Uticaj Kontaminirajućih Čestica Na Smanjenje Radnog Veka Kotrljajnih Ležaja - Pregled Istraživanja

Uticaj kontaminirajudih estica na smanjenje radnog veka kotrljajnih leaja; pregled istraivanja
Ristid Marko1 91/09
Saetak: Kontaminacija kontakata mainskih elemenata od strane vrstih estica je ozbiljan problem u svim industrijskim sektorima. estice ija se veliina krede od nekoliko nanometara do nekoliko mikrometara su odgovorne za povedanje habanja i katastrofalne otkaze leajeva, zupanika, bregastih mehanizama, semeringa, i maina. Habanja koja mogu da prouzrokuju takve kontaminacije su abrazija, povrinski urezi, ljuspanje, zamor materijala, pa ak i struganje u zavisnosti od operacionih uslova i mehanikih karakteristika estica. Ulja i maziva esto sadre takve kontaminante, koji su ili generisani unutar maine ili su uneti iz spoljnjeg okruenja. Kontaminirajude estice mogu biti unesene u kontakt izmeu kotrljajnih elemenata i otetiti dodirne povrine elemenata unutar leaja. Veliki broj takvih pojedinanih otedenja moe naneti veliku tetu kotrljajnim elementima i leaju. Kljune rei: estice, krhotine, kontaminacija, habanje, podmazivanje, kotrljajni leajevi
1 UVOD
Poslednjih decenija, estina kontaminacija se smatra jednim od glavnih inenjerskih problema koja utie na pouzdanost mehanizama i maina od nano do makro razmera *1-3]. Ni jedan industrijski sector nije imun na ovaj problem, a pogotovu oni sektori industrije koji zahtevaju isto okruenje za neometan rad. Primeri gde se zahteva veoma isto okruenje su svi elementi koji se podmazuju i koji se nalaze meusobno u relativnom kretanju (leajevi, zupanici, klipovi u motoru, semerinzi, itd), minijaturni ureaji kao to su mikroelektromehaniki sistemi, ventili, mehanizmi, maine u prehambrenoj industriji, maine u farmaceutskoj industriji, elektronska industrija, aeronautika industrija, kao i mnoge druge inenjerske primene. Ulje u sistemu za podmazivanje uvek sadri neki nivo estine kontaminacije. Ulje moe biti kontaminirano jo u poetku. estice takoe u toku rada mogu udi u sistem kroz oduke. Osim toga, estice mogu biti generisane unutar mainskog sistema habanjem ili korozionim procesom. Tokom perioda uhodavanja kotrljajnih i kliznih komponenata, estina generacija moe biti vrlo visoka ak i u veoma istom sistemu *4+. Zbog toga je vana efikasna filtracija tokom ovog perioda. Eksperimentalni rezultati pokazuju da jedan sat filtracije sa filterom od 3 m tokom uhodavanja kotrljajnih leajeva moe smanjiti i habanje i koliinu samogenerisanih estica do 10 puta *5]. Ali takva filtracija je skupa i verovatno nebi bila najbolje ekonomsko reenje *6+. Leajevi sa kotrljajnim elementima su pogotovo osetljivi na otedenja prouzrokovana krhotinama koje se nalaze u ulju. Ovo je zbog toga to se kotrljaju po glatkim
1
marko.a.ristic@gmail.com
povrinama i potreban im je tanki razdvajajudi uljni film kako bi pravilno funkcionisali. Krhotine su obino vede od debljine uljnog filma; pa kada budu uhvadene u kontakt oteduju dodirne povrine. Ovo dovodi do inicijacije pukotina koje kasnije dovode do zamora materijala ili do intezivnog abrazivnog habanja. Eksperimentalni rezultati Nilsson-a [7+ pokazuju da abrazivno habanje prouzrokovano tvrdim esticama moe znatno izmeniti povrinski profil prstena i kotrljajnih elemenata u leaju. vrsti kontaminanti mogu poticati iz razliitih izvora. estice mogu nastati u toku proizvodnih i montanih procesa, mogu biti generisane habanjem, unete iz spoljne sredine, unete tokom odravanja i popravke. Nesredna je injenica da se u svim kontaktima meu mainskim elementima neprekidno nalaze na hiljade miliona kontaminirajudih estica, koje smanjuju radni vek dotinih komponenata, mehanizama i maina. Problem kontaminacije vrstim esticama je poeo da privlai panju poslednjih decenija, naroito posle 1980-tih, to je dovelo do poboljanja u istodi i homogenosti elika od kojih se izrauju kotrljajni leajevi, povedanja njihove nosivosti, smanjenja irine tolerancijskih polja kao i celokupnu minijaturizaciju ureaja. Prva injenica se odnosi na to da je prerani otkaz leajeva usled povrinskih nesavrenosti i mikropukotina na povrinama delova leajeva i nehomogenosti materijala leajeva stvar prolosti, to dovodi u centar panje prouavanje drugih mehanizama otkaza kao to su oni koji su povezani sa esticama neistode. Druga injenica (opteredenja i irina tolerancije) znai da se uljni filmovi u koncentrisanim kontaktima kao to su izmeu kuglice leaja i kotrljajne staze generalno smanjeni, to ini kontakte ranjivijim na otedenja usled delovanja vrstih estica. Treda injenica (minijaturizacija) znai da male estice sada imaju vedi uticaj zato to je njihov odnos veliine prema kontaktima uvedan. Moderna inenjerska praksa i istraivanje su dokazali tetan uticaj vrstih estica veliine od 0,1 do 100 m u tipinim hidrodinamikim ili gasnim uljnim filmovima veliine od nekoliko nanometara do nekoliko mikrometara. Svaki put kada se estica sabije u uzani procep izmeu kontakata, ona napravi lokalne brazde na kontaktnim povrinama, koje su u najboljem sluaju elastine (povratne) a u najgorem sluaju plastine (trajne). Svako otedenje koje se napravi na povrinama zavisi od veliine, tvrdode, i krtosti estice, tvrdode povrine, koeficijenta trenja izmeu kontaktnog para estica/povrina, brzine, i tipa kontakta: kotrljanje, klizanje, obrtanje ili neka kombinacija od ovih. Do sada su identifikovani i razliiti oblici otedenja: izdubljenje, abrazija, lokalno termiko otedenje, ljuspanje, raspadanje i troenje. Povrinsko izdubljenje je najeda pojava koja se javlja usled dejstva vrstih estica *9-12] i prouavana je eksperimentalno *11, 12+ i teorijski uz pomod naponskih analiza *9, 10] i preko analize konanih elemenata *13-15+. Povrinska abrazija nastala od kontaminirajudih estica je takoe veoma esta i privukla je dosta panje u literaturi *8, 16-25+. Otkriveno je i da neka termalna otedenja od frikcionog zagrevanja, kao i izezavanje uljnog filma u koncentrisanim kontaktima su takoe povezani sa prisustvom kontaminirajudih estica. Specifino, spekulisano je a i eksperimentalno demonstrirano da akumulacija estica na ulazu u kontakt koji se podmazuje moe da smanji snabdevanje kontakta uljnim mazivom, izezavanje elastohidrodinamikog filma pa ak i raspadanje i troenje kontaktnih povrina *1, 3, 26-31+. Tipian primer ove pojave je gomilanje i blokiranje ulaza elastohidrodinamikog filma od strane ai u dizel motorima *29-31] i motora koji koriste recirkulaciju izduvnih gasova. Osim toga kompresija i plastino smicanje estica u elastohidrodinamikom kontaktu se smatra odgovornim za frikciono zagrevanje i nastajanje termalnih brazdi [1, 3, 29, 30-37+, naroito kod kliznih kontakata. Frikciono zagrevanje je intezivnije kada veoma tvrde estice prenose velike kontaktne pritiske *32-34+, ak i kada su estice relativno male. Ipak, pokazano je teorijski da su metalne, elastine, meke estice takoe opasne zbog velike efektivne zone trenja tokom njihove plastine deformacije *3, 29, 35-37]. Pored direktnog brazdanja i termalnog efekta od strane kontaminanata, takoe je i hemijska degradacija tenih lubrikanata od strane estica veoma vana. Ovo dovodi do promene u efektivnoj viskoznosti i takoe do promena u frikcionim performansama *38-40], ubrzanu oksidaciju ulja, koroziju, reakciju i neutralizaciju aditiva u lubrikantima kao to su ZDDP (Zn*(S2P(OEt)2]2) i drugi [31, 41-44]. Efekti kontaminacije na mehanizme maina u smislu smanjenja radnog veka komponenata su intenzivno prouavane eksperimentalno *45-57+, i matematiki *58-61+. Literatura koja se bavi estinom kontaminacijom je veoma velika, i najvedi deo istraivanja je obavljem nakon 1970-tih. Svaki pokuaj prezentovanja dobre revizije tog rada u razumnoj koliini prostora je veoma zahtevan zadatak. Ipak, uprkos vanosti problema, ovakvih literalnih revizija ima veoma malo *1-3, 62-65].
Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09
2 POREKLO ESTINE KONTAMINACIJE

vrsti kontaminanti mogi poticati iz razliitih internih ili eksternih izvora. Oni su obino sporedni proizvodi razliitih procesa ukljuujudi habanje vrstih tela u razliitim oblicima i pod razliitim uslovima. Mogu se navesti slededa etiri izvora kontaminanata (neke kategorije se preklapaju).
2.1 Unutranji izvori, izuzimajudi estice nastale habanjem

Veliki broj estinih fragmenata svih veliina i oblika obino ostaju u novo proizvedenom i novo sklopljenom sistemu mehanikih komponenata, kao to je na primer motor sa unutranjim sagorevanjem. Primeri ukljuuju sporedne proizvode proizvodnih procesa kao to su metalni opiljci i keramika poput silicijum karbida od struganja ili izlivanja u peanim kalupima, ljuspice farbe, ra, i tako dalje *66]. Ove estice su naroito opasne zato to su one obino poprilino velike (do nekoliko milimetara u veliini). Filtriranje ovakvih kontaminanata iz sistema je od velikog znaaja, zbog ega na primer proizvoai automobila preporuuju prvu zamenu ulja u motoru ved nakon 1000 km. Naalost ni nova ulja za podmazivanje nisu najbolji lek poto i ona u sebi sadre razliite neistode, ukljuujudi prljavtinu, prainu, vlakna, metalne opiljke, metalne okside, itd *41+. Ovo potie od tipinog procesa proizvodnje ulja koje ukljuuje meanje sirovih materijala od razliitih dobavljaa koji se dopremaju u rezervoarima, istakanje u kontejnere, skladitenje, isporuivanje, itd. Najvedi proizvoa kotrljajnih leajeva SKF, je izjavio 1991. *67+ da tipini rezervoar od 200 litara novog ulja u sebi sadri vie od 1,1 milijarde estica vedih od 5 m; to je koncentracija od 5,5 miliona estica po litru ulja (pod predpostavkom jednake preraspodele estica u ulju). ta vie, po skoranjem radu Dwyer Joyce-a [65], industrijska ulja sadre 0,1-1,0 g/l estica.
Slika 1: estice u nekoridenom motornom ulju (Kjer [68])
Problem kontaminacije novog ulja je primeden barem od 1980-tih. Na primer, 1981. Kjer [68] je izneo rezultate ferografske analize novog motornog ulja gde se primeduje veliki broj metalnih i nemetalnih estica. To je ukljuivalo sferne estice do 30 m u veliini (slika 1(a)), metalne opiljke do 50 m (slika 1(b)), i nemetalne estice nepravilnog oblika do 100 m (slika 1(c)). Jones [69+ je 1983. pronaao gvozdene opiljke uz pomod ferografije u normalnim istim lubrikantima za dizel motore i izneo da je njihovo poreklo verovatno od katalizatora koji se koriste u procesu rafinacije, mada su sline estice ponovo dedektovane u ponovno preidenom ulju. Leng i Davies *70] 1988. su identifikovali vie varijanata opiljaka uz pomod ferografske i spektrometrijske analize koridenog ulja iz dizel motora proizvedenog i pakovanog u Junoj Africi. Opiljci koji su pronaeni su bili od minerala kalcijuma veliine 30 m (slika 2(a)), minerala silicijuma do 25 m (slika 2(b)), estice dobijene habanjem (slika 2 (c)), estice na bazi gvoa 3-20 m (slika 2 (d)), estice od istig hroma (slika (e)), veliki organski otpaci (slika 2 (f)), i ostalo. Stachowiak je takoe u elaboratu *71+ 1991. opisao veliki broj raznovrsnih kontaminanata naenih u nekoridenim uljima.
Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09 3
Slika 2:
estice u nekoridenom mazivnom ulju za Dizel motore (Leng i Davies [70])
2.2 Unutranje generisane, estice koje potiu od habanja

Unutranje generisane estice koje potiu od habanja su nastale kao deo raznoraznih procesa habanja [72-75+. To ukljuuje abraziju ( tvrde, grube i otre estice skidaju materijal sa meke povrine uz pomod mehanizma koji ukljuuje brazdanje, seenje, cepanje, istiskivanje, udubljivanje i ostalo), odvajanje delida materijala sa povrine uz pomod adhezije, erozija, povrinski zamor kao kod leajeva, piting kod zupanika i forme katastrofalnog raspadanja usled zaribavanja. Primeri ovih estica i njihovih izvora ukljuuju eline estice nastale od punog zupanika, aluminijum, bronza i bakar nastalih od pua i kudita reduktora; silikati (praina i pesak) nastali od livakih kalupa itd.
2.3 Spoljni izvori

Velike estice (do milimetra u veliini) esto ulaze u mehaniki sistem zbog neefikasnog zaptivanja izmeu mehanikog sistema i spoljnjeg okruenja, na taj nain u sistem ulaze vazduh, praina, pesak, balast sa eleznikih ina, metalni opiljci, stakleni opiljci i drugo.
2.4 estice unete tokom popravke i odravanja sistema

Raznovrsne velike estice ulaze u sistem tokom procesa popravke i odravanja kao to je na primer zamena ulja, promena filtera, semeringa, itd.
3 TIPOVI KRHOTINA, MORFOLOGIJA I KLASIFIKACIJA

Veliki deo literature je posveden identifikaciji krhotina i estica dobijenih habanjem radi svrhe pradenja stanja i analize habanja. Za estice iz spoljnjeg izvora, ovo pomae radi predvianja rizika od otedenja kao i donoenja mera radi prevencija otkaza. Za estice dobijene habanjem, automatska klasifikacija u smislu oblika, veliine, i povrinske teksture moe biti vana za pradenje stanja mainskih elemenata, zakazivanja remonta, dijagnozu problema. Klasifikacija estica je uglavnom zasnovana na ferografiji [76] i kompjuterski podranoj vizualizaciji i indedifikaciji *77+ sa numerikom karakterizacijom morfologije estica *71, 78]. Morfologija estica moe biti specifikovana u funkciji oblika estica, veliine, povrinske topografije, boje i debljine [73+. Ovo obino zahteva skenirajudu elektronsku mikroskopiju (SEM) radi detaljne vizuelne inspekcije. Korisni morfoloki vodii *79, 80+ mogu razvrstati sledede tipove estica (pogledati takoe tabelu 1): sferne, nepravilne glatke ovalne, zdepaste i ploaste, vijugaste, spiralne, rascepke, rolne, niti i vlakna. Jednostavna klasifikacija u smislu oblika i detalja ivica je prezentovana od strane Roylance-a u elaboratu [77] (slika 3).
Slika 3:
Karakteristike oblika estica i karakteristike ivica estica (Roylance *77])
Tabela 1 Oblici i moguda porekla estica (Trevor *79], Knowandy [80]) Oblik estice Tipian naziv Neka moguda porekla Loptaste Nepravilne glatke ovalne Zamor, troenje metala Atmosferska praina
Zdepaste Ploaste Vijugave Rolne
Metalni opiljci; delidi leaja, krhotine kamena Metalni delidi; farba; bakar u mazivu Metalni opiljci dobijeni tokom rezanja na visokim temperaturama u proizvodnji Verovatno slino kao i ploaste samo u rolovanoj formi Polimeri, pamuk, vunena vlakna; povremeno metal
Niti i vlakna
SEM je nezavisni alat za ocenjivanje estica i on je naporan, skup, nedosledan i zahteva ekspertsko znanje. Ipak, SEM se obino kombinuje sa metodama numerike karakterizacije, koje su bazirane na protokolima za automatizaciju i kompjuterizaciju klasifikacije. Pogodni numeriki opisi estica koji se odnose na veliinu (prividnu povrinu, duinu, perimetar, i ekvivalentan prenik) i spoljni oblik (odnos strana, faktor oblika, konveksnost, izduenje, uvijenost, hrapavost, itd.) *77-83]. Razvijeno je nekoliko tehnika za analizu slika kao to je opis granica estica sa fraktalnom topografijom *69, 78] radi kvantifikacije vanih karakteristika estica, i radi predvianja njihovog potencijalnog uticaja kao to je na primer abrazivnost. Ipak, preliminarna, empirijska ocena na osnovu porekla estica moe dati dovoljno podataka za procenu njihove veliine i oblika.
Tabela 2 Tipovi estica prema tvrdodi (dobijeno iz referenci [2], [67] iz tabele 6.1 iz [112]) Tip estice Tvrdoda *HV+ Tip Izvor Veoma Do 40 Plastika, papir, drvo, tekstil, Eksterni za nemetalne meke biljna vlakna, isti metali materijale; eksterni i poput zlata, srebra, bakra, interni za metalne olova, kalaja, aluminijuma, materijale nikla Meke, 55-280 Meki elik, mesing, bronza, Kudita, leine metalne aluminijum, bakar posteljice Tvrde, 700 elik (leajevi i zupanici); Otvrdnute povrine metalne liveno gvoe Tvrde, krte Obino do 1300 za Keramika (silicijum-karbid i Proizvodnja (pasta za keramiku mada moe biti i silicijum-nitrid) i korund lepovanje, tocila za vie bruenje, itd) Karakterizacija estica i pradenje stanja radi razumevanja generisanja estica *84, 86] je dostiglo zadovoljavajudi nivo. Razvijeni su automatizovani sistemi za prepoznavanje obrazaca koridenjem ekspertskih baza podataka. Ipak, to ne moe biti potpuno tano zbog slinosti nekih estica koje su
nastale u razliitim procesima. Na primer, estice slinog izgleda mogu nastati pod uticajem razliitih adhezivnih procesa habanja [87+. Mada ipak, estice se mogu povezati sa specifinim procesima habanja, ili zaptivnim neefikasnostima i pomodi u dijagnozi operacionih problema i prevenciji katastrofalnih otedenja *73+. Nekoliko primera ukljuuju (a) strugotina ili trakasti metalni otpadak koji moe nastati u procesu mainske obrade povezan sa abrazivnim habanjem, koji moe biti rezultat delovanja tvrdih grubih otrica i/ili tvrdih i otrih otpadaka koji abrazivno deluju na meku povrinu: (b) veliki, blokasti i nepravilni delidi, koji nastaju usled troenja materijala *73+ (tabele 1 i 2): i (c) sferni metalni delidi, koji su karakteristika procesa mainske obrade kao to su bruenje, mada takoe mogu nastati usled nekoliko drugih razliitih procesa kao to de biti objanjeno. Sferni delidi objanjavaju nemogudnost automatskog sistema za prepoznavanje obrazaca da potpuno zameni strunog inenjera u toj oblasti. Specifino, nekoliko mehanizama je povezano sa nastajanjem sfernih estica nastalih habanjem *88-92+ ukljuujudi troenje kotrljajnih kontakata *84, 93-95], abrazija [91-96], habanje usled klizanja [97-99], kontaktna korozija [89, 100-102+, glaanje *103, 104], kavitaciona erozija [105], erozija usled elektrinog pranjenja *98], i hemijske reakcije ( na primer, glikol (sredstvo za hlaenje) u reakciji sa aditivima u motornom ulju kao to su kalcijum-sulfat i ZDDP formira tvrde uljane lopte u dizel motorima *106, 107+). Vedina od ovih procesa imaju zajednike elemente, kao to su klizanje sa plastinim deformacijama, frikciono zagrevanje pradeno naglim hlaenjem, velika brzina, oksidacija, i drugi. Izgleda da sferine estice obino nastaju od primarnih estica nastalih habanjem, koje su postale sferine usled termohemijskih akcija i/ili hemijskih reakcija. Ukljuujudi da su sferine estice nosioci upozorenja procesa troenja i nadolazedih otkaza, njihova karakterizacija u procesu pradenja je veoma vana. Ipak, kao to je predhodno objanjeno, otkrivanje njihovog porekla zahteva vie informacija osim izgleda, boje ili teksture. Dodatne informacije koje su potrebne je vrsta materijala. Razliite metode *73, 75, 108+ se koriste za utvrivanje materijala estica ukljuujudi ferografiju [70, 76, 109-111], spektroskopiju sa disperzijom energije, analizu emisije infra-crvenim i X zracima, itd. Morfologija estica i indentifikacija materijala bi trebali, naravno da budu pradeni evaluacijom tvrdode estica, to je glavna komponenta potencijala estica da nanesu tetu. Generalno sposobnost estica da nanesu tetu je analogna njihovoj tvrdodi. Odnosno, estice meke od 40 HV se smatraju bezopasnim u mnogim aplikacijama [63+ (mada ne i uvek po iskustvu nekih istraivaa, to de kasnije biti objanjeno). Korisna, generalna klasifikacija u pogledu tvrdode estica je prikazana u Tabeli 2, koja je napravljena od referenci [2] i [67] i Tabeli 6.1 reference [112].
4 KODLJIVI UTICAJI VRSTIH KONTAMINANATA NA KONCENTRISANE KONTAKTE

Velika koliina istraivakog rada je opisala rizike kontaminacije vrstim esticama u radu mainskih elemenata. Ovo je dovelo do usavravanja standarda o istodi ulja, koji se zasnivaju na koliini estica i gravimetrijskim analizama kao i usavravanje protokola za formalizovanje ispitnih procedura, kako bi se izbegli otkazi hidraulikih sistema pogotovo u avio industriji *113, 114+. Najvedi obim istraivanja su izvrili inenjeri u industriji kotrljajnih leaja, jer su kotrljajni leajevi jedni od najotedenijih elemenata zbog kontaminacije ulja. Istraivanje uticaja efekata estica krhotina protee se nekoliko decenija. Jo 1927. godine, McKee [115+ je izmerio povedanje trenja u hidrodinamikim leajevima koje prouzrokuje kontaminacija ulja. Kako se trenje povedava tako se povedava i radna temperatura i habanje leajeva, to su dokazali 1951. Roach [116], 1952. Rylander [117], 1965. Broeder i Heijnekamp [118]. Hirano i Yamamoto [119+ su 1959. Izvrili nekoliko testova sa kuglama i kontaminiranim uljem u kome su bile razliite vrste mekih i tvrdih estica. Pronali su da estive povedavaju habanje i da meke estice (kao to je metalni prah) povedavaju troenje tako to se nagomilavaju na ulazu u procep izmeu kliznih ili kotrljajnih povrina i blokiraju cirkulaciju i zamenu ulja. U istraivanju obavljenom 1977, Fitzsimmons i Clevenger *120] su objavili da je habanje koninih kotrljajnih leajeva u kontaminiranom ulju proporcionalno koliini kantaminanata. U nepogodnoj situaciji, estice krhotina mogu da blokiraju ulaznu zonu kontakta i smanje doturanje ulja kod kontakta kod koga se ostvaruje elastohidrodinamiko podmazivanje [121]. Kako se nedostatak ulja kroz kontakt povedava tako se i pritisak povedava sve do maksimuma na izlaznoj zoni iz kontakta gde
je uljni film najtanji (slika 4), povrina prenoenja opteredenja je manja to takoe utie i na mogudnost prenoenja opteredenja [122].
Slika 4
Kontaktni pritisak i debljina uljnog filma [123]
Problem habanja kotrljajnih leajeva od strane delida krhotina je stavljen u inenjersko razmatranje u automobilskoj industriji od strane General Motors-a 1971. sa slededom izjavom *2, 62, 124+: Prisustvo neistoda u kotrljajnim leajevima je odgovorno za vie od 90% otkaza kod kotrljajnih leajeva; tamo gde se leajevi odravaju istim tokom montae i podmazuju istim uljem, gde su zatideni preporuenim zaptivnim elementima, nebi trebalo oekivati ovakve probleme. Avionska industrija je u jo rizinijoj situaciji. Wedeven *125] je u studiji 1979. godine izneo da je estina kontaminacija glavni uzrok otkaza komponenata kod propulzionih sistema. U studiji objavljenoj 1979. godine od strane Cunningham-a i Morgan-a [126+, izneeno je da je uzronik priblino 20% svih otkaza leajeva kod avionskih motora, transmisije i pomodnih ureaja kontaminacija od estinih krhotina. SKF je 1991. godine izneo da je 14% svih otkaza kod leajeva prouzrokovano kontaminacijom *67]. Jasna izjava o efektu kontaminacije ulja na smanjenje radnog veka leaja je izneta na 64. strani SKF-ovog generalnog kataloga: Nekoliko kuglinih leajeva 6305 sa i bez zaptivaa je testirano u visoko kontaminiranoj sredini (zupasi prenosnik u kuditu sa pozamanom koliinom krhotina). Kod zaptivenih leajeva se nije javio otkaz, a testiranja su prekinuta iz praktinih razloga nakon to su zaptiveni leajevi radili i do 30 puta due nego li to je bio eksperimentalni radni vek nezaptivenih leajeva. Radni vek nezaptivenih leajeva bio je 0,1 od izraunatog L10 Konano 2001. godine objavljeni rad od strane Ai-a [56+ uz pomod Timken Kompanije (USA), jednog od najvedih proizvoaa kotrljajnih leajeva, u kome je izneto da je kontaminacija bila uzronik otkaza u procenjenih 75% svih leajeva koji su otkazali pre nego to su dostigli svoj garantovani radni vek.
Slika 5
ematski prikaz Stribekove krive i njena povezanost sa reimima podmazivanja, vibracijama, i mehanizmina habanja; gornja slika: opisi vibracija i eme, u kojima isprekidana linija pokazuje rotacione vibracije ( npr. neravnotea, savijeno vratilo, odstupanje od saosnosti), puna linija pokazuje tranzitne vibracije (udari i rezonantni talasi); sredina: ematski prikaz mehanizma habanja; dole: Stribekova kriva sa koeficijentom trenja , brzina , viskoznost , opteredenje
Inzvarendni rezultati u vezi smanjenja radnog veka leajeva i hidraulinih sistema od strane kontaminiranih mazivnih ulja su prezentovani u mnogim publikacijama videti na primer sluajeve date na stranama 76-77 reference [41+. Na primer eksperimenti koji je izvrio Okamoto u elaboratu [127] 1972. godine pokazuju 80-90% smanjenja radnog veka kotrljajnih leajeva kada se keramike, silikonske i gvozdene estice konstantno dovode u sistem za podmazivanje leajeva (brzinom od 12 mg/h). Pozamaan rad je posveden istraivanju efekata kontaminirajudih estica na habanje motora sa unutranjim sagorevanjem, naroito uticajima koji imaju pesak i praina usisani zajedno sa vazduhom na klipne prstenove, kouljice cilindra, rukavce leita, i bregasta vratila *128, 129]. Rezultati pokazuju da kontaminirajude estice razliitih veliina i oblika, unete kroz filtere za vazduh ili ulje, kao i one generisane unutar motora usled habanja i sagorevanja su veoma odgovorne za habanje motora. Takve studije su postavile jo od 1960. godine u centar panje problem pravilne filtracije, kao glavni nain smanjenja kontaminacije od vrstih estica *130]. I zaista, benefiti pravilne filtracije ulja i vazduha su neosporivi (mada postoje odreeni problemi sa ultra-finom filtracijom zbog poveanja gubitka energije prilikom pumpanja ulja i odstranjivanja nekih aditiva iz sintetikih ulja). U eksperimentalnom istraivanju objavljenom 1974. godine od strane Dalal-a u elaboratu [131] u saradnji sa SKF-om, pokazano je da se
radni vek kotrljajnih leajeva povedao nekoliko puta prilikom prelaska sa 10 m filtracije na ultraisti sistem. Povedanje radnog veka koridenjem ultra fine filtracije takoe su pokazali 1979. Loewenthal i Moyer [46]; nekoliko godina kasnije (1982), Loewenthal je u elaboratu [48] koristio dvostepenu filtraciju na grupe jednorednih kuglinih leajeva i doao do slededih zakljuka u vezi sa njihovim otkazom: Ultra fina filtracija dovela je do dvostrukog povedanja radnog veka kotrljajnih leajeva u odnosu kada je korideno ulje filtrirano filtrima od 3 m, i otprilike povedanje radnog veka tri puta nego li kada su korideni filteri od 49 m. Jasno je da prema istraivanjima filtracija igra glavnu ulogu u smanjenju habanja mainskih delova od strane kontaminirajudih estica i krhotina, i izbegavanju preranih otkaza. ta vie filteri se mogu koristiti u dijagnostike svrhe i pradenju stanja maine u realnom vremenu uz pomod analize krhotina, i pradenje razlika pritiska [132+. Pad pritiska u filtru znai njegovo zapuenje od strane vrstih kontaminanata; ovo je obino 0,2 bara kod novog ulja i novog filtra, a moe dostidi vrednosti od 2,5 bara pre nego to doe do neophodnosti promene filtra u hidraulikom sistemu. Odgovajajuda finoda filtra za odreenu namenu je od velike vanosti. esta greka u ovoj oblasti je pogreno razumevanje ocene efikasnosti filtera i njegove posledice na filtraciju. Prema ISO 4572 standardu, filtar se moe rangirati prema slededem odnosu: , gde su i brojevi estica po jedinici zapremine (100 ml) fluida vedeg od m u veliini koji ulaze i izlaze iz filtera, respektivno. Oigledno, ovaj odnos se odnosi na specifinu veliinu estica u mikrometrima, to je naglaeno u indeksu u . Na primer, filter karakteristike znai da za svakih 200 estica veliine 14 m ( ) koje ulaze u filtar, oekuje se da od tih estica samo jedna iz njega i izae iz filtera. Ono to se ede komercijalno primenjuje je efikasnost filtera (u procentima), koji se definie kao =(broj zadranih estica)/(broj estica na ulazu) = . Na primer, efikasnost filtriranja za predhodni primer od je =99,5%. Ovo nekome moda zvui dosta dobro, ko moe predpostaviti da je efikasnost od 99,5%, to u nekom sluaju moda i nije potrebno. Ipak, koristedi =99,9% i traedi beta, dobija se , to je pet puta bolje (ekvivalentno pet puta istijem mazivu) nego li kod . Generalno koridenjem date jednaine moe se pokazati da filter sa efikasnodu od 99,9% je deset puta efikasniji u nego li filtar sa 99,0% efikasnodu. Zbog ega se mora biti obazriv jer mala razlika u procentualnoj efikasnosti moe znaiti veliku razliku u kontaminaciji. Kao rezultat mnogih slinih istraivanja, ISO je razvio univerzalni standard za merenje i oznaavanje nivoa kontaminacije u fluidima poznat kao ISO KOD istode *137, 138], kao na primer kod 4406:99. Ovo na merenje broja i veliine estica u uzorku fluida, pradeno dodavanjem ISO koda tome iz tabele. Kod se zatim uporeuje sa zadatim kodom za dati mehaniki sistem, koji je odreen na osnovu dozvoljenog stebena habanja i optimalnog radnog veka [139].
10
5 FAZE HABANJA I VIBRACIJE TOKOM RADNOG VEKA KOTRLJAJNIH LE@AJEVA

Proces habanja i zamora materijala kod kotrljajnih kontakata u kotrljajnim leajevima tokom razliitih faza radnog veka ematski je prikazan na slici 6.
Slika 6
Gornja slika: koliina istroenog materijala u leaju poevi od faze uhodavanja pa do otkaza prouzrokovanog prevelikim troenjem ili zamorom materijala. Donja slika: odgovarajuda evolucija rada leaja poevi od perioda uhodavanja pa do otkaza prouzrokovanog zamorom materijala na kotrljajnim povrinama i podpovrinama (fotografija: otkaz usled zamora materijala)
5.1 Poetak rada kotrljajnih leajeva (uhodavanje)

Pod pogodnim uslovima tokom poetka rada, dolazi do efekta kotrljajnog poliranja leajeva, uglavnom uz pomod plastine deformacije povrinskih nepravilnosti. Efekat kotrljajnog poliranja se polako gubi kako se smanjuje povrinska hrapavost i dolazi do prelaska izmeu meovitog podmazivanja u elastohidrodinamiko podmazivanje. Proces uhodavanja moe se ponovo aktivirati promenom radnih
11
uslova [122, 140, 141, 142, 143+. Svaka deformacija neravnine u kotrljajnom leaju tokom uhodavanja predstavlja izvor vibracija. Mikro-abrazivno i klizno habanje kod kotrljajnih kontakata su delom odgovorni za izmene na kontaktnim povrinama, za habanje kod kotrljajnih kontakata, i za formiranje estinih krhotina tokom uhodavanja [144+. Plastina deformacija prouzrokovana abrazijom i mikropukotine prouzrokovane zamorom materijala su slabi izvor vibracija. Abrazivno habanje i povrinska udubljenja prouzrokovani su esticama koje se nalaze u ulju tokom perioda uhodavanja leaja *145]. Abrazivno habanje od strane kontaminirajudih estica tokom uhodavanja obino dovodi do povedanja hrapavosti i proizvodi jo vedu koliinu estica i zbog toga smanjuje mogudnost za stabilan rad leaja *140+. Lomljenje estica, abrazija koju izazivaju estice, i pogoranje kontaktne dinamike zbog povedanja hrapavost povrina dovode do povedanja vibracija u kotrljajnom kontaktu. Tokom uhodavanja, naprezanja koja dovode do lokalnog troenja u hrapavim oblastima, mogu dovesti do pojave jo vede hrapavosti. Mala dubina mikroudubljenja dovodi do malog zapreminskog gubitka materijala, ali proizvode puno malih krhotina. Mikropiting povedava nivo vibracija u leaju, preko dinamike kontakta, zbog povedanja hrapavosti povrina i povedanog sadraja estica u kontaktu. U zavisnosti od uslova kotrljanja tokom uhodavanja poetna glatkoda povrina se moe ili povedati ili smanjiti.
5.2 Habanje i zamor materijala kod kotrljajnih leajeva pod stabilnim uslovima rada
Vedi deo radnog veka leaja bi trebao da traje tokom perioda njegovog stabilnog rada, nakon perioda uhodavanja. Uhodane povrine imaju najvedu glatkodu i vibracije su na svom najniem nivou. Radni uslovi tokom perioda stabilnog rada konano de odrediti da li de leaj doiveti samo habanje kotrljajnih kontakata, ili de mehanizam habanja uznapredovati do zamora materijala (slika 6). Kao i kod uhodavanja, mikro-klizanje kod kotrljajnog kontakta je odgovorno za deo abrazivnog habanja i klizajudeg troenja i odvajanja estica materijala, kao i formiranje estinih krhotina tokom perioda stabilnog rada [144]. Abrazivno habanje i povrinska udubljenja mogu povedati hrapavost kotrljajnih povrina i smanjiti radni vek leaja *121, 146-150]. Lomljenje estica, abrazija koju izazivaju estice i povedana dinamika kontakta kao rezultat povedanja hrapavosti doprinose povedanju vibracija tokom perioda stabilnog rada. Kada leaj radi iznad graninih uslova habanja, leaj de doiveti zamor materijala, odnosno naglo povedanje prskotina stvorenih od poetnih mikropukotina. Dislokacija i formiranje pukotina kao i kasnije relativno kretanje izmeu naprslih povrina dovode do povedanja vibracija.
5.3 Ubrzano habanje i povedanje pukotina kod kotrljajnog kontakta i otkaz rada kotrljajnog leaja
Choi i Liu [151] su podelili poslednju fazu procesa zamora materijala kod kotrljajnog kontakta na dva perioda. Kod prvog perioda ne postoji znaajan porast amplitude vibracija, kako se inicijacije pukotina i njihovo irenje pojavljuju ispod povrine. Drugi period pokazuje znaajno povedanje amplitude vibracija, zbog formiranja i napredovanja ljutenja materijala sa povrine. Jednom iniciran i razvijen u lokalni otkaz usled pitinga, uslovi rada leaja se pogoravaju kroz formaciju krhotina dobijenih habanjem, povedanje hrapavosti povrina, povedanja dinamikih opteredenja i dolazi do faze progresivnog pitinga i razvoja otkaza. Proces ubrzanog pitinga je praden povedanjem nivoa vibracija, povedanjem brzine stvaranja krhotina, i povedanjem veliine krhotina *152].
Povedanje hrapavosti povedava tangencijalne sile na kotrljajnim elementima u leaju. Povedanje u nivou vibracija, povrinske hrapavosti, i tangencijalnih sila u leaju mogu dovesti do sekundarnih otedenja kao to su pukotine kotrljajnih staza, koje obino potiu od vedih jama i udubljenja postepeno dobijenih zbog zamora materijala, kao i lomove kaveza. U najgorem scenariju, lom kaveza dovodi do blokade kretanja kotrljajnih elemenata. Kotrljajni leajevi koji rade u ulju kontaminiranom sa vrstim esticama emituju um i vibracije. to znai da se njihovo propadanje moe akustiki detektovati. Zapravo, analize vibracija se koriste kao alat za pradenje i zakazivanje remonta kako bi se izbegli katastrofalni kvarovi. Tipini primeri vibracija koji se javljaju kod leajeva koji rade u kontaminiranom ulju i mazivu mogu se videti na slici 7, uzeto iz referenci [133, 134]. Slini efekti zbog prisustva kontaminanata, kao to su povedano habanje i vibracije, pradeni su i kod drugih mainskih elemenata kao to su zupanici *135]. Sari je u elaboratu [136] eksperimentisao sa cilindrinim zupanicima koji rade u kontaminiranom ulju sa veoma finim esticama praine, simulirajudi uslove koji postoje u pustinjama, kamenolomima i rudnicima. Ovi rezultati su pokazali povedano abrazivno habanje i povedanje povrinskih temperatura na bokovima zubaca, gde se javlja veliko klizanje kao to je u blizini podnoja zubaca. Ovakvi efekti su posmatrani u razliitim mainskim elementima, i pokazano je da je habanje vede ukoliko postoji klizanje.
Slika 7
(a) Vibracije kod leajeva nakon 60 minuta rada sa: (a) novim uljem; (b) ista kao (a) samo sa kontaminantnim esticama veliine 40 m; (c) amplituda akustinih umova sa kontaminiranom masdu koja sadri 0,02 masenih procenata kvarcne praine; (d) isto kao (c) osim sa 10 puta vedom koliinom praine nego li u (c); (e) isto kao (c) osim sa 100 puta vie praine u odnodsu na (c). Sluajevi (c) i (e) uzeti od Akagaki [133]. Sluajevi (c) do (e) uzeti od Miettnen i Andersson *134]
13
6 PONAANJE ESTICA U KONCENTRISANIM KONTAKTIMA

Ponaanje kontaminirajudih estica u koncentrisanim kontaktima dosta zavisi od njihove veliine i mehanikih karakteristika, ukluijudi njihovu tvrdodu i krtost. Takoe to zavisi i od tvrdode dodirnih povrina, njihovog koeficijenta trenja, kinematskih uslova kontakta (kotrljanje, klizanje, obrtanje ili kombinacija ovih). Na primer, kod kontakta kod koga dominira kotrljanje, izolirane estice se ponaaju kao na slici 8, prema eksperimentalnom i teorijskom radu DwyerJoyce [2], Sayles [64], Ville i Nelias-a [11] izmeu ostalih. Specifino, (a) elastine estice (slika 8 (a)) se deformiu i postaju pljosnate njhova novodobijena debljina se smanjuje dok se ne izjednae pritisne sile deformanije i otpornosti materijala ( kod kontakta koji se podmazuju, ta debljina je obino ista kao i srednja vrednost debljine uljnog filma neporemedenog kontakta, prema eksperimentalnim rezultatima Wan-a i Spikes-a [26+); (b) lomljive estice male tvrdode (slika 8 (b)) se rano lome jo u zoni zahvata i proizvode male fragmente, koji mogu udubiti povrine to zavisi od njihove maksimalne veliine u odnosu na prosenu debljinu uljnog filma u tom kontaktu; (c) krte estice velike tvdode (slika 8 (c)) se mogu slomiti kasnije u ulaznoj zoni i da proizvedu velike fragmenta, koji mogu potom udubiti kontaktne povrine; i (d) male i tvrde (nekrte) estice se ponaaju kruto (slika 8 (d)), deformiudi elastino ili elastoplastino kontaktne povrine ukoliko su te estice vede od prosene debljine uljnog filma u tom kontaktu.
Slika 8
Ponaanje estica u kotrljajnim kontaktima u zavisnosti od karakteristika materijala od kojih potiu (napravljeno iz referenci [2] i [64])
6.1 Elastine estice

Eksperimentalni rad na ponaanju elastinih estica u koncentrisanim kontaktima je fokusiran na elastohidrodinamike, kotrljajne i kotrljajno/klizne kontakte *2], [11], [12], [50+. Ponaanje elastinih estica u dominirajude kotrljajnim kontaktima je predstavljeno na slici 9. estice malih modula elastinosti (meke) se izduuju pod pritiskom, a rezultujude trenje sa kontaktom dovodi do povedanja kontaktnog pritiska. To moe dovesti do velikog, plitkog udubljenja ak i sa veoma mekim esticama, na primer sa tvrdodom od samo 40 HV, u zavisnosti od konane veliine zazora kod kontakta *64+. Drugaije, kontaktne povrine mogu primiti estice elastino. Tvrde estice, sa druge strane, obino de udubiti povrine sa
kojima su u kontaktu (slika 9) sa ulegnudem koje se pojavljuje u oblasti gde je tvrdoda kontaktne povrine manja. Eksperimentalne dokaze spomenutih jamica dali su Ville i Nelias [11, 12+ ak i u kontaktu sa malim kliznim kretanjem. U svakom sluaju, udubljenje prouzrokovano elastinim esticama zavisi od odnosa klizanje/kotrljanje u kontaktu, pri emu se kod vedeg klizanja dobijaju i tanje estice koje se deformiu.
Slika 9
Mehanizmi deformacija kontaktnih povrina od strane mekih elastinih estica (levo) i tvrdih elastinih estica (desno) u kotrljajnim kontaktima [2/2]
Detaljno analitiko modeliranje ponaanja elastinih estica u kotrljajnim kontaktima je dato u elaboratu Hamer-a [9, 10] u drugoj polovini 1980-tih. Hamerov model je prosto i efikasno analizirao kompresiju idealno plastinog , krunog diska (estice) u elastinom, asimetrinom, frikcionom kontaktu sa ravnim povrinama izmeu kontaktnih delova i koriden je za predvianje poetka ulegnuda. Dobijena je jednostavna jednaina, uz predpostavku nepokretnih kontaktnih povrina, koja slui za procenu kritine veliine estice ili njene tvrdode, to bi dovelo do plastine deformacije kontaktnih povrina delova *63]
(1)
gde su i efektivni prenik i debljina spljotene estice, je koeficijent trenja izmeu estice i kontaktnih povrina dela, je tvrdoda dela, je tvrdoda estice. Jednaina (1) daje kritini odnos estice. Pored ovoga se mogu napraviti i mape bezbednih i nebezbednih podruja rada na primer, Sayles u elaboratu [63+. Ova analiza je manje tana za vede kritine odnose D/t. Slinu jednainu je dao i Ai *56], ponovo uz predpostavku nepokretnih kontaktnih povrina
( )
)]
(2)
15
gde je donja granica prenika estice sa kojim se izbegava udubljenje a je debljina uljnog filma (slino veliini u jednaini (1)). Poreenje rezultata jednaine (1) *63+ i jednaine (2) *56], i Harmera u elaboratu [10+ izvrio je Underwood (slika 2.13 reference *153]), koji je otkrio da jednaina (1) precenjuje a jednaina (2) potcenjuje kritino gledite odnosa u poreenju sa Hamerovim elastinim modelom u elaboratu [10+, oigledno zato to su prve dve bazirane na nepokretnim kontaktnim povrinama. Hamer-ov model je kasnije proiren kako bi pokrio plastine deformacije kontaktnih povrina kotrljajnih kontakta [154] uz primenu Johnson-ovog kavitacionog modela (videti sekciju 6.3 reference [155+) kao i preko FEA analize. I ovaj proireni model je ponovo koriden za konstruisanje mapa bezbedne/nebezbedne zone rada sobzirom na zadatu maksimalnu tvrdodu estica radi izbegavanja otedenja u odnosu na relativnu veliinu estica (prenik neformirane estice podeljen sa debljinom uljnog filma (slika 10)) [154]. Numeriko modeliranje ponaanja mekih estica je znatno poboljano koridenjem FEA analize. Ovo je uinjeno poetkom 1990-tih od strane Hamer-a i Hutchinson-a [154] i Dwyer-Joyce-a [2]. Nekoliko godina ranije, Ko i Ioannides [13+ su ved izvrili FEA analizu asimetrinog kontakta sfere (estice) na ravnoj povrini a takoe i problem linijskog kontakta cilindra na ravnoj povrini. Ipak, oni su koristili kontaktni pritisak izraunat preko Hamer-ovog modela za zadato opteredenje umesto da preko FEA analize ree distribuciju pritiska. Ipak njihovi izraunati profili udubljenja su se dobro podudarili sa izmerenim tokom eksperimenta.
Slika 10 Tipina mapa bezbedne/nebezbedne zone rada za elastine meke estice u kontaktu sa kotrljanjem/klizanjem [3], [36]
U drugoj polovini 1990-tih, Nikas [3+ je proirio teorijsko istraivanje Hamer-a, Dwyer-Joyce-a, Saayles-a, sa novim analizama elastoplastinih udubljenja sa sferinim elastinim esticama, u linijskim elastohidrodinamikim kontaktima kod kojih se javlja kotrljanje/klizanje. Ukljueno je nekoliko novih elemenata kao to su sile u fluidu koje deluju na estice kao i prelazno frikciono zagrevanje kada se estica plastino deformie izmeu elastinih povrina koristedi teoriju termoelastinosti i pomerajudi izvore toplote [29, 35, 36]. Nikas-ov teorijski pristup analiza u vezi frikcionog zagrevanja elastinih estica u koncentrisanim kontaktima potvrdio je teorijske rezultate Khonsari-a i Wang-a [33+, koji je izraunao temperaturne flaeve od nekoliko stotina stepeni Celzijusa sa prostim modelom neelastinih, abrazivnih estica.
16
Prema teorijskim rezultatima Nikas-a u elaboratu [3, 29, 35, 37], kada sferina elastina estica ue u elastohidrodinamiki kontakt, momentalno se lepi za povrinu u kontaktu koji ima vedi koeficijent trenja. Statike i dinamike sile u fluidu su dominantne od momenta kada estica ue u zazor izmeu kontakta. Ipak, one brzo bivaju savladane od strane normalnih i frikcionih sila koje deluju na esticu od strane kontaktnih povrina elemenata i estica biva spljotena. Kako se estica vue prema kontaktu, ona se praktino kompresuje i izduuje. Deformisanje estice dovodi do frikcionog zagrevanja izmeu estice i povrina koncentrisanog kontakta kao i unutar estice. Ovo lokalizovano zagrevanje se prenosi na povrine kontaktnih elemenata kondukcijom i konvekcijom preko okolnog fluida. Zatim se maksimizira kako estica ulazi u Hercovu zonu kontakta, to je takoe pradeno maksimizacijom Slika 11 Distrubucije temperaturnih fleeva na dodirnim kontaktnog pritiska na esticu *3, povrinama, kontakta sa kotrljanjem/klizanjem, 29, 35, 37]. Ova analiza pokazuje elastohidrodinamikim kontaktom, 0,52 da se toplota koja se prenosi na nakon hvatanja sferne meke elastine estice kontaktne povrine rasipa u dubinu od 20 , tvrdode 100 HV. estica je osam puta koja je jednaka radijusu izvuenog meka od kontaktnih povrina delova. Brzina (finalnog) diska estice i da je klizanja : 1 ; odnos klizanje/kotrljanje=1; toplota koja se prenosi na fluid debljina filma 0,7 . estica se lepi za zanemarljiva, kao i toplota koja je kontaktnu povrinu 1, koja ima vedi koeficijent generisana unutar estice od trenja, i klizi do povrine 2. *3], [37] strane plastinog smicanja. U tipinom kontaktu sa klizanjem i kotrljanjem koji se javlja meu mainskim elementima kao to su leajevi i zupanici, estici je potreban deo milisekunde do nekoliko milisekundi da proe kroz kontakt. Prema tome, frikciono zagrevanje dovodi naglih temperaturnih fleeva i kratkotrajnih termikih napona. U matematiki kompleksnom modelu koji ukljuuje trodimenzionalan termoelastini, tranzitni prenos toplote, temperaturno zavisne mehanike i termike osobine, i termika anizotropija, Nikas je u elaboratu [3, 37+ izraunao da temperaturni fleevi od elastinih estica premauju 1000C dobijeni za vreme jedne polovine milisekunde (slika 11). Kao rezultat toga dobijaju se vrela mesta, naroito na povrinama na kojima se lepe estice (grafik na slici 11), to moe dovesti do, po Nikas-ovom terminu lokalnog struganja *35+. Takva vrela mesta, koja su pradena sa plastinim deformacijama, mogu izgledati kao glatka i sjajna (belo obojena) udubljenja, koja su tako nastala zbog naglog zagrevanja do visokih temperatura to je pradeno naglim hlaenjem u kontaktu sa uljem. Eksperimentalni dokazi ove pojave mogu se nadi u odeljku 12.4 (sluaj 4) Talliana *159], Ville-a i Nelias-a [11, 12], i Ville-a u elaboratu [160] na izgledu udubljenja dobijenih od krhotina; eksperimentalni rezultati Zantopulos-a [161+ o habanju koninih valjanih leajeva imaju takoe slinosti sa ovim.
17
Termika naprezanja dobijena kao rezultat frikcionog zagrevanja mogu otetiti kontaktne povrine i mogu potpuno dominirati meu ostalim mehanikim naponima *3, 36, 37], u zavisnosti od radnih uslova. Generalno, dominantnost termikih napona nad mehanikim naponima pokazana je u nekoliko studija, na primer kao u referencama [162] i [163+. Kao to je predpostavljeno od strane Nikas-a u elaboratu [3, 37], visoko frikciono zagrevanje od strane estinih krhotina moe dovesti do strukturnih promena kao to je transformacija martenzita u austenit na 700-800C. Ovo u kombinaciji sa brzim hlaenjem u kontaktima koji se podmazuju dovede do zaostalih napona i mogudnosti da se na povrini pojave termo-pukotine. Povrinske pukotine, kada se izloe tipinom visokom pritisku elastohidrodinamikih kontakta, mogu naglo da napreduju. Zapravo, u analitikoj analizi termo-mehanikih efekata u kontaktima sa visokim brzinama klizanja, Marscher [164+ je spekulisao da veliki pritisni termiki naponi mogu objasniti pojavu povrinskih pukotina sa talozima, koje mogu dovesti do ubrzanog habanja i troenja. Osim toga, termiki naponi od frikcionog zagrevanja dovode podruje sa maksimalnim naponima blie povrini *165, 166+, to dovodi do inicijacije termo-pukotina kao to su one koje su posmatrane na ostruganim povrinama. Nedavno je sproveden pokuaj eksperimentalne verifikacije rezultata koje je dobio Nikas u elaboratu [3, 29, 35-37] od strane Underwood-a [153] i Ruddyhoff-a u elaboratu [167] u kolaboraciji sa Nikas-om. Ispostavilo se da je zadatak veoma zahtevan, i pored napora i sredstava koji su uloeni. Razvijena je aparatura za testiranje koja se sastojala od modifikovanog prstena u kome je ostvarivano elastohidrodinamiko trenje, postavljenog na skupoj infracrvenoj kameri kako bi se pratilo zagrevanje estica. Naalost, nisu mogli da se postignu potrebni uslovi tokom testiranja (estice su bile isuvie tvrde, brzine estica tokom zahvata su bile previe male, razmak frejmova na kameri je bio previe dugaak (6 ms)). Ipak, zbog tehnikih razloga objanjenih u referenci *153] (poglavlje 9) i [167] izmerene temperature su bile osetno nie od onih predvienih. I pored toga, dalja poboljanja u tehnikoj opremi i uzorcima estica se prieljkuju kako bi se izvrila korektna komparacija izmeu teorije i eksperimenata.
6.2 Tvrde estice

estice ija je tvrdoda oko ili iznad tvrdode povrina delova koji su u kontaktu se smatraju tvrdim. Takve estice su obino odgovorne za abrazivno habanje na povrinama, koje se javlja tako to se estice urezuju, klizaju i izrezaju brazde u materijalu. Generalno, razlikuju se dva tipa abrazivnog habanja [168]: habanje izbeu dva i izmeu tri tela. Kod abrazije izmeu dva tela, estice se utiskuju u meku povrinu i grebu tvru povrinu u kontaktu. estice koje se kotrljaju ili se tumbaju u klizajudim kontaktima i izazivaju seriju udubljenja su odgovorne za abraziju izmeu tri tela. Utvreno je u nekoliko eksperimentalnih studija [2, 8, 21, 22, 65] da u kontaktima sa jednom dodirnom povrinom koja je meka od druge, tvrde estice se uglavnom utiskuju u meku povrinu; osim toga ako postoji bilo kakvo klizanje izmeu kontaktnih povrina, utisnute estice de ogrebati tvru povrinu. Ovakva posmatranja pomau u predvianju tipa habanja i utvrivanju koja komponenta de biti pod vedim rizikom da doe do otkaza. Primer ovakvog habanja je abrazivno habanje eleznikih ina: prema dokazima koje je izneo Grieve [24+, estice koje se utiskuju u meke tokove i grebu tvru elezniku inu su odgovorne za habanje ina koje je 2,5 puta bre nego li habanje tokova. Ponaanje tvrdih (nekrtih) estica u elastohidrodinamikim kontaktima je generalno razliito nego li ponaanje elastinih, zato to se tvrde estice vie opiru deformaciji. Pokazano je *2, 8+ da tvrde estice tee da se otkotrljaju u centralnu ravnu zonu elastohidrodinamikog kontakta pravedi udubljenja a da se zatim otkotrljaju do ivice kontakta pravedi brazde i ogrebotine (slika 12(b)). Otedenje povrine prouzrokovano u ovom sluaju zavisi od odnosa prosene veliine estica i prosene debljine uljnog filma; prema Williams-u i Hyncica [21, 169], to kotrljanje se dogaa kada je pomenuti odnos manji od 2 (veliina estica mora biti manja od dvostruke debljine uljnog filma). ta vie, intenzitet kotrljanja i brazdanja kod abrazije sa tri tela u kontaktu zavisi i od oblika estica *170+, sa uticajnim parametrima kao to su odnos stranica, otrina, i ispupenost *171+. Prirodno, otrije estice imaju vedu verovatnodu da zaseu povrinu delujudi kao rezni alat.
18
Mehanika akcija tvrdih estica u koncentrisanim kontaktima je jasna za vizuelizaciju i shvatanje, ali termiki efekti prouzrokovani njihovim frikcionim zagrevanjem, slini onima opisanim u predhodnom odeljku, nebi trebali da budu zanemareni. Ovo je podrano eksperimentalnim dokazima [32, 34, 156-158] i teorijskim izraunavanjima *1, 3, 29, 33-37+. Prema izraunavanjima (referenca [37]), temperaturni fleevi reda veliine nekoliko stotina stepeni Celzijusa mogu se oekivati u mnogim sluajevima veoma opteredenih, kliznih kontakata kod kojih se kotrljaju tvrde i vrste estice. Meutim, akcija tvrdih estica nije uvek kodljiva. Primer za to je tipina pasta za zube, koja sadri abrazivne estice kako bi se ostvario bolji efekat idenja *172]. Literatura je puna studija o abrazivnom habanju, jer ova tema ima ozbiljne implikacije na prouavanje pouzdanosti maina.
Slika 12:
ema abrazivnog habanja u podmazanim kontaktima prouzrokovana esticama krhotina. (a) Duine ogrebotina kod valjaka leaja i spoljnjeg prstena *25]. (b) Vizuelizadija eme abrazivnog habanja koje je prouzrokovano od krhotina [2], [8+ uz pomod testova kugle-na-disku koristedi abrazivni dijamantski prah 0,5-100 m.
6.3 Krte estice

Krte estice male vrstode kao to su kvarc, staklo, i estice praine se uglavnom raspadaju u poetnoj zoni zahvata koncentrisanog kontakta (slika 8 (b)) pre nego to kontaktne povrine stupe u zahvat. Mali fragmenti koji nastanu ulaze u kontakt, prouzrokujudi udubljenja, abraziju, a deava se i da ne prouzrokuju nikakvu tetu to zavisi od veliine *2, 173+. Ako doe do nastanka tete, onda je ono obino u obliku plitkih udubljenja sa stepenastim kosinama, koje su rezultat malih i otrih fragmenata. Zbog plitkode i male veliine takvih udubljenja, njihovi zaostali naponi bide lokalizovani blizu povrine. Ipak, stepenaste kosine mogu biti inicijalni poetak prskotina zato to primaju koncentraciju napona prilikom kotrljanja.
19
Krte estice velike vrstode kao to su bor-karbid, aluminijumovi oksidi ili estice silicijum-karbida razbijaju se kasnije u zoni zahvata (slika 8(c)), proizvodedi vede fragmente koji mogu dovesti do vedih udubljenja ili lebova, u zavisnosti od minimalnog zazora u kontaktu i brzine povrina delova u kontaktu *2, 173]. Krte estice velike vrstode mogu plastino deformisati kontaktne povrine pre nego to se raspadnu. Jednom kada se desi inicijalna prskotina, fragmenti de udi u kontakt gde mogu da prouzrokuju jo vede otedenje to zavisi i od njihove veliine, vrstode lomljenja, i tvrdode kontaktnih povrina. Naalost, velike koliine krtih estica, uglavnom keramikih i silikatnih, pronaene su u uzorcima maziva iz razliitih mehanikih sistema *63+. U praksi, skoro sve keramike krhotine izazvade tetu otvrtnutom eliku [64+. Osim tvrdode estica koje proizvode inicijalnu prskotinu na povrini, dalja teta zavisi od veliine estice.
20
7 ZAMOR MATERIJALA KOD POVRINA OTE]ENIH USLED DELOVANJA KRHOTINA

Povrinska udubljenja i ogrebotine prouzrokovani usled delovanja estinih krhotina predstavljaju zone plastine deformacije. Zbog toga su povrinske ogrebotine okruene poljima sa zaostalim naponima sa podrujima koncentracije napona na ivicama tih udubljenja. Osim toga ogrebotine i udubljenja predstavljaju geometrijske defekte, to znai da je njihova povrina koja je pre toga bila glatka sada poremedena. Kao rezultat toga, naponski maksimumi su daleko iznad normalnih maksimalnih napona koji se javljaju na tim povrinama. Ovo je pokazano u mnogim eksperimentalnim istraivanjima, kao na primer Sayles i Loannides [62] 1980. godine. Slika 13 pokazuje kontaktni pritisak i podpovrinski raspored smicajnih napona kada valjak proe preko udubljenja dubine 50 m na suvom kontaktu. Maksimumi pritiska koji se javljaju na ramenima udubljenja vidljivi su na gornjem grafiku, sa maksimalnom vrednodu koja prelazi maksimalni Hercov pritisak na glatkom kontaktu za otprilike 150%. Donji grafik na slici 13 pokazuje konture normalizovanog smicajnog napona ispod kontaktne povrine. Uporeujudi podruje gde je kontaktni pritisak blizak kao onom na glatkom kontaktu sa podrujem gde je pritisak veoma drugaiji zbog postojanja udubljenja, koncentracija smicajnog napona blizu povrine i blizu ramena udubljenja je oigledna. Posmatrana koncentracija smicajnog napona je u najedem broju sluajeva odgovorna za pojavu inicijalnih povrinskih pukotina i njihovo kasnije irenje nakon odreenog broja ciklusa promene naprezanja.
Slika 13
Teorijski pritisak kod suvog kontaktan (gornji grafik) i odgovarajudi normalizovani napon smicanja u podpovrini (konturne linije, donji grafik) kada valjak pree preko udubljenja od 50 m u preniku *62]
21
Lokacija maksimalnog smicajnog napona tokom kotrljanja iznad udubljenja zavisi od intenziteta i smera trakcije (frikcije). Ville i Nelias [53+ eksperimentalno su otkrili da je kod klizajudih kontakta, maksimalni smicajni napon je lociran ispred udubljenja gledano u odnosu na smer klizanja ukoliko je udubljenje na sporijoj povrini, a obrnuto ukoliko je udubljenje na broj povrini. Slini rezultati su kasnije prezentovani od strane Ville-a [160]. Efekat udubljenja na koncentraciju napona je velik ne samo kod suvih ili graninih kontakata nego takoe i kod elastohidrodinamikih kontakata, uprkos prigunom efektu od strane uljnog filma. Ova pojava je analizirana u nekoliko numerikih analiza i dobijeni su slini rezultati. Kod analize koju je sproveo Xu *58], na primer, konani elementi su korideni za analizu udubljivanja povrine od strane sfere, rezultujude topoloke promene su zatim unete u numeriki solver sa tranzitnom, termikom, elastohidrodinamikom takastom kontaktu sa kotrljanjem/klizanjem, kome su dati kontaktni pritisak, debljina filma kako bi se izraunali naponi tokom prelaska preko udubljenja. Rezultati su pokazali nagle skokove pritiska na mestima gde se uljni film stanjuje odnosno na ivicama udubljenja. Veliki naponi ispod povrinskog sloja su uzrokovani zbog skokova pritiska, i maksimalni efektivni (Mises-ov) napon je priblien povrini, to je oigledno povedalo rizik od ljuspanja i raspadanja i smanjenja oekivanog radnog veka pogoene komponente. Osim toga, maksimalna temperatura izraunata u prisustvu udubljenja je bila nekoliko puta veda od one izraunate na glatkoj povrini. Eksperimentalni dokazi ovakvih rezultata dati su od strane Nelias-a i Ville-a [55+. Interesantno, pronali su da se koncentracija pritiska u udubljenim, podmazanim povrinama javlja na prvoj ivici udubljenja kod gonjenih povrina, a na zadnjoj ivici kod pogonskih povrina. Uzimajudi obino veliki elastohidrodinamiki pritisak, naroito na krajevima udubljenja. Pod veoma visokim pritiscima, uljni filmovi su poznati po tome da imaju veoma visoku viskoznost, ponaajudi se kao da su skoro u staklastom stanju, odnosno veoma kruto. Zato u ovom sluaju uljni film ne moe biti najbolji priguiva. Jednom kada se povrinska pukotina pojavi blizu udubljenja kod podmazanog kontakta na metalnoj povrini, ona de se ili jo vie otvoriti, ili de biti naterana da se zatvori, to zavisi od smera trakcije u kontaktu. Ako je trakcija u istom smeru kao i kretanje povrine, pukotina se zatvara pre nego se drugi deo u kontaktnom paru prekotrlja preko nje. Ako je trakcija u suprotnom smeru, pukotina se jo vie otvara. U ovom drugom sluaju ulje moe udi u pukotinu i dovesti do kapilarne akcije i prenoenja elastohidrodinamikog pritiska unutar pukotine to jo vie dovodi do njenog irenja [174] do [178].
Slika 14
Mehanizam otvaranja ili zatvaranja pukotine kod kontakta sa kotrljanjem/klizanjem, u zavisnosti od povrinske trakcije. Kada je trakcija u istom smeru kao i smer kretanja kontakta (pogonska povrina), pukotine se zatvaraju, u suprotnom (gonjena povrina) pukotine se otvaraju [176]
22
8 ABRAZIVNO HABANJE KOTRLJAJNIH LE@AJEVA OD STRANE KONTAMINIRAJU]IH ESTICA PRISUTNIH U ULJU ZA PODMAZIVANJE (EKSPERIMENTALNO ISPITIVANJE)
Modeliranje procesa abrazivnog habanja od strane tvrdih estica je veoma kompleksno. Mora se uzeti u obzir zarobljavanje estica u kontaktu i kako one individualno i kolektivno uklanjaju materijal. Williams i Hyncica [184+ razvili su geometrijski model estice uhvadene izmeu dve povrine i pokazali kako se moe dobiti ravnotena orijentacija estice. Dwyer-Joyce [179+ je koristio slian pristup za predvianje estine abrazije kod kuglinih leajeva koristedi seriju empirijskih faktora kako bi modelirao zarobljavanje estica i formiranje ogrebotina. Ovaj rad uzima u obzir dva aspekta ovog problema. Prvo, izvrena je eksperimentalna studija koridenjem testiranja leajeva pri dugotrajnom i kratkotrajnom radu. Testovi pri dugotrajnom radu su korideni za dobijanje podataka o habanju; dok su testovi pri kratkotrajnom radu korideni za prouavanje mehanizma hvatanja estica, njihovo kretanje, i kako proizvode abrazivne ogrebotine. Drugo, model habajudih procesa je razvijen na osnovama ove observacije.
8.1 EKSPERIMENTALNI PRISTUP
8.1.1 Uzorci za testiranje Dva konina valjana leaja (SKF 29412 E) korideni su za prouavanje abrazivnog habanja (slika 15). Kretanje kod ovog leaja se velikim delom sastoji od klizanja, pa je veoma podloan na otedenja i habanje od strane estica. Prvi leaj je testiran pri dugotrajnom radu kako bi se dobila merljiva distribucija habanja preko cele kontaktne povrine. Drugi leaj je testiran pri kratkotrajnom radu. Ovaj test je izveden radi prouavanja mehanizma zarobljavanja estica, prirode ponaanja zarobljenih estica, i formacije abrazivnih ogrebotina.
Slika 15
Valjani kotrljajni leajevi korideni u ispitivanju
Da bi se dobilo abrazivno habanje ulju za podmazivanje dodata je praina od sintatikih dijamanata. Ulje je upumpavano prinudnom cirkulacijom u leajeve. Veliina dijamantskih estica bila je 6-8 m sa kockastim oblikom. Ovakve estice su odabrane kao kontaminant iz dva razloga: prvo, zato to su
23
dostupne u fino granulisanim veliinama, opsegu i obliku i drugo, zato to se nedeformiu prilikom prolaska kroz kontakt.
8.1.2 Procedura testiranja Oba leaja su testirana u reimu graninog podmazivanja; aksijalno opteredenje je bilo 70 kN a rotaciona brzina 5,4 min-1. Pre testiranja, leajevi su oideni u ultrazvunom kupatilu. Kao dodatak, ulje u cirkulacionom sistemu je filtrirano filterom kapaciteta . Posle filtracije, filter je uklonjen i dodato je 4 mg dijamantskih estica po litru. Sistem je imao 6 litara ulja koje cirkulie brzinom od 4 l/min. Temperatura ulja je drana na 40C. Crte aparature za testiranje se moe nadi u referenci *185]. Povrine prstenova kod nekoridenih leajeva su relativno hrapave; nebi bilo mogude razlikovati abrazivne ogrebotine od tragova dobijenih tokom mainske obrade leajeva. Zbog ovog razloga, testirani leajevi su prvo podvrgnuti kratkom periodu uhodavanja od 150h sa finom prainom od 0-5 m u koliini od 4 g/l [187+. Ovo je omogudilo izglaivanje povrina prstenova *186]. Ulje je zatim kontinualno filtrirano ostalih 50 sati rada. Procedura je prekidana radi merenja povrinskih mikroneravnina i njihovih profila. Konano, leaj je montiran na ispitni sto radi dodatnih 25 sati rada sa kontinualnom filtriranjem pre konkretnog testa. Testiranje pri dugotrajnom radu leaja izvreno je u 8 ciklusa koji su trajali po 23,5 sati. Testiranje pri kratkotrajnom radu izvreno je u jednom ciklusu koji je trajao 8 sati.
8.1.3 Metrologija uzorka Pre i posle testa, izmeren je oblik dodirnih povrina oba leaja na istoj poziciji, kako bi mogla da se izrauna dubina habanja. Skenirajudi elektronski mikroskop (SEM) je koriden nakon testa radi ispitivanja kontaktnih povrina na leaju koji je podvrgnut kratkotrajnom radu. Ispitivanje je korideno za brojanje i merenje duina ogrebotina. Za merenje oblika individualnih ogrebotina koriden je AFM Atomic Force Microscope. Sva merenja i izraunavanja su izvrena u skladu sa slikom 16.
Slika 16
Koordinatni sistem i orijentacija koridena za merenje i raunanje. Radi izraunavanja, valjak i spoljnji prsten su podeljeni na preseka upravno na -osu
24
8.2 KINEMATIKA KOTRLJAJNIH LE@AJA
U sluaju kontakta valjak-spoljni prsten, izraunati su i klizanje i odvajanje materijala sa povrina. Olofsson-ova metoda [188+ koridena je za izraunavanje raspodele normalnog opteredenja, analizu tangencijalnog kontakta i tangencijalno pomeranje. Izraunata je minimalna debljina uljnog filma po metodi Dowson i Higginson [189]. U oba kontakta valjak-spoljnji prsten i valjak-unutranji prsten, dolazi do klizanja. U kontaktu, postoje dve take sa istim kotrljanjem kao to je prikazano na slici 15. Ove take su locirane na kotrljajnom konusu kotrljajnog valjka. Sa obe strane kotrljajnih taaka, dodi de do klizanja u jednom pravcu dok de izmeu njih, dodi do klizanja u suprotnom pravcu. ematski prikaz hvatanja estice kod kontakta izmeu prstena i valjka prikazan je na slici 17. estica veliine prvo biva uhvadena od strane kotrljajnih elemenata na polovini kontakta oznaenog sa . Moe se takoe videti na toj slici da zona hvatanja zavisi i od deformacija povrina. Ako je estica uvuena u kontakt, doivede relativno klizanje i izmeu prstena i valjka. estica de zbog toga klizati ili uz jednu ili uz drugu povrinu, respektivno. Veliina te klizajude distance zaviside od lateralne pozicije u kojoj je estica uhvadena.
Slika 17
ematski diagram estice koja je uhvadena u kontakt izmeu prstena i valjka, planski pogled (levo) i presek (desno)
| |, gde je polovina irine kontakta i je Duina klizanja na kontaktnoj povrini izraunata je kao | |. Slika 18 pokazuje klizanje. Duina klizanja uhvadene estice, , izraunata je preko izraunatu duinu klizanja za kontakt spoljnji prsten-valjak kod SKF 29412 E leaja. Duina klizanja zavisi i od toga na kojoj povrini se lepi estica. Ako se estica zalepi na broj povrini, provede krade vreme u kontaktu i zbog toga napraviti manju ogrebotinu na kontrapovrini. Maksimalna razlika u duini klizanja izmeu valjka i spoljnjeg prstena je 7%, na unutranjim i spoljnjim ivicama zone hvatanja. Za poziciju izmeu njih, razlika je znaajno manja. Zbog toga, prilikom izraunavanja u ovom istraivanju, iz razloga to nije uvek jasno za koju povrinu se lepi estica, koridena je samo duina klizanja na spoljnjem prstenu.
Slika 18
Duina klizanja i za zonu hvatanja i za zonu kontakta na spoljnjem prstenu. Prilikom raunanja zone hvatanja, predpostavljeno je da je veliina estica 7 m u preniku
25
Broj pojava kontakata po obrtaju vratila, , za svaki kotrljajni element odreen je iz broja valjaka ( ), i radijusa na takama istog kotrljanja( , , ; za unutranji prsten, valjak, i spoljanji prsten, respektivno) (slika 19). Ovi radijusi su dobijeni merenjem i dati u tabeli 3, zajedno sa rezultatima ovih izraunavanja. Tabela 3 Komponenta Radius [mm] Broj kontaktnih dogaaja, [-] Podaci i rezultati broja kontaktnih dogaaja Unutranji prsten Valjak =37,6 =8,3 8,4 5,1
Spoljnji prsten =48,2 6,6
Slika 19
Geometrija za izraunavanje broja kontakta po obrtaju
Za unutranji prsten, valjak, i spoljnji prsten, respektivno, broj kontaktnih dogaaja je dat izrazima
( ( ( )
) )
(3) (4)
(5)
8.3 EKSPERIMENTALNI REZULTATI

8.3.1 Distribucija habanja Uklanjanje materijala kod leaja koji je podvrgnut dugotrajnom radu prikazano na slici 20. Na mestima istog kotrljanja, dubina habanja je mala, dok je kod podruja sa maksimalnim klizanjem, habanje najvede. Sline distribucije se vide kod sva tri elementa.
26
Slika 20
Dubina habanja na unutranjem prstenu, valjku, i spoljnjem prstenu kod dugotrajnog testa
Profil habanja na valjku je neobian. Iznenaujude je to to je habanje valjka na spoljnjoj strani kontakta priblino pet puta vede nego na unutranjoj (dok su oekivane duine klizanja kod ta dva iste). Takoe postoji znatno manje habanje spoljnjeg prstena na spoljnjoj strani kontakta. Ovo sugerie da se vedi deo abrazije odigrao na valjku. Kako grafici duina ogrebotina opisanih kasnije (slika 25) pokazuju sline duine i na valjku i na spoljnjem prstenu, ovo onda verovatno zavisi od broja estica koje ulaze u kontakt, koliko materijala estica odstranjuje, ili da li se estica moe utisnuti u suprotnu povrinu. Moe se videti da spoljnja strana profila habanja spoljnjeg prstena u boljoj korelaciji sa kontaktnom zonom nego li sa zonom hvatanja. Osim toga takoe se vidi da spoljnja strana profila habanja za unutranji prsten u boljoj korelaciji sa profilom habanja valjka. Ovo indicira da estice imaju tendenciju da se utisnu na povrinu spoljnjeg prstena i da zatim ogrebu valjak. U referenci *189], izneto je da se utisnute estice javljaju veoma proreeno na unutranjem prstenu a da se uopte ne javljaju na valjcima. Utisnute estice na spoljnjem prstenu su mnogo ede, pogotovu na spoljnjoj strani izvan spoljnje take istog kotrljanja. Slika 21 pokazuje dubinu habanja profila kod leaja podvrgnutog kratkotrajnom radu. Svrha ovog testa je brojanje i karakterizacija abrazionih ogrebotina. Prema tome je osmiljen da bude test kod koga povrine nisu okrnjene daljim habanjem. Slika pokazuje da je habanje minimalno na valjku i spoljnjem prstenu. Habanje je relativno veliko na unutranjem prstenu. Zbog toga je za ovaj element nemogude koristiti metod brojanja ogrebotina da bi se odredila koliina estica koje su uestvovale u habanju (zato to je veliki broj ogrebotina ishaban nakon njihovog nastajanja).
27
Slika 21
Dubina habanja na unutranjem prstenu, valjku, i spoljanjem prstenu kod kratkotrajnog testa
8.3.2 Morfologija ogrebotina Slika 22 pokazuje SEM slike izgrebane povrine na tri lokacije na povrini valjka kod leaja podvrgnutog dugotrajnom radu. Regije reaguju na razliite nivoe klizanja unutar kontakta leaja. U svakoj regiji, duina ogrebotina su skoro konstantne. Ovo je oekivano, poto je odstupanje veliina estica dijamanata uska. Duina ogrebotina uglavnom zavisi od pozicije na kojoj se estica kliza u kontaktu (kao to je prikazano na slici 18). Ipak na slici 23(c), vide se neke veoma dugake ogrebotine. One su mnogo due od izraunate duine klizanja. Ove ogrebotine mogu poticati od dijamantskih estica koje su zarobljene izmeu valjka i kaveza ili od ponovljenih kontakata sa trajno utisnutim esticama na nekom od prstenova pod predpostavkom da je valjak fiksiran u lateralnoj poziciji.
Slika 22
Slike dobijene SEM mikroskopom. Ogrebotine nastale usled abrazionog habanja na povrini valjka kod leaja podvrgnutog dugotrajnom radu na tri lateralne pozicije: (a) , (b) , (c)
Nekoliko ogrebotina na valjku i spoljnjem prstenu kod leaja podvrgnutog kratkotrajnom radu izmereno je sa AFM mikroskopom. Izabrane su one ogrebotine koje su izgledale najvede na toj lateralnoj lokaciji. Zbog toga, one bi trebalo da budu napravljene od strane vedih diamantskih estica, i takoe da ne budu istroene od naknadnog habanja nakon to su napravljene. Slike 23 i 24 pokazuju AFM slike za tri lokacije na valjku i na spoljnjem prstenu respektivno. Popreni preseci svih ogrebotina su otprilike V oblika. Ogrebotine su dublje blie kraju svog putovanja. irina ogrebotina je otprilike polovine veliine dijamantskih estica. U svim sluajevima lebovi su plitki (manje od 1 m u dubini) to je iznenaujude sobzirom da su napravljeni od estica veliine 6-8 m. Odnos izmeu izmerenog poprenog preseka i veliine estica je dalje analiziran u odeljku 8.4.3. Veliina ramena materijala sa obe strane ogrebotine je mala, najvie je 20% dubine leba.
Slika 23
Slike dobijene AFM mikroskopom i profili (popreni preseci) ogrebotina dobijenih abrazivnim habanjem na tri razliite pozicije valjka kod leaja podvrgnutog kratkotrajnom radu. Razmak izmeu horizontalnih linija je 100 nm kod sve tri slike
Slika 24
Slike dobijene AFM mikroskopom i profili (popreni preseci) ogrebotina dobijenih abrazivnim habanjem na tri razliite pozicije spoljnjeg prstena kod leaja podvrgnutog kratkotrajnom radu. Razmak izmeu horizontalnih linija je 50 nm za slike sa pozicijom profila na 66 i 68 mm. Za sliku sa pozicijom profila na 74 mm razdaljina je 200 nm.
29
8.3.3 Transverzalna distribucija duina ogrebotina Na slici 25 je prikazan grafik duina ogrebotina snimljen u oblasti transverzalnih pozicija valjka i prstenova. Ovi rezultati su dobijeni koridenjem slika dobijenih SEM mikroskopom. Merene su one ogrebotine koje su izgledale neporemedene od naknadnog grebanja i habanja. Tipino, ovo je znailo snimanje duih ogrebotina sa naglaenim i istim poprenim presekom. Ogrebotine su takoe izabrane tako da budu okruene ogrebotinama slinih duina, kako bi se izbegla greka selektovanja i merenja ogrebotina koje su nastale usled dejstva ekstremnih estica. U svim sluajevima, duina ogrebotine je povezana sa koliinom klizanja na toj lokaciji. Kod linija istog kotrljanja, ogrebotine su najkrade, krade ak i od veliine jedne estice. Ogrebotine se kod spoljnjeg prstena javljaju izvan zone kontakta i izvan zone hvatanja estice. Ovo se moe objasniti dejstvom estica vedih od 7 m koridenih za izraunavanje ulaza u kontaktu valjakspoljnji prsten. Ili alternativno, kontakt i izraunavanje klizanja odstupaju od realnog kontakta valjakprsten. Ogrebotine se javljaju na sva tri elementa leaja. Zbog toga, nije samo sluaj da se estice lepe na jednu povrinu i grebu drugu (u situacijama habanja izmeu tri tela, estica se lepi za meku povrinu i grebe tvru).
Slika 25
Duina ogrebotina na unutranjem prstenu, valjku, i spoljnjem prstenu kod leaja podvrgnutom kratkotrajnom radu
8.3.4 Transverzalna distribucija broja ogrebotina Slika 26 pokazuje grafike broja ogrebotina snimljenih na razliitim transverzalnim lokacijama na valjku i spoljnjem prstenu kod leaja podvrgnutog kratkotrajnom radu. Cilj ovog merenja je odrediti da li odreena lokacija u leaju favorizuje hvatanje estica. Podaci su korideni samo kao vodi mehanizma hvatanja poto je mogude da su neke ogrebotine izlizane ili naruene od naknadnih promena. Iz ovog razloga, brojanje nije izvreno na unutranjem prstenu, poto se on istroio na dubljem nivou od nivoa dubine pojedinane ogrebotine (slika 20). Spoljni prsten je
30
takoe imao malo vede habanje tokom kratkotrajnog rada. Najbolje rezultate dao je valjak. Vano je napomenuti da nije samo zona kontakta ta koja postaje ogrebana nego se teta javlja takoe i u zoni hvatanja estice (slika 17). Interesantno je broj udubljenja na spoljnjem prstenu malo nii kod linija istog kotrljanja. Ovo je neobino zato to vedina oekuje da je kotrljajni kontakt skloniji hvatanju estica *190, 191] nego li kontakt sa kotrljanjem i klizanjem.
Slika 26
Broj poprenih ogrebotina na valjku i spoljnjem prstenu kod kratkotrajnog rada
8.4 ANALIZE EKSPERIMENTALNIH REZULTATA 8.4.1 Hvatanje estica Poznati su, i koncentracija estica i broj kontakata ostvaren u svakoj taki na povrinama kotrljajnih elemenata. U osnovama ovog i eksperimentalnih rezultata datih u sekciji 8.3.4, mogude je izraunati visinu hvatanja, koja opisuje debljinu uljnog filma koji sadri estice koje su uvuene u kontakt. Ovo je opisano u smislu odnosa hvatanja, . Ipak, sve estice sadrane u sloju ulja debljine su uvuene u kontakt (prikazano ematski na slici 27).
Slika 27 Visina hvatanja za valjak i prsten Broj ogrebotina po jedinici oblasti, , je onda dat preko (6) Gde je broj estica po jedinici zapremine i je ukupni broj doivljenih kontakata. Masa individualne dijamantske estice je odreena uz pomod predpostavke da je estica kubina sa dijagonalnom duinom . Onda
31
(7)
Gde je gustina dijamanta, je masena koncentracija estica. Tokom jednog obrtaja vratila, sve povrine doive broj kontaktnih dogaaja, rotaciona brzina, , i duina trajanja ispitnog rada, . Iz ovoga odnos hvatanja se moe izraunati kao
( )
(8)
Koridenjem jednaine (6) i izraunavanjem srednje vrednosti broja udubljenja po jedinici povrine za valjak i spoljnji prsten, na osnovama rezultata datim na slici 26, mogude je izraunati srednji odnos hvatanja za svaku komponentu. Za valjak i spoljnji prsten, podaci i rezultati takvog izraunavanja dati su u tabeli 4. Tabela 4 Podaci i izraunavanja za srednji odnos hvatanja, , za valjak i spoljnji prsten (koristedi , , , , ) Komponenta Valjak 2876 5,1 1,8 Spoljnji prstem 414 6,6 0,2
Odnos hvatanja se uzima sa predpostavkom da sve estice u nadolazedem uljnom sloju debljine bivaju uhvadene u kontakt. Ovo pojednostavljuje zadatak poto su ova merenja teka za ostvarivanje i mogu se samo smatrati priblinim. Kako god, odnos hvatanja trebao bi da bude isti za obe komponente, kako de estica koja ulazi u kontakt napraviti udubljenje na obe komponente. Prilikom ovog raunanja predpostavlja se da su uslovi hvatanja isti za oba kontakta: valjak/unutranji prsten i valjak/spoljnji prsten. Poto je spoljnji prsten vie istroen od valjka (slika 21), verovatnije je da de se rezultat u realnosti bolje slagati sa valjkom nego li sa spoljnjim prstenom. Broj estica po jedinici zapremine ulja u cirkulacionom sistemu je . Zona kontakta izmeu valjka i spoljnjeg prstena je , izraunato prema sekciji 8.2. Koridenjem metoda raunanja opisanog u ovoj sekciji, broj uhvadenih estica u bilo kom trenutku je poznat. Rezultati su dati u tabeli 5 za odnose hvatanja, , od 1,0 i 1,8. Ako predpostavimo de se celokupno opteredenje leaja prenosi preko ovih zarobljenih estica, onda bi normalni pritisak bio barem 10 TPa. Ovo je daleko vie od tvrdode i povrinske otpornosti koju moe preneti elik od kog je naprevljen leaj, to indicira da bi estice bile potpuno utisnute u metal. Prema tome pri ovim koncentracijama estica skoro svo opteredenje se prenosi preko uljnog filma i nije mogude da estice izvre promenu u debljini uljnog filma.
Tabela 5
Broj dijamantskih estica prisutnih u svakom trenutku u kontaktnom podruju i podruju hvatanja za dva razliita odnosa hvatanja Broj estica prisutnih u svakom trenutku
Zona kontakta Zona hvatanja

0,5 4,0
0,9 7,2
32
8.4.2 Duina klizanja Slika 28 pokazuje duine ogrebotina naenih na valjku i spoljnjem prstenu uporeenih sa teorijskim izraunavanjem duine klizanja za taj kontakt.
Slika 28
Duine ogrebotina na valjku i spoljnjem prstenu. Izraunata duina klizanja estice na povrini spoljnjeg prstena je nacrtana preko njih
Postoji razumno slaganje, mada su ogrebotine due (naroito u centralnom podruju) i pojavile su se preko vede poprene irine od predviene. Ovo je verovatno zbog toga to se valjci ne kredu uvek centralno u odnosu na prstenove. Postoje odreena aksijalna odstupanja i etanja, to takoe znai i da linije istog kotrljanja nisu uvek na istoj lokaciji. Neke od izmerenih ogrebotina na valjku prouzrokovane su kontaktom sa unutranjim prstenom, ali distribucija klizanja kod ovog kontakta je u slinom redu pa treba oekivati i ogrebotine sline duine. Takoe je pouno ispitai duine ogrebotina na dva elementa. Blizu ivica kontakta, duine ogrebotina na valjku i prstenu su priblino iste. U centru, ogrebotine valjka su due. Valjak je malo tvri od spoljnjeg prstena. Primedeno je da se estica obino lepi za meku povrinu i onda grebe tvru povrinu u kontaktu [184, 192+, ovo je takoe tano i kada postoji neznatna razlika u tvrdodi *182]. Malo je verovatno da de se klizanje simultano pojaviti na obe povrine (granini napon smicanja na jednoj povrini de uvek biti manji nego kod druge). Ono to je mogude je da se estica kliza jednim delom na jednoj povrini, a zatim nae novu orijentaciju ili se utisne dublje u materijal, to onda znai da je ona onda podlonija lepljenju u toj poziciji i grebanju suprotne povrine. Ovo na primeru znai da leb poinje kao plitak i onda postaje dublji (dok estica ne dostigne taku kada postane energetski podlonija da klizne na drugu povrinu). Ispitivanje ogrebotina AFM mikroskopom (kao na slici 10) pokazuje da se ovo javlja kao sluaj.
8.4.3 Uklanjanje materijala Analizirano je deset individualnih ogrebotina na valjku i spoljnjem prstenu kod testiranja pri kratkotrajnom radu. irina i dubina su izmerene uz pomod AFM mikroskopa. U tabeli 6 date su srednja i standardna devijacija dubine ogrebotina, irine, i izraunate povrine poprenog preseka ogrebotina.
33
Povrina poprenog preseka ogrebotine procenjena je kao 1/2 irine pomnoena sa dubinom ogrebotine. Ove ogrebotine su napravljene od strane estica koje su utisnute podjednako u obe dodirne povrine koje su razdvojene uljnim filmom debljine . Ovo znai da je poprena povrina kojom estica prodire u obe povrine je data preko . U tabeli 6, dat je i odnos povrine ogrebotine prema povrini prodiranja estice u materijal. Tabela 6 Dimenzije ogrebotina na valjku i spoljnjem prstenu tokom testiranja pri kratkotrajnom radu. Povrina oblasti poprenog preseka ogrebotine uporeena je sa povrinom kojom estica prodire u povrinu Odnos: Povrina irina Dubina Povrina ogrebotine/povrina prodiranja estice Valjak Srednja 2,93 0,49 0,75 0,03 Standardna devijacija 0,84 0,17 0,40 0,02 Spoljnji prsten Srednja 3,78 0,30 0,61 0,02 Standardna devijacija 1,15 0,15 0,43 0,02 Povrina ogrebotina je mala kada se uporedi sa povrinom prodiranja estice u materijal. Izgleda da se vedi deo oblasti koji se poremeti prodiranjem estice se nakon toga vrati u prvobitno stanje usled elastinog delovanja ili usled plastine redistribucije materijala. Deo materijala uklonjen habanjem je relativno mali.
8.4.4 Model abrazivnog habanja Moe se uzeti empirijski pristup radi procene abrazivnog habanja koridenjem izmerenih veliina ogrebane duine, ogrebane povrine, i prodiranja estice. Oekivano habanje se onda moe uporediti sa izmerenim habanjem. Empirijska dubina habanja za svaki presek na stvarnoj komponenti kod testa prilikom dugotrajnog rada izraunata je prema (9) Izraz je broj ogrebotina u posmatranoj povrini, je duina ogrebotina, i je priblina povrina poprenog preseka ogrebotine kod kratkotrajnog rada. je faktor skaliranja jednak duini trajanja dugotrajnog rada podeljen sa duinom trajanja kratkotrajnog rada. Podaci za su dati na slici 26 i za na slici 25. Povrina poprenog preseka ogrebotine je uzeta kao srednja vrednost data u tabeli 6. Rezultati raunanja habanja za valjak i spoljnji prsten su prikazani na slici 29. Slika 29 Empirijski profil habanja predvien kod dugotrajnog rada leaja na osnovama parametara ogrebotina dobijenih iz testiranja prilikom kratkotrajnog rada leaja
34
8.5 RAZMATRANJA Glavna razlika izmeu blagog i abrazivnog habanja je, da kod blagog habanja promene oblika nisu merljive na tvrim valjcima, ali znaajno abrazivno habanje, zbog habanja izmeu dva tela, moe biti primedeno na valjku (slika 20). Za oba, abrazivno i blago habanje, dubina habanja je veoma mala kod taaka kod kojih se javlja isto kotrljanje, dok u podruju maksimalnog klizanja, habanje je najvede. Ovo indikuje na to da je duina klizanja glavni faktor koji uzrokuje abrazivno habanje izmeu dva tela i ovo je takoe u dobroj saglasnosti sa observacijama duina ogrebotina prezentovanih na slici 25. Na unutranjoj i spoljanjoj strani taaka istog kotrljanja, suma duina ogrebotina na spoljnjem prstenu i valjcima su u dobroj korelaciji sa izraunatim duinama klizanja (slika 28). Ali ipak na pozicijama maksimalnog klizanja, duine ogrebotina su vede od duina klizanja. Ogrebotine se takoe javljaju i izvan zone hvatanja. Ove ogrebotine su rezultat prisustva vedih estica u abrazivnom uzorku ili rezultat nekih devijacija u kontaktnom modelu od realnih uslova. Izmeu taaka istog kotrljanja, suma duina ogrebotina na spoljanjem prstenu i valjku due su od izraunatih. Jedan od razloga koji doprinosi ovome je da se razliite estice lepe za kotrljajne valjake i prsten i grebu suprotne povrine. Prilikom merenja upravo su merene ove due ogrebotina. Kada se saberu duine ogrebotina na obema povrinama, suma je onda previe visoka. Obino oekujemo da se estice lepe na mekoj povrini i grebu tvru. Ovo nije uvek sluaj ovde poto se ogrebotine pojavljuju na obema povrinama. Kao to se moe videti u tabeli 6, proporcija uklonjenog materijala nije velika kada se uporedi sa povrinom prodiranja estice. Takoe kada se prouavaju AFM fotografije na slikama 23 i 24, izgleda da su ogrebotine napravljene na povrini plitke u poredenju sa veliinom dijamantskih abrazivnih estica. Jedan deo udubljenja koje estica napravi se elastino i/ili plastino absorbuje ili redistribuira. Brojanje broja ogrebotina na povrini se moe koristiti samo kao indikacija umeanosti estica u kontaktu. U pitanju je teko merenje a takoe je i mogude da su ogrebotine koje su napravljene nestale ili su izlizane sa nastavkom testiranja. Valjak je najbolji uzorak za ovo merenje, poto je pretrpeo najmanje habanje tokom testiranja pri kratkotrajnom radu. Uporeivanje broja estica sa koncentracijom estica u ulju, i brojem obrtaja indicira da kontakt koncentrie estice, kao to je sluaj kod takastih kontakata *190]. Svaka estica koja se nae u uljnom filmu debljine kolika je i veliina estice, biva zarobljena od strane elemenata u kontaktu. Sve ove estice se tako nau u kontaktu dok okolno ulje biva istiskano iz koncentrisanog kontakta. Empirijsko raunanje troenja valjka izmeu taaka istog kotrlanja dobro se slae sa izmerenim habanjem (uporeujudi slike 20 i 29). Unutar unutranje take istog kotrljanja, devijacija izmeu izraunatog i izmerenog habanja je veoma mala. Velika devijacija izmeu izraunatog i izmerenog habanja valjka izvan spoljnje take istog kotrljanja je najverovatnije uzrok abrazije koja je uzrokovana od strane estica utisnutih u povrinu prstena. Empirijsko izraunavanje troenja spoljnjeg prstena ima veliku devijaciju u odnosu na izmereno. Ovo je najverovatnije zbog prisustva velike koliine krhotina generisanih od strane estinih kontaminanata, koje nije uzeto u obzir prilikom izvoenja empirijskog izraunavanja. Poto su povrine prstenova meke od povrine valjaka, verovatnije je da de krhotine generisanje troenjem i habanjem da izazovu vede habanje povrina prstenova nego li povrini valjaka.
35
9 ZAKLJUAK
Nakon nekoliko dekada istraivanja efekata koje imaju estice krhotina u uljima i mazivima za podmazivanje na pouzdanost maina i mehanizama, postalo je apsolutno jasno sa vrsti kontaminanti mogu predstavljati ozbiljan problem u vedini mainskih sistema. estice svih oblika i veliina, sa razliitim stepenima tvrdode, vrstode i krtosti nalaze se mainskim sistemima u svakom mogudem trenutku tokom njegovog radnog veka. Takvi kontaminanti ubrzavaju proces habanja i smanjuju oekivani radni vek pogoenih sistema to dovodi do ekonomskih i drugih trokova. ak i gore od toga, katastrofalni kvarovi poput kvarova kotrljajnih leajeva na kritinim pozicijama (na primer, prenosnik snage kod helikoptera) inicirani od strane vrstih kontaminirajudih estica mogu dovesti i do gubitka ljudskih ivota. Odravanje sistema i ulja za podmazivanje istim koliko je to potrebno uz pomod adekvatne filtracije trebalo bi da bude glavni prioritet. Izvrena je serija eksperimenata radi prouavanja habanja kotrljajnih valjkastih leajeva podmazivanih uljem sa kontaminirajudim esticama. Merenje geometrije individualnih ogrebotina pokazuje da veoma mali deo materijala koji je poremeden delovanjem abrazivnih estica biva uklonjen habanjem. Broj ogrebotina na povrinama kotrljajnih elemenata indicira na to da kontakt koncentrie estice. Ovo se javlja zbog toga to kad estica bude uhvadena od strane kotrljajnih elemenata, sile trenja je vuku unutar kontakta. Zbog toga i sve ostale estice u posmatranom sloju ulja sline veliine kao i debljina uljnog filma bivaju uvuene u kontakt. Empirijski podaci duine ogrebotina, povrine poprenog preseka, i umeanosti estica su sklopljeni radi predvianja gubitka materijala usled habanja. Uporeivanje rezultata simulacije sa eksperimentalnim rezultatima pokazuje kvalitativnu saglasnost oko promene forme povrine prstenova kod leaja.
36
LITERATURA
Vedi deo rada preveden je od radova:
Nikas, G. K. A state-of-the-art review on the effects of particulate contamination and related topics in machine-element contacts, Proceedings of the Institution of Mechanical Engineers, Part J: Journal of Engineering Tribology 224 (5), (2010) p. 453-479; DOI: 10.1243/13506501JET752 Halme, J. and Andersson, P. Rolling contact fatigue and wear fundamentals for rolling bearing diagnostics state of the art, Proceedings of the Institution of Mechanical Engineers, Part J: Journal of Engineering Tribology 224 (4), (2010) p. 377-393; DOI: 10.1243/13506501JET656 X Ai. Effect of debris contamination on the fatigue life of roller bearings, Proceedings of the Institution of Mechanical Engineers , Part J : Journal of Engineering Tribology (2001); DOI: 10.1243/ 1350650011543808 Nilsson, R. Dwyer-Joyce, R. S. and Olofsson, U. Abrasive Wear of Rolling Bearings by Lubricant Borne Particles, Proceedings of the Institution of Mechanical Engineers, Part J: Journal of Engineering Tribology 220 (5) (2006) p. 429-439; DOI: 10.1243/13506501J00205
REFERENCE
1 2 3 4 5 6 7 8 9
10 11
12 13
14 15 16 17 18 19
Nikas, G. K. Review of studies on the detrimental effects of solid contaminants in lubricated machine element contacts. In Reliability engineering advances (Ed. G. I. Hayworth), 2009, pp. 144 (Nova Science Publishers, New York, USA). Dwyer-Joyce, R. S. The effects of lubricant contamination on rolling bearing performance. PhD Thesis, Department of Mechanical Engineering, Imperial College London, UK, 1993. Nikas, G. K. Theoretical modelling of the entrainment and thermomechanical effects of contamination particles in elastohydrodynamic contacts. PhD Thesis, Department of Mechanical Engineering, Imperial College London, UK, 1999. Olofsson, U. and Svedberg, G. Low concentration level contaminant-related wear in sliding and rolling contacts. 2nd World Tribology Congress, Vienna, Austria, 37 September, 2001, p. 79. Nilsson, R., Olofsson, U., and Sundvall, K. Filtration and coating effects on self-generated particle wear in boundary lubricated roller bearings. Tribol. Int., 2005, 38/2, 145150. Svedberg, G. Optimized filtration in hydraulic systems, SAE Technical paper series, 1999-01-2836, 1999. Nilsson, R., Olofsson, U., and Sundvall, K. Low contaminant concentration level related to wear in roller bearings, Nordtrib 2002, The 10th Nordic Symposium on Tribology, Stockholm, Sweden, 912 June 2002, p. 134. Dwyer-Joyce, R. S., Sayles, R. S., and Ioannides, E. An investigation into the mechanisms of closed three-body abrasive wear.Wear, 1994, 175(12), 133142. Hamer, J. C., Sayles, R. S., and Ioannides, E. Deformation mechanisms and stresses created by 3rd body debris contacts and their effects on rolling bearing fatigue. In Proceedings of the 14th LeedsLyon Symposium on Tribology, Elsevier Tribology and Interface Engineering Series, Lyon, France, 1987, vol. 12, pp. 201208. Hamer, J. C., Sayles, R. S., and Ioannides, E. Particle deformation and counterface damage when relatively soft particles are squashed between hard anvils. STLE Tribol. Trans., 1989, 32(3), 281288. Ville, F. and Nelias, D. Influence of the nature and size of solid particles on the indentation features in EHL contacts. In Proceedings of the 24th LeedsLyon Symposium on Tribology, Elsevier Tribology and Interface Engineering Series, London, UK, 1997, vol. 34, pp. 399409. Ville, F. and Nelias, D. An experimental study of the concentration and shape of dents caused by spherical metallic particles in EHL contacts. STLE Tribol. Trans., 1999, 42(1), 231240. Ko, C. N. and Ioannides, E. Debris denting the associated residual stresses and their effect on the fatigue life of rolling bearings: an FEM analysis. In Tribological design of machine elements (Eds D. Dowson, C. M. Taylor, M. Godet, and D. Berthe), 1989, pp. 199207 (Elsevier, Amsterdam, The Netherlands). Kang, Y. S., Sadeghi, F., and Hoeprich, M. R. A finite element model for spherical debris denting in heavily loaded contacts. ASME J. Tribol., 2004, 126(1), 7180. Antaluca, E. and Nlias, D. Contact fatigue analysis of a dented surface in a dry elasticplastic circular point contact. Tribol. Lett., 2008, 29(2), 139153. Larsen-Badse, J. Influence of grit size on the groove formation during sliding abrasion. Wear, 1968, 11(3), 213222. Larsen-Badse, J. Influence of grit diameter and specimen size on wear during sliding abrasion.Wear, 1968, 12(1), 3553. Rabinowicz, E. andMutis, A. Effect of abrasive particle size on wear.Wear, 1965, 8(5), 381390. Richardson, R. C. D. The wear of metals by relatively soft abrasives.Wear, 1968, 11(4), 245275.
37
20 21 22
23 24
25 26 27 28 29 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42
43 44
45 46 47 48 49
Xuan, J. L., Hong, I. T., and Fitch, E. C. Hardness effect on three-body abrasive wear under fluid film lubrication. ASME J. Tribol., 1989, 111(1), 35 40. Williams, J. A. and Hyncica, A. M. Abrasive wear in lubricated contacts. J. Phys. D Appl. Phys., 1992, 25(1A), 8190. Hamilton, R. W., Sayles, R. S., and Ioannides, E. Wear due to debris particles in rolling bearing contacts. In Proceedings of the 24th LeedsLyon Symposium on Tribology, Elsevier Tribology and Interface Engineering Series, London, UK, 1997, vol. 34, pp. 8793. Dwyer-Joyce, R. S. Predicting the abrasive wear of ball bearings by lubricant debris.Wear, 1999, 233235, 692701. Grieve, D. G., Dwyer-Joyce, R. S., and Beynon, J. H. Abrasive wear of railway track by solid contaminants. Proc. IMechE, Part F: J. Rail and Rapid Transit, 2001, 215(3), 193205. DOI: 10.1243/0954409011531512. Nilsson, R., Dwyer-Joyce, R. S., and Olofsson, U. Abrasive wear of rolling bearings by lubricant borne particles. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2006, 220(5), 429439. DOI: 10.1243/13506501J00205. Wan, G. T. Y. and Spikes, H. A. The behaviour of suspended solid particles in rolling and sliding elastohydrodynamic contacts. STLE Tribol. Trans., 1987, 31(1), 1221. Nikas, G. K. Particle entrainment in elastohydrodynamic point contacts and related risks of oil starvation and surface indentation. ASME J. Tribol., 2002, 124(3), 461467. Enthoven, J. C. and Spikes, H. A. Visual observation of the process of scuffing. In Proceedings of the 21st LeedsLyon Symposium on Tribology, Elsevier Tribology and Interface Engineering Series, Leeds, UK, 1994, vol. 30, pp. 487494. Nikas, G. K., Sayles, R. S., and Ioannides, E. Effects of debris particles in sliding/rolling elastohydrodynamic contacts. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 1998, 212(5), 333343. DOI: 10.1243/ 1350650981542146. Sato, H., Tokuoka, N., Yamamoto, H., and Sasaki, M. Study of wear mechanism by soot contaminated in engine oil. SAE paper 1999-01-3573, 1999. Green, D. A., Lewis, R., and Dwyer-Joyce, R. S. The wear effects and mechanisms of soot contaminated automotive lubricants. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2006, 220(3), 159169. DOI: 10.1243/ 13506501JET140. Green, D. A. and Lewis, R. The effects of sootcontaminated engine oil on wear and friction: a review. Proc. IMechE, Part D: J. Automobile Engineering, 2008, 222(9), 16691689. DOI: 10.1243/09544070JAUTO468. Chandrasekaran, S., Khemchandani, M. V., and Sharma, J. P. Effect of abrasive contaminants on scuffing. Tribol. Int., 1985, 18(4), 219222. Khonsari, M. M. and Wang, S. H. On the role of particulate contamination in scuffing failure. Wear, 1990, 137(1), 5162. Khonsari, M. M., Pascovici, M. D., and Kucinschi, B. V. On the scuffing failure of hydrodynamic bearings in the presence of an abrasive contaminant. ASME J. Tribol., 1999, 121(1), 9096. Nikas, G. K., Ioannides, E., and Sayles, R. S. Thermal modelling and effects from debris particles in sliding/ rolling EHD line contacts a possible local scuffing mode. ASME J. Tribol., 1999, 121(2), 272281. Nikas, G. K., Sayles, R. S., and Ioannides, E. Thermoelastic distortion of EHD line contacts during the passage of soft debris particles.ASME J. Tribol., 1999, 121(2), 265271. Nikas, G. K. An advanced model to study the possible thermomechanical damage of lubricated sliding rolling line contacts from soft particles. ASME J. Tribol., 2001, 123(4), 828841. Mizuhara, K., Tomimoto, M., and Yamamoto, T. Effect of particles on lubricated friction. STLE Tribol. Trans., 2000, 43(1), 5156. Tomimoto, M.,Mizuhara, K., and Yamamoto, T. Effect of particles on lubricated friction theoretical analysis of friction caused by particles in journal bearing. STLE Tribol. Trans., 2002, 45(1), 4754. Tomimoto, M.,Mizuhara, K., and Yamamoto, T. Effect of particles on lubricated friction verification of dead time phenomenon and friction theory. STLE Tribol. Trans., 2002, 45(1), 94102. Moon, M. How clean are your lubricants? Trends Food Sci. Technol., 2007, 18(suppl. 1), S74S88. Masuko, M., Suzuki, A., and Ueno, T. Influence of physical and chemical contaminants on the antiwear performance of model automotive engine oil. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2006, 220(5), 455462. DOI: 10.1243/135065005X34053. Yamaguchi, E. S.,Untermann, M., Roby, S. H., Ryason, P. R., and Yeh, S. W. Soot wear in diesel engines. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2006, 220(5), 463469. DOI: 10.1243/13506501J00505. Booth, J. E., Nelson, K. D., Harvey, T. J., Wood, R. J. K.,Wang, L., Powrie, H. E. G., and Martinez, J. G. The feasibility of using electrostatic monitoring to identify diesel lubricant additivesandsoot contamination interactions by factorial analysis. Tribol. Int., 2006, 39(12), 15641575. Tallian, T. E. Prediction of rolling contact fatigue life in contaminated lubricant, part II: experimental. ASME J. Lubr. Technol., 1976, 98(3), 384392. Loewenthal, S. H. and Moyer, D. W. Filtration effects on ball bearing life and condition in a contaminated lubricant. ASME J. Lubr. Technol., 1979, 101(2), 171176. Ronen, A., Malkin, S., and Loewy, K. Wear of dynamically loaded hydrodynamic bearings by contaminant particles. ASME J. Lubr. Technol., 1980, 102(4), 452458. Loewenthal, S. H., Moyer, D. W., and Needelman, W. M. Effects of ultra-clean and centrifugal filtration on rollingelement bearing life. ASME J. Lubr. Technol., 1982, 104(3), 283291. Hamer, J. C., Lubrecht, A. A., Ioannides, E., and Sayles, R. S. Surface damage on rolling elements and its subsequent effects on performance and life. In Proceedings of the 15th LeedsLyon Symposium on Tribology, Elsevier Tribology and Interface Engineering Series, Leeds, UK, 1988, vol. 14, pp. 189197.
38
50
51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61
62 63
64
65 66 67 68 69 70 71 72 73
74 75 76 77 78 79 80 81
Dwyer-Joyce, R. S., Hamer, J. C., Sayles, R. S., and Ioannides, E. Lubricant screening for debris effects to improve fatigue and wear life. In Proceedings of the 18th LeedsLyon Symposium on Tribology, Elsevier Tribology and Interface Engineering Series, Lyon, France, 1991, vol. 21, pp. 5763. Nixon, H. P. and Zantopulos, H. Fatigue life performance comparisons of tapered roller bearings with debris-damaged raceways. STLE Lubr. Eng., 1995, 51(9), 732736. Chao, K. K., Saba, C. S., and Centers, P. W. Effects of lubricant borne solid debris in rolling surface contacts. STLE Tribol. Trans., 1996, 39(1), 1322. Ville, F. and Nelias,D. Early fatigue failure due to dents in EHL contacts. STLE Tribol. Trans., 1999, 42(4), 795 800. Kahlman, L. and Hutchings, I. M. Effect of particulate contamination in grease-lubricated hybrid rolling bearings. STLE Tribol. Trans., 1999, 42(4), 842850. Nelias, D. and Ville, F. Detrimental effects of debris dents on rolling contact fatigue. ASME J. Tribol., 2000, 122(1), 55 64. Ai, X. Effect of debris contamination on the fatigue life of roller bearings. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2001, 215(6), 563575. DOI: 10.1243/ 1350650011543808. Nilsson, R., Olofsson, U., and Sundvall, K. Filtration and coating effects on self-generated particle wear in boundary lubricated roller bearings. Tribol. Int., 2005, 38(2), 145150. Xu, G., Sadeghi, F., and Cogdell, J. D. Debris denting effects on elastohydrodynamic lubricated contacts. ASME J. Tribol., 1997, 119(3), 579587. Xu, G., Sadeghi, F., and Hoeprich, M. Residual stresses due to debris effects in EHL contacts. STLE Tribol. Trans., 1997, 40(4), 613620. Tallian, T. E. Prediction of rolling contact fatigue life in contaminated lubricant, part I: mathematical model. ASME J. Lubr. Technol., 1976, 98(2), 251257. Lubrecht, A. A., Dwyer-Joyce, R. S., and Ioannides, E. Analysis of the influence of indentations on contact life. In Proceedings of the 18th LeedsLyon Symposium on Tribology, Elsevier Tribology and Interface Engineering Series, Lyon, France, 1991, vol. 21, pp. 173181. Sayles, R. S. and Ioannides,E.Debris damage in rolling bearings and its effects on fatigue life. ASME J. Tribol., 1988, 110(1), 2631. Sayles, R. S., Hamer, J. C., and Ioannides, E. The effects of particulate contamination in rolling bearings a state of the art review. Proc. IMechE, Part G: J. Aerospace Engineering, 1990, 204(1), 2936. DOI: 10.1243/PIME_PROC_1990_204_206_02. Sayles, R. S. Debris and roughness in machine element contacts: some current and future engineering implications. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 1995, 209(J3), 149172. DOI: 10.1243/PIME_ PROC_1995_209_421_02. Dwyer-Joyce, R. S. The life cycle of a debris particle. In Proceedings of the 31st LeedsLyon Symposium on Tribology, Elsevier Tribology and Interface Engineering Series, Leeds, UK, 2004, vol. 48, pp. 681690. Khonsari, M. M. and Booser, E. R. Effect of contamination on the performance of hydrodynamic bearings. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2006, 220(5), 419428. DOI: 10.1243/13506501J00705. SKF Maintenance Products B.V. Oil cleanliness control course. In Notes of the Seminar, 913 September 1991, SKF-ERC, The Netherlands. Kjer, T. Particles in new motor oils. Wear, 1981, 69(3), 395396. Jones, M. H.Wear debris associated with diesel engine operation.Wear, 1983, 90(1), 7588. Leng, J. A. and Davies, J. E. Ferrographic examination of unused lubricants for diesel engines. Wear, 1988, 122(1), 115 119. Stachowiak, G. W., Kirk, T. B., and Stachowiak, G. B. Ferrography and fractal analysis of contamination particles in unused lubricating oils. Tribol. Int., 1991, 24(6), 329334. Glaeser, W. A. Wear debris classification. In Modern tribology handbook (Ed. B. Bhushan), 2001, vol. 1, pp. 301315 (CRC Press, New York, USA). Roylance, B. J., Williams, J. A., and Dwyer-Joyce, R. Wear debris and associated wear phenomena fundamental research and practice. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2000, 214(1), 79105. DOI: 10.1243/1350650001543025. Roylance, B. J. and Hunt, T. M. Wear debris analysis, 1999 (Coxmoor Publishing Company, Oxford, UK). Williams, J. A. Wear and wear particles some fundamentals. Tribol. Int., 2005, 38(10), 863870. Barwell, F. T. The role of particle analysis a review of ferrography. In Proceedings of the 10th LeedsLyon Symposium on Tribology (1983), Lyon, UK, 1984, pp. 3 10, paper I(i) (Butterworth). Roylance, B. J., Albidewi, I. A., Laghari, M. S., Luxmoore, A. R., and Deravi, F. Computer-aided vision engineering (CAVE) quantification of wear particle morphology. Lubr. Eng., 1994, 50(2), 111116. Stachowiak, G. W. Numerical characterisation of wear particles morphology and angularity of particles and surfaces. Tribol. Int., 1998, 31(13), 139157. Trevor, M. H. (Ed.) Handbook of wear debris analysis and particle detection in liquids, 1993, English edition (Kluwer Academic Publishers, London, UK). Kowandy, C., Richard, C., Chen, Y.-M., and Tessier, J.-J. Correlation between the tribological behaviour and wear particle morphology case of grey cast iron 250 versus graphite and PTFE. Wear, 2007, 262(78), 9961006. Roylance, B. J. and Raadnui, S. The morphological attributes of wear particles their role in identifying wear mechanisms.Wear, 1994, 175(12), 115121.
39
82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122
Raadnui, S. and Roylance, B. J. The classification of wear particle shape. Lubr. Eng., 1995, 51(5), 432437. Peng, Z. and Kirk, T. B. Wear particle classification in a fuzzy grey system. Wear, 1999, 225229(Pt 2), 1238 1247. Anderson, D. P. Wear particle atlas (revised). Report NAEC-92-163, Naval Air Engineering Centre, Advanced Technology Office, Support Equipment Engineering Department, Lakehurst, New Jersey, USA, 1982. Khan,M. A., Starr, A. G.,and Cooper,D. A methodology for online wear debris morphology and composition analysis. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2008, 222(J7), 785796. DOI: 10.1243/13506501JET449. Rigney, D. A. The role of characterization in understanding debris generation. In Proceedings of the 18 th LeedsLyon Symposium on Tribology, Lyon, France, 1991, pp. 405412 (Elsevier). Stachowiak, G. P., Podsiadlo, P., and Stachowiak, G.W. Shape and texture features in the automated classification of adhesive and abrasive wear particles. Tribol. Lett., 2006, 24(1), 1526. Jones Jr,W. R. Spherical artifacts on ferrograms.Wear, 1976, 37(1), 193195. Rabinowicz, E. The formation of spherical wear particles. Wear, 1977, 42(1), 149156. Smith,M.C.andSmith,R. A.Theformation of spherical wear debris in mode II fatigue cracks.Wear, 1982, 76(1), 105128. Balogh, I. The formation of spherical particles under abrasive conditions. Periodica Polytech. Ser.Mech. Eng., 2002, 46(1), 2935. Gebarin, S. and Fitch, J. Origin of spherical particles in lubricants. Practising Oil Analysis Magazine, March 2005 (Noria Corporation). Loy, B. andMcCallum, R.Mode of formation of spherical particles in rolling contact fatigue.Wear, 1973, 24(2), 219228. Scott, D. and Mills, G. H. Spherical debris its occurrence, formation and significance in rolling contact fatigue.Wear, 1973, 24(2), 235242. Jones, W. R. and Loewenthal, S. H. Analysis of wear debris from full-scale bearing fatigue tests using the ferrograph. ASLE Trans., 1980, 24(3), 323330. Broszeit, E. and Hess, F. J. Diskussion zu: a scanning electronmicroscope study of fracturephenomenaassociated with rolling contact surface fatigue failure.Wear, 1971, 17(4), 314315. Odi-Owei, S. and Roylance, B. J. An experimental study of initial scuffing and recovery in sliding wear using a four-ball machine.Wear, 1987, 117(3), 267287. Jin,Y.andWang,C. Spherical particles generated during the running-in period of a diesel engine. Wear, 1989, 131(2), 315 328. Conor, P. C. and McRobie, D. E.Wear debris generated during high velocity sliding contact.Wear, 1981, 69(2), 189204. Goss, G. L. and Hoeppner, D. W. Characterization of fretting fatigue damage by SEM analysis. Wear, 1973, 24(1), 7795. Stowers, I. F. and Rabinowicz, E. Spherical particles formedin the fretting of silver. J. Appl. Phys., 1972, 43(5), 24852487. Hurricks, P. L. The occurrence of spherical particles in fretting wear.Wear, 1974, 27(3), 319328. Komanduri, R. and Shaw, M. C. Formation of spherical particles in grinding. Phil. Mag., 1975, 32(4), 711724. Kleis, I.,Muiste, U., Pilvre, U., Uuemois, H., and Uetz, H. The physical mechanism of the formation of metal microspheres in the wear process. Wear, 1979, 53(1), 7985. Doroff, S. W., Miller, R. S., Thiruvengadam, A. P., and Westcott, V. C. Spheroidal particles produced by cavitation erosion. Nature, 1974, 247, 363364. Patel, M. Influence of oil balls on premature overlay removal of diesel engine connecting rod bearings. SAE paper 810501, 1981 (Society of Automotive Engineers, USA). McGeehan, J. A., ChevronTexaco, and Ryason, P. R. How glycol causes corrosion and oil ball damage in diesel engines. Practising Oil Analysis Magazine, May 2005 (Noria Corporation). Raadnui, S.Wear particle analysis utilization of quantitative computer image analysis: a review. Tribol. Int., 2005, 38(10), 871878. Jin,Y. andYang, Q. Ferrographic analysis of wear debris generated in locomotive diesel engines. Wear, 1984, 93(1), 23 32. Jones,W. R. and Loewenthal, S. H. Ferrographic analysis of wear debris from full-scale bearing fatigue tests. NASA technical paper 1511, September 1979 (USA). Roylance, B. J. Ferrography then and now. Tribol. Int., 2005, 38(10), 857862. Hutchings, I. M. Tribology friction and wear of engineering materials, 1992 (Butterworth-Heinemann, Oxford, UK). Sasaki, A. Contaminants in used oils and their problems. Proc.IMechE,Part J: J.EngineeringTribology, 2006, 220(5), 471 478. DOI: 10.1243/135065005X33955. Sasaki, A. Contaminants in used oils and their behaviour. J. ASTM Int., 2009, 6(2), paper JAI101672. 4 McKee, S. A. Effect of abrasive in lubricant. SAE Trans., 1927, 22, 7377. Roach, A. E. Performance of oil-film bearings with abrasive containing lubrication. ASME Trans., 1951, 73, 677686. Rylander, H. G. Effects of solid inclusions in sleevebearing oil supply.Mech. Eng., 1952, 74, 963966. Broeder, J. J. and Heijnekamp, J. W. Abrasive wear of journal bearings by particles in the oil. Proc. InstnMech. Engrs, 196566, 180(3k), 2131. Hirano, F. and Yamamoto, S. Four-ball test on lubricating oils containing solid particles. Wear, 1959, 2(5), 349363. Fitzsimmons, B. and Clevenger, H. D. Contaminated lubricants and tapered roller bearingwear. ASLE Trans., 1977, 20(2), 97107. Nikas, G., Sayles, R., and Ionnodes, E. Effects of debris in sliding/rolling elastohydrodynamic contacts. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 1998, 212, 333343. DOI: 10.1243/135065098154216. Hamrock, B. Fundamentals of fluid film lubrication, 1994 (McGraw-Hill, Singapore).
40
123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133
134 135 136 137 138 139 140 141
142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160
Hamrock, B. and Dawson, D. Ball bearing lubrication, 1981 (JohnWiley, New York, USA). GeneralMotors Corporation.Newdeparture handbook, 7th edition, 1971 (GeneralMotors Corporation, USA). Wedeven, L. D. Diagnostics of wear in aeronautical systems. NASA TM-79185, 1979. Cunningham,J. S. andMorgan,M. A. Review of aircraft bearing rejection criteria and causes. ASLE Lubr. Eng., 1979, 35(8), 435441. Okamoto, J., Fujita, K., and Toshioka,T. Effects of solid particles in oil on the life of ball bearings. J. Mech. Eng. Lab. (Tokyo), 1972, 26(5), 228238 (NASA technical translation; NASA TT F-15, 653, June 1974). Khorshid,E. A. andNawwar, A. M. A review of the effect of sand dust and filtration on automobile engine wear. Wear, 1991, 141(2), 349371. Fodor, J. Improving utilisation of potential i.c. engine life by filtration. Tribol. Int., 1979, 12(3), 127129. Frith, R. H. and Scott, W. Control of solids contamination in hydraulic systems an overview.Wear, 1993, 165(1), 69 74. Dalal, H., Cotellesse, G., Morrison, F., and Ninos, N. Progression of surface damage in rolling contact fatigue. Final report for SKF Industries Inc., King of Prussia PA Research Lab, February 1974. Day, L. The secrets in the filter. Tribol. Lubr. Technol. (STLE), 2008, 64(2), 3237. Akagaki,T.,Nakamura, M.,Monzen,T., and Kawabata, M. Analysis of the behaviour of rolling bearings in contaminated oil using some condition monitoring techniques. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2006, 220(5), 447453. DOI: 10.1243/13506501J00605. Miettinen, J. and Andersson, P. Acoustic emission of rolling bearings lubricated with contaminated grease. Tribol. Int., 2000, 33(11), 777787. Peng, Z.,Kessissoglou, N. J., and Cox, M. A study of the effect of contaminant particles in lubricants using wear debris and vibration condition monitoring techniques. Wear, 2005, 258(1112), 16511662. Sari,M.R.,Haiahem,A.,andFlamand,L.Effect of lubricant contamination on gear wear. Tribol. Lett., 2007, 27(1), 119 126. Day,M. Clarifying the new ISO contamination filtration standards. Practicing Oil AnalysisMagazine, September 2001 (Noria Corporation). Badal, L., Whigham, J., and Minnick, T. The importance of ISO cleanliness codes. Machinery Lubrication Magazine, September 2005 (Noria Corporation). Pavlat, M. R. Total cleanliness control for hydraulic and lubricating systems in the primary metal industry. Lubr. Eng., 1997, 53(2), 1219. Jacobson, B. Thin film lubrication of real surfaces. Tribol. Int., 2000, 33, 205210. Lugt, P. M., Severt, R.W. M., Fogelstrm, J., and Tripp, J. H. Influence of surface topography on friction, film breakdown and running-in in the mixed lubrication regime. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2001, 215, 519533. DOI: 10.1243/1350650011543772. Olver, A. The mechanism of rolling contact fatigue: an update. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2005, 219, 313330. DOI: 10.1243/135065005X9808. Tasan, Y., Rooji, M., and Schipper, D. Changes in the micro-geometry of a rolling contact. Tribol. Int., 2007, 40, 672 679. Olofsson, U., Andersson, S., and Bjrklund, S. Simulation of mild wear in boundary lubricated spherical roller thrust bearings.Wear, 2000, 241, 180185. Hunt,T. M.Handbook of wear debris analysis and particle detection in liquids, 1993 (Elsevier Applied Science, London, UK). Harris, T. A. and Barnsby, R. M. Life ratings of roller bearings. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2001, 215, 577595. DOI: 10.1243/1350650011543817 Dwyer-Joyce, R. S. Predicting the abrasive wear of ball bearings by lubricant debris.Wear, 1999, 233235, 692 701. Sayles, R. and Ionnides, E. Debris damage in rolling bearings and its effects on fatigue life. J. Tribol., 1988, 110, 2631. Nilsson, R., Svahn, F., and Olofsson, U. Relating contact conditions to abrasive wear. Wear, 2006, 261, 7478. Ioannides, E. Contamination and the SKF new life theory for rolling bearings. NLGI Spokesman, 1990, 54, 1419. Choi,Y. and Liu, C. Spall progression life for rolling contact verified by finish hard machined surfaces. Wear, 2007, 262, 2435. Day, M. J. Condition monitoring of hydraulic systems. InHandbook of condition monitoring (Ed. B. K. N. Rao), 1996 (Elsevier Advanced Technology, Oxford, UK). Underwood, R. J. The tribological effects of contamination in rolling element bearings. PhD Thesis, Department of Mechanical Engineering, Imperial College London, UK, 2008. Hamer, J. C. and Hutchinson, J. Denting of rolling element bearings by third body particles. PCS report for SKF, Tribology Group, Department of Mechanical Engineering, Imperial College London, UK, 1992. Johnson, K. L. Contact mechanics, 1985 (Cambridge University Press, UK). Hou, Z.-B. and Komanduri, R. Magnetic field assisted finishing of ceramics part I: thermal model. ASME J. Tribol., 1998, 120(4), 645651. Hou, Z.-B. and Komanduri, R. Magnetic field assisted finishing of ceramics part II: on the thermal aspects of magnetic float polishing (MFP) of ceramic balls. ASME J. Tribol., 1998, 120(4), 652659. Hou, Z.-B. and Komanduri, R. Magnetic field assisted finishing of ceramics part III: on the thermal aspects of magnetic abrasive finishing (MAF) of ceramic rollers. ASME J. Tribol., 1998, 120(4), 660667. Tallian, T. E. Failure atlas for Hertz contact machine elements, 1992 (ASME Press, New York, USA). Ville, F., Coulon, S., and Lubrecht, A. A. Influence of solid contaminants on the fatigue life of lubricated machine elements. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2006, 220(5), 441445. DOI: 10.1243/ 135065005X34062.
41
161 162 163 164 165
166 167 168 169 170 171 172 173
174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192
Zantopulos, H. Some observations on scuffing in tapered roller bearings. ASME J. Tribol., 1998, 120(3), 427435. Ju, F. D. and Huang, J. H. Heat checking in the contact zone of a bearing seal (a two-dimensional model of a single moving asperity). Wear, 1982, 79(1), 107118. Tseng, M.-L. and Burton, R. Thermal stress in a twodimensional (plane stress) half-space for a moving heat input.Wear, 1982, 79(1), 19. Marscher,W. D. Thermal versus mechanical effects in high speed sliding.Wear, 1982, 79(1), 129143. Roylance,B. J.,Siu, S.W.,andVaughan,D. A.Thermallyrelated stress behaviour in concentrated contacts and the implications for scuffing failure. In Proceedings of the 12th LeedsLyon Symposium on Tribology (1985), Mechanisms and Surface Distress, Lyon, France, 1985, pp. 117127 (Butterworth). Ting, B.-Y. and Winer, W. O. Friction-induced thermal influences in elastic contact between spherical asperities. ASME J. Tribol., 1989, 111(2), 315322. Reddyhoff, T., Underwood, R. J., Nikas, G. K., Sayles, R. S., and Spikes, H. A. Thermal aspects of debris in EHL contacts. In Proceedings of the Fourth World Tribology Congress, Kyoto, Japan, 611 September 2009, p. 308. Burwell, J. T. Survey of possible wear mechanisms. Wear, 1957, 1(2), 119141. Williams, J. A. and Hyncica, A. M.Mechanisms of abrasive wear in lubricated contacts. Wear, 1992, 152(1), 5774. Fang, L., Kong, X., and Zhou, Q. A wear tester capable of monitoring and evaluating the movement pattern of abrasive particles in three-body abrasion. Wear, 1992, 159(1), 115120. De Pellegrin, D. V., Corbin, N. D., Baldoni, G., and Torrance, A. A. Diamond particle shape: its measurement and influence in abrasive wear. Tribol. Int., 2009, 42(1), 160168. Lewis, R. and Dwyer-Joyce, R. S. Interactions between toothbrush and toothpaste particles during simulated abrasive cleaning. Proc. IMechE, Part J: J. Engineering Tribology, 2006, 220(8), 755765. DOI: 10.1243/ 13506501JET96. Dwyer-Joyce, R. S.,Hamer, J. C., Sayles, R. S.,and Ioannides, E. Surface damage effects caused by debris in rolling bearing lubricants, with an emphasis on friable materials. In Proceedings of the IMechE Symposium on Rolling element bearings towards the 21st century, London, UK, 1990, pp. 18. Way, S. Pitting due to rolling contact. J. Appl. Mech., 1935, 2, 4958. Bower, A. F. The influence of crack face friction and trapped fluid on surface initiated rolling contact fatigue cracks. ASME J. Tribol., 1988, 110(4), 704711. Kaneta, M., Yatsuzuka, H., and Murakami, Y. Mechanism of crack growth in lubricated rolling/sliding contact. ASLE Trans., 1985, 28(3), 407414. Murakami,Y.,Kaneta,M.,andYatsuzuka,H. Analysis of surface crack propagation in lubricated rolling contact. ASLE Trans., 1985, 28(1), 6068. Kaneta, M., Suetsugu, M., and Murakami, Y. Mechanism of surface crack growth in lubricated rolling/ sliding spherical contact. ASME J. Appl. Mech., 1986, 53(2), 354360. Dwyer-Joyce, R. S. Predicting the abrasive wear of ball bearings by lubricant debris. Wear, 1999, 233235, 692701. Kusano, Y. and Hutchings, I. M. Modelling the entrainment and motion of particles in a gap: application to abrasive wear. J. Eng. Tribol., 2004, 217, 427433. Fang, L., Liu, W., Du, D., Zhang, X., and Xue, Q. Predicting three-body abrasive wear using Monte Carlo methods. Wear, 2004, 256, 685694. Dwyer-Joyce, R. S., Sayles, R. S., and Ioannides, E. An investigation into the mechanisms of closed three body abrasive wear. Wear, 1994, 175, 133142. Fang, X., Kong, X. L., Su, J. Y., and Zhou, Q. D. Movement patterns of abrasive particles in three-body abrasion. Wear, 1993, 162164, 782789. Williams, J. A. and Hyncica, A. M. Mechanisms of abrasive wear in lubricated contacts. Wear, 1992, 152, 5774. Nilsson, R., Olofsson, U., and Sundvall, K. Filtration and coating effects on self-generated particle wear in boundary lubricated roller bearings. Tribol. Int., 2005, 38/2, 145150. Olofsson, U. and Svedberg, G. Low concentration level contaminant-related wear in sliding and rolling contacts. 2nd World Tribology Congress, Vienna, Austria, 37 September, 2001, p. 79. Fitch, E. C. Fluid contamination control, 1988 (FES Inc., Stillwater, Oklahoma). Olofsson, U. Characterisation of wear in boundary lubricated spherical roller thrust bearings. Wear, 1997, 208, 194203. Dowson, D. and Higginson, G. R. Elasto-hydrodynamic lubrication, 1966 (Pergamon Press, London). Dwyer-Joyce, R. S. and Heymer, J. The entrainment of solid particles into rolling elastohydrodynamic contact. Proceedings of 22nd LeedsLyon Symposium on Tribology, 1996, Elsevier Tribology Series, vol. 31, pp. 135140. Wan, G. T. Y. and Spikes, H. A. The behaviour of suspended solid particles in rolling and sliding elastohydrodynamic contacts. Trans. ASLE, 1987, 31(1), 1221. Adachi, K. and Hutchings, I. M. Wear-mode mapping for the micro-scale abrasion test. Wear, 2003, 255, 2329.
42

Uticaj Kontaminirajućih Čestica Na Smanjenje Radnog Veka Kotrljajnih Ležaja - Pregled Istraživanja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uticaj Kontaminirajućih Čestica Na Smanjenje Radnog Veka Kotrljajnih Ležaja - Pregled Istraživanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Uticaj kontaminirajudih estica na smanjenje radnog veka kotrljajnih leaja; pregled istraivanja

Ristid Marko1 91/09

2 POREKLO ESTINE KONTAMINACIJE

2.1 Unutranji izvori, izuzimajudi estice nastale habanjem

Slika 1: estice u nekoridenom motornom ulju (Kjer [68])

estice u nekoridenom mazivnom ulju za Dizel motore (Leng i Davies [70])

2.2 Unutranje generisane, estice koje potiu od habanja

2.3 Spoljni izvori

2.4 estice unete tokom popravke i odravanja sistema

3 TIPOVI KRHOTINA, MORFOLOGIJA I KLASIFIKACIJA

Karakteristike oblika estica i karakteristike ivica estica (Roylance *77])

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Zdepaste Ploaste Vijugave Rolne

4 KODLJIVI UTICAJI VRSTIH KONTAMINANATA NA KONCENTRISANE KONTAKTE

Kontaktni pritisak i debljina uljnog filma [123]

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

5 FAZE HABANJA I VIBRACIJE TOKOM RADNOG VEKA KOTRLJAJNIH LE@AJEVA

5.1 Poetak rada kotrljajnih leajeva (uhodavanje)

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

6 PONAANJE ESTICA U KONCENTRISANIM KONTAKTIMA

6.1 Elastine estice

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

6.2 Tvrde estice

6.3 Krte estice

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

7 ZAMOR MATERIJALA KOD POVRINA OTE]ENIH USLED DELOVANJA KRHOTINA

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

8.1 EKSPERIMENTALNI PRISTUP

Valjani kotrljajni leajevi korideni u ispitivanju

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

8.2 KINEMATIKA KOTRLJAJNIH LE@AJA

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Spoljnji prsten =48,2 6,6

Geometrija za izraunavanje broja kontakta po obrtaju

8.3 EKSPERIMENTALNI REZULTATI

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Broj poprenih ogrebotina na valjku i spoljnjem prstenu kod kratkotrajnog rada

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Zona kontakta Zona hvatanja

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

134 135 136 137 138 139 140 141

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

161 162 163 164 165

166 167 168 169 170 171 172 173

Ponaanje materijala u eksploataciji Ristid Marko 91/09

You might also like