P. 1
Marija Omahen - Moj Bio Vrt

Marija Omahen - Moj Bio Vrt

|Views: 698|Likes:
Published by Ariana Stamatovic

More info:

Published by: Ariana Stamatovic on Aug 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/26/2015

pdf

text

original

VR.

TINARSKI KALIENiDAR
Ka rl'iOiI rani
~li1je i1<asl1i

j

,._

D D:i
'!il LIe

... m

.e

;;i!

i:

:::E

'"

-;:: a_

-;;- ~
::::1!:

ti.i :3,
"5

-;
~

<:

::::I --:>

~

::

011

n Jl

E (g,

,g
0 ..II!

...

m'

fiIi ~ .n .n

- --':7,.
0iP

E (I!I
>

IE
4>

0

z

0.

s
0

E
:>

E

II

E-

C <lI

Marij<JI

Oma.heD

rani
Iranil

Ku:p.u!<
ikasni

$~adl1ljri! rani

K8ilj ranl

-

-

110

..._

...
,......,....,

,.....,...,

.............

10

srcednj,e ranl kasni
Kelerabll!

-

~

111) ,

11---" I~

"'-

Rep. ,".
~nie

....
.,

k!lsl'1Ia

PlfOkel.i
Kln.l!illd Iku;pu!_

..._
I
I

Mrkv. rana I\asna
'!CrIIler

=

-- - I

.-

-___.,

,

110 7
1

I-,..

110

RT M'QJ BIO-V~ .. .. Gajenj,e voca pOW (3 bez
bemijskih sredsuava

10

1014

,

..

,........ ..-~ .~ ....

Pedun

--

~
~::;

.......

2:1

HuSitnJdje: Matjai Omab en

~"

-

IArotlnli!!l d.mlll'l ICmll karen
'Cv'rIIlda Salla18 Z. nlrllalil

...__, ...

=I

28 2"8

,6
6

"""

,r,al'lca ~a
zirnska

--=

,."............... , Radit:~ ..• -.-~-, ...
,

- -- ..... -- -- -......
-I
I

_.

:s
14

-,

7

114 14

kaQ sa'l.rlii'! La _!:acsad ~I".'~.·""", Krecava .salla1a

28
7'

...

I_Ie..

BIi~1I1 PlIII'8daJI

-

Ljubljana.

198fi

2~
14

1I

~

14

UVOD
ad onog tcenutka .Imd mi se ispuniJa 1l.'loja vdika :lelja za sopstvcnlim v:nompR~~."Io je. vce mnqgo gOOUlii, 1 dana., sc zivo seL"\9W (}JI1og sU.IlCa.IKPg ,dana bda smo uzdui i popreko "7.mcil"~li 1MroeIu. Gomji doo urn Ijista je odmafl bib odr-edeu 2<1 (mdl,ici bioJoS"kj vrt, Na ve'ikmn papiru sam p~Ol!liira'a>crrala r:asporc-d dclo au 'Il1'Ui namcnjenjjJ pvwcu, bobieastom vut"til!,YOCkanla:. mirislj,fvom hilju, cv:eClJ ~ uksasnom gffll'lju. ZamiSW'l s.~m sc.n1cu.i osuneanu rerasu. i J-raiiJ<1 sam, odabirrlla i hr::.lci.ila najpogodnijc VfSle jabuke, b-u.<iak.:!, tre~Bnja. ibizj. nlmih i ka'inihmalina. jag.QQ-il, hiJja za zaclne i r {_-ajeve.. roi..a t drugih biljala. Kilda je p~;m Vf~ bio gCHO v, npisat'a sam se na ku.cs za bioloski i1a.tio ob.rad'lr.:inja. zcmlje. Vn1a.r:srvom ."i.!m se, is dna,. b.. lvila OOIW ....nn, .aM na O¥VJI"D kunu sem se UpozI];d1 sa dn!k6jlm, ... merle ..'1. po:tpuno rlOv~m fiilCmim.t obl'"(!Ili'l'a.rija zemi 'je. U$knro san~t1vi.de~<l! d~ je boiuln~ki noon obl'adJv:cmja u d,~na_i;prem<il~ s'Vojoj j:mmlll' .i zdmvlju, pa i {JrifOdi u tl:trmJ i srFcm smjs/u rea. Rec je 00 obradivanju zcmlje po pra''filima prirvde, pomrK..'lJ prirodrlih sredstava, bez korisl,'cnja jndusfrljskih heulijskih prorz-

ajevre.me

pra va nuZllOS(" ako covek ieli dtil ,'i(; odgovornije ponasa

voda.
Hanas jepo jooirlac nemoeaIi p.red mnPb.-.imdo~O;.Uci[N tes:koj wde, uRi~';lavaJl1ie primrl'oih lepo:r:a zagoldenj(;;'m j dfUgO. BioIoS:ki .1:1.:1:Ci11 o~mdiva"i,t zemJje' nmo;gima 00 nas mqgao hi da hude pry; ikor<hk ka pobo~js<l· nju odnosa prema prirodi ipriJog njf;_~rn)j E.lt;rj~i. ILl sasvim malom vrtu CulVek mole mnogo wga da uCim i za pobnljSanje kvalireta vl::1!.')titog .i.ivJ'jenja. Dok rovek radi u mY, ohiirno lie razmislja 0- tome Oil Ii sa prirodom saraduje iIi rndi protiv njr..:.Po.sk:dnjih decenija mnogi movi po.."ralj su pmva J'ElZlJo<jist,a:ll:jiilo'lf.' viaS-lirC; mi,f)(ui.sni su razr.I()VRmllU hem ijsk im nl"uzioem za urusfavilllje ii v(lI:ta U zcm Iji j izt.iad nje,. ne majtlti d.;,i ,~i.mcskode .i :rebL 1~,Temaikakve sumnjc n da! je saradnja sa prrI(Kkm]' da.fek.o k(m~"uija, pa .i jevri.llijil'. ,ad deJovBri'ja pj':O(~V l1je. Tom mislju .~iil!riise rukOVodil.:1 1..1 SVHl] poslovim.a !..I vrru, Mi11Dgo vreroceml i trod'f mora}€! sam da uJo-zim da bi ml nek~d;f~n Jcm

&m,~,kao sto su tro'Vanjc 'Vazcmha. zemIj.e

Po,w::bno iztianje. revile: ~Ztb(1ldie .., hr. 11. rl'de lzdanje. december .J.986.lzdaje.: CGP "Ddo.ft, ooo« ".Rr:,,'lje'~·. Gltlilni i odgovomi urean'ik relliit:: "Zlirtlvije.,,· Joie Vej'j-o~u.Oslobudelw pfm~a ria promet. :~tamp~;· DO »P'ilI'aleleOi. Ljrjbljallll. Tiraz.: 3 _f}OO pril"l"leroktl.

:rmvnjaku na.sMI'O'pravi bio-vft, Za nekoUko godtna hi Je bin pruvi raj •. lep§i l oolji nego sto sa.m tnogl'a. dB. z.amisJim. Bogaro me j~ mlgrndio za Ijubav. rrod i V'reme, za svu painju .k.qju S.1ill rnu pos ...,ehl<l'. Tu Sall) ml.ucUa ,da pu.. narram mnoge t(~iRe prif'OOe', · r prava rudii: kDja. b~lIni inaee proJlJl;::lkla lIlcprirne6ma. Moj vrr mi je ulivao pov:e.renjc i !J~n me strpljenju. Pm;wpeno sam salZilBvaia da p.II"irooa ijw .;'iVO~(im ~.d~ roViek u!:EIj Zivotne sme da d'.r:a .za.veza·nih nOju_ N<:iIpronv: ~vm ,pJ:irode t.re.oo pBi.Jjim posma,tF<:!Iti, osllf.gnuti njcguv dall; sa prirOOmu ueha s.a:radiva!.i. p:rui.iti joj prij<lte.~jsk:u n.drn i pomodi joj u n jc:num c~d~m:mJ" necuinom srvaran ju, Bioloski naCin obwadfv.;tl1)ja remJje iziskuj.e .poZllllCillanje i .razumevanje zakona pm-ode - to je uslov za pravilno obavljanje slVili p(lsbv:,~u vrru. Bio-Ovrt,. ,dakle. UZVta(.'3 najlc.pSam merom, Ol' ,I)•• z;;ulovoljstvo i S1-eCU svih Clalt0va ptl)J'odicc J.a:~jl ~ u njegovom mt.'itanku uresf'VOS vall. Svojc vIa...n;kc si1.dx/eva bicjio.S"ki prvokiasmul, svakodr.levno svciim p;)'ltT6em, w.Jiem i bilie.i'l~~ to.kcmilrelegodine, ,tat ~zkn.i. Neprim.etao i~] .na'ma:!" U<1zdca'l,o kre:tiitlJe ns slr'e::!emvazdlll!i],1LI i tako im! jaca zdrafr'lje. Bio-vr~ ie oaza m~l'a ~vdmor;~ u senci iii.na sun cu. sde rovek ,~ kako da ptlNmatra pri:rudu i gcre .mu se prni,l pooh za bezfJmj prijailniji.f1 trenuudca oil drustFro biljak.:1 .i iiVOll'nja. Rada;;(., uJIlufT<:iSrije Z<Jdo'lloIjstoo i Sl"eCa z~g lepo,g vita - so je
bog-ata ·n~,grnda za rrud . Bea ikal(\:Tih pretenz'ija da negimm vi')'(Jku dn..;Jignuca modema;g obradi111':U1ja pkKlnl; zcmlj"e i wS"(l'kih prinosa' po.sti,gnutih aa taj nacin. kao :lffl<ftc:r kame je bioloSko vnL1.fsl"l-U zadovoJjsrvo. B. rre profc:.-;ija, ovom knjilioom ie.Jim da prenesem liin\:! ~ru~h<a. 0 po(puno prHodJ:I()m naa.i1 u gajen ja mea ~f'OVTCa, 2acin.;;k,~ bilja icveCa~ svega o:nqg ~fO :"1I'<:;!'k.~ pu:ro!ilic.(.lmoie S,ilrml

O'BRADIV ANJE ZEML·JE
Nasi pr"Cc~ so vecimm bill. ratari koji Souvekovima obradivaf plodnu zemlju i zlveli ad njcn~lll pludo'Va. Posle iewe bi.isclipljene komade zemlje o1>:I:31\o'lj;;'lii se odm.araJu godinu ]~i dve, aJ za to da vreme bi obradivali odmomu zemlju, Za lshraeu t~i;.l1je-g stanovnistva plodne zernl] e je bile dovoljno, Kasnije su seljaci ojive dubrili stiEljsikim. organskim dub.ri~orn.

Stoci SUI prostisali slamu, lisce" papmlt, a stajsko dubrivo skupljali na gomilu, Mikroorganizrn:i I kisl1c gl~te S1I te organfikc materlje razlagaliipretvarali u odlieeu hranu za biiIDjke. Take »ndlezarm duhrivo« seljacisu VOozillU njlillC i posipali [pO na travn jacima, pa~riljwim<li i oko vocaka :m- na vrt :m. povreem stizalo je u dO\lloljiilDm koIiCiJ.lli<ll.ill<l. BHjk,e su ,dlob"ru uspevale, radalc plodovei davale zdravuhranu Covclku 0dom<1C:im ZivOlinjama. Svake godine ::ill se plodao] zemlji eduzete marerlje vraealc u·bblilrn organskih orpedaka, K....ruienjemateri]e se pana,,'!tjaJo ipodsrlcalo plodaost zemlje, ,.~ redovno obaavljarni sloj hnmusa postajaoje . rastres..it, Sa razvojcm industrijalizaclje fpovceavanjem gradova i ~ndlJlsrrijskih ecntara proteldih decen]ja, potrebe za hranom naglo S1I porasle .. Nllilogi ljudl, rodcni i zaposleni napoljoprivrednjm imanjima, iseljavall su SoC Ii! gl!"adOV1e i z:a,po.s[jaV3!~i'U iJi1!.1ustnji. Njihova deca supostajala radniei i :s~uiben[cii u ~abrikmIla i ustenovama. SeosJm.g stamJVIlist;va fuivalo je :live milililije. Mnoge poljopri'Vrednc povi:Sinc unis·t'eJIe su izgradnjo.m industrijs1dh pogona i stambenih zgrada, Druge povrsinc su oseale pod astakom IiDCldemihsaobracajnica. A n:81 aleko manjim njllva:m8i. [ poljiima tfeba]o je prolzved sti n.mogo""is~ hrane nego nekada. Probleme snabdevanja sve brojnijeg grnd~!rog smnoV[lisWol resila je hemijska JJndustrija proizvOOliiijoml vcl:1actih dubriva, a prob1em sve rnalobrojnije radm:: !'ima-ljeupoljop.!J."iiv.reru, 1!eJmiika je
mu:iokuadiLa moclem~Til po~jopi!iiwedn:im maS][1,ama. Danas su ·\!elike :povd:'Sinc vc;oJna ~aciomlm'fi) zase jane monokliltmama, alii te hi~jke~l.I> mll jalo!)t. veom.a izloi1;;:ne brzom s:irenju b:iJjnih bolcSlili nek.i hinsekata.

da ndg.tji U SVUlU V11u. Zero, nadam se d~ i"C vam ovaj priwrnik biI"i ,od korisd u vasem bl1dueefn h~n-vrthu:stvu!
Autor

4

.5

Da bi spreCila veliku i)1etu koju hiljne bole. sti i ste1!ocine nanose, hcmijska indusrrija proizvodi W~ '\ilk otrovmh hemijskjl» sredstava: herbicide. pesticide, fungicide i~:licno_ Po nekoliko puta godi~njc polja se prskaju pomotu modemjh m;Jslna, a avionima zapTusuju velike poljoprivrecil!ne povrsine. Razumljivo jc da otrovni prah i kapi pri tome unisaavaju ne samo s'tet·ocine, Yeti mnoge korisne insekte, oSC'.t~jivc ki.S:~~e gb1te I drnge organiznee u zeml j j_ Osirn zeljenih i p1:alii]ranih rezultata - dovoljnih kol1i~iila hrane - sve se viis.e ispoljavaju negativne poslediee primene nernijc u poljoprivredi, Plodna zemlja knjo~ nedostaje humus vee je iserpljcna. U hranl se konsratuje ncdostatak neophodnih mineralnih materija, ali i. ostaei sletnjh hemijskii» sred~tavO:l_ Vode Sill sve vise zagadene fosfatnim tluhrivima sa vdtaCko dubrenih poJjoptrivrednih povrsina, Za povet,mje proizvodnje »sve saersenijih« hcmijskih pw]zvoda povecava SL~] potrosnja energlje, Na nekada plodnirn padinama erozija otvara pr1lV1C ranc. Modema poljopri:vreda unistava i peck, ptioe, leptire i mnoge kurisnc insekte. Zivot II zemlji umire u ZOtL<i:I.Fanom kruguu kojem se stvaranjc otpornostl pojedinih biljnih bolesti i st.e1!ocLl1a ua jedne otrove, savladuje pronalafenjem jos jacih l otrovlilIijih hemijskih sredstaval Takosu, rec..mu, rnikrn ialasima u Francuskoj pre nckoiikn. gpciina umsteni i De samo korov i stctocirlc, vee i sve i-ivo u zemlji do duhirililC W metara. )'Napred~lk~ rnodcme agronoruije donosi sve stra;nojl,: posledlce, tako da neb strUi(.'T1j'i~i.,. agronmni, biolozi j aktivni .7J:11hillilic:i Ctwekove sredine, vecpos.tUivlj.~ju pi.l3nje: dokle cemo moo sebi da d07..volirn.n laik\~o posrupauje sa plodnorn ;;r;c,mljom?

U zelji za modernim, prividno mrplrwmim vrtlarstvom, a delim~Cno i ;.::oog laksegposla, poslednjih dece[l~j~ su mrnogi vrtovi dobili sasvim (lrnkt"'ji izglcd_ Postal] lOU »reprezentativni,« u kask.... nju za modem svi »na tstil kalup«, onako kako SlLI ih sugerisali amencki filmovj ] suucnjaci Z<1vrtOVCtJ raznirn revijama -.i knjig~m;l_ SIL'I,: vrta postao je rravujak, prekriven socnom cliIglc:s:l!::om travom Z<1. koju SC ill!;?: .7_alini najlepsi j najsuneaniJ'i deo vrta, Pri tome niko i ne por;I1:iSljada pravo] cngleskoj travi. .odgovar<llju sarno vdikc; povrSine, kilO sto su pa.rkovi u Hn,glc...koj, sa tanlo:Snjom v];Jjfu~-mI k~imom,dLa oredovtrJ;oJ1l Jms.el'llju jedll1um lI1cddjttc) i ne govorilJ.11lo. Na~ vrtvvi ~u z3i tak'lla zelen<li prosrrnmstv3 ]lJremmli Sterilllo, neplodr!Jo unaslI10 drvcCc i. grmlje Ui mocilerllim vrtov:inl11 namenjeno je S<l!fllO ukras3"'3l:lJju kuCa_ Ok('} lakvog, ob~cllo ra.skos-

nog, zckmila zaista nema mnogo posla, ali 100 njega nema ni neke narolitc kuri,s:ai_ Vrlovi SIl!! oduvck hil'j delo oovekovih ruku. Danas su ...ise nego l ikada dokaz odnosa nji-ho"'j).g vlasmka prema prirodi i zivotnoj sredini uopste .. Za unistavanje kOTova JI~ b.avnj:aku herbicidima samo zato da bi travnjek bio »savrsen«, nerna nikakvog enp~avd!anj3_ Z.a.r nije ~epSi prlrodan, sareni tr<l"vuj.ak? Zar nisu od lik:r.<1-snog zelenila mnogolC:£l~ci ~o:riimije cvetne ~~ip~ooovima u.kmSe]"je jabuke, lhiuske, tre~nje> slji'llc, lcskc i zove? U svakom vrtntreha da raste: drveceponiklo u torn kruiju! Da H su U nasim vrt~a zaista potrebna hemijska sredstva namen jena vdikjm poljoprlvrednjm povrsinama? Mi, bio-\"Jt1an, im31'i smo prilike da se uverimo u to da nisu potrebna, Zasti!tit prirede .. z.drnvi. i, PI) svom ~dr-r.aju visoko .kvaUtetni proizvodi za nas SlI' najv<1i.niji ci~jevi. Piodna ze:ml,j.a taSlnZ1:Jj<ebo~je postupan je, A 1ll Vli1U se to mooe lako i brzo nau6Eti ako se postuju bio_los};)ezakenhesd .zernlje- ako se :zemJ.ja obraduje na hinln~ki nacilil. Peslednjihgodina je lnterc5()'II;;tIDljc Z;3! takvo o!bradiva.nj C 7J'-'1lllje 11] mnogirn zemljama izuzetno naraslo, Bio-vrtlaraima svake godine sve vise. Po bio- vrtlarenju na vodeeem mestu III Evropi svakako je SV3ijc.arnka, g~ j bioloska poljoprlvreda sve vise dobija rna ''Cn~_ ~1~-poI:lPl:U. vladlc Ida se hrana pmizvodi He. sto prirodmijii naein postuje- sve viSe- proizvodaCUi i na 5Ve v.r:.{:;mPJljopri''VIl:dnil1i!l povrsinama, P:okr,et bio-vrtlarstva ne ZllaelllOstOliIgiean poeratak na stare .naC:incobr.adi'llanja zemlje. Postaje neophoonost IiII llla;stojanjima dot se poooljsa ishrana !:i1aiQjO\'J1i~t'\!;). i (K;..~v.a umesna ~:Ija h i zdrava sredina, jer vodJ..racuna enrezultatima najnovijih lstaraiiVJInja ~0 saznanjlma biologa, kan i 0 prakticnim iSkiust\'ima steeenisn u toku posledojih neknli ko decenija, -

7

S]oj hULUUSBI u zeml j i koj j je I!.!I primdi "l'i1ast~jaoposf,epeno, tokom hlljada g.Cid]rlIa., rc:zuhaJt je raspadanja najrazlicltijlh o.rgattl!.sk:ih malcnja_ Humus se oe moze defiuisati hemijski, a nl fiztCll;j. jcr prcdstavlja izazetno SloZel!UII kombinadju materija bi~jnog i .z,j\o'ot~Il!jskog. porekla. Nema dva potpu.no jednaka lr'I.ymwm. Buduci da svaki humus nastaje od veoma iiazliiS:rilnl biljnia j i;ivotin.jiskilt materija, sastav mu j,c "coma HiZJi6t. Humus niije.nes1io kouaroo, 'lice $C ncprestano menja, pull! je ZiVOIaJ iaktivnostl, _ nr!:ll.~mirn~t hnmusa 11 zemlji .ll!.1oie se OCU.Vfll:i. P'3. j vod\;JtatS neprestanim dodavan jew oll'gGnst~b materija S1)Oraz;novl"'imijih po sastavu ..Oeo Sto III sumi radl sama priroda, u vrtu ram bio- vI1Jar, On obnavlja, nzivljOjV'a Ii puveeav<li humasni slo] u zemWjimko soo jojvra'~<i izgubljene organske materije, prvensrveno u vidu pl1no~ vrednog kO[[LPOS~il. Svaki 810j zemJ!j,e prikazan u preseku biuiookog tla ima svo~ zadatak, • Gorllj; sJoj je z,~stitm prekrivac nd organskih otpadaka, kan 51.0 SU rccimo ii~, pokos.en.a trava, grubi kompost i :sDiQ-io. 1?ornocu tog slo~jase u bio-vrtu organizmi uzcmlji8tite od! vremenskllih. prilika, Time se, daklc,im~tir,a p:riroda,. sm[l<l., mesto gde je do neprestano za{;'tiecno i poknveno opalim Hstem. .• .spud lOI!! laDkog slojarnspadaju se sve oligaruke materije: liSoc, stabla, otpaci iz dnmacinstva, ncrastvorlmi sastojci kOUIJXlsta, Cat karron, dnmi ollPl'I.ri.i drugo, Taj [pOSaoobav]jaju mil~jarde mik:ro~;lmp~,kisi61s.nih bakterija U zemljl, gljiva, a:Ii!p i dmgib oliga_niz3!ma. Nji.ma svakako pomazu j ervi, .ki.ijj·liI.e gliste .... Svim tim. nrganizmima su za njihov op~tan:ak i pomoc u raspadanju orgaasklh materija potrebni vWiduh, toplota i vlaga. Tamo gde je tlo sabij GnO ili iw.seno,gde nema dovoljno hrane, oli'ga1i1&.krnh otpadaku, t<li[IDID meega ,~iva biea ugirm, Lheraljske mseerije kojJ"ma bi zemf a bila poseta ill. zallvena, izazvalc hi ma8!iJ'IfflU pogilbiju Ziviib organlzama, Zato bio-vrdar nil.ada ne korisn nikakvo vestacko dubrivo iii otrovno srcdstvo prskanje,
j

S]oj toii se raspada prelazl !1m h1l.1D1U:miiS]Oj zenlEje koji ide oko 20 db :H) eentimetaea u duhinu, Ponegde [e tanji, ponegde deblji, Tu Sf: :r,aspiicu biljiliri korcni, u.sko povezaai sa.zivim biclma koj<li ill Qkruiuju. R<l:swmene materije iz gumj-.:g slojal,cm.!jc pripremaju sasvim drugi »sranovnici« u materiji kojill koreni ibiljaka upijaju k.ao t'orr.mu i i5~j1!!l U stalb~~) i. ostale delove blljke. Rasne bakterlje, amebe, gWjiv;ire. alge, kisne gliste i dwga. hifa u humusnom sloja brane se i u,ginlilUm erganizmima iz gomjeg sloja. Pojediae bakterije prikupljaju azot ugomoljima korenja, druge sadtrie kalijum, foslornu k iselinu, 3J sve to. po..taje biljaa lhrana. Kj~'TI.a glisra je u fliumus[1;om sloju lzuzcr.no \':3iZli13L S'II'ojim d'ug1[lii1 ])[Ivovmm ko] e probij a krnzrazne s~bjieve, l)]lI1oguCa.'va pro]317;

vode

i.

·Va2dllll]a.

Njene

[z]l..tcevine.

ostihm!1l.llJUS<,

odllit."TIii

~DJ Z3.

7"~

biljke jer 'saOlr$ ~vC sa.s tojke koji su irn potrebni za razvo], C:mnj~ ::doj tog humu!)nog dda ~"la'll'~je]l je 00 b:UPIIljih . ,gnrtavica koje mogu pos[e. j1ake)USe da naprnvc tvrdu koru, Takva

8

kora moee da nastane i pod dejstvom mraza ili vrueiue, a pojava kore znaCi da je tll Zivot unisten. U ni:ZilIl slojevima humus je bolje zastlcen, struktura mu je bolja i stsbilniji je, U njemu scgomilaja rezerve azota i druglh hranljnv~h m!atc:rijiSiza knrcnjc hilj1.lJika_ Humusnu, plodnu .i bioJo~ki kvalitetnu j!ic'mlj1!!lill vrtu mozerno da posugnerno same pr:..lvrn~nim odaosorn j, vrod.lnim mkllma. Oni koji SUI i db sada pornoeu komposta obezbedivalistalno obnavljanjc s'~uja humusa, marna: da uloze vdo maJlo truda, rmmisljanja ~ vremena da hi :sworUi potpnee uslove za obradivan] e zemlje na bio~bSki nacin . .Medutim. ramo ,gdc su do sada lori~~6i:;:[la prot,eino ve1t<:ICka duhri\',a i razna henajska sredstva, zernlja je vise mrtva nego ziva i Z'i prelaz na bioloski uaein ohradivanja biee potrebnovise truda Sfo je zemlia d~e hila pod uti.cajem hemijskih sredstava, viSe vremena Ce prot.ei.i ]~renego stn Sf: u nju ponovn l..llie]!~ iiv(~ bica. Tit bica SoC; &roOnm,vcom~ brzo raznmceavaju, Ol. dolazak kisnihglisra moZe da posluzi kao pouzdan znak da joe sastav tla pooo]jsfllrn, Tamo gde ima WJillOgo nS'l1ILb glista, uslovi za Zi.VOl bezbroj Cilru,gih., manjih .liv.ih organlzama koji omogrt!tcav.a jilll1! toizmdnju hlJ]mll1~. p
takode
SIJI

Pod pojn1Q.m bicloski Itlacin obradivanja zemlje podrazumeva se gajen.jc, nega, ishrana i zastita 'bUjak<IJ II vrru bez pranene hemijskih sredstava, Dakle, bez llegativnih poslcdica po primdnu ravnctezu, po .liva blca u zemtji i Uti njoj, biljke" a time- i po llltSU hranu,

Svako ko se mlllUci za biok~~ki llaeim obradivanja zcmlje, ubrzo
ce spoznari da je zemlja punafivot a, S'II'aj{'1llskiil!aui."Tl~k r Alojz l d S,tekU ,(Ala is, StocikLiJ' u svom delu .~Z~vm u pol] skn j zemlj i« k,lie:

odHcrd ..

Treba, daklc,voditi lacuna 0 stalnom »pr.i~iVlI« organskih oipadaka. Ntli5eeenirn i isimjemm otpacima rreba redovno posipatl j!ic'nillju u vrtu, kako hi lPoshd:ili kao hrana i .z.asdta malim proizvOltaCi.l.1I1ahumusa u zeml] i.

»Kada :;c]j,<!k pn;ko polja, njegova noga svakim korakem ide stupa na ,z:ooloslo-oot.ani:6ki 'lin SUi rnilij1l!rdama i milij3JRIama bica.« Mikroskopski sifusni organizrn.i a ] veta Ziva biea to se hrane i na raj riI;ii.in stvaraju humus- Smno tc masc organizama u stanju SI!] da svojim lz~uCeYinalll.a stvaraju humus. Rastresita humusna ZDmlja, bogata materijama potrebnan za Zivof, osnovni je uslov Zit gajenje puacvredreih proizvoda, Bez humusa bio-vrtlarstvo nije
n:tngl!.lcc_

Llsvom »Poljoprivrednnm testamentus prof. Albert Huuard (Howard) plse: . »Vef:ilacka dU:bnvtll be svuda koristc, Samn &10 hemijska sredstva nisu nikakva zamena za humus, [er mlKnJoOrgarnizmi! u :l.Cl1lljl predstavljaju vaZnu karlku 1Ll prehrambenom lancu bi~jaka.« Profeser Hauard dcdje. kOlllitlttujc da jc upotreba .hemijisk~h du.briva i sredi s rava za prskaoje u 'sustmi veoma skupa, [er se na 'tillj naoirTIllimanjlujc plodnost zemlje. Temelj trajne i uspesne Jxdjoprivrede predstavija samo humus. Dubren je vestaCk.in.1. duorivima smacra veoma kratkovidimpostupkcm, »Sredsrva za prskanje zaduiemt 'suo z~~tit1Jbiljaka, a vakclne Z<1 7.<1 zastalu zi'lio:tlmj,a- tako nepostene proizvedenom hranom snehdeveno ~lanI)"V1iIwb'tvn m.ora 1.artim da se odrfava pomo6u tikupo_g sistema zdravsrvene :s~u7_bc,spccijiil!l~i'l>1!;a. apotekara, boleica 11cl-il.aita.«
10 11

je d<l biljke taka rastopljene materlje veoma brzn u]J],jaju,rili to nije njihova prirodJraahrailfiJ. vee veStatk~. sj~reti6'ka. Biljke nisuu !>'1<1njM da po1!:f3iZc ono s~o lm oogova:ra, \lee SU :pri:UFlKJllJiirlt;;d!Ol koriste onosio dob~ju_ Vdta&o dubrivoim pwc~ cava potrebu Z<Ivodom 13J1mslopod. s t]Cc OsmOZUl~. rit]sak t~cnooti p iakorena '111 gornje ddovc biljke, u~ied rega seCe~ije preterano ]Jw1!e vodom .. P!odl:~wivci1<l1c];;ii ,oogaj,enih b;i~jata su, istiua, knlpni. ali vndeni, hcz ~J':ir'Jjzjjoog. uknss, Istevremeno su im zbog jednostrane ~:sJl'ra.lile srnanjene vit<lminska i mwnerru..mvrecl!nO&1 IW! odnosu na prirodnu hranjene, takozvace bloloske polj~nivFcdtlic pmizvode, Tacno Hemij~ko, dlL!lhrr(;:''llIje ko]]renmtci!ja hemijskih 'Soli izazivaju 'IJ i zemlji mnogc plj'"oJJltme,p:raoen.e. potpunim illllnHteiljem niza baktcrija, ea:k i,011ii1! kane S11 ad hitnngznaeaja la. ~h,.an~ililje azo.t:ruib n:.zcrvi, grudvica na kOJ'elt1JJj[i.Kad nerna m~kn",)(JJ":g<mizama, proiz'ifoci]]ja flJl]IDlL]Sa'Se rekida,:tJcmlj1il b'llbi svoju prvobituu srrukturu p - rastresitost iP01Ol;jJjctvrda, sabijena, lVfuogi blelozl ,ozl].afuvaju ¥estacki dobrenu 2ielTIl.llJ~jukilo lUI1LVll maierlju koja hiljkarna siun isliju~"ivo kao oslonac da b] ostale US.pFil:'IIiU1K:, dok im tI;ra!rl!asrize sa _

DrC,u~s Norten ]st~ce da je obna'Vll~l1Ije plodne zemlje vracanjem i:stro~ili mrneml!.1.ih maf!eflija noophadino. Mnoge ad njih Ijudski organizam mooe da .ikodsd. sarno u pnroa:nom sastavu i u medrusohl1ioj veri ... Zatn tsblete sa mmeralima I'U:C mOb'1l da pomogou U tnlikoj rneri kO.!iko littOgl!Jpl!Jno\ln:dil1i, zdravi ] sveZii p:w'iz::vodi, odgajel1li na mmeralima ·[.itlbru snabdevenom, 11J!11m.1Ilsuorn 'Uu. M_mogobrojni bio-vrtlari sami ~Hl u1iYfd~l[da [e bio-vrt za Orni'lo'HIIjle zdravlja vainij! negoslo Sill prllikom p~a:niranja vl1a mogli i da pretpostave, Svajcarsti lekar i s;trucnjak 7,01 ish·r.alllu dilf ilElJ'rhew-flener (flilicl1r.:::r-Benner),kojl{ je l'1la::;YO,jO] ~jilljci Cirihu ve]ikJi broj bolesnika i izle-Cio presnem, bjolow pmizvecl!enom hranom, ik:rle: >.l OtkriIta 0 veri izm.ed'u hraFle i bolesti dlrwcil1asu du saznan]a 0< nasim zaslT.rOls,ujlllc.iI:n navikama uishrani _ b': svih ku~t1ilmo- istori]skih perleda poznatc SU kOfil~tah~!i;.llijf" opog;reSnoj hrani 1 njenlm pos.ledicama, ~ vil~im ~ nitim drustverulTIJ.Ilslojevima •. All, III cltavo.j

druge strane, izhemijskc fahrike_ Anallze VOCa,PO'l,lF~., :f.it:arie<q, mleka ] mesa dokszales ILl da hrooi proiiz-vcJcli1oj na vestaa] Ciubrenml po]jimt8. iUled'oslajiu neke, za zdra:v!jcvwm.<il vazne rnineralne marerije iii ill, pak, im,l. veoeia
malo.

Opste j,e! poznalo da su auvcku ZOJi oeuvanje zdl"avillja s,vl3!kodlnevno potrebni :razni vita![;llini, a martje se rna 0 neophodnom p:dSU."lVILI brejnihmiaeralnjh materija, :I1imar i III~,~znahil~rn liliol~C:inam3J. u tuIml1li Tame gd:e 111 .. nema u zem~ji. ne ffiuZe da ~h bude ni 11,] iirr(lJl1'idobJjjeJ.lDj sa takve zemljic_ A.:merifk:i lekar dreamls Norte'll (Charles Northen) urvrdlo je d!a n'l!I1ogi Ijud~ OOOICVi~jll usled i[ledb5t<lfka miueralnih male.f:ija u sva:koonevnoj ishrani, Nalliono je dokazanoda ned~tat(ijk kalcijl!Jma,g\"~la. magnezijuma] dmgih maierala "'(lai u botest,
Dr Nonena jeistrai:iva.ck] rnd ta.~o obu:reo dOlI je ~3!pllstio s\I\oj leka:r:sli pori'll i gO(IjJr;ulrna se b<llviotI,j2le!flj.em mogl1Craosl:i dla se pobo.1 j Sa lieml ja, OOlHOO110ovec<I lIljellil ploo'llmt. 0 lome dr No IIp lell pik: »U opljaCkanoj zem~ji ['J;cm.. miin,e;r.a][ile ravnoteZe i .z.3i!to ~ porel'illeCaji .i:zazvani ncdusi!:<ltlkom n'llinembuh m03Jte:rija rn.r;;mogu uspeSl1I.O otli:::]anj!Hi«

]5tnnji nema primera take svesrrauo pogresne lsillmne: kakva pr~ovilaGlJ]je 1i.lI vecin]. dan31s.njih clvl!~i:z[lVal!l~b.w~aroda_« Nema sumoje da je daleko lakoo 'Y'olJiiti brigu <0 oCillivanju zdraelja na zdrav na6111 pmizv,(;>I;HJ;tnom hranom i velikau izborom sve.l!i~~ hio~prO'i ... u~o, nego 1eC:iti oo']es.tiikon e :SU oe-;sto :POO~~edica v jodino]i.6rn e, low p:rilpretm~je:ne i po sadd31ju vi:twn:ina l. mincrala bezvredne hrane. Odgovornost za sopstveuo ;r:d:ravilje i 2iMwvlje Clanova porodice pn"enSi!.ven'fr jc ~icna_ .Zato ji~ samostalna proizv:odinia zdrave hranc mmog.{} v~i.Tlii~, ed materijalae vrednosti plodova. ~.;;o: till saznanja proizilazi upravn izuzetan, brj:tljiv od!nos bio-vrtlara p:rema pik'ldnoj zenl~ji i sopstvenim pmiTvoonma_ Za bio-vrt treha odahrati najsfLll1J.ean:ij'C: css to, jeT su suneevi m zraei veoma vafni .23. rasr, Fa:.t:VOj i f.azn,:;v(lTlje plodova E]]jke u i~adnjj svoji!11 6c]i,ja prikupljaju d'in:ktflliu sUDee·'Iflj, energqu, ·Covekovo telo zatisn dobijetu plemenitu energiju uzimaajem svcZc. presne hraue: voeem ] p1vfrem. Irena. ~mat~ u vidL1l!dill ploduvi i:l' su.1i1C~oog bio-vrta l:ril.'l!tljU najlve.Ctu.vt6dnQSl ~4aw:favlje ooveka. Usimaju se IPres.ni. Toplota u ,kJku k~\'anj<l. pil:jm1Jjenja j]j kml2iervisanja 1!}n~S1aVanaJOiLJJpljcDu SU1i1CeVl:ll nergiju III bi.ljloim eeUja:ma, 31.J n.i:!vilamilna_ SV<lkmnrileVIle e i salate pFi:rlj'"em~ljcn~ad li~JiI;lt~11, kOl'"emastih i dmgih VIsta bioloSk:i proizvcacnog, povrCa Ilajoolje SUs:red5tvO za jaianje O1i:poom.osti ~elap·rotiv Iazmh bo]esti Ono sto jz bki-Vrli3J. G:obroocisceilto st:igne Ita UpeZ11, Jnl!31najve6utlekovitu vredIDl.OSLfJohro .zQrnvJjc r>li1c 1:1.: bio~vrl.a, i3J ne .iz apolekc ..

Bio-vrrlarstvo postuje prirodne :Z.iI<Olllih).sti 'i putTcbc r~odnc zemlje I i.i.'idhblc<l U njej, vndeci istnvremeno raeuna 0 potn~ooma biljaka, .. r)oo,:uia.{il1jl~ konvcril.cionaJ~ln:i metodi olb.adival1iJa zemlje sa bio]oskim metodiima se [Il:epodud~li;)jil1i zatn su nood,govarajl!I6L Sarna ree »obmilivanj e« nekima zvuo kao neke vrste nas;i]je, gj!!uui zalsvati tdkim, 'oStI:im alatnm kojii unistava :iivot u zemlji, Nekadasnje pravilo CIaoovek: mora prirodu da lIIkIioti i podredi je svojo j yolji~,pobZ3~O ~Ckl3loopasIlo ~.rleoogo'Vllmol1~eSa.l!lje: I!JI prlrednu ["JJvno1eiJu,sa pogubnim J)[J~icdiiL"l~mapo oove!ka_ Blo-'V:rtl3iiU J:'K".Istupa u sk]i1dlusa prirodom, imifira je isal'"aduj~:sa njorn. Nije iIIci~ samo 0 ianenjenan metndisna H1dia,vee 0 drnk,6ijem etil1>:om odnosu prema pdtroru, f'll,gkdajmo ma!o kakose prlroda sama brine 0 obnavljanju humus<l. Kaoprimer mose da JiI'<lmpn~lu1:ii !'{lLI!miSLNa snmf:.kom '!.Iu leie S11.ve i tm~e gwmlle ~ grancice, si8rn:'kJ~:] opalo lisee . .!U.O se taj gomji slo] bHjnfh orpadska ukloni, ispod njega reii rastresita zernlja prijlil.tnog m~:ri&aL Ona sadr:H najbolje sastojke kojima se hrani drvece u razvoju TVij p'lodnil humus proizvod jc m::.:d:'l]'O'j nill::ooolrganizalHl<'I. CFV<I. insekara i dru,gili st.,mavTrika zem1je, koji SWJ~novare ] prefaldujn sumske otpatke, Tlo u sumi je uvek rnkr:ivcr~)[),~1n .:tnaci daje i zaslrire.llO. tako da kise ne mogu d;IDJ a g sabiju u tvrdu kUilu,'" veter ii $,l,Isane m.o,gu da gaisllsc_ Bez okretauja ~en:dje i dli.]bJ'enja[judJs~oIIl rukQm, u sumise sloj humusanccujnoi :Ilevidl~j]'i,loobnavlja bez peestanka, Ova j slo jI j e u stanju d,~hranom sn:3JbdcV:3i.mljvi'~e drvece.Prlrodno i obnavljsnje zemlje U sum! odl\<iju se, n~nJM10,veoma spoffi_ ~dudm. 11.] plioizY"oonM Drane u 'VI11J marujan [akt01 pred:stav~ !jai vreme_ PFiroou 11.] njem:lI11 delovanjlll U s.'un1Li reoo. istina> t
]4

jm[O_Tat], ;i~i j03 1IT:bai~to'!.l:rIr;,meimo olaks<ld podsticanjcm rod. raspadaaja malc:ri j 3 1,1. hu-mus na razne nacine, . ZcmJjiase II bio-vrtu najbolje pobuljsava tak:o t';.to'se:nVR bica u njoj sn3!1x!1cv~jl.Jl ranom, PovrSirnllIia,nje,govu h rastresitosti pon)znos .• taeba sOlruval] lzastititi od vrcm~~kih uticaja 'stal:llirn pokriva.6em. Zemljau blo-vrru uvcl je pokrrvena b]]j.k:f1m.a, kompostlral'llJl1:l ill nasecenlm ddov~ma liJiljaka. Bi]jIl]!:ll otpi9l.c:ima se heane mali orgaui:zmi U zcrnlji i istowemeno podsticu nj~iliovorazmnoza.... anje i aktivnost U rastvaeanju materija, S"'~ 11.0 vodi ka poveeanju pl1ojz;vodIilje biljue hrane - plodnog hurnusa, ZJeiU!!~ju II ,""Rot ne Ib'eha n~ka&t 1P1\1!<'k6,~n'ali i l.opah:r.mprtilirilllli.H Mlhljenje da treba zernlju u jesen prekopali i ostaviti preko zime go]u I S:Illl2:n'IllJlll!]" jeveoma rasprostranjcno medu vrtlajus rima, U biolo'k~i negovanora vrtu to &C ne radi, joel"je takav pnS'lupak za zemljuperpuno nerr:ii:rod:3Jfill, noodgorv<Lmjuci ~.sl~tan. $'17nanje da ] posle berbe ]lI:rodoViil zemljutreba pokrivatii voditi lbligJu 0 ishrani lzasl~~.] Iiljerub nevjd~jiv!L~1. vidijivih stanovnika, I predsravl ja veliko z.adl~Zen,je. Zem~ja ne sme d...ostane go~a Hi leti, ni.zlmi, Cak tlri Z.3 kratkn vreme. Ka.dasc plodovi povade, pcseksili porupajll1,. leje treba posuri E1:3J~Cc.1i1ilm zelenjm delovima lImkve. hOmplI.a, cveklevpasulj a, gr.lsk;" ] rake dalje, ~r:3Jmogde ima mongo puzeva, zd:cni!o iLisveie pokosenu tra vu rreba pre poslpaliJija.~eja.osu~.iti. S~ubodne ]eje ~Upojcd~ne redove na lejama treha pre zime posut~gl'iJ!lbim k0mfKJ!:i~om Nij edina ]eja plodnc xemlj e fie srue: ncpokrivena 'i l1:ezastiCelila da doeeka zimu_ .~ ~ prolece I ]e;to zasadenc ]~jc lle treba prepustitissrtcu, ki 51: i vetru, U jesen Sf: li1ct::~:5~ giI~b1%ljama i n;lilnj ima se b:l]jniolpar.:.:1 ne spalj1lllju.'Jak¥o »veliko spremanje« i cBicenje VftSI trebaobevezno napustiti jednom zamrek. jer]e gola zcm.~j:J.za i:ivu bica u njo]
'pOglI~l'lJU. . _

U ]J'r.in:xii je gola rel]]]j ,I nestosasvim nep1iroCl!no. N~ gornili humusne zCflmlljebuo oe se pojav]ti samoniklc, d]vrnje tDiljke ~ z.emlja OCIIJIMwro 1tl]~ipetpuno prekrivcna"d1enilom. Onome ko u radu u vrtu in1Jil~.r.il prirodu, ne:p]"]Tooin<1, ociscena, prck:opana i preokrerunazernlja veoma smeta ion moze saato dSJ. je zali JI·O:Zrnaloje dl!0'i je rastresitost srnrznutei mOf~jeJilezcwlj;~ saaso p.rjvidJna i privremena. MQM,~ oe !re oVicie neko llllCf>pmtiviti ] n:i~ dO]se ~~M:cnjcm vr~a, spalj]v3!llIjem, oil',pa:dak:3J. okrcUliI1jem zemije koja se z:~tiim u krulP.

is

nirn grudV!l.mll

prepu.{-;ta n1!1"8ZU,ipak sPJleCaVOli delje postejanjei

~h·enje b]Lj:ni.h bolesti i ~1:etDC:in:m. .". _ U bio-vrtlarstvu preovladuje stav dla se tui<vum postllJlpcm1<:t unisti neuporedivo vii;ekoriS:irih »8ara~:n:ika~ U vrtnoj ~~ljj. ~"le se pr,ekida PF(lCeS prerade u humus, l(lIS1'ia gllst~ se hnU1~ ~o~~ehm delovima Ibiiljatka,a ii1ucujtl tIIaJbc)'1ji ]UlIDUS,- Osirn ~oga, ] u ~(~-v:r(~ se obolele biljkci i.zaziv<l.ci. ste:LC na biljkama Maino l1klan.j<llJu?_.a 1 njih, zaJ1VB!~jujuCi bio!o!Hdm metodirma facia, nikada nema to]iko kao u Virtuobradfvanom na uobicajeni nadn, Karakteristjka bio-vrta jeste lta da U j~scn Ita njegovim lejama osta ju mnoge vrsLe povrca za SVle2U upotrebu preko zlme W Jano U prolece, reeimo, zimskl p.rnz.ilu~, zi~ kie~j ~ J?1',()kdj., ~ta motovilka •. zimsk] l)pal]aC~ CIVem 11.0011:::. u knljeVI~a ~a bla~ a zimama jos stoSID. a lcjama 'sa kujih su pok.U!plJettll~plooov]. zemlju trcba rastresari ] piovetravati pnjhadanj,em vibl~~, 3. da~'S~ prl tOHlle s]~Jjcvi ~em[je nee m~~ju .izmedu setllc:- Okretanje ~~J~ ] prekopavanje Inpatom skodilQ hi prirodnom rcdesledn pojedinih slojlcvar uknjima zj'!.l'C razne vrste mg3f!1i:zam<ll .. _ U biio... 11.u nemal IIJl..l'lloirultm'a •. P'ojmntn monokulture oznacav vaju se biljkciste vrste u vdikiim g~p'ffiI~- T31ko s~]£?O[l~ku]lI.~re leje same salatc., samo! kupusa, samog tuka, iPa.~lLIlJal tako ~.h.d~I~Na iSil:ojl leji treba gajliti razne vrste [poVfica. t.akiu."F.vanemesovne kultll!J!rc. 1 m treba im'itirati fu=ilfoduk,ojia ne zna za rnolilokl..!Llrure.
RllIzh)'f.i za gajenje m~oo'v]ti.l1ku1tur.a:. .

5- I holja aroma Lbolji ukus povrea rczultat sa mes.anjak ultuca u r,cdovi_lIm. U tu svrh u se knriste .i neke nririSi.jave tra ve. Hren trcha ~dit:i 1L1 blizini krompira, kako bikrompirIman bolji ukus, ;Ji kamilicu iz lstofDgr;woga pored paradajza .. .. Detalji 0 mesanju k:1il~hu:aizneti su u posebnom pogtavlju, lzigilllb1§ernemaJ:.criffe se u bio-vrtu nadoku.aduju prveastveno ~ompostom. bl!:o je pripremanje kornpost(lJ od ~elnog zrracaja. Treha se pri.dd'avatifu1.jllovijiJhi saznanja: krnnpn .. jt: utoliko kvalitetniji, ~t uknliko se [uatenjc u njemu brle raspw;k1jlJ. Trebfl, dakle, podsticatl taj proces I Il!a~tojati na sto raznovrsnijem s.adrLaju komposta, ],:3'1:0 se kompostlI.aju 5l'O .roo~li5tiie organske matcrije, a oarocu.il.im rnerama 'l.lhrLa'!rd njinovo m~ad.mje.
Sled~il metod bio-vrtlarsrva [este l')I;teJe'Dodultte:nje«. Takvo,

1 .. Biljb:Je iste vrste SIJ lila vecoj pov;rgini. ii jedaa pored. dmg,e dalekn vise izlooen.e bi~j]]jmOOnesti.m.(lJ i ~tc.toci.iI1an1l.a negoako rastu izmedu redova druge vrste bi.l.jika. 2_ Pravllnom kombi1i131cijorn raznih vrsta pevrea na istoj leji, prostor ("1;: hiti bolj e iskonsecn, a prinos vro. 3.. Plodm! zcnllj<l se ne iscrpljuje jeooo\}tml1o jer svaka v~tl. uzlma iz nje drogc marerije. "To [reba. Hllmti u vidu i pmikorn pravljenja redcsleda ~janja ~sadellja raznih vrsta p!)'llTfa., 4_ Izlu6eviue nekili bdj.aka prij<lju drugi:m Vr:sta£llil w takvo suseth,tvo povuljrno detuje DOtrazvoj abe 'IIlffilCbnj,ak:a.. Ali, imai onih koji se De podnose. Takio, not primer, perSun sl.dm u...pev.a ako s.e !\.C.j e ublizinu salate u glavicarrm ..();;:lI;r, crven:i kupus, ~.j '-''liilka:,O monoicu]ture, ne us:pevaju t;.tko dobro bo kada se mesajll. O,:I(:.r svojiJrn'll ini~om bruni kUPlUil ~:rllep1Lira kUplIl,';aro.i O'nemogucUiva m InU dtl po~oZi jl3ija.<ka i da guscniot:: uniSte kUpus .. Mrk:va, opet. povoijno dieluje fila rast svih 'sus.ednih bilj~!rwa. Cmi h~k :i praziLuk ZH1[]7..v:rat. hrane mrkvu odl muSka.

poboljsavanje zemlje najpogodnije jlc u jesen, posle ossavljanja ve~g dela pClVJlca"1li z]H1U, Leje l~i pojedine slobodnc redove 0<1 ~ejama treba u septembru zascjati semenom slaiS~, grahoriee, jednogodisnjic deteliue Ili :rn~;':Jlvi_ne' za zeleno dubrenje, Korcliljc ovih bUJaka 6e do zime rastresti zemi]u, a b]ljkie sakupljaju azot koji zatisn na korenu l~ vidu gmnolja ostavljaju kao rL'7e'['ViIJ. o T azotno dubrivo sc ia~tin.l koris'ti knd proleene setvc.Promrzli zeleni dc.lo\ri u kais.nu [esen pokriju 0 time zastire tlo. Bi]jkei:stovr,emctllO slule i kao tirana zlvotinj.aml.li u zemlji i.l.iimepoooijSavaju hurnusni sloj zemilffe. Zlbdnjavanje veta U jesen na opisani !'136m mnogn je bolje od okretanja zemlje topi3!lOm_ Na mestima gdc je zemlja jos tvrda, ;pre setve se mOO:e rastresti vilama, Za dod!atno polboljSav~nje plodnosti zemlje koja jos ne sadri] devoljno humusa, li,nriste s;ci§!kljuli>if. u~gamka duki....a,. .. nJka:ko v.acka dulmv3 i hemijska. sredsrva. Stajsko »duhrivo lie U bio",'nUlne korl s ti ztlog loSih iskustava. Njegov nluns privl'.aci na povr&: ueke st.eroone, <II III Iljegov sastav, zbog modr;m:og n<lcina gajcl';llj~ stoke, v~Scninebesprckonm. Ko IU.oe.e da na.b<'llvi stajsko uobr:iv(I kojc sii&,'W'"oo ~dm sle1i:ne O'i::lb..-nje kao 'sto' su iinsekhc.idi, ne a1litibiot~ci. trab'l)v' hormonsldh preparat<ll. 1 s.lienn, treba da ga k~risti tek k'id je dobro odlci<mo. Ujesen SI! tim oubrl\ilom pospu l(;:N li Vtlu. OstaJ[a duhniv(:l od c:bma.6ih ;.>ivotinja stiZIJ u .zt:mlju pn~.ko gl)mik komposw. . jUl l.reha kompo.st.irati i2rt100lll slojeva otp.u.laka .iz 'lfrlai kuhinje. Org.mskim l1ubrivom sm:atF<lju se j kOSLanoblasno. krvn.o hta.~1l0, n:rlina U pOLhlll[jlcam<l ifi pmhu. ] VILlfnC1i'Il otp<lci, Pos1edlnjih gOdinu sc u biokiikom vrtlmrswu za nrlim.ll"ali:m poboijsavanje tla

veoma cerrc morskc alge koje sc takode kompostiraju, Dircktno na leje ml>g!.l! se u vrlo taokom sliujllJf10Suti drvenipcpeo i piljevina, Mille:r,alima je veoma bogaro i kame no brasao kojic bio-vrtlari u SvajicOlFskojredovllo koriste za s:nabcievanje zemjjc magueziju> mom. gV071d:,tfiil, bkijumom i jo1i.nekim potrebnim mineralaim materijaae a. Posipanje kamcnim bra'~nom k'oTisno [ei za odbijanje mc.idjenih gost-iju - insekata D, udi, b Osim organskih materija, U blo-vrtu se koriste i, razna n;l1na biljna (tubriV<l i sredstva za prskanje protiv bil [nih bolcsti Epojedinib. steto{-ima-Preparate ntoe:ete Il<.J]'t8V:iJj sami, ad. nabranog lekovitog, l1Iliin~ralima bogatog bilja, kakvo 8U koprive, gavez, preslica (rastavic) i OI!wga. Svaka, u ~tkll pllOblemat[crn_1 zcm~ja, mozda suvise tvrda, glilll)vita" nepropusna, pOUloen nsbrojaeih metoda i mera positajaCe Vl(;,fficnom sve rastresitija 0 plodnija, Zato nikada ne treba ocajavat:i u na samom pooe1ku (ldUS1aj,atru se n..vodno»ne jer usplal1i« vrtlariti na slaboj :;oc:mIji. U laihr.lm. slueajevil1llot se narodtn prt:pomcuje zcl~Iii,O dubrenjc koje je~JVde opisane, Reznltat je u pro~e&; u,prnvo nevercvatan: ispod raspa1i.h biljaka zeml] a sc preko lJi:mcpretvorila lJJI rastresitu ~pWlU Zimta, spr,emmu za setvu, ]':0 subile glavne karakteristikc i metodi bio]oskog vrtlarstva, Ako se upo'Irc.d.esa kunvcnclonalnim nacinorn ko jij os i danas preovladuje. pokaza6e se da [e tu potreban opreznijimd. 'Sa zemljom, veee o!j~nje odgovornosti za ,oeuvanje dobie, plodne zemlje, ali j raannevanje odnosa mnedu org<l!lTl.izrumt'ze:mlji, u humusa i ikva:liteta proizvoda ]ie·diIiL'lm:recj~l,I!J bioloskom vrtlaestVIll potrebno j:t=vise posmatranja, im~iI:i.r.an.japnimde, .mzmi~Ljanja, l-itanja oog,ovallajnfce Iiterature, ph1n~,ro.rnj<li ]Xljedinih. poslova u vrm, na primer, md~anih kultura prilikom sejanja W sadenj<li~ pai redovnog za.pisivRnja. Na clrugO'j strani, opel, bjo-vrtl;3!rstvo, o::;im drugih koristi, donosi i znamo fiz:icko oblkSa.1i1je.Ubl.]duCe viSe nije potreban najt,e:ii posao - okopavanje, podizanj,e i ok_n~l8i[rr.je teskc 2en.dje. ViSe umnog - aU .Z3ro man j e 1teSkog nzitkog roda. I jos nesto: bio-vrdarstvo je zrramo jeftillijlol od ObI=adiva.lIIja
VIta U2

PLANIRANJE VRTA
Na zclenom travi:1I:jaku m jos neuredenoj okol'ini nove KU("C nijc z.wT1iir.li1.i I':Iudu6i vrt koji treba da hude pra.v~lnn lI"azde]jen, hioIoski pkJd.m, ui privlaean, To je 7ai::;ta teiak zudatak i nikome ne treba d" bude svejedno kako 6e ga res:iti, jer Ce tu porodica u ['ad~l.i odmoru provoditl vellkl deo :svog slobodnog vremena, Uredenje h~;pogi korisnog vrta s!o.~c..n stvaralackirad. KalJ je, sto je Z4:I slikara iii pisca stv anmje ~Hll:.iii knjizJ.:vruJg ([ela. Pri tome za repotu i harmoniju velli.6ina raspolozive povrsine nema nikakvog wacaja. I mali vrtovi mogu da budu veoma lepo uredenl, veliki.ru iz!bomm Ieplh i. korisnih hUjaka i da orliSiI spednbm,m atmosferom .. lrna jjudi koji planiranjc vrta preplL.~l:aju arbitcktu, a zatim za obavljanjc poslova UTlgUiiUjlll jos i vrtlura, Kasnije vecina "jih uije perpuno zadovoljna vrtom koji je delo drugjh rulon" !pO] pr.ist1lllpa vecim ill manjim promena[ua, koje, opet •.iziskuju mnogn truda,
jako

sa

vremena

~ nOVC8i"

po.moc

h~TUi1I:i je.

Vtl i njicgnvn mcdenjr: stvar suli~'nog ukusa, interesovunja i potreba vlasnika - kao uredenje stana ilii knee. Verovamo ima mnogo istine 11 tvrdnji da se, kao po stanu, tako moZe i po vrtu posle nekollko godina upoznau karakter vlasnika i. njcgov odnos prema vrru, - 2'.e~~jist~__ledvideno za buduci VTt treba prvo .izlli'Icnlo. injep gove dimenzije uneti ria 'i.i'e6 tabak papira. Treba sc QdfuCiti za konoept. vrta, (~n~(;Hti DIU SV'e zadarke i sa tim u veei f proslfJr_ T<lJl::o~ po~dl:~ til v~. trebelo da sc s01!Sooji od dela za gaj ~nje povrea n:J~b!0]OSkl nacm (sa ndgov<lraju:cim mestomza knmpost),. m~~og: ~~)iCflJ.<lika, sllJi'i&l.nc terase iii travnjaka za sun~ililje l igranje, senice ill pergole za boravak 11 rcpfim danirna i od kueiee za alet, gde se prekozirne dine bastenske stofiee j lezaljke, "~'ojedwne delove vrta treba opticki raedusobnc )"OtZ,grnllicilii o~11lJenim cv,etuun i! kOriSfiim !,'fIDljem, tirvioom. g~n.ovima ribiz:li ~h Jesknm.: ~ mogu sc upotn~b:iti l grmovlte ru2:e. "'i~g,od'i";nje iIi Jednog(J(hsflJC (wOe. -.:Vrt trcba del_ bude pr.~jatno., sa .ljlJ~vljti stvoreuo, p;riv]aroo ~ru.!SlO odmm 1 rek!reac~J1LI. C""c6C1b'T'it u vrt1i.:I V60'ma ·v,aZtn.l 'lI~,ogu za ~e:r_ srm.h1o utioe .Ila pozitirn,~ ,~~ca[iJJja 'covek<ll" m:irisom j sldadmn l1oJ~.~~ sarol.i~()m VrUi 1mmu nalaze pee]e. bumbari, Icptiri i dmgi
kOft'lflJl msckh
I

ptice.

18

19

Prilikom bimnja rncsta za blolosko ga jen j e povrca i b~mja,~ba t se ndiiuCiti za ona] deu k,oji je najd~e i.:d&en sunce, SlO b1~J~e hudu imale vise SUlfICit, viSe ee u pioo!l}vima bit] suneeve ,r.;ncrglJe. vitamina, prlrednogsecera i aromaricnih materija, .' . Zdravo .pcwrOO ne mo7.c da se gaji U blizini pU1ieva sa ZlV1m, saobracajem, K:.oliCine olova u vazduhu i ~"dUJI o.g~ da ?t1du _ta~~~ m velike, da hi rakvl prnizvodi vise SkQdIili n~gp sto bi ,ko~~stili. Utvrdcnu je da je Z3. gajenje dobrog povrca ueophodna udal)lenost oct uajrnanj c 50 mctara ed puta do l:jc in 11Jive sa PQvr¢Gm ..~Jm se naprevi nesto visi "[l.aip ad zernlje i W:$Otdi v:i~'}m. gusta I. ~I\~~k .... zelena Zi.vka pored. puta, posle nekoliko g~](:hnase za ,gaJen]e povrca mogu knristiti ii leje blizc putu, Pre jelaili ll;.uvanja treba takvopovrec i voce dohl'O oprati. Biljkarna u vrtu neophodna je 1za vetrina da b~dobru uspevale i. napredovale. Zato treba sto pre zasaditi redm,:e Zi.V]~-, mu(~~;t~ na l~tocnoj i sevemoj strani vrta, Gusto g~~J,e bO]Je ~o:zt_n]<1; ~ lllbiaiava SilUlg.u vetrova nego zatvorene betonskc ()grade.1i[ zidnvi iza ki~)jiih !'\C. javljaju jaki vrtlozi vetra. Za i:i... (Ilg;radu treb.~ u odaorati biljke pagodne za odlreder!(_~· odneblje. Moi~ se odabratl: p liguster, pored puta gIJsIO zasadene i vane smreeice {smrH~c~, 8J u -jl.lfn.im predelima (;e,mpresi ruzmarin, Z_irvic~ treba S\~;a.ke. ~dm~ formirati orezivanjem vode(; faeuna da I pn dnu nlllrlie gusc:a, U pogleda vlsinc treba se sporaannef 'sa susedena. Vi!){)ik.(.: biljke bi u malom vrtu p;ravilc suvise senke, __ . Taeno je da se sa ii.vicOllli gubi cleo p~odiUezemlje 1 ~J~_nJ~"1ln 1knr~l'I.je lrosi. hranljive materije i.z zemlje, ~Ililite l1iCb~ glLl~ltllZ ~ld.a da u tako zas"l.i6enom Vl1l1 sve mnogo belie uspeva. Vceim p.rmosima je gubitak zeml j e svakako muloknad~.n. . _ _ ." ~Vrt ill kojem 60vck ne nwZe da Resa.knJe, ~lJe p,raV1~,(l;"~.~1J EI'I"lezi - a oni SI.I zbog vctrova postali pravl maJ stan za zivicc koj~ma pravc zavetram, allii.i prijalne zaklone od tudiJh.~~e~a. 'To je narouto dllb"l"odoslo lerl, kada Sf; v~l ~~ar~ 1.1 d_T!~~m ~)r~;<lk, pa i trpezariju, Osim toga. i.iva ognuJa}c. InaJjevtH1lJe.~senle_ .. Dok je .i~vka jus niska, II prolece !)C l1i:Iogll pored njezasaditi n;;:(kw~ boranije H.i suncokrcta. .~ . .. .~ __ . All) j,cYTI. u blizini sume, trcha &a 0<.1 :le(.'CVH1 srna za~nf[tl mrezastom ili d]"'ll~riInJiI:J gradom, V~S]rl<e 110 do 150 (""111, kakn o 7.Jvnti.njc:ne hi pravile:s~etu-

orCZ!

"Nakon ::ito )e mesto za gajcnje pavli-'a ~lICdcn[i<, t~ba .mlll izmeriti shim~i du7_inu i ullelti u p]un vrta. Dobl],em! povrSin'iLIJ treba prvo na papi.n.l pu!,lc'lili na I.eje koj,e tn:ba po mo,gufuosti cia lezc u

Duzina leja liIvis-i od velidne "lila, ari i od Najbolja jc 51rili:laod 1.20 CiJ:liI, Zastazioe .treba Mta.Vl~i 30 em izmedu I,~j~,Staze se .i"uogl!J! b1oilti p.ioeama o od eerncrrta, opekama Ui.posuti debenm sTojcm drvnih otpadaka, i\'clljia. Nabavi&te ga Z& neznatnu sumu lila najblizoj pilani, Ako je vrt vee m,~lf) stariji, a pcwr.':iina ITm jemala, gajenje biopuV]"ca ue treba ogr<ulleavati samo IUI. jedan den, narnenjen povrcu, Bio-vilrt]miu takvlm slu('<jjevima sadie pojcd.iil1evrste poncai oko voeaka, Sa k.ompost.om take hranu dobija korenje drveta i povrca istovremcno idobro uspeV3! i jedna i drugs vrsta, Preporu('uje se, ]1<1 primer, beli Ink koji svojimmirlsesn ndbiffa poljske m.i&eve ad korena vocke. Salata, rndic .i kupu.s taknde dnbro llspevaj U oko m]adljhvocaka. Na sunCa;JJ}oj padini mlgu se sa uspehorn gajlti spargle. paradajz, kmmpii:r. cmi l beli Ill", bosiljak - ~"Ve trafi nmogo sunca i lOplote. Moiete napraviti rerasaste leje koje Ocl.c. ,(I() klizanja romlje obezbedkl starim daskama irmi ~vit.l]j.tcim3 od cementa, p~~cak i kamenjem, I pored wpllng zida klJ~e mdie se napraviti llz<'"ul)aJ leja 23. paradajz ii mirisljavobilje. Na takviim 1iop]i!mpovrsinama prinosi su mnogo vea ncg;o na ravnim, plj'osna:tim ~cj..mil. Krompinl i e porrehno prilicno mesta 1 zaro ga sopstveniei ?lalfu vrtova ne sad~,'l to je stem. r mali prostor G10'ic se do.om Iskori stili z:a ,gajc.Tlje r.anog krompi ... najbellj e,g kval]fJeta. ad struib ~".o;oak(liliidru,gog materijala bi1;,;ba napraV'iti o.kvire velicIDe otpri.I~ike60 x 6H x 35 em. Oni se s.tarve·na tio, :<t z:atim napune :zernJJ01U kojoj ~'U dodatc jedna tretina !Oilnngpeska i jied.na trOlSna pravcu isrok-zaped,
broja Cla!llova porodice,

sto

20

21

kOOlposta. U jedan takav okvir treba posaditi ,ccl:iri kromplra, K<.1d zelcnilo porastevise nd! 40 ern IJl visinu, na prvi okvir trcha staviti dlrugi ] napuniti ga istnm nresavi.nmn. Lej<l se moze na taj naein pndi6 lJIvi:s 1 f~o treci put. Diljka kromp~ra tako m sre u visinu ~ u gornjim s~ojcvima zemlje isreruje gornoljc, a prinos je na ruinirnalnvm prostom relativno veli ki. Na sUean n<H~~nnekipoveeavsju p(l'Irrs,ii'Du za g;;tjcrnje biljaka zeljliTlJihtoplote u velikim sudovlma oct glme, drvera i lima. Vazni su orvori na dnu sadova, da hi suvisnaveda mogla da otice, ! u sredini starih autornobilskih gurna. siolenih jcdna na dlnJlgu, te bil j ke 'IICOWiia. oom l1. d spevaju i radaju. Taman o'bruc oko z~mljei korcnja Sf: na suncu d.ohro zagreva, au toploj, komlpostorn bogatoj zemlji, mihoorganizmj brzo pnwc dobar humus, Ustajalom vodom treba odrzavati stalnu vI,W.nos.t zemtje. Za proizvoda] u nmih proleenihvrsta: alate, kac izasnabdevanje vrta svojjm sadnicsma, .moic se napr,a'lliitipokrivena topla leja. Leti se na njoj mogu pod ddhui{T1o podignutlm poklopcem g"ijiifti krastavei ili lubenice .. Na suncanom ddu vrra trcba 11 1In svrbu ~sJ;:op9ti dno lejc 45 em u dll]b..irlll (vcl:.iClnlUodrediti po 7:elj~),~0b'l'adiiti gao dnrenim okvirom izradenim po meri, Ncko1iko dI,nta pre ]line prolecnc serve dobro je nshaviti, Oliikoa to postoji rrl![)gl16tlQ~t, malo SV,e7.C~ konjskog z dubriva, a mote se upotrcbiri j nekoliko d:fu1k.ova nca. Duo leje (reba posuti rnesaviirnnm diubriva, i zemlje, i'i! zatim taj slo] O"vJaiiti mJaikom vodorn .~ sabiti, S:ledii. sloj ikompost(l! konacno, i·astresnla.. 1Jemllja u v:iisini nd 15cm_ Sve zajedno treba odlmah prebitipok[opc:eml, napravljcnlm od drvenog okvira nakojem je zatc,gutna providnaplasticua fo.1.ija.U hladnim krajevima foJija treba da bude dvostruka. Pusle neknliko dana SUVltanOg vremena mogu se, Z.<ihvaIDujuci l>1i.varal:ilju roplote lIJI! donjem sloju tuple leje, zasejari prva sitna ·s~.]ata, 'Salata uglavicama i crveae mtkvice. U april'lll i maju mogu se U lOploj ~eji od,gaj"iti sopstvenc s.adnioo kupusa, W!i;:ltnjealute u s glavieama, mekane »burer« salate, cvekle, pTIECiiuka. blitve.anisa i

lise.-.

~I

tako d1alje.

Top]u Jeju troba stalno 1!13drzimti.da mraz ~ii.ive'lik:avru6na De uniste osetlj.ive ibiljcice. Kada je ",reme lepo, pok[opac treba PQJiti" da bi hirljke ojarnk i Daviklesc n.a lIs~[J"!I'enO![J)(ju., Uvek. st:.. d z:a]i V;ij UJ sarno l1..:;taja]mlUvod.om, .0 !;.vCilMUtome tJreliJ3i. l,i\ooi'l:l racWl.<:l jn~ prH.iklJ1ll1 phllluanja veta ZSI.powct:_ Kaslilijle je l.csko naJaziti oogovarajuce mesto. 22

" Za i2.[",~dUl det_aljOi:lgplaea setve i sadenja najpo,godnije je 7:mmsko d!oba.PLlIfiUaIlJe kultlllr<l potrebn« [e poeenuku i iskusnom bio-vrtlaru podjednake, Bez beleski nema uspeha jer se tesko more zap.a.t_'jf~Uil~ Vf,em_~. mesro iredosled svih set vi. j saderlja I..I.VI't.U! 1] tokUh'l.)d'~e. NaTt.)[,.to hd je n;:c 0 mc;;:Ovilim kulturarna koje se posle nekoliko meseci zamenjuju drugima, p~ treba n~pravi!tj spisak povrca i zaCinskog b:i]ja, 1>:<110 l bilja za CaJeve. OJ. IrDJe na.lJlern.va.~e da gajite sami, VjSie·mes:ta. treha l1'I~t..-~ltionim vrs'larnil "oje ciano vi ponx:l.ire na] vise volle" a '(mha vodlltJ_ m~"'~ml' 0 klimatskim usiovima, N~Tuot'tl) je \',tZ..nQ da bulle do¥olJl1o mZll~h 'Y'ISta salate za svakndnevnu upotrebUi tokom cele godine ...P!j. i:ibo~,.seIuena prednosr imaju orpornije .I proverenije sorte. Va:t:,ItO pravllo: ~lu jc ycoi izbor llsnatog, korenastog ipo,viiCa sa :p!~n~im~ ..~t~ ima vi;k Ti!!l.lTillJ<g miri:tilja.vng '~iljja, l';u:no·l~kij.~ i zdFa.'II~J~I, biti ] isbrana, ee _U bioloSkom vrtlarsrvu biljke se dele na taikm:vane glilvne kulture kojjma je potrebno dtrne vegetadono doba j moou-kuUure" l1"mel:ljCrD~wj.mjlu i. 5<:luenjlu_ pre glavl1lih kuhuru ~j!i izm~du njih, Na taJinacm ce prostor na Iejama biti bolje iskoriSten. Moou glawe bdhure spadaju: _ l,ik~ice i bundeve za jelo, niska i visoka boranlja, gil'3Salc, nizak i Yl.sok. jagode, mT kv~, hompi"f. krastavac, hl.tva~ perada]z, ptazl~ luk, cvekla, repay anis, spllI,gie, eeler i PJVI,ce iz porod ice kupusa ~k~pu.. ~e]j: prokelj, crveni kupus, karfiol]. U j~um ] primers, ~Mn~. ~je"Vlm~ mcdu g~avnc kultuse spadaju i. pla.vi patJi:dlbni, papn ke .1 Juben~ci;;:, Nledu'-ku.lturc su sledere: ~e vrste 'salata (sima, u glavkruna svih v..sla). ern! i belliInk. nTen,ik:Jeleraba, krccava s.alata. radii, sve vrste mtkvka, vlasac. spanac .

Bj Ijke koje poticv iz toplib kmj eva, Jk.aoslO so: paradajz, 23

kifastavac, tlkvice, vci~kc bundeve, pasul], eelcr, kukuruz, treba scjati, odnosno saditi n~ najsuncanijim mestisna IJ.lI vrtuza povrce. U poglavlju 00 mcsovilim kulmrama prikazano je koje vrste povrea i hilja mogu USPCSr.l.l) medusobno d!a.se karnblnuju.. GI:3/v~c kulture treba saditi na udalj:em.:)Sli oct 30 do 50 em izmedu redova., a pmstor lzmedu []Ij]['J. moze se upotrehiti za medu-kulture (salate, rotkvice, spanae) koj e se 'Odic trose I obicno im tuba manje mesta, Kad [ueliliclJ-kulture izrastu, S3ZJU ib'lli:dll poJrup~je~Dle,. slaI.vm: kulturc (na primer, kupus] vee se toliko Illizviju da se lismvima rasire i preiko ,crtavo.g proslnm izmedu redova, Zemlju treba [pirl; pocetka bastenskih radcVlla poboljSat~ kompos'tom,a evenmalao i dodatnim orgaaskim dubrivi.1t:iIa te.Cni.fil itli biljnim sredstvima koje treba zemljl dodavati najrmanjc tri do cetiri nedelje pre prolecne setve, Kompost i duhri.va 1irclJa lIm:eSu.ti uvdi. II g,liJmji, ptl,"rSinski sIoj um1je. Tamo live organizmi ~oji rastvaeaju nrganskc otparke u humus. samo u gornjlh nekollko eentlmetara zemlje, Ono ~lO hi se Z.akOp;110 cllu]j'l; u zcmlju bez vrcdnosti je za biljke, One mugu. ~iiruDrnjive materije d,l ~¥potn,:b[: tek kada ih prerade .l.ui.kroor,g..mmni u zemlji,

Prirnda tilstl!i! neodbacujernigde ne gubi organski materijal. Opafo l!isie., osusena trava, stabljike, cvece, granelce, korcnjc, ii\!'ot~ Itjski otpaci ] mrrvi organlzmi sevese to u. prirodi pol ako pr,et\l;.l!tau plodni humus. U njemu klija semei rastu nove biljke ko;je s.lwe kao hrana iivoltornjama D lnvck~. Posle odlredleno,g vn,::menE1oni umjrui ~ kao i generaei] e pre njih - rasrvaeaju SIe U humus. Kruzenje materije He presraje otkada na naso] planeji postnji biljni svet, Sve organske materije koje edumru na 7.emWji ·sluie .7;31 obnavljanje humusa, nisla sc ne gubi. Kakvim problemima se opterecuju priipadmci moderne ci.vUizacije, kad uludo unistavajupriredne materijel Uz pomoc stupe tchaologije, energije i rada, prirodne sirovine se preraduju u svakodnevne predmete Siroke potrosnje koji se posle kratkotrajne upotrebe bacaju U otpatke . .A stll da sc radi sa bezvrednim krsevirna od pla.. tike i ,Inml~'? Ostavlja se negde 1I.ll snmorrku. u potoku, s gde boil0,.a priroda se pretrvara 11 dubrist,e - ogledalo »napretka« i J:?koltlJlre-« jednog uaroda, Fnroda je u stanju dla rastvara ~mo organske materije. Metalne, p.laslienc j sliene otpatke ilK' moze cia prervara u humu.s, a. jos manje da neutralise hemijske materije iz indnstri]« koji je truju w umstavajru. Svako od nas mnrao bi da se oseca odgovarrnm za ocl.Jvanje zdrave zivotne sredlne, Ta odgovnrnost pocinje jo~,prilikorn kupovine, kada treba pornisl:iti ina to, §dc., K.ad1l! i kako Ce jedan pmdn1:e[: :m.vrliti. f"redlnost treba davati svakodnevnim predmetana od P.:dmdIlJIDmaterija koji se po.s~ezavrsene upotrebe vraca] 1.1 u zcm]j"l.lkao organski etpaci ] pretvaraju u humus, Na raj nacln hi sc problcmi usl'ed zagaden] a i trevanj a s!tCdinc znatno srnan jo li, KlIaj nje jc vremc da 7A~tita prjrode pocne da se posmatra kDmpleksno, u svlm ohbt5tima iivota. Onaj ko se odluc] za bin-vrtlarstvo •.lstovremeno se ,odluCujc Ii Z~) saradnju sa prirruom, za njcno obnavljanjc i 7.:a~titU. Etika stv.<trnog za.~titnih prirode ne podudura se sa postupcima danasnjeg pot.mSiJlC-..tkoji &510 egojshoo misli samo nil sopstveue potru,bc i pitanja zagadivanja sredlne ga ne ~1](.efCSlLljU. Za bio-vrtlara, saradnja sa p;rltooom, kada it nrga.1ilR.k~tn otpadak.l.1 pravi kOltll]JIutit i njjme stalno poooljsava humusre sloj pledne ;",emlje, prcdstavija osnovu za pmizvodnjlQ zdrave hrane. N(tjv:.tbliji deo bio-vrta svakako jc pms·tOT z3kompost >-

K

24

25

dornaea fabrika najboljeg dubriva za plodnu zernlju, Prekn cele godlne se snabdeva marerijama nakupljenim u vrtu, domacinstvu i drugde. tr vreme bda se kotnun.ahlla pnxil,lrZeea suoeavaju sa :!i'i,'C vl::6im problemima oko s<lkupljanja i odvozenja ili spaljivanja ogromnih koLicina otpadaka, bile bi daJeko korisnije i raeionaloije kada bi se organski otpael kompostirali To je ,istuvremtelilO i najjevtitriji uadn uklan j1an j& la!lNIIl otpadaka, Sistematsko sortiranje otpadaka u [ednom pogoau pllC izvesnog vremena, pokazalo je da najveci (1(::0, otpadaka treba da zavm upra\'o na gomili kompoMa. Proizvodnjom kornposta za poboljsavanje zernlje bile hi mtedl;..'1lci ogromne sume JllWca, za vestacka d'ubriva, u cijoj se pm:izvoooJi opel. troSi rnno.go energije. Ako sc jos ima III vidu i materijalna vrednost pmizvedenog pom'a i njegov kvalitet, onda IIJI\-'dilru prednost kompostiranJ a nema vi' e nikakve
'S'lIJlIDJ,e.

Danas se za [pO]]ovnu prcradu pr]kupija stara hartlja, staklo,
g,voIi;.de.aluminljum, tekstilni ol:pl3!el... Zato poooimo da prikup~j'lmo i kompostlramo ] organskc materije! U kn6 sOiviSc stanara porodice mugu da se dngovore i naodrcdenom, ogradellQID mc.. tu s

na ivici zajedniekog vrta in dvorista pOC]]U da bacaju odgovarajuee otparke .. Na taj naci" Cc. bid visekomposta jcr je iz iskustva peznatu da ga :nik:adJa nema prevlsl,,:- Susedi. ce svakaku hiti spremni da ueestvuju u pravljenju komposta akn hudlili upoznati S11 prednast~ma kompostiranja u odnosu na odvozenjc i. unistaval1lje korisnih materi j a..Blo-vrtlar more ~vo,jlm susedima da se Z"4bval.i buketom I;.-vel'.;l Ii:. svog vrta ill kOIJXlim tai!IJlo~ki kvalltetnog povrca Takode hi rno,gln da se postavi piil:anje, gde .zavr:S<l/vajuestaei i orpaci voea i povrca l:l..vedh l manjih sarnoposluga, a gde vel:.ike ko.liiC::inel\i:ilfenog taloga i kuhm jskih otpadaka 1:;0: rnenzi, bifea, restorana i hotela, Zainteresovanc grupe bio-vrrlara mogle hi da organizuju usiman]e pr"premlje;FIlihotpadaka 1lI. kompostiranjc. U Sv:ajcarsko], k(lrjlii. se smatra ibogatoWl zemljom, poznat je sWucaj jcdnog trgovca, o:snivar~ pravih samoposlega, koji. jos pre ootr-deset godlina nije mogao da se pomiri sa odnosenjem i unistavanjem neprodaeog YOC3! i povr>C<IJ. ,Zato jc ::zaposUo majswra ia kompos!: koji je brinl!llo 0 redirnrnom dovo:funju i pravilllom kom]Xl8,tiirru1jll

Svakako daleko vise raznih materija nego stu sc uhicl10 mlsli, Tako su za knmpQstiranj,e veoma pogodni; '. Nl'1 ba~1e~1U ii knhinjs'ti. otpa1.:ii"( Mad jela, pokearena jell.~; Ijuske od jaja, krompira, k:~as tavaca i dru,gng povrca, ostaci eaja, ta~og od kafe i takn dalje; '. kon-I''O'- treb<'l ga s:f,'.I.'I,'ljatiizrnedu debelin slojc''i,ta noviu.,>ke hartije, ka ko nc biponovo ezeleneo - pokosena tn.. rvica -'i!l tanbm sluj evima, mace s~ viSe kOrJS1:i za pokri van je lila; • lil:olIIsm ise&ru.18 ttaV-djaka- medu kuiJllJinjskun otpacima, okrenusi naopako, naseeenc granCLoe: tmjnihbiiljaka, ii.vire, grmlja _ za ru-emalu. Wnoou pojedinih slojeva: .' uvdu ."efe. pmnet:alo sooou bUje- daju odlican humus, sva naseeena min!;ljava bllja, osimpclcna - za doom: mineralli1li sasta: komp08w; • ,Usee - samo u t<anjim slojevima, inaee za pokrivan]e rla; • tr~ - prepom,clIj e se sarno u manjim bJliliiinam:a:; • >!lIlu~,papra1i~ we' Stu slC'p:!iIOJi.itire~:ori - mineraluna bogate s materije, mzV'~jajlu 100pioru; .ua"a i hom" .k(lijipl'avii seme -pre kompostiranja ostiivlt] da istruli u vodi; • kuena praSinat duhlie" pr.IWDa ,jjz usmvsea - svej c pogodno; .pap...l', brtoo - I stampana hertija, iseepani kartnn kao dodatak; • drveniptCipco - veoma korlsno kalijumovo dubrivo, protiv stetoci.na;
• • kQ!ko!tje per:je- 5<lJdlrZii [osfoJr, doda] e se ostalim rnaterijama; YU1i100.i i pa:IT.II!l'ooi oslari - prvo ]1111 treba upotrebiti za donji

,STA SVE SPAUA NA KOMPOST."

slo] tople leje; " • Imno wmoo, kui;1i;Inob:ramo - pa~ipa se izrneduslojevu komposta; • mOna (srurlkvcni: papci, kopita i mg,ovi!), akn moze da sc uabavi, dodaje se u v66 Zf'1)O :~ompost, za sadt:l:!lja;, .piljevina, dr"Gmtmna - u manjim koliC:inami:!J, pomesena sa 2.ernljom; • gd - odlifuo dubrivo •. z:agre,va tIo ~ pObo]JSaVii mu pto• DJOl'Skealg.@ - sadrie nrineral.ne mater.ije 1treba ill mes..,ti S~ drugirm orpGcima; .' lolmsji:ii :zcCji U:lIIe1'- posipa se u s]ojevi ma izmedu dmgiEl ()~daka"
27

svi.h or.g.:rnskHib:

olpadaia

~~t

sci jaci su zatim ooivorili H;fi ze-mWji \-<;r.aeal:id~ jsrr,mellih m;]jtL.-rija.poboljsavali, kvalitet i postojanost povrbi smallijivalli. p!lJtTnsnju. dubdva. 26

jz p~vlil'ica poljBl j tum

.. GOWIV.

nco

anon.

1

Veee; kDHcine ·p]]j,e'\,l'ine. liSCa,'l!'unefJ1ib i pamuenih otpadaka rnogu se k:onSd1:0 uporrebiti za pckrivanjetla [na primer, mnedill m<l~ina). Sveie pol\;iooeuu travu treba ;pu!Sdt.i dk. se OIlOUS!, azafirn taakoposerl IzI1l.edu redova iPovrfu. S,Wj e raznovrsni ji sastav gQmlJ'~ lnm~ta" bolj e 6c hi~jke bhi snshdeveac ~~vl'lTlpotrebniillJf.I materiiama. R'W1Iolil}~JSts.kJ.juo]j~ i j c~nOf'i:t[,~lilO preterano dlu brenje kompostom .. i Na gomilu ki.omposta nikako ne spadaju:
'. !iv:iim.a.lh~rijaliko:jeprimd3i .ne ~e da ra<;;I"ofii: pla."tika,

staklo, meralni prodmt:ti, pun;:,elaiil,. boje,. ialuvi, m.a:Si!!_iSkoui~je hemijskc materije s.VJibvrsta, Olxdek b:iljike i stabljike k1JJpusa He treba kompostirari da se ne bi oo1estilii.r]~apreko ~OI1llPOf51I@. (gu.'fuVOS[ k~lp1lls.al).. Pelen izJbe.gavajll!J! k~.~]]eglisle ~zato mu na kompostu . ni je mesto .. Kore ;Iim~n,a ipomorarll:d7"i, zoo.g sro&"tava Ikojl~imasu prskane, t1~j.((Jde IDe d)o]aze U obzir, jerse fie rOl!spad!a]~.

--~-----...
dolan

'~?~·-"A-~~:~ -:-~~ ."~~-~,-

~'I

~

.~_:~...."....-

Z'

_,_.,

vlUlci.mlm,. ~ta'!,i]ti Iilla:~o&nc grancioe
oko
i::.J..~~i3JI1I.im

i cv.rste stab]jike" Prekn [JJjib 20 em izme.Sa:n-i:h otpad:ak&j po mogue.nosti POSll1Iih.

OGRAD'A ZA ~OMPOS,T I .PRIP.REMANJE
KOI\o1POSTA
Pdnk.om ~zjbOTamC~'I:<iza kompost treba biti PHlk.ti,c~n, da me hi otpaci morali d..lekQ da se nose. Bog.o-dlo.o je mesto u zavetrini. ~61]miCJlO zahlonjeno drvecemi grm]j,em a' ctelimi.clIi.n 11.1 $~n("1!l_ Toplota je potrebna za raspadsnje nUI.'l.Cnj3J_ Mt::::olO treba da bude dovoljne vellko da hi svi pnskYVi mogii d,t se abl.l!vlja,jll. Dnrerili.skclet tn;oo da ima dva, au velikom vrru tri deb. Svakn ee ga sa. mili~O v~t:ine napravitl 001 starih dasaka, KOCeve~rKI&aCe treba pobosti d]rektno lIJ ba:ste:nskUl rem:lju, da bi :k~~lileii~te irnale g slcbodaa pristup, Ni3ite kf.ilCcvc trcba prikucati, .a de:]imrieno samo zaglavltl _~a. ske jcd)n .. lk~ dutirne, koje se p.rllikom premestanja rna k':"ri jal.~ mogupodliCi i u.killmu"l:i. Da hi .. lzmedu ,dlia..,aka v~dllllb m)J<~O· da II!n:o]azi,na oba. kraja svake slobednc da8ke treba pfiik~.!il,;at]pop.re6ru. d.'a.i~ckJi.A, za 2 ern dwu od s;iri1il~ d aske, Svakorn ·delu komposta tTcJb,~ T!.~iPilavjti ipoklopac da Qtp<l:ci ne hi na letnjcj vmCifJ!i hil~ suvise suvi, a na ilds.i. s:uy.l:se mo,krl. Na drvt::mc okvire z~tcginu se mresa ~ p]as.tika. U prvnm delu kom.pos.taJ prik~plj;~j!,.l s€. [';;!;emliot:pi1ci. St.albijj~c j gm.ncice~rebl3i.iscCi na. komadiee dUiime ,) em, da bi se furi~ rasp@!da]~,.paplr]jtreba iz,guiV<l1Ti, a karronpocepati na kemede, Kada se nakupi dovoljna kolicina. sve se dobro izmeSa. Kao prv:i sloj u drugom deJu treha, zb,og d['rel1l,aki '~l)v.ooa
j.

ill. krvnirn brasnom i~iiizmetom dOJ:lrtacih zivotinj 91. I n<~seCcrilel\:!oprive (zoog azota] i razno drugo bi1nc, liian)l,ito ~ist>OV:ii g;~ vcza, poho~jsava jiiJI mineralnu i hranljivu vrednost k6m:po~1:aZl:I! ishranu bi1j'OJlbl. Sledli tanaksloj (nekobko lop,Ha) ba~lern..,ke zeml]e, Ko ima iSCUPaJ10g korova sa jakim koeeuom, l:Qji dugo fji),"tajcs.vd, mnz.e mimo da gil k.nmpnsltm. Ako fie stavi mnedu debljiih ~~I~)jcV!:IJ kartonaifi novWl'1I.liill()[; h.fJ.lije,raspaooe se...Na posutu zemlju trebe opet i>taviti 20 em meSo·v~~ili Qtp!idaka ~:zadm. postnpak ponavljati 1)'Ve dol: sematerijal do kraja ne utrosi, Gt~J'Iillih!J! komposla ne treba sabijati, jer je rugallizmima za Z,li\!Ol i rastvaraoje materija nmph.ndan vazduh, &aibijcm :Ik.O:mpoM IFu]~ l pretvara se u tesku, lepJ.jiw ~lUIS<Ul neprijamogmirisa ikojlll; nijc upotrehljiva, Kompost mOira da bude v1aZan i po potrehi !IiC zaliva razreden.irn I:ccnim.bUjn]m dWlbrivom 00 gaveza ~kopriva, sromu vn~d.ltOSL U m,:a\:"H;ta,tk.11!1I Hlk"ve vode moi.i:e se upotre

p1:lvOCava

Nti mlaka

ki~lllica,ami Illikalio hhld[iHi 'ilooa_ ' N<J! :Jkn~jusegomila komposta pok:riV3! poklopcem s tim SlO mo'l"'. da ostane dlovo~jnDmesta .Z<I kruzenie 'ill.W;hlhia. POMef1c~o]~.lodana (ako j e vreme hi]o toplo), u sredillii _gomic l
pclCinje t ure 'LID raspadanje,

Ddoya"lljc

bakrerija

~ZB!Zilivaporasr

tempera-

sredini [ilia5[) do 61(11 stepeni C...e.~Z]j usa" Kompost zatim pt.)~nje polako da se hladi, a bakterjje iz PF'I;'C faze raspadauja ugUll.i..Posao preuzlma ju drugi organizmi koji '!,i'~n.::orgsnske mate:29

28

rije j hrane se i uglnulim bilk terij ama, Najvarn]ji »radnik« u kompostu je kisnagl ista, Kisnegliste se a top~ot.iii 1I,liZ obilj e hrane brzo rnzmnofavaju i proizvode odticaIl humus, Sro ima viSe kL<inili gllsra u komposte, bolji. rm, je sastav, Ubrzo 15e se gomda kompo:sta Mpadljivo smaajiti, Akoirn a j 0;. otpadaka, treba ih izrnesaue naizmenieno sa zemljom, dodatuo staviti na gomllu l{ompa:sita ~ Ofe'l: pokriti, Raniijc je vrttar prevrtao kompest, alibio-brtlarl to LIe fade. Brzina procesa raspadanja zavlsi ad toplote va7o.l!iUh-a, 31.S;ID jc taj proces brzi, vrednost kornposta je veea, Leti se kompost rnofe upotrebljavati vet paste svega dva rneseca, dok raspadanje obcino traje najvise pelt meseci, Savremenom mu se vredeost smauju]e. Komposl je sprcman za upotrebu kad.Oilll tlijenm vise nema kisnih gliist;_iil kada mirise na s-umsku zemjju, [ada ga trcba prebaeiti iz ogrude i up[)Lrehili za posipanje leja, Odm,~h treba napravifi novu gmmi1u komposta Kompost mora preko zime da bude zasticen ,00 hladlnoCe. Zato se pobi,va slsmem, .1.i:§ce:nll Ili uekim dJ!IJ!:,>1m o.rganskjrnn marerlja10m, Oil zatim jos i poklopeem, Dok je remperaiure vaeduha :Ii)~:za ad m srepeni Le]ziijU!'>:J., knmpos'[ ne srne da se otkriva Time hi se ohladio i rod mikroorgaoizama hi se preklnuo.
if)

secera uzima se kep meda, Oba sasrojka treba dobro pmm.e.~ali u
(llalo j teglici i zatvoriti, Sastav: l[7.~ti po l kafeeu kasi,cicl!I 00 svakog bil,ja ~ hrastovc tore i 1 kaSiclCU m~i;:l.vinc mleeilog lie-oe.m i moo a, Sve to rreba dohro promesati i prep(m1t je gotU'\i_ Driali ga u zatvorenoj teglici, :Koris.3en,jie:G boeu sipati pula litra kisnice ~koUri.flu akdvatora koja bi stala. U3. novtlC ad 1 dinaaa, Zab::pitii. ~bro protresti .i. astavW da ::itnji 24 Ca."!i\'Tek zatlm sipati u gornilu ]1;ompu::;ta. rilOi s1cdeei nacm:stt,lpJm praviti tllJ!PCna udaljenosti 00 30 do ,60 'em j II svaku sipeti IJO' 6 lk;~:S.ika]k,tivatm.a, a zatim rupe zarvoriti sitnorn, a SUVlJm, zcmljom, Te »injckeije« aktrvatora podsticu lin:i..xi mVililomcrnijcrasp'lld.:.llnjcotpadaka, Trcha voditi .rBeuna 0 stalnoj "rjazi i po potrebi kompost prskati rnJ...k'm1 vodom i pokriti, A kn ne raspolazete .-nstojlCirna pctrebnim za ova j akfivator, ]TIoZ'eda poslnfi i seeer: u 10 litara mlak.c vode sipati 100 g seeera, promeSa'lD i slatkim rasrvorom poprskan ot):m'l:h: na ,gomil i 'komposta, I na taj mLin M::: ubrzava rasrvaranje ot;padak'l,"

UPO'IREBA

I(OMPOSTA

BIUNI AKTIV j\ TOR
O'tpaciima da bi sc po·d!sukLor<lis,padJ<mj,e. Za ~e dorn,janjc komposta Engleskinja

Blljni akrivater

je preparat

k(lji se dodaje

Mcj Brus E. Bruce] isprobala je i bio-vrtlarima prenela reeept 7;J ·nr:i,mCntla-. mjc.ovog preparata. Zabiljni sktivator potrebni su slededi sastojcl: kamillca, maslaeak. hajdueka trava, odoljen, kopriva, hrastnva kora, p~dinjii med i m~eCLli. Serer. Bi~jlre .mooete naorati u ~vom vrtu iii u prirodi, Bern se dopodne, a l:atim ~use u send. Ako je vrcmc loSe, mogu se susiti u pecnlcl stednjaka, nah.:mpcral.ur:i do najviSe 35 step..:!ili Cclzljm;.8: SII.l'!i!Chiljke, se js.ilLlle kroz i prooejl1 !emz cedUjku Z<'l saJatu. a ostaCI b.'~ille m~ komposL :Swku VfSt~, trelfl:il s1Lav:iitiII posebDlJ]reg~kll, dobro z:atvoritii i ni3i etik.eti m:.lll.H::iti 51l.dr1aj .. H.ra:S1!OVll] k:omn-cba nastriU~at[ i prrn;ejatl_ ,POeI:inj.i moo trebl1 pmm.:s:a:ai sa mleC:!liJtl scecrom (nabavlja se u otp!JtcL;): na jeoou r3VJ?u kasit;il.'U ffileocrlCtg 30

Komposr je najilbolje dubrivo koje mO'zctcllJ! saradnji Sf!! primdom da proizvedete sami, bez suviSnih troskova. Kvalitct mu jc uwUli::obolji ~10 je !>a."WLV raznoersniji. Ne mora da sadrZi dubrivo iivoLinjSckog porekla. Zreo kompost se sproseje MOl. lrropno silo. Veci delovl koji se jCiS nisu raspflH vmeaju se na kompost Do idl.!l'6cg puts nestaee i o]1i... Prosejia.:l kompost lLIpol:reb[java se ZOl. poboljs(lv.aT!jc .7..cmljc kada ire III vrtu seju l]~sadc nove kulture. Pomoeu komposta biljke flOSt<lijujake i zdrave, otpome 11<lJ ~h::loCine i bolesti. Dokazano je da oni ugrozaveju samn slabo hranjene biljkc_ Kao j druga dubriva, knmpost nikada ne treba ukopavati d1uboko u zcmljl;l!.vee samo posipati i mesati sa gornjim, povliins'k:im slojt;m zemlje u mspiid~nju .. 'raa:lilogde ima dovoljno kO:IIIpQ~ta nije potrebno nikekvo dIngo dubrivo,. Cak ni :st,lljsko. Kompost De moze d'~ '~l,,1di kao difll,ga .(luibriva ako se uponrebe 1,,] preteE:ru1!Un ..k:ol:icim~ma iii s.uv;ise k:oncentlis'~II1'I. Proizvu{-IDi odgaj:cr.lli ]lSi dbbroj., !:i;:omrpost.om sm~bde\'euoj ,zemljii. posvojoj urmtrasnjoj vn;dlnosli. i UIcL1SJU. bo~ji. su od P'roizvod.t ,oogaje.l1ih na zemlji pri:pn::mlje!"1Gj rita. bil.o kojj drug] lla.Cin.

BA;STENSKI ALAT
Va!l:IiIO nacelo koje,g se u bio-vrtu treba do!'>ledno prklr-iavati glasi: njkada vise zemlju prevrtati lopatoml T reba up:..d:rehlljavati aJi<lt koji iivoti:l1ijama u zem~j"i nanell sto manje 5tete. ILo,p3JJto'l'n. odnosno f1Dcnim Si.rokimseCl'l.lom hi SoC izmedu ostalog !ilfuiisb~'I.Ial.eumoge korisne Iki~ne gliste koje se u i bio-vrtu veoma visoko eenc, gaje, snabdevaju heanom, Za rastresanje i provetravanje zemfje upotre'd'iljacl.'aju se jake \l'~lcsa' eetlri p~jOSll<~tazupca. Njillilili lii~ 'iz zemlje vad.1;plodovi tao sto ~"iUcrni [ bell ~uk, rnrkva j drugi, .Mat za rastresaaje ShlZi za poravnavanje i !povriins.ko rastresanje leja, prcthodino dublIe rastrescnih vilama, Dvostranamotika hua na jedno] strani dva znpca zausitmavanje krupmjj]] grudvi, ~1.o1pljosnatlm t.wuglaistim, delom prave 7Jchrnri u redovima U koje ~ ...a'l.i:lllseje'. Motika ~1tUisame zapovjjinsko podsecanje korova redova POVTCa.. Najholje je ala se to obavlja jednom rJ~dc (ramo gde ima mlilogo korova). Na t.<tj nacin. ne pravi Odsecen korov ostaje kaoJ1'O'krivflIcna zemlji. ~im navedenih alatki, potn;imi su lopata za Tad oko kompo-I sta, geozdene b'T,ahudje za formiranjc p.w.rSine le.]a,lIDIfu , lopauca za IPres;adivan,],e sadnica, drveni Uin za sadenje -- .._;:.._ ', kanta za prskanje. z3~i'l,l',anj,~i driJIbre.nje teroim dub.riv.im<L. a vecernvrtu i k'illica sa jednim toflkoill. .. naste:nsk.e leje se vilama rastresaju ria. sledeci nacin: Uvek treba stajati nu stazi, na Ieju se lIIe staje nogom. VUe treba _glJfliutivertikalno u z.cmtju, drsku nagnuti prema sebi i sebe, vratiti u u.sprava.n poloza] i vile izvuei iz zemljc. i~la se podi:iie, ne 'Ok_lfC(~, ni.d se gom,ji i dOI'l1ji slojevi zemlje mesaj Postupak se :pona\!ij~ U citavo.LUredu, Na udaljenosti od okn centimetara treha ;poc,eti Si!;l rastresenjem zemljc u s!!edeCem sve dole ne bude rastsesenapolovina leje po dutini ZaliJrn preci 0<1 drn,gu stranu leje i 0<:1 isti ]l<!i~n [po duZioi ['astn:.s,ti i • polovinu Kada se zemlja okn.~Cc[opatom. u dlulb~,j'i stizegomji deo slo] kojem live organizmi kiuji, JIj~SlVUlij1LE u p:ro\-."Csu raspadanja i mogu da zive II dubini, Donji sloj bumusne zernljc naseljen je,

c:~

','

"

I

'~10J'e • .,.~ On no " j-"_lJalUJ!>

."' ... "h n. • mg:a.ruzrrnma k0J~pnprelnaJU :r.anll!!lll.orenJu,a koii . oJ] niSilD. spowhr:ri za ii'li'\Oi Ili31 povriini; gdc ill iopatlli;€joawjc. . OcetallDe zemlje SC:., dakle, sasvim protivi prirndnim zako~~a. 0])0 prod$tavljn paavu karasrrofu za sranovnike zemlje sa OlJU'll nestanknm zemlja gubi prolzvodace humusa, Prekopano]
" ..

32

33

mnogn vremena da obn?Vi,zi'!,'('!It u sebii. TO'Se primcc1I1jepo sporijem ] s]ahijem m~lll illi~Janih I:u,lltl.ll'~.. . z Pos1e jesenjeg r<tsl.resanja v llama Zi~tJu.~rebCli z:a..:c'latl tak~ zvanim zelenim dnbrivom, biljkama koje svojrm koreJl]em zernlJu rastrcsaju, <11 zaum je stabl] lkamai listlOvima i Pl'~krivajl~' ~t juse m.oie posuti i gruhlm, j;iJ,e:zr'dim kompostom 1 drugim J?Wn]IID bafite:nsk~m otpaeima, I!seern ~ dlrugirlil" U prolece :;c zemlja samo ptwrSiinski 'lia,.lrese" :POwa1m1ja I U redoeima zase,!e. ~~'~~Ci gde . zeail~jS prvih gpdin<l lil pro~eCe jos tvrda i teSb. moze se ,lOS I,~' .I.,,' 'UI:'t! "JL• rastres .. ti vilama i poboljsartl kompostoUil. . " Prili1k:om obav~janj a svih poslova U vrtu uvek lreb<loo~t] lImu d~1poole zavrSeLlOg, posla zemlja I~~ s~~le da ostane : ne7ast~cena od! pripeke, vetra, h1adlnore Hi liSe. Za to 1l110gu 1JQ~lu!e: po!kiooeJl<l. dcHmicno osusena trava, lisee. sitno i:l!';e,!c1kllllG biljni otpaci, nasecenas lama, Ill' nll12di Calk .i tres_et- ~ve to PO~UlO taukom sloju, N~jbolje naseeenc koprive, listovi gaveza 1 . Sill
~rnnlPOSt, ~lO sve

zerolji trebaveoma

ZNACAJ KIS,NIH GLISTA
-

zennmji d~je raznehrsnljive

~ m]~~er.d.~r1Iie .""";i· ... ",1'

lT'lI1P' ••

Na po,knvelloj zj;:rJj~Lji ~ma manj,e korova, a tlIll:.manJe .. tako Ida ga ne tl"ebapodsec1ltiJ svake nedelje, f'ovrS1JW!.zem[Je rastresita, ispod poknvaea ne IJii~ pos.le jl<lik'~kise :~il, ',. tvrda kora 1dodatse mstn;sanje nije potrehno.Z"1h'i/alDU]ill'C~ IlIoj v]azi, polrrIver:!la zemlja moea ~manje da se zaliea. '. Promi8~j~na" cbazriva i briiljh1aJ prieodna oeg~., IJe ~ dlooe bio-vrtlara teskog Hz.icikog rada:prekopavanJa Clt('lViOg v'iriel:cr.d.nog. okopavanja i plevljenja povr~ iprenorenja vcdaeavode oo'lId.djen:ih leja, a [ptDStlZe bolju Innn115l1lL11 pludnos,t tma.

Ako u ba~,l!l.'11::1koj zemlj i ima dosta :kil&!'1ih ~ista, to 7.naca da se g :t:em1Wanarn.1iri u prilicno prirodnom stanju, da ~d.rii organske m~tewij,e j da se humus obnavlja . .ode ima k~smbglista, ima i dovoljrrno man] ih erganisema koji priprem •. hrana za biljke, Zato !ju hio-vrt~'ari srnatra] u ikisru~ gliste veoma vaznim stanovnleima zem[j~, koj:e udha hraniti, stititi, spasawti 00. alatki.Rada preplaseno 1iJcit: iz otvora U remlji na sve strane, pfi ,caki po."chnlJ g"lj~fi ako ill u pooetku u zeudji nema dovo]jno. TaiJ!uogde fh unistavaju teske gradevinske ill poljoprivrcdne maslne, vcSl3!Clka. dubriva, hemijska otrovna sredstva.osrra lopata lli motika nepoueenog toveka. izgubl jcno jtl mnog,o nh knrisnih saradnJika, najboljih proizvodaea hurnusa, Blolozi su klsne gli'l'iik i I1ljih,O\'(!delovanje detaljno proua~L Na lk V3dr~tI1:01:U metru tni;m]W nadeno je 133, k:imiih gmi:~·takeje za godinu dana sVIl.m 8,12 kilograma organskih materija, Not, 1 hektarn lW3vnj_aka ima toliko k[snlh ,glislta da njihova ukupna tetina iznosi k,oliko te.nna jedne krave! U biol.o.skoj bastenskoj zemljl trcba 11.1. kvadramom mNID"U da bude otprilike dve stotlee .kisl1.ih
glist:aJ.Nj.ililoveizlub.:vllle 11toku gOdiU1U dana 70' pl.lla su tcie od

njihove ukupne tezine, Izlueevine kiSnih glista - male gomril[(:c n .. ~ej<lrn.:1 travnjaku iii :-.sadrZc pet do sedam pUla 'II~iSe azota, sedam pum vise fosfornc ~selitl.~, tri do jed3:rii:.lest puta vise kalijuma, diva pUla ~Sc kret._ ~.~i::Iika~ sest puta ~Se msgnezl juma ~~egoobirna ...em Ij a U ko jojone zive, Te materije predstav~jaju idea1m.i hrunu za bioloSki nacin ~Jenja PO'VIed[ [er to je cistl, visokovredni humus, 'fakode j:e c:Jokazano da SLi hiljke tim primdoim dubrivom zaSdeene i otporne fl~.bii~r1ebolesti. U SR Netuackoj seldsne gHstc ,gajc: same zbog illlflOVlhizlui.-evina Jmje se zatim prodaju ,kao priredao oubrivo. _ Ki.5.ne. gliste svojim' dUgaJi;lim rovovima emogucavaju provetra"'~~.Je ]vlaZenje zcrnlje kad pada kisa, Korenlma biljeka u lelilllJI sa llMinogo kiSrnih glista veoma je olaksan posao 1 zato lit ~~to~es]1off ~"mlljj mogu dobro dase rw:,vij~ju jer imaju odb nljno ....
'''lome. \l'azdUFla I v[age.

.

. , ~isne glisre su dvopolna ffi&<lI. Jaj,lIsca odlaZlIl ispOO povriine ,:;:IJe. Po.sl~ jake k.i~. m":oge gI1~reizl~ze zbog nedostatka v~a 11 zemlji, lIS pnVTSlDU 1 otuda LID to Ime. Mnoga deca s.e p]ase
34

35

ki.~nihgLista.

a za to su verovarno

krivi odrasli

j

njihove

predra,

sude, Zatn bi bile dahl{)' da se deci objlasni zUi.tCaj I korist ki:sne gllste. . Mckano telo gliste potpuno je ne-/A~ticeno i veoma osetljivo. Na pll\'lffilni ga zraci sunca brzn ~sustJ.ju; kis.noj gmis.tiskocU Cak sarna svetlost, Ona je stvorene xa ziYot u v~aZlloj zemljli. Zato je treba u tnku rade odmah 7.a'iul[ rastresitom zemljom ili liscem. U zabiudi je onaj loji misli da Ce od jedne k~sne gliste doblti dve ako je alatom prese.6c na dva dela, To nije nikakvo »razmnozavanje«, vee najobicn~je ubijanJe:, ]'1:.':1' i. kisn;il @ista iD:la samo jednu glavn i bcz nje joj nema i.:i.vuta..Jedino ako jc powcden zadnji, man j~deo tela, rep. kisna gLlst:a jc u staoju da g~t regencrise. Postoji viSe vrsts kisnih ,glist:a, ali zabio-vrtlarc vazue su :oillIllO.·j. dve: IUina. glii.5tP.r Idk,mnp(tSfu (Iat_ Eisenia foeuda), crveukaste boje, du:i.lne 6 do< 8 em. Ova j;e kraca i rnanja od one koja wuzi zemlje, iP()trebna su joj vlaga, toplota i organskc materijc III raspadanja U takvim uslovima RC brzo razmnofava, U _,go nezrclog komposta moie !iIC. naei veoma mnogo ovih glista lua]om proSk)~IJ., Kada otpatkc uglavnom svare, n jihov broj smanjuje, Preseljavaju se na susednu ,1:,1()mi]ude ill privlaee g o~paci. Ako se ova vrsta kisne g~iste sa kompostom prenese
ba~tensku ZivoL zemlju, nei:z!beino ce uginuti, jer tu nema uslova

usbwi [ ako nis~ N1e unistavane. Tako je bio-vrrlar cesto u situacij] d~ posic nekuhko godiiilOii.smanjujc broj Ieja pod povrccm, jer ikiSni~ glisti1~'_~ naseljena zemlja rada sve vise, <I tolilk.n povrca ,jednoJ p:~r:?dIici fllJe pol-renno. Tako mme da P05adi wSe krompira ,oobl(::as~o:g mro_ (rnaline, ribizle) i. voeaka Na ta] n3cin

pave(.:3'.v~akol~61nu pnra.z:oda i pmskujc z:ulovo]FlvanJc &Opstvemih potreba,

iilljrii'mv

izbor za sto IhOljt;

.KAKO POVE-CA TI BROJKlSNIH 'GLISTA
.~~~~lji.h g~iiiia je U rnaogim zemljama na."1~piopreo1r.l'le( u rruslJe[~J1(l!' prakticrtom OOIlOS.U prema plodnoj zemljl, Pos~rcd]re sama~Ja _da ~e- za dobro ILlpr.~ljanje plodnom .... 2lem~j(Jm bolje ~an~d:vat~ Sp:~O:I1.1, d.oiUc S~] '00 iiuaZaj<Ji S<I pojavom prvih farmi za bo'3JenJe .k:ismh ghsla iI,1l SAD. Danas til ima i u Evropi: u SR 'Nem~~?j, Svaj~n.:;k(~j _i Itallji, NarL.lCiI'ac moze sa tarme poslom da dobije 1i1ek~~iko hilj1ida. ki.s,t:Jrih. ~i8t<tkoje .zatim nasclj;ilv,l U svom 'Vrt~. lpak. nabavka k,srnhgil!;t<~ bite epravdana jcdino rum
~] se~~.ti_m~~nIie usloei :La7.ivut, dakle, aka se zemlja oUbn~duje na

bLoloski naem, Sva liIa~tu'j<mjlil i tJioSkovj hili hi. uzalutdn -• akn bi se vrtu i . je duhri 10 vestacki.J]) dlllbri virna 1 prskalo hemijskim dal s;reds.tvl.n~a_

11

:Pulj~ka ill :lie'maljska kilSnH ~GUsf3. (Lumbricus terrestris] d'll!Za od svojc rodakcjz komposta, ali i upadljivo deblja, . smede bojc. Ona izne~va otpatke koji trule, preraduje i daljc ono sm· je ostalo poslc glista iz kornposta i druge otpatkc: stabljike, Iistove, odseccne kil.::IT,enepovrca koji su '~l.ali

. T~mn gde je ~.em]ja dom-o snabdevena kCJ]JJ1pOFilom>,~ Uo ~'reJr?vc~o m:g~.Ilskiim otJK~cima,. kisne gliste se pcillieno, brzo razmooo_avOiJU. B:i'1.1}:1 b•• mi. i zastiti tih fivotinja 0 je naroCilo vazna

vee

ze,rn[ji. Pravi dugacke, cevaste rovnve 1[1 dubinu zemlje odakle pov,r.siuu j u gornjc slojeve zemlje donosi razne mineralne .n!lltell.

treCim h~~!<I!~I~ptJd ]a:ncnug pokrivaea n ~roJeOc j c nadeno 9?:5_000_ kISJllhgll~~ta~ a I'm jeduako] povrSini~ koja je preko zime ~11<l za~tuS~na pi~~~'I.ill~ ,0(1 staJjskog duhrilv<l i slame, nadeno je cal{ 1.610_000 kisnihgiJSI<li!

p~re Ll~e. :"n:eri:cki~~[~ ~'LI u'l.vrdili cll!l. pokrisena zemlja prekG) zn~~ ?C1JV::I d(de~o vise klSl'lIhgh:stl1 nego nepokrivena, Na jc.:dl'Klj

rije. Kroz njeno duga&o telo, IJI sustini same jedau prebavnu krecu gc bJi~jna brana, zrnca peska i deJri,ti g1ine. Za vreme .' \leOllla sc poveruJwoj uncl1h 2lema&jskih baktelIijaJ. sto sarno c'lva vrediTioot izlu~'Cvi[l'a ki~ne gJistc za .xen-dju .. . Pf)sle IlIckol.iko !.rfKiilla bln-vrt]arSotvaprime6ujf;%Ji1io d,a, 'iJ .~~jem 'vrUJ gde 1ma mIiJ.flgo kiiSnih gJiis,ta, rnsue V]Se lepng l.;;1'1dr:lIVQI. POVIC<lJ nego na prVdb]tnoj. znatno ve6Jjl povrl.in] 'linn p:wrcu. Na m.e:slimn gdi;: je zemljasabijeffJ.a pod teiililum ,......---._. , gradcvinskih m.aslla u potet!ku uopst:e nije bila ki.iiinih gLlista. kasnije su se lfazmno7:a.vale ako 511 i.m bH] mnogu6elTl:i. .

....! bio-~I l
.

.ll

prolc~~
~~(''lm,<I

S~

mUo§6u

utvrdujesno

dla je zemlja
'V]d~JIV

~:\le~.~

_bdJ.mm

u toJru_zi~ne P1s.t~1.'1 ~v~_ rupieast<l.
ra ...rrC;_"lla. To Je t rezuJtat

llepreSl~uog deiov<l:nja kisnihgli8ta. i dn.!lgib z~vjh bjea I<::oja SU p,r:eko Z~~lCgotovo u pmpU!I'iLO!)t1 uklonil<l! otpa'l:ire sa. povffiillc_ ~ Z~ "hl_n~~~t,"afa pnl~tniika veoma je prepofueljivu d<t sam g.lji ~]Jskc k.l"n, ... I ,~= N .. 1'1'· . - .. .._. . Sebro.. _ .. ' r"""e ~ISI""-. . ~_ spec!Ja.lg_zoll,a·~m~13ili1Tl!ml<!l gall se po_ gler ;~_v~1a. poznata pod _Imeno~ T ene~i1 u~gler ('I ennessy whigg.is?, kOJI<1. St: veoma bao Jraanlil OZ<lVa. Za sopstvene potrebe kiisllc C mugu da se gajc II!JJ svom vrtu.
37

morskoJ

SP.UZVl

1. ¥eOn1a.

Za malu domaeu IFarmu kisJilih glista treba malo vretnena. mesto lila kojemvlada stalna temperatura (na primer, podmm) malo rnaterljala ik:oDe,g una u svako] ku6 il - kisne gliste. • Pripr(.'1tianje~n:a doo drvenog :sanduka 'trc'b3 SlaV~[jslatnu li§6e. a pos.IlIriD6cii~ccp3:n·i delovi kartona Taj sL()j trcba z.i:l.1ill1l.:!!' posuti me-So:l.Vtino;mkomposta, bastenskih i kuhinjdcih etpadaka laJEoga '00 kafe, CI.stataktll c:rnog htidb~, cmo,~ ]uk:a, otpadaka nr:l' __ .x luka, rnju. k~ 00 jubuka, Kisne gliste ~roo'~o vole s mater! je. Prcko 'tog slo ja rreba posuti maiio 1'J(..'111 Ije, a zatim otpatke, N.~ kraju sc sadrzaj sanduka ovlafi, poprsla m]:l!iK<_. malo zasladenom kis,ni,com_ U sanduk treba naseLiiti ...... ,"-'l1lI __ kllU]lnih .kii&~ih glista ] pohiit~ ili:l.tkom. kroz ~ojl vazduh moZe
,1 .......

prollazi_

Preko rime sc kisi1'e gliiste u takn idealnim uslovillilla oseeaju i bIZO rnzrrmO"I..:av3]u_ U prolece ih trebapo toplmn menu prenetl u zemlju l!\!'I1~~, nO:l.I"(j(,~10 mlade gliste i mnoga j,.~jai.c.,.,-Treba ih odtmah pollrriti da se me 'bi ~s'l!!li~ile ~uglnule, g]is,te neradn menjaju mesro ~zaro UIllOg:U da oM3r'i1U 11..1 saaduku cese dalje mmmozavllI:ui_ Farmu kisnih gilli.statreba preko zime vHe puta obilaziti i pr~lrchi dodavati vJafuu hranu koja trcba cia. bude sto raznovrsnra (]pisanil rlaCiIll je veoma jednostavan i jcvtin, dostupan kame kn :lielisvoju zemlj u ::itopre da oolv] ovom radinom com koja besplamo ore, provctrava i dubei leje, taso da su ,g{1(iilne II godlnu sve plodnije. Zato ki'~na gUst,a .zaslufuje odnos, !iitalnu brigu l zastlm,
,

--....._

.~\'\""~">-\ w;~L~:_~~, _:~3>i~-_:~
.
L

SV;J.kiJ vrtlar, bi]Q profcsionalni. bilo onaj koji se u svoj'e sloOOdJ10 Vre!lile bay! gajenjempovrea E V()Ca~ bez obzira da li na l!;:olilveucionalni: i]i hjO~05k.i. nacin, veoma jl;; pogoden i. neraspolo£e·neko utvrdi dasu !"DiU plodove njegovng rada unistile bulcstl i~i mlp.alIe ste1ocine. Prva po:ll)iisaodanasnjeg profeS1oniilnog vrtlara obicno je pretPOSt:aVik~1 do:a j~ svoj.e hi.lj]!Qe I.ledovo~jno pH.wentivno .za.sti.rt10 insekticidima i pe5tlioidim~. Izg,ubljeno pokuSava da J1ii;OOl.nadi veoma temeljao iu razmaku nd po nekolikn dana savesno prska oSteCcll1c biijke, P'.] tome otrovaa teenost b.plje sa ]isrn i stabljika not zemlju •.a ostatak ispere prva ]ciS-a. II uputstvu obil'litu piil:c da tako prskano povrCc iili.\loee sadni ~l cO\lcka Stetne-, ob1ovnemOftcrij,e i da moZe da se ikonst] tek posto lslekliJe odredenl vremenski period .. l;.;'ku.s tva, medutID.!'lI. [pOkazujlu clla mnogi prizvodaCi brane 1<11 pravila ne po.~tuju, \pee zrele iP1ooov,e b~u Dlit'l;0b"O preroka iI prodaju na poEetklll sezone, dok 'SU rene jos
Vlsoke. N<lJ taj naC:in iizbegav,aju ~nale.jj<dnlijl stem i ol:ih3Jii'aju IliilDngo veci prihod; P()tft:}saCii :la,tim kupuju tepo povrce ] vore i ].ro~e'ga, ne zllIaju6i ij]Ja je bilo vise puea prskano i. dla joS sadrzi

/ /
f

.I".
/...-

.~'
._ __;..-

~~'';"~~-~~_~-~ "-:~~">~
~.,_.. . 'I'
.'

_}.... "_.
--:5'... j _:=:<. ~~ (/

.... ~.-__

'_~--~~'"

t- - -, ~'"'L '\..,~. .': \ -,' _-_...-'" /'---:

, ,._: ---Ja- ~
__.--.____t _ \... ..
r

. <_.__ -

,:-

. '.
v-.
>.

/i,?
J

---.;v

';r; .:

... -

Sf . ....: -"" .. \ I ~V-=-'-~.".' - '." - .--.. ~\~~
,')-> '-_'.
. '-

, --.....1

V .~~
,,..!'r,.' '.~
I' ~~.~, _. ' .. .. -.~

J \.

t

..

Ostatke otrova !J] ve6m, ~Iimanjim kolieinama. ._Ne sarnn profesionalni (Jdgajivaej voea i ,JJCIVfca, vee imnogi kOJ1 se time bave u svoje sfoboolno vreme ii gaje namimice za p,olre~ svnje porodiee, suvise lake posezu za lIll.emijom ko ja pruZa ~Irok l2Jbor sredstava za u.n~st8!vanje svih vrsta botesti i s~etocjna . .live u u.... erenju da bez tekvih sredstava uopste ue moi,t_:cia. se r,a~,l: Sv.aka.pa ii rmjmruIja stem Via biljkama, izaziva nesrazmcrno _ V:lll~lliitrah ] ~511lZ1 ao op:ravdanje za Iilpmrebu raznih otrova, Bez : k oJh,Zlra n'a ......d J3L ..I" vn~ar 1.· _ -'. ~l A.onst[ m:rove l1ilUnG< II ga pn . tome gIihl.£ •. ·1· . ., 1 ~a'i,<\~1,I'ezuJ1:at je 186: I'.f.I.wamjezemJje ] mane. mrliii~te[l]jebezbfiOj l Ql1.snih zivilh biea lzn<l!d zcm;lje ~ u zemlji. Prska1l1je. koje se

?,t~

'1....."

.

38

39

rutinirano

obavLja i PO' l-.etrnacst

pUla

.Z<lI

~veg.a godinu da~a, u

PI1"':JJtnim i drnstvenim 1J{X:"J1jl~c_]:ma bez.r~,e ~b-:,~ os'~~~Ja ~~ priTodu. najbol je dokaz koliko Slli! d.nos] :pI'~m~z.n~Qln~JsredllU a porcmeceni, U 1.O da covek tako JUiOi!ZVeden~m hranom potako truje I samoga scbe, vise nema nikakvc sl!lmllje,,_ rn3ezbmj!lU prskanja i upotreba sve jaam prcparera ~uibe efikasnost jer seotpornost »stetuCiina.« iz godine u godieu povecOl\'a TIB.Io]_ozi lk:m.u da j.e za proteklih [1I;eko~iko decenija mporno~t nekib Ibil]nih bolesti i insekata povecana Z1! vise od divestotine Pl~~. tako

F

da im ru na jnoviji, B'OiS j a,c-i otrovi ne mugu niba. U, ~Orbl proti\'
crvenog pGliLlilm. iusekticidirna nije unisren paul" vee jedna Vl1i'UI grinje.lmja se upravo hranila crvenlm paukDm.. . Zar se ond:a treba Cudit~ sto su pot.~a u poslednjc vreme sve. opreznljl i mJtiCkii raspolozeai? Na prvi p'o,gled.s.~vrSeni_, lepi plodovi postaju sumnjivi, kao jabuka Sneiam~ macehe, Najzdra vija i najdstija m<ulIOlJ jestc una koja je ,odgaJcllIJaJ na sopsrven virtu. bez ikekvih hemijskih prep;3)t.alJ1i:a.

rrirod.n~)~n otpo.::n~s~. da_JoSe hranjene hiljke cak privlace razne bolcsU. hsne vas.•, puzeve 1druge, Ek.sperimcn1f:i sa bJi~jkama istc sorte, zasadenim u redovima, (0 SU i pOMd'~i, Biljke kojc 'U rasle na humusnoj, kompostorn dulJrefl,oj zemlji, i na prvi pogied ISU se isticalc zdravnm spel j us[IOSDU. Nisu im slroidJil:i ni bolesti, ni :iivotinje. Susednc biljke, .z-<1!saden:e slabo snabdevanu j humusom si[OmaSJ1!u zernl ju, bile u 5LJ; ]1Iap:rntiv. siaba:.sne,.[!leotpornc,~abez:lJroj llisuill va~i. Bio]os~u lbrinjav<1lnJe zemlje koje podrazumcva komposl.llianjc, pokrivanje gole zemljc, zeleno dubrenje, mdlovire .In:d~Uliei neotTovna sredstva, pr.cd~tav[ja oajboljiu, pnn:xJflJU zastim biljakn, zemijc,. ZivDtinja i Coveka. U po6etklll, dot prelaz sa hcrnijskog na i:li.ulook<I'vrdal"stvo jos ne bude :wvrsen, ukolikn SC: pt:Yjave stelo.CiJl,e,ni u kom slueaju ril.cti!reiOa pOlmvo POSC[;'Tllft:i za ranijim sredstvima, ako je j ednom donera odluka daJs~steta sprecava bcz mllitos.enja druge Side. N~jviSe brige treba posvetitl pobt;)lj~lJJjlll zemlje, a. to :.lrill.u;, - prnizvcdoji komposta. Hn.lji.m posmarranje.l'Jil, za..;;:6tom korisnih i.iivoti:iilja u vrtu, upo'trebom odr,ooenog b.iljat .za.sredstva za prskanjci primel'!ljivanjcm l!'ikustava bio-vrtlara, danas moie svako odmah da prestanc sa hernijskirn sredS:lvima u proizvodnji hrane,

Naravno, nijedan bioloski vrtlar ne moZe· i IfIC srne da ()t;;~I\,.I.I'" da ce mu lbioloi;ki vrt biti zasticen od svlih bolesti i nevol j 31_ pokazu ju da iih irna znatnc manje fll,:go u VIi1~o?nl.~~v~n"~ .. uobicajen nacin, Meoodi blo-vrtlarstva d~kko SIJI.] miroljubiviji, ali uS'pesmrnji ,00 hemljskog rata. Prvo treba polrrarZiti uzroke m.:gal.iivnih :poja'!.l~, Pokazalo se da bi~jke koje rastu u zemlji sa nedovoljno hUm.W.:KI,nc rasrwlilail11l.
40

41

Retko ko moie i da zamisli koliko raznih bi'ca Zivi u rnjego\i'On] vrtu, U poretku ook vrt tek.uastaje i dok su bii~jke joS male, i:m.a ib RlElIlj e, allii sa ,g{Jdi:nama s~ htt!rollikosl i Hl!Zflo_v:rsnost ii.vota u bioloS:kom wtu neprestano 'fi'O,'I,I''Cmva,,, NarOCito ako u vrtu, osim povrea. ]rna. I grndlja i drvcCa gde ijvot]lfIje i ptice ~gu da se ~-~' £.u.," .. na.'iele. saviju gnezda, Korisnim Ziivotinja,lilla !i.II VFt~ smatraje se u prvomrcdu mu'ocito seniec knje se hrane gJlIscnicama sa kupu .... 1"11Za i' a, biljaka. Jedaa pi:l!l" senica mo.Ze z:a svoje mlade da pdkupi i 30 kg gusenlca ~ drugih n~poZe~jnih gostiju u. vrtu! I evorak mmlJll'V usa:kup~janju gUiSenic~.crva i insekata, 31. kada hrani pogolOVO. Zato teebe 08. ,arve&: stal\ritil kueice za ptioo. tsko okrugao etvor bude olla!;:'nut prel:Wil4 jUgDlStDku. Ubrzc Ce- se u pojaviei i .Qes~juga:r. orve:l1[perk<ll i ~ha i svi ,tSese rmipobrimm bro] nezvaoib insekata ost~ne sto manji. Iskurstva pokazuju da korisne pt~re knje preiQo zime hranite u svom VItTI. i leti dolaziti tu pou<liZe hranu, Zato im treba leti saditi suneokrete j, svefu vodu u plittkom Soudu.Ponekad ptiee samo zbog Zedj kJjll~. tresnj,l;. jagode i ribizie. Osim toga. tako mala s.t,eta ne mole upo.,-editi sa korisnim poslonll koji ptiec u vrtu obaVlljaju.iBob· ,.. 16e n1'O~' u bajnjo~ liniji da sC zastiti i razapetcrn mreiom. ( lei. :fubc i kroast'liSc ultl!ist,ty,a ju 11 Yilitu UUlO,gW purz,ev,a" crva, inNeka1ta. JUt) blo-vrtlar tIDpilfavru »fuiot,O]'>« - prirodne bJTlI Dlloc'li'~~mim,vodenisn biljkama ~iabwlla, broj pUllcva Ce se . znatno smanjiti, Korisni insekti u vrm, kao sto je buba-mara, s:Vll1liccKlirIe'V1IIl! umitt3ivaju stotiill:e lisnih vasi, NjiHllll se mane irnl:1l['\lc svaka od njih useanju je da pojedc oko 400 raznlh dnevno.

1>tr'J!ne da leti sa povec3rnjem broj lisnih vasi raste i oroj ~j Ihovi h j rrirmt!1ih ~e~uijate~j~: .u ..."" ZCmalJ5b gundeljl, obJcno tamne boje I fiJilio¥e larve, hrane se bllbaID<'l, drugim larvama ~ guse.nicama. a [ puZevUna ..Mooji kao h_["aJ1U tr<rl:e grinje i Jj~llevaSi.

Ako blste u pro~e&: Lllsektiicidom poprslcali p.rve lisne istovreaecna biste unistili i korisne bube-mare, C\lc!tne rnllve, tooke llske, use potajnke i ~~ho]aie - iO.vi se (Jill mane , " . stetoomama. Un]Ste~jc,m p[Ve generaeije lkorisd:'!I!ib insekata bilo Slpf.eCelilO njlhovo rnzlIiI1flil.oZaVOOljC, us~er.l,Oega hi se lisne 1ij~i leta ::mviu mmUil:oZil.e"A'Ik!opazljivo posmatrate, videcete ,Ja.!it prirodt mnoge stvari s:red~j 11 bez suvismb ~ nasimfh lmeSaD)'
42

. Uholaie se takode. ubrajaju medll korisne stanovnike vrta, E\1tlko dana se kriju u mraku, a noeu izlaze u lev za !branam, .Ilsnim 'Io'aSirna.One 1djeStima brsne svoje ~ade od veeih Zivotinja. till to da mogu [ov,eku da mil:! U uhoI ostete ga, same jc prazna prlea .. JedID_a 8~eta koju one PnlVC jeste to sto JXlnekad izgrizu role. Zbo,g bga _m ne treba proganjati.. K;a:osl{loni~t!e jliJ::li po neki bio-vrtlar lUll
SilTnI]:e ilivoc1re
\liJ.lIitOJll.

vesa ekrenute male

Tamonl!ilodnjioe Sp-a/VBjU preko 'oolila, a \'~.amr~ i gwmJju uii1li"~ta\laju ii:S[l:I~ vasl,

s:al:s:ij,c; napunjene drvenorn
J]OClMj

na tim
-43,

U vrtu se mogu videti i umogD pauku'ili, neki na mrezama, dTugi na. ;t;Cm~ji.Qni Ill.l1istavaju n cpo.7\eijne insekte, kao sto su nlllVe komarci, meljcl, gusenlee i zatn ilhJ ne treba dirati, • Grinje - pljBltkasi sc hrane crvenim paukovima.Poncgde se fa vrsta gdnja. ~"1Iamemo gaji i naseljava u voenjaeima, zbog USposlll\,_ ljanja ~rimdne, bioloske eavnoreze ...Za razlikuod stemil:l grlnja k!C~jc1i1;-ll biljkama pletu mreze, g:rinje-plja:~ika.ii su korisne:. Mnogi f1eprijaU'd. lnsekti .kojim,a $C hilT".41i1t:> korisnl ~nsekti veei, ptice, predsravl j aj 1..1 knristan CI.tnu priIOdrrO[n mm:uPdsu.o;;tvo s . tlanova je p01.rctJlilI~Jiopravdano . Da I!i uopste una suvi~noh .zi • nja? Samo covek dozvoljava sebi da odJu:cujc n 'tome sta . kflrrisnn, a sta metno., Bio-vular re u nui.di opl"c.mim postupcprirodnim sredstvima umeti da spre5 vecu steru u svom VFtli.
l

KO'ROV JEPRIJATELJ
Poj:n:norn l<oJrOvoznacava se u vrtovirna i na poZj~ma sve 00,0 sln ill zasadio u svoju wrist. Na mahrn povrsinam a S,l I)J..IfIOl ilfiskopava matikorrr, a uavellkim U[l'ii;sl~"'<t herhicidirna, l~o van i Z9. takozvane engleske travnjake. U hio]o~kom "'TIU ] korov lsna svnju funkciju, znaiaj 0vrednost. i?ailjivl posmatrac 1llOZe 'SloSta cia pO,godi i zaldjuiS ~o vrsrama korOvi;i, a zatnn da ga !eOniSIIU upotrebi. Maislaeak 'Sf: :smalJ"a korovom, lako jc hJ veoma lekovlta biljka. J{O"lrelljCltlU je dngacko i zato]e mal'ilarnk oog<JJt mincralnim mtlt.e.rijl;l!J1la, sa.diri..l neke vitaminc, u proleee procisCav;JJ. krv ~ pl)voijno dcluje na stanje obotelih ad sooe-m.e bolcsti. Zatn gaJ I:I"dm postovari i ne cupati, vee 80,1["11.1:0' odseei, NarwCito u prolece, kao ])rva mladu selatu lz dorna,ce,g vrta .. ] mali krasuljei u travi spadaju medu lekovite biljke. Istu van.] za boJkv:icl!.! .'ikili:l j s]wkib JjSlOY3., poljsld ki"Se~jak, preslicu (rastau vif), kam;i~i,cu, koprlvu, baj,duekutravu i DoS po,ne&llll_ Nc smno za cOllel\;:ovo .7..dr-,[1v]j,e,vee 1 za pt'Ji1ol!jijan,je zemlje, to biJjc. ima vellku vrl)dnost Koristl se za pokrivanje tla Hi za kornpost; '1100 poboljSava sastav minerala II zemlji, a preko odgaj~nOig povrea i ¥"OCa! posredno korlstl zd!m.v[ju coveka, Osim kkov:ifib i mineralnih materija, pojediee vrste ovih biljaka irnaju u vrtu i druge funkcije. Njihovo prisustvo mnogo kazuje 0 stanju zemlje injenim .P<D,trchi:lffi<JJ. tjutic sa. svoj om snaznirn korcnom pokaruje da j e do tvrdo, sabijenQ., rsto znace i obe VTS'lC bokvice, Tamo gde ra_~!ukiseljak, preslica illi hajdueka tra .... u zenllji nema mnob'l..'iIhI!JIDUS<'I. To znaci Ida ~> tab'U zemlju treba rastresari i .komposti:nllti, kako bi postala laka, jJll.l!l~ humusa, Kupriva, kamilica j Cieal< kazuju suprorno: III jezernlja plodna,
OOlVek nije zasejao

NOl DE.ubrad(;.noj .000em~ji. se brzo pojavljuju ~ s..i!re razne vrstc tak~~l.v,m~b orova knjl je ~ potpunosti prekri]u i time :Z3st~tc. Oni k SVi:l'JUUkf'DJen,jem rastresa]u tlo, a ne.k.ii 00 nj]h sakupljaju u 7Jr:::I1l1ji <Ie,(lt, Ako se "5~ovi II!!I J!'iCTT1~jlizmene, pojedinc vrstc konW<I nesta]u Suttle 00 sebe, a pojavljuju se df'uge kojlma novi uslovi "Vise Odgov.<trajlJ. Svsj(j vrt ima, dakle, svoj korov,
44 45

Z"lLbio-vrrlaaa korov uije ncprijatnost, NapI-odv. Neke 'VIme divljih prijate~ja pClCe-&: namerne da gaji~ kop:rdve•.gavez, .k'Unilicu, presJiicu" hajdu.eluil travu, Koristice rnu za pro:vmjcnje bi~jnih t€!l:nib duhriva j sredstava za prskanje, aapokrivanjc zcmljei .. kompo_ ~ stiranje _

Kaiko SIJI n:ll:~i preci u vrerue dol.::jus nije bUo hemijsk:ib sred~t.:1I\1atj,tilii svoje useve? U starim ba.?5tovanskiIlili knJigama jznenas ffi,juce malo pise 0 b:ii~jnim boless tirna i s.iet"oclnailla_ hgleda da ih je LI pros1osti boo dalekomenje nego danas, Mnoge stvari sred:iJvaJia [e sama priroda jet 'lad~ priroduaravnoteza jus nije bilaporemeCe!lil:l UJI takvo] meri lao danas, uKrajnjemslueaju, poljoprivredni proilVOd"a,ci SU koristili ;p'.I'h\oc:Lnasredstva domace prol7.'i.,tKinje" ~~t!bad nj"ib bio-vrtlari Opel prave Smli Poznato je d!a uslov 7.a etpornost biljaka p;n;:dhitavlja kompo,.. SlOm snabdevena, mrno,gim organizmima :i ki~nim glistama rastresana i dubr,ena.; pekrivena, ~<lka i vlazna zemlja U bio=Viftu se ~bcg;ava gajel'ije biljaka koje iB'lQg,5voje osetijlvosd i ~r-.~aZeIilOSoth: spadaju u odredeno po~TIeblje" Jos p.iJlkom izbora semena ne i sadnica treba se odii!.lClti za biljnescrte kQ~ima oog,ov,araj"u odredleni klimatski uslovi, Nazdravo biolosko do povoljno deluju neke vrstc iC"e61J koje su ,g.1jiJe jm Iilase bah. KadiFic<'l. neven 'b]U su ,oouvck oOOve:z£ln ukras swke baste, I dam~ se mogu Cesto videti kakn eelo ~eto ~etajll fill Zivjm zl,l'tarn, narru:u:lZastim i smede-ervenlm bojamot. ~svirn j~ mog~ da 'S'UI ljudi u proslosti imall Sill rim cveeem dobra Danas sc rna ,cune StI! ti ,c'\'IetiCi.zaslui.iiU takvu vemost, Svakako ni'8u.takio redovno sejani i presadivani I);amJ za ukra'S. Holandsjd 1iI~1Jfuicj su od::r],li da koren ka:dJifkc luCi materije knje se rast .... a.114JI..I 1,I vcdi, takozvane fjmoc.ide_ Te raaterije Stll otrovne za parazit~~. gljivjc.e~ :'lemlji~ k~~ ~z~ m~le crv]ee. ~,azite,,_ tojrnuiIiUij't~v'I.jU oren kruJ!nplI.a, patadajza ] ruza. Na mesnma b.rd~rastu kadlfuce. IUT1,I\e crvica Ug_,oiilliU. Zanimljlvo je da je hemijsko sredstvn za till ~~anje~otiv erviea slieno,g sastaea kao materije koje :sadrti Gli"ell karl fire.
L ,

ls.lrustvli_

Ako [e zemlja stalno pokrivena, knrova ima inaee U~~IE" manje, A. ako S vremena na Vfl;rnii.!C: takve biljke podsei5ele Ii:,r.meDlllt redova povrca, ostavite ill na z:emljli kao zasti tu i hranu zmima u duhini,

46

47

. . ~ neven j~cveoma ~1~ra i poznata b'~~bensk~~jka. s~ l~koVililra b dej stvn:n'.. ~nn~bode.~~Jalllu s~sta~ m~~ za le-:enJe koze 1Cajev.., .
k:Jk~) hi bill ~f kasn~JI[. ~kOVlln
SlO JC

sokovima koje lnct oslobada steULill sastojaka,

dcl~Je 1

?iI! baSt~nsk~

zelll~j1Ll taln

K.,diffca" l ne"'~li1 d<t:mas. S~I 11, biQ~W.llLI r.l~~oon"i za QOU\'3tlje zdravog tla ] sprecavanJe pOJa'io!~ parazrta, Korisno jesadl ti ih IlIl
mestima gd!e se p:dn~let] raseeplj eon bil] 00 korf:n j:e. Svalmg Jlroleq treba.~~ s:andu~ ~~i iSn]ju zasejasl kad.]fi~:. <1 zafim ih pn::saditi. (. hhldnlJlm kmJC\'JIIiI11! tek posle W~~i. 1T!a]la) jeduosravno izmeda

I1jem sala:te motovilkc. . Z;ia~, m~,~i. jti~~kt koji se javlja na pa.slLlij1!.l! predkraj rasta, [!laZe se wee! rarujim sadenjens pasulja, P,a.s ulj more u hladrrijirn

TO' 'V,.1ii za sve vrstc. biljaka 1 v<tsiju. .. MoO jedno prskaoje ne POI:l1ogl'le: ~le nekoliko ~arla se lnoZc ponovid. . I'lra,,1. cesro prenose ~ISli1ev<lSi.na biljke, naroeito na ruZe i voCke. S~atk:ilU ~~uCevinam<lJ tih svojih »kravica muzara« mravi 'e turall;e. Mogu se ~era1:i sallie:lljem lavaadc, pitome nane Hi seja-

redova pov:rCa.l1i po ivicama leja. Zute kadifiee lepo idu UZ mi.e,a istovremeno im c]ste zemlju, Mlade Nljc.ioe novena kojc Sou.. same zasejale ad p,rethodli!ih evetova, u prolece treba samo PTeSad:iil.iHI1T!Ogde zemljaizgleda nezdravo. Puievi SU ]Xls]ednjih godlna po$,{a]i velika nevolja jcr su hovi prirodni neprijatelji svc recti OeZ. slepic, mbc. gusteri). je vrt dovoljno veliki, m~e se naprBfvj.i~. »hiotope sa zaoan.. -; fiJ.dieve M1,a.Cie treha sakupljati ll]jutro i llI"11'ecei 11 ]OIlCU
vrelom vodom. Ova recnost odlb:ija .a.lfug,epuzeve, ] zato .

kada se o.Madi, treba iPoprska~i wlmie ugrozene biljkc tr.l'IstaVII~ftikviea, suecokreta, kadi~ica, dalija, salate i drugib. UginuJe leVi:; treba baclti na Iknmpost N.. kritiena mesta treba staviti stare daske, a ujutro 01>1_11~ puzeve, ,Ca.se od kiselog mleka tfeba db ivice ukopau u zernlju svaku s.ipalrnR1(.1I0 piva aj.i min::. privlaci pllliZeve. Posle dva ,eaSe sa puzevima mogu se iSPl<l!Z!l!iti na kompost, a pcnoviti, Te zamkc zu pmeve se od ki~c ~tite nad31t.rei;::ru,CXlliI~ napravljenom od dva das,ck:e. .Pmevi se mogu odvracari odpovrca i sejanjem lli . biljaka kojic Sill im neprjjatne, To su: s.laCica:, bcli i dr3~"oljub, ialfija i dmijan. Redm'li sl'a.ctoe su veoma (JOlbIIJO(JSIII;~ prolece, izmedu tek pm:cjanog povrea, Ve6u slaeicu treba podseci I ostavi1!.i na :l)!,:.mJji. H~e ",aSij se od biljaka odoijaju akn se ill neposrednoj zasade lavanda, ~~]b<tr ili dragoljub. Isp.-Jd vor.':1d.najbolje se pokazao Idrago~'jtlb: lisne vas~ .radijc prelaze na cveee i takn Usee drvedu ostajepostedeno. Muoge vOll~in11 rnzoo.rn lako 6e se O(I!;tII!f; n<it~ mlasom vode lz gu~,cno,gcrew, 510 Ire ha mdi t~uj ulro,kako se cveee brzo oso:~]k). Ako oko ruza raste ~,aV'.mdJa, :isnili vasi J mnogo macjc, Pasulj se od njjh slid st::jOJnjem c1.1ibra, Ako vasj ima zeista rnnogo, pmuoci de sredrs tvo zaprskauje od
p.

I[...~.",",,-

48

49

mestima. Bil,!) hi ne~~~b'l)~OmO ~potI:ebijavati [tu::mi,jsk)!;;; otrove, iako rovei m~prave velisu stetu, Jer bi se tako unistile i price koje sc tim s1etoeililama hrane, ,_ zcm[ju rna sumnjivim l'ffiSev~ ee iz vrta otcrad maeka, Oko vocaka ITIuic sc zidO)lati zdrobljeno staklo, da bi se zastitio koren, Do grliea !J~oJlane praz:ne boce koje na V,e:tTU »::l.a.vjja)ll.u:,t;;l!~e. ce oterati mi~

Pre.. -pornlouje- se sadenje belog heka J,el"ga ml~cvl ne podaose, hoi 'm:leaike. (Euphorbia l<Jiuhyris). U m..isjierup;: nitoglll~se zabosti £fa&<
eiec 6en1Jp[ies<!I, orahovo lisee

i bdi llilk - to su

SVl:

hiljlke' koje ~

i.zbeg3\1sjn I nd ko]uh befe, Krtiea je izuzetno korisna

.,. .• z,ivotiinja jer u zemliiumstava razne larve i (.."TVC, ali, ua Ziiilo5l. i ltisne glislC. Ipek, u vrtu povrecm je neJX.lz.e~jnai. zato joe trcba nat~~ti d~: se SaJ!li~ . Deca treba od kartona da napmve vctrenjace kOJc se zatnn s1tap1iom<a gurnu duboko IJ] krtldnjake, Kloparanje vc~rcnjaCa vetru prenosi KCPO rovovima, krtica to ne J;mYlie dugo d~ ~~!l(JIdli odlazi, Isto dejs'l:V{) ii[naj~] i praznc, ukopane boce u kojima za
'\IIel:ftlf.

]o!onnp05timti. a kupus pokriti nnvom. U ,ooVlral,:uilju Ieptlra kupusar.a dobro su se pekazale mesovite kulture sa ibi]jkama psradajza, cetera, z3!Ujje. rnirodl]«, majclne dusjce"ruzmarina i pitome nane. ({urPliSsc mote. zas1tilili i sredstvom za prskanje ad pelena. Stalna kolltroia. sakupljanj; jajasacai guseniea ked nas je u nacUc...znost.i se,l~ic,ikoj'e zimi hranimo IIill! blizini i'eja sa pevrccrn, l pli1Jti'Vple.~j DOl biljkama pormsile beli luk koji sa.drli ]J'rjr,ooll1i fuJmgidd. lsto v,aii. i Zit sitan ~'uk, Belt h.nlczasaden .oko voeaka • iWedu b<:isrensJdlilj,1.i,gm:l'a i TUiOi sprccava javljanje plesni, Jos Jle~to: da li yam jc maida pcenato da rote lepse evetaju .i rnirusu
ako
(,I!

01<;0

njih raste bel. luk? U hio-vrtu

to tnO"Le-tesebi da dozvolire,

- J{II'KRtpUr:!j)l'3'ztatica i nj.elle larve saJrnrp1jajlll se sa ~mmpira u goc[iU12!ma odmah po:sl!c rata - rueno, ~...cje sa kIOrnp1fOiEil mogu .zaStiirtiti od zlatiee ako se na kraJjerima zasadl .ma]o hrena. hrena odbij1a zlatieu, a krompic re zabvaJ.jujuci iome imati ukus s, il\'lnii.'cu, kojOi! napada mrkvu odbijajin.lred.ovi crnog i beJogl prazilak i ZaJ:l[ija, zasadeni u blizlni mrkvc. Osteeeue mTk~. odmah ukioniti sa leje, a iduec ~I'(jidineua tom mestu zasaditl beli 1i1cllk praziluk. ._
rn

takel\' bdi luk ka.~nije mlrno potrnslte u kuhinji, R4al na ribizkl:m.a m02c da se sprci':i ako se u susedstvu zusadi pelen, Pomaze ~prskaajc preparatom od pelena. Stalna knntrola i pravovremeno otkrivanje eventualne stele n.I vrtu najholji je metod borbe protiv stct(Jt"ina. Ono ~t;Q korisne w;\ot:imje ne s1ti_gm,ll!dOl urade, mofe da uradi Covel;. - da rukom pnkupi v~d.lji~ 5tetoonc. Ali, i pri tome lreb<~, [pOkazali malo ~i\e1iJ;:od~1:~.Il0S1i~ ~i:scc akn mrkve fl3!b"lizaju lepe, zclenQ-naralildzast,e
gnsenice, dugJ.oke nckoli1ro centimetara, ('l,Cb zalsta P'O~:na; ,a.lz larve 'I.e guseniee r<lzvjoe se divan leptir, kOJll oe ~VOJOilil lcpotom privuei svacijri pogled Bioloski prirodne Iepote te vrstc dOl predi tavlja mirnu 0i1ZU ~llIi[Jm ~c razvjjjaju, razsnnozavaju i hrane mnogi da lZ¥an gramca prfrodnog vrta uilllistavaju insekticidima, hdlurama za iljrih nema odgovarajuec hrane, nije VJiedi131 lastiu repak,

vrt trcba za gde (1(;!. mod -.Icptiri kojc
OJ

na mono-

l\o'IuSim

koja napadla pfazii~uk cujb:ijaj;u ~nrkva ~ cel~~ .zas~

,o'red! prniiihd;:<II. O~t,ctScllIe Iistove praeiluka treba ods:ecl I lI~id Biljkc se mogu zaSititi i ~pa.itiako se prskaju ¥~~om z~So:reJaJ)OIIII s do 50 stepcni Celzijusa ili sredstvom za prskanje od hsca r......

~.

Buhaii joebuba koja u proleee nagriza lisce crvene rolkvil$j

.

belc rotkve, kupusa, Moiese oteretl mesovitim knhurama, saIIt' tom iSpt:!lJli.a.Cenl zasadenim u ~I.I!:lOd."l.Vfi!.l!.M.asQvnupojaw flfmguCe je ~~i ?_bezjbedlv~.j.em. I.astre.s ile,. Si[;.~Q.. ~kn~~ vlaZlle zelI!!liJe. I r..~cc piiskanJe SJ.11;;1111st'!.o'0ITIad pe~e.na 1 po5lp-""" dlfv,ansk.im pniliom m~e da pt'lmogne:.. . l.eptir kufUsar pol.aile :mIil:ogob"mjn<01 ja]asca Gil, bilj);:,1; .~.~ dlke kupma, stoe) sc rno~ ~ipr~,id rnrnpt:-tom gus,tom _ polagaJ1jem Listov,a papr.all naJ bilJik...c.Kada se pap rat OSUSIJ., tre

== .._

~l.1b1lt

:n~

50

51

BILJNA S,R.EDSTV A ZA PRS,KAN,JE, I D'UBRIVA
Bio-vrtlarstvo za mnoge je .izlaz iz kovltlaca sumnjl izazvanih Ujpotrebum hem1js.kih sredis tava, KOJJiV'r;llciolli'l~i vrtovl ",,\re. viSe ~i,5ena razoojls"la. na kojima se na »vrapce puca.a t~pova«;. m [lIcpfijatnosti koje taj rat p~ate, ~~raj,nu~ se. m~ moze n~.~reh z~ prc'il:.taliilOg straha da se sretocmc mace silno namnoziih i naoo, gled vrtllara. lUI.L-stiti So<IV njegov trud. . . ._

poft:..'Il ~e:lrn ~ vl.a~i!m. liva~~l<nna'l(?rcn ~!be biljke je veoma snazan, debco 1 mesaat I veoma boga; rnineralana . Kopriva raste na dobroj, humusnoj zemljl, I koprb ajclekoyjta bilj ka, a nsirn mineralnih materlj a sadrfi ] azot, Rastavic (presnm) }~ch~J sad~ti U nesto pesk0v:il:iju zernlju. Za eoveka je l)ekoviHI (caj), a u hio-vrtu veoma korisna.

pored

SREDSTVO ZA .P'RSKANJE OD KOPRIVA
U.poU!ebJjava se za Ufl~:st<lv,anje uIDogob:rojr1lilil li::."Trih V1!lS1. a iS10VCl::m.eno jata b]lljk~, pobo~jsava b:n OlPO.rt105t i dubri ill.. Uput~t¥l)z~ pripromau,je: 1 kg s,vI;,lZiIh. naseeenih kopriva potopiti u :ilO [ vode i nstav ·ti 24
easa. Ne duze, jer prepa.ral gubi moe, Akn nema svc-Lih kopriva, na ism Iw]iclnu vode treba uzeti U]O do 200 grama osu~nili. Pnsle 24 CaS<! lCOi1losttrcba procediri i njome dobropoprskati biljke Sf! svi,h strana, U tu svrbu moze da se upotrebi rolispliiV<l!c lli prskalica za .... ocke, P,I,:tStupak mrrie da sc jXm()vU posle rreknliko d'am~. B:iiljn]

re

-

s,r,eoom,Vfdmrstvo

bcz upotrebe otrova pred'stilVlja~1!.puno

izvodljivu altemativu. To pulvrd:l'ijll isk.ust~a :"vi,h nas ~oJ~ se gni.linama predano bavimo JIljlmc i USpeSnOI~]1ItuJemo raznc pnro-

.vee

dne mCI.od'e ] sredstva. . Potpunim prestalllikom kupovanja bilo.k~~vifu hcmijskih ~ stava poll(J']j~a.6ete ze.m1j,u ] ~voje proizvodc I.lS!ovr~m.cno umlll1i savesr, Sredstva potreena za zastitu ugro·/:cmh bil~<~k~. vrta u m{)·Lcle sami da n::l!pmvite od bilja koje veCi]l:~}m sanu gajne, tako da su takva sredstva takoreci besplatna, - pojcdine vrsee bilja ko]e ce biti upotreblje.no za bUj_~~prepsrate, treba zasejati iii zasadit.i uvrtu, ~:ko.u .VI1U za nJlh, nema rnesta, a ima ih na drugim mestima U pm()t.~I,~~J)'?':il·'I,vnU. ce~e ib nabrati. Za spre{<lIv(~nje i te6enje biljn:ih bolesti I umstavanjc ~l,S~ vasi treba upotrebljavati svefe bilje, a ako ga [il!;'ma, pOSh1l.1te t oseseao. biljke:
Za domaea sn:dls.lv.a za prskanje i. dubnva potrebne ::;U~s ..evcce kopriva, pre~J]ca (I'<l.stavic).gavez (Sympyhj~. o:fb~ln3leh

ostaci se kompostiraju,

TECNO DUBRIVO

on KOP'RIV.A

.

I_"

pelen.vratir' u cvetu srtllmlrOctll~l~ Vl.d¥.OfUC), ?I:mrtm~ ~r:~ ~ bilje: odoljen (valerijana), crm I bell luk, list paradajza, ,kannhca.

arncito se prcpt;)Tut1.llje. za Iisnam PO'ilFOC zbog azota, a sadrzi i uiz mineralnih rnaterija .. Upu:fSlliU ZI'II pripremanje: Koprive treba potepiri kaO' za sredstvo za pm.aliljc, ali sada ill ttrcba O;.'3t1Ivid U] vodi svc oJok dubrivo ne pn::\'itnl1e da peni, Za. [0 vremc g,<1I treba svakodnevno 'pmmcSatii drvenim :stapo.m. P,ool,c U[:Koiiko dana dubrillvo cd ,kupriva dahija veoma ncprijatrm i prodoran zadah i zaeo ga trcba praviti van kuee, at posudu debmieno pokritl, Kada pella presta.ne da izbija, dubril'n treb.tprocediti i razrediti desetost .•ukom k!olit:inofl!l vode, 11 zatim time zalivati okolinu biljak~. l,.et~.u vremc mtenzivnog rasta i ii'.azvoja. povrce mote ~JVimdubr]vom.od.l<opriv(1 cia se zaliva jcdnotn nedeljno, Nasecenen koprivama, ako ih sarnn imu dovoljno, treba u bio"flu pokrlvat] i tlo izmedu rodolr'u pmrr,ea,sto veoma povcljno d!.!h~jena pOjaCalll rad orgsnizama i na mlaerelma vrcdn,ooit zcm]je ~ poVl"ca... Tre ba, mcdutiw, obHl.rjti pa2:nj I..! d~ kop:rivc ne:maj lB 5eallli. iflaee bi S~ tecum'll dub.riv,om :iii :;;vrrd;im biljkOlma izmedu !XlIVtca z,asejall;l ml.ade kop.dv,e.
53

hajdillCka rrava (~]1Ori::-).. .' Koprivu, g~vez. p~c lic~ (Hlstavic~ i. :r.ati~ tre~a :POtI"3ZIti prirodi, na livadama . pnijima, a z~tllm ih z~Jednl)~fI k()re~ pres<lditi u vrt, na ivici dela sa pov.J.1cem, .brd~ce ost<1itl_, av~o!a. G potrcbna vlazna zemlja, U poslednje ,~reme. JC me~u blO-'ilrt]H1
v'

11

veoma raslren »comrrey«, veoma sffiican gavez!U ] sv~st.mn? u~ trelbij.iv..lclkl)V~t:a biljl~m (S.y[i[lfP:hy1t1.][[~ pcregrmum]. '. Jeg.~·1 .... Ie~ ~istov] izvaliani po' mocu lbocl'!. koriste S~ za lekovitc oMo~, • ~. ..' • r(']·-'-_ ail sa biljka se u:potn:Jb~java .ZiII 'pmvljcnj~, tinkt[qH~ 1 lililast~, ..ur=n,. . :

H1!<'lHjim~istovilll.a] jcsle
,

gavez, kOJII. ,ked na.s r.,tslc po

rOV(~\f1rot't.

52

TECNO DUB.RIVO 00 LIS'U)V.A GA VEZA
Gavez sadIii ,gvozdc, kaHjum, kaleijum, t'OSfOli ii mangan, pa i B~vitamine" Od nje,govih [if>tova i stabljri.ka moee 'Se napra\iti odlriCDlodobrivo koje jaca billjkc ·i ooogacuje Ul miueralima. Upu'fsh'i!t za ,ripr,cm9nje: Dubrivo od ga_veza. pravi se na isti [iI,ai~1i'Ikao sto je opi~ru'lO l:& teal£! dubrivo od kopriva_ Posle nekoliko dana, kadJa prestane d&

Uptltstvo za pripremaoje: 1 ~,g sv,e~e. presliee (ililSO grama osusene) potop~ti 11 101iitaTa !;'ode J ostavm 12 Ca.~!J'Vd. I!:Tl:rad'an preslicu izvadimo i 11.1 malljem S dell! vode u k?mc se narnskala skuvamo, lliko da polako VIi 30 minlJlta. OstaVlmo da se poklopljena polako ohladl, a zatim do= d'.aJflW p~e!)s'lal~ 'l!iOOU II Io;oj'[Jljse je namakailla. Jedan ~il.u ovo,g ~j,iQ fal'.:red.lt~ sa 5 litara vodc, procediti. i upotrebhl ..

sc peni, teenost ima smedu hoju ijak mlrls srajskog t1Ubriv,l (~ i belancevine), Upotrebljava sc samo razredeno vodom: na ] Iitar' I;.Tutmlva treba Inlet] 10 litara vode i. izmesatl. Ovim dubriVt"Jlh' povree mok Fdi da se dubri jednom neddjrl,o_ Odrasloj IX,Jci listnvi :l stabljike mOb'll] da se odseku najvi:se pet pub go{;lisnjc . ., Eflkasno I svest~<mo 'h;,C':nn ~llI!h~ivodobieete a kf~ :ii~ Jednak~ delove ~~l.bf1lva od ko~ve 1 od gaveza, a zatun doda.!l desetostruku kohcUlU vode, Biljne Qtihd.kc ohavezno kOIll~
rajte,

I naseoeni listovi i :sti1bl1jikc ga1,lcza ll:m,gll.1 da PQSlu:le za pok$ 'lfWlljc tlaizmedu povrea, Iz iskustve je POZIUI!!to bio-vrtlari na" da nacin pn~L"NDdlLl dOS.Hl. zdravog i ukusnog pa.s uJj a. Ako nu obliinjcm travnjaku una dosta got'llC'z.a, materljala za Immpo!i'1[biee uvek dovol jno. Usee i. stabla gaveza treba ,izmcSab A' OSUl~,im orpacima u kompostu, 1i:no mu veoma podiZe vrednost,

SREDS,TVO .ZA P'RSKAN1E OD PELE

A

Koristi se protiv 'Iisnmh vi3iSiju, rdi na ribi",Jaula, grinja .. k~lpinam3i. prutiv gusenica ] mrava, ako prenosc :Im va~ at sne biljke,

pelena I(ili 3f]i gram,l ~ nih) potopitl u 10 litara vode i ostavitl dva do tri dana, Pnaditit nerazredenom teclloscll.1 poprskati b~ljk.e_ Pelen se nikada ne komposti.m. jer g,;s. ki'~ne gliste lIko~
i.zhegavaju.

Uput,stvo D pripremal1lje: :300' gramasvezih listova ~ cvetova

SREDSTVO ZA PRSKANJE ()D PRESUCE r(RASTA VI,CA)
Ova b]~jkUl ~addi prUi6.11o silicijumove kisekne, Koristi se tiv biljnih bolesti, kao i:itn SU plesen, rda, protiv raznih .. rsta r crvenog pauka (vocke), 54

_._ Sr'edstVO~fld pres lice (!I!"ataviea) biljke tIe ba prskati karla j c s ~~l! lepo r suncano. V~~!a je- dobro i sre~tv~ ~. preslicci l1'11a. Ako prvo prskanje ne da zadovoljavajuee rezultate, Po:s.tupak {reba ponoviti j L'T ne skodi, vee samo kO:i.isti_
55

SREDST"VO ZA PRSK.ANJE ODVRATICA U CVETU (TANACETUM. VULGARE)
fUll

SREDSTVO

ZA PRSKANTE BELOGLU.KA

on CRNOG

I"

v.mtiea ill 30 & osuSe'lle b]~jkep!J1opiti u 10 litaraeede, Mole se skuvati kao prcsfiea (rnstaviC). Za zimsko prskanje vo63ika ovaj caj se ne niz:redillllje. Zi'rru se njime prskaju bi~jke, a !let] samo 2iemlja oko njili., F'osk cvetanja bil jaka i u jcsee prska SiC i;:~.I'emrazrcdenim sa jos dva dela vode,
1

kup.mrun:a,bube kOij~ ua;pad!a m~line •. prolti!" [moljca], i."dt': na biilJkaw..~, ] plesni, Up:ub:itvo ZH. prl,J"em:mjle: 500 b'T.tma S\'IeZih listnva, st<1b]jika i evetova

[).e111ljeprotiv il.tet,ocina na lJas1i,ensld:m j,agod\ama, p1iotirv grinja Jisno,g ie-ptirka,

Kurt-s,ti se kada se poja.ve grillje j pJ esni , na primer, paradaJizu. kan i 11 slucaju dOl ~ii.,;Ce krompira postane smcde, Od

iii"

tu .... anih ljuski emog Juk"'l mole se doibiti i sredstvo za prskanje
prollV insekata,

.

Uput:&t¥o.m iPfiiPremanre;

500 gl:"'<llJli,lt nao;;eCeno<g crnog i befog lnka potoplri 1Il 10 lit'ara vade. Kada tecnoot prestane da se peni, r:a:zreditr je dcsetostrukom kolic-inom vode ililrotiv plesni n,jome plprskati 2)BFtn~ju na lejaara s"
·pOVICem

i oko vockL

Pamja~

Te&IMt priplimlljcn3

ua 01'Bj .Ila:Ein 'mro1'l13 je ..

.Jude!!'

BILJNO DiUBRIVO ODRAZNIH VRSTA

SREDSTVO

ZA P'RSKANJE

PARADAJZA
izporodice

on USTOV.A
kupusa kaozastita

LEKOVITOG BH.JAIZ VA~EG VRTA

Koristi se za prskarsjepoerca

leptira kupwsi.llil. a deluje protiv 1,epti.m i gusenica U,!1tstvo Z3I prip.fema:nje; 2- ~1J.e llstova paradajza [ odiomlje.niih! sporednih

'i

TitCba gpt seei pr,e rime. ,j, korl::>ti:ti uz dodarak kopriva i Ijll!lski mnog b.llta (ibez oclolj,ena): ono podstiee delovC'inj'e miboorganizama u :remJji" podize O'~nlO:;t bil jahl i Istovremeno j,e ~ dobro
duhnivo.

zgnje>citj 1 polupiili

U 2 litra vode U toku 3 CaS<l.

'CAl on CVETA
Delu je kao

ODOlJ.ENA

povrce ria plodcvime, bastenskt jc veoma efikasno s.redst\'O protiv stetruh inseikata i biljnih plesni jer jiaca bi~'jke. OdoJjen jc sa stabljikama i listoviraa odlitan dodatak ~omIPOStu. Koristi se i 1.8 pra'lllje.nje aktivatora ..za kompol:it

jUl,gooe i evetne biljke, Istovremeno

oolloo~)(111lbrl:\I\oa z

Upllifsh'O :l".ap.riPJie:m3nje'~ U jesen treba sva neupotrebljeoa bilja naseei U veliki sud i nsllt.i vodom, Prod kFaj zime treba tim neFd!7.Jedenlilili dubrivQm (·arm je 'biJja ml1logo. olilda razredenim) zahti one Ieje gde ee: se pr,elha v~;mu suditl povrte sa plol!ovim,a: paradajz, tlkvice .. kra~mV(..i.pasulj, grasak (u juIDiIn krnjevima papri~e i plavi p.u.lid7.810), hasten'llk,e [agode, vocke i ruze. Mliloga bUja ~'Vojiim mlrlsom i izluc.evinama korena 1I. zendji (ldb]jaiu razne nepofcljne insekte, (TIe. gmenioe.Zato SIC: prepo1l!I-Q.lieda sc bilje ~~;e ~ sadi ~ izmedlLi! redova povrca, u blizini ~bj~lti,bli1.S:t~IIStih jagnda, drveca, Koje bilje je pogodJi)U kao sused
Jasno je prikazano u mbetama meSov~til1 kultura .. Primda kr:ij,e jo.~ mnogc tajne i odgovor 113. njih treba rek pto'trdfi:ti. PailijiviIm posmatranjern i isprobavanjem svako .Lll1lY£C ~lJilrdito da olkrijc, a zafim da ta smnsnja primeni u svom biolo~koF.!1rtu v

SR.EDS;]!VO ZA PRSKANIE
Deluje proti'V moljca koji napada Upufsbv za pripr'enmoje::

RABARBARE

OD I.ISIOVA
i nugnza. mill:listove.
.
l

praziluk

1 kg ~veZili llstova rabarhare prellti sa 6 litara \ire.le vodc nstaviti 24 Casa. Pmeediti j 10m tecllOSCIll zalitj bHjl«: pr,:u,Uuka.
56

57

.P'RIPREMANJE LEJA, SEJANJE I SABENJE
"Da bi posao III vrtu bio uspc.<:;;an,treba se za IiIjc,gapripremiti kao za svski dru,gi_ Prvo napravite plan. Pre (XlCetka radova spisak

povrea I drugih h:i!ll1!J!ruknje namera vate da gajite mora d,l bude bro1Jov. I':aJrod'e· isplrnrliraj1te ~eje gde Ce sc pojedine VISte sejati i saditi, Leje treba u svesc,;I)-zn.aCiti rednim brojcvima, kako bist:e Iduce sezone znali gde je "ta raslo. Sve su to, istina, sitnloe, ali za uspesno gajanje mcikivi1ih kultura Vl"oma znacajne, Bastenska zemlja (reba D proleee da bude dcvoljno osusena i zagrejana za pripremanjc lcja l za prvll setvu. Iakn mozda jedva Ce:kate da posle doge zime pol.llctc d!a oep.rkate po rnirisnoj proleeno] zemfji, nemojte prenagljivati, Sa radom De tleoapc_ICinj,ati, dok je zemlja jos tako mokra da se lepi na obuoo j orude, Veoma vazno previloglasi: nikada nc gazite po mnkrirn lejama, jer im time u[JJii5,tavat.e rastresitest ~ poroznost. Pocetnik koj~ namerava da travnjak pretvori u bio-vrt 7~ povree, prvn mora sa cdredene povrsine da odstrani busenje trave, Umes(o Ciazatr.3ivljenu POvrS]iUU SDce lopatom, sto jcvecma resko, a :Z:.li otgau.iiz:.m;eu ttIil1llji pegubno, W1 predlezemo laki'.i wacln. Debelirn slojem kartnna iIi, novinske b a.rtijc (plastika 1:l1jC pogodea jer ne propusta vazduh) treba pokriti prod ... .deuu POVIi sinllJ travnjaka i o.... tavitl neko vreme - laj rok zavisi mlk'limatskih uslova, Trava i ostalo ra.stinje ce u mrakn odumreti i pI,etvoriti se u humusau pOllfS]m.1. Raspadanju ze1.enepows][)!,e m,nog,o dnprinosc i kisne glis,lc u zemlji knje mra lsti l.il i omogucava imaktivnost i. 0<":1 povrsioi, Seb;njcm. rravnjaka na plo6c uni§ti.1o bi se mnogo glIi.sta, ,;31 ovako hnaju manu i posa.o [ bIOj im is!;: samo poveclV'd. Lo]JatCl:stim vilama I_a ru..;o(resanje. ~reb.a hllJ.cm:l]u dobrorastr,estii prmi',eU".iti, bez me-s..nja slojeva 2lemije izmt.:d!u sebe. Odill:,go treib<li ]JC!sl.lti s~oj k.run,posta i ... eo.ma bl.ko, pDvciinskj, i:.alil.e:sati ga sa zelu]jom, Spmvom za rns.tles<llnjie i g.abttljama. treba lsimiti krupnije grudve. Prillikom pdpl'emanja lejl1 za SC!.VI..Ii u,eba voditil rnluua o tome da. je. :s~tnlJIT! $cmenu potrebml. fimj~ stnikilur,a z.em.]je, ill kruiPfilijcm gruhlja. 'E<lmu ,gdc je :rem~ja j08 n~.adovoljavajli6eg kva1.i:tet(~, u kompost z:a setvu t"ucha dOOflJit.i kostamJ bruSIlD. rotitll!.l ill. drveni pep co. Ako moie·te dill nabavhe stajsko ltubrivO!, neka bude dODiI'O 58

odkz.ifD.O, ikada svc.Zc.Takodejc vamo znati da li seljsk ad kojeg n stc naba vili duhri .... u g,ajenju slob; koristi hormnnske konceno tran:= 1 ootibi:ul.iikIC" a u·iPlr'l.)izvodinji slocne hranc '(kukun:ua)insekti.cide, herbicide i pesticide. Mis~itena to da ostataka tih materija, kOje se hemijskom anahzem sve oeSte utwdlllju lJ11 mleku ill mesu, jma i u izrnetu tako gajene stoke, dakle, i U stajskom dubrivu, BioloSki vrtlari rlcrooo 'koristc slajsko duhdvo ] iz dNgi.h raz1ogill. :Svoj]m mirisom privlaei U '1101eke iI:iI,czva.ncoste. Mrlkv.a n g iz DaSeg vrta, dubrena iskljuclvn kompostom, potpuno [e zdrava i beZ oste6:::nja?a tarno gde se upotrebljava sta jskn dubrivo, mrkva je Ce..'nopuna rupiea kojc pravc arviCi m.U.<;lOE: koja uapada mrkvu, Naroci.to prilikom prelaska na bio[ooki lilIn5n ohradivanja zemJje rreba htl.at~ 111 vidu da je pns~e duile upotrebe hemi jl!)k~h sredstava u zernlji juS vcoma malo organizama koji biljkama priprernajuhranu 'Xi kcmposta i drogin prirodnjh dubriva, Za.1VO se prirodno :pripremanjle hrane u pocetkl.1 odvija. ""WIlla spom, ali oemojlc guhlti strpljeuje, Budite uvereni da ce idu~e h'"CJdin~l'ti h bolje, it ondace svake godi.ne bhi. sve vBe I sve .zdr:avijeg,povrea Prirodli. treba di"llm.i vremcna kojc joj je porrebno, a vi istrajno nastavite sa prirodnim metodima rol-x-,)j~avan~ a zeml] e. Kompostom, zelenim dubr-enD'em i t.eC.nim. preperatima od Ickoviitog b~lWja P.rl;t.icarel,erazmno:ZaVaIl je mnogih ;>.lradnika« u zero'l ji, Na Jej;;mJillfJi. kojc su u jesen rastresene vilama ]pokrivene biljnim poknvucem, uprolf;:("C- od 'tug pokri.vaca ostaju samo grubi osraci, U manu ]ili. aprilu treba ih grabuljwnapokupi.t.ii .i sldonj,tl ukr.aj leje, Take je ~eja spl1emna za setvu, P'ooto je 7)1;:mI.japn'c i drugJ,:::grJd:irn,c jo.s lvrda, treba j e ponovo rastresti vi~runa. spravoen za rastresanje, a VljeVlOl1lb'l)mjcm. raspadnutom sloju, dodati mmJXls,t. Mote se upotrebiti i De:Zi"W kOrrlp:J~tjer greje zeml j u. Pripremljenu leju treba odmah zasejati ~posuti tankim ~It')jcm Dase5enih olpadaka, p£"e~hO{blo ukloflljen:il'l! sa Jeje (ilLi. Il.aseeenom sIam:_lm, tr'esetlQJD, piljeviflom, bilo ,come S1,o \Ism. je U pJ'oleee Pfi] ruci). Na taj nacn povrSiIDa zeffilije- b~e-:e :l.a;tl(:cna od udl3i.ffi pwleCne kise kojl je sabij<JJju,hao i od S'lU[lCa i velm koj] jcis.t!l~t[jUJ_ Tffile se oliganmni u zemlji istovreme:no s..naJbdevaju l:rraJ1om - d!a hi THo,gli d~ n,a$tavc ,a pr'l1oOe..o;;o.m razlaganja - ] stite od krajnosti proleclT1og vremena.

KAKO BIO-VRTl.AR SFJE I SAnl
iU

Setv<t jc dani;jS i7-£iubiill;-l 5'l;'O'jepn'o'bitno zn3.cen.je j znaca] koji joj pridav<lili u proS!osti Nasi pFeci bili soU11potpunosd zavisni 59

useva i zato Im je sctva znacila n1I:Elogo'\l·ise. Prervaral] su je u pravl obred, lI: za nas kojli leje u svorn vrta joS .zasej:.tViUlIIO rucao, prva proleena setva uvek je izuzctan dozivljaj. Za nas je seme nova nada, U sicuSnim zrnima koja brizljivc sip'oilmoili st.av]jamo u mi.risnu zemlju Ziv] bczbroj kfica koje oc u vlainoj, toplo] zemlji uiiveti j seme ec proklijati, Iz njih Cc se rd!ZVlltitako .raiI~C;i.tc biljke kao. sW SU g]<lJrice salare, kl'il!lpne rnrkve, SarenQ mm.nsnu cvece, porasee ,eak i 30 do. 40 krupnih paradajza _. j'cdrio,g i din og zraca semenal Priroda stvura pred .na.-iii m OC:Llna e jedno Cuidb Z8J diiUgim .. :Mi jOoj h) omogecavamo dobrisn uMovim a shl!Zimo je, 3 od serve dozetve ~x"ekllljemobogatu naknadu za svoj trod.
od
SVOjUl

po".Q]ji1!ihdana

1Il

bio-vrtu. (Redavno

ga obja'llijujc :revija »Zdrav-

ad

»K3!kva setva, rakva 2e[V3,« lmie nasa narodaa poslovica, D<II bi seme ravnornerno prnklijalo. a ~zbog mesan ja kultura u redovima, 11] svakoj I,~ji ::'':irine120 em treba napraviti S do 6 rcdo'il'<1. Na jbolj c je na poeetku seakog reda staviti tablicu sa imenom prOOvi:delle bifjke. U istu le~u sejaeete ] saditi .• aanc vrste i!JOVFi·a, a1m tako da medusebno povolj no d)elllJl ju na ta')t i d,~ se Sin te, Odaberite Ul tako dairn i periedl razvoja bu(;IDu w]i,citi n Zatcgni,w, }nmap i pored njega drskom od grabulja povucite prilisk:~juC:itako da se utisne zleb dulbok I do 2 em, Zileb $1:. moee prvo napravirl i. vmnm oll.de mot:ikc,povillaeenjellfl dui zategnurog kanapa, a zatim Sit treba posuti pmseJaniim zrelirn kompcstcrn. Red treba pazljivo zaliti vodom, rake da ~ okolina z~eha ne pokvasi. Sada rreba pt'i.,,~j.~tiseine po vilO1inoj lin:iji,a.li nc ~'l1vise b'il,l!8,to, ce sve semc proklljatl. N'ifup-dcke okrenuaim ,gr<lbuJjan1l.<l jer (Z~ipci nagore] iliCliJ1f: tteba blago pritisnsrl, a zatisn CEO fed ]Josuti swvom. ~akom 7.eI[1!ijnm, u sloju dlv'-1I uta debljem ad sloja semena p Taj naein Ce nekome mood a iz,gk:dail.i Sl!lIvise kompllkrreau, ali isp~ati 'Se primenilti ,g.~.Talco ptlscjiarilo Sieillile rzo prok I~j.a,j cr doleb ima oovo]jno vlOl\geza hlij8Jlilje, ~ ,gore veoma.I'alcu i su'!,.'u zemljl.l 1,a izdanlre. Some je r<li\"nomcmo duboko i ~to .zasej<mo, Idjjtli istovrcrnclllo ii pticega m;;t1f1je pojedliJ neg~) ako se: sarno lJO!"'Pe i mnogl1 ZIlla ostrulill rm povrSjn~ .. Na taj Iilfacin se lllfosl i rnailje
sernena"

Da bi komb:it1tacije povn1H b~le povo~jne,.
p].~nt~, setve napIsartog
111

uJeha. se pli.idda.vati

$'IIesc:i ] iz:radeno,g .Iila. 'osn(l.'!I'1U! ~bde.o mesovitiim kultu:i"3miLa pIema pot.reb:iililul. ponxi.ice. i

Ako imarte· mogllcnoslD, pri sejanju, kao .1kod drugih pnslova 11 \lrtll, pridri.<1w jte se 'l!Jputst.w,a i datmna Iz i1irstrolloSkogk<llcl1dllf21

PC\~cserve bice brze obav]jelle ii povrec ce ranije mastiako upotTe"bite nJn~] od plastlcae r~l.ijc_ Preko savi~enib .gv02ldef~~h §pb. pti:~eDlh s obe st~]le Ic]c: tT.ctroil~pel~ .P!~Vl~~tIifollju od plastike t na oboe:stranc 1 na krajevima Pf']CVl!'SUUsupalJkama za rtlblj~'" p<t1nj~~ Karla sija sunce, urunelu mo'Ze da hude suvise toplo i zato gao treba na krajevima otvarati .i vetriti. Nc:koliko dana pre serve zennlja se D:iIiiIn7..c ddliJro osusiti i zagIiejali ako se iznad leje.rwzapue ta~av ~ulild.~ak~' ~.te ranije ~6 ~.a berCite prvu salatu (S1tnl!!l),mtk.V1lle] spanac BJl~ke Sl1u naJosedJIvijem periodu :r.a.~l:iCcne eventuslnih hladnih vetrova, pa i sl(tJle. od Kasnije. kada opasnos1 od slane prode, a. vrcmc fltopli, plastiku odstrall.ite., kakn bi biljke mogle da rastu U normalnim uslovima i (Ill! sv(~1iem vazduhu, Treba Sf: pridrzavati pravila cia sadnice j biljke DC rreba »razrnazitic jell b~ inaee postale preosetljlve, suvisc vi~ soke, a neotporue za zivot van tunela Mladeizdankc treba po polrebi zal:i1ii,.P'O;piirSkaF.i ustajalom vodom, a onda ]h preko dana ostaviri otkrisene da se 001l.O;;e. U redovhna se sadi j: sal<ttO:l glavicama, povrce iz porodice U kupusa. iPt"3zHuk,emi luk i tako da~je. Malam loparlcom sc u lCITllji naplla\!] jamica odgevarajuce dubine ...Sa iskopanorn zemljom se pomesa malo sitnog, zrelog kompos;ta, OJ zatim se tom Ines<tviJlomjarn:ica popuni, s rim 1:it.fI' se pre toga usred [amice stavi sadnica i jednom rukom ptid:r1.ava dok se drugom zemlia urapkava oko n]e, 'Okollt1u p()~.~dene biljeice treha dobro zaUt~ ustajalorn vodom, Na kojoj dnbinl treha saditi? Sa~'atc::s.'liili vrsta, krastavce, kelcrabe i eeler sade se pli:tkn,. odnosno tek toliko ,0]1[1 koren sadnice bade iPOokri\!cn. P,OIHKiajz,. praziluk i sve vrste Jrupusa sade se dubolm, tako da zemrl1j"a dopre do prvih Usto- s. Sadi ~ )lFCdVC;;l"e, cia bi. s~ bdjke IakSe oporavi]e. U 5uncauilll casoYi~na, namCiiw' :11,,:1njih, toplih dana, b]~jke pooLe prcsadIvanjla obicno,,,,'cullillli uvenu, .. neke se cak i O:Sllse. aka su bile suvi;;::~ ~I.~be j]~ nedovolino zali.vene. Od pripelte. ill] i, nagJih 7ahJadenja, sadnice se m.ogu zastidd okrenullm sal1'i.iijama_ Sak~ija trcba d~ b1l1Ci!e dOlVo.ljno ve~Ur.a.ll oonoslILD n a hilj ku. S~dlilica mooe ~ia i ostaOc pobiveoai tri do re1tirii d~n;;t. Salk:5,ija se na surrncu, istrna, l:iIgrej,e" an toplO"hi mnie ~J~!ii!(:lri kroil OWOiJ na vrhu. Saks[je tre.loo k.asno pojpodne pls.hdati ivideeet,e da 'Su sad:nke osta[e potpuno s\'e-ic. PO' potrebi se magu zaJiti, iii uskom lISenesmetano .rasti.
61

Jje«).

ZALIV ANJE POVRCA
lJ vrtu treba 7':<iI, zalivanje, ako je ikako mug-ute, Ol:':JczbL~dliti. kisnicu sa kuenog krova, Liim,ar moze U O]D};:. koji '!IOllisa kToWi. d:_t napravi ol\lor sa nastavkom po< kojenb ce kisnica teei pravo 1.1. lPodmernuti sud. Kisnka je za oostelilS;kc. kao d.sobue ~ tmO!:orn.<.;ke hi~jke, najboljaza zalivanje. U gradnvima, kvalitet vode sa krovova l1eSk) jc problematiCniji, narodto u b1mni ifildllstr:ije sa mnego dimnjaka i velikill ~aobrai"ajrririca_

p.a.;tres3!1'1!jem sc povrSina zemfje vlati, a istovremeno pn;:kidajll kaOlIUkojima v~.agaizlaz]. Tako se rastresanjem zemlja slit~od r-bjtk<l v]a~ u dOTljim,,"v~~:n~m slojiev~ma,.g~e su ko~eni.bjJjak.:"l. Ako se do izmedu pevn ... 1 ispod drveea, ribizla, malina ] drugog 1!. stalno pokdva, gmnj~ si(.:D;j,evi fill leti ncec iSlIsl'!.i_ se

Tamogdcpostoji

mogucnost dillse voda dobija Jz zemlje treba

lGs.nicl!I i bunarska voda imaju u pogioou kvalitera prednost u odnosn na vodu ~;r. yodovodne CeSlue J.k:0j'a se 11 mrnogim knlijevima hlorise. U svakom slucaju, za zelivanje biljaka prep~Jm6uJe se voda koja sto]l u velikom sudu, burctu iii clsterni, da hi je ropae VClzduh Z'-dJ.b'fCvao.Voda :m ,z:aJwanje I!ll',ell ,dai ·bud,illls13J:a.la.. Bioloskom Vr1!.11.1je za zarnivanje potn:brU:l' manje vade. jer njlegovo pokriveno humnsno do zadIiOl\,<1 v].~gu, a 1::11(\'0 stanje hiljkamavise pnja negn nbc dru,ge kmjnosti, 5U5<1 i potpl,l.no mokra zemlja. Ako dugo ncma padavina i vazdeh je suv. treba vodlti mCU!I1i3J 11) razLic.itiLu potrebama hiljabt za vlagom, One zavisc od vrste, f~ iIIW!:voja, pOI. i od Ifljili.low pJiVobilmle domovine .. P"olsp·lju je 051rn 51mctllmlg polofaja potrebna ] st~llilo vlulla zemlja, kao ii par~.dajzu, krastavcima, tik"icamaJ . . Vati<'UlI je isastu v l!i:I_ Hi Ij I,l;:·e pesknvitoj na zemljii itral.e 'viSe vode rlegn biljke na glinovitoj i humusnaj.Kada u vazd'uhl.11ffiaJ mnogo vhtg'c, bilj,~e treba manje zaWiV,'lti, Za pra'!l]~no zalleanje, dakle, De PO!)tuj~ jedinstveno, opst,evaieee pravilo, Svako mora :z-a sebe cilia otkri je kol iko vode je njcgnvhn lejama potrebno. ~p'ak~ po2:nato je stare OOStnv3Jn."ko pravilo: rastresanje zcmlje knrisni] e j~ od za]ivanj 81.. Onn je rezultat saznanjada se voda kroz kapllarni si~tefDu zemljl podiZe "'~ povclinu. -gcle zatim na 1op]otl iverru isp::ua"'"

svakako napraviti bunar, Obavezne gil treba ohL:".lbediti. betonskim i]i. [akim drvenim poktupx:m_ NabavJte menu ]Jumpu od livenqg gvu.rnda,kao lz vremena dok j,I)S,nije 'bi~ovodovoda, Izdatak ee tie :isp]atiti jer ec ta voda uvek biti respl:atna..

~Il"

Svakodne\l11io zalivanje '1';(.: I1.C prepomwje. Gesu.inl"pommskim zalivanjem ovl<lZii e samo ,gomjm,tanak sloj zemlje, Posledica s je da tak VIC: bilJke razviJajru prvenstvene :povri"insko koren je i(je:l' ne IlJornjl!:lda idu u pmragu za "lagon!] I:jl dubinu), Ako :;rjMg odla. ska ~ godiSnji otliITI()1iilli iz drugih razloga svakodnevao zalivanje ~tane" SUSH najviSe. pogada upnl!vo lSlk-...eran"1uZene bii]jke,. btu )e bolje zalivati s.vo:Jikm neknliko dan .a , ali temc!jmo,. kako bi id.ubrnji &iojCV] 011:0 korena dobili dovoljno vlage,

105 nesto

0'

zallivanjil pojedinlh vrstapovrca.
6J

62

Biljkc koje SU poreklom 12 toplih kr,a.j'eva:pam.dajz" oor.[]T1ija krastavae, 1likvioe, Od,CT i dn.lgt:" a i m.uoga lb]~jau lbio-vrtlJ. ~ z,wv::.dJl;e ako nn koren dobi ja ~tal1i1o d.oro~jno vlage. Zato ]rn ne treba prskati s,f,aNjike i listeve. Na takvo Ofalivarije one lo~ rea, gJl1ju, a na Ulo}rr]m ]is~(lv]ma mogu d!ase poj.<!,ven1aJi pk';5i1]1_ KOd !1jih sc zaliva samo zemlja iznad korena, S~,d~ i -radic-, naprotiv, vole prskaoje po Iistovima, SifI]<lt;a1! glllviccm:lt1l (:e pre Taz.vit~ k:pc glavie:e ako se ~eti osvezava hhldiiLill1 »tnsem«, Leti netreba zalivati ujutro, dol';;je ~1l, biljkasna jos rO!5U1, R~. hiljke ~.2lIL!!Zetnoos,veZa!V<l j delnje belje '00 ijedne dilyge vla:ge. Biljkc SC ,/~~i,vajiuveee, da bl se do [urra dobre oporavile, [lJ'<lpil.c u vode i [1;'I,(I.okTlwJli Ici"gulbi.jcnu ~eCnosL U prole6e i jesen prcd.tu.:)5j;~ treba dati jutasnjem z.t1liV1Wnj~> dl~ 'l::ri 8C hiljkc buo osll'si~c_ Useve treba uvek z<divat] ustajalem vodom, 1,iItankOilil m1azu, illiaoc zcmlja oko njih mooe da posrane rvrda i $ah~jena. pokrivena
krJIUIl]I.

(JIICAJI MESEC'A I oRUG HI PLANETA
lzreke i iskustva o uticaju Mesecai na rast i uspc'l!anjc kuitUT<l1ll poljopri'llrod:i prenesili SU sc ho usmeno predanje sa kolena na kokil'O. Sc:ljaci SouyckoV'im,~ veroi\i'ali u njih, vemvatno zaro S'llD&U 5l njima imali dobrog iskustva, Mnoga S1l1S.e ocuvailla do da:l1!@'S$ljih dana, t'l!ajvi!s.e 11 p[an.ins!k.im krajevbna. Naei. Oel.C ih U starim pt"ll.~j()priwccl'nim kalendarima, gde SU ID' svaki ,&lhillm~tl'l,fljcTIC m:nalkie dvamutSl plancta ~.rnmcsl,)o~vG mene, p·o njima 511] [judi sejali, sadili, okopav,Jlj i sakllplj.di p~odove. Kao prime![izll~Ce!lTI>O neb. prasla!1"3. seoska predanja kojase ednose na biljke I:.lJ vrtu, Sve b~]jkc koje rnoraju da ]:mk~u pokrivene zensljem da ne bi pazclcr::l.~le (krOmp1:r,. mr:k:va} treba sejati i s<ldlitiikada je pos]edlnjfl 1DCsci":e3113 eetvrt, Grasak se seje kada jeposlednja Cc"l.vn." bi bio pUin 1 zdrav. da Pasulj treba saditi karl! je mlad mesec, Kro:mp!F se ne &r:.di kad je :m]ad mesee, jer bi se sav pretvorio u reienilo, vee kada je poslednje eewn. da :b~ terao 1[1 zendju. Ako se .kupus sadl k:<ld je mlad lne..<;ec.,bi,ce ga. clovolj]'io ~.za Jjllde ] za prasad, Jabuke se sade karl. jcmI1ad.me.':Iec. T<J;c!a8~ s<II()lei iivice i grn:nl~je,. Vinuvu lezu {reba orezivafi po mladom mesecn. Rli7:e koje trebil. da cvetaju do. duhoke jCs.c,n~ treba on::xliL] u iiprjlu" kada je pun me.. C>C_ PluJ.rp<djk~ trebl.li odlomsi s j]~ t"~!.$ec;i I.~ ntlIju, ope! kacla ji!i;: pl,!I!nm~, Miodic.modoba j'e stara predanja odlbacilD kao obit!l1e prazno\'erice.,Uposlednje vreme, medurlm, opee se sit.e,. naroeho medu PlJkLonicima. bi.oillwl:Qe po1jopdvredei vrrlarstva Poznati £u kalendan sejanja. ~ sadenja, ocI)tcdcni PJi"(,:lill!O"l me5CCcvim menama ~. Mnoge stare narodne
Djegovih- mena I dmgi:ll planeta 65

Hladnom vodom 1:;;: vodovoda se bio-vrt nikada ne :zalil,iajer hiljk<lma. ne ~OI.ist], vet i:rn5:k:odi R~pr~]vacGi su pogod[lJi sarno za velike povrsine, zapo~ja na ~ojm[l Ilekolil:iio ,cas.ov,O"ltFllIemo prskaj u one kuhure koj e takvo zalivanj e dobm podaose, U tskvom 'slu.caj~]kap]'I,i(nil::: sc na putukroz iI:Oflao vazduh zagreju pre nego stu padlnu na rnmjkt:_

polozaJu planern, Utvn1eno jc najpov.oJjulje vrernc kada t.teba sejatl i sadi1tifame biljke i kada treba oreelvari voekei vinovu lota obavljati pcelarske poslevc, poCcti Sa. z.etvom, berbom ii sakupija: njem plodoea, Poslednjih god~na precizno su utvrdlvani kosrnicki urtiCl3ljj na ra. t i plodnost neklh blljaka, Godinarna SILi. ispltivane iste ku..u]tm,e s i~cdrI ostalih ] kro:mp]]j"~ bl se utvrdilo kakc Ce mdJ.ti ake ~ rna sadli kada su Mes.ec i pb~nctc u raznim po]oiajima. Re:zulta'ti 81:1 pokazali da jc kmmpi.r" zasaden hd [e konstelaciia zvezda bila po",o~jnBl, radio za 33 OOSl0 vise prinosa li1ego kromplr zasaden 11
nepO\loljno vreme.

Na SVOnI pum oko Zemlje, Mesec :pr-o~azipored! dvanaes1i. .zvezdanih znakova nareg; suneanog sistema, Za to vreme, pe ml~ljcnju posmatraca, na Zemlju i biljke na njojl deluju 1I<IiZIli kosmi c'ki lJ1ticaji. Na lis'Iil1iitc biljke povoljno ut:irn zvewani znaci Rata. Ribe i Skorp1ije. Na oolji. razvoj p]ooo.va ,~nhro ~tiCm zn:l.ci O\Ili1::I" Lava i Strelca, Znaci Bika, Devioe i. Jaeea povoljno ut~.6una [(UNOj kmc[l8. bilja:ka. Kada se Mesec ~:mlzi 'U podJrucjl!l. Device, Vodoli.je i a Hllizanaca, vreme je povofjno za sejanje i ~Clilje onih biljasa koje se g~je .ziOOgnj~l1io\!o,g cveta IstrnZi.vac-i. 1lllticaja na Zemlju I DIWjkeuvereni su da 0< ne~om praznoverju nemagovora, kao sto ne wDie; dla, bude praznoverje tinje.niro da su pllima ioseka poslodica uttcaja Meseca, Na OSJ10VU posmatran]a zakljucuju da 3U lila uticaje Meseca os.etJIjive samo one 1~]~jkekoj e se gaje ~a biolosti! ol;:lIrad~enojl zemlji, Plodnu Zi;,)"m]ju treha pre; sejanja ~ dr~~ radova povrSins!k:U . rastresti jell je tada DOliVOOilO oseUjivija na uticaje svernira, Za napredovanjc biljaika u b:iO-vrl'll je oslm mesecevih mcmd poloZaj a planeta vazan i poIDuiaj Mc.~ na nebeskom svoda, Ako pa:Zljivo pnsmatrate put Meseca, vi:de.6ete da jc ponekad \-']Se:.'~ ponelad n~Zena nebeskom svodu. To ,maO. dl'l M~~ psavi vet] ~~ nt.mji I~dl;.p:reko neba, take da prllfkom odlredlivalilja povoljn:ih.lli nepoveljnih dana zaradovc U bio-vrm rrebavoditi lacuna I.0 tome. U biolosko] poljoprivredl paZJ~jivosu posmatrane j wem~l~~kf. priITke,odnxlemh danaDani koji su po k<l1e:nd~ b&IIi po"ll'ol~~l.za setvu in sadenje 'biiIDjaka :l;<1I phxfovima obi.C110 su bili wpli.l1 od

tm

leS6m slanama. Kada jc datum ibio povoljan za sejanje i sadenjc \!n::,TillJ~ He bilo slI!llcanni lepo. Iz fuga pmiMii:-e Ott se U o.'blal>ti »vremena« kulture dele na letiri grope: lisnate, korenaste, evetne ~sa plodovima, . Medu lisnato povroe spadaju sve vrsre sslate, "~IiI!ltC,moto~a, citava P,Ofio(lica. klLlpusa, keleraba j .ksilifi,{_1'].p'ru,zl[uk ~ sva IiIj a. KorenaS.110 po~ jesul': nlrkvaJ, cc]er, ervene ro1tkwce. be~1.l ~ crna rotkva, cvekla, repa. emi i be]~ luk, kJr-ompir. POV'I-ce sa plodorima obuhvsta grasak, f3r.~ulj, boraniju, soju, tikvi(.~~krastavee, paradajz, paprike, patiidhme, sve vrsre bobit-Jlq 'VIoCa. iJ o6udQg voca, Vreme povo~jno za sejaejc i sadenje pojedieih hiljah istovre'!DedO je najlpogOOln.iJe i za sve ostale rados .. oko "jib. TWm se e trompI!', na primer, sadi u vreme povoljno ... lkorenasto povr6~".il ;a je se u dane. odredene za korenasto povree, ] okopava, ~;p'<l vadi. Taka", krompir se iprcko zime bolje odrli . .s:a);3!~u treba ICjati i presooc1i.vati u]dane nameejene lisnatcm povr,fu, a i Zit zimu je treba povadltl i spremrn'~iu podrum u ~e dane. Za onekoji sakrl!il!plj<aju bilje veoma [e ;c;lmimJj:i.vo da je anal~mm njegfJ'l/fig sO:tdJiaja utvroerno slcdl;~{-e: u vreme mladog meseca 1i§e kkuvitih sastojaka bilo jl;'l u gomjim delovlma, u lis{m i eveea, aplzadnjoj ,eetvrti- iUI korenu, Tootkr.i6.e mozl;'lll;urislloda pos]mi pril1kom sakupljanja lekovitog bilja IJ. bio-vrtu ill van nje@.

(\"Ctnili biljaka,

_i

dl1,llglh; do"k 'SlLII dam od!rederu za :sejan,i~ "lisnatfig poiVrCa bili v.:?n~ kisoviti, Darni ZB. 'Sadenj~e korenastog ]Jo!ll'fu. bi'li su hladrull, sa
66 67

PIREDNOSTI MESOVITm KULTURA
zemJlju navodila je ratace 'lI QdlI1.• ·HIljl.c~ tako sto su ria njima sejali detelinu, lucerku, kao zelenim du.lbr~vom za tm,abd.e'> vanje azotom, Zemlju su d:1u.brj]~ stajsklm ollbrivOfll da hi joj i vratili oduzete materi]e .. vnovima to F1iijemoguee zbog krajnjc .iskmiWcnostL PTOstora UIDl!Sl() toga, JmFisl.i seglldisnje iizule.I!jivanje useva, kOjim se sluZ~i rradieionalna IPnljoprivredaV]"lJaftreba prema potrebama da Jazddi povrce u ui grupe ..U prvoj su one VISle kojima je putrcbnn najvisc hranljivjh materija i d.lLlbrene zemlje (svc vrste kupusa, krompis, krastavci, tikvtee, celer, 'p:ra7.iluk., paradajz, rebarbara). Za rJJjih se zCinlja nadubr! jfl8 pTe zime .. U drugu grupu spadaju hiljke skromlll]jifu zahteva [mrkv», cvekla, rotkviea.crnil beli luk, salate, spanac, keleraba), Njimaje dovoljno kasnije doJal.~ knmpost, Trecu grupl!.l! cini povree koje lIl.. jmanje trazi (grasak, pasulj), a ~ ~;ji eren zeml ju obogati <!tJ',oil:om. k Te tri grupe pcni'rea treba da se smenjuju lila lejama u vrtu ..Prvc go dine 'Sc u dubrenu zemlju sejui sade vrste poerca kojl:ml.jl,.'i~c: lfaie •. s~edcre godlf1ie SU .Il<1 redurn:ljke iz drugc grupe~ a fleet': b'l)d~ne na l1itUrril mestu gwa~ak i pasulj. Svako] vrsti pOl.'J',COIJ svakc se godine (,dre"l!j~ rma ~ejag~1IcCc dbbiti svc slO Joj jepotrebno. U bio-vrtu se vise ugledarno na prirodu, gde 1ll sumi i ua livadi ]mjmziiCi.l]je blljke lras tu jedaa llZ dFugl!!], a da nikada ne n~.ellljl<LjU. rnesto, NjihfW3 mesta iI'Ilisu slucajna, priroda je u svnm iJzborul veoma stroga, Mugu da se odde same one biljke koje se medusobnl) podnose i dopimjavaju, a dmge nc'Staju. Tako se:srvara ne.ke vrste harmo[iilcna »inten.::sna zaj,edn~c-a«" u koju sou osinil raznili biljaka uk1lju~"Cne i tivotiJrljc koje se tim biljkama hrone i medu njiQ:m f.ilo'e. S..'aka biljka s'\Iojim kOlrenmn crpi iz z:e:mlje sarno IQliIe mate]']je ~oje iSU joj :potrebne. OU'O s.to juj ne t.ret');t1. nstavlj.a u ;rend}i: .TO koristi t'!1.L.. ednojl bl~jci S0i. d,mkcijllm, pO't:ret~<lff!la-Ra:rl:i61e bi].J~' mogu lao s;lJ~edi. domo da uspeV<lju jcr uzlnNlj~lnno slO irrJ j,t) potrebno..
pms]ot)h da posle futve ost'-'lvljaju polja da ~

[)ugogl[ldisnj,~ i:.-okm;tvalhil)o<vrtl<lHt pokazalu su da se neke vrstc fOvrCa medlls,:,bno l~bn)s.ai~, ~.druge se kilo sl[J~dJine trpe izaro slabo napreduju, Treca vssra bj]J<tkase svuda dobro oseea i sa svim
~dir.rla postoje ~dima.

Cal i kod biljnih korenova pazljivi posmatrau su utvrdili da

se dobro

slate,

Cinjellka

dll! biljke iscrpljnju

ja':ini i vidljivi znaei s.impatije. odnesno antipatl]e prema Neki kOirC[iif~'V~illjaka koje se mednsobno h privJaee., tnJkvalno se preplieu, dok se dlm.gi oOg~cdl!I10' ~laOe ad! sll'se.iJlJnibi,. ()j)J:'L6S] medu biljkama veoma su sJ]i:6tThi odlno:siol medu ~judima_ Tako 1bio-vrtlar prllikom sejan] a i saden j a vodi racuna (I tome

da odredene hiljkc povoljno deluju na fast susednih, Njemu [e
da neke vrste povrca iml3!ju haci koren, dole se koren drugjh prt!.l!ZaviSe u dub:i[lllu, kao ] da iizI]uceviIle j,r;£inog koruna DlOgu puvoljnfl da utifu na razvoj drugog, Vee smo n:lo::Iiida su menokuhure veoma iz~oZene biljnien .boksti.ma i stetJl[m. insektima, uslcd ccga su vrtlarl i peljoprivrednici c~sto I!.~js:kuSenju da upotrebe hemijske otrove, A~,i~bolje je ~C:itil1cgt) IJI1Jis,tavati. ato bio-vrtlar nikada neee zasejati eelu Z lejn istomvrsterrspovrea, vee 6e mesovi.ttm blljkama DOl isroj leji .irbeCi bolesti, ][}sc1!;; UpOLn~hUJotrova. tei Sve s10 se odlieno pokazalo lila rnalim puvmiinama, II porodico:iIJl bio-vnovima, moze u porpuuosti da se primeni u gajenju
p02IUitO

p;>vrCIl na poljima,

U Svajearskoj 'e \li~ ne,,:kollko deeenija dobijaju odlienl rezullati. sa. meSovitim [kuUlIlmm.1 ]JOvr61 na vdi!lkim povrSinama. Tar. j .tem proizvodnjle biolo..skog i veoma k\'aiitetnog puvr6:t, gelc se ~&i rcdovi mekve smen jmju sa redovima crnog luta, k~lP!l!ja, wlcra :i dmgih VIi!:!ti, ;I'':f!!,1t'';h'll. vredi :ispn::Jbad i fila imanjima gde se }1OVT6e pro.ID'oci] .ZCl t:rz;t.ste. To je j;t:;an dokae da se blolosklm ~j'e[ljien:l, kompostom i bez vestaclk:ih dubriv a, jnsekticida i pestltida, mo7.c odgajli1i zdravije ljevtielje povrce, PIi:edB.wti g:ajielllj .. mriovlitilil, ku'lbllrti na lejama. i'esu:: L belja iskoriseenost plodne zemlje i ve6i prinosi; . 2_. bolji rast, .f<1!zvoj,.,;noma i ukus bi1jab. us]ed pozit:ivnog
dJestva odlabranih 'Susednili bUjaka:; 3. ~narnj3!izlofenost lbolesrinla i. l1ekim zivotinjam~a kama n3Jm~OM; ~tctu;

koje hilj-

4. mJlmje jedl[jos,tir'Jlno gS~1ip]jivanj.e~~a; . 5. blllj,l senb, m.. povll'Slni zem[je koju prave kultuIe i?_IDetlu
n:do'l!liI, Nl!!bmj.S]1e prednosli. ncsumnjiivo

pnkazuju da se prelOlzak sa

rnonokultura na mesovite ku]tu.re svakako isplati, M.dow'e!fneu .. treba odvojiri W lraienje, kombinovanje i beleZenje povo[jnih, odnosno nepovoljnih kombimu.;ij3i. kao i za izradn gooiSnjeg p]ana leja sa povrcem, S'IISi. dobra i lob iskustva treba redovno beletili II svesku i 0 tim napornenarna naredne godinevodif rafuna. Kao primer nekaposluze beleskciz moje b,cltcnsk.e sveske, Gdc sam zapisivala lskustva sa odredenim kulnsrama, Sledece se odInolioC ~a. same j ednu Ie ju: :5. leja: L red - apr:i]:a: crni luk + rotkvi,ee - avgusta: salata motnvilka 2. red - aprila: mrkva -avguslu: salata .t.'UcanicCl 3. red - aprila: rana salata u g.la\'icam.:1. (sadnice) - maja:
cvekla

KOF-.e·J1::i1Sl0

povrce nc treba da sledi

1s'l'.im

redosledam,

Cveklu
SlLlI 0

"e rreba -arlid poole spanaee, niska boranija ne :ide tamo g(fc ranije b~lliiblitva, prazil uk , celer ili cvekla. T reba voditi raeuna

po'o'l'djnim. kulturama,

• ""Ii.. • . 11'·"h A "'.~ Tab e1a [pI)VOillJDlIn I DepiJvo~lm I SlIiSeulll ·'hI VI'-S'm poVRa~
PU1;I'oJjne smi~-"dne ku.h~tre pf)vrCe' iz porodice:

Nepovoljue .rulruce pcr.'lulJ

4. red - aprila: crni iu'k 91=- rnrkvice - avgusta: salata m.ctlovillka. 5. red - aiPrila: sima salata + rotkviee - rnaja: cvekla N;ipommre: svi l1..'\evi sou veoma dlofuro uspevall, Cmi Ink je veoma krupan i zdrav _IS:IDO vaii. za cveklu i rurkvu. Rotkvica lm <I dovo]jno za kuene potrebc, ,Getiriwste. salate: rana u glav:icalilila, sima, iucanka (zume.oicil),. motovilka- 00 proleca do ,zi;mc,odno!)Ti!;()J' narednog proleca, Ukupno na leji 7 kli.Wltll.tt3. Uz takozvane glallne kuh:ure kojima je porrebno v.ise vremena (rurkva, l.TITi luk, cvekla), rass tu vr:stiepO\lrfu kojim.j. treha ma.oje vremena [rutkviee, SIma sailata,sallata u £i1!avi.cama)" U istim redo .... na povrca mogu se meJlijati oogovar,aju~~ vrste u r toku jJ1:1em narednc goeline-.

kupusa, rotkrioc. bd'a mtk va, I<:dbMb'Ollra,pamdajz~ ni.d.;a bornnija, anis, kopar, cub'at (povoljnD sejilllit! pn: celer;l)
visok» bo:ra.nija, emi 'u.t

prnoe i

lirnce, kmsta:vd, paradajz, arrk ve {proh!!' rn us.ica). jagode (protiv pJ'~Sr1j),
L'"VekL1'J

pOV:fce iii: pomdiice kupu.;;;:a,
pmziJ'vk,

gr;as.tk,

lopar,

kam~Jica

p\!ilS1.dj
grao}ak,

.Prvobitno povt'ec
karf:iol crniluk boranija saWalia u :glavicanm

Sledecc odgovHajuc:e powCe
ce]er'
I

pksni), ruZe i b~eskve (protiv
bolesti i WfIiju),voekc (protiIV

b;:dJren.s'iI:e ,jagode (prol.iv

pasuIj

nN.~cva pJe.sl'lr) i
-

krastavac, tikvice
zimskl radii;

gra.sak
mrrkva krornpir Ihlitv-a ~Madajl: ,.aziluk rotkva cvekla
:spanac

pn1zitl!.!lk prokelj, karfjnl kupus, spanat, praziluk, gnlS<lik
s1.:nki. !kukumz

niska bor-anjj.t

n_-Hkvire, rcpa, eeier,
bli;~va', par.ad'ajz, salata,. ,cvekla, spargle. rd,barhm'<l. cvbsr krompir; k~li'ciJ

(.Tlli

i be4i Juk.

prMilu,ik

keleraaa isto, ne menja mesic fI"Otbia. mrkva salate, OOrll!(ili j fl. ,arus
kariio~

vlsoka bora:njj.~ s.<dm.a, rotkvicc, ,~la: i ema rrM:kva, sp~i1ac. ilkvice, ba.slave-i,. ,(_"de.r,. pmkelj. repa, dragolju:b, tubar paprika: salata,

'CTjIli .i iJeli luk, prm:i1uk

povrce iz porodJce kupusa
70

pasut], mrkva, rotk:"a crni Juk:, spanac

"paa.ac~td]llVa,

fk1sldj,ooranija

fo;l:iI{wre

71

Pcw!)Jj.ne' susedllc

,ku./l.lfre

Nepo\loJjne

kuit~/n: sabda 11 glavica.ma

Nepow.)~ jfle
kuHure kup!L<;ara), kelcrabil,. ceJei'". kamilica i .OO511jak (za oolj.i

panul11jz, radi':, 'mdr.vire, bda peciun
i crna ratkv<:i, gmSak.

bO!l'"3nija"J'ep'!, engi korell. kuplJ:'O, ,r;aoorbiIJilI, .{pargk~ Jwpru-, ~uhar (pre ,dcra) gm:{a,k

u:irns)

salara, rotkvioe,

bej'i~

l erna

,c;'mi.i bej~ .lrll{.
praz:duk,

salaw" p&rad'~iz, ,k-eIre,Hi ba, mFkv;a, (p;rof~VmuSiC(: ). jagode I(proti!ll' plesn.i), ocler
saJat.J, ~Jj'aSak. bpanac. ruski

c:rrJi ,lui. grase.k,

pasnlj

m'llv;!, ke1e'rniJa, slariki ams, sp.aJ'gJe (pr;c pmkejj~) fireD kwmpiF (hr)lji ukus. prot;\,

k mmpir, prj'sOIlJj

. pasuij,grnSak paradf4!jz,oor;~niia na prirkru:-ndl', mrtva. safata u glavicam.a, sJar,~d <mis" ,i'UiJar
rotkve: be:J~~, pCrSun

.~tetocina)., vocke (p:mtiv holesti)
bd! Iuk, cmi rut, pJ:a:ziluk (pmrjv pjc..~ni)" sal'aw.

[rnarnac

Z;j

.~I!C(otine)

cma

saiat.;) grasak, spatJac, p,t s u/j, m:rk va, pacadajz

kekraMce

graJak, nisi; pa"u1j~ sabta, :<;panac, pa radajz. relei',
cveJda

p.1s111j.kOP.2IT,
rotlvioe

erni Juk, sUna S<:4'a.taniski •.

fZdl buljl u!::us)

oor;ac~tubar

spanac

m:r:kva

utiC~ na.susednu fiO'VI'Ce be;-.- rnzIike" srilti rulkvice, bdu ~crau n.!'tkv;(~u od ~iilc~ocj11a,cmj l:uk od ,rom/jno

!.aiata, ~pa{:~ai~roC'aWll~·ftlata. k ~ , gmsak, pasulj • .mrkli'<l, pci"Sun

repa

muSic.-c,prariluA' ud
krompir fJren

lIJoljc;'[I'

.sru~r8!• .krast",v;ci, (Dutji I~US), parad'.~jz,msJd
(posle mnog graska i MQmpi.ra) pasurj, .l'cill1.
pelen, miJ'odlib

(Vi. boJji !Iku.s, prorlv kmmpirove .zlaniw'(~).Ififsk:i pasulj, pmkeJj, kim i p:Jtoma ani.o;ij)
nana (bolji uk-us),. (slld:iti pre

vlasac

miiv,a, motuwlka .•cvcld!3l,. iilgode" kan:lilib~'. kOPM

povrte fZ
POll)Wce k~~usaJ pasldj, gras..1k,
praziluk

krastavm:'

spa.rgl'e

ke/ernbe, niski pal)[r.ij. gras.ak, :saiaUl' (satl'lO prvc dve
godine:)

pamdajz

(protiv mojjc.:1), p:WJ!'Oe.fz paro£iice kup!J&i' (prQt:i'v h;;ptird)
S<ij,d:a~, razi.i'uk' p

krompi.r. graSak, crvcni kupus,

jXl'wee iz porodjce k upusa, bommja. na pritkaal<ll,
!7I'Hkvic.e. bela j crn.arotkva. repa (pre rubarbill'C ~ releTI:I)

cveUa

ams

73

Nepovoljne'
kulture ,ccJcr

VISOK,E LEJE
Za!llIIisao 0 veoma plodnim visokiim ~ejama osrvarena jc t uspcStlO proverena u maoghn bio-vrtovima. N]eo.e pristalice b~l:e su i same prijatno iznelila,dene obiLrrim. zdravan i lcpim povrcem, kao mrnIillim plodovlma. Razmenom pmktiCnili iskustava, intereso<{all'lljeZ<II se vise

powot.: .iz po!f(xlicekupu.'IOa!
(od leplil'a kl!Jpu~tra). salata:. Span8C, prruriJ'uk, paradajz. pa.~'U.lj

He ",speva dobm kal) monokultura'

pow6:::iz
porodi(;'f.l' ktrpusa

pimiJdajz, rreler (proriv lep;~iJ<il! crru~.luk" grasak
kup~Sit:ru). llOJl1pir. gra~l.
~ulj

sa: cnrcnJ'm bitpurom, cnrcl'li

kupuSKa!O
m01]lokDltura

intenzivan m!ati.rI ,gajenjaporvrCa. narocito se· intereVisokl3!.greda je preporucijivll! svlma k:oj~ 2iele na istoj povrsini da proizvedu vise povrca nego do sada, naIOEito u periods prc]arska 1!l3 biolooki nacin obradivannl.!vrta. 3jpogOdmj,evremc za pravljenje vif:;.okc leje jeste kasna jesen, TWa! ima dovo~jno potTchono,g ftllate:rijah~. U "pml~rese I_eja na snncu bno u,greje i odmah je spremna za fane, setve J sadenja.
suju sop:st\i\cn.id malih vrtova,

Za cvakc

sm"

0'11<:1,]

w;n:etodproizvodnje

lI;,\ralitetl:lo,g biolo5li:og

povrrn. sve

ProstO! lzmedu onih hUjaka ,6.1je je vegetaciODO doha dui.e (povoce mil, PQrOOj~ ku/piUSiJI. paradajz, prazil!uk, cvekWa, erni Iuk, v1aS8:c.hlwtv,;j",cel,er. pasulj) IilDIl,I\ck treba upotrebltl za se] aIi:§e biljaka sa kraeim ,d!dlbom. rasta (ml;nh.t salata, sejanje salaee u glavicarna. retkvice, spanac. kreeava salata), 74

v~c'vekovima ~nl.cnzivmokoristi na taj m~i;in_Ga jenjem kultura na dugu[jastimbrd;:clcima povecava se po\'r~ina plodnc zemlje, Na manjem prnstoru se sa manje truda ostvaruju veei pmusi. Takoje svaki tomadi.c plodne zemlje iskuri~n dokrajnosti, Zemlja sc poboljs.ava m:ganskim! otpacima jer se dub-ri, svim bUjni:rn delovima koj~ se r~"S~:nld!aj:D,!I!,. izmetom maliih zivotinja i k~h]njsk.]m otpacima N iii h.mnll.]SJ]om Uu se u danasn jo] Kinl proizvooi d!ov(djno Mane za potrebe brojnog st<umJvili~,tva_ fin tome se ne kmis'lle hemijska sredstva i otrovi kao 1<1 Evropi i Amend. Vdl<li6ka du:bil!iva w za Kinu rns.._kos jet se !!.Ii njil:Jiovoj pmizvodinjr1r troru ogrmrum encrgija,
75

Iskustva 0 dobrirn rezultatima gajenja lejama stigla su itzKime:. U jmmro dclovisna

pClVICaRa,

uroignul1m Kine plodna :rem.jot sc

I{]neski seljak -1Ii.'VItlm: hi verovatno bio zapenjen rasipfll[stvolli pmi7.vodaca koji, porod stajsJmg dubriva i kompo!;ta, tmse vestaeka lllJbriv.a na diakovl:. U poredcr~jl~ kineskim ~ejama koje S1!!I! visoke oko iI.:5 eent], sa me tarn. visoke leje bio-vrtlara nesto su viSe. Mnog] eksperimem; su pekazali da sc t]we; posliie joo IIJI:lJ}e' naprcifovanje bi~jaka i dahl ja jlu jas vecc ko]iicine zdravih pl'·!J(lova.
nasIh poJ!jnprivTedni:h

KAKO SE PRAVI VISOKA LEJA
Pl"'I!O jujl treba odreditiI mesto, Vaino je da budc na Sil.l!UCU, po mogllCnos.ti u plf"a'llW sever-jug po duZim. Po1o.;'ii,atj leje u pravcu lstok-zapad manje lie prcpo~cuje zbog velike vrucine n.. juinoj ~ straui, a senke na sevcrnoj, Sidna visnke leje treba da iznosi do 150 em, a rnoi.e i ~ em. Duzina se 1iIIliO.Ze odrcdiiti po zelji. 20 odnosno koliko pr(xswra i msrerijala stoj~ [IDar.,aspob._ganjl1. Prcthodue treba priprcmiti polreb~m matcriij,iL KrlLlpne beslcnske otpatke, kao SIOxu granei gi!i~Il!llcke dilr'!.i"eca, grmlja, debete sl.~blj~ke suncokreta ii slieno treba nacepau il:i .ise6i na manje komade. Treba pripR~lIn]ti i dovolffino mclo,vjtog Ij~ ] po mogucnosti nabaviti neslO treseta, Ako namera .... da pravite vis.oku leju ate I1a mestis na kOjOOTh je do sada ra.s la trava, m[)nde da odstranite gomj'i 's1oj sa travem i hasenje slozlltJe: nat gam!1 U u blizini, A ako za visoku Jeju udaberete j ednu od pos.tojeC:i1il1 leja •.OOS;ll:'ou-u,celte 25 em humusne zemlje, napravlti gomilu i POlai.tl pla...tikom, U toku j~"S(.'TIi posao 1LI'I/"lU] cesto Ce prekiaun kBia. fJubro je i radni prestos prekriri plastikom, kako biste tim se "feme pm~ep.Sa, nastavili sa poslons, ne ]j1l.11!ea. se .mag bara i 'l'd3ta. Za dbvoz materljala treba oko leje poloi]ti nekoliko starih dasaka i. take z:.'1sthiti njenu okoliau da ne bude sva iz,g.aZen<li_ Kao dnojl g~oi treha u sredinu :islmpanog prosrora staviti nsjgrublje haSiemke otp<1ltke. odrvenele dt;love b~i~jaka, dreTa] Iillaini s~oj treha da bude gust, it visok oko 50 em. Preko njega do]a:ze l~'D] kOm01d] tmvnj~ka. s l.lim f;to se buseD] trave: polaiu okrcnu:ti traV<1lmnado1e. Ako:ib ncm<t, maZe S!; uz~d 15 l"lIl delj(~o sloj meSov~tll1baslenskih otpadf:lk~, koje In:ba za.tim ]JQsuli zem~jom. :PovrSinlll IzravliiJti ]opalom i pri. lI.omeformirati~eju u v'i:du burn]!Qe,. Z<ltim. dol!azi sloj m.e,sovito,g m~cakoje moc<l da bu:dc vbl:zno.. Preko ujcg,~ t.reba posuti 5 ,em :oemljc i Iopatom dobro potapkatl Sill svih 5tmFla, SledeC:.ih 5 001! ani .brn~bkompoot sa S10 viSe kiSnih ,gfi~t:a. <Ii onda tanji sJoj tr,eseta_ Na klraju,. ieju treba
76

pokrhi sa ]:5 em debekm pokrl aecm od hastcnskc zcmlje, pomeS;rme sa d!ohrim komposto.ma. Ako komposta ncma ,e..bvoijno, ro.o;;]uiioe: dodatak treseta I r'idug organskog llubri'li'<IJ(kostanog bmi;;'TI<I, IOzi.ne - aim jeim<~). Treset ncrna nikakvu hran]jivu. vredaost za blljke, jeT ILl ruje dubriiv,o" ali zmiciilva vlegu U zernlji i njegova rastresna ~l,~iktJll.l(ru veoma pods6l-e napredovanje kerens ·bl~jaka. Sada se lop~tom v~sokoj' iej:i d~je kOllileafll obli k_ Do pm.]ern ee se sotdrZllj svakako malo SI'Ch,'"]]U1ti, ako da Of:: eja biti visoka oko 75 r l Clll. Ako se zcmllj<1Sol" strane i na krajevima 05~pa., [0 fie mole spreCiti okvirom 001 starih dasaka, (;ime se uslov] za J1IJZvojtoplore u ]~jl j-oo viSe J.l'Olx,:]Jsa.v,ajlLll. drvo s]uim kao dobra izo]acija. Ako jer imate lila raspolaganju. kam.enje ili staruciglu, stalna visoka h;jl;~ moZe da se o.b'T dl i tane, a I drveni okrajci koje Cretejeflino dobiti .. ~ ria svakoj pih~ni,. mogu dobro da POl:!hlZekao okvir oko visoke leje, Potreban je samn Joo metcrijal zapokrivanje ;rrwclene. visoke Ieje, da bi se za.~t:i1i:io ubrzao razvoj zivilll bifuu zemlji, narodto i !cis.nih gllsta. La tu mugu dOl. se upotrcbe bastenski otpaci, ~li::;i1;l, slama ~nstan dfukovii.. Plastika nije pogodna jer ne PliOiPUStll, vazd!umlL

POVOUNA

ISKIJSTVA SA VISOKIM LEJAMA.

ZaJ.lVfI~juju6 POve.eaIlOj obradivo] povrsini izagrevanju zemlje :iz: sredine, gde se odrveneli biiljUl!1 otpaei prervaraju u humus, kom~:~:l1e prinosa, njlhov kvalitet ] ospornost su neuporedivo v,eei llego mt niskim lejama, Zato mnogi bio-vrtlari poole prve visokc icje ooJlicuju da l'Dapr«lve jm knju, Cimczn<ltno povecavsju prinose na malom prostoru. Za srednji dDI) koriste ostatke drveta sa piljesinoen umesto bastenskih otpadabJ, a umesto ~iSCUi uz.Umajm SllJiVu travu Hi:slamu, _ tn:ku raspadanja togmstcrijala ill. unutrasnjlo:sti Ieje razvlja se loplotOJI. I na vlsokoj lej'i seju se ii sade m.c;~ovite kiliitilu"e."Ka:o primer, ko.lJ.kOfa:zril~h VIsta pm'J.1ca .Ill~e za god]niu dana. da 5iC odlg ..jw [IDa 5 mel8!liU du~]c~oj visokoj I'ej], ls.k1juo\'o uzporn,Oc pciwd!nih sredstava, rn:l,Ibo']je poka;r:lIJjube.JJeSke ffednog uspesirJ,og i zadorvoljnog
gJiavi,ea s<l~ate.25 glavlC'a! z}iml':lkQg md~Ca?25 kiekrab.t. nUlog.0pcT;Umt, 250 veti.kih mTk'lli, 20beliih mlkvi. ill20 cI'venilhi ro'l.ikviC"a; ina 8 sadnlcall2lf".llslo j"c nIH,) 100 kg paTadajza. at u jesen je: sa leje dohio jos. 2~ glaviC:J! ~1<1te. to' bio-vlft]ara: Usperl jc d". odgaj] okoWI)

71

-~

glaviea kclja, 10 g~avica kupusa, 3u keleraha, 20,emih rotkvi, n.~ hl!1pnih praziluka j 15 "dlikiM giavica. salatc 1:lLime1]]OC (~u.fun~.C<li). K:fJJko iskustva pt~k"7.!ljl,i, 1lo]Jillutaje uVlISt_d!;:oj icj~:n.ajv~6.~ prve godine, 11 zminlll postepeno OiPad!ll"dolk: jeslo] hsmusa sve delblji. Posle pet ili sest godina taj slo] je visnk 30 em. Na:ravno, 'bi~jk.arna treba too sa.denja redovno dodasatl kompost oko korene, d!a se prinosi nc hi MTla:njili U prole&: mcrne d!a: sc pt!)oo,e S<=I g;:),j~i!1ljl;im mLduvitiih. ku~mm na vis.omjlleji. U ovalnim redovima treba zasejati prvu s<Jihnu, lzimedu nje rotkvice •.zarhn red SpiinOlcC<I!.zatan zasarli:lj sadnice kelerabe .i tarfio]a, salatc u gJ.3!vicama_ Na vrhu lcje treba sredinora maja zasa(lliitJi paradajz, a izmedn njega bosiljek i krastavce, ,eim se mesto [Sf:razni. odmah ga rreba POPl.u~:i1Tlnovom vrstom POlite,!, poSrujllH'Si lI11IVniel]<I pravtla, ]i niski pasul], kupus za zirnu .. [pm!k..eljl mogu veoma dobroda uspevaju na visokoj leji, Prjiikom sadenja treba .... tmh:i raeuna 0 tome da vece biljke mugu da otezavaju i emetaju za]~'ii'm:lIje] branje s.it.lujeg povrrn_ Zarotreba bJljkek:oje Iasn11J1.visinn saditina gO'mjem delu leje, a ni~e sa strane i d!o]e. Prednosti v~.f>okcleje u odm1:o~un:!! O:bicf!es'u, dakle,s]ecl.'OOe: • Zemlja je u s.redli.m na toso] pt:JvHirui~eje-oplija i OIDOgUi t cava imllli~jipoeetak proleene serve [ sadenja, • Povriina je poveeana W l~me su omo,gu6eni ve6i pt1rl1.oI01,. ~UlJroC:iw prv~h u'lek.o]~ko godiria ptcl8!SkS! 8~ !k(m""~l1.cioil'mitnog D1I biokl5k i n<lun gal rmj apow6~. '. H1!l!I:iI.1LUSe na oV<1Iikvoj leji briepr,oizvoor. :zenll!ljaje rastresis tija i zato se ik:o:rell1je biljaka brze i bolje razvija, • Vis.oka ~eja daje ;prvoklasne ~)ioloS:k,epk!dovc, ... Rad j ~ znatno ol aHan jeT OOvckviiw ne mum rolilk:o da ~r:
8U!gmJ:e,

ZACIN,s,K'O I L,EKOVlT'O B,ILJE
Kakav hi to hio-vrt bio bez miris]javog ] leb:Mrog hija'! To ukuhinji za marle i ,eaje-ve. a u vrtu za pi Ijna dubziva Isredstva za rFaskanjc~ f'~rSU]lJ,. sltanluk i mozda joo
1i1Janl je ibjj~jeneophodno

koje bilje

obien.o je sve

:S'lO

se

11.1 po:liOOiCniim~l:ama

m.ofe naei,
J]

Jed~ni nedostarak o¥og naCinil dbradivanja zeml.je jeste da se n~ v~!5okojk:ji bik 8lL.~i i zato jc preko I!eta t,wbaJ v~s:e zalivati, Neki to resavaju polaganjem erne pl1.slime fuil!i.je""U svaknm s1JUCiljlll, zemlja 1I1Ora d!a bude stalao pobiVlena, kao iDS. drugim lejama U s1lL1cajl!l da vode za zal:ivflJftJJje nema U bruiziru, na jbolje :flUl le] e o.grad:eIlie starim daskama, izakojih zem IjiaJ. sta jie o
zcmlja Z<lJ z<llivanje visoke leje van istn st(1 i za p0'voceu celini: najbolj8! je ma~o zagrejaJlLl .kisn.ica, 1:1 nBljvj§e tFiebl'3! Zi3Jnvat:i zemljlJl. oko b~ljak!!l_ Rode, al.i tarla temeljrrllijc"

lzoor je retkn ik;,.dt1J.Vfd:j _ Pa ipak, re skromne bii~jke~Ol:j["IZIio~nij i.~ prijatnlh mirisa gl.1Ijese vee veko~m.:a. U pf\GI.S:b.JstS1llI bile veoma 0I;.njcnei iMJ Jekerstvu .. V~m.C jc da se i .1md1l!1.<lis opet prihiva:tc ~, vedu II svakednevnu u upotrebu, I ~ b:ilje vaii. pralVilo: nesto se zavoli ~k kad se dobro lipoma. Tek kada ill z:avo!:itc, kul'lI~nj~ viSe neoete ~Jruoci da zam:i~ s.1:i1!!e ibezwg arom a.tiCnog~sivel~g rn~:i oslt~enog, mirisl]<livog bJ!~jaknje mo7J.: da o;p]emerni s,V<lIko jelo, Uo...j t:viod bilja koje ste sami odgajili, prijaoo yam vjg,e 00. .l(U,p]j,e:niih. BOIl' za neke o~, bezbm]1 vrsta bfruja naciee se mesto u vrtu, To< S11 II!1l veCird s~uCa~eva yeom~, ~kTQmnC ~~iijll;)e.KV<I!li.tet oe im bit! najoolDi. ake raseu na :sunm, M()~ sc zasaditi pored staze. uza zid kui-e ili ~ziIiIDedlLl povrc<I , , " Nek.o 00 IiljiuJveomapovo~jno deiuje [I;]PUvn-e jt;;:rrnl,l popmv]ja ukus ~ 00 njeg~, odibijOf:l.in~ckte" miseve, biljne bolesti, Z<do Sl,l
neka ~~~ja 11 broloSk!OOllll vrta zaista ~~~:I~a. 11",cnekoU~o godiua dbinle:ht sam ud]~ku da naprevlm zaseban

"jaln'l.

vrt za bi~je,. Iw:u..cdlipovrfu nlje biLb do\\\olj[lo Dl~8:ta za sve vrste bilja, Po ugledu lila !i.tarchi.ljne vrtove nilpravj]<li S<1ID pJalmli i splsak
bilja, Primn::Ull lzhora
'Y'od.il<l!

sam laCuna

kulfurinju, osve.mva:jm:em ubio-vrtJ;n-st\'I!J ..

i ~eIDv:itmI1 zarrui'ew

0 milrjSlj<llYomi baj~ .za i 0 bj~nlJl. potH.>Mom 79

78

BiJjrili vrt dobio j~ svoje me;sto na 'tad:IJI najsunb:lIilrijcm dJeJu tmvnjaka. U proleee s;_~m umalim gruparna :w.~dil'~ 2,6\..rsta bilja B·~je v:i~g rasra dobilo je mesto 1LIpozadini, a D~e napred, na suncu. Izmedu njlh posadene su grope kadilica i nevena .. VeCiinI bilja nijc bilo potrebno nikakvo duhrivo, a druga su dobila kompost kao hraau: perl1!]n, miloduh, hosiljak, ma!ti61jak, pitoma nana .... , a sitan luk je dobio malo c;ld]. jer rnu W, najvise priJa. BUje sann oznaci.~a tabliica:ma sa D.1ilSiim 'boil'anlckim mJli'WrimCl. i .Na suncu SU il:)Hjk,elmste prillke da razvlju arnmn j leknvira svojstva, Cvl:Cc suposedvale peele. bumbari i 'sfl!reni IcptirL Dcca iz susedstva volela su dase igrej u na 5t:azaflJla izmedu bilja i da srieu i ue,e njihova hnena, Dopust •ila sam im da ntkinu poneki listie, NaroCito Sill rado drobili medu prstidrna mirisavo ]~S6e phome nane, e.. tragona, maticnjaka, miloduha, besioka, ruzmarina ... Po s h..... porn vremenu d0ca su mi rado pomaga:kl da ben ... '1TIO C'V1eCe: kamiliee koja se je Simla zasejala izmedupovrca, alii ja sam je presadila mil posebnu .~eju biljnog vrta Taj 111a]:irod biljke su t uzvrable bezbrojnim mirisnim cvetieima, Lekevltog ea.ja hi~o jc
dnvel j no za eel u gooinl!J~

U prolazu krw. na~ vrt, za rnnoge nc06~kiv<fno. otvarao se pogled na saroliki biljni vrt, gde je bilje bujno evetalo u belim, ilnim, plavim i crvenim bojama, sa ilisrem raznih ob~[ka i boja .. Natpisi su me poStedeH nmoglh objasnjenja.. Uvidela sam da je mteresovanjc upmvo za taj den bio[~kog. vrta bilo najvcee. Tu su se razmenjivala lsku!';tva il dl)hri savcti, 5kfapa.ll(l! 8U se nova prijareljstva sa nepoenatim biljem, MiS]jenje da se mirisljave trave dodaju jelima same za ukras, porllsticanjeapeti.li31.l ibolj]u.kucS" v,OO'rna je fa§.ireJlo. ali nepolp1lJno. Holjc ~adrZi pored aromafienih :i neke mineralne m:atctiije, vitamiae, odredene Iekovite rnaterijc koje 'vcC 'U rnanjim ko]n,Cinama povoljno deluju na pojedine organe, Bilje treba pre 1IJpotrebe 1la brzinu isprat~ pod ~blzom vode, a zali,m nasc6i ilti s'itno iseckatii odm3lh IlIpDtrehiti.. Citavc: glfanCice mogu se sacuv,ati za su'l.radan u C:'JJSl \lode" a Ol';uscnC mo,g,u nekoliko dana da stoj,e zavijene u friZideru. Najvafu:ije bilj·e UI bro-vn:u:. BMiljak (Osimnm basiLicum) - neopLmoo .. p.ralti1a.c mnogiFl n jeh~. Jo1l jc u s1!.aroj Gr.cko,j bin 'vc..Orn,a na ccn·i; ill. PlinLjc ga jc ecoio fi~· MIrna :zJoog iiz~!zf,?tm) pnjahilog m~·risa ] q;!Ikl!.li!!)::tI. vd] kaQ lekvvito bi]je. za ublaZavan.je gla'!,!ooo~je i jarunje iiv,<I'("'i~. Jiednogodiisnja .. bUjka, seJe se IlIi aprilu,
80

Durai (Borage offici.IlO1lis.) - mladi llsrovi naseckani nil salatu, 05yeZ3vaju.. Jednogo()]Snja biljka sa plavim cvcioeima, lduce ,godine zasejace se sama, Visoka je fJOi do iOO COl. Cmi 11lk (Allium cepa) sad!r}jj rrmogn viramlna C" povoljno delu je na oCu~)je ~v~j a > ublazava nazebe, g1fl1\'1oooije, gn.12nice" br{),]1liil1ija.lneegdJe, deluje prctiv skteroee krvnih sudova. t Po'll'oljn~ defuje rut dijebeticare, powui!e aoolc~om;;tJ 00 reume i gihta. S'!I'eZe naseeenog treba odm:::du. upo'trobi'ti, Mnll.oe' :postaje stet:an. Sadl se II marna l('mdoiVi:re kulture), BeD :loJi (AlUl1Ull :sat.i.vtmu) sadr:Zi po.red ]ekovitih j maierlja za jaeanje ~prlrodnc antibiotikc ..P:ovnljno ul:iec na varenjc i luacnjc mokrai"'C, p;rotlY ,~apallj(;;nja> uni~tav.i 5tetne b<.lkterijc, viw5e',gliste, ubrzava izbacivsnje slazi kod nazeba i gripa, deluje ..protiv skleroze krvotoka, U krajevima gde se bell luk redovne jede, ima ...k zdravlh ljudi 11 duboko] srarostt Prodcren m~ds belog luka i moie se uIbJ1aJ.:,ki griekanjcm gral1lcioc s\ldcg pecluni.l!. Sad] sc u Jesen. Sitan luk ~~i [a'sa'e (Allium scheenorepeasum) po.z~l:ivno'!.IItiee v na krvorok, Sadrii sl1m!por r(kao hcli luk) n. &,'1i'o:1dc. Pn;s3iril se dodaje supama;. krompim, slida.tam.~, pusflnm s~rlll.Tmjllll biljka, seje !OC: U PliO!i;(OC. "reo (O.x::hk?ria. annrnacia) sadrzil C vitamin j, prirodneantlbiotike. Lekovito deluje na organe Z<~ disanje, 1ilIi'lro~"lobmnhijc, n~ ej'ijabetes-, srarijim ~judima jaca krvotok i snizava visok krvni pritisak, Oblozl 00 hrena pomazu kod reumatsklh bolova, Cesta upotreba nas:uuganag hrena 1I. rano pro~~e6e [u si3i[ad) sprecava p.[lo.h::mi zamor, 'SuJi :50 u ]Jrt:dD&:::,za wdcn,jc $;I; l~.,oristc korenovi sa strain:r;.. T:r,a][Ia lhHjka. Aniioii(Pirnpine .. anisum) •. k~ar j][ mirodija (Anerhum ,graUa \l\eoh.,:l1s), ..kiml (Canun carvi) ublaZavallju zapsljenja, sprec.avaju napi..njanje i.eluc<IJ j creva, MajkalliUI! koje doje prcporucuj:(.; sc uzim<m je :svefeg kopr:a Hi eaja ad 'semena kopn~ d<~hi imale viSe mlekai duie dojilc. Jcdnflgodisnje biljke,. s.eju se u pro[e.ce:. Kopar se ka...-n:ij e SlIm :Zllseje. 1...mr"'O'l'(Lm.illnlCs nobjJis.)' - Hstovi podsticu v.arenjc, narocit.o ntahulfl<J.stih bUjalkai mesa. Gnnic i~]drvoc m(,)~ d<li se ,g,Ij'i U :5udu. 2.imu provodi I.Il svc'l:io;j, blooiJ]])ojpnJ'Srornij~" Tr<1ljna ]biJjka. MilMtlilh (Levislirum arfkinalc) u l~'I1pama i umacima otvara apet~t, pndstiiX ill1Ct:flj~ mokm'ce, ~preCava napinjalillje :t.ducai creva, po,voijno uti0e rm oIg,.me Z<li \'"a:renje i pluca. Billjka jc lrajna
81

(raste 1 00,2 metra 1IJ visinu), razmnozava se deljenjem korena iii! sejanlem, MajoraH (Majomna hortensis) u hrani ja~;;t iCiiilce.utire DOl! bolje dd()\~Mlje creva l po{Mire lUCelfJljemokraee. J,ednogodi'snja biljka,
se] e se n april u u sak'Siju. a presaduje narpo~je sredinom ma ja fms'h;~

20 do 40 em

III ... i5111U )"

Ii:;otragon (Artemisia d!r"d,cunculus)1 sadd_l mineralne niiilltetije l dobro ·utlCe na C"iS6enje Ibubre,gj;l._Trnjna biljka, rnznlIlOZ:aV<t se peloerima u peskovitoj :zemljii (60 do 90 on).

Pclco (Artcnllisia ab::.in'l.hium) koristi se za 'C<1Ij TOt~vporemep ,eUj,;i varenja, jetrc ~ bulbJrega; protiv reume, ,gilita i glIi:sta." 7.U pol](djsanje apetita posle bolesti, Kao zaein 1.1 veoma malim kol]t1nama poboljsava ukus neklh jela, Tmjna bi!:jka (60 do 80' em), Pcriuo (Pe~rooelil1m sativum} s.adlili vitamin Bu koj[ je vaian za stvaranje ervenlh krvnjh zrnaca ..Lekovh: je za buhrege. Koristi se prvcnstvennpresan, naseckan na gotova jela, Seje sc rano u pwlett: ili jesen u ~!TIlju sa kompostOl:l1 (30 tm)_ ROLnwin (Ro.sm!Otnnus officli:mlis) [e debar, ViSesl!l'iJlllKO upotrcbljliv:mew ko>jlu isto vreme povoljno utile na nervni sistem SIca ~ na osobe sa niskim krvnim pritlskom, Sadcli aatiseptieke materije ..Trajna biljka, rn:zmJ.10ZaVUl::;C pelcerima. PTC2.imJjujle usaksiji, u h1~di],uj> svetloj pmstorijl (30 do 80 em)" Cubar (Satu.rejla hortcnsls) sprecava nap]njanjc7..eJIJlC<lJ i creva i kao pr:lja~,".~n :;r.aCill obaveZftirlJje dodatak prililom. kU\i'O;!.ilIija pasuWja 1 jela ,00 mesa. Pndstl'ce iboJie varenje, Kao :latin iii dod3itak caju pn:.poil.lruje se oso'bama sa nisk:im krvnim pdtiskorn. Trajna bilj,l(a, r<lZltlnoia.va -c sejaojem ill petcerima (25 em). . .~~j~n {Thy~s vui.8,a.fis.}im<~ OSiR.l pri.jatnog uk~\Sa i~ ~sa. E .. ~ dcz1l1fekclOne osobine. (:aJ pomaze kod ~rmJl.l!k:losti. prociscava organc za disanje, Trajna biljka, razrnnnzava se decbom ~illi eleep rima u pesknvitoj zemlji (25 em), >Cdel' (Apium gr,aveo1cn,o;;)., 1isnalta 1 gomo]j asta vrsra podje. dn ako SIP,[eCa,'II'3!ju nakuplj 1Jjne vode U organi.zJUu" stv,~ranje kaj menca u bubregu. Lekovit je :nt, .jude koji boluju od reume ~gihtai. Gaji s-e kao jednogooisnje pDVICe,korisno u bio-\lflU (u lWmbiuaciji sa )JOw6em :iz POTOd'~oe upusa). k Zamj;a ili kadlllljia (Salvia officiElialis). odluve!Vi!;:":Oml3i visoiko (""'ell jeno I,ekovito bUje. lakio di.il.postoji Cal iu,eka: »Kaiko mooe da lU1l:ren.eko ~ome u vrtu caste zaJfrnja?{I; lK:ao tlmiljall i ruzmaiiil1. i :Z-Ll!lfij'llsadr.aa.ntisepti&e: m.aterije.. dcllLlje kao dezil1l~ek:ciono sredst\i'O prj zapa!jenjirua

pocctak gripa i uhl3ih.va nocno znoj enje, K,lO ;r.aCinmf;:Sr1I olaksava varenje. Isltnjena u prnfl moie sc oslaviti za zimu, t'lj od ialfijc rrebapiti ujurro jLT osvesava, Trajna biljka, dcl:i se pelecnma, raste na suvom tlu, irna plave cvetove {,60 do 80 em) .. Osim ovih, takozv,anih mi.riSljavih trava koje suistnvremenn t Jekovit:e, u biljcom vrtu trcba gajiti i ~jno lekovito bilje: Gl'og (Qa.taegus oxym;a,ntha)1 je grmpegodan i Zit 7_1\1icu. Beli ev,eto,vrn ~ crveni plodovi g1'oga~u lekoviti (froti.v v.isokog krvnog prit.isirn. 7..3 jaCanje. srca l\;:odst,l!rij ih osoba, pi'odv poremeea ja krvetnka), Mlade biljke mogu se nOll(; na [vici'sume. Kamilial will titrica (Matricaria 'cihamomiUa) jednt:"lgodisnjli tekov.in cvet SUSI se za eaj pronv if,aznibzapa.ljcnja i crevnih ~r5eva. Zorol mbaz~a (Sambucus. nigra) ne treha da nedosta]e ni u jednom bio-v1"t'U. Omnl se sads na jvici vrta, z~mg senke. Cvet se knrisd za caj iii sirup kod nazeba ~ brcnhijalnih tegoba, Bobice rove sadde lekositc l mineratoc materije - ,Cajevl. sirup. marmelada, Odolje:nili valerijana (V<Ji~eria[i!;!.t offkii.[m~is) - knren se kcristi zaizrada tmktu.re (vale.rij:~ove kapi), a OSUSefl za &!j Imji deluje pmtiv nervoze, nesenlce umirujuce, Bio-vrtlar koristi goruje delove biljlkc za Izradu OihivatOf.<l

komposta oct potoplje.nih

gomjlli

·uJl.ne supljinei

grla. oLlkSava. ka.saij,

lea

delova pravi se teeno dubrivo" p.epoiill!u::ljivo za evece i oostcnske jagode, Trajna Ibliljb.Rw.nmooavasc sejanjem iii deoaom korcna (80 do 100 em), Garvez (Symplhiylum peregrinam) koristi se u domaeoj apoteci za pravljcnje tinkture ~ mast] (povrede, ndarci, renma), Sveii, pomocl~ voce izvaljarti listovi knriste se kao oblozi, protiv bo~,ovau zgJobovima ,brstima,posle povredOli kos,tiju. U bin-vlI'tn gOlVC'l. se \l'COrr:lJaceni kao tc&~o duhrive, Z8Jpomwl1llje da [mincralne materije. j<1Carnje jJjak(~)._ Trajna biljh. Raemnefava se deobom kob rena (60 do flO ,cln}. "'1i~Hlu,j;dili mensa (Mein!lsa officina~i8) je caj'lllliilhUjka. deluje nm.irujuCc :i otldanja nesanicu. Od nje se pravi ] sirup, Trajna bilj!:k.a_ R3!ZmIlorlava se Se:meillOlti i. d.eobom korel1J!a {iOUdo 800em) .. Zlatmi H1ati.cnj;lIk (Monanl!a diidyrm.) j,e ,eajli1a biljka. He('1l!.11 se Srul.ll;O c.rvenj cvetui listovi i suse z.a Caj za lJ1Imircnje I 00]]1 SI1IIl. (MeS<IIv1.[l<1,5<:1. Maticnjakorn t ~;log,oml Tra.jna ibiljlka; potreblfHi. joj je dobrn. ze,mjj,a 'sa. kOU\lpostom..RammOiaV3 :!lied.eObo!ll1korena (60 do 80 Cll). pl'esl1:cam ['astavic (Bqu[·setum. arvense) - caj pomi:l!Ze k'Oll oboljenja be~]ke,bubrega. tdo oslobada SlIJiVlSne vade. Bio-vrd<lru
S3

.82

sh.lfzii za priipn::manje sredstva za pni,kanjc protiv biljaih bolesti, za poboljsl,u;!jc mkreralnog sastava. T ajna biljka, pogodna za pesko'vito do. Koren se illo2ie naci 11 prirodi, Koprh·a (Urtiea dioica) za ~ekm".itiC,,,]koji telo oslobmla vode, Mladt)I]~ 1.1 rano preleee, prlpremljeno kao spanae 1ti S<1l;at~, p:n-e.porucuje se m~iokrvnim osobsma. U bio-vrtu kopri,\'e se ~~P(ltrebljavaju za dobrn tecno dubrivn ~z~ sredistvo za prskanje protiv 1tsnih vaSL Trajna biljka, RazmnoZ11va se :;.Crne-riom iii to:renom kojli se n.02e naci u prlrodi (.50 do70cm). , Fitmna [IUQU ili pap-rena metvica (Me.ntlropiperita) -sveZi 11] osuseni listovi odlimi. su za osvezava] ucl Ietn jl bladan eaj koji deluje kao deziofekeiono sredstvo, p,rotl\' zapaljenja igfeeva organa:za varenje, Trajna biljka, treba joj vll.!in;l7£m,lja sa lk:ompostorn Razmnezava se deobom knrena, Sipak iii divlja r-uia (Rosa canina) je gr:m koji inaee caste u prirodi, <I. motZe se zasadici nil!.iviei vrta, Crveni plodovi SUI u kasnu jesen bogati vitaminom Ie. Caj ad na~reli1ih i ,osli.<;enil1 p'odova lekovit je za bubrege, ooiVooi vodu iz rem. Od ~ve:iiihp'lod\mla .ku va 1St::pekmez, Trajna biljka (201).
.LII'fWldll

Knd pecenja mesa mogu fiiCl!lpOlicfulja.vat.i: crni i beli luk, ruzmaria, tim]jalll, duslca. booilljak, cubar, persun, kopar. kim, rnilodU:h, majoran ialtija, celer. Za uknsne umake od parndajza mog.... ~ hmistili: bosiljak, lovor, ruzmarin, eubm, bcli luk .. Za ('):5tii'Vljanje krastavaea, pasulja, za kiseljenje kupusa: mieodija (kopclr) (CVCl :in seme), i;:UhaF, estl"agon, kinll, m a jonm, hren,
bdi, liuk,

vlaSac~

iIi despik (Lavandula offlclnalls) - od njenog plavog

eveta pravi se ,eaj za umirenje i U:hl:3Java,njeglsvouol]e. Jednako deluje 1rnpka od cveta lavande, Osuseni CVC:l ilLllk!~icama od 11!:kanine odbija. moljoe, U bio-vrtu lavanda s,titiroie lid lisnih vliIs.iJu i mrava,

SVAKODNEVNAUPOTREBA BILJA

Ilobl\o b:ilIIjl10 siWe napr~viCete o~ako; U bocu treba staviti brrn:nciaeruzmarma, cstragcna, bosioka, kopra, ~o'Vomv list, neliti dQbrim vinskim sircetom i. za.(iepit~. Stavitii.na suneano rncs to i ostaviti 14 dana. Povremeno protresn. s Takvo sk6e daje s.tl<'!tama prijatae ll!kusiml.neral~e materije i onda kada nema sveieg b~lja. Zacine trcba sus.iti na toplorn, provetrenom rncstu u send . .K:ada se o:suse, treba ill doom isitni Ll. g;rubo prosejati ikTO;!'. eedialj kuru stavit]j u zatVi[)re:ne teglice, N.. kgli:('£ nalepiti etikete 01 Ispisati n;;u;ive bilja i godinu. Bilje Z<:I Icaj treba susiti .. a~crem) i povemno U cVJ'llOte manje vezice, oitJeSem~ na Sl1!livO'm. toplom i pmvetravanom rnestuu send" Sasvim suvn treba rukorn naribati kroz eedaljku od salate ..Gll~vasc u dobro zarvorenim regMic;:ama, sa etiketama fila kojlma pise me rn godimt odIrcdcnog bilja Cuvatii na tamnom i S'Il!IVom mesm. ... Bilje t.rebrot upotrebljavati do 'S~edeCe godine. E.v~ntlla:I!Ile ostatke od proslc godine ne treba iba.citi.vee kcmpostiruti.

Veeina bilja bere se pre cvetanja 1LIi prepodnevnim casovim3. kada se rosa vee o~u~i~a.Tada sadrl:e rmjl/iS£: aromaticnih ilekovit.il::! meterija. Cvet ]!(;,:lmni'io(! :ilatnog matillljak3 treha brati po :i
SU]1~"I]_,

Za sveic 1[~,10Ve salate pOgudlll3i su mnoga bilja koja treba naseckati i posuti !5..",13Jtn:l.: bosdjak, kopar, sitan hik, listovi mlad~ kopriva, horae, estragon, zeleni Iistovi i stmkffili! befog ]!1!.lk<.l, erm luk, vlasae. Za '·'ll,atc od mrkve, paradajza, krasravaca, pasulja ~krompira mogu se upotrebiti: boslljak, cubar, kopar (niJ!Uodija), timt~an. horae, kim, majoran, s!itan ]uk, persun, miloouh., bell i emi WlIlk;
eeler, :rOZlllulldn •. rnl':ija, n,ai;itrugan hren, Za supe, 'I!lim_<l!ke,kll.!Iv,ana jela od povraj, mahuna. sl.evrste: povrca, krompir i testa pogodnes« OVoE: nlirfSljave trave: person,

bo:.~;jak, si tam luk •.kopar ,.estragon, majCina dusica, majoran, eeler, I beli luk, emi luk, zaU':ij.a,[over, kim, 85

O'STAVLJANJE PLO'DOVAIZ VRTA
Prema ~vemu onomc remu se posvcri muo.go vremcna, Wjubavj truda, otueno se ima sasvim poseban od.nos. 1'0' V<:Ii:i ~ za dobru j (cpo ureden vrt ii sve §to je u njemu sejano, sadeno, zalivaao i briiljl~vo nadgled~mo u toku raevoja, Kama plodulll sazru, v!I1br je .fla~a~t~n.:I_.8 SVO) tnJ~ oko njih, Ako useve ostete le'trnja SuSfI ]~i ,gr~d J~] J e mmda u jesen hllo s'U.vi~'e ki;(c. a: nedovoljno sunca, prmost mogu da budu nesto rnanji, a]~ ee zatn priCin~ti vrtlaru HaS vet..~ radost, Jos nisam lmala prilike da naidem na blo-vrtlara koji. nije blo ~?Ovo]j'"ln. svojjm proizvodima i njihovim ukesom i ko:ji se njlma
1

.

paiin~:

Salataima najve61,11.vrednost ako se udS/ere ujutro j os pokrivena rnsom, Po suvom vremeuu treba brati bilje, jagode, pasl[!j. _paradajz 1. krastavce, Hem se pre podne, a ako nlje mogure, onda pred vece. Za zdravu isJJmJ1i:Iu najk vslitejmji su ~weZi pFOizvodi :koji se S'I,e2.i. donosc iz vna i odrnah upotreb~,jaV"dju. Za zadovoljavanje svojil':lpotreba preke rime nasrojitc da svoje proizvode Sr1["UV;;l1L~ 118 naein kojl~ ,ee 1m u najm3Injoj mog,u60j meri o~tetit~ vitaminsku vrednose, ukus i <l]"OrriU. Za oshWI.jllDiiepmizvoda iz: .M.P~""¥m:J."g,,11:31 kmisti se [pa

.

f1lIJe ponosio,

Za kva.i:itet pUYi'm. boNi;aJ;:tog voca ] dlrugog voca veoma je va-tno vreme s.:"lkupljanja.i osravljanja, SuviSe ranD obrenl proizvodli nisu dovo]juo ukusn .• i sadlrZe Des to' man jevitannna, m~neraillnih materijai sCt'5eri1l. Sarno nckollko suneanih dana moze s-ve.to cia. popravl, Pri ostavljanju proisvoda za zimu treha paziti da se nc ostete, Oste6ene ]JFoirZ\llOOe treba ~IO pJ)e upotrebiti; karko bi se sprecilo dal jie propadaejc. Salate treba odsecikad dnstig!lut nOUli1il1lnu veliciull.lsto vail za boranlju i pasulji .. Crvene lbastl;nsli::e jagode tn.:ba brad onda kada se lakn ~v£IjajltJ od peteljke, Za maline, crvene icmc: ribizle prava zrelost j;t:; meop!h.odrutlJJi. dobru aromu i ~efier u bolbiCOlima. Zova se here anda kad se pet~Ijke odmah odvajaju od graae, To .... [ za rill v.rl6e.'oskn za ~m;ke sorte kojc sazrevaju irI'a policama u podrumu, Zreti krastavei su zcleni, a g]U!Jtk Kromp'I se vadikada liisb.:n/'i. i i. ~,ttliblji.k~~.l~ da s~ suSie, :Beli .~ukje zeeo kadil UiilU zeleno :perJ'e I.ZbledLI ~Ul~. 8 erm luk kada listov] pl:1.eg:flU po zem!llji. Paradajz treba brat! kad je sasvim (.:rven~ali. joo nijc mekan, IRadi~ motoviika i sve vrste pOVfC<:l. koje p"lQOVO pmve nove Iistove [I'e treba s-e(i do buena. veeiznad .njegove st,ediine. K~pasu.lja, graska, para.daj.l3 i dlnu.gih bUjaku :kJujll.:cve~ajiu 1 lfad:ajnu is1io vreme. koliCirma pmiz¥oo<1l {-c se. poveea'li a ko lim s.e plodovi. bellil svaki.h ueJmI:ikll dana. J dob81 dana. leao I darlli p<..l'\ioljni ztlodredcl1e vrste povrCIJ., vami su ZaJ kVdLitd i dobrCD od.ri:3.'o1'anj;e 'pwEvlxla preim zlime" 86

1. Kad god jc to S obzirorn na klimu mOgllCe, povrce trcha ostaviti rra leJ<lR1ca onida ga uzimati po potrebi, i 2. Drugi. dobas na.Bn jeste da se proizvodi ad mraza sklone u podrum, rra pripremljenu toplu Jc]u l~ takczvani klimatski sanduk nap:dju. 3. Duboko zan'n:'zllUt~ proizodi sacuva:ce se u zamrzivaeu 4·, PoVIi"Oe se [[lloZc ostaviti kao klasicna'zlmruca, 1I.l!kuvavanjeiTili;; i sterilisanjem III teglarna. 5. Proizvodi se mogu i osusitn, Kad [e fee' 0 povrcu lkoje moie da ostanc na lejama, treba vod~ti Hl.Cun8 CD~ok3ihti.nll zim:;k1m US]i)""l1ma, ml'ro&to 0. l1ajnizim mogufim temperaturanea. Ponegde se u1I]Jolju mogu ostaeiti zimskavrsta kelja, prokelj, praziluk •.ccler, mrkva, zimski radic I crveni radic. Treba ih za'sotHitii nasipanjem :<'!c:m]je""jPO p:Mtrelri 1,HseeID i p]<Lsti(;.[lom folijom. I Ita temperatusi end sve,ga nekoliko stepeni taka ostav~j,ello pDvroe sa6u\'a6e se db upmrebe.Kada je vreme ~epo. treba ga. nabrati za nekoliko dana. MolovUka m07;e dla ostane nepr)krivena. :Si!:oSta ee pre zime 'sdci u podrum, Najbolja temperatura u podiIlU'm.n na kojoj te se oru.zati kvalliitet proizvoda iznosi zimi .izme@u + 1 i +4 stepena Ccl:zjj [usa, Vlagatreba da bude 75 do 90 proceuata Zato je u podrumu najpogodn:ije tIC) oct nabijene zemlje. Ako je vatmuih SUv,. zimnicu treba pokritl plastienom foltijom da

m

lbi sc !'lto manjcislI..sil ....
Krom~iij;"re S<lcuval.iJ svoj kvalhet 8VC do:k. De p'mklij <i. Zato treba Ikl]janjre sIO duze spreea ..... Krompl'r t:reba sv.ake lile-ddje '<'Iti. mkam.<! ddbro pwmeSati :i promem .. poloZi1j.~.se klijlll!njeusp')mil rava. KOre.iJi13!."le vrsite povI-Ca:. mrrkva. (.."Vdda, repa. 'C:n)i~ rodva [

d.rugoosta6e sve·ic ako sezakopaju U vlw.:<3!ri1 pesak, Pre oolav~janjI~ ne rreba ..lli prati jcr 'DC pilOcti da truic_ Ako nemate l)(;.lg)JV01nlju6i podrom. mOI'~i"e~c scOO11!,[~itea da z man]e prak!tieno fuv.,mje Illi1Ipolju. U zernlju u·vrtu ukopajte takozwni. kllmatski sanduk od eternitaili stiropora, Na gornjern clleJll trcba da ima p:roreza Z~ vazdnh, Povrce treba razdelisl po manjirn kUIpai~lIla ~i~ S:alfldll;l~Jci rna, a zatim poredati u velikiklimatski i sa_nduk Za wee treba imati u 7Jilltilliji :JXl~ba1ilS;J!rduk,. [er voce nepovo]jlJl.o deluje ])<1: ~likus p(¥1I;rrC11. Sandaktreba odoz,gopokdli izeda:ciioiilim m9JterijaLom (slUupomn1 j~i neem. sliCillJ:n). <JJZ31!:i:m poklopeemod pl:)sti ke zoog vlage i. mi.£cv.il" Tapia leja u vrtu takooe jc ro~l)dna 7~ wvanj:c preizvoda, akn se iznllLlfu:a dobro izoluje ad hladnoee, Vamo je sprecrti da 1hirn~l1 ne nagrlsaja m]Sevii j da je lciSia~ sneg ne k.vase. Tako ostavljeno voce i povrtc I:.rchap!J'Ilf(;rUWileTIO obi]az[tl :i pregledati, Nutru]e pledove treba ukloeiti da se bolesr fie: siri. Dubok:o Zamif"f~'!I;:.mljc b~;(h,. p~)5iU!illj<l, k~rfiola. f.IfIi1J1ina i ribiill bolj e joe ad klas[c[1[og uk~v.a'\fanja, odaosno ostavl] anja u teg,le. Zamrzavanjem se OCUWI vjSe~1ILmnljirvil1 materija negn raznim ropllm postupcima steriflzacije, .Ak:o j e ihko mogu&, ~v!?tro:ba zam1!"Zn.lLIti. bezood!avanja Se6em (}agooc,. ma.liill]lC, ribizle, ij].jl~v.e., kajs]je.) MogM se zamr.muti ~ neka bilja jer take oCuvaffiUiaromu bolje nego 00lll5e!l'.l8L (lbQ5:i~jak.perslIJr:I. slran luk). BHje se zatim jo~ zamrznuto zdro!)ii doda .kiLllivanomjdu.. VaZDO .i,e[I<l1 svakul kesiea napisati datum zamrzavrn.1J.ja, kako hi sadrza] b]o U<I vresne upotrebTjen. jp,rHikom etapan]a treba se priduavaduputs.tava .Z8J pojedine vrste. SVC S:M liliH)c7.:c daostanc sVC"i:c ne trcba kouzerviseri ] er uzimanjlE;',rJlZil],o'!fIslJIm presnih salata mnogo ·vllie knristi zdlrnv[jll] l!J.egu kuvm.og :poYl'ta gde se mlijbo~jema1Ieriiegubepod.cl!ej.stvnm ~oiPlole._ Akojmatc i:lillugJilltnosli da proizvcdctc dovo1jJ1!o kupusa, ;~ jesen ga ukiseilre. Izmedn :sLojev<.lJnabijenog i poroljenog ]{JuPUS<l JJGS:pliFe I<I!Z11:e mirisljave i lekovite rrave, ImroCi1ioldm I boblce kleke, Klseo kupus, pogotovo presan, zimi je tlajll1!dt;:lv~ja hrana zbog vll3Ji:1I:liina .~rninerala ko]e sadrzi, PojedJini proiiz\li~J(h se Zi1J zimu mogu i os,uS:i.ti I(zrdo zrnje pasu[ja. g_raSka. pa i Sel1l1e])~e blmdeve). Q-ni i beH luk (reoo [sp~esFi Ii vefllUt:: tim se .zerelli. delorvi potPUil].o OSJl[f;e_ Vcncc o~c~ite u :suv podrum iJilUIi tav311.. ()s!lllshe ~.dtJvol:jmom~rislja'llih htlVa. i dru,b'l)g. b:ilja ;r,a upollfCbu u ku.nlnji_

GLA VNI RA.DOIVI PO MESIECIMA
JANUAR
da glljitG- U sldadu sa W'a5pO~Miviinl pmst.o:rorn i porrebama ll:3ipraivtte plan serve 1 sad.::nja po ~ejaWil1c3." Vocl]we raC~~!l<l >0 .glavmm, srednjlm, ranim, i;,a.sITmn i mesovitim k!uWtlillT3m!a po~ i hHjaJ. Sa:!it<'l!'I!'ile spisak semens, odhiCUj!UCii se 23. otpome soetc i :sa.mJk: iz!bor' raznih \'liSts! povl1ca" Na prosjoru ~S! kompost sta~!1Io )iiS!l\::u:pljajte ku;l1iinjske otpatke, drveru~pepeo, karton, ~pir l dnlgo. K,ontrolisite zimnieu 1 uklaiilJaj1De sve (~o je natrulo. . f'Eegied<'l!jtc s:voj alat, pofli"av:i.~esve sto j c polomljeno i nabavite 0110 sto varn ncQioslaje, Hranhe ptiee u ktl6~a uvrtu, ]IE;: praveci mk.~kvc:paltme, da ~i se m.livik]cda tu delaze po hmnu. PmuCav!)j~ opS1:<IlJpU!wt~o b]olo8kum '!I:rt~a.rstvu, rnierodima ~ i::d{lLIstvima.a ~cl!!,Ii"C godiine i sopstvcrilezal!Je1eSke. Nu:pr~",i te spisak povr~:3J ~ bi]Ja koffe nameravate

mURUAR
vre:me:J.Ui,] napravi tc toplu ]ejn,. Pokriijte je i nekuiko &lLIrilCanill dana za~;TI::.w.jte za pf'!Ie :rr;;:tvc. Moiete Z<1~ejali: krec<lvu sa]<~tu; rana :S<JJ[at~II g~avkama. rotkviec, spsnae. . U hWa:d!ll:im b,ljievim:3J salatu U .gl"vica:lna rreba zasejati usand~,6e na pn:m::nsknj poliei, setvu .. razrediti, presad]lti u Case :l1d klselog mle ka I( ~a.ljetl0m :ilvooom 1:tapl<l.vn:ti li1!a dnu mali otver). P.o le~ vremenu iIi1!apoljllll se moie ~.cj:3J~lIi pe.rs1!l!1JI.(dl;illgn kllja] i sad~ti I hcli lu:k ol\co ruza, vocaka, lzmedu ib<'l;~tci1skjj[1J. jagod!<lLeje na koj lma Ce biti paradajz, k:r~WlV1Di,. tikv~ce. p~hl!,dj ja,g.od:e ] okolinu vocaka treba z;;l!iitillbi~jlrinllpreparatcm, jos. jesena..s [I:3Jpr<l!vrnjelllim od prneoe.[!J.og bilja u vrru sa dm'Jatkomljlusiki end crnQg luka (bez odoljena). Preparat ]Jovo~jnj) Uliti:Ce n;3Jzdravl]e 1 otpomost biljaka i m<liWcvaih miaeralnim m,atedD1U1lI)UI. Tame brdc ee se s.aditi W3..(ia.k ] pasiUlj" 7;r:mIj1!J~l'eba ptl'lSUlti dlrvenim. pepelum .. Froth' plesn11LJ1. vrlu pomafu ;t..l3J~ivillll.j·e z:emlje preplll!i':nmn· od. I:;.Tril0g,lli. bdog [ub I(posebno p(lg[avlje 0 .z;)j1ititi b~ija'ka). Po eveotuainom
j.

tl<u¥am i toplijem

89

Nabavite sud 7,01 S:akll?~j anj e klsnice,. <I ako voda II zemlji ni j e suv:i5e duboko, nabavite bllnaTSikll pwnpu. U toplijim haje'i,'lwa !iUVU b3.~tcnsku zemlju treba rastresti vilama, posuti komposrom i pemesati ga SBnlO sa povrsinskom zemljom, g,de se onda dalje raspada, Mo.~e da se ~igrmlj,c teske (n<ljmaniiedvagrma:t.bogopl.od!Uivi3Inja.) [ si:pka (R4Dsa ~<:IJilin:o!).

Krompir

st'-1lvitil da kli ja

U

niskim sandn6tima

oa sverlorn

mestu,

APRIL
U zavisnnsti odvremena i temperature vazdaha, u sandnci6:: i sali!:s.ij,e uiogu se sejati os~djhri.japolVrCa: knta5tar\ft.~> rikvice, b~deve Z<I nelo., s~;arnci kU:~> prokdj, paprike, pa:tlid:z::itlli, lubenoce (sko kEimOi odgov"ua). suncokreti i DedI:~'QdiS:l1j,e (.~e: Oko vocakai dragoljeh, P<lradflljz treba presaditi ill '!.Itlk saksije l kada ntopli, preneti u plas1:im~ tune], da malo ,~s,tiLe. ~.e :mlade b~.jCice rreba za]i,'at~ maio mlakom vodons.ali ne po hs:tovlm~_ . ~o nemate tophs Ieju, '-II tunel lsped plastikcmo,gu sc zasej ati: kupus, kel], proteijl. btit'llfll, me:st:ooe j.agoae., cvck!1a. re]et, praziluk, a sadi se karfiel. . Napolju se seje i.sadi; rndic; s~ilitkii a~:lis, rkva, <i;.~i luk, ~la.~ac., m niisti i vlsoki grasak, salata u glar,,1.canta, spanac, rotkvlce za trenntne potrebe ] boranija, .. . .. Sadese: rani krompir, bastenskc ja;godc~ crvena ru emaribizla, ogwom. Taknde rn Tuk i tnjm) ['I;'t;Ce kao :;to su velike ]e~~j: m~jle. kQkotiCi, bastenska ha jduCka trava. Mog\.~ se saditi ~ lukovice ~ailio:l!a ~gomolji dilli]~. .' ... ~.. Treba iskoristit:i svaki prostor, Mlade btlJoltce treba od slane z''L.~titititunelom 011 plastibte fo]ijc 1 vodit-i ~aamfll 0 tome da ~m~ja bude Slakto pokrlvena ~vlama. 1IAlade·setve treba uskiom razrediti, kako bi bj~jke mogle da se razeijaju. Korov i2Jlleou redova treha 1000'1.':110 podsecati i ost8!v[jati da se ~I'!I'SJ..

MAR.T
Pokusajte da nabavitc prirodna debriva kao s,10 su kostano J krvno brasno i roifuta (samleveni pa:pci, kopita ~ mgovi) .. Zreo ikOP'ipOM treha prosejatl akn je va:zJd:uh vet roPi.:!O- Najmanjc tri nedelje PifC KCtvc gamji slo] [leja treba snabdeti kompostom ~po potrebi posut] oIg.;:mskim dubnvwma. Ako je zemlja joS tvrda, ObalZriv(Ije rastresite vilama, izravnajte 0 pripremne le]e, Primeri meiovi1ih kuJihn'a. za pn'C :sm<e: 1. ~ eja: ,crnillLlk, i:zmedurotkvk:e - sima 5a~ait"l.- mTb'.11 - sitna salata - cmi luk SiEt.rutk:vi:'C<l!ma; 2. Ieja: salara ~ gillavicama - sp,m<llc' rani kupus (sadnice spanae - salata u glavicsma - setva); 3. Icja.wa.~~3!k iLiI tri reda, mnedu dva reda rotkviea - !ilia ivicama leje sadnice kelcrebc i sala.1te (lllesa.n.o); 4.., leja: erni luk - spo1nac- mrkv~t,- Sp'J!illlaC - erni ~ulk: mrkva: 5.. leja: kreeava sala~a- crni luk - kelerabc (sadnire).i:zme.du :;cjanja salaaa - erni luk- kreeava salata; 6. leja: '!I'~a:Sac ii:iJln9 salata sa rotkvleama - mrkva - :sitJ1<l salata sa Iotrncam;t, - VltlS:a.C; Treba pose] ati persun, ali u blizini salatcnc l.L¥\l3.. lieU luk treha saditl oko vocaka, izmedu bastenskih jagoda i JI'~ .• Povree se ispod p];ioi>ti61ih arkada l')rZe razvija, Kada je sunce toplo, obavezno provetravafi .. Na poeetkn meseea trebs U od ki:sel,ogm.leka na.PllJiljene zemljom sa komrpmtofll) j malo drvenog pepela, 7.:;tooji3tti scme paradajza, Potrebn8! mn je temperatura od 18 stepeni Celzijru.."a (proz:o.rskapoli(,;i1). kao ~ bosioku koji se ta.kode seje u Casu.. ZenUja treba d1abude :stdno vJaina,. avoda m laka, U topla Ieju t!l:el~aPQse.jati: bHtvu.pt"<'IZiluk; celer, :saiatu u gla"l1jic:m:na, kUpU5. k.e:[j"p.rokelj,. Cy·ekllll. jednogpdl&liljc cv¢6c (kawfie'\:, zc:valice i dl'l1lllge).Se:me ueba ubrzo razrediti, Mugu se d.eDitJi i pre."ad:ivfII.ti kore:lli trnjuog biljia: maticnjab, p~torne Dane, e:str'o.llgmifll, ga.VC7,.id!, kopriva.

case

U krajevima gde je prva polovina ~.t;se~.~ ~~j~. joo, h~~dna> osetljive mlede biljke teeba (narocito nocu) JOs~~htrtID ,P~LI~t~cn.om ~olijom. a po toplom vremenu rolliju tndXl.sJ:ITnutll ~:ru:'l.l'~lbLlj,ke:da oevn.nu. i postanu jake. »MaZernjc« ne&!hm od kortsn, Jer sadnic:e mcgu da postaou preosedji ..... Svc~e presade.ne bi~jlre nlo~u se U e. toku nekolikn dana rnstititi od hladnoc.e iii jskog sunca ] vetra okremnom saksijorn. Zemlj(j akn s<adnka treba da bude poboljS,fl:I1;;1l Irompos·~Olm.laka ipokrivena. SaLallilU g1aviaml,~1 von hladan tU5 u pOOne, kada. sija s.url'ce - mlda bdc s:lVara g[aVloe_ Dok je jo; bladuo, ~s(::jrll se p?di p:l~t~ku,. i.mao~ n:apol~u: ~ruiltd, beU ~'ti;'JiVCoikilJpus, keJj'. proke~J {za zLmu), paswJI. rnesocne Jagooo ] Sli'aka dv~ meS~ nf'::Stoletnje [TIekane sal",te' [!, gl~vicama91

90

Posle 15. maja mugu se iz tople Ieje napolje presadal mlade sadaice, c.tki p~;rad.~jz i paprike, U zemlju sa. kmnposlom treb'i sej •• krastavce, tikvice i Iubenice [po 2 do .3 hiljke). Sade se ti krornpir, pasulj, sladak kukuruz, U birnjnom vrtu Ill lzmedu PQvr(1lJtreba zasejari jednogodisnje bilj e: majoran, kim, anis, k.~J, borae (tabela omesovltim kultu.rama), f'us]e sitnc ~a]<~te rotkvica LUOg,U se zasejeri (na primer. kod i mrkve), redovi cvekie i Zi3J z]mu b\:lgij::.:lci Hul!ic )w:iUooi«" zatim kelerabe, belc mtkvc, ,gru~k. PaZnja, puievii! Foj<f\'a neklh ne.zvanih gostiju u vrtu upomrava na potrebne mere, opisane u poglav~j1)1 0 prirodlnim sredstvima za zastitu b:i1jaka_ Stalna briga 0 priprcmanju komposta l potrebnlh 'tee-nih hiljnih dubriva i. sredsfava zu prskanje vaii i dalje.

vrhove trcba odlomin posle petog lista da mogu da se razvijaju, KrOmp]I rreba zaslpatl, Pomocn opis3!nib pr:irodnih sredstava treba i dalje sprcea.vati stetu !IJJ redovima JXwn5a. Jajasca i gusenice treba redovnoskidati sa listova kupusaProtiv raznih lisnill vaS:]pomazu i. jfllka sapunica (l(I sapuna za pranje (Fastvor 001 200 sto), dti.v.ull'l,ki. prah (za posipanje) .

,JUU

JU.N)
Ova j e glavni ltrenu1takza pn:sa.d'i van j e sa.dnic~~ kasriug kupusa. kel]a, prokelja, praziluka, cetera, bllitve ] karfiola na njihovo konacilo mesto, odasle su uklon jene rane vrste salare, spanae, rotkvice i drugo, Kao srednje kulture i:Ziilfledll1l glavnih treba stalno . saditi salatu, kako bi krlLlhinja hila. uvek snabdc!,'cna salatom. Umesto ve.stackili dubriva, treba sada, u vreme naglog rasta, koristiti tecna dubriva SOpstVClllC proizvodnje, N'i prvom mestu treba dabude duihmivo od potopljenih listova i srahljika gavem. Uput.:;tv()z::u pripremanje datn je u pogJavijm 00 biljnim ,tiuhnvim«t .. Za Iisnaje biljke dobro je t:eel.lo dUbii".iwo od kopriva {1UlO't1l1:0}, Dovoljno je ako se upo'lre'~i jedl1lfam ]'u-,de]jno. Biljke iz pcrodice kurpusa treba da dobij(lJjp dodatni komposr, kao i bHtva, celer i prazltuk, Zcmlja mora da bude staluo vlaina [ pokrivena, Vee:: treba pomisljad na naredno rano prolece ~pose jatl mrkvll1l, 'emu rotkvn, zimski radie, crveni radie Ii kasnn zumenicu za upotrebu prekozlmc. Belgijski radic »witlcof« [rnajsku setvu) treba razrediti, kako bi se lisrovi snazno Ii3zvijali i imaJi jak ~oren. Ziimi &: polioiildel1l 1Il sakslje mil tamlilom mesru naprllvil:i tvrde dlJgulj~5te glavioe. Na ivlcama. lej'a ~cpo J?otI,eb] .t1!1m:e z:asejali i cvckil;i., koju tre.ll<l, saJtnO razmdi'l.L Ako. se I] ow vre.nl.e presadujc, Ot;.lUiCe sjtna. Paradajzu treblill redovno ull~tn§atj izdanke sa st1ralle •. kaJ~Qhi hrnna od]aziHa IlIJ plodovc_ OLavni i2d;mak treba prive:zatl IJ2 dTV'L-'Tll os]onac da N :izelr-aw teiiDl1 plo.dova. Kirasta¥c:ima i. tikvi,cama
92

Sada'se seju satata u glavicama •.mekana salata, mdlc za zlmu, iumenica,. slatki ani'S. crna rotkva, ,Cim se srabljike ranog kn~mpira osese, kronnrpir treba iskopati 1 napra.viti mesto za druge setve i. sadenja (na primer. zumenice, radlca), Za s'l.alllopolo;rivanje zemljc sada ima dovo]jnoga:v,ezovih listova lkojc treba ~seCiII njima posuti golu zemlju, I koprive na isti [1:31C:in ovoljno p deJuj1l1 na rast povsca ;, ,st~ e ~"..~agl,l. Zivot u z~.~~jl. .. ,.1. Pokosena traviea, podsecen korov - sve }e to kO!llr<.l!IO za pokrivanje zernlje.

AVGUST

Sve 310. se odmah De upotreb.i U !:ivcle:m stanju, treba osta vijari za zomu. S~olbodncredove trebazasejati metovilkem, spanacem, zimskom:rumenic,;'IJITi,. rotkvicarna, Mogu sc saditi bl.~S:lccnc~k,ej.agode, kojim<1l treba :t.cmLju'Po.br)1 }Satl k?~s~om ~. bi,idu6~ godin.e dobro rodlle, Vwme je l za prcsad!rvmlJlezumemoe. ZcmlJ~ se moZe: dodati kOffijpost,a susnlh dana zemlju oko biljaka treba
dobro zalivafi,

I d<djc treba breti hil]e (zlatni matifujak, kamilicu, bosiljak, paprenu m'Clvicu ] ~n~b'C)i 1IJ vezicarna ~h suru'l::il,lsenei (pog! Of vi je 0 bilju). Crui luI< treba povndil~ i. s.1IJSi~~usen,cL.. . .~ , Ako se negde pojavi bolest, njeno ~![enJle treba s:precavab prirodnim sredstvima. avo vreme je pogodno za r,azmJ)ozav.. nJe ruea pck.enma: ~ brn'l!Rci.oe koje so vee malo odrvenele, dc~gacke 20 do 3'~ em. tr,~ba ispod donjih Iistova odseci, a taknde I vrhove, DOAJa dva fista pafljivo sk:i:l1l1it:i.gmncicu zabosti IJl ras,tres_~~u i. v.1arnu zeml ju, Da i Ibi ivazduh bio V];:di3i~li, peker tJrdm pokntli 'IIe]lko1f[1']J teglom. Do mrednog pro~oca takv~ pe.lceri 6e !III; verovam.o pri.m~ti, samo treba pa~-iid daze-miji3i 1bude v] <l!Z_li'Ia. Tada treha mladleh:i~jcloe S11, kcmenom ~&l{opat~i pn;:sarliti !Fl3 sblno mesto glic ,ce ulepSavat] vct. MaRinelroje su rocm'e itH~baooseci prii tin. a o~t3ivhj najjaoc m lade granc, 5 do ,8 n.;l metar.
w ." •

93

SEP]"EMBAR
Zl!merncu. treba po SlLlVOm vremenu povezati u glavi.cc da bi postaL:1 mcHa, ali. uvek same onollko kolikn vam je potrebno za nedelju dana. MO,~l se posejati zim:;ka salasa, spenac, retkvlce i motovilka. Allis treba razrediri. Phih dana u mesceu mote se zasaditl i 1ej'l ha'ire.ulS:kihJagoda. Zemlju treba poboljsati ko-mpo-s'l.om. okoliinu biljaka dobro zalh_l i pokriti pOkOSeJlOlll travicosn ]~ipiljevlnom 'd1a hi 2le:m]j.i bila stalno VIaa.8_ MdosadaSllj~ redevi jagoda treba da ,d.~hijl1~O~pGl5t<lJ. Trece godine prilil()Si SUJI ma~i.i. zato se stare blljkc odstranjuj II. Mu-ich.:,saditi mallne, veoma zdravo vote koje Ce r... ati puaih d 15 godina, uvek u jiulu.. Pogodno mestoje ml lvicl VIta sa powCem. tamo gde leti nece praviti ienku, Zicmlji '(reba dati ,gntJbogkomposta I pepela Na anini me-tar treba posadi'lu 5 jakih sadnlca, kojc Udli3J pr:ivezad na ;3 fie,e, sazapete izmedu koCiev,a. Za po~.ri\'an.je tla najb<l:lji SI.l vuneni otpacl ] pH.jevill(il, Struna v]a,g<~'je veoma

lene die]ovc do s;[o(~dllJjii~'l!rnladih Jistova, akorcn stavi tli na hladno mesto, Zimi. ih treba posadiri u vcdro sa vlw_.l1impeskom i staviti [I;) mraeno, sopiije mcsto, Za dve do tri nedeljc razvice se duguljaste, .ruck.'l.stc gJavice. Alko je prostorija suvisc topla (iznarl 18 stepclill Celzijusa) listovi &. se razid,. a mogu da se pojave i lisne vasi, Sad a sc mogu saditi zivioe, vockie, W7j,:,a trajne biljke dehtii p:rcsadivati (cve-te i bi~jc). Posaditc :lOVlJ, gi()g, najmanjc elva grlU£! Jeske.

NOVEMB.AR

varna.
U dobru zemlju sa kompostom trcbaposadid i rabarbaru, . ' a mestlma sa kojih Sl..I, plcdovipokupljenivscju ~~bl~jkc za zeleno dubr:ivo (sJ:3!aca~ [ednogodisnja detelina) i zato da do prolecu zt:D11ju rastrcseju, pdkrivaju i poboljsavaju, Da glavice kupusa ne bil puealc, mogu se spasn na taj na:crnns,wo se pre jakih lisa njihova stabla zaseku do poloeine. Tirmc SC! ~m,~jujc i~llenadno podlzaoje soka u glavicu w kupus ostaje neostecen za ,ZImu, Niska boranija rodice ]j)~ jcdinom ako se posle berbe orde .i zaHje,. Bimjke beeanije i grask,(l ue treba ~!,Ipa:tii> vee sail1llO ooscei irnad zemlje, Koren pob:djs:<Iv11I zemljuezotnim gomoljirna,

Pre prvog OOJ1'aza treba u svetlu, negcjanu presroriju uneti ruzmarin, ~ovm, rozetlu, Ostalo teajno bilje (timijan, maticnjak, papr(;;.'1l3 metviea, pitama nana, iaUija, (k:i:ldulja), pcl,e:n, sitan hJJc) mOore dOl ostane napo~ju. (irancIce im rreba poseci za bUjni preparar Ill ih knmposfuati (bez pclena), Kompostom treba snsbdeti grrnove .nbizli. mahne, vocke, a si'tnorn luku treba dati Cadi Tra joe biljke II.rebapo~i, naseeene de:kl,ve kompnstirart:i. ,<l :t.._'OIf\OO :mstiititipokrirvanj,ern kompostorn. Mrlk.,ru" cv-elklu i oeler tre~].a wacllitl i, oprezno im odset~ zelene delove, Pelcerima (gra:HJlicm:na duga.Ckiro 20 em J' IllOgu serazmnoziti ribizla, zova, leska i cvctne grmljc, bez ~lrnkvih izdataka. '(reba il1l SOlIlIO stavlti u rnesavinu peska irastresite zemljc na mestu gde je u vrtu zavetrina, Da bist!': u prole,&: imali 'c:vcCa" pof$iidite lllikovk'C narcisa i lala, Sada mo'hete da nepravite visokn leju (po-sebno f'CIgLav1j e).

,wbar.

DHCEMB.AR
z.<listntit~,rn.asooenimlblljnim otpacim a~ a Me: sta.jskilll dl!1iJrivmn, z:emljolll i kompestom, najmanje 5 em lzlilOO mesta gde is!..! bile kalemljcne. Komp06t treba z:liJo,ghladnoce dJOOliO pokriti da se proces raspadaeja fie N prdid.ao. Basteeski slat treba ,0000titi i izbrisati krpcm W ffiaSwski_muljem. Ptc,thodtnu treba 1ie:ml_ju rastresti vilama tamo gde je jos tvrda, a oada je Opel p:rekriti basrenski.lu otpacima. Ako U 2iemWjiilJfla malo kisnih gll[sta, mo2.'ete D<!!praviti opisanu malu farmu Wi raz[l1noiavanje kisnill glisw koje rete u prole.ce p.renet-i u zemlju u vnu, S1tru£e vrt~, tCiiasU i s.cniCllID l!lI.reduj1!.e po' pOlrelbi, Il;,ako bj -m idu6e golcliililCbio juS pl:"]j.aIDijc roes,to na kojem Cie- S\,j CL::UlO\'l powdi,ae rado bOr<llViti medlu miliOJ'II]m ze]en]]olll,
m-rn:tM
[I

zcm.rnjl1 treba '00

OKTOBAR,
Sada je ~reme kada najvisepeznje treba posvetitiostavljenju plodova za zunu (posebne poglavlje). Salate treba pokrifi tunelom od p]astjk;e, tophi] dana j(_1~ 'stoSla Taste. Paradajz treba po hladnom j kiSov.itom vremenupri tlu od..~, at biljke sa zelensn plooo~m~ obesitl vrhom ~1I!ado~e topioj proowri §i. Tako p'l:lliradaj:z u pod utiC<IJt;m hlplo'IC: S3Zfi.."'Va i moZe odmah da se il:rus]" Persun i shan ]~Ik mogu se si1diti U saJ.;sijc za zadm-'O~Java]lje kuhin]skih poueba. Kasnu mrkvn. ce]er i cvekillUlI 1:reilbu(l{')1t!1viti:u' :£C'm~ji do mr37... a. Kmjem mL!.~oca !treba ,iskop<liti r-adie »witfooi«., oJ:s~6 mu 2ir;:94

95

OD'G'OVO'RI IZ PRAKSE I SA.VE'T)
PITANJE:

veoma raznovrstan.
prrav~jenjem

Ako jos niste !pooe]i sa
IJCin~l:.c eo sada.

komposta,

nja. O,hko J'i.je, Be mmemo da IJah'rnno qslio l1ubrivof· opotMUat';l;JmO Ritsiko,. Va Ii' se i.mp.yena zoe. zmtifJ'mok noooll,W; ~"m'-' ,-:--;..1'-=-, ~-..I"h. ,~.... or - - :.r -- - "' .. -- v PXUV'UD,U,U M~~ ·1m~ _.,0 JI' pOYeUti .pmos,'! ODGOVOR;

tva n!l$emmu

fHJuU

De nspe1'3 bez

dulJ-re..

Svakakn, Jedini jc uslov da sre psihu,~li i fizieki sprernni dill izmenire svoje dl)S<UJOlSnje radne navike i odaos prerna zemlji, bjtjkaraa i Zivotinjama na vrtu, Sigurno yam. Je vise: stale do s.adrL3ja i uDutlaSl1jeg halwteta nego do vcom<:l. kmpoib, vdtatki od,gajenruh. nil 01>.0 lepih, all simmaJs:l'iili i vodnjikavilia proizvoda. ISc:rpJjenost i l3mOI zemlje moZe SIC liil~roCi!to zapaziti tamo' gde se i:z godime u godbm seje j sad] na istom mestu povrce kojem treba mnoge ~ranljii'Vi II maeerija. Na. primer. sve bijjke iz porodice kUP!.IIio<l, prazi-

IMi<, eeler, lh'Ompk krasta vei, bundeve j slieno. Take se .zemlja jednostrano i hronjenD ~scrplji!:iic, jer stalao gubi isle: lilmterrije. To sc m0z.e pri]itle'lllitj narocito kod menokultura, Upravo iz ~og:razloga mnogi vrtlari i poljoprivredniei tro~e vefike kiolic;]11iiIi: ves'talkib duhri'l{,<I. Na tan na.cin poslill! na isre] povrsini veee prjnose. ali :P'f'oizvudi su voden~ i si:romasn~ v~ta,l'DiIinim'i. mineralimai <lTOm.a.m:ll~m materjjama, da (I stdniliilii!. pesledieama po samu zemlju ~ nc govonll.lo. 'VeStacko dubrivo nije resenje, jer ta hrana ne zadovoljava. Mno.ge. mareri]« hi~jke megu,~t11 do biju 'SaRlO iz org.a:llsl1dh sas'IlI)jah humusa, One: se 1IID bio-vrtu neprestano obnav.ljiaju dlJ.d,ava1il~cm komposta qji je saseav
96

Mno,gi se cudc koliko materijala se nakupi i preko gomile kompo:.'1:lavrsti aatrag u ;r:cnitjj~._ 'ramo gde se utmscna e nergija stalno nad' IlkIflad!uje. nestasice nisu moguee. To je bio·logik.:l."::;'IF ne? Prob~em dulmmjamo1:e se s.manjiti i naizrru;:mli~iI'n!i.m a.ujem raznih vrsta povrca. sej Tamo gdc su pr,051,e godine rasle vrste kioje najyjS;e traze, OyC godine cemo z3s.(:ja£i. i za&ad;i~i.sbomnije vrste, kao sto 'SllI grasak, pas~dj. soja. U viSe.' redova treba na leji gajUi razmte '",wsWpovrca ko:je se mcdusob]1:o dopuajavaju (pogla"'I~c: 0 mesovitim kulturamal, Izmedu njih treba zasejati bastenski neven m dan ~ noc. OV'Ocveee kod korena l.rei materiiu koja ulliMa:V1ll :rem.a\jske pa'f.a.Zlllte ne.,awd)e. Svuji:m mwrioom Dve bi]jike. osim toga, podstic1!I korisne orgar:l~lzm.e u zeml]! koji svojo:m1il akl:ivnosCu pobolf5<.l!Vaju ihymus_ Zato ih u jesen Tile treba i.scupatii, vee sarno odiseCi iznad z'e.mLj,eOSJm p:ravi]~o! IT.a.s tresanja zemlje i pokrivania gole zemlje, prepnrucnjem yarn i mineralima bogate biljne prepar3itc od gaveza i kopri ... Za iserpljenu z~HIlju naroeitn je ra. d1o'barpreparat od rastavica (po]jiske pn;~luce), opissn lUI 55" straDilJiove knji2ice" iRa·· St<llVlC sm:ldt ;Illmdjum., a sicj~~juJmilJpovecava otpornost b~ljl.lka. laiw SlO im jaea tk~... . U e (lye s·l..rrherastavie tre ba brari tek u avguseu, jer tadl! odlta.'Iola lekovita biljka sad.rZi najvise silicijuma i sl~j;dj lIn0 ve kiseline. BuI d:!,l!Cl da s.vd rastavic liiiijc uvek pri ruei, treba ga u send osus~t:i i s.acUlyal'.i. Prskaajem prcparatom od rastaviea mogu se ~prec.itj i otkloniti razne stetne pojave IL!l z--endji i nil, hi]jlkam3i, Na vockarna, na primervrazne JI~e:m], 1iiIIomi,lija(trulei plodova, 5'Ust:mjcgrBIncictl i cveta), fda i kras.t'.~\fn"t.
1

97

Zemlja se mofe pn:;k:Ji1!.i vi~e puta ad februara do msja, od sredine jula do sredine avgl!1sta, okt,e)bn a novembra. Biljke ce oj'1cali i izleciti se 011 plcsni zahvaljujuci visekratnom prska.oju listova sa svih srrana, po savem i suncanom V!I);:]]!l,enu. Iskustva ::;a b'io]o~~kilnmetodima i sredstvima pokazala su da se bcz upotrebe veslackog l stajskog dubriva I1liilO~t: odgajiti zdravo povrce, kojic semoze mime savesti koristitl 11 domacinstvn. Znamo da smo nehotice Lsvc vise izlozeni nezdravim lllicajima okoline: ~useDilvazduhu, Iosoj vodi za pice i bud savrernene tehnike. Zato se necemo ,tJpt,c.rcCiiv3lrti postupcima isredstvirrra koji SiC mugu izbeci. Trcba nspusrlti iii. bar ograniciti, gde god je ru (DJ]fI,(lgu:ce, upotrebu h,em~js'k~h sredstava, 'SulO IIUlrocito",rl:i u obradiv<I[lj u ~cm~lj e. PlTANJE: Tm..,qid U H'flJ IJko hih' d3 jU'iltmRm u Ilia-In 2S po.,d.e .. I(ako da to or.dim, a cia SBdalnj'lJ lITd's' zem!.j;~',IInde jto pre ms~;· ,ts', ali bez preko:psFlHJja? ZMln' ds ,ito .pa.. ,lHlWJjim ~JI'9Je'panie. Verovaeno 'I,I':jW jepo;cF1al:.O da pre kopavanjelll. okretanjem i mesanjem ~Injcva zemlje 'V!';oma brutalno remetimo rad ] ,zi VI)l mnogih liem.djlskwh organizama i masovno lh unistavamn. Oni se veoma sporo rcgenerillru. i obnavliaju prirodno stanje, a to dolaz:i do izrazaja boz ~porijii slablji East kl1l]t:ura" ako se 'll!I sveze prekepaau zcndju scju 111 prelcee. Zato ~o.mpOSi]U treba pristopiti 'stu o bani'l,'ije. N3jbolje Be travnjak prekriti s1.ojc''l.iima kartoaa i P apira :i pritisnuti lh kamenjem ili daskama. U mraku i vlazi nastaju idealni iivotni. uslovi Z<I kisne gliste kojc ,oc: travnj~k prcraditi II sloj bumusa. To [e najboljc

L16nitj let] . noc] polask .. lim godisnji odmor l k;,i!kovam izgled vrta ispod prekrivaca od harwje ne hi smetao. Poeetkom septembra z,em]ju treba dobm n1!;h·CSli. vilama (Postu.. "2) ]" pa k je OpiiXID 0,. stram. ~.,.~_1 l' gomp.. ~~,OJ

trebn umeiiati komp(l~t.> koliko g;;~ gmate,. ..
zatim zemlja odmah zasejte zeleniar dnbr:iTako sc uazivaju bUjke koje se svojim korenjem veoma gusto preplicu i tako Cine zemlju rastresirom, bun ozelene i do rime' istellajiu ron ()gozd,en~~a. Zatim se smrznu j pretvore u brana w zastitliii $]oj za m11lo,gl.: ki.~ne gllste 1 druge organizme U! z.emlji. Do proleca ce se sve to preradiri i. pretvorlti III humus. Ako je potrebno, tada ronovo rastreslre zendju vj~<Lm;a,De mesajutislojeve. Napmv~tc Icjci kao prvu kUJ[UfU posadite krompir. Uspevace ign!!~.k., pa.sulj i ,crll~ luk. Zasto je krompir prvi Oil redu? Zato sto biljJkc krompjra treba obasipari da 1iJ~ dobro rodile a time sc z.(:m,ljaOesto rastresa .. Korov treba podsecati i (Ji!)ta'!!'~jati na Ziemlji_ Osim toga.. SUilCanl zraci se u gomilice zemlje v~sc upiruncgo u ravnu zem~Hu. Sun-calla roplota veoma prijakrompiru, a pod's~it,e i delovanje I razmnofavanje zoe:mallijskih O'rg.miZaII1;.i, no opet ubraava stvsranje hUJll1!111S-~1. Za ~aIW2;\lai1l0 zeleno dlubrenje prigodne jedJ1logod~8,njl~ biljke, kao iHo su: slacica, grahorica, vucak (div1ja k.dUi). jcdnogodisnja detelina i druge, Ponegde se u prodavnicarna .semens mogu dobh:i vee pripremJj.eHe mesavine semen .. O\'1h b~lj, ka _S koro sve a lrnaju kod korena zemaljske baktenj:e kujc s<:!ikupJj~ju azot iz vazdeha u gomoljima, a to je vee priprerrrljeno dubri'!olo za povr~:5e ko]e cere u proleee sejati m saditi na nekad<lisnjem tllot.lInj aku,
lII'OlIL

ODGOVOR:

!)u

99

PITANJE:

ODGOVOR:

%emlJe' ottO 'fveda? ,Nem~ IlJIikO! kompm1B da bib orim J:'f1a sa po wcem ,mogtJ'o OjillUl' da' mRbd'e~am i freD y«Dj#k. U poslednje vreme se za pokrivanie zem]n;e
eetmara.

Kdat' mlrtterijaJ

."an;e

,"ha'

opoir-ebid

ZlI

pohi-

IlUlo-iavaju.z,a

koristhi

prskan]e drveea De treba bemi.jsk,e otrove k,ojj uni~tav.ajlll

mnoge korisne zivo'~c. u zemlj]. Zato treha

u vocnjaclma Ve,I!HII,a dobro pokazala kora Si tno i~c~kan~ ~'ofU [we ha posu[rn u de bljini 5 do 1(I em, ,11U SjriIl~ 1Il etar eko m voeaka. V[~e god.iSo ja poredenja potvrduju da je tako za.~rjtcl1lo drve6~ bolje msloi da ..~~o "ise voca negotam,o gde je zem~j<l ' protiv korov.a prskana berlbicidwma, ili gde SH ostavljem trava i korov i gde je okoUna drveea pokrivana ernom pi~ticnnm foliijom.

k.o,ri~tiiti arno prirodna sredstva. s U svakom vo6]j[j aku obavezne su mnoge k1llic~ceZ<JJ price, Dok SD vocke jos mlade,
kiLl:6i:ce se
~lI!O'g1.1l

pricvrstiti

ria drvene koceve

koji vockilwOil stuie kao oslonac, St,li]o vise mogncnostru i ZiVO~.DOg prostora daee korisnim ptlcama •.manje Ce biri sle'l.oCinS! i stete u voenjaku. Zimi ptiee treba hraniti ovseDim pabuljwcama, semenom suneokrera t drugom pticjom hranom, U vrru rreba da postoji i mala posuda $:1 vodom, da hi ptice i zirni i leti imale vodu za pice. PI1'ANlfE: d6'J;':0'~JRO .toiWJmS'ta..I' ;'-"00 kompttSJ'idmo ,Fe pogodne' ,otpMtte. Za/o iD tTtu mrismuo whrit'D s IHmJce kDkoialca. Zng .. mo til) .~I)m; ni)gtl' amta ~ned9t"uYno dmm gih' mfI,terijSlI a6 prepfJruifums ol'ganska ,dohriYSl, 0.0 .no' sn koslJIIW' i luv.no bl'3Sno i miiBJJ'!} De l1Miemo daoohriml1. Kako da ptlooY;fumo, z~u? S:t~jsk:o ,duorivo sa farmi kolwti a ka, svmja j
tJ.1ebaizbeg3Jv;it~, jer nije ttpotrebl.jizdrave hrane LlI bio-vrtu, Mo:?'.e se cl'odavati ,zem]ji lOS!rnO kod biliaka kO'je, se He jedu" na primer, je.dnogodt~l1ije cveme bi ljke. trajne biljke,.i ukra~Ilcog goveda

Samlevena kore retinar.a danas
koll{:iiil;;ili!ii1a

Sf: U

vellkkn

kOJiI'ilpo~'lirai kao 1lu.1fI1,u.<id.odlajc

Imamo l"elHcim s powiem. Ne

zemlji pnHkm:n sadenja vocaka, TiDe se hunmsui s~oj zem~j,e, a tome strufnjad pripisnju 'bolji rast, Zemaljski (HganizH!i polako m~gJaduju kuru" fako da tel posle duzeg vremena treba dodaaislo] ad nekollko centimetara, Zahvamjuju~ tome, koren [e stalno i dobro snab!povecava de.~en h:rim]Dii\lim muterijama, Sle"de~,u pred-

pMi.l'Yooema

IU'ti!ZemO

,da

nost predstavlja zastita gernjih slojeva zem[j,e: n koj~ma ]cl.i korernii!je: dlrveca: koren je 1iI bt,'oj zemlji z~liCeJi[iji ed sll.de na letJilIj,uj 'II'fil!uCirrl. Ako nema dovoljno vlage, d1nece i plodOlVi slabe, sl1lanjuje im se otpornest protiv hol esti il stcll.n6lf11l<i_ OsiTli! to,ga, 'Ioj kore spreca'll'a spiranje, eroziju gole zeooje kad -su jake kise, naroeiro na terasama ~ padinama, .11 sprecava i nagloguhljenjc vlage iz zemlje. Tame gde je tlo po pH vredaostikiselkasto, 11 rano pmleee treba ga posuti d!ive]]li.m pe~ pelom koji sma:nlrjuje kiselost iistn\lTCme~u]J 'ShlZi kao doom kalijumove dubrive, Naj·
bo~je dubrivo su .izJuceville mnogih :ll:Hnih

ODGOVOR.:

vo u pmiz\lodltiji

grml] aO.maSnja indastrija mesa na farmama ne gaji S1Doku kao pojedrni se~j ad k:ojii. kao "tol:!!IilUIllr~mu l:lpotreb1jiavajl!l! ki!!lk uruz, bOJ!l1:pir, iitillice I druge poljopcivredU!e prolzvode. U StOMU hraau U db~o"]ma do{~aju se .roani. hemijski dodaci Z3. brZ]n~ sf ] protlv bokM:i: Wu.JlImO]]ll,an~ib]otic:i, lo.rtiZlO:1I~D. :i drugn, Delici ovih materija nalaze sc i l!l mesa zaklanih zi'VotiDja i III stajskom dubri-

glista koje
100

S~

u Ilumusnoj zemlji bozo r3:Z-

UH

vu koje fume prodaju poljopriincdnicim:3!_ A11I3i~iz3ima su u takvom stajskom dl.lJblivtl

otJaiveni i ]ns(:k~icidj. "lUI! primer, DDT, kojl se upotreb1java u staJama, ali i. i.'l ptripremanju s,[o~ne hrane. Ima ~ drugih IUllTolb. sto je takvo dubrive aa b:io-vrtu Ilepoile~jno. Nemame nist<l. pretivstajskog oubri'V3. d)ob]jenog od &eljakaJ ko]l stnku hrani na prirodan naCln, bel, hormona i. antfbiotika, Dobro se mOtze upotrebiti i dubrivo od domacih .te~eV3, kokosaka lli ovaca, ako Eft samigajite. Stajsko, oubrivo moze se kOII:lpo:stirad zajedno sa drugim etpacima iz domacD:tist a ~ vrta, sa prlmesom zemlje, Direktae na Wejie5,hli]:!iko dubrivo ne treba sipan, jer je 's'Uvise jako i 'SvojiIn mirisom prriV]CliQ] 'i5~e:to~ne. Ako neko rnspolai,e vecom kolicinom ;st'Jjskog., do-I:m) o~:Ue~a1liJog ubcId ... . 'UI jesen ga moze dodati samo gOl:i1i1lljcm a slo~~ .lciTiljc- Preko rime kriSne gliste ,ce ga preraditi i na njemu se vcoma razmnozltl, Slilive ostatke treba Ita prolece pokupiti gra· buljama_ Lcjc zatim treba rastresri, zasej<tti l zasadid, Jos golu lemlj,1(D. na kraju treba pos,ut~ isecenlm materijalom, NentzumJjivo [e da se ked nas De mogu debiti organska dubriva kao ~w su kOSlaJ1D i krvae b.ra~llo ~ mlevena Hxl:iIlOli. U mlilo'g1li11l zemljama su u redovne] pmdaj] i stalno se upotrebljavuju iako su W. cliuiJriva relarlvno skupa. Kuda Ii same idu otpaci sa vel ikill, klanica? Toe prirodne materiie mogle hi do'bro da se iskoriste zO'l oveeavan]e ploduosti p zC1lI1.je .. Pre nekoliko vekova, jedan madar selj a k DCsvom nasledniku ostavio IJ amaaet mudre savete za uspesno gazdovanje izmedu ostalog, da Qvcj.e k,o..;;ti uvek zakopa na pasnjakll, pa nlkada nece oskll!ld,e'llati 1,1 stocno] krWiwi:. I lID prirodi se nls.la ne baca, sve se preraduje i materija neprestano
k.ruzi. 102:

Sastav zemlje VeOJIl<Ji pobolisava rakozvano zeleno dubrenje, kako je u ovo] knji~icil vee opisano. U pog1avl]u. 0 ki:5nim glistama navedeno je prvoklasno dubrivo koje od otpadaka p,r,oizvode ov'e ,eko]o~ki naj,kOTistiije hvotinji.ce. Od starih dasaka mozete U! senovitom uglu da i1iUlp:nlI1I'O,te m.~hli~ivecu farma ~i~ilib glista, ~Qijjma posle toga v:i~enHta lI~j potrebe no oSlm stalne zalihe otpadaka i mir. Posto fie veoma brzo razmnceavaar, veliki dco glista mOZete preneti na leje s povreem, S,to. u ~.e1Dlji ima vis.c kiSnih ghsta , \1Se ima i humusa. Trebalo b~ prekinuti sa Ifll~f}ml navikom koja se narocito Il!!I jCS~D susrece pri po]jsk~nl radov.iIT!l~. Salatu, pa i biJjke pasuJ~a; gm§.k:3!, paradajza, jednogod:i~njJe cveee, Ijudi :z:ijje·' dino, sa korenom iscupajll! iz zemlje, Takav postupek je Iogif'an i opravdan samo kod ~Grenastog i. g,omo~lja.~~og, povrta, kao sto je mrik va, cvekla, repa, krompir, ali kod dragih VIsta nije, ICupanjem biljke S<I korenom remere se .idea~ni 2:ivolni 'llslovi II!1I l:emlj~ ·i odLll7_11i11~ I'aI~!jil macgiea organizmima. Mnegi ed njih i:ive u simbiozi sa korellj:em blljaka. To zna~l da se .hra.II.c i.lrnu6cvi11l('IJma korena, a. kOJiCni il~u~v~ITI"ma 'tug;miz-<lmm .. U zemlji je sve prozeto kilemetarskim, mikroskopskl tanklm koreneicima koji SILl7-C ka~ hrana kiStlim gabot<1ll1ii ~. mikroorganiznuma, Sve ~to se I!II kuhinji ne potr,oAi, ubudLIC!:C treba oSl:avl!jat i 11 a zcmlji i- njoj. Praziluk i u eeler He treba eupaei, "lee sarno odseci neposredno iznad koreua, To, V3!2~ j za S\i'C vrste salase, rn-ad:ic" moturvi]ku. ,~Inaroeito za mahanarkec wju,grasak ] p<JisuJj.. Njjhova ko,r,enje puno je azotnih gomol]a koji zatim zemljlill dugo dubre. B]I.jkc treba LI jescn odseci iznad zcmlie, pludove obrati. Oi

un

isecenim sta blima i lii~6ernposuti rem ijL1, m a mestima gde su I"a:!JI,c-Na ta] nacin se 7iem]ji VI~H~aju materije koje su jnj b~l.jke oduzele. Ako sc tako postupa, humusni sana,' zemlje bice sve bolji. PITANlI .

vratica (povratica) 1I evetu (Tanacetum VI,I]~ garc), kao stu je opisano na str. 56. Ova b~]jka jc visoka do 1 me1.t11I i kod nas raste duz puteva, Cvet joj joe sitaa, :l.u1l,e hoje,
sliean malom dugmetu,

1a rljpJuDM-oge

. .t"o 1'9ik.e hire .o·epnkam, u wID se fJO~ bolesD i ,itm)oCilte. Kat", da SJlre&n bialMkim mi::!.tomma , sted-

ODGOVOR:

stWmJi? PITO n<llstojite da ostvari te dobre uslove za zdrav fast u vocnjnku, Tosu plodna i sto humusni]a zemlja, suneane mesto, odgov;arajuoe i proverene sorte vo6a.ka ko~e u tom kra] 11 uspevaju i nega zemlje, opisana U edg~WOf"U "Ill pita.llJje 0. pokr:ivanju zerslje !i.iI V<oCnjaku,
Noodgov,a.rajuca sorta

'0

od rastavica (poljske presliee] se prskatl v.iSe puta preko godllioe. SPI,eei~Va plesni, rdu, krastavost, i1.ni:~ltava crvenog pauka w j·o&nck c ~t(:loci c. n Protiv ]~lS,nihv8isi se i. u voc.ojaku mote upotrebliavati sredst!o'o od koprlva (str, 53). Protiv monolije na plodovimatJXIlfi1a2e hren zasaden u bl:iz:ioivocaka. N ajveCi sav,ezoicil!!l ocuvsn]u zdravog voca 'Sl!.!I mnogi korisni insekti ~. rice. ZOllO ih ne p treba u'Ov""a~i. vee podrzavati,
I(,str. 55) mole

Preparatorn

~e, na primer. ji~bu"k.a:

PITANJE:

19'.!tlat[l~1delises«. Odgajena je UI Kalifomiji, 11_~ t[lmoonjlJ'j toplojklirni, najvise zbog vdkih prinosa i krupnih p']ooov~- V~tami.nska. ~romati~na. i mineralna vredaost tih jabuka kod mil) je najslah-ijlll._. Zato hi bilo dob:ro da vnlll.Ti u rasadnicima konalno poeedu r'<:uSlma 0 ]osiirm iskustvima
sa rle-k.~m veoma cS'edjiyjm nov;iul sortama k'o:je treba sta~no prsk..~ti h;cmijsk!m prepOlratima. Mnogi lnud] bE mdije gajili otperac,

f'OWe' btz hemlJ$ldh. ~Ia. ali dlmBS u z:emlju i IiilJl:e PPlI"iIJre st'e me .~iefliib mB'mj8i iz .anlll5hijf:J' ~a'
Il;t',

v mu glljim

;' saobtaiaja.

Ball

ti~' p.olplmo

zdl"3Ya bnma'

uopiJe moe' odpjlti'u m-lrim'u51ovlma'!
ODGOVOR:: Zabrinntnst zbog sve j~leg trovllIliij,a. zemljc potpnae je opravdana. Hemijski tragovi industrijaUzadje nadenl su i 1lIi snegu na uajvisim pl3ii1iinsldm V:rhOV1tIi1J.3.., gde bi se !IllOgao ~Cek]"\I'ati potpuno 'C[st vazduh. Zagiidcnje putuje s vetrom preko S;V]H graniea i izlo~:en m'IIID svaki komadie zemlle. je Koilliclne s,tetnih iiluterijia il;;ojcQl! irnldl]MlI"ijskim pled elima vee d.ecen~j ma padaj 1I iz a

zdrave i ukusne domaee sorte VDC1J1J, a~i u rasadnicima nerna s~d1fi'li c3._K;o god Inooe', treba da nasroji da nabavi dobrc kalerae. Boljim VOCilli.m sortama svakako bi se moglo izbeei stalno prskaa]e .i talco se De bi trovale ni biljke, ni vo6~, rtIlj :rendja_ U bio vrtu se za prskanje lkori~te preparati od prirodnib. sastojaka, smalTajuci'1.1 a hemi· ja samo prlvldno JloInaie. He:mija nam zaPU!!'I'O ~b;~j 1 kaznjava ·na. palieom koja das ~eko stize. Za zimsko prskaaje proriv leptirka, cvetojeda, grinja i plesni treba k:orJs1iit.isredstvo od

vazdnha lUI ploram zemlju, 1II mnogins krajeviima preslc su kriti,cnl!l! gli3itl.icu_ . a.m.ogde sami stanovniei kO¥lst<l1uju da udisu los vazdah, hemijske analize zemf e dale bi zastrasujuce rezulaate. Taka 10U 'pre nekoliko godina u indi.l!slrijskiJm nhlastima S R. Ncmaeke, uz ];;}(mtro~lI mleka rnmJecnlh proizvod [I" mspektori trazili i analizu poljoprivrednog zem]BHta. U uzetlm uzoreima zemljc ~abonl.orijsklm. anslizama otkrivene su 105

,
desetcstrukn

povecane

ko]]Clne· k<lidm]jium<l,

velike .k:.oUNrneolova,

bakra,

aesenika,

:five

~. razn ih medusobno iPO'I.Iez::m~11olro{\rill~,h materija 11: spaljenih pla~t£cEli.b ,~tp'Hjaka. Vlasti su b]]e primorane da se[ja.cima zaplene sveproizvcde ] stoku .i da zabrane iPmizv~dwju hrarte [Ua otrCl:\qlnim :P'Ov~~nanl!~. Zemlja ne IlliloZe dase ocisti. Za pOInovm] proizvodaju zdrave hrane.m&ek::a. mesa, na ti_p(r'l!r$i~~:rT!'l" trebO,Ji]i:) h~ ukloniti <$0 eentimetara debeo slej zenTh[je i zameniti ga zdravom zem~jo'.l]ID donetom i.:z daleka. SH~ '~na i$tT~;]Viil'ijasu i u d~gim delovima Evrope dovela do sazrtanja da sa po1joprivredni proizvodisa takve zemlje up({lilreb:~ji" vi jQ~ ~:;lim0 u pIOizlo'Qd!:lj~ <i!~ikQhiJla, Pomaro je da se istm:tiv<I]!ID<l te vrste Oesto ne obavIjajlu., j er nema :odg~):va:raj u:Cil!h~abor.a:mr[j a, a i :i!:i))I~OsU) [[!d~~5:triji nruje ::It~do dase ooe~o>dane neke neprijatne cLoje[lice:.
Na .:labs'!!:; b~ol.ozi ~.bemicarl
:!>V1Hl..

pridriav,ajuc]se novijiib s<1Izmll.mj<Ji lDiologije.. plo]zvodit] st£l .zdravJja hrana? Hemiiskim a.nJJ03J~izaftlJ.a ze.Mlje dob!z<l!lrn.o je da humusna zem]j a. koja. ~81dd;imiI:l nogo ~j""ruh organizama, veluj(l aa sebe opasiEl.e~cli., ke met3i~e, kao stu su .kadlmijum,. olovo i
Zl.V<1I"

:t..abomw~Iijs..krum.ekspe:riime~l:im.a

v.iS:eh.dm~lj uma, ko] e za or.gllJl!i:zam oo,veka vee pr-.edstavljaff U ojlasJ1!11 dozu, je r rast bf~jlaka lL.'>pOr3!vajlIJ tek VOO'r:iiiavdi ke
s:EII"

I[tvrdeno je da je u hi~jikamakojes'l[l! ras]e u ~em1ji bog.M:'O~ hUIIiIUSom, ulru moct:e-rija b]~o lrn.ajIT1lOlJ~je.. Sto je uzem]~ii bile mmllje :h!UIU1!lbi]~~e
su sadrl;a'lla~e

NjlliitJ:a iIl:lSIJJsk.odi~e koi~'[De

:konS:l::3JiI!:ujlill. da

se z~e!i1l]Jjil.anas d
negde

tiluj,e, negde spwje.

kolieine kadmij:L!ma u z.eMlji,. usled tojib sva ziva bica U ]llij,offiuginu, Iz rtt(!lga pro1zj~3!Zi da se bfolos,krumlW1l.el.odiima i sredstvieaa kojima se povecava bro] Zlvih o~g;<l!nizaLUa.u 2le.JMiLji. ~st():v[\emeno sp.rec<J!va. pre!~az:3iJk VeoCJI~l kolliicina; onory!~ilh matenj1a u uaeve. Sledeee D.aOe]o g1EJS~:
Treba iznosi svekake sp'l'eCa'llami veli kIM. klselost

fume" <it negde same povremerno,. Ka.dim.ij1llma ima sve vi~e U .zenl~j·~., nasnirni-

zemlje.PopmviLu,
da je neutralno

vrednest
,. Aka je

pH treba da
tlosekaze

>cam~i nasim bubsezan a- Stela se mose
spreclliti samo merama
dskle, u illduslIr.ijl~

im::JIed!u 6,5 ] 1" ZaJ t<lh'o

na samom izvoru,

1\;:'0]:31 .k:adl:uiju. korisfi.
SlI

V

zako]ilJi kcoji zabranjuju upotrebu kadrnijuma u pmjzvod!n]'] potresnih d.olilara.Redovno,se kOnlmlt~e oslobadanjc m aterijl~ koje b~ir!l;!re bez P'I~pisaaih filters ~ uredaia za ,ciScernj,e, jos vise trovale oko]~llu. AIl1DOlfl;O:b]~ska industrija je zbog u'm]lranja ~~m~. v~-06 suoeen a ::ill ,einje]]Jicom da J1JJlma da proizvodf vezila koja V]Se [Ieee trevati sve 011:.0 sebe, kae sada,
E.o idi d!<lnas dapreiavede zdravu hnD.1III, kol:ikio je to ~uoglLH;;e, treba .m.ogu61oslt Zl3! to da pottra±i na selu, daleko ad fi1icltaloprc· liacli~vackj~ ~I 1l,e:mjjsl::jhrlidJU:strij~kih pUgOIDlOl..

I1c:kim zeJiUllj~m<~doneti

drveni pepeo ii b:ra&no od morskih 3!~gi.. Sto je ze.m[jaldse]jjia, sJa!bije ve:mj,e navedene ldke Mlel::3!We utoIU::o vMe m!eti3J~aprelazi u ~ biljilke. Kisela kiJi3a koja danas pada 'I)lli loel.ojl
EVlopi,sli::mJi De sam.o SUlmllJIDilOli,vee po .. vecava kiselost zemlje na p<I~jima ~.WI vrtevirna, DodavSJnjelirD, k((.'i~r:ljaka to se moze re,gy~~sJl,ti _

ilikako moguce, ze:m1ju treb<1l dati ~a <linalil)~ ili moi:cW nabElv]ltri tnlkiWJko]om tete kiselest SlIIT1Il 1ll!t¥n:1iti, Akovred~ostpH .iz[lO£~~nanjie Old 6,5. trcba dod;a,tn krcenj::illk u v~dl.l.giS!knog kreca,

Razlog za zabrfun1!l.oost predstavlja
lav<I]llij e stetnib n.itmta
1m,

] [!a.bq)ml~

2lemill.ji i hrani, Far-

K.akose
106

moZe wpswe.rnIDim [tJstujianji]'[1J.a.,

me koje g.Jje ziviinM!,svlnje ~.go,veda predaja

un

velike ik:ol]Qmu,e stajisJk;og:,duibriv<I za intenzivlim g;3!i:cnje povrta i po1jloprivrednlh pro~zVOO<li. Ne samo zbog !lThenIDij~~l.tih mSJterija koje sadr:feiziurevlWile. intenzivno dubrenje sVSJke g.odjruc probLem;rticlllio je i zato 8[0 poveeav<l kolicine nitrata U lP!!'Owoo~ma~ To je namt~JFo utvrdeno ZSJ sp:l!n,~. salat~ ~ rctkviee svih Vtst~., g,ajene nit Sl1V~Se, ~adubrenej :zemlffi~"K.od eks:pe!I'inIen[alni~.z~V~(jr nja, ~a.k.vjm. pro.izvodilWlaizaziV~iIiI.<i ;8!]l ma.~rn,g. na coboljen]'a. Trovao]<li medu [k:oo jID1J,izai

pl!eokrell!: 'I!.!. nacsau Ul~~j:enja. ipostlllp!mjla ]l[BOpllin.OO:aJiDW je ked pojedi.na.ca i~ svetsko] ~:i!jedn~ci. Od]ucn]m mcrama treba sprecav.<I.trn za,gadi\'anje lI. pojedin~m 2lem1ni<l!lUa lce-

lom svetu. fI'I'ANJE: U :biqlHk()1fQ "dlM5hupreprJ,mioje s:e sM/· zemJje' biJjrum t1Jtpadma,.S'IJ~ :BlaJ' gde seliUoZeu p_l'()}eoo mibariti d.om-YliI~
!!'i!~ prelm'F~e

.nmtenJ~b~
ODHOVo.R:
Moogj

ZV<iD.a spanaeem

sa mmmgo nitraja,

:uIDfID!ZOr a ~

vaju da velike ko~i!~ine s~ajskog dubriva u ~jcnjlW 'biljaka mugu Cuv1eku. viI~ d~ sk~de ne,go da koriste, ~ogo nkrata rma ! 1.1 zrmskoj sarnaH 'iill g~arvi!(':af'l1!a zimskom i spa]!J!a!cu ilz SI03!klcn~ka. - odg<lje-ninru ~, V.rernl!f; k_adl ~m.a maElje suncane svetlosti, Zaeo j e zdra vije zimi t'J1osidhmnu iz zimnice (Mrlk:vn. ev€'" klu, ki:$co kupus ~ drugo), umestn zimske 80J1e [ adim. Radlic sakw.p1jii3J . hranu u ja:t(Il1rtr'IJ korean i Ita odgolllBlrajloooj tiOp~otipocinff:e da ~era ~itS~ovc. 1'al~ ervem mdic,»wit~oofoJ:: ] zjmski [1l(J]C. kao i m.otOV]rnka i bi.ljb:iz pOH)d~cekMpusa ne sadrl.e slJ![vi~~~ n.~~raJ~.. ZLI piJ1(]l!JmodnjliID zdravc hrane I1itJbolJ<1I je zemlja S~ kompostoar, Trka ZOlJ biImJpn~w[m plodovim ... koja penekad nastaje medu .su· sedlinwa, <I dCiVOdi c;i]!pretcrivaam:j.<'l. M prirodnomi 11 vcllm:a~lk.om dubrenju, sasvim jebesmislena ~ nekorisna, Pobednlk je zapra.vo o~a:jlm radi p~lleno za bonji k",aill~tet ~ :!Ivuje m.:;aVJine. Vetik]' bro~ stmenffiaka ltIavise h:tl'af.illvanjiw.a p~odne zemlje koja je u iiilinog~:m k.T~jev~ma ~k:fiit~6Jom 8tallj~ zoog etrova U OJo.]l. Knast<ll~uj:ese da j e staRje iz godJne ugodinu
sve :s~<lb.ije.Be:z teme~jnog plrCQk~~au OO:I1U.1SU prema prirodioim elementima od kojih urn .zOIIvis] zivot - vamiubl!ill,'ii'odi. i 2iem~ji - stanje Sf; nece wzme:ll~tiIl3J1ID!lje. T;'l!D

u.e:ju do ~l!\lepokcsene travice. U prolece, dok joo nema sve:reg zelenila, mogfl!DIse koriis;l~tisuvi estael od progtegod~" ne, Zall!:O'reba ~, jesen sakupiti i naseel sve t l~1I]ike k:oje nisu Iill!poHeb]~eoeza CiiljC"\I\(!:seadi~~jih ;cv1ernili ib.i.lj:3!ka, trajaih bjJ~aika ~.dr~· gill. S'i!e~o osnsiti na SUReu .i llI:3Jse6r,mu staviti u dZakove od jure j~~ 1:k;iIi1ii1ine. proleee U i.at5eoo. dovo1j~10 m.ale:rij!l.l1. za pokrivanje golih, tek zaSleja1l'Uib leja. Ak.o nema ilIireg drugog, !ill. ptole6e ce dobra dloCi.~raspadeuta kOHl. Cetma:ra isu va, naseeena paP:ia:t izob~iZ[]je slIlIue. [l1'fANJE: ODGOVOR.:

~e $t':r:fte~; pOCet~ki u bioL(]Islm.l:nntJarst.VlIill ne da se s[].adiu .Vif':c zem~ja. !O\Staje goh~

bla i. liSee fIiID:iln::icnj'ika, ikaJl1!iLioe, h<llj'fjucke tm.ve ,gaVlcza. mstavilica,koprive. jednogo-

'\

.IGd!;'o· prdili pojaRJPlesni s k~Jatie 1l1eC .oci:llI'liiD godma pfljavljujti .Oil gfa.ti, Ullom; belom Juku?' . Plesni se ce:s6e pojay~juffill na mestima u senei, Ako sn leje aa sunca ~ ~maj~ dO"'O]jilo v,aml!illha i. ako se ze-mlja redo'!"~o' rasteesa, p]esa:nru sc .(i.lie spr,etitw.. U g~jenffiu Cf!l1l0g i. be~og llllk<i ne treba u;po!irebljava'!i ~"cie dubri.vo, vee s,taj ujak prvo kompestirati s .. ostallm otpaeirna ia vrta, Ze-mlLju i bj1jik!e. areba prskati protiv p1eSJ!ll tec~im sredstvem od rase ... iCrI {El'ltr. 55}, Tanto gd!e je zemlja v ;8!UVWe hlseb" treba posuti drveni pepro.

PITANJE:

ODGOVOR.:

fJ 'tdp' imam lfoluharioe l~Je sn mi uniitile Jiorenje f',tJia.tra i lDlmge luliowlYe lllla, gla!. dio's' i Idrugog tt'eea'. Kako da' se oslob9dim (nib ilduiina'f Posto j:e u pEt,mju zaista velika steta, opisaCoukako se jedan st"fp~jivivrUar jednom jed~nmlil,zamkom oslobodlo stotinuveluha-

rica koje

SI;!

d.oh~Z91e susedne p]mul:ai:e. S~
1

frimenio je sasnanje da Y o]QliIbar.lcaDe vo]i promaju .I svetlosr. Zato [e 1!!IJ njUI,ovovalni roy, ncplJlSrcdoo ispod povesine zemlje, napravio otvor, seo pored njega i ,cekao. Ako je vQ)u:lluu:icabila u bliziai, za sledecih pet minutll poCil1jaJOI je da zasipa otvor. Tada jlc vrtlar ponovo pravio otvor, stall ]~i.lJjuCizarnku iiiwi dal]e, Pre nego sto bi voluhanca 5tigl;t da zaeepi, otvor, UhV3Jti la hi se ill
ZlUliJkU.

Za lov na voluharire vrtlar je ndahrao 'Suni!an daft je r svetlcst u rovu mami .fiirvodHje. Zamklli! jc prcahodnoeprao, a aa n.l!ke IDenavukae phl'stieue rukavice, bio se :l:ivoiltinIe De hi up~asil!e od mirisa Coveik'I .. .PI1'ANJE: .imfmrnu
obmdUjem

mu.m

nlido IDlnde i ieke bih th p:r-oiDod:'

iJezFeSmitih.

4uM"'IiI'.,K#kI'J

da

njit't, da dorn,uDoproizrretkm

i

ODGOVOR:

dia' m; aslaDtl ,mpwdaj:r," Kako su Impci postali bi,vicki raspoledeni prema leval~ltetlU. u zapadnim zersljama ima sve v:is.e pO'ljopri vrednih inuUl~.a oa kojima se zemlja obr,adlUje ua biolnski n.a6n- Bo111l restorani, prufesiollalni kll.rvari!u hotelima i impel mllze na trzi.sh~ bioloski odgajeno voce i povroe. u prvom redu zbog nilinog,o boljeg ukusa. Ti proizvodl S~ mnogo skupIjil, :3Jllii potraznja je Ce:81J0<~e~a ponude. 00, U ,@:bra(lJiV!llljl!ll 2le.mXje b proiZ\.1\Oda.c~koriste iskustva stcrena praktienim l"8!dfi!imna sro~ dnim i:m.mjima, ,9. period ucenjll t~aj:e dee godine. Saradaja sa 'hio:lo:zi.ma] a,glrotehn:i.-

ko:m dOHOISI bio-poljopri vrednicima veoma dobre rezuUate. Sa manje troSkova iIDl3. plodnmjoj zemJjw proizvode boljllll hranu, u ko~fl::i-, nama koje ~i$iunista manje od onih od.gajcnih pomneu hemijsltih sredstava. S obziTOm na kn da od trak tora nema staj8ko'g dllWbriva, onl g;a~ ei stoku, <lin same o]]J:oliko g~ava Itoliko mugu da ishrane sopstvcmilrn sto~IDilomhranom, Stajsk~m ,crubrn~ .... obn~vljaju istrosesu zerrtlju. om U po1jskim. radovima koriste lake ma-~jne, rraktorc i priikljucke koji zemlju ne obeeu kao plug. Medu njihovimaJalkamil, nalazi se i drljali sHcno, same nesto uze, crude koje ima umcstoseciva vilama slicne duglll~ke Z:lJPce. Takav urediaj za rastresanje zemlje opterete i viJ!1kU,rn kwz z.eliDlju ] take je semo duboko i dobro rastresa, a dill. se Qkre'hllljem :s~~jevoi ze'mJj,e ne remere _ Korov koji ova alarka [in tom istupa ostaje na povrs]ni gde pokri\ia ze-mlju i truli, Visekratnsn :ra8tr estllnjemn z,em[je lzmedu rcdorva zasadenih kultura zenillja ubrzo postaje tako rastresita da se u nju m:il7J;: umuti ruka do g lakta, Na lalkvoj ... x::mJj~se S~ liRIlogo manje dubriva dobij1aju veCiprino-s~. Posle berbe p]odovO:l,odsecene zelene deleve b][j aka trebaostaviti ~,amogde slWizmsJe. hprobj ene Di~li',etreba zase]at~ mesav.inama zcleoog dubriva koj:e ~OH)lII dubri zemlju, stiti je od hl.adno6e W brant ~ne gllste. Naizmenicra~m sej ilHJ em [ sadenjem raznih kuhuta i me,sovitim k:ll!I.t.ll!mm.a koje medusobao podsticu rasa, s.djak sprecava sircnje biljnih bolesd i ~t.c~C:iIil".Biiljke gajene na zdrav na,eln su i otporaije, Prednost imajlJil stare sorte, Se]j'i'lci koji ] velike ojive obraduja slicno kao bio-vrtlarl svoj,c vrtove, poceli Sl1 aa se mllruZuju u svoj C org.mizaci.jle.
1

HO

1111.

SADRZAJ
3'U'V"OD ",... ' ,, ,., . , , , . , , " " .. , 5 OBRADIVANJEZl:iMUE ",. , " .. ,'" "" .. ,. 8 BIO'l...;Oi'iKiO1..0 .." ,." " " " " " . " , , , , .,. ' 1 " ., ,._.." .. U ZDRAVE I:HUKE-ZDRA.VA "RANA .""" ...."",, ,"'" ~4 KA.RAlKTERISTIKE BIO-VRTLARSTVA .. ""''''''''''",,.,",,. 19 pLI\.NIRANJE VRTA . "" ", ", , ,,,. , " " "" .....•.., 23 LEJE SA .I'O\.fRCE~1 ."""." .. ,,.,',.,''''''''''''' ''' . 25 KO'!l.1POST " .. """"""".""",,.,,,.,,"',, •................ '" 27 :sta svc spad 11aa "kQlnpost ••••• "." ... , .. ,,, ••••• , .. ,""""""".," 28 Ograda Z:lJ kom~1 i priprem:llllje komposta "" .. ,., " . 30 Biljni: aktiearor ,,, ,,,,.,,"""",, ..• ,,,.,,., , """" 311 Uporreba komposta .,""."""",, ,', '" 3.2 E!,A~"fENSK..[ LA']' .. ,', A "., , "" , 35 Z.NA(:/UKIiSN!lHGUSTA , " - .. , .. "" " . 37 Kako povetatu m-o'j k.isnrn ~li~la .. ", , "" •......... 3,9 VRlLARS1Ji'\l"O HEZ lfE.I\.11JlE .. " .. , • , • , , " .. , ,, 42KOR1SNE .ZIVOTJNlJE .,"" ..•....... "" ,""" . 45 KOROV JEPRIJATE[ J " .. " ... " .•....... , •"", ,", . 47 PRIRODNA :SU.EDSTVA ZA ZASTITU BILlA .,," - - -, . :5;1 :B.IUNA SREDSTVA ZA PRSKA ..JE ~DUBruVA . - - .." " - - - . Sredis'tvo za pn;llnmje od koprlva '''" "" .. ,,, , ., . ,53 53 Tcirr(u'luLn[\'o od koprilia " ..., .. .. ..., ••.•. ,, , .. " .,.," . " " , , ., " . " 54 Tcilm <olublfiv(! ,00 Hsr,ovagave2Jl ,........• " .••• ,""" .. " , ., . 54 Sredstvo ,z;..'1 prskanje od pelena ,." "." , , "." " " 54 .Sredstvo ,m prskanje 00. rastaviea (presli,ce) "" ..•. " ,'" .56 Sredstvo za prskanjc nd vr[,JJlica I.] cvctu ''', ..... - -"", ".,. , 56 Srcdstvo za l)l"ll·kanje od ]i.:;,~QVa paradajza • , •• , , , • , " , •• ,. ,., 56, (~j odeveta.cdeljena ", " ~ " " "" -". - .. , Sxe(!SitvOzaprskanje i)d!lis!Ova rabarbate ".".. , " ".., . , , , . ,. 56 57 B]joo dubrl,vD 00 raznih vrsta bilja -"""'"., -, , 58P'RrPREMANJE LEJA, SEJIIA JE :1 :SADENJE . "., " .. , , S9 Ka·ko bio·vrtlllr seje hadi "" - ,.- , , , ; '''' ., . 62 .ZAUV AN.JE PO·WCA .." "."." , ,.., . 65 unCAl I 1E;SECAI DRUGUI PLA.NETA . ,'."." , " . 68 lP'REDNOSTlMESOVITIHKULTLJRA ." ... " .•• ,., .. "". -" 11 l'abe.1la nepovoljnjh i povoljnih suscdnih vrsta POV[Ca "., ., . , , ... 75 v'ISO.K.E LEJ I::! ." •••••.•.....•••••• " ,. , " , ... " ." ...... , •.• , , 76 Kako sc pravi visoka leja "., ,',., .. " "" " - , , , . 77 Povoljna iskustv,a sa visokim lcjama : ,., , , , . , "" . '79 ZACINSKO U.EKOVnO BIl!..J:E ", , , . " , '" , , .. 84 s-v.. kudm;;Vlla upotrcba z:aci]1skrng bilja ~."" """. ,.,., .." , , 86 nSTAVLJANJE FLODOVAIZ VIRTA .""., '''".''". - _..•.... , 89 GLAV 1 RADOVI POMESECIMA "".,,, ,,- .._.,.... 96 ODGOVORI 1SA \fETI lZ PRAKSE ", . , , , " . ,..

Paprlk<l

,.._

14

_B_el_ir_IU_~~i~_e_n~jj

~p~rO~I~e~tn~i~~

~ __ +-~ __ ~~cJ=-+-~"p.~~~~~

~_I_~~}-~~~ .. ~~-+~ __~J_~

__

-----

Sef,all'lie
jil.llllSF., tebrllar . aolice Iltd:)· ap,~h, m3lj -

;!~~ -""".eVII.

U
III

.. pokrr!l~r1JUl leJul, S<iuu:lU:CIC2(\111:, terasa,

.z8gr~!ilni1.l 1e11.1. an;Clufite s

r ,. . ...

(staikJlE!'flik. ~"'ref:aJ!le' ~eraMe. prozuJ's&;:e polic8' i~d.)

..-

.., -.

IProzorslOie·

ml'lQ~:(I.S\ilBUoSli,lO:~a'I~~tl"!~, .~li"vl% ...la:ii:lila ,~~lj8J, :!Ie-me~Io :;gIve ~l"ElmliIlilnkim ~Iojem ~': ~emUje I :latin;! san>d utlta pol';rdn s~akl(]!m" Vlaz>8nlE!' Moe Sri'li9 aa. bude ~1II"'i~!;! il1lrerlzlvtl.

Sademire' nIlIPIJI!ll:1I

Prendlvanje

.lIlIdnlul

.

iUi-..i~ puta prtosaditi II .zagreJane iii zatvoF{j.rt~.leje_III!i.~d_uol6e, na lJ;KltreoFIDJ udlaljlBl1OSll, PravllrtO razllijene Ii zd~ sadnioe povrta ImIrl$Uavogi bllJiI I c .... eca lii!.tlm pr'eS8dltil nBpolJIJ. 118 2,eljerl:[)m~tQ. . ,
PrilIDll - Zireio!lt

~r,e pr~88(11"'~~Jan~olj u, mlatlu M~tie,(t'Bdn0'!1

.-~

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->