneza Batemberga da se sa emigrantima ukqu~i u bugarsku vojsku koja se najpre brani od napada. Pera Todorovi} je prihvatio sve kraqeve `eqe. to mo`e samo srpski narod. kako se izrazio. pa }e kasnije balkanski savez i zbog toga biti veliki podvig. Kraq je pro~itao sva wegova pisma ali mu sujeta nije dozvolila da uva`i bilo koje stanovi{te svog protivnika. ali je wegova procena da je. Re`im u Srbiji se ne sme obarati stranom silom. Pa{i}. posle rata. a zatim nastupa na srpskoj teritoriji (zaustavi}e je austrougarski ultimatum). Izmiri}e se sa radikalima u zemqi. 1. Iako je mo`da shvatio da kao suveren Srbije ne}e dugo izdr`ati. on se odlu~io na novi udarac Pa{i}u. g. Todorovi} je prihvatio kraqevu ideju da se radikali i napredwaci sporazumeju i formiraju koalicionu vladu. neiskusna bugarska vojska pobedila „zbog niskosti i nesposobnosti“ qudi na srpskoj strani i zbog toga {to je malobrojna srpska vojska „}oravo rukovo|ena“. januara 1886. nije bugarsko gledi{te. U decembru 1885. Odr`ana je konferencija predstavnika 93 . razume se. koji je bio zatvoren u kalemegdanskoj tvr|avi. To. sa kojim je svojevremeno Pa{i} osnovao radikalnu stranku. S druge strane Pa{i} je veoma o{tar prema Bugarima tvrde}i da je o ovoj zemqi Evropa ~ula „kada im se (Bugarima) sloboda pokloni“. ^etiri dana kasnije.

“ No kritikuju}i i Milo{evi}a i Peru Todorovi}a Pa{i} je.. o stabilnosti ne treba ni govoriti. „Ve}ina radikalskih prvaka izjasnila se protiv sporazuma sa napredwacima.“ No kraq ide daqe (prema svome kraju)..“ Tako je Pa{i}. Nema politi~kog mira u Srbiji. kraq je poku{ao isti manevar sa liberalima. sa pomilovanim radikalima i ve} 94 . a ti umesto da miri{.“ I sam je kritikovao Todorovi}a jer je za~etnik rascepa u radikalnoj stranci. Mada kraqevom rukom oslobo|ena i ovakva radikalna stranka. [tavi{e. odbija koaliciju sa neprijateqskom napredwa~kom strankom. sa disidentom Perom Todorovi}em na ~elu.. koliko je to bilo mogu}e. kako ocewuje Vasa Kazimirovi}. kako se izrazio Vasa Kazimirovi}. Kada je ovaj manevar propao. Za wega je „ni{ka opozicija“ i neokaqani radikalizam „posledwa nada naroda“. koji je bio uveren da dobro radi. Formirana je nova vlada. No. No i kraq nije postigao svoj ciq: da.nekada suprotstavqenih stranaka. Pa{i} se nadao i smatrao je da tako i narod misli da se radikali ne}e „poqubiti i zagrliti sa izdajnicima srpskog imena i srpske dr`ave. bar na kratko.. Pa{i} je. Kako je Ra{a Milo{evi} zabale`io. ~ara{ jo{ vi{e vatru. postigao da Todorovi} odigra dvostruku igru. preko wega ostvario neki uticaj na kraqa i dolazio do informacija o kraqevim namerama. Pa{i} iz emigracije savetuje da se radikali ne pribli`avaju ni liberalu Jovanu Risti}u. ne smatra da }e do stvarnog pomirewa do}i. Pera Todorovi} nije bio za taj posao. Ubrzo je bez ostatka postao kraqev ~ovek.. koji i sada ima presudan uticaj. Pa{i} je bio Pa{i} i prema svojim sledbenicima ne samo prema kraqu Milanu.. Zamerio je Ra{i Milo{evi}u zbog isterivawa Pere Todorovi}a iz stranke: „Ja sam pretpostavqao da }e{ uzeti na se ulogu izmiriteqa. No. „preko Todorovi}a pridobije radikalnu stranku za saradwu bez nekih ve}ih ustupaka. a kao wen nekada{wi vo|a. pobedio i kraqa i svog politi~kog kompawona Todorovi}a. uskoro je bio iskqu~en iz stranke.

g. Gruji} je taj susret opisao sasvim podani~ki. Pa{i} je preko odanih qudi i pisama zahtevao da radikali {to vi{e suzbiju liberale kod kraqa.. Ni{ta novo u Srbiji toga vremena. Ako odstupe od tog ciqa ve}inu }e dobiti radikali Save Gruji}a. a kraq je doveden u nesnosnu situaciju da ne mo`e ba{ sve po wegovom. No i radikali majora Gruji}a.ohla|enim dinasti~kim liberalima. zakqu~uje Pa{i}. takvi kakvi su. a liberali poverewe kraqa k wima“. U svojstvu srpskog poslanika u Rusiji on je u Petrogradu primio Pa{i}a. sugeri{u}i umerenost. ta~nije neprihvatawa politike pokornosti i postepenog gubitka suvereniteta pred velikim susedom. Radikali su optu`eni da je wihov ciq ru{ewe prestola. Za svoje naslednike je kazao. „Da li mo`e“. „buna se priprema“. shvataju da mogu da preduzmu samo ono {to im kraq dopusti. 95 . Sada je ucveqen i liberal Jovan Risti}.. Prakti~no. Novi izbori u septembru 1887. Vide}e se {ta }e i ko izgubiti u ovom politi~kom ruletu. Prorokuje „finansijski krah“. Pored toga kraq je odbio da u sastav nove vlade u|e Kosta Tau{anovi}.. da su radikali „ulo`ili u savez poverewe naroda k vama. U vezi s tim Kazimirovi} s pravom pretpostavqa da su radikalski prvaci poslu{ali Pa{i}a. Dobija prave napade besa. Jovan Risti} po svaku cenu ho}e da i taj uspeh svede na radikalsku mawinu u skup{tini. ~ovek od poverewa Rusa i Pa{i}a. „porezi se ne uteruju“. jer je liberalno – radikalna vlada trajala kratko. ali je ta~no preneo kraqu da Pa{i} nema nameru da se vra}a u Srbiju jer ne prihvata stawe koje su stvorili radikali u zemqi. „radikalna stranka da zadr`i poverewe naroda i jo{ k tome da ste~e poverewe kraqa?“ Ipak. godine opet ostvaruju radikalsku ve}inu. kako se vidi iz pisma Kosti Tau{anovi}u iz avgusta 1887. u junu 1887. g. Pa{i} ni za dlaku ne odustaje od svoje antiaustrijske politike. vidi rastu}u anarhiju zbog delovawa izdajni~ke emigracije i Pa{i}a. „revoluciju“. Pa{i}ev naslednik u zemqi bio je major Sava Gruju}.

kada je spa{avaju}i goli `ivot prvi put obrijao bradu da ga austrougarski agenti ne bi uhvatili. godini `ivota.Sve te brige on saop{tava Kevenhileru jer kao da u Srbiji nema kome da se poveri. gledao je kako Pa{i} u o~ima naroda izrasta u legendu i epsku li~nost. Hteo ne hteo. zarad karijere.. I Nikola Hristi}. Hristi} je izjavio da „nema tog nitkovluka za koji kraq Milan ne bi bio sposoban. dugogodi{wi ministar unutra{wih dela. Otmicu je pomogla austrougarska policija. Major Sava Gruji} daje ostavku jer kraq nije hteo da potpi{e jedan ukaz koji je sam zahtevao da pro|e kroza proceduru.. POVRATAK I NOVE ZAMKE I TE[KO]E U {estogodi{woj emigraciji Pa{i} je ustanovio dva osnovna kamena temeqca budu}e srpske politike koju }e ostvarivati koliko mu prilike budu dozvoqavale: postizawe sloge balkanskih dr`ava i. Pa{i} je bio „pa}enik“ u izgnanstvu koji je i daqe strepeo od novih prijateqa koji bi ga. godine ~uo spanosnu vest: kraq Milan je abdicirao. Pa{i} je 22.. oslawawe i savezni{tvo sa Rusijom. Zima u kojoj se Pa{i} pripremao za povratak u zemqu. prema lokalnom 96 .37 Abdikaciji je prothodio razvod sa kraqicom Natalijom i otimawe sina i prestolonaslednika Aleksandra koji je bio sa majkom u Vizbadenu. Upravo u svojoj 44. uprkos svim menama raspolo`ewa i interesa i geografskoj udaqenosti. g. februara 1889. olajavali kod kraqa.“ Tako je kraq ostao usamqen u mi{qewu da je Pa{i} izdajnik. bila je.“ Kraq je najzad zahtevao da se Milutin Gara{anin protera jer nije hteo da bude srpski poslanik u Rimu.. Kao predsednik vlade 1888. ~vrsta ruka iz timo~ke bune je okrenuo le|a kraqu: „Na wegovo veli~anstvo se ne mo`e niko osloniti.

otvoreno preti kwa`eva~kom na~elniku Dimitriju Vu~kovi}u da }e ga tu`iti sudu jer je javno izjavio da je Konti} razbojnik. {to se bez uvijawa {tampa kao zlurada bele{ka. odmetni{tva i osvete {ire se Srbijom. zatim ko`eqske i na kraju lasova~ke op{tine. 97 . Nadmetawe u kori{}ewu veza i zloupotreba se rasplamsava. li~na nesigurnost. g. Izvesno je da Timo~anin donosi vest da se Gen~i} nije odazvao komisiji za otkup zemqi{ta za trasu budu}e pruge i da pruga nije pre{la preko wegovog imawa. U isto vreme u Timo~aninu se razobli~uju policijske metode razra~unavawa sa politi~kim aspirantima za vlast. On je bio ubijen od razbojnika.zaje~arskom listu Timo~anin. Konti}. tako da su mnogi ostareli liberali i napredwaci poumirali. nasiqe. Policajci u slu`bi napredwa~ke vlade nazvani su „buxonosci“ koji su se u apsanama koristili gove|im `ilama i kesama sa peskom da se „na najgrozniji i najsvirepiji na~in tuku nevini qudi“. ali je popadija uspela uz pomo} kom{ija da rani bajonetom jednog od napada~a. U vreme kada se Konti} javio u listu Timo~anin mogla se u wemu pro~itati i vest o ubistvu urova~kog sve{tenika u negotinskom kraju. Konti} podse}a na~elnika da je on te klevete oslobo|en „posle 15 i po mese~nog tamnovawa“ na su|ewu koje je odr`ano od prvog do desetog juna 1889. Iako je nova zora Srbije bila na pomolu. godine jedan iz grupe Mladena Cekovi}a Draganovi}a. ina~e Crnogorac. Upropa{}avawe du`nika kriminalnim uve}awem duga i prodaje imawa „na dobo{“ zbog naplate duga. Te{ko je ustanoviti da li je trasa budu}e pruge od Kwa`evca za Negotin preko Zaje~ara ucrtana u {irokom luku oko celog gorweg grada samo da ne bi pre{la preko imawa liberalnog poslanika iz Velikog Izvora. \or|a Gen~i}a. Radosav M. Otapawe straha i u takvoj hladno}i tajnih i ostalih povratnika iz Bugarske je primetna. \avo je do{ao po svoje. izazvale su veliki talas odmetni{tva. glasilu radikalne stranke. Ve} u leto iste 1889. vrlo hladna. pisar gorwobelore~ke.

Posle abdikacije objavqen je sastav nove vlade koju je formirao Nikola Hristi}. [esnaestog decembra 1889. Tako je trideset~etvorogodi{wi kraq si{ao sa prestola u korist trinaestogodi{weg prestolonaslednika. Kraq izdaje manifest u kome saop{tava da }e srpskom narodu dati ustav koji i sam `eli (a koga se ina~e u`asavao) kako ga `eli i sam narod. Ustav }e garantovati „u`ivawe ve}ih i {irih gra|anskih i politi~kih sloboda“. „Da paradoks bude ve}i“. zbog ~ega bi se kraq apsolutisti~kim ovla{}ewima pojavio kao spasilac. Pa{i} i radikali ne sede skr{tenih 98 . posle sitnih izmena nacrta novog ustava. U politici su ~esto aktivnosti i agitacije u sprezi sa nekim narodnim te`wama donosili rezultate. godine sprovedeni su izbori za narodnu skup{tinu na kojima je trijumf radikala bio jo{ ve}i: od 625 poslanika u skup{tinu je izabrano 532 radikala.“ Razli~ita su tuma~ewa darovawa takve parlamentarne slobode srpskom narodu uo~i abdikacije. 95 liberala i samo jedan napredwak. Ako je dono{ewe tog ustava wegova zasluga (a formalno jeste) za{to se povla~i? U martu 1889. g. je.Kraq je pripremio svoju abdikaciju iza koje se krila `eqa da u senci ostane na politi~koj pozornici Srbije. potpisao je jedan od najmra~nijih i najkrvavijih dr`avnika Srbije – Nikola Hristi}. Isti je od mnogih istori~ara toga doba ocewen kao najslobodoumniji od svih prethodnih. ovaj ustav kojim }e po~eti svoju vladavinu i kraq Petar Kara|or|evi}. „uz kraqa Milana. istovremeno sa abdikacijom objavqeno progla{ewe maloletnog Aleksandra za kraqa uz imenovawe namesni{tva koje }e do kraqevog punoletstva obavqati wegove poslove. odobrila novi ustav. Zatim je skup{tina. pi{e Vasa Kazimirovi}. Osnovana je pretpostavka mnogih da je kraq o~ekivao rasulo u zemqi ~iji bi se uzroci mogli pripisati kraqevim politi~kim protivnicima. (kojima je anulirana odredba kraqeve tajne konvencije sa Austrougarskom o pravu ove zemqe da u odre|enim prilikama koristi moravsku dolinu).

Naglasio je da treba podi}i „narodno blagostawe i prosvetu“.“ Zalo`io se za ostvarivawe dostupnih ciqeva. Pa{i} je u Smederevu i Beogradu odu{evqeno do~ekan. bili radikali. ali je za svoj susret sa bira~ima i narodom izabrao Ni{. No. Nada se da narod ne}e dati svoj glas „svojim tutorima“ i onima „koji su dokazivali da narod nije politi~ki zreo i da nije dostojan slobode i prava samoopredeqewa. Pre tri godine kraq je u Ni{u o~ekivao sporazum i izmirewe izme|u radikala i napredwaka. bio osu|en na smrt. ~ime bi Pa{i} kao politi~ka li~nost bio trajno izbrisan. ubrzo }e do`iveti gor~inu od onih. jer su svi ~lanovi vlade.. osim ministra vojnog. ali je dodao da „pobe|eni ne spavaju“. Desetog marta 1889. koju je sa nekoliko svojih istomi{qenika i osnovao. juna iste 1889. Pred radikalskim poslanicima iz cele zemqe Pa{i} je istupio po{to mu je u Beogradu vra}eno vo|stvo radikalne stranke. No. Sve formalnosti su brzo okon~ane i ve} sutradan je ukaz o pomilovawu zvani~no objavqen. Srbiju treba pripremiti „da mo`e odgovoriti svom zadatku“. kraq u ostavci tra`i od namesni{tva da se Nikola Pa{i} pomiluje. prema Karlu Sforci. Pa{i}a nije vi{e ni{ta moglo iznenaditi. Sada je bar prividno sve lak{e. 99 . g. po svemu sude}i osredwih politi~ara. godine. poku{avaju}i da udari na snagu radikala. Veliki zbor radikala u Ni{u odr`an je 9. Zahvaquju}i woj srpski narod je najzad postao „kova~ svoje sre}e“.. g. koje je pa`qivo birao kraq Milan. Najpre je doputovao u Zaje~ar gde je.ruku. obi{ao zgradu okru`nog na~elstva gde je 1883. protiv demagogije. Glavnu zaslugu za novi parlamentarni ustav pripisao je delovawu radikalne stranke. Ali se to nije dogodilo. da se radikali ne smeju odati nemaru i da predstoji „da se osiguraju ste~ena prava i slobode“.

pravu demokratiju je tek trebalo izboriti. sigurni u svoju pobedu. Pa{i} je otrpeo i ovo poni`ewe. Prvi je Tutunovi}. Pred septembarske izbore. Dvadeset devetog avgusta 1889. ve} i liberalima. Pa{i}. tretiran je. Samog Pa{i}a „kraqevi radikali“ i Sava Gruji} poku{avaju u svakoj prilici da dovedu u podre|en polo`aj. ironi{u}i sa wihovim „debelim politi~kim kapitalom“: mada su ve} omatorili sada im bar „ne klecaju slaba~ka kolena“ jer imaju `ive svedoke borbe za narod – svoje debele trbuhe. dugogodi{wih najgorih optu`bi nisu hteli da obore argumentima svi kojima je to i{lo na ra~un. godine u|e na Kosovo. napredwacima. g. Drugi Brut je Je{a. Akcenat u govoru u~iteqa Mihajla Ra{kovi}a na zboru u Trwanima je na zna~aju dogovora 100 . Tre}i Brut (koji poodavno u o~ima radikala nije samo to) je liberal Gen~a. koji je hteo da se umesto napada na Bugarsku 1885. kako ga familijarno naziva izve{ta~. zaje~arski radikali. To se osetilo prilikom obele`avawa petstote godi{wice kosovske bitke u Kru{evcu i prilikom miropomazawa kraqa Aleksandra I u manastiru @i~i. po re~ima Vase Kazimirovi}a. Iz Timo~anina se vidi da je Pa{i}eva radikalna politika doprla do svakog mesnog odbora. Obru~ kleveta. Timo~anin donosi i bele{ku o tri timo~ka Bruta. direktor zaje~arske gimnazije kome se prezrivo savetuje da mu `ena kupi budilnik koji bi ga budio u skup{tini kad zaspi. koji je obe}ao da }e sagraditi crkvu ako pobedi na izborima. ako naravno bude izabran.DEMOKRATIJA NA PAPIRU I pored novog ustava i abdikacije kraqa Milana i prisustva Nikole Pa{i}a u politi~kom `ivotu zemqe. bezmalo kao obi~an gra|anin. preko svog glasila Timo~anin. \or|e Gen~i} koji }e dokazati da na Balkanu duvaju samo ruski vetrovi. direktor negotinske gimnazije. Naviknut na jo{ gore nevoqe. rugaju se ne samo „buxonoscima“ tj.

je „glo`ewe. brzo je shvatila da samo on mo`e da razgovara sa Rusima o hitnoj potrebi Srbije: naoru`awu. posle objavqivawa vesti o trijumfu radikala i Pa{i}a mogao da saop{ti Zaje~arcima jo{ jednu novost.37a 101 . liberali 15. Timo~anin je. stvarao i sledio. Iako je Pa{i}a nova vlada potiskivala. bile potrebne za novu narodnu vojsku koju je trebalo obnoviti. a napredwaci. stare vi{e od pedeset godina. Do{li su i izbori za poslanike narodne skup{tine. Zatim je izabran i za predsednika skup{tine i predsednika beogradske op{tine. To je ono {to je radikalima nepotrebno.radikala koji treba svud sprovoditi. razdor. a koji je on najboqe poznavao. U zimu 1890. bila zamka da bi od strane javnih i tajnih protivnika u vladi bio odgurnut sa glavnog politi~kog pravca koji je kraqevina Srbija kao dr`ava imala. mnogi su s razlogom zamerili Pa{i}u jer je u parlametarnoj dr`avi ostvario jednostrana~ku vladavinu. me|utim. Ta du`nost je. nisu ni istakli svoje kandidate. intrigarewe“. kako je podvukao Ra{kovi}. 26.000 dinara za gra|ewe gimnazijske zgrade u Zaje~aru“. Pa{i} je ili sam iskoristio svoj uticaj ({to je malo verovatno) ili ministar prosvete vi{e nije imao obraza da se oglu{uje na opravdane zahteve Zaje~araca da se re{i problem sme{taja elitne {kole u Zaje~aru. pou~eni katastrofom sa pro{lih izbora. zvanih „berdanke“ koje su. ovakvi rezultati su ipak logi~ni. Ministar prosvete je „stavio u buxet svoga ministarstva sumu od 200. Prema Kazimirovi}u. godine. g. septembra 1890.000 pu{aka. Od 117 poslani~kih mesta radikali dobijaju 102. Ali s obzirom na ranije suspenzije radikalne ve}ine. gde za male pare nabavqa 80. Pa{i} je bio kandidovan istovremeno u Beogradu. po zamisli samog Pa{i}a. Suprotno blagotvornosti dogovora. ve} predsednik skup{tine i lider radikalne stranke. on putuje u Petrograd ali ne vi{e kao emigrant u izlizanom odelu. Zaje~aru i Ni{u i svuda je kao kandidat radikalne stranke dobio apsolutnu ve}inu.

Raeguje se muwevito. koji odre|ene i ta~ne zakqu~ke donosi na osnovu izve{taja austrougarskog poslanika. U tom smislu prevario se i Radoje Domanovi} koji }e 102 ZA OBNOVU DR@AVNE MO]I . Na austrougarsku zabranu uvoza sviwa reagovali su. Istovremeno Pa{i} ne dozvoqava informativnu blokadu Srbije. nebriga. Na radikalnom zboru u Jagodini. u stvari nemo}. Odjavqena je objektivna istina o uzrocima pritiska velike carevine na kraqevinu Srbiju. nedostatak politi~ke invencije. liberali. protera. po Kazimirovi}u. Pored toga ministar trgovine Kosta Tau{anovi} saop{tio je austrougarskom poslaniku u Beogradu da }e srpska vlada ustupiti koncesije Englezima za gradwu velike klanice u Ni{u i da }e Srbija svoje proizvode izvoziti u Englesku. Pored toga Pa{i} je izveo veliki politi~ki manevar koji je uti{ao i ~ak otupeo o{tricu raspaqenih unutarstrana~kih strasti a istovremeno ukazao Evropi na principijelne i nepokolebqive stavove Srbije u wenom pravednom otporu.U svojstvu predsednika skup{tine Srbije. ali i kao li~nost. Na prvom je pustio svoje strana~ke drugove da kritikuju. galame i da tra`e da se biv{i kraq Milan kao vinovnik ovog nepovoqnog stawa za Srbiju. Srpska vlada pla}a dobre pare ma|arskim novinarima za bro{uru na nema~kom jeziku u kojoj je ukazano na {tete koje }e biti nanesene obema stranama. Mere protiv Srbije po Pa{i}evom tuma~ewu su smi{qene „da zapla{e na{ narod i da ga prinude da napusti svoju samostalnu politiku“. prete. Austrougarska je pritiskom `elela da natera „malu dr`avu“ na qubav. Mnogi su tada pogre{no zakqu~ili da je wegovo }utawe. Nema~ku i Italiju. Pa{i} je imao uticaja i na ostale politi~ke stranke. Oni su objavili Pa{i}evu izjavu da se sa „vi{e strana“ napada parlamentarna vladavina u Srbiji u „nameri se vrati staro neustavno vreme“. preko svojih glasila. Pa{i} je pripremio dva sastanka: tajni i javni. On nije ni{ta rekao.

“ Ovakav principijelan. slobodan.. bio je na~isto da je Srbija. vremenom se izrodio u pqa~ku i osiroma{io narod. posle cara Du{ana.. Smi{qaju}i svoje politi~ke nastupe evropskog i svetskog dometa. Bilo mu je potpuno jasno da Austrougarska pritiska Srbiju ne zbog toga {to je jaka nego {to se boji svoje propasti s obzirom da je u svoj sastav uvukla veliki broj nacija. porez se kupi „bez ra~una“ (bez sistema). I turski poreski sistem koji je u po~etku bio pravedniji. Zbog toga na po~etku ra|awa srpske demokratije posebnu pa`wu posve}uje smawewu da`bina.. jedini je i govorio. Na javnom skupu radikala.napisati satiru „Vo|“. da se sredi finansijsko stawe. Pa{i} nije imao vremena da odgovara na u~estala pisma koja su u velikom broju pristizala iz wegovog rodnog grada Zaje~ara. Istakao je da je Srbija na vojnom poqu „posti|ena“. pa je svaka hajka na wega izli{na. Zaje~arci su u wemu videli mo}nog i pravednog dr`avnika i ~esto su mu se obra}ali. ideju oslobo|ewa i ujediwewa podigne. srpsku mo} obnovi i izle~i od te{kih rana.. „Srbija slu`i tu|im interesima“ i u ~asu kraqeve abdikacije je bila na ivici narodne propasti“. Iz svega toga proisti~u zadaci radikalne stranke: da se rastereti narod od davawa. aludiraju}i da je narod poverio vlast slepcu. Pa{i}. koji je na prvom tajnom sastanku samo klimao glavom i gladio bradu. na kome su bili prisutni zainteresovani agenti iz mnogih zemaqa Evrope. dugovi weni su porasli. Pored toga Pa{i} je smatrao da }e kraq Milan poraziti samoga sebe. Iako je o turskom poreskom sistemu mogao da zna samo iz pri~a. „~inovni{tvo iskvareno“. umesto uprave Srbija ima samovoqu vlasti i preke sudove. Glasogovornici i pristalice proterivawa biv{eg kraqa su za}utali. propala zbog poreza koji su se mno`ili i ubijali narodnu lojalnost prema dr`avi. ne uvi|aju}i da Pa{i} ima va`nija 103 . „da oja~a duh srpstva i slobode. izazovan i neuvijen nastup morao je da ostavi `eqeni efekat na celu Evropu. izme|u ostalog.

Prevoz tog materijala je jo{ vi{e uve}avao ionako enormne tro{kove. Ranko Tajsi} je bio protiv {kolovawa studenata u inostranstvu odakle. U septembru 1890. Pa{i} je odgovorio nadle`nom ministarstvu. a cigla je daqe nabavqana u samom Zaje~aru. Po Vasi Kazimirovi}u ova podela imala svoj uzrok u shvatawu mlade gra|anske klase da su „seqaci u Srbiji gra|ani drugog reda“. stajao jedan od starih radikala. Cigle i drugi materijal nabavqani su u Beogradu i to po vrlo visokim cenama. Pa{i}ev politi~ki uspeh mogli su ote`ati upravo wegovi sledbenici iz puke ambicije da deluju na bilo kakvom pa i sporednom koloseku. Iza Tajsi}a je. godine Pa{i} po drugi put postaje predsednik skup{tine Srbije. Spoqa gledano. a sa druge „cilindar i kaput“. O~igledno. a jo{ mawe autohtona. ali protiv wega. me|utim. dakle seqaci su suprotstavqeni gra|anima. Dragi{a Stanojevi}. Do{lo je do sukoba Tajsi}a i vo|stva radikalne stranke. Lo{e shva}eno poreklo ovih nesporazuma izme|u biv{ih seqaka. mada je to bio zadatak opozicije. i pravog seqa{tva izrodio je veliku politi~ku netrpeqivost radikala – seqaka prema intelektualcima. pa je ovako skupa izgradwa obustavqena. tra`io je da se ukinu mnoga predstavni{tva Srbije u inostranstvu u vreme kada je izolacija pretila kao bolest. po wemu. koji su sada u ulozi gra|ana jo{ uvek skorojevi}ski poimali svet i `ivot. neko ko je imao monopol na isporuku materijala za Zaje~ar se brzo obogatio. No. kako to obi~no biva. Kasnije }e se pokazati da ona nije mi malo bila slu~ajna. sude}i bar po dokumentaciji IA u Zaje~aru. Predsednik Zaje~arske op{tine dr Laza Ili} `ali mu se na na~in nabavke materijala za gra|ewe vojnog utvr|ewa i kasarnskih {tala u vrlo prisnom. Tajsi} je ukazivao na podelu: s jedne strane je „guw i opanak“.posle od wihovih novonastalih briga. dolaza „jo{ lu|i“ nego {to su bili. ~ak ironi~nom pismu. Jedino na to pismo. Javila se seqa~ka struja na ~elu sa Draga~evcem Rankom Tajsi}em. kome se kasnije u potpirivawu 104 .

PA[I] U ULOZI PREMIJERA RASKID SA NARODNOM VOJSKOM Pod pritiskom Ranka Tajsi}a. Po{to je vlada pala. da jasno uka`u na nedostatke u radu vlade i da preuzmu odgovornost „za posledice koje mogu sna}i ovu zemqu“.„guwa i opanka“ pridru`uje i Ja{a Prodanovi}. Pa{i}u je pristupio i wegov biv{i protivnik iz godina Pa{i}eve emigracije. predsednik radikalne vlade Gruji}. a u stvari demago{ku ocenu. Suprotno od onoga 105 . Sava Gruji} (po onoj latinskoj poslovici da se qudi kao i vremena mewaju). kolebqiv i neenergi~an po prirodi. koja podstrekivala haos. kojima. kako su to mnogi ve} u~inili. daje ostavku u februaru 1891. Posle kra}eg vremena Pa{i} je objavio da }e sam sastaviti vladu da bi se sve nepotrebne te{ko}e presekle. Takav rasplet tra`ili su i ~lanovi radikalne stranke. Dok je trajao napad radikalske frakcije na vladu. Pa{i} je osudio Stanojevi}ev poziv za proglas vanrednog stawa i zavo|ewe vojne uprave u op{tinama. Sve {to je na radikalskim skupovima Pa{i} kritikovao. na scenu je stupio stvarni lider tobo`we seoske opozicije unutar stranke – Dragi{a Stanojevi}. Pozvao je nezadovoqne. Svim nevoqama dodao je jo{ jednu naizgled fatalisti~ku. g. Stanojevi}ev istup shva}en je kao poziv na revoluciju. da u Srbiji umesto Du{ana „na prestolu sedi nejako dete“. uzgred re~eno. Stanojevi} je ponaqao u svojim napadima. niko nije branio da prihvate druga~ije odevawe. Pa{i} se pozvao na kr{ewe statuta stranke od strane Stanojevi}a po kome se samovoqa pojedinih ~lanova sankcioni{e. Pa{i} je ove napade svojih sledbenika hteo mirno da prebrodi i da sa~uva radikalnu vladu. ali je za glavnog krivca svih propusta ozna~avao Pa{i}a.

Wen predsednik i ministar bez portfeqa je sam Nikola Pa{i}. kada je tra`io da se on ne iskqu~i iz stranke. bilo je mrtvih i povre|enih.{to je u~inio prema prvom radikalskom kapitulantu Todorovi}u. Godi{wa skup{tina radikalne stranke odr`ana je u Zaje~aru u septembru 1891. jednom re~ju. Biv{i kraq je dobio ukupno tri miliona dinara da bi se odrekao dr`avqanstva Srbije. Pa{i} ga je do~ekao na stanici. godine. godine. razbuktali. No. U Zaje~ar je stiglo oko 700 delegata iz cele Srbije koji 106 . intrige. „milanov{tinu“. Intervenisala je vojska i policija. ustaje na demonstracije. nerealna o~ekivawa da }e se sve promeniti preko no}i. intrigirao protiv wega. Dr`e}i se protokola koji je ustanovqen prilikom abdikacije kraqa Milana. kao i ranije. S wim je hteo da istera iz zemqe i primitivnu agresivnost. da vrati davno odstrawenu logiku u politi~koj praksi. sada odvojio i od jedinog sina. koju je biv{i mu` i kraq. Gra|anstvo Beograda. a sporazum i uslovi kraqevog trajnog napu{tawa zemqe su brzo dogovoreni. i pored svega. neposredno posle posete Pa{i}a i Jovana Risti}a Rusiji i Austrougarskoj. da odstrani ru{ila~ku opstrukciju. Prvi politi~ki ciq novog predsednika vlade i ministra – premijera je uklawawe biv{eg kraqa Milana iz zemqe jer je on i daqe. Pa{i} je znao da je lokalno radikalno vo|stvo lo{e raspolo`eno prema wemu. Nova Pa{i}eva vlada formirana je odmah u februaru 1891. I Tajsi} je za kra}e vreme ukloqen. da su se nerazumevawa. emotivno vezano za sudbinu kraqice Natalije. kako je znao da ka`e. Aleksandra. Po kraqevoj `eqi zemqu je morala da napusti i razvedena kraqica Natalija. sada sam tra`i isterivawe i su|ewe Dragi{i Stanojevi}u. ali je Pa{i} dokazao da se wegova ne pori~e. glo`ewe i zavist. Done{en je i „zakon o ~lanu srpskog kraqevskog doma“ sa izvesnim propustima. Kraqica Natalija je silom proterana iz Srbije jer Pa{i} ni za dlaku nije hteo da odstupi od dogovora.

Pa{i} se tih dana oslobodio svih ~lanova glavnog odbora stranke 107 . i izjasnio se za ja~awe staja}e vojske. finansirawe staja}e vojske. neefikasnu spoqnu politiku koja ni{ta ne ~ini upravo na onome {to je Pa{i} najvi{e zagovarao: osloba|awe Kosova. jer to donosi politi~ke {tete. izgon kraqice. blagonaklonost prema biv{em kraqu. Za kriti~are navodnog zapostavqawa nacionalnog oslobo|ewa imao je odgovor u tome {to je za te velike trenutke potrebno savladati jo{ jednu ve{tinu – „umeti ~ekati“. Pa{i} je ipak odoleo zahvaquju}i pomo}i nekoliko svojih istomi{qenika jer on fakti~ki i nije bio na udaru. Zaje~aru. Pa{i} je odr`ao govor u kome se zalo`io za ~i{}ewe vlasti i politike od protivnika timo~ke pobune. Ja~awe vojske – „narodne sloge i snage“ ozna~io je kao strate{ke ciqeve kraqevine Srbije. a ne anarhi~na. agitatora i predvodnika slivni~ke avanture i od nasilnika koji su zbog strana~kih ciqeva prolivali krv i u zatvorima mu~ili svoje radikalske protivnike. Uspe{no je odbio i napade zbog pove}awa buxeta za vojsku. a da se o wenim nacionalnim ciqevima ne mo`e javno trubiti.su najpre napali pove}awe buxeta. U mestu svog ro|ewa. pa i cela intelektualna javnost o~igledno ne smatra da Srbija jo{ nije spremna. nego zate~eno stawe. Naglasio je da je sada{wa radikalna vlada demokratska. Pa{i}evi protivnici. Potpuno je bio na~isto da se narodnom vojskom. Pa{i} je razuverio i ohladio sve usijane govornike. za koju se uo~i timo~ke bune zalagao svim sredstvima. Pou~en istorijskim iskustvima promenio je kurs stvarawa narodne vojske i zalo`io se za ja~awe staja}e. Od o~ekivanog i u stranoj {tampi najavqivanog sloma radikalizma u Srbiji nije bilo ni{ta. hajdu~kom gerilom i haramijama ne mogu posti}i istorijski ciqevi srpske dr`ave. tako da ne sme niko u ime stranke da deluje samovoqno. Uverio je svoje napada~e da }e Srbija ubudu}e imati mo}nog saveznika – Rusiju. Na mestu streqawa radikala na Kraqevici u Timo~koj buni.

bilo je mu~no i za Pa{i}evog starog prijateqa sa kojim je ~esto imao i nesporazuma. zbog ~ega se dovodi u pitawe upis u~enika u prvi razred bogoslovije. Nije zadovoqan ni u~iteqem koji je bio u Vratarnici i pri tom imaju}i na umu nekada{wu hajdu~iju na tim prostorima. koga naziva „drevna bekrija“ za u~iteqa u Zagra|u. aludiraju}i na streqawe 1883. ne zna se. Dr Ili} tako|e protestvuje protiv postavqewa D. Tajsi}a. Kqaji}a. Tau{anovi}a. nagla{ava da bi smewivawem ovih qudi bilo postignuto „da nam i gorwi kraj sreza zadovoqan bude“. Da li je tada du`e razgovarao sa dr Lazom Ili}em. zakon o preustojstvu bogoslovije nije donesen. Zbog skup{tinske procedure i verovatne opstrukcije ministra prosvete. Vuji}a) koji su ovaj ~in. Mitropolit Mihajlo se o~igledno ne sla`e sa izve{tajem ministra prosvete i ne miri se sa konstatacijom da se u bogosloviji {kolske 1891/92. a stari po mitropolitovom uverewu. g. politi~kog protivnika radikala. ali smireno i civilizovano mitropolit ukazuje Pa{i}u da se tako „~ini nepravda sve{tenstvu“. upis ne}e ni izvr{iti jer ga skup{tina nije odobrila. lider radikalne stranke. kao da se ne sprovodi. nazvali „druga se~a radikala“. „AKO VAM SMETAM BACITE ME U MORE“ Te{ko}e koje je sam Pa{i} imao kao predsednik skup{tine. ali je povoda bilo jer je dr Ili} prethodne godine uputio Pa{i}u jo{ jedno pismo u kome je optu`io liberalnog prvaka \or|a Gen~i}a da sputava zaje~arsku policiju da prese~e {verc krupne stoke. g. jo{ nije bila napu{tena. Bez uvijawa. Mihajla. a potom i kao predsednik vlade obaraju se i na mitropalita Srbije. Xaje.(Gruji}a. neposredno posle oslobo|ewa Timo~ke Krajine i krimskog rata. „uni`avaju se srpski arhijereji“ uz napomenu da srpska 108 . Su{no leto 1891. {to zna~i da praksa iz turskog vremena.

U wima se predla`e dodeqivawe ordena Sv.“ Ovo mitropolitovo obra}awe je imalo efekta jer sti`u i druga sa mirnijim slu`benim tonom. koji se rukovode logikom i vizionarstvom izazivaju pre svega opstrukciju svojih najbli`ih saradnika. nevoqe nisu mimoi{le ni mitropolitovog sapatnika iz emigracije. koji sada ne mora da brije bradu da bi se sakrio od progoniteqa jer je predsednik srpske vlade. posle timo~ke bune.“ Biblijski smireno. sre}no i ispravno. izgradwa hrama Svetog Save na Vra~aru itd. „Po{to sam smetwa va{im poslovima.bogoslovija postoji od 1836. Sude}i po tonu drugih pisama Pa{i}u od strane mitropolita Mihajla ovaj zastoj je uklowen. Tako su tri frakcije po~ele da se blate sve do slede}e skup{tine u septembru 1892. g. ubrzo }e mitropolit imati jo{ jednu mu~nu potrebu da se li~no obrati Pa{i}u zbog klevete radikalskog glasnika Takovo u kome je zatra`eno mitropolitovo proterivawe. koja je odr`ana u Aleksincu. mawe ili vi{e ambicioznih imitatora. godine. ako i vi tako mislite. mitropolit Mihajlo svoje kratko pismeno obra}awe predsedniku vlade Srbije Pa{i}u zavr{ava ovim re~ima: „Ako vam smetam – bacite me u more. sa duboko potisnutim nezadovoqstvom o~iglednim uvla~ewem u dnevnu politiku koje je mogao osetiti samo onaj koji je ve} bio u progonstvu pa mu se preti zadavawem nove rane preko one stare i zarasle. te neka la|a ili brod upravi va{e qude mirno.. Izgubiv{i i meru i kompas koji bi ograni~ili wihove politi~ke apetite Pa{i}evi protivnici u stranci zalagali su se za podelu. autoritarni politi~ari.. No. Najaktuelniji su bili poku{aji austrougarske {tampe da obezvredi sve Pa{i}eve nade u Rusiju. Kako to biva u politici. No.. onda re{ite stvar bez skandala i bez sablazni.. Pa{i} je istovremeno od starih neprijateqa bio napadnut kao „grobar stranke“ koji mora da shvati da su srpski radikali ovakvi kakvi su na ~elu sa Pa{i}em za same Ruse „opasan proleterijat“ stvoren „u gnezdu zloko109 . Save Rusima.

Na toj skup{tini Pa{i} je dvojicu svojih oponenata (Tajsi}a i D. hranu. Jasno je da bi i proizvo|a~i. godine Timo~anin sve vi{e izve{tava o isticawu kandidata za narodnog poslanika varo{i Zaje~ar. koja je potekla od dr Laze Ili}a. Re~ je zboru kmetova sviju op{tina na kome su svi seoski prvaci obave{teni o koristima izgradwe vojni~kih kvartira i {tale za kowe kako bi se u dogledno vreme u Zaje~aru mogao smestiti jedan artiqerijski puk. drva za ogrev. slamu za kowe i druge potrebne proizvode. U prvom broju ovog lista kao pripadnici stranke na vlasti timo~ki radikali se ve} brane od opozicije u ~lanku „Klevetnici“. g. povr}e. Kati}a) predlo`io za predsednika i potpredsednika konferencije. Istovremeno se donosi i izve{taj od zna~aja za razvoj Zaje~ara kao centra crnore~kog okruga. ali su u glavni odbor u{li Tajsi} i Miloje Barjaktarevi}. Od prisustva tolike vojne formacije. odnosno zemqoradnici imali svoj deo dobiti. Razgovori na 110 . Prihva}eno je da grad Zaje~ar svojim sredstvima podigne kasarnu za jedan artiqerijski puk. Ova ideja. glasilo radikalne stranke u Timo~koj Krajini38 pojavio se u Zaje~aru nakon „pet meseci parlamentarnog `ivota u Srbiji“ {to zna~i posle pobede radikala na izborima. {to se mo`e ustanoviti na osnovu prepiske sa ~lanovima wegove u`e porodice koji su ostali u Zaje~aru. seno. Kako su se primicali jesewi izbori 1889.bnog parlamentarnog sistema“. avgusta 1889. ~ime je malo sti{ao strasti. kako konstatuje uvodni~ar. ZAJE^AR POSLE IZBORNE POBEDE List Timo~anin. prihva}ena je na sreskom zboru kmetova o ~emu je pisao Timo~anin 17. najve}e koristi bi imali zaje~arski trgovci jer bi vojsci prodavali meso. a Pa{i} ju je svesrdno prihvatio.

I Nikolu i wegove drugove. Spada u red najobrazovanijih sinova ne samo na{e varo{i no i na{e domovine. Zaje~arci boja`qivo isticali tu ~iwenicu. a da oja~a staja}u. da ~itaju Zaje~arci. sposoban da osvetli obraz „i nama. Bio je to siguran znak da Pa{i} namerava da potpuno zapostavi narodnu vojsku. O~igledno ni urednik Timo~anina. Ranije su. razume se. mogli su tog leta 1889. To je postigao i „jedan drugi opet na{ sugra|anin. su birokrate nazivali: „komuncima“. gde su ga kraq Milan i liberalna vlada prognali. ovako okarakterisao: „Pa{i} je po ro|ewu na{ sugra|anin. „petrolejcima“ itd. Zaje~arac. „anarhistima“.“ A osim toga u tome ni Pa{i} nije bio jedini. koja jednim delom raspiruje i odr`ava hajdu~iju i samovoqu. Timo~anin je {tampao i govor dr Laze Ili}a u kome je Pa{i}a u ulozi prvog ~oveka Srbije. i stranci. On je o~igledno u prazno agitovao da }e Pa{i} povratiti narodnu vojsku.tu temu vo|eni su u Radikalskoj kasini. Pomenuti zbor u Radikalskoj kasini otvorio je dr Laza Ili} (u to vreme potpisivao se kao „Zaje~arski“). stvar pro{losti. zbog ~ijeg ukidawa je wegov politi~ki rad u narodu najneposrednije izazvao timo~ku bunu. ne shvataju}i da je narodna vojska. 111 . On je. Najobilnije su. Timo~anin (pokojni Svetozar Markovi})“. i domovini na{oj“. g. ni vi|eniji Zaje~arci i radikali nisu shvatili novu orijentaciju mada je izgradwa kasarne wu nagove{tavala. ^esta tema u Timo~aninu je i povratak mitropolita Mihajla iz Rusije. nastavqa dr Ili}. agitacije u korist kandidature Nikole Pa{i}a za narodnog poslanika i neko od visokih mesta u vladi Srbije. Dvadestog avgusta uvodani~ar izra`ava svoju zabrinutost {to se narodna vojska II poziva ne zove na ve`be. napomiwe dr Ili}.

mada je te{ko doku~iti sve o kandidatima kako tada tako i danas. Kwa`evac i Zaje~ar. u istom broju. u Timo~aninu je objavqena kandidatska lista za poslanike krajinskog. „Ta ista gotovanska krv nije mu dala u mladosti da u~i. potomak bogate porodice jo{ od turskog vremena. sugerira uvodni~ar Timo~anina. tako|e Zaje~arca. \or|e Gen~i} ide stopama svoga dede. ~ega s’ du{man boji birajte wivi tu~u il’ `etvu sad bud’te qudi. kwa`eva~kog i crnore~kog okruga i varo{i Negotin. il’ ostajmo deca birajte onog kog }e va{a savest da potvrdi. g. jo{ uvek je aktuelna: „Birajte sebi diku il’ srama birajte slogu. \or|a Gen~i}a. U grozni~avoj kampawi najbrojniji su. a danas da radi i da se mu~i. ta~nije Velikoizvorca. {tampana je i pesma Jovana Jovanovi}a Zmaja pod naslovom „Birajte“. Sve`ina izre~enah misli o tome kakve qude treba birati. 15. 112 . Za poslanika varo{i Zaje~ar predla`e se Nikola Pa{i}. razume se. ta ga je krv oterala u liberalnu stranku jer je samo ona kao god i on vazda tra`ila mule. koja je po ra{irenom uverewu vodila politiku podani~kog vezivawa za tu|ine. napadi na liberalnu stranku i wenog lidera.“ To je preuveli~ana slika ali ne i sasvim neosnovana konstatacija o li~nosti \or|a Gen~i}a. Uz ovu kandidaturu. septembra 1889. Stoga je razumqivo {to kandidat liberalne stranke. oti{ao sa Turcima za Vidin. je na stranicama Timo~anina optu`en i za grehove svog dede koji je prilikom oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833.“ „BIRAJTE ONOG KOG ]E VA[A SAVEST DA POTVRDI“ Uz saglasnost zbora radikala Pa{i} je ipak prihvatio mandat koji mu je ponudio mnogoqudni ni{ki okrug pri ~emu je imao na umu „obzire politi~ke i finansijske“. Gen~i}.Dan uo~i izbora.

PRVA UZVRA]AWA OPOZICIJE Po~etkom oktobra 1889. kao i Ilkina smrt. a naro~ito nas Srba“. liberalima. Pisac feqtona. poznavao je Kanica preko wegovih kwiga. oslawawe na Rusiju. ugostili su salatom i pe~ewem. gamzigradske i pore~ke bune. atentat na kraqa Milana itd. izazivawe zaje~arske.Politi~kim protivnicima. g. oslawawe na Austriju. progawawe mitropolita Mihajla. Kona~no su 24. Kanica. neupadqivo i skromno odevenog. Posle vesti o Kanicu i wegovom dolasku. Podlistak u vi{e nastavaka nije potpisan. preko Timo~anina se uop{te zamera ume{anost u smrt Adama Bogosavqevi}a. 113 . Pa{i} se zahvalio bira~ima preko pisma koje je uputio dr Lazi Ili}u. Pisac ~lanka u Timo~aninu napomiwe da je Kanic osobitu pa`wu posvetio istoriji „jugoslovenskih naroda. septembra 1889. g. kako se jasno mo`e videti. Napredwacima se pripisuju ovi grehovi: progonstvo Vase Pelagi}a. trijumfalno objavqeni rezultati izbora: „Radikali odr`ali sjajnu pobedu. ispod ^estobrodice. Najpre je opisano kako je sa jo{ nekoliko Zaje~araca po{ao Kanicu u sretawe. liberali u`asan poraz odneli. afera Bontu. Istovremeno je najavqena poseta starog znanca – Filipa Feniksa Kanica. po~etkom novembra {tampa se u Timo~aninu podlistak o wegovom boravku u Timo~koj Krajini. neuspeh u turskom ratu 1876.39 U Stra`i. g.“ i podse}a ~itaoce da je u Srbiji i Bugarskoj boravio 1859. rat sa Bugarima. ali sude}i po stilu moglo bi se re}i da ga je pisao profesor gimnazije Dragoqub Pavlovi}. Pomiwe i Kanicove kwige: „Tragovi rimskog `ivota u Srbiji 1861. g. Zatim su svi zajedno obi{li crkvu Lozicu i Lopu{wu.“ KANIC U TIMO^KOJ KRAJINI.

U Timo~aninu od 12. novembra 1889.g. Kanic je, prema zapisima uvodni~ara, u dru{tvu uglednih Zaje~araca obnovio svoja se}awa na kneza Milo{a, Vuka Karaxi}a i \uru Dani~i}a. Sada, posle trideset godina, Kanic je ponovo u Srbiji. Urednik Timo~anina R. Mici} ili wegov budu}i naslednik D. Pavlovi} iskoristili su priliku da pitaju odli~nog poznavaoca balkanskih prilika {ta misli o me|usobnim odnosima Srbije i Bugarske. Wegov odgovor pokazuje da je u pro{losti, kao i danas, uvek bilo qudi koji su na slo`ena pitawa imali predloge za dobra re{ewa. Iako je u pitawu 1889. godina, kada }e u bliskoj budu}nosti biti sklopqen vojni savez sa Bugarima ali i okon~ana tri rata 1913, 1915. i 1918. – odgovor Kanica je i dandanas adkuelan: „Ima ponekih Srba i Bugara koji hr|avo razumeju intrese dvaju bratskih naroda. Oni im ne `ele miran razvitak. Ali to su neznalice pro{losti i nesvesni predstavnici budu}nosti sopstvenog naroda. Spas je oba naroda u slozi i u savezu.“ U vezi sa pisawem bugarske {tampe o bugarskim teritorijalnim pretenzijama Kanic je odgovorio: „Proputovao sam skoro svu Bugarsku, samo nisam bio u Trnu i Brezniku, ali znam i uveren sam da tu `ive Srbi. Ako ho}e da potpiruju ogaw razdora, onda Srbi imaju ve}ih i pravih pretenzija na bugarsko zemqi{te.“ Timo~anin izve{tava da su poslanici iz Zaje~ara bili kod ministra za privredu da izmole nadoknadu za uzeto zemqi{te za trasu budu}e timo~ke `eleznice. Najavquje se nova administrativna podela Timo~ke Krajine i s wome i nova neo~ekivana nevoqa za Zaje~ar, raspar~avawe crnore~kog okruga. Akter promene ravnote`e izme|u gradova bio je jedan od opozicionih lidera, Panta Sre}kovi} iz Ni{a. Novom podelom, kako su ~itaoci obave{teni, Rgotina bi pripala krajinskom srezu, Bor, O{teq, Slatina, Bu~je, Topla i Dowa Bela Reka pore~kom, sa sedi{tem u Dowem Milanovcu, a Lubnica, Gamzigrad, Brestovac i Metovnica boqeva~kom. Posle uspe{no okon~anah izbora koji su afirmisali Pa{i}a u Zaje~aru, ali ne u o~ekivanoj meri i
114

u Beogradu, ~iji je `iteq fakti~ki i bio, nu`no je pomenuti da se skup{tina sreza Zaje~ar negativno izrazila o ukidawu crnore~kog okruga. Isti zakqu~ak donela je i skup{tina boqeva~kog sreza. Dve skup{tine su konstatovale da predlaga~i nove administrativne podele nisu vodili brigu o „geografskim prilikama i potrebama stanovni{tva“. PRVA SKUP[TINSKA INTERPELACIJA POKRENUTA OD TIMO^KIH POSLANIKA Prva interpelacija (poziv upu}en odgovarnom ministru u vezi sa nekim aktuelnim doga|ajem u ciqu wegovog potpunog razja{wewa koje donosi ili ostavku ili potpunu odbranu pred poslanicima i javnosti) u demokratskoj Srbiji podigla se u oktobru 1889. g. kada je poslanik narodne skup{tine bio dr Laza Ili}, ina~e Zaje~arac, koji je „interpelovao“ ministra privrede, Kostu Tau{anovi}a, zbog na~ina koji je ministar upotrebio prilikom ugovarawa izgradwe po{tanske linije Ni{ – Kwa`evac, Zaje~ar – Negotin. Interpelacije u skup{tini Srbije po kojima je Adam Bogosavqevi} postao poznat u celoj Srbiji, ne ra~unamo u prave zbog toga {to u Adamovo vreme, negde do prvog i drugog srpsko – turskog rata 1876. i 1878. g. i nekoliko godina posle wih, nije bilo politi~kih stranaka ve} grupacija. Dr Laza Ili} je optu`io ovog strana~kog kolegu, ministra u novoj radikalskoj vladi, {to je „ispod ruke“ dao pravo investirawa i izgradwe pomenute po{tanske linije „starim zakupcima“, tj. onim preduzetnicima koji su svoje pravo stekli kada radikali nisu bili na vlasti. O interpelaciji dr Laze Ili}a i poslanika krajinskog okruga list Timo~anin je izve{tavao u vi{e navrata. Tako se 12. novembra 1889. g. ~itaoci i javnost obave{tavaju da su poslanici kra115

jinskog okruga, ~ije je sedi{te u Negotinu, zahtevali raskid ugovora i novu javnu licitaciju za izgradwu po{tanske linije ali ministar Tau{anovi} na to nije dao saglasnost. Kakva bi mogla biti pozadina ovog skup{tinskog slu~aja? ^inilo se da je sjajna radikalska izborna pobeda mogla da pokrije i zaba{uri „sitnicu“ u vezi sa po{tanskom linijom kroz Timo~ku Krajinu. U skup{tinskoj raspravi, u kojoj su, pored dr Ili}a, u~estovali i pop Mijajlo Nikoli}, Bo`a Kunatrovi}, Stojan Stonkovi} i Du{an Dimitrijevi}, iznet je stav da je ministar nastavak izgradwe morao da dodeli na javnoj licitaciji. Uistinu, bez licitacije niko nije mogao da jem~i da se neki novci u vidu mita nisu zalepili za ministrove prste s obzirom na veliki pritisak preduzima~a i zastupnika iz Timo~ke Krajine. S druge strane, mo`da je bilo ispravno da se ministar dr`i slova ranije sklopqenog ugovora. Za nas je od zna~aja podatak da se tada u Srbiji uvodi interpelacija kao zadwe sredstvo u borbi protiv korpcije i samovoqe, a naro~ito protiv samodovoqnosti stranke na vlasti koja ima i skup{tinsku ve}inu. U vezi s tim Timo~anin ovako opisuje najva`niji korak koji parlament uvodi u pravi demokratski `ivot: „...onda se ni za jedan trenutak nismo ustezali, iako je to radikalski ministar, da sa svojim protestom u vidu interpelacije iza|emo i pred samu skup{tinu...“ „...Kako i u interpelaciji tako i u klubu, ministar je nemilice osu|ivan, bez obzira {to je ~lan vlade koja je postala iz radikalske stranke i koja je imala ogromnu ve}inu u skup{tini.“

116

Uvodni ~lanci su uglavnom o{tri napadi na liberalnu stranku i wenog poslanika u skup{tini. najpre i najvi{e zadovoqavao strana~ke potrebe. ne mo`e se utvrditi samo na osnovu objavqenih ~lanaka i vesti. Gen~i}evo protivqewe ovom vidu samopomo}i skup{tinski izve{ta~ ovako 117 . a anatemi{u svi drugi koji su uga|ali centralisti~kim te`wama.PROMA[AJI GEN^I]EVE LOKALNE POLITIKE List Timo~anin je. Da li je bilo stvarnih razloga za to. najvi{e se populari{u poslanici koji se najvi{e zala`u za Zaje~ar i crnore~ki okrug. ili sami urednici. grada idi nekog drugog uzroka zajedni~ki kukuruz se deli. donosio aluzivne opise najvi{ih predstavnika zaje~arskog pravosu|a da bi se najverovatnije omogu}ila smena predsednika i sudija po{to nisu bili ~lanovi radikalne stranke. ~uva se odre|ena koli~ina kukuruza koja se prikupqa razrezom po svakom seoskom doma}instvu. ~iji ambijent ipak li~i na Zaje~ar. Ko{evi su vid seoske solidarne pomo}i: u op{tinskom ambaru. razume se. kao i na napredwa~ku stranku i wene poslanike i ~lanove. on vi{e li~i na „upraviteqa apsane nego na ~oveka koji zauzima najvi{e mesto u sudu“ i tome sli~no. me|u wima i dr Laza Ili}. U feqtonu o lepoj i poro~noj u~iteqici Mili koja se pakosno podsmeva svojim priglupim udvara~ima koji su po modi onog vremena obi~no bili pisari – pripravnici. Gen~i}a. Tako se u Timo~aninu od 17. Preko skup{tinskih izve{taja. U slu~aju slabog roda zbog su{e. ^ak je i feqton „Mila“ 40 koji je Dragoqub Pavlovi} pisao sa kwi`evnim pretenzijama. koji se obi~no nalazio u centru sela. decembra obelodawuje da se poslanik \or|e Gen~i} u skup{tini izjasnio protiv opstanka seoskih ko{eva. predsednik suda neimenovane varo{i. je opisan kao individua sa „idiotskim licem“ koje krije „najdebqu glupost“. koje su naj~e{}e pisali narodni poslanici.

Razumiqivo je da se stoga iznosi i stav radikalske strane u odnosu na industrijsku `eleznicu. Libius. Glavni oponent je R. 118 . niti su{a da izgori. Zaje~arci. g. {ef timo~ke `eleznice. na daqe.komentari{e: „Wemu nikad ne}e grad da ubije.“ Iz drugih ~lanaka se sagledava spor u vezi sa pla}awem od{tete za zemqi{te koje je vlasnicima uzeto za prugu Vr{ka ^uka – Radujevac.“ LOKALNA SAMOUPRAVA U ZAJE^ARU U Timo~aninu od 21. po{tewe. On je u okvirima nacionalnog programa stranke pa se u Timo~aninu bez uvijawa iznosi ocena da od eksploatacije rudnika Vr{ka ^uka i pruge koja je zbog wega i izgra|ena „na{i gra|ani nemaju nikakve hasne“. karakternost i energi~nost. Pored stalnih antiaustrijskih tonova i povremenih vesti o dobrim odnosima sa Bugarskom. nepotpisani narodni poslanik komentari{e zakon o op{tinskoj samoupravi. Na stalne te`we prisvajawa nekih prostora. Oni moraju da poseduju slede}e li~ne osobine: sposobnost. pristajemo da u svojoj sredini otvorimo bugarsku {kolu pod jednim samo uslovom. posebno se objavquje reagovawe na pisawe bugarskog {ovinisti~kog lista Vardar. decenmba 1889. iako je re~ o maloj populaciji. Brezniku. sofijskom i vidinskom okrugu u kojima `ivi srpski element. ~iji je servilni „]irica“ upravo Gen~i} i grqanski liberali. da i oni dozvole otvarawe srpskih {kola u Trnovu. Timo~anin odgovara Vardaru ovakvim predlogom: „Mi. Pored ostalog zala`e se za ustonovqewe kriterijuma za kandidate op{tinske uprave. On. Mo`e se razumeti da seqaci tra`e vi{e nego {to dr`ava i vlasnici mogu da plate. niti voda da odnese. on `ivi od gotovine.

svojim delovawem on umawuje davawe dr`avi i nesrazmerno uve}ava crkveni buxet. kako izve{ta~ isti~e. g.isti~e dobre strane ve}eg broja kandidata za op{tinsku upravu. g. glavni i odgovorni urednik Radovan Mici} je smewen. a ne kako je ranije bilo samo krupniji poreski obveznici. Crkveni zakon je tako pisan da omogu}ava „samovoqu arhijereja“. Te zime biraju se u isto vreme seoski kmetovi i ~lanovi op{tinske uprave.1890. Pri tom mu je kao glavni motiv pripisana `eqa da se obogati. objavqeno je da je skup{tina op{tine Zaje~ar odobrila buxet ~iji je iznos bio ve}i od onog koji je op{tina imala u vreme liberalne vlade. predlo`li su radikali. Rozentaq je podneo ubedqivu argumentaciju na osnovu koje se moglo zakqu~iti da se rukovodio ciqevima svoje humane struke. Pogre{no i nepravedno usmerena strela ina~e razumqive kampawe protiv monopola koji su stranci imali u Srbiji. U februaru 1890. Fraza koja je prili~ila situaciji u kampawi ukidawa monopola za trgovinu soqu ili spre~avawa daqe eksploatacije ugqa – „Srbija ima dosta svojih sinova“ – sada je bila uperena protiv iskusnog. Radovana Mici}a. Dvadeset i drugog februara 1890. dovela je do smene glavnog i odgovornog urednika Timo~anina. g. sa po kojim liberalom ili napredwakom. 2. Zanimqivo je da je ovaj komentar dat od strane anonimnog sve{tenog lica. neosnovano je napadnut okru`ni lekar Rozentaq. 119 . [iri krug kandidata omogu}ava da kandidati mogu biti i „oni sa pli}im xepom“. sposobnog i po{tenog lekara koji je napadnut da je koristio podvoz da bi stigao u najudaqenija naseqa crnore~kog okruga. Ve}ina izabranih su radikali. pod izgovorom da strance na odgovornim mestima treba zameniti doma}im {kolovanim qudima. kako je objavqeno u Timo~aninu 25. Nakon toga. Taj zakon koji je ve} bio na snazi. S druge strane u Timo~aninu se o{tro napada crkveni zakon kao i drugi koji su doneseni za vreme liberalne vladavine.

Sve u svemu sa stranica lokalnog lista vidi se ostvarewe povoqnije demokratske klime, efikasnije delovawe dr`avnih organa, dobri rezulati u borbi protiv stranog monopola, pove}awe gradskog buxeta i sl. Poslanik dr Laza Ili} je ~esto prisutan u Timo~aninu. On u broju od 8. aprila 1890. g. pi{e o poboq{awu bawskog le~ewa. Rezulatat tog poboq{awa je ve}i priliv gostiju iz susednih zemaqa. Tako je u pro{loj 1889. g u Brestova~koj bawi boravilo je 57 Bugara i troje Rumuna. Nema, me|utim ni jednog broja u kome se ne napadaju politi~ki rivali radikalne stranke, neimenovane visoke li~nosti iz liberalne i napredne stranke koje uporno ometaju postavqewe vladike timo~ke eparhije sa sedi{tem u Zaje~aru. Ono bi uistinu utvrdilo presti` Zaje~ara u celoj Timo~koj Krajini. Eparhija je obuhvatala sva tri okruga, krajinski, crnore~ki i timo~ki. Timo~anin izve{tava, ali sa dosta rezerve, da bi za episkopa mogao biti imenovan g. Firmilijan, profesor beogradske bogoslovije. POTERE I ZAKON PROTIV HAJDUKA, ODMETNIKA, U broju od 29. aprila 1890. nagla{ava se veliki uspeh radikalne vlade: likvidacija hajduka, kriminalaca i lopova. ^esto i na prvim stranicama Timo~anin mnoge liberale i napredwake, koji se nazivaju „doma}ini“, „{varckinsleri“, „kajmakamci“ izjedna~avani sa razbojnicima. „Koliko ima javnih razbojnika u Crnoj Reci, u celoj Timo~koj Krajini? Svi su pohvatani ka`weni, pobijeni. Crna Reka je energijom radikalne vlade, trudom radikalne policije slobodna od hajduka koje ste joj vi (liberali) ostavili.“ U vezi sa tim zaokretom u odvajawu dr`ave od kriminala Timo~anin donosi i konkretne informacije. Sve se mawe mogu pro~itati pri~e o nerasvetqenim slu~ajevima ubistva ili kra|e, nema popustqivosti,
120
KRIMINALACA I LOPOVA

ni organizovanog bekstva uhva}enih hajduka, a sve je vi{e uhap{enih, ubijenih i osu|enih. Tako su, kako Timo~anin izve{tava, me{tani Sala{a zajedno sa policijskim vlastima organizovali krajem septembra 1889. godine dve potere. Druga je bila efikasnija pa su pohvatani i zatvoreni hajduci iz Zlota. Nije propu{teno da se naglasi da su te hajduke pustili iz zatvora napredwaci. Iz drugih izve{taja saznaje se da hajduka ima i u Rgotini i Krivequ. [estog avgusta 1889. g. ubijen je bugarski hajduk Nikola Mikov iz Izvor Mahale, a 7. septembra iste godine hajduci su ubili urova~kog sve{tenika. Po pi{toqu koji su napada~i u bekstvu ostavili za sobom vlasti su identifikovale hajduka Dan~u jer je na koricama ispisao svoje ime. Osamnaestog februara 1890. g. jedan Grqanac je zbog ubistva osu|en na 20 godina robije, a u Lubnici je u porodi~nom obra~unu zbog prodate stoke jedan bio ubijen, a ubica uhva}en i zatvoren. U junu iste godine bugarske vlasti su na{oj policiji predale Jovana Ro{u koji je posle kra|e pobegao u Bugarsku. Istog meseca u Vratarnici je uhap{en Naka Askovi} koji je ubio `enu i ta{tu, a svoju karijeru okon~ao je i bugarski hajduk Ninko Mitov koji se dugo vremena krio po celoj Timo~koj Krajini. Dobro organizovanim prepadom on je uhva}en u Grli{tu. U julu je uhva}en dr`avqanin Bugarske i odmetnik Trifun Vatovi}, rodom iz Staropatice. Odmah je bio predat bugarskim vlastima. Nepoznati hajduci su na va{aru 29. avgusta ispod Vr{ke ^uke, nedaleko od Stupwa, ubili bugarskog du}anxiju Pan~u Ninova i wegovo maloletno dete. U jesen 1890. g. ubijen je u Metovnici predsednik seoskog suda Dimitrije Nikoli}. Ubica je ~lan napredwa~ke stranke i biv{i seoski kmet Ilija Novakovi}. Sli~no ubistvo sa politi~kom pozadinom, koja se nekada ra~unala u olak{avaju}u okolnost, a sada vi{e ne, dogodilo se i u Zagra|u, gde je ubijen napredwak Vitko Nikoli}. Ubica je bio Ceko Milajkovi} koga su radikali ohrabrili da to u~ini. U Boqevcu, ta~nije u selu Ilinu, je 13. januara 1891. ubijen u poteri hajduk Petar Kobiqac, a tre}eg marta na isti
121

na~in je okon~ao i hajduk Ivan iz Zlota. Krajem istog meseca, posle godinu dana rasvetqeno je ubistvo Boce Markovi}a iz Zagra|a. Wega su na povratku iz pe~albe u Rumuniji ubili Petko Boci} i Petko Donovi}, tako|e iz Zagra|a. Timo~anin tako|e donosi vesti o hvatawu pqa~ka{a iz Brestovca, kradqivca stoke iz Belog Potoka, pqa~ka{a i ubica iz Lenovca ~iji je predvodnik bio Stanko Obradovi} kao i ogla{avawe za odmetnika Lile Petkovi}a iz bugarskog sela Kirjaevo. SE]AWE NA ZULUM BEGOVA FREN^EVI], [estog maja 1890. g. novi uredik Timo~anina i profesor zaje~arske gimnazije odr`ao je govor na zaje~arskom grobqu povodom pomena izginulim u bunama i ratovima 1833, 1876, 1877, 1878. i 1885. g. To je bio uobi~ajeni politi~ki i patriotski skup kakvih je bilo mnogo, ali je profesor Pavlovi} tada izneo malo poznate pojedinosti iz 1833. godine. Te godine, kako je objavqeno u Timo~aninu, su bra}a begovi Fren~evi} odveli dve mlade seqanke iz Kru{evca, a Husein – pa{a, koji je stolovao u Vidinu, naredio je da se poslanici iz Zaje~ara koji su imali nameru da se `ale na visoke namete, okuju i zatvore. Nare|ewe je izvr{io zaje~arski muteselim. Narod se uzmutio i u op{tem mete`u Zaje~arci su pobili ~lanove muteselimove pratwe. To se dogodilo 1. maja 1833. Odmah nakon toga knez Milo{ je s vojskom u{ao u Timo~ku Krajinu... Dru{tveni i politi~ki `ivot Zaje~ara bio je bogat u leto 1890. g. Javni zbor radikala zakazan je za 15. jun, zavr{en je regulacioni i nivelacioni plan Zaje~ara (wegovi glavni tvorci bili su Kozli} i @ivkovi}), zavr{en je spomenik ratnicima iz 1833, 1876, 1878. i 1885. g. Na stranicama Timo~anina razgoreva se antiaustrijska kampawa i napada bugarska
122
ODBRANA CRNORE^KOG OKRUGA

“ Iz strana~kih interesa urednik Timo~anina nema nameru ni da pomene da \or|e Gen~i}. je propala. ministar policije iz vremena o kome pi{emo.) i podanike austrijske. ne reskira samo svoj ugled u Timo~koj Krajini ve} i glavu. da se Zaje~ar. Zaje~ar dobija sve osobenosti centra cele Timo~ke Krajine.“ Povremeno ima dobrih tonova u bugarskoj {tampi. [tavi{e preseqewem sedi{ta timo~ke eparhije iz Negotina u Zaje~ar. Posle kneza Milo{a nijedna vlada nije htela ni{ta da u~ini i ni{ta da podigne u ovom kraju.{tampa u vezi sa pretenzijama Bugara u Makedoniji. bar dok je bio na tom podo`aju. po{to se sve vi{e sukobqavao sa kraqem Aleksandrom.p. Bugarski novinari. koje je bilo u toku. tra`i se wihovo otpu{tawe da bi se zaposlili na{i {kolovani qudi: „Otpu{tajmo sve ~inovnike konduitalne (po ugovoru – prim. pi{u se ~lanci protiv stranaca – dr`avnih slu`benika. Inicijativa liberalnog poslanika Pante Sre}kovi}a. ina~e Ni{lije. kao oblasno mesto i fakti~ki sredi{te Timo~ke Krajine raspar~a i uni{ti. Za ~itavo pola veka u Zaje~aru nije podignuto dr`avnim tro{kom nikakvo dr`avno i javno zdawe. Najavqen je i dolazak Nikole Pa{i}a u Zaje~ar i objavqena velika pobeda Zaje~araca: administrativni odbor skup{tine Srbije odlu~io je da Zaje~ar ostane sredi{te crnore~kog okruga.. Bez pardona Timo~anin izve{tava da je \or|e Gen~i} izostao iz kampawe odbrane Zaje~ara kao okru`nog mesta. koji i u tom svojstvu ima zasluga u borbi protiv kriminala.. uveravaju}i se sve vi{e da je re{ewe – zavera protiv obrenovi}evske 123 . Osvrnite se oko sebe – gdegod stanete. pa }e te se uveriti da nam je {kola i crkva podignuta jo{ za vlade kneza Milo{a. smatraju da je Srbija dobila ekonomski rat protiv Austrougarske. Uz sve to ova vest iz skup{tine Srbije pro{irena je i ovom konstatacijom: „Svi znate da je na{ kraj ostao kao iza bo`jih le|a. i zidawem kasarne za jedan kowi~ki divizion. kako ocewuje Timo~anin.

izjaviv{i da se raduje {to ga mo`e na dan dinasti~ke proslave svetkovine stogodi{wice gospodara Jevrema. p. buxet kraqevine Srbije uve}an je za 1.000 dinara. ostati neko vreme. 1890. u prisustvu svoga oca. odlikovan i ruskim ordenom Sv.“ Pa{i} je. Zaje~arci su tih dana ~itali i o jednom va`nom uspehu radikalne vlade: nakon uvo|ewa dr`avnog monopola na duvan.) predao je mladi kraq Aleksandar. U vezi s tim Timo~anin donosi i vest o odlikovawu Nikole Pa{i}a: „Skoro u isto vreme kada su Narodne novine iznele ovo svoje nitkovsko podmetawe (optu`ba da su radikali protiv dinastije – prim. kako je objavio Timo~anin od 25. To je bila procena izve{ta~a Timo~anina posle Gen~i}evog govora na zboru liberala u Vrawu. stigao je Pa{i} u Brestova~ku bawu gde }e. iz Timo~anina preko urednika odstranio svako raspirivawe negativnih strasti prema kraqu Aleksandru. kako javqa Timo~anin. ali taj plan nije ostvaren jer je on ve} 1. avgusta napustio Brestoba~ku bawu i preko Para}ina otputovao za Beograd „zbog svojih zvani~nih i privatnih poslova“. g. Stanislava I reda. Dr`ava je. Nikoli Pa{i}u. BUXET KRAQEVINE SRBIJE. Za 12. postigla i 124 . pored toga. TE[KI DANI \OR\A GEN^I]A Dvadesetog jula 1890. pre svega zbog nepristajawa na zavere i nasiqa. biv{eg kraqa Milana i kraqevog namesni{tva. Takovski krst I stepena. g. Pa{i} je iz principijednih razloga. svojom rukom vo|i radikalne stranke. Gen~i} se istovremeno optu`uje da posle smewivawa sa polo`aja ministra policije pri`eqkuje diplomatku slu`bu. avgust pripreman je i zbor radikala u Zaje~aru na kome je predvi|eno da govori i Pa{i}.krune. ina~e. 11.000. odlikovati za osobite zasluge u korist zemqe i dinastije. g. S druge strane.

Radikali ne mogu da „za jednu godinu poprave i podignu ono {to su oni (liberali) za 20 godina pokvarili i upropastili“.u{tede smawewem plata ~lanovima dr`avnog saveta na 8. Cankovi}u je Lazarevi} pored ostalog rekao: „Ovaj bankrot i vucibatina. I daqe se postavqa pitawe postavqewa vladike timo~ke eparhije i trijumfuje nad Pantom Sre}kovi}em koji je hteo ukidawe Crnore~kog okruga.500 dinara. mere se dvadesetogodi{wom dominacijom liberalne stranke. zar nema za wega pesnica i batina?“ Nakon toga poku{ali su Stojan Andrejevi} iz Velikog Izvora. ~iji je vlasnik bio Aleksa Zdravkovi}. Od drugih dostignu}a radikalne vlade isti~e se taksa za trgovinu sviwama koju gradovi u Srbiji sada slobodio ubiraju kao i usmeravawe novaca od klasne lutrije na obnovu poqoprivrede. Posebno je u Timo~aninu data slika strana~kog sukobqavawa koje se moglo zavr{iti i na tragi~an na~in. godine primicalo se kraju. avgust u Velikoj kafani. kao {to su i ostali Zaje~arci. On je verbalno napao Kamena Cankovi}a. do{ao je ovde da izaziva i omalova`ava na{e najboqe patriote!“ Policajac Mitra}ije je na to dodao: „Zar ga jo{ gledate. zakazan je okru`ni zbor radikalne stranke. ali ne i sukobi i ~arke strana~kih pripadnika. ^arku je u Negotinu zapo~eo op{tinski pisar Jova Lazarevi}. prete}i da se 125 . Tako se ~itaoci u ~lanku „^erkezluk“ obave{tavaju da je Gen~i} u Grqanu fizi~ki napao svog konkurenta Vitanovi}a tako da je ovaj posegao za neki kamen da se odbrani od wegovih nasrtaja. Uspesi radikala. Ali Gen~i}a ne ostavqa na miru ni jednog trenutka. I daqe se pi{e o rezultatima radikalne vladavine. kroja~a iz Zaje~ara. kao i neuspesi. Vrelo leto 1890. Urednik Timo~anina izgleda ne smatra da je `enidba kraqa Aleksandra pitawe budu}nosti kraqevine jer su vesti o tom pitawu veoma retke. zbog toga {to je ovaj tvrdio da je Gen~i} fizi~ki napao nekog seqaka. Za 26. „verni pratilac Gen~i}ev“ i Stanko Petrovi} iz Negotina da upla{e Cankovi}a.

Pre izbora u septembru. dakle protiv antidemokratske politike dinastije. u kojima je video opasnost nepotrebne polemike i sada uzdr`an. dr`avni savetnik iz Beograda i dr Laza Ili} okru`ni lekar iz Zaje~ara. Za varo{ Zaje~ar kandidat je bio Stevan Ne{i}. avgusta 1890.ne}e `iv vratiti u Zaje~ar. Mihajlo Risti}. dobio je svega 50 glasova. Na to je Cankovi} posegao rukom za xep kaputa gde bi trebalo da ima revolver i napada~i su se smirili. Zala`e se najpre za smirivawe strasti. g. Ipak je napomenuo da su wegovi napori onemogu}ili obrenovi}evsku politiku liberala. On pi{e jasno. U Timo~aninu je {tampana tabela glasawa po selima crnore~kog okruga. pisar op{tine Jablanica. on dakle u tom smislu radi i 126 . Time je pa`qivim ~itaocima rekao mnogo. Giga Ger{i}. nema potrebe da se sve tera do kraja i da se zabada nos u stare rane: „Da nisam predsednik skup{tne i da ne zauzimam podo`aj u kome sam sada. Radikali su svuda odneli nadmo}nu pobedu. ali je u detaqima.42 U istom broju u kome je objavqena radikalska izborna pobeda. primio i deputaciju timo~kog kola jaha~a. Pored novih vesti o dolasku Nikole Pa{i}a u Zaje~ar. trgovac iz Bele Reke. dosledno po{tuju}i demokratske metode u javnosti. objavquje se lista kandidata radikalne stranke za okrug crnore~ki. septembra za poslanika grada Zaje~ara izabran je Stevan Ne{i}. da bi prokliwali ~as kada im je palo na pamet da upore|uju svoj politi~ki rad sa mojim. ja bih bez premi{qawa povukao takvu paralelu izme|u mene i mojih protivnika.“ Iz vi{ih ciqeva da ne bi „na{kodio interesima otaxbine“ on ne `eli da saop{tava ni{ta o svojim doprinosima. Ako je radio na paralisawu samovoqe Milana Obrenovi}a. pored ostalog. prvi put je objavqen ~lanak samog Nikole Pa{i}a pod naslovom „Izaziva~i“.41 Na izborima 14. To su bili: Stojan Stankovi}. kraq Aleksandar je boravio u Ni{u gde je. Gen~i} je propao na izborima. pa i onih koji su se sada stavili wima otvoreno u slu`bu. 24.

g. U wemu se ose}a te`wa da se nekako defini{e prestoni~ki elitizam sa ~ime bi se i savremeni ~italac mogao poprili~no slo`iti. ^itaoci se izve{tavaju i o agitovawu \or|a Gen~i}a u podrinskom okrugu. uz pratwu muzi~kog orkestra. U vezi sa prednostima `ivota u Beogradu.“ Istovremeno se u Timo~aninu sa dosta argumenata odbacuje optu`ba Videla da je Pa{i} izdajnik i protivnik dinastije jer su glasa~i svojim glasawem upravo potvrdili Pa{i}ev patriotizam a takve tvrdwe mogu da izreknu „politi~ki kreteni“. a redakcija ga objavquje 23. neka poku{a na Drini – konstatuje se u Timo~aninu. nepotpisani izve{ta~ pi{e pismo redakciji Timo~anina. Naprotiv. ve} da sami ku}u ku}imo u dru{tvu sa narodima susednim kojima preti ista opasnost sa strane“. budu}i da je. U woj je prikupqeno sve {to mo`e dovesti do napretka i {to daje pravac razvitku zemaqskom od koje zavisi na{a boqa ili gora budu}nost. Kad ni{ta nije mogao da u}ari na Timoku. na prestolu tako|e jedan Obrenovi}. Ona nas u~e „da se ne poveravamo do krajnosti nikome. komentari{u}i iskustvo ^eha i Hrvata (nije sasvim jasno {ta pod time podrazumeva) on ka`e da ona ulivaju „prirodnu bojazan u Srba nasuprot inoveraca“. „Beograd je prestonica Srbijina. nema. bez obzira {to javnost u to nije sasvim uverena. Iz ovog Pa{i}evog napisa vidqivo je da on te 1890.daqe. neku odre|eniju jugoslovensku orijentaciju. septembra 1890. jer }e mnogi od wih po}i putem kojim je wihov lider. Prestoni~ki `ivot shva}en je i u Zaje~aru kao reprezentativan i od va`nosti za celu zemqu. O wemu su kao o svojoj budu}nosti razmi{qali urednici Timo~anina i prvaci radikalne stranke i to ne bez razloga. posle Milana. Oko 2000 Beogra|ana (objavquje Timo~anin). 127 . kada je u pitawu dr`avna i nacionalna politika. Nikola Pa{i} ve} oti{ao. do{lo je pred Pa{i}evu ku}u da mu ~estita izbornu pobedu.

g. pi{e ona svom bratu. Wen zet Jota imao je kuma \or|a Petrovi}a koji je bio rodom iz ]uprije. Po wenom mi{qewu kumov sin mogao bi de se zaposli kao sekretar parohije (ne zna se na koju parohiju misli). a on sam retko dolazi u Zaje~ar. jer ima jedan krupan razlog da se ne uva`i vladikin izbor (ne pi{e koji je vladika u pitawu) koji se opredelio za sina nekog Marka. „Ne}e{ se osramotiti“. PORODI^NE INTERVENCIJE ZA ODANE I PRVE VESTI O ZAVERI PROTIV KRAQA ALEKSANDRA Veze Pa{i}a sa Zaje~arom odr`avane preko wegove sestre i brata sve vi{e se tawe. on je Mi{i}ev kum! Pri svemu sestra Risto128 . Pa{i}ev zet Ilija moli za nekog Jovu i kao razlog navodi da je wegov {ti}enik „dobar ~ovek“ pa mu kao takvom treba dobar posao „da ne sedi xabe“. sestra Ristosija moli Pa{i}a da poradi na prili~no banalnoj stvari. predsedniku vlade. Sa svoje strane sestra Ristosija i brat Najdan upu}ivali su mu s vremena na vreme pisma iz kojih se vidi da su mnogi Timo~ani imali nadu u ostvarivawe svakovrsnih protekcija po{to su po wihovoj li~noj oceni imali zasluge kao ~lanovi radikalne stranke. Tako na primer Marinko Najdanovi} iz Vrbice tra`i od Pa{i}a da se omogu}i wegovom sinu studirawe medicine na Vojnomedicinskoj akademiji u Petrogradu. Dodaje zatim da ne}e pogre{iti po{to Jova ima jo{ jedvu prednost. U decembru 1891.Krajem septembra iste godine u Zaje~ar dolaze majori Vu~kovi} i Nikoli} da razgledaju mesto gde treba da se izgradi artiqerijska kasarna. Pomenuti Petrovi} imao je oca Andru koji se u vreme timo~ke bune dr`ao dobro za razliku od svog konkurenta.

prema tim i takvim pojavama. 1897. pi{e Lazvrevi}. On je malo mario i za svoje najbli`e saradnike kada su zapostavqali op{te strana~ke i dr`avne principe i interese kao {to nije podnosio i one politi~are iz rodnog kraja koji nisu imali dovoqno strpqewa i snage da izdr`e u napornim politi~kim nadmetawima. ali je ono i jedan od prvih dokumenata o postojawu zavere protiv kraqa. Iz pisma koje je Lazarevi} uputio Pa{i}u vidi se da je on i posle iskqu~ewa nastojao da ostane koristan i veran. Dr Laza Ili} je na osnovu pisma popa Veqka Antonijevi}a od 13. pa i samog Lazarevi}a. I ovo pismo je natopqeno op{tim nezadovoqstvom vladavinom kraqa Aleksandra. ~ak je poku{ao da opravda svoje samovoqne politi~ke aktivnosti. industrijalca \or|a Lazarevi}a i dr Laze Ili}a su u tom smislu veoma karakteristi~ni. Primeri wegovih prijateqa iz emigrantskih dana. godine. ali i zbog pojave korupcije i pasivnosti timo~kih radikalnih ~elnika. U wemu fakti~ki nema kritike dinastije ve} ima namere da se uka`e na zavereni~ku delatnost liberalne stranke. pri tom se mo`e re}i da se ose}a izvestan strah da se Pa{i} ne naquti.sija ne {tedi emocije u `eqi da wene molbe donesu pozitivno re{ewe. „Sino} posle dolaska Mi{i}evog“. „iz vrlo poverqivih izvora saznao sam da se radi `ivo na tome da se izvr{i kontra prevrat u korist liberalne stranke time {to bi izvesni komandanti oborili kraqa i opet kraqevu vlast predali kraqevim namesnicima. Ona u pismu dodaje da ne `eli da se na odgovorna mesta postavqaju oni koji su blatili Pa{i}a 1883. godine dao ostavku na mesto predsednika mesnog odbora radikalne stranke uz izjavu da se povla~i „sa politi~kog poqa“ jer su mu pop Milan i u~iteq Gradoje iz Vratarnice dozlogrdili svojim napadima i „neprekidnim prebacivawima“.“ Pored nepovoqnih ocena koje Lazarevi} 129 . 11. Iste godine {ef firme i pivare „Lazarevi} i sin“ iskqu~en je iz radikalne stranke zbog otvorene agitacije u korist svoje ambicije da postane predesednik suda. Nije poznato da li je Pa{i} uva`io ove intervencije.

