NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE

Miodrag DIMITRIJEVI]

NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE

KREATIVNA RADIONICA Kru{evac, 2004.

PREDGOVOR

U istoriografiji, kwi`evnosti i drugim prate}im umetni~kim i nau~nim sagledavawima realnosti `ivota, Isto~na Srbija, ili u u`em smislu Timo~ka Krajina, bili su kao geoetni~ki i istorijski prostor nepoznati, pomalo misti~ni i, svakavo, zapostavqeni. No takav utisak mo`e da va`i za vreme kada su razni istra`iva~i, nau~ni radnici, putopisci, istori~ari upravo konstantovali da Timo~ka Krajina, odnosno weni stanovnici, ne poznaju svoju pro{lost, pa, stoga, nemaju nikakvu tradiciju. To, naravno, nije ta~no jer ne postoji stanovni{tvo bez svog usmenog i pisanog se}awa i takva amnezija je i fizi~ki nemogu}a. Sredinom devetnaestog veka kao da su sve rezerve politi~kog ume}a bile na prostorima centralne Srbije istro{ene, obeshrabrene posle mnogih pobuna ~ije je slamawe donosilo uvek istu pouku: obrenovi}evski re`im uprkos svemu zna {ta radi i zna {ta je najboqe za srpski narod i dr`avu. U takvoj klonulosti pojavquje se jaka struja politi~ara iz Isto~ne Srbije, zapostavqene kao daleke i tamne provincije sa nekakvom „Vr{kom ^ukom“ (em „vr{ka“, nije ni vrh, em „~uka“, obi~no brdo, neka neva`na kota na isto~noj granici), koja je u isto vreme, kada je prime}ena tabula raza istorije ovih predela,
5

Pri tom nije ni potrebno da se previ{e nagla{ava da je na kraju tog niza povezanih li~nosti – Nikola Pa{i}. sa svojim nepresu{nim apetitom prema biv{im turskim provincijama. veka. name. te{ko je pomisliti da Pa{i} nije na{ najve}i politi~ar novijeg doba. Tadawi rezultati mogu se uporediti sa najve}im dometima snage {irewa sredwovekovne srpske dr`ave. a Austrougarska je uzimala tu|e. U takvu zajednicu mogu da poveruju samo oni koji. te{ko je poverovati da bi se jedna tako nasilno uve}ana Austrougarska. posle neuspeha u spre~avawu secesije republika biv{e SFRJ i novih sli~nih pretwi i opasnosti. ta~na ocena da je i on krivac za stradawe verasajske. odr`ala i bez otpora Srbije.stvorila novu poletnu silu cele Srbije. g. mo`da. Razlika je o~igledna: Srbija i Crna Gora su u balkanskim ratovima osloba|ale delove svoje nekada{we teritorije. Kako se istorija na{e dr`ave pred na{im o~ima na dramati~an na~in ponavqa i kako Pa{i} posle 1926. stradawa. izgleda da dileme ne mo`e biti. kao i mnoge nekada{we dr`ave u wenom sastavu. 6 . po pravu trenutno ja~eg. a mo`da i ve}a. nije mogao i nije ni smeo da odstupi od svoje politike jer bi i druga re{ewa donela ista. krenuo drugim putem. Pored toga. nije mogao da uti~e na budu}a zbivawa. i avnojevske Jugoslavije. bez ikakvih argumenata. da je u wegovo vreme Srbija postala austrougarska provincija. smatraju da su `rtve uvek pravi krivci. ili je. a koje su po nekoj neminovnosti obnovile svoju izgubqenu dr`avnost. a nakon we. i prvim decenijama 20. Da je Pa{i}. smatraju da je Srbija izazvala prvi svetski rat i koji. Stoga je sasvim logi~no da se u jednoj posebnoj publikaciji ustanovi hronolo{ki niz sastavqen od li~nosti i wihovog okru`ewa koji su u drugoj polovini 19. Pa{i} je to znao i ose}ao i ma koliko da je u svom umnom oku video velike i krvave budu}e `rtve. koje su stranom turskom silom bile naru{ene po~ev od 14. veka u~estvovali u stvarawu novije istorije srpske i jugoslovenske dr`ave. po uzro~no posledi~noj vezi.

februara 1995. veka. {tampana u okviru ~lanka o mom fewtonu o Nikoli Pa{i}u: „No. verujem da na{ zemqak.“ Zameraju}i da je „suvi{e apologizirana li~nost Pa{i}a“ sam Petrovi} je izrekao ocenu koju su na svoj na~in izrekli mnogi autori: „Kao dugogodi{wi istra`iva~. istori~ar i pravnik. ne bi nikada dozvolio da Srbija bude usamqena u me|udr`avnim odnosima svoga vremena. g. 30.U `eqi da se ~itaoci sami odrede prema velikanu na{e politike. najboqe pristaje – „kraq demokratije“ (nisam siguran da taj naziv u obimnoj gra|i i literaturi o Pa{i}u nije upotrebio i neko drugi) neka ova kwiga bude jo{ jedan. Posebno zbivawa na tlu Timo~ke Krajine u smeni 19. zaslu`uje nove poglede. Zar nije vreme da se malo boqe upoznamo i sa istorijom wegovog zavi~aja i da bar naslutimo {ta je on podario Pa{i}u. mo`da. kakav takav doprinos op{te izra`enej konstataciji o zna~aju Nikole Pa{i}a. 1999. od kojih }u pomenuti samo jednu od strane dr Dragoquba Petrovi}a koja je u listu „Timok“ od 3. Autor 7 . Pa{i}. za koga se slu~ajno u toku stvarawa ove kwige pojavio termin koji mu. U Zaje~aru. dr`avnik Nikola Pa{i}. i 20. iz novih uglova. pogotovu wegovo vreme. 09.“ Drugi se uglavnom sla`u da u novije vreme nemamo dr`avnike takvog zna~aja.

na hrvatske prostore. godine bila izra`ena na gotovo celom balkanskom prostoru.“ Da li je Borna hrvatski knez ili je to postao posle preseqewa iz daleke Timo~ke Krajine. Brani~evaca i Timo~ana. sa frana~kim kraqem Ludovikom. Poslanici Timo~ana. Znamo da su seobe iz severnog dela Timo~ke Krajine izazvali me|uslovenski. Prvi pomen Timo~ana datira iz IX veka nove ere u zapisu frana~kog letopisca Ajnharda. istori~ari nisu ustanovili.) krajeve pre{li. izgleda da je severni deo Timo~ke Krajine izazvao posebno jake udare Bugara koji su uz Dunav i Savu prodirali duboko na zapad. Ta seoba. a mo`e se naslutiti da je bila ve}ih razmera.p. seoba stanovni{tva sada{we severoisto~ne Srbije jo{ uvek nije bila zaboravqena.1 On je 818. visoki dostojanstvenici na vizantijskom dvoru i u~eni filozofi. Mada je prevlast bugarskog oru`ja i posle smrti hana Kruma 814. po tuma~ewu Svetislava Prvanovi}a zastupali su pred frana~kim kraqem kneza Timo~ana i Gudu{~ana (Ku~ana). Istovremeno Ajnhard je zapisao da su Timo~ani i Gudu{~ani „nedavno iz zajednice s Bugarima otpali i u na{e (frana~ke – prim. je istovremeno i po~etak lokalne istorije Timo~ke Krajine.NA PO^ETKU BE[E – SEOBA U vreme kada su bra}a ]irilo i Metodije. Zna se da je Borna bio u dobrim odnosima sa 9 . srpsko – bugarski. Bornu. ve} obavili svoju misiju ustanovqewa sveslovenskog kwi`evnog jezika i pisma. godine opisao susret dva slovenska poslanstva. bugarsko – slovenski i bugarsko – vizantijski razdori i ratovi.

ve} jedan wihov deo. osobito Ferdo [i{i}. ali ne svi. vaqda samo gorwi vojno–stare{inski sloj. ponovo vra}a ili naseqava novim `iteqima. bez obzira kojih je razmera bila. Svetislav Prvanovi} pi{e: „Drugi pisci pak smatraju. da su se Timo~ani – on samo o wima govori – stvarno iselili.Francima kojima je pomogao da slome panonske Hrvate i Qudevita Posavskog. Ku~ana – sada varo{ica Ku~evo (ime joj je nastalo od rimskog naziva Guduscum)2. Za uzvrat Franci su wemu pomogli da dalmatinsku dr`avu razgrani~i sa romanskim gradovima u primorju. O seobama Timo~ana i Gudu{~ana. a brojniji Timo~ani (Ajnhard ih naziva timo~ki narod – timocianorum populorum) prikqu~uju se Qudevitu. mnogi detaqi iz Ajnhardovog zapisa ukazuju da je Timo~ka Krajina bila oduvek kraji{te sa nestalnim naseqima ~ije se stanovn{tvo ~esto rasipa. Kuda? „Negde bli`e me|ama frana~kim odnosno Qudevitovoj oblasti. tj.“ Procewuju}i daqe Ajnhardov zapis Prvanovi} zakqu~uje da su se Ku~ani priklonili Borni i Francima i zadr`ali se „izme|u Velebita i Male Kapele“. Ako je seoba Timo~ana i Ku~ana bila izvesna. Jiri~ek tako|e smatra da su se Timo~ani iselili. 10 .

Zapadne granice ove oblasti bile su na obali reke Pore~. negotinski i borski okrug) postoji kao neadministrativni pojam. Crna Reka. Oni vlahe i vojnuke koloniste tretiraju kao socijalnu kategoriju i rukovode se pri tome wihovim vojni~kim slu`bama koje ih odre|uju kao takve. a u XV veku se javqa pod imenom Timok. varo{ Pore~je (Pore~) pripada smederevskom sanxaku.3 Pre toga ona je pripadala bugarskom carstvu u vreme Stracimira i zauzimala je odgovaraju}e prostore vidinske mitropolitije. uz pomenute oblasti koje se ve} od XVI veka nazivaju Crna Reka. O tome dr Du{anka Bojani}-Luka~ u ~lanku Negotinska Krajina u vreme turske vladavine – na osnovu izvora iz XV i XVI veka (Glasnik etnografskog muzeja. Zahvaquju}i istra`iva~u dr Du{anki Bojani}-Luka~ mo`e se zakqu~iti da su za kraji{ta. a od sredine XVI veka i Kladovo (Fethislam) i Krivina.CRNA REKA ILI TIMO^KA KRAJINA Sada{wa Timo~ka Krajina (zaje~arski. Suo~eni sa – u 11 . a nadaqe je granica i{la preko planine Ku~ajna (danas Ku~ajske planine). kao etni~ki prostor u najve}oj meri i trajno ustanovqena u XVI veku. smatrane i nahije Svrqig i Bawa (Soko Bawa). 1968-1969) pi{e: „Turski izvori kojima raspola`emo nisu eksplicitni u pogledu etni~ke pripadnosti stanovni{tva Negotinske Krajine i Kqu~a. 31. posle mnogih raseqavawa i doseqavawa. i 32. u ~emu i povratni{tvo iseqenih ima zna~ajnu ulogu. Vini{nica i Klivje kao vojnoadministrativna oblast vidinskog sanxaka. kwa`eva~ki. Po svemu sude}i Timo~ka Krajina je.

formiran temi{varski beglerbegluk zbog povoqnih uslova `ivota i povlastica (starosedela~ko stanovni{tvo se kao posle svake turske vojni~ke pobede u velikoj mera razbe`alo). pripadnici nomadsko – sto~arskog stale`a. a mawe iz severozapadne Bugarske. 42. Kasnije se struja iseqenih vra}a natrag u srpsko – rumunskim simbiozama ili u posebnim etni~kim grupacijama. skloni smo pretpostavci da su kolonizirani vojnuci i vlasi. iz smederevskog sanxaka u kome se turska vlast sporo stabilizovala. g. sa~iwavali naj{iri sloj stanovni{tva koji se bogatio do{qacima i doseqenicima iz susednih oblasti. jer je timarski re`im bio stabilan a spahije ekonomski zainteresovane da im se raja ne iseqava sa timara. naro~ito begunaca iz vidinskog. zbog nepovoqnih uslova pod kojima je `iveo rumunski seqak. Stanovni{tvo Timo~ke Krajine.ovom pogledu – oskudnim izvorima. ta~nije Crne Reke. Zapa`ene su masovne pojave prelaska preko Dunava. razvejavano je na sve strane iz raznih razloga.“ U ~lanku „Zaje~ar i Crna Reka od XV do XVIII veka“. ali i svi drugi koji su te`ili istupawu iz rajetinskog zemqoradni~kog statusa da bi izbegli veliki broj poreskih obaveza. Svi ti elementi (dr Du{anka Bojani}-Luka~ smatra de su oni bili prete`no srpske. Po ocenama dr Du{anke Bojani}-Luka~ tim seobama bili su skloni vlasi. srbijanski vlasi“ – preseqenici iz smederevskog i kru{eva~kog sanxaka koji su ove polupuste oblasti naselili izme|u devedesetih godina XV veka i tridesetih godina XVI veka. etni~ki Srbi. povratak iseqenog i naseqavawe novog stanovni{tva nisu nikada prekidana. i iz Vla{ke. rumunske i bugarske naro12 .“ Nova iseqewa. br. Glasnag Etnografskog muzeja. Nova masovnija iseqewa krenula su na sever kada je te`i{te novih turskih osvajawa prene{eno na prostor Rumunije i kada je 1552. dr Du{anka Bojani}-Luka~ navodi da su pripadnici vla{kog stale`a u Crnoj Reci bili „u ve}ini. smederevskog i zvorni~kog sanxaka.

raseqavawima. Novo te`i{te i „obe}ana zemqa“ postaje podru~je Kladova i Krivine posle izgradwe tvr|ave Fethislam. Posebnost tog ose}aja proisti~e iz ~iwenice da ve}ina stanovni{tva `ivi na desetak kilometara od we. U mnogobrojnim plimama i osekama stanovni{tva u pitomijim predelima Timo~ke Krajine. g. izazova i mr`we.000. oko 13. a to su granica i zbivawa na woj i oko we. g. ova. I sam Pa{i} je vi{estruko bio vezan za wu.dnosti) postali su sna`an faktor turske vojne sile. ocrtavala je u svesti Timo~ana svoj vizuelni profil – visoki lanac Stare planine. Tako turski vojni zapovednik Podunavqa Alibeg Mihaloglu uspeva da u vojnoj kampawi protiv Velikog Varadina sakupi oko 3000 hri{}ana – turski deo vojske iznosi oko 6000 ratnika. g. g.000 stanovnika. Mada je u svom `ivotu sa druga~ijim ose}awima i misijom prelazio bezbroj puta mnoge granice. nade. Dr D. Kada su povlastice te godine bile ukinute zapo~ela su masovna iseqavawa. bilo steci{te iseqenika iz raznih krajeva.4 DUBOKI PLANINSKI KORENI Dugo vremena u sredi{tu pa`we Timo~ana bile su uvek interesantne pri~e o prostoru koji i stvara karakter svakog kraji{ta. povratcima i doseqavawem novih `iteqa. g. pla13 . provaqivawa i raznih pogibija. Oko 1531. isto~na za wega je ~esto bila znak qubavi. ona je u vreme Pa{i}evog ro|ewa 1845. Negotinska Krajina ima 30. straha. Izgra|ena 1833. Ono je skoro 60 godina bilo za{ti}eno pa je sve do 1586. Granica koja je imala jo{ jedno prozai~no ime – plot. opustelo je 57 naseqa. godine bila nova pojava. Bojani}-Luka~ navodi ubedqive pokazateqe. stabilizacije. a 1586. kada su Pa{i}evi roditeqi bili `ivi svedoci wenog ustanovqavawa. U nahiji Krivina 1587.

Svrqi{kog i Trgovi{kog Timoka.5 Ako se treba opredeliti za jednu od mnogobrojnih teorija o poreklu Pa{i}eve porodice. ve}ih ratnih operacija ili nemogu}ih uslova `ivota zbog redovnih i vanrednih poreskih optere}ewa. Sforca6 koji je s wim boravio na Krfu pomiwe Staru planinu kao {iru oblast porekla Pa{i}evih roditeqa. ali na relativno maloj udaqenosti. Na sli~na pitawa mnogi Timo~ani. Takva porodi~na pam}ewa. Sam Pa{i} je „{opsko naseqewe“ u Bugarskoj za vreme svojih emigrantskih dana okarakterisao kao privr`eno Srbima u emigraciji. Te`i je odgovor na pitawe: odakle ta~no. raseqewa imala prirodu privremenog ili trajnijeg uklawawa od nevoqa. ali u istoj kwizi i [ar-planinu. Da se u pro{losti sto~arske zajednice nisu stalno selile. verovatno bi i u familijarnoj tradiciji bilo fiksirano jedno mesto prvobitnog `ivota. iako privr`eni familijarnoj tradiciji. „[op“) verovatnije je da je prva tvrdwa (Stara planina) ta~na. {to i nije nikavo ~udo jer jezik [opa i druge osobenosti ukazuju na srpski varijetet u isturenim isto~nim i jugoisto~nim predelima na{e zemqe 14 . kao i duboko na jug i jugo-istok. S obzirom na pogrdne epitete koje je Pa{i} dobijao od svojih politi~kih protivnika („Bugara{“. ne znaju ta~ne odgovore jer su wihovi dedovi na pitawe o poreklu pomiwali vi{e prebivali{ta svojih predaka. Iz takvih planinskih krajeva doseqeni su u Zaje~ar i Pa{i}evi preci. Bojani}-Luka~ o pokretqivosti stanovni{tva koje se. U severnim delovima zaje~arske op{tine i Negotinskoj Krajini situacija je sasvim druga~ija. Sti~e se utisak da su u ju`nim predelima u slivu Belog. po{to je re~ o planinskom predelu. onda je to verovatno [opluk na srpskoj ili sada{woj bugarskoj strani. Stoga se mo`e pretpostaviti da bi sam Pa{i} saop{tio svojim biografima poreklo svoje porodice da je znao pravu istinu. a nisu sva takva. Sam Pa{i} tome nije pridavao va`nost. pre svega najvi{e bavilo sto~arstvom. potvr|uju istra`ivawa D.nine su bez svake sumwe imale ulogu spasonosnih prihvatili{ta u vreme pogroma (zuluma).

7 SULTANOVI POPISIVA^I U CRNOJ RECI I STALE[KE PODELE U XV VEKU Raspolo`iva literatura uputila nas je da povest Timo~ke Krajine i lanac istorijskih prethodnika Nikole Pa{i}a zapo~nemo od XV veka. To proisti~e iz ~iwenice da su naseqa bila veoma mala po broju stanovnika. kada jo{ uvek mo`emo ~uti da su mnogi. {ume. sada potpuno podivqali planinski predeli nekada bili potpuno ogoqeni. godine slu`beno su dojahali sultanovi poreski popisiva~i. Jedna od mnogih slika koja se kao dominantna name}e odnosi se na zakqu~ak da su {ume iz vremena prvih obimnijih dokumenata na{eg kraja bile daleko rasprostrawenije nego {to su danas. Kako ~uvawe krupne stoke i koza uop{te nije oporezivano od turskih vlasti.i isturenim jugozapadnim delovima Bugarske. Kao 15 . je ipak po~ivala u pravom okeanu {uma. a iza slede}eg brde opet to isto. odakle je van svake sumwe najve}i Pa{i}ev politi~ki protivnik. Selo Zaje~ar u XV veku ima jedva ~etrdesetak stanovnika. posle kraqa Milana. Timo~ka Krajina ili Crna Reka. Kao mesto Pa{i}evog prekla pomiwe se i Veliki Izvor. Posle grdnog lomatawa od Ni{a prema Svrqigu oni sa oboda planina i ivica oblasti Crna Reka nisu mogli da vide ni{ta {to ve} nisu videli – visoke planinske vrhove. \or|e Gen~i}. {iroke ravnice. moglo bi se pretpostaviti da su {ume u blizini brojnih ali malih naseqa bile potpuno upropa{}ene (ni se~a {uma nije oporezivana) i da je bilo veoma mnogo kr{evitih terena i ~estara. Drugi pomiwu Makedoniju kao postojbinu familije Nikole Pa{i}a. Za dana{we pojmove. kamenite klisure. kako je zvani~no nazivana. U takvo crno – zeleno prostranstvo u prole}e 1455.

Na samom ulasku u Crnu Reku zbog mnogobrojnih klisura i useka prvi su ih mogli do~ekati dervenxije. Ovi na{i qudi mogli su imati razna zvawa ustanovqena od turske vlasti. Takvu privilegiju su imali oni podanici ~iji je timarnik (gospodar) imao slu`bu ~uvara tvr|ave u jednom od pet utvr|enih gradova vidinskog sanxaka. obu~ene sokolove i strele. To je vreme kada se preko pokorenih oblasti sve ~vr{}e zatezala mre`a turskog poreskog sistema. ~uvari klisura iz najvi{eg dru{tvenog sloja zvanog vojnuci. Na licu mesta oni su popisivali iznose svih vrsta poreza koje je stanovni{tvo davalo lokalnom gospodaru – spahiji ili timarniku. sokolari dervenxije i martolozi bili su ipak bedna pratwa poreznicima jer su kao pripadnici najvi{eg dru{tvenog sloja 16 . Vojnuci ili vojnici. specijalni progoniteqi rezbojnika. Sude}i prema poslu koji su obavili nisu zaobi{li ni naseqa od dve ili jedne porodice. po slu`benoj du`nosti. Zastupnici tih sela sami su nosili sve vrste poreza svom timarniku. {umskih mu{ica i otrovnih zmija ove goste su sa~ekivali. Pored medveda. Posebno su uz wih mogli da budu predstavnici hri{}anskog lokalnog plemstva – povla{}eni vojnuci (vojnici) – turski vojni obveznici i re|e gospodstveni sokolari koji su svoje proizvode. predstavnici seoskih vlasti.i sa visina tako i u ravnici oni su naseqa mogli uo~iti po visokim dimovima iz oxaka skrivenih ku}a. Najve}a naseqa imaju u to vreme oko dvadeset ku}a. a kasnije i u pratwi. mogli su biti martolozi. nosili li~no sultanu u Carigrad. Pisari su ulazili i u sela gde turska noga nije stupala. a wihovi gosti – popisiva~i i izaslanici sultana Mehmeda II na maslo. Zaudarali su na sviwsku mast. Posmatra~i su mogdi da uo~e da su i ovi sultanovi qudi bili oki}eni perjem. Na do~eku. I oni su bili oki}eni raznovrsnim perjem – imali su cela krila raznih ptica na kapi. divqih sviwa. sanxakbegu ili sultanskim poreznicima. sanxakbegu u Vidinu i samom sultanu.

Porezi u srpskoj despotovini. Nisu se selili. Turci su ih zvali vlasi a bili su srpske. Te nemirne i neobuzdane lutalice bile su isto toliko stra{ne kada su progla{avani za odmetnike kao i odmetnici svakog drugog stale`a. kao vojni obveznici. ~iji su odmetnici od Turaka nazivani 17 . Bili su optere}eni sa devet vrsta poreza. Poqoprivrednici.. ali im je turski zakon. Narod je okrenuo le|a svojim gospodarima. a ranije u oblasti kraqa Vuka{ina i bugarskog vladara Stracimira bili su neuporedivo ve}i. zvani rajetini. Bez obzira na povlastice. A {ta je sa ostalima? Poqoprivrednici su kao i u prethodnim srpskim ili bugarskim dr`avama bili trajno vezani za zemqu.. nesposobnostima. wihovim sva|ama. nisu `iveli nomadskim na~inom `ivota. neograni~ene se~e {ume. zanatskih usluga. pa i rajetniskog. ako je za to bilo potrebe i ako su ih nadle`ni na vreme prona{li. Budu}i da su stalno `iveli u sedlu i po planinama ja{u}i za stokom. Poseben stale` (i poseban problem) bili su nomadi – sto~ari. Opstanak svake dr`ave izgleda zavisi zakonomerno od poreske politike. mogli su te daleke 1455. samosatirawu i sebi~luku. izuzev u velikim ratnim mete`ima. godine da budu sre}ni {to su uz oporezovane poqoprivredne proizvode mogli da `ive od neoporezovane krupne stoke. ona gubi smisao svog postojawa. Mogli su – da nije bilo drugih nevoqa.imali pravo da u borbu i slu`bu vode najvi{e po dva pratioca. bar na papiru ostavqao nadu da mogu opstati i `iveti. bugarske i rumunske narodnosti. I oni su po zakonu mogli. zvana jamaka. Oni su pla}ali i sultanu i vojsci i spahiji ili timarniku i oblasnom gospodaru – sanxakbegu u Vidinu. verovatno nije bilo lako da se privedu svojim du`nostima. biti u pratwi carskih popisiva~a. turska centralna vlast i lokalni gispodari su svojim postupcima prevazi{li sve ranije otima~e. kao i pripadnicima vi{ih stale`a. proizvoda od drveta i rudarewa. Ako dr`ava uzme sve svom podaniku.

martolozi i vlasi nisu mogli bez gor~ine i samo u svoju korist da slu`e tu|inskoj vlasti. vojnuci. Po turskom zakonu rajetini nisu bili vojni obveznici. Ta spasonosna trava u nedostatku sena mogla je da oli~ava ispoqenu te`wu turskih vlasti da u povoqnom trenutku ukine povlastice i sitnu ali gordu gospodu pretvori u rajetine. One su mogle da uti~u na formirawe vitalnog mentaliteta Nikole Pa{i}a koji se. a po svemu sude}i odmetni{tvo od zakona i vlasti bilo je naj~e{}e iz redova vi{ih stale`a. haramijama na granici. hajducima iz pesme i pri~e. Iako turski pravni sistem nije poznavao diskrimi18 . sastojao u saznawu da se u odre|enim okolnostima dr`ava vrlo brzo i lako ru{i a te{ko ponovo uspostavqa. Izvor mnogih nevoqa bio je i sam turski zakon. dervenxije.hajduci i haramije. Luka~ nastala izreka „ne lip{i magar~e do zelene trave“. ponekad „baduhavu“ – vanredne poreze za potrebe vojske. Iako su wihove pri~e koje su ~uli od svojih dedova li~ile na snevawe istorije u Pa{i}evom detiwstvu (u kome se atavisti~ko se}awe najboqe prima) one su bile mnogo bli`e realnosti nego {to je to danas. o Vidinu kao carskom gradu i pre sjajnih istra`ivawa Du{anke Bojani}-Luka~ slu{ali smo od retkih pojedinaca iz naroda. mo`da. ukqu~uju}i i nomade. pla}adi su samo ov~arinu i to ako su imali vi{e od sto ovaca i. o surovim primenama turskih zakona. O redukovanim se}awima na stale`e u dubokoj pro{losti. IZNEVERAVAWE DR@AVNIH I ZAKONSKIH GARANCIJA U XV I XVI VEKU Ni pomenuti sokolari. Mo`da je ba{ u vreme koje je preko turskih popisa o`ivela D. Povla{}eni stale`i.

krili svoja stada po 19 . nisu bili ba{ pogodni za svedoke. ubili su svog kolegu na o~i turskih vlasti jer se kao vojni obveznik istakao u borbi. zvani vlasi. boqe re}i kandidat za tu titulu jer je nazvan „sluga“ i kao posed ima samo jedno selo u Timoku. Zbog toga {to su prilikom sakupqawa ov~arine za sebe prisvojili po aspru za svaku ovcu. me|u kojima je bilo i poturica Srba i Rumuna iz Ugarske8. sada Ku~ajske planine. prepu{tali odmetni{tvu i nasiqu. Kao nezadovoqnici progoweni od zakona oni su jednostavno pristupali razbojni~kim ~etama ili su ih sami osnivali i vodili. Pripadnici vojnog stale`a. Mnogi nadmeni vojnuci srozavani su tako u nomade jer su. budu}i da su stalno u pokretu i u ratovima. sitan spahija. U XV veku u na{im krajevima bilo je svega dva muslimana u Dowoj Lubnici i Jo{anici koji su kao zanatlije bili naseqeni iz Turske. Nomadi. odnosno da izgube svoj posed sa koga su za svog gospodara i sebe ubirali porez. predstavnik hri{}ana Crne Reke. Zabele`en je i progon hajduka koji su opqa~kali amila (poverenika. kako su sultanovi pisari zapisali. ~ime je istovremeno uo~ena u wihova pasivnost i nezalagawe. agenta) Husreva koji je sakupqao ispenxu (glavnicu) u okolini Metovnice. po imenu Balaban. Planine poznate po odmetnicima u XV i XVI veku su Stara planina i Ku~ajna gora. Lokalne spahije ili timarnici ~esto su napla}ivali ov~arinu i za one ovce koje su u toku zime pocrkale od hladno}e.naciju hri{}anskih podanika. ali su pro{log prole}a bile popisane posle obaveznog brojewa. Po{to je bilo mnogo parnica mogli su se preko naknade za dangubu obogatiti. odredba koja obavezuje pravoslavca tu`iteqa da pred {erijatski sud mora da dovede muslimana za svedoka prakti~no je dovodila do male mogu}nosti ostvarewa nekog prava. Tako je. kao pripadnici najvi{eg dru{tvenog sloja u turskoj slu`bi. Pored toga i oni su se. ubio kopqem belogradni~kog kadiju. To se doga|alo zbog korumpiranosti ali i zbog neisticawa u borbi zbog ~ega su mogli da padnu sa kowa na magarca. da bi pla}ali mawe iznose. `ali se sultanu. Bratin.

raspisivali na svoju ruku razne vrste nameta. U nekim oblicima i do mladog Pa{i}a su stizala se}awa na ta gorka vremena. da bi se ostvario {to ve}i broj poqoprivrednih familija. godine nasilno je raseqeno. Vini{nica i Klivje na osnovu popisa iz 1455. umesto do popi{u sve poreske prihode u asprama i iznose poreza po doma}instvima. do{ao je jo{ razorniji talas nasiqa. nisu bile vi{e va`ne iluzije pridvorica o wihovom zna~aju u turskoj dr`avi.9 20 . ukqu~uju}i `ene i devojke. zbog novih osvajawa gde }e povlastice biti potrebnije. znaju}i za tendenciju sultanske vlasti da svo pokoreno stanovni{tvo pretvori u rejetine. nisu dozvoqavale da se turski zulumi zaborave. kada su istovremeno ukinute sve stale{ke povlastice. Ne podru~ju oblasti Timok. pisarima je preostalo da u svoj tefter upi{u: „reseqeno zbog zuluma“.planinama. tvrd turski zakon. juna 1560. godine. Jedan ru{ila~ki talas koji su zabele`ili turski pisari dogodio se 22. koja je u takvim slu~ajevima imala pravo da se nasilno snabde svim potrebama. ukidawe stale`a dovodili su do pobuna {irih razmera i intervencije vojske. godine. 1560. pobijeno ili oterano stanovni{tvo 12 naseqa. Turski dokumenti su to i potvrdili. Prakti~no na zgari{tima naseqa. koje je u svom detiwstvu i mladosti mogao da vidi na ulicama Zaje~ara. Turska regularna vojska je u stvari ogwem i ma~em potvrdila legitimitet novog stale{kog ure|ewa na okupiranim oblastima i demonstrirala svoju silu koja veruje u samu sebe jer joj. I sada se u narodu pamti da su se paqevine i ru{ewa manastira i sela zbili na Vidovdan. Osim toga pojedine spahije su. Izbeglice iz neoslobo|enih krajeva. Jo{ jedno izvori{te stalne krize su zaka{wewa transporta sa provijantom za tursku vojsku u pohodu. Takvi incidenti. Crna Reka. Posle ukidawa stale{kih povlastica.

bili su u bliskoj pro{losti zanemareni. Rat je zapo~eo vla{ki vojvoda Mihaj Hrabri. Stevana Ma~aja. Moldaviji i Transilvaniji. Kako 21 . to je ve} posebno pitawe. etnolozi i putopisci poput Dragoquba K.KATOLI^KI ZLO^IN NAD BALKANSKIM POBEDNICIMA Pa{i}eva gorqiva upornost i dr`avni~ki genije ne mogu se objasniti izvan istorijskog konteksta i tradicije Srbije na istoku. Jovanovi}a. a najnovija arhivska istra`ivawe sve boqe obelodawuju dramati~na zbivawa u XVII i XVIII veku na tlu Isto~ne Srbije. Istorijska pozadina savremenih zbivawa. pa je i potreba da se pojave li~nosti kakav je bio Nikola Pa{i} usko i pragmati~no tuma~ena. vazal transilvanskog gospodara Sigismunda Batorija. koliko i uvid u kontinuitet doga|aja. Karla Sforce i drugih. do{li su do zakqu~ka da gradovi i sela Timo~ke Krajine „nemaju nikakve tradicije“. ali kako se istorijski doga|aji pamte i bele`e. Strani i na{i istori~ari. Dve godine kasnije zapo~eo je rat u kome su najve}i teret podneli Srbi i Bugari i nesre}nim separatizmom i neslogom optere}eni Rumuni i Ma|ari u Vla{koj. Josifa Pan~i}a. I ovi kriti~ari na{e istoriografije u pro{losti su svojim bele`ewem znatno doprinedi na{oj pisanoj istoriji. „nemaju nivakvu istoriju“ ili wihovi me{tani „ne znaju ni{ta o svojoj pro{losti“. Uskoro posle nasilnog udara na stale{ki poredak na ve}em delu pokorenog Balkana centralna Evropa i papa Kliment shvataju da je vrag odneo {alu. Samo postojawe naroda je dovoqan dokaz da je on imao i pro{lost i istoriju. godine osnivaju Svetu ligu koja oru`anim akcijama me|unarodne vojske treba da zaustavi tursku ekspanziju. zanemaruju pogodnosti bliskog trgova~kog prostora na kome su od Turaka kupovali pamuk za svoju tekstilnu industriju10 i 1593. Erdequ.

despota Stefana Lazarevi}a i drugih koji su na razne na~ine odolevali turskim napadima. a istovremeno se na noge di`u Srbi u dana{woj isto~noj Srbiji i Bugari sada{we zapadne Bugarske.11 Baba Novak. Radojicom i Grujicom ve} sa Mihajom Hrabrim i wihovim javnim evropskim prijateqima koji su za obojicu tajno pripremali smrt umesto priznawa i zaborav umesto slave. nisu znali da pe{~ani sat koji meri vreme turske mo}i jo{ nije istekao. sa svojih 1000 hajduka i haramija i zatim sravwuju sve pred sobom od Dunava do planine Balkan. No Mihaj i Baba Novak koji 1595. ali po{to je o~ekivana pomo} transilvanskog vojvode Batorija izostala moraju zbog straha od Turaka da se sele u daleku i mra~nu Transilvaniju i da postanu podanici gospodara koji obe}anu pomo} nije uputio. godine. narodni peva~ bi rekao pobratima. koga su Turci ne bez razloga tako krstili. Batori ponovo izneverava – ne upu{ta se u susretawe takve mase turskih ratnika. Opunomo}enik novog turskog sultana Sinan-pa{a sakupio je vojsku koja je mogla da broji i do 300. U avgustu iste godine dobro obave{teni Novak pravi most od vezanih ~amaca preko Dunava i be`i u 22 . Arhivski zapisi u kojima je ta~no zapisano koliko je hvati drva potrebno za vatru koja }e pomra~iti slavu glavnog aktera ovog rata. svedo~e da je zapovednik hajduka i naoru`anog stanovni{tva sa desne obale Dunava bio „Stari“ ili „Baba“ Novak. Rumuni i Ma|ari iz Erdeqa jedva imaju 10.000 qudi. tako je Mihaju i wegovim severnim susedima bilo lak{e posle smrti sposobnog sultana Sulejmana Veli~anstvenog 1596. Vojvoda Mihaj te iste godine prelazi Dunav. Zatim nastavqa svoj pohod sve do Nikopoqa.je Turcima unekoliko bio olak{an posao posle smrti kneza Lazara. Baba Novak oko 1000 stalnih ratnika. Kampawa pape Klimenta dovedena je u pitawe.000. Zapisi savremenika koje je obelodanio dr Nikola Gavrilovi} nedvosmisleno ukazuju da Novak nije hajdukovao sa Deli Radivojem. godine ima 65 godina. do~ekuje saborca Mihaja. Ustaju i banatski Srbi.

Mihaj priznaje vlast Austrije ali mu to ne}e pomo}i. ^esto se ne zna. Iz krajeva koji su poznati po povampirenim grofovima i baronima – Moldavije dolaze najzad Batorijeve ~ete sa 300 talijanskih ratnika iz Toskane. Ipak uspeva da u Austriji sakupi 4. Novak sa 16. Na svom putu izme|u Dunava i planine Balkan ne nalazi `ive du{e. Godine 1599. Wegovo mesto zauzima Andrej Batori. ali tursku vojsku ne mo`e da istera iz svoje zemqe. Velika pometwa ili trik da bi Novak i Mihaj novim elanom napali Turke i izginuli za papu i Batorijeve. Rusa. Za{to su balkanski junaci u nemilosti Svete lige? Sa Srbima i Kozacima pod komandom Babe Novaka. Novaku je lak{e kad ratovawe krene naopako i kad se vojska razbe`i. Za komandanta je postavqen Novak. Andrej otvoreno radi o glavi Mihaju. Baba Novak.000 talira. Dogovara se ~ak i sa Turcima. Tursko robqe i stoku prebacuje u Rumuniju. Dok Mihaj i wegovi saveznici polako malaksavaju.000 dukata. Za otkup sina. on sravwuje sa zemqom Vracu. ko je od wih vazal a ko gospodar. On sve vi{e tra`i pomo} ujediwene Evrope da zada kona~an udarac turskoj imperiji. Novaka prati ratna sre}a. Bugara. a on ostane sa svojim hajducima. Za sli~an otkup dobija jo{ 400. Ipak Turci sve ja~e ugro`avaju Mihaja. Mihaj je odahnuo: smewen je Sigismund Batori. On gori izme|u mnogih vatri od kojih je prva greh iz mladosti. dospeva ~ak do Or{ave i Sofije idu}i tragom turske pokolebane vojske. ko je separatista a ko nije. ili bar to ne zna Mihaj. Mihaj ima vi{e uspeha. druga kajawe {to je napustio svoju veru i srpsku narodnost. iz pesme opevani Starina Novak. No tog prole}a 1596. 23 .Vla{ku. ima neobi~nu sudbinu. Mihaju dodijava Batori. Arbanasa. a izgore}e od ~etvrte na koju kao zaslu`ni ratnik mo`da nije ra~unao. g. Turci ponovo ulaze u Rumuniju. g.000 pla}enika – Srba.000 hajduka ide za wim. Od straha da ove vojske ne pqa~kaju srpsko i bugarsko stanovni{tvo Baba Novak se iz Vla{ke vra}a u prole}e 1596. `ene i k}erke bogatog Mihajoglua uzima 500.

Ulazi i u Transilvaniju. Rat se nastavqa sa svim pojavama koje idu uz wega.000 ratnika Mihaj se sukobqava sa 15.000 erdeqskih separatista. Najzaslu`niji za ovu povest po~etkom XVII veka (izgleda da je po~etak svakog veka fatalan). On se tamo bori kao da je na Staroj planini. Kako je sa Novakom pobe|ivao Turke. Austrija. Novaka {aqe u Moldaviju. a kardinal Batori be`i. pobedi}e i separatiste i wihove ma|arske i austrijske pomo}nike. Da li je ova osveta nad saboterima kona~ne pobede nad Turcima jo{ jedan wegov velivi greh? U oktobru iste godine sa svojih 20. S wim je i Novak i oni pobe|uju. koriste}i wihovu malaksalost. u ~emu }e kao 24 . San je gotovo ispuwen iako se ratna situacija iskomplikovala. ali nije dobro {to istovremeno nije koristio politiku i diplomatiju. Mihaj trijumfuje i postaje poglavar svih rumuniskih kne`evina.Mihaj se sprema da udari na izdajnika Batorija. Rumuniji do{le do narodnog peva~a – guslara i do Bosne i Romanije? Za{to je Mihaj zaboravqen? Zaboravqeno je i veliko pobratimstvo – svi Novakovi pesni~ki pobratimi su daleko ispod wegovog ugleda. Na ra~un pomo}i svojim saveznicima u ratovima protiv Turske. Staroj planini. Carski austrijski general \or|e Basta pridru`uje se pobuwenicima. Ima mnogo onih koji su spremni da pomognu erdeqskim Ma|arima. Mihajev i Novakov savremenik. Istorijska istina je nadma{ila provincijalnu ma{tu. uzima sve ve}i broj teritorija i taj wen metod prikqu~ewa biv{ih turskih oblasti i novoformiranih dr`ava bi}e prese~en tri veka kasnije. Kako su pri~e o Novaku. Basta ima najelitnije evropske jedinice: flamanske oklopnike i nema~ku kowicu. Samo{kezi zapisuje da u pohodu protiv Batorija Baba Novak pqa~ka i ubija sve pred sobom kao da su Ma|ari i Moldavci Turci. No Batorija napadaju ma|arski separatisti u Erdequ pod zapovedni{tvom Sekeqa. Izgleda da je dobro {to je Novak verovao u silu. Mihaj nije stigao da u`iva plodove svoje pobede i pomo}i prijateqa Novaka. Mihaju.

General Basta kome su neke eventualne simpatije prema Babi Novaku opro{tene. Mihaj je jo{ uvek u igri. Nije poznato da li je Baba Novak pomogao Mihaju da se odupre navali pobuwenika i ~eta pod komandom generala Baste. Wih vodi Sveti duh budu}e i te{ko dosti`ne pravde. Sigismund Batori je ponovo vojvoda Transilvanije. Letopisac Samo{kezi opisao je.000 ratnika pristupi Basti. Novak je. mladost Starine ili Babe Novaka da bi se u boqoj svetlosti razumela wegova smrt. Batori je u vi{e navrata izdao Mihajeve ratne ciqeve u odnosu na Turke kao {to je to ~inio i Basta i Andrej Batori. niti }e se pokolebati zbog poraza. Zna se da je tra`io od Novaka da iza|e pred poqsku vojsku koja je tako|e po{la na Mihaja. ali niko od wih nije unapred i tajno osu|en kao Baba Novak. zapisao je Samo{kezi. Mihajevi i Novakovi doju~era{wi prijateqi ra~unaju na umor i izolovanost balkanskih pobednika. a za ~itaoce u Timo~koj Krajini te opise izneo dr Nikola Gavrilovi} 1986. Ratni ciqevi Svete lige pragmati~ki su bili izmeweni u korist teritorijalnog pro{irewa Austrije. Tu`ilac I{tvan ^aki optu`io je Novaka da je hteo da preda Turcima grad Lugo{. Odse~en i usamqen Mihaj odlazi u Be~ ne samo da moli da ga doju~era{wi prijateqi ne ubiju ve} da ubedi cara Rudolfa II da }e Turci ponovo napasti obe zara}ene strane i ne}e po{tedeti nikoga. Javno je obelodaweno da je Baba Novak zavr{io svoju misiju. Baba Novak i general Basta optu`uju se za izdaju. Svako primirje traje do dolaska novih trupa iz Anadolije. Te{kom optu`bom o{inut je i general Basta. Novak je uhva}en i okovan. Balkanske zemqe sa svojim izgubqenim dr`avnim legitimitetom nemaju Svetu ligu. No bilo je ve} kasno. Ta ~iwenica je jedina veza Novakova sa Smederevom koju 25 . Da bi se spasilo {to se spasti mo`e Mihaj savetuje Novaka da sa svojih 7. Srbin iz Pore~a kod Smedereva.pojedinac bitnu ulogu imati upravo Nikola Pa{i}. ima motiva da se sa novim elanom upusti u odbranu ve} odbrawene Evrope.

Po{to se vratio pravoslavnoj veri. Zatim je pe~en na tihoj vatri uz neprestano osve`avawe vodom. Hajdukovao je dugo. Izdr`ao je. Na{i 26 . naredio je da se na mestu gde je Novak izdahnuo pobije zastava. a najvi{e se zadr`avao na Staroj planini. General Basta je naredio da mu se prekrate muke. Kao i Balabanu. Kada se Mihaj sa pohoda vratio u Klu`. Zajedno sa jednim rumunskim sve{tenikom bio je najpre `iv odran. General Basta nare|uje da se i Mihaj uhvati i ubije {to je i u~iweno 17. Kada je kao hajduk uhva}en za kaznu su mu pova|eni svi zubi. I bez zuba je u ratni~koj efikasnosti bio sli~an lavu.. avgusta 1601. godine. i Novaku nije ni{ta smetalo da se odmetne od svojih gospodara. februara 1601. a zatim je pre{ao u muslimansku veru.“ Baba Novak nije umro obi~nom smr}u. on be`i u Rumuniju. onde bje{e Starina Nova~e. ako nisu poginudi. a ne na planinu Romaniju. Bio je mlad ali je zbog zuba prozvan Baba (Stari). Bo`idar. „Prokleta Jerina“ i weni surovi kuluci i nameti nisu mogli da oteraju Novaka u Bosnu jer je ona u Novakovo vreme ve} sto godina pokojna. jedan i po sat. a zatim se. Kao i pustolovi (Srbi i Rumuni iz Ugarske) Branislav. Samo{kezi otkriva jo{ jednu osobenost Novakog vremena. Rolendi~ i drugi koji su postali timarnici i spahije. Radul. zapisao je Samo{kezi. Mo`da je od svih zala najgore stawe kada iz bilo kojih razloga ostavimo svoje potomstvo bez zapisa o zbivawima ~iji smo svedoci ili u~esnici. To se dogodilo 3. gde se ova inkvizitorska i moldavsko–erdeqska egzekucija odigrala. ubici turskog kadije. Ka`wen je od svojih saveznika svirepije nego {to se moglo o~ekivati od wegovih neprijateqa Turaka. Verodostojni su stihovi narodne pesme: „A na onoj na Staroj planini. godine.000 forinti za gubitak Novaka..je znao i narodni peva~. potur~ili i Novak je u svojoj mladosti postao suba{a. Namete i prinudan rad sproveli su Turci u Novakovoj ranoj mladosti. Gra|ani Klu`a platili su Mihaju 100. a ne na{i qudi.

Nezadovoqnici su bili umireni ve{}u da dolazi sanxakbeg Ahmed koji }e ovu pqa~ku da obustavi. Po~etkom XVII veka u woj su stacionirane jake turske jedinice pod zapovedni{tvom trojice vezira. kako bi se ono vratilo u svoje domove i nastavilo svoje poqoprivredne delatnosti. a ne u potrebnoj meri na autenti~ne zapise o doga|ajima. Ratovi na kraju XVI veka u Timo~koj Krajini u okviru vidinskog sanxaka pored mnogih raseqavawa.letopisci i uzgred istori~ari u vremenu koje je stvaralo velike prethodnike Nikole Pa{i}a oslawaju se na usmeno pam}ewe. kada zakoni vi{e i ne va`e. No on i sam ulazi u zabrawenu teritoriju i na ime krvnine zbog pogibije turskih vojnika od hajduka napla}uje po 50 ili 1000 dukata. mogli su ponovo da ustalasaju Timo~ku Krajinu. o`ivqavawe starih povlastica za stanovni{tvo. Novo uzrujavawe i hajdu~iju izazvao je Ahmed-beg koji je u prole}e 1603. i XVIII veka da ne govorimo. Ono se obnavqa. Ipak na nove nevoqe. Pravdaju}i se da je takvo nare|ewe dobio od sanxakbega uzimao je maslo. po starom receptu. ~esta progla{avawa xihada.. Uistinu i nema drugog obja{wewa otkud stanovni{tvo u Timo~koj Krajini i pored tolikih selidbi. kao voda u prole}e. bio imenovan za sanxakbega Vidinskog sanxaka. wegov zamenik Safer-~au{ u{ao je u posebno za{ti}ene i slobodne oblasti Crne Reke i na ime poreza od svih stanovnika uzeo po pedeset dukata u zlatu. ru{ewa i pogibija ostvaruju. Dok je on bio u ratnom pohodu. med i drugo. XVII.. povratnicima i naseqenicima iz zabitih krajeva. g. Pored toga sanxakbeg je natovario 500 kola sa raznim namirnicima koje nije uputio vojsci ve} na 27 . zbog kratkotrajnosti turskih povlastica i obe}awa nije se dugo ~ekalo. Nove zloupotrebe i izigravawe zakona. XVI. O kwi`evnom preoblikovawu zanimqivih doga|aja iz XV. Sela sa 15 doma}unstava morala su da plate oko 300 zlatnika. ne iz nekih humanih pobuda ve} da bi nove turske vojske imale odgovaraju}u opskrbu.

U toj dru`ini on je hajdukovao tri meseca. Godine 1695. izgleda pre`iveo. Aga je zapisao da je taj hajduk izjavio da je rodom iz „jednog sela kraj Timoka“ odakle je stupio u hajdu~ku ~etu Kara Pan~e. vode}i samostalno svoj rat sa Turcima. g. iza koje su hajduci i ratnici sklawali. Evropski ratnici i pustolovi u wima vide samo turske podanike koji te{ko mogu da opstanu u borbi sa turskim neprijateqem ali i novim prijateqima. Zbog ove samovoqne pqa~ke i opasnosti od pobune turska vojska je povu~ena iz Crne Reke. prilikom boravka sultana Mustafe II u Ni{u. ali ne mogu da zalutaju kao wihovi saveznici. silahder Mehmed aga predao je tra`eni letopis koji je trebalo da poslu`i kao putokaz za re{avawe velike glavoboqe – stalnih gerilskih napada na tursku vojsku. a Ahmedbeg smewen. Zapis je sadr`avao izve{taj Mustafa-age. Na istoku.svoj ~ifluk (nasledni posed sa imawem i kulom) kod Nikopoqa. KARA PAN^INA GERILA I NOVI RATOVI Ratna taktika i Dunav kao demarkaciona linija. dakle. 28 . Jedan od takvih bio je Kara Pan~a koji je. sve po starom. zapovednika Bawe o hvatawu i likvidaciji jednog „srpskog hajduka“. Me|u zastupnicima balkanskih naroda postoji bar boqa veza sa tlom na kome `ive i ginu. Stanovni{tvo `eli da u wima vidi saveznike wihovih davno izgubqenih dr`ava koje postoje samo u wihovim mislima i `eqama. posade u tvr|avama i trgova~ke karavane. Sa zapada nove vesti: sve ve}i broj Austrijanaca i Nemaca nalaze se na balkanskim prostorima. Po nalogu sultana Mustafe II silahder (letopisac) Findiklili Mehmed aga napisao je neku vrstu „bele kwige“ o hajdu~iji u vidinskoj oblasti. nisu bili promeweni ni posle 100 godina od velikog rata 1595.

Kara Pan~a je i ovoga puta ostao bez dva svoja druga – jedan je ubijen. sanxakbeg Manise. Sam Kara Pan~a je. ostali su se razbe`ali na sve strane. a zapleweno je i 3. On uspeva da ubije 4 hajduka i isto toliko zarobi. tako da Kara Pan~a nije preduzimao nikakve pohode i napade. Od istog izvestioca se saznaje da je [arkan Ibrahim-pa{a. Od napada~a koji su najurili i osramotili tursku vojsku uspeva da otme 300 ogrta~a od samuro29 . No i [arkan Ibrhim-pa{a ima gubitke: tri poginula. Hajduci su se povukli u planine. napao Kara Pan~inu ~etu kod Svrqi{ke bawe. a jedan uhva}en. iz okoline Zaje~ara. Ina~e tog juna i po~etkom jula 1695. jedan rawen. ^etvrtog oktobra 1697. g. Ejub-pa{a zbog ovog prepada preduzima gowewe. Zarobqena su i 53 kowa iz Kara Pan~ine komore. Drugi izve{taj koji je Mehmed-aga primio sa terena poti~e iz jula 1696. Kara Pan~ina dru`ina brojala je 20 qudi. U dostavi se tvrdi da se Kara Pan~a sa dva razbojnika krije u Majdanpeku odakle se prebacuje na teritoriju vidinskog sanxaka i pqa~ka. po pretpostavci dr Du{anke Bojani}-Luka~. a ovaj kaziva~ na wegovu nesre}u uhva}en. a on obave{tava sultana svojim zapisom.Uhva}eni hajduk je opisao Kara Pan~in plan za napad na karavan koji je prevozio hranu na putu Vidin – Ra`aw. da je Kara Pan~a pobegao preko Dunava sa 170 hajduka. godine u vreme boravka sultana Mustafe II u Aleksincu.000 gro{a hajdu~kog blaga. kao i to da se uskoro ~ulo da je taj isti Kara Pan~a od nekog Srbina u Pirotu uzeo dva vola koje su wegovi qudi zaklali i ispekli da bi se pogostili. godine ki{e su bile ~este i jake. Nakon toga Mustafa-aga je bio obave{ten. Mustafa aga je zapisao da je plan i ostvaren kojom prilikom su dva hajduka poginula. ~uvar tvr|ave. Smederevski dizdar. Kara Pan~a i izvesni Maxar-vojvoda sa 600 hajduka do~ekuju u zasedi kod Bagrdana (izme|u Jagodine i Bato~ine) jednu veliku jedinicu regularne osmanlijske vojske. ^im je nekoliko turskih vojnika palo od hajdu~kih zrna.

Nikakvo ~udo – pre wega je Baba Novak bio suba{a. narod umiren novim povlasticama. Ne zna se daqa sudbina Kara Pan~e. Glavnina Kara Pan~ine i Maxarove dru`ine se po ko zna koji put dokopala planine. a Kara Pan~a naimenovan za naslednog kneza i da je zapravo on rodona~elnik knezova Karapan~i}a. Pre toga je. godi-ne. me|utim. prenosioci istorijskog pam}ewa. kod Vratarnice. godine major Klevenhiler ~eka sa svojom vojskom u Gurgusovcu princa Lotarin{kog. Novi austro – turski rat po~iwe 1718. bio spahija. Sve se. kako su izri~ito tvrdili kaziva~i. ju`no od Zaje~ara. Povremeno ve}e vojske iz Austrije i Nema~ke prodiru ~ak do Kwa`evca. posle ~ega je on zapo~eo borbu protiv Turaka.vine i dva }urka. Misija nastupawa na istok je propala. tada{weg Gurgusovca. Narodna tradicija u selima ju`no od Zaje~ara ga pamti u vezi sa nasiqima i ru{ewem manastira u selu Zagra|u. Tatari u sastavu neregularne turske vojske ru{e i pale sve {to je stvorila qudska ruka i ubijaju sve {to je `ivo. U Vratarnici Klevenhilerov bata30 . nastavqa po starom – mnogo uskrsnu}a. Klevenhiler ostavqa ceo bataqon na prostoru Avgustovog prolaza. rat se vodi na teritoriji dana{we isto~ne Srbije. Rolendi~. Da bi se austrijska granica na tlu Rumunije za{titila. Stanovni{tvo be`i na sve ~etiri strane.12 POGIBIJA KLEVENHILEROVOG BATAQONA Mo`da su mnogi u po~etak XVIII veka gledali kao u spasewe ili bar kao u neku novu nadu. Bo`idar. Stoga nije bez osnova pretpostavka dr Du{anke Bojani}-Luka~ da je Kara Pan~i hajdukovawe opro{teno. malo spasewa. Po ko zna koji put Timo~ka Krajina je opustela. iako hri{}ani bili su spahije i timarnici. Tre}eg avgusta 1732. Radul. poznatih iz vremena prvog srpskog ustanka.

narodi sami osloba|aju uz pomo} dobronamernih saveznika.qon je uhva}en u klopku i sa okolnih visova uni{ten od turske vojske. Saradwa je mogu}a ako su doma}i faktori tako efikasni koliko i wihovi saveznici. a savremena praksa ukazuje na jo{ ve}u slo`enost i te`inu savezni{tva i ratnog partnerstva. Postavqa se pitawe: da li tu|inci mogu da oslobode druge narode a da ne iskoriste priliku da i sami porobe ili im nametnu novu zavisnost. Istorija je prepuna takvih primera. Austrijska i nema~ka vojska ~esto i sama pqa~ka i ubija stanovni{tvo na terenu koji je zahva}en ratom. SAMO RATNICI I GERILCI – BRA]A VEQKO I MILENKO PETROVI] Hajduk Veqko Petrovi} pojavio se. Pri tome ne treba zaboraviti da je korumpirana turska uprava sklona nasiqu i zloupotrebama svake vrste bila. u vezi s tim. Bivalo je da je ~ak i boqe ako su na svom tlu aktivniji od saveznika.13 Duboki su koreni ovih neuspeha. hajdu~iju i {ire pobune 31 . Mnogi hroni~ari su zapisali da su evropske vojske nedisciplinovane. kao pravi ratnik i junak u epskom smislu u vreme napora ustanika beogradskog pa{aluka da op{tu borbu protiv predstavnika turskih vlasti i turske vojske pro{ire svuda gde je to mogu}e. razularene i samovoqne. U ovom hronolo{kom pregledu va`no je napomenuti da }e srpski i drugi balkanski narodi po~etkom XIX veka u opse`nije oslobodila~ke ratove u}i sa bogatim nasle|em – dragocenim ratnim iskustvom. Koliko se. sama po sebi. kako bi pritisak ne teritoriju koju su oni kontrolisali oslabio. po oceni Du{ana Perovi}a. dovoqan razlog za otpor. odmetni{tva.

Ripaw i Aleksinac i zapo~eo opsadu grada u Sokobawi. osvajawem Pore~a i mnogih mesta u Negotinskoj Krajini. Bio je glavni 32 . Istovremeno u ju`nom delu Timo~ke Krajine vojne uspehe ostvaruje tada malo poznati hajduk Veqko Petrovi} koji je ro|en u selu Lenovcu kod Zaje~ara. Iz svega {to je napisano o Hajduk Veqku i wegovom bratu Milenku (Miqku). \uke i Vujice Vuli}evi}a. skrenuo je pa`wu na sebe. Pre Hajduk Veqkovog uspona qudi od poverewa vrhovnog vo`da Kara|or|a bili su knezovi u nekada{wim nahijama i oblastima. a nimalo diplomate i stratezi ni u onoj najmawoj i nu`noj meri koju treba da ima svaki ratnik sa odgovorno{}u komandanta i vo|e. proisti~e da su oni bili i ostali prete`no hajduci i ratnici gerilskog profila. g. Drugi proslavqepi predvodnik pobuwenika bio je Petar Dobrwac koji je iste godine osvojio Para}in. on sa dobrovoqcima i be}arima odlazi u Crnu Reku da pro{iri ratne operacije i posle prvih ratnih uspeha koje smo ve} spomenuli.hri{}anskih podanika. Uspesi wihovih ~eta bili su znatni i potvr|eni 1806. koja se sve vipe naziva Timo~ka Krajina – Milosav \or|evi}. Sam je stvarao svoj ugled. bar {to se ti~e teritorija koje su dr`ali. Najva`niju ulogu posrednika izme|u Kara|or|a i Rusa imali su vojvode i knezovi Milenko Stojkovi} i Mihail Mi{a Karapan~a. godine jedno vreme bila blokirana od Turaka u [tubiku. pop Radosav i Ivko iz Krivog Vira. Vojska ove dvojice je u toku 1807. pa je Kara|or|e zajedno sa Rusima uspeo da ih izvu~e iz obru~a. a i Rusi su u tome imali odre|enu. Hajduk Veqko se nije uzdigao zahvaquju}i naklonosti vojvoda – mo`e se re}i da je on po{tovao wihov primat. U dogovoru sa knezom Milosavom \or|evi}em. koji su se {tavi{e odnosili kao rivali prema vrhovnom vo`du. kao i krajinski (negotinski) knez Mihail Stankovi} Karapan~a. U ve}im ratnim operacijama on je u~estvovao kao obi~an odmetnik u ~etama Stanoja Glava{a. Crnoj Reci. ali protivure~nu ulogu.

Rusi ga sa svoje strane o{tro kritikuju zbog kr{ewa primirja. g. Milenko Stojkovi}. I pored toga. srpski ustanici obnovili su ratne operacije i opsade.strateg iznenadnih i `estokih prepada na tursku vojsku uz weno zbuwivawe iznutra i to kod Podgorca. nije pri{ao ovoj isto~noj „ruskoj“ stranci. jer su i Turci imali takve ~ete spremne za upade na na{e teritorije. Istovremeno. {to je vodilo produbqivawu nesporazuma i protivure~nosti. godine. budu}i da su se i oni u miru pripremali za rat. ali bez ve}ih uspeha jer Rusi nisu uspeli da pre|u Dunav. koji je voleo Ruse. bilo je upotrebqeno za ure|ivawe dr`avnih poslova. po oceni D. kako to obi~no biva. Ipak. Ovo ratovawe timo~kih ustanika. svo|ewe me|usobnih ra~una i razna odmeravawa mo}i izme|u vo|a. ali ga istovremeno koriste kao izvi|a~a sa turske teritorije. Borbe su obnovqene u prole}e 1809. prekinuto je u jesen 1807. Vrbovca. posle sklapawa Tilzitskog mira. potpomognuto od Kara|or|a i Rusa. Hajduk Veqko. Hajduk Veqko i u miru radi ono {to jedino i zna. ali i pored toga wemu ne preti neka ve}a opasnost. ali ga nije smenio sa polo`aja bawskog vojvode. ruski zahtevi da se Veqko obuzda su ozbiqni. ve} je ostao. oduzimawe turske imovine. poznat po likvidaciji dahija u bekstvu i Petar Dobrwac hteli su da. Usledio je 33 . g. ostvare sebi ve}u i va`niju ulogu u Timo~koj Krajini i Isto~noj Srbiji. Bawe i Gurgusovca. privr`en Kara|or|u. Perovi}a. uz znatno uplitawe Rusa. Kara|or|e ga je samo ukorio. koja je postojala i u drugim delovima ustani~ke Srbije sve vi{e ja~a. {to i nije bilo lako. dejstvom ruske vojske na Dunav sa ciqem da se preko Timo~ke Krajine stigne u Bugarsku. Za razliku od drugih timo~kih prvaka. on za ratne zasluge dobija titulu vojvode u bawskom kraju. uz pomo} Rusa. tendencija da se oslabi centralna vlast Kara|or|a. Vr{i prepade i pqa~ke deleko od osvojenih teritorija. Iako gre{i. Vreme do prole}a 1809. Potvr|eno je vojvodstvo kneza Mihaila Stankovi}a Karapan~e u Negotinu i Milisava \or|evi}a u Zaje~aru.

a centralna Srbija. a u avgustu 1811. Hajduk Veqko se suprotstavio vo`du zbog toga {to na isto~nom frontu za glavnokomanduju}eg nije postavqen Petar Dobrwac ve} Milija Petrovi}. Da li mu nisu mogli verovati. Vo`d `eli da se {to boqe za{titi od turskih upada sa istoka i tra`i od Veqka da sa vidinskim zapovednikom Mula-pa{om pregovara i da mu obe}a trgovinske povlastice. U kampawi protiv Kara|or|a koja.poraz kod Kamenice i op{ti neuspeh na jugoisto~nom frontu ne samo zbog izostajawa ruske ofanzive. Ali on ne uspeva u tim pregovorima. Nakon toga se uspe{no bori oko Vidina i od ruskog cara Aleksandra dobija zlatnu sabqu na dar. opstaje. ve} i zbog razmimoila`ewa me|u vojvodama. pa su stoga ruske trupe u novembru 1811. godine rat se nastavqa. Nade zaista ima – u prole}e 1810. Hajduk Veqko ne u~estvuje. Hajduk Veqko biva smewen sa polo`aja bawskog vojvode. osloba|aju Timo~ku Krajinu sve do Gurgusovca. Udaqavaju}i se sve vi{e od vo`da. kako su ga krstili i zvali i prijateqi i neprijateqi. Sam Hajduk Veqko ratovao je oko Bele Palanke i Belogra~ika. me|u wima i Hajduk Veqko. ili Turci koji su ga mrzeli nisu mogli da shvate da on mo`e da pregovara i umesto megdana nudi mirnu trgovinu? U isto vreme Rusiji sve vi{e preti Napoleon. Veqko odlazi Milenku Stojkovi}u i bori se u Pore~u. Kara|or|u je preostalo da se povu~e sa 34 . Do{le su na red i druge po~asti. uprkos svemu. ne `eli da ga trajno udaqi od sebe. izgleda. ili je wemu bilo lak{e da ratuje. zahvaquju}i akciji Rusa na Dunavu. Kara|or|e ipak zna koliko on kao ratnik vredi i. Zbog svega toga Timo~ku Krajinu Turci sve vi{e osvajaju. i daqe traje. Sedam hiqada Rusa prelezi u Srbiju. o~ekuju}i Ruse i nije se na{ao na pravom mestu i u pravo vreme na podru~ju ugro`enog Ni{a. godine napustile Malu Vla{ku. Kara|or|e i wegove vojvode. od svojih planova i nadawa. o~igledne samovoqe i pritu`be Rusa. Zbog svih ovih neuspeha. godine postavqen je za vojvodu u Negotinu. Ostaje i daqe Hajduk Veqko.

Perovi}. u toku turske opsade i bombardovawa je i poginuo.istoka. kako bi sa ve}im snagama na mawem prostoru mogao da brani svoju ratnu dr`avu. a u samom Negotinu. Prema svedo~ewu Teodora Nedobe. @ivot i smrt Hajduk Veqkovog brata Miqka (pravo ime Milenko) mogli su biti veome upotrebqivo iskustvo za dr`avnike koji su se rodili u timo~kom podnebqu. kako ta~no procewuje Perovi}. turske vlasti su predlo`ile Hajduk Veqku da se odvoji od ustanika. uprkos velikog truda. Veqko je imao „svoja mi{qewa o juna{tvu. {to se i dogodilo. jednom re~ju. Petnaest godina mla|i od svog brata Veqka. Srbija je bila napadnuta na svim granicama i zbog disharmonije vrhovnog vo`da i wegovih vojvoda nije se moglo ra~unati ni na kakav vojni uspeh – mnoga juna{tva. poznatiji i slavniji Hajduk Veqko. Tako je u neslozi i trvewu do{la i 1813. da }e za svoju otaxbinu dati i `ivot. ve} ho}e. nije uspeo da zaustavi u okolini Negotina. a vaqda i mora. I wega je velika i sveop{ta nada u skori i neizbe`ni pad turske imperije mnogo vi{e nosila i rukovodila nego nemiri ratnika koji u miru ne mo`e da bude miran. Kao i wegov stariji brat. da ratuje ~ak i po cenu sopstvenog `ivota. a bio je zanet svojim ranijim uspesima“. a Hajduk Veqko je ostao dosledan svom romanti~nom zanosu da na svom Ku{qi. Wegove vojvode nisu prihvatile takvu strategiju. kojeg Hajduk Veqko. i Miqko je `iveo. kako navodi D. Na Negotin je po{ao sa velikom vojskom Hu{rid-pa{a. sa svojom carskom ruskom sabqom i svojim be}arima mo`e sve. on je u mladosti `iveo 35 . Vojvoda Mladen Milovanovi} se suprotstavio jer bi povla~ewem izgubio svoja imawa. koji je o ratnim operacijama pisao izve{taj ruskom kancelaru Rumjancovu. godina. mislio i radio onako kako je kao obi~an vojnik u ~etama svoga brata nau~io. uprkos tome {to je u datim okolnostima ona bila logi~na. a oni }e mu priznati kne`evsku titulu u Crnoj Reci. podvizi i samo`rtvovawa nisu bili dovoqni. ali je Veqko odgovorio u svom stilu.

Tamo se pot~inio komandi ruskog generala Dabi~a i svom neposrednom stare{ini Liprandiju. bez sumwe. Ve{tinu ratovawa je Miqko u~io od Veqka i hteo je. a zatim u Rusiji. Budu}i da se nije ustanovilo da je imao veze sa tada aktuelnom Abdulinom bunom. Na vest da su Rusi zapo~eli rat sa Turcima. ali. Posle Veqkove pogibije bra}a Milutin i Milenko su u Austriji.u Duboni kod Smedereva gde je wegova porodica izbegla iz Lenovca. jo{ vi{e je mogao da 36 . U Srbiju se vra}aju 1815. kao i Veqko. mogao skrasiti u Gradi{ki. tajno rat. Pre }e biti da je i on. bu~an i razmetqiv. jer ne}e biti dobro ako se glas o srpskim dobrovoqcima. glasan. pro{iri. ali bi knez hteo da se sve doga|a u najve}oj tajnosti i ti{ini. Uskoro je wegova lojalnost politici kneza Milo{a i wemu li~no mogla da bude isku{ana. Miqkov predlog da se svi hri{}anski narodi pod turskom upravom naoru`aju. godine. Nije lo{e da od ruske pomo}i bude neke koristi. da postigne {to i Veqko. po oceni dr Milana Radusinovi}a. kako pi{e Radusinovi}. i Miqko ili Milenko jednostavno nije bio ~ovek mira i to onog koji je ustoli~io knez Milo{ – javno mir. kao i sredwi brat Milutin. sa dosta podozrewa. izgleda. on sakupqa 400 dobrovoqaca i prikqu~uje se bugaskim dobrovoqcima u Vla{koj. Ali. mogao je da se nada da ne}e do`iveti sudbinu Kara|or|a i vi{e desetina prvaka iz prvog srpskog ustanka koji su Milo{eva upozorewa da novo vreme zahteva nove metode slu{ali na jedno uvo. Miqko je odmah progla{en od kneza Milo{a za kneza (kasnije kapetana) u kne`ini Pek. nije imao nikakva posebna zadu`ewa – obojica su bili obi~ni vojnici. nije dobro razumeo vreme u kome je `iveo. kao i wegov brat Hajduk Veqko. Knez Milo{ na sve to gleda sa dva razli~ita oka i. koji se skitaju po turskim provincijama. A da li je Miqko iskreno hteo da prihvati ulogu senke – ratnika koji je spreman da i{~ezne radi vi{ih ciqeva kao da se nikad nije ni rodio. zatim je bio kapetan u Gradi{ki. U ~etama brata Veqka on. Nije se.

On je na terenu Vla{ke. da napadnu u kriti~nim no}nim ~asovima. a kada se Turci prepuste odmarawu i vesequ. Miqko je svoje be}are preobukao u vla{ke seqake koji prevoze seno. `estoko iznena|eni. kada je knez Milo{ zajedno sa pobuwenim timo~kim prvacima. Rusi podr`avaju Miqkov pohod sa najvi{eg mesta. i od samog cara Nikole I. g. da je Miqkov odred rasformiran. po~eli pani~no da be`e prema Vidinu. u{ao sa vojskom u Crnu Reku. pre vi{e od dvesta godina. ali ni wegova li~na inicijativa nije izostala. Turci su. Pored toga Miqko je dobio dozvolu da na svoj na~in uni{ti jednu grupu turske odbrane ~iji su ~lanovi bili zabarikadirani u jednom dobro utvr|enom {ancu na Dunavu. Ali sada smo jo{ uvek u oktobru 1828. 37 . Isticao se u okr{ajima sa turskom vojskom u stilu wegovog brata Veqka.oja~a takvo kne`evo uverewe o povratniku iz Austrije i Rusije. general Dabi~ je u prole}e 1829. Istovremeno knezu Milo{u je javqeno. predlo`io ruskoj komandi da se sve u~ini kako bi se stvorio la`an utisak da se Rusi i dobrovoqci ne mogu suprotstaviti turskoj navali. Miqko je Rusima potreban kao dobar poznavalac terena. gde su vojevali Baba Novak i Mihaj Hrabri. Miqko Petrovi} postaje predvodnik srpskih. Kao takvi su i u{li na prostor tog mesta a istovremeno su napali i Rusi i debakl Turaka na tom punktu bio je potpun. da bi se vaqda i on zadovoqio. godinu. Na odre|eni na~in Miqkov dobrovoqa~ki pohod. izgleda bez izri~itog blagoslova kneza Milo{a. bugarskih i gr~kih dobrovoqaca. pa je i on za ratne zasluge dobio od cara Aleksandra sabqu na dar sa natpisom: „Knezu Miqku za hrabrost“. imao je zna~aj za 1833. odnosno Timo~ku Krajinu. Rusi nare|uju da se Miqko premesti „u oblast [umle“. Zahvaquju}i tom ~i{}ewu turskih snaga na levoj obali Dunava. Plan je prihva}en i uspe{no primewen. Znaju}i za rezerve kneza Milo{a. g. kada je knez Miqko primenio nekada{wu i sada efikasnu taktiku svoga brata Veqka.

zatim regularne vojske. kada je iz verskih razloga gotovo sve dozvoqeno na ime namirewa svih zemaqskih potreba budu}ih stanovnika raja koji }e poginuti. nezakonita uzimawa i pqa~ke od strane turskih odmetnika u ciqu li~nog boga}ewa itd. a u jednoj borbi za uni{tewe zaostalih turskih ~eta. turskih zaptija su u~estala do neizdr`ivih granica. izri~ito tvrdi da je Miqko ubijen s le|a od svojih qudi. i onog sa po~etka XVIII veka. prepadi na turske karavane zbog poravnawa materijalnih i moralnih gubitaka prilikom nasilnog uzimawa vanrednih i drugih poreza. Opisi savremenika wegove smrti se ne sla`u. Po jednima. Liprandi opisuju}i pogibiju Kara|or|a i Mladena Milovanovi}a. Najpre sami ratovi. g. Nasiqa (zulumi) kao i ranije imaju uvek istu osnovu i razlog. zatim nemiri. pribli`no datiran na {ezdesete godine XIX veka. a Miqkov stare{ina I. na mnogim neoslobo|enim balkanskim prostorima nasiqa turskih vlasti.14 NA ISTO^NOJ GRANICI Posle mnogih ratova u pro{losti. pla}enika. Verovatno je upu}en knezu Milo{u ili wegovim naslednicima Aleksandru Kara|or|evi}u ili knezu Mihajlu. na dramati~an na~in svedo~i o svemu ovome. Miqko je poginuo. iako se ne mo`e u celini pro~itati. odmetni{tva. koji je odmah posle Miqkove pogibije nestao. potpisan Jedrenski mir. Jedan dokumenat iz gra|e kwa`eva~kog okruga. Ubrzo je u septembru 1829. Pisan je me{avinom bugraskog i srpskog jezika i starom ortografijom: 38 . on je poginuo pod Turtukojom. boqe re}i od tek prispelog dobrovoqca iz Srbije.mogao da formira mostobran za prelaz na bugarski deo turske teritorije kod Silistrije.

po okon~awu ve}ih ratnih operacija. barem letovina. 100 500 oka.... i matike... na Balkanskom poluostrvu. molimo Boga... niko`e.......... Lila ]iporovski.. a u najnovije 39 . pusta i pogazena.. legende.. maslo 50 oka.“ Sli~ni vapaji za pomo} u istom vremenskom periodu stizali su iz neposredne blizine.. s one strane srpsko – turske granice. ~orbaxi. Zalutali u pam}enu nastupaju}ih generacija (u ratnim mete`ima stanovni{tvo se seli na sve ~etiri strane... i wegovu ku}u rasipa{e. mnogo smo slavni gospodar daleke..... gde je... ponovo vra}a u svoje domove) te li~nosti dospevaju u proizvoqne. ufate ~oveka........ vedro nebo zavivka. pu~e pu{ka. vinoto i `itoto i senoto.. turcima na negova vrata.. 100 30 plasta slama... apsi ga.... i ko{are rasipa{e. 50 oka seno....... a najvi{e prema organizovanim punktovima za odbranu Evrope od turskih upada... iz Ni{evca. peome.. i mu{ko i `ensko. da ne uzmu. @ale se wegovi stanovnici gurgusova~kim vlastima da su Turci u jednom naletu silovali i mlado i staro.. Baba Novak... Ovakav doga|aj sam po sebi govori o tretmanu stanovni{tva u turskoj carevini.. taki iseko{e 400. uze{e mu halinu.. 63 gro{a za kotla.... kurtulisal 8 kese pare...... uze{e sira 400 oka.. 30 pokla{e svine.. slavni gospodaru.. 100 50 oka ovce. na{i deca.... mnogo propadohmo.. zulumkare. ta e utekal sas ednu sekiru i sas trideset gro{a glavu. i on radi za sirotiwu.„Tverda zemqa postilka... 100 70 koze. porodi~na predawa. globi. hajduci Veqko i Miqko nisu neposredni prethodnici Nikole Pa{i}a.. a potom se. domi{qene pri~e.. Kara Pan~a.. pre turskog osvajawa bilo vi{e dr`ava..... 6 serpovi vuna. pokla{e gi goveda volovi kowi.. Turci. nema veke svet. Iako je turski agresivni feudalizam bio suzbijen u tolikoj meri da Evropi nije vi{e mogao da zapreti kao {to je mogao u XV i XVI veku.... `ito mu otera{e. wegovi recidivi u nasiqu i pqa~ki obnavqaju se kao da civilizacije nikad nije ni bilo. zarobi{e 50..... svetli gospodaru i Prvana spasovana i popa Lilu..

Aleksandra Kara|or|evi}a i kneza Mihajla Obrenovi}a. svi oblici pisanog i usmenog ~uvawa istorijske tradicije obilovali su odstupawima i romantikom koliko i vaqanim podacima. Timo~ka Krajina ima naro~ito razvijenu narodnu liriku koja je sakupqena i objavqena u vi{e kwiga. mada nije potpuno sigurna. koji su {tampani pod nazivom Nikola Pa{i} i ujediwewe Jugoslovena. Zato }emo se vratiti u jednu od tmina na{e istorijske pro{losti: u pedesete i {ezdesete godine XIX veka. Prire|iva~i memoara ovog italijanskog diplomate. tvrdwa Pa{i}evog biografa Sforce da je Pa{i} u ranoj mladosti slu{ao epske pesme od popova. Pa{i} je jo{ u ranoj mladosti. kada je u Srbiji na delu ~esto protivure~na ali i me|usobno suprotstavqena politika tri kneza: Milo{a. Pojavi}e se. tajnih i sudbonosnih zbivawa. znao sve {to je za wegove godine i budu}i dr`avni~ki genije bilo nu`no. Naprotiv. No i Pa{i}evo detiwstvo i mladost nisu bili bez uzbudqivih. U akcijama pomo}i i sau~estvovawa u pobuweni~kim aktivnostima protiv 40 . i takvi dokumenti za koje se mo`e re}i da nema ni jedan jedini razlog da se u wih ne veruje. godine. Zbog svega toga nije neverovatna. Sada znamo da to nije istina. I kasnije. osim memoara i nesigurnih se}awa. ratne i diplomatske uspomene. sumwaju u to jer „kult narodne poezije nije nikad naro~ito bio razvijen u Zaje~aru“. zahvaquju}i arhivskim istra`ivawima i do nas – u verodostojnijem vidu. nalik na ona u vezi sa pogibijom kneza Miqka. Po inerciji. Wegovi roditeqi su bili svedoci jednog iz niza prelomnih trenutaka u na{oj novijoj istoriji – Prvog i Drugog srpskog ustanka i oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833. stanovni{tvo Timo~ke Krajine i posle oslobo|ewa `ivi u nekoj vrsti rata. ne samo preko pesama koje je slu{ao od popova.vreme. u vreme neposredno pre pojave Nikole Pa{i}a. doga|aji nisu dospevali u javnost kao nekakav ~ist istorijski supstrat. ~esto smo nesvesni wene snage.

Jedan od takvih pratilaca je uo~i svoje egzekucije bio oslobo|en i poslat sa svojim gazdom preko granice. Ove sluge. Stoga trgovci stokom. Knez Milo{ i wegovi naslednici preko svojih ministara unutra{wih dela znali su da moraju da imaju pravovremene informacije o pokretima turske vojske.. trgovci stokom. pqa~ka{i i haramije. kako se da naslutiti. Imaju uredne paso{e za putovawe u Tursku „trgovine radi“ kako je u wima upisano. g. Skopqu. sreski na~elnici sa svojim pomo}nicima i pisarima sa znawem i odobrewem ministra unutra{wih dela ili bez wegovog znawa. sedi{tu ni{eva~kog pa{e.. pqa~kawe turskih karavana i otimawa krda krupne stoke traju neprekidno sve do 1878. Grani~ni incidenti i pravi mali ratovi. moramo re}i. dok stoka u logoru odmara. u Ni{evcu. Ve{ti i brzi na oru`ju. To je samo spoqna slika – stvarni uzroci i pravi ciqevi sastoje se u potrebi izvi|awa sa turske teritorije. ve}inom su bili ili aktuelni odmetnici ili hajduci iz turskih vremena ili osu|enici sa specijalnim zadatkom. da iskoreni tajnu pograni~nu gerilu koja je zgra`avala Evropu. Zbog kra|e i ubistva bio je osu|en na smrt i da posle ka`wavawa do „istrulenija ostane na to~ku. a ~esto i protiv wegove voqe ili protiv wegove izri~ite naredbe. vojna lica. oni sa vrhova i kosa Stare planine osmatraju. koji su sa svojim naoru`anim goni~ima imali slobodan pristup Ni{u. ali se zato o woj mnogo govorilo.turskih vlasti izvan granica u~estvuju svi: pojedinci. Mnogi takvi trgovci postaju poverqivi qudi ministra Nikole Hristi}a. vlast. je velika turska vojska. Uz sve to najpotrebnija im je bila sre}a i brzina u potezawu pi{toqa i jatagana. Vidinu i Carigradu imaju posebnu tajnu du`nost i.“15 Pored ovakve tajne prakse o kojoj se ni{ta ta~no i zvani~no nije znalo. ~ast. a nije ni hteo. Ju`nije od karaule na Pandiralu. U Belograd~iku i Vidinu tako|e su ve}e turske posade spremne da napadnu Srbiju. Knez Milo{ nije mogao. U paso{e su upisana i imena slugu koje ih prate. roditeqi Nikole Pa{i}a bili su svedoci 41 .

Francuska i Engleska.javno pozvanih i sve~ano ispra}enih dobrovoqaca za „pomo} Srbima u Nema~koj“ 1848. u selu Makre{ na turskoj teritoriji (sada Bugarska) i karauli Tresak. Ako tajne mogu spasiti ne samo na{e `ivote ve} i obraz. dogodio se incident koji je. a to zna~i 1862. pravno i legitimno nepostoje}i dobrovoqci iz isto~ne Srbije u krimskom ratu 1852-1854. a re~ je o u~e{}u na{ih dobrovoqaca na strani Austrijanaca protiv Ma|ara jer nisu priznavali nacionalna prava Srba u Ugarskoj. g. Godine 1853. godine. u kom je posle okon~anog rusko – turskog rata Rusija bila napadnuta od strane Engleske i Francuske. SEVASTOPOQSKE ZVEZDE Uo~i Krimskog rata knez Aleksandar Kara|or|evi} mnogo puta je pomi{qao na isto~nu granicu. sa nizom drugih na ju`nim i zapadnim granicama. tra`e neutralnost Srbije. knez Aleksandar Kara|or|evi} je bio u zavadi sa ruskim carom Nikolom. sa kolebqivim pristankom ministra Nikole Hristi}a. a svaka pojedina~na re~ koja bi se vezala za wih mora biti prebijena i sase~ena kao zmija. Slede}e godine posebnim hati{erifom Turska osigurava srpsku neutralnost u sukobu sa Rusijom i. zbog srpske neutralnosti. nezadovoqne zbog prisustva ruske vojske u rumunskoj kne`evini. godine. na teritoriji kwa`eva~kog na~elstva.16 Nema~ka je verovatno Austrija. Primamqive ponude evropskih sila i Turske Srbija prihvata. onda je vi{e nego ikad potrebno da one ostanu duboko zakopane. prakti~no na tursku teritoriju. Ruska vojska odlazi u crnomorsku Bugarsku. Kada je sedamnaestogodi{wi Pa{i} bio maturant u zaje~arskoj gimnaziji. garantuje nepovredivost srpskih granica. Na isto~noj granici wega su izazvali. ali to pri42 . mogao da uvu~e Srbiju u ne`eqeni rat.

koji su i daqe upra`wavali vojni~ki zanat. Srbija je bila primorana da odgovori na turske ineterese u rusko – turskom ratu 1853. ali se javno sagla{ava sa neutralno{}u Srbije. turske haramije su na svim granicama mogle da ubiju na{e grani~are. Obavezala se da }e napasti svaku vojsku koja pre|e Dunav i napadne Srbiju 43 .hvatawe u stvarnosti `ivi kao tanak plamen sve}e. da otmu i oteraju stoku iz nekog pograni~nog sela i to ba{ onako kako su to ~inili na{i hajduci. ve} se nalaze. Svi dobrovoqci su bili u Braili. Kad se mora onda se pored „10 hajduka“. Austrija raspore|uje 25. kako se da zakqu~iti iz gra|e kwa`eva~kog okruga. godine. Toliki se broj. tih 1000 dobrovoqaca i oko 100 oficira i fetfebla. Mar{al Karonin je spreman da u|e u Srbiju u slu~aju da se narod pobuni zbog neutralnosti kneza Aleksandra. „38 haramija“ pojave i 1000 dobrovoqaca ili „samovoqaca“ sa svojim oficirima i „fetfeblima“ (narednicima). uprkos lo{ih odnosa kneza i cara. Dakle. pomiwe u izve{tajima kwa`eva~kog na~elstva. Pitawe pomo}i Rusima. U dokumentima. ali zahvaquju}i naslednicima Veqka i Miqka Petrovi}a. da ne pomogne braniocima Krima i Sevastopoqa. naime. Prilike su razapele Srbiju na krst isku{ewa: da li da iskoristi momenat da se wena gotovo poluvekovna nova dr`avnost primetnije potvrdi i od Evrope i od Turske i da se oglu{i o zov krvi. raznim konceptima za izve{taje i potpisanim izve{tajima vidi se jasna tendencija da se svi akteri pograni~nih ~arkawa i pu{karawa uglavnom nazivaju haramijama koji granicu prelaze „hajdukovawa i pqa~ke radi“. izvan doma{aja odluke da se Srbija u sukob na Krimu ne sme me{ati.000 vojnika prema srpskoj granici pod komandom feldmar{ala Karonina. Rusija postupa diplomatski – tra`i tajni dolazak dobrovoqaca. Zvani~no ona je ostala neutralna. kakva–takva pomo} nije izostala. haramije i wima sli~ni.17 Po tradiciji na koju su i Istok i Zapad oguglali. ili se prikupqaju u rumunskom gradu Braili. postaje stvar moralnog principa da morate pomo}i onome koji je i vas pomogao.

osim Nemaca i Maxara. Ali ranije upu}eni srpski oficiri u dru{tvu ruskih. Preko we je jednom delu stanovni{tva dato oru`je – mislilo se: za sre}u i ja~awe dr`ave. saznaje se da su za prikupqawe 1000 dobrovoqaca bili zadu`eni fetfebel narodne vojske Stojan Pe{i} i wegov drug Krsta.“19 Pokaza}e se da ovakva doktrina ima svoje dobre. pa }e ovima potisnuti i u zabunu dovesti mo} tursku. kako svedo~i Popov. kako su zabele`ili na{i dokumenti. Uz staja}u vojsku sada postoji jo{ jedna vojna formacija – narodna vojska. Nikoli} se dakle nada nekom novom Baba Novaku. narodna vojska se ponovo formira i ustaquje. Kara Pan~i. koja je nastala devet godina kasnije. da za uzvrat srpskoj neutralnosti garantuje nepovredivost srpskih granica od strane Turske. Potvr|uje se i `eqa Francuske. „Mesto saveznika treba Srbija da naknadi to dobro ure|enim volonterskim ~etama.bilo da je austrijska ili ruska. vr{i smotru te oficirske skupine. jer je lako podeliti oru`je ali je te{ko kontrolisati wegovu upotrebu. koja sa Engleskom `eli da napadne Rusiju. a ruski knez Gor~akov. I samo otvoreno pomiwawe krimskih dobrovoqaca ukazuje na aktivniju ulogu Srbije u oslobodila~kim pokretima na Balkanu. Jedan od tvoraca nove vojne doktrine Atanasije Nikoli} (uz Gara{anina) smatra da se turska vojna sila mo`e skr{iti „ve{to upotrebqenom snagom“. ali i novoj internacionalizaciji aktivnosti 44 . Godine 1862. Naumovi}a sa ministrom unutra{wih dela Nikolom Hristi}em. Hajduk Veqku. ali i lo{e strane. pouzdano ra~unaju}i da }e Srbiji u volonterske ~ete prite}i svi narodi evropski. uo~i napada evropskih saveznika na Sevastopoq.18 Time su otvorena vrata smelijim preduzimawima. godine i na pre~ac odustajawe od wenog kona~nog ustanovqewa je samo maska za tajno slawe dobrovoqaca na Krim. ve} se nalaze u Kalafatu. a svojom narodnom vojskom u samu mo} tursku potrti. Poku{aj osnivawa narodne vojske 1853. ali ne i otvorenom ratu. Iz prepiske kwa`eva~kog na~elnika J.

roti jednog „ruskog polka“. tajno. takvi }e qudi biti potrebni. Tih julskih dana. U depe{ama kazna streqawem naziva se „pu{ketirawe“. on se trudio da ga upamte po kockawu i pi}u. jula iste godine ministar Hristi} nala`e sreskom na~elniku u Kwa`evcu da ga izvesti koliko na wegovom terenu ima „samovoqnika“. okru`ni „inxilir“ je ~ekao specijalnog gosta – in`ewerijskog oficira Dimitrija Stefanovi}a. Ve} 17. Tako|e ga obave{tava da novaca za dobrovoqce nema.u vezi sa te`wama za osloba|awe hri{}ana izvan Srbije i Crne Gore. i zavo|ewa vanrednog stawa. Zbog takvih izve{taja koji su sakupqeni od poverenika. sa takvom pro{lo{}u. g. sa svojim qudima. Wihovo delawe bi}e. Stojan Pe{i} izvodi egzecir (ve`bu) sa svojom dru`inom na planini Crnoglav uz samu granicu. O{trih pretwi „pu{ketirawem“ i „arestovawem“ nije po{te|en ni narednik narodne vojske Stojan Pe{i} ~ije je ime u obimnoj prepisci naj~e{}e pomiwano. on ponovo u Braili prikupqa dobrovoqce. Pokazalo se da takve qude nije bilo te{ko prona}i u Timo~koj Krajini. Posle bombardovawa beogradske varo{i od strane turske posade na Kalemegdanu. narednik narodne vojske. kao i do sada. Ova 45 . Vuka Karaxi}a. pred sem prodor ~ete Stojana Pe{i}a na tursku teritoriju. „sa dva-tri repa od lisice“. fetfebel kako ga nazivaju pisari u izve{tajima. pretwe „pu{ketirawem“ mogu postati bespredmetne. ne ka`e se kojih. ka`e se izri~ito. kako je izvestilac ministra Hristi}a znala~ki naglasio. Istovremeno se sva sreska na~elstva obave{tavaju da }e svi po~inioci ubistva nad Turcima (verovatno misli na proputovawa kroz Srbiju pravcem Vidin-Ni{) biti uhap{eni i streqani.21 Prema Beogradu grozni~ovo idu depe{e ministarstvu da se na granici gomilaju „ruqe ba{ibozluka“ sa „crnim {iqastim kapama“... protivure~no i. Poznat po slavnom ocu. sina. opasno. po wihov `ivot. u junu 1862.20 On je. Dok je Dimitrije izbivao u Vratarnici. pripadao 4. Sada.

To je onaj isti prostor na kome je nekada stradao Klevenhilerov bataqon i sada neizbe`ena za sve putnike i karavane koji putuju od Ni{a prema Kuli. Ar~aru i Vidinu. Nije spomenut kao u~esnik jednog sukoba na granici u blizini Rakovice (sada Bugarska). weni ~lanovi su obveznici narodne vojske. pobune u Bosni i Hercegovini. (Kao i Vratarnica sli~an zna~aj ima i prevoj Kadibogaz jer je spa46 . kona~no ustaqene 1861.dru`ina.. zatim prodor jedne skupine Vasojevi}a iz Crne Gore u Sanxak.. ili ~eta. Stojan Pe{i}. koji se na lo{oj me{avini bugaskog i srpskog jezika `ali na upad hajduka sa srpske strane u toku 1862. g. oru`ja i municije preko Rumunije do Beograda bili su poku{aji ostvarewa mnogih projekata slabqewa i potkopavawa turske mo}i putem takozvanih „malih ratova“. ~iji su ~lanovi bili iznena|eni od turskih zaptija. sude}i po dokumentima iz slede}e 1862.23 U podnebqu Pa{i}evog ro|ewa najizrazitija li~nost koje su stvorile ovakve okolnosti bio je narednik narodne vojske. da je on upravo predvodnik grupe od deset hajduka iz Zagra|a kod Zaje~ara. g. kao i na prostorima severne i zapadne Bugarske. NEVOQE ALI–RIZE RAKOVA^KI KAMEN I MAKRE[ Mnogobrojne bune u ni{kom i pirotskom kraju. Prepiska izme|u zaje~arskog i kwa`eva~kog sreskog na~elnika u vezi sa pismom kulskog vojvode (mudira) Ali-Rize efendi.22 zatim obezbe|ivawe velikog kopnenog i re~nog transporta. ali je gotovo sigurno. ali i hajduci i haramije iz pograni~nih sukoba. mo`da ukazuje da postoji tajni centar gerilskih akcija na turskoj teritoriji. broji vi{e od 30 ~lanova i na osnovu mnogih izve{taja i spiskova. g.

Najvi{e zapisa o Stojanu Pe{i}u ostavio je pomo}nik kwa`eva~kog sreskog na~elnika Jani}ije Zisi} i sam na~elnik. arhivska gra|a pokazuje da je prilikom upada „deset ajduti“ od „srpka strana“ dvojica od wih poginulo. Prema projektu Tome Kova~evi}a. Putnici i karavani za Ni{ koji su iz Vidina i{li preko Vr{ke ^uke za Ni{ nisu mogli da mimoi|u Vratarnicu. Koncept op{irnog pravovremenog izve{taja ministru Nikoli Hristi}u nastao je u {pitalu (bolnici) i kwa`eva~kom zatvoru ili u nekoj odaji samog na~elstva jer dvadeset i devet drugova Stojana Pe{i}a nije moglo da se smesti u apsani. Kada ~italac sazna kakav je ultimatum Stojan predao Turcima u vezi sa okrepqewem posle dugog pentrawa i lutawa po bogazama Stare planine. shvati}e koliko je ta jagwetina bila va`na. Mo`da je na~elnik pozvao Stojana „na paterice“ i po~astio ga jagwetinom zaostalom posle proslave Svetog Ilije. a da mu javno preti da ne prelazi granicu.25 Drugi upad na tursku teritoriju u leto iste godine26 pokazao je da je Stojan Pe{i}. zapam}en kao „Donin“ nasledio ne{to od sposobnosti Babe Novaka. Na{e tada{we vlasti su nesumwivo utvrdile da su ti qudi iz ova dva pomenuta sela. jedan rawen i uhva}en.24a Bilo da je taj punkt vratarni~ki prostor. Ostaje tajna da li je bilo ba{ tako – iz dokumenta se vidi da je tekla bri`qiva procedura 47 . koje tada ima vi{e od 2000 stanovnika.24 katolika iz Bosne u slu`bi srpskog dvora. Mo`e se pretpostaviti da atmosfera nije bila lo{a jer se nije ponovilo ono {to se dogodilo kod Rakova~kog kamena. jedan od punktova za podsticawe pobuna treba da bude oformqen „na granici okruga kwa`eva~kog“. koji je vodio velike dru`ine i sa udru`enim vojskama Evrope i Rumunije ostvarivao velike ratne i oslobodila~ke ciqeve. jedan turski zaptija tako|e rawen.jao Ni{ sa utvr|enim Belograd~ikom). a ostali su pobegli odakle su i do{li. ili nije. budu}i da je wegova du`nost bila da ga tajno poma`e. Jovan Joca Naumovi}. odnosno wegovo zale|e – selo Zagra|e.

koje je. Turci!“ „A kad be{e u ak{am (u zoru)“. uzvi{ewe sa zaklonima iza spomeni~kih plo~a. Kako su ina~e. izme|u dve vode. Nakon toga su se uputili prema selu Makre{ u kome je bilo i 250 srpskih ku}a. posle koje bi se mogli vratati preko granice. To je bilo u subotu. Turci su zatim naredili stanovnicima Makre{a da od buradi. a zatim su pozvali uqeze de se predaju. zapisao je nadaqe pisar. Izgleda da nisu znali za prisustvo ve}ih turskih jedinica u blizini Makre{a. Preko ~etiri glasnika Bugarina poru~ili su Turcima da im odmah po{aqu 80 oka hleba. Umesto gozbe. a cela nedeqa i ponedeqak protekli su u skitawu planinom. pred ru~ak. upravo tamo gde su izvodili „egzecir“. Odmah po pozivu. ukazuje na iskustva proverenih ratnika. oni su u pero pisaru Jani}ija Zisi}a izjavili da su u Tursku i{li po stoku i stvari nekoliko prebeglih Bugara. bilo sme{teno na jednom omawem uzvi{ewu. Nakon takvog uvoda zapisano je da su wih 38 samovoqaca i pripadnika narodne vojske pre{li granicu na planini Crnoglav (pisar je neta~no zapisao – Crnoglog). vrata i druge drvenarije naprave barikadu („meteriz“).. Pe{i}evi qudi su slo`no osuli plotun i „boj se zapo~e“. Zaustavili su se na makre{kom grobqu.“ U `aru te borbe Pe{i}ev ratnik Jovan Miqi} odsekao je glavu jednom poginulom turskom vodniku i bacio je Turcima sa re~ima: „Na glavu. „u vtornik. 15 oka rakje i pet jagwadi! Ukoliko ne dobiju „zaktevanu raanu“ – oni }e u}i u selo. zapisao je pisar.saslu{awa ne sasvim obi~nih i svakodnevnih prekr{ilaca zakona. Izbor logorovawa Pe{i}eve ~ete. 30 oka vina. bugarski glasnici su doneli poruku od seoskog kneza da se Turci upravo spremaju da ih napadnu.. ali i „da {to od pqa~ke“ zadobiju. a za ovim i oni krenu se da 48 . kao tajni faktori u korisnoj ratnoj misiji na turskoj teritoriji jedino i mogli. dobro zakloqeni iza grobnih plo~a. „udese Turci priliku te iza{aqu na nas jednog ~obanina sa govedima. i trajao je do dva sata u no}i.

Ni makre{ki prodor. kao i svi ostali na granicama Srbije i Crne Gore. Jovana Miqi}a i Jovana Todor~evi}a koji su bili smeli i nepogre{ni strelci. putovali su celu no}. U okr{aju su svi Turci izginuli. spaziv{i to. viknemo na ~obanina: Natrag goveda. apsurdne pogibije i upliv kriminalnih elemenata. Od poginulih jedan je bio bugarski vojvoda (\ergo Ru`anov) koji je u svojim poznim godinama u Srbiji dobio zvawe pograni~nog stare{ene – buqukba{e. nije pokrenuo ve}e. „koje kowanika“. jednog po jednog obarali“. a po Gara{aninovom konceptu internacionalizacije „malog rata“ i Bugari begunci iz Turske. anarihju. Sam po sebi prodor Pe{i}eve ~ete u Makre{ na turskoj teritoriji bio je u vojnom pogledu uspe{an. Zatim su u proboju izgubili jednog od bugarskih begunaca koji je na licu mesta poginuo. wih 25. No gerila nije efikasna u pogledu trajnih pobedni~kih ciqeva jer ona zna~i dugo prolivawe krvi. Na turskoj strani ostalo je 50 mrtvih. Pa{i} je ve} mogao da stvori svoj li~ni odnos prema ovakvim jalovim poku{ajima. Nema sumwe da su oni pospe{ili konsolidaciju turske 49 . jer }emo i ova i sve Turke pobiti!“ ^obanin je vratio goveda. U~estvovali su stanovnici tri sela iz neposredne okoline Zaje~ara. Ali se Pe{i} i wegovi iskusni krimski ratnici nisu pokolebali. a Turci su dobili pomo} od oko 300 turskih vojnika „koje pe{aka“. Neprekidno otvaraju}i vatru sa svog uzvi{ewa oni su „krepko dr`e}i se. 2. Zatim su mirno pre{li granicu na karauli Tresak. Kao sasvim mlad ~ovek u to vreme. avgusta. sedam na broju. ali su poginula jo{ dvojica iz Pe{i}eve ~ete. Na jedan sat od granice sustigao ih de jedan serdar sa desetak Arnauta i nizama. sinhronizovane i uspe{ne narodne ustanke. zajedno sa tri Srbina iz okoline Belograd~ika. jedan deo su bili qudi izvan zakona. Nose}i rawene. a isto toliko rawenih. uo~i Svetog Ilije. Svi u~esnici su izjavili da su ih Turci mogli `ive pohvatati da nije bilo Stojana Pe{i}a. no mi.udare.

opet zasijale zvezde nalik na sevastopoqske. Sapun-gora. za koje je veliki pisac Lav N. toplog ruskog napitka „sbitwa“ od vode sa medom i miro|ijom. Tog leta je prirodwak Josif Pan~i} sa ovojim licejcima do{ao u Vra50 . u julu. bio je u dodiru sa hroni~arima svoga doba. Ve} idu}e 1863. boja`qivi i konspiracijom zadojeni Milo{ev ~ovek u slu`bi kneza Mihajla. ru{evine grada ~iji su prozori slu`ili kao pu{karnice – bili u wemu. Da li setio.. naduvene le{ine kowa. iza ve{ta~kih kanala u kojima su se podavili mnogi napada~i grada Sevastopoqa.. U Sevastopoqu se i sam zaklawao iza velikih brda dovezene zemqe. iza ~ijih su se nadgrobnih plo~a wegovi strelci zaklawali. Stojan Pe{i} je sada. u trenucima kada je postalo jasno da od tra`ene rakije. rote nekog ruskog puka.vojske. g. ali su Sevastopoq. Ostareli.. svetle}e bombe. vina i jagwetine od Turaka ne}e biti ni{ta. Epilog: Stojan Pe{i} je ostao narodu ne u naro~ito dobrom se}awu. pa }e Turska posle 14 godina pokazati da wena sve}a jo{ nije dogorela na Balkanu. sa kojim se okrepqivao kao i Tolstojev Kalugin ili nakiselog sevastopoqskog vina zvanog „Bordo“ koje su ruski oficiri rado pili? Nije te{ko uo~iti da je za odbranu svojih qudi Stojan Pe{i} izabrao sli~an ambijent: dve vode su okru`ivale grobqe. posle osam godina od krimskog rata.. brodovi sa prugastim linijama. Naumovi}em napisati i jednu veseliju re~enicu: „Nama je milo da na{i qudi tamo idu i Turke satiru. Ilije 1862. ministar Nikola Hristi} ipak }e kao kroz zube u svojoj prepisci sa kwa`eva~kim na~elnikom J. prepreke od balvana povezanih lancima da bi se spre~io pristup neprijateqskih brodova. g. Tolstoj napisao da se ne mogu razlikovati od lete}eih bombi koje su sa neprijateqskih brodova ispaqivali i na Stojana Pe{i}a. narednika 4. dodu{e video samo odsjaje ispaqenih pu{~anki zrna. le{evi mornara u kaputima od kamiqe dlake.“ Sam Pe{i} je mogao biti jo{ zadovoqniji jer su u no}i izme|u utorka i srede i uo~i Sv.

pri~aju}i nam epizode iz svog divqeg `ivota“. odakle „be{e lep izgled na Tursku i na{ vo|a Hajduk Stojan pokazivao nam sva mesta kuda je on prolazio. Zatim su ponovo krenuli na granicu. zabele`io gajewe pamuka kome klima ipak ne pogoduje. vodio svoju ~etu kao haramba{a. gotovo u isto vreme. – zapisali su licejci. lep i visok stas stanovnika ovog sela. lutaju}i planinama na isti na~in kao i ~eta Stojana Pe{i}a. no{we i ~e{qawe devojaka sa vencem pletenica oko glave. Putuju}i prema karauli Zatvornici bilu su u dru{tvu jednog naoru`anog pandura koji ih je dolinom reke [a{ke ponovo doveo u Vratarnicu gde su u kr~mi popili kafu.. pro{le godine. 51 .. Pohvalio je put koji je vodio kroz tesnac. Tako su se popeli na visoki vrh Stare planine. Usput su videli pripadnike narodne vojske sa „grdnim fesovima i u jemenijama“. Babin nos.tarnicu.

Wegova vezanost za ma}ehu (majka je umrla 1854. Iako je o~i otvorio u Zaje~aru.PA[I]EVI PRETHODNICI SVETOZAR MARKOVI] Svetozar Markovi} nije Pa{i}ev prethodnik samo po tome {to su obojica ro|eni u Zaje~aru. koje Pa{i} nikad nije izdvajao kao poseban ciq. teoretskom i novinarskom radu Svetozara Markovi}a. kako su ga nazivali. Svetozar nije Pa{i}ev prethodnik ni zbog svojih socijalisti~kih ideja. Obrenovi}evska Srbija i vlasti u woj ra~unale su ga u pastorke. Svetozareva majka je iz Rgotine. Ona je to mnogo vi{e na nacionalnom planu. Ako je to va`no ili mo`e da bude. kao i svakom mladom ~oveku `eqnog saznawa i {irih vidika. pomalo i ceo svet. kada je Svetozaru bilo osam godina) kao da ima simboli~no zna~ewe. on je jedan od tvoraca i propagatora nacionalne srpske i balkanske 52 . g. a ne prave sinove. Ipak. a pored we. Wegovo isto~nosrbijansko poreklo i otac i brat u Jagodini ulili su se kao dva izvora u wegov grozni~av novinarski i uredni~ki rad. u wegove buntovne snove i jasne pobuweni~ke delatnosti. jer Svetozar nije samo dosledan socijalista i „komunac“. ~lanovi maj~ine porodice imali su odlu~uju}u ulogu u politi~kom. wegov pravi zavi~aj je Jagodina. sela u blizini Zaje~ara. Kao i svi malove~ni qudi on se u tom smislu nije jasno ni opredelio. Ipak za samog Svetozara se ne mo`e re}i da je Zaje~arac.

Bez wihove obave{tenosti i wihovog straha da ne upropaste te{kom mukom ste~enu stabilnost Srbije. mora se re}i. opravdano ili ne. ma koliko da je od wega be`ao. Svetozarev otac Radoje bio je odan opredeqewu tasta Jeremije Zdravkovi}a koji nije bez razloga (neka su oni i li~ni) okrenuo le|a knezovima Milo{u i Mihajlu posle vi{e od dve decenije potpune vernosti. Wegov otac Radoje dospeo je do polo`aja sreskog na~elnika. Istovremeno su se knez Mihajlo i wegov „pandur“ Nikola Hristi} svojim putevima i stranputicama ~inili {to su mogli i smeli na sli~nim nacionalno oslobodila~kim poduhvatima. a vlasti su wegovu smrt `eqno o~ekivali. imali su odlu~uju}u ulogu.ideje o slobodi svih naroda na prostorima turske i austrougarske imperije. Svetozar je za svoje 53 . U vreme oslobo|ewa 1833. Kao da je ose}ao da sve raznorodne ideje padaju u ambis koji se u licu kneza Mihajla i wegovog naslednika ispre~io daqem napretku dr`ave. a deda po majci je bio na~elnik sreza vra`ogrna~kog. U porodici je Svetozar imao podstreka da se navikne na odanost. Imao je petoro bra}e i sestara i tradiciju pam}ewa podviga wegovih predaka po majci. umni borac i teoreti~ar zapadao u idealizam. Svetozara su priznavali i po{tovali samo wegovi sledbenici – novinari. vode}ih qudi Timo~ke Krajine. pripisivano. koji su se u svojim prekra}enim `ivotima opredelili kao protivnici Obrenovi}a i pristalice Kara|or|evi}a. i mesijanstvo koje mu je. dru{tvenoj pravdi i jednakosti. samopo`rtvovawe. qubav. Iz svega {to je napisao proisti~e da je Svetozar znao da se pod Obrenovi}ima ne mo`e ostvariti nikakav politi~ki i socijalni napredak. g. Svetozar je ~esto kao publicista. Radojevom sinu ne}e pripasti ni deli} obi~ne qudske sre}e a kamoli priznawe za intelektualni rad koje su Zdravkovi}i koliko-toliko u`ivali.27 Doslednost i. nacije. ostali su ga mrzeli. pregnu}a. li~no po{tewe Svetozarevog oca Radoja i brata Jevrema.

pi{e on. a druga „lole i skitnice“. Dosledan svom antidinasti~kom i antirojalisti~kom opredeqewu. uz stalno insistirawe na revoluciji i prevratu. g. jer su verovatno vi{e u slu`bi wegovih politi~kih ube|ewa. Nije. Svetozar je ispoqio u svojoj kwizi Srbija na istoku. U listu „Srbija“ on je pozvao srpsku omladinu da radi na oslobo|ewu svih Srba izvan Srbije i Crne Gore. Nemilosrdan je Svetozar u svojim ocenama koje su daleko od istine. vreme za deklamacije niti za fantazije i poqupce – „di`ite uspavani srpski duh – srpske sestre treba da ve`baju previjawe. kako je re~ito objasnio. veoma ta~no da oceni. po wemu. okon~ano je. Pored svoje umne nadmo}i od ranog detiwstva imao je i ono {to mu nije bilo potrebno. a srpsku slobodu i svoju karijeru utvr|ivali u konzulskim salonima. Sin i unuk sreskih na~elnika bez milosti prema sopstvenoj karijeri umeo je svrgavawe kneza Milo{a 1858. mora se pomenuti da je Pa{i} i sva intelektualna elita wegovog vremena mogla upravo od Svetozora da se u~i patrotizmu. prezreni novinar i gre{nik kome je mesto uglavnom u zatvoru. bolest koja se rano i tajno svila u wegovim grudima. Trebalo je samo poznavati Svetozara i biti retko u wegovom dru{tvu kao {to je bio slu~aj sa Nikolom Pa{i}em i \urom Jak{i}em i nau~iti sve o aktivnoj politi~koj borbi. efikasnosti i smisla veliko{kolskih studija. Jedna polovina diplomaca. Jasnu pijemontsku ulogu Srbije ne samo na prostorima gde `ive Srbi ve} na celom Balkanu.savremenike ostao samo progoweni. Svetozar je bio jedan od retkih |aka koji je izostajao iz {kole ali je godinu zavr{avao odli~nim uspehom. {to se obrenovi}evskom re`imu nikako nije 54 . vreme kada su „politi~ari prava naroda ostvarivali preko milosti sultana. postane dr`avna birokratija.“ Slo`ene karakterne osobine kao da su mno`ile jedna drugu. a mladi}i da se ve`baju oru`jem“. Mada je to u na{oj publicistici zapostavqeno. Pala je „konzularnopa{inska vladavina u Srbiji“.

prave drame `ivota i smrti svojih prethodnika i savremenika. on je mo`da svestan i ograni~enosti uloge Srbije u stvarawu novog. Takvim se na~elima Pa{i} iskqu~ivo i slu`io i ne bi bilo pogre{no zakqu~iti da je Pa{i} ostvario sve ~ime se Svetozar odu{evqavao. Svetozar. imao pred o~ima primere iz pro{losti. U tom smislu. {to nije ciq na{eg pisawa.“28 Svetozarevo lomqewe izme|u nacionalnog i socijalnog programa zaslu`uje posebnu pa`wu istra`iva~a.dopadalo. Da li je i mogao druga~ije da postupa po{to je. ali nu`ne i istorijski opravdane poduhvate. Vrlo je va`no za dana{we vreme da se konstatuje da se Svetozar kao publicista i politi~ar zalagao za ustanovqewe demokratije. pored izra`ene nade da }e imati „prvu ulogu“ na Balkanu. On tra`i da sve ustanove budu zasnovane „na demokratskim na~elima“. ima na umu realniju opciju srpske revolucije: stvarawe „srpske narodne dr`ave koja bi obuhvatila ceo srpski narod. Adamov `ivot ipak je bio prava 55 . U odjecima izvan skup{tinske sale wegove re~i i kritike dobijaju krila i okrepquju neke sveop{te narodne nade i `eqe. godini i sagoreo. suprotno rasprostrawenom uverewu. kako bi se on izrazio. Adam se najpre pro~uo kao predvodnik jedne radikalne grupe poslanika i po svojim o{trim istupawima u skup{tinskim debatama. Pa{i} je ~esto stavqao i svoj `ivot na kocku ili se upu{tao u neizvesne. Adam Bogosavqevi} i Svetozar Markovi} po svom temperamentu nikako ne potvr|uju uvre`ena mi{qewa o „strpqivim Timo~anima“. narodnog poretka na Balkanu. ADAM BOGOSAVQEVI] U svojoj dugoj politi~koj karijeri. o ~emu je ma{tao i u ~emu je nesre}no u svojoj 29. hteo ne hteo.

obilaze}i Srbiju. Bio je dovoqno pametan. Sreski na~elnik u Negotinu zahtevao je od Adama da mu pro~ita govor koji je trebalo da ~uje knez. sve {to prilike nisu dozvoqavale. lokalnu samoupravu a mesto toga ima „samovoqnost nadzorne vlasti“. napisao je Adam. knez Milan je. bio je izabran Adam Bogosavqevi}. Seqa{tvo `eli prosvetu. [ta je sadr`avao taj govor? Pored dobro izabranih kurtoaznih re~i i izra`ene sre}e zbog posete visokog gosta. a upravo su oni ve}ina srpskog naroda. nauku. a do kraja govora i bes. na zabranu „slobodnog izra`avawa misli“. u sastavu delegacije koja je trebalo da iza|e pred kneza. Sreski na~elnik je sasvim dobro procenio da ovi patriotski delovi govora o osloba|awu bra}e ispod turskog jarma 56 . Jednom re~ju: seqa{tvo. Na kraju je Adam izrazio nadu da }e se knez „o~inski pobrinuti“ za srpski narod i da }e produ`iti delo svoga dede da se i ostala bra}a od turskog jarma oslobode. je u te{kom polo`aju i li~i na nekog koga tuku a istovremeno mu zabrawuju da pla~e. ili dobro obave{ten da gola istina koju je Adam nameravao da saop{ti knezu ima zna~ewe najgoreg antidr`avnog ~ina. Adam je i u prvom delu govora naglasio da knez putuje da „iz usta naroda ~uje i sazna `eqe i potrebe narodne“.drama pojedinca koji je hteo mnogo vi{e nego {to je mogao i {to je nastojao da postigne. Narod. Nije ni{ta u~iweno. Oni nisu sigurni da }e „i suvi hleb“ imati iako svojim trudom i poreskim davawima osiguravaju „izda{ne plate i penzije“ gospodi. moglo je da izazove mu~an utisak. seqaci su pastor~i}i dr`ave. U leto 1875. {to }e re}i ~itav narod u Srbiji. odnosno seqaci. javnog dogovarawa i obave{tavawa. kako je sasvim ispravno procenio na~elnik. za unapre|ewe zemqoradwe. Za predstavnike seqaka. Sve ostalo. treba pre svih da budu siti i zadovoqni da bi mogli i druge da usre}uju. To je bilo posledwe {to je knez mogao da prihvati i ~uje. Pro~itao je na~elnik da je Adam `eleo da se knezu po`ali na skupe parnice oko nasle|ivawa ili deobe zemqe. g. trebalo da do|e i u Negotin.

a kamoli primewena. g. a sreski na~elnik je ponudio seqake rakijom. demokratija (vladavina naroda) je bila ante portas budu}eg parlamentarnog `ivota Srbije ili je na ta vrata narod sna`no zakucao. a na wegovoj strani je bio i ministar unutra{wih dela Stefanovi}. a ne Adam po{to je on u svoj govor uneo wihove `eqe i stavove. Na takve vesti (seqaci na kowima opkoqavaju zatvor. Iz okolnih sela pripremao se sli~an kowi~ki pohod. Iako nije bila usli{ena. Me|utim na~elnik je popustio pred seqacima.ne}e biti dovoqni da ubla`e kne`ev bes jer bi u Adamovom nastupu poznao samo zaveru. Adam je pu{ten na slobodu. Ostali delegati odbili su da budu u pratwi kneza koji je po{ao da se brodom vrati u Beograd. Kada je 7. ali su i wega panduri isterali iz odaje gde je bio predvi|en do~ek za kneza. On je ipak uspeo da doturi pisani govor ~lanu delegacije seqaka. kapetan ga je strogo upitao kako se zove (da bi ga kasnije uhapsio) – dobio je odgovor da ide i da pita popa! Po{to je prou~io ceo slu~aj i o wemu dobro razmislio. Kopriv~ani su po{li u Negotin. krivi su oni. Ja{u}i na kowima oni su do{li pred zatvor tra`e}i da se Adam pusti jer. kako su obrazlo`ili. na~elnik saop{tio da su Adama uhapsili sreski kapetan i pisar i kada je tu vest jedan seqak glasno komentarisao. jula 1875. koji je delegiran u Smedovcu. a kad je naoru`an i kad ima takozvanu narodnu vojsku. negotinski okru`ni na~elnik. Knez je shvatio da je naoru`ani narod na kowima opasan. Adam bio zatvoren. pa }e se pona{ati u skladu sa tim saznawem. Vasa @ivanovi}. Adam je bio izuzet iz delegacije i stra`arno sproveden u rodno selo Koprivnicu. naime. Kad im je. 57 . Wihova zapisana reagovawa pokazuju da seqaci nisu izgubili ni smelost ni re~itost koja im se ~esto osporava. on je jo{ opasniji. a to povla~i i pomisao da su i naoru`ani) knez je iz Beograda naredio primenu sile. izdaju i otvoren atak na vlast i kneza li~no.

Iz celog slu~aja izrodila se velika nevoqa. Na uznemireno podru~je poslat je ~lan dr`avnog saveta \or|e Milovanovi}. Mala Jasikova. Kada su ~lanovi vladine komisije pitali seqake {ta ih je nateralo da u tolikom broju do|u u Negotin. gospodo. oni su odgovorili: „Vi 58 . Zalo`io se da se za kmeta u Koprivnici postavi Adam ali i za ka`wavawe kolovo|a koprivni~ke „pobune“ po{to je dr`ava bila poni`ena. gotovo paranoi~na te`wa da se buntovnici kazne. kne`ev put u Be~ radi `enidbe i pripreme za rat protiv Turske raspr{ili su na kratko ove opasnosti.je u svom izve{taju osudio samovoqu policijskih vlasti koje spre~avaju legalno izabrane delegate da obavqaju svoju du`nost. smelost i politi~ki talenat nisu razvezali jezik samo onom seqaku koji je kapetana uputio na popa. On je temeqno ispitao ~itavo zame{ateqstvo. wen izvr{ilac upravo sreski na~elnik @ivanovi}. oni su slo`no odgovorili: „Vi. Sala{. a da se nezakonito Adamovo smewivawe zaba{uri. a da je. Rogqevo. u ovom slu~aju sreski na~elnik. Vest o pobuni u Bosni i Hercegovini. Ministar unutra{wih dela je razmi{qao da li da prihvati nedovoqno jasnu kne`evu `equ i da u pobuwena sela (Brusnik. pa su sreski na~elnik i jo{ nekoliko odgovornih lica zbog niza gre{aka preme{teni iz Negotina. ^itava stvar je legla i uti{ala se. uprkos kolebawu. vi!“ A na drugo pitawe ko je kolovo|a ovog masovnog kowi~kog pohoda. puste pritvorena lica. Adamova re~itost. Koprivnica) interveni{e vojskom iz nekog udaqenog kraja Srbije ili tra`i re{ewe koje prili~i parlamenternoj demokratiji. Smedovac. Iz pozadine se ose}a da postoji stalna. makar to bio i neki pravdoqubiv ~in. Ministar Stefanovi} je shvatio da je ~itava igra uterivawa straha u narod putem kaznene intervencije potekla od kneza Milana. a drugo je kad one budu silom naterane da to urade. Adam je bio pu{ten pod pritiskom. ali jedno je kad vlasti.

Kako je selo Dubo~ani pripadalo nego59 . po{ta. liberali. g. plata za mitropolita i vladike. iz dubo~anskog seoskog ko{a odvezao 300 oka kukuruza. g. najvi{e glasova od krajinskih poslanika ima Anta Raj~i} iz Sala{a. Uz to Adam je tra`io smawewe buxeta za na~elstva.ste kolovo|e!“ Objasnili su da su oni izabrali Adama za kmeta. kako isti~e dr Tihomir Stanojevi}. smawewe plata ~inovnika i sve{tenika i penzija penzionerima. Adamova grupa u skup{tini reaguje kritikom kne`evih ovla{}ewa u odnosu na skup{tinu. a mo`da je bila u zenitu kada je imenovan u sastav skup{tinske grupe koja je. Zapo~eo je rat. U to vreme wegovo naru{eno zdravqe se pogor{alo. industrije nisu dospeli u debatu jer je skup{tina prestala sa radom 21. a ne narodu. a vlasti su ga uhapsile. januara 1876. posle svih procena. a Adam je tek na drugom mestu. ga optu`uju za razbojni{tvo jer je u toku rata 1876. Na izborima 1877. para za pozori{te. Sve je ukazivalo. u~iteqsku {kolu i bogosloviju – pravdaju}i te restrikcije mi{qewem da sve te ustanove slu`e birokratiji. Izneli su i dokaze o nameri da se Adam ubije i eto razloga wihovog nezadovoqstva. Svi ostali planovi Adama Bogosavqevi}a: osnivawe zemqoradni~kih zadruga. Wegovi politi~ki protivnici. zanatskih i trgova~kih udru`ewa. zanatlijskih {kola. trebalo da odobri pripreme Srbije za rat sa Turskom. Knez se sukobio sa skup{tinom jer je u slu~aju rata `eleo odre{ene ruke. {to je donelo ve}u slobodu {tampe.“29 Nadaqe Adamova politi~ka zvezda je u usponu. da „vi{e nije moglo biti zablude da }e se obra~unom sa Adamom vlast razra~unati i sa narodom. Vlada i skup{tina su odbacile Adamov predlog o obrazovawu odbora koji bi u ratnim uslovima kontrolisao rad i odluke vlade. Ovi wegovi zahtevi nisu prihva}eni jer su bili izraz pragmati~ne seqa~ke politike koja bi ugrozila duhovnu snagu cele nacije. {tedionica za finansirawe zanatstva.

a nije iskqu~eno da su se za kne`evu satisfakciju za neugodno potucawe po negotinskoj Krajini pobrinuli Adamovi neprijateqi. koji je zahtevao da kukuruz odmah vrati. U tu`bi je navedeno da je u avgustu 1876. i ~iwenica da je Srbija priznata na Berlinskom kongresu. da kukuruz mo`e Dumitru uzeti ako ima dve glave! Ako je to zaista tako bar je u stilu Adama Bogosavqevi}a. g. g. godine Adam je bolestan i pod temperaturom krenuo u Zaje~ar i dva dana docnije umro je u zaje~arskoj bolnici. jer je upravo u vreme kowi~kog pohoda me{tana sela Koprivnice na Negotin. To se ipak dogodilo znatno ranije. Na sumrak Adamovog seoskog radikalizma neosporno je uticao uspeh drugog srpsko – turskog rata od 1878. ako je pak izmi{qeno. odgovorio s pi{toqem u ruci. krenuo u pobuwenu Bosnu i Hercegovinu. rodom iz Zaje~ara. a kmetu Dumitru. tu`ba protiv Adama je prenesena u nadle`nost sreskog suda u Zaje~aru. o~igledan je napor da se Adamov na~in imitira i upotrebi. 60 . Kao da je strastvenost svoje radikalisti~ke orijentacije `eleo da presadi nekome u Zaje~aru.tinskom srezu. Adam obio katanac seoskog ko{a u Dubo~anu i natovario 10 xaka kukuruza. Sedamnaestog marta 1880. tada mladi in`eder Nikola Pa{i}.

To je napredak u odnosu na XV vek kada je imao svega tridesetak `iteqa. U vreme detiwstva i mladosti Nikole Pa{i}a. sre}no okon~ana. Zapisao je Sforca da se Pa{i} rodio 10. 61 Turska vodenica . kakav je Sforca `eleo da bude. a posebno Nikole Pa{i}a. razgovarali su oni dugo i na na~in koji odgovara piscu memoara i. uglavnom odli~nim uspehom. godine. Zaje~ar ima oko 3000 stanovnika. Karlom Sforcom i da wegova te`wa u vezi sa zapadnim granicama budu}e dr`ave bude. po{tovaocu Srba. na Belom bregu. zaje~arski pekar. bila potrebna. [kolovao se u vreme ~estih preseqewa zaje~arske gimnazije. italijanski diplomata Karlo Sforca prikupqao je podatke na Krfu gde se predsednik srpske vlade na{ao posle povla~ewa srpske vojske preko Albanije 1915. U mediteranskom podnebqu koje solunski borci pamte po senovitim masliwackma o kojima su svojim potomcima mnogo pri~ali. bar privremeno. godine. U jednom svedo~anstvu postoji i jedna ~etvorka iz latinskog jezika. Pa{i} je na Krfu bio veoma zauzet.DETIWSTVO I [KOLOVAWE NIKOLE PA[I]A Pa{i}ev biograf. mora se re}i. tako da je zbog {kolovawa kao |ak boravio u Negotinu i Kragujevcu. decembra 1845. Gimnaziju je zavr{io u 21. tako|e je ro|en u Zaje~aru. I wegov otac. Me|utim. jasno se vidi da wihovi susreti nisu bili ~esti u meri koja je jednom biografu. godini. Slu~aj ili sudbina su hteli da se sretne sa pravim Latinom.

posle ~ega je slovenski izgovor dao Zaje~ar. g. ~ije se stanovni{tvo ubrzano uve}avalo. zidan od kamena sedre.Wegov zna~aj raste posle oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833. i vrlo brzo. Ipak. od takvog latinskog izgovora (naziv ina~e zna~i – Strelac) u govoru je do{lo do transformacije u Setiarius. iznenada o`iveo i preselio kao po nekom izazovu. Zaje~ar. a deda i otac Nikole Pa{i}a bili su pekari po zanatu. koje su iz Crnog potekle u pravcu Belog Timoka posle velikih iskopavawa. U XV veku ravnica ispod Kraqevice. a zatim i centar Timo~ke Krajine. upravo tamo gde je nekad bivakovala turska vojska. pa su i oni zavisili od wih. Ipak jedini reprezentativni objekat iz turskog perioda. Naime. dr Du{anka Bojani}-Luka~ smatra da se taj sru{eni rimski grad zvao Sagittarius. nekada{wa sredwa naseqa: Gurgusovac. Ve}ina pravih gradova ostaju zaboravqene i napu{tene zidine. pouzdano se zna da Zaje~ar nema vodenice. Za{to su ove dve ve{ta~ke re~ice duge vi{e kilometara. gra|evine od `ivotnog zna~aja za stanovni{tvo ovog ina~e bogatog sela u XVI veku. zahvaquju}i svom povoqnom geografkom polo`aju. ~iji se ostaci nalaze na u{}u Crnog u Beli Timok.. od kojih je jedna presecala centar grada. mo`da je umrli gradski duh nekada{weg rimskog grada. Pripajawem Timo~ke Krajine Srbiji. Negotin. ne{to bli`e brdu Kraqevica kada su se stari i novi putevi usmerili prema centralnoj Srbiji i Beogradu. delimi~no i po planu preseqewa relativno velikih naseqa iz planinskih zabiti uz re~ne komunikacije. U takvom malom Zaje~aru. Boqevac rastu dosta brzo. g. One su hranile Zaje~arce. bile su dve jaruge. bila je stalno mesto bivakovawa turske vojske na pohodu prema Rumuniji i Ma|arskoj. jeste vodenica 62 . va`ne za prikaz `ivota mladog Pa{i}a. na ju`nom obodu naseqa Zaje~ar sa svega osam porodica. a druga je i{la obodom ju`nog dela naseqa ispod brda Kraqevice. Naime. po istoj analogiji sa Ulpia Artiaria – Ar~ar. prema turskom popisu iz 1586.. posta}e varo{ica.

u Cirihu. koji dugo }uti. g. 31 Rodna ku}a Nikole Pa{i}a u Zaje~aru Prvi koraci Prvi nagove{taji velikog politi~kog prakti~ara.30. iza dana{we zgrade Sekretarijata za unutra{we poslove. Ve} slede}e godine Pa{i} }e u tu|oj zemqi imati prilike da sa svojim drugovima komentari{e troji~ni ustav koji je. Sforca je uspeo da zabele`i imena Pa{i}evih bliskih srodnika i nekoliko pogre{nih ocena o istori~nosti Pa{i}evog rodnog kraja i gotovo ni{ta drugo o Pa{i}evoj mladosti. ali je sigurno da je to bilo posle 1586. Ku}a i verovatno pekarska radwa Pa{i}evih roditeqa bila je tako|e uz samu jarugu. kada su sva pograni~na zbivawa jo{ uvek aktuelna.u neposrednoj blizini centra grada. zbili su se na evropskoj sceni. a kad ne{to ka`e onda je wegova zadwa. danas pretvorena u kafanu. Godine 1868. on u Cirihu studira tehni~ke nauke kao dr`avni blagodejanac. Za sada se ne zna kada je ova turska vodenica podignuta. 63 .

64 . bio protivnik nedemokratske politike Milana Obrenovi}a. do~ekan kao jo{ jedna „srpska obmana“. Zbog kritike troji~kog ustava Pa{i}ev drug i zemqak. kao i ranije. Izgradi}e on kasnije ~itavu (ubojitu) politi~ku terminologiju protiv svog glavnog protivnika. prava i `eqena demokratija ni preko ovog ustava nije stigla u Srbiju.najvi{e zahvaquju}i Svetozaru Markovi}u. I tada u Cirihu i kasnije u zemqi kada je Svetozar pokrenuo list „Radenik“ poboqevaju}i sve vi{e. Pa{i} je intimno i javno. Svetozar Markovi} je izgubio dr`avnu potporu. jer. koliko je to bilo produktivno.

a ne na Krfu) na kojoj je pisalo „Nikola Pa{i} iz Zaje~ara – Srbija“. Sve drugo za wega je bilo sekundarno.PA[I]EV POLITI^KI INDIVIDUALITET Karlo Sforca smatra da je Bakuwin „ocenio vrednost }utqivog mladog Srbina“. 65 . „Nikad ne bih pristao da sru{im jednu ku}u pre nego {to bih znao {ta }u sagraditi na wenom mestu. budu}i da je u ranom detiwstvu `iveo u kraju gde su bile prisutne stalne te`we i nade za nacionalnim dostignu}ima. Na jednom skupu Bakuwin je. Pokaza}e se da on to nije rekao kao budu}i in`ewer i graditeq ve} kao politi~ar koji ose}a istorijski kontinuitet i logiku zasnovanu na wemu. optu`ivao dr`avu kao krivca za sve dru{tvene neda}e.. g. Vrlo rano se da naslutiti wegov odnos prema ekstremistima. razume se. Po Sforcu Bakuwin je prorokovao uspe{nu politi~ku karijeru Nikole Pa{i}a. Prvi ciq je demokratski preobra`aj. Verujemo da je nesumwivo kao samostalna (a i samosvesna) li~nost upijao sve {to ga je kao politi~ara moglo odrediti. U ve} pomenutoj kwizi on pomiwe studentsku upisnicu (do koje je sigurno do{ao kasnije. zatim i nacionalno oslobo|ewe Srba izvan Srbije i Crne Gore. Zapisao je da Pa{i} nije smatrao da se marksizam mo`e primeniti na Srbiju. pa je prisutni Pa{i} izrazio svoje mi{qewe da ne zna ~ime treba „zameniti postoje}i poredak“ posle wenog razbijawa.“.. Dr \or|e Stankovi} smatra da se ne zna da li je Pa{i} pristupio tajnom udru`ewu za ujediwewe i oslobo|ewe Srba koje je osnovano 1871. bio je wegov zakqu~ak.

on nije i{ao wihovim stranputicama. godine zavr{io studije. ali je u praksi ipak sledio samo jedno. Ro|en pored granice taj zov i impuls dalekih prostora on je dobro poznavao. naime. dodu{e pomenuo i „samoupravu“ i „industriju na osnovi zadru`noj“ i „decentralizaciju“ kao suvereno pravo naroda. ali mu je dozvoqeno da ode u pobuwenu Bosnu i Hercegovinu. Ve} idu}e godine on }e biti prisutan u socijalnim vrewima u Kragujevcu. Iz jednog dokumenta koji pomiwe dr \. da je narod „suveren u pravu da izabere politi~ko i ekonomsko ure|ewe zemqe. on }e umeti da izabere svoj put. Odlazak u kraji{ta nastawena Srbima u tom trenutku omogu}io je Zaje~arcu i novope~enom Beogra|aninu da izbije u prvi krug srbijanske politi~ke scene. g. ma koliko da su one bile zavodqive. pokazati svoju nemo}. veliki. Dogodilo se vrlo brzo. Ostavka nije uva`ena. Pa{i} je dao ostavku na svoje radno mesto i kandidovao se za narodnog poslanika. a politika wegova prava profesija. on je 1876. g. U danima kada }e politika „malih ratova“ pretvaraju}i se u pravi. ustanah u Hercegovini uz me{awe Austrougarske. ve} posle tri godine od povratka iz Ciriha. g. Izbio je. kada je Pruska napala 66 . ako je znao ili se ugledao na svoje istorijske prethodnike u svom timo~kom kraju. Kako su se stvari nadaqe odvijale smatramo da nisu Svetozar i Bakuwin predodredili Pa{i}a da mu struka postane sporedna stvar. Nije bio privr`enik neke kratkoro~ne socijalne ili nacionalne politike. 1875. To se moglo naslutiti jo{ 1872. da je Pa{i} mogao da izabere ili „crvenu nit“ Bakuwina ili Svetozara ili nacionalnu borbu Srba izvan Srbije. Hteo je mnogo vi{e i na mnogo du`i rok. U Beogradu se zaposlio u ministarstvu gra|evina gde kao stru~wak radi na projektu i podizawu pruge Beograd – – Aleksinac. No.Pa{i} je 1872. „Ho}emo demokratiju“ – bila je osnovna sintagma tog programa koju }e slediti do kraja i u wenoj snazi i slabosti.“ Re~ je o obrazlo`ewu programa za osnivawe radikalne stranke. Stankovi}.

On se ne prijavquje u dobrovoqce. on i ne bi postao Pa{i} kakvog znamo.. on je suvi{e direktan i previ{e isti~e ina~e 67 . Pored toga wegov politi~ki individualizam potvr|uje da je ve} u 24. Treba re}i da wegov put u Hercegovinu nije bio ni bezazlen ni neva`an. No.Francusku. Za Turke je on bio {pijun koji nosi novac zainteresovane strane dr`ave kojim se poma`u zabrawene pobuweni~ke aktivnosti. krenuo je u pobuwena podru~ja preko Trsta i Rijeke da bi u jednom logoru predao nov~anu pomo} ustanicima. kao jedan od ve}eg broja poluzvani~nih Srba. iako je za to imao prilike. g. budu}im kraqem Srbije. Po povratku Pa{i} u Beogradu nije vi{e „}utqivi mladi Srbin“. g. U narodu se pomiwe da se tada sreo i sa Petrom „Mrkowi}em“. U svojoj tridesetoj godini. godini razmi{qao o osnivawu radikalne stranke a da je mogao da se podredi iskqu~ivim i jednostranim idealima i ve} afirmisanim liderima. da bi u potpunosti zaokru`ila i izolovala Srbiju i uzela teritorije na kojima. Za austrougarske vlasti u dana{woj Hrvatskoj (a bio je u Rijeci. Da je uhva}en mogao bi biti streqan. a mo`da i u Zagrebu) bio je predstavnik rivalske Srbije pod verovatnom za{titom jugoslovenski orijentisanih Hrvata. Razobli~uje u govorima namere Austrougarske koja nastavqa praksu zauzimawa biv{ih turskih provincija kao u vreme Mihaja i Babe Novaka. niti je iskqu~ivao li~nu hrabrost i rizik na koji su spremni veliki qudi. `ivi veliki broj Srba. Imao je sli~nu (opasnu) misiju sa svojim prethodnicima trgovcima – {pijunima iz 1853. Nije sledio put narednika Stojana Pe{i}a iz 1853. zajedno sa drugim ju`noslovenskim narodima. samo je ve} tada ispoqio svojstva kakva je imao Gara{anin u svom zrelom dobu jer je me|u Hercegovcima napisao memorandum o stvarawu „privremene hercegova~ke vlade“. ve} je kao demokrata i politi~ar tra`io i na{ao savremena re{ewa.. koji je kao vojni stru~wak i ratnik pristupio ustanicima.

Pa{i} se zaposlio u Po`arevcu kao op{tinski in`ewer. Uskoro se. likvidiranim slabim stra`ama narodne vojske. ubijenim starcima i staricama na pragu svojih ku}a. g. sru{enim {kolama. u kojoj je Pa{i} ro|en i u kojoj je odrastao. uskrativ{i blokadu Turske ratnim ili drugim aktivnostima. me|utim. kako je to 68 .proklamovanu demokratsku orijentaciju kne`evine Srbije i to se ne svi|a knezu Milanu. kako se moglo. a Pa{i} pred sam rat 1876. okon~awa rata 1876. List „Rad“ u kome on {tampa svoje politi~ke poglede biva zabrawen. Posle povratka Pa{i}a iz Hercegovine. Staja}a i narodna vojska Srbije nisu se mogde suprotsaviti jo{ uvek disciplinovanoj i urednoj turskoj vojsci. [ta se zbiva na evropskoj politi~koj sceni? Rusija je. `rtvovala na taj na~in Bosnu i Hercegovinu i pomogla geografski bli`oj Bugarskoj ~ije se stanovni{tvo diglo na ustanak. i diplomatskog spasewa Srbije od strane evropskih sila. Isto~na Srbija. narodna skup{tina poni{tava mandat tridesetogodi{wem in`eweru iz Zaje~ara32 koji je. kada su isto tako grabqene. on se u rodnom Zaje~aru ponovo kandiduje za narodnog poslanika. zarobqenim `enama i devojkama kao u vremenima velikih pohoda za Vla{ku. demokratska i jaka Srbija sa modernom a ne malom staja}om vojskom. biva raspore|en na granicu prema Turskoj da gradi potrebne fortifikacijske linije. uni{tenom dokumentacijom. Ali on ima drugu vrstu mandata – spremnost da prividno digne ruke od posla koji je zapo~eo i da ga potom u pogodnom momentu uradi kona~no. g. sa popaqenim selima u tom ratu. ali ovoga puta bez upliva i pomo}i srpskih dobrovoqaca. vra}a u Beograd kao profesor geodezije na Velikoj {koli. U godini kada je stvorena sanstefanska Bugarska. obavio misiju pomo}i ustanicima kako su to ~inili i drugi pre wega. sa zrelim i sposobnim stare{inskim kadrom. silovane i pretvarane u nalo`nice od strane turske vojske i wenih neregularnih jedinica – bili su dokaz za Pa{i}a da je za takve ratove potrebna druga~ija.

Time se stvorilo rivalstvo novostvorene Bugarske i ve} davno fakti~ki postoje}e Srbije koja sa mnogim oblicima dr`avnosti raspola`e od 1804. Nova dr`ava obuhvata severnu Bugasku. Vrawe). a Makedonija je i daqe turska provincija. Pa{i} nastavqa politi~ku borbu zajedno sa takozvanom „ni{kom opoziciojom“ u skup{tini Srbije. bili daleko u Moskvi.bilo u vreme kneza Mihajla Obrenovi}a. Rumeliju. 1878. Vladisavqevog tasta. a u Bugarskoj se traga za novim vladarom. Mnoge sporne oblasti. ode}u i hranu). naro~ito Makedonija. Povla~ewe Turske sa Balkana budilo je stare i neumerene ambicije. zahvaquju}i zaje~arskom izbornom okrugu. Crnoj Gori je pripalo {est primorskih i drugih gradova. a ve} u maju 1880. g. Sada su carevi sa kojima se... g. gr~kim i srpskim carevima i kraqevima i ro|acima kwige. `ezla. Rusija je zaratila sa Turskom – Srbija tako|e. No Pa{i} nije zadovoqan wihovom saradwom. kraq }e se pojaviti u Srbiji 1882. Aktivno u~e{}e imale su regularne jedinice srpske i rumunske vojske. godine razdelio bugarskim. a sirotiwi obu}u. Toplica. Zajedno sa poznatim novinarom Perom Todorovi}em obrazuje radikalnu grupu. a Crna Gora je pre wih ve} bila u ratu. Tvorci plodonosnog ali kratkotrajnog sredwovekovnog balkanskog saveza bili u prilici da imaju novo Trnovo (gde je Sveti Sava pred smrt 1220. uprkos svemu moglo ra~unati. Po{to je ponovo u skup{tini. pa je nastavila svoje operacije. ode`de vezene zlatom. novog kraqa Vladislava Nemawi}a i novog cara Asena. g. Leskovac. bile su u sastavu wenih suseda. srebrne sve}wake. Srbiji ~etiri okruga (Ni{. veliki deo Makedonije i drugih oblasti na koje je zbog velikog broja srpskog stanovni{tva ra~unala i Srbija. severna Bugarska postaje suverena dr`ava. dve godine kasnije. Bili su to uglavnom mladi liberali i konzervativci. koji su vodili druga~iju balkansvu me|udr`avnu politiku. ali bez Rumelije koja kao autonomna teritorija ostaje u sastavu Turske. No. Kada je sve sumirano na Berlinskom kongresu. preko vi{e proglasa iznosi u javnost 69 .

Kao odgovor na ovo stawe u skup{tini. koliko seqa{tva (zato {to je Srbija uglavnom seqa~ka zemqa) toliko i gra|anstva. naro~ito ne dominiraju}i. g. dru{tveni i svaki dugi. kraq Milan iste godine sklapa tajnu konvenciju sa Austrijom. razvoj istorijski. svi iz „ni{ke opozicije“. godine. Dobija i ve}inu glasova ali ne i postavqewe. 1881. temeqan i bez ikakvog oportunizma i uzmicawa. drugo zna~ewe ove re~i ukazuje da su pripadnici politi~ke grupe takvog imena tradicionalisti koji imaju na umu kontinuitet. zbog razlaza sa Milanom Piro}ancem. zahvat za promenu odre|enog stawa koje onemogu}ava uspostavqawe stvarne demokratije. za potpredsednika. Idu}e. Ime nove stranke ne ukazuje ni na kakav. socijalni ili socijalisti~ki program.na~ela „Nove radikalne partije“. U koaliciji sa biv{om ni{kom opozicijom Pa{i}evi sledbenici uspevaju da ga kandiduju 1880. Radikal je pre svega matemati~ki termin za izra~unavawe korena broja. Pod zdravim snagama radikalizam podrazumeva aktere aktivne politike. Ugro`avaju ustaqenu praksu da se ~uva ste~eno i da se malo rizikuje. Pri tom se takav radikalizam mora oslawati na zdrave snage. ali istovremeno korenit. Protivnici koji su u zamrlom poslu{ni~kom parlamentu ipak ostvarivali neku tenziju. Iste godine velika skup{tinska rasprava u korist radikala bila je vladino ustupawe gradwe `eleznice u Srbiji ~oveku koji je bio austrijski opredeqen. Radikali nastoje da pripadnici starog re`ima u {to mawem broju do|u na vlast. Takva orijentacija vrlo brzo donosi rezultate. ali sa primenom plodonosnih metoda. Od sadr`aja tih proglasa va`nije je samo zna~ewe svih pojmova vezanih za radikalizam. a idu}e se progla{ava za 70 . osnivaju naprednu stranku. Politi~ari iz jugoisto~nih krajeva sve vi{e vode glavnu re~. produktivne pojedince koji iznad politike i pragmatizma cene logiku i razum. radikalna stranka jo{ vi{e ja~a jer se ogla{ava preko svog lista „Samouprava“.

V. bili bez zna~aja i da u svim tim uspesima prvi kraq Srbije. godine zbog bankrota (a takvoj nov~anoj kapitulaciji bio je sklon i sam kraq Milan kao pojedinac. Zar se u dr`avne poslove poslanici iz novooslobo|enih krajeva. u Kragujevcu na kome je Nikola Pa{i} izabran za predsednika glavnog odbora shva}en je od strane kraqa Milana kao demonstrirawe ru{ila~ke sile. nije imao i li~nih zasluga. Nikole Hristi}a i drugih? FATALISTI^KI RE^NIK W. je vrlo jaka. posle Stefana Prvoven~anog. 50 radikala i 7 liberala istupa iz skup{tine i wen rad je zbog nedostatka kvoruma paralisan. sigurna zarada seqaka i trgovaca na izvozu sviwa u Austriju. Usledile su ocene da radikali imaju sve ve}i uticaj u narodu. qudi sa neke tamo Vr{ke ^uke (ovaj pojam se u beogradskoj sredini i danas upotrebqava kao simbol zaba~enosti) boqe razumeju od Gara{anina. U martu 1882. g. koja kraqu li~i na ekstremizam. („FURIJA I CRVI]“) Po~etah osamdesetih godina doneo je kraqevini Srbiji veliku unutra{wu napetost. radikalna politi~ka oluja. Ne mo`e se re}i da su uspeh u ratu 1878.kraqa. Kraq ima i druge glavoboqe. kockarske i porodi~ne. priznawe kne`evine Srbije na Berlinskom kongresu. Intimno je za Pa{i}a (koji je po svedo~ewu Sforce i u dubokoj starosti mrzeo kraqa Milana) uklawawe kraqa Milana bilo uslov za uspostavqawe efikasne demokratije. kasnije poznat kao „grof od Takova)33 Bantua – budu}eg graditeqa srpskih pruga. S druge strane za kraqa je i sama pomisao na nekog ko se zove Nikola Pa{i} bila mrska i nesnosna. Ali isto~na. Kako i ne bi. Zbor radikala 1882. 71 . Ali oni svoju snagu ne mogu da unesu i u skup{tinu Srbije jer su wihovi predstavnici dali ostavke.

(Ve}ina pesnika. kwi`evnika i intelektualaca na no` je do~ekala ovu kraqevu te`wu i ocrnila ga. g. kako ju je sam nazvao. mada je bilo i protivte`e u Lazi Lazarevi}u i Stevanu Sremcu. Jedno dete – pomalo riskantna uloga kraqice rusko – rumunskog porekla u odr`awu dinastije. isti~u}i da je samo narod ishod i utoka vlasti. bio mu je najboqa garancija. ali bez ve}ih {tetnih posledica po srpsku kwi`evnost). Mandat je na neustavan na~in poveren Nikoli Hristi}u. 72 su iz radikalne stranke.godine koji je sa uspehom. Wegov otac Ilija Gara{anin. Na izborima su dobili ve}inu u parlamentu: od 132 poslankva. tajno obavezivawe kraqa da }e suzbiti propagandu protiv prisustva Austrije u Bosni i Hrecegovini. zatim weno ograni~avawe. Milutin Gara{anin. „rusko – rumunska furija“. TIMO^KA BUNA Neminovna politi~ka kriza je bila na pomolu. Rodila mu je. Radikali su uspeli da u jesen 1883. Vlada Milana Piro}anca je pala. Pokazalo se (svakako i zbog dobrog politi~kog rada vo|e Nikole Pa{i}a) da sve {to su rivali (kraq. „Crvi}a“ Aleksandra. iznude nove izbore. po wegobim re~ima. liberalna i napredna stranka) uradili nije bilo dovoqno. tvorac nacionalnog programa Srbije („Na~ertanije“).Na vratu mu je svadqiva kraqica Natalija. ~esto {ovinisti~kih metoda u vo|ewu balkanske politike. Radikali su u skup{tini blokirali promenu ustava. Na politi~ku scenu stupio je nesumwivi naslednik obrenovi}evskog mentaliteta. samo jednog sina. Wegova dinasti~ka odanost uprkos nekim izgledima dala je kratkoro~ne rezultate: ostvarewe slobode {tampe. ali i sa dosta 72 . ali i pogre{nih. onom istom ministru iz 1861. zbora i dogovora u vreme Piro}an~eve vlade.

dok je glavni odbor.. Buna je po~ela 28. Re`imskim snagama nisu i{le u prilog otvorene sumqe u sposobnosti narodne vojske koja se sa svojim tradicionalnim i hajdu~kim navikama nije najboqe pokazala u dva rata.. u~estvovao u organizovawu pograni~nih akcija biv{ih krimskih ratnika. uzev{i sve u obzir. Mandat za sastav nove vlade na grub na~in uzet je iz ruku radikala. bar ne svi. Kraqa je podjarivao i poku{aj atentata na wega. kao i vi{e puta ranije. koje su na{i stru~waci jo{ vi{e unapredili. na ~elu sa Pa{i}em. Neposredan povod su mere protiv narodne vojske. Kwa`evcu i Sokobawi. nisu stali iza bune i nisu se neposredno ume{ali u weno vo|ewe. nije 73 . za razliku od modernizovane ostaja}e vojske. askeri i drugi. Gotovo je sasvim sigurio da su bunu poveli lokalni radikalski prvaci u Boqevcu. Kako je buna po~ela prerano i bez odobrewa glavnog odbora. a skup{tina sa radikalskom ve}inom je raspu{tena. Pored toga Pa{i} je. zatim ustanovqewe „sejmena“ – nove vrste „~uvara bezbednosti“ sa turskim imenom i grubim postupcima. godine zauzimawem vi{e gradova i naseqa od organizovanih pripadnika narodne vojsve. u vremenu kada je pu{ka smatrana hraniteqicom `ivota poput stoke i wive. septembra 1883. smatrao da je politi~ka borba i opstrukcija u skup{tini vrlo efikasna.optere}uju}om sumwi~avo{}u i oprezom. u ~ijem su vo|stvu bili ~lanovi mesnih odbora radikalne stranke koji su odmah formirali nove organe vlasti kako bi ina~e u~inili da su pripadnici radikalne stranke ostali u skup{tini. Pa{i}. Stoga ~lanovi glavnog odbora. odnosno oduzimawe oru`ja i to u kraji{tu. Staja}a vojska je u to vreme dobila boqe i dalekometnije pu{ke iz inostranstva. smatrao da treba podsta}i neku vrstu demonstracija ili nereda ukoliko kraq ukine ustav. kao i drugde. ali je i buna dobro do{la. tako da su obave{teni ~lanovi odbora znali da narodna vojska nema realnih {ansi za uspeh. nimalo razli~itim od onih po kojima su bili poznati nekada{wi turski nizami.

koji je po{ao u poteru za vo|om kwa`eva~kih pobuwenika. pripisane i zavereni~ke i izdajni~ke namere. a 640 na robiju. a za sebe je ostavqao politiku. i uglavnom doslednog prekog suda. Pod ~vrstom rukom Nikole Hristi}a. Za kraqa Milana sve aktivnosti emigranata sa one strane isto~ne granice 74 . Aleksom Stanojevi}em. ustanici nisu imali nikakvog izgleda za uspeh. Bune i zavere }e nadaqe prepu{tati drugima. dr`avne poslove i diplomatiju. a wegovi sledbenici mogdi su biti shva}eni kao pripomo} ili smetwa za namere bugarske kne`evine da pripoji ju`nu Bugarsku. Preko svojih ranijih saradnika i poznanika iz vremena pograni~ne gerile i raznih grani~nih afera na karaulama Vr{ke ^uke i Zatvornice. osu|en je u odsustvu na smrt. U blizini vratarni~ke mehane. ali se nije proslavio. godine i blizu Stojanove ku}e pobuwenici su ubili pisara kwa`eva~kog na~edstva. od toga 94 na smrt. Pre 1876. Nikola Pa{i}. urednim i vojni~ki efikasnim nastupom i dejstvom kaznene ekspedicije pod komandom majora Tihomiqa Nikoli}a. i zajedno sa glavnim odborom doneo odluku da se iz emigracije buna prihvati. sasvim razumqivo. naslednika jo{ uvek aktivnog narednika Stojana Pe{i}a.34 Pa{i} je obave{tavan o svemu {to se zbivalo. Streqan je 21 u~esnik pobune. g.hteo da se stavi na weno ~elo. Pobuwenici i mesni radikalni prvaci su u Bugarskoj kao emigranti raspore|eni du` granice sa Srbijom. punih sedam ~asova. Ba{ na prostoru vratarni~ke klisure trajala je najdu`a bitka u timo~koj buni. Antonija Aran|elovi}a. kao glavni podstreka~ putem politi~ke aktivnosti kome su. Preko Austrije je oti{ao u Sofiju. gde je Josif Pan~i} sa licejcima i „hajdukom Stojanom“ pio kafu 1863. Mere su bile zastra{uju}e: 734 pobuwenika je osu|eno. Pa{i} je u Vidinu primqen hladno. turske vlasti su na istoj liniji naselili Tatare da bi zapre~ili veze bugarskih pobuwenka i srpskih vlasti i me{ovitih srpsko – bugarskih ~eta.35 Kraqev re`im je pobedio.

Pred Timo~ku bunu wega je ~ekala kazna od osam meseci zatvora zbog podstrekivawa seqaka Gamzigrada na bunu zbog `igosawa stoke. Pa{i} je bio za nekakav „nered“. pripremao za put u Beograd. ina~e sve{tenik u Boqevcu. Tako. 75 . ili sli~no bez pomiwawa bune. u grupi boqeva~kih trgovaca. g. Pa{i} je bio ja~i od sudbinskih zbivawa. u kwa`eva~kom okrugu. Marinko Ivkovi}. a 1881. nov. QUBA DIDI] I ALEKSA STANOJEVI] Prema proceni Sima @ivkovi}a (Razvitak. ~ime je poni{tena izborna pobeda radikala. No. Po wemu.mogle su biti znak da „bugara{“ Pa{i} `eli javno da ponese izdajni~ki barjak. kao relativno mlad sve{tenik. Po @ivkovi}evoj oceni pop Marinko je. ili „ne{to gde bi mi bili pobednici“. Kao i mnogi sve{tenici koji su bili antidinasti~ki raspolo`eni i on je imao velikog uticaja u narodu ali kao i drugi nije bio na visini zbivawa. „bunu“. daleko od jeftinih re{ewa. br. POP MARINKO IVKOVI]. protivnarodnih radwi i ru{ewa srpskih nacionalnih interesa. 1983: „Vo|e u Timo~koj buni“) pop Marinko je bio neosporni vo|a crnore~kih pobuwenika. ispoqio kolebawe. potpisao je „Program narodne radikalne stranke“. zakqu~uju mnogi istra`iva~i obimne gra|e o Timo~koj buni koja se sastoji iz pisanih dokumenta prekog suda. avgusta 1883. po~eo da se bavi politikom. on je. u ~asovima kada se trebalo odazvati mawe–vi{e li~noj inicijativi i proceni situacije u vezi sa dosta neodre|enim pozivom da se buna zapo~ne. ali na specifi~an „popovski na~in“. Pop Marinko je bio na sastanku radikalskih prvaka posle obrazovawa nove vlade na ~elu sa Nikolom Hristi}em. da ih zarad osvajawa vlasti povede u sastavu bugarske vojske protiv Srbije u danima kada je ve} doneo odluku da se Bugarska napadne. g. Ro|en u Jakovcu. 6.-dec. Zna se da je imao razgovor sa Pa{i}em koji se 29.

@ivkovi} procewuje da su se ~lanovi glavnog odbora Radikalne stranke fakti~ki distancirali od pobuwenika. (Sveta Petka je pripadala para}inskom srezu. a to zna~i da su i popa Ivkovi}a „pustili niz vodu“ i zejedno sa Pa{i}em pobegli u inostranstvo. pohvatani su. Kosta 76 . „kurvara“ i „neznalicu“. Jedan od wih. }uprijskog okruga). a naro~ito za organizovano prikupqawe pobuwenika u logoru na ^estobrodici najve}u krivicu i odgovornost ima vo|a celog ovog mete`a pop Marinko Ivkovi}. Po oceni prekog suda Boqev~ani koji i sami vole kafane i kocku i posebno su krivi jer su. on je ispoqavao sve ve}u popustqivost u skladu sa shvatawem hri{}anske humanosti. ove izazvali da ponovo uzmu oru`je koje su ina~e predali. Za sve ovo. sa ~ime se on nije slo`io. I pored toga {to je u po~etnoj fazi bune uhapsio predstavnike boqeva~kih vlasti.opisuje kraqa kao „bekriju“.. Iz wega progovara pop kada za ovaj nevojni~ki potez govori da nije napao „jer bi palo mnogo krvi i od jedne i od druge strane“. Simo @ivkovi} daje ovakav opis wegove li~nosti: „On je umeo da izgovori jaku besedu. Mane jednog ~oveka. On ~etiri dana logoruje na domaku vojnih magacina punih municije kod Sv. oni su svojim pri~ama i podstrekivawem izazvali Krivovir~ane da se odupru komisiji za prikupqawe oru`ja.. koji je {kolovan za sve{tenika. podsmevaju}i se Valakowcima. da povu~e mase krasnore~ivo{}u i plamenom re~ito{}u. „kockara“. Tako|e. a postao je jedan od vo|a bune. po{to su mu sejmeni pretili ubistvom. ali kao da nije mogao da pre|e granice svog crnore~kog okruga. Direktno je pomogao da uhva}eni na~elnik zaje~arskog sreza Vi}entije Be{evi} spase glavu. Svi svedoci su pop Marinka ozna~ili kao glavnog vo|u boqeva~kog kraja. Na su|ewu je pop Marinko tvrdio da je bio prinu|en da pristupi pobuwenicima jer nije imao kud. Svi ~lanovi glavnog odbora koji nisu uspeli da se sklone. ponajvi{e su upadqive kada se prati pona{awe Ivkovi}a na ^estobrodici. Petke.

Na Dragutina Ili}a. jer mi smo va{e glave.“ Qubomir Didi}. {to mo`e da bude glavna instrukcija glavnog odbora.Tau{anovi}. sve{teni~ki smirenog. Jasno je samo to da Didi} nije smeo da krene u bunu dok se ne sazna da je kraq suspendovao ustav. posle hap{ewa je rekao: „^ega se vi bojite? Kazni}e vas mawe – vi{e hapsom i robijom. krenula pet dana nakon odricawa gra|anske poslu{nosti u Boqevcu. @ivkovi}a: „Na su|ewu je bio pribran. boqe re}i |iftinskog izgleda. Svojim upla{enim drugovima na putu iz Kwa`evca za Zaje~ar. on je imao pismenu dozvolu glavnog odbora da podigne bunu. tek u{log u sredwe godine `ivota (35). Ra{a Milo{evi} je rekao da je pop Ivkovi} vo|a bune. „dok glavni odbor ne zna ni{ta o buni“. zahvaquju}i wemu. trgovac iz Sokobaqe. po re~ima D. je glavni pokreta~ i lider bune u sokobawskom kraju koja je. izjavio je da je „Timo~ka buna li~no delo popa Marinka Ivkovi}a“. niti se izgovarao na druge. {to su do otu`nosti radili skoro svi optu`enici pred prekim sudom. @ivkovi} je naveo da je pop Ivkovi} pred streqawe imao „najboqe dr`awe od svih prvaka Timo~ke bune“. Dostojanstveno dr`awe ovog ~oveka. ali za glave se ne bojte! Kolac }u omastiti ja i narodni poslanici. nije nikoga optu`ivao. Bio je poslanik sokobawskog sreza i jedan od onih pojedinaca „koji su `iveli s narodom i znali ga“ ali „wegova inteligencija nije bila oplemewena velikim {kolovawem i ~itawem ve} je prirodna i prakti~na“. Ili}a. Didi} nije ostavio dobar utisak zbog skromnog fizi~kog. Wegovi prijeteqi. ali izgleda da takav materijalni dokaz nije postojao jer bi bio jo{ boqe iskori{}en za optu`be ~lanova glavnog odbora. Zbog oklevawa Didi} je u Sokobawi izlo`en bojkotu. poznanici i seqaci koje je poznavao nisu vi{e 77 . iza koga se kriju „~vrsta voqa i posebna upornost“. po{tovawe i samog Dragomira Rajovi}a.“ Dodajmo jo{ i ovu ocenu S. koji je pisao o pobuwenicima. Prema optu`nici koja je pro~itana na su|ewu. izazivalo je.

Zahvaquju}i brzom reagovawu i dobroj organizaciji obveznici narodne vojske 1. 78 . Konsultovao se sa Stanojevi}em i drugim pojedincima i svi mu savetovali da se uzdr`i. Sa pi{toqem u ruci on je zapretio sreskim ~inovnicima. Didi} je. Pobuweni~ka stihija u Sokobawi je krenula svojim putem. klase bili su upu}eni na polo`aj u Bawskoj klisuri. Quba Didi} je zajedno sa obveznicima narodne vojske iz sela Saselca do{ao kod sreskog na~elnika od koga su zajedno tra`ili oru`je koje su ve} predali. Ponovila se ista situacija koja se dogodila u Valakowu. Koliko je Ivkovi} predvodio bunu na popovski na~in. hteo ne hteo. oktobra 1883. Ratni~ki poklici me{ali su se trubama. pustio zatvorenike. Dobrosav Petrovi}. do{ao u Sokobawu. Ovoj violentnoj skupini pridru`ili su se i gra|ani Sokobawe i vojnici narodne vojske i pobuwenici su do{li su do svog oru`ja. istoga dana. 25. toliko je Didi} to ~inio na trgova~ki. formirao odbor ~iji su ~lanovi dobili odre|ena zadu`ewa. ali kada je {urak popa Ivkovi}a. Didi} ga je pozdravio samo jednom re~ju: „Znam!“ i buna je u sokobawskom okrugu po~ela 25. godine. i 2. Na osnovu obimne gra|e prekog suda mo`e se razumeti da je Didi} ~lanovima odbora predlagao da se novac iz kase sreskog na~elstva upotrebi na kupovinu oru`ja. oni su `eleli da se u~ini sve samo da opet imaju svoju hraniteqicu `ivota uz sebe. a sreskog kapetana i po{tara zatvorio. bio u raspolo`ewu pravog lidera. oktobra. dobo{ima i zvowavom sa crkvenog torwa. da se roba iz svih radwi konfiskuje.hteli da ga pozdrave na ulici i niko vi{e nije pazario u wegovom du}anu. po{to je postavio jake stra`e i naredio da se onesposobe telegrafske veze. ali ~lanovi odbora sve to nisu prihvatili. Zatim je Didi} stupio u vezu sa pobuwenicima u Kwa`evcu zahtevaju}i da mu po{aqu poja~awe u qudstvu i barut. ukqu~uju}i i wegovu. ispraznio kasu. Zatim je. Nenaviknuti da budu bez pu{ke u ku}i.

uve`banija.Kao i u drugim sudarima staja}e i pobuwene narodne vojske rezultati su i u sokobawskom kraju bili porazni za pobuwenike. U selu Balinci najmio je Cvetka Jovanovi}a da ga provede do granice kako bi pobegao u Bugarsku. Tako je Quba Didi} osu|en na smrt 6. spasavaju}i glavu. U me|uvremenu Didi} je. frontalnom su~eqavawu progovorilo je boqe oru`je. pa je pomo}nik na~elnika u Kwa`evcu poslao poteru. nije vajde. Bilo je jasno da }e se mir povratiti preko mnogih mrtvih glava. Sokobawski odbor prihvatio je sve uslove koje je diktirao major Jovan Atanackovi}. U direktnom. a ve} sutradan je bio streqan. ali ne i Didi}. Me|utim Jovanovi} je uspeo da mu otme revolver. Didi} je morao zajedno sa kwa`eva~kim bataqonom da ode u Kwa`evac. posle neuspelog poku{aja da pobegne. Staja}a vojska je bila mnogo br`a. postupio trgova~ki. Ve} 27. a weno oru`je imalo je mnogo ve}i domet i preciznost.“ Su|ewe je zbog obiqa podataka o wegovoj delatnosti u toku bune trajalo kratko – pola sata. Bez wegovog znawa formiran je „odbor za povra}aj mira“ u koji su u{li mnogi u~esnici bune. Zabele`eno je da je. novembra. Dat je i rok za bezuslovnu predaju oru`ja. Po{to je sokobawski odbor „za povra}aj mira“ ve} stupio u pregovore sa staja}om vojskom. zatim je odbio dukate koje mu je Didi} ponudio i predao ga policijskim vlastima. ali je i tamo po istom konceptu nadmo}nosti sve ve} bilo okon~ano. a Didi} je ostao usamqen i izolovan. su|eno mi je da glavu izgubim. a srce i hrabrost nisu mogli da urade mnogo. Posebno kao vo|a istaknut je trgovac Quba Didi}. Na gubili{te je iza{ao zajedno sa Petrom Milo{evi}em. Narodna vojska se razbe`ala na sve strane. 79 . i glavnokomandaju}i general Tihomiq Nikoli} je naredio ha{pewe ovih pobuwenika. Ipak sa svojim sledbenicima uspeva da dobije jedan bataqon narodne vojske iz Kwa`evca. a u sokobowskom kraju pod brojem jedan bila je Didi}eva. rekao: „E. oktobra usamqen u svom kraju on odlazi u Crnu Reku.

a uhvatilo isto ono seqa{tvo i predalo prekom sudu za koje se borio. @ivkovi} je ocenio da je Stanojevi} „pored dugove~nosti bio ~ovek velike ve{tine i promi{qenosti“.“ Tre}i neposredni vo|a Timo~ke bune. Iako najuglednije ime u kwa`eva~kom okrugu i celoj Timo~koj Krajini. i sa Ristom \usi}em. Delovawem Ace Stanojevi}a. policijske vlasti. svrqi{kog botaqona narodne vojske sa ~ijim pripadnicima je u~estvovao u bici na Dervenu. to telo je uzelo vlast u Kwa`evcu na genijalan na~in – uz pomo} aktuelne vlasti. Umro je u svojoj 94. posle plodne politi~ke karijere postane i ~lan Narodnog fronta 1945. Aleksa Stanojevi}. ta~nije kapetan Mitar Kova~evi} je zahtevao. oktobra „organizovao grupu gra|ana da brani barutni magacin od buntovnika!“ Zatim je postao prividno mawe zna~ajan ~lan „Privremenog odbora narodne uprave za okrug kwa`eva~ki“. pre`iveo je bunu koju je najboqe i najinteligentije vodio na svom podru~ju. ve} je naknadno dokraj~en. ~uvawe barutnog maga80 . poslanikom. Bio je tvrd zaverenik koji nije ostavqao tragove za sobom i koji je tajnu Timo~ke bune odneo sa sobom u grob. sa okanicom rakije i sve}om u rukama za rasterivawe straha i spas du{e. {ta bi drugo u neposrednoj opasnosti od pobune. Didi} posle plotuna nije odmah pao. najboqeg u~enika i sledbenika Nikole Pa{i}a. godini. Pobegao u Bugarsku i stigao da u svojoj 92. on je u svim slu`benim dokumentima prvo mesto prepu{tao drugima. nije bio zahva}en sindromom tragi~nog norodnog junaka kakvi su bili mnogi u na{oj istoriji.komandantom 4. on je 26. Didi} i Milo{evi} su se dr`ali ~vrsto. Naprotiv. U toku Timo~ke bune. Naime. Pred streqa~ki stroj \usi} je iza{ao pijan. kasnije nazvan „Privremeni izvr{ni odbor“. godini. Da ovu povest o wegovoj sudbini zavr{imo citatom Sime @ivkovi}a: „Didi}a je napustilo gra|anstvo koje je vodio. (Ona se verovatno sastoji u vezama radikala sa ruskom obave{tajnom slu`bom Ohranom). godine.

Me|utim. ve} je naredio. Bez ikakvog otpora buntovnici su zauzeli na~elstvo i zape~atili kasu. Iza svega toga stoji Aca Stanojevi}. [aqe glasine. nikome vi{e nije padalo na pamet da slu{a kapetana i na~elnika ve} Stanojevi}a. Ko sada da zameri Kova~evi}u koji narodnu vojsku na propisan (ali i samovoqan na~in) poziva u pomo} protiv buntovnika. Mihajla Veselinovi}a. oktobra. Kada su se seqaci i pripadnici narodne vojske sakupili iz okolnih sela.“ Daqe Sima @ivkovi} ovako procewuje aktivnost Alekse Stanojevi}a u toku pobune: „Aleksa Stanojevi} je aktivan i u propagandnom smislu. Govorio je u~itequ Voji Antonijevi}u iz Valevca da je Rusija na strani pobuwenika. pi{e objave. koji vu~e konce iz pozadine. upu}uje lokalne intelektualce u evropsku politiku. a kapetan Kova~evi} nije digao barutanu u vazduh kako mu je od strane na~elnika nare|eno. Kwa`eva~ka pobuweni~ka vojska je delovala kao precizni mehanizam. velika vojska sakupqena na tri punkta ili logora na podru~ju kwa`eva~kog okruga. mobilizaciju narodne vojske. Qubomira Bo`inovi}a i Nikolu Pavlovi}a. 10. Izgledalo je da je vlast naredila pokretawe norodne vojske koja je po{la u otvorenu pobunu. da bi se stvorio privid wegove inicijative. No i pored svega „kwa`eva~ka vojna organizacija kao i pobuna ovog okruga je do`ivela vojni poraz na Vratarnici 30. od komandanta Timo~ke divizije da mu preda Zaje~ar mirnim 81 . Prema wegovim vojnim kombinacijama Rusija bi preko Bugarske u{la u Srbiju ako bi se Austrougarska ume{ala u na{e stvari. Tra`io je 29. U toj birokratsko – pravnoj ujdurmi i komediji bez prolivawa krvi osvojen je ceo barutni magacin i dva topa. Na wegov zahtev okru`ni na~elnik je u tom ciqu gra|anima predao pu{ke da bi taj magacin ~uvali. upu}ena je pomo} ostalim pobuwenim podru~jima. ishrana vojske u potpunosti regulisana.cina. To {to je borba trajala sedam ~asova je posledica boqe vojne organizacije pobuwenika ovog okruga. Svako delovawe aktuelne vlasti je bilo blokirano. ipak se pokazala uobi~ajena vojna premo} staja}e vojske.

“ Preki sud je delatnost Alekse Stanojevi}a ocenio kao najopasniju.. Na ve} pomenutom zboru radikala u Kragujevcu Pa{i} je rekao.“ ZAVERA U EMIGRACIJI Iako prevashodio politi~ar. a bio je u blizini onih koji su bili kadri da za presecawe politi~hih ~vorova upotrebe nasiqe. Didi} zbog mu~eni~ke smrti i doslednog po{tovawa svojih ideja podse}aju nas na [umadince od Prvog srpskog ustanka do Topolske bune. ali nije ni pobedio ni mu~eni~ki zavr{io. Ako je etnopsiholo{ka osobenost Isto~ne Srbije prema [umadiji najvi{e izra`ena u hladnom i racionalnom. sva relativnost. Potera za Stanojevi}em nije uspela.putem. izme|u ostalog.. Do`iveo je petu deceniju XX veka dok su wegovi drugovi svoju `ivotnu putawu prekinuli 17 godina pre po~etka XX veka.. proizvoqnost i neta~nost regionalnih i psiholo{kih odre|ewa qudi jednog kraja. ne samo za Timo~ku Krajinu ve} i za celu Srbiju. U tome je. On je pogre{io samo u tome {to nije na vreme nabavio najsavremenije oru`je. „Zamereno mu je {to je ~lanove Glavnog odbora stranke obave{tavao o pripremama za bunu i o stawu u Timo~koj Krajini. Bio je pametan i ve{t.. onda je on pravi. Me|utim. rasni isto~nosrbijanski kulturni tip. nag na|en. gde je potom go. Ivkovi} i Q. On nikada nije molio kraqa da mu oprosti. pisar Atanasije Aran|elovi} je poginuo „kod mehane vratarni~ke. Wen vo|a. Preki sud ga je osudmo na smrt.. Pa{i} je ~esto bio prinu|en da postupa kao revolucionar kako je `eleo pokojni Svetozar Markovi}.. a za `rtve i neuspeh osevtu. On se posledwi digao a prvi pobegao. Po slomu narodne vojoke kod Vratarnice pobegao je sa Veselinovi}em u Bugarsku. wegovi zemqaci M. da je sve {to je wegov drug iz student82 .

tradicionalni na~in: Bog da mu du{u prosti! Pa{i}. bio je u stvari pretwa.) Kraq je 1881. smenio mitropolita Mihajla. Shvataju}i da se radikalizam uvukao i u prosvetu. S wim se. socijalista Svetozar Markovi}. Osnovni radikalski pokli~ koji je Kazimirovi} ve{to izdvojio iz Pa{i}evog govora u vreme izbora pred bunu 1883. tako|e ~oveka iz Isto~ne Srbije. Zbog kraqeve grube represije na udaru su bili pripadnici radikalie stranke.skih dana. a wena sau~esnica zate~ena obe{ena u zatvorskoj }eliji. kraq je preko ministarstva prosvete otpustio mnoge u~iteqe i profesore. hteo ne hteo. grofom Kalnokijem. (Istovremeno on se u Beogradu i Be~u vi{e sastajao sa austrijskim poslanikom Kevenhilerom i austrougarskim ministrom unutra{wih poslova. morao da ima. uradio kao borac za narodna prava. g. ve} je postavio i pitawe da li }e „hteti. mogao porediti samo wegov direktni rival u naprednoj stranci Milutin Gara{anin. direktno optu`io Pa{i}a i radikale za poku{aj atentata od strane Ilke Markovi} koja je u zatvoru na|ena zadavqena pe{kirom. nego sa svojim predsednikom vlade. da li }e ko smeti da glasa za Frawu Josifa!“ S druge strane kraq Milan se od po~etka Pa{i}evog uspona prema wemu pona{ao upravo zavereni~ki. ali tako smi{qena i formulisana da su se od we preostali malodu{ni glasa~i mogli probuditi. g. pored toga. 83 . kako navodi Vasa Kazimirovi} u svojoj kwizi. mawe gre{i od svojih saradnika i otvorenih neprijateqa zbog toga {to je bio neumoran radnik. sumwe u opravdanost kraqevih metoda razra~unavawa sa politi~kim protivnicima i aktuelnom opozicijom rasule su se po ~itavoj Evropi. Umesto optu`be „belosvetskog teroriste“ Pa{i}a. Narod je.36 odgovorio na svoj pravoslavni. koji je ~ak spavao u svojoj kancelariji. kako je istra`io Kazimirovi}. urodilo plodom. a mnoge {kole ostavio da ~ekaju nova postavqewa. Sve to jo{ ne pokazuje ono drugo lice Pa{i}evo koje je. Pa{i} je pozvao srpski narod ne samo da glasa za radikale.

pobunu i svrgavawe kraqa Milana. prognan od kraqa Milana. Iako je knez Aleksandar Batemberg. Sofiji i Vidinu gde su se Pa{i} i emigranti kretali i okupqali) ne uspevaju da i{~upaju ni jednu jedinu re~ koja bi potvrdila Milojevi}evo izve{}e o zaveri. stigao u Vidin novembra 1883. koji je ina~e bio srpskog porekla. bio u Ru{~uku. Iako mu ruski agent u Bugarskoj nije izrazio podr{ku. Zna se ko u takvim poslovima mo`e da govori i pi{e – Nikola! 84 . Ali ga je taj isti ruski ~ovek. za{tititi ga i sakriti kad treba. Najtvr|e jezgro srpske emigracije. Da iz sada slobodne Bugarske izazove sa svojim dobrovoqcima. uputio na mitropolita Mihajla koji je. Pa{i} je to prihvatio iako se pre tri godine razi{ao sa mitropolitom jer ovaj nije dozvolio parastos u zatvoru u kome je umro poznati borac za narodna prava iz Koprivnice kod Negotina. austrougarski agenti u Bugarskoj (Belograd~iku. mogao da gleda svakojako na prisustvo Pa{i}a. tako da bez nare|ewa niko nije umeo da otvori usta. a zatim bankrotirao. nekada{wi krimski i makre{ki dobrovoqci i wihovi mla|i naslednici znaju samo da pucaju i koqu. Adam Bogosavqevi}. godine.Kraq Milan je i samog Pa{i}a poku{ao da kompromituje u Bontuovoj aferi kada je ovaj. iznudio vrlo povoqne (i nepravedne) uslove eksploatacije budu}ih srpskih pruga. Razume se. Pa{i} je zaobilaznim putem. Najva`nija je wegova namera da i on u~ini ne{to sli~no u obrnutom smeru. Zahvaquju}i wemu i Pa{i}evom zetu Risti Ivanovu. mudar kao i Pa{i}. podmitio ~lanove napredwa~ke vlade. on se nikada nije odrekao Rusije. koji su tretirani kao emigranti. smatraju}i Pa{i}a revolucionarom. bugarski vladar germanske krvi. Pa{i}u sumwivi Francuz. preko Kalafata. to nije u potpunosti wihovo delo. predsednik bugarske radikalne stranke Nikola Suknarov ostaje dosledan svojoj oceni da je Pa{i} ~ovek kome treba pre svega na qudski na~in pomo}i. ali je taj wegov poku{aj ostao vrlo providan.

Pa{i} je stekao jo{ jedno veliko iskustvo. O toj odluci Milojevi} je trebalo da obavesti Jovana Risti}a. koja se pred o~ima svih pretvara u tragediju. „Trnovskoj konstituciji“ Pa{i}. On uspeva preko novosadske {tampe i prevoda na sedam jezika da saop{ti Evropi da je glavni ciq kraqeve strahovlade fizi~ka likvidacija opozicije. ili crnogorskog kneza Nikole ili Perta Kara|or|evi}a na srpski presto. U listu ~ije je ime vezano za mesto smrti Svetog Save – Trnovo. „Srpska nacionalna ideja je oslobo|ewe i ujediwewe svih Srba u jednu dr`avu i formirawe Balkanskog saveza plemenski srodnih rasa. U vreme kada je Pa{i}eva glava bila ucewena na 2. Pa{i} je sa mitropolitom Mihajlom i sa svojim „vernim“ Vladom Milojevi}em dogovorio plan o dovo|ewu Aleksandra Obrenovi}a. koji je sa raznim stratezima i poverqivim qudima pravio planove za oslobo|ewe Srba izvan Srbije. Drugim re~ima skovana je zavera protiv legitimnog kraqa Srbije Milana Obrenovi}a.Kao nekada Ilija Gara{anin. sina kraqa Milana. No. kada je Pa{i} sa emigrantima nameravao da preko Gajtan planine i Velikog Izvora 85 . dobio slu`bu i kraqevo poverewe.. ako se ta pro{lost poznaje.. Saznao je da ima qudi kojima je svejedno kako }e gubitak ~asti da tuma~e wegovi potomci. koja se sve vi{e udaqava od kraqa i wegovih metoda. spasao se pasjeg emigrantskog `ivota. on pi{e da ni nesre}ni despot \ura| Brankovi} ni \or|e Brankovi} nisu ni u najve}oj nevoqi davali tolika prava Austrijancima u Srbiji kako je to u~inio kraq Milan. jer ponavqawe iste ili sli~ne situacije iz pro{losti. mo`e se ubla`iti ili izbe}i. pi{e da se `rtve timo~ke bune moraju osvetiti „jer Srbin ne mo`e da `ivi bez we“ (osvete)..000 dukata. Milojevi} je po dolasku u Beograd odmah sve dostavio kraqu Milanu. kao da je negde u [umadiji. nastupaju}e politi~ke li~nosti u zemqi. godine. Sve se to de{avalo 1884.“ Iz ovog ~lanka se vidi da je Pa{i} znao za zna~aj istorijskog kontinuiteta..

mesec dana kasnije. Dragomira Rajovi}a. je kao inteligentnom politi~aru padalo te{ko {to je nasledio stawe raznih nu`nih kompromisa koji se javqaju u ustavno – pravno nestabilnim dr`avama. po svedo~ewu Sforce. Pa{i} odustaje od plana. nazivao probisvetom. Kazimirovi}a ona je o{trinom Pa{i}evih poziva na svrgavawe obrenovi}evskog re`ima bila iznena|ena. novog predsednika skup{tine. on }e morati da podnosi i razmi{qa o kombinovanim ~etama {vercera i haramija koji su dobili ulogu strana~kih qudi i patriota.u|e u Srbiju i podigne ustanak. Iskustvo sa takvim qudima mu je pomoglo u stvarawu najboqeg stare{inskog kadra u srpskoj vojsci i suzbijawu kriminala u podno{qive okvire. nazvao je ubicom koji u pravoj demokratiji nikad ne bi bio izabran na tako odgovorno mesto. Na vest da je srpski diplomatski predstavnik napustio Bugarsku. on ponovo poziva srpski narod da zbaci kraqa Milana. koji je po okon~awu bune bio predsednik prekog suda u Zaje~aru. Kazimirovi}a koji se odnosi na drugi 86 . Upotrebqena terminologija u raznim Pa{i}evim pismima i ~lancima potpuno je prilago|ena kraqevom na~inu izra`avawa koji je i samoga sebe. u junu iste godine. SRBIJA KAO PA[I]EVA ZVEZDA VODIQA Javnost je u Srbiji o delatnosti emigracije i Pa{i}a obave{tavana i preko austrougarskih agenata i naknadno uba~enih pojedinaca koji su preko poverqivih qudi pozivani kao organizatori planirane pobune. Da bi smo bili slikovitiji nave{}emo jedan citat iz kwige V. Pored ve}e opreznosti prema qudima od wegovog poverewa. Me|utim. Pored toga Pa{i}u. da je kraq Milan tra`io da se emigranti udaqe sa granice i da je izbio pograni~ni incident na Bregovu. Po oceni V.

To je u velikoj meri omogu}io i Kosta Marin87 .593. U decembru iste godine ovakvi poku{aji potpaqivawa vatre imaju na kratko vi{e izgleda. sasvim mirno gazi plitak Timok ispod brda Bezdet u Vratarnici i ponovo prelazi granicu.00 dinara Veqku Jan~i}u iz Vratarnice. Pa{i}ev za{titnik Suknarov postaje ministar unutra{wih poslova. Prema Kazimirovi}evom istra`ivawu ministarstvo unutra{wih poslova Austrougarske zna da se 16 sanduka oru`ja i municije nalazi u pivarskoj radwi srpskog emigranta iz Zaje~ara.poku{aj pobune u Srbiji krajem leta 1884.“ Grupa Mladena Cekovi}a Draganovi}a. a zet Ivanov {ef sofijske policije. pre{la je granicu upravo u vreme tog zati{ja i posle pu{karawa ubila popa Veqka Spasi}a u neposrednom zale|u Vratarnice. godine: „[to se ti~e Pa{i}evog plana da sa emigrantima pre|e granicu i u Srbiji zapali vatru ustanka. Veqko Jan~i} se u gra|i o timo~koj buni pomiwe kao emigrant. Zatim Suknarov biva smewen ali je sakupqeno 1000 pu{aka i potrebne municije. zaje~arski trgovac Petar Nedeqkovi} preuzima deo imawa Mladena Cekovi}a iz Zagra|a na ime duga koji nije ispla}en.. koja je po svemu sude}i ubila kwa`eva~kog pisara u Vratarnici u toku bune. Posle ubistva popa Veqka Spasi}a ova grupa emigranata pronalazi samo deo novca i sa jednim rawenim Velikoizvorcem u koga je pucao sviwarski trgovac i ~lan napredwa~ke stranke Ne{ko To{i}. Zapis duga i popis celokupnog imawa u slu`beni protokol uvedvni su pre bune. Sve je opet jednom (verovatno – „jo{ jednom“ – prim. Prema Intabulacionom protokolu op{tine Zaje~ar.) odlo`eno i – zavladalo je zati{je. ni od toga nije bilo ni{ta. koji se proizvodwom i prodajom piva bavi u Vidinu.. Prema istom protokolu pop Veqko Spasi} ustupio je na ime pozajmice 6. aut. Pa{i} pozajmquje novac od wih za tro{ak i hranu 3000 emigranata Srba i 1000 proteranih Crnogoraca pod komandom vojvode Peke Pavlovi}a. \or|a Lazarevi}a.

uspeo da izbegne rascep u emigraciji. U svom pismu srpskog suverena ne oslovqava sa „va{e veli~anstvo“. Pritisak bugarske policije i kraqa Milana koji zahteva da se uklone emigranti sa granice sve su ja~i. I Crnogorci tako misle. Nije ni najmawe uva`io Pa{i}eve razloge da se u vreme ratne opasnosti upravo iz patriotizma ne sme i}i u bunu. Ve}ina se odlu~uje za odlagawe. evo 88 . Pa{i} prepu{ta odluku ve}ini. On je svima rekao u brk da su kukavice. Prolaze meseci mu~nog i{~ekivawa. u ~ijoj je ku}i u Vidinu dr`an ovaj sastanak. u srpskom selu Bra}evac.. Bugarska policija nije prona{la oru`je jer je ono skloweno na samoj granici. pokvarewak) treba da }uti. ipak bira na~in wegovog uklawawa. Da li sa 4000 Srba i Crnogoraca u}i u Srbiju ili ostati u Bugarskoj u bekstvu od bugarske policije. reaguju}i pre svega na prisajediwewe Rumelije Bugarskoj. kamenorezac iz Vaqeva. Kad Pa{i} i Peko govore. ali sa wegovim protivnicima `eli uniju Srbije i Bugarske. septembra 1885. 1926. jedan takav pezenvek (svodnik.On ne `eli sa Batembergom i wegovom vojskom. kako smo videli. Prisajediwewe Isto~ne Rumelije dogodilo se 6. Pa{i}eve dileme postaju sve ve}e. osim Janka-Jola Pileti}a. g. ide i Pa{i}. vidi se da je Pa{i} postupio mudro i promi{qeno.. Iz pisma koje je nakon toga Pa{i} uputio kraqu. ve} samo sa „kraqu“. – ovaj sastanak je odr`an dakle u potpuno izmewenim uslovima koje je \or|e Lazaravi} u „Politici“ od 18. kao da ga ostavqa samog sa tom titulom. Izbila je sva|a. koji je izdao Pa{i}a. Ako je Bugarska u{la u Rumeliju. Ako su svi da se ide u Srbiju. Buna je planirana za kwa`eva~ki okrug.kovi}. uprkos nezavidnoj situaciji. zapretio mu je da }e ga „golim rukama izbaciti kroz re{etke na prozoru“. Otac \or|a Lazarevi}a. u gladovawu i o~ajawu? Vojvoda Peko Pavlovi} je prepustio odluku Pa{i}u. 8. Rista. posle svrgavawa oba „nemska“ kraqa. Ne kriju}i da je srpski kraq tiranin. Janko Jole je pozvao „na megdan juna~ki“. ozna~io kao „grom iz vedra neba“. Pa{i} je. g.

. direktno ne optu`uje kraqa za tiraniju (indirektno sasvim sigurno). po{to su Bugari u{li u Rumeliju.Mi u takvom vremenu obustavqamo svaku radwu koja je upravqena da Srbiju oslobodi od unutra{qe tiranije i da osveti nevino prolivenu krv bratsku i stavqamo se vama na raspolagawe ukoliko nam polo`aj dopu{tao bude.. ve} napredwake. Pileti} je bio u stvari {pijun kraqa Milana. ali kada je izbio srpsko – bugarski rat. gori od „pezenveka“.. Nakon toga Pa{i} je u srpskoj javnosti optu`en da na ra~un bugarskih usluga u svrgavawu kraqa Milana `eli da Makedoniju ustupi Bugarskoj. Pa{i} se nije dao prevariti. No. bio je smi{qen izazov koji bi emigrante i radikalsko vo|stvo doveo pravo pred pu{~ane cevi sakrivenih `andarma na srpskoj strani. oni su odbili da se bore protiv Srbije. ukazuju}i da je u novoj situaciji jedino razumno da srpska vojska u|e u Staru Srbiju i Makedoniju..“ Poruka je jasna: iznad tiranije i politike je potreba Srbije da ne ostane u sku~enim granicama jer svoj polo`aj. Pi{u}i Suknarovu Pa{i} je ostavio neoboriv dokument svog vizionar89 . Crnogorci pod komandom Peka Pavlovi}a su potom napustili Vidin u `eqi da se bore za Rumeliju. Wegov poziv na dvoboj „kukavicama koji ne smeju da pre|u granicu i dignu bunu“. Pileti} se vratio u Srbiju i mada nije uspeo da na ovakav na~ik ubije ili uhapsi Pa{i}a. Posle svr{etka rata Pa{i} je mogao dokumentovano da doka`e da je u Bugarskoj upravo progowen jer je svojim doma}inima. Oni su bili preobu~eni u seqa~ka odela i pod komandom Milutina Gara{anina. osporavao pravo na Makedoniju. U ve} pomenutom.prilike da Srbija bez oklevawa u|e u staru Srbiju i Makedoniju. va`ne puteve i svoj opstanak ne mo`e da brani kao bilo ~ija provincija. svakako istorijskom pismu kraqu Milanu. on u Beogradu dobija mesto sreskog pisara. „. Bugarima. razume se. Jole Pileti} je bio samo dokaz da su kraq i napredwaci uspeli da se veoma dobro organizuju u odbrani od radikalske opasnosti. on.

Proteran je najpre u Ru{~uk. a iskreno i bratsko raspolo`ewe prema Srbima je izostalo. „mnogo je boqe. On nije verovao u dobre namere ujediwene carevine. to odlu~io). budu}i da su vladari obe zemqe bili weni qudi? Stvar je vrdo prosta.. jer je remetila ravnote`u u stalnoj te`wi da se {iri prema istoku.“ U tim ~asovima Pa{i}a je . Pa{i} zamera i Bugarima jer su. namenio ruskom ambasadoru u Parizu.. on smatra da oba vladara koji rade protiv slovenske stvari treba zbaciti. no da ide sa Austrijom protiv Turaka. pi{e Pa{i}. nastalom 1885. g. a ukoliko se ne `eli rat zbog Rumelije 90 . g. sigurnije i slozi balkanskih naroda bli`e.stva.. a zatim u Rumuniju. „Naposletku“. retko ko razumeo. naime. na koje u prvom redu pada odgovornost za rat sa Bugarskom. Nije se ona rukovodila opasno{}u naru{avawa privr`enosti Batemberga i Milana Obrenovi}a. [to se Pa{i}a ti~e on je prozreo tu igru i u pismu iz oktobra 1885. koje je. spekulisali u pomo}i srpskim emigrantima. Pa{i} je. kako je ustanovio Vasa Kazimirovi}. jasno znao {ta je glavna opasnost za sve balkanske zamqe koje su se ponovo ra|ale izme|u ~eki}a i nakovwa svojih `eqa i realnih mogu}nosti opstanka. g. U jednom drugom pismu. bili su se potpuno oglu{ili o jednu ispravnu politi~u ideju – da se balkanskim savezom ostvari oslobo|ewe svih od Turske podjarmqenih naroda. Austrougarske. kako on ka`e. Kakav je interes ona imala. (Gara{anin je to pismo zaba{urio i nije ga pro~itao na sednici narodne skup{tine iako je. Htela je ona mnogo boqi rezultat koji bi u{ao u neprobojan oklop tradicije – stvarawe mr`we i rivalstva izme|u dva naroda (kraq i knez su bili ionako samo {ahovske figure) po staroj devizi: devide et impera (zavadi pa vladaj)..“ Od svega je najinteresantnija uloga Austrougarske u srpsko – bugarskom ratu 1885. kao i docnije. kad bi Srbija i{la sa Bugarskom protiv Turaka. U vezi s tim Vasa Kazimirovi} zakqu~uje: „I kraq Milan i Milutin Gara{anin. po pretpostavci Vase Kazimirovi}a..

a srpska skup{tina u oktobru 1885. a zatim u Rumuniju.“ To je bilo pre proterivawa u Ru{~uk. ina~e Srpkiwa. uhvatili i `ivog ispekli.. Sam Pa{i} je priznao da nije smeo da iza|e pred wih jer je ruska pomo} koju im je obe}ao izostala. Ali Pa{i} je i spretniji i sre}niji od Babe Novaka. donosi odluku da se Bugarska napadne.. U tim te{kim trenucima pomogli su ga udovica kwi`evnika Qubena Karavelova. koliko je mogao. odvijale „kako sam predskazivao da }e se razviti. pored Slovenskog komiteta i Bugarina Aksakova. pomogao emigrantima. ubistvima ~ijim ubicama nije su|eno. Ostali emigranti koji su tako|e proterani i ostali bez sredstava za `ivot. Pa{i} ne `eli ruskom silom uve}anu Bugarsku (ni sanstefansku ni novu koja se stvara sa Rumelijom) jer kqu~ slovenstva na Balkanu je Srbija (zbog dva putna pravca) bez koje se ni Bugarska ne mo`e odr`ati. U tim trenucima prognani mitropolit Mihajlo je. u okviru slovenstva i balkanskih odnosa. 91 . U Rumunuji je Pa{i} bio u jo{ ve}oj opasnosti jer je austrijsko poslanstvo u Bukure{tu tra`ilo wegovo hap{ewe. Bez la`ne skromnosti Pa{i} je otvoreno napisao da su se prilike na Balkanu. kod ruskih prijateqa iz studentskih ciri{kih dana. Po Vojislavu J. Vukovi}u ~ije navode koristi V.treba vratiti „status quo ante“. koga su kao zaslu`nog ratnika na Balkanu transilvansko – moldavski secesionisti na ovom istom terenu 1601. U isto vreme u Srbiji je izvr{ena mobilizacija. Mojim re~ima i pismima nije se poklonila pa`wa. Sam Pa{i} je ostavio svoje zapa`awe da su emigranti opstali vrlo dobro u „{opskom naseqewu“ koje „simpatizira Srbima“. bili su izlo`eni gladi i poni`ewu. Grof Kalnoki je Kevenhileru u Beograd poslao telegram u kome se kraq Milan uverava da „mo`e ra~unati na na{e prijateqstvo“. Kazimirovi}. Progowen kao zver Pa{i} se skriva u Dobruxi. jer nisu bili dr`avqani Bugarske. Interesantno je dr`awe Rusije u tim danima. i bugarski slovenofil Aksentije Aksentijevi}. g.

19. ili politi~ar uop{te da bi se uistinu i razumevao u politiku. Mo`da. Milan je poveo rat smatraju}i da iza Bugarske stoji Rusija. Kako prema pisawu Slobodana Jovanovi}a navodi Kazimirovi}. Uspe{nim ratom protiv Bugara pobedio bi on. a ne Pa{i}. po`eleo u Beogradu. [to je kobnije za wegov ina~e skroman politi~ki mentalitet. Pa{i} bar u ~asovima o~ajawa. o kome dobija austrijske izve{taje da sprema atentat na wega.“ Da li je Pa{i}eva aktivnost u Bugarskoj i Rumuniji doprinela ovom stavu ruskog cara.“ Tre}eg dana rata. on je iznenada doneo odluku o povla~ewu prema Pirotu. wegova zvezda ga vodi u ropstvo koje on do`ivqava kao sudbinu. ne odobravam ono {to ste u~inili. kraq Milan je pao na ispitu i kao ratni strateg. Dok je trajala bitka na Slivnici koja. Prema saznawu V. uveren da }e Bugarsku vrlo brzo pobediti. „Srbija mora ili postati austrougarska pokrajina. Poraz je bio neizbe`an. Nikako u Sofiji. nije bila izgubqena sve do momenta kada je do kraqa doprla vest da je jedan bugarski odred u{ao u neko selo iza linije srpskog fronta. 92 . po zasluzi. novembra 1885.. Kazimirovi}a kraq Milan je uo~i rata bio opsednut „pravom manijom gowewa“. a ne intriga Austrougarske. predsednik. ili pak teritorijalno pove}ana. Ratom je hteo da zbri{e i svoju nesigurnost i silaznu liniju svog autoriteta i emigrante i Pa{i}a. ne}u da me Pa{i} i drugovi wegovi vode vezanog kroz Sofiju.“ Istina je da bi takav trijumf.. g. Car je odgovorio: „Zato {to volim bugarski narod. kraq je uo~i sloma rekao: „Ne mogu ovde ostati. Sigurno je ne{to drugo: ~esto nije dovoqno da bilo ko bude kraq. kako tvrdi Kazimirovi}.Batemberg je telegrafisao ruskom caru o svojoj nameri da prisajedini Rumeliju jer zna da ruski car voli bugarski narod.

Todorovi} je prihvatio kraqevu ideju da se radikali i napredwaci sporazumeju i formiraju koalicionu vladu. Rat sa Bugarskom je nazvao prenagqenim. koji je bio zatvoren u kalemegdanskoj tvr|avi. g. ne `ali truda da do kraqa dospeju wegova prava shvatawa i tuma~ewa proteklih doga|aja. To. Ne i sa Pa{i}am i emigrantima. ali je wegova procena da je. kraq je li~no posetio Peru Todorovi}a.POSLEDWA KRAQEVA OFANZIVA Uzrok progona Pa{i}a iz Bugaraske u Rumuniju le`i u ~iwenici da je Pa{i} odbio ponudu kneza Batemberga da se sa emigrantima ukqu~i u bugarsku vojsku koja se najpre brani od napada. to mo`e samo srpski narod. Iako je mo`da shvatio da kao suveren Srbije ne}e dugo izdr`ati. Re`im u Srbiji se ne sme obarati stranom silom. osim emigranata i Pa{i}a. Izmiri}e se sa radikalima u zemqi. Kraq je pro~itao sva wegova pisma ali mu sujeta nije dozvolila da uva`i bilo koje stanovi{te svog protivnika. koji su ~amili u wegovim zatvorima. kako se izrazio. Pera Todorovi} je prihvatio sve kraqeve `eqe. S druge strane Pa{i} je veoma o{tar prema Bugarima tvrde}i da je o ovoj zemqi Evropa ~ula „kada im se (Bugarima) sloboda pokloni“. posle rata. sa kojim je svojevremeno Pa{i} osnovao radikalnu stranku. neiskusna bugarska vojska pobedila „zbog niskosti i nesposobnosti“ qudi na srpskoj strani i zbog toga {to je malobrojna srpska vojska „}oravo rukovo|ena“. januara 1886. svi osu|eni radikali su pomilovani. Pa{i}. pa }e kasnije balkanski savez i zbog toga biti veliki podvig. razume se. g. 1. on se odlu~io na novi udarac Pa{i}u. a od radikala u zemqi o~ekuje da pomognu spasavawu obraza Srbije. I Pa{i} smatra da je rat bio bratoubila~ki. nije bugarsko gledi{te. ^etiri dana kasnije. Odr`ana je konferencija predstavnika 93 . a zatim nastupa na srpskoj teritoriji (zaustavi}e je austrougarski ultimatum). U decembru 1885.

[tavi{e.. kako se izrazio Vasa Kazimirovi}. uskoro je bio iskqu~en iz stranke. sa pomilovanim radikalima i ve} 94 . koji je bio uveren da dobro radi.nekada suprotstavqenih stranaka. Mada kraqevom rukom oslobo|ena i ovakva radikalna stranka. No i kraq nije postigao svoj ciq: da. pobedio i kraqa i svog politi~kog kompawona Todorovi}a. bar na kratko. sa disidentom Perom Todorovi}em na ~elu.“ Tako je Pa{i}.. Ubrzo je bez ostatka postao kraqev ~ovek. kraq je poku{ao isti manevar sa liberalima. Pa{i} iz emigracije savetuje da se radikali ne pribli`avaju ni liberalu Jovanu Risti}u. Formirana je nova vlada.. odbija koaliciju sa neprijateqskom napredwa~kom strankom. o stabilnosti ne treba ni govoriti. Zamerio je Ra{i Milo{evi}u zbog isterivawa Pere Todorovi}a iz stranke: „Ja sam pretpostavqao da }e{ uzeti na se ulogu izmiriteqa. Pa{i} je. preko wega ostvario neki uticaj na kraqa i dolazio do informacija o kraqevim namerama. „preko Todorovi}a pridobije radikalnu stranku za saradwu bez nekih ve}ih ustupaka. ~ara{ jo{ vi{e vatru. Kada je ovaj manevar propao.“ No kraq ide daqe (prema svome kraju). Kako je Ra{a Milo{evi} zabale`io.“ I sam je kritikovao Todorovi}a jer je za~etnik rascepa u radikalnoj stranci.. No. Pa{i} se nadao i smatrao je da tako i narod misli da se radikali ne}e „poqubiti i zagrliti sa izdajnicima srpskog imena i srpske dr`ave. a kao wen nekada{wi vo|a. kako ocewuje Vasa Kazimirovi}.. koji i sada ima presudan uticaj. „Ve}ina radikalskih prvaka izjasnila se protiv sporazuma sa napredwacima. Pa{i} je bio Pa{i} i prema svojim sledbenicima ne samo prema kraqu Milanu. Nema politi~kog mira u Srbiji. postigao da Todorovi} odigra dvostruku igru. a ti umesto da miri{.. koliko je to bilo mogu}e. No. ne smatra da }e do stvarnog pomirewa do}i. Pera Todorovi} nije bio za taj posao. Za wega je „ni{ka opozicija“ i neokaqani radikalizam „posledwa nada naroda“.“ No kritikuju}i i Milo{evi}a i Peru Todorovi}a Pa{i} je.

Novi izbori u septembru 1887. „buna se priprema“. jer je liberalno – radikalna vlada trajala kratko. Sada je ucveqen i liberal Jovan Risti}. Prakti~no. vidi rastu}u anarhiju zbog delovawa izdajni~ke emigracije i Pa{i}a. godine opet ostvaruju radikalsku ve}inu. Pa{i} ni za dlaku ne odustaje od svoje antiaustrijske politike. shvataju da mogu da preduzmu samo ono {to im kraq dopusti. u junu 1887. ~ovek od poverewa Rusa i Pa{i}a. takvi kakvi su.. Ako odstupe od tog ciqa ve}inu }e dobiti radikali Save Gruji}a. No i radikali majora Gruji}a.. U svojstvu srpskog poslanika u Rusiji on je u Petrogradu primio Pa{i}a. g. Pa{i}ev naslednik u zemqi bio je major Sava Gruju}. „Da li mo`e“. 95 . zakqu~uje Pa{i}. Ni{ta novo u Srbiji toga vremena. Gruji} je taj susret opisao sasvim podani~ki. „revoluciju“. Dobija prave napade besa. Jovan Risti} po svaku cenu ho}e da i taj uspeh svede na radikalsku mawinu u skup{tini. da su radikali „ulo`ili u savez poverewe naroda k vama. Prorokuje „finansijski krah“. Pored toga kraq je odbio da u sastav nove vlade u|e Kosta Tau{anovi}. „radikalna stranka da zadr`i poverewe naroda i jo{ k tome da ste~e poverewe kraqa?“ Ipak. Radikali su optu`eni da je wihov ciq ru{ewe prestola. U vezi s tim Kazimirovi} s pravom pretpostavqa da su radikalski prvaci poslu{ali Pa{i}a. ta~nije neprihvatawa politike pokornosti i postepenog gubitka suvereniteta pred velikim susedom. „porezi se ne uteruju“. Vide}e se {ta }e i ko izgubiti u ovom politi~kom ruletu. Za svoje naslednike je kazao. a kraq je doveden u nesnosnu situaciju da ne mo`e ba{ sve po wegovom. sugeri{u}i umerenost.ohla|enim dinasti~kim liberalima. kako se vidi iz pisma Kosti Tau{anovi}u iz avgusta 1887. a liberali poverewe kraqa k wima“. ali je ta~no preneo kraqu da Pa{i} nema nameru da se vra}a u Srbiju jer ne prihvata stawe koje su stvorili radikali u zemqi.. Pa{i} je preko odanih qudi i pisama zahtevao da radikali {to vi{e suzbiju liberale kod kraqa. g.

“ Tako je kraq ostao usamqen u mi{qewu da je Pa{i} izdajnik.“ Kraq je najzad zahtevao da se Milutin Gara{anin protera jer nije hteo da bude srpski poslanik u Rimu. Upravo u svojoj 44. gledao je kako Pa{i} u o~ima naroda izrasta u legendu i epsku li~nost. Otmicu je pomogla austrougarska policija. Zima u kojoj se Pa{i} pripremao za povratak u zemqu.. Pa{i} je bio „pa}enik“ u izgnanstvu koji je i daqe strepeo od novih prijateqa koji bi ga. olajavali kod kraqa. g.Sve te brige on saop{tava Kevenhileru jer kao da u Srbiji nema kome da se poveri. zarad karijere. ~vrsta ruka iz timo~ke bune je okrenuo le|a kraqu: „Na wegovo veli~anstvo se ne mo`e niko osloniti.. uprkos svim menama raspolo`ewa i interesa i geografskoj udaqenosti. kada je spa{avaju}i goli `ivot prvi put obrijao bradu da ga austrougarski agenti ne bi uhvatili. prema lokalnom 96 .. Kao predsednik vlade 1888. I Nikola Hristi}. Hristi} je izjavio da „nema tog nitkovluka za koji kraq Milan ne bi bio sposoban. februara 1889. Hteo ne hteo. bila je. Major Sava Gruji} daje ostavku jer kraq nije hteo da potpi{e jedan ukaz koji je sam zahtevao da pro|e kroza proceduru. godine ~uo spanosnu vest: kraq Milan je abdicirao. POVRATAK I NOVE ZAMKE I TE[KO]E U {estogodi{woj emigraciji Pa{i} je ustanovio dva osnovna kamena temeqca budu}e srpske politike koju }e ostvarivati koliko mu prilike budu dozvoqavale: postizawe sloge balkanskih dr`ava i. dugogodi{wi ministar unutra{wih dela..37 Abdikaciji je prothodio razvod sa kraqicom Natalijom i otimawe sina i prestolonaslednika Aleksandra koji je bio sa majkom u Vizbadenu. Pa{i} je 22. oslawawe i savezni{tvo sa Rusijom. godini `ivota.

\or|a Gen~i}a. Izvesno je da Timo~anin donosi vest da se Gen~i} nije odazvao komisiji za otkup zemqi{ta za trasu budu}e pruge i da pruga nije pre{la preko wegovog imawa. godine jedan iz grupe Mladena Cekovi}a Draganovi}a. Radosav M. U isto vreme u Timo~aninu se razobli~uju policijske metode razra~unavawa sa politi~kim aspirantima za vlast. glasilu radikalne stranke. zatim ko`eqske i na kraju lasova~ke op{tine. Konti}. Nadmetawe u kori{}ewu veza i zloupotreba se rasplamsava. Upropa{}avawe du`nika kriminalnim uve}awem duga i prodaje imawa „na dobo{“ zbog naplate duga. ina~e Crnogorac. g. Te{ko je ustanoviti da li je trasa budu}e pruge od Kwa`evca za Negotin preko Zaje~ara ucrtana u {irokom luku oko celog gorweg grada samo da ne bi pre{la preko imawa liberalnog poslanika iz Velikog Izvora. Policajci u slu`bi napredwa~ke vlade nazvani su „buxonosci“ koji su se u apsanama koristili gove|im `ilama i kesama sa peskom da se „na najgrozniji i najsvirepiji na~in tuku nevini qudi“. vrlo hladna. Iako je nova zora Srbije bila na pomolu. otvoreno preti kwa`eva~kom na~elniku Dimitriju Vu~kovi}u da }e ga tu`iti sudu jer je javno izjavio da je Konti} razbojnik. izazvale su veliki talas odmetni{tva. tako da su mnogi ostareli liberali i napredwaci poumirali. odmetni{tva i osvete {ire se Srbijom. Ve} u leto iste 1889. U vreme kada se Konti} javio u listu Timo~anin mogla se u wemu pro~itati i vest o ubistvu urova~kog sve{tenika u negotinskom kraju.zaje~arskom listu Timo~anin. nasiqe. Otapawe straha i u takvoj hladno}i tajnih i ostalih povratnika iz Bugarske je primetna. li~na nesigurnost. ali je popadija uspela uz pomo} kom{ija da rani bajonetom jednog od napada~a. 97 . pisar gorwobelore~ke. Konti} podse}a na~elnika da je on te klevete oslobo|en „posle 15 i po mese~nog tamnovawa“ na su|ewu koje je odr`ano od prvog do desetog juna 1889. \avo je do{ao po svoje. {to se bez uvijawa {tampa kao zlurada bele{ka. On je bio ubijen od razbojnika.

Pa{i} i radikali ne sede skr{tenih 98 . 95 liberala i samo jedan napredwak.Kraq je pripremio svoju abdikaciju iza koje se krila `eqa da u senci ostane na politi~koj pozornici Srbije. „Da paradoks bude ve}i“. Osnovana je pretpostavka mnogih da je kraq o~ekivao rasulo u zemqi ~iji bi se uzroci mogli pripisati kraqevim politi~kim protivnicima. [esnaestog decembra 1889. je. ovaj ustav kojim }e po~eti svoju vladavinu i kraq Petar Kara|or|evi}. zbog ~ega bi se kraq apsolutisti~kim ovla{}ewima pojavio kao spasilac. pi{e Vasa Kazimirovi}. Ako je dono{ewe tog ustava wegova zasluga (a formalno jeste) za{to se povla~i? U martu 1889. U politici su ~esto aktivnosti i agitacije u sprezi sa nekim narodnim te`wama donosili rezultate. odobrila novi ustav.“ Razli~ita su tuma~ewa darovawa takve parlamentarne slobode srpskom narodu uo~i abdikacije. potpisao je jedan od najmra~nijih i najkrvavijih dr`avnika Srbije – Nikola Hristi}. Ustav }e garantovati „u`ivawe ve}ih i {irih gra|anskih i politi~kih sloboda“. istovremeno sa abdikacijom objavqeno progla{ewe maloletnog Aleksandra za kraqa uz imenovawe namesni{tva koje }e do kraqevog punoletstva obavqati wegove poslove. (kojima je anulirana odredba kraqeve tajne konvencije sa Austrougarskom o pravu ove zemqe da u odre|enim prilikama koristi moravsku dolinu). Zatim je skup{tina. Posle abdikacije objavqen je sastav nove vlade koju je formirao Nikola Hristi}. Tako je trideset~etvorogodi{wi kraq si{ao sa prestola u korist trinaestogodi{weg prestolonaslednika. posle sitnih izmena nacrta novog ustava. Isti je od mnogih istori~ara toga doba ocewen kao najslobodoumniji od svih prethodnih. Kraq izdaje manifest u kome saop{tava da }e srpskom narodu dati ustav koji i sam `eli (a koga se ina~e u`asavao) kako ga `eli i sam narod. g. „uz kraqa Milana. godine sprovedeni su izbori za narodnu skup{tinu na kojima je trijumf radikala bio jo{ ve}i: od 625 poslanika u skup{tinu je izabrano 532 radikala.

99 . ali je dodao da „pobe|eni ne spavaju“. g. koju je sa nekoliko svojih istomi{qenika i osnovao. Pa{i}a nije vi{e ni{ta moglo iznenaditi. da se radikali ne smeju odati nemaru i da predstoji „da se osiguraju ste~ena prava i slobode“. bio osu|en na smrt. bili radikali. godine. osim ministra vojnog. poku{avaju}i da udari na snagu radikala. Glavnu zaslugu za novi parlamentarni ustav pripisao je delovawu radikalne stranke. Najpre je doputovao u Zaje~ar gde je. Naglasio je da treba podi}i „narodno blagostawe i prosvetu“. ali je za svoj susret sa bira~ima i narodom izabrao Ni{. Ali se to nije dogodilo. Sada je bar prividno sve lak{e.. protiv demagogije. prema Karlu Sforci. Desetog marta 1889. kraq u ostavci tra`i od namesni{tva da se Nikola Pa{i} pomiluje. Sve formalnosti su brzo okon~ane i ve} sutradan je ukaz o pomilovawu zvani~no objavqen. obi{ao zgradu okru`nog na~elstva gde je 1883. juna iste 1889. ubrzo }e do`iveti gor~inu od onih. Pa{i} je u Smederevu i Beogradu odu{evqeno do~ekan.“ Zalo`io se za ostvarivawe dostupnih ciqeva. Pre tri godine kraq je u Ni{u o~ekivao sporazum i izmirewe izme|u radikala i napredwaka. ~ime bi Pa{i} kao politi~ka li~nost bio trajno izbrisan. Zahvaquju}i woj srpski narod je najzad postao „kova~ svoje sre}e“. koje je pa`qivo birao kraq Milan. Veliki zbor radikala u Ni{u odr`an je 9. No. No.. g. po svemu sude}i osredwih politi~ara.ruku. Pred radikalskim poslanicima iz cele zemqe Pa{i} je istupio po{to mu je u Beogradu vra}eno vo|stvo radikalne stranke. Nada se da narod ne}e dati svoj glas „svojim tutorima“ i onima „koji su dokazivali da narod nije politi~ki zreo i da nije dostojan slobode i prava samoopredeqewa. Srbiju treba pripremiti „da mo`e odgovoriti svom zadatku“. jer su svi ~lanovi vlade.

Prvi je Tutunovi}. pravu demokratiju je tek trebalo izboriti. direktor negotinske gimnazije. ako naravno bude izabran. Pred septembarske izbore. dugogodi{wih najgorih optu`bi nisu hteli da obore argumentima svi kojima je to i{lo na ra~un. ve} i liberalima. preko svog glasila Timo~anin. tretiran je. Pa{i} je otrpeo i ovo poni`ewe. ironi{u}i sa wihovim „debelim politi~kim kapitalom“: mada su ve} omatorili sada im bar „ne klecaju slaba~ka kolena“ jer imaju `ive svedoke borbe za narod – svoje debele trbuhe. Tre}i Brut (koji poodavno u o~ima radikala nije samo to) je liberal Gen~a. Naviknut na jo{ gore nevoqe. zaje~arski radikali. Samog Pa{i}a „kraqevi radikali“ i Sava Gruji} poku{avaju u svakoj prilici da dovedu u podre|en polo`aj. g. direktor zaje~arske gimnazije kome se prezrivo savetuje da mu `ena kupi budilnik koji bi ga budio u skup{tini kad zaspi. godine u|e na Kosovo. Iz Timo~anina se vidi da je Pa{i}eva radikalna politika doprla do svakog mesnog odbora. Drugi Brut je Je{a. Dvadeset devetog avgusta 1889. Akcenat u govoru u~iteqa Mihajla Ra{kovi}a na zboru u Trwanima je na zna~aju dogovora 100 . bezmalo kao obi~an gra|anin. napredwacima. po re~ima Vase Kazimirovi}a. To se osetilo prilikom obele`avawa petstote godi{wice kosovske bitke u Kru{evcu i prilikom miropomazawa kraqa Aleksandra I u manastiru @i~i. rugaju se ne samo „buxonoscima“ tj. sigurni u svoju pobedu. \or|e Gen~i} koji }e dokazati da na Balkanu duvaju samo ruski vetrovi. koji je obe}ao da }e sagraditi crkvu ako pobedi na izborima. kako ga familijarno naziva izve{ta~. koji je hteo da se umesto napada na Bugarsku 1885. Obru~ kleveta. Pa{i}.DEMOKRATIJA NA PAPIRU I pored novog ustava i abdikacije kraqa Milana i prisustva Nikole Pa{i}a u politi~kom `ivotu zemqe. Timo~anin donosi i bele{ku o tri timo~ka Bruta.

Ta du`nost je. Pa{i} je bio kandidovan istovremeno u Beogradu. ovakvi rezultati su ipak logi~ni. To je ono {to je radikalima nepotrebno. stare vi{e od pedeset godina. a napredwaci. godine. zvanih „berdanke“ koje su. je „glo`ewe. a koji je on najboqe poznavao. stvarao i sledio. Timo~anin je. Prema Kazimirovi}u. intrigarewe“. on putuje u Petrograd ali ne vi{e kao emigrant u izlizanom odelu. bila zamka da bi od strane javnih i tajnih protivnika u vladi bio odgurnut sa glavnog politi~kog pravca koji je kraqevina Srbija kao dr`ava imala. Ali s obzirom na ranije suspenzije radikalne ve}ine. Zatim je izabran i za predsednika skup{tine i predsednika beogradske op{tine. posle objavqivawa vesti o trijumfu radikala i Pa{i}a mogao da saop{ti Zaje~arcima jo{ jednu novost.radikala koji treba svud sprovoditi. nisu ni istakli svoje kandidate. gde za male pare nabavqa 80. ve} predsednik skup{tine i lider radikalne stranke. brzo je shvatila da samo on mo`e da razgovara sa Rusima o hitnoj potrebi Srbije: naoru`awu. Zaje~aru i Ni{u i svuda je kao kandidat radikalne stranke dobio apsolutnu ve}inu.37a 101 . me|utim. Iako je Pa{i}a nova vlada potiskivala. razdor. 26. kako je podvukao Ra{kovi}. Do{li su i izbori za poslanike narodne skup{tine. g. mnogi su s razlogom zamerili Pa{i}u jer je u parlametarnoj dr`avi ostvario jednostrana~ku vladavinu. septembra 1890. bile potrebne za novu narodnu vojsku koju je trebalo obnoviti. pou~eni katastrofom sa pro{lih izbora. Suprotno blagotvornosti dogovora. Od 117 poslani~kih mesta radikali dobijaju 102. Pa{i} je ili sam iskoristio svoj uticaj ({to je malo verovatno) ili ministar prosvete vi{e nije imao obraza da se oglu{uje na opravdane zahteve Zaje~araca da se re{i problem sme{taja elitne {kole u Zaje~aru.000 pu{aka. liberali 15.000 dinara za gra|ewe gimnazijske zgrade u Zaje~aru“. po zamisli samog Pa{i}a. Ministar prosvete je „stavio u buxet svoga ministarstva sumu od 200. U zimu 1890.

Pa{i} je imao uticaja i na ostale politi~ke stranke. Na prvom je pustio svoje strana~ke drugove da kritikuju. Pa{i} je pripremio dva sastanka: tajni i javni. ali i kao li~nost. Austrougarska je pritiskom `elela da natera „malu dr`avu“ na qubav. nedostatak politi~ke invencije. U tom smislu prevario se i Radoje Domanovi} koji }e 102 ZA OBNOVU DR@AVNE MO]I . Pored toga ministar trgovine Kosta Tau{anovi} saop{tio je austrougarskom poslaniku u Beogradu da }e srpska vlada ustupiti koncesije Englezima za gradwu velike klanice u Ni{u i da }e Srbija svoje proizvode izvoziti u Englesku. nebriga. Srpska vlada pla}a dobre pare ma|arskim novinarima za bro{uru na nema~kom jeziku u kojoj je ukazano na {tete koje }e biti nanesene obema stranama. protera. Nema~ku i Italiju.U svojstvu predsednika skup{tine Srbije. Pored toga Pa{i} je izveo veliki politi~ki manevar koji je uti{ao i ~ak otupeo o{tricu raspaqenih unutarstrana~kih strasti a istovremeno ukazao Evropi na principijelne i nepokolebqive stavove Srbije u wenom pravednom otporu. u stvari nemo}. Oni su objavili Pa{i}evu izjavu da se sa „vi{e strana“ napada parlamentarna vladavina u Srbiji u „nameri se vrati staro neustavno vreme“. prete. Odjavqena je objektivna istina o uzrocima pritiska velike carevine na kraqevinu Srbiju. po Kazimirovi}u. Mnogi su tada pogre{no zakqu~ili da je wegovo }utawe. On nije ni{ta rekao. Na austrougarsku zabranu uvoza sviwa reagovali su. galame i da tra`e da se biv{i kraq Milan kao vinovnik ovog nepovoqnog stawa za Srbiju. Na radikalnom zboru u Jagodini. koji odre|ene i ta~ne zakqu~ke donosi na osnovu izve{taja austrougarskog poslanika. liberali. Mere protiv Srbije po Pa{i}evom tuma~ewu su smi{qene „da zapla{e na{ narod i da ga prinude da napusti svoju samostalnu politiku“. Raeguje se muwevito. preko svojih glasila. Istovremeno Pa{i} ne dozvoqava informativnu blokadu Srbije.

Pa{i} nije imao vremena da odgovara na u~estala pisma koja su u velikom broju pristizala iz wegovog rodnog grada Zaje~ara.napisati satiru „Vo|“. izme|u ostalog. koji je na prvom tajnom sastanku samo klimao glavom i gladio bradu. jedini je i govorio. aludiraju}i da je narod poverio vlast slepcu. „da oja~a duh srpstva i slobode. Iz svega toga proisti~u zadaci radikalne stranke: da se rastereti narod od davawa. ne uvi|aju}i da Pa{i} ima va`nija 103 . I turski poreski sistem koji je u po~etku bio pravedniji. da se sredi finansijsko stawe. propala zbog poreza koji su se mno`ili i ubijali narodnu lojalnost prema dr`avi.. dugovi weni su porasli. Bilo mu je potpuno jasno da Austrougarska pritiska Srbiju ne zbog toga {to je jaka nego {to se boji svoje propasti s obzirom da je u svoj sastav uvukla veliki broj nacija. vremenom se izrodio u pqa~ku i osiroma{io narod. Pa{i}. porez se kupi „bez ra~una“ (bez sistema). umesto uprave Srbija ima samovoqu vlasti i preke sudove. bio je na~isto da je Srbija. Pored toga Pa{i} je smatrao da }e kraq Milan poraziti samoga sebe. pa je svaka hajka na wega izli{na. srpsku mo} obnovi i izle~i od te{kih rana. posle cara Du{ana. Na javnom skupu radikala.. „Srbija slu`i tu|im interesima“ i u ~asu kraqeve abdikacije je bila na ivici narodne propasti“. na kome su bili prisutni zainteresovani agenti iz mnogih zemaqa Evrope. ideju oslobo|ewa i ujediwewa podigne. Istakao je da je Srbija na vojnom poqu „posti|ena“. Iako je o turskom poreskom sistemu mogao da zna samo iz pri~a. „~inovni{tvo iskvareno“.“ Ovakav principijelan. Zaje~arci su u wemu videli mo}nog i pravednog dr`avnika i ~esto su mu se obra}ali.. Smi{qaju}i svoje politi~ke nastupe evropskog i svetskog dometa. Zbog toga na po~etku ra|awa srpske demokratije posebnu pa`wu posve}uje smawewu da`bina. slobodan. izazovan i neuvijen nastup morao je da ostavi `eqeni efekat na celu Evropu.. Glasogovornici i pristalice proterivawa biv{eg kraqa su za}utali.

Kasnije }e se pokazati da ona nije mi malo bila slu~ajna. dolaza „jo{ lu|i“ nego {to su bili. Pa{i} je odgovorio nadle`nom ministarstvu. Jedino na to pismo. ali protiv wega. Tajsi} je ukazivao na podelu: s jedne strane je „guw i opanak“. a cigla je daqe nabavqana u samom Zaje~aru. neko ko je imao monopol na isporuku materijala za Zaje~ar se brzo obogatio. O~igledno. sude}i bar po dokumentaciji IA u Zaje~aru. Cigle i drugi materijal nabavqani su u Beogradu i to po vrlo visokim cenama. Po Vasi Kazimirovi}u ova podela imala svoj uzrok u shvatawu mlade gra|anske klase da su „seqaci u Srbiji gra|ani drugog reda“. Javila se seqa~ka struja na ~elu sa Draga~evcem Rankom Tajsi}em. Do{lo je do sukoba Tajsi}a i vo|stva radikalne stranke. koji su sada u ulozi gra|ana jo{ uvek skorojevi}ski poimali svet i `ivot. Ranko Tajsi} je bio protiv {kolovawa studenata u inostranstvu odakle. tra`io je da se ukinu mnoga predstavni{tva Srbije u inostranstvu u vreme kada je izolacija pretila kao bolest. godine Pa{i} po drugi put postaje predsednik skup{tine Srbije. Iza Tajsi}a je. Prevoz tog materijala je jo{ vi{e uve}avao ionako enormne tro{kove. stajao jedan od starih radikala. Lo{e shva}eno poreklo ovih nesporazuma izme|u biv{ih seqaka. Predsednik Zaje~arske op{tine dr Laza Ili} `ali mu se na na~in nabavke materijala za gra|ewe vojnog utvr|ewa i kasarnskih {tala u vrlo prisnom. No. kako to obi~no biva. me|utim.posle od wihovih novonastalih briga. a sa druge „cilindar i kaput“. Pa{i}ev politi~ki uspeh mogli su ote`ati upravo wegovi sledbenici iz puke ambicije da deluju na bilo kakvom pa i sporednom koloseku. Spoqa gledano. U septembru 1890. ~ak ironi~nom pismu. po wemu. dakle seqaci su suprotstavqeni gra|anima. a jo{ mawe autohtona. Dragi{a Stanojevi}. kome se kasnije u potpirivawu 104 . i pravog seqa{tva izrodio je veliku politi~ku netrpeqivost radikala – seqaka prema intelektualcima. pa je ovako skupa izgradwa obustavqena. mada je to bio zadatak opozicije.

kako su to mnogi ve} u~inili. koja podstrekivala haos. kolebqiv i neenergi~an po prirodi. a u stvari demago{ku ocenu. Suprotno od onoga 105 . Takav rasplet tra`ili su i ~lanovi radikalne stranke. da u Srbiji umesto Du{ana „na prestolu sedi nejako dete“. predsednik radikalne vlade Gruji}. Pa{i} se pozvao na kr{ewe statuta stranke od strane Stanojevi}a po kome se samovoqa pojedinih ~lanova sankcioni{e. g. Dok je trajao napad radikalske frakcije na vladu. da jasno uka`u na nedostatke u radu vlade i da preuzmu odgovornost „za posledice koje mogu sna}i ovu zemqu“. Sve {to je na radikalskim skupovima Pa{i} kritikovao. niko nije branio da prihvate druga~ije odevawe. Po{to je vlada pala. Stanojevi} je ponaqao u svojim napadima. Stanojevi}ev istup shva}en je kao poziv na revoluciju. Pa{i}u je pristupio i wegov biv{i protivnik iz godina Pa{i}eve emigracije. na scenu je stupio stvarni lider tobo`we seoske opozicije unutar stranke – Dragi{a Stanojevi}. kojima. Svim nevoqama dodao je jo{ jednu naizgled fatalisti~ku. Posle kra}eg vremena Pa{i} je objavio da }e sam sastaviti vladu da bi se sve nepotrebne te{ko}e presekle. uzgred re~eno. Sava Gruji} (po onoj latinskoj poslovici da se qudi kao i vremena mewaju). ali je za glavnog krivca svih propusta ozna~avao Pa{i}a. Pozvao je nezadovoqne. PA[I] U ULOZI PREMIJERA RASKID SA NARODNOM VOJSKOM Pod pritiskom Ranka Tajsi}a. daje ostavku u februaru 1891. Pa{i} je osudio Stanojevi}ev poziv za proglas vanrednog stawa i zavo|ewe vojne uprave u op{tinama. Pa{i} je ove napade svojih sledbenika hteo mirno da prebrodi i da sa~uva radikalnu vladu.„guwa i opanka“ pridru`uje i Ja{a Prodanovi}.

kada je tra`io da se on ne iskqu~i iz stranke. Gra|anstvo Beograda. Pa{i} je znao da je lokalno radikalno vo|stvo lo{e raspolo`eno prema wemu. Dr`e}i se protokola koji je ustanovqen prilikom abdikacije kraqa Milana. ali je Pa{i} dokazao da se wegova ne pori~e. sada odvojio i od jedinog sina. kako je znao da ka`e. glo`ewe i zavist. Aleksandra. Intervenisala je vojska i policija. da vrati davno odstrawenu logiku u politi~koj praksi. Prvi politi~ki ciq novog predsednika vlade i ministra – premijera je uklawawe biv{eg kraqa Milana iz zemqe jer je on i daqe. bilo je mrtvih i povre|enih. intrige. koju je biv{i mu` i kraq. ustaje na demonstracije. sada sam tra`i isterivawe i su|ewe Dragi{i Stanojevi}u. S wim je hteo da istera iz zemqe i primitivnu agresivnost. emotivno vezano za sudbinu kraqice Natalije.{to je u~inio prema prvom radikalskom kapitulantu Todorovi}u. U Zaje~ar je stiglo oko 700 delegata iz cele Srbije koji 106 . Wen predsednik i ministar bez portfeqa je sam Nikola Pa{i}. Pa{i} ga je do~ekao na stanici. a sporazum i uslovi kraqevog trajnog napu{tawa zemqe su brzo dogovoreni. I Tajsi} je za kra}e vreme ukloqen. Biv{i kraq je dobio ukupno tri miliona dinara da bi se odrekao dr`avqanstva Srbije. jednom re~ju. Kraqica Natalija je silom proterana iz Srbije jer Pa{i} ni za dlaku nije hteo da odstupi od dogovora. nerealna o~ekivawa da }e se sve promeniti preko no}i. godine. No. razbuktali. da odstrani ru{ila~ku opstrukciju. da su se nerazumevawa. „milanov{tinu“. godine. Godi{wa skup{tina radikalne stranke odr`ana je u Zaje~aru u septembru 1891. Po kraqevoj `eqi zemqu je morala da napusti i razvedena kraqica Natalija. neposredno posle posete Pa{i}a i Jovana Risti}a Rusiji i Austrougarskoj. kao i ranije. i pored svega. Nova Pa{i}eva vlada formirana je odmah u februaru 1891. Done{en je i „zakon o ~lanu srpskog kraqevskog doma“ sa izvesnim propustima. intrigirao protiv wega.

Pa{i} je razuverio i ohladio sve usijane govornike. Pou~en istorijskim iskustvima promenio je kurs stvarawa narodne vojske i zalo`io se za ja~awe staja}e. blagonaklonost prema biv{em kraqu. a ne anarhi~na. i izjasnio se za ja~awe staja}e vojske. Potpuno je bio na~isto da se narodnom vojskom. tako da ne sme niko u ime stranke da deluje samovoqno. U mestu svog ro|ewa. Zaje~aru. agitatora i predvodnika slivni~ke avanture i od nasilnika koji su zbog strana~kih ciqeva prolivali krv i u zatvorima mu~ili svoje radikalske protivnike. Na mestu streqawa radikala na Kraqevici u Timo~koj buni. Uspe{no je odbio i napade zbog pove}awa buxeta za vojsku. neefikasnu spoqnu politiku koja ni{ta ne ~ini upravo na onome {to je Pa{i} najvi{e zagovarao: osloba|awe Kosova. Pa{i} se tih dana oslobodio svih ~lanova glavnog odbora stranke 107 . Uverio je svoje napada~e da }e Srbija ubudu}e imati mo}nog saveznika – Rusiju. finansirawe staja}e vojske.su najpre napali pove}awe buxeta. Pa{i}evi protivnici. Od o~ekivanog i u stranoj {tampi najavqivanog sloma radikalizma u Srbiji nije bilo ni{ta. izgon kraqice. Pa{i} je odr`ao govor u kome se zalo`io za ~i{}ewe vlasti i politike od protivnika timo~ke pobune. za koju se uo~i timo~ke bune zalagao svim sredstvima. Pa{i} je ipak odoleo zahvaquju}i pomo}i nekoliko svojih istomi{qenika jer on fakti~ki i nije bio na udaru. jer to donosi politi~ke {tete. nego zate~eno stawe. Za kriti~are navodnog zapostavqawa nacionalnog oslobo|ewa imao je odgovor u tome {to je za te velike trenutke potrebno savladati jo{ jednu ve{tinu – „umeti ~ekati“. Ja~awe vojske – „narodne sloge i snage“ ozna~io je kao strate{ke ciqeve kraqevine Srbije. Naglasio je da je sada{wa radikalna vlada demokratska. pa i cela intelektualna javnost o~igledno ne smatra da Srbija jo{ nije spremna. hajdu~kom gerilom i haramijama ne mogu posti}i istorijski ciqevi srpske dr`ave. a da se o wenim nacionalnim ciqevima ne mo`e javno trubiti.

bilo je mu~no i za Pa{i}evog starog prijateqa sa kojim je ~esto imao i nesporazuma. Zbog skup{tinske procedure i verovatne opstrukcije ministra prosvete. Kqaji}a. nagla{ava da bi smewivawem ovih qudi bilo postignuto „da nam i gorwi kraj sreza zadovoqan bude“. a potom i kao predsednik vlade obaraju se i na mitropalita Srbije. nazvali „druga se~a radikala“. upis ne}e ni izvr{iti jer ga skup{tina nije odobrila. Su{no leto 1891. g. Mihajla. zakon o preustojstvu bogoslovije nije donesen. a stari po mitropolitovom uverewu. aludiraju}i na streqawe 1883. ne zna se. Dr Ili} tako|e protestvuje protiv postavqewa D.(Gruji}a. Da li je tada du`e razgovarao sa dr Lazom Ili}em. {to zna~i da praksa iz turskog vremena. Bez uvijawa. Tajsi}a. „AKO VAM SMETAM BACITE ME U MORE“ Te{ko}e koje je sam Pa{i} imao kao predsednik skup{tine. „uni`avaju se srpski arhijereji“ uz napomenu da srpska 108 . Tau{anovi}a. g. Xaje. kao da se ne sprovodi. Vuji}a) koji su ovaj ~in. ali smireno i civilizovano mitropolit ukazuje Pa{i}u da se tako „~ini nepravda sve{tenstvu“. politi~kog protivnika radikala. neposredno posle oslobo|ewa Timo~ke Krajine i krimskog rata. Nije zadovoqan ni u~iteqem koji je bio u Vratarnici i pri tom imaju}i na umu nekada{wu hajdu~iju na tim prostorima. ali je povoda bilo jer je dr Ili} prethodne godine uputio Pa{i}u jo{ jedno pismo u kome je optu`io liberalnog prvaka \or|a Gen~i}a da sputava zaje~arsku policiju da prese~e {verc krupne stoke. zbog ~ega se dovodi u pitawe upis u~enika u prvi razred bogoslovije. Mitropolit Mihajlo se o~igledno ne sla`e sa izve{tajem ministra prosvete i ne miri se sa konstatacijom da se u bogosloviji {kolske 1891/92. lider radikalne stranke. jo{ nije bila napu{tena. koga naziva „drevna bekrija“ za u~iteqa u Zagra|u.

Save Rusima. sa duboko potisnutim nezadovoqstvom o~iglednim uvla~ewem u dnevnu politiku koje je mogao osetiti samo onaj koji je ve} bio u progonstvu pa mu se preti zadavawem nove rane preko one stare i zarasle. godine. „Po{to sam smetwa va{im poslovima. izgradwa hrama Svetog Save na Vra~aru itd. mitropolit Mihajlo svoje kratko pismeno obra}awe predsedniku vlade Srbije Pa{i}u zavr{ava ovim re~ima: „Ako vam smetam – bacite me u more.. Izgubiv{i i meru i kompas koji bi ograni~ili wihove politi~ke apetite Pa{i}evi protivnici u stranci zalagali su se za podelu. te neka la|a ili brod upravi va{e qude mirno. koji sada ne mora da brije bradu da bi se sakrio od progoniteqa jer je predsednik srpske vlade.bogoslovija postoji od 1836. U wima se predla`e dodeqivawe ordena Sv. Tako su tri frakcije po~ele da se blate sve do slede}e skup{tine u septembru 1892. onda re{ite stvar bez skandala i bez sablazni. No. mawe ili vi{e ambicioznih imitatora.. Pa{i} je istovremeno od starih neprijateqa bio napadnut kao „grobar stranke“ koji mora da shvati da su srpski radikali ovakvi kakvi su na ~elu sa Pa{i}em za same Ruse „opasan proleterijat“ stvoren „u gnezdu zloko109 . No.“ Biblijski smireno.“ Ovo mitropolitovo obra}awe je imalo efekta jer sti`u i druga sa mirnijim slu`benim tonom. Kako to biva u politici. ako i vi tako mislite. g. posle timo~ke bune. koji se rukovode logikom i vizionarstvom izazivaju pre svega opstrukciju svojih najbli`ih saradnika. nevoqe nisu mimoi{le ni mitropolitovog sapatnika iz emigracije. ubrzo }e mitropolit imati jo{ jednu mu~nu potrebu da se li~no obrati Pa{i}u zbog klevete radikalskog glasnika Takovo u kome je zatra`eno mitropolitovo proterivawe.. koja je odr`ana u Aleksincu. autoritarni politi~ari. sre}no i ispravno. Sude}i po tonu drugih pisama Pa{i}u od strane mitropolita Mihajla ovaj zastoj je uklowen. Najaktuelniji su bili poku{aji austrougarske {tampe da obezvredi sve Pa{i}eve nade u Rusiju..

Kati}a) predlo`io za predsednika i potpredsednika konferencije. Na toj skup{tini Pa{i} je dvojicu svojih oponenata (Tajsi}a i D. ali su u glavni odbor u{li Tajsi} i Miloje Barjaktarevi}. Ova ideja. glasilo radikalne stranke u Timo~koj Krajini38 pojavio se u Zaje~aru nakon „pet meseci parlamentarnog `ivota u Srbiji“ {to zna~i posle pobede radikala na izborima. Istovremeno se donosi i izve{taj od zna~aja za razvoj Zaje~ara kao centra crnore~kog okruga. slamu za kowe i druge potrebne proizvode. a Pa{i} ju je svesrdno prihvatio. odnosno zemqoradnici imali svoj deo dobiti. ZAJE^AR POSLE IZBORNE POBEDE List Timo~anin. godine Timo~anin sve vi{e izve{tava o isticawu kandidata za narodnog poslanika varo{i Zaje~ar. najve}e koristi bi imali zaje~arski trgovci jer bi vojsci prodavali meso. {to se mo`e ustanoviti na osnovu prepiske sa ~lanovima wegove u`e porodice koji su ostali u Zaje~aru. seno. avgusta 1889. povr}e. koja je potekla od dr Laze Ili}a. g. prihva}ena je na sreskom zboru kmetova o ~emu je pisao Timo~anin 17. hranu. Prihva}eno je da grad Zaje~ar svojim sredstvima podigne kasarnu za jedan artiqerijski puk. Re~ je zboru kmetova sviju op{tina na kome su svi seoski prvaci obave{teni o koristima izgradwe vojni~kih kvartira i {tale za kowe kako bi se u dogledno vreme u Zaje~aru mogao smestiti jedan artiqerijski puk. drva za ogrev. Od prisustva tolike vojne formacije. Razgovori na 110 . kako konstatuje uvodni~ar. Kako su se primicali jesewi izbori 1889. Jasno je da bi i proizvo|a~i. U prvom broju ovog lista kao pripadnici stranke na vlasti timo~ki radikali se ve} brane od opozicije u ~lanku „Klevetnici“.bnog parlamentarnog sistema“. ~ime je malo sti{ao strasti.

agitacije u korist kandidature Nikole Pa{i}a za narodnog poslanika i neko od visokih mesta u vladi Srbije. su birokrate nazivali: „komuncima“. Najobilnije su. zbog ~ijeg ukidawa je wegov politi~ki rad u narodu najneposrednije izazvao timo~ku bunu. On je. „petrolejcima“ itd. a da oja~a staja}u. ni vi|eniji Zaje~arci i radikali nisu shvatili novu orijentaciju mada je izgradwa kasarne wu nagove{tavala. Dvadestog avgusta uvodani~ar izra`ava svoju zabrinutost {to se narodna vojska II poziva ne zove na ve`be. ne shvataju}i da je narodna vojska. mogli su tog leta 1889. i stranci.“ A osim toga u tome ni Pa{i} nije bio jedini. O~igledno ni urednik Timo~anina. ovako okarakterisao: „Pa{i} je po ro|ewu na{ sugra|anin. To je postigao i „jedan drugi opet na{ sugra|anin.tu temu vo|eni su u Radikalskoj kasini. gde su ga kraq Milan i liberalna vlada prognali. Spada u red najobrazovanijih sinova ne samo na{e varo{i no i na{e domovine. On je o~igledno u prazno agitovao da }e Pa{i} povratiti narodnu vojsku. stvar pro{losti. i domovini na{oj“. koja jednim delom raspiruje i odr`ava hajdu~iju i samovoqu. Pomenuti zbor u Radikalskoj kasini otvorio je dr Laza Ili} (u to vreme potpisivao se kao „Zaje~arski“). 111 . Ranije su. Zaje~arac. ^esta tema u Timo~aninu je i povratak mitropolita Mihajla iz Rusije. g. Zaje~arci boja`qivo isticali tu ~iwenicu. sposoban da osvetli obraz „i nama. Timo~anin je {tampao i govor dr Laze Ili}a u kome je Pa{i}a u ulozi prvog ~oveka Srbije. nastavqa dr Ili}. Timo~anin (pokojni Svetozar Markovi})“. razume se. I Nikolu i wegove drugove. „anarhistima“. napomiwe dr Ili}. Bio je to siguran znak da Pa{i} namerava da potpuno zapostavi narodnu vojsku. da ~itaju Zaje~arci.

napadi na liberalnu stranku i wenog lidera. oti{ao sa Turcima za Vidin. U grozni~avoj kampawi najbrojniji su. il’ ostajmo deca birajte onog kog }e va{a savest da potvrdi. Stoga je razumqivo {to kandidat liberalne stranke. kwa`eva~kog i crnore~kog okruga i varo{i Negotin. 15. septembra 1889. ~ega s’ du{man boji birajte wivi tu~u il’ `etvu sad bud’te qudi. u Timo~aninu je objavqena kandidatska lista za poslanike krajinskog. Kwa`evac i Zaje~ar. a danas da radi i da se mu~i. g. jo{ uvek je aktuelna: „Birajte sebi diku il’ srama birajte slogu. u istom broju.“ To je preuveli~ana slika ali ne i sasvim neosnovana konstatacija o li~nosti \or|a Gen~i}a. Sve`ina izre~enah misli o tome kakve qude treba birati.“ „BIRAJTE ONOG KOG ]E VA[A SAVEST DA POTVRDI“ Uz saglasnost zbora radikala Pa{i} je ipak prihvatio mandat koji mu je ponudio mnogoqudni ni{ki okrug pri ~emu je imao na umu „obzire politi~ke i finansijske“. 112 . Za poslanika varo{i Zaje~ar predla`e se Nikola Pa{i}. sugerira uvodni~ar Timo~anina. je na stranicama Timo~anina optu`en i za grehove svog dede koji je prilikom oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833. Uz ovu kandidaturu. razume se. Gen~i}.Dan uo~i izbora. koja je po ra{irenom uverewu vodila politiku podani~kog vezivawa za tu|ine. \or|a Gen~i}a. ta~nije Velikoizvorca. \or|e Gen~i} ide stopama svoga dede. ta ga je krv oterala u liberalnu stranku jer je samo ona kao god i on vazda tra`ila mule. „Ta ista gotovanska krv nije mu dala u mladosti da u~i. {tampana je i pesma Jovana Jovanovi}a Zmaja pod naslovom „Birajte“. potomak bogate porodice jo{ od turskog vremena. tako|e Zaje~arca. mada je te{ko doku~iti sve o kandidatima kako tada tako i danas.

PRVA UZVRA]AWA OPOZICIJE Po~etkom oktobra 1889. Pisac ~lanka u Timo~aninu napomiwe da je Kanic osobitu pa`wu posvetio istoriji „jugoslovenskih naroda. afera Bontu. kako se jasno mo`e videti. g. ispod ^estobrodice. Posle vesti o Kanicu i wegovom dolasku. Kona~no su 24.“ i podse}a ~itaoce da je u Srbiji i Bugarskoj boravio 1859. ugostili su salatom i pe~ewem. Podlistak u vi{e nastavaka nije potpisan. progawawe mitropolita Mihajla. Istovremeno je najavqena poseta starog znanca – Filipa Feniksa Kanica. po~etkom novembra {tampa se u Timo~aninu podlistak o wegovom boravku u Timo~koj Krajini. ali sude}i po stilu moglo bi se re}i da ga je pisao profesor gimnazije Dragoqub Pavlovi}. neuspeh u turskom ratu 1876. Najpre je opisano kako je sa jo{ nekoliko Zaje~araca po{ao Kanicu u sretawe. preko Timo~anina se uop{te zamera ume{anost u smrt Adama Bogosavqevi}a. Napredwacima se pripisuju ovi grehovi: progonstvo Vase Pelagi}a. izazivawe zaje~arske. g. gamzigradske i pore~ke bune. Pomiwe i Kanicove kwige: „Tragovi rimskog `ivota u Srbiji 1861. rat sa Bugarima.Politi~kim protivnicima. liberalima. oslawawe na Rusiju. poznavao je Kanica preko wegovih kwiga. kao i Ilkina smrt. trijumfalno objavqeni rezultati izbora: „Radikali odr`ali sjajnu pobedu. liberali u`asan poraz odneli. g. septembra 1889. Zatim su svi zajedno obi{li crkvu Lozicu i Lopu{wu.“ KANIC U TIMO^KOJ KRAJINI.39 U Stra`i. g. neupadqivo i skromno odevenog. Kanica. Pa{i} se zahvalio bira~ima preko pisma koje je uputio dr Lazi Ili}u. a naro~ito nas Srba“. oslawawe na Austriju. 113 . atentat na kraqa Milana itd. Pisac feqtona.

U Timo~aninu od 12. novembra 1889.g. Kanic je, prema zapisima uvodni~ara, u dru{tvu uglednih Zaje~araca obnovio svoja se}awa na kneza Milo{a, Vuka Karaxi}a i \uru Dani~i}a. Sada, posle trideset godina, Kanic je ponovo u Srbiji. Urednik Timo~anina R. Mici} ili wegov budu}i naslednik D. Pavlovi} iskoristili su priliku da pitaju odli~nog poznavaoca balkanskih prilika {ta misli o me|usobnim odnosima Srbije i Bugarske. Wegov odgovor pokazuje da je u pro{losti, kao i danas, uvek bilo qudi koji su na slo`ena pitawa imali predloge za dobra re{ewa. Iako je u pitawu 1889. godina, kada }e u bliskoj budu}nosti biti sklopqen vojni savez sa Bugarima ali i okon~ana tri rata 1913, 1915. i 1918. – odgovor Kanica je i dandanas adkuelan: „Ima ponekih Srba i Bugara koji hr|avo razumeju intrese dvaju bratskih naroda. Oni im ne `ele miran razvitak. Ali to su neznalice pro{losti i nesvesni predstavnici budu}nosti sopstvenog naroda. Spas je oba naroda u slozi i u savezu.“ U vezi sa pisawem bugarske {tampe o bugarskim teritorijalnim pretenzijama Kanic je odgovorio: „Proputovao sam skoro svu Bugarsku, samo nisam bio u Trnu i Brezniku, ali znam i uveren sam da tu `ive Srbi. Ako ho}e da potpiruju ogaw razdora, onda Srbi imaju ve}ih i pravih pretenzija na bugarsko zemqi{te.“ Timo~anin izve{tava da su poslanici iz Zaje~ara bili kod ministra za privredu da izmole nadoknadu za uzeto zemqi{te za trasu budu}e timo~ke `eleznice. Najavquje se nova administrativna podela Timo~ke Krajine i s wome i nova neo~ekivana nevoqa za Zaje~ar, raspar~avawe crnore~kog okruga. Akter promene ravnote`e izme|u gradova bio je jedan od opozicionih lidera, Panta Sre}kovi} iz Ni{a. Novom podelom, kako su ~itaoci obave{teni, Rgotina bi pripala krajinskom srezu, Bor, O{teq, Slatina, Bu~je, Topla i Dowa Bela Reka pore~kom, sa sedi{tem u Dowem Milanovcu, a Lubnica, Gamzigrad, Brestovac i Metovnica boqeva~kom. Posle uspe{no okon~anah izbora koji su afirmisali Pa{i}a u Zaje~aru, ali ne u o~ekivanoj meri i
114

u Beogradu, ~iji je `iteq fakti~ki i bio, nu`no je pomenuti da se skup{tina sreza Zaje~ar negativno izrazila o ukidawu crnore~kog okruga. Isti zakqu~ak donela je i skup{tina boqeva~kog sreza. Dve skup{tine su konstatovale da predlaga~i nove administrativne podele nisu vodili brigu o „geografskim prilikama i potrebama stanovni{tva“. PRVA SKUP[TINSKA INTERPELACIJA POKRENUTA OD TIMO^KIH POSLANIKA Prva interpelacija (poziv upu}en odgovarnom ministru u vezi sa nekim aktuelnim doga|ajem u ciqu wegovog potpunog razja{wewa koje donosi ili ostavku ili potpunu odbranu pred poslanicima i javnosti) u demokratskoj Srbiji podigla se u oktobru 1889. g. kada je poslanik narodne skup{tine bio dr Laza Ili}, ina~e Zaje~arac, koji je „interpelovao“ ministra privrede, Kostu Tau{anovi}a, zbog na~ina koji je ministar upotrebio prilikom ugovarawa izgradwe po{tanske linije Ni{ – Kwa`evac, Zaje~ar – Negotin. Interpelacije u skup{tini Srbije po kojima je Adam Bogosavqevi} postao poznat u celoj Srbiji, ne ra~unamo u prave zbog toga {to u Adamovo vreme, negde do prvog i drugog srpsko – turskog rata 1876. i 1878. g. i nekoliko godina posle wih, nije bilo politi~kih stranaka ve} grupacija. Dr Laza Ili} je optu`io ovog strana~kog kolegu, ministra u novoj radikalskoj vladi, {to je „ispod ruke“ dao pravo investirawa i izgradwe pomenute po{tanske linije „starim zakupcima“, tj. onim preduzetnicima koji su svoje pravo stekli kada radikali nisu bili na vlasti. O interpelaciji dr Laze Ili}a i poslanika krajinskog okruga list Timo~anin je izve{tavao u vi{e navrata. Tako se 12. novembra 1889. g. ~itaoci i javnost obave{tavaju da su poslanici kra115

jinskog okruga, ~ije je sedi{te u Negotinu, zahtevali raskid ugovora i novu javnu licitaciju za izgradwu po{tanske linije ali ministar Tau{anovi} na to nije dao saglasnost. Kakva bi mogla biti pozadina ovog skup{tinskog slu~aja? ^inilo se da je sjajna radikalska izborna pobeda mogla da pokrije i zaba{uri „sitnicu“ u vezi sa po{tanskom linijom kroz Timo~ku Krajinu. U skup{tinskoj raspravi, u kojoj su, pored dr Ili}a, u~estovali i pop Mijajlo Nikoli}, Bo`a Kunatrovi}, Stojan Stonkovi} i Du{an Dimitrijevi}, iznet je stav da je ministar nastavak izgradwe morao da dodeli na javnoj licitaciji. Uistinu, bez licitacije niko nije mogao da jem~i da se neki novci u vidu mita nisu zalepili za ministrove prste s obzirom na veliki pritisak preduzima~a i zastupnika iz Timo~ke Krajine. S druge strane, mo`da je bilo ispravno da se ministar dr`i slova ranije sklopqenog ugovora. Za nas je od zna~aja podatak da se tada u Srbiji uvodi interpelacija kao zadwe sredstvo u borbi protiv korpcije i samovoqe, a naro~ito protiv samodovoqnosti stranke na vlasti koja ima i skup{tinsku ve}inu. U vezi s tim Timo~anin ovako opisuje najva`niji korak koji parlament uvodi u pravi demokratski `ivot: „...onda se ni za jedan trenutak nismo ustezali, iako je to radikalski ministar, da sa svojim protestom u vidu interpelacije iza|emo i pred samu skup{tinu...“ „...Kako i u interpelaciji tako i u klubu, ministar je nemilice osu|ivan, bez obzira {to je ~lan vlade koja je postala iz radikalske stranke i koja je imala ogromnu ve}inu u skup{tini.“

116

ne mo`e se utvrditi samo na osnovu objavqenih ~lanaka i vesti. me|u wima i dr Laza Ili}. ~iji ambijent ipak li~i na Zaje~ar. donosio aluzivne opise najvi{ih predstavnika zaje~arskog pravosu|a da bi se najverovatnije omogu}ila smena predsednika i sudija po{to nisu bili ~lanovi radikalne stranke. koje su naj~e{}e pisali narodni poslanici. najpre i najvi{e zadovoqavao strana~ke potrebe. predsednik suda neimenovane varo{i. ili sami urednici. a anatemi{u svi drugi koji su uga|ali centralisti~kim te`wama. ^ak je i feqton „Mila“ 40 koji je Dragoqub Pavlovi} pisao sa kwi`evnim pretenzijama. decembra obelodawuje da se poslanik \or|e Gen~i} u skup{tini izjasnio protiv opstanka seoskih ko{eva. je opisan kao individua sa „idiotskim licem“ koje krije „najdebqu glupost“. U slu~aju slabog roda zbog su{e. razume se. Da li je bilo stvarnih razloga za to. Uvodni ~lanci su uglavnom o{tri napadi na liberalnu stranku i wenog poslanika u skup{tini. kao i na napredwa~ku stranku i wene poslanike i ~lanove. Ko{evi su vid seoske solidarne pomo}i: u op{tinskom ambaru. Preko skup{tinskih izve{taja. Gen~i}a. koji se obi~no nalazio u centru sela. on vi{e li~i na „upraviteqa apsane nego na ~oveka koji zauzima najvi{e mesto u sudu“ i tome sli~no. ~uva se odre|ena koli~ina kukuruza koja se prikupqa razrezom po svakom seoskom doma}instvu. najvi{e se populari{u poslanici koji se najvi{e zala`u za Zaje~ar i crnore~ki okrug.PROMA[AJI GEN^I]EVE LOKALNE POLITIKE List Timo~anin je. grada idi nekog drugog uzroka zajedni~ki kukuruz se deli. U feqtonu o lepoj i poro~noj u~iteqici Mili koja se pakosno podsmeva svojim priglupim udvara~ima koji su po modi onog vremena obi~no bili pisari – pripravnici. Gen~i}evo protivqewe ovom vidu samopomo}i skup{tinski izve{ta~ ovako 117 . Tako se u Timo~aninu od 17.

g.“ LOKALNA SAMOUPRAVA U ZAJE^ARU U Timo~aninu od 21. Oni moraju da poseduju slede}e li~ne osobine: sposobnost. Mo`e se razumeti da seqaci tra`e vi{e nego {to dr`ava i vlasnici mogu da plate. niti voda da odnese. karakternost i energi~nost. Libius. Razumiqivo je da se stoga iznosi i stav radikalske strane u odnosu na industrijsku `eleznicu. nepotpisani narodni poslanik komentari{e zakon o op{tinskoj samoupravi. sofijskom i vidinskom okrugu u kojima `ivi srpski element. on `ivi od gotovine.komentari{e: „Wemu nikad ne}e grad da ubije. Timo~anin odgovara Vardaru ovakvim predlogom: „Mi. Brezniku. Pored stalnih antiaustrijskih tonova i povremenih vesti o dobrim odnosima sa Bugarskom. On. Glavni oponent je R. da i oni dozvole otvarawe srpskih {kola u Trnovu. posebno se objavquje reagovawe na pisawe bugarskog {ovinisti~kog lista Vardar. ~iji je servilni „]irica“ upravo Gen~i} i grqanski liberali. On je u okvirima nacionalnog programa stranke pa se u Timo~aninu bez uvijawa iznosi ocena da od eksploatacije rudnika Vr{ka ^uka i pruge koja je zbog wega i izgra|ena „na{i gra|ani nemaju nikakve hasne“. pristajemo da u svojoj sredini otvorimo bugarsku {kolu pod jednim samo uslovom. iako je re~ o maloj populaciji. po{tewe. Pored ostalog zala`e se za ustonovqewe kriterijuma za kandidate op{tinske uprave. Zaje~arci. niti su{a da izgori. na daqe. decenmba 1889.“ Iz drugih ~lanaka se sagledava spor u vezi sa pla}awem od{tete za zemqi{te koje je vlasnicima uzeto za prugu Vr{ka ^uka – Radujevac. {ef timo~ke `eleznice. 118 . Na stalne te`we prisvajawa nekih prostora.

Zanimqivo je da je ovaj komentar dat od strane anonimnog sve{tenog lica. kako je objavqeno u Timo~aninu 25. Dvadeset i drugog februara 1890. g. U februaru 1890. 119 . a ne kako je ranije bilo samo krupniji poreski obveznici. S druge strane u Timo~aninu se o{tro napada crkveni zakon kao i drugi koji su doneseni za vreme liberalne vladavine. Nakon toga. dovela je do smene glavnog i odgovornog urednika Timo~anina.1890. [iri krug kandidata omogu}ava da kandidati mogu biti i „oni sa pli}im xepom“. Pri tom mu je kao glavni motiv pripisana `eqa da se obogati. pod izgovorom da strance na odgovornim mestima treba zameniti doma}im {kolovanim qudima. g. objavqeno je da je skup{tina op{tine Zaje~ar odobrila buxet ~iji je iznos bio ve}i od onog koji je op{tina imala u vreme liberalne vlade. svojim delovawem on umawuje davawe dr`avi i nesrazmerno uve}ava crkveni buxet. Crkveni zakon je tako pisan da omogu}ava „samovoqu arhijereja“. glavni i odgovorni urednik Radovan Mici} je smewen. neosnovano je napadnut okru`ni lekar Rozentaq. 2. Rozentaq je podneo ubedqivu argumentaciju na osnovu koje se moglo zakqu~iti da se rukovodio ciqevima svoje humane struke. Taj zakon koji je ve} bio na snazi. Radovana Mici}a. Pogre{no i nepravedno usmerena strela ina~e razumqive kampawe protiv monopola koji su stranci imali u Srbiji. kako izve{ta~ isti~e. Te zime biraju se u isto vreme seoski kmetovi i ~lanovi op{tinske uprave. Fraza koja je prili~ila situaciji u kampawi ukidawa monopola za trgovinu soqu ili spre~avawa daqe eksploatacije ugqa – „Srbija ima dosta svojih sinova“ – sada je bila uperena protiv iskusnog. predlo`li su radikali.isti~e dobre strane ve}eg broja kandidata za op{tinsku upravu. sposobnog i po{tenog lekara koji je napadnut da je koristio podvoz da bi stigao u najudaqenija naseqa crnore~kog okruga. Ve}ina izabranih su radikali. g. sa po kojim liberalom ili napredwakom.

Sve u svemu sa stranica lokalnog lista vidi se ostvarewe povoqnije demokratske klime, efikasnije delovawe dr`avnih organa, dobri rezulati u borbi protiv stranog monopola, pove}awe gradskog buxeta i sl. Poslanik dr Laza Ili} je ~esto prisutan u Timo~aninu. On u broju od 8. aprila 1890. g. pi{e o poboq{awu bawskog le~ewa. Rezulatat tog poboq{awa je ve}i priliv gostiju iz susednih zemaqa. Tako je u pro{loj 1889. g u Brestova~koj bawi boravilo je 57 Bugara i troje Rumuna. Nema, me|utim ni jednog broja u kome se ne napadaju politi~ki rivali radikalne stranke, neimenovane visoke li~nosti iz liberalne i napredne stranke koje uporno ometaju postavqewe vladike timo~ke eparhije sa sedi{tem u Zaje~aru. Ono bi uistinu utvrdilo presti` Zaje~ara u celoj Timo~koj Krajini. Eparhija je obuhvatala sva tri okruga, krajinski, crnore~ki i timo~ki. Timo~anin izve{tava, ali sa dosta rezerve, da bi za episkopa mogao biti imenovan g. Firmilijan, profesor beogradske bogoslovije. POTERE I ZAKON PROTIV HAJDUKA, ODMETNIKA, U broju od 29. aprila 1890. nagla{ava se veliki uspeh radikalne vlade: likvidacija hajduka, kriminalaca i lopova. ^esto i na prvim stranicama Timo~anin mnoge liberale i napredwake, koji se nazivaju „doma}ini“, „{varckinsleri“, „kajmakamci“ izjedna~avani sa razbojnicima. „Koliko ima javnih razbojnika u Crnoj Reci, u celoj Timo~koj Krajini? Svi su pohvatani ka`weni, pobijeni. Crna Reka je energijom radikalne vlade, trudom radikalne policije slobodna od hajduka koje ste joj vi (liberali) ostavili.“ U vezi sa tim zaokretom u odvajawu dr`ave od kriminala Timo~anin donosi i konkretne informacije. Sve se mawe mogu pro~itati pri~e o nerasvetqenim slu~ajevima ubistva ili kra|e, nema popustqivosti,
120
KRIMINALACA I LOPOVA

ni organizovanog bekstva uhva}enih hajduka, a sve je vi{e uhap{enih, ubijenih i osu|enih. Tako su, kako Timo~anin izve{tava, me{tani Sala{a zajedno sa policijskim vlastima organizovali krajem septembra 1889. godine dve potere. Druga je bila efikasnija pa su pohvatani i zatvoreni hajduci iz Zlota. Nije propu{teno da se naglasi da su te hajduke pustili iz zatvora napredwaci. Iz drugih izve{taja saznaje se da hajduka ima i u Rgotini i Krivequ. [estog avgusta 1889. g. ubijen je bugarski hajduk Nikola Mikov iz Izvor Mahale, a 7. septembra iste godine hajduci su ubili urova~kog sve{tenika. Po pi{toqu koji su napada~i u bekstvu ostavili za sobom vlasti su identifikovale hajduka Dan~u jer je na koricama ispisao svoje ime. Osamnaestog februara 1890. g. jedan Grqanac je zbog ubistva osu|en na 20 godina robije, a u Lubnici je u porodi~nom obra~unu zbog prodate stoke jedan bio ubijen, a ubica uhva}en i zatvoren. U junu iste godine bugarske vlasti su na{oj policiji predale Jovana Ro{u koji je posle kra|e pobegao u Bugarsku. Istog meseca u Vratarnici je uhap{en Naka Askovi} koji je ubio `enu i ta{tu, a svoju karijeru okon~ao je i bugarski hajduk Ninko Mitov koji se dugo vremena krio po celoj Timo~koj Krajini. Dobro organizovanim prepadom on je uhva}en u Grli{tu. U julu je uhva}en dr`avqanin Bugarske i odmetnik Trifun Vatovi}, rodom iz Staropatice. Odmah je bio predat bugarskim vlastima. Nepoznati hajduci su na va{aru 29. avgusta ispod Vr{ke ^uke, nedaleko od Stupwa, ubili bugarskog du}anxiju Pan~u Ninova i wegovo maloletno dete. U jesen 1890. g. ubijen je u Metovnici predsednik seoskog suda Dimitrije Nikoli}. Ubica je ~lan napredwa~ke stranke i biv{i seoski kmet Ilija Novakovi}. Sli~no ubistvo sa politi~kom pozadinom, koja se nekada ra~unala u olak{avaju}u okolnost, a sada vi{e ne, dogodilo se i u Zagra|u, gde je ubijen napredwak Vitko Nikoli}. Ubica je bio Ceko Milajkovi} koga su radikali ohrabrili da to u~ini. U Boqevcu, ta~nije u selu Ilinu, je 13. januara 1891. ubijen u poteri hajduk Petar Kobiqac, a tre}eg marta na isti
121

na~in je okon~ao i hajduk Ivan iz Zlota. Krajem istog meseca, posle godinu dana rasvetqeno je ubistvo Boce Markovi}a iz Zagra|a. Wega su na povratku iz pe~albe u Rumuniji ubili Petko Boci} i Petko Donovi}, tako|e iz Zagra|a. Timo~anin tako|e donosi vesti o hvatawu pqa~ka{a iz Brestovca, kradqivca stoke iz Belog Potoka, pqa~ka{a i ubica iz Lenovca ~iji je predvodnik bio Stanko Obradovi} kao i ogla{avawe za odmetnika Lile Petkovi}a iz bugarskog sela Kirjaevo. SE]AWE NA ZULUM BEGOVA FREN^EVI], [estog maja 1890. g. novi uredik Timo~anina i profesor zaje~arske gimnazije odr`ao je govor na zaje~arskom grobqu povodom pomena izginulim u bunama i ratovima 1833, 1876, 1877, 1878. i 1885. g. To je bio uobi~ajeni politi~ki i patriotski skup kakvih je bilo mnogo, ali je profesor Pavlovi} tada izneo malo poznate pojedinosti iz 1833. godine. Te godine, kako je objavqeno u Timo~aninu, su bra}a begovi Fren~evi} odveli dve mlade seqanke iz Kru{evca, a Husein – pa{a, koji je stolovao u Vidinu, naredio je da se poslanici iz Zaje~ara koji su imali nameru da se `ale na visoke namete, okuju i zatvore. Nare|ewe je izvr{io zaje~arski muteselim. Narod se uzmutio i u op{tem mete`u Zaje~arci su pobili ~lanove muteselimove pratwe. To se dogodilo 1. maja 1833. Odmah nakon toga knez Milo{ je s vojskom u{ao u Timo~ku Krajinu... Dru{tveni i politi~ki `ivot Zaje~ara bio je bogat u leto 1890. g. Javni zbor radikala zakazan je za 15. jun, zavr{en je regulacioni i nivelacioni plan Zaje~ara (wegovi glavni tvorci bili su Kozli} i @ivkovi}), zavr{en je spomenik ratnicima iz 1833, 1876, 1878. i 1885. g. Na stranicama Timo~anina razgoreva se antiaustrijska kampawa i napada bugarska
122
ODBRANA CRNORE^KOG OKRUGA

pa }e te se uveriti da nam je {kola i crkva podignuta jo{ za vlade kneza Milo{a. koje je bilo u toku. Za ~itavo pola veka u Zaje~aru nije podignuto dr`avnim tro{kom nikakvo dr`avno i javno zdawe.. Posle kneza Milo{a nijedna vlada nije htela ni{ta da u~ini i ni{ta da podigne u ovom kraju. ina~e Ni{lije.{tampa u vezi sa pretenzijama Bugara u Makedoniji. Bez pardona Timo~anin izve{tava da je \or|e Gen~i} izostao iz kampawe odbrane Zaje~ara kao okru`nog mesta. Inicijativa liberalnog poslanika Pante Sre}kovi}a. po{to se sve vi{e sukobqavao sa kraqem Aleksandrom. Najavqen je i dolazak Nikole Pa{i}a u Zaje~ar i objavqena velika pobeda Zaje~araca: administrativni odbor skup{tine Srbije odlu~io je da Zaje~ar ostane sredi{te crnore~kog okruga. [tavi{e preseqewem sedi{ta timo~ke eparhije iz Negotina u Zaje~ar. da se Zaje~ar. kao oblasno mesto i fakti~ki sredi{te Timo~ke Krajine raspar~a i uni{ti. Osvrnite se oko sebe – gdegod stanete. pi{u se ~lanci protiv stranaca – dr`avnih slu`benika. kako ocewuje Timo~anin. ministar policije iz vremena o kome pi{emo. ne reskira samo svoj ugled u Timo~koj Krajini ve} i glavu. koji i u tom svojstvu ima zasluga u borbi protiv kriminala. Zaje~ar dobija sve osobenosti centra cele Timo~ke Krajine. uveravaju}i se sve vi{e da je re{ewe – zavera protiv obrenovi}evske 123 . bar dok je bio na tom podo`aju. Bugarski novinari.) i podanike austrijske. Uz sve to ova vest iz skup{tine Srbije pro{irena je i ovom konstatacijom: „Svi znate da je na{ kraj ostao kao iza bo`jih le|a. i zidawem kasarne za jedan kowi~ki divizion.“ Iz strana~kih interesa urednik Timo~anina nema nameru ni da pomene da \or|e Gen~i}.p.. je propala. smatraju da je Srbija dobila ekonomski rat protiv Austrougarske. tra`i se wihovo otpu{tawe da bi se zaposlili na{i {kolovani qudi: „Otpu{tajmo sve ~inovnike konduitalne (po ugovoru – prim.“ Povremeno ima dobrih tonova u bugarskoj {tampi.

Gen~i} se istovremeno optu`uje da posle smewivawa sa polo`aja ministra policije pri`eqkuje diplomatku slu`bu. avgusta napustio Brestoba~ku bawu i preko Para}ina otputovao za Beograd „zbog svojih zvani~nih i privatnih poslova“. pored toga. kako javqa Timo~anin. Stanislava I reda. Nikoli Pa{i}u. TE[KI DANI \OR\A GEN^I]A Dvadesetog jula 1890. pre svega zbog nepristajawa na zavere i nasiqa. BUXET KRAQEVINE SRBIJE. stigao je Pa{i} u Brestova~ku bawu gde }e. ali taj plan nije ostvaren jer je on ve} 1. U vezi s tim Timo~anin donosi i vest o odlikovawu Nikole Pa{i}a: „Skoro u isto vreme kada su Narodne novine iznele ovo svoje nitkovsko podmetawe (optu`ba da su radikali protiv dinastije – prim. Dr`ava je. p. Takovski krst I stepena. To je bila procena izve{ta~a Timo~anina posle Gen~i}evog govora na zboru liberala u Vrawu. odlikovan i ruskim ordenom Sv. u prisustvu svoga oca. biv{eg kraqa Milana i kraqevog namesni{tva. 1890.krune. Pa{i} je iz principijednih razloga. kako je objavio Timo~anin od 25. avgust pripreman je i zbor radikala u Zaje~aru na kome je predvi|eno da govori i Pa{i}. izjaviv{i da se raduje {to ga mo`e na dan dinasti~ke proslave svetkovine stogodi{wice gospodara Jevrema. buxet kraqevine Srbije uve}an je za 1. Zaje~arci su tih dana ~itali i o jednom va`nom uspehu radikalne vlade: nakon uvo|ewa dr`avnog monopola na duvan.“ Pa{i} je. postigla i 124 .) predao je mladi kraq Aleksandar. S druge strane. odlikovati za osobite zasluge u korist zemqe i dinastije. g. iz Timo~anina preko urednika odstranio svako raspirivawe negativnih strasti prema kraqu Aleksandru. g. Za 12. g. 11.000 dinara. svojom rukom vo|i radikalne stranke. ina~e. ostati neko vreme.000.

„verni pratilac Gen~i}ev“ i Stanko Petrovi} iz Negotina da upla{e Cankovi}a.500 dinara. Tako se ~itaoci u ~lanku „^erkezluk“ obave{tavaju da je Gen~i} u Grqanu fizi~ki napao svog konkurenta Vitanovi}a tako da je ovaj posegao za neki kamen da se odbrani od wegovih nasrtaja. zar nema za wega pesnica i batina?“ Nakon toga poku{ali su Stojan Andrejevi} iz Velikog Izvora.u{tede smawewem plata ~lanovima dr`avnog saveta na 8. zbog toga {to je ovaj tvrdio da je Gen~i} fizi~ki napao nekog seqaka. godine primicalo se kraju. kao {to su i ostali Zaje~arci. mere se dvadesetogodi{wom dominacijom liberalne stranke. I daqe se pi{e o rezultatima radikalne vladavine. Radikali ne mogu da „za jednu godinu poprave i podignu ono {to su oni (liberali) za 20 godina pokvarili i upropastili“. Za 26. Posebno je u Timo~aninu data slika strana~kog sukobqavawa koje se moglo zavr{iti i na tragi~an na~in. do{ao je ovde da izaziva i omalova`ava na{e najboqe patriote!“ Policajac Mitra}ije je na to dodao: „Zar ga jo{ gledate. On je verbalno napao Kamena Cankovi}a. avgust u Velikoj kafani. Ali Gen~i}a ne ostavqa na miru ni jednog trenutka. kao i neuspesi. kroja~a iz Zaje~ara. Vrelo leto 1890. Od drugih dostignu}a radikalne vlade isti~e se taksa za trgovinu sviwama koju gradovi u Srbiji sada slobodio ubiraju kao i usmeravawe novaca od klasne lutrije na obnovu poqoprivrede. ^arku je u Negotinu zapo~eo op{tinski pisar Jova Lazarevi}. Uspesi radikala. Urednik Timo~anina izgleda ne smatra da je `enidba kraqa Aleksandra pitawe budu}nosti kraqevine jer su vesti o tom pitawu veoma retke. zakazan je okru`ni zbor radikalne stranke. ~iji je vlasnik bio Aleksa Zdravkovi}. ali ne i sukobi i ~arke strana~kih pripadnika. prete}i da se 125 . Cankovi}u je Lazarevi} pored ostalog rekao: „Ovaj bankrot i vucibatina. I daqe se postavqa pitawe postavqewa vladike timo~ke eparhije i trijumfuje nad Pantom Sre}kovi}em koji je hteo ukidawe Crnore~kog okruga.

septembra za poslanika grada Zaje~ara izabran je Stevan Ne{i}. 24. ja bih bez premi{qawa povukao takvu paralelu izme|u mene i mojih protivnika. Radikali su svuda odneli nadmo}nu pobedu. prvi put je objavqen ~lanak samog Nikole Pa{i}a pod naslovom „Izaziva~i“. u kojima je video opasnost nepotrebne polemike i sada uzdr`an.41 Na izborima 14. On pi{e jasno. Zala`e se najpre za smirivawe strasti. dobio je svega 50 glasova. trgovac iz Bele Reke. dr`avni savetnik iz Beograda i dr Laza Ili} okru`ni lekar iz Zaje~ara. Pre izbora u septembru. on dakle u tom smislu radi i 126 . kraq Aleksandar je boravio u Ni{u gde je. Za varo{ Zaje~ar kandidat je bio Stevan Ne{i}. dosledno po{tuju}i demokratske metode u javnosti. pored ostalog. avgusta 1890. ali je u detaqima.ne}e `iv vratiti u Zaje~ar. Time je pa`qivim ~itaocima rekao mnogo. objavquje se lista kandidata radikalne stranke za okrug crnore~ki. To su bili: Stojan Stankovi}. Na to je Cankovi} posegao rukom za xep kaputa gde bi trebalo da ima revolver i napada~i su se smirili. Mihajlo Risti}. U Timo~aninu je {tampana tabela glasawa po selima crnore~kog okruga.42 U istom broju u kome je objavqena radikalska izborna pobeda. da bi prokliwali ~as kada im je palo na pamet da upore|uju svoj politi~ki rad sa mojim. dakle protiv antidemokratske politike dinastije.“ Iz vi{ih ciqeva da ne bi „na{kodio interesima otaxbine“ on ne `eli da saop{tava ni{ta o svojim doprinosima. pa i onih koji su se sada stavili wima otvoreno u slu`bu. primio i deputaciju timo~kog kola jaha~a. nema potrebe da se sve tera do kraja i da se zabada nos u stare rane: „Da nisam predsednik skup{tne i da ne zauzimam podo`aj u kome sam sada. pisar op{tine Jablanica. Giga Ger{i}. Ako je radio na paralisawu samovoqe Milana Obrenovi}a. g. Pored novih vesti o dolasku Nikole Pa{i}a u Zaje~ar. Gen~i} je propao na izborima. Ipak je napomenuo da su wegovi napori onemogu}ili obrenovi}evsku politiku liberala.

O wemu su kao o svojoj budu}nosti razmi{qali urednici Timo~anina i prvaci radikalne stranke i to ne bez razloga. a redakcija ga objavquje 23. budu}i da je.daqe. nema. 127 . do{lo je pred Pa{i}evu ku}u da mu ~estita izbornu pobedu. Naprotiv. nepotpisani izve{ta~ pi{e pismo redakciji Timo~anina. bez obzira {to javnost u to nije sasvim uverena. Prestoni~ki `ivot shva}en je i u Zaje~aru kao reprezentativan i od va`nosti za celu zemqu. „Beograd je prestonica Srbijina. Iz ovog Pa{i}evog napisa vidqivo je da on te 1890. Oko 2000 Beogra|ana (objavquje Timo~anin). Ona nas u~e „da se ne poveravamo do krajnosti nikome. Nikola Pa{i} ve} oti{ao. kada je u pitawu dr`avna i nacionalna politika. posle Milana. septembra 1890. g. Kad ni{ta nije mogao da u}ari na Timoku. uz pratwu muzi~kog orkestra. U wemu se ose}a te`wa da se nekako defini{e prestoni~ki elitizam sa ~ime bi se i savremeni ~italac mogao poprili~no slo`iti.“ Istovremeno se u Timo~aninu sa dosta argumenata odbacuje optu`ba Videla da je Pa{i} izdajnik i protivnik dinastije jer su glasa~i svojim glasawem upravo potvrdili Pa{i}ev patriotizam a takve tvrdwe mogu da izreknu „politi~ki kreteni“. na prestolu tako|e jedan Obrenovi}. ^itaoci se izve{tavaju i o agitovawu \or|a Gen~i}a u podrinskom okrugu. U vezi sa prednostima `ivota u Beogradu. komentari{u}i iskustvo ^eha i Hrvata (nije sasvim jasno {ta pod time podrazumeva) on ka`e da ona ulivaju „prirodnu bojazan u Srba nasuprot inoveraca“. U woj je prikupqeno sve {to mo`e dovesti do napretka i {to daje pravac razvitku zemaqskom od koje zavisi na{a boqa ili gora budu}nost. neku odre|eniju jugoslovensku orijentaciju. jer }e mnogi od wih po}i putem kojim je wihov lider. ve} da sami ku}u ku}imo u dru{tvu sa narodima susednim kojima preti ista opasnost sa strane“. neka poku{a na Drini – konstatuje se u Timo~aninu.

Dodaje zatim da ne}e pogre{iti po{to Jova ima jo{ jedvu prednost.Krajem septembra iste godine u Zaje~ar dolaze majori Vu~kovi} i Nikoli} da razgledaju mesto gde treba da se izgradi artiqerijska kasarna. Wen zet Jota imao je kuma \or|a Petrovi}a koji je bio rodom iz ]uprije. Pa{i}ev zet Ilija moli za nekog Jovu i kao razlog navodi da je wegov {ti}enik „dobar ~ovek“ pa mu kao takvom treba dobar posao „da ne sedi xabe“. Sa svoje strane sestra Ristosija i brat Najdan upu}ivali su mu s vremena na vreme pisma iz kojih se vidi da su mnogi Timo~ani imali nadu u ostvarivawe svakovrsnih protekcija po{to su po wihovoj li~noj oceni imali zasluge kao ~lanovi radikalne stranke. g. pi{e ona svom bratu. PORODI^NE INTERVENCIJE ZA ODANE I PRVE VESTI O ZAVERI PROTIV KRAQA ALEKSANDRA Veze Pa{i}a sa Zaje~arom odr`avane preko wegove sestre i brata sve vi{e se tawe. on je Mi{i}ev kum! Pri svemu sestra Risto128 . „Ne}e{ se osramotiti“. Tako na primer Marinko Najdanovi} iz Vrbice tra`i od Pa{i}a da se omogu}i wegovom sinu studirawe medicine na Vojnomedicinskoj akademiji u Petrogradu. predsedniku vlade. a on sam retko dolazi u Zaje~ar. Po wenom mi{qewu kumov sin mogao bi de se zaposli kao sekretar parohije (ne zna se na koju parohiju misli). Pomenuti Petrovi} imao je oca Andru koji se u vreme timo~ke bune dr`ao dobro za razliku od svog konkurenta. jer ima jedan krupan razlog da se ne uva`i vladikin izbor (ne pi{e koji je vladika u pitawu) koji se opredelio za sina nekog Marka. sestra Ristosija moli Pa{i}a da poradi na prili~no banalnoj stvari. U decembru 1891.

ali i zbog pojave korupcije i pasivnosti timo~kih radikalnih ~elnika. Iste godine {ef firme i pivare „Lazarevi} i sin“ iskqu~en je iz radikalne stranke zbog otvorene agitacije u korist svoje ambicije da postane predesednik suda. Nije poznato da li je Pa{i} uva`io ove intervencije.“ Pored nepovoqnih ocena koje Lazarevi} 129 . Iz pisma koje je Lazarevi} uputio Pa{i}u vidi se da je on i posle iskqu~ewa nastojao da ostane koristan i veran. pi{e Lazvrevi}. godine dao ostavku na mesto predsednika mesnog odbora radikalne stranke uz izjavu da se povla~i „sa politi~kog poqa“ jer su mu pop Milan i u~iteq Gradoje iz Vratarnice dozlogrdili svojim napadima i „neprekidnim prebacivawima“. „iz vrlo poverqivih izvora saznao sam da se radi `ivo na tome da se izvr{i kontra prevrat u korist liberalne stranke time {to bi izvesni komandanti oborili kraqa i opet kraqevu vlast predali kraqevim namesnicima. pa i samog Lazarevi}a. industrijalca \or|a Lazarevi}a i dr Laze Ili}a su u tom smislu veoma karakteristi~ni. Dr Laza Ili} je na osnovu pisma popa Veqka Antonijevi}a od 13.sija ne {tedi emocije u `eqi da wene molbe donesu pozitivno re{ewe. prema tim i takvim pojavama. Primeri wegovih prijateqa iz emigrantskih dana. ali je ono i jedan od prvih dokumenata o postojawu zavere protiv kraqa. I ovo pismo je natopqeno op{tim nezadovoqstvom vladavinom kraqa Aleksandra. pri tom se mo`e re}i da se ose}a izvestan strah da se Pa{i} ne naquti. godine. ~ak je poku{ao da opravda svoje samovoqne politi~ke aktivnosti. 11. „Sino} posle dolaska Mi{i}evog“. 1897. On je malo mario i za svoje najbli`e saradnike kada su zapostavqali op{te strana~ke i dr`avne principe i interese kao {to nije podnosio i one politi~are iz rodnog kraja koji nisu imali dovoqno strpqewa i snage da izdr`e u napornim politi~kim nadmetawima. Ona u pismu dodaje da ne `eli da se na odgovorna mesta postavqaju oni koji su blatili Pa{i}a 1883. U wemu fakti~ki nema kritike dinastije ve} ima namere da se uka`e na zavereni~ku delatnost liberalne stranke.

imao je {ef radikalnog kabineta Sava Gruji}. ali ako se na|u qudi koji }e mu savetovati osvetu. „OMLADINA“ U KAFANI „KUKAVICA“ Da se vratimo na vesti u Timo~aninu s kraja 1890.“ Pisma su iz Zaje~ara Pa{i}u stizala sve do 1902. godine. koji upravo zavr{ava gimnaziju „Dositej Obradovi}“ u Zaje~aru. Mileti}. u nadi da }e i on pripomo}i. godine. Mnogo vesti se odnosi na sukobqavawe srpskih i bugarskih komita u Makedoniji. Ose}a se jasna ten130 . Za ovu amnestiju najvi{e zasluga. ima nameru da studira medicinu u Kijevu i tim povodom se obra}a Slavjanskom blagotvornom dru{tvu za nov~anu pomo} ali i na previsoku adresu Nikole Pa{i}a.izri~e za kandidaturu jednog svog kolege na mesto sreskog na~elnika u Negotinu. Na zdravicu u ~ast dobrodo{lice i u ime diviziona odgovorio je kapetan Tanasije \oki}. U jednom od wih izvesni Krsta Q. U sretawe su mu na kowima po{li sreski na~elnik sa sudijama op{tinskog suda. zna~ajna je i wegova ocena etnopsiholo{kih osobina naroda u Timo~koj Krajini povodom glasina o zaveri protiv kraqa: „Na{ narod je ovamo veoma poslu{an i ho}e da poslu{a dobar savet. godine i po~etak 1891. Kari}a sa zahtevom da se Kari} ukloni „sa tog mjesta u interesu srpstva“ jer je previ{e nagao u opho|ewu sa qudima. prema Timo~aninu. U drugim pismima iz tog vremena bilo je dosta pritu`bi protiv konzula u Prizrenu V. Objavqena je i vest o osloba|awu Cvetka Stojanovi}a koji je optu`en za zlo~ine u bugarskom selu Gol Tupan u toku rata 1885. on }e to izvr{iti. U novembru su u Zaje~ar stigli pripadnici jednog ariqerijskog diviziona iz Jagodine.

dencija da se zbog malih povoda podigne povika na dru{tvo „Srpska industrija“ na Vr{koj ^uki, jer je radikalna vlada proklamovala nacionalizaciju stranih kompanija. Tako su Zeje~arci mogli da ~itaju dopis berberina Alekse Stojanovi}a koji je u ovom belgijskom dru{tvu radio blagajni~ke poslove bez ugovora. Kad je zatra`io platu gazda mu je umesto para uputio psovke na ra~un wegove srpske nacionalnosti. Objavqena je i vest o zahtevu kraqice Natalije da joj skup{tina Srbije odobri da se vidi sa sinom Aleksandrom. U ~lanku je pomenut skup{tinski odgovor kraqici da skup{tina nije nadle`na za tekve poslove. Nova vlada i skup{tina nisu obradovale kraqicu, {to nije bio slu~aj sa stare{inama zaje~arskog garnizona ~ijim se pripremama badwe ve~eri u Timo~aninu poklawa velika pa`wa. Da su se slave masovno slavile vidi se i sa stranica Timo~anina. Po{to su i nezvani gosti tretirani kao i oni pozvani i najdra`i, mnogi su doma}ini javno objavqivali da ne}e slaviti kako bi izbegli previ{e gostiju koje, kao na Ivkovoj slavi u istoimenoj pri~i Stevana Sremca, i pored najboqe voqe ne bi imali ~ime da nahrane i napoje. Takav oglas je {tampan na prvoj strani Timo~anina 25. decembra 1890. godine. Sanitetski kapetan dr T. Mi{i} na vreme objavquje da ove godine ne}e slaviti Svetog Stevana. Nova pobeda radikala idu}e godine donela je nove nade, uzbu|ewa i trijumf. U februaru 1891. g. pala je vlada kraqevog izabranika Save Gruji}a i Pa{i} je obrazovao novu vladu. Timo~anin tih dana donosi karakteristi~an presek o~ajne zaje~arske opozicije. Liberali su novu krizu, la`nu i pri`eqkivanu, proklamovali po kafanama, a naro~ito, pi{e Timo~inin, u jednoj koja se zove „Kukavica“. Akteri ovog politi~kog kukawa i lelekawa su „liberalna omladina od po {ezdeset godina“ i to poimence: gazda ^orbar, g. ^olak, g. Sava Petrovi}, g. Petar Uzunac koji se te{e pri~ama da }e se kraq Milan vratiti u Srbaju i
131

zbog toga oni ve} prave kombinacije oko sastava novog kabineta. I Zaje~arci imaju „lokalno ministarstvo“ kakvo je u Beogradu napravio Avakumovi} – gazda Mitu, Miku \ergov i druge koji ~ekaju neku krizu ili nove izbore da do|u na vlast, pa ako toga ne bude neka bar wihov vo|a \or|e Gen~i} otputuje za Rusiju. Izve{ta~ Timo~anina naziva Gen~i}a, koji se priprema za trgova~ke poslove sa petrolejom u Radujevcu, „Tausenkinsler“. LOKALNA RAZRA^UNAVAWA. KANIC U TIMO^KOJ KRAJINI Od lokalnih glavoboqa radikalnih prvaka treba pomenuti nov~ane nadoknade za zemqi{te na kome je izgra|ena industrijska pruga Vr{ka ^uka – Radujevac. Seqaci se o~igledno nisu slo`ili sa ponu|enim iznosima, pa je, kako izve{tava Timo~anin, formirana komisija koja }e ispitati ceo slu~aj u sastavu: ^eda Popovi}, na~elnik ministarstva privrede, Strahin Stevanovi}, sreski na~elnik u penziji, Jeremija Ra{i} iz Vra`ogrnca, \ergo Linovi}, zemqodelac iz Velikog Izvora. U novembru 1890. g. Zaje~arci su ~itali korektan i nadahnut opis susreta sa Kanicom. Ne vidi se da li je putopisac bio sam urednik Dragoqub Mici}, pre }e biti da je re~ o Dragoqubu Pavlovi}u koji se ve} ogledao u sli~nim kwi`evnim poku{ajima. Bilo ko da je bio, ostavio je zna~ajne stranice putopisne literature koja le`i umrtvqena po na{im arhivama. Izve{ta~ je ostavio i podatak da je gost znao na{ jezik: „^ita i razume perfektno srpski, samo mu te{ko ide u konverzaciji.“ Opisan je kratak boravak i no}ewe u Boqevcu. Nema razloga da ne poverujemo u iskazano gostoprimstvo prema uglednom gostu i
132

zaje~arskim novinarima. Nove pojedinosti iz uvek zanimqivih putovawa Feliksa Kanica tek su nagove{tene... Kanic i zaje~arski novinari, odnosno profesori zaje~arske gimnazije, u Zlotu su do~ekani sa svirkom i pesmom i bogatom trpezom. Naime, nai{li su ba{ u vreme jednog svadbenog veseqa. Po~ast koja im je ukazana odnosi na svakog putnika namernika. Najstariji i najuva`eniji gost u ku}i Mladenovi}a dobio je poqubac od mlade neveste koja se veoma zbunila kad su se svi nasmejali jer je Kanic bio veoma iznena|en takvom po~a{}u. Dok su mu usput obja{wavali taj postupak, on ih je zadirkivao {to oni, kao mladi qudi, nisu dobili poqubac, nego on, starac. Zatim su obi{li prili~no zapu{tenu Brestova~ku Bawu. U Slatini su do`iveli jednu prijatnu zabunu, ako tako mo`e da se ka`e. Na ulasku u selo upitani su da li su oni ta ~etvorica koje treba ugostiti. Kada su u{li u seosku kafanu shvatili su da je pitawe trebalo biti upu}eno {estorici veoma uglednih qudi, koje su i oni poznavali. Bili su to pukovnici staja}e srpske vojske: Mi{kovi}, Magdaleni} i Qo~i} sa majorom Vu~kovi}em i okru`nim na~elnikom Vukoti}em. Broj se ba{ nije slagao, pogotovu kad su se pridru`ili novinari sa Kanicom, ali kako se poklonu ne gleda u zube i gostu se ne broje, svi zajedno su bili vrlo dobro ugo{}eni. Pisac reporta`e, koji je hteo da ostane anoniman, pru`io je ~itaocima obja{wewe zbog ~ega je pukovnik Mi{kovi} bio odu{evqen susretom sa Kanicom i wegovim pratiocima. Pukovnik je, naime, „na{ poznati vojni~ki autoritet i radnik na etnografiji, izodavna je poznat sa Kanicom i oni se srda~no pozdravi{e i posle ru~ka su prijateqski razgovorili“. Prirodno, Timo~anin je mnogo izve{tavao o radu radikalne vlade. Zaje~arski trgovci su krajem 1890. godine mogli da budu zadovoqni kada su pro~itali da je ministar finansija ukinuo ugovor na monopol soli koji su dr`ali stranci. Kako se vidi, Zaje~arci su se
133

Rusi i Makedonci. godine Zaje~arci su se mogli obavestiti da }e gra|evinski poslovi na timo~koj `eleznici biti povereni Kompaniji Ajfel (Companie de Etablisacements Eiffel). Posle rata Adam nije mogao da plati kukuruz jer su bile nerodne godine. Javnost se obave{tava da se na granici. PRIMERI VOJNE BIROKRATIJE Krajem marta 1891. Crnogorci.dosta energi~no borili da sa~uvaju svoj crnore~ki okrug {to.“ RASPRAVA O SMRTI ADAMA BOGOSAVQEVI]A. a Adama je uhapsio neki „ludi kapetan“. koncentri{e vojska. Moglo se pro~itati da Be~ umiruje Bugare da se ne bi „ogor~ilo javno mwewe u Rusiji“. U isto vreme prisutni su i jasni tonovi krize u odnosima izme|u Srbije i Bugarske. nije bilo te{ko. s obzirom na veliki broj uticajnih Zaje~araca u vladi i skup{tini. Posle toga {to je Adam u~inio. U aprilu iste godine u Timo~aninu je {tampan odgovor na inerpelaciju Stojana Ribarca povodom smrti Adama Bogosavqevi}a pre 11 godina. Pisac odgovora na interpelaciju je zakqu~io da je Adam uhap{en „na 134 . Objavqeno je da se u Zaje~aru priprema kwiga pod naslovom: „Da li bi bilo pravedno ukinuti crnore~ki okrug. Tu se ocewuje se da je Adamov postupak rekvirirawe kukuruza u Dubo~anima. Za atentat na Stamboliskog optu`uju se Srbi. u ratnim uslovima zakonita pojava. U vezi s tim 13 in`ewera timo~ke `eleznice se ne sla`u sa ocenom da je za wenu izgradwu napravqen dobar projekat i predra~un. turske trupe su opqa~kale Dubo~ane. {to je svakako u vezi sa sumwama da su izr{ioci atentata do{li iz Srbije. sa bugarske strane.

naime. kakva su. Ma|arska {tampa. „Iz crkve su krenuli zajedno sa svojom skupocenom zastavom kroz varo{ do pivare Vawe Lelovi}a i natrag do pijace. 135 . (Dosta neobi~ni slu~ajevi za na{e pojmove). g. godine Zaje~arci su imali prilike da vide paradu kao znak neke nove i nadolaze}e energije. Urednik Dragoqub Pavlovi} odlazi iz Zaje~ara. Pored ostalog Timo~anin donosi vest da je u Bugarskoj izvr{en jo{ jedan atantat – ubijen je Bel~ev. Kud }ete boqe zgode nego strpati u aps Adama B. pojava da regruti uzalud obilaze razna vojna nadle{tva i kasarne nude}i svoje usluge otaxbini sve dok im posle obijawa pragova u toku 3 ili 4 dana ne dosadi i odu ku}ama. Re~ je o dru`ini Obili} iz Beograda ~iji su se ~lanovi `ivopisno dekorisani pro{etali kroz Zaje~ar. na primer. i time uni{titi jednog najja~eg i najsilnijeg protivnika u ~itavoj Timo~koj Krajini ~iji se glas i ~ije se ime kao oluja {irilo po svoj zemqi. „potkivawe baba“. Ima. kako se prime}uje. Iz istog ~lanka se jasno vide razlozi za satiri~no stvarawe Radoja Domanovi}a. „kuvawe u xibri“ itd. godine dolazi do smene na uredni~kom mestu Timo~anina. „silovawe male dece“. a wegov zastupnik je Mihajlo @ivkovi}. dok dopisnik Timo~anina iz Sofije to demantuje. g.“ Iz istog ~lanka se vidi da opoziciona strana pripisuje radikalima razna zlodela.“ Ovde treba dodati da je pijaca u to vreme bila na dana{wem centralnom trgu. U susret im je iza{la grdna mno`ina sveta i divila se lepoj kiti na{ih omladinaca. nije ni~emu nau~ilo?“ Pisac ~lanka o~igledno smatra da je krutost vojne birokratije jednim delom uzrok poraza u ratu 1885.pravdi Boga i mrtvobolan strpan u aps samo zato {to je bio opozicionar. gde je u skorije vreme podignuta i obnovqena ~esma kao obele`je zna~ajnih godina za Srbiju i Timo~ku Krajinu. smatra da su to u~inili bugarski emigranti koji su do{li iz Srbije. „Dokle }emo tako? Zar nas iskustvo iz 1885. U prole}e iste 1891. Po~etkom aprila 1891.

Nazire se i brutalan (izgleda i kolegijalan) obra~un. vidqiv je obra~un sa sve{tenikom Milanom Panteli}em zbog wegove nezgrapne definicije Boga. koja bi. Da li su takvi grubi i te{ki akcenti. piscem kwige Moralne pouke. „To. Vidqivo je da wemu nije bilo dopu{teno da se na stranicama Timo~anina odbrani.Novinari – profesori najboqe su se pred ~itaocima identifikovali preko napisa iz nihove struke. ZAJE^ARCI PROTIV KRAQICE NATALIJE . Panteli} je po saznawu Tomo~anina gotovo izjedna~en sa |avolom. stvorewe koje je nas i ceo svet stvorilo. iz oblasti literature i kwi`evnog stvarawa. mi nazivamo Bogom. zaista mogla da optu`i sve{tenika Milana kao bogohulnika. mada se ne vidi zaostajawe u obradi drugih tema. Citira se re~enica. [to je jo{ gore Panteli} je bio sve{tenik u artiqerijskom garnizonu pa shodno okru`ewu u kojem je `iveo nije hteo tako lako da se ukloni. Izdvajaju se i ~lanci potpisani sa S. da nije u pitawu dosta lo{e izra`avawe. Na stranicama Timo~anina. U rubrici Kwi`evnost autor na analiti~an i stru~an na~in izve{tava o literarcima II beogradske gimnazije. teolo{ki nedovoqno utemeqenog definisawa. dakle. u posledwoj godini wegovog izla`ewa. kako se 136 OBRA^UN SA SVE[TENIKOM MILANOM PANTELI]EM. M. sa sve{tenikom Panteli}em. naro~ito iz oblasti politike i rada radikalne stranke.. Napad na wega ~esto se grani~i sa javnim {ikanirawem. Pop Milan se brani tvrde}i da je u pitawu {tamparska gre{ka i da on misao koja mu se pripisude nije napisao. koji `ele da uvere ~itaoce da urednici uvek imaju pravo. jer su se svojim dopisima pojavili i sve{tenici.“ Zbog takvog. Kwiga je na stranicama Timo~anina do~ekana kao jeres. imali uticaja na prestanak izla`ewa ovog lista? Pomiwe se da je Panteli} pisac kwige Zlikova~ka reka i da je wegovo pisawe negativno oceweno me|u sve{tenstvom. Posebno je hvaqena pri~a Ne pucaj u sobi i putopis Od Dunava do Peka.

“ Urednik Mihajlo @ivkovi}. O{trinu Timo~aninovih reakcija treba meriti 137 . u bankrotstvo. Pod imenom Dnevni~ar. sigurno je prvi otvorio depe{u o povratku Nikole Pa{i}a sa svadbenog puta. kako ne bi do{lo do bilo kakvog kvarewa Pa{i}eve politike.. u propast. g. srqawe u sramotu. kako bi se suzbijala samovoqa urednika i wihovo nepotrebno eksponirawe. zgari{ta. istrebqewe. {teta samo {to nema u kalendaru prazna mesta!“ Mo`e se slobodno re}i da je radikalna vlada veoma dinami~na jer vode}i qudi u vladi ~esto pose}uju i obilaze mesta u unutra{wosti Srbije. godine u Timo~aninu se odgovara na napad opozicione {tampe koja {pekuli{e sa nacionalnim poreklom Nikole Pa{i}a i besmisleno ga optu`uje da je on (verovatno 1853. odnosno prosidbe. Pa{i}ev bliski saradnik. i wegovom preuzimawu du`nosti ministra – predsednika. Drugog juna 1891. Pa{i} je to u~inio zbog demonstracija Beogra|ana u korist kraqice Natalije. Mogu}e je da je pozadina o{trih napada i ismevawa literarnih poku{aja popa Milana Panteli}a politi~ke prirode (strana~ka pripadnost). Svode se ra~uni sa napredwacima ~iju su proteklu vladavinu obele`ili ovim karakteristikama: „pretwe. Vidqivo je da uredni{tvo sa najvi{eg mesta dobija instrukcije. bezakowe. jataci. pqa~ke. nepoznati novinar Timo~anina pi{e o progonstvu kraqice Natalije kao posledici vi{ih dr`avnih ciqeva. Tako je ministar privrede Kosta Tau{anovi}. u bezakowe.) poslao 10 baterija na Zaje~ar. nasiqe.. tako|e profesor gimnazije. posetio Bukovo gde je polo`io kamen – temeqac budu}e vinarske {kole. u nasiqe. Nastojawe sve{tenika Panteli}a da se odbrani ovako je u Timo~aninu protuma~eno: „Pop Milan je pravi svetac. hajdu~ija. krv. S tim u vezi Timo~anin javqa da su demonstranti „stavqeni pod sud“. Iz Dnevni~arevog izve{tavawa vidi se da zaje~arska sredina nema ni malo samilosti prema zlosre}noj sudbini kraqice.ne bi shvatilo da je pisac ~lanka iz nekih li~nih razloga ispoqio toliku o{trinu.

uz obilatu upotrebu agro-sto~arskih termina.. Mnogi gra|ani spremaju se da telegrafskim putem ~estitaju svom sugra|aninu ovaj radostan dan. Nikola Pa{i} verio se pro{log ~etvrtka sa gospo|icom Georginom. U maju 1891. Danas je. guske gakale. godine Zaje~arci obave{teni da je u Italiji obavqena veridba.. koje se mo`e povezati sa }uranima. kako smatra izve{ta~ Timo~anina. „Predsednik ministarstva i na{ sugra|anin. u Firenci. „Kako }e se kraqica Natalija ose}ati. Glase ]ur~i}a.“ Tako opisan do~ek u Rajcu sa aluzijama na prezime. a novoga jo{ nema. g. u Rajcu gde su „volovi rikali.“ Srbi igraju kolo uz violine i zurle (1876) 138 . ven~awe. novi kupus i tikvice. }urani repu{ili.`estokim raspaqivawem strasti opozicione {tampe koja je direktno napadala vladu i wenog predsednika u korist dinastije koja nije umela da vlada manirom parlamentarne demokratije. a zatim i ven~awe Nikole Pa{i}a.. device bacale cve}e. predstavqa se i agitovawe beogradskog liberalnog prvaka.“ Sa jednakom zajedqivo{}u. jer staroga zelena nestade. to nas malo interesuje.. zaslu`io jer je za progonstvo kraqice Natalije optu`ivao radikale. Glase je. da je za nas va`nije pitawe kad }e sti}i buranija.

Premo opisu koji je Ratkovi} ostavio vidi se da je re~ o Min – kladencu. i o Lipaku. To 139 . mo`e se jo{ {to{ta zakqu~iti o Pa{i}u. kako se iz jednog pisma mo`e razabrati.RUDARSKA OKNA U MIN–KLADENCU Na osnovu pisama koja su predsedniku skup{tine Srbije. a desno je sve staro doba i to formacija. a zatim i predsedniku vlade Srbije. On obave{tava Pa{i}a da }e belgijska komisija dati svoj kona~ni sud o wegovim procenama. kao i na Tresibabi. Ratkovi} je stare potkope nazvao imenima poznatih savremenika i samog Pa{i}a. Za sve istra`iva~ke radove. {to je malo poznato {iroj javnosti.000 dinara. koji se nalazi sa desne strane re~ice [a{ke. kamenog ugqa. „Formacija na Rudniku ta je: od ulaska kod Kre~ane do Lipaka – staro doba. a od Lipaka do potkopa „Pa{i}a“ – prastaro doba. Iz pisma od 19. Javqao mu je o prodaji ugqa. kod Kwa`evca. a od „Pa{i}a“ do nadi „Aleksandra“ uspotok navi{e sve prastaro doba. godine mo`e se shvatiti da je Antonije Ratkovi} vezan ugovorom sa Pa{i}em i da se on brine o isplati nadnica rudarima. ~lanovi wegove porodice koji su jo{ uvek `iveli u Zaje~aru i razni wegovi poverenici. {to ukazuje da je Pa{i} bio deoni~ar u eksploataciji timo~kih rudnika. prastaro doba je obilato leglo sa raznih bogatih minerala kao u belutku {krilu. a napravqeni su tro{kovi za jo{ 5000 dinara. kao i svom zakqu~ku da cela Tresibaba le`i na ugqu. septembra 1892. sa wegove desne strane.. U vezi s tim zanimqiva je li~nost wegovog poverenika Ratkovi}a koji je sa primetnom stra{}u (da li i sa dovoqno argumenata?) pisao Pa{i}u o svojim osmatrawima i probnim radovima.. a to sve od potoka Male [a{ke levo. Bez svake sumwe Pa{i} je finansirao istra`ne radove u blizini Vratarnice. utro{eno je 15. upu}ivali Zaje~arci. pored re~ice [a{ke koja se u Vratarnici uliva u Timok. prema granici sa Bugarskom. u planinskim potesima Lipak i Min–kladenac.

Istovremeno u pismu on hvali vodu re~ice [a{ke koja u prili~no te{kom i strmom terenu te~e pored samih rudarskih okana. U rudniku Min – kladencu. Verovatno je mislio na zlato koje i dandanas privla~i qude sli~ne Ratkovi}u. Obilazi Trgovi{te i Gorwu Sokolovicu. „stoka je pije navalice“ {to zaista nema mnogo veze sa rudarstvom.treba sve ispitati pre prodaje da nam se posle ne bi smejali i kazali da je Anton bijo }orav kod o~iju. sve vi{e pribli`ava. jedino ako je pomi{qao da pro{iri svoje poslove na sto~arstvo. Voda [a{ke deluje „kao budimska“. Najdan. Po dogovoru ovo nova istra`ivawa finansira Pa{i}ev brat. pa zatim i u „Zeti“ a tako je bilo i kod „Kre~ane“. on je popravio ku}u za dva svoja radnika a u iskopavawima je znatno napredovao jer je najpre iskopao 20 metara pa zatim i celih 50. Da bi odr`ao Pa{i}evo interesovawe i poverewe Ratkovi} izve{tava da je razgovarao sa nekim trgovcem iz Kwa`evca da naprave skladi{te za 20 tona ugqa. prava je „limonada“. On je razna iskopavawa i skladi{tewa iskopanog ugqa toliko pro{irio pove}avaju}i svoja nov~ana potra`ivawa da su se Pa{i} i wegov brat Najdan sve vi{e uveravali da je on poslovno nesposoban ili da mu je jedini ciq do od svojih finansijera izvu~e {to vi{e novaca. On ovaj divqi i nepristupa~ni predeo upore|uje sa bawskim prostorima. Iz wegovih pisama se da zakqu~iti da je ugovorom vezan i da se nigde. a Ratkovi} se sve vi{e rastrzavao mnogobrojnim planovima. osim kod Po{i}a. Zima se. Vidi se tako|e da se nada da }e stru~waci iz Belgijskog dru{tva da ka`u {ta u Minkladencu ima osim ugqa. Ve} su se pojavila zaru{avawa u „Georgini“. kako pismeno obave{tava Pa{i}a. Ostavio je podatke da je ugaq koji je iskopao i skladi{tio prodavao po osam dinara za 100 kila. me|utim.“ Ratkovi} se nije zaustavio samo na istra`nim radovima. Nije nikako i{lo prema Pa{i}evom nalogu da se Ratkovi} usredsredi na ona 140 . ali – i to ko{ta. ne zadu`uje u {irewu istra`nih radova i prevozu ve} iskopanog ugqa.

Ako ne nabavi 600 dinara. ali kako konstatuje Najdan. jer Ratkovi} nije od wihovog soja. odnekud nudio Belgijancima da wegov deo kupe za 100 napoleona. kao u groznici. a na {tetu poslovawa. mnoge wegove istra`ne radove i planove.okna za koja mo`e bezbedao utvrditi da se mogu eksploatisati da bi se na kraju proizvodnog lanca i prodaje do{lo do profita. pi{e Najdan. nisu pomogla ni Ratkovi}eva uveravawa da je u potkopu Kre~ana ugaq boqi od belgijskog sa Vr{ke ^uke.“) iznose oko 1900 dinara. dozvole i tome sli~no. jer su tro{kovi porasli. Najdan ne sme da mu da bez odobrewa brata Nikole. pitka kao „limonada“ potopila je sva okna i „Pa{i}a“. Pare koje su mu potrebne. kako se vidi. predla`u da finasiraju wegova iskopavawa i da uzimaju 3% od prodatog ugqa. naravno. Predla`e. bio je zavejan sa 4 metra snega. Ratkovi} sve to zna i ho}e da slu{a ali pripremni radovi gutaju novac. godine. Bio je februar 1892. nisu se ni duplirali („Dragi brate“. Najdan tako|e pi{e bratu i pomiwe silan Ratkovi}ev trud. da svoj deo u ovom zajedni~kom poslu „teslimi Belgijancima“ i da ostane wihov ~inovnik. Pomiwe Ratkovi} i okru`nog in`ewera – i wemu je du`an verovatno za takse. Naravno finale svega toga je novac. Izgleda da dogovora nije moglo biti.. da „preko wegovog (Pa{i}evog) nare|ewa“ ume da „izvu~e“ pare – verovatno za sebe. ^ista ra~un – duga qubav. posao }e propasti. i „Georginu“ i „Aleksandra“ i „Zetu“ i ceo rudnik se pretvorio u veliku i groznu kaqugu oko koje su zavijali kurjaci. Ona bistra voda kao da je budimska. budu}i da nisu uvereni da u rudniku ima dovoqno ugqa. U me|uvremenu rudnik Min – kladenac koji se nalazi izme|u dva visoka brda. kao i uvek do boqe prilike. Tu je potkop Muntijanu i rudnici u krajinskom okrugu. 141 . gde su nekad rudarili Sasi. nisu vi{e samo 600. „nemoj se qutiti. Ratkovi} je. a oni. Svi su izgledi da }e se di}i ruke od rudarewa pored [a{ke. Te slike divqine oko rudnika do{le su i do samog Pa{i}a i. u blizini planine Crnoglav..

Timo~ka Krajina je pod jurisdikcijom ohridske mitropolije. g. Krajina je pod upravom beogradske mitropolije. imenovan za timo~kog episkopa. izne}emo kratku istoriju timo~ke eparhije na osnovu ~lanka Nikole Plav{i}a (Razvitak. Od 1833. sve ove trzavice su nastale iz mnogo slo`enijih razloga. (ili 1839?) u Zaje~aru se formira Timo~ka eparhija. novembra 1891. Zamera se mitropolitu {to za timo~kog episkopa `eli „svog ~oveka“. br 1-2. Sve to najboqe pokazuje napad na migropolita Mihajla. mrzi pojedine sve{tenike i {to je najgore „prkosi vladi“.PA[I] I KRAQ ALEKSANDAR U AUSTRIJI. sude}i po wegovoj grubosti. a od 1842. kako bez imalo rezerve i sa stra{}u bulevarskog novinara koja ne prili~i duhovnom licu. Zbog boqeg razumevawa napora da se sa~uva staus Zaje~ara kao centra Timo~ke Krajine. koliko je prisutna i odgovornost.). on priprema novi koji }e mu. omogu}iti da „`ari i pali“ po crkvi. 142 . CVIJI] U ZAJE^ARU Smena urednika Mici}a pokazala je da je Pa{i} kao lider stranke na vlasti dr`ao do istine (ukoliko je imao udela u wegovom smewivawu. Pre I srpskog ustanka timo~ka oblast pripada Carigradskoj patrijar{iji. g. septembra 1891. objavqen je prili~no nekorektan ~lanak. Spor je re{en 14. zbog lo{eg sme{taja episkopskog dvora weno sedi{te je u Negotinu. Po wemu je mitropolit Mihajlo samovoqan i. Ovakav piromanski pristup je u stvari istovremeno i nastavak spora oko imenovawa timo~kog episkopa. 29. izvesno je. Mo`e se re}i da je sloboda {tampe znatna. Kako je novodoneseni crkveni zakon ograni~io wegovu vlast. Od 1807. kada je rektor bogoslovije u Beogradu. do 1813. Melentije. Posle 1813. sa potpisom „stari sve{tenik“. 1992. a mogao je da ga ima) vi{e nego do mirnog u`ivawa i zata{kavawa nezakonitih postupaka. Budu}i da je sme{taj u episkopskom dvoru bio u Negotinu jo{ gori.

reklo bi se da zavise od voqe kneza Milo{a i wegovih naslednika. Takva geneza i osnova za napad na autoritet mitropolita Mihajla. Dolaskom Pa{i}a na vlast prvobitno zamisli o izgradwi Zaje~ara kao kulturnog centra. kada takvu ulogu preuzima Ni{. tu }e se di}i kulturna tvrdiwa na istoku nove srpske dr`ave. Molioci se nadaju da }e oni biti 143 . objavqenom u Timo~aninu: „. od uticaja lokalnih prvaka i wihove sposobnosti da iznesu argumente u korist svog grada. Ta uloga Zaje~ara delimi~no je opisana u ~lanku Povodom obnove Timo~ke eparhije. postoje razne pograni~ne afere.. Tako na primer. preme{tawe sedi{ta eparhije). dok je sedi{te eparhije bilo u wemu.43 hteli da potka~e ~im se za to uka`e prilika. izgradwa gimnazijske zgrade. `ive}i u vreme takvih seoba i klackalica. koji je ina~e rodom iz Timo~ke Krajine. ali je isto tako izvesno da Zaje~ar nije te prednosti iskoristio. U jednom pismu Pa{i}u pomiwu se optu`eni radikali koji su krijum~arili volove iz Bugarske. ali vi{e kao nasle|e i inercije nekada{nih upada na tursku teritoriju. odnosno. u koje su ubrajali i mitropolita Mihajla. da se o~inskim savetima i podukama srpskog arhijereja upute na koristan rad i slu`bu narodu. g.Maleni Zaje~ar bio je va`na ta~ka iz koje }e se upravqati crkvom nove eparhije i gde }e sedeti budni stra`ar srpske crkve i narodnosti. Tu }e se sticati sve{tenici ove Krajine. bili su prihva}eni i od nekih crkvenih krugova pa i nije ~udo {to se i timo~ko sve{tenstvo oko toga uzmutilo. U vezi s tim potkopavawe mitropolita Mihajla poti~e od kraqa Milana i kraqa Aleksadra jer su biv{e „zaverenike“ i inspiratore Timo~ke bune. Sada su aktuelni krijum~ari petroleja i stoke. kao i ranije. Sva ova zbivawa ukazuju da je Zaje~ar va`na strategijska ta~ka naro~ito do 1878. episkop Dositej je vi{e `iveo u Zaje~aru nego {to je stolovao u Negotinu. godine... {to je mo`da ta~nije.“ I 1892.. ostvari}e se u velikoj meri i to u svakom pogledu (razvoj pivarske industrije.

Tako je izvr{en pritisak na vlasnika belgijske pruge Vr{ka ^uka – Radujevac. Izve{tava se o pripremama skup{tine radikalne stranke koja treba da se odr`i u Zaje~aru. kakvi su bili „Vr{ka ^uka“ i „Ivawica“.44 Austrijski ministar unutra{wih dela. uz podse}awe da je Bonon „stranac u ovoj zemqi“. g. Zaje~arci bili obave{teni da se kraq Aleksandar nalazi u Kladovu. koja je sada na vlasti. a izve{ta~ Timo~anina. Bonona. bila je u Zaje~aru obele`ena prisustvom delegata skup{tine radikala iz cele zemqe. Bonon je odbio takav predlog.oslobo|eni po{to nema dokaza da su u~inili delo koje im se pripisuje. u ime Zaje~araca se pita da li je ova pruga u Belgiji ili Srbiji. ali je Timo~ka Krajina zanimqivo i tranzitno podru~je kao da vi{e nije znak za zaba~enost i divqinu. Kalnoki. g. agituje se prikupqawe nov~anih sredstava za izgradwu spomenika streqanim radikalima u Timo~koj buni. Pa{i} se sve vi{e udaqavao od Zaje~ara. U Kladovu su ga posetili predsednik crkvene srpske op{tine iz Turn – Severenina i ruski poslanik u Bukure{tu Foriton. Pa{i} se nalazi u kraqevoj pratwi u I{lu gde ih je do~ekao car i kraq Austrije. na brodu „Sofija“ odakle je pre{ao na brod „Orijent“. da dozvoli prevoz radnika u predelu sela Trnavac i Sokolovice do rudnika Vr{ka ^uka. leto 1891. U isto vreme. omogu}avao je ve}u brigu i u ovoj oblasti. Program radikalne stranke. Tako su sredinom jula 1891. a potom i sa predsednikom vlade Pa{i}em. 144 . Ciq wegovog obilaska Timo~ke Krajine je da se ovaj malo poznati kraj Isto~ne Srbije boqe prou~i i upozna. Jesen 1891. sastao se najpre sa kraqem Aleksandrom. Saobra}aj se krajem veka odvijao uglavnom pe{a~ewem. Po~etkom septembra u Zaje~ar dolazi Jovan Cviji}. volovskom i kowskom zapregom i dili`ansama. Po{tanski i putni~ki saobra}aj na Dunavu omogu}avali su vezu sa prestonicom. g.

u dru{tvu erghercoga Franca Silvestera i erhercigowe Marije Valerije. Mitropolit se optu`uje kao ekstremni rusofil koji }e od Srbije napraviti „prekodunavsku rusku guberniju“. mislimo“. pa stoga predla`u da se omogu}i da se wihova deca {koluju u Zaje~aru. Na napise bugarske nacionalisti~ke {tampe odgovara se i daqe energi~no. glasila radikalne stranke. zatim biografije junaka iz oba rata. nije zapostavqao bilo koju priliku za korisne me|udr`avne susrete. Qube Didi}a. Kraq Aleksandvr je nastavio put za Lucern i Pariz. koji je streqan 7. a Pa{i} se vratio u Zaje~ar gde je zajedno sa Gigom Ger{i}em i A. „tako mi. Zaje~arci su i daqe mogli da ~itaju o velikom zame{ateqstvu u vezi sa mitropolitom Mihajlom. Posebno su bili zanimqivi ~lanci koji opisivali Pa{i}ev boravak u inostranstvu. jer je naslutio wene apetite. kao i wihovi susedi u Novom Selu. Opa`a se prava euforija presti`a timo~kog kraja preko Tomo~anina u kome se {tampa feqton o Timo~koj buni. On je sa kraqem Aleksandrom iz I{la oti{ao na izlet do Volfanga{kog jezera. Jewava i sukob mitropolita Mihajla i ministra prosvete Srbije. srpske narodnosti. Nikole Pa{i}a. Objavqeno je pismo iz Bugarske koje su poslali me{tani sela Bra}evca u kome se podse}a da su oni. princa Leopolda sa suprugom – princezom Gizelom. To je bilo 15. U zimu 145 . Javni protivnik Austrougarske. septembra. i tajni mnogo vi{e. novembra 1883.~lanova glavnog odbora i samog vo|e stranke i predsednika vlade. Nikoli}em prisustvovao skup{tini stranke o ~emu je ranije bilo re~i. Da ne bi bilo zabune. nepotpisani novinar napomiwe da je u pitawu op{te mi{qewe jer kako ka`e. Timo~ani. godine. koliko je to bilo potrebno. ali je i on jedan od wenih stubova kakav je bio i sam Pa{i}. a posebno `ivotopis jednog vo|e Timo~ke bune. U posledwoj godini postojawa lista Timo~anin. Za mitropolita se ka`e da je sigurno da on nije dr`ava. {to je usitinu ta~no.

Wemu se pridru`io i Dudi}. a Lazarevi}eva ostavka je prihva}ena. da je ministar \aja dao ostavku zbog sukoba sa mitropolitom. slu`e}i se la`ima i obe}awima stupio u savez sa napredwacima. naime. u nameri da postane predsednik suda. To je jedan od onih. PA[I]EV \OR\E Slu~aj \or|a Lazarevi}a ukazuje da je Pa{i} smatrao da vlast iznad svega treba da se rukovodi principima i da sve zasniva na po{tovawu zakona. bez obzira na prijateqstvo Pa{i}a i \. g. Obelodawuje se. Iz obrazlo`ewa odluke mo`e se razabrati da je Lazarevi}. Lazarevi} je isto146 . ali i novi ministar prosvete Svetozar Milosavqevi} jer je stro`iji od \aje „kakav i treba da bude za ovo neradno i raspu{teno ~inovni{tvo“. 1. predlo`io glavnom odboru stranke da se \or|e Lazarevi} iskqu~i iz stranke. Hvali se savr{en red koji vladao u proteklim izborima. Takva odluka primorala je Lazarevi}a da da ostavku. da je mesni odbor radikalne stranke u Negotinu na svojoj sednici od 5. koristoqubqe. proizvo|a~ piva. ina~e industrijalac. on je svoju ostavku povukao. U protivnom ceo mesni odbor }e dati ostavku. Izgleda da nije voleo preterane familijarnosti. 1897. popu{ta i da im opra{ta gre{ke. Lazarevi}a. niti je obavezivao sebe da qudima kojima je ostao du`an jer su mu spasli `ivot.iste godine smewen je ministar \aja. U obrazlo`ewu se ne ka`e da li on za to zvawe ima odre|enu kvalifikaciju. strana~ku nedisciplinu i sli~no. kada mu saop{teno koji su razlozi za dono{ewe takve odluke. uverevaju}i i mesni odbor da bi koalicija sa napredwacima donela koristi stranci. pi{e izve{ta~ Timo~anina. Dogodilo se. ~ime je okon~ano pisawe o mitropolitu Mihajlu. kome kraq Milan nije nabijao cilindar na u{i. Me|utim.

na savskom pristani{tu jer bi gra|evinski radovi na tom placu mogli da ugroze gra|evinu u wegovom vlasni{tvu. Savetovao je pomirewe timo~kih radikalnih prvaka sa Lazarevi}em. Iz prepiske se vidi da je Pa{i} `eleo da \oka Lazarevi} shvati svoju gre{ku a da. I pored svega ve}ina je shvatila da Pa{i}. boqe re}i hotela Internacional. Kako se vidi iz pisama upu}enih Pa{i}u. a u pismu koje je uputio Pa{i}u obave{tava ga „radi znawa“ da je od kapetana Barjaktarevi}a ~uo da ostavke u Timo~koj Krajini nisu slu~ajnost ve} za to ima „mig odozgo“. Devetnaestog marta 1901. Iz wegovog sadr`aja se vidi da je Pa{i} smatrao da je najboqi lek protiv sekiracije neka poslovna transakcija. godine iz Negotina javqaju Pa{i}u da pred izbore ne ulaze „u 147 . datirana na po~etak aprila 1899. mo`e da udari i na najstarije i najuticajnije ~lanove stranke. „Ako op{tina beogradska ne bi mogla ili ne bi htela. iz obzira meni nepoznatih (da proda wemu). onda molim da plac proda putem licitacije. godine.“ Nadaqe iz sve re|ih pisama koja su vezana za timo~ko podnebqe vidi se da su radikali iz Dobrog Poqa. Pisma kojima raspola`e Zaje~arski arhiv. ali nikako ispod ruke. ostavku je dao i Petar Gligorijevi}. Jedno od wih upu}eno je op{tini Beograd. istovreneno. ostavke su dali i drugi radikali. On iz kaznenog zatvora tra`i zajam od beogradske op{tine da bi otkupio plac koji se nalazi pored wegove ku}e. Da bi postigao svoj ciq obe}avao je zaposlewa svojim sledbenicima i bira~ima. sreza vlasotina~kog uputili Pa{i}u ~estitke povodom wegovog pu{tawa na slobodu posle devetomese~nog tamnovawa. na svoj specifi~an na~in. predsednik brestova~ke op{tine. godine. ne bude izgubqen za stranku. pisana su od strane samog Pa{i}a dok je bio u po`areva~kom kaznenom zatvoru zbog kraqeve optu`be da je u~esnik zavere u Ivawdanskom atentatu. To je bilo u novembru 1897.vremeno poveo kampawu protiv kondidature Mijajla Dudi}a za predsednika negotinske opt{ine. Povukao se i dr Laza Ili}.

sticajem okolnosti datiran je 1. u krfskom pristani{tu Pa{i} pi{e Darinki i Petroslavi. kako ona napomiwe. More je burno tog crnog februara. a drva za ogrev nema dovoqno. a preko wih sa zavi~ajem i Rusijom. Darinka i Petroslava. kojih se ne}e odre}i ni kasnije. Ministar prosvete je 5. ko{ta}e oca Nikolu veoma skupo. jula 1900. 2. Wegovi {eretluci. pisma \or|a Lazarevi}a od pre ~etiri godine pokazuju da je Pa{i}ev saradnik gajio uzaludnu nadu da }e kraq Aleksandar i wemu odane i naklowene stranke promeniti }ud. To izmirewe nije uspelo. odobrio da se Radomir. Tako se ponovo pokazalo da Pa{i} ostaje dosledan i ne sara|uje sa re`imskom strankom. Iz ne~itkog Georgininog rukopisa vidi se da je sin Rade sa wima i da je i na Krfu {eret. On svoju grupu naziva frakcijom koja bi sa napredwacima donela mnogo glasova radikalima. Sa la|e „Savoja“. da se na{i vojnici i pored sve muke dobro dr`e. za duga pisma. „deca pre|a{weg ministra Pa{i}a“ mogu {kolovati na strani. g.fuziju“ sa naprednom strankom. Slede}i raspolo`ivi kontakt Pa{i}a sa }erkama. Pa{i}u je „osobito `ao na{ih vojnika“. Supruga Georgina dopisuje. U pismu od devetog marta 1897. 148 . po{to Pa{i} nema vremena. Pored potpisa sa dosta familijarnosti („Tvoj \oka“) i ni~im utemeqene nade da }e stari prijateq promeniti svoja gledi{ta. g. Lazarevi} sa mnogo etnuzijazma uvereva Pa{i}a da }e se pokazati da je wegova saradwa sa napredwacima koristi radikalima. Nije se stiglo da se razapnu svi {atori. a \or|e je propao na izborima. Suprotno toj doslednosti. koje se nalaze u Rusiji. Vidi se tako|e da je prema Pa{i}evoj sugestiji poku{ano izmirewe radikala i Lazarevi}a. 1916. Lazarevi} je na kraju pisma udario {tambiqe svoje firme.

Posle smrti kraqa Milana i ubistva kraqa Aleksandra u majskom prevratu 1903. U toj 1903. ako su ocene wegovih politi~kih protivnika o wegovom karijerizmu imale osnova. I novi kraq Petar Kara|or|evi}. Kraq Petar je promenio svoje pona{awe prema Pa{i}u po{to je ~uo da Pa{i} namerava da napusti zemqu. kraq Petar morao da ra~una na ugled koji je Pa{i} imao u narodu. i Gen~i}. godine. a bez wega jo{ te`e vladati. Odbio je da u|e u vladu Jovana Avakumovi}a. a nije oti{ao ni na audijenciju kraqu Petru da izrazi svoje zadovoqstvo {to je dinastija Kara|or|evi}a do{la na vlast. ili se Timo~ka Krajina i cela Isto~na Srbija pro~ula po wemu. a sa wima i Pa{i}. sasvim je svejedno. Neva`no je tako|e da li je Pa{i} znao o svojim prethodnicima mawe ili vi{e nego {to se danas pretpostavqa. Shvatio je da je i Pa{i} li~nost sa kojom je te{ko sara|ivati. pa i samog kraqa Petra. Zaslugu za smirivawe situacije u vezi sa novim zanemarivawem Pa{i}a ima Svetislav Simi}. naravi i vremena. Ova kwiga u istu ravan postavqa sva pore|ewa li~nosti. nekada{wi urednik Timo~anina. Prostije re~eno. godini Pa{i} je morao da primewuje svoje oprobane politi~ke metode s obzirom da je osetio zapostavqawe od strane svojih saradnika. Pa{i} ponovo izbija u prvi plan. koji je sada stekao poverewe krune. Glavni akter bio je Gen~i} koji se mo`da tako iskupio pred sudom istorije. iako nije ni na koji na~in u~estvovao u zaveri. pa je 149 . nosili su te{ko breme opasnosti od organizovanih zaverenika.EPILOG Da li je podnebqe Timo~ke Krajine stvorilo Pa{i}a.

Pa{i} je bio vizionar koji je bez nestrpqewa gradio osnovu za budu}u glavnu misiju Srbije. kada je abdicirao i predao vlast Aleksandru. Srpske trupe su u{le u Tiranu 30.. a prethodno u Dra~ 28. Na kraqevu molbu on je povukao ostavku ali je ubrzo ponovo do{lo do sukoba jer je kraq nameravao da kupi topove u Austougarskoj. 1911.“45 Da bi stvorio ono {to je u budu}nosti potrebno Srbiji on nije zazirao od ostavke. 11. da se mora „sve ~initi da ona bude na visini svog zadatka. Pa{i}. zarad sopstvenog mira. Pomo} 2. Posle dva meseca koja je proveo na polo`aju predsednika vlade. a naro~ito zaverenici iz 1903. nije popu{tao ni kraqu Petru. kraq Petar je u borbi sa Pa{i}em istrajavao sve do po~etka Prvog svetskog rata. Za kraqevu abdikaciju imao je dva jaka argumenta: dva dobijena rata 1912. avgusta 1912. daje ostavku jer nije bio zadovoqan odnosom kraqa Petra prema Austougarskoj. zna~aj radikalne stranke i wenog lidera Nikole Pa{i}a. i 1913. I sada{wa „dvorska kamarila“. U januaru 1904. Slede}i logiku i interese dr`ave. Iz wegovog govora na konferenciji radikala od 21.novom suverenu mogao da objasni odnos snaga u Srbiji. a ve} na jesen iste godine ponovo je predsednik vlade. srpske armije Bugarima prilikom osvajawa Jedrena je wegovo delo kao {to je i povla~ewe iz Albanije potez u wegovom stilu jer je na taj na~in ste~eno pravo na ve}i deo Makedonije. novembra. se vidi da je on poklawao „glavnu brigu srpskoj vojsci“. g. ali je u sudbonosno vreme kada je Srbija u svakom pogledu oja~ala.. Tako je u~inio i 19. Manirom velikog politi~kog strate150 . Pa{i} je imenovan za ministra inostranih poslova. juna 1911. Wegova politika do`ivela je trijumf i potpunu nacionalnu afirmaciju jer su „Pa{i}evi topovi“ pobedili na Kumanovu. nekad iz takti~kih razloga. su delovali protiv Pa{i}a. Nov~ani du`nik Austrije i moralni du`nik Crne ruke. Pa{i} nije popustio. opet na vlasti od 30. novembra.

juna 1913. Zbog toga se sukobio sa vojvodom Radomirom Putnikom koji je imao druga~ije mi{qewe i plan. po oceni Vase Kazimirovi}a. Te trupe. Ova ostavka koja je podneta 15.ga. bile su od posebneg zna~aja za povla~ewe preko Albanije jer bi 151 . Pa{i} je u tim najte`im trenucima. S druge strane Engleska i Francuska su se dr`ale pasivno u odnosu na Pa{i}eve pozive u pomo} Srbiji kao i na sva upozorewa na daqi razvoj zbivawa. spre~io svaku mogu}nost da obra~un izme|u Srbije i Austrougarske bude lokalnog. Povla~ewe iz Albanije posle ultimatuma Austrougarske nisu shvatili samo kratkovidi politi~ari. Naslu}uju}i da }e Srbija zbog nedovoqne materijalne i vojne pomo}i saveznika postati `rtva. Naravno i u pogledu daqeg razvoja doga|aja Pa{i} je nadvisio i takvog vojnog stratega kakav je bio vojvoda Putnik. Pa{i} je. i okupacija severne Albanije u septembru 1914. su tako|e Pa{i}evo delo. izolovanog karaktera. ~im je osetio da }e Bugari u Makedoniji da napadnu na{e trupe. I najve}i protivnici su odali priznawe Pa{i}u. Pa{i} je odlu~io da srpska vojska okupira ponovo severnu Albaniju kako bi se time osigurala odstupnica u slu~aju da protiv srpske vojske u ratna dejstva u|u Bugarska i Nema~ka zajedio sa Austrougarskom. bez oklevawa prekinuio skadarsku i albansku kampawu i. Pokazalo se da i oru`je treba kupovati od prijateqa ili mogu}ih saveznika. g. Razbijawe albanskih pobuwenika. koji su protiv srpske vojske delovali po principima ekstremnog islamizma. formirao posebne odrede koji su upu}eni na sve strate{ke pozicije u severnoj Albaniji. nije prihva}ena. godine Pa{i}eva politika prema Rusiji urodila je plodom jer je Rusija u{la u rat i time omogu}ila Srbiji da postigne velike po~etne pobede. zvane „Pa{i}eva vojska“. Po~etkom rata 1914. bez obzira na neslagawa i otpore. naime. doslednije i od same Turske. on je dao ostavku da se ne bi zamerio Rusima koji su zapretili da Srbija ne sme da napadne Bugarsku.

ali vojska nije kapitulirala ve} se povukla na prostore koji su bli`i saveznicima. Po Pa{i}evoj zamisli dogodila se jedinstvena pravno – me|udr`avna i ratna situacija: teritorija Srbije bi}e osvojena. Kona~no.se bez wih i wihove za{tite lutawe izbeglica i vojske pretvorilo u zatvoren krug bazawa u magli i tavnici. name}e se jo{ jedno pitawe: kakva je uloga Nikole Pa{i}a u stvarawu versajske Jugoslavije. ali je {tampa bila na Pa{i}evoj strani. Velike sile saveznice. Koji i kakvi faktori ne dozvoqavaju ve} dva puta opstanak takve ju`noslovenske 152 Zaje~ar izme|u dva svetska rata . Pokazalo se da je Pa{i} dalekovid u svojim predvi|awima. Bez Pa{i}eve vojske i wegovog prijateqa Esad pa{e `rtve prilikom povla~ewa iz Albanije bile bi daleko ve}e. Krajwa posledica ovakvog tvrdokornog i moralnog ~ina mogla je samo u pozitivnom smislu da doprinese kona~noj pobedi. Na mnogim skupovima proteklih godina Pa{i}ev potomak je isticao da se Pa{i} odrekao svog ~vrstog stava da srpska vojska treba da osloba|a Srbe a ne druge narode. vrhovna komanda srpske vojske ovakav plan nisu odobravale.

dr`avne zajednice treba da bude predmet nekog kompetentnijeg pisawa. ali i odluka koje definitivno donese. Trumbi} je pisao da }e jugoslovenski odbor (~iji su ~lanovi ili zanemarivali prava raspolo`ewa hrvatskog i slovena~kog naroda ili su igrali na „srbijansku kartu“ po nu`di. dr Jankovi}a na primer. po kome je Pa{i} bio za unitaristi~ko re{ewe {to podrazumeva prevlast Srbije u novoj dr`avi {to nije daleko od istine. Pa{i} u trenucima akcije srpske vojske i prelaska „reke Rubikon“ Pa{i} kao uticajan i zaslu`an pojedina~ni faktor izostao? Jedan od Pa{i}evih proklamovanih prnicipa koji glasi: „Srbija treba do kraja da ostane na moralnoj visini i da nigde po svojoj voqi i re{enosti ne napusti ni jedan narodni ideal“ ne osvetqava mnogo boqe ~itavo ovo pitawe. godine kada su trajali intezivni kontakti izme|u Pa{i}a i jugoslovenskog odbora. {to je bli`e istini) raditi na raspr{ivawu „predrasude“ o „nezasitqivom zavojeva~kom apetitu Srbije“. odstupawa ili kriti~ki odnos prema jasnim ciqevima ustanovqenih deklaracija su logi~ni jer svaki mudar i pragmati~an politi~ar je rob mnogih dilema. kao i mnogo puta u karijeri. Navode}i ocene i drugih autora dr Stankovi} nas pribli`ava istini da je ovaj „narodni ideal“ (koji se mo`e okarakterisati kao jednostran doklegod Hrvati i Slovenci `ele da ginu za neki drugi) znatno pro{iren jer se za to ukazala prilika. Pa{i}eve dileme proisti~u iz razmi{qawa da li }e budu}a dr`ava mo}i da opstane. Jo{ 1915. Bitno je pitawe za{to je. godine. Kao zanimqivu pojedinost nave{}emo i ocenu dr Stankovi}a da je Pa{i} vrlo retko upotrebqavao izraz „Velika 153 . Da li je jugoslovenska ideja Ilirskog pokreta i kasnije hrvatskih intelektualaca samo wihov ideal ili je istovremeno i narodni koji }e biti trajno i temeqno podr`an. li~na mi{qewa koja su se tu i tamo mogla ispoqiti. Dr \or|e Stankovi} u svojoj kwizi Nikola Pa{i} i jugoslovensko pitawe koja je izdata 1985. daje osnovne odgovore na ulogu Pa{i}a u jugoslovenskom pitawu. Promene uverewa. Imao je na umu i ocene wegovih prethodnika.

Nesumqivo je da je Nikola Pa{i} zapo~eo svoju politi~ku karijeru kao nacionalista (u pozitivnom smislu te re~i). da prave demokratske odluke nema ako je donesena voqom neke mawine. bili i najtrezveniji u op{tim povicima i galami one ve}ine koja je tra`ila oslobo|ewe i ujediwewe svih ju`noslovenskih naroda. a to je dobra informisanost. kako se sada vidi. ali kada su se osu{ile suze radosnice. da je imao prava da se nada da Jugoslavija mo`e da uspe. vi{e nije mogu}e. da je iako je jedan od glavnih aktera stvarawa kraqevine Srba.Srbija“ ali da je o ~inu stvarawa nove dr`ave govorio i pisao kao o „ujediwewu Srpstva“ ali je pomiwao i ujediwewe „Srbo-Hrvata“ i „Slovenaca“ {to govori o evoluciji wegovih nacionalnih ideja. odnosno unitarne Jugoslavije. vrlo brzo je shva}eno da ih je srpska vojska spasila Italijana i da stoga treba da `ive u novoj dr`avi sa ve~nom zahvalno{}u ili da priznaju 154 . Jer. Izgleda. a da je pristupio stvarawu Jugoslavije sa istom stra{}u uveren da spa{ava tri imena jednog istog naroda i to na na~in koji ne bi ugrozio srpsku naciju. da je izme|u jugoslovenstva i srpstva birao Veliku Srbiju. kao u vreme Pijemonta. Wegov zaokret je dobio svoju snagu i zbog wegove vere u demokratiju koja je omogu}ila dono{ewe vi{e deklaracija i dogovora o ujediwewu svih ju`noslovenskih naroda u ~emu wegovo prvobitno uverewe jednostavno nije moglo opstati. koji su. osvaja~ tu|ih teritorija. Hrvata i Slovenaca. mada je hrvatsko stanovni{tvo odu{evqeno do~ekalo srpsku vojsku u mnogim gradovima. me|utim. ostao Velikosrbin i. mada su hrvatski prvaci potpisali mnoga dokumenta o ujediwewu. ono {to nazivamo preduslov za demokratsku odluku. po hrvatskom tuma~evwu. je izostalo. mada je naslu}ivao da je proces stvarawa nacija u wegovo vreme u Evropi ve} okon~an i da novo i prebrzo me{awe naroda. Osloba|aju}i se svojih tutora Ma|ara i Austrijanaca. Hrvati su se veselili. da je pre~uo glasove iz svoje sopstvene usamqenosti.

FNRJ ili strane zapadne sile. godine. samo Velikosrbin. koja je iza{la iz {tampe 1957. versajska Jugoslavija. ne pomiwu}i nikakva iskustva iz ~etvorogodi{we epizode kada je taj ugovor raskinut na stravi~an na~in zbog saveza sa naci – fa{isti~kom i hitlerovskom Nema~kom. Da pomenemo da uticaj saveznika koji su pobedili centradne sile ima tako|e svoje mesto jer je Pa{i} 1920. smatra da se Hrvatska do danas (zna~i i te 1957. ali i onog Pa{i}a koji je govorio i pisao da je ujediwewe ju`nih Slovena mogu}e kad svaki od naroda (prvenstveno je mislio na Hrvate i Slovence) najpre stvori svoju dr`avu pa se onda dr`ave. Na svoj protivure~an na~in Krle`a je spomenuo hrvatsko pitawe u vreme kada smo se zvani~no uveravali da je najzad i zauvek re{eno nacionalno pitawe svih u Jugoslaviji. I Krle`a u svojoj kwizi Deset krvavih godina. Pa{i}) i radikali mogli da upravqaju hrvatskim narodom.sebi da ih Pa{i} okupirao. Pri tom se Krle`a ne izja{wava o kojoj je to osovini re~. hteli mi to ili ne. Krle`a u redovima svoje kwige o „krvavim godinama“ predstavqa o~ajnog Supila kao hrvatskog Hrista koji odbija svaku pomisao da bi „Baja“ (N. a izgleda i ostao. napad na davno pokojnog Pa{i}a bio je potreban. Da li je to Srbija. godine. U na{ vreme. godine. a ne narodi ujedine u novu. negde 2228. Ako je Krle`a pomenuo i ono {to drugi nisu smeli i umeli i ako je pri tom `eleo da obeshrabri sklonost Hrvata da sklapaju pragmati~ne ugovore i nagodbe sa gubitnicima. dakle u Titovoj Jugoslaviji) nije otela „kretawu oko tu|ih osovina“ {to razume se ne dovodi do „politi~kih rezultata“ po meri Hrvatske. U hrvatskoj javnosti Pa{i} je bio. a zatim govo155 . godine izjavio da je Srbija lojalna i solidarna sa `eqama i planovima saveznika. U negativnom ozna~avawu budu}eg raspleta Krle`a prorokuje da }e Hrvatska raskinuti ugovor iz 1918. lako izvodqiv i nedvosmisleno usmeren. izgleda da sve vi{e prizivamo onog mladog Pa{i}a koji je zazirao od me{awa vera i nacija.

Nije potrebno da se upu{tamo u pojedinosti delovawa srpske opozicije koja je bila jugoslovenski orijentisana. kada je provodaxisao `enidbu prestolonaslednika Aleksandra 1914. u ~ijoj je definiciji u~estvovao i sam Pa{i}.“ U deklaracija je jasno nagla{eno da }e oslobo|ewem i ujediwewem biti iskupqene „krvave `rtve koje dana{wi srpski nara{taj podnosi. Ni{ka deklaracija iz decembra 1914. jasno ra~una na „osloba|awe i ujediwewe sve neslobodne bra}e Srba. a Hrvati i Slovenci neka se opredele ako ho}e s nama. g.“ Ipak. mada je istina da je obeshrabrivao jugoslovenski odbor koji se zalagao za stvarawe posebne dr`ave Srba. Hrvate i Slovence izvan Srbije i Crne Gore i da }e im se posle toga pru`iti mogu}nost da se ujedine sa Srbijom ili }e oni stvoriti „male dr`ave kako je bilo u pro{losti“. U razgovoru sa ruskim carem. Vasa Kazimirovi} u svojoj kwizi Nikola Pa{i} i wegovo doba navodi da je Pa{i} ovako definisao glavni ciq Srbije koja mora najpre „da oslobodi Srbe jer oni ho}e s nama. godine.ri kako je taj isti Supilo „sklopqenim rukama“ molio tog istag Baju da pomogne Supilovoj domovini.46 Ako je tako onda je razumqivo {to Pa{i} upotrebqava pojam Srbohrvati imaju}i na umu prili~no neutemeqenu tezu da su Srbi i Hrvati jedan narod (ako i jesu sigurno je da nisu ista nacija). ako ne – ni{ta“.. Hrvata i Slovenaca. Ovaj stav Pa{i} je izneo i u Tajmsu po{to je objavqeno da je on rekao da }e Srbija osloboditi Srbe. U skladu da svojim opredeqewem o stvarnim zaslugama Srbije. to su kolektivne strate{ke odluke prema kojima je Pa{i} kao pojedinac mogao da ima odre|ene rezerve.. kako navodi Vasa Kazimirovi}. Hrvata i Slovenaca izvan Srbije i Crne Gore. Pa{i} se uporno zalagao da Hrvati iz jugoslovenskog odbora u|u u srpsku vladu i da na taj na~in bude otvorena unitarna kraqevina Srba. Pa{i} je pomiwao srpsko – hrvatski i jugoslovenski narod. Hrvata i Slovenaca.. 156 .

Na ~elu delegacije nove dr`ave Pa{i} putuje na mirovnu konferenciju u Trst. godine progla{ena kraqevina Srba. Dalmaciji. pa zato moli da srpska vojska to u~ini umesto wih. a ve} 19. [esnaestog septembra nastavqeno je gowewe Austrijanaca i svih drugih koji su se borili pod wihovom zastavom. Hercegovini. Hrvata i Slovenaca. Ali ono {to je za srpsku vojsku. Pa{i} je sklowen jer bi. svojim dilemama. Istog dana u Zagrebu je osnovano Narodno ve}e Hrvata i Srba koje je oglasilo svoj stav da srpska vojska ne prelazi preko Save. Stojan Proti}. Kraq nije `eleo Pa{i}a u svojoj blizini kada je 1. Banatu. Zbog haosa. bilo mawe potrebno. on nije potpisao dekret o novoj vladi kraqevine na ~elu sa Pa{i}em. I ne samo to. mo`da. Tre}eg septembra Bugari su na Solunskom frontu bili razbijeni. Narodno ve}e ne uspeva da organizuje dr`avu a jo{ mawe otpor talijanskoj vojsci. godine kretali su se br`e od svih vekovnih te`wi i nedoumica. a 12. za Narodno ve}e u Zagrebu iznenada je postalo nu`no. prema Qubqani i Zagrebu pribli`avala italijanska vojska. Sa zapada se. ugrozio kraqevu odlu~nost ili zbog toga {to je po kraqevom uverewu do{lo vreme da kona~no elemini{e Pa{i}ev autoritet u politi~kom `ivotu nove dr`ave. U me|uvremenu se razbuktava me|ustrana~ka borba. Crnoj Gori. Ovaj je ponudu odbio s namerom da kraq shvati ili 157 . a mo`da i Pa{i}a. Predsednik vlade postao je drugi po va`nosti ~ovek u radikalnoj stranci. decembra 1918. Sremu i Ba~koj. ~ime je otvoreno obezvre|ena glavna i odlu~uju}a uloga Nikole Pa{i}a u proteklom ratnom periodu. istog meseca i godine do`iveli su jo{ jedan slom zajedno sa svojim saveznicima Nemcima. septembra srpska vojska je u{la u Beograd.Doga|aji u jesen 1917. Srpske trupe tada se nalaze u Bosni. Primicao se i decembar a Pa{i}u je bila uskra}ena mogu}nost da uti~e na odluku o prelasku „Rubikona“. pa je kraq bio prinu|en da mandat za sastav nove vlade poveri Pa{i}u. naime. Pa{i} nije bio u blizini regenta Aleksandra kada je na poziv pozitivno odgovoreno. pometwe i anarhije svake vrste.

a ubrzo zatim je izdahnuo. uz primedbu da se Pa{i} nije dovoqno oprao od optu`bi protiv sina Radomira. On je u {tampi javno napao Pa{i}a zbog nedovoqno jasnih finansijskih transakcija wegovog sina Radomira. Takvu uvredu i poni`ewe nije mogao da podnese i odmah se udaqio iz dvora. I pored toga kraq nije dao mandat Radi}u ve} radikalu Uzunovi}u. Pa{i} je kao {ef najja~e stranke u parlamentu zatra`io od kraqa da wemu poveri mandat. Kod ku}e mu je pozlilo. 10. Jankovi}. Kraq je ovu ponudu do~ekao veoma grubo. Naravno. godine. a da zlo bude ve}e. ali ne i sve`inu i zdravqe kojima raspola`u mla|i qudi. Za taj ciq je upotrebio hrvatskog politi~ara Stjepana Radi}a. Pa{i}u je istog trenutka jo{ vi{e pozlilo i on je izgubio svest. Pa{i} je kao mnoga puta ranije. koji se u ime kraqa izvinio za uvredqive i grube re~i.nau~i „da ni{ta nije opasnije po krunu od upu{tawa u re{avawe politi~ke krize i me{awa u me|ustrana~ke borbe“. posedovao i argumente i voqu. general D. za wim je do{ao ministar dvora. a kada je i ta vlada pala on daje jo{ jednom priliku tom istom Uzunovi}u. Posle toga kraq je nastojao da potkopa Pa{i}a u samoj radikalnoj stranci. ali je istovremeno zadao zadwi kraqev udarac – izjavu da pri tom kraq ne odustaje od svoje namere da Pa{i}u ne da mandat koji je u skup{tini na demokratski na~in bio ve} svr{ena stvar. decembra 1926. Ose}aju}i da je ponovo do{ao wegov ~as. 158 .

U spisima koji se Ajnhardu pripusuju prvi put se spomiwu Srbi (822). g. AKSAKOV. Predsednik vlade i ministar inostranih dela. kao i Mihaj.BIOGRAFSKI PODACI POJEDINIH ISTORIJSKIH LI^NOSTI AJNHARD. Transilvaniji. U Klu`u mu je podignut spomenik. Prvi predsednik vlade posle majskog prevrata. slavenofil. pomagao srpsku stvar od 1875. vo|a liberalne stranke. JOVAN. Izgradio transkaspijsku i transsibirsku `eleznicu. pravnik i pisac prvog srpskog uxbenika iz krivi~nog prava. U~estvovao sa Francima u gu{ewu ustanka Qudevita Posavskog. do 840. 159 . Sa rumunskim vojvodom Mahijem Hrabrim ratovao u Vla{koj. Zastupao je seqa~ke interese i borio se protiv birokratije i autokratskog vladara Milana Obrenovi}a. Budu}i da je srpskog porekla on je zna~ajna li~nost srpske i rumunske istorije. Umro 1928. ALEKSANDAR III ruski car (1845-1894). Napisao je biografiju Karla Velikog. ministar pravde: 1892-1893. sekretar frana~kog vladara Karla Velikog i istori~ar. g. BOGOSAVQEVI] ADAM (1844-1880). Ratovao protiv Vizantije. Ro|en u Pore~u. Moldaviji. najpre turski suba{a. do 1878. BABA NOVAK. Bugarskoj i Srbiji. IVAN SERGEJEVI^ (1823-1886). BORNA (810-821). godine. knez u Dalmatinskoj Hrvatskoj. vazal frana~ke dr`ave. @iveo je od 770. zatim hajduk koji se vratio pravoslavnoj veri. AVAKUMOVI]. publicista.U spoqnoj politici pribli`io se Francuskoj. Jedan od politi~ara koji su omogu}ili osnivawe radikalne stranke. Po~etkom sedamnaestog veka stradao u austrijsko-papinskoj zaveri.

bavio se diplomatijom. Pronosio je glas da ga je srpski patrijarh miropomazao za srpskog despota. Kada je nasledio ujaka Stefana Lazarevi}a sagradio je za svega tri godine grad Smederevo. Na taj na~in postao je 1889. U~estvovao u vi{e ustanaka i pobuna u Evropi. U Rusiji mu je oduzeto plemstvo i imawe. sin Vuka Brankovi}a i unuk kneza Lazara (po majci). ministar finansija. \URA\ (oko 1374-1456). poslanik Pariza. grof. Ovo dru{tvo je bankrotiralo. Iz Internacionale iskqu~en 1872. BRANKOVI]. Marksom i Engelsom. Zbog sukoba sa Pa{i}em penzionisan 1907. godine. VUJI]. Zastupao ideje o ukidawu dr`ave. politi~ar. srpski despot od 1427. Smatrao je da je potomak \ur|a Brankovi}a. Priznavao tursku vrhovnu vlast. Za vreme Tre}e republike isticao se monarhisti~kom propagandom slu`e}i se intrigama i aferama kako bi se u javnosti stvorilo uverewe da je dr`ava u opasnosti. izvr{io je samoubistvo. 160 .BONTU. Putovao je u Rusiju i bio primqen kod cara Alekseja I. @iveo je u Erdequ. Ro|en u Jenipoqu. BULAN@E. Sara|ivao sa Macinijem. U tamnici je zavr{i svoj istorijski spis pod nazivom Slavenoserbske hronike. Anticarista i anarhista. Sve delatnosti za borbu protiv Turske valasti oja~ava i vezuje za svoje poreklo. MIHAJLO (1853-1913). ali i vlast Ma|ara. a Srbija je izgubila 25 miliona dinara (Bontuova afera). akademik. BAKUWIN. Uhapsio ga je i utamni~io Ludvig Badenski. MIHAIL ALEKSANDROVI^ (1814-1876). do 1456. \OR\E (1645-1711). g. Ambasador u vi{e evropskih metropola. @OR@ (1837-1891). BRANKOVI]. predsednik Generalne unije francuskog finansijskog dru{tva. profesor Velike {kole. inostranih poslova i predsednik vlade 1901. Kada su wegovi politi~ki protivnici razotkrili wegove la`i i prevare. Bontu je sklopio ugovor sa knezom Milanom Obrenovi}em o finansirawu izgradwe i ekploatacije pruge Beograd–Vrawe. general i ministar vojske u Francuskoj. Dobio je i titulu ugarskog barona. g.

Prvi ~ovek Srbije u ustavobraniteqskom periodu. lider ustavobraniteqa. Carigradu i Sofiji. novinarstvom i prevo|ewem. Ostavio je zna~ajna dela arheolo{ko – etnolo{ko i topografskog karaktera. GARA[ANIN. arheolog. Posle smrti kneza Mihajla potpuno se povukao iz javnog `ivota. ~lan SANU. ministar spoqnih poslova od 1856. Po drugi put se politi~ki anga`ovao za vreme kneza Mihaila kada je smelije nego ranije pomagao oslobodila~ke pokrete u Turskoj i Austrougarskoj. jedan od osniva~a radikalne stranke. objavio pripovetke pod nazivom Je li kriva sudbina. g. \AJA. Studirao u Rusiji. SAVA (1840-1913). godine. GARA[ANIN. ma|arski putopisac. GER[I]. MILUTIN (1843-1898). ~lan glavnog odbora radikalne stranke. g. KANIC. ILIJA (1812-1874). KARAVELOV. bio je komandant srpske vojske 1837. GRUJI]. Tvorac je spoqne politike Srbije (Na~ertanije). ministar unutra{wih dela u oba navrata. FILIP FELIKS (1829-1904). Jedan od aktera Sanstefanskog mira 1878. politi~ar. Urednik Videla. politi~ar. zatim se udaqava od radikalne stranke i bavi se diplomatijom. sin Ilije Gara{anina. QUBEN (umro 1879). JOVAN (1846-1928). Wegova politika udaqavawa od Rusije nije uspela pa je liberalna struja ponovo dovela kneza Milo{a na vlast. narodni poslanik. 161 . Bio je ministar i predsednik vlade i poslanik u Be~u i Parizu. Postao je akademik 1895. ruski knez. Obilazio je vi{e puta Srbiju i Bugarsku. Osniva~ Napredne stranke. jedan od tvoraca bugarskog nacionalnog preporoda. ALEKSANDAR(1798-1883). grafi~ar. ~lan radikalne stranke. pravnik. dr`avnik. general. Bio je aktivan kao diplomata u vreme „isto~ne krize“ 1875-1878. Ustanovio upravni i policijski aparat. ministar vojni. poslanik u Petrogradu. Ministar pravde. bugarski kwi`evnik i publicista.GOR^AKOV. do 1882. g. GLIGORIJE GIGA (1842-1918). Doveo je Aleksandra Kara|or|evi}a na presto 1842. `iveo u Srbiji gde je 1869. Obrenovi}evac po ube|ewu.

ATANASIJE (1803-1882). Saradnik Ilije Gara{anina. opis zemqe. putopisac. NIKOLI]. RA[A (1851-1937). istorijske spise. KARI]. jedan od vo|a liberalne stranke. pisao pesme. PEKO (1820-1903). godine. Unapredio srpsku vojsku. konzul u Pri{tini. Zadar. Dubrovnik itd. \OR\E (1861-1938). general srpske vojske. Bio je ministar unutra{wih poslova (1857). istakao se u ratovima od 1876. PAVLOVI]. DRAGOQUB (1866-1920). knez Bugarske. MATIJA (1818-1903). ministar unutra{wih dela u vreme kraqa Milana. Pisac dela Srbija. istori~ar. godine kao vaspita~ u porodici kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. BATENBERG. istaknuti radikal. osniva~ dru{tva Srpske slovesnosti (1841). poznat kao „gvozdeni general“. VLADIMIR (1848-1893). BAN. predsednik skup{tine Srbije 1891. urednik Timo~anina. ruski car (1796-1855). geograf. @iveo u Turskoj. U~estvovao u zaveri protiv kraqa Aleksandra. profeso Velike {kole u Beogradu. bavio se idejama o samoupravi pod uticajem Svetozara Markovi}a. @IVKOVI]. crnogorski vojvoda poznat po Hercegova~kom ustanku 1875. kulturni radnik i kwi`evnik. bavio se istoriografijom. Posle prevrata bio je ministar privrede. drame. Bio je profesor liceja. g.KATI]. 162 . PAVLOVI]. GEN^I]. Kao diplomata u ime srpske vlade upu}ivan u Novi Sad. Bio je na du`nosti ministra privrede. ro|en u Dubrovniku. U Srbiju do{ao 1844. politi~ar i kwi`evnik. u{ao u tajni odbor (1862). do 1918. istaknuti radikal. naroda i dr`ave (1887) MILO[EVI]. poznat po gu{ewu ustanka dekabrista u Rusiji i revolucije u Ma|arskoj i Austriji. Zagreb. sin velikog vojvode Ludviga II od Hasendarm{tata i grofice Julije fon Hauke. NIKOLAJ I. DIMITRIJE (1845-1899). Napisao je memoare pod nazivom Timo~ka buna. MIHAJLO (1856-1930). radikalski prvak.

JOVAN (1831-1899). Ubijen u atentatu koji je u skup{tini izvr{io Puni{a Ra~i} 1928. Bio je protivnik Kara|or|a. izme|u ostalih i Spoqa{wi odno{aji Srbije od 1848-1872. Vi{e puta ministar u kraqevini Jugoslaviji. a 1945. kod nas poznat po kwigama Rusija i Srbija 18061856. pisac i prevodilac. vojvoda iz Prvog srpskog ustanka. STJEPAN (1871-1928). ~lan glavnog odbora radikalne stranke. RIBARAC. JOLE JANKO (1814-1900). ministar i dr`avnik u vreme prve i druge vladavine Milo{a Obrenovi}a. U~estvovao u bitkama kod Ivankovca. ministar spoqnih poslova u vreme Berlinskog kongresa. Zbog sukoba sa kraqem Nikolom pre{ao u Srbiju. osnova~ Hrvatske seqa~ke stranke 1904. Pisac vi{e dela. politi~ar. Hrvata i Slovenaca. Osniva Seqa~ko – demokratsku koaliciju. STANOJEVI] ACA (1852-1947). RAJOVI]. ruski istori~ar. prelazi u opoziciju. STOJAN (1855-1922). STANOJEVI] DRAGI[A (1844-1918). POPOV. TAJSI]. Umro u Rusiji. Pobornik jedinstva Srba. Ministar unutra{kih poslova 1892. istori~ar i dr`avnik. pristupio Narodnom frontu. CVETKO (1795-1873). i 1878. ~lan radikalne stranke i predvodnik wene seqa~ke struje. Kasnije pomilovan. godine. Priznao Vidovdanski ustav i u{ao u vladu. predsednik skup{tine u vi{e navrata. NIL ALEKSANDROVI^ (1833-1891). g. Do 1917. pre{ao u opoziciju. Osniva~ liberalne stranke.PILETI]. godine osu|en na smrt. zalagao se za federaciju podunavskih zemaqa u okviru Austrougarske. STOJKOVI] MILENKO (umro 1831). istakao se u borbama protiv Turaka 1853. i Srbija i Turska 1861-1867. zatim 1927. Posle 1918. 1937. crnogorski serdar. RANKO (1843-1903). 1883. Malajnice. Kasnije protivnik tzv. [tubika. RISTI]. RADI]. 163 . velikosrpske hegemonije. Osu|en na smrt posle atentata na kraqa Milana. postaje vo|a „starih radikala“. vo|a liberalne stranke od 1903.

predava~ kanonskog prava na be~kom univerzitetu. Samouprava. 164 . radikalski disident. Protivnik hrvatsko – ugarske nagodbe iz 1868. g. Stra`a. vo|a narodne stranke. doktor teologije. godine. JOSIP JURAJ (1815-1905).TODOROVI]. Ure|ivao listove Rad. jedan od prvaka radikalne stranke. Wegovo najpoznatije delo je Dnevnik jednog dobrovoqca sa temom iz rata 1876. U~io od ^erni{evskog. Predsednik narodne skup{tine. KOSTA (1854-1902). novinar i politi~ar. PERA (1852-1907). Radio je na ustavu iz 1888. U politici se zalagao za ujediwewe Ju`nih Slovena u okviru Austrougarske. osnova~ klasne lutrije i srpskog parobrodskog dru{tva. Biskup u \akovu. ministar. [TROSMAJER. TAU[ANOVI]. U~esnik Timo~ke bune i Ivawdanskog atentata.

9. Beograd. 1978. osniva~ prve hrvatske dr`ave. Pobune i nagove{taji nemira po~eli su u maju i junu 1560. 7. 1978. Biblioteka ~asopisa Razvitak. 42. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). Radul. na osnovu izvora iz XV i XVI veka. Bogdan sa bratom Bo`idarom zatim Lala. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Negotinska Krajina u vreme turske vladavine. u blizini Zaje~ara. Glasnik Etnografskog muzeja br. stigao u podru~je Falkovca da umiri nezadovoqnike. Prvanovi}u u istoj kwizi. ratne i diplomatske uspomene. godine na taj na~in {to je dragoman (izaslanik) Mehmed–beg. To su bili: Ivan. Beograd. U „Spomenici Nikole P. poku{ao da umiri svoje podlo`ne vlahe obja{wavaju}i da ne treba da plate nove namete dok ne stigne odgovor iz Carigrada na wegovo pismo u kome je on tra`io razja{wewe za nove obaveze. 31-32. Timo~ke starine i jezik. 2.FUSNOTE 1. Prema Sv. Beograd. 31. pa verovatno i u re{enosti da se novi nameti moraju platiti. Glasnik Etnografskog muzeja br.“ 8. 6. 1968-1969. Ovaj metod tuma~ewa porekla zna~ewa imena naseqenih mesta prihvata kao najuverqiviji i dr Du{anka Bojani} Luka~.“ koja je iza{la povodom osamdesetogodi{wice `ivota o poreklu se ka`e da je on „iz familije koja se pre 300 godina doselila iz Makedonije u Srbiju i obrazovala naseqe Zvezdan. ruqa od 500-600 du{a je pred sanxakbegovim o~ima ubila jednog svog kneza koji se u svemu isticao. Nakon toga pripadnici ove buntovne grupe su 165 . 1978). Izdawe Gece Kona. Glasnik Etnografskog muzeja br. Nemiri nisu prestali ni kada je sam sanxakbeg iz Vidina. sin Batua. Branislav. 42. str. 1973. Glasnik Etnografskog muzeja br. Naprotiv. 3. 1937. Beograd. 42. Svetislav Prvanovi}: Timo~ko – ku~evski knez Borna. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). sin Rolendi~a (Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). 4. Zaje~ar. Beograd. koji je imao svoje imawe u Polomqu. Marko. Pa{i}a 1845-1926. Karlo Sforca: Nikola Pa{i} i ujediwewe Jugoslovena. 1969. Muzafer–beg. 5.

ne samo da su oni ka`weni (ako nisu pobegli) ve} je 25 sela u Crnoj Reci potpuno uni{teno. Beograd. 1. O pomo}i koju je Srbija upu}ivala okolnom hri{}anskom stanovni{tvu i potpirivawu ustani~kih delatnosti koje su. Naredba „da se buntovnici pohvataju i egzenplarno kazne“ stigla je u Vidin 22. Razvitak. 13. g. IA Zaje~ar. Arhiv Srbije. jul-oktobar 1986. Kosti}: Kwa`evac i stari kwa`eva~ki okrug u pro{losti i sada{wosti. 3. Nesre|ena gra|a kwa`eva~kog okruga.1979. IA Zaje~ar. 21. 45. 11. kw. tom III-2. Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Zaje~ar i Crna Reka u vreme turske vladavine (XV-XVIII vek). str.“ Iz pisma ministra unutra{wuh dela Nikole Hristi}a kwa`eva~kom sreskom na~elniku J. 186-187. Dajemo Evropi dokaz da smo sposobni voditi dr`avni `ivot i ~uvati dobar red u zemqi i na granici. godine. Evciklopedija Larus. 19. Razvitak br. 1870. jun 1978. 20. Nil Popov: Srbija i Rusija. 1992. 18. ometali sakupqawe carskog poreza pa je pisar Iskah o tome obavestio vidinskog kadiju. SANU. 42.. nesre|ena gra|a kwa`eva~kog na~elstva. U wegovoj biografiji pored ostalog se saop{tava: 166 . Razvitak. A. 4-5. 10. Razvitak br. 1978. br.{irom carske hasovine koju su ~inila 166 naseqa Crne Reke. juna 1560. Beograd 1983. Glasnik Etnografskog muzeja br.. Mih. Beograd. i 1862. Razvitak. Podaci o Starini Novaku preuzeti iz ~lanka dr Nikole Gavrilovi}a: Rumunski izvori o Starini Novaku. Beograd. MID-C-1584. IA Zaje~ar. godine. 1-2. i Dr Du{anka Bojani}-Luka~: Iz pro{losti krajinskih Karapanxi}a. br. godine. Re~ je o Petku To{i}u koji je sa svojim gospodarom. morale biti vo|ene u tajnosti znao je sasvim izvesno i Pa{i} jer je od detiwstva `iveo sa pri~ama i pograni~nim incidentima. 12. Nesre|ena gra|a Kwa`eva~kog okruga. @ivota \or|evi}: Prva regrutacija i obuka narodne vojske u Timo~koj Krajini 1861. rozume se. 14. Zaje~ar. 16. Naumovi}u 1862. 1978. 15. a ovaj Carigrad. Istorijski arhiv Zaje~ar: „. 1933. trgovcem sviwama Stevanom Nikoli}em iz Zagra|a putovao preko Pandirala za Tursku. 17. Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu 1856-1878.. Sude}i po popisu iz 1560. 2. Arhivska gra|a kwa`eva~kog na~elstva.

februara 1862. g. Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu 1856-1878. ukqu~uju}i i Crnu Goru. Bosna i Hercegovina. 1890. koja je donela slobodu i Bugarima. donosi ovakve ocene: „Na{a Srbija je bila `i`a. Izdawe SANU. koja je pu{tala na sve strane zrake slobode koji toplinom svojom kravqahu led koji se hvata{e oko srca potla~enih naroda balkanskog poluostrva“. Isto 24. Albanija tako|e su u izra`enoj pa`wi vode}ih dr`avnika Srbije – Gara{anina i Risti}a. Vojna Krajina. Nemaju}i svoje. bila je u vreme vladavine kneza Mihajla intenzivna i raznovrsna. Kosovo. planovi dr`ave Srbije u vezi sa ovim podru~jem pomiwu vi{e od 40 puta. Nastao je 20. g. katolik iz Bosne u slu`bi srpskog dvora i Gara{anina. Tako se u kwizi Srbija i oslobodila~ki ratovi 1856-1878. Kova~evi} je zahtevao formirawe odbora najve}ih vojnih stru~waka i najboqih poznavalaca krajeva u kojima se misli vojevati.. Plan se zove „Projekat za podizawe bune protiv Turaka u Bosni i Hercegovini. a akcija u kwa`eva~kom kraju je pod znakom pitawa. Idejni tvorac planova za ustanak Srba i drugih naroda u Turskoj bio je Ilija Gara{anin. pozivi za pomo}. ali je realizator bio Toma Kova~evi}. Pomo} koju je kne`evina Srbija upu}ivala porobqenim norodima na Balkanu. 24a. Brojni su zahtevi Bugara da im se dostave kwige i uxbenici koji se ina~e koriste u {kolama u Srbiji.Knez Mihajlo je „`ivo podsticao buntovne smerove jo{ neoslobo|enih Bugara. Prosveta. ni{kom i vidinskom pa{aluku“. Po wegovom planu Bosna i Hercegovina su bile glavna meta gerilskih akcija i pobune. „Prolila se mnoga krv srpskih sinova u toj svetoj borbi. Beograd.“ U Pa{i}evoj biografiji navodi se da su u vreme Krimskog rata „srpski trgovci liferovali hranu i druge ratne namirnice zara}enim stranama.. On ra~una na begunce iz tih krajeva.I. Agente trebe poslati u va`ne ta~ke strategijskog zna~aja. kw. Grgur Jak{i}: Iz novije srpske istorije/Abdikacija kraqa Milana i druge rasprave. Makedonija. wima su u vreme bu|ewa nacionalne svesti bili dobri i na{i.“ 22. Tako su 167 . Timo~anin od 4.. wihove svakojake dr`avotvorne `eqe i te`we. 1953. kwiga I. Crna Gora. 1983. pomo} Bugarima. staroj Srbiji.. Izme|u ostalih navodi da jedna od wih treba da bude „na granici okruga kwa`eva~kog“. {to je znatno podiglo stupaw narodnog bogatstva. 23.“ O pomo}i Srbije bugarskim ustanicima.

Jedan mehanxija iz Kwa`evca uputio je zahtev samom knezu Milo{u. glasila koje je izlazilo u Beogradu. dao bugarskim pobuwenicima. O~igledni su poku{aji raspirivawa raznih ustani~kih te`wi i ispoqavawa nezadovoqstva zbog pasivnosti bugarskih ustanika. kada su se ~elnici Srbije nadali da }e do}i do jednovremenog ustanka svih hri{}ana porobqenom Balkanu. To je najve}i patriot i najve}i patriotizam koi se mo`e pokazati. Bosne. a naro~ito zbog megalomanije u vezi sa budu}im granicama Bugarske dr`ave. nudi vojna pomo} ili se novcem. savetujte ga da kupuje oru`je i neka ga proturi u Bugarsku ili preko nas. predsedniku vlade. i to na taj na~in {to su vlasti dozvolile da sve{tenici iz tih krajeva isprose nov~anu pomo}. „Gdigod na|ete Bugarina. Vlasti su u Jagodini ovim Bugarima podelili 100 dukata. a nov~ano se poma`u izbegli sve{tenici iz Bugarske i Ni{a. Inicijatori mnogih takvih poduhvata su Bugari koji su se kao pitomci {kolovali u Srbiji.“ Tako pi{e Gara{anin jednom 168 . g. koje je iz Jagodine upu}eno C. uz formirawe raznih poverenstava. kao i kwige i uxbenike za sofijsku gimnaziju. Pomagana je izgradwa novih crkava na {irokom prostoru izvan Srbije. Istovremeno se.Bugari iz Eski-Zagore i Loma tra`ili i dobili kwige i uxbenike. a znatna sredstva srpske vlade usmerena su na suzbijawe iseqavawa Bugara u Rusiju. Ni{a. u Bugarskoj. Pirota. ipak je uglavnom obele`eno mnogim akcijama pomo}i izbeglom stanovni{tvu iz Bugarske. knez Milo{ je odobrio {tampawe kwige Najnovija istorija srbska na bugarskom jeziku. Drugog februara 1860. Bosni. jedan od Bugara koji su se {kolovali u Srbiji. na zahtev Bugara {aqe u~iteqice u Sofiju za rad u novoformiranoj `enskoj {koli. mole}i ga da mu se nadoknade 27 dukata cesarskih koje de 1856. vidi se da su izbeglice iz Bugarske nov~ano pomagane. Kosovu. urednik Dunavskog lebeda. Pla}eno je i {tampawe bugarskih narodnih lirskih pesama na srpskom jeziku. vrbovawa obave{tajaca i agitatora. koi ka`e da je patriot. Iznad svega su napori da se potencijalni pobuwenici (a turska nasiqa koja su se mno`ila pogodovala su podizawu pobuna) naoru`aju. U to vreme srpska vlada. stare Srbije. Kad oru`ja u Bugarskoj bude – bi}e svega drugog. Autor je bio Jovan Kasabov. u ~emu je presudnu ulogu imao Bugarin Georgi Stojkov Rakovski. Ovo nemirno vreme. Istovremeno ima mnogo zahteva za {tampawe raznih rukopisa na bugarskom jeziku kao i prevoda op{te istorije sa ruskog itd. Rajovi}u. Na Bogosloviji u Beogradu {koluju se mladi Bugari. Na osnovu pisma iz jula 1859. druga~ijeg re{avawa turskog ~vora ve}im uplivom Rusije. municijom i oru`jem odgovara na tra`ewe takve vrste solidarnosti.

. ta ranili edin zaptija sas kur{um u desnu nogu. Bo`i} obavestio je na~elnika kwa`eva~kog okruga da su hajduci ~iji prelazak granice. Tugava begali ajducite jopet u va{u stranu. pogibiju jednog. niti ne glasa javil. Zaginal edin a i drugija fanali. kulski mudur (vojvoda) Ali Riza– efendi upu}uje pismo „slavnome na~elstvu okru`ija crnore~kog u Zaje~ar“ iz koga se vidi kako je tekao muwevit obra~un srpskih hajduka i turskih `andarma i to na turskoj teritoriji u blizini rakova~kog manastira. Sve je to ~iweno u dubokoj tajnosti. Zanimqivo je pomenuti da su tada{wi dr`avnici lo{e procenili koji }e narodi u budu}nosti postati jak politi~ki faktor na Balkanu i koji }e narodi i wihove dr`ave ostvariti najve}a pro{irewa na ra~un Turske. Bugari su ~esto u tom smislu i u odnosu na stvarne mogu}nosti bili potcewivani. Na prvom mestu su Albanci u ~iji se sveop{ti ustanak pola`u velike nade. a glavni nosioci su bili poverenici koji su sa nadle`nm za takve poslove komunicirali preko utvr|enih {ifrovanih poruka.“ U Kule 1. kakvi ste via. – potera su odili. Kato i videli rekli im: –Stanete. Eto vi se sada javim: takiva raboti lo{i da smo u kaet da nema ni od va{a strana ni od na{a me`du na{ia kom{ialuk. 25.od vladinih poverenika – Karlu Paceku. rawavawe drugog. Donosimo ga u celini: „Iz va{ata strana spored subota prez no{ta kade saata 2-3 prominali 10 du{ ajduci u na{u stranu. aprilia 862 qeta Mudur Aliriza. a drugi fanali tee sada ovde u Kule na ispituvaweto. isko~ete ~to ajduci prominaa u va{u stranu! – Od va{ite karaulxije nikoj ne isko~il. naredbi i obave{tewa. Prvog aprila 1862. bre. a velike nade su polagane u Grke. Tugava i na{ite zaptije pu{ki frlali ta ubili edin od ajducite na mesto. g.. Tugava zaptiite poteraoti{le na ^rnoglav na karaule te vikali: – Kom{i. mada su oni bili i ostali u verskoj i politi~koj sferi Turske. tova da se na pravi treba da mi dobro `ivimo. Tamo i na{i zaptia imalo nekolko du{. a ajducite ednak sa obrnali kade zaptiite sas pu{kita frlali. na vrh na kamika. kao i rawavawe jednog turskog zaptije opisuje kulski vojvoda nisu u wego169 . ba{ nadi rakovi{kija manastir. efendi Posle samo tri dana na~elnik zaje~arskog sreza M.

donosimo u celini: 4. da je naredba u~iwena na granici da karaulxije u svakom slu~aju na oprezu budu. a jedan pak rawen koji se sad le~i u Kuli. avg. u Zaje~aru Iz prilo`enog pisma vojvode iz Kule vidit }ete kako je jedan od na{ih qudi u onoj strani poginuo. Kad Stojan sa odbeglim drugarima ovamo doveden bude i {to obilatije o ovome doznao budem javi }u vam ako se slu~ajno ne mislite skoro ovamo vra}ati zato izvolite mi javti gde }ete i kad daqe biti. haramija i begunaca iz Bugarske imala direktan sudar u dva navrata sa turskom vojskom.voj nadle`nosti budu}i da nisu iz zaje~arskog. Bo`i} 26.. 1.. kada je kombinovana ~eta ~lanova norodne vojske. donosimo u celini: Po~itaemi gospodine. ve} iz kwa`eva~kog okruga. Sve izve{taje o slu~aju pograni~nih sukoba sa po~etka avgusta 1862. iz koga }ete videti da fala Bogu nije onako kao {to sam vam pre o ovome javio.. Zisi} Po~itaemi gospodine Po nalogu va{em od 2.. o ~emu ne propu{tam vam u znawe postaviti. g. I ovaj dokument. kao 170 . koegdi na ovamo se vratili i ku}ama oti{li bili. pismo pisara sreza t-zaglavskog ovog ~asa dobiveno {aqem vam ga u originalu iz koga }e te viditi {ta se u Turskoj blizu na{e granice kod Karaule Tresak sa Turcima i ajducima koje je Stojan iz Zagra|e krimski fetfebel predvodio dogodilo. i o}e li nu`no biti da se o ovome gospod. aprila 862. avg. .. Vas sa gospo|om pozdravqa k}i. {to su onamo u Tursku prelazili iz Zagra|e. ovamo sino} pod stra`om dovedeni i uap{eni a danas na ispit. Ovi su qudi. ja sam u~inio naredbu te je Stojan Pe{i} iz Vratarnice i svo wegovo dru{tvo koji su ajdukovawa radi u Tursku prelazili i posle dve bitke sa Turcima .. Va{ prijateq i brat Sima M... 1862 Va{ pod~iweni u 8 sati posle podne u Kwa`evcu J. Ministru vnutrenih djela javiti. koji se kao i prethodni ~uva u zaje~arskom arhivu.

koi su pre nekog vremena ovamo u Srbiju pre{li i nastanili se pokazali su Na~alni~estvu sqeduju}e: Namera je na{a upravo bila. Lila Zdravkovi} iz Izvora. Spasa Stojanovi}. \ergo Man~i}. kako su ovamo pro{li i zbog ~ega su se natrag vratili i trojica poginuli itd. Celo Danov. u prvoj klasi narodne vojske zapisani. Petar Mi{in. avg.)... begunci iz Turske. osim koi nalaze se 4 iz Vratarnice. i 1 iz Izvora u II.a. Nikola Jovanov. Nikola Miqi}. To{a Jovanovi}. To{a Joci} (mo`da Doci} – prim. Mladen Lozanovi} iz Zagra|e. oti{li smo u selo Makre{ naije vidinske i kom su ima skoro 250 ku}a srbskij. Petko To{i}. nego sam prinu|en bio jednu sudsku apsanu zauzeti. od koi su i to: iz Vratarnice dvoica. 11 iz Zagra|e. Rawene previo sam u {pitaq le~ewa radi. Jovan Todor~evi}. da u Tursku ajdukovawa radi pre|emo i pored toga da zaostav{u stoku i neke stvari oni bugara koi su iz Turske ovamo dobegli i u selima: Vratarnici i Zagra|u nastanili se prevedemo. Daqe: Andreja Jotov. jer se nemaju otkuda raniti. To{a Jovanovi}. svega wi pet. mi smo posao ovaj preduzeli u pro{lu subotu – u ponedeqak preko granice na ozna~enom mestu osvanuli. Nin~a Manojlovi} i Pavle Petkovi} svi iz vela Vratarnice. Milutin Markovi}. @ivko Ne{kovi}. Paun Miti}. Prvan Jotov. Andreja Cenov. Spasa Markovi}. \ergo Cvetkovi}. Stojko Jovanovi}. Jovan Miqi}. i da {to od Turaka pqa~ke zadobijemo i usvojiv{i svi ovu nameru pre|emo nas 38. klasi zapisani. 862. Po razmotreniju izvolite mi {to pre javiti {ta }u s wima raditi. Sima Mileti}. Dimitar Petkovi}. a iz Izvora 2. Stojan Jolov. a u apsanama na{im ne mogu ostati. \ergo Jovanovi}. u Kwa`evcu va{ po~itateq J. 4. godine Stojan Pe{i}. Manojlo Markovi}. avgusta 1862. To{a Tolin. Jovan Jocov. odatle ceo dan i no} provedemo skitaju}i po planinama. Rajko Todorovi}. i do{av{i na grobqe makre{ koje je na zgodnom tako uzvi{enom 171 . druga preko granice na mestu „Crnoglog“ i izabrasmo od na{e strane buquba{om \ergom Ru`ani}em iz Turske koji je pre sedam godina ovamo pobegao. Zisi} Ra|eno pri Na~elstvu okru`ija Kwa`eva~kog 4. iz Zagra|a 1. Pavul Petrovi}.i to koliko je ovi svega bilo i.

jer smo im svuda dobro odgovorili i tad smo mirno preko granice kod karaule „Tresak“ pre{li i ku}ama na{im oti{li odakle vlast je policajna sledstvom svoi pandura nas pozvala i mi smo danas na poziv predstali. a potom do|u jo{t dva serdara sa po 40 otprilike qudi. n zaista nepro|e vrlo kratko vreme kad na jedan red obkole nas 30-40 naoru`anih Turaka pe{aka i opale jedan plotun na nas. to je bilo u vtornik ujutru. da izgleda na. ukopano. 15 oka rakije. viknemo na ~obanina natrag goveda jer }emo i ova sve Turke pobiti ~obanin vrati goveda a Turci ipak zasednu za meteriz dobiv{i pomo} 3-400 koje kowanika koje pe{aka opaleh na nas iz pu{aka. to ne znamo. jer smo ve} svrtili tri dana a raane nismo imali. kao {anac. okru`eno dvema obalama i vodom sa dve strane. jer su Turci kod wega a pop da je bolestan. opali pu{kom i nizima na mesto ubije. a osim ove i baruta nam skoro nestade. Po{to dosta vremena na ovom mestu biju}i se provedemo. napraviv{i od koje kavove drvenarije kao buradi. susti`e nas jedan serdar sa nekoliko arnauta i nizama svoji. ovaj otide i vrati se saop{ti nam odgovor da knez ne mo`e do}i.. mi smo jednako na wi pucali i krepko dr`e}i se jednog po jednog obarali.. kora~aji do nas Meteriz.mestu. preduzmemo put sve bli`e k granicu da preko ove pre|emo natrag. vrata i pro~i sprava koje su iz Sela bili doneli urastojanije od 40-50. jer po~em smo dva dana bez leba to smo sasvm gladni bili. tu opale iz pu{aka na nas i mi odgovorimo im vrlo dobro jer ubijemo ovi vi{e od deset a koliko smo ranili ij.. no da se ~uvamo od Turaka jer ovi idu na nas. i tako Turci vi{e nisu smeli u poteru za nama i}i. tu smo izgubili jo{t jednog druga imeno Jotu Spasi}a iz Zagra|e no u isto vreme zaleti se jedan nazim i ubija na{eg buquba{u \erga a Jovan Todor~evi} kad to ugleda. 172 .. tu po{to nekoliko ovi kowanika ubijemo udarimlo na juri{ i biju}i se izgubimo jednog druga imeno Vl~u N begunca Bugarskog. 30 oka vina. a kad be{e u ak{am udese Turci priliku te iza{qu na nas jednog ~obanina sa govedima a za ovima i oni krenu da udare na nas. i 5 jagwadi. no mi spaziv{i to. nai|emo na 4 ~oveka Bugarina od koi jednoga po{aqemo u Selo da javi knezu i popu da kod dogovora radi do|u. i za ovaj zakloniv{i se pucali su na nas i mi vide}i sebe okru`ene Turcima sa dve strane opalimo na wi `estoko iz pu{aka i boj se zapo~ne uvtornik pred ru~ak a trajao do dva sata no}i. i putuju}i skoro celu no} tako {to smo na 1/2 sata blizu granice do{li. no kmet po{aqe drugog svog ~oveka kod nas i javi da }e se zaktevana raana poslati nam. no mi ovoga ipak po{aqemo i preko kneza preporu~imo da nam Turci po{aqu 80 oka leba.

a da nije bilo izme|u nas u redu prvog Stojana Pe{i}a i Jovana Miqi}a mogli su nas Turci sve `ive pohvatati kad ubi{e buquba{u \erga. +Andreja Jotov( Dotov?) +Jovan Jocov (Docov?) +Stojan Jolov +\ergo Cvetkovi} +Petar Mi{i} +Prvan Dotov (Jotov?) 173 . da ij je vi{e od 50. Od turaka smemo pouzdano krzati. no ova dvojica svo ostalo dru`stvo napadali su `estoko dotle dok smo jedva Turke suzbili te su od daqeg boja prestali. i to imamo javiti. da pored ona tri poginuv{a druga imamo 4. rawena koi potrebuju le~ewe.Osim toga. +Nin~a Manojlovi} Pavle Petkovi} s r. +Manojlo Markov +To{a Tolin +Petko To{in +Mladen Lozanovi} +Milutin Markovi} +Spasa Markovi} +Paun Miti} +Lila Zdravkovi}. +Nikola Miqi} +Prvul Petrovi} +Rajko Todorovi} +Sima Mileti} +@ivko Ne{kovi} +Dimitrije Petkovi} +Jova Todorovi} +\ergo Jovanovi} +To{a Jovanovi} +To{a Joci} +]ergo Man~i} Spasa Stojanovi} s r. mrtvi palo a toliko i raweni imalo. +Stojan Pe{i} +Jovan Miqa} Stojko Jovanovi} s r.

tri brata i sestrom. Na osnovu ~lanka dr Tihomira Stanojevi}a: Ideologija ili demagogija seqa~ko-gra|anskog radikalizma. U toj ku}i sam se udala i rodila dvoje dece.“ (Svetozar Markovi}: Srbija na istoku) 28. dr`avniku. Mi smo bili posledwi stanari rodne ku}e Nikole Pa{i}a. 1973. U woj sam `ivela od svoje 12. g. kao Zaje~arka i zaje~arska glumica. Ose}am potrebu da.r. umnom i mudrom ~oveku Nikoli Pa{i}u.+Nikola Jovanov +To{a Jovanovi} +Andreja Cenov +Cela (Celo?) Danov Za dostavlenije Pomo}nik Na~alstva okru`ija Kwa`eva~kog J. zabele`im se}awa na godine provedene u Pa{i}evoj rodnoj ku}i. a moji roditeqi sa celom porodicom su se uselili godinu dana pre Drugog svetskog rata i ostali u woj sve do wenog ru{ewa {ezdesetih godina. godine. da poka`emo: {ta vaqa da radimo i ~emu da te`imo u velikoj borbi za oslobo|ewe.) 29. „Jedan od najprete`nijih prevrata u umnom razvitku srpskog naroda {to ga je donela prva srpska revolucija besumwe je ona revolucionarna misao pokorene raje: misao da stvori srpsku narodnu dr`avu koja bi obuhvatila ceo srpski narod. sa roditeqima. Razvitak. skoro dve decenije.“ (Svetozar Markovi}: Srpske obmane. tu sam provela mladost i do`ivela sve radosti mladala~kog `ivota. 174 . dakle. Prakti~no. Srbija na istoku. BIGZ. Rodnu ku}u Nikode Pa{i}a izdavao je pod kiriju wegov sin Rade Pa{i}. koja se mo`e svakog trenutka otpo~eti na Balkanskom poluostrvu i u kojoj je Srbiji namewena prva uloga. Beograd. 27. januar-februar 1978. Zisi}. mi ho}emo. U zaje~arskim lokalnim novinama Timok od 26. „Tuma~e}i postanak dana{we srpske dr`ave i zna~aj prve srpske revolucije. 30. s. {tampano je zanimqivo se}awe glumice Vere Brki}–Vujanovi} koje donosimo u celini: POSLEDWI STANARI PA[I]EVE RODNE KU]E U posledwe vreme dosta se pi{e o velikom politi~aru. br. januara 1996.1.

a na zidu su bile dve alke. a mi smo znati`ewno ~ekali da vidimo {ta je to. sa velikim dvori{tem. uhvativ{i se za alku: – E. Plo~u je oprao i ~etkicom o~istio od gare`i. voda bistra. zatim dve sobe sa desne i dve sa leve strane. moj ~ika Nikola. sa velikim. Bio je to reqef Nikole Pa{i}a koji se tom prilikom razbio. Samo ovaj nije svetac ve} politi~ar. Jednom prilikom kada je dolazio wegov sin Rade sa delegacijom iz Beograda u Zaje~ar. Glavni deo se sastojao od centralnog dela. {irine oko 60 cm i debqine oko pet cm. U sobama je bio drveni pod. moj tata. Iste re{etke od kovanog gvo`|a bile su i na sobama. predwe su imale po dva prozora. Po{to je moj tata slavio krsnu slavu Svetog Nikolu. U ku}u se ulazilo visokim stepeni{tem (deset stepenica) na jedan trem. Pola podruma slu`ilo je za ogrev. Pa{i}eva rodna ku}a je bila na sprat. ti si ovde ni{kio i pi{kio! Celo dru{tvo i moja porodica slatko su se nasmejadi ovim re~ima. prona{ao je veliku gipsanu plo~u visine oko metra. Na to je moj tata rekao: – ^ika Nikola. Kuhiwa je bila poplo~ana ciglama kao i predsobqe. koji je slu`io kao kuhiwa i gde su bila lo`i{ta za zagrevawe soba. koji je zagrevao obe sobe. za koje su vezivali vunenu tkanu quqa{ku za bebe. U sobi gde se rodio Nikola Pa{i} bio je veliki kamin. da te bace u podrum! To je bio reqef izra|en na gipsanoj plo~i i s jednom alkom pozadi. odnosno ulicu. a zadwe sobe po jedan prozor. gde je proticao deo Timoka. Na to je jedan gospodin iz tog dru{tva rekao. prava srpska gospodska ku}a. 175 . zatim u predsobqe. sad moj Sveti Nikola ima dru{tvo. {ta si do~ekao. pa u kuhiwu. raspremaju}i podrum. Kanal je bio ~ist. koje gledaju u dvori{te. Iza ku}e je bio kanal zvani Jaru{ka. jo{ jednog Nikolu. ofarbanim crvenom masnom bojom. te{kim vratima i prozorima u vidu pravougaonika sa re{etkama. Po na{em useqewu. Jedne no}i je ne{to tresnulo na pod. Ispod cele zgrade bio je veliki podrum (u kome se nekad i stanovalo). a druga polovina za zimnicu. kazao je: – Tu se moj tata quqao i uspavqivao kao beba. Odjednom se po~ela da pojavquje brada i brkovi i najzad ceo lik Nikole Pa{i}a. on je oka~io taj reqef pored ikone sveca i rekao: – E. preko puta gimnazije. a moja bra}a su hvatala ribe i kupala se.Ku}a se nalazila u centru Zaje~ara.

Kada su moji Zaje~arci re{ili da zidaju zgradu SUP-a. „kao da si ga polio hladnom vodom“. a i ~iwenice da je to ku}a Nikole Pa{i}a. kada su ruske ka}u{e tukle sa granice gone}i Nemce. ulica sa imenima znamenitih istorijskih li~nosti (u Parizu je video jo{ bogatije fasade i jo{ boqi odnos prema sopstvenoj kulturi i istoriji). ve} zato {to je u centru Zaje~ara uni{ten jedan istorijski spomenik. koji bi krasio tad deo grada. i odlu~ili su da je sru{e. da bi bilo dobro da se na mestu poru{ene ku}e Nikole Pa{i}a postavi spomen plo~a. 1944. Zato je odmah krenuo do nadle`nih za takva pitawa. Ni{ta lep{e ne bi bilo danas da je spomenik Nikoli Pa{i}u. Na{i ~itaoci nam ne}e zameriti ako u ovoj povesti o mladom Pa{i}u pomenemo da posle zavr{etka Drugog svetskog rata. Primorali su moje da se isele. Ne zbog toga {to sam u woj odrasla i provela veliki deo `ivota. Vera Brki}-Vujanovi} 31. tada nismo bili u ku}i. I danas `alim za rodnom ku}om Nikole Pa{i}a. nekako uko~i. Moji rodireqi to nisu hteli i na silu su ih izbacili i smestili u dvori{nu gara`u. naro~ito onim mla|im. izgleda da im je zapala za oko ba{ ta ku}a sa dvori{tem. postavqen ispred wegove rodne ku}e. u to vreme ne ba{ cewenog. pomislio je da bi bilo sasvim prirodno da se i Zaje~arci na sli~an na~in odu`e svom najslavnijem sugra|aninu. nedavno podignut. kako on tra`i da se na novoj zgradi SUP-a postavi plo~a sa imenom Nikole Pa{i}a. naravno. zatim zgrabi pikslu koja je 176 . g.Pri kraju Drugog svetskog rata. nedaleko od centra grada. Mi. Verovatno zbog polo`aja u gradu. po kazivawu samog Borka Savi}a. A onda se jedan od wih. arhitekta Borko Savi} poslu{ao je nekog dobro obave{tenog Zaje~arca. pedesetih i {ezdesetih godina on. ^uli su. gotovo ne podi`u}i glavu sa svog posla. tada po~etnik. I na kraju – najva`nije. nije sasvim zaboravqen. mada progla{en za velikosrbina. Nadam se da sam u kratkim crtama uspela da ~itaocima. Naime. nalazili smo se u be`aniji. koje zatekne nagnute nad nekim hartijama i odmah im saop{ti svoju ideju. jedna raketa je pro{la kroz levo krilo ku}nog krova i o{tetila ga. eto i u Zaje~aru pamti da je on bio predsednih srpske i jugoslovenske vlade i svakako znamenit politi~ar. Krov je kasnije popravqen. pribl`im rodnu ku}u Nikode Pa{i}a i bi}e mi drago ako sam u tome uspela. da se. Po{to se u Beogradu nagledao bista zadu`binara na fasadama. mladi urbanista.

na isti na~in kako je optu`en i Adam Bogosavqevi}. Knez Milan je. a da bi razlozi za takav udarac nekada lojalnoj porodici Markovi} i Zdravkovi} (Radojeva `ena je poticala iz kne`evske porodice iz Rgotine. cirkuskih igra~ica. Umesto da se skrasi na nekom skromnijem mestu i da obovqa posao za koji je stru~an. pobedio. Za ovim udarom doleteo je jo{ jedan: „[ta re~e. Pa{i} je dobio negativan odgovor iz Ministarstva prosvete na molbu da bude primqen za profesora geodezije na Velikoj {koli u Beogradu. Da bi se znalo dokle dose`e kne`eva mo}na ruka. kod Zaje~ara) bili ubedqiviji. jer je Borko uspeo na vreme da istr~i i zatvori ih za sobom. `ena visokih li~nosti i anonimnih oficira i devojaka iz wegove vlastite {ire porodice. Posle we kraq se o`enio rusko–rumunskom plemkiwom Natalijom Petrovnom Ke{ko. Sami po~eci Pa{i}eve politi~ke karijere imaju svoje izvore i u nekoj vrsti intimnog zaveta zbog nasiqa preme wemu bliskoj porodici Radoja Markovi}a. Jevrem je streqan 19. raznih vrsta „prijateqica“ me|u kojima je bilo kurtizana. oktobra 1878.svom silinom udarila u vrata. Kako je zabele`io Vasa Kazimirovi} i{ao je od jednog bira~a do drugog govore}i o potrebi da dr`ava odvoji novac za obnovu „u ratu opqa~anog i popaqenog Zaje~ara“. Pa{i} se nije upla{io i pokolebao. Kandidovao se za narodnog poslanika u Zaje~aru. maja 1878. za koju se mo`e re}i da 177 . 33. Prva je bila „u~iteqica qubavi“ iz wegovih pubertetskih dana. Druga udovica Leposava Novakovi} koja nije imale pretenzije da postane kraqica. |ubre pa{i}evsko!“ 32. naime. I pored toga {to je na izborima 29. wemu je pri{ivena tobo`wa zavera u Takovskoj buni za koju Jevrem nije ni znao i za prevratni~ke namere jer je navodno imao nameru da pomogne knezu Petru Kara|or|evi}u da sa turskim ba{ibozlukom u|e u Srbiju i osvoji vlast! Budu}i da se znalo za prijateqstvo Pa{i}a i pokojnog Svetozara i da je sada stradao wegov brat. godine. gotovo paranoi~no i bez potrebnih dokaza optu`io Radojevog sina Jevrema i brata pokojnog Svetozora za pqa~ku u toku rata 1876. Pa{i} je i sam bio ugro`en. Broj wegovih tajnih qubavnica o kojime se ni{ta nije ~ulo je daleko ve}i. decembra iste godine kona~no postaje poslanik u skup{tini Kne`evine Srbije. zbog pogre{no upisanog datuma od strane bira~kog odbora skup{tina nije prihvatila wegov izbor. kraq Milan je imao vi{e od {esnaest „simpatija“. godine. Prema kwizi Qubavni `ivot kraqa Milana Mirka Sre}kovi}a iz 1937. g. Na ponovqenim izborima od 20.. (zbog kojih je ~inio razne ludosti) qubavnica. g.

g. jer prema dokumentima kwa`eva~kog okruga on je u tom selu sagradio ku}u. U to vreme dogodila se eksplozija neke naprave na Terazijama koju je kraq neosnovano povezao sa ugro`avaqem vlastitog `ivota kao i takozvani „smederevski name{taj“ – kada se sru{io klozet u koji je kraq u{ao. 178 . vi{e ma|arskih grofica i baronica itd. poznatom po nadimku „Mi{i}“ – Mi{on ili „Merima“. Od ostalih da pomenemo suprugu rumunskog poslanika poznatu pod nadimkom „madam Putifar“. pokazuju i istra`ivawa @arka Milo{evi}a. Da je Stojan Pe{i} posle propasti bune ostao u Bugarskoj. usledili su mnogi poku{aji oru`anih akcija. ali se Katarxi sa porodicom izgubio iz prestonice. Usledile su wihove bra~ne razmirice i nova veza kraqa Milana sa jednom neimenovanom `enom. U slede}em vrlo burnom zaqubqivawu pokazalo se da i na dvoru ima `ena koje dr`e do patrijarhalnog morala i morala uop{te. }erkom pukovnika Katarxija. on ju je po~eo udaqavati od sebe i sina Aleksandra i optu`io je za zaveru. Pa{i}a od 13. nazvanom „`ena–demon“ koja je kraqu u slatku od ru`a i vanile davala qubavni napitak „beladonu“ (bunika) prema nezgodnim „obi~ajima“ toga vremena. Beladona. a wegovo prisustvo i `ivot u Vratarnici pre bune su nesumwivi.je bila ~estita `ena i supruga. igra~icu varijetea. a iz veze sa Artemizom Hristi}. Malo du`u vezu kraq je ostvario sa g-|om Nazos.. g. Ne zna se da li je kraqev qubavni plamen zahvatio i Merimu. ali kako je wena popularnost sve vi{e rasla. posle pisma N. Naime. nazvana po aktuelnom komadu M. O tome @arko Milo{evi} u ~lanku Iz Pa{i}evog izbegli{tva 1883-1885. {to i nije bilo bez osnova. juna 1884. „terazijska bomba“ i „smederevski name{taj“ stvorili su kod kraqa pravu paranoi~nu opsesiju da je stalno na meti atentatora. pukovnik Katarxi i. rodio se vanbra~ni sin \or|e. Taj postupak razotkrio je kraqev ujak. 34. U to vreme kraq je iz inostrantva nudio svu vlast kraqici Nataliji. svetski poznatu Fani Sewore. odneo je teglu sa slatkom u Be~ na hemijsku analizu. ali hladnog temperamenta „ru`a bez mirisa“ – kako su je savremenici nazvali. u kome je srpski narod pozvan u otvorenu pobunu protiv kraqeve tiranije. Marijom. supruge dvorskog sekretara Milana Hristi}a. Jo{ jedna kraqeva avantura donela je na svet nepriznatog i nepoznatog potomka jer je devojka bila na vreme udata za mladog oficira koji je brzo napredovao u karijeri. g. Re~ je neimenovanoj gopo|i koja je odbila kraqa u wegovim najte`im danima kada je osrama}en u srpsko – bugarskom ratu 1885. Povod za pri~e i ogovarawa dalo je i kraqevo drugovawe sa ro|akom. Bana. da bi uverio kraqa. balerinu i pustolovku Martu. `enom sekretara gr~kog poslanstva.

maj–jun 1972. Ne gledaju} ni desno. Kako se vidi iz saslu{awa u Kwa`evcu. 179 . 1990. u Timo~aninu je {tampana pesmica kojom se aludira na abdikaciju kraqa Milana: „ Qut iz dvora iza{o je svoga. gde je bilo sme{teno skladi{te municije“ 35. maja 1890. zv. Vladar zemqe. 36. Vasa Kazimirovi}: Nikola Pa{i} i wegovo doba. nastawen u pograni~nom selu Bra}evcu. imali prilike da pro~itaju slede}u ocenu obelodawenog ustava i abdikacije kraqa Milana: „Stvoriv{i novim ustavom nove i zdravije uslove za politi~ki razvitak Srbije pod kojima }e kraq ubudu}e biti samo kraq. naro~ito vojvode Stojana Pe{ova Rakovskog s kojim se sprijateqio i okumio.(Razvitak. kraq Milan }e se povu}i u gra|anski `ivot. O ume{anosti Stojana Pe{i}a i wemu pot~iwenih hajduka. iza hvaqenog Jovana Miqi}a. g.“ Tre}eg maja 1890. Jovanovi} je bio pismen. Kaziva~i iz Zagra|a (Pavle Kosti}. preporu~iv{i svom jedincu da se ~uva samozvanih prijateqa. 1995. g. Beograd. Zaje~arci su u Timo~aninu od 31. Qudima koji su ~esto prelazili u krajinski okrug pripadao je i Anta Raji~i} iz Sala{a.) Na spisku Pe{i}eve dru`ine iz Makre{ke borbe 1862. pravedni sudija sva~ijih dela. Tur~in) smatraju da su Ara|elovi}a ubili zagra|ski hajduci koji su zajedno sa Stojanom Pe{i}em pobegli u Bugarsku. 37. S. g.“ Od pojedinaca @. broj 194-195. pravi izraz `eqa i nada narodnih.) pi{e: „Bezuslovne stavove iz otvorenog pisma umnogome su potvr|ivali povremeni upadi naoru`anih emigrantskih grupa u grani~ne okruge Isto~ne Srbije. naqu}en je jako. Sreski i okru`ni na~elnici obave{tavali su pretpostavqene o kretawu emigranata i wihovom prebacivawu u ranije pobuwene krajeve.“ Razvitak. Milo{evi} pomiwe Marka Prvulovi}a iz Novog Hana. „Ovaj Novohanac u`ivao je gostoprimstvo `iteqa sela Rakovice. Stojan ili Stojko Jovanovi} nalazi se na tre}em mestu. Aran|elovi}a i da je jatakovao hajduku Stojanu Jovanovi}u iz Vratarnice (Jak{a Dini}: „Dobrosav Petrovi} o svom u~e{}u u Timo~koj buni 1885. 18451926. ni levo. br. Nova Evropa. Ilegalni prelasci preko granice uznemiravali su pristalice vlasti i nagonili ih na strahovawe i odbranu od radikalske osvete. haramija i pripadnika Narodne vojske posredno govori i ~iwenica da je zaje~arski ko~ija{ Ba|a Marinkovi} osu|en na smrt pod optu`bom da je ubio kwa`eva~kog pisara T. g.3.

On u ba{tu od{eta polako. Na licu mu i jarost i mr`wa, Zami{qen je, ne govori, }uti...“ Pesma je potpisana sa „Pauk“ 37a. Dok je Pa{i} bio u Rusiji, wegovi sledbenici i protivnici u varo{ici Boqevac se vladaju prema uverewu da su uzalud `iveli oni koji se brzo zaborave pa stoga nije ni trebalo da se rode. Na dan 1. januara 1890. g. kr~ma u Boqevcu bila je prepuna. U op{toj galami svi su se trudili da zadive novinare koji su se, kao i grupa seqaka, zadr`ali da se ogreju. U neko vreme u{ao je podgori~ki paroh Boca. Uz svu skromnost koja ga je krasila, videlo se da je on vrlo zadovoqan {to upravo dolazi iz prestonice. Op{ta situacija u zemqi je dobra, ka`e otac Boca, ali narod nam ne vaqa. A {to ne vaqa? Po{to sve poti~e od politike narod, naravno, ne vaqa zbog radikala jer su ga oni pokvarili. Liberali, koje narod ne}e, su u stvari, pravi melem za narod. Oni se zala`u da porez pla}a ko ho}e, a ko nema para, ne mora. Sam otac Boca nije platio za {est polugo|a! A u skup{tini – svi su to videli – milina je ~uti liberale dok govore, jer iznad wih lebdi Sveti Duh. Tri dana i tri no}i mo`e ih ~ovek slu{ati sa u`ivawem. [teta je, po wemu, {to vlada ne da ono {to kraqevsko namesni{tvo tra`i od we. „E, kad vlada ne da – onda vlada pada!“ „Ako vlada pada, ne}e pasti narod i radikali“, uzvratio je jedan „~ove~uqak“ poznatom strana~kom devizom, a zatim dodao: „Zli jezici, o~e proto, pronose glasove da jedan, ba{ liberalac, ho}e da zavede slobodu s buxama i mackama, a mi kao prosti qudi bi rekli da se va{a sloboda isproba na vama liberalima, pa ako va{a ko`a mo`e da otrpi 25 batina, onda neka se ona zavede u narodu.“ Na to je otac Boca natakao ~itu na glavu, promrmqao ne{to u bradu i oti{ao bez pozdrava. 38. Timo~anin, list za narodne potrebe, vlasnik: Radikalna stranka u Timo~koj Krajini. [tampan je u Zaje~aru. Prvi broj iza{ao je 6. jula 1889. g, a posledwi 19. decembra 1891. g. 39. U kwizi Srbija, zemqa i stanovni{tvo, Beograd 1909, svoje putovawe u Timo~ku Krajinu pod stare dane Kanic je ovako opisao: „Dvadeset i prvog oktobra ujutro posetili su me zaje~arski profesori i pro~itali mi ~lanak objavqen u Timo~aninu u kome se sa dobrodo{licom pozdravqa moj boravak u Crnoj Reci i Krajini. Na rastanku sam wima i na~edniku od sveg srca zahvalio za pa`wu kojom sam za celo vreme mog boravka bio okru`en 180

i zatim se sa inspektorom `eleznica Janom Jiri~ekom odvezao do rudnika ugqa na Vr{koj ^uki, odakle je trebalo po podne na qubazni poziv na~elnika general{taba Mi{kovi}a da produ`im za Radujevac s trenom koji je pripremqen za wega.“ 40. Dragoqub Pavlovi} je u svom feqtonu Mila dao sliku malog zaba~enag grada sa prili~nom zlom voqom pravog mondijaliste koji }e svoje {kolovawe nastaviti u Be~u, a politi~ku karijeru u Beogradu. Evo tog opisa: „Varo{ N. znamenita je sa svoje istorijske pro{losti, ali bi se ogre{ili o svetiwu istorije kada bi je se dotakli u svome pri~awu. Sada bi se malo imalo {ta o woj re}i. Kad ne bi bilo nekoliko dvokatnica sa balkonima, nove crkve sa kubetima i {kole polugimnazije {to je sagra|ena kao i crkva, po pravilima nove arhitekture, i kaldrme po kojoj ~ovek mo`e no}u vrat skrhati, mi bi je nazvali selom. To vam je uop{te jedna od onih srpskih palanki, u kojoj `ive razne vrste }ifte i }iftice, gospoda i krupna i sitna, boga{tina i sirotiwa, popov{tina i kalu|eri, povrh kojih sedi smireni vladika sa wegova ~etiri kowa i patriotskim trbuhom. Kad idete kroz varo{, vide}ete jedan kalambur od ku}a, koje su pobegle unutra i napoqe jedna od druge, du}ane sa }epencima i krovovima, {to izgledaju kao tirolski {e{iri uzane ulice sa pr~varnicama, gde svakad sede po nekoliko bekrija da ju~era{wu zaradu stra}e, elem kao {to rekosmo, da nema one lepe crkve i {kole, da ne sretnete po koga sa cilinderom i rukavicama, u crnom ruhu, rekli biste da ste u Astrahanu. Ako nije petak, onda je u N. mrtvalo do zla Boga, vru}ina jer je leto pa ceo svet spava sem {egrta koji sede po }epencima pa klimaju nogama i mlate kowskim repovima te rasteruju muve sa cica i platna. A kad je pazarni dan – petak – onda celu pijacu zakr~e seqa~ka kola sa svojim proizvodima: stoji rika od marve i vika trgov~i}a koji se neprestano ispred svojih du}ana deru te dovikuju seqanke – ajde, sna{o, da pazarimo pamuka, najvori, ~ivita itd., tako da ~ovek ne mo`e da pro|e od svetine koja se tamo gura.“ 41. Kolo jaha~a „Knez Mihajlo“ iz Zaje~ara osnovano je 1890. godine. Dvadeset prvog maja slede}e godine organizovane su kowske trke sa preprekama. Po broju prijavqenih kowa mo`e se videti sa kakvim se potencijalom raspola`e u to vreme. U trci jednogodaca u~estvovalo je 36 grla, zetim 47 dvogodaca, 21 trogodac i 9 ~etvorogodaca. Pobednik je bio kowi~ki oficir Miloje Zdravkovi}, ali zbog pada su kowa sam je odlu~io da se nagrada dodeli drugoplasiranom Milo{evi}u, marvenom lekaru. 42. Rezultati izbora u septembru 1890. g. prema Timo~aninu izgledaju ovako: 181

Mesto Vra`ogrnac Vratarnica Veliki Izvor Brestovac Prlita Zvezdan Gamzigrad Zagra|e Nikoli~evo Grli{te Metovnica Trnavac Grqan G. Bela Reka D. Bela Reka Lubnica Lenovac Rgotina Slatina Bor Bu~je O{treq Kriveq

radikali 115 151 85 72 62 137 54 144 85 281 66 25 148 164 59 71 101 34 15 68 165 147 88

liberali 30 20 99 7 11 9 6 1 13 1 49 95 38 2 15 16 6 10 58 0 5 5 7

43. Mitrinolit Mihajlo je imao istaknutu ulogu u pripremi pobune 1884. g. koja iz mnogih razloga nije uspela, a sve prepreme za weno intenzivirawe prekinute su na vest da }e Srbija napasti Bugarsku. @arko Milo{evi} navodi: „Blagodare}i wemu, od Sveslovenskog komiteta izdejstvovana je pomo} izbeglim radikalima dok su istovremeno prikupqena sredstva za novu narodnu bunu. Sa 3000 dobivenih pu{aka trebalo je naoru`avati ~ete za upad u Srbiju.“ (@arko Milo{evi}: Iz Pa{i}evog izbegli-{tva 1883-1885. g., Razvitak, br. 194-195, 1995.) 44. Pa{i} je kao pratilac kraqa Aleksandra (on tada ima 15 godina), zajedno sa Jovanom Risti}em posetio od 26. juna do 16. avgusta 1891. godine Rusiju i Austrougarsku. Tada je razgovarao sa ruskim carem Aleksandrom III i austrougarskim carem Frawom Josifom. 45. Vasa Kazimirovi}: Nikola Pa{i} i wegovo doba, 18451926, Nova Evropa, Beograd, 1990. 182

cipele. To mu je opet ta wegova Austrija izmislila. tu wegovu Jugoslaviju. `ilet. sve na svome mjestu – uredno i nagla{eno ~isto. o nekakvom jugoslovenstvu i misli u sebi taj legendarni Baja o tom Austro . patriarhalnom bradom. kao onaj [vaba [troco iz \akova?“ 183 . Taj legendarni Baja slu{a gdje F. lice vo{tano i prazno. lice bez izraza. Supalo govori o nekakvom srpskohrvatskom jedinstvu. Evo kako je u Krle`inoj literarnoj imaginaciji izgledao Pa{i} (i {ta je zna~io wegov izgled) u momentima kada mu se obratio Supilo: „Stoji pred Supilom Baja be{}utno i ledeno. nakit svjetlucavi na bijeloj odwegovanoj gospodskoj ruci. sa svojim krupnim stara~kim tijelom. prstewe.46. zlatni lanac. to nekakvo wegovo crno – `uto jugoslovenstvo. `aket. potezi od pegle na hla~ama. Kakva Judo–slavija? Kakvi [okci? da oni ne bi ’teli da nas po{oka~e. rubqe. ribqim o~ima.Kroatu: A {ta mu je opet to.

Rakova~ki kamen i Makre{ 15 11 13 18 21 28 30 31 38 9 46 DETIWSTVO I [KOLOVAWE NIKOLE PA[I]A 61 184 Svetozar Markovi} Adam Bogosavqevi} 52 52 55 .SADR@AJ PREDGOVOR NA PO^ETKU BE[E – SEOBA 5 CRNA REKA ILI TIMO^KA KRAJINA PA[I]EVI PRETHODNICI Duboki planinski koreni Sultanovi popisiva~i u Crnoj reci i stale{ke podele u XV veku Izneveravawe dr`avnih i zakonskih garancija u XV i XVI veku Katoli~ki zlo~in nad balkanskim pobednicima Kara Pan~ina gerila i novi ratovi Pogibija Klevenhilerovog bataqona Samo ratnici i gerilci – bra}a Veqko i Milenko Petrovi} Na isto~noj granici Sevastopoqske zvezde Nevoqe Ali–Rize.

Zaje~arci protiv kraqice Natalije 136 185 . V. te{ki dani \or|a Gen~i}a 120 122 124 Porodi~ne intervencije za odane i prve vesti o zaveri protiv kraqa Aleksandra 128 „Omladina“ u kafani „Kukavica“ 130 Lokalna razra~unavawa Kanic u Timo~koj Krajini 132 Rasprava o smrti Adama Bogosavqevi}a.PA[I]EV POLITI^KI INDIVIDUALITET 65 71 72 Pop Marinko Ivkovi}. kriminalaca i lopova Se}awe na zulum begova Fren~evi}. Quba Didi} i Aleksa Stanojevi} 75 Zavera u emigraciji 82 Srbija kao Pa{i}eva zvezda vodiqa 86 Posledwa kraqeva ofanziva 93 Povratak i nove zamke i te{ko}e 96 Demokratija na papiru 100 Za obnovu dr`avne mo}i 102 Pa{i} u ulozi premijera 105 Raskid sa narodnom vojskom 105 „Ako vam smetam bacite me u more“ 108 Zaje~ar posle izborne pobede 110 „Birajte onog kog }e va{a savest da potvrdi“ 112 Kanic u Timo~koj Krajini. („Furija i Crvi}“) Timo~ka buna Potere i zakon protiv hajduka. odbrana Crnore~kog okruga Buxet Kraqevine Srbije. odmetnika. Primeri vojne birokratije 134 Obra~un sa sve{tenikom Milanom Panteli}em. Prva uzvra}awa opozicije 113 Prva skup{tinska interpelacija pokrenuta od timo~kih poslanika 115 Proma{aji Gen~i}eve lokalne politike 117 Lokalna samouprava u Zaje~aru 118 Fatalisti~ki re~nik W.

EPILOG Rudarska okna u Min–kladencu Pa{i} i kraq Aleksandar u Austriji Cviji} u Zaje~aru Pa{i}ev \or|e Biografski podaci pojedinih istorijskih li~nosti Fusnote 149 142 146 139 165 159 186 .

OPTIKA FILIMONOVI] Zaje~ar VELEPROMET Zaje~ar .Autor sa zahvaquje sponzorima koji su pomogli objavqivawe kwige: FAKULTET ZA MENAXMENT Zaje~ar @ITOPROMET Zaje~ar VID .

Miodrag DIMITRIJEVI] NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE Izdava~ kreativna radionica Kru{evac Za izdava~a Mr Nenad @ivkovi} Urednik Radmila @ivkovi} [tampa „Grafomed“ – Aleksandrovac Tira` 300 Marketing tel: 037/460-216 e-mail: kiria(ptt.yu .

Biografski podaci pojedinih istorijskih li~nosti: str.11) „18/19“ 94 (497. Miodrag Nikola Pa{i} u hodu istorije / Miodrag Dimitrijevi}. 159-164. Nikola (1845-1926) b) Srbija Politi~ka istorija c) Timo~ka Krajina Politi~ke prilike .19-20 v COBISS. Beograd 32 : 929 Pa{i} N. .Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. .SR . . . 323 (497.CIP .11) DIMITRIJEVI]. 21 cm Tira` 300.189 str.ID 117517324 . 2004 (Aleksandrovac : Grafomed).Kru{evac : Kreativna radionica. ISBN 86-83773-20-5 a) Pa{i}.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful