P. 1
Miodrag Dimitrijevic-Nikola Pasic

Miodrag Dimitrijevic-Nikola Pasic

|Views: 96|Likes:
Published by Natasa Jovic

More info:

Published by: Natasa Jovic on Aug 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/17/2013

pdf

text

original

NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE

Miodrag DIMITRIJEVI]

NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE

KREATIVNA RADIONICA Kru{evac, 2004.

PREDGOVOR

U istoriografiji, kwi`evnosti i drugim prate}im umetni~kim i nau~nim sagledavawima realnosti `ivota, Isto~na Srbija, ili u u`em smislu Timo~ka Krajina, bili su kao geoetni~ki i istorijski prostor nepoznati, pomalo misti~ni i, svakavo, zapostavqeni. No takav utisak mo`e da va`i za vreme kada su razni istra`iva~i, nau~ni radnici, putopisci, istori~ari upravo konstantovali da Timo~ka Krajina, odnosno weni stanovnici, ne poznaju svoju pro{lost, pa, stoga, nemaju nikakvu tradiciju. To, naravno, nije ta~no jer ne postoji stanovni{tvo bez svog usmenog i pisanog se}awa i takva amnezija je i fizi~ki nemogu}a. Sredinom devetnaestog veka kao da su sve rezerve politi~kog ume}a bile na prostorima centralne Srbije istro{ene, obeshrabrene posle mnogih pobuna ~ije je slamawe donosilo uvek istu pouku: obrenovi}evski re`im uprkos svemu zna {ta radi i zna {ta je najboqe za srpski narod i dr`avu. U takvoj klonulosti pojavquje se jaka struja politi~ara iz Isto~ne Srbije, zapostavqene kao daleke i tamne provincije sa nekakvom „Vr{kom ^ukom“ (em „vr{ka“, nije ni vrh, em „~uka“, obi~no brdo, neka neva`na kota na isto~noj granici), koja je u isto vreme, kada je prime}ena tabula raza istorije ovih predela,
5

te{ko je poverovati da bi se jedna tako nasilno uve}ana Austrougarska. odr`ala i bez otpora Srbije. koje su stranom turskom silom bile naru{ene po~ev od 14. sa svojim nepresu{nim apetitom prema biv{im turskim provincijama. 6 . po uzro~no posledi~noj vezi. veka u~estvovali u stvarawu novije istorije srpske i jugoslovenske dr`ave. Tadawi rezultati mogu se uporediti sa najve}im dometima snage {irewa sredwovekovne srpske dr`ave. a koje su po nekoj neminovnosti obnovile svoju izgubqenu dr`avnost. mo`da. te{ko je pomisliti da Pa{i} nije na{ najve}i politi~ar novijeg doba. U takvu zajednicu mogu da poveruju samo oni koji. a Austrougarska je uzimala tu|e. Razlika je o~igledna: Srbija i Crna Gora su u balkanskim ratovima osloba|ale delove svoje nekada{we teritorije. i avnojevske Jugoslavije. g. posle neuspeha u spre~avawu secesije republika biv{e SFRJ i novih sli~nih pretwi i opasnosti. da je u wegovo vreme Srbija postala austrougarska provincija. ta~na ocena da je i on krivac za stradawe verasajske. stradawa. veka. i prvim decenijama 20. Stoga je sasvim logi~no da se u jednoj posebnoj publikaciji ustanovi hronolo{ki niz sastavqen od li~nosti i wihovog okru`ewa koji su u drugoj polovini 19. bez ikakvih argumenata. Pa{i} je to znao i ose}ao i ma koliko da je u svom umnom oku video velike i krvave budu}e `rtve. Kako se istorija na{e dr`ave pred na{im o~ima na dramati~an na~in ponavqa i kako Pa{i} posle 1926. izgleda da dileme ne mo`e biti. a nakon we. nije mogao i nije ni smeo da odstupi od svoje politike jer bi i druga re{ewa donela ista. nije mogao da uti~e na budu}a zbivawa. po pravu trenutno ja~eg. ili je. krenuo drugim putem. a mo`da i ve}a.stvorila novu poletnu silu cele Srbije. Pri tom nije ni potrebno da se previ{e nagla{ava da je na kraju tog niza povezanih li~nosti – Nikola Pa{i}. smatraju da je Srbija izazvala prvi svetski rat i koji. kao i mnoge nekada{we dr`ave u wenom sastavu. name. smatraju da su `rtve uvek pravi krivci. Da je Pa{i}. Pored toga.

kakav takav doprinos op{te izra`enej konstataciji o zna~aju Nikole Pa{i}a. 1999.“ Zameraju}i da je „suvi{e apologizirana li~nost Pa{i}a“ sam Petrovi} je izrekao ocenu koju su na svoj na~in izrekli mnogi autori: „Kao dugogodi{wi istra`iva~. g. od kojih }u pomenuti samo jednu od strane dr Dragoquba Petrovi}a koja je u listu „Timok“ od 3. najboqe pristaje – „kraq demokratije“ (nisam siguran da taj naziv u obimnoj gra|i i literaturi o Pa{i}u nije upotrebio i neko drugi) neka ova kwiga bude jo{ jedan. Autor 7 . pogotovu wegovo vreme. zaslu`uje nove poglede. istori~ar i pravnik. za koga se slu~ajno u toku stvarawa ove kwige pojavio termin koji mu. verujem da na{ zemqak. i 20. Posebno zbivawa na tlu Timo~ke Krajine u smeni 19. februara 1995.U `eqi da se ~itaoci sami odrede prema velikanu na{e politike. iz novih uglova. 30. veka. mo`da. Pa{i}. {tampana u okviru ~lanka o mom fewtonu o Nikoli Pa{i}u: „No. U Zaje~aru. 09. ne bi nikada dozvolio da Srbija bude usamqena u me|udr`avnim odnosima svoga vremena. dr`avnik Nikola Pa{i}. Zar nije vreme da se malo boqe upoznamo i sa istorijom wegovog zavi~aja i da bar naslutimo {ta je on podario Pa{i}u.“ Drugi se uglavnom sla`u da u novije vreme nemamo dr`avnike takvog zna~aja.

Zna se da je Borna bio u dobrim odnosima sa 9 . godine opisao susret dva slovenska poslanstva.1 On je 818. sa frana~kim kraqem Ludovikom. seoba stanovni{tva sada{we severoisto~ne Srbije jo{ uvek nije bila zaboravqena. Bornu. na hrvatske prostore. izgleda da je severni deo Timo~ke Krajine izazvao posebno jake udare Bugara koji su uz Dunav i Savu prodirali duboko na zapad. Mada je prevlast bugarskog oru`ja i posle smrti hana Kruma 814. ve} obavili svoju misiju ustanovqewa sveslovenskog kwi`evnog jezika i pisma. godine bila izra`ena na gotovo celom balkanskom prostoru. je istovremeno i po~etak lokalne istorije Timo~ke Krajine. a mo`e se naslutiti da je bila ve}ih razmera.p. visoki dostojanstvenici na vizantijskom dvoru i u~eni filozofi. bugarsko – slovenski i bugarsko – vizantijski razdori i ratovi. po tuma~ewu Svetislava Prvanovi}a zastupali su pred frana~kim kraqem kneza Timo~ana i Gudu{~ana (Ku~ana). istori~ari nisu ustanovili.) krajeve pre{li. Prvi pomen Timo~ana datira iz IX veka nove ere u zapisu frana~kog letopisca Ajnharda. Poslanici Timo~ana.“ Da li je Borna hrvatski knez ili je to postao posle preseqewa iz daleke Timo~ke Krajine. Istovremeno Ajnhard je zapisao da su Timo~ani i Gudu{~ani „nedavno iz zajednice s Bugarima otpali i u na{e (frana~ke – prim.NA PO^ETKU BE[E – SEOBA U vreme kada su bra}a ]irilo i Metodije. srpsko – bugarski. Brani~evaca i Timo~ana. Ta seoba. Znamo da su seobe iz severnog dela Timo~ke Krajine izazvali me|uslovenski.

mnogi detaqi iz Ajnhardovog zapisa ukazuju da je Timo~ka Krajina bila oduvek kraji{te sa nestalnim naseqima ~ije se stanovn{tvo ~esto rasipa. ve} jedan wihov deo. da su se Timo~ani – on samo o wima govori – stvarno iselili. Kuda? „Negde bli`e me|ama frana~kim odnosno Qudevitovoj oblasti. a brojniji Timo~ani (Ajnhard ih naziva timo~ki narod – timocianorum populorum) prikqu~uju se Qudevitu. tj. bez obzira kojih je razmera bila. ponovo vra}a ili naseqava novim `iteqima.“ Procewuju}i daqe Ajnhardov zapis Prvanovi} zakqu~uje da su se Ku~ani priklonili Borni i Francima i zadr`ali se „izme|u Velebita i Male Kapele“. Za uzvrat Franci su wemu pomogli da dalmatinsku dr`avu razgrani~i sa romanskim gradovima u primorju. Svetislav Prvanovi} pi{e: „Drugi pisci pak smatraju. ali ne svi. vaqda samo gorwi vojno–stare{inski sloj. 10 . Ako je seoba Timo~ana i Ku~ana bila izvesna.Francima kojima je pomogao da slome panonske Hrvate i Qudevita Posavskog. Jiri~ek tako|e smatra da su se Timo~ani iselili. Ku~ana – sada varo{ica Ku~evo (ime joj je nastalo od rimskog naziva Guduscum)2. O seobama Timo~ana i Gudu{~ana. osobito Ferdo [i{i}.

Zahvaquju}i istra`iva~u dr Du{anki Bojani}-Luka~ mo`e se zakqu~iti da su za kraji{ta. 1968-1969) pi{e: „Turski izvori kojima raspola`emo nisu eksplicitni u pogledu etni~ke pripadnosti stanovni{tva Negotinske Krajine i Kqu~a. Crna Reka. Suo~eni sa – u 11 . Po svemu sude}i Timo~ka Krajina je. kao etni~ki prostor u najve}oj meri i trajno ustanovqena u XVI veku. i 32. uz pomenute oblasti koje se ve} od XVI veka nazivaju Crna Reka.3 Pre toga ona je pripadala bugarskom carstvu u vreme Stracimira i zauzimala je odgovaraju}e prostore vidinske mitropolitije. varo{ Pore~je (Pore~) pripada smederevskom sanxaku. a u XV veku se javqa pod imenom Timok.CRNA REKA ILI TIMO^KA KRAJINA Sada{wa Timo~ka Krajina (zaje~arski. smatrane i nahije Svrqig i Bawa (Soko Bawa). kwa`eva~ki. Zapadne granice ove oblasti bile su na obali reke Pore~. u ~emu i povratni{tvo iseqenih ima zna~ajnu ulogu. posle mnogih raseqavawa i doseqavawa. negotinski i borski okrug) postoji kao neadministrativni pojam. Oni vlahe i vojnuke koloniste tretiraju kao socijalnu kategoriju i rukovode se pri tome wihovim vojni~kim slu`bama koje ih odre|uju kao takve. Vini{nica i Klivje kao vojnoadministrativna oblast vidinskog sanxaka. 31. a nadaqe je granica i{la preko planine Ku~ajna (danas Ku~ajske planine). a od sredine XVI veka i Kladovo (Fethislam) i Krivina. O tome dr Du{anka Bojani}-Luka~ u ~lanku Negotinska Krajina u vreme turske vladavine – na osnovu izvora iz XV i XVI veka (Glasnik etnografskog muzeja.

g. jer je timarski re`im bio stabilan a spahije ekonomski zainteresovane da im se raja ne iseqava sa timara. iz smederevskog sanxaka u kome se turska vlast sporo stabilizovala. srbijanski vlasi“ – preseqenici iz smederevskog i kru{eva~kog sanxaka koji su ove polupuste oblasti naselili izme|u devedesetih godina XV veka i tridesetih godina XVI veka. pripadnici nomadsko – sto~arskog stale`a. smederevskog i zvorni~kog sanxaka. a mawe iz severozapadne Bugarske. naro~ito begunaca iz vidinskog. Po ocenama dr Du{anke Bojani}-Luka~ tim seobama bili su skloni vlasi. dr Du{anka Bojani}-Luka~ navodi da su pripadnici vla{kog stale`a u Crnoj Reci bili „u ve}ini. Glasnag Etnografskog muzeja. skloni smo pretpostavci da su kolonizirani vojnuci i vlasi. Stanovni{tvo Timo~ke Krajine.“ Nova iseqewa. ali i svi drugi koji su te`ili istupawu iz rajetinskog zemqoradni~kog statusa da bi izbegli veliki broj poreskih obaveza. 42. zbog nepovoqnih uslova pod kojima je `iveo rumunski seqak. Zapa`ene su masovne pojave prelaska preko Dunava. Svi ti elementi (dr Du{anka Bojani}-Luka~ smatra de su oni bili prete`no srpske. povratak iseqenog i naseqavawe novog stanovni{tva nisu nikada prekidana. i iz Vla{ke. razvejavano je na sve strane iz raznih razloga. rumunske i bugarske naro12 . Kasnije se struja iseqenih vra}a natrag u srpsko – rumunskim simbiozama ili u posebnim etni~kim grupacijama.ovom pogledu – oskudnim izvorima. sa~iwavali naj{iri sloj stanovni{tva koji se bogatio do{qacima i doseqenicima iz susednih oblasti.“ U ~lanku „Zaje~ar i Crna Reka od XV do XVIII veka“. formiran temi{varski beglerbegluk zbog povoqnih uslova `ivota i povlastica (starosedela~ko stanovni{tvo se kao posle svake turske vojni~ke pobede u velikoj mera razbe`alo). ta~nije Crne Reke. etni~ki Srbi. br. Nova masovnija iseqewa krenula su na sever kada je te`i{te novih turskih osvajawa prene{eno na prostor Rumunije i kada je 1552.

Granica koja je imala jo{ jedno prozai~no ime – plot.000. bilo steci{te iseqenika iz raznih krajeva. ova. g. oko 13. godine bila nova pojava. U mnogobrojnim plimama i osekama stanovni{tva u pitomijim predelima Timo~ke Krajine. ona je u vreme Pa{i}evog ro|ewa 1845.000 stanovnika. a to su granica i zbivawa na woj i oko we. Kada su povlastice te godine bile ukinute zapo~ela su masovna iseqavawa. Novo te`i{te i „obe}ana zemqa“ postaje podru~je Kladova i Krivine posle izgradwe tvr|ave Fethislam. straha. g. pla13 . Oko 1531. provaqivawa i raznih pogibija. g. kada su Pa{i}evi roditeqi bili `ivi svedoci wenog ustanovqavawa. izazova i mr`we. Mada je u svom `ivotu sa druga~ijim ose}awima i misijom prelazio bezbroj puta mnoge granice. povratcima i doseqavawem novih `iteqa. Ono je skoro 60 godina bilo za{ti}eno pa je sve do 1586. Posebnost tog ose}aja proisti~e iz ~iwenice da ve}ina stanovni{tva `ivi na desetak kilometara od we. nade. Izgra|ena 1833.dnosti) postali su sna`an faktor turske vojne sile. g. Negotinska Krajina ima 30. opustelo je 57 naseqa.4 DUBOKI PLANINSKI KORENI Dugo vremena u sredi{tu pa`we Timo~ana bile su uvek interesantne pri~e o prostoru koji i stvara karakter svakog kraji{ta. I sam Pa{i} je vi{estruko bio vezan za wu. Bojani}-Luka~ navodi ubedqive pokazateqe. g. raseqavawima. ocrtavala je u svesti Timo~ana svoj vizuelni profil – visoki lanac Stare planine. a 1586. stabilizacije. U nahiji Krivina 1587. Dr D. Tako turski vojni zapovednik Podunavqa Alibeg Mihaloglu uspeva da u vojnoj kampawi protiv Velikog Varadina sakupi oko 3000 hri{}ana – turski deo vojske iznosi oko 6000 ratnika. isto~na za wega je ~esto bila znak qubavi.

Bojani}-Luka~ o pokretqivosti stanovni{tva koje se. Sti~e se utisak da su u ju`nim predelima u slivu Belog. Sforca6 koji je s wim boravio na Krfu pomiwe Staru planinu kao {iru oblast porekla Pa{i}evih roditeqa.nine su bez svake sumwe imale ulogu spasonosnih prihvatili{ta u vreme pogroma (zuluma). Svrqi{kog i Trgovi{kog Timoka. Takva porodi~na pam}ewa. ali u istoj kwizi i [ar-planinu. raseqewa imala prirodu privremenog ili trajnijeg uklawawa od nevoqa. Iz takvih planinskih krajeva doseqeni su u Zaje~ar i Pa{i}evi preci. verovatno bi i u familijarnoj tradiciji bilo fiksirano jedno mesto prvobitnog `ivota. Sam Pa{i} tome nije pridavao va`nost. Te`i je odgovor na pitawe: odakle ta~no. kao i duboko na jug i jugo-istok. ne znaju ta~ne odgovore jer su wihovi dedovi na pitawe o poreklu pomiwali vi{e prebivali{ta svojih predaka. S obzirom na pogrdne epitete koje je Pa{i} dobijao od svojih politi~kih protivnika („Bugara{“. iako privr`eni familijarnoj tradiciji. ve}ih ratnih operacija ili nemogu}ih uslova `ivota zbog redovnih i vanrednih poreskih optere}ewa. potvr|uju istra`ivawa D. Stoga se mo`e pretpostaviti da bi sam Pa{i} saop{tio svojim biografima poreklo svoje porodice da je znao pravu istinu. ali na relativno maloj udaqenosti. U severnim delovima zaje~arske op{tine i Negotinskoj Krajini situacija je sasvim druga~ija. Da se u pro{losti sto~arske zajednice nisu stalno selile. Sam Pa{i} je „{opsko naseqewe“ u Bugarskoj za vreme svojih emigrantskih dana okarakterisao kao privr`eno Srbima u emigraciji. pre svega najvi{e bavilo sto~arstvom. a nisu sva takva.5 Ako se treba opredeliti za jednu od mnogobrojnih teorija o poreklu Pa{i}eve porodice. onda je to verovatno [opluk na srpskoj ili sada{woj bugarskoj strani. {to i nije nikavo ~udo jer jezik [opa i druge osobenosti ukazuju na srpski varijetet u isturenim isto~nim i jugoisto~nim predelima na{e zemqe 14 . po{to je re~ o planinskom predelu. Na sli~na pitawa mnogi Timo~ani. „[op“) verovatnije je da je prva tvrdwa (Stara planina) ta~na.

{ume. kada jo{ uvek mo`emo ~uti da su mnogi. Kao 15 . Drugi pomiwu Makedoniju kao postojbinu familije Nikole Pa{i}a. Za dana{we pojmove. Kao mesto Pa{i}evog prekla pomiwe se i Veliki Izvor. Posle grdnog lomatawa od Ni{a prema Svrqigu oni sa oboda planina i ivica oblasti Crna Reka nisu mogli da vide ni{ta {to ve} nisu videli – visoke planinske vrhove. a iza slede}eg brde opet to isto. Timo~ka Krajina ili Crna Reka. U takvo crno – zeleno prostranstvo u prole}e 1455. To proisti~e iz ~iwenice da su naseqa bila veoma mala po broju stanovnika. Kako ~uvawe krupne stoke i koza uop{te nije oporezivano od turskih vlasti. kako je zvani~no nazivana. \or|e Gen~i}. Jedna od mnogih slika koja se kao dominantna name}e odnosi se na zakqu~ak da su {ume iz vremena prvih obimnijih dokumenata na{eg kraja bile daleko rasprostrawenije nego {to su danas. {iroke ravnice.7 SULTANOVI POPISIVA^I U CRNOJ RECI I STALE[KE PODELE U XV VEKU Raspolo`iva literatura uputila nas je da povest Timo~ke Krajine i lanac istorijskih prethodnika Nikole Pa{i}a zapo~nemo od XV veka. godine slu`beno su dojahali sultanovi poreski popisiva~i.i isturenim jugozapadnim delovima Bugarske. Selo Zaje~ar u XV veku ima jedva ~etrdesetak stanovnika. sada potpuno podivqali planinski predeli nekada bili potpuno ogoqeni. moglo bi se pretpostaviti da su {ume u blizini brojnih ali malih naseqa bile potpuno upropa{}ene (ni se~a {uma nije oporezivana) i da je bilo veoma mnogo kr{evitih terena i ~estara. odakle je van svake sumwe najve}i Pa{i}ev politi~ki protivnik. posle kraqa Milana. kamenite klisure. je ipak po~ivala u pravom okeanu {uma.

Pored medveda. Na do~eku. Sude}i prema poslu koji su obavili nisu zaobi{li ni naseqa od dve ili jedne porodice. sanxakbegu u Vidinu i samom sultanu. sanxakbegu ili sultanskim poreznicima. Na licu mesta oni su popisivali iznose svih vrsta poreza koje je stanovni{tvo davalo lokalnom gospodaru – spahiji ili timarniku. Na samom ulasku u Crnu Reku zbog mnogobrojnih klisura i useka prvi su ih mogli do~ekati dervenxije. To je vreme kada se preko pokorenih oblasti sve ~vr{}e zatezala mre`a turskog poreskog sistema. nosili li~no sultanu u Carigrad. I oni su bili oki}eni raznovrsnim perjem – imali su cela krila raznih ptica na kapi.i sa visina tako i u ravnici oni su naseqa mogli uo~iti po visokim dimovima iz oxaka skrivenih ku}a. Zastupnici tih sela sami su nosili sve vrste poreza svom timarniku. a wihovi gosti – popisiva~i i izaslanici sultana Mehmeda II na maslo. Vojnuci ili vojnici. mogli su biti martolozi. po slu`benoj du`nosti. Zaudarali su na sviwsku mast. ~uvari klisura iz najvi{eg dru{tvenog sloja zvanog vojnuci. a kasnije i u pratwi. specijalni progoniteqi rezbojnika. Posmatra~i su mogdi da uo~e da su i ovi sultanovi qudi bili oki}eni perjem. divqih sviwa. Najve}a naseqa imaju u to vreme oko dvadeset ku}a. Ovi na{i qudi mogli su imati razna zvawa ustanovqena od turske vlasti. sokolari dervenxije i martolozi bili su ipak bedna pratwa poreznicima jer su kao pripadnici najvi{eg dru{tvenog sloja 16 . Pisari su ulazili i u sela gde turska noga nije stupala. {umskih mu{ica i otrovnih zmija ove goste su sa~ekivali. predstavnici seoskih vlasti. Posebno su uz wih mogli da budu predstavnici hri{}anskog lokalnog plemstva – povla{}eni vojnuci (vojnici) – turski vojni obveznici i re|e gospodstveni sokolari koji su svoje proizvode. Takvu privilegiju su imali oni podanici ~iji je timarnik (gospodar) imao slu`bu ~uvara tvr|ave u jednom od pet utvr|enih gradova vidinskog sanxaka. obu~ene sokolove i strele.

Poqoprivrednici. bugarske i rumunske narodnosti. zvani rajetini. izuzev u velikim ratnim mete`ima. ako je za to bilo potrebe i ako su ih nadle`ni na vreme prona{li. Mogli su – da nije bilo drugih nevoqa. Nisu se selili. pa i rajetniskog. kao vojni obveznici. a ranije u oblasti kraqa Vuka{ina i bugarskog vladara Stracimira bili su neuporedivo ve}i. godine da budu sre}ni {to su uz oporezovane poqoprivredne proizvode mogli da `ive od neoporezovane krupne stoke. Ako dr`ava uzme sve svom podaniku. ~iji su odmetnici od Turaka nazivani 17 . verovatno nije bilo lako da se privedu svojim du`nostima. ali im je turski zakon. I oni su po zakonu mogli. Poseben stale` (i poseban problem) bili su nomadi – sto~ari. Bili su optere}eni sa devet vrsta poreza. neograni~ene se~e {ume. Oni su pla}ali i sultanu i vojsci i spahiji ili timarniku i oblasnom gospodaru – sanxakbegu u Vidinu. A {ta je sa ostalima? Poqoprivrednici su kao i u prethodnim srpskim ili bugarskim dr`avama bili trajno vezani za zemqu. turska centralna vlast i lokalni gispodari su svojim postupcima prevazi{li sve ranije otima~e. Porezi u srpskoj despotovini. ona gubi smisao svog postojawa. nisu `iveli nomadskim na~inom `ivota. Opstanak svake dr`ave izgleda zavisi zakonomerno od poreske politike. nesposobnostima. kao i pripadnicima vi{ih stale`a. bar na papiru ostavqao nadu da mogu opstati i `iveti. samosatirawu i sebi~luku. mogli su te daleke 1455... Te nemirne i neobuzdane lutalice bile su isto toliko stra{ne kada su progla{avani za odmetnike kao i odmetnici svakog drugog stale`a. Turci su ih zvali vlasi a bili su srpske. zvana jamaka. zanatskih usluga. Budu}i da su stalno `iveli u sedlu i po planinama ja{u}i za stokom.imali pravo da u borbu i slu`bu vode najvi{e po dva pratioca. Bez obzira na povlastice. proizvoda od drveta i rudarewa. wihovim sva|ama. Narod je okrenuo le|a svojim gospodarima. biti u pratwi carskih popisiva~a.

Po turskom zakonu rajetini nisu bili vojni obveznici. o Vidinu kao carskom gradu i pre sjajnih istra`ivawa Du{anke Bojani}-Luka~ slu{ali smo od retkih pojedinaca iz naroda. Iako turski pravni sistem nije poznavao diskrimi18 . IZNEVERAVAWE DR@AVNIH I ZAKONSKIH GARANCIJA U XV I XVI VEKU Ni pomenuti sokolari. ponekad „baduhavu“ – vanredne poreze za potrebe vojske. vojnuci. o surovim primenama turskih zakona. Mo`da je ba{ u vreme koje je preko turskih popisa o`ivela D. dervenxije. haramijama na granici. Luka~ nastala izreka „ne lip{i magar~e do zelene trave“. mo`da. hajducima iz pesme i pri~e. sastojao u saznawu da se u odre|enim okolnostima dr`ava vrlo brzo i lako ru{i a te{ko ponovo uspostavqa. martolozi i vlasi nisu mogli bez gor~ine i samo u svoju korist da slu`e tu|inskoj vlasti. Iako su wihove pri~e koje su ~uli od svojih dedova li~ile na snevawe istorije u Pa{i}evom detiwstvu (u kome se atavisti~ko se}awe najboqe prima) one su bile mnogo bli`e realnosti nego {to je to danas. O redukovanim se}awima na stale`e u dubokoj pro{losti. pla}adi su samo ov~arinu i to ako su imali vi{e od sto ovaca i. Ta spasonosna trava u nedostatku sena mogla je da oli~ava ispoqenu te`wu turskih vlasti da u povoqnom trenutku ukine povlastice i sitnu ali gordu gospodu pretvori u rajetine. Povla{}eni stale`i. ukqu~uju}i i nomade. One su mogle da uti~u na formirawe vitalnog mentaliteta Nikole Pa{i}a koji se. a po svemu sude}i odmetni{tvo od zakona i vlasti bilo je naj~e{}e iz redova vi{ih stale`a.hajduci i haramije. Izvor mnogih nevoqa bio je i sam turski zakon.

odredba koja obavezuje pravoslavca tu`iteqa da pred {erijatski sud mora da dovede muslimana za svedoka prakti~no je dovodila do male mogu}nosti ostvarewa nekog prava. me|u kojima je bilo i poturica Srba i Rumuna iz Ugarske8. U XV veku u na{im krajevima bilo je svega dva muslimana u Dowoj Lubnici i Jo{anici koji su kao zanatlije bili naseqeni iz Turske. ubio kopqem belogradni~kog kadiju.naciju hri{}anskih podanika. budu}i da su stalno u pokretu i u ratovima. po imenu Balaban. zvani vlasi. agenta) Husreva koji je sakupqao ispenxu (glavnicu) u okolini Metovnice. Zbog toga {to su prilikom sakupqawa ov~arine za sebe prisvojili po aspru za svaku ovcu. da bi pla}ali mawe iznose. Kao nezadovoqnici progoweni od zakona oni su jednostavno pristupali razbojni~kim ~etama ili su ih sami osnivali i vodili. predstavnik hri{}ana Crne Reke. ~ime je istovremeno uo~ena u wihova pasivnost i nezalagawe. Bratin. `ali se sultanu. ali su pro{log prole}a bile popisane posle obaveznog brojewa. sitan spahija. Pored toga i oni su se. kako su sultanovi pisari zapisali. Mnogi nadmeni vojnuci srozavani su tako u nomade jer su. Po{to je bilo mnogo parnica mogli su se preko naknade za dangubu obogatiti. Lokalne spahije ili timarnici ~esto su napla}ivali ov~arinu i za one ovce koje su u toku zime pocrkale od hladno}e. sada Ku~ajske planine. To se doga|alo zbog korumpiranosti ali i zbog neisticawa u borbi zbog ~ega su mogli da padnu sa kowa na magarca. Pripadnici vojnog stale`a. boqe re}i kandidat za tu titulu jer je nazvan „sluga“ i kao posed ima samo jedno selo u Timoku. prepu{tali odmetni{tvu i nasiqu. ubili su svog kolegu na o~i turskih vlasti jer se kao vojni obveznik istakao u borbi. Zabele`en je i progon hajduka koji su opqa~kali amila (poverenika. odnosno da izgube svoj posed sa koga su za svog gospodara i sebe ubirali porez. nisu bili ba{ pogodni za svedoke. kao pripadnici najvi{eg dru{tvenog sloja u turskoj slu`bi. krili svoja stada po 19 . Tako je. Planine poznate po odmetnicima u XV i XVI veku su Stara planina i Ku~ajna gora. Nomadi.

raspisivali na svoju ruku razne vrste nameta. Jedan ru{ila~ki talas koji su zabele`ili turski pisari dogodio se 22. pobijeno ili oterano stanovni{tvo 12 naseqa. Prakti~no na zgari{tima naseqa. Takvi incidenti. godine. Turska regularna vojska je u stvari ogwem i ma~em potvrdila legitimitet novog stale{kog ure|ewa na okupiranim oblastima i demonstrirala svoju silu koja veruje u samu sebe jer joj. zbog novih osvajawa gde }e povlastice biti potrebnije. Turski dokumenti su to i potvrdili.9 20 . nisu dozvoqavale da se turski zulumi zaborave. pisarima je preostalo da u svoj tefter upi{u: „reseqeno zbog zuluma“. I sada se u narodu pamti da su se paqevine i ru{ewa manastira i sela zbili na Vidovdan. ukqu~uju}i `ene i devojke. koje je u svom detiwstvu i mladosti mogao da vidi na ulicama Zaje~ara. ukidawe stale`a dovodili su do pobuna {irih razmera i intervencije vojske. tvrd turski zakon. godine.planinama. nisu bile vi{e va`ne iluzije pridvorica o wihovom zna~aju u turskoj dr`avi. Crna Reka. Jo{ jedno izvori{te stalne krize su zaka{wewa transporta sa provijantom za tursku vojsku u pohodu. koja je u takvim slu~ajevima imala pravo da se nasilno snabde svim potrebama. kada su istovremeno ukinute sve stale{ke povlastice. Osim toga pojedine spahije su. juna 1560. godine nasilno je raseqeno. do{ao je jo{ razorniji talas nasiqa. Ne podru~ju oblasti Timok. da bi se ostvario {to ve}i broj poqoprivrednih familija. znaju}i za tendenciju sultanske vlasti da svo pokoreno stanovni{tvo pretvori u rejetine. U nekim oblicima i do mladog Pa{i}a su stizala se}awa na ta gorka vremena. Izbeglice iz neoslobo|enih krajeva. Posle ukidawa stale{kih povlastica. Vini{nica i Klivje na osnovu popisa iz 1455. 1560. umesto do popi{u sve poreske prihode u asprama i iznose poreza po doma}instvima.

Dve godine kasnije zapo~eo je rat u kome su najve}i teret podneli Srbi i Bugari i nesre}nim separatizmom i neslogom optere}eni Rumuni i Ma|ari u Vla{koj. Moldaviji i Transilvaniji. Karla Sforce i drugih. Erdequ. Strani i na{i istori~ari. Kako 21 . bili su u bliskoj pro{losti zanemareni. pa je i potreba da se pojave li~nosti kakav je bio Nikola Pa{i} usko i pragmati~no tuma~ena. koliko i uvid u kontinuitet doga|aja. do{li su do zakqu~ka da gradovi i sela Timo~ke Krajine „nemaju nikakve tradicije“. Uskoro posle nasilnog udara na stale{ki poredak na ve}em delu pokorenog Balkana centralna Evropa i papa Kliment shvataju da je vrag odneo {alu. Josifa Pan~i}a. Rat je zapo~eo vla{ki vojvoda Mihaj Hrabri. Jovanovi}a. I ovi kriti~ari na{e istoriografije u pro{losti su svojim bele`ewem znatno doprinedi na{oj pisanoj istoriji. godine osnivaju Svetu ligu koja oru`anim akcijama me|unarodne vojske treba da zaustavi tursku ekspanziju. a najnovija arhivska istra`ivawe sve boqe obelodawuju dramati~na zbivawa u XVII i XVIII veku na tlu Isto~ne Srbije. „nemaju nivakvu istoriju“ ili wihovi me{tani „ne znaju ni{ta o svojoj pro{losti“. etnolozi i putopisci poput Dragoquba K. Samo postojawe naroda je dovoqan dokaz da je on imao i pro{lost i istoriju. ali kako se istorijski doga|aji pamte i bele`e.KATOLI^KI ZLO^IN NAD BALKANSKIM POBEDNICIMA Pa{i}eva gorqiva upornost i dr`avni~ki genije ne mogu se objasniti izvan istorijskog konteksta i tradicije Srbije na istoku. vazal transilvanskog gospodara Sigismunda Batorija. Istorijska pozadina savremenih zbivawa. Stevana Ma~aja. zanemaruju pogodnosti bliskog trgova~kog prostora na kome su od Turaka kupovali pamuk za svoju tekstilnu industriju10 i 1593. to je ve} posebno pitawe.

Kampawa pape Klimenta dovedena je u pitawe. godine. Rumuni i Ma|ari iz Erdeqa jedva imaju 10. tako je Mihaju i wegovim severnim susedima bilo lak{e posle smrti sposobnog sultana Sulejmana Veli~anstvenog 1596.je Turcima unekoliko bio olak{an posao posle smrti kneza Lazara. despota Stefana Lazarevi}a i drugih koji su na razne na~ine odolevali turskim napadima. Zatim nastavqa svoj pohod sve do Nikopoqa.000 qudi. narodni peva~ bi rekao pobratima. Batori ponovo izneverava – ne upu{ta se u susretawe takve mase turskih ratnika. Zapisi savremenika koje je obelodanio dr Nikola Gavrilovi} nedvosmisleno ukazuju da Novak nije hajdukovao sa Deli Radivojem. Radojicom i Grujicom ve} sa Mihajom Hrabrim i wihovim javnim evropskim prijateqima koji su za obojicu tajno pripremali smrt umesto priznawa i zaborav umesto slave. No Mihaj i Baba Novak koji 1595. Vojvoda Mihaj te iste godine prelazi Dunav. ali po{to je o~ekivana pomo} transilvanskog vojvode Batorija izostala moraju zbog straha od Turaka da se sele u daleku i mra~nu Transilvaniju i da postanu podanici gospodara koji obe}anu pomo} nije uputio. nisu znali da pe{~ani sat koji meri vreme turske mo}i jo{ nije istekao. sa svojih 1000 hajduka i haramija i zatim sravwuju sve pred sobom od Dunava do planine Balkan. do~ekuje saborca Mihaja.11 Baba Novak. Arhivski zapisi u kojima je ta~no zapisano koliko je hvati drva potrebno za vatru koja }e pomra~iti slavu glavnog aktera ovog rata. U avgustu iste godine dobro obave{teni Novak pravi most od vezanih ~amaca preko Dunava i be`i u 22 . Baba Novak oko 1000 stalnih ratnika. a istovremeno se na noge di`u Srbi u dana{woj isto~noj Srbiji i Bugari sada{we zapadne Bugarske. godine ima 65 godina. Ustaju i banatski Srbi. Opunomo}enik novog turskog sultana Sinan-pa{a sakupio je vojsku koja je mogla da broji i do 300. svedo~e da je zapovednik hajduka i naoru`anog stanovni{tva sa desne obale Dunava bio „Stari“ ili „Baba“ Novak. koga su Turci ne bez razloga tako krstili.000.

a izgore}e od ~etvrte na koju kao zaslu`ni ratnik mo`da nije ra~unao. On gori izme|u mnogih vatri od kojih je prva greh iz mladosti. Andrej otvoreno radi o glavi Mihaju.000 dukata.000 hajduka ide za wim. Za otkup sina. Bugara. g. Iz krajeva koji su poznati po povampirenim grofovima i baronima – Moldavije dolaze najzad Batorijeve ~ete sa 300 talijanskih ratnika iz Toskane. druga kajawe {to je napustio svoju veru i srpsku narodnost. dospeva ~ak do Or{ave i Sofije idu}i tragom turske pokolebane vojske. Ipak Turci sve ja~e ugro`avaju Mihaja. On sve vi{e tra`i pomo} ujediwene Evrope da zada kona~an udarac turskoj imperiji. ili bar to ne zna Mihaj. Mihaju dodijava Batori. Godine 1599. iz pesme opevani Starina Novak. No tog prole}a 1596. Novak sa 16. Wegovo mesto zauzima Andrej Batori. Dogovara se ~ak i sa Turcima. `ene i k}erke bogatog Mihajoglua uzima 500. 23 . ^esto se ne zna.Vla{ku. Novaka prati ratna sre}a.000 talira. Za komandanta je postavqen Novak. ko je od wih vazal a ko gospodar. Arbanasa. Baba Novak. g. Za sli~an otkup dobija jo{ 400. Ipak uspeva da u Austriji sakupi 4. Turci ponovo ulaze u Rumuniju. Tursko robqe i stoku prebacuje u Rumuniju.000 pla}enika – Srba. ali tursku vojsku ne mo`e da istera iz svoje zemqe. Rusa. Za{to su balkanski junaci u nemilosti Svete lige? Sa Srbima i Kozacima pod komandom Babe Novaka. Dok Mihaj i wegovi saveznici polako malaksavaju. Na svom putu izme|u Dunava i planine Balkan ne nalazi `ive du{e. ko je separatista a ko nije. a on ostane sa svojim hajducima. on sravwuje sa zemqom Vracu. Mihaj ima vi{e uspeha. Novaku je lak{e kad ratovawe krene naopako i kad se vojska razbe`i. ima neobi~nu sudbinu. Mihaj priznaje vlast Austrije ali mu to ne}e pomo}i. Od straha da ove vojske ne pqa~kaju srpsko i bugarsko stanovni{tvo Baba Novak se iz Vla{ke vra}a u prole}e 1596. Velika pometwa ili trik da bi Novak i Mihaj novim elanom napali Turke i izginuli za papu i Batorijeve. Mihaj je odahnuo: smewen je Sigismund Batori.

Samo{kezi zapisuje da u pohodu protiv Batorija Baba Novak pqa~ka i ubija sve pred sobom kao da su Ma|ari i Moldavci Turci. Ulazi i u Transilvaniju. San je gotovo ispuwen iako se ratna situacija iskomplikovala. No Batorija napadaju ma|arski separatisti u Erdequ pod zapovedni{tvom Sekeqa. Rat se nastavqa sa svim pojavama koje idu uz wega. Najzaslu`niji za ovu povest po~etkom XVII veka (izgleda da je po~etak svakog veka fatalan). Mihaj trijumfuje i postaje poglavar svih rumuniskih kne`evina. pobedi}e i separatiste i wihove ma|arske i austrijske pomo}nike. Ima mnogo onih koji su spremni da pomognu erdeqskim Ma|arima. Carski austrijski general \or|e Basta pridru`uje se pobuwenicima. S wim je i Novak i oni pobe|uju. Kako su pri~e o Novaku. Staroj planini. uzima sve ve}i broj teritorija i taj wen metod prikqu~ewa biv{ih turskih oblasti i novoformiranih dr`ava bi}e prese~en tri veka kasnije.000 erdeqskih separatista. On se tamo bori kao da je na Staroj planini. Kako je sa Novakom pobe|ivao Turke. Austrija. Mihaju. u ~emu }e kao 24 . Rumuniji do{le do narodnog peva~a – guslara i do Bosne i Romanije? Za{to je Mihaj zaboravqen? Zaboravqeno je i veliko pobratimstvo – svi Novakovi pesni~ki pobratimi su daleko ispod wegovog ugleda. Da li je ova osveta nad saboterima kona~ne pobede nad Turcima jo{ jedan wegov velivi greh? U oktobru iste godine sa svojih 20. Istorijska istina je nadma{ila provincijalnu ma{tu. Basta ima najelitnije evropske jedinice: flamanske oklopnike i nema~ku kowicu. ali nije dobro {to istovremeno nije koristio politiku i diplomatiju. Mihaj nije stigao da u`iva plodove svoje pobede i pomo}i prijateqa Novaka. Na ra~un pomo}i svojim saveznicima u ratovima protiv Turske.Mihaj se sprema da udari na izdajnika Batorija.000 ratnika Mihaj se sukobqava sa 15. Izgleda da je dobro {to je Novak verovao u silu. koriste}i wihovu malaksalost. Mihajev i Novakov savremenik. Novaka {aqe u Moldaviju. a kardinal Batori be`i.

Nije poznato da li je Baba Novak pomogao Mihaju da se odupre navali pobuwenika i ~eta pod komandom generala Baste. Tu`ilac I{tvan ^aki optu`io je Novaka da je hteo da preda Turcima grad Lugo{. Svako primirje traje do dolaska novih trupa iz Anadolije. a za ~itaoce u Timo~koj Krajini te opise izneo dr Nikola Gavrilovi} 1986. Ta ~iwenica je jedina veza Novakova sa Smederevom koju 25 . General Basta kome su neke eventualne simpatije prema Babi Novaku opro{tene. Baba Novak i general Basta optu`uju se za izdaju. Zna se da je tra`io od Novaka da iza|e pred poqsku vojsku koja je tako|e po{la na Mihaja.pojedinac bitnu ulogu imati upravo Nikola Pa{i}. niti }e se pokolebati zbog poraza. Ratni ciqevi Svete lige pragmati~ki su bili izmeweni u korist teritorijalnog pro{irewa Austrije. No bilo je ve} kasno. zapisao je Samo{kezi. Da bi se spasilo {to se spasti mo`e Mihaj savetuje Novaka da sa svojih 7. Letopisac Samo{kezi opisao je. Novak je. Batori je u vi{e navrata izdao Mihajeve ratne ciqeve u odnosu na Turke kao {to je to ~inio i Basta i Andrej Batori. Javno je obelodaweno da je Baba Novak zavr{io svoju misiju. Mihajevi i Novakovi doju~era{wi prijateqi ra~unaju na umor i izolovanost balkanskih pobednika. Balkanske zemqe sa svojim izgubqenim dr`avnim legitimitetom nemaju Svetu ligu. Te{kom optu`bom o{inut je i general Basta. Wih vodi Sveti duh budu}e i te{ko dosti`ne pravde. ali niko od wih nije unapred i tajno osu|en kao Baba Novak. mladost Starine ili Babe Novaka da bi se u boqoj svetlosti razumela wegova smrt. Srbin iz Pore~a kod Smedereva. ima motiva da se sa novim elanom upusti u odbranu ve} odbrawene Evrope.000 ratnika pristupi Basti. Odse~en i usamqen Mihaj odlazi u Be~ ne samo da moli da ga doju~era{wi prijateqi ne ubiju ve} da ubedi cara Rudolfa II da }e Turci ponovo napasti obe zara}ene strane i ne}e po{tedeti nikoga. Sigismund Batori je ponovo vojvoda Transilvanije. Novak je uhva}en i okovan. Mihaj je jo{ uvek u igri.

februara 1601. i Novaku nije ni{ta smetalo da se odmetne od svojih gospodara. I bez zuba je u ratni~koj efikasnosti bio sli~an lavu. gde se ova inkvizitorska i moldavsko–erdeqska egzekucija odigrala. Bo`idar. Ka`wen je od svojih saveznika svirepije nego {to se moglo o~ekivati od wegovih neprijateqa Turaka. ako nisu poginudi.je znao i narodni peva~. Izdr`ao je. jedan i po sat. Samo{kezi otkriva jo{ jednu osobenost Novakog vremena. Kao i Balabanu. Na{i 26 .“ Baba Novak nije umro obi~nom smr}u. Bio je mlad ali je zbog zuba prozvan Baba (Stari). potur~ili i Novak je u svojoj mladosti postao suba{a. a zatim je pre{ao u muslimansku veru. Gra|ani Klu`a platili su Mihaju 100. a najvi{e se zadr`avao na Staroj planini.000 forinti za gubitak Novaka. Verodostojni su stihovi narodne pesme: „A na onoj na Staroj planini. on be`i u Rumuniju. a ne na planinu Romaniju. avgusta 1601. ubici turskog kadije. General Basta nare|uje da se i Mihaj uhvati i ubije {to je i u~iweno 17. To se dogodilo 3. Mo`da je od svih zala najgore stawe kada iz bilo kojih razloga ostavimo svoje potomstvo bez zapisa o zbivawima ~iji smo svedoci ili u~esnici. Po{to se vratio pravoslavnoj veri. Rolendi~ i drugi koji su postali timarnici i spahije. Zatim je pe~en na tihoj vatri uz neprestano osve`avawe vodom.. godine. „Prokleta Jerina“ i weni surovi kuluci i nameti nisu mogli da oteraju Novaka u Bosnu jer je ona u Novakovo vreme ve} sto godina pokojna. naredio je da se na mestu gde je Novak izdahnuo pobije zastava.. General Basta je naredio da mu se prekrate muke. Kao i pustolovi (Srbi i Rumuni iz Ugarske) Branislav. Namete i prinudan rad sproveli su Turci u Novakovoj ranoj mladosti. a zatim se. Kada se Mihaj sa pohoda vratio u Klu`. Radul. Zajedno sa jednim rumunskim sve{tenikom bio je najpre `iv odran. godine. Kada je kao hajduk uhva}en za kaznu su mu pova|eni svi zubi. Hajdukovao je dugo. zapisao je Samo{kezi. onde bje{e Starina Nova~e. a ne na{i qudi.

Dok je on bio u ratnom pohodu. Sela sa 15 doma}unstava morala su da plate oko 300 zlatnika. a ne u potrebnoj meri na autenti~ne zapise o doga|ajima. Pored toga sanxakbeg je natovario 500 kola sa raznim namirnicima koje nije uputio vojsci ve} na 27 . kada zakoni vi{e i ne va`e. Pravdaju}i se da je takvo nare|ewe dobio od sanxakbega uzimao je maslo. povratnicima i naseqenicima iz zabitih krajeva. med i drugo. No on i sam ulazi u zabrawenu teritoriju i na ime krvnine zbog pogibije turskih vojnika od hajduka napla}uje po 50 ili 1000 dukata. Ipak na nove nevoqe.. ru{ewa i pogibija ostvaruju. kako bi se ono vratilo u svoje domove i nastavilo svoje poqoprivredne delatnosti. i XVIII veka da ne govorimo. g. O kwi`evnom preoblikovawu zanimqivih doga|aja iz XV. Novo uzrujavawe i hajdu~iju izazvao je Ahmed-beg koji je u prole}e 1603. zbog kratkotrajnosti turskih povlastica i obe}awa nije se dugo ~ekalo. Ono se obnavqa. o`ivqavawe starih povlastica za stanovni{tvo. kao voda u prole}e. po starom receptu.letopisci i uzgred istori~ari u vremenu koje je stvaralo velike prethodnike Nikole Pa{i}a oslawaju se na usmeno pam}ewe. XVI. bio imenovan za sanxakbega Vidinskog sanxaka. XVII. Ratovi na kraju XVI veka u Timo~koj Krajini u okviru vidinskog sanxaka pored mnogih raseqavawa.. Po~etkom XVII veka u woj su stacionirane jake turske jedinice pod zapovedni{tvom trojice vezira. mogli su ponovo da ustalasaju Timo~ku Krajinu. Nezadovoqnici su bili umireni ve{}u da dolazi sanxakbeg Ahmed koji }e ovu pqa~ku da obustavi. Uistinu i nema drugog obja{wewa otkud stanovni{tvo u Timo~koj Krajini i pored tolikih selidbi. Nove zloupotrebe i izigravawe zakona. wegov zamenik Safer-~au{ u{ao je u posebno za{ti}ene i slobodne oblasti Crne Reke i na ime poreza od svih stanovnika uzeo po pedeset dukata u zlatu. ~esta progla{avawa xihada. ne iz nekih humanih pobuda ve} da bi nove turske vojske imale odgovaraju}u opskrbu.

Zapis je sadr`avao izve{taj Mustafa-age. Aga je zapisao da je taj hajduk izjavio da je rodom iz „jednog sela kraj Timoka“ odakle je stupio u hajdu~ku ~etu Kara Pan~e. posade u tvr|avama i trgova~ke karavane. Stanovni{tvo `eli da u wima vidi saveznike wihovih davno izgubqenih dr`ava koje postoje samo u wihovim mislima i `eqama. nisu bili promeweni ni posle 100 godina od velikog rata 1595. ali ne mogu da zalutaju kao wihovi saveznici. vode}i samostalno svoj rat sa Turcima. a Ahmedbeg smewen. Na istoku.svoj ~ifluk (nasledni posed sa imawem i kulom) kod Nikopoqa. Jedan od takvih bio je Kara Pan~a koji je. iza koje su hajduci i ratnici sklawali. sve po starom. Godine 1695. zapovednika Bawe o hvatawu i likvidaciji jednog „srpskog hajduka“. Evropski ratnici i pustolovi u wima vide samo turske podanike koji te{ko mogu da opstanu u borbi sa turskim neprijateqem ali i novim prijateqima. 28 . g. izgleda pre`iveo. U toj dru`ini on je hajdukovao tri meseca. Zbog ove samovoqne pqa~ke i opasnosti od pobune turska vojska je povu~ena iz Crne Reke. Sa zapada nove vesti: sve ve}i broj Austrijanaca i Nemaca nalaze se na balkanskim prostorima. Po nalogu sultana Mustafe II silahder (letopisac) Findiklili Mehmed aga napisao je neku vrstu „bele kwige“ o hajdu~iji u vidinskoj oblasti. KARA PAN^INA GERILA I NOVI RATOVI Ratna taktika i Dunav kao demarkaciona linija. silahder Mehmed aga predao je tra`eni letopis koji je trebalo da poslu`i kao putokaz za re{avawe velike glavoboqe – stalnih gerilskih napada na tursku vojsku. Me|u zastupnicima balkanskih naroda postoji bar boqa veza sa tlom na kome `ive i ginu. prilikom boravka sultana Mustafe II u Ni{u. dakle.

Od istog izvestioca se saznaje da je [arkan Ibrahim-pa{a. ostali su se razbe`ali na sve strane. ~uvar tvr|ave. Ina~e tog juna i po~etkom jula 1695. kao i to da se uskoro ~ulo da je taj isti Kara Pan~a od nekog Srbina u Pirotu uzeo dva vola koje su wegovi qudi zaklali i ispekli da bi se pogostili. ^etvrtog oktobra 1697. Hajduci su se povukli u planine. Sam Kara Pan~a je. da je Kara Pan~a pobegao preko Dunava sa 170 hajduka. a zapleweno je i 3. sanxakbeg Manise. Ejub-pa{a zbog ovog prepada preduzima gowewe. ^im je nekoliko turskih vojnika palo od hajdu~kih zrna. g. Drugi izve{taj koji je Mehmed-aga primio sa terena poti~e iz jula 1696. U dostavi se tvrdi da se Kara Pan~a sa dva razbojnika krije u Majdanpeku odakle se prebacuje na teritoriju vidinskog sanxaka i pqa~ka. a jedan uhva}en. a on obave{tava sultana svojim zapisom. iz okoline Zaje~ara.Uhva}eni hajduk je opisao Kara Pan~in plan za napad na karavan koji je prevozio hranu na putu Vidin – Ra`aw. a ovaj kaziva~ na wegovu nesre}u uhva}en. napao Kara Pan~inu ~etu kod Svrqi{ke bawe. Zarobqena su i 53 kowa iz Kara Pan~ine komore. Kara Pan~ina dru`ina brojala je 20 qudi. godine ki{e su bile ~este i jake. tako da Kara Pan~a nije preduzimao nikakve pohode i napade. Smederevski dizdar. jedan rawen. On uspeva da ubije 4 hajduka i isto toliko zarobi. Nakon toga Mustafa-aga je bio obave{ten. No i [arkan Ibrhim-pa{a ima gubitke: tri poginula. Kara Pan~a je i ovoga puta ostao bez dva svoja druga – jedan je ubijen. Mustafa aga je zapisao da je plan i ostvaren kojom prilikom su dva hajduka poginula. godine u vreme boravka sultana Mustafe II u Aleksincu. Kara Pan~a i izvesni Maxar-vojvoda sa 600 hajduka do~ekuju u zasedi kod Bagrdana (izme|u Jagodine i Bato~ine) jednu veliku jedinicu regularne osmanlijske vojske.000 gro{a hajdu~kog blaga. Od napada~a koji su najurili i osramotili tursku vojsku uspeva da otme 300 ogrta~a od samuro29 . po pretpostavci dr Du{anke Bojani}-Luka~.

Stoga nije bez osnova pretpostavka dr Du{anke Bojani}-Luka~ da je Kara Pan~i hajdukovawe opro{teno. nastavqa po starom – mnogo uskrsnu}a. Novi austro – turski rat po~iwe 1718. kako su izri~ito tvrdili kaziva~i. Rolendi~. Da bi se austrijska granica na tlu Rumunije za{titila. a Kara Pan~a naimenovan za naslednog kneza i da je zapravo on rodona~elnik knezova Karapan~i}a.vine i dva }urka. Tre}eg avgusta 1732. Po ko zna koji put Timo~ka Krajina je opustela. Ne zna se daqa sudbina Kara Pan~e. Stanovni{tvo be`i na sve ~etiri strane.12 POGIBIJA KLEVENHILEROVOG BATAQONA Mo`da su mnogi u po~etak XVIII veka gledali kao u spasewe ili bar kao u neku novu nadu. narod umiren novim povlasticama. posle ~ega je on zapo~eo borbu protiv Turaka. godine major Klevenhiler ~eka sa svojom vojskom u Gurgusovcu princa Lotarin{kog. rat se vodi na teritoriji dana{we isto~ne Srbije. Nikakvo ~udo – pre wega je Baba Novak bio suba{a. poznatih iz vremena prvog srpskog ustanka. U Vratarnici Klevenhilerov bata30 . Misija nastupawa na istok je propala. prenosioci istorijskog pam}ewa. me|utim. kod Vratarnice. malo spasewa. godi-ne. ju`no od Zaje~ara. Narodna tradicija u selima ju`no od Zaje~ara ga pamti u vezi sa nasiqima i ru{ewem manastira u selu Zagra|u. iako hri{}ani bili su spahije i timarnici. Klevenhiler ostavqa ceo bataqon na prostoru Avgustovog prolaza. Sve se. Tatari u sastavu neregularne turske vojske ru{e i pale sve {to je stvorila qudska ruka i ubijaju sve {to je `ivo. Pre toga je. Glavnina Kara Pan~ine i Maxarove dru`ine se po ko zna koji put dokopala planine. Povremeno ve}e vojske iz Austrije i Nema~ke prodiru ~ak do Kwa`evca. Bo`idar. bio spahija. Radul. tada{weg Gurgusovca.

hajdu~iju i {ire pobune 31 . Bivalo je da je ~ak i boqe ako su na svom tlu aktivniji od saveznika. u vezi s tim. SAMO RATNICI I GERILCI – BRA]A VEQKO I MILENKO PETROVI] Hajduk Veqko Petrovi} pojavio se. Austrijska i nema~ka vojska ~esto i sama pqa~ka i ubija stanovni{tvo na terenu koji je zahva}en ratom. dovoqan razlog za otpor. narodi sami osloba|aju uz pomo} dobronamernih saveznika. Mnogi hroni~ari su zapisali da su evropske vojske nedisciplinovane. Koliko se. odmetni{tva. razularene i samovoqne. Istorija je prepuna takvih primera. kako bi pritisak ne teritoriju koju su oni kontrolisali oslabio.qon je uhva}en u klopku i sa okolnih visova uni{ten od turske vojske. sama po sebi. Postavqa se pitawe: da li tu|inci mogu da oslobode druge narode a da ne iskoriste priliku da i sami porobe ili im nametnu novu zavisnost. Saradwa je mogu}a ako su doma}i faktori tako efikasni koliko i wihovi saveznici. po oceni Du{ana Perovi}a. Pri tome ne treba zaboraviti da je korumpirana turska uprava sklona nasiqu i zloupotrebama svake vrste bila.13 Duboki su koreni ovih neuspeha. U ovom hronolo{kom pregledu va`no je napomenuti da }e srpski i drugi balkanski narodi po~etkom XIX veka u opse`nije oslobodila~ke ratove u}i sa bogatim nasle|em – dragocenim ratnim iskustvom. a savremena praksa ukazuje na jo{ ve}u slo`enost i te`inu savezni{tva i ratnog partnerstva. kao pravi ratnik i junak u epskom smislu u vreme napora ustanika beogradskog pa{aluka da op{tu borbu protiv predstavnika turskih vlasti i turske vojske pro{ire svuda gde je to mogu}e.

koja se sve vipe naziva Timo~ka Krajina – Milosav \or|evi}. kao i krajinski (negotinski) knez Mihail Stankovi} Karapan~a. Hajduk Veqko se nije uzdigao zahvaquju}i naklonosti vojvoda – mo`e se re}i da je on po{tovao wihov primat. Uspesi wihovih ~eta bili su znatni i potvr|eni 1806. skrenuo je pa`wu na sebe. Najva`niju ulogu posrednika izme|u Kara|or|a i Rusa imali su vojvode i knezovi Milenko Stojkovi} i Mihail Mi{a Karapan~a. koji su se {tavi{e odnosili kao rivali prema vrhovnom vo`du. bar {to se ti~e teritorija koje su dr`ali. Istovremeno u ju`nom delu Timo~ke Krajine vojne uspehe ostvaruje tada malo poznati hajduk Veqko Petrovi} koji je ro|en u selu Lenovcu kod Zaje~ara. pop Radosav i Ivko iz Krivog Vira. U dogovoru sa knezom Milosavom \or|evi}em. a nimalo diplomate i stratezi ni u onoj najmawoj i nu`noj meri koju treba da ima svaki ratnik sa odgovorno{}u komandanta i vo|e. proisti~e da su oni bili i ostali prete`no hajduci i ratnici gerilskog profila. \uke i Vujice Vuli}evi}a. a i Rusi su u tome imali odre|enu. Pre Hajduk Veqkovog uspona qudi od poverewa vrhovnog vo`da Kara|or|a bili su knezovi u nekada{wim nahijama i oblastima. Sam je stvarao svoj ugled. Ripaw i Aleksinac i zapo~eo opsadu grada u Sokobawi. Drugi proslavqepi predvodnik pobuwenika bio je Petar Dobrwac koji je iste godine osvojio Para}in. ali protivure~nu ulogu. Bio je glavni 32 . U ve}im ratnim operacijama on je u~estvovao kao obi~an odmetnik u ~etama Stanoja Glava{a. Vojska ove dvojice je u toku 1807. Iz svega {to je napisano o Hajduk Veqku i wegovom bratu Milenku (Miqku). godine jedno vreme bila blokirana od Turaka u [tubiku. on sa dobrovoqcima i be}arima odlazi u Crnu Reku da pro{iri ratne operacije i posle prvih ratnih uspeha koje smo ve} spomenuli. pa je Kara|or|e zajedno sa Rusima uspeo da ih izvu~e iz obru~a. g. osvajawem Pore~a i mnogih mesta u Negotinskoj Krajini.hri{}anskih podanika. Crnoj Reci.

kako to obi~no biva. ali i pored toga wemu ne preti neka ve}a opasnost. Ipak. poznat po likvidaciji dahija u bekstvu i Petar Dobrwac hteli su da. koja je postojala i u drugim delovima ustani~ke Srbije sve vi{e ja~a. dejstvom ruske vojske na Dunav sa ciqem da se preko Timo~ke Krajine stigne u Bugarsku. jer su i Turci imali takve ~ete spremne za upade na na{e teritorije. Milenko Stojkovi}. Za razliku od drugih timo~kih prvaka. Borbe su obnovqene u prole}e 1809. Istovremeno. Vr{i prepade i pqa~ke deleko od osvojenih teritorija. potpomognuto od Kara|or|a i Rusa. ali ga istovremeno koriste kao izvi|a~a sa turske teritorije. prekinuto je u jesen 1807. koji je voleo Ruse. Rusi ga sa svoje strane o{tro kritikuju zbog kr{ewa primirja. on za ratne zasluge dobija titulu vojvode u bawskom kraju. Potvr|eno je vojvodstvo kneza Mihaila Stankovi}a Karapan~e u Negotinu i Milisava \or|evi}a u Zaje~aru. budu}i da su se i oni u miru pripremali za rat. g. nije pri{ao ovoj isto~noj „ruskoj“ stranci. Kara|or|e ga je samo ukorio. po oceni D. svo|ewe me|usobnih ra~una i razna odmeravawa mo}i izme|u vo|a. bilo je upotrebqeno za ure|ivawe dr`avnih poslova. Vrbovca. Iako gre{i. posle sklapawa Tilzitskog mira. ali ga nije smenio sa polo`aja bawskog vojvode. Ovo ratovawe timo~kih ustanika. uz pomo} Rusa. Vreme do prole}a 1809. oduzimawe turske imovine. g. ali bez ve}ih uspeha jer Rusi nisu uspeli da pre|u Dunav. uz znatno uplitawe Rusa. {to i nije bilo lako. srpski ustanici obnovili su ratne operacije i opsade.strateg iznenadnih i `estokih prepada na tursku vojsku uz weno zbuwivawe iznutra i to kod Podgorca. Hajduk Veqko. Hajduk Veqko i u miru radi ono {to jedino i zna. ruski zahtevi da se Veqko obuzda su ozbiqni. {to je vodilo produbqivawu nesporazuma i protivure~nosti. Bawe i Gurgusovca. privr`en Kara|or|u. Perovi}a. I pored toga. tendencija da se oslabi centralna vlast Kara|or|a. ostvare sebi ve}u i va`niju ulogu u Timo~koj Krajini i Isto~noj Srbiji. ve} je ostao. godine. Usledio je 33 .

Veqko odlazi Milenku Stojkovi}u i bori se u Pore~u. izgleda. Nade zaista ima – u prole}e 1810. od svojih planova i nadawa. uprkos svemu. Da li mu nisu mogli verovati. Hajduk Veqko se suprotstavio vo`du zbog toga {to na isto~nom frontu za glavnokomanduju}eg nije postavqen Petar Dobrwac ve} Milija Petrovi}. ne `eli da ga trajno udaqi od sebe. Vo`d `eli da se {to boqe za{titi od turskih upada sa istoka i tra`i od Veqka da sa vidinskim zapovednikom Mula-pa{om pregovara i da mu obe}a trgovinske povlastice. o~igledne samovoqe i pritu`be Rusa. osloba|aju Timo~ku Krajinu sve do Gurgusovca. Udaqavaju}i se sve vi{e od vo`da. i daqe traje. a u avgustu 1811.poraz kod Kamenice i op{ti neuspeh na jugoisto~nom frontu ne samo zbog izostajawa ruske ofanzive. Sedam hiqada Rusa prelezi u Srbiju. Kara|or|e i wegove vojvode. Zbog svega toga Timo~ku Krajinu Turci sve vi{e osvajaju. Kara|or|e ipak zna koliko on kao ratnik vredi i. Zbog svih ovih neuspeha. kako su ga krstili i zvali i prijateqi i neprijateqi. Do{le su na red i druge po~asti. a centralna Srbija. Sam Hajduk Veqko ratovao je oko Bele Palanke i Belogra~ika. godine rat se nastavqa. Kara|or|u je preostalo da se povu~e sa 34 . Hajduk Veqko biva smewen sa polo`aja bawskog vojvode. ili Turci koji su ga mrzeli nisu mogli da shvate da on mo`e da pregovara i umesto megdana nudi mirnu trgovinu? U isto vreme Rusiji sve vi{e preti Napoleon. me|u wima i Hajduk Veqko. opstaje. U kampawi protiv Kara|or|a koja. ve} i zbog razmimoila`ewa me|u vojvodama. ili je wemu bilo lak{e da ratuje. godine napustile Malu Vla{ku. pa su stoga ruske trupe u novembru 1811. godine postavqen je za vojvodu u Negotinu. Ostaje i daqe Hajduk Veqko. Ali on ne uspeva u tim pregovorima. zahvaquju}i akciji Rusa na Dunavu. Nakon toga se uspe{no bori oko Vidina i od ruskog cara Aleksandra dobija zlatnu sabqu na dar. o~ekuju}i Ruse i nije se na{ao na pravom mestu i u pravo vreme na podru~ju ugro`enog Ni{a. Hajduk Veqko ne u~estvuje.

poznatiji i slavniji Hajduk Veqko. nije uspeo da zaustavi u okolini Negotina. a Hajduk Veqko je ostao dosledan svom romanti~nom zanosu da na svom Ku{qi. kako ta~no procewuje Perovi}. Veqko je imao „svoja mi{qewa o juna{tvu. i Miqko je `iveo. ve} ho}e. podvizi i samo`rtvovawa nisu bili dovoqni.istoka. uprkos velikog truda. kako navodi D. Tako je u neslozi i trvewu do{la i 1813. turske vlasti su predlo`ile Hajduk Veqku da se odvoji od ustanika. ali je Veqko odgovorio u svom stilu. Prema svedo~ewu Teodora Nedobe. on je u mladosti `iveo 35 . jednom re~ju. Petnaest godina mla|i od svog brata Veqka. koji je o ratnim operacijama pisao izve{taj ruskom kancelaru Rumjancovu. Na Negotin je po{ao sa velikom vojskom Hu{rid-pa{a. Vojvoda Mladen Milovanovi} se suprotstavio jer bi povla~ewem izgubio svoja imawa. mislio i radio onako kako je kao obi~an vojnik u ~etama svoga brata nau~io. Perovi}. kako bi sa ve}im snagama na mawem prostoru mogao da brani svoju ratnu dr`avu. da ratuje ~ak i po cenu sopstvenog `ivota. kojeg Hajduk Veqko. Wegove vojvode nisu prihvatile takvu strategiju. a oni }e mu priznati kne`evsku titulu u Crnoj Reci. da }e za svoju otaxbinu dati i `ivot. Srbija je bila napadnuta na svim granicama i zbog disharmonije vrhovnog vo`da i wegovih vojvoda nije se moglo ra~unati ni na kakav vojni uspeh – mnoga juna{tva. {to se i dogodilo. I wega je velika i sveop{ta nada u skori i neizbe`ni pad turske imperije mnogo vi{e nosila i rukovodila nego nemiri ratnika koji u miru ne mo`e da bude miran. a bio je zanet svojim ranijim uspesima“. sa svojom carskom ruskom sabqom i svojim be}arima mo`e sve. uprkos tome {to je u datim okolnostima ona bila logi~na. a u samom Negotinu. Kao i wegov stariji brat. a vaqda i mora. godina. u toku turske opsade i bombardovawa je i poginuo. @ivot i smrt Hajduk Veqkovog brata Miqka (pravo ime Milenko) mogli su biti veome upotrebqivo iskustvo za dr`avnike koji su se rodili u timo~kom podnebqu.

pro{iri. godine. a zatim u Rusiji. kao i wegov brat Hajduk Veqko. jer ne}e biti dobro ako se glas o srpskim dobrovoqcima. tajno rat. kao i Veqko. kao i sredwi brat Milutin. Na vest da su Rusi zapo~eli rat sa Turcima. jo{ vi{e je mogao da 36 . izgleda. bez sumwe. Pre }e biti da je i on. ali bi knez hteo da se sve doga|a u najve}oj tajnosti i ti{ini. glasan. koji se skitaju po turskim provincijama. da postigne {to i Veqko. sa dosta podozrewa. Miqkov predlog da se svi hri{}anski narodi pod turskom upravom naoru`aju. Ve{tinu ratovawa je Miqko u~io od Veqka i hteo je. on sakupqa 400 dobrovoqaca i prikqu~uje se bugaskim dobrovoqcima u Vla{koj. Nije lo{e da od ruske pomo}i bude neke koristi. kako pi{e Radusinovi}. mogao je da se nada da ne}e do`iveti sudbinu Kara|or|a i vi{e desetina prvaka iz prvog srpskog ustanka koji su Milo{eva upozorewa da novo vreme zahteva nove metode slu{ali na jedno uvo. zatim je bio kapetan u Gradi{ki. mogao skrasiti u Gradi{ki. Knez Milo{ na sve to gleda sa dva razli~ita oka i. Uskoro je wegova lojalnost politici kneza Milo{a i wemu li~no mogla da bude isku{ana. nije imao nikakva posebna zadu`ewa – obojica su bili obi~ni vojnici. Ali.u Duboni kod Smedereva gde je wegova porodica izbegla iz Lenovca. A da li je Miqko iskreno hteo da prihvati ulogu senke – ratnika koji je spreman da i{~ezne radi vi{ih ciqeva kao da se nikad nije ni rodio. Tamo se pot~inio komandi ruskog generala Dabi~a i svom neposrednom stare{ini Liprandiju. ali. bu~an i razmetqiv. Posle Veqkove pogibije bra}a Milutin i Milenko su u Austriji. U ~etama brata Veqka on. Nije se. i Miqko ili Milenko jednostavno nije bio ~ovek mira i to onog koji je ustoli~io knez Milo{ – javno mir. U Srbiju se vra}aju 1815. nije dobro razumeo vreme u kome je `iveo. po oceni dr Milana Radusinovi}a. Miqko je odmah progla{en od kneza Milo{a za kneza (kasnije kapetana) u kne`ini Pek. Budu}i da se nije ustanovilo da je imao veze sa tada aktuelnom Abdulinom bunom.

Rusi podr`avaju Miqkov pohod sa najvi{eg mesta. Znaju}i za rezerve kneza Milo{a. Rusi nare|uju da se Miqko premesti „u oblast [umle“. gde su vojevali Baba Novak i Mihaj Hrabri. imao je zna~aj za 1833. Turci su. Isticao se u okr{ajima sa turskom vojskom u stilu wegovog brata Veqka. predlo`io ruskoj komandi da se sve u~ini kako bi se stvorio la`an utisak da se Rusi i dobrovoqci ne mogu suprotstaviti turskoj navali. pa je i on za ratne zasluge dobio od cara Aleksandra sabqu na dar sa natpisom: „Knezu Miqku za hrabrost“. kada je knez Milo{ zajedno sa pobuwenim timo~kim prvacima. g. po~eli pani~no da be`e prema Vidinu. `estoko iznena|eni. Ali sada smo jo{ uvek u oktobru 1828. 37 . Na odre|eni na~in Miqkov dobrovoqa~ki pohod. a kada se Turci prepuste odmarawu i vesequ. bugarskih i gr~kih dobrovoqaca. Kao takvi su i u{li na prostor tog mesta a istovremeno su napali i Rusi i debakl Turaka na tom punktu bio je potpun. godinu. Zahvaquju}i tom ~i{}ewu turskih snaga na levoj obali Dunava. odnosno Timo~ku Krajinu. ali ni wegova li~na inicijativa nije izostala. On je na terenu Vla{ke. Istovremeno knezu Milo{u je javqeno. Plan je prihva}en i uspe{no primewen. da je Miqkov odred rasformiran. izgleda bez izri~itog blagoslova kneza Milo{a. Miqko je Rusima potreban kao dobar poznavalac terena.oja~a takvo kne`evo uverewe o povratniku iz Austrije i Rusije. general Dabi~ je u prole}e 1829. Miqko je svoje be}are preobukao u vla{ke seqake koji prevoze seno. kada je knez Miqko primenio nekada{wu i sada efikasnu taktiku svoga brata Veqka. da napadnu u kriti~nim no}nim ~asovima. i od samog cara Nikole I. g. Miqko Petrovi} postaje predvodnik srpskih. pre vi{e od dvesta godina. Pored toga Miqko je dobio dozvolu da na svoj na~in uni{ti jednu grupu turske odbrane ~iji su ~lanovi bili zabarikadirani u jednom dobro utvr|enom {ancu na Dunavu. da bi se vaqda i on zadovoqio. u{ao sa vojskom u Crnu Reku.

Verovatno je upu}en knezu Milo{u ili wegovim naslednicima Aleksandru Kara|or|evi}u ili knezu Mihajlu. i onog sa po~etka XVIII veka. kada je iz verskih razloga gotovo sve dozvoqeno na ime namirewa svih zemaqskih potreba budu}ih stanovnika raja koji }e poginuti. zatim nemiri. nezakonita uzimawa i pqa~ke od strane turskih odmetnika u ciqu li~nog boga}ewa itd. izri~ito tvrdi da je Miqko ubijen s le|a od svojih qudi. on je poginuo pod Turtukojom. Nasiqa (zulumi) kao i ranije imaju uvek istu osnovu i razlog. pribli`no datiran na {ezdesete godine XIX veka. Po jednima.14 NA ISTO^NOJ GRANICI Posle mnogih ratova u pro{losti. potpisan Jedrenski mir. turskih zaptija su u~estala do neizdr`ivih granica. a u jednoj borbi za uni{tewe zaostalih turskih ~eta. a Miqkov stare{ina I. zatim regularne vojske. pla}enika.mogao da formira mostobran za prelaz na bugarski deo turske teritorije kod Silistrije. g. prepadi na turske karavane zbog poravnawa materijalnih i moralnih gubitaka prilikom nasilnog uzimawa vanrednih i drugih poreza. Liprandi opisuju}i pogibiju Kara|or|a i Mladena Milovanovi}a. boqe re}i od tek prispelog dobrovoqca iz Srbije. Jedan dokumenat iz gra|e kwa`eva~kog okruga. Pisan je me{avinom bugraskog i srpskog jezika i starom ortografijom: 38 . odmetni{tva. na dramati~an na~in svedo~i o svemu ovome. Ubrzo je u septembru 1829. iako se ne mo`e u celini pro~itati. Miqko je poginuo. Opisi savremenika wegove smrti se ne sla`u. na mnogim neoslobo|enim balkanskim prostorima nasiqa turskih vlasti. Najpre sami ratovi. koji je odmah posle Miqkove pogibije nestao.

.. Baba Novak.... Lila ]iporovski. hajduci Veqko i Miqko nisu neposredni prethodnici Nikole Pa{i}a....... a u najnovije 39 . 100 30 plasta slama... domi{qene pri~e. maslo 50 oka.. 100 70 koze.. pu~e pu{ka. vedro nebo zavivka.“ Sli~ni vapaji za pomo} u istom vremenskom periodu stizali su iz neposredne blizine.. Kara Pan~a. zarobi{e 50. `ito mu otera{e..... iz Ni{evca... taki iseko{e 400.... 63 gro{a za kotla.. globi... a potom se... i matike. molimo Boga.. zulumkare.... legende.. pokla{e gi goveda volovi kowi.... apsi ga. mnogo smo slavni gospodar daleke.... ta e utekal sas ednu sekiru i sas trideset gro{a glavu.„Tverda zemqa postilka. Zalutali u pam}enu nastupaju}ih generacija (u ratnim mete`ima stanovni{tvo se seli na sve ~etiri strane.. uze{e sira 400 oka... peome. i ko{are rasipa{e.. 50 oka seno.... da ne uzmu. @ale se wegovi stanovnici gurgusova~kim vlastima da su Turci u jednom naletu silovali i mlado i staro.. 6 serpovi vuna... wegovi recidivi u nasiqu i pqa~ki obnavqaju se kao da civilizacije nikad nije ni bilo. kurtulisal 8 kese pare. po okon~awu ve}ih ratnih operacija. i on radi za sirotiwu. na{i deca........... ponovo vra}a u svoje domove) te li~nosti dospevaju u proizvoqne. 100 50 oka ovce.. pusta i pogazena. barem letovina... Ovakav doga|aj sam po sebi govori o tretmanu stanovni{tva u turskoj carevini.. niko`e.. nema veke svet. ~orbaxi.. uze{e mu halinu. i wegovu ku}u rasipa{e.. slavni gospodaru.. Iako je turski agresivni feudalizam bio suzbijen u tolikoj meri da Evropi nije vi{e mogao da zapreti kao {to je mogao u XV i XVI veku....... i mu{ko i `ensko. 30 pokla{e svine. ufate ~oveka..... Turci. 100 500 oka. a najvi{e prema organizovanim punktovima za odbranu Evrope od turskih upada.. turcima na negova vrata.. s one strane srpsko – turske granice.... svetli gospodaru i Prvana spasovana i popa Lilu. na Balkanskom poluostrvu. vinoto i `itoto i senoto.... gde je... porodi~na predawa. pre turskog osvajawa bilo vi{e dr`ava. mnogo propadohmo.

Wegovi roditeqi su bili svedoci jednog iz niza prelomnih trenutaka u na{oj novijoj istoriji – Prvog i Drugog srpskog ustanka i oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833. Aleksandra Kara|or|evi}a i kneza Mihajla Obrenovi}a. ~esto smo nesvesni wene snage. Zbog svega toga nije neverovatna. u vreme neposredno pre pojave Nikole Pa{i}a. ratne i diplomatske uspomene. doga|aji nisu dospevali u javnost kao nekakav ~ist istorijski supstrat. ne samo preko pesama koje je slu{ao od popova. sumwaju u to jer „kult narodne poezije nije nikad naro~ito bio razvijen u Zaje~aru“. nalik na ona u vezi sa pogibijom kneza Miqka. Naprotiv. Timo~ka Krajina ima naro~ito razvijenu narodnu liriku koja je sakupqena i objavqena u vi{e kwiga. I kasnije. osim memoara i nesigurnih se}awa. U akcijama pomo}i i sau~estvovawa u pobuweni~kim aktivnostima protiv 40 . godine. zahvaquju}i arhivskim istra`ivawima i do nas – u verodostojnijem vidu. koji su {tampani pod nazivom Nikola Pa{i} i ujediwewe Jugoslovena. Sada znamo da to nije istina. kada je u Srbiji na delu ~esto protivure~na ali i me|usobno suprotstavqena politika tri kneza: Milo{a. Pa{i} je jo{ u ranoj mladosti. mada nije potpuno sigurna. svi oblici pisanog i usmenog ~uvawa istorijske tradicije obilovali su odstupawima i romantikom koliko i vaqanim podacima. Pojavi}e se. stanovni{tvo Timo~ke Krajine i posle oslobo|ewa `ivi u nekoj vrsti rata. znao sve {to je za wegove godine i budu}i dr`avni~ki genije bilo nu`no. Prire|iva~i memoara ovog italijanskog diplomate. Zato }emo se vratiti u jednu od tmina na{e istorijske pro{losti: u pedesete i {ezdesete godine XIX veka. tajnih i sudbonosnih zbivawa. Po inerciji.vreme. tvrdwa Pa{i}evog biografa Sforce da je Pa{i} u ranoj mladosti slu{ao epske pesme od popova. i takvi dokumenti za koje se mo`e re}i da nema ni jedan jedini razlog da se u wih ne veruje. No i Pa{i}evo detiwstvo i mladost nisu bili bez uzbudqivih.

sedi{tu ni{eva~kog pa{e. moramo re}i.. vlast. Jedan od takvih pratilaca je uo~i svoje egzekucije bio oslobo|en i poslat sa svojim gazdom preko granice. a ~esto i protiv wegove voqe ili protiv wegove izri~ite naredbe. ~ast. Ju`nije od karaule na Pandiralu. Uz sve to najpotrebnija im je bila sre}a i brzina u potezawu pi{toqa i jatagana. da iskoreni tajnu pograni~nu gerilu koja je zgra`avala Evropu. koji su sa svojim naoru`anim goni~ima imali slobodan pristup Ni{u. ali se zato o woj mnogo govorilo. ve}inom su bili ili aktuelni odmetnici ili hajduci iz turskih vremena ili osu|enici sa specijalnim zadatkom. a nije ni hteo. Ove sluge. Ve{ti i brzi na oru`ju. Knez Milo{ nije mogao. Mnogi takvi trgovci postaju poverqivi qudi ministra Nikole Hristi}a.. Skopqu. g. Stoga trgovci stokom. Vidinu i Carigradu imaju posebnu tajnu du`nost i. vojna lica. Knez Milo{ i wegovi naslednici preko svojih ministara unutra{wih dela znali su da moraju da imaju pravovremene informacije o pokretima turske vojske. sreski na~elnici sa svojim pomo}nicima i pisarima sa znawem i odobrewem ministra unutra{wih dela ili bez wegovog znawa. pqa~ka{i i haramije. trgovci stokom. To je samo spoqna slika – stvarni uzroci i pravi ciqevi sastoje se u potrebi izvi|awa sa turske teritorije. Imaju uredne paso{e za putovawe u Tursku „trgovine radi“ kako je u wima upisano. oni sa vrhova i kosa Stare planine osmatraju. pqa~kawe turskih karavana i otimawa krda krupne stoke traju neprekidno sve do 1878.“15 Pored ovakve tajne prakse o kojoj se ni{ta ta~no i zvani~no nije znalo. dok stoka u logoru odmara. je velika turska vojska. roditeqi Nikole Pa{i}a bili su svedoci 41 . Grani~ni incidenti i pravi mali ratovi. U Belograd~iku i Vidinu tako|e su ve}e turske posade spremne da napadnu Srbiju. kako se da naslutiti. Zbog kra|e i ubistva bio je osu|en na smrt i da posle ka`wavawa do „istrulenija ostane na to~ku. U paso{e su upisana i imena slugu koje ih prate. u Ni{evcu.turskih vlasti izvan granica u~estvuju svi: pojedinci.

garantuje nepovredivost srpskih granica. Kada je sedamnaestogodi{wi Pa{i} bio maturant u zaje~arskoj gimnaziji. sa kolebqivim pristankom ministra Nikole Hristi}a. Francuska i Engleska. ali to pri42 . Ruska vojska odlazi u crnomorsku Bugarsku. sa nizom drugih na ju`nim i zapadnim granicama.16 Nema~ka je verovatno Austrija. dogodio se incident koji je. mogao da uvu~e Srbiju u ne`eqeni rat. g. Godine 1853. nezadovoqne zbog prisustva ruske vojske u rumunskoj kne`evini. tra`e neutralnost Srbije. u kom je posle okon~anog rusko – turskog rata Rusija bila napadnuta od strane Engleske i Francuske. na teritoriji kwa`eva~kog na~elstva.javno pozvanih i sve~ano ispra}enih dobrovoqaca za „pomo} Srbima u Nema~koj“ 1848. onda je vi{e nego ikad potrebno da one ostanu duboko zakopane. pravno i legitimno nepostoje}i dobrovoqci iz isto~ne Srbije u krimskom ratu 1852-1854. Ako tajne mogu spasiti ne samo na{e `ivote ve} i obraz. SEVASTOPOQSKE ZVEZDE Uo~i Krimskog rata knez Aleksandar Kara|or|evi} mnogo puta je pomi{qao na isto~nu granicu. a svaka pojedina~na re~ koja bi se vezala za wih mora biti prebijena i sase~ena kao zmija. knez Aleksandar Kara|or|evi} je bio u zavadi sa ruskim carom Nikolom. a re~ je o u~e{}u na{ih dobrovoqaca na strani Austrijanaca protiv Ma|ara jer nisu priznavali nacionalna prava Srba u Ugarskoj. prakti~no na tursku teritoriju. zbog srpske neutralnosti. godine. godine. Na isto~noj granici wega su izazvali. u selu Makre{ na turskoj teritoriji (sada Bugarska) i karauli Tresak. Primamqive ponude evropskih sila i Turske Srbija prihvata. Slede}e godine posebnim hati{erifom Turska osigurava srpsku neutralnost u sukobu sa Rusijom i. a to zna~i 1862.

postaje stvar moralnog principa da morate pomo}i onome koji je i vas pomogao. Zvani~no ona je ostala neutralna.17 Po tradiciji na koju su i Istok i Zapad oguglali. pomiwe u izve{tajima kwa`eva~kog na~elstva. Obavezala se da }e napasti svaku vojsku koja pre|e Dunav i napadne Srbiju 43 . „38 haramija“ pojave i 1000 dobrovoqaca ili „samovoqaca“ sa svojim oficirima i „fetfeblima“ (narednicima). ali se javno sagla{ava sa neutralno{}u Srbije. haramije i wima sli~ni. Mar{al Karonin je spreman da u|e u Srbiju u slu~aju da se narod pobuni zbog neutralnosti kneza Aleksandra. da otmu i oteraju stoku iz nekog pograni~nog sela i to ba{ onako kako su to ~inili na{i hajduci. Austrija raspore|uje 25. ili se prikupqaju u rumunskom gradu Braili. Prilike su razapele Srbiju na krst isku{ewa: da li da iskoristi momenat da se wena gotovo poluvekovna nova dr`avnost primetnije potvrdi i od Evrope i od Turske i da se oglu{i o zov krvi. tih 1000 dobrovoqaca i oko 100 oficira i fetfebla. kako se da zakqu~iti iz gra|e kwa`eva~kog okruga. izvan doma{aja odluke da se Srbija u sukob na Krimu ne sme me{ati. turske haramije su na svim granicama mogle da ubiju na{e grani~are. Dakle. koji su i daqe upra`wavali vojni~ki zanat.000 vojnika prema srpskoj granici pod komandom feldmar{ala Karonina. da ne pomogne braniocima Krima i Sevastopoqa. Srbija je bila primorana da odgovori na turske ineterese u rusko – turskom ratu 1853. U dokumentima. raznim konceptima za izve{taje i potpisanim izve{tajima vidi se jasna tendencija da se svi akteri pograni~nih ~arkawa i pu{karawa uglavnom nazivaju haramijama koji granicu prelaze „hajdukovawa i pqa~ke radi“. kakva–takva pomo} nije izostala. uprkos lo{ih odnosa kneza i cara. Rusija postupa diplomatski – tra`i tajni dolazak dobrovoqaca. naime.hvatawe u stvarnosti `ivi kao tanak plamen sve}e. Pitawe pomo}i Rusima. godine. Svi dobrovoqci su bili u Braili. ali zahvaquju}i naslednicima Veqka i Miqka Petrovi}a. Kad se mora onda se pored „10 hajduka“. Toliki se broj. ve} se nalaze.

Iz prepiske kwa`eva~kog na~elnika J. Kara Pan~i. Poku{aj osnivawa narodne vojske 1853. Hajduk Veqku. jer je lako podeliti oru`je ali je te{ko kontrolisati wegovu upotrebu. narodna vojska se ponovo formira i ustaquje. I samo otvoreno pomiwawe krimskih dobrovoqaca ukazuje na aktivniju ulogu Srbije u oslobodila~kim pokretima na Balkanu. Nikoli} se dakle nada nekom novom Baba Novaku.18 Time su otvorena vrata smelijim preduzimawima. „Mesto saveznika treba Srbija da naknadi to dobro ure|enim volonterskim ~etama. Jedan od tvoraca nove vojne doktrine Atanasije Nikoli} (uz Gara{anina) smatra da se turska vojna sila mo`e skr{iti „ve{to upotrebqenom snagom“. osim Nemaca i Maxara. koja je nastala devet godina kasnije. vr{i smotru te oficirske skupine. ali i lo{e strane. kako svedo~i Popov. pouzdano ra~unaju}i da }e Srbiji u volonterske ~ete prite}i svi narodi evropski. saznaje se da su za prikupqawe 1000 dobrovoqaca bili zadu`eni fetfebel narodne vojske Stojan Pe{i} i wegov drug Krsta. ali i novoj internacionalizaciji aktivnosti 44 . Uz staja}u vojsku sada postoji jo{ jedna vojna formacija – narodna vojska. a ruski knez Gor~akov.“19 Pokaza}e se da ovakva doktrina ima svoje dobre. godine i na pre~ac odustajawe od wenog kona~nog ustanovqewa je samo maska za tajno slawe dobrovoqaca na Krim. Ali ranije upu}eni srpski oficiri u dru{tvu ruskih. Naumovi}a sa ministrom unutra{wih dela Nikolom Hristi}em. Preko we je jednom delu stanovni{tva dato oru`je – mislilo se: za sre}u i ja~awe dr`ave. kako su zabele`ili na{i dokumenti. ve} se nalaze u Kalafatu. a svojom narodnom vojskom u samu mo} tursku potrti. koja sa Engleskom `eli da napadne Rusiju. pa }e ovima potisnuti i u zabunu dovesti mo} tursku. da za uzvrat srpskoj neutralnosti garantuje nepovredivost srpskih granica od strane Turske. Potvr|uje se i `eqa Francuske. ali ne i otvorenom ratu. Godine 1862. uo~i napada evropskih saveznika na Sevastopoq.bilo da je austrijska ili ruska.

kao i do sada. Pokazalo se da takve qude nije bilo te{ko prona}i u Timo~koj Krajini. pretwe „pu{ketirawem“ mogu postati bespredmetne.20 On je. pripadao 4. Zbog takvih izve{taja koji su sakupqeni od poverenika.21 Prema Beogradu grozni~ovo idu depe{e ministarstvu da se na granici gomilaju „ruqe ba{ibozluka“ sa „crnim {iqastim kapama“. u junu 1862. sina. kako je izvestilac ministra Hristi}a znala~ki naglasio. U depe{ama kazna streqawem naziva se „pu{ketirawe“. Poznat po slavnom ocu. i zavo|ewa vanrednog stawa. Ve} 17. g.. Vuka Karaxi}a. sa svojim qudima. Dok je Dimitrije izbivao u Vratarnici. Ova 45 . Sada. on ponovo u Braili prikupqa dobrovoqce. narednik narodne vojske. tajno. on se trudio da ga upamte po kockawu i pi}u.. sa takvom pro{lo{}u. fetfebel kako ga nazivaju pisari u izve{tajima. po wihov `ivot. Posle bombardovawa beogradske varo{i od strane turske posade na Kalemegdanu. okru`ni „inxilir“ je ~ekao specijalnog gosta – in`ewerijskog oficira Dimitrija Stefanovi}a. opasno. „sa dva-tri repa od lisice“. Tih julskih dana.u vezi sa te`wama za osloba|awe hri{}ana izvan Srbije i Crne Gore. Tako|e ga obave{tava da novaca za dobrovoqce nema. jula iste godine ministar Hristi} nala`e sreskom na~elniku u Kwa`evcu da ga izvesti koliko na wegovom terenu ima „samovoqnika“. Istovremeno se sva sreska na~elstva obave{tavaju da }e svi po~inioci ubistva nad Turcima (verovatno misli na proputovawa kroz Srbiju pravcem Vidin-Ni{) biti uhap{eni i streqani. takvi }e qudi biti potrebni. Wihovo delawe bi}e. Stojan Pe{i} izvodi egzecir (ve`bu) sa svojom dru`inom na planini Crnoglav uz samu granicu. O{trih pretwi „pu{ketirawem“ i „arestovawem“ nije po{te|en ni narednik narodne vojske Stojan Pe{i} ~ije je ime u obimnoj prepisci naj~e{}e pomiwano. ne ka`e se kojih. protivure~no i. roti jednog „ruskog polka“. ka`e se izri~ito. pred sem prodor ~ete Stojana Pe{i}a na tursku teritoriju.

Prepiska izme|u zaje~arskog i kwa`eva~kog sreskog na~elnika u vezi sa pismom kulskog vojvode (mudira) Ali-Rize efendi. zatim prodor jedne skupine Vasojevi}a iz Crne Gore u Sanxak. broji vi{e od 30 ~lanova i na osnovu mnogih izve{taja i spiskova. ali i hajduci i haramije iz pograni~nih sukoba. Stojan Pe{i}. NEVOQE ALI–RIZE RAKOVA^KI KAMEN I MAKRE[ Mnogobrojne bune u ni{kom i pirotskom kraju.22 zatim obezbe|ivawe velikog kopnenog i re~nog transporta. pobune u Bosni i Hercegovini. (Kao i Vratarnica sli~an zna~aj ima i prevoj Kadibogaz jer je spa46 . ili ~eta. To je onaj isti prostor na kome je nekada stradao Klevenhilerov bataqon i sada neizbe`ena za sve putnike i karavane koji putuju od Ni{a prema Kuli. g.. sude}i po dokumentima iz slede}e 1862. kao i na prostorima severne i zapadne Bugarske. weni ~lanovi su obveznici narodne vojske.dru`ina. kona~no ustaqene 1861. koji se na lo{oj me{avini bugaskog i srpskog jezika `ali na upad hajduka sa srpske strane u toku 1862. Ar~aru i Vidinu. Nije spomenut kao u~esnik jednog sukoba na granici u blizini Rakovice (sada Bugarska). da je on upravo predvodnik grupe od deset hajduka iz Zagra|a kod Zaje~ara. ~iji su ~lanovi bili iznena|eni od turskih zaptija.23 U podnebqu Pa{i}evog ro|ewa najizrazitija li~nost koje su stvorile ovakve okolnosti bio je narednik narodne vojske. mo`da ukazuje da postoji tajni centar gerilskih akcija na turskoj teritoriji. ali je gotovo sigurno.. g. oru`ja i municije preko Rumunije do Beograda bili su poku{aji ostvarewa mnogih projekata slabqewa i potkopavawa turske mo}i putem takozvanih „malih ratova“. g.

Na{e tada{we vlasti su nesumwivo utvrdile da su ti qudi iz ova dva pomenuta sela. a da mu javno preti da ne prelazi granicu. jedan rawen i uhva}en. odnosno wegovo zale|e – selo Zagra|e. Jovan Joca Naumovi}. Koncept op{irnog pravovremenog izve{taja ministru Nikoli Hristi}u nastao je u {pitalu (bolnici) i kwa`eva~kom zatvoru ili u nekoj odaji samog na~elstva jer dvadeset i devet drugova Stojana Pe{i}a nije moglo da se smesti u apsani.jao Ni{ sa utvr|enim Belograd~ikom). jedan od punktova za podsticawe pobuna treba da bude oformqen „na granici okruga kwa`eva~kog“. Kada ~italac sazna kakav je ultimatum Stojan predao Turcima u vezi sa okrepqewem posle dugog pentrawa i lutawa po bogazama Stare planine. Najvi{e zapisa o Stojanu Pe{i}u ostavio je pomo}nik kwa`eva~kog sreskog na~elnika Jani}ije Zisi} i sam na~elnik.24a Bilo da je taj punkt vratarni~ki prostor. Putnici i karavani za Ni{ koji su iz Vidina i{li preko Vr{ke ^uke za Ni{ nisu mogli da mimoi|u Vratarnicu. koji je vodio velike dru`ine i sa udru`enim vojskama Evrope i Rumunije ostvarivao velike ratne i oslobodila~ke ciqeve. shvati}e koliko je ta jagwetina bila va`na.24 katolika iz Bosne u slu`bi srpskog dvora. a ostali su pobegli odakle su i do{li. jedan turski zaptija tako|e rawen. ili nije. zapam}en kao „Donin“ nasledio ne{to od sposobnosti Babe Novaka. arhivska gra|a pokazuje da je prilikom upada „deset ajduti“ od „srpka strana“ dvojica od wih poginulo. budu}i da je wegova du`nost bila da ga tajno poma`e. Mo`da je na~elnik pozvao Stojana „na paterice“ i po~astio ga jagwetinom zaostalom posle proslave Svetog Ilije. koje tada ima vi{e od 2000 stanovnika. Mo`e se pretpostaviti da atmosfera nije bila lo{a jer se nije ponovilo ono {to se dogodilo kod Rakova~kog kamena.25 Drugi upad na tursku teritoriju u leto iste godine26 pokazao je da je Stojan Pe{i}. Prema projektu Tome Kova~evi}a. Ostaje tajna da li je bilo ba{ tako – iz dokumenta se vidi da je tekla bri`qiva procedura 47 .

a za ovim i oni krenu se da 48 . a cela nedeqa i ponedeqak protekli su u skitawu planinom. 15 oka rakje i pet jagwadi! Ukoliko ne dobiju „zaktevanu raanu“ – oni }e u}i u selo.“ U `aru te borbe Pe{i}ev ratnik Jovan Miqi} odsekao je glavu jednom poginulom turskom vodniku i bacio je Turcima sa re~ima: „Na glavu. Nakon toga su se uputili prema selu Makre{ u kome je bilo i 250 srpskih ku}a. bilo sme{teno na jednom omawem uzvi{ewu. Izgleda da nisu znali za prisustvo ve}ih turskih jedinica u blizini Makre{a. a zatim su pozvali uqeze de se predaju. Preko ~etiri glasnika Bugarina poru~ili su Turcima da im odmah po{aqu 80 oka hleba. Pe{i}evi qudi su slo`no osuli plotun i „boj se zapo~e“. 30 oka vina. izme|u dve vode. upravo tamo gde su izvodili „egzecir“. vrata i druge drvenarije naprave barikadu („meteriz“). oni su u pero pisaru Jani}ija Zisi}a izjavili da su u Tursku i{li po stoku i stvari nekoliko prebeglih Bugara. Nakon takvog uvoda zapisano je da su wih 38 samovoqaca i pripadnika narodne vojske pre{li granicu na planini Crnoglav (pisar je neta~no zapisao – Crnoglog). Odmah po pozivu.. dobro zakloqeni iza grobnih plo~a. Turci!“ „A kad be{e u ak{am (u zoru)“. i trajao je do dva sata u no}i. „u vtornik. Izbor logorovawa Pe{i}eve ~ete. Umesto gozbe. Zaustavili su se na makre{kom grobqu. koje je. Turci su zatim naredili stanovnicima Makre{a da od buradi. ali i „da {to od pqa~ke“ zadobiju. uzvi{ewe sa zaklonima iza spomeni~kih plo~a. kao tajni faktori u korisnoj ratnoj misiji na turskoj teritoriji jedino i mogli. ukazuje na iskustva proverenih ratnika.saslu{awa ne sasvim obi~nih i svakodnevnih prekr{ilaca zakona. Kako su ina~e.. posle koje bi se mogli vratati preko granice. To je bilo u subotu. „udese Turci priliku te iza{aqu na nas jednog ~obanina sa govedima. zapisao je nadaqe pisar. bugarski glasnici su doneli poruku od seoskog kneza da se Turci upravo spremaju da ih napadnu. pred ru~ak. zapisao je pisar.

Kao sasvim mlad ~ovek u to vreme. putovali su celu no}. nije pokrenuo ve}e. zajedno sa tri Srbina iz okoline Belograd~ika. Pa{i} je ve} mogao da stvori svoj li~ni odnos prema ovakvim jalovim poku{ajima. a po Gara{aninovom konceptu internacionalizacije „malog rata“ i Bugari begunci iz Turske. „koje kowanika“. apsurdne pogibije i upliv kriminalnih elemenata. Ni makre{ki prodor. jedan deo su bili qudi izvan zakona. Od poginulih jedan je bio bugarski vojvoda (\ergo Ru`anov) koji je u svojim poznim godinama u Srbiji dobio zvawe pograni~nog stare{ene – buqukba{e. Nema sumwe da su oni pospe{ili konsolidaciju turske 49 . no mi. Ali se Pe{i} i wegovi iskusni krimski ratnici nisu pokolebali.udare. spaziv{i to. Na jedan sat od granice sustigao ih de jedan serdar sa desetak Arnauta i nizama. a Turci su dobili pomo} od oko 300 turskih vojnika „koje pe{aka“. Na turskoj strani ostalo je 50 mrtvih. viknemo na ~obanina: Natrag goveda. kao i svi ostali na granicama Srbije i Crne Gore. U~estvovali su stanovnici tri sela iz neposredne okoline Zaje~ara. Sam po sebi prodor Pe{i}eve ~ete u Makre{ na turskoj teritoriji bio je u vojnom pogledu uspe{an. anarihju. Svi u~esnici su izjavili da su ih Turci mogli `ive pohvatati da nije bilo Stojana Pe{i}a. sedam na broju. jednog po jednog obarali“. jer }emo i ova i sve Turke pobiti!“ ^obanin je vratio goveda. sinhronizovane i uspe{ne narodne ustanke. ali su poginula jo{ dvojica iz Pe{i}eve ~ete. 2. U okr{aju su svi Turci izginuli. Jovana Miqi}a i Jovana Todor~evi}a koji su bili smeli i nepogre{ni strelci. wih 25. Zatim su u proboju izgubili jednog od bugarskih begunaca koji je na licu mesta poginuo. No gerila nije efikasna u pogledu trajnih pobedni~kih ciqeva jer ona zna~i dugo prolivawe krvi. uo~i Svetog Ilije. Zatim su mirno pre{li granicu na karauli Tresak. Nose}i rawene. Neprekidno otvaraju}i vatru sa svog uzvi{ewa oni su „krepko dr`e}i se. avgusta. a isto toliko rawenih.

posle osam godina od krimskog rata. za koje je veliki pisac Lav N.. Epilog: Stojan Pe{i} je ostao narodu ne u naro~ito dobrom se}awu. ministar Nikola Hristi} ipak }e kao kroz zube u svojoj prepisci sa kwa`eva~kim na~elnikom J. Ostareli. Tolstoj napisao da se ne mogu razlikovati od lete}eih bombi koje su sa neprijateqskih brodova ispaqivali i na Stojana Pe{i}a. bio je u dodiru sa hroni~arima svoga doba. boja`qivi i konspiracijom zadojeni Milo{ev ~ovek u slu`bi kneza Mihajla. iza ~ijih su se nadgrobnih plo~a wegovi strelci zaklawali. brodovi sa prugastim linijama. ali su Sevastopoq. toplog ruskog napitka „sbitwa“ od vode sa medom i miro|ijom. iza ve{ta~kih kanala u kojima su se podavili mnogi napada~i grada Sevastopoqa.. narednika 4. opet zasijale zvezde nalik na sevastopoqske. rote nekog ruskog puka. sa kojim se okrepqivao kao i Tolstojev Kalugin ili nakiselog sevastopoqskog vina zvanog „Bordo“ koje su ruski oficiri rado pili? Nije te{ko uo~iti da je za odbranu svojih qudi Stojan Pe{i} izabrao sli~an ambijent: dve vode su okru`ivale grobqe.. Da li setio. g. le{evi mornara u kaputima od kamiqe dlake. u julu. Naumovi}em napisati i jednu veseliju re~enicu: „Nama je milo da na{i qudi tamo idu i Turke satiru. U Sevastopoqu se i sam zaklawao iza velikih brda dovezene zemqe. g. svetle}e bombe. naduvene le{ine kowa.. pa }e Turska posle 14 godina pokazati da wena sve}a jo{ nije dogorela na Balkanu.“ Sam Pe{i} je mogao biti jo{ zadovoqniji jer su u no}i izme|u utorka i srede i uo~i Sv. Ilije 1862. dodu{e video samo odsjaje ispaqenih pu{~anki zrna. ru{evine grada ~iji su prozori slu`ili kao pu{karnice – bili u wemu. vina i jagwetine od Turaka ne}e biti ni{ta. Stojan Pe{i} je sada. prepreke od balvana povezanih lancima da bi se spre~io pristup neprijateqskih brodova.vojske. Ve} idu}e 1863. u trenucima kada je postalo jasno da od tra`ene rakije. Sapun-gora. Tog leta je prirodwak Josif Pan~i} sa ovojim licejcima do{ao u Vra50 .

Putuju}i prema karauli Zatvornici bilu su u dru{tvu jednog naoru`anog pandura koji ih je dolinom reke [a{ke ponovo doveo u Vratarnicu gde su u kr~mi popili kafu. pro{le godine. Usput su videli pripadnike narodne vojske sa „grdnim fesovima i u jemenijama“. vodio svoju ~etu kao haramba{a. no{we i ~e{qawe devojaka sa vencem pletenica oko glave.. – zapisali su licejci. zabele`io gajewe pamuka kome klima ipak ne pogoduje. Zatim su ponovo krenuli na granicu. 51 . Tako su se popeli na visoki vrh Stare planine.. gotovo u isto vreme. odakle „be{e lep izgled na Tursku i na{ vo|a Hajduk Stojan pokazivao nam sva mesta kuda je on prolazio. pri~aju}i nam epizode iz svog divqeg `ivota“.tarnicu. lutaju}i planinama na isti na~in kao i ~eta Stojana Pe{i}a. lep i visok stas stanovnika ovog sela. Pohvalio je put koji je vodio kroz tesnac. Babin nos.

Ona je to mnogo vi{e na nacionalnom planu. pomalo i ceo svet. a ne prave sinove. ~lanovi maj~ine porodice imali su odlu~uju}u ulogu u politi~kom. Wegova vezanost za ma}ehu (majka je umrla 1854. Svetozareva majka je iz Rgotine. kada je Svetozaru bilo osam godina) kao da ima simboli~no zna~ewe. sela u blizini Zaje~ara. wegov pravi zavi~aj je Jagodina. Ipak za samog Svetozara se ne mo`e re}i da je Zaje~arac. u wegove buntovne snove i jasne pobuweni~ke delatnosti. Svetozar nije Pa{i}ev prethodnik ni zbog svojih socijalisti~kih ideja.PA[I]EVI PRETHODNICI SVETOZAR MARKOVI] Svetozar Markovi} nije Pa{i}ev prethodnik samo po tome {to su obojica ro|eni u Zaje~aru. Ako je to va`no ili mo`e da bude. koje Pa{i} nikad nije izdvajao kao poseban ciq. on je jedan od tvoraca i propagatora nacionalne srpske i balkanske 52 . kao i svakom mladom ~oveku `eqnog saznawa i {irih vidika. g. Wegovo isto~nosrbijansko poreklo i otac i brat u Jagodini ulili su se kao dva izvora u wegov grozni~av novinarski i uredni~ki rad. kako su ga nazivali. teoretskom i novinarskom radu Svetozara Markovi}a. jer Svetozar nije samo dosledan socijalista i „komunac“. Iako je o~i otvorio u Zaje~aru. Kao i svi malove~ni qudi on se u tom smislu nije jasno ni opredelio. Obrenovi}evska Srbija i vlasti u woj ra~unale su ga u pastorke. a pored we. Ipak.

g. U vreme oslobo|ewa 1833. Radojevom sinu ne}e pripasti ni deli} obi~ne qudske sre}e a kamoli priznawe za intelektualni rad koje su Zdravkovi}i koliko-toliko u`ivali.27 Doslednost i. li~no po{tewe Svetozarevog oca Radoja i brata Jevrema. mora se re}i. i mesijanstvo koje mu je. nacije. ostali su ga mrzeli. imali su odlu~uju}u ulogu. qubav. samopo`rtvovawe. Wegov otac Radoje dospeo je do polo`aja sreskog na~elnika. opravdano ili ne. Svetozar je za svoje 53 . U porodici je Svetozar imao podstreka da se navikne na odanost. Istovremeno su se knez Mihajlo i wegov „pandur“ Nikola Hristi} svojim putevima i stranputicama ~inili {to su mogli i smeli na sli~nim nacionalno oslobodila~kim poduhvatima. pregnu}a. koji su se u svojim prekra}enim `ivotima opredelili kao protivnici Obrenovi}a i pristalice Kara|or|evi}a. a deda po majci je bio na~elnik sreza vra`ogrna~kog. Svetozara su priznavali i po{tovali samo wegovi sledbenici – novinari. dru{tvenoj pravdi i jednakosti. ma koliko da je od wega be`ao. pripisivano. vode}ih qudi Timo~ke Krajine.ideje o slobodi svih naroda na prostorima turske i austrougarske imperije. Iz svega {to je napisao proisti~e da je Svetozar znao da se pod Obrenovi}ima ne mo`e ostvariti nikakav politi~ki i socijalni napredak. a vlasti su wegovu smrt `eqno o~ekivali. Bez wihove obave{tenosti i wihovog straha da ne upropaste te{kom mukom ste~enu stabilnost Srbije. Svetozarev otac Radoje bio je odan opredeqewu tasta Jeremije Zdravkovi}a koji nije bez razloga (neka su oni i li~ni) okrenuo le|a knezovima Milo{u i Mihajlu posle vi{e od dve decenije potpune vernosti. Svetozar je ~esto kao publicista. umni borac i teoreti~ar zapadao u idealizam. Kao da je ose}ao da sve raznorodne ideje padaju u ambis koji se u licu kneza Mihajla i wegovog naslednika ispre~io daqem napretku dr`ave. Imao je petoro bra}e i sestara i tradiciju pam}ewa podviga wegovih predaka po majci.

Jedna polovina diplomaca. a srpsku slobodu i svoju karijeru utvr|ivali u konzulskim salonima. jer su verovatno vi{e u slu`bi wegovih politi~kih ube|ewa. vreme kada su „politi~ari prava naroda ostvarivali preko milosti sultana. {to se obrenovi}evskom re`imu nikako nije 54 . bolest koja se rano i tajno svila u wegovim grudima. prezreni novinar i gre{nik kome je mesto uglavnom u zatvoru. kako je re~ito objasnio.savremenike ostao samo progoweni. veoma ta~no da oceni. efikasnosti i smisla veliko{kolskih studija. Svetozar je bio jedan od retkih |aka koji je izostajao iz {kole ali je godinu zavr{avao odli~nim uspehom. Nemilosrdan je Svetozar u svojim ocenama koje su daleko od istine. vreme za deklamacije niti za fantazije i poqupce – „di`ite uspavani srpski duh – srpske sestre treba da ve`baju previjawe. Pala je „konzularnopa{inska vladavina u Srbiji“. Sin i unuk sreskih na~elnika bez milosti prema sopstvenoj karijeri umeo je svrgavawe kneza Milo{a 1858. a mladi}i da se ve`baju oru`jem“. Pored svoje umne nadmo}i od ranog detiwstva imao je i ono {to mu nije bilo potrebno. Dosledan svom antidinasti~kom i antirojalisti~kom opredeqewu. pi{e on. U listu „Srbija“ on je pozvao srpsku omladinu da radi na oslobo|ewu svih Srba izvan Srbije i Crne Gore. Jasnu pijemontsku ulogu Srbije ne samo na prostorima gde `ive Srbi ve} na celom Balkanu. okon~ano je. postane dr`avna birokratija. Svetozar je ispoqio u svojoj kwizi Srbija na istoku. Nije. Mada je to u na{oj publicistici zapostavqeno. po wemu.“ Slo`ene karakterne osobine kao da su mno`ile jedna drugu. uz stalno insistirawe na revoluciji i prevratu. a druga „lole i skitnice“. Trebalo je samo poznavati Svetozara i biti retko u wegovom dru{tvu kao {to je bio slu~aj sa Nikolom Pa{i}em i \urom Jak{i}em i nau~iti sve o aktivnoj politi~koj borbi. mora se pomenuti da je Pa{i} i sva intelektualna elita wegovog vremena mogla upravo od Svetozora da se u~i patrotizmu. g.

Takvim se na~elima Pa{i} iskqu~ivo i slu`io i ne bi bilo pogre{no zakqu~iti da je Pa{i} ostvario sve ~ime se Svetozar odu{evqavao. Adamov `ivot ipak je bio prava 55 . U odjecima izvan skup{tinske sale wegove re~i i kritike dobijaju krila i okrepquju neke sveop{te narodne nade i `eqe.“28 Svetozarevo lomqewe izme|u nacionalnog i socijalnog programa zaslu`uje posebnu pa`wu istra`iva~a. imao pred o~ima primere iz pro{losti. Pa{i} je ~esto stavqao i svoj `ivot na kocku ili se upu{tao u neizvesne. godini i sagoreo. hteo ne hteo. U tom smislu. narodnog poretka na Balkanu. On tra`i da sve ustanove budu zasnovane „na demokratskim na~elima“. Da li je i mogao druga~ije da postupa po{to je. pored izra`ene nade da }e imati „prvu ulogu“ na Balkanu. ADAM BOGOSAVQEVI] U svojoj dugoj politi~koj karijeri.dopadalo. Vrlo je va`no za dana{we vreme da se konstatuje da se Svetozar kao publicista i politi~ar zalagao za ustanovqewe demokratije. suprotno rasprostrawenom uverewu. kako bi se on izrazio. Adam Bogosavqevi} i Svetozar Markovi} po svom temperamentu nikako ne potvr|uju uvre`ena mi{qewa o „strpqivim Timo~anima“. on je mo`da svestan i ograni~enosti uloge Srbije u stvarawu novog. ali nu`ne i istorijski opravdane poduhvate. prave drame `ivota i smrti svojih prethodnika i savremenika. Adam se najpre pro~uo kao predvodnik jedne radikalne grupe poslanika i po svojim o{trim istupawima u skup{tinskim debatama. Svetozar. o ~emu je ma{tao i u ~emu je nesre}no u svojoj 29. {to nije ciq na{eg pisawa. ima na umu realniju opciju srpske revolucije: stvarawe „srpske narodne dr`ave koja bi obuhvatila ceo srpski narod.

g. na zabranu „slobodnog izra`avawa misli“. knez Milan je. Za predstavnike seqaka. To je bilo posledwe {to je knez mogao da prihvati i ~uje. [ta je sadr`avao taj govor? Pored dobro izabranih kurtoaznih re~i i izra`ene sre}e zbog posete visokog gosta. kako je sasvim ispravno procenio na~elnik. napisao je Adam. javnog dogovarawa i obave{tavawa. {to }e re}i ~itav narod u Srbiji. Nije ni{ta u~iweno. u sastavu delegacije koja je trebalo da iza|e pred kneza. treba pre svih da budu siti i zadovoqni da bi mogli i druge da usre}uju. Pro~itao je na~elnik da je Adam `eleo da se knezu po`ali na skupe parnice oko nasle|ivawa ili deobe zemqe. Sreski na~elnik u Negotinu zahtevao je od Adama da mu pro~ita govor koji je trebalo da ~uje knez. Oni nisu sigurni da }e „i suvi hleb“ imati iako svojim trudom i poreskim davawima osiguravaju „izda{ne plate i penzije“ gospodi. Sve ostalo. Jednom re~ju: seqa{tvo. ili dobro obave{ten da gola istina koju je Adam nameravao da saop{ti knezu ima zna~ewe najgoreg antidr`avnog ~ina. seqaci su pastor~i}i dr`ave. Na kraju je Adam izrazio nadu da }e se knez „o~inski pobrinuti“ za srpski narod i da }e produ`iti delo svoga dede da se i ostala bra}a od turskog jarma oslobode. obilaze}i Srbiju. Sreski na~elnik je sasvim dobro procenio da ovi patriotski delovi govora o osloba|awu bra}e ispod turskog jarma 56 . sve {to prilike nisu dozvoqavale. za unapre|ewe zemqoradwe. Adam je i u prvom delu govora naglasio da knez putuje da „iz usta naroda ~uje i sazna `eqe i potrebe narodne“. a upravo su oni ve}ina srpskog naroda. nauku. trebalo da do|e i u Negotin. U leto 1875. Narod. a do kraja govora i bes. bio je izabran Adam Bogosavqevi}. Bio je dovoqno pametan.drama pojedinca koji je hteo mnogo vi{e nego {to je mogao i {to je nastojao da postigne. lokalnu samoupravu a mesto toga ima „samovoqnost nadzorne vlasti“. moglo je da izazove mu~an utisak. je u te{kom polo`aju i li~i na nekog koga tuku a istovremeno mu zabrawuju da pla~e. Seqa{tvo `eli prosvetu. odnosno seqaci.

Kad im je. Kopriv~ani su po{li u Negotin. on je jo{ opasniji.ne}e biti dovoqni da ubla`e kne`ev bes jer bi u Adamovom nastupu poznao samo zaveru. a kad je naoru`an i kad ima takozvanu narodnu vojsku. naime. Na takve vesti (seqaci na kowima opkoqavaju zatvor. Me|utim na~elnik je popustio pred seqacima. Adam je bio izuzet iz delegacije i stra`arno sproveden u rodno selo Koprivnicu. izdaju i otvoren atak na vlast i kneza li~no. Adam bio zatvoren. Iako nije bila usli{ena. kako su obrazlo`ili. g. negotinski okru`ni na~elnik. Adam je pu{ten na slobodu. ali su i wega panduri isterali iz odaje gde je bio predvi|en do~ek za kneza. a na wegovoj strani je bio i ministar unutra{wih dela Stefanovi}. a ne Adam po{to je on u svoj govor uneo wihove `eqe i stavove. a to povla~i i pomisao da su i naoru`ani) knez je iz Beograda naredio primenu sile. Knez je shvatio da je naoru`ani narod na kowima opasan. koji je delegiran u Smedovcu. On je ipak uspeo da doturi pisani govor ~lanu delegacije seqaka. a sreski na~elnik je ponudio seqake rakijom. a kamoli primewena. kapetan ga je strogo upitao kako se zove (da bi ga kasnije uhapsio) – dobio je odgovor da ide i da pita popa! Po{to je prou~io ceo slu~aj i o wemu dobro razmislio. 57 . Kada je 7. jula 1875. Vasa @ivanovi}. Ja{u}i na kowima oni su do{li pred zatvor tra`e}i da se Adam pusti jer. demokratija (vladavina naroda) je bila ante portas budu}eg parlamentarnog `ivota Srbije ili je na ta vrata narod sna`no zakucao. na~elnik saop{tio da su Adama uhapsili sreski kapetan i pisar i kada je tu vest jedan seqak glasno komentarisao. pa }e se pona{ati u skladu sa tim saznawem. Iz okolnih sela pripremao se sli~an kowi~ki pohod. Wihova zapisana reagovawa pokazuju da seqaci nisu izgubili ni smelost ni re~itost koja im se ~esto osporava. Ostali delegati odbili su da budu u pratwi kneza koji je po{ao da se brodom vrati u Beograd. krivi su oni.

On je temeqno ispitao ~itavo zame{ateqstvo. a da se nezakonito Adamovo smewivawe zaba{uri. gospodo. Kada su ~lanovi vladine komisije pitali seqake {ta ih je nateralo da u tolikom broju do|u u Negotin. vi!“ A na drugo pitawe ko je kolovo|a ovog masovnog kowi~kog pohoda. a da je. Vest o pobuni u Bosni i Hercegovini. Zalo`io se da se za kmeta u Koprivnici postavi Adam ali i za ka`wavawe kolovo|a koprivni~ke „pobune“ po{to je dr`ava bila poni`ena. Iz celog slu~aja izrodila se velika nevoqa. ali jedno je kad vlasti. a drugo je kad one budu silom naterane da to urade. smelost i politi~ki talenat nisu razvezali jezik samo onom seqaku koji je kapetana uputio na popa. Rogqevo. Na uznemireno podru~je poslat je ~lan dr`avnog saveta \or|e Milovanovi}. kne`ev put u Be~ radi `enidbe i pripreme za rat protiv Turske raspr{ili su na kratko ove opasnosti. Smedovac. Adam je bio pu{ten pod pritiskom. u ovom slu~aju sreski na~elnik. oni su slo`no odgovorili: „Vi. Sala{. oni su odgovorili: „Vi 58 . Koprivnica) interveni{e vojskom iz nekog udaqenog kraja Srbije ili tra`i re{ewe koje prili~i parlamenternoj demokratiji. pa su sreski na~elnik i jo{ nekoliko odgovornih lica zbog niza gre{aka preme{teni iz Negotina.je u svom izve{taju osudio samovoqu policijskih vlasti koje spre~avaju legalno izabrane delegate da obavqaju svoju du`nost. makar to bio i neki pravdoqubiv ~in. Adamova re~itost. wen izvr{ilac upravo sreski na~elnik @ivanovi}. Iz pozadine se ose}a da postoji stalna. ^itava stvar je legla i uti{ala se. Ministar Stefanovi} je shvatio da je ~itava igra uterivawa straha u narod putem kaznene intervencije potekla od kneza Milana. Mala Jasikova. puste pritvorena lica. uprkos kolebawu. Ministar unutra{wih dela je razmi{qao da li da prihvati nedovoqno jasnu kne`evu `equ i da u pobuwena sela (Brusnik. gotovo paranoi~na te`wa da se buntovnici kazne.

Ovi wegovi zahtevi nisu prihva}eni jer su bili izraz pragmati~ne seqa~ke politike koja bi ugrozila duhovnu snagu cele nacije. u~iteqsku {kolu i bogosloviju – pravdaju}i te restrikcije mi{qewem da sve te ustanove slu`e birokratiji. Uz to Adam je tra`io smawewe buxeta za na~elstva. U to vreme wegovo naru{eno zdravqe se pogor{alo. trebalo da odobri pripreme Srbije za rat sa Turskom. Zapo~eo je rat. g. da „vi{e nije moglo biti zablude da }e se obra~unom sa Adamom vlast razra~unati i sa narodom. a vlasti su ga uhapsile. Adamova grupa u skup{tini reaguje kritikom kne`evih ovla{}ewa u odnosu na skup{tinu. a mo`da je bila u zenitu kada je imenovan u sastav skup{tinske grupe koja je. kako isti~e dr Tihomir Stanojevi}. para za pozori{te. industrije nisu dospeli u debatu jer je skup{tina prestala sa radom 21. Wegovi politi~ki protivnici.“29 Nadaqe Adamova politi~ka zvezda je u usponu. iz dubo~anskog seoskog ko{a odvezao 300 oka kukuruza. {to je donelo ve}u slobodu {tampe. liberali. zanatskih i trgova~kih udru`ewa.ste kolovo|e!“ Objasnili su da su oni izabrali Adama za kmeta. Knez se sukobio sa skup{tinom jer je u slu~aju rata `eleo odre{ene ruke. Svi ostali planovi Adama Bogosavqevi}a: osnivawe zemqoradni~kih zadruga. a ne narodu. po{ta. zanatlijskih {kola. Izneli su i dokaze o nameri da se Adam ubije i eto razloga wihovog nezadovoqstva. Vlada i skup{tina su odbacile Adamov predlog o obrazovawu odbora koji bi u ratnim uslovima kontrolisao rad i odluke vlade. januara 1876. Na izborima 1877. a Adam je tek na drugom mestu. {tedionica za finansirawe zanatstva. Sve je ukazivalo. smawewe plata ~inovnika i sve{tenika i penzija penzionerima. ga optu`uju za razbojni{tvo jer je u toku rata 1876. najvi{e glasova od krajinskih poslanika ima Anta Raj~i} iz Sala{a. posle svih procena. Kako je selo Dubo~ani pripadalo nego59 . g. plata za mitropolita i vladike.

da kukuruz mo`e Dumitru uzeti ako ima dve glave! Ako je to zaista tako bar je u stilu Adama Bogosavqevi}a. i ~iwenica da je Srbija priznata na Berlinskom kongresu.tinskom srezu. g. tu`ba protiv Adama je prenesena u nadle`nost sreskog suda u Zaje~aru. ako je pak izmi{qeno. Na sumrak Adamovog seoskog radikalizma neosporno je uticao uspeh drugog srpsko – turskog rata od 1878. tada mladi in`eder Nikola Pa{i}. g. Adam obio katanac seoskog ko{a u Dubo~anu i natovario 10 xaka kukuruza. a kmetu Dumitru. a nije iskqu~eno da su se za kne`evu satisfakciju za neugodno potucawe po negotinskoj Krajini pobrinuli Adamovi neprijateqi. To se ipak dogodilo znatno ranije. 60 . jer je upravo u vreme kowi~kog pohoda me{tana sela Koprivnice na Negotin. Kao da je strastvenost svoje radikalisti~ke orijentacije `eleo da presadi nekome u Zaje~aru. Sedamnaestog marta 1880. koji je zahtevao da kukuruz odmah vrati. odgovorio s pi{toqem u ruci. rodom iz Zaje~ara. godine Adam je bolestan i pod temperaturom krenuo u Zaje~ar i dva dana docnije umro je u zaje~arskoj bolnici. U tu`bi je navedeno da je u avgustu 1876. krenuo u pobuwenu Bosnu i Hercegovinu. o~igledan je napor da se Adamov na~in imitira i upotrebi.

po{tovaocu Srba. U mediteranskom podnebqu koje solunski borci pamte po senovitim masliwackma o kojima su svojim potomcima mnogo pri~ali. italijanski diplomata Karlo Sforca prikupqao je podatke na Krfu gde se predsednik srpske vlade na{ao posle povla~ewa srpske vojske preko Albanije 1915. Karlom Sforcom i da wegova te`wa u vezi sa zapadnim granicama budu}e dr`ave bude. To je napredak u odnosu na XV vek kada je imao svega tridesetak `iteqa. uglavnom odli~nim uspehom. U vreme detiwstva i mladosti Nikole Pa{i}a. Me|utim. godine. godini. decembra 1845. razgovarali su oni dugo i na na~in koji odgovara piscu memoara i. Zapisao je Sforca da se Pa{i} rodio 10. godine. bila potrebna. mora se re}i. na Belom bregu. tako da je zbog {kolovawa kao |ak boravio u Negotinu i Kragujevcu. zaje~arski pekar. Pa{i} je na Krfu bio veoma zauzet. Gimnaziju je zavr{io u 21. Slu~aj ili sudbina su hteli da se sretne sa pravim Latinom. Zaje~ar ima oko 3000 stanovnika. jasno se vidi da wihovi susreti nisu bili ~esti u meri koja je jednom biografu. bar privremeno. kakav je Sforca `eleo da bude. [kolovao se u vreme ~estih preseqewa zaje~arske gimnazije.DETIWSTVO I [KOLOVAWE NIKOLE PA[I]A Pa{i}ev biograf. I wegov otac. a posebno Nikole Pa{i}a. 61 Turska vodenica . sre}no okon~ana. U jednom svedo~anstvu postoji i jedna ~etvorka iz latinskog jezika. tako|e je ro|en u Zaje~aru.

Naime. U takvom malom Zaje~aru. pouzdano se zna da Zaje~ar nema vodenice. a druga je i{la obodom ju`nog dela naseqa ispod brda Kraqevice. upravo tamo gde je nekad bivakovala turska vojska. Zaje~ar. Ipak. delimi~no i po planu preseqewa relativno velikih naseqa iz planinskih zabiti uz re~ne komunikacije. Pripajawem Timo~ke Krajine Srbiji. iznenada o`iveo i preselio kao po nekom izazovu. prema turskom popisu iz 1586. U XV veku ravnica ispod Kraqevice. ne{to bli`e brdu Kraqevica kada su se stari i novi putevi usmerili prema centralnoj Srbiji i Beogradu. g. bile su dve jaruge. pa su i oni zavisili od wih. bila je stalno mesto bivakovawa turske vojske na pohodu prema Rumuniji i Ma|arskoj. gra|evine od `ivotnog zna~aja za stanovni{tvo ovog ina~e bogatog sela u XVI veku.Wegov zna~aj raste posle oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833. ~iji se ostaci nalaze na u{}u Crnog u Beli Timok. jeste vodenica 62 . Naime. a zatim i centar Timo~ke Krajine. koje su iz Crnog potekle u pravcu Belog Timoka posle velikih iskopavawa. g. po istoj analogiji sa Ulpia Artiaria – Ar~ar. dr Du{anka Bojani}-Luka~ smatra da se taj sru{eni rimski grad zvao Sagittarius.. od kojih je jedna presecala centar grada. od takvog latinskog izgovora (naziv ina~e zna~i – Strelac) u govoru je do{lo do transformacije u Setiarius. Za{to su ove dve ve{ta~ke re~ice duge vi{e kilometara. mo`da je umrli gradski duh nekada{weg rimskog grada. posle ~ega je slovenski izgovor dao Zaje~ar. a deda i otac Nikole Pa{i}a bili su pekari po zanatu. Boqevac rastu dosta brzo. posta}e varo{ica. na ju`nom obodu naseqa Zaje~ar sa svega osam porodica. Ipak jedini reprezentativni objekat iz turskog perioda. Ve}ina pravih gradova ostaju zaboravqene i napu{tene zidine. zahvaquju}i svom povoqnom geografkom polo`aju. nekada{wa sredwa naseqa: Gurgusovac. One su hranile Zaje~arce.. ~ije se stanovni{tvo ubrzano uve}avalo. zidan od kamena sedre. Negotin. va`ne za prikaz `ivota mladog Pa{i}a. i vrlo brzo.

koji dugo }uti. u Cirihu. Ku}a i verovatno pekarska radwa Pa{i}evih roditeqa bila je tako|e uz samu jarugu. on u Cirihu studira tehni~ke nauke kao dr`avni blagodejanac. Ve} slede}e godine Pa{i} }e u tu|oj zemqi imati prilike da sa svojim drugovima komentari{e troji~ni ustav koji je. ali je sigurno da je to bilo posle 1586. Sforca je uspeo da zabele`i imena Pa{i}evih bliskih srodnika i nekoliko pogre{nih ocena o istori~nosti Pa{i}evog rodnog kraja i gotovo ni{ta drugo o Pa{i}evoj mladosti. kada su sva pograni~na zbivawa jo{ uvek aktuelna. danas pretvorena u kafanu.u neposrednoj blizini centra grada. Godine 1868. iza dana{we zgrade Sekretarijata za unutra{we poslove. Za sada se ne zna kada je ova turska vodenica podignuta. 31 Rodna ku}a Nikole Pa{i}a u Zaje~aru Prvi koraci Prvi nagove{taji velikog politi~kog prakti~ara. a kad ne{to ka`e onda je wegova zadwa. 63 . g.30. zbili su se na evropskoj sceni.

I tada u Cirihu i kasnije u zemqi kada je Svetozar pokrenuo list „Radenik“ poboqevaju}i sve vi{e. prava i `eqena demokratija ni preko ovog ustava nije stigla u Srbiju.najvi{e zahvaquju}i Svetozaru Markovi}u. Svetozar Markovi} je izgubio dr`avnu potporu. bio protivnik nedemokratske politike Milana Obrenovi}a. Izgradi}e on kasnije ~itavu (ubojitu) politi~ku terminologiju protiv svog glavnog protivnika. jer. 64 . koliko je to bilo produktivno. Pa{i} je intimno i javno. do~ekan kao jo{ jedna „srpska obmana“. Zbog kritike troji~kog ustava Pa{i}ev drug i zemqak. kao i ranije.

Sve drugo za wega je bilo sekundarno. Po Sforcu Bakuwin je prorokovao uspe{nu politi~ku karijeru Nikole Pa{i}a..PA[I]EV POLITI^KI INDIVIDUALITET Karlo Sforca smatra da je Bakuwin „ocenio vrednost }utqivog mladog Srbina“. pa je prisutni Pa{i} izrazio svoje mi{qewe da ne zna ~ime treba „zameniti postoje}i poredak“ posle wenog razbijawa. razume se. Prvi ciq je demokratski preobra`aj.. 65 . Vrlo rano se da naslutiti wegov odnos prema ekstremistima. Pokaza}e se da on to nije rekao kao budu}i in`ewer i graditeq ve} kao politi~ar koji ose}a istorijski kontinuitet i logiku zasnovanu na wemu. U ve} pomenutoj kwizi on pomiwe studentsku upisnicu (do koje je sigurno do{ao kasnije. Na jednom skupu Bakuwin je. budu}i da je u ranom detiwstvu `iveo u kraju gde su bile prisutne stalne te`we i nade za nacionalnim dostignu}ima.“. optu`ivao dr`avu kao krivca za sve dru{tvene neda}e. Verujemo da je nesumwivo kao samostalna (a i samosvesna) li~nost upijao sve {to ga je kao politi~ara moglo odrediti. Dr \or|e Stankovi} smatra da se ne zna da li je Pa{i} pristupio tajnom udru`ewu za ujediwewe i oslobo|ewe Srba koje je osnovano 1871. Zapisao je da Pa{i} nije smatrao da se marksizam mo`e primeniti na Srbiju. g. zatim i nacionalno oslobo|ewe Srba izvan Srbije i Crne Gore. bio je wegov zakqu~ak. „Nikad ne bih pristao da sru{im jednu ku}u pre nego {to bih znao {ta }u sagraditi na wenom mestu. a ne na Krfu) na kojoj je pisalo „Nikola Pa{i} iz Zaje~ara – Srbija“.

„Ho}emo demokratiju“ – bila je osnovna sintagma tog programa koju }e slediti do kraja i u wenoj snazi i slabosti. Iz jednog dokumenta koji pomiwe dr \. No. Ro|en pored granice taj zov i impuls dalekih prostora on je dobro poznavao. kada je Pruska napala 66 .“ Re~ je o obrazlo`ewu programa za osnivawe radikalne stranke. veliki. To se moglo naslutiti jo{ 1872. Stankovi}. pokazati svoju nemo}. godine zavr{io studije. on }e umeti da izabere svoj put. dodu{e pomenuo i „samoupravu“ i „industriju na osnovi zadru`noj“ i „decentralizaciju“ kao suvereno pravo naroda. Izbio je. ako je znao ili se ugledao na svoje istorijske prethodnike u svom timo~kom kraju. U Beogradu se zaposlio u ministarstvu gra|evina gde kao stru~wak radi na projektu i podizawu pruge Beograd – – Aleksinac. ma koliko da su one bile zavodqive. ali je u praksi ipak sledio samo jedno. a politika wegova prava profesija. g. on nije i{ao wihovim stranputicama. Nije bio privr`enik neke kratkoro~ne socijalne ili nacionalne politike. 1875. Kako su se stvari nadaqe odvijale smatramo da nisu Svetozar i Bakuwin predodredili Pa{i}a da mu struka postane sporedna stvar. Ostavka nije uva`ena. Dogodilo se vrlo brzo. g. Odlazak u kraji{ta nastawena Srbima u tom trenutku omogu}io je Zaje~arcu i novope~enom Beogra|aninu da izbije u prvi krug srbijanske politi~ke scene. Ve} idu}e godine on }e biti prisutan u socijalnim vrewima u Kragujevcu. da je Pa{i} mogao da izabere ili „crvenu nit“ Bakuwina ili Svetozara ili nacionalnu borbu Srba izvan Srbije. naime. Hteo je mnogo vi{e i na mnogo du`i rok. ustanah u Hercegovini uz me{awe Austrougarske.Pa{i} je 1872. ali mu je dozvoqeno da ode u pobuwenu Bosnu i Hercegovinu. g. U danima kada }e politika „malih ratova“ pretvaraju}i se u pravi. ve} posle tri godine od povratka iz Ciriha. Pa{i} je dao ostavku na svoje radno mesto i kandidovao se za narodnog poslanika. on je 1876. da je narod „suveren u pravu da izabere politi~ko i ekonomsko ure|ewe zemqe.

ve} je kao demokrata i politi~ar tra`io i na{ao savremena re{ewa. Nije sledio put narednika Stojana Pe{i}a iz 1853. Da je uhva}en mogao bi biti streqan. zajedno sa drugim ju`noslovenskim narodima. niti je iskqu~ivao li~nu hrabrost i rizik na koji su spremni veliki qudi. No. Imao je sli~nu (opasnu) misiju sa svojim prethodnicima trgovcima – {pijunima iz 1853. kao jedan od ve}eg broja poluzvani~nih Srba. g. samo je ve} tada ispoqio svojstva kakva je imao Gara{anin u svom zrelom dobu jer je me|u Hercegovcima napisao memorandum o stvarawu „privremene hercegova~ke vlade“. U svojoj tridesetoj godini. koji je kao vojni stru~wak i ratnik pristupio ustanicima.Francusku. a mo`da i u Zagrebu) bio je predstavnik rivalske Srbije pod verovatnom za{titom jugoslovenski orijentisanih Hrvata. `ivi veliki broj Srba. on i ne bi postao Pa{i} kakvog znamo. Za Turke je on bio {pijun koji nosi novac zainteresovane strane dr`ave kojim se poma`u zabrawene pobuweni~ke aktivnosti.. Po povratku Pa{i} u Beogradu nije vi{e „}utqivi mladi Srbin“. Za austrougarske vlasti u dana{woj Hrvatskoj (a bio je u Rijeci. U narodu se pomiwe da se tada sreo i sa Petrom „Mrkowi}em“. g.. krenuo je u pobuwena podru~ja preko Trsta i Rijeke da bi u jednom logoru predao nov~anu pomo} ustanicima. iako je za to imao prilike. On se ne prijavquje u dobrovoqce. on je suvi{e direktan i previ{e isti~e ina~e 67 . Pored toga wegov politi~ki individualizam potvr|uje da je ve} u 24. budu}im kraqem Srbije. godini razmi{qao o osnivawu radikalne stranke a da je mogao da se podredi iskqu~ivim i jednostranim idealima i ve} afirmisanim liderima. Razobli~uje u govorima namere Austrougarske koja nastavqa praksu zauzimawa biv{ih turskih provincija kao u vreme Mihaja i Babe Novaka. Treba re}i da wegov put u Hercegovinu nije bio ni bezazlen ni neva`an. da bi u potpunosti zaokru`ila i izolovala Srbiju i uzela teritorije na kojima.

Posle povratka Pa{i}a iz Hercegovine. biva raspore|en na granicu prema Turskoj da gradi potrebne fortifikacijske linije. obavio misiju pomo}i ustanicima kako su to ~inili i drugi pre wega. kako je to 68 . kako se moglo. sa popaqenim selima u tom ratu. demokratska i jaka Srbija sa modernom a ne malom staja}om vojskom. U godini kada je stvorena sanstefanska Bugarska. Ali on ima drugu vrstu mandata – spremnost da prividno digne ruke od posla koji je zapo~eo i da ga potom u pogodnom momentu uradi kona~no. u kojoj je Pa{i} ro|en i u kojoj je odrastao. vra}a u Beograd kao profesor geodezije na Velikoj {koli. Pa{i} se zaposlio u Po`arevcu kao op{tinski in`ewer. Uskoro se.proklamovanu demokratsku orijentaciju kne`evine Srbije i to se ne svi|a knezu Milanu. sa zrelim i sposobnim stare{inskim kadrom. i diplomatskog spasewa Srbije od strane evropskih sila. g. uni{tenom dokumentacijom. a Pa{i} pred sam rat 1876. zarobqenim `enama i devojkama kao u vremenima velikih pohoda za Vla{ku. okon~awa rata 1876. [ta se zbiva na evropskoj politi~koj sceni? Rusija je. `rtvovala na taj na~in Bosnu i Hercegovinu i pomogla geografski bli`oj Bugarskoj ~ije se stanovni{tvo diglo na ustanak. likvidiranim slabim stra`ama narodne vojske. narodna skup{tina poni{tava mandat tridesetogodi{wem in`eweru iz Zaje~ara32 koji je. g. ubijenim starcima i staricama na pragu svojih ku}a. uskrativ{i blokadu Turske ratnim ili drugim aktivnostima. Staja}a i narodna vojska Srbije nisu se mogde suprotsaviti jo{ uvek disciplinovanoj i urednoj turskoj vojsci. kada su isto tako grabqene. on se u rodnom Zaje~aru ponovo kandiduje za narodnog poslanika. List „Rad“ u kome on {tampa svoje politi~ke poglede biva zabrawen. Isto~na Srbija. ali ovoga puta bez upliva i pomo}i srpskih dobrovoqaca. silovane i pretvarane u nalo`nice od strane turske vojske i wenih neregularnih jedinica – bili su dokaz za Pa{i}a da je za takve ratove potrebna druga~ija. me|utim. sru{enim {kolama.

gr~kim i srpskim carevima i kraqevima i ro|acima kwige. Kada je sve sumirano na Berlinskom kongresu. naro~ito Makedonija. Toplica. dve godine kasnije. Mnoge sporne oblasti. g. veliki deo Makedonije i drugih oblasti na koje je zbog velikog broja srpskog stanovni{tva ra~unala i Srbija. uprkos svemu moglo ra~unati. preko vi{e proglasa iznosi u javnost 69 . No. No Pa{i} nije zadovoqan wihovom saradwom. Nova dr`ava obuhvata severnu Bugasku. Vladisavqevog tasta. Leskovac. Crnoj Gori je pripalo {est primorskih i drugih gradova.. a Makedonija je i daqe turska provincija. kraq }e se pojaviti u Srbiji 1882. bili daleko u Moskvi. Zajedno sa poznatim novinarom Perom Todorovi}em obrazuje radikalnu grupu. Srbiji ~etiri okruga (Ni{. g. g. `ezla. ode`de vezene zlatom. Rumeliju. godine razdelio bugarskim.bilo u vreme kneza Mihajla Obrenovi}a. Vrawe). koji su vodili druga~iju balkansvu me|udr`avnu politiku. severna Bugarska postaje suverena dr`ava. Time se stvorilo rivalstvo novostvorene Bugarske i ve} davno fakti~ki postoje}e Srbije koja sa mnogim oblicima dr`avnosti raspola`e od 1804. ali bez Rumelije koja kao autonomna teritorija ostaje u sastavu Turske. Povla~ewe Turske sa Balkana budilo je stare i neumerene ambicije. a Crna Gora je pre wih ve} bila u ratu. Rusija je zaratila sa Turskom – Srbija tako|e. pa je nastavila svoje operacije. bile su u sastavu wenih suseda. a sirotiwi obu}u. Po{to je ponovo u skup{tini.. a ve} u maju 1880. Bili su to uglavnom mladi liberali i konzervativci. 1878. Tvorci plodonosnog ali kratkotrajnog sredwovekovnog balkanskog saveza bili u prilici da imaju novo Trnovo (gde je Sveti Sava pred smrt 1220. zahvaquju}i zaje~arskom izbornom okrugu. Aktivno u~e{}e imale su regularne jedinice srpske i rumunske vojske. ode}u i hranu). a u Bugarskoj se traga za novim vladarom. Pa{i} nastavqa politi~ku borbu zajedno sa takozvanom „ni{kom opoziciojom“ u skup{tini Srbije. Sada su carevi sa kojima se. srebrne sve}wake. novog kraqa Vladislava Nemawi}a i novog cara Asena.

Od sadr`aja tih proglasa va`nije je samo zna~ewe svih pojmova vezanih za radikalizam. 1881. Takva orijentacija vrlo brzo donosi rezultate.na~ela „Nove radikalne partije“. dru{tveni i svaki dugi. Ugro`avaju ustaqenu praksu da se ~uva ste~eno i da se malo rizikuje. Iste godine velika skup{tinska rasprava u korist radikala bila je vladino ustupawe gradwe `eleznice u Srbiji ~oveku koji je bio austrijski opredeqen. Ime nove stranke ne ukazuje ni na kakav. koliko seqa{tva (zato {to je Srbija uglavnom seqa~ka zemqa) toliko i gra|anstva. Radikal je pre svega matemati~ki termin za izra~unavawe korena broja. Pod zdravim snagama radikalizam podrazumeva aktere aktivne politike. ali istovremeno korenit. svi iz „ni{ke opozicije“. godine. U koaliciji sa biv{om ni{kom opozicijom Pa{i}evi sledbenici uspevaju da ga kandiduju 1880. Dobija i ve}inu glasova ali ne i postavqewe. Idu}e. zahvat za promenu odre|enog stawa koje onemogu}ava uspostavqawe stvarne demokratije. Radikali nastoje da pripadnici starog re`ima u {to mawem broju do|u na vlast. osnivaju naprednu stranku. zbog razlaza sa Milanom Piro}ancem. socijalni ili socijalisti~ki program. a idu}e se progla{ava za 70 . radikalna stranka jo{ vi{e ja~a jer se ogla{ava preko svog lista „Samouprava“. Kao odgovor na ovo stawe u skup{tini. g. drugo zna~ewe ove re~i ukazuje da su pripadnici politi~ke grupe takvog imena tradicionalisti koji imaju na umu kontinuitet. kraq Milan iste godine sklapa tajnu konvenciju sa Austrijom. produktivne pojedince koji iznad politike i pragmatizma cene logiku i razum. temeqan i bez ikakvog oportunizma i uzmicawa. naro~ito ne dominiraju}i. razvoj istorijski. Politi~ari iz jugoisto~nih krajeva sve vi{e vode glavnu re~. ali sa primenom plodonosnih metoda. Pri tom se takav radikalizam mora oslawati na zdrave snage. za potpredsednika. Protivnici koji su u zamrlom poslu{ni~kom parlamentu ipak ostvarivali neku tenziju.

Kraq ima i druge glavoboqe. je vrlo jaka. kockarske i porodi~ne. sigurna zarada seqaka i trgovaca na izvozu sviwa u Austriju. Ne mo`e se re}i da su uspeh u ratu 1878. priznawe kne`evine Srbije na Berlinskom kongresu.kraqa. nije imao i li~nih zasluga. Ali oni svoju snagu ne mogu da unesu i u skup{tinu Srbije jer su wihovi predstavnici dali ostavke. posle Stefana Prvoven~anog. kasnije poznat kao „grof od Takova)33 Bantua – budu}eg graditeqa srpskih pruga. 50 radikala i 7 liberala istupa iz skup{tine i wen rad je zbog nedostatka kvoruma paralisan. godine zbog bankrota (a takvoj nov~anoj kapitulaciji bio je sklon i sam kraq Milan kao pojedinac. u Kragujevcu na kome je Nikola Pa{i} izabran za predsednika glavnog odbora shva}en je od strane kraqa Milana kao demonstrirawe ru{ila~ke sile. („FURIJA I CRVI]“) Po~etah osamdesetih godina doneo je kraqevini Srbiji veliku unutra{wu napetost. U martu 1882. Kako i ne bi. V. S druge strane za kraqa je i sama pomisao na nekog ko se zove Nikola Pa{i} bila mrska i nesnosna. Zbor radikala 1882. Zar se u dr`avne poslove poslanici iz novooslobo|enih krajeva. Ali isto~na. Intimno je za Pa{i}a (koji je po svedo~ewu Sforce i u dubokoj starosti mrzeo kraqa Milana) uklawawe kraqa Milana bilo uslov za uspostavqawe efikasne demokratije. Nikole Hristi}a i drugih? FATALISTI^KI RE^NIK W. radikalna politi~ka oluja. qudi sa neke tamo Vr{ke ^uke (ovaj pojam se u beogradskoj sredini i danas upotrebqava kao simbol zaba~enosti) boqe razumeju od Gara{anina. bili bez zna~aja i da u svim tim uspesima prvi kraq Srbije. 71 . g. koja kraqu li~i na ekstremizam. Usledile su ocene da radikali imaju sve ve}i uticaj u narodu.

Na izborima su dobili ve}inu u parlamentu: od 132 poslankva. ali bez ve}ih {tetnih posledica po srpsku kwi`evnost). Rodila mu je. isti~u}i da je samo narod ishod i utoka vlasti. bio mu je najboqa garancija. kako ju je sam nazvao. zbora i dogovora u vreme Piro}an~eve vlade. kwi`evnika i intelektualaca na no` je do~ekala ovu kraqevu te`wu i ocrnila ga. Wegov otac Ilija Gara{anin. Vlada Milana Piro}anca je pala. TIMO^KA BUNA Neminovna politi~ka kriza je bila na pomolu. Jedno dete – pomalo riskantna uloga kraqice rusko – rumunskog porekla u odr`awu dinastije. „rusko – rumunska furija“. Wegova dinasti~ka odanost uprkos nekim izgledima dala je kratkoro~ne rezultate: ostvarewe slobode {tampe. „Crvi}a“ Aleksandra. mada je bilo i protivte`e u Lazi Lazarevi}u i Stevanu Sremcu. samo jednog sina. Radikali su u skup{tini blokirali promenu ustava. ali i sa dosta 72 . po wegobim re~ima. zatim weno ograni~avawe. ~esto {ovinisti~kih metoda u vo|ewu balkanske politike. onom istom ministru iz 1861. Mandat je na neustavan na~in poveren Nikoli Hristi}u. (Ve}ina pesnika. ali i pogre{nih.Na vratu mu je svadqiva kraqica Natalija. g. tvorac nacionalnog programa Srbije („Na~ertanije“). Na politi~ku scenu stupio je nesumwivi naslednik obrenovi}evskog mentaliteta.godine koji je sa uspehom. iznude nove izbore. tajno obavezivawe kraqa da }e suzbiti propagandu protiv prisustva Austrije u Bosni i Hrecegovini. Milutin Gara{anin. liberalna i napredna stranka) uradili nije bilo dovoqno. Radikali su uspeli da u jesen 1883. Pokazalo se (svakako i zbog dobrog politi~kog rada vo|e Nikole Pa{i}a) da sve {to su rivali (kraq. 72 su iz radikalne stranke.

Buna je po~ela 28. Kwa`evcu i Sokobawi. uzev{i sve u obzir. za razliku od modernizovane ostaja}e vojske. Kraqa je podjarivao i poku{aj atentata na wega. u vremenu kada je pu{ka smatrana hraniteqicom `ivota poput stoke i wive. septembra 1883. nimalo razli~itim od onih po kojima su bili poznati nekada{wi turski nizami. kao i drugde. na ~elu sa Pa{i}em. Pa{i}. nije 73 . Kako je buna po~ela prerano i bez odobrewa glavnog odbora. koje su na{i stru~waci jo{ vi{e unapredili. zatim ustanovqewe „sejmena“ – nove vrste „~uvara bezbednosti“ sa turskim imenom i grubim postupcima.. Mandat za sastav nove vlade na grub na~in uzet je iz ruku radikala. Pored toga Pa{i} je. ali je i buna dobro do{la. a skup{tina sa radikalskom ve}inom je raspu{tena. kao i vi{e puta ranije. Gotovo je sasvim sigurio da su bunu poveli lokalni radikalski prvaci u Boqevcu.optere}uju}om sumwi~avo{}u i oprezom.. dok je glavni odbor. tako da su obave{teni ~lanovi odbora znali da narodna vojska nema realnih {ansi za uspeh. u~estvovao u organizovawu pograni~nih akcija biv{ih krimskih ratnika. Neposredan povod su mere protiv narodne vojske. smatrao da treba podsta}i neku vrstu demonstracija ili nereda ukoliko kraq ukine ustav. godine zauzimawem vi{e gradova i naseqa od organizovanih pripadnika narodne vojsve. smatrao da je politi~ka borba i opstrukcija u skup{tini vrlo efikasna. u ~ijem su vo|stvu bili ~lanovi mesnih odbora radikalne stranke koji su odmah formirali nove organe vlasti kako bi ina~e u~inili da su pripadnici radikalne stranke ostali u skup{tini. Staja}a vojska je u to vreme dobila boqe i dalekometnije pu{ke iz inostranstva. askeri i drugi. Re`imskim snagama nisu i{le u prilog otvorene sumqe u sposobnosti narodne vojske koja se sa svojim tradicionalnim i hajdu~kim navikama nije najboqe pokazala u dva rata. odnosno oduzimawe oru`ja i to u kraji{tu. nisu stali iza bune i nisu se neposredno ume{ali u weno vo|ewe. Stoga ~lanovi glavnog odbora. bar ne svi.

urednim i vojni~ki efikasnim nastupom i dejstvom kaznene ekspedicije pod komandom majora Tihomiqa Nikoli}a. Ba{ na prostoru vratarni~ke klisure trajala je najdu`a bitka u timo~koj buni. Pre 1876. Pobuwenici i mesni radikalni prvaci su u Bugarskoj kao emigranti raspore|eni du` granice sa Srbijom. a za sebe je ostavqao politiku.34 Pa{i} je obave{tavan o svemu {to se zbivalo. Za kraqa Milana sve aktivnosti emigranata sa one strane isto~ne granice 74 . punih sedam ~asova. gde je Josif Pan~i} sa licejcima i „hajdukom Stojanom“ pio kafu 1863. sasvim razumqivo. a wegovi sledbenici mogdi su biti shva}eni kao pripomo} ili smetwa za namere bugarske kne`evine da pripoji ju`nu Bugarsku. i uglavnom doslednog prekog suda. Pod ~vrstom rukom Nikole Hristi}a. g. Preko svojih ranijih saradnika i poznanika iz vremena pograni~ne gerile i raznih grani~nih afera na karaulama Vr{ke ^uke i Zatvornice. ali se nije proslavio. Mere su bile zastra{uju}e: 734 pobuwenika je osu|eno. naslednika jo{ uvek aktivnog narednika Stojana Pe{i}a. ustanici nisu imali nikakvog izgleda za uspeh.35 Kraqev re`im je pobedio. pripisane i zavereni~ke i izdajni~ke namere. osu|en je u odsustvu na smrt. kao glavni podstreka~ putem politi~ke aktivnosti kome su. Aleksom Stanojevi}em. dr`avne poslove i diplomatiju. godine i blizu Stojanove ku}e pobuwenici su ubili pisara kwa`eva~kog na~edstva. i zajedno sa glavnim odborom doneo odluku da se iz emigracije buna prihvati. Antonija Aran|elovi}a. U blizini vratarni~ke mehane. Bune i zavere }e nadaqe prepu{tati drugima. Nikola Pa{i}. a 640 na robiju.hteo da se stavi na weno ~elo. turske vlasti su na istoj liniji naselili Tatare da bi zapre~ili veze bugarskih pobuwenka i srpskih vlasti i me{ovitih srpsko – bugarskih ~eta. koji je po{ao u poteru za vo|om kwa`eva~kih pobuwenika. Streqan je 21 u~esnik pobune. Pa{i} je u Vidinu primqen hladno. Preko Austrije je oti{ao u Sofiju. od toga 94 na smrt.

g. Zna se da je imao razgovor sa Pa{i}em koji se 29. ~ime je poni{tena izborna pobeda radikala. Ro|en u Jakovcu. nov. on je. kao relativno mlad sve{tenik. Po wemu. 1983: „Vo|e u Timo~koj buni“) pop Marinko je bio neosporni vo|a crnore~kih pobuwenika. avgusta 1883. da ih zarad osvajawa vlasti povede u sastavu bugarske vojske protiv Srbije u danima kada je ve} doneo odluku da se Bugarska napadne. ili sli~no bez pomiwawa bune. daleko od jeftinih re{ewa. a 1881. u ~asovima kada se trebalo odazvati mawe–vi{e li~noj inicijativi i proceni situacije u vezi sa dosta neodre|enim pozivom da se buna zapo~ne. Pa{i} je bio ja~i od sudbinskih zbivawa. ali na specifi~an „popovski na~in“.-dec. 75 . pripremao za put u Beograd. „bunu“. zakqu~uju mnogi istra`iva~i obimne gra|e o Timo~koj buni koja se sastoji iz pisanih dokumenta prekog suda. po~eo da se bavi politikom. protivnarodnih radwi i ru{ewa srpskih nacionalnih interesa. Marinko Ivkovi}. Pred Timo~ku bunu wega je ~ekala kazna od osam meseci zatvora zbog podstrekivawa seqaka Gamzigrada na bunu zbog `igosawa stoke. Po @ivkovi}evoj oceni pop Marinko je. ispoqio kolebawe. u grupi boqeva~kih trgovaca. Pa{i} je bio za nekakav „nered“. Kao i mnogi sve{tenici koji su bili antidinasti~ki raspolo`eni i on je imao velikog uticaja u narodu ali kao i drugi nije bio na visini zbivawa. No. QUBA DIDI] I ALEKSA STANOJEVI] Prema proceni Sima @ivkovi}a (Razvitak. Pop Marinko je bio na sastanku radikalskih prvaka posle obrazovawa nove vlade na ~elu sa Nikolom Hristi}em. ina~e sve{tenik u Boqevcu. potpisao je „Program narodne radikalne stranke“. Tako. g.mogle su biti znak da „bugara{“ Pa{i} `eli javno da ponese izdajni~ki barjak. POP MARINKO IVKOVI]. ili „ne{to gde bi mi bili pobednici“. br. u kwa`eva~kom okrugu. 6.

(Sveta Petka je pripadala para}inskom srezu. „kurvara“ i „neznalicu“. ove izazvali da ponovo uzmu oru`je koje su ina~e predali.. @ivkovi} procewuje da su se ~lanovi glavnog odbora Radikalne stranke fakti~ki distancirali od pobuwenika. podsmevaju}i se Valakowcima. Kosta 76 .opisuje kraqa kao „bekriju“. Petke. Svi svedoci su pop Marinka ozna~ili kao glavnog vo|u boqeva~kog kraja. Na su|ewu je pop Marinko tvrdio da je bio prinu|en da pristupi pobuwenicima jer nije imao kud. on je ispoqavao sve ve}u popustqivost u skladu sa shvatawem hri{}anske humanosti. a to zna~i da su i popa Ivkovi}a „pustili niz vodu“ i zejedno sa Pa{i}em pobegli u inostranstvo. a postao je jedan od vo|a bune. Jedan od wih. I pored toga {to je u po~etnoj fazi bune uhapsio predstavnike boqeva~kih vlasti. koji je {kolovan za sve{tenika. }uprijskog okruga). da povu~e mase krasnore~ivo{}u i plamenom re~ito{}u. Tako|e. Po oceni prekog suda Boqev~ani koji i sami vole kafane i kocku i posebno su krivi jer su. Svi ~lanovi glavnog odbora koji nisu uspeli da se sklone. ponajvi{e su upadqive kada se prati pona{awe Ivkovi}a na ^estobrodici. Mane jednog ~oveka. Iz wega progovara pop kada za ovaj nevojni~ki potez govori da nije napao „jer bi palo mnogo krvi i od jedne i od druge strane“.. sa ~ime se on nije slo`io. a naro~ito za organizovano prikupqawe pobuwenika u logoru na ^estobrodici najve}u krivicu i odgovornost ima vo|a celog ovog mete`a pop Marinko Ivkovi}. ali kao da nije mogao da pre|e granice svog crnore~kog okruga. On ~etiri dana logoruje na domaku vojnih magacina punih municije kod Sv. Za sve ovo. po{to su mu sejmeni pretili ubistvom. pohvatani su. oni su svojim pri~ama i podstrekivawem izazvali Krivovir~ane da se odupru komisiji za prikupqawe oru`ja. Direktno je pomogao da uhva}eni na~elnik zaje~arskog sreza Vi}entije Be{evi} spase glavu. Simo @ivkovi} daje ovakav opis wegove li~nosti: „On je umeo da izgovori jaku besedu. „kockara“.

je glavni pokreta~ i lider bune u sokobawskom kraju koja je. Ra{a Milo{evi} je rekao da je pop Ivkovi} vo|a bune. zahvaquju}i wemu. posle hap{ewa je rekao: „^ega se vi bojite? Kazni}e vas mawe – vi{e hapsom i robijom. koji je pisao o pobuwenicima. @ivkovi}a: „Na su|ewu je bio pribran. Na Dragutina Ili}a. poznanici i seqaci koje je poznavao nisu vi{e 77 . izjavio je da je „Timo~ka buna li~no delo popa Marinka Ivkovi}a“. Ili}a. Wegovi prijeteqi. po re~ima D. Zbog oklevawa Didi} je u Sokobawi izlo`en bojkotu. @ivkovi} je naveo da je pop Ivkovi} pred streqawe imao „najboqe dr`awe od svih prvaka Timo~ke bune“. Bio je poslanik sokobawskog sreza i jedan od onih pojedinaca „koji su `iveli s narodom i znali ga“ ali „wegova inteligencija nije bila oplemewena velikim {kolovawem i ~itawem ve} je prirodna i prakti~na“. izazivalo je. iza koga se kriju „~vrsta voqa i posebna upornost“. niti se izgovarao na druge. Didi} nije ostavio dobar utisak zbog skromnog fizi~kog. trgovac iz Sokobaqe. Jasno je samo to da Didi} nije smeo da krene u bunu dok se ne sazna da je kraq suspendovao ustav. on je imao pismenu dozvolu glavnog odbora da podigne bunu. ali za glave se ne bojte! Kolac }u omastiti ja i narodni poslanici.Tau{anovi}. Prema optu`nici koja je pro~itana na su|ewu. Dostojanstveno dr`awe ovog ~oveka. {to mo`e da bude glavna instrukcija glavnog odbora. jer mi smo va{e glave. nije nikoga optu`ivao. ali izgleda da takav materijalni dokaz nije postojao jer bi bio jo{ boqe iskori{}en za optu`be ~lanova glavnog odbora. sve{teni~ki smirenog.“ Qubomir Didi}. krenula pet dana nakon odricawa gra|anske poslu{nosti u Boqevcu. boqe re}i |iftinskog izgleda. {to su do otu`nosti radili skoro svi optu`enici pred prekim sudom.“ Dodajmo jo{ i ovu ocenu S. „dok glavni odbor ne zna ni{ta o buni“. po{tovawe i samog Dragomira Rajovi}a. tek u{log u sredwe godine `ivota (35). Svojim upla{enim drugovima na putu iz Kwa`evca za Zaje~ar.

Ratni~ki poklici me{ali su se trubama. oktobra 1883. Pobuweni~ka stihija u Sokobawi je krenula svojim putem. i 2. hteo ne hteo. 25. ali ~lanovi odbora sve to nisu prihvatili. a sreskog kapetana i po{tara zatvorio. Ponovila se ista situacija koja se dogodila u Valakowu. 78 . ali kada je {urak popa Ivkovi}a. da se roba iz svih radwi konfiskuje. godine. Konsultovao se sa Stanojevi}em i drugim pojedincima i svi mu savetovali da se uzdr`i. Dobrosav Petrovi}. dobo{ima i zvowavom sa crkvenog torwa. Zahvaquju}i brzom reagovawu i dobroj organizaciji obveznici narodne vojske 1. oni su `eleli da se u~ini sve samo da opet imaju svoju hraniteqicu `ivota uz sebe. Sa pi{toqem u ruci on je zapretio sreskim ~inovnicima. po{to je postavio jake stra`e i naredio da se onesposobe telegrafske veze. Zatim je. do{ao u Sokobawu. Didi} je. Ovoj violentnoj skupini pridru`ili su se i gra|ani Sokobawe i vojnici narodne vojske i pobuwenici su do{li su do svog oru`ja. oktobra. klase bili su upu}eni na polo`aj u Bawskoj klisuri. Quba Didi} je zajedno sa obveznicima narodne vojske iz sela Saselca do{ao kod sreskog na~elnika od koga su zajedno tra`ili oru`je koje su ve} predali.hteli da ga pozdrave na ulici i niko vi{e nije pazario u wegovom du}anu. ukqu~uju}i i wegovu. Na osnovu obimne gra|e prekog suda mo`e se razumeti da je Didi} ~lanovima odbora predlagao da se novac iz kase sreskog na~elstva upotrebi na kupovinu oru`ja. ispraznio kasu. formirao odbor ~iji su ~lanovi dobili odre|ena zadu`ewa. Nenaviknuti da budu bez pu{ke u ku}i. bio u raspolo`ewu pravog lidera. Koliko je Ivkovi} predvodio bunu na popovski na~in. istoga dana. Zatim je Didi} stupio u vezu sa pobuwenicima u Kwa`evcu zahtevaju}i da mu po{aqu poja~awe u qudstvu i barut. Didi} ga je pozdravio samo jednom re~ju: „Znam!“ i buna je u sokobawskom okrugu po~ela 25. toliko je Didi} to ~inio na trgova~ki. pustio zatvorenike.

i glavnokomandaju}i general Tihomiq Nikoli} je naredio ha{pewe ovih pobuwenika. frontalnom su~eqavawu progovorilo je boqe oru`je. novembra. Na gubili{te je iza{ao zajedno sa Petrom Milo{evi}em. Zabele`eno je da je. Staja}a vojska je bila mnogo br`a. a weno oru`je imalo je mnogo ve}i domet i preciznost.“ Su|ewe je zbog obiqa podataka o wegovoj delatnosti u toku bune trajalo kratko – pola sata. pa je pomo}nik na~elnika u Kwa`evcu poslao poteru. Dat je i rok za bezuslovnu predaju oru`ja. ali ne i Didi}. 79 . Posebno kao vo|a istaknut je trgovac Quba Didi}. postupio trgova~ki. su|eno mi je da glavu izgubim. uve`banija. Ve} 27. rekao: „E. Me|utim Jovanovi} je uspeo da mu otme revolver. Didi} je morao zajedno sa kwa`eva~kim bataqonom da ode u Kwa`evac. U direktnom.Kao i u drugim sudarima staja}e i pobuwene narodne vojske rezultati su i u sokobawskom kraju bili porazni za pobuwenike. spasavaju}i glavu. a u sokobowskom kraju pod brojem jedan bila je Didi}eva. Ipak sa svojim sledbenicima uspeva da dobije jedan bataqon narodne vojske iz Kwa`evca. nije vajde. oktobra usamqen u svom kraju on odlazi u Crnu Reku. Tako je Quba Didi} osu|en na smrt 6. zatim je odbio dukate koje mu je Didi} ponudio i predao ga policijskim vlastima. ali je i tamo po istom konceptu nadmo}nosti sve ve} bilo okon~ano. Bez wegovog znawa formiran je „odbor za povra}aj mira“ u koji su u{li mnogi u~esnici bune. U selu Balinci najmio je Cvetka Jovanovi}a da ga provede do granice kako bi pobegao u Bugarsku. posle neuspelog poku{aja da pobegne. a ve} sutradan je bio streqan. Bilo je jasno da }e se mir povratiti preko mnogih mrtvih glava. Narodna vojska se razbe`ala na sve strane. Sokobawski odbor prihvatio je sve uslove koje je diktirao major Jovan Atanackovi}. a Didi} je ostao usamqen i izolovan. a srce i hrabrost nisu mogli da urade mnogo. U me|uvremenu Didi} je. Po{to je sokobawski odbor „za povra}aj mira“ ve} stupio u pregovore sa staja}om vojskom.

U toku Timo~ke bune. i sa Ristom \usi}em. oktobra „organizovao grupu gra|ana da brani barutni magacin od buntovnika!“ Zatim je postao prividno mawe zna~ajan ~lan „Privremenog odbora narodne uprave za okrug kwa`eva~ki“. Aleksa Stanojevi}. Umro je u svojoj 94. Pobegao u Bugarsku i stigao da u svojoj 92. Naprotiv. policijske vlasti. a uhvatilo isto ono seqa{tvo i predalo prekom sudu za koje se borio. {ta bi drugo u neposrednoj opasnosti od pobune. Didi} i Milo{evi} su se dr`ali ~vrsto. Bio je tvrd zaverenik koji nije ostavqao tragove za sobom i koji je tajnu Timo~ke bune odneo sa sobom u grob. pre`iveo je bunu koju je najboqe i najinteligentije vodio na svom podru~ju. on je u svim slu`benim dokumentima prvo mesto prepu{tao drugima. Pred streqa~ki stroj \usi} je iza{ao pijan. Iako najuglednije ime u kwa`eva~kom okrugu i celoj Timo~koj Krajini. poslanikom. to telo je uzelo vlast u Kwa`evcu na genijalan na~in – uz pomo} aktuelne vlasti. Naime. on je 26. Delovawem Ace Stanojevi}a. Da ovu povest o wegovoj sudbini zavr{imo citatom Sime @ivkovi}a: „Didi}a je napustilo gra|anstvo koje je vodio. godine. @ivkovi} je ocenio da je Stanojevi} „pored dugove~nosti bio ~ovek velike ve{tine i promi{qenosti“. sa okanicom rakije i sve}om u rukama za rasterivawe straha i spas du{e.komandantom 4. svrqi{kog botaqona narodne vojske sa ~ijim pripadnicima je u~estvovao u bici na Dervenu. najboqeg u~enika i sledbenika Nikole Pa{i}a. posle plodne politi~ke karijere postane i ~lan Narodnog fronta 1945. nije bio zahva}en sindromom tragi~nog norodnog junaka kakvi su bili mnogi u na{oj istoriji. ve} je naknadno dokraj~en. ta~nije kapetan Mitar Kova~evi} je zahtevao. (Ona se verovatno sastoji u vezama radikala sa ruskom obave{tajnom slu`bom Ohranom). godini. Didi} posle plotuna nije odmah pao. kasnije nazvan „Privremeni izvr{ni odbor“. godini. ~uvawe barutnog maga80 .“ Tre}i neposredni vo|a Timo~ke bune.

cina. Bez ikakvog otpora buntovnici su zauzeli na~elstvo i zape~atili kasu. Svako delovawe aktuelne vlasti je bilo blokirano. Izgledalo je da je vlast naredila pokretawe norodne vojske koja je po{la u otvorenu pobunu. od komandanta Timo~ke divizije da mu preda Zaje~ar mirnim 81 . No i pored svega „kwa`eva~ka vojna organizacija kao i pobuna ovog okruga je do`ivela vojni poraz na Vratarnici 30. Tra`io je 29. To {to je borba trajala sedam ~asova je posledica boqe vojne organizacije pobuwenika ovog okruga. Kada su se seqaci i pripadnici narodne vojske sakupili iz okolnih sela. Me|utim. ishrana vojske u potpunosti regulisana. upu}ena je pomo} ostalim pobuwenim podru~jima. Ko sada da zameri Kova~evi}u koji narodnu vojsku na propisan (ali i samovoqan na~in) poziva u pomo} protiv buntovnika. Kwa`eva~ka pobuweni~ka vojska je delovala kao precizni mehanizam. Prema wegovim vojnim kombinacijama Rusija bi preko Bugarske u{la u Srbiju ako bi se Austrougarska ume{ala u na{e stvari.“ Daqe Sima @ivkovi} ovako procewuje aktivnost Alekse Stanojevi}a u toku pobune: „Aleksa Stanojevi} je aktivan i u propagandnom smislu. da bi se stvorio privid wegove inicijative. ipak se pokazala uobi~ajena vojna premo} staja}e vojske. 10. velika vojska sakupqena na tri punkta ili logora na podru~ju kwa`eva~kog okruga. ve} je naredio. pi{e objave. a kapetan Kova~evi} nije digao barutanu u vazduh kako mu je od strane na~elnika nare|eno. Govorio je u~itequ Voji Antonijevi}u iz Valevca da je Rusija na strani pobuwenika. oktobra. [aqe glasine. Na wegov zahtev okru`ni na~elnik je u tom ciqu gra|anima predao pu{ke da bi taj magacin ~uvali. Iza svega toga stoji Aca Stanojevi}. upu}uje lokalne intelektualce u evropsku politiku. Mihajla Veselinovi}a. koji vu~e konce iz pozadine. mobilizaciju narodne vojske. U toj birokratsko – pravnoj ujdurmi i komediji bez prolivawa krvi osvojen je ceo barutni magacin i dva topa. Qubomira Bo`inovi}a i Nikolu Pavlovi}a. nikome vi{e nije padalo na pamet da slu{a kapetana i na~elnika ve} Stanojevi}a.

da je sve {to je wegov drug iz student82 . ne samo za Timo~ku Krajinu ve} i za celu Srbiju. Po slomu narodne vojoke kod Vratarnice pobegao je sa Veselinovi}em u Bugarsku.. Wen vo|a. gde je potom go. izme|u ostalog. proizvoqnost i neta~nost regionalnih i psiholo{kih odre|ewa qudi jednog kraja. a za `rtve i neuspeh osevtu.“ ZAVERA U EMIGRACIJI Iako prevashodio politi~ar. On je pogre{io samo u tome {to nije na vreme nabavio najsavremenije oru`je. Didi} zbog mu~eni~ke smrti i doslednog po{tovawa svojih ideja podse}aju nas na [umadince od Prvog srpskog ustanka do Topolske bune. wegovi zemqaci M. Potera za Stanojevi}em nije uspela. a bio je u blizini onih koji su bili kadri da za presecawe politi~hih ~vorova upotrebe nasiqe. On se posledwi digao a prvi pobegao. onda je on pravi. ali nije ni pobedio ni mu~eni~ki zavr{io. On nikada nije molio kraqa da mu oprosti. Me|utim. pisar Atanasije Aran|elovi} je poginuo „kod mehane vratarni~ke. Preki sud ga je osudmo na smrt. Ivkovi} i Q... Bio je pametan i ve{t. sva relativnost.putem. rasni isto~nosrbijanski kulturni tip.. Na ve} pomenutom zboru radikala u Kragujevcu Pa{i} je rekao.. „Zamereno mu je {to je ~lanove Glavnog odbora stranke obave{tavao o pripremama za bunu i o stawu u Timo~koj Krajini. nag na|en. U tome je.“ Preki sud je delatnost Alekse Stanojevi}a ocenio kao najopasniju.. Ako je etnopsiholo{ka osobenost Isto~ne Srbije prema [umadiji najvi{e izra`ena u hladnom i racionalnom. Do`iveo je petu deceniju XX veka dok su wegovi drugovi svoju `ivotnu putawu prekinuli 17 godina pre po~etka XX veka. Pa{i} je ~esto bio prinu|en da postupa kao revolucionar kako je `eleo pokojni Svetozar Markovi}.

kako je istra`io Kazimirovi}. Zbog kraqeve grube represije na udaru su bili pripadnici radikalie stranke. morao da ima. tradicionalni na~in: Bog da mu du{u prosti! Pa{i}. nego sa svojim predsednikom vlade. mogao porediti samo wegov direktni rival u naprednoj stranci Milutin Gara{anin. grofom Kalnokijem. a mnoge {kole ostavio da ~ekaju nova postavqewa. ve} je postavio i pitawe da li }e „hteti. Shvataju}i da se radikalizam uvukao i u prosvetu. g. smenio mitropolita Mihajla. g. 83 . (Istovremeno on se u Beogradu i Be~u vi{e sastajao sa austrijskim poslanikom Kevenhilerom i austrougarskim ministrom unutra{wih poslova. a wena sau~esnica zate~ena obe{ena u zatvorskoj }eliji. mawe gre{i od svojih saradnika i otvorenih neprijateqa zbog toga {to je bio neumoran radnik. koji je ~ak spavao u svojoj kancelariji. kako navodi Vasa Kazimirovi} u svojoj kwizi. sumwe u opravdanost kraqevih metoda razra~unavawa sa politi~kim protivnicima i aktuelnom opozicijom rasule su se po ~itavoj Evropi.36 odgovorio na svoj pravoslavni. hteo ne hteo.) Kraq je 1881. Narod je.skih dana. ali tako smi{qena i formulisana da su se od we preostali malodu{ni glasa~i mogli probuditi. kraq je preko ministarstva prosvete otpustio mnoge u~iteqe i profesore. urodilo plodom. bio je u stvari pretwa. tako|e ~oveka iz Isto~ne Srbije. Umesto optu`be „belosvetskog teroriste“ Pa{i}a. da li }e ko smeti da glasa za Frawu Josifa!“ S druge strane kraq Milan se od po~etka Pa{i}evog uspona prema wemu pona{ao upravo zavereni~ki. pored toga. direktno optu`io Pa{i}a i radikale za poku{aj atentata od strane Ilke Markovi} koja je u zatvoru na|ena zadavqena pe{kirom. uradio kao borac za narodna prava. Osnovni radikalski pokli~ koji je Kazimirovi} ve{to izdvojio iz Pa{i}evog govora u vreme izbora pred bunu 1883. S wim se. socijalista Svetozar Markovi}. Sve to jo{ ne pokazuje ono drugo lice Pa{i}evo koje je. Pa{i} je pozvao srpski narod ne samo da glasa za radikale.

on se nikada nije odrekao Rusije. uputio na mitropolita Mihajla koji je. koji su tretirani kao emigranti. pobunu i svrgavawe kraqa Milana.Kraq Milan je i samog Pa{i}a poku{ao da kompromituje u Bontuovoj aferi kada je ovaj. Zna se ko u takvim poslovima mo`e da govori i pi{e – Nikola! 84 . Ali ga je taj isti ruski ~ovek. Adam Bogosavqevi}. to nije u potpunosti wihovo delo. koji je ina~e bio srpskog porekla. smatraju}i Pa{i}a revolucionarom. Najtvr|e jezgro srpske emigracije. preko Kalafata. Pa{i} je zaobilaznim putem. mogao da gleda svakojako na prisustvo Pa{i}a. za{tititi ga i sakriti kad treba. Najva`nija je wegova namera da i on u~ini ne{to sli~no u obrnutom smeru. godine. tako da bez nare|ewa niko nije umeo da otvori usta. prognan od kraqa Milana. podmitio ~lanove napredwa~ke vlade. ali je taj wegov poku{aj ostao vrlo providan. Pa{i}u sumwivi Francuz. a zatim bankrotirao. mudar kao i Pa{i}. bio u Ru{~uku. nekada{wi krimski i makre{ki dobrovoqci i wihovi mla|i naslednici znaju samo da pucaju i koqu. Sofiji i Vidinu gde su se Pa{i} i emigranti kretali i okupqali) ne uspevaju da i{~upaju ni jednu jedinu re~ koja bi potvrdila Milojevi}evo izve{}e o zaveri. iznudio vrlo povoqne (i nepravedne) uslove eksploatacije budu}ih srpskih pruga. Iako mu ruski agent u Bugarskoj nije izrazio podr{ku. austrougarski agenti u Bugarskoj (Belograd~iku. Pa{i} je to prihvatio iako se pre tri godine razi{ao sa mitropolitom jer ovaj nije dozvolio parastos u zatvoru u kome je umro poznati borac za narodna prava iz Koprivnice kod Negotina. predsednik bugarske radikalne stranke Nikola Suknarov ostaje dosledan svojoj oceni da je Pa{i} ~ovek kome treba pre svega na qudski na~in pomo}i. bugarski vladar germanske krvi. Zahvaquju}i wemu i Pa{i}evom zetu Risti Ivanovu. Da iz sada slobodne Bugarske izazove sa svojim dobrovoqcima. Razume se. Iako je knez Aleksandar Batemberg. stigao u Vidin novembra 1883.

U listu ~ije je ime vezano za mesto smrti Svetog Save – Trnovo. pi{e da se `rtve timo~ke bune moraju osvetiti „jer Srbin ne mo`e da `ivi bez we“ (osvete). „Trnovskoj konstituciji“ Pa{i}. No. ako se ta pro{lost poznaje. nastupaju}e politi~ke li~nosti u zemqi.Kao nekada Ilija Gara{anin. Drugim re~ima skovana je zavera protiv legitimnog kraqa Srbije Milana Obrenovi}a. godine. „Srpska nacionalna ideja je oslobo|ewe i ujediwewe svih Srba u jednu dr`avu i formirawe Balkanskog saveza plemenski srodnih rasa. ili crnogorskog kneza Nikole ili Perta Kara|or|evi}a na srpski presto. koja se sve vi{e udaqava od kraqa i wegovih metoda. Saznao je da ima qudi kojima je svejedno kako }e gubitak ~asti da tuma~e wegovi potomci. koji je sa raznim stratezima i poverqivim qudima pravio planove za oslobo|ewe Srba izvan Srbije.. kada je Pa{i} sa emigrantima nameravao da preko Gajtan planine i Velikog Izvora 85 ..000 dukata. mo`e se ubla`iti ili izbe}i. Sve se to de{avalo 1884.. kao da je negde u [umadiji.“ Iz ovog ~lanka se vidi da je Pa{i} znao za zna~aj istorijskog kontinuiteta. jer ponavqawe iste ili sli~ne situacije iz pro{losti. spasao se pasjeg emigrantskog `ivota. on pi{e da ni nesre}ni despot \ura| Brankovi} ni \or|e Brankovi} nisu ni u najve}oj nevoqi davali tolika prava Austrijancima u Srbiji kako je to u~inio kraq Milan. U vreme kada je Pa{i}eva glava bila ucewena na 2. koja se pred o~ima svih pretvara u tragediju. O toj odluci Milojevi} je trebalo da obavesti Jovana Risti}a. Milojevi} je po dolasku u Beograd odmah sve dostavio kraqu Milanu. Pa{i} je sa mitropolitom Mihajlom i sa svojim „vernim“ Vladom Milojevi}em dogovorio plan o dovo|ewu Aleksandra Obrenovi}a.. dobio slu`bu i kraqevo poverewe. Pa{i} je stekao jo{ jedno veliko iskustvo. On uspeva preko novosadske {tampe i prevoda na sedam jezika da saop{ti Evropi da je glavni ciq kraqeve strahovlade fizi~ka likvidacija opozicije. sina kraqa Milana.

Iskustvo sa takvim qudima mu je pomoglo u stvarawu najboqeg stare{inskog kadra u srpskoj vojsci i suzbijawu kriminala u podno{qive okvire. mesec dana kasnije. Pa{i} odustaje od plana. novog predsednika skup{tine. on }e morati da podnosi i razmi{qa o kombinovanim ~etama {vercera i haramija koji su dobili ulogu strana~kih qudi i patriota. koji je po okon~awu bune bio predsednik prekog suda u Zaje~aru. Na vest da je srpski diplomatski predstavnik napustio Bugarsku. po svedo~ewu Sforce. on ponovo poziva srpski narod da zbaci kraqa Milana. Me|utim. je kao inteligentnom politi~aru padalo te{ko {to je nasledio stawe raznih nu`nih kompromisa koji se javqaju u ustavno – pravno nestabilnim dr`avama. nazivao probisvetom. SRBIJA KAO PA[I]EVA ZVEZDA VODIQA Javnost je u Srbiji o delatnosti emigracije i Pa{i}a obave{tavana i preko austrougarskih agenata i naknadno uba~enih pojedinaca koji su preko poverqivih qudi pozivani kao organizatori planirane pobune. nazvao je ubicom koji u pravoj demokratiji nikad ne bi bio izabran na tako odgovorno mesto. Kazimirovi}a koji se odnosi na drugi 86 . da je kraq Milan tra`io da se emigranti udaqe sa granice i da je izbio pograni~ni incident na Bregovu. Da bi smo bili slikovitiji nave{}emo jedan citat iz kwige V. Po oceni V. Dragomira Rajovi}a. Kazimirovi}a ona je o{trinom Pa{i}evih poziva na svrgavawe obrenovi}evskog re`ima bila iznena|ena. Pored ve}e opreznosti prema qudima od wegovog poverewa. Upotrebqena terminologija u raznim Pa{i}evim pismima i ~lancima potpuno je prilago|ena kraqevom na~inu izra`avawa koji je i samoga sebe. Pored toga Pa{i}u. u junu iste godine.u|e u Srbiju i podigne ustanak.

“ Grupa Mladena Cekovi}a Draganovi}a. Zapis duga i popis celokupnog imawa u slu`beni protokol uvedvni su pre bune. aut.. Prema istom protokolu pop Veqko Spasi} ustupio je na ime pozajmice 6. pre{la je granicu upravo u vreme tog zati{ja i posle pu{karawa ubila popa Veqka Spasi}a u neposrednom zale|u Vratarnice.) odlo`eno i – zavladalo je zati{je. Pa{i} pozajmquje novac od wih za tro{ak i hranu 3000 emigranata Srba i 1000 proteranih Crnogoraca pod komandom vojvode Peke Pavlovi}a. sasvim mirno gazi plitak Timok ispod brda Bezdet u Vratarnici i ponovo prelazi granicu.. koja je po svemu sude}i ubila kwa`eva~kog pisara u Vratarnici u toku bune. ni od toga nije bilo ni{ta. koji se proizvodwom i prodajom piva bavi u Vidinu.poku{aj pobune u Srbiji krajem leta 1884. a zet Ivanov {ef sofijske policije. Sve je opet jednom (verovatno – „jo{ jednom“ – prim.00 dinara Veqku Jan~i}u iz Vratarnice. Prema Intabulacionom protokolu op{tine Zaje~ar. Veqko Jan~i} se u gra|i o timo~koj buni pomiwe kao emigrant. zaje~arski trgovac Petar Nedeqkovi} preuzima deo imawa Mladena Cekovi}a iz Zagra|a na ime duga koji nije ispla}en. U decembru iste godine ovakvi poku{aji potpaqivawa vatre imaju na kratko vi{e izgleda. Zatim Suknarov biva smewen ali je sakupqeno 1000 pu{aka i potrebne municije. Posle ubistva popa Veqka Spasi}a ova grupa emigranata pronalazi samo deo novca i sa jednim rawenim Velikoizvorcem u koga je pucao sviwarski trgovac i ~lan napredwa~ke stranke Ne{ko To{i}. To je u velikoj meri omogu}io i Kosta Marin87 . Pa{i}ev za{titnik Suknarov postaje ministar unutra{wih poslova. \or|a Lazarevi}a. godine: „[to se ti~e Pa{i}evog plana da sa emigrantima pre|e granicu i u Srbiji zapali vatru ustanka.593. Prema Kazimirovi}evom istra`ivawu ministarstvo unutra{wih poslova Austrougarske zna da se 16 sanduka oru`ja i municije nalazi u pivarskoj radwi srpskog emigranta iz Zaje~ara.

Rista. Buna je planirana za kwa`eva~ki okrug. 1926. Iz pisma koje je nakon toga Pa{i} uputio kraqu. vidi se da je Pa{i} postupio mudro i promi{qeno. kamenorezac iz Vaqeva. septembra 1885. g. u gladovawu i o~ajawu? Vojvoda Peko Pavlovi} je prepustio odluku Pa{i}u. u ~ijoj je ku}i u Vidinu dr`an ovaj sastanak. uspeo da izbegne rascep u emigraciji. evo 88 . u srpskom selu Bra}evac. Izbila je sva|a. Otac \or|a Lazarevi}a. pokvarewak) treba da }uti. Prolaze meseci mu~nog i{~ekivawa. Pa{i}eve dileme postaju sve ve}e. uprkos nezavidnoj situaciji. Prisajediwewe Isto~ne Rumelije dogodilo se 6. On je svima rekao u brk da su kukavice. posle svrgavawa oba „nemska“ kraqa. Ne kriju}i da je srpski kraq tiranin. – ovaj sastanak je odr`an dakle u potpuno izmewenim uslovima koje je \or|e Lazaravi} u „Politici“ od 18. Ve}ina se odlu~uje za odlagawe. osim Janka-Jola Pileti}a. Pa{i} je. Pritisak bugarske policije i kraqa Milana koji zahteva da se uklone emigranti sa granice sve su ja~i. reaguju}i pre svega na prisajediwewe Rumelije Bugarskoj. Janko Jole je pozvao „na megdan juna~ki“. U svom pismu srpskog suverena ne oslovqava sa „va{e veli~anstvo“. ide i Pa{i}. jedan takav pezenvek (svodnik. Da li sa 4000 Srba i Crnogoraca u}i u Srbiju ili ostati u Bugarskoj u bekstvu od bugarske policije. kao da ga ostavqa samog sa tom titulom. Nije ni najmawe uva`io Pa{i}eve razloge da se u vreme ratne opasnosti upravo iz patriotizma ne sme i}i u bunu. Bugarska policija nije prona{la oru`je jer je ono skloweno na samoj granici.. ali sa wegovim protivnicima `eli uniju Srbije i Bugarske. kako smo videli.kovi}. koji je izdao Pa{i}a.On ne `eli sa Batembergom i wegovom vojskom. Ako su svi da se ide u Srbiju. Ako je Bugarska u{la u Rumeliju. 8. ipak bira na~in wegovog uklawawa. ozna~io kao „grom iz vedra neba“. Kad Pa{i} i Peko govore.. I Crnogorci tako misle. g. Pa{i} prepu{ta odluku ve}ini. zapretio mu je da }e ga „golim rukama izbaciti kroz re{etke na prozoru“. ve} samo sa „kraqu“.

„. razume se.“ Poruka je jasna: iznad tiranije i politike je potreba Srbije da ne ostane u sku~enim granicama jer svoj polo`aj.Mi u takvom vremenu obustavqamo svaku radwu koja je upravqena da Srbiju oslobodi od unutra{qe tiranije i da osveti nevino prolivenu krv bratsku i stavqamo se vama na raspolagawe ukoliko nam polo`aj dopu{tao bude. No. Oni su bili preobu~eni u seqa~ka odela i pod komandom Milutina Gara{anina. ukazuju}i da je u novoj situaciji jedino razumno da srpska vojska u|e u Staru Srbiju i Makedoniju.. oni su odbili da se bore protiv Srbije. direktno ne optu`uje kraqa za tiraniju (indirektno sasvim sigurno). gori od „pezenveka“. Jole Pileti} je bio samo dokaz da su kraq i napredwaci uspeli da se veoma dobro organizuju u odbrani od radikalske opasnosti.. Pa{i} se nije dao prevariti. ve} napredwake. po{to su Bugari u{li u Rumeliju. Nakon toga Pa{i} je u srpskoj javnosti optu`en da na ra~un bugarskih usluga u svrgavawu kraqa Milana `eli da Makedoniju ustupi Bugarskoj.prilike da Srbija bez oklevawa u|e u staru Srbiju i Makedoniju. osporavao pravo na Makedoniju. svakako istorijskom pismu kraqu Milanu. bio je smi{qen izazov koji bi emigrante i radikalsko vo|stvo doveo pravo pred pu{~ane cevi sakrivenih `andarma na srpskoj strani. Pileti} je bio u stvari {pijun kraqa Milana. Posle svr{etka rata Pa{i} je mogao dokumentovano da doka`e da je u Bugarskoj upravo progowen jer je svojim doma}inima. Wegov poziv na dvoboj „kukavicama koji ne smeju da pre|u granicu i dignu bunu“. va`ne puteve i svoj opstanak ne mo`e da brani kao bilo ~ija provincija. Crnogorci pod komandom Peka Pavlovi}a su potom napustili Vidin u `eqi da se bore za Rumeliju. on.. U ve} pomenutom.. Bugarima. Pi{u}i Suknarovu Pa{i} je ostavio neoboriv dokument svog vizionar89 . on u Beogradu dobija mesto sreskog pisara. ali kada je izbio srpsko – bugarski rat. Pileti} se vratio u Srbiju i mada nije uspeo da na ovakav na~ik ubije ili uhapsi Pa{i}a.

naime. Nije se ona rukovodila opasno{}u naru{avawa privr`enosti Batemberga i Milana Obrenovi}a. On nije verovao u dobre namere ujediwene carevine. nastalom 1885.... kad bi Srbija i{la sa Bugarskom protiv Turaka.. on smatra da oba vladara koji rade protiv slovenske stvari treba zbaciti. Austrougarske. koje je. „mnogo je boqe. po pretpostavci Vase Kazimirovi}a. a zatim u Rumuniju.. a iskreno i bratsko raspolo`ewe prema Srbima je izostalo. jasno znao {ta je glavna opasnost za sve balkanske zamqe koje su se ponovo ra|ale izme|u ~eki}a i nakovwa svojih `eqa i realnih mogu}nosti opstanka. namenio ruskom ambasadoru u Parizu.“ U tim ~asovima Pa{i}a je . Kakav je interes ona imala. to odlu~io). kako on ka`e. sigurnije i slozi balkanskih naroda bli`e. Pa{i} zamera i Bugarima jer su. na koje u prvom redu pada odgovornost za rat sa Bugarskom. Pa{i} je. U vezi s tim Vasa Kazimirovi} zakqu~uje: „I kraq Milan i Milutin Gara{anin. bili su se potpuno oglu{ili o jednu ispravnu politi~u ideju – da se balkanskim savezom ostvari oslobo|ewe svih od Turske podjarmqenih naroda. kao i docnije.“ Od svega je najinteresantnija uloga Austrougarske u srpsko – bugarskom ratu 1885. budu}i da su vladari obe zemqe bili weni qudi? Stvar je vrdo prosta. retko ko razumeo.stva. [to se Pa{i}a ti~e on je prozreo tu igru i u pismu iz oktobra 1885. spekulisali u pomo}i srpskim emigrantima. no da ide sa Austrijom protiv Turaka. pi{e Pa{i}. (Gara{anin je to pismo zaba{urio i nije ga pro~itao na sednici narodne skup{tine iako je. g. Htela je ona mnogo boqi rezultat koji bi u{ao u neprobojan oklop tradicije – stvarawe mr`we i rivalstva izme|u dva naroda (kraq i knez su bili ionako samo {ahovske figure) po staroj devizi: devide et impera (zavadi pa vladaj). U jednom drugom pismu. kako je ustanovio Vasa Kazimirovi}. Proteran je najpre u Ru{~uk. jer je remetila ravnote`u u stalnoj te`wi da se {iri prema istoku. g. a ukoliko se ne `eli rat zbog Rumelije 90 . „Naposletku“. g.

Po Vojislavu J. Grof Kalnoki je Kevenhileru u Beograd poslao telegram u kome se kraq Milan uverava da „mo`e ra~unati na na{e prijateqstvo“.. U tim te{kim trenucima pomogli su ga udovica kwi`evnika Qubena Karavelova. Progowen kao zver Pa{i} se skriva u Dobruxi. Pa{i} ne `eli ruskom silom uve}anu Bugarsku (ni sanstefansku ni novu koja se stvara sa Rumelijom) jer kqu~ slovenstva na Balkanu je Srbija (zbog dva putna pravca) bez koje se ni Bugarska ne mo`e odr`ati. ina~e Srpkiwa. i bugarski slovenofil Aksentije Aksentijevi}. koga su kao zaslu`nog ratnika na Balkanu transilvansko – moldavski secesionisti na ovom istom terenu 1601. Interesantno je dr`awe Rusije u tim danima. a srpska skup{tina u oktobru 1885. bili su izlo`eni gladi i poni`ewu. Sam Pa{i} je ostavio svoje zapa`awe da su emigranti opstali vrlo dobro u „{opskom naseqewu“ koje „simpatizira Srbima“. Sam Pa{i} je priznao da nije smeo da iza|e pred wih jer je ruska pomo} koju im je obe}ao izostala. Kazimirovi}. g. donosi odluku da se Bugarska napadne. odvijale „kako sam predskazivao da }e se razviti. ubistvima ~ijim ubicama nije su|eno. koliko je mogao. pored Slovenskog komiteta i Bugarina Aksakova.. uhvatili i `ivog ispekli. Ali Pa{i} je i spretniji i sre}niji od Babe Novaka. 91 . U Rumunuji je Pa{i} bio u jo{ ve}oj opasnosti jer je austrijsko poslanstvo u Bukure{tu tra`ilo wegovo hap{ewe. a zatim u Rumuniju.“ To je bilo pre proterivawa u Ru{~uk. jer nisu bili dr`avqani Bugarske. Mojim re~ima i pismima nije se poklonila pa`wa. Bez la`ne skromnosti Pa{i} je otvoreno napisao da su se prilike na Balkanu. U isto vreme u Srbiji je izvr{ena mobilizacija. U tim trenucima prognani mitropolit Mihajlo je. kod ruskih prijateqa iz studentskih ciri{kih dana.treba vratiti „status quo ante“. Ostali emigranti koji su tako|e proterani i ostali bez sredstava za `ivot. Vukovi}u ~ije navode koristi V. u okviru slovenstva i balkanskih odnosa. pomogao emigrantima.

kako tvrdi Kazimirovi}. g. uveren da }e Bugarsku vrlo brzo pobediti. [to je kobnije za wegov ina~e skroman politi~ki mentalitet. novembra 1885. Poraz je bio neizbe`an. 19. ili pak teritorijalno pove}ana. Mo`da. kraq Milan je pao na ispitu i kao ratni strateg. Milan je poveo rat smatraju}i da iza Bugarske stoji Rusija. on je iznenada doneo odluku o povla~ewu prema Pirotu. kraq je uo~i sloma rekao: „Ne mogu ovde ostati. Dok je trajala bitka na Slivnici koja. ne odobravam ono {to ste u~inili. Car je odgovorio: „Zato {to volim bugarski narod. 92 . nije bila izgubqena sve do momenta kada je do kraqa doprla vest da je jedan bugarski odred u{ao u neko selo iza linije srpskog fronta.“ Da li je Pa{i}eva aktivnost u Bugarskoj i Rumuniji doprinela ovom stavu ruskog cara. Uspe{nim ratom protiv Bugara pobedio bi on. „Srbija mora ili postati austrougarska pokrajina. ili politi~ar uop{te da bi se uistinu i razumevao u politiku. Ratom je hteo da zbri{e i svoju nesigurnost i silaznu liniju svog autoriteta i emigrante i Pa{i}a. po zasluzi.Batemberg je telegrafisao ruskom caru o svojoj nameri da prisajedini Rumeliju jer zna da ruski car voli bugarski narod...“ Tre}eg dana rata. predsednik. Kazimirovi}a kraq Milan je uo~i rata bio opsednut „pravom manijom gowewa“. Prema saznawu V. Nikako u Sofiji. wegova zvezda ga vodi u ropstvo koje on do`ivqava kao sudbinu.“ Istina je da bi takav trijumf. Kako prema pisawu Slobodana Jovanovi}a navodi Kazimirovi}. Sigurno je ne{to drugo: ~esto nije dovoqno da bilo ko bude kraq. o kome dobija austrijske izve{taje da sprema atentat na wega. po`eleo u Beogradu. ne}u da me Pa{i} i drugovi wegovi vode vezanog kroz Sofiju. a ne intriga Austrougarske. Pa{i} bar u ~asovima o~ajawa. a ne Pa{i}.

januara 1886. koji su ~amili u wegovim zatvorima. Odr`ana je konferencija predstavnika 93 . Iako je mo`da shvatio da kao suveren Srbije ne}e dugo izdr`ati. kako se izrazio. Izmiri}e se sa radikalima u zemqi. 1. a od radikala u zemqi o~ekuje da pomognu spasavawu obraza Srbije.POSLEDWA KRAQEVA OFANZIVA Uzrok progona Pa{i}a iz Bugaraske u Rumuniju le`i u ~iwenici da je Pa{i} odbio ponudu kneza Batemberga da se sa emigrantima ukqu~i u bugarsku vojsku koja se najpre brani od napada. U decembru 1885. Kraq je pro~itao sva wegova pisma ali mu sujeta nije dozvolila da uva`i bilo koje stanovi{te svog protivnika. ^etiri dana kasnije. g. neiskusna bugarska vojska pobedila „zbog niskosti i nesposobnosti“ qudi na srpskoj strani i zbog toga {to je malobrojna srpska vojska „}oravo rukovo|ena“. koji je bio zatvoren u kalemegdanskoj tvr|avi. ne `ali truda da do kraqa dospeju wegova prava shvatawa i tuma~ewa proteklih doga|aja. I Pa{i} smatra da je rat bio bratoubila~ki. svi osu|eni radikali su pomilovani. Re`im u Srbiji se ne sme obarati stranom silom. ali je wegova procena da je. a zatim nastupa na srpskoj teritoriji (zaustavi}e je austrougarski ultimatum). to mo`e samo srpski narod. Todorovi} je prihvatio kraqevu ideju da se radikali i napredwaci sporazumeju i formiraju koalicionu vladu. kraq je li~no posetio Peru Todorovi}a. Rat sa Bugarskom je nazvao prenagqenim. on se odlu~io na novi udarac Pa{i}u. Pera Todorovi} je prihvatio sve kraqeve `eqe. To. Pa{i}. razume se. Ne i sa Pa{i}am i emigrantima. osim emigranata i Pa{i}a. g. pa }e kasnije balkanski savez i zbog toga biti veliki podvig. S druge strane Pa{i} je veoma o{tar prema Bugarima tvrde}i da je o ovoj zemqi Evropa ~ula „kada im se (Bugarima) sloboda pokloni“. sa kojim je svojevremeno Pa{i} osnovao radikalnu stranku. nije bugarsko gledi{te. posle rata.

Formirana je nova vlada. uskoro je bio iskqu~en iz stranke. pobedio i kraqa i svog politi~kog kompawona Todorovi}a. Za wega je „ni{ka opozicija“ i neokaqani radikalizam „posledwa nada naroda“. o stabilnosti ne treba ni govoriti. Kada je ovaj manevar propao. [tavi{e. koji je bio uveren da dobro radi. koji i sada ima presudan uticaj. Nema politi~kog mira u Srbiji. a kao wen nekada{wi vo|a. sa pomilovanim radikalima i ve} 94 .. Ubrzo je bez ostatka postao kraqev ~ovek. ne smatra da }e do stvarnog pomirewa do}i. kraq je poku{ao isti manevar sa liberalima. Pera Todorovi} nije bio za taj posao. Pa{i} iz emigracije savetuje da se radikali ne pribli`avaju ni liberalu Jovanu Risti}u.. a ti umesto da miri{.. No. No. No i kraq nije postigao svoj ciq: da.nekada suprotstavqenih stranaka. kako se izrazio Vasa Kazimirovi}.. preko wega ostvario neki uticaj na kraqa i dolazio do informacija o kraqevim namerama. odbija koaliciju sa neprijateqskom napredwa~kom strankom. Zamerio je Ra{i Milo{evi}u zbog isterivawa Pere Todorovi}a iz stranke: „Ja sam pretpostavqao da }e{ uzeti na se ulogu izmiriteqa. „Ve}ina radikalskih prvaka izjasnila se protiv sporazuma sa napredwacima. bar na kratko. ~ara{ jo{ vi{e vatru.“ No kraq ide daqe (prema svome kraju)..“ I sam je kritikovao Todorovi}a jer je za~etnik rascepa u radikalnoj stranci..“ Tako je Pa{i}. Pa{i} je bio Pa{i} i prema svojim sledbenicima ne samo prema kraqu Milanu. kako ocewuje Vasa Kazimirovi}. Pa{i} je. „preko Todorovi}a pridobije radikalnu stranku za saradwu bez nekih ve}ih ustupaka. Mada kraqevom rukom oslobo|ena i ovakva radikalna stranka. sa disidentom Perom Todorovi}em na ~elu.“ No kritikuju}i i Milo{evi}a i Peru Todorovi}a Pa{i} je. Kako je Ra{a Milo{evi} zabale`io. koliko je to bilo mogu}e. postigao da Todorovi} odigra dvostruku igru. Pa{i} se nadao i smatrao je da tako i narod misli da se radikali ne}e „poqubiti i zagrliti sa izdajnicima srpskog imena i srpske dr`ave.

takvi kakvi su. Pa{i} ni za dlaku ne odustaje od svoje antiaustrijske politike.ohla|enim dinasti~kim liberalima. Pored toga kraq je odbio da u sastav nove vlade u|e Kosta Tau{anovi}. jer je liberalno – radikalna vlada trajala kratko. ~ovek od poverewa Rusa i Pa{i}a. g. zakqu~uje Pa{i}. U vezi s tim Kazimirovi} s pravom pretpostavqa da su radikalski prvaci poslu{ali Pa{i}a. shvataju da mogu da preduzmu samo ono {to im kraq dopusti. ta~nije neprihvatawa politike pokornosti i postepenog gubitka suvereniteta pred velikim susedom.. U svojstvu srpskog poslanika u Rusiji on je u Petrogradu primio Pa{i}a. No i radikali majora Gruji}a. Za svoje naslednike je kazao. Ako odstupe od tog ciqa ve}inu }e dobiti radikali Save Gruji}a. „porezi se ne uteruju“. kako se vidi iz pisma Kosti Tau{anovi}u iz avgusta 1887. „Da li mo`e“. Gruji} je taj susret opisao sasvim podani~ki. 95 . Pa{i} je preko odanih qudi i pisama zahtevao da radikali {to vi{e suzbiju liberale kod kraqa. Radikali su optu`eni da je wihov ciq ru{ewe prestola. godine opet ostvaruju radikalsku ve}inu. Pa{i}ev naslednik u zemqi bio je major Sava Gruju}. sugeri{u}i umerenost. Jovan Risti} po svaku cenu ho}e da i taj uspeh svede na radikalsku mawinu u skup{tini. vidi rastu}u anarhiju zbog delovawa izdajni~ke emigracije i Pa{i}a. Sada je ucveqen i liberal Jovan Risti}. a liberali poverewe kraqa k wima“... „buna se priprema“. g. Ni{ta novo u Srbiji toga vremena. „revoluciju“. Dobija prave napade besa. Prorokuje „finansijski krah“. u junu 1887. Vide}e se {ta }e i ko izgubiti u ovom politi~kom ruletu. a kraq je doveden u nesnosnu situaciju da ne mo`e ba{ sve po wegovom. da su radikali „ulo`ili u savez poverewe naroda k vama. „radikalna stranka da zadr`i poverewe naroda i jo{ k tome da ste~e poverewe kraqa?“ Ipak. ali je ta~no preneo kraqu da Pa{i} nema nameru da se vra}a u Srbiju jer ne prihvata stawe koje su stvorili radikali u zemqi. Prakti~no. Novi izbori u septembru 1887.

dugogodi{wi ministar unutra{wih dela.37 Abdikaciji je prothodio razvod sa kraqicom Natalijom i otimawe sina i prestolonaslednika Aleksandra koji je bio sa majkom u Vizbadenu. Zima u kojoj se Pa{i} pripremao za povratak u zemqu. februara 1889. Upravo u svojoj 44... Hteo ne hteo. bila je. ~vrsta ruka iz timo~ke bune je okrenuo le|a kraqu: „Na wegovo veli~anstvo se ne mo`e niko osloniti. Kao predsednik vlade 1888. prema lokalnom 96 . godini `ivota. Otmicu je pomogla austrougarska policija. zarad karijere. Pa{i} je 22.“ Kraq je najzad zahtevao da se Milutin Gara{anin protera jer nije hteo da bude srpski poslanik u Rimu. gledao je kako Pa{i} u o~ima naroda izrasta u legendu i epsku li~nost. Major Sava Gruji} daje ostavku jer kraq nije hteo da potpi{e jedan ukaz koji je sam zahtevao da pro|e kroza proceduru. I Nikola Hristi}.. Hristi} je izjavio da „nema tog nitkovluka za koji kraq Milan ne bi bio sposoban.Sve te brige on saop{tava Kevenhileru jer kao da u Srbiji nema kome da se poveri. olajavali kod kraqa.“ Tako je kraq ostao usamqen u mi{qewu da je Pa{i} izdajnik. g. kada je spa{avaju}i goli `ivot prvi put obrijao bradu da ga austrougarski agenti ne bi uhvatili. godine ~uo spanosnu vest: kraq Milan je abdicirao. Pa{i} je bio „pa}enik“ u izgnanstvu koji je i daqe strepeo od novih prijateqa koji bi ga.. POVRATAK I NOVE ZAMKE I TE[KO]E U {estogodi{woj emigraciji Pa{i} je ustanovio dva osnovna kamena temeqca budu}e srpske politike koju }e ostvarivati koliko mu prilike budu dozvoqavale: postizawe sloge balkanskih dr`ava i. oslawawe i savezni{tvo sa Rusijom. uprkos svim menama raspolo`ewa i interesa i geografskoj udaqenosti.

izazvale su veliki talas odmetni{tva. zatim ko`eqske i na kraju lasova~ke op{tine. ali je popadija uspela uz pomo} kom{ija da rani bajonetom jednog od napada~a. tako da su mnogi ostareli liberali i napredwaci poumirali. Te{ko je ustanoviti da li je trasa budu}e pruge od Kwa`evca za Negotin preko Zaje~ara ucrtana u {irokom luku oko celog gorweg grada samo da ne bi pre{la preko imawa liberalnog poslanika iz Velikog Izvora. odmetni{tva i osvete {ire se Srbijom. ina~e Crnogorac. nasiqe. \or|a Gen~i}a. Ve} u leto iste 1889. Konti} podse}a na~elnika da je on te klevete oslobo|en „posle 15 i po mese~nog tamnovawa“ na su|ewu koje je odr`ano od prvog do desetog juna 1889. \avo je do{ao po svoje. Otapawe straha i u takvoj hladno}i tajnih i ostalih povratnika iz Bugarske je primetna. 97 . g. Nadmetawe u kori{}ewu veza i zloupotreba se rasplamsava. On je bio ubijen od razbojnika. Konti}. Izvesno je da Timo~anin donosi vest da se Gen~i} nije odazvao komisiji za otkup zemqi{ta za trasu budu}e pruge i da pruga nije pre{la preko wegovog imawa. godine jedan iz grupe Mladena Cekovi}a Draganovi}a. U isto vreme u Timo~aninu se razobli~uju policijske metode razra~unavawa sa politi~kim aspirantima za vlast. Policajci u slu`bi napredwa~ke vlade nazvani su „buxonosci“ koji su se u apsanama koristili gove|im `ilama i kesama sa peskom da se „na najgrozniji i najsvirepiji na~in tuku nevini qudi“. otvoreno preti kwa`eva~kom na~elniku Dimitriju Vu~kovi}u da }e ga tu`iti sudu jer je javno izjavio da je Konti} razbojnik. vrlo hladna. {to se bez uvijawa {tampa kao zlurada bele{ka. pisar gorwobelore~ke. Iako je nova zora Srbije bila na pomolu. U vreme kada se Konti} javio u listu Timo~anin mogla se u wemu pro~itati i vest o ubistvu urova~kog sve{tenika u negotinskom kraju. li~na nesigurnost. Radosav M.zaje~arskom listu Timo~anin. glasilu radikalne stranke. Upropa{}avawe du`nika kriminalnim uve}awem duga i prodaje imawa „na dobo{“ zbog naplate duga.

Osnovana je pretpostavka mnogih da je kraq o~ekivao rasulo u zemqi ~iji bi se uzroci mogli pripisati kraqevim politi~kim protivnicima. ovaj ustav kojim }e po~eti svoju vladavinu i kraq Petar Kara|or|evi}. je. godine sprovedeni su izbori za narodnu skup{tinu na kojima je trijumf radikala bio jo{ ve}i: od 625 poslanika u skup{tinu je izabrano 532 radikala. Kraq izdaje manifest u kome saop{tava da }e srpskom narodu dati ustav koji i sam `eli (a koga se ina~e u`asavao) kako ga `eli i sam narod. (kojima je anulirana odredba kraqeve tajne konvencije sa Austrougarskom o pravu ove zemqe da u odre|enim prilikama koristi moravsku dolinu). U politici su ~esto aktivnosti i agitacije u sprezi sa nekim narodnim te`wama donosili rezultate. pi{e Vasa Kazimirovi}. istovremeno sa abdikacijom objavqeno progla{ewe maloletnog Aleksandra za kraqa uz imenovawe namesni{tva koje }e do kraqevog punoletstva obavqati wegove poslove. [esnaestog decembra 1889. g. Isti je od mnogih istori~ara toga doba ocewen kao najslobodoumniji od svih prethodnih. odobrila novi ustav. zbog ~ega bi se kraq apsolutisti~kim ovla{}ewima pojavio kao spasilac. potpisao je jedan od najmra~nijih i najkrvavijih dr`avnika Srbije – Nikola Hristi}. Ustav }e garantovati „u`ivawe ve}ih i {irih gra|anskih i politi~kih sloboda“. „Da paradoks bude ve}i“. Ako je dono{ewe tog ustava wegova zasluga (a formalno jeste) za{to se povla~i? U martu 1889.Kraq je pripremio svoju abdikaciju iza koje se krila `eqa da u senci ostane na politi~koj pozornici Srbije. Tako je trideset~etvorogodi{wi kraq si{ao sa prestola u korist trinaestogodi{weg prestolonaslednika. Pa{i} i radikali ne sede skr{tenih 98 . posle sitnih izmena nacrta novog ustava.“ Razli~ita su tuma~ewa darovawa takve parlamentarne slobode srpskom narodu uo~i abdikacije. „uz kraqa Milana. Zatim je skup{tina. 95 liberala i samo jedan napredwak. Posle abdikacije objavqen je sastav nove vlade koju je formirao Nikola Hristi}.

Sve formalnosti su brzo okon~ane i ve} sutradan je ukaz o pomilovawu zvani~no objavqen. jer su svi ~lanovi vlade. g. Ali se to nije dogodilo. Glavnu zaslugu za novi parlamentarni ustav pripisao je delovawu radikalne stranke. da se radikali ne smeju odati nemaru i da predstoji „da se osiguraju ste~ena prava i slobode“. g. Pred radikalskim poslanicima iz cele zemqe Pa{i} je istupio po{to mu je u Beogradu vra}eno vo|stvo radikalne stranke. Desetog marta 1889. No. poku{avaju}i da udari na snagu radikala. obi{ao zgradu okru`nog na~elstva gde je 1883. prema Karlu Sforci. Srbiju treba pripremiti „da mo`e odgovoriti svom zadatku“. protiv demagogije. Naglasio je da treba podi}i „narodno blagostawe i prosvetu“.ruku. godine.. kraq u ostavci tra`i od namesni{tva da se Nikola Pa{i} pomiluje. juna iste 1889. No. ali je za svoj susret sa bira~ima i narodom izabrao Ni{. osim ministra vojnog. po svemu sude}i osredwih politi~ara. Sada je bar prividno sve lak{e. koje je pa`qivo birao kraq Milan. Najpre je doputovao u Zaje~ar gde je. bili radikali.. Veliki zbor radikala u Ni{u odr`an je 9. Pa{i} je u Smederevu i Beogradu odu{evqeno do~ekan. Pa{i}a nije vi{e ni{ta moglo iznenaditi. bio osu|en na smrt. Pre tri godine kraq je u Ni{u o~ekivao sporazum i izmirewe izme|u radikala i napredwaka. ubrzo }e do`iveti gor~inu od onih. Zahvaquju}i woj srpski narod je najzad postao „kova~ svoje sre}e“. Nada se da narod ne}e dati svoj glas „svojim tutorima“ i onima „koji su dokazivali da narod nije politi~ki zreo i da nije dostojan slobode i prava samoopredeqewa. 99 . ~ime bi Pa{i} kao politi~ka li~nost bio trajno izbrisan. koju je sa nekoliko svojih istomi{qenika i osnovao. ali je dodao da „pobe|eni ne spavaju“.“ Zalo`io se za ostvarivawe dostupnih ciqeva.

koji je hteo da se umesto napada na Bugarsku 1885. Iz Timo~anina se vidi da je Pa{i}eva radikalna politika doprla do svakog mesnog odbora. sigurni u svoju pobedu. godine u|e na Kosovo. direktor negotinske gimnazije. kako ga familijarno naziva izve{ta~. zaje~arski radikali. Akcenat u govoru u~iteqa Mihajla Ra{kovi}a na zboru u Trwanima je na zna~aju dogovora 100 . tretiran je. dugogodi{wih najgorih optu`bi nisu hteli da obore argumentima svi kojima je to i{lo na ra~un. Samog Pa{i}a „kraqevi radikali“ i Sava Gruji} poku{avaju u svakoj prilici da dovedu u podre|en polo`aj. Obru~ kleveta. Pa{i} je otrpeo i ovo poni`ewe. Drugi Brut je Je{a. pravu demokratiju je tek trebalo izboriti. ironi{u}i sa wihovim „debelim politi~kim kapitalom“: mada su ve} omatorili sada im bar „ne klecaju slaba~ka kolena“ jer imaju `ive svedoke borbe za narod – svoje debele trbuhe. Pred septembarske izbore. Timo~anin donosi i bele{ku o tri timo~ka Bruta. ako naravno bude izabran. Pa{i}. Prvi je Tutunovi}. koji je obe}ao da }e sagraditi crkvu ako pobedi na izborima. Dvadeset devetog avgusta 1889. To se osetilo prilikom obele`avawa petstote godi{wice kosovske bitke u Kru{evcu i prilikom miropomazawa kraqa Aleksandra I u manastiru @i~i. Naviknut na jo{ gore nevoqe. g. direktor zaje~arske gimnazije kome se prezrivo savetuje da mu `ena kupi budilnik koji bi ga budio u skup{tini kad zaspi. \or|e Gen~i} koji }e dokazati da na Balkanu duvaju samo ruski vetrovi. rugaju se ne samo „buxonoscima“ tj. bezmalo kao obi~an gra|anin. po re~ima Vase Kazimirovi}a. ve} i liberalima. preko svog glasila Timo~anin. napredwacima.DEMOKRATIJA NA PAPIRU I pored novog ustava i abdikacije kraqa Milana i prisustva Nikole Pa{i}a u politi~kom `ivotu zemqe. Tre}i Brut (koji poodavno u o~ima radikala nije samo to) je liberal Gen~a.

gde za male pare nabavqa 80. ve} predsednik skup{tine i lider radikalne stranke. po zamisli samog Pa{i}a. razdor. Ali s obzirom na ranije suspenzije radikalne ve}ine. a koji je on najboqe poznavao. Pa{i} je bio kandidovan istovremeno u Beogradu. Ministar prosvete je „stavio u buxet svoga ministarstva sumu od 200. a napredwaci. je „glo`ewe.radikala koji treba svud sprovoditi.37a 101 . Od 117 poslani~kih mesta radikali dobijaju 102. nisu ni istakli svoje kandidate. Zaje~aru i Ni{u i svuda je kao kandidat radikalne stranke dobio apsolutnu ve}inu. septembra 1890. brzo je shvatila da samo on mo`e da razgovara sa Rusima o hitnoj potrebi Srbije: naoru`awu. 26. stare vi{e od pedeset godina. godine. liberali 15. g. Pa{i} je ili sam iskoristio svoj uticaj ({to je malo verovatno) ili ministar prosvete vi{e nije imao obraza da se oglu{uje na opravdane zahteve Zaje~araca da se re{i problem sme{taja elitne {kole u Zaje~aru. stvarao i sledio. Suprotno blagotvornosti dogovora.000 pu{aka. me|utim. zvanih „berdanke“ koje su. intrigarewe“. Timo~anin je. posle objavqivawa vesti o trijumfu radikala i Pa{i}a mogao da saop{ti Zaje~arcima jo{ jednu novost.000 dinara za gra|ewe gimnazijske zgrade u Zaje~aru“. Ta du`nost je. Iako je Pa{i}a nova vlada potiskivala. Prema Kazimirovi}u. pou~eni katastrofom sa pro{lih izbora. mnogi su s razlogom zamerili Pa{i}u jer je u parlametarnoj dr`avi ostvario jednostrana~ku vladavinu. Do{li su i izbori za poslanike narodne skup{tine. U zimu 1890. on putuje u Petrograd ali ne vi{e kao emigrant u izlizanom odelu. bile potrebne za novu narodnu vojsku koju je trebalo obnoviti. Zatim je izabran i za predsednika skup{tine i predsednika beogradske op{tine. ovakvi rezultati su ipak logi~ni. kako je podvukao Ra{kovi}. To je ono {to je radikalima nepotrebno. bila zamka da bi od strane javnih i tajnih protivnika u vladi bio odgurnut sa glavnog politi~kog pravca koji je kraqevina Srbija kao dr`ava imala.

protera. On nije ni{ta rekao. Mnogi su tada pogre{no zakqu~ili da je wegovo }utawe. Oni su objavili Pa{i}evu izjavu da se sa „vi{e strana“ napada parlamentarna vladavina u Srbiji u „nameri se vrati staro neustavno vreme“. galame i da tra`e da se biv{i kraq Milan kao vinovnik ovog nepovoqnog stawa za Srbiju. Raeguje se muwevito. Pa{i} je pripremio dva sastanka: tajni i javni. liberali. Istovremeno Pa{i} ne dozvoqava informativnu blokadu Srbije. Mere protiv Srbije po Pa{i}evom tuma~ewu su smi{qene „da zapla{e na{ narod i da ga prinude da napusti svoju samostalnu politiku“.U svojstvu predsednika skup{tine Srbije. Odjavqena je objektivna istina o uzrocima pritiska velike carevine na kraqevinu Srbiju. Austrougarska je pritiskom `elela da natera „malu dr`avu“ na qubav. nebriga. prete. koji odre|ene i ta~ne zakqu~ke donosi na osnovu izve{taja austrougarskog poslanika. ali i kao li~nost. po Kazimirovi}u. Pored toga ministar trgovine Kosta Tau{anovi} saop{tio je austrougarskom poslaniku u Beogradu da }e srpska vlada ustupiti koncesije Englezima za gradwu velike klanice u Ni{u i da }e Srbija svoje proizvode izvoziti u Englesku. Srpska vlada pla}a dobre pare ma|arskim novinarima za bro{uru na nema~kom jeziku u kojoj je ukazano na {tete koje }e biti nanesene obema stranama. Na radikalnom zboru u Jagodini. Pored toga Pa{i} je izveo veliki politi~ki manevar koji je uti{ao i ~ak otupeo o{tricu raspaqenih unutarstrana~kih strasti a istovremeno ukazao Evropi na principijelne i nepokolebqive stavove Srbije u wenom pravednom otporu. nedostatak politi~ke invencije. preko svojih glasila. Na prvom je pustio svoje strana~ke drugove da kritikuju. u stvari nemo}. Nema~ku i Italiju. U tom smislu prevario se i Radoje Domanovi} koji }e 102 ZA OBNOVU DR@AVNE MO]I . Pa{i} je imao uticaja i na ostale politi~ke stranke. Na austrougarsku zabranu uvoza sviwa reagovali su.

aludiraju}i da je narod poverio vlast slepcu. Iz svega toga proisti~u zadaci radikalne stranke: da se rastereti narod od davawa. posle cara Du{ana. propala zbog poreza koji su se mno`ili i ubijali narodnu lojalnost prema dr`avi. koji je na prvom tajnom sastanku samo klimao glavom i gladio bradu. pa je svaka hajka na wega izli{na. Smi{qaju}i svoje politi~ke nastupe evropskog i svetskog dometa. Glasogovornici i pristalice proterivawa biv{eg kraqa su za}utali. umesto uprave Srbija ima samovoqu vlasti i preke sudove. Pored toga Pa{i} je smatrao da }e kraq Milan poraziti samoga sebe. Zbog toga na po~etku ra|awa srpske demokratije posebnu pa`wu posve}uje smawewu da`bina. na kome su bili prisutni zainteresovani agenti iz mnogih zemaqa Evrope. Zaje~arci su u wemu videli mo}nog i pravednog dr`avnika i ~esto su mu se obra}ali. Bilo mu je potpuno jasno da Austrougarska pritiska Srbiju ne zbog toga {to je jaka nego {to se boji svoje propasti s obzirom da je u svoj sastav uvukla veliki broj nacija.“ Ovakav principijelan. Na javnom skupu radikala. srpsku mo} obnovi i izle~i od te{kih rana. Istakao je da je Srbija na vojnom poqu „posti|ena“. vremenom se izrodio u pqa~ku i osiroma{io narod. porez se kupi „bez ra~una“ (bez sistema). „Srbija slu`i tu|im interesima“ i u ~asu kraqeve abdikacije je bila na ivici narodne propasti“. dugovi weni su porasli. Pa{i} nije imao vremena da odgovara na u~estala pisma koja su u velikom broju pristizala iz wegovog rodnog grada Zaje~ara.napisati satiru „Vo|“. bio je na~isto da je Srbija. izme|u ostalog. ideju oslobo|ewa i ujediwewa podigne.. slobodan. „~inovni{tvo iskvareno“.. jedini je i govorio. I turski poreski sistem koji je u po~etku bio pravedniji. ne uvi|aju}i da Pa{i} ima va`nija 103 . Iako je o turskom poreskom sistemu mogao da zna samo iz pri~a. „da oja~a duh srpstva i slobode.. izazovan i neuvijen nastup morao je da ostavi `eqeni efekat na celu Evropu.. da se sredi finansijsko stawe. Pa{i}.

No. dolaza „jo{ lu|i“ nego {to su bili. Spoqa gledano. neko ko je imao monopol na isporuku materijala za Zaje~ar se brzo obogatio. sude}i bar po dokumentaciji IA u Zaje~aru. dakle seqaci su suprotstavqeni gra|anima. i pravog seqa{tva izrodio je veliku politi~ku netrpeqivost radikala – seqaka prema intelektualcima. koji su sada u ulozi gra|ana jo{ uvek skorojevi}ski poimali svet i `ivot. Kasnije }e se pokazati da ona nije mi malo bila slu~ajna. Cigle i drugi materijal nabavqani su u Beogradu i to po vrlo visokim cenama. Do{lo je do sukoba Tajsi}a i vo|stva radikalne stranke. Javila se seqa~ka struja na ~elu sa Draga~evcem Rankom Tajsi}em. O~igledno. Tajsi} je ukazivao na podelu: s jedne strane je „guw i opanak“. Ranko Tajsi} je bio protiv {kolovawa studenata u inostranstvu odakle. ~ak ironi~nom pismu. Lo{e shva}eno poreklo ovih nesporazuma izme|u biv{ih seqaka. a jo{ mawe autohtona. kako to obi~no biva. Prevoz tog materijala je jo{ vi{e uve}avao ionako enormne tro{kove. po wemu. Pa{i}ev politi~ki uspeh mogli su ote`ati upravo wegovi sledbenici iz puke ambicije da deluju na bilo kakvom pa i sporednom koloseku. Pa{i} je odgovorio nadle`nom ministarstvu. a sa druge „cilindar i kaput“. stajao jedan od starih radikala. kome se kasnije u potpirivawu 104 .posle od wihovih novonastalih briga. me|utim. Dragi{a Stanojevi}. Po Vasi Kazimirovi}u ova podela imala svoj uzrok u shvatawu mlade gra|anske klase da su „seqaci u Srbiji gra|ani drugog reda“. U septembru 1890. mada je to bio zadatak opozicije. pa je ovako skupa izgradwa obustavqena. tra`io je da se ukinu mnoga predstavni{tva Srbije u inostranstvu u vreme kada je izolacija pretila kao bolest. Jedino na to pismo. godine Pa{i} po drugi put postaje predsednik skup{tine Srbije. ali protiv wega. Predsednik Zaje~arske op{tine dr Laza Ili} `ali mu se na na~in nabavke materijala za gra|ewe vojnog utvr|ewa i kasarnskih {tala u vrlo prisnom. Iza Tajsi}a je. a cigla je daqe nabavqana u samom Zaje~aru.

ali je za glavnog krivca svih propusta ozna~avao Pa{i}a. kako su to mnogi ve} u~inili. koja podstrekivala haos. Pa{i} je ove napade svojih sledbenika hteo mirno da prebrodi i da sa~uva radikalnu vladu. daje ostavku u februaru 1891. Pa{i} je osudio Stanojevi}ev poziv za proglas vanrednog stawa i zavo|ewe vojne uprave u op{tinama. Pa{i}u je pristupio i wegov biv{i protivnik iz godina Pa{i}eve emigracije. Takav rasplet tra`ili su i ~lanovi radikalne stranke. niko nije branio da prihvate druga~ije odevawe. g. Stanojevi} je ponaqao u svojim napadima. predsednik radikalne vlade Gruji}. Svim nevoqama dodao je jo{ jednu naizgled fatalisti~ku. Stanojevi}ev istup shva}en je kao poziv na revoluciju. kojima. Pa{i} se pozvao na kr{ewe statuta stranke od strane Stanojevi}a po kome se samovoqa pojedinih ~lanova sankcioni{e. Po{to je vlada pala. Dok je trajao napad radikalske frakcije na vladu. Pozvao je nezadovoqne. Sve {to je na radikalskim skupovima Pa{i} kritikovao. kolebqiv i neenergi~an po prirodi. a u stvari demago{ku ocenu. Posle kra}eg vremena Pa{i} je objavio da }e sam sastaviti vladu da bi se sve nepotrebne te{ko}e presekle. na scenu je stupio stvarni lider tobo`we seoske opozicije unutar stranke – Dragi{a Stanojevi}. Suprotno od onoga 105 .„guwa i opanka“ pridru`uje i Ja{a Prodanovi}. Sava Gruji} (po onoj latinskoj poslovici da se qudi kao i vremena mewaju). da jasno uka`u na nedostatke u radu vlade i da preuzmu odgovornost „za posledice koje mogu sna}i ovu zemqu“. uzgred re~eno. da u Srbiji umesto Du{ana „na prestolu sedi nejako dete“. PA[I] U ULOZI PREMIJERA RASKID SA NARODNOM VOJSKOM Pod pritiskom Ranka Tajsi}a.

Wen predsednik i ministar bez portfeqa je sam Nikola Pa{i}. i pored svega. Pa{i} ga je do~ekao na stanici. Intervenisala je vojska i policija. Kraqica Natalija je silom proterana iz Srbije jer Pa{i} ni za dlaku nije hteo da odstupi od dogovora. kako je znao da ka`e. da su se nerazumevawa. godine. sada odvojio i od jedinog sina. Biv{i kraq je dobio ukupno tri miliona dinara da bi se odrekao dr`avqanstva Srbije. emotivno vezano za sudbinu kraqice Natalije. I Tajsi} je za kra}e vreme ukloqen. ali je Pa{i} dokazao da se wegova ne pori~e. razbuktali. intrigirao protiv wega. kada je tra`io da se on ne iskqu~i iz stranke. koju je biv{i mu` i kraq. godine. jednom re~ju. Godi{wa skup{tina radikalne stranke odr`ana je u Zaje~aru u septembru 1891.{to je u~inio prema prvom radikalskom kapitulantu Todorovi}u. Po kraqevoj `eqi zemqu je morala da napusti i razvedena kraqica Natalija. „milanov{tinu“. a sporazum i uslovi kraqevog trajnog napu{tawa zemqe su brzo dogovoreni. Dr`e}i se protokola koji je ustanovqen prilikom abdikacije kraqa Milana. intrige. No. Nova Pa{i}eva vlada formirana je odmah u februaru 1891. U Zaje~ar je stiglo oko 700 delegata iz cele Srbije koji 106 . kao i ranije. glo`ewe i zavist. Aleksandra. Prvi politi~ki ciq novog predsednika vlade i ministra – premijera je uklawawe biv{eg kraqa Milana iz zemqe jer je on i daqe. Gra|anstvo Beograda. Pa{i} je znao da je lokalno radikalno vo|stvo lo{e raspolo`eno prema wemu. S wim je hteo da istera iz zemqe i primitivnu agresivnost. Done{en je i „zakon o ~lanu srpskog kraqevskog doma“ sa izvesnim propustima. ustaje na demonstracije. bilo je mrtvih i povre|enih. neposredno posle posete Pa{i}a i Jovana Risti}a Rusiji i Austrougarskoj. da odstrani ru{ila~ku opstrukciju. sada sam tra`i isterivawe i su|ewe Dragi{i Stanojevi}u. nerealna o~ekivawa da }e se sve promeniti preko no}i. da vrati davno odstrawenu logiku u politi~koj praksi.

Od o~ekivanog i u stranoj {tampi najavqivanog sloma radikalizma u Srbiji nije bilo ni{ta. hajdu~kom gerilom i haramijama ne mogu posti}i istorijski ciqevi srpske dr`ave. Ja~awe vojske – „narodne sloge i snage“ ozna~io je kao strate{ke ciqeve kraqevine Srbije. nego zate~eno stawe. Za kriti~are navodnog zapostavqawa nacionalnog oslobo|ewa imao je odgovor u tome {to je za te velike trenutke potrebno savladati jo{ jednu ve{tinu – „umeti ~ekati“. Pa{i} je odr`ao govor u kome se zalo`io za ~i{}ewe vlasti i politike od protivnika timo~ke pobune. neefikasnu spoqnu politiku koja ni{ta ne ~ini upravo na onome {to je Pa{i} najvi{e zagovarao: osloba|awe Kosova. a ne anarhi~na. Pa{i} je razuverio i ohladio sve usijane govornike. agitatora i predvodnika slivni~ke avanture i od nasilnika koji su zbog strana~kih ciqeva prolivali krv i u zatvorima mu~ili svoje radikalske protivnike. pa i cela intelektualna javnost o~igledno ne smatra da Srbija jo{ nije spremna. tako da ne sme niko u ime stranke da deluje samovoqno. Na mestu streqawa radikala na Kraqevici u Timo~koj buni. Zaje~aru. Pa{i} je ipak odoleo zahvaquju}i pomo}i nekoliko svojih istomi{qenika jer on fakti~ki i nije bio na udaru. Pa{i}evi protivnici. jer to donosi politi~ke {tete. Naglasio je da je sada{wa radikalna vlada demokratska. izgon kraqice. Pa{i} se tih dana oslobodio svih ~lanova glavnog odbora stranke 107 . a da se o wenim nacionalnim ciqevima ne mo`e javno trubiti. i izjasnio se za ja~awe staja}e vojske.su najpre napali pove}awe buxeta. Uverio je svoje napada~e da }e Srbija ubudu}e imati mo}nog saveznika – Rusiju. Potpuno je bio na~isto da se narodnom vojskom. U mestu svog ro|ewa. za koju se uo~i timo~ke bune zalagao svim sredstvima. Pou~en istorijskim iskustvima promenio je kurs stvarawa narodne vojske i zalo`io se za ja~awe staja}e. blagonaklonost prema biv{em kraqu. Uspe{no je odbio i napade zbog pove}awa buxeta za vojsku. finansirawe staja}e vojske.

g. ali je povoda bilo jer je dr Ili} prethodne godine uputio Pa{i}u jo{ jedno pismo u kome je optu`io liberalnog prvaka \or|a Gen~i}a da sputava zaje~arsku policiju da prese~e {verc krupne stoke. Zbog skup{tinske procedure i verovatne opstrukcije ministra prosvete. „AKO VAM SMETAM BACITE ME U MORE“ Te{ko}e koje je sam Pa{i} imao kao predsednik skup{tine. a potom i kao predsednik vlade obaraju se i na mitropalita Srbije. Mitropolit Mihajlo se o~igledno ne sla`e sa izve{tajem ministra prosvete i ne miri se sa konstatacijom da se u bogosloviji {kolske 1891/92. g. Tau{anovi}a. upis ne}e ni izvr{iti jer ga skup{tina nije odobrila. Xaje. koga naziva „drevna bekrija“ za u~iteqa u Zagra|u. Tajsi}a. zbog ~ega se dovodi u pitawe upis u~enika u prvi razred bogoslovije. nazvali „druga se~a radikala“. kao da se ne sprovodi. ne zna se. jo{ nije bila napu{tena. nagla{ava da bi smewivawem ovih qudi bilo postignuto „da nam i gorwi kraj sreza zadovoqan bude“. lider radikalne stranke. politi~kog protivnika radikala. Nije zadovoqan ni u~iteqem koji je bio u Vratarnici i pri tom imaju}i na umu nekada{wu hajdu~iju na tim prostorima. Dr Ili} tako|e protestvuje protiv postavqewa D. bilo je mu~no i za Pa{i}evog starog prijateqa sa kojim je ~esto imao i nesporazuma. a stari po mitropolitovom uverewu. {to zna~i da praksa iz turskog vremena. Su{no leto 1891. Kqaji}a.(Gruji}a. neposredno posle oslobo|ewa Timo~ke Krajine i krimskog rata. ali smireno i civilizovano mitropolit ukazuje Pa{i}u da se tako „~ini nepravda sve{tenstvu“. Mihajla. „uni`avaju se srpski arhijereji“ uz napomenu da srpska 108 . zakon o preustojstvu bogoslovije nije donesen. aludiraju}i na streqawe 1883. Da li je tada du`e razgovarao sa dr Lazom Ili}em. Bez uvijawa. Vuji}a) koji su ovaj ~in.

. „Po{to sam smetwa va{im poslovima. Izgubiv{i i meru i kompas koji bi ograni~ili wihove politi~ke apetite Pa{i}evi protivnici u stranci zalagali su se za podelu. sre}no i ispravno. izgradwa hrama Svetog Save na Vra~aru itd. koji sada ne mora da brije bradu da bi se sakrio od progoniteqa jer je predsednik srpske vlade.“ Biblijski smireno... Tako su tri frakcije po~ele da se blate sve do slede}e skup{tine u septembru 1892. autoritarni politi~ari. posle timo~ke bune. mitropolit Mihajlo svoje kratko pismeno obra}awe predsedniku vlade Srbije Pa{i}u zavr{ava ovim re~ima: „Ako vam smetam – bacite me u more. g. mawe ili vi{e ambicioznih imitatora. Save Rusima. U wima se predla`e dodeqivawe ordena Sv. nevoqe nisu mimoi{le ni mitropolitovog sapatnika iz emigracije.bogoslovija postoji od 1836. koja je odr`ana u Aleksincu. ubrzo }e mitropolit imati jo{ jednu mu~nu potrebu da se li~no obrati Pa{i}u zbog klevete radikalskog glasnika Takovo u kome je zatra`eno mitropolitovo proterivawe.. Kako to biva u politici.“ Ovo mitropolitovo obra}awe je imalo efekta jer sti`u i druga sa mirnijim slu`benim tonom. Pa{i} je istovremeno od starih neprijateqa bio napadnut kao „grobar stranke“ koji mora da shvati da su srpski radikali ovakvi kakvi su na ~elu sa Pa{i}em za same Ruse „opasan proleterijat“ stvoren „u gnezdu zloko109 . Sude}i po tonu drugih pisama Pa{i}u od strane mitropolita Mihajla ovaj zastoj je uklowen. koji se rukovode logikom i vizionarstvom izazivaju pre svega opstrukciju svojih najbli`ih saradnika. te neka la|a ili brod upravi va{e qude mirno. godine. No. No. onda re{ite stvar bez skandala i bez sablazni. Najaktuelniji su bili poku{aji austrougarske {tampe da obezvredi sve Pa{i}eve nade u Rusiju. ako i vi tako mislite. sa duboko potisnutim nezadovoqstvom o~iglednim uvla~ewem u dnevnu politiku koje je mogao osetiti samo onaj koji je ve} bio u progonstvu pa mu se preti zadavawem nove rane preko one stare i zarasle.

bnog parlamentarnog sistema“. slamu za kowe i druge potrebne proizvode. najve}e koristi bi imali zaje~arski trgovci jer bi vojsci prodavali meso. ali su u glavni odbor u{li Tajsi} i Miloje Barjaktarevi}. godine Timo~anin sve vi{e izve{tava o isticawu kandidata za narodnog poslanika varo{i Zaje~ar. povr}e. koja je potekla od dr Laze Ili}a. g. seno. Prihva}eno je da grad Zaje~ar svojim sredstvima podigne kasarnu za jedan artiqerijski puk. hranu. ZAJE^AR POSLE IZBORNE POBEDE List Timo~anin. glasilo radikalne stranke u Timo~koj Krajini38 pojavio se u Zaje~aru nakon „pet meseci parlamentarnog `ivota u Srbiji“ {to zna~i posle pobede radikala na izborima. Re~ je zboru kmetova sviju op{tina na kome su svi seoski prvaci obave{teni o koristima izgradwe vojni~kih kvartira i {tale za kowe kako bi se u dogledno vreme u Zaje~aru mogao smestiti jedan artiqerijski puk. a Pa{i} ju je svesrdno prihvatio. drva za ogrev. {to se mo`e ustanoviti na osnovu prepiske sa ~lanovima wegove u`e porodice koji su ostali u Zaje~aru. odnosno zemqoradnici imali svoj deo dobiti. Kako su se primicali jesewi izbori 1889. Razgovori na 110 . U prvom broju ovog lista kao pripadnici stranke na vlasti timo~ki radikali se ve} brane od opozicije u ~lanku „Klevetnici“. Na toj skup{tini Pa{i} je dvojicu svojih oponenata (Tajsi}a i D. Kati}a) predlo`io za predsednika i potpredsednika konferencije. kako konstatuje uvodni~ar. Istovremeno se donosi i izve{taj od zna~aja za razvoj Zaje~ara kao centra crnore~kog okruga. prihva}ena je na sreskom zboru kmetova o ~emu je pisao Timo~anin 17. Jasno je da bi i proizvo|a~i. Od prisustva tolike vojne formacije. ~ime je malo sti{ao strasti. avgusta 1889. Ova ideja.

napomiwe dr Ili}. gde su ga kraq Milan i liberalna vlada prognali. Pomenuti zbor u Radikalskoj kasini otvorio je dr Laza Ili} (u to vreme potpisivao se kao „Zaje~arski“). Najobilnije su. Bio je to siguran znak da Pa{i} namerava da potpuno zapostavi narodnu vojsku. ^esta tema u Timo~aninu je i povratak mitropolita Mihajla iz Rusije. sposoban da osvetli obraz „i nama. nastavqa dr Ili}. i stranci. koja jednim delom raspiruje i odr`ava hajdu~iju i samovoqu. Zaje~arci boja`qivo isticali tu ~iwenicu. g. Ranije su. On je o~igledno u prazno agitovao da }e Pa{i} povratiti narodnu vojsku. Zaje~arac.“ A osim toga u tome ni Pa{i} nije bio jedini. 111 .tu temu vo|eni su u Radikalskoj kasini. mogli su tog leta 1889. stvar pro{losti. zbog ~ijeg ukidawa je wegov politi~ki rad u narodu najneposrednije izazvao timo~ku bunu. da ~itaju Zaje~arci. To je postigao i „jedan drugi opet na{ sugra|anin. i domovini na{oj“. ni vi|eniji Zaje~arci i radikali nisu shvatili novu orijentaciju mada je izgradwa kasarne wu nagove{tavala. „anarhistima“. Spada u red najobrazovanijih sinova ne samo na{e varo{i no i na{e domovine. On je. I Nikolu i wegove drugove. „petrolejcima“ itd. agitacije u korist kandidature Nikole Pa{i}a za narodnog poslanika i neko od visokih mesta u vladi Srbije. Timo~anin je {tampao i govor dr Laze Ili}a u kome je Pa{i}a u ulozi prvog ~oveka Srbije. ovako okarakterisao: „Pa{i} je po ro|ewu na{ sugra|anin. ne shvataju}i da je narodna vojska. Dvadestog avgusta uvodani~ar izra`ava svoju zabrinutost {to se narodna vojska II poziva ne zove na ve`be. a da oja~a staja}u. O~igledno ni urednik Timo~anina. razume se. su birokrate nazivali: „komuncima“. Timo~anin (pokojni Svetozar Markovi})“.

potomak bogate porodice jo{ od turskog vremena. oti{ao sa Turcima za Vidin. Za poslanika varo{i Zaje~ar predla`e se Nikola Pa{i}. tako|e Zaje~arca. ta~nije Velikoizvorca. sugerira uvodni~ar Timo~anina. Kwa`evac i Zaje~ar. U grozni~avoj kampawi najbrojniji su. g. Stoga je razumqivo {to kandidat liberalne stranke. \or|e Gen~i} ide stopama svoga dede. koja je po ra{irenom uverewu vodila politiku podani~kog vezivawa za tu|ine. il’ ostajmo deca birajte onog kog }e va{a savest da potvrdi. Uz ovu kandidaturu. razume se. ta ga je krv oterala u liberalnu stranku jer je samo ona kao god i on vazda tra`ila mule.Dan uo~i izbora. Sve`ina izre~enah misli o tome kakve qude treba birati. 112 . septembra 1889. napadi na liberalnu stranku i wenog lidera. {tampana je i pesma Jovana Jovanovi}a Zmaja pod naslovom „Birajte“.“ „BIRAJTE ONOG KOG ]E VA[A SAVEST DA POTVRDI“ Uz saglasnost zbora radikala Pa{i} je ipak prihvatio mandat koji mu je ponudio mnogoqudni ni{ki okrug pri ~emu je imao na umu „obzire politi~ke i finansijske“. u istom broju. kwa`eva~kog i crnore~kog okruga i varo{i Negotin. je na stranicama Timo~anina optu`en i za grehove svog dede koji je prilikom oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833. „Ta ista gotovanska krv nije mu dala u mladosti da u~i. a danas da radi i da se mu~i. u Timo~aninu je objavqena kandidatska lista za poslanike krajinskog. ~ega s’ du{man boji birajte wivi tu~u il’ `etvu sad bud’te qudi. Gen~i}. 15.“ To je preuveli~ana slika ali ne i sasvim neosnovana konstatacija o li~nosti \or|a Gen~i}a. \or|a Gen~i}a. mada je te{ko doku~iti sve o kandidatima kako tada tako i danas. jo{ uvek je aktuelna: „Birajte sebi diku il’ srama birajte slogu.

Kanica. progawawe mitropolita Mihajla. oslawawe na Rusiju. liberali u`asan poraz odneli. Kona~no su 24. preko Timo~anina se uop{te zamera ume{anost u smrt Adama Bogosavqevi}a. a naro~ito nas Srba“. ugostili su salatom i pe~ewem. liberalima.Politi~kim protivnicima. g. Napredwacima se pripisuju ovi grehovi: progonstvo Vase Pelagi}a. Pomiwe i Kanicove kwige: „Tragovi rimskog `ivota u Srbiji 1861. Najpre je opisano kako je sa jo{ nekoliko Zaje~araca po{ao Kanicu u sretawe. rat sa Bugarima.“ KANIC U TIMO^KOJ KRAJINI. septembra 1889. 113 . kako se jasno mo`e videti. g. trijumfalno objavqeni rezultati izbora: „Radikali odr`ali sjajnu pobedu. afera Bontu. g. kao i Ilkina smrt. po~etkom novembra {tampa se u Timo~aninu podlistak o wegovom boravku u Timo~koj Krajini. neupadqivo i skromno odevenog. ispod ^estobrodice. izazivawe zaje~arske. Pisac ~lanka u Timo~aninu napomiwe da je Kanic osobitu pa`wu posvetio istoriji „jugoslovenskih naroda. Pa{i} se zahvalio bira~ima preko pisma koje je uputio dr Lazi Ili}u. Pisac feqtona. Podlistak u vi{e nastavaka nije potpisan. Posle vesti o Kanicu i wegovom dolasku. ali sude}i po stilu moglo bi se re}i da ga je pisao profesor gimnazije Dragoqub Pavlovi}. g.39 U Stra`i. oslawawe na Austriju. PRVA UZVRA]AWA OPOZICIJE Po~etkom oktobra 1889. poznavao je Kanica preko wegovih kwiga. atentat na kraqa Milana itd. neuspeh u turskom ratu 1876. Zatim su svi zajedno obi{li crkvu Lozicu i Lopu{wu. gamzigradske i pore~ke bune. Istovremeno je najavqena poseta starog znanca – Filipa Feniksa Kanica.“ i podse}a ~itaoce da je u Srbiji i Bugarskoj boravio 1859.

U Timo~aninu od 12. novembra 1889.g. Kanic je, prema zapisima uvodni~ara, u dru{tvu uglednih Zaje~araca obnovio svoja se}awa na kneza Milo{a, Vuka Karaxi}a i \uru Dani~i}a. Sada, posle trideset godina, Kanic je ponovo u Srbiji. Urednik Timo~anina R. Mici} ili wegov budu}i naslednik D. Pavlovi} iskoristili su priliku da pitaju odli~nog poznavaoca balkanskih prilika {ta misli o me|usobnim odnosima Srbije i Bugarske. Wegov odgovor pokazuje da je u pro{losti, kao i danas, uvek bilo qudi koji su na slo`ena pitawa imali predloge za dobra re{ewa. Iako je u pitawu 1889. godina, kada }e u bliskoj budu}nosti biti sklopqen vojni savez sa Bugarima ali i okon~ana tri rata 1913, 1915. i 1918. – odgovor Kanica je i dandanas adkuelan: „Ima ponekih Srba i Bugara koji hr|avo razumeju intrese dvaju bratskih naroda. Oni im ne `ele miran razvitak. Ali to su neznalice pro{losti i nesvesni predstavnici budu}nosti sopstvenog naroda. Spas je oba naroda u slozi i u savezu.“ U vezi sa pisawem bugarske {tampe o bugarskim teritorijalnim pretenzijama Kanic je odgovorio: „Proputovao sam skoro svu Bugarsku, samo nisam bio u Trnu i Brezniku, ali znam i uveren sam da tu `ive Srbi. Ako ho}e da potpiruju ogaw razdora, onda Srbi imaju ve}ih i pravih pretenzija na bugarsko zemqi{te.“ Timo~anin izve{tava da su poslanici iz Zaje~ara bili kod ministra za privredu da izmole nadoknadu za uzeto zemqi{te za trasu budu}e timo~ke `eleznice. Najavquje se nova administrativna podela Timo~ke Krajine i s wome i nova neo~ekivana nevoqa za Zaje~ar, raspar~avawe crnore~kog okruga. Akter promene ravnote`e izme|u gradova bio je jedan od opozicionih lidera, Panta Sre}kovi} iz Ni{a. Novom podelom, kako su ~itaoci obave{teni, Rgotina bi pripala krajinskom srezu, Bor, O{teq, Slatina, Bu~je, Topla i Dowa Bela Reka pore~kom, sa sedi{tem u Dowem Milanovcu, a Lubnica, Gamzigrad, Brestovac i Metovnica boqeva~kom. Posle uspe{no okon~anah izbora koji su afirmisali Pa{i}a u Zaje~aru, ali ne u o~ekivanoj meri i
114

u Beogradu, ~iji je `iteq fakti~ki i bio, nu`no je pomenuti da se skup{tina sreza Zaje~ar negativno izrazila o ukidawu crnore~kog okruga. Isti zakqu~ak donela je i skup{tina boqeva~kog sreza. Dve skup{tine su konstatovale da predlaga~i nove administrativne podele nisu vodili brigu o „geografskim prilikama i potrebama stanovni{tva“. PRVA SKUP[TINSKA INTERPELACIJA POKRENUTA OD TIMO^KIH POSLANIKA Prva interpelacija (poziv upu}en odgovarnom ministru u vezi sa nekim aktuelnim doga|ajem u ciqu wegovog potpunog razja{wewa koje donosi ili ostavku ili potpunu odbranu pred poslanicima i javnosti) u demokratskoj Srbiji podigla se u oktobru 1889. g. kada je poslanik narodne skup{tine bio dr Laza Ili}, ina~e Zaje~arac, koji je „interpelovao“ ministra privrede, Kostu Tau{anovi}a, zbog na~ina koji je ministar upotrebio prilikom ugovarawa izgradwe po{tanske linije Ni{ – Kwa`evac, Zaje~ar – Negotin. Interpelacije u skup{tini Srbije po kojima je Adam Bogosavqevi} postao poznat u celoj Srbiji, ne ra~unamo u prave zbog toga {to u Adamovo vreme, negde do prvog i drugog srpsko – turskog rata 1876. i 1878. g. i nekoliko godina posle wih, nije bilo politi~kih stranaka ve} grupacija. Dr Laza Ili} je optu`io ovog strana~kog kolegu, ministra u novoj radikalskoj vladi, {to je „ispod ruke“ dao pravo investirawa i izgradwe pomenute po{tanske linije „starim zakupcima“, tj. onim preduzetnicima koji su svoje pravo stekli kada radikali nisu bili na vlasti. O interpelaciji dr Laze Ili}a i poslanika krajinskog okruga list Timo~anin je izve{tavao u vi{e navrata. Tako se 12. novembra 1889. g. ~itaoci i javnost obave{tavaju da su poslanici kra115

jinskog okruga, ~ije je sedi{te u Negotinu, zahtevali raskid ugovora i novu javnu licitaciju za izgradwu po{tanske linije ali ministar Tau{anovi} na to nije dao saglasnost. Kakva bi mogla biti pozadina ovog skup{tinskog slu~aja? ^inilo se da je sjajna radikalska izborna pobeda mogla da pokrije i zaba{uri „sitnicu“ u vezi sa po{tanskom linijom kroz Timo~ku Krajinu. U skup{tinskoj raspravi, u kojoj su, pored dr Ili}a, u~estovali i pop Mijajlo Nikoli}, Bo`a Kunatrovi}, Stojan Stonkovi} i Du{an Dimitrijevi}, iznet je stav da je ministar nastavak izgradwe morao da dodeli na javnoj licitaciji. Uistinu, bez licitacije niko nije mogao da jem~i da se neki novci u vidu mita nisu zalepili za ministrove prste s obzirom na veliki pritisak preduzima~a i zastupnika iz Timo~ke Krajine. S druge strane, mo`da je bilo ispravno da se ministar dr`i slova ranije sklopqenog ugovora. Za nas je od zna~aja podatak da se tada u Srbiji uvodi interpelacija kao zadwe sredstvo u borbi protiv korpcije i samovoqe, a naro~ito protiv samodovoqnosti stranke na vlasti koja ima i skup{tinsku ve}inu. U vezi s tim Timo~anin ovako opisuje najva`niji korak koji parlament uvodi u pravi demokratski `ivot: „...onda se ni za jedan trenutak nismo ustezali, iako je to radikalski ministar, da sa svojim protestom u vidu interpelacije iza|emo i pred samu skup{tinu...“ „...Kako i u interpelaciji tako i u klubu, ministar je nemilice osu|ivan, bez obzira {to je ~lan vlade koja je postala iz radikalske stranke i koja je imala ogromnu ve}inu u skup{tini.“

116

^ak je i feqton „Mila“ 40 koji je Dragoqub Pavlovi} pisao sa kwi`evnim pretenzijama. kao i na napredwa~ku stranku i wene poslanike i ~lanove. ne mo`e se utvrditi samo na osnovu objavqenih ~lanaka i vesti. najpre i najvi{e zadovoqavao strana~ke potrebe. Gen~i}evo protivqewe ovom vidu samopomo}i skup{tinski izve{ta~ ovako 117 . Ko{evi su vid seoske solidarne pomo}i: u op{tinskom ambaru. koji se obi~no nalazio u centru sela. on vi{e li~i na „upraviteqa apsane nego na ~oveka koji zauzima najvi{e mesto u sudu“ i tome sli~no. grada idi nekog drugog uzroka zajedni~ki kukuruz se deli. me|u wima i dr Laza Ili}. predsednik suda neimenovane varo{i. je opisan kao individua sa „idiotskim licem“ koje krije „najdebqu glupost“. decembra obelodawuje da se poslanik \or|e Gen~i} u skup{tini izjasnio protiv opstanka seoskih ko{eva. koje su naj~e{}e pisali narodni poslanici. najvi{e se populari{u poslanici koji se najvi{e zala`u za Zaje~ar i crnore~ki okrug. Da li je bilo stvarnih razloga za to. Gen~i}a. donosio aluzivne opise najvi{ih predstavnika zaje~arskog pravosu|a da bi se najverovatnije omogu}ila smena predsednika i sudija po{to nisu bili ~lanovi radikalne stranke. ~uva se odre|ena koli~ina kukuruza koja se prikupqa razrezom po svakom seoskom doma}instvu. a anatemi{u svi drugi koji su uga|ali centralisti~kim te`wama. razume se. U feqtonu o lepoj i poro~noj u~iteqici Mili koja se pakosno podsmeva svojim priglupim udvara~ima koji su po modi onog vremena obi~no bili pisari – pripravnici. ili sami urednici. Uvodni ~lanci su uglavnom o{tri napadi na liberalnu stranku i wenog poslanika u skup{tini. Tako se u Timo~aninu od 17. Preko skup{tinskih izve{taja. U slu~aju slabog roda zbog su{e.PROMA[AJI GEN^I]EVE LOKALNE POLITIKE List Timo~anin je. ~iji ambijent ipak li~i na Zaje~ar.

sofijskom i vidinskom okrugu u kojima `ivi srpski element. Brezniku. na daqe. g. Glavni oponent je R. {ef timo~ke `eleznice. decenmba 1889. ~iji je servilni „]irica“ upravo Gen~i} i grqanski liberali. posebno se objavquje reagovawe na pisawe bugarskog {ovinisti~kog lista Vardar. Pored ostalog zala`e se za ustonovqewe kriterijuma za kandidate op{tinske uprave. nepotpisani narodni poslanik komentari{e zakon o op{tinskoj samoupravi. Razumiqivo je da se stoga iznosi i stav radikalske strane u odnosu na industrijsku `eleznicu. on `ivi od gotovine. Mo`e se razumeti da seqaci tra`e vi{e nego {to dr`ava i vlasnici mogu da plate. Zaje~arci. pristajemo da u svojoj sredini otvorimo bugarsku {kolu pod jednim samo uslovom. karakternost i energi~nost. niti su{a da izgori. Na stalne te`we prisvajawa nekih prostora. Pored stalnih antiaustrijskih tonova i povremenih vesti o dobrim odnosima sa Bugarskom. po{tewe.“ LOKALNA SAMOUPRAVA U ZAJE^ARU U Timo~aninu od 21. On je u okvirima nacionalnog programa stranke pa se u Timo~aninu bez uvijawa iznosi ocena da od eksploatacije rudnika Vr{ka ^uka i pruge koja je zbog wega i izgra|ena „na{i gra|ani nemaju nikakve hasne“. niti voda da odnese. iako je re~ o maloj populaciji.komentari{e: „Wemu nikad ne}e grad da ubije. da i oni dozvole otvarawe srpskih {kola u Trnovu. 118 . Timo~anin odgovara Vardaru ovakvim predlogom: „Mi. Libius. On. Oni moraju da poseduju slede}e li~ne osobine: sposobnost.“ Iz drugih ~lanaka se sagledava spor u vezi sa pla}awem od{tete za zemqi{te koje je vlasnicima uzeto za prugu Vr{ka ^uka – Radujevac.

119 . Zanimqivo je da je ovaj komentar dat od strane anonimnog sve{tenog lica. Rozentaq je podneo ubedqivu argumentaciju na osnovu koje se moglo zakqu~iti da se rukovodio ciqevima svoje humane struke. svojim delovawem on umawuje davawe dr`avi i nesrazmerno uve}ava crkveni buxet. dovela je do smene glavnog i odgovornog urednika Timo~anina. kako izve{ta~ isti~e. g. g. Ve}ina izabranih su radikali. a ne kako je ranije bilo samo krupniji poreski obveznici. Nakon toga. [iri krug kandidata omogu}ava da kandidati mogu biti i „oni sa pli}im xepom“. Dvadeset i drugog februara 1890. Fraza koja je prili~ila situaciji u kampawi ukidawa monopola za trgovinu soqu ili spre~avawa daqe eksploatacije ugqa – „Srbija ima dosta svojih sinova“ – sada je bila uperena protiv iskusnog. glavni i odgovorni urednik Radovan Mici} je smewen.isti~e dobre strane ve}eg broja kandidata za op{tinsku upravu. Pogre{no i nepravedno usmerena strela ina~e razumqive kampawe protiv monopola koji su stranci imali u Srbiji. Pri tom mu je kao glavni motiv pripisana `eqa da se obogati. g. Radovana Mici}a. sposobnog i po{tenog lekara koji je napadnut da je koristio podvoz da bi stigao u najudaqenija naseqa crnore~kog okruga. S druge strane u Timo~aninu se o{tro napada crkveni zakon kao i drugi koji su doneseni za vreme liberalne vladavine.1890. Taj zakon koji je ve} bio na snazi. predlo`li su radikali. 2. sa po kojim liberalom ili napredwakom. Crkveni zakon je tako pisan da omogu}ava „samovoqu arhijereja“. U februaru 1890. pod izgovorom da strance na odgovornim mestima treba zameniti doma}im {kolovanim qudima. Te zime biraju se u isto vreme seoski kmetovi i ~lanovi op{tinske uprave. objavqeno je da je skup{tina op{tine Zaje~ar odobrila buxet ~iji je iznos bio ve}i od onog koji je op{tina imala u vreme liberalne vlade. neosnovano je napadnut okru`ni lekar Rozentaq. kako je objavqeno u Timo~aninu 25.

Sve u svemu sa stranica lokalnog lista vidi se ostvarewe povoqnije demokratske klime, efikasnije delovawe dr`avnih organa, dobri rezulati u borbi protiv stranog monopola, pove}awe gradskog buxeta i sl. Poslanik dr Laza Ili} je ~esto prisutan u Timo~aninu. On u broju od 8. aprila 1890. g. pi{e o poboq{awu bawskog le~ewa. Rezulatat tog poboq{awa je ve}i priliv gostiju iz susednih zemaqa. Tako je u pro{loj 1889. g u Brestova~koj bawi boravilo je 57 Bugara i troje Rumuna. Nema, me|utim ni jednog broja u kome se ne napadaju politi~ki rivali radikalne stranke, neimenovane visoke li~nosti iz liberalne i napredne stranke koje uporno ometaju postavqewe vladike timo~ke eparhije sa sedi{tem u Zaje~aru. Ono bi uistinu utvrdilo presti` Zaje~ara u celoj Timo~koj Krajini. Eparhija je obuhvatala sva tri okruga, krajinski, crnore~ki i timo~ki. Timo~anin izve{tava, ali sa dosta rezerve, da bi za episkopa mogao biti imenovan g. Firmilijan, profesor beogradske bogoslovije. POTERE I ZAKON PROTIV HAJDUKA, ODMETNIKA, U broju od 29. aprila 1890. nagla{ava se veliki uspeh radikalne vlade: likvidacija hajduka, kriminalaca i lopova. ^esto i na prvim stranicama Timo~anin mnoge liberale i napredwake, koji se nazivaju „doma}ini“, „{varckinsleri“, „kajmakamci“ izjedna~avani sa razbojnicima. „Koliko ima javnih razbojnika u Crnoj Reci, u celoj Timo~koj Krajini? Svi su pohvatani ka`weni, pobijeni. Crna Reka je energijom radikalne vlade, trudom radikalne policije slobodna od hajduka koje ste joj vi (liberali) ostavili.“ U vezi sa tim zaokretom u odvajawu dr`ave od kriminala Timo~anin donosi i konkretne informacije. Sve se mawe mogu pro~itati pri~e o nerasvetqenim slu~ajevima ubistva ili kra|e, nema popustqivosti,
120
KRIMINALACA I LOPOVA

ni organizovanog bekstva uhva}enih hajduka, a sve je vi{e uhap{enih, ubijenih i osu|enih. Tako su, kako Timo~anin izve{tava, me{tani Sala{a zajedno sa policijskim vlastima organizovali krajem septembra 1889. godine dve potere. Druga je bila efikasnija pa su pohvatani i zatvoreni hajduci iz Zlota. Nije propu{teno da se naglasi da su te hajduke pustili iz zatvora napredwaci. Iz drugih izve{taja saznaje se da hajduka ima i u Rgotini i Krivequ. [estog avgusta 1889. g. ubijen je bugarski hajduk Nikola Mikov iz Izvor Mahale, a 7. septembra iste godine hajduci su ubili urova~kog sve{tenika. Po pi{toqu koji su napada~i u bekstvu ostavili za sobom vlasti su identifikovale hajduka Dan~u jer je na koricama ispisao svoje ime. Osamnaestog februara 1890. g. jedan Grqanac je zbog ubistva osu|en na 20 godina robije, a u Lubnici je u porodi~nom obra~unu zbog prodate stoke jedan bio ubijen, a ubica uhva}en i zatvoren. U junu iste godine bugarske vlasti su na{oj policiji predale Jovana Ro{u koji je posle kra|e pobegao u Bugarsku. Istog meseca u Vratarnici je uhap{en Naka Askovi} koji je ubio `enu i ta{tu, a svoju karijeru okon~ao je i bugarski hajduk Ninko Mitov koji se dugo vremena krio po celoj Timo~koj Krajini. Dobro organizovanim prepadom on je uhva}en u Grli{tu. U julu je uhva}en dr`avqanin Bugarske i odmetnik Trifun Vatovi}, rodom iz Staropatice. Odmah je bio predat bugarskim vlastima. Nepoznati hajduci su na va{aru 29. avgusta ispod Vr{ke ^uke, nedaleko od Stupwa, ubili bugarskog du}anxiju Pan~u Ninova i wegovo maloletno dete. U jesen 1890. g. ubijen je u Metovnici predsednik seoskog suda Dimitrije Nikoli}. Ubica je ~lan napredwa~ke stranke i biv{i seoski kmet Ilija Novakovi}. Sli~no ubistvo sa politi~kom pozadinom, koja se nekada ra~unala u olak{avaju}u okolnost, a sada vi{e ne, dogodilo se i u Zagra|u, gde je ubijen napredwak Vitko Nikoli}. Ubica je bio Ceko Milajkovi} koga su radikali ohrabrili da to u~ini. U Boqevcu, ta~nije u selu Ilinu, je 13. januara 1891. ubijen u poteri hajduk Petar Kobiqac, a tre}eg marta na isti
121

na~in je okon~ao i hajduk Ivan iz Zlota. Krajem istog meseca, posle godinu dana rasvetqeno je ubistvo Boce Markovi}a iz Zagra|a. Wega su na povratku iz pe~albe u Rumuniji ubili Petko Boci} i Petko Donovi}, tako|e iz Zagra|a. Timo~anin tako|e donosi vesti o hvatawu pqa~ka{a iz Brestovca, kradqivca stoke iz Belog Potoka, pqa~ka{a i ubica iz Lenovca ~iji je predvodnik bio Stanko Obradovi} kao i ogla{avawe za odmetnika Lile Petkovi}a iz bugarskog sela Kirjaevo. SE]AWE NA ZULUM BEGOVA FREN^EVI], [estog maja 1890. g. novi uredik Timo~anina i profesor zaje~arske gimnazije odr`ao je govor na zaje~arskom grobqu povodom pomena izginulim u bunama i ratovima 1833, 1876, 1877, 1878. i 1885. g. To je bio uobi~ajeni politi~ki i patriotski skup kakvih je bilo mnogo, ali je profesor Pavlovi} tada izneo malo poznate pojedinosti iz 1833. godine. Te godine, kako je objavqeno u Timo~aninu, su bra}a begovi Fren~evi} odveli dve mlade seqanke iz Kru{evca, a Husein – pa{a, koji je stolovao u Vidinu, naredio je da se poslanici iz Zaje~ara koji su imali nameru da se `ale na visoke namete, okuju i zatvore. Nare|ewe je izvr{io zaje~arski muteselim. Narod se uzmutio i u op{tem mete`u Zaje~arci su pobili ~lanove muteselimove pratwe. To se dogodilo 1. maja 1833. Odmah nakon toga knez Milo{ je s vojskom u{ao u Timo~ku Krajinu... Dru{tveni i politi~ki `ivot Zaje~ara bio je bogat u leto 1890. g. Javni zbor radikala zakazan je za 15. jun, zavr{en je regulacioni i nivelacioni plan Zaje~ara (wegovi glavni tvorci bili su Kozli} i @ivkovi}), zavr{en je spomenik ratnicima iz 1833, 1876, 1878. i 1885. g. Na stranicama Timo~anina razgoreva se antiaustrijska kampawa i napada bugarska
122
ODBRANA CRNORE^KOG OKRUGA

“ Povremeno ima dobrih tonova u bugarskoj {tampi. Osvrnite se oko sebe – gdegod stanete. [tavi{e preseqewem sedi{ta timo~ke eparhije iz Negotina u Zaje~ar. koji i u tom svojstvu ima zasluga u borbi protiv kriminala. Za ~itavo pola veka u Zaje~aru nije podignuto dr`avnim tro{kom nikakvo dr`avno i javno zdawe. Zaje~ar dobija sve osobenosti centra cele Timo~ke Krajine. po{to se sve vi{e sukobqavao sa kraqem Aleksandrom.) i podanike austrijske. ministar policije iz vremena o kome pi{emo.{tampa u vezi sa pretenzijama Bugara u Makedoniji. smatraju da je Srbija dobila ekonomski rat protiv Austrougarske. ina~e Ni{lije. Posle kneza Milo{a nijedna vlada nije htela ni{ta da u~ini i ni{ta da podigne u ovom kraju. bar dok je bio na tom podo`aju. Bez pardona Timo~anin izve{tava da je \or|e Gen~i} izostao iz kampawe odbrane Zaje~ara kao okru`nog mesta. Najavqen je i dolazak Nikole Pa{i}a u Zaje~ar i objavqena velika pobeda Zaje~araca: administrativni odbor skup{tine Srbije odlu~io je da Zaje~ar ostane sredi{te crnore~kog okruga. Inicijativa liberalnog poslanika Pante Sre}kovi}a.. ne reskira samo svoj ugled u Timo~koj Krajini ve} i glavu. i zidawem kasarne za jedan kowi~ki divizion.p. tra`i se wihovo otpu{tawe da bi se zaposlili na{i {kolovani qudi: „Otpu{tajmo sve ~inovnike konduitalne (po ugovoru – prim. kao oblasno mesto i fakti~ki sredi{te Timo~ke Krajine raspar~a i uni{ti.. pi{u se ~lanci protiv stranaca – dr`avnih slu`benika. koje je bilo u toku. je propala. pa }e te se uveriti da nam je {kola i crkva podignuta jo{ za vlade kneza Milo{a. uveravaju}i se sve vi{e da je re{ewe – zavera protiv obrenovi}evske 123 .“ Iz strana~kih interesa urednik Timo~anina nema nameru ni da pomene da \or|e Gen~i}. da se Zaje~ar. Uz sve to ova vest iz skup{tine Srbije pro{irena je i ovom konstatacijom: „Svi znate da je na{ kraj ostao kao iza bo`jih le|a. kako ocewuje Timo~anin. Bugarski novinari.

ali taj plan nije ostvaren jer je on ve} 1. u prisustvu svoga oca. 1890. Dr`ava je. odlikovati za osobite zasluge u korist zemqe i dinastije. BUXET KRAQEVINE SRBIJE. g. Pa{i} je iz principijednih razloga.krune. svojom rukom vo|i radikalne stranke. iz Timo~anina preko urednika odstranio svako raspirivawe negativnih strasti prema kraqu Aleksandru.000 dinara. U vezi s tim Timo~anin donosi i vest o odlikovawu Nikole Pa{i}a: „Skoro u isto vreme kada su Narodne novine iznele ovo svoje nitkovsko podmetawe (optu`ba da su radikali protiv dinastije – prim. avgusta napustio Brestoba~ku bawu i preko Para}ina otputovao za Beograd „zbog svojih zvani~nih i privatnih poslova“. kako javqa Timo~anin. ostati neko vreme. stigao je Pa{i} u Brestova~ku bawu gde }e. ina~e. Stanislava I reda. pored toga. g.“ Pa{i} je. Zaje~arci su tih dana ~itali i o jednom va`nom uspehu radikalne vlade: nakon uvo|ewa dr`avnog monopola na duvan. Nikoli Pa{i}u. izjaviv{i da se raduje {to ga mo`e na dan dinasti~ke proslave svetkovine stogodi{wice gospodara Jevrema. Takovski krst I stepena. g. buxet kraqevine Srbije uve}an je za 1. S druge strane. avgust pripreman je i zbor radikala u Zaje~aru na kome je predvi|eno da govori i Pa{i}.) predao je mladi kraq Aleksandar. Gen~i} se istovremeno optu`uje da posle smewivawa sa polo`aja ministra policije pri`eqkuje diplomatku slu`bu. 11. biv{eg kraqa Milana i kraqevog namesni{tva. p. odlikovan i ruskim ordenom Sv. pre svega zbog nepristajawa na zavere i nasiqa. Za 12. TE[KI DANI \OR\A GEN^I]A Dvadesetog jula 1890. postigla i 124 . kako je objavio Timo~anin od 25.000. To je bila procena izve{ta~a Timo~anina posle Gen~i}evog govora na zboru liberala u Vrawu.

ali ne i sukobi i ~arke strana~kih pripadnika. „verni pratilac Gen~i}ev“ i Stanko Petrovi} iz Negotina da upla{e Cankovi}a. Radikali ne mogu da „za jednu godinu poprave i podignu ono {to su oni (liberali) za 20 godina pokvarili i upropastili“. I daqe se pi{e o rezultatima radikalne vladavine. ^arku je u Negotinu zapo~eo op{tinski pisar Jova Lazarevi}. zar nema za wega pesnica i batina?“ Nakon toga poku{ali su Stojan Andrejevi} iz Velikog Izvora. Vrelo leto 1890. ~iji je vlasnik bio Aleksa Zdravkovi}. Od drugih dostignu}a radikalne vlade isti~e se taksa za trgovinu sviwama koju gradovi u Srbiji sada slobodio ubiraju kao i usmeravawe novaca od klasne lutrije na obnovu poqoprivrede. Tako se ~itaoci u ~lanku „^erkezluk“ obave{tavaju da je Gen~i} u Grqanu fizi~ki napao svog konkurenta Vitanovi}a tako da je ovaj posegao za neki kamen da se odbrani od wegovih nasrtaja. kao i neuspesi. Za 26. do{ao je ovde da izaziva i omalova`ava na{e najboqe patriote!“ Policajac Mitra}ije je na to dodao: „Zar ga jo{ gledate. avgust u Velikoj kafani. zakazan je okru`ni zbor radikalne stranke. Urednik Timo~anina izgleda ne smatra da je `enidba kraqa Aleksandra pitawe budu}nosti kraqevine jer su vesti o tom pitawu veoma retke. mere se dvadesetogodi{wom dominacijom liberalne stranke.u{tede smawewem plata ~lanovima dr`avnog saveta na 8. I daqe se postavqa pitawe postavqewa vladike timo~ke eparhije i trijumfuje nad Pantom Sre}kovi}em koji je hteo ukidawe Crnore~kog okruga.500 dinara. kao {to su i ostali Zaje~arci. zbog toga {to je ovaj tvrdio da je Gen~i} fizi~ki napao nekog seqaka. prete}i da se 125 . Uspesi radikala. Posebno je u Timo~aninu data slika strana~kog sukobqavawa koje se moglo zavr{iti i na tragi~an na~in. On je verbalno napao Kamena Cankovi}a. kroja~a iz Zaje~ara. godine primicalo se kraju. Ali Gen~i}a ne ostavqa na miru ni jednog trenutka. Cankovi}u je Lazarevi} pored ostalog rekao: „Ovaj bankrot i vucibatina.

Radikali su svuda odneli nadmo}nu pobedu. objavquje se lista kandidata radikalne stranke za okrug crnore~ki. 24. Pre izbora u septembru. Pored novih vesti o dolasku Nikole Pa{i}a u Zaje~ar. Mihajlo Risti}. Time je pa`qivim ~itaocima rekao mnogo. pisar op{tine Jablanica. da bi prokliwali ~as kada im je palo na pamet da upore|uju svoj politi~ki rad sa mojim. dosledno po{tuju}i demokratske metode u javnosti. avgusta 1890.“ Iz vi{ih ciqeva da ne bi „na{kodio interesima otaxbine“ on ne `eli da saop{tava ni{ta o svojim doprinosima. Ako je radio na paralisawu samovoqe Milana Obrenovi}a. g. ja bih bez premi{qawa povukao takvu paralelu izme|u mene i mojih protivnika. primio i deputaciju timo~kog kola jaha~a. septembra za poslanika grada Zaje~ara izabran je Stevan Ne{i}. ali je u detaqima. dakle protiv antidemokratske politike dinastije. nema potrebe da se sve tera do kraja i da se zabada nos u stare rane: „Da nisam predsednik skup{tne i da ne zauzimam podo`aj u kome sam sada. kraq Aleksandar je boravio u Ni{u gde je. u kojima je video opasnost nepotrebne polemike i sada uzdr`an. To su bili: Stojan Stankovi}. Gen~i} je propao na izborima. pored ostalog. prvi put je objavqen ~lanak samog Nikole Pa{i}a pod naslovom „Izaziva~i“. Za varo{ Zaje~ar kandidat je bio Stevan Ne{i}. Zala`e se najpre za smirivawe strasti. trgovac iz Bele Reke. U Timo~aninu je {tampana tabela glasawa po selima crnore~kog okruga. pa i onih koji su se sada stavili wima otvoreno u slu`bu.41 Na izborima 14. On pi{e jasno. dobio je svega 50 glasova. Giga Ger{i}.ne}e `iv vratiti u Zaje~ar. dr`avni savetnik iz Beograda i dr Laza Ili} okru`ni lekar iz Zaje~ara. on dakle u tom smislu radi i 126 .42 U istom broju u kome je objavqena radikalska izborna pobeda. Ipak je napomenuo da su wegovi napori onemogu}ili obrenovi}evsku politiku liberala. Na to je Cankovi} posegao rukom za xep kaputa gde bi trebalo da ima revolver i napada~i su se smirili.

g. neku odre|eniju jugoslovensku orijentaciju. O wemu su kao o svojoj budu}nosti razmi{qali urednici Timo~anina i prvaci radikalne stranke i to ne bez razloga. Kad ni{ta nije mogao da u}ari na Timoku. a redakcija ga objavquje 23. 127 . Ona nas u~e „da se ne poveravamo do krajnosti nikome. nepotpisani izve{ta~ pi{e pismo redakciji Timo~anina. U woj je prikupqeno sve {to mo`e dovesti do napretka i {to daje pravac razvitku zemaqskom od koje zavisi na{a boqa ili gora budu}nost. kada je u pitawu dr`avna i nacionalna politika. posle Milana. Iz ovog Pa{i}evog napisa vidqivo je da on te 1890. na prestolu tako|e jedan Obrenovi}. U vezi sa prednostima `ivota u Beogradu. U wemu se ose}a te`wa da se nekako defini{e prestoni~ki elitizam sa ~ime bi se i savremeni ~italac mogao poprili~no slo`iti. Nikola Pa{i} ve} oti{ao. nema. „Beograd je prestonica Srbijina. ve} da sami ku}u ku}imo u dru{tvu sa narodima susednim kojima preti ista opasnost sa strane“. ^itaoci se izve{tavaju i o agitovawu \or|a Gen~i}a u podrinskom okrugu.“ Istovremeno se u Timo~aninu sa dosta argumenata odbacuje optu`ba Videla da je Pa{i} izdajnik i protivnik dinastije jer su glasa~i svojim glasawem upravo potvrdili Pa{i}ev patriotizam a takve tvrdwe mogu da izreknu „politi~ki kreteni“. bez obzira {to javnost u to nije sasvim uverena. uz pratwu muzi~kog orkestra. komentari{u}i iskustvo ^eha i Hrvata (nije sasvim jasno {ta pod time podrazumeva) on ka`e da ona ulivaju „prirodnu bojazan u Srba nasuprot inoveraca“. jer }e mnogi od wih po}i putem kojim je wihov lider. do{lo je pred Pa{i}evu ku}u da mu ~estita izbornu pobedu. Prestoni~ki `ivot shva}en je i u Zaje~aru kao reprezentativan i od va`nosti za celu zemqu. budu}i da je. Naprotiv.daqe. septembra 1890. Oko 2000 Beogra|ana (objavquje Timo~anin). neka poku{a na Drini – konstatuje se u Timo~aninu.

Wen zet Jota imao je kuma \or|a Petrovi}a koji je bio rodom iz ]uprije.Krajem septembra iste godine u Zaje~ar dolaze majori Vu~kovi} i Nikoli} da razgledaju mesto gde treba da se izgradi artiqerijska kasarna. g. U decembru 1891. Dodaje zatim da ne}e pogre{iti po{to Jova ima jo{ jedvu prednost. sestra Ristosija moli Pa{i}a da poradi na prili~no banalnoj stvari. pi{e ona svom bratu. PORODI^NE INTERVENCIJE ZA ODANE I PRVE VESTI O ZAVERI PROTIV KRAQA ALEKSANDRA Veze Pa{i}a sa Zaje~arom odr`avane preko wegove sestre i brata sve vi{e se tawe. Pomenuti Petrovi} imao je oca Andru koji se u vreme timo~ke bune dr`ao dobro za razliku od svog konkurenta. „Ne}e{ se osramotiti“. on je Mi{i}ev kum! Pri svemu sestra Risto128 . Po wenom mi{qewu kumov sin mogao bi de se zaposli kao sekretar parohije (ne zna se na koju parohiju misli). Tako na primer Marinko Najdanovi} iz Vrbice tra`i od Pa{i}a da se omogu}i wegovom sinu studirawe medicine na Vojnomedicinskoj akademiji u Petrogradu. jer ima jedan krupan razlog da se ne uva`i vladikin izbor (ne pi{e koji je vladika u pitawu) koji se opredelio za sina nekog Marka. a on sam retko dolazi u Zaje~ar. Pa{i}ev zet Ilija moli za nekog Jovu i kao razlog navodi da je wegov {ti}enik „dobar ~ovek“ pa mu kao takvom treba dobar posao „da ne sedi xabe“. Sa svoje strane sestra Ristosija i brat Najdan upu}ivali su mu s vremena na vreme pisma iz kojih se vidi da su mnogi Timo~ani imali nadu u ostvarivawe svakovrsnih protekcija po{to su po wihovoj li~noj oceni imali zasluge kao ~lanovi radikalne stranke. predsedniku vlade.

“ Pored nepovoqnih ocena koje Lazarevi} 129 . Iz pisma koje je Lazarevi} uputio Pa{i}u vidi se da je on i posle iskqu~ewa nastojao da ostane koristan i veran. „Sino} posle dolaska Mi{i}evog“. „iz vrlo poverqivih izvora saznao sam da se radi `ivo na tome da se izvr{i kontra prevrat u korist liberalne stranke time {to bi izvesni komandanti oborili kraqa i opet kraqevu vlast predali kraqevim namesnicima. I ovo pismo je natopqeno op{tim nezadovoqstvom vladavinom kraqa Aleksandra. Iste godine {ef firme i pivare „Lazarevi} i sin“ iskqu~en je iz radikalne stranke zbog otvorene agitacije u korist svoje ambicije da postane predesednik suda. Dr Laza Ili} je na osnovu pisma popa Veqka Antonijevi}a od 13. industrijalca \or|a Lazarevi}a i dr Laze Ili}a su u tom smislu veoma karakteristi~ni. Nije poznato da li je Pa{i} uva`io ove intervencije. 1897. godine dao ostavku na mesto predsednika mesnog odbora radikalne stranke uz izjavu da se povla~i „sa politi~kog poqa“ jer su mu pop Milan i u~iteq Gradoje iz Vratarnice dozlogrdili svojim napadima i „neprekidnim prebacivawima“. 11.sija ne {tedi emocije u `eqi da wene molbe donesu pozitivno re{ewe. godine. U wemu fakti~ki nema kritike dinastije ve} ima namere da se uka`e na zavereni~ku delatnost liberalne stranke. prema tim i takvim pojavama. ali i zbog pojave korupcije i pasivnosti timo~kih radikalnih ~elnika. Primeri wegovih prijateqa iz emigrantskih dana. pi{e Lazvrevi}. pa i samog Lazarevi}a. On je malo mario i za svoje najbli`e saradnike kada su zapostavqali op{te strana~ke i dr`avne principe i interese kao {to nije podnosio i one politi~are iz rodnog kraja koji nisu imali dovoqno strpqewa i snage da izdr`e u napornim politi~kim nadmetawima. ~ak je poku{ao da opravda svoje samovoqne politi~ke aktivnosti. pri tom se mo`e re}i da se ose}a izvestan strah da se Pa{i} ne naquti. Ona u pismu dodaje da ne `eli da se na odgovorna mesta postavqaju oni koji su blatili Pa{i}a 1883. ali je ono i jedan od prvih dokumenata o postojawu zavere protiv kraqa.

„OMLADINA“ U KAFANI „KUKAVICA“ Da se vratimo na vesti u Timo~aninu s kraja 1890. Na zdravicu u ~ast dobrodo{lice i u ime diviziona odgovorio je kapetan Tanasije \oki}. Objavqena je i vest o osloba|awu Cvetka Stojanovi}a koji je optu`en za zlo~ine u bugarskom selu Gol Tupan u toku rata 1885.“ Pisma su iz Zaje~ara Pa{i}u stizala sve do 1902.izri~e za kandidaturu jednog svog kolege na mesto sreskog na~elnika u Negotinu. U jednom od wih izvesni Krsta Q. U sretawe su mu na kowima po{li sreski na~elnik sa sudijama op{tinskog suda. godine i po~etak 1891. imao je {ef radikalnog kabineta Sava Gruji}. zna~ajna je i wegova ocena etnopsiholo{kih osobina naroda u Timo~koj Krajini povodom glasina o zaveri protiv kraqa: „Na{ narod je ovamo veoma poslu{an i ho}e da poslu{a dobar savet. U drugim pismima iz tog vremena bilo je dosta pritu`bi protiv konzula u Prizrenu V. prema Timo~aninu. godine. koji upravo zavr{ava gimnaziju „Dositej Obradovi}“ u Zaje~aru. U novembru su u Zaje~ar stigli pripadnici jednog ariqerijskog diviziona iz Jagodine. Mnogo vesti se odnosi na sukobqavawe srpskih i bugarskih komita u Makedoniji. Ose}a se jasna ten130 . u nadi da }e i on pripomo}i. Za ovu amnestiju najvi{e zasluga. Mileti}. Kari}a sa zahtevom da se Kari} ukloni „sa tog mjesta u interesu srpstva“ jer je previ{e nagao u opho|ewu sa qudima. on }e to izvr{iti. godine. ima nameru da studira medicinu u Kijevu i tim povodom se obra}a Slavjanskom blagotvornom dru{tvu za nov~anu pomo} ali i na previsoku adresu Nikole Pa{i}a. ali ako se na|u qudi koji }e mu savetovati osvetu.

dencija da se zbog malih povoda podigne povika na dru{tvo „Srpska industrija“ na Vr{koj ^uki, jer je radikalna vlada proklamovala nacionalizaciju stranih kompanija. Tako su Zeje~arci mogli da ~itaju dopis berberina Alekse Stojanovi}a koji je u ovom belgijskom dru{tvu radio blagajni~ke poslove bez ugovora. Kad je zatra`io platu gazda mu je umesto para uputio psovke na ra~un wegove srpske nacionalnosti. Objavqena je i vest o zahtevu kraqice Natalije da joj skup{tina Srbije odobri da se vidi sa sinom Aleksandrom. U ~lanku je pomenut skup{tinski odgovor kraqici da skup{tina nije nadle`na za tekve poslove. Nova vlada i skup{tina nisu obradovale kraqicu, {to nije bio slu~aj sa stare{inama zaje~arskog garnizona ~ijim se pripremama badwe ve~eri u Timo~aninu poklawa velika pa`wa. Da su se slave masovno slavile vidi se i sa stranica Timo~anina. Po{to su i nezvani gosti tretirani kao i oni pozvani i najdra`i, mnogi su doma}ini javno objavqivali da ne}e slaviti kako bi izbegli previ{e gostiju koje, kao na Ivkovoj slavi u istoimenoj pri~i Stevana Sremca, i pored najboqe voqe ne bi imali ~ime da nahrane i napoje. Takav oglas je {tampan na prvoj strani Timo~anina 25. decembra 1890. godine. Sanitetski kapetan dr T. Mi{i} na vreme objavquje da ove godine ne}e slaviti Svetog Stevana. Nova pobeda radikala idu}e godine donela je nove nade, uzbu|ewa i trijumf. U februaru 1891. g. pala je vlada kraqevog izabranika Save Gruji}a i Pa{i} je obrazovao novu vladu. Timo~anin tih dana donosi karakteristi~an presek o~ajne zaje~arske opozicije. Liberali su novu krizu, la`nu i pri`eqkivanu, proklamovali po kafanama, a naro~ito, pi{e Timo~inin, u jednoj koja se zove „Kukavica“. Akteri ovog politi~kog kukawa i lelekawa su „liberalna omladina od po {ezdeset godina“ i to poimence: gazda ^orbar, g. ^olak, g. Sava Petrovi}, g. Petar Uzunac koji se te{e pri~ama da }e se kraq Milan vratiti u Srbaju i
131

zbog toga oni ve} prave kombinacije oko sastava novog kabineta. I Zaje~arci imaju „lokalno ministarstvo“ kakvo je u Beogradu napravio Avakumovi} – gazda Mitu, Miku \ergov i druge koji ~ekaju neku krizu ili nove izbore da do|u na vlast, pa ako toga ne bude neka bar wihov vo|a \or|e Gen~i} otputuje za Rusiju. Izve{ta~ Timo~anina naziva Gen~i}a, koji se priprema za trgova~ke poslove sa petrolejom u Radujevcu, „Tausenkinsler“. LOKALNA RAZRA^UNAVAWA. KANIC U TIMO^KOJ KRAJINI Od lokalnih glavoboqa radikalnih prvaka treba pomenuti nov~ane nadoknade za zemqi{te na kome je izgra|ena industrijska pruga Vr{ka ^uka – Radujevac. Seqaci se o~igledno nisu slo`ili sa ponu|enim iznosima, pa je, kako izve{tava Timo~anin, formirana komisija koja }e ispitati ceo slu~aj u sastavu: ^eda Popovi}, na~elnik ministarstva privrede, Strahin Stevanovi}, sreski na~elnik u penziji, Jeremija Ra{i} iz Vra`ogrnca, \ergo Linovi}, zemqodelac iz Velikog Izvora. U novembru 1890. g. Zaje~arci su ~itali korektan i nadahnut opis susreta sa Kanicom. Ne vidi se da li je putopisac bio sam urednik Dragoqub Mici}, pre }e biti da je re~ o Dragoqubu Pavlovi}u koji se ve} ogledao u sli~nim kwi`evnim poku{ajima. Bilo ko da je bio, ostavio je zna~ajne stranice putopisne literature koja le`i umrtvqena po na{im arhivama. Izve{ta~ je ostavio i podatak da je gost znao na{ jezik: „^ita i razume perfektno srpski, samo mu te{ko ide u konverzaciji.“ Opisan je kratak boravak i no}ewe u Boqevcu. Nema razloga da ne poverujemo u iskazano gostoprimstvo prema uglednom gostu i
132

zaje~arskim novinarima. Nove pojedinosti iz uvek zanimqivih putovawa Feliksa Kanica tek su nagove{tene... Kanic i zaje~arski novinari, odnosno profesori zaje~arske gimnazije, u Zlotu su do~ekani sa svirkom i pesmom i bogatom trpezom. Naime, nai{li su ba{ u vreme jednog svadbenog veseqa. Po~ast koja im je ukazana odnosi na svakog putnika namernika. Najstariji i najuva`eniji gost u ku}i Mladenovi}a dobio je poqubac od mlade neveste koja se veoma zbunila kad su se svi nasmejali jer je Kanic bio veoma iznena|en takvom po~a{}u. Dok su mu usput obja{wavali taj postupak, on ih je zadirkivao {to oni, kao mladi qudi, nisu dobili poqubac, nego on, starac. Zatim su obi{li prili~no zapu{tenu Brestova~ku Bawu. U Slatini su do`iveli jednu prijatnu zabunu, ako tako mo`e da se ka`e. Na ulasku u selo upitani su da li su oni ta ~etvorica koje treba ugostiti. Kada su u{li u seosku kafanu shvatili su da je pitawe trebalo biti upu}eno {estorici veoma uglednih qudi, koje su i oni poznavali. Bili su to pukovnici staja}e srpske vojske: Mi{kovi}, Magdaleni} i Qo~i} sa majorom Vu~kovi}em i okru`nim na~elnikom Vukoti}em. Broj se ba{ nije slagao, pogotovu kad su se pridru`ili novinari sa Kanicom, ali kako se poklonu ne gleda u zube i gostu se ne broje, svi zajedno su bili vrlo dobro ugo{}eni. Pisac reporta`e, koji je hteo da ostane anoniman, pru`io je ~itaocima obja{wewe zbog ~ega je pukovnik Mi{kovi} bio odu{evqen susretom sa Kanicom i wegovim pratiocima. Pukovnik je, naime, „na{ poznati vojni~ki autoritet i radnik na etnografiji, izodavna je poznat sa Kanicom i oni se srda~no pozdravi{e i posle ru~ka su prijateqski razgovorili“. Prirodno, Timo~anin je mnogo izve{tavao o radu radikalne vlade. Zaje~arski trgovci su krajem 1890. godine mogli da budu zadovoqni kada su pro~itali da je ministar finansija ukinuo ugovor na monopol soli koji su dr`ali stranci. Kako se vidi, Zaje~arci su se
133

turske trupe su opqa~kale Dubo~ane. Za atentat na Stamboliskog optu`uju se Srbi. s obzirom na veliki broj uticajnih Zaje~araca u vladi i skup{tini. sa bugarske strane. Rusi i Makedonci. Crnogorci. Pisac odgovora na interpelaciju je zakqu~io da je Adam uhap{en „na 134 . Moglo se pro~itati da Be~ umiruje Bugare da se ne bi „ogor~ilo javno mwewe u Rusiji“. U isto vreme prisutni su i jasni tonovi krize u odnosima izme|u Srbije i Bugarske. godine Zaje~arci su se mogli obavestiti da }e gra|evinski poslovi na timo~koj `eleznici biti povereni Kompaniji Ajfel (Companie de Etablisacements Eiffel). Tu se ocewuje se da je Adamov postupak rekvirirawe kukuruza u Dubo~anima. nije bilo te{ko. koncentri{e vojska. U aprilu iste godine u Timo~aninu je {tampan odgovor na inerpelaciju Stojana Ribarca povodom smrti Adama Bogosavqevi}a pre 11 godina. Javnost se obave{tava da se na granici. Posle toga {to je Adam u~inio.“ RASPRAVA O SMRTI ADAMA BOGOSAVQEVI]A.dosta energi~no borili da sa~uvaju svoj crnore~ki okrug {to. U vezi s tim 13 in`ewera timo~ke `eleznice se ne sla`u sa ocenom da je za wenu izgradwu napravqen dobar projekat i predra~un. PRIMERI VOJNE BIROKRATIJE Krajem marta 1891. u ratnim uslovima zakonita pojava. Posle rata Adam nije mogao da plati kukuruz jer su bile nerodne godine. Objavqeno je da se u Zaje~aru priprema kwiga pod naslovom: „Da li bi bilo pravedno ukinuti crnore~ki okrug. {to je svakako u vezi sa sumwama da su izr{ioci atentata do{li iz Srbije. a Adama je uhapsio neki „ludi kapetan“.

kako se prime}uje.“ Ovde treba dodati da je pijaca u to vreme bila na dana{wem centralnom trgu. Pored ostalog Timo~anin donosi vest da je u Bugarskoj izvr{en jo{ jedan atantat – ubijen je Bel~ev. 135 . gde je u skorije vreme podignuta i obnovqena ~esma kao obele`je zna~ajnih godina za Srbiju i Timo~ku Krajinu. godine dolazi do smene na uredni~kom mestu Timo~anina. „Iz crkve su krenuli zajedno sa svojom skupocenom zastavom kroz varo{ do pivare Vawe Lelovi}a i natrag do pijace. godine Zaje~arci su imali prilike da vide paradu kao znak neke nove i nadolaze}e energije.“ Iz istog ~lanka se vidi da opoziciona strana pripisuje radikalima razna zlodela. i time uni{titi jednog najja~eg i najsilnijeg protivnika u ~itavoj Timo~koj Krajini ~iji se glas i ~ije se ime kao oluja {irilo po svoj zemqi. U prole}e iste 1891. dok dopisnik Timo~anina iz Sofije to demantuje. „Dokle }emo tako? Zar nas iskustvo iz 1885. Kud }ete boqe zgode nego strpati u aps Adama B. „silovawe male dece“. a wegov zastupnik je Mihajlo @ivkovi}. smatra da su to u~inili bugarski emigranti koji su do{li iz Srbije. nije ni~emu nau~ilo?“ Pisac ~lanka o~igledno smatra da je krutost vojne birokratije jednim delom uzrok poraza u ratu 1885. kakva su. naime. g.pravdi Boga i mrtvobolan strpan u aps samo zato {to je bio opozicionar. na primer. (Dosta neobi~ni slu~ajevi za na{e pojmove). pojava da regruti uzalud obilaze razna vojna nadle{tva i kasarne nude}i svoje usluge otaxbini sve dok im posle obijawa pragova u toku 3 ili 4 dana ne dosadi i odu ku}ama. U susret im je iza{la grdna mno`ina sveta i divila se lepoj kiti na{ih omladinaca. Ma|arska {tampa. Ima. Re~ je o dru`ini Obili} iz Beograda ~iji su se ~lanovi `ivopisno dekorisani pro{etali kroz Zaje~ar. g. „potkivawe baba“. „kuvawe u xibri“ itd. Po~etkom aprila 1891. Urednik Dragoqub Pavlovi} odlazi iz Zaje~ara. Iz istog ~lanka se jasno vide razlozi za satiri~no stvarawe Radoja Domanovi}a.

sa sve{tenikom Panteli}em.“ Zbog takvog. piscem kwige Moralne pouke. jer su se svojim dopisima pojavili i sve{tenici. Vidqivo je da wemu nije bilo dopu{teno da se na stranicama Timo~anina odbrani. dakle.. Panteli} je po saznawu Tomo~anina gotovo izjedna~en sa |avolom. mada se ne vidi zaostajawe u obradi drugih tema. koja bi. „To. kako se 136 OBRA^UN SA SVE[TENIKOM MILANOM PANTELI]EM. Na stranicama Timo~anina. Izdvajaju se i ~lanci potpisani sa S. Posebno je hvaqena pri~a Ne pucaj u sobi i putopis Od Dunava do Peka. vidqiv je obra~un sa sve{tenikom Milanom Panteli}em zbog wegove nezgrapne definicije Boga. [to je jo{ gore Panteli} je bio sve{tenik u artiqerijskom garnizonu pa shodno okru`ewu u kojem je `iveo nije hteo tako lako da se ukloni. Napad na wega ~esto se grani~i sa javnim {ikanirawem. naro~ito iz oblasti politike i rada radikalne stranke. koji `ele da uvere ~itaoce da urednici uvek imaju pravo. Pop Milan se brani tvrde}i da je u pitawu {tamparska gre{ka i da on misao koja mu se pripisude nije napisao. ZAJE^ARCI PROTIV KRAQICE NATALIJE . Nazire se i brutalan (izgleda i kolegijalan) obra~un. stvorewe koje je nas i ceo svet stvorilo. Kwiga je na stranicama Timo~anina do~ekana kao jeres. teolo{ki nedovoqno utemeqenog definisawa. Citira se re~enica.Novinari – profesori najboqe su se pred ~itaocima identifikovali preko napisa iz nihove struke. Da li su takvi grubi i te{ki akcenti. iz oblasti literature i kwi`evnog stvarawa. U rubrici Kwi`evnost autor na analiti~an i stru~an na~in izve{tava o literarcima II beogradske gimnazije. da nije u pitawu dosta lo{e izra`avawe. u posledwoj godini wegovog izla`ewa. zaista mogla da optu`i sve{tenika Milana kao bogohulnika. imali uticaja na prestanak izla`ewa ovog lista? Pomiwe se da je Panteli} pisac kwige Zlikova~ka reka i da je wegovo pisawe negativno oceweno me|u sve{tenstvom. M. mi nazivamo Bogom.

nasiqe. nepoznati novinar Timo~anina pi{e o progonstvu kraqice Natalije kao posledici vi{ih dr`avnih ciqeva. Iz Dnevni~arevog izve{tavawa vidi se da zaje~arska sredina nema ni malo samilosti prema zlosre}noj sudbini kraqice. istrebqewe. Mogu}e je da je pozadina o{trih napada i ismevawa literarnih poku{aja popa Milana Panteli}a politi~ke prirode (strana~ka pripadnost). Drugog juna 1891. Vidqivo je da uredni{tvo sa najvi{eg mesta dobija instrukcije. u nasiqe. odnosno prosidbe. zgari{ta.) poslao 10 baterija na Zaje~ar. u propast.ne bi shvatilo da je pisac ~lanka iz nekih li~nih razloga ispoqio toliku o{trinu. posetio Bukovo gde je polo`io kamen – temeqac budu}e vinarske {kole. Pa{i} je to u~inio zbog demonstracija Beogra|ana u korist kraqice Natalije. godine u Timo~aninu se odgovara na napad opozicione {tampe koja {pekuli{e sa nacionalnim poreklom Nikole Pa{i}a i besmisleno ga optu`uje da je on (verovatno 1853. S tim u vezi Timo~anin javqa da su demonstranti „stavqeni pod sud“.. bezakowe. i wegovom preuzimawu du`nosti ministra – predsednika. kako bi se suzbijala samovoqa urednika i wihovo nepotrebno eksponirawe.. tako|e profesor gimnazije. g. srqawe u sramotu. pqa~ke. {teta samo {to nema u kalendaru prazna mesta!“ Mo`e se slobodno re}i da je radikalna vlada veoma dinami~na jer vode}i qudi u vladi ~esto pose}uju i obilaze mesta u unutra{wosti Srbije. Pa{i}ev bliski saradnik. kako ne bi do{lo do bilo kakvog kvarewa Pa{i}eve politike. Tako je ministar privrede Kosta Tau{anovi}. u bankrotstvo. Svode se ra~uni sa napredwacima ~iju su proteklu vladavinu obele`ili ovim karakteristikama: „pretwe. sigurno je prvi otvorio depe{u o povratku Nikole Pa{i}a sa svadbenog puta. krv. O{trinu Timo~aninovih reakcija treba meriti 137 . Nastojawe sve{tenika Panteli}a da se odbrani ovako je u Timo~aninu protuma~eno: „Pop Milan je pravi svetac. Pod imenom Dnevni~ar.“ Urednik Mihajlo @ivkovi}. hajdu~ija. jataci. u bezakowe.

Nikola Pa{i} verio se pro{log ~etvrtka sa gospo|icom Georginom. predstavqa se i agitovawe beogradskog liberalnog prvaka.. a novoga jo{ nema. „Predsednik ministarstva i na{ sugra|anin. u Firenci. kako smatra izve{ta~ Timo~anina. to nas malo interesuje. Mnogi gra|ani spremaju se da telegrafskim putem ~estitaju svom sugra|aninu ovaj radostan dan. Danas je. uz obilatu upotrebu agro-sto~arskih termina.“ Tako opisan do~ek u Rajcu sa aluzijama na prezime. device bacale cve}e. novi kupus i tikvice.. U maju 1891. godine Zaje~arci obave{teni da je u Italiji obavqena veridba.“ Sa jednakom zajedqivo{}u.. „Kako }e se kraqica Natalija ose}ati. koje se mo`e povezati sa }uranima.`estokim raspaqivawem strasti opozicione {tampe koja je direktno napadala vladu i wenog predsednika u korist dinastije koja nije umela da vlada manirom parlamentarne demokratije. g. u Rajcu gde su „volovi rikali.“ Srbi igraju kolo uz violine i zurle (1876) 138 . Glase ]ur~i}a. da je za nas va`nije pitawe kad }e sti}i buranija. zaslu`io jer je za progonstvo kraqice Natalije optu`ivao radikale. guske gakale. a zatim i ven~awe Nikole Pa{i}a. ven~awe.. Glase je. jer staroga zelena nestade. }urani repu{ili.

kao i na Tresibabi. On obave{tava Pa{i}a da }e belgijska komisija dati svoj kona~ni sud o wegovim procenama. i o Lipaku. mo`e se jo{ {to{ta zakqu~iti o Pa{i}u. a to sve od potoka Male [a{ke levo.. kod Kwa`evca. Javqao mu je o prodaji ugqa. Premo opisu koji je Ratkovi} ostavio vidi se da je re~ o Min – kladencu. a zatim i predsedniku vlade Srbije.000 dinara. upu}ivali Zaje~arci. septembra 1892. godine mo`e se shvatiti da je Antonije Ratkovi} vezan ugovorom sa Pa{i}em i da se on brine o isplati nadnica rudarima. {to ukazuje da je Pa{i} bio deoni~ar u eksploataciji timo~kih rudnika..RUDARSKA OKNA U MIN–KLADENCU Na osnovu pisama koja su predsedniku skup{tine Srbije. a od „Pa{i}a“ do nadi „Aleksandra“ uspotok navi{e sve prastaro doba. Za sve istra`iva~ke radove. prema granici sa Bugarskom. Bez svake sumwe Pa{i} je finansirao istra`ne radove u blizini Vratarnice. „Formacija na Rudniku ta je: od ulaska kod Kre~ane do Lipaka – staro doba. a desno je sve staro doba i to formacija. prastaro doba je obilato leglo sa raznih bogatih minerala kao u belutku {krilu. utro{eno je 15. koji se nalazi sa desne strane re~ice [a{ke. kamenog ugqa. ~lanovi wegove porodice koji su jo{ uvek `iveli u Zaje~aru i razni wegovi poverenici. {to je malo poznato {iroj javnosti. pored re~ice [a{ke koja se u Vratarnici uliva u Timok. Iz pisma od 19. kao i svom zakqu~ku da cela Tresibaba le`i na ugqu. To 139 . a napravqeni su tro{kovi za jo{ 5000 dinara. u planinskim potesima Lipak i Min–kladenac. U vezi s tim zanimqiva je li~nost wegovog poverenika Ratkovi}a koji je sa primetnom stra{}u (da li i sa dovoqno argumenata?) pisao Pa{i}u o svojim osmatrawima i probnim radovima. Ratkovi} je stare potkope nazvao imenima poznatih savremenika i samog Pa{i}a. a od Lipaka do potkopa „Pa{i}a“ – prastaro doba. sa wegove desne strane. kako se iz jednog pisma mo`e razabrati.

Zima se. a Ratkovi} se sve vi{e rastrzavao mnogobrojnim planovima. On ovaj divqi i nepristupa~ni predeo upore|uje sa bawskim prostorima. U rudniku Min – kladencu. „stoka je pije navalice“ {to zaista nema mnogo veze sa rudarstvom. Da bi odr`ao Pa{i}evo interesovawe i poverewe Ratkovi} izve{tava da je razgovarao sa nekim trgovcem iz Kwa`evca da naprave skladi{te za 20 tona ugqa. me|utim. kako pismeno obave{tava Pa{i}a. Nije nikako i{lo prema Pa{i}evom nalogu da se Ratkovi} usredsredi na ona 140 . ali – i to ko{ta. Vidi se tako|e da se nada da }e stru~waci iz Belgijskog dru{tva da ka`u {ta u Minkladencu ima osim ugqa.treba sve ispitati pre prodaje da nam se posle ne bi smejali i kazali da je Anton bijo }orav kod o~iju. Ostavio je podatke da je ugaq koji je iskopao i skladi{tio prodavao po osam dinara za 100 kila. Ve} su se pojavila zaru{avawa u „Georgini“. Po dogovoru ovo nova istra`ivawa finansira Pa{i}ev brat. sve vi{e pribli`ava.“ Ratkovi} se nije zaustavio samo na istra`nim radovima. Najdan. Voda [a{ke deluje „kao budimska“. Obilazi Trgovi{te i Gorwu Sokolovicu. pa zatim i u „Zeti“ a tako je bilo i kod „Kre~ane“. ne zadu`uje u {irewu istra`nih radova i prevozu ve} iskopanog ugqa. prava je „limonada“. jedino ako je pomi{qao da pro{iri svoje poslove na sto~arstvo. Iz wegovih pisama se da zakqu~iti da je ugovorom vezan i da se nigde. On je razna iskopavawa i skladi{tewa iskopanog ugqa toliko pro{irio pove}avaju}i svoja nov~ana potra`ivawa da su se Pa{i} i wegov brat Najdan sve vi{e uveravali da je on poslovno nesposoban ili da mu je jedini ciq do od svojih finansijera izvu~e {to vi{e novaca. Verovatno je mislio na zlato koje i dandanas privla~i qude sli~ne Ratkovi}u. on je popravio ku}u za dva svoja radnika a u iskopavawima je znatno napredovao jer je najpre iskopao 20 metara pa zatim i celih 50. osim kod Po{i}a. Istovremeno u pismu on hvali vodu re~ice [a{ke koja u prili~no te{kom i strmom terenu te~e pored samih rudarskih okana.

nisu pomogla ni Ratkovi}eva uveravawa da je u potkopu Kre~ana ugaq boqi od belgijskog sa Vr{ke ^uke. posao }e propasti. naravno. Ratkovi} sve to zna i ho}e da slu{a ali pripremni radovi gutaju novac. „nemoj se qutiti. Predla`e.okna za koja mo`e bezbedao utvrditi da se mogu eksploatisati da bi se na kraju proizvodnog lanca i prodaje do{lo do profita. Tu je potkop Muntijanu i rudnici u krajinskom okrugu. Pomiwe Ratkovi} i okru`nog in`ewera – i wemu je du`an verovatno za takse. bio je zavejan sa 4 metra snega. 141 . kao i uvek do boqe prilike. kako se vidi. a oni. jer Ratkovi} nije od wihovog soja.. Ako ne nabavi 600 dinara. i „Georginu“ i „Aleksandra“ i „Zetu“ i ceo rudnik se pretvorio u veliku i groznu kaqugu oko koje su zavijali kurjaci. nisu vi{e samo 600. a na {tetu poslovawa.“) iznose oko 1900 dinara. pitka kao „limonada“ potopila je sva okna i „Pa{i}a“. gde su nekad rudarili Sasi. odnekud nudio Belgijancima da wegov deo kupe za 100 napoleona. pi{e Najdan. predla`u da finasiraju wegova iskopavawa i da uzimaju 3% od prodatog ugqa. Najdan tako|e pi{e bratu i pomiwe silan Ratkovi}ev trud. U me|uvremenu rudnik Min – kladenac koji se nalazi izme|u dva visoka brda.. mnoge wegove istra`ne radove i planove. jer su tro{kovi porasli. da svoj deo u ovom zajedni~kom poslu „teslimi Belgijancima“ i da ostane wihov ~inovnik. dozvole i tome sli~no. ^ista ra~un – duga qubav. godine. Naravno finale svega toga je novac. da „preko wegovog (Pa{i}evog) nare|ewa“ ume da „izvu~e“ pare – verovatno za sebe. Ona bistra voda kao da je budimska. Ratkovi} je. Svi su izgledi da }e se di}i ruke od rudarewa pored [a{ke. ali kako konstatuje Najdan. Bio je februar 1892. nisu se ni duplirali („Dragi brate“. u blizini planine Crnoglav. kao u groznici. Pare koje su mu potrebne. Izgleda da dogovora nije moglo biti. budu}i da nisu uvereni da u rudniku ima dovoqno ugqa. Te slike divqine oko rudnika do{le su i do samog Pa{i}a i. Najdan ne sme da mu da bez odobrewa brata Nikole.

mrzi pojedine sve{tenike i {to je najgore „prkosi vladi“. Melentije. Budu}i da je sme{taj u episkopskom dvoru bio u Negotinu jo{ gori. imenovan za timo~kog episkopa. Ovakav piromanski pristup je u stvari istovremeno i nastavak spora oko imenovawa timo~kog episkopa. Mo`e se re}i da je sloboda {tampe znatna. 142 . Od 1807. 1992. Po wemu je mitropolit Mihajlo samovoqan i. Zbog boqeg razumevawa napora da se sa~uva staus Zaje~ara kao centra Timo~ke Krajine. izne}emo kratku istoriju timo~ke eparhije na osnovu ~lanka Nikole Plav{i}a (Razvitak. Posle 1813. g. Zamera se mitropolitu {to za timo~kog episkopa `eli „svog ~oveka“. CVIJI] U ZAJE^ARU Smena urednika Mici}a pokazala je da je Pa{i} kao lider stranke na vlasti dr`ao do istine (ukoliko je imao udela u wegovom smewivawu. Sve to najboqe pokazuje napad na migropolita Mihajla. novembra 1891. zbog lo{eg sme{taja episkopskog dvora weno sedi{te je u Negotinu. Pre I srpskog ustanka timo~ka oblast pripada Carigradskoj patrijar{iji. 29. septembra 1891. sa potpisom „stari sve{tenik“. a od 1842. Krajina je pod upravom beogradske mitropolije. (ili 1839?) u Zaje~aru se formira Timo~ka eparhija. kako bez imalo rezerve i sa stra{}u bulevarskog novinara koja ne prili~i duhovnom licu. g.). on priprema novi koji }e mu. objavqen je prili~no nekorektan ~lanak. omogu}iti da „`ari i pali“ po crkvi. sude}i po wegovoj grubosti. kada je rektor bogoslovije u Beogradu.PA[I] I KRAQ ALEKSANDAR U AUSTRIJI. Kako je novodoneseni crkveni zakon ograni~io wegovu vlast. koliko je prisutna i odgovornost. Timo~ka Krajina je pod jurisdikcijom ohridske mitropolije. Spor je re{en 14. sve ove trzavice su nastale iz mnogo slo`enijih razloga. br 1-2. Od 1833. a mogao je da ga ima) vi{e nego do mirnog u`ivawa i zata{kavawa nezakonitih postupaka. do 1813. izvesno je.

kao i ranije. u koje su ubrajali i mitropolita Mihajla. objavqenom u Timo~aninu: „.reklo bi se da zavise od voqe kneza Milo{a i wegovih naslednika.. g. Dolaskom Pa{i}a na vlast prvobitno zamisli o izgradwi Zaje~ara kao kulturnog centra.. godine. postoje razne pograni~ne afere. Molioci se nadaju da }e oni biti 143 . episkop Dositej je vi{e `iveo u Zaje~aru nego {to je stolovao u Negotinu. U vezi s tim potkopavawe mitropolita Mihajla poti~e od kraqa Milana i kraqa Aleksadra jer su biv{e „zaverenike“ i inspiratore Timo~ke bune. izgradwa gimnazijske zgrade. kada takvu ulogu preuzima Ni{. ostvari}e se u velikoj meri i to u svakom pogledu (razvoj pivarske industrije.. Tako na primer. od uticaja lokalnih prvaka i wihove sposobnosti da iznesu argumente u korist svog grada. Takva geneza i osnova za napad na autoritet mitropolita Mihajla. da se o~inskim savetima i podukama srpskog arhijereja upute na koristan rad i slu`bu narodu. bili su prihva}eni i od nekih crkvenih krugova pa i nije ~udo {to se i timo~ko sve{tenstvo oko toga uzmutilo. `ive}i u vreme takvih seoba i klackalica. U jednom pismu Pa{i}u pomiwu se optu`eni radikali koji su krijum~arili volove iz Bugarske. Ta uloga Zaje~ara delimi~no je opisana u ~lanku Povodom obnove Timo~ke eparhije. Sada su aktuelni krijum~ari petroleja i stoke. ali je isto tako izvesno da Zaje~ar nije te prednosti iskoristio. preme{tawe sedi{ta eparhije). koji je ina~e rodom iz Timo~ke Krajine. odnosno. dok je sedi{te eparhije bilo u wemu. Tu }e se sticati sve{tenici ove Krajine. {to je mo`da ta~nije.“ I 1892.. ali vi{e kao nasle|e i inercije nekada{nih upada na tursku teritoriju.43 hteli da potka~e ~im se za to uka`e prilika. Sva ova zbivawa ukazuju da je Zaje~ar va`na strategijska ta~ka naro~ito do 1878. tu }e se di}i kulturna tvrdiwa na istoku nove srpske dr`ave.Maleni Zaje~ar bio je va`na ta~ka iz koje }e se upravqati crkvom nove eparhije i gde }e sedeti budni stra`ar srpske crkve i narodnosti.

Zaje~arci bili obave{teni da se kraq Aleksandar nalazi u Kladovu. 144 . da dozvoli prevoz radnika u predelu sela Trnavac i Sokolovice do rudnika Vr{ka ^uka. U isto vreme.oslobo|eni po{to nema dokaza da su u~inili delo koje im se pripisuje. kakvi su bili „Vr{ka ^uka“ i „Ivawica“. uz podse}awe da je Bonon „stranac u ovoj zemqi“. g. Tako su sredinom jula 1891. u ime Zaje~araca se pita da li je ova pruga u Belgiji ili Srbiji. Po{tanski i putni~ki saobra}aj na Dunavu omogu}avali su vezu sa prestonicom. a potom i sa predsednikom vlade Pa{i}em. leto 1891. na brodu „Sofija“ odakle je pre{ao na brod „Orijent“. bila je u Zaje~aru obele`ena prisustvom delegata skup{tine radikala iz cele zemqe. Bonona. Tako je izvr{en pritisak na vlasnika belgijske pruge Vr{ka ^uka – Radujevac. omogu}avao je ve}u brigu i u ovoj oblasti. U Kladovu su ga posetili predsednik crkvene srpske op{tine iz Turn – Severenina i ruski poslanik u Bukure{tu Foriton. a izve{ta~ Timo~anina. Po~etkom septembra u Zaje~ar dolazi Jovan Cviji}. g. Jesen 1891. volovskom i kowskom zapregom i dili`ansama. Bonon je odbio takav predlog. koja je sada na vlasti. agituje se prikupqawe nov~anih sredstava za izgradwu spomenika streqanim radikalima u Timo~koj buni. Pa{i} se sve vi{e udaqavao od Zaje~ara. sastao se najpre sa kraqem Aleksandrom. Ciq wegovog obilaska Timo~ke Krajine je da se ovaj malo poznati kraj Isto~ne Srbije boqe prou~i i upozna. Saobra}aj se krajem veka odvijao uglavnom pe{a~ewem. ali je Timo~ka Krajina zanimqivo i tranzitno podru~je kao da vi{e nije znak za zaba~enost i divqinu. Kalnoki. Izve{tava se o pripremama skup{tine radikalne stranke koja treba da se odr`i u Zaje~aru. Program radikalne stranke. g. Pa{i} se nalazi u kraqevoj pratwi u I{lu gde ih je do~ekao car i kraq Austrije.44 Austrijski ministar unutra{wih dela.

U zimu 145 . koliko je to bilo potrebno. jer je naslutio wene apetite. Opa`a se prava euforija presti`a timo~kog kraja preko Tomo~anina u kome se {tampa feqton o Timo~koj buni. glasila radikalne stranke. Kraq Aleksandvr je nastavio put za Lucern i Pariz. Na napise bugarske nacionalisti~ke {tampe odgovara se i daqe energi~no. a Pa{i} se vratio u Zaje~ar gde je zajedno sa Gigom Ger{i}em i A. Zaje~arci su i daqe mogli da ~itaju o velikom zame{ateqstvu u vezi sa mitropolitom Mihajlom. i tajni mnogo vi{e. Timo~ani. koji je streqan 7. mislimo“. Nikole Pa{i}a. ali je i on jedan od wenih stubova kakav je bio i sam Pa{i}. Za mitropolita se ka`e da je sigurno da on nije dr`ava. nije zapostavqao bilo koju priliku za korisne me|udr`avne susrete. a posebno `ivotopis jednog vo|e Timo~ke bune. nepotpisani novinar napomiwe da je u pitawu op{te mi{qewe jer kako ka`e. septembra. On je sa kraqem Aleksandrom iz I{la oti{ao na izlet do Volfanga{kog jezera. srpske narodnosti.~lanova glavnog odbora i samog vo|e stranke i predsednika vlade. u dru{tvu erghercoga Franca Silvestera i erhercigowe Marije Valerije. {to je usitinu ta~no. Jewava i sukob mitropolita Mihajla i ministra prosvete Srbije. „tako mi. godine. Posebno su bili zanimqivi ~lanci koji opisivali Pa{i}ev boravak u inostranstvu. novembra 1883. zatim biografije junaka iz oba rata. To je bilo 15. Da ne bi bilo zabune. Qube Didi}a. pa stoga predla`u da se omogu}i da se wihova deca {koluju u Zaje~aru. princa Leopolda sa suprugom – princezom Gizelom. U posledwoj godini postojawa lista Timo~anin. Objavqeno je pismo iz Bugarske koje su poslali me{tani sela Bra}evca u kome se podse}a da su oni. kao i wihovi susedi u Novom Selu. Javni protivnik Austrougarske. Mitropolit se optu`uje kao ekstremni rusofil koji }e od Srbije napraviti „prekodunavsku rusku guberniju“. Nikoli}em prisustvovao skup{tini stranke o ~emu je ranije bilo re~i.

U obrazlo`ewu se ne ka`e da li on za to zvawe ima odre|enu kvalifikaciju. kome kraq Milan nije nabijao cilindar na u{i. Hvali se savr{en red koji vladao u proteklim izborima. Takva odluka primorala je Lazarevi}a da da ostavku. Me|utim. g. on je svoju ostavku povukao. Obelodawuje se. Lazarevi} je isto146 . PA[I]EV \OR\E Slu~aj \or|a Lazarevi}a ukazuje da je Pa{i} smatrao da vlast iznad svega treba da se rukovodi principima i da sve zasniva na po{tovawu zakona. u nameri da postane predsednik suda. slu`e}i se la`ima i obe}awima stupio u savez sa napredwacima. 1. da je ministar \aja dao ostavku zbog sukoba sa mitropolitom. popu{ta i da im opra{ta gre{ke. predlo`io glavnom odboru stranke da se \or|e Lazarevi} iskqu~i iz stranke. niti je obavezivao sebe da qudima kojima je ostao du`an jer su mu spasli `ivot. Izgleda da nije voleo preterane familijarnosti. Iz obrazlo`ewa odluke mo`e se razabrati da je Lazarevi}.iste godine smewen je ministar \aja. Lazarevi}a. strana~ku nedisciplinu i sli~no. 1897. To je jedan od onih. uverevaju}i i mesni odbor da bi koalicija sa napredwacima donela koristi stranci. da je mesni odbor radikalne stranke u Negotinu na svojoj sednici od 5. ali i novi ministar prosvete Svetozar Milosavqevi} jer je stro`iji od \aje „kakav i treba da bude za ovo neradno i raspu{teno ~inovni{tvo“. ~ime je okon~ano pisawe o mitropolitu Mihajlu. ina~e industrijalac. naime. proizvo|a~ piva. Dogodilo se. pi{e izve{ta~ Timo~anina. kada mu saop{teno koji su razlozi za dono{ewe takve odluke. U protivnom ceo mesni odbor }e dati ostavku. a Lazarevi}eva ostavka je prihva}ena. bez obzira na prijateqstvo Pa{i}a i \. Wemu se pridru`io i Dudi}. koristoqubqe.

godine. Da bi postigao svoj ciq obe}avao je zaposlewa svojim sledbenicima i bira~ima.“ Nadaqe iz sve re|ih pisama koja su vezana za timo~ko podnebqe vidi se da su radikali iz Dobrog Poqa. „Ako op{tina beogradska ne bi mogla ili ne bi htela. pisana su od strane samog Pa{i}a dok je bio u po`areva~kom kaznenom zatvoru zbog kraqeve optu`be da je u~esnik zavere u Ivawdanskom atentatu. I pored svega ve}ina je shvatila da Pa{i}. On iz kaznenog zatvora tra`i zajam od beogradske op{tine da bi otkupio plac koji se nalazi pored wegove ku}e. mo`e da udari i na najstarije i najuticajnije ~lanove stranke. predsednik brestova~ke op{tine. a u pismu koje je uputio Pa{i}u obave{tava ga „radi znawa“ da je od kapetana Barjaktarevi}a ~uo da ostavke u Timo~koj Krajini nisu slu~ajnost ve} za to ima „mig odozgo“. boqe re}i hotela Internacional. Devetnaestog marta 1901. sreza vlasotina~kog uputili Pa{i}u ~estitke povodom wegovog pu{tawa na slobodu posle devetomese~nog tamnovawa. istovreneno. iz obzira meni nepoznatih (da proda wemu). Kako se vidi iz pisama upu}enih Pa{i}u. To je bilo u novembru 1897. Jedno od wih upu}eno je op{tini Beograd.vremeno poveo kampawu protiv kondidature Mijajla Dudi}a za predsednika negotinske opt{ine. ali nikako ispod ruke. ostavku je dao i Petar Gligorijevi}. ne bude izgubqen za stranku. godine iz Negotina javqaju Pa{i}u da pred izbore ne ulaze „u 147 . Povukao se i dr Laza Ili}. onda molim da plac proda putem licitacije. ostavke su dali i drugi radikali. Pisma kojima raspola`e Zaje~arski arhiv. na savskom pristani{tu jer bi gra|evinski radovi na tom placu mogli da ugroze gra|evinu u wegovom vlasni{tvu. godine. na svoj specifi~an na~in. Iz prepiske se vidi da je Pa{i} `eleo da \oka Lazarevi} shvati svoju gre{ku a da. Iz wegovog sadr`aja se vidi da je Pa{i} smatrao da je najboqi lek protiv sekiracije neka poslovna transakcija. datirana na po~etak aprila 1899. Savetovao je pomirewe timo~kih radikalnih prvaka sa Lazarevi}em.

Ministar prosvete je 5. Vidi se tako|e da je prema Pa{i}evoj sugestiji poku{ano izmirewe radikala i Lazarevi}a. Sa la|e „Savoja“.fuziju“ sa naprednom strankom. 148 . a drva za ogrev nema dovoqno. odobrio da se Radomir. pisma \or|a Lazarevi}a od pre ~etiri godine pokazuju da je Pa{i}ev saradnik gajio uzaludnu nadu da }e kraq Aleksandar i wemu odane i naklowene stranke promeniti }ud. Wegovi {eretluci. jula 1900. g. u krfskom pristani{tu Pa{i} pi{e Darinki i Petroslavi. More je burno tog crnog februara. 2. Slede}i raspolo`ivi kontakt Pa{i}a sa }erkama. Lazarevi} je na kraju pisma udario {tambiqe svoje firme. da se na{i vojnici i pored sve muke dobro dr`e. Nije se stiglo da se razapnu svi {atori. ko{ta}e oca Nikolu veoma skupo. sticajem okolnosti datiran je 1. koje se nalaze u Rusiji. kako ona napomiwe. Pa{i}u je „osobito `ao na{ih vojnika“. To izmirewe nije uspelo. a preko wih sa zavi~ajem i Rusijom. Lazarevi} sa mnogo etnuzijazma uvereva Pa{i}a da }e se pokazati da je wegova saradwa sa napredwacima koristi radikalima. g. za duga pisma. Tako se ponovo pokazalo da Pa{i} ostaje dosledan i ne sara|uje sa re`imskom strankom. „deca pre|a{weg ministra Pa{i}a“ mogu {kolovati na strani. po{to Pa{i} nema vremena. Suprotno toj doslednosti. 1916. Darinka i Petroslava. U pismu od devetog marta 1897. kojih se ne}e odre}i ni kasnije. Pored potpisa sa dosta familijarnosti („Tvoj \oka“) i ni~im utemeqene nade da }e stari prijateq promeniti svoja gledi{ta. Supruga Georgina dopisuje. a \or|e je propao na izborima. Iz ne~itkog Georgininog rukopisa vidi se da je sin Rade sa wima i da je i na Krfu {eret. On svoju grupu naziva frakcijom koja bi sa napredwacima donela mnogo glasova radikalima.

ako su ocene wegovih politi~kih protivnika o wegovom karijerizmu imale osnova. iako nije ni na koji na~in u~estvovao u zaveri. pa je 149 . nekada{wi urednik Timo~anina. U toj 1903. kraq Petar morao da ra~una na ugled koji je Pa{i} imao u narodu. Glavni akter bio je Gen~i} koji se mo`da tako iskupio pred sudom istorije. Prostije re~eno.EPILOG Da li je podnebqe Timo~ke Krajine stvorilo Pa{i}a. pa i samog kraqa Petra. i Gen~i}. nosili su te{ko breme opasnosti od organizovanih zaverenika. godine. koji je sada stekao poverewe krune. Kraq Petar je promenio svoje pona{awe prema Pa{i}u po{to je ~uo da Pa{i} namerava da napusti zemqu. a nije oti{ao ni na audijenciju kraqu Petru da izrazi svoje zadovoqstvo {to je dinastija Kara|or|evi}a do{la na vlast. a bez wega jo{ te`e vladati. Shvatio je da je i Pa{i} li~nost sa kojom je te{ko sara|ivati. Neva`no je tako|e da li je Pa{i} znao o svojim prethodnicima mawe ili vi{e nego {to se danas pretpostavqa. Zaslugu za smirivawe situacije u vezi sa novim zanemarivawem Pa{i}a ima Svetislav Simi}. Odbio je da u|e u vladu Jovana Avakumovi}a. godini Pa{i} je morao da primewuje svoje oprobane politi~ke metode s obzirom da je osetio zapostavqawe od strane svojih saradnika. Pa{i} ponovo izbija u prvi plan. sasvim je svejedno. Ova kwiga u istu ravan postavqa sva pore|ewa li~nosti. ili se Timo~ka Krajina i cela Isto~na Srbija pro~ula po wemu. a sa wima i Pa{i}. Posle smrti kraqa Milana i ubistva kraqa Aleksandra u majskom prevratu 1903. naravi i vremena. I novi kraq Petar Kara|or|evi}.

da se mora „sve ~initi da ona bude na visini svog zadatka. avgusta 1912. Za kraqevu abdikaciju imao je dva jaka argumenta: dva dobijena rata 1912. Iz wegovog govora na konferenciji radikala od 21. daje ostavku jer nije bio zadovoqan odnosom kraqa Petra prema Austougarskoj. Pa{i} nije popustio. Pomo} 2. ali je u sudbonosno vreme kada je Srbija u svakom pogledu oja~ala. kada je abdicirao i predao vlast Aleksandru. zna~aj radikalne stranke i wenog lidera Nikole Pa{i}a. a ve} na jesen iste godine ponovo je predsednik vlade. 11..“45 Da bi stvorio ono {to je u budu}nosti potrebno Srbiji on nije zazirao od ostavke. Srpske trupe su u{le u Tiranu 30. Nov~ani du`nik Austrije i moralni du`nik Crne ruke. Manirom velikog politi~kog strate150 . novembra..novom suverenu mogao da objasni odnos snaga u Srbiji. zarad sopstvenog mira. a naro~ito zaverenici iz 1903. i 1913. opet na vlasti od 30. U januaru 1904. Pa{i} je imenovan za ministra inostranih poslova. a prethodno u Dra~ 28. su delovali protiv Pa{i}a. Pa{i} je bio vizionar koji je bez nestrpqewa gradio osnovu za budu}u glavnu misiju Srbije. g. Tako je u~inio i 19. novembra. nije popu{tao ni kraqu Petru. srpske armije Bugarima prilikom osvajawa Jedrena je wegovo delo kao {to je i povla~ewe iz Albanije potez u wegovom stilu jer je na taj na~in ste~eno pravo na ve}i deo Makedonije. Wegova politika do`ivela je trijumf i potpunu nacionalnu afirmaciju jer su „Pa{i}evi topovi“ pobedili na Kumanovu. Pa{i}. Slede}i logiku i interese dr`ave. I sada{wa „dvorska kamarila“. nekad iz takti~kih razloga. Posle dva meseca koja je proveo na polo`aju predsednika vlade. juna 1911. se vidi da je on poklawao „glavnu brigu srpskoj vojsci“. 1911. kraq Petar je u borbi sa Pa{i}em istrajavao sve do po~etka Prvog svetskog rata. Na kraqevu molbu on je povukao ostavku ali je ubrzo ponovo do{lo do sukoba jer je kraq nameravao da kupi topove u Austougarskoj.

Pa{i} je u tim najte`im trenucima. Povla~ewe iz Albanije posle ultimatuma Austrougarske nisu shvatili samo kratkovidi politi~ari. ~im je osetio da }e Bugari u Makedoniji da napadnu na{e trupe. su tako|e Pa{i}evo delo. Pokazalo se da i oru`je treba kupovati od prijateqa ili mogu}ih saveznika. izolovanog karaktera. I najve}i protivnici su odali priznawe Pa{i}u. on je dao ostavku da se ne bi zamerio Rusima koji su zapretili da Srbija ne sme da napadne Bugarsku. Pa{i} je odlu~io da srpska vojska okupira ponovo severnu Albaniju kako bi se time osigurala odstupnica u slu~aju da protiv srpske vojske u ratna dejstva u|u Bugarska i Nema~ka zajedio sa Austrougarskom. formirao posebne odrede koji su upu}eni na sve strate{ke pozicije u severnoj Albaniji. Po~etkom rata 1914. Naslu}uju}i da }e Srbija zbog nedovoqne materijalne i vojne pomo}i saveznika postati `rtva. Te trupe. bile su od posebneg zna~aja za povla~ewe preko Albanije jer bi 151 . bez obzira na neslagawa i otpore. i okupacija severne Albanije u septembru 1914. doslednije i od same Turske. Ova ostavka koja je podneta 15. g. Pa{i} je. naime. bez oklevawa prekinuio skadarsku i albansku kampawu i. zvane „Pa{i}eva vojska“. godine Pa{i}eva politika prema Rusiji urodila je plodom jer je Rusija u{la u rat i time omogu}ila Srbiji da postigne velike po~etne pobede. Razbijawe albanskih pobuwenika. juna 1913. Naravno i u pogledu daqeg razvoja doga|aja Pa{i} je nadvisio i takvog vojnog stratega kakav je bio vojvoda Putnik.ga. Zbog toga se sukobio sa vojvodom Radomirom Putnikom koji je imao druga~ije mi{qewe i plan. S druge strane Engleska i Francuska su se dr`ale pasivno u odnosu na Pa{i}eve pozive u pomo} Srbiji kao i na sva upozorewa na daqi razvoj zbivawa. koji su protiv srpske vojske delovali po principima ekstremnog islamizma. po oceni Vase Kazimirovi}a. nije prihva}ena. spre~io svaku mogu}nost da obra~un izme|u Srbije i Austrougarske bude lokalnog.

Pokazalo se da je Pa{i} dalekovid u svojim predvi|awima. ali je {tampa bila na Pa{i}evoj strani. name}e se jo{ jedno pitawe: kakva je uloga Nikole Pa{i}a u stvarawu versajske Jugoslavije. Po Pa{i}evoj zamisli dogodila se jedinstvena pravno – me|udr`avna i ratna situacija: teritorija Srbije bi}e osvojena. ali vojska nije kapitulirala ve} se povukla na prostore koji su bli`i saveznicima. Bez Pa{i}eve vojske i wegovog prijateqa Esad pa{e `rtve prilikom povla~ewa iz Albanije bile bi daleko ve}e. Velike sile saveznice.se bez wih i wihove za{tite lutawe izbeglica i vojske pretvorilo u zatvoren krug bazawa u magli i tavnici. Na mnogim skupovima proteklih godina Pa{i}ev potomak je isticao da se Pa{i} odrekao svog ~vrstog stava da srpska vojska treba da osloba|a Srbe a ne druge narode. Krajwa posledica ovakvog tvrdokornog i moralnog ~ina mogla je samo u pozitivnom smislu da doprinese kona~noj pobedi. vrhovna komanda srpske vojske ovakav plan nisu odobravale. Koji i kakvi faktori ne dozvoqavaju ve} dva puta opstanak takve ju`noslovenske 152 Zaje~ar izme|u dva svetska rata . Kona~no.

Da li je jugoslovenska ideja Ilirskog pokreta i kasnije hrvatskih intelektualaca samo wihov ideal ili je istovremeno i narodni koji }e biti trajno i temeqno podr`an. {to je bli`e istini) raditi na raspr{ivawu „predrasude“ o „nezasitqivom zavojeva~kom apetitu Srbije“. dr Jankovi}a na primer. Trumbi} je pisao da }e jugoslovenski odbor (~iji su ~lanovi ili zanemarivali prava raspolo`ewa hrvatskog i slovena~kog naroda ili su igrali na „srbijansku kartu“ po nu`di. li~na mi{qewa koja su se tu i tamo mogla ispoqiti. godine. Navode}i ocene i drugih autora dr Stankovi} nas pribli`ava istini da je ovaj „narodni ideal“ (koji se mo`e okarakterisati kao jednostran doklegod Hrvati i Slovenci `ele da ginu za neki drugi) znatno pro{iren jer se za to ukazala prilika. godine kada su trajali intezivni kontakti izme|u Pa{i}a i jugoslovenskog odbora. Promene uverewa. Dr \or|e Stankovi} u svojoj kwizi Nikola Pa{i} i jugoslovensko pitawe koja je izdata 1985. po kome je Pa{i} bio za unitaristi~ko re{ewe {to podrazumeva prevlast Srbije u novoj dr`avi {to nije daleko od istine.dr`avne zajednice treba da bude predmet nekog kompetentnijeg pisawa. Imao je na umu i ocene wegovih prethodnika. Kao zanimqivu pojedinost nave{}emo i ocenu dr Stankovi}a da je Pa{i} vrlo retko upotrebqavao izraz „Velika 153 . ali i odluka koje definitivno donese. Bitno je pitawe za{to je. Pa{i} u trenucima akcije srpske vojske i prelaska „reke Rubikon“ Pa{i} kao uticajan i zaslu`an pojedina~ni faktor izostao? Jedan od Pa{i}evih proklamovanih prnicipa koji glasi: „Srbija treba do kraja da ostane na moralnoj visini i da nigde po svojoj voqi i re{enosti ne napusti ni jedan narodni ideal“ ne osvetqava mnogo boqe ~itavo ovo pitawe. kao i mnogo puta u karijeri. Jo{ 1915. odstupawa ili kriti~ki odnos prema jasnim ciqevima ustanovqenih deklaracija su logi~ni jer svaki mudar i pragmati~an politi~ar je rob mnogih dilema. daje osnovne odgovore na ulogu Pa{i}a u jugoslovenskom pitawu. Pa{i}eve dileme proisti~u iz razmi{qawa da li }e budu}a dr`ava mo}i da opstane.

kako se sada vidi. mada je naslu}ivao da je proces stvarawa nacija u wegovo vreme u Evropi ve} okon~an i da novo i prebrzo me{awe naroda. da je pre~uo glasove iz svoje sopstvene usamqenosti. po hrvatskom tuma~evwu. je izostalo. da je izme|u jugoslovenstva i srpstva birao Veliku Srbiju. odnosno unitarne Jugoslavije. osvaja~ tu|ih teritorija. koji su. da prave demokratske odluke nema ako je donesena voqom neke mawine. mada je hrvatsko stanovni{tvo odu{evqeno do~ekalo srpsku vojsku u mnogim gradovima. Wegov zaokret je dobio svoju snagu i zbog wegove vere u demokratiju koja je omogu}ila dono{ewe vi{e deklaracija i dogovora o ujediwewu svih ju`noslovenskih naroda u ~emu wegovo prvobitno uverewe jednostavno nije moglo opstati. me|utim. vrlo brzo je shva}eno da ih je srpska vojska spasila Italijana i da stoga treba da `ive u novoj dr`avi sa ve~nom zahvalno{}u ili da priznaju 154 . bili i najtrezveniji u op{tim povicima i galami one ve}ine koja je tra`ila oslobo|ewe i ujediwewe svih ju`noslovenskih naroda. a da je pristupio stvarawu Jugoslavije sa istom stra{}u uveren da spa{ava tri imena jednog istog naroda i to na na~in koji ne bi ugrozio srpsku naciju. a to je dobra informisanost. ono {to nazivamo preduslov za demokratsku odluku. Izgleda. ali kada su se osu{ile suze radosnice. Osloba|aju}i se svojih tutora Ma|ara i Austrijanaca. Jer. Nesumqivo je da je Nikola Pa{i} zapo~eo svoju politi~ku karijeru kao nacionalista (u pozitivnom smislu te re~i). Hrvata i Slovenaca. vi{e nije mogu}e. da je iako je jedan od glavnih aktera stvarawa kraqevine Srba. Hrvati su se veselili.Srbija“ ali da je o ~inu stvarawa nove dr`ave govorio i pisao kao o „ujediwewu Srpstva“ ali je pomiwao i ujediwewe „Srbo-Hrvata“ i „Slovenaca“ {to govori o evoluciji wegovih nacionalnih ideja. da je imao prava da se nada da Jugoslavija mo`e da uspe. ostao Velikosrbin i. mada su hrvatski prvaci potpisali mnoga dokumenta o ujediwewu. kao u vreme Pijemonta.

U negativnom ozna~avawu budu}eg raspleta Krle`a prorokuje da }e Hrvatska raskinuti ugovor iz 1918. godine izjavio da je Srbija lojalna i solidarna sa `eqama i planovima saveznika. Da pomenemo da uticaj saveznika koji su pobedili centradne sile ima tako|e svoje mesto jer je Pa{i} 1920. Ako je Krle`a pomenuo i ono {to drugi nisu smeli i umeli i ako je pri tom `eleo da obeshrabri sklonost Hrvata da sklapaju pragmati~ne ugovore i nagodbe sa gubitnicima. izgleda da sve vi{e prizivamo onog mladog Pa{i}a koji je zazirao od me{awa vera i nacija. smatra da se Hrvatska do danas (zna~i i te 1957. Da li je to Srbija. lako izvodqiv i nedvosmisleno usmeren. koja je iza{la iz {tampe 1957. godine. napad na davno pokojnog Pa{i}a bio je potreban. I Krle`a u svojoj kwizi Deset krvavih godina. a izgleda i ostao. Na svoj protivure~an na~in Krle`a je spomenuo hrvatsko pitawe u vreme kada smo se zvani~no uveravali da je najzad i zauvek re{eno nacionalno pitawe svih u Jugoslaviji. U hrvatskoj javnosti Pa{i} je bio. samo Velikosrbin. ali i onog Pa{i}a koji je govorio i pisao da je ujediwewe ju`nih Slovena mogu}e kad svaki od naroda (prvenstveno je mislio na Hrvate i Slovence) najpre stvori svoju dr`avu pa se onda dr`ave. godine. ne pomiwu}i nikakva iskustva iz ~etvorogodi{we epizode kada je taj ugovor raskinut na stravi~an na~in zbog saveza sa naci – fa{isti~kom i hitlerovskom Nema~kom. U na{ vreme.sebi da ih Pa{i} okupirao. a ne narodi ujedine u novu. dakle u Titovoj Jugoslaviji) nije otela „kretawu oko tu|ih osovina“ {to razume se ne dovodi do „politi~kih rezultata“ po meri Hrvatske. negde 2228. FNRJ ili strane zapadne sile. versajska Jugoslavija. hteli mi to ili ne. a zatim govo155 . Krle`a u redovima svoje kwige o „krvavim godinama“ predstavqa o~ajnog Supila kao hrvatskog Hrista koji odbija svaku pomisao da bi „Baja“ (N. Pri tom se Krle`a ne izja{wava o kojoj je to osovini re~. godine. Pa{i}) i radikali mogli da upravqaju hrvatskim narodom.

Pa{i} je pomiwao srpsko – hrvatski i jugoslovenski narod. a Hrvati i Slovenci neka se opredele ako ho}e s nama. mada je istina da je obeshrabrivao jugoslovenski odbor koji se zalagao za stvarawe posebne dr`ave Srba. godine. Pa{i} se uporno zalagao da Hrvati iz jugoslovenskog odbora u|u u srpsku vladu i da na taj na~in bude otvorena unitarna kraqevina Srba.. U razgovoru sa ruskim carem. Ni{ka deklaracija iz decembra 1914. Hrvate i Slovence izvan Srbije i Crne Gore i da }e im se posle toga pru`iti mogu}nost da se ujedine sa Srbijom ili }e oni stvoriti „male dr`ave kako je bilo u pro{losti“. u ~ijoj je definiciji u~estvovao i sam Pa{i}. Hrvata i Slovenaca izvan Srbije i Crne Gore. U skladu da svojim opredeqewem o stvarnim zaslugama Srbije. Hrvata i Slovenaca.“ Ipak. jasno ra~una na „osloba|awe i ujediwewe sve neslobodne bra}e Srba. ako ne – ni{ta“. Ovaj stav Pa{i} je izneo i u Tajmsu po{to je objavqeno da je on rekao da }e Srbija osloboditi Srbe..46 Ako je tako onda je razumqivo {to Pa{i} upotrebqava pojam Srbohrvati imaju}i na umu prili~no neutemeqenu tezu da su Srbi i Hrvati jedan narod (ako i jesu sigurno je da nisu ista nacija).“ U deklaracija je jasno nagla{eno da }e oslobo|ewem i ujediwewem biti iskupqene „krvave `rtve koje dana{wi srpski nara{taj podnosi. kada je provodaxisao `enidbu prestolonaslednika Aleksandra 1914. to su kolektivne strate{ke odluke prema kojima je Pa{i} kao pojedinac mogao da ima odre|ene rezerve. Vasa Kazimirovi} u svojoj kwizi Nikola Pa{i} i wegovo doba navodi da je Pa{i} ovako definisao glavni ciq Srbije koja mora najpre „da oslobodi Srbe jer oni ho}e s nama.ri kako je taj isti Supilo „sklopqenim rukama“ molio tog istag Baju da pomogne Supilovoj domovini. g. 156 . Hrvata i Slovenaca. Nije potrebno da se upu{tamo u pojedinosti delovawa srpske opozicije koja je bila jugoslovenski orijentisana. kako navodi Vasa Kazimirovi}..

Sremu i Ba~koj. Crnoj Gori. prema Qubqani i Zagrebu pribli`avala italijanska vojska. Stojan Proti}. Ali ono {to je za srpsku vojsku. Banatu. bilo mawe potrebno. Sa zapada se. decembra 1918. [esnaestog septembra nastavqeno je gowewe Austrijanaca i svih drugih koji su se borili pod wihovom zastavom. on nije potpisao dekret o novoj vladi kraqevine na ~elu sa Pa{i}em. I ne samo to. pa zato moli da srpska vojska to u~ini umesto wih. Pa{i} je sklowen jer bi. Pa{i} nije bio u blizini regenta Aleksandra kada je na poziv pozitivno odgovoreno. pometwe i anarhije svake vrste. Narodno ve}e ne uspeva da organizuje dr`avu a jo{ mawe otpor talijanskoj vojsci. Ovaj je ponudu odbio s namerom da kraq shvati ili 157 . Hercegovini. Srpske trupe tada se nalaze u Bosni. Na ~elu delegacije nove dr`ave Pa{i} putuje na mirovnu konferenciju u Trst. ~ime je otvoreno obezvre|ena glavna i odlu~uju}a uloga Nikole Pa{i}a u proteklom ratnom periodu. septembra srpska vojska je u{la u Beograd. Primicao se i decembar a Pa{i}u je bila uskra}ena mogu}nost da uti~e na odluku o prelasku „Rubikona“.Doga|aji u jesen 1917. a ve} 19. istog meseca i godine do`iveli su jo{ jedan slom zajedno sa svojim saveznicima Nemcima. godine kretali su se br`e od svih vekovnih te`wi i nedoumica. Hrvata i Slovenaca. naime. pa je kraq bio prinu|en da mandat za sastav nove vlade poveri Pa{i}u. ugrozio kraqevu odlu~nost ili zbog toga {to je po kraqevom uverewu do{lo vreme da kona~no elemini{e Pa{i}ev autoritet u politi~kom `ivotu nove dr`ave. za Narodno ve}e u Zagrebu iznenada je postalo nu`no. a 12. Dalmaciji. Tre}eg septembra Bugari su na Solunskom frontu bili razbijeni. svojim dilemama. a mo`da i Pa{i}a. Kraq nije `eleo Pa{i}a u svojoj blizini kada je 1. Zbog haosa. Predsednik vlade postao je drugi po va`nosti ~ovek u radikalnoj stranci. U me|uvremenu se razbuktava me|ustrana~ka borba. mo`da. godine progla{ena kraqevina Srba. Istog dana u Zagrebu je osnovano Narodno ve}e Hrvata i Srba koje je oglasilo svoj stav da srpska vojska ne prelazi preko Save.

Pa{i}u je istog trenutka jo{ vi{e pozlilo i on je izgubio svest. Jankovi}. Pa{i} je kao mnoga puta ranije. general D. Posle toga kraq je nastojao da potkopa Pa{i}a u samoj radikalnoj stranci. koji se u ime kraqa izvinio za uvredqive i grube re~i. On je u {tampi javno napao Pa{i}a zbog nedovoqno jasnih finansijskih transakcija wegovog sina Radomira.nau~i „da ni{ta nije opasnije po krunu od upu{tawa u re{avawe politi~ke krize i me{awa u me|ustrana~ke borbe“. godine. Za taj ciq je upotrebio hrvatskog politi~ara Stjepana Radi}a. a ubrzo zatim je izdahnuo. posedovao i argumente i voqu. Kod ku}e mu je pozlilo. I pored toga kraq nije dao mandat Radi}u ve} radikalu Uzunovi}u. ali je istovremeno zadao zadwi kraqev udarac – izjavu da pri tom kraq ne odustaje od svoje namere da Pa{i}u ne da mandat koji je u skup{tini na demokratski na~in bio ve} svr{ena stvar. a kada je i ta vlada pala on daje jo{ jednom priliku tom istom Uzunovi}u. 158 . decembra 1926. Naravno. Takvu uvredu i poni`ewe nije mogao da podnese i odmah se udaqio iz dvora. Pa{i} je kao {ef najja~e stranke u parlamentu zatra`io od kraqa da wemu poveri mandat. 10. Ose}aju}i da je ponovo do{ao wegov ~as. a da zlo bude ve}e. Kraq je ovu ponudu do~ekao veoma grubo. uz primedbu da se Pa{i} nije dovoqno oprao od optu`bi protiv sina Radomira. ali ne i sve`inu i zdravqe kojima raspola`u mla|i qudi. za wim je do{ao ministar dvora.

do 1878. Predsednik vlade i ministar inostranih dela.BIOGRAFSKI PODACI POJEDINIH ISTORIJSKIH LI^NOSTI AJNHARD. Zastupao je seqa~ke interese i borio se protiv birokratije i autokratskog vladara Milana Obrenovi}a. godine. ALEKSANDAR III ruski car (1845-1894). Sa rumunskim vojvodom Mahijem Hrabrim ratovao u Vla{koj. Izgradio transkaspijsku i transsibirsku `eleznicu. U Klu`u mu je podignut spomenik. knez u Dalmatinskoj Hrvatskoj. AVAKUMOVI]. vo|a liberalne stranke. Napisao je biografiju Karla Velikog. JOVAN. BORNA (810-821). Po~etkom sedamnaestog veka stradao u austrijsko-papinskoj zaveri. 159 . Moldaviji. publicista. pomagao srpsku stvar od 1875. Umro 1928. g. Bugarskoj i Srbiji. vazal frana~ke dr`ave. Jedan od politi~ara koji su omogu}ili osnivawe radikalne stranke. g. AKSAKOV. najpre turski suba{a. pravnik i pisac prvog srpskog uxbenika iz krivi~nog prava. Ratovao protiv Vizantije.U spoqnoj politici pribli`io se Francuskoj. U~estvovao sa Francima u gu{ewu ustanka Qudevita Posavskog. sekretar frana~kog vladara Karla Velikog i istori~ar. U spisima koji se Ajnhardu pripusuju prvi put se spomiwu Srbi (822). Transilvaniji. Prvi predsednik vlade posle majskog prevrata. @iveo je od 770. Ro|en u Pore~u. ministar pravde: 1892-1893. slavenofil. BOGOSAVQEVI] ADAM (1844-1880). IVAN SERGEJEVI^ (1823-1886). zatim hajduk koji se vratio pravoslavnoj veri. do 840. BABA NOVAK. kao i Mihaj. Budu}i da je srpskog porekla on je zna~ajna li~nost srpske i rumunske istorije.

\OR\E (1645-1711). BRANKOVI]. MIHAIL ALEKSANDROVI^ (1814-1876). Priznavao tursku vrhovnu vlast. poslanik Pariza. ali i vlast Ma|ara. izvr{io je samoubistvo. \URA\ (oko 1374-1456). Uhapsio ga je i utamni~io Ludvig Badenski. srpski despot od 1427. akademik. bavio se diplomatijom. Ro|en u Jenipoqu. general i ministar vojske u Francuskoj. 160 . MIHAJLO (1853-1913). Ambasador u vi{e evropskih metropola. Iz Internacionale iskqu~en 1872. BULAN@E. U~estvovao u vi{e ustanaka i pobuna u Evropi. inostranih poslova i predsednik vlade 1901. Sara|ivao sa Macinijem. U tamnici je zavr{i svoj istorijski spis pod nazivom Slavenoserbske hronike. BAKUWIN. @OR@ (1837-1891). g. do 1456.BONTU. Na taj na~in postao je 1889. Za vreme Tre}e republike isticao se monarhisti~kom propagandom slu`e}i se intrigama i aferama kako bi se u javnosti stvorilo uverewe da je dr`ava u opasnosti. grof. Dobio je i titulu ugarskog barona. Kada je nasledio ujaka Stefana Lazarevi}a sagradio je za svega tri godine grad Smederevo. Zbog sukoba sa Pa{i}em penzionisan 1907. Ovo dru{tvo je bankrotiralo. BRANKOVI]. Putovao je u Rusiju i bio primqen kod cara Alekseja I. U Rusiji mu je oduzeto plemstvo i imawe. profesor Velike {kole. politi~ar. Smatrao je da je potomak \ur|a Brankovi}a. Sve delatnosti za borbu protiv Turske valasti oja~ava i vezuje za svoje poreklo. predsednik Generalne unije francuskog finansijskog dru{tva. Pronosio je glas da ga je srpski patrijarh miropomazao za srpskog despota. sin Vuka Brankovi}a i unuk kneza Lazara (po majci). Bontu je sklopio ugovor sa knezom Milanom Obrenovi}em o finansirawu izgradwe i ekploatacije pruge Beograd–Vrawe. VUJI]. Marksom i Engelsom. @iveo je u Erdequ. g. a Srbija je izgubila 25 miliona dinara (Bontuova afera). ministar finansija. Anticarista i anarhista. godine. Zastupao ideje o ukidawu dr`ave. Kada su wegovi politi~ki protivnici razotkrili wegove la`i i prevare.

pravnik. QUBEN (umro 1879). ~lan glavnog odbora radikalne stranke. ~lan SANU. general. jedan od osniva~a radikalne stranke. bugarski kwi`evnik i publicista. sin Ilije Gara{anina. narodni poslanik. Wegova politika udaqavawa od Rusije nije uspela pa je liberalna struja ponovo dovela kneza Milo{a na vlast. politi~ar. ministar spoqnih poslova od 1856. Prvi ~ovek Srbije u ustavobraniteqskom periodu. Osniva~ Napredne stranke. Tvorac je spoqne politike Srbije (Na~ertanije). ~lan radikalne stranke. KARAVELOV. lider ustavobraniteqa. GLIGORIJE GIGA (1842-1918). godine. ministar unutra{wih dela u oba navrata. 161 . Doveo je Aleksandra Kara|or|evi}a na presto 1842. novinarstvom i prevo|ewem. SAVA (1840-1913). Po drugi put se politi~ki anga`ovao za vreme kneza Mihaila kada je smelije nego ranije pomagao oslobodila~ke pokrete u Turskoj i Austrougarskoj. JOVAN (1846-1928). ma|arski putopisac. Obilazio je vi{e puta Srbiju i Bugarsku. zatim se udaqava od radikalne stranke i bavi se diplomatijom. arheolog. politi~ar. ILIJA (1812-1874). g. Ostavio je zna~ajna dela arheolo{ko – etnolo{ko i topografskog karaktera. MILUTIN (1843-1898). g. Urednik Videla. Bio je aktivan kao diplomata u vreme „isto~ne krize“ 1875-1878. Posle smrti kneza Mihajla potpuno se povukao iz javnog `ivota. Ustanovio upravni i policijski aparat. g. jedan od tvoraca bugarskog nacionalnog preporoda. Ministar pravde. `iveo u Srbiji gde je 1869. objavio pripovetke pod nazivom Je li kriva sudbina. grafi~ar. GARA[ANIN. dr`avnik. KANIC. poslanik u Petrogradu. FILIP FELIKS (1829-1904). ALEKSANDAR(1798-1883). Obrenovi}evac po ube|ewu. Bio je ministar i predsednik vlade i poslanik u Be~u i Parizu. Jedan od aktera Sanstefanskog mira 1878. Postao je akademik 1895. do 1882. Studirao u Rusiji. ruski knez. bio je komandant srpske vojske 1837. ministar vojni. \AJA. GRUJI].GOR^AKOV. GER[I]. Carigradu i Sofiji. GARA[ANIN.

pisao pesme. Bio je ministar unutra{wih poslova (1857). godine kao vaspita~ u porodici kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. bavio se idejama o samoupravi pod uticajem Svetozara Markovi}a. Zadar. konzul u Pri{tini. ruski car (1796-1855). NIKOLAJ I. @IVKOVI]. Napisao je memoare pod nazivom Timo~ka buna. urednik Timo~anina. Posle prevrata bio je ministar privrede. \OR\E (1861-1938). osniva~ dru{tva Srpske slovesnosti (1841). bavio se istoriografijom. godine. kulturni radnik i kwi`evnik. Unapredio srpsku vojsku. RA[A (1851-1937). radikalski prvak. Bio je profesor liceja. U Srbiju do{ao 1844. istori~ar. DRAGOQUB (1866-1920). GEN^I]. ro|en u Dubrovniku. do 1918. ATANASIJE (1803-1882). profeso Velike {kole u Beogradu. Kao diplomata u ime srpske vlade upu}ivan u Novi Sad.KATI]. Dubrovnik itd. geograf. drame. PAVLOVI]. istaknuti radikal. poznat kao „gvozdeni general“. istorijske spise. putopisac. general srpske vojske. Saradnik Ilije Gara{anina. naroda i dr`ave (1887) MILO[EVI]. MATIJA (1818-1903). istaknuti radikal. PAVLOVI]. Pisac dela Srbija. jedan od vo|a liberalne stranke. opis zemqe. Bio je na du`nosti ministra privrede. istakao se u ratovima od 1876. 162 . BAN. Zagreb. g. u{ao u tajni odbor (1862). predsednik skup{tine Srbije 1891. @iveo u Turskoj. sin velikog vojvode Ludviga II od Hasendarm{tata i grofice Julije fon Hauke. DIMITRIJE (1845-1899). poznat po gu{ewu ustanka dekabrista u Rusiji i revolucije u Ma|arskoj i Austriji. politi~ar i kwi`evnik. ministar unutra{wih dela u vreme kraqa Milana. VLADIMIR (1848-1893). MIHAJLO (1856-1930). KARI]. BATENBERG. U~estvovao u zaveri protiv kraqa Aleksandra. crnogorski vojvoda poznat po Hercegova~kom ustanku 1875. PEKO (1820-1903). NIKOLI]. knez Bugarske.

istori~ar i dr`avnik. Ministar unutra{kih poslova 1892.PILETI]. STJEPAN (1871-1928). Hrvata i Slovenaca. zatim 1927. 1883. Malajnice. Vi{e puta ministar u kraqevini Jugoslaviji. NIL ALEKSANDROVI^ (1833-1891). postaje vo|a „starih radikala“. Kasnije protivnik tzv. Umro u Rusiji. zalagao se za federaciju podunavskih zemaqa u okviru Austrougarske. vo|a liberalne stranke od 1903. CVETKO (1795-1873). pristupio Narodnom frontu. predsednik skup{tine u vi{e navrata. RAJOVI]. osnova~ Hrvatske seqa~ke stranke 1904. prelazi u opoziciju. POPOV. RIBARAC. STANOJEVI] ACA (1852-1947). crnogorski serdar. pre{ao u opoziciju. ministar spoqnih poslova u vreme Berlinskog kongresa. kod nas poznat po kwigama Rusija i Srbija 18061856. izme|u ostalih i Spoqa{wi odno{aji Srbije od 1848-1872. RADI]. 1937. Priznao Vidovdanski ustav i u{ao u vladu. godine osu|en na smrt. JOVAN (1831-1899). godine. STOJAN (1855-1922). Osu|en na smrt posle atentata na kraqa Milana. istakao se u borbama protiv Turaka 1853. JOLE JANKO (1814-1900). Bio je protivnik Kara|or|a. ~lan radikalne stranke i predvodnik wene seqa~ke struje. politi~ar. i 1878. ministar i dr`avnik u vreme prve i druge vladavine Milo{a Obrenovi}a. U~estvovao u bitkama kod Ivankovca. STANOJEVI] DRAGI[A (1844-1918). Kasnije pomilovan. Osniva~ liberalne stranke. pisac i prevodilac. Osniva Seqa~ko – demokratsku koaliciju. vojvoda iz Prvog srpskog ustanka. STOJKOVI] MILENKO (umro 1831). RANKO (1843-1903). velikosrpske hegemonije. Posle 1918. Ubijen u atentatu koji je u skup{tini izvr{io Puni{a Ra~i} 1928. Pisac vi{e dela. TAJSI]. RISTI]. ~lan glavnog odbora radikalne stranke. a 1945. Do 1917. i Srbija i Turska 1861-1867. ruski istori~ar. Pobornik jedinstva Srba. 163 . [tubika. g. Zbog sukoba sa kraqem Nikolom pre{ao u Srbiju.

doktor teologije. TAU[ANOVI]. novinar i politi~ar. osnova~ klasne lutrije i srpskog parobrodskog dru{tva. Ure|ivao listove Rad. Stra`a. [TROSMAJER. godine. U~io od ^erni{evskog. 164 .TODOROVI]. g. PERA (1852-1907). vo|a narodne stranke. ministar. Radio je na ustavu iz 1888. Samouprava. jedan od prvaka radikalne stranke. KOSTA (1854-1902). radikalski disident. Biskup u \akovu. Wegovo najpoznatije delo je Dnevnik jednog dobrovoqca sa temom iz rata 1876. U~esnik Timo~ke bune i Ivawdanskog atentata. predava~ kanonskog prava na be~kom univerzitetu. JOSIP JURAJ (1815-1905). U politici se zalagao za ujediwewe Ju`nih Slovena u okviru Austrougarske. Predsednik narodne skup{tine. Protivnik hrvatsko – ugarske nagodbe iz 1868.

Zaje~ar. 31-32. Glasnik Etnografskog muzeja br. Radul. ruqa od 500-600 du{a je pred sanxakbegovim o~ima ubila jednog svog kneza koji se u svemu isticao. sin Rolendi~a (Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). Marko.“ koja je iza{la povodom osamdesetogodi{wice `ivota o poreklu se ka`e da je on „iz familije koja se pre 300 godina doselila iz Makedonije u Srbiju i obrazovala naseqe Zvezdan. u blizini Zaje~ara. 1978. Naprotiv. ratne i diplomatske uspomene. koji je imao svoje imawe u Polomqu. Beograd. Beograd. 1969. 3. 4. 42. Beograd. 1978). 42.FUSNOTE 1. Bogdan sa bratom Bo`idarom zatim Lala. Glasnik Etnografskog muzeja br. poku{ao da umiri svoje podlo`ne vlahe obja{wavaju}i da ne treba da plate nove namete dok ne stigne odgovor iz Carigrada na wegovo pismo u kome je on tra`io razja{wewe za nove obaveze. 1968-1969. na osnovu izvora iz XV i XVI veka. Nemiri nisu prestali ni kada je sam sanxakbeg iz Vidina. 5. 1937. Svetislav Prvanovi}: Timo~ko – ku~evski knez Borna. 7. Muzafer–beg. 1973. 1978. stigao u podru~je Falkovca da umiri nezadovoqnike. Prema Sv. Glasnik Etnografskog muzeja br. Pobune i nagove{taji nemira po~eli su u maju i junu 1560. Izdawe Gece Kona. Ovaj metod tuma~ewa porekla zna~ewa imena naseqenih mesta prihvata kao najuverqiviji i dr Du{anka Bojani} Luka~. Timo~ke starine i jezik. osniva~ prve hrvatske dr`ave. 9. sin Batua. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). Glasnik Etnografskog muzeja br. Pa{i}a 1845-1926. 42. 31. pa verovatno i u re{enosti da se novi nameti moraju platiti. Beograd. godine na taj na~in {to je dragoman (izaslanik) Mehmed–beg. U „Spomenici Nikole P. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). 2. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Negotinska Krajina u vreme turske vladavine. str. 6. Karlo Sforca: Nikola Pa{i} i ujediwewe Jugoslovena. Biblioteka ~asopisa Razvitak. To su bili: Ivan. Prvanovi}u u istoj kwizi.“ 8. Beograd. Branislav. Nakon toga pripadnici ove buntovne grupe su 165 .

jul-oktobar 1986. i 1862. Podaci o Starini Novaku preuzeti iz ~lanka dr Nikole Gavrilovi}a: Rumunski izvori o Starini Novaku. br. 1933. 16. Nil Popov: Srbija i Rusija. nesre|ena gra|a kwa`eva~kog na~elstva. i Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Iz pro{losti krajinskih Karapanxi}a. rozume se. 186-187. 1. 13. O pomo}i koju je Srbija upu}ivala okolnom hri{}anskom stanovni{tvu i potpirivawu ustani~kih delatnosti koje su. Arhivska gra|a kwa`eva~kog na~elstva. Beograd. 1870. Nesre|ena gra|a Kwa`eva~kog okruga. Beograd. 1-2. 2. U wegovoj biografiji pored ostalog se saop{tava: 166 . 11. 1978. Mih. godine. godine.. ometali sakupqawe carskog poreza pa je pisar Iskah o tome obavestio vidinskog kadiju. 45.“ Iz pisma ministra unutra{wuh dela Nikole Hristi}a kwa`eva~kom sreskom na~elniku J. 15. Arhiv Srbije. A. Naumovi}u 1862. IA Zaje~ar. Istorijski arhiv Zaje~ar: „. SANU.{irom carske hasovine koju su ~inila 166 naseqa Crne Reke. IA Zaje~ar. morale biti vo|ene u tajnosti znao je sasvim izvesno i Pa{i} jer je od detiwstva `iveo sa pri~ama i pograni~nim incidentima. 21.. godine. 19. Razvitak. 17. 20. Razvitak br. a ovaj Carigrad. 1978. 4-5. Razvitak br. str. Naredba „da se buntovnici pohvataju i egzenplarno kazne“ stigla je u Vidin 22. tom III-2. Evciklopedija Larus. Beograd 1983. Razvitak. Sude}i po popisu iz 1560. Razvitak. IA Zaje~ar. Dajemo Evropi dokaz da smo sposobni voditi dr`avni `ivot i ~uvati dobar red u zemqi i na granici. 42.. 1992. 10. jun 1978. MID-C-1584. 14. 3. Kosti}: Kwa`evac i stari kwa`eva~ki okrug u pro{losti i sada{wosti. Zaje~ar. g. trgovcem sviwama Stevanom Nikoli}em iz Zagra|a putovao preko Pandirala za Tursku. 12. Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu 1856-1878. Re~ je o Petku To{i}u koji je sa svojim gospodarom. br. kw. @ivota \or|evi}: Prva regrutacija i obuka narodne vojske u Timo~koj Krajini 1861. Beograd.1979. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). Nesre|ena gra|a kwa`eva~kog okruga. ne samo da su oni ka`weni (ako nisu pobegli) ve} je 25 sela u Crnoj Reci potpuno uni{teno. 18. Glasnik Etnografskog muzeja br. juna 1560.

Kova~evi} je zahtevao formirawe odbora najve}ih vojnih stru~waka i najboqih poznavalaca krajeva u kojima se misli vojevati.Knez Mihajlo je „`ivo podsticao buntovne smerove jo{ neoslobo|enih Bugara. Makedonija. 24a. On ra~una na begunce iz tih krajeva. Nastao je 20.“ U Pa{i}evoj biografiji navodi se da su u vreme Krimskog rata „srpski trgovci liferovali hranu i druge ratne namirnice zara}enim stranama. planovi dr`ave Srbije u vezi sa ovim podru~jem pomiwu vi{e od 40 puta. pozivi za pomo}. 23.“ 22. donosi ovakve ocene: „Na{a Srbija je bila `i`a.. Izdawe SANU. Bosna i Hercegovina. Plan se zove „Projekat za podizawe bune protiv Turaka u Bosni i Hercegovini. Izme|u ostalih navodi da jedna od wih treba da bude „na granici okruga kwa`eva~kog“.I. wihove svakojake dr`avotvorne `eqe i te`we. Nemaju}i svoje.. {to je znatno podiglo stupaw narodnog bogatstva. Prosveta. ali je realizator bio Toma Kova~evi}.. Crna Gora. Vojna Krajina. Albanija tako|e su u izra`enoj pa`wi vode}ih dr`avnika Srbije – Gara{anina i Risti}a. Timo~anin od 4. pomo} Bugarima. 1890. ukqu~uju}i i Crnu Goru.. Kosovo. wima su u vreme bu|ewa nacionalne svesti bili dobri i na{i. g. koja je donela slobodu i Bugarima. bila je u vreme vladavine kneza Mihajla intenzivna i raznovrsna. staroj Srbiji. a akcija u kwa`eva~kom kraju je pod znakom pitawa. g. Idejni tvorac planova za ustanak Srba i drugih naroda u Turskoj bio je Ilija Gara{anin. Grgur Jak{i}: Iz novije srpske istorije/Abdikacija kraqa Milana i druge rasprave. Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu 1856-1878. Agente trebe poslati u va`ne ta~ke strategijskog zna~aja. februara 1862. kw. kwiga I. Isto 24.“ O pomo}i Srbije bugarskim ustanicima. Tako se u kwizi Srbija i oslobodila~ki ratovi 1856-1878. 1983. Pomo} koju je kne`evina Srbija upu}ivala porobqenim norodima na Balkanu. koja je pu{tala na sve strane zrake slobode koji toplinom svojom kravqahu led koji se hvata{e oko srca potla~enih naroda balkanskog poluostrva“. katolik iz Bosne u slu`bi srpskog dvora i Gara{anina. ni{kom i vidinskom pa{aluku“. Tako su 167 . 1953. Brojni su zahtevi Bugara da im se dostave kwige i uxbenici koji se ina~e koriste u {kolama u Srbiji. „Prolila se mnoga krv srpskih sinova u toj svetoj borbi. Po wegovom planu Bosna i Hercegovina su bile glavna meta gerilskih akcija i pobune. Beograd.

Bosne. U to vreme srpska vlada. nudi vojna pomo} ili se novcem. vrbovawa obave{tajaca i agitatora. Jedan mehanxija iz Kwa`evca uputio je zahtev samom knezu Milo{u. koi ka`e da je patriot. koje je iz Jagodine upu}eno C. urednik Dunavskog lebeda. Na Bogosloviji u Beogradu {koluju se mladi Bugari. knez Milo{ je odobrio {tampawe kwige Najnovija istorija srbska na bugarskom jeziku. mole}i ga da mu se nadoknade 27 dukata cesarskih koje de 1856. Istovremeno ima mnogo zahteva za {tampawe raznih rukopisa na bugarskom jeziku kao i prevoda op{te istorije sa ruskog itd. glasila koje je izlazilo u Beogradu. Rajovi}u. O~igledni su poku{aji raspirivawa raznih ustani~kih te`wi i ispoqavawa nezadovoqstva zbog pasivnosti bugarskih ustanika. Kosovu. ipak je uglavnom obele`eno mnogim akcijama pomo}i izbeglom stanovni{tvu iz Bugarske. Inicijatori mnogih takvih poduhvata su Bugari koji su se kao pitomci {kolovali u Srbiji. stare Srbije. Autor je bio Jovan Kasabov. uz formirawe raznih poverenstava. Ovo nemirno vreme. predsedniku vlade. i to na taj na~in {to su vlasti dozvolile da sve{tenici iz tih krajeva isprose nov~anu pomo}. a nov~ano se poma`u izbegli sve{tenici iz Bugarske i Ni{a. Kad oru`ja u Bugarskoj bude – bi}e svega drugog. druga~ijeg re{avawa turskog ~vora ve}im uplivom Rusije. Pirota. Vlasti su u Jagodini ovim Bugarima podelili 100 dukata. municijom i oru`jem odgovara na tra`ewe takve vrste solidarnosti. Na osnovu pisma iz jula 1859. Istovremeno se. Ni{a. To je najve}i patriot i najve}i patriotizam koi se mo`e pokazati. jedan od Bugara koji su se {kolovali u Srbiji. g. dao bugarskim pobuwenicima. Bosni. vidi se da su izbeglice iz Bugarske nov~ano pomagane. a znatna sredstva srpske vlade usmerena su na suzbijawe iseqavawa Bugara u Rusiju. a naro~ito zbog megalomanije u vezi sa budu}im granicama Bugarske dr`ave. Pla}eno je i {tampawe bugarskih narodnih lirskih pesama na srpskom jeziku. kada su se ~elnici Srbije nadali da }e do}i do jednovremenog ustanka svih hri{}ana porobqenom Balkanu. kao i kwige i uxbenike za sofijsku gimnaziju. Iznad svega su napori da se potencijalni pobuwenici (a turska nasiqa koja su se mno`ila pogodovala su podizawu pobuna) naoru`aju. „Gdigod na|ete Bugarina. u Bugarskoj. Pomagana je izgradwa novih crkava na {irokom prostoru izvan Srbije. na zahtev Bugara {aqe u~iteqice u Sofiju za rad u novoformiranoj `enskoj {koli. u ~emu je presudnu ulogu imao Bugarin Georgi Stojkov Rakovski.“ Tako pi{e Gara{anin jednom 168 .Bugari iz Eski-Zagore i Loma tra`ili i dobili kwige i uxbenike. savetujte ga da kupuje oru`je i neka ga proturi u Bugarsku ili preko nas. Drugog februara 1860.

ta ranili edin zaptija sas kur{um u desnu nogu. a velike nade su polagane u Grke. a ajducite ednak sa obrnali kade zaptiite sas pu{kita frlali. Kato i videli rekli im: –Stanete. a drugi fanali tee sada ovde u Kule na ispituvaweto.od vladinih poverenika – Karlu Paceku. – potera su odili. Tugava i na{ite zaptije pu{ki frlali ta ubili edin od ajducite na mesto. Zanimqivo je pomenuti da su tada{wi dr`avnici lo{e procenili koji }e narodi u budu}nosti postati jak politi~ki faktor na Balkanu i koji }e narodi i wihove dr`ave ostvariti najve}a pro{irewa na ra~un Turske. tova da se na pravi treba da mi dobro `ivimo.. mada su oni bili i ostali u verskoj i politi~koj sferi Turske. naredbi i obave{tewa. Na prvom mestu su Albanci u ~iji se sveop{ti ustanak pola`u velike nade. Donosimo ga u celini: „Iz va{ata strana spored subota prez no{ta kade saata 2-3 prominali 10 du{ ajduci u na{u stranu. Tugava begali ajducite jopet u va{u stranu. pogibiju jednog. bre. aprilia 862 qeta Mudur Aliriza. kulski mudur (vojvoda) Ali Riza– efendi upu}uje pismo „slavnome na~elstvu okru`ija crnore~kog u Zaje~ar“ iz koga se vidi kako je tekao muwevit obra~un srpskih hajduka i turskih `andarma i to na turskoj teritoriji u blizini rakova~kog manastira. Prvog aprila 1862. niti ne glasa javil. Bo`i} obavestio je na~elnika kwa`eva~kog okruga da su hajduci ~iji prelazak granice.“ U Kule 1. Bugari su ~esto u tom smislu i u odnosu na stvarne mogu}nosti bili potcewivani. a glavni nosioci su bili poverenici koji su sa nadle`nm za takve poslove komunicirali preko utvr|enih {ifrovanih poruka. 25. Sve je to ~iweno u dubokoj tajnosti. kakvi ste via. isko~ete ~to ajduci prominaa u va{u stranu! – Od va{ite karaulxije nikoj ne isko~il. kao i rawavawe jednog turskog zaptije opisuje kulski vojvoda nisu u wego169 . Tugava zaptiite poteraoti{le na ^rnoglav na karaule te vikali: – Kom{i. Zaginal edin a i drugija fanali. rawavawe drugog. Eto vi se sada javim: takiva raboti lo{i da smo u kaet da nema ni od va{a strana ni od na{a me`du na{ia kom{ialuk. g.. Tamo i na{i zaptia imalo nekolko du{. na vrh na kamika. efendi Posle samo tri dana na~elnik zaje~arskog sreza M. ba{ nadi rakovi{kija manastir.

donosimo u celini: 4. Ministru vnutrenih djela javiti.. Sve izve{taje o slu~aju pograni~nih sukoba sa po~etka avgusta 1862.. Bo`i} 26. i o}e li nu`no biti da se o ovome gospod. . haramija i begunaca iz Bugarske imala direktan sudar u dva navrata sa turskom vojskom. 1. avg. kao 170 . ve} iz kwa`eva~kog okruga. u Zaje~aru Iz prilo`enog pisma vojvode iz Kule vidit }ete kako je jedan od na{ih qudi u onoj strani poginuo... Ovi su qudi.. a jedan pak rawen koji se sad le~i u Kuli. donosimo u celini: Po~itaemi gospodine. aprila 862. g. kada je kombinovana ~eta ~lanova norodne vojske. iz koga }ete videti da fala Bogu nije onako kao {to sam vam pre o ovome javio. ja sam u~inio naredbu te je Stojan Pe{i} iz Vratarnice i svo wegovo dru{tvo koji su ajdukovawa radi u Tursku prelazili i posle dve bitke sa Turcima . o ~emu ne propu{tam vam u znawe postaviti. Zisi} Po~itaemi gospodine Po nalogu va{em od 2. 1862 Va{ pod~iweni u 8 sati posle podne u Kwa`evcu J. Vas sa gospo|om pozdravqa k}i. ovamo sino} pod stra`om dovedeni i uap{eni a danas na ispit.. koegdi na ovamo se vratili i ku}ama oti{li bili..voj nadle`nosti budu}i da nisu iz zaje~arskog. I ovaj dokument. da je naredba u~iwena na granici da karaulxije u svakom slu~aju na oprezu budu. Va{ prijateq i brat Sima M. Kad Stojan sa odbeglim drugarima ovamo doveden bude i {to obilatije o ovome doznao budem javi }u vam ako se slu~ajno ne mislite skoro ovamo vra}ati zato izvolite mi javti gde }ete i kad daqe biti. koji se kao i prethodni ~uva u zaje~arskom arhivu. avg. {to su onamo u Tursku prelazili iz Zagra|e.. pismo pisara sreza t-zaglavskog ovog ~asa dobiveno {aqem vam ga u originalu iz koga }e te viditi {ta se u Turskoj blizu na{e granice kod Karaule Tresak sa Turcima i ajducima koje je Stojan iz Zagra|e krimski fetfebel predvodio dogodilo.

jer se nemaju otkuda raniti. kako su ovamo pro{li i zbog ~ega su se natrag vratili i trojica poginuli itd. To{a Jovanovi}. Jovan Todor~evi}. 11 iz Zagra|e. svega wi pet.i to koliko je ovi svega bilo i. Stojan Jolov. Mladen Lozanovi} iz Zagra|e. \ergo Cvetkovi}. Dimitar Petkovi}. a iz Izvora 2. To{a Tolin. Andreja Cenov. godine Stojan Pe{i}. klasi zapisani. Sima Mileti}. oti{li smo u selo Makre{ naije vidinske i kom su ima skoro 250 ku}a srbskij. iz Zagra|a 1. Rajko Todorovi}. i 1 iz Izvora u II. odatle ceo dan i no} provedemo skitaju}i po planinama.).. @ivko Ne{kovi}. i do{av{i na grobqe makre{ koje je na zgodnom tako uzvi{enom 171 . u Kwa`evcu va{ po~itateq J. mi smo posao ovaj preduzeli u pro{lu subotu – u ponedeqak preko granice na ozna~enom mestu osvanuli. Zisi} Ra|eno pri Na~elstvu okru`ija Kwa`eva~kog 4. \ergo Man~i}. osim koi nalaze se 4 iz Vratarnice. Celo Danov. Pavul Petrovi}. Spasa Stojanovi}. od koi su i to: iz Vratarnice dvoica. Nikola Miqi}. To{a Joci} (mo`da Doci} – prim. nego sam prinu|en bio jednu sudsku apsanu zauzeti. Jovan Miqi}. begunci iz Turske. Daqe: Andreja Jotov. Lila Zdravkovi} iz Izvora. koi su pre nekog vremena ovamo u Srbiju pre{li i nastanili se pokazali su Na~alni~estvu sqeduju}e: Namera je na{a upravo bila. Petar Mi{in.a. Milutin Markovi}. Nikola Jovanov.. Spasa Markovi}. \ergo Jovanovi}. 4. Nin~a Manojlovi} i Pavle Petkovi} svi iz vela Vratarnice. Stojko Jovanovi}. Petko To{i}. Manojlo Markovi}. 862. i da {to od Turaka pqa~ke zadobijemo i usvojiv{i svi ovu nameru pre|emo nas 38. Prvan Jotov. Rawene previo sam u {pitaq le~ewa radi. u prvoj klasi narodne vojske zapisani. Po razmotreniju izvolite mi {to pre javiti {ta }u s wima raditi. a u apsanama na{im ne mogu ostati. avgusta 1862. To{a Jovanovi}. da u Tursku ajdukovawa radi pre|emo i pored toga da zaostav{u stoku i neke stvari oni bugara koi su iz Turske ovamo dobegli i u selima: Vratarnici i Zagra|u nastanili se prevedemo. Paun Miti}. Jovan Jocov. avg. druga preko granice na mestu „Crnoglog“ i izabrasmo od na{e strane buquba{om \ergom Ru`ani}em iz Turske koji je pre sedam godina ovamo pobegao.

kora~aji do nas Meteriz. susti`e nas jedan serdar sa nekoliko arnauta i nizama svoji. a potom do|u jo{t dva serdara sa po 40 otprilike qudi. okru`eno dvema obalama i vodom sa dve strane. da izgleda na. i tako Turci vi{e nisu smeli u poteru za nama i}i.. preduzmemo put sve bli`e k granicu da preko ove pre|emo natrag. no mi ovoga ipak po{aqemo i preko kneza preporu~imo da nam Turci po{aqu 80 oka leba. tu opale iz pu{aka na nas i mi odgovorimo im vrlo dobro jer ubijemo ovi vi{e od deset a koliko smo ranili ij. opali pu{kom i nizima na mesto ubije. jer smo im svuda dobro odgovorili i tad smo mirno preko granice kod karaule „Tresak“ pre{li i ku}ama na{im oti{li odakle vlast je policajna sledstvom svoi pandura nas pozvala i mi smo danas na poziv predstali. n zaista nepro|e vrlo kratko vreme kad na jedan red obkole nas 30-40 naoru`anih Turaka pe{aka i opale jedan plotun na nas.mestu. no mi spaziv{i to. mi smo jednako na wi pucali i krepko dr`e}i se jednog po jednog obarali. 30 oka vina. a kad be{e u ak{am udese Turci priliku te iza{qu na nas jednog ~obanina sa govedima a za ovima i oni krenu da udare na nas. viknemo na ~obanina natrag goveda jer }emo i ova sve Turke pobiti ~obanin vrati goveda a Turci ipak zasednu za meteriz dobiv{i pomo} 3-400 koje kowanika koje pe{aka opaleh na nas iz pu{aka. jer smo ve} svrtili tri dana a raane nismo imali. to je bilo u vtornik ujutru. tu po{to nekoliko ovi kowanika ubijemo udarimlo na juri{ i biju}i se izgubimo jednog druga imeno Vl~u N begunca Bugarskog. jer su Turci kod wega a pop da je bolestan. i putuju}i skoro celu no} tako {to smo na 1/2 sata blizu granice do{li. tu smo izgubili jo{t jednog druga imeno Jotu Spasi}a iz Zagra|e no u isto vreme zaleti se jedan nazim i ubija na{eg buquba{u \erga a Jovan Todor~evi} kad to ugleda. to ne znamo. 172 .. nai|emo na 4 ~oveka Bugarina od koi jednoga po{aqemo u Selo da javi knezu i popu da kod dogovora radi do|u. napraviv{i od koje kavove drvenarije kao buradi. Po{to dosta vremena na ovom mestu biju}i se provedemo. no da se ~uvamo od Turaka jer ovi idu na nas. ovaj otide i vrati se saop{ti nam odgovor da knez ne mo`e do}i. ukopano. no kmet po{aqe drugog svog ~oveka kod nas i javi da }e se zaktevana raana poslati nam. 15 oka rakije.. i 5 jagwadi. jer po~em smo dva dana bez leba to smo sasvm gladni bili.. kao {anac. i za ovaj zakloniv{i se pucali su na nas i mi vide}i sebe okru`ene Turcima sa dve strane opalimo na wi `estoko iz pu{aka i boj se zapo~ne uvtornik pred ru~ak a trajao do dva sata no}i. vrata i pro~i sprava koje su iz Sela bili doneli urastojanije od 40-50. a osim ove i baruta nam skoro nestade.

no ova dvojica svo ostalo dru`stvo napadali su `estoko dotle dok smo jedva Turke suzbili te su od daqeg boja prestali. +Nikola Miqi} +Prvul Petrovi} +Rajko Todorovi} +Sima Mileti} +@ivko Ne{kovi} +Dimitrije Petkovi} +Jova Todorovi} +\ergo Jovanovi} +To{a Jovanovi} +To{a Joci} +]ergo Man~i} Spasa Stojanovi} s r. +Nin~a Manojlovi} Pavle Petkovi} s r.Osim toga. +Andreja Jotov( Dotov?) +Jovan Jocov (Docov?) +Stojan Jolov +\ergo Cvetkovi} +Petar Mi{i} +Prvan Dotov (Jotov?) 173 . +Manojlo Markov +To{a Tolin +Petko To{in +Mladen Lozanovi} +Milutin Markovi} +Spasa Markovi} +Paun Miti} +Lila Zdravkovi}. rawena koi potrebuju le~ewe. +Stojan Pe{i} +Jovan Miqa} Stojko Jovanovi} s r. mrtvi palo a toliko i raweni imalo. a da nije bilo izme|u nas u redu prvog Stojana Pe{i}a i Jovana Miqi}a mogli su nas Turci sve `ive pohvatati kad ubi{e buquba{u \erga. Od turaka smemo pouzdano krzati. da pored ona tri poginuv{a druga imamo 4. da ij je vi{e od 50. i to imamo javiti.

a moji roditeqi sa celom porodicom su se uselili godinu dana pre Drugog svetskog rata i ostali u woj sve do wenog ru{ewa {ezdesetih godina. U toj ku}i sam se udala i rodila dvoje dece. Razvitak. skoro dve decenije. U zaje~arskim lokalnim novinama Timok od 26. s.) 29. tu sam provela mladost i do`ivela sve radosti mladala~kog `ivota. g. da poka`emo: {ta vaqa da radimo i ~emu da te`imo u velikoj borbi za oslobo|ewe. dr`avniku.1. Mi smo bili posledwi stanari rodne ku}e Nikole Pa{i}a. godine.+Nikola Jovanov +To{a Jovanovi} +Andreja Cenov +Cela (Celo?) Danov Za dostavlenije Pomo}nik Na~alstva okru`ija Kwa`eva~kog J. 30. 1973. Na osnovu ~lanka dr Tihomira Stanojevi}a: Ideologija ili demagogija seqa~ko-gra|anskog radikalizma. „Jedan od najprete`nijih prevrata u umnom razvitku srpskog naroda {to ga je donela prva srpska revolucija besumwe je ona revolucionarna misao pokorene raje: misao da stvori srpsku narodnu dr`avu koja bi obuhvatila ceo srpski narod. BIGZ.“ (Svetozar Markovi}: Srpske obmane.“ (Svetozar Markovi}: Srbija na istoku) 28. Zisi}. „Tuma~e}i postanak dana{we srpske dr`ave i zna~aj prve srpske revolucije. 174 . tri brata i sestrom. Beograd. sa roditeqima. Srbija na istoku. zabele`im se}awa na godine provedene u Pa{i}evoj rodnoj ku}i. januara 1996.r. U woj sam `ivela od svoje 12. br. 27. umnom i mudrom ~oveku Nikoli Pa{i}u. Ose}am potrebu da. koja se mo`e svakog trenutka otpo~eti na Balkanskom poluostrvu i u kojoj je Srbiji namewena prva uloga. Rodnu ku}u Nikode Pa{i}a izdavao je pod kiriju wegov sin Rade Pa{i}. januar-februar 1978. {tampano je zanimqivo se}awe glumice Vere Brki}–Vujanovi} koje donosimo u celini: POSLEDWI STANARI PA[I]EVE RODNE KU]E U posledwe vreme dosta se pi{e o velikom politi~aru. mi ho}emo. Prakti~no. dakle. kao Zaje~arka i zaje~arska glumica.

{ta si do~ekao. ofarbanim crvenom masnom bojom. koji je zagrevao obe sobe. Plo~u je oprao i ~etkicom o~istio od gare`i. prava srpska gospodska ku}a. kazao je: – Tu se moj tata quqao i uspavqivao kao beba. te{kim vratima i prozorima u vidu pravougaonika sa re{etkama. da te bace u podrum! To je bio reqef izra|en na gipsanoj plo~i i s jednom alkom pozadi. Kanal je bio ~ist. a na zidu su bile dve alke. koji je slu`io kao kuhiwa i gde su bila lo`i{ta za zagrevawe soba. sa velikim dvori{tem. koje gledaju u dvori{te. zatim dve sobe sa desne i dve sa leve strane. odnosno ulicu. zatim u predsobqe. moj tata. predwe su imale po dva prozora. Na to je moj tata rekao: – ^ika Nikola. Odjednom se po~ela da pojavquje brada i brkovi i najzad ceo lik Nikole Pa{i}a. Pola podruma slu`ilo je za ogrev. Iza ku}e je bio kanal zvani Jaru{ka. uhvativ{i se za alku: – E. Jedne no}i je ne{to tresnulo na pod. {irine oko 60 cm i debqine oko pet cm. 175 . Samo ovaj nije svetac ve} politi~ar. gde je proticao deo Timoka.Ku}a se nalazila u centru Zaje~ara. Ispod cele zgrade bio je veliki podrum (u kome se nekad i stanovalo). a mi smo znati`ewno ~ekali da vidimo {ta je to. U sobi gde se rodio Nikola Pa{i} bio je veliki kamin. a zadwe sobe po jedan prozor. jo{ jednog Nikolu. sad moj Sveti Nikola ima dru{tvo. raspremaju}i podrum. a moja bra}a su hvatala ribe i kupala se. Po{to je moj tata slavio krsnu slavu Svetog Nikolu. Na to je jedan gospodin iz tog dru{tva rekao. on je oka~io taj reqef pored ikone sveca i rekao: – E. Iste re{etke od kovanog gvo`|a bile su i na sobama. Kuhiwa je bila poplo~ana ciglama kao i predsobqe. za koje su vezivali vunenu tkanu quqa{ku za bebe. sa velikim. Bio je to reqef Nikole Pa{i}a koji se tom prilikom razbio. moj ~ika Nikola. U ku}u se ulazilo visokim stepeni{tem (deset stepenica) na jedan trem. Pa{i}eva rodna ku}a je bila na sprat. U sobama je bio drveni pod. preko puta gimnazije. voda bistra. prona{ao je veliku gipsanu plo~u visine oko metra. ti si ovde ni{kio i pi{kio! Celo dru{tvo i moja porodica slatko su se nasmejadi ovim re~ima. pa u kuhiwu. Po na{em useqewu. a druga polovina za zimnicu. Jednom prilikom kada je dolazio wegov sin Rade sa delegacijom iz Beograda u Zaje~ar. Glavni deo se sastojao od centralnog dela.

a i ~iwenice da je to ku}a Nikole Pa{i}a. pedesetih i {ezdesetih godina on. Na{i ~itaoci nam ne}e zameriti ako u ovoj povesti o mladom Pa{i}u pomenemo da posle zavr{etka Drugog svetskog rata. ^uli su. Moji rodireqi to nisu hteli i na silu su ih izbacili i smestili u dvori{nu gara`u. pomislio je da bi bilo sasvim prirodno da se i Zaje~arci na sli~an na~in odu`e svom najslavnijem sugra|aninu. tada po~etnik. Verovatno zbog polo`aja u gradu. mladi urbanista. postavqen ispred wegove rodne ku}e. tada nismo bili u ku}i. u to vreme ne ba{ cewenog. I na kraju – najva`nije. nalazili smo se u be`aniji. ulica sa imenima znamenitih istorijskih li~nosti (u Parizu je video jo{ bogatije fasade i jo{ boqi odnos prema sopstvenoj kulturi i istoriji). jedna raketa je pro{la kroz levo krilo ku}nog krova i o{tetila ga. Zato je odmah krenuo do nadle`nih za takva pitawa. Po{to se u Beogradu nagledao bista zadu`binara na fasadama. eto i u Zaje~aru pamti da je on bio predsednih srpske i jugoslovenske vlade i svakako znamenit politi~ar. Primorali su moje da se isele. i odlu~ili su da je sru{e. Ne zbog toga {to sam u woj odrasla i provela veliki deo `ivota. pribl`im rodnu ku}u Nikode Pa{i}a i bi}e mi drago ako sam u tome uspela. 1944. nekako uko~i. naro~ito onim mla|im. „kao da si ga polio hladnom vodom“. Naime. po kazivawu samog Borka Savi}a. g. I danas `alim za rodnom ku}om Nikole Pa{i}a. mada progla{en za velikosrbina. koji bi krasio tad deo grada. Vera Brki}-Vujanovi} 31. kako on tra`i da se na novoj zgradi SUP-a postavi plo~a sa imenom Nikole Pa{i}a. kada su ruske ka}u{e tukle sa granice gone}i Nemce. Krov je kasnije popravqen. naravno. da bi bilo dobro da se na mestu poru{ene ku}e Nikole Pa{i}a postavi spomen plo~a. A onda se jedan od wih. ve} zato {to je u centru Zaje~ara uni{ten jedan istorijski spomenik. da se. zatim zgrabi pikslu koja je 176 .Pri kraju Drugog svetskog rata. nije sasvim zaboravqen. gotovo ne podi`u}i glavu sa svog posla. koje zatekne nagnute nad nekim hartijama i odmah im saop{ti svoju ideju. Kada su moji Zaje~arci re{ili da zidaju zgradu SUP-a. nedaleko od centra grada. Mi. Nadam se da sam u kratkim crtama uspela da ~itaocima. arhitekta Borko Savi} poslu{ao je nekog dobro obave{tenog Zaje~arca. Ni{ta lep{e ne bi bilo danas da je spomenik Nikoli Pa{i}u. nedavno podignut. izgleda da im je zapala za oko ba{ ta ku}a sa dvori{tem.

g. Pa{i} se nije upla{io i pokolebao.svom silinom udarila u vrata. kraq Milan je imao vi{e od {esnaest „simpatija“. 33. oktobra 1878. kod Zaje~ara) bili ubedqiviji. Umesto da se skrasi na nekom skromnijem mestu i da obovqa posao za koji je stru~an.. |ubre pa{i}evsko!“ 32. na isti na~in kako je optu`en i Adam Bogosavqevi}. Pa{i} je i sam bio ugro`en. Za ovim udarom doleteo je jo{ jedan: „[ta re~e. decembra iste godine kona~no postaje poslanik u skup{tini Kne`evine Srbije. Prva je bila „u~iteqica qubavi“ iz wegovih pubertetskih dana. pobedio. Da bi se znalo dokle dose`e kne`eva mo}na ruka. Prema kwizi Qubavni `ivot kraqa Milana Mirka Sre}kovi}a iz 1937. Posle we kraq se o`enio rusko–rumunskom plemkiwom Natalijom Petrovnom Ke{ko. za koju se mo`e re}i da 177 . g. jer je Borko uspeo na vreme da istr~i i zatvori ih za sobom. Knez Milan je. maja 1878. Druga udovica Leposava Novakovi} koja nije imale pretenzije da postane kraqica. Jevrem je streqan 19. Kandidovao se za narodnog poslanika u Zaje~aru. wemu je pri{ivena tobo`wa zavera u Takovskoj buni za koju Jevrem nije ni znao i za prevratni~ke namere jer je navodno imao nameru da pomogne knezu Petru Kara|or|evi}u da sa turskim ba{ibozlukom u|e u Srbiju i osvoji vlast! Budu}i da se znalo za prijateqstvo Pa{i}a i pokojnog Svetozara i da je sada stradao wegov brat. godine. zbog pogre{no upisanog datuma od strane bira~kog odbora skup{tina nije prihvatila wegov izbor. naime. I pored toga {to je na izborima 29. `ena visokih li~nosti i anonimnih oficira i devojaka iz wegove vlastite {ire porodice. Sami po~eci Pa{i}eve politi~ke karijere imaju svoje izvore i u nekoj vrsti intimnog zaveta zbog nasiqa preme wemu bliskoj porodici Radoja Markovi}a. Broj wegovih tajnih qubavnica o kojime se ni{ta nije ~ulo je daleko ve}i. godine. Pa{i} je dobio negativan odgovor iz Ministarstva prosvete na molbu da bude primqen za profesora geodezije na Velikoj {koli u Beogradu. a da bi razlozi za takav udarac nekada lojalnoj porodici Markovi} i Zdravkovi} (Radojeva `ena je poticala iz kne`evske porodice iz Rgotine. raznih vrsta „prijateqica“ me|u kojima je bilo kurtizana. (zbog kojih je ~inio razne ludosti) qubavnica. Kako je zabele`io Vasa Kazimirovi} i{ao je od jednog bira~a do drugog govore}i o potrebi da dr`ava odvoji novac za obnovu „u ratu opqa~anog i popaqenog Zaje~ara“. cirkuskih igra~ica. Na ponovqenim izborima od 20. gotovo paranoi~no i bez potrebnih dokaza optu`io Radojevog sina Jevrema i brata pokojnog Svetozora za pqa~ku u toku rata 1876.

jer prema dokumentima kwa`eva~kog okruga on je u tom selu sagradio ku}u. U slede}em vrlo burnom zaqubqivawu pokazalo se da i na dvoru ima `ena koje dr`e do patrijarhalnog morala i morala uop{te. Pa{i}a od 13. Jo{ jedna kraqeva avantura donela je na svet nepriznatog i nepoznatog potomka jer je devojka bila na vreme udata za mladog oficira koji je brzo napredovao u karijeri. `enom sekretara gr~kog poslanstva. ali kako je wena popularnost sve vi{e rasla. 178 . U to vreme kraq je iz inostrantva nudio svu vlast kraqici Nataliji. Bana. da bi uverio kraqa. igra~icu varijetea. svetski poznatu Fani Sewore. g. g. Taj postupak razotkrio je kraqev ujak. balerinu i pustolovku Martu. a wegovo prisustvo i `ivot u Vratarnici pre bune su nesumwivi. usledili su mnogi poku{aji oru`anih akcija. pukovnik Katarxi i. supruge dvorskog sekretara Milana Hristi}a. odneo je teglu sa slatkom u Be~ na hemijsku analizu. poznatom po nadimku „Mi{i}“ – Mi{on ili „Merima“.. Ne zna se da li je kraqev qubavni plamen zahvatio i Merimu. ali se Katarxi sa porodicom izgubio iz prestonice. Re~ je neimenovanoj gopo|i koja je odbila kraqa u wegovim najte`im danima kada je osrama}en u srpsko – bugarskom ratu 1885. Povod za pri~e i ogovarawa dalo je i kraqevo drugovawe sa ro|akom. Usledile su wihove bra~ne razmirice i nova veza kraqa Milana sa jednom neimenovanom `enom. u kome je srpski narod pozvan u otvorenu pobunu protiv kraqeve tiranije. „terazijska bomba“ i „smederevski name{taj“ stvorili su kod kraqa pravu paranoi~nu opsesiju da je stalno na meti atentatora. pokazuju i istra`ivawa @arka Milo{evi}a. Naime. }erkom pukovnika Katarxija. ali hladnog temperamenta „ru`a bez mirisa“ – kako su je savremenici nazvali. rodio se vanbra~ni sin \or|e. Marijom. Beladona. {to i nije bilo bez osnova. Od ostalih da pomenemo suprugu rumunskog poslanika poznatu pod nadimkom „madam Putifar“.je bila ~estita `ena i supruga. 34. juna 1884. O tome @arko Milo{evi} u ~lanku Iz Pa{i}evog izbegli{tva 1883-1885. a iz veze sa Artemizom Hristi}. nazvana po aktuelnom komadu M. g. Malo du`u vezu kraq je ostvario sa g-|om Nazos. posle pisma N. U to vreme dogodila se eksplozija neke naprave na Terazijama koju je kraq neosnovano povezao sa ugro`avaqem vlastitog `ivota kao i takozvani „smederevski name{taj“ – kada se sru{io klozet u koji je kraq u{ao. nazvanom „`ena–demon“ koja je kraqu u slatku od ru`a i vanile davala qubavni napitak „beladonu“ (bunika) prema nezgodnim „obi~ajima“ toga vremena. Da je Stojan Pe{i} posle propasti bune ostao u Bugarskoj. on ju je po~eo udaqavati od sebe i sina Aleksandra i optu`io je za zaveru. vi{e ma|arskih grofica i baronica itd.

g. imali prilike da pro~itaju slede}u ocenu obelodawenog ustava i abdikacije kraqa Milana: „Stvoriv{i novim ustavom nove i zdravije uslove za politi~ki razvitak Srbije pod kojima }e kraq ubudu}e biti samo kraq. 1995. Jovanovi} je bio pismen. iza hvaqenog Jovana Miqi}a.“ Od pojedinaca @. 18451926. Qudima koji su ~esto prelazili u krajinski okrug pripadao je i Anta Raji~i} iz Sala{a. S. pravi izraz `eqa i nada narodnih. Vasa Kazimirovi}: Nikola Pa{i} i wegovo doba. 1990. naqu}en je jako. ni levo. 37. 36.“ Razvitak.3. Nova Evropa.) Na spisku Pe{i}eve dru`ine iz Makre{ke borbe 1862.) pi{e: „Bezuslovne stavove iz otvorenog pisma umnogome su potvr|ivali povremeni upadi naoru`anih emigrantskih grupa u grani~ne okruge Isto~ne Srbije. Stojan ili Stojko Jovanovi} nalazi se na tre}em mestu. naro~ito vojvode Stojana Pe{ova Rakovskog s kojim se sprijateqio i okumio. u Timo~aninu je {tampana pesmica kojom se aludira na abdikaciju kraqa Milana: „ Qut iz dvora iza{o je svoga. Beograd.“ Tre}eg maja 1890. nastawen u pograni~nom selu Bra}evcu. preporu~iv{i svom jedincu da se ~uva samozvanih prijateqa. 179 . Kako se vidi iz saslu{awa u Kwa`evcu. Zaje~arci su u Timo~aninu od 31. pravedni sudija sva~ijih dela. zv. Vladar zemqe. maj–jun 1972. Ne gledaju} ni desno. Milo{evi} pomiwe Marka Prvulovi}a iz Novog Hana. Sreski i okru`ni na~elnici obave{tavali su pretpostavqene o kretawu emigranata i wihovom prebacivawu u ranije pobuwene krajeve. br. haramija i pripadnika Narodne vojske posredno govori i ~iwenica da je zaje~arski ko~ija{ Ba|a Marinkovi} osu|en na smrt pod optu`bom da je ubio kwa`eva~kog pisara T. „Ovaj Novohanac u`ivao je gostoprimstvo `iteqa sela Rakovice.(Razvitak. Aran|elovi}a i da je jatakovao hajduku Stojanu Jovanovi}u iz Vratarnice (Jak{a Dini}: „Dobrosav Petrovi} o svom u~e{}u u Timo~koj buni 1885. broj 194-195. Ilegalni prelasci preko granice uznemiravali su pristalice vlasti i nagonili ih na strahovawe i odbranu od radikalske osvete. g. g. g. kraq Milan }e se povu}i u gra|anski `ivot. O ume{anosti Stojana Pe{i}a i wemu pot~iwenih hajduka. maja 1890. Kaziva~i iz Zagra|a (Pavle Kosti}. gde je bilo sme{teno skladi{te municije“ 35. Tur~in) smatraju da su Ara|elovi}a ubili zagra|ski hajduci koji su zajedno sa Stojanom Pe{i}em pobegli u Bugarsku.

On u ba{tu od{eta polako. Na licu mu i jarost i mr`wa, Zami{qen je, ne govori, }uti...“ Pesma je potpisana sa „Pauk“ 37a. Dok je Pa{i} bio u Rusiji, wegovi sledbenici i protivnici u varo{ici Boqevac se vladaju prema uverewu da su uzalud `iveli oni koji se brzo zaborave pa stoga nije ni trebalo da se rode. Na dan 1. januara 1890. g. kr~ma u Boqevcu bila je prepuna. U op{toj galami svi su se trudili da zadive novinare koji su se, kao i grupa seqaka, zadr`ali da se ogreju. U neko vreme u{ao je podgori~ki paroh Boca. Uz svu skromnost koja ga je krasila, videlo se da je on vrlo zadovoqan {to upravo dolazi iz prestonice. Op{ta situacija u zemqi je dobra, ka`e otac Boca, ali narod nam ne vaqa. A {to ne vaqa? Po{to sve poti~e od politike narod, naravno, ne vaqa zbog radikala jer su ga oni pokvarili. Liberali, koje narod ne}e, su u stvari, pravi melem za narod. Oni se zala`u da porez pla}a ko ho}e, a ko nema para, ne mora. Sam otac Boca nije platio za {est polugo|a! A u skup{tini – svi su to videli – milina je ~uti liberale dok govore, jer iznad wih lebdi Sveti Duh. Tri dana i tri no}i mo`e ih ~ovek slu{ati sa u`ivawem. [teta je, po wemu, {to vlada ne da ono {to kraqevsko namesni{tvo tra`i od we. „E, kad vlada ne da – onda vlada pada!“ „Ako vlada pada, ne}e pasti narod i radikali“, uzvratio je jedan „~ove~uqak“ poznatom strana~kom devizom, a zatim dodao: „Zli jezici, o~e proto, pronose glasove da jedan, ba{ liberalac, ho}e da zavede slobodu s buxama i mackama, a mi kao prosti qudi bi rekli da se va{a sloboda isproba na vama liberalima, pa ako va{a ko`a mo`e da otrpi 25 batina, onda neka se ona zavede u narodu.“ Na to je otac Boca natakao ~itu na glavu, promrmqao ne{to u bradu i oti{ao bez pozdrava. 38. Timo~anin, list za narodne potrebe, vlasnik: Radikalna stranka u Timo~koj Krajini. [tampan je u Zaje~aru. Prvi broj iza{ao je 6. jula 1889. g, a posledwi 19. decembra 1891. g. 39. U kwizi Srbija, zemqa i stanovni{tvo, Beograd 1909, svoje putovawe u Timo~ku Krajinu pod stare dane Kanic je ovako opisao: „Dvadeset i prvog oktobra ujutro posetili su me zaje~arski profesori i pro~itali mi ~lanak objavqen u Timo~aninu u kome se sa dobrodo{licom pozdravqa moj boravak u Crnoj Reci i Krajini. Na rastanku sam wima i na~edniku od sveg srca zahvalio za pa`wu kojom sam za celo vreme mog boravka bio okru`en 180

i zatim se sa inspektorom `eleznica Janom Jiri~ekom odvezao do rudnika ugqa na Vr{koj ^uki, odakle je trebalo po podne na qubazni poziv na~elnika general{taba Mi{kovi}a da produ`im za Radujevac s trenom koji je pripremqen za wega.“ 40. Dragoqub Pavlovi} je u svom feqtonu Mila dao sliku malog zaba~enag grada sa prili~nom zlom voqom pravog mondijaliste koji }e svoje {kolovawe nastaviti u Be~u, a politi~ku karijeru u Beogradu. Evo tog opisa: „Varo{ N. znamenita je sa svoje istorijske pro{losti, ali bi se ogre{ili o svetiwu istorije kada bi je se dotakli u svome pri~awu. Sada bi se malo imalo {ta o woj re}i. Kad ne bi bilo nekoliko dvokatnica sa balkonima, nove crkve sa kubetima i {kole polugimnazije {to je sagra|ena kao i crkva, po pravilima nove arhitekture, i kaldrme po kojoj ~ovek mo`e no}u vrat skrhati, mi bi je nazvali selom. To vam je uop{te jedna od onih srpskih palanki, u kojoj `ive razne vrste }ifte i }iftice, gospoda i krupna i sitna, boga{tina i sirotiwa, popov{tina i kalu|eri, povrh kojih sedi smireni vladika sa wegova ~etiri kowa i patriotskim trbuhom. Kad idete kroz varo{, vide}ete jedan kalambur od ku}a, koje su pobegle unutra i napoqe jedna od druge, du}ane sa }epencima i krovovima, {to izgledaju kao tirolski {e{iri uzane ulice sa pr~varnicama, gde svakad sede po nekoliko bekrija da ju~era{wu zaradu stra}e, elem kao {to rekosmo, da nema one lepe crkve i {kole, da ne sretnete po koga sa cilinderom i rukavicama, u crnom ruhu, rekli biste da ste u Astrahanu. Ako nije petak, onda je u N. mrtvalo do zla Boga, vru}ina jer je leto pa ceo svet spava sem {egrta koji sede po }epencima pa klimaju nogama i mlate kowskim repovima te rasteruju muve sa cica i platna. A kad je pazarni dan – petak – onda celu pijacu zakr~e seqa~ka kola sa svojim proizvodima: stoji rika od marve i vika trgov~i}a koji se neprestano ispred svojih du}ana deru te dovikuju seqanke – ajde, sna{o, da pazarimo pamuka, najvori, ~ivita itd., tako da ~ovek ne mo`e da pro|e od svetine koja se tamo gura.“ 41. Kolo jaha~a „Knez Mihajlo“ iz Zaje~ara osnovano je 1890. godine. Dvadeset prvog maja slede}e godine organizovane su kowske trke sa preprekama. Po broju prijavqenih kowa mo`e se videti sa kakvim se potencijalom raspola`e u to vreme. U trci jednogodaca u~estvovalo je 36 grla, zetim 47 dvogodaca, 21 trogodac i 9 ~etvorogodaca. Pobednik je bio kowi~ki oficir Miloje Zdravkovi}, ali zbog pada su kowa sam je odlu~io da se nagrada dodeli drugoplasiranom Milo{evi}u, marvenom lekaru. 42. Rezultati izbora u septembru 1890. g. prema Timo~aninu izgledaju ovako: 181

Mesto Vra`ogrnac Vratarnica Veliki Izvor Brestovac Prlita Zvezdan Gamzigrad Zagra|e Nikoli~evo Grli{te Metovnica Trnavac Grqan G. Bela Reka D. Bela Reka Lubnica Lenovac Rgotina Slatina Bor Bu~je O{treq Kriveq

radikali 115 151 85 72 62 137 54 144 85 281 66 25 148 164 59 71 101 34 15 68 165 147 88

liberali 30 20 99 7 11 9 6 1 13 1 49 95 38 2 15 16 6 10 58 0 5 5 7

43. Mitrinolit Mihajlo je imao istaknutu ulogu u pripremi pobune 1884. g. koja iz mnogih razloga nije uspela, a sve prepreme za weno intenzivirawe prekinute su na vest da }e Srbija napasti Bugarsku. @arko Milo{evi} navodi: „Blagodare}i wemu, od Sveslovenskog komiteta izdejstvovana je pomo} izbeglim radikalima dok su istovremeno prikupqena sredstva za novu narodnu bunu. Sa 3000 dobivenih pu{aka trebalo je naoru`avati ~ete za upad u Srbiju.“ (@arko Milo{evi}: Iz Pa{i}evog izbegli-{tva 1883-1885. g., Razvitak, br. 194-195, 1995.) 44. Pa{i} je kao pratilac kraqa Aleksandra (on tada ima 15 godina), zajedno sa Jovanom Risti}em posetio od 26. juna do 16. avgusta 1891. godine Rusiju i Austrougarsku. Tada je razgovarao sa ruskim carem Aleksandrom III i austrougarskim carem Frawom Josifom. 45. Vasa Kazimirovi}: Nikola Pa{i} i wegovo doba, 18451926, Nova Evropa, Beograd, 1990. 182

Taj legendarni Baja slu{a gdje F. `aket. Evo kako je u Krle`inoj literarnoj imaginaciji izgledao Pa{i} (i {ta je zna~io wegov izgled) u momentima kada mu se obratio Supilo: „Stoji pred Supilom Baja be{}utno i ledeno.Kroatu: A {ta mu je opet to. prstewe. patriarhalnom bradom. `ilet. To mu je opet ta wegova Austrija izmislila. potezi od pegle na hla~ama. o nekakvom jugoslovenstvu i misli u sebi taj legendarni Baja o tom Austro . nakit svjetlucavi na bijeloj odwegovanoj gospodskoj ruci. kao onaj [vaba [troco iz \akova?“ 183 . to nekakvo wegovo crno – `uto jugoslovenstvo. ribqim o~ima. lice bez izraza. lice vo{tano i prazno. rubqe. Kakva Judo–slavija? Kakvi [okci? da oni ne bi ’teli da nas po{oka~e. sve na svome mjestu – uredno i nagla{eno ~isto.46. Supalo govori o nekakvom srpskohrvatskom jedinstvu. tu wegovu Jugoslaviju. cipele. zlatni lanac. sa svojim krupnim stara~kim tijelom.

SADR@AJ PREDGOVOR NA PO^ETKU BE[E – SEOBA 5 CRNA REKA ILI TIMO^KA KRAJINA PA[I]EVI PRETHODNICI Duboki planinski koreni Sultanovi popisiva~i u Crnoj reci i stale{ke podele u XV veku Izneveravawe dr`avnih i zakonskih garancija u XV i XVI veku Katoli~ki zlo~in nad balkanskim pobednicima Kara Pan~ina gerila i novi ratovi Pogibija Klevenhilerovog bataqona Samo ratnici i gerilci – bra}a Veqko i Milenko Petrovi} Na isto~noj granici Sevastopoqske zvezde Nevoqe Ali–Rize. Rakova~ki kamen i Makre{ 15 11 13 18 21 28 30 31 38 9 46 DETIWSTVO I [KOLOVAWE NIKOLE PA[I]A 61 184 Svetozar Markovi} Adam Bogosavqevi} 52 52 55 .

odmetnika. Prva uzvra}awa opozicije 113 Prva skup{tinska interpelacija pokrenuta od timo~kih poslanika 115 Proma{aji Gen~i}eve lokalne politike 117 Lokalna samouprava u Zaje~aru 118 Fatalisti~ki re~nik W. odbrana Crnore~kog okruga Buxet Kraqevine Srbije. Quba Didi} i Aleksa Stanojevi} 75 Zavera u emigraciji 82 Srbija kao Pa{i}eva zvezda vodiqa 86 Posledwa kraqeva ofanziva 93 Povratak i nove zamke i te{ko}e 96 Demokratija na papiru 100 Za obnovu dr`avne mo}i 102 Pa{i} u ulozi premijera 105 Raskid sa narodnom vojskom 105 „Ako vam smetam bacite me u more“ 108 Zaje~ar posle izborne pobede 110 „Birajte onog kog }e va{a savest da potvrdi“ 112 Kanic u Timo~koj Krajini.PA[I]EV POLITI^KI INDIVIDUALITET 65 71 72 Pop Marinko Ivkovi}. kriminalaca i lopova Se}awe na zulum begova Fren~evi}. („Furija i Crvi}“) Timo~ka buna Potere i zakon protiv hajduka. Primeri vojne birokratije 134 Obra~un sa sve{tenikom Milanom Panteli}em. Zaje~arci protiv kraqice Natalije 136 185 . te{ki dani \or|a Gen~i}a 120 122 124 Porodi~ne intervencije za odane i prve vesti o zaveri protiv kraqa Aleksandra 128 „Omladina“ u kafani „Kukavica“ 130 Lokalna razra~unavawa Kanic u Timo~koj Krajini 132 Rasprava o smrti Adama Bogosavqevi}a. V.

EPILOG Rudarska okna u Min–kladencu Pa{i} i kraq Aleksandar u Austriji Cviji} u Zaje~aru Pa{i}ev \or|e Biografski podaci pojedinih istorijskih li~nosti Fusnote 149 142 146 139 165 159 186 .

OPTIKA FILIMONOVI] Zaje~ar VELEPROMET Zaje~ar .Autor sa zahvaquje sponzorima koji su pomogli objavqivawe kwige: FAKULTET ZA MENAXMENT Zaje~ar @ITOPROMET Zaje~ar VID .

Miodrag DIMITRIJEVI] NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE Izdava~ kreativna radionica Kru{evac Za izdava~a Mr Nenad @ivkovi} Urednik Radmila @ivkovi} [tampa „Grafomed“ – Aleksandrovac Tira` 300 Marketing tel: 037/460-216 e-mail: kiria(ptt.yu .

ISBN 86-83773-20-5 a) Pa{i}. . 323 (497.Biografski podaci pojedinih istorijskih li~nosti: str.189 str. 21 cm Tira` 300. 2004 (Aleksandrovac : Grafomed).SR . Beograd 32 : 929 Pa{i} N. . .Kru{evac : Kreativna radionica.19-20 v COBISS.Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. 159-164. . Miodrag Nikola Pa{i} u hodu istorije / Miodrag Dimitrijevi}.ID 117517324 .11) „18/19“ 94 (497. Nikola (1845-1926) b) Srbija Politi~ka istorija c) Timo~ka Krajina Politi~ke prilike .11) DIMITRIJEVI].CIP .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->