U jednom od wih izvesni Krsta Q. koji upravo zavr{ava gimnaziju „Dositej Obradovi}“ u Zaje~aru. Mnogo vesti se odnosi na sukobqavawe srpskih i bugarskih komita u Makedoniji.“ Pisma su iz Zaje~ara Pa{i}u stizala sve do 1902. Mileti}. Objavqena je i vest o osloba|awu Cvetka Stojanovi}a koji je optu`en za zlo~ine u bugarskom selu Gol Tupan u toku rata 1885. ali ako se na|u qudi koji }e mu savetovati osvetu. U drugim pismima iz tog vremena bilo je dosta pritu`bi protiv konzula u Prizrenu V. Kari}a sa zahtevom da se Kari} ukloni „sa tog mjesta u interesu srpstva“ jer je previ{e nagao u opho|ewu sa qudima. imao je {ef radikalnog kabineta Sava Gruji}. „OMLADINA“ U KAFANI „KUKAVICA“ Da se vratimo na vesti u Timo~aninu s kraja 1890. Za ovu amnestiju najvi{e zasluga. on }e to izvr{iti. U novembru su u Zaje~ar stigli pripadnici jednog ariqerijskog diviziona iz Jagodine. u nadi da }e i on pripomo}i. ima nameru da studira medicinu u Kijevu i tim povodom se obra}a Slavjanskom blagotvornom dru{tvu za nov~anu pomo} ali i na previsoku adresu Nikole Pa{i}a. Ose}a se jasna ten130 . zna~ajna je i wegova ocena etnopsiholo{kih osobina naroda u Timo~koj Krajini povodom glasina o zaveri protiv kraqa: „Na{ narod je ovamo veoma poslu{an i ho}e da poslu{a dobar savet. godine. Na zdravicu u ~ast dobrodo{lice i u ime diviziona odgovorio je kapetan Tanasije \oki}. U sretawe su mu na kowima po{li sreski na~elnik sa sudijama op{tinskog suda. prema Timo~aninu.izri~e za kandidaturu jednog svog kolege na mesto sreskog na~elnika u Negotinu. godine. godine i po~etak 1891.

dencija da se zbog malih povoda podigne povika na dru{tvo „Srpska industrija“ na Vr{koj ^uki, jer je radikalna vlada proklamovala nacionalizaciju stranih kompanija. Tako su Zeje~arci mogli da ~itaju dopis berberina Alekse Stojanovi}a koji je u ovom belgijskom dru{tvu radio blagajni~ke poslove bez ugovora. Kad je zatra`io platu gazda mu je umesto para uputio psovke na ra~un wegove srpske nacionalnosti. Objavqena je i vest o zahtevu kraqice Natalije da joj skup{tina Srbije odobri da se vidi sa sinom Aleksandrom. U ~lanku je pomenut skup{tinski odgovor kraqici da skup{tina nije nadle`na za tekve poslove. Nova vlada i skup{tina nisu obradovale kraqicu, {to nije bio slu~aj sa stare{inama zaje~arskog garnizona ~ijim se pripremama badwe ve~eri u Timo~aninu poklawa velika pa`wa. Da su se slave masovno slavile vidi se i sa stranica Timo~anina. Po{to su i nezvani gosti tretirani kao i oni pozvani i najdra`i, mnogi su doma}ini javno objavqivali da ne}e slaviti kako bi izbegli previ{e gostiju koje, kao na Ivkovoj slavi u istoimenoj pri~i Stevana Sremca, i pored najboqe voqe ne bi imali ~ime da nahrane i napoje. Takav oglas je {tampan na prvoj strani Timo~anina 25. decembra 1890. godine. Sanitetski kapetan dr T. Mi{i} na vreme objavquje da ove godine ne}e slaviti Svetog Stevana. Nova pobeda radikala idu}e godine donela je nove nade, uzbu|ewa i trijumf. U februaru 1891. g. pala je vlada kraqevog izabranika Save Gruji}a i Pa{i} je obrazovao novu vladu. Timo~anin tih dana donosi karakteristi~an presek o~ajne zaje~arske opozicije. Liberali su novu krizu, la`nu i pri`eqkivanu, proklamovali po kafanama, a naro~ito, pi{e Timo~inin, u jednoj koja se zove „Kukavica“. Akteri ovog politi~kog kukawa i lelekawa su „liberalna omladina od po {ezdeset godina“ i to poimence: gazda ^orbar, g. ^olak, g. Sava Petrovi}, g. Petar Uzunac koji se te{e pri~ama da }e se kraq Milan vratiti u Srbaju i
131

zbog toga oni ve} prave kombinacije oko sastava novog kabineta. I Zaje~arci imaju „lokalno ministarstvo“ kakvo je u Beogradu napravio Avakumovi} – gazda Mitu, Miku \ergov i druge koji ~ekaju neku krizu ili nove izbore da do|u na vlast, pa ako toga ne bude neka bar wihov vo|a \or|e Gen~i} otputuje za Rusiju. Izve{ta~ Timo~anina naziva Gen~i}a, koji se priprema za trgova~ke poslove sa petrolejom u Radujevcu, „Tausenkinsler“. LOKALNA RAZRA^UNAVAWA. KANIC U TIMO^KOJ KRAJINI Od lokalnih glavoboqa radikalnih prvaka treba pomenuti nov~ane nadoknade za zemqi{te na kome je izgra|ena industrijska pruga Vr{ka ^uka – Radujevac. Seqaci se o~igledno nisu slo`ili sa ponu|enim iznosima, pa je, kako izve{tava Timo~anin, formirana komisija koja }e ispitati ceo slu~aj u sastavu: ^eda Popovi}, na~elnik ministarstva privrede, Strahin Stevanovi}, sreski na~elnik u penziji, Jeremija Ra{i} iz Vra`ogrnca, \ergo Linovi}, zemqodelac iz Velikog Izvora. U novembru 1890. g. Zaje~arci su ~itali korektan i nadahnut opis susreta sa Kanicom. Ne vidi se da li je putopisac bio sam urednik Dragoqub Mici}, pre }e biti da je re~ o Dragoqubu Pavlovi}u koji se ve} ogledao u sli~nim kwi`evnim poku{ajima. Bilo ko da je bio, ostavio je zna~ajne stranice putopisne literature koja le`i umrtvqena po na{im arhivama. Izve{ta~ je ostavio i podatak da je gost znao na{ jezik: „^ita i razume perfektno srpski, samo mu te{ko ide u konverzaciji.“ Opisan je kratak boravak i no}ewe u Boqevcu. Nema razloga da ne poverujemo u iskazano gostoprimstvo prema uglednom gostu i
132

zaje~arskim novinarima. Nove pojedinosti iz uvek zanimqivih putovawa Feliksa Kanica tek su nagove{tene... Kanic i zaje~arski novinari, odnosno profesori zaje~arske gimnazije, u Zlotu su do~ekani sa svirkom i pesmom i bogatom trpezom. Naime, nai{li su ba{ u vreme jednog svadbenog veseqa. Po~ast koja im je ukazana odnosi na svakog putnika namernika. Najstariji i najuva`eniji gost u ku}i Mladenovi}a dobio je poqubac od mlade neveste koja se veoma zbunila kad su se svi nasmejali jer je Kanic bio veoma iznena|en takvom po~a{}u. Dok su mu usput obja{wavali taj postupak, on ih je zadirkivao {to oni, kao mladi qudi, nisu dobili poqubac, nego on, starac. Zatim su obi{li prili~no zapu{tenu Brestova~ku Bawu. U Slatini su do`iveli jednu prijatnu zabunu, ako tako mo`e da se ka`e. Na ulasku u selo upitani su da li su oni ta ~etvorica koje treba ugostiti. Kada su u{li u seosku kafanu shvatili su da je pitawe trebalo biti upu}eno {estorici veoma uglednih qudi, koje su i oni poznavali. Bili su to pukovnici staja}e srpske vojske: Mi{kovi}, Magdaleni} i Qo~i} sa majorom Vu~kovi}em i okru`nim na~elnikom Vukoti}em. Broj se ba{ nije slagao, pogotovu kad su se pridru`ili novinari sa Kanicom, ali kako se poklonu ne gleda u zube i gostu se ne broje, svi zajedno su bili vrlo dobro ugo{}eni. Pisac reporta`e, koji je hteo da ostane anoniman, pru`io je ~itaocima obja{wewe zbog ~ega je pukovnik Mi{kovi} bio odu{evqen susretom sa Kanicom i wegovim pratiocima. Pukovnik je, naime, „na{ poznati vojni~ki autoritet i radnik na etnografiji, izodavna je poznat sa Kanicom i oni se srda~no pozdravi{e i posle ru~ka su prijateqski razgovorili“. Prirodno, Timo~anin je mnogo izve{tavao o radu radikalne vlade. Zaje~arski trgovci su krajem 1890. godine mogli da budu zadovoqni kada su pro~itali da je ministar finansija ukinuo ugovor na monopol soli koji su dr`ali stranci. Kako se vidi, Zaje~arci su se
133

Posle toga {to je Adam u~inio. Posle rata Adam nije mogao da plati kukuruz jer su bile nerodne godine. Za atentat na Stamboliskog optu`uju se Srbi. U vezi s tim 13 in`ewera timo~ke `eleznice se ne sla`u sa ocenom da je za wenu izgradwu napravqen dobar projekat i predra~un.“ RASPRAVA O SMRTI ADAMA BOGOSAVQEVI]A. a Adama je uhapsio neki „ludi kapetan“. Moglo se pro~itati da Be~ umiruje Bugare da se ne bi „ogor~ilo javno mwewe u Rusiji“. s obzirom na veliki broj uticajnih Zaje~araca u vladi i skup{tini.dosta energi~no borili da sa~uvaju svoj crnore~ki okrug {to. koncentri{e vojska. Rusi i Makedonci. u ratnim uslovima zakonita pojava. turske trupe su opqa~kale Dubo~ane. sa bugarske strane. Objavqeno je da se u Zaje~aru priprema kwiga pod naslovom: „Da li bi bilo pravedno ukinuti crnore~ki okrug. U aprilu iste godine u Timo~aninu je {tampan odgovor na inerpelaciju Stojana Ribarca povodom smrti Adama Bogosavqevi}a pre 11 godina. Crnogorci. Tu se ocewuje se da je Adamov postupak rekvirirawe kukuruza u Dubo~anima. PRIMERI VOJNE BIROKRATIJE Krajem marta 1891. U isto vreme prisutni su i jasni tonovi krize u odnosima izme|u Srbije i Bugarske. Javnost se obave{tava da se na granici. Pisac odgovora na interpelaciju je zakqu~io da je Adam uhap{en „na 134 . {to je svakako u vezi sa sumwama da su izr{ioci atentata do{li iz Srbije. nije bilo te{ko. godine Zaje~arci su se mogli obavestiti da }e gra|evinski poslovi na timo~koj `eleznici biti povereni Kompaniji Ajfel (Companie de Etablisacements Eiffel).

g. Urednik Dragoqub Pavlovi} odlazi iz Zaje~ara. „kuvawe u xibri“ itd. Po~etkom aprila 1891. smatra da su to u~inili bugarski emigranti koji su do{li iz Srbije. U prole}e iste 1891. g. Pored ostalog Timo~anin donosi vest da je u Bugarskoj izvr{en jo{ jedan atantat – ubijen je Bel~ev. dok dopisnik Timo~anina iz Sofije to demantuje. nije ni~emu nau~ilo?“ Pisac ~lanka o~igledno smatra da je krutost vojne birokratije jednim delom uzrok poraza u ratu 1885.“ Ovde treba dodati da je pijaca u to vreme bila na dana{wem centralnom trgu. godine dolazi do smene na uredni~kom mestu Timo~anina. „Dokle }emo tako? Zar nas iskustvo iz 1885.“ Iz istog ~lanka se vidi da opoziciona strana pripisuje radikalima razna zlodela. kako se prime}uje. Kud }ete boqe zgode nego strpati u aps Adama B. U susret im je iza{la grdna mno`ina sveta i divila se lepoj kiti na{ih omladinaca. na primer. i time uni{titi jednog najja~eg i najsilnijeg protivnika u ~itavoj Timo~koj Krajini ~iji se glas i ~ije se ime kao oluja {irilo po svoj zemqi.pravdi Boga i mrtvobolan strpan u aps samo zato {to je bio opozicionar. (Dosta neobi~ni slu~ajevi za na{e pojmove). godine Zaje~arci su imali prilike da vide paradu kao znak neke nove i nadolaze}e energije. „potkivawe baba“. naime. Ma|arska {tampa. „Iz crkve su krenuli zajedno sa svojom skupocenom zastavom kroz varo{ do pivare Vawe Lelovi}a i natrag do pijace. „silovawe male dece“. Re~ je o dru`ini Obili} iz Beograda ~iji su se ~lanovi `ivopisno dekorisani pro{etali kroz Zaje~ar. Ima. 135 . kakva su. Iz istog ~lanka se jasno vide razlozi za satiri~no stvarawe Radoja Domanovi}a. pojava da regruti uzalud obilaze razna vojna nadle{tva i kasarne nude}i svoje usluge otaxbini sve dok im posle obijawa pragova u toku 3 ili 4 dana ne dosadi i odu ku}ama. gde je u skorije vreme podignuta i obnovqena ~esma kao obele`je zna~ajnih godina za Srbiju i Timo~ku Krajinu. a wegov zastupnik je Mihajlo @ivkovi}.

zaista mogla da optu`i sve{tenika Milana kao bogohulnika. da nije u pitawu dosta lo{e izra`avawe. Kwiga je na stranicama Timo~anina do~ekana kao jeres. mi nazivamo Bogom. ZAJE^ARCI PROTIV KRAQICE NATALIJE . M. sa sve{tenikom Panteli}em. U rubrici Kwi`evnost autor na analiti~an i stru~an na~in izve{tava o literarcima II beogradske gimnazije. imali uticaja na prestanak izla`ewa ovog lista? Pomiwe se da je Panteli} pisac kwige Zlikova~ka reka i da je wegovo pisawe negativno oceweno me|u sve{tenstvom. u posledwoj godini wegovog izla`ewa. Izdvajaju se i ~lanci potpisani sa S. Posebno je hvaqena pri~a Ne pucaj u sobi i putopis Od Dunava do Peka. Vidqivo je da wemu nije bilo dopu{teno da se na stranicama Timo~anina odbrani. jer su se svojim dopisima pojavili i sve{tenici. Na stranicama Timo~anina. Citira se re~enica. Napad na wega ~esto se grani~i sa javnim {ikanirawem. vidqiv je obra~un sa sve{tenikom Milanom Panteli}em zbog wegove nezgrapne definicije Boga. Da li su takvi grubi i te{ki akcenti. kako se 136 OBRA^UN SA SVE[TENIKOM MILANOM PANTELI]EM. teolo{ki nedovoqno utemeqenog definisawa. „To. [to je jo{ gore Panteli} je bio sve{tenik u artiqerijskom garnizonu pa shodno okru`ewu u kojem je `iveo nije hteo tako lako da se ukloni. Nazire se i brutalan (izgleda i kolegijalan) obra~un.. Panteli} je po saznawu Tomo~anina gotovo izjedna~en sa |avolom. iz oblasti literature i kwi`evnog stvarawa. dakle. mada se ne vidi zaostajawe u obradi drugih tema. stvorewe koje je nas i ceo svet stvorilo. Pop Milan se brani tvrde}i da je u pitawu {tamparska gre{ka i da on misao koja mu se pripisude nije napisao.“ Zbog takvog. koji `ele da uvere ~itaoce da urednici uvek imaju pravo. piscem kwige Moralne pouke. koja bi.Novinari – profesori najboqe su se pred ~itaocima identifikovali preko napisa iz nihove struke. naro~ito iz oblasti politike i rada radikalne stranke.

Tako je ministar privrede Kosta Tau{anovi}.ne bi shvatilo da je pisac ~lanka iz nekih li~nih razloga ispoqio toliku o{trinu. kako ne bi do{lo do bilo kakvog kvarewa Pa{i}eve politike.. pqa~ke. Svode se ra~uni sa napredwacima ~iju su proteklu vladavinu obele`ili ovim karakteristikama: „pretwe. u bankrotstvo. godine u Timo~aninu se odgovara na napad opozicione {tampe koja {pekuli{e sa nacionalnim poreklom Nikole Pa{i}a i besmisleno ga optu`uje da je on (verovatno 1853. zgari{ta. hajdu~ija. nepoznati novinar Timo~anina pi{e o progonstvu kraqice Natalije kao posledici vi{ih dr`avnih ciqeva. krv. {teta samo {to nema u kalendaru prazna mesta!“ Mo`e se slobodno re}i da je radikalna vlada veoma dinami~na jer vode}i qudi u vladi ~esto pose}uju i obilaze mesta u unutra{wosti Srbije. i wegovom preuzimawu du`nosti ministra – predsednika.“ Urednik Mihajlo @ivkovi}. u nasiqe. Mogu}e je da je pozadina o{trih napada i ismevawa literarnih poku{aja popa Milana Panteli}a politi~ke prirode (strana~ka pripadnost). jataci. kako bi se suzbijala samovoqa urednika i wihovo nepotrebno eksponirawe. posetio Bukovo gde je polo`io kamen – temeqac budu}e vinarske {kole. sigurno je prvi otvorio depe{u o povratku Nikole Pa{i}a sa svadbenog puta. odnosno prosidbe. Nastojawe sve{tenika Panteli}a da se odbrani ovako je u Timo~aninu protuma~eno: „Pop Milan je pravi svetac. nasiqe. S tim u vezi Timo~anin javqa da su demonstranti „stavqeni pod sud“. u bezakowe. srqawe u sramotu. Drugog juna 1891. istrebqewe. Pa{i} je to u~inio zbog demonstracija Beogra|ana u korist kraqice Natalije. bezakowe.. Pa{i}ev bliski saradnik.) poslao 10 baterija na Zaje~ar. tako|e profesor gimnazije. Vidqivo je da uredni{tvo sa najvi{eg mesta dobija instrukcije. u propast. g. Iz Dnevni~arevog izve{tavawa vidi se da zaje~arska sredina nema ni malo samilosti prema zlosre}noj sudbini kraqice. Pod imenom Dnevni~ar. O{trinu Timo~aninovih reakcija treba meriti 137 .

ven~awe. Glase je. g. da je za nas va`nije pitawe kad }e sti}i buranija. u Firenci. kako smatra izve{ta~ Timo~anina.`estokim raspaqivawem strasti opozicione {tampe koja je direktno napadala vladu i wenog predsednika u korist dinastije koja nije umela da vlada manirom parlamentarne demokratije. koje se mo`e povezati sa }uranima. }urani repu{ili.. Nikola Pa{i} verio se pro{log ~etvrtka sa gospo|icom Georginom. Glase ]ur~i}a. godine Zaje~arci obave{teni da je u Italiji obavqena veridba.. novi kupus i tikvice.“ Srbi igraju kolo uz violine i zurle (1876) 138 . guske gakale. device bacale cve}e... predstavqa se i agitovawe beogradskog liberalnog prvaka. „Kako }e se kraqica Natalija ose}ati. Mnogi gra|ani spremaju se da telegrafskim putem ~estitaju svom sugra|aninu ovaj radostan dan. a zatim i ven~awe Nikole Pa{i}a.“ Tako opisan do~ek u Rajcu sa aluzijama na prezime. uz obilatu upotrebu agro-sto~arskih termina. a novoga jo{ nema. „Predsednik ministarstva i na{ sugra|anin. zaslu`io jer je za progonstvo kraqice Natalije optu`ivao radikale.“ Sa jednakom zajedqivo{}u. U maju 1891. jer staroga zelena nestade. to nas malo interesuje. u Rajcu gde su „volovi rikali. Danas je.

Iz pisma od 19. a zatim i predsedniku vlade Srbije. a od Lipaka do potkopa „Pa{i}a“ – prastaro doba. godine mo`e se shvatiti da je Antonije Ratkovi} vezan ugovorom sa Pa{i}em i da se on brine o isplati nadnica rudarima.. upu}ivali Zaje~arci. u planinskim potesima Lipak i Min–kladenac. kako se iz jednog pisma mo`e razabrati. Premo opisu koji je Ratkovi} ostavio vidi se da je re~ o Min – kladencu. {to ukazuje da je Pa{i} bio deoni~ar u eksploataciji timo~kih rudnika. „Formacija na Rudniku ta je: od ulaska kod Kre~ane do Lipaka – staro doba.RUDARSKA OKNA U MIN–KLADENCU Na osnovu pisama koja su predsedniku skup{tine Srbije. a desno je sve staro doba i to formacija. septembra 1892. Bez svake sumwe Pa{i} je finansirao istra`ne radove u blizini Vratarnice. pored re~ice [a{ke koja se u Vratarnici uliva u Timok. koji se nalazi sa desne strane re~ice [a{ke. On obave{tava Pa{i}a da }e belgijska komisija dati svoj kona~ni sud o wegovim procenama. ~lanovi wegove porodice koji su jo{ uvek `iveli u Zaje~aru i razni wegovi poverenici. prastaro doba je obilato leglo sa raznih bogatih minerala kao u belutku {krilu.. prema granici sa Bugarskom. utro{eno je 15. sa wegove desne strane. kao i na Tresibabi. U vezi s tim zanimqiva je li~nost wegovog poverenika Ratkovi}a koji je sa primetnom stra{}u (da li i sa dovoqno argumenata?) pisao Pa{i}u o svojim osmatrawima i probnim radovima. a napravqeni su tro{kovi za jo{ 5000 dinara. kamenog ugqa.000 dinara. kod Kwa`evca. Za sve istra`iva~ke radove. To 139 . Javqao mu je o prodaji ugqa. kao i svom zakqu~ku da cela Tresibaba le`i na ugqu. mo`e se jo{ {to{ta zakqu~iti o Pa{i}u. a od „Pa{i}a“ do nadi „Aleksandra“ uspotok navi{e sve prastaro doba. a to sve od potoka Male [a{ke levo. Ratkovi} je stare potkope nazvao imenima poznatih savremenika i samog Pa{i}a. i o Lipaku. {to je malo poznato {iroj javnosti.

On je razna iskopavawa i skladi{tewa iskopanog ugqa toliko pro{irio pove}avaju}i svoja nov~ana potra`ivawa da su se Pa{i} i wegov brat Najdan sve vi{e uveravali da je on poslovno nesposoban ili da mu je jedini ciq do od svojih finansijera izvu~e {to vi{e novaca. Voda [a{ke deluje „kao budimska“. Ve} su se pojavila zaru{avawa u „Georgini“. Iz wegovih pisama se da zakqu~iti da je ugovorom vezan i da se nigde. a Ratkovi} se sve vi{e rastrzavao mnogobrojnim planovima. prava je „limonada“.“ Ratkovi} se nije zaustavio samo na istra`nim radovima. Nije nikako i{lo prema Pa{i}evom nalogu da se Ratkovi} usredsredi na ona 140 . ali – i to ko{ta.treba sve ispitati pre prodaje da nam se posle ne bi smejali i kazali da je Anton bijo }orav kod o~iju. pa zatim i u „Zeti“ a tako je bilo i kod „Kre~ane“. osim kod Po{i}a. on je popravio ku}u za dva svoja radnika a u iskopavawima je znatno napredovao jer je najpre iskopao 20 metara pa zatim i celih 50. Verovatno je mislio na zlato koje i dandanas privla~i qude sli~ne Ratkovi}u. Obilazi Trgovi{te i Gorwu Sokolovicu. kako pismeno obave{tava Pa{i}a. Zima se. Najdan. me|utim. Da bi odr`ao Pa{i}evo interesovawe i poverewe Ratkovi} izve{tava da je razgovarao sa nekim trgovcem iz Kwa`evca da naprave skladi{te za 20 tona ugqa. Istovremeno u pismu on hvali vodu re~ice [a{ke koja u prili~no te{kom i strmom terenu te~e pored samih rudarskih okana. On ovaj divqi i nepristupa~ni predeo upore|uje sa bawskim prostorima. Ostavio je podatke da je ugaq koji je iskopao i skladi{tio prodavao po osam dinara za 100 kila. jedino ako je pomi{qao da pro{iri svoje poslove na sto~arstvo. Po dogovoru ovo nova istra`ivawa finansira Pa{i}ev brat. U rudniku Min – kladencu. Vidi se tako|e da se nada da }e stru~waci iz Belgijskog dru{tva da ka`u {ta u Minkladencu ima osim ugqa. ne zadu`uje u {irewu istra`nih radova i prevozu ve} iskopanog ugqa. sve vi{e pribli`ava. „stoka je pije navalice“ {to zaista nema mnogo veze sa rudarstvom.

Ako ne nabavi 600 dinara.okna za koja mo`e bezbedao utvrditi da se mogu eksploatisati da bi se na kraju proizvodnog lanca i prodaje do{lo do profita. kao i uvek do boqe prilike. nisu pomogla ni Ratkovi}eva uveravawa da je u potkopu Kre~ana ugaq boqi od belgijskog sa Vr{ke ^uke. predla`u da finasiraju wegova iskopavawa i da uzimaju 3% od prodatog ugqa. ali kako konstatuje Najdan. bio je zavejan sa 4 metra snega.“) iznose oko 1900 dinara. dozvole i tome sli~no. kao u groznici.. Ratkovi} je. Najdan tako|e pi{e bratu i pomiwe silan Ratkovi}ev trud. Tu je potkop Muntijanu i rudnici u krajinskom okrugu. Te slike divqine oko rudnika do{le su i do samog Pa{i}a i. „nemoj se qutiti. u blizini planine Crnoglav. Pare koje su mu potrebne. a na {tetu poslovawa. budu}i da nisu uvereni da u rudniku ima dovoqno ugqa. Izgleda da dogovora nije moglo biti. jer su tro{kovi porasli. pi{e Najdan. Predla`e. mnoge wegove istra`ne radove i planove. Bio je februar 1892. Ona bistra voda kao da je budimska. 141 . Svi su izgledi da }e se di}i ruke od rudarewa pored [a{ke. da svoj deo u ovom zajedni~kom poslu „teslimi Belgijancima“ i da ostane wihov ~inovnik. jer Ratkovi} nije od wihovog soja. da „preko wegovog (Pa{i}evog) nare|ewa“ ume da „izvu~e“ pare – verovatno za sebe. U me|uvremenu rudnik Min – kladenac koji se nalazi izme|u dva visoka brda. posao }e propasti. ^ista ra~un – duga qubav. pitka kao „limonada“ potopila je sva okna i „Pa{i}a“. Ratkovi} sve to zna i ho}e da slu{a ali pripremni radovi gutaju novac. naravno. a oni.. gde su nekad rudarili Sasi. odnekud nudio Belgijancima da wegov deo kupe za 100 napoleona. godine. Najdan ne sme da mu da bez odobrewa brata Nikole. Naravno finale svega toga je novac. kako se vidi. nisu se ni duplirali („Dragi brate“. i „Georginu“ i „Aleksandra“ i „Zetu“ i ceo rudnik se pretvorio u veliku i groznu kaqugu oko koje su zavijali kurjaci. Pomiwe Ratkovi} i okru`nog in`ewera – i wemu je du`an verovatno za takse. nisu vi{e samo 600.

Mo`e se re}i da je sloboda {tampe znatna. Kako je novodoneseni crkveni zakon ograni~io wegovu vlast. 29. (ili 1839?) u Zaje~aru se formira Timo~ka eparhija. Timo~ka Krajina je pod jurisdikcijom ohridske mitropolije. Posle 1813. Melentije. on priprema novi koji }e mu. sve ove trzavice su nastale iz mnogo slo`enijih razloga. sa potpisom „stari sve{tenik“. mrzi pojedine sve{tenike i {to je najgore „prkosi vladi“. zbog lo{eg sme{taja episkopskog dvora weno sedi{te je u Negotinu. Krajina je pod upravom beogradske mitropolije. kada je rektor bogoslovije u Beogradu. Od 1833.). imenovan za timo~kog episkopa. omogu}iti da „`ari i pali“ po crkvi. Zamera se mitropolitu {to za timo~kog episkopa `eli „svog ~oveka“. g. izne}emo kratku istoriju timo~ke eparhije na osnovu ~lanka Nikole Plav{i}a (Razvitak. Sve to najboqe pokazuje napad na migropolita Mihajla. do 1813. 1992. g. Spor je re{en 14. objavqen je prili~no nekorektan ~lanak. izvesno je. Zbog boqeg razumevawa napora da se sa~uva staus Zaje~ara kao centra Timo~ke Krajine. 142 . Od 1807. a od 1842. koliko je prisutna i odgovornost. br 1-2. septembra 1891. sude}i po wegovoj grubosti. kako bez imalo rezerve i sa stra{}u bulevarskog novinara koja ne prili~i duhovnom licu. Pre I srpskog ustanka timo~ka oblast pripada Carigradskoj patrijar{iji. a mogao je da ga ima) vi{e nego do mirnog u`ivawa i zata{kavawa nezakonitih postupaka. Po wemu je mitropolit Mihajlo samovoqan i. CVIJI] U ZAJE^ARU Smena urednika Mici}a pokazala je da je Pa{i} kao lider stranke na vlasti dr`ao do istine (ukoliko je imao udela u wegovom smewivawu.PA[I] I KRAQ ALEKSANDAR U AUSTRIJI. Budu}i da je sme{taj u episkopskom dvoru bio u Negotinu jo{ gori. Ovakav piromanski pristup je u stvari istovremeno i nastavak spora oko imenovawa timo~kog episkopa. novembra 1891.

dok je sedi{te eparhije bilo u wemu. kada takvu ulogu preuzima Ni{. preme{tawe sedi{ta eparhije). Molioci se nadaju da }e oni biti 143 . Tako na primer.reklo bi se da zavise od voqe kneza Milo{a i wegovih naslednika. {to je mo`da ta~nije. od uticaja lokalnih prvaka i wihove sposobnosti da iznesu argumente u korist svog grada.“ I 1892.Maleni Zaje~ar bio je va`na ta~ka iz koje }e se upravqati crkvom nove eparhije i gde }e sedeti budni stra`ar srpske crkve i narodnosti.. g. U jednom pismu Pa{i}u pomiwu se optu`eni radikali koji su krijum~arili volove iz Bugarske. Sva ova zbivawa ukazuju da je Zaje~ar va`na strategijska ta~ka naro~ito do 1878. godine. tu }e se di}i kulturna tvrdiwa na istoku nove srpske dr`ave. izgradwa gimnazijske zgrade. ali vi{e kao nasle|e i inercije nekada{nih upada na tursku teritoriju. odnosno.43 hteli da potka~e ~im se za to uka`e prilika. bili su prihva}eni i od nekih crkvenih krugova pa i nije ~udo {to se i timo~ko sve{tenstvo oko toga uzmutilo.. koji je ina~e rodom iz Timo~ke Krajine. ostvari}e se u velikoj meri i to u svakom pogledu (razvoj pivarske industrije. U vezi s tim potkopavawe mitropolita Mihajla poti~e od kraqa Milana i kraqa Aleksadra jer su biv{e „zaverenike“ i inspiratore Timo~ke bune.. episkop Dositej je vi{e `iveo u Zaje~aru nego {to je stolovao u Negotinu. objavqenom u Timo~aninu: „. Tu }e se sticati sve{tenici ove Krajine. `ive}i u vreme takvih seoba i klackalica. ali je isto tako izvesno da Zaje~ar nije te prednosti iskoristio. Sada su aktuelni krijum~ari petroleja i stoke.. u koje su ubrajali i mitropolita Mihajla. Dolaskom Pa{i}a na vlast prvobitno zamisli o izgradwi Zaje~ara kao kulturnog centra. da se o~inskim savetima i podukama srpskog arhijereja upute na koristan rad i slu`bu narodu. kao i ranije. Takva geneza i osnova za napad na autoritet mitropolita Mihajla. postoje razne pograni~ne afere. Ta uloga Zaje~ara delimi~no je opisana u ~lanku Povodom obnove Timo~ke eparhije.

Tako je izvr{en pritisak na vlasnika belgijske pruge Vr{ka ^uka – Radujevac. kakvi su bili „Vr{ka ^uka“ i „Ivawica“. bila je u Zaje~aru obele`ena prisustvom delegata skup{tine radikala iz cele zemqe. Bonon je odbio takav predlog. Saobra}aj se krajem veka odvijao uglavnom pe{a~ewem.44 Austrijski ministar unutra{wih dela.oslobo|eni po{to nema dokaza da su u~inili delo koje im se pripisuje. g. Program radikalne stranke. g. Ciq wegovog obilaska Timo~ke Krajine je da se ovaj malo poznati kraj Isto~ne Srbije boqe prou~i i upozna. Izve{tava se o pripremama skup{tine radikalne stranke koja treba da se odr`i u Zaje~aru. Jesen 1891. omogu}avao je ve}u brigu i u ovoj oblasti. Po~etkom septembra u Zaje~ar dolazi Jovan Cviji}. Zaje~arci bili obave{teni da se kraq Aleksandar nalazi u Kladovu. 144 . Kalnoki. leto 1891. ali je Timo~ka Krajina zanimqivo i tranzitno podru~je kao da vi{e nije znak za zaba~enost i divqinu. Bonona. u ime Zaje~araca se pita da li je ova pruga u Belgiji ili Srbiji. agituje se prikupqawe nov~anih sredstava za izgradwu spomenika streqanim radikalima u Timo~koj buni. Pa{i} se sve vi{e udaqavao od Zaje~ara. a izve{ta~ Timo~anina. sastao se najpre sa kraqem Aleksandrom. volovskom i kowskom zapregom i dili`ansama. Pa{i} se nalazi u kraqevoj pratwi u I{lu gde ih je do~ekao car i kraq Austrije. a potom i sa predsednikom vlade Pa{i}em. uz podse}awe da je Bonon „stranac u ovoj zemqi“. U Kladovu su ga posetili predsednik crkvene srpske op{tine iz Turn – Severenina i ruski poslanik u Bukure{tu Foriton. g. koja je sada na vlasti. na brodu „Sofija“ odakle je pre{ao na brod „Orijent“. Po{tanski i putni~ki saobra}aj na Dunavu omogu}avali su vezu sa prestonicom. U isto vreme. da dozvoli prevoz radnika u predelu sela Trnavac i Sokolovice do rudnika Vr{ka ^uka. Tako su sredinom jula 1891.

novembra 1883. glasila radikalne stranke. i tajni mnogo vi{e. Opa`a se prava euforija presti`a timo~kog kraja preko Tomo~anina u kome se {tampa feqton o Timo~koj buni. Posebno su bili zanimqivi ~lanci koji opisivali Pa{i}ev boravak u inostranstvu. nepotpisani novinar napomiwe da je u pitawu op{te mi{qewe jer kako ka`e. To je bilo 15. zatim biografije junaka iz oba rata. „tako mi. Nikoli}em prisustvovao skup{tini stranke o ~emu je ranije bilo re~i. srpske narodnosti. {to je usitinu ta~no. u dru{tvu erghercoga Franca Silvestera i erhercigowe Marije Valerije. ali je i on jedan od wenih stubova kakav je bio i sam Pa{i}. U zimu 145 . kao i wihovi susedi u Novom Selu. koji je streqan 7.~lanova glavnog odbora i samog vo|e stranke i predsednika vlade. Zaje~arci su i daqe mogli da ~itaju o velikom zame{ateqstvu u vezi sa mitropolitom Mihajlom. nije zapostavqao bilo koju priliku za korisne me|udr`avne susrete. jer je naslutio wene apetite. Mitropolit se optu`uje kao ekstremni rusofil koji }e od Srbije napraviti „prekodunavsku rusku guberniju“. Objavqeno je pismo iz Bugarske koje su poslali me{tani sela Bra}evca u kome se podse}a da su oni. Na napise bugarske nacionalisti~ke {tampe odgovara se i daqe energi~no. U posledwoj godini postojawa lista Timo~anin. mislimo“. Timo~ani. Da ne bi bilo zabune. Za mitropolita se ka`e da je sigurno da on nije dr`ava. pa stoga predla`u da se omogu}i da se wihova deca {koluju u Zaje~aru. Qube Didi}a. Jewava i sukob mitropolita Mihajla i ministra prosvete Srbije. Kraq Aleksandvr je nastavio put za Lucern i Pariz. a posebno `ivotopis jednog vo|e Timo~ke bune. On je sa kraqem Aleksandrom iz I{la oti{ao na izlet do Volfanga{kog jezera. septembra. a Pa{i} se vratio u Zaje~ar gde je zajedno sa Gigom Ger{i}em i A. Nikole Pa{i}a. Javni protivnik Austrougarske. princa Leopolda sa suprugom – princezom Gizelom. godine. koliko je to bilo potrebno.

Wemu se pridru`io i Dudi}. PA[I]EV \OR\E Slu~aj \or|a Lazarevi}a ukazuje da je Pa{i} smatrao da vlast iznad svega treba da se rukovodi principima i da sve zasniva na po{tovawu zakona. Hvali se savr{en red koji vladao u proteklim izborima. Iz obrazlo`ewa odluke mo`e se razabrati da je Lazarevi}. u nameri da postane predsednik suda. 1897. 1. g. proizvo|a~ piva. da je mesni odbor radikalne stranke u Negotinu na svojoj sednici od 5. koristoqubqe. U protivnom ceo mesni odbor }e dati ostavku. pi{e izve{ta~ Timo~anina. kome kraq Milan nije nabijao cilindar na u{i. kada mu saop{teno koji su razlozi za dono{ewe takve odluke. ali i novi ministar prosvete Svetozar Milosavqevi} jer je stro`iji od \aje „kakav i treba da bude za ovo neradno i raspu{teno ~inovni{tvo“. Takva odluka primorala je Lazarevi}a da da ostavku. a Lazarevi}eva ostavka je prihva}ena. strana~ku nedisciplinu i sli~no. Lazarevi} je isto146 . naime. uverevaju}i i mesni odbor da bi koalicija sa napredwacima donela koristi stranci. Izgleda da nije voleo preterane familijarnosti. slu`e}i se la`ima i obe}awima stupio u savez sa napredwacima.iste godine smewen je ministar \aja. bez obzira na prijateqstvo Pa{i}a i \. ina~e industrijalac. predlo`io glavnom odboru stranke da se \or|e Lazarevi} iskqu~i iz stranke. da je ministar \aja dao ostavku zbog sukoba sa mitropolitom. on je svoju ostavku povukao. Obelodawuje se. ~ime je okon~ano pisawe o mitropolitu Mihajlu. Me|utim. popu{ta i da im opra{ta gre{ke. Lazarevi}a. U obrazlo`ewu se ne ka`e da li on za to zvawe ima odre|enu kvalifikaciju. Dogodilo se. niti je obavezivao sebe da qudima kojima je ostao du`an jer su mu spasli `ivot. To je jedan od onih.

na svoj specifi~an na~in. istovreneno. ne bude izgubqen za stranku. Devetnaestog marta 1901. predsednik brestova~ke op{tine. Jedno od wih upu}eno je op{tini Beograd. „Ako op{tina beogradska ne bi mogla ili ne bi htela. Kako se vidi iz pisama upu}enih Pa{i}u. a u pismu koje je uputio Pa{i}u obave{tava ga „radi znawa“ da je od kapetana Barjaktarevi}a ~uo da ostavke u Timo~koj Krajini nisu slu~ajnost ve} za to ima „mig odozgo“. Iz prepiske se vidi da je Pa{i} `eleo da \oka Lazarevi} shvati svoju gre{ku a da. Povukao se i dr Laza Ili}. datirana na po~etak aprila 1899.“ Nadaqe iz sve re|ih pisama koja su vezana za timo~ko podnebqe vidi se da su radikali iz Dobrog Poqa. godine. ostavke su dali i drugi radikali. Savetovao je pomirewe timo~kih radikalnih prvaka sa Lazarevi}em. Da bi postigao svoj ciq obe}avao je zaposlewa svojim sledbenicima i bira~ima. To je bilo u novembru 1897. mo`e da udari i na najstarije i najuticajnije ~lanove stranke. On iz kaznenog zatvora tra`i zajam od beogradske op{tine da bi otkupio plac koji se nalazi pored wegove ku}e. godine. iz obzira meni nepoznatih (da proda wemu). na savskom pristani{tu jer bi gra|evinski radovi na tom placu mogli da ugroze gra|evinu u wegovom vlasni{tvu. ali nikako ispod ruke. sreza vlasotina~kog uputili Pa{i}u ~estitke povodom wegovog pu{tawa na slobodu posle devetomese~nog tamnovawa. pisana su od strane samog Pa{i}a dok je bio u po`areva~kom kaznenom zatvoru zbog kraqeve optu`be da je u~esnik zavere u Ivawdanskom atentatu. boqe re}i hotela Internacional. ostavku je dao i Petar Gligorijevi}. godine iz Negotina javqaju Pa{i}u da pred izbore ne ulaze „u 147 . onda molim da plac proda putem licitacije. I pored svega ve}ina je shvatila da Pa{i}. Iz wegovog sadr`aja se vidi da je Pa{i} smatrao da je najboqi lek protiv sekiracije neka poslovna transakcija. Pisma kojima raspola`e Zaje~arski arhiv.vremeno poveo kampawu protiv kondidature Mijajla Dudi}a za predsednika negotinske opt{ine.

Nije se stiglo da se razapnu svi {atori. a drva za ogrev nema dovoqno. Lazarevi} sa mnogo etnuzijazma uvereva Pa{i}a da }e se pokazati da je wegova saradwa sa napredwacima koristi radikalima. a preko wih sa zavi~ajem i Rusijom. Pa{i}u je „osobito `ao na{ih vojnika“. da se na{i vojnici i pored sve muke dobro dr`e. Pored potpisa sa dosta familijarnosti („Tvoj \oka“) i ni~im utemeqene nade da }e stari prijateq promeniti svoja gledi{ta. kojih se ne}e odre}i ni kasnije. Sa la|e „Savoja“. Wegovi {eretluci. Vidi se tako|e da je prema Pa{i}evoj sugestiji poku{ano izmirewe radikala i Lazarevi}a. u krfskom pristani{tu Pa{i} pi{e Darinki i Petroslavi. kako ona napomiwe. Darinka i Petroslava. Slede}i raspolo`ivi kontakt Pa{i}a sa }erkama. odobrio da se Radomir. Ministar prosvete je 5. Lazarevi} je na kraju pisma udario {tambiqe svoje firme. jula 1900. „deca pre|a{weg ministra Pa{i}a“ mogu {kolovati na strani. 2.fuziju“ sa naprednom strankom. Iz ne~itkog Georgininog rukopisa vidi se da je sin Rade sa wima i da je i na Krfu {eret. Suprotno toj doslednosti. g. Supruga Georgina dopisuje. 1916. sticajem okolnosti datiran je 1. ko{ta}e oca Nikolu veoma skupo. koje se nalaze u Rusiji. U pismu od devetog marta 1897. To izmirewe nije uspelo. More je burno tog crnog februara. g. Tako se ponovo pokazalo da Pa{i} ostaje dosledan i ne sara|uje sa re`imskom strankom. pisma \or|a Lazarevi}a od pre ~etiri godine pokazuju da je Pa{i}ev saradnik gajio uzaludnu nadu da }e kraq Aleksandar i wemu odane i naklowene stranke promeniti }ud. za duga pisma. a \or|e je propao na izborima. po{to Pa{i} nema vremena. On svoju grupu naziva frakcijom koja bi sa napredwacima donela mnogo glasova radikalima. 148 .

EPILOG Da li je podnebqe Timo~ke Krajine stvorilo Pa{i}a. Posle smrti kraqa Milana i ubistva kraqa Aleksandra u majskom prevratu 1903. Shvatio je da je i Pa{i} li~nost sa kojom je te{ko sara|ivati. godini Pa{i} je morao da primewuje svoje oprobane politi~ke metode s obzirom da je osetio zapostavqawe od strane svojih saradnika. Prostije re~eno. U toj 1903. I novi kraq Petar Kara|or|evi}. ili se Timo~ka Krajina i cela Isto~na Srbija pro~ula po wemu. Kraq Petar je promenio svoje pona{awe prema Pa{i}u po{to je ~uo da Pa{i} namerava da napusti zemqu. godine. i Gen~i}. a nije oti{ao ni na audijenciju kraqu Petru da izrazi svoje zadovoqstvo {to je dinastija Kara|or|evi}a do{la na vlast. Odbio je da u|e u vladu Jovana Avakumovi}a. a bez wega jo{ te`e vladati. Pa{i} ponovo izbija u prvi plan. iako nije ni na koji na~in u~estvovao u zaveri. Neva`no je tako|e da li je Pa{i} znao o svojim prethodnicima mawe ili vi{e nego {to se danas pretpostavqa. kraq Petar morao da ra~una na ugled koji je Pa{i} imao u narodu. pa je 149 . pa i samog kraqa Petra. a sa wima i Pa{i}. nosili su te{ko breme opasnosti od organizovanih zaverenika. koji je sada stekao poverewe krune. sasvim je svejedno. Glavni akter bio je Gen~i} koji se mo`da tako iskupio pred sudom istorije. ako su ocene wegovih politi~kih protivnika o wegovom karijerizmu imale osnova. Zaslugu za smirivawe situacije u vezi sa novim zanemarivawem Pa{i}a ima Svetislav Simi}. Ova kwiga u istu ravan postavqa sva pore|ewa li~nosti. nekada{wi urednik Timo~anina. naravi i vremena.

U januaru 1904.“45 Da bi stvorio ono {to je u budu}nosti potrebno Srbiji on nije zazirao od ostavke. novembra. nije popu{tao ni kraqu Petru. zna~aj radikalne stranke i wenog lidera Nikole Pa{i}a. Tako je u~inio i 19. Manirom velikog politi~kog strate150 . nekad iz takti~kih razloga. a prethodno u Dra~ 28. 1911. juna 1911. i 1913. su delovali protiv Pa{i}a. Pa{i} je imenovan za ministra inostranih poslova. Wegova politika do`ivela je trijumf i potpunu nacionalnu afirmaciju jer su „Pa{i}evi topovi“ pobedili na Kumanovu. Pomo} 2. I sada{wa „dvorska kamarila“. Slede}i logiku i interese dr`ave. Pa{i} je bio vizionar koji je bez nestrpqewa gradio osnovu za budu}u glavnu misiju Srbije. g. Srpske trupe su u{le u Tiranu 30. Iz wegovog govora na konferenciji radikala od 21. a ve} na jesen iste godine ponovo je predsednik vlade. kada je abdicirao i predao vlast Aleksandru. da se mora „sve ~initi da ona bude na visini svog zadatka. Nov~ani du`nik Austrije i moralni du`nik Crne ruke.novom suverenu mogao da objasni odnos snaga u Srbiji. srpske armije Bugarima prilikom osvajawa Jedrena je wegovo delo kao {to je i povla~ewe iz Albanije potez u wegovom stilu jer je na taj na~in ste~eno pravo na ve}i deo Makedonije. Pa{i} nije popustio. a naro~ito zaverenici iz 1903. opet na vlasti od 30. avgusta 1912. 11. daje ostavku jer nije bio zadovoqan odnosom kraqa Petra prema Austougarskoj. zarad sopstvenog mira. se vidi da je on poklawao „glavnu brigu srpskoj vojsci“. ali je u sudbonosno vreme kada je Srbija u svakom pogledu oja~ala. Na kraqevu molbu on je povukao ostavku ali je ubrzo ponovo do{lo do sukoba jer je kraq nameravao da kupi topove u Austougarskoj. Za kraqevu abdikaciju imao je dva jaka argumenta: dva dobijena rata 1912. Posle dva meseca koja je proveo na polo`aju predsednika vlade. Pa{i}.. kraq Petar je u borbi sa Pa{i}em istrajavao sve do po~etka Prvog svetskog rata.. novembra.

ga. Pa{i} je u tim najte`im trenucima. doslednije i od same Turske. on je dao ostavku da se ne bi zamerio Rusima koji su zapretili da Srbija ne sme da napadne Bugarsku. zvane „Pa{i}eva vojska“. bile su od posebneg zna~aja za povla~ewe preko Albanije jer bi 151 . Zbog toga se sukobio sa vojvodom Radomirom Putnikom koji je imao druga~ije mi{qewe i plan. Naravno i u pogledu daqeg razvoja doga|aja Pa{i} je nadvisio i takvog vojnog stratega kakav je bio vojvoda Putnik. po oceni Vase Kazimirovi}a. Pa{i} je. izolovanog karaktera. g. su tako|e Pa{i}evo delo. i okupacija severne Albanije u septembru 1914. Pa{i} je odlu~io da srpska vojska okupira ponovo severnu Albaniju kako bi se time osigurala odstupnica u slu~aju da protiv srpske vojske u ratna dejstva u|u Bugarska i Nema~ka zajedio sa Austrougarskom. Povla~ewe iz Albanije posle ultimatuma Austrougarske nisu shvatili samo kratkovidi politi~ari. godine Pa{i}eva politika prema Rusiji urodila je plodom jer je Rusija u{la u rat i time omogu}ila Srbiji da postigne velike po~etne pobede. Te trupe. bez obzira na neslagawa i otpore. Naslu}uju}i da }e Srbija zbog nedovoqne materijalne i vojne pomo}i saveznika postati `rtva. juna 1913. bez oklevawa prekinuio skadarsku i albansku kampawu i. nije prihva}ena. Pokazalo se da i oru`je treba kupovati od prijateqa ili mogu}ih saveznika. Ova ostavka koja je podneta 15. Razbijawe albanskih pobuwenika. S druge strane Engleska i Francuska su se dr`ale pasivno u odnosu na Pa{i}eve pozive u pomo} Srbiji kao i na sva upozorewa na daqi razvoj zbivawa. spre~io svaku mogu}nost da obra~un izme|u Srbije i Austrougarske bude lokalnog. naime. formirao posebne odrede koji su upu}eni na sve strate{ke pozicije u severnoj Albaniji. I najve}i protivnici su odali priznawe Pa{i}u. Po~etkom rata 1914. ~im je osetio da }e Bugari u Makedoniji da napadnu na{e trupe. koji su protiv srpske vojske delovali po principima ekstremnog islamizma.

Velike sile saveznice. Kona~no. ali je {tampa bila na Pa{i}evoj strani. Bez Pa{i}eve vojske i wegovog prijateqa Esad pa{e `rtve prilikom povla~ewa iz Albanije bile bi daleko ve}e. Koji i kakvi faktori ne dozvoqavaju ve} dva puta opstanak takve ju`noslovenske 152 Zaje~ar izme|u dva svetska rata . Krajwa posledica ovakvog tvrdokornog i moralnog ~ina mogla je samo u pozitivnom smislu da doprinese kona~noj pobedi.se bez wih i wihove za{tite lutawe izbeglica i vojske pretvorilo u zatvoren krug bazawa u magli i tavnici. ali vojska nije kapitulirala ve} se povukla na prostore koji su bli`i saveznicima. name}e se jo{ jedno pitawe: kakva je uloga Nikole Pa{i}a u stvarawu versajske Jugoslavije. Pokazalo se da je Pa{i} dalekovid u svojim predvi|awima. Po Pa{i}evoj zamisli dogodila se jedinstvena pravno – me|udr`avna i ratna situacija: teritorija Srbije bi}e osvojena. vrhovna komanda srpske vojske ovakav plan nisu odobravale. Na mnogim skupovima proteklih godina Pa{i}ev potomak je isticao da se Pa{i} odrekao svog ~vrstog stava da srpska vojska treba da osloba|a Srbe a ne druge narode.

{to je bli`e istini) raditi na raspr{ivawu „predrasude“ o „nezasitqivom zavojeva~kom apetitu Srbije“. godine. Jo{ 1915. Trumbi} je pisao da }e jugoslovenski odbor (~iji su ~lanovi ili zanemarivali prava raspolo`ewa hrvatskog i slovena~kog naroda ili su igrali na „srbijansku kartu“ po nu`di. li~na mi{qewa koja su se tu i tamo mogla ispoqiti. Kao zanimqivu pojedinost nave{}emo i ocenu dr Stankovi}a da je Pa{i} vrlo retko upotrebqavao izraz „Velika 153 . Promene uverewa. godine kada su trajali intezivni kontakti izme|u Pa{i}a i jugoslovenskog odbora. dr Jankovi}a na primer. Da li je jugoslovenska ideja Ilirskog pokreta i kasnije hrvatskih intelektualaca samo wihov ideal ili je istovremeno i narodni koji }e biti trajno i temeqno podr`an. daje osnovne odgovore na ulogu Pa{i}a u jugoslovenskom pitawu. ali i odluka koje definitivno donese. Bitno je pitawe za{to je. po kome je Pa{i} bio za unitaristi~ko re{ewe {to podrazumeva prevlast Srbije u novoj dr`avi {to nije daleko od istine. Dr \or|e Stankovi} u svojoj kwizi Nikola Pa{i} i jugoslovensko pitawe koja je izdata 1985. Imao je na umu i ocene wegovih prethodnika. kao i mnogo puta u karijeri. Navode}i ocene i drugih autora dr Stankovi} nas pribli`ava istini da je ovaj „narodni ideal“ (koji se mo`e okarakterisati kao jednostran doklegod Hrvati i Slovenci `ele da ginu za neki drugi) znatno pro{iren jer se za to ukazala prilika. odstupawa ili kriti~ki odnos prema jasnim ciqevima ustanovqenih deklaracija su logi~ni jer svaki mudar i pragmati~an politi~ar je rob mnogih dilema.dr`avne zajednice treba da bude predmet nekog kompetentnijeg pisawa. Pa{i} u trenucima akcije srpske vojske i prelaska „reke Rubikon“ Pa{i} kao uticajan i zaslu`an pojedina~ni faktor izostao? Jedan od Pa{i}evih proklamovanih prnicipa koji glasi: „Srbija treba do kraja da ostane na moralnoj visini i da nigde po svojoj voqi i re{enosti ne napusti ni jedan narodni ideal“ ne osvetqava mnogo boqe ~itavo ovo pitawe. Pa{i}eve dileme proisti~u iz razmi{qawa da li }e budu}a dr`ava mo}i da opstane.

vrlo brzo je shva}eno da ih je srpska vojska spasila Italijana i da stoga treba da `ive u novoj dr`avi sa ve~nom zahvalno{}u ili da priznaju 154 . ono {to nazivamo preduslov za demokratsku odluku. Hrvata i Slovenaca. mada je hrvatsko stanovni{tvo odu{evqeno do~ekalo srpsku vojsku u mnogim gradovima. kao u vreme Pijemonta. vi{e nije mogu}e. kako se sada vidi. ali kada su se osu{ile suze radosnice. bili i najtrezveniji u op{tim povicima i galami one ve}ine koja je tra`ila oslobo|ewe i ujediwewe svih ju`noslovenskih naroda. Nesumqivo je da je Nikola Pa{i} zapo~eo svoju politi~ku karijeru kao nacionalista (u pozitivnom smislu te re~i). Hrvati su se veselili. a da je pristupio stvarawu Jugoslavije sa istom stra{}u uveren da spa{ava tri imena jednog istog naroda i to na na~in koji ne bi ugrozio srpsku naciju. Jer. Osloba|aju}i se svojih tutora Ma|ara i Austrijanaca. da prave demokratske odluke nema ako je donesena voqom neke mawine. Izgleda. mada su hrvatski prvaci potpisali mnoga dokumenta o ujediwewu. a to je dobra informisanost. da je izme|u jugoslovenstva i srpstva birao Veliku Srbiju. da je pre~uo glasove iz svoje sopstvene usamqenosti. je izostalo. Wegov zaokret je dobio svoju snagu i zbog wegove vere u demokratiju koja je omogu}ila dono{ewe vi{e deklaracija i dogovora o ujediwewu svih ju`noslovenskih naroda u ~emu wegovo prvobitno uverewe jednostavno nije moglo opstati.Srbija“ ali da je o ~inu stvarawa nove dr`ave govorio i pisao kao o „ujediwewu Srpstva“ ali je pomiwao i ujediwewe „Srbo-Hrvata“ i „Slovenaca“ {to govori o evoluciji wegovih nacionalnih ideja. po hrvatskom tuma~evwu. me|utim. da je imao prava da se nada da Jugoslavija mo`e da uspe. osvaja~ tu|ih teritorija. odnosno unitarne Jugoslavije. ostao Velikosrbin i. koji su. mada je naslu}ivao da je proces stvarawa nacija u wegovo vreme u Evropi ve} okon~an i da novo i prebrzo me{awe naroda. da je iako je jedan od glavnih aktera stvarawa kraqevine Srba.

Da pomenemo da uticaj saveznika koji su pobedili centradne sile ima tako|e svoje mesto jer je Pa{i} 1920.sebi da ih Pa{i} okupirao. ne pomiwu}i nikakva iskustva iz ~etvorogodi{we epizode kada je taj ugovor raskinut na stravi~an na~in zbog saveza sa naci – fa{isti~kom i hitlerovskom Nema~kom. Ako je Krle`a pomenuo i ono {to drugi nisu smeli i umeli i ako je pri tom `eleo da obeshrabri sklonost Hrvata da sklapaju pragmati~ne ugovore i nagodbe sa gubitnicima. dakle u Titovoj Jugoslaviji) nije otela „kretawu oko tu|ih osovina“ {to razume se ne dovodi do „politi~kih rezultata“ po meri Hrvatske. lako izvodqiv i nedvosmisleno usmeren. FNRJ ili strane zapadne sile. godine izjavio da je Srbija lojalna i solidarna sa `eqama i planovima saveznika. samo Velikosrbin. hteli mi to ili ne. versajska Jugoslavija. a ne narodi ujedine u novu. negde 2228. godine. napad na davno pokojnog Pa{i}a bio je potreban. Da li je to Srbija. koja je iza{la iz {tampe 1957. godine. Na svoj protivure~an na~in Krle`a je spomenuo hrvatsko pitawe u vreme kada smo se zvani~no uveravali da je najzad i zauvek re{eno nacionalno pitawe svih u Jugoslaviji. U negativnom ozna~avawu budu}eg raspleta Krle`a prorokuje da }e Hrvatska raskinuti ugovor iz 1918. a zatim govo155 . godine. izgleda da sve vi{e prizivamo onog mladog Pa{i}a koji je zazirao od me{awa vera i nacija. Krle`a u redovima svoje kwige o „krvavim godinama“ predstavqa o~ajnog Supila kao hrvatskog Hrista koji odbija svaku pomisao da bi „Baja“ (N. U hrvatskoj javnosti Pa{i} je bio. smatra da se Hrvatska do danas (zna~i i te 1957. I Krle`a u svojoj kwizi Deset krvavih godina. ali i onog Pa{i}a koji je govorio i pisao da je ujediwewe ju`nih Slovena mogu}e kad svaki od naroda (prvenstveno je mislio na Hrvate i Slovence) najpre stvori svoju dr`avu pa se onda dr`ave. Pa{i}) i radikali mogli da upravqaju hrvatskim narodom. a izgleda i ostao. Pri tom se Krle`a ne izja{wava o kojoj je to osovini re~. U na{ vreme.

kako navodi Vasa Kazimirovi}. Ni{ka deklaracija iz decembra 1914. Hrvata i Slovenaca.. ako ne – ni{ta“. Vasa Kazimirovi} u svojoj kwizi Nikola Pa{i} i wegovo doba navodi da je Pa{i} ovako definisao glavni ciq Srbije koja mora najpre „da oslobodi Srbe jer oni ho}e s nama.. Hrvate i Slovence izvan Srbije i Crne Gore i da }e im se posle toga pru`iti mogu}nost da se ujedine sa Srbijom ili }e oni stvoriti „male dr`ave kako je bilo u pro{losti“.ri kako je taj isti Supilo „sklopqenim rukama“ molio tog istag Baju da pomogne Supilovoj domovini. U skladu da svojim opredeqewem o stvarnim zaslugama Srbije.“ Ipak. Hrvata i Slovenaca izvan Srbije i Crne Gore. U razgovoru sa ruskim carem.. godine. Hrvata i Slovenaca.46 Ako je tako onda je razumqivo {to Pa{i} upotrebqava pojam Srbohrvati imaju}i na umu prili~no neutemeqenu tezu da su Srbi i Hrvati jedan narod (ako i jesu sigurno je da nisu ista nacija). jasno ra~una na „osloba|awe i ujediwewe sve neslobodne bra}e Srba.“ U deklaracija je jasno nagla{eno da }e oslobo|ewem i ujediwewem biti iskupqene „krvave `rtve koje dana{wi srpski nara{taj podnosi. 156 . Ovaj stav Pa{i} je izneo i u Tajmsu po{to je objavqeno da je on rekao da }e Srbija osloboditi Srbe. mada je istina da je obeshrabrivao jugoslovenski odbor koji se zalagao za stvarawe posebne dr`ave Srba. to su kolektivne strate{ke odluke prema kojima je Pa{i} kao pojedinac mogao da ima odre|ene rezerve. u ~ijoj je definiciji u~estvovao i sam Pa{i}. g. kada je provodaxisao `enidbu prestolonaslednika Aleksandra 1914. a Hrvati i Slovenci neka se opredele ako ho}e s nama. Pa{i} je pomiwao srpsko – hrvatski i jugoslovenski narod. Nije potrebno da se upu{tamo u pojedinosti delovawa srpske opozicije koja je bila jugoslovenski orijentisana. Pa{i} se uporno zalagao da Hrvati iz jugoslovenskog odbora u|u u srpsku vladu i da na taj na~in bude otvorena unitarna kraqevina Srba.

naime. Hercegovini. Ovaj je ponudu odbio s namerom da kraq shvati ili 157 . a mo`da i Pa{i}a. a ve} 19. pa zato moli da srpska vojska to u~ini umesto wih. Sa zapada se. Pa{i} nije bio u blizini regenta Aleksandra kada je na poziv pozitivno odgovoreno. Narodno ve}e ne uspeva da organizuje dr`avu a jo{ mawe otpor talijanskoj vojsci. [esnaestog septembra nastavqeno je gowewe Austrijanaca i svih drugih koji su se borili pod wihovom zastavom. I ne samo to. Srpske trupe tada se nalaze u Bosni. a 12. mo`da. Banatu. ugrozio kraqevu odlu~nost ili zbog toga {to je po kraqevom uverewu do{lo vreme da kona~no elemini{e Pa{i}ev autoritet u politi~kom `ivotu nove dr`ave. septembra srpska vojska je u{la u Beograd. Pa{i} je sklowen jer bi. Crnoj Gori. Istog dana u Zagrebu je osnovano Narodno ve}e Hrvata i Srba koje je oglasilo svoj stav da srpska vojska ne prelazi preko Save. Zbog haosa. Ali ono {to je za srpsku vojsku. istog meseca i godine do`iveli su jo{ jedan slom zajedno sa svojim saveznicima Nemcima. Tre}eg septembra Bugari su na Solunskom frontu bili razbijeni. svojim dilemama. Sremu i Ba~koj. Kraq nije `eleo Pa{i}a u svojoj blizini kada je 1. pa je kraq bio prinu|en da mandat za sastav nove vlade poveri Pa{i}u. prema Qubqani i Zagrebu pribli`avala italijanska vojska. Dalmaciji. godine progla{ena kraqevina Srba. Predsednik vlade postao je drugi po va`nosti ~ovek u radikalnoj stranci. Stojan Proti}. U me|uvremenu se razbuktava me|ustrana~ka borba. ~ime je otvoreno obezvre|ena glavna i odlu~uju}a uloga Nikole Pa{i}a u proteklom ratnom periodu. Na ~elu delegacije nove dr`ave Pa{i} putuje na mirovnu konferenciju u Trst. decembra 1918.Doga|aji u jesen 1917. pometwe i anarhije svake vrste. Hrvata i Slovenaca. za Narodno ve}e u Zagrebu iznenada je postalo nu`no. godine kretali su se br`e od svih vekovnih te`wi i nedoumica. Primicao se i decembar a Pa{i}u je bila uskra}ena mogu}nost da uti~e na odluku o prelasku „Rubikona“. bilo mawe potrebno. on nije potpisao dekret o novoj vladi kraqevine na ~elu sa Pa{i}em.

a ubrzo zatim je izdahnuo. Takvu uvredu i poni`ewe nije mogao da podnese i odmah se udaqio iz dvora. 10. 158 .nau~i „da ni{ta nije opasnije po krunu od upu{tawa u re{avawe politi~ke krize i me{awa u me|ustrana~ke borbe“. Posle toga kraq je nastojao da potkopa Pa{i}a u samoj radikalnoj stranci. Pa{i}u je istog trenutka jo{ vi{e pozlilo i on je izgubio svest. On je u {tampi javno napao Pa{i}a zbog nedovoqno jasnih finansijskih transakcija wegovog sina Radomira. Jankovi}. za wim je do{ao ministar dvora. Za taj ciq je upotrebio hrvatskog politi~ara Stjepana Radi}a. posedovao i argumente i voqu. Ose}aju}i da je ponovo do{ao wegov ~as. Kraq je ovu ponudu do~ekao veoma grubo. general D. I pored toga kraq nije dao mandat Radi}u ve} radikalu Uzunovi}u. decembra 1926. Kod ku}e mu je pozlilo. Pa{i} je kao mnoga puta ranije. a da zlo bude ve}e. godine. Naravno. uz primedbu da se Pa{i} nije dovoqno oprao od optu`bi protiv sina Radomira. ali ne i sve`inu i zdravqe kojima raspola`u mla|i qudi. ali je istovremeno zadao zadwi kraqev udarac – izjavu da pri tom kraq ne odustaje od svoje namere da Pa{i}u ne da mandat koji je u skup{tini na demokratski na~in bio ve} svr{ena stvar. koji se u ime kraqa izvinio za uvredqive i grube re~i. Pa{i} je kao {ef najja~e stranke u parlamentu zatra`io od kraqa da wemu poveri mandat. a kada je i ta vlada pala on daje jo{ jednom priliku tom istom Uzunovi}u.

IVAN SERGEJEVI^ (1823-1886). Napisao je biografiju Karla Velikog. pomagao srpsku stvar od 1875. AKSAKOV. slavenofil. zatim hajduk koji se vratio pravoslavnoj veri. godine. Izgradio transkaspijsku i transsibirsku `eleznicu. kao i Mihaj. JOVAN. najpre turski suba{a. vo|a liberalne stranke. publicista. do 840. Ro|en u Pore~u. knez u Dalmatinskoj Hrvatskoj. g. pravnik i pisac prvog srpskog uxbenika iz krivi~nog prava. Jedan od politi~ara koji su omogu}ili osnivawe radikalne stranke. U spisima koji se Ajnhardu pripusuju prvi put se spomiwu Srbi (822). Sa rumunskim vojvodom Mahijem Hrabrim ratovao u Vla{koj. BOGOSAVQEVI] ADAM (1844-1880). 159 . sekretar frana~kog vladara Karla Velikog i istori~ar. U~estvovao sa Francima u gu{ewu ustanka Qudevita Posavskog. U Klu`u mu je podignut spomenik.U spoqnoj politici pribli`io se Francuskoj. Moldaviji. BABA NOVAK. Ratovao protiv Vizantije. Zastupao je seqa~ke interese i borio se protiv birokratije i autokratskog vladara Milana Obrenovi}a. ALEKSANDAR III ruski car (1845-1894). Predsednik vlade i ministar inostranih dela. Umro 1928. Po~etkom sedamnaestog veka stradao u austrijsko-papinskoj zaveri. Bugarskoj i Srbiji. vazal frana~ke dr`ave. @iveo je od 770. g. ministar pravde: 1892-1893. Budu}i da je srpskog porekla on je zna~ajna li~nost srpske i rumunske istorije.BIOGRAFSKI PODACI POJEDINIH ISTORIJSKIH LI^NOSTI AJNHARD. BORNA (810-821). AVAKUMOVI]. Transilvaniji. Prvi predsednik vlade posle majskog prevrata. do 1878.

Na taj na~in postao je 1889. Ambasador u vi{e evropskih metropola. MIHAJLO (1853-1913). Marksom i Engelsom. profesor Velike {kole. inostranih poslova i predsednik vlade 1901. Ovo dru{tvo je bankrotiralo. 160 . BULAN@E. U Rusiji mu je oduzeto plemstvo i imawe. ali i vlast Ma|ara.BONTU. Ro|en u Jenipoqu. @OR@ (1837-1891). Dobio je i titulu ugarskog barona. Kada je nasledio ujaka Stefana Lazarevi}a sagradio je za svega tri godine grad Smederevo. Sve delatnosti za borbu protiv Turske valasti oja~ava i vezuje za svoje poreklo. \URA\ (oko 1374-1456). U~estvovao u vi{e ustanaka i pobuna u Evropi. Putovao je u Rusiju i bio primqen kod cara Alekseja I. Pronosio je glas da ga je srpski patrijarh miropomazao za srpskog despota. general i ministar vojske u Francuskoj. bavio se diplomatijom. do 1456. sin Vuka Brankovi}a i unuk kneza Lazara (po majci). izvr{io je samoubistvo. srpski despot od 1427. \OR\E (1645-1711). MIHAIL ALEKSANDROVI^ (1814-1876). Kada su wegovi politi~ki protivnici razotkrili wegove la`i i prevare. Anticarista i anarhista. predsednik Generalne unije francuskog finansijskog dru{tva. g. Zastupao ideje o ukidawu dr`ave. VUJI]. Zbog sukoba sa Pa{i}em penzionisan 1907. politi~ar. BRANKOVI]. poslanik Pariza. Smatrao je da je potomak \ur|a Brankovi}a. @iveo je u Erdequ. grof. akademik. a Srbija je izgubila 25 miliona dinara (Bontuova afera). Uhapsio ga je i utamni~io Ludvig Badenski. Za vreme Tre}e republike isticao se monarhisti~kom propagandom slu`e}i se intrigama i aferama kako bi se u javnosti stvorilo uverewe da je dr`ava u opasnosti. Iz Internacionale iskqu~en 1872. ministar finansija. Sara|ivao sa Macinijem. g. U tamnici je zavr{i svoj istorijski spis pod nazivom Slavenoserbske hronike. Priznavao tursku vrhovnu vlast. BAKUWIN. Bontu je sklopio ugovor sa knezom Milanom Obrenovi}em o finansirawu izgradwe i ekploatacije pruge Beograd–Vrawe. godine. BRANKOVI].

sin Ilije Gara{anina. ministar spoqnih poslova od 1856. dr`avnik. Bio je aktivan kao diplomata u vreme „isto~ne krize“ 1875-1878. KARAVELOV. poslanik u Petrogradu. ILIJA (1812-1874). SAVA (1840-1913). g. QUBEN (umro 1879). ma|arski putopisac. godine. ministar vojni. Po drugi put se politi~ki anga`ovao za vreme kneza Mihaila kada je smelije nego ranije pomagao oslobodila~ke pokrete u Turskoj i Austrougarskoj. ALEKSANDAR(1798-1883). Ustanovio upravni i policijski aparat. jedan od tvoraca bugarskog nacionalnog preporoda. objavio pripovetke pod nazivom Je li kriva sudbina. MILUTIN (1843-1898). FILIP FELIKS (1829-1904).GOR^AKOV. GRUJI]. Obilazio je vi{e puta Srbiju i Bugarsku. Tvorac je spoqne politike Srbije (Na~ertanije). politi~ar. zatim se udaqava od radikalne stranke i bavi se diplomatijom. GLIGORIJE GIGA (1842-1918). JOVAN (1846-1928). Carigradu i Sofiji. pravnik. grafi~ar. politi~ar. Jedan od aktera Sanstefanskog mira 1878. arheolog. GARA[ANIN. ~lan glavnog odbora radikalne stranke. Obrenovi}evac po ube|ewu. g. bio je komandant srpske vojske 1837. lider ustavobraniteqa. `iveo u Srbiji gde je 1869. jedan od osniva~a radikalne stranke. Prvi ~ovek Srbije u ustavobraniteqskom periodu. g. ruski knez. bugarski kwi`evnik i publicista. \AJA. GARA[ANIN. Posle smrti kneza Mihajla potpuno se povukao iz javnog `ivota. GER[I]. ministar unutra{wih dela u oba navrata. narodni poslanik. Postao je akademik 1895. KANIC. Bio je ministar i predsednik vlade i poslanik u Be~u i Parizu. Wegova politika udaqavawa od Rusije nije uspela pa je liberalna struja ponovo dovela kneza Milo{a na vlast. Osniva~ Napredne stranke. Ostavio je zna~ajna dela arheolo{ko – etnolo{ko i topografskog karaktera. ~lan SANU. 161 . do 1882. Urednik Videla. novinarstvom i prevo|ewem. Ministar pravde. ~lan radikalne stranke. Doveo je Aleksandra Kara|or|evi}a na presto 1842. general. Studirao u Rusiji.

pisao pesme. NIKOLI]. sin velikog vojvode Ludviga II od Hasendarm{tata i grofice Julije fon Hauke. u{ao u tajni odbor (1862). geograf. GEN^I]. MATIJA (1818-1903). U Srbiju do{ao 1844. Bio je ministar unutra{wih poslova (1857). istaknuti radikal. politi~ar i kwi`evnik. NIKOLAJ I. Saradnik Ilije Gara{anina. g. istakao se u ratovima od 1876. do 1918. bavio se istoriografijom. Zadar. Dubrovnik itd. ro|en u Dubrovniku. Kao diplomata u ime srpske vlade upu}ivan u Novi Sad. putopisac.KATI]. DIMITRIJE (1845-1899). BAN. ATANASIJE (1803-1882). poznat po gu{ewu ustanka dekabrista u Rusiji i revolucije u Ma|arskoj i Austriji. poznat kao „gvozdeni general“. knez Bugarske. U~estvovao u zaveri protiv kraqa Aleksandra. opis zemqe. MIHAJLO (1856-1930). general srpske vojske. KARI]. @iveo u Turskoj. 162 . profeso Velike {kole u Beogradu. urednik Timo~anina. drame. Unapredio srpsku vojsku. BATENBERG. @IVKOVI]. \OR\E (1861-1938). ministar unutra{wih dela u vreme kraqa Milana. Posle prevrata bio je ministar privrede. naroda i dr`ave (1887) MILO[EVI]. Pisac dela Srbija. radikalski prvak. Zagreb. DRAGOQUB (1866-1920). ruski car (1796-1855). PAVLOVI]. kulturni radnik i kwi`evnik. istorijske spise. Bio je na du`nosti ministra privrede. godine. VLADIMIR (1848-1893). istaknuti radikal. bavio se idejama o samoupravi pod uticajem Svetozara Markovi}a. Napisao je memoare pod nazivom Timo~ka buna. predsednik skup{tine Srbije 1891. godine kao vaspita~ u porodici kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. jedan od vo|a liberalne stranke. Bio je profesor liceja. osniva~ dru{tva Srpske slovesnosti (1841). RA[A (1851-1937). PEKO (1820-1903). konzul u Pri{tini. crnogorski vojvoda poznat po Hercegova~kom ustanku 1875. PAVLOVI]. istori~ar.

kod nas poznat po kwigama Rusija i Srbija 18061856. istori~ar i dr`avnik. STJEPAN (1871-1928). ministar i dr`avnik u vreme prve i druge vladavine Milo{a Obrenovi}a. pre{ao u opoziciju. Priznao Vidovdanski ustav i u{ao u vladu. crnogorski serdar. predsednik skup{tine u vi{e navrata. a 1945. 163 . TAJSI].PILETI]. Pisac vi{e dela. [tubika. Hrvata i Slovenaca. STANOJEVI] DRAGI[A (1844-1918). prelazi u opoziciju. Kasnije protivnik tzv. Pobornik jedinstva Srba. POPOV. i 1878. godine. i Srbija i Turska 1861-1867. STOJKOVI] MILENKO (umro 1831). Malajnice. ~lan glavnog odbora radikalne stranke. velikosrpske hegemonije. Osu|en na smrt posle atentata na kraqa Milana. STANOJEVI] ACA (1852-1947). RIBARAC. pisac i prevodilac. JOVAN (1831-1899). JOLE JANKO (1814-1900). pristupio Narodnom frontu. NIL ALEKSANDROVI^ (1833-1891). vo|a liberalne stranke od 1903. Do 1917. istakao se u borbama protiv Turaka 1853. Ministar unutra{kih poslova 1892. Kasnije pomilovan. Ubijen u atentatu koji je u skup{tini izvr{io Puni{a Ra~i} 1928. Posle 1918. zalagao se za federaciju podunavskih zemaqa u okviru Austrougarske. 1937. godine osu|en na smrt. STOJAN (1855-1922). ruski istori~ar. Umro u Rusiji. zatim 1927. Osniva~ liberalne stranke. Bio je protivnik Kara|or|a. U~estvovao u bitkama kod Ivankovca. RISTI]. osnova~ Hrvatske seqa~ke stranke 1904. ministar spoqnih poslova u vreme Berlinskog kongresa. RANKO (1843-1903). postaje vo|a „starih radikala“. vojvoda iz Prvog srpskog ustanka. ~lan radikalne stranke i predvodnik wene seqa~ke struje. g. Vi{e puta ministar u kraqevini Jugoslaviji. 1883. Osniva Seqa~ko – demokratsku koaliciju. RAJOVI]. politi~ar. RADI]. Zbog sukoba sa kraqem Nikolom pre{ao u Srbiju. CVETKO (1795-1873). izme|u ostalih i Spoqa{wi odno{aji Srbije od 1848-1872.

osnova~ klasne lutrije i srpskog parobrodskog dru{tva. TAU[ANOVI]. PERA (1852-1907). radikalski disident. Biskup u \akovu. Ure|ivao listove Rad. Stra`a. g. predava~ kanonskog prava na be~kom univerzitetu. U~esnik Timo~ke bune i Ivawdanskog atentata. Protivnik hrvatsko – ugarske nagodbe iz 1868. novinar i politi~ar. Radio je na ustavu iz 1888. U~io od ^erni{evskog. Predsednik narodne skup{tine. Wegovo najpoznatije delo je Dnevnik jednog dobrovoqca sa temom iz rata 1876. doktor teologije. 164 . godine. ministar. U politici se zalagao za ujediwewe Ju`nih Slovena u okviru Austrougarske. [TROSMAJER. KOSTA (1854-1902). jedan od prvaka radikalne stranke. vo|a narodne stranke. Samouprava. JOSIP JURAJ (1815-1905).TODOROVI].

7.“ 8. 1937. U „Spomenici Nikole P. To su bili: Ivan. Branislav. Timo~ke starine i jezik. 31-32. Naprotiv. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek).“ koja je iza{la povodom osamdesetogodi{wice `ivota o poreklu se ka`e da je on „iz familije koja se pre 300 godina doselila iz Makedonije u Srbiju i obrazovala naseqe Zvezdan. poku{ao da umiri svoje podlo`ne vlahe obja{wavaju}i da ne treba da plate nove namete dok ne stigne odgovor iz Carigrada na wegovo pismo u kome je on tra`io razja{wewe za nove obaveze. 1978. Glasnik Etnografskog muzeja br. Beograd. 1968-1969. Glasnik Etnografskog muzeja br. Bogdan sa bratom Bo`idarom zatim Lala. Nemiri nisu prestali ni kada je sam sanxakbeg iz Vidina. Muzafer–beg. 9. ratne i diplomatske uspomene. Svetislav Prvanovi}: Timo~ko – ku~evski knez Borna. 5. pa verovatno i u re{enosti da se novi nameti moraju platiti. 1973. sin Rolendi~a (Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). Karlo Sforca: Nikola Pa{i} i ujediwewe Jugoslovena. koji je imao svoje imawe u Polomqu. 1978). osniva~ prve hrvatske dr`ave. Izdawe Gece Kona. sin Batua. Beograd. Glasnik Etnografskog muzeja br. Marko. Radul. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Negotinska Krajina u vreme turske vladavine. 4. Biblioteka ~asopisa Razvitak. Pobune i nagove{taji nemira po~eli su u maju i junu 1560. Zaje~ar. ruqa od 500-600 du{a je pred sanxakbegovim o~ima ubila jednog svog kneza koji se u svemu isticao. 1978. Pa{i}a 1845-1926. 2. u blizini Zaje~ara. 3. Prvanovi}u u istoj kwizi. Beograd. 1969. na osnovu izvora iz XV i XVI veka. 31. 42. godine na taj na~in {to je dragoman (izaslanik) Mehmed–beg. 42. stigao u podru~je Falkovca da umiri nezadovoqnike. Beograd. Prema Sv. str. Glasnik Etnografskog muzeja br. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). Nakon toga pripadnici ove buntovne grupe su 165 . Beograd.FUSNOTE 1. 6. Ovaj metod tuma~ewa porekla zna~ewa imena naseqenih mesta prihvata kao najuverqiviji i dr Du{anka Bojani} Luka~. 42.

2..{irom carske hasovine koju su ~inila 166 naseqa Crne Reke. 11. 18. Arhivska gra|a kwa`eva~kog na~elstva. Naredba „da se buntovnici pohvataju i egzenplarno kazne“ stigla je u Vidin 22. 15. 1870. IA Zaje~ar.“ Iz pisma ministra unutra{wuh dela Nikole Hristi}a kwa`eva~kom sreskom na~elniku J. Nesre|ena gra|a Kwa`eva~kog okruga. jul-oktobar 1986. br. 4-5. IA Zaje~ar. Podaci o Starini Novaku preuzeti iz ~lanka dr Nikole Gavrilovi}a: Rumunski izvori o Starini Novaku. 1. 1933. ometali sakupqawe carskog poreza pa je pisar Iskah o tome obavestio vidinskog kadiju. br. Razvitak.. i Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Iz pro{losti krajinskih Karapanxi}a. O pomo}i koju je Srbija upu}ivala okolnom hri{}anskom stanovni{tvu i potpirivawu ustani~kih delatnosti koje su. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). Nesre|ena gra|a kwa`eva~kog okruga. morale biti vo|ene u tajnosti znao je sasvim izvesno i Pa{i} jer je od detiwstva `iveo sa pri~ama i pograni~nim incidentima. Evciklopedija Larus. godine. Dajemo Evropi dokaz da smo sposobni voditi dr`avni `ivot i ~uvati dobar red u zemqi i na granici. SANU. 45. Sude}i po popisu iz 1560. 14. 1-2. trgovcem sviwama Stevanom Nikoli}em iz Zagra|a putovao preko Pandirala za Tursku. jun 1978. IA Zaje~ar. 186-187. godine. Beograd. 12. Naumovi}u 1862. Re~ je o Petku To{i}u koji je sa svojim gospodarom. 1992. @ivota \or|evi}: Prva regrutacija i obuka narodne vojske u Timo~koj Krajini 1861. 20.1979. Razvitak. A. Mih. 42. 10. godine. Razvitak br. 3. Beograd. 16. str. 13. Razvitak br. Kosti}: Kwa`evac i stari kwa`eva~ki okrug u pro{losti i sada{wosti. U wegovoj biografiji pored ostalog se saop{tava: 166 . kw. Nil Popov: Srbija i Rusija. MID-C-1584. Zaje~ar. Razvitak. rozume se.. Beograd 1983. i 1862. 19. Beograd. 1978. juna 1560. nesre|ena gra|a kwa`eva~kog na~elstva. a ovaj Carigrad. Arhiv Srbije. Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu 1856-1878. 17. g. ne samo da su oni ka`weni (ako nisu pobegli) ve} je 25 sela u Crnoj Reci potpuno uni{teno. tom III-2. 1978. Istorijski arhiv Zaje~ar: „. 21. Glasnik Etnografskog muzeja br.

. Beograd.. planovi dr`ave Srbije u vezi sa ovim podru~jem pomiwu vi{e od 40 puta. Prosveta.“ O pomo}i Srbije bugarskim ustanicima. pozivi za pomo}. ni{kom i vidinskom pa{aluku“. Isto 24. katolik iz Bosne u slu`bi srpskog dvora i Gara{anina. 1890. Vojna Krajina. a akcija u kwa`eva~kom kraju je pod znakom pitawa. Izme|u ostalih navodi da jedna od wih treba da bude „na granici okruga kwa`eva~kog“. 1983. Agente trebe poslati u va`ne ta~ke strategijskog zna~aja. Nastao je 20.Knez Mihajlo je „`ivo podsticao buntovne smerove jo{ neoslobo|enih Bugara. pomo} Bugarima. Tako su 167 . Brojni su zahtevi Bugara da im se dostave kwige i uxbenici koji se ina~e koriste u {kolama u Srbiji. Crna Gora. koja je donela slobodu i Bugarima. g. Kova~evi} je zahtevao formirawe odbora najve}ih vojnih stru~waka i najboqih poznavalaca krajeva u kojima se misli vojevati. Izdawe SANU. donosi ovakve ocene: „Na{a Srbija je bila `i`a. februara 1862. ali je realizator bio Toma Kova~evi}. Po wegovom planu Bosna i Hercegovina su bile glavna meta gerilskih akcija i pobune. 23. Grgur Jak{i}: Iz novije srpske istorije/Abdikacija kraqa Milana i druge rasprave. koja je pu{tala na sve strane zrake slobode koji toplinom svojom kravqahu led koji se hvata{e oko srca potla~enih naroda balkanskog poluostrva“. wima su u vreme bu|ewa nacionalne svesti bili dobri i na{i. On ra~una na begunce iz tih krajeva. Pomo} koju je kne`evina Srbija upu}ivala porobqenim norodima na Balkanu.I. wihove svakojake dr`avotvorne `eqe i te`we. kw. Plan se zove „Projekat za podizawe bune protiv Turaka u Bosni i Hercegovini. bila je u vreme vladavine kneza Mihajla intenzivna i raznovrsna. Nemaju}i svoje. Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu 1856-1878.. Makedonija. 1953. staroj Srbiji. Albanija tako|e su u izra`enoj pa`wi vode}ih dr`avnika Srbije – Gara{anina i Risti}a. Kosovo. Tako se u kwizi Srbija i oslobodila~ki ratovi 1856-1878. 24a.“ U Pa{i}evoj biografiji navodi se da su u vreme Krimskog rata „srpski trgovci liferovali hranu i druge ratne namirnice zara}enim stranama. Bosna i Hercegovina. Idejni tvorac planova za ustanak Srba i drugih naroda u Turskoj bio je Ilija Gara{anin.“ 22. g. kwiga I. ukqu~uju}i i Crnu Goru. {to je znatno podiglo stupaw narodnog bogatstva. „Prolila se mnoga krv srpskih sinova u toj svetoj borbi.. Timo~anin od 4.

Pomagana je izgradwa novih crkava na {irokom prostoru izvan Srbije. druga~ijeg re{avawa turskog ~vora ve}im uplivom Rusije. kada su se ~elnici Srbije nadali da }e do}i do jednovremenog ustanka svih hri{}ana porobqenom Balkanu.Bugari iz Eski-Zagore i Loma tra`ili i dobili kwige i uxbenike. Drugog februara 1860. nudi vojna pomo} ili se novcem. a naro~ito zbog megalomanije u vezi sa budu}im granicama Bugarske dr`ave. Ovo nemirno vreme. „Gdigod na|ete Bugarina. u Bugarskoj. U to vreme srpska vlada. na zahtev Bugara {aqe u~iteqice u Sofiju za rad u novoformiranoj `enskoj {koli. Istovremeno se. Istovremeno ima mnogo zahteva za {tampawe raznih rukopisa na bugarskom jeziku kao i prevoda op{te istorije sa ruskog itd.“ Tako pi{e Gara{anin jednom 168 . dao bugarskim pobuwenicima. urednik Dunavskog lebeda. Kosovu. mole}i ga da mu se nadoknade 27 dukata cesarskih koje de 1856. Pirota. Inicijatori mnogih takvih poduhvata su Bugari koji su se kao pitomci {kolovali u Srbiji. vrbovawa obave{tajaca i agitatora. Pla}eno je i {tampawe bugarskih narodnih lirskih pesama na srpskom jeziku. Bosne. To je najve}i patriot i najve}i patriotizam koi se mo`e pokazati. municijom i oru`jem odgovara na tra`ewe takve vrste solidarnosti. Vlasti su u Jagodini ovim Bugarima podelili 100 dukata. Autor je bio Jovan Kasabov. vidi se da su izbeglice iz Bugarske nov~ano pomagane. i to na taj na~in {to su vlasti dozvolile da sve{tenici iz tih krajeva isprose nov~anu pomo}. Ni{a. jedan od Bugara koji su se {kolovali u Srbiji. Na osnovu pisma iz jula 1859. Bosni. Jedan mehanxija iz Kwa`evca uputio je zahtev samom knezu Milo{u. ipak je uglavnom obele`eno mnogim akcijama pomo}i izbeglom stanovni{tvu iz Bugarske. kao i kwige i uxbenike za sofijsku gimnaziju. koi ka`e da je patriot. a znatna sredstva srpske vlade usmerena su na suzbijawe iseqavawa Bugara u Rusiju. O~igledni su poku{aji raspirivawa raznih ustani~kih te`wi i ispoqavawa nezadovoqstva zbog pasivnosti bugarskih ustanika. savetujte ga da kupuje oru`je i neka ga proturi u Bugarsku ili preko nas. glasila koje je izlazilo u Beogradu. knez Milo{ je odobrio {tampawe kwige Najnovija istorija srbska na bugarskom jeziku. Iznad svega su napori da se potencijalni pobuwenici (a turska nasiqa koja su se mno`ila pogodovala su podizawu pobuna) naoru`aju. u ~emu je presudnu ulogu imao Bugarin Georgi Stojkov Rakovski. Na Bogosloviji u Beogradu {koluju se mladi Bugari. Rajovi}u. koje je iz Jagodine upu}eno C. predsedniku vlade. Kad oru`ja u Bugarskoj bude – bi}e svega drugog. stare Srbije. uz formirawe raznih poverenstava. a nov~ano se poma`u izbegli sve{tenici iz Bugarske i Ni{a. g.

Bugari su ~esto u tom smislu i u odnosu na stvarne mogu}nosti bili potcewivani. aprilia 862 qeta Mudur Aliriza.“ U Kule 1. pogibiju jednog. Eto vi se sada javim: takiva raboti lo{i da smo u kaet da nema ni od va{a strana ni od na{a me`du na{ia kom{ialuk. efendi Posle samo tri dana na~elnik zaje~arskog sreza M. a ajducite ednak sa obrnali kade zaptiite sas pu{kita frlali.od vladinih poverenika – Karlu Paceku. mada su oni bili i ostali u verskoj i politi~koj sferi Turske. kulski mudur (vojvoda) Ali Riza– efendi upu}uje pismo „slavnome na~elstvu okru`ija crnore~kog u Zaje~ar“ iz koga se vidi kako je tekao muwevit obra~un srpskih hajduka i turskih `andarma i to na turskoj teritoriji u blizini rakova~kog manastira. – potera su odili. 25. Prvog aprila 1862. Sve je to ~iweno u dubokoj tajnosti.. bre. isko~ete ~to ajduci prominaa u va{u stranu! – Od va{ite karaulxije nikoj ne isko~il. Tugava zaptiite poteraoti{le na ^rnoglav na karaule te vikali: – Kom{i. Bo`i} obavestio je na~elnika kwa`eva~kog okruga da su hajduci ~iji prelazak granice. a glavni nosioci su bili poverenici koji su sa nadle`nm za takve poslove komunicirali preko utvr|enih {ifrovanih poruka. Kato i videli rekli im: –Stanete. a drugi fanali tee sada ovde u Kule na ispituvaweto. Zaginal edin a i drugija fanali. na vrh na kamika. niti ne glasa javil. ta ranili edin zaptija sas kur{um u desnu nogu. a velike nade su polagane u Grke.. kao i rawavawe jednog turskog zaptije opisuje kulski vojvoda nisu u wego169 . naredbi i obave{tewa. Tugava begali ajducite jopet u va{u stranu. rawavawe drugog. Tugava i na{ite zaptije pu{ki frlali ta ubili edin od ajducite na mesto. Na prvom mestu su Albanci u ~iji se sveop{ti ustanak pola`u velike nade. kakvi ste via. Donosimo ga u celini: „Iz va{ata strana spored subota prez no{ta kade saata 2-3 prominali 10 du{ ajduci u na{u stranu. ba{ nadi rakovi{kija manastir. tova da se na pravi treba da mi dobro `ivimo. g. Tamo i na{i zaptia imalo nekolko du{. Zanimqivo je pomenuti da su tada{wi dr`avnici lo{e procenili koji }e narodi u budu}nosti postati jak politi~ki faktor na Balkanu i koji }e narodi i wihove dr`ave ostvariti najve}a pro{irewa na ra~un Turske.

Zisi} Po~itaemi gospodine Po nalogu va{em od 2. Va{ prijateq i brat Sima M. pismo pisara sreza t-zaglavskog ovog ~asa dobiveno {aqem vam ga u originalu iz koga }e te viditi {ta se u Turskoj blizu na{e granice kod Karaule Tresak sa Turcima i ajducima koje je Stojan iz Zagra|e krimski fetfebel predvodio dogodilo. haramija i begunaca iz Bugarske imala direktan sudar u dva navrata sa turskom vojskom. o ~emu ne propu{tam vam u znawe postaviti. avg.. Kad Stojan sa odbeglim drugarima ovamo doveden bude i {to obilatije o ovome doznao budem javi }u vam ako se slu~ajno ne mislite skoro ovamo vra}ati zato izvolite mi javti gde }ete i kad daqe biti. kao 170 . Sve izve{taje o slu~aju pograni~nih sukoba sa po~etka avgusta 1862.. {to su onamo u Tursku prelazili iz Zagra|e. ovamo sino} pod stra`om dovedeni i uap{eni a danas na ispit.. I ovaj dokument.. ve} iz kwa`eva~kog okruga. donosimo u celini: 4.. ja sam u~inio naredbu te je Stojan Pe{i} iz Vratarnice i svo wegovo dru{tvo koji su ajdukovawa radi u Tursku prelazili i posle dve bitke sa Turcima . a jedan pak rawen koji se sad le~i u Kuli. 1. koegdi na ovamo se vratili i ku}ama oti{li bili. donosimo u celini: Po~itaemi gospodine. i o}e li nu`no biti da se o ovome gospod. da je naredba u~iwena na granici da karaulxije u svakom slu~aju na oprezu budu.. g. kada je kombinovana ~eta ~lanova norodne vojske. Ovi su qudi. koji se kao i prethodni ~uva u zaje~arskom arhivu.. Bo`i} 26. . 1862 Va{ pod~iweni u 8 sati posle podne u Kwa`evcu J. u Zaje~aru Iz prilo`enog pisma vojvode iz Kule vidit }ete kako je jedan od na{ih qudi u onoj strani poginuo. avg. Ministru vnutrenih djela javiti.. aprila 862.voj nadle`nosti budu}i da nisu iz zaje~arskog. iz koga }ete videti da fala Bogu nije onako kao {to sam vam pre o ovome javio. Vas sa gospo|om pozdravqa k}i.

da u Tursku ajdukovawa radi pre|emo i pored toga da zaostav{u stoku i neke stvari oni bugara koi su iz Turske ovamo dobegli i u selima: Vratarnici i Zagra|u nastanili se prevedemo. 11 iz Zagra|e. a iz Izvora 2. Mladen Lozanovi} iz Zagra|e. Manojlo Markovi}. To{a Tolin. Nin~a Manojlovi} i Pavle Petkovi} svi iz vela Vratarnice. Dimitar Petkovi}. odatle ceo dan i no} provedemo skitaju}i po planinama. od koi su i to: iz Vratarnice dvoica. Jovan Todor~evi}. Nikola Miqi}. i do{av{i na grobqe makre{ koje je na zgodnom tako uzvi{enom 171 . To{a Joci} (mo`da Doci} – prim. Spasa Markovi}. Stojan Jolov. Jovan Miqi}. Po razmotreniju izvolite mi {to pre javiti {ta }u s wima raditi. @ivko Ne{kovi}. Jovan Jocov. osim koi nalaze se 4 iz Vratarnice. Rawene previo sam u {pitaq le~ewa radi.). kako su ovamo pro{li i zbog ~ega su se natrag vratili i trojica poginuli itd. u prvoj klasi narodne vojske zapisani. Petar Mi{in. Andreja Cenov. Rajko Todorovi}. nego sam prinu|en bio jednu sudsku apsanu zauzeti. avgusta 1862. Stojko Jovanovi}. 4. \ergo Man~i}.a. To{a Jovanovi}. Paun Miti}. druga preko granice na mestu „Crnoglog“ i izabrasmo od na{e strane buquba{om \ergom Ru`ani}em iz Turske koji je pre sedam godina ovamo pobegao. i da {to od Turaka pqa~ke zadobijemo i usvojiv{i svi ovu nameru pre|emo nas 38. Nikola Jovanov. Celo Danov. Spasa Stojanovi}. Daqe: Andreja Jotov. u Kwa`evcu va{ po~itateq J. \ergo Jovanovi}. Milutin Markovi}. begunci iz Turske. klasi zapisani. Pavul Petrovi}. iz Zagra|a 1.. 862.. Sima Mileti}. mi smo posao ovaj preduzeli u pro{lu subotu – u ponedeqak preko granice na ozna~enom mestu osvanuli. avg. svega wi pet. koi su pre nekog vremena ovamo u Srbiju pre{li i nastanili se pokazali su Na~alni~estvu sqeduju}e: Namera je na{a upravo bila. oti{li smo u selo Makre{ naije vidinske i kom su ima skoro 250 ku}a srbskij. Zisi} Ra|eno pri Na~elstvu okru`ija Kwa`eva~kog 4. i 1 iz Izvora u II. \ergo Cvetkovi}. godine Stojan Pe{i}.i to koliko je ovi svega bilo i. Prvan Jotov. Petko To{i}. a u apsanama na{im ne mogu ostati. Lila Zdravkovi} iz Izvora. To{a Jovanovi}. jer se nemaju otkuda raniti.

to je bilo u vtornik ujutru. kora~aji do nas Meteriz. ukopano. jer smo im svuda dobro odgovorili i tad smo mirno preko granice kod karaule „Tresak“ pre{li i ku}ama na{im oti{li odakle vlast je policajna sledstvom svoi pandura nas pozvala i mi smo danas na poziv predstali. opali pu{kom i nizima na mesto ubije. kao {anac. napraviv{i od koje kavove drvenarije kao buradi. 172 . jer smo ve} svrtili tri dana a raane nismo imali. no kmet po{aqe drugog svog ~oveka kod nas i javi da }e se zaktevana raana poslati nam. da izgleda na. viknemo na ~obanina natrag goveda jer }emo i ova sve Turke pobiti ~obanin vrati goveda a Turci ipak zasednu za meteriz dobiv{i pomo} 3-400 koje kowanika koje pe{aka opaleh na nas iz pu{aka.. okru`eno dvema obalama i vodom sa dve strane. i putuju}i skoro celu no} tako {to smo na 1/2 sata blizu granice do{li. Po{to dosta vremena na ovom mestu biju}i se provedemo.. 30 oka vina. i za ovaj zakloniv{i se pucali su na nas i mi vide}i sebe okru`ene Turcima sa dve strane opalimo na wi `estoko iz pu{aka i boj se zapo~ne uvtornik pred ru~ak a trajao do dva sata no}i.. jer po~em smo dva dana bez leba to smo sasvm gladni bili. tu opale iz pu{aka na nas i mi odgovorimo im vrlo dobro jer ubijemo ovi vi{e od deset a koliko smo ranili ij. a kad be{e u ak{am udese Turci priliku te iza{qu na nas jednog ~obanina sa govedima a za ovima i oni krenu da udare na nas. no mi ovoga ipak po{aqemo i preko kneza preporu~imo da nam Turci po{aqu 80 oka leba. mi smo jednako na wi pucali i krepko dr`e}i se jednog po jednog obarali. i tako Turci vi{e nisu smeli u poteru za nama i}i. a osim ove i baruta nam skoro nestade. jer su Turci kod wega a pop da je bolestan. i 5 jagwadi. susti`e nas jedan serdar sa nekoliko arnauta i nizama svoji. tu smo izgubili jo{t jednog druga imeno Jotu Spasi}a iz Zagra|e no u isto vreme zaleti se jedan nazim i ubija na{eg buquba{u \erga a Jovan Todor~evi} kad to ugleda. to ne znamo. a potom do|u jo{t dva serdara sa po 40 otprilike qudi. no mi spaziv{i to. n zaista nepro|e vrlo kratko vreme kad na jedan red obkole nas 30-40 naoru`anih Turaka pe{aka i opale jedan plotun na nas. preduzmemo put sve bli`e k granicu da preko ove pre|emo natrag. tu po{to nekoliko ovi kowanika ubijemo udarimlo na juri{ i biju}i se izgubimo jednog druga imeno Vl~u N begunca Bugarskog. ovaj otide i vrati se saop{ti nam odgovor da knez ne mo`e do}i. nai|emo na 4 ~oveka Bugarina od koi jednoga po{aqemo u Selo da javi knezu i popu da kod dogovora radi do|u. no da se ~uvamo od Turaka jer ovi idu na nas.mestu. vrata i pro~i sprava koje su iz Sela bili doneli urastojanije od 40-50. 15 oka rakije..

rawena koi potrebuju le~ewe. +Nikola Miqi} +Prvul Petrovi} +Rajko Todorovi} +Sima Mileti} +@ivko Ne{kovi} +Dimitrije Petkovi} +Jova Todorovi} +\ergo Jovanovi} +To{a Jovanovi} +To{a Joci} +]ergo Man~i} Spasa Stojanovi} s r. mrtvi palo a toliko i raweni imalo. da pored ona tri poginuv{a druga imamo 4. i to imamo javiti. no ova dvojica svo ostalo dru`stvo napadali su `estoko dotle dok smo jedva Turke suzbili te su od daqeg boja prestali. a da nije bilo izme|u nas u redu prvog Stojana Pe{i}a i Jovana Miqi}a mogli su nas Turci sve `ive pohvatati kad ubi{e buquba{u \erga. +Manojlo Markov +To{a Tolin +Petko To{in +Mladen Lozanovi} +Milutin Markovi} +Spasa Markovi} +Paun Miti} +Lila Zdravkovi}. da ij je vi{e od 50.Osim toga. Od turaka smemo pouzdano krzati. +Nin~a Manojlovi} Pavle Petkovi} s r. +Stojan Pe{i} +Jovan Miqa} Stojko Jovanovi} s r. +Andreja Jotov( Dotov?) +Jovan Jocov (Docov?) +Stojan Jolov +\ergo Cvetkovi} +Petar Mi{i} +Prvan Dotov (Jotov?) 173 .

Beograd. da poka`emo: {ta vaqa da radimo i ~emu da te`imo u velikoj borbi za oslobo|ewe.“ (Svetozar Markovi}: Srpske obmane. 1973. Prakti~no. januara 1996. tri brata i sestrom. januar-februar 1978. Mi smo bili posledwi stanari rodne ku}e Nikole Pa{i}a. zabele`im se}awa na godine provedene u Pa{i}evoj rodnoj ku}i. 27. a moji roditeqi sa celom porodicom su se uselili godinu dana pre Drugog svetskog rata i ostali u woj sve do wenog ru{ewa {ezdesetih godina. 30.r.1. Na osnovu ~lanka dr Tihomira Stanojevi}a: Ideologija ili demagogija seqa~ko-gra|anskog radikalizma. dr`avniku. Razvitak. BIGZ. skoro dve decenije. Rodnu ku}u Nikode Pa{i}a izdavao je pod kiriju wegov sin Rade Pa{i}. kao Zaje~arka i zaje~arska glumica. umnom i mudrom ~oveku Nikoli Pa{i}u. „Jedan od najprete`nijih prevrata u umnom razvitku srpskog naroda {to ga je donela prva srpska revolucija besumwe je ona revolucionarna misao pokorene raje: misao da stvori srpsku narodnu dr`avu koja bi obuhvatila ceo srpski narod.) 29. Ose}am potrebu da. tu sam provela mladost i do`ivela sve radosti mladala~kog `ivota. Srbija na istoku.+Nikola Jovanov +To{a Jovanovi} +Andreja Cenov +Cela (Celo?) Danov Za dostavlenije Pomo}nik Na~alstva okru`ija Kwa`eva~kog J. s. dakle. godine. g. Zisi}. mi ho}emo. 174 . U woj sam `ivela od svoje 12. {tampano je zanimqivo se}awe glumice Vere Brki}–Vujanovi} koje donosimo u celini: POSLEDWI STANARI PA[I]EVE RODNE KU]E U posledwe vreme dosta se pi{e o velikom politi~aru. sa roditeqima.“ (Svetozar Markovi}: Srbija na istoku) 28. br. koja se mo`e svakog trenutka otpo~eti na Balkanskom poluostrvu i u kojoj je Srbiji namewena prva uloga. U toj ku}i sam se udala i rodila dvoje dece. „Tuma~e}i postanak dana{we srpske dr`ave i zna~aj prve srpske revolucije. U zaje~arskim lokalnim novinama Timok od 26.

Jedne no}i je ne{to tresnulo na pod. gde je proticao deo Timoka. odnosno ulicu. Pola podruma slu`ilo je za ogrev. sa velikim. Bio je to reqef Nikole Pa{i}a koji se tom prilikom razbio. moj tata. a moja bra}a su hvatala ribe i kupala se. a na zidu su bile dve alke. U sobi gde se rodio Nikola Pa{i} bio je veliki kamin. Odjednom se po~ela da pojavquje brada i brkovi i najzad ceo lik Nikole Pa{i}a. Ispod cele zgrade bio je veliki podrum (u kome se nekad i stanovalo). 175 . sad moj Sveti Nikola ima dru{tvo. koji je zagrevao obe sobe. ofarbanim crvenom masnom bojom. koji je slu`io kao kuhiwa i gde su bila lo`i{ta za zagrevawe soba. Pa{i}eva rodna ku}a je bila na sprat. predwe su imale po dva prozora. a zadwe sobe po jedan prozor. Samo ovaj nije svetac ve} politi~ar. pa u kuhiwu. Po na{em useqewu. Plo~u je oprao i ~etkicom o~istio od gare`i. Na to je moj tata rekao: – ^ika Nikola. raspremaju}i podrum. on je oka~io taj reqef pored ikone sveca i rekao: – E. a druga polovina za zimnicu. koje gledaju u dvori{te. U ku}u se ulazilo visokim stepeni{tem (deset stepenica) na jedan trem. {ta si do~ekao. Po{to je moj tata slavio krsnu slavu Svetog Nikolu. kazao je: – Tu se moj tata quqao i uspavqivao kao beba. Glavni deo se sastojao od centralnog dela. Na to je jedan gospodin iz tog dru{tva rekao. Iza ku}e je bio kanal zvani Jaru{ka. U sobama je bio drveni pod. Iste re{etke od kovanog gvo`|a bile su i na sobama. moj ~ika Nikola. Kanal je bio ~ist. prona{ao je veliku gipsanu plo~u visine oko metra. da te bace u podrum! To je bio reqef izra|en na gipsanoj plo~i i s jednom alkom pozadi. Kuhiwa je bila poplo~ana ciglama kao i predsobqe. a mi smo znati`ewno ~ekali da vidimo {ta je to. za koje su vezivali vunenu tkanu quqa{ku za bebe. prava srpska gospodska ku}a. sa velikim dvori{tem. ti si ovde ni{kio i pi{kio! Celo dru{tvo i moja porodica slatko su se nasmejadi ovim re~ima. jo{ jednog Nikolu. {irine oko 60 cm i debqine oko pet cm. voda bistra. uhvativ{i se za alku: – E.Ku}a se nalazila u centru Zaje~ara. te{kim vratima i prozorima u vidu pravougaonika sa re{etkama. zatim dve sobe sa desne i dve sa leve strane. zatim u predsobqe. Jednom prilikom kada je dolazio wegov sin Rade sa delegacijom iz Beograda u Zaje~ar. preko puta gimnazije.

Primorali su moje da se isele. a i ~iwenice da je to ku}a Nikole Pa{i}a. Moji rodireqi to nisu hteli i na silu su ih izbacili i smestili u dvori{nu gara`u. g. jedna raketa je pro{la kroz levo krilo ku}nog krova i o{tetila ga. Kada su moji Zaje~arci re{ili da zidaju zgradu SUP-a. 1944. Ni{ta lep{e ne bi bilo danas da je spomenik Nikoli Pa{i}u. nedaleko od centra grada. I danas `alim za rodnom ku}om Nikole Pa{i}a. kako on tra`i da se na novoj zgradi SUP-a postavi plo~a sa imenom Nikole Pa{i}a. pedesetih i {ezdesetih godina on. da se. eto i u Zaje~aru pamti da je on bio predsednih srpske i jugoslovenske vlade i svakako znamenit politi~ar. tada nismo bili u ku}i. izgleda da im je zapala za oko ba{ ta ku}a sa dvori{tem. mladi urbanista. u to vreme ne ba{ cewenog. nalazili smo se u be`aniji. pribl`im rodnu ku}u Nikode Pa{i}a i bi}e mi drago ako sam u tome uspela. pomislio je da bi bilo sasvim prirodno da se i Zaje~arci na sli~an na~in odu`e svom najslavnijem sugra|aninu. Zato je odmah krenuo do nadle`nih za takva pitawa. postavqen ispred wegove rodne ku}e. I na kraju – najva`nije. „kao da si ga polio hladnom vodom“. Nadam se da sam u kratkim crtama uspela da ~itaocima. koje zatekne nagnute nad nekim hartijama i odmah im saop{ti svoju ideju. i odlu~ili su da je sru{e. A onda se jedan od wih. zatim zgrabi pikslu koja je 176 . ve} zato {to je u centru Zaje~ara uni{ten jedan istorijski spomenik. arhitekta Borko Savi} poslu{ao je nekog dobro obave{tenog Zaje~arca. naro~ito onim mla|im. nekako uko~i. Na{i ~itaoci nam ne}e zameriti ako u ovoj povesti o mladom Pa{i}u pomenemo da posle zavr{etka Drugog svetskog rata. gotovo ne podi`u}i glavu sa svog posla. nedavno podignut. tada po~etnik. Mi. kada su ruske ka}u{e tukle sa granice gone}i Nemce. po kazivawu samog Borka Savi}a. naravno. Krov je kasnije popravqen. koji bi krasio tad deo grada. Naime. ulica sa imenima znamenitih istorijskih li~nosti (u Parizu je video jo{ bogatije fasade i jo{ boqi odnos prema sopstvenoj kulturi i istoriji).Pri kraju Drugog svetskog rata. Po{to se u Beogradu nagledao bista zadu`binara na fasadama. Verovatno zbog polo`aja u gradu. ^uli su. nije sasvim zaboravqen. Ne zbog toga {to sam u woj odrasla i provela veliki deo `ivota. Vera Brki}-Vujanovi} 31. mada progla{en za velikosrbina. da bi bilo dobro da se na mestu poru{ene ku}e Nikole Pa{i}a postavi spomen plo~a.

kraq Milan je imao vi{e od {esnaest „simpatija“. Prema kwizi Qubavni `ivot kraqa Milana Mirka Sre}kovi}a iz 1937. 33. cirkuskih igra~ica. godine. oktobra 1878. na isti na~in kako je optu`en i Adam Bogosavqevi}. Na ponovqenim izborima od 20. Posle we kraq se o`enio rusko–rumunskom plemkiwom Natalijom Petrovnom Ke{ko. g.. Da bi se znalo dokle dose`e kne`eva mo}na ruka. g. gotovo paranoi~no i bez potrebnih dokaza optu`io Radojevog sina Jevrema i brata pokojnog Svetozora za pqa~ku u toku rata 1876. naime. Knez Milan je. Pa{i} je i sam bio ugro`en. Sami po~eci Pa{i}eve politi~ke karijere imaju svoje izvore i u nekoj vrsti intimnog zaveta zbog nasiqa preme wemu bliskoj porodici Radoja Markovi}a. I pored toga {to je na izborima 29. Jevrem je streqan 19. pobedio. |ubre pa{i}evsko!“ 32. Druga udovica Leposava Novakovi} koja nije imale pretenzije da postane kraqica. raznih vrsta „prijateqica“ me|u kojima je bilo kurtizana. decembra iste godine kona~no postaje poslanik u skup{tini Kne`evine Srbije. Pa{i} se nije upla{io i pokolebao. Kandidovao se za narodnog poslanika u Zaje~aru. wemu je pri{ivena tobo`wa zavera u Takovskoj buni za koju Jevrem nije ni znao i za prevratni~ke namere jer je navodno imao nameru da pomogne knezu Petru Kara|or|evi}u da sa turskim ba{ibozlukom u|e u Srbiju i osvoji vlast! Budu}i da se znalo za prijateqstvo Pa{i}a i pokojnog Svetozara i da je sada stradao wegov brat. Prva je bila „u~iteqica qubavi“ iz wegovih pubertetskih dana. maja 1878. zbog pogre{no upisanog datuma od strane bira~kog odbora skup{tina nije prihvatila wegov izbor. a da bi razlozi za takav udarac nekada lojalnoj porodici Markovi} i Zdravkovi} (Radojeva `ena je poticala iz kne`evske porodice iz Rgotine. Pa{i} je dobio negativan odgovor iz Ministarstva prosvete na molbu da bude primqen za profesora geodezije na Velikoj {koli u Beogradu. Umesto da se skrasi na nekom skromnijem mestu i da obovqa posao za koji je stru~an. Za ovim udarom doleteo je jo{ jedan: „[ta re~e. kod Zaje~ara) bili ubedqiviji. jer je Borko uspeo na vreme da istr~i i zatvori ih za sobom. za koju se mo`e re}i da 177 . Broj wegovih tajnih qubavnica o kojime se ni{ta nije ~ulo je daleko ve}i. (zbog kojih je ~inio razne ludosti) qubavnica.svom silinom udarila u vrata. `ena visokih li~nosti i anonimnih oficira i devojaka iz wegove vlastite {ire porodice. godine. Kako je zabele`io Vasa Kazimirovi} i{ao je od jednog bira~a do drugog govore}i o potrebi da dr`ava odvoji novac za obnovu „u ratu opqa~anog i popaqenog Zaje~ara“.

Povod za pri~e i ogovarawa dalo je i kraqevo drugovawe sa ro|akom. g. Ne zna se da li je kraqev qubavni plamen zahvatio i Merimu. u kome je srpski narod pozvan u otvorenu pobunu protiv kraqeve tiranije. ali kako je wena popularnost sve vi{e rasla. }erkom pukovnika Katarxija. Marijom. U slede}em vrlo burnom zaqubqivawu pokazalo se da i na dvoru ima `ena koje dr`e do patrijarhalnog morala i morala uop{te. poznatom po nadimku „Mi{i}“ – Mi{on ili „Merima“. Bana. 178 . pukovnik Katarxi i. posle pisma N. jer prema dokumentima kwa`eva~kog okruga on je u tom selu sagradio ku}u. Jo{ jedna kraqeva avantura donela je na svet nepriznatog i nepoznatog potomka jer je devojka bila na vreme udata za mladog oficira koji je brzo napredovao u karijeri. Malo du`u vezu kraq je ostvario sa g-|om Nazos.je bila ~estita `ena i supruga. Usledile su wihove bra~ne razmirice i nova veza kraqa Milana sa jednom neimenovanom `enom. ali hladnog temperamenta „ru`a bez mirisa“ – kako su je savremenici nazvali. Da je Stojan Pe{i} posle propasti bune ostao u Bugarskoj. igra~icu varijetea. balerinu i pustolovku Martu. odneo je teglu sa slatkom u Be~ na hemijsku analizu. O tome @arko Milo{evi} u ~lanku Iz Pa{i}evog izbegli{tva 1883-1885. ali se Katarxi sa porodicom izgubio iz prestonice. Od ostalih da pomenemo suprugu rumunskog poslanika poznatu pod nadimkom „madam Putifar“. usledili su mnogi poku{aji oru`anih akcija.. Taj postupak razotkrio je kraqev ujak. Pa{i}a od 13. Naime. „terazijska bomba“ i „smederevski name{taj“ stvorili su kod kraqa pravu paranoi~nu opsesiju da je stalno na meti atentatora. Beladona. a iz veze sa Artemizom Hristi}. nazvanom „`ena–demon“ koja je kraqu u slatku od ru`a i vanile davala qubavni napitak „beladonu“ (bunika) prema nezgodnim „obi~ajima“ toga vremena. supruge dvorskog sekretara Milana Hristi}a. rodio se vanbra~ni sin \or|e. vi{e ma|arskih grofica i baronica itd. U to vreme kraq je iz inostrantva nudio svu vlast kraqici Nataliji. on ju je po~eo udaqavati od sebe i sina Aleksandra i optu`io je za zaveru. {to i nije bilo bez osnova. 34. g. `enom sekretara gr~kog poslanstva. da bi uverio kraqa. pokazuju i istra`ivawa @arka Milo{evi}a. g. a wegovo prisustvo i `ivot u Vratarnici pre bune su nesumwivi. juna 1884. svetski poznatu Fani Sewore. nazvana po aktuelnom komadu M. U to vreme dogodila se eksplozija neke naprave na Terazijama koju je kraq neosnovano povezao sa ugro`avaqem vlastitog `ivota kao i takozvani „smederevski name{taj“ – kada se sru{io klozet u koji je kraq u{ao. Re~ je neimenovanoj gopo|i koja je odbila kraqa u wegovim najte`im danima kada je osrama}en u srpsko – bugarskom ratu 1885.

S. naqu}en je jako.3. broj 194-195. Zaje~arci su u Timo~aninu od 31.“ Tre}eg maja 1890. Milo{evi} pomiwe Marka Prvulovi}a iz Novog Hana. 1995. g.) pi{e: „Bezuslovne stavove iz otvorenog pisma umnogome su potvr|ivali povremeni upadi naoru`anih emigrantskih grupa u grani~ne okruge Isto~ne Srbije.(Razvitak. kraq Milan }e se povu}i u gra|anski `ivot. Tur~in) smatraju da su Ara|elovi}a ubili zagra|ski hajduci koji su zajedno sa Stojanom Pe{i}em pobegli u Bugarsku. gde je bilo sme{teno skladi{te municije“ 35. Vasa Kazimirovi}: Nikola Pa{i} i wegovo doba. 36. Jovanovi} je bio pismen. 1990. pravi izraz `eqa i nada narodnih. maja 1890. iza hvaqenog Jovana Miqi}a.) Na spisku Pe{i}eve dru`ine iz Makre{ke borbe 1862. haramija i pripadnika Narodne vojske posredno govori i ~iwenica da je zaje~arski ko~ija{ Ba|a Marinkovi} osu|en na smrt pod optu`bom da je ubio kwa`eva~kog pisara T. Kako se vidi iz saslu{awa u Kwa`evcu. maj–jun 1972. Beograd. br. Qudima koji su ~esto prelazili u krajinski okrug pripadao je i Anta Raji~i} iz Sala{a. nastawen u pograni~nom selu Bra}evcu. pravedni sudija sva~ijih dela. 37. preporu~iv{i svom jedincu da se ~uva samozvanih prijateqa. g. Kaziva~i iz Zagra|a (Pavle Kosti}.“ Razvitak. Ne gledaju} ni desno. O ume{anosti Stojana Pe{i}a i wemu pot~iwenih hajduka. g. imali prilike da pro~itaju slede}u ocenu obelodawenog ustava i abdikacije kraqa Milana: „Stvoriv{i novim ustavom nove i zdravije uslove za politi~ki razvitak Srbije pod kojima }e kraq ubudu}e biti samo kraq. 18451926. Aran|elovi}a i da je jatakovao hajduku Stojanu Jovanovi}u iz Vratarnice (Jak{a Dini}: „Dobrosav Petrovi} o svom u~e{}u u Timo~koj buni 1885. Stojan ili Stojko Jovanovi} nalazi se na tre}em mestu. u Timo~aninu je {tampana pesmica kojom se aludira na abdikaciju kraqa Milana: „ Qut iz dvora iza{o je svoga.“ Od pojedinaca @. Sreski i okru`ni na~elnici obave{tavali su pretpostavqene o kretawu emigranata i wihovom prebacivawu u ranije pobuwene krajeve. zv. Vladar zemqe. „Ovaj Novohanac u`ivao je gostoprimstvo `iteqa sela Rakovice. ni levo. g. 179 . Ilegalni prelasci preko granice uznemiravali su pristalice vlasti i nagonili ih na strahovawe i odbranu od radikalske osvete. Nova Evropa. naro~ito vojvode Stojana Pe{ova Rakovskog s kojim se sprijateqio i okumio.

On u ba{tu od{eta polako. Na licu mu i jarost i mr`wa, Zami{qen je, ne govori, }uti...“ Pesma je potpisana sa „Pauk“ 37a. Dok je Pa{i} bio u Rusiji, wegovi sledbenici i protivnici u varo{ici Boqevac se vladaju prema uverewu da su uzalud `iveli oni koji se brzo zaborave pa stoga nije ni trebalo da se rode. Na dan 1. januara 1890. g. kr~ma u Boqevcu bila je prepuna. U op{toj galami svi su se trudili da zadive novinare koji su se, kao i grupa seqaka, zadr`ali da se ogreju. U neko vreme u{ao je podgori~ki paroh Boca. Uz svu skromnost koja ga je krasila, videlo se da je on vrlo zadovoqan {to upravo dolazi iz prestonice. Op{ta situacija u zemqi je dobra, ka`e otac Boca, ali narod nam ne vaqa. A {to ne vaqa? Po{to sve poti~e od politike narod, naravno, ne vaqa zbog radikala jer su ga oni pokvarili. Liberali, koje narod ne}e, su u stvari, pravi melem za narod. Oni se zala`u da porez pla}a ko ho}e, a ko nema para, ne mora. Sam otac Boca nije platio za {est polugo|a! A u skup{tini – svi su to videli – milina je ~uti liberale dok govore, jer iznad wih lebdi Sveti Duh. Tri dana i tri no}i mo`e ih ~ovek slu{ati sa u`ivawem. [teta je, po wemu, {to vlada ne da ono {to kraqevsko namesni{tvo tra`i od we. „E, kad vlada ne da – onda vlada pada!“ „Ako vlada pada, ne}e pasti narod i radikali“, uzvratio je jedan „~ove~uqak“ poznatom strana~kom devizom, a zatim dodao: „Zli jezici, o~e proto, pronose glasove da jedan, ba{ liberalac, ho}e da zavede slobodu s buxama i mackama, a mi kao prosti qudi bi rekli da se va{a sloboda isproba na vama liberalima, pa ako va{a ko`a mo`e da otrpi 25 batina, onda neka se ona zavede u narodu.“ Na to je otac Boca natakao ~itu na glavu, promrmqao ne{to u bradu i oti{ao bez pozdrava. 38. Timo~anin, list za narodne potrebe, vlasnik: Radikalna stranka u Timo~koj Krajini. [tampan je u Zaje~aru. Prvi broj iza{ao je 6. jula 1889. g, a posledwi 19. decembra 1891. g. 39. U kwizi Srbija, zemqa i stanovni{tvo, Beograd 1909, svoje putovawe u Timo~ku Krajinu pod stare dane Kanic je ovako opisao: „Dvadeset i prvog oktobra ujutro posetili su me zaje~arski profesori i pro~itali mi ~lanak objavqen u Timo~aninu u kome se sa dobrodo{licom pozdravqa moj boravak u Crnoj Reci i Krajini. Na rastanku sam wima i na~edniku od sveg srca zahvalio za pa`wu kojom sam za celo vreme mog boravka bio okru`en 180

i zatim se sa inspektorom `eleznica Janom Jiri~ekom odvezao do rudnika ugqa na Vr{koj ^uki, odakle je trebalo po podne na qubazni poziv na~elnika general{taba Mi{kovi}a da produ`im za Radujevac s trenom koji je pripremqen za wega.“ 40. Dragoqub Pavlovi} je u svom feqtonu Mila dao sliku malog zaba~enag grada sa prili~nom zlom voqom pravog mondijaliste koji }e svoje {kolovawe nastaviti u Be~u, a politi~ku karijeru u Beogradu. Evo tog opisa: „Varo{ N. znamenita je sa svoje istorijske pro{losti, ali bi se ogre{ili o svetiwu istorije kada bi je se dotakli u svome pri~awu. Sada bi se malo imalo {ta o woj re}i. Kad ne bi bilo nekoliko dvokatnica sa balkonima, nove crkve sa kubetima i {kole polugimnazije {to je sagra|ena kao i crkva, po pravilima nove arhitekture, i kaldrme po kojoj ~ovek mo`e no}u vrat skrhati, mi bi je nazvali selom. To vam je uop{te jedna od onih srpskih palanki, u kojoj `ive razne vrste }ifte i }iftice, gospoda i krupna i sitna, boga{tina i sirotiwa, popov{tina i kalu|eri, povrh kojih sedi smireni vladika sa wegova ~etiri kowa i patriotskim trbuhom. Kad idete kroz varo{, vide}ete jedan kalambur od ku}a, koje su pobegle unutra i napoqe jedna od druge, du}ane sa }epencima i krovovima, {to izgledaju kao tirolski {e{iri uzane ulice sa pr~varnicama, gde svakad sede po nekoliko bekrija da ju~era{wu zaradu stra}e, elem kao {to rekosmo, da nema one lepe crkve i {kole, da ne sretnete po koga sa cilinderom i rukavicama, u crnom ruhu, rekli biste da ste u Astrahanu. Ako nije petak, onda je u N. mrtvalo do zla Boga, vru}ina jer je leto pa ceo svet spava sem {egrta koji sede po }epencima pa klimaju nogama i mlate kowskim repovima te rasteruju muve sa cica i platna. A kad je pazarni dan – petak – onda celu pijacu zakr~e seqa~ka kola sa svojim proizvodima: stoji rika od marve i vika trgov~i}a koji se neprestano ispred svojih du}ana deru te dovikuju seqanke – ajde, sna{o, da pazarimo pamuka, najvori, ~ivita itd., tako da ~ovek ne mo`e da pro|e od svetine koja se tamo gura.“ 41. Kolo jaha~a „Knez Mihajlo“ iz Zaje~ara osnovano je 1890. godine. Dvadeset prvog maja slede}e godine organizovane su kowske trke sa preprekama. Po broju prijavqenih kowa mo`e se videti sa kakvim se potencijalom raspola`e u to vreme. U trci jednogodaca u~estvovalo je 36 grla, zetim 47 dvogodaca, 21 trogodac i 9 ~etvorogodaca. Pobednik je bio kowi~ki oficir Miloje Zdravkovi}, ali zbog pada su kowa sam je odlu~io da se nagrada dodeli drugoplasiranom Milo{evi}u, marvenom lekaru. 42. Rezultati izbora u septembru 1890. g. prema Timo~aninu izgledaju ovako: 181

Mesto Vra`ogrnac Vratarnica Veliki Izvor Brestovac Prlita Zvezdan Gamzigrad Zagra|e Nikoli~evo Grli{te Metovnica Trnavac Grqan G. Bela Reka D. Bela Reka Lubnica Lenovac Rgotina Slatina Bor Bu~je O{treq Kriveq

radikali 115 151 85 72 62 137 54 144 85 281 66 25 148 164 59 71 101 34 15 68 165 147 88

liberali 30 20 99 7 11 9 6 1 13 1 49 95 38 2 15 16 6 10 58 0 5 5 7

43. Mitrinolit Mihajlo je imao istaknutu ulogu u pripremi pobune 1884. g. koja iz mnogih razloga nije uspela, a sve prepreme za weno intenzivirawe prekinute su na vest da }e Srbija napasti Bugarsku. @arko Milo{evi} navodi: „Blagodare}i wemu, od Sveslovenskog komiteta izdejstvovana je pomo} izbeglim radikalima dok su istovremeno prikupqena sredstva za novu narodnu bunu. Sa 3000 dobivenih pu{aka trebalo je naoru`avati ~ete za upad u Srbiju.“ (@arko Milo{evi}: Iz Pa{i}evog izbegli-{tva 1883-1885. g., Razvitak, br. 194-195, 1995.) 44. Pa{i} je kao pratilac kraqa Aleksandra (on tada ima 15 godina), zajedno sa Jovanom Risti}em posetio od 26. juna do 16. avgusta 1891. godine Rusiju i Austrougarsku. Tada je razgovarao sa ruskim carem Aleksandrom III i austrougarskim carem Frawom Josifom. 45. Vasa Kazimirovi}: Nikola Pa{i} i wegovo doba, 18451926, Nova Evropa, Beograd, 1990. 182

kao onaj [vaba [troco iz \akova?“ 183 . sve na svome mjestu – uredno i nagla{eno ~isto. lice bez izraza. to nekakvo wegovo crno – `uto jugoslovenstvo. nakit svjetlucavi na bijeloj odwegovanoj gospodskoj ruci. To mu je opet ta wegova Austrija izmislila.46. ribqim o~ima.Kroatu: A {ta mu je opet to. Taj legendarni Baja slu{a gdje F. patriarhalnom bradom. `aket. o nekakvom jugoslovenstvu i misli u sebi taj legendarni Baja o tom Austro . `ilet. Supalo govori o nekakvom srpskohrvatskom jedinstvu. Evo kako je u Krle`inoj literarnoj imaginaciji izgledao Pa{i} (i {ta je zna~io wegov izgled) u momentima kada mu se obratio Supilo: „Stoji pred Supilom Baja be{}utno i ledeno. cipele. tu wegovu Jugoslaviju. potezi od pegle na hla~ama. sa svojim krupnim stara~kim tijelom. prstewe. rubqe. Kakva Judo–slavija? Kakvi [okci? da oni ne bi ’teli da nas po{oka~e. zlatni lanac. lice vo{tano i prazno.

Rakova~ki kamen i Makre{ 15 11 13 18 21 28 30 31 38 9 46 DETIWSTVO I [KOLOVAWE NIKOLE PA[I]A 61 184 Svetozar Markovi} Adam Bogosavqevi} 52 52 55 .SADR@AJ PREDGOVOR NA PO^ETKU BE[E – SEOBA 5 CRNA REKA ILI TIMO^KA KRAJINA PA[I]EVI PRETHODNICI Duboki planinski koreni Sultanovi popisiva~i u Crnoj reci i stale{ke podele u XV veku Izneveravawe dr`avnih i zakonskih garancija u XV i XVI veku Katoli~ki zlo~in nad balkanskim pobednicima Kara Pan~ina gerila i novi ratovi Pogibija Klevenhilerovog bataqona Samo ratnici i gerilci – bra}a Veqko i Milenko Petrovi} Na isto~noj granici Sevastopoqske zvezde Nevoqe Ali–Rize.

kriminalaca i lopova Se}awe na zulum begova Fren~evi}. te{ki dani \or|a Gen~i}a 120 122 124 Porodi~ne intervencije za odane i prve vesti o zaveri protiv kraqa Aleksandra 128 „Omladina“ u kafani „Kukavica“ 130 Lokalna razra~unavawa Kanic u Timo~koj Krajini 132 Rasprava o smrti Adama Bogosavqevi}a. Prva uzvra}awa opozicije 113 Prva skup{tinska interpelacija pokrenuta od timo~kih poslanika 115 Proma{aji Gen~i}eve lokalne politike 117 Lokalna samouprava u Zaje~aru 118 Fatalisti~ki re~nik W. Quba Didi} i Aleksa Stanojevi} 75 Zavera u emigraciji 82 Srbija kao Pa{i}eva zvezda vodiqa 86 Posledwa kraqeva ofanziva 93 Povratak i nove zamke i te{ko}e 96 Demokratija na papiru 100 Za obnovu dr`avne mo}i 102 Pa{i} u ulozi premijera 105 Raskid sa narodnom vojskom 105 „Ako vam smetam bacite me u more“ 108 Zaje~ar posle izborne pobede 110 „Birajte onog kog }e va{a savest da potvrdi“ 112 Kanic u Timo~koj Krajini.PA[I]EV POLITI^KI INDIVIDUALITET 65 71 72 Pop Marinko Ivkovi}. odbrana Crnore~kog okruga Buxet Kraqevine Srbije. odmetnika. Zaje~arci protiv kraqice Natalije 136 185 . („Furija i Crvi}“) Timo~ka buna Potere i zakon protiv hajduka. Primeri vojne birokratije 134 Obra~un sa sve{tenikom Milanom Panteli}em. V.

EPILOG Rudarska okna u Min–kladencu Pa{i} i kraq Aleksandar u Austriji Cviji} u Zaje~aru Pa{i}ev \or|e Biografski podaci pojedinih istorijskih li~nosti Fusnote 149 142 146 139 165 159 186 .

Autor sa zahvaquje sponzorima koji su pomogli objavqivawe kwige: FAKULTET ZA MENAXMENT Zaje~ar @ITOPROMET Zaje~ar VID .OPTIKA FILIMONOVI] Zaje~ar VELEPROMET Zaje~ar .

Miodrag DIMITRIJEVI] NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE Izdava~ kreativna radionica Kru{evac Za izdava~a Mr Nenad @ivkovi} Urednik Radmila @ivkovi} [tampa „Grafomed“ – Aleksandrovac Tira` 300 Marketing tel: 037/460-216 e-mail: kiria(ptt.yu .

CIP . Miodrag Nikola Pa{i} u hodu istorije / Miodrag Dimitrijevi}. 323 (497. ISBN 86-83773-20-5 a) Pa{i}. Beograd 32 : 929 Pa{i} N. 21 cm Tira` 300. Nikola (1845-1926) b) Srbija Politi~ka istorija c) Timo~ka Krajina Politi~ke prilike .ID 117517324 . . 2004 (Aleksandrovac : Grafomed).Biografski podaci pojedinih istorijskih li~nosti: str.SR .19-20 v COBISS. .Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.11) DIMITRIJEVI]. .Kru{evac : Kreativna radionica.11) „18/19“ 94 (497.189 str. 159-164. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful