353

17. POTPORNI ZIDOVI

17.1. 17.1. 17.1. 17.1. UVOD UVOD UVOD UVOD
Samostalni
76
potporni zidovi koriste se za trajno ili privremeno podupiranje mase zemlje ili
drugog materijala kojima nije bilo mogue (ograniena irina iskopa, zahtevi investitora,
ekonominost...) obezbediti njihov prirodni nagib. Ove konstrukcije redovno podupiru nasut
materijal ija irina (i strmina) zavisi od vrste nasutog materijala (Sl. 488). Izrauju se od
kamena (danas retko) ili betona, kada se potisku tla suprotstavljaju svojom masom, ili od
armiranog betona, kada je pogodnim oblikovanjem mogue obezbediti funkcionalnost uz
znatnu utedu materijala.

Sl. 488. Nasip od nekoherentnog i koherentnog materijala
Kao betonski, mogu biti izvoeni monolitno ili od prefabrikovanih elemenata.
Primenjuju se kod zemljanih iskopa, useka i nasipa, kod otvorenih skladita rastresitog
materijala, za peronske konstrukcije... Njima se obezbeuju slobodni prostori potrebni za
saobraaj, zgrade, skladitenje...

Sl. 489. Neki primeri primene potpornih zidova
Moraju biti projektovani na nain kojim su obezbeeni od prevrtanja, klizanja ili
prekoraenja nosivih kapaciteta tla sa dovoljnim faktorom sigurnosti (Sl. 490).

76
Nisu sastavni deo drugih konstrukcija, kao to, na primer, zidovi podruma jesu.
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
354

Sl. 490. Potporni zid iznad klizne ravni, lokalni slom tla, klizanje.
17.1.1. 17.1.1. 17.1.1. 17.1.1. TIPOVI POTPORNIH ZID TIPOVI POTPORNIH ZID TIPOVI POTPORNIH ZID TIPOVI POTPORNIH ZIDOVA OVA OVA OVA
Iako klasifikacija betonskih potpornih zidova (zbog brojnih mogunosti kombinovanja
principa) ne moe biti jednoznano data, najee se primenjuju (Sl. 491):
masivni,
ugaoni (konzolni),
ugaoni sa kontraforima, i
ploasti potporni zidovi...
Masivni potporni zidovi se potisku tla suprotstavljaju sopstvenom teinom i, po pravilu,
projektuju se kao nearmirani. Ugaone potporne zidove formira vertikalna ploa direktno
optereena potiskom tla i ukljetena u horizontalnu plou stopu. Projektuju se kao
armiranobetonski, budui da podrazumevaju potrebu prijema zatezanja. Potisku tla se, ovde,
suprotstavlja, uz teinu zida, i teina tla nad petnim delom stope. No, kako je vertikalna
ploa u sistemu konzole, to momenti savijanja u njenom korenu lako dostiu velike
vrednosti. U cilju rastereenja, vertikalna i horizontalna ploa se, diskretno, mogu povezati
kontraforima. Ploasti potporni zidovi, naelno, predstavljaju vertikalne ploe razapete
izmeu jakih stubova kontrafora.

Sl. 491. Najei tipovi betonskih potpornih zidova
Osim nabrojanih tipova, koriste se i razliiti oblici njihovih kombinacija, kao i neki specifini
sistemi, koji sa klasinim potpornim zidovima, osim funkcijom, nemaju mnogo dodirnih
taaka.
Jednostavnost izvoenja zidova je, praktino, obrnuto proporcionalna povoljnosti statikog
rada, zbog ega je racionalnost primene pojedine vrste zida limitiranog dometa, a
najoigledniji faktor u tom smislu je visina zida. Naelno, gravitacioni zidovi se koriste za
visine do 3-4m. Nakon toga, konzolni zidovi su racionalniji izbor sve do visina, okvirno, 6-
7m. Za vee visine, zidovi sa kontraforima, iako komplikovaniji za izvoenje, a zbog
prednosti statike prirode, imaju prednost.
17. Potporni zidovi
355
17.2. 17.2. 17.2. 17.2. PRITISCI TLA PRITISCI TLA PRITISCI TLA PRITISCI TLA
Rastresito (nekoherentno) tlo ili neki drugi rastresit materijal, sa stanovita popunjavanja
prostora, nalazi se negde izmeu tenosti i vrstog tela. Slobodno nasuti, ovi materijali
formiraju stabilan nagib pod uglom koji, grubo, odgovara uglu unutranjeg trenja materijala.
Koherentno tlo, poput gline, moe do odreene dubine imati vertikalne strane (ponaati se
poput vrstog tela) bez bilo kakvih potpora, to je posledica kohezije. Ali, sa porastom
dubine, a posebno sa prodorom vode u tlo (kada se kohezija znaajno redukuje), vertikalne
strane se obruavaju potisnute masom tla horizontalno.
Vertikalni pritisak tla odgovara teini tla iznad posmatrane take na nekoj dubini h:

w
p h = . ............................................................................................. (17.1)
Poput tenosti, horizontalni pritisak tla se poveava sa dubinom, h, na sledei nain:

0 h
p K h = , ....................................................................................... (17.2)
zapreminska teina tla,
K0 koeficijent pritiska tla u stanju mirovanja u stanju mirovanja u stanju mirovanja u stanju mirovanja.
Koeficijent K0 je zavisan ne samo od vrste tla, nego i od naina nasipanja i kompaktizacije
tla. Tako je, na primer, eksperimentalno utvreno da se za nekoherentna (peskovita,
ljunkovita) tla ovaj koeficijent kree u vrlo irokom rasponu od 0.4, za nekompaktirano, do
0.6 za visoko kompaktno tlo. Za koherentna
77
tla dostie i vrednosti od 0.4 do 0.8. Za
odreivanje koeficijenta K0, u proraunske svrhe, uobiajeno se koristi izraz Brinch Hansen-
a, kojim je u funkciji ugla unutranjeg trenja :

0
1 sin K = . ....................................................................................... (17.3)

Sl. 492. Oblik povrina loma za odgovarajue smerove pomeranja tla
Pod dejstvom pritiska tla, zidovi se pomeraju, kako zbog konstrukcijske deformacije (ugib),
tako i zbog injenice da se nalaze u stiljivom tlu, koje dozvoljava njegovo globalno
pomeranje (Sl. 492). ak i vrlo mala pomeranja, reda veliine 0.1 0.5% visine zida [21],
izazivaju pad ili rast (prelazak u aktivno ili pasivno stanje) horizontalnog pritiska. U oba
sluaja, prelaz iz elastine ravnotee u aktivno ili pasivno stanje praeno je smicanjem du
dve familije povrina klizanja (Sl. 495). Ukoliko se zid pomera od tla, formira se
(idealizovana) klizna ravan ab (Sl. 493), te prizma tla abc koja klizei po ovoj ravni
optereuje zid aktivnim pritiskom tla aktivnim pritiskom tla aktivnim pritiskom tla aktivnim pritiskom tla. Ukoliko se, u suprotnom, zid pomera ka tlu, formira se

77
Nekoherentna tla su u prednosti zbog nesmetane drenae vode, neosetljivosti na smrzavanje, kao i
vremenske postojanosti (koherentna tla gube na stabilnosti sa vremenom).
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
356
klizna ravan ad, a prizma acd sada zahvata veu zapreminu tla. Odgovarajui pritisak je
pasivni priti pasivni priti pasivni priti pasivni pritisak tla sak tla sak tla sak tla.

Sl. 493. Aktivno i pasivno dejstvo tla na potporni zid

Sl. 494. Aktivni i pasivni pritisak tla sa uobiajenim vrednostima koeficijenata za nekoherentna i
koherentna tla [20]

Sl. 495. Povrine klizanja za aktivno i pasivno stanje u tlu, prema Rankine-u.
Pritisci tla u aktivnom ili pasivnom stanju se proraunski (Okvir 12), za horizontalnu povrinu
nasipa (=0, Sl. 496a), usvajaju takoe linearno zavisni od dubine, a odgovarajui
koeficijenti pritiska, prema Rankine-u, imaju sledee vrednosti:
( )
2
tan 45 / 2
a
K = , i ( )
2
tan 45 / 2
p
K = + . .......................................... (17.4)
Za povrinu nasipa u nagibu (Sl. 496b), izrazi su sloeniji:

2 2
/
2 2
cos cos cos
cos
cos cos cos
a p
K

. .................................................... (17.5)
Iako su dati koeficijenti izvedeni za nekohrentna tla, preporuuje se, kao konzervativna,
njihova primena i za koherentna.
17. Potporni zidovi
357

Sl. 496. Aktivni pritisci tla
Optereenje na povrini tla se moe proraunski obuhvatiti ekvivalentnom visinom sloja tla
(Sl. 496c).
Okvir 12 Okvir 12 Okvir 12 Okvir 12 Stvarna raspodela pritisaka od tla Stvarna raspodela pritisaka od tla Stvarna raspodela pritisaka od tla Stvarna raspodela pritisaka od tla
Realna raspodela i intenzitet pritiska tla na potporu je u velikoj meri zavisna od
dformacije same potpore, kako je na narednoj slici prikazano [32].

Iz datih izraza, pritisci tla su odreeni njegovom zapreminskom teinom, nagibom povrine
nasipa i uglom unutranjeg trenja. Dok oko prva dva faktora nema spora (lako ih je utvrditi),
ugao unutranjeg trenja je problematian za odrediti. Samo u sluaju suvog nekoherentnog
tlo moe biti jednostavno odreen laboratorijskim testom, dok za koherentna tla ovo nije
mogue, nego se moe koristiti neki od predloga odreivanja kojima se obuhvata uticaj
kohezije na ugao unutranjeg trenja. No, imajui na umu da su tla retko suva (a, da voda
znaajno redukuje koheziju), da je sastav tla retko homogen, da je kohezija zavisna od
smrzavanja u tlu, te da je proraunu potrebna sigurnost, za preporuku je usvajanje manjih,
ak znatno manjih, vrednosti ugla unutranjeg trenja od onih odreenih eksperimentima i
proraunima.
U situacijama kada je nivo podzemne vode iznad dna potpornog zida, pritisak tla se, na
visini ispod nivoa vode, superponira sa pritiskom vode. Pritisak vode je prost proizvod njene
zapreminske teine i visine vodenog stuba (whw), dok je pritisak tla posledica razlike u
zapreminskim teinama tla i vode: (-w)h.
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
358
17.2.1. 17.2.1. 17.2.1. 17.2.1. SEIZMIKI INERCIJALN SEIZMIKI INERCIJALN SEIZMIKI INERCIJALN SEIZMIKI INERCIJALNI PRITISAK TLA I PRITISAK TLA I PRITISAK TLA I PRITISAK TLA
17.2.1.1. 17.2.1.1. 17.2.1.1. 17.2.1.1. Domai propisi Domai propisi Domai propisi Domai propisi
78 78 78 78

Kod prorauna stabilnosti delimino ili potpuno ukopanih inenjerskih objekata u
seizmikim podrujima, uz seizmiko dejstvo koje je posledica teine objekta, mora se
analizirati i dopunski, aktivni ili pasivni seizmiki pritisak tla. Za konstrukcije potpornih
zidova razmatra se horizontalni pravac vektora seizmikog ubrzanja.
Aktivni seizmiki pritisak Aktivni seizmiki pritisak Aktivni seizmiki pritisak Aktivni seizmiki pritisak tla se moe generisati u dva oblika:
kao aktivan pritisak u uslovima kada u sistemu objekat-osnova nije nastupilo stanje
granine ravnotee elastine deformacije tla, i
kao aktivan pritisak u uslovima kada je u sistemu objekat-osnova nastupilo stanje
granine ravnotee plastine deformacije tla.
U prvom sluaju, kada se razmatraju elastine deformacije tla, distribucija aktivnog
seizmikog pritiska po visini zida, koji se superponira sa aktivnim statikim pritiskom u
analizi optereenja, je prikazana na Sl. 497, a definisana sledeim izrazima:

( ) ( )
( )
2
, ,
1
, 1 10 9 3 1 tan
4
a s z
p y K h R y B
y y y y
R y
h h h h


=

| | | | | |
= + +
` | | |
\ \ \
)
. .................. (17.6)
Ks koeficijent seizmikog intenziteta (Okvir 11),

koeficijent redukcije usled duktiliteta konstrukcije (0.65 za nadzemne, 0.75 za
delimino ukopane i 0.80 za podzemne objekte),
z, zapreminska masa tla i ugao nagiba terena iza zida,
h ukupna visina nasipa neposredno iza zida.

Sl. 497. Aktivni seizmiki pritisak tla elastine deformacije tla
Funkcija R(y,), kojom je raspodela pritisaka po visini definisana, data je i u tabulisanom
obliku (Sl. 498).
Rezultantna sila aktivnog seizmikog pritiska tla je:

2
0.25 3 2 tan
a s z
P K h = + , ........................................................ (17.7)

78
Prema Pravilniku o tehnikim normativima za projektovanje i proraun inenjerskih objekata u
seizmikim podrujima (1986 nacrt).
17. Potporni zidovi
359
a, njen poloaj u odnosu na vrh je:

1 15 8 tan
12 3 2 tan
a
h h

+
=
+
. ........................................................................ (17.8)

Sl. 498. Funkcija raspodele R(y,)
Ukoliko se razmatra stanje plastinih deformacija tla, smatra se da je nastupilo stanje
granine ravnotee u sistemu potporni zid tlo, a aktivni pritisak tla se odreuje kao
ukupan tokom dejstva zemljotresa (ne superponira se sa statikim). Intenzitet i linearna
distribucija ukupnog aktivnog seizmikog pritiska su definisani sledeim izrazom i
koeficijentom Ca (Sl. 499):

( )
( )
( ) ( )
( ) ( )
2
2
2
cos
sin sin
cos cos cos 1
cos cos
a z a
a
p h C
C

=

=

+
+ + +
+ +


. ............ (17.9)
Ugao je ugao trenja izmeu nasipa i povrine zida i usvaja se u granicama izmeu polovine
i dve treine ugla unutranjeg trenja materijala nasipa. Ugao je ugao iji je tangens jednak
vrednosti ks:
( ) arctan
s
K = . .............................................................................. (17.10)

Sl. 499. Ukupni aktivni seizmiki pritisak tla u toku dejstva zemljotresa plastine deformacije tla
S obzirom na prirodu pojave, pasivni pasivni pasivni pasivni seizmiki seizmiki seizmiki seizmiki pritisak tla pritisak tla pritisak tla pritisak tla se odreuje samo za sluaj kada
je nastupilo stanje granine ravnotee i plastinih deformacija tla. Definie se kao ukupni
pritisak u toku dejstva zemljotresa (ne superponira se sa statikim).
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
360
Intenzitet ukupnog pasivnog seizmikog pritiska, pp, definisan je sledeim izrazima (Sl. 500),
linearno sa dubinom:

( )
( )
( ) ( )
( ) ( )
2
2
2
cos
sin sin
cos cos cos 1
cos cos
p z p
p
p h C
C

=
+
=

+ +
+
+


. .............. (17.11)

Sl. 500. Ukupni pasivni pritisak tla u toku dejstva zemljotresa plastine deformacije tla
Ukoliko postoji mogunost pojave podzemne vode u nasipu iza potpornog zida, njen uticaj
(poveanje pritiska) mora biti obuhvaen analizom optereenja (i za aktivni i za pasivni
seizmiki pritisak tla), korekcijom zapreminske teine tla:

100
z z w
n

= + , ............................................................................... (17.12)
n poroznost tla u procentima,
z, w zapreminska masa tla i vode,
Kada na slobodnoj povrini nasipa iza zida postoji vertikalan korisni teret velikog intenziteta,
postojanje ovakvog optereenja izaziva dodatni aktivni seizmiki pritisak dodatni aktivni seizmiki pritisak dodatni aktivni seizmiki pritisak dodatni aktivni seizmiki pritisak na povrinu zida.

Sl. 501. Dopunski aktivni seizmiki pritisak usled dejstva korisnog optereenja
Neka je potporni zid beskonane duine u pravcu z-ose (Sl. 501) i neka je korisno
optereenje predstavljeno kao linijsko, na odstojanju x od zida. Intenzitet horizontalnog
aktivnog seizmikog pritiska, pa, odreuje se na sledei nain:
17. Potporni zidovi
361
( ) ( )
2 3
, 1
a
y y y
p x y p a x
h h h

| | | |
= +

| |
\ \


,
s
p K q = , ........................ (17.13)
( )
2
1
1 25 39 8
60
x x x
a x
h h h

| |
= + +

|
\


. ................................................... (17.14)
Rezultantna sila i njen poloaj:

( ) ( )
5
12
a
P x p a x = ,
( )
5
0.28
12
a
h p a x h

= . ...................................... (17.15)
Uticajna funkcija a(x) pokriva udaljenja do maksimalno tri visine zida i ima oblik prikazan
na Sl. 502.

Sl. 502. Uticajna funkcija za dejstvo korisnog optereenja
17.2.1.2. 17.2.1.2. 17.2.1.2. 17.2.1.2. Evrokod Evrokod Evrokod Evrokod (EN 1998 (EN 1998 (EN 1998 (EN 1998- -- -5 55 5) )) )
Kao jednostavniju alternativu optim metodama analize, Evrokod predvia takoe pseudo-
statiku analizu koja ukljuuje potpornu konstrukciju, njene temelje i klin tla iza zida za
koji se usvaja da je u aktivnom graninom stanju. Kako je uslov za realizaciju aktivnog stanja
dovoljno pomeranje zida, to je za krute konstrukcije (podrumski delovi zgrada, na primer)
bolji model koji podrazumeva tlo u stanju mirovanja.
Za potrebe ove pseudo-statike analize, seizmiko dejstvo je predstavljeno setom
horizontalnih i vertikalnih (statikih) sila odreenih kao proizvod gravitacionih sila i
seizmikog koeficijenta. U nedostatku preciznijih odrednica, horizontalni i vertikalni
seizmiki koeficijenti mogu biti odreeni na sledei nain:
/
h
k S r = , ....................................................................................... (17.16)

0.50 za / 0.6
0.33 za / 0.6
h vg g
v
h vg g
k a a
k
k a a
>
=

<

, ...................................................... (17.17)
S faktor kojim se uvodi uticaj vrste tla na proraunski elastini spektar odgovora
(#9.2.9); uzima vrednosti od 1.0 (za A) do 1.4 (za E kategoriju tla), [50],
proraunsko ubrzanje tla u jedinicama zemljinog gravitacionog ubrzanja, g,
avg/ag odnos vertikalne i horizontalne komponente proraunskog ubrzanja tla,
Faktor r zavisi od vrste potporne konstrukcije (Tabela 11) i vei je za zidove koji mogu da
podnesu vea pomeranja.
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
362
Tabela 11. Faktor r
Vrsta potporne konstrukcije r
Slobodni gravitacioni zidovi koji mogu da podnesu pomeranja do
300 S [mm],
2.0
Slobodni gravitacioni zidovi koji mogu da podnesu pomeranja do
200 S [mm],
1.5
Savijani AB zidovi, usidreni ili ukrueni zidovi, AB zidovi fundirani na
vertikalnim ipovima, kruti podrumski zidovi, mostovski obalni stubovi;
Takoe i za saturisana nekoherentna tla.
1.0

Ukupna (rezultantna)) proraunska sila, koja ukljuuje statiko i dinamiko dejstvo, koja
deluje na potpornu konstrukciju je:
( )
* 2
0.5 1
d v ws wd
E k K H E E = + + , ................................................ (17.18)
H visina zida,
Ews, Ewd hidrostatika i hidrodinamika sila,

*
zapreminska teina tla,
K zbirni (statiki i dinamiki) koeficijent zemljanog pritiska.
Proraunske vrednosti ugla smiue nosivosti tla i ugla trenja izmeu zida i tla su:

tan
arctan
d

| |

= |
|
\
, i
tan
arctan
d

| |
= |
|
\
............................................. (17.19)
ugao unutranjeg trenja za efektivne napone,
parcijalni faktor sigurnosti za ugao unutranjeg trenja (preporueno 1.25).
Koeficijent zemljanog pritiska, za aktivno aktivno aktivno aktivno stanje u tlu, izraunava se iz:
( )
( )
( ) ( )
( ) ( )
( )
( )
2
2
2
2
sin
za
sin sin
cos sin sin 1
sin sin
sin
za
cos sin sin
d
d
d d d
d
d
d
d
K

+

+

=
+

>

, ..... (17.20)
a za pasivno pasivno pasivno pasivno (usvaja se odsustvo trenja):

( )
( )
( ) ( )
( ) ( )
2
2
sin
sin sin
cos sin sin 1
sin sin
d
d d
K

+
=


+

+

+ +


.......................... (17.21)
Pozitivni znaci uglova , i su dati slikom (Sl. 503), a zavisno od poloaja tla u odnosu na
nivo podzemne vode i od propusnosti tla, ostale vrednosti su date tabelom (Tabela 12).
Hidrodinamiki (od vode) pritisak na lice zida se moe izraunati prema:
( ) 7 / 8
h w
q z k h z = . .................................................................... (17.22)
17. Potporni zidovi
363

Sl. 503. Konvencija za uglove
Ovde se horizontalni seizmiki koeficijent kh izraunava uz r=1, a h je slobodna visina vode.
Konano, Evrokodom je pokriveno i stanje mirovanja stanje mirovanja stanje mirovanja stanje mirovanja u tlu (krute konstrukcije). Dodatna sila
(samo seizmiko dejstvo) moe se izraunati iz:

2
d
P S H = . ................................................................................ (17.23)
Poloaj sile se usvaja na sredini visine zida, H.
Tabela 12. Parametri u funkciji nivoa podzemne vode i propusnosti tla
Tlo iznad nivoa podzemne vode
*
= , tan
1
h
v
k
k
=

, 0
wd
E =
Neporpusno tlo ispod nivoa podzemne vode
*
w
= , tan
1
h
w v
k
k

=

, 0
wd
E =
Porpusno tlo ispod nivoa podzemne vode (d
je zapreminska teina suvog tla, a H je
visina vode iznad dna zida)
*
w
= , tan
1
d h
w v
k
k

=

,
2
7 / 12
wd h w
E k H =
17.3. 17.3. 17.3. 17.3. SPOLJANJA STABILNOS SPOLJANJA STABILNOS SPOLJANJA STABILNOS SPOLJANJA STABILNOST POTPORNOG ZIDA T POTPORNOG ZIDA T POTPORNOG ZIDA T POTPORNOG ZIDA
Osim loma pojedinih delova/preseka potpornog zida usled nedovoljne nosivosti, potporni
zid, pod dejstvom pritisaka od tla, moe biti dislociran kao kruto telo, bez lokalnih oteenja
ili lomova. U tom sluaju, re je o spoljanjoj stabilnosti zida.
Analize zadovoljenja spoljanje stabilnosti moraju biti sprovedene sa maksimalno realnim
eksploatacionim vrednostima svih optereenja.
Zid poput prikazanog (Sl. 504) moe kao celina biti dislociran klizanjem klizanjem klizanjem klizanjem po kontaktnoj ravni
ab. Ovom klizanju se suprotstavlja trenje izmeu stope i tla, u istoj ravni. Da bi se osigurao
od klizanja, sile trenja zida moraju biti vee od onih koje klizanje izazivaju (sila Ph), a
potreban faktor sigurnosti u ovoj analizi se obino postavlja na vrednost 1.50. Sledei
oznake sa slike, moe se pisati uslov:
( ) 1.5
v h
f W P P + . ............................................................................... (17.24)
Sa W je obeleena teina zida i tla na ploi, a Pv je vertikalna komponenta rezultantne sile
pritiska tla P. Koeficijent trenja, f, je zavisan od vrste tla i, naelno, u granicama je od 0.2, za
muljevite gline, do 0.6, za neka peskovita ili ljunkovita tla.
Datim izrazom nije obuhvaena sila pasivnog otpora tla ispred stope zida, angaovanjem
zapremine mnb, koja se, takoe opire klizanju. Sa ovim otporom je doputeno raunati samo
pod uslovom da su preduzete mere u cilju njegovog angaovanja, a koje podrazumevaju da
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
364
je tlo u etvorouglu gmvh nasuto pre nasipa iza zida, te da je spreeno njegovo ispiranje
tokom eksploatacionog veka zida. Pasivni otpor tla, tada, predstavljen je trouglom mbr.

Sl. 504. Kontrola potpornog zida na klizanje i preturanje
U sluaju potrebe, otpornost na klizanje zida moe biti poveana izvoenjem zuba poput
onog prikazanog na Sl. 504 cdef. Sada se klizanje, ukoliko ga ima, realizuje po ravnima ad i
tf, a koeficijent trenja na delu te (deo gde je klizna ravan u tlu) odgovara tangensu ugla
unutranjeg trenja tla (vei od prethodnog koeficijenta trenja). Klizanje tla ispred zida se
sada realizuje po ravni tn, zbog ega je pasivni otpor predstavljen trouglom mts (ordinata
pp). Ukoliko postoji sumnja u pouzdanost nasutog tla u zoni gmvh, valja raunati sa
pasivnim otporom definisanim trouglom gts.
Dalje, zidu je potrebno obezbediti stabilnost od preturanja preturanja preturanja preturanja oko prednje ivice b (ista slika, Sl.
504). Moment preturanja, Phy, mora, sa faktorom sigurnosti minimalno jednakim 1.50, biti
manji od stabilitetnog momenta sila W i Pv:
1.5
v h
W g P l P y + . ....................................................................... (17.25)
Treom kontrolom neophodno je obezbediti da napon u kontaktnoj povrini bude u
granicama doputenih napona u tlu doputenih napona u tlu doputenih napona u tlu doputenih napona u tlu. Za ove potrebe dovoljno tanim se smatra korienje
pretpostavke o linearnoj distribuciji kontaktnih naprezanja, te se ivini naponi, za sluaj
kada se ne javlja zategnuta zona (Sl. 505a), odreuju iz:

( )
max, min
/ 2
v v
R l a R
q
A W

= . ................................................................. (17.26)

Sl. 505. Odreivanje distribucije naprezanja u kontaktnoj povri
Ukoliko se prethodnim izrazom indicira pojava zatezanja u tlu, budui da se u kontaktnoj
povri ne prenosi zatezanje, distribucija kontaktnih naprezanja se odreuje iz uslova
ravnotee datog na Sl. 505b.
17. Potporni zidovi
365
U situacijama kada se zidom obezbeuje denivelacija terena ukupne visine H (Sl. 506), a
nasip iza zida je strmo nagnut ili su karakteristike tla u celom podruju loe, neophodno je
kontrolisati stabilnost cele padine stabilnost cele padine stabilnost cele padine stabilnost cele padine (za najnepovoljniji sluaj klizne povri), zajedno sa zidom.

Sl. 506. Klizanje dela kosine sa zidom
17.4. 17.4. 17.4. 17.4. MASIVNI MASIVNI MASIVNI MASIVNI POTPORNI ZIDOVI POTPORNI ZIDOVI POTPORNI ZIDOVI POTPORNI ZIDOVI
Masivni potporni zidovi se projektuju od nearmiranog betona, opeke ili kamena, stabilnost
obezbeuju sopstvenom teinom, a debljina zida se usvaja dovoljnom da horizontalni
pritisci tla ne izazivaju napone zatezanja (Sl. 507). Ekonomini su samo za male visine.

Sl. 507. Mogunosti formiranja masivnih potpornih zidova

Sl. 508. Osnovni i ekonomini oblici preseka masivnog potpornog zida
U vertikalnom preseku su najee trapeznog oblika sa bazom ukupne irine 0.3 do 0.5
visine zide. Pri tome, baza moe biti projektovana sa ispustima ispred i/ili iza (ree) zida u
cilju smanjenja kontaktnog napona, ali retko vie od 25-30cm. U najuem delu, u vrhu, zid
ne bi smeo biti tanji od (priblino) 30cm, zbog mogunosti dobre ugradnje betona.
Zid preuzima horizontalni ili kosi pritisak tla, a teina zida ga usmerava tako da prolazi kroz
kontaktnu povr na dnu stope. U osnovnom obliku (Sl. 508a,b), temeljni deo je
pravougaonog preseka sa kratkim ispustom ispred, a oblikovanjem je mogue postie
znaajne utede u utorku betona. Pogodnim zakoenjem prednjih i zadnjih strana zida ka
nasipu, teite zida se pomera ka nazad. Takoe, izlomljena linija zadnje strane zida
umanjuje rezultantu aktivnog pritiskujueg optereenja tla (Sl. 508c).
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
366
Znaajne utede u koliini materijala mogue je postii i ako se deo teine nasipa iskoristi za
usmeravanje rezultantne sile pritiska tla. To se moe postii izvoenjem konzolnog ispusta
sa zadnje strane zida, na pogodnoj visini (Sl. 509a). Druga mogunost je izvoenje zida sa
zategom, kojom se na pogodnoj visini zidu obezbeuje horizontalni oslonac. Zatega je
usidrena u materijal nasipa (Sl. 509b). Osim utede, ove mere mogu masivne zidove uiniti
ekonominim i za vee visine.

Sl. 509. Masivni potporni zid sa konzolom i sa zategom

Sl. 510. Aktivni pritisak tla za zid sa konzolom i zid sa vie konzola
Konzolni ispust donosi dvostruki benefit. S jedne strane, teina nasipa iznad konzole
poveava teinu zida i pomera teite ka nazad, a, sa druge, deo zida ispod konzole je
izloen manjem pritisku tla. Na Sl. 510a prikazan je princip odreivanja promene pritiska tla
sa dubinom kod zida sa konzolnim ispustom.
Aktivni pritisak na zid raste linearno sa dubinom (koeficijentom Ka) samo do donje ivice
konzole. Tlo uz zid neposredno ispod konzole nije optereeno teinom materijala, zbog
ega je vertikalni, a time i horizontalni, pritisak jednak nuli. Od konzole do take d, pritisak
raste bre (sa koeficijentom bonog pritiska veim od Ka) zbog injenice da po vertikali fg
deluje pritisak intenzitetom koji odgovara dubini od povrine terena, pa se vei deo tog
pritiska smicanjem prenosi na zid. Od take e (odreena uglom 45+/2) nanie, pritisak je
ponovo funkcija dubine od povrine terena. Kako se taka d ne moe poloajno pouzdano
odrediti, to valja pretpostaviti linearni prirast pritiska od c do e. Druga mogunost je
pretpostaviti da se zadnja zidna povrina lomi po potezu fca, emu odgovara isprekidani
dijagram aktivnih pritisaka tla na zid.
Oigledno, poveanje duine konzolnog ispusta utie povoljno na stabilnost zida, kao i
poveanje njihovog broja (Sl. 510b).
17. Potporni zidovi
367
Zatega postavljena na pogodnoj visini (Sl. 511a) preuzima horizontalnu komponentu pritiska
nasipa, pa ukupna teina zida moe biti znatno manja nego kod klasinog masivnog zida.
Zatege se postavljaju na meusobnom podunom rastojanju izmeu 1.5 i 4m, a
koncentrisana sila iz zatege se na zid raspodeljuje putem armiranobetonskog serklaa
ubetoniranog u zid. Potrebna duina zatege (obezbeuje da se dodatno ne poveava
aktivni pritisak), l, odreena je uglovima prikazanim na Sl. 509b (uglovi odgovaraju onima na
Sl. 495). Preporuuje se zajedniko sidrenje zatega posebnim, ukopanim, zidiem.

Sl. 511. Zid sa zategom
Aktivni pritisak na zid sa zategom se odreuje kao i za zid bez zatege, osim u sluaju kada
zatege nisu dovoljne duine, pa je aktivni pritisak neophodno poveati saglasno Sl. 511b.
17.5. 17.5. 17.5. 17.5. UGAONI UGAONI UGAONI UGAONI (KONZOLNI) (KONZOLNI) (KONZOLNI) (KONZOLNI) POTPORNI ZIDOVI POTPORNI ZIDOVI POTPORNI ZIDOVI POTPORNI ZIDOVI
Konzolni AB potporni zidovi se formiraju od relativno tankih ploastih elemenata ploe i
rebra. Optereenje od zemljanog pritiska prenose savijanjem. Potrebnu ravnoteu sila
(stabilnost) uspostavljaju teinom nasipa na temeljnoj ploi.

Sl. 512. Konzolni armiranobetonski potporni zidovi
Karakteristini oblici su prikazani na Sl. 512: konzolna vertikalna ploa je ukljetena u
temeljnu. Jednostavan oblik ini njihovo izvoenje takoe vrlo jednostavnim.
Karakteristina shema optereenja, data na Sl. 513, izaziva maksimalne momente savijanja
na mestu ukljetenja ploe u stopu, zbog ega je ovde potreban relativno jak presek i zbog
ega se zidovi esto rade promenljive debljine (Sl. 512b). I pored ovoga, racionalne visine
zidova ovog tipa ne prelaze 6m
79
. irina temeljne ploe se odreuje iz uslova zadovoljenja
doputenih napona u kontaktnoj povri i uobiajeno je u intervalu 0.4 do 0.7 visine zida.

79
Sve preporuke ovog tipa shvatiti samo okvirno.
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
368
Najee (najracionalnije je) se temeljna ploa projektuje veinski isputena sa zadnje strane
zida, a manjim delom s prednje (oko 0.15 visine). No, mogua su i druga reenja poput onog
na Sl. 512a, gde je ploa simetrino postavljena u odnosu na stub, ili se ploa moe pruati i
ispred zida (nepovoljno) (Sl. 514a).

Sl. 513. Karakteristina shema aktivnog i reaktivnog optereenja od tla
Mogu se izvoditi sa zubom ispod temeljne ploe (Sl. 514) u cilju poveanja otpora na
otklizavanje (poveanje pasivnog otpora s prednje strane zida i neto uveano trenje, #17.3).
Postoje nedoumice vezane za optimalni poloaj zuba po irini stope. Uobiajeno, postavljan
je ispod zida, pre svega zbog pogodnosti armiranja (armatura zida produena u zub).
Meutim, pokazalo se da u ovom poloaju, moe da redukuje stabilnost zida na preturanje.
Danas se smatra da ga je bolje locirati na kraju zida (Sl. 514, poslednja slika).

Sl. 514. Temeljna ploa ispred zida i zidovi sa zubom
Takoe, mogu se izvoditi i sa jednim ili vie konzolnih ispusta po visini sa ciljem redukcije
rezultante aktivnog pritiska tla (Sl. 515), ali i zbog povoljnije distribucije momenta
(reckaste, zbog dejstva koncentrisanih momenata na zid) du visine zida. Interval
racionalne primene ugaonih zidova, na ovaj nain moe biti proiren do visina od oko 8-9m.

Sl. 515. Konzolni ispusti u zidu
17. Potporni zidovi
369
Elementi konzolnog zida se dimenzioniu saglasno uticajima, kao ploe koje prenose
optereenje u jednom pravcu, za jedininu duinu zida. Na Sl. 516 prikazani su
karakteristini dijagrami momenata savijanja i potrebe za armaturom, te princip armiranja
elemenata glavnom armaturom.

Sl. 516. Dimenzionisanje ugaonog potpornog zida
Vertikalna armatura zida se postavlja spolja uz zadnju ivicu zida, a podeona horizontalno, na
manjoj statikoj visini. Poeljno je ovu armaturu kao neprekinutu voditi iz ploe, gde u
donjoj zoni radi kao glavna armatura ispusta s prednje strane zida. Saglasno dijagramu
momenata, glavna armatura zida se, ka vrhu, moe redukovati. Poeljno je i pojaano
armiranje podeonom armaturom u vrhu zida (kraj konzole), te njeno obuhvatanje
uzengijama. Data su dva primera armiranja konzolnih zidova na Sl. 517.

Sl. 517. Primeri armiranja konzolnih zidova sa zubom
17.6. 17.6. 17.6. 17.6. UGAONI POTPORNI ZIDO UGAONI POTPORNI ZIDO UGAONI POTPORNI ZIDO UGAONI POTPORNI ZIDOVI SA KONTRAFORIMA VI SA KONTRAFORIMA VI SA KONTRAFORIMA VI SA KONTRAFORIMA
Veliki momenti savijanja u korenu zida ugaonih potpornih zidova, ine ih racionalnim samo
za relativno male visine. Dodavanjem kontrafora, po cenu uslonjavanja izvoenja,
efikasnost konzolnih zidova se znaajno uveava. Postavljeni na razmacima koji su najee
u intervalu (1/2 3/4)H i, preporueno, ne manje debljine od 25cm, kontraforima se
angauje i drugi pravac prenoenja optereenja, ime elementi mogu dobiti manje debljine.
Naelno, kontrafori mogu biti pozicionirani i ispred i iza zida, ali je drugi sluaj povoljniji bar
u meri u kojoj kontrafori nisu smetnja (Sl. 518), iako je sa prednje strane postavljen -
pritisnut.
Optereeni kao i klasini konzolni zidovi (Sl. 519), zidovi s kontraforima imaju zidne i
temeljne ploe koje se, bar delimino, ponaaju kao ploe ukljetene po tri svoje ivice (Sl.
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
370
520, Sl. 521). U gornjem delu, zidovi su primarno savijani u horizontalnom pravcu, sa
zategnutom prednjom stranom izmeu kontrafora (oslonaca), odnosno zadnjom stranom u
neposrednoj okolini rebara. Donji deo zida je primarno savijan u vertikalnom pravcu
(zategnut na zadnjoj strani) sa maksimalnim ordinatama momenta savijanja u sredinjem
delu. Na Sl. 521, prikazane su odgovarajue linije loma, koje ukazuju na pravce prenosa
optereenja (Sl. 520).

Sl. 518. Ugaoni zidovi sa kontraforima

Sl. 519. Aktivni i reaktivni pritisak tla na zid
Priblian proraun uticaja moe pratiti ovakvu predstavu rada zida (kruta ukljetenja na
krajevima), ali treba imati na umu da e tako dobijeni rezultati ostati samo gruba
aproksimacija realnih, te da se precizniji proraun moe smatrati obaveznim.

Sl. 520. Prenos optereenja kod zidova s kontraforima
Na Sl. 522 prikazani su dijagrami (sa karakteristinim presecima) zida u horizontalnom
(rezultiraju potrebom za horizontalnom armaturom) i vertikalnom pravcu. Na narednoj slici
(Sl. 525) dati su dijagrami potrebe za armaturom (opet sa karakteristinim poprenim
presecima kroz povrinske dijagrame).
17. Potporni zidovi
371

Sl. 521. Savijanje zida sa kontraforima i princip armiranja

Sl. 522. Distribucija momenata savijanja, u dva pravca, u zidu
U cilju poveanja stepena ukljetenja na ivicama ploastih elemenata, ovakvi zidovi se mogu
izvoditi sa kosim vutama, kako je to prikazano na Sl. 523a. Takoe, kod ovih zidova mogue
je izvoenje relaksirajuih ploa, sa slinim ciljem pominjanim kod konzolnih (Sl. 523b).

Sl. 523. Vute na spojevima ploastih elemenata i primena relaksirajue ploe

Sl. 524. Naini poveanja sigurnosti na klizanje zida
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
372
Poveanje sigurnosti na otklizavanje je, osim zubom, mogue postii i izvoenjem temeljne
ploe u nagibu (Sl. 524). Iako nepovoljnija za izvoenje, kosa ploa predstavlja efikasnije
sredstvo spreavanja klizanja.

Sl. 525. Dijagrami potrebe za armaturom u zidnom elementu
Armiranje zida prati tok zatezanja. Horizontalna armatura ima maksimum na spoljanjoj
strani izmeu kontrafora, a na unutranjoj iznad njih (Sl. 529, presek A-A). U donjem delu
zida, pri sredini raspona odreenog rebrima, se javlja maksimalna potreba za vertikalnom
armaturom. Preseci se u vertikalnom pravcu dimenzioniu na kombinovane uticaje momenta
savijanja i aksijalne sile, dok su aksijalne sile u horizontalnom pravcu praktino
zanemarljive.

Sl. 526. Distribucija momenata savijanja, u dva pravca, u ploi
Slino se moe analizirati i prenos optereenja za deo temeljne ploe iza zida (Sl. 521, linije
loma). Dijagrami momenata su dati na Sl. 526, a potreba za armaturom na Sl. 527.

Sl. 527. Dijagrami potrebe za armaturom u temeljnoj ploi
Konano, na Sl. 528 je prikazan i karakteristini oblik deformacije potpornog zida, u skladu
sa prethodno analiziranim uticajima.
Prednji deo temeljne ploe radi u statikom sistemu konzolne ploe optereene s donje
strane (Sl. 526a).
Rebra (kontrafori) se mogu analizirati kao grede promenljive visine preseka, koje su
pritisnute na mestu spoja sa zidnim elementom. Otud, zidni element sadejstvuje u prenosu
17. Potporni zidovi
373
pritiska, pa je uobiajen tretman rebara kao greda T-oblika poprenog preseka. Po kosoj
ivici kontrafora javlja se potreba za (redovno) velikom koliinom zategnute armature. Kako
ova armatura ima funkciju zatege kojom se spreava razmicanje krajeva zida i ploe, to je
posebnu panju potrebno posvetiti njenom dobrom usidrenju. Ostatak kontrafora se armira
ortogonalnom armaturnom mreom, poput zida. Pri tome, horizontalna armatura ima
funkciju poprene armature grede promenljive visine poprenog preseka (Sl. 529).

Sl. 528. Deformisani model potpornog zida i ugib ivice temeljne ploe

Sl. 529. Armiranje zida sa kontraforom
17.7. 17.7. 17.7. 17.7. OSTALI TIPOVI POTPOR OSTALI TIPOVI POTPOR OSTALI TIPOVI POTPOR OSTALI TIPOVI POTPORNIH NIH NIH NIH ZIDOVA ZIDOVA ZIDOVA ZIDOVA
17.7.1. 17.7.1. 17.7.1. 17.7.1. PLOASTI POTPORNI ZI PLOASTI POTPORNI ZI PLOASTI POTPORNI ZI PLOASTI POTPORNI ZIDOVI DOVI DOVI DOVI
Ploaste potporne zidove formiraju jaki stubovi, postavljeni na odreenom meusobnom
rastojanju, i vertikalne ploe ili ljuske (konveksne ka nasipu), koje se u horizontalnom pravcu
na njih oslanjaju (Sl. 530). Budui da temeljna ploa, na ovaj nain, izostaje, zid ovakve
konstrukcije prenosi optereenje samo u horizontalnom pravcu.
Kako sa dubinom nasipa raste i intenzitet pritiska tla, to se zidni elementi mogu izvoditi
promenljive debljine, irei se ka dnu. Takoe, zbog oblika dijagrama momenata savijanja
po duini stubova, i ovi se mogu izvoditi promenljive visine poprenog preseka.

Sl. 530. Ploasti potporni zidovi
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
374
Zavisno od reenja (a, ovakvi zidovi se esto izvode i montano), ploasti element moe biti
tretiran kao kruto ili elastino ukljeten na krajevima, ili, pak, zglobno.

Sl. 531. Mogunost oblikovanja potpornog zida sa kontraforima
Jedna vrsta prelaznog reenja izmeu ploastih i ugaonih potpornih zidova sa kontraforima
prikazana je na Sl. 531.
17.7.2. 17.7.2. 17.7.2. 17.7.2. UGAONI ZIDOVI OD PRE UGAONI ZIDOVI OD PRE UGAONI ZIDOVI OD PRE UGAONI ZIDOVI OD PREFABRIKOVANIH ELEMENA FABRIKOVANIH ELEMENA FABRIKOVANIH ELEMENA FABRIKOVANIH ELEMENATA TA TA TA
Budui da su ugaoni potporni zidovi, po pravilu, dugake konstrukcije malog broja pozicija,
esto je racionalno njihovo montano izvoenje od prefabrikovanih elemenata. Mogunosti
komponovanja su brojne (Sl. 532).

Sl. 532. Razliite mogunosti montanog izvoenja ugaonih potpornih zidova
Konzolni zidovi (bez kontrafora) mogu biti formirani od prizmatinih montanih elemenata
pogodne duine, koji imaju kompletan presek potpornog zida. Reanjem elemenata jedan
do drugog na pripremljenu podlogu formira se zid. Iako je primenom gradiline
prefabrikacije na ovaj nain mogue raditi konzolne zidove u kompletnom rasponu njima
odgovarajuih visina (Sl. 533a,b), injenica da su ovakvi pojedinani montani elementi
kabasti i velike teine ih ini pogodnima pre svega za niske zidove, kakvi se na primer sreu
kod peronskih konstrukcija (Sl. 533c).


Sl. 533. Montani ugaoni zidovi bez kontrafora
17. Potporni zidovi
375
Vilji zidovi se, zato, mogu raditi iz dva dela, ili se jedan deo preseka zida moe izvesti
betoniranjem na licu mesta (Sl. 534).
Kao prefabrikovani, ugaoni zidovi sa kontraforima se retko projektuju klasinog oblika.
Umesto toga, nastoje se iskoristiti prednosti koje prefabrikovana proizvodnja nudi u smislu
oblikovanja i razuivanja preseka. U tom smislu, mogunosti su brojne, a najee
primenjivane su prikazane na Sl. 535. Konzolni element se moe prefabrikovati zajedno sa
kontraforom na nain da obezbedi oslonce za horizontalne talpe, koje poreane jedna na
drugu formiraju zid. Druga prikazana mogunost je da se elemenat kontrafora zameni dobro
usidrenom zategom.

Sl. 534. Montani ugaoni zidovi bez kontrafora

Sl. 535. Montani ugaoni zidovi sa kontraforima
17.7.3. 17.7.3. 17.7.3. 17.7.3. ZIDOVI TIPA VITLOVA ZIDOVI TIPA VITLOVA ZIDOVI TIPA VITLOVA ZIDOVI TIPA VITLOVA I T I T I T I T- -- -ZIDOVI ZIDOVI ZIDOVI ZIDOVI
Zidovi tipa vitlova se formiraju od kratkih montanih armiranobetonskih elemenata koji se
slau u vitla u obliku pravougaonika koji se napune sipkim materijalom propusnim za vodu:
pesak, ljunak, sitni lomljeni kamen (Sl. 536).

Sl. 536. Zidovi tipa vitlova
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
376
Krajevi montanih gredica su proireni glavama na krajevima (Sl. 537), ime obavljaju ulogu
limitera i spreavaju razmicanje elemenata/bokseva. Za vee visine zida vitlovi se mogu
projektovati u vie redova (Sl. 537, desno).
Ovakvi zidovi se vrlo brzo i jednostavno sklapaju, a ne zahtevaju ni teku mehanizaciju za
izvoenje, niti jaku temeljnu konstrukciju. Nasip se ugrauje i zbija sa napredovanjem
gradnje, zbog ega zid postepeno preuzima optereenje. Pogodni su za za stabilizaciju
kosina.

Sl. 537. Proirenja montanih gredica kod zidova tipa vitlova
Slinu ideju koriste i, takozvani T-zidovi (Sl. 538). Formiraju se od prefabrikovanih
elemenata koji formiraju bokseve koji se ispunjavaju materijalom nasipa. Prijem smicanja je
reen putem trnova prikazanih na Sl. 539b.

Sl. 538. Potporni T-zidovi

Sl. 539. Postavljanje prvog reda, trnovi i elo T-zida
Poput prethodnih, brzo i jednostavno se izvode i ne zahtevaju jaku temeljnu konstrukciju,
samo laku izravnavajuu temeljnu traku.
17. Potporni zidovi
377
17.7.4. 17.7.4. 17.7.4. 17.7.4. ARMIRANA ZEMLJA ARMIRANA ZEMLJA ARMIRANA ZEMLJA ARMIRANA ZEMLJA
Armirana zemlja je nain izrade potpornih zidova razvijen tokom 60tih godina XX veka
(Francuska). Armiranjem zemlje u nasipu ostvaruju se gravitacioni princip rada zidova
nainjenih od samog materijala nasipa.
Ovi zidovi se sastoje od tanke membrane koja je velikim brojem tankih zatega vezana s
masivom nabijene zemlje iza nasipa. Pri tome, sile s membrane se trenjem prenose iz zatega
u zemljani materijal, a trenje obezbeuje vertikalni pritisak tla (Sl. 540). Ovo materijal nasipa
ini elementom samog zida.


Sl. 540. Armirana zemlja princip
Membranu formiraju ploasti (retko zakrivljeni) prefabrikovani armiranobetonski ili elini
elementi oblikovani na nain da se uklapaju principom pero-ljeb. Na ovaj nain se
obezbeuje krutost membrane u svojoj ravni (Sl. 541).

Sl. 541. Izgled lica zida od armirane zemlje
Znaajna prednost ove vrste zidova se ogleda i u injenici da membrana zida zahteva samo
mali trakasti temelj u dnu, kao poetak zida.
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 9. avgust 2011
378
Zatege se rade od pocinkovanog pljosnatog elika ili nekog drugog metala (5 do 10cm
iroke metalne trake, debljine 3 do 5mm), geotekstila (danas preovlaujue) ili od drugih
sintetikih materijala neosetljivih na koroziju, a sa visokom vrednou modula elastinosti
(male deformacije). Uobiajena rastojanja zatega su data na Sl. 540 (poslednja slika).
Za zemljani nasip, preporuuje primena nekoherentnog granulastog materijala.

Sl. 542. Zid od armirane zemlje tokom gradnje i gotovo lice
Izvoenje ovakvih zidova podrazumeva in-situ izvoenje izravnavajue temeljne trake,
postavljanje donjeg reda prefabrikovanih elemenata membrane, nasipanje zemlje,
postavljanje i fiksiranje traka, nabijanje novog sloja zemlje, a zatim se ciklus ponavlja za
sledei red elemenata, do vrha zida.
Slini su i zidovi sa usidrenim zategama prikazani na Sl. 543. Umesto trenjem, zatege silu
zatezanja okolnom tlu veinski predaju na mestu njihovog sidrenja. Kako trenje ovde nije od
primarnog znaaja, koriste se zatege krunog preseka, povoljnije u smislu lakeg
obezbeenja antikorozivne zatite.

Sl. 543. Zidovi sa usidrenim zategama
Kao manu ovog sistema, u odnosu na prethodni, treba navesti injenicu da se sile u
usidrenim zategama angauju tek nakon realizovane deformacije.
17.8. 17.8. 17.8. 17.8. DRENAA DRENAA DRENAA DRENAA
Za razliku od zidova od montanih elemenata, koji su, po pravilu, vodopropusni i ne
zahtevaju posebne mere za odvod atmosferske vode, armiranobetonski zidovi spreavaju
njen protok kroz tlo. Za dugih padavina nivo podzemne vode moe znaajno porasti i
preopteretiti zid. Zato se dreniranjem mora spreiti rast hidrostatikog pritiska na zid.
Nasip od peska ili ljunka je propusan, voda od otkopane kosine tee slobodno do zida, pa
su za drenau dovoljni posebni otvori u nivou (nieg) tla na razmaku od oko 2m. Ako postoji
mogunost da koliina priliva vode povremeno moe biti vrlo velika (sluaj kada se skuplja
voda sa vee padine, na primer), otvore je poeljno ostaviti i na visini iznad nivoa tla. U nasip
17. Potporni zidovi
379
se ispred otvora stavlja krupniji materijal, koji ne moe proi kroz drenani otvor, a zatim
postepeno sve sitniji do, granulacije materijala nasipa/tla (Sl. 544). Povrinsko prelivanje
vode preko zida se predupreuje profilacijom povrine rigolom.

Sl. 544. Dreniranje potpornog zida sa nasipom od propusnog materijala
Ukoliko je nasip od nepropusnog glinovitog materijala, na otkopanoj kosini se postavlja
propusni drenani sloj (Sl. 545), ime nivo podzemne vode ni ne ulazi u zonu aktivnog klina.

Sl. 545. Dreniranje potpornog zida sa nasipom od nepropusnog materijala
Poeljno je da se na dnu drenanog sloja nalazi drenana cev. U prolosti su se ove cevi
izvodile od razliitih materijala (od kamena, keramike, azbest-cementne...), a danas
preovlauje primena plastinih cevi, esto sa ugraenim slojem za filtriranje od geotekstila
(Sl. 546).

Sl. 546. Plastine drenane cevi