Tajna Ostroskog Blaga-feljton Novosti

Dosije igumana Leontija Budo Simonovi | 02. januar 2008.

00:00 | Komentara: 0 ta se krije u dosijeu Slu be dr avne bezbednosti Crne Gore o zbivanjima ³zlog prole?a´ 1941. godine? Krije li se u policijskom dosijeu i deli? istine o sudbini ogromnog blaga Jugoslavije Nastavci 1. Dosije igumana Leontija 2. Stra a ne e zvona 3. Kralj poziva patrijarha 4. Sanduci puni - zlata! 5. Pe ina sedam lopova 6. Tri kamiona zlata 7. Kafed ija otkrio rudnik 8. Iguman iroke ruke 9. Tri hri anske svetinje 10. Ukraden dragulj Bogorodice Srodne teme * Put ka EU * Rekonstrukcija Vlade * Sabor SPC * Slu aj Artemije * Sve ene Lotara Mateusa U SLU BI dr avne bezbednosti Crne Gore, pod brojem 299-1-3587, uva se pozama an dosije arhimandrita Leontija (Mitrovi a), nekada njeg igumana i upravitelja manastira Ostrog, oveka ije je ime u lo u istoriju propasti biv e Jugoslavije i njene kapitulacije, aprilskih dana 1941. godine, kada je Ostrog nakratko bio poslednja prestonica i uto i te jugoslovenske vlade i kralja Petra Drugog Kara or evi a pred njihovo bekstvo iz okupirane zemlje. Taj dosije sadr i i krije klju ne tajne o onome to se tih mu nih dana, tog zlog prole a, zbivalo pod ostro kim gredama. Krije, pored ostalog, i pri u, deli istine o stvarnoj sudbini ogromnog blaga jugoslovenske dr ave i kraljevskog dvora, jer je, to milom, to silom, ovom, tada ezdesettrogodi njem duhovniku, palo u deo da to blago spasava i krije pred najezdom osvaja kih fa isti kih legija, ali i svih drugih na blago pohlepnih, namno enih u vrtlogu stravi ne ratne kataklizme koja se etiri godine irila svetom. Leontije (Mitrovi ), rodom iz Pa trovi a, predstavljen je u toj policijskoj ³knjizi´ kao jedna od pet stotina pa trovskih pu aka koje su u Prvom svetskom ratu pre le golgotu Albanije i Solunskog fronta (³solunac i izraziti predstavnik velikosrpske politike´), kao ovek koji je pre rata pripadao jugoslovenskoj radikalnoj zajednici i navodno nije bio posebno odu evljen ustankom protiv okupatora koji su 1941. godine poveli komunisti. Ve t, lukav i zatvoren, on se ipak nije javno ispoljavao, pi e tamo, tako da su o njemu imali kontradiktorna mi ljenja ak i etni ki prvaci i glave ine koje je, izgleda, tokom rata esto ugo avao u Ostrogu. ovek bez mrlje A DA su na Mitrovi a s nepoverenjem i podozrenjem gledali i etnici, najbolje se vidi iz jednog dou ni kog izve taja o Leontiju (u dosijeu se uva i u originalu, pisan rukom, irilicom, lepim, ispisanim rukopisom, ali i prekucan na ma ini). Datiran je 28. marta 1952. godine, a autor je, najverovatnije, zavrbovani ovek iz redova etni ke emigracije, mo da i neko od sve tenika, a verovatnije neki negda nji komunista koji je presko io u etni ke redove, pa se potom, kad je u inostranstvu shvatio gde ga je to dovelo, pokajao i po eo da sara uje sa starim drugovima: ³U etni kom dru tvu posle ostro ke likvidacije (misli na likvidaciju etni kog taba u Gornjem manastiru u jesen 1943. godine, na elu sa Bajom Stani i em i Bla om ukanovi em - prim. B. S.) - imao sam priliku da slu am o Leontiju od etni kih vo a Jakova Jovovi a, Lasice, Du ana Vlahovi a, Pavla uri i a i drugih... Interesantno je da su ga oficiri etni ki napadali i prebacivali mu izdaju pri ostro koj likvidaciji. Du an Vlahovi , na primer, i Lasica sa Du anom Kapom nisu dali ni trun da padne na ¶nacionalnu ast¶ tog sve tenika...

O ovom slu aju sam i u emigraciji slu ao. Jev evi ga zove ¶izdajnikom¶ i kobnim ovekom po etni ki pokret u Crnoj Gori. Jovan Konti ga i te kako brani re ima: ¶Do i e dan kada e vas uveriti koliko je veliku i odgovornu du nost nosio kroz sve te ko e srpskog naroda...¶´ Postoji, me utim, i drugo lice ove pri e, druga, svetlija stranica ove biografije, koja je za pedesetak godina od smrti Leontija (Mitrovi a) prerasla pomalo u predanje i o kojoj, naravno, nema ni re i u njegovom policijskom dosijeu. Ro en u pa trovskom selu Podli ak, 1878. godine, u estitoj porodici Luke Mitrovi a. Osnovnu kolu izu io u manastiru Praskvica, bogosloviju u Zadru, zamona en u dvadesetoj godini u Kotoru, gde je jedno vreme vr io i du nost gradskog kapelana, a potom slu bovao u manastirima Praskvica, Savina i Re evi i. Kad je u septembru 1912. godine planuo Prvi balkanski rat, me u stotinu Pa trovi a koji su se latili oru ja i kao dobrovoljci oti li u pomo Crnogorcima, bio je i nastojatelj manastira Re evi i Leontije (Mitrovi ). Samo petnaestak dana posle formiranja dobrovolja kog bataljona, tada nji mitropolit crnogorsko-primorski Mitrofan (Ban) imenovao ga je za bataljonskog sve tenika, a malo potom, po ukazu kralja Nikole, komandant Primorskog odreda crnogorske vojske brigadir Mitar Martinovi uru io je Mitrovi u bataljonski barjak pod kojim se proslavio u bojevima oko Skadra, dotle da je odlikovan srebrnom medaljom za hrabrost i ratne zasluge. Po povratku iz balkanskih ratova, u rodnom kraju, tada jo pod austrougarskom okupacijom, biri i pijuni ga nisu do ekali sa lovorikama. Zato se, umesto u Re evi e, vratio i sklonio u manastiru Praskvica, gde je neko vreme iveo gotovo ilegalno. To ga ipak nije obeshrabrilo. im su 1914. godine odjeknuli pucnji Gavrila Principa i na sarajevskom plo niku se prolila krv austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, kad je buknuo po ar Prvog svetskog rata, Mitrovi ponovo emigrira u Crnu Goru i staje pod barjak crnogorske vojske. Ve no o Ostrogu VE prekaljeni ratnik iz dva balkanska rata, Mitrovi se na ao me u onih 525 Pa trovi a (od ukupno ³hiljadu pa trovskih pu aka´), koji su proneli slavu crnogorskog i srpskog oru ja od Cera i Suvobora do Bitolja, od Kolubare preko Drine do Glasinca i Mojkovca, koji su 1916. godine sa srpskom vojskom pro li golgotu odstupanja preko Albanije da bi potom 1918. prolomili linije Solunskog fronta i u vihornom naletu oslobodili porobljene Srbiju i Crnu Goru. Kona no, 1919. godine Leontije se skrasio na Cetinju, gde je uskoro proizveden u igumana i odlikovan pravom da nosi naprsni krst. Dve godine zatim, sa tri ordena Svetog Save, zlatnom Obili a medaljom, srebrnom medaljom za hrabrost, albanskom i kumanovskom spomenicom na grudima, seo je na stolicu igumana manastira Ostrog, odnosno prvog uvara ivota svetog Vasilija Ostro kog, kojem je smerno slu io vi e od trideset godine. Umro je 18. novembra 1955. godine. Kako ga je smrt zatekla u rodnim Pa trovi ima, u manastiru Praskvica, tu je i sahranjen, uz temelj crkve Svete trojice, u grobnici dugogodi njeg igumana ovog drevnog pa trovskog manastira, Mitrovi evog u itelja, arhimandrita Danila (Ugrinovi a), uprkos jo za ivota izra enoj elji da ve no po iva u Ostrogu, gde je jo za ivota bio pripremio grobnicu kod Donjeg ostro kog manastira. Amanet mu je ispunjen gotovo pedeset godina kasnije, 19. novembra 2004, kada su njegovi zemni ostaci preneti i sahranjeni u toj grobnici u Ostrogu. ´ZA TO JE UVEDEN...´ U PRVOM dokumentu u dosijeu Leontija (Mitrovi a) pi e ´za to je uveden´ u ´tefter´ Udbe jo 12. aprila 1946. godine: ´... za vreme biv e Jugoslavije uzeo aktivnog u e a u slu bovanju onda njim nenarodnim re imima. Za vreme okupacije uzeo je aktivnog u e a u izdaji, pri emu je davao svoje dopise okupatorskom listu µGlas Crnogorca¶ , u kojima je napadao na pokret, a danas je sasvim naspram FNRJ ...´ Ovakve te ke optu be i kvalifikacije nekog inovnika Udbe, me utim, nesu potvr ene vrstim dokazima, ili ih barem nema u dosije. LIKVIDACIJA ETNIKA DO danas je ostalo zagonetno kakvu je zaista ulogu imao Leontije (Mitrovi ) u operaciji likvidacije etni kog taba u Ostrogu, u oktobru 1943. godine. Puni a Perovi , jedan od aktera i partizanskih rukovodilaca u toj akciji, u svom kazivanju zbog ne eg ne spominje Mitrovi a po imenu kao partizanskog pregovara a, ve , kako je zapisao Vladimir Dedijer, ka e: ´Na li smo oveka iz mesta, koji im je bio vi e naklonjen nego nama i komu mogu verovati ...´ Iz toga bi se moglo zaklju iti da je prema njemu bilo odre ene surevnjivosti me u partizanima, ali mu tu ulogu nikada nesu zaboravili ni oprostili ni mnogi etnici, koji tvrde da je Mitrovi ´podlo izdao´ i etnicima ´zabo no u le a u asovima agonije´. Po onome kako je Blagoje Andri iz Ravne Rijeke kod Bijelog

Polja, jedini slu ajno pre iveli iz grupe tada streljanih etnika u Ostrogu, opisao posredni ku ulogu Leontija (Mitrovi a), reklo bi se da je on tu ulogu obavio vrlo revnosno, odnosno da je uspeo da pokoleba zabarikadirane etnike u Gornjem manastiru, sa generalom Bla om ukanovi em na elu, i nagovori ih da odlo e oru je i predaju se - svi sem Baja Stani i a, njegovih sinovaca Bora, Vojina i Milenka i Bla a Vojvodi a. Onu su, kao to je poznato, i skon ali u zabarikadiranom manastiru - kad je Bajo Stani i poginuo, njegovi sinovci i Vojvodi su, navodno, izvr ili samoubistvo i nesu hteli da se predaju.

Stra a ne e zvona
Budo Simonovi | 03. januar 2008. 00:00 | Komentara: 0

Presko?ite jutros zvona i molitve, oprosti?e Bog i sveti Vasilije, da ne probudite njegovu svetlost kralja... Na ³spomenici´ kralj je zapisao: ³Slava ti i milost Sveti Vasilije. U ovim te kim danima pomozi mojoj juna?koj vojsci i mom ljubljenom narodu. Petar´
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Dosije igumana Leontija Stra a ne e zvona Kralj poziva patrijarha Sanduci puni - zlata! Pe ina sedam lopova Tri kamiona zlata Kafed ija otkrio rudnik Iguman iroke ruke Tri hri anske svetinje Ukraden dragulj Bogorodice

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

U PRVIM pono nim satima, 6. aprila 1941. godine, Nema ka je mu ki, bez objave rata i po tovanja bilo kakvih obi aja ratovanja, napala Jugoslaviju. Desilo se to u rejonu erdapa gde je jedna juri na grupa Vermahta sa podru ja Rumunije poku ala da iznenadi jugoslovensku pograni nu posadu na ostrvima Karata i Ada-kale, kojom je komandovao mladi potporu nik Borivoje Markovi . U neravnopravnoj borbi izginula je ve ina jugoslovenskih grani ara, a potporu nik Markovi , vide i da ne mo e odr ati polo aj i da e pasti neprijatelju u ruke, posljednji metak iz revolvera ispalio je sebi u slepoo nicu. Koji sat potom, u praskozorje, nema ke borbene eskadrile su zasule bombama vojne aerodrome od Ljubljane, Bre ica i Zagreba do Ni a, Skoplja i Kumanova, a istovremeno je Hitlerova soldateska, ta nije 12. armija, krenula i u iroku kopnenu ofanzivu prema Jugoslaviji sa bugarske teritorije. Novoimenovanog predsednika jugoslovenske kraljevske vlade, armijskog generala Du ana Simovi a, nije tog nedeljnog jutra do ekalo zakazano ven anje erke Olgice. im su grunule prve bombe, on se setio upozorenja zapadnoevropskih diplomata koja su mu minulih dana stizala preko ambasada u Beogradu i tek tada shvatio da nisu bila bez osnova. Shvatio je da je bila ta na i pouzdana alarmantna poruka njegovog vojnog ata ea iz jugoslovenske ambasade u Berlinu, pukovnika Vladimira Vauhnika, koji je samo dva dana ranije precizno javio i as kad e uslediti Hitlerov udar, i pravce dejstava, i sastav i brojnost nema kih snaga opredeljenih da pregaze Jugoslaviju. Kralj i ljubavnica TEK to se, posle prvog naleta nema kih bombardera, malo slegla pra ina i detonacije te kih bombi nadja ao pla i jauk ranjenih i izbezumljenih Beogra ana, koji su bezglavo nekud be ali izme u ru evina, po ela je i be anija i rasulo i jugoslovenske vlade i mladog kralja Petra Drugog Kara or evi a sa njegovom svitom. U panici, bez pravog plana i cilja - samo to dalje od Beograda i linija fronta, koje su se

vrtoglavom brzinom pomerale od granica ka unutra njosti. Vlada je odstupala jednim pravcem, kralj i njegova kamarila - drugim. Sedmog dana, u nedelju 13. aprila, jugoslovenska vlada, bez ve odbeglih prvog potpredsednika dr Ivana Ma eka i spomenutog ministra Andresa, odnosno u bombardovanju poginulog dr Franja Kulovca, odr ala je na Palama, u sali Doma asnih sestara, svoju poslednju sednicu. Osnovni zaklju ak je bio da ministri ujutro po zori otputuju sa Pala u Nik i , kao poslednju stanicu i upori te pred najezdom okupatora. Tog dana, upravo dok je Vlada zasedala na Palama, kralj Petar je prispeo u Ostrog, odavno ve predvi en i pripremljen za mogu u ratnu prestonicu. Andrija Koprivica je, u svojoj knjizi ³U Ostrogu sa uvano zlato´, zabele io o tome kazivanje igumana Leontija (Mitrovi a):³Trinaestog aprila, negdje iza podneva, prispio je kralj Petar sa svojom ljubavnicom Doli Najdanovi , generalom Draganom Mirkovi em, upravnikom dvora, s nekoliko ministara, a utanata, ordonanasa i itavom bulumentom agenata i andarma... U pro lom svjetskom ratu imao sam prilike da vidim mnogo nereda i zbrke, ali to sam vidio dok je kralj ovdje boravio, nadma ilo je sve to sam dosad vidio... Po ev od kralja, pa do posljednjeg andarma nije se znalo ko je od njih vrtoglaviji...´ Jedan od poslednjih svedoka tih burnih ostro kih dana bio je i, na alost odavno ve pokojni, iguman Serafim (Ka i ), dugogodi nji smerni slu benik ovog svetili ta i njegov upravitelj, koji je iz rodnog itni a kod Drni a do ao u Ostrog tri godine pre Drugog svetskog rata kao etrnaestogodi nji de ak da u i mona ku kolu: - Upravitelj manastira - kazivao je svojevremeno iguman Serafim potpisniku ovih redaka tada je bio izuzetno popularni i kod naroda omiljeni arhimandrit Leontije (Mitrovi ), a uvar ivota svetog Vasilija iguman Gerasim ( e ur). Jednoga dana, koliko se sje am bilo je to 13. aprila 1941, banu u Gornji manastir arhimandrit Leontije. Do e nekako izjutra, ozbiljan i vidno uzbu en: ³A, eco, sivi sokolovi, da se isprazne i lijepo o iste i namjeste one tri sobe u manastiru, ima emo no as na konaku stidne goste...´ Niko, naravno, ne sme ni pitati ko su gosti. Razleteli se mi, ribamo podove, istimo i ure ujemo. U neko doba neko na kolima zapre nim odozdo od Donjeg manastira doveze krevete na u te i lepe, nove du eke i posteljinu. U sve tri sobe, a one su jedna iznad druge, namestismo po jedan krevet. Leontije stalno nadzire i nare uje ta i kako valja namestiti. Najlep i krevet, sa onim finim mesinganim uzglavnicama, i posteljinu sa vezenim jastucima i ipkanim ar avima u onu srednju sobu. Kad pred ve e sve bi gotovo, Leontije nas prizva i okupi: - E, sad, eco, idite te obucite najljep e i najnovije ode de jer e nam no as na konak sti i na presvijetli kralj. Ratni po ar nagnao sokola da spas potra i u ovim gredama i ovom svetom hramu... Za as sam zaboravio umor i neka silna i neopisiva radost me ispunila i ponela do neba, a u sebi sam ponavljao molitvu: - Fala ti, Bo e i sveti Vasilije Ostro ki, kad mene gre nog raba Bo jega udostojiste da stisnem i celivam ruku presvetloga kralja na ega... Uveliko je bila odmakla no , karamlu na, ali topla i prijatna, prava proletnja, kad se dole, kod Donjeg manastira ukaza e dva svetla i zaputi e ka Gornjem manastiru: - Evo ga! - uzbu eno re e Leontije i po e da nas raspore uje gde e ko da eka. Mene ostavi na samim ulaznim vratima u predvorje manastira, ostale redom, a on sam u e u ivot... Nema molitve Dok su se ona dva svetla odozdo, serpentinama uz strmu, umovitu padinu, sporo pribli avala, ja sam stalno poku avao da zamislim kako li to izgleda kralj i ve bao kako u mu se to smernije pokloniti. Prvi prispe krupan ovek u uniformi. Dr i baterijsku lampu u ruci i ne mogu mu isto videti lice. Prilazi nekako nepoverljivo, meri me od glave do peta i onda tiho pita: - A, gde ti je otac Leontije? Dok obja njavam da on eka pored svetih mo ti Svetitelja, ispred mene minu sitna prilika u svetlom mantilu i sa velikim ka ketom na glavi. Minu bez re i i naklona, a ja u udu ne uspeh ruku pru iti ni onom drugom pratiocu sa svetlom koji se uljudno pozdravi i spomenu Boga... Znao sam da je kralj mlad, ali mi ni u snu nije bilo da je tako sitan i upotan, a pogotovu ne da se ne ume uljudno pozdraviti i ruku oveku pru iti... Jo dok je kralj sa pratiocima bio u ivotu, oko manastira je zagu ila vojska. Nas su sve preselili i smestili u konak ispred manastira, ak i igumana e ura i arhimandrita Leontija. Ujutro, mi poranili na jutarnju molitvu, ali nas na ulazu do eka stra a: - Neka, presko ite jutros zvona i molitve, oprosti e Bog i sveti Vasilije, da ne probudite njegovu svetlost kralja... Vratismo se natrag u konak i ne izlazimo vi e nigde do osam-devet asova. Onda mene, kao najmla eg, posla e da donesem vode. Iza em boja ljivo i odmah vidim da nema stra e na kapiji ispred manastira. Nema ni vojnika nigde okolo. U em polako unutra. Ne uje se niko. Ispenjem se na vrh prstiju do prve sobe - ona prazna. Tako i ostale, zijaju otvorena vrata, a unutra nigde nikoga. Na sto i u u sobi u kojoj je spavao kralj otvorena ³spomenica´ i u njoj dosta neve to, osnova kim rukopisom napisano: ³Slava Ti i milost, Sveti Vasilije. U ovim te kim danima pomozi mojoj juna koj vojsci i mome ljubljenom narodu. Petar.´ KRALj JE PRVI POBEGAO

KAKO postoje odre ene razlike oko toga kad je ta no kralj Petar Kara or evi stigao sa pratnjom i ljubavnicom Doli Najdanovi u Ostrog i koliko se tu zadr ao, hroni ari se ne sla u ni oko toga kad je ta no pobegao iz zemlje. I po kazivanju igumana ostro kog Leontija (Mitrovi a), koje je zapisao Andrija Koprivica, i po se anju igumana Serafima (Ka i a), a i po mnogim dokumentima i knjigama, on je u Ostrog prispeo 13. aprila, prekona io u Gornjem manastiru i ujutro, zorom produ io put Nik i a, gde se ve oko podneva na Kapinom polju ukrcao u avion i poletio prema Gr koj. On je, dakle, prvi pobegao. Tog istog dana, 14. aprila, u Ostrog je stigao predsednik Vlade, general Du an Simovi , a ministri i njihove porodice hitali su kolima od Pala prema Nik i u, gde su pristizali gotovo do pono i i sme tani u prostorije poljoprivredne kole na periferiji grada. Sutradan je po ela i njihova evakuacija koja je trajala dva dana. RATNA PRESTONICA OSTROG je, pored Banje Kovilja e i Vrnja ke Banje, odmah posle Prvog svetskog rata i stvaranja Jugoslavije bio odre en kao jedna od mogu ih ratnih prestonica. Po kazivanjeu Leontija (Mitrovi a), on je ve 1923. godine, u najve oj tajnosti, od Ministarstva jugoslovenske vojske i mornarice dobio novac da uredi i osposobi Ostrog za sedi te Vrhovne komande. Radovi su trajali pune tri godine, ali Ostrog nikada nije stavljen u funkciju koja mu je bila namenjena. Pod ostro ke grede, istina, jeste tih aprilskih dana stigao mladi kralj i sva dvorska svita, pratnja i komora, sjatilo se oko tri stotine automobila i zapre nih vozila jedino nije bilo Vrhovne komande...

Kralj poziva patrijarha
Budo Simonovi | 04. januar 2008. 00:00 | Komentara: 0

Na poziv Petra II, Gavrilo (Do i?) zahvaljuje kralju i poru?uje da ne mo e ostaviti narod na milost i nemilost nemilosrdnicima. To li je taj vla ki pop koji je objavio rat velikom Rajhu, besneo je jedan gestapovac
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Dosije igumana Leontija Stra a ne e zvona Kralj poziva patrijarha Sanduci puni - zlata! Pe ina sedam lopova Tri kamiona zlata Kafed ija otkrio rudnik Iguman iroke ruke Tri hri anske svetinje Ukraden dragulj Bogorodice

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

ISTOGA dana kada su kralj Petar i njegova pratnja pobegli iz Ostroga put Nik i a, u Gornji ostro ki manastir je do la Njegova svetost patrijarh srpski Gavrilo (Do i ), sa li nim sekretarom, sinovcem Du anom Do i em i pratiocem Milutinom Popovi em. On je, na nekoliko dana pre toga, stigao iz Beograda u Donji ostro ki manastir: - Ostao je ovde i na konak - se ao se svojevremeno iguman Serafim (Ka i ) - a sutradan je vazdan etao ovim platoom ispred manastira, zagledan niz Bjelopavli ku dolinu kao da nekoga eka. eta uglavnom sam, utke, smrknuta lica i tek gdekad nas pone to upita. U suton pred manastir rupi e tri mlada oficira u pilotskim uniformama. Smerno stupi e pred patrijarha, vojni ki salutira e i onda mu jedan odse no saop ti: - Va a svetosti, njegovo veli anstvo kralj je odlu io da se pred naletom osvaja kih hordi skloni i sa vladom privremeno ode iz otad bine, pa vas poziva i moli da krenete za njim, avion vas eka u Nik i u... Patrijarh za trenutak zastade za u en, a onda odlu no odgovori: - Idite vi, eco, i sre an vam put! I

pozdravite milostivoga kralja na ega i zafalite mu na brizi i pa nji. I ka ite mu da ja ne mogu ostaviti svoj narod na milost i nemilost nemilosrdnicima, da je pastiru mjesto uz stado i kad navale opori gladnih vukova... Zlo fa izma MISLIM da sam doslovce upamtio svaku re ovog mudrog i plemenitog oveka koji je potom ostao jo nekoliko dana u Gornjem manastiru i po ceo dan, na nogama ekao nove vesti. A one su stizale sve crnja od crnje, sve dok jednog studenog, ki ovitog jutra u Ostrog nisu banuli Nemci i patrijarha, koji je u me uvremenu ve bio si ao u Donji manastir, izvukli na ki u, takore i u no nim haljinama... Gavrilo (Do i ), veliki patriota, prekaljeni ratnik iz balkanskih i Prvog svetskog rata, junak koji je omirisao barut i za ispoljenu hrabrost na bojnom polju se okitio Kara or evom zvezdom sa ma evima i Obili a medaljom, dobro je znao ta je fa izam, ta je nema ki nacizam, kakva je nemilosrdna ala zinula i krenula da pro dere celi svet. Godine mira koje su nastupile nisu ohladile u areno elo nepokornog mora kog slobodouma. Njegovo ogor enje, razo aranje i nepoverenje u germanski soj nije ga pro lo ni kada je seo na tron svetog Petra Cetinjskog, ak ni kada je potom poneo krunu patrijarha srpskog. Stoga se energi no usprotivio i Kraljevskom namesni tvu, odnosno namesniku knezu Pavlu Kara or evi u kad je naumio da sa Nema kom i njenim saveznicima potpi e pakt. Svoje neslaganje sa takvom politikom izrazio je i u posebnom memorandumu, koji je 19. marta 1941. godine potpisao u ime Srpske pravoslavne crkve. Nadaju i se da e ipak odobrovoljiti i privoleti goropadnog i uticajnog, a kod naroda veoma popularnog i omiljenog crkvenog poglavara, knez Pavle ga je etiri dana kasnije pozvao u Beli dvor na ru ak. U ledenoj i nimalo prijateljskoj atmosferi, knez je u neko doba uvrebao priliku da patrijarhu predo i politi ke prilike i upozna ga sa predlogom Jugoslovenske kraljevske vlade da se bezuslovno prihvati i potpi e pakt sa silama Osovine: - Kraljevsko namesni tvo - rekao je pored ostalog knez Pavle - posle dugog razmi ljanja, usvojilo je ovo jedino celishodno re enje Kraljevske vlade kao opravdano u potpunosti. Ovih dana treba da se izvr i sam akt pristupanja Trojnom paktu. Sve drugo bilo je neizvodljivo i nekorisno da se ma ta uradi suprotno ovoj odluci. eleli smo da vas li no zamolimo da nas razumete i da pomirljivo delujete na Srpsku crkvu i narod kao celinu u pogledu primanja Pakta... - Takva va a odluka, bez konsultovanja naroda, mo e da dovede zemlju u jedno veliko isku enje, koje bog zna kako mo e da se svr i - odgovorio mu je bez uvijanja patrijarh i detaljno obrazlo io takvu procenu. - Na osnovu svega onoga to sam vam izlo io i na osnovu odgovora Va ega viso anstva, meni ni ta drugo ne preostaje nego da nastavim put sa narodom do kraja, i da sa njime podelim a u gor ine koja nam je pripremljena. Ako bude trebalo i i i dalje od ovoga, ja u se rado povu i u manastirsku eliju da tamo dokraj im svoj emerni ivot, svestan da sam sve po teno i dosledno u inio prema Crkvi i narodu, kako to moj polo aj zahteva. To e biti moj poslednji protest protiv jedne ovakve politike, koja nas vodi na stranputicu i koja je potpuno u protivnosti sa na om tradicijom, na om asti i svim drugim to nas krasi kao ljude - rekao je patrijarh Gavrilo i prekinuo dalji razgovor, a kasnije je kneza Pavla i otvoreno sumnji io kao Hitlerovog i Musolinijevog pijuna. Hap enje u zoru SAMO takav patriota i nepokor, takav podanik otad bine i vere kojoj je slu io bez ostatka, mogao je 27. marta 1941. godine, preko Radio Beograda di i glas protiv fa izma i suludih nacisti kih osvaja kih planova, protiv kukavi kog podani tva i pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, glas koji je digao na noge, ne samo Beograd, koji je prisilio Hitlera da se okrene Balkanu i za trideset i sedam dana odgodi napad na Sovjetski Savez ( to je, kako se ispostavilo, bilo mo da presudno i za kona ni ishod Drugog svetskog rata). A patrijarh Gavrilo je, podse anja radi, tada pored ostalog rekao i ovo: - Ponizimo se svi pred Bogom i uspravimo pred ljudima! Ako je iveti, da ivimo svi u svetinji i slobodi! Ako je mreti, da umremo svi za svetinju i slobodu! Nije stoga ni udno to su se Nemci silno obradovali kad su, 25. aprila 1941. godine, banuli po zori u Ostrog i iz kreveta na ki u izvukli patrijarha Gavrila (Do i a). Jedan oficir-gestapovac, koji je odnekud znao srpski, po se anju Serafima (Ka i a), unio mu se u lice i zajedljivo upitao: - To li je taj vla ki pop koji je objavio rat velikom Rajhu!? MOLITVA OSE AJU I da su se nad Jugoslaviju i njen mu eni ki narod nadvili crni oblaci i slute i da se priprema

veliko zlo, patrijarh Gavrilo (Do i ) je odmah po dolasku u Ostrog, 12. aprila 1941. godine, u manastirskoj ³spomenici´ zapisao: ³Molim se Bogu i sv. ugodniku njegovom Vasiliju Ostro kom i svima svetiteljima da Bog sa uva na mu eni ki narod u ovim te kim i ljutim vremenima i da svevi nja sila Bo ja izbavi cijelo ovje anstvo od u asnih isku enja i nesre a koje ga toliko nemilosrdno pritiskaju i upropa uju. Patrijarh srpski Gavrilo.´ DUHOVNIK, UMNIK, RATNIK PATRIJARH Gavrilo (Do i ) se rodio 17. maja 1881. godine u donjomora kom selu Vrujca (na kr tenju je dobio ime or e). Po zavr etku Bogoslovsko-u iteljske kole u Prizrenu, zamona io se u Si evu kod Ni a, u februaru 1900. Teologiju je zavr io u Atini, gde je i doktorirao 1909. Govorio je gr ki, ruski, nema ki i francuski jezik. Posle smrti Mitrofana Bana, 1920. godine, postavljen je za mitropolita crnogorskoprimorskog, a, 21. februara 1938. godine, postao je patrijarh srpski. Za hrabrost i vojni ke zasluge odlikovan je mnogobrojnim najvi im odli jima, pored ostalih i Kara or evom zvezdom, Obili a medaljom i Danilovom zvezdom, ime se ne mo e pohvaliti nijedan velikodostojnik Srpske pravoslavne crkve. Umro je naprasno, u no i izme u 6. i 7. maja 1950. godine i sahranjen u Sabornoj crkvi u Beogradu, izme u srpskih kne eva Milo a i Mihaila Obrenovi a. DVANAEST TAMNICA GAVRILO (Do i ), mitropolit crnogorsko-primorski, za patrijarha srpskog je izabran 21. februara 1938. godine (tada je bio u pedesetosmoj godini). Kako je 25. aprila 1941. godine uhap en u Ostrogu i doveden u Beograd, dugo je bio konfiniran u manastirima u Rakovici i Vojlovici kod Pan eva, zajedno sa vladikom Nikolajem (Velimirovi em). Odatle je odveden u internaciju. Pored ostalih konc-logora robovao je i u zloglasnom ³Dahauu´ i bio jedini velikodostojnik Srpske pravoslavne crkve koji je pre ivio pakao tog nacisti kog mu ili ta (On je, ina e, tri godine tamnovao i kao mitropolit crnogorsko-primorski u austrougarskim logorima, za vreme Prvog svetskog rata). Sve u svemu, samo tokom Drugog svetskog rata je promenio dvanaest tamnica i robovao ravno etiri godine i dvanaest dana.

Sanduci puni - zlata!
Budo Simonovi | 05. januar 2008. 00:00 | Komentara: 0

U dve kolone, u Nik i? je dopremljeno 204 sanduka sa 10,2 tone zlata. U Kairo je preba?eno samo 18 kov?ega
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Dosije igumana Leontija Stra a ne e zvona Kralj poziva patrijarha Sanduci puni - zlata! Pe ina sedam lopova Tri kamiona zlata Kafed ija otkrio rudnik Iguman iroke ruke Tri hri anske svetinje Ukraden dragulj Bogorodice

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

NA improvizovani aerodrom na Kapinom polju, na periferiji Nik i a, koji su tog sumornog jutra 14. aprila 1941. godine od nema kih lovaca i bombardera uvali gusti, niski oblaci, prvi je iz Sarajeva avionom

doletio komandant jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, general Borivoje Mirkovi , koji je preuzeo komandu. im je kralj sa naju om pratnjom stigao iz Ostroga, Mirkovi je zapovedio majoru Sofilju, pilotu tromotornog bombardera ³savoja´, da pali motore. Sem kralja, u avion su se ukrcali ministar dvora Radoje Kne evi , a utant, pukovnik Raki , kraljev lekar Moa anin i drugi pilot, kapetan Ivan Dominiko. Mesta nije bilo za drugog a utanta, majora Kne evi a, kraljevog sobara Radenka i nekoliko kofera sa kraljevim stvarima (zanimljivo je da je kraljev avion tog dana pod pretnjom britanskih lovaca i njihovom budnom pratnjom, neplanirano morao prvo da sleti na pomo ni aerodrom kod Paramitija u Gr koj i da je kralj iz letilice morao da iza e s rukama na potiljku, ali je let ubrzo nastavljen, im je utvr en identitet putnika). A te te ke trenutke na malom nik i kom aerodromu, Mihailo Mari ovako opisuje u svojoj knjizi ³Kralj i vlada u emigraciji´: ³Prema Mirkovi evu planu trebalo je da avioni, koji odvezu prve putnike u Gr ku, ponovo slete na nik i ki aerodrom. O ekivao je da e svaki avion uspeti po nekoliko puta da preveze ¶ ivi tovar¶... Dupla stra a ISPRED barake, stajala je udvostru ena stra a pokraj dvadesetak sanduka. U njima je bilo zlato, zve e e i u polugama. Pre no to avion krene, pilot se javljao li no generalu Mirkovi u. On je, onda, nare ivao svome a utantu da dvojica stra ara ponesu, zajedno s pilotom, bar po jedan sanduk u avion koji pole e... Zlato je dovezeno u Nik i prethodne no i. U prvoj transportnoj koloni stiglo je 166 sanduka sa oko 8.300 kilograma poluga, a u drugoj - 38 sanduka sa zve e im zlatom Narodne banke, u te ini od oko 1.900 kilograma. Me utim, iz grada na nik i ki aerodrom preneto je da se prebaci u inostranstvo samo 20 sanduka. Za vi e - nije bilo aviona...´ General Mirkovi je nastojao da po svaku cenu u pretovarene avione utovari svih dvadeset sanduka, pa je ponekad izbacivao i nekoga od onih koji su se nekako ukrcali i ve molili Boga da avion to pre krene i sre no se prizemlji. Neki od njih su se uzalud molili - niti su se avioni ikada vratili u Nik i , niti su videli koji drugi aerodrom - zavr ili su, po svoj prilici, na dnu Sredozemnog ili kojeg drugog usputnog mora, ili u gudurama albanskih ili gr kih planina. Posebno je, ipak, zanimljiva pri a o poslednjem avionu koji se tih dana vinuo sa Kapina polja ka Gr koj. U njemu je sedeo general Borivoje Mirkovi , potpukovnici Milo Bankovi , Miodrag Bo kovi , Miodrag Lozi i ivojin Radoji i , majori Du an Babi , Svetislav Vohovski i Krsta Lozi , kapetan Slavko Stebrnjak i stari ministar Marko Dakovi , koji se gotovo slu ajno na ao tu na aerodromu i skoro silom uguran u avion. U avion su uba ena i preostala tri sanduka zlata. Samo iskusni vazduhoplovni vuk, kakav je bio pilot Ivan Dominiko, mogao je preoptere enu ³savoju´ podi i sa travnatog uzleti ta u Nik i u i dovesti je do gr kih obala. Tu se, me utim, ispre ila nova, neplanirana nevolja - vatra gr kih pograni nih snaga koja je prisilila avion da prinudno sleti na prvu zaravan: ³ ula se lomljava, tresak´, pi e Mari . ³Avion je zahvatio zemlju jednim, pa drugim krilom, prepolovio se i zaustavio. Komandantu vazduhoplovstva bile su slomljene obe noge. Neko je jaukao. Pilot je povredio koleno, potpukovniku Miodragu Lozi u slomljena klju nja a, majoru Krsti Lozi u lice u krvi gotovo svi su pretrpeli manje ili ve e ozlede. Ministar Marko Dakovi nekako se izvukao iz aviona, ali nije mogao da stoji. Seo je, zatim legao i izgubio svest. Ubrzo je izdahnuo. U gr kom selu Paleros - Zaverde sahranjen je poginuli ministar kraljevske vlade. Kod Marka Dakovi a na eno je svega oko hiljadu dinara u srebru, d epni elezni ki sat i njegov pi tolj. Uvezane u d epnu maramicu, ove stvari predate su kasnije poslanstvu u Atini...´ Godinama posle rata govorkalo se da je Dakovi , u stvari, stradao od zlata, da mu je jedan od sanduka u karambolu aviona nekako pao na glavu i naneo mu smrtonosne povrede, odnosno da je od udara do lo do izliva krvi u mozak. Milomir Mari to negira, pozivaju i se na izjave pojedinih pre ivelih u ovom udesu, koji su tvrdili da su sanduci bili na podu, a kako se avion nije prevrtao nisu ni mogli nekoga da povrede po glavi. Kao jedan od pre ivelih, neposredni svedok drame na Kapinom polju, tada mladi pilot, major Svetozar Loli je, me utim, pedeset godina kasnije, druga ije opisao ovaj slu aj. Reporteru ³Ilustrovane politike´ Ozrenu Milanovi u, on je najpre ispri ao kako je na Kapinom polju kr mljen papirni novac: Deoba novca - SVI prisutni vojnici, podoficiri i oficiri mogli su da uzmu, uz priznanicu, dr avni novac. I to: 10.000 dinara - vojnik, 15.000 kaplar, 30.000 podoficir, dok je svaki oficir imao pravo na 50.000 dinara. Po obavljenoj raspodeli novca u papiru, ostatak je spakovan u vre e i odvezen kamionom. - Pri alo se docnije da je spaljivan u nekoj obli njoj pe ini. Ono to nije progutao plamen, razgrabio je narod - kazao je Loli , posebno isti u i da su u ovoj deobi novca naro ito bili privilegovani u esnici pu a od 27. marta - da je svaki od njih mogao da uzme po pet miliona dinara u hiljadarkama koje su docnije u

Egiptu - oni koji su se domogli Egipta - menjali za engleske funte, pet miliona dinara za pet hiljada funti, to nije bio sitan novac. - Od 204 sanduka zlata koji su dopremljeni u Nik i , u Kairo je preba eno samo osamnaest - tvrdi dalje Loli . - Se am se i aviona u koje je utovarano zlato i njihovih pilota. Pet sanduka je uba eno u ³savoju marketi´ kapetana Leona Brada ke, pet sanduka u ³dornije´ kapetana Milojevi a i narednika Ore kovi a, tri sanduka u dvomotorni ³potez´ majora Mi ovi a i pet sanduka u ³savoju´ kapetana Ivana Dominika... Ovaj pilot se vratio po to je prethodnog dana prevezao kralja Petra u Gr ku. Po povratku, u taj avion je, po nare enju potpukovnika Miodraga Lozi a, utovareno pet sanduka zlata, ali umesto u nosa e bombi, sanduci su ukrcani u rep aviona, to je bilo od presudnog zna aja... - Taj avion je prisiljen protivavionskom vatrom sa zemlje - nastavlja Loli - morao da se prizemlji na prvoj pogodnoj ledini. Spu tanje je i lo dobro, sve do na dva-tri metra iznad zemlje. A tada, zbog preoptere enosti repa, na koji je pao teret svih pet sanduka zlata, avion je prvo dotakao zemlju zadnjim delom a tek onda to kovima. Pod teretom, letilica se prelomila. Sede i onako na sanduku zlata, general Mirkovi je ispao iz aviona. Tom prilikom je po drugi put polomio i ruke i noge. Prvi put mu se to dogodilo nekoliko godina ranije. Ministar Marko Dakovi , koji je sedeo na sanduku do Mirkovi a, ispao je tako e iz repa aviona, a zajedno s njim i sanduk zlata. O evici, lanovi posade koji su ostali gotovo nepovre eni, mogli su da vide kako je sanduk pun zlata stigao nesre nog Marka Dakovi a i ubio ga na mestu... SUDBINA PETOG AVIONA POSLEDNJIM od pet ³kapronija´ koji su na dan kapitulacije Jugoslavije 1941. godine uzleteli iz Nik i a, s ciljem da se domognu neke slobodne vazdu ne luke na Sredozemlju, pilotirao je kapetan Du an Sinobad: - Dve su verzije toga gde je i kako nastradao - ka e njegov kolega, pilot Svetozar Loli . - Po jednoj, avion je udario u planinu Olimp u Gr koj, jer je zbog nevremena i magle pilot izgubio orijentaciju. Po drugoj, avion su napali neprijateljski lovci, pogodili ga, a zatim se letilica sru ila u more. Nesumnjivo je, na alost, da su, pored kapetana Sinobada,nastradali i svi lanovi posade i putnici kapetan Dimitrije Brajovi , pukovnik Stojan Zdravkovi , major or e Stanojlovi , kao i narednici Stevan Vujaklija i Danilo Deji . U ovom udesu poginuo je kao putnik i znameniti istori ar Vladimir orovi . POBEGLO 216 POLITI ARA MNOGI od aviona koji su se ta dva smutna i tu na aprilska dana 1941. godine vinuli u nebo sa ledine na Kapinom polju kod Nik i a, ako su i uspeli da dolete i sre no se prizemlje na nekom od gr kih aerodroma, stradali su potom kao lak plen nema ke avijacije, a tek retki su uspeli da se vrate do Nik i a i prevezu bar jo jednu turu begunaca. Sve u svemu, za ta tri dana od 14. do 16. aprila, uprkos niskim oblacima i potpuno neregularnim uslovima za letenje, sa Kapina polja je, po podacima Mihaila Mari a, u inostranstvo prevezeno 216 jugoslovenskih politi ara i dr avnih li nosti s kraljem Petrom Drugim Kara or evi em na elu. Oba ka, njihova bli a i dalja rodbina.

Pe ina sedam lopova
Budo Simonovi | 07. januar 2008. 00:00 | Komentara: 0

Tako je nazvana pe?ina ispod Trebjese, kod Nik i?a, u kojoj je po kapitulaciji Jugoslavije sme tena ogromna koli?ina papirnog novca iz narodne banke.
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Dosije igumana Leontija Stra a ne e zvona Kralj poziva patrijarha Sanduci puni - zlata! Pe ina sedam lopova Tri kamiona zlata Kafed ija otkrio rudnik Iguman iroke ruke Tri hri anske svetinje Ukraden dragulj Bogorodice

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

OD aprilskog haosa 1941, u kojem se vrtoglavo ru ila i nestajala najmo nija i strate ki najzna ajnija dr ava na Balkanu, pro lo je ezdeset i est godina. Istori ari i analiti ari su uglavnom odgonetnuli razloge tako brzog raspada i kraha Jugoslavije, kako se moglo desiti da je Hitlerova i Musolinijeva osvaja ka ma ina pregazi skoro bez ikakvog otpora i za samo jedanaest dana ukloni kao granu s puta u nameri da ostvari svoje strate ke ciljeve i interese na ovom prostoru i nesmetano nastavi pohod na jugoistok. Istori ari, me utim, jo nisu valjano umo ili pero niti do kraja razjasnili sudbinu jugoslovenskog zlata, pa u pri ama o tome prevagu i danas imaju ma tovita i bajkovita naga anja i pekulacije, koje nemaju gotovo nikakvog tvrdog utemeljenja u dokumentima. Izvesno je da je mnogo ruku mesilo taj slatki kola , mnogo pohlepnih i gramzivih zevalo da se pri esti bar mrvicom tog kola a, da za sebe zagrabi polugu zlata ili barem a icu dukata iz nebrojenih sanduka u kojima je blago bilo sme teno. Sve to je, naravno, ra eno bez svedoka, bez trajnih i neizbrisivih tragova, pa je to mo da i razlog to nau nici i istori ari jo obigravaju oko ove teme kao ma ke oko vru e ka e i izbegavaju da ugaze u to minsko polje puno zamki i enigmi. Zato je to i ostao iroko otvoreni i neispitani prostor, bogom dan za one koji ne robuju istini i ne zavise previ e od injenica, za lakomislene i lakoverne lovce na senzacije bez nau ne potke, intrigante i politikante, one koji tvrde da je sva istorija do njih i njihova vremena la i podvala. Prokletstvo blaga U TOM pogledu odska u roman pod naslovom "Pre asni" Pjera Karpija i naro ito knjiga "Pe ina sedam lopova", italijanskog pisca i novinara anfranka Pjacezija, majstora za velike zavere, spektakularne afere, dramati ne i senzacionalne storije, u kojima se uglavnom ne zna gde se zavr ava ivot, ono stvarno i mogu e, a gde po inje pi eva fikcija, san, ma ta i nestvarnost. Koliko u tome ima istine i realnosti najbolje je potvrdio sam Lu o eli, glavni junak i jedan od protagonista ove zavodljive pri e o jugoslovenskom blagu, govore i o Pjacezijevoj umotvorini: "Sve je opisano tako dobro da mi se ini ak i da je istina..." Kad je pre desetak godina iznova vaskrsnula i ovim knjigama raspaljena pri a o blagu biv e jugoslovenske dr ave i dinastije, krenuo sam u Nik i , pozornicu na kojoj se polovinom aprila 1941. odigrao poslednji in tragi nog raspada te dr ave i propasti njenog nacionalnog blaga. Kako me u ljudima, uop te, od iskona vlada neki strah i uverenje da su zlato i bogatstvo kazna i prokletstvo, da je o tome opasno i bogohulno i zboriti, te ko je bilo me u Nik i anima, savremenicima tih doga aja, na i sagovornike koji e otvoreno, pod punim imenom i prezimenom, kazati kako je bilo i ta se zaista zbilo tih ratonosnih aprilskih dana. U Nik i u do danas vlada uverenje da je ono to je tu stiglo u prole e 1941. tek manji deo starojugoslovenskog nacionalnog blaga koje je u op toj be aniji i mete u dospelo do ovog grada. Kako u avionima koji su u urbi poletali sa Kapinog polja nije bilo mesta ni za sve one koji su eleli da se to br e i to vi e odmaknu od ratnog po ara i izvuku ivu glavu, a kamoli za njihovo blago, sanduci zlata i d akovi para su ostajali po putevima, bez za tite i ikakvog osiguranja. Na ovim tvrdnjama Nik i ani i danas temelje pri e kako su se pojedini njihovi sugra ani tada prekono obogatili i postali milioneri, da i danas ima neotkrivenog zlata, naro iti ako su oni koji su ga krili ve pokojni. Poluga u ba ti NIK I KU "zlatnu groznicu", odnosno pri e i sumnje da jo ima negde sklonjenog zlata, da je ono to je do sada otkriveno tek jedan manji deo, podjarila je pre tridesetak godina Stanka Nikoli , doma ica iz perifernog naselja Mu ovina, koja je, kopaju i u ba ti, na la zlatnu polugu te ku vi e od osam i po kilograma za koju je potom nepobitno utvr eno da poti e od tog predratnog dr avnog zlata, odnosno da je pripadala biv oj Narodnoj banci Kraljevine Jugoslavije. Posebno poglavlje u ovoj pri i predstavlja sudbina papirnog novca koji je bio sklonjen u jednoj pe ini na zapadnoj padini brda Trebjesa, nekoliko stotina metara iznad privrednog koloseka pruge koja je posle Drugog svetskog rata izgra ena do nik i ke elezare. Do pe ine se i sada mo e sasvim lako do i, irokim, tvrdim makadamom, prohodnim i za te ke kamione, a nalazi se u jednoj skrovitoj udolici i gotovo se i ne prime uje sve dok se ne do e pred sami ulaz.

Nekada je to o igledno bilo dobro ure eno vojno skladi te sa velikom kapijom i prozorima za ventilaciju, a odavno je napu teno, iako bi, zbog polo aja i pristupa nosti, i danas moglo poslu iti u raznovrsne svrhe. Duga ka je vi e od pedeset metara, iroka petnaestak, dok je visina tavanice oko deset metara. Dno tog prirodnog udubljenja u ljutom kamenu nekada je betonirano i ima ure ene kanale za odvodnjavanje. U tu "pe inu sedam lopova", kako je krsti anfranko Pjacezi, polovinom aprila 1941. je dovezena i sme tena najve a koli ina starojugoslovenskog papirnog novca, a nema dokaza da li je tu zavr ilo i ne to od zlata i drugih dragocenosti. Kako o igledno nije bilo ansi da se spase i sa uvaju ni zlato i druge neprolazne vrednosti, a kamoli u su tini ve bezvredni papir, neko je naredio da se pe ina minira, odnosno, novac uni ti i spali: Op ti grabe - IAKO kao jedinac i hranilac porodice nisam slu io vojni rok - se ao se 1996. godine devedeset etvorogodi nji Bla o Dra kovi , nekada uveni zidar iz Grebica kod Nik i a - uo i rata etres' prve i mene pozva e u rezervu. Kad avo ponese sve i bi kapitulacija, nas dvanaestina koji smo se zatekli na frontu prema Skadru ne dadosmo oru je, no ku i. Sve zaobilazno, besputicom i no u, do osmo do Mrko nice nadomak Nik i a, ali ne smemo kroz varo - ne znamo ko dr i vlast u Nik i u - no zaobilazimo oko Trebjese. Niti smo mi te no i znali gde je ta pe ina, ni ta je bilo u njoj, tek tuda smo jedva pro li od nekog smrada. To ti ne mogu opisati kako pare smrde i kad gore... Tek sutradan se pro ulo ta se desilo. Od siline detonacije podmetnutog eksploziva u pe ini, pritisak je izbio zid na ulazu i ve u koli inu novca izbacio i razvijao po padinama Trebjese. Vest se brzo pronela i uskoro je po eo op ti grabe i potraga za parama. Zdrave, vatrom i eksplozijom neo te ene nov anice narod je bremenima razvla io na sve strane, u pohlepnoj groznici i nerazumu koji mo e samo novac da probudi i izazove. - Ja uve e u neko doba do ao ku i - se ao se dalje starina Bla o Dra kovi . - ujem za plja ke nekih magacina, da su se neki ljudi za no obogatili i obreli gazde i bujeri. Ujutro sretnem jednoga kuma, Blagoja Radeva Vujovi a. uo i on sve to. uo i za pare u Trebjesi, te i mi tamo. Bo e dragi, kidisao mravinjak sveta, ima hiljada, ima dve hiljade du a. Gami e i bi te po onim omarima i trnjacima, ne mo e ni pri i k pe ini, a kamoli ta ugrabiti i kakvu crkavicu da ovajdi od bo jeg ivistijana. Vratimo se uve e i ja i kum bez prebijene pare. alim se ujutro tu jednome kom iji starome, a on mi veli: "Neka, ne ali, mo e biti da si sre an to nisi na ao ni dinara. Oteto - prokleto, moj sinko, upamti za sva vremena - to nikome ne mo e dobra doneti niti biti sre no..." Bogomi je taman tako nekako i bilo - nije na dobro iza lo nikome ko se tada tako obogatio... BEZDU NI PORU NIK A DA tih dana nije bilo organizovane brige o silnom blagu, da se nije znalo ni ko pije ni ko pla a, i da je svako vukao na svoju stranu, spasavao svoju glavu i mislio o li nom interesu, najbolje govori pri a o nekom poru niku Jugoslovenske vojske koji je, navodno, na aerodromu na Kapinom polju ukrao i sklonio dva sanduka zlata, a potom nagovorio jednog pilota da sa zlatom pobegnu u Gr ku i tamo ga podele. Me utim, kad su se spustili na tlo Gr ke pilot je ostao praznih ruku, jer je bezdu ni poru nik, navodno, potegao oru je i sve za sebe prigrabio...

Tri kamiona zlata
Budo Simonovi | 08. januar 2008. 00:00 | Komentara: 0

Odlukom Narodne banke, 7. aprila 1941. godine u tri kamiona utovareno je 204 sanduka - sa 9,5 tona zlata - i otpremljeno put Nik i?a
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Dosije igumana Leontija Stra a ne e zvona Kralj poziva patrijarha Sanduci puni - zlata! Pe ina sedam lopova Tri kamiona zlata Kafed ija otkrio rudnik Iguman iroke ruke

9. Tri hri anske svetinje 10. Ukraden dragulj Bogorodice Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

U SVAKOJAKIM pri ama koje se decenijama snuju o zlatu i novcu jugoslovenske dr ave propale 1941. godine, i dinastije Kara or evi , od kojih mnoge, kao to se vidi, lebde na rubu spekulacija i fantazije, istini se izgleda najvi e primakao dr Nikola ivkovi . Na osnovu podataka iz arhiva Narodne banke Jugoslavije, Arhiva Saveznog sekretarijata za unutra nje poslove, zapisnika i drugih prate ih dokumenata, ivkovi je sklopio ubedljivu i, ini se, verodostojnu storiju o sudbini dr avnog blaga, ime je u zasenak bacio sva naga anja i nepoznanice iz kojih su ispredane pri e i preterivanja, po esto obojena i protkana i politikantskim interesima i ciljevima. Dr ivkovi je, tako, do ao do nepobitnih dokumenata da je Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, ose aju i da se i nad Balkan nadvijaju crni oblaci rata, nekoliko dana pre mu kog napada Nema ke na Jugoslaviju i bombardovanja Beograda, naredila svim filijalama da se zlatne rezerve i druge dragocenosti i hartije od vrednosti koje se uvaju u bankarskim trezorima, odmah prebace u filijale Narodne banke u U icu i Sarajevu. Zlatni tovar U NAREDNIH nekoliko dana, u U icu se, tako, na lo 166 sanduka kovanog zlata i 38 sanduka zlata u polugama u kojima je bilo ukupno 9.594 kilograma i 671 gram zlata. Uz to, kako pi e ivkovi , tu je stigla i ³jedna kaseta zape a ena pe atom centralne narodne banke, nepoznate sadr ine, jedna zaklju ana kaseta u kojoj su se nalazile zlatne poluge i kovano zlato, ija koli ina tako e nije poznata, jedna vre ica s etiri zlatne poluge rudnika ¶Blagojev kamen¶ i jedna vre ica s kovanim zlatom iji se popis nalazi u zape a enoj vre ici.´ Narodna banka je naredila da se sve dragocenosti, a prvenstveno zlato, odmah transportuju preko Sarajeva u Mostar. ³Po nare enu centrale Narodne banke´, pi e dalje dr Nikola ivkovi , ³pov. br. 732 od 7. aprila 1941. godine, za pratioce su bili odre eni Todor Karanovi , Marjan Krisper i Vojislav Peki . Zlato je bilo utovareno u tri kamiona, ukupno 204 sanduka, te ine 9.594 kilograma i 671 gram.´ Kamioni sa zlatom su stig li u Mostar, 9. aprila 1941. oko dva asa posle pono i i ujutro, im su stigli slu benici, zlato je sme teno u trezore tamo nje filijale Narodne banke. Samo nekoliko asova kasnije iz Beograda je stiglo novo nare enje: zlato je ponovo utovareno na kamione i upu eno u Nik i , gde je zlatni tovar nakratko istovaren i sme ten u pe inu na zapadnoj padini brda Trebjesa: ³Istoga dana oko podneva, me utim, po nare enju Dostani a, vi eg inovnika Narodne banke, zlato je izvu eno iz pe ine, ponovo utovareno na kamione i odvezeno na nik i ki aerodrom. Jo prilikom utovara u kamione odvojeno je devetnaest sanduka kovanog zlata u isto noj valuti i hitno poslato na aerodrom. Te sanduke zlata vlada je ponela sa sobom. Prema izjavama pratilaca i prisutnih, u svakom od ovih devetnaest sanduka bilo je po trideset kilograma zlata´, pi e ivkovi i precizno navodi brojeve svih devetnaest sanduka. Ostalo zlato, ali, kako isti e ivkovi , ne sve, transportovano je iz Nik i a na Cetinje, gde je istovaren i sklonjen manji deo, dok je ostatak odvezen i sme ten u Herceg-Novom. Ono to je ostalo u Nik i u, u prvi mah je zakopano i skriveno, ali je ubrzo sve palo u ruke Italijanima, sem onoga to su kralj i vlada odvezli sa sobom u inostranstvo. No, ni Italijani se, izgleda, nisu mnogo ovajdili, jer su im ceo taj bogati plen ubrzo preoteli Nemci. Novac u plamenu U U ice se tih dana slegla i ogromna koli ina papirnog novca. Tragom sa uvanih dokumenata, dr Nikola ivkovi je do ao do podataka koji govore da se tu sabralo 308 sanduka papirnog novca u raznovrsnim apoenima, odnosno da je to bila suma od ravno 13.169.500.000 dinara! I ovo, u tom trenutku basnoslovno blago, valjalo je po nare enju Narodne banke, centrale u Beogradu, transportovati iz U ica preko Sarajeva za Mostar, Zeleniku i Nik i , i to vozom:

³Utovar je po eo 9. aprila uve e´, ka e ivkovi ³i trajao do 10. aprila ujutro. Utovareno je osam vagona s novcem, a jedan vagon sa benzinom, za slu aj da neprijateljske snage preseku put da se nov anice spale na licu mesta...´ Voz je iz U ica put Sarajeva i Mostara krenuo 10. aprila oko 11 asova, a po to je tog dana do lo do pobune usta a u Mostaru i okolini, transport je bez zadr avanja i istovara produ io prema Zelenici i Nik i u kao krajnjem odredi tu. U Nik i je stigao 12. aprila, gde je novac sme ten u ve spomenutu trebje ku pe inu: ³Tu je´, kako tvrdi ivkovi ³ostao do 15. aprila kada je oko 17 asova stiglo nare enje da se sav novac spali, to je i u injeno. Pre nego to je pristupljeno paljenju novca, iz pe ine je izvu eno zlato i 4.738 menica u iznosu od 747.377.306 dinara, kao i druge hartije od vrednosti, ostavine i kaucije u iznosu od 318.565.220 dinara, koje su zajedno sa zlatom transportovane na Cetinje i sme tene u trezor tamo nje filijale Narodne banke. Sve ove hartije od vrednosti zaplenili su Italijani, ali su ih na intervenciju Nemaca predali u toku rata preko visokog komesara Ljubljanske provincije. Na osnovu ovih hartija od vrednosti nema ke okupacijske ustanove su naplatile od du nika Narodne banke 56.062.797 dinara i potro ile ih za svoje potrebe, a dokumentaciju uni tile.´ I in enjer Branko Ini , stru njak koji je, pored ostalog, dvadesetak godina posle Drugog svetskog rata rukovodio slu bom za investicije, razvoj i planiranje u Trep inim rudnicima na Kosovu, razbio je u dobroj meri preterivanja i zablude da je Kraljevina Jugoslavija uo i Drugog svetskog rata raspolagala ak sa ezdeset tona zlata: - To je po va e im cenama plemenitih metala iz 1938. godine iznosilo 67.515.000 ameri kih dolara - ka e Ini i podse a da je gro jugoslovenskog zlata proizvedeno u dva najve a, ne samo jugoslovenska nego i evropska rudarsko-metalur ka centra obojenih metala - Boru i Trep i, u kojima je, kako on tvrdi, od 1870. do 1944. godine proizvedeno 41.510, 010 kilograma zlata, te da je od te koli ine u jugoslovenskim bankama ostalo i Drugi svetski rat do ekalo svega 22,26 odsto, ta nije 8.219,469 kilograma zlata, kao i 1.020,070 kilograma zlata dobijenog iz zlatonosnih reka, koje se zateklo u kasi vladarske ku e Kara or evi a. Sve ostalo, 67,74 odsto, odnosno 32.270,461 kilogram zlata oti lo je ranije u strane banke ili su ga razgrabili okupatori, posebno tokom balkanskih i Prvog i Drugog svetskog rata. KOPRIVICA PRIZNAO GLAVNI islednik u ´zlatnoj ostro koj aferi´ bio je Risto Vukovi . Kao 17-godi nji mladi od prvog dana u NOB dogurao je do komesara ete u etvrtoj sand a koj brigadi, 1944. te ko ranjen, a posle rata kao ocifir Ozne vi e od pet godina ratovao sa etni kim odmetnicima na trome i Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine. Potom je obavljao niz odgovornih du nosti u Slu bi dr avne bezbednosti Crne Gore i Saveznom SUP. Sada, kao penzioner, ivi u Beogradu i ivo uva u se anju kako mu je u leto 1952. godine poveren delikatni zadatak da otkrije otkud su se u Nik i u pojavile ve e koli ine zlatnika. - Dojava nam je - ka e Vukovi - do la iz Srbije, iz a ka, da je Petar Koprivica nekome tamo prodao, koliko se se am, trideset- etrdeset zlatnika. Saslu anje sam po eo u najve oj tajnosti i uspeo da ga privolim, bez ikakve prisile, da nam sve ispri a, otkrije i poka e gde se sve dr alo skriveno zlato. Zbog iskrenog dr anja, nisam ga tada uhapsio, ali je posle, mimo moje volje i znanja, ipak, uhap en i osu en, to mi je i danas ao i krivo. Posle mi je sa Leontijem bilo lako, pogotovo to je i on pokazao veliku iskrenost. Svima njima je, me utim, naruku i la preporuka sa najvi eg dr avnog vrha da se oko ostro kog zlata svetinje tada nije niko ni spominjao, niti im pridavao neki zna aj - mnogo ne di e pra ina, jer bi nam u suprotnom to moglo tetiti kod me unarodnih organa koji su odlu ivali o vra anju na eg zlata iz Nema ke i Italije. SPALJENE REZERVE PORED drugog silnog dr avnog blaga, koje se aprilskih dana 1941. godine sabralo u U icu, tu je dovezeno i 50 sanduka s rezervnim nov anicama od po 10.000 dinara. U svakom sanduku je bilo po 50.000.000 odnosno ukupno 2.500.000.000 dinara. Radilo se o novim nov anicama koje jo nisu bile pu tene u opticaj. Po nare enju guvernera Narodne banke Kraljevine Jugoslavije od 9. aprila, tu u U icu je spaljeno svih pedeset sanduka sa rezervnim nov anicama u apoenima od po 10.000 dinara.

Kafed ija otkrio rudnik
Budo Simonovi | 09. januar 2008. 00:00 | Komentara: 0

Iako je tajna bila dobro ?uvana, pred islednicima Ozne Petar Koprivica kona?no je progovorio i pokazao gde je zakopan sanduk sa 25 kilograma zlata

Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Dosije igumana Leontija Stra a ne e zvona Kralj poziva patrijarha Sanduci puni - zlata! Pe ina sedam lopova Tri kamiona zlata Kafed ija otkrio rudnik Iguman iroke ruke Tri hri anske svetinje Ukraden dragulj Bogorodice

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

MANASTIR Ostrog svakako predstavlja najzanimljivije i najva nije poglavlje u pri i o sudbini starojugoslovenskog blaga i dragocenosti, prvenstveno onih sa dvora dinastije Kara or evi a koje su u ovo svetili te dospele 1941. godine pred osvaja kom najezdom Nema ke i Italije. Temelj te pri e predstavlja izve taj tada njeg stare ine manastira Ostrog, arhimandrita Leontija (Mitrovi a), koji je 28. februara 1948. godine uputio ³Komitetu za kulturu i umetnost pri Vladi FNRJ´. On, najpre, precizira da je dan ili dva po to je 13. aprila 1941. godine u Ostrog stigao kralj Petar Drugi Kara or evi , prispelo i nekoliko li nosti iz kraljeve pratnje. Oni su, veli, ³dovezli ve u koli inu dvorskih dragocenosti zapakovanih u 14 ( etrnaest) sanduka i kofera, a pored toga i jednu gvozdenu kasicu i jednu umetni ku sliku od Rafaela, uvijenu u rolnu, a rolna je bila oblo ena letvama.´ ³Pored toga, Uprava manastira primila je na uvanje od Narodne banke 10 (deset) sanduka zlata i deset vre a sa nov anicama od po 1.000 dinara (vrednost 375.000.000 - tri stotine sedamdeset pet miliona dinara). Dvorski sanduci i koferi bili su zaklju ani, a nije mi re eno ta ima u njima; mislim da je bilo u njima zlatnih predmeta. Po objavljivanju kapitulacije na e vojske kolona svih dvorskih automobila sa celokupnim ljudstvom napustila je Ostrog i otputovala za Nik i i dalje, ostaviv i sve te stvari u manastiru´, pi e Mitrovi i potom obja njava kako je dva dana pre dolaska Nemaca, uz pomo profesora sarajevske bogoslovije Andrije Koprivice, koji se zatekao u Ostrogu, mesnog kafed ije Petra Koprivice i manastirskog umara Ljuba Krulja, uspeo da zakopa est sanduka dr avnog zlata, pomenutu dvorsku kasicu i dva ko na kofera dvorskih stvari. Krvavi obra un U IZVE TAJU je, zatim, sa eto opisan dolazak Nemaca u Ostrog 25. aprila 1941. godine, da su prvo uhapsili njega i oduzeli mu sve manastirske klju eve, zatim i patrijarha Gavrila i onda ih sve do podneva, dok su izvr ili detaljan pretres svih manastirskih prostorija, pod stra om dr ali u dvori tu konaka ³po najve em pljusku´: ³Tom prilikom prona li su, pa odmah odneli etiri sanduka dr avnog zlata, svih petnaest vre a sa nov anicama, te 11 sanduka dvorskih stvari i sliku Rafaelovu. U manastirskim podrumima na li su veliku koli inu suvog mesa, 230 boca vina starog do 15 godina i drugih namirnica, pa su se jednim delom toga dobro po astili u samom manastiru, a mnogo toga su natovarili na automobile i odneli. Pored toga odneli su iz manastirskih soba 12 pirotskih ilima koji su im se jako dopali. Napominjem da su tom prilikom odneli i patrijarhov prtljag u kome je bilo i stvari koje je on nasledio od pokojnog patrijarha Varnave. Tada su odneli i li ni novac patrijarha Gavrila, kao i ve u sumu novca Srpske pravoslavne crkve. Ne znam koliko je bilo toga novca, jer nisam njime rukovodio...´ Nemci su, ina e, u dva navrata dolazili i plja kali ostro ku svetinju u kojoj su se tokom rata smenjivali ³gospodari´ i svi je na svoj na in skrnavili i siroma ili. U Ostrogu su, pored ostalog, svoje tabove imali i partizani i etnici, a ovde e se u jesen 1943. godine odigrati jedan od njihovih najkrvavijih obra una u kojem je uni ten etni ki tab sa eneralom Bla om ukanovi em i pukovnikom Bajom Stani i em na elu. Iako su mnogi sumnjali i u Ostrog dolazili u potrazi za dr avnim i kraljevskim blagom ( etni ki komandant

Pavle uri i je i uspeo, milom ili silom, da se domogne jednog sanduka zlata), tajna za koju su znali iguman Leontije, Andrija i Petar Koprivica, Ljubo Krulj, a izgleda i patrijarh Gavrilo i njegov li ni sekretar Du an Do i , nije provaljena sve do kraja rata. Niko od njih nije odao tajnu, iako su postojale velike i mnogobrojne opasnosti da sve bude provaljeno, po ev od onih koji su blago dovezli do Ostroga, istovarali ga iz kamiona i sme tali u manastirsku magazu, do onih koji su mogli samo da sumnjaju da je ono tu zavr ilo. Leontije (Mitrovi ) se, izgleda, najvi e pla io komandanta dvorske andarmerije Jezdimira Dangi a, a ne manje su bili opasni i drugi dvorski oficiri i agenti u civilu, ³hulje i nju kala´, kako ih Mitrovi naziva, koji su tih smutnih aprilskih dana 1941. godine budno pratili ta se de ava i kud se nosi blago sa dvora i iz dr avne kase. Ratna dejstva protiv poslednjih ostataka Hitlerove armade i njihovih najvernijih i najodanijih sluga jo su trajala, kad je Andrija Koprivica, 25. aprila 1945. godine, po dogovoru sa ostalom trojicom ³zaverenika´, banuo na Cetinje i Bla u Jovanovi u, tada njem sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru i Boku, poverio veliku tajnu. Istog asa je organizovana policijska ekipa sa tada njim elnikom Ozne za Crnu Goru Savom Brkovi em na elu, koja je u najstro oj tajnosti, no u, iskopala blago i prevezla ga na Cetinje. Iako je na eno sve kako je Koprivica kazao (sve u svemu oko 600 kilograma zlata i ne to dragocenosti sa dvora Kara or evi a), policija i podozriva Ozna je godinama potom sumnji avo gledala na aktere ove pri e, posebno na starog igumana Leontija i Petra Koprivicu. Iz Leontijevog policijskog dosijea se jasno vidi da je u Ostrogu postojalo policijsko ³de urno oko´ koje je motrilo na svaki njihov korak. eljko Zirojevi tvrdi da su za Ostrog bili zadu eni operativci iz Nik i a Vojin Luburi , a kasnije i Luka Koprivica. On, pri tom, citira i jednu depe u Luburi a br. 112-1. od 17. jula 1947. godine: ³Iz poverljivih izvora i saradni kih pozicija koje se nalaze u M. O. do ao sam do saznanja da pri a o zlatu nije zavr ena. Pominje se L. Mitrovi , a zasigurno ima jo nekih lica koja su u to uklju ena. Nastavi u dalji operativni rad. O svim novijim saznanjima u Vas obavestiti...´ A, kad su po Nik i u po ele da zveckaju zlatne turske lire i napoleoni i Petar Koprivica po eo da obr e zama ne sume novca, sumnje vi e nije bilo. U avgusta 1952. godine policija je upala u ku u ovog predratnog kafed ije, koji je dr ao han u Ostrogu. Prite njen dokazima, svestan da ³Ozna sve dozna´, on je brzo ³propevao´ i po eo da otkriva skrovi ta u kojima je krio blago. Petar Koprivica je, kako je precizno konstatovano u zapisniku o pretresu datiranom 30. avgusta 1952. godine, posle dugog izvrdavanja, ipak progovorio i najpre pokazao mesto gde je pored jedne stene u Ostrogu, nedaleko od njegove kafane, bila zakopana ve a, zape a ena metalna kutija puna zlatnika - oko 25 kilograma. Na tom mestu je na ena i jedna prazna kutija, istovetna i sa istovetnom oznakom, to navodi na sumnju, a to e nekoliko dana kasnije nedvosmisleno potvrditi i Leontije Mitrovi , da je i ova kutija svojevremeno bila puna zlatnika. Zlatnici u tali Ne to manja kutija je na ena zakopana u ba ti blizu ku e Petra Koprivice u Nik i u. U njoj se, opet ako je suditi po utisnutom broju 18 na njoj, nalazilo oko osamnaest kilograma zlatnika. Kona no, u njegovoj tali, ispod jasala, na ena je jo jedna kutija koja mu je o igledno slu ila kao neka mala priru na kasa iz koje je preprodavao i vercovao zlatnike, uglavnom turske lire. Ubrzo, 12. septembra 1952. godine, policija je zakucala i na vrata tada sedamdeset etvorogodi njeg Leontija (Mitrovi a). Ako je suditi ve po njegovoj prvoj sutradan datoj izjavi, a pogotovu po mnogobrojnim dopunama, koje je kasnije, i samoinicijativno, u vi e navrata davao, i tokom istrage i tokom su enja koje je usledilo (sve se te izjave tako e nalaze i uvaju u njegovom dosijeu), mo e se zaklju iti da je on hap enje do ekao gotovo kao olak anje i da je, reklo bi se, jedva ekao da makar i na ovakav na in skine s vrata moru koja ga je pritiskala vi e od jedanaest godina - da se oslobodi prokletstva i nemira koji mu je zadalo zlato. On u toj, svojom rukom napisanoj izjavi, na kraju veli: ³Posle moje nesmislene u injene gre ke, ne alim moja stradanja, uz ona koja sam ve pretrpeo, za nepromi ljene posledice koje me o ekuju kao 75-godi njeg starca... te unapred blagodarim sudu za izre enu presudu koju donese nad mojim u injenim grehom...´ SREBRO UZELI ITALIJANI ´KADA smo 1945. godine´, stoji pored ostalog u izjavi Leontija (Mitrovi a) ´re ili da prijavimo zlato´ Petar (Koprivica, prim. B. S.) mi je rekao da je dve bakarne kutije po 25 kilograma (svega 50) zakopao u neposrednoj blizini njegove kafane, te smo doneli zajedni ku odluku da se ovih 50 kilograma ne prijavljuju... Ja li no mislim da smo ja i Petar u toku rata otu ili jedan sanduk a da je ovih 50 kilograma od drugog sanduka koji je Petar snio iz Gornjeg manastira... 1951. godine, datuma se ne se am, niti pak godi njeg doba, naredio sam Petru te je izvadio zlato iz jedne od sakrivenih kutija. Meni je od ove sume dao 800-900 komada... Svu ovu koli inu koju sam tom prilikom od Petra primio, dao sam olu urovi u u zamenu za jugoslovenske dinare i na uvanje, kako sam to napred objasnio. Ovih drugih 25 kilograma nije

uop te dirano do mog hap enja kojom su prilikom i prona ene.´ ODALA GA ENA IAKO je Ozna pomno pratila svaki korak Petra Koprivice, nije imala tvrdih dokaza i dugo se nije usu ivala da pokuca na njegova vrata. Gre ku je, izgleda, napravila njegova supruga, koja je u leto 1952. boravila u nekoj banji u Srbiji. Tu je upoznala i sprijateljila se sa nekom Beogra ankom koja joj se po alila da nikako ne mo e da nabavi malo zlata da bi uredila zube. Ova joj je velikodu no ponudila da joj ona nabavi koliko god joj treba. Ispostavilo se, me utim, da je to bila supruga nekog va nog pripadnika Ozne, koji nije ostao skr tenih ruku - brzo je upozorio svoje kolege u Nik i u i odmotavanje ovog zamr enog klupka je po elo...

Iguman iroke ruke
Budo Simonovi | 10. januar 2008. 00:00 | Komentara: 0

Po sopstvenom kazivanju i priznanju tokom vi ekratnih saslu anja, Leontije (Mitrovi?) je samo od ?ola ?urovi?a, poznatog nik i?kog stolara, dobio tri miliona dinara
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Dosije igumana Leontija Stra a ne e zvona Kralj poziva patrijarha Sanduci puni - zlata! Pe ina sedam lopova Tri kamiona zlata Kafed ija otkrio rudnik Iguman iroke ruke Tri hri anske svetinje Ukraden dragulj Bogorodice

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

PO sopstvenom kazivanju i priznanju tokom vi ekratnih saslu anja, Leontije (Mitrovi ) je samo od ola urovi a, poznatog nik i kog stolara, tokom 1951. i 1952. godine dobio tri miliona dinara u zamenu za 600 zlatnika koje mu je prodao po ceni od 5.000 dinara. Ose aju i, valjda, da mu je policija za petama, Mitrovi je, kako je ispri ao islednicima, mesec dana pre hap enja urovi u poverio na uvanje i poslednjih 282 zlatnika koje je imao, a priznao je i da je tokom Drugog svetskog rata na razne na ine ³spiskao´ i razdao oko 7.000 zlatnika. U ovoj izjavi, prvi put, priznaje i otkriva da je 1941. godine za sebe uzeo i sklonio i jedan od onih 15 d akova papirnog novca u kojima je bilo po 25 miliona dinara u apoenima od po hiljadu dinara: ³Ja sam je raspakovao u zajednici sa Ljubom Kruljom, pa smo cjelokupni novac stavili u kasu. Njemci kada su do li, otvorili su kasu i od ove koli ine uzeli 13 miliona, a preostala suma novca koju ja nijesam uspio raskr miti u tom me uvremenu, nestala je. Zna i, pri meni je od te vre e ostalo 12.000.000. Sve sam ja to potro io i razdao, ne to prije dolaska Njemaca i moga hap enja, a ne to poslije dolaska iz zatvora. Za taj novac kupio sam jednog konja od ola urovi a za 200.000 dinara, a dva vola kupio sam od njegova brata Ilije za 100.000 dinara. U stvari, tu nije bilo pogodbe, ve sam ja davao koliko sam smatrao da je dosta´ (samo koji mesec ranije, uo i Drugog svetskog rata, najbolji vo se, ka u, mogao kupiti za najvi e hiljadu dinara, prim. B. S.) Pijani milioner - IZA toga - nastavlja Mitrovi - dao sam sinovcima Vladu i Aleksandru 400.000, jednom malom unuku 100.000, Ljubu Krulju 100.000, Andriji Koprivici 100.000, Grujici Rado evi u 50.000, Luki Miju kovi u

2.000.000, Milo u Njegu u 200.000, Savu Kne evi u, aku, 100.000, Stevanu Stefanovi u 100.000 i Iliji Kavaji 8.800.000. Ovaj novac Iliji Kavaji dao sam da ga sa uva, pa mi je on kasnije rekao da mu je to izgorelo u hotelu u abljaku i nikad mi ni ta nije dao... Istraga oko ostro kog blaga potrajala je gotovo pola godine. Ta nije, Velimir Bogavac, okru ni javni tu ilac sa Cetinja, tek 2. marta 1953. godine, presavio je tabak i na trinaest gusto kucanih strana sro io optu nicu protiv Mitrovi a i jo desetoro lica, a osnovno krivi no delo koje im je stavljeno na du u bilo je ³trgovanje zlatnim novcem u vidu zanata´. Pored Mitrovi a, optu eni su Petar Koprivica, Ilija Kavaja, Gerasim e ur, or ije - ole urovi , Rade Vojinovi , Bla o Jokanovi , Ristan Vuli , uro Vukoti , uro Ivanovi i Bla o Mitrovi . Uz ve pomenutu prvu stavku optu nice o utaji op tenarodne imovine, odnosno 74,265 kilograma zlatnog novca, Leontiju (Mitrovi u) je kao greh pripisano i to to je Pavlu uri i u, avgusta 1944. godine, predao sanduk zlata te ak 50 kilograma, ime je, kako veli tu ilac, ³po inio krivi no delo privredne saradnje sa neprijateljem´. Uz to, bio je optu en i za krivi no delo trgovine zlatnim novcem ³u vidu zanata i u ve im iznosima, i to sve u realnom sticaju...´ Dosije su enja Leontiju (Mitrovi u) i ostalima, na alost, vi e se ne uva u arhivi Vi eg suda u Podgorici koji je nasledio dokumentaciju Okru nog suda sa Cetinja, tako da danas ne znamo u potpunosti kakav je bio kona an epilog tog zanimljivog procesa o kojem se u to vreme izgleda nije mnogo pisalo, najverovatnije iz straha da bi to moglo na koditi i umanjiti anse Jugoslaviji da iz inostranstva, posebno iz Nema ke i Italije, povrati zlato oplja kano tokom Drugog svetskog rata. Osim podatka da je Mitrovi u prvostepenom postupku bio osu en na godinu i po zatvora, o tome nema ni ta vi e ni u njegovom policijskom dosijeu, jer se u njemu ne uva presuda cetinjskog suda. Zasada ak ostaje pomalo nejasno i ko je sve, pored starog igumana, sedeo na optu eni koj klupi, jer jedna do sada nepoznata pojedinost unosi odre enu zabunu. Naime, u policijskom dosijeu Mitrovi a se, osim ve citirane, pod istim brojem uva jo jedna optu nica, koju je, najverovatnije barem tri meseca kasnije, tako e sro io Velimir Bogavac (u zaglavlju stoji isti broj i isti datum, 2. mart 1953, ali na kraju pi e da je u Okru nom sudu zavedena 3. jula 1953). Ona se razlikuje od prve po tome to je za tri strane sa etija i znatno bla a u kvalifikacijama krivi nih dela, ali i po tome to je u njoj broj optu enih sa jedanaest sveden na osam - me u optu enima vi e nema Gerasima e ura, ura Vukoti a i Bla a Mitrovi a. Nije jasno ta se u me uvremenu dogodilo i jedini logi an zaklju ak jeste da je tu ilac u i ekivanju su enja (po elo je, po svoj prilici, 17. jula 1953. godine, ako je verovati sa uvanom pozivu za su enje na ime Mitrovi a) sam zbog ne eg redukovao i ubla io prvobitnu optu nicu, odnosno odustao od krivi nog gonjenja ove trojice, jer nema podataka da je neko od njih, eventualno, u me uvremenu umro. Dve presude Obja njenje se po svoj prilici krije u zapisniku sa jednog sastanka u Dr avnom sekretarijatu za inostrane poslove, Jugoslavije, pov. br. 157.557 od 13. juna 1953. godine. Tog dana je ³dr avni savetnik za inostrane poslove´ - ba tako se zvala njegova, o igledno vrlo uticajna funkcija - dr Milan Barto , u Pravnom savetu Dr avnog sekretarijata za inostrane poslove, okupio vi e visokih dr avnih funkcionera, elnih ljudi policije i pravosu a, a tema sastanka je bila ³slu aj zlata koje se nalazi u manastiru Ostrog´. Ako je suditi po sadr ini zapisnika, tu nije bilo mnogo pri e i rasprave ve je Barto izdao direktivu kako se, zbog vi ih dr avnih interesa mora voditi istraga u ovom slu aju i kakav treba da bude njen epilog. Barto je prisutnima predo io da se ³istraga po slu aju otkrivanja izvesne koli ine zlata u manastiru Ostrog ne vodi sa dovoljno budnosti, tako da su podaci o toj istrazi poznati i iroj javnosti, te da postoji opravdana bojazan da su ti podaci ve sada poznati inostranstvu.´ To bi, upozorio je Barto , moglo da ima dalekose ne negativne posledice na tada aktuelni postupak kod tripartitne komisije za restituciju monetarnog zlata, odnosno vra anje jugoslovenskog zlata oplja kanog tokom Drugog svetskog rata, koji jo nije bio okon an. Dr Milan Barto je zato nalo io da ³istragu treba tako voditi da izlazi da je prona eno zlato deo onoga koje su italijanski okupacioni organi, bilo vojni ili civilni, utajili od ukupne koli ine monetarnog zlata Jugoslovenske narodne banke koje su bili zaplenili prilikom kapitulacije stare Jugoslavije.´ Barto je to potkrepio injenicom da je, prema podacima italijanske nacionalne banke, u Italiju dopremljeno oko 500 kilograma zlata manje od koli ine koja je zaplenjena. Uz to, po savetu Barto a, treba insistirati i na tome da je Ostrog mogao imati i druge koli ine zlata koje nije prijavio posle rata, a koje su skrivene kod igumana ovog manastira. Kona no, za vreme okupacije, u Crnoj Gori se pojavljivalo i zlato drugog porekla, na primer, ono koje je etnicima dopremano podmornicama ili bacano iz aviona, a po to je u Ostrogu, jedno vreme 1943. ³bio tab etnika Baja Stani i a i ostalih, to su i oni mogli tamo da ostave zlato, koje je sada prona eno...´ Mada u njegovom dosijeu nije sa uvana i presuda, iz drugih dokumenata se mo e saznati da je Leontije (Mitrovi ) u jesen 1953. godine osu en na godinu i po dana zatvora, da mu je Vrhovni sud Crne Gore kaznu povisio na dve i po godine i da je u zatvoru u Kotoru proveo dvadeset i dva meseca i dvanaest dana.

Nije, me utim, poznato da li su i na koju kaznu osu eni ostali, ba kao to se ne zna ni ko je sve hap en u ovoj velikoj aferi i koliko je ko odle ao u zatvoru. Sigurno je samo da su se iza brave, pored ostalih, na li i Gerasim e ur i Serafim Ka i i da su posle vi emese ne robije pu teni na slobodu jer nije bilo dokaza da su se ogre ili o zakon. SLUTIO ZLO ANDRIJA Koprivica tvrdi da mu je iguman Leontije, jo dok su smi ljali ta da rade, kako i gde da sakriju blago i kome da povere tajnu, u jednom trenutku rekao: - Nikad vi e, moj Andrija, ja ne u povratiti svoj mir. Iako sam ube en da emo ne to uraditi, ipak imam neko te ko predose anje, prosto mi instinkt govori, da e to zlato za mene biti kobno. Stalno ose am om u oko vrata, a nekad vidim sebe i u robija kom odelu... KRUNSKI SVEDOK LEONTIJE (Mitrovi ) e biti klju ni ovek u procesu vra anja zlata i dragocenosti koje su Nemci odneli iz Ostroga 1941. godine. Zvani ni zahtev Jugoslavije Nema koj zasniva se upravo na njegovoj izjavi kao o evica i krunskog svedoka, datoj 26. januara 1952. godine, dakle osam meseci pre hap enja, u Sreskom sudu u Nik i u. Uz izjavu profesora Andrije Koprivice, to je bio neoborivi dokaz pred me unarodnim sudom koji je odlu ivao o tom zahtevu Jugoslavije. BLAGO ZA URA VUKOTI A LEONTIJE (Mitrovi ) tvrdi da se od blaga sklonjenog u Ostrogu dobro ovajdio i uro Vukoti , ³mar al dvora´, kojem je tokom rata u tri navrata dao skoro 3.000 zlatnika, to je bilo vi e od dvadeset kilograma zlata: ³Do ao je u Ostrog, datuma se ne sje am, ali tom prilikom sam mu dao 1.000 zlatnih lira. Drugi put ja li no ponio sam u Nik i i predao njegovoj sestri, udovici Joki So ici, nepunane 1.000 komada, mislim da nije falilo 10 komada. Tre i put dolazio je kod mene kada sam imao da putujem autom u Cetinje, i dao sam mu 1.000 komada...´

Tri hri

anske svetinje

Budo Simonovi | 11. januar 2008. 00:00 | Komentara: 0

U Ostrogu sa?uvane tri relikvije neprocenjive vrednosti: ikona Bogorodice Filermoske, ruka svetog Jovana Krstitelja i ?estica ?asnog krsta
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Dosije igumana Leontija Stra a ne e zvona Kralj poziva patrijarha Sanduci puni - zlata! Pe ina sedam lopova Tri kamiona zlata Kafed ija otkrio rudnik Iguman iroke ruke Tri hri anske svetinje Ukraden dragulj Bogorodice

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

LEONTIJE (Mitrovi ) umro je u jesen 1955. godine, ubrzo po to je iza ao iz zatvora. Pro lo je potom vi e od dvadeset godina. Se anje na njega i aferu sa ostro kim blagom polako je nagrizala korozija zaborava i osim njegove rodbine i najbli ih prijatelja samo su ga jo , gotovo kriomice, gdekad u molitvama spominjali sve tenici u Ostrogu, gde je kao stare ina proveo vi e od trideset godina, i u Praskvici gde je uz temelj pa trovske lavre na ao ve ni smiraj. Onda je njegovo ime ponovo vaskrsnulo i zavitlano u orbitu javnosti: - Jednoga dana, mislim da je to bilo nekako u leto 1976. godine - kazuje iguman Marko (Kalanj), vrsni intelektualac u mona koj rizi, koji je iz rodne Dalmacije kao ak do ao u Ostrog 1954. godine, i kasnije, kad se zamona io, trideset godina proveo u Cetinjskom manastiru uz starog mitropolita Danila (Dajkovi a), bio njegova desna ruka i najpoverljiviji ovek - ja de urao u manastirskom muzeju na Cetinju. Eto jednoga gospodina, imao je mo e biti pedesetak godina. Pomno razgleda eksponate i na kraju veli: - Ja ovde ne videh neke stvari koje sam o ekivao da vidim. - Koje? - pitam ja. - Neke iz Ostroga! - ka e. Sudbina relikvija Razvi se tu razgovor i on mi ispri a da se posle Drugog svetskog rata kao devetnaestogodi nji mladi zaposlio u Udbi i da je 1952. godine u estvovao u otkopavanju zlata i otkrivanju drugih dragocenosti skrivenih u Ostrogu, odnosno da su sa zlatom u Titograd tada dovezene i neke svetinje koje su na ene u stanu igumana Leontija. Prisetio se i kako je Bla o Jovanovi , tada predsednik Crne Gore, rekao, kad je video te dragocenosti: to odmah u trezor i nemoj da to neko zloupotrebi! Zainteresova mene ta pri a, pitam oveka za ime, ali on ne hte iv da ka e: - Nije - veli - va no moje ime, ali je ovo istina i vi se malo poraspitajte gde se nalaze te svetinje! Ja sam istog asa sve ispri ao mitropolitu ta mi je taj ovek kazao. Vidim i njega to za udi i uzbudi, ali svejedno po e sumnji avo da vrti glavom: - Ko zna, moj Marko, ta je to bilo i gde je zavr ilo, ali, eto, probaj ne e li ne to doznati... Ve sutradan, Kalanj se dao u potragu i preko sve tenika ostro kih Sava Damjanovi a, Serafima Ka i a, Georgija Mirkovi a, a naro ito preko igumana Gerasima ( e ura) doznao da je sa onim ³nesre nim zlatom´ iz Ostroga 1952. godine odnesena i ³ruka svetoga Andreja, krst asnog dreva i jedna ikona´, da su to svetinje koje je u Ostrog 1941. godine doneo kralj Petar Drugi Kara or evi , predao ih jer nije eleo da ih nosi u inostranstvo, a ovaj ih poverio na uvanje igumanu Leontiju. - Odem ja onda kod Bo a Martinovi a, tada sekretara Verske komisije pri Vladi Crne Gore - se a se Marko Kalanj. - On ni da uje: ³Bog s tobom, Marko, kakve svetinje, to zaboravi, nema od toga ni ta, to je prazna pri a!´ - Dve godine kasnije, eto jednoga dana Bo o Martinovi , zove telefonom i zbori: ³Bogami si, Marko, bio u pravu, izgleda da ne to ima!´ Nedugo iza toga done e nam ruku i krst. Kad sam ih video glasno sam pred svima rekao: E, sad mi ne bi bilo ao da umrem! - ka e Marko Kalanj.Po nare enju nekoga od tada elnih crnogorskih funkcionera, najverovatnije Marka Orlandi a - po etkom 1978. godine formirana je komisija koja e izvr iti primopredaju relikvija iz nadle nosti policije, odnosno Slu be dr avne bezbednosti, u nadle nost Vlade Crne Gore, odnosno Verske komisije. Otkri e ´Novosti´ Primopredaja je obavljena 18. januara 1978. godine, a zapisnik su u ime Slu be dr avne bezbednosti, odnosno Republi kog sekretarijata za unutra nje poslove, potpisali Vladimir Kekovi , tada pomo nik rukovodioca SDB, i Cvjetko Radonji , rukovodilac sektora u SDB RSUP, a u ime Izvr nog ve a, odnosno Verske komisije, njen sekretar Radivoje Radmilovi , podsekretar u tada njoj crnogorskoj vladi. Dva dana kasnije na adrese Cetinjskih muzeja i Mitropolije crnogorsko-primorske stigla su pisma (potpisao ih je li no tada nji predsednik crnogorske vlade i predsednik Verske komisije Radivoje Brajovi ) u kojima ih Verska komisija obave tava da su joj ³prije izvjesnog vremena´ ustupljene crkvene relikvije i ³predmeti koji su bili na uvanju kod nadle nog republi kog organa´, a koje sada eli da im ustupi na ³ uvanje, odr avanje, kori enje i upotrebu´. Muzejima su ustupljene ³jedna ikona nekog sveca okovana zlatom i ukra ena skupocjenim kamenjem´ i ³jedna ikona, sa drvenim okvirom, sa likom Sv. Jerotija´, a Manastiru ³ruka evangeliste Luke´, ³jedan zlatan krst´ i ³srebrni escajg (komplet za est osoba, sme ten u posebnoj kutiji), ukupno 51 komad´. Tog 18. januara 1978. godine, kada su od krinuta te ka vrata policijskog sefa, iz mraka stroge tajnosti na svetlost je izronila gromovita sumnja i dilema: da li to Crna Gora ima sre u da se na njenom tlu ve blizu etrdeset godina nalaze tri najve e hri anske svetinje, neprocenjivo blago pred kojim zastaje dah ak i onima koji nemaju nikakve veze ni sa hri anstvom ni sa religijom uop te - ikona Bogorodice Filermoske, ruka svetog Jovana Krstitelja i estica asnog krsta. Pro i e potom jo punih petnaest godina dok je to i zvani no potvr eno.

Posredstvom ³Ve ernjih novosti´, izdanja za Evropu, krajem 1993. ili po etkom 1994. godine, pri a dr Radomira Bulatovi a, tada direktora cetinjskih muzeja, da se tri najve e hri anske svetinje nalaze na Cetinju doprla je do Be a, do dr Jozefa Sersika, istori ara Malte kog vite kog reda. Dar carice Ubrzo potom, polovinom februara 1994. godine, na Bulatovi evu adresu je stiglo njegovo pismo u kojem izra ava prijatno iznena enje to se neko uop te bavi sudbinom ovih svetih relikvija i ushi enje zbog saznanja da su one mo da ipak pretrajale zlovakat dvadesetog stole a i ponovo vaskrsnule posle vi e od pola veka. A kad je tri meseca kasnije, u maju 1994. godine, uz jedno od Sersikovih pisama Bulatovi u stigla i knjiga ovanele Feraris di ele ³Die Madonna vom Berg Philermos´ (³Bogorodica sa brda Filermos´), vi e nije bilo nikakvih dilema - definitivno je bilo jasno da se na Cetinju zaista nalaze tri najve e hri anske svetinje za kojima se bezuspe no tragalo jo od 1918. godine, odnosno od raspada ruskog carstva. U zamr enim putevima kojima su ove svetinje putovale gotovo dvadeset vekova (ikona Bogorodice Filermoske je, navodno, delo prvog hri anskog likopisca, jevan eliste Luke iz prve polovine prvog veka nove ere) dok su preko Konstantinopolja, Rodosa i Malte stigle na ruski carski dvor krajem osamnaestog veka, najve u nepoznanicu predstavlja etapa od ruske prestonice do dvora jugoslovenskog kralja Aleksandra Kara or evi a. Nepobitno je da su se svetinje u danima Oktobarske revolucije i tragi nog kraja ruske carske dinastije Romanovih 16. jula 1918. godine zatekle u crkvi u Gat inu. One su u Rusiji uvane sve do 13. oktobra 1920. godine kada ih je tada nji nastojatelj Sabornog hrama svetog apostola Pavla, protojerej Jovan Bogojavljenski, uz pomo grofa Ignjateva i nekoliko visokih belogardejskih oficira preneo u Talin, u Estoniju, gde je odlu eno da se svetinje predaju zakonitom nasledniku, staroj carici Mariji Fjodorovnoj, supruzi pretposlednjeg ruskog suverena Aleksandra Tre eg, odnosno majci poslednjeg nosioca ruske carske krune Nikolaja Drugog Romanova, koja je izbegla pogrom bolj evika. Stara carica je u to vreme ivela u Kopenhagenu, svom rodnom gradu, i bila izvan doma aja bolj evi ke ruke. Svetinje je izgleda pohranila u tamo njoj ruskoj crkvi Aleksandra Nevskog i one su tu uvane sve do njene smrti, 13. oktobra 1928. godine. Posle su nakratko prenete u Berlin, u ruski saborni hram, da bi tokom 1932. godine, pod do danas do kraja nerazja njenim okolnostima dospele u Beograd, na dvor kralja Aleksandra Kara or evi a. U injeno je tako po navodnoj elji i potonjoj volji carice Marije Fjodorovne, a u znak zahvalnosti kralju Aleksandru za njegov odnos prema ruskim nevoljnicama i za uto i te koje je pru io izbeglima pred terorom bolj evika. NEPROCENjIVO BLAGO PRVI potpuni opis ukrasa na relikvijama i procena njihove vrednosti napravljena je u Rusiji 1859. godine. Oni su tada procenjeni na 24.930 rubalja u zlatu! - Ako je vrednost ukrasa na ovim relikvijama jo u devetnaestom veku procenjena na 25.000 rubalja u zlatu, jasno je da je to danas prosto basnoslovna vrednost - veli Juri Pjatnicki, kustos glasovitog petrogradskog muzeja Ermita i veliki poznavalac ovog kulturnog i duhovnog blaga. - To se posebno odnosi na ikonu iju je vrednost zaista nemogu e izmeriti novcem. Ako bi, pak, neko mene zamolio da odredim osiguravaju u sumu za ikonu Bogorodice Filermoske, mislim da bismo govorili o nekoliko desetina, pa i stotina milijardi dolara. Deset bud eta U USKIM krugovima, prvenstveno onih koji su od 1952. godine relikvije dr ali u tajnosti i daleko od o iju javnosti, od po etka se, izgleda, znalo da je re o basnoslovno vrednom kulturnom, duhovnom, pa i materijalnom blagu. Po nekim podacima, recimo, Bogorodica Filermoska je te 1978. godine bila procenjena na deset jednogodi njih bud eta Crne Gore.

Ukraden dragulj Bogorodice
Budo Simonovi | 12. januar 2008. 00:00 | Komentara: 0

Marta 1953. godine utvr?eno je da su na ikoni Bogorodice Filermoske svi dragulji na broju, pa i centralni, najvredniji.

Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Dosije igumana Leontija Stra a ne e zvona Kralj poziva patrijarha Sanduci puni - zlata! Pe ina sedam lopova Tri kamiona zlata Kafed ija otkrio rudnik Iguman iroke ruke Tri hri anske svetinje Ukraden dragulj Bogorodice

Srodne teme y y y y y Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Slu aj Artemije Sve ene Lotara Mateusa

PO TO su i njihovo izvla enje iz policijskog sefa i primopredaja Verskoj komisiji Vlade Crne Gore, odnosno muzejima i Cetinjskom manastiru, obavljeni u relativno uskom krugu ljudi, istina o tri hri anske svetinje je i dalje ostala uvijena u oblandu tajnosti. Tako sve do 30. oktobra 1993. godine kada je na otvaranju zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve na Cetinju, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije obznanio da se desna ruka svetog Jovana Krstitelja i estica asnog krsta na kojem je razapet Sin Bo ji, nalaze u Cetinjskom manastiru! Istovremeno se saznalo da se nedaleko odatle, u centinjskom muzeju, uva i udotvorna ikona Bogorodice Filermoske, ali i da je ona, na alost, u me uvremenu oskrnavljena - da je neko sa nje skinuo i ukrao dva basnoslovno vredna dragulja. Od tada do danas odgovor eka pitanje: ko je to, zaslepljen sjajem dragulja, pao u mrak greha, pogazio i bo je i ljudske zakone i drznuo se da ugodi svojoj pohlepi? Stare slike Da li je ikona oskrnavljena jo dok je sto dvadeset godina krasila riznice ruskih carskih lavri ili petnaestak godina potom dok je tajnovitim putevima skitala po Evropi od Petrograda do Beograda? Ako je neoskrnavljena stigla i tridesetih godina pro log veka se skrasila na dvoru Kara or evi a, zna i li to, mo da, da je tu tokom devetogodi njeg boravka neko po inio veliki greh, ili su dragulji nestali onog zlog prole a 1941. u smutnim aprilskim danima be anije i zloputanja jugoslovenskog kralja i vlade pred okupatorskom najezdom, odnosno tokom transporta dvorskog blaga od Beograda do Ostroga? Od po etka je bilo jasno i da je ikona oskrnavljena tako to su s nje skinuta i netragom nestala dva krupna draga kamena - jedan od devet rubina bledo-crvene boje u oreolu, prvi po redu u desnom kraku, gledano odozdo nagore, i sredi nji, najve i od sedam safira u erdanu na prsima Bogorodice. Na mestu gde je stajao rubin, ba kao i uz odgovaraju i rubin na suprotnom, levom kraku, odnosno uz svih preostalih osam rubina u oreolu, i dalje se nalazi jedan mali dijamant, a na mestu gde je bio veliki safir u obliku ogromne kapi (u novije vreme ima i onih koji veruju da se ovde i ne radi o safiru, nego o nekoj vrsti plavog dijamanta, najskupocenijeg dragog kamena), sada stoji mali zlatni krsti sa dijamanti em znatno slabijeg kvaliteta od dijamanata iznad ostalih est safira. To sigurno ukazuje na to da je taj ukras tu naknadno stavljen i nema nikakve veze sa ostalim. Mada sve ovo iz nekih razloga nije nagla eno u zapisniku o primopredaji relikvija iz ruku tajne policije u posed Verske komisije, na fotografijama svetinja, konkretno na fotografiji ikone Bogorodice, snimljenoj tom prilikom, jasno se vidi da nedostaje jedan rubin, prvi u desnom kraku oreola, i najskupoceniji ukras, sredi nji, najkrupniji safir u erdanu na prsima lika Bogomajke. Kako se i na fotografijama ikone objavljenim u knjizi ovanele Feraris di ele, a zasigurno snimljenim pre Drugog svetskog rata, ba kao i na fotografijama iz 1978. godine, jasno vidi da u desnom kraku oreola nedostaje prvi rubin odozdo, nema nikakve sumnje da je taj dragulj nestao pre nego to je svetinja dospela na dvor Kara or evi a, a sasvim sigurno pre nego to je stigla u Ostrog. Na starim, predratnim fotografijama se vidi da su na broju svi ostali dragulji kojima je ukra en lik Bogorodice - da je na svom mestu i najkrupniji, sedmi, sredi nji safir u ogrlici, kojeg tu danas nema, niti ga

je, kako se vidi na fotografijama iz januara 1978. godine, bilo na dan predaje relikvija Verskoj komisije. Teret greha i ne uvene sramote tako pada na ime mrtvog igumana Leontija ili onih koji su od septembra 1952. do januara 1978. godine bili u dodiru i brinuli o ovoj dragocenosti. Kako je i potpisnik ovih redaka imao odre enih neprijatnosti (anonimnih poziva i pretnji da se ³batalim a kanja me ke´) kad je pre dvanaest godina otvoreno postavio pitanje ko se ogre io i ukrao safir ispod grla Bogorodice i kako sve do danas postoji prikrivena tendencija iz odre enih, nekada mo nih rukovodnih krugova u Slu bi dr avne bezbednosti da operu ruke i greh svale na mrtvog igumana Leontija, na to sam obratio posebnu pa nju dok sam pregledao njegov policijski dosije. I kad sam ve posumnjao da nema dokaza u tom pravcu, da je neko ko je itao dosije Leontija (Mitrovi a) i pripremao ga za obelodanjivanje, u inio to vrlo revnosno i pa ljivo kako kroz gusto sito cenzure ne bi pro lo ni ta to bi na bilo koji na in moglo kompromitovati bilo koga iz policijskog aparata, prevashodno iz Udbe, odnosno Slu be dr avne bezbednosti, da je i to uklonjeno ba kao to je uklonjena presuda Leontiju (Mitrovi u), zapisnici sa su enja, izjave i fotografije relikvija, dogodilo se udo. Me u poslednjim po utelim listovima pozama nog dosijea, nekim udom je ostao jedan zapisnik koji predstavlja korak od sedam milja ka istini o kra i glavnog dragulja sa ove svetinje, barem to se ti e mesta na kojem se kra a dogodila i vremena kada je to bilo. Taj dokumenat, na jednoj strani, predstavlja te ku optu bu na ra un crnogorske tajne policije, Udbe, odnosno Slu be DB, a na drugoj, barem to se ti e skrnavljenja ikone Bogorodice Filermoske, u potpunosti pere obraz i starog ostro kog igumana Leontija (Mitrovi a) i svih onih koji su bili u dodiru sa ovim svetinjama pre njega, sve od vremena kada ih je ruski car Pavle Prvi Romanov ukrasio onako kako im i prili i i onako kako dolikuje njegovoj carskoj kruni. Taj dokument, kona no, nepobitno dokazuje da je taj sedmi, sredi nji, najkrupniji i najskuplji dragi kamen iz ogrlice sa ikone ukraden u periodu od marta 1953. do januara 1978. godine, u vreme dok je ta svetinja uvana u trezoru crnogorske Udbe, odnosno Slu be DB. On pod sumnju stavlja, pre svega, elne ljude, one koji su se u tom periodu smenjivali na elnim pozicijama policije, ali i sve one, ne ba mnogobrojne, koji su za tih dvadeset i pet godina imali klju od sefa i mogli do i u dodir sa relikvijama. Naime, samo tri dana po to je 2. marta 1953. godine podignuta optu nica protiv Leontija (Mitrovi a) i ostalih, Savet za prosvetu i kulturu Crne Gore (predsednik je bio Milo Jovi evi ), imenovao je posebnu komisiju kojoj je dao zadatak da pregleda dragocenosti zaplenjene u Ostrogu i da mi ljenje o njima, odnosno kome da se predaju i ustupe na uvanje. lanovi komisije su bili profesor Slobodan Buji i , jedan od rukovodilaca Saveta, i Milo Vu kovi i Aleksandar Priji , ve tada poznati, ugledni i afirmisani slikari. Kra a dokazana Oni su posao obavili za svega desetak dana i Savet je ve 17. marta 1953. godine prosledio Udbi zapisnik ove zaista kvalifikovane i ozbiljne komisije u kojem, pored ostalog, u detaljnom opisu ikone Bogorodice Filermoske stoji da ³na donjem nizu vise sedam manjih i ve ih neobra enih zefira, est vise o dijamantima, a srednji o brilijantu!´ Nema, dakle, pogovora niti ikakve dileme: 17. marta 1953. godine, na ikoni Bogorodice Filermoske je postojao i onaj sredi ni, glavni dragulj, kojeg nije bilo 20. januara 1978. kada su predstavnici Slu be DB Vladimir Kekovi i Cvjetko Radonji relikvije predali Radivoju Radmilovi u, tada njem sekretaru Verske komisije Izvr nog ve a, odnosno Vlade Crne Gore! Mo da je za kraj ove nevesele pri e najuputnije citirati ono to je jedan obi ni smrtnik (potpisao se samo kao B. Pavi evi ), 6. aprila 1941. godine, dok su nema ke eskadrile sejale smrt po Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima i stoglava a daja Drugog svetskog rata pro dirala i Jugoslaviju, zapisao je u ³Spomenici´ ostro kog manastira: ³Kad bi dragi Bog i Sv. Vasilije svakog posetioca ove svetinje oplemenili da ne ine ono to nisu radi da njima drugi u ini, onda bi po ela da se ostvaruje bo anska pravda na zemlji...´ Mo e li sve ovo biti opomena gre niku da se pokaje i okaje greh prema ovoj svetinji tako to e vratiti ukradeni dragulj? Film U TREZORU SDB Crne Gore doskoro je kao velika tajna uvan petominutni filmski zapis o pronala enju blaga u Ostrogu 1952. godine, a sa uvan je zahvaljuju i poznatom majstoru dokumentarnih filmova Momiru Matovi u: - Mi smo otkrili blago, pohapsili Petra Koprivicu i Leontija (Mitrovi a), a onda nekoliko dana kasnije, mislim 18. septembra 1952. godine, sve opet postavili na svoje mesto i doveli snimatelja Steva Lepeti a da to snimi, s ciljem da se to iskoristi u politi ko-propagandne svrhe - razbija misteriju i sve spekulacije oko ovog filma glavni islednik Risto Vukovi . KNjIGA

OVAJ feljton je samo deo ireg rukopisa o sudbini ostro kog blaga za koji je autor nedavno dobio prvu nagradu za publicistiku na anonimnom konkursu Fondacije "Dragojlo Dudi ". Knjiga e uskoro iza i iz tampe, o emu ete preko "Ve ernjih novosti" biti blagovremeno obave teni. SILOM, A NE MILOM - IZ feljtona bi se mogao ste i pogre an utisak da su iguman Leontije, Andrija i Petar Koprivica i Ljubo Krulj, milom i dobrovoljno 1945. godine prijavili i predali organima vlasti zakopano blago, kako to eli da prika e Andrija Koprivica u svojoj knjizi. U inili su to, me utim, iz golog straha da e biti ³provaljeni´ i tek kada su se sa najvi eg mesta iz dr ave po eli interesovati za zlato biv e Jugoslovenske narodne banke, ostavljeno tu 1941. godine. To su meni tokom istrage 1952. godine nedvosmisleno potvrdili i iguman Leontije i Petar Koprivica - veli Risto Vukovi . (KRAJ)

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful