Milo Vasi ATENTAT NA ZORANA INIA Glavni i odgovorni urednici Milan Mii Dragoljub arkovi Veran Mati Miliko

Mijovi Urednik Vasa Pavkovi Milo Vasi ATENTAT NA ZORANA INIA Politika B92 VREME NARODNA KNJIGA Beograd, 2005. Copyright by Milo Vasi, 2005. Copyright za ovo izdanje NARODNA KNJIGA, 2005. Sva prava zadrana ISBN 86-331-1949-8 Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnoavati, pretampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavaa, niti moe biti na bilo koji drugi nain ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnoavana bez odobrenja izdavaa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadravaju autor i izdava po odredbama Zakona o autorskim pravima. Predgovor Ova knjiga nastala je tokom jedanaest meseci istraivanja, razgovora sa etrdesetak Ijudi (sa nekima dugo i vie puta) i analize vie hi-Ijada stranica raznih dokumenata. Autor eli da zahvali pre svega Ijudima koji su bili svedoci i uesnici opisanih dogaaja i koji su ga kroz njih strpljivo vodili. Nije to bilo lako ni njima, a povremeno ni meni. Mnogi od njih nisu voleli da im se pominje ime -s obzirom na stanje stvari poetkom 2005. i njihov profesionalni poloaj -pa im sa a-Ijenjem ispunjavam to elju. Ne bi bilo poteno pominjati imena onih koji na to pristaju, ako ne mogu da pomenem one koji bi time bili ugroeni, a zasluniji su za ovu knjigu. Ima tu policajaca, radnika bezbednosti, vojnih lica, dravnih inovnika, advokata, sudija, tuilaca; bivih i sadanjih. Zahvaljujem od sveg srca i njima i onima koji se u ovoj knjizi javljaju pod svojim imenima: sve to u ovoj prii valja njihova je zajednika zasluga; greke i krive procene su moje.

Posebnu zahvalnost dugujem kolegama novinarima iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, vajcarske, Holandije i Francuske. Neki od njih su rizikovali pomaui mi. Kolege iz ,,Vremena" bile su mi najvea podrka i pomo. Najvei deo korienih dokumenata bio je javno dostupan, mada rasut okolo. Neka dokumenta su do autora stigla na razne naine, ali zbog toga nisu manje autentina. Njihovi su izvori, uostalom, ,,asni Ijudi i pouzdani svedoci", kako bi rekao Danilo Ki i njima sam posebno zahvalan na poverenju koje su mi ukazali. Autor se potrudio da saw raspoloivi materijal koji se ove teme tie razmotri sine ira et studio, dakle hladno i u skladu sa pravilima logike i metodologije. Ako mi povremeno nije uspevalo da se uzdrim od vrednosnih sudova i emocija -a nije -molim itaoca za oprotaj: i ja imam duu. Sto se injenica tie, moda se nekome uini da neke pretpostavke nisu bile uzete u obzir. Ali, kriminalistika i krivino pravo bave se samo onime to kao injenice imaju, a ne smeju da se bave onime to nemaju. Okamova britva je veoma otar logiki instrument i brani da se bez nude umnoavaju entiteti. Bilo je, medutim, nuno da se Okamova britva ovde otvoreno koristi i u tekstu koji sle-di, iz jednostavnog razloga: trebalo je odrezati itavu gomilu sumanutih, ali i zlonamernih teorija zavere. Politiki i Ijudski profil Gaja Julija Cezara naalost je ostao malo poznat i zasenjen njegovim vojnim raspravama. Tacit, Svetonije i Ciceron krti su kad je o tome re, a Sekspiru je Cezar tek rutinski lik u dramskoj produkciji. Morao sam da se oslonim na mnogo boljeg poznavaoca, Torntona Vajldera i njegovu briljantnu knjigu ,,Martovske ide", iji sam naslov bezono uzeo za jedno od poglavlja. Umetnika istina esto je dublja od istorijske i politike, a slinosti izmeu Vajlderovog Cezara i Zorana inia jednostavno su bile tolike da se nisu dale prevideti. Na kraju elim da zahvalim recenzentima i prijateljima koji su rukopis proitali pre objavljivanja, skrenuli mi panju na greke i sugeri-sali dopune. Najzaslunija je Tanja, koja me je ovih godinu dana podnosila i i-jem zdravom razumu i bistrom umu dugujem mnoge ispravke i dopune. U Beogradu, februara 2005. Milo Vasi 1. Prolog ...danas, u aprilu 2003. godine... poraavajue je oigledno: da je ubistvo Zorana inia u direktnoj vezii sa karakterom bezdravlja u Srbiji, odnosno sa stanjem u kome nije bilo mogue precizno identifikovati dravu. U ovom stanju nije se znalo ko ima, a ko nema pravo da koristi instrumente fizike prinude, niti su postojala pouzdana pravila koja bi razdvajala ono to je dozvoljeno od onoga sto je zabranjeno" (Nenad Dimitrijevi: Srbija kao nedovrena drava; Re, br. 69-15; B-92) Ima vie raznih pretpostavki o tome kada je zaeto ono to e Ne-nad Dimitrijevic aprila 2003. godine nazvati ,,para-dravnim Kartelom" koji vlada Srbijom. Neki misle da je Kartel osnovan 24. septembra 1987. na Osmoj sednici CK SKS; neki drugi smetaju

rodenje te ideje u daleku 1984. godinu, kada je Slobodan Miloevi po prvi put upotrebio Dravnu bezbednost u korist sopstvenih politikih ciljeva, pakujui sa Stanetom Dolancom ,,aferu dvadeset osmorice" (koja je, uz ironini doprinos Zorana Stojkovia, kasnijeg ministra pravde u Kotuniinoj vladi, neslavno propala na sudu, kao to e neslavno propadati sve Miloevieve kasnije zamisli). Neki, pak, smetaju nastanak ideje o Kartelu u poetak 1987, kada Miloevicevi Ijudi po prvi put poseu u arhive Dravne bezbednosti i pro-izvode onu bezonu pakvilu u ,,Politici" pod naslovom ,,Vojko i Savle". nki, skloniji praktinijem i preciznijem pristupu, kazae da je Kartel doao na svet 4. maja 1991. kada je osnovana Jedinica za antitero-ristika i antidiverziona dejstva Slube dravne bezbednosti MUP Srbije (JATD), koja e ubrzo postati poznata kao ,,Crvene beretke", ,,Frenkijevci" i -od 1996. -Jedinica za specijalne operacije Resora dravne bezbednosti MUP Srbije, JSO. Argument ove poslednje kole miljenja jak je: ta je jedinica osnovana upravo stoga to nije bilo institucionalnog naina za primenu politikog nasilja kakvo je Miloeviu bilo na umu; ta je jedinica, po tadanjim i sadanjim zakonima i pravilnici-ma, ilegalna paravojna jedinica u punom i preciznom smislu rei. Nai-me, tvrde pristalice te pretpostavke, Sluba dravne bezbednosti nije imala nikakvu podlogu za osnivanje takve jedinice u zakonima, uredba-ma i podzakonskim aktima koji reguliu oblast unutranjih poslova. Ovaj autor slae se sa tom pretpostavkom, ali trenutak stvarnog, politiki relevantnog, nastanka para-dravnog Kartela koji e Srbiju odvesti u propast, smeta u malo kasniji trenutak: u dan 20. avgusta 1991. godine. Tada je, naime, izgubljena i poslednja nada u uspeh kontrarevolucije u Rusiji: operetski pu Miloevievih uzdanica, marala Jazova i predsednika KGB Krjukova, propao je li Moskvi, na uas Socijalistike partije Srbije, Mihajla Markovica (koji ga je dan ranije pozdravio), Politike uprave JNA (koja ga je eljno oekivala od januara 1991.) i saveznog sekretara za narodnu odbranu, gen. Veljka Kadijevi-a (koji se u vie navrata tajno sastajao sa Jazovim i Krjukovim). Poto se bratski Sovjetski Savez nije ,,podigao sa kolena" (Politi-ka uprava JNA), a ideja naunog socijalizma -tako draga Miri Marko-vi -bila je pomerena u neku svetlu budunost, Miloeviev reim nije mogao dalje da odlae suoavanje sa stvarnou. A stvarnost nije bi-la vesela: JNA je, u dogovoru sa Kuanom, bila najurena iz Slovenije i zaglavljena u Hrvatskoj, ekajui na ,,bratsku internacionalistiku pomo" obeanu iz Rusije, im se tamo stvari srede; Srbi iz Hrvatske, medutim, imali su svoje planove i svoju mnogo bru predvidenu dinamiku, pa je vreme isticalo. JNA je u Srbiji bila suoena sa tekom mobilizacijskom krizom, a na terenu sa bezvoljnou rezervista i optom politikora konfuzijom, jer se nala u ratu, a bez objavljenih ratnih ciIjeva. Jugoslavije vie nije bilo, komunizam je propao ak i u Moskvi, a raspoloenje Jeljcinove vlasti prema Miloeviu bilo je vie nego si-birski ledeno posle preuranjene radosti SPS zbog tog zlosrenog pua. ,,Jugokomunistika" opcija bila je propala, demokratska opcija bila je i ostala Miloeviu odvratna, naroito posle 9. marta 1991, pa se odluio za ,,srboetniku", da se opet posluimo hrvatskim kvalifikacijama. Da-kle za ideju Velike Srbije, to jest ,,svih Srba u jednoj dravi". Mobilizacijska kriza tu je bila od pomoi, jer je otvorila vrata za dobrovoljce, ratne profitere i obine kriminalce i pljakae, kao i za politike fanatike. Vrata zatvora bila su otvorena dobrovoljcima, pokojni eljko ,,Arkan" Ranatovi birao ih je po Zabeli i Mitrovici za svoju Srpsku dobrovoljaku gardu. ,,Crvene beretke" tada ve rade razne

pre-cizne poslove na terenu, bave se obukom i organizovanjem Srba i uopte za raun Slube dravne bezbednosti vode poslove van Srbije: zapoljavaju policajce i zaepljuju rupe po potrebi, dre pod kontrolom razne poludivlje elemente po ,,svim srpskim zemljama" i deluju kao oruana ruka Miloevievog reima putem specijalnih operacija, infiltracije i subverzije izvan Srbije. Rade ,,Crvene beretke" i po Srbiji, da se ne zavaravamo: kad neko ve raspolae takvim sredstvom, koristie ga sve ee jer je efikasnije, diskretnije i praktino nije ogranieno nikakvim zakonskim obziri-ma. Tog istog leta 1991, na primer, ekipa Ijudi u maskirnim uniforma-ma bez ikakvih oznaka i sa crvenim beretkama na glavama zauzela je stanicu milicije i OUP u Srbobranu, izbacila miliciju, bavila se neko vreme unutra i otila. Do dana dananjeg nije jasno ta su hteli, ali je jasno da su bez ikakvih obzira uz pretnju silom zauzeli policijsku stanicu -i da niko nije smeo da se usprotivi; niko se ak posle nije ni alio... U to vreme, avgusta 1991, izvreno je prvo politiko ubistvo iji e modus operandi, to jest nain izvrenja, postati tipian za jo nekih etrdesetak ubistava; vei deo je jo nerasvetljen, ali ona rasvetljena pripisuju se ili elementima ,,Crvenih beretki", ili Ijudima koji su pre ili kasnije bili njihovi saradnici, saborci ili partneri u poslovima. Bra-nislav Mati ,,Beli", funkcioner i finansijer Srpskog pokreta obnove, saekan je tog avgusta u zasedi ispred svoje kue usred bela dana i temeljito izreetan. Balistiki nalaz i analiza taktike ukazali su na naoruanje netipino za kriminalce u to vreme (mada tipino za paravojne formacije), ali i na sistematsku obavetajnu i operativnu pripremu. Po-inioci su ostali neotkriveni. Tokom ratova 1991-1999. stvara se onaj drutveni sloj koji cemo nazvati novim ratnikim plemstvom u Srba: ,,patriotski" dobrovoljci, rat-ni profiteri, saradnike veze Dravne bezbednosti i policije, zasluni ,,ratnici" iz ,,svih srpskih zemalja", ,,nacionalni radenici" istog porekla, kriminalni polusvet koji je smesta shvatio potencijal ,,patriotizma kao prvog utoita nitkova" (Embrouz Birs). Njihove usluge bile su plaane na sve mogue naine: od dozvole za pljakanje na terenu (od ega je Srpska dobrovoljaka garda napravila industriju), preko povlasti-ca (kvote i kontingenti) za verc tenih goriva, cigareta i stratekih roba, pa do privilegija u trgovini devizama i drugim fmansijskim opera-cijama za vreme hiperinflacije (poslovi sa piramidalnim prevarama i starom deviznom tednjom); uvozne olakice za deficitarne robe i poreske olakice bile su uobiajen oblik privilegija. To ce se veoma" uskoro pojaviti i najunosniji posao od svih: heroin. Ko je mogao da odoli tolikoj profitnoj stopi, pogotovo ako ima uglavljene garancije i vrst deal sa carinom Mihalja ,,Bracike" Kertesa, Velikog Kuma (Godfather, Padrone) tog Kartela da e roba bezbedno prei granicu i jo jae garancije Jovice Staniia i njegove ekipe iz Dr-avne bezbednosti da se Javna bezbednost u to meati nee kad roba stigne na ulicu, pod uslovom, naravno, da na ulicu stigne iz naih ruku? Tu dolazimo na sutinu stvari. Nije heroin sutina, da se razumemo odmah: heroin je samo jedan od elemenata ekonomske politike Kar-tela, element najzahvalniji i najprofitabilniji pojedinano, ali tek jedan od elemenata. Sutina stvari jeste bezakonje kao pravilo: on je na i neka ga, nek' trguje heroinom, benzinom i kokainom, sve dok se mi ugradujemo. Mihalj ,,Bracika" Kertes to igra ulogu od poetka: taj ,,strunopolitiki radnik" SK Vojvodine iz Bake Palanke (a bakopalanaka mafija i

dan-danas jedna je od jaih u ovom bezdravlju!) poeo je kao Maar po zanimanju, ministar prvo za narod, pa za Srbe van Srbije, pa za na-oruavanje Srpstva Vaskolikog (u svom svojstvu pomonika saveznog ministra unutranjih poslova i suosnivaa ,,Crvenih beretki"), da bi za-vrio na mestu direktora Savezne uprave carina, najizdanije krave mu-zare Slobinog Kartela. Novac i roba ubrani ili -mnogo ee -oteti na granicama i u carinarnicama bili su glavni izvor fmansiranja crnih i specijalnih operacija Dravne bezbednosti i ostalih Slobinih outfita. (Ali ne i jedini: kad im zatreba kamion, Ijudi iz Kartela zaustave turski le-per na autoputu Beograd-Ni, izbace vozae jer su ionako Turci i odvezu se; pritom to rade u policijskim uniformama). Goran Petrovi, kasniji naelnik Resora dravne bezbednosti MUP Srbije, kazae 2004. da je Sluba od Kertesa rutinski primala milione maraka ovako ili onako steenih po carinarnicama, sve na crno i bez traga u papirima. Automobile kpje je carina zaplenila ili neko ukrao, Bracika je delio okolo, pa i diplomatski ,,Mercedes" ukraden dan ranije u Beogradu od indoneanske ambasade (poznat i potvrden primer drske bezobzirnosti)... Tako je Bracika heroin plenjen na istonim granicama (Gradina itd.) bez ikakvih papira i protiv zakona i propisa predavao direktno Slubi dravne bezbednosti, umesto sudu koji bi trebalo da ga komisijski uniti. Heroin, za razliku od novca i oruja, nema serijske brojeve i pore-klo, ali zato ima sjajnu trinu vrednost. Odatle 660 kilograma heroina (najistijeg, br. 4; 93 posto) u sefu koji je Dravna bezbednost -u strahu od bombardovanja NATO -iznajmila od Komercijalne banke u Beogradu: heroin potie od dve zaplene jo iz 1997. Bracika dao, Jovica sauvao: valjae mu za neega, jednoga dana; ta koliina uhvacena je tek februara 2001, kada je novi ministar Duan Mihajlovi preuzeo MUP. Heroin ima samo jednu svrhu: da bude preprodat dilerima i da stigne na ulicu. sve i da je taj heroin zavrio kod suda, ishod bi bio sledei: na pitanje ovog autora proverava li se hemijski sastav supstance koja se spaljuje u termoelektrani ,,Nikola Tesla" u Obrenovcu, a to je veoma jednostavan i brz proces, jedan zamenik javnog tuioca koji povremeno sedi u komisiji za spaljivanje odgovorio je ,,Proveravaj ga ti kad si tako pametan!". Kretanje uline cene heroina u Beogradu najbolji je pokazatelj efikasnosti borbe protiv organizovanog kriminala. Kartel e 1995. doekati Dejtonske sporazume ve dobro uhodan i sreden; ono to se bude jo slegalo i taloilo nakon toga nee odudarati od dotadanje prakse u kadrovskoj politici: izvestan broj Ijudi bie ubijen u vetim atentatima, poev od vrioca dunosti ministra unutranjih poslova, gen Radovana ,,Bade" Stojiia, pa preko generalnog sekretara JUL Zorana ,,Kundaka" Todorovia, sve do izvesnih policijskih oficira, nekih gangstera i vie ,,bizmismena" raznih vrsta. Bara je postajala sve manja za toliko krokodila: beanija iz Hrvatske popunila je Jedinicu za specijalne operacije kadrovima tipa Gumara, Skeneta, PriPeLea, Zmigija i slinih. Transfer iz Srpske dobrovoljake garde doneo je u JSO Milorada Ulemeka Lukovia ,,Legiju", ali i desetine likova slinih njemu; naime, SDG je bila jedan od glavnih Ijudskih resursa JSO i njenih rezervi, bez obzira na poreklo tih resursa -podzemlje, zatvore, policiju, stranke, sve srpske zemlje i dijasporu. Prvi zaista ozbiljni potres pogodio je Kartel 1998, kada*su Jovica Stanii i njegova ekipa najureni iz Dravne bezbednosti zbog neslaganja sa Miloevievim ratnim tabom za Kosovo, to je jedna druga, du-a, pria, koja e -medutim -imati svoj nastavak u svemu ovome o emu je re. Dolazi do rata sa NATO na Kosovu i bombardovanja 1999; Kartel je zauzet slavnim vojevanjem, pljakom i ratnim zloini-ma; usput su ubili i

Slavka uruviju, jer je takva bila procena, a oni nisu marili: jedan manje ili vie... Ubistvo Slavka uruvije moe se shvatiti i kao ona prelomna taka posle koje vie nema nikakvih grani-ca niti moralnih prepreka golom nasilju kao nastavku politike drugim sredstvima. I zaista, ve poetkom oktobra 1999. JSO dobija od Slobodana Miloevica zadatak da ukloni Vuka Drakovia. Odabrani metod bila je nametena saobraajna nesrea na Ibarskoj magistrali koju je Vuk pukim udom preiveo, ali etvorica saputnika (u dva automobila) nisu. Na ovom primeru zadravamo se due samo zbog jednog razloga: ubice, jedan vojnik i jedan kapetan JSO, kau da im je reeno da su u toj koloni od dva automobila ,,albanski teroristi", a oni nisu pitali nita da-Ije. sve i da im je bilo reeno da ubiju Vuka, ili nepoznatu porodicu sa decom, ne bi postavljali pitanja: JSO je bila formacija izvan svakog zakona i prava, ali zato disciplinovana. Isto tako, bez ikakvih dilema i pitanja, JSO e 15. juna 2000. opet probati da ubije Vuka Drakovia u Budvi, po nareenju Miloevia, a u organizaciji i uz logistiku podrku Resora dravne bezbednosti i Vojske Jugoslavije. Ubica je pro-maio, a Vuk je, okrznut na dva mesta po glavi, opet udom preiveo. Bara je tokom 2000. godine postajala sve manja: uz najvee aljenje ubijen je 15. januara Zeljko ,,Arkan" Ranatovi uz jo vee aljenje ubijen je 7. februara i Pavle Bulatovi, ministar odbrane SRJ; svako iz drugaijih razloga. Sledi grozniavi niz ubistava tog krvavog pr-olea 2000: Bata Trlaja, Branislav Lainovi ,,Dugi" ili ,,Lajavi", anda, ika Petrovi, direktor JAT, ,,Skole" Uskokovi; svi unutar dva me-seca; neki to uestalost tumae ostavinskom raspravom oko nasledne mase pok. eljka Ranatovia. Cela pria kulminira hapenjem i ubi-stvom Ivana Stambolia, biveg predsednika Srbije, 25. avgusta 2000: njega su uhapsili i ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije Dr-avne bezbednosti MUP Srbije, a po naredenju Slobodana Miloevia, prenetom preko Rada Markovia i Ulemeka Legije. Onda nastaje zati-je do 5. oktobra 2000. i prevrata. U takvom kontekstu, dakle, pojavljuju se dramske linosti prie koja sledi -poslednji veliki ulini umetnici Kartela: gladni dodoi u Zemun iz Medvee, Leskovca, Graaca i slinih vukojebina; ,,veliki borci" iz Knina, Like i Bosne; dezerteri iz Legije stranaca; gospodari Veternika, Malog Mokrog Luga, Surina, Smoljinca i slinih metropola; srednji i sitni dileri droge; saradnici Svih Slubi Svih Srpskih Zemalja; korumpirani policajci, tuioci, sudije i ekskluzivni advokati, consiglieri Kartela, svi redom ,,patriotski" nastrojeni pritom; nedostojni novinari i medijski magnati skloni investiranju u Jedinicu za specijalne operacije, politiari toliko eljni revana za Peti oktobar da saveznike ne biraju -i slian polusvet.

Vratimo se sada Nenadu Dimitrijeviu, svedoku sa poetka ovog prologa; kae on ovako: ,,Politiki ivot u Srbiji za vreme Miloevia u nekim bitnim aspektima prizivao je u seanje Hobsovu metaforu prirodnog stanja (rat sviju protiv svih; M.V.)... Stvaranje straha, opteg nepoverenja, desolidarizacija i rastakanje drutva... Arbitrarnost (samovolja, proizvoljnost; M.V.) zauzimala je ono sistemsko mesto koje u demokratskim drutvi-ma pripada konstitucionalizmu... Srbijom je vladao paradravni Kartel koji su tvorili 'zvanine' politike institucije, vladajua partija sa njenim 'koalicionim' satelitima,

vojska, raznovrsne policijske formacije, mafija, dvorski intelektualci, sa Predsednikom Republike kao centrom paukove mree i personifikacijom sistema... ... Kartelu je ideologija tribalnog (plemenskog) nacionalizma bila neophodna tek kao manipulacijski instrument upravljanja podanicima, odnosno kao pokrie za nesmetano privatizovanje dravnog aparata i njegovo stavljanje u slubu ostvarivanja posebnih interesa navedenih 'podsistema' (koji su -od ratnih kriminalaca do tajne policije -svi bi-li zastupljeni u oficijelnim telima nacionalne politike)... Miloevieva privatizovana drava uvela je i promovisala-pluralizam izvora i oblika institucionalizovanog fizikog nasilja... Nakon promene reima od okto-bra 2000. godine, najvaniji akteri Miloevievog reima uspeli su: 1. da sauvaju svoju interesnu mreu gotovo netaknutom; i 2. da spree potpunu demontau rudimentarne fasadne dravnosti nasleene iz prethodnog perioda". Jedna od ovih Dimitrijevievih reenica podsea na dijagnozu koju je advokat i osniva ,,Vremena" Sra Popovi postavio jo 1990: ,,Slobodan Miloevi je veliki deregulator". Deregulator svega i svaega; on je trinaest godina sistematski razbijao i rastvarao sve: vladavinu prava, pravnu dravu, zakonitost, sistem vrednosti, razlikovanje izmedu dobra i zla, izmedu ispravnog i pogrenog, odravajui pritom to istu ,,fasadnu dravnost" koju Dimitrijevi pominje. ,,Fasadna dravnost" je tek druga re za Lenjinove ,,parlamentarne kulise" koje 1918. valja uvati da se Zapad ne naljuti... Jo gore od toga: Miloeviev ,,parlamentarizzam" bio je unapred spakovana utakmica u ovinizmu izmedu reima i opozicije. Deregulacija sistema vrednosti znaila je da se Slobodan Miloevi sistemski, iz dubine svojih politikih i moralnih principa uvek oslanjao na Ijudske poroke -umesto na Ijudske vrline. Naime, vrli Ijudi imaju taj obiaj da se dre svog sistema vrednosti u kome jasno razlikuju do-bro i zlo, ispravno i pogreno, poteno od pokvarenog. Oni drugi nemaju takvih dilema. Milan Podunavac podsea nas da je ,,Tokvil, pole-miui sa Monteskjeom, tvrdio da je tajna despotije u korupciji, a ne u strahu. Nije Tokvil negirao Monteskjeove navode o strahu kao 'energetskom principu' despotije; samo je upozoravao da je u 'novoj despotiji'... veci uticaj korupcije. Tokvil e gotovo ponoviti sjajna mesta iz Tacita (Anali) da je 'korupcija najtea bolest drave'... Korupcija zakonito rui sve politike vrednosti i gradanske vrline (mnjenje, znanje, ast, mudrost, dostojanstvo, hrabrost). Drutvo razorenih vrlina tegobna je postelja i za upravljae i za podanike". Takva je elita poroka od koje je Miloevi sastavio svoju elitu Karteia: prevaranti, besprincipijelni dripci, pohlepni dodoi, dileri heroina, ,,ubice na cesti" (Doni tuli), ,,nacionalni radenici", ,,heroji" ispod jorganplanine, otmiari bogataa za velike pare, knjievnici i novinari u civilu, belosvetski hohtapleri (,,humanisti" koji kradu po duanima i vi-e puta propali kandidati za poslanika), ,,estoki momci sa vrelog beogradskog asfalta" koji su zapravo bili i ostali tek sitne saradnike veze Dravne i Javne bezbednosti; ljam -ulini, salonski, slubeni, novinarski i intelektualni ljam. Takav je moralni kontekst Srbije na dan 5. oktobra 2000. godine, na kljuni datum prie koja sledi. To je moralni karakter ,,bezdravlja" o kome je re, jer ,,dravnosti" (togod ,,dravotvorci" mislili) nema bez moralnosti, bez graanskih vrlina i graanske hrabrosti, to jest, narod-ski reeno, bez potenja.

2. Leto 2000: Prodaja cigle Gubitak Kosova, juna 1999, bila je ona kap koja je prepunila au strpljenja. Slobodan Miloevi izgubio je ve etvrti svoj rat; ovoga pu-ta, medutim, na teritoriji Srbije. Lasno je bilo gubiti ratove po tuim zemljama. Oni koji su ga upozoravali da se u taj rat ne uputa i da sa kosovskim problemom postupa drugaije -izmeu ostalih Jovica Stanii, naelnik Dravne bezbednosti, gen. Momilo Perii, naelnik Ge-neraltaba Vojske Jugoslavije i gen. Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti VJ -najureni su po kratkom postupku. Njihovim naslednicima to je bilo jasno, pa su pristajali, ko sam od sebe, a ko u strahu, da izigravaju ,,pobednike nad NATO paktom", da se epure okolo i uopte da pristaju na izmatanu stvarnost Miloevievog pro-pagandnog trusta pileih mozgova: Ivana Markovia, Gorana Matia, Dragoljuba Milanovia, Hadi-Dragana Antia i ostalih, istih takvih kao i oni, a svi duboko nadahnuti onim izvorom neiscrpne mudrosti, Mirom Markovi. JUL je, u svojoj slaboumnosti i pohlepi, prevaziao sve granice. Situacija je naglo postajala sve jasnija -i sve kritinija. Iz nekog razloga Miloevi i njemu najblii Ijudi to nisu shvatali. Istini za volju, neki medu njima su itekako shvatali, ali su bili dovoljno pametni da ute. Kada je tano unutranjem jezgru Kartela postalo jasno da je Milo-eviu istekao rok trajanja -nije poznato, niti se treba nadati da e se ikada saznati. Mogu se, meutim, naslutiti neki elementi za orijentaciju: poetak hajke na ,,Otpor", na primer; Miloeviev ustavni pu iz ju-la 2000; odluka da bez potrebe raspie prevremene predsednike izbore -kao najkasniji trenutak. Uzmimo juli mesec 2000. kao trenutak odluke Kartela da se Miloevi pusti niz vodu. Zato? U julu 2000. jasno je da je i rat sa NATO izgubljen i Kosovo bespovratno s njim; u julu 2000. jasno je da je Miloevi izgubio kontakt sa stvarnou i da ini opasne samoubilake poteze; u julu 2000. jasno je da je Miloevi postao neupotrebljiv za posao, da njemu i njegovi-ma vreme istie; u julu 2000. jasno je da treba ouvati dosadanje investicije i zatititi buduce poslove, to Miloeviev aparat vie ne moe, sve i kad bi hteo, jer je propast na vidiku; u julu 2000. jasno je da treba gledati u budunost i traiti nove partnere. Posle e, mnogo kasnije, prekasno, Zoran ini upozoravati da je ,,mafija ostala bez drave i da trai novu", ali e to upozorenje ostati beznadeno zakasnelo, jer niko nije hteo da ga uje tada kad je bilo iz-reeno. Svi su mislili da su sklopili prihvatljivu nagodbu, da e se ugo-vorne strane drati ugovora o kupoprodaji cigle. Ovde je potrebno terminoloko objanjenje. ,,Prodati ciglu" je, u urbanom argonu Beograda, ali i drugih gradova bive Jugoslavije, pristati na blef ulinih mangupa praen pretnjom: kupi ciglu ili... Prefinjeniji na-in prodaje cigle, primenjen u ovom naem sluaju, ide ovako: ulini mangup kae nekom detetu: ,,Hteli su neki da te biju, ali ja sam zapretio da te ne diraju, inae u da ih razbijem... Ima koji dinar u zajam?". U svom industrijskom obliku, takav posao zove se zatitni reket (protection racket); u zakonu to je krivino delo iznude. Ako ovek pristane da ku-pi ciglu -ili zatitu monog ulinog mangupa -to postaje i ugovorni odnos: plaajui reket, ovek kupuje uslugu koju je mogao i da odbije. Takav ugovorni odnos dade se i odbiti -ako je ovek na to sposoban i spreman, naravno. To je stvar uporedne analize cene i koristi, kao i svaka druga odluka.

Vekovno iskustvo oveanstva ui nas da je na dui rok uvek bolje odbiti takvu ponudu, pa makar ovek i ispio batine; apetiti prodavca cigle, naime, rastu jer ovce slue za ianje, kao to je pozna-to (,,Dok ima ovaca, bie i tofova^ od iste runske vune"; poslovica uli-nih prevaranata koji su nekad po Beogradu prodavali lane engleske tofove). Svako dete sa elementarnim ulinim obrazovanjem zna da je iz dva razloga bolje ne kupiti ciglu i ne pristati na tudu zatitu. Jedan je razlog principijelan, a drugi praktian: kao prvo, tako se uvaju obraz i ugled na ulici, pa makar i po cenu batina; kao drugo, mangupima je samo do para, pa e ve nai neku drugu ovcu za ianje ako se ovek ba uzjoguni, a i nisu neki junaci ionako. Da ovo nije tek puka ulina metafora, tako zgodna za srbijansku ulinu i mangupsku politiku, svedoi i do nedavno ivi primer Sredoja ,,Sljuke" Sljukia: taj estoki momak sa vrelog beogradskog asfalta (u prevo-du na obini srpski jezik: baraba i kriminalac) bavio se sredinom devedesetih godina upravo prodajom cigle na veliko, u uskoj i prijateljskoj saradnji sa jednim efom smene jedne stanice milicije, poznatijim kao ,,Tajson". Ukratko: ljuka dode u crvenom ,,Poreu" pred neiji kafi, opali metak iz revolvera u izlog i odveze se. Dote milicija, obavi uvidaj, slegne ramenima i ode. Sutradan doe Tajson, jer je to njegova teritorija i objasni vlasniku kafia da oni, policija, znaju ko je taj; da je nezgodan ovek, a ima i zasluge ,,sa ratita" kao ,,dobrovoljac", pa mu ne mogu nita, je li; nego da je najbolje da vlasnik kafia ljuki plati nekih dvestatrista maraka meseno, pa se ovakve nemile scene s pucanjem nee dogaati. Vlasnik pone da plaa i plaa neko vreme; onda se ponovi scena sa pucanjem i vlasnik zove Tajsona da pita -ta bi? Tajson doe i kae da se ljuka obezobrazio, da je ,,srpski borac sa ratita" i da je jako dobro povezan sa Slubom, ali da i to ima leka: neka vlasnik kafia podeli vlasnitvo sa Tajsonom, ,,pa Sljuka nee smeti na nas da udari". Tada se vlasnik kafia naglo doseti da ima daljeg roaka u vrhu MUP Srbije i ode da se poali; Tajson bude smesta premeten na Kosovo, a ljuka se vie nije pojavljivao oko kafia. Zato se u leto 2000. ljuka poeo da pojavljuje na mitinzima Demo-kratske opozicije Srbije (DOS), nudei ,,obezbedenje" od svojih momaka; niko ga nije oterao i javno denuncirao kao provokatora i kriminalca koji se nudi buduoj vlasti sada, kad je ve jasno da stara nee trajati. ljuku e kasnije, u jesen 2002, ubiti Zemunski klan tokom procesa konsolidacije izvesnih monopola u Beogradu, maloj bari sa previe krokodila. Ono to nije ba sasvim uspelo neprealjenom ljuki, uspelo je nekima drugima. Tokom predizborne kampanje DOS, avgusta i septembra 2000, kao da se desilo udo: kompletno beogradsko kriminalno podzemlje ugleda-lo je svetlost, doivelo prosvetlenje, preobratilo se kao Savle i uvidelo koliko je greno bilo saradivati sa Miloevievim zlikovcima. sve drei se za zlatne krstae na debelim kajlama (po kilo i po tozld), do-jueranji ,,dobrovoljci s ratita" i ,,estoki momci", dakle kriminalci, dileri droge, reketai, saradnike i poslovne veze Dravne bezbednosti, pljakai (to im je jedina veza s ,,ratitem") i barabe poeli su da mau sa tri prsta i da se guraju po binama opozicionih mitinga, sve ,,titei" svoje odjednom otkrivene idole i careve iz DOS. ,,Jel' te neko dir'o, batice? Znai nemoj da te je neko runo pogled'o, da te nije ispotovao, jebau mu mater julovsku! Samo kai, brateeel" i u tora optem pravcu. Odjednom su to crni ,,Audiji" i sku-pa terenska vozila sa zatamnjenim staklima, etvrtasti momci sa debelim vratovima, svi kao da su proizvedeni u istoj fabrici humanoida, nerdajui pitolji koji se sve javnije pokazuju, rune radio-stanice koje civili

ne bi smeli da imaju bez posebnih dozvola i slino; i sve to odjednom u slubi demokratskih promena. Jednom rei -udo i prosvetlenje, mirakul boji. Osim to Ijudi koji su stekli neko normalno, uobiajeno, ulino vaspitanje u to udo nekako nisu mogli da poveruju, videvi jasno da s kim imaju posla. Problem je bio u tome to vecina politiara DOS nije imala normalno, uobiajeno, ulino vaspitanje. Oprezni vernici (ak i neki agnostici) dopustie, uz velike rezerve do-due, da se uda povremeno dogadaju; dodae pritom da su uda neobja-njiva, jer inae ne bi bila uda, to se nekako samo po sebi podrazumeva. Ovo udo, meutim, ispalo je objanjivo -i to najbanalnijim moguim razlozima: mafija je, naime, poela da trazi sebi novu dravu. Postavlja se logino pitanje: odakle toj primitivnoj i polupismenoj zlikovakoj bandi tako pouzdana politika procena? Jedini mogui odgovor je da su je dobili od svojih kontakata iz Slube; tavie da im je sugerisano da polako ponu da se pribliavaju strankama DOS. Najlaki nain bio je da ponude jedino to imaju: novac, fiziku silu, oruje, vozila i svoj mangupski arm, koji ponekad nije zanemarljiv. Re je o likovima u najmanju ruku koloritnim. Stranke DOS, osim onih ba gradanskih i finih, imale su uvek neka svoja rudimentarna stranaka obezbedenja. SPO, naravno, najjae, iz jasnih razloga: bili su vodea i najomrznutija opoziciona stranka od samog poetka. Ali SPO nije uao u DOS. Ostali su se snalazili kako su mogli: Covi je imao Slobodana Pajovia, biveg kapetana policije, kao efa obezbedenja; Demokratska stranka imala je svoje stranake Ijude raznih profila (pokazae se da su neki od njih bili ipak malo previe koloritni); DHSS takode; Nenad anak je imao kao efa obezbedenja Lige pokojnog Stevu Pavlovia (poginuo u saobraajnoj nesrei 2003.), asnog i ozbiljnog oveka; itd. Neki od pripadnika stranakih bbezbedenja -ispostavie se kasnije -prolazili su kroz krivinu evidenciju; iz nalaza Koraeve komisije vidi se da je najmanje desetak takvih posle 5. oktobra ipak primljeno u policiju, uprkos tome. Meu njima su bili i braa Miladin i Milan Veruovi, pratioci od najveceg poverenja Zorana inia (inae poznati kao ,,braa Burgije"; nasluticete zato). Takav pristup stranaka DOS bio je -u datom kontekstu -razu mljiv: fiziko i kontraobavetajno obezbedenje bilo je od vitalnog znaaja i to jednostavno ovek ne moe mnogo da bira, ve uzima one koje moe -i one koji se nude sami. Moralisanja na to temu jednostav-no su deplasirana: u leto 2000. godine radilo se o glavi, doslovce; ko ne veruje, neka se seti Ivana Stambolia. U takvim situacijama bivi policajci i padobranci, ulini mangupi i munosi, siledije i gangsteri mogu da budu -i najee jesu -od velike koristi. Moralisti i istunci koji su kasnije traili trn u tudem oku ne videi gredu u vlastitom jednostavno su licemerni. Nalo bi se, ako emo ba da teramo mak na konac, takvih i slinih i oko Demokratske stranke Srbije, da se ne gradimo naivni. Ulog je u tom trenutku, u leto 2000, bio apsolutan: ili Miloevi ili Srbija; treeg ishoda nema. To se ne sitniari, niti se mora-listiki cinculira; pogotovo sada na to nemaju pravo Ijudi koji su oboavali Arkana, kojima je Radovan Karadi heroj, a Dobrica osi ,,otac srpske duhovnosti", niti Ijudi kojima je Ivan Stamboli tek jedan ,,komunista" manje. Tu postoji jedna druga primedba, koja, meutim -a iz politikih razloga -nije bila stavljena. Stavicemo je sada. U politikim dogadaji-ma kakvi su revolucije i prevrati,

dopustivo je za svoje politike tak-tike ciljeve angaovati i lica ne ba besprekornih karakteristika; to se dogadalo, dogada se i dogadae se, plaimo se. Kljuna re je ,,takti-ke ciljeve": u politiku se kriminalci ne putaju dalje od uline taktike; sa njima se ne sklapaju dugorone nagodbe; ako se uobraze i pomisle da su neto mnogo zasluni, onda ih se stavi na njihovo mesto ili eliminie -ovako ili onako; pogledajte Miloeviev odnos prema njego-vim kriminalcima. Kriminalci su u politici potrona roba: ima da urade svoje i da se lepo ponaaju posle toga, pa e im se omoguiti pristojni status, u znak zahvalnosti. Ali, ako se uzohole i pomisle da su sada partneri u poslu i neki faktor e, onda se s njima drugaije razgovara. ozef Fue, osniva modernih slubi bezbednosti i veiti ef policije Francuske (potrajao je kroz pet reima) uspeo je da od najgorih kriminalaca napravi lojalne i ispravne operativce dravne bezbednosti (svi detalji mogu se nai u Balzakovim sabranim delima i Fueovim biografijama); ali to je bio ozef Fue, jedini i neponovljivi. Ve Jovica Stanii, ili ,,Slobin Fue", nije uspevao da izae na kraj sa svim svojim klijentima iz kriminalnog podzemlja; tako su mnogi izgubili glave. Rizian je to posao i zahteva dravnike i politike talente i vetine koji se retko nalaze u jednoj generaciji. Moda su politiari DOS mislili da takve talente i vetine imaju; pre e biti da im na pamet ni padalo nije da e se jednoga dana sa ta-kvim problemom suoiti. U leto 2000. i pred 5. oktobar bilo je udobno imati oko sebe Nenada Opaia, Sljuku, umeta, Surince, Zemunce, aktivne i rezervne pripadnike JSO da vas uvaju. Zvani ili nezvani, dobrovoljni telohranitelji odjednom se pojavljuju ispod, ispred i na bi-nama tokom predizbornih mitinga DOS, avgusta i septembra 2000, sa istom utenom porukom: ,,Jel' te neko dir'o? Jebau mu mater!". Neki od njih, poput Nenada Opaia, dilera heroina iz Novoga Sada, jako paze da budu blizu politiara DOS kad dode do slikanja: njega ima na slikama sa svima -Gordanom omi, Nenadom ankom, Miodragom Kostiem. Ima tu i jedan, da ne kaemo ba antropoloki, ugao: poznata je, naime, fascinacija fine dece i intelektualaca brutalnom fizikom silom; da ne navodimo istorijske primere. To je ona razlika izmedu oveka od akcije i oveka iza pisaeg stola: oni -najee bez ikakvog razloga -za- vide jedan drugom. Niti je akcija tako glamurozna kao to se ini intelektualcu (naprotiv!), niti je intelektualni rad tako pametan i vaan kao to se ini operativcu (naprotiv!). Najee je ono prvo tek besmisleno i glupo nasilje, a ono drugo jalovo teoretisanje, zujanje muve ispod ae. Bilo bi pretenciozno i pogreno rei da su ti ulini mangupi u ranu jesen 2000. bili impresionirani inievom filozofijom, Koraevom psihologijom, Kotuniinim ustavnim pravom, ekonomijom Velje Ilia, annkovim rokenrolom ili Batievom advokaturom itd, neka se ne uvrede ostali lideri DOS. Mangupima je bilo jasno samo jedno: ovi e da uzmu vlast, jer je Sloba izgoreo; sasvim logian zakljuak u njihovom sistemu vrednosti. Trebalo je zatititi monopole, uloene investicije i steeni status. Politika DOS bila im je ili nepoznata, ili nevana ili oboje. Nisu se samo ulini umetnici zainteresovali za bezbednost stranakih mitinga DOS. Po svemu sudei, do prvih, veoma diskretnih uzajamnih njukanja izmedu DOS i izvesnih elemenata policije i Dravne bezbednosti dolazi u isto vreme. Upadljiva je bila pasivnost Dravne bezbednosti tokom avgusta i septembra 2000. godine; Radomir Markovi, naelnik, kasnije e se time hvaliti. Panja vrha reima bila je skrenu-ta na ,,Otpor", masovni pokret omladine i ostalog graanstva, svet simpatian, kreativan i duhovit. Upravo te osobine ,,Otpora" uinile su na-pore Javne bezbednosti da ga suzbiju naroito

nepopularnima, a reim-ske politiare koji su ,,Otpor" estoko napadali slaboumnim argumenti-ma (Dragan Tomi, predsednik Skuptine; trust pileih mozgova iz JUL itd.) omrznutima. Sama okolnost da je mrnja i represija reima bila usmerena uglavnom na ,,Otpor" zanimljiva je: stie se utisak da je taj pokret bio namerno markiran negde iz bezbednosnih struktura i baen obinoj policiji kao gumena kost za glodanje, dok se prava radnja odvijala na drugim mestima. Moda taj fenomen ima veze i sa Miloevievom tada upadljivo naraslom arogancijom i njegovim prezirom prema opoziciji iz DOS. Vu-ka Drakovia, na primer, uzimao je veoma ozbiljno: dva puta je po-kuao da ga ubije, ali je Vuka Bog sauvao. Sa Vukom u Budvi i SPO van koalicije DOS, Miloevic je tih osamnaest stranica smatrao za sit-ne koju e SPS, radikali i JUL pobediti lasno. ,,Otpor" je, medutim, neto drugo: masovni pokret omladine kome se pridruuju svi, neto to Miru Markovi kobno podsea na njene veernje komare iz 1996-1997, kada nije mogla da na miru gleda TV dnevnik od vandalskog lupanja u erpe i preteih hajdukih zviduka; tada je bila strano zabrinuta za budunost svoje porodice. Kada su tano ostvareni prvi kontakti sa elementima policije i Dr-avne bezbednosti, politiari iz stranaka DOS nerado otkrivaju. Rado, medutim, aludiraju i nagovetavaju da je toga bilo -i to dosta i relativno rano. Neki detalji su poznati: po iskazu izvesnog vojnodravnog lika koji ih sve zna, pripadnici i rezervisti Jedinice za specijalne operacije Dravne bezbednosti MUP Srbije (JSO) po prvi put se pojavljuju kao obezbeenje mitinga DOS u Prokuplju, ve drugom polovinom jula, na samom poetku predizborne kampanje, onom prilikom kada je onaj nesrenik Ratko Zeevi sa terase pucao iz pitolja. Na izvor tvr-di da je tada u gomili ispred bine prepoznao i Duana Mariia ,,Gumara", koji e naslediti tadanjeg komandanta Milorada Ulemeka Lukovia, poznatog i kao Legija, Cema i areni. To je dolo do izvesnih trvenja: ekipi oko Nikole Sandulovia, dorolskog partnera Sredoja ,,ljuke" ljukia (lidera zvezdarske grupe) nije se dopalo to su ih Ijudi iz JSO bez mnogo obzira istisnuli kao kandidate za obezbedenje mitinga DOS; svelo se na to da su ostali jako uvredeni, jer sa onima nije bilo mnogo rasprave. Neto kasnije ivko Trajkovi, tadanji komandant Specijalne antiteroristike jedinice MUP Srbije (SAJ), naglo je smenjen i prekomandovan na jug Srbije; otkriveno je da je bio uspostavio kontakt sa izvesnim liderima DOS i da je u izbornoj noi izmedu 24. i 25. septembra trebalo da se sretne sa Vojislavom Kotunicom. sve to nije nimalo smetalo Miloradu Ulemeku Legiji i njegovim Ijudima da po Miloevievoj narudbini 25. avgusta 2000. uhapse u Koutnjaku Ivana Stambolia, odvedu ga na Fruku goru i tamo ga ubiju sa dva hica u potiljak. Kljuni dogaaj desio se 4. oktobra predvee, u Gepratovoj ulici -od svih mesta. Zoran ini sreo se sa Miloradom Ulemekom Lukoviem, Cemom, Sarenim, ovekom ije je ime Legija (Jevandelje po Luci, 8;30). Zvanina verzija (knjiga ,,Peti oktobar" Dragana Bujoevia i Ivana Radovanovia; intervjui Zorana inia) kae da je to nije bio njihov prvi susret: ,,...ini je verovao Legiji. Legija mu je, pre prvog kruga izbora, rekao da njegovi Ijudi nisu angaovani za taj krug". Izgleda da je to ipak bio njihov prvi susret, posredstvom Dragoljuba Markovia i Ljubie Buhe ,,umeta". Jedinica za specijalne operacije Resora dravne bezbednosti MUP Srbije bila je u operativi DOS shvaena kao glavna pretnja uspehu prevrata -ili su tako sugerisali kontakti DOS iz struktura vlasti. To

bi moglo posredno znaiti i da su Vojska, Dravna i Javna bezbednost vec bile spakovane. Radomir Markovi, naelnik Resora dravne bezbednosti MUP Sr-bije, kasnije e -u pokuajima da se opere, slutei da cela stvar nee dobro svriti po njega -priati kako, eto, pojma nije imao ni o emu, da ,,ne zna za kontakte Javne bezbednosti sa DOS", a da je Dravna bezbednost ,,takve kontakte uspostavila... popodne 5. oktobra, kako bi se smirila situacija". JSO je, medutim, bila nevladina organizacija pod direktnom kontrolom Slobodana Miloevia, a povremenim posredstvom Radomira Mar-kovia, naelnika RDB; ostatak MUP i RDB nije imao nikakvu ulogu u komandnom lancu; ponekad ak ni Rade Markovi. Po zvaninoj verziji ini i Legija seli su 4. oktobra oko 18 h. u Ulici admirala Ge-prata u oklopljeno terensko vozilo JSO i vozili se po gradu; napravljen je dogovor: JSO ne intervenie 5. oktobra, uprkos onome to je Legija nazvao ,,ekstremnim naredenjima", a DOS nee pucati na policiju i upadati u kasarne. ,,Re? -Re!". Kasnije eini rei: ,,Najvie sam se plaio 'crvenih beretki'. I, kada mi je on rekao da nee biti intervencije, pao mi je kamen sa srca". Da li je Legija tadainiu rekao ta planira za sutranji dan, mi ne znamo. Znamo samo da je pojam ,,in-tervenisanja" ostao neprecizno formulisan. Naime, 5. oktobra popodne, kad je vec svima sve bilo jasno, kad je ak i Neboja Pavkovi shvatio, Milorad Ulemek Lukovi odluuje da je sada trenutak da izvede svoju podvalu. Oko 17:30 u centar Beograda iz pravca Banjice ulazi nekoliko oklopljenih borbenih vozila ,,Hummer" sa elementima JSO; ukupno ne vie od pedesetak Ijudi sa punim naoruanjem. U prvom trenutku ne nailaze na razumevanje: Ra-domir Markovic kasnije e reci kako je samo prvo vozilo u koloni do-bilo 29 pogodaka iz vatrenog oruja na Slaviji, o kamenju i ostalom da ne govorimo. Dojurili su do raskrsnice Takovske i Bulevara i tu stali, da procene situaciju. Onda su doli u Aberdarevu, gde je bio SAJ (Specijalna antiteroristika jedinica MUP). SAJ je ve bila otkazala poslunost; to je postalo jasno, a pripadnici JSO poskidali su lemove i ma-ske, poeli da mau sa tri prsta i da se pozdravljaju sa okupljenim narodom. Nali su ak i popa, da ga poljube u ruku pred TV kamerama. Posle te demonstracije podvili su rep i povukli se; vano je bilo da i Legija pokae svoju zastavu na terenu, na pobednikoj strani; bio je to eminentno politiki potez sa dugoronom svrhom. Svrha je bila zatita Jedinice i Legijinih postojecih i buduih investicija u organizovani kriminal od tada veoma moguih radikalnih ishoda petooktobarskog pre-vrata. To je bilo odmah jasno svakome ko je hteo da misli: taj cirkus sa ukazanjem JSO na beogradskim ulicama 5. oktobra popodne bila je najveca cigla ikada prodata ovcama u Beogradu; i po najveoj ceni, is-postavie se u martu 2003. Ovde je trenutak za krau taktiku analizu. Mi ne znamo sa kakvom je tano namerom Legija sa svojim ljudima bio krenuo sa Banjice (ili iz Lipovice, svejedno) i kakve je informacije o stanju u Beogradu u tom trenutku imao. Moda mu je reeno da sa toliko Ijudi moe da izvue razbijenu policiju iz Savezne skuptine i zgrade televizije u Takovskoj, kako to tvrdi Radomir Markovi, pa se neprijatno iznenadio kad je video u ta je upao i naglo promenio miljenje. Pre e biti, me-dutim, da je krenuo u grad iskljuivo sa namerom da napravi politiku demonstraciju i da ubelei jo jedan poen; da se ,,zapljune" i on, kako kau deca kad igraju murke, na pravo drvo. Ostaje kao nerazjanjeno sledee pitanje: kako to da je ceo DOS, sa sve prateom medijskom lo-

gistikom, naseo na to bezobraznu mangupsku priu i posle godinama priao kako je, eto, Legija tada mogao sve da nas pobije, ali je fin ovek, pa se smilovao? Ta se budalatina, uostalom, iz nekog razloga vue po srbijanskoj javnosti sve do dana dananjeg. A kako se Zoran ini, takav brz i pametan, primio na Legijine tosove? Vladimir ,,Beba" Popovi, blizak prijatelj i saradnik Zoranov, pria: ,,Zoran je imao jedan takav deo linosti. To je i sam jedne noi u Crnoj Gori, juna 2001. priao meni i jo jednom prijatelju. Jo kao mali, dok je uio kolu u Bosni i bio dete oficira i ak za primer, voleo je da se drui sa mangupima. To ga je dralo do kraja, do faze pre-mijera". Beba Popovi objanjava kako je Zoran doao u dodir sa tim umetnicima: ,,Zoran je do 5. oktobra 2000. poznavao samo (Ljubiu Buhu) umeta i to tako to ga je Dragoljub (,,Krmivoprodukt") Markovi, da bi se napravio vaan pred Buhom, upoznao s njim u svojoj kuci u Surinu. Pred Zoranom se Dragoljub hvalio umetovim moima i vezama. Kao ovek pragmatian, Zoran se posredno kod umeta raspitivao -posebno tokom 2000. godine, od aprila do septembra -ima li ko od kriminalaca nalog da ga 'uradi'. Ostale iz te ekipe Zoran nije ni znao, ni video. Dragoljub i ume su mu objanjavali da je ume glavni, to on u sutini tada vie nije bio. Mnogi iz Zoranovog obezbedenja (uglavnom propalice) imali su svoje kontakte sa podzemljem, ija su periferija i sami bili, pa su mu i oni bili kanali za prikupljanje in-formacija. E, sad, tu je ona Zoranova druga strana linosti dolazila do izraaja: on se vie zanimao za to podzemlje i vie znao o njemu od ostalih politiara i ee je o tome priao. Delom je to radio i da fascinira ostale iz DOS (Miunovia, Batia, Vuka Obradovia itd.). Ta-ko je jo pod Miloeviem krenula ta pria da je Zoran blizak sa mafijom, a on je u tome uivao: delom zbog tog aspekta svoje linosti, a delom zato to ga je to inilo u onakvom Beogradu kao 'monim' i bi-lo mu je neka vrsta zatite". inic jeste koketirao sa tom priom, to je istina. eda Jovanovi sea se da je Ljubiu ,,umeta" Buhu upoznao u Skuptini grada u noi 5-6. oktobra, kao jo jednog u toj ekipi raznih likova koji su se okupili oko nove vlasti. ,,Legija je tada tvrdio da se mi znamo, ume, on i ja. Istina je da smo sva trojica poznavali brau Veruovice. U to vreme mi se bavimo smirivanjem stvari i nekakav ume mi je poslednja briga. Ujutro, 6. oktobra, odlazimo Zoran i ja u MUP da se vidimo sa Vlajkom Stojiljkovicem, ministrom; sa gen. Obradom Stevanovicem (naelnikom Uprave policije) i gen. Vlastimirom ,,Room" oreviem, naelnikom Javne bezbednosti: razgovarali smo o povratku policije u stanice i normalizaciji stanja. Vlajko je, jadan, imao primedbu: 'Vidite ta ste napravili od RTS; ide samo amerika muzika...'. Sutradan, 7. oktobra nas zove Dragoljub (Markovi, 'Krmivoprodukt') da hitno dodemo u Surin, kae da ume to zahteva, Ode-mo tamo, kad tamo Legija: pria kojeta, pravi se vaan, zove pred nama Radonjia (Milana, naelnika Beogradskog centra RDB) i kao nareduje mu da iskljui centar za prislukivanje u Sarajevskoj ulici. Po-podne je Zoran odveo Legiju kod Kotunice, a to se i ume umuvao nekako. Tokom inauguracije Kotunice u 'Sava centru' te veeri, svi su to, kao da nas uvaju; foliranje. Tu su ume, Dua, braa Fikali i go-mila takvih: kao uvaju nas od radikala". Oko 18:30, 6.oktobra 2000, po zvaninoj verziji, ini i Legija sreli su se ponovo u Dobrinjskoj ulici, opet nekako iznad Gepratove. Legija, saw u kevlaru i balistikom najlonu, sa dva pitolja na grudima, hteo je da potvrdi kupoprodajni ugovor: navodno je rekao iniu da, to se njega tie, ,,ovo je gotovo. Miloevi je aut. Nema vie povratka

na staro, narod je pobedio". Da bi poentirao, sloio je iniu priu da e zapretiti vojsci da se sluajno ne usudi da intervenie: ,,Imam hiljadu i dve stotine boraca". Posle ga je Legija, kako ini kae Bebi Popoviu, odvezao na Koutnjak i pokazao mu mesto gde je JSO, kao, trebalo da ga saeka i ubije ,,specijalnim automobilom sa makaza-ma sa seenje oklopa", togod to bilo. U tom trenutku Vojska Jugoslavije odavno je ve bila digla ruke od spasavanja Miloevia silom: Pavkovic (koji se tri meseca ranije brinuo samo kako da Slobodanu Miloeviu dodeli orden Narodnog heroja) ve satima ne sme da podigne slualicu specijalnog telefona, direktnu vezu sa Vrhovnim komandantom, koji uporno zove; preko stola ga popreko gledaju Aca Vasiljevi i Branko Krga (koji ima svoj red vonje, na koji emo tek doi). Jedino to je Vojska uinila -i to tek 7. oktobra, u trenutku proglaenja Vojislava Kotunice za predsednika SR Jugoslavije -bilo je da je neki pukovnik iz Uprave bezbednosti Generaltaba, Pero Kovaevi, uputio jedan oklopni transporter (BOV; borbeno oklop-no vozilo) vojne policije sa posadom na Dedinje, sa naredenjem da ,,dejstvuje", ako bi neko pokuao da napadne Slobodana Miloevia. Kao da bi ga jedan transporter bio spasao... Razmotrimo alternativni scenario: ta je Legija sa svojih pedesetak Ijudi i vatrenom moi koju je imao uopte mogao da uini 5. oktobra u 17:30? U centru grada tada je bilo barem pola miliona Ijudi, veoma Ijutih i ve svesnih da je pobeda na dohvat ruke; dobar deo njih bio je naoruan, neki su imali i protivoklopna sredstva (uglavnom ,,zolje", sasvim dovoljne za vozila JSO) i rune bombe -i bili su spremni da ih upotrebe. Da su Legijini Ijudi opalili i jedan metak u meso tog popodneva, bilo bi nastalo krvoprolie u kome bi stradala ne samo Legijina ekipa i on, nego bi cela stvar bila zavrila mnogo drugaije. Pola miliona Ijudi, ve besnih i sa visokim adrenalinom, vie su od kritine mase dovoljne za konani obraun sa reimom; da se to tada izmaklo kontroli, danas se vie ne bismo bavili ni Legijom, ni Miloeviem, ni drugima iz te ekipe: bili bi davno zaboravljeni, kao Nikolae auesku. Glavni rezultat te Legijine jevtine mangupske podvale bio je poetak procesa javne medijske glamurizacije Jedinice za specijalne operacije Resora dravne bezbednosti MUP Srbije, ,,Crvenih beretki". Ta glamurizacija trajae do 12. marta 2003, a obnovie se tokom 2004. i 2005. Svedok-saradnik Zoran ,,Vuk" Vukojevi, bivi policajac, a kasnije telohranitelj, blagajnik i hauzmajstor Due Spasojevia u Silerovoj, lice od najveeg poverenja, dakle, kazae decembra 2003. u istrazi i sledece o Dui i Legiji: Jmali su kontakte (sa liderima DOS). Znai, da nije bilo njih, ne bi bilo 5. oktobra... Pa Legija je imao naredenje (od Slobodana Miloevia, precizirae Vuk) da pobije osve iz opozicije sve. Oni su se tada dogovorili da ih ne diraju i to je to... (Dua i ostali) bili su u Gradskoj skuptini tamo sa Legijom, ili po MUP-u, po 29tom (GSUP Beograd), po stanicama, razgovarali sa policijom i tako. Le-gija je rekao njima (Kotunici, iniu i ostalima) tada dve reenice: moda e 5. oktobar da uspe; a vi sigurno neete biti na vlasti... Mislim, moda e pobuna naroda i da uspe, ali e on njih da pobije i ta-ko im je daba sve... Procenili su da je bolje da (ipak ne pobiju sve iz DOS)... Imali su kontakte sa iniem, pre 5. oktobra, preko Dragoljuba Markovia (Krmivoprodukt", Suriri), poto je njegov kum...". Izvetaj Komisije za ispitivanje sistema obezbedenja predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana inia (Koraev izvetaj) kae jo i ovo:

,,Sam sistem je traio reorganizaciju, posebno to je jedan broj novoizabranih politiara insistirao na tome da ih obezbeduju isti Ijudi koji su ih obezbedivali dok su bili u opoziciji. Objektivno, tiene lino-sti imale su vee poverenje u te Ijude nego u pripadnike MUP, a po-sebno Resora dravne bezbednosti. To e kasnije dovesti do izvesnih tenzija, to je pokuano da se rei time da su ti Ijudi kad god je bilo mogunosti uz proveru primani u radni odnos u MUP Republike Srbije (izmedu ostalih i braa Verlovi, Milan i Miladin, pratioci Zorana inia, uprkos tome to su prolazili kroz krivinu evidenciju; M.V.). Dodatni problem predstavljala je injenica da su neposredno posle pro-mena 5. oktobra pripadnici JSO davali linu zatitu nekima od politiara DOS. Oni su bili deo tima koji ih je titio. Tako je JSO ve bila angaovana i na poslovima obezbedenja pojedinih lica, ali i na poslovima zatite javnog reda i mira na jugu Srbije. Upravo injenica da je JSO ve bila angaovana na poslovima bezbednosti na jugu Srbije do-vela je do kompromisa u postavljanju rukovodilaca u RDB. Milorad Bracanovi postavljen je za naelnika Sedme (tehnike) uprave (prislukivanje i tajna snimanja) uprkos protivljenju novih rukovodilaca RDB (Goran Petrovi, naelnik i Zoran Mijatovi, zamenik), koji su kod inia insistirali da ga ne postavi; ini je preao preko njihovih upozorenja. Budui da je imao uvid u tehnike mere koje je primenjivala RDB, prema iskazima vie sagovornika (Komisije) postoji mogua pretpostavka da je, zbog bliskosti Milorada Bracanovica sa JSO, rukovodstvo JSO imalo mogucnost potpunog uvida u primenu tajnih tehnikih mera i radnji". Tako se JSO etablirala kako u neposrednoj okolini novih post-oktobarskih politikih funkcionera (kao obezbedenje i vozai), tako i u vrhu Resora dravne bezbednosti, ba na najzgodnijem mestu, gde se skupljaju sve informacije. Nije se samo Legija istakao 5. oktobra. Gangsteri iz Surina i Zemuna, sa Zvezdare i Novog Beograda, sa Dorola i Vodovca bili su to, u prvim redovima, pogotovo kada je trebalo opljakati zauzetu 6. policijsku stanicu u Majke Jevrosime i OUP Slari grad. Bili su to i ka-da su narednih dana bila zauzimana razna nadletva, pogotovo ona od kljunog znaaja: Savezna uprava carina, razne banke i firme itd. Gang-steri su odmah shvatili da je nastala situacija tipa ,,sad il' nikad", pa se belee sluajevi da su mangupi upadali u bogate firme i ,,u ime DOS" odnosili vee koliine gotovine, sve u sklopu tadanjeg haosa sa ,,kriznim tabovima". Za to se znalo, ali niko iz postoktobarske vlasti nije reagovao, niti osetio potrebu da se ogradi od kriminalaca koji su im se priljamili posle prevrata. Cigla je bila prodata.

3. Legalisti Petooktobarski prevrat doveo je na vlast u Srbiji onu nakazu od troglave ,,koministarske" vlade, to je bila jedna od najvecih greaka DOS. Umesto da jednim potezom poisti sa scene Miloevievu izvrnu vlast, imenuje privremenu vladu i smesta raspie izbore za ustavotvornu skuptinu, DOS je napravio truli kompromis koji je uskoro poeo da mu se lupa o glavu. Vojislav Kotunica, koga su jedva naterali da se uopte kandiduje za

predsednika Jugoslavije i ija je stranka 5, oktobra izjutra odbila ,,da uestvuje u tom vaem nasilju" (Vladeta Jankovi), a jedva su ga za ui dovukli da se te veeri sa balkona Skuptine grada kona-no obrati onim Ijudima koji su ga izvikali za predsednika, dakle, on i stranka grevito su se uhvatili ,,kontinuiteta" i ,,legalizma" kao politi-ke filozofije. Prvi potezi novog Predsednika ukazali su o kakvom je kontinuitetu re: zadrao je gen. Neboju Pavkovia kao naelnika Generaltaba (Pavkovi tvrdi da je 15 puta podnosio ostavku") i odbio pismenu ostavku koju mu je ponudio Radomir Markovi, naelnik Resora dravne bezbednosti MUP Srbije. Razlozi za te poteze bili su -i dan danas se kao takvi brane -,,legalistiki": kao, Pavkovia treba zadrati zbog ouvanja Vojske, a i kao ,,pobednika nad NATO paktom"; a za ostavku Radomiia Markovia Kotunica, kao, nije nadlean, jer da je Dravna bezbednost organ republiki, a ne savezni. Ono to Kotunica nije shvatao -ili je odbijao da prihvati -tada, a i danas, naalost, bile su oigledne politike injenice: peti oktobar bio je prevrat, nasilni politiki svreni in, fait accompli, koji ga je do-veo na vlast. Takvi dogadaji trae neto vie od kabinetskog cepidlakog shvatanja prava i naina razmiljanja provincijskog fikala; takvi dogadaji trae dravnika koji je u stanju da donese hrabru i mudru dravniku odluku, bez obzira na zateeno pravno stanje. Peti oktobar kao prevrat bio je uzaludan ako nije razorio ustavno-pravne osnove jednog nakaznog sistema koji je Slobodan Miloevi deset godina krojio samo za sebe i svoj paradravni zlikovaki Kartel. sve se to tada vrlo dobro znalo, ali se Kotunica branio i rukama i nogama. Znalo se ko je Neboja Pavkovi, a ko Radomir Markovi. Pavko-vi je sujetni klovn, miles gloriosus, bezoni karijerista koji je nesebi-no voleo nekretnine i pravio se da je uveren kako je ba on ,,pobedio NATO pakt"; Radomir Markovic je bestidni hladnokrvni ubica, privatni delat u slubi porodice Miloevi. Znalo se to i pre petog oktobra i pre rasvetljavanja glavnih zloina Familije, ali to nije smetalo Vojislavu Kotunici da se skoro svakodnevno sastaje sa ta dva lica. Ima to i banalnije objanjenje od cepidlakog fikalskog ,,legalizma": na vrhu skoro nepostojee savezne drave, od policijskih, bezbednosnih i obavetajnih slubi Kotunica je imao pod sobom samo Upravu bezbednosti Generaltaba (sa ovlacenjima jasno ogranienim na vojsku), praktino mrtav SID (Slubu za informacije i dokumentaciju Ministarstva inostranih poslova; spoljnu obavetajnu slubu) i Savezni MUP u rukama Zorana ivkovica. sve i da je neko iz DSS bio save-zni ministar unutranjih poslova, to ne bi pomoglo jer je SMUP imao u svojoj nadlenosti samo upravne stvari, biro Interpola i ono malo uniformisane policije koja je uvala savezne organe i ambasade. A Kotu-1 nica je eznuo za svojom tajnom slubom, pa je zadrao Radomira Mar-kovia. Nije bio ,,vlastan" da prihvati njegovu ostavku, niti voljan i ,,vlastan" da ga po kratkom postupku najuri, ali je zato bio ,,vlastan" 'J da se s njim redovno sastaje (etrdesetak puta!) nasamo sve do Markovieve smene i hapenja zbog osnovane sumnje za krivina dela viestrukog ubistva, ubistva u pokuaju itd. Uostalom, Ljiljana Nedeljkovi, 1 njegova tadanja veoma povlaena efica kabineta, imala je o Radetu j Markovicu visoko miljenje. Za sve to vreme Rade Markovi nije gubio vreme: jo pre oktobarskog prevrata izdao je naredbe za unitavanje dokumentacije svih centara Dravne bezbednosti; to unitavanje trajalo je mesecima, praktino do Markovievog hapenja. Pristup je bio kao za sluaj

,,PZT" (Privremeno zaposednute teritorije; pojam iz doktrine optenarodne odbrane): prvo knjige saradnikih veza i indeksi kodnih imena, a zatim podaci o najosetljivijim saznanjima, lina dosijea, logistika itd. Neki centri RDB postupili su po naredenjima; neki ak i vie nego to se trailo; neki, poput Beogradskog i Subotikog centra, odbili su da unite dokumentaciju. Osim toga, Rade Markovi presnimio je na nekoliko CD ROM diskova lina dosijea najvanijih politiara pobednike koalicije DOS. Veselnik Neboja Pavkovi bio je srean to je i dalje naelnik Ge-neraltaba, pa se u tom smislu pravio vaan okolo i bestidno se uvlaio novoj vlasti, sve istiui svoje sudbonosne zasluge od 5. oktobra, kada je sedeo na svom dupetu usran od straha i nije radio nita; ak je vodao okolo onog hajduka i odmetnika Makija i druio se s njim. Tako""smo stekli taj naroiti postoktobarski nesoj heroja ispod jorganpla-nine koji unovavaju samu okolnost da tada nisu radili nita: Kotuni-ca, Pavkovi, Legija, Radomir Markovic i razni drugi, isti takvi kao i oni. Pavkovi je sedeo u Generaltabu, a gledali su ga mrko Branko Krga i Aca Vasiljevi, pazei da mu neto glupo ne padne na pamet. Legija je izvodio besplatni cirkus na ulici i prodavao ciglu Dindiu. Ra-domira Markovica nije bilo nigde, jer kao naelnik Dravne bezbednosti ,,nije bio obaveten ni o emu", niti je oekivao da e 5. oktobra u Beograd doci naoruani Ijudi, siromaak. Radomiru Markoviu nije mnogo trebalo da se snade, kad je ve stekao naklonost i zatitu Vojislava Kotunice. Po svedoenjima vie zaposlenih u Institutu bezbednosti na Banjici, u ulici Kraljice Ane, na lo-kaciji na koju se preselio najvaniji deo Resora dravne bezbednosti, uskoro po Petom oktobru poinju da gore ,,logorske vatre" u umi is-pod Instituta, a u prostorijama gde su kompjuterske banke podataka nocima gori svetlo, jer zaposleni rade u tri smene. Kae Zoran Mijatovi (zamenik naelnika DB, 2001.): ,,Posle petooktobarskih dogadaja je vreno masovno unitavanje dokumentacije. Istina, nisu svi centri u Srbiji bili tako prijeni da unitavaju dokumentaciju. To je ipak poten svet. Sluba dravne bezbednosti nije JSO. Ljudi koji rade u Slubi dravne bezbednosti nisu ubice. Jesu unitava-li dokumentaciju, ali nisu svi. Npr. najvei centar u Srbiji, najvaniji centar, Beogradski centar nije unitio dokumentaciju. Bez obzira to je bio veliki pritisak. Rade Markovi i gospodin (Nikola) uri su bili nosioci te kompletne akcije. Ja ne znam ko je njima rekao. Mi to nismo ustanovljavali. Mi smo ustanovljavali fakat da je ona unitavana, da je nalog dao Rade (Markovi). Postoje ti pismeni nalozi." (Intervju radiju B-92, februara 2004.) Krajem 2004. u javnost su izali porazni autentini podaci o unitavanju dokumentacije RDB po planovima za sluaj okupacije stranog agresora (PZT). Osim toga, krajem 2000. u svim zatvorima u Srbiji izbijaju koordinisane pobune za koje tadanji koministar unutranjih poslova Boa Pre-levic smatra da su podstaknute iz Resora dravne bezbednosti: ,,Zatim (posle 5. oktobra) 'Ijudi iz Slube' organizovali su nekoliko incidenata -pobune u zatvorima (koje su bile tako dirigovane da nije bilo nikoga u Vladi ko je u to sumnjao), nerede na jugu Srbije (to pouzdano znam jer sam bio nadlean za to oblast), a sve to da bi dolo do situ-acije u kojoj vi tano znate ko vam je potreban za reavanje tog konJ flikta... 'Crvene beretke' koje su se nametnule kao nekakav nezaobilazni faktor" (Okrugli sto Alternativne akademske obrazovne mree, 19.t maj 2003.).

Bilo je to jo nekih ,,legalista". Ve poetkom 2000. godine pametj niji i ozbiljniji ,,bizmismeni", oni koji su svoj prvi milion maraka (onaji za koji se ne pita) stekli pod Miloeviem, koristei privilegije, uvoznej kvote i kontingente, dozvole za verc stratekih i akciznih roba (sve pre^ ko Bracike Kertesa i Jovice Staniia, koji se ugradivao, bez brige), aM i za trgovinu drogom i naoruanjem i vojnom opremom za raun dra*j sve i uz kontrolu i ,,ugradivanje" Dravne bezbednosti, dakle cela ta ekipa novokomponovanih tajkuna poinje da razmilja o buducnosti. Da li su se svi oni u tim razmiljanjima savetovali i sa politiarima DOS, ne znamo. Zna se, medutim, da neki jesu; i ne samo to: njihov novac naao je nekako svoj put i do nekih delova nekih stranaka DOS -da se tako izrazimo. Oni najpametniji zakljuili su ve poetkom leta 2000. da se valja legalizovati, pa su se razni poslovi sa cigaretama, na primer, iznenada uljudili i vratili u koliko-toliko legalne tokove. Ali, to su bili oni najpametniji, koji su zakone eventualno krili na planu privrednog kriminala, utaja poreza, trgovinom privilegovanim, stratekim ili akciznim robama. Medu pravim gangsterima, medutim, dolazi do ,,diferencijacije" nakon Petog oktobra. Uslovno, re je o tri grupacije: neki su se ,,legalizovali" jo za biveg reima, pootvarali kafice, firme i firmice i dre se sa osve strane zakona, togod ranije radili (to je meavina bivih kriminalacaratnika, obinih dobrovoljaca i obinih kriminalaca); drugi su reili da se legalizuju tek posle prevrata, esto uz pomo novosteenih politikih prijatelja iz DOS; trei su zakljuili da je kriminal i dalje najprofitabilniji posao, pogotovo uz pomo starih prijatelja iz Slube koji su preiveli prevrat i ostali na poloajima. Tenja ka konanoj legalizaciji i plasmanu zloinom steenog, pa zatim opranog novca u zakonite tokove kapitala tipina je i oekivana pojava. Uostalom, tako su nastale mnoge poslovne imperije, u svetu ranije, ali i kod nas nedavno. ,,Prvi milion", onaj za koji se ne pita poto potie od narkotika, pljake, krade automobila, iznude, otmica, posredovanja u korupciji itd. ulagan je: u benzinske pumpe, hemijske istionice, trne centre, lance trafika, sportske kladionice, kafie, nove marke cigareta, restorane, ali i u dokapitalizaciju postojeih firmi i u zanimljive nekretnine. ,,Bela knjiga" MUP Srbije iz 2001. (,,Kriminalne grupe i pojedinci koji se have organizovanim kriminalom") navodi sledece primere: ,,Surinci", to jest Ljubia ,,ume" Buha, Dejan ,,Bagzi" Milenkovic, Milan ,,Limun" Narandi, Ljubomir ,,Stakleni" Jovanovi i Predrag ,,Peconi" Rankovi obogatili su se prvo kradom automobila i njihovim vraanjem za novac (motornjaci", u policijskom argonu); onda su preli na narkotike naveliko, povlaenu trgovinu naftom i derivatima i cigaretama. Novac su investirali u trgovinu naftom, u kupovanje maina za asfaltiranje itd. ,,U transformaciii novca u legalne tokove direktno je uestvovao Predrag Rankovi zv. 'Peconi'...", kae se u ,,Beloj knjizi". Cume je izgradio trni centar ,,Kotobanja" u Surinu. Neki izvori tvrde da je Cume po kratkom postupku revolucionarno ,,eksproprisao" maine za asfaltiranje puteva od Milutina ,,Mrke" Mrkonjia, Miloevievog Alberta Spera: naime, kau oni, re je o mainama koje se naruuju i na koje se eka po godinu i po; Mrka ih je ve bio dobio, ali se ume pojavio u postoktobarskoj revolucionarnoj frci i ,,uverio" ga da ih ustupi sa sve obavezama iz lizing aranmana. Uostalom, Saa Aleks, Cumetov direktor firme, godinama je saradjivao sa Mrkonjiem. Sredoje ,,Sljuka" Sljuki je ,,sredstva pribavljena kriminalnim delatnostima pokuavao da legalizuje tako to je kupio vie benzinskih pumpi, kao i nekoliko ugostiteljskih i drugih objekata u Beogradu i Srbiji". ,,Zemunski klan" (Dua

Spasojevi, Mile ,,Kum" Lukovi i svi sa optunice za ubi-stvo Dindia) bio je najuspeniji: nema krivinog dela koje nisu izvri-li barem jednom, a glavni izvori prihoda bili su trgovina narkoticima i otmice bogatih Ijudi za ogromne ucene. Od ukupno 144 krivine prijave za najtea krivina dela podnete protiv glavnih aktera, svega 5 je rezultiralo manjim kaznama. To je samo jo jedna ilustracija stanja naeg pravosuda. ,,Veliki kapital, steen vrenjem navedenih krivinih dela pokuavaju da legalizuju kroz kupovinu nekretnina, pravei trne centre, lokale, stanove, kao i kroz kupovinu hotela i drugih objekata u inostranstvu". Njihova je bila i uvena kua u Silerovoj ulici u Zemunu. Vodovani su svoje prihode investirali u nekretnine, stanove, kafie, auto servise, auto otpade, kladionice itd. ukarika ekipa investirala je u divlju gradnju stanova i poslovnih objekata; novobeogradski gang (blizak Surincima) kupovao je lokale (,,staklenac" u Bloku 45), stanove itd. Dragoslav Kosmajac, ,,jedan od najznaajnijih trgovaca opojnim drogama na podruju SRJ i Zapadne Evrope", povezan sa junoamerikim kartelima i tradicionalnim heroinskim izvorima iz Azije, ali i sa umetom i Duom Spasojeviem kao operativcima, ,,stekao je veliki kapital koji je uloio u kupovinu placeva i izgradnju nekretnina na teritoriji Beograda. Operativna saznanja ukazuju da je veliki deo kapitala plasirao i u kupovinu nekretnina po raznim zemljama Zapadne Evrope". Novosadska ekipa ver-cera cigareta i nafte na veliko, na elu sa Ratkom Butoroviem, zvanim ,,Bata Kan-Kan", povezana sa raznim zanimljivim licima irom SR Jugoslavije, susednih drava i Evrope, pokupovala je vercerskim pro-fitima ,,veliki broj nekretnina, izmedu ostalog i hotel u Kumboru" itd. ,,Bda knjiga" se, naalost, ne bavi onim veim i vanijim umetnicima: onima koji ne dre pitolj i heroin u ruci, ali dre desetine miliona evra. Poreklo njihovog novca to i tamo preklapa se i sa profitima iz opisanih aktivnosti: teko je odoleti iskuenju da se poetni kapital, dat nekom Kosmajcu, vrati upetostruen... Novac ne smrdi, kao to je poznato: ni na heroin, ni na krv, ni na bedu, ni na smrt. Heroin je najekstremniji sluaj u smislu profitne stope, ali ni cigarete nisu za bacanje: boks (teka) ,,Lucky Strike" kota jedan dolar na vratima fabrike (bilo koje: legalne ili falsifikatorske), a prodaje se za deset. Paklo ,,Walter Wolfa" na vratima fabrike u Rovinju kota oko etiri centa eurska; u hrvatskoj trafici legalno se prodaje za 1,8 eura; u vercu, na pi-jaci, kota oko 1 euro. Cigarete su jedna od onih roba za koje se ne pita poto su. ,,Duvanski ratovi" odneli su mnoge ivote na Balkanu, ali i u susednim zemljama, u poslednjoj deceniji 20. veka; nije ni u-do, s obzirom na profitne stope. S druge strane, nafta i derivati su za vreme sankcija protiv SR Jugoslavije bili skoro isto toliko privlani: tena goriva su results od ivotnog znaaja za koji se ne pita koliko kota. Nije sluajno pokojni Arkan odmah 1992. stavio svoje kopito na verc nafte, uz svesrdnu pomo svojih kolega i stareina iz Slube dravne bezbednosti. Privilegije za verc sankcionisanih roba kakve su 1991. bili naoruanje i vojna oprema (pre svega elektronika i rezervni delovi), od 1992. nafta, derivati i skoro sve drugo, cigarete stalno itd, donosile su profite koji se skromno procenjuju na desetine miiijardi dolara. 0 narkoticima i da ne govorimo: droga je i dalje na prvom mestu po visini profitne stope, naroito heroin i kokain; droga siromanih i droga bogatih...

Pravo pitanje glasi: koliko je novca bilo u crnom i sivom opticaju 2000. godine, izvan dravne kontrole i bilansa, novca koji se nije izraavao u bruto nacionalnom dohotku? Do odgovora cemo doci kasnije; strpljenja, molim. Vratimo se naim legalistima iz kriminalnog podzemlja. U ovoj prii zanimaju nas dve grupacije: Surinci i Zemunci; Cume i Dua. Ljubia ,,Cume" Buha doao je do zakljuka da bi asfaltiranje puteva, s obzirom na zateeno stanje, moglo biti dobar posao. Imao je nekih pet-est miliona maraka u gotovom, onih za koje se ne pita; sugerisano mu je da se baci na asfaltiranje. Na lizing je preoteo ve naruene maine za hladnu preradu asfalta iz Nemake, jedine u zemlji u to vreme. Osnovao je firmu ,,Difens roudu; ona je kao podugovara poela da ra-di za razna gradevinska preduzea koja su, pak, poslove asfaltiranja do-bijala na legalnim tenderima. Limun Narandi baca se u cigarete ,,Raquel" koje mu reklamira Ceca Ranatovi; Peconi Rankovi uspeno investira u operaciju ,,Fast" (sportske kladionice, cigarete, internet itd, da bi se kasnije rairio i na druge oblasti, uredno dajuci caru carevo, pa ak i kad je car ,,legalista"). Da li su to Surinci zaista videli svetlost i preobratili se u uzorne gradane ili su -sa strane -povremeno jo neto zavrili, ne zna se pouzdano. Zna se, medutim, da su odnosi sa Duom i Zemuncima poeli da se hlade; do 5. oktobra bili su nerazdvojni drugovi i ortaci u poslovi-ma. ume je u Surinu vec bio neko i neto kad je o kradi automobi-la re, kada su se sredinom devedesetih godina niotkuda pojavili Duan ,,Dua" Spasojevi i Mile ,,Kum" Lukovi. Bili su iz Medvede (odatle i nadimak ,,iptar" za Spasojevia; Kum je bio zatvorski uvar u Le-skovcu, pa je po toj vezi, kad se naao u zatvoru u Beogradu, nauio kome se i koliko plaa za nekanjenu trgovinu heroinom: 5000 maraka meseno zemunskoj policiji); ambiciozni, gladni i bezobzirni skorojevici. Buha je posle na sudenju kazao da je on izvesno vreme pomagao Duanu Spasojeviu i Miletu Lukoviu. Njih dvojica su, prema umetu, doli u Beograd bez novca i vozili su jedan ,,jugo" kome je ,,stal-no ispadala poluosovina". Buha im je, kako je rekao, sredinom devedesetih godina pomogao da zarade 120.000 maraka uvodei ih u posao sa uvozom kradenih vozila iz inostranstva, ,,pranjem" i registracijom pre-ko Belog Manastira u Hrvatskoj. Taj posao, udoban i ,,legalan", nije bio mogu bez pune saradnje MUP Srbije i lokalnih vlasti u Istonoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu; stvarnu vlast tamo su imali Arkan (ispred Dravne bezbednosti MUP Srbije), Goran Hadi i njegov ef policije Radoslav Kosti, inae pripadnik ,,Crvenih beretki" koji ce 1995. poginuti pod Bihaem (centar za obuku JSO dobio je posle njegovo ime). Ceo Novi Sad, na primer, zna da je tih godina u policiji i Dravnoj bezbednosti bilo ba-rem desetak visokih oficira koji su za vreme ratova u Hrvatskoj i Bo-sni izdavali papire za vozila ukradena na ratitima, ali i po inostranstvu. Izvesni kafi iz koga nije izbijao Goran Hadi bio je centar za registraciju tih vozila. Neki Ljuba Mudrini, iz Hadievog obezbedenja, ubijen je kasnije pod udnim okolnostima u restoranu ,,Det set"; kau da je previe znao o tim poslovima i da mu se nisu svidali. Po-sle toga, Spasojevi i Lukovi su poeli da saraduju sa Dravnom bezbednou, da trguju drogom i organizuju ubistva, tvrdi ume. Duca i Kum hteli su, dakle, vie od kradenih kola: hteli su mono-pol na sve. Ima indicija da je Dua proao kroz ,,Crvene beretke", koje su bile kadrovska tbrmacija i obuavale razne likove poput njega od poetka: imao je -kao i veina Surinaca, uostalom slubenu legitimaciju Dravne bezbednosti MUP Srbije (tada su legitimacije bile iste; jedino se po registarskom broju pravila razlika izmedu Javne i Drav-ne); kao

,,rezervista" JSO uestvovao je u raznim radnjama; uesnik je u budvanskom atentatu na Vuka Drakovia kao punopravni lan ekipe JSO; pokuavao je da ,,ratuje" na Kosovu 1999, ali mu se nije dopalo (mnogo opasno); imao je veze sa hapenjem i ubistvom Ivana Stambolia takode; neki tvrde da ga je bilo i u onom cirkusu povodom hap-enja Slobodana Miloevia. U svakom sluaju sluio je pod Legijinom komandom. Razume se da je Dua uskoro postao najbolji drug Milorada Ulemeka Lukovia Legije. Kad je Duu uhapsilo u Francuskoj, maja 2001, edi Jovanoviu stie poruka: ,,Uhapsili ste Legijinog kuma. Letee vam blinde u vazduh!". Cume se javlja Dragoljubu Markoviu, besan: ,,To nije u redu, to ni Sloba nije radio!" (misli na hapenje Mikovievih otmiara). Legija je tada doao kod Duana Mihajlovica u kabinet i obeavao da e on ,,da presudi Dui, ako je kriv", a da e Dua sve rei njemu, Legiji, samo da ga puste iz pritvora. Ceda je tada poseivao Slobodana Miloevia u Centralnom zatvoru i u jednoj prilici shvatio da je neko udesio da se Dua i Legija vide ispred kancelarije upravnika Blanue. Sasvim je izvesno da je Legija pokazao razumevanje za poslovne ambicije svog druga Due; kako bi Dua inae dobio logistiku i obavetajnu podrku (i politiku zatitu) za svoje poslove? Kae Zoran Janjuevi, lan Saveta za dravnu bezbednost Dindieve Vlade: ,,Provo-cirali smo ih po ulicama Zemuna (2002.), pa je jednom tako patrola policije oborila Duu Spasojevia na zemlju, a iz dipova je iskoila JSO sa orujem... Ukljuili smo i SAJ u te pokuaje da ih izvuemo na istinu, ali je to nekako procurilo". Kombinacija Legija-Dua-Kum bila je pobednika: svi kriminalci; svi unutar sistema dravne bezbednosti; jedan na samom vrhu, sa punim pristupom podacima Slube, naroito onim operativnim i sa punim uvidom u poslove Javne bezbednosti, nedodirljiv i zatien petooktobarskim ,,zaslugama", sa oreolom ,,divjunaka" i ,,novog Obilia", komandant ,,najsposobnije i najbolje specijalne jedinice u ovom delu Evrope" i ostalo, ovek od koga su se prepadali svi ivi iz DOS, legenda koju su slono stvorili politiari biveg i no-vog reima i njihovi udvoriki mediji; i njih dvojica, gladni skorojevii, zlikovci spremni na sve, okrutni i hladnokrvni ubice i sadisti, nadasve pohlepni, ,,na gladan kurac pravljeni" dodoi iz Medvede, ,,patriot-ski" zasluni (za politika ubistva) i spremni da uine sve ne bi li postali capi dei tutti capi beogradskog i ostalog podzemlja. Pobednika kombinacija -zato da ne? Da li je moda bilo nekoga da ih prozre i zaustavi? Koliko je njih na politikoj sceni Srbije raunalo da e im ta dvojica jednoga dana moda zatrebati? I na to emo doi. U svakom sluaju, kada je Cume odluio da se legalizuje i krene u asfaltiranje, Dua se pojavio sa uvenim balkanskim pitanjem koje u hercegovakoj varijanti glasi IMT (,,Ima 1' mene tute?"), a u srbijanskoj ,,Gde se ja to ugradujem?". Izgleda da Cume nije imao razumevanja za Duinu ugradnju u njegov posao, finansiran njegovim parama, a ne Duinim; nije ga Jspotovao". Duca je reio da se osamostali; nije mu bilo teko, jer je imao novog drugara, Legiju. Izgleda da ga je Cu-me dopunski uvredio uskrativi mu ulinu operativnu podrku surinske organizacije u valjanju droge na sitno. Dolazi do izdvajanja Zemunskog klana iz Surinskog. Dua Spasojevi i Kum Lukovi formiraju ekipu sa svojim dotadanjim ,,vojnicima"; pridruuju im se jo neki likovi, od kojih su dvojica znaajniji od ostalih: Dejan ,,Bagzi" Milenkovi, dota-danji nerazdvojni umetov voza i pratilac; i Miladin ,,Dura Mutavi" Suvajdi, dotadanji diler heroina u Novom Sadu i Veterniku.

Poetni sastav Zemunskog klana treba ovde navesti, prema ,,Bdoj knjizi", jer ce svi do jednoga igrati ulogu u onome to sledi: Dua Spa-sojevi (27 krivinih prijava, 4 manje vremenske kazne), Mile ,,Kum" Lukovic (28 krivinih prijava, neosudivan), Vladimir ,,Budala" Milosavljevi (22 krivine prijave, neosudivan), Aleksandar Simovic (30 krivinih prijava, neosudivan), brat mu Milo Simovi (37 krivinih prijava, jedna osuda kao maloletnika), Slavko ,,Sumski" Stevanovi, Nikola Baji, Loran ,,Locko" Mili, braca Dorde i Duan Krsmanovi, Ninoslav ,,Nino" Konstantinovi, Milan ,,Jure" Jurii, Vladimir ,,Japanac" Jovanovi, Slobodan ,,Kobac" Nekovi i Dragan ,,Gagec" Miladinovic. Kasnije e im se pridruiti Zoran ,,Vuk" Vukojevic, policajac iz OUP Zemun, pa OUP Grocka i jo neki likovi; neki od njih po ,,prekoman-di" iz JSO (Saa ,,Pele" Pejakovi itd.), a neki kao specijalni savetnici: adv. Slobodan ,,Boban" Milivojevi kao pravni savetnik (i jo neki advokati), inspektor u GSUP Beograd Slobodan Pain kao savetnik za kriminalistika pitanja, inspektor SUP Novi Sad Zoran Gavanski (pravosnano osuden na sedam godina zbog toga); itd. Prema ,,Bdoj knjizi", ,,Krajem 2000. godine i poetkom 2001. de-latnost grupe prerasla je u otmice Ijudi i putanje za milione nemakih maraka". Re je, pre svega, o dve velike otmice: Milorada Mikovia (,,Delta") i Milije Babovia (,,Verano Motors"). U to vreme odnosi sa Surincima jo su prijateljski, mada odvojeni: Dua je pare od otmice Mikovia brojao u ,,Kotobanji" kod Cumeta, jer je ovaj jedini imao mainu za brojanje novanica. Legija i JSO pruali su obavetajnu, tehniku, kadrovsku i logistiku podrku otmiarima, kao i podatke o to-ku istrage, podatke od vitalnog znaaja za skrivanje rtava i poinilaca do isplate i kasnije. Pola novca uzeo je Legija i potroio ga delom na Jedinicu (ne zna se koliko); ostatkom raspolae iskljuivo Dua: on odluuje o investicijama, nagradama i troenju. Koraev izvetaj (o propustima u Dindievom obezbedenju) na str. 20. konstatuje: ,,Dok se jedan deo MUP jasno suprotstavljao ovoj kriminalnoj grupi, savesno radio i konano smestio u zatvor njene pripadnike, policiji su istovremeno svesno upuivane dezinformacije da je kid-napovanje Mikovia izvrilo obezbedenje Radovana Karadia. To potvrduje da su izvrioci ovog dela bili dobro obaveteni o toku istrage. To ne udi, s obzirom da su neki od aktivnih radnika MUP bili u obezbedenju Duana Spasojevica. 0 stepenu njihove agresivnosti svedoi injenica da je rukovodilac grupe (iz UBPOK), pukovnik Mile Novako-| vi, dobijao konstantne pretnje od pripadnika osve grupe ak i na dan kad su oni uhapeni u Parizu, zbog ega je MUP Srbije morao da obezbedi zatitu mesta stanovanja puk. Novakovia". Dalje se istie da je u | sefu puk. Radovana Kneevia -dok je bio na elu UBPOK -stajao | saw ,,pratei materijal obezbeden praenjem Zemunskog klana u vezi sa otmicom Miroslava Mikovia. Tako je dolo do diskontinuiteta u radu koji trae objanjenje, s obzirom da je ve za vreme prelazne Vlade Zemunski klan uoen kao vodea organizovana kriminalna grupa u Srbiji". Tek smenjivanjem Radovana Kneevia UBPOK postaje sposoban za dalji efikasan rad. Poetak 2001. je vaan: tada konano DOS formira vladu i suoava se sa posledicama desetogodinjeg bezdravlja Miloevica, ali i sa posledicama etvoromesenog bezdravlja troglave Vlade Srbije. Duan Mihajlovic preuzima Ministarstvo unutranjih

poslova, a uskoro na e-lo Resora dravne bezbednosti MUP dolaze Goran Petrovic, kao naelnik i Zoran Mijatovic kao zamenik naelnika. Sva trojica u poetku ne dovode u pitanje postojanje i ulogu JSO, niti integritet njenog komandanta, Milorada Ulemeka Lukovia Legije. Stavie, na svojoj prvoj konferenciji za tampu Goran Petrovic kae da je JSO ,,jedinica neophodna", iako vec postoje barem dve mnogo iskusnije i kompetentnije anti-teroristike jedinice u SRJ: Specijalna antiteroristika jedinica MUP Sr-bije (SAJ; osnovana jo 1978.) i Antiteroristika jedinica 63. padobranske brigade Vojske Jugoslavije (nastala iz elemenata Specijalnih snaga i Vojne policije, sa tradicijom jo od 1973.); obe jedinice vie su nego dovoljne za svaku zamislivu situaciju ili krizu. Pritom ni sastav, ni obuka JSO ne odgovaraju potrebama antiteroristike jedinice; JSO je jezgro neke budue vojske, a ne policijske jedinice. Legija je i dalje nedodirljiv. I dok Ljubia Buha Cume asfaltira puteve, Dua i Legija rade drogu i otmice, a sve vie i ubistva: treba uklanjati konkurenciju, jer je bara mala, a krokodila mnogo. Kao ilustraciju navodimo spisak ubistava u Beogradu od 5. oktobra do kraja 2002. godine: Milutin epanovi (31), ,,Mia Krian" i telohranitelj Gradimir Plakalovi (36), iz Obrenovca: 15. februar 2001, oko 22:10, ubijeni u ,,Mercedesu 600" u pokretu, Kneza Miloa 70. Automatska puaka, praeni. Miodrag ,,Gidra" Stojanovi (51), ,,najjai Srbin": ubijen 18. febru-ara 2001. usred bela dana, ulazei u ,,Audi 4" kod stadiona JNA. Saekua, pitolj. Milan ,,Bombona" Dordevi (50), Arkanov kum: ubijen 11. marta 2001. u saekui, u autu blizu kue (jo dve rtve kolateralno). Sae-kua, automatsko oruje. Luka Mirkovi (39), ,,biznismen": ubijen 24. aprila 2001. u kuci, Medakovi 3, kroz prozor. Prepad, ,,korpion M-84". Milan Rajkovi, radnik MUP Crne Gore: ubijen na ulici 30. aprila 2001. Saekua, pitolj. Zoran ,,Prika" Ristovi, pripadnik JSO, krajiki Srbin od poetka sa JSO: zverski muen i ubijen juna 2001. Prati ga reputacija hladnokrvnog ubice. Hladno oruje. Branislav ,,Trojke" Trojanovi (48), vlasnik FK ,,Zvezdara": ubijen 21. jula 2001. u automobilu ispred kue, kad je kretao na aerodrom. Saekua, pitolj s priguivaem. Vladan ,,Sida" Vidovi (29), poznati kriminalac: ubijen 26. jula 2001. u vikendici, selo Guberevac. Momir ,,Gavra" Gavrilovi, kodno ime u ratovima 1991-95: ,,pukovnik Peri", radnik RDB sa dugom istorijom u JSO i Krajinama: ubijen 3. avgusta 2001. oko 22:15 u Dona Kenedija, dok je iao kui iz du-cana. Saekua, pitolj 7,65 mm sa priguivaem. Istoga dana bio je u kabinetu Predsednika SRJ Kotunice i vodio razgovore sa Ljiljanom Ne-

deljkovi, eficom kabineta i savetnicima Radom Bulatoviem i Gradi-mirom Naliem o ,,kriminalu u Vladi Srbije". Slavko ,,Mija Pijuk" Mijovi (50), bliski Arkanov prijatelj: ubijen 18. oktobra 2001. Nema detalja. Miroslav ,,Sekula" Sekuli (39), ,,biznismen": ubijen 10. novembra 2001. na Obrenovakom putu. Auto u pokretu, automatska puka. Veljko ,,Cerka" Cerovic (43) i Ranko ,,Rustikal" Vasiljevi, pripadnici ,,bosanske ekipe" u Beogradu: ubijeni 23. decembra 2001. u kafi-cu ,,Plavi jaha" u Beogradu. Automatska puka, prepad. Boko Buha, general policije, bivai naelnik SUP Beograd i pomo-nik naelnika Javne bezbednosti MUP Srbije: ubijen 10. jula 2002. kad je oko 02:40 ulazio u vozilo, na Dunavskom keju kod hotela ,,Jugoslavija". Saekua, automat ,,Heckler und Koch" MP5, 9mm. Sredoje ,,Sljuka" Sljukic (30), zvezdarski gangster: ubijen 27. septembra 2002. oko 23:45 na autoputu u visini Sava Centra. Auto u pokretu, sustignut i presretnut. Automatska puka. S njim stradao i rodak Zoran ljuki. Jovan ,,Cuner" Guzijan (30), zemunski gangster: ubijen 5. oktobra 2002. uvee na novosadskom autoputu, raskrsnica sa Solunskom. Auto u pokretu, automatska puka, praen. Dva saputnika ranjena. Ivan Konti (32) iz Budve: dignut u vazduh 13. oktobra u rano jutro kad je ulazio u ,,Audi 6" beogradske registracije u ulici Cara Lazara. Paklena maina. Ivica Jovanovi (32): ubijen 7. novembra 2002. ispred servisa ,,Porsche" u ulici Jove Ilia 9, Vodovac. Zaseda: doao u drugom vozilu po svoje; pucano iz vozila u pokretu, automatskim orujem. Nenad Batoanin (38) pomocnik naelnika 1. Uprave (Obezbedenje lica i objekata) Saveznog MUP i Zeljko Skrba (41), bosanski gangster (Doboj; blizak Momi Mandiu); ubijeni 26. novembra 2002. u 21:15 is-pred stadiona ,,Zvezde", gde su igrali mali fudbal. Zaseda, automatska puka iz vozila u pokretu u parkirano vozilo SMUP. Za vei deo ovih ubistava bie kasnije osumnjieni Zemunci Due Spasojevia; razlozi se uglavnom svode na borbu za monopol nad be-ogradskim podzemljem, to jest nad profitima iz kriminalnih radnji. Deo spada u ,,ostavinsku raspravu" oko nasledne mase eljka ,,Arkana" Ra-natovia; ubistvo Prike spada, pak, u unutranje i medusobne kolegijalne odnose pripadnika Jedinice za specijalne operacije Dravne bezbednosti MUP Srbije. Tri sluaja su od posebnog znaaja: ubistva Momira Gavrilovia, Boka Buhe i Nenada Batoanina i eljka krbe. Na to cemo se vrati-ti kasnije; recimo samo da sva tri imaju

velike politike i operativne implikacije: ubistvo Gavrilovia do kraja je produbilo ve postojei sukob Demokratske stranke Srbije sa ostatkom DOS, naroito sa Demokratskom strankom; ubistvo Boka Buhe duboko je poremetilo samopouzdanje policije i veru javnosti u nju; ubistvo Batoanina i Skrbe bilo je jasno upozorenje da je MUP infiltriran i da je operativna bezbednost akcije ,,Svedok" koja se upravo sprovodi i koja e 12. marta 2003. postati akcija ,,Sablja" - ve probuena i to iznutra. DOS je, dakle, januara 2001. preuzeo Vladu i ministarstva; uskoro se stvari otvaraju: MUP pronalazi ,,tek" od 660 kilograma heroina u vlasnitvu Dravne bezbednosti; Rade Markovi biva uhapen; pokuaji atentata na Vuka Drakovica rasvetljeni su, ali ,,nema dokaza" na osnovu kojih bi policija odmah uhapsila Legiju, Duu i ostatak ekipe iz Zemuna i JSO umeane u budvansku avanturu; u hapenju Miloe-via pojavljuje se beli kombi ,,Chevrolet" iz koga iskau maskirani ma-garci u civilu i izvode cirkusku predstavu i pokaznu vebu na temu ,,Specijalci u akciji" u Uikoj ulici; Dua je besan: ,,Idioti koriste kombi kojim smo odveli Stambolia!" (uzgred: to nije bio taj kombi). Miloevi leti u Hag, DSS je na smrt uvredena, Kotunica tvrdi da ,,nije bio obaveten" mada je sedeo na sastanku Predsednitva koalicije DOS kada je odlucno da se ovaj izrui; odluku nisu potpisali Kotunica i Svilanovic; odnosi se ubrzano hlade. Legija je i dalje nedodirljiv. Naredno poglavlje je doslovno prenet tekst iz lista Vreme" (br. 682 od 29. januara 2004.) i autor ne misli da je potrebno bilo ta dodati ili oduzeti; do zakljuenja ove knjige nije bilo nikakvih novih detalja oko toga. Unosimo taj tekst uprkos dramaturkoj asinhroniji sa priom koju priamo, jer ga nema smisla prepriavoti.

4. Dua (Dopunska naknadna objanjenja data su u kurzivu; M.V.) Prilozi za biografiju Due Spasojevia Kako su se iz pritvora vadili Dua, Kum, Simovii, Budala i ostali zemunski umetnici, jer je nepraktino voditi poslove iz Centralnog zatvora; ko im je u tome pomagao, namerno ili iz gluposti; ko je koga izvaario na kraju: Dua Legiju ili obrnuto; kako su se stvari poetkom marta 2003. naglo i iznenada zgusnule, ko se u tome snaao, a ko nije i ostale zanimljivosti Tokom operacije ,,Sablja" vlast i opozicija u vie su se navrata gadale pitanjem ,,Ko je pustio iz pritvora Duana Spasojevia?" kao skandaloznim i kompromitantnim vruim krompirom. Pitanje je bivalo garnirano i pratecim neizbenim pitanjima: da ko je sve iao u Silerovu (vie njih nego to se obino misli), a ko u CZ i zato; da ko se njukao sa Duom, ko sa umetom, ko sa ,,Crvenim beretkama" a ko sa J svima njima zajedno; ko je kome smetao podvale i poturao dezinformacije, ko je naseo, a ko nije itd. Sva ova pitanja dobie svoje odgovore pre ili kasnije, kad se ustanove injenice (a to e potrajati), pa emo se zabaviti onime to se moglo do sada doznati od pouzdanih svedoka iz policije, tuilatava i sudova.

Pria poinje maja meseca 2001: u Parizu bivaju uhapeni Duaj (Spasojevi), Kum (Mile Lukovi), braa Simovii (Milo i Aleksandar)i Vlada Budala (Milisavljevi), a zbog posedovanja falsifikovanih pasoa SR Jugoslavije. Dua je tada ve veoma mocan i opasan ovek: uhvatio je vezu sa Legijom i Dravnom bezbednou jo ranije; stekao je poetni kapital u zajednikim poduhvatima otmica bogatih Ijudi uz upotrebu resursa JSO, pre svega obavetajnih; na Ijudske ce se osloni-ti uskoro. Duina ekipa je krenula u Bogotu, Kolumbija; sigurno ne iz turistikih razloga. Izgleda da su se u Parizu zadrali neko vreme (odatle bi mogle biti i uvene fotografije iz pariskih provoda, objavljene tokom akcije ,,Sablja"). Izgleda takode, kau policajci, da su organi bezbednosti u Srbiji i Francuskoj (ukljuujui i francusku sluzbu beibednosti DST, ali i francuski ured amerike DEA) bili svesni svrhe tog putovanja i da je namera bila da ih se isprati u Bogotu, da ih se tamo doeka i da se ustanove veze i poslovi, pa da ih se na povratku digne -ako bude sree sa robom; ako ne -da se eka pojava kokaina od kolumbijske veze i dode do podataka kako je i preko koga stiglo. Tako barem kau u maju (2001.) policijski izvori: da je takav bio dogovor naih, francuskih i amerikih agencija. Ceo plan propada kada ministar Duan Mihajlovic u tom trenutku poinje da obeava ostavku ,,ako se za trideset dana ne otkriju otmiari Mikovica iz Delte; policija vec sumnjii Duu i ekipu za to otmicu, pa nastaje i politika kriza tipa: propade demokratska vlada u Srbiji ako se ta otmica ne rasvetli. Francuska policija na zahtev MUP Srbije tada doslovce vadi Duu i ekipu iz aviona za Bogotu u kome su ve sedeli i kree procedura izruenja po optubi za falsifikovane pasoe. Uzgred: dokumenta su bila vrhunski falsifikovana i moguce je da potiu iz resursa Dravne bezbednosti; francuske vize bile su prave. KOLUMBUSKA DANGUBA: Dua je besan: ,,Liili ste ovu zemlju deviznog prihoda, miliona evra! Mi bismo koku iz Kolumbije izvezli na Zapad, a pare bi dole ovamo", kae on policiji. E, sad: politika gonjenja za falsifikovane pasoe bila je labava; to je ionako optinska nadlenost i kazne su veinom blage. Pojavio se problem pritvora, upravo iz tih razloga, zbog male zapreene kazne. Okruni javni tuilac Rade Terzi insistira da se pritvor produi zbog istrage o otmicama Mikovia (,,Delta"), Aleksia (,,Interspeed", Subotica) i Vukovica iz Novog Sada (vlasnik benzinske pumpe), na kojima policija radi grozniavo, ali jo nema kompletirane dokaze. Krajem maja meseca, medutim, Rade Terzi poinje da insistira da| Duca i ekipa budu puteni iz pritvora jer ,,nema dokaza". Na sastanku u MUP policija referie: svedoci su preplaeni; u Silerovoj su nali pro^ storiju u kojoj plastini poklopac elektrine. utinice ima tragove krvfl oveka kome su to pucali u koleno dok su ga drali (taj je u meduvre1 menu pobegao u svet); nadzorae kamere na naplatnoj rampi snimile suj automobile kojima su u Suboticu i natrag ili otmiari, ne plativi puj| tarinu; Vukovia je tipovao Nenad Opai, ali je onaj koji je tipovac Aleksica pogreio, jer ovaj nije bio vlasnik firme ,,Interspeed", vec sa^ mo neki menader koji se jeste obogatio, ali ne toliko koliko se Duc nadao; u otmici je korien ,,VW Passat", vlasnitvo Slavka ,,Sumskog Stevanovia; u kolima su nadeni tragovi Vukovieve krvi i telefon jednog od brae Simovia; umski tvrdi da je auto pozajmio Simovicu onda umskog neko otima i mlati, pa on vie nee da pria, kae da je i to to je rekao - rekao pod pritiskom; uveren je da su ga oteli tukli policajci i uopte cela stvar veoma slina sluaju Limara (Dragana Ilica iz sluaja ubistva Boka Buhe).

Maja meseca 2001. u policiju dolaze Rade Terzi, Sinia Simi (tadanji okruni i kasnije republiki tuilac) i Goran Ili (optinski ja\ tuilac Prvog OJT). Kau da dokaza za otmice nema, a da Dua obeava da e otkriti poinioce tih otmica ako bude puten na slobodu. To kom juna nudeno je jemstvo od 300 hiljada maraka za putanje iz pr tvora Due i ekipe po predmetu falsifikovanih pasoa; Rade Terzi traio da se jemstvo prihvati. U ponovljenom zahtevu Dorde Mirkovi^ predsednik IV Optinskog suda, odbija jemstvo; i tako vie puta, pa pi tvor ostaje. Duini poslovi su paralisani, a najblii saradnici su s nji u Centralnom zatvoru; tako se ne moe raditi, a i vreme tee, to je kritinog znaaja, jer i policija radi svoje. Vremenska dinamika je kljuna i Dua se nervira, potee sva sredstva preko advokata i prima razne posete u zatvoru. SPASAVANJE PRITVORA: Predmet falsifikovanih pasoa do ta-da je ve u fazi optunice koja treba da ide sudiji IV Optinskog suda eljku Scepanoviu. Predmet se, medutim, dodeljuje drugom sudiji, Panevskom (kadru SPS). Sudenje je zakazano za 17. juli, ali je iz nekog razloga koji bi valjalo razjasniti u meduvremenu pomereno za 13. juli. To je vano zato to policija grozniavo radi na prikupljanju do-kaza i svaki dan im je dragocen. Navrat-nanos pie se krivina prijava za otmice i za jedan sluaj iznude, ne bi li se na sudenju ishodio pro-duetak pritvora po tom osnovu. Sudenje za falsifikovane pasoe vue se do ranog popodneva 13. jula i stvar postaje dramatina: sudija Pan-evski ve poinje da pita optuene hoce li se uredno odazivati buduim pozivima; oigledno je da ce ukinuti pritvor. Zamenik IV Optinskog javnog tuioca Mioljub Vitorovi tri kod istranog sudije koji je dobio predmet otmica, Milana Londrovia i izlae situaciju: ili e on odrediti pritvor odmah, ili e otici u Centralni zatvor i saekati ovu petoricu da dodu da se razdue, pa ih to sasluati i odrediti pritvor. Odluuju se za drugu varijantu i idu u CZ. Sudija Panevski ukinuo je pritvor i petorica se vraaju u CZ po stvari, ali tamo ih eka istrani sudija Londrovi; njihov advokat Boban Milivojevi odmah telefonira Radetu Terzicu. Duca je veoma Ijut: ,,Znate li vi ta radite?", pita tuioca Vitorovia. Vitorovi nudi nagodbu: neka Dua kae ko su poinioci tih otmi-ca, kad vec tvrdi da zna, pa emo dalje lako. ,,0nda sam ja mrtav ovek", kae Duca. ,,U tom sluaju u pritvoru ste barem sigurni", kae Vitorovi. Dua: ,,Ali da me ne drite due nego to treba". Tada je odreden pritvor u predmetu otmica, a osudeni su za falsifikovane pasoe i neki pitolj naden u autu. U istrazi o otmicama policija je pala s nogu poredei kompjuterske listinge kontakata lica iz obe mree mobilne telefonije. U konanom izvetaju, medutim, fale Nea Opai i Bagzi (Dejan Milenkovi): Neu ne daju ,,odozgo"; ne daju Bagzija, jer je on ,,Cumetov ofer"; izgleda da je to bila re o nekim policijskim nagodbama i politici; nije iskljuceno da je Cume ve u pregovorima sa policijom. Tada dolaze do saznanja da je po Duinom nalogu Marko ,,Mamica" Petrovi ubijen i zakopan, pod sumnjom da cinka policiji. Porodici su rekli da se on ,,skrk va", ak su i slali neke pare iz inostranstva, a Slobodan Pain je sebe zvao sa Mamicinog telefona da pokae kako je ovaj iv. Poetkom avgusta 2001. (8. avgusta) treba produiti pritvor petorici po delu otmice i iznude. Zamenik IV Optinskog javnog tuioca Duan Simi neto mnogo zagleda po predmetu; Rade Terzi se upadljivoj mnogo interesuje. Istrani sudija Londrovi i tuilac Vitorovi trae pro' duenje pritvora; Duan Simi protestuje jer ,,nema dokaza, a ja sanij javni tuilac". Pritvor se ipak produava. Nervoza raste. Iz do sada ob| javljenih iskaza u

istrazi po atentatu na Dindia doznajemo detalje: Dua je smislio da za otmice optui Mamicu (koga je ve dao ubiti), Nikolu Bajia (koji mu je duan ivot, jer ga nije ubio kad je trebalo, p^| sada moe toliko da mu se odui) i neke neidentifikovane Bosance ,,u Karadievog obezbedenja" ija e mu imena njegov drug Legija sve nai, a nedostupni su svakako. Plan e poeti da se sprovodi kasnije kad Dua bude izaao iz pritvora. Tokom jula, avgusta i septembra 2001. Surinci i Duin advokafl Boban Milivojevi (o kome e se tak kasnije mnogo toga saznati) trej i dovode razne svedoke na temu otmica koje e Dua ,,rasvetliti". Alek-si (rtva otmice u Subotici) nervno je slomljen; porodica je primala pretee pozive i snimila ih: vetaenjem je identifikovan glas Kuma Lukovia. Kako ste doli do Kumovog glasa na telefonu? Pa, kae Mil^ Novakovi, dok je policajac u CZ razgovarao sa Kumom, napravi neki problem; policajac zove Mileta i kae Kumu: ,,Uostalom, evo telefon, pa neka ti Mile objasni...", pa policija snimi Kumov glas pre ko telefona. One uvene ,,dlake za analizu DNK" u sluaju otmice Mikovia nema, niti je ikada postojala. Postoji samo kapa koju je Mikovi sauvao dok su ga izbacivali iz auta kada je puten. Osim toga, prva stvar koju je Mikovi uradio kada se dokopao kue bila je da opere cipele na uas istrage. U septembru treba produiti pritvor ponovo. ena, svedok u predmetu iznude, odjednom menja iskaz i ne tereti Duu. Dua 7. septem-bra 2001. biva puten iz pritvora. Nekoliko dana kasnije iz Okrunog javnog tuilatva dolazi jo jedan predmet za iznudu: Spasojevi, Lukovic, Krsmanovic, Jurii i Nikola Baji. Ispalo je da jc re o nekom gradevinskom preduzimau koji je Surincima gradio kue; Duca je sve placao. Ostali su oveku duni, pa su ga premlatili kad je traio pare. Pred-met je vodio sadanji prvi zamenik Okrunog javnog tuioca Duan Lon-arevic (koji je sa istranim sudijom Goranom avlinom bio deuran kad su tokom ,,Sablje" poginuli Duca i Kum u Barajevu); do 3. jula u pritvoru je bio Baji, a Krsmanovi i Jurii su u bekstvu. Lonarevi uzi-ma predmet u razmatranje i predlae da se Baji pusti iz pritvora, to istrani sudija i ini. Predmet ostaje da miruje, ali ne i Dua. PATRIOTSKE IGRE: U svom iskazu u istrazi Miladin ,,Dura Mutavi" Suvajdi daje detalje Duinog plana kako da oslobodi svoje sauesnike: u dogovoru sa inspektorom policije Slobodanom Painom, koji e kabinet ministra Mihajlovia obavetavati o ,,napretku" Duine privatne istrage, Dua oznaava Mamicu, Nikolu Bajia i te neke Bosance bliske Radovanu Karadiu kao otmiare; navodno su pare bile namenjene Karadiu, to je Dua procenio kao taman dovoljno ,,patriotsko" razvodnjavanje stvari. Legija, medutim, menja miljenje o tome; Dura Mutavi kae da je ,,neko to stopirao, ne znam ko" i taj plan pada u vodu. Sada treba nekako izvui Kuma, Simovie i Budalu iz pritvora... Uskoro Dua dolazi kod Vitorovia u pratnji dva klipana sa ,,motorolama", veoma nalik na slubena lica. U napetom i neprijatnom razgovoru Dua uvijeno preti: pominje Vitorovicevu porodicu i dete; Vi-torovi ga obavetava da zna gde njegova, Duina, ker igra tenis i ta sad? Duca pominje edu (Jovanovia), onako izdaleka; ukratko, Duca trai da Kum Lukovi bude puten. Vitorovi odbija; Dua, sa izvesnim respektom, kae: ,,Vi ste jedini koji ste odbili" i odlazi. Po reima Djure Mutavog, tada Dua poinje da ,,daje gas" Legiji i da mu ,,pere mozak": te treba vlast da vuji njihovu moc (mo JSO, to jest); te treba nae Ijude postaviti na elo Dravne bezbednosti; te nai Ijudi sede u

pritvoru i treba Vladi i Djindjiu pokazati ko ima mo i ko je pravi patriota; itd. Dua, dakle, Legiju ,,pali na gurku" (,,gasira ga", u zemunskom argonu) kombinacijom laskanja i ,,patriotske" retorike, sve to ne bili li svoje ortake izvukao iz pritvora. Legiji, ve smenjenom i penzionisanom, ne treba mnogo; on ionako kontrolie Jedinicu za specijalne operacije: njihovo je uverenje da je on samo ,,formalno" smenjen. Posle dve diskretne posete Milorada Ulemeka Lukovica Legije centru JSO u Kuli, pobuna je spremna; eka se samo povod. Povod je - namerno ili sluajno -p ruio onaj kome je palo na pamet da poalje JSO da hapse brau Banovie u Obrenovcu (po optunici Hakog tribunala),mada za tim nije bilo nikakve taktike ili druge potrebe: Banovie, piljare na pijaci, mogao je da uhapsi OUP Obrenovac bez ikakvih problema. Ali, iz nekog razloga koji Srbiji treba jednoga dana objasniti, upotrebljene su famozne ,,Crvene beretke", to je dovelo do nesluenih (ili sluajnih) posledica. TO ZNA SAMO RADE TERZI: Devetog novembra 2001. dolazi dooruane pobune Jedinice za specijalne operacije Resora dravne bezbednosti MUP Srbije. Na dan kada su blokirali autoput kod centra ,,Sava", 12. novembra, Rade Terzi dolazi u IV Optinsko javno tuilatvo, ukljuuje televizor i kae: ,,Pogledajte. Vidite li ta se radi? Prvi zahtev JSO je da se Francuzi' (Kum, braa Simovii i Vlada Budala) puste iz pritvora. Otmiari su novcem od otkupa finansirali one koji za velike pare uvaju hake optuenike". Rade Terzic oigledno zna neto to u tom trenutku niko drugi ne zna - ak ni Kabinet ministra unutranjih poslova. Njegov zahtev da se pritvor Kumu i ostalima ukine bio je odbijen i on odlazi, veoma Ijut. To je bio ponedeljak, 12. novembar 2001; u petak, 16. novembra, Rade Terzi alje obavezno uputstvo (naredbu) br. 667-01 da se iz pritvora pusti samo Mile Kum Lukovi i da ga IV Tuilatvo ,,usmeno obavesti" o izvrenju. Biljana Radovanovic, optinski javni tuilac IV OJT, postupa po uputstvu, jer ne moe drugaije. Kasnije e je-dan visoki tuilac rei da ,,gluplje obavezno uputstvo nikada u svojoj karijeri nije video". Istrani sudija Londrovi predlae da se onda svi puste -kad je takva stvar, ali predsednik suda Mirkovi puta samo Kuma i zadrava u pritvoru brau Simovie i Budalu. Treba imati u vidu i okolnost da je zaprecena kazna za otmicu tada bila manja ncgo za iznudu; to je posledica prethodne viegodinje rairene prakse reketiranja; otmica za ucenu bilo je malo, dok Dua i Legija od otmica bogatih Ijudi nisu napravili industriju koja je donosila milione eura. Oruana pobuna JSO nije, po oceni Dure Mutavog, ispunila sve Duine ambicije, jer je Legija bio zadovoljan time to je Bracanovia namestio za zamenika naelnika Dravne bezbednosti. Nikada tokom pobune JSO niko nije pomenuo putanje Kuma, brae Simovia i Budale kao jedan od zahteva ,,Crvenih be-retki"; niko osim Radeta Terzia, koji je sam pustio Kuma na kraju, kada nita drugo nije uspelo... Decembra 2001. Mioljub Vitorovi podie optunicu za otmice Mikovia, Aleksica i Vujovia, traeci istovremeno da MUP nastavi sa prikupljanjem podataka od niza lica na dostavljenom spisku. Simovii i Budala puteni su iz pritvora po podizanju optunice, jer su istekli rokovi. Sudenje kree, svi dolaze redovno na rasprave -osim oteenih i svedoka optube; razumna pretpostavka je da su zastraeni. Ceo kvart oko suda blokiran je craim dipovima i dripcima sa ,,motorolama" i tamnim naoarima; sudnica je puna takvih, ali policija ne postupa; to se izgleda smatralo za normalno.

UBRZAVANJE: Do februara 2003. ne deava se manje-vie nita u toj stvari. U februaru zakazuje se vaan sastanak u Makiu, u seditu UBPOK (Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala). To su Mile Novakovi iz Uprave kriminalistike policije MUP Srbije, Boro Banjac (UBPOK), tuilac Vitorovi i jo jedan ovek; Milan Obradovi (GSUP Beograd) kasni i pridruuje se uskoro. To se dogada dva dana po izlasku prvih umetovih izjava i pisama po tampi. Ljilja Bu-ha ve je bila kod Neboje Maraa (zamenika Okrunog javnog tuioca) i dala izjavu; frka oko umeta naglo raste, jer on ne izbija iz me-dija sa svojim izjavama, intervjuima i pismima. Razmenjuju se miljenja i podaci; u vazduhu se osea neka velika i dramatina promena. Ba-njac kae: ,,Bili smo kod premijera Dindia i imamo podrku -do kraja!". Neboja Mara i Veselin Mrdak (obojica iz Okrunog tuilatva) bili su sutradan tamo na slinom sastanku. Izgleda da su uesnici tih sastanaka bili paljivo birani. Stvari poinju da se naglo zgunjavaju poetkom marta 2003. U to vreme, posle eksplozija u ,,Difensu", svi optueni na sudenju za otmice i njihova ekipa presreni su, cere se od uva do uva i otvoreno se raduju. Neto visi u vazduhu, to se osea. Zakazuje se sastanak u MUP, u ulici Kneza Miloa. Sreu se Mile Novakovi; Jovan Priji, specijalni tuilac i jedan zamenik optinskog tuioca, upuen u ceo sluaj. Priji je optimista: ,,Hoemo li sve da ih sredimo?" Optinski tuilac predlae: trebalo bi da Ljubia ,,ume" Buha da uredan iskaz po ZKP, pa da se onda krene u medije sa podacima i da se polako formira javno mnjenje. Narednog dana prestaju Cumetova pisma po novinama. U to vreme ume je ve spakovan i gotov za svedoka-saradnika i u rukama je policije. (Cume e svoj iskaz po ZKP potpisati 10. marta 2003. u prisustvu Jovana Prijia.) VELIKO FINALE: U isto vreme, kako kae Dura Mutavi (koji je to uo od Kuma Lukovia), tanije 1. marta 2003. Legija doznaje od Zvezdana Jovanovia Zvekija da je neki Zvekijev rodak iz Uprave bez| bednosti Generaltaba nauo kako e Legija biti uhapen 15. martaj 2003. Legija tada, 1. marta, naputa svoj stan u Filmskom gradu, gdej ga je obezbedivala JSO, prelazi u ,,tek", stan u Omladinskih brigada 8/s i postaje ilegalac; jo nije jasno ko od JSO ostaje da ga obezbedjuje informacije su protivrene (kasnije se doznaje da ga je uvao neki "Skene" Sare). Jovan Priji onda putuje nekuda (u Slovaku) da saslua Cumeta. Tri dana kasnije, u ponedeljak, 10. marta, vraa se sa umetovim preliminarnim iskazom (danas znamo: uredno datim po ZKP i potpisanim, dakle vazeim na sudu). Kae da je ume pristao da bude okrivljen, ali samo kao pomaga, Logistika podrka. Pominje ono famozno brojanje para (jedini je ume imao akttasnu) u njegovoj kancelariji, para od otmice Mikovia; Legija je uzeo tri i po miliona, kae Cume. Za etvrtak, 13. mart 2003, dogovara se Cumetovo sasluanje po ZKP, u prisustvu branioca i tuioca i hapenje Zemunaca istoga dana, u etvrtak uvee. ,,Ne moe Legija!", kae Jovan Priji. Legija u utorak, 11. marta 2003. zove Jovana Prijia i hoe da se njih dvojica nadju toga dana. Nisu se nali; Priji nije pristao. Jedanaestog marta, u utorak, Jovan Priji kae: ,,U etvrtak, 13. marta, hapsimo Duu i sve ostale!".

U noci izmedu ponedeljka (11. marta) i utorka (12. marta), Zoran Dindi ,,postrojio je" republikog tuioca Siniu Simia i okrunog tuioca za Beograd Radeta Terzia i zapretio da e ih pohapsiti ako se odmah ne krene u akciju protiv Zemunskog klana. Dvanaestog marta Zoran Dindi ubijen je ispred zgrade Vlade Srbije... ... Kada je postao republiki javni tuilac, Dorde Ostoji upoznaje se sa papirima, poziva k sebi Radeta Terzica i zahteva njegovu ostavku. Rade Terzi prvo odbija, ali ga Ostojic suoava sa tunim injenicama; Terzic predlae da ode u Okruno tuilatvo i tamo napie ostavku; Ostoji mu kae da nema potrebe, jer je daktilografkinja to, iza vra-ta. Svedoci kau da su se Terziu dok je donosio ostavku ruke tresle tako da se ulo utanje papira. Opta je ocena da je Terzic jedva izbegao krivini progon. Sva ostala pravosudna lica osve drame jo su to gde su bila, osim Duana Simia (otputen) i Sinie Simia, biveg republikog tuioca, koji je otiao vie po komandnoj odgovornosti, formacijski, nego zbog neke svoje krivice; on je po svim svedoenjima ovek poten i struan; zbog tih kvaliteta Dorde Ostoji je ak traio da Sinia Simic ostane kao zamenik republikog tuioca, ali mu nije bilo udovoljeno. P.S: Sudenje po delu otmica Mikovia, Aleksia i Vujovia zavreno je poetkom aprila 2003. Svi osim Legije bili su na optunici, a dodat je i Slavko ,,umski" Stevanovi. Vaan svedok optube za iznudu, ena onog preduzimaa koga su tukli jer su mu dugovali pare, odustala je od svog prvobitnog iskaza: ,,Niste u stanju da me zatitite". Samog preduzimaa tokom akcije ,,Sablja" policija u Zemunu hapsi zbog posedovanja automatske puke. ta e mu puka? Preduzima kae: ,,Kad sam pitao ko e me zatititi od Due i ekipe, policijski inspektor mi je rekao da kupim puku i da se titim sam". Kad Dua kae Ilustracija Duinog karaktera i moci dola je poetkom 2003. od nekog zemunskog narkomana, uhapenog zato to je u kancelariju Cumetovog advokata Stevana Protia bacio runu bombu. ,,Dua mi je rekao 1 da dodem na jedan oak. Oni su doli autom, dali su mi bombu, rekli da izvuem osigura i bacim bombu u izlog, pa su otili. To sam i uradio". Na pitanje da li je svestan da je u kancelariji moglo biti ljudi i da je neko mogao da strada, taj narkoman kae da je to bilo svejedno. Zato? ,,Zato to kad Dua neto kae, ne pita se vie nita". Jedan je tako pitao ,,A to ba ja?", pa ga je Dua stavio u auto i odveo u ilerovu; tamo mu je u mengelama polomio prste na rukama i nogama, pred veom grupom njih, saradnika Zemunskog klana. Poruka je bila jasna.

5. Pretorijanci U prolee 2001. Milorad Ulemek Lukovi Legija mogao je da bu-de miran: istu to ciglu koju je prodao Zoranu Dindiu 4. i 5. oktobra 2000. uspeo je da proda i Vojislavu Kotunici dva dana kasnije, kada ga je Dindi doveo novom predsedniku SR Jugoslavije, pred kojim se Legija mangupski zaklinjao na Bibliju, poklonio mu nekakvu ikonu, kr-stio se kao ruski kaluder i uopte uspeno odigrao svoju novu ulogu ,,branioca demokratije", hrianskog viteza i svetog ratnika. Onda je posle Petog oktobra 2000. vei deo Jedinice za specijalne operacije Dravne bezbednosti MUP Srbije otiao na jug Srbije da svojim prisustvom pomogne smirenju tamonje krize. Tamo su se par me-seci kurili u svojim najskupljim uniformama, sa svojom najsavremenijom opremom i vozilima ,,Humvee", ali sve dobro pazei da sluajno ne pridu Velikom Trnovcu, glavnom centru trgovine heroinom. Nije da su bili jedini: niko iz MUP i Vojske Jugoslavije (osim neka dva vojnika ugovorca koji su u neznanju proli kontrolni punkt pred Trnovcem ne obracajui panju na panine znake saobracajaca da ne idu tamo, pa su ih posle jedva ive izvukli) nije smatrao za shodno da taj Veliki Trnovac, aglomeraciju kod Bujanovca, a taman blizu tromede SrbijaKosovoMakedonija, opkoli i ljudski pretrese. Takva akcija, znalo se, bila bi veoma rastuila itav niz jako bogatih i jako znaajnih Ijudi na Balkanu najire shvaceno. Konkretnije: Dua, Kum i Kosmajac bili bi jako tuni; o albanskim umetnicima i da ne govorimo. Osim toga, ozbiljni Ijudi iz Velikog Trnovca imali su godinama dobre odnose i prijateljsku saradnju sa lokalnom policijom. Poto su Radomir Markovi, naelnik Resora dravne bezbednosti MUP Srbije i njegovi Ijudi imali dovoljno vremena da sklone ili unite najdelikatnije tragove u arhivama Slube -pre svega one koji ukazuju na najnovije afere -stanje u Slubi malo se opustilo. Nova vlada, osnovana krajem januara 2001, bila se zabavila o svom jadu i o jugu Srbije, gde im je ba nekako zgodno bila smetena lepa mala oruana pobuna, koliko da imaju da rade neto gde e im JSO trebati. I to je, slava Bogu, prolo, a Duan Mihajlovi preuzeo je MUP Srbije, dok su Goran Petrovi i Zoran Mijatovi preuzeli Dravnu bezbednost, kao naelnik Resora i zamenik, respektivno. Ne zna se kome je od te trojice bilo tee, istini za volju. Duan Mihajlovi nasledio je policiju koju je Miloevi punih etrnaest godina kvario, korumpirao i zloupotrebljavao: od ulinog kriminala do ratovanja van granica Srbije. Petrovi i Mijatovi nasledili su Slubu koja je za sve to vreme bila glavno sredstvo za infiltraciju i subverziju susednih drava, za infiltraciju i pijuniranje domae opozicije, za krenje sankcija, fmansijske malverzacije sa inflacijom, deviznom gotovinom, cigaretama i akciznim robama; za trgovinu drogom, za kontrolu saradnikih veza u kriminalnom podzemlju i za ubijanje politikih protivnika. U Resoru dravne bezbednosti, kao izdvojena i apsolutno nezavisna od svih zakona i propisa organizaciona jedinica, bila je i Jedinica za specijalne operacije, tzv. ,,Crvene beretke"; prava nevladina organizacija, odgovorna jedino Miloeviu, mimoilazei uobiajeni zakonski lanac subordinacije i komandovanja. Ministri unutranjih poslova Zoran So-kolovi i Vlajko Stojiljkovi nisu imali nikakvu vezu sa JSO; Jovica Stanii, naelnik RDB (1991-1998.) imao je kontrolu preko Franka ,,Frenkija" Simatovia,

osnivaa JSO, ali je Jovica najuren novembra 1998. Frenki je ostao do 2002, veoma uticajan, mada donekle formal-no sklonjen ustranu. Rade Markovi, koji je nasledio Staniia, nije smeo ni da pita Legiju (komandanta JSO koga je 1996. postavio Frenki), a kamo li Miloevia, bilo ta oko Jedinice; Jovica i Frenki bili su izvan sistema; Miloevic je razgovarao direktno sa Legijom. Oficir bezbednosti (pomocnik komandanta), Milorad Bracanovi, referisao je svakoga dana Miloevicu o stanju u JSO; pripadnici Jedinice bili su prislukivani u sluaju najmanje sumnje (ponekad njih petnaestak u istom trenutku); sve to do 5. oktobra, naravno. Posle toga izvetaji presuuju; ko zna kakvi su ti izvetaji bili tokom leta 2000. i ta je Miloevicu na to temu javljano; moemo obaveteno da pretpostavimo da su bili lani od poetka do kraja, dok Legija nije 5. oktobra popodne pred svedoci-ma demonstrativno razbio o asfalt mobilni telefon preko koga ga je Miloevi zivkao ceo dan (osim ako nije i to isfolirao, kao i sve drugo). To se valja vratiti na prolost Jedinice za specijalne operacije. Jedinica je osnovana 4. maja 1991. od 57 policajaca iz Srbije i Crne Gore, pod komandom Franka ,,Frenkija" Simatovia iz Dravne bezbednosti MUP Srbije. Pravna osnova za osnivanje takve jedinice, tada provizorno nazvane Jedinica za antiteroristika i antidiverziona dejstva (JATD), ostala je nejasna -ako je uopte bilo ikakvog podzakonskog akta ili ured-be o tome: naime, tadanji republiki Zakon o unutranjim poslovima i savezni Zakon o osnovama sistema dravne bezbednosti nisu predvidali mogunost da Sluba dravne bezbednosti uopte osniva sopstvene oruane formacije. Da li je MUP Srbije tada doneo neku tajnu odluku na to temu -nije do danas poznato. Poznato je, medutim, da je Jedinica osnovana, da je Mihalj ,3racika" Kertes bio veoma angaovan oko njenog snabdevanja i fmansiranja i da iz tog perioda potie nadimak ,,Crvene beretke". Crvena beretka je inae kapa padobranaca u veini zemalja (osim, na primer, Italije, gde je svetloplava). Ovo su, medutim, bili policajci. Negde iz tog perioda datira i oznaka koja ce kasnije biti formalizovana kao grb i znaka na kapi: glava vuka razjapljenih eljusti. ,,Crvene beretke" bile su u poetku zamiljene kao kadrovska jedinica iji je prvi zadatak bio organizovanje i obuka lokalnih Srba u Hrvatskoj (kasnije i Bosni); kad bi te jedinice postale operativne i samoodrive, odlazilo se dalje. Sistem je veoma slian onome koji su koristile Specijalne snage Armije SAD (USSF; ,,Zelene beretke") u ratovima po Aziji i Srednjoj Americi. Taktika je imala i elemente komitskih specijalnih operacija s poetka 20. veka u Makedoniji i na Kosovu; isti poslovi ra-de se na isti nain. Po prirodi stvari, Ijudi koje su ,,Frenkijevci" (drugi popularni naziv) obuili i zajedno s njima ratovali, odrali su vrste veze sa Jedinicom do njenog rasputanja, veinom kao rezervisti JSO, ali i do danas, na linoj, poslovnoj ili ideolokoj osnovi. Zbog toga Milorad Ulcmek Lukovi Legija kae Djindjiu 5. oktobra kako raspolae sa 1200 Ijudi; on to rauna i rezerve JSO. Evidencija i brojno stanje tih rezervi ostali su tajna do danas: pomocnik za rezervni sastav komandanta JSO bio je Zvezdan Jovanovi, zvani Zveki i Zmija; zna se, medutim, da su elementi rezervi JSO bili vidjeni i prepoznati na Kosovu od 1998. do Kumanovskog sporazuma, juna 1999; pojavice se i posle ubistva Zorana Dindia u ulozi javne podrke zaverenicima. Na samom poetku rata u Hrvatskoj, 1991, dolazi do proimanja raznih linija vojnog i policijskog prisustva Srbije na teritoriji susedne drave, pa se tako meaju elementi iz jedinice kapetana Dragana (Vasiljkovia, alias Daniel Snedden) ,,Alfa" iz Golubia kod

Knina, Srpske dobrovoljake garde eljka ,,Arkana" Ranatovia i originalnog sastava ,,Crvenih beretki". Te e dve formacije ostati glavni ljudski results za popunjavanje sastava Jedinice za specijalne operacije. U to vreme jedva da se videla razlika izmedu njih, sve dok se Arkan i Radovan ,,Bada" Stojii nisu 1992. bazirali u Erdutu. Kasnije, a najvie tokom rata u Bosni, ,,Crvene beretke" poinju da se koriste za zaepljivanje rupa i pomoc u kritinim situacijama raznih vrsta. Najznaajniji operativni period Jedinice je ratovanje za raun Fikreta ,,Babe" Abdia u Zapadnoj Bosni, 1992-1995. Bilo je to manje ratovanje, a vie obezbedivanje linija komunikacija i trgovine izmedu Srba i Hrvata kroz tzv. Autonomnu pokrajinu Zapadnu Bosnu (APZB) prestonicom u Velikoj Kladui i preko glavog graninog prelaza ka RSK Ratela (kod Likog Petrovog Sela), zvanog medu Lianima ,,entilj". Ratovanje je ionako bilo plaenikog tipa: Babo je plaao vojnike i vojne usluge (vazduhoplovnu i artiljerijsku podrku) iz Republike Srpske Krajine i iz Srbije po utvrdenoj tarifi i sve je to lepo trajalo do leta 1995. godine. ,,Crvene beretke" su posle maja 1995. i Marticevog bombardovanja Zagreba bile zaduene i za kontrolu nad raketnim sistemima krajikih Srba (,,Luna" i ,,0rkan") da se takva neka budalatina ne bi ponovila. Tako je i bilo: tokom operacije ,,01uja", avgusta 1995, Frenki i ,,Frenkijevci" jedva uspevaju da povuku te sisteme i da se sami izvuku iz obrua hrvatskih i bonjakih snaga. Kau da je neko propustio da obavesti Franka Simatovia da je poela operacija ,,0luja" i da je on jedva izbegao iz Velike Kladue; kau takode da je on to protumaio kao neku politiku i da se bio jako uvredio. U svakom sluaju, Simatovia od tada polako marginalizuju u Slubi, a neposrednu komandu i kontrolu preuzimaju elementi uglavnom iz Dr-avne bezbednosti, ali i oni koji su proli kroz Srpsku dobrovoljaku gar-du eljka Ranatovica Arkana, to na kraju krajeva izlazi na isto: SDG je ionako bila neformalna ispostava Dravne bezbednosti MUP Srbije. Komandant ,,Crvenih beretki" postaje Milorad (roden Ulemek) Lukovi (kasnije uzeto prezime), poznat i kao ,,Legija", ,,Cema" (nadimak iz detinjstva; tako mu je tepao Slobodan Miloevi) i ,,areni" (zbog ekstenzivne tetovae), sitni kriminalac iz naselja Braca Jerkovic, koji je pobegao u francusku Legiju stranaca od beogradske policije posle neke sitne krade, a odande dezertirao 1991. i postao prvo telohranitelj Vanje Bokana, ver-cera cigareta, a 1992. prikljuio se Srpskoj dobrovoljakoj gardi u Erdutu, odakle e uskoro prei u tadanju JATD. Razlozi za dezertiranje nisu jasni, ali neki izvori ukazuju na izvesne oruane pljake u Francuskoj sa legionarskim rukopisom (kao i u sluaju hrvatskog generala Ante Gotovine, uostalom; te legionarske veze igrae odredenu ulogu u kasnijim dogadajima). U svakom sluaju, Arkanu nije nikad bilo dosta zlikovaca sa do-brom vojnom spremom. Ulemekova legitimacija podoficira Legije strana-ca pronadena je u Istonoj Bosni, oko Zvornika, u aprilu 1992. Bosanska policija tvrdila je tada da je uhapsila i vlasnika, ali to nije dokazano. Legija je impresionirao i SDG i ,,Crvene beretke"; uskoro se vojna obuka preokree na francuski obrazac: beretka nakrivljena na levu stranu, umesto na desnu; strojeva obuka na francuski nain; pozdravi i ukupna vojna etikecija takode. Naravno, menja se i duh Jedinice, esprit de corps, i postaje sasvim razliit od srpske vojne i policijske tradicije. Jedinica za specijalne operacije Resora dravne bezbednosti MUP Srbije uvedena je kao posebna organizaciona jedinica tek Pravilnikom o unutranjoj organizaciji RDB od 5.

aprila 1996. Taj Pravilnik bio je, naravno, dravna tajna, kao i sve u vezi sa tom Slubom. Opis poslova i radnih zadataka (l. 42 Pravilnika) zasluuje da se navede u pot-punosti i posebno: Jedinica za specijalne operacije je namenska formacija za izvravanje namenskih zadataka i sprovodenje akcija specijalnog karaktera. Hvala, dovoljno. Naravno da je pomenuti Pravilnik bio protivustavan i nezakonit: nije bilo nikakvih zakonskih osnova da Dravna bezbednost osniva sebi takvu jednu jedinicu, pogotovo sa takvom vatrenom moi. JSO, kako se, od tada zvanino zove, imala je svoje oklopne jedinice, svoju artiljeriju, svoje ratno vazduhoplovstvo (ukljuujui i dva jurina helikoptera Mi-24 ,,Hind", namenjena unitavanju tenkova i kupljena od vercera ili Ukrajine), svoju renu ratnu flotilu, svoj sanitet, svoju slubu bezbednosti i obavetajnu slubu i svoju jedinicu za psiholokopropagandna dejstva sa kompletnom TV produkcijom. Ambicije su bile mnogo vee: u knjizi Zorana Mijatovia ,,0pel za dravnu tajnu" (Beograd, 2004, str. 384) nalazi se pregled ,,Simt la rodova JSO", gde su oznake izvidaa, dve padobranske jedinice, ronilaca, antiteroristike grupe, tri jedinice alpinista, snajperista, artiljerije, veze, prateeg voda, saniteta, tehnike slube i eskadrile aviona i hfi likoptera, dakle ratnog vazduhoplovstva. Ovako poloena formacijsi ema pruala je okvir za osnivanje cele jedne paralelne armije u sli aju potrebe; kadrovsko i organizaciono jezgro je ve bilo uspostavljeno, rezerve su postojale, a logistika nije trebalo da da bude problem. Hije ni bila: JSO je dobijala sve to joj se prohte, a o emu Vojska Jugoslavije i policija MUP nisu smele ni da sanjaju. Najkvalitetnije naoruanje, uniforme, oprema, telekomunikacije, vozila; sve. U trenutku donoenja Pravilnika sistematizacija radnih mesta obuhvatala j'e skoro 600 Ijudi; ustvari ih je bilo oko 450, sve zajedno, sa logistikom podrkom i prateim elementima. Neka itaoca te cifre ne zavaraju: JSO je bila kadrovska jedinica, jezgro koje eka i moe da obui i prui komandni kadar za mnogo veu formaciju pouzdanih Iju-di. Legija je insistirao na elitizmu koji se graniio sa kastinskim pristupom; to je jo jedna legionarska crta: izolovanost, apsolutna poslunost, poniavajue i sadistike disciplinske mere u kombinaciji sa ovinisti-kom indoktrinacijom i velikim platama, ali i unosnim ,,zadacima" sa strane (obezbedivanje politiara i mafijaa; uee u unosnim krivinim delima); sve je to od JSO stvorilo pretorijansku gardu koja sebe doivljava kao nadljudsku elitu. Celokupan esprit de corps JSO bio je tako podeen i negovan: sveane uniforme (inae operetski ki), zastave, ,,spomen soba" koja je uasnula ministra Mihajlovica kada je prvi put uao u zamak Stolc kod Kule, kult ,,Komandanta" i na silu Boga us-postavljene ,,tradicije" poput spomenika Radoslavu Kosticu (koji je, jadnik, poginuo pod Bihacem branei fmansije Babe Abdia), ,,srpstvo i pravoslavlje" na veliko; sve je to -uz mo i privilegije -duboko impresioniralo priproste klipane iz Krajine i Bosne. Osim toga, JSO je bila odgovorna samo Miloevicu, to je -pre- vedeno u svakodnevnu praksu -znailo da nikakva policija, vojska ili Dravna bezbednost nije smela ni da ih pogleda, a kamo li da ih pita kuda su krenuli i ta to rade. Naprotiv: poznat je niz incidenata u kojima su pripadnici JSO razoruavali, tukli i maltretirali vojnike i, s

naroitim uivanjem, policajce; gen. Aleksandar Vasiljevi, tada pomonik naelnika Uprave bezbednosti VJ, doiveo je da ga pripadnici JSO maltretiraju na terenu, usred rata 1999. Posle ga je Legija licemerno teio: da je, kao, ,,ubio od batina" te svoje Ijude i da se tako neto nece ponoviti kao da nije znao, ako ne i naredio sve to. U trenutku ,,legalizacije" JSO 1996, dakle, ve su ispunjeni svi uslo-vi da ta jedinica postane pretorijanska garda Slobodana Miloevia, oruana formacija iznad svakog zakona i izvan svake kontrole osim njegove. Koristei takav poloaj, Legija i njegovi nastavljaju da ire svoj neformalni uticaj i pipke kroz administraciju, ali i kroz podzemlje. Uz bla, gonaklonost reima, Ijudi iz JSO zasicuju slube i odelenja za obezbedivanje objekata i lica Vlade: pratioci, vozai, portiri i uvari sve ee su rezervisti (dakle bivi) ili aktivni pripadnici JSO. JSO ima uvidf u podatke MUP i RDB koji se tiu organizovanog kriminala, pogotovo onog pod kontrolom Kartela -ako je drugaijeg i bilo... Tada se javlja, i pojava ,,sponzorstva": novokomponovani bizmismeni" dobijaju ponude koje se ne mogu odbiti: da JSO snabdevaju ovim ili onim robamaj i uslugama - gradevinski radovi, oprema, vozila, rezervni delovi, gotov novac, hrana, uniforme; svejedno. Nekima ak i ne treba podsticaj u tom smeru, jer su veoma svesni odakle im pare i koja je njihova ,,patriotska dunost", pa u JSO investiraju sami, pogotovo u smislu medijske propagande; ta pojava kulminirae uskoro posle 5. oktobra. Glavna administrativna posledica ,,legalizacije" JSO iz 1996. bila je da su pripadnici dobili status radnika po ugovoru sa prateim formalnostima. Poetkom 2000. godine, medutim, pojavljuje se novi element tfjj opisu poslova JSO: Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta JSO RDB 11. februara 2000. u l. 47, pod rednim brojevima 19, 34. i 35. definif] radna mesta u Odseku za zatitu lica i objekata (OZLO); ukupno je sistematizovano 162 ,,izvrioca". Ostali pravilnici, doneti istoga dana, defmiu preciznije prirodu poslova ovog Odseka. Ispada da je najvei aktivnog operativnog sastava JSO, ako ne i svi, 2000. godine bio angaovan na ,,zatiti lica i objekata". To je jo jedna indicija da su Miskovi i njegova ekipa polako gubili poverenje u redovne organizacione dinice MUP i RDB, a sve vie se oslanjali na ,,Crvene beretke" ija se lojalnost inila nespornom. U svakom sluaju uskoro e se ispostaviti da je sistem unutranjeg i spoljnog obezbedenja Vlade Srbije i njenih funkcionera bio zasien znaajnim svakako prevelikim brojem aktivnih ili bivih (dakle rezervnih) pripadnika JSO. Vozai, pratioci, portiri, ostali radnici obezbedenja dobijali su ta mesta delimino kao nagrade i sinekure za slubu u JSO, ali mnogo vie u okviru plana zasicivanja tih radnih mesta pouzdanim ljudima. Prolee 2001, dakle, zatie takvu nasledenu situaciju: po Legijinom naredenju svi bivi (rezervni) i aktivni pripadnici JSO ostaju na svojim mestima u sistemu obezbedenja Vlade i ostalih organa Republike Srbije i ne pruaju osnove za sumnju u svoju lojalnost. Nova vlada i ne sumnja: pakt sa Legijom je na snazi, zar nije? Delovi kriminalistike policije, medutim, nisu ba uvereni u to, naroito ljudi oko UBPOK. Koraeva komisija ce u leto 2003, posle ubistva Zorana Dindica, doci do sledeeg zakljuka: ,,0tmica Miroslava Mikovia bila je prva indicija da je mogue da su pojedini pripadnici JSO i komandna struktura JSO direktno angaovani na kriminalnim delatnostima. Pobuna JSO iz novembra 2001. godine je direktna posledica njihovog oseanja da MUP Srbije poinje da preduzima akcije radi raskrinkavanja veza JSO sa organizovanim

kriminalom. U tom smislu pobuna JSO koju je inspirisalo njeno rukovodstvo predstavljalo je pokuaj odbrane kriminalne delatnosti Zemunske grupe". Bez Slobodana Miloevia, bez Jovice Staniia, bez Radomira Mar-kovia i bez Franka Simatovia; bez iznad svega, Bracike Kertesa koji nikada nije pitao ni koliko para ni zato im treba, Jedinica za specijalne operacije poinje da lebdi u pomalo bezteinskom i sve vie bezvazdunom prostoru: nema vie potrebe za njihovim efikasnim i diskretnim ,,namenskim" uslugama ,,specijalnog" tipa; ,,angaman" na jugu Srbije bio je tek prazan hod, ali je impresionirao ovia i Vladu; poslednje to su zaista svrili bio je neuspeli atentat na Vuka Drakovia u Budvi i uspeno hapenje i ubistvo Ivana Stambolia. Zahvaljujui poslovnim sposobnostima komandanta Legije, JSO je u meduvremenu sticala nove ,,sponzore" koji su -milom, iz ,,patriotizma", ili silom, zbog ponuda koje se ne mogu odbiti -investirali u njihov standard i uopte im se ulagivali, da ne bi proli kao Mikovic, Babovic i drugi... ,,Sponzorstvo" je od centra JSO u tolcu kod Kule, Baka, stvorilo veoma udobno razbojniko gnezdo. Sponzori", medutim, poetkom 2001. godine poinju da razmiljaju na sledecoj liniji: jel' to dola de-mokratija? Jel' to nastala vladavina prava i pravna drava? Zasto bismo plaali reket onim dripcima iz tolca? I u tom optem uznemiravajuem j pravcu... Najgore to se pretorijancima moe desiti jeste da postanu su-vini -i pritom preskupi. Trebalo je napraviti nesto; neto zvuno i gla* sno, neto to e privui novog politikog sponzora. Budunost Jedinice polako je postajala neizvesna: nova vlast nije htela da ubije nikoga tiho i diskretno; na otmice bogataa i na trgovinu heroinom odjednom se gleda sa hladnim neodobravanjem; nema et-1 nikog ienja i pratee pljake; obina policija drznula se da aka; tamo gde za Miloevievog vakta ni pomislila ne bi; trebalo je zatiti-ti ono malo poslovnih partnera iz Zemuna s kojima se jos neto dalol obaviti. Pre svega je trebalo nai nove politike saveznike patriotskog" usmerenja, jer veina ovih iz nove vlasti ili nekako nisu bili naklonje* ni, ili su poinjali da gaje odredene sumnje i da preispituju kupopro* dajne ugovore za onu ciglu iz 2000. godine. Prilike za dokazivanje sopstvene neophodnosti, ali i za bacanje mamca moguim politikim saveznicima ukazae se veoma uskoro, u dve epizode iz istorije JSO i istorije srbijanske politike; epizode koje bi u drugim okolnostima bile komine. Prva epizoda bila je ona oko onog cirkuskog hapenja Slobodana Miloevia u vili ,,Mir" u Uikoj ulici, krajemj marta 2001. Naime, u noci izmedu 31. marta i 1. aprila, elementi JSO doli su pred prijavnicu vile ,,Mir" u Uikoj 11 sa jednim svojim oklopnim transporterom i belim zatvorenim kombijem ,,Chevrolet" (kau da Duan Spasojevi, videvi to vozilo na televiziji, uhvatio za glavu: ,,Idioti doli u istom kombiju u kome su odvezli Stambolia!"; to bi bio kombi koji cela srbijanska policija nije umela da pronade sve do aprila 2003. i akcije ,,Sablja", to se Dua prevario: nije to bio taj kombi, ali Dua znao za beli kombi i ovaj kombi). Maskirani i u civilu, patike, farmerke i crne kone jakne civilno odelo, budui se sve speci jalne snage u post-komunistikim zemljama tako oblae i naoruzane sa udnim tipovima automatskog oruja, ti ljudi su pred par stotina novinara okupljenih s one strane ulice izveli dosta nezgrapnu pokaznu vebu zauzimanja vec naputene prijavnice, da bi onda preskocili kapiju, iako su vrata za peake bila otvorena. Iz vile ,,Mir" tada je neko od Miloevievih pristalica otvorio vatru, pa su se neustraivi borci opet ovoga puta neto bre prebacili natrag na ulicu.

Lake su od rikoeta ranjeni jedan pripadnik JSO i jedan fotoreporter. Miloevic se kasnije te noci predao posle pregovora u kojima je uestvovao i Milorad Ulemek Lukovi Legija; kau da je to bio emotivan i potresan susret: Miloevic ga je zvao ,,Cema moj", a ovaj njega ,,predsednie". Posle e Milosevi tvrditi da u ivotu nije uo za Legiju, ali to je bilo tek kada je bio suoen sa optubom da je preko Legije organizovao atentate na Vuka Drakovia i hapenje i ubistvo Ivana Stambolia. Legija i JSO nisu imali nikakvih primedbi na hapenje Slobodana Miloevica, niti na njegovu isporuku u Hag dva meseca kasnije; tavie, pomogli su koliko se od njih trailo. Iz dananje perspektive to je razumljivo: znali su oni vrlo dobro da Miloevic vrlo dobro zna da su ga bili izdali 5. oktobra; znali su takode vrlo dobro ta sve Miloevi vrlo dobro zna o njima, pogotovo o specijalnim poslovima koje su za njega obavljali. Da ga ubiju nisu mogli, mada bi ga verovatno bili ubi-li sa olakanjem, tako da im je ipak laknulo kad je onaj helikopter odleteo sa travnjaka Instituta za bezbednost na Banjici, 28. juna 2001. A i taj dan bio je simbolian: na Vidovdan 1989. doleteo helikopterom; na Vidovdan 2001. odleteo helikopterom... Osim toga, isporuka Miloevia u Hag donela je jo jednu kolateralnu korist Legiji i JSO: Vojislav Kotunica i Demokratska stranka Sr-bije konano su se javno i otvoreno opredelili za miloevievskoradikalsku nacionalistiku opciju. Kotunica je tvrdio kako ,,nije bio obaveten" o nameri Vlade i DOS da Miloevia poalju u Sheveningen, mada Nenad anak ima papir na kome se svih 18 lidera stranaka DOS potpisalo tu odluku da se Miloevi isporui. Kotunica je pritom veoma jasno rekao: osim da mu je taj Tribunal ,,deveta rupa na svirali" -jo i da mu se od njega i ,,utroba prevre". Odlazak Miloevia u Hag nazvao je ,,dravnim udarom". To je bilo poprilino ohrabrenje: naao se potencijalni klijent za budue kombinacije JSO i njenih save-znika. Uprkos svemu, nisu to bili mali stresovi za Milorada Ulemeka Lukovia Legiju, kad se sve zbroji na gomilu: ratovanje, prevrat, pretrpljeni strah, nepoverenje u to novu vlast koja se ponaa nepredvidljivo i u novo rukovodstvo Resora dravne bezbednosti MUP Srbije, upravo postavljeno poto je Rade Markovi pao -uprkos Kotuniinim nenim oseanjima za njega. Legija je Gorana Petrovia, novog naelnika, pre-zirao (zvao ga je ,,onaj grbavi"), a zamenika, Zorana Mijatovia, mrzeo (,,onaj matori"). Petrovi je bio kontraobavetajac i analitiar; Mijatovi stari udbaki lisac; nijedan nije spadao u Legijine prethodne kontakte i saborce. Postavila ih je nova vlast posle dueg razmiljanja (Petrovia je ranije iz Slube najurio Rade Markovi, a Mijatovi je vraen iz penzije u koju je oteran kao Staniidev kadar), imali su neke reformistike ideje u vezi sa Slubom, mnogo su se njukali sa strancima, poeli su da se zanimaju za trgovinu heroinom i uopte nisu slutili na dobro. Osim toga, Radomir Markovi, Legijin ef u najkritinija vremena (atentati na Drakovia, hapenje Stambolia), sedeo je u zatvoru i postojala je stalna opasnost da propeva. Pripadnici Legijinog ueg operativnog jezgra u Jedinici takode su pokazivali znake nervoze kako je vreme prolazilo: ipak su oni ubijali bez pitanja koga god im se usmeno naredi; poeli su da se javljaju i znaci uzajamnog nepoverenja. Preko svega toga nadvila se jo i sve dua senka Hakog tribunala, a oni su najbolje znali ta su, gde i kada radili. Stanje, dakle, napeto i uopte nezdravo za ivce; Le* gija je poeo da pokazuje znake zamora materijala. Uskoro po hapenju Miioevia, maja meseca 2001. Legija se napio u disko-klubu ,,Tvitava" u Kuli, uobiajenom pojilu JSO. Ugledao je na televiziji Duana Mihajlovia,

ministra unutranjih poslova, kako objavljuje da su Dua, Kum i ostali ,,Francuzi" iz otmice Mikovia uhapeni. Pucao je prvo iz pitolja u televizor, pa onda i po kafani; polupao je flae sa estokim piima iza anka; dolo je do poara jer je televizor varniio, a alkohol dobro gori; kafana je bila drvene konstrukcije pa je izgorela do temelja. Incident je zabeleen, ali nije bilo pravnih posledica do dana dananjeg - uprkos ogromnoj materijalnoj teti (oko 300 000 evra) i podnetom odtetnom zahtevu. Sutradan je bila otkazana poseta Vladine delegacije centru JSO u Kuli. JSO i Legija jo su bili nedodirljivi. Takav nedodirljiv, Legija je poeo da hara po beogradskim kafiima u Njegoevoj, Strahinica Bana itd: upadao je, terao Ijude da piju, amarao okolo i uopte se ponaao na nain neprilian za radnika unutranjih poslova. Da je bio sam, najverovatnije bi ubrzo bio ispio ozbiljne batine od lokalnih muterija; ali s njim je bilo brojno i naoruano obezbedenje iz JSO. Taj zulum kulminirao je krajem juna 2001, kada je Legija u klubu ,,Bojan Stupica", posle proslave rodendana njegove venane kume, Svetlane udovice Ranatovi, napao patrolu policije i potegao pitolj na njih. Tada je saznao da je propala ideja da se Dua Spasojevi nekako pusti iz pritvora (vidi poglavlje ,,Dua"). Neko se iz Operativnog centra GSUP Beograd setio da prevali stvar na Dravnu bezbednost; uostalom, Legija je bio njihov radnik, pa neka se oni hapse... Zoran Mijatovi doao je na lice mesta da intervenie, pa je Legija lien slobode i pritvoren. Podneta je krivina prijava, a Legija je puten; 26. juna podneo je zahtev za sporazumni raskid radnog odnosa sa MUP i navodno dobio penziju; na listi penzionera MUP njega, medutim, nema. Mada Koracev izvetaj kae da je ,,to bila poruka Miloradu Lukoviu da vie ne uiva nikakve privilegije u novom reimu", Legija je dobio stalno obezbedenje JSO i oklopljena vozila za sebe i pratnju. Na elo JSO doao je Duan ,,Gumar" Marii (sin vulkanizera iz Graaca, zavrbovan u Crvene beretke" jo 1991. kroz ,,Alfa" centar iz Golubia), Legijin pouzdan i sasvim odan ovek; njih dvojica su zajedno obavili par jaih politikih ubistava i zavisili su jedan o drugome. Pomocnik komandanta za bezbednost ostaje Milorad Bracanovic, ovek o kome e se tek uti. Neformalna, ali stvarna linija subordinacije u JSO ostaje nepromenjena, osim to Legija zauzima dotadanji poloaj Franka Simatovia kao stvami komandant, togod se vlastima inilo; Jovica Stanii i Frenki Simatovi i dalje su Legijini pretpostavljeni, a Gumar tek marioneta. Tako nastaje trajna zabluda da je JSO i dalje pod kontrolom. U leto 2001. javlja se ideja u Vladi Srbije da se Jedinica za specijalne operacije ponudi Amerikancima i Ujedinjenim nacijama za uee u mirovnim operacijama u Afganistanu: neka ih tamo, to dalje, to boIje. U prvom trenutku ideja je bila popularna u JSO, ali tada dolazi do zanimljivog razvoja: jedno lice blisko Kabinetu predsednika SRJ (danas je to lice u Cikagu) prenosi Legiji priu da je, kao, namera Vlade Srbije da Jedinica po dolasku na ve ugovorene vebe, homologizaciju sa trupama UN i klimatsko privikavanje u Kuvajtu bude ,,razoruana, pohapena i poslata u Hag". Legija e posle toga poeti da se ali Cedi Jovanoviu da hoe da ga alju u Hag. Takva namera nije postojala, po svemu to smo mogli da saznamo; postojala je samo namera da se JSO prikljui trupama UN u Afganistanu. Uostalom, kao to e se kasnije videti, Haki tribunal nije se zanimao ni za koga iz JSO ni tada, ni danas (osim za Franka Simatovia, ali samo za njegove

aktivnosti do 1998.). U JSO nastaje panika: Legija, inspirisan od Staniia, Frenkija i jo nekih, podstie paniku i Jedinica odbija ideju o UN i Afganistanu. Uprkos tome, Vlada, MUP i Dravna bezbednost i dalje veruju da je Jedinica ,,pod kontrolom". Incident koji sledi pokazae veliinu te zablude. Braa blizanci Predrag i Nenad Banovi, dva opskurna lika iz srednje Bosne, nali su se na poternici Hakog tribunala; poto su bili blizanci, traeni su obojica (posle je ispalo da je Nenad nevin, pa je puten; Predrag je skrueno i uz kajanje priznao ratne zloine i bio osudjen na osam godina zatvora). Novembra meseca 2001. Zoran Djindji spremao se na put u Sjedinjene drave, pa je zapitao ima li neke prilike da se pokaemo kao pouzdan saveznik i da napravimo neki zgodan simbolini gest dobre volje, u smislu saradnje sa Hagom i to. Neko je predloio brau Banovi: sitna riba, eto ih u Obrenovcu, dre tezgu na pijaci i prodaju povre, nikoga ne zanimaju ionako, a Sluba ih ima u vidu s obzirom na to haku poternicu, za svaki sluaj. U redu; dogovor je postignut: Zoran Dindi ide u Vaington, a Banovii ce biti uhapeni i isporueni u Hag dok je on tamo; ba zgodno. Izgleda, medutim, da je barem jedan od brae Banovi u jednom trenutku proao kroz obuku ,,Crvenih beretki" i ratovao uz njih; takav se glas u svakom sluaju bio proneo kroz zainteresovane krugove. Ne znamo je li MUP bio toga svestan poetkom novembra 2001; ne znamo ni da li je ta pria bila istinita. Takvih sitnih lokalnih ratnih zloinaca bilo je irom Bosne ionako na stotine; mnogi od njih bili su ovako ili onako operativno povezani sa ,,Crvenim beretkama". Uostalom, u ponosne rezerviste JSO spadali su i jedan Marko Miloevic i jedan Andrija Drakovi... Nekome je, izgleda, bila promakla okolnost da se u to vreme zgunjava i istraga oko Ibarske magistrale i da e Legija biti pozvan na sud -makar i kao svedok. Petog oktobra 2001. on trai da se sastane sa Cedom Jovanoviem; ovaj pristaje i nalaze se u praznoj i nedovrenoj Duinoj kui u Silerovoj ulici u Zemunu: Legija je nervozan i optuuje vlast da mu pakuje isporuku za Hag (o emu kasnije). Sada, u retrospektivi, kao kljuno javlja se pitanje: kome i zato je palo na pamet da za hapenje brae Banovi upotrebi ba JSO - od svih policijskih jedinica? Po svemu sudei, to nije bilo sluajno. Stavie, postoji osnovana sumnja da je re bila o odluci sa umiljajem ili o neoprostivom taktikom i politikom previdu, svejedno, jer su posledice bile iste - katastrofalne. Zoran Mijatovi u svojoj knjizi ,,0pelo za dravnu tajnu", objavljenoj tek marta 2004. sa drugaijim ciljevima, usput objanjava da je JSO bila upotrebljena u hapenju brae Banovi radi vebe u realnim okolnostima. Zato je u hapenju uestvovala JSO?... Ovo je bila samo, da kaem, jedna veba. Zasto? Zato to je jedinici, zbog neukosti delovanja u miru, ispred nosa pobegao zatvorenik iz smederevskog zatvora, neki Pako, teak vie od 100 kg. Ni helikopterima nisu mogli da ga pronadju. Ne moe se jedinica kabinetski osposobljavati za kvalitetan posao. Mora da veba. Taj posao bi operativci izveli levom rukom" (str. 157.). Za tog Paka ne znamo, ali se od ranije moglo naslutiti da je JSO daleko od standardnih operativnih kvalifikacija za posao koji bi je spadao u normalnoj dravi. Pogotovo je bila daleko od sopstvenih propagandnih parola i elitistikih kurenja na temu ,,najbolje antiteroristike jedinice" na svetu. Jedna je stvar pljakati po Hrvatskoj, Bosni i Kosovu i tamo trenirati lokalne talente; druga je stvar juriti Paka od sto ki-la oko Smedereva; trea je stvar ubijati Vuka Drakovia po Ibarskoj magistrali i Budvi; a etvrta je stvar hapsiti nenaoruanog Ivana Stambolia po Koutnjaku i ubiti ga vezanog na Frukoj Gori, kao i pucati u glavu nenaoruanom Slavku uruviji - to se ,,profesionalizma" tie.

Kurenje po junoj Srbiji 2000. neemo ni pominjati. Tom ljamu nikakva veba u realnim okolnostima ne bi mogla da pomogne to se ,,neukosti delovanja u miru" tie i to je moralo biti jasno svakome ko ima mesec dana policijskog iskustva. Jedino istinito u tvrdnjama Zorana Mijatovia jeste da bi taj posao ,,operativci bili izveli levom rukom". To je zato to se takvi poslovi rade glavom: na pamet, a ne na snagu. Zato, dakle, ,,operativci" nisu bili angaovani na hapenju brae Ba-novic, nego ba JSO? Dva uniformisana policajca OUP Obrenovac mogli su Banovie da privedu bez otpora i problema u stanicu policije i odatle poalju u Beograd i za Hag, a da niko ne i ne primeti. Znalo se da Banovii nita ne slute, da nisu naoruani i da nemaju podrku i zatitu; za to postoji operativna, foto i video-dokumentacija. Preko tog pitanja Mijatovi prelazi brzo i povrno; to zvui kao opravdavanje za greku ili previd; pitanje ko je odluio da JSO upotrebi u tom sluaju ostalo je -na alost -nerasvetljeno, mada bi odgovor mogao biti od velikog znaaja za ono to e se desiti, ukljuujui i ubistvo Zorana Djindjia. Naime, ta odluka kao da je bila namerno doneta, ne bi li se Legiji, njegovim Ijudima u JSO i njihovim saveznicima pruio povod za oruanu pobunu koja ce izbiti 9. noverabra 2001. godine. Uzrok oruane pobune JSO razmatran je kasnije na vie relevantnih mesta i u javnosti, na ta emo doci. Zoran Mijatovi tvrdi da je dan pred hapenje brae Banovi odran sastanak sa vrhom JSO, ukljuujui Gumara i Zvezdana Jovanovica (pomonika za rezervni sastav) i da im je jasno reeno da je o hakoj optunici re; nisu imali primedbe.

6. Pobuna Cinjenica je da se JSO -njeno faktiko vodstvo, to jest - naizgled (i samo naizgled!) vie potresla od hapenja i slanja u Hag neka dva nepoznata srednjebosanska blizanca Banovia; mnogo vie nego to se potresla od hapenja i slanja u Hag njihovog Vrhovnog Komandanta pred kojim su se godinama koili u stavu ,,mirno!" i zaklinjali mu se na vemost do groba na proslavama Jedinice u Stolcu svakog 4. maja. To to se Kotunica na taj Vidovdan 2001. potresao mnogo vie od njih nije ih mno-go potreslo. Ali se od Vidovdana do Mitrovdana 2001. neto promenilo u smislu potresanja i ,,patriotskih" oseanja. Sta se to promenilo? Pre svega, Demokratska stranka Srbije i predsednik Kotunica jasno su se opredelili protiv saradnje sa Hakim sudom, dodue pod tankim izgovorom da o tome ,,nije donet poseban zakon". ,,Legalisti" nisu hte-li da priznaju vaei Ustav Srbije, na osnovu ijih odredbi je isporuen Miloevi; hteli su poseban savezni zakon i uopte su se kandidovali kao moguci politiki saveznici protiv postoktobarske vlasti. Ljudi iz JSO bili su infiltrirani duboko u infrastrukture Vlade i RDB. Drugi element u ovoj prii je vremenska dinamika odredenih krivinih i drugih postupaka: Legijini i Ducini ortaci u otmici Miroslava Mikovia (,,Delta"), u jo nekim krivinim delima i u pokuaju ubistva Vuka Drakovica u Budvi, Kum Lukovic i drugi, sedeli su u pritvoru, uz uvek prisutnu opasnost ili da propevaju -ili da policija i tuilatvo pribave bolje dokaze i sastave celu priu. Legija je i sam bio u opasnosti da bude marginalizovan, jer protok vremena ini

svoje, bez obzira na Gumara kao komandanta JSO i Bracanovia kao oficira za bezbednost. Osim toga, ponaanje Gorana Petrovia i Zorana Mijatovia nije obeavalo nita dobro za njih. U toj kombinaciji prilHce i iznudice, Legija donosi odluku da pokrene oruanu pobunu Jedinice za specijalne operacije. Cekao se samo povod -hapenje brae Banovic; jo ne znamo da li je taj povod nastao iz gluposti ili je bio deo plana. Razlog je bio mnogo banalniji: 12. novembra Milorad Legija Lukovi trebalo je da se pojavi u Okrunom sudu kao svedok na sudenju za Ibarsku magistralu; dva dana ranije pro-tiv njega i Branka ,,Buce" Burica (biveg naelnika GSUP Beograd) Dragoljub Todorovi, advokat oteenih u sluaju Ibarske magistrale, podneo je svoju krivinu prijavu, dokument veoma ozbiljan i plod du-gog i napornog rada ekipe advokata. Legija se 5. oktobra 2001. upravo na to alio Cedi Jovanoviu i op-tuivao Vladu da mu nameta hapenje i slanje u Hag. Odnosi sa Vladom su ve vie nego hladni: Gumar i Nenad ,,Skene" Sare ve su tog leta, u junu, pretili da e napasti Centralni zatvor ako Aleksandra (supruga) ne bude putena kod Legije. eda Jovanovi kae da je po putanju Legije iz pritvora otiao kod njega kui i tamo naao - Bracanovia. Legija je u avgustu otiao u Grku, a tamo su ga uhapsili zbog falsifikovanog pasoa... Iz Kule, iz taba JSO, tada zovu Vladu Srbije i kau: ,,Vi ste ga namestili Grcima"; vadenje Legije iz grkog zatvora uspelo je zahvaljujui tradicionalnim ,,pravoslavnim vezama". Dakle, tog 5. oktobra 2001. Legija zove edu da se vide u ilerovoj, jako konspirativno, nasamo; Due nema. eda dolazi, a Legija ga pita: koji je danas dan? Pa kae: ,,Godinu dana je prolo, a onda sam vam bio mnogo vaniji... Nego: glave e leteti zbog Haga, mene i Jedinice. Ja sam mogao da budem va, ali ste mi pljunuli u lice. Nisam ja bilo ko, znam ja za vae planove, znam da mi montirate Ibarsku magistralu; znam da Pavkovi smrdi oko vas, ali Aca Tomi je na mojoj strani...". eda Jovanovi pokuava da ga razuveri, ali to ne ide. ,,Referisao sam Zoranu Djindjiu, ali je on odmahnuo rukom, rekao da ko ga jebe i otiao u SAD", kae eda. Pobuna je bila pripremana i u njoj nije bilo nikakve spontanosti, kako se to iz pisanja udvorikih medija moglo zakljuiti. Poetak pobune podeen je za trenutak kada je premijer Dindi jo u Americi, a Duan Mihajlovi van Beograda. Iz nekog razloga Vlada i MUP pravili su se kao da veruju u ,,spontani protest", ali to je drugo. U svakom sluaju, 9. novembra uvee JSO se zatvara u svoj centar u tolcu i odbija poslunost Resoru dravne bezbednosti. Istovremeno, vecina aktivnih i re-zervnih pripadnika JSO naputa svoja radna mesta vozaa, telohraniteIja i radnika obezbedenja u Vladi i ministarstvima i udaljava se u prav-cu Kule ili drugih centara Jedinice (Lipovika uma, Banjica, Senjak itd.). Jedan deo vanih funkcionera Vlade ostaje bez vozaa i radnika obezbedenja. Zoran Mijatovi kae da ga je o pobuni 9. novembra uvee telefonom obavestio Goran Petrovi: s obzirom da Jedinica odbija kontakt s njima, Petrovi ostaje na odmoru. Dok se on odmara, Legija radi: kao prvo pokree medijsku ofanzivu u korist JSO, u emu mu po-mau Dua Spasojevi, Miladin ,,Dura Mutavi" Suvajdi i - po Koraevom izvetaju - Ljubia Buha ,,ume". Slede detalji:

Duini razgovori Telefonski razgovori koji slede presretnuti su 9. i 11. novembra 2001, tokom oruane pobune Jedinice za specijalne operacije Resora dravne bezbednosti MUP Srbije. Sagovornici su Duan ,,Dua" Spasojevic i nepoznati mukarac za koga se pretpostavlja da se javlja iz glavnog stana JSO u Kuli. Broj telefona sagovornika bio je zatien; danas je skoro sasvim izvesno da je re o Gumaru Mariicu, komandantu JSO. Duca je govorio sa mobilnog telefona koji inae pripada Miladinu ,,Duri Mutavom" Suvajdiu. 9. novembar 2001. god. 21.14 h. Razgovarali su Duca i NM. (nepoznati muskarac; skoro sasvim izvesno Gumar) NM: ,,Zvali su me sa jedne televizije za neko saoptenje u vezi s tim. A ja imam sa te strane otvorene kanale." Dua: ,,Poslao sam ja 40-50 novinara." NM: ,,Znam. Zvali su vec mene da me pitaju da nee biti priheftani." Dua: ,,Koga imamo?" NM: Imamo Pink'." Duca: ,,Pa oni su otili tamo. Neka putaju sve. Zvau te ja poto neu imati broj." (Kasnije se ispostavilo da ,,Pink" nije otiao u Kulu i Dua je rekao da e im on nabaviti kasetu da putaju; M.V.) Dua je rekao da je za sada sve prolo u redu i da ce videti koliko e ih Ijudi podrati. 21.31 Duca je zvao NM-a. Dua: ,Jesi video kakva je frka u dravi?" NM: ,,Jesam. Zvao sam Koleta da prenese ovome da ne reaguje, da ne komentarie." Dua: ,,Dobro si mu rekao. Neka se uzdre da im ne bi j... mamu. NM: ,,Ja sam mu rekao, nisam spominjao tebe. Rekao sam da me direktno zvao komandant jedinice, da su popizdeli, da otkazuju poslunost... I on mi se zahvalio to sam mu rekao i rekao je da e zvati Neu. Rekao sam mu da mu kae da se uzdri." (flea" je Nenad Opai, novosadski gangster; M.V,) Dua: ,,Znai, ako me zveknu zna od koga je." NM: ,,Idi u crkvu, pomoli se. Molim te idi sutra u crkvu". 22.38 Duca je zvao NM-a. Duca: ,,ta ima?" NM: ,,Evo gledam neto na TV-u, ne znam ta se ovo deava." Dua: ,,Ja bio sa ovim drugarom (Legijom, sada je jasno), zovu ga svi. Ovaj mali zove da se nadje sa ovim mojim, ali ne mogu do sutra da ga nadju. Povukli mu obezbedenje, ovi iz jedinice otili u Kulu svi, povukli se od njega." (,,0vaj mali" je Cedomir Jovanovi, tada ef poslanike grupe DOS; ,,ovaj moj" je Legija) NM: ,,Tu nikako ne treba dozvoliti da se neto amortizuje." Duca: ,,Da, gotovo, nikakva amortizacija."

11. novembar 2001. god. 21.50 h. Dua je zvao NM-a i rekao mu da je premijer otiao u Kulu. Dua: ,,Zovi ovoga i reci mu da kae onome da nema anse da se popusti, samo da ne izdaju. Znai, nema anse da se popusti, odjebae ga, sad ko izda - pizda. Svoje zahteve moraju da ispune. Nema sile, osim Kotunice, ako on naredi". NM: ,,Misli da prekinu? On to nee da uradi." (On" je Legija) Dua: Verovatno sutra dolaze za Beograd. I nema anse da odustanu. dok ovaj (Dusan Mihajlovi} ne ode. Znai, javi mu da zna, ovaj Kotunica. Javi mu da je otiao ovaj (Dindi) tamo. Samo nemoj sa tog telefona". 22.39 Dua je zvao NM. Dua: ,,Jesi li se uo sa ovim?" NM: Jfesam." Duca: I?" NM: ,,Nita, on ce se sam predati." Dua: ,,Pa nema nita...." NM: ,,Dace nocas, bie sutra u novinama. ta ima jo novo?' Dua: ,,Nita, leim. Stigao je ovaj tamo, kad ti budem priao nee verovati." (Ovaj" bi mogao biti Ceda Jovanovi) NM: ,,Zvao sam sve gore, u Englesku, nema nikoga." Dua: ,,Ma to su prevaranti." (Nije jasno na koga se to u Engleskoj odnosi opaska sa kraja o ,,prevarantima*, mada se dade naslutiti: naime, u Zemunu je tada kafana ,,Englez" bila omiljeno pojilo lokalnih gangstera i likova bliskih to Duci, to Legiji.) Ovaj mali izvod iz inae veoma guste telefonske komunikacije tih dana dovoljno je ilustrativan. Od veeri 9. novembra, pa do kraja pobune, 13. novembra uvee, oruana pobuna JSO ima potpuno i trenut-no pokrivanje svih elektronskih i tampanih medija; nisu potrebne stru-ne analize da bi se videlo ko od medija navija za JSO, a ko je zabrinut za sudbinu Srbije. Zemunci .su ili svakoga dana u Kulu, kae, Zoran ,,Vuk" Vukojevi: ,,Vozili smo novinare. Ili smo par puta sa Bracanoviem. ta ja znam, iao je i neki novinar sa Pinka, posle toga mu je Duan kupio kameru, u stvari radio je na RTS, pa je posle preao na Pink. Kupili su mu kameru za to. Goran Petrovi se na poetku pobune javio Cedi Jovanoviu telefonom i zamolio ga da nadje Legiju i vidi ta hoe. ,,Zvao sam prvo Skeneta: nema ga; niko iz JSO ne javlja se na telefon. Odem u Silerovu kod Due, verujui da ovaj ima neku vezu sa Legijom. Dua me je doekao likujui: 'Sta je sad? Frka? Jebaemo vam mater, vojska je na naoj strani' i u tom pravcu. Ostavim poruku za Legiju i odem", kae eda Jovanovi. ,,U nedelju sam dobio pismo: 'Ako hoete ovo da reite, dodite veeras u Kulu'. U potpisu pie 'Beretta 92 FS'; seam se da se Legija hvalisao kako je dva takva pitolja oteo od nekih Amerikanaca na Kosovu; takav pitolj stavljao je na sto Zoranu Djindjiu 5. oktobra uvee. Odem u Kulu, ali tamo od njih ujem samo prazne prie. U utorak odemo opet u Kulu: tamo u oficirskom klubu sedi Legija, pije viski i 'Red Bull' i pizdi.

Ve znaju da je Vlada pristala da odrekne Gorana Petrovia i Zorana Mijatovia, ali i da sam ja protiv toga. Kaem im da Vlada nee pristati na ultimatum. Oko pet izjutra trae da vide Duana Mihajlovia i ja idem u Beograd po njega. Kad smo stigli, nastaje svada; Zvezdan vadi no, opte sranje. Smiri se i to, a Duan to, na licu mesta, pie tekst ostavke. Oni su ve bili sazvali novinare da to ostavko sveano pred njima proitaju, ali ja sam je pocepao i to je bio poslednji moj susret s njima", kae eda Jovanovic. Prve veeri - na uas Duana Mihajlovica i Zorana Mijatovia - JSO uvodi novinare s kamerama u ,,spomen sobu" u tolcu, ,,najbolju kolekciju dokaza za Karlu del Ponte" (Duan Mihajlovi). Tamo se pred novinarima prsi neki Mio Petrakovi, koji se predstavlja kao ,,major Bati" i koji im strano vanim tonom ita saoptenje Jedinice: JSO trai donoenje zakona o saradnji sa Hakim tribunalom i ostavku ministra unutranjih poslova Duana Mihajlovia; to e Zoranu Mijatoviu ponoviti Duan ,,Gumar" Marii 12. novembra, pred ,,Sava centrom", kad se JSO pojavio u Beogradu. Inae, taj Petrakovic doveden je dve nedelje ranije u JSO iz Uprave bezbednosti Generaltaba... Ostaje pitanje da li su to bili jedini zahtevi: okruni javni tuilac Rade Terzi kazace 12. novembra etvrtom optinskom tuilatvu da JSO trai ukidanje pritvora Miletu ,,Kumu" Lukovicu; Koraev izvetaj pominje to isto (str. 24), ali i zahteve za ,,kadrovskim promenama u MUP"; Zoran Mijatovi uveren je da je cilj pobune smenjivanje njega i Gorana Petrovia sa ela Resora dravne bezbednosti. Izgleda da su svi u pravu; dodajmo da je glavni, strateki, cilj Milorada Ulemeka Lukovia Legije bio reafirmacija i stavljanje u centar panje Jedinice za specijalne operacije kao politikog faktora u Srbiji; post scriptum je jasna poruka da JSO kontrolie on, Legija, a ne neki Gumar iz Graaca. Taktiki i usputni cilj bila je pretnja da e JSO in-tervenisati u sluaju hapenja Legije Lukovia u Okrunom sudu 12. marta, kada je kao svedok davao izjavu o zloinu na Ibarskoj magistra-li. Po kasnijim iskazima Ijudi iz obezbedenja Zorana Djindjica (Milan Veruovi, Srdan Babi), Milorad Ulemek Lukovi Legija doao je za vreme pobune JSO barem jednom u Vladu Srbije da se vidi sa Dindiem; bilo je i drugih susreta, na slavi JSO i na nekim neutralnim me-stima, ali oni nisu od znaaja. MUP Srbije odmah poinje da preduzima neke preventivne opera-tivne radnje, koje se svode na postavljanje cisterni sa gorivom u blizinu mostova preko Dunava -za sluaj da JSO krene sa veim snagama iz Kule -i na dizanje lokalnih i lojalnih vojvodanskih policijskih snaj ga. Dorde Ostoji, naelnik SUP Novog Sada, zabrinut je zbog moguJ ih posledica ako do sukoba dode, ali nije nita manje odluan. Ulogt Specijalne antiteroristike jedinice (SAJ) MUP Srbije ostaje nejasna: po nekim izvorima, SAJ se solidarisala sa JSO; po nekim drugim, pouzdanijim izvorima, SAJ je na pobunu gledala sa neodobravanjem, istiuci svoju ,,profesionalnost" i ,,lojalnost". U SAJ se na JSO uvek gledalo sa opravdanim rezervama i sumnjama - najblae reeno. Ne iz zavisti il iz straha od konkurencije, vec iz normalnog policijskog pogleda na sve. ta se deavalo 11. novembra dade se naslutiti iz Duinih telefonskih razgovora: stvar se ljulja, nikome nije svejedno. JSO demonstrativno pali motore svojih vozila u krugu Stolca i odbija sve posetioce.

Legija eskalira i ujutro 12. novembra alje dvadesetak vozila ,,Hamer sa sedamdesetak ljudi za Beograd. Razmetaju se po jednoj traci aut puta kod ,,Sava centra" i skreu saobraaj na obilaznicu. Medijski skriven i po izvesnim medijima oigledno podran, ovaj skandal - oruana pobuna, da budemo sasvim precizni - izaziva slatku jezu i simuliranu paniku u Beogradu. Novobeogradske babe iznose kafu klipani iz ,,Crvenih beretki", socijalisti i radikali se sire, a DSS podrava ,,lej liste iz Kule" (izraz Ljubomira ivkova" iz ,,Vremena"): eto, borci srpski Obilici na elu sa Gumarom i Zvekijem hoe zakon o saradnji sa Hagom! Konano dostupan medijima (a preko svog druga Duce), Milorad Ulemek Lukovi Legija udi se reakcijama javnosti: kae da ,,protestuje u uniformama kao to bi i lekari protestovali u belim tilima"; nemaju ta drugo da obuku, niti druga vozila da se dovezu. Od Legije je takav cinizam bio za oekivanje; od Vojislava Kotunice nije se oekivalo da nekoliko sati kasnije ponovi identino opravdavanje jedne oruane pobune pripadnika Ministarstva unutranjih poslova: predsednik SR Jugoslavije upotrebio je iste rei koje je upotrebio i Legija: ,,radna odela" i ostale gluposti. Sve to koincidira sa jo jednim dogadajem: policajci koji uvaju beogradski stan ministra unutranjih poslova Duana Mihajlovia primeuju i privode dva lica koja se upadljivo muvaju u blizini i osmatraju; ispostavlja se da je re o Loranu ,,Locku" Miliu, lanu Zemunskog klana i Vladi ,,Japancu" Jovanovicu, notornom beogradskom gangsteru i mirodjiji u mnogim orbama; u suvie mnogo orbi, dodacemo, ali to je dua pria... Na energinu intervenciju potpukovnika Dragoljuba ivkovia iz Uprave bezbednosti Generaltaba, ta dvojica bivaju puteni. Taj isti ivkovi bio je, inae pod sumnjom da radi za rusku vojnu obavetajnu slubu (GRU), ali se od krivinog gonjenja iz nekog razloga odustalo... Ima to jo jedna koincidencija: 12. novembra pre podne Milorad Ulemek Lukovi Legija svedoi pred krivinim vecem Okrunog suda u Beogradu u sudenju zbog zloina na Ibarskoj magistrali. On se tamo i pojavljuje, u pratnji desetak naoruanih pratilaca; uinak je takav da neki svedoci naglo gube pamenje. Nije im za zameriti, u situaciji kada JSO dri autoput. Resor dravne bezbednosti reio je tog jutra da se aktivira, kako nas u svojoj knjizi izvetava zamenik naelnika, Zoran Mijatovi: ,,Premijer i ministar samo odlaze medu lane pobunjenike, sluaju lane prie, a onda i oni daju lane izjave" (str. 151). To je potrebna digresija: da pobunjenici nisu bili ,,lani" bilo je jasno svakome u Beogradu tog jutra; njihova pria, medutim, jeste bila lana, jer sve to nikakve veze sa Hagom, braom Banovi i zakonom o saradnji imalo nije. Da su premijer i ministar davali ,,lane izjave" ne moe se tvrditi; moda su bili obmanuti ili u zabludi; teko da su ,,lagali". Kae Mijatovi dalje: ,,Jo se kolebam ta da uradim". Vec trei dan sedi i ne radi nita, iako je zamenik naelnika RDB; mogao je barem da proba da izda neku naredbu potinjenoj jedinici; mogao je da ih sve suspenduje i poalje na disciplinsku odgovornost; mogao je jo svata, ali se kolebao, kao i njegov ef Goran Petrovi. ,,Svi su se uzmuvali, vlada strah, pometnja. Oko 7:30 zove me Goran Petrovi i pita mogu li, opet po elji, ovoga puta ministra, da razgovaram sa pobunjenicima, da vidim zato su izali iz baze u Kuli i ujem njihove zahteve. A to ne bih mogao, odgovaram Petrovicu". Tako Zoran Mijatovic kree u akciju:

,,0dlazim sa svojim pratiocima medu pobunjene 'beretke'. U susret mi dolazi Zvezdan Jovanovi i pita ta elim. Kaem da hou Gumara. - Da vidim da li je slobodan - odgovara lenjo..." itd. , Da skratimo to dosadnu i sujetnu priu: Mijatovi se sree sa Gumarom Mariiem i pita ga za zahteve; Gumar kae donoenje zakona o saradnji sa Hagom i ostavka Duana Mihajlovia; onda Zoran Mijatovi kae da je Gumaru izgovorio sledeu tiradu, koja zasluuje citiranje u celini: ,,Dobro, novopromovisani pravnie i legalisto. A sada sluaj ta cu da ti kaem. Glupi ste ko - da ne kaem ta. Debelo ete jednog na platiti ovu zajebanciju. Vi ste, ipak, gomila idiota, do jue ste padali u nesvest kada treba napraviti vae fotografije sa kilometra udaljenosti, bojali ste se da vas neprijatelj ne prepozna, kao vi ste neto posebno. Vi ste, Gumaru, idioti! Doveli ste novinare u Kulu, pravo u spomen-sobu, pa ponosno pokazujete slike poginulih pripadnika jedinice od kojih je dobra veina poginula van teritorije SRJ. Vi ete, idioti, izstiti Karlu del Ponte tamo gde odavno eli, a ne ja. Ne moe se vise tvrditi da se ne zna gde je Zvezdan Jovanovi kada ga ovog trenut snimaju stotine TV kamera. - Ne trai Hag Zvezdana, gospodine zamenie - brani se nesretnik. - Trai, moj Gumaru, i ne samo njega (Ovo nije istina: nikada iz Haga nije trazen niko iz JSO, osim Frenkija;ali, na to emo doci M.V.). Nego gledaj da to pre okrene jedinicu i pravac Kula. Ni sluajno da zanoite ovde, u ovom kraju Beograda mahom su aktivni i penzionisani oficiri. Oni na vas ne gledaju sa simpatijama, lako se moe desiti da zapucaju po vama tokom noi. I sam zna da vas nema vie od 70, pobie vas do jutra". Tako je Zoran Mijatovi, kad se treceg dana zaista naljutio, rasterao ,,Crvene beretke" sa autoputa kao make s jebita. Kao to se i njegov tadanji ef Goran Petrovic, po Mijatovievoj tvrdnji (str. 160), koji dan kasnije izvikao na Zorana Djindjia: ,,Gospodin premijer se ponaao kao ovek koji je pao s Marsa... Goran ga prekida reima: -Gospodine Djindjiu, nema razloga da laete. Vi sada izgledate smenije nego na konferenciji za tampu u Vladi Srbije, kada ste takodje iznosili neistine. Kako vas nije sramota da bez mene vi i ministar idete u Kulu?" itd. Drugi svedoci potvrduju da je takav razgovor bio voden tada. Tako su se njih dvojica, naelnik i zamenik naelnika RDB, izvikali i na Gumara i na Djindjica, sve u pravednom gnevu, a u veoma naknadnom tumaenju Zorana Mijatovia; Goran Petrovi se jo nije oglasio na to temu. E, sad: naknadno pametni -i naknadno mnogo hrabriji - Zoran Mijatovi ne kae zato on i njegov ef Goran Petrovi nisu reagovali odmah, 9. novembra po pravilima Slube i po odredbama Zakona o unutranjim poslovima. Ne kae ni odakle mu informacija ispostavie se od kljunog znaaja za kasnije dogadaje - da Hag ,,trai Zvezdana Jovanovia i ne samo njega"; tim pre to je informacija bila lana. Ako je hteo da tom lanom informacijom preplai Gumara i kompaniju, mogao je marta 2004, kad je pisao svoju knjigu da prizna da je bila la-na; razlika je sva mogua, kao to emo videti iz razvoja dogadaja. Vlada Srbije smenila je i Petrovia i Mijatovia bez obzira na njihovu navodnu dernjavu na Gumara i Dindia; najpre ce biti zato to JSO nisu imali pod kontrolom; drugi, veoma

verovatan razlog bilo je poputanje uceni JSO. Mijatovi e u svojoj knjizi - sa kobnim zakanjenjem - kazati kako su oni, eto, upozoravali na stanje u jedinici, ali nisu naili na razumevanje. Pa citira objanjenje Gorana Petrovia da1) zato se drao na Dindia: ,,0n je to zasluio, sve je znao kada je u pi tanju stanje u JSO. Kad god bi trebalo preduzeti neku operativnu akci ju, on bi rfteni: pozovi Legiju, neka intervenie sa jcdinicom. I on i Le-j gija su mi sedeli na glavi, kao da se venao s njim.". Zoran Mijatovi^ navodi dva kljuna razloga za oruanu pobunu JSO: Sluba na ijem je elu bio Goran Petrovi intenzivno je radila na zloinima koje su poinili pojedini pripadnici JSO (umvija, Ibarska niagistrala, Budva, Stamboli; M.V.}... Zavodei odredeni red i disciplinu u Resoru, nismo smatrali da je JSO izvan naih mera. Tako se veci broj pripadnika JSO naao na tapetu disciplinskih mera, a zbog sumnje u umeanost u mnoga krivina dela mnoge od njih, ukljuujui i komandanta ana Mariica Gumara, njegove pratioce Nenada area keneta i Leoni Milivojevia, uzeli smo pod klasinu obradu (Pracenje, proveravanje kroz evidencije, sluanje telefona; M.V.). 0 tome su ostali pismeni dokazi, ukoliko u meduvremenu nisu uniteni... Oseajui da se suava prostor za njihovo kriminalno delovanje i da postoji realna mogunost da budu optueni za mnoga nedela, pripadnici JSO kojima je ona (Jedinica; M.V.) sluila kao paravan za neasne radnje putaju glas da Goran i ja elimo rasturimo jedinicu ne vodei rauna o njihovim patriotskim zaslugama. Vesti ire upravo oni koji su ogrezli u kriminalu (u to ne sumnjamo; ali sto Srbija to doznaje tek godinu dana po ubistvu Zorana Dindia?). Sirotinja koja je u ovu jedinicu stigla trbuhom za kruhom. koju je donela hrvatska 'Oluja' ili su doli sa talasom izbeglih Srba sa Kosmeta utala jel strahujui za linu bezbednost... Jedinica je funkcionisala na principu straha, ucene i zavere utanja". E, ovde je potrebna digresija: kakva je to crna specijalna jedinica ,,najbolja u Evropi, doktori za terorizam", div-junaci i novi Obilii, ki ja je u rukama Ijudi ,,ogrezlih u kriminalu" i koja poiva na ,,strah uceni i zaveri utanja"? Od kada se to specijalne jedinice popunjavai ,,sirotinjom" koja je ,,stigla trbuhom za kruhom"? Mijatovi uredno i nosi elemente za optunicu protiv sebe, Petrovia i MUP, a za krivicna dela kriminalnog nemara u vrenju slube, neprijavljivanja krivinih dela itd. (moglo bi se smisliti jo toga!). Onda navodi drugi razlog za oruanu pobunu: Do pripadnika JSO dopro je glas da je Haki tribunal poeo ozbiljno da se bavi rukovodstvom i pojedinim pripadnicima JSO." Mijatovic paljivo vodi rauna da ne napravi razliku izmedu optunica Tribunala i zahteva za informacije o odredenim licima. ,,Glas" koji je ,,dopro" do JSO nije dopro nimalo sluajno: bila je to paljivo plasirana dezinformacija iz izvora kome je bilo veoma jasno da JSO najbolje zna ko se ime na kojim ratitima bavio; bilo je to namerno, sraunato izazivanje panike u JSO, ne bi li se maskirali pravi razlozi za paniku: fmansijski interesi Legije, Duce i Zemunaca, ali i njihovih mnogo bogatijih sponzora. Karla del Ponte jeste 19. oktobra 2001. uputila pismo Duanu Mihajloviu u kome se zanima za ratne aktivnosti raznih organa MUP, ukljuujui i JSO; ima to svaega, pominju se imena nekih osnivaa i veterana Jedinice; ali sve je to daleko od optunica, kako e se kasnije pokazati: jedini su Jovica Stanii i Franko Simatovi bili optueni i isporueni u Hag; niko vie iz sastava JSO - ni Legija,

ni stric mu Mijailo Ulemek, ni Zveki Jovanovi, ni ika ,,Cmogorac" Ivanovi, ni Vaso Mijovi, ni Rajo ,,Aca Legija" Boovic - mada se svi u tom pismu pominju (re je o ukupno 80 raznih pripadnika Javne i Dravne bezbednosti i Vojske za koje je Tuilatvo iz Haga pokazalo zanimanje). Bez obzira na nesposobnost, oklevanja i politikantske sklonosti koje su iskazali, Goran Petrovi i Zoran Mijatovi bili su - politiki gledano - smenjeni sa vrha tadanjeg Resora dravne bezbednosti zbog toga to je Vlada donela odluku da popusti pred ucenom Legije i JSO. Naknadna kuknjava Zorana Mijatovica to je irelevantna. Cinjenica je da su za naelnika i zamenika imenovani Andrija Savi, profesor dravne bezbednosti i Milorad Bracanovi, dotadanji pomonik komandanta JSO za bezbednost. Andrija Savi bio je i ostao irelevantan; relevantan je Bracanovi, ali o njemu kasnije. Vlada Republike Srbije prela je preko oruane pobune JSO nedopustivo povrno, mada je znala -ili je morala znati -sa kime i sa i-me ima posla. Naime, ve sam in oruane pobune bio je dovoljno skandalozan i pretei, s obzirom na okolnost da su i Vlada i premijer Djindji sebi dopustili da im elementi JSO pridu previe blizu (i da im prodaju ciglu). Na sudenju atentatorima aprila 2004. pojavie se podatak da je Marko Miloevi posle 5. oktobra navodno nudio pet miliona maraka beogradskim kriminalcima da ubiju Djindjica, pa da je ,,Legija zbog toga pojaao obezbedenje premijera". Iz iskaza jednog biveg pripadnika JSO, datog krajem oktobra 2000, izlazi da je Legija odmah po prevratu zasitio obezbedenja lidera DOS svojim ljudima, ali se Marko Miloevi ne pominje. Ne moe se iskljuiti pretpostavka da je to intrigu o Marku Miloevicu pustio Legija sam. injenica da su svi lideri DOS i Vlade izgubili obezbedenje pripadnika JSO, aktivnih i bivih, tokom oruane pobune trebalo je da bude mnogo ozbiljnije shvaena. Pogrena je, oigledno, bila i procena da je sa JSO postignut kompromis 13. novembra 2001. i da se stanje moe vratiti na prethodni nivo: prethodno stanje, naime, vec je bilo nepodnoljivo i opasno. Bilo je dovoljno informacija o stvarnoj ulozi i znaaju ,,Crvenih beretki" u politikim i drugim ubistvima od 1991. do tada, o njihovoj ulozi u organizovanom kriminalu i o razmerama njihove infiltracije kako u administraciju, tako i u tokove crnog novca putem ,,sponzorstva". Legija se, naime, nije zadovoljavao parama iz budeta Republike Srbije i iz velikodunih dotacija Bracike Kertesa, ve je razvio sistem ,,sponzora", praktino reketirajui nove bogatae za robu, usluge i gotovinu. Izvesna marka automobila koju uvozi izvesni ,,bizmismen" iz Zapadne Srbije zabeleila je posle Legijinog bekstva u ilegalnost dramatian pad prodaje; nije vie bilo njihovog najboljeg marketinkog strunjaka. Legija je od JSO bio napravio modernu industrijsku granu u tercijarnom sektoru (usluge) jo pre nego to e se uortaiti sa Duom Spasojeviem i Zemuncima. ,,Sponzorstvo" je naravno - tumaeno kao izraz ,,patriotizma" i postalo je vaan element u Legijinim operacijama. Tokom oruane pobune JSO, jedan njihov rezervista rekao je jednom visokom policijskom oficiru da se ,,Crvene beretke ne plae prestanka finansiranja u smislu plate i ishrane iz razloga to je ve spremljeno sponzorstvo za njihov smetaj, ishranu i ostale potrebe". 0 tome je policijski oficir odmah uredno izvestio MUP Srbije slubenom belekom; pomenuti rezervista JSO i veteran svih paravojnih formacija bio je njegova ,,registrovana saradnika veza" ve due vreme.

U toj slubenoj beleci navodi se takode procena JSO ,,da Vojska nece da intervenie, a da je MUP, prema njihovom miljenju, to nemocan i da nece smeti da ide na razoruavanje". Procena JSO bila je - na nau nesreu i na sramotu tadanje Vlade ispravna: ,,patriotsko" pokrie za oruanu pobunu i paljivo gradeni imid JSO uneli su u policiju konfuziju i paralizu; politika podrka DSS i drugih ,,nacionalnih" stranaka i medija to je paralizu jo vie uvrstila. Ni ta podrka nije bila nova: saradnika veza kazae visokom policijskom oficiru i ,,da je njegov prijatelj telohranitelj (izvesnog visokog funkcionera DSS) i da je isti (telohranitelj) upoznat da se u vie navrata (taj visoki funkcioner DSS) sastajao sa Legijom i sa Frenkijem. Takode mi je potvrdio da Demokratska stranka Srbije otvoreno podrava Crvene beretke, s tim to on navodi da Crvene beretke nisu nita bez Legije i bez Frenkija". Covek kae i ,,da su se na Bihau (glavna operadja JSO, 1993-1995.} obogatili Legija, Frenki i Radonji: uzeli su toliko para kao za sto naih ivota". U toj slubenoj beleci ima jo jedan detalj koji treba pomenuti: dounik iznosi procenu ,,da je stav Demokratske stranke Srbije da e se dobar deo stranke Socijalistike partije Srbije ograditi od politike Miloevica, a onda na izbore; ili posle izbora da formiraju koaliciju DSS-SPS Velja Ili kao pripadak i moda jo neko"... ovek je 12. novembra 2001. bio prorok. sve estitke tom pukovniku policije koji ga je angaovao kao saradniku vezu... Taktika analiza situacije sa oruanom pobunom JSO takode ukazuje na trule kompromise ili pogrene procene -ili oboje. Naime, teko da je sedamdesetak naoruanih i uglavnom polupismenih paravojnika na elu s nekakvim Gumarom i Zvekijem moglo da izvede dravni udar 12. novembra 2001, kada su se pojavili u Beogradu; to vredi i za ceo raspoloivi rezervni sastav od najvie 750 do 1200 Ijudi (zavisno od izvora procene), sve i da su svi bili to negde, a nisu, jer su uglavnom rasuti po Republici Srpskoj i po unutranjosti Srbije. sve i da su, kako su se u svojoj slatkoj jezi plaili razni, ,,Crvene beretke" i zauzele Vladu, televiziju itd. - ta bi s tim uradili bez politikog vodstva? sve je to liilo na onu pobunu panske andarmerije (Guardia civil) iz 1981, kada su klipani zauzeli Parlament (Cortes) pucajui iz pitolja u plafon i drali ga nekoliko sati da bi se posle predali, jer nisu znali ta e s tim, a oekivani ustanak pro-tiv demokratskih reformi u paniji bio je nekako izostao. Da li su Duca i Legija zaista mislili da ce taj cirkus u Kuli i kod ,,Sava centra" izazvati ustanak protiv demokratskih reformi - ne znamo. Zoran ,,Vuk" Vukojevi kae u svom iskazu da je Duca tada hteo da postavi Gradimira Nalia za novog ministra unutranjih poslova, ali to su Duini pusti kokainski snovi... to se Vojske Jugoslavije tie, ni to stvari nisu mnogo jasnije: zna se da su elementi Specijalnih snaga VJ (63. padobranske brigade, izmedu ostalog) bili 12. novembra 2001. diskretno rasporedeni, to u uniformi, to u civilu, oko lica mesta na Novom Beogradu, u broju dovoljnom da za kratko vreme savlada Ijude iz JSO, ak i u otvorenom sukobu. Ima to, medutim, i jedan drugi, politiki, ugao: da je Vlada Srbije od Vojske zatraila da izade pred pobunjenike na nain dovoljno uverljiv da obeshrabri svaki dalji otpor, Vojska bi to verovatno bila uinila, jer bi teko mogla da odbije; ipak je re bila o ugroavanju ustavnog poretka. Izgleda da je i Vlada Srbije tada delila bojazan jo nekih razumnih Ijudi da bi takva intervencija - ili puka pretnja -Vojske ojaala politiki

poloaj ionako ve nepodnoljivog gen. Neboje Pavkovia, naelnika Generaltaba. Pavkovi je ve bio poeo da se umiljava Zoranu Dindiu (jer je Srbija izvor finansiranja Vojske) i da se udaljava od Kotunice, nezahvalnik. Najstraniji scenario iz tih dana bio je sledei: Pavkovi dolazi pred ,,Crvene beretke" jako ljut, izvie se na njih, a oni podviju rep i predaju mu se naravno u skladu sa prethodnim potajnim dogovorom; i ta tada? Neboja Pavkovic kao spasilac Srbije? Tada je, medutim, Pavkovic bio u Rusiji, u nekoj poseti, a Aco Tomi je vodio igre. Po nekim izvorima, Vlada Srbije tada je bila odbila ponudu Vojske da pomogne i optirala je za kompromisno reenje sukoba sa JSO, pa i po cenu koja je plaena smenama u Dravnoj bezbednosti. To se pravda onime to se ponekad zove ,,politika nunost u datom trenutku" - kad Vlada vec nije imala hrabrosti da Jedinicu za specijalne operacije dekretom raspusti, pa da vidimo ta e biti. Ovakav postupak bio je, pak, manjak dravnike hrabrosti u kritinom trenutku - naalost. Legija, Dua, Zemunci i JSO izlaze iz te epizode ojaani: svi otmiari Miroslava Mikovica na slobodi su (zaslugom Radeta Terzia, Okrunog tuioca za Beograd) i pod Duinom kontrolom, pa nema opasnosti da propevaju; Goran Petrovic i Zoran Mijatovi smenjeni su sa ela Slube, mada je Duan Mihajlovic ostao ministar (on je sam bio spreman za smenjivanje 13. novembra, ali ga je Vlada zadrala); na elo Resora dravne bezbednosti dolaze profesor dravne bezbednosti An-drija Savi (fmi gospodin bez velikih ambicija i sa hipotekom biveg reima, JUL i toga...) i Milorad Bracanovi, Legijina desna ruka i vaan igra prethodnih garnitura Dravne bezbednosti, ovek ija je ruka bila u svakoj i jednoj gadosti Slube. To je u Vladi, kako izgleda, bilo shvaeno kao privremeno zadovoljavajue reenje ime je poinjena jo jedna katastrofalna greka. To to je neto kasnije JSO prebaena u Resor javne bezbednosti i stavljena pod komandu Vladinog Saveta za dravnu bezbednost, jo jednog tela koje nije radilo svoj posao kako treba, nije mnogo pomoglo. JSO je ubrzo zaboravljena, a Legija je pazio da ne skree panju na sebe i ,,Crvene beretke": prestali su pijani ispadi i skandali po-beogradskim kafiima. Gumar Marii ostaje komandant, a mesto pomocnika za bezbednost Bracanovia zauzima Veselin Lei, lik drugorazrednog znaaja iz beogradskog Centra RDB (u jednom loem trenutku zamenik Milana Radonjia), ali sasvim pod kontrolom Bracanovia i Legije. Taj Veselin Lei preivee sve svoje poslove i poloaje neotecen. U epilogu osve epizode Vojislav Kotunica izjavie kako, eto, ,,u vlasti postoje i one snage koje ne ele ni samu dravu", pa u tom kontekstu pria kako nije na dan oruane pobune JSO otkazao predavanje o dravi na Kolarevom univerzitetu, jer da JSO ,,demonstrira mirno... ali nisam mislio da je to dramatino i njihov protest me nije inio nespokojnim" (,,BHc News"). Rade Bulatovi, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Kotunice, proglasie u NIN-u tu oruanu pobunu za ,,pobedu patriotskih snaga". Milorad Ulemek Lukovi Legija, pak, oglasie se 21. novembra 2001. u listu ,,ID", od koga e nastati Identitet" kada ga Dua Spasojevi bude uskoro kupio. U udvorikom intervjuu koji s njim vode Gradia Katic (kasniji glavni urednik Identiteta", zabranjenog za vreme vanrednog stanja kao dokazanog i kupljenog glasila Zemunskog klana) Predrag Jeremi (sada glavni urednik ,,Internacionala"), Legija e sepuriti nad ,,uspehom pobune"; tercirace mu redakcijski tekst u kome se napadaju Goran Petrovi i Zoran

Mijatovi na nain krajnje neukusan, ali i sa jednom zanimljivom primedbom: ,,Crvene beretke svojim protestom direktno su ubrzale odlazak 'dvojca' ali bez kormilara!?" (interpunkcija je originalna). Legija, pak, utrljava ponienje naneto Vladi i na desetinama stubaca razvlai demagoke prie, kapitalizujui veto postignuti truli kompromis: te kako to Vlada nee da razgovara sa tim junacima ,,posle svega to je ova jedinica uradila za ovaj narod i ovu dravu"; te kako su ,,dobili 740 telegrama podrke od raznoraznih gradanskih grupa, tajnih organizacija, nevladinih organizacija..."; te kako je jedinica mogla ,,u petak na subotu da zauzme sve vladine organizacije", ali nije htela, jer ,,jedinica potuje Vladu, ali neka i ta Vlada i to ministarstvo ispotuju jedinicu". I to je osnovni ton tog intervjua: partnerski odnos izmedu Vlade Srbije i jedne organizacione jedinice MUP. Legija onda kree u ofanzivu: ,,...mislim da je opozicija dananja (novembar 2001!) u mnogo loijoj poziciji nego to je bila opozicija u vreme Slobodana Miloevia". Pa kae jo: ,,A ja sigurno znam da ne-ma anse da ovi momci (JSO) prekre zakon, ili da dignu ruku i na jednog Srbina, da uvrede bilo koga u ovoj zemlji... Ovde postoji jedno pravilo koje kae - pripadnik osve Jedinice ne sme da ubije Srbina, Ni po koju cenu! Znai, i da je najgori kriminalac ne smeju da ga ubiju". Zanimljivo je da su osve budalatine prole bez komentara iz Vlade, MUP i njegove DB i Saveta za dravnu bezbednost; ipak je re o antiteroristikoj jedinici iji posao je reagovanje u inae najeim si-tuacijama sa taocima; ta ako Srbin otme avion ili uhvati taoce prilikom pljake banke? Svoj intervju za ,,ID" Legija zavrava pohvalama Gumaru (,,divan deko, ista desetka") i reenicom: I niko nikad nije potencirao Hag kao uzrok" (pobune JSO, to jest). Autori intervjua naravno nisu osetili potrebu da Legiju podsete ta je rekao nekoliko minuta ranije. I tako se to zavrilo: kao farsa u kojoj nekakav Legija zajebava celu Srbiju i njenu Vladu u zdrav mozak, na nain drzak, arogantan i bezoan do krajnosti. Ta farsa postace tragedija jer je Legijin oigledni arogantni i pretei bezobrazluk ostao bez odgovarajue reakcije vlasti. Umesto da ga barem javno napadnu, ako ne i uhapse (ne zbog lajanja, nego zbog ozbiljnijih stvari), vlasti mu ostavljaju obezbedenje JSO i oklopljena vozila. Legija je tako u poziciji da nastavi svoje poslove sa Duom i Zemuncima i da slobodno razraduje svoje opcije u sluaju da se stvari zgusnu. Na to temu ce Zoran Mijatovic tek 24. februara 2004. rei za radio B92 jo i sledee (to u njegovu dva meseca kasnije objavljenu knjigu nije ulo): B92: ,,Koliko je Srbija zaista bila u opasnosti i nova demokratska vlast tih nekoliko dana i noi? Sta mislite, ta bi se desilo da vlada nije popustila i nije ispunila zahtev da odu elni Ijudi DB-a?" Mijatovic: ,,Ni moju, ni Goranovu ostavku niko nije traio. Ja sam svoju ostavku dao, zato to sam i tog momenta video politiku pozadinu svih dogadanja. Zato sam dao svoju ostavku." B92: ,,Kada kaete politiku poiadinu, na ta konkretno mislite?"

Mijatovi: ,,Mislim na to da su mnogi Ijudi tada, pre svega iz vladajuih koalicija bili u dosluhu sa Ijudima koji su izveli pobunu. Ja ne bih sada imenovao, to je stvar i istranih organa. Mnoga sudenja su to u to-ku i pokazae se da je ovo to ja kaem, da su moje rei apsolutno ta-ne. S druge strane, predimenzionirana je pobuna 'Crvenih beretki'. Iskonstruisana je pria o ugroenosti vlade i drave. Ta jedinica, kad je u pi-tanju borbeni sastav, nikad nije imala vie od sto Ijudi. To je 70 Ijudi bi-lo u pitanju. Ako neka vlada i ako neka drava koja ima aparat prisile i prinude, a to je npr. Javna bezbednost, ima 35 hiljada pripadnika organa unutranjih poslova, od toga 80% ili 50% uniformisanog sastava, smatra da nije u stanju da se odbrani od 70 ljudi, onda takva vlada treba da podnese ostavku. Nikakva opasnost kad je u pitanju vlada ili gradjani Srbije nije postpjala. Znai, to je bila jedna velika manipulacija." B92: ,Zoran Mijatovic je dobro poznavao Milorada Lukovia Legijuju, kako se ispostavilo, vodju protesta crvenih beretki, i organizatora mnogih zloina na ovim prostorima": ,,Legija nije bio radnik Slube dravne bezbednosti, niti BIA od, koliko se ja seam, ve maja meseca 2001. godine (od 26. juna; M.VM Legija je imao privilegije koje nije imao nijedan penzionisani radnik Slube dravne bezbednosti. Bez obzira o kome se radilo, da li je bio u pitanju Jovica Stanii ili sam bio ja. Znai, on je imao neke privilegije za koje ja ni do danas ne znam ko mu je dao." B92: ,JDa li ste Vi kao zamenik efa DB-a znali da njega obezbedjuju, drzavni inovnici, ljudi koje placa drzava Srbija? I da li ste tada mogli da spreite to?" Mijatovi: ,,U vreme dok smo Goran i ja bili na mestu naelnika, i rukovodilaca Dravne bezbednosti, Legiju niko nije obezbedivao. Legila je posle hapenja u 'Stupici' i izlaska iz zatvora, proveo nekolil meseci u Grkoj (gde su ga hapsili zbog falsifikovanog pasosa, ali zbog optuzbi udovice Bokan da je umean u ubistvo Vanje Bokana; Goran Petrovi je tada depeom traio da Legiju puste; Grci su ga pustili ui propratnu poruku da je imao posetu nekih Amerikanaca koji su ga - izmedu ostalog - uveravali da ga iz Haga ne traze; M.V.). Kad se vratio, iza toga ide pobuna. B92: ,Da li je vlada Srbije mogla da uskrati te privilegije. Da li je ministar mogao da ih uskrati?" Mijatovi: ,,Ministar, ne da je mogao da ih uskrati, koliko sam ja pratio, ministar se trudio, bar kroz sredstva informisanja koja sam ja itao, da opravda to to mu je dao. A dao mu je mimo svakog zakona. Cak je ministar Mihajlovi u vie izjava tvrdio, kako je Legija penzioner, to je jedan nevidjen apsurd. Legija sa 30 i kusur godina i godinu dana staa, ni po jednom zakonu nije mogao da bude penzioner. Medutim, za Duka Mihajlovia je on bio i penzioner i estiti gradanin itd." B92: Vi ste poznavali dobro Milorada Lukovia Legiju i u tampi ste pominjani kao ovek koji je uspeo da ga, tako rei, privede u poslednjem javnom incidentu, u diskoteci ,,Bojan Stupica".

Mijatovi: ,,Za mene je to bila jedna rutinska stvar, da li je to u pitanju Legija ili je to u pitanju neki drugi. Nikada se nisam bavio sa time podsvesno ta to znai. Za mene je to bio jedan normalan posao. Na suspendovani radnik koji je uao u sukob sa policijom. Mene je pokojni Boko Buha zvao da mu pomognem, jer nije mogao da ga izvue iz Stupice i nije znao ta da radi sa njim." B92: To nije bila normalm stvar. Ako nijedan policajac nije mogao da mu pride..." Mijatovic: ,,0ni nisu mogli, ali to je neka druga pria koja se upravo zavrila ovako kako se zavrila. Svoju glavu je dao premijer ini."

7. Zgunjavanje Uspeh oruane pobune JSO nije uspavao snage koje su o Jedinici brinule. Ubrzo po pobuni, beogradsko-banjoluki nedeljnik ,,Reporter" objavljuje veoma zanimljiv tekst, dopunjen spiskom od ukupno 367 ljudi, navodno pripadnika MUP Srbije, za koje se navodno zanima Haki tribunal; ,,Reporter" kae da je taj spisak ,,iskopao u Hagu". Sam spisak dosta je udan: na njemu ima ponovljenih imena; osii toga, kako e se kasnije ispostaviti, spisak je delom pravljen prema Iftj stama ranjenika iz MUP koji su leeni po Srbiji, ali veinom na Vojno medicinskoj akademiji; neki od njih su mrtvi; drugim reima, spisak je veoma sumnjiv. Ono to ga ini veoma sumnjivim jeste okolnos da je Haki tribunal od tada (novembar 2001.) pa do dana dananjeg (april 2004.) od svih navedenih imena pokazao zanimanje samo za generala policije Vlastimira Dordevia i za Franka Simatovia kao optuenika i za jo tri lica kao za moguce svedoke: Dragana Filipovia (je dan od prvobitnih ,,Crvenih beretki", poznat i kao ,,Bradonja", ,,maj( Ficxa" i ,,F-1"), iku ,,Crnogorca" Ivanovia (takode jednog od prvih pripadnika ATD) i Peru ,,Divljaka" Divljakovia (pripadnika JSO); tom nije poznato da li su sa tom trojicom ikada obavljeni razgovc Objavljivanje tog sumnjivog spiska u ,,Reporteru" izazvalo je niz tu za klevetu od strane izvesnog broja navedenih lica iz MUP; ishod sporova jo je neizvestan. Posle je diskretnom istragom ustanovljeno da je spisak bio sastavljen paljivim itanjem ,,Slubenog lista" SRJ i ,,Slubenog glasnil Republike Srbije (odlikovanja, nagrade i pohvale), kao i iz evidenc ranjenih pripadnika MUP leenih na VMA, pa onda izokola, preko Luke, podmetnut ,,Reporteru" kao ,,haki" preko niza posrednika, ali svih u nekoj vezi sa Vojskom i njenom Upravom bezbednosti. Osim toga, ,,Reporter" je u to vreme prvi objavio ekskluzivne fotografije Milorada Ulemeka Lukovica Legije iz njegovog perioda u Srpskoj dobrovoljakoj gardi Zeljka Ranatovia (nekakva smotra u Erdutu), fotografije do kojih niko osim unutranjih izvora nije mogao da dode. U tome je bio mnogo uspeniji od ,,Nedeljnog telegrafa" koji je svoje udvori-ke tekstove u kojima se JSO die u nebesa morao da ilustruje bezono ukradenim fotografijama nekog sasvim oigledno poasnog voda francuske vojske sa potpisom ,,0ficiri JSO na obuci" (Ijudi imaju francuske uniforme i oruje i dre francusku zastavu...). Takvi povremeni ispadi sa

medijskom glorifikacijom i glamurizacijom JSO i Legije lino nastavie se, da bi kulminirali poetkom 2003, na ta cemo doi. Mnogo kasnije (24. februara 2004, u ve pomenutoj emisiji ,,Kaiprst" radija B-92) Zoran Mijatovi e rec'i i sledee: B92: ,,Sada kada se setite pobune 'Crvenih beretki', da li mislite da je to promenilo mnogo stvari u Srbiji, i u politikom smislu i u bezbednosnom?" Mijatovi: ,,Na neka dogadaje sigurno je imalo uticaja. I mogu da podsetim na jednu bitnu stvar koja e iza toga da ide, da godinu dana kasnije resor Slube dravne bezbednosti izlazi iz Ministarstva unutranjih poslova i praktino ulazi u funkciju kriminalnog klana. To je posledica. Tom slubom manipuliu upravo Legija, Bracanovi i ljudi oko njega, to e finale imati u ubistvu premijera." Ova Mijatovieva formulacija -,,izlazi iz MUF' pa ,,ulazi u funkciju kriminalnog klana" - direktna je optuba protiv naslednika na elu Slube, grenog Andrije Savia i vetog Milorada Bracanovia, ali i protiv Vlade Srbije i njenih organa i tela: Javne bezbednosti MUP Srbije na elu sa gen. Sretenom Lukicem i Saveta za dravnu bezbednost Vlade Srbije kojim je po funkciji predsedavao premijer Djindji; ta dva organa stekla su i drala formalnu nadleno nad Jedinicom za specijalne operacije sve do njenog rasputanja. Postavljanje Milorada Bracanovia na me-J sto zamenika naelnika Resora dravne bezbednosti i kasniji njegov ostanak na mestu zamenika direktora Bezbednosno informativne agencijftj (BIA), slube slednice DB, pokazace se kao kobno. Sledi navod iz izvetaja Koraeve komisije (Komisija za ispitivanje sistema obezbedenja predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Djindjia; str. 19); ,,Milorad Bracanovi, radnik Centra Resora dravne bezbednosti Beograd, rasporeden je 1. januara 1997. na mesto naelnika Odelenja kontraobavetajne, obavetajne i bezbednosne poslove u JSO - Resor dravne bezbednosti MUP Republike Srbije. Dana 11. februara 2001. godine rasporeden je na radno mesto pomonika komandanta za bezbednost. Time se jedan od rukovodeih Ijudi za bezbednost JSO na na poloaju oveka koji ima pun uvid u tehnike mere koje primenj| je RDB. Komisija ne raspolae injenicama koje bi ukazivale u koj meri je postavljenje MiLorada Bracanovia za naelnika Sedme uprave RDB (Tehnika uprava; prislukivanje, jednom rei) uticalo na uspenost, odnosno neuspenost rada MUP Srbije tokom 2001. godine, sebno u vezi borbe protiv onih oblika kriminala gde je postojala gunost uea delova JSO". Bracanovic je, dakle, sa mesta kontraobavetajnog analitiara za ski istok u CRDB Beograd (ime se tamo istakao - ne zna se) premeten u JSO 1997. Odatle je 2001. doao na mesto naelnika Sedme, litiki najosetljivije, uprave RDB, da bi onda postao zamenik nael Slube novembra te godine. Goran Petrovi tvrdi da je ,,Bracan" na mesto postavljen na Djindjievo insistiranje, a uprkos Petrovicevom i Pajatovievom protivljenju. Re je o oveku od apsolutnog poverenja Milorada Ulemeka Lukovica Legije, to nikada nije bilo sporno. Ve oficir bezbednosti JSO imao je, sasvim formacijski, pristup svim licima i informacijama cele Slube: sve mu je stizalo na sto, ukljucujuci i dnevne izvetaje Javne bezbednosti togod o tome priali

Mijatovi i drugi koji tvrde da Dravna bezbednost nije imala ni uvid, ni interes za opti kriminal. Pa kae Mijatovic (februara 2004, za B-92): ,,Ja sam za Spasojevica i Kuma prvi put uo kada su uhapeni u parizu i ovde ekspedovani. Prvi put u ivotu. Zato? Zato to Sluba dravne bezbednosti nije koncipirana tako da radi sa takvim Ijudima". Tvrdnja da ,,Sluba nije koncipirana tako" jednostavno je apsurdna: jo od 1990. Dravna bezbednost MUP Srbije (a mnogo pre toga i Sluba dravne bezbednosti Saveznog SUP, koju je MUP Srbije apsorbovao u sebe) angauje kriminalce za ,,posebne poslove". Uostalom, ima vie iskaza svedoka u kojima se tvrdi da su Duca, Cume i jo neki li-kovi iz Surina dugo, do 2001, imali legitimacije MUP, sa serijskim brojevima Dravne bezbednosti (u to vreme slubene legitimacije bile su iste za ceo MUP, ija je DB bila deo). Tokom akcije ,,Sablja" ispostavie se da su kriminalci bili uveliko angaovani po saradnikim li-nijama Slube da rade razne stvari: od pokuaja ubistva Vuka Drakovia u Budvi, pa do saradnje u hapenju i ubistvu Ivana Stambolia i ubistvu Slavka uruvije. Uostalom: za koga su radili eljko ,,Arkan" Ranatovi, Milorad ,,Legija" Ulemek Lukovi, eljko ,,Maka" Maksimovi, Vlada ,,Japanac" Jovanovi, Dua, ume, braca Simovii i ostali Surinci i Zemunci? Ilo je i obrnuto: za koga su radili Legija, Zoran ,,Vuk" Vukojevi, Saa ,,Pele" Pejakovi, Zvezdan ,,Zveki" ili ,,Zmija" Jovanovic, eljko ,,Zmigi" Tojaga, Nenad ,,Skene" Sare i jo itava gomila pripadnika JSO i drugih policijskih agencija? Za organizovani kriminal u Srbiji, hvala lepo. Re je o uzajamnom proimanju policijsko-bezbednosnih agencija i organizovanog kriminala, onome to je ministar Mihajlovi nazvao ,,srastanjem", a radi sticanja protivpravne materijalne koristi sebi i drugo-me. Treba samo pogledati kako se personalno preklapaju zloinake grupacije iz MUP i Dravne bezbednosti sa zloinakim grupacijama iz Surina, Zemuna i drugih lokaliteta, a u zajednikim kriminalnim poduhvatima. U takvoj situaciji kljuno je pitanje: ko koga kada i u kom poslu kontrolie? Kome e Milorad Bracanovic i njegov naslednik u JSO Veselin Lei dostavljati kljune podatke Dravne i Javne bezbednosti o policijskim operacijama i saznanjima o organizovanom kriminalu, podatke koji im svakodnevno stiu na sto: samo Legiji i njegovom nasledniku Gumaru Mariiu, ili i umetu i Dui -ili poslednjoj dvojici preko prve dvojice? Poetkom 2002, dakle, sve je ne moe bolje biti: JSO je opstala i popravila vrednost svojih akcija na srbijanskoj politikoj sceni; Zemunci i Surinci su sreni i zadovoljni, ume na svojoj maini i dalje broji Duine pare; maine ,,Difens rouda" asfaltiraju naveliko; lova pljuti, Cume kupuje bitumen na veliko u Rusiji. Ima to par detalja koji sreu kvare: prvi je problem sa ubistvom Momira ,,Gavre" Gavrilovia, poznatog i kao ,,pukovnik Peri" (van teritorije Republike Srbije, a u sastavu ,,Crvenih beretki"), visokog funkcionera RDB i Mijatovievog ,,klasia". Gavrilovi je ubijen 3. avgusta 2001. uvee, posle popodnevnog razgovora sa savetnicima predsednika SR Jugoslavije: Radetom Bulatoviem (tada savetnikom za nacionalnu bezbednost, togod to znailo i dananjim direktorom BIA) i Gradimirom Naliem (za Ijudska prava), a uz uee efice Kabineta predsednika, Ljiljane Nedeljkovi. Oko deset uvee, Gavru su nepoznati poinioci ubiliij orujem kalibra 7,65

mm sa priguivaem (najverovatnije M-84 ,,korpion") u Novom Beogradu, praktino ispred kue gde je stanovao. Od toga je odmah nastao politiki skandal, jer je Demokratska stranka Srbije na sav glas optuila nepoznate snage da su Gavrilovica likvidirale zbog toga to je, navodno, predao Kabinetu Vojislava Kotunicc ,,dokumenta koja teko optuuju Vladu i Demokratsku stranku" za korupciju i sve najstranije. Posle je ispalo da nikakvih dokumenata bilo, ali i da su se vodili razgovori o kadrovskoj politici u Dravnc bezbednosti i o moguem povratku Gavrilovia u Slubu - izmedu ostalog. Pri izlasku iz Palate federacije toga dana, Gavra je sreo Zlatka Renia, kolegu iz DB; na Radnievo pitanje ta e on tu, Gavra kae ima anse da se vrati u Slubu, pa je o tome razgovarao... Beba Popovi kazae kasnije (januar 2005.) da su Gavra i njegovi saradnici donosili dijagrame nove strukture slubi bezbednosti i da je Jovica Stanii poeo da podgreva svoje stare ideje o jedinstvenoj slubi koja bi obuhvatala sve dosadanje, civilne i vojne. Reakcija MUP Srbije bila je takode neoekivana: kapetan Dragan Karleua iz Kriminalistike policije optuio je na jednoj pres-konferenciji Gavrilovia da je ,,umean u neka ubistva i u trgovinu drogom; da je otimao Ijude, imao privatni zatvor gde ih je muio" itd. Uostalom, od tada i poinje eskalacija uoptenih optubi DSS pro-tiv Vlade za korupciju, kriminal itd. Istovremeno, unutar vodstva DSS i u Kabinetu Predsednika javlja se atmosfera pojaanog straha i nepoverenja prema ostatku DOS. sve se vie pria o prislukivanju ne samo Kabineta, nego i stanova i telefona. Ponuda MUP Srbije da njihovi tehniari (verovatno najsposobniji stmnjaci za to u ovoj dravi) pro-vere Kabinet odbijena je, kae ministar Mihajlovi. Valjda zato to ministar nije iz DSS. Strahovi i slatka jeza tipa ,,jao, svi nas pijuniraju i mrze" uskoro se fokusiraju na Demokratsku stranku i njene kadrove u Vladi. Naravno da je polemika oko sluaja Gavrilovi samo doprinela takvoj atmosferi: u atmosferi opsadnog stanja u Kabinetu strahovi su se uvecavali povratnom spregom i doli do ivice paranoje. Nita neuobiajeno za ponaanje uskih i zatvorenih grupa pod pritiskom. Istraga oko ubistva Gavrilovia dovela je u meduvremenu do novih neprijatnosti. Ispalo je da su se Zorica Radovi, supruga Predsednika, pokojni Laslo Sekelj, filozof ovdanji i gen. Marinko Kresoja (bivi ef policije u Novom Sadu) nali sa pokojnim Gavriloviem u prostorijama Instituta za evropske studije da razgovaraju o ovome i o onome. Ni taj Institut nije sluajno to: izvestan broj saradnika i simpatizera Predsednika regrutovan je odatle, ukljuujui i sveprisutnog u poslednje vreme Miu Durkovia. Laslo Sekelj je prvo demantovao to informaciju (po-tie od udovice Gavrilovi), da bi je sutradan Marinko Kresoja potvrdio. Sama stvar nije strana: svakoga, pa i gdu. Radovi, inae pravnika, veoma bi zanimalo da porazgovara sa Ijudima poput Gavrilovia, ali i poput Kresoje; oni svata znaju. Nezgodno je to to je ispalo da se razgovaralo o ,,kadrovskoj politici u MUP sa ovekom koga MUP sumnjii - prekasno, dodue, suvie prekasno -za umeanost u teke zloine. U jednoj stvari DSS je u pravu: ta bi se doznalo da je Momir Gavrilovi bio uhapen za ivota; i zato nije bio uhapen za ivota? Sta je to Sluba o njemu doznala tek tada, a nije mogla da dozna na vreme? Za ubistvo Momira Gavrilovia policija je kasnije osumnjiila Ljubiu Buhu Cumeta i nekog Dragana ,,Teu" Nikolica, ali do kraja 2004. ta je krivina prijava ostala veoma

klimava i bez dovoljnih dokaza, kako su autoru rekli u Republikom tuilatvu; krajem aprila 2004. istraga je okonana i predmet poslat tuilatvu, koje nije postupilo, jer tu oigledno nije bilo niega. Uprkos jasnim indicijama o ulozi Jovice Staniia u tom poslednjem segmentu Gavrine biografije, niko se za ovo nije zainteresovao. Tenzije izmedju DSS, Kotunice i njegovog Kabineta s jedne - i Vlade Srbije, s druge strane, eskalirae kasnije do zaista preteranih razmera: U tome e znaajnu ulogu odigrati brzopletost i specifino labavo shvatanje zakonitosti, procedure i politikc taktike unutar Demokratske stranke i izvesnih delova Vlade, ali i paranoja unutar DSS koju su paljivo negovali i podigli na rang ideologije Rade Bulatovic, Ljiljana Nedeljkovi i gen. Aco Tomi, budui naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba Vojske Jugoslavije. Ostatak DSJ samo je pratio partijsku liniju s vrha, kako je ko znao; Aleksandar Tijani se u tome isticao, grmei okolo protiv Cede (Jovanovia), Bebe (Popovia) i Gorana Vesia - kao da su ta trojica uzrok vaskolikih nevolja. Jedan deo iskaza ede Jovanovia pred anketnim odborom Skuptine Srbije posebno je iritirao to ekipu: ,,Bio sam u CZ i kod Rada Markovia", kae eda; kae njei Rade Markovi da ne razume odakle on u zatvoru zbog odavanja slubene tajne, kad je ,,lina dosijea DB o Djindjiu, edi, Mihajloviu" celom DOS dao gospodji Ljilji Nedeljkovi, efici kabineta predsednika Vojislava Kotunice; dao joj je i podatke DB o ubistvu Slavka uruvije, ,,zbog ega je istraga u tom predmetu dovedena u bezizlaznu situaciju", kae Ceda Jovanovi. On pritom te tvrdnje argumentuje sudskom prcsudom u predmetu odavanja slubene tajne, a protiv Rada Markovia i drugova. Dok su oni tako jedni druge mrzeli (DSS demokrate i Vladu) i prezirali (DS Kotunicu i DSS) -gangsteri su gledali svoja posla. ume je asfaltirao, a Dua i Legija su ubijali konkurenciju (videti poglavlje ,,Legalisti") i otimali bogatae za debeli otkup (videti poglavlje ,,Duca"). Nisu samo oni koristili priliku: generali Neboja Pavkovi i Aco Tomi polako su se uglavljivali u procep izmedu Predsednika SR Jugoslavije koji im je bio vrhovni komandant (i njegove DSS) i Vlade Srbije od ijeg budeta su iveli (jer Crna Gora nije plaala nita), manipuliui jedne protiv drugih. Milorad Bracanovi, zamenik naelnika RDB i kasniji zamenik direktora BIA, radio je to isto, ali za raun Duce Spasojevia i Milorada ,,Legije" Ulemeka Lukovia. Ubistvo Momira Gavrilovia eksploatisano je po obe te linije (vojne i udbake) radi dizanja napetosti u DSS i Kabinetu, sve vodei rauna da se ime Jovice Staniia sluajno ne pomene. To se Neboja Pavkovi preigrao, to jest igrao je ,,tropa", pa ga je Kotunica smenio im je primetio da se ,,pobednik nad NATO paktom" suvie njuska sa Djindjiem. Vojislav eelj poeo je sa eskalacijom napada na Djindjia, na svoj uobiajeno bezoan i bezobrazan nain: ,,Dindi stoji iza svih mafijakih ubistava u Srbiji", rekao je Vojislav Seelj na konferenciji za novinare 21. februara 2002. i optuio DOS da ,,sistematski prikriva razreenje" ubistva biveg saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovica, biveg predsednika Predsednitva Srbije Ivana Slambolica i druga politika ubistva. ,,Djindjieva banda je ubila Ivana Stambolica, organizovala atentat na Ibarskoj magistrali i atentat na Vuka Drakovia u Budvi... Djindji je direktni produkt najvee mafijake kriminalne bande koju ine Stanko Suboti Cane, Filip Cepter, Jovica Staniic, Franko Simatovic Frenki i Mihaij Kertes.

Djindji je njihovo edo", kazao je Seelj. Kulminacija tih sukoba nastupie u leto 2002. na nain komian, slabouman i sasvim primeren pameti umeanih aktera: tada je, sa godinu dana zakanjenja, detonirana afera ,,etvoroilni kabl", zvana jo i ,,pijana junska no 2001.". Ta budalatina zasluuje krace podseanje: gen. Neboja Pavkovi, na smrt uvreden smenjivanjem sa mesta naelnika Generaltaba, objavio je na sva usta kako je godinu dana ranije malo falilo da operativci Uprave bezbednosti Generaltaba VJ na silu upadnu u prostorije Bi-roa za komunikacije Vlade Srbije (Kralja Milana, kod ,,Beogradanke"). Koalicija DOS smesta je osnovala anketni odbor u Skuptini i zabava je poela. Ispalo je da su se u noi izmedju 4. i 5. juna 2001. u Kabinetu (predsednika SR Jugoslavije Vojislava Kotunice) podnapili Ljiljana Nedeljkovi, Gradimir Nalic i Aco Tomi. Nastavak, to jest rekonstrukcija sa sednice Anketnog odbora, sledi: Pijana junska no 2001. ili etvorozilni kablovi. Gen. Pavkovi (sa marametom u gornjem depu sakoa), ve debelo uveban u javnim nastupima jo od 1999, izveo je svoju taku kao stari rutiner: prvo je proitao svoje pismo Organima, a onda ispriao ta je bilo. E, sad, to se pria deli na dva segmenta: prvi, kritini, deo je onaj posle ponoi 5. juna, pa do oko 01:30, deo koji se odvijao u Kabinetu predsednika, u Palati federacije, o emu je eleo javno da govori samo Neboja Pavkovi; drugi, nesporan, deo je sastanak u Upravi bezbednosti VJ, u staroj zgradi Generaltaba u Kneza Miloa, u potkrovlju, od 01:30 do posle tri izjutra, za koji ima vie svedoka. Gen. Pavkovi, medutim, nije bio u stanju da objasni nekoliko stvari vanih za funkcionisanje Vojske Jugoslavije: zato je, na primer, toliko dugo tolerisao kontakte gen. Ace Tomia sa Kabinetom Kotunice, a mirao uobiajenih -i obaveznih -procedura (da svaki kontakt ide uz odobrenje naelnika GS); zato je dopustio neobjanjiva prevremena penzionisanja niza generala u leto i jesen 2001. i jo manje objanjivo postavljanje Aca Tomia za naelnika Uprave bezbednosti? Preko svega toga tadanji naelnik Generaltaba preao je bez rei, a tada je umeo da kuka kako se Generaltab, ,,taktiki nosilac" svega -nije pitao... Jedino logino objanjenje bilo bi da je vie gledao na odnos snaga, to jest na budunost sopstvene karijere, nego na interese Vojske i drave. Tri generala, uesnici sastanka u Upravi bezbednosti te pijane junske noi, bili su mnogo precizniji i uverljiviji. Milan Dakovi, tadanji naelnik Uprave bezbednosti, bio je gorak i donekle postiden, kao i gen. Milan Simi, tada naelnik Uprave za moral GS; gen. Aleksandar Vasiljevi bio je precizan i hladan. Njihovi su iskazi podudarni, mada razliiti u tonu i intimnom doivljaju istog dogadaja; sve u svemu daleko od bilo kakvog ,,Raomona" - bar dvojica od njih su perceptivni i analitiki umovi. Osim toga, sva trojica govore iz svog poloaja penzionera (VasiIjevic je ak bio dvaput penzionisan), koji ih ini skoro sasvim nepristrasnima. Deo u kome su i bili malo pristrasni samo je bio od koristi Komisiji, jer je relativizovao neke Pavkovieve preterane tvrdnje, svodei biveg naelnika Generaltaba na njegovu stvarnu meru: njih trojica mu oigledno nisu oprostili oportunizam i politikantske ambicije. Iz sva tri iskaza -generala Dakovia, Simica i Vasiljevia ispreda se konzistentna verzija dogadaja u Upravi bezbednosti VJ, od pola dva do pola etiri izjutra 5. juna 2001.

Onako iza sna bunovni i pro-budeni u nedoba, sakupljaju se generali u onom potkrovlju stare pseudobarokne zgrade Generaltaba u Kneza Miloa 9; po hodnicima se, jedva ekajui neku akciju, motaju nervozni i nadrndani specijalci ,,Kobri" koje je uzbunio Pavkovi. Aco Tomi uti i mudro razmilja. Kad su se svi pozvani skupili, Pavkovi im pria ta je bilo kod Kotunice: i njega je probudilo i pozvalo; kad tamo -prisutni su Aco Tomi (samoinicijativno, bez znanja svog naelnika Dakovia), Gradimir Nali, Ljilja Nedeljkovi i Vojislav Kotunica. Gradimir Nali objanjava da u izvesnoj kui ima izvesna agencija odakle se prislukuje Predsednik. A kako to, pita Pavkovi; putem etvoroilnog kabla, kae Nali i da se to odmah noas rei; Aco Tomi mudro uti, Ljilja Nedeljkovic jede sendvi, a Kotunica razmilja; svi su neto ,,konzumirali", ini se naelniku Generaltaba. U Predsednikovom prisustvu, nastavlja Pavkovi, Nali ,,zahteva" da se izvesna zgrada zauzme silom i ,,to rei"; Kotunica uti. Pavkovi i Aco Tomi odvojenim vozilima idu u Upravu i usput Pavkovi nareduje da se probude i pozovu ostali uesnici. Nastaje pomalo neugodna situacija, za koju sva tri generala koji su svedoili kau da je bez presedana: ef drave da trai upad u zgradu za koju se ispostavilo da je deo Vlade, na brzaka i u ova doba noi... Nit' ko zna gde je to tano, niti ta unutra ima, niti uva li to neko, niti zato uopte. Poinje diskusija u kojoj ozbiljni Ijudi i iskusni pro fesionalci postavljaju Aci Tomicu logina pitanja, na koja on ,,odgovara krto i preko volje" (Vasiljevi). Zato odmah? (,,Mora".) Sta je ta-ko vano? (,,Drava je u pitanju".) Kakvim podacima raspolaemo? (,,Nikakvim".) Imamo 11 zakonsko pravo? (,,Nemamo".). I tako dalje. Onda alju u izvidnicu 'puk. Stojana ,,Kljaju" Kljajia, komandanta ,,Kobri" (specijalne antiteroristike jedinice Vojske) i jo dva-tri specijaK ca. Ovi kau da je to u Kralja Milana 36, da ne znaju ima li i civilnih stanova, da je dole zakljuaano i ima uvar, da su na spratu moda jo dvojica iz VI uprave DB (osiguranje lica i objekata) i da na nekim spra^ tovima gori svetlo. Procena za upad je negativna: prevelik rizik, nesagle-dive posledice ako nita ne nadu, ali i ako nadu, mogunost da padnft I krv i uopte orava posla. Aco Tomic ima ideju da nadu Vladimira ,,B* bu" Popovia, pa da ih on uvede, zna on jednog vodnika koji mu je kora*1 ija u istoj zgradi, pa ce ga zvati. Posle je ispalo da taj vodnik zna neH^ kog drugog Popovia... Aca Vasiljevi onda predlae da oni zovu KatM^J net, radi dopunskih informacija. Tako i biva, pa se ubrzo pojavljuje da Nali: odmah' s vrata kae ,,ta je, generali? Ja ve pomislio da je datak izvren". Osim toga se ali da ga je neko pratio usput. Tada se stvari zaotravaju: Nali, prvo Ijubazan prema gen. Vasilj viu, uskoro poinje da se nervira zbog njegovih pitanja. sve ee tee autoritet Kabineta, da bi zavrio sa pretnjom: ,,Ako se zadatak izvri, propada zajednika drava, a vi (Vasiljevi) cete zavriti u gu!". Onda se okree gen. Pavkovicu i zahteva da mu ovaj podnese smeni izvetaj odmah sutra ujutro. Pavkovic odvraa da e izvetaj podneti Predsedniku. Nali odlazi jako Ijut. Prisutni dolaze do zakljuka da je najbolje otici u krevet i to pre zaboraviti celu to blesavu epizodu dostojnu Montija Pajtona i ,,Leteeg cirkusa". Gen. Milan Dakovi imae, dodue, posle par sati spavanja, ponavljanje tog komara: kad je oko sedam izjutra pozvao telefonom Acu Tomia, svog zamenika, da ga pita dobro ta to bi i ta cemo sad s tim, ovaj mu je odgovorio ,,Nita, ionako je Aca Vasiljevi ve kontaktirao sa Dindiem i sve provalio...". Sudei po reakcijama iz DOS i

Vlade i po reakciji gen. Vasiljevia -ini se da je to bio elegantni izgovor Aca Tomia da celu priu na brzinu sahrani i da se sve to pre zaboravi. Jo jedan detalj iz prvoga dana svedoenja pred Anketnom komisijom privlai panju: izgleda da je Aco Tomic pre te pijane junske veeri na svoju ruku, bez znanja puk. Branka Vulanovia (naelnik Kontraobavetajne grupe Generaltaba; 10. KOG), kontaktirao njegovog pot-injenog, ppuk. Svilara, tehnikog eksperta, a na istu temu etvoro ilnih kablova i moguceg prislukivanja. Iz svedoenja tri generala da-de se naslutiti da je puk. Svilar pokuao da prui mlaku podrku Aci Tomicu te noci; naime, izgleda da je podatak koji je pokrenuo aferu, pria da kako je kriom i pod policijskom zatitom povlaen nekakav etvoroilni kabl od zgrade Biroa za komunikacije u Kralja Milana, pa do Telekomunikacionog centra u Katicevoj (TKC), potekao od neke Svilarove saradnike veze, kakvih on verovatno -i sasvim legitimno, uostalom -ima u tim krugovima majstora za telefone. Svedoenje Zorana Djindjia pred tim Anketnim odborom bilo je znaajno za kasniji razvoj osve prie: Dr. Zoran Djindji, premijer Srbije, bio je kruna rada Komisije: svedoio je skoro tri sata, glatko i sa oiglednom sveu o spektakularnoj medijskoj prilici. Tad ili nikad ukazala se ansa da progovori o svemu to ga svrbi, a u vezi je sa Kotunicom i DSS. U poetnoj kontraobavetajnoj analizi objasnio je da Kotunica nije imao nikakvih osnova za sumnju da ga neko prislukuje, jer su svi podaci za koje se Predsednik alio da su procurili u javnost bili nesporni i dostupni irem krugu ljudi, a nisu bili smatrani za tajnu ni po kom osnovu. Dinti je iskoristio priliku i da javnosti rasvetli misteriju sa fotografijama oprotaja Slobodana Miloevia prilikom odlaska u Hag: njih je, kae on, snimio radnik Slube i plasirao ih onda na komercijalnoj osnovi, to je, kae opet on, imalo ulogu u kasnijem smenjivanju Gorana Petrovia i Zorana Mijatovia sa ela RDB (Danas znamo da je upravo Mijatovic dao Nedeljnom Telegrafu te fotografije; M.V.). Doktor je onda optuio DSS i Kotunicu za sistematsko proizvodenje afera i opstrukciju Vlade i Skuptine; za sedenje i nerad, ali i za saplitanje DOS na svakom koraku; to je potkrepio iscrpnim ilustracijama, vec poznatim javnosti. Naroitu panju dr Dindi posvetio je Vojsci Jugoslavije i njenoj Upravi bezbednosti: da skratimo -izrazio je svoje uas nad okolnou da je gen. Aco Tomi naelnik te Slube. U nekoliko spretnih aluzija i metafora Doktor Svih Nauka stavio je do znanja da je Uprava bezbednosti instrumentalizovana, politizovana i pretvorena u organ DSS i Kabineta. U delikatna pitanja -zato je DOS najednom bio protiv smenjivanja Pavkovia, a od 6. oktobra do prekjue je vritao da ga treba smeniti itd. - Doktor nije ulazio. Drama u Surinu Dok su se oni bavili etvoroilnim kablovima, ko je koga infiltrirao, a ko prislukivao -na najveu sreu svih radnika svih slubi bezbednosti -kontraverzni bizmismeni" (kako sebe naziva Ljubia ,,ume" Bu-ha) iz Surina, Zemuna i Kule imali su mnogo pametnija posla. Izmedu Cumeta i njegovog tienika Due dolazi polako do hladenja odnosa. Razlog za to izmie i dan-danas, jer niko od aktera nee da se o tome izjasni: zna se samo da se odnosi naglo hlade. Jedna teorija kae da je do sukoba dolo iz razloga strateko-koncepcijskih: Dua nije odobravao umetove ambicije da se legalizuje i

povue iz organizovanog kriminala (u privredni kriminal, dodaemo), jer je tako ostao bez uline infrastrukture za prodaju i razradenih veza za nabavku narkotika. Neki kau da je Dua smatrao kako bi trebalo da bude suvlasnik u operaciji ,,Difens roud", s obzirom na poreklo imovine, ali da ga je ume hladno odbio, pa odatle sukob. Neki drugi, pak, misle da je do sukoba dolo zbog Duine ambicije da se doepa koncesija za pumpe i motele pored budueg autoputa Beograd-Novi Sad-Subotica; zvui logino... U jednom trenutku Dua i Kum bili su uvereni da je Cume javio policiji za njihov put u Pariz, jer su mislili da je jedini on znao za to. Bilo kako bilo, Legija je podsticao taj sukob, jer ,,Cumeta nije mogao da vidi oima" (svedok saradnik Zoran ,,Vuk" Vukojevi): za Legiju, gradskog mangupa, Cume je bio seljaina iz Surina i primitivac. Druga kola miljenja ukazuje na maltene poremecaj linosti kod Due Spasojevia: taj gladni i bezobzirni dodo iz Medvede osilio se toliko da je hteo sve -i to odmah i po svaku cenu. Sadistiki ubica i inteligentni planer hteo je, uz podrku idealnog partnera Legije i njegovih Ijudi u JSO i Dravnoj bezbednosti, da postane capo dei tutti capi : ne samo neosporni lider organizovanog kriminala u Srbiji, nego i jedini veliki igra. Igra sa politikim ambicijama pritom: ,,Vuk" Vukojevi kazae u istrazi da je Dua zamerao uraetu to ne shvata kako je ,,politika bolji posao od kriminala" - i asfaltiranja, dodaemo. Posle ubistva Zeljka ,,Arkana" Ranatovia (januara 2000.), nije bilo nikoga dovoljno monog da ga u tome sprei; Dua e se vie puta hvalisati pred svojim vojnicima da je dobio ,,dozvolu Dravne bezbednosti", tj. Radeta Markovia, da ,,oisti Beograd" i ubije koga god treba. Posle e se pokazati da je bio u pravu: u ,,ostavinskqj raspravi" posle Arkanove smrti u ubistvima nerasvetljenim do 2003. stradao je ,,krem" beogradskih kriminalaca. Ostao je ume, bivi zatitnik, ortak i prijatelj, a sadanji konku-rent u nekim poslovima i mogui opasan svedok. ume je - kako e se ispostaviti - znao svata, ako ne i sve, o Ducinim i Legijinim poslovima od poetka, pa do 2002, a tih je poslova bilo mnogo i veoma gadnih: od dva atentata na Vuka Drakovica, preko mukog ubistva Ivana Stambolia, pa do sasvim komercijalnih poduhvata kakvi su otmice bogataa za otkup, trgovina drogom i manje znaajna ubistva konkurenata. Cumetu se nije dobro pisalo. Prvi znak da neto nije u redu bila je drama dostojna Sekspira koja se odigrala u Surinu u prolee 2002: Cume je tvrdio da su Duca i Legija nagovorili njegovu enu Ljiljanu Buhu da mu uspe otrov u neki sok koji je pio. Kau da je Cuminica vec bila veoma ljuta zbog Cumetovih valeracija i neke vanbrane dece, pa da je nije bilo teko nagovoriti. Otrovanog umeta odvoze iz Surina za Beograd, a on zove mobilnim telefonom - koga drugog nego svog druga Neboju Pavkovia. Njih dvojica sreli su se u Surinu, a na temu ljubavi prema trkaim konjima koju dele sa edom Jovanoviem, Dragoljubom Markoviem (,,Krmivoprodukt") i jo nekim linostima iz politikog i javnog ivota. Naelnik Generaltaba nareduje da se njegov drug Cume smesti na Vojnomedicinsku akademiju, za ime nije bilo nikakve potrebe, jer VMA ionako jedina ima stalnu i deurnu toksikoloku slubu u koju donose sve pacijente sa simptomima trovanja; kako vojne, tako i civilne osiguranike. ume se - samo zahvaljui inae sjajnoj ekipi toksikologije VMA, najboljoj u ovora delu Evrope - jedva izvukao posle velikih komplikacija. To nastaje problem, jer naelnik VMA, gen. dr Zoran Stankovi ne moe da podnese gangstere iz umetovog obezbedjenja u svojoj bolnici. Gen. Pavkovic

poputa i dolazi do kompromisa umeta do otputanja sa VMA uva vojna policija. ume se vraa kui zamiljen. Jo nije uveren da li se otrovao sluajno, ili... Cume ne miruje: nije on mali glodar u beogradskom podzemlju; Aprila meseca 2002. sa etrdesetak Ijudi naoruanih automatskim pukama zauzima zgradu TV ,,Pink" zbog jedne vesti u emisiji ,,Infotop" izvesna novinarka objavila je prilog koji umeta potpuno pogreno stavlja u vezu sa nekakvim vercom viskija. Cume hoe u program, uvo; pravi scene, dri taoce i uopte je po svom obiaju nepodnoljiv. Neko to javlja u Vladu; Beba Popovic zove edu Jovanovia; eda zove Zorana Djindjica koji se zatckao u Frankfurtu. Iznervirani Djindji kae da zovu Milana Obradovia, naelnika GSUP Beograd, da ,,to zauzme i pobije ako treba"; dosta mu je i umeta i svih njih. Milan Obradovi zove svog ministra Duana Mihajlovia, koji se koleba i ne zna ta bi. Afera se konano smirila zahvaljujui posredovanju Bebe Popovica i Dragoljuba Markovia i ume se pokupio natrag u Surin, po principu ,,nema veze" i ,,ljudi smo, dogovoricemo se" itd. Beba Popovic kae da su kasnije sravnili podatke i da je ispalo da je umeta na taj prepad ,,napalio Dua, tvrdeci da Vlada Srbije vodi hajku protiv umeta" preko ,,Pinka". Tih dana Legija opet pravi haos po Bcogradu: slavi rodenje deteta po arijskim kafiima kakav je ,,Que pasa"; puca okolo, zarobljava policijske patrole, tera ljude da piju i da mu ljube majicu sa likom Radovana Karadica. Kada se taj problem pojavio na Savetu za dravnu bezbednost, Duan Mihajlovi nije umeo da objasni odakle Legiji oklopna vozila i obezbedenje aktivnih radnika MUP. Ima to jedno mogue objanjenje: Legija je naredio Gumaru Mariiu da ga JSO obezbectuje, a niko se nije usudio da pita ni zato, ni kako, niti na osnovu ega; svi su se plaili. Tako je na kraju i ispalo. Onda su u leto 2002. Legija lino i njegov ovek iz JSO Sretko Kalinic otili u Zemun Polje da ubiju Curneta, koji je tog jutra, 2. avgusta iao na teren svoje firme ,,Difens roud". Poneli su automatske puke sistema Kalanjikova (M-70) sa priguivaima, ali nisu bili svesni da su u JSO dobili i odgovarajucu municiju za njih, takozvanu podzvunu. Taj metak ima smanjeno punjenje (i odgovarajucu auru, sa debljim zidovima i smanjenom zapreminom baruta) i ne moe da repetira zatvara puke, pa se on mora repetirati rukom za svaki hitac. Legija, iji je posao bio da ubije umeta, zbunio se, mislei da mu se puka zaglavila; Sretko je postupio logino, repetirao puku rukom i pucajuci ubio Ivicu Nikoiia, Cumetovog telohranitelja. Cume je pobegao, koristei neke jarkove i zaklone u koje je skakao kao antilopa. Toliko o ,,strunosti i profesionalnosti" Crvenih beretki. Posle su na licu me-sta nadeni ivi, neispaljeni meci iz Legijine puke. Akcija ,,Svedok" Cume je shvatio da je situacija postala veoma nehigijenska i, kako sam kae, 3. avgusta 2002. diskretno se udaljio. Nije to, medutim, bi-lo tako jednostavno... Naime, Cume jo od 5. oktobra 2000. pokuava da se ugura blie vlasti, ali Zoran Dindic ga sistematski izbegava. Beba Popovi kae da ,,poto Dragoljub (Markovi) stalno zapomae i ima neke vesti o 'ivotu i smrti', Zoran me moli da ga ja vidim i sasluam i procenim je li to vano ili ne. Tako se ja tokom prolea i leta 2001. vidjam sa umetom u 'Spektri' ili kod Dragoljuba; tako se uspostavlja ta, da kaem, 'bliskost', koja e kasnije,

2002. godine, postati tako vana. ume u tim razgovorima uglavnom pokuava da lobira za razni olo: 'Zovite Jovicu! On je glavni, a plai se Haga! Batice (Cumetova uzreica): ko dri mafiju dri vlast! Eto Slobe: kad je izgubio nas, izgubio je vlast!'. I sline budalatine. U stvari, ume je pokuavao da se spase, jer su ga Dua, Kum i Legija podseali kako je svojevremeno tvrdio da su 'Zoran Djindjic, Beba Popovi, eda Jovanovi, Goran Vesi' i drugi kao 'niegovi', a sada ti isti hoe da ih hapse, a da su on, Cume i Dragoljub 'glavni krivci'J Tada na kljuna mesta u MUP dolaze novi Ijudi: Milan Obradovi, Nenad Mili, Boro Banjac i drugi, sa ozbiljnom namerom da se tokom 2002. godine poisti organizovani kriminal". To nije ilo lako, jer sve do of ce Milije Babovia i policija i Dravna bezbednost probuene su po tor istom organizovanom kriminalu, ali i politiki. Vlada ima saznanje da Babovia oteli Legija i Dua. Na sastanku u Vladi, Bracanovi se znc i muca: Mnogo jaka ekipa...". Legija se tada ponudio da on odnese novac za ucenu i sve je poelo da postaje jasno. Tada se donosi odluka u Vladi da Zoran Djindj - bez znanja licije - zatrai pomo iz inostranstva. Nemci alju tehniku i strunu pomo, ali uglavnom oko Djindjieve bezbednosti: rade procene ugrozenosti i alju uredaj za neutralisanje bombi sa daljinskim upravljaimi Sudbina tog uredaja tipina je za nas: re je o ometau irokog spektra razliitih signala, smetenom u terensko vozilo, za koje su ljudi obezbedenja zakljuili da je sporo, pa su probali da ga premeste u neki ,,Audi 6"; uredaj su pokvarili i do dana dananjeg ne radi... Sa britanskim kombinovanim timom policije, carine i slubi bezbednosti postie se dogovor za borbu protiv organizovanog kriminala i verca cigareta. Oformljena je posebna jedinica od pet mladih i prove-renih inspektora UBPOK, iji rad je mesecima bio tajna; radili su iz si-gurnih stanova i bez znanja ostatka policije. Plan je ustvari bio jednostavan: radilo se tajno i bez opasnosti da neko bandu upozori; grupa je postepeno bila snabdevana i tehnikim sredstvima, ali - ispostavie se - nedovoljno brzo. sve to lepo poinje u prolece 2002, ali tada eskalira i javna kampanja Zemunaca, Legije i njihovih saveznika protiv Cumeta: Cume kriv za sve; sve je ubio, sve je oteo, sve je opljakao - a mi ostali ni krivi, ni duni. U uem krugu Vlade dolazi se do procene da je Cume ugroen, jer se njegovom eliminacijom reava mnogo problema i sluajeva, a samim tim to je ugroen, on je i potencijalno dragocen. To treba biti svestan da Ljubia ,,ume" Buha nije cveka: tavie, ,,on jeste kriminalac, ali nije ubica i zlikovac kao Duca, Kum i Legija", kako se izrazio jedan svedok na sudu. ume jeste nepodnoljiv karakter: laljiv, spletkaro, siledija, bezobrazan... Ali: ko moe da sve-doi protiv svojih kriminalnih ortaka? Svetac? Teko: sveci se sa takvi-ma ne drue; ne drue se ni normalni ljudi; to moe samo drugi kriminalac koji sve zna i koji tako spasava sopstvenu kou. E, Cumetu se prilika da spase kou ukazala ubrzo. Poto je preiveo trovanje, Cume zove Bebu Popovia i ali da ho-ce da ga ubiju: daje registarske brojeve automobila koje je uoio. Tada nestaje Cuminica, Ljilja Buha i policija Cumeta privodi i sasluava: svi veruju da ju je on ubio; pre nego to e pasti u komu na VMA, Cume je vikao Dui ,,Ubij kurvu!" pred svedocima, a Dua je glumio oajnog ,,baticu" i obeavao da ce je ubiti ako se njegovom ,,batici" neto desi... Iz sluanja umetovih telefona jasno je da ne veruje nikom, osim Bebi Popoviu, jer ovaj

mrzi sve te kriminalce, a posebno Legiju. To je istina: Beba Popovi od poetka ne podnosi Ulemeka i to -za razliku od ostalih u DOS i Vladi -jasno daje do znanja. Ka-a da je na nekoj veeri kod Zepterovih, gde je bio i Djindjic, Legija poeo da maltretira konobara da kako se usuduje da mu nudi meso ,,kad je post!", Beba gubi ivce: ,,A jel' ubijate sredom i petkom, ili se to, ne vai?" pita Legiju, koji ostaje smrznut; Zoran i Ruica smirili su situaciju kroz alu, ali je Legija posle prozivao Popovia: ,,ta je? Nervozan si? Smenjeni su ti efovi?". ume menja miljenje 2. avgusta oko 7:30 izjutra, kad Legija i Beli li pucaju na njega: zove Bebu Popovica odmah i panino mu kae na njega ,,pucaju profesionalci", da hitno zove policiju. Beba preko Sretena Lukia die uzbunu, pokrece se velika potera, ali Legija i Beli su na putu za Kulu; svedoci su istoga dana javili da su njih dvojica uleteli u Centar JSO u velikoj urbi i nervozi, a da ih mesecima nije bilo to; vreme se uklapa. Ministar unutranjih poslova Duan Mihajlovi i njegov zamenik Nenad Milic predlau Popoviu da ode kod umeta: moda je sad trenutak da ga pridobiju. Beba Popovic javlja i Zoranu Djindjiu za pokuaj ubistva umeta: ,,Njegov komentar je bio -'teta!'. Mrzeo ih je sve podjednako, moda umeta i vie ostalih, jer ga je poznanstvo s njim skupo kotalo". Neto kasnije Nenad Mili prenosi svoju molbu i molbu Milana Radovia, naelnika beogradske policije, da Beba ipak ode tamo i da kae umetu da mu je sad ansa da pone da saraduje jer e ga ovi sigurao ubiti. Beba Popovi odlazi u direkciju ,,Difensa", u Zemun oko deset pre podne i na licu mesta eka da se ume vrati iz policije gde je otiao zbog davanja izjave. Ispada da je uvidaj bio traljavo uradjen i Beba upozorava Milana Obradovia da pazi: neko ometa istragu, ume se vraa i pria o detaljima od ranije: pominje srebrnastog -,,Audi" i neke registarske brojeve. Zajedno odlaze u Zemun Polje ali Beba Popovi trai od umeta jasan odgovor: hoe li da saraduje ili nee? ume je jo u oku, ali negira da bi to mogli biti Dua i tvrdi da to mogu da urade samo dve ekipe - Vojska i MUP. To razgovora Bebi se javlja eda Jovanovic i Beba ga moli da dodje odmah. Ceda i Cume nisu razgovarali vie od godinu dana, jer Ceda nije hteo Cumetu da obezbedi dozvolu za noenje oruja, pa se ovaj uvredio. Ceda Jovanovi dolazi i pita Cumeta ko ga je prvi zvao posle atentata; pitanje je sutinsko: onaj ko te namesti, prvi se i javlja. Cume kae da je njegov brat Novak bio kod Due, pa su ga zvali, a Dua se drao: ,,Jebala te politika! Vidi da hoe ti tvoji da te ubiju!". Beba i Ceda mu objanjavaju da su to uradili Duca i Legija i da mu je jedina ansa da saraduje; Cume i dalje ne veruje, ali priznaje da mu je udno to mu se ve mesec dana ne javljaju ni Dua, ni Kum; kao, bili u Junoj Americi, ali se nisu javili ni kad su doli... Ceda Jo-vanovi je jasan: ,,Zna da su Duca i Legija! Kai sve o njima, glava ti je u pitanju!", ali, sea se eda, ume se i dalje koleba. Kau umetu za to neku dvojicu (jo se ne zna da su to Legija i Beli Kalini) da su uleteli u tolc jutros u deset; pitaju ga zato Duca zove Novaka Buhu, brata, da se vide tog istog dana u sedam ujutro -ako ne zbog alibija. Dua je, inae, bio majstor za udeavanje alibija sve do kraja: na dan ubistva Zorana Dindia nametao je alibi kao da je bio sa Ce-com, udovicom Ranatovi; dao joj je ranije jedan od svojih provaljenih mobilnih telefona i preko njega polako slagao prijateljsku priu za alibi raznim bezveznim razgovorima.

Oko dva popodne rastaju se, s tim da e ume jo da misli. Malo kasnije Cume zove Bebu i moli ga da se nadje sa njegovim saradnikom koji ce mu ,,preneti vane informacije". Doao je izvesni Saa Aleks, direktor umetove firme, arijski lik od ozbiljne reputacije (prijatelj vanih policajaca, ali i mnogih drugih vanih ljudi, menader i posver broker) i ispriao da su Cumetu braa Simovii (Milo i Aleksandar) preneli poruku od Duce i Legije: da je to Vojska htela da ga ubije, da je to naredio Aca Tomi i jel' u redu da oni tog istog dana ubiju Acu Tomica? Beba Popovic je to hladno primio k znanju. Sutradan je video beleku iz Dravne bezbednosti u kojoj stoji pitanje: ta Beba radi sa Saom Aleksom nekoliko sati po atentatu na umeta? Postajalo je polako jasno da Bracanovic ima svoje prste u tome: par dana kasnije putao je edi Jovanoviu neke snimke umetovih lupetanja preko telefona. ume je nastavio da razmilja. Dva dana kasnije Cume zahteva hitan sastanak u ,,Spektri", firmi Bebe Popovica. Uz pojaano obezbedenje do sastanka dolazi. Cume nervozno eta i pui: ,,Batice, da li si spreman da uje sve? Pazi: posle ovoga vie nita nije isto. ivot ti nee vredeti nimalo. Oni su jai od vas, policija je njihova, politiari su njihovi. Nije njihov samo Mile Novakovi i vas nekoliko...". Tako je pola sata ocrtavao situaciju, a kada je Beba Popovi pristao na dogovor da ga zatite, Cume kree u priu od skoro pet sati, 0 onome to se uglavnom znalo, ali i onome to jos nije", kae Popovi: ,,Ivan Stamboli, Ibarska magistrala, droga, ubistva,, ratni zloini, Pain i Raa Kneevi, Bulatovi, Aca Tomi i ostali; ime, na svih iz Duine bande, detalji ubistava, sve o otmicama. Da su se posvadali oko otmice Milije Babovia ('Verano motors') jer je Cume.; bio protiv; da zna da su Dua i Legija uzeli pare od Milije Babovia da ubiju umeta i osvete se: po njihovoj prii Miliju je oteo ume, Bagzi, koji je ve preao na njihovu stranu, to bi bio potvrdio. I tako satima", kae Beba. Beleke o tom prvom Cumetovom otvaranju ostaju u uskom kruguj Milan Obradovi, na primer, nije mogao da veruje u Painovu ulogUj verujui i dalje da Pain radi za njega u njihovim redovima. Obavet ni su Zoran Dindi i Duan Mihajlovi. Posle prvih i veoma diskretntf provera, dolo se do procene da ume govori istinu -uglavnom. lo se do odluke da treba hitno doneti zakone za borbu protiv org2 zovanog kriminala, jer bez svedoka-saradnika, dakle zatienih, ne me e se zavriti nita. Tih dana Dua Spasojevic sa 20 automobila punih kojekakvih likt va dolazi u Surin, pred kuu Dragoljuba Markovia, preti mu i pot nje Kotunicu, Gradu Nalia, Acu Tomia itd. 0 tome je ba neformalno Bracanovi obavestio Cedu Jovanovia. Na alost, operativna bezbednost i tajnost nisu se u takvom raspoloenju mogle sauvati, sa probuenom policijom i BIA. Ljilja Buha, saradnji sa Ducom i Legijom poinje da pie svoja uvena pisma i die se galama u javnosti: ak i Kotunica trai da tuilatvo reaguje povodom pisanja ,,Nacionala" i izjava Ljilje Buhe. Tada dolazi do jednog zanimljivog dogadaja o kome govori Ceda Jovanovi: ,,0ktobra 2002, uz posredstvo dva oveka bliska Demokratskoj stranci, kod Zorana Djindjia, sve veoma tajno, dolazi Predrag Popovi, glavni urednik 'Nacionala'. Beba Popovi za to ne zna. Predrag Popovic skrueno objanjava kako, eto, za pare objavljuje ta pisma Ljilje Buhe, jer mora i on od neega da ivi. Nego, ako mu neko plati jedno 50 000 evra, on ce prestati sa tim. Zoran, iznerviran, kae da mu nadu sponzore da ga plate, da mu ga ve

jednom skinu s vrata. Tako je i bilo, ali Predrag Popovi ne samo to je uzeo pare, nego je i nastavio da objavljuje te svoje svinjarije, pa se jo i hvalisao okolo kako je izradio Zorana. Kad je Beba Popovic to saznao, pobesneo je: otkinuo je s vrata kancelarije tablu sa svojim imenom, spakovao se i otiao u inostranstvo; ni Zoranu se nije javio, toliko je bio besan na njega. Posle nekog vremena, mesec-dva, Zoran me pita da li bih mogao da zovem Bebu da se vrati: treba mu, a znam i da Cume samo Bebi veruje. Kaem da ja neu da ga zovem da se vrati, iako smo u kontaktu, nego neka ga on zove, kad je ve sve to uradio. Na kraju je nagovorio Ruicu da zove Bebu natrag i ovaj se kasnije vratio. To je ta pria koja se posle vukla: da kako je Zoran bio otpustio Bebu Popovia iz Biroa za komunikacije Vlade". ume se, dakle, sklanja u inostranstvo: prvo u Hrvatsku, preko Hercegovine (on je drugar sa Igorom Stimcem, fudbalerom i inae estokira hrvatskim ovinistom, ali svako ima svog Srbina i Hrvata...), pa iz Zagreba u Nemaku, jer su se Legija i njegovi prisetili i poeli da ga trae preko Legijinog prijatelja i ortaka Hrvoja Petraa, poznatog gangstera. Cak je i notorni Maka u nekim uhvaenim telefonskim razgovorima pominjao da je za Cumetom slao nekog svog umetnika da ga ubije, ali je ume zbrisao u Zagreb i dalje. Ipak je dogovoren nain komunikacije sa umetom: preko Mileta Novakovia iz UBPOK i sigurnim fiksnim telefonskim linijama. ume pristaje i ugovara se sastanak uz opsene mere bezbednosti i tajnosti: Beba Popovi dolazi na izvesni parking u diskretnoj pratnji nekoliko poverljivih Ijudi. a maskirani Cume iskae iz nekog auta, prelazi kod njega i kreu u sedite UBPOK u Makiu. ume je nervozan, jer ne veruje Radovanu Kneeviu: misli da je Legijin i Bracanoviccv ovek; kanda je bio u pravu, makar i delimino. Medutim - nema kud. Sutradan radna grupa dolazi do zakljuka da Cume pria ,,samo opi~ sno" i da se od tih pria ne moe poeti nita ozbiljno. Poinje nateza-'] nje sa umetom: te hoe, te nee da pria; na kraju pristaje, ali da po-nu sutradan i da to bude Mile Novakovi. Sutradan ume poinje da 1 pria, ali iznenada prekida i pravi lom -jer je otkrio da ga Dragan Kar-J leua kriom snima video-kamerom; vie nee da ostane to. Mile Nova^ kovic kae: bolje neka ide, ionako nismo nita uradili... Iste veeri Bracanovic se dere na Nenada Milia i Milana Obradovia (svi zajedno rade i na hapenju Makine grupe): da zato usred akcije hapenja ,,ljudi| koji hoe da ubiju premijera" (Make i ekipe, dakle) i koja ,,ne moe da se izvede bez Legije i njegovih" - Beba dovodi umeta i ,,pakuje Legiju lanim svedoenjima"... ume se sklanja u Tursku, u Malu Aziju, sedi tamo i besno telefonira sa neke nemake SIM kartice. Radovana Kneevia konano smenjuju i na elo UBPOK dolazij Boro Banjac, ovek izvan svake sumnje. Ona tajna grupa, koja je u medjuvremenu pozavravala razne kurseve u Londonu, ukljuuje se i poinje ozbiljan rad: preispitivanje svega iznova, proveravanje ono malo dotadanjih umetovih podataka o Duinoj grupi itd. ivi i nedostupni ume iz nekog razloga jako je brinuo Duu i Legiju, pa su se jako trudili da ga lociraju i ubiju. Zoran ,,Vuk" Vukojevi kae u istrazi da je Legija ak angaovao svoje hrvatske veze im ga tamo trae, jer se verovalo da se sklonio u Zagreb. ak je raspisana i nagrada za informacije o umetovom kretanju. Ispostavie se da su za

to imali veoma jake razloge: ume, suoen sa okolnostimfi nema vie ta da izgubi. ena Ljilja u raznim novinama objavljuje pisma koja diktiraju Dua i Legija, a formulie Slobodan Resimi, ,,Suba Talijan", ina snabdeva Cumetov kradenim italijanskim kolima, kako tvrdi Dura Mutavi; maine za asfaltiranje su mu krajem decembra 2002. momci iz JSO (Nenad ,,kene" are, ,,Dekan", ,,Gluvi", ,,Franc" i ,,Sajko", izmedu ostalih), pod Legijinom komandom digli u vazduh; znalo se odmah ko je to uradio; policijska patrola iz Jakova videla je obezbedenje te operacije, ali niko se nije usudio da reaguje. U blizini je viden i Vlada ,,Budala" Milisavljevic, u svojim kolima; prepoznao ga je aktivni policajac. ume je posle kukao da mu je naneta teta od pet-naestak miliona eura; njemu ili nekom drugom? Cumetu je bilo sve jasno: pre ili kasnije e ga Dua i Legija pronai, jer imaju i dravne resurse na svojoj strani. Osim toga, u njegovom glavnom stanu u Surinu, trnom centru ,,Kotobanja", pronaden je poetkom 2003. neki heroin i automatske puke poreklom iz 6. Stanice policije, Stari grad, odnete 5. oktobra popodne (moe se rekonstrui-sati ko je sve zauzimao to stanicu policije tog popodneva i to bi bilo veoma zanimljivo; postoje snimci). Kasnije se dolo do saznanja da je to podmetnuo Slobodan Pain. To je za umeta postala trka s vremenom: ili e on da potkae Duu i Legiju - ili ce oni da ga u tome spree na nain njima svojstven i definitivan. U to vreme, novembra 2002, potmule napetosti dramatino rastu u Beogradu: istovremeno ubistvo Nenada Batoanina iz savezne policije i trgovca drogom eljka krbe, dok razgovaraju u policijskom slubenom autu, uverljiva je ilustracija ta ce se dogoditi onima koji priaju s policijom u nadi da e postati svedoci-saradnici (Batoanin je krbu tada polako ,,negovao" za svedoka-saradnika; odatle oni zajedno). Ve tada u novosadskoj policiji postoje osnove za sumnju da je krbin kontakt Coda Niavic vaan segment novosadsko-futokog ogranka heroinskog puta (koji za raun Due Spasojevia dri Dura Mutavi), ali se po tome iz nekog razloga ne postupa; neki misle da je to zato to su ti he-roinski profiti skretani u pravcu Republike Srpske, prema fmansijerima hakih begunaca Karadia i Mladia (u tom kontekstu pominje se Momilo Mandi); drugi misle da su to jednostavno prevelike pare da bi se taj kanal presecao samo zbog jednog mrtvog policajca. Ekipa akcije ,,Svedok" znala je za to, kao i za druga ubistva u reiji Zemunaca i JSO: oni su se sami hvalili okolo. Ubistvo Sredoja ,,Sljuke" Sljukia bilo je kao vizit-karta: sat pred ubistvo patrola obine policije legitimisala je ispred Sljukine kue brau Simovie; izgleda da je neko sluao Sljukine telefone u realnom vremenu i javio da on kree - i kuda. Beba Popovi je tada, novembra-decembra 2002, kontakte sa Cumetom prekinuo po sugestiji MUP-a. Kako je izjavio lanovima Koraeve Komisije, utvrdio je da je Milorad Bracanovi (tada zamenik direktora BIA; M.V.) obavestio zamenika ministra unutranjih poslova Nenada Milia o telefonskom razgovoru Vladimira Popovia i Ljubie Buhe, u trenutku kada, po izjavi Vladimira Popovia, on vie nikakve kontakte sa Buhom nije imao. ,,Komisija nije bila u prilici da do kraja rasvetli ovaj dogadaj, s obzirom da ne postoji pisana beleka o ovom kontaktu, ali on predstavlja indiciju da je u procesu nadzora i

praenja koje je RDB (sic!) sprovodio nad pripadnicima Zemunskog i Surinskog klana bilo lanih informacija. Jedino bi eventualna unutranja istraga u BIA mogla da odgovori na pitanje da li je ova indicija opravdana, ako je bilo izmene podataka, ko ih je vrio i na koji nain". (Str. 32. Izvetaja). Nita bez Bracanovia u ovom i u drugim sluajevima, a on na slobodi. Poetkom januara Dua i Legija nastavljaju propagandnu ofanzivu protiv Cumeta, plasirajui ,,Ljiljina pisma" po raznim novinama koje ih -po obiaju beogradske tabloidne tampe (ili iz drugih, lako zamislivih razloga) -objavljuju bez skrupula i provera. ume iz Slovake, gde je sklonjen, poinje da pie svoja pisma, od kojih navodimo jedno; u njemu je sadrana sutina argumentacije (24. januara 2003.): ,,U Beogradu nisam sedam meseci, od trenutka pokuaja mog ubi-stva, pa sve dok nije objavljena informacija da je u trnom centru ko <| ji ima 12 vlasnika pronadena droga u Surinu. enu su mi kidnapova-li Duan Spasojevi zvani iptar i Milorad Lukovi Legija", rekao je U izjavi za TV B92 Ljubia Buha i dodao da su oni minirali i 'maine i javno se time hvale'... Ljilja Buha je zakazala sastanak kod javnog tuioca Radeta Terzica. Ko od obinih gradana moe da zakae sastanak kod Terzia? On je Ljilju uputio na svog zamenika (Neboju) Maraa, koji je radnik i u tuilatvu i u zemunskoj mafiji kod Duana Spasojevia. Molim Radeta Terzia da se oglasi - kako je Ljilja Buha zakazala sastanak kod njega ili ko je za to urgirao, to on, naravno, nee rei. Rade Terzic nije prijavio policiji da je Ljilja Buha bila u Tuilatvu, ve je to uinjeno posle 15 dana. Zamenik Radeta Terzia, Mara, inae radnik, kao to sam ve rekao, kod Duana Spasojevica i zemunske mafije, nije prijavio dolazak Ljilje Buhe, to je bila njegova dunost, jer za njom postoji policijska poternica. Mara je rukovodio akcijom za pronalaenje droge u Surinu gde je ona kupljena od para (prikupljenih) za otkup otetih i poturena je u lokale koji su vlasnitvu 12 Ijudi. Mara angauje Slobodana Paina, kuma Duana Spasojevia, inae zamenika nael-nika za krvne i seksualne delikte SUP Beograd", stoji u saoptenju Lju-bie Buhe koji dodaje da e dokaze o tome predati tuilatvu. Jmarn dokaze da su Duan Spasojevi, Legija i Slobodan Pain kidnapovali Miroslava Mikovia i jo pet-est Ijudi i uinili oko 30 ubistava. Za sve to sam spreman da svedoim. Odgovorni su i za aten-tat u Budvi, a imam telefone koje su zvali iz stana. U atentatu na Ibarskoj magistrali uestvovali su Legija i Bracanovic, dojueranji zamenik naelnika DB-a Srbije (BIA u tom trenutku}. Duan Spasojevic kupio je nekoliko stanova od otmica i poklonio ih JSO-u u Kuli. Poklonio je Gumaru, sadanjem komandantu jedinice stan u Novom Sadu, to cu sve dokazati", tvrdi Buha dodajuci da je pokuana i otmica BogoIjuba Karia. ,,0tmicu brata Bojane Kovaevi Tref uradili su isti ljudi, a Legija je, navodno bio na strani otetih, u stvari sve javljajui Duanu Spasojeviu. Isto to Legija je uradio i prilikom otmice Milije Babovia, gde je on pare odneo otmiarima. Poto ja nikada nisam sumnjao u nau policiju, nadam se da e sve ovo biti vrlo brzo reeno. Ministar policije Duan Mihajlovic, sigurno ce reiti sve ovo, samo mu je nedostajao nedavno doneti zakon (o borbi protiv organizovanog kriminald). To mislim na ubistva, politika ubistva, kidnapovanja, otmicu Stambolia u kojoj je Legija lino uestvovao", kae Buha.

Cume je tih dana rekao jo toga, mnogo goreg: u izjavi za ,,Blic" direktno je optuio Slobodana Miloevia, biveg predsednika SRJ, Radeta Markovica, biveg efa DB, i Miiorada Lukovia Legiju, biveg komandanta ,,Crvenih beretki", za nestanak i likvidaciju Ivana Stambolia. ,,U sluaju nestanka Ivana Stambolia treba samo videti ko je tog dana radio u deurnoj slubi policije. Oni su javili svom efu i generalu policije Buci Duriu (tada naelniku GSUP Beograd) da je neki gradanin javio broj tablica kombija kojim je odvezen Stamboli. Ta izjava je, sa brojem tablica, snimljena na policijskoj (audio) kaseti, a nju je Buca Duri odneo Radetu Markoviu. Bio sam s Legijom kada ga je kasnije Rade Markovi izgrdio. Vikao je: 'Kako si mogao da ne zameni tablice na kombiju koje se vode na policiju'. Toliko je vikao, da je odjekivalo: 'Zar niste negde usput mogli da zamenite tablice?! Citava akcija moe da bude provaljena!'. Legija mi je lino rekao da su Stambolia odmah likvidirali, da su zavrili s njim. Razloge ne znan, Legija je samo rekao: 'Mora zbog Slobe'. Duan Spasojevi mi je rekao da su Stambolia likvidirali i zakopali na Avali. Kosti Ivana Stambolia su, kako mi je Spasojevic rekao, zakopane na Avali" (sve je ispalo tako kako Cume kaze, osim Avale: Dua, naravno, nije pomenuo pravu lokaciju - Fruku Goru). Na pitanje kako se sve to odigravalo, ume kae: ,,Bila su petorica pripadnika JSO, a Duan Spasojevi je rukovodi akcijom. Mislim da je Stamboli sedeo na klupi u parku kod trim-staze u Koutnjaku. Mislim da je sedeo, tako mi je Spasojevi rekao, a oni su stali pored. Otvorili su vrata, izali, Spasojevi je ostao unutra i uvukli su ga. Odveli su ga gore, malo vie, na Avali. I tamo su mu pucali u potiljak. Na pitanje ko je izdao naredbu za likvidaciju Ivana Stambolia, ume odgovara: ,,Legija-je priao da uvek zovu (Slobodari) Miloevi i (Radomir} Markovi. Legija je stalno bio u kontaktu sa Slobom, a bio je nonstop u kontaktu s 'bezbednjakom' Bracanoviem, koji tano zna sve detalje. Za sve likvidacije uvek se pitao Slobodan Miloevi, potom Rade Markovi, ali i Bracanovi. U njemu lee sve tajne. Bracanovi bi naloio Legiji da izabere ubice i oni ubijaju. Ljubia Buha napominje da, posle ovih izjava, nove podatke i dokaze vie nece davati medijima, ve iskljuivo pravosudnim organima: ,,Razlog za to je mogua zloupotreba, prikrivanje dokaza i podmetanje lanih dokaza, jer Legija i Spasojevi imaju svoje novine i novinare, kao i uredaje za prislukivanje i svoju paravojsku. A, to se Le-gijinog pisma tie, mogu da kaem samo da je re o izdajici, a ne o patrioti kako on sebe eli da predstavi. Legija je izdao i uhapsio svog dojueranjeg komandanta Slobodana Miloevia. Izdao je svog dojueranjeg efa Radeta Markovia. Izdao je i ostavio na cedilu svog dojueranjeg ratnog druga (Nenada Bujoevid) Ramba, koji je hrabro pre-uzeo krivicu na sebe. 0 emu se radi? Kada je MUP razotkrio sluaj Ibarske magistrale, jedan od njih dvojice, Rambo ili Legija, morao je da preuzme krivicu na sebe, da ne bi obojica zavrili u zatvoru. Legija je u mom prisustvu lagao Ramba da je dobio obeanja da e ga brzo osloboditi, da je ve sve sredjeno. I Rambo je to preuzeo na sebe. 0 kakvom onda patriotizmu Legija pria? to se tie Seeljevih izjava, mogu samo da ga pitam zato je uutao kada je nekada tako rado priao kako je spreman da ide u Hag. Zato o tome vie ne govori? Pitam ga kako je znao da me je ena trovala i da je posle nestala? Naravno, saznao je to od Lukovia i Spasojevia, jer je s

njima nonstop. Istina je da je eelj sa mnom igrao ah, ali sa ovom dvojicom je nonstop", izjavio je Ljubia Buha ume. Legija se oglaava Milorad ,,Legija" Ulemek Lukovi odluio je polovinom januara 2003. da je doao as da se i on oglasi. Sastavio je - oigledno s mukom - jednu poslanicu Srpstvu Vaskolikom i poslao je 28. januara u novine. Ovde navodimo kljune delove tog inae dosadnog i pretencioznog sastava, bez ispravki i sa naim kurzivima: ,,0dbrojavaju nam poslednje dane, igrajui se sa naim sudbinama, kao uostalom vascelog naroda. Gaze poslednja uporita nacionalnog ponosa i dostojanstva, pri emu Ijagaju iskrene patriote elei da ih pod-vedu pod sopstvene kriterijume ponaanja i vladanja. A, koji su ispodl i najniih normi podanitva, pa i sopstvenog nipodatavanja... Pristigli na iskrenoj, spontanoj narodnoj volji, uinili su i ine svd da dokau i pokau kako im do te volje nije nimalo stalo. Umesto df I se 8. oktobra 2000. godine presaberu i jasno svima kau kolika je ce*| na naeg prikljuenja modernim svetskim integracijama, brojana u Ijudf skim glavama koje se moraju prineti Hakom tribunalu -okrenuli Sil se svojim sitnim politikim interesima i medusobnim trvenjima, odsli kavajui na najgori mogui nain svoju pravu ud. A, onda je proradi^ srpski inat ije se granice ne mogu izmeriti, niti zaustaviti... Zar da im lekciju iz patriotizma sa temom Hag dre hrvatski poli tiari o tome kako ipak postoje granice politikih kompromisa i narc nog dostojanstva?... Priaju o mafiji, kriminalu, o nesposobnosti policije... Kakva ja, nekoliko ratrkanih bandi... sve bi se dovelo u red veoma brzo, mo da postoji interes i volja pojedinaca. Jadna li je zemlja i policija1 njoj ako joj sluajeve treba da reava Ljubia Buha, zvani ume, s\ jim svedoenjima. Jo je tunija injenica da se takvima slue da gaju i rue druge, one kojima je i te kako stalo do osve zemlje i 01 ga naroda i koji su to nebrojeno puta pokazali i dokazali. Ne mogu a da ne pomislim kako je ipak sve to delo istih ljudi, oni kojima nita nije sveto i kojima ni do ega to je srpsko - nije stalo. Pa ni do onih koji su krvarili i ija su mrtva tela razvlaena du ratnih dejstava. ta i od kojih je ostalo samo skromno seanje na izbledeloj fotografiji u spomen-sobi naih heroja u Kuli. Ako neete i ne elite da potujete bive, pa ni sadasnje komandante, potujte bar mrtve! Niko, pa ni istorija, to vam nee oprostiti. Jo manje oni kojima se apsolutno nepotrebno na ovaj nain dodvoravate. Treba da znate, svaki narod potuje svoje vojnike. Jer, oni su vojnici u slubi otadbine i samo to hoe i da budu. Valjda i zbog toga meni danas ne daju da budem to to jesam... Zbog toga, mera mog ivota je veliina nacionalnog dostojanstva i patriotizma koji nosim u sebi... Spletkarenja, ogovaranja, skuptinsko-poslanike interesne prebacivke u kojima vie nikome ivom nije jasno, pa izgleda ni njima sami-ma, s kim su u koaliciji, za koga jesu a za koga nisu... Narod, i ma ko drugi, izgleda da im vie nije potreban... Ni za izbore, jer izgleda ni njih vie nee biti. Veruju, ni nas, jer im je toliko stalo da nas se po svaku cenu i na bilo koji nain ree...

Milorad Lukovi Legija U tom dosadnom, tupora i patetinom pismu ima dva-tri mesta do-stojna panje; ostalo je pseudo-patriotsko tupljenje. Idemo redom: Poruka prva: ,,Zar da im (naoj vladi; M.V.) lekciju iz patriotizma sa temom Hag dre hrvatski politiari o tome kako ipak postoje granice politikih kompromisa i narodnog dostojanstva?". Drugim reima: vidite li kako Hrvatska ne da mog druga legionara Antu Gotovinu? Poruka druga: ,,Ako neete i ne elite da potujete bive, pa ni sadanje komandante, potujte barem mrtve!". Drugim reima: ako ne potujete ni Slobu, ni mene, potujte barem Arkana. Jer, ,,meni danas ne daju da budem to to jesam" (msli: vojnik u sluzbi otadlbine}. Drugim reima: stee se obru, nema vie besplatne zabave, dolaze rauni na isplatu. Poruka trea: ,,Prihvatili smo besplatnu ulaznicu za svet 5. oktobra 2000. i uinili da taj put prode bez prolivanja srpske krvi...". Drugim reima: setite se ko vas je doveo na vlast! Poruka etvrta: ,,...toliko im je stalo da nas se po svaku cenu i na bilo koji nain ree..." (kraj pisma). Drugim reima: nismo se tako dogovorili - da nas se izbacuje iz posla, a taman nas je krenulo. Ima to jo jedna koincidencija: 23. januara 2003. smenjeni su Andrija Savic, naelnik i Milorad Bracanovi, zamenik naelnika BIA (slube slednice dotadanje Drave bezbednosti); Legija se to zabrinuo, jer mu je Bracanovi .bio desna ruka i obavetajna podrka od ivotnog znaaja. Obru se, dakle, stegao jo malo i nastupila je nervoza. Posle e se ispostaviti da je Andrija Savic bio kolateralna teta, jer je bilo J vano smeniti Bracanovia, ali tako da se ,,Legija ne naljuti" (kako se J tada izrazio jedan politiar). U januaru je jo bilo najvanije ,,da se Legija ne naljuti"; kao da se ekalo da bivi legionar poini neku fatalnu i neoprostivu greku. Reakcije u javnosti -osim u nezavisnim medijima i od nevladinih organizacija -bile su zapanjujue mlake. To skandalozno Legijino pi-smo bilo je razvikano na sve strane kao neka vrsta ,,poslednje opomene" i proradivano kao Re Boja. Ministar unutranjih poslova Mihajlovic bio je rezervisan - osim jedne vane reenice: ,,Prema Mihajlovievim reima, vrlo brzo po njegovom dolasku na elo MUP-a policija je otkrila da je kriminalno naslede od prethodne vlasti nalik piramidi koja 'ima dva lica jedno su ratni zloini, a drugo organizovani kriminar.". Premijer Djindjic komentarisao je to ovako: ,,Akcija je ve pocela ozbiljno se proveravaju svi oni navodi koji su se pojavili u novinama i prvi put sada imamo indiciju da su se neki ljudi za koje se sa pravom pretpostavlja da bi mogli imati dokaze pojavili i da su spremni da svedoe". On je dodao i da e se ,,videti da su sve te prie o umesanosti vlasti u kriminal bile klevete koje su imale za cilj da skrenu panju sa onih koji su to stvarno inili... Siguran sam da se niko od ministara u Vladi Srbije i ja lino neemo pojaviti ni u jednom od tih slucajeva", kazao je Djindji. Srpski premijer rekao je da se poslednji put sa bivim komandatom JSO Miloradom Lukoviem Legijom video ,,pre godinu, godinu i po dana oko nekih pitanja vezanih za jedinicu kojom je rukovodio".

Djindji je istakao da ,,nema nikakvih indicija" da stanje u JSO nije redovno, dodavi da ne oekuje nikakve probleme sa tom jedinicom. ,,Mislim da najvei deo njih profesionalno obavlja svoju dunost i da niko ne bi danas rizikovao svoj posao zbog neke pobune". To je trebalo da zvui ozbiljno i umirujue. Lcgija i Dua nisu gubili vreme: januara 2003. poinje druga (prva je bila u septembru 2002.) iznenadna i niim izazvana reklamna kampanja za Jedinicu za specijalne operacije, pokrivena izgovorom da JSO ,,regrutuje kandidate". Glavni vizuelni motiv je vuk razjapljenih eljusti sa crvenom beretkom na kojoj je znaka JSO; nosea parola je ,,Teronzam je bolest - pozovite doktora!"; u potpisu: ,,Jedinica za specijalne operacije RDB". Grafiki oblik te reklame bio je ukraen fotografijama sa vebi JSO, a televizijski reklamni spot video snimcima, ukljuujui i onaj sa blokade autoputa kod Sava centra, novembra 2001, to je posebna drskost. JSO je svoju reklamnu kampanju plasirala u izvesnom broju nedeljnih listova, na ulinim bilbordima po Beogradu i na nekim televizijama; kampanja je bila masivna i kotala bi veoma mnogo svakog drugog - ali ,,doktore za terorizam" nije kotala nimalo: to su bili ,,sponzori" i ,,patrioti"; to u medijima, to spremni da investiraju u budunost JSO -ili suvie uplaeni da takvu jednu investiciju odbiju. Na pitanje ovog autora -da li je JSO ili RDB ili MUP platio televiziji ,,Pink" nekih barem pedesetak hiljada eura, koliko je emitovanje tih reklamnih spotova po vaeim tarifama kotalo - rukovodstvo te TV kue odgovorilo je da nije: ,,Izalo iz faksa", glasilo je tumaenje, kao da je to razlog sasvim dovoljan s obzirom na klijenta i njegove navike... Istraivanje nedeljnika ,,Vreme" iz tog perioda dolo je samo do ne ba uverljivog tumaenja firme koja dri uline bilborde u Beogradu da je jedna firma, ,,Media Buying" platila nekih hiljadu eura u ime anonimnog klijenta; posle je ispalo da te firme nema nig-de u sudskim registrima... (Uzgred: tokom sudenja po delu ubistva Zorana Dindica, aprih 2004, dnevni list ,,Kurir" objavio je navodni intervju sa navodnim ,,kapetanom Doom" iz JSO, o emu kasnije; vano je da je anonimni sa^ govornik prikazan na fotografrji u majici na ijim ledima pie: ,,Politi^ ka je bolest. Pozovite doktora!") Reklame su sadravale poziv za prijavljivanje kandidatima, broj lefona (obini u Beogradu) i adresu u Kuli; naravno da je mnogo mlj dih Ijudi pokualo da se prijavi, ali jedino to su mogli da postignu bi lo je da poalju pismo ili da ostave poruku na telefonskoj sekretark niko nikada nije dobio odgovor, niti je bio kontaktiran -ukljuujui^ mlade Ijude sa sjajnim karijerama u specijalnim jedinicama vojske, sporne u svakom pogledu. Nije, dakle, bila re o konkursu za prij novih pripadnika JSO, ve o neem drugom: o kampanji iji je cilj da u javnosti pojaa i dalje proiri famu o ,,nepobedivim ratnicima| patriotama" koji jedini brinu za Srpstvo Vaskoliko. Bila je to psihc ka priprema terena za neto to e uslediti. Ono Legijino tupavo smo od 28. januara 2003. takode je spadalo u istu pripremu terena. Zoran ,,Vuk" Vukojevi objasnie u istrazi (a jo detaljnije tols glavnog pretresa) odakle takva ambicija i samouverenost: ,,0ni su smatrali za gazde. Znai njima tada (posle 5. oktobrd) nije treb ovaj, ni onaj, znai oni su jednostavno odluili da im je tako bolj tom trenutku -da se skine vlast i da je to za njih u tom trenutku Ije. Znai nisu oni bili ni pod ijom kontrolom posle 5. oktc su sami bili kreatori sudbine". (Ovu poetski nadahnutu reenicu st smo u kurziv.) To su se, kae Vuk, razmatrale varijante da se tom hrvatskom

gangsteru Hrvoju Petrau, Legijinom velikom prij (takode bivem legionaru) Anti Gotovini i jo nekim bivim legk ma iz Hrvatske isplate neke pare da dotu i svedoe u sporu B( Hrvatske protiv SR Jugoslavije u Medunarodnom sudu pravde u Legija ,,to nije hteo, pa je na kraju rekao: 'pa ako nita ne bude moglo, mi cemo da svedoimo u Hagu, pa neka drava razmilja'. Oni su u poziciji i sad, znai, da biraju da rade ta hoe. Jer: ako oni samo budu rekli ta su radili u Hrvatskoj i ko ih je poslao, mi emo da placamo odtetu itav ivot Hrvatima... Tako je Legija priao, to su neki njihovi aduti koje imaju". Legijina argumentacija je zanimljiva: uceniti dravu svedoenjem o tome ,,ta smo u Hrvatskoj radili" i ,,ko nas je poslao"; s druge strane JSO sa sve Legijom i svojom civilnom, medijskom, dravnom i poli-tikom podrkom tvrdi da nisu inili zloine, da su ,,asni srpski ratnici i patriote" i da nemaju ega da se stide... Pomenuta podrka, logistika, civilna, medijska, dravna i politika, zasluuje osvrt. Zapanjujuce je koliko je Legiji uspelo da psiholokim operacijama oara, isprepada i sludi ceo politiki, dravni i finansijski establiment Srbije: svi su se smrzavali (a neki se i dan-danas smrzavaju) od straha na sam pomen Legije i JSO. Razlog tog straha sasvim je Ijudski i jednostavan: ti Ijudi bili su svesni da su Legija i Duca mogli da ih ubiju kad god im padne na pamet, po svoj prilici nekanjeno. To se vraamo na onaj u prologu pomenuti ,,karakter bezdravlja u Srbiji... stanje u kome nije bilo moguce precizno identifikovati dravu. U ovom stanju nije se znalo ko ima, a ko nema pravo da koristi instrumente fizi-ke prinude, niti su postojala pouzdana pravila koja bi razdvajala ono to je dozvoljeno od onog to je zabranjeno" (Nenad Dimitrijevi). Stanje stvari krajem 2002. i poetkom 2003. bilo je jo gore: Legiju nije kontrolisao niko; po tvrdnjama vie svedoka kontrole nema jo od 5. oktobra 2000; Slobodan Miloevi je barem kontrolisao Jedinicu za specijalne operacije; mogao je da joj naredi ili zabrani; imao je stalni nadzor organa bezbednosti nad njom; JSO je bila njegova. Posle 5. oktobra 2000. JSO je bila i ostala samo Legijina. Da se vra imo na umeta i na MUP, na Ducxu i na Legiju poet-kom 2003. Ko je tada ta znao o namerama druge strane i ta je ko slutio, teko je reci; ali izvesno je da su i jedni i drugi znali i slutili mnogo. Jasno je, medutim, da je Dui i Legiji vreme isticalo brzo. pijuni iznutra -Bracanovi iz BIA, Pain i drugi iz Javne bezbednosti, ostali kontakti - javljali su da se sprema velika akcija protiv njih; Zoran Djindji to je akciju ve poeo da najavljuje i u svojim izjavama. Pravni okvir ve je bio izglasan u Skuptini Srbije, mada je opstrukcii ja DSS i radikala mesecima ometala usvajanje izmena Saveznog zakoj na o krivinom postupku, izmena bez kojih je republiko specijalno zaj konodavstvo za borbu protiv organizovanog kriminala bilo paralisano. Krajem januara 2003. ve se formiraju Specijalno tuilatvo, Posebno odelenje Okrunog suda za organizovani kriminal i pratece slube Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije ve oslobodila Radovana Kneevia (ija uloga u dotadanjim prethodnii radnjama ostaje upitna) i januara 2003. ve estoko radi. Reakcije policajaca na ubistvo Nenada Batoanina i eljka krbe (novembra 2002. godine) Cumetove oigledne veze sa MUP i Vladom Srbije ve su bile dovoljno upozorenje Dui i Legiji da se stvari odvijaju u zabrinjavajuem pravcu. Izgleda da je ubistvo Batoanina i krbe prevrilo meru: Bataaninove kolege pobesnele su, jer je on, kau oni sami, bio poten licajac, izvan svake sumnje; ubiti njega bilo je otii preko svake mere.

Policija je morala da Batoaninove kolege skoro silom skida sa slucaja, jer su krenuli u sopstvenu istragu koja je pretila da kompromituje predstojecu akciju ,,Sablja". Kraj 2002. i poetak 2003. godine u Beogradu bio je mraan period. Za svoje starosedeoce koji ga oseaju instinktivno i simpatijski (oseajno), Beograd je ,,elektrini grad", organizam koji zrai informaciju i iju poruku otro i izvebano ulo jasno prima. Od nove 2002. poruka je bila urgentno.jasna: sprema se neto jako loe insktint i ulo o kojima govorimo nisu nikakvi parapsiholoki fenomeni. Re je o ukljuenosti u protok informacija i sposobnosti za njihovu analizu. To je jednostavnije nego to izgleda: svako ko je ukljuen protok politikih, policijskih i bezbednosnih informacija ima enu, nove, najbolje prijatelje i poslovne partnere; svaka ena, kum, prijatelj i poslovni partner ima iste takve svoje najbolje drugarice, frizere, prijatelje, kumove i posiovne partnere... Informisanost u Beogradu je matematiki model: broj obavetenih o strano vanoj tajni raste eksponencijalno unutar 72 sata. Hvala Bogu! kazaemo. Tada se jasno i znalo i osealo da se stvari zgunjavaju i da niz sve uestalijih ubistava sa istim potpisom nekuda vodi. Atmosfera je postala muna: svako ko je neto znao o Beogradu i politici zabrinuo se jako. A glavni akteri radili su svoje, sve bre i sve nervoznije. Cume krajem 2002. i dalje jako svrbi i Duu i Legiju i njihove ortake: Legijina ekipa poinje da ucenjuje MUP, da trai nagodbe tipa ,,vi nama umeta, a mi vama mere (rezultate prislukivanja Savieve i Bracanove BIA) i ubice" itd. Traje kampanja po njihovim plaenim medijima protiv umeta: te ume u Hagu svedoi protiv Legije i JSO; te leci u Surinu ,,ume izdajnik". Dua odlazi Dragoljubu Markoviu i pria mu ,,istinu o Cumetu": da je ,,Cume ubica, krvolok, trgovac drogom, otmiar Mikovia i Babovica, spremao se da otme" i njega, Dragoljuba; Dragoljub se sklanja u Francusku. Legija i drutvo sve su bezobrazniji: otimaju Predraga ,,Peconija" Rankovia (,,Fast"), pa i on i Milan ,,Limun" Narandi (pokuao sa cigaretama ,,Raquel" koje je reklamirala Ceca Ranatovi) postaju njihovi ,,sponzori". Legija pravi skandale po kafiima, amara policiju, maltretira goste, a sve u pratnji obezbedenja iz JSO sa automatskim orujem. Vozi se okolo u koloni oklopljenih ,,Puchova"; ena Aleksandra pokree asopis ,,Lifestyle", promocija u kaficu ,,Que pasa": to je tout Belgrade, sve sam ,,krem" i ,,elita"... Braa Simovici po kafiima priaju da se nee lako predati, da su oni ,,doveli osve na vlast" i otvoreno prete. Kad je Cumetov ,,Difens" odleteo u vazduh, po kafanaraa naruuju da im se puta Brenin stari hit ,3um, Cile, bum!". Za to vreme Demokratska stranka Srbije ometa donoenje izmena krivinog postupka u Saveznoj skuptini, trai se kandidat za Specijalnog tuioca, Cume se i dalje premilja u Maloj Aziji, Bracanovia nikako da smene: kao, postoje podaci da bi njegovo smenjivanje izazvalo novu pobunu JSO; kao, da se Vojska (Aco Tomic) protivi; Tomi i Bulatovic se dnevno uju sa Bracanom, uostalom. Vlada Srbije tada je zatraila i iz Crne Gore dobila predmet budvanskog atentata na Vuka Drakovia, najzgodniji postojeci pravosudni pristup prema JSO i Zemunskom klanu, dakle ono gde su najtanji. Dizanje u vazduh Cumetove firme ,,Difens roud" u Zemun Polju, decembra 2002, imalo je dve kljune posledice: kao prvo, dodirnut je prag osetljivosti Zorana Dindica, kome su saradnici konano objasnili da je to poruka bande -kad moemo to, moemo i sve drugo;

kao drugo, Cume se izgleda tada slomio i reio da zaista saraduje. Zoran Djindjic treba da krene u Brazil tih dana; u UBPOK nastaje panika, jer su u prislukivanju (tada vec imaju i svoju opremu, nezavisno od BIA) doznali da u Brazil idu i Dua i Legija. Preko Londona proveravaju se, spiskovi putnika, ali ispada da je to bila dezinformacija, putena kroz telefone sa ciljem da se vlast zaplai -,,znamo sve o vama". Zoran Djindji je po prvi put uznemiren: sa sobom u Brazil vodi naoruanog pratioca. Tokom dve nedelje u Brazilu on sa saradnicima pravi planove sve kako da pohapse bandu. ,,Ako uhapsi Legiju i Duu, ako rei Stambolia, Ibarsku magistralu i Budvu - vladae jo dvadeset godina", opisuje Beba Popovi zajedniki zakljuak tih razgovora. Ni u druga strana ne gubi vreme: Bracanovi tvrdi da ima dokaze da je ume naruio dizanje u vazduh svojih maina (kao: da izvadi pare od osiguranja, a nije ni bio osiguran); kada ga Nenad Mili i Zoran Janjuevi prozru i izvredjaju, on iznosi novu teoriju - da je to uradio onaj Borovica, konkurentski asfalter. Vidljiva je panika kod njega i ali Andrije Savia: jasno im je da se kraj blii. Po povratku iz Brazila, Andrija Savi trai susret s Bebom Popoviem; ovaj ne zna zato, ali pristaje. U tekom i zamornom razgovor Savi trai da ostane na elu BIA i dodaje da mu je Bracanovi ,,kamen o vratu": shvatio je, kae, da je Bracan uz Legiju. ali mu to ne smeta da predloi da Bracanovia premeste u UBPOK, kao ,,izuzetnc poznavaoca kriminala u Beogradu". Popovi je besan: zar nije upravljao Savi do nedavno tvrdio kako ,,Bracan i Legija ne govore"; da je ,,Legija ljut i da se Bracanovi plai za sebe"? Razgovor se zavrava tako to Popovic kae Saviu da nije Legija dabe 5. oktobra traio da Bracanovic i Savi dodu na elo Dravne bezbednosti. Smenjivanje Savia i Bracanovica, sredinom januara 2003, koincidiralo je sa nestankom kompletne bande ispod nadzora UBPOK. Nema vie komunikacija poznatim kanalima, pratnja ih je izgubila... Odjednom su prestali da priaju izmedu sebe dotadanjim telefonima; nestali su iz ,,tekova" (sigurnih stanova) koji su bili pod nadzorom. Kako se to desilo -nije jasno; neki operativci iz tog vremena sumnjie Slobodana Paina. Tih dana i Cume ,,puca": iz Ankare Djindjia zove na ambasador i javlja da je Cume upao u ambasadu u panici, probio ogradu, da se dere kako hoe da ga ubiju i trai smesta kontakt sa Vladom Srbije. Preko telefona ume, vidno potresen, pria kako su ga ,,u Istanbulu pronali neki Muslimani, plaene ubice iz Sarajeva, Duini prijatelji"; da je ,,skoio s treeg sprata i vozio do Ankare bez prestanka". Zoran Djindji se smeka, ali mu je svega dosta: zove Bebu Popovia i moli ga da smire Cumeta i da mu ga skinu s vrata. U razgovoru s Bebom Cume obeava da e svedoiti, samo da ga spasu odatle. Popovi stupa u kontakt sa engleskim slubama, ali one imaju birokratskih prepreka i treba im dve nedeIje da postupe... Goran Petrovi, tada naelnik SID (Slube za informacije i dokumentaciju; spoljne obavetajne slube pri Ministarstvu inostranih poslova), javlja da ambasada u Ankari nije bezbedna, a i da ministar Svilanovi za dva dana dolazi tamo u slubenu posetu sa sve novinarima i svitom, tako da preti skandal ako se dozna da je ume tamo. Jedan visoki funkcioner engleske Slube sa dugogodinjim iskustvom i vezama u Beogradu predlae tada reenje: slovaka sluba bezbednosti voljna je da primi i sakrije umeta u jednom udaljenom i naputenom vojnom objektu. Javlja se problem transporta: redovna linija ne dolazi u obzir, pa taj Englez i Beba Popovi iznajmljuju u

Beu mali avion. Goran Petrovi sreduje formalnosti sa turskim vlastima i ume leti u Slovaku. Odatle javlja da je spreman da svedoi. Poinju dugi, iscrpni i tajni razgovori sa Cumetom u Slovakoj. - U Beogradu nervoza raste: krenula je reklamna kampanja JSO, ,,Doktori za terorizam"; mediji pod kontrolom Kartela besomuno napadaju Vladu, Djindjia, Popovia, edu, Milica. Deo Vlade trai da se otkrije ko im je dozvolio tu reklamnu kampanju, ali se taj zahtev ili gubi u birokratiji MUP - ili niko ne sme da pita, to je verovatnije. Cilj uredivake politike njihovog lista ,,Identitet", ,,da se svi useru nas" - kako ga je Legija formulisao - ostvaruje se. Zavera Kae dalje Zoran ,,Vuk" Vukojevic: ,,Za ovo ubistvo Djindjia, poinje u decembru". Prvo su majstori otili malo na more preko darske, pa su se poetkom januara 2003. vratili, opet preko Madarski Kae i da se Dua Spasojevi plaio hapenja zato to je ume priao da e da bude svedok". Vuku je bilo sumnjivo to to su se uskoro povukli iz ilerove ulice u Zemunu u ,,tekove u (sigurne stanove koji su uvek imali po nekoliko u Beogradu): to je, iz njegovog iskaza, znailo da je neko ubistvo u planu. Dua i kene (Nenad are iz JSO) trae da im Vuk donese Slobe ,,Talijana" Resimia iz ilerove neke pare, pa kreu na Kopaonik. Vuk e uskoro uti od nekog zubara, prijatelja Petra ,,Pane" Pazinia (onog Seeljevog gorile koji je tukao advokata Nikolu Barovica na TV BK) da je taj video Nina (Ninoslava Konstantinovia) na Kopaoniku kako prati Djindjia. ,,Eto tako sam saznao prvi put da hoce da ubiju Djindjia", kae Vukojevi. On dodaje da je u to vreme (januar 2003.) primetio izvesnu urbu: naime, Dua je bio zaduio tuioca Milana Sarajlia i svog glavnog advokata za sve stvari svali na ,,Bobana" Milivojevia da ,,formiraju ekipu oko tog tumaenja zakona" (o borbi protiv organizovanog kriminala). Taj pokuaj medijskog osporavanja zakona koji su Ducu svrbeli bio je naputen: ustali su tada, nije bilo vremena, on (Dua) se tada posvetio, hocu da kaem, i nisu imali vremena da se bave time. Znai, (Boban) Milivojevi je to trebalo da radi". Dok se oni time bave, 30. januara 2003. MUP Srbije i BIA formiraju konano i formalnu zajedniku radnu grupu za akciju ,,Svedok"; tom akcijom bi trebalo proveriti i ispratiti sve indicije i tragove iz izjava Ljiljane i Ljubie Buhe. Rukovodilac radne grupe ,,Svedok" je Boro Banjac, naelnik UBPOK, a grupa broji devet lanova iz UBPOK, Kriminalistike policije GSUP Beograd i BIA. ,,Radna grupa je svoju aktivnost premestila iz postojeih objekata MUP i BIA, elei da i u okviru tih institucija sauva tajnost rada" (Koracev izvetaj, str. 33). To je, videe se, bila dobra ideja. Ljudi rade iz svojih sigurnih i tajnih lokacija, preko sigurnih telekomunikacija koje su obezbedivane uz najvecu tajnost; po Beogradu se kreu i rade kao da su na neprijateljskoj teritoriji; ne veruju nikom - s punim pravom, videe se. Trka sa vremenom poinje. Dua i Legija imaju jasne indicije da se neto sprema: specijalno zakonodavstvo; formiranje specijalog tuilatva (videti poglavlje ,,Dua"} i imenovanje specijalnog tuioca (Jovan Priji) iji je prvi zadatak bio da uzme izjavu od Cumeta na zapisnik i po ZKP; poveana aktivnost policije koja im nije mogla promai;

smena na elu BIA, odlazak Savia i Bracanovia i dolazak Mie Milicevia i Gorana ivaljevia, mladih ljudi koji nikako nisu uivali poverenje ni Legijino, niti Bracanovievo; nedostatak oekivanog oduevljenja (ili straha) zbog Legijinog tupavog pisma srpskoj javnosti; Cumetovo upadljivo odsustvo koje moe da znai samo jedno: njukanje sa policijom i Vladom; Djindjieve sve ee zabrinjavajue izjave. Jo 6. marta 2002. u Jagodini je premijer Zoran Djindji, u razgovoru sa dacima o narkomaniji, izrekao i sledee: ,,Neko mora da pobedi - mi ili oni. Koegzistencija vie nije moguca. Koegzistencija kriminala i vlasti trajala je godinu dana, ali drugu godinu dana to vie nije normalno.... Imamo problema sa korupcijom, sa kriminalom i sa drogom. Dileri su moni Ijudi, uzeli su ljude iz sudstva, iz policije i vlasti..." (kurir je moj). Krajem januara 2003. Zoran Djindji vraa se na tu temu: ,,Policija ima nalog da beskompromisno ispita sve to je poslednjih dana pomenuto u medijima i sve ljude koji su pomenuti. Ja prvi jedva ekam da se to desi i nadam se da cemo kroz to rasvetliti nekoliko najveih krivinih dela", rekao je Dindi u intervjuu za RTS. On je ocenio da je sve vreme postojao problem zaaranog kruga, ,,a sada prvi put imamo situaciju da neko iz porodice poinje da pria... Svi ce oni, gde god da se nalaze, biti pronadeni, sasluani i pokuaemo da nademo dokaze ili minimalne indicije za to to se tvrdi. Imam utisak da i na jednoj i na drugoj strani (u tvrdnjama Cumeta, Legije i Duinih advokatd) iraa istine, ali je pitanje ta je to dokaz. Imamo razne prie, ali nemamo dokaze, a sada se prvi put pojavljuju uesnici koji kalu da su spremni da kao uesnici svedoe. To je novi kvalitet u svemu tome i ja sam zadovoljan to smo u prilici da raspetljamo vor na kome lo-mimo prste od 5. oktobra. Mi to zaista pokuavamo, niko od njih nije zatien i niko od njih nije bilo iji prijatelj", kae Dindi. On posebno napominje da ne titi ni Legiju, ni umeta. Uzajamno olajavanje na relaciji Cume, s jedne i Dua Spasojevic i Milorad Ulemek Lukovi Legija, preko njihovog advokata Nikole Dogumovia, s druge strane, dospelo je na naslovne strane i u udarae termine svih srpskih medija tokom januara 2003. Evo nekih detalja: ,,Hteli su da me ubiju, jer sam svedok svih kriminalnih zloina koje je ova grupa radila u prolosti i zbog naeg sukoba posle otmice vlasnika 'Delta holdinga' Milorada Mikovia, kada sam se suprotstavio tom kriminalu", tvrdi ume i dodaje da je ista grupa otela i biznismena Miliju Babovia. Ono to nije dodao je okolnost da su pare iz tih otmica brojane u njegovoj kancelariji u trnom centru ,,Kotobanja" u Surinu i da tada nije imao primedbi. Cume je Duu i Legiju tada optuio i za ,,pokuaj stvaranja politike krize u Srbiji, sa eljom da se vrate na vlast ljudi bliski Slobodanu Miloeviu i Vojislavu eelju, kako bi oni ponovo postali vlast i radili ta hoe". Pa kae: ,,Zatitnike su traili medu svim politikim strukturama, a poslednjih est meseci glavni politiki zatitnik im je Seelj, preko koga kompromituju i napadaju sve svoje protivnike i koji sa njima igra ah u Silerovoj ulici i jedino njih dvojicu ne pominje u poslednjih est meseci" (Cume misli na eeljevu kampanju intriga i dei-informacija pod kodnim imenom ,,Laufer", plasiranu kroz razne instrumentalizovane medije}.

Tekst koji sledi, objavljen tih dana u ,,Vremenu", ilustruje sasvim slikovito situaciju u tom trenutku, pre nego to e se stvari rasvetliti i staloiti posle ,,Sablje": Skandal Bara je sve manja, a krokodili sve nervozniji. Poto su izvan do-meta automatskih puaka, poeli su da se prepucavaju preko novina. Dok se Cume, Duca i Legija uzajamno olajavaju u medijama, premijer i ministar unutranjih poslova raduju se, jer je - evo, slava Bogu! - konano dolo dotle da e sve samo izai na videlo, pa i ti uveni dokazi koje policija nikako da sakupi. Da se kumovi nisu dohvatili, nikada se ni ,,osnovana sumnja" ne bi pojavila, a kamo li ,,dokazi", glasi logini zakljuak Otvorite oi na sledeim predsednikim i parlamentarnim izborima: kako je krenulo, jedan od predsednikih kandidata lako bi mogao da bude Milorad Ulemek-Lukovi, poznat i kao ,,Legija" (Marko, 5;9); njegovo pismo protiv Cumeta (Buha, Ljubia; od ranije poznat organima gonjenja; videti ,,Surinska grupa" u publikaciji MUP Srbije ,,0rganizovane kriminalne grupe i pojedinci", Beograd, 2001.) manje se bavi svetlim likom i delom tog kontraverznog bizmismena, a mnogo vie patriotskim busanjem u grudi junake, prenemaganjem nad sudbinom Srpstva u kandama nove vladajuce garniture koju on nije zato doveo ono-mad na vlast itd. A od JSO, tj. ,,Crvenih beretki", lako bi mogla da ispadne i politika stranka; tim putem su i krenuli novembra 2001, kada su ono pravili oruanu pobunu; uostalom, ako je od Arkanove SDG ispala parlamentarna stranka, zasto ne bi i od Legijine JSO? Setite se samo njihovih politikih manifesta tokom te pobune, pa proitajte ponovo Legijino pismo. Ve se naziru i koalicioni partneri po politikoj (SRS, DSS itd.), i po poslovnoj (DS, SSJ) bliskosti; trenutno je mali problem u tome to su politiki simpatizeri ,,crvenih beretki" u sukobu sa njihovim poslovnim partnerima, ali nije strano ljudi su, dogovorie se. Uostalom, sa ovakvim politikim programom, sa sponzorima na koje su ponosni i sa prateom logistikom podrkom, ta stranka i njen kandidat imaju sve anse da odgrizu dobar deo birakog tela svih sadanjih parlamentarnih stranaka, osim - moda -SDP i LSV. Bilo bi to nekakve istorijske pravde: ,,Crvene beretke" bile bi jedina politika stranka koja bi s ponosom navela Dravnu bezbednost kao svog osnivaa, za razliku od nekih drugih stranaka... Ako se nekome ova pretpostavka uinila kao humor i satira, prevario se. Iz najnovijeg skandala ,,ume-Dua-Legija" sasvim jasno se vidi da o emu je re: Srbijom praktino vlada kriminalnopolicijskc ravojna nevladina organizacija koja sebi moe da dozvoli sve -od trgovine narkoticima, preko otmica i iznuda, pa do izvravanja ubistava po narudbini. I tako godinama; zar je udno to su stekli i politike ambicije? Naravno da su ih stekli, kada iza njih stoji desetogodinja bliska veza sa, prvo, Dravnom bezbednou kojoj su jako trebali, pa il je pokrivala u svim poslovima, a zatim i sa odmetnutom, podivljalom frakcijom Dravne bezbednosti, koja veoma pragmatino koristi steena prava i prednosti, uvajui steene pozicije na sve naine. Ti naini ucena informacijama steenim u vrenju slube; ponuda za ugradjivanje u unosne poslove iz kojih stiu pare bez roditelja; pretnja kao poslovnji nain, ultima ratio, za dovodjenje k pameti neracionalnih politikih bogataa i drugih.

Re je o polaganoj, ali sigurnoj, izgradnji jedne formalne strukture inoi\ neformalno ta struktura postoji ve dvanaest godina. ali u Slobino doba do formalnosti se nije ni dralo: sada je nastupilo neko legalistiko doba, pak se valja prilagodavati. E, izgleda da je ,,gospodin ume" (kako ga zovifnai ministri) malo preterao u prilagodavanju, jer se prvi ubacio u legalne poslove novcima ije je poreklo i dalje zanimljivo svima osim vlasti. Najnovija kratka i tuna istorija ,,gospodina umeta" (za razliku od njegovog prethodnog srenog perioda) taj problem najbolje ilustruje: prvo ga otruju, pa ga promae, pa se on pametno udalji u nevernike krajeve, a na kraju mu dignu ceo posao u vazduh i jo mu nadju heroin i ilegalno oruje u ducanu, kao da ovih dvanaest godina nisu znali da ta tamo ima i odakle ,,gospodinu" tolike pare. Uostalom, ponavljamo, dan-dva posle vatrometa y Zemun Polju pola Beograda znalo je ija je struna ruka postavljala eksploziv. To se danas vidi golim okom, hvala lepo: koliko ima Ijudi vinih takvoj drskosti da zaustavljaju policijsku patrolu i dre je na nianu dok se radnja ne obavi? Policijska patrola u ovom sluaju prepoznala je uniformu (bez oznaka), naoruanje, opremu i sredstva veze, pa je razumno zakljuila da se u to stvar ne petlja; ne za te pare i ne protiv ljudi za koje im je jasno da e ih pobiti kao pse, nekanjeno, ako probaju da se petljaju; zar bi bili prvi? Indicije i osnove za sumnju postoje ve celu deceniju; otvoreno pismo ,,gospodina Legije" (Duan Mihajlovi) objanjava celu priu; vrh politike vlasti DOS u Srbiji uvek e imati nenosti za ,,gospodina Legiju" i njegove ,,patriotske zasluge" i neno e ga ukoriti ukorom razrednog stareine. Tek u utorak uvee na TV Studio B Duan Mihajlovi uspeo je da izrekne da se njegova sluba ,,bavi takvima kakav je gospodin Legija"; bavi se time da mu daje zatitu, jau i bolje opremljenu od zatite bilo kog od njih, osim, moda ede Jovanovia. Ko je, dakle, ovde vlast, a ko se trudi da se vlast ne iznervira ili rastui, pa ta emo onda? 0 kakvom trudu je re? Evo o kakvom: na drugi dan Sv. Arhandela Mihajla, dok ih jo nije proao mahmurluk od proslave Dana bezbednosti koji vie ne pada na 13. maj, a jo ne pada na jedinog pravog sveca, Sv. Apostola Tomu (19. oktobra, valjda) koji je jedini traio da Hristove rane i pipne, jer kao iskusni kriminalista nije verovao na re, razreen je dunosti Andrija Savi, v.d. naelnika Bezbednosno informativne agencije (BIA) Vlade Srbije. Smena je bila iznenadna i ne ba dobro vremenski podeena. Naime, iz okolnosti da je dan ranije dr Savi povlaio neke vane kadrovske poteze, a iste veeri drao protokolarni govor na toj pogreno odabranoj policijskoj slavi, jasno je da nije znao da e sutradan biti smenjen; da je znao, govorio bi drugaije. Posle se pojavilo tumaenje da kako mu je, eto, ba iscurio estomeseni mandat; niko ne moe da se seti kad je bilo reeno da je ovek postavljen kao vrilac du-nosti na est meseci. Onda su poele spekulacije: te smenilo ga zato to nece da uhapsi Sljivananina (kao da mu je to posao...); te nagazi-li ga Amerikanci zbog saradnje s Hagom; te preterao sa istkama u Agenciji; te nije dovoljno istio; te jeste dovoljno istio, ali pogrene ljude; itd. E, sad: na jasno pitanje - imaju li neto sa smenom Andrije Savia - Amerikanci su izjavili (striktno bez navodjenja izvora!) da ne samo to nemaju nita, nego i da im je objanjeno kako je taj ameriki ugao ubaen u priu ,,da se Legija ne bi naljutio" zbog smene svog oveka Bracanovia (zamenik naelnika BIA koji, kae ministar Mihajlovi u utorak uvee, ,,ide u paketu sa naelnikom", je li). Taj Bracanovi bio je oficir bezbednosti u JSO za Legijinog coveka, pa su ga progurali za zamenika naelnika

Dravne bezbednosti - ba nekako posle oruane pobune JSO u novembru 2001, a inae prolazi i kroz sluaj Ibarske magistrale, po prirodi stvari. Naime, njegov posao bio je da sprei korienje jedinice za naruena politika ubistva. Hvala, dovoljno: ta e biti ako se Legija - daleko bilo! -,,naljuti" jer mu je smenio biveg zamenika? Ako se o Legijinim nenim oseanjima ve vodi toliko rauna, moraju se imati u vidu i osecanja njegovih prijatelja, jer ako je Dua tuan, onda e se i Legija rastuiti, a to nikako nije dobro jer se zavri va veim prekrajima javnog reda i mira sa velikom materijalnom tetom, telesnim povredama, ometanjem slubenih lica u vrenju poslova i zadataka iz oblasti bezbednosti itd. Duca (Spasojevi Duan, od ranije poznat organima gonjenja, vidi istu publikaciju MUP Srbije), zvani i ,,iptar", potie iz iste plodne surinske ravnice kao i njegov kum i bivi prijatelj ome; jedan je (uz umeta) od rekordera u broju krivinih prijava koje su zavrile u kou javnih tuilaca; prolazi kroz budvanski atentat na Vuka Drakovica i kroz otmicu Mikovia od ,,Delte"; najmanje to. Istraga protiv njega u sluaju Mikovia propala je ,,tehnikom omakom" policije, jer se neka dlaka za DNK analizu ,,izgubila", pa su ga oslobodili, a budvanski sluaj ionako nije odmakao od poetka zdruenim propustima srbijanske i crnogorske policije. E, sad: ko bi se naao u kolegijalnom odnosu, nego dva organizatora atentata na Vuka Drakovia? Dva se sokola pogledae u oi i -gotovo prijateljstvo. To treba uzeti u obzir i, hm, kako da kaemo, ovaj, sentimentalne uglove o kojima necemo mnogo... ,,Gospodin ume" tvrdi da njegovu suprugu, gdu. Ljilju, u privatnom zatvoru dre Dua i Legija, sve igrajui aha sa dr eeljem, od svih ljudi, i da je teraju da pie skandalozna pisma novinama. Pria ne deluje najuverljivije; uostalom i Trojanski rat (vidi: Homer, ,,Ilijada") poeo je na slian nain... Naime, gda. Ljilja Buha prvo pie jedno, a posle ide u tuilatvo da objasni kako nije to mislila, nego je ,,htela da privue panju". ,,Panju" je svakako ,,privukla", upravo odande odakle je i trebalo. Pogledajte samo reakcije stranaka: DSS seiri, jer se zna da ko je, kako i zato iao u Surin da se njuka sa umetom; DS uzima umetove detonacije najozbiljnije i Ceda Jovanovi ih vidi kao otkrovenje; Vladan Bati ih uopteno eksploatie; Voja Seelj kae da jeste igrao aha, ali sa umetom, mada na kae zato; Pelevi tvrdi da ne poznaje nikoga (naravno da ne poznaje Legiju, jer se ovaj kasnije pojavio u Arkanovoj ekipi, kad je Pelevi ve bio izbaen iz stroja); Du-an Mihajlovi i Zoran Djindjic presrecni su, jer su piljarice na srbijanskoj krvavoj pijaci poele uzajamno da se olajavaju, pa se u tome moda nade i neki ,,dokaz" za neto to do sada nismo mogli nai, iako je ceo Beograd o tome priao. U celoj toj stvari Doktoru Svih Nauka, Zoranu Dindiu, ne bi trebalo da je lako (mada niko ne zna kako ranije, ustvari; takav neki ovek...): ipak je on ,,gospodina Legiju" glamurizovao i napravio ,,heroiem 5. oktobra" i spasiocem Srbije, to ovaj bestidno eksploatie u panici koja ga je uhvatila kada je Cume reio da propeva - kao da mu je preostalo neto drugo, kad su ga ovako temeljito uradili. Stvar se, dakle, razvija ne moe bolje biti: vrh Dravne bezbednosti ili BIA (zovite to nevladinu organizaciju kako hoete) smenjuje svako malo; kadrovska politika je zanimljiva: malo Gorana Petrovic malo Andrije Savia, ali pod uslovom da se nita ne menja. Mora da su i jedan i drugi pali zato to su probali neto da promene - zato to nisu hteli ba nita da menjaju; oba pristupa podjednako opasna. To priliku koristi ve pomenuta podivljala frakcija Slube: tamo, ni amo, a mi radimo dalje kako smo navikli, kao pravi patrite mrtvi, a naroito ivi, komandanti (to jest ja, Legija, da se razume a ne Arkan), vojnici, rodoljubi, sponzori i ve sve to, da ne citira dalje pismo ,,gospodina

Legije". Nala ljuka prdavca, dobro he, rekli bi u Novome Sadu: prijateljstvo, zanat najstariji, vi pokriju nas, mi pazimo da vi ostanete gde ste i da vas se ne dira, a profit deli, jer evo ovaca za ianje, istih kao i Slobinih. ,,Drave i reim '' menjaju, ali Sluba ostaje", kako ree jedan iskusni stari lisac novinaru. Misli li bilo ko trezan i normalan da se desetine ubistava, od Curuvije do Stambolia, nisu za ovih godinu i po mogla rasvetliti, jer bilo dokaza"? Ne misli, jer je to uvreda za zdrav razum i elementarnu inteligenciju. To to se sada Cume i Legija uzajamno gadjaju to ne znai nita, jer se i o jednome i o drugome, a bogami i o trecim i etvrtima, sve znalo jo pre petooktobarskog prevrata; ova javnost jednom je rtva primitivne miloevievske manipulacije. Ovo je dalo pre neku nedelju konstatovali smo u ,,Vremenu" da je ,,jedini vid demokratije u totalitarnom drutvu". Ovaj skandal prua lanu nadu, koju Djindjic i Mihajlovi zduno potpiruju, da e se nadoknaditi ono to je trebalo uiniti kad je pao sujjirak na dan 5. oktobra, bez obzira na novosteene saveznike koji su Doktora Svih Nauka tako impresionirali (vidi Djindjiceve pohvale Legiji). U toj - dovoljno dugoj - noi trebalo je raspustiti Dravnu bezbednost i poeti praviti novu (samo bez dosadanjih umetnika, molim!); do danas bismo bili napravili sasvim novu i mnogo bolju Slubu; bez trgovaca heroinom na veliko, bez plaenih ubica, bez gangstera opte pa-triotske prakse. Ali esti oktobar 2000. jo nije svanuo, gospodo itaoci. Poto ,,no i magla" jo traju, mogunost ueca na izborima stranke Crvenih beretki i njihovog predsednikog kandidata, ,,gospodina Legije", javlja se kao verovatna, razumna i poeljna; barem emo znati gde smo. (,,Vreme"; 30. januar 2003.) Nije to jedino pismo ,,gospodina Legije": u njegovom kunom kompjuteru posle atentata na Dindica nadena su jo neka, za koja se ne zna jesu li ikada bila poslata. Bila su naslovljena na Velju Ilia, Miroljuba Labusa, Slobodana Vuksanovia i - od svih ljudi na amerikog ambasadora Viljema Montgomerija. Sva etiri pisma podjednako su gmizavaka i laskava: Legija podsea svoje adresate na, eto, gorku zajedniku sudbinu, na zanemarenost; na pohlepu i zlobu zavidljivih savremenika i uopte nudi svoje usluge u svemu to treba. Pismo Montgomeriju, ambasadoru SAD u svim naim zemljama, pogotovo je zanimljivo: Legija prvo ,,ne zna zato uopte pie" to pismo; onda objanjava da ko su i ta su ,,Crvene beretke" i zato bi Amerikancima bilo dobro da se udrue s njima u borbi protiv medunarodnog terorizma; ostavlja otvorene sve opcije za saradnju i nada se brzom odgovoru; pismo u svakom pogledu Ijigavo i puzavako. Montgomeri je posle rekao vasingtonskom ,,Postu" da se ,,ne sea je li to pismo ikad primio"... Dolazi i februar mesec 2003. Zoran Djindji ide na odmor na Kopaonik, a Duini i Legijini ljudi unjaju se za njim. Milan Verulovi, pratilac Zorana Djindjia, kazae u iskazu tokom sudenja da mu je Zoran Janjuevi, premijerov savetnik za bezbednost i lan Vladinog Saveta za dravnu bezbednost, posle povratka sa Kopaonika zamerio da se ,,zajebavaju po snegu, dok ih posmatraju plaene ubice". Verulovi kae da Janjuevi nije hteo da precizira o kome je re i da je samo dao da su ta lica prislukivana. Po svemu sudei, re je o prvim pisanim izvodima zajednikog operativnog rada BIA i UBPOK po liniji Zemunskog klana; prvim, ali nedovoljnim za izvodenje zakljuaka.

Za to vreme Cume u Slovakoj pria, a oni u Beogradu treba to da konceptualizuju, da provere i da postupe... Zajednika radna pa ,,Svedok" 4. februara dobija naredbu istranog sudije za prislukinje telefona pojedinih lica; BIA postupa i od 5. februara na dalje stem je razradjen toliko da radna grupa dobija snimke telefonskih razgovora veoma brzo. Verovatno zato Janjuevi ne ulazi u detalje prekoreva Verulovia. Zoran Janjuevi objasnie to kasnije ovako: ,,Mi, kao lanovi Saveta za dravnu bezbednost, informisani smo BIA na nain eksternog infomisanja. Informacije su dolazile svim novima Saveta i najviim dravnim funkcionerima, predsedniku, premijeru u zatvorenim kovertama. Uz to, premijer mi je davao ono sto on dobijao. Dakle, odatle potiu sve informacije koje sam imao, iz prislukivanja. Nisam sedeo sa slualicom u rukama i prislukivao. Ta pria da su kriminalci gledali premijera proizilazi iz jedne druge policijske istrage koja nema veze sa zemunskim klanom i sa premijerom. Ne znam odakle Veruloviu ta pria. Mogue da sam u nekom kontekstu rekao da su neki kriminalci bili gore, ali do tih informacija nije doao prislukivanjem, ve kroz eksterna informisanja. Oni nisu zbog premijera tamo, i nisu bili pripadnici zemunskog klana, ali kriminalci... ali to se saznalo tek nakon 'Sablje'; to tada niko nije znao. Igrajui fudbal na Kopaoniku sa pripadnicima Zandarmerije, Djindji povredio je Ahilovu tetivu na levoj nozi i dobio je gips ilhe, to je povealo bezbednosni rizik zbog usporenog kretanja i gubitka vremena pri ulasku i izlasku iz automobila. Pri povratku sa Kopaonika, polovinom februara, Legija, njegovi ljudi iz JSO i Ducina ekipa postavljaju zasedu na uzbrdici autoputa Ni-Beograd izmedu Bubanj Potoka (gde je naplatna rampa) i vrha brda (gde je groblje Malog Mokrog Luga). Ideja je bila da se upotrebi kamion koji bi blokirao put Dindicevoj koloni, a da ljudi iz JSO oklopljena vozila napadnu runim raketnim bacaima i automatskim orujem. Obavetajnu podrku pruali su Zemunci iz Duine ekipe. Od napada se odustalo. Jedno tumaenje oslanja se na kasnije izjave svedoka i optuenih: da rizik pogibije Djindjieve dece i porodice nije bio politiki i psiholoki prihvatljiv. Drugo tumaenje oslanja se na taktiku analizu: anse za uspeh bile su procenjene kao nedovoljne, jer se nije znao ni broj pratilaca, ni njihova vatrena mo, a i lokacija je bila preblizu vojnim i policijskim koncentracijama koje bi bile pozvane u pomo. Uprkos primeni ,,mera" (prislukivanju komunikacija) prema Zemuncima i JSO, policija i BIA nisu dole do podataka ta se sprema. To su Zemunci i Legija bili u taktikoj prednosti, jer su vec ranije - svakako uz pomo, makar i nenamernu, tehniara Dravne bezbednosti i poznavalaca GSM telefonije - savladali nain upotrebe celularnih telefona tako da komunikacija ostane zatiena u razumnim i prihvatljivim granicama. Re je o korienju velikog broja anonimno nabavljenih prepaid SIM kartica (telefonskih brojeva) i celularnih telefona koji se stalno menjaju. Uz relativno jednostavan plan komunikacija ije kopije svi uesnici imaju, poverljive veze uspostavljaju se izmedu sebe samo sa odredenih brojeva telefona i telefonskih aparata koji se ne koriste ni za ta drugo. Pored toga, postojalo je uputstvo u kojim baznim stanicama treba telefone ukljuiti, a na kojim teritorijama ih drati iskljuene. To se u argonu kriminalne grupe zvalo ,,specijali". Na taj nain oni koji eventualno prislukuju ili rekonstruiu veze celularnih telefona sumnjivih lica (i brojeva) ostaju ogranieni na uobiajene brojeve

telefona, ne slutei da ima i drugih brojeva i veza; s obzirom na ogroman broj celularnih telefona u Srbiji (milioni u obe mree), ta se poverljiva komunikacija gubi u milijardama uspostavljenih veza. Takva taktika ukazuje na veoma strune savetodavce i dobre poznavaoce arhitekture i sistema GSM telefonije; uzgred, Bracanovi je bio naelnik VII (Tehnike) Uprave Dravne bezbednosti neko vreme. Uostalom, istu taktiku primenjivala je i tehnika operativa DOS prilikom priprema za petooktobarski prevrat, podjednako uspeno. Osim toga, Zemunci se povezuju sa izvesnim ,,Zebrom" (Toni Gavri), nerasporedenim radnikom Dravne bezbednosti koji nije bio primljen u BIA, a koji treba da im nabavi uredjaj za prislukivanje GSM telefonije iz Hong Konga po ceni od 30 000 eura. Taj Toni ,,Zebra" Gavri obavetavae kasnije Ducinu ekipu o nabavkama kompjutera, softvera i pratecih uredaja za prislukivanje GSM telefona u BIA i upozoravae ih na opasnosti od toga. Tonija ,,Zebru" Gavria identifikovae tek kasnije Zoran ,,Vuk" Vukojevi kada je postao svedok saradnik, pregledavajui fotografije ljudi zaposlenih u Dravnoj bezbednosti. Nervoza raste i dostie vrhunac pred kraj februara 2003: Specijalno tuilatvo aktivira se, BIA i UBPOK kroz akciju ,,Svedok" stiu sve vie podataka, ali i Dua i Legija to znaju preko svojih veza. Operativna bezbednost akcije ,,Svedok" bila je, naalost, probuena na bar tri, mesta: u Javnoj bezbednosti preko Radovana Kneevia, Slobodana Paina i Zorana Gavanskog; u Dravnoj bezbednosti preko Ulemeka ,,Legije" i Milorada Bracanovia; u tuilatvu preko Radeta Terzia i joi nekih. Svedoci i optueni e kasnije u istrazi ispriati kako su razliite va rijante atentata na Zorana Dindia tada bile ubrzano proradivane i odbacivane iz raznih razloga: te pucae na njega kad izlazi iz Skuptine te ovo, te ono. Na kraju su se odluili za atentat na autoputu; odlukaf je bila zasnovana na okolnosti da su u Branislavu Bezareviu, bivemj policajcu Odelenja policije u Surinu i nerasporedenom radniku Dravne bezbednosti, stekli saradnika koji je imao uvid u kretanje Zorana Djindjia i u planove i procedure njegovog obezbedjenja. Bezarevia je zavrbovao njegov kolski drug iz Srednje kole unutranjih poslova u Sremskoj Kamenici, bivi policajac OUP Zemun, Zoran ,,Vuk" Vukojevi. Vuk je Bezarevia upoznao sa Dejanom ,,Bagzijem" Milenkoviem i ostalima tokom traganja za umetom: Bezarevi je trebalo da javi gde je Cume, pa da ga oni ubiju na miru, a ne ,,dabe da pobiju ljude, a on da ne bude to". Februara meseca, poto se Djindji zbog povredene noge manje kretao okolo, Dua Spasojevi postaje nervozan i insistira kod Vukojevia da zove Bezarevia: ,,Da mu kaem da pouri sa davanjem informacija o svemu, jer oni nemaju toliko vremena da ekaju". Branislav Bezarevic bio je u situaciji da poznaje kretanje Zorana Djindjia, jer je redovno zalazio kod bivih kolega u BIA i imao pristup operativnom centru Odelenja za obezbedenje premijera. Takva njegova pozicija rezultat je prelaznog perioda u reorganizaciji sistema obezbedenja objekata i lica. Naime, taj posao preao je sa BIA na MUP, zajedno sa radnicima, ali su mnogi od njih po inerciji zalazili u Agenciju. Vukojevic kae da Bezarevi radio kao ,,prethodnica" obezbedeaja, dakle u obavetajnom delu, a ne u neposrednoj linoj pratnji. ,,Znai u Institutu (Beibednosti, Ulica Kraljice Ane, Banjica) ima rukovodstvo. Znai to su njihovi efovi. On, znai, od njih svako jutro dobija plan gde se i ta se radi. On je to itao i javljao (prvo Bagziju, a kasnije Milou

Simoviu) i to je to. Znai bila je kamera koja gleda iz Instituta na (Djindjievu) kuu, na ulaz". Vukojevi i Bagzi nali su se sa Bezarevicem negde u kafani blizu Ateljea 212 i upitali ga da li bi pristao da im daje informacije o Djindjievom kretanju. Na pitanje Bezarevia zato, Bagzi kae ,,ma zveknuemo ga, uostalom, ta te briga". Bezarevi pristaje, za cenu od 50.000 eura, kad se posao zavri. Sutradan Bagzi daje Bezarevicu jedan mobilni telefon ,,specijal" i objanjava mu kako treba da ga koristi i gde ne treba da ga ukljuuje. Dan je 19. februar 2003. 8. ,,Limes": Atentat na autoputu Branko Bezarevi 20. februara dostavlja Bagziju Milenkoviu obecane podatke: da 21. februara ujutro Zoran Dindi treba da leti u Banju Luku sa Surina i da se vraa u pet popodne istoga dana. Objanjava im koja su vozila pratnja, a u kom vozilu ce se nalaziti Zoran Dindic; daje im marke, tipove, boje i registarske brojeve automobila. Na osnovu prethodnih razgovora sa Bezarevicem preduzete su bile i pripremne radnje: valjalo je nabaviti kamione kojima e se blokirati i zaustaviti kolona Zorana Dindia, zatim runim raketnim bacaima tipa LAW (RBR M-80, ,,zolja", kal. 64 mm) razbiti oklopljene automobile premijera i njegove pratnje i na kraju ,,overiti" posao automatskim pukama. Naoruanje je ve bilo pripremljeno i uskladiteno u podzemnoj garai na Novom Beogradu, tamo gde su Zemunci drali svoj ,,borbeni" ,,Audi 6" srebrnasto sive boje, automobil ve uveni u gradu kao ,,auto smrti". Svedok-saradnik Miladin ,,Dura Mutavi" Suvajdi odvee kasnije policiju u to garau: tamo je bilo est runih raketnih bacaa ,,Zolja", nekoliko automatskih puaka M-70 sistema Kalanjikova, jedna snajperska puka kalibra .22 Magnum koju su ranije drali na Novom Beogra-du u jednom od solitera ,,est kaplara" i koju Zvezdan Jovanovi nije hteo da koristi jer nije zgodna za vee udaljenosti, kao i ,,Audi 6" sa asortimanom raznih registarskih tablica ukljuujuci i policijske. Trebalo je prvo nabaviti dva kamiona. Uz veliku predostronost 15. februara 2003. Miladin ,,Dura Mutavi" Suvajdi odlazi na auto-pijacu kod Bubanj Potoka, preruen. Sa falsifikovanom linom kartom na ime Drago arketa kupuje dva kamiona: TAM 80 T (2,5 tone), registarskog broja BG-559-918 i ,,Mercedes Benz" od 2,5 tone sa austrijsklm tablicama B-824 OF. Novac mu je dao Duan ,,Dua" Spasojevi, insistirajui na poverljivosti zadatka. Osim kamiona, Suvajdi kupuje i rezervne akumulatore. Kamione parkira oko autoputa Beograd-Zagreb, u blizini hale ,,Limes". Ostatak ekipe je po tekovima" i eka znak. Dana 20. februara Protokol Vlade Srbije najavljuje VI Upravi BIA da e premijer 21. februara putovati avionom sa Surina za Banju Luku. BIA depeom obavetava GSUP Beograd i ostale policijske agencije koje preduzimaju mere obezbedenja treeg stepena (uobiajene u normalnim situacijama). Saobraajna policija ujutro 21. februara rasporeduje tri patrole na kljunim mestima i obilazi trasu; radio-vezom javlja da je sve normalno, da je trasa ista i da nema zaustavljenih ili parkiranih vozila na autoputu i u blizini. Kolona premijera Dindia od tri vozila kree sa Dedinja ka aerodromu oko 9 sati ujutro; patrola Saobraajne policije na mostu Gazela" javlja da je prola bezbedno i da

elno vozilo nema ukljuena plava svetla i sirenu, to nije neuobiajeno ako saobraaj nije gust. Blindirani BMW serije 7 u kome je premijer Zoran Djindji predvodi kolonu, to nije po proceduri, all se oko toga podaci razlikuju: po nekim izvorima, premijerov voza Aleksandar Bjeli ne voli da ima ispred sebe drugo vozilo, pogotovo po vlanom vremenu zbog prskanja; sam Bjeli kazae kasnije da premijer nije voleo drugo vozilo ispred svog; bilo kako bilo, taj detalj ostaje nevaan za ovu priu. Dejan ,,Bagzi" Milenkovi u tom trenutku sedi u kamionu ,,Mercedes Benz" parkiranom u blizini silazne rampe na autoput i eka. Milo Simovi je u kamionu TAM, neto dalje ka Beogradu. Bagzi pri sebi ima tri mobilna telefona; na jedan od njih stie mu informacija da je Zoran Dindi krenuo sa Dedinja na autoput. Komunikacija ide praznim SMS porukama; kasnija analiza listinga celularne telefonije obe mree pokazala je ,,jaku koncentraciju" kljunih telefonskih brojeva i aparata u zoni bazne stanice koja pokriva teren oko hale ,,Limes". Malo dalje, zapadno, kod gradilita hale ,,Limes", eka ekipa za atentat: potpukovnik JSO Zvezdan ,,Zveki" Jovanovi i pripadnik JSO eljko ,,migi" Tojaga sa ,,zoljama" (migi vai kao strunjak za ,,zolju"); Mile ,,Kum" Lukovi i Sretko ,,Beli" Kalini iz JSO (poznat kao hladnokrvni ubica) sa automatskim pukama. Doli su u dva neupadljiva vozila, nekom Peou" i Fiat Puntu" u kojima su ih ekali vozai (Aleksandar Simovic i jo jedan). U svakom autu bile su po tri zolje" i po jedna automatska puka. Kumu Lukoviu neko javlja da se trenutak blii i ekipa izlazi na plato kod ,,Limesa". Zvezdan Jovanovi kasnije e rei da bi to bio ,,masakr" zbog saobraajne guve. Milo Simovi pokuava da se priblii koloni straga, ali je TAM prespor, pa ga ostavlja u blizini, na Novom Beogradu; nije ak ni motor ugasio, to e kasnije privuci panju policije. Dejan Milenkovi ve polako vozi desnom trakom autoputa ka Surinu i eka da ga Dindieva kolona sustigne. To se i deava ba gde treba, kod mesta zasede. Ideja je da Bagzi naglo skrene, presee put Djindjievoj koloni i izazove sudar; kad kolona stane, Zveki i Zmigi ba zoljama" da gadaju sva tri vozila (,,Da ih saijemo zoljama"; Milo Simovic) dok ih ne probiju, a Kum i Sretko da dotre i overe eventualne preivele automatskim pukama. Bagzi naglo skree pred Djindjievu kolonu kao to je planirano, voza Bjeli dobro i brzo reaguje i uspeva da obide Bagzijev kamioi popevi se sa dva toka na bankinu, da bi ubrzao i nastavio ka Surinu u pratnji sledeeg vozila sa pratnjom. Tree vozilo pratnje, u kome su Miladin Verulovi (Milanov brat) i Ljubia Janoevi zaustavlja Bagzijev kamion prepreivi se na putu; atentatori to vide i povlae se. To dolazi do prvog propusta Djindjievog obezbedenja: Miladin Verulovi i Ljubia Janoevi prilaze sa orujem u ruci kamionu i izvlace napolje Bagzija Milenkovia koji u ruci dri mobilni telefon. Pretresaju njega i kabinu kamiona, traei oruje koga nema. Pritom oni Bagziju ne oduzimaju nijedan od tri telefona koje on ima na sebi; da su ti telefoni bili oduzeti, istorija Srbije bila bi drugaija. Ljubia Janoevic kasnije e na sudu izjaviti da je Bagzi prvo bio strano uplaen, all kasnije ak i smejao. Moje je miljenje da je prestao da se plai kad je shvatio da mi ne znamo ko je on ustvari".

U 9:25 sati Vemovi i Janoevic radio-vezom trae od Saobracajne policije da poalje patrolu koja bi preuzela vozaa i vozilo koje je ugrozilo kolonu premijera, jer se oni ure na aerodrom. Oni telefonom takodje obavetavaju VI Upravu BIA o dogadaju i identitetu zadranog vozaa. BIA odmah kontaktira Upravu saobraajne policije GSUP Beograd i zahteva da se voza privede, jer je re o pripadniku Zemunskog klana. Pomonik komandira, inae zaduen toga dana za obezbedenje premijerovog prolaska, smesta alje patrolu koja Bagzija i kamion preuzima i odvodi u stanicu Saobraajne policije za autoput. To dolazi do drugog propusta obezbedenja: izgleda da Miladin Verulovi i Janoevic nisu kolegama saobraajcima dovoljno objasnili prirodu incidenta, wec u urbi da ne zakasne u Banju Luku. Da su im jasno rekli da je re o pokuaju atentata, a ne o pukom saobraajnom prekraju, saobraajci bi se drugaije poneli. Ovako su svojim vozilom samo otpratili Bagzijev kamion i Bagzija do stanice i predali ga deurnima. U stanici je kamion proveren na eksploziv i opojne droge i onda poslan na vanredni tehniki pregled. Dejan Milenkovi Bagzi, medutim, ostaje u posedu svojih telefona, ekajui dalji razvoj. Taj dalji razvoj nadasve je zanimljiv: svedok-saradnik Zoran ,,Vuk" Vukojevi kae u svom iskazu da mu se toga dana oko podne javio neki efke, zvani ,,ef', iz Surina, sa veu da je Bagzi ,,uhapen zbog nekog carinskog prekraja". Sefke onda dolazi Vuku kui i donosi mu dva Bagzijeva mobilna telefona i 7500 eura; kae da je bio sa Bagzijem u stanici Saobraajne policije na autoputu, da mu je Bagzi to dao da odnese Vuku, a da e ga pustiti ionako. Vuk zove Bagzija (ili ovaj njega; jedan telefon mu je ostao): Bagzi objanjava kako ga je zaustavila Djindjieva pratnja, da je uhapen zbog carinskog prekraja, da su napisali prijavu i pustili ga da ode; on je zvao efketa da dodje po njega pred stanicu Saobracajne policije; ovaj je doao i u tom trenutku policija zove Bagzija natrag jer da neko hoe s njim da razgovara. Bagzi daje Sefketu telefone i novac i vraa se u policijsku stanicu. Onaj ko je ,,hteo da razgovara" sa Bagzijem bili su BIA i UBPOK. Naime, dok se saobraajci bave kamionom i Bagzijevim carinskim problemima, uvereni da je re o poslu rutinskom, traje komunikacija izmedju BIA i MUP. Kae izvetaj Koraeve komisije: ,,Nakon konsultacija zamenika direktora BIA sa MUP, a zbog postojanja sumnje da se radi o krivinom delu pokuaja atentata i falsifikovanja isprava, dogovoreno je da se dalji razgovor sa Dejanom Milenkoviem obavi u Sekretarijatu u Beogradu (Treem odelenju Kriminalistike policije) i da se u razgovor ukljue i operativni radnici BIA" (str. 37). To je trei propust policije i BIA: dok se oni dogovaraju da ta e i kako e, Bagzi se oslobada svojih telefona bez ikakvih problema i sklanja ih na sigurno; pukim sluajem re je o minutima -Bagzi ostaje na raspolaganju policiji. Da je efke doao pet minuta ranije po njega, Bagzi bi bio nestao bez traga, kao to je uostalom nestao i posle toga. Da je saobraajcima bilo jasno reeno da postoji sumnja na pokuaj ubistva o ni Bagzija ne bi putali iz stanice, oduzeli bi mu telefone i cela bi stvar ispala mnogo drugaije: podaci iz tih telefona, uporedeni sa podacima do kojih se u akciji ,,Svedok" do tada dolo, spasli bi ivot Zorana Dindia. Oko 15:30 sati ekipa BIA, pet Ijudi i blindirano vozilo, dolazi po Bagzija u stanicu saobraajne policije i odvodi ga pod jakom pratnjom policije u GSUP Beograd, u ulici

29. novembra. Prekasno su stigli i prekasno je formiran ,,mini tab" MUP i BIA za sluaj Bagzi. Za to vreme Vuk zove Duu Spasojevia i javlja mu ta je bilo. Dua mu kae da zove Slobodana ,,Bobana" Milivojevia, kunog advokata Zemunaca, da nade nekog advokata za Bagzija, jer je Milivojevi suvie eksponiran kao consigliere Zemunskog klana i Legije u sluaju Ibarske magistrale i Budve (pokuaji ubistva Vuka Draskovia; etiri ubijena). Milivojevi razmatra koga bi: Gorana Petronijevia ili Momila Bulatovia; na kraju se odluuje za Miodraga Gligorijevia, koji i odlazi u GSUP. U GSUP Bagzi daje izjavu u prisustvu advokata Gligorijevia, zamenika okrunog tuioca Ace Stojeva i izvesnih policajaca, medu kojima je Slobodan Pain. BIA je na taj razgovor poslala svog operativca Milana Letia iz Beogradskog centra; on se javio puk. Branku Mogonu, pomoniku naelnika za kriminalistiku policiju i pokuao da razgovara sa Bagzijem, all je posle dvadesetak minuta napustio GSUP i dalje nije uestvovao u tome. Izgleda da je shvatio da nema smisla razgovarati sa Bagzijem u prisustvu ,,ovlaenog lica za koje postoji sum-nja da je saradnik Zemunskog klana" (Koraev izvetaj, str. 37); re bi bila o Slobodanu Painu. etvrtu veliku greku poinilo j'e pravosude. To na scenu stupa upravo izabrani zamenik Okrunog javnog tuioca, Aco Stojev, koga su na silu Boga poslali da u policiji rukovodi pretkrivinim postupkom u sluaju incidenta kod hale ,,Limes". ,,Prijava protiv Bagzija je nita", kae uvereno Stojev, a veina prisutnih - Pain i jo neki - slau se sasvim; neki od njih veoma preko volje. Istovremeno traje neformalni sastanak u MUP: to su Duan Mihajlovic, Nenad Milic, Beba Popovi, republiki tuilac Sinia Simi i moda jo neko; na osnovu brzoplete Dindieve izjave u Banjoj Luci tog popodneva da je incident na auto-putu izazvao ,,voza poetnik", donosi se podjednako olaka odluka: to bi bilo to... Neki su protiv, ali to ne pomae. Deo Djindjievog obezbedenja koji je ostao u Beogradu nije otiao u GSUP da tamo da izjave o incidentu: voza Bjeli je ,,ekao nametaj" a kolege su mu pomagali... Bagzija prijavljuju za falsifikat saobraajne dozvole, krivino delo iz optinske nadlenosti (zapreena kazna: do tri godine), pa mu deurni istrani sudija odreduje sedam dana pritvora, a zbog spornih dokumenata za onaj kamion kojim je pokuao da zaustavi kolonu u kojoj je bio Djindji; da su ga osumnjiili za pokuaj ubistva - a mogli su slobodno - bio bi odreden pritvor od mesec dana bez problema i cela kasnija pria izgledala bi drugaije... Takvi papiri dolaze u IV Optinski sud: vanraspravno krivino vee nekako suvie spremno tvrdi da nema kud izvan podnetih papira... Bagzi izlazi iz pritvora vec posle etiri dana, a o odluci vanraspravnog vea Dui javlja izvesna ena iz IV Optinskog suda, osoba koja inae prolazi i kroz prethodne sluajeve sa Zemuncima. Po zgradi IV Optinskog suda i po IV Optinskom tuilatvu pria se i dalje o nekim torbama sa mnogo para: da je navodno 50 000 eura promenilo vlasnika tih dana... Vukojevi eka Bagzija ispred Centralnog zatvora i vodi ga u Silerovu ulicu, kod Due. Kad se ulo da Bagzija trae ponovo, Dua ga alje u neki tek" u Ustanikoj, odakle nestaje bez traga, all to je druga pria... ak ni iz Djindjievog obezbedenja nije nita stiglo na terenu; Bagzija i incidenta kod hale ,,Limes", mada su i oni mogli da podnesu prijavu za pokuaj ubistva i ishode mesec dana pritvora - automatski. Ova epizoda ostala je nerazjanjena, uprkos tvrdnjama i zaklinjanjima iz IV Optinskog suda da ,,nije moglo drugaije".

Moglo je drugaije, samo da je dogadaj bio ozbiljnije shvaen: d su Bagziju uzeli telefone i zadrali ga do dolaska BIA i UBPOK; Zoran Dindi nije incident minimalizovao kao delo neke budale ,,koji, ui da vozi"; da je njegovo obezbedenje odmah podnelo krivinu prijavu za pokuaj ubistva; da je tuilac to prijavu prihvatio i traio trideset dana pritvora. Jedan tadanji veoma visoko pozicionirani i u celu priu upueni policajac izjavio je posle da bi mu i osam dana pritvor bilo dovoljno da Bagzija slomi i prevrne i od njega napravi svedok saradnika, all mu nisu dali ni to. Zakljuak Koraeve komisije o ovom incidentu jasan je: ,,Po miljenju Komisije, ceo dogadaj oko pritvora, istrage i putanja Dejana Milenkovia iz pritvora trai razjanjenje, posebno zbog injenice da su da mogle da se obezbede vitalne informacije o planovima Zemunsk klana. Nedostatak tih informacija i nemogunost otkrivanja mesta na kojima se kriju pripadnici Zemunskog klana imale su za fatalnu posledicu da je na dr Zorana Djindjica, predsednika Vlade Republike Srbije 1 marta 2003. izvren atentat, kojom prilikom je on ubijen". Bagzi se, dakle, udaljio u nepoznatom pravcu i mogli su samo dl mu stave soli na rep. Ostatak ekipe posle incidenta pakuje naoruanje, ostavlja ga u garaama i povlai se u sigurni stan, tek". Zvezdan Jovanovi kazae mesec dana kasnije u svom iskazu u istrazi: mislim da nas niko nije zapazio"; bio je u pravu. Kae takode da je zahtevao susret sa Legijom, jer se nisam sloio sa ovakvim planom zbog bespotrebnih rtava". Legija dolazi tog popodneva u taj stan, gde su Zveki, Dua, Kum, Milo Simovi, Sretko i Zmigi. ,,Dua stalno pria telefonom, ne znam s kim, ali stalno spominje Bagzija". ,,U jednom momentu", kae Zveki, Legija i ja smo se sloili da idemo jedan na jedan snajperom, jer je to bolje zbog rtava. Insistirao sam na na lokaciji za pucanje daljine 200 do 250 metara, obecavi Legiji da to mogu da zavrim jednim metkom". Zoran Djindji i njegovo okruenje, medutim, odleteli su u Banju Luku 21. februara, posle incidenta koji nisu doiveli dramatino. Dok su se bavili po Banja Luci, Zoran Janjuevi javlja se Milanu Verulovicu sa veu da je Bagzi vozio kamion i insistira na ozbiljnosti situacije. Izgleda da premijer i dalje ne shvata stvar tako - ili da je namerno minimalizuje, to je nalik na njega. Beba Popovi kazae kasnije da je ,,cela tadanja politika situacija otupela Zoranovu koncentraciju i oprez. Nije podnosio loe vesti, nije hteo da uje da bi njega, omiljenog lidera, neko hteo da ubije". Vladimir ,,Keza" Vukosavljevi, naelnik Odelenja za zatitu premijera, podneo je 22. februara ostavku, posle ponovljenih upozorenja i zahteva da se obezbedenje pojaa i uredi. Posle atentata kod hale 'Limes', kada smo saznali ko je voza, znali smo da je stvar ozbiljna. Nenad Mirkovi, naelnik VI Uprave BIA, rekao mi je da policija hoe da pusti Bagzija i nas dvojica uspeli smo preko svojih veza da izdejstvujemo da ga ne puste odmah. Na nau intervenciju Milenkovi je ponovo uhapen. Tada sam svojim efovima saoptio da neu da budem sef Odelenja koje obezbeduje Djindjia ako mi se ne pojaa obezbedenje i ako mi se ne daju odreene ruke... Samo zahvaljujui Bojoj volji 21. februara je izbegnuta tragedija...".

Analiza Bagzijevog oduzetog telefona zabrinula je wec ispostavilo se da je o dolasku Djindjiceve kolone obaveten praznom SMS porukom i da je izmedu pokuaja atentata i hapenja zvao i Vuka Vukojevia u Silerovu. Tokom ta etiri dana Bagzijevog sedenja u pritvoru desilo se svata. Kao prvo, videlo se koliko je jaka propagandna medijska logistika Zemunaca i Legije: danima su izvesni tabloidi i sline tampane stvari vritali kako je incident na autoputu beznaajan"; danima su Bagzijevi advokati i kojekakvi tabloidni eksperti" objanjavali kako je eto, taj Djindjicev blindirani BMW tako jak da bi proao kroz taj kamioni" i razbucao ga i da je cela pria o atentatu obina izmiljotina. Branko Bezarevi odmah je bio javio Zoranu ,,Vuku" Vukojevil da Djindjiceva kolona nije imala propisnu svetlosnu i zvunu signaliciju", to su advokati smesta poeli da koriste u javnosti. Bilo je oigledno da tabloide ciljano hrane i snabdevaju dezinformacijama advokati Milivojevi, Gligorijevi i Dogumovi - ali i jo neko. Konture matrica delovanja tog centra za sejanje dezinformacija nazirale su se ranije u javnosti: pored ,,Identiteta", za koji je jasno da je bio organ Zemunskog klana i JSO, bilo je to i drugih listova kojima su proturene dezinformacije i koji su ih jedva ekali. Tokom oruane pobune JS( novembra 2001, Dua Spasojevi uspostavio je bliske odnose sa izvesnim novinarima i redakcijama. Cilj kampanje dezinformacija bio je se skrene panja sa aktivnosti Zemunaca i JSO; da se u JSO i ostali patriotski" polusvet unese strah od Tribunala u Hagu, da se Vlada bije i deo Demokratske stranke ocrne kao ,,kriminalci" i ,,izdajnici" se kod Demokratske stranke Srbije izazove utisak kako je ,,patriotski blok" spreman da je podri - na razne naine. Takva dugorona strategija bila je jasno vidljiva u izvesnim medijima i politikoj ariji ve tokom oruane pobune JSO u novembru 2001, da bi se - posle viemesene pauze tokom vanrednog stanja - ponovo aktivirala pred poetak sudenja za atentat na Zorana Dindia. Neposredno po incidentu kod ,,Limesa" deavaju se jo dve zanimljive stvari: iz zemlje se naglo udaljavaju Mira Markovic i Vojislav eelj. Miri Markovi preti krivini progon, a tih dana joj je istekao imunitet kao narodnom poslaniku u Skuptini SRJ, pa je njeno bekstvo objanjivo time. Dr Vojislav eelj, medutim, sloeniji je sluaj. Veze Zemunskog klana i Srpske radikalne stranke poznate su: Dua Spasojevi poklonio je Seselju nekakvo terensko vozilo ,,Mitsubishi Pajero", davao mu je novac za kampanje i pokuavao da ga pridobije kao politiku podrku. Seelj kao da nije bio ba oduevljen: on je, kao inteligentan ovek, u Dui video pre svega saradnika Dravne bezbednosti od koga moe da ima povremenu korist, all koga treba drati na uljudnoj distanci. Spasojevi i Zemunci bili su mu dobri kad je trebalo provocirati incidente na ulicama Zemuna i kad je trebalo baciti bombu u fotokopirnicu nekog zemimskog Hrvata. Dua je pokuavao da uplai eelja priama o tome kako mu se sprema spektakularno hapenje i nudio mu pomo i sklonite, kao to je krio i Dragoljuba Milanovia, biveg direktora RTS, osudenog na deset godina zatvora. eelj je westo odbijao - osim para, kako kau svedoci. mjenica je da je eelj planirao da ode u Hag i o tome javno priao; injenica je, medutim, i da je naglo odluio da tamo otputuje ba posle pokuaja atentata kod hale ,,Limes". Iako je nedeljama priao da ve ima rezervisanu kartu za Amsterdam, operativnom proverom utvrdjeno je da je kartu rezervisao i platio tek dan pred odlazak. Moe se sa izvesnou pretpostaviti da je dr eelj posle ,,Limesa" shvatio da e ti magarci da naprave neko udo i pokoru i da mu je bolje da se ukloni iz zemlje to pre.

Neki svedoci priaju kako je eelj pred odlazak telefonom traio od Duce da ,,mu ubiju Djindjica i Gau Kneevia" i jo nekog ije ime se ne pominje. Svedok je pitao zato Gau, pa mu je objanjeno da je Kneevi otpustio Seelja sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Dua mu je onda obeao: ,,Nema problema, zavricemo to". Niko nije pitao: zato Djindjica? ume je u Slovakoj pobesneo kad je uo za to nametaljku sa pukama i drogom u ,,Kotobanji": dere se preko telefona da hoe da ga nameste"; kae da ga zovu razni novinari i da ih on nekako umiruje, all ne zna dokle e... Cume se tada razgalamio na sve strane; jedva su ga kasnije uutkali. Najvanije od svega, ipak, bilo je to da je tada, krajem februara, sluaj vec bio krivinopravno gotov: Cume je sve ispriao, objasnio i odgovorio na potpitanja; provere na terenu i rad grupe ,,Svedok" donose plodove. Jovan Priji izabran je za Specijalnog tuioca i okupio je jezgro svog Tuilatva. Sve je bilo spremno i u ponedeljak, 10. marta 2003. Ljubia Cume" Buha potpisuje svoj iskaz svedoka-saradnika u prisustvu policije, tuioca i advokata, sve po ZKP. Sada treba krenuti u akciju. Tog istog 10. marta ujutro Beba Popovi sree se sa Zoranom Djindjicem u kabinetu premijera: Puio je vec oko 10 sati pre podne, drao je levu nogu na stolu jer su ga muili bolovi... Naeo sam razgovor na ovu temu i on me je jedno 15 minuta sluao i utao dok sam mu referisao o bandi. Onda je, sa izrazom gadenja na licu, poeo da mi objanjava da mu je ve muka od svega toga: od kriminalaca, od policije, od Dravne bezbednosti; da ga mrzi vie da slua o tome, da ja preterujem i da sam optereen time i da ima vanijih stvari od kriminala. Ispriao sam mu da MUP ne zna gde su sada i ta rade; da su pre dve ( noci Simovii i Vlada Budala bili u kaficu 'Prive', kurili se i vredjali, nas sve; rekao sam mu i za ponude koje alju (da nemaju nita protiv, Zorana, samo ako se otarasi Bebe, Cede i jo nekih, a oni ce ve lako, s nama); da je Dua zivkao urednice na TV Pink i vritao jer ga u westima zovu 'iptar' i da e nas sve zaklati; da je Ceca pevaljka zvala, eljka (Mitrovia) i prenela poruku od Due i Legije da skinu s programa i Cumeta i sva Vladina saoptenja protiv njih, jer je pitanje dana koliko e to jo moi; da je Ceca u razgovoru branila eljka Mitrovia i ( da je rekla da on to mora da radi, jer trai Vlada, tj. Biro za komunikacije)... Rekao sam mu i da Mikelic i njegov Bego dre kontakte sa Republikom Srpskom i sa rezervnim sastavom JSO, da ko se sve nalazi u restoranu 'Depeto', ko se sve priklonio bandi - od mafijaa, od politiara... Zoran je sluao, nervirao se, bio je nezadovoljan, ali i nemocan. Bilo je vrlo muno i depresivno: nisam ga takvog video od 1999. Rastali smo se kao i obino: nasmejao se i umesto pozdrava rekao Ne brini, jebaemo im kevu! Vie ga nisam video ivog". Odmah po putanju Bagzija, Duina i Legijina ekipa uurbano krece da trai pogodnu lokaciju sa koje e Zvezdan Jovanovic pucati na Zorana Dindia. Zvezdan, koji inae nema neko visoko miljenje o Zemuncima, kazace kasnije da su pominjali neke ,,zolje", to je on odbio; da su nudili razne lokacije: Svaki dan me zovu da pogledam neko novo mesto koje su oni odabrali za pucanje. Prvo mesto je bilo na nekom unutranjem parkingu nekog saveznog ministarstva u blizini (Vlade), all to mesto nije bilo dobro, nakon toga su govorili da Dindic ide na Kalemegdan, pominjali su neku umievu, znali su kuda se kree. Nakon toga su izabrali lokaciju kod neke babe, gore u nekom stanu,

lokacija je bila idealna (Biraninova 6; odustali su jer je postojala opasnost prepouiavanja). Jednom smo bili i ispred Savezne skuptine gde je bila idealna pozicija za pucanje iz kola, bili smo u nekora zatamnjenom ,,Passatu", all da sam pucao - ubio bih i nekog novinara". Svedok saradnik Zoran ,,Vuk" Vukojevic, medutim, prenosi drugaije videnje Miloa Simovica: ,,Pusti, skoro smo se opet sudarili sa njima (obezbedenjem Zorana Djindjica). Odustali smo jer su nas snimale kamere sa Glavne pote" (Takovska 2). Re je bila o javnoj garai ,,Tri lista duvana", gornjem nivou; loe za beanje autom. Nije, dakle, Zvezdan bio zabrinut da ne pogodi i nekog novinara, nego da ga ne snime kamere sa pote. Dua je Zvezdanu prvo doneo jednu snajpersku puku kalibra .22 magnum (5,6 X 26 mm RF; Winchester Magnum Rimfire), oruje precizno i efikasno na manjim razdaljinama i u rukama dobrog strelca; Zvezdan je to puku odbio i traio neto jae (puka je kasnije pronadena u onoj garai na Novom Beogradu, sa ,,zoljama", automatskim pukama i borbenim" sivim ,,Audijem 6"); njeno poreklo nije utvrdeno - koliko se zna; ako nije, onda je to propust istrage. Svaki kriminalista zna koliko je vano ispratiti trag (biografiju) vatrenog oruja: taj trag vodi do pomagaa, snabdevaa, a ponekad i do naruilaca. Ulemek Legija je onda doneo iz baze JSO snajpersku pusku Heckler und Koch" G-3 SGl, jednu od osam (ili devet) koje se tamo vode u evidenciji. To puku je, kae Nenad kene" are, Legijin telohranitelj iz JSO, Ulemek jo juna 2002. doneo k sebi u kuu; stajala je, u straarnici koju je koristilo obezbedenje. Povremeno je iz te puke i gadao na strelitima, sa ostatkom Jedinice. Poetkom 2003, medutim,' kada je dolo do onih polemika u tampi izmedu umeta i Zemunaca, Legija je naredio da se puka ukloni; Skene veruje da se Ulemek plaio da policija eventualno ne pronade jo i tu puku. Puku je uzeo Vukain Vule" Vukainovi, lan Legijinog obezbedenja iz JSO i odneo je k sebi kui, u Novi Sad. Kae kene dalje: Na 20 -25 dana pre atentata na Djindjica, mene je pozvao Legija i pitao me je gde je snajper. Rekao sam da je kod Vuleta. Inae, ja sam tad bio ef Legijinog obezbedenja. Legija mi jej rekao da podjem kod Vuleta, da uzmem snajpersku puku i da je donesem i smestim u vozilo JSO, BMW registarskog broja BG 558-725, u gepek. To vozilo smo koristili za prevoz Legijine dece i uopte za prevoz ljudi koji su radili u obezbedenju. Vozilo je uglavnom bilo parkirano ispred Legijine kue. Otiao sam u Novi Sad kod Vuleta, doneo sam puku i smestio je u gepek tog vozila... Laza (ef smene u obezbedjenju) mi je rekao da mu je Legija rekao da pozove Zvezdana Jovanovia i da mu preda tu snajpersku puku... Puka je bila umotana atorsko krilo. Seam se da je uz puku bio i priguiva". Re je o oruju veoma preciznom, posebnoj modifikaciji jurine puke G-3 A3, kalibra 7,62 NATO (7,62 X 51 mm; kod lovaca .3 (Winchester). To je moan vojni metak i standardna municija NATO pakta, ali i mnogih drugih zemalja. Polazna brzina varira (zavisno namene i proizvodaa) izmedu 750 i 845 metara u sekundi; masa (projektila) izmetu 7 i 10 grama. Sama puka je automatska, radi po sistemu odloenog otvaranja zatvaraa (nalik na mitraljeze MG-42, ,,arce") i puni se arerima od 20 metaka. Snajperske puke verzije SGI preradjuju se tako to se u probnim gadjanjima serijskih puaka G-3 izdvoje one koje prave naroito dobre rupe na cilju i vraaju se na doradu. Umesto standardnog okidakog mehanizma ugraduje se specijalni, podesivi: standardna

sila okidanja je 2,6 kg, all strelac moe da je smanjuje. Zanimljivo je da je okida podesiv samo u poloaju selektora vatre za pojedinane hice (oznaka L"); ako se puka zakoi ili se odabere poloaj za rafalnu vatru, okida se sam resetuje na 2,6 kg. Optiki nian je po pravilu Zeiss" ili Schmidt & Bender" sa promenljivim uveanjem od 1,5 do 6 puta i podesiv za elevaciju i skretanje u koracima po sto metara od 100 do 600 m. Oruje, dakle, smrtonosno u rukama dobrog strelca: ameriki marinski snajperisti su u Vijetnamskom ratu slinom pukom (XM-21, verzija M-14) istog kalibra postizali prosek od 1,27 metaka po ubijenom neprijatelju, esto na udaljenostima veim od 600 metara... Puka koju je Legija uzeo iz JSO imala je registarski broj uklonjen buenjem lima, tako da ga je bilo nemoguce kasnije rekonstruisati. Kasnije e se (po tormentacionim igovima) utvrditi da je puka britanske proizvodnje; nita udno, jer je firma ,,Heckler und Koch" iz Oberndorfa, Nemaka, u veinskom britanskom vlasnitvu (,,British Aerospace"), a te puke pravi i britanska fabrika ,,Royal Small Arms Factory" (RSAF; Kraljevska fabrika streljakog oruja) iz Enfilda - osim jo nekih dvadesetak arsenala u svetu koji imaju licencu. Puka bi najverovatnije mogla da potie iz uvenog ,,barskog tovara", kada je jula 1991. u luci Bar iskrcano nekih 30 000 tona naoruanja i vojne opreme iz sedam brodova pod raznim zastavama. Tada je Miloeviev reim tvrdio da je to oruje zaplenjeno u Jadranu dok je ilo u Hrvatsku; posle je ispalo da su ga poteno kupili JNA i MUP Srbije... Deo oruja, ukljuujui i izvesnu koliinu puaka G-3 SGl kupljen je od libanskih maronitskih (hricanskih) milicija u Libanu, jer su se oni tada oslobadali vika oruja tokom nekog primirja koje ih je na to obavezivalo. Te e se puke prvi i jedini put pojaviti na naim ratitima oko Zvornika, aprila 1992, u rukama Arkanove Srpske dobrovoljake garde. Posle togaj nema ih u normalnim operacijama, verovatno zbog relativno egzotine municije za nae prilike. Zvezdan ,,Zveki" Jovanovic kae: ,,Probao sam je, odnosno upucao na 200 metara na Frukoj Gori. Znam koje je to mesto, na Irikom Vencu, pa neka staza, to sam bio sa Kumom Lukoviem na upucavanju. Ili smo BMW-om, ne znam tano kada... (puka H.u.K.) bila je odlicno upucana. Ne znam ko je to radio. Kada sam je proverio na Irikom Vencu bio sam zadovoljan. Moda su neki ljudi uli pucanj, ali nisam siguran... (Policija je na tom mestu, gde ih je Zveki odveo, nala aure koje odgovaraju oruju.). Puka iz koje sam pucao u Zorana Djindjica je dobra. U okvir staje 20 metaka, a u crnoj torbi bilo je jo dva pakovanja municije 'Winchester .308' (domae prizvodnje, u originalnim pakovanjima PPU; ,,Prvi partizan" iz Uica). Ja sam odabrao klasino iljato zrno '.308 Winchester' (vojnog tipa, sa punom metalnom kouljicom, pouiato i kao FMJ - full metal jacket), To je najuobiajnija municija". Posle neuspelog pokuaja kod Savezne skuptine, Ninoslav Konstantinovi i Duan Krsmanovi vode Zvekija u Biraninovu 6, u stan pomenute babe, gde se predstavljaju kao radnici neke mree kablovsfo televizije. Zveki je iz JSO poneo laserski daljinomer ,,Bushnell 1000" izmerio udaljenost do vrata Vlade Srbije u dvoritu Nemanjine 11: ,,Mesto sa tog krova, sa terase kod babe, bilo je idealno, tano 230 metara". Stanari su se, medutim, bili uznemirili zbog njihovih poseta, pa odustali od Biraninove 6. Ninoslav Konstantinovi tada pronalazi jo bolju lokaciju u dvorinoj zgradi u Gepratovoj 14, iznad kafane ,,Monument". Re je o raznim kancelarijama na drugom spratu, iji prozori gledaju ravno u dvorite Vlade Srbije. Ninoslav Konstantinovi i

Aleksandar Simovi, mere opreznosti dovode Zvezdana Jovanovia 10. i 11. marta u kancelariju br. 55, na drugom spratu zgrade u Gepratovoj 14; Simovi nosi snajpersku puku u torbi, naoruani su i pitoljima, nose neku motalicu za elektrini kabl i glume majstore u kombinezonima. Drugi deo ekipe ini spoljni prsten obezbedenja: uvaju parking mesto, vozilo i ulaz u Gepratovoj, paze na prilaze i spremni su da prue vatrenu podrku u sluaju sukoba sa policijom; imaju automatske puke. Oba dana, 10. i 11. marta, Nino (Konstantinovi), Aca Simovi i Zveki sede u kancelariji br. 55 od 10 do 15 sati, oekujui da Bezarevi preko Miloa Simovica javi da premijer dolazi. Djindjica nema. Dolazi 12. mart. 9. Martovske ide Petnaesti mart 2003. bio je ve fiksiran u uspanienim glavama DiN ana ,,Due" Spasojevia i Milorada ,,Legije" Ulemeka kao dan njihovog hapenja. Uostalom, takvu su informaciju dobili: ,,od Vojske", kae jedan svedok; ,,od nekog Zvezdanovog rodjaka iz Uprave bezbednosti Generaltaba", kae drugi. Specijalno tuilatvo, UBPOK i BIA, medutim, planirali su da u akciju krenu u etvrtak, 13. marta. ume je 10. marta potpisao svoju kompletnu izjavu Jovanu Prijiu, sve po ZKP, ali je trebalo jo koji dan se cela stvar operacionalizuje. Ne moe se iskljuiti mogunost da su Dua i Legija bili i o tome obaveteni. U svakom sluaju, Dua Spasojevi je odluan: ,,im (Djindjic) ude u Vladu, ubiemo ga", ponavlji on svojim ljudima tokom marta. Poetkom marta Milorad Ulemek Legija sakriva se u jednom od Duinih ,,tekova", sigurnom iznajmljenoi stanu u ulici Omladinskih brigada 8, preko puta policijske stanice Novi Beograd, na 5. spratu. Svom telohranitelju Nenadu ,,kenetu" da se plai hapenja: ,,ak mi je rekao jednom da e mi u tom sluaju napisati ovlaenje da ga poseujem u pritvoru, jer mu je supruga drugom stanju. Ja ne znam zato se Legija plaio policije. Nisam ga tome pitao. Procenjujem da je zbog tih informacija koje je davao Cume". kene mu svake veeri donosi hranu iz restorana ,,Perper"; isto ini u par navrata i Miladin ,,Djura Mutavi" Suvajdi. Ostali zaverenici su takode u ,,tekovima": po Novom Beogradu, na Vodovcu, Banovom Brdu itd. Specijalno za ovu akciju kupljeni su neupadljivi autorac bili na lane papire i gomila novih celularnih telefona sa anonimnim SIM karticama. Tog jutra, 12. marta, kako e kasnije posvedoiti Veselin Lei, tadanji oficir bezbednosti JSO, Zvezdan Jovanovi doao je u komandu na Senjaku, ulica Sanje ivanovica; pio je kafu i itao novine do neto pre deset sati; onda je otiao nekud. U uobiajeno vreme, oko 11 sati pre podne, ekipa - Zvezdan, Aca Simovic i Nino Konstantinovic - dolazi u Gepratovu u ,,VW Passatu" sa panevakim tablicama i zatamnjenim staklima. Vozi Vlada ,,Budala" Milisavljevic, a parking mesto uva Milan ,,Jure" Juriic u drugom autu; on se onda udaljava; neki svedoci su rekli u istrazi da ih je neko spreavao da se parkiraju u blizini broja 14. Nino se penje prvi u kancelariju na drugom spratu: ako se ne javi telefonom,.znai da je bezbedno; Zvezdan i Aca Simovi penju se gore; Aca nosi u crnoj torbi puku, municiju i cebe, kao i neki alat. Kum (Mile Lukovi) i Beli (Sretko Kalini) su dole na ulici, kao obezbedenje.

Pria Zvezdan dalje: ,,Prozor je otvoren i stavljeno je neko ebe... Ja sam sedeo u nekoj fotelji. Nita nismo jeli. Samo sam ja puio i cigarete gasio u nekoj kutiji koju sam drao u depu. Moda mi je ispao jedan pikavac. Puio sam 'Davidoff... Puka je izvadjena, naslonjena pored mene i ne vidi se ako neko ude. Aci javljaju da Djindjic stie. Ja sedam na stolicu, ne mogu me videti. Cev samo malo viri...". Dvanaesti mart 2003. svanuo je vedar i sunan. Zoran Djindjic trebalo je da se pojavi tog prepodneva u centru ,,Sava", na nekom medunarodnom skupu, ali je promenio plan i krenuo u Vladu oko podne. Duca i Legija bili su razradili sistem osmatranja sa statikih pozicija, jer bi praenje kolone autom bilo opasno: na kljunim raskrsnicama od Dedinja ka gradu od jutra su deurali posebno zadueni pripadnici Zemunskog klana sa GSM telefonima ,,specijalima", dakle samo za to svrhu. Izgleda da je Djindjiceva kolona od tri vozila (dva BMW i jedan ,,Audi 8") tada promakla neprimecena pored dva osmatraka mesta. Prvi je primeuje Milo Simovi, kada je kolona ve blizu Vlade Srbije i telefonira svom bratu Aleksandru koji sa Ninoslavom Konstantinoviem i Zvezdanom Jovanoviem deura na drugom spratu dvorine zgrade u Gepratovoj 14. Sati je 12:35. Tokom celog prepodneva, sve dok nije uo da je Djindjic ubijen, Milorad Ulemek sedi na terasi svog sopstvenog stana u koji se tokom noi vratio iz ,,teka" na Novom Beogradu; mota se po terasi: demonstrativno, da ga svi vide; vidi ga i Goran Petrovi, bivi naelnik RDB, jer ivi u blizini, na visokom spratu koji gleda na Legijinu kuu. Tokom vonje ulicom Kneza Miloa, vodja obezbedenja Milan Verulovi pokuava radio-vezom da se najavi efu obezbedenja Vlade, Danilu Koprivici. To mu ne polazi za rukom zbog loe planirane radio-veze: naime, obezbedenje koristi jedan od policijskih radnih kanala na kojima je u to doba dana guva; njihova radio-veza je zatiena (skremblovana), tako da je ostali uesnici u radio-saobraaju uju kao um i smetnju i ne ostavljaju im vremena za razgovor. Naviknuti na to, premijerovi telohranitelji nastavljaju kao i obino, ka vratima dvorita Vlade, u Nemanjinoj 11. Zvezdan Jovanovic ve je na prozoru; puku je naslonio na presavijeno cebe (kupljeno dva dana ranije) da bi ublaio vibracije koje nastaju pri opaljenju, zapravo od trenutka kada udarna igla pogodi inicijalnu kapslu metka. Izmerena daljina do dvorinih vrata zgrade Vlade je 132 metra (po merenju Saveznog kriminalistikog instituta iz Vizbadena, Nemaka -129 ) i optiki nian vec je podeen na proverenih 200 metara; selektor vatre je na poloaju za pojedinane hice, a obara podeen po Zvezdanovom ukusu. Visinska razlika izmedu prozora sa koga Zvezdan gadja i tla pred ulazom u dvoritu Vlade Srbije iznosi 14 metara. Kolona vozila skree u dvorite Vlade. Sve se odvija rutinski, dakle oputeno i donekle ljampavo: policajac na kapiji ne mrda se s mesta, radnici obezbedenja u dvorinom ulazu V sede gde su (pitanje je jesu li u tom trenutku svesni da premijerovo vozilo ulazi u dvorite). Zatvoreni sistem televizijskog nadzora ne radi vec nekoliko dana zbog rekonstrukcije i kamere su poskidane; komandni centar obezbedenja je usred radevinskih radova. Po jevtinoj ceni mogao se instalirati privremeni sistem TV nadzora, ali to nikome nije palo na pamet, a ,,eksperti" iz Instituta bezbednosti nisu se toga setili. Tunel koji desno od ulaza u dvorite vodi unutar zgrade Vlade i iz koga se moe ui u zgradu

bez rizika, kroz posebna vrata, poznata kao ulaz IV (,,zvono", u argonu obezbedenja), Zoran Djindjic ne koristi od kada je premijer (,,Nisam ja pacov da se uvlaim kroz rupe!"), a obezbedenje ne insistira na njemu, tako da je te srede u podne zatrpan gradevinskim materijalom i daskama. Svi bivi premijeri i dobar deo bivih ministara koristili su tunel jer je obezbedenje na tome insistiralo i jer je to bila standardna operativna procedura. Da je taj tunel, ,,zvono" bio korien, Zvezdan bi morao da trai drugu, najverovatnije mnogo goru i opasniju poziciju za gadanje. Ovako je bio na idealnom mestu. Uzgred, posle atentata od 12. marta, ulaz IV, ,,zvono", naglo je osposobljen i koristi se. Blindirani premijerov BMW, srednje vozilo u koloni od tri, zaustavlja se pred dvorinim vratima, ulazom V u Vladu; udaljen je oko tri metra od vrata po proceni, to jest rekonstrukciji, Saveznog instituta za kriminalistiku), a oko metar od prve stepenice, nie od ostaiih. Zadnja vrata kroz koja e izai udaljena su oko 3,5 metra levo od ose ulaza V, ulevo kad se gleda ka ulazu. Po procenama nae policije, vozilo je bilo blie: moda i na metar udaljenosti. Problem je u tome to je BMW posle atentata odvezen ka Urgentnom centru, a nije bilo naina da se kasnije tano rekonstruie lokacija vozila u trenutku atentata; da su postojale kamere, lice mesta moglo se fiksirati i stvari bi bile mnogo jasnije. Obezbedenje izlazi iz pratecih vozila i rasporeduje se kao i obino: u otprilike polukrug oko vozila, licem okrenuti ka napolje, a ledima prema premijerovom vozilu - po proceduri. Njihov je posao da gledaju okolo, a ne u premijera. Da bi stigao od vozila do ulaza V, Zoran Djindjic mora da prede oko 3 do 4,5 metra. Leva noga od kolena do stopala mu je u gipsu, jer je na Kopaoniku povredio Ahilovu tetivu igrajui fudbal sa andarmerijom, dok su se oko njega unjali Duini i Legijini pijuni. Djindjic hoda uz pomo dve aluminijumske take sa plastinim drkama i osloncima za nadlaktice. Iz BMW-a prvi izlazi Milan Verulovi, sa suvozakog mesta; otvara zadnja desna vrata Djindjicu koji prvo izbacuje obe noge na tlo, a zatim se sporo uspravlja, oslanjajui se, prirodno, vie na desnu nogu. Zadnja desna vrata BMW-a su jo otvorena. Milan Verulovic okrece se ka svojim, prednjim desnim, vratima i saginje se da iz vozila uzme Djindjiceve take. Dindi eka; izmedu njih su zadnja desna vrata, jo otvorena i premijer je - po Verulovievom seanju - oslonjen na njih. Verulovic mu dodaje take i okree se ponovo da uzme premijerovu akten-tanu. Narednih nekoliko sekundi ostaje nerazjanjeno: naime, niko nije video Djindjicevo kretanje od tog trenutka kada se Verulovi okree da uzme, take pa do prvog Zvezdanovog pucnja; svi prisutni u dvoritu okrenuti su ledima; obezbedenje iz ulaza V ne vidi Djindjica, jer im je u mrtvom uglu, iza jo zatvorenih vrata. Uzgred, bilo je primeceno i ranije da unutranje obezbedenje ulaza V iz lenjosti ne otvara vrata dok se premijer na njima ne pojavi; neki svedoci kau da ni 12. marta nisu otvorili vrata, nego samo stisnuli dugme elektrine brave. Po onome to se moe zakljuiti iz svih do sada prikupljenih dokaza i deliminih rekonstrukcija policije i istranog postupka, najverovatniji je sledei tok dogadaja u tih nekoliko sekundi: Zoran Djindjic okree se uz pomo taka i rotirajuci na desnoj peti od auta ka ulazu V, dok Veruovi uzima akten-tanu, Djindjic se opet okree da bi zatvorio

vrata BMW-a - ili da bi Veruloviu napravio mesta da ih on zatvori. Bilo kako bilo, izgleda da je Zoran Djindjic u trenutku prvog pucnja bio u pokretu... Zvezdan Jovanovic to gleda kroz optiki nian: ,,Dolazi kolona, zaustavlja se Djindjicev auto, a momak iz obezbedenja iznosi take. Ne mogu da pucam od tog momka. Tek se stvara pozicija za pucanje kad Djindjic dolazi do ulaznih vrata (re je o metar-dva). udno je okrenut, nekako sa strane. Ne znam tano koja je njegova pozicija, ali to je deli sekunde, momenat za pucanje. Pucam jednom, hou da potvrdim pogodak, pucam drugi put. Ne znam kako je povredjen taj momak. Prvi pogodak je siguran. Nije mi bila namera da pogodim tog momka, mogue da je uao u putanju drugog metka". Zorana Djindjica projektil od devet grama pogada u desnu stranu grudnog koa brzinom od nekih 700 metara u sekundi, pod blagim uglom (oko 80 stepeni u odnosu na tlo) nadole, izlazi, skrenuvi sa pravca i rikoetira negde od tla; nikada nije naden. Zoran Djindjic pada, zarotiran od siline udarca, licem ka zgradi Vlade i propada kroz tek otvorena vrata ulaza V. Na balistiki vetak (Milan Kunjadi) i sudskomedicinski vetak (dr Duan Dunji) smatraju da je premijer u trenutku pogotka bio blie vratima i okrenut ka vozilu; nemaki strunjaci misle da je bio dalje i da je metak koji je pogodio njega rikoetirao od kamenog dovratka ulaza V, raspao se i delimino zavrio u hodniku Vlade. Milan Kunjadi miljenja je da je taj projektil iz hodnika onaj koji je pogodio Milana Veruovia. Zvezdan Jovanovi puca opet i pogada Milana Verulovia s leda u karlini deo, projektil prolazi kroz mladia menjajuci putanju, udara brzinom od 406 metara u sekundi, pod uglom od 50-55 stepeni u odnosu na ravan zida o kameni dovratak na visini od 87 cm i raspada se u mnogo fragmenata kouljice i olova koji zavravaju u hodniku i na stepenitu, nanosei povrinska oteenja. Ukupna masa nadjenih fragmenata je svega 1,82 grama od ukupno 9, to svedoi o silini udara i odgovarajuem raspadanju projektila. Nalaz nemakih vetaka to je nedvosmislen: ,,ti fragmenti nekada su sainjavali jednu celinu" (diese Teile ehemals eine Einheit gebildet haben). To se pojavila jedna zabuna koju treba razjasniti odmah: koliko hitaca je ispaljeno? U javnosti e se pojaviti teorije o dva strelca na dva razliita mesta i najmanje tri metka, ali postojee kriminalistiki utvrdjene injcnice ih ne podravaju. Stavie, te teorije na ivici su fantastike i oigledno u funkciji paninih napora odbrane optuenih i medijske , kampanje protiv sudenja. Pitanje ta je ko uo u trenutku atentata, medutim, zasluzuje panju, Predimo sada na svedoke: njih ima dve grupe - neposredno prisutni oko premijera i Milana Verulovia, njegovog pratioca, u trenutku kada su pogodeni (njih osam); i oni koji su jasno uli pucnje sa izvesne udaljenosti (njih 37 sasluanih). Svedoci iz owe druge grupe, dakle udaljeniji od mesta pogodaka, slau se svi da su uli samo dva jasna i glasna pucnja; procenjeno je da je razmak izmedu njih bio oko 3,7 sekundi, to je dovoljno obuenom i vetom strelcu da sastavi niansku liniju posle trzaja od prvog hica. Percepcija te grupe od 37 svedoka je konzistentna i bez znaajnih razlika. j Akustika percepcija, doivljaj zvuka, kod neposrednih svedoka, j medutim, drugaija je. Od deset njih koji su svedoili na glavnom pretresu, samo jedan (Boban Puric) kae da je

uo dva pucnja, a da za trei ne zna; tri svedoka (Milan Verulovi, Jovan Duri i Dragan Lali) tvrde da su videli pogodak onoga to su uli kao trei hitac u zid dovratka V ulaza u Vladu i ,,oblak bele praine"; njih osam (Ljubia Janoevic, Jovan Duri, Srdan Budimir, Jovan Drobnjak, Milan Veruovi, i Draen Nasti, Aleksandar Bjeli i Sitfan Babi) kau da su uli tri hica, od kojih je prvi bio upadljivo slabijeg intenziteta (,,Kao da je u Vladi pala stolica", kae Verulovi). Po iskazima veine njih, razmak izmedju tog prvog - slabijeg - pucnja i narednog, jaeg, bio je veoma kratak (,,kao dlanom o dlan, brzo"), a naredni, trei hitac bio je istog intenziteta kao i drugi. U pogledu protoka vremena izmedu drugog i treceg pucnja nema saglasnosti: procene svedoka kreu se od ,,tri-etiri sekunde" do dvaput toliko, ali svedoci koji nisu davali procenu vremena opisivali su radnje koje su inili ili videli u tom razmaku, to je veoma relativno i zavisi od oka, iznenadenja i protoka vremena (secanje nije reprodukcija; seanje je rekonstrukcija na koju utiu razne okolnosti; ok je, kazace vam svaki policajac koji je radio sa svedocima nasilnih zloina, velika smetnja seanju). Na osnovu svega ovoga moe se postaviti sledea radna pretpostavka, zasnovana na nalazima Saveznog kriminalistikog instituta iz Vizbadena: projektil metka marke PPU, kalibra 7,62 mm NATO, iz puke H.u.K. G-3 krece polaznom brzinom od 770 metara u sekundi; na cilj stie 0,17 sekundi po opaljenju, brzinom od 680 m/s. Zvuk, medutim, putuje brzinom koja je promenljiva; recimo samo da za Beograd, u nor-malnim meteorolokim uslovima (temperatura, pritisak, vlanost) ta brzina iznosi oko 345 metara u sekundi. Projektil o kome je ovde re, daklc^ leti duplo bre od zvuka. Po takvoj pretpostavci, prvi, slabiji ,,pucanj", zvuk koji su neposredni svedoci uli bio je udar projektila u Djindjicevo telo; pucanj kojim je taj projektil ispaljen stie neto malo kasnije -0,37 sekundi po opaljenju. To bi moglo da objasni doivljaj prva dva zvuka o kojima svedoci govore: prvi, slabiji i drugaiji i drugi, neposredno za prvim, jai i nedvosmisleno prepoznat kao pucanj iz puke. Ljudima koji se bave priguivaima fenomen je odlino poznat, jer oni u eksperimentima imaju prilike da porede zvuk udarca projektila u metu kada taj zvuk nije ,,pokriven" pucnjem vatrenog oruja: taj udarac zna da bude glasan, all dosta tii od nepriguenog pucnja. To objanjava zato su malo udaljeniji svedoci uli samo dva pucnja. To to se fenomen prvog, slabog i narednog, jakog pucnja nije ponovio i kod drugog hica iz Gepratove, strunjaci tumae jednostavno: jaki pucanj je digao adrenalin i paniku medu njima i ,,ui su im zvonile", pa normalno nisu obraali panju na sporednije zvuke. Da je Zvezdan Jovanovi koristio priguiva (precizno reeno: razbija pucnja) na svom oruju, kau strunjaci, doivljaj zvuka oba pogotka bio bi isti kao i taj prvi, slabiji zvuk koji svedoci opisuju. Grafiki prikaz do:ivljaja zvukova po iskazima svedoka To sada ostaje jo jedau segment iz ovih svedoenja: to to tri svedoka opisuju da su videli kako ,,oblak bele praine" leti iz kamenog dovratka ulaza br. V u dvoritu Vlade, sa mesta gde je ,,trei metak rikoetirao". Ako je redosled dogadaja zaista bio takav, onda su verovatno u pravu nai sudsko-medicinski i balistiki vetak (Dunji i Kunjadi): oni pretpostavljaju da je projektil koji je rikoetirao od dovratka onaj koji je proao kroz Milana Verulovia (drugi koji je ispalio Zvezdan Jovanovic).

Zoran Djindjic, smrtno pogoden, pada u ulaz V; obezbedjenje zgrade uvlai ga unutra, sasvim razumno, da ga skloni sa brisanog prostora; odatle tragovi njegove krvi u hodniku. Milan Veruovi, teko ranjen, puzi do premijerovog automobila, otvara vrata i poslednjom snagom uvlai se na zadnje sedite. U panici koja nastaje, policajci u dvoritu hvataju zaklone, oni u hodniku pokuavaju da zovu hitnu pomo, ali odluuju da je bolje prevesti obojicu kolima u Urgentni centar. Dva blindirana BMW kreu iz dvorita, prvi ak bez plavog svetla i sirene, a deurni policajac pred kapijom ne izlazi da zaustavi saobraaj, tako da Srdan Babi, suvoza u drugom autu, u kome je premijer, mora da mae policijskom ,,stop" tablicom i da vie na druge vozae kroz otvoren prozor. U istom automobilu je i Zoran Janjuevic, koji dri Djindjicevu glavu u svom krilu. Uprkos urbi i pametnoj odluci da sami krenu u bolnicu, Zoranu Djindjicu nije bilo spasa: pogodak je bio suvie razoran. Milan Verulovi preivee teku operaciju i bice spasen. Posle ispaljenog drugog metka Zvezdan Jovanovi panino baca puku Aleksandru Simoviu i prvi izlee iz kancelarije sa pitoljem u ruci. Aca i Nino Konstantinovic brzo skupljaju ebe sa prozora i ubacuju ga u crnu plastinu torbu, pa bee sa drugog sprata ka ulici admirala Geprata. Jedan od njih nosi i dobo (motalicu) sa elektrinim kablom. Plan je, inae, bio da kancelariju iz koje je pucano zapale i tako unite materijalne tragove, all su se opredelili da to bre pobegnu s lica mesta, iako je Zvezdan Jovanovi traio od Ace Simovia i Nina Konstantinovia da podmetnu poar. Zvezdan kae da su ih videli portir i neka ena u prizemlju. Na ulici e svedoci videti i opisati tri oveka u plavim kombinezonima koji nose jednu puku i torbu (Aca Simovi) i tre u pravcu Dobrinjske ulice; dvojica imaju pitolje u ruci (Zvezdan i Nino), a jedan (Nino) nosi i smotani kabl na dobou. Vlada ,,Budala" ve je upalio motor, Aca Simovi ubacuje puku u prtljanik ,,VW Passat" karavana (PA 469-88) i sva etvorica odlaze ka Brankovom mostu. Ne voze brzo, ali su uspeli da se u Gepratovoj sudare sa ,,VW Golfom" Vojske Jugoslavije i pobegnu dalje. Dolaze do dve iznajmljene podzemne garae na Novom Beogradu, preko puta Palate Federacije, one u kojoj Zemunci uvaju svoj ,,borbeni" ,,Audi 6", lane tablice, oruje i ,,zolje". ,,Passat" ostavljaju , u drugoj garai (kasnije e Ninoslav Konstantinovi odvesti taj auto i zapaliti ga na Starom sajmitu, po ustaljenoj praksi Zemunaca; tome ih je nauio Slobodan Pain, inspektor u GSUP Beograd). Tamo Zvezdan prelazi u automobil u kome su Kum Lukovi i Sretko ,,Beli" Kalini; oni odlaze u ,,tek" u Vojvode Stepe 259. ,,Stan je prazan", kae Zvezdan, ,,Niko ne zove. Ja se to kupam". Vlada, Nino i Aca smetaju puku u torbu i sve ostavljaju u garai. Simovi je to i zove Miladina ,,Djuru Mutavog" Suvajdia da hitno dodje sa Autokomande, gde je bezuspeno osmatrao hoce li Djindjic naii. Dura ih gleda dok odlaze u zelenom autu ,,Seat Ibiza". Zajedno sa Miloem Simoviem oni odlaze u drugi ,,tek" (Milentija Popovia 24), a Djura u Vojvode Stepe 104, gde inae uva Ljiljanu Buhu, umetovu enu. Duca Spasojevic je ceo dan sedeo u istom ,,teku" u Nikolaja Gogolja 98 na Banovom Brdu (,,voleo je takve, luksuznije, stanove", kae Djura), u stanu u koji se bio povukao poetkom marta. Odatle je ,,specijalom" zivkao Miloa Simovia celo pre podne, proveravajui kako se akcija odvija; vikao je i besneo jer je Djindjiceva kolona prola drugim putem, da bi se po atentatu uutao.

Posle e Kum Lukovi rei Djuri Mutavom, pokazujui ka Zvezdanu: ,,Ala ga je ovaj saio". Tako je proao 12. mart za zaverenike. Pala je no i -jna sveopte iznenadenje JSO, Legije, Due i Zemunaca -jproglaeno je vanredno stanje.

10. Sablja Zoran Janjuevi, savetnik za privredu premijera Djindjica i lan Saveta za dravnu bezbednost Vlade Srbije, bio je tog 12. marta pre podne u Vladi, na prvom spratu. Naime, Zoran Djindjic zvao ga je tog jutra, insistirajui da se Specijalno tuilatvo za borbu protiv organizovanog kriminala aktivira to pre i da se prevazidju najnovija banalna sitniarenja: specijalni tuilac Jovan Priji nudio je ostavku jer su neke novine bile otkrile da mu je ena bila lanica JUL... Janjuevi je upravio bio krenuo kroz hodnik ka Djindjicevom kabinetu, da neto upita premijerovu sekretaricu Biljanu, kada je uo neku buku. Nije se uznemirio, znajui da majstori ve danima rade u Nemanjinoj 11, ali je odmah zatim uo uzbudene glasove odozdo i strao niz stepenice ka ulazu V. ,,Prvo to sam video bio je Zoran Djindjic koji lei na podu, u ulazu, pred stepenicama", opisuje Zoran Janjuevi scenu. ,,Svi su smrznuti i okirani, jedino Aleksandar Bjeli vie da neko pozove hitnu pomo. Kleknuo sam do Zorana, levom rukom mu podigao glavu, a desnom pocepao koulju da vidim gde je pogoden. Video sam malu ulaznu rupu, zavlaim desnu ruku ispod njega i - ispod njegove leve pleke - oseam mnogo veu, izlaznu, ranu; ruka mi je potpuno krvava. Diem ga k sebi i polivam mu lice vodom. Jasno mi je da nema svrhe ekati hitnu pomoc i viem: 'Dajte bilo kakav auto, da ga odvezemo u bolnicu!'. Podiem Zorana i nosim ga ka vratima. Milana Verulovia ve je neko odvezao u Urgentni centar u Dindievom oklopljenom BMW 'sedmici'; unosimo Zorana u stariji BMW 'peticu', takode oklopljen, iz pratnje. Teko ga unosimo na zadnja sedita, noge mu vire, a glava mu pada. Nekako sam uao s druge strane i stavio Zoranovu glavu sebi u krilo. Krenuli smo ka Urgentnom centru i kad smo silazili sa trotoara ispred ulaza u dvorite Vlade Zoran je otvorio oi i pogledao me. Vie ih nije otvorio, niti je davao znake ivota". U Urgentni centar stigli su brzo. Tamo je bio opti haos: policija, zvonjava telefona, panika. Stiu Zoran ivkovi i Goran Vesi; Vladimir Beba Popovi otiao je po Ruicu Djindjic. ,,Lekari trae dozvolu da preduzmu sve to mogu, jer je Zoranovo stanje kritino; Zoran Zivkovic kae: 'Uinite sve'. Zoran je u operacionoj sali, ja sam saw krvav po rukama, koulji, pantalonama. Kada su Beba i Ruica doli, ve je bilo sve gotovo. Seam se da su mi lekari dali Zoranov telefon, sat i brojanice koje je imao pri sebi", kae Zoran Janjuevi. Beba Popovi se u trenutku atentata vozio kroz Balkansku, od Nemanjine ka Admirala Geprata, pored Vojno-gradevinske uprave. Kada mu je telefonom javljeno za pucnjavu, on - ironijora sudbine, ne znajui - kree svojim autom najbrim putem: preicom pored kafica ,,Monument" i zgrade iz koje je Zveki pucao, pa na parking Vlade. Tamo je haos: ,,Policajci ue u zaklonima i viu mi da se sklonim...

U zgradi svi bledi kao kre i ute. Dolazi Zoran Zivkovi i njegovim autom Saveznog MUP, pod sirenom i plavim svetlom idemo ka Urgentnom centru, povremeno i trotoarima, jer je guva". Beba Popovi odlazi po Ruicu Djindjic Zoranovim autom, ona se sprema i kreu ka bolnici. ,,Usput mi zazvoni telefon. ume zove iz Slovake! Prekjue je dao Jovanu Prijicu izjavu. Cuo je i proverava... Prekidam vezu". Iz Urgentnog centra svi zajedno (osim Ruice Djindjic, koju Beba Popovi vozi natrag kui da deci saopti da im je otac mrtav) odlaze u Vladu Srbije. Tamo su i Svetozar Marovi (predsednik Saveta ministara Dravne zajednice), Milo Dukanovi (crnogorski premijer), Filip Vujanovi (predsednik Republike Crne Gore), a pristiu i ministri i potpredsednici Vlade. Zoranu Janjueviu neko je dao istu koulju. U trenutku atentata ministar unutranjih poslova Duan Mihajlovi bio je u centru ,,Sava" na nekoj medunarodnoj konferenciji, na koju je inae trebalo da ode i Zoran Djindjic, ali je imao vanija posla i jo posetu vedske efice diplomatije Ane Find. Istovremeno je u Skuptini Srbije zasedao Odbor za bezbednost, razmatrajui predlog zakona protiv nasilja na sportskim takmienjima; tamo su bili naelnik Javne bezbednosti MUP Sreten Luki, Goran Vesi, Dragan utanovac i ostali, uz mnogo novinara. Sreten Lukic je prvi dobio vest o atentatu: njegov ovek uao je i apnuo mu je neto na uvo. Gen. Luki kae utanovcu koji je sedeo do njega ,,Pucali su na premijera", ustaje i odlazi; Dragan Sutanovac izlazi i zove Zorana Zivkovia; ovaj je ve na putu za bolnicu. Sutanovac kae Goranu Vesiu, a ovaj zove Djindjicevu sekretaricu Biljanu koja uspeva da mu kae da se pucalo i da je Zoran na putu za bolnicu; Vesi seda u kola i kree ka Urgentnom centru. Usput zove Aleksandra Bjelia koji mu kae da ,,nije dobro". Kad je Goran Vesi stigao u bolnicu, dr Bajec mu je saoptio da je Zoran mrtav. Goran Vesi odlazi u Vladu, gde su ve svi potpredsednici, osim Joefa Kase. Stigli su i Dragoljub Miunovi i gen. Branko Krga (naelnik Generaltaba), a hteo je da se pridrui i gen. Aco Tomi, naelnik Uprave bezbednosti Vojske SCG; medutim, Beba Popovi izbacio ga je iz Vlade sa reima: ,,Idi uvaj Ljilju Buhu, piko smrdljiva!" (,,Pljunuo sam ga; srednje", kae Popovi). Pokazace se kasnije da je ta primedba bila mnogo znaajnija nego to se to prisutnima uinilo. ,,Gledamo se", kae Beba Popovi ,,i utimo. Neki su doli u pancirima i zapasali livore. Stie i Kole (Miodrag Kosti), naoruan: apue mi da mogu da raunam na njega i njegovih dvadeset naoruanih Ijudi, neki su bivi padobranci i specijalci. Glia, komandant SAJ, ve se javio i eka kao zapet (SAJ je jedva ekala da im se Legija i Ze munci nameste...). Stie i Guri (Goran Radosavljevic, komandant Zandarmerije); pitamo ga Mili i ja je li s nama; ako nije, neka se skloni, samiemo. Guri se vredja, ljubi nas i kae da je s nama do kraja... Stiu Milan Obradovi i Boro Banjac; Milan mi kae da noas ne spavam kod kue. Uredba o vanrednom stanju gotova je i Nataa Mici je potpisuje; Nataa je bila jedna od najhrabrijih osoba u Srbiji toga dana. Zarko Korac, potpredsednik Vlade, uo je pucnje, sedei na nekom sastanku u Vladi, a sekretarica Joefa Kase utrala je da mu javi ta je bilo. Kora je strao dole, ali su Zorana ve bili odvezli u bolnicu; ministar zdravlja Tomica Milosavljevic javio mu je da ,,nije dobro" i arku Korau bilo je we jasno.

,,Seli smo, jedna manja grupa nas, est-sedam, u Zoranovu malu konferencijsku sobu, onako neformalno i poeli da se pitamo ko je uradio", kae Zarko Kora. ,,Svi smo se, naravno, odmah setili dogadjaja kod hale 'Limes'; Beba Popovi bio je od velike koristi to. Na njegov predlog sainili smo prvo saoptenje Vlade. To je bio presudan, a i veoma rizian potez; bili smo uvereni, medutim, da su to ti ljudi. Prva poternica za njima bila je napravljena i to, odmah, od slika i podataka iz 'Bele knjige' MUP". Goran Vesi, koji je to sedeo, kae da bio zaprepacen koliinom informacija koje je policija vec imala o celoj toj ekipi. Sve to nije nikakvo udo, s obzirom na trajanje i obuhvatne akcije ,,Svedok" u tih skoro godinu dana. Neboja ovi je - po seanju Gorana Vesia - predloio uvodenje vanrednog stanja. Duan Mihajlovi poslao je tada, oko 13 h, helikopter u Uice, po Natau Mii, predsednicu Skuptine Srbije i v.d. predsednika Republike. Nataa je prethodne veeri kasno stigla tamo, da bi bila sa svojom porodicom koju inae retko vidja. Vlada je takode poslala svoj mali; avion u Milano, po potpredsednika Vlade edu Jovanovia koji se zatekao na odmoru u Italiji. Zoran Djindjic je prethodnog dana zvao Cedu u Italiju i ljutio se zbog kanjenja komisije koja je pripremala predlog novog ustava. Nataa Miic kae da je ponela uobiajeni prtljag i primerak Ustava koji je s krajnjim naporom itala tokom leta. ,,Nikada mi Srbija nije izgledala tako jadno kao tada iz tog helikoptera", kae Nataa Mici. ,,Naravno da sam usput razmiljala o vanrednom stanju". U Vladi su ve bili koncipirali dokumenta za uvodenje vanrednog stanja, uz veliku pomo pribrane i efikasne Maje Vasi, generalnog sekretara Vlade. im je Nataa stigla, odmah posle sednice Vlade, povukla se sa manjom grupom pravnika da saine konanu verziju naredbe o uvodenju vanrednog stanja. U meduvremenu se - od svih parlamentarnih stranaka - ba Demokratska stranka Srbije pojavila sa predlogom za stvaranje ,,koncentracione vlade"; Zoran Djindjic se doslovno jo nije bio ni ohladio. Taj bestidni predlog naiao je na oekivanu jednodunu osudu ili barem hladno neodobravanje najveeg dela javnosti i politikih faktora Srbije. Bio je to jo jedan u dugom nizu dokaza za nepogreivi talenat DSS da ini najgore mogue poteze u najpogrenijim moguim trenucima. Zato je trenutak najpogreniji mogui jasno je svakom pristojnom oveku; posle otvorene podrke DSS i Kotunice lino oruanoj pobuni JSO, pobuni koju su spakovali upravo Dua i Legija, dva prva lica sa poternice od 12. marta uvee - jasno je i zato je to bio najgori mogui potez. Pa e se posle DSS uditi (do dana dananjeg) kako to da su posle ubistva Zorana Djindjica pritvora dopali Kotuniin savetnik za bezbednost Rade Bulatovi i omiljeni general Aco Tomi i to samo zato to su lagali na informativnim razgovorima, tvrdei da ne poznaju izvesna lica za koja se ispostavilo da su ih vidali... Nenad anak je odmah po saznanju da je dolo do atentata pozvao u Skuptinu Vojvodine Dorda Ostojia, naelnika SUP Novi Sad i budueg republikog tuioca i komandanta Novosadskog korpusa Vojske SCG, gen. maj. Dragana Paskaa (budueg naelnika Generaltaba). Razgovor je bio kratak: ,,Politika instrukcija bila je da urade sve to treba odmah i da ne ekaju nikoga i nita", kae Nenad Canak. ,,0ni su tako i postupili, veoma efikasno i bez oklevanja. Iz Vojske su samo rekli da e braniti ustavni

poredak; svim sredstvima. Posle toga otiao sam za Beograd, u Vladu. Tamo me je saekao Miodrag 'Kole' Kosti i imali smo jedan sastanak DOS na brzinu. Secam se da smo Kole, Zoran Zivkovic, Dragan Milovanovic i ja bili najprisebniji; ostali su bili okirani ili uplaeni. Dok su jedni pisali odluke o vanrednom stanju i sastavljali poternice (Duko Mihajlovi, Vladan Bati, Dragor Hiber, J Kole, Beba i Nataa Mici sa svojom ekipom), Rasim Ljaji, Bojan Kostre (Liga Socijaldemokrata Vojvodine) i ja sastavljali smo saoptenje DOS. Bilo je jasno da do veeri moramo neto da preduzmemo. Ve je bio postignut dogovor unutar DOS i sa Nataom Mii da Zorana Zivkovia predloimo za novog premijera i ja sam to obrazloio na sastanku DOS-a nije bilo primedbi, niti mnogo diskusije. Primetio sam, dodue, izvesnu rezervu, da ne kaem surevnjivost, prema Neboji Coviu kao da se suvie namee", kae Nenad anak. Nataa Mii proitala je na televiziji kasnije popodne svoju naredbu o uvodenju vanrednog stanja. ,,Bio je apsolutni muk to nikada necu zaboraviti", kae ona. Te veeri obezbedenje je insistiralo da Nataa predje iz svog omiljenog hotela ,,Moskva" u jednu rezidenciju na Dedinju. eda Jovanovi stie u Beograd u sredu predvee. Kae da je zatekao, kod nekih koje ne eli da imenuje, katastrofu, strah, paniku, pakovanje za beanje iz zemlje. Jedine prave reakcije bile su saoptenje Vlade, vanredno stanje i poternica. Jedini problem je to u etvrtak, 13. j marta, mi jo nemamo ni jedan materijalni, na sudu prihvatljivi dokaz i da su to Zemunci i Legija izveli. Branko Krga u etvrtak donosi neku analizu Uprave bezbednosti Generaltaba: kojeta, opta geopolitika razmatranja dostojna sedamdesetih godina, beskorisno. Istoga dana je i sastanak Saveta za dravnu bezbednost piu se naredbe, Sreten Lukic referie o stanju u policiji, blokadama, istrazi. Ja im kaem da krenu po 'Beloj knjizi', a Duko Mihajlovi toplo podrava tu ideju. Na tom sastanku traio sam da Specijalno tuilatvo sprovede istragu o meni i Bebi Popoviu da se tano ustanovi ta smo nas dvojica imali sa umetom i Zemuncima, zato smo to radili i ime je to urodilo. To je prihvaeno i Jovan Priji je tu istragu sproveo, traei od mene da ne iznosim detalje okolo. U petak, 14. marta je komemoracija u Vladi, a Zoran ivkovi i ja posle idemo kod Mila Dukanovia, on kae da njegove slube ne znaju nita i pita nas jesmo li sigurni da smo optuili prave Ijude; zabrinut je. Nije samo Milo bio zabrinut: dok se 12. marta popodne sastavlja poternica, neki ministri brinu se da li je sve tano; ta e rei sud i tuilac, ta ako ,,gos'n Legija" dodje u Vladu i kae ,,dokaite da sam ja"? Beba Popovi, kakvog svadljivog ga je Bog dao, eksplodira: ,,Ako Legija dode ovamo, onda pucamo mi prvi, jer je doao i nas da pobije!". Saoptenje i poternica otili su u RTS i ostale medije i ponavljaju se na svakih 15 minuta. Uverenje u Vladi je da je to najbolji nain da se banda neutralie; i bio je. Na prvom brifingu za glavne urednike u Vladi stanje je tragikomino, jedan pita sme li da stavi na naslovnu stranu sliku Zorana Djindjica... Drugi da li da zatvori radnju. Razumni ljudi odlaze u svoje redakcije da rade. Predragu Popoviu (,,Nacional") stavljeno je do znanja da vie ne mora da dolazi... Iste veeri otvara se aerodrom koji je bio zatvoren nekoliko sati. Posle kratke protokolarne posete Ruici Djindjic, svi se vraaju u Vladu, ispred koje ljudi polau cvee. Kasno uvee Bebu Popovia zove jedan prijatelj da se hitno nadju. Kad su se nali, ovek kae da je neki njegov poznanik toga dana, deset minuta pre atentata, u

Gepratovoj ulici video bracu Krsmanovie koje inae poznaje, pa mu je sve sinulo kad je video poteraicu na TV. To je bila prva indicija. Na osnovu dotadanjih saznanja o raznim spletkama, u koje spada i slanje pokojnog Gavre u razne sumnjive misije, policija hapsi Jovicu Staniia i Franka ,,Frenkija" Simatovia, osnivaa i dugogodinjeg komandanta ,,Crvenih beretki". Jovica se po Centralnom zatvoru dere da ,,pitaju Bebu ko je ubio Djindjica" i tako dalje; plai se ustvari da ne zaglavi u Hagu. Posle se smirio, ali niko se nije usudio da ga ispituje kako treba? ,,Ajde ga ti ispituj, kad si tako pametan!", odbrusio je jedan funkcioner Dravne bezbednosti jednom kolegi novinaru tih dana... Jovica je, medudm, dao iskaz na desetinama uglavnom neupotrebljivih stranica, kao to je i do tada zatrpavao istraitelje Hakog tribunala slinim priama: te on prvi put uje za ,,Crvene beretke"; te njegova Sluba nikada nita po Hrvatskoj i Bosni radila nije; i tako dalje. Onda dolazi do zanimljivog razvoja: dok Jovica i Frenki sede u pritvoru, neke dnevne novine objavile su da je vlada poslala ,,specijalnu grupu u Hag, da tamo trae preuzimanje Staniia i Simatovia". Kae Vladimir Beba Popovi: ,,Ja komentariem Nenadu Miliu kako Joviini agenti rade po medijima, kako on radi iz CZ: alje poruke i pisma, da kako najvie voli Vladana Batia, da mu je pokojni Zoran Djindjic hvalio Batia, da zna ko je Zorana ubio (a to pre hapenja Zvezdana Jovanovia!), ali e samo Batiu da kae, jer da su svi ostali sumnjivi (normalno da Bati nije naseo: Jovici je reeno da sve lepo ispria policiji). Dok mi tako razgovaramo, dolazi Zoran Janjuevi, slua nas i kae da Jovica radi, to je istina, ali da je to tano. Sta je tano? Janjusevi kae da su prethodne veeri Duan Mihajlovi i Goran Svilanovic, bez znanja MUP, vlade i BIA, otili u Hag, ostali neko vreme i vratili se". ta su oni tamo radili, Popovi ne zna. Moe se pretpostaviti da se dolo do procene da je za sve bolje da Jovica i Frenki sede u Sheveningcnu nego ovde. Zna se, medutim, da je amerika vlada dala krajem 2004. garancije za Staniica da se brani sa slobode. Tribunal ga je pustio, uprkos njegovim nesumnjivim pokuajima da istraitelje obmane na vie raznih okolnosti tokom razgovora koje je sa njima od 2001. vodio. Policija i BIA, medutim, rade. U noi izmedu 12. i 13. marta policija je uhapsila prvih osam lica sa objavljene poteraice. Logika istrage je jednostavna: ako Bagzi - onda Dua. ume je u meduvremenu shvatio da nema vie vrdanja i peva kao ptiica: da ko je gde ta i s kim. Uspostavljaju se veze lica, sravnjuju se kompjuterski zapisi (listinzi) kontakata izmedu datih mobilnih telefona i prepisi razgovora od poetka akcije ,,Svedok". Veina telefonskih kontakata Due Spasojevia, ispostavlja se, prolazl preko jednog te istog lica: linog sekretara, major domusa, blagajnika, dobavljaa automobila, telefona itd. i kuepazitelja Silerove br. 8-12. Bivi policajac Vuk pojavljuje se kao prvi i prirodni kandidat za privodenje. Te noi, u petak, uhapsili smo Zorana 'Vuka' Vukojevia i sve nam je jasno, nastavlja eda Jovanovi. ,,Zatirn Miladina 'Djuru Mutavog' Suvajdia koji nam pria jo vie. Dalje sve ide po 'Beloj knjizi', jedan po jedan". Uskoro su se trojica pripadnika Zemunskog klana prijavili za status svedoka-saradnika. Sve je poelo da se odmotava. Poinje se, naravno, od neposrednih svedoka: onaj koji je video brau Krsmanovie ni da uje da svedoi ,,ne znate vi njih", kae. Onda se javlja drugi svedok: taj je vidao Vladu

Budalu dva dana za redom pre 12. marta preko puta Vlade Srbije kako stoji na semaforu bilo mu je udno to ne prelazi ulicu... Polako se poklapaju iskazi svedoka, pa ak i onaj uplaeni dolazi i pria sve u detalje. Jedan visoki funkcioner Vlade Srbije, koji je sa ovim autorom razgovarao pod uslovom da ostane anoniman, kae: ,,Privodenja su krenula odmah 12. marta popodne. Na osnovu ega? Na osnovu rezultata viemesenih opservacija, praenja, mera (presretanja komunikacija), dounikih informacija, veza lica i kompletne na tome zasnovane analitike. Ono to smo mi o njima znali i bez umeta bilo bi dovoljno da svako popije po 40 godina. Ali, trebalo je pribaviti dokaze prihvatljive na sudu. Situacija je bila sledeca: javno mnjenje bilo je zasiceno njihovom propagandom i napadima na vlast DOS kao 'kriminalnu' i 'sumnjivu' na sve to su medijski 'analitiari', pa 'legalisti', pa politike stranke koje ce svako hapenje proglasiti za 'progon neistomiljenika', ako ne i 'srpskih patriota'. Zato su hapenja krenula po nekom redu: kako je ko kod policije bio zaveden kao zreo za ovo ili ono, ali i oni iji bi ostanak na slobodi mogao ugroziti tok istrage po svim tim krivinim delima, ne samo po ubistvu Djindjica. Nismo mogli u prvom trenutku da iskljuimo najtei scenario: dravni udar koji bi bio nastavak ubistva premijera ve smo se bili opekli o pobunu JSO. Lino ne verujem da bi takav udar bio uspeo, ali sam siguran da bi i neuspeh znaio mnogo Ijudskih rtava. Jovica Stanii i Frenki Simatovic, na primer, bili su ikone JSO i 'Crvene beretke' bi uradile sve to im oni kau. Jo pre Legije i njegovih odreda smrti, Jovica i Frenki stvorili su 1991. 'sindikat smrti' koji je po Srbiji odluivao ko e iveti, a ko e umreti - i ko e koliko platiti za 'nau stvar'. Zvezdana su stvorili njih dvojica, Legija ga je samo upotrebio". Kriminalistiki gledano, tok i uspeh akcije ,,Sablja" bio je uslovljen pre svega prethodnim saznanjima iz akcije ,,Svedok" (,,Sablja" je, funkcionalno, tek nastavak ,,Svedoka"); zatim novim zakonodavstvom za borbu protiv organizovanog kriminala; najvie ustanovom svedokasaradnika, all i koliko-toliko nezavisnim poloajem Specijalnog tuilatva i Posebnog odelenja Okrunog suda za organizovani kriminal, kao i ovlaenjima iz vanrednog stanja; ali najvie potpunim rasulom, panikom i razoarenjem Zemunaca i ideja JSO koji su oekivali raspad Vlade, ,,koncentracionu vladu", dravni udar itd. Ove dve poslednje okolnosti - novi zakoni i status svedoka saradnika i panika medu zaverenicima - zasluuju posebnu panju. Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala sa pratecim izmenama postupka, osnivanje Specijalnog tuilatva i Posebnog odelenja Okrunog suda; pojaana aktivnost Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) posle odlaska Radovana Kneevia; i - konano, mada ne i najmanje vano - smena na vrhu BIA, odakle su oterani Andrija Savi i sveprisutni i kobni Milorad Bracanovi, a doli mladi, sposobni i lojalni Mia Milievic i Goran ivaljevi, spremni da saraduju sa kriminalistikom policijom i UBPOK - sve je to veoma zabrinulo Zemunce i JSO. Sada je poznato koliko se Duca Spasojevic nervirao oko toga kako je traio od svojih pitomih advokata, mafijakih consigliera da preko kupljene ute tampe (znaci pedes' evra i piu ta im kaze, brate, kako ree Dua) povedu kampanju protiv novih zakona; sada znamo i da se Bracanovi ritao i vritao kada je trebalo da napusti mesto zamenika direktora BIA, a Andrija Savi je predlagao da ga premeste u UBPOK porast nervoze i trka sa vremenom vidljivi su iz dogadaja u februaru i martu 2003. .

Dua Spasojevi i Legija Ulemek vodili su svoje nevladine organizacije gvozdenom rukom na naredbu ,,ubij!" jedini mogui odgovor bio je ,,koga?"; svaki drugi odgovor nije bio nimalo higijenski. Obojica su veto koristili naivnost postoktobarske vlasti i njenu bolesnu oaranost brutalnom silom i ,,patriotskim" parolama; sistematski su fascinirali, korumpirali i zastraivali; Legija Ulemek obavetajno je probuio i policiju i Dravnu bezbednost; Dua je imao saradnike i u policiji i u tuilatvima i u sudstvu, svoje pitome novinare, doktore i advokate. Zajedno su osigurali podrku ,,patriotskih" tabloidnih medija, ,,nacionalnih radenika", klerofaistike akademske i knjievnike scene, ali i ,,sponzora" i drugih bogatih investitora u mranu budunost Srbije. Tolika stvarna mo udari u glavu svakome a naroito gladnim kriminalcima dodjoima iz Medvede i jednom legionarskom kaplaru dezerteru. Svu trojicu je bilo krenulo, vremena su bila takva da se hladnokrvnim sadistikim ubicama smeila srea - na ulici i na tritu narkotika isto koliko i u Srpskoj dobrovoljakoj gardi eljka Ranatovia Arkana. Naravno da su se uzoholili i osilili: malo po malo, putem od belog praha i zakopanih leeva do blindiranih limuzina, pukovnikih inova, i dravnih telohranitelja, a sve to sa uredno po Dravnoj bezbednosti overenom ,,patriotskom" legitimacijom. Vlada Zorana Djindjica i DOS gledali su u Duu i Legiju otprilike onako kako aba gleda u zmiju na jednom sastanku Saveta za dravnu bezbednost neko je odvalio sledeu reenicu: ,,0rganizovani kriminal najbolje se suzbija borbenim Audijem". Oh, da Dua i Legija suzbijali su konkurenciju na planu organizovanog kriminala itekako, zaokruujui monopol sopstvenog (i ko zna jo ijeg) Kartela na trgovinu heroinom na veliko i na malo i na transnacionalno, na iznude, ubistva i ostalo. Sume novca koje su se obrtale u tom poslu bile su astronomskih razmera profiti takode, ivotni stil je sve to pratio. Ipak, niko iz vlasti nikada nije postavio logino, jednostavno i nuno pitanje: odakle tim dripcima tolike pare? Niti je iko postavio jo vanije i za dravu hitnije pitanje: ta je uopte ta Jedinica za specijalne operacije, kako i zato je nastala i emu ona slui? Ne, niko nije imao hrabrosti da postavi ta dva jednostavna, logina i neophodna pitanja: ni policajci, ni politiari. Ceda Jovanovi kazae kasnije, u retrospektivi: ,,Svi su mtslili da bi im Legija i njegovi mogli zatrebati jednoga dana". Ispalo je, naalost, da su te dve nevladine organizacije morale da istrule iznutra, same od sebe, slino Miloevievom reimu koji ih je, uostalom, i bio iznedrio. Kao to je 5. oktobra 2000. reim sklon padu pao od prvog energinog udara, tako je i ,,Sablja" bez napora odsekla glavu sa ve bolesnog tela. Onog trenutka kada nebo nije palo na Srbiju od Zvekijevog pucnja, kada nije napravljena ,,koncentraciona" vlada, kada Jedinica za specijalric operacije nije izala ponovo iz Kule i - za promenu - ovoga puta i zauela sve vane institucije vlasti u klasinom dravnom udaru po receptu Malapartea i junoamerikih pukovnika, sve uz obecanu neutralnost Vojske - tog trenutka sve se sruilo. Sve e biti da je to neko nekoga dobro izradio obeavajui ,,prevrat", priajui basne o ,,politikoj podrci", o tome kako e se ,,svi usrati od nas" (Legija) i u tom pravcu. Pitanje je samo ko je u Legijine basne poverovao, a ko nije. Dua Spasojevi, po svemu sudei, jeste. Drugi umetnici shvatili su odmah 12. marta uvee da su izvacareni i

ostavljeni na cedilu: Ducino oprotajno naredjenje (i politiki testament) -,,idite u umu i ekajte da Jedinica izade i zauzme Beograd, pa im se pridruite" - nije posluao niko. Dua i Kum Lukovi jedini su probali da odu u partizane, ak do Barajeva. Pametni su se izgubili u raznim pravcima odmah; manje pametni bili su pohapeni bez otpora, podvijenog repa. Tokom cele akcije ,,Sablja", od skoro 12 000 uhapenih otpor su pokuali da prue samo dvojica: Dua i Kum. ,,Slavna i nepobediva" Jedinica za specijalne operacije i njeni ,,div-junaci" na elu sa tobonjim komandantom Gumarom i uvenim oficirskim korom od probisveta i obinih klipana predala se i poloila oruje 24. marta bez potrebe za ikakvim pretnjama (osim neto aviona Ratnog vazduhoplovstva koji su nisko nadletali Kulu tih dana...). Moe se sa velikom izvesnou pretpostaviti da su i zemunski gangsteri i ,,Crvene beretke" jedva doekali da se oslobode i Due i Legije obojica su bili nepodnoljivi tirani i nasilnici, arogantni dripci i pohlepna laljiva dubrad; nastala je trka za status svedokasaradnika. Iz svega do sada otkrivenog jasno je da je Legija Duu i Kuma sistematski obmanjivao, ,,loio" i ,,gasirao", obeavajui im dravni udar, prevrat i svetlu ,,nacionalnu" budunost im Zoran Djindjic bude ubijen. Odakle inae Dui tako duboka vera u pobunu JSO i prevrat; samo da izdre jo malo? Teko da je Legija Ulemek i sam verovao u takav scenario; novembra 2001, za vreme oruane pobune JSO, u prevrat nije verovao - za razliku od Due koji se uzdao u Kotunicu. Pre e biti da je prijatelj Legija ohrabrio i pustio ekipu naivaca da (sve verujuci u prevrat koji e odmah uslediti) ubije Zorana Djindjica, a sam je imao isplaniran sasvim drugaiji scenario - kao to e se videti. Vanredno stanje krenulo je, dakle, sa akcijom ,,Sablja" punom snagom: zahvaljujui ustanovi svedoka-saradnika konci su uhvaeni i sada je trebalo samo vui polako i paljivo - dok se celo tkanje zloinakih organizacija ne opara. Kao delii slagalice, saznanja iz akcije ,,Svedok" i ranijeg operativnog rada policije uklapala su se sa novim saznanjima; sluajevi su poeli da se rasvetljavaju; latentni projektili i aure s lica mesta nalazili su svoje puke i pitolje u balistikim laboratorijama; DNK uzorci i otisci prstiju takode; razni osumnjieni umetnici suoeni su sa novim pitanjima na okolnosti koje su bile neporecive; kandidati za svedoke-saradnike nudili su i ono za ta ih nisu ni pitali. Tako je rasvetljeno hapenje i ubistvo Ivana Stambolia 25. avgusta 2000: Nenad ,,kene" are iz JSO, telohranitelj Legije Ulemeka, odveo je policiju i istranog sudiju iz Sremske Mitrovice na lokaciju kod Zmajevca, Fruka Gora, gde je Ivan Stamboli ubijen i zakopan, objasnio je do u detalje kako se taj zloin odigrao. Danima je cutao, ali ga je slomila namerno putena dezinformacija da se Legija nudi Hakom tribunalu kao zatieni svedok koji e sve da ispria... Pali su jo i Milanovi Dragoljub, zvani ,,Siroe", bivi direktor RTS i begunac od Zabele koga je blizu Ulcinja u nekoj vikendici skrivao Dua; Bracanovi Milorad, do januara 2003. zamenik direktora BIA, pre toga Frenkijev pouzdani ovek u JSO, Mangoti Zoran, visoki funkcioner DB i BIA, najbolji drug Gorana Matia; Mikeli Borislav, bivi premijer ,,RSK" (zvani i ,,izbeglika majka") i njegov poverIjivi ovek ,,Bego" Vujiic, Andrija Savic diskretno je smenjen sa mesta pomocnika ministra unutranjih poslova, a ,,radi odlaska na novu dunost" koja se ne navodi; ,,izvestan broj" radnika MUP i BIA i bive Dravne bezbednosti takode je pao.

Akcija ,,Sablja" sve dublje je zasecala u kancerozno tkivo Dravne bezbednosti i pitanje je bilo - s obzirom na metastaze koje su se otkrivale svakoga dana - hoe li ostati neto od tog organizma kad se amputiraju zaraeni organi. Kratka anketa ,,Vremena" tih dana, medu iskusnim penzionisanim Ijudima iz te struke (bivi naelnici uprava i slubi), dala je porazne rezultate: na pitanje ,,da li je ova sadanja Sluba s one strane svakog spasenja i treba li praviti novu od poetka?" dobijen je bez izuzetka odgovor ,,treba praviti novu". Naveden je primer eke slube StB (tatna bespecnosf): 1989. ta mona i veoma sposobna agencija bila je suoena sa ultimatumom nove vlasti - milom ili silom... Zaposleni su ostavili sve iz depova na stolovima i otili kui da ekaju rezultate istrage neki su pohapeni, neki otputeni, neki pen-zionisani, a neki vraeni na posao u novoosnovanu slubu. Slino se postupilo i u Poljskoj. Kod nas se dolo do kobno pogrenog zakljuka da se to ne uradi kao prvo odmah posle 5. oktobra, a zatim da se ne uradi ni prilikom formiranja BIA, Bezbednosno informativne agencije, kako je nazvana prepakovana Sluba dravne bezbednosti. Koliko se zna, oko 1000 pripadnika (od skoro 4000) biveg RDB ostalo je ,,na suvom", ali im niko nije oduzeo slubene legitimacije i naoruanje, nego, eto tako vise negde izmesti - ,,dok ne nadu guzici mjesta", to kau Bosanci; stare legitimacije nisu nikada javno oglaene nevaeima. Kod Javne bezbednosti to je bilo uredno obavljeno i objavljeno, tako da zabune nema. Oigledno je da se na tom planu namerno i sistematski odravala konfuzija i rastresito stanje stvari; nikakvo udo, ako se setimo da je pritvoreni zamenik direktora BIA Andrije Savia, Milorad Bracanovi, bio na mestu organa bezbednosti JSO u vreme nekoliko stranih zloina koje su poinili njeni pripadnici; pre toga bio je naelnik VII uprave RDB (prislukivanje i tehnika); a ima to i drugih likova osim njega... Pokuaji da se stara kadrovska struktura ouva po svaku cenu i bez obzira na krivina dela koja je poinila oigledni su od poetka: prvo je Goran Petrovi, tadanji naelnik RDB, u prolee 2001. arogantno odbijao we primedbe na Slubