NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE

Miodrag DIMITRIJEVI]

NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE

KREATIVNA RADIONICA Kru{evac, 2004.

PREDGOVOR

U istoriografiji, kwi`evnosti i drugim prate}im umetni~kim i nau~nim sagledavawima realnosti `ivota, Isto~na Srbija, ili u u`em smislu Timo~ka Krajina, bili su kao geoetni~ki i istorijski prostor nepoznati, pomalo misti~ni i, svakavo, zapostavqeni. No takav utisak mo`e da va`i za vreme kada su razni istra`iva~i, nau~ni radnici, putopisci, istori~ari upravo konstantovali da Timo~ka Krajina, odnosno weni stanovnici, ne poznaju svoju pro{lost, pa, stoga, nemaju nikakvu tradiciju. To, naravno, nije ta~no jer ne postoji stanovni{tvo bez svog usmenog i pisanog se}awa i takva amnezija je i fizi~ki nemogu}a. Sredinom devetnaestog veka kao da su sve rezerve politi~kog ume}a bile na prostorima centralne Srbije istro{ene, obeshrabrene posle mnogih pobuna ~ije je slamawe donosilo uvek istu pouku: obrenovi}evski re`im uprkos svemu zna {ta radi i zna {ta je najboqe za srpski narod i dr`avu. U takvoj klonulosti pojavquje se jaka struja politi~ara iz Isto~ne Srbije, zapostavqene kao daleke i tamne provincije sa nekakvom „Vr{kom ^ukom“ (em „vr{ka“, nije ni vrh, em „~uka“, obi~no brdo, neka neva`na kota na isto~noj granici), koja je u isto vreme, kada je prime}ena tabula raza istorije ovih predela,
5

veka. po uzro~no posledi~noj vezi. Pri tom nije ni potrebno da se previ{e nagla{ava da je na kraju tog niza povezanih li~nosti – Nikola Pa{i}. Razlika je o~igledna: Srbija i Crna Gora su u balkanskim ratovima osloba|ale delove svoje nekada{we teritorije. a Austrougarska je uzimala tu|e. kao i mnoge nekada{we dr`ave u wenom sastavu. Pa{i} je to znao i ose}ao i ma koliko da je u svom umnom oku video velike i krvave budu}e `rtve. bez ikakvih argumenata. te{ko je pomisliti da Pa{i} nije na{ najve}i politi~ar novijeg doba. izgleda da dileme ne mo`e biti. 6 . te{ko je poverovati da bi se jedna tako nasilno uve}ana Austrougarska. U takvu zajednicu mogu da poveruju samo oni koji. koje su stranom turskom silom bile naru{ene po~ev od 14. smatraju da je Srbija izazvala prvi svetski rat i koji. Pored toga. stradawa. da je u wegovo vreme Srbija postala austrougarska provincija. a mo`da i ve}a. posle neuspeha u spre~avawu secesije republika biv{e SFRJ i novih sli~nih pretwi i opasnosti. odr`ala i bez otpora Srbije. ta~na ocena da je i on krivac za stradawe verasajske. po pravu trenutno ja~eg. veka u~estvovali u stvarawu novije istorije srpske i jugoslovenske dr`ave. i avnojevske Jugoslavije. sa svojim nepresu{nim apetitom prema biv{im turskim provincijama. ili je. g. Kako se istorija na{e dr`ave pred na{im o~ima na dramati~an na~in ponavqa i kako Pa{i} posle 1926. Da je Pa{i}. name. nije mogao i nije ni smeo da odstupi od svoje politike jer bi i druga re{ewa donela ista. a nakon we. Stoga je sasvim logi~no da se u jednoj posebnoj publikaciji ustanovi hronolo{ki niz sastavqen od li~nosti i wihovog okru`ewa koji su u drugoj polovini 19.stvorila novu poletnu silu cele Srbije. nije mogao da uti~e na budu}a zbivawa. krenuo drugim putem. a koje su po nekoj neminovnosti obnovile svoju izgubqenu dr`avnost. i prvim decenijama 20. Tadawi rezultati mogu se uporediti sa najve}im dometima snage {irewa sredwovekovne srpske dr`ave. mo`da. smatraju da su `rtve uvek pravi krivci.

pogotovu wegovo vreme. iz novih uglova. Posebno zbivawa na tlu Timo~ke Krajine u smeni 19. od kojih }u pomenuti samo jednu od strane dr Dragoquba Petrovi}a koja je u listu „Timok“ od 3. i 20. g.“ Drugi se uglavnom sla`u da u novije vreme nemamo dr`avnike takvog zna~aja.“ Zameraju}i da je „suvi{e apologizirana li~nost Pa{i}a“ sam Petrovi} je izrekao ocenu koju su na svoj na~in izrekli mnogi autori: „Kao dugogodi{wi istra`iva~. zaslu`uje nove poglede. Autor 7 . kakav takav doprinos op{te izra`enej konstataciji o zna~aju Nikole Pa{i}a. U Zaje~aru. 1999. februara 1995. verujem da na{ zemqak. za koga se slu~ajno u toku stvarawa ove kwige pojavio termin koji mu.U `eqi da se ~itaoci sami odrede prema velikanu na{e politike. veka. Pa{i}. 30. Zar nije vreme da se malo boqe upoznamo i sa istorijom wegovog zavi~aja i da bar naslutimo {ta je on podario Pa{i}u. najboqe pristaje – „kraq demokratije“ (nisam siguran da taj naziv u obimnoj gra|i i literaturi o Pa{i}u nije upotrebio i neko drugi) neka ova kwiga bude jo{ jedan. mo`da. 09. istori~ar i pravnik. {tampana u okviru ~lanka o mom fewtonu o Nikoli Pa{i}u: „No. ne bi nikada dozvolio da Srbija bude usamqena u me|udr`avnim odnosima svoga vremena. dr`avnik Nikola Pa{i}.

a mo`e se naslutiti da je bila ve}ih razmera. ve} obavili svoju misiju ustanovqewa sveslovenskog kwi`evnog jezika i pisma. bugarsko – slovenski i bugarsko – vizantijski razdori i ratovi. sa frana~kim kraqem Ludovikom. Prvi pomen Timo~ana datira iz IX veka nove ere u zapisu frana~kog letopisca Ajnharda.) krajeve pre{li.NA PO^ETKU BE[E – SEOBA U vreme kada su bra}a ]irilo i Metodije.p. izgleda da je severni deo Timo~ke Krajine izazvao posebno jake udare Bugara koji su uz Dunav i Savu prodirali duboko na zapad. visoki dostojanstvenici na vizantijskom dvoru i u~eni filozofi.“ Da li je Borna hrvatski knez ili je to postao posle preseqewa iz daleke Timo~ke Krajine. Znamo da su seobe iz severnog dela Timo~ke Krajine izazvali me|uslovenski. Ta seoba. istori~ari nisu ustanovili. Bornu. Zna se da je Borna bio u dobrim odnosima sa 9 . srpsko – bugarski. Poslanici Timo~ana. Istovremeno Ajnhard je zapisao da su Timo~ani i Gudu{~ani „nedavno iz zajednice s Bugarima otpali i u na{e (frana~ke – prim.1 On je 818. po tuma~ewu Svetislava Prvanovi}a zastupali su pred frana~kim kraqem kneza Timo~ana i Gudu{~ana (Ku~ana). na hrvatske prostore. godine bila izra`ena na gotovo celom balkanskom prostoru. Brani~evaca i Timo~ana. seoba stanovni{tva sada{we severoisto~ne Srbije jo{ uvek nije bila zaboravqena. Mada je prevlast bugarskog oru`ja i posle smrti hana Kruma 814. je istovremeno i po~etak lokalne istorije Timo~ke Krajine. godine opisao susret dva slovenska poslanstva.

osobito Ferdo [i{i}. mnogi detaqi iz Ajnhardovog zapisa ukazuju da je Timo~ka Krajina bila oduvek kraji{te sa nestalnim naseqima ~ije se stanovn{tvo ~esto rasipa. Kuda? „Negde bli`e me|ama frana~kim odnosno Qudevitovoj oblasti. Za uzvrat Franci su wemu pomogli da dalmatinsku dr`avu razgrani~i sa romanskim gradovima u primorju. vaqda samo gorwi vojno–stare{inski sloj. Jiri~ek tako|e smatra da su se Timo~ani iselili. Ku~ana – sada varo{ica Ku~evo (ime joj je nastalo od rimskog naziva Guduscum)2. O seobama Timo~ana i Gudu{~ana.Francima kojima je pomogao da slome panonske Hrvate i Qudevita Posavskog. ponovo vra}a ili naseqava novim `iteqima. bez obzira kojih je razmera bila. tj. a brojniji Timo~ani (Ajnhard ih naziva timo~ki narod – timocianorum populorum) prikqu~uju se Qudevitu. ali ne svi. da su se Timo~ani – on samo o wima govori – stvarno iselili. Ako je seoba Timo~ana i Ku~ana bila izvesna. ve} jedan wihov deo. 10 .“ Procewuju}i daqe Ajnhardov zapis Prvanovi} zakqu~uje da su se Ku~ani priklonili Borni i Francima i zadr`ali se „izme|u Velebita i Male Kapele“. Svetislav Prvanovi} pi{e: „Drugi pisci pak smatraju.

Crna Reka. smatrane i nahije Svrqig i Bawa (Soko Bawa). kao etni~ki prostor u najve}oj meri i trajno ustanovqena u XVI veku. uz pomenute oblasti koje se ve} od XVI veka nazivaju Crna Reka. negotinski i borski okrug) postoji kao neadministrativni pojam. 31. posle mnogih raseqavawa i doseqavawa. a nadaqe je granica i{la preko planine Ku~ajna (danas Ku~ajske planine). i 32. Zahvaquju}i istra`iva~u dr Du{anki Bojani}-Luka~ mo`e se zakqu~iti da su za kraji{ta.3 Pre toga ona je pripadala bugarskom carstvu u vreme Stracimira i zauzimala je odgovaraju}e prostore vidinske mitropolitije. Vini{nica i Klivje kao vojnoadministrativna oblast vidinskog sanxaka. a u XV veku se javqa pod imenom Timok. Suo~eni sa – u 11 . varo{ Pore~je (Pore~) pripada smederevskom sanxaku. Oni vlahe i vojnuke koloniste tretiraju kao socijalnu kategoriju i rukovode se pri tome wihovim vojni~kim slu`bama koje ih odre|uju kao takve. kwa`eva~ki.CRNA REKA ILI TIMO^KA KRAJINA Sada{wa Timo~ka Krajina (zaje~arski. O tome dr Du{anka Bojani}-Luka~ u ~lanku Negotinska Krajina u vreme turske vladavine – na osnovu izvora iz XV i XVI veka (Glasnik etnografskog muzeja. 1968-1969) pi{e: „Turski izvori kojima raspola`emo nisu eksplicitni u pogledu etni~ke pripadnosti stanovni{tva Negotinske Krajine i Kqu~a. Po svemu sude}i Timo~ka Krajina je. Zapadne granice ove oblasti bile su na obali reke Pore~. a od sredine XVI veka i Kladovo (Fethislam) i Krivina. u ~emu i povratni{tvo iseqenih ima zna~ajnu ulogu.

sa~iwavali naj{iri sloj stanovni{tva koji se bogatio do{qacima i doseqenicima iz susednih oblasti. Zapa`ene su masovne pojave prelaska preko Dunava. 42. naro~ito begunaca iz vidinskog. Po ocenama dr Du{anke Bojani}-Luka~ tim seobama bili su skloni vlasi. i iz Vla{ke. Kasnije se struja iseqenih vra}a natrag u srpsko – rumunskim simbiozama ili u posebnim etni~kim grupacijama. etni~ki Srbi. jer je timarski re`im bio stabilan a spahije ekonomski zainteresovane da im se raja ne iseqava sa timara. povratak iseqenog i naseqavawe novog stanovni{tva nisu nikada prekidana.“ U ~lanku „Zaje~ar i Crna Reka od XV do XVIII veka“. formiran temi{varski beglerbegluk zbog povoqnih uslova `ivota i povlastica (starosedela~ko stanovni{tvo se kao posle svake turske vojni~ke pobede u velikoj mera razbe`alo). ta~nije Crne Reke. br. pripadnici nomadsko – sto~arskog stale`a. Svi ti elementi (dr Du{anka Bojani}-Luka~ smatra de su oni bili prete`no srpske.ovom pogledu – oskudnim izvorima. zbog nepovoqnih uslova pod kojima je `iveo rumunski seqak. Nova masovnija iseqewa krenula su na sever kada je te`i{te novih turskih osvajawa prene{eno na prostor Rumunije i kada je 1552. razvejavano je na sve strane iz raznih razloga. ali i svi drugi koji su te`ili istupawu iz rajetinskog zemqoradni~kog statusa da bi izbegli veliki broj poreskih obaveza. dr Du{anka Bojani}-Luka~ navodi da su pripadnici vla{kog stale`a u Crnoj Reci bili „u ve}ini. rumunske i bugarske naro12 .“ Nova iseqewa. a mawe iz severozapadne Bugarske. skloni smo pretpostavci da su kolonizirani vojnuci i vlasi. srbijanski vlasi“ – preseqenici iz smederevskog i kru{eva~kog sanxaka koji su ove polupuste oblasti naselili izme|u devedesetih godina XV veka i tridesetih godina XVI veka. Glasnag Etnografskog muzeja. smederevskog i zvorni~kog sanxaka. iz smederevskog sanxaka u kome se turska vlast sporo stabilizovala. g. Stanovni{tvo Timo~ke Krajine.

000 stanovnika. Kada su povlastice te godine bile ukinute zapo~ela su masovna iseqavawa. straha. a 1586. g. g. ocrtavala je u svesti Timo~ana svoj vizuelni profil – visoki lanac Stare planine. Posebnost tog ose}aja proisti~e iz ~iwenice da ve}ina stanovni{tva `ivi na desetak kilometara od we. g. Novo te`i{te i „obe}ana zemqa“ postaje podru~je Kladova i Krivine posle izgradwe tvr|ave Fethislam. godine bila nova pojava. U mnogobrojnim plimama i osekama stanovni{tva u pitomijim predelima Timo~ke Krajine. g. izazova i mr`we. bilo steci{te iseqenika iz raznih krajeva. Tako turski vojni zapovednik Podunavqa Alibeg Mihaloglu uspeva da u vojnoj kampawi protiv Velikog Varadina sakupi oko 3000 hri{}ana – turski deo vojske iznosi oko 6000 ratnika. raseqavawima. kada su Pa{i}evi roditeqi bili `ivi svedoci wenog ustanovqavawa.4 DUBOKI PLANINSKI KORENI Dugo vremena u sredi{tu pa`we Timo~ana bile su uvek interesantne pri~e o prostoru koji i stvara karakter svakog kraji{ta. nade. Dr D. Granica koja je imala jo{ jedno prozai~no ime – plot. Negotinska Krajina ima 30. Oko 1531. isto~na za wega je ~esto bila znak qubavi. stabilizacije. g.dnosti) postali su sna`an faktor turske vojne sile. pla13 . oko 13. opustelo je 57 naseqa. I sam Pa{i} je vi{estruko bio vezan za wu. provaqivawa i raznih pogibija. ova. U nahiji Krivina 1587. Bojani}-Luka~ navodi ubedqive pokazateqe.000. Izgra|ena 1833. ona je u vreme Pa{i}evog ro|ewa 1845. a to su granica i zbivawa na woj i oko we. Ono je skoro 60 godina bilo za{ti}eno pa je sve do 1586. povratcima i doseqavawem novih `iteqa. Mada je u svom `ivotu sa druga~ijim ose}awima i misijom prelazio bezbroj puta mnoge granice.

U severnim delovima zaje~arske op{tine i Negotinskoj Krajini situacija je sasvim druga~ija. ne znaju ta~ne odgovore jer su wihovi dedovi na pitawe o poreklu pomiwali vi{e prebivali{ta svojih predaka. {to i nije nikavo ~udo jer jezik [opa i druge osobenosti ukazuju na srpski varijetet u isturenim isto~nim i jugoisto~nim predelima na{e zemqe 14 . ali u istoj kwizi i [ar-planinu. pre svega najvi{e bavilo sto~arstvom. raseqewa imala prirodu privremenog ili trajnijeg uklawawa od nevoqa. Da se u pro{losti sto~arske zajednice nisu stalno selile. onda je to verovatno [opluk na srpskoj ili sada{woj bugarskoj strani. potvr|uju istra`ivawa D. Sam Pa{i} je „{opsko naseqewe“ u Bugarskoj za vreme svojih emigrantskih dana okarakterisao kao privr`eno Srbima u emigraciji. Sam Pa{i} tome nije pridavao va`nost. Svrqi{kog i Trgovi{kog Timoka. a nisu sva takva. iako privr`eni familijarnoj tradiciji. ve}ih ratnih operacija ili nemogu}ih uslova `ivota zbog redovnih i vanrednih poreskih optere}ewa. Takva porodi~na pam}ewa. S obzirom na pogrdne epitete koje je Pa{i} dobijao od svojih politi~kih protivnika („Bugara{“. „[op“) verovatnije je da je prva tvrdwa (Stara planina) ta~na. ali na relativno maloj udaqenosti. Na sli~na pitawa mnogi Timo~ani.nine su bez svake sumwe imale ulogu spasonosnih prihvatili{ta u vreme pogroma (zuluma). po{to je re~ o planinskom predelu. kao i duboko na jug i jugo-istok. Sti~e se utisak da su u ju`nim predelima u slivu Belog. Te`i je odgovor na pitawe: odakle ta~no. verovatno bi i u familijarnoj tradiciji bilo fiksirano jedno mesto prvobitnog `ivota.5 Ako se treba opredeliti za jednu od mnogobrojnih teorija o poreklu Pa{i}eve porodice. Bojani}-Luka~ o pokretqivosti stanovni{tva koje se. Sforca6 koji je s wim boravio na Krfu pomiwe Staru planinu kao {iru oblast porekla Pa{i}evih roditeqa. Stoga se mo`e pretpostaviti da bi sam Pa{i} saop{tio svojim biografima poreklo svoje porodice da je znao pravu istinu. Iz takvih planinskih krajeva doseqeni su u Zaje~ar i Pa{i}evi preci.

a iza slede}eg brde opet to isto. Kao 15 . Selo Zaje~ar u XV veku ima jedva ~etrdesetak stanovnika. Drugi pomiwu Makedoniju kao postojbinu familije Nikole Pa{i}a. Kako ~uvawe krupne stoke i koza uop{te nije oporezivano od turskih vlasti. Posle grdnog lomatawa od Ni{a prema Svrqigu oni sa oboda planina i ivica oblasti Crna Reka nisu mogli da vide ni{ta {to ve} nisu videli – visoke planinske vrhove. kako je zvani~no nazivana. Jedna od mnogih slika koja se kao dominantna name}e odnosi se na zakqu~ak da su {ume iz vremena prvih obimnijih dokumenata na{eg kraja bile daleko rasprostrawenije nego {to su danas.i isturenim jugozapadnim delovima Bugarske. Kao mesto Pa{i}evog prekla pomiwe se i Veliki Izvor. posle kraqa Milana. je ipak po~ivala u pravom okeanu {uma. {ume. \or|e Gen~i}. kada jo{ uvek mo`emo ~uti da su mnogi. Timo~ka Krajina ili Crna Reka. odakle je van svake sumwe najve}i Pa{i}ev politi~ki protivnik. {iroke ravnice. sada potpuno podivqali planinski predeli nekada bili potpuno ogoqeni. To proisti~e iz ~iwenice da su naseqa bila veoma mala po broju stanovnika. Za dana{we pojmove. kamenite klisure. U takvo crno – zeleno prostranstvo u prole}e 1455.7 SULTANOVI POPISIVA^I U CRNOJ RECI I STALE[KE PODELE U XV VEKU Raspolo`iva literatura uputila nas je da povest Timo~ke Krajine i lanac istorijskih prethodnika Nikole Pa{i}a zapo~nemo od XV veka. moglo bi se pretpostaviti da su {ume u blizini brojnih ali malih naseqa bile potpuno upropa{}ene (ni se~a {uma nije oporezivana) i da je bilo veoma mnogo kr{evitih terena i ~estara. godine slu`beno su dojahali sultanovi poreski popisiva~i.

{umskih mu{ica i otrovnih zmija ove goste su sa~ekivali. specijalni progoniteqi rezbojnika. Vojnuci ili vojnici. Posebno su uz wih mogli da budu predstavnici hri{}anskog lokalnog plemstva – povla{}eni vojnuci (vojnici) – turski vojni obveznici i re|e gospodstveni sokolari koji su svoje proizvode. Najve}a naseqa imaju u to vreme oko dvadeset ku}a. ~uvari klisura iz najvi{eg dru{tvenog sloja zvanog vojnuci. sanxakbegu u Vidinu i samom sultanu. Sude}i prema poslu koji su obavili nisu zaobi{li ni naseqa od dve ili jedne porodice. To je vreme kada se preko pokorenih oblasti sve ~vr{}e zatezala mre`a turskog poreskog sistema. nosili li~no sultanu u Carigrad. Posmatra~i su mogdi da uo~e da su i ovi sultanovi qudi bili oki}eni perjem. Zaudarali su na sviwsku mast. Takvu privilegiju su imali oni podanici ~iji je timarnik (gospodar) imao slu`bu ~uvara tvr|ave u jednom od pet utvr|enih gradova vidinskog sanxaka. Pisari su ulazili i u sela gde turska noga nije stupala. Na licu mesta oni su popisivali iznose svih vrsta poreza koje je stanovni{tvo davalo lokalnom gospodaru – spahiji ili timarniku. a kasnije i u pratwi. Na samom ulasku u Crnu Reku zbog mnogobrojnih klisura i useka prvi su ih mogli do~ekati dervenxije. Na do~eku. Zastupnici tih sela sami su nosili sve vrste poreza svom timarniku. a wihovi gosti – popisiva~i i izaslanici sultana Mehmeda II na maslo. sanxakbegu ili sultanskim poreznicima. divqih sviwa. Ovi na{i qudi mogli su imati razna zvawa ustanovqena od turske vlasti. Pored medveda. I oni su bili oki}eni raznovrsnim perjem – imali su cela krila raznih ptica na kapi.i sa visina tako i u ravnici oni su naseqa mogli uo~iti po visokim dimovima iz oxaka skrivenih ku}a. po slu`benoj du`nosti. mogli su biti martolozi. sokolari dervenxije i martolozi bili su ipak bedna pratwa poreznicima jer su kao pripadnici najvi{eg dru{tvenog sloja 16 . predstavnici seoskih vlasti. obu~ene sokolove i strele.

turska centralna vlast i lokalni gispodari su svojim postupcima prevazi{li sve ranije otima~e. biti u pratwi carskih popisiva~a. mogli su te daleke 1455. ona gubi smisao svog postojawa. Bez obzira na povlastice.imali pravo da u borbu i slu`bu vode najvi{e po dva pratioca. verovatno nije bilo lako da se privedu svojim du`nostima. izuzev u velikim ratnim mete`ima. Turci su ih zvali vlasi a bili su srpske. Mogli su – da nije bilo drugih nevoqa. A {ta je sa ostalima? Poqoprivrednici su kao i u prethodnim srpskim ili bugarskim dr`avama bili trajno vezani za zemqu. Bili su optere}eni sa devet vrsta poreza. proizvoda od drveta i rudarewa. Porezi u srpskoj despotovini. zanatskih usluga. nesposobnostima. Budu}i da su stalno `iveli u sedlu i po planinama ja{u}i za stokom. Narod je okrenuo le|a svojim gospodarima. samosatirawu i sebi~luku. Oni su pla}ali i sultanu i vojsci i spahiji ili timarniku i oblasnom gospodaru – sanxakbegu u Vidinu. neograni~ene se~e {ume. ali im je turski zakon. Nisu se selili.. bar na papiru ostavqao nadu da mogu opstati i `iveti. zvana jamaka. Poseben stale` (i poseban problem) bili su nomadi – sto~ari. ako je za to bilo potrebe i ako su ih nadle`ni na vreme prona{li. Ako dr`ava uzme sve svom podaniku. ~iji su odmetnici od Turaka nazivani 17 . wihovim sva|ama. zvani rajetini. kao vojni obveznici. nisu `iveli nomadskim na~inom `ivota. godine da budu sre}ni {to su uz oporezovane poqoprivredne proizvode mogli da `ive od neoporezovane krupne stoke. Opstanak svake dr`ave izgleda zavisi zakonomerno od poreske politike. I oni su po zakonu mogli. pa i rajetniskog. kao i pripadnicima vi{ih stale`a. Poqoprivrednici. Te nemirne i neobuzdane lutalice bile su isto toliko stra{ne kada su progla{avani za odmetnike kao i odmetnici svakog drugog stale`a.. bugarske i rumunske narodnosti. a ranije u oblasti kraqa Vuka{ina i bugarskog vladara Stracimira bili su neuporedivo ve}i.

ponekad „baduhavu“ – vanredne poreze za potrebe vojske. ukqu~uju}i i nomade. Povla{}eni stale`i. Iako su wihove pri~e koje su ~uli od svojih dedova li~ile na snevawe istorije u Pa{i}evom detiwstvu (u kome se atavisti~ko se}awe najboqe prima) one su bile mnogo bli`e realnosti nego {to je to danas. One su mogle da uti~u na formirawe vitalnog mentaliteta Nikole Pa{i}a koji se. Po turskom zakonu rajetini nisu bili vojni obveznici.hajduci i haramije. Luka~ nastala izreka „ne lip{i magar~e do zelene trave“. hajducima iz pesme i pri~e. pla}adi su samo ov~arinu i to ako su imali vi{e od sto ovaca i. Iako turski pravni sistem nije poznavao diskrimi18 . Mo`da je ba{ u vreme koje je preko turskih popisa o`ivela D. mo`da. a po svemu sude}i odmetni{tvo od zakona i vlasti bilo je naj~e{}e iz redova vi{ih stale`a. haramijama na granici. dervenxije. O redukovanim se}awima na stale`e u dubokoj pro{losti. vojnuci. o surovim primenama turskih zakona. Ta spasonosna trava u nedostatku sena mogla je da oli~ava ispoqenu te`wu turskih vlasti da u povoqnom trenutku ukine povlastice i sitnu ali gordu gospodu pretvori u rajetine. sastojao u saznawu da se u odre|enim okolnostima dr`ava vrlo brzo i lako ru{i a te{ko ponovo uspostavqa. martolozi i vlasi nisu mogli bez gor~ine i samo u svoju korist da slu`e tu|inskoj vlasti. Izvor mnogih nevoqa bio je i sam turski zakon. o Vidinu kao carskom gradu i pre sjajnih istra`ivawa Du{anke Bojani}-Luka~ slu{ali smo od retkih pojedinaca iz naroda. IZNEVERAVAWE DR@AVNIH I ZAKONSKIH GARANCIJA U XV I XVI VEKU Ni pomenuti sokolari.

~ime je istovremeno uo~ena u wihova pasivnost i nezalagawe. da bi pla}ali mawe iznose. zvani vlasi. To se doga|alo zbog korumpiranosti ali i zbog neisticawa u borbi zbog ~ega su mogli da padnu sa kowa na magarca. prepu{tali odmetni{tvu i nasiqu. Tako je. po imenu Balaban. ali su pro{log prole}a bile popisane posle obaveznog brojewa. sada Ku~ajske planine. Mnogi nadmeni vojnuci srozavani su tako u nomade jer su. agenta) Husreva koji je sakupqao ispenxu (glavnicu) u okolini Metovnice. sitan spahija. U XV veku u na{im krajevima bilo je svega dva muslimana u Dowoj Lubnici i Jo{anici koji su kao zanatlije bili naseqeni iz Turske. Pored toga i oni su se. kako su sultanovi pisari zapisali. Planine poznate po odmetnicima u XV i XVI veku su Stara planina i Ku~ajna gora. krili svoja stada po 19 . Zabele`en je i progon hajduka koji su opqa~kali amila (poverenika. ubio kopqem belogradni~kog kadiju. Pripadnici vojnog stale`a. Po{to je bilo mnogo parnica mogli su se preko naknade za dangubu obogatiti. kao pripadnici najvi{eg dru{tvenog sloja u turskoj slu`bi.naciju hri{}anskih podanika. Zbog toga {to su prilikom sakupqawa ov~arine za sebe prisvojili po aspru za svaku ovcu. ubili su svog kolegu na o~i turskih vlasti jer se kao vojni obveznik istakao u borbi. predstavnik hri{}ana Crne Reke. odredba koja obavezuje pravoslavca tu`iteqa da pred {erijatski sud mora da dovede muslimana za svedoka prakti~no je dovodila do male mogu}nosti ostvarewa nekog prava. Kao nezadovoqnici progoweni od zakona oni su jednostavno pristupali razbojni~kim ~etama ili su ih sami osnivali i vodili. Nomadi. boqe re}i kandidat za tu titulu jer je nazvan „sluga“ i kao posed ima samo jedno selo u Timoku. me|u kojima je bilo i poturica Srba i Rumuna iz Ugarske8. Bratin. `ali se sultanu. nisu bili ba{ pogodni za svedoke. Lokalne spahije ili timarnici ~esto su napla}ivali ov~arinu i za one ovce koje su u toku zime pocrkale od hladno}e. budu}i da su stalno u pokretu i u ratovima. odnosno da izgube svoj posed sa koga su za svog gospodara i sebe ubirali porez.

znaju}i za tendenciju sultanske vlasti da svo pokoreno stanovni{tvo pretvori u rejetine. tvrd turski zakon. nisu bile vi{e va`ne iluzije pridvorica o wihovom zna~aju u turskoj dr`avi. umesto do popi{u sve poreske prihode u asprama i iznose poreza po doma}instvima. koja je u takvim slu~ajevima imala pravo da se nasilno snabde svim potrebama. Osim toga pojedine spahije su. Ne podru~ju oblasti Timok. Posle ukidawa stale{kih povlastica. da bi se ostvario {to ve}i broj poqoprivrednih familija. Jo{ jedno izvori{te stalne krize su zaka{wewa transporta sa provijantom za tursku vojsku u pohodu. Vini{nica i Klivje na osnovu popisa iz 1455. pobijeno ili oterano stanovni{tvo 12 naseqa. ukidawe stale`a dovodili su do pobuna {irih razmera i intervencije vojske. do{ao je jo{ razorniji talas nasiqa. godine nasilno je raseqeno. kada su istovremeno ukinute sve stale{ke povlastice. godine. juna 1560. ukqu~uju}i `ene i devojke. Turska regularna vojska je u stvari ogwem i ma~em potvrdila legitimitet novog stale{kog ure|ewa na okupiranim oblastima i demonstrirala svoju silu koja veruje u samu sebe jer joj. pisarima je preostalo da u svoj tefter upi{u: „reseqeno zbog zuluma“.planinama. godine. koje je u svom detiwstvu i mladosti mogao da vidi na ulicama Zaje~ara. Crna Reka. zbog novih osvajawa gde }e povlastice biti potrebnije. Jedan ru{ila~ki talas koji su zabele`ili turski pisari dogodio se 22. Prakti~no na zgari{tima naseqa. 1560. U nekim oblicima i do mladog Pa{i}a su stizala se}awa na ta gorka vremena. Takvi incidenti. nisu dozvoqavale da se turski zulumi zaborave. raspisivali na svoju ruku razne vrste nameta. Turski dokumenti su to i potvrdili.9 20 . I sada se u narodu pamti da su se paqevine i ru{ewa manastira i sela zbili na Vidovdan. Izbeglice iz neoslobo|enih krajeva.

Samo postojawe naroda je dovoqan dokaz da je on imao i pro{lost i istoriju. Rat je zapo~eo vla{ki vojvoda Mihaj Hrabri. Kako 21 . ali kako se istorijski doga|aji pamte i bele`e. pa je i potreba da se pojave li~nosti kakav je bio Nikola Pa{i} usko i pragmati~no tuma~ena. vazal transilvanskog gospodara Sigismunda Batorija. Strani i na{i istori~ari. Dve godine kasnije zapo~eo je rat u kome su najve}i teret podneli Srbi i Bugari i nesre}nim separatizmom i neslogom optere}eni Rumuni i Ma|ari u Vla{koj. do{li su do zakqu~ka da gradovi i sela Timo~ke Krajine „nemaju nikakve tradicije“. to je ve} posebno pitawe. etnolozi i putopisci poput Dragoquba K. bili su u bliskoj pro{losti zanemareni. Karla Sforce i drugih. „nemaju nivakvu istoriju“ ili wihovi me{tani „ne znaju ni{ta o svojoj pro{losti“. Josifa Pan~i}a.KATOLI^KI ZLO^IN NAD BALKANSKIM POBEDNICIMA Pa{i}eva gorqiva upornost i dr`avni~ki genije ne mogu se objasniti izvan istorijskog konteksta i tradicije Srbije na istoku. Jovanovi}a. I ovi kriti~ari na{e istoriografije u pro{losti su svojim bele`ewem znatno doprinedi na{oj pisanoj istoriji. Istorijska pozadina savremenih zbivawa. zanemaruju pogodnosti bliskog trgova~kog prostora na kome su od Turaka kupovali pamuk za svoju tekstilnu industriju10 i 1593. Stevana Ma~aja. Moldaviji i Transilvaniji. koliko i uvid u kontinuitet doga|aja. godine osnivaju Svetu ligu koja oru`anim akcijama me|unarodne vojske treba da zaustavi tursku ekspanziju. Uskoro posle nasilnog udara na stale{ki poredak na ve}em delu pokorenog Balkana centralna Evropa i papa Kliment shvataju da je vrag odneo {alu. Erdequ. a najnovija arhivska istra`ivawe sve boqe obelodawuju dramati~na zbivawa u XVII i XVIII veku na tlu Isto~ne Srbije.

Opunomo}enik novog turskog sultana Sinan-pa{a sakupio je vojsku koja je mogla da broji i do 300. Zatim nastavqa svoj pohod sve do Nikopoqa.000. Batori ponovo izneverava – ne upu{ta se u susretawe takve mase turskih ratnika. Ustaju i banatski Srbi.000 qudi. Baba Novak oko 1000 stalnih ratnika. Zapisi savremenika koje je obelodanio dr Nikola Gavrilovi} nedvosmisleno ukazuju da Novak nije hajdukovao sa Deli Radivojem. svedo~e da je zapovednik hajduka i naoru`anog stanovni{tva sa desne obale Dunava bio „Stari“ ili „Baba“ Novak. koga su Turci ne bez razloga tako krstili. tako je Mihaju i wegovim severnim susedima bilo lak{e posle smrti sposobnog sultana Sulejmana Veli~anstvenog 1596.11 Baba Novak. do~ekuje saborca Mihaja. narodni peva~ bi rekao pobratima. nisu znali da pe{~ani sat koji meri vreme turske mo}i jo{ nije istekao. godine ima 65 godina. U avgustu iste godine dobro obave{teni Novak pravi most od vezanih ~amaca preko Dunava i be`i u 22 . Vojvoda Mihaj te iste godine prelazi Dunav. godine.je Turcima unekoliko bio olak{an posao posle smrti kneza Lazara. sa svojih 1000 hajduka i haramija i zatim sravwuju sve pred sobom od Dunava do planine Balkan. despota Stefana Lazarevi}a i drugih koji su na razne na~ine odolevali turskim napadima. Arhivski zapisi u kojima je ta~no zapisano koliko je hvati drva potrebno za vatru koja }e pomra~iti slavu glavnog aktera ovog rata. a istovremeno se na noge di`u Srbi u dana{woj isto~noj Srbiji i Bugari sada{we zapadne Bugarske. Kampawa pape Klimenta dovedena je u pitawe. ali po{to je o~ekivana pomo} transilvanskog vojvode Batorija izostala moraju zbog straha od Turaka da se sele u daleku i mra~nu Transilvaniju i da postanu podanici gospodara koji obe}anu pomo} nije uputio. Rumuni i Ma|ari iz Erdeqa jedva imaju 10. No Mihaj i Baba Novak koji 1595. Radojicom i Grujicom ve} sa Mihajom Hrabrim i wihovim javnim evropskim prijateqima koji su za obojicu tajno pripremali smrt umesto priznawa i zaborav umesto slave.

Ipak uspeva da u Austriji sakupi 4. 23 . Baba Novak. Za otkup sina. Za komandanta je postavqen Novak. druga kajawe {to je napustio svoju veru i srpsku narodnost. On sve vi{e tra`i pomo} ujediwene Evrope da zada kona~an udarac turskoj imperiji. Turci ponovo ulaze u Rumuniju. Dok Mihaj i wegovi saveznici polako malaksavaju. Novaku je lak{e kad ratovawe krene naopako i kad se vojska razbe`i. ima neobi~nu sudbinu. Andrej otvoreno radi o glavi Mihaju. Ipak Turci sve ja~e ugro`avaju Mihaja. On gori izme|u mnogih vatri od kojih je prva greh iz mladosti. Od straha da ove vojske ne pqa~kaju srpsko i bugarsko stanovni{tvo Baba Novak se iz Vla{ke vra}a u prole}e 1596. ko je od wih vazal a ko gospodar. dospeva ~ak do Or{ave i Sofije idu}i tragom turske pokolebane vojske. Novak sa 16. `ene i k}erke bogatog Mihajoglua uzima 500. Mihaj ima vi{e uspeha. Velika pometwa ili trik da bi Novak i Mihaj novim elanom napali Turke i izginuli za papu i Batorijeve. Rusa. Za{to su balkanski junaci u nemilosti Svete lige? Sa Srbima i Kozacima pod komandom Babe Novaka.000 hajduka ide za wim. Na svom putu izme|u Dunava i planine Balkan ne nalazi `ive du{e. Mihaj je odahnuo: smewen je Sigismund Batori. No tog prole}a 1596. g. Bugara. Godine 1599.000 pla}enika – Srba. Novaka prati ratna sre}a.000 dukata. Za sli~an otkup dobija jo{ 400.000 talira. ^esto se ne zna. iz pesme opevani Starina Novak.Vla{ku. on sravwuje sa zemqom Vracu. Tursko robqe i stoku prebacuje u Rumuniju. Mihaj priznaje vlast Austrije ali mu to ne}e pomo}i. a izgore}e od ~etvrte na koju kao zaslu`ni ratnik mo`da nije ra~unao. g. ko je separatista a ko nije. Arbanasa. Iz krajeva koji su poznati po povampirenim grofovima i baronima – Moldavije dolaze najzad Batorijeve ~ete sa 300 talijanskih ratnika iz Toskane. Dogovara se ~ak i sa Turcima. Mihaju dodijava Batori. Wegovo mesto zauzima Andrej Batori. ili bar to ne zna Mihaj. a on ostane sa svojim hajducima. ali tursku vojsku ne mo`e da istera iz svoje zemqe.

uzima sve ve}i broj teritorija i taj wen metod prikqu~ewa biv{ih turskih oblasti i novoformiranih dr`ava bi}e prese~en tri veka kasnije.000 erdeqskih separatista.Mihaj se sprema da udari na izdajnika Batorija. San je gotovo ispuwen iako se ratna situacija iskomplikovala. Mihaj trijumfuje i postaje poglavar svih rumuniskih kne`evina. Carski austrijski general \or|e Basta pridru`uje se pobuwenicima. koriste}i wihovu malaksalost. Kako je sa Novakom pobe|ivao Turke. u ~emu }e kao 24 . Da li je ova osveta nad saboterima kona~ne pobede nad Turcima jo{ jedan wegov velivi greh? U oktobru iste godine sa svojih 20. Basta ima najelitnije evropske jedinice: flamanske oklopnike i nema~ku kowicu.000 ratnika Mihaj se sukobqava sa 15. No Batorija napadaju ma|arski separatisti u Erdequ pod zapovedni{tvom Sekeqa. pobedi}e i separatiste i wihove ma|arske i austrijske pomo}nike. Staroj planini. Rat se nastavqa sa svim pojavama koje idu uz wega. Najzaslu`niji za ovu povest po~etkom XVII veka (izgleda da je po~etak svakog veka fatalan). Mihaj nije stigao da u`iva plodove svoje pobede i pomo}i prijateqa Novaka. Samo{kezi zapisuje da u pohodu protiv Batorija Baba Novak pqa~ka i ubija sve pred sobom kao da su Ma|ari i Moldavci Turci. Rumuniji do{le do narodnog peva~a – guslara i do Bosne i Romanije? Za{to je Mihaj zaboravqen? Zaboravqeno je i veliko pobratimstvo – svi Novakovi pesni~ki pobratimi su daleko ispod wegovog ugleda. a kardinal Batori be`i. Ima mnogo onih koji su spremni da pomognu erdeqskim Ma|arima. Na ra~un pomo}i svojim saveznicima u ratovima protiv Turske. ali nije dobro {to istovremeno nije koristio politiku i diplomatiju. Istorijska istina je nadma{ila provincijalnu ma{tu. Mihaju. Izgleda da je dobro {to je Novak verovao u silu. Ulazi i u Transilvaniju. On se tamo bori kao da je na Staroj planini. Austrija. S wim je i Novak i oni pobe|uju. Mihajev i Novakov savremenik. Kako su pri~e o Novaku. Novaka {aqe u Moldaviju.

Mihajevi i Novakovi doju~era{wi prijateqi ra~unaju na umor i izolovanost balkanskih pobednika. Odse~en i usamqen Mihaj odlazi u Be~ ne samo da moli da ga doju~era{wi prijateqi ne ubiju ve} da ubedi cara Rudolfa II da }e Turci ponovo napasti obe zara}ene strane i ne}e po{tedeti nikoga. Srbin iz Pore~a kod Smedereva. Ratni ciqevi Svete lige pragmati~ki su bili izmeweni u korist teritorijalnog pro{irewa Austrije. ima motiva da se sa novim elanom upusti u odbranu ve} odbrawene Evrope. Tu`ilac I{tvan ^aki optu`io je Novaka da je hteo da preda Turcima grad Lugo{. Zna se da je tra`io od Novaka da iza|e pred poqsku vojsku koja je tako|e po{la na Mihaja. Letopisac Samo{kezi opisao je.pojedinac bitnu ulogu imati upravo Nikola Pa{i}. Batori je u vi{e navrata izdao Mihajeve ratne ciqeve u odnosu na Turke kao {to je to ~inio i Basta i Andrej Batori. Nije poznato da li je Baba Novak pomogao Mihaju da se odupre navali pobuwenika i ~eta pod komandom generala Baste. Sigismund Batori je ponovo vojvoda Transilvanije. Novak je. Baba Novak i general Basta optu`uju se za izdaju. Da bi se spasilo {to se spasti mo`e Mihaj savetuje Novaka da sa svojih 7. General Basta kome su neke eventualne simpatije prema Babi Novaku opro{tene. niti }e se pokolebati zbog poraza. Novak je uhva}en i okovan. a za ~itaoce u Timo~koj Krajini te opise izneo dr Nikola Gavrilovi} 1986. Javno je obelodaweno da je Baba Novak zavr{io svoju misiju. Balkanske zemqe sa svojim izgubqenim dr`avnim legitimitetom nemaju Svetu ligu. Wih vodi Sveti duh budu}e i te{ko dosti`ne pravde.000 ratnika pristupi Basti. Ta ~iwenica je jedina veza Novakova sa Smederevom koju 25 . Te{kom optu`bom o{inut je i general Basta. No bilo je ve} kasno. Svako primirje traje do dolaska novih trupa iz Anadolije. mladost Starine ili Babe Novaka da bi se u boqoj svetlosti razumela wegova smrt. Mihaj je jo{ uvek u igri. ali niko od wih nije unapred i tajno osu|en kao Baba Novak. zapisao je Samo{kezi.

onde bje{e Starina Nova~e. I bez zuba je u ratni~koj efikasnosti bio sli~an lavu. jedan i po sat. Bo`idar. Kao i Balabanu. a zatim se..“ Baba Novak nije umro obi~nom smr}u. General Basta je naredio da mu se prekrate muke. ubici turskog kadije. Hajdukovao je dugo. i Novaku nije ni{ta smetalo da se odmetne od svojih gospodara. Gra|ani Klu`a platili su Mihaju 100. gde se ova inkvizitorska i moldavsko–erdeqska egzekucija odigrala. „Prokleta Jerina“ i weni surovi kuluci i nameti nisu mogli da oteraju Novaka u Bosnu jer je ona u Novakovo vreme ve} sto godina pokojna. Namete i prinudan rad sproveli su Turci u Novakovoj ranoj mladosti. Samo{kezi otkriva jo{ jednu osobenost Novakog vremena. godine. Kada se Mihaj sa pohoda vratio u Klu`.je znao i narodni peva~. zapisao je Samo{kezi. Na{i 26 . Po{to se vratio pravoslavnoj veri. Zatim je pe~en na tihoj vatri uz neprestano osve`avawe vodom. avgusta 1601. Verodostojni su stihovi narodne pesme: „A na onoj na Staroj planini.000 forinti za gubitak Novaka. To se dogodilo 3. Kao i pustolovi (Srbi i Rumuni iz Ugarske) Branislav. Bio je mlad ali je zbog zuba prozvan Baba (Stari). februara 1601. Radul. a zatim je pre{ao u muslimansku veru. a ne na planinu Romaniju. naredio je da se na mestu gde je Novak izdahnuo pobije zastava. a najvi{e se zadr`avao na Staroj planini. potur~ili i Novak je u svojoj mladosti postao suba{a. a ne na{i qudi. on be`i u Rumuniju. godine. General Basta nare|uje da se i Mihaj uhvati i ubije {to je i u~iweno 17.. Zajedno sa jednim rumunskim sve{tenikom bio je najpre `iv odran. ako nisu poginudi. Mo`da je od svih zala najgore stawe kada iz bilo kojih razloga ostavimo svoje potomstvo bez zapisa o zbivawima ~iji smo svedoci ili u~esnici. Izdr`ao je. Rolendi~ i drugi koji su postali timarnici i spahije. Kada je kao hajduk uhva}en za kaznu su mu pova|eni svi zubi. Ka`wen je od svojih saveznika svirepije nego {to se moglo o~ekivati od wegovih neprijateqa Turaka.

~esta progla{avawa xihada. wegov zamenik Safer-~au{ u{ao je u posebno za{ti}ene i slobodne oblasti Crne Reke i na ime poreza od svih stanovnika uzeo po pedeset dukata u zlatu. bio imenovan za sanxakbega Vidinskog sanxaka. g. O kwi`evnom preoblikovawu zanimqivih doga|aja iz XV. Ono se obnavqa. kao voda u prole}e. XVII. Sela sa 15 doma}unstava morala su da plate oko 300 zlatnika. med i drugo. Ipak na nove nevoqe. po starom receptu. o`ivqavawe starih povlastica za stanovni{tvo. Novo uzrujavawe i hajdu~iju izazvao je Ahmed-beg koji je u prole}e 1603. Nezadovoqnici su bili umireni ve{}u da dolazi sanxakbeg Ahmed koji }e ovu pqa~ku da obustavi. Pored toga sanxakbeg je natovario 500 kola sa raznim namirnicima koje nije uputio vojsci ve} na 27 . No on i sam ulazi u zabrawenu teritoriju i na ime krvnine zbog pogibije turskih vojnika od hajduka napla}uje po 50 ili 1000 dukata.. Ratovi na kraju XVI veka u Timo~koj Krajini u okviru vidinskog sanxaka pored mnogih raseqavawa. povratnicima i naseqenicima iz zabitih krajeva. ru{ewa i pogibija ostvaruju.. zbog kratkotrajnosti turskih povlastica i obe}awa nije se dugo ~ekalo.letopisci i uzgred istori~ari u vremenu koje je stvaralo velike prethodnike Nikole Pa{i}a oslawaju se na usmeno pam}ewe. Dok je on bio u ratnom pohodu. Pravdaju}i se da je takvo nare|ewe dobio od sanxakbega uzimao je maslo. mogli su ponovo da ustalasaju Timo~ku Krajinu. kada zakoni vi{e i ne va`e. Po~etkom XVII veka u woj su stacionirane jake turske jedinice pod zapovedni{tvom trojice vezira. a ne u potrebnoj meri na autenti~ne zapise o doga|ajima. Nove zloupotrebe i izigravawe zakona. Uistinu i nema drugog obja{wewa otkud stanovni{tvo u Timo~koj Krajini i pored tolikih selidbi. XVI. i XVIII veka da ne govorimo. ne iz nekih humanih pobuda ve} da bi nove turske vojske imale odgovaraju}u opskrbu. kako bi se ono vratilo u svoje domove i nastavilo svoje poqoprivredne delatnosti.

Godine 1695. Zbog ove samovoqne pqa~ke i opasnosti od pobune turska vojska je povu~ena iz Crne Reke. posade u tvr|avama i trgova~ke karavane. KARA PAN^INA GERILA I NOVI RATOVI Ratna taktika i Dunav kao demarkaciona linija. ali ne mogu da zalutaju kao wihovi saveznici. prilikom boravka sultana Mustafe II u Ni{u. izgleda pre`iveo. 28 . U toj dru`ini on je hajdukovao tri meseca. Zapis je sadr`avao izve{taj Mustafa-age. vode}i samostalno svoj rat sa Turcima. silahder Mehmed aga predao je tra`eni letopis koji je trebalo da poslu`i kao putokaz za re{avawe velike glavoboqe – stalnih gerilskih napada na tursku vojsku. Na istoku. nisu bili promeweni ni posle 100 godina od velikog rata 1595.svoj ~ifluk (nasledni posed sa imawem i kulom) kod Nikopoqa. sve po starom. zapovednika Bawe o hvatawu i likvidaciji jednog „srpskog hajduka“. Me|u zastupnicima balkanskih naroda postoji bar boqa veza sa tlom na kome `ive i ginu. Jedan od takvih bio je Kara Pan~a koji je. Po nalogu sultana Mustafe II silahder (letopisac) Findiklili Mehmed aga napisao je neku vrstu „bele kwige“ o hajdu~iji u vidinskoj oblasti. Sa zapada nove vesti: sve ve}i broj Austrijanaca i Nemaca nalaze se na balkanskim prostorima. a Ahmedbeg smewen. Stanovni{tvo `eli da u wima vidi saveznike wihovih davno izgubqenih dr`ava koje postoje samo u wihovim mislima i `eqama. iza koje su hajduci i ratnici sklawali. Aga je zapisao da je taj hajduk izjavio da je rodom iz „jednog sela kraj Timoka“ odakle je stupio u hajdu~ku ~etu Kara Pan~e. Evropski ratnici i pustolovi u wima vide samo turske podanike koji te{ko mogu da opstanu u borbi sa turskim neprijateqem ali i novim prijateqima. g. dakle.

Kara Pan~a je i ovoga puta ostao bez dva svoja druga – jedan je ubijen. Kara Pan~a i izvesni Maxar-vojvoda sa 600 hajduka do~ekuju u zasedi kod Bagrdana (izme|u Jagodine i Bato~ine) jednu veliku jedinicu regularne osmanlijske vojske. ostali su se razbe`ali na sve strane. Nakon toga Mustafa-aga je bio obave{ten. kao i to da se uskoro ~ulo da je taj isti Kara Pan~a od nekog Srbina u Pirotu uzeo dva vola koje su wegovi qudi zaklali i ispekli da bi se pogostili. No i [arkan Ibrhim-pa{a ima gubitke: tri poginula. g. a on obave{tava sultana svojim zapisom.000 gro{a hajdu~kog blaga. Hajduci su se povukli u planine. jedan rawen. ^im je nekoliko turskih vojnika palo od hajdu~kih zrna. sanxakbeg Manise. tako da Kara Pan~a nije preduzimao nikakve pohode i napade. napao Kara Pan~inu ~etu kod Svrqi{ke bawe. godine ki{e su bile ~este i jake. On uspeva da ubije 4 hajduka i isto toliko zarobi. a jedan uhva}en. a ovaj kaziva~ na wegovu nesre}u uhva}en.Uhva}eni hajduk je opisao Kara Pan~in plan za napad na karavan koji je prevozio hranu na putu Vidin – Ra`aw. ^etvrtog oktobra 1697. Zarobqena su i 53 kowa iz Kara Pan~ine komore. ~uvar tvr|ave. Mustafa aga je zapisao da je plan i ostvaren kojom prilikom su dva hajduka poginula. iz okoline Zaje~ara. Drugi izve{taj koji je Mehmed-aga primio sa terena poti~e iz jula 1696. Od istog izvestioca se saznaje da je [arkan Ibrahim-pa{a. da je Kara Pan~a pobegao preko Dunava sa 170 hajduka. Ina~e tog juna i po~etkom jula 1695. Smederevski dizdar. Kara Pan~ina dru`ina brojala je 20 qudi. godine u vreme boravka sultana Mustafe II u Aleksincu. U dostavi se tvrdi da se Kara Pan~a sa dva razbojnika krije u Majdanpeku odakle se prebacuje na teritoriju vidinskog sanxaka i pqa~ka. Ejub-pa{a zbog ovog prepada preduzima gowewe. Od napada~a koji su najurili i osramotili tursku vojsku uspeva da otme 300 ogrta~a od samuro29 . po pretpostavci dr Du{anke Bojani}-Luka~. a zapleweno je i 3. Sam Kara Pan~a je.

Sve se. godine major Klevenhiler ~eka sa svojom vojskom u Gurgusovcu princa Lotarin{kog.12 POGIBIJA KLEVENHILEROVOG BATAQONA Mo`da su mnogi u po~etak XVIII veka gledali kao u spasewe ili bar kao u neku novu nadu. Tatari u sastavu neregularne turske vojske ru{e i pale sve {to je stvorila qudska ruka i ubijaju sve {to je `ivo. godi-ne. poznatih iz vremena prvog srpskog ustanka. Bo`idar. tada{weg Gurgusovca. Po ko zna koji put Timo~ka Krajina je opustela. iako hri{}ani bili su spahije i timarnici. Narodna tradicija u selima ju`no od Zaje~ara ga pamti u vezi sa nasiqima i ru{ewem manastira u selu Zagra|u. kod Vratarnice. Da bi se austrijska granica na tlu Rumunije za{titila. Nikakvo ~udo – pre wega je Baba Novak bio suba{a. Tre}eg avgusta 1732. Pre toga je. a Kara Pan~a naimenovan za naslednog kneza i da je zapravo on rodona~elnik knezova Karapan~i}a. U Vratarnici Klevenhilerov bata30 . me|utim. Radul. kako su izri~ito tvrdili kaziva~i. nastavqa po starom – mnogo uskrsnu}a. Ne zna se daqa sudbina Kara Pan~e. ju`no od Zaje~ara. bio spahija. posle ~ega je on zapo~eo borbu protiv Turaka. Stanovni{tvo be`i na sve ~etiri strane. narod umiren novim povlasticama. Novi austro – turski rat po~iwe 1718. Rolendi~. malo spasewa. Povremeno ve}e vojske iz Austrije i Nema~ke prodiru ~ak do Kwa`evca. Glavnina Kara Pan~ine i Maxarove dru`ine se po ko zna koji put dokopala planine. Stoga nije bez osnova pretpostavka dr Du{anke Bojani}-Luka~ da je Kara Pan~i hajdukovawe opro{teno. Misija nastupawa na istok je propala. prenosioci istorijskog pam}ewa. Klevenhiler ostavqa ceo bataqon na prostoru Avgustovog prolaza. rat se vodi na teritoriji dana{we isto~ne Srbije.vine i dva }urka.

Pri tome ne treba zaboraviti da je korumpirana turska uprava sklona nasiqu i zloupotrebama svake vrste bila. sama po sebi. Saradwa je mogu}a ako su doma}i faktori tako efikasni koliko i wihovi saveznici. U ovom hronolo{kom pregledu va`no je napomenuti da }e srpski i drugi balkanski narodi po~etkom XIX veka u opse`nije oslobodila~ke ratove u}i sa bogatim nasle|em – dragocenim ratnim iskustvom. narodi sami osloba|aju uz pomo} dobronamernih saveznika. a savremena praksa ukazuje na jo{ ve}u slo`enost i te`inu savezni{tva i ratnog partnerstva. po oceni Du{ana Perovi}a. Bivalo je da je ~ak i boqe ako su na svom tlu aktivniji od saveznika. odmetni{tva. u vezi s tim. dovoqan razlog za otpor. SAMO RATNICI I GERILCI – BRA]A VEQKO I MILENKO PETROVI] Hajduk Veqko Petrovi} pojavio se. Istorija je prepuna takvih primera. kao pravi ratnik i junak u epskom smislu u vreme napora ustanika beogradskog pa{aluka da op{tu borbu protiv predstavnika turskih vlasti i turske vojske pro{ire svuda gde je to mogu}e. Austrijska i nema~ka vojska ~esto i sama pqa~ka i ubija stanovni{tvo na terenu koji je zahva}en ratom. Postavqa se pitawe: da li tu|inci mogu da oslobode druge narode a da ne iskoriste priliku da i sami porobe ili im nametnu novu zavisnost. kako bi pritisak ne teritoriju koju su oni kontrolisali oslabio. Koliko se.qon je uhva}en u klopku i sa okolnih visova uni{ten od turske vojske. hajdu~iju i {ire pobune 31 . razularene i samovoqne.13 Duboki su koreni ovih neuspeha. Mnogi hroni~ari su zapisali da su evropske vojske nedisciplinovane.

g. U dogovoru sa knezom Milosavom \or|evi}em. pa je Kara|or|e zajedno sa Rusima uspeo da ih izvu~e iz obru~a. Pre Hajduk Veqkovog uspona qudi od poverewa vrhovnog vo`da Kara|or|a bili su knezovi u nekada{wim nahijama i oblastima. U ve}im ratnim operacijama on je u~estvovao kao obi~an odmetnik u ~etama Stanoja Glava{a. Drugi proslavqepi predvodnik pobuwenika bio je Petar Dobrwac koji je iste godine osvojio Para}in. ali protivure~nu ulogu. Crnoj Reci. osvajawem Pore~a i mnogih mesta u Negotinskoj Krajini. pop Radosav i Ivko iz Krivog Vira. Najva`niju ulogu posrednika izme|u Kara|or|a i Rusa imali su vojvode i knezovi Milenko Stojkovi} i Mihail Mi{a Karapan~a. Ripaw i Aleksinac i zapo~eo opsadu grada u Sokobawi. a i Rusi su u tome imali odre|enu. Sam je stvarao svoj ugled. skrenuo je pa`wu na sebe. kao i krajinski (negotinski) knez Mihail Stankovi} Karapan~a. Bio je glavni 32 . bar {to se ti~e teritorija koje su dr`ali. Uspesi wihovih ~eta bili su znatni i potvr|eni 1806. Istovremeno u ju`nom delu Timo~ke Krajine vojne uspehe ostvaruje tada malo poznati hajduk Veqko Petrovi} koji je ro|en u selu Lenovcu kod Zaje~ara. koji su se {tavi{e odnosili kao rivali prema vrhovnom vo`du. a nimalo diplomate i stratezi ni u onoj najmawoj i nu`noj meri koju treba da ima svaki ratnik sa odgovorno{}u komandanta i vo|e. Vojska ove dvojice je u toku 1807. Hajduk Veqko se nije uzdigao zahvaquju}i naklonosti vojvoda – mo`e se re}i da je on po{tovao wihov primat. on sa dobrovoqcima i be}arima odlazi u Crnu Reku da pro{iri ratne operacije i posle prvih ratnih uspeha koje smo ve} spomenuli. Iz svega {to je napisano o Hajduk Veqku i wegovom bratu Milenku (Miqku). koja se sve vipe naziva Timo~ka Krajina – Milosav \or|evi}. proisti~e da su oni bili i ostali prete`no hajduci i ratnici gerilskog profila. godine jedno vreme bila blokirana od Turaka u [tubiku. \uke i Vujice Vuli}evi}a.hri{}anskih podanika.

uz znatno uplitawe Rusa. {to i nije bilo lako. svo|ewe me|usobnih ra~una i razna odmeravawa mo}i izme|u vo|a. g. Usledio je 33 . koja je postojala i u drugim delovima ustani~ke Srbije sve vi{e ja~a. Potvr|eno je vojvodstvo kneza Mihaila Stankovi}a Karapan~e u Negotinu i Milisava \or|evi}a u Zaje~aru. Za razliku od drugih timo~kih prvaka. srpski ustanici obnovili su ratne operacije i opsade. uz pomo} Rusa. ali bez ve}ih uspeha jer Rusi nisu uspeli da pre|u Dunav. ve} je ostao. budu}i da su se i oni u miru pripremali za rat. ali ga nije smenio sa polo`aja bawskog vojvode. ostvare sebi ve}u i va`niju ulogu u Timo~koj Krajini i Isto~noj Srbiji. Milenko Stojkovi}. oduzimawe turske imovine. koji je voleo Ruse. Hajduk Veqko i u miru radi ono {to jedino i zna. ruski zahtevi da se Veqko obuzda su ozbiqni. dejstvom ruske vojske na Dunav sa ciqem da se preko Timo~ke Krajine stigne u Bugarsku. Perovi}a. posle sklapawa Tilzitskog mira. {to je vodilo produbqivawu nesporazuma i protivure~nosti. ali i pored toga wemu ne preti neka ve}a opasnost. poznat po likvidaciji dahija u bekstvu i Petar Dobrwac hteli su da. jer su i Turci imali takve ~ete spremne za upade na na{e teritorije. po oceni D. Vreme do prole}a 1809. Hajduk Veqko. Rusi ga sa svoje strane o{tro kritikuju zbog kr{ewa primirja. privr`en Kara|or|u. kako to obi~no biva. Bawe i Gurgusovca.strateg iznenadnih i `estokih prepada na tursku vojsku uz weno zbuwivawe iznutra i to kod Podgorca. bilo je upotrebqeno za ure|ivawe dr`avnih poslova. Vr{i prepade i pqa~ke deleko od osvojenih teritorija. Ipak. potpomognuto od Kara|or|a i Rusa. on za ratne zasluge dobija titulu vojvode u bawskom kraju. godine. prekinuto je u jesen 1807. Iako gre{i. Istovremeno. g. I pored toga. Vrbovca. Ovo ratovawe timo~kih ustanika. ali ga istovremeno koriste kao izvi|a~a sa turske teritorije. nije pri{ao ovoj isto~noj „ruskoj“ stranci. Borbe su obnovqene u prole}e 1809. Kara|or|e ga je samo ukorio. tendencija da se oslabi centralna vlast Kara|or|a.

Veqko odlazi Milenku Stojkovi}u i bori se u Pore~u. zahvaquju}i akciji Rusa na Dunavu. Do{le su na red i druge po~asti. Kara|or|e i wegove vojvode. godine rat se nastavqa. Nakon toga se uspe{no bori oko Vidina i od ruskog cara Aleksandra dobija zlatnu sabqu na dar. Ali on ne uspeva u tim pregovorima. Kara|or|e ipak zna koliko on kao ratnik vredi i. godine napustile Malu Vla{ku. godine postavqen je za vojvodu u Negotinu. ili Turci koji su ga mrzeli nisu mogli da shvate da on mo`e da pregovara i umesto megdana nudi mirnu trgovinu? U isto vreme Rusiji sve vi{e preti Napoleon. me|u wima i Hajduk Veqko.poraz kod Kamenice i op{ti neuspeh na jugoisto~nom frontu ne samo zbog izostajawa ruske ofanzive. ne `eli da ga trajno udaqi od sebe. kako su ga krstili i zvali i prijateqi i neprijateqi. ve} i zbog razmimoila`ewa me|u vojvodama. osloba|aju Timo~ku Krajinu sve do Gurgusovca. Ostaje i daqe Hajduk Veqko. izgleda. o~igledne samovoqe i pritu`be Rusa. U kampawi protiv Kara|or|a koja. a u avgustu 1811. a centralna Srbija. Nade zaista ima – u prole}e 1810. Vo`d `eli da se {to boqe za{titi od turskih upada sa istoka i tra`i od Veqka da sa vidinskim zapovednikom Mula-pa{om pregovara i da mu obe}a trgovinske povlastice. od svojih planova i nadawa. i daqe traje. Zbog svega toga Timo~ku Krajinu Turci sve vi{e osvajaju. Udaqavaju}i se sve vi{e od vo`da. Da li mu nisu mogli verovati. uprkos svemu. ili je wemu bilo lak{e da ratuje. Sam Hajduk Veqko ratovao je oko Bele Palanke i Belogra~ika. pa su stoga ruske trupe u novembru 1811. Sedam hiqada Rusa prelezi u Srbiju. Kara|or|u je preostalo da se povu~e sa 34 . opstaje. Zbog svih ovih neuspeha. Hajduk Veqko ne u~estvuje. Hajduk Veqko se suprotstavio vo`du zbog toga {to na isto~nom frontu za glavnokomanduju}eg nije postavqen Petar Dobrwac ve} Milija Petrovi}. Hajduk Veqko biva smewen sa polo`aja bawskog vojvode. o~ekuju}i Ruse i nije se na{ao na pravom mestu i u pravo vreme na podru~ju ugro`enog Ni{a.

@ivot i smrt Hajduk Veqkovog brata Miqka (pravo ime Milenko) mogli su biti veome upotrebqivo iskustvo za dr`avnike koji su se rodili u timo~kom podnebqu. da }e za svoju otaxbinu dati i `ivot. a Hajduk Veqko je ostao dosledan svom romanti~nom zanosu da na svom Ku{qi. sa svojom carskom ruskom sabqom i svojim be}arima mo`e sve. on je u mladosti `iveo 35 . Srbija je bila napadnuta na svim granicama i zbog disharmonije vrhovnog vo`da i wegovih vojvoda nije se moglo ra~unati ni na kakav vojni uspeh – mnoga juna{tva. ve} ho}e. Perovi}. kako navodi D. a u samom Negotinu. godina. u toku turske opsade i bombardovawa je i poginuo. Wegove vojvode nisu prihvatile takvu strategiju.istoka. kako ta~no procewuje Perovi}. turske vlasti su predlo`ile Hajduk Veqku da se odvoji od ustanika. ali je Veqko odgovorio u svom stilu. Na Negotin je po{ao sa velikom vojskom Hu{rid-pa{a. i Miqko je `iveo. Vojvoda Mladen Milovanovi} se suprotstavio jer bi povla~ewem izgubio svoja imawa. mislio i radio onako kako je kao obi~an vojnik u ~etama svoga brata nau~io. da ratuje ~ak i po cenu sopstvenog `ivota. koji je o ratnim operacijama pisao izve{taj ruskom kancelaru Rumjancovu. Tako je u neslozi i trvewu do{la i 1813. nije uspeo da zaustavi u okolini Negotina. I wega je velika i sveop{ta nada u skori i neizbe`ni pad turske imperije mnogo vi{e nosila i rukovodila nego nemiri ratnika koji u miru ne mo`e da bude miran. a oni }e mu priznati kne`evsku titulu u Crnoj Reci. jednom re~ju. Prema svedo~ewu Teodora Nedobe. a bio je zanet svojim ranijim uspesima“. a vaqda i mora. kako bi sa ve}im snagama na mawem prostoru mogao da brani svoju ratnu dr`avu. Petnaest godina mla|i od svog brata Veqka. Kao i wegov stariji brat. uprkos velikog truda. poznatiji i slavniji Hajduk Veqko. uprkos tome {to je u datim okolnostima ona bila logi~na. {to se i dogodilo. kojeg Hajduk Veqko. Veqko je imao „svoja mi{qewa o juna{tvu. podvizi i samo`rtvovawa nisu bili dovoqni.

Na vest da su Rusi zapo~eli rat sa Turcima. ali. godine. da postigne {to i Veqko. Posle Veqkove pogibije bra}a Milutin i Milenko su u Austriji. A da li je Miqko iskreno hteo da prihvati ulogu senke – ratnika koji je spreman da i{~ezne radi vi{ih ciqeva kao da se nikad nije ni rodio. nije dobro razumeo vreme u kome je `iveo.u Duboni kod Smedereva gde je wegova porodica izbegla iz Lenovca. kao i Veqko. U ~etama brata Veqka on. kao i sredwi brat Milutin. Ali. Knez Milo{ na sve to gleda sa dva razli~ita oka i. Budu}i da se nije ustanovilo da je imao veze sa tada aktuelnom Abdulinom bunom. Miqkov predlog da se svi hri{}anski narodi pod turskom upravom naoru`aju. jo{ vi{e je mogao da 36 . glasan. Ve{tinu ratovawa je Miqko u~io od Veqka i hteo je. bez sumwe. U Srbiju se vra}aju 1815. pro{iri. koji se skitaju po turskim provincijama. i Miqko ili Milenko jednostavno nije bio ~ovek mira i to onog koji je ustoli~io knez Milo{ – javno mir. Pre }e biti da je i on. Nije se. a zatim u Rusiji. zatim je bio kapetan u Gradi{ki. Tamo se pot~inio komandi ruskog generala Dabi~a i svom neposrednom stare{ini Liprandiju. sa dosta podozrewa. kao i wegov brat Hajduk Veqko. ali bi knez hteo da se sve doga|a u najve}oj tajnosti i ti{ini. tajno rat. Miqko je odmah progla{en od kneza Milo{a za kneza (kasnije kapetana) u kne`ini Pek. bu~an i razmetqiv. Nije lo{e da od ruske pomo}i bude neke koristi. nije imao nikakva posebna zadu`ewa – obojica su bili obi~ni vojnici. jer ne}e biti dobro ako se glas o srpskim dobrovoqcima. mogao skrasiti u Gradi{ki. po oceni dr Milana Radusinovi}a. on sakupqa 400 dobrovoqaca i prikqu~uje se bugaskim dobrovoqcima u Vla{koj. Uskoro je wegova lojalnost politici kneza Milo{a i wemu li~no mogla da bude isku{ana. kako pi{e Radusinovi}. izgleda. mogao je da se nada da ne}e do`iveti sudbinu Kara|or|a i vi{e desetina prvaka iz prvog srpskog ustanka koji su Milo{eva upozorewa da novo vreme zahteva nove metode slu{ali na jedno uvo.

On je na terenu Vla{ke. Isticao se u okr{ajima sa turskom vojskom u stilu wegovog brata Veqka. `estoko iznena|eni. Znaju}i za rezerve kneza Milo{a. pa je i on za ratne zasluge dobio od cara Aleksandra sabqu na dar sa natpisom: „Knezu Miqku za hrabrost“. kada je knez Miqko primenio nekada{wu i sada efikasnu taktiku svoga brata Veqka. da napadnu u kriti~nim no}nim ~asovima. odnosno Timo~ku Krajinu. imao je zna~aj za 1833. Miqko je svoje be}are preobukao u vla{ke seqake koji prevoze seno. g. 37 . kada je knez Milo{ zajedno sa pobuwenim timo~kim prvacima. izgleda bez izri~itog blagoslova kneza Milo{a. Miqko je Rusima potreban kao dobar poznavalac terena. Istovremeno knezu Milo{u je javqeno. Ali sada smo jo{ uvek u oktobru 1828. general Dabi~ je u prole}e 1829. Zahvaquju}i tom ~i{}ewu turskih snaga na levoj obali Dunava. i od samog cara Nikole I. po~eli pani~no da be`e prema Vidinu. Turci su. da bi se vaqda i on zadovoqio. da je Miqkov odred rasformiran. u{ao sa vojskom u Crnu Reku. godinu. Kao takvi su i u{li na prostor tog mesta a istovremeno su napali i Rusi i debakl Turaka na tom punktu bio je potpun. g. Rusi podr`avaju Miqkov pohod sa najvi{eg mesta. Miqko Petrovi} postaje predvodnik srpskih.oja~a takvo kne`evo uverewe o povratniku iz Austrije i Rusije. a kada se Turci prepuste odmarawu i vesequ. Na odre|eni na~in Miqkov dobrovoqa~ki pohod. predlo`io ruskoj komandi da se sve u~ini kako bi se stvorio la`an utisak da se Rusi i dobrovoqci ne mogu suprotstaviti turskoj navali. ali ni wegova li~na inicijativa nije izostala. Pored toga Miqko je dobio dozvolu da na svoj na~in uni{ti jednu grupu turske odbrane ~iji su ~lanovi bili zabarikadirani u jednom dobro utvr|enom {ancu na Dunavu. Plan je prihva}en i uspe{no primewen. Rusi nare|uju da se Miqko premesti „u oblast [umle“. gde su vojevali Baba Novak i Mihaj Hrabri. pre vi{e od dvesta godina. bugarskih i gr~kih dobrovoqaca.

i onog sa po~etka XVIII veka. koji je odmah posle Miqkove pogibije nestao. prepadi na turske karavane zbog poravnawa materijalnih i moralnih gubitaka prilikom nasilnog uzimawa vanrednih i drugih poreza. boqe re}i od tek prispelog dobrovoqca iz Srbije. Miqko je poginuo. Ubrzo je u septembru 1829. a u jednoj borbi za uni{tewe zaostalih turskih ~eta. potpisan Jedrenski mir. iako se ne mo`e u celini pro~itati. a Miqkov stare{ina I. Najpre sami ratovi. izri~ito tvrdi da je Miqko ubijen s le|a od svojih qudi. nezakonita uzimawa i pqa~ke od strane turskih odmetnika u ciqu li~nog boga}ewa itd. Pisan je me{avinom bugraskog i srpskog jezika i starom ortografijom: 38 .mogao da formira mostobran za prelaz na bugarski deo turske teritorije kod Silistrije. Liprandi opisuju}i pogibiju Kara|or|a i Mladena Milovanovi}a. Jedan dokumenat iz gra|e kwa`eva~kog okruga. odmetni{tva. na dramati~an na~in svedo~i o svemu ovome. kada je iz verskih razloga gotovo sve dozvoqeno na ime namirewa svih zemaqskih potreba budu}ih stanovnika raja koji }e poginuti. g. pla}enika. turskih zaptija su u~estala do neizdr`ivih granica.14 NA ISTO^NOJ GRANICI Posle mnogih ratova u pro{losti. na mnogim neoslobo|enim balkanskim prostorima nasiqa turskih vlasti. pribli`no datiran na {ezdesete godine XIX veka. on je poginuo pod Turtukojom. Verovatno je upu}en knezu Milo{u ili wegovim naslednicima Aleksandru Kara|or|evi}u ili knezu Mihajlu. Opisi savremenika wegove smrti se ne sla`u. zatim nemiri. Po jednima. Nasiqa (zulumi) kao i ranije imaju uvek istu osnovu i razlog. zatim regularne vojske.

. a najvi{e prema organizovanim punktovima za odbranu Evrope od turskih upada. 100 70 koze.... vinoto i `itoto i senoto.. Lila ]iporovski.. na{i deca......... maslo 50 oka.. uze{e sira 400 oka...... i matike....... legende.. turcima na negova vrata.... Iako je turski agresivni feudalizam bio suzbijen u tolikoj meri da Evropi nije vi{e mogao da zapreti kao {to je mogao u XV i XVI veku. ~orbaxi. a u najnovije 39 . `ito mu otera{e... ponovo vra}a u svoje domove) te li~nosti dospevaju u proizvoqne.... zarobi{e 50. i ko{are rasipa{e.. ta e utekal sas ednu sekiru i sas trideset gro{a glavu... i on radi za sirotiwu..... pusta i pogazena.. slavni gospodaru..... wegovi recidivi u nasiqu i pqa~ki obnavqaju se kao da civilizacije nikad nije ni bilo.. i mu{ko i `ensko. hajduci Veqko i Miqko nisu neposredni prethodnici Nikole Pa{i}a. vedro nebo zavivka. 100 30 plasta slama... Baba Novak..... porodi~na predawa.. 100 50 oka ovce.. mnogo propadohmo.... apsi ga.. svetli gospodaru i Prvana spasovana i popa Lilu. Turci. taki iseko{e 400. a potom se. @ale se wegovi stanovnici gurgusova~kim vlastima da su Turci u jednom naletu silovali i mlado i staro... 30 pokla{e svine... na Balkanskom poluostrvu... peome... pre turskog osvajawa bilo vi{e dr`ava....„Tverda zemqa postilka. kurtulisal 8 kese pare.....“ Sli~ni vapaji za pomo} u istom vremenskom periodu stizali su iz neposredne blizine.. Ovakav doga|aj sam po sebi govori o tretmanu stanovni{tva u turskoj carevini. nema veke svet. 50 oka seno. 6 serpovi vuna... iz Ni{evca.. zulumkare... Kara Pan~a... molimo Boga. pu~e pu{ka. uze{e mu halinu.. domi{qene pri~e. niko`e.. pokla{e gi goveda volovi kowi. s one strane srpsko – turske granice... Zalutali u pam}enu nastupaju}ih generacija (u ratnim mete`ima stanovni{tvo se seli na sve ~etiri strane. barem letovina.. ufate ~oveka. gde je.. da ne uzmu. po okon~awu ve}ih ratnih operacija. globi. 63 gro{a za kotla. 100 500 oka. mnogo smo slavni gospodar daleke. i wegovu ku}u rasipa{e.

znao sve {to je za wegove godine i budu}i dr`avni~ki genije bilo nu`no. Sada znamo da to nije istina. I kasnije. Prire|iva~i memoara ovog italijanskog diplomate. Po inerciji. ratne i diplomatske uspomene. ~esto smo nesvesni wene snage. koji su {tampani pod nazivom Nikola Pa{i} i ujediwewe Jugoslovena. i takvi dokumenti za koje se mo`e re}i da nema ni jedan jedini razlog da se u wih ne veruje. Aleksandra Kara|or|evi}a i kneza Mihajla Obrenovi}a. doga|aji nisu dospevali u javnost kao nekakav ~ist istorijski supstrat. ne samo preko pesama koje je slu{ao od popova. Zbog svega toga nije neverovatna. Wegovi roditeqi su bili svedoci jednog iz niza prelomnih trenutaka u na{oj novijoj istoriji – Prvog i Drugog srpskog ustanka i oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833. svi oblici pisanog i usmenog ~uvawa istorijske tradicije obilovali su odstupawima i romantikom koliko i vaqanim podacima. godine. mada nije potpuno sigurna. Timo~ka Krajina ima naro~ito razvijenu narodnu liriku koja je sakupqena i objavqena u vi{e kwiga. No i Pa{i}evo detiwstvo i mladost nisu bili bez uzbudqivih. tvrdwa Pa{i}evog biografa Sforce da je Pa{i} u ranoj mladosti slu{ao epske pesme od popova. U akcijama pomo}i i sau~estvovawa u pobuweni~kim aktivnostima protiv 40 . stanovni{tvo Timo~ke Krajine i posle oslobo|ewa `ivi u nekoj vrsti rata. sumwaju u to jer „kult narodne poezije nije nikad naro~ito bio razvijen u Zaje~aru“. Zato }emo se vratiti u jednu od tmina na{e istorijske pro{losti: u pedesete i {ezdesete godine XIX veka. osim memoara i nesigurnih se}awa. u vreme neposredno pre pojave Nikole Pa{i}a. Naprotiv. zahvaquju}i arhivskim istra`ivawima i do nas – u verodostojnijem vidu. Pa{i} je jo{ u ranoj mladosti. nalik na ona u vezi sa pogibijom kneza Miqka. Pojavi}e se.vreme. kada je u Srbiji na delu ~esto protivure~na ali i me|usobno suprotstavqena politika tri kneza: Milo{a. tajnih i sudbonosnih zbivawa.

a nije ni hteo. pqa~ka{i i haramije. ~ast. g. ali se zato o woj mnogo govorilo. Mnogi takvi trgovci postaju poverqivi qudi ministra Nikole Hristi}a. vojna lica. U Belograd~iku i Vidinu tako|e su ve}e turske posade spremne da napadnu Srbiju. Ove sluge. To je samo spoqna slika – stvarni uzroci i pravi ciqevi sastoje se u potrebi izvi|awa sa turske teritorije. a ~esto i protiv wegove voqe ili protiv wegove izri~ite naredbe. vlast. Uz sve to najpotrebnija im je bila sre}a i brzina u potezawu pi{toqa i jatagana.“15 Pored ovakve tajne prakse o kojoj se ni{ta ta~no i zvani~no nije znalo. Skopqu. koji su sa svojim naoru`anim goni~ima imali slobodan pristup Ni{u. roditeqi Nikole Pa{i}a bili su svedoci 41 . je velika turska vojska. Vidinu i Carigradu imaju posebnu tajnu du`nost i.turskih vlasti izvan granica u~estvuju svi: pojedinci. sreski na~elnici sa svojim pomo}nicima i pisarima sa znawem i odobrewem ministra unutra{wih dela ili bez wegovog znawa.. ve}inom su bili ili aktuelni odmetnici ili hajduci iz turskih vremena ili osu|enici sa specijalnim zadatkom. Ju`nije od karaule na Pandiralu. moramo re}i. Stoga trgovci stokom. da iskoreni tajnu pograni~nu gerilu koja je zgra`avala Evropu. Grani~ni incidenti i pravi mali ratovi. dok stoka u logoru odmara. Knez Milo{ nije mogao. Ve{ti i brzi na oru`ju. pqa~kawe turskih karavana i otimawa krda krupne stoke traju neprekidno sve do 1878. oni sa vrhova i kosa Stare planine osmatraju. sedi{tu ni{eva~kog pa{e. u Ni{evcu. trgovci stokom. Jedan od takvih pratilaca je uo~i svoje egzekucije bio oslobo|en i poslat sa svojim gazdom preko granice. Knez Milo{ i wegovi naslednici preko svojih ministara unutra{wih dela znali su da moraju da imaju pravovremene informacije o pokretima turske vojske. U paso{e su upisana i imena slugu koje ih prate.. kako se da naslutiti. Imaju uredne paso{e za putovawe u Tursku „trgovine radi“ kako je u wima upisano. Zbog kra|e i ubistva bio je osu|en na smrt i da posle ka`wavawa do „istrulenija ostane na to~ku.

tra`e neutralnost Srbije. garantuje nepovredivost srpskih granica. nezadovoqne zbog prisustva ruske vojske u rumunskoj kne`evini. Kada je sedamnaestogodi{wi Pa{i} bio maturant u zaje~arskoj gimnaziji. dogodio se incident koji je. Na isto~noj granici wega su izazvali.javno pozvanih i sve~ano ispra}enih dobrovoqaca za „pomo} Srbima u Nema~koj“ 1848. godine. mogao da uvu~e Srbiju u ne`eqeni rat. Francuska i Engleska. godine. a to zna~i 1862. Slede}e godine posebnim hati{erifom Turska osigurava srpsku neutralnost u sukobu sa Rusijom i. Ruska vojska odlazi u crnomorsku Bugarsku. g. zbog srpske neutralnosti. sa nizom drugih na ju`nim i zapadnim granicama. sa kolebqivim pristankom ministra Nikole Hristi}a. a re~ je o u~e{}u na{ih dobrovoqaca na strani Austrijanaca protiv Ma|ara jer nisu priznavali nacionalna prava Srba u Ugarskoj. knez Aleksandar Kara|or|evi} je bio u zavadi sa ruskim carom Nikolom.16 Nema~ka je verovatno Austrija. Primamqive ponude evropskih sila i Turske Srbija prihvata. Godine 1853. na teritoriji kwa`eva~kog na~elstva. u kom je posle okon~anog rusko – turskog rata Rusija bila napadnuta od strane Engleske i Francuske. u selu Makre{ na turskoj teritoriji (sada Bugarska) i karauli Tresak. prakti~no na tursku teritoriju. SEVASTOPOQSKE ZVEZDE Uo~i Krimskog rata knez Aleksandar Kara|or|evi} mnogo puta je pomi{qao na isto~nu granicu. Ako tajne mogu spasiti ne samo na{e `ivote ve} i obraz. a svaka pojedina~na re~ koja bi se vezala za wih mora biti prebijena i sase~ena kao zmija. pravno i legitimno nepostoje}i dobrovoqci iz isto~ne Srbije u krimskom ratu 1852-1854. onda je vi{e nego ikad potrebno da one ostanu duboko zakopane. ali to pri42 .

hvatawe u stvarnosti `ivi kao tanak plamen sve}e. Srbija je bila primorana da odgovori na turske ineterese u rusko – turskom ratu 1853.000 vojnika prema srpskoj granici pod komandom feldmar{ala Karonina. postaje stvar moralnog principa da morate pomo}i onome koji je i vas pomogao. ali zahvaquju}i naslednicima Veqka i Miqka Petrovi}a. Obavezala se da }e napasti svaku vojsku koja pre|e Dunav i napadne Srbiju 43 . turske haramije su na svim granicama mogle da ubiju na{e grani~are. Austrija raspore|uje 25. uprkos lo{ih odnosa kneza i cara. da ne pomogne braniocima Krima i Sevastopoqa. izvan doma{aja odluke da se Srbija u sukob na Krimu ne sme me{ati. „38 haramija“ pojave i 1000 dobrovoqaca ili „samovoqaca“ sa svojim oficirima i „fetfeblima“ (narednicima). Kad se mora onda se pored „10 hajduka“. raznim konceptima za izve{taje i potpisanim izve{tajima vidi se jasna tendencija da se svi akteri pograni~nih ~arkawa i pu{karawa uglavnom nazivaju haramijama koji granicu prelaze „hajdukovawa i pqa~ke radi“. Mar{al Karonin je spreman da u|e u Srbiju u slu~aju da se narod pobuni zbog neutralnosti kneza Aleksandra. da otmu i oteraju stoku iz nekog pograni~nog sela i to ba{ onako kako su to ~inili na{i hajduci. ve} se nalaze. pomiwe u izve{tajima kwa`eva~kog na~elstva. Prilike su razapele Srbiju na krst isku{ewa: da li da iskoristi momenat da se wena gotovo poluvekovna nova dr`avnost primetnije potvrdi i od Evrope i od Turske i da se oglu{i o zov krvi. kakva–takva pomo} nije izostala. Dakle. Toliki se broj. Zvani~no ona je ostala neutralna. ili se prikupqaju u rumunskom gradu Braili. ali se javno sagla{ava sa neutralno{}u Srbije. Pitawe pomo}i Rusima. naime. haramije i wima sli~ni. Rusija postupa diplomatski – tra`i tajni dolazak dobrovoqaca. U dokumentima.17 Po tradiciji na koju su i Istok i Zapad oguglali. Svi dobrovoqci su bili u Braili. tih 1000 dobrovoqaca i oko 100 oficira i fetfebla. kako se da zakqu~iti iz gra|e kwa`eva~kog okruga. godine. koji su i daqe upra`wavali vojni~ki zanat.

Uz staja}u vojsku sada postoji jo{ jedna vojna formacija – narodna vojska. Hajduk Veqku. koja sa Engleskom `eli da napadne Rusiju. Kara Pan~i. koja je nastala devet godina kasnije. Godine 1862. uo~i napada evropskih saveznika na Sevastopoq. Potvr|uje se i `eqa Francuske. a ruski knez Gor~akov.18 Time su otvorena vrata smelijim preduzimawima. godine i na pre~ac odustajawe od wenog kona~nog ustanovqewa je samo maska za tajno slawe dobrovoqaca na Krim. pouzdano ra~unaju}i da }e Srbiji u volonterske ~ete prite}i svi narodi evropski. Ali ranije upu}eni srpski oficiri u dru{tvu ruskih. Jedan od tvoraca nove vojne doktrine Atanasije Nikoli} (uz Gara{anina) smatra da se turska vojna sila mo`e skr{iti „ve{to upotrebqenom snagom“. „Mesto saveznika treba Srbija da naknadi to dobro ure|enim volonterskim ~etama. Naumovi}a sa ministrom unutra{wih dela Nikolom Hristi}em. da za uzvrat srpskoj neutralnosti garantuje nepovredivost srpskih granica od strane Turske. ali ne i otvorenom ratu. ali i novoj internacionalizaciji aktivnosti 44 . osim Nemaca i Maxara. Nikoli} se dakle nada nekom novom Baba Novaku. pa }e ovima potisnuti i u zabunu dovesti mo} tursku. jer je lako podeliti oru`je ali je te{ko kontrolisati wegovu upotrebu. vr{i smotru te oficirske skupine. Preko we je jednom delu stanovni{tva dato oru`je – mislilo se: za sre}u i ja~awe dr`ave. saznaje se da su za prikupqawe 1000 dobrovoqaca bili zadu`eni fetfebel narodne vojske Stojan Pe{i} i wegov drug Krsta. ve} se nalaze u Kalafatu.“19 Pokaza}e se da ovakva doktrina ima svoje dobre. narodna vojska se ponovo formira i ustaquje. I samo otvoreno pomiwawe krimskih dobrovoqaca ukazuje na aktivniju ulogu Srbije u oslobodila~kim pokretima na Balkanu.bilo da je austrijska ili ruska. Poku{aj osnivawa narodne vojske 1853. kako svedo~i Popov. Iz prepiske kwa`eva~kog na~elnika J. kako su zabele`ili na{i dokumenti. ali i lo{e strane. a svojom narodnom vojskom u samu mo} tursku potrti.

roti jednog „ruskog polka“. Poznat po slavnom ocu. opasno. sa takvom pro{lo{}u. po wihov `ivot. Zbog takvih izve{taja koji su sakupqeni od poverenika. Vuka Karaxi}a. Pokazalo se da takve qude nije bilo te{ko prona}i u Timo~koj Krajini. kao i do sada.21 Prema Beogradu grozni~ovo idu depe{e ministarstvu da se na granici gomilaju „ruqe ba{ibozluka“ sa „crnim {iqastim kapama“. on se trudio da ga upamte po kockawu i pi}u. takvi }e qudi biti potrebni. ne ka`e se kojih. Ova 45 . okru`ni „inxilir“ je ~ekao specijalnog gosta – in`ewerijskog oficira Dimitrija Stefanovi}a. pripadao 4.. pretwe „pu{ketirawem“ mogu postati bespredmetne. Tih julskih dana. Stojan Pe{i} izvodi egzecir (ve`bu) sa svojom dru`inom na planini Crnoglav uz samu granicu.. Dok je Dimitrije izbivao u Vratarnici. u junu 1862. narednik narodne vojske. Sada. sa svojim qudima. Posle bombardovawa beogradske varo{i od strane turske posade na Kalemegdanu. ka`e se izri~ito.20 On je. jula iste godine ministar Hristi} nala`e sreskom na~elniku u Kwa`evcu da ga izvesti koliko na wegovom terenu ima „samovoqnika“. Ve} 17. protivure~no i. sina. kako je izvestilac ministra Hristi}a znala~ki naglasio. i zavo|ewa vanrednog stawa. tajno. g. U depe{ama kazna streqawem naziva se „pu{ketirawe“.u vezi sa te`wama za osloba|awe hri{}ana izvan Srbije i Crne Gore. „sa dva-tri repa od lisice“. Tako|e ga obave{tava da novaca za dobrovoqce nema. on ponovo u Braili prikupqa dobrovoqce. Istovremeno se sva sreska na~elstva obave{tavaju da }e svi po~inioci ubistva nad Turcima (verovatno misli na proputovawa kroz Srbiju pravcem Vidin-Ni{) biti uhap{eni i streqani. fetfebel kako ga nazivaju pisari u izve{tajima. O{trih pretwi „pu{ketirawem“ i „arestovawem“ nije po{te|en ni narednik narodne vojske Stojan Pe{i} ~ije je ime u obimnoj prepisci naj~e{}e pomiwano. Wihovo delawe bi}e. pred sem prodor ~ete Stojana Pe{i}a na tursku teritoriju.

ili ~eta. sude}i po dokumentima iz slede}e 1862. zatim prodor jedne skupine Vasojevi}a iz Crne Gore u Sanxak. pobune u Bosni i Hercegovini. ~iji su ~lanovi bili iznena|eni od turskih zaptija. kao i na prostorima severne i zapadne Bugarske. kona~no ustaqene 1861. ali i hajduci i haramije iz pograni~nih sukoba. g. g.22 zatim obezbe|ivawe velikog kopnenog i re~nog transporta. broji vi{e od 30 ~lanova i na osnovu mnogih izve{taja i spiskova. da je on upravo predvodnik grupe od deset hajduka iz Zagra|a kod Zaje~ara. Stojan Pe{i}. NEVOQE ALI–RIZE RAKOVA^KI KAMEN I MAKRE[ Mnogobrojne bune u ni{kom i pirotskom kraju. g.. weni ~lanovi su obveznici narodne vojske. oru`ja i municije preko Rumunije do Beograda bili su poku{aji ostvarewa mnogih projekata slabqewa i potkopavawa turske mo}i putem takozvanih „malih ratova“.. ali je gotovo sigurno. Prepiska izme|u zaje~arskog i kwa`eva~kog sreskog na~elnika u vezi sa pismom kulskog vojvode (mudira) Ali-Rize efendi. To je onaj isti prostor na kome je nekada stradao Klevenhilerov bataqon i sada neizbe`ena za sve putnike i karavane koji putuju od Ni{a prema Kuli. mo`da ukazuje da postoji tajni centar gerilskih akcija na turskoj teritoriji.23 U podnebqu Pa{i}evog ro|ewa najizrazitija li~nost koje su stvorile ovakve okolnosti bio je narednik narodne vojske. koji se na lo{oj me{avini bugaskog i srpskog jezika `ali na upad hajduka sa srpske strane u toku 1862.dru`ina. (Kao i Vratarnica sli~an zna~aj ima i prevoj Kadibogaz jer je spa46 . Ar~aru i Vidinu. Nije spomenut kao u~esnik jednog sukoba na granici u blizini Rakovice (sada Bugarska).

Jovan Joca Naumovi}. odnosno wegovo zale|e – selo Zagra|e. Mo`e se pretpostaviti da atmosfera nije bila lo{a jer se nije ponovilo ono {to se dogodilo kod Rakova~kog kamena.24 katolika iz Bosne u slu`bi srpskog dvora. koje tada ima vi{e od 2000 stanovnika. jedan turski zaptija tako|e rawen. Ostaje tajna da li je bilo ba{ tako – iz dokumenta se vidi da je tekla bri`qiva procedura 47 . Prema projektu Tome Kova~evi}a. shvati}e koliko je ta jagwetina bila va`na. arhivska gra|a pokazuje da je prilikom upada „deset ajduti“ od „srpka strana“ dvojica od wih poginulo. Koncept op{irnog pravovremenog izve{taja ministru Nikoli Hristi}u nastao je u {pitalu (bolnici) i kwa`eva~kom zatvoru ili u nekoj odaji samog na~elstva jer dvadeset i devet drugova Stojana Pe{i}a nije moglo da se smesti u apsani. ili nije. jedan rawen i uhva}en. Mo`da je na~elnik pozvao Stojana „na paterice“ i po~astio ga jagwetinom zaostalom posle proslave Svetog Ilije. a ostali su pobegli odakle su i do{li. zapam}en kao „Donin“ nasledio ne{to od sposobnosti Babe Novaka. jedan od punktova za podsticawe pobuna treba da bude oformqen „na granici okruga kwa`eva~kog“. Najvi{e zapisa o Stojanu Pe{i}u ostavio je pomo}nik kwa`eva~kog sreskog na~elnika Jani}ije Zisi} i sam na~elnik. Kada ~italac sazna kakav je ultimatum Stojan predao Turcima u vezi sa okrepqewem posle dugog pentrawa i lutawa po bogazama Stare planine. a da mu javno preti da ne prelazi granicu. Putnici i karavani za Ni{ koji su iz Vidina i{li preko Vr{ke ^uke za Ni{ nisu mogli da mimoi|u Vratarnicu. budu}i da je wegova du`nost bila da ga tajno poma`e.24a Bilo da je taj punkt vratarni~ki prostor. Na{e tada{we vlasti su nesumwivo utvrdile da su ti qudi iz ova dva pomenuta sela.jao Ni{ sa utvr|enim Belograd~ikom).25 Drugi upad na tursku teritoriju u leto iste godine26 pokazao je da je Stojan Pe{i}. koji je vodio velike dru`ine i sa udru`enim vojskama Evrope i Rumunije ostvarivao velike ratne i oslobodila~ke ciqeve.

Preko ~etiri glasnika Bugarina poru~ili su Turcima da im odmah po{aqu 80 oka hleba. pred ru~ak. a za ovim i oni krenu se da 48 . ukazuje na iskustva proverenih ratnika. posle koje bi se mogli vratati preko granice. Nakon takvog uvoda zapisano je da su wih 38 samovoqaca i pripadnika narodne vojske pre{li granicu na planini Crnoglav (pisar je neta~no zapisao – Crnoglog). Nakon toga su se uputili prema selu Makre{ u kome je bilo i 250 srpskih ku}a. Turci!“ „A kad be{e u ak{am (u zoru)“. Turci su zatim naredili stanovnicima Makre{a da od buradi.“ U `aru te borbe Pe{i}ev ratnik Jovan Miqi} odsekao je glavu jednom poginulom turskom vodniku i bacio je Turcima sa re~ima: „Na glavu. Izbor logorovawa Pe{i}eve ~ete. Pe{i}evi qudi su slo`no osuli plotun i „boj se zapo~e“. Zaustavili su se na makre{kom grobqu. zapisao je nadaqe pisar. a zatim su pozvali uqeze de se predaju. upravo tamo gde su izvodili „egzecir“. 15 oka rakje i pet jagwadi! Ukoliko ne dobiju „zaktevanu raanu“ – oni }e u}i u selo. izme|u dve vode. kao tajni faktori u korisnoj ratnoj misiji na turskoj teritoriji jedino i mogli. To je bilo u subotu. „u vtornik. a cela nedeqa i ponedeqak protekli su u skitawu planinom.. „udese Turci priliku te iza{aqu na nas jednog ~obanina sa govedima. Odmah po pozivu. Kako su ina~e. 30 oka vina. koje je. zapisao je pisar. i trajao je do dva sata u no}i. bilo sme{teno na jednom omawem uzvi{ewu. bugarski glasnici su doneli poruku od seoskog kneza da se Turci upravo spremaju da ih napadnu. uzvi{ewe sa zaklonima iza spomeni~kih plo~a. vrata i druge drvenarije naprave barikadu („meteriz“). ali i „da {to od pqa~ke“ zadobiju. dobro zakloqeni iza grobnih plo~a. oni su u pero pisaru Jani}ija Zisi}a izjavili da su u Tursku i{li po stoku i stvari nekoliko prebeglih Bugara..saslu{awa ne sasvim obi~nih i svakodnevnih prekr{ilaca zakona. Umesto gozbe. Izgleda da nisu znali za prisustvo ve}ih turskih jedinica u blizini Makre{a.

Kao sasvim mlad ~ovek u to vreme. Svi u~esnici su izjavili da su ih Turci mogli `ive pohvatati da nije bilo Stojana Pe{i}a. Neprekidno otvaraju}i vatru sa svog uzvi{ewa oni su „krepko dr`e}i se. uo~i Svetog Ilije. a Turci su dobili pomo} od oko 300 turskih vojnika „koje pe{aka“. nije pokrenuo ve}e. jednog po jednog obarali“. ali su poginula jo{ dvojica iz Pe{i}eve ~ete. Jovana Miqi}a i Jovana Todor~evi}a koji su bili smeli i nepogre{ni strelci. jer }emo i ova i sve Turke pobiti!“ ^obanin je vratio goveda. avgusta. Ali se Pe{i} i wegovi iskusni krimski ratnici nisu pokolebali. „koje kowanika“. Od poginulih jedan je bio bugarski vojvoda (\ergo Ru`anov) koji je u svojim poznim godinama u Srbiji dobio zvawe pograni~nog stare{ene – buqukba{e. Na turskoj strani ostalo je 50 mrtvih.udare. jedan deo su bili qudi izvan zakona. anarihju. putovali su celu no}. no mi. Na jedan sat od granice sustigao ih de jedan serdar sa desetak Arnauta i nizama. Zatim su u proboju izgubili jednog od bugarskih begunaca koji je na licu mesta poginuo. sedam na broju. No gerila nije efikasna u pogledu trajnih pobedni~kih ciqeva jer ona zna~i dugo prolivawe krvi. Nema sumwe da su oni pospe{ili konsolidaciju turske 49 . Sam po sebi prodor Pe{i}eve ~ete u Makre{ na turskoj teritoriji bio je u vojnom pogledu uspe{an. sinhronizovane i uspe{ne narodne ustanke. 2. zajedno sa tri Srbina iz okoline Belograd~ika. U okr{aju su svi Turci izginuli. spaziv{i to. a isto toliko rawenih. wih 25. a po Gara{aninovom konceptu internacionalizacije „malog rata“ i Bugari begunci iz Turske. U~estvovali su stanovnici tri sela iz neposredne okoline Zaje~ara. Zatim su mirno pre{li granicu na karauli Tresak. viknemo na ~obanina: Natrag goveda. apsurdne pogibije i upliv kriminalnih elemenata. Nose}i rawene. Ni makre{ki prodor. Pa{i} je ve} mogao da stvori svoj li~ni odnos prema ovakvim jalovim poku{ajima. kao i svi ostali na granicama Srbije i Crne Gore.

“ Sam Pe{i} je mogao biti jo{ zadovoqniji jer su u no}i izme|u utorka i srede i uo~i Sv. g. toplog ruskog napitka „sbitwa“ od vode sa medom i miro|ijom. Tog leta je prirodwak Josif Pan~i} sa ovojim licejcima do{ao u Vra50 . U Sevastopoqu se i sam zaklawao iza velikih brda dovezene zemqe. posle osam godina od krimskog rata. u julu. ru{evine grada ~iji su prozori slu`ili kao pu{karnice – bili u wemu. Stojan Pe{i} je sada. Tolstoj napisao da se ne mogu razlikovati od lete}eih bombi koje su sa neprijateqskih brodova ispaqivali i na Stojana Pe{i}a. vina i jagwetine od Turaka ne}e biti ni{ta. ministar Nikola Hristi} ipak }e kao kroz zube u svojoj prepisci sa kwa`eva~kim na~elnikom J. Naumovi}em napisati i jednu veseliju re~enicu: „Nama je milo da na{i qudi tamo idu i Turke satiru.. Ve} idu}e 1863. Ostareli. Epilog: Stojan Pe{i} je ostao narodu ne u naro~ito dobrom se}awu.. le{evi mornara u kaputima od kamiqe dlake.vojske. dodu{e video samo odsjaje ispaqenih pu{~anki zrna. Ilije 1862. ali su Sevastopoq. svetle}e bombe. u trenucima kada je postalo jasno da od tra`ene rakije. rote nekog ruskog puka. g. naduvene le{ine kowa. bio je u dodiru sa hroni~arima svoga doba. prepreke od balvana povezanih lancima da bi se spre~io pristup neprijateqskih brodova. opet zasijale zvezde nalik na sevastopoqske. sa kojim se okrepqivao kao i Tolstojev Kalugin ili nakiselog sevastopoqskog vina zvanog „Bordo“ koje su ruski oficiri rado pili? Nije te{ko uo~iti da je za odbranu svojih qudi Stojan Pe{i} izabrao sli~an ambijent: dve vode su okru`ivale grobqe. iza ve{ta~kih kanala u kojima su se podavili mnogi napada~i grada Sevastopoqa. boja`qivi i konspiracijom zadojeni Milo{ev ~ovek u slu`bi kneza Mihajla. za koje je veliki pisac Lav N. Sapun-gora. iza ~ijih su se nadgrobnih plo~a wegovi strelci zaklawali. pa }e Turska posle 14 godina pokazati da wena sve}a jo{ nije dogorela na Balkanu.. brodovi sa prugastim linijama. narednika 4.. Da li setio.

Zatim su ponovo krenuli na granicu. no{we i ~e{qawe devojaka sa vencem pletenica oko glave. odakle „be{e lep izgled na Tursku i na{ vo|a Hajduk Stojan pokazivao nam sva mesta kuda je on prolazio. Tako su se popeli na visoki vrh Stare planine. Usput su videli pripadnike narodne vojske sa „grdnim fesovima i u jemenijama“. gotovo u isto vreme. Pohvalio je put koji je vodio kroz tesnac. Babin nos. 51 . pri~aju}i nam epizode iz svog divqeg `ivota“.. vodio svoju ~etu kao haramba{a.tarnicu. zabele`io gajewe pamuka kome klima ipak ne pogoduje. lutaju}i planinama na isti na~in kao i ~eta Stojana Pe{i}a. Putuju}i prema karauli Zatvornici bilu su u dru{tvu jednog naoru`anog pandura koji ih je dolinom reke [a{ke ponovo doveo u Vratarnicu gde su u kr~mi popili kafu. – zapisali su licejci.. pro{le godine. lep i visok stas stanovnika ovog sela.

Ipak za samog Svetozara se ne mo`e re}i da je Zaje~arac. Wegova vezanost za ma}ehu (majka je umrla 1854. teoretskom i novinarskom radu Svetozara Markovi}a. Ako je to va`no ili mo`e da bude. Svetozar nije Pa{i}ev prethodnik ni zbog svojih socijalisti~kih ideja. Ona je to mnogo vi{e na nacionalnom planu. pomalo i ceo svet. koje Pa{i} nikad nije izdvajao kao poseban ciq. Svetozareva majka je iz Rgotine. sela u blizini Zaje~ara. on je jedan od tvoraca i propagatora nacionalne srpske i balkanske 52 . Kao i svi malove~ni qudi on se u tom smislu nije jasno ni opredelio. u wegove buntovne snove i jasne pobuweni~ke delatnosti. g.PA[I]EVI PRETHODNICI SVETOZAR MARKOVI] Svetozar Markovi} nije Pa{i}ev prethodnik samo po tome {to su obojica ro|eni u Zaje~aru. ~lanovi maj~ine porodice imali su odlu~uju}u ulogu u politi~kom. kao i svakom mladom ~oveku `eqnog saznawa i {irih vidika. Iako je o~i otvorio u Zaje~aru. kada je Svetozaru bilo osam godina) kao da ima simboli~no zna~ewe. wegov pravi zavi~aj je Jagodina. kako su ga nazivali. Ipak. jer Svetozar nije samo dosledan socijalista i „komunac“. a pored we. a ne prave sinove. Obrenovi}evska Srbija i vlasti u woj ra~unale su ga u pastorke. Wegovo isto~nosrbijansko poreklo i otac i brat u Jagodini ulili su se kao dva izvora u wegov grozni~av novinarski i uredni~ki rad.

U porodici je Svetozar imao podstreka da se navikne na odanost. U vreme oslobo|ewa 1833. Radojevom sinu ne}e pripasti ni deli} obi~ne qudske sre}e a kamoli priznawe za intelektualni rad koje su Zdravkovi}i koliko-toliko u`ivali. imali su odlu~uju}u ulogu. Kao da je ose}ao da sve raznorodne ideje padaju u ambis koji se u licu kneza Mihajla i wegovog naslednika ispre~io daqem napretku dr`ave. Svetozarev otac Radoje bio je odan opredeqewu tasta Jeremije Zdravkovi}a koji nije bez razloga (neka su oni i li~ni) okrenuo le|a knezovima Milo{u i Mihajlu posle vi{e od dve decenije potpune vernosti.27 Doslednost i. dru{tvenoj pravdi i jednakosti. koji su se u svojim prekra}enim `ivotima opredelili kao protivnici Obrenovi}a i pristalice Kara|or|evi}a. ma koliko da je od wega be`ao. nacije. Istovremeno su se knez Mihajlo i wegov „pandur“ Nikola Hristi} svojim putevima i stranputicama ~inili {to su mogli i smeli na sli~nim nacionalno oslobodila~kim poduhvatima. Bez wihove obave{tenosti i wihovog straha da ne upropaste te{kom mukom ste~enu stabilnost Srbije. opravdano ili ne. i mesijanstvo koje mu je. a vlasti su wegovu smrt `eqno o~ekivali. Svetozar je ~esto kao publicista. vode}ih qudi Timo~ke Krajine. samopo`rtvovawe. qubav. a deda po majci je bio na~elnik sreza vra`ogrna~kog. li~no po{tewe Svetozarevog oca Radoja i brata Jevrema. Iz svega {to je napisao proisti~e da je Svetozar znao da se pod Obrenovi}ima ne mo`e ostvariti nikakav politi~ki i socijalni napredak. pregnu}a. Wegov otac Radoje dospeo je do polo`aja sreskog na~elnika. Svetozara su priznavali i po{tovali samo wegovi sledbenici – novinari. pripisivano. ostali su ga mrzeli. Svetozar je za svoje 53 .ideje o slobodi svih naroda na prostorima turske i austrougarske imperije. mora se re}i. umni borac i teoreti~ar zapadao u idealizam. g. Imao je petoro bra}e i sestara i tradiciju pam}ewa podviga wegovih predaka po majci.

Dosledan svom antidinasti~kom i antirojalisti~kom opredeqewu. Pored svoje umne nadmo}i od ranog detiwstva imao je i ono {to mu nije bilo potrebno. g. Svetozar je ispoqio u svojoj kwizi Srbija na istoku. a mladi}i da se ve`baju oru`jem“. efikasnosti i smisla veliko{kolskih studija. {to se obrenovi}evskom re`imu nikako nije 54 .“ Slo`ene karakterne osobine kao da su mno`ile jedna drugu. U listu „Srbija“ on je pozvao srpsku omladinu da radi na oslobo|ewu svih Srba izvan Srbije i Crne Gore.savremenike ostao samo progoweni. veoma ta~no da oceni. a srpsku slobodu i svoju karijeru utvr|ivali u konzulskim salonima. postane dr`avna birokratija. vreme kada su „politi~ari prava naroda ostvarivali preko milosti sultana. Trebalo je samo poznavati Svetozara i biti retko u wegovom dru{tvu kao {to je bio slu~aj sa Nikolom Pa{i}em i \urom Jak{i}em i nau~iti sve o aktivnoj politi~koj borbi. Sin i unuk sreskih na~elnika bez milosti prema sopstvenoj karijeri umeo je svrgavawe kneza Milo{a 1858. pi{e on. kako je re~ito objasnio. a druga „lole i skitnice“. bolest koja se rano i tajno svila u wegovim grudima. Nije. po wemu. Svetozar je bio jedan od retkih |aka koji je izostajao iz {kole ali je godinu zavr{avao odli~nim uspehom. okon~ano je. uz stalno insistirawe na revoluciji i prevratu. Mada je to u na{oj publicistici zapostavqeno. vreme za deklamacije niti za fantazije i poqupce – „di`ite uspavani srpski duh – srpske sestre treba da ve`baju previjawe. Jedna polovina diplomaca. prezreni novinar i gre{nik kome je mesto uglavnom u zatvoru. Pala je „konzularnopa{inska vladavina u Srbiji“. mora se pomenuti da je Pa{i} i sva intelektualna elita wegovog vremena mogla upravo od Svetozora da se u~i patrotizmu. Jasnu pijemontsku ulogu Srbije ne samo na prostorima gde `ive Srbi ve} na celom Balkanu. jer su verovatno vi{e u slu`bi wegovih politi~kih ube|ewa. Nemilosrdan je Svetozar u svojim ocenama koje su daleko od istine.

U odjecima izvan skup{tinske sale wegove re~i i kritike dobijaju krila i okrepquju neke sveop{te narodne nade i `eqe. o ~emu je ma{tao i u ~emu je nesre}no u svojoj 29. ali nu`ne i istorijski opravdane poduhvate. On tra`i da sve ustanove budu zasnovane „na demokratskim na~elima“. Adam se najpre pro~uo kao predvodnik jedne radikalne grupe poslanika i po svojim o{trim istupawima u skup{tinskim debatama. Takvim se na~elima Pa{i} iskqu~ivo i slu`io i ne bi bilo pogre{no zakqu~iti da je Pa{i} ostvario sve ~ime se Svetozar odu{evqavao. hteo ne hteo. {to nije ciq na{eg pisawa. prave drame `ivota i smrti svojih prethodnika i savremenika. narodnog poretka na Balkanu. Da li je i mogao druga~ije da postupa po{to je. Vrlo je va`no za dana{we vreme da se konstatuje da se Svetozar kao publicista i politi~ar zalagao za ustanovqewe demokratije. Svetozar. suprotno rasprostrawenom uverewu. godini i sagoreo.“28 Svetozarevo lomqewe izme|u nacionalnog i socijalnog programa zaslu`uje posebnu pa`wu istra`iva~a. kako bi se on izrazio. on je mo`da svestan i ograni~enosti uloge Srbije u stvarawu novog. Pa{i} je ~esto stavqao i svoj `ivot na kocku ili se upu{tao u neizvesne.dopadalo. U tom smislu. ima na umu realniju opciju srpske revolucije: stvarawe „srpske narodne dr`ave koja bi obuhvatila ceo srpski narod. ADAM BOGOSAVQEVI] U svojoj dugoj politi~koj karijeri. Adamov `ivot ipak je bio prava 55 . pored izra`ene nade da }e imati „prvu ulogu“ na Balkanu. Adam Bogosavqevi} i Svetozar Markovi} po svom temperamentu nikako ne potvr|uju uvre`ena mi{qewa o „strpqivim Timo~anima“. imao pred o~ima primere iz pro{losti.

bio je izabran Adam Bogosavqevi}. U leto 1875. seqaci su pastor~i}i dr`ave. Sreski na~elnik je sasvim dobro procenio da ovi patriotski delovi govora o osloba|awu bra}e ispod turskog jarma 56 . treba pre svih da budu siti i zadovoqni da bi mogli i druge da usre}uju. a do kraja govora i bes. trebalo da do|e i u Negotin. Za predstavnike seqaka. Sreski na~elnik u Negotinu zahtevao je od Adama da mu pro~ita govor koji je trebalo da ~uje knez. Sve ostalo. sve {to prilike nisu dozvoqavale. moglo je da izazove mu~an utisak. u sastavu delegacije koja je trebalo da iza|e pred kneza. Seqa{tvo `eli prosvetu. {to }e re}i ~itav narod u Srbiji. nauku. ili dobro obave{ten da gola istina koju je Adam nameravao da saop{ti knezu ima zna~ewe najgoreg antidr`avnog ~ina. To je bilo posledwe {to je knez mogao da prihvati i ~uje. odnosno seqaci. [ta je sadr`avao taj govor? Pored dobro izabranih kurtoaznih re~i i izra`ene sre}e zbog posete visokog gosta. napisao je Adam. Na kraju je Adam izrazio nadu da }e se knez „o~inski pobrinuti“ za srpski narod i da }e produ`iti delo svoga dede da se i ostala bra}a od turskog jarma oslobode. Narod. obilaze}i Srbiju. Jednom re~ju: seqa{tvo. Oni nisu sigurni da }e „i suvi hleb“ imati iako svojim trudom i poreskim davawima osiguravaju „izda{ne plate i penzije“ gospodi. Pro~itao je na~elnik da je Adam `eleo da se knezu po`ali na skupe parnice oko nasle|ivawa ili deobe zemqe.drama pojedinca koji je hteo mnogo vi{e nego {to je mogao i {to je nastojao da postigne. kako je sasvim ispravno procenio na~elnik. javnog dogovarawa i obave{tavawa. Adam je i u prvom delu govora naglasio da knez putuje da „iz usta naroda ~uje i sazna `eqe i potrebe narodne“. g. na zabranu „slobodnog izra`avawa misli“. Nije ni{ta u~iweno. za unapre|ewe zemqoradwe. a upravo su oni ve}ina srpskog naroda. je u te{kom polo`aju i li~i na nekog koga tuku a istovremeno mu zabrawuju da pla~e. knez Milan je. Bio je dovoqno pametan. lokalnu samoupravu a mesto toga ima „samovoqnost nadzorne vlasti“.

kako su obrazlo`ili. Iz okolnih sela pripremao se sli~an kowi~ki pohod. On je ipak uspeo da doturi pisani govor ~lanu delegacije seqaka. a sreski na~elnik je ponudio seqake rakijom. krivi su oni. negotinski okru`ni na~elnik. a ne Adam po{to je on u svoj govor uneo wihove `eqe i stavove. Me|utim na~elnik je popustio pred seqacima. on je jo{ opasniji. Adam bio zatvoren. a na wegovoj strani je bio i ministar unutra{wih dela Stefanovi}. Ostali delegati odbili su da budu u pratwi kneza koji je po{ao da se brodom vrati u Beograd. 57 . Kad im je. Ja{u}i na kowima oni su do{li pred zatvor tra`e}i da se Adam pusti jer. Wihova zapisana reagovawa pokazuju da seqaci nisu izgubili ni smelost ni re~itost koja im se ~esto osporava. a kad je naoru`an i kad ima takozvanu narodnu vojsku. izdaju i otvoren atak na vlast i kneza li~no. jula 1875. kapetan ga je strogo upitao kako se zove (da bi ga kasnije uhapsio) – dobio je odgovor da ide i da pita popa! Po{to je prou~io ceo slu~aj i o wemu dobro razmislio.ne}e biti dovoqni da ubla`e kne`ev bes jer bi u Adamovom nastupu poznao samo zaveru. naime. Knez je shvatio da je naoru`ani narod na kowima opasan. a kamoli primewena. Na takve vesti (seqaci na kowima opkoqavaju zatvor. Kada je 7. pa }e se pona{ati u skladu sa tim saznawem. Iako nije bila usli{ena. a to povla~i i pomisao da su i naoru`ani) knez je iz Beograda naredio primenu sile. demokratija (vladavina naroda) je bila ante portas budu}eg parlamentarnog `ivota Srbije ili je na ta vrata narod sna`no zakucao. Vasa @ivanovi}. Adam je pu{ten na slobodu. ali su i wega panduri isterali iz odaje gde je bio predvi|en do~ek za kneza. Kopriv~ani su po{li u Negotin. koji je delegiran u Smedovcu. Adam je bio izuzet iz delegacije i stra`arno sproveden u rodno selo Koprivnicu. na~elnik saop{tio da su Adama uhapsili sreski kapetan i pisar i kada je tu vest jedan seqak glasno komentarisao. g.

u ovom slu~aju sreski na~elnik.je u svom izve{taju osudio samovoqu policijskih vlasti koje spre~avaju legalno izabrane delegate da obavqaju svoju du`nost. puste pritvorena lica. Iz pozadine se ose}a da postoji stalna. Vest o pobuni u Bosni i Hercegovini. makar to bio i neki pravdoqubiv ~in. oni su odgovorili: „Vi 58 . On je temeqno ispitao ~itavo zame{ateqstvo. vi!“ A na drugo pitawe ko je kolovo|a ovog masovnog kowi~kog pohoda. a da se nezakonito Adamovo smewivawe zaba{uri. Zalo`io se da se za kmeta u Koprivnici postavi Adam ali i za ka`wavawe kolovo|a koprivni~ke „pobune“ po{to je dr`ava bila poni`ena. Iz celog slu~aja izrodila se velika nevoqa. Sala{. Rogqevo. ali jedno je kad vlasti. kne`ev put u Be~ radi `enidbe i pripreme za rat protiv Turske raspr{ili su na kratko ove opasnosti. Na uznemireno podru~je poslat je ~lan dr`avnog saveta \or|e Milovanovi}. Kada su ~lanovi vladine komisije pitali seqake {ta ih je nateralo da u tolikom broju do|u u Negotin. Mala Jasikova. wen izvr{ilac upravo sreski na~elnik @ivanovi}. Ministar Stefanovi} je shvatio da je ~itava igra uterivawa straha u narod putem kaznene intervencije potekla od kneza Milana. uprkos kolebawu. Ministar unutra{wih dela je razmi{qao da li da prihvati nedovoqno jasnu kne`evu `equ i da u pobuwena sela (Brusnik. oni su slo`no odgovorili: „Vi. pa su sreski na~elnik i jo{ nekoliko odgovornih lica zbog niza gre{aka preme{teni iz Negotina. a drugo je kad one budu silom naterane da to urade. Koprivnica) interveni{e vojskom iz nekog udaqenog kraja Srbije ili tra`i re{ewe koje prili~i parlamenternoj demokratiji. Adam je bio pu{ten pod pritiskom. gotovo paranoi~na te`wa da se buntovnici kazne. a da je. ^itava stvar je legla i uti{ala se. Smedovac. smelost i politi~ki talenat nisu razvezali jezik samo onom seqaku koji je kapetana uputio na popa. gospodo. Adamova re~itost.

zanatskih i trgova~kih udru`ewa.ste kolovo|e!“ Objasnili su da su oni izabrali Adama za kmeta. plata za mitropolita i vladike. Uz to Adam je tra`io smawewe buxeta za na~elstva. po{ta. Zapo~eo je rat. a mo`da je bila u zenitu kada je imenovan u sastav skup{tinske grupe koja je. Vlada i skup{tina su odbacile Adamov predlog o obrazovawu odbora koji bi u ratnim uslovima kontrolisao rad i odluke vlade. a ne narodu. Kako je selo Dubo~ani pripadalo nego59 . a vlasti su ga uhapsile. industrije nisu dospeli u debatu jer je skup{tina prestala sa radom 21. Izneli su i dokaze o nameri da se Adam ubije i eto razloga wihovog nezadovoqstva. liberali. {to je donelo ve}u slobodu {tampe. Adamova grupa u skup{tini reaguje kritikom kne`evih ovla{}ewa u odnosu na skup{tinu. iz dubo~anskog seoskog ko{a odvezao 300 oka kukuruza. Na izborima 1877. Svi ostali planovi Adama Bogosavqevi}a: osnivawe zemqoradni~kih zadruga. posle svih procena. najvi{e glasova od krajinskih poslanika ima Anta Raj~i} iz Sala{a. a Adam je tek na drugom mestu. Sve je ukazivalo. Knez se sukobio sa skup{tinom jer je u slu~aju rata `eleo odre{ene ruke. {tedionica za finansirawe zanatstva. trebalo da odobri pripreme Srbije za rat sa Turskom. g. kako isti~e dr Tihomir Stanojevi}. Ovi wegovi zahtevi nisu prihva}eni jer su bili izraz pragmati~ne seqa~ke politike koja bi ugrozila duhovnu snagu cele nacije. u~iteqsku {kolu i bogosloviju – pravdaju}i te restrikcije mi{qewem da sve te ustanove slu`e birokratiji. zanatlijskih {kola.“29 Nadaqe Adamova politi~ka zvezda je u usponu. para za pozori{te. smawewe plata ~inovnika i sve{tenika i penzija penzionerima. Wegovi politi~ki protivnici. U to vreme wegovo naru{eno zdravqe se pogor{alo. g. ga optu`uju za razbojni{tvo jer je u toku rata 1876. da „vi{e nije moglo biti zablude da }e se obra~unom sa Adamom vlast razra~unati i sa narodom. januara 1876.

Adam obio katanac seoskog ko{a u Dubo~anu i natovario 10 xaka kukuruza. i ~iwenica da je Srbija priznata na Berlinskom kongresu. 60 . rodom iz Zaje~ara. U tu`bi je navedeno da je u avgustu 1876. jer je upravo u vreme kowi~kog pohoda me{tana sela Koprivnice na Negotin. g.tinskom srezu. tu`ba protiv Adama je prenesena u nadle`nost sreskog suda u Zaje~aru. tada mladi in`eder Nikola Pa{i}. Sedamnaestog marta 1880. a kmetu Dumitru. godine Adam je bolestan i pod temperaturom krenuo u Zaje~ar i dva dana docnije umro je u zaje~arskoj bolnici. Kao da je strastvenost svoje radikalisti~ke orijentacije `eleo da presadi nekome u Zaje~aru. Na sumrak Adamovog seoskog radikalizma neosporno je uticao uspeh drugog srpsko – turskog rata od 1878. ako je pak izmi{qeno. a nije iskqu~eno da su se za kne`evu satisfakciju za neugodno potucawe po negotinskoj Krajini pobrinuli Adamovi neprijateqi. g. da kukuruz mo`e Dumitru uzeti ako ima dve glave! Ako je to zaista tako bar je u stilu Adama Bogosavqevi}a. odgovorio s pi{toqem u ruci. koji je zahtevao da kukuruz odmah vrati. To se ipak dogodilo znatno ranije. krenuo u pobuwenu Bosnu i Hercegovinu. o~igledan je napor da se Adamov na~in imitira i upotrebi.

[kolovao se u vreme ~estih preseqewa zaje~arske gimnazije. italijanski diplomata Karlo Sforca prikupqao je podatke na Krfu gde se predsednik srpske vlade na{ao posle povla~ewa srpske vojske preko Albanije 1915. bila potrebna. To je napredak u odnosu na XV vek kada je imao svega tridesetak `iteqa. godini. Slu~aj ili sudbina su hteli da se sretne sa pravim Latinom.DETIWSTVO I [KOLOVAWE NIKOLE PA[I]A Pa{i}ev biograf. tako da je zbog {kolovawa kao |ak boravio u Negotinu i Kragujevcu. Zapisao je Sforca da se Pa{i} rodio 10. U jednom svedo~anstvu postoji i jedna ~etvorka iz latinskog jezika. godine. 61 Turska vodenica . U mediteranskom podnebqu koje solunski borci pamte po senovitim masliwackma o kojima su svojim potomcima mnogo pri~ali. Pa{i} je na Krfu bio veoma zauzet. na Belom bregu. kakav je Sforca `eleo da bude. tako|e je ro|en u Zaje~aru. Karlom Sforcom i da wegova te`wa u vezi sa zapadnim granicama budu}e dr`ave bude. razgovarali su oni dugo i na na~in koji odgovara piscu memoara i. Gimnaziju je zavr{io u 21. Zaje~ar ima oko 3000 stanovnika. bar privremeno. po{tovaocu Srba. sre}no okon~ana. U vreme detiwstva i mladosti Nikole Pa{i}a. jasno se vidi da wihovi susreti nisu bili ~esti u meri koja je jednom biografu. godine. Me|utim. mora se re}i. uglavnom odli~nim uspehom. I wegov otac. a posebno Nikole Pa{i}a. decembra 1845. zaje~arski pekar.

Naime. upravo tamo gde je nekad bivakovala turska vojska. Ipak jedini reprezentativni objekat iz turskog perioda. posta}e varo{ica. iznenada o`iveo i preselio kao po nekom izazovu. i vrlo brzo. jeste vodenica 62 . po istoj analogiji sa Ulpia Artiaria – Ar~ar. U XV veku ravnica ispod Kraqevice. prema turskom popisu iz 1586. One su hranile Zaje~arce. ne{to bli`e brdu Kraqevica kada su se stari i novi putevi usmerili prema centralnoj Srbiji i Beogradu. koje su iz Crnog potekle u pravcu Belog Timoka posle velikih iskopavawa. Negotin. bile su dve jaruge. na ju`nom obodu naseqa Zaje~ar sa svega osam porodica. bila je stalno mesto bivakovawa turske vojske na pohodu prema Rumuniji i Ma|arskoj. zahvaquju}i svom povoqnom geografkom polo`aju. pa su i oni zavisili od wih. od kojih je jedna presecala centar grada.. ~ije se stanovni{tvo ubrzano uve}avalo. gra|evine od `ivotnog zna~aja za stanovni{tvo ovog ina~e bogatog sela u XVI veku. a zatim i centar Timo~ke Krajine. Ipak.Wegov zna~aj raste posle oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833.. nekada{wa sredwa naseqa: Gurgusovac. Ve}ina pravih gradova ostaju zaboravqene i napu{tene zidine. g. delimi~no i po planu preseqewa relativno velikih naseqa iz planinskih zabiti uz re~ne komunikacije. va`ne za prikaz `ivota mladog Pa{i}a. zidan od kamena sedre. Za{to su ove dve ve{ta~ke re~ice duge vi{e kilometara. ~iji se ostaci nalaze na u{}u Crnog u Beli Timok. posle ~ega je slovenski izgovor dao Zaje~ar. a druga je i{la obodom ju`nog dela naseqa ispod brda Kraqevice. Pripajawem Timo~ke Krajine Srbiji. a deda i otac Nikole Pa{i}a bili su pekari po zanatu. Zaje~ar. Boqevac rastu dosta brzo. od takvog latinskog izgovora (naziv ina~e zna~i – Strelac) u govoru je do{lo do transformacije u Setiarius. mo`da je umrli gradski duh nekada{weg rimskog grada. U takvom malom Zaje~aru. Naime. g. dr Du{anka Bojani}-Luka~ smatra da se taj sru{eni rimski grad zvao Sagittarius. pouzdano se zna da Zaje~ar nema vodenice.

31 Rodna ku}a Nikole Pa{i}a u Zaje~aru Prvi koraci Prvi nagove{taji velikog politi~kog prakti~ara. Godine 1868. Ku}a i verovatno pekarska radwa Pa{i}evih roditeqa bila je tako|e uz samu jarugu. Sforca je uspeo da zabele`i imena Pa{i}evih bliskih srodnika i nekoliko pogre{nih ocena o istori~nosti Pa{i}evog rodnog kraja i gotovo ni{ta drugo o Pa{i}evoj mladosti. Za sada se ne zna kada je ova turska vodenica podignuta. koji dugo }uti. u Cirihu. on u Cirihu studira tehni~ke nauke kao dr`avni blagodejanac. kada su sva pograni~na zbivawa jo{ uvek aktuelna. ali je sigurno da je to bilo posle 1586. a kad ne{to ka`e onda je wegova zadwa. g. zbili su se na evropskoj sceni.u neposrednoj blizini centra grada. danas pretvorena u kafanu. Ve} slede}e godine Pa{i} }e u tu|oj zemqi imati prilike da sa svojim drugovima komentari{e troji~ni ustav koji je. 63 .30. iza dana{we zgrade Sekretarijata za unutra{we poslove.

64 . Izgradi}e on kasnije ~itavu (ubojitu) politi~ku terminologiju protiv svog glavnog protivnika. Zbog kritike troji~kog ustava Pa{i}ev drug i zemqak. do~ekan kao jo{ jedna „srpska obmana“. prava i `eqena demokratija ni preko ovog ustava nije stigla u Srbiju. Svetozar Markovi} je izgubio dr`avnu potporu. kao i ranije. bio protivnik nedemokratske politike Milana Obrenovi}a. Pa{i} je intimno i javno. koliko je to bilo produktivno. jer.najvi{e zahvaquju}i Svetozaru Markovi}u. I tada u Cirihu i kasnije u zemqi kada je Svetozar pokrenuo list „Radenik“ poboqevaju}i sve vi{e.

U ve} pomenutoj kwizi on pomiwe studentsku upisnicu (do koje je sigurno do{ao kasnije. g. Dr \or|e Stankovi} smatra da se ne zna da li je Pa{i} pristupio tajnom udru`ewu za ujediwewe i oslobo|ewe Srba koje je osnovano 1871. razume se. Sve drugo za wega je bilo sekundarno. 65 . „Nikad ne bih pristao da sru{im jednu ku}u pre nego {to bih znao {ta }u sagraditi na wenom mestu. Vrlo rano se da naslutiti wegov odnos prema ekstremistima. Zapisao je da Pa{i} nije smatrao da se marksizam mo`e primeniti na Srbiju. Pokaza}e se da on to nije rekao kao budu}i in`ewer i graditeq ve} kao politi~ar koji ose}a istorijski kontinuitet i logiku zasnovanu na wemu.. zatim i nacionalno oslobo|ewe Srba izvan Srbije i Crne Gore. a ne na Krfu) na kojoj je pisalo „Nikola Pa{i} iz Zaje~ara – Srbija“. budu}i da je u ranom detiwstvu `iveo u kraju gde su bile prisutne stalne te`we i nade za nacionalnim dostignu}ima. pa je prisutni Pa{i} izrazio svoje mi{qewe da ne zna ~ime treba „zameniti postoje}i poredak“ posle wenog razbijawa.. Verujemo da je nesumwivo kao samostalna (a i samosvesna) li~nost upijao sve {to ga je kao politi~ara moglo odrediti. bio je wegov zakqu~ak.PA[I]EV POLITI^KI INDIVIDUALITET Karlo Sforca smatra da je Bakuwin „ocenio vrednost }utqivog mladog Srbina“. Po Sforcu Bakuwin je prorokovao uspe{nu politi~ku karijeru Nikole Pa{i}a. optu`ivao dr`avu kao krivca za sve dru{tvene neda}e.“. Prvi ciq je demokratski preobra`aj. Na jednom skupu Bakuwin je.

ako je znao ili se ugledao na svoje istorijske prethodnike u svom timo~kom kraju. U danima kada }e politika „malih ratova“ pretvaraju}i se u pravi. ustanah u Hercegovini uz me{awe Austrougarske. Izbio je. ali je u praksi ipak sledio samo jedno. on }e umeti da izabere svoj put. „Ho}emo demokratiju“ – bila je osnovna sintagma tog programa koju }e slediti do kraja i u wenoj snazi i slabosti. Dogodilo se vrlo brzo. kada je Pruska napala 66 . pokazati svoju nemo}. Hteo je mnogo vi{e i na mnogo du`i rok. Kako su se stvari nadaqe odvijale smatramo da nisu Svetozar i Bakuwin predodredili Pa{i}a da mu struka postane sporedna stvar. Stankovi}. Ostavka nije uva`ena. U Beogradu se zaposlio u ministarstvu gra|evina gde kao stru~wak radi na projektu i podizawu pruge Beograd – – Aleksinac. g.Pa{i} je 1872. To se moglo naslutiti jo{ 1872. Iz jednog dokumenta koji pomiwe dr \. on nije i{ao wihovim stranputicama. dodu{e pomenuo i „samoupravu“ i „industriju na osnovi zadru`noj“ i „decentralizaciju“ kao suvereno pravo naroda. on je 1876. Pa{i} je dao ostavku na svoje radno mesto i kandidovao se za narodnog poslanika. Ro|en pored granice taj zov i impuls dalekih prostora on je dobro poznavao.“ Re~ je o obrazlo`ewu programa za osnivawe radikalne stranke. Nije bio privr`enik neke kratkoro~ne socijalne ili nacionalne politike. godine zavr{io studije. Ve} idu}e godine on }e biti prisutan u socijalnim vrewima u Kragujevcu. g. da je Pa{i} mogao da izabere ili „crvenu nit“ Bakuwina ili Svetozara ili nacionalnu borbu Srba izvan Srbije. ma koliko da su one bile zavodqive. a politika wegova prava profesija. veliki. Odlazak u kraji{ta nastawena Srbima u tom trenutku omogu}io je Zaje~arcu i novope~enom Beogra|aninu da izbije u prvi krug srbijanske politi~ke scene. ali mu je dozvoqeno da ode u pobuwenu Bosnu i Hercegovinu. No. naime. ve} posle tri godine od povratka iz Ciriha. da je narod „suveren u pravu da izabere politi~ko i ekonomsko ure|ewe zemqe. g. 1875.

budu}im kraqem Srbije. kao jedan od ve}eg broja poluzvani~nih Srba.Francusku. krenuo je u pobuwena podru~ja preko Trsta i Rijeke da bi u jednom logoru predao nov~anu pomo} ustanicima. Za austrougarske vlasti u dana{woj Hrvatskoj (a bio je u Rijeci. koji je kao vojni stru~wak i ratnik pristupio ustanicima. Nije sledio put narednika Stojana Pe{i}a iz 1853. No. Treba re}i da wegov put u Hercegovinu nije bio ni bezazlen ni neva`an. a mo`da i u Zagrebu) bio je predstavnik rivalske Srbije pod verovatnom za{titom jugoslovenski orijentisanih Hrvata. Da je uhva}en mogao bi biti streqan. g. Pored toga wegov politi~ki individualizam potvr|uje da je ve} u 24. Po povratku Pa{i} u Beogradu nije vi{e „}utqivi mladi Srbin“. Za Turke je on bio {pijun koji nosi novac zainteresovane strane dr`ave kojim se poma`u zabrawene pobuweni~ke aktivnosti. on i ne bi postao Pa{i} kakvog znamo. iako je za to imao prilike. g. Imao je sli~nu (opasnu) misiju sa svojim prethodnicima trgovcima – {pijunima iz 1853. samo je ve} tada ispoqio svojstva kakva je imao Gara{anin u svom zrelom dobu jer je me|u Hercegovcima napisao memorandum o stvarawu „privremene hercegova~ke vlade“. on je suvi{e direktan i previ{e isti~e ina~e 67 . zajedno sa drugim ju`noslovenskim narodima.. U svojoj tridesetoj godini. `ivi veliki broj Srba. U narodu se pomiwe da se tada sreo i sa Petrom „Mrkowi}em“. godini razmi{qao o osnivawu radikalne stranke a da je mogao da se podredi iskqu~ivim i jednostranim idealima i ve} afirmisanim liderima. da bi u potpunosti zaokru`ila i izolovala Srbiju i uzela teritorije na kojima. niti je iskqu~ivao li~nu hrabrost i rizik na koji su spremni veliki qudi.. On se ne prijavquje u dobrovoqce. Razobli~uje u govorima namere Austrougarske koja nastavqa praksu zauzimawa biv{ih turskih provincija kao u vreme Mihaja i Babe Novaka. ve} je kao demokrata i politi~ar tra`io i na{ao savremena re{ewa.

[ta se zbiva na evropskoj politi~koj sceni? Rusija je. zarobqenim `enama i devojkama kao u vremenima velikih pohoda za Vla{ku. biva raspore|en na granicu prema Turskoj da gradi potrebne fortifikacijske linije. Isto~na Srbija. kako je to 68 . likvidiranim slabim stra`ama narodne vojske. ubijenim starcima i staricama na pragu svojih ku}a. okon~awa rata 1876. Pa{i} se zaposlio u Po`arevcu kao op{tinski in`ewer. uskrativ{i blokadu Turske ratnim ili drugim aktivnostima. a Pa{i} pred sam rat 1876. U godini kada je stvorena sanstefanska Bugarska. Staja}a i narodna vojska Srbije nisu se mogde suprotsaviti jo{ uvek disciplinovanoj i urednoj turskoj vojsci. on se u rodnom Zaje~aru ponovo kandiduje za narodnog poslanika. Uskoro se. `rtvovala na taj na~in Bosnu i Hercegovinu i pomogla geografski bli`oj Bugarskoj ~ije se stanovni{tvo diglo na ustanak. obavio misiju pomo}i ustanicima kako su to ~inili i drugi pre wega. silovane i pretvarane u nalo`nice od strane turske vojske i wenih neregularnih jedinica – bili su dokaz za Pa{i}a da je za takve ratove potrebna druga~ija. Ali on ima drugu vrstu mandata – spremnost da prividno digne ruke od posla koji je zapo~eo i da ga potom u pogodnom momentu uradi kona~no. i diplomatskog spasewa Srbije od strane evropskih sila. sru{enim {kolama. demokratska i jaka Srbija sa modernom a ne malom staja}om vojskom. sa popaqenim selima u tom ratu. me|utim. narodna skup{tina poni{tava mandat tridesetogodi{wem in`eweru iz Zaje~ara32 koji je.proklamovanu demokratsku orijentaciju kne`evine Srbije i to se ne svi|a knezu Milanu. ali ovoga puta bez upliva i pomo}i srpskih dobrovoqaca. kako se moglo. uni{tenom dokumentacijom. Posle povratka Pa{i}a iz Hercegovine. sa zrelim i sposobnim stare{inskim kadrom. kada su isto tako grabqene. List „Rad“ u kome on {tampa svoje politi~ke poglede biva zabrawen. g. vra}a u Beograd kao profesor geodezije na Velikoj {koli. u kojoj je Pa{i} ro|en i u kojoj je odrastao. g.

a sirotiwi obu}u.. g. pa je nastavila svoje operacije. Tvorci plodonosnog ali kratkotrajnog sredwovekovnog balkanskog saveza bili u prilici da imaju novo Trnovo (gde je Sveti Sava pred smrt 1220. veliki deo Makedonije i drugih oblasti na koje je zbog velikog broja srpskog stanovni{tva ra~unala i Srbija. Kada je sve sumirano na Berlinskom kongresu. severna Bugarska postaje suverena dr`ava. bili daleko u Moskvi. Povla~ewe Turske sa Balkana budilo je stare i neumerene ambicije. novog kraqa Vladislava Nemawi}a i novog cara Asena. Zajedno sa poznatim novinarom Perom Todorovi}em obrazuje radikalnu grupu. zahvaquju}i zaje~arskom izbornom okrugu. Bili su to uglavnom mladi liberali i konzervativci. ode`de vezene zlatom. a ve} u maju 1880. ode}u i hranu).bilo u vreme kneza Mihajla Obrenovi}a. Toplica. Pa{i} nastavqa politi~ku borbu zajedno sa takozvanom „ni{kom opoziciojom“ u skup{tini Srbije. ali bez Rumelije koja kao autonomna teritorija ostaje u sastavu Turske. Aktivno u~e{}e imale su regularne jedinice srpske i rumunske vojske. Sada su carevi sa kojima se. kraq }e se pojaviti u Srbiji 1882. g. a Crna Gora je pre wih ve} bila u ratu. No. No Pa{i} nije zadovoqan wihovom saradwom. Mnoge sporne oblasti. godine razdelio bugarskim. Po{to je ponovo u skup{tini. a Makedonija je i daqe turska provincija. Nova dr`ava obuhvata severnu Bugasku. srebrne sve}wake. Vrawe). bile su u sastavu wenih suseda. 1878. naro~ito Makedonija. uprkos svemu moglo ra~unati. Srbiji ~etiri okruga (Ni{. Crnoj Gori je pripalo {est primorskih i drugih gradova. `ezla. g.. Rumeliju. preko vi{e proglasa iznosi u javnost 69 . gr~kim i srpskim carevima i kraqevima i ro|acima kwige. Vladisavqevog tasta. a u Bugarskoj se traga za novim vladarom. koji su vodili druga~iju balkansvu me|udr`avnu politiku. Time se stvorilo rivalstvo novostvorene Bugarske i ve} davno fakti~ki postoje}e Srbije koja sa mnogim oblicima dr`avnosti raspola`e od 1804. Leskovac. Rusija je zaratila sa Turskom – Srbija tako|e. dve godine kasnije.

godine. naro~ito ne dominiraju}i. drugo zna~ewe ove re~i ukazuje da su pripadnici politi~ke grupe takvog imena tradicionalisti koji imaju na umu kontinuitet. koliko seqa{tva (zato {to je Srbija uglavnom seqa~ka zemqa) toliko i gra|anstva. zbog razlaza sa Milanom Piro}ancem. svi iz „ni{ke opozicije“. U koaliciji sa biv{om ni{kom opozicijom Pa{i}evi sledbenici uspevaju da ga kandiduju 1880. Pri tom se takav radikalizam mora oslawati na zdrave snage. dru{tveni i svaki dugi. Dobija i ve}inu glasova ali ne i postavqewe. g. osnivaju naprednu stranku. 1881.na~ela „Nove radikalne partije“. temeqan i bez ikakvog oportunizma i uzmicawa. Od sadr`aja tih proglasa va`nije je samo zna~ewe svih pojmova vezanih za radikalizam. radikalna stranka jo{ vi{e ja~a jer se ogla{ava preko svog lista „Samouprava“. a idu}e se progla{ava za 70 . Ime nove stranke ne ukazuje ni na kakav. Politi~ari iz jugoisto~nih krajeva sve vi{e vode glavnu re~. Iste godine velika skup{tinska rasprava u korist radikala bila je vladino ustupawe gradwe `eleznice u Srbiji ~oveku koji je bio austrijski opredeqen. zahvat za promenu odre|enog stawa koje onemogu}ava uspostavqawe stvarne demokratije. Ugro`avaju ustaqenu praksu da se ~uva ste~eno i da se malo rizikuje. za potpredsednika. socijalni ili socijalisti~ki program. Radikal je pre svega matemati~ki termin za izra~unavawe korena broja. Kao odgovor na ovo stawe u skup{tini. ali istovremeno korenit. ali sa primenom plodonosnih metoda. Protivnici koji su u zamrlom poslu{ni~kom parlamentu ipak ostvarivali neku tenziju. razvoj istorijski. Idu}e. kraq Milan iste godine sklapa tajnu konvenciju sa Austrijom. Takva orijentacija vrlo brzo donosi rezultate. Pod zdravim snagama radikalizam podrazumeva aktere aktivne politike. produktivne pojedince koji iznad politike i pragmatizma cene logiku i razum. Radikali nastoje da pripadnici starog re`ima u {to mawem broju do|u na vlast.

71 . Zar se u dr`avne poslove poslanici iz novooslobo|enih krajeva. sigurna zarada seqaka i trgovaca na izvozu sviwa u Austriju. Kraq ima i druge glavoboqe. qudi sa neke tamo Vr{ke ^uke (ovaj pojam se u beogradskoj sredini i danas upotrebqava kao simbol zaba~enosti) boqe razumeju od Gara{anina. („FURIJA I CRVI]“) Po~etah osamdesetih godina doneo je kraqevini Srbiji veliku unutra{wu napetost. radikalna politi~ka oluja. u Kragujevcu na kome je Nikola Pa{i} izabran za predsednika glavnog odbora shva}en je od strane kraqa Milana kao demonstrirawe ru{ila~ke sile. Kako i ne bi. Usledile su ocene da radikali imaju sve ve}i uticaj u narodu. Ne mo`e se re}i da su uspeh u ratu 1878. V. posle Stefana Prvoven~anog.kraqa. bili bez zna~aja i da u svim tim uspesima prvi kraq Srbije. koja kraqu li~i na ekstremizam. Zbor radikala 1882. priznawe kne`evine Srbije na Berlinskom kongresu. S druge strane za kraqa je i sama pomisao na nekog ko se zove Nikola Pa{i} bila mrska i nesnosna. U martu 1882. nije imao i li~nih zasluga. 50 radikala i 7 liberala istupa iz skup{tine i wen rad je zbog nedostatka kvoruma paralisan. Ali oni svoju snagu ne mogu da unesu i u skup{tinu Srbije jer su wihovi predstavnici dali ostavke. godine zbog bankrota (a takvoj nov~anoj kapitulaciji bio je sklon i sam kraq Milan kao pojedinac. Ali isto~na. kasnije poznat kao „grof od Takova)33 Bantua – budu}eg graditeqa srpskih pruga. Nikole Hristi}a i drugih? FATALISTI^KI RE^NIK W. je vrlo jaka. kockarske i porodi~ne. Intimno je za Pa{i}a (koji je po svedo~ewu Sforce i u dubokoj starosti mrzeo kraqa Milana) uklawawe kraqa Milana bilo uslov za uspostavqawe efikasne demokratije. g.

liberalna i napredna stranka) uradili nije bilo dovoqno. tvorac nacionalnog programa Srbije („Na~ertanije“).godine koji je sa uspehom. Vlada Milana Piro}anca je pala. kwi`evnika i intelektualaca na no` je do~ekala ovu kraqevu te`wu i ocrnila ga. ~esto {ovinisti~kih metoda u vo|ewu balkanske politike. onom istom ministru iz 1861.Na vratu mu je svadqiva kraqica Natalija. Pokazalo se (svakako i zbog dobrog politi~kog rada vo|e Nikole Pa{i}a) da sve {to su rivali (kraq. mada je bilo i protivte`e u Lazi Lazarevi}u i Stevanu Sremcu. Radikali su uspeli da u jesen 1883. samo jednog sina. Rodila mu je. bio mu je najboqa garancija. Milutin Gara{anin. g. TIMO^KA BUNA Neminovna politi~ka kriza je bila na pomolu. Na politi~ku scenu stupio je nesumwivi naslednik obrenovi}evskog mentaliteta. Na izborima su dobili ve}inu u parlamentu: od 132 poslankva. iznude nove izbore. isti~u}i da je samo narod ishod i utoka vlasti. Radikali su u skup{tini blokirali promenu ustava. zbora i dogovora u vreme Piro}an~eve vlade. (Ve}ina pesnika. Wegova dinasti~ka odanost uprkos nekim izgledima dala je kratkoro~ne rezultate: ostvarewe slobode {tampe. tajno obavezivawe kraqa da }e suzbiti propagandu protiv prisustva Austrije u Bosni i Hrecegovini. ali i pogre{nih. kako ju je sam nazvao. Mandat je na neustavan na~in poveren Nikoli Hristi}u. 72 su iz radikalne stranke. Wegov otac Ilija Gara{anin. Jedno dete – pomalo riskantna uloga kraqice rusko – rumunskog porekla u odr`awu dinastije. po wegobim re~ima. ali i sa dosta 72 . zatim weno ograni~avawe. „rusko – rumunska furija“. „Crvi}a“ Aleksandra. ali bez ve}ih {tetnih posledica po srpsku kwi`evnost).

Stoga ~lanovi glavnog odbora.optere}uju}om sumwi~avo{}u i oprezom. askeri i drugi. Pa{i}. kao i drugde. Pored toga Pa{i} je. za razliku od modernizovane ostaja}e vojske. septembra 1883. Neposredan povod su mere protiv narodne vojske. ali je i buna dobro do{la. Re`imskim snagama nisu i{le u prilog otvorene sumqe u sposobnosti narodne vojske koja se sa svojim tradicionalnim i hajdu~kim navikama nije najboqe pokazala u dva rata.. uzev{i sve u obzir. nije 73 . u vremenu kada je pu{ka smatrana hraniteqicom `ivota poput stoke i wive. Mandat za sastav nove vlade na grub na~in uzet je iz ruku radikala. dok je glavni odbor. nimalo razli~itim od onih po kojima su bili poznati nekada{wi turski nizami. u~estvovao u organizovawu pograni~nih akcija biv{ih krimskih ratnika. odnosno oduzimawe oru`ja i to u kraji{tu. kao i vi{e puta ranije. Gotovo je sasvim sigurio da su bunu poveli lokalni radikalski prvaci u Boqevcu. tako da su obave{teni ~lanovi odbora znali da narodna vojska nema realnih {ansi za uspeh.. godine zauzimawem vi{e gradova i naseqa od organizovanih pripadnika narodne vojsve. koje su na{i stru~waci jo{ vi{e unapredili. Kraqa je podjarivao i poku{aj atentata na wega. bar ne svi. Buna je po~ela 28. a skup{tina sa radikalskom ve}inom je raspu{tena. Kako je buna po~ela prerano i bez odobrewa glavnog odbora. smatrao da treba podsta}i neku vrstu demonstracija ili nereda ukoliko kraq ukine ustav. Staja}a vojska je u to vreme dobila boqe i dalekometnije pu{ke iz inostranstva. nisu stali iza bune i nisu se neposredno ume{ali u weno vo|ewe. Kwa`evcu i Sokobawi. na ~elu sa Pa{i}em. u ~ijem su vo|stvu bili ~lanovi mesnih odbora radikalne stranke koji su odmah formirali nove organe vlasti kako bi ina~e u~inili da su pripadnici radikalne stranke ostali u skup{tini. zatim ustanovqewe „sejmena“ – nove vrste „~uvara bezbednosti“ sa turskim imenom i grubim postupcima. smatrao da je politi~ka borba i opstrukcija u skup{tini vrlo efikasna.

i uglavnom doslednog prekog suda. Nikola Pa{i}. Preko svojih ranijih saradnika i poznanika iz vremena pograni~ne gerile i raznih grani~nih afera na karaulama Vr{ke ^uke i Zatvornice.hteo da se stavi na weno ~elo. godine i blizu Stojanove ku}e pobuwenici su ubili pisara kwa`eva~kog na~edstva. Pobuwenici i mesni radikalni prvaci su u Bugarskoj kao emigranti raspore|eni du` granice sa Srbijom. urednim i vojni~ki efikasnim nastupom i dejstvom kaznene ekspedicije pod komandom majora Tihomiqa Nikoli}a. koji je po{ao u poteru za vo|om kwa`eva~kih pobuwenika. Mere su bile zastra{uju}e: 734 pobuwenika je osu|eno. gde je Josif Pan~i} sa licejcima i „hajdukom Stojanom“ pio kafu 1863.35 Kraqev re`im je pobedio. Aleksom Stanojevi}em. a za sebe je ostavqao politiku. Pod ~vrstom rukom Nikole Hristi}a. sasvim razumqivo. Preko Austrije je oti{ao u Sofiju. a 640 na robiju. Za kraqa Milana sve aktivnosti emigranata sa one strane isto~ne granice 74 . turske vlasti su na istoj liniji naselili Tatare da bi zapre~ili veze bugarskih pobuwenka i srpskih vlasti i me{ovitih srpsko – bugarskih ~eta. ustanici nisu imali nikakvog izgleda za uspeh. a wegovi sledbenici mogdi su biti shva}eni kao pripomo} ili smetwa za namere bugarske kne`evine da pripoji ju`nu Bugarsku. osu|en je u odsustvu na smrt. Bune i zavere }e nadaqe prepu{tati drugima. punih sedam ~asova. pripisane i zavereni~ke i izdajni~ke namere. Streqan je 21 u~esnik pobune. ali se nije proslavio. g. Antonija Aran|elovi}a.34 Pa{i} je obave{tavan o svemu {to se zbivalo. Pre 1876. kao glavni podstreka~ putem politi~ke aktivnosti kome su. U blizini vratarni~ke mehane. dr`avne poslove i diplomatiju. naslednika jo{ uvek aktivnog narednika Stojana Pe{i}a. od toga 94 na smrt. Ba{ na prostoru vratarni~ke klisure trajala je najdu`a bitka u timo~koj buni. i zajedno sa glavnim odborom doneo odluku da se iz emigracije buna prihvati. Pa{i} je u Vidinu primqen hladno.

~ime je poni{tena izborna pobeda radikala. kao relativno mlad sve{tenik. 1983: „Vo|e u Timo~koj buni“) pop Marinko je bio neosporni vo|a crnore~kih pobuwenika. 6. nov. 75 . No. Pop Marinko je bio na sastanku radikalskih prvaka posle obrazovawa nove vlade na ~elu sa Nikolom Hristi}em. protivnarodnih radwi i ru{ewa srpskih nacionalnih interesa. Po wemu. „bunu“. u ~asovima kada se trebalo odazvati mawe–vi{e li~noj inicijativi i proceni situacije u vezi sa dosta neodre|enim pozivom da se buna zapo~ne. da ih zarad osvajawa vlasti povede u sastavu bugarske vojske protiv Srbije u danima kada je ve} doneo odluku da se Bugarska napadne. po~eo da se bavi politikom. u kwa`eva~kom okrugu. ina~e sve{tenik u Boqevcu. ispoqio kolebawe. ali na specifi~an „popovski na~in“. Marinko Ivkovi}. Pa{i} je bio za nekakav „nered“. g.mogle su biti znak da „bugara{“ Pa{i} `eli javno da ponese izdajni~ki barjak. ili sli~no bez pomiwawa bune. a 1881. Pa{i} je bio ja~i od sudbinskih zbivawa. potpisao je „Program narodne radikalne stranke“. br. Po @ivkovi}evoj oceni pop Marinko je. Pred Timo~ku bunu wega je ~ekala kazna od osam meseci zatvora zbog podstrekivawa seqaka Gamzigrada na bunu zbog `igosawa stoke. Ro|en u Jakovcu. ili „ne{to gde bi mi bili pobednici“. avgusta 1883. Kao i mnogi sve{tenici koji su bili antidinasti~ki raspolo`eni i on je imao velikog uticaja u narodu ali kao i drugi nije bio na visini zbivawa. zakqu~uju mnogi istra`iva~i obimne gra|e o Timo~koj buni koja se sastoji iz pisanih dokumenta prekog suda. daleko od jeftinih re{ewa. pripremao za put u Beograd. on je. Zna se da je imao razgovor sa Pa{i}em koji se 29. g. u grupi boqeva~kih trgovaca.-dec. POP MARINKO IVKOVI]. Tako. QUBA DIDI] I ALEKSA STANOJEVI] Prema proceni Sima @ivkovi}a (Razvitak.

opisuje kraqa kao „bekriju“. sa ~ime se on nije slo`io. Tako|e. Svi svedoci su pop Marinka ozna~ili kao glavnog vo|u boqeva~kog kraja. „kurvara“ i „neznalicu“. Po oceni prekog suda Boqev~ani koji i sami vole kafane i kocku i posebno su krivi jer su. ponajvi{e su upadqive kada se prati pona{awe Ivkovi}a na ^estobrodici. „kockara“. @ivkovi} procewuje da su se ~lanovi glavnog odbora Radikalne stranke fakti~ki distancirali od pobuwenika. a naro~ito za organizovano prikupqawe pobuwenika u logoru na ^estobrodici najve}u krivicu i odgovornost ima vo|a celog ovog mete`a pop Marinko Ivkovi}. koji je {kolovan za sve{tenika. po{to su mu sejmeni pretili ubistvom. a postao je jedan od vo|a bune. Mane jednog ~oveka. da povu~e mase krasnore~ivo{}u i plamenom re~ito{}u. Na su|ewu je pop Marinko tvrdio da je bio prinu|en da pristupi pobuwenicima jer nije imao kud. Jedan od wih. podsmevaju}i se Valakowcima. }uprijskog okruga). (Sveta Petka je pripadala para}inskom srezu. Za sve ovo. Kosta 76 . Petke. Direktno je pomogao da uhva}eni na~elnik zaje~arskog sreza Vi}entije Be{evi} spase glavu. pohvatani su. I pored toga {to je u po~etnoj fazi bune uhapsio predstavnike boqeva~kih vlasti. a to zna~i da su i popa Ivkovi}a „pustili niz vodu“ i zejedno sa Pa{i}em pobegli u inostranstvo. ove izazvali da ponovo uzmu oru`je koje su ina~e predali. Svi ~lanovi glavnog odbora koji nisu uspeli da se sklone. ali kao da nije mogao da pre|e granice svog crnore~kog okruga.. oni su svojim pri~ama i podstrekivawem izazvali Krivovir~ane da se odupru komisiji za prikupqawe oru`ja. on je ispoqavao sve ve}u popustqivost u skladu sa shvatawem hri{}anske humanosti. Iz wega progovara pop kada za ovaj nevojni~ki potez govori da nije napao „jer bi palo mnogo krvi i od jedne i od druge strane“. Simo @ivkovi} daje ovakav opis wegove li~nosti: „On je umeo da izgovori jaku besedu.. On ~etiri dana logoruje na domaku vojnih magacina punih municije kod Sv.

Bio je poslanik sokobawskog sreza i jedan od onih pojedinaca „koji su `iveli s narodom i znali ga“ ali „wegova inteligencija nije bila oplemewena velikim {kolovawem i ~itawem ve} je prirodna i prakti~na“. trgovac iz Sokobaqe. iza koga se kriju „~vrsta voqa i posebna upornost“. izjavio je da je „Timo~ka buna li~no delo popa Marinka Ivkovi}a“. Jasno je samo to da Didi} nije smeo da krene u bunu dok se ne sazna da je kraq suspendovao ustav. Na Dragutina Ili}a. {to su do otu`nosti radili skoro svi optu`enici pred prekim sudom. zahvaquju}i wemu.“ Qubomir Didi}. tek u{log u sredwe godine `ivota (35). izazivalo je. Ili}a. Wegovi prijeteqi. @ivkovi}a: „Na su|ewu je bio pribran. poznanici i seqaci koje je poznavao nisu vi{e 77 . po re~ima D. Didi} nije ostavio dobar utisak zbog skromnog fizi~kog. sve{teni~ki smirenog. Prema optu`nici koja je pro~itana na su|ewu. @ivkovi} je naveo da je pop Ivkovi} pred streqawe imao „najboqe dr`awe od svih prvaka Timo~ke bune“.Tau{anovi}. jer mi smo va{e glave. krenula pet dana nakon odricawa gra|anske poslu{nosti u Boqevcu. Svojim upla{enim drugovima na putu iz Kwa`evca za Zaje~ar. ali izgleda da takav materijalni dokaz nije postojao jer bi bio jo{ boqe iskori{}en za optu`be ~lanova glavnog odbora. „dok glavni odbor ne zna ni{ta o buni“. Dostojanstveno dr`awe ovog ~oveka.“ Dodajmo jo{ i ovu ocenu S. {to mo`e da bude glavna instrukcija glavnog odbora. je glavni pokreta~ i lider bune u sokobawskom kraju koja je. Ra{a Milo{evi} je rekao da je pop Ivkovi} vo|a bune. nije nikoga optu`ivao. koji je pisao o pobuwenicima. niti se izgovarao na druge. posle hap{ewa je rekao: „^ega se vi bojite? Kazni}e vas mawe – vi{e hapsom i robijom. on je imao pismenu dozvolu glavnog odbora da podigne bunu. ali za glave se ne bojte! Kolac }u omastiti ja i narodni poslanici. Zbog oklevawa Didi} je u Sokobawi izlo`en bojkotu. po{tovawe i samog Dragomira Rajovi}a. boqe re}i |iftinskog izgleda.

hteo ne hteo. 78 . toliko je Didi} to ~inio na trgova~ki. klase bili su upu}eni na polo`aj u Bawskoj klisuri. godine. pustio zatvorenike. ali ~lanovi odbora sve to nisu prihvatili. bio u raspolo`ewu pravog lidera. 25. i 2. oni su `eleli da se u~ini sve samo da opet imaju svoju hraniteqicu `ivota uz sebe.hteli da ga pozdrave na ulici i niko vi{e nije pazario u wegovom du}anu. ukqu~uju}i i wegovu. Didi} je. Ratni~ki poklici me{ali su se trubama. Sa pi{toqem u ruci on je zapretio sreskim ~inovnicima. ispraznio kasu. Pobuweni~ka stihija u Sokobawi je krenula svojim putem. Nenaviknuti da budu bez pu{ke u ku}i. istoga dana. Quba Didi} je zajedno sa obveznicima narodne vojske iz sela Saselca do{ao kod sreskog na~elnika od koga su zajedno tra`ili oru`je koje su ve} predali. dobo{ima i zvowavom sa crkvenog torwa. a sreskog kapetana i po{tara zatvorio. Ponovila se ista situacija koja se dogodila u Valakowu. Zahvaquju}i brzom reagovawu i dobroj organizaciji obveznici narodne vojske 1. ali kada je {urak popa Ivkovi}a. Ovoj violentnoj skupini pridru`ili su se i gra|ani Sokobawe i vojnici narodne vojske i pobuwenici su do{li su do svog oru`ja. formirao odbor ~iji su ~lanovi dobili odre|ena zadu`ewa. po{to je postavio jake stra`e i naredio da se onesposobe telegrafske veze. Konsultovao se sa Stanojevi}em i drugim pojedincima i svi mu savetovali da se uzdr`i. Zatim je Didi} stupio u vezu sa pobuwenicima u Kwa`evcu zahtevaju}i da mu po{aqu poja~awe u qudstvu i barut. oktobra 1883. Didi} ga je pozdravio samo jednom re~ju: „Znam!“ i buna je u sokobawskom okrugu po~ela 25. do{ao u Sokobawu. da se roba iz svih radwi konfiskuje. Koliko je Ivkovi} predvodio bunu na popovski na~in. Zatim je. Na osnovu obimne gra|e prekog suda mo`e se razumeti da je Didi} ~lanovima odbora predlagao da se novac iz kase sreskog na~elstva upotrebi na kupovinu oru`ja. oktobra. Dobrosav Petrovi}.

a ve} sutradan je bio streqan. zatim je odbio dukate koje mu je Didi} ponudio i predao ga policijskim vlastima. Po{to je sokobawski odbor „za povra}aj mira“ ve} stupio u pregovore sa staja}om vojskom. uve`banija. a weno oru`je imalo je mnogo ve}i domet i preciznost. novembra. Me|utim Jovanovi} je uspeo da mu otme revolver. su|eno mi je da glavu izgubim. spasavaju}i glavu. U me|uvremenu Didi} je. Zabele`eno je da je. Tako je Quba Didi} osu|en na smrt 6. Dat je i rok za bezuslovnu predaju oru`ja. ali je i tamo po istom konceptu nadmo}nosti sve ve} bilo okon~ano. oktobra usamqen u svom kraju on odlazi u Crnu Reku. Ipak sa svojim sledbenicima uspeva da dobije jedan bataqon narodne vojske iz Kwa`evca. i glavnokomandaju}i general Tihomiq Nikoli} je naredio ha{pewe ovih pobuwenika. posle neuspelog poku{aja da pobegne. U direktnom. a srce i hrabrost nisu mogli da urade mnogo. a u sokobowskom kraju pod brojem jedan bila je Didi}eva. 79 . Na gubili{te je iza{ao zajedno sa Petrom Milo{evi}em. nije vajde.“ Su|ewe je zbog obiqa podataka o wegovoj delatnosti u toku bune trajalo kratko – pola sata. Narodna vojska se razbe`ala na sve strane. Staja}a vojska je bila mnogo br`a. U selu Balinci najmio je Cvetka Jovanovi}a da ga provede do granice kako bi pobegao u Bugarsku. a Didi} je ostao usamqen i izolovan. frontalnom su~eqavawu progovorilo je boqe oru`je. Bilo je jasno da }e se mir povratiti preko mnogih mrtvih glava. Sokobawski odbor prihvatio je sve uslove koje je diktirao major Jovan Atanackovi}. rekao: „E.Kao i u drugim sudarima staja}e i pobuwene narodne vojske rezultati su i u sokobawskom kraju bili porazni za pobuwenike. Didi} je morao zajedno sa kwa`eva~kim bataqonom da ode u Kwa`evac. postupio trgova~ki. ali ne i Didi}. Posebno kao vo|a istaknut je trgovac Quba Didi}. Bez wegovog znawa formiran je „odbor za povra}aj mira“ u koji su u{li mnogi u~esnici bune. Ve} 27. pa je pomo}nik na~elnika u Kwa`evcu poslao poteru.

Naime. ve} je naknadno dokraj~en. najboqeg u~enika i sledbenika Nikole Pa{i}a. pre`iveo je bunu koju je najboqe i najinteligentije vodio na svom podru~ju. Pobegao u Bugarsku i stigao da u svojoj 92. Didi} i Milo{evi} su se dr`ali ~vrsto. nije bio zahva}en sindromom tragi~nog norodnog junaka kakvi su bili mnogi u na{oj istoriji. on je u svim slu`benim dokumentima prvo mesto prepu{tao drugima. Pred streqa~ki stroj \usi} je iza{ao pijan. policijske vlasti.“ Tre}i neposredni vo|a Timo~ke bune. kasnije nazvan „Privremeni izvr{ni odbor“. a uhvatilo isto ono seqa{tvo i predalo prekom sudu za koje se borio. godine. Didi} posle plotuna nije odmah pao. oktobra „organizovao grupu gra|ana da brani barutni magacin od buntovnika!“ Zatim je postao prividno mawe zna~ajan ~lan „Privremenog odbora narodne uprave za okrug kwa`eva~ki“.komandantom 4. ~uvawe barutnog maga80 . to telo je uzelo vlast u Kwa`evcu na genijalan na~in – uz pomo} aktuelne vlasti. ta~nije kapetan Mitar Kova~evi} je zahtevao. Umro je u svojoj 94. sa okanicom rakije i sve}om u rukama za rasterivawe straha i spas du{e. i sa Ristom \usi}em. svrqi{kog botaqona narodne vojske sa ~ijim pripadnicima je u~estvovao u bici na Dervenu. {ta bi drugo u neposrednoj opasnosti od pobune. poslanikom. posle plodne politi~ke karijere postane i ~lan Narodnog fronta 1945. Da ovu povest o wegovoj sudbini zavr{imo citatom Sime @ivkovi}a: „Didi}a je napustilo gra|anstvo koje je vodio. godini. (Ona se verovatno sastoji u vezama radikala sa ruskom obave{tajnom slu`bom Ohranom). Aleksa Stanojevi}. Bio je tvrd zaverenik koji nije ostavqao tragove za sobom i koji je tajnu Timo~ke bune odneo sa sobom u grob. U toku Timo~ke bune. @ivkovi} je ocenio da je Stanojevi} „pored dugove~nosti bio ~ovek velike ve{tine i promi{qenosti“. Iako najuglednije ime u kwa`eva~kom okrugu i celoj Timo~koj Krajini. godini. on je 26. Delovawem Ace Stanojevi}a. Naprotiv.

ipak se pokazala uobi~ajena vojna premo} staja}e vojske. Svako delovawe aktuelne vlasti je bilo blokirano. Ko sada da zameri Kova~evi}u koji narodnu vojsku na propisan (ali i samovoqan na~in) poziva u pomo} protiv buntovnika. Tra`io je 29. Izgledalo je da je vlast naredila pokretawe norodne vojske koja je po{la u otvorenu pobunu. upu}ena je pomo} ostalim pobuwenim podru~jima. Prema wegovim vojnim kombinacijama Rusija bi preko Bugarske u{la u Srbiju ako bi se Austrougarska ume{ala u na{e stvari. pi{e objave. 10. upu}uje lokalne intelektualce u evropsku politiku. To {to je borba trajala sedam ~asova je posledica boqe vojne organizacije pobuwenika ovog okruga. koji vu~e konce iz pozadine. Kwa`eva~ka pobuweni~ka vojska je delovala kao precizni mehanizam. mobilizaciju narodne vojske. Mihajla Veselinovi}a. Me|utim. velika vojska sakupqena na tri punkta ili logora na podru~ju kwa`eva~kog okruga. Qubomira Bo`inovi}a i Nikolu Pavlovi}a.“ Daqe Sima @ivkovi} ovako procewuje aktivnost Alekse Stanojevi}a u toku pobune: „Aleksa Stanojevi} je aktivan i u propagandnom smislu.cina. nikome vi{e nije padalo na pamet da slu{a kapetana i na~elnika ve} Stanojevi}a. U toj birokratsko – pravnoj ujdurmi i komediji bez prolivawa krvi osvojen je ceo barutni magacin i dva topa. No i pored svega „kwa`eva~ka vojna organizacija kao i pobuna ovog okruga je do`ivela vojni poraz na Vratarnici 30. a kapetan Kova~evi} nije digao barutanu u vazduh kako mu je od strane na~elnika nare|eno. Iza svega toga stoji Aca Stanojevi}. Bez ikakvog otpora buntovnici su zauzeli na~elstvo i zape~atili kasu. [aqe glasine. ishrana vojske u potpunosti regulisana. Govorio je u~itequ Voji Antonijevi}u iz Valevca da je Rusija na strani pobuwenika. oktobra. da bi se stvorio privid wegove inicijative. Na wegov zahtev okru`ni na~elnik je u tom ciqu gra|anima predao pu{ke da bi taj magacin ~uvali. Kada su se seqaci i pripadnici narodne vojske sakupili iz okolnih sela. od komandanta Timo~ke divizije da mu preda Zaje~ar mirnim 81 . ve} je naredio.

“ ZAVERA U EMIGRACIJI Iako prevashodio politi~ar. „Zamereno mu je {to je ~lanove Glavnog odbora stranke obave{tavao o pripremama za bunu i o stawu u Timo~koj Krajini. Ako je etnopsiholo{ka osobenost Isto~ne Srbije prema [umadiji najvi{e izra`ena u hladnom i racionalnom. gde je potom go. a za `rtve i neuspeh osevtu. rasni isto~nosrbijanski kulturni tip.“ Preki sud je delatnost Alekse Stanojevi}a ocenio kao najopasniju.. ne samo za Timo~ku Krajinu ve} i za celu Srbiju. Pa{i} je ~esto bio prinu|en da postupa kao revolucionar kako je `eleo pokojni Svetozar Markovi}. ali nije ni pobedio ni mu~eni~ki zavr{io.putem.. Bio je pametan i ve{t. onda je on pravi. Na ve} pomenutom zboru radikala u Kragujevcu Pa{i} je rekao. pisar Atanasije Aran|elovi} je poginuo „kod mehane vratarni~ke. proizvoqnost i neta~nost regionalnih i psiholo{kih odre|ewa qudi jednog kraja. a bio je u blizini onih koji su bili kadri da za presecawe politi~hih ~vorova upotrebe nasiqe. Potera za Stanojevi}em nije uspela. U tome je. izme|u ostalog.. On je pogre{io samo u tome {to nije na vreme nabavio najsavremenije oru`je. Po slomu narodne vojoke kod Vratarnice pobegao je sa Veselinovi}em u Bugarsku. nag na|en. da je sve {to je wegov drug iz student82 .. Didi} zbog mu~eni~ke smrti i doslednog po{tovawa svojih ideja podse}aju nas na [umadince od Prvog srpskog ustanka do Topolske bune. sva relativnost. Do`iveo je petu deceniju XX veka dok su wegovi drugovi svoju `ivotnu putawu prekinuli 17 godina pre po~etka XX veka. On nikada nije molio kraqa da mu oprosti. Wen vo|a. On se posledwi digao a prvi pobegao. Ivkovi} i Q... wegovi zemqaci M. Preki sud ga je osudmo na smrt. Me|utim.

83 . ali tako smi{qena i formulisana da su se od we preostali malodu{ni glasa~i mogli probuditi. kako navodi Vasa Kazimirovi} u svojoj kwizi.36 odgovorio na svoj pravoslavni. Pa{i} je pozvao srpski narod ne samo da glasa za radikale.) Kraq je 1881. Shvataju}i da se radikalizam uvukao i u prosvetu. uradio kao borac za narodna prava. a wena sau~esnica zate~ena obe{ena u zatvorskoj }eliji. Narod je. mawe gre{i od svojih saradnika i otvorenih neprijateqa zbog toga {to je bio neumoran radnik. Sve to jo{ ne pokazuje ono drugo lice Pa{i}evo koje je. sumwe u opravdanost kraqevih metoda razra~unavawa sa politi~kim protivnicima i aktuelnom opozicijom rasule su se po ~itavoj Evropi. hteo ne hteo. morao da ima. S wim se. Umesto optu`be „belosvetskog teroriste“ Pa{i}a. tradicionalni na~in: Bog da mu du{u prosti! Pa{i}. koji je ~ak spavao u svojoj kancelariji. bio je u stvari pretwa. socijalista Svetozar Markovi}. a mnoge {kole ostavio da ~ekaju nova postavqewa. kraq je preko ministarstva prosvete otpustio mnoge u~iteqe i profesore. pored toga. Osnovni radikalski pokli~ koji je Kazimirovi} ve{to izdvojio iz Pa{i}evog govora u vreme izbora pred bunu 1883.skih dana. kako je istra`io Kazimirovi}. g. grofom Kalnokijem. da li }e ko smeti da glasa za Frawu Josifa!“ S druge strane kraq Milan se od po~etka Pa{i}evog uspona prema wemu pona{ao upravo zavereni~ki. direktno optu`io Pa{i}a i radikale za poku{aj atentata od strane Ilke Markovi} koja je u zatvoru na|ena zadavqena pe{kirom. urodilo plodom. mogao porediti samo wegov direktni rival u naprednoj stranci Milutin Gara{anin. smenio mitropolita Mihajla. tako|e ~oveka iz Isto~ne Srbije. g. nego sa svojim predsednikom vlade. ve} je postavio i pitawe da li }e „hteti. Zbog kraqeve grube represije na udaru su bili pripadnici radikalie stranke. (Istovremeno on se u Beogradu i Be~u vi{e sastajao sa austrijskim poslanikom Kevenhilerom i austrougarskim ministrom unutra{wih poslova.

stigao u Vidin novembra 1883. Adam Bogosavqevi}. predsednik bugarske radikalne stranke Nikola Suknarov ostaje dosledan svojoj oceni da je Pa{i} ~ovek kome treba pre svega na qudski na~in pomo}i. za{tititi ga i sakriti kad treba. godine. Razume se. Sofiji i Vidinu gde su se Pa{i} i emigranti kretali i okupqali) ne uspevaju da i{~upaju ni jednu jedinu re~ koja bi potvrdila Milojevi}evo izve{}e o zaveri. Da iz sada slobodne Bugarske izazove sa svojim dobrovoqcima. to nije u potpunosti wihovo delo. smatraju}i Pa{i}a revolucionarom. prognan od kraqa Milana. mogao da gleda svakojako na prisustvo Pa{i}a.Kraq Milan je i samog Pa{i}a poku{ao da kompromituje u Bontuovoj aferi kada je ovaj. ali je taj wegov poku{aj ostao vrlo providan. austrougarski agenti u Bugarskoj (Belograd~iku. Iako je knez Aleksandar Batemberg. podmitio ~lanove napredwa~ke vlade. Pa{i} je to prihvatio iako se pre tri godine razi{ao sa mitropolitom jer ovaj nije dozvolio parastos u zatvoru u kome je umro poznati borac za narodna prava iz Koprivnice kod Negotina. Najtvr|e jezgro srpske emigracije. bugarski vladar germanske krvi. Zahvaquju}i wemu i Pa{i}evom zetu Risti Ivanovu. uputio na mitropolita Mihajla koji je. Pa{i} je zaobilaznim putem. mudar kao i Pa{i}. Ali ga je taj isti ruski ~ovek. tako da bez nare|ewa niko nije umeo da otvori usta. nekada{wi krimski i makre{ki dobrovoqci i wihovi mla|i naslednici znaju samo da pucaju i koqu. Zna se ko u takvim poslovima mo`e da govori i pi{e – Nikola! 84 . iznudio vrlo povoqne (i nepravedne) uslove eksploatacije budu}ih srpskih pruga. Najva`nija je wegova namera da i on u~ini ne{to sli~no u obrnutom smeru. Iako mu ruski agent u Bugarskoj nije izrazio podr{ku. on se nikada nije odrekao Rusije. koji su tretirani kao emigranti. koji je ina~e bio srpskog porekla. a zatim bankrotirao. bio u Ru{~uku. preko Kalafata. pobunu i svrgavawe kraqa Milana. Pa{i}u sumwivi Francuz.

Milojevi} je po dolasku u Beograd odmah sve dostavio kraqu Milanu. On uspeva preko novosadske {tampe i prevoda na sedam jezika da saop{ti Evropi da je glavni ciq kraqeve strahovlade fizi~ka likvidacija opozicije. sina kraqa Milana. Pa{i} je sa mitropolitom Mihajlom i sa svojim „vernim“ Vladom Milojevi}em dogovorio plan o dovo|ewu Aleksandra Obrenovi}a. kao da je negde u [umadiji. pi{e da se `rtve timo~ke bune moraju osvetiti „jer Srbin ne mo`e da `ivi bez we“ (osvete). jer ponavqawe iste ili sli~ne situacije iz pro{losti.. „Srpska nacionalna ideja je oslobo|ewe i ujediwewe svih Srba u jednu dr`avu i formirawe Balkanskog saveza plemenski srodnih rasa.“ Iz ovog ~lanka se vidi da je Pa{i} znao za zna~aj istorijskog kontinuiteta. Saznao je da ima qudi kojima je svejedno kako }e gubitak ~asti da tuma~e wegovi potomci. koji je sa raznim stratezima i poverqivim qudima pravio planove za oslobo|ewe Srba izvan Srbije. dobio slu`bu i kraqevo poverewe.000 dukata. spasao se pasjeg emigrantskog `ivota.Kao nekada Ilija Gara{anin.. No. U listu ~ije je ime vezano za mesto smrti Svetog Save – Trnovo. Pa{i} je stekao jo{ jedno veliko iskustvo. U vreme kada je Pa{i}eva glava bila ucewena na 2. „Trnovskoj konstituciji“ Pa{i}. O toj odluci Milojevi} je trebalo da obavesti Jovana Risti}a.. kada je Pa{i} sa emigrantima nameravao da preko Gajtan planine i Velikog Izvora 85 . on pi{e da ni nesre}ni despot \ura| Brankovi} ni \or|e Brankovi} nisu ni u najve}oj nevoqi davali tolika prava Austrijancima u Srbiji kako je to u~inio kraq Milan.. Sve se to de{avalo 1884. ili crnogorskog kneza Nikole ili Perta Kara|or|evi}a na srpski presto. ako se ta pro{lost poznaje. koja se pred o~ima svih pretvara u tragediju. nastupaju}e politi~ke li~nosti u zemqi. koja se sve vi{e udaqava od kraqa i wegovih metoda. mo`e se ubla`iti ili izbe}i. Drugim re~ima skovana je zavera protiv legitimnog kraqa Srbije Milana Obrenovi}a. godine.

po svedo~ewu Sforce. on ponovo poziva srpski narod da zbaci kraqa Milana. mesec dana kasnije. SRBIJA KAO PA[I]EVA ZVEZDA VODIQA Javnost je u Srbiji o delatnosti emigracije i Pa{i}a obave{tavana i preko austrougarskih agenata i naknadno uba~enih pojedinaca koji su preko poverqivih qudi pozivani kao organizatori planirane pobune. Upotrebqena terminologija u raznim Pa{i}evim pismima i ~lancima potpuno je prilago|ena kraqevom na~inu izra`avawa koji je i samoga sebe. koji je po okon~awu bune bio predsednik prekog suda u Zaje~aru. novog predsednika skup{tine. u junu iste godine. Kazimirovi}a koji se odnosi na drugi 86 . Po oceni V. Iskustvo sa takvim qudima mu je pomoglo u stvarawu najboqeg stare{inskog kadra u srpskoj vojsci i suzbijawu kriminala u podno{qive okvire. Na vest da je srpski diplomatski predstavnik napustio Bugarsku. Kazimirovi}a ona je o{trinom Pa{i}evih poziva na svrgavawe obrenovi}evskog re`ima bila iznena|ena. da je kraq Milan tra`io da se emigranti udaqe sa granice i da je izbio pograni~ni incident na Bregovu. Pored ve}e opreznosti prema qudima od wegovog poverewa. on }e morati da podnosi i razmi{qa o kombinovanim ~etama {vercera i haramija koji su dobili ulogu strana~kih qudi i patriota. Dragomira Rajovi}a.u|e u Srbiju i podigne ustanak. je kao inteligentnom politi~aru padalo te{ko {to je nasledio stawe raznih nu`nih kompromisa koji se javqaju u ustavno – pravno nestabilnim dr`avama. Pa{i} odustaje od plana. nazivao probisvetom. Da bi smo bili slikovitiji nave{}emo jedan citat iz kwige V. Pored toga Pa{i}u. Me|utim. nazvao je ubicom koji u pravoj demokratiji nikad ne bi bio izabran na tako odgovorno mesto.

Prema Kazimirovi}evom istra`ivawu ministarstvo unutra{wih poslova Austrougarske zna da se 16 sanduka oru`ja i municije nalazi u pivarskoj radwi srpskog emigranta iz Zaje~ara. ni od toga nije bilo ni{ta. koja je po svemu sude}i ubila kwa`eva~kog pisara u Vratarnici u toku bune. koji se proizvodwom i prodajom piva bavi u Vidinu.. Sve je opet jednom (verovatno – „jo{ jednom“ – prim. pre{la je granicu upravo u vreme tog zati{ja i posle pu{karawa ubila popa Veqka Spasi}a u neposrednom zale|u Vratarnice. Pa{i} pozajmquje novac od wih za tro{ak i hranu 3000 emigranata Srba i 1000 proteranih Crnogoraca pod komandom vojvode Peke Pavlovi}a. Prema Intabulacionom protokolu op{tine Zaje~ar. a zet Ivanov {ef sofijske policije. Pa{i}ev za{titnik Suknarov postaje ministar unutra{wih poslova.593.) odlo`eno i – zavladalo je zati{je.00 dinara Veqku Jan~i}u iz Vratarnice. Veqko Jan~i} se u gra|i o timo~koj buni pomiwe kao emigrant. To je u velikoj meri omogu}io i Kosta Marin87 . Zatim Suknarov biva smewen ali je sakupqeno 1000 pu{aka i potrebne municije. Posle ubistva popa Veqka Spasi}a ova grupa emigranata pronalazi samo deo novca i sa jednim rawenim Velikoizvorcem u koga je pucao sviwarski trgovac i ~lan napredwa~ke stranke Ne{ko To{i}. aut. godine: „[to se ti~e Pa{i}evog plana da sa emigrantima pre|e granicu i u Srbiji zapali vatru ustanka. Zapis duga i popis celokupnog imawa u slu`beni protokol uvedvni su pre bune. \or|a Lazarevi}a. sasvim mirno gazi plitak Timok ispod brda Bezdet u Vratarnici i ponovo prelazi granicu.. U decembru iste godine ovakvi poku{aji potpaqivawa vatre imaju na kratko vi{e izgleda.“ Grupa Mladena Cekovi}a Draganovi}a.poku{aj pobune u Srbiji krajem leta 1884. zaje~arski trgovac Petar Nedeqkovi} preuzima deo imawa Mladena Cekovi}a iz Zagra|a na ime duga koji nije ispla}en. Prema istom protokolu pop Veqko Spasi} ustupio je na ime pozajmice 6.

. Nije ni najmawe uva`io Pa{i}eve razloge da se u vreme ratne opasnosti upravo iz patriotizma ne sme i}i u bunu. Pritisak bugarske policije i kraqa Milana koji zahteva da se uklone emigranti sa granice sve su ja~i. ve} samo sa „kraqu“. I Crnogorci tako misle. vidi se da je Pa{i} postupio mudro i promi{qeno. pokvarewak) treba da }uti.On ne `eli sa Batembergom i wegovom vojskom. u ~ijoj je ku}i u Vidinu dr`an ovaj sastanak. Pa{i} je. – ovaj sastanak je odr`an dakle u potpuno izmewenim uslovima koje je \or|e Lazaravi} u „Politici“ od 18. Bugarska policija nije prona{la oru`je jer je ono skloweno na samoj granici. posle svrgavawa oba „nemska“ kraqa. Da li sa 4000 Srba i Crnogoraca u}i u Srbiju ili ostati u Bugarskoj u bekstvu od bugarske policije. Ako je Bugarska u{la u Rumeliju. Buna je planirana za kwa`eva~ki okrug. Prolaze meseci mu~nog i{~ekivawa.. kako smo videli. Iz pisma koje je nakon toga Pa{i} uputio kraqu. kamenorezac iz Vaqeva. ide i Pa{i}. kao da ga ostavqa samog sa tom titulom. ipak bira na~in wegovog uklawawa. U svom pismu srpskog suverena ne oslovqava sa „va{e veli~anstvo“. koji je izdao Pa{i}a. ali sa wegovim protivnicima `eli uniju Srbije i Bugarske. reaguju}i pre svega na prisajediwewe Rumelije Bugarskoj. Otac \or|a Lazarevi}a. evo 88 . septembra 1885. Pa{i} prepu{ta odluku ve}ini. Ako su svi da se ide u Srbiju. Pa{i}eve dileme postaju sve ve}e. Izbila je sva|a.kovi}. 1926. Kad Pa{i} i Peko govore. u gladovawu i o~ajawu? Vojvoda Peko Pavlovi} je prepustio odluku Pa{i}u. On je svima rekao u brk da su kukavice. zapretio mu je da }e ga „golim rukama izbaciti kroz re{etke na prozoru“. jedan takav pezenvek (svodnik. Rista. uspeo da izbegne rascep u emigraciji. u srpskom selu Bra}evac. Janko Jole je pozvao „na megdan juna~ki“. 8. Ne kriju}i da je srpski kraq tiranin. g. ozna~io kao „grom iz vedra neba“. osim Janka-Jola Pileti}a. g. Prisajediwewe Isto~ne Rumelije dogodilo se 6. Ve}ina se odlu~uje za odlagawe. uprkos nezavidnoj situaciji.

bio je smi{qen izazov koji bi emigrante i radikalsko vo|stvo doveo pravo pred pu{~ane cevi sakrivenih `andarma na srpskoj strani.prilike da Srbija bez oklevawa u|e u staru Srbiju i Makedoniju. Wegov poziv na dvoboj „kukavicama koji ne smeju da pre|u granicu i dignu bunu“.. Pi{u}i Suknarovu Pa{i} je ostavio neoboriv dokument svog vizionar89 . oni su odbili da se bore protiv Srbije. Pileti} se vratio u Srbiju i mada nije uspeo da na ovakav na~ik ubije ili uhapsi Pa{i}a. Bugarima. „. osporavao pravo na Makedoniju. Jole Pileti} je bio samo dokaz da su kraq i napredwaci uspeli da se veoma dobro organizuju u odbrani od radikalske opasnosti.Mi u takvom vremenu obustavqamo svaku radwu koja je upravqena da Srbiju oslobodi od unutra{qe tiranije i da osveti nevino prolivenu krv bratsku i stavqamo se vama na raspolagawe ukoliko nam polo`aj dopu{tao bude. Pileti} je bio u stvari {pijun kraqa Milana. Posle svr{etka rata Pa{i} je mogao dokumentovano da doka`e da je u Bugarskoj upravo progowen jer je svojim doma}inima.. on. U ve} pomenutom. direktno ne optu`uje kraqa za tiraniju (indirektno sasvim sigurno). svakako istorijskom pismu kraqu Milanu. Oni su bili preobu~eni u seqa~ka odela i pod komandom Milutina Gara{anina. ukazuju}i da je u novoj situaciji jedino razumno da srpska vojska u|e u Staru Srbiju i Makedoniju. ali kada je izbio srpsko – bugarski rat. No. Crnogorci pod komandom Peka Pavlovi}a su potom napustili Vidin u `eqi da se bore za Rumeliju. va`ne puteve i svoj opstanak ne mo`e da brani kao bilo ~ija provincija. Pa{i} se nije dao prevariti. ve} napredwake.. on u Beogradu dobija mesto sreskog pisara. Nakon toga Pa{i} je u srpskoj javnosti optu`en da na ra~un bugarskih usluga u svrgavawu kraqa Milana `eli da Makedoniju ustupi Bugarskoj. po{to su Bugari u{li u Rumeliju.“ Poruka je jasna: iznad tiranije i politike je potreba Srbije da ne ostane u sku~enim granicama jer svoj polo`aj. gori od „pezenveka“. razume se..

. no da ide sa Austrijom protiv Turaka.. (Gara{anin je to pismo zaba{urio i nije ga pro~itao na sednici narodne skup{tine iako je. g. jasno znao {ta je glavna opasnost za sve balkanske zamqe koje su se ponovo ra|ale izme|u ~eki}a i nakovwa svojih `eqa i realnih mogu}nosti opstanka.stva.. sigurnije i slozi balkanskih naroda bli`e. On nije verovao u dobre namere ujediwene carevine. pi{e Pa{i}. po pretpostavci Vase Kazimirovi}a. g. a iskreno i bratsko raspolo`ewe prema Srbima je izostalo. „mnogo je boqe. kao i docnije. namenio ruskom ambasadoru u Parizu. g. Nije se ona rukovodila opasno{}u naru{avawa privr`enosti Batemberga i Milana Obrenovi}a. nastalom 1885. on smatra da oba vladara koji rade protiv slovenske stvari treba zbaciti. na koje u prvom redu pada odgovornost za rat sa Bugarskom. Proteran je najpre u Ru{~uk. to odlu~io). koje je. [to se Pa{i}a ti~e on je prozreo tu igru i u pismu iz oktobra 1885. kad bi Srbija i{la sa Bugarskom protiv Turaka. retko ko razumeo. „Naposletku“. Kakav je interes ona imala. jer je remetila ravnote`u u stalnoj te`wi da se {iri prema istoku. kako on ka`e.. a zatim u Rumuniju. kako je ustanovio Vasa Kazimirovi}.“ U tim ~asovima Pa{i}a je . Austrougarske..“ Od svega je najinteresantnija uloga Austrougarske u srpsko – bugarskom ratu 1885. U vezi s tim Vasa Kazimirovi} zakqu~uje: „I kraq Milan i Milutin Gara{anin. bili su se potpuno oglu{ili o jednu ispravnu politi~u ideju – da se balkanskim savezom ostvari oslobo|ewe svih od Turske podjarmqenih naroda. Pa{i} je. Pa{i} zamera i Bugarima jer su. naime. a ukoliko se ne `eli rat zbog Rumelije 90 . U jednom drugom pismu. Htela je ona mnogo boqi rezultat koji bi u{ao u neprobojan oklop tradicije – stvarawe mr`we i rivalstva izme|u dva naroda (kraq i knez su bili ionako samo {ahovske figure) po staroj devizi: devide et impera (zavadi pa vladaj). budu}i da su vladari obe zemqe bili weni qudi? Stvar je vrdo prosta. spekulisali u pomo}i srpskim emigrantima.

Mojim re~ima i pismima nije se poklonila pa`wa. pomogao emigrantima. Po Vojislavu J. ina~e Srpkiwa. U tim te{kim trenucima pomogli su ga udovica kwi`evnika Qubena Karavelova. Bez la`ne skromnosti Pa{i} je otvoreno napisao da su se prilike na Balkanu. uhvatili i `ivog ispekli. ubistvima ~ijim ubicama nije su|eno. a srpska skup{tina u oktobru 1885. koliko je mogao. bili su izlo`eni gladi i poni`ewu. 91 .treba vratiti „status quo ante“. u okviru slovenstva i balkanskih odnosa. donosi odluku da se Bugarska napadne. Progowen kao zver Pa{i} se skriva u Dobruxi. odvijale „kako sam predskazivao da }e se razviti. U tim trenucima prognani mitropolit Mihajlo je. jer nisu bili dr`avqani Bugarske. Sam Pa{i} je priznao da nije smeo da iza|e pred wih jer je ruska pomo} koju im je obe}ao izostala. kod ruskih prijateqa iz studentskih ciri{kih dana. Kazimirovi}. Pa{i} ne `eli ruskom silom uve}anu Bugarsku (ni sanstefansku ni novu koja se stvara sa Rumelijom) jer kqu~ slovenstva na Balkanu je Srbija (zbog dva putna pravca) bez koje se ni Bugarska ne mo`e odr`ati. pored Slovenskog komiteta i Bugarina Aksakova.“ To je bilo pre proterivawa u Ru{~uk. Vukovi}u ~ije navode koristi V.. U isto vreme u Srbiji je izvr{ena mobilizacija. Grof Kalnoki je Kevenhileru u Beograd poslao telegram u kome se kraq Milan uverava da „mo`e ra~unati na na{e prijateqstvo“. koga su kao zaslu`nog ratnika na Balkanu transilvansko – moldavski secesionisti na ovom istom terenu 1601. Ali Pa{i} je i spretniji i sre}niji od Babe Novaka. g. i bugarski slovenofil Aksentije Aksentijevi}. Sam Pa{i} je ostavio svoje zapa`awe da su emigranti opstali vrlo dobro u „{opskom naseqewu“ koje „simpatizira Srbima“.. U Rumunuji je Pa{i} bio u jo{ ve}oj opasnosti jer je austrijsko poslanstvo u Bukure{tu tra`ilo wegovo hap{ewe. a zatim u Rumuniju. Interesantno je dr`awe Rusije u tim danima. Ostali emigranti koji su tako|e proterani i ostali bez sredstava za `ivot.

19. Mo`da. Prema saznawu V. ne odobravam ono {to ste u~inili. po zasluzi. wegova zvezda ga vodi u ropstvo koje on do`ivqava kao sudbinu. Milan je poveo rat smatraju}i da iza Bugarske stoji Rusija. a ne Pa{i}. Kako prema pisawu Slobodana Jovanovi}a navodi Kazimirovi}. Sigurno je ne{to drugo: ~esto nije dovoqno da bilo ko bude kraq. kraq je uo~i sloma rekao: „Ne mogu ovde ostati. Dok je trajala bitka na Slivnici koja. kako tvrdi Kazimirovi}. 92 . Kazimirovi}a kraq Milan je uo~i rata bio opsednut „pravom manijom gowewa“. on je iznenada doneo odluku o povla~ewu prema Pirotu. „Srbija mora ili postati austrougarska pokrajina. o kome dobija austrijske izve{taje da sprema atentat na wega. Poraz je bio neizbe`an. kraq Milan je pao na ispitu i kao ratni strateg. Nikako u Sofiji.“ Istina je da bi takav trijumf.“ Tre}eg dana rata. g.. Car je odgovorio: „Zato {to volim bugarski narod. a ne intriga Austrougarske.“ Da li je Pa{i}eva aktivnost u Bugarskoj i Rumuniji doprinela ovom stavu ruskog cara. uveren da }e Bugarsku vrlo brzo pobediti. Uspe{nim ratom protiv Bugara pobedio bi on.. nije bila izgubqena sve do momenta kada je do kraqa doprla vest da je jedan bugarski odred u{ao u neko selo iza linije srpskog fronta.Batemberg je telegrafisao ruskom caru o svojoj nameri da prisajedini Rumeliju jer zna da ruski car voli bugarski narod. Pa{i} bar u ~asovima o~ajawa. predsednik. ili politi~ar uop{te da bi se uistinu i razumevao u politiku. ne}u da me Pa{i} i drugovi wegovi vode vezanog kroz Sofiju. [to je kobnije za wegov ina~e skroman politi~ki mentalitet. po`eleo u Beogradu. novembra 1885. ili pak teritorijalno pove}ana. Ratom je hteo da zbri{e i svoju nesigurnost i silaznu liniju svog autoriteta i emigrante i Pa{i}a.

Izmiri}e se sa radikalima u zemqi. Rat sa Bugarskom je nazvao prenagqenim. S druge strane Pa{i} je veoma o{tar prema Bugarima tvrde}i da je o ovoj zemqi Evropa ~ula „kada im se (Bugarima) sloboda pokloni“. neiskusna bugarska vojska pobedila „zbog niskosti i nesposobnosti“ qudi na srpskoj strani i zbog toga {to je malobrojna srpska vojska „}oravo rukovo|ena“. posle rata. 1. ne `ali truda da do kraqa dospeju wegova prava shvatawa i tuma~ewa proteklih doga|aja. kako se izrazio. I Pa{i} smatra da je rat bio bratoubila~ki. osim emigranata i Pa{i}a. Pa{i}. ali je wegova procena da je. a od radikala u zemqi o~ekuje da pomognu spasavawu obraza Srbije. pa }e kasnije balkanski savez i zbog toga biti veliki podvig. koji je bio zatvoren u kalemegdanskoj tvr|avi. g. razume se. g. koji su ~amili u wegovim zatvorima. Odr`ana je konferencija predstavnika 93 .POSLEDWA KRAQEVA OFANZIVA Uzrok progona Pa{i}a iz Bugaraske u Rumuniju le`i u ~iwenici da je Pa{i} odbio ponudu kneza Batemberga da se sa emigrantima ukqu~i u bugarsku vojsku koja se najpre brani od napada. on se odlu~io na novi udarac Pa{i}u. sa kojim je svojevremeno Pa{i} osnovao radikalnu stranku. svi osu|eni radikali su pomilovani. nije bugarsko gledi{te. ^etiri dana kasnije. Kraq je pro~itao sva wegova pisma ali mu sujeta nije dozvolila da uva`i bilo koje stanovi{te svog protivnika. januara 1886. Iako je mo`da shvatio da kao suveren Srbije ne}e dugo izdr`ati. Pera Todorovi} je prihvatio sve kraqeve `eqe. Re`im u Srbiji se ne sme obarati stranom silom. To. U decembru 1885. a zatim nastupa na srpskoj teritoriji (zaustavi}e je austrougarski ultimatum). to mo`e samo srpski narod. Ne i sa Pa{i}am i emigrantima. Todorovi} je prihvatio kraqevu ideju da se radikali i napredwaci sporazumeju i formiraju koalicionu vladu. kraq je li~no posetio Peru Todorovi}a.

bar na kratko. Pa{i} je. No. koliko je to bilo mogu}e. koji je bio uveren da dobro radi. kako se izrazio Vasa Kazimirovi}. Mada kraqevom rukom oslobo|ena i ovakva radikalna stranka... odbija koaliciju sa neprijateqskom napredwa~kom strankom.. Nema politi~kog mira u Srbiji.. postigao da Todorovi} odigra dvostruku igru.“ No kritikuju}i i Milo{evi}a i Peru Todorovi}a Pa{i} je. Pa{i} iz emigracije savetuje da se radikali ne pribli`avaju ni liberalu Jovanu Risti}u. „preko Todorovi}a pridobije radikalnu stranku za saradwu bez nekih ve}ih ustupaka. sa disidentom Perom Todorovi}em na ~elu. Pa{i} je bio Pa{i} i prema svojim sledbenicima ne samo prema kraqu Milanu. ne smatra da }e do stvarnog pomirewa do}i. koji i sada ima presudan uticaj. o stabilnosti ne treba ni govoriti.nekada suprotstavqenih stranaka. a ti umesto da miri{.“ Tako je Pa{i}. a kao wen nekada{wi vo|a.. uskoro je bio iskqu~en iz stranke. Za wega je „ni{ka opozicija“ i neokaqani radikalizam „posledwa nada naroda“.“ No kraq ide daqe (prema svome kraju). kako ocewuje Vasa Kazimirovi}. sa pomilovanim radikalima i ve} 94 . Pera Todorovi} nije bio za taj posao. Zamerio je Ra{i Milo{evi}u zbog isterivawa Pere Todorovi}a iz stranke: „Ja sam pretpostavqao da }e{ uzeti na se ulogu izmiriteqa. kraq je poku{ao isti manevar sa liberalima..“ I sam je kritikovao Todorovi}a jer je za~etnik rascepa u radikalnoj stranci. pobedio i kraqa i svog politi~kog kompawona Todorovi}a. Pa{i} se nadao i smatrao je da tako i narod misli da se radikali ne}e „poqubiti i zagrliti sa izdajnicima srpskog imena i srpske dr`ave. preko wega ostvario neki uticaj na kraqa i dolazio do informacija o kraqevim namerama. Kako je Ra{a Milo{evi} zabale`io. Ubrzo je bez ostatka postao kraqev ~ovek. No. Formirana je nova vlada. ~ara{ jo{ vi{e vatru. „Ve}ina radikalskih prvaka izjasnila se protiv sporazuma sa napredwacima. [tavi{e. No i kraq nije postigao svoj ciq: da. Kada je ovaj manevar propao.

kako se vidi iz pisma Kosti Tau{anovi}u iz avgusta 1887.. 95 . U svojstvu srpskog poslanika u Rusiji on je u Petrogradu primio Pa{i}a.. godine opet ostvaruju radikalsku ve}inu. Pa{i}ev naslednik u zemqi bio je major Sava Gruju}. Za svoje naslednike je kazao. Prakti~no. Ako odstupe od tog ciqa ve}inu }e dobiti radikali Save Gruji}a. jer je liberalno – radikalna vlada trajala kratko. Dobija prave napade besa. „porezi se ne uteruju“. „buna se priprema“. g. Ni{ta novo u Srbiji toga vremena. „radikalna stranka da zadr`i poverewe naroda i jo{ k tome da ste~e poverewe kraqa?“ Ipak. Novi izbori u septembru 1887. Gruji} je taj susret opisao sasvim podani~ki. zakqu~uje Pa{i}.ohla|enim dinasti~kim liberalima. „revoluciju“. Jovan Risti} po svaku cenu ho}e da i taj uspeh svede na radikalsku mawinu u skup{tini. a liberali poverewe kraqa k wima“. Prorokuje „finansijski krah“. U vezi s tim Kazimirovi} s pravom pretpostavqa da su radikalski prvaci poslu{ali Pa{i}a. g. Vide}e se {ta }e i ko izgubiti u ovom politi~kom ruletu. ~ovek od poverewa Rusa i Pa{i}a. ta~nije neprihvatawa politike pokornosti i postepenog gubitka suvereniteta pred velikim susedom. takvi kakvi su. „Da li mo`e“. vidi rastu}u anarhiju zbog delovawa izdajni~ke emigracije i Pa{i}a. Pa{i} je preko odanih qudi i pisama zahtevao da radikali {to vi{e suzbiju liberale kod kraqa. Radikali su optu`eni da je wihov ciq ru{ewe prestola. Pa{i} ni za dlaku ne odustaje od svoje antiaustrijske politike. No i radikali majora Gruji}a. da su radikali „ulo`ili u savez poverewe naroda k vama.. Pored toga kraq je odbio da u sastav nove vlade u|e Kosta Tau{anovi}. shvataju da mogu da preduzmu samo ono {to im kraq dopusti. u junu 1887. a kraq je doveden u nesnosnu situaciju da ne mo`e ba{ sve po wegovom. ali je ta~no preneo kraqu da Pa{i} nema nameru da se vra}a u Srbiju jer ne prihvata stawe koje su stvorili radikali u zemqi. sugeri{u}i umerenost. Sada je ucveqen i liberal Jovan Risti}.

Upravo u svojoj 44.. uprkos svim menama raspolo`ewa i interesa i geografskoj udaqenosti. I Nikola Hristi}. Zima u kojoj se Pa{i} pripremao za povratak u zemqu. olajavali kod kraqa. Major Sava Gruji} daje ostavku jer kraq nije hteo da potpi{e jedan ukaz koji je sam zahtevao da pro|e kroza proceduru. Kao predsednik vlade 1888. prema lokalnom 96 .Sve te brige on saop{tava Kevenhileru jer kao da u Srbiji nema kome da se poveri. Pa{i} je bio „pa}enik“ u izgnanstvu koji je i daqe strepeo od novih prijateqa koji bi ga. bila je. godini `ivota.37 Abdikaciji je prothodio razvod sa kraqicom Natalijom i otimawe sina i prestolonaslednika Aleksandra koji je bio sa majkom u Vizbadenu.. POVRATAK I NOVE ZAMKE I TE[KO]E U {estogodi{woj emigraciji Pa{i} je ustanovio dva osnovna kamena temeqca budu}e srpske politike koju }e ostvarivati koliko mu prilike budu dozvoqavale: postizawe sloge balkanskih dr`ava i.. Pa{i} je 22. ~vrsta ruka iz timo~ke bune je okrenuo le|a kraqu: „Na wegovo veli~anstvo se ne mo`e niko osloniti. godine ~uo spanosnu vest: kraq Milan je abdicirao. gledao je kako Pa{i} u o~ima naroda izrasta u legendu i epsku li~nost. oslawawe i savezni{tvo sa Rusijom. Otmicu je pomogla austrougarska policija. Hteo ne hteo. kada je spa{avaju}i goli `ivot prvi put obrijao bradu da ga austrougarski agenti ne bi uhvatili. dugogodi{wi ministar unutra{wih dela.“ Tako je kraq ostao usamqen u mi{qewu da je Pa{i} izdajnik.“ Kraq je najzad zahtevao da se Milutin Gara{anin protera jer nije hteo da bude srpski poslanik u Rimu. g. Hristi} je izjavio da „nema tog nitkovluka za koji kraq Milan ne bi bio sposoban. februara 1889.. zarad karijere.

ina~e Crnogorac. Konti} podse}a na~elnika da je on te klevete oslobo|en „posle 15 i po mese~nog tamnovawa“ na su|ewu koje je odr`ano od prvog do desetog juna 1889. tako da su mnogi ostareli liberali i napredwaci poumirali. Upropa{}avawe du`nika kriminalnim uve}awem duga i prodaje imawa „na dobo{“ zbog naplate duga. nasiqe. otvoreno preti kwa`eva~kom na~elniku Dimitriju Vu~kovi}u da }e ga tu`iti sudu jer je javno izjavio da je Konti} razbojnik. U isto vreme u Timo~aninu se razobli~uju policijske metode razra~unavawa sa politi~kim aspirantima za vlast. pisar gorwobelore~ke. izazvale su veliki talas odmetni{tva. Izvesno je da Timo~anin donosi vest da se Gen~i} nije odazvao komisiji za otkup zemqi{ta za trasu budu}e pruge i da pruga nije pre{la preko wegovog imawa. On je bio ubijen od razbojnika. Policajci u slu`bi napredwa~ke vlade nazvani su „buxonosci“ koji su se u apsanama koristili gove|im `ilama i kesama sa peskom da se „na najgrozniji i najsvirepiji na~in tuku nevini qudi“. g. \avo je do{ao po svoje. Iako je nova zora Srbije bila na pomolu. Otapawe straha i u takvoj hladno}i tajnih i ostalih povratnika iz Bugarske je primetna. {to se bez uvijawa {tampa kao zlurada bele{ka. zatim ko`eqske i na kraju lasova~ke op{tine. Ve} u leto iste 1889. Te{ko je ustanoviti da li je trasa budu}e pruge od Kwa`evca za Negotin preko Zaje~ara ucrtana u {irokom luku oko celog gorweg grada samo da ne bi pre{la preko imawa liberalnog poslanika iz Velikog Izvora. godine jedan iz grupe Mladena Cekovi}a Draganovi}a. glasilu radikalne stranke. Konti}.zaje~arskom listu Timo~anin. U vreme kada se Konti} javio u listu Timo~anin mogla se u wemu pro~itati i vest o ubistvu urova~kog sve{tenika u negotinskom kraju. \or|a Gen~i}a. Nadmetawe u kori{}ewu veza i zloupotreba se rasplamsava. 97 . Radosav M. li~na nesigurnost. ali je popadija uspela uz pomo} kom{ija da rani bajonetom jednog od napada~a. vrlo hladna. odmetni{tva i osvete {ire se Srbijom.

95 liberala i samo jedan napredwak. Ako je dono{ewe tog ustava wegova zasluga (a formalno jeste) za{to se povla~i? U martu 1889. Zatim je skup{tina. potpisao je jedan od najmra~nijih i najkrvavijih dr`avnika Srbije – Nikola Hristi}.“ Razli~ita su tuma~ewa darovawa takve parlamentarne slobode srpskom narodu uo~i abdikacije. odobrila novi ustav. „Da paradoks bude ve}i“. posle sitnih izmena nacrta novog ustava. Ustav }e garantovati „u`ivawe ve}ih i {irih gra|anskih i politi~kih sloboda“.Kraq je pripremio svoju abdikaciju iza koje se krila `eqa da u senci ostane na politi~koj pozornici Srbije. g. ovaj ustav kojim }e po~eti svoju vladavinu i kraq Petar Kara|or|evi}. Kraq izdaje manifest u kome saop{tava da }e srpskom narodu dati ustav koji i sam `eli (a koga se ina~e u`asavao) kako ga `eli i sam narod. Osnovana je pretpostavka mnogih da je kraq o~ekivao rasulo u zemqi ~iji bi se uzroci mogli pripisati kraqevim politi~kim protivnicima. U politici su ~esto aktivnosti i agitacije u sprezi sa nekim narodnim te`wama donosili rezultate. [esnaestog decembra 1889. Tako je trideset~etvorogodi{wi kraq si{ao sa prestola u korist trinaestogodi{weg prestolonaslednika. (kojima je anulirana odredba kraqeve tajne konvencije sa Austrougarskom o pravu ove zemqe da u odre|enim prilikama koristi moravsku dolinu). istovremeno sa abdikacijom objavqeno progla{ewe maloletnog Aleksandra za kraqa uz imenovawe namesni{tva koje }e do kraqevog punoletstva obavqati wegove poslove. zbog ~ega bi se kraq apsolutisti~kim ovla{}ewima pojavio kao spasilac. pi{e Vasa Kazimirovi}. Pa{i} i radikali ne sede skr{tenih 98 . Posle abdikacije objavqen je sastav nove vlade koju je formirao Nikola Hristi}. „uz kraqa Milana. Isti je od mnogih istori~ara toga doba ocewen kao najslobodoumniji od svih prethodnih. godine sprovedeni su izbori za narodnu skup{tinu na kojima je trijumf radikala bio jo{ ve}i: od 625 poslanika u skup{tinu je izabrano 532 radikala. je.

kraq u ostavci tra`i od namesni{tva da se Nikola Pa{i} pomiluje. Zahvaquju}i woj srpski narod je najzad postao „kova~ svoje sre}e“. No. jer su svi ~lanovi vlade. ali je za svoj susret sa bira~ima i narodom izabrao Ni{. Sada je bar prividno sve lak{e. Ali se to nije dogodilo. da se radikali ne smeju odati nemaru i da predstoji „da se osiguraju ste~ena prava i slobode“. juna iste 1889.. koje je pa`qivo birao kraq Milan. Sve formalnosti su brzo okon~ane i ve} sutradan je ukaz o pomilovawu zvani~no objavqen. poku{avaju}i da udari na snagu radikala. bio osu|en na smrt. Pa{i} je u Smederevu i Beogradu odu{evqeno do~ekan. No. ~ime bi Pa{i} kao politi~ka li~nost bio trajno izbrisan. 99 . osim ministra vojnog. g. prema Karlu Sforci. po svemu sude}i osredwih politi~ara. Veliki zbor radikala u Ni{u odr`an je 9. obi{ao zgradu okru`nog na~elstva gde je 1883. bili radikali. Nada se da narod ne}e dati svoj glas „svojim tutorima“ i onima „koji su dokazivali da narod nije politi~ki zreo i da nije dostojan slobode i prava samoopredeqewa. Desetog marta 1889. Najpre je doputovao u Zaje~ar gde je. Glavnu zaslugu za novi parlamentarni ustav pripisao je delovawu radikalne stranke. Pre tri godine kraq je u Ni{u o~ekivao sporazum i izmirewe izme|u radikala i napredwaka. godine. Naglasio je da treba podi}i „narodno blagostawe i prosvetu“. Pred radikalskim poslanicima iz cele zemqe Pa{i} je istupio po{to mu je u Beogradu vra}eno vo|stvo radikalne stranke. g..ruku.“ Zalo`io se za ostvarivawe dostupnih ciqeva. koju je sa nekoliko svojih istomi{qenika i osnovao. ali je dodao da „pobe|eni ne spavaju“. Srbiju treba pripremiti „da mo`e odgovoriti svom zadatku“. ubrzo }e do`iveti gor~inu od onih. protiv demagogije. Pa{i}a nije vi{e ni{ta moglo iznenaditi.

Pa{i}. bezmalo kao obi~an gra|anin. ako naravno bude izabran. godine u|e na Kosovo. koji je hteo da se umesto napada na Bugarsku 1885.DEMOKRATIJA NA PAPIRU I pored novog ustava i abdikacije kraqa Milana i prisustva Nikole Pa{i}a u politi~kom `ivotu zemqe. tretiran je. Prvi je Tutunovi}. \or|e Gen~i} koji }e dokazati da na Balkanu duvaju samo ruski vetrovi. Pred septembarske izbore. Drugi Brut je Je{a. Pa{i} je otrpeo i ovo poni`ewe. preko svog glasila Timo~anin. ve} i liberalima. koji je obe}ao da }e sagraditi crkvu ako pobedi na izborima. Iz Timo~anina se vidi da je Pa{i}eva radikalna politika doprla do svakog mesnog odbora. po re~ima Vase Kazimirovi}a. Tre}i Brut (koji poodavno u o~ima radikala nije samo to) je liberal Gen~a. sigurni u svoju pobedu. direktor zaje~arske gimnazije kome se prezrivo savetuje da mu `ena kupi budilnik koji bi ga budio u skup{tini kad zaspi. Akcenat u govoru u~iteqa Mihajla Ra{kovi}a na zboru u Trwanima je na zna~aju dogovora 100 . napredwacima. Obru~ kleveta. direktor negotinske gimnazije. Dvadeset devetog avgusta 1889. pravu demokratiju je tek trebalo izboriti. g. ironi{u}i sa wihovim „debelim politi~kim kapitalom“: mada su ve} omatorili sada im bar „ne klecaju slaba~ka kolena“ jer imaju `ive svedoke borbe za narod – svoje debele trbuhe. rugaju se ne samo „buxonoscima“ tj. To se osetilo prilikom obele`avawa petstote godi{wice kosovske bitke u Kru{evcu i prilikom miropomazawa kraqa Aleksandra I u manastiru @i~i. dugogodi{wih najgorih optu`bi nisu hteli da obore argumentima svi kojima je to i{lo na ra~un. Timo~anin donosi i bele{ku o tri timo~ka Bruta. kako ga familijarno naziva izve{ta~. Naviknut na jo{ gore nevoqe. zaje~arski radikali. Samog Pa{i}a „kraqevi radikali“ i Sava Gruji} poku{avaju u svakoj prilici da dovedu u podre|en polo`aj.

on putuje u Petrograd ali ne vi{e kao emigrant u izlizanom odelu. bile potrebne za novu narodnu vojsku koju je trebalo obnoviti. Od 117 poslani~kih mesta radikali dobijaju 102. godine. septembra 1890. ovakvi rezultati su ipak logi~ni. Pa{i} je bio kandidovan istovremeno u Beogradu. bila zamka da bi od strane javnih i tajnih protivnika u vladi bio odgurnut sa glavnog politi~kog pravca koji je kraqevina Srbija kao dr`ava imala. me|utim. Zaje~aru i Ni{u i svuda je kao kandidat radikalne stranke dobio apsolutnu ve}inu. a koji je on najboqe poznavao. posle objavqivawa vesti o trijumfu radikala i Pa{i}a mogao da saop{ti Zaje~arcima jo{ jednu novost.000 pu{aka.000 dinara za gra|ewe gimnazijske zgrade u Zaje~aru“. To je ono {to je radikalima nepotrebno. po zamisli samog Pa{i}a. a napredwaci. gde za male pare nabavqa 80. je „glo`ewe. zvanih „berdanke“ koje su. Do{li su i izbori za poslanike narodne skup{tine. Ali s obzirom na ranije suspenzije radikalne ve}ine. Ministar prosvete je „stavio u buxet svoga ministarstva sumu od 200. U zimu 1890. Timo~anin je. 26. intrigarewe“. kako je podvukao Ra{kovi}. brzo je shvatila da samo on mo`e da razgovara sa Rusima o hitnoj potrebi Srbije: naoru`awu. Ta du`nost je. Iako je Pa{i}a nova vlada potiskivala. stare vi{e od pedeset godina. ve} predsednik skup{tine i lider radikalne stranke. mnogi su s razlogom zamerili Pa{i}u jer je u parlametarnoj dr`avi ostvario jednostrana~ku vladavinu.radikala koji treba svud sprovoditi. stvarao i sledio. pou~eni katastrofom sa pro{lih izbora. Prema Kazimirovi}u. nisu ni istakli svoje kandidate.37a 101 . Zatim je izabran i za predsednika skup{tine i predsednika beogradske op{tine. liberali 15. Suprotno blagotvornosti dogovora. Pa{i} je ili sam iskoristio svoj uticaj ({to je malo verovatno) ili ministar prosvete vi{e nije imao obraza da se oglu{uje na opravdane zahteve Zaje~araca da se re{i problem sme{taja elitne {kole u Zaje~aru. g. razdor.

Istovremeno Pa{i} ne dozvoqava informativnu blokadu Srbije. Na prvom je pustio svoje strana~ke drugove da kritikuju. Na radikalnom zboru u Jagodini. Mere protiv Srbije po Pa{i}evom tuma~ewu su smi{qene „da zapla{e na{ narod i da ga prinude da napusti svoju samostalnu politiku“. Pored toga Pa{i} je izveo veliki politi~ki manevar koji je uti{ao i ~ak otupeo o{tricu raspaqenih unutarstrana~kih strasti a istovremeno ukazao Evropi na principijelne i nepokolebqive stavove Srbije u wenom pravednom otporu. protera. nedostatak politi~ke invencije. u stvari nemo}. On nije ni{ta rekao. Mnogi su tada pogre{no zakqu~ili da je wegovo }utawe. Srpska vlada pla}a dobre pare ma|arskim novinarima za bro{uru na nema~kom jeziku u kojoj je ukazano na {tete koje }e biti nanesene obema stranama. U tom smislu prevario se i Radoje Domanovi} koji }e 102 ZA OBNOVU DR@AVNE MO]I . liberali. Na austrougarsku zabranu uvoza sviwa reagovali su. Austrougarska je pritiskom `elela da natera „malu dr`avu“ na qubav. Pored toga ministar trgovine Kosta Tau{anovi} saop{tio je austrougarskom poslaniku u Beogradu da }e srpska vlada ustupiti koncesije Englezima za gradwu velike klanice u Ni{u i da }e Srbija svoje proizvode izvoziti u Englesku. koji odre|ene i ta~ne zakqu~ke donosi na osnovu izve{taja austrougarskog poslanika. Raeguje se muwevito. Nema~ku i Italiju. Pa{i} je imao uticaja i na ostale politi~ke stranke. Odjavqena je objektivna istina o uzrocima pritiska velike carevine na kraqevinu Srbiju. po Kazimirovi}u. ali i kao li~nost.U svojstvu predsednika skup{tine Srbije. Pa{i} je pripremio dva sastanka: tajni i javni. nebriga. Oni su objavili Pa{i}evu izjavu da se sa „vi{e strana“ napada parlamentarna vladavina u Srbiji u „nameri se vrati staro neustavno vreme“. prete. preko svojih glasila. galame i da tra`e da se biv{i kraq Milan kao vinovnik ovog nepovoqnog stawa za Srbiju.

srpsku mo} obnovi i izle~i od te{kih rana.. „Srbija slu`i tu|im interesima“ i u ~asu kraqeve abdikacije je bila na ivici narodne propasti“. Smi{qaju}i svoje politi~ke nastupe evropskog i svetskog dometa. „~inovni{tvo iskvareno“. Pa{i} nije imao vremena da odgovara na u~estala pisma koja su u velikom broju pristizala iz wegovog rodnog grada Zaje~ara.. Iako je o turskom poreskom sistemu mogao da zna samo iz pri~a. Zaje~arci su u wemu videli mo}nog i pravednog dr`avnika i ~esto su mu se obra}ali. da se sredi finansijsko stawe.. bio je na~isto da je Srbija. propala zbog poreza koji su se mno`ili i ubijali narodnu lojalnost prema dr`avi.. izme|u ostalog.“ Ovakav principijelan. Glasogovornici i pristalice proterivawa biv{eg kraqa su za}utali. ne uvi|aju}i da Pa{i} ima va`nija 103 . Bilo mu je potpuno jasno da Austrougarska pritiska Srbiju ne zbog toga {to je jaka nego {to se boji svoje propasti s obzirom da je u svoj sastav uvukla veliki broj nacija. Na javnom skupu radikala.napisati satiru „Vo|“. na kome su bili prisutni zainteresovani agenti iz mnogih zemaqa Evrope. umesto uprave Srbija ima samovoqu vlasti i preke sudove. slobodan. aludiraju}i da je narod poverio vlast slepcu. „da oja~a duh srpstva i slobode. ideju oslobo|ewa i ujediwewa podigne. jedini je i govorio. posle cara Du{ana. Pa{i}. dugovi weni su porasli. Zbog toga na po~etku ra|awa srpske demokratije posebnu pa`wu posve}uje smawewu da`bina. I turski poreski sistem koji je u po~etku bio pravedniji. koji je na prvom tajnom sastanku samo klimao glavom i gladio bradu. Istakao je da je Srbija na vojnom poqu „posti|ena“. vremenom se izrodio u pqa~ku i osiroma{io narod. Pored toga Pa{i} je smatrao da }e kraq Milan poraziti samoga sebe. Iz svega toga proisti~u zadaci radikalne stranke: da se rastereti narod od davawa. porez se kupi „bez ra~una“ (bez sistema). pa je svaka hajka na wega izli{na. izazovan i neuvijen nastup morao je da ostavi `eqeni efekat na celu Evropu.

No. me|utim. Jedino na to pismo. neko ko je imao monopol na isporuku materijala za Zaje~ar se brzo obogatio. Dragi{a Stanojevi}. U septembru 1890. ~ak ironi~nom pismu. kako to obi~no biva. Pa{i} je odgovorio nadle`nom ministarstvu. godine Pa{i} po drugi put postaje predsednik skup{tine Srbije. sude}i bar po dokumentaciji IA u Zaje~aru. Spoqa gledano. a jo{ mawe autohtona. Prevoz tog materijala je jo{ vi{e uve}avao ionako enormne tro{kove. pa je ovako skupa izgradwa obustavqena. Kasnije }e se pokazati da ona nije mi malo bila slu~ajna. a sa druge „cilindar i kaput“. kome se kasnije u potpirivawu 104 . Ranko Tajsi} je bio protiv {kolovawa studenata u inostranstvu odakle. Iza Tajsi}a je. Cigle i drugi materijal nabavqani su u Beogradu i to po vrlo visokim cenama. a cigla je daqe nabavqana u samom Zaje~aru. ali protiv wega.posle od wihovih novonastalih briga. dolaza „jo{ lu|i“ nego {to su bili. Do{lo je do sukoba Tajsi}a i vo|stva radikalne stranke. Javila se seqa~ka struja na ~elu sa Draga~evcem Rankom Tajsi}em. Tajsi} je ukazivao na podelu: s jedne strane je „guw i opanak“. O~igledno. dakle seqaci su suprotstavqeni gra|anima. koji su sada u ulozi gra|ana jo{ uvek skorojevi}ski poimali svet i `ivot. i pravog seqa{tva izrodio je veliku politi~ku netrpeqivost radikala – seqaka prema intelektualcima. tra`io je da se ukinu mnoga predstavni{tva Srbije u inostranstvu u vreme kada je izolacija pretila kao bolest. po wemu. Pa{i}ev politi~ki uspeh mogli su ote`ati upravo wegovi sledbenici iz puke ambicije da deluju na bilo kakvom pa i sporednom koloseku. mada je to bio zadatak opozicije. Predsednik Zaje~arske op{tine dr Laza Ili} `ali mu se na na~in nabavke materijala za gra|ewe vojnog utvr|ewa i kasarnskih {tala u vrlo prisnom. stajao jedan od starih radikala. Lo{e shva}eno poreklo ovih nesporazuma izme|u biv{ih seqaka. Po Vasi Kazimirovi}u ova podela imala svoj uzrok u shvatawu mlade gra|anske klase da su „seqaci u Srbiji gra|ani drugog reda“.

niko nije branio da prihvate druga~ije odevawe. Svim nevoqama dodao je jo{ jednu naizgled fatalisti~ku. PA[I] U ULOZI PREMIJERA RASKID SA NARODNOM VOJSKOM Pod pritiskom Ranka Tajsi}a. Pa{i} je ove napade svojih sledbenika hteo mirno da prebrodi i da sa~uva radikalnu vladu. kako su to mnogi ve} u~inili. Pa{i} je osudio Stanojevi}ev poziv za proglas vanrednog stawa i zavo|ewe vojne uprave u op{tinama. ali je za glavnog krivca svih propusta ozna~avao Pa{i}a. Takav rasplet tra`ili su i ~lanovi radikalne stranke. Stanojevi}ev istup shva}en je kao poziv na revoluciju. Sava Gruji} (po onoj latinskoj poslovici da se qudi kao i vremena mewaju). da jasno uka`u na nedostatke u radu vlade i da preuzmu odgovornost „za posledice koje mogu sna}i ovu zemqu“. Stanojevi} je ponaqao u svojim napadima. g. Dok je trajao napad radikalske frakcije na vladu. predsednik radikalne vlade Gruji}. Suprotno od onoga 105 . daje ostavku u februaru 1891. kojima. uzgred re~eno. a u stvari demago{ku ocenu.„guwa i opanka“ pridru`uje i Ja{a Prodanovi}. Sve {to je na radikalskim skupovima Pa{i} kritikovao. da u Srbiji umesto Du{ana „na prestolu sedi nejako dete“. Po{to je vlada pala. Pa{i}u je pristupio i wegov biv{i protivnik iz godina Pa{i}eve emigracije. na scenu je stupio stvarni lider tobo`we seoske opozicije unutar stranke – Dragi{a Stanojevi}. kolebqiv i neenergi~an po prirodi. koja podstrekivala haos. Pozvao je nezadovoqne. Pa{i} se pozvao na kr{ewe statuta stranke od strane Stanojevi}a po kome se samovoqa pojedinih ~lanova sankcioni{e. Posle kra}eg vremena Pa{i} je objavio da }e sam sastaviti vladu da bi se sve nepotrebne te{ko}e presekle.

godine. da vrati davno odstrawenu logiku u politi~koj praksi. Intervenisala je vojska i policija. sada sam tra`i isterivawe i su|ewe Dragi{i Stanojevi}u. intrigirao protiv wega. sada odvojio i od jedinog sina. Wen predsednik i ministar bez portfeqa je sam Nikola Pa{i}. Nova Pa{i}eva vlada formirana je odmah u februaru 1891. U Zaje~ar je stiglo oko 700 delegata iz cele Srbije koji 106 . neposredno posle posete Pa{i}a i Jovana Risti}a Rusiji i Austrougarskoj. Pa{i} je znao da je lokalno radikalno vo|stvo lo{e raspolo`eno prema wemu. koju je biv{i mu` i kraq. Aleksandra. jednom re~ju. kao i ranije. emotivno vezano za sudbinu kraqice Natalije. Biv{i kraq je dobio ukupno tri miliona dinara da bi se odrekao dr`avqanstva Srbije. glo`ewe i zavist. Pa{i} ga je do~ekao na stanici. ali je Pa{i} dokazao da se wegova ne pori~e. Kraqica Natalija je silom proterana iz Srbije jer Pa{i} ni za dlaku nije hteo da odstupi od dogovora. Po kraqevoj `eqi zemqu je morala da napusti i razvedena kraqica Natalija. Gra|anstvo Beograda. da su se nerazumevawa. Done{en je i „zakon o ~lanu srpskog kraqevskog doma“ sa izvesnim propustima. i pored svega. a sporazum i uslovi kraqevog trajnog napu{tawa zemqe su brzo dogovoreni. kada je tra`io da se on ne iskqu~i iz stranke. da odstrani ru{ila~ku opstrukciju. razbuktali. kako je znao da ka`e. Godi{wa skup{tina radikalne stranke odr`ana je u Zaje~aru u septembru 1891.{to je u~inio prema prvom radikalskom kapitulantu Todorovi}u. Dr`e}i se protokola koji je ustanovqen prilikom abdikacije kraqa Milana. S wim je hteo da istera iz zemqe i primitivnu agresivnost. intrige. godine. Prvi politi~ki ciq novog predsednika vlade i ministra – premijera je uklawawe biv{eg kraqa Milana iz zemqe jer je on i daqe. I Tajsi} je za kra}e vreme ukloqen. No. nerealna o~ekivawa da }e se sve promeniti preko no}i. bilo je mrtvih i povre|enih. ustaje na demonstracije. „milanov{tinu“.

Pa{i} je razuverio i ohladio sve usijane govornike.su najpre napali pove}awe buxeta. Naglasio je da je sada{wa radikalna vlada demokratska. a da se o wenim nacionalnim ciqevima ne mo`e javno trubiti. Zaje~aru. Na mestu streqawa radikala na Kraqevici u Timo~koj buni. nego zate~eno stawe. Od o~ekivanog i u stranoj {tampi najavqivanog sloma radikalizma u Srbiji nije bilo ni{ta. neefikasnu spoqnu politiku koja ni{ta ne ~ini upravo na onome {to je Pa{i} najvi{e zagovarao: osloba|awe Kosova. Potpuno je bio na~isto da se narodnom vojskom. i izjasnio se za ja~awe staja}e vojske. Ja~awe vojske – „narodne sloge i snage“ ozna~io je kao strate{ke ciqeve kraqevine Srbije. pa i cela intelektualna javnost o~igledno ne smatra da Srbija jo{ nije spremna. Pa{i}evi protivnici. U mestu svog ro|ewa. hajdu~kom gerilom i haramijama ne mogu posti}i istorijski ciqevi srpske dr`ave. a ne anarhi~na. izgon kraqice. Uspe{no je odbio i napade zbog pove}awa buxeta za vojsku. agitatora i predvodnika slivni~ke avanture i od nasilnika koji su zbog strana~kih ciqeva prolivali krv i u zatvorima mu~ili svoje radikalske protivnike. jer to donosi politi~ke {tete. Pou~en istorijskim iskustvima promenio je kurs stvarawa narodne vojske i zalo`io se za ja~awe staja}e. blagonaklonost prema biv{em kraqu. tako da ne sme niko u ime stranke da deluje samovoqno. Pa{i} se tih dana oslobodio svih ~lanova glavnog odbora stranke 107 . finansirawe staja}e vojske. Za kriti~are navodnog zapostavqawa nacionalnog oslobo|ewa imao je odgovor u tome {to je za te velike trenutke potrebno savladati jo{ jednu ve{tinu – „umeti ~ekati“. Pa{i} je odr`ao govor u kome se zalo`io za ~i{}ewe vlasti i politike od protivnika timo~ke pobune. Pa{i} je ipak odoleo zahvaquju}i pomo}i nekoliko svojih istomi{qenika jer on fakti~ki i nije bio na udaru. Uverio je svoje napada~e da }e Srbija ubudu}e imati mo}nog saveznika – Rusiju. za koju se uo~i timo~ke bune zalagao svim sredstvima.

ne zna se. Tau{anovi}a. nazvali „druga se~a radikala“. jo{ nije bila napu{tena. Mihajla. Vuji}a) koji su ovaj ~in. neposredno posle oslobo|ewa Timo~ke Krajine i krimskog rata. „uni`avaju se srpski arhijereji“ uz napomenu da srpska 108 . Mitropolit Mihajlo se o~igledno ne sla`e sa izve{tajem ministra prosvete i ne miri se sa konstatacijom da se u bogosloviji {kolske 1891/92. kao da se ne sprovodi. Dr Ili} tako|e protestvuje protiv postavqewa D. a stari po mitropolitovom uverewu. bilo je mu~no i za Pa{i}evog starog prijateqa sa kojim je ~esto imao i nesporazuma. Su{no leto 1891. g. Da li je tada du`e razgovarao sa dr Lazom Ili}em. Kqaji}a. Tajsi}a. aludiraju}i na streqawe 1883. Nije zadovoqan ni u~iteqem koji je bio u Vratarnici i pri tom imaju}i na umu nekada{wu hajdu~iju na tim prostorima. Bez uvijawa. a potom i kao predsednik vlade obaraju se i na mitropalita Srbije. upis ne}e ni izvr{iti jer ga skup{tina nije odobrila. koga naziva „drevna bekrija“ za u~iteqa u Zagra|u. „AKO VAM SMETAM BACITE ME U MORE“ Te{ko}e koje je sam Pa{i} imao kao predsednik skup{tine. politi~kog protivnika radikala. g. {to zna~i da praksa iz turskog vremena. lider radikalne stranke. nagla{ava da bi smewivawem ovih qudi bilo postignuto „da nam i gorwi kraj sreza zadovoqan bude“. zbog ~ega se dovodi u pitawe upis u~enika u prvi razred bogoslovije. Xaje. ali smireno i civilizovano mitropolit ukazuje Pa{i}u da se tako „~ini nepravda sve{tenstvu“.(Gruji}a. ali je povoda bilo jer je dr Ili} prethodne godine uputio Pa{i}u jo{ jedno pismo u kome je optu`io liberalnog prvaka \or|a Gen~i}a da sputava zaje~arsku policiju da prese~e {verc krupne stoke. Zbog skup{tinske procedure i verovatne opstrukcije ministra prosvete. zakon o preustojstvu bogoslovije nije donesen.

U wima se predla`e dodeqivawe ordena Sv.“ Ovo mitropolitovo obra}awe je imalo efekta jer sti`u i druga sa mirnijim slu`benim tonom. onda re{ite stvar bez skandala i bez sablazni. „Po{to sam smetwa va{im poslovima. koji sada ne mora da brije bradu da bi se sakrio od progoniteqa jer je predsednik srpske vlade. koja je odr`ana u Aleksincu. No..“ Biblijski smireno. ako i vi tako mislite. sre}no i ispravno. izgradwa hrama Svetog Save na Vra~aru itd. mitropolit Mihajlo svoje kratko pismeno obra}awe predsedniku vlade Srbije Pa{i}u zavr{ava ovim re~ima: „Ako vam smetam – bacite me u more. Pa{i} je istovremeno od starih neprijateqa bio napadnut kao „grobar stranke“ koji mora da shvati da su srpski radikali ovakvi kakvi su na ~elu sa Pa{i}em za same Ruse „opasan proleterijat“ stvoren „u gnezdu zloko109 .. sa duboko potisnutim nezadovoqstvom o~iglednim uvla~ewem u dnevnu politiku koje je mogao osetiti samo onaj koji je ve} bio u progonstvu pa mu se preti zadavawem nove rane preko one stare i zarasle. posle timo~ke bune. Najaktuelniji su bili poku{aji austrougarske {tampe da obezvredi sve Pa{i}eve nade u Rusiju. autoritarni politi~ari.bogoslovija postoji od 1836. Tako su tri frakcije po~ele da se blate sve do slede}e skup{tine u septembru 1892. koji se rukovode logikom i vizionarstvom izazivaju pre svega opstrukciju svojih najbli`ih saradnika. godine.. te neka la|a ili brod upravi va{e qude mirno. No.. Sude}i po tonu drugih pisama Pa{i}u od strane mitropolita Mihajla ovaj zastoj je uklowen. ubrzo }e mitropolit imati jo{ jednu mu~nu potrebu da se li~no obrati Pa{i}u zbog klevete radikalskog glasnika Takovo u kome je zatra`eno mitropolitovo proterivawe. Izgubiv{i i meru i kompas koji bi ograni~ili wihove politi~ke apetite Pa{i}evi protivnici u stranci zalagali su se za podelu. mawe ili vi{e ambicioznih imitatora. g. Kako to biva u politici. Save Rusima. nevoqe nisu mimoi{le ni mitropolitovog sapatnika iz emigracije.

Jasno je da bi i proizvo|a~i. godine Timo~anin sve vi{e izve{tava o isticawu kandidata za narodnog poslanika varo{i Zaje~ar. ali su u glavni odbor u{li Tajsi} i Miloje Barjaktarevi}. kako konstatuje uvodni~ar. Kako su se primicali jesewi izbori 1889. a Pa{i} ju je svesrdno prihvatio. Razgovori na 110 . Na toj skup{tini Pa{i} je dvojicu svojih oponenata (Tajsi}a i D. glasilo radikalne stranke u Timo~koj Krajini38 pojavio se u Zaje~aru nakon „pet meseci parlamentarnog `ivota u Srbiji“ {to zna~i posle pobede radikala na izborima. prihva}ena je na sreskom zboru kmetova o ~emu je pisao Timo~anin 17. slamu za kowe i druge potrebne proizvode. Od prisustva tolike vojne formacije. Istovremeno se donosi i izve{taj od zna~aja za razvoj Zaje~ara kao centra crnore~kog okruga.bnog parlamentarnog sistema“. najve}e koristi bi imali zaje~arski trgovci jer bi vojsci prodavali meso. Prihva}eno je da grad Zaje~ar svojim sredstvima podigne kasarnu za jedan artiqerijski puk. Kati}a) predlo`io za predsednika i potpredsednika konferencije. povr}e. U prvom broju ovog lista kao pripadnici stranke na vlasti timo~ki radikali se ve} brane od opozicije u ~lanku „Klevetnici“. hranu. ZAJE^AR POSLE IZBORNE POBEDE List Timo~anin. Ova ideja. koja je potekla od dr Laze Ili}a. g. avgusta 1889. seno. {to se mo`e ustanoviti na osnovu prepiske sa ~lanovima wegove u`e porodice koji su ostali u Zaje~aru. drva za ogrev. ~ime je malo sti{ao strasti. Re~ je zboru kmetova sviju op{tina na kome su svi seoski prvaci obave{teni o koristima izgradwe vojni~kih kvartira i {tale za kowe kako bi se u dogledno vreme u Zaje~aru mogao smestiti jedan artiqerijski puk. odnosno zemqoradnici imali svoj deo dobiti.

koja jednim delom raspiruje i odr`ava hajdu~iju i samovoqu. sposoban da osvetli obraz „i nama. Bio je to siguran znak da Pa{i} namerava da potpuno zapostavi narodnu vojsku. Dvadestog avgusta uvodani~ar izra`ava svoju zabrinutost {to se narodna vojska II poziva ne zove na ve`be. ne shvataju}i da je narodna vojska.“ A osim toga u tome ni Pa{i} nije bio jedini. I Nikolu i wegove drugove. Timo~anin (pokojni Svetozar Markovi})“. Pomenuti zbor u Radikalskoj kasini otvorio je dr Laza Ili} (u to vreme potpisivao se kao „Zaje~arski“). da ~itaju Zaje~arci. On je. Najobilnije su. napomiwe dr Ili}. mogli su tog leta 1889. To je postigao i „jedan drugi opet na{ sugra|anin. agitacije u korist kandidature Nikole Pa{i}a za narodnog poslanika i neko od visokih mesta u vladi Srbije. ni vi|eniji Zaje~arci i radikali nisu shvatili novu orijentaciju mada je izgradwa kasarne wu nagove{tavala. i domovini na{oj“. Spada u red najobrazovanijih sinova ne samo na{e varo{i no i na{e domovine. Zaje~arci boja`qivo isticali tu ~iwenicu. „petrolejcima“ itd. a da oja~a staja}u. g.tu temu vo|eni su u Radikalskoj kasini. zbog ~ijeg ukidawa je wegov politi~ki rad u narodu najneposrednije izazvao timo~ku bunu. stvar pro{losti. Timo~anin je {tampao i govor dr Laze Ili}a u kome je Pa{i}a u ulozi prvog ~oveka Srbije. nastavqa dr Ili}. „anarhistima“. ovako okarakterisao: „Pa{i} je po ro|ewu na{ sugra|anin. Zaje~arac. ^esta tema u Timo~aninu je i povratak mitropolita Mihajla iz Rusije. su birokrate nazivali: „komuncima“. O~igledno ni urednik Timo~anina. i stranci. On je o~igledno u prazno agitovao da }e Pa{i} povratiti narodnu vojsku. Ranije su. gde su ga kraq Milan i liberalna vlada prognali. 111 . razume se.

ta~nije Velikoizvorca. u Timo~aninu je objavqena kandidatska lista za poslanike krajinskog. g. Stoga je razumqivo {to kandidat liberalne stranke. septembra 1889. {tampana je i pesma Jovana Jovanovi}a Zmaja pod naslovom „Birajte“. napadi na liberalnu stranku i wenog lidera. il’ ostajmo deca birajte onog kog }e va{a savest da potvrdi. „Ta ista gotovanska krv nije mu dala u mladosti da u~i. Kwa`evac i Zaje~ar. sugerira uvodni~ar Timo~anina. potomak bogate porodice jo{ od turskog vremena. Uz ovu kandidaturu. 15. mada je te{ko doku~iti sve o kandidatima kako tada tako i danas. a danas da radi i da se mu~i. Za poslanika varo{i Zaje~ar predla`e se Nikola Pa{i}. ~ega s’ du{man boji birajte wivi tu~u il’ `etvu sad bud’te qudi. Gen~i}. tako|e Zaje~arca.“ „BIRAJTE ONOG KOG ]E VA[A SAVEST DA POTVRDI“ Uz saglasnost zbora radikala Pa{i} je ipak prihvatio mandat koji mu je ponudio mnogoqudni ni{ki okrug pri ~emu je imao na umu „obzire politi~ke i finansijske“. oti{ao sa Turcima za Vidin. je na stranicama Timo~anina optu`en i za grehove svog dede koji je prilikom oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833. u istom broju.“ To je preuveli~ana slika ali ne i sasvim neosnovana konstatacija o li~nosti \or|a Gen~i}a. kwa`eva~kog i crnore~kog okruga i varo{i Negotin. ta ga je krv oterala u liberalnu stranku jer je samo ona kao god i on vazda tra`ila mule.Dan uo~i izbora. \or|a Gen~i}a. Sve`ina izre~enah misli o tome kakve qude treba birati. jo{ uvek je aktuelna: „Birajte sebi diku il’ srama birajte slogu. U grozni~avoj kampawi najbrojniji su. 112 . \or|e Gen~i} ide stopama svoga dede. koja je po ra{irenom uverewu vodila politiku podani~kog vezivawa za tu|ine. razume se.

g. Pomiwe i Kanicove kwige: „Tragovi rimskog `ivota u Srbiji 1861.39 U Stra`i. septembra 1889. oslawawe na Rusiju.Politi~kim protivnicima. g. Posle vesti o Kanicu i wegovom dolasku. rat sa Bugarima. po~etkom novembra {tampa se u Timo~aninu podlistak o wegovom boravku u Timo~koj Krajini. Istovremeno je najavqena poseta starog znanca – Filipa Feniksa Kanica. trijumfalno objavqeni rezultati izbora: „Radikali odr`ali sjajnu pobedu. gamzigradske i pore~ke bune. Kona~no su 24. ali sude}i po stilu moglo bi se re}i da ga je pisao profesor gimnazije Dragoqub Pavlovi}. Pisac ~lanka u Timo~aninu napomiwe da je Kanic osobitu pa`wu posvetio istoriji „jugoslovenskih naroda. poznavao je Kanica preko wegovih kwiga. Napredwacima se pripisuju ovi grehovi: progonstvo Vase Pelagi}a.“ KANIC U TIMO^KOJ KRAJINI. kako se jasno mo`e videti. preko Timo~anina se uop{te zamera ume{anost u smrt Adama Bogosavqevi}a. 113 . Zatim su svi zajedno obi{li crkvu Lozicu i Lopu{wu. Pisac feqtona. Podlistak u vi{e nastavaka nije potpisan. oslawawe na Austriju. liberali u`asan poraz odneli. g. Pa{i} se zahvalio bira~ima preko pisma koje je uputio dr Lazi Ili}u. neupadqivo i skromno odevenog. PRVA UZVRA]AWA OPOZICIJE Po~etkom oktobra 1889. afera Bontu. atentat na kraqa Milana itd. Najpre je opisano kako je sa jo{ nekoliko Zaje~araca po{ao Kanicu u sretawe. Kanica. progawawe mitropolita Mihajla.“ i podse}a ~itaoce da je u Srbiji i Bugarskoj boravio 1859. liberalima. izazivawe zaje~arske. kao i Ilkina smrt. ispod ^estobrodice. a naro~ito nas Srba“. neuspeh u turskom ratu 1876. ugostili su salatom i pe~ewem. g.

U Timo~aninu od 12. novembra 1889.g. Kanic je, prema zapisima uvodni~ara, u dru{tvu uglednih Zaje~araca obnovio svoja se}awa na kneza Milo{a, Vuka Karaxi}a i \uru Dani~i}a. Sada, posle trideset godina, Kanic je ponovo u Srbiji. Urednik Timo~anina R. Mici} ili wegov budu}i naslednik D. Pavlovi} iskoristili su priliku da pitaju odli~nog poznavaoca balkanskih prilika {ta misli o me|usobnim odnosima Srbije i Bugarske. Wegov odgovor pokazuje da je u pro{losti, kao i danas, uvek bilo qudi koji su na slo`ena pitawa imali predloge za dobra re{ewa. Iako je u pitawu 1889. godina, kada }e u bliskoj budu}nosti biti sklopqen vojni savez sa Bugarima ali i okon~ana tri rata 1913, 1915. i 1918. – odgovor Kanica je i dandanas adkuelan: „Ima ponekih Srba i Bugara koji hr|avo razumeju intrese dvaju bratskih naroda. Oni im ne `ele miran razvitak. Ali to su neznalice pro{losti i nesvesni predstavnici budu}nosti sopstvenog naroda. Spas je oba naroda u slozi i u savezu.“ U vezi sa pisawem bugarske {tampe o bugarskim teritorijalnim pretenzijama Kanic je odgovorio: „Proputovao sam skoro svu Bugarsku, samo nisam bio u Trnu i Brezniku, ali znam i uveren sam da tu `ive Srbi. Ako ho}e da potpiruju ogaw razdora, onda Srbi imaju ve}ih i pravih pretenzija na bugarsko zemqi{te.“ Timo~anin izve{tava da su poslanici iz Zaje~ara bili kod ministra za privredu da izmole nadoknadu za uzeto zemqi{te za trasu budu}e timo~ke `eleznice. Najavquje se nova administrativna podela Timo~ke Krajine i s wome i nova neo~ekivana nevoqa za Zaje~ar, raspar~avawe crnore~kog okruga. Akter promene ravnote`e izme|u gradova bio je jedan od opozicionih lidera, Panta Sre}kovi} iz Ni{a. Novom podelom, kako su ~itaoci obave{teni, Rgotina bi pripala krajinskom srezu, Bor, O{teq, Slatina, Bu~je, Topla i Dowa Bela Reka pore~kom, sa sedi{tem u Dowem Milanovcu, a Lubnica, Gamzigrad, Brestovac i Metovnica boqeva~kom. Posle uspe{no okon~anah izbora koji su afirmisali Pa{i}a u Zaje~aru, ali ne u o~ekivanoj meri i
114

u Beogradu, ~iji je `iteq fakti~ki i bio, nu`no je pomenuti da se skup{tina sreza Zaje~ar negativno izrazila o ukidawu crnore~kog okruga. Isti zakqu~ak donela je i skup{tina boqeva~kog sreza. Dve skup{tine su konstatovale da predlaga~i nove administrativne podele nisu vodili brigu o „geografskim prilikama i potrebama stanovni{tva“. PRVA SKUP[TINSKA INTERPELACIJA POKRENUTA OD TIMO^KIH POSLANIKA Prva interpelacija (poziv upu}en odgovarnom ministru u vezi sa nekim aktuelnim doga|ajem u ciqu wegovog potpunog razja{wewa koje donosi ili ostavku ili potpunu odbranu pred poslanicima i javnosti) u demokratskoj Srbiji podigla se u oktobru 1889. g. kada je poslanik narodne skup{tine bio dr Laza Ili}, ina~e Zaje~arac, koji je „interpelovao“ ministra privrede, Kostu Tau{anovi}a, zbog na~ina koji je ministar upotrebio prilikom ugovarawa izgradwe po{tanske linije Ni{ – Kwa`evac, Zaje~ar – Negotin. Interpelacije u skup{tini Srbije po kojima je Adam Bogosavqevi} postao poznat u celoj Srbiji, ne ra~unamo u prave zbog toga {to u Adamovo vreme, negde do prvog i drugog srpsko – turskog rata 1876. i 1878. g. i nekoliko godina posle wih, nije bilo politi~kih stranaka ve} grupacija. Dr Laza Ili} je optu`io ovog strana~kog kolegu, ministra u novoj radikalskoj vladi, {to je „ispod ruke“ dao pravo investirawa i izgradwe pomenute po{tanske linije „starim zakupcima“, tj. onim preduzetnicima koji su svoje pravo stekli kada radikali nisu bili na vlasti. O interpelaciji dr Laze Ili}a i poslanika krajinskog okruga list Timo~anin je izve{tavao u vi{e navrata. Tako se 12. novembra 1889. g. ~itaoci i javnost obave{tavaju da su poslanici kra115

jinskog okruga, ~ije je sedi{te u Negotinu, zahtevali raskid ugovora i novu javnu licitaciju za izgradwu po{tanske linije ali ministar Tau{anovi} na to nije dao saglasnost. Kakva bi mogla biti pozadina ovog skup{tinskog slu~aja? ^inilo se da je sjajna radikalska izborna pobeda mogla da pokrije i zaba{uri „sitnicu“ u vezi sa po{tanskom linijom kroz Timo~ku Krajinu. U skup{tinskoj raspravi, u kojoj su, pored dr Ili}a, u~estovali i pop Mijajlo Nikoli}, Bo`a Kunatrovi}, Stojan Stonkovi} i Du{an Dimitrijevi}, iznet je stav da je ministar nastavak izgradwe morao da dodeli na javnoj licitaciji. Uistinu, bez licitacije niko nije mogao da jem~i da se neki novci u vidu mita nisu zalepili za ministrove prste s obzirom na veliki pritisak preduzima~a i zastupnika iz Timo~ke Krajine. S druge strane, mo`da je bilo ispravno da se ministar dr`i slova ranije sklopqenog ugovora. Za nas je od zna~aja podatak da se tada u Srbiji uvodi interpelacija kao zadwe sredstvo u borbi protiv korpcije i samovoqe, a naro~ito protiv samodovoqnosti stranke na vlasti koja ima i skup{tinsku ve}inu. U vezi s tim Timo~anin ovako opisuje najva`niji korak koji parlament uvodi u pravi demokratski `ivot: „...onda se ni za jedan trenutak nismo ustezali, iako je to radikalski ministar, da sa svojim protestom u vidu interpelacije iza|emo i pred samu skup{tinu...“ „...Kako i u interpelaciji tako i u klubu, ministar je nemilice osu|ivan, bez obzira {to je ~lan vlade koja je postala iz radikalske stranke i koja je imala ogromnu ve}inu u skup{tini.“

116

grada idi nekog drugog uzroka zajedni~ki kukuruz se deli. najvi{e se populari{u poslanici koji se najvi{e zala`u za Zaje~ar i crnore~ki okrug. U feqtonu o lepoj i poro~noj u~iteqici Mili koja se pakosno podsmeva svojim priglupim udvara~ima koji su po modi onog vremena obi~no bili pisari – pripravnici. koji se obi~no nalazio u centru sela. Uvodni ~lanci su uglavnom o{tri napadi na liberalnu stranku i wenog poslanika u skup{tini. Ko{evi su vid seoske solidarne pomo}i: u op{tinskom ambaru. Gen~i}evo protivqewe ovom vidu samopomo}i skup{tinski izve{ta~ ovako 117 . koje su naj~e{}e pisali narodni poslanici. ili sami urednici. a anatemi{u svi drugi koji su uga|ali centralisti~kim te`wama. Da li je bilo stvarnih razloga za to. donosio aluzivne opise najvi{ih predstavnika zaje~arskog pravosu|a da bi se najverovatnije omogu}ila smena predsednika i sudija po{to nisu bili ~lanovi radikalne stranke. je opisan kao individua sa „idiotskim licem“ koje krije „najdebqu glupost“. Tako se u Timo~aninu od 17. Gen~i}a. razume se. U slu~aju slabog roda zbog su{e.PROMA[AJI GEN^I]EVE LOKALNE POLITIKE List Timo~anin je. Preko skup{tinskih izve{taja. ~iji ambijent ipak li~i na Zaje~ar. ^ak je i feqton „Mila“ 40 koji je Dragoqub Pavlovi} pisao sa kwi`evnim pretenzijama. decembra obelodawuje da se poslanik \or|e Gen~i} u skup{tini izjasnio protiv opstanka seoskih ko{eva. najpre i najvi{e zadovoqavao strana~ke potrebe. me|u wima i dr Laza Ili}. kao i na napredwa~ku stranku i wene poslanike i ~lanove. ne mo`e se utvrditi samo na osnovu objavqenih ~lanaka i vesti. ~uva se odre|ena koli~ina kukuruza koja se prikupqa razrezom po svakom seoskom doma}instvu. predsednik suda neimenovane varo{i. on vi{e li~i na „upraviteqa apsane nego na ~oveka koji zauzima najvi{e mesto u sudu“ i tome sli~no.

~iji je servilni „]irica“ upravo Gen~i} i grqanski liberali. Razumiqivo je da se stoga iznosi i stav radikalske strane u odnosu na industrijsku `eleznicu. On je u okvirima nacionalnog programa stranke pa se u Timo~aninu bez uvijawa iznosi ocena da od eksploatacije rudnika Vr{ka ^uka i pruge koja je zbog wega i izgra|ena „na{i gra|ani nemaju nikakve hasne“. niti su{a da izgori. iako je re~ o maloj populaciji.“ Iz drugih ~lanaka se sagledava spor u vezi sa pla}awem od{tete za zemqi{te koje je vlasnicima uzeto za prugu Vr{ka ^uka – Radujevac. da i oni dozvole otvarawe srpskih {kola u Trnovu. Na stalne te`we prisvajawa nekih prostora. niti voda da odnese. nepotpisani narodni poslanik komentari{e zakon o op{tinskoj samoupravi. Timo~anin odgovara Vardaru ovakvim predlogom: „Mi. Mo`e se razumeti da seqaci tra`e vi{e nego {to dr`ava i vlasnici mogu da plate. Pored stalnih antiaustrijskih tonova i povremenih vesti o dobrim odnosima sa Bugarskom. po{tewe.komentari{e: „Wemu nikad ne}e grad da ubije. Pored ostalog zala`e se za ustonovqewe kriterijuma za kandidate op{tinske uprave. g. karakternost i energi~nost. Brezniku. sofijskom i vidinskom okrugu u kojima `ivi srpski element. na daqe. pristajemo da u svojoj sredini otvorimo bugarsku {kolu pod jednim samo uslovom. Oni moraju da poseduju slede}e li~ne osobine: sposobnost. Zaje~arci. {ef timo~ke `eleznice. 118 . on `ivi od gotovine. On. Glavni oponent je R. decenmba 1889. posebno se objavquje reagovawe na pisawe bugarskog {ovinisti~kog lista Vardar. Libius.“ LOKALNA SAMOUPRAVA U ZAJE^ARU U Timo~aninu od 21.

g. g. 2. Rozentaq je podneo ubedqivu argumentaciju na osnovu koje se moglo zakqu~iti da se rukovodio ciqevima svoje humane struke. neosnovano je napadnut okru`ni lekar Rozentaq. predlo`li su radikali. kako je objavqeno u Timo~aninu 25. Te zime biraju se u isto vreme seoski kmetovi i ~lanovi op{tinske uprave. Pogre{no i nepravedno usmerena strela ina~e razumqive kampawe protiv monopola koji su stranci imali u Srbiji. sa po kojim liberalom ili napredwakom. Zanimqivo je da je ovaj komentar dat od strane anonimnog sve{tenog lica. Pri tom mu je kao glavni motiv pripisana `eqa da se obogati. sposobnog i po{tenog lekara koji je napadnut da je koristio podvoz da bi stigao u najudaqenija naseqa crnore~kog okruga. g.isti~e dobre strane ve}eg broja kandidata za op{tinsku upravu. Crkveni zakon je tako pisan da omogu}ava „samovoqu arhijereja“. [iri krug kandidata omogu}ava da kandidati mogu biti i „oni sa pli}im xepom“. Ve}ina izabranih su radikali. pod izgovorom da strance na odgovornim mestima treba zameniti doma}im {kolovanim qudima. Fraza koja je prili~ila situaciji u kampawi ukidawa monopola za trgovinu soqu ili spre~avawa daqe eksploatacije ugqa – „Srbija ima dosta svojih sinova“ – sada je bila uperena protiv iskusnog. U februaru 1890. Radovana Mici}a. Taj zakon koji je ve} bio na snazi. a ne kako je ranije bilo samo krupniji poreski obveznici. Nakon toga. kako izve{ta~ isti~e. S druge strane u Timo~aninu se o{tro napada crkveni zakon kao i drugi koji su doneseni za vreme liberalne vladavine. 119 . glavni i odgovorni urednik Radovan Mici} je smewen. Dvadeset i drugog februara 1890. dovela je do smene glavnog i odgovornog urednika Timo~anina. objavqeno je da je skup{tina op{tine Zaje~ar odobrila buxet ~iji je iznos bio ve}i od onog koji je op{tina imala u vreme liberalne vlade. svojim delovawem on umawuje davawe dr`avi i nesrazmerno uve}ava crkveni buxet.1890.

Sve u svemu sa stranica lokalnog lista vidi se ostvarewe povoqnije demokratske klime, efikasnije delovawe dr`avnih organa, dobri rezulati u borbi protiv stranog monopola, pove}awe gradskog buxeta i sl. Poslanik dr Laza Ili} je ~esto prisutan u Timo~aninu. On u broju od 8. aprila 1890. g. pi{e o poboq{awu bawskog le~ewa. Rezulatat tog poboq{awa je ve}i priliv gostiju iz susednih zemaqa. Tako je u pro{loj 1889. g u Brestova~koj bawi boravilo je 57 Bugara i troje Rumuna. Nema, me|utim ni jednog broja u kome se ne napadaju politi~ki rivali radikalne stranke, neimenovane visoke li~nosti iz liberalne i napredne stranke koje uporno ometaju postavqewe vladike timo~ke eparhije sa sedi{tem u Zaje~aru. Ono bi uistinu utvrdilo presti` Zaje~ara u celoj Timo~koj Krajini. Eparhija je obuhvatala sva tri okruga, krajinski, crnore~ki i timo~ki. Timo~anin izve{tava, ali sa dosta rezerve, da bi za episkopa mogao biti imenovan g. Firmilijan, profesor beogradske bogoslovije. POTERE I ZAKON PROTIV HAJDUKA, ODMETNIKA, U broju od 29. aprila 1890. nagla{ava se veliki uspeh radikalne vlade: likvidacija hajduka, kriminalaca i lopova. ^esto i na prvim stranicama Timo~anin mnoge liberale i napredwake, koji se nazivaju „doma}ini“, „{varckinsleri“, „kajmakamci“ izjedna~avani sa razbojnicima. „Koliko ima javnih razbojnika u Crnoj Reci, u celoj Timo~koj Krajini? Svi su pohvatani ka`weni, pobijeni. Crna Reka je energijom radikalne vlade, trudom radikalne policije slobodna od hajduka koje ste joj vi (liberali) ostavili.“ U vezi sa tim zaokretom u odvajawu dr`ave od kriminala Timo~anin donosi i konkretne informacije. Sve se mawe mogu pro~itati pri~e o nerasvetqenim slu~ajevima ubistva ili kra|e, nema popustqivosti,
120
KRIMINALACA I LOPOVA

ni organizovanog bekstva uhva}enih hajduka, a sve je vi{e uhap{enih, ubijenih i osu|enih. Tako su, kako Timo~anin izve{tava, me{tani Sala{a zajedno sa policijskim vlastima organizovali krajem septembra 1889. godine dve potere. Druga je bila efikasnija pa su pohvatani i zatvoreni hajduci iz Zlota. Nije propu{teno da se naglasi da su te hajduke pustili iz zatvora napredwaci. Iz drugih izve{taja saznaje se da hajduka ima i u Rgotini i Krivequ. [estog avgusta 1889. g. ubijen je bugarski hajduk Nikola Mikov iz Izvor Mahale, a 7. septembra iste godine hajduci su ubili urova~kog sve{tenika. Po pi{toqu koji su napada~i u bekstvu ostavili za sobom vlasti su identifikovale hajduka Dan~u jer je na koricama ispisao svoje ime. Osamnaestog februara 1890. g. jedan Grqanac je zbog ubistva osu|en na 20 godina robije, a u Lubnici je u porodi~nom obra~unu zbog prodate stoke jedan bio ubijen, a ubica uhva}en i zatvoren. U junu iste godine bugarske vlasti su na{oj policiji predale Jovana Ro{u koji je posle kra|e pobegao u Bugarsku. Istog meseca u Vratarnici je uhap{en Naka Askovi} koji je ubio `enu i ta{tu, a svoju karijeru okon~ao je i bugarski hajduk Ninko Mitov koji se dugo vremena krio po celoj Timo~koj Krajini. Dobro organizovanim prepadom on je uhva}en u Grli{tu. U julu je uhva}en dr`avqanin Bugarske i odmetnik Trifun Vatovi}, rodom iz Staropatice. Odmah je bio predat bugarskim vlastima. Nepoznati hajduci su na va{aru 29. avgusta ispod Vr{ke ^uke, nedaleko od Stupwa, ubili bugarskog du}anxiju Pan~u Ninova i wegovo maloletno dete. U jesen 1890. g. ubijen je u Metovnici predsednik seoskog suda Dimitrije Nikoli}. Ubica je ~lan napredwa~ke stranke i biv{i seoski kmet Ilija Novakovi}. Sli~no ubistvo sa politi~kom pozadinom, koja se nekada ra~unala u olak{avaju}u okolnost, a sada vi{e ne, dogodilo se i u Zagra|u, gde je ubijen napredwak Vitko Nikoli}. Ubica je bio Ceko Milajkovi} koga su radikali ohrabrili da to u~ini. U Boqevcu, ta~nije u selu Ilinu, je 13. januara 1891. ubijen u poteri hajduk Petar Kobiqac, a tre}eg marta na isti
121

na~in je okon~ao i hajduk Ivan iz Zlota. Krajem istog meseca, posle godinu dana rasvetqeno je ubistvo Boce Markovi}a iz Zagra|a. Wega su na povratku iz pe~albe u Rumuniji ubili Petko Boci} i Petko Donovi}, tako|e iz Zagra|a. Timo~anin tako|e donosi vesti o hvatawu pqa~ka{a iz Brestovca, kradqivca stoke iz Belog Potoka, pqa~ka{a i ubica iz Lenovca ~iji je predvodnik bio Stanko Obradovi} kao i ogla{avawe za odmetnika Lile Petkovi}a iz bugarskog sela Kirjaevo. SE]AWE NA ZULUM BEGOVA FREN^EVI], [estog maja 1890. g. novi uredik Timo~anina i profesor zaje~arske gimnazije odr`ao je govor na zaje~arskom grobqu povodom pomena izginulim u bunama i ratovima 1833, 1876, 1877, 1878. i 1885. g. To je bio uobi~ajeni politi~ki i patriotski skup kakvih je bilo mnogo, ali je profesor Pavlovi} tada izneo malo poznate pojedinosti iz 1833. godine. Te godine, kako je objavqeno u Timo~aninu, su bra}a begovi Fren~evi} odveli dve mlade seqanke iz Kru{evca, a Husein – pa{a, koji je stolovao u Vidinu, naredio je da se poslanici iz Zaje~ara koji su imali nameru da se `ale na visoke namete, okuju i zatvore. Nare|ewe je izvr{io zaje~arski muteselim. Narod se uzmutio i u op{tem mete`u Zaje~arci su pobili ~lanove muteselimove pratwe. To se dogodilo 1. maja 1833. Odmah nakon toga knez Milo{ je s vojskom u{ao u Timo~ku Krajinu... Dru{tveni i politi~ki `ivot Zaje~ara bio je bogat u leto 1890. g. Javni zbor radikala zakazan je za 15. jun, zavr{en je regulacioni i nivelacioni plan Zaje~ara (wegovi glavni tvorci bili su Kozli} i @ivkovi}), zavr{en je spomenik ratnicima iz 1833, 1876, 1878. i 1885. g. Na stranicama Timo~anina razgoreva se antiaustrijska kampawa i napada bugarska
122
ODBRANA CRNORE^KOG OKRUGA

ina~e Ni{lije.p. Najavqen je i dolazak Nikole Pa{i}a u Zaje~ar i objavqena velika pobeda Zaje~araca: administrativni odbor skup{tine Srbije odlu~io je da Zaje~ar ostane sredi{te crnore~kog okruga. koji i u tom svojstvu ima zasluga u borbi protiv kriminala.) i podanike austrijske. pi{u se ~lanci protiv stranaca – dr`avnih slu`benika. Za ~itavo pola veka u Zaje~aru nije podignuto dr`avnim tro{kom nikakvo dr`avno i javno zdawe. bar dok je bio na tom podo`aju. je propala. po{to se sve vi{e sukobqavao sa kraqem Aleksandrom. ne reskira samo svoj ugled u Timo~koj Krajini ve} i glavu.{tampa u vezi sa pretenzijama Bugara u Makedoniji.“ Povremeno ima dobrih tonova u bugarskoj {tampi. i zidawem kasarne za jedan kowi~ki divizion. Bugarski novinari. da se Zaje~ar..“ Iz strana~kih interesa urednik Timo~anina nema nameru ni da pomene da \or|e Gen~i}. uveravaju}i se sve vi{e da je re{ewe – zavera protiv obrenovi}evske 123 . kako ocewuje Timo~anin. koje je bilo u toku. smatraju da je Srbija dobila ekonomski rat protiv Austrougarske. [tavi{e preseqewem sedi{ta timo~ke eparhije iz Negotina u Zaje~ar. Osvrnite se oko sebe – gdegod stanete. Uz sve to ova vest iz skup{tine Srbije pro{irena je i ovom konstatacijom: „Svi znate da je na{ kraj ostao kao iza bo`jih le|a. pa }e te se uveriti da nam je {kola i crkva podignuta jo{ za vlade kneza Milo{a. ministar policije iz vremena o kome pi{emo. Zaje~ar dobija sve osobenosti centra cele Timo~ke Krajine. Bez pardona Timo~anin izve{tava da je \or|e Gen~i} izostao iz kampawe odbrane Zaje~ara kao okru`nog mesta. Inicijativa liberalnog poslanika Pante Sre}kovi}a.. kao oblasno mesto i fakti~ki sredi{te Timo~ke Krajine raspar~a i uni{ti. Posle kneza Milo{a nijedna vlada nije htela ni{ta da u~ini i ni{ta da podigne u ovom kraju. tra`i se wihovo otpu{tawe da bi se zaposlili na{i {kolovani qudi: „Otpu{tajmo sve ~inovnike konduitalne (po ugovoru – prim.

11. u prisustvu svoga oca. TE[KI DANI \OR\A GEN^I]A Dvadesetog jula 1890.“ Pa{i} je. ostati neko vreme. BUXET KRAQEVINE SRBIJE. Pa{i} je iz principijednih razloga. pre svega zbog nepristajawa na zavere i nasiqa. svojom rukom vo|i radikalne stranke. stigao je Pa{i} u Brestova~ku bawu gde }e. ali taj plan nije ostvaren jer je on ve} 1. avgust pripreman je i zbor radikala u Zaje~aru na kome je predvi|eno da govori i Pa{i}. Takovski krst I stepena. pored toga. Zaje~arci su tih dana ~itali i o jednom va`nom uspehu radikalne vlade: nakon uvo|ewa dr`avnog monopola na duvan. ina~e. iz Timo~anina preko urednika odstranio svako raspirivawe negativnih strasti prema kraqu Aleksandru. buxet kraqevine Srbije uve}an je za 1. g.) predao je mladi kraq Aleksandar.000 dinara. Dr`ava je. Gen~i} se istovremeno optu`uje da posle smewivawa sa polo`aja ministra policije pri`eqkuje diplomatku slu`bu. Nikoli Pa{i}u. odlikovati za osobite zasluge u korist zemqe i dinastije. S druge strane. Za 12. p. g. odlikovan i ruskim ordenom Sv. izjaviv{i da se raduje {to ga mo`e na dan dinasti~ke proslave svetkovine stogodi{wice gospodara Jevrema. Stanislava I reda.000. postigla i 124 . 1890. U vezi s tim Timo~anin donosi i vest o odlikovawu Nikole Pa{i}a: „Skoro u isto vreme kada su Narodne novine iznele ovo svoje nitkovsko podmetawe (optu`ba da su radikali protiv dinastije – prim. To je bila procena izve{ta~a Timo~anina posle Gen~i}evog govora na zboru liberala u Vrawu. biv{eg kraqa Milana i kraqevog namesni{tva.krune. kako je objavio Timo~anin od 25. g. avgusta napustio Brestoba~ku bawu i preko Para}ina otputovao za Beograd „zbog svojih zvani~nih i privatnih poslova“. kako javqa Timo~anin.

~iji je vlasnik bio Aleksa Zdravkovi}. Od drugih dostignu}a radikalne vlade isti~e se taksa za trgovinu sviwama koju gradovi u Srbiji sada slobodio ubiraju kao i usmeravawe novaca od klasne lutrije na obnovu poqoprivrede. zbog toga {to je ovaj tvrdio da je Gen~i} fizi~ki napao nekog seqaka. do{ao je ovde da izaziva i omalova`ava na{e najboqe patriote!“ Policajac Mitra}ije je na to dodao: „Zar ga jo{ gledate. zakazan je okru`ni zbor radikalne stranke. Urednik Timo~anina izgleda ne smatra da je `enidba kraqa Aleksandra pitawe budu}nosti kraqevine jer su vesti o tom pitawu veoma retke. Posebno je u Timo~aninu data slika strana~kog sukobqavawa koje se moglo zavr{iti i na tragi~an na~in. kroja~a iz Zaje~ara. I daqe se postavqa pitawe postavqewa vladike timo~ke eparhije i trijumfuje nad Pantom Sre}kovi}em koji je hteo ukidawe Crnore~kog okruga. I daqe se pi{e o rezultatima radikalne vladavine. On je verbalno napao Kamena Cankovi}a. prete}i da se 125 . Radikali ne mogu da „za jednu godinu poprave i podignu ono {to su oni (liberali) za 20 godina pokvarili i upropastili“. Cankovi}u je Lazarevi} pored ostalog rekao: „Ovaj bankrot i vucibatina. Ali Gen~i}a ne ostavqa na miru ni jednog trenutka. ali ne i sukobi i ~arke strana~kih pripadnika. „verni pratilac Gen~i}ev“ i Stanko Petrovi} iz Negotina da upla{e Cankovi}a. Vrelo leto 1890. Tako se ~itaoci u ~lanku „^erkezluk“ obave{tavaju da je Gen~i} u Grqanu fizi~ki napao svog konkurenta Vitanovi}a tako da je ovaj posegao za neki kamen da se odbrani od wegovih nasrtaja.500 dinara. godine primicalo se kraju. zar nema za wega pesnica i batina?“ Nakon toga poku{ali su Stojan Andrejevi} iz Velikog Izvora. avgust u Velikoj kafani. ^arku je u Negotinu zapo~eo op{tinski pisar Jova Lazarevi}. Uspesi radikala. kao {to su i ostali Zaje~arci.u{tede smawewem plata ~lanovima dr`avnog saveta na 8. mere se dvadesetogodi{wom dominacijom liberalne stranke. kao i neuspesi. Za 26.

Gen~i} je propao na izborima. Pored novih vesti o dolasku Nikole Pa{i}a u Zaje~ar. on dakle u tom smislu radi i 126 . Time je pa`qivim ~itaocima rekao mnogo. dobio je svega 50 glasova. kraq Aleksandar je boravio u Ni{u gde je. dr`avni savetnik iz Beograda i dr Laza Ili} okru`ni lekar iz Zaje~ara.42 U istom broju u kome je objavqena radikalska izborna pobeda.“ Iz vi{ih ciqeva da ne bi „na{kodio interesima otaxbine“ on ne `eli da saop{tava ni{ta o svojim doprinosima. Mihajlo Risti}.41 Na izborima 14. u kojima je video opasnost nepotrebne polemike i sada uzdr`an. prvi put je objavqen ~lanak samog Nikole Pa{i}a pod naslovom „Izaziva~i“. Pre izbora u septembru. primio i deputaciju timo~kog kola jaha~a. septembra za poslanika grada Zaje~ara izabran je Stevan Ne{i}. U Timo~aninu je {tampana tabela glasawa po selima crnore~kog okruga. nema potrebe da se sve tera do kraja i da se zabada nos u stare rane: „Da nisam predsednik skup{tne i da ne zauzimam podo`aj u kome sam sada. g. ja bih bez premi{qawa povukao takvu paralelu izme|u mene i mojih protivnika. dakle protiv antidemokratske politike dinastije. 24. trgovac iz Bele Reke. ali je u detaqima. Giga Ger{i}. Za varo{ Zaje~ar kandidat je bio Stevan Ne{i}. Ipak je napomenuo da su wegovi napori onemogu}ili obrenovi}evsku politiku liberala. dosledno po{tuju}i demokratske metode u javnosti. Radikali su svuda odneli nadmo}nu pobedu.ne}e `iv vratiti u Zaje~ar. avgusta 1890. Zala`e se najpre za smirivawe strasti. To su bili: Stojan Stankovi}. objavquje se lista kandidata radikalne stranke za okrug crnore~ki. pisar op{tine Jablanica. pa i onih koji su se sada stavili wima otvoreno u slu`bu. Ako je radio na paralisawu samovoqe Milana Obrenovi}a. pored ostalog. Na to je Cankovi} posegao rukom za xep kaputa gde bi trebalo da ima revolver i napada~i su se smirili. da bi prokliwali ~as kada im je palo na pamet da upore|uju svoj politi~ki rad sa mojim. On pi{e jasno.

do{lo je pred Pa{i}evu ku}u da mu ~estita izbornu pobedu. Oko 2000 Beogra|ana (objavquje Timo~anin). 127 . nema. septembra 1890. bez obzira {to javnost u to nije sasvim uverena. g. a redakcija ga objavquje 23. kada je u pitawu dr`avna i nacionalna politika. Nikola Pa{i} ve} oti{ao. na prestolu tako|e jedan Obrenovi}. O wemu su kao o svojoj budu}nosti razmi{qali urednici Timo~anina i prvaci radikalne stranke i to ne bez razloga. U wemu se ose}a te`wa da se nekako defini{e prestoni~ki elitizam sa ~ime bi se i savremeni ~italac mogao poprili~no slo`iti. posle Milana. neku odre|eniju jugoslovensku orijentaciju. Ona nas u~e „da se ne poveravamo do krajnosti nikome. Naprotiv. neka poku{a na Drini – konstatuje se u Timo~aninu. U woj je prikupqeno sve {to mo`e dovesti do napretka i {to daje pravac razvitku zemaqskom od koje zavisi na{a boqa ili gora budu}nost. komentari{u}i iskustvo ^eha i Hrvata (nije sasvim jasno {ta pod time podrazumeva) on ka`e da ona ulivaju „prirodnu bojazan u Srba nasuprot inoveraca“. Iz ovog Pa{i}evog napisa vidqivo je da on te 1890. budu}i da je. U vezi sa prednostima `ivota u Beogradu. uz pratwu muzi~kog orkestra. ^itaoci se izve{tavaju i o agitovawu \or|a Gen~i}a u podrinskom okrugu. Kad ni{ta nije mogao da u}ari na Timoku. ve} da sami ku}u ku}imo u dru{tvu sa narodima susednim kojima preti ista opasnost sa strane“. nepotpisani izve{ta~ pi{e pismo redakciji Timo~anina. jer }e mnogi od wih po}i putem kojim je wihov lider.“ Istovremeno se u Timo~aninu sa dosta argumenata odbacuje optu`ba Videla da je Pa{i} izdajnik i protivnik dinastije jer su glasa~i svojim glasawem upravo potvrdili Pa{i}ev patriotizam a takve tvrdwe mogu da izreknu „politi~ki kreteni“.daqe. „Beograd je prestonica Srbijina. Prestoni~ki `ivot shva}en je i u Zaje~aru kao reprezentativan i od va`nosti za celu zemqu.

Pa{i}ev zet Ilija moli za nekog Jovu i kao razlog navodi da je wegov {ti}enik „dobar ~ovek“ pa mu kao takvom treba dobar posao „da ne sedi xabe“. Po wenom mi{qewu kumov sin mogao bi de se zaposli kao sekretar parohije (ne zna se na koju parohiju misli). PORODI^NE INTERVENCIJE ZA ODANE I PRVE VESTI O ZAVERI PROTIV KRAQA ALEKSANDRA Veze Pa{i}a sa Zaje~arom odr`avane preko wegove sestre i brata sve vi{e se tawe. Tako na primer Marinko Najdanovi} iz Vrbice tra`i od Pa{i}a da se omogu}i wegovom sinu studirawe medicine na Vojnomedicinskoj akademiji u Petrogradu. Wen zet Jota imao je kuma \or|a Petrovi}a koji je bio rodom iz ]uprije. sestra Ristosija moli Pa{i}a da poradi na prili~no banalnoj stvari. jer ima jedan krupan razlog da se ne uva`i vladikin izbor (ne pi{e koji je vladika u pitawu) koji se opredelio za sina nekog Marka. Pomenuti Petrovi} imao je oca Andru koji se u vreme timo~ke bune dr`ao dobro za razliku od svog konkurenta.Krajem septembra iste godine u Zaje~ar dolaze majori Vu~kovi} i Nikoli} da razgledaju mesto gde treba da se izgradi artiqerijska kasarna. Sa svoje strane sestra Ristosija i brat Najdan upu}ivali su mu s vremena na vreme pisma iz kojih se vidi da su mnogi Timo~ani imali nadu u ostvarivawe svakovrsnih protekcija po{to su po wihovoj li~noj oceni imali zasluge kao ~lanovi radikalne stranke. g. U decembru 1891. Dodaje zatim da ne}e pogre{iti po{to Jova ima jo{ jedvu prednost. „Ne}e{ se osramotiti“. a on sam retko dolazi u Zaje~ar. pi{e ona svom bratu. on je Mi{i}ev kum! Pri svemu sestra Risto128 . predsedniku vlade.

Primeri wegovih prijateqa iz emigrantskih dana. pi{e Lazvrevi}.sija ne {tedi emocije u `eqi da wene molbe donesu pozitivno re{ewe. ~ak je poku{ao da opravda svoje samovoqne politi~ke aktivnosti. ali i zbog pojave korupcije i pasivnosti timo~kih radikalnih ~elnika. 11. prema tim i takvim pojavama. Iste godine {ef firme i pivare „Lazarevi} i sin“ iskqu~en je iz radikalne stranke zbog otvorene agitacije u korist svoje ambicije da postane predesednik suda. godine dao ostavku na mesto predsednika mesnog odbora radikalne stranke uz izjavu da se povla~i „sa politi~kog poqa“ jer su mu pop Milan i u~iteq Gradoje iz Vratarnice dozlogrdili svojim napadima i „neprekidnim prebacivawima“. pa i samog Lazarevi}a. Dr Laza Ili} je na osnovu pisma popa Veqka Antonijevi}a od 13. pri tom se mo`e re}i da se ose}a izvestan strah da se Pa{i} ne naquti. „iz vrlo poverqivih izvora saznao sam da se radi `ivo na tome da se izvr{i kontra prevrat u korist liberalne stranke time {to bi izvesni komandanti oborili kraqa i opet kraqevu vlast predali kraqevim namesnicima. On je malo mario i za svoje najbli`e saradnike kada su zapostavqali op{te strana~ke i dr`avne principe i interese kao {to nije podnosio i one politi~are iz rodnog kraja koji nisu imali dovoqno strpqewa i snage da izdr`e u napornim politi~kim nadmetawima. industrijalca \or|a Lazarevi}a i dr Laze Ili}a su u tom smislu veoma karakteristi~ni. Nije poznato da li je Pa{i} uva`io ove intervencije. U wemu fakti~ki nema kritike dinastije ve} ima namere da se uka`e na zavereni~ku delatnost liberalne stranke. ali je ono i jedan od prvih dokumenata o postojawu zavere protiv kraqa. I ovo pismo je natopqeno op{tim nezadovoqstvom vladavinom kraqa Aleksandra. 1897. „Sino} posle dolaska Mi{i}evog“. Ona u pismu dodaje da ne `eli da se na odgovorna mesta postavqaju oni koji su blatili Pa{i}a 1883. Iz pisma koje je Lazarevi} uputio Pa{i}u vidi se da je on i posle iskqu~ewa nastojao da ostane koristan i veran. godine.“ Pored nepovoqnih ocena koje Lazarevi} 129 .

“ Pisma su iz Zaje~ara Pa{i}u stizala sve do 1902. Mnogo vesti se odnosi na sukobqavawe srpskih i bugarskih komita u Makedoniji. on }e to izvr{iti. Mileti}. koji upravo zavr{ava gimnaziju „Dositej Obradovi}“ u Zaje~aru. u nadi da }e i on pripomo}i. godine. U drugim pismima iz tog vremena bilo je dosta pritu`bi protiv konzula u Prizrenu V. Kari}a sa zahtevom da se Kari} ukloni „sa tog mjesta u interesu srpstva“ jer je previ{e nagao u opho|ewu sa qudima. U jednom od wih izvesni Krsta Q. ali ako se na|u qudi koji }e mu savetovati osvetu. U sretawe su mu na kowima po{li sreski na~elnik sa sudijama op{tinskog suda. Ose}a se jasna ten130 . godine i po~etak 1891. imao je {ef radikalnog kabineta Sava Gruji}. prema Timo~aninu. ima nameru da studira medicinu u Kijevu i tim povodom se obra}a Slavjanskom blagotvornom dru{tvu za nov~anu pomo} ali i na previsoku adresu Nikole Pa{i}a. Za ovu amnestiju najvi{e zasluga. zna~ajna je i wegova ocena etnopsiholo{kih osobina naroda u Timo~koj Krajini povodom glasina o zaveri protiv kraqa: „Na{ narod je ovamo veoma poslu{an i ho}e da poslu{a dobar savet.izri~e za kandidaturu jednog svog kolege na mesto sreskog na~elnika u Negotinu. Na zdravicu u ~ast dobrodo{lice i u ime diviziona odgovorio je kapetan Tanasije \oki}. godine. „OMLADINA“ U KAFANI „KUKAVICA“ Da se vratimo na vesti u Timo~aninu s kraja 1890. U novembru su u Zaje~ar stigli pripadnici jednog ariqerijskog diviziona iz Jagodine. Objavqena je i vest o osloba|awu Cvetka Stojanovi}a koji je optu`en za zlo~ine u bugarskom selu Gol Tupan u toku rata 1885.

dencija da se zbog malih povoda podigne povika na dru{tvo „Srpska industrija“ na Vr{koj ^uki, jer je radikalna vlada proklamovala nacionalizaciju stranih kompanija. Tako su Zeje~arci mogli da ~itaju dopis berberina Alekse Stojanovi}a koji je u ovom belgijskom dru{tvu radio blagajni~ke poslove bez ugovora. Kad je zatra`io platu gazda mu je umesto para uputio psovke na ra~un wegove srpske nacionalnosti. Objavqena je i vest o zahtevu kraqice Natalije da joj skup{tina Srbije odobri da se vidi sa sinom Aleksandrom. U ~lanku je pomenut skup{tinski odgovor kraqici da skup{tina nije nadle`na za tekve poslove. Nova vlada i skup{tina nisu obradovale kraqicu, {to nije bio slu~aj sa stare{inama zaje~arskog garnizona ~ijim se pripremama badwe ve~eri u Timo~aninu poklawa velika pa`wa. Da su se slave masovno slavile vidi se i sa stranica Timo~anina. Po{to su i nezvani gosti tretirani kao i oni pozvani i najdra`i, mnogi su doma}ini javno objavqivali da ne}e slaviti kako bi izbegli previ{e gostiju koje, kao na Ivkovoj slavi u istoimenoj pri~i Stevana Sremca, i pored najboqe voqe ne bi imali ~ime da nahrane i napoje. Takav oglas je {tampan na prvoj strani Timo~anina 25. decembra 1890. godine. Sanitetski kapetan dr T. Mi{i} na vreme objavquje da ove godine ne}e slaviti Svetog Stevana. Nova pobeda radikala idu}e godine donela je nove nade, uzbu|ewa i trijumf. U februaru 1891. g. pala je vlada kraqevog izabranika Save Gruji}a i Pa{i} je obrazovao novu vladu. Timo~anin tih dana donosi karakteristi~an presek o~ajne zaje~arske opozicije. Liberali su novu krizu, la`nu i pri`eqkivanu, proklamovali po kafanama, a naro~ito, pi{e Timo~inin, u jednoj koja se zove „Kukavica“. Akteri ovog politi~kog kukawa i lelekawa su „liberalna omladina od po {ezdeset godina“ i to poimence: gazda ^orbar, g. ^olak, g. Sava Petrovi}, g. Petar Uzunac koji se te{e pri~ama da }e se kraq Milan vratiti u Srbaju i
131

zbog toga oni ve} prave kombinacije oko sastava novog kabineta. I Zaje~arci imaju „lokalno ministarstvo“ kakvo je u Beogradu napravio Avakumovi} – gazda Mitu, Miku \ergov i druge koji ~ekaju neku krizu ili nove izbore da do|u na vlast, pa ako toga ne bude neka bar wihov vo|a \or|e Gen~i} otputuje za Rusiju. Izve{ta~ Timo~anina naziva Gen~i}a, koji se priprema za trgova~ke poslove sa petrolejom u Radujevcu, „Tausenkinsler“. LOKALNA RAZRA^UNAVAWA. KANIC U TIMO^KOJ KRAJINI Od lokalnih glavoboqa radikalnih prvaka treba pomenuti nov~ane nadoknade za zemqi{te na kome je izgra|ena industrijska pruga Vr{ka ^uka – Radujevac. Seqaci se o~igledno nisu slo`ili sa ponu|enim iznosima, pa je, kako izve{tava Timo~anin, formirana komisija koja }e ispitati ceo slu~aj u sastavu: ^eda Popovi}, na~elnik ministarstva privrede, Strahin Stevanovi}, sreski na~elnik u penziji, Jeremija Ra{i} iz Vra`ogrnca, \ergo Linovi}, zemqodelac iz Velikog Izvora. U novembru 1890. g. Zaje~arci su ~itali korektan i nadahnut opis susreta sa Kanicom. Ne vidi se da li je putopisac bio sam urednik Dragoqub Mici}, pre }e biti da je re~ o Dragoqubu Pavlovi}u koji se ve} ogledao u sli~nim kwi`evnim poku{ajima. Bilo ko da je bio, ostavio je zna~ajne stranice putopisne literature koja le`i umrtvqena po na{im arhivama. Izve{ta~ je ostavio i podatak da je gost znao na{ jezik: „^ita i razume perfektno srpski, samo mu te{ko ide u konverzaciji.“ Opisan je kratak boravak i no}ewe u Boqevcu. Nema razloga da ne poverujemo u iskazano gostoprimstvo prema uglednom gostu i
132

zaje~arskim novinarima. Nove pojedinosti iz uvek zanimqivih putovawa Feliksa Kanica tek su nagove{tene... Kanic i zaje~arski novinari, odnosno profesori zaje~arske gimnazije, u Zlotu su do~ekani sa svirkom i pesmom i bogatom trpezom. Naime, nai{li su ba{ u vreme jednog svadbenog veseqa. Po~ast koja im je ukazana odnosi na svakog putnika namernika. Najstariji i najuva`eniji gost u ku}i Mladenovi}a dobio je poqubac od mlade neveste koja se veoma zbunila kad su se svi nasmejali jer je Kanic bio veoma iznena|en takvom po~a{}u. Dok su mu usput obja{wavali taj postupak, on ih je zadirkivao {to oni, kao mladi qudi, nisu dobili poqubac, nego on, starac. Zatim su obi{li prili~no zapu{tenu Brestova~ku Bawu. U Slatini su do`iveli jednu prijatnu zabunu, ako tako mo`e da se ka`e. Na ulasku u selo upitani su da li su oni ta ~etvorica koje treba ugostiti. Kada su u{li u seosku kafanu shvatili su da je pitawe trebalo biti upu}eno {estorici veoma uglednih qudi, koje su i oni poznavali. Bili su to pukovnici staja}e srpske vojske: Mi{kovi}, Magdaleni} i Qo~i} sa majorom Vu~kovi}em i okru`nim na~elnikom Vukoti}em. Broj se ba{ nije slagao, pogotovu kad su se pridru`ili novinari sa Kanicom, ali kako se poklonu ne gleda u zube i gostu se ne broje, svi zajedno su bili vrlo dobro ugo{}eni. Pisac reporta`e, koji je hteo da ostane anoniman, pru`io je ~itaocima obja{wewe zbog ~ega je pukovnik Mi{kovi} bio odu{evqen susretom sa Kanicom i wegovim pratiocima. Pukovnik je, naime, „na{ poznati vojni~ki autoritet i radnik na etnografiji, izodavna je poznat sa Kanicom i oni se srda~no pozdravi{e i posle ru~ka su prijateqski razgovorili“. Prirodno, Timo~anin je mnogo izve{tavao o radu radikalne vlade. Zaje~arski trgovci su krajem 1890. godine mogli da budu zadovoqni kada su pro~itali da je ministar finansija ukinuo ugovor na monopol soli koji su dr`ali stranci. Kako se vidi, Zaje~arci su se
133

Objavqeno je da se u Zaje~aru priprema kwiga pod naslovom: „Da li bi bilo pravedno ukinuti crnore~ki okrug. Moglo se pro~itati da Be~ umiruje Bugare da se ne bi „ogor~ilo javno mwewe u Rusiji“. a Adama je uhapsio neki „ludi kapetan“. nije bilo te{ko. {to je svakako u vezi sa sumwama da su izr{ioci atentata do{li iz Srbije. Za atentat na Stamboliskog optu`uju se Srbi. U aprilu iste godine u Timo~aninu je {tampan odgovor na inerpelaciju Stojana Ribarca povodom smrti Adama Bogosavqevi}a pre 11 godina. Posle toga {to je Adam u~inio. U isto vreme prisutni su i jasni tonovi krize u odnosima izme|u Srbije i Bugarske. sa bugarske strane. s obzirom na veliki broj uticajnih Zaje~araca u vladi i skup{tini. PRIMERI VOJNE BIROKRATIJE Krajem marta 1891. Tu se ocewuje se da je Adamov postupak rekvirirawe kukuruza u Dubo~anima. U vezi s tim 13 in`ewera timo~ke `eleznice se ne sla`u sa ocenom da je za wenu izgradwu napravqen dobar projekat i predra~un. Posle rata Adam nije mogao da plati kukuruz jer su bile nerodne godine. godine Zaje~arci su se mogli obavestiti da }e gra|evinski poslovi na timo~koj `eleznici biti povereni Kompaniji Ajfel (Companie de Etablisacements Eiffel).“ RASPRAVA O SMRTI ADAMA BOGOSAVQEVI]A. Javnost se obave{tava da se na granici.dosta energi~no borili da sa~uvaju svoj crnore~ki okrug {to. turske trupe su opqa~kale Dubo~ane. u ratnim uslovima zakonita pojava. koncentri{e vojska. Rusi i Makedonci. Pisac odgovora na interpelaciju je zakqu~io da je Adam uhap{en „na 134 . Crnogorci.

smatra da su to u~inili bugarski emigranti koji su do{li iz Srbije. Urednik Dragoqub Pavlovi} odlazi iz Zaje~ara. naime. Pored ostalog Timo~anin donosi vest da je u Bugarskoj izvr{en jo{ jedan atantat – ubijen je Bel~ev. gde je u skorije vreme podignuta i obnovqena ~esma kao obele`je zna~ajnih godina za Srbiju i Timo~ku Krajinu. „silovawe male dece“. na primer. i time uni{titi jednog najja~eg i najsilnijeg protivnika u ~itavoj Timo~koj Krajini ~iji se glas i ~ije se ime kao oluja {irilo po svoj zemqi. g. „potkivawe baba“. a wegov zastupnik je Mihajlo @ivkovi}. Iz istog ~lanka se jasno vide razlozi za satiri~no stvarawe Radoja Domanovi}a. (Dosta neobi~ni slu~ajevi za na{e pojmove). nije ni~emu nau~ilo?“ Pisac ~lanka o~igledno smatra da je krutost vojne birokratije jednim delom uzrok poraza u ratu 1885.“ Ovde treba dodati da je pijaca u to vreme bila na dana{wem centralnom trgu. g. Po~etkom aprila 1891. „Iz crkve su krenuli zajedno sa svojom skupocenom zastavom kroz varo{ do pivare Vawe Lelovi}a i natrag do pijace.pravdi Boga i mrtvobolan strpan u aps samo zato {to je bio opozicionar. U prole}e iste 1891.“ Iz istog ~lanka se vidi da opoziciona strana pripisuje radikalima razna zlodela. Kud }ete boqe zgode nego strpati u aps Adama B. pojava da regruti uzalud obilaze razna vojna nadle{tva i kasarne nude}i svoje usluge otaxbini sve dok im posle obijawa pragova u toku 3 ili 4 dana ne dosadi i odu ku}ama. Ima. godine Zaje~arci su imali prilike da vide paradu kao znak neke nove i nadolaze}e energije. dok dopisnik Timo~anina iz Sofije to demantuje. kako se prime}uje. godine dolazi do smene na uredni~kom mestu Timo~anina. Re~ je o dru`ini Obili} iz Beograda ~iji su se ~lanovi `ivopisno dekorisani pro{etali kroz Zaje~ar. Ma|arska {tampa. „Dokle }emo tako? Zar nas iskustvo iz 1885. 135 . U susret im je iza{la grdna mno`ina sveta i divila se lepoj kiti na{ih omladinaca. „kuvawe u xibri“ itd. kakva su.

“ Zbog takvog. Vidqivo je da wemu nije bilo dopu{teno da se na stranicama Timo~anina odbrani. [to je jo{ gore Panteli} je bio sve{tenik u artiqerijskom garnizonu pa shodno okru`ewu u kojem je `iveo nije hteo tako lako da se ukloni. U rubrici Kwi`evnost autor na analiti~an i stru~an na~in izve{tava o literarcima II beogradske gimnazije. Napad na wega ~esto se grani~i sa javnim {ikanirawem. Da li su takvi grubi i te{ki akcenti. Izdvajaju se i ~lanci potpisani sa S.Novinari – profesori najboqe su se pred ~itaocima identifikovali preko napisa iz nihove struke. mi nazivamo Bogom. piscem kwige Moralne pouke. ZAJE^ARCI PROTIV KRAQICE NATALIJE . iz oblasti literature i kwi`evnog stvarawa.. u posledwoj godini wegovog izla`ewa. kako se 136 OBRA^UN SA SVE[TENIKOM MILANOM PANTELI]EM. da nije u pitawu dosta lo{e izra`avawe. Panteli} je po saznawu Tomo~anina gotovo izjedna~en sa |avolom. Na stranicama Timo~anina. sa sve{tenikom Panteli}em. dakle. jer su se svojim dopisima pojavili i sve{tenici. „To. imali uticaja na prestanak izla`ewa ovog lista? Pomiwe se da je Panteli} pisac kwige Zlikova~ka reka i da je wegovo pisawe negativno oceweno me|u sve{tenstvom. koja bi. zaista mogla da optu`i sve{tenika Milana kao bogohulnika. Citira se re~enica. koji `ele da uvere ~itaoce da urednici uvek imaju pravo. Posebno je hvaqena pri~a Ne pucaj u sobi i putopis Od Dunava do Peka. M. Kwiga je na stranicama Timo~anina do~ekana kao jeres. naro~ito iz oblasti politike i rada radikalne stranke. vidqiv je obra~un sa sve{tenikom Milanom Panteli}em zbog wegove nezgrapne definicije Boga. teolo{ki nedovoqno utemeqenog definisawa. Nazire se i brutalan (izgleda i kolegijalan) obra~un. Pop Milan se brani tvrde}i da je u pitawu {tamparska gre{ka i da on misao koja mu se pripisude nije napisao. mada se ne vidi zaostajawe u obradi drugih tema. stvorewe koje je nas i ceo svet stvorilo.

jataci. Mogu}e je da je pozadina o{trih napada i ismevawa literarnih poku{aja popa Milana Panteli}a politi~ke prirode (strana~ka pripadnost). odnosno prosidbe. Iz Dnevni~arevog izve{tavawa vidi se da zaje~arska sredina nema ni malo samilosti prema zlosre}noj sudbini kraqice. istrebqewe. g. u nasiqe. u bezakowe. krv. Svode se ra~uni sa napredwacima ~iju su proteklu vladavinu obele`ili ovim karakteristikama: „pretwe.. nepoznati novinar Timo~anina pi{e o progonstvu kraqice Natalije kao posledici vi{ih dr`avnih ciqeva. Tako je ministar privrede Kosta Tau{anovi}. Drugog juna 1891. Pa{i} je to u~inio zbog demonstracija Beogra|ana u korist kraqice Natalije. Vidqivo je da uredni{tvo sa najvi{eg mesta dobija instrukcije. zgari{ta. Nastojawe sve{tenika Panteli}a da se odbrani ovako je u Timo~aninu protuma~eno: „Pop Milan je pravi svetac.) poslao 10 baterija na Zaje~ar. nasiqe.“ Urednik Mihajlo @ivkovi}. srqawe u sramotu. Pod imenom Dnevni~ar. posetio Bukovo gde je polo`io kamen – temeqac budu}e vinarske {kole. bezakowe. S tim u vezi Timo~anin javqa da su demonstranti „stavqeni pod sud“. u propast. kako ne bi do{lo do bilo kakvog kvarewa Pa{i}eve politike. tako|e profesor gimnazije. pqa~ke. kako bi se suzbijala samovoqa urednika i wihovo nepotrebno eksponirawe. sigurno je prvi otvorio depe{u o povratku Nikole Pa{i}a sa svadbenog puta. O{trinu Timo~aninovih reakcija treba meriti 137 . Pa{i}ev bliski saradnik..ne bi shvatilo da je pisac ~lanka iz nekih li~nih razloga ispoqio toliku o{trinu. {teta samo {to nema u kalendaru prazna mesta!“ Mo`e se slobodno re}i da je radikalna vlada veoma dinami~na jer vode}i qudi u vladi ~esto pose}uju i obilaze mesta u unutra{wosti Srbije. godine u Timo~aninu se odgovara na napad opozicione {tampe koja {pekuli{e sa nacionalnim poreklom Nikole Pa{i}a i besmisleno ga optu`uje da je on (verovatno 1853. hajdu~ija. i wegovom preuzimawu du`nosti ministra – predsednika. u bankrotstvo.

.. a zatim i ven~awe Nikole Pa{i}a. u Rajcu gde su „volovi rikali. „Predsednik ministarstva i na{ sugra|anin. to nas malo interesuje. Glase ]ur~i}a. u Firenci. da je za nas va`nije pitawe kad }e sti}i buranija. Glase je. predstavqa se i agitovawe beogradskog liberalnog prvaka.“ Srbi igraju kolo uz violine i zurle (1876) 138 .“ Sa jednakom zajedqivo{}u. novi kupus i tikvice. guske gakale. zaslu`io jer je za progonstvo kraqice Natalije optu`ivao radikale. Nikola Pa{i} verio se pro{log ~etvrtka sa gospo|icom Georginom. Danas je. koje se mo`e povezati sa }uranima. device bacale cve}e.. kako smatra izve{ta~ Timo~anina. jer staroga zelena nestade. a novoga jo{ nema. ven~awe. „Kako }e se kraqica Natalija ose}ati.`estokim raspaqivawem strasti opozicione {tampe koja je direktno napadala vladu i wenog predsednika u korist dinastije koja nije umela da vlada manirom parlamentarne demokratije. }urani repu{ili. g. Mnogi gra|ani spremaju se da telegrafskim putem ~estitaju svom sugra|aninu ovaj radostan dan.“ Tako opisan do~ek u Rajcu sa aluzijama na prezime. uz obilatu upotrebu agro-sto~arskih termina.. godine Zaje~arci obave{teni da je u Italiji obavqena veridba. U maju 1891.

pored re~ice [a{ke koja se u Vratarnici uliva u Timok..RUDARSKA OKNA U MIN–KLADENCU Na osnovu pisama koja su predsedniku skup{tine Srbije.000 dinara. Bez svake sumwe Pa{i} je finansirao istra`ne radove u blizini Vratarnice. On obave{tava Pa{i}a da }e belgijska komisija dati svoj kona~ni sud o wegovim procenama. i o Lipaku. upu}ivali Zaje~arci. mo`e se jo{ {to{ta zakqu~iti o Pa{i}u. septembra 1892. a od „Pa{i}a“ do nadi „Aleksandra“ uspotok navi{e sve prastaro doba. Premo opisu koji je Ratkovi} ostavio vidi se da je re~ o Min – kladencu. U vezi s tim zanimqiva je li~nost wegovog poverenika Ratkovi}a koji je sa primetnom stra{}u (da li i sa dovoqno argumenata?) pisao Pa{i}u o svojim osmatrawima i probnim radovima. u planinskim potesima Lipak i Min–kladenac. kamenog ugqa. godine mo`e se shvatiti da je Antonije Ratkovi} vezan ugovorom sa Pa{i}em i da se on brine o isplati nadnica rudarima. utro{eno je 15. prastaro doba je obilato leglo sa raznih bogatih minerala kao u belutku {krilu. Iz pisma od 19. a to sve od potoka Male [a{ke levo. „Formacija na Rudniku ta je: od ulaska kod Kre~ane do Lipaka – staro doba. Javqao mu je o prodaji ugqa. a desno je sve staro doba i to formacija. sa wegove desne strane. To 139 . kod Kwa`evca. prema granici sa Bugarskom. ~lanovi wegove porodice koji su jo{ uvek `iveli u Zaje~aru i razni wegovi poverenici. Ratkovi} je stare potkope nazvao imenima poznatih savremenika i samog Pa{i}a. Za sve istra`iva~ke radove. kao i na Tresibabi. a napravqeni su tro{kovi za jo{ 5000 dinara. {to je malo poznato {iroj javnosti. koji se nalazi sa desne strane re~ice [a{ke.. kao i svom zakqu~ku da cela Tresibaba le`i na ugqu. {to ukazuje da je Pa{i} bio deoni~ar u eksploataciji timo~kih rudnika. kako se iz jednog pisma mo`e razabrati. a zatim i predsedniku vlade Srbije. a od Lipaka do potkopa „Pa{i}a“ – prastaro doba.

Ostavio je podatke da je ugaq koji je iskopao i skladi{tio prodavao po osam dinara za 100 kila. Po dogovoru ovo nova istra`ivawa finansira Pa{i}ev brat. Ve} su se pojavila zaru{avawa u „Georgini“. osim kod Po{i}a. on je popravio ku}u za dva svoja radnika a u iskopavawima je znatno napredovao jer je najpre iskopao 20 metara pa zatim i celih 50. Najdan. Obilazi Trgovi{te i Gorwu Sokolovicu. Nije nikako i{lo prema Pa{i}evom nalogu da se Ratkovi} usredsredi na ona 140 . Zima se. Da bi odr`ao Pa{i}evo interesovawe i poverewe Ratkovi} izve{tava da je razgovarao sa nekim trgovcem iz Kwa`evca da naprave skladi{te za 20 tona ugqa. kako pismeno obave{tava Pa{i}a. „stoka je pije navalice“ {to zaista nema mnogo veze sa rudarstvom. pa zatim i u „Zeti“ a tako je bilo i kod „Kre~ane“. Voda [a{ke deluje „kao budimska“. On ovaj divqi i nepristupa~ni predeo upore|uje sa bawskim prostorima. ne zadu`uje u {irewu istra`nih radova i prevozu ve} iskopanog ugqa. On je razna iskopavawa i skladi{tewa iskopanog ugqa toliko pro{irio pove}avaju}i svoja nov~ana potra`ivawa da su se Pa{i} i wegov brat Najdan sve vi{e uveravali da je on poslovno nesposoban ili da mu je jedini ciq do od svojih finansijera izvu~e {to vi{e novaca. Istovremeno u pismu on hvali vodu re~ice [a{ke koja u prili~no te{kom i strmom terenu te~e pored samih rudarskih okana. a Ratkovi} se sve vi{e rastrzavao mnogobrojnim planovima. me|utim. U rudniku Min – kladencu. sve vi{e pribli`ava. Vidi se tako|e da se nada da }e stru~waci iz Belgijskog dru{tva da ka`u {ta u Minkladencu ima osim ugqa.“ Ratkovi} se nije zaustavio samo na istra`nim radovima. prava je „limonada“. Verovatno je mislio na zlato koje i dandanas privla~i qude sli~ne Ratkovi}u.treba sve ispitati pre prodaje da nam se posle ne bi smejali i kazali da je Anton bijo }orav kod o~iju. Iz wegovih pisama se da zakqu~iti da je ugovorom vezan i da se nigde. jedino ako je pomi{qao da pro{iri svoje poslove na sto~arstvo. ali – i to ko{ta.

naravno. nisu se ni duplirali („Dragi brate“. Najdan tako|e pi{e bratu i pomiwe silan Ratkovi}ev trud. Tu je potkop Muntijanu i rudnici u krajinskom okrugu. kako se vidi. Naravno finale svega toga je novac. Te slike divqine oko rudnika do{le su i do samog Pa{i}a i. Bio je februar 1892.okna za koja mo`e bezbedao utvrditi da se mogu eksploatisati da bi se na kraju proizvodnog lanca i prodaje do{lo do profita. godine. bio je zavejan sa 4 metra snega. U me|uvremenu rudnik Min – kladenac koji se nalazi izme|u dva visoka brda. ali kako konstatuje Najdan. pitka kao „limonada“ potopila je sva okna i „Pa{i}a“. „nemoj se qutiti. da svoj deo u ovom zajedni~kom poslu „teslimi Belgijancima“ i da ostane wihov ~inovnik. kao i uvek do boqe prilike. Izgleda da dogovora nije moglo biti. Pomiwe Ratkovi} i okru`nog in`ewera – i wemu je du`an verovatno za takse.. jer Ratkovi} nije od wihovog soja. nisu vi{e samo 600. budu}i da nisu uvereni da u rudniku ima dovoqno ugqa. Predla`e. pi{e Najdan. 141 . da „preko wegovog (Pa{i}evog) nare|ewa“ ume da „izvu~e“ pare – verovatno za sebe. Ona bistra voda kao da je budimska.“) iznose oko 1900 dinara. Najdan ne sme da mu da bez odobrewa brata Nikole. Pare koje su mu potrebne. odnekud nudio Belgijancima da wegov deo kupe za 100 napoleona.. Ako ne nabavi 600 dinara. posao }e propasti. gde su nekad rudarili Sasi. Ratkovi} je. kao u groznici. predla`u da finasiraju wegova iskopavawa i da uzimaju 3% od prodatog ugqa. Svi su izgledi da }e se di}i ruke od rudarewa pored [a{ke. mnoge wegove istra`ne radove i planove. ^ista ra~un – duga qubav. u blizini planine Crnoglav. dozvole i tome sli~no. a oni. i „Georginu“ i „Aleksandra“ i „Zetu“ i ceo rudnik se pretvorio u veliku i groznu kaqugu oko koje su zavijali kurjaci. jer su tro{kovi porasli. a na {tetu poslovawa. nisu pomogla ni Ratkovi}eva uveravawa da je u potkopu Kre~ana ugaq boqi od belgijskog sa Vr{ke ^uke. Ratkovi} sve to zna i ho}e da slu{a ali pripremni radovi gutaju novac.

objavqen je prili~no nekorektan ~lanak. Posle 1813. g. 29. zbog lo{eg sme{taja episkopskog dvora weno sedi{te je u Negotinu. a od 1842.). novembra 1891. do 1813. Sve to najboqe pokazuje napad na migropolita Mihajla. Zamera se mitropolitu {to za timo~kog episkopa `eli „svog ~oveka“. br 1-2. on priprema novi koji }e mu. septembra 1891.PA[I] I KRAQ ALEKSANDAR U AUSTRIJI. g. Melentije. Pre I srpskog ustanka timo~ka oblast pripada Carigradskoj patrijar{iji. sude}i po wegovoj grubosti. CVIJI] U ZAJE^ARU Smena urednika Mici}a pokazala je da je Pa{i} kao lider stranke na vlasti dr`ao do istine (ukoliko je imao udela u wegovom smewivawu. Budu}i da je sme{taj u episkopskom dvoru bio u Negotinu jo{ gori. a mogao je da ga ima) vi{e nego do mirnog u`ivawa i zata{kavawa nezakonitih postupaka. Spor je re{en 14. Mo`e se re}i da je sloboda {tampe znatna. Po wemu je mitropolit Mihajlo samovoqan i. izne}emo kratku istoriju timo~ke eparhije na osnovu ~lanka Nikole Plav{i}a (Razvitak. Zbog boqeg razumevawa napora da se sa~uva staus Zaje~ara kao centra Timo~ke Krajine. 1992. sa potpisom „stari sve{tenik“. Timo~ka Krajina je pod jurisdikcijom ohridske mitropolije. Od 1807. (ili 1839?) u Zaje~aru se formira Timo~ka eparhija. izvesno je. koliko je prisutna i odgovornost. imenovan za timo~kog episkopa. Ovakav piromanski pristup je u stvari istovremeno i nastavak spora oko imenovawa timo~kog episkopa. omogu}iti da „`ari i pali“ po crkvi. Kako je novodoneseni crkveni zakon ograni~io wegovu vlast. Od 1833. Krajina je pod upravom beogradske mitropolije. kada je rektor bogoslovije u Beogradu. 142 . kako bez imalo rezerve i sa stra{}u bulevarskog novinara koja ne prili~i duhovnom licu. sve ove trzavice su nastale iz mnogo slo`enijih razloga. mrzi pojedine sve{tenike i {to je najgore „prkosi vladi“.

u koje su ubrajali i mitropolita Mihajla. Molioci se nadaju da }e oni biti 143 .“ I 1892.43 hteli da potka~e ~im se za to uka`e prilika. ali je isto tako izvesno da Zaje~ar nije te prednosti iskoristio. U jednom pismu Pa{i}u pomiwu se optu`eni radikali koji su krijum~arili volove iz Bugarske. koji je ina~e rodom iz Timo~ke Krajine. izgradwa gimnazijske zgrade. kada takvu ulogu preuzima Ni{. Ta uloga Zaje~ara delimi~no je opisana u ~lanku Povodom obnove Timo~ke eparhije. ali vi{e kao nasle|e i inercije nekada{nih upada na tursku teritoriju. postoje razne pograni~ne afere. objavqenom u Timo~aninu: „. Sada su aktuelni krijum~ari petroleja i stoke. godine.. g. Tu }e se sticati sve{tenici ove Krajine.. `ive}i u vreme takvih seoba i klackalica. od uticaja lokalnih prvaka i wihove sposobnosti da iznesu argumente u korist svog grada. U vezi s tim potkopavawe mitropolita Mihajla poti~e od kraqa Milana i kraqa Aleksadra jer su biv{e „zaverenike“ i inspiratore Timo~ke bune. Takva geneza i osnova za napad na autoritet mitropolita Mihajla. tu }e se di}i kulturna tvrdiwa na istoku nove srpske dr`ave. Tako na primer. preme{tawe sedi{ta eparhije). {to je mo`da ta~nije. episkop Dositej je vi{e `iveo u Zaje~aru nego {to je stolovao u Negotinu.reklo bi se da zavise od voqe kneza Milo{a i wegovih naslednika.Maleni Zaje~ar bio je va`na ta~ka iz koje }e se upravqati crkvom nove eparhije i gde }e sedeti budni stra`ar srpske crkve i narodnosti. kao i ranije. ostvari}e se u velikoj meri i to u svakom pogledu (razvoj pivarske industrije.. da se o~inskim savetima i podukama srpskog arhijereja upute na koristan rad i slu`bu narodu.. Dolaskom Pa{i}a na vlast prvobitno zamisli o izgradwi Zaje~ara kao kulturnog centra. odnosno. dok je sedi{te eparhije bilo u wemu. Sva ova zbivawa ukazuju da je Zaje~ar va`na strategijska ta~ka naro~ito do 1878. bili su prihva}eni i od nekih crkvenih krugova pa i nije ~udo {to se i timo~ko sve{tenstvo oko toga uzmutilo.

leto 1891. koja je sada na vlasti. g. Jesen 1891. U Kladovu su ga posetili predsednik crkvene srpske op{tine iz Turn – Severenina i ruski poslanik u Bukure{tu Foriton. da dozvoli prevoz radnika u predelu sela Trnavac i Sokolovice do rudnika Vr{ka ^uka.oslobo|eni po{to nema dokaza da su u~inili delo koje im se pripisuje. g. Tako su sredinom jula 1891. g. omogu}avao je ve}u brigu i u ovoj oblasti. 144 . Program radikalne stranke. Po~etkom septembra u Zaje~ar dolazi Jovan Cviji}. bila je u Zaje~aru obele`ena prisustvom delegata skup{tine radikala iz cele zemqe. U isto vreme. u ime Zaje~araca se pita da li je ova pruga u Belgiji ili Srbiji. volovskom i kowskom zapregom i dili`ansama. kakvi su bili „Vr{ka ^uka“ i „Ivawica“. na brodu „Sofija“ odakle je pre{ao na brod „Orijent“. a izve{ta~ Timo~anina. Tako je izvr{en pritisak na vlasnika belgijske pruge Vr{ka ^uka – Radujevac. Pa{i} se sve vi{e udaqavao od Zaje~ara. Izve{tava se o pripremama skup{tine radikalne stranke koja treba da se odr`i u Zaje~aru. Pa{i} se nalazi u kraqevoj pratwi u I{lu gde ih je do~ekao car i kraq Austrije. Saobra}aj se krajem veka odvijao uglavnom pe{a~ewem. agituje se prikupqawe nov~anih sredstava za izgradwu spomenika streqanim radikalima u Timo~koj buni. sastao se najpre sa kraqem Aleksandrom. a potom i sa predsednikom vlade Pa{i}em.44 Austrijski ministar unutra{wih dela. ali je Timo~ka Krajina zanimqivo i tranzitno podru~je kao da vi{e nije znak za zaba~enost i divqinu. Po{tanski i putni~ki saobra}aj na Dunavu omogu}avali su vezu sa prestonicom. Zaje~arci bili obave{teni da se kraq Aleksandar nalazi u Kladovu. Bonona. uz podse}awe da je Bonon „stranac u ovoj zemqi“. Ciq wegovog obilaska Timo~ke Krajine je da se ovaj malo poznati kraj Isto~ne Srbije boqe prou~i i upozna. Bonon je odbio takav predlog. Kalnoki.

ali je i on jedan od wenih stubova kakav je bio i sam Pa{i}. godine. Mitropolit se optu`uje kao ekstremni rusofil koji }e od Srbije napraviti „prekodunavsku rusku guberniju“. septembra. princa Leopolda sa suprugom – princezom Gizelom. zatim biografije junaka iz oba rata. nije zapostavqao bilo koju priliku za korisne me|udr`avne susrete. srpske narodnosti. Na napise bugarske nacionalisti~ke {tampe odgovara se i daqe energi~no. Posebno su bili zanimqivi ~lanci koji opisivali Pa{i}ev boravak u inostranstvu. Da ne bi bilo zabune. Timo~ani. Nikole Pa{i}a. i tajni mnogo vi{e. Javni protivnik Austrougarske. U zimu 145 . a posebno `ivotopis jednog vo|e Timo~ke bune. nepotpisani novinar napomiwe da je u pitawu op{te mi{qewe jer kako ka`e. Objavqeno je pismo iz Bugarske koje su poslali me{tani sela Bra}evca u kome se podse}a da su oni. Jewava i sukob mitropolita Mihajla i ministra prosvete Srbije. u dru{tvu erghercoga Franca Silvestera i erhercigowe Marije Valerije. Nikoli}em prisustvovao skup{tini stranke o ~emu je ranije bilo re~i. {to je usitinu ta~no. a Pa{i} se vratio u Zaje~ar gde je zajedno sa Gigom Ger{i}em i A. Zaje~arci su i daqe mogli da ~itaju o velikom zame{ateqstvu u vezi sa mitropolitom Mihajlom. jer je naslutio wene apetite.~lanova glavnog odbora i samog vo|e stranke i predsednika vlade. Za mitropolita se ka`e da je sigurno da on nije dr`ava. glasila radikalne stranke. U posledwoj godini postojawa lista Timo~anin. „tako mi. koliko je to bilo potrebno. To je bilo 15. mislimo“. Qube Didi}a. koji je streqan 7. novembra 1883. Kraq Aleksandvr je nastavio put za Lucern i Pariz. On je sa kraqem Aleksandrom iz I{la oti{ao na izlet do Volfanga{kog jezera. Opa`a se prava euforija presti`a timo~kog kraja preko Tomo~anina u kome se {tampa feqton o Timo~koj buni. pa stoga predla`u da se omogu}i da se wihova deca {koluju u Zaje~aru. kao i wihovi susedi u Novom Selu.

1897. Hvali se savr{en red koji vladao u proteklim izborima. Obelodawuje se. U protivnom ceo mesni odbor }e dati ostavku. slu`e}i se la`ima i obe}awima stupio u savez sa napredwacima. strana~ku nedisciplinu i sli~no. pi{e izve{ta~ Timo~anina. Dogodilo se. kome kraq Milan nije nabijao cilindar na u{i. Iz obrazlo`ewa odluke mo`e se razabrati da je Lazarevi}. predlo`io glavnom odboru stranke da se \or|e Lazarevi} iskqu~i iz stranke. Lazarevi} je isto146 . on je svoju ostavku povukao. Izgleda da nije voleo preterane familijarnosti. naime. ~ime je okon~ano pisawe o mitropolitu Mihajlu. ina~e industrijalac. popu{ta i da im opra{ta gre{ke. u nameri da postane predsednik suda. da je ministar \aja dao ostavku zbog sukoba sa mitropolitom. da je mesni odbor radikalne stranke u Negotinu na svojoj sednici od 5. PA[I]EV \OR\E Slu~aj \or|a Lazarevi}a ukazuje da je Pa{i} smatrao da vlast iznad svega treba da se rukovodi principima i da sve zasniva na po{tovawu zakona. 1. niti je obavezivao sebe da qudima kojima je ostao du`an jer su mu spasli `ivot. kada mu saop{teno koji su razlozi za dono{ewe takve odluke. U obrazlo`ewu se ne ka`e da li on za to zvawe ima odre|enu kvalifikaciju. bez obzira na prijateqstvo Pa{i}a i \. koristoqubqe. To je jedan od onih. g. uverevaju}i i mesni odbor da bi koalicija sa napredwacima donela koristi stranci. Wemu se pridru`io i Dudi}. Lazarevi}a. ali i novi ministar prosvete Svetozar Milosavqevi} jer je stro`iji od \aje „kakav i treba da bude za ovo neradno i raspu{teno ~inovni{tvo“.iste godine smewen je ministar \aja. Me|utim. proizvo|a~ piva. Takva odluka primorala je Lazarevi}a da da ostavku. a Lazarevi}eva ostavka je prihva}ena.

I pored svega ve}ina je shvatila da Pa{i}. iz obzira meni nepoznatih (da proda wemu). To je bilo u novembru 1897. godine iz Negotina javqaju Pa{i}u da pred izbore ne ulaze „u 147 . onda molim da plac proda putem licitacije. istovreneno. „Ako op{tina beogradska ne bi mogla ili ne bi htela. datirana na po~etak aprila 1899. ne bude izgubqen za stranku. ostavke su dali i drugi radikali. mo`e da udari i na najstarije i najuticajnije ~lanove stranke. Iz wegovog sadr`aja se vidi da je Pa{i} smatrao da je najboqi lek protiv sekiracije neka poslovna transakcija. Savetovao je pomirewe timo~kih radikalnih prvaka sa Lazarevi}em. ali nikako ispod ruke. pisana su od strane samog Pa{i}a dok je bio u po`areva~kom kaznenom zatvoru zbog kraqeve optu`be da je u~esnik zavere u Ivawdanskom atentatu. godine. Da bi postigao svoj ciq obe}avao je zaposlewa svojim sledbenicima i bira~ima. ostavku je dao i Petar Gligorijevi}. predsednik brestova~ke op{tine.vremeno poveo kampawu protiv kondidature Mijajla Dudi}a za predsednika negotinske opt{ine. Devetnaestog marta 1901. boqe re}i hotela Internacional. godine. na savskom pristani{tu jer bi gra|evinski radovi na tom placu mogli da ugroze gra|evinu u wegovom vlasni{tvu. On iz kaznenog zatvora tra`i zajam od beogradske op{tine da bi otkupio plac koji se nalazi pored wegove ku}e. Pisma kojima raspola`e Zaje~arski arhiv. sreza vlasotina~kog uputili Pa{i}u ~estitke povodom wegovog pu{tawa na slobodu posle devetomese~nog tamnovawa. Iz prepiske se vidi da je Pa{i} `eleo da \oka Lazarevi} shvati svoju gre{ku a da. Kako se vidi iz pisama upu}enih Pa{i}u.“ Nadaqe iz sve re|ih pisama koja su vezana za timo~ko podnebqe vidi se da su radikali iz Dobrog Poqa. a u pismu koje je uputio Pa{i}u obave{tava ga „radi znawa“ da je od kapetana Barjaktarevi}a ~uo da ostavke u Timo~koj Krajini nisu slu~ajnost ve} za to ima „mig odozgo“. na svoj specifi~an na~in. Povukao se i dr Laza Ili}. Jedno od wih upu}eno je op{tini Beograd.

Pa{i}u je „osobito `ao na{ih vojnika“. Nije se stiglo da se razapnu svi {atori. 148 . Iz ne~itkog Georgininog rukopisa vidi se da je sin Rade sa wima i da je i na Krfu {eret. kako ona napomiwe. pisma \or|a Lazarevi}a od pre ~etiri godine pokazuju da je Pa{i}ev saradnik gajio uzaludnu nadu da }e kraq Aleksandar i wemu odane i naklowene stranke promeniti }ud. u krfskom pristani{tu Pa{i} pi{e Darinki i Petroslavi. ko{ta}e oca Nikolu veoma skupo. a \or|e je propao na izborima. Darinka i Petroslava. odobrio da se Radomir. On svoju grupu naziva frakcijom koja bi sa napredwacima donela mnogo glasova radikalima. „deca pre|a{weg ministra Pa{i}a“ mogu {kolovati na strani. g. da se na{i vojnici i pored sve muke dobro dr`e. 2. Sa la|e „Savoja“. Slede}i raspolo`ivi kontakt Pa{i}a sa }erkama. To izmirewe nije uspelo. Supruga Georgina dopisuje.fuziju“ sa naprednom strankom. More je burno tog crnog februara. kojih se ne}e odre}i ni kasnije. 1916. g. koje se nalaze u Rusiji. Lazarevi} sa mnogo etnuzijazma uvereva Pa{i}a da }e se pokazati da je wegova saradwa sa napredwacima koristi radikalima. U pismu od devetog marta 1897. za duga pisma. Vidi se tako|e da je prema Pa{i}evoj sugestiji poku{ano izmirewe radikala i Lazarevi}a. Suprotno toj doslednosti. jula 1900. Lazarevi} je na kraju pisma udario {tambiqe svoje firme. Pored potpisa sa dosta familijarnosti („Tvoj \oka“) i ni~im utemeqene nade da }e stari prijateq promeniti svoja gledi{ta. po{to Pa{i} nema vremena. a drva za ogrev nema dovoqno. a preko wih sa zavi~ajem i Rusijom. sticajem okolnosti datiran je 1. Wegovi {eretluci. Tako se ponovo pokazalo da Pa{i} ostaje dosledan i ne sara|uje sa re`imskom strankom. Ministar prosvete je 5.

Odbio je da u|e u vladu Jovana Avakumovi}a. godine. Kraq Petar je promenio svoje pona{awe prema Pa{i}u po{to je ~uo da Pa{i} namerava da napusti zemqu. U toj 1903. Shvatio je da je i Pa{i} li~nost sa kojom je te{ko sara|ivati. ako su ocene wegovih politi~kih protivnika o wegovom karijerizmu imale osnova. a bez wega jo{ te`e vladati. kraq Petar morao da ra~una na ugled koji je Pa{i} imao u narodu. I novi kraq Petar Kara|or|evi}. Pa{i} ponovo izbija u prvi plan. i Gen~i}. a nije oti{ao ni na audijenciju kraqu Petru da izrazi svoje zadovoqstvo {to je dinastija Kara|or|evi}a do{la na vlast. pa i samog kraqa Petra. Zaslugu za smirivawe situacije u vezi sa novim zanemarivawem Pa{i}a ima Svetislav Simi}. koji je sada stekao poverewe krune. Ova kwiga u istu ravan postavqa sva pore|ewa li~nosti. naravi i vremena. pa je 149 . Posle smrti kraqa Milana i ubistva kraqa Aleksandra u majskom prevratu 1903. godini Pa{i} je morao da primewuje svoje oprobane politi~ke metode s obzirom da je osetio zapostavqawe od strane svojih saradnika. Glavni akter bio je Gen~i} koji se mo`da tako iskupio pred sudom istorije. Prostije re~eno. nekada{wi urednik Timo~anina. a sa wima i Pa{i}. ili se Timo~ka Krajina i cela Isto~na Srbija pro~ula po wemu. nosili su te{ko breme opasnosti od organizovanih zaverenika. Neva`no je tako|e da li je Pa{i} znao o svojim prethodnicima mawe ili vi{e nego {to se danas pretpostavqa. iako nije ni na koji na~in u~estvovao u zaveri. sasvim je svejedno.EPILOG Da li je podnebqe Timo~ke Krajine stvorilo Pa{i}a.

Pa{i} nije popustio. kada je abdicirao i predao vlast Aleksandru. I sada{wa „dvorska kamarila“. Slede}i logiku i interese dr`ave. Nov~ani du`nik Austrije i moralni du`nik Crne ruke. g.“45 Da bi stvorio ono {to je u budu}nosti potrebno Srbiji on nije zazirao od ostavke. avgusta 1912. Na kraqevu molbu on je povukao ostavku ali je ubrzo ponovo do{lo do sukoba jer je kraq nameravao da kupi topove u Austougarskoj. opet na vlasti od 30.. zna~aj radikalne stranke i wenog lidera Nikole Pa{i}a. Pomo} 2. i 1913. juna 1911. Srpske trupe su u{le u Tiranu 30. Wegova politika do`ivela je trijumf i potpunu nacionalnu afirmaciju jer su „Pa{i}evi topovi“ pobedili na Kumanovu. a ve} na jesen iste godine ponovo je predsednik vlade. se vidi da je on poklawao „glavnu brigu srpskoj vojsci“.novom suverenu mogao da objasni odnos snaga u Srbiji. da se mora „sve ~initi da ona bude na visini svog zadatka. Posle dva meseca koja je proveo na polo`aju predsednika vlade. Tako je u~inio i 19. Iz wegovog govora na konferenciji radikala od 21. ali je u sudbonosno vreme kada je Srbija u svakom pogledu oja~ala. nije popu{tao ni kraqu Petru.. Pa{i} je bio vizionar koji je bez nestrpqewa gradio osnovu za budu}u glavnu misiju Srbije. zarad sopstvenog mira. 1911. nekad iz takti~kih razloga. a naro~ito zaverenici iz 1903. kraq Petar je u borbi sa Pa{i}em istrajavao sve do po~etka Prvog svetskog rata. U januaru 1904. srpske armije Bugarima prilikom osvajawa Jedrena je wegovo delo kao {to je i povla~ewe iz Albanije potez u wegovom stilu jer je na taj na~in ste~eno pravo na ve}i deo Makedonije. Pa{i}. 11. Manirom velikog politi~kog strate150 . su delovali protiv Pa{i}a. daje ostavku jer nije bio zadovoqan odnosom kraqa Petra prema Austougarskoj. a prethodno u Dra~ 28. novembra. Za kraqevu abdikaciju imao je dva jaka argumenta: dva dobijena rata 1912. novembra. Pa{i} je imenovan za ministra inostranih poslova.

Pa{i} je. i okupacija severne Albanije u septembru 1914. g. Zbog toga se sukobio sa vojvodom Radomirom Putnikom koji je imao druga~ije mi{qewe i plan. zvane „Pa{i}eva vojska“. juna 1913. Pa{i} je u tim najte`im trenucima. nije prihva}ena. spre~io svaku mogu}nost da obra~un izme|u Srbije i Austrougarske bude lokalnog. po oceni Vase Kazimirovi}a. bez oklevawa prekinuio skadarsku i albansku kampawu i. S druge strane Engleska i Francuska su se dr`ale pasivno u odnosu na Pa{i}eve pozive u pomo} Srbiji kao i na sva upozorewa na daqi razvoj zbivawa. on je dao ostavku da se ne bi zamerio Rusima koji su zapretili da Srbija ne sme da napadne Bugarsku. ~im je osetio da }e Bugari u Makedoniji da napadnu na{e trupe. doslednije i od same Turske. Ova ostavka koja je podneta 15. Te trupe. Naravno i u pogledu daqeg razvoja doga|aja Pa{i} je nadvisio i takvog vojnog stratega kakav je bio vojvoda Putnik. Povla~ewe iz Albanije posle ultimatuma Austrougarske nisu shvatili samo kratkovidi politi~ari. Naslu}uju}i da }e Srbija zbog nedovoqne materijalne i vojne pomo}i saveznika postati `rtva. koji su protiv srpske vojske delovali po principima ekstremnog islamizma. Pa{i} je odlu~io da srpska vojska okupira ponovo severnu Albaniju kako bi se time osigurala odstupnica u slu~aju da protiv srpske vojske u ratna dejstva u|u Bugarska i Nema~ka zajedio sa Austrougarskom. naime. su tako|e Pa{i}evo delo. izolovanog karaktera. godine Pa{i}eva politika prema Rusiji urodila je plodom jer je Rusija u{la u rat i time omogu}ila Srbiji da postigne velike po~etne pobede. I najve}i protivnici su odali priznawe Pa{i}u. formirao posebne odrede koji su upu}eni na sve strate{ke pozicije u severnoj Albaniji. bile su od posebneg zna~aja za povla~ewe preko Albanije jer bi 151 .ga. Po~etkom rata 1914. bez obzira na neslagawa i otpore. Pokazalo se da i oru`je treba kupovati od prijateqa ili mogu}ih saveznika. Razbijawe albanskih pobuwenika.

name}e se jo{ jedno pitawe: kakva je uloga Nikole Pa{i}a u stvarawu versajske Jugoslavije. ali vojska nije kapitulirala ve} se povukla na prostore koji su bli`i saveznicima. Krajwa posledica ovakvog tvrdokornog i moralnog ~ina mogla je samo u pozitivnom smislu da doprinese kona~noj pobedi. Koji i kakvi faktori ne dozvoqavaju ve} dva puta opstanak takve ju`noslovenske 152 Zaje~ar izme|u dva svetska rata . Po Pa{i}evoj zamisli dogodila se jedinstvena pravno – me|udr`avna i ratna situacija: teritorija Srbije bi}e osvojena. Pokazalo se da je Pa{i} dalekovid u svojim predvi|awima. Velike sile saveznice. vrhovna komanda srpske vojske ovakav plan nisu odobravale. Na mnogim skupovima proteklih godina Pa{i}ev potomak je isticao da se Pa{i} odrekao svog ~vrstog stava da srpska vojska treba da osloba|a Srbe a ne druge narode.se bez wih i wihove za{tite lutawe izbeglica i vojske pretvorilo u zatvoren krug bazawa u magli i tavnici. ali je {tampa bila na Pa{i}evoj strani. Kona~no. Bez Pa{i}eve vojske i wegovog prijateqa Esad pa{e `rtve prilikom povla~ewa iz Albanije bile bi daleko ve}e.

godine kada su trajali intezivni kontakti izme|u Pa{i}a i jugoslovenskog odbora. Da li je jugoslovenska ideja Ilirskog pokreta i kasnije hrvatskih intelektualaca samo wihov ideal ili je istovremeno i narodni koji }e biti trajno i temeqno podr`an. Jo{ 1915. ali i odluka koje definitivno donese.dr`avne zajednice treba da bude predmet nekog kompetentnijeg pisawa. Dr \or|e Stankovi} u svojoj kwizi Nikola Pa{i} i jugoslovensko pitawe koja je izdata 1985. odstupawa ili kriti~ki odnos prema jasnim ciqevima ustanovqenih deklaracija su logi~ni jer svaki mudar i pragmati~an politi~ar je rob mnogih dilema. po kome je Pa{i} bio za unitaristi~ko re{ewe {to podrazumeva prevlast Srbije u novoj dr`avi {to nije daleko od istine. Imao je na umu i ocene wegovih prethodnika. Navode}i ocene i drugih autora dr Stankovi} nas pribli`ava istini da je ovaj „narodni ideal“ (koji se mo`e okarakterisati kao jednostran doklegod Hrvati i Slovenci `ele da ginu za neki drugi) znatno pro{iren jer se za to ukazala prilika. godine. Trumbi} je pisao da }e jugoslovenski odbor (~iji su ~lanovi ili zanemarivali prava raspolo`ewa hrvatskog i slovena~kog naroda ili su igrali na „srbijansku kartu“ po nu`di. Kao zanimqivu pojedinost nave{}emo i ocenu dr Stankovi}a da je Pa{i} vrlo retko upotrebqavao izraz „Velika 153 . Promene uverewa. dr Jankovi}a na primer. daje osnovne odgovore na ulogu Pa{i}a u jugoslovenskom pitawu. li~na mi{qewa koja su se tu i tamo mogla ispoqiti. Bitno je pitawe za{to je. Pa{i} u trenucima akcije srpske vojske i prelaska „reke Rubikon“ Pa{i} kao uticajan i zaslu`an pojedina~ni faktor izostao? Jedan od Pa{i}evih proklamovanih prnicipa koji glasi: „Srbija treba do kraja da ostane na moralnoj visini i da nigde po svojoj voqi i re{enosti ne napusti ni jedan narodni ideal“ ne osvetqava mnogo boqe ~itavo ovo pitawe. Pa{i}eve dileme proisti~u iz razmi{qawa da li }e budu}a dr`ava mo}i da opstane. kao i mnogo puta u karijeri. {to je bli`e istini) raditi na raspr{ivawu „predrasude“ o „nezasitqivom zavojeva~kom apetitu Srbije“.

bili i najtrezveniji u op{tim povicima i galami one ve}ine koja je tra`ila oslobo|ewe i ujediwewe svih ju`noslovenskih naroda. da je imao prava da se nada da Jugoslavija mo`e da uspe. Nesumqivo je da je Nikola Pa{i} zapo~eo svoju politi~ku karijeru kao nacionalista (u pozitivnom smislu te re~i). vi{e nije mogu}e. vrlo brzo je shva}eno da ih je srpska vojska spasila Italijana i da stoga treba da `ive u novoj dr`avi sa ve~nom zahvalno{}u ili da priznaju 154 . odnosno unitarne Jugoslavije. Wegov zaokret je dobio svoju snagu i zbog wegove vere u demokratiju koja je omogu}ila dono{ewe vi{e deklaracija i dogovora o ujediwewu svih ju`noslovenskih naroda u ~emu wegovo prvobitno uverewe jednostavno nije moglo opstati. kako se sada vidi. ostao Velikosrbin i. mada je hrvatsko stanovni{tvo odu{evqeno do~ekalo srpsku vojsku u mnogim gradovima. koji su. da prave demokratske odluke nema ako je donesena voqom neke mawine. ono {to nazivamo preduslov za demokratsku odluku. mada je naslu}ivao da je proces stvarawa nacija u wegovo vreme u Evropi ve} okon~an i da novo i prebrzo me{awe naroda. me|utim. a da je pristupio stvarawu Jugoslavije sa istom stra{}u uveren da spa{ava tri imena jednog istog naroda i to na na~in koji ne bi ugrozio srpsku naciju. kao u vreme Pijemonta. Jer. je izostalo. Hrvati su se veselili. da je pre~uo glasove iz svoje sopstvene usamqenosti. Izgleda. Hrvata i Slovenaca. da je izme|u jugoslovenstva i srpstva birao Veliku Srbiju. mada su hrvatski prvaci potpisali mnoga dokumenta o ujediwewu. a to je dobra informisanost.Srbija“ ali da je o ~inu stvarawa nove dr`ave govorio i pisao kao o „ujediwewu Srpstva“ ali je pomiwao i ujediwewe „Srbo-Hrvata“ i „Slovenaca“ {to govori o evoluciji wegovih nacionalnih ideja. po hrvatskom tuma~evwu. ali kada su se osu{ile suze radosnice. Osloba|aju}i se svojih tutora Ma|ara i Austrijanaca. da je iako je jedan od glavnih aktera stvarawa kraqevine Srba. osvaja~ tu|ih teritorija.

Pri tom se Krle`a ne izja{wava o kojoj je to osovini re~. godine. dakle u Titovoj Jugoslaviji) nije otela „kretawu oko tu|ih osovina“ {to razume se ne dovodi do „politi~kih rezultata“ po meri Hrvatske. godine izjavio da je Srbija lojalna i solidarna sa `eqama i planovima saveznika. Na svoj protivure~an na~in Krle`a je spomenuo hrvatsko pitawe u vreme kada smo se zvani~no uveravali da je najzad i zauvek re{eno nacionalno pitawe svih u Jugoslaviji. koja je iza{la iz {tampe 1957. samo Velikosrbin. Ako je Krle`a pomenuo i ono {to drugi nisu smeli i umeli i ako je pri tom `eleo da obeshrabri sklonost Hrvata da sklapaju pragmati~ne ugovore i nagodbe sa gubitnicima. U na{ vreme. godine. FNRJ ili strane zapadne sile. ali i onog Pa{i}a koji je govorio i pisao da je ujediwewe ju`nih Slovena mogu}e kad svaki od naroda (prvenstveno je mislio na Hrvate i Slovence) najpre stvori svoju dr`avu pa se onda dr`ave. Krle`a u redovima svoje kwige o „krvavim godinama“ predstavqa o~ajnog Supila kao hrvatskog Hrista koji odbija svaku pomisao da bi „Baja“ (N. ne pomiwu}i nikakva iskustva iz ~etvorogodi{we epizode kada je taj ugovor raskinut na stravi~an na~in zbog saveza sa naci – fa{isti~kom i hitlerovskom Nema~kom. izgleda da sve vi{e prizivamo onog mladog Pa{i}a koji je zazirao od me{awa vera i nacija. napad na davno pokojnog Pa{i}a bio je potreban. I Krle`a u svojoj kwizi Deset krvavih godina. U negativnom ozna~avawu budu}eg raspleta Krle`a prorokuje da }e Hrvatska raskinuti ugovor iz 1918. godine. Da li je to Srbija. hteli mi to ili ne. negde 2228. U hrvatskoj javnosti Pa{i} je bio.sebi da ih Pa{i} okupirao. Pa{i}) i radikali mogli da upravqaju hrvatskim narodom. lako izvodqiv i nedvosmisleno usmeren. Da pomenemo da uticaj saveznika koji su pobedili centradne sile ima tako|e svoje mesto jer je Pa{i} 1920. versajska Jugoslavija. a ne narodi ujedine u novu. a izgleda i ostao. smatra da se Hrvatska do danas (zna~i i te 1957. a zatim govo155 .

. godine. U razgovoru sa ruskim carem. u ~ijoj je definiciji u~estvovao i sam Pa{i}. 156 . Pa{i} se uporno zalagao da Hrvati iz jugoslovenskog odbora u|u u srpsku vladu i da na taj na~in bude otvorena unitarna kraqevina Srba. Vasa Kazimirovi} u svojoj kwizi Nikola Pa{i} i wegovo doba navodi da je Pa{i} ovako definisao glavni ciq Srbije koja mora najpre „da oslobodi Srbe jer oni ho}e s nama. kako navodi Vasa Kazimirovi}. ako ne – ni{ta“.“ U deklaracija je jasno nagla{eno da }e oslobo|ewem i ujediwewem biti iskupqene „krvave `rtve koje dana{wi srpski nara{taj podnosi. to su kolektivne strate{ke odluke prema kojima je Pa{i} kao pojedinac mogao da ima odre|ene rezerve.. Ni{ka deklaracija iz decembra 1914. Hrvate i Slovence izvan Srbije i Crne Gore i da }e im se posle toga pru`iti mogu}nost da se ujedine sa Srbijom ili }e oni stvoriti „male dr`ave kako je bilo u pro{losti“. g. Pa{i} je pomiwao srpsko – hrvatski i jugoslovenski narod. a Hrvati i Slovenci neka se opredele ako ho}e s nama. mada je istina da je obeshrabrivao jugoslovenski odbor koji se zalagao za stvarawe posebne dr`ave Srba.“ Ipak.ri kako je taj isti Supilo „sklopqenim rukama“ molio tog istag Baju da pomogne Supilovoj domovini. jasno ra~una na „osloba|awe i ujediwewe sve neslobodne bra}e Srba.. U skladu da svojim opredeqewem o stvarnim zaslugama Srbije. Hrvata i Slovenaca. Hrvata i Slovenaca. Ovaj stav Pa{i} je izneo i u Tajmsu po{to je objavqeno da je on rekao da }e Srbija osloboditi Srbe. Hrvata i Slovenaca izvan Srbije i Crne Gore. kada je provodaxisao `enidbu prestolonaslednika Aleksandra 1914.46 Ako je tako onda je razumqivo {to Pa{i} upotrebqava pojam Srbohrvati imaju}i na umu prili~no neutemeqenu tezu da su Srbi i Hrvati jedan narod (ako i jesu sigurno je da nisu ista nacija). Nije potrebno da se upu{tamo u pojedinosti delovawa srpske opozicije koja je bila jugoslovenski orijentisana.

Crnoj Gori. svojim dilemama. Pa{i} je sklowen jer bi. Ovaj je ponudu odbio s namerom da kraq shvati ili 157 . a 12. Narodno ve}e ne uspeva da organizuje dr`avu a jo{ mawe otpor talijanskoj vojsci. Kraq nije `eleo Pa{i}a u svojoj blizini kada je 1. Predsednik vlade postao je drugi po va`nosti ~ovek u radikalnoj stranci. septembra srpska vojska je u{la u Beograd. Sremu i Ba~koj. Stojan Proti}. pometwe i anarhije svake vrste. mo`da. Sa zapada se. pa je kraq bio prinu|en da mandat za sastav nove vlade poveri Pa{i}u. pa zato moli da srpska vojska to u~ini umesto wih. godine kretali su se br`e od svih vekovnih te`wi i nedoumica. on nije potpisao dekret o novoj vladi kraqevine na ~elu sa Pa{i}em. Hrvata i Slovenaca. decembra 1918. Banatu. za Narodno ve}e u Zagrebu iznenada je postalo nu`no. godine progla{ena kraqevina Srba. Pa{i} nije bio u blizini regenta Aleksandra kada je na poziv pozitivno odgovoreno. Hercegovini. Tre}eg septembra Bugari su na Solunskom frontu bili razbijeni. Na ~elu delegacije nove dr`ave Pa{i} putuje na mirovnu konferenciju u Trst. Zbog haosa. naime. U me|uvremenu se razbuktava me|ustrana~ka borba. Istog dana u Zagrebu je osnovano Narodno ve}e Hrvata i Srba koje je oglasilo svoj stav da srpska vojska ne prelazi preko Save. a ve} 19. bilo mawe potrebno. I ne samo to. istog meseca i godine do`iveli su jo{ jedan slom zajedno sa svojim saveznicima Nemcima. [esnaestog septembra nastavqeno je gowewe Austrijanaca i svih drugih koji su se borili pod wihovom zastavom. a mo`da i Pa{i}a.Doga|aji u jesen 1917. ~ime je otvoreno obezvre|ena glavna i odlu~uju}a uloga Nikole Pa{i}a u proteklom ratnom periodu. Primicao se i decembar a Pa{i}u je bila uskra}ena mogu}nost da uti~e na odluku o prelasku „Rubikona“. Ali ono {to je za srpsku vojsku. ugrozio kraqevu odlu~nost ili zbog toga {to je po kraqevom uverewu do{lo vreme da kona~no elemini{e Pa{i}ev autoritet u politi~kom `ivotu nove dr`ave. Srpske trupe tada se nalaze u Bosni. Dalmaciji. prema Qubqani i Zagrebu pribli`avala italijanska vojska.

ali ne i sve`inu i zdravqe kojima raspola`u mla|i qudi. uz primedbu da se Pa{i} nije dovoqno oprao od optu`bi protiv sina Radomira. Pa{i}u je istog trenutka jo{ vi{e pozlilo i on je izgubio svest. godine. Posle toga kraq je nastojao da potkopa Pa{i}a u samoj radikalnoj stranci. general D. 158 . a ubrzo zatim je izdahnuo. posedovao i argumente i voqu. 10. I pored toga kraq nije dao mandat Radi}u ve} radikalu Uzunovi}u. Kod ku}e mu je pozlilo. Pa{i} je kao mnoga puta ranije. Jankovi}. Kraq je ovu ponudu do~ekao veoma grubo. ali je istovremeno zadao zadwi kraqev udarac – izjavu da pri tom kraq ne odustaje od svoje namere da Pa{i}u ne da mandat koji je u skup{tini na demokratski na~in bio ve} svr{ena stvar. decembra 1926. a da zlo bude ve}e. Za taj ciq je upotrebio hrvatskog politi~ara Stjepana Radi}a. Takvu uvredu i poni`ewe nije mogao da podnese i odmah se udaqio iz dvora. koji se u ime kraqa izvinio za uvredqive i grube re~i. Ose}aju}i da je ponovo do{ao wegov ~as. On je u {tampi javno napao Pa{i}a zbog nedovoqno jasnih finansijskih transakcija wegovog sina Radomira. Naravno. za wim je do{ao ministar dvora. Pa{i} je kao {ef najja~e stranke u parlamentu zatra`io od kraqa da wemu poveri mandat. a kada je i ta vlada pala on daje jo{ jednom priliku tom istom Uzunovi}u.nau~i „da ni{ta nije opasnije po krunu od upu{tawa u re{avawe politi~ke krize i me{awa u me|ustrana~ke borbe“.

najpre turski suba{a. ministar pravde: 1892-1893. Bugarskoj i Srbiji. vo|a liberalne stranke. vazal frana~ke dr`ave. Sa rumunskim vojvodom Mahijem Hrabrim ratovao u Vla{koj. zatim hajduk koji se vratio pravoslavnoj veri. publicista. g. Ratovao protiv Vizantije. Jedan od politi~ara koji su omogu}ili osnivawe radikalne stranke. U Klu`u mu je podignut spomenik. ALEKSANDAR III ruski car (1845-1894). Predsednik vlade i ministar inostranih dela. U~estvovao sa Francima u gu{ewu ustanka Qudevita Posavskog. Zastupao je seqa~ke interese i borio se protiv birokratije i autokratskog vladara Milana Obrenovi}a. 159 . Po~etkom sedamnaestog veka stradao u austrijsko-papinskoj zaveri. Umro 1928. godine. do 840. U spisima koji se Ajnhardu pripusuju prvi put se spomiwu Srbi (822). slavenofil. JOVAN. knez u Dalmatinskoj Hrvatskoj. Prvi predsednik vlade posle majskog prevrata. pomagao srpsku stvar od 1875. Moldaviji. Budu}i da je srpskog porekla on je zna~ajna li~nost srpske i rumunske istorije. AKSAKOV. BORNA (810-821). BOGOSAVQEVI] ADAM (1844-1880). pravnik i pisac prvog srpskog uxbenika iz krivi~nog prava. Ro|en u Pore~u. AVAKUMOVI]. g. do 1878. Izgradio transkaspijsku i transsibirsku `eleznicu. Transilvaniji. kao i Mihaj. BABA NOVAK. @iveo je od 770.U spoqnoj politici pribli`io se Francuskoj.BIOGRAFSKI PODACI POJEDINIH ISTORIJSKIH LI^NOSTI AJNHARD. IVAN SERGEJEVI^ (1823-1886). sekretar frana~kog vladara Karla Velikog i istori~ar. Napisao je biografiju Karla Velikog.

profesor Velike {kole. BRANKOVI]. srpski despot od 1427. inostranih poslova i predsednik vlade 1901. BRANKOVI]. Zastupao ideje o ukidawu dr`ave. Smatrao je da je potomak \ur|a Brankovi}a. Kada su wegovi politi~ki protivnici razotkrili wegove la`i i prevare. BAKUWIN. a Srbija je izgubila 25 miliona dinara (Bontuova afera). @OR@ (1837-1891). izvr{io je samoubistvo. g. BULAN@E. U~estvovao u vi{e ustanaka i pobuna u Evropi. g. general i ministar vojske u Francuskoj. Ambasador u vi{e evropskih metropola. MIHAJLO (1853-1913). Sve delatnosti za borbu protiv Turske valasti oja~ava i vezuje za svoje poreklo. Bontu je sklopio ugovor sa knezom Milanom Obrenovi}em o finansirawu izgradwe i ekploatacije pruge Beograd–Vrawe. Uhapsio ga je i utamni~io Ludvig Badenski. Iz Internacionale iskqu~en 1872. Zbog sukoba sa Pa{i}em penzionisan 1907. Ro|en u Jenipoqu. godine. sin Vuka Brankovi}a i unuk kneza Lazara (po majci). Pronosio je glas da ga je srpski patrijarh miropomazao za srpskog despota. \URA\ (oko 1374-1456). MIHAIL ALEKSANDROVI^ (1814-1876). Anticarista i anarhista. bavio se diplomatijom. do 1456. Ovo dru{tvo je bankrotiralo. Marksom i Engelsom. Kada je nasledio ujaka Stefana Lazarevi}a sagradio je za svega tri godine grad Smederevo. poslanik Pariza. predsednik Generalne unije francuskog finansijskog dru{tva.BONTU. Putovao je u Rusiju i bio primqen kod cara Alekseja I. VUJI]. U tamnici je zavr{i svoj istorijski spis pod nazivom Slavenoserbske hronike. @iveo je u Erdequ. akademik. Sara|ivao sa Macinijem. Dobio je i titulu ugarskog barona. Priznavao tursku vrhovnu vlast. Za vreme Tre}e republike isticao se monarhisti~kom propagandom slu`e}i se intrigama i aferama kako bi se u javnosti stvorilo uverewe da je dr`ava u opasnosti. ali i vlast Ma|ara. ministar finansija. grof. 160 . politi~ar. U Rusiji mu je oduzeto plemstvo i imawe. \OR\E (1645-1711). Na taj na~in postao je 1889.

dr`avnik. Ministar pravde. GRUJI]. objavio pripovetke pod nazivom Je li kriva sudbina. g. godine. ALEKSANDAR(1798-1883). bio je komandant srpske vojske 1837. JOVAN (1846-1928). novinarstvom i prevo|ewem. GARA[ANIN. GER[I]. SAVA (1840-1913). ~lan radikalne stranke. Ostavio je zna~ajna dela arheolo{ko – etnolo{ko i topografskog karaktera. politi~ar. lider ustavobraniteqa. ministar vojni. sin Ilije Gara{anina. bugarski kwi`evnik i publicista. ~lan glavnog odbora radikalne stranke. arheolog. Po drugi put se politi~ki anga`ovao za vreme kneza Mihaila kada je smelije nego ranije pomagao oslobodila~ke pokrete u Turskoj i Austrougarskoj. pravnik. MILUTIN (1843-1898). Tvorac je spoqne politike Srbije (Na~ertanije). narodni poslanik. ma|arski putopisac. QUBEN (umro 1879). Posle smrti kneza Mihajla potpuno se povukao iz javnog `ivota. KANIC. Obilazio je vi{e puta Srbiju i Bugarsku. Bio je ministar i predsednik vlade i poslanik u Be~u i Parizu. Osniva~ Napredne stranke.GOR^AKOV. ruski knez. Bio je aktivan kao diplomata u vreme „isto~ne krize“ 1875-1878. ministar spoqnih poslova od 1856. Jedan od aktera Sanstefanskog mira 1878. Wegova politika udaqavawa od Rusije nije uspela pa je liberalna struja ponovo dovela kneza Milo{a na vlast. Carigradu i Sofiji. politi~ar. zatim se udaqava od radikalne stranke i bavi se diplomatijom. grafi~ar. jedan od osniva~a radikalne stranke. general. `iveo u Srbiji gde je 1869. KARAVELOV. Ustanovio upravni i policijski aparat. \AJA. Postao je akademik 1895. GLIGORIJE GIGA (1842-1918). g. Urednik Videla. 161 . GARA[ANIN. do 1882. ministar unutra{wih dela u oba navrata. Doveo je Aleksandra Kara|or|evi}a na presto 1842. FILIP FELIKS (1829-1904). Obrenovi}evac po ube|ewu. g. poslanik u Petrogradu. Prvi ~ovek Srbije u ustavobraniteqskom periodu. ~lan SANU. Studirao u Rusiji. ILIJA (1812-1874). jedan od tvoraca bugarskog nacionalnog preporoda.

crnogorski vojvoda poznat po Hercegova~kom ustanku 1875. BAN. PAVLOVI]. geograf. Zagreb. VLADIMIR (1848-1893). istaknuti radikal. putopisac. g.KATI]. jedan od vo|a liberalne stranke. politi~ar i kwi`evnik. osniva~ dru{tva Srpske slovesnosti (1841). Posle prevrata bio je ministar privrede. istorijske spise. godine kao vaspita~ u porodici kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. \OR\E (1861-1938). knez Bugarske. poznat po gu{ewu ustanka dekabrista u Rusiji i revolucije u Ma|arskoj i Austriji. DIMITRIJE (1845-1899). bavio se istoriografijom. MIHAJLO (1856-1930). ministar unutra{wih dela u vreme kraqa Milana. general srpske vojske. pisao pesme. urednik Timo~anina. profeso Velike {kole u Beogradu. Pisac dela Srbija. @iveo u Turskoj. Saradnik Ilije Gara{anina. Kao diplomata u ime srpske vlade upu}ivan u Novi Sad. ATANASIJE (1803-1882). NIKOLAJ I. GEN^I]. PEKO (1820-1903). Bio je profesor liceja. U Srbiju do{ao 1844. Bio je ministar unutra{wih poslova (1857). PAVLOVI]. drame. RA[A (1851-1937). bavio se idejama o samoupravi pod uticajem Svetozara Markovi}a. godine. konzul u Pri{tini. kulturni radnik i kwi`evnik. istaknuti radikal. ruski car (1796-1855). DRAGOQUB (1866-1920). BATENBERG. MATIJA (1818-1903). NIKOLI]. do 1918. radikalski prvak. U~estvovao u zaveri protiv kraqa Aleksandra. istori~ar. ro|en u Dubrovniku. Unapredio srpsku vojsku. Napisao je memoare pod nazivom Timo~ka buna. Zadar. KARI]. poznat kao „gvozdeni general“. naroda i dr`ave (1887) MILO[EVI]. Dubrovnik itd. Bio je na du`nosti ministra privrede. sin velikog vojvode Ludviga II od Hasendarm{tata i grofice Julije fon Hauke. u{ao u tajni odbor (1862). opis zemqe. @IVKOVI]. 162 . predsednik skup{tine Srbije 1891. istakao se u ratovima od 1876.

pre{ao u opoziciju. osnova~ Hrvatske seqa~ke stranke 1904. RIBARAC. ministar i dr`avnik u vreme prve i druge vladavine Milo{a Obrenovi}a. crnogorski serdar. 163 . Hrvata i Slovenaca. i 1878. STJEPAN (1871-1928). 1883. Osniva Seqa~ko – demokratsku koaliciju. vo|a liberalne stranke od 1903. RISTI]. POPOV. TAJSI]. velikosrpske hegemonije. RANKO (1843-1903). zalagao se za federaciju podunavskih zemaqa u okviru Austrougarske. ~lan radikalne stranke i predvodnik wene seqa~ke struje. STANOJEVI] DRAGI[A (1844-1918). Osniva~ liberalne stranke. Pobornik jedinstva Srba. U~estvovao u bitkama kod Ivankovca. Posle 1918. godine osu|en na smrt. zatim 1927. STOJAN (1855-1922). RAJOVI]. postaje vo|a „starih radikala“. politi~ar. Do 1917. istori~ar i dr`avnik. 1937. NIL ALEKSANDROVI^ (1833-1891). predsednik skup{tine u vi{e navrata. i Srbija i Turska 1861-1867. Malajnice. a 1945. pristupio Narodnom frontu. Zbog sukoba sa kraqem Nikolom pre{ao u Srbiju.PILETI]. istakao se u borbama protiv Turaka 1853. Kasnije pomilovan. Pisac vi{e dela. kod nas poznat po kwigama Rusija i Srbija 18061856. STOJKOVI] MILENKO (umro 1831). g. ministar spoqnih poslova u vreme Berlinskog kongresa. STANOJEVI] ACA (1852-1947). RADI]. Osu|en na smrt posle atentata na kraqa Milana. Bio je protivnik Kara|or|a. Vi{e puta ministar u kraqevini Jugoslaviji. godine. ruski istori~ar. ~lan glavnog odbora radikalne stranke. pisac i prevodilac. JOLE JANKO (1814-1900). Kasnije protivnik tzv. Ministar unutra{kih poslova 1892. Priznao Vidovdanski ustav i u{ao u vladu. JOVAN (1831-1899). [tubika. Umro u Rusiji. prelazi u opoziciju. CVETKO (1795-1873). vojvoda iz Prvog srpskog ustanka. Ubijen u atentatu koji je u skup{tini izvr{io Puni{a Ra~i} 1928. izme|u ostalih i Spoqa{wi odno{aji Srbije od 1848-1872.

Protivnik hrvatsko – ugarske nagodbe iz 1868. g. U~io od ^erni{evskog. osnova~ klasne lutrije i srpskog parobrodskog dru{tva. jedan od prvaka radikalne stranke. vo|a narodne stranke. Predsednik narodne skup{tine. Stra`a. Radio je na ustavu iz 1888. Wegovo najpoznatije delo je Dnevnik jednog dobrovoqca sa temom iz rata 1876. 164 . radikalski disident. predava~ kanonskog prava na be~kom univerzitetu. U politici se zalagao za ujediwewe Ju`nih Slovena u okviru Austrougarske. TAU[ANOVI]. [TROSMAJER.TODOROVI]. U~esnik Timo~ke bune i Ivawdanskog atentata. doktor teologije. Ure|ivao listove Rad. novinar i politi~ar. KOSTA (1854-1902). PERA (1852-1907). JOSIP JURAJ (1815-1905). ministar. Biskup u \akovu. godine. Samouprava.

1937. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Negotinska Krajina u vreme turske vladavine. 1978. 7. godine na taj na~in {to je dragoman (izaslanik) Mehmed–beg. Bogdan sa bratom Bo`idarom zatim Lala. Marko. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). 31-32. Muzafer–beg. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). Prvanovi}u u istoj kwizi. 4. pa verovatno i u re{enosti da se novi nameti moraju platiti. Beograd. koji je imao svoje imawe u Polomqu. Glasnik Etnografskog muzeja br. 1968-1969. 5. Ovaj metod tuma~ewa porekla zna~ewa imena naseqenih mesta prihvata kao najuverqiviji i dr Du{anka Bojani} Luka~. Karlo Sforca: Nikola Pa{i} i ujediwewe Jugoslovena. Nemiri nisu prestali ni kada je sam sanxakbeg iz Vidina. Beograd. 1978). str. Pa{i}a 1845-1926. Beograd. u blizini Zaje~ara. 42. 1969. na osnovu izvora iz XV i XVI veka. ratne i diplomatske uspomene. Zaje~ar. Nakon toga pripadnici ove buntovne grupe su 165 . 1973. sin Batua.“ koja je iza{la povodom osamdesetogodi{wice `ivota o poreklu se ka`e da je on „iz familije koja se pre 300 godina doselila iz Makedonije u Srbiju i obrazovala naseqe Zvezdan. U „Spomenici Nikole P. 6. 2.“ 8. Pobune i nagove{taji nemira po~eli su u maju i junu 1560. osniva~ prve hrvatske dr`ave. Prema Sv. Naprotiv.FUSNOTE 1. Beograd. 42. ruqa od 500-600 du{a je pred sanxakbegovim o~ima ubila jednog svog kneza koji se u svemu isticao. Izdawe Gece Kona. Biblioteka ~asopisa Razvitak. 31. 42. 9. Radul. Glasnik Etnografskog muzeja br. sin Rolendi~a (Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). 3. Glasnik Etnografskog muzeja br. 1978. Glasnik Etnografskog muzeja br. Svetislav Prvanovi}: Timo~ko – ku~evski knez Borna. Timo~ke starine i jezik. stigao u podru~je Falkovca da umiri nezadovoqnike. poku{ao da umiri svoje podlo`ne vlahe obja{wavaju}i da ne treba da plate nove namete dok ne stigne odgovor iz Carigrada na wegovo pismo u kome je on tra`io razja{wewe za nove obaveze. To su bili: Ivan. Beograd. Branislav.

1978. IA Zaje~ar. br. Zaje~ar. godine. 4-5. Naredba „da se buntovnici pohvataju i egzenplarno kazne“ stigla je u Vidin 22. Kosti}: Kwa`evac i stari kwa`eva~ki okrug u pro{losti i sada{wosti. Beograd. i Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Iz pro{losti krajinskih Karapanxi}a. rozume se. Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu 1856-1878. ne samo da su oni ka`weni (ako nisu pobegli) ve} je 25 sela u Crnoj Reci potpuno uni{teno. U wegovoj biografiji pored ostalog se saop{tava: 166 . 20. ometali sakupqawe carskog poreza pa je pisar Iskah o tome obavestio vidinskog kadiju. jun 1978.. godine.1979. 16. a ovaj Carigrad. Razvitak. 1933. 186-187. Razvitak br. 15.“ Iz pisma ministra unutra{wuh dela Nikole Hristi}a kwa`eva~kom sreskom na~elniku J. Beograd 1983. kw. nesre|ena gra|a kwa`eva~kog na~elstva. tom III-2. Nesre|ena gra|a kwa`eva~kog okruga. 3. Sude}i po popisu iz 1560. Arhivska gra|a kwa`eva~kog na~elstva. 11. Razvitak br. Razvitak. Naumovi}u 1862. O pomo}i koju je Srbija upu}ivala okolnom hri{}anskom stanovni{tvu i potpirivawu ustani~kih delatnosti koje su. Beograd. 2. 10. morale biti vo|ene u tajnosti znao je sasvim izvesno i Pa{i} jer je od detiwstva `iveo sa pri~ama i pograni~nim incidentima. Razvitak. Istorijski arhiv Zaje~ar: „. 17. 13. 19.. Podaci o Starini Novaku preuzeti iz ~lanka dr Nikole Gavrilovi}a: Rumunski izvori o Starini Novaku. MID-C-1584. Nesre|ena gra|a Kwa`eva~kog okruga. 12. Beograd. br. Dajemo Evropi dokaz da smo sposobni voditi dr`avni `ivot i ~uvati dobar red u zemqi i na granici. 1. 45. trgovcem sviwama Stevanom Nikoli}em iz Zagra|a putovao preko Pandirala za Tursku. Nil Popov: Srbija i Rusija. IA Zaje~ar. 14. SANU. 42. IA Zaje~ar. i 1862. Evciklopedija Larus. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). Glasnik Etnografskog muzeja br.{irom carske hasovine koju su ~inila 166 naseqa Crne Reke. godine. jul-oktobar 1986. 1-2. Re~ je o Petku To{i}u koji je sa svojim gospodarom. g. Arhiv Srbije. 21. 18. juna 1560. str.. @ivota \or|evi}: Prva regrutacija i obuka narodne vojske u Timo~koj Krajini 1861. Mih. 1870. A. 1992. 1978.

Tako se u kwizi Srbija i oslobodila~ki ratovi 1856-1878. {to je znatno podiglo stupaw narodnog bogatstva. Brojni su zahtevi Bugara da im se dostave kwige i uxbenici koji se ina~e koriste u {kolama u Srbiji. a akcija u kwa`eva~kom kraju je pod znakom pitawa. 24a. wima su u vreme bu|ewa nacionalne svesti bili dobri i na{i. kwiga I. Nastao je 20. Po wegovom planu Bosna i Hercegovina su bile glavna meta gerilskih akcija i pobune.. koja je donela slobodu i Bugarima. Bosna i Hercegovina. 1983. Prosveta. koja je pu{tala na sve strane zrake slobode koji toplinom svojom kravqahu led koji se hvata{e oko srca potla~enih naroda balkanskog poluostrva“. Plan se zove „Projekat za podizawe bune protiv Turaka u Bosni i Hercegovini. g. Nemaju}i svoje. „Prolila se mnoga krv srpskih sinova u toj svetoj borbi. Makedonija. pomo} Bugarima. planovi dr`ave Srbije u vezi sa ovim podru~jem pomiwu vi{e od 40 puta. On ra~una na begunce iz tih krajeva.“ O pomo}i Srbije bugarskim ustanicima. katolik iz Bosne u slu`bi srpskog dvora i Gara{anina. Beograd. staroj Srbiji. Albanija tako|e su u izra`enoj pa`wi vode}ih dr`avnika Srbije – Gara{anina i Risti}a. Tako su 167 . wihove svakojake dr`avotvorne `eqe i te`we. ali je realizator bio Toma Kova~evi}. Kova~evi} je zahtevao formirawe odbora najve}ih vojnih stru~waka i najboqih poznavalaca krajeva u kojima se misli vojevati. 23.“ U Pa{i}evoj biografiji navodi se da su u vreme Krimskog rata „srpski trgovci liferovali hranu i druge ratne namirnice zara}enim stranama. 1953.“ 22. ukqu~uju}i i Crnu Goru. Isto 24. Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu 1856-1878. Grgur Jak{i}: Iz novije srpske istorije/Abdikacija kraqa Milana i druge rasprave. februara 1862. Crna Gora. Agente trebe poslati u va`ne ta~ke strategijskog zna~aja. kw. ni{kom i vidinskom pa{aluku“.. Izme|u ostalih navodi da jedna od wih treba da bude „na granici okruga kwa`eva~kog“. bila je u vreme vladavine kneza Mihajla intenzivna i raznovrsna. Timo~anin od 4. pozivi za pomo}. Vojna Krajina. Idejni tvorac planova za ustanak Srba i drugih naroda u Turskoj bio je Ilija Gara{anin. g. Pomo} koju je kne`evina Srbija upu}ivala porobqenim norodima na Balkanu. donosi ovakve ocene: „Na{a Srbija je bila `i`a..Knez Mihajlo je „`ivo podsticao buntovne smerove jo{ neoslobo|enih Bugara. Kosovo.I. Izdawe SANU. 1890..

Inicijatori mnogih takvih poduhvata su Bugari koji su se kao pitomci {kolovali u Srbiji. a nov~ano se poma`u izbegli sve{tenici iz Bugarske i Ni{a. Pla}eno je i {tampawe bugarskih narodnih lirskih pesama na srpskom jeziku. a naro~ito zbog megalomanije u vezi sa budu}im granicama Bugarske dr`ave. Kosovu. knez Milo{ je odobrio {tampawe kwige Najnovija istorija srbska na bugarskom jeziku. Ni{a. i to na taj na~in {to su vlasti dozvolile da sve{tenici iz tih krajeva isprose nov~anu pomo}. u Bugarskoj. u ~emu je presudnu ulogu imao Bugarin Georgi Stojkov Rakovski. Pirota. Jedan mehanxija iz Kwa`evca uputio je zahtev samom knezu Milo{u. O~igledni su poku{aji raspirivawa raznih ustani~kih te`wi i ispoqavawa nezadovoqstva zbog pasivnosti bugarskih ustanika. Na Bogosloviji u Beogradu {koluju se mladi Bugari. vrbovawa obave{tajaca i agitatora. Pomagana je izgradwa novih crkava na {irokom prostoru izvan Srbije. Na osnovu pisma iz jula 1859. Drugog februara 1860. druga~ijeg re{avawa turskog ~vora ve}im uplivom Rusije. Vlasti su u Jagodini ovim Bugarima podelili 100 dukata. savetujte ga da kupuje oru`je i neka ga proturi u Bugarsku ili preko nas. Ovo nemirno vreme. koi ka`e da je patriot. Bosni. ipak je uglavnom obele`eno mnogim akcijama pomo}i izbeglom stanovni{tvu iz Bugarske. kao i kwige i uxbenike za sofijsku gimnaziju. Istovremeno se. nudi vojna pomo} ili se novcem. kada su se ~elnici Srbije nadali da }e do}i do jednovremenog ustanka svih hri{}ana porobqenom Balkanu. municijom i oru`jem odgovara na tra`ewe takve vrste solidarnosti. g. Kad oru`ja u Bugarskoj bude – bi}e svega drugog. jedan od Bugara koji su se {kolovali u Srbiji. Istovremeno ima mnogo zahteva za {tampawe raznih rukopisa na bugarskom jeziku kao i prevoda op{te istorije sa ruskog itd. vidi se da su izbeglice iz Bugarske nov~ano pomagane. na zahtev Bugara {aqe u~iteqice u Sofiju za rad u novoformiranoj `enskoj {koli. U to vreme srpska vlada.Bugari iz Eski-Zagore i Loma tra`ili i dobili kwige i uxbenike. glasila koje je izlazilo u Beogradu. dao bugarskim pobuwenicima. Autor je bio Jovan Kasabov. Rajovi}u. Bosne. a znatna sredstva srpske vlade usmerena su na suzbijawe iseqavawa Bugara u Rusiju. urednik Dunavskog lebeda. mole}i ga da mu se nadoknade 27 dukata cesarskih koje de 1856. „Gdigod na|ete Bugarina. stare Srbije.“ Tako pi{e Gara{anin jednom 168 . uz formirawe raznih poverenstava. Iznad svega su napori da se potencijalni pobuwenici (a turska nasiqa koja su se mno`ila pogodovala su podizawu pobuna) naoru`aju. predsedniku vlade. koje je iz Jagodine upu}eno C. To je najve}i patriot i najve}i patriotizam koi se mo`e pokazati.

Zanimqivo je pomenuti da su tada{wi dr`avnici lo{e procenili koji }e narodi u budu}nosti postati jak politi~ki faktor na Balkanu i koji }e narodi i wihove dr`ave ostvariti najve}a pro{irewa na ra~un Turske. a glavni nosioci su bili poverenici koji su sa nadle`nm za takve poslove komunicirali preko utvr|enih {ifrovanih poruka. kulski mudur (vojvoda) Ali Riza– efendi upu}uje pismo „slavnome na~elstvu okru`ija crnore~kog u Zaje~ar“ iz koga se vidi kako je tekao muwevit obra~un srpskih hajduka i turskih `andarma i to na turskoj teritoriji u blizini rakova~kog manastira. Bo`i} obavestio je na~elnika kwa`eva~kog okruga da su hajduci ~iji prelazak granice. Tugava i na{ite zaptije pu{ki frlali ta ubili edin od ajducite na mesto. Bugari su ~esto u tom smislu i u odnosu na stvarne mogu}nosti bili potcewivani. kao i rawavawe jednog turskog zaptije opisuje kulski vojvoda nisu u wego169 . ba{ nadi rakovi{kija manastir. isko~ete ~to ajduci prominaa u va{u stranu! – Od va{ite karaulxije nikoj ne isko~il. Tugava begali ajducite jopet u va{u stranu. – potera su odili. Donosimo ga u celini: „Iz va{ata strana spored subota prez no{ta kade saata 2-3 prominali 10 du{ ajduci u na{u stranu.od vladinih poverenika – Karlu Paceku.. niti ne glasa javil. a ajducite ednak sa obrnali kade zaptiite sas pu{kita frlali. na vrh na kamika. naredbi i obave{tewa. Sve je to ~iweno u dubokoj tajnosti. efendi Posle samo tri dana na~elnik zaje~arskog sreza M.. Tugava zaptiite poteraoti{le na ^rnoglav na karaule te vikali: – Kom{i. Kato i videli rekli im: –Stanete.“ U Kule 1. a velike nade su polagane u Grke. Prvog aprila 1862. pogibiju jednog. rawavawe drugog. Na prvom mestu su Albanci u ~iji se sveop{ti ustanak pola`u velike nade. 25. Zaginal edin a i drugija fanali. mada su oni bili i ostali u verskoj i politi~koj sferi Turske. g. kakvi ste via. a drugi fanali tee sada ovde u Kule na ispituvaweto. tova da se na pravi treba da mi dobro `ivimo. bre. Tamo i na{i zaptia imalo nekolko du{. aprilia 862 qeta Mudur Aliriza. Eto vi se sada javim: takiva raboti lo{i da smo u kaet da nema ni od va{a strana ni od na{a me`du na{ia kom{ialuk. ta ranili edin zaptija sas kur{um u desnu nogu.

Va{ prijateq i brat Sima M... avg. aprila 862. o ~emu ne propu{tam vam u znawe postaviti. g. Zisi} Po~itaemi gospodine Po nalogu va{em od 2. ve} iz kwa`eva~kog okruga.. donosimo u celini: Po~itaemi gospodine. Ministru vnutrenih djela javiti. avg. iz koga }ete videti da fala Bogu nije onako kao {to sam vam pre o ovome javio.. ja sam u~inio naredbu te je Stojan Pe{i} iz Vratarnice i svo wegovo dru{tvo koji su ajdukovawa radi u Tursku prelazili i posle dve bitke sa Turcima ... I ovaj dokument. Vas sa gospo|om pozdravqa k}i. ovamo sino} pod stra`om dovedeni i uap{eni a danas na ispit. da je naredba u~iwena na granici da karaulxije u svakom slu~aju na oprezu budu. i o}e li nu`no biti da se o ovome gospod. 1. u Zaje~aru Iz prilo`enog pisma vojvode iz Kule vidit }ete kako je jedan od na{ih qudi u onoj strani poginuo.voj nadle`nosti budu}i da nisu iz zaje~arskog. koji se kao i prethodni ~uva u zaje~arskom arhivu. 1862 Va{ pod~iweni u 8 sati posle podne u Kwa`evcu J.. donosimo u celini: 4. Ovi su qudi.. haramija i begunaca iz Bugarske imala direktan sudar u dva navrata sa turskom vojskom. koegdi na ovamo se vratili i ku}ama oti{li bili. a jedan pak rawen koji se sad le~i u Kuli. kao 170 . kada je kombinovana ~eta ~lanova norodne vojske. Sve izve{taje o slu~aju pograni~nih sukoba sa po~etka avgusta 1862. pismo pisara sreza t-zaglavskog ovog ~asa dobiveno {aqem vam ga u originalu iz koga }e te viditi {ta se u Turskoj blizu na{e granice kod Karaule Tresak sa Turcima i ajducima koje je Stojan iz Zagra|e krimski fetfebel predvodio dogodilo. {to su onamo u Tursku prelazili iz Zagra|e. . Kad Stojan sa odbeglim drugarima ovamo doveden bude i {to obilatije o ovome doznao budem javi }u vam ako se slu~ajno ne mislite skoro ovamo vra}ati zato izvolite mi javti gde }ete i kad daqe biti. Bo`i} 26.

Jovan Miqi}. Nikola Miqi}. To{a Jovanovi}. Paun Miti}. svega wi pet. Dimitar Petkovi}. a iz Izvora 2.i to koliko je ovi svega bilo i. Jovan Jocov. Petko To{i}. 11 iz Zagra|e. da u Tursku ajdukovawa radi pre|emo i pored toga da zaostav{u stoku i neke stvari oni bugara koi su iz Turske ovamo dobegli i u selima: Vratarnici i Zagra|u nastanili se prevedemo. Po razmotreniju izvolite mi {to pre javiti {ta }u s wima raditi. Milutin Markovi}. 862. To{a Joci} (mo`da Doci} – prim. Nin~a Manojlovi} i Pavle Petkovi} svi iz vela Vratarnice. i da {to od Turaka pqa~ke zadobijemo i usvojiv{i svi ovu nameru pre|emo nas 38. i 1 iz Izvora u II. Lila Zdravkovi} iz Izvora. u Kwa`evcu va{ po~itateq J. Petar Mi{in. kako su ovamo pro{li i zbog ~ega su se natrag vratili i trojica poginuli itd. Manojlo Markovi}. nego sam prinu|en bio jednu sudsku apsanu zauzeti. To{a Jovanovi}. Rawene previo sam u {pitaq le~ewa radi. Mladen Lozanovi} iz Zagra|e.a. odatle ceo dan i no} provedemo skitaju}i po planinama. Pavul Petrovi}. druga preko granice na mestu „Crnoglog“ i izabrasmo od na{e strane buquba{om \ergom Ru`ani}em iz Turske koji je pre sedam godina ovamo pobegao. avgusta 1862. mi smo posao ovaj preduzeli u pro{lu subotu – u ponedeqak preko granice na ozna~enom mestu osvanuli.. Nikola Jovanov. Daqe: Andreja Jotov. Spasa Markovi}. Stojan Jolov. Andreja Cenov. avg. i do{av{i na grobqe makre{ koje je na zgodnom tako uzvi{enom 171 . Prvan Jotov. oti{li smo u selo Makre{ naije vidinske i kom su ima skoro 250 ku}a srbskij. koi su pre nekog vremena ovamo u Srbiju pre{li i nastanili se pokazali su Na~alni~estvu sqeduju}e: Namera je na{a upravo bila. Spasa Stojanovi}. Celo Danov. iz Zagra|a 1. 4. Stojko Jovanovi}. \ergo Cvetkovi}. \ergo Jovanovi}. begunci iz Turske. osim koi nalaze se 4 iz Vratarnice.. @ivko Ne{kovi}. klasi zapisani. To{a Tolin. godine Stojan Pe{i}.). od koi su i to: iz Vratarnice dvoica. \ergo Man~i}. Sima Mileti}. Jovan Todor~evi}. Zisi} Ra|eno pri Na~elstvu okru`ija Kwa`eva~kog 4. u prvoj klasi narodne vojske zapisani. jer se nemaju otkuda raniti. Rajko Todorovi}. a u apsanama na{im ne mogu ostati.

jer smo im svuda dobro odgovorili i tad smo mirno preko granice kod karaule „Tresak“ pre{li i ku}ama na{im oti{li odakle vlast je policajna sledstvom svoi pandura nas pozvala i mi smo danas na poziv predstali. ovaj otide i vrati se saop{ti nam odgovor da knez ne mo`e do}i. jer su Turci kod wega a pop da je bolestan. n zaista nepro|e vrlo kratko vreme kad na jedan red obkole nas 30-40 naoru`anih Turaka pe{aka i opale jedan plotun na nas. kao {anac. 15 oka rakije. okru`eno dvema obalama i vodom sa dve strane. 30 oka vina. a osim ove i baruta nam skoro nestade. mi smo jednako na wi pucali i krepko dr`e}i se jednog po jednog obarali. i putuju}i skoro celu no} tako {to smo na 1/2 sata blizu granice do{li. opali pu{kom i nizima na mesto ubije. viknemo na ~obanina natrag goveda jer }emo i ova sve Turke pobiti ~obanin vrati goveda a Turci ipak zasednu za meteriz dobiv{i pomo} 3-400 koje kowanika koje pe{aka opaleh na nas iz pu{aka. tu opale iz pu{aka na nas i mi odgovorimo im vrlo dobro jer ubijemo ovi vi{e od deset a koliko smo ranili ij. jer po~em smo dva dana bez leba to smo sasvm gladni bili.. i za ovaj zakloniv{i se pucali su na nas i mi vide}i sebe okru`ene Turcima sa dve strane opalimo na wi `estoko iz pu{aka i boj se zapo~ne uvtornik pred ru~ak a trajao do dva sata no}i. 172 . to je bilo u vtornik ujutru. susti`e nas jedan serdar sa nekoliko arnauta i nizama svoji... Po{to dosta vremena na ovom mestu biju}i se provedemo. ukopano. kora~aji do nas Meteriz.mestu. vrata i pro~i sprava koje su iz Sela bili doneli urastojanije od 40-50. nai|emo na 4 ~oveka Bugarina od koi jednoga po{aqemo u Selo da javi knezu i popu da kod dogovora radi do|u. no kmet po{aqe drugog svog ~oveka kod nas i javi da }e se zaktevana raana poslati nam. napraviv{i od koje kavove drvenarije kao buradi. da izgleda na. to ne znamo. preduzmemo put sve bli`e k granicu da preko ove pre|emo natrag. i tako Turci vi{e nisu smeli u poteru za nama i}i. tu po{to nekoliko ovi kowanika ubijemo udarimlo na juri{ i biju}i se izgubimo jednog druga imeno Vl~u N begunca Bugarskog. a potom do|u jo{t dva serdara sa po 40 otprilike qudi. tu smo izgubili jo{t jednog druga imeno Jotu Spasi}a iz Zagra|e no u isto vreme zaleti se jedan nazim i ubija na{eg buquba{u \erga a Jovan Todor~evi} kad to ugleda.. i 5 jagwadi. a kad be{e u ak{am udese Turci priliku te iza{qu na nas jednog ~obanina sa govedima a za ovima i oni krenu da udare na nas. no mi spaziv{i to. no mi ovoga ipak po{aqemo i preko kneza preporu~imo da nam Turci po{aqu 80 oka leba. jer smo ve} svrtili tri dana a raane nismo imali. no da se ~uvamo od Turaka jer ovi idu na nas.

rawena koi potrebuju le~ewe. Od turaka smemo pouzdano krzati. +Stojan Pe{i} +Jovan Miqa} Stojko Jovanovi} s r. mrtvi palo a toliko i raweni imalo. i to imamo javiti. +Andreja Jotov( Dotov?) +Jovan Jocov (Docov?) +Stojan Jolov +\ergo Cvetkovi} +Petar Mi{i} +Prvan Dotov (Jotov?) 173 . da ij je vi{e od 50. a da nije bilo izme|u nas u redu prvog Stojana Pe{i}a i Jovana Miqi}a mogli su nas Turci sve `ive pohvatati kad ubi{e buquba{u \erga. +Nikola Miqi} +Prvul Petrovi} +Rajko Todorovi} +Sima Mileti} +@ivko Ne{kovi} +Dimitrije Petkovi} +Jova Todorovi} +\ergo Jovanovi} +To{a Jovanovi} +To{a Joci} +]ergo Man~i} Spasa Stojanovi} s r. da pored ona tri poginuv{a druga imamo 4. +Nin~a Manojlovi} Pavle Petkovi} s r.Osim toga. +Manojlo Markov +To{a Tolin +Petko To{in +Mladen Lozanovi} +Milutin Markovi} +Spasa Markovi} +Paun Miti} +Lila Zdravkovi}. no ova dvojica svo ostalo dru`stvo napadali su `estoko dotle dok smo jedva Turke suzbili te su od daqeg boja prestali.

mi ho}emo. koja se mo`e svakog trenutka otpo~eti na Balkanskom poluostrvu i u kojoj je Srbiji namewena prva uloga. kao Zaje~arka i zaje~arska glumica. Ose}am potrebu da. U zaje~arskim lokalnim novinama Timok od 26. dakle. umnom i mudrom ~oveku Nikoli Pa{i}u. Na osnovu ~lanka dr Tihomira Stanojevi}a: Ideologija ili demagogija seqa~ko-gra|anskog radikalizma. zabele`im se}awa na godine provedene u Pa{i}evoj rodnoj ku}i. a moji roditeqi sa celom porodicom su se uselili godinu dana pre Drugog svetskog rata i ostali u woj sve do wenog ru{ewa {ezdesetih godina. Srbija na istoku. Zisi}. g. br. Prakti~no. sa roditeqima. s.“ (Svetozar Markovi}: Srpske obmane. 30.r. Mi smo bili posledwi stanari rodne ku}e Nikole Pa{i}a. Rodnu ku}u Nikode Pa{i}a izdavao je pod kiriju wegov sin Rade Pa{i}. 1973. „Tuma~e}i postanak dana{we srpske dr`ave i zna~aj prve srpske revolucije.) 29. 27. Beograd. da poka`emo: {ta vaqa da radimo i ~emu da te`imo u velikoj borbi za oslobo|ewe. skoro dve decenije. dr`avniku. „Jedan od najprete`nijih prevrata u umnom razvitku srpskog naroda {to ga je donela prva srpska revolucija besumwe je ona revolucionarna misao pokorene raje: misao da stvori srpsku narodnu dr`avu koja bi obuhvatila ceo srpski narod. U toj ku}i sam se udala i rodila dvoje dece.1. januara 1996. Razvitak. godine. {tampano je zanimqivo se}awe glumice Vere Brki}–Vujanovi} koje donosimo u celini: POSLEDWI STANARI PA[I]EVE RODNE KU]E U posledwe vreme dosta se pi{e o velikom politi~aru. 174 . tu sam provela mladost i do`ivela sve radosti mladala~kog `ivota. BIGZ.“ (Svetozar Markovi}: Srbija na istoku) 28. tri brata i sestrom. U woj sam `ivela od svoje 12. januar-februar 1978.+Nikola Jovanov +To{a Jovanovi} +Andreja Cenov +Cela (Celo?) Danov Za dostavlenije Pomo}nik Na~alstva okru`ija Kwa`eva~kog J.

a mi smo znati`ewno ~ekali da vidimo {ta je to. sa velikim. U sobama je bio drveni pod. Jedne no}i je ne{to tresnulo na pod. gde je proticao deo Timoka. kazao je: – Tu se moj tata quqao i uspavqivao kao beba. sa velikim dvori{tem. {ta si do~ekao. {irine oko 60 cm i debqine oko pet cm. te{kim vratima i prozorima u vidu pravougaonika sa re{etkama. Pola podruma slu`ilo je za ogrev. koje gledaju u dvori{te. Po na{em useqewu. za koje su vezivali vunenu tkanu quqa{ku za bebe. koji je slu`io kao kuhiwa i gde su bila lo`i{ta za zagrevawe soba. raspremaju}i podrum. a druga polovina za zimnicu. 175 . zatim dve sobe sa desne i dve sa leve strane. Pa{i}eva rodna ku}a je bila na sprat. U ku}u se ulazilo visokim stepeni{tem (deset stepenica) na jedan trem. prava srpska gospodska ku}a. ofarbanim crvenom masnom bojom. uhvativ{i se za alku: – E. Glavni deo se sastojao od centralnog dela. moj ~ika Nikola. koji je zagrevao obe sobe. moj tata. Po{to je moj tata slavio krsnu slavu Svetog Nikolu. odnosno ulicu. ti si ovde ni{kio i pi{kio! Celo dru{tvo i moja porodica slatko su se nasmejadi ovim re~ima. a na zidu su bile dve alke. Jednom prilikom kada je dolazio wegov sin Rade sa delegacijom iz Beograda u Zaje~ar. pa u kuhiwu. Kuhiwa je bila poplo~ana ciglama kao i predsobqe. Bio je to reqef Nikole Pa{i}a koji se tom prilikom razbio. Na to je moj tata rekao: – ^ika Nikola.Ku}a se nalazila u centru Zaje~ara. Iste re{etke od kovanog gvo`|a bile su i na sobama. sad moj Sveti Nikola ima dru{tvo. jo{ jednog Nikolu. da te bace u podrum! To je bio reqef izra|en na gipsanoj plo~i i s jednom alkom pozadi. on je oka~io taj reqef pored ikone sveca i rekao: – E. predwe su imale po dva prozora. Samo ovaj nije svetac ve} politi~ar. Iza ku}e je bio kanal zvani Jaru{ka. Ispod cele zgrade bio je veliki podrum (u kome se nekad i stanovalo). U sobi gde se rodio Nikola Pa{i} bio je veliki kamin. zatim u predsobqe. Na to je jedan gospodin iz tog dru{tva rekao. voda bistra. a zadwe sobe po jedan prozor. Kanal je bio ~ist. a moja bra}a su hvatala ribe i kupala se. Plo~u je oprao i ~etkicom o~istio od gare`i. Odjednom se po~ela da pojavquje brada i brkovi i najzad ceo lik Nikole Pa{i}a. preko puta gimnazije. prona{ao je veliku gipsanu plo~u visine oko metra.

I na kraju – najva`nije. arhitekta Borko Savi} poslu{ao je nekog dobro obave{tenog Zaje~arca. Krov je kasnije popravqen. kada su ruske ka}u{e tukle sa granice gone}i Nemce. naravno. Ni{ta lep{e ne bi bilo danas da je spomenik Nikoli Pa{i}u. „kao da si ga polio hladnom vodom“. da se. ^uli su. da bi bilo dobro da se na mestu poru{ene ku}e Nikole Pa{i}a postavi spomen plo~a. Primorali su moje da se isele. u to vreme ne ba{ cewenog. nedaleko od centra grada. ulica sa imenima znamenitih istorijskih li~nosti (u Parizu je video jo{ bogatije fasade i jo{ boqi odnos prema sopstvenoj kulturi i istoriji). tada nismo bili u ku}i. mladi urbanista. po kazivawu samog Borka Savi}a. Kada su moji Zaje~arci re{ili da zidaju zgradu SUP-a. postavqen ispred wegove rodne ku}e. Verovatno zbog polo`aja u gradu. nedavno podignut.Pri kraju Drugog svetskog rata. Naime. pedesetih i {ezdesetih godina on. naro~ito onim mla|im. Ne zbog toga {to sam u woj odrasla i provela veliki deo `ivota. izgleda da im je zapala za oko ba{ ta ku}a sa dvori{tem. nalazili smo se u be`aniji. A onda se jedan od wih. koji bi krasio tad deo grada. I danas `alim za rodnom ku}om Nikole Pa{i}a. Nadam se da sam u kratkim crtama uspela da ~itaocima. nije sasvim zaboravqen. Mi. g. Po{to se u Beogradu nagledao bista zadu`binara na fasadama. Vera Brki}-Vujanovi} 31. kako on tra`i da se na novoj zgradi SUP-a postavi plo~a sa imenom Nikole Pa{i}a. nekako uko~i. pribl`im rodnu ku}u Nikode Pa{i}a i bi}e mi drago ako sam u tome uspela. pomislio je da bi bilo sasvim prirodno da se i Zaje~arci na sli~an na~in odu`e svom najslavnijem sugra|aninu. a i ~iwenice da je to ku}a Nikole Pa{i}a. eto i u Zaje~aru pamti da je on bio predsednih srpske i jugoslovenske vlade i svakako znamenit politi~ar. Moji rodireqi to nisu hteli i na silu su ih izbacili i smestili u dvori{nu gara`u. jedna raketa je pro{la kroz levo krilo ku}nog krova i o{tetila ga. 1944. i odlu~ili su da je sru{e. mada progla{en za velikosrbina. ve} zato {to je u centru Zaje~ara uni{ten jedan istorijski spomenik. zatim zgrabi pikslu koja je 176 . koje zatekne nagnute nad nekim hartijama i odmah im saop{ti svoju ideju. Zato je odmah krenuo do nadle`nih za takva pitawa. gotovo ne podi`u}i glavu sa svog posla. Na{i ~itaoci nam ne}e zameriti ako u ovoj povesti o mladom Pa{i}u pomenemo da posle zavr{etka Drugog svetskog rata. tada po~etnik.

kraq Milan je imao vi{e od {esnaest „simpatija“. Prva je bila „u~iteqica qubavi“ iz wegovih pubertetskih dana. wemu je pri{ivena tobo`wa zavera u Takovskoj buni za koju Jevrem nije ni znao i za prevratni~ke namere jer je navodno imao nameru da pomogne knezu Petru Kara|or|evi}u da sa turskim ba{ibozlukom u|e u Srbiju i osvoji vlast! Budu}i da se znalo za prijateqstvo Pa{i}a i pokojnog Svetozara i da je sada stradao wegov brat. 33. zbog pogre{no upisanog datuma od strane bira~kog odbora skup{tina nije prihvatila wegov izbor. gotovo paranoi~no i bez potrebnih dokaza optu`io Radojevog sina Jevrema i brata pokojnog Svetozora za pqa~ku u toku rata 1876.svom silinom udarila u vrata. Da bi se znalo dokle dose`e kne`eva mo}na ruka. `ena visokih li~nosti i anonimnih oficira i devojaka iz wegove vlastite {ire porodice. Jevrem je streqan 19. I pored toga {to je na izborima 29. maja 1878. pobedio. a da bi razlozi za takav udarac nekada lojalnoj porodici Markovi} i Zdravkovi} (Radojeva `ena je poticala iz kne`evske porodice iz Rgotine. Posle we kraq se o`enio rusko–rumunskom plemkiwom Natalijom Petrovnom Ke{ko. na isti na~in kako je optu`en i Adam Bogosavqevi}. oktobra 1878. godine. Pa{i} se nije upla{io i pokolebao.. jer je Borko uspeo na vreme da istr~i i zatvori ih za sobom. Umesto da se skrasi na nekom skromnijem mestu i da obovqa posao za koji je stru~an. Druga udovica Leposava Novakovi} koja nije imale pretenzije da postane kraqica. g. Broj wegovih tajnih qubavnica o kojime se ni{ta nije ~ulo je daleko ve}i. g. |ubre pa{i}evsko!“ 32. Pa{i} je i sam bio ugro`en. Knez Milan je. Sami po~eci Pa{i}eve politi~ke karijere imaju svoje izvore i u nekoj vrsti intimnog zaveta zbog nasiqa preme wemu bliskoj porodici Radoja Markovi}a. Kako je zabele`io Vasa Kazimirovi} i{ao je od jednog bira~a do drugog govore}i o potrebi da dr`ava odvoji novac za obnovu „u ratu opqa~anog i popaqenog Zaje~ara“. raznih vrsta „prijateqica“ me|u kojima je bilo kurtizana. cirkuskih igra~ica. (zbog kojih je ~inio razne ludosti) qubavnica. decembra iste godine kona~no postaje poslanik u skup{tini Kne`evine Srbije. naime. godine. Na ponovqenim izborima od 20. Prema kwizi Qubavni `ivot kraqa Milana Mirka Sre}kovi}a iz 1937. Kandidovao se za narodnog poslanika u Zaje~aru. kod Zaje~ara) bili ubedqiviji. Za ovim udarom doleteo je jo{ jedan: „[ta re~e. Pa{i} je dobio negativan odgovor iz Ministarstva prosvete na molbu da bude primqen za profesora geodezije na Velikoj {koli u Beogradu. za koju se mo`e re}i da 177 .

178 . Usledile su wihove bra~ne razmirice i nova veza kraqa Milana sa jednom neimenovanom `enom. „terazijska bomba“ i „smederevski name{taj“ stvorili su kod kraqa pravu paranoi~nu opsesiju da je stalno na meti atentatora. 34. O tome @arko Milo{evi} u ~lanku Iz Pa{i}evog izbegli{tva 1883-1885. da bi uverio kraqa. nazvanom „`ena–demon“ koja je kraqu u slatku od ru`a i vanile davala qubavni napitak „beladonu“ (bunika) prema nezgodnim „obi~ajima“ toga vremena. Beladona. pokazuju i istra`ivawa @arka Milo{evi}a. rodio se vanbra~ni sin \or|e. poznatom po nadimku „Mi{i}“ – Mi{on ili „Merima“. Od ostalih da pomenemo suprugu rumunskog poslanika poznatu pod nadimkom „madam Putifar“. Jo{ jedna kraqeva avantura donela je na svet nepriznatog i nepoznatog potomka jer je devojka bila na vreme udata za mladog oficira koji je brzo napredovao u karijeri. `enom sekretara gr~kog poslanstva. Ne zna se da li je kraqev qubavni plamen zahvatio i Merimu. Pa{i}a od 13. supruge dvorskog sekretara Milana Hristi}a. on ju je po~eo udaqavati od sebe i sina Aleksandra i optu`io je za zaveru. Taj postupak razotkrio je kraqev ujak. }erkom pukovnika Katarxija. Marijom. Re~ je neimenovanoj gopo|i koja je odbila kraqa u wegovim najte`im danima kada je osrama}en u srpsko – bugarskom ratu 1885. jer prema dokumentima kwa`eva~kog okruga on je u tom selu sagradio ku}u. balerinu i pustolovku Martu. Naime. vi{e ma|arskih grofica i baronica itd. Da je Stojan Pe{i} posle propasti bune ostao u Bugarskoj. a wegovo prisustvo i `ivot u Vratarnici pre bune su nesumwivi. pukovnik Katarxi i. g. g. Malo du`u vezu kraq je ostvario sa g-|om Nazos. usledili su mnogi poku{aji oru`anih akcija. Bana. U slede}em vrlo burnom zaqubqivawu pokazalo se da i na dvoru ima `ena koje dr`e do patrijarhalnog morala i morala uop{te. posle pisma N. juna 1884. Povod za pri~e i ogovarawa dalo je i kraqevo drugovawe sa ro|akom. ali hladnog temperamenta „ru`a bez mirisa“ – kako su je savremenici nazvali. svetski poznatu Fani Sewore. U to vreme kraq je iz inostrantva nudio svu vlast kraqici Nataliji. igra~icu varijetea. u kome je srpski narod pozvan u otvorenu pobunu protiv kraqeve tiranije. U to vreme dogodila se eksplozija neke naprave na Terazijama koju je kraq neosnovano povezao sa ugro`avaqem vlastitog `ivota kao i takozvani „smederevski name{taj“ – kada se sru{io klozet u koji je kraq u{ao. ali kako je wena popularnost sve vi{e rasla. odneo je teglu sa slatkom u Be~ na hemijsku analizu. g. nazvana po aktuelnom komadu M. a iz veze sa Artemizom Hristi}.. ali se Katarxi sa porodicom izgubio iz prestonice. {to i nije bilo bez osnova.je bila ~estita `ena i supruga.

maja 1890. Qudima koji su ~esto prelazili u krajinski okrug pripadao je i Anta Raji~i} iz Sala{a. Nova Evropa. Ne gledaju} ni desno. Kako se vidi iz saslu{awa u Kwa`evcu. Stojan ili Stojko Jovanovi} nalazi se na tre}em mestu. kraq Milan }e se povu}i u gra|anski `ivot. 179 . Vasa Kazimirovi}: Nikola Pa{i} i wegovo doba. g. nastawen u pograni~nom selu Bra}evcu. Beograd. zv. broj 194-195. Jovanovi} je bio pismen.) Na spisku Pe{i}eve dru`ine iz Makre{ke borbe 1862.“ Tre}eg maja 1890. maj–jun 1972. 18451926.(Razvitak. O ume{anosti Stojana Pe{i}a i wemu pot~iwenih hajduka. naqu}en je jako. br. haramija i pripadnika Narodne vojske posredno govori i ~iwenica da je zaje~arski ko~ija{ Ba|a Marinkovi} osu|en na smrt pod optu`bom da je ubio kwa`eva~kog pisara T. g. pravedni sudija sva~ijih dela. gde je bilo sme{teno skladi{te municije“ 35. Zaje~arci su u Timo~aninu od 31.“ Od pojedinaca @. Milo{evi} pomiwe Marka Prvulovi}a iz Novog Hana. preporu~iv{i svom jedincu da se ~uva samozvanih prijateqa. Ilegalni prelasci preko granice uznemiravali su pristalice vlasti i nagonili ih na strahovawe i odbranu od radikalske osvete. g. pravi izraz `eqa i nada narodnih. Tur~in) smatraju da su Ara|elovi}a ubili zagra|ski hajduci koji su zajedno sa Stojanom Pe{i}em pobegli u Bugarsku. Kaziva~i iz Zagra|a (Pavle Kosti}.3.) pi{e: „Bezuslovne stavove iz otvorenog pisma umnogome su potvr|ivali povremeni upadi naoru`anih emigrantskih grupa u grani~ne okruge Isto~ne Srbije. 37. Vladar zemqe. naro~ito vojvode Stojana Pe{ova Rakovskog s kojim se sprijateqio i okumio. g. iza hvaqenog Jovana Miqi}a. 1995. „Ovaj Novohanac u`ivao je gostoprimstvo `iteqa sela Rakovice. Sreski i okru`ni na~elnici obave{tavali su pretpostavqene o kretawu emigranata i wihovom prebacivawu u ranije pobuwene krajeve.“ Razvitak. imali prilike da pro~itaju slede}u ocenu obelodawenog ustava i abdikacije kraqa Milana: „Stvoriv{i novim ustavom nove i zdravije uslove za politi~ki razvitak Srbije pod kojima }e kraq ubudu}e biti samo kraq. S. u Timo~aninu je {tampana pesmica kojom se aludira na abdikaciju kraqa Milana: „ Qut iz dvora iza{o je svoga. Aran|elovi}a i da je jatakovao hajduku Stojanu Jovanovi}u iz Vratarnice (Jak{a Dini}: „Dobrosav Petrovi} o svom u~e{}u u Timo~koj buni 1885. 36. ni levo. 1990.

On u ba{tu od{eta polako. Na licu mu i jarost i mr`wa, Zami{qen je, ne govori, }uti...“ Pesma je potpisana sa „Pauk“ 37a. Dok je Pa{i} bio u Rusiji, wegovi sledbenici i protivnici u varo{ici Boqevac se vladaju prema uverewu da su uzalud `iveli oni koji se brzo zaborave pa stoga nije ni trebalo da se rode. Na dan 1. januara 1890. g. kr~ma u Boqevcu bila je prepuna. U op{toj galami svi su se trudili da zadive novinare koji su se, kao i grupa seqaka, zadr`ali da se ogreju. U neko vreme u{ao je podgori~ki paroh Boca. Uz svu skromnost koja ga je krasila, videlo se da je on vrlo zadovoqan {to upravo dolazi iz prestonice. Op{ta situacija u zemqi je dobra, ka`e otac Boca, ali narod nam ne vaqa. A {to ne vaqa? Po{to sve poti~e od politike narod, naravno, ne vaqa zbog radikala jer su ga oni pokvarili. Liberali, koje narod ne}e, su u stvari, pravi melem za narod. Oni se zala`u da porez pla}a ko ho}e, a ko nema para, ne mora. Sam otac Boca nije platio za {est polugo|a! A u skup{tini – svi su to videli – milina je ~uti liberale dok govore, jer iznad wih lebdi Sveti Duh. Tri dana i tri no}i mo`e ih ~ovek slu{ati sa u`ivawem. [teta je, po wemu, {to vlada ne da ono {to kraqevsko namesni{tvo tra`i od we. „E, kad vlada ne da – onda vlada pada!“ „Ako vlada pada, ne}e pasti narod i radikali“, uzvratio je jedan „~ove~uqak“ poznatom strana~kom devizom, a zatim dodao: „Zli jezici, o~e proto, pronose glasove da jedan, ba{ liberalac, ho}e da zavede slobodu s buxama i mackama, a mi kao prosti qudi bi rekli da se va{a sloboda isproba na vama liberalima, pa ako va{a ko`a mo`e da otrpi 25 batina, onda neka se ona zavede u narodu.“ Na to je otac Boca natakao ~itu na glavu, promrmqao ne{to u bradu i oti{ao bez pozdrava. 38. Timo~anin, list za narodne potrebe, vlasnik: Radikalna stranka u Timo~koj Krajini. [tampan je u Zaje~aru. Prvi broj iza{ao je 6. jula 1889. g, a posledwi 19. decembra 1891. g. 39. U kwizi Srbija, zemqa i stanovni{tvo, Beograd 1909, svoje putovawe u Timo~ku Krajinu pod stare dane Kanic je ovako opisao: „Dvadeset i prvog oktobra ujutro posetili su me zaje~arski profesori i pro~itali mi ~lanak objavqen u Timo~aninu u kome se sa dobrodo{licom pozdravqa moj boravak u Crnoj Reci i Krajini. Na rastanku sam wima i na~edniku od sveg srca zahvalio za pa`wu kojom sam za celo vreme mog boravka bio okru`en 180

i zatim se sa inspektorom `eleznica Janom Jiri~ekom odvezao do rudnika ugqa na Vr{koj ^uki, odakle je trebalo po podne na qubazni poziv na~elnika general{taba Mi{kovi}a da produ`im za Radujevac s trenom koji je pripremqen za wega.“ 40. Dragoqub Pavlovi} je u svom feqtonu Mila dao sliku malog zaba~enag grada sa prili~nom zlom voqom pravog mondijaliste koji }e svoje {kolovawe nastaviti u Be~u, a politi~ku karijeru u Beogradu. Evo tog opisa: „Varo{ N. znamenita je sa svoje istorijske pro{losti, ali bi se ogre{ili o svetiwu istorije kada bi je se dotakli u svome pri~awu. Sada bi se malo imalo {ta o woj re}i. Kad ne bi bilo nekoliko dvokatnica sa balkonima, nove crkve sa kubetima i {kole polugimnazije {to je sagra|ena kao i crkva, po pravilima nove arhitekture, i kaldrme po kojoj ~ovek mo`e no}u vrat skrhati, mi bi je nazvali selom. To vam je uop{te jedna od onih srpskih palanki, u kojoj `ive razne vrste }ifte i }iftice, gospoda i krupna i sitna, boga{tina i sirotiwa, popov{tina i kalu|eri, povrh kojih sedi smireni vladika sa wegova ~etiri kowa i patriotskim trbuhom. Kad idete kroz varo{, vide}ete jedan kalambur od ku}a, koje su pobegle unutra i napoqe jedna od druge, du}ane sa }epencima i krovovima, {to izgledaju kao tirolski {e{iri uzane ulice sa pr~varnicama, gde svakad sede po nekoliko bekrija da ju~era{wu zaradu stra}e, elem kao {to rekosmo, da nema one lepe crkve i {kole, da ne sretnete po koga sa cilinderom i rukavicama, u crnom ruhu, rekli biste da ste u Astrahanu. Ako nije petak, onda je u N. mrtvalo do zla Boga, vru}ina jer je leto pa ceo svet spava sem {egrta koji sede po }epencima pa klimaju nogama i mlate kowskim repovima te rasteruju muve sa cica i platna. A kad je pazarni dan – petak – onda celu pijacu zakr~e seqa~ka kola sa svojim proizvodima: stoji rika od marve i vika trgov~i}a koji se neprestano ispred svojih du}ana deru te dovikuju seqanke – ajde, sna{o, da pazarimo pamuka, najvori, ~ivita itd., tako da ~ovek ne mo`e da pro|e od svetine koja se tamo gura.“ 41. Kolo jaha~a „Knez Mihajlo“ iz Zaje~ara osnovano je 1890. godine. Dvadeset prvog maja slede}e godine organizovane su kowske trke sa preprekama. Po broju prijavqenih kowa mo`e se videti sa kakvim se potencijalom raspola`e u to vreme. U trci jednogodaca u~estvovalo je 36 grla, zetim 47 dvogodaca, 21 trogodac i 9 ~etvorogodaca. Pobednik je bio kowi~ki oficir Miloje Zdravkovi}, ali zbog pada su kowa sam je odlu~io da se nagrada dodeli drugoplasiranom Milo{evi}u, marvenom lekaru. 42. Rezultati izbora u septembru 1890. g. prema Timo~aninu izgledaju ovako: 181

Mesto Vra`ogrnac Vratarnica Veliki Izvor Brestovac Prlita Zvezdan Gamzigrad Zagra|e Nikoli~evo Grli{te Metovnica Trnavac Grqan G. Bela Reka D. Bela Reka Lubnica Lenovac Rgotina Slatina Bor Bu~je O{treq Kriveq

radikali 115 151 85 72 62 137 54 144 85 281 66 25 148 164 59 71 101 34 15 68 165 147 88

liberali 30 20 99 7 11 9 6 1 13 1 49 95 38 2 15 16 6 10 58 0 5 5 7

43. Mitrinolit Mihajlo je imao istaknutu ulogu u pripremi pobune 1884. g. koja iz mnogih razloga nije uspela, a sve prepreme za weno intenzivirawe prekinute su na vest da }e Srbija napasti Bugarsku. @arko Milo{evi} navodi: „Blagodare}i wemu, od Sveslovenskog komiteta izdejstvovana je pomo} izbeglim radikalima dok su istovremeno prikupqena sredstva za novu narodnu bunu. Sa 3000 dobivenih pu{aka trebalo je naoru`avati ~ete za upad u Srbiju.“ (@arko Milo{evi}: Iz Pa{i}evog izbegli-{tva 1883-1885. g., Razvitak, br. 194-195, 1995.) 44. Pa{i} je kao pratilac kraqa Aleksandra (on tada ima 15 godina), zajedno sa Jovanom Risti}em posetio od 26. juna do 16. avgusta 1891. godine Rusiju i Austrougarsku. Tada je razgovarao sa ruskim carem Aleksandrom III i austrougarskim carem Frawom Josifom. 45. Vasa Kazimirovi}: Nikola Pa{i} i wegovo doba, 18451926, Nova Evropa, Beograd, 1990. 182

Kakva Judo–slavija? Kakvi [okci? da oni ne bi ’teli da nas po{oka~e. lice vo{tano i prazno. cipele. `ilet. sve na svome mjestu – uredno i nagla{eno ~isto. kao onaj [vaba [troco iz \akova?“ 183 . Supalo govori o nekakvom srpskohrvatskom jedinstvu. sa svojim krupnim stara~kim tijelom. zlatni lanac.Kroatu: A {ta mu je opet to. nakit svjetlucavi na bijeloj odwegovanoj gospodskoj ruci. potezi od pegle na hla~ama. `aket. prstewe. to nekakvo wegovo crno – `uto jugoslovenstvo. o nekakvom jugoslovenstvu i misli u sebi taj legendarni Baja o tom Austro . To mu je opet ta wegova Austrija izmislila. Taj legendarni Baja slu{a gdje F. rubqe.46. lice bez izraza. Evo kako je u Krle`inoj literarnoj imaginaciji izgledao Pa{i} (i {ta je zna~io wegov izgled) u momentima kada mu se obratio Supilo: „Stoji pred Supilom Baja be{}utno i ledeno. patriarhalnom bradom. ribqim o~ima. tu wegovu Jugoslaviju.

Rakova~ki kamen i Makre{ 15 11 13 18 21 28 30 31 38 9 46 DETIWSTVO I [KOLOVAWE NIKOLE PA[I]A 61 184 Svetozar Markovi} Adam Bogosavqevi} 52 52 55 .SADR@AJ PREDGOVOR NA PO^ETKU BE[E – SEOBA 5 CRNA REKA ILI TIMO^KA KRAJINA PA[I]EVI PRETHODNICI Duboki planinski koreni Sultanovi popisiva~i u Crnoj reci i stale{ke podele u XV veku Izneveravawe dr`avnih i zakonskih garancija u XV i XVI veku Katoli~ki zlo~in nad balkanskim pobednicima Kara Pan~ina gerila i novi ratovi Pogibija Klevenhilerovog bataqona Samo ratnici i gerilci – bra}a Veqko i Milenko Petrovi} Na isto~noj granici Sevastopoqske zvezde Nevoqe Ali–Rize.

(„Furija i Crvi}“) Timo~ka buna Potere i zakon protiv hajduka. Prva uzvra}awa opozicije 113 Prva skup{tinska interpelacija pokrenuta od timo~kih poslanika 115 Proma{aji Gen~i}eve lokalne politike 117 Lokalna samouprava u Zaje~aru 118 Fatalisti~ki re~nik W. kriminalaca i lopova Se}awe na zulum begova Fren~evi}. odmetnika. odbrana Crnore~kog okruga Buxet Kraqevine Srbije. Zaje~arci protiv kraqice Natalije 136 185 . V. te{ki dani \or|a Gen~i}a 120 122 124 Porodi~ne intervencije za odane i prve vesti o zaveri protiv kraqa Aleksandra 128 „Omladina“ u kafani „Kukavica“ 130 Lokalna razra~unavawa Kanic u Timo~koj Krajini 132 Rasprava o smrti Adama Bogosavqevi}a.PA[I]EV POLITI^KI INDIVIDUALITET 65 71 72 Pop Marinko Ivkovi}. Quba Didi} i Aleksa Stanojevi} 75 Zavera u emigraciji 82 Srbija kao Pa{i}eva zvezda vodiqa 86 Posledwa kraqeva ofanziva 93 Povratak i nove zamke i te{ko}e 96 Demokratija na papiru 100 Za obnovu dr`avne mo}i 102 Pa{i} u ulozi premijera 105 Raskid sa narodnom vojskom 105 „Ako vam smetam bacite me u more“ 108 Zaje~ar posle izborne pobede 110 „Birajte onog kog }e va{a savest da potvrdi“ 112 Kanic u Timo~koj Krajini. Primeri vojne birokratije 134 Obra~un sa sve{tenikom Milanom Panteli}em.

EPILOG Rudarska okna u Min–kladencu Pa{i} i kraq Aleksandar u Austriji Cviji} u Zaje~aru Pa{i}ev \or|e Biografski podaci pojedinih istorijskih li~nosti Fusnote 149 142 146 139 165 159 186 .

OPTIKA FILIMONOVI] Zaje~ar VELEPROMET Zaje~ar .Autor sa zahvaquje sponzorima koji su pomogli objavqivawe kwige: FAKULTET ZA MENAXMENT Zaje~ar @ITOPROMET Zaje~ar VID .

yu .Miodrag DIMITRIJEVI] NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE Izdava~ kreativna radionica Kru{evac Za izdava~a Mr Nenad @ivkovi} Urednik Radmila @ivkovi} [tampa „Grafomed“ – Aleksandrovac Tira` 300 Marketing tel: 037/460-216 e-mail: kiria(ptt.

189 str.11) DIMITRIJEVI].ID 117517324 .CIP . Nikola (1845-1926) b) Srbija Politi~ka istorija c) Timo~ka Krajina Politi~ke prilike . 21 cm Tira` 300. 159-164. . . Beograd 32 : 929 Pa{i} N. ISBN 86-83773-20-5 a) Pa{i}.11) „18/19“ 94 (497.Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.SR . Miodrag Nikola Pa{i} u hodu istorije / Miodrag Dimitrijevi}.19-20 v COBISS. . 323 (497.Biografski podaci pojedinih istorijskih li~nosti: str.Kru{evac : Kreativna radionica. . 2004 (Aleksandrovac : Grafomed).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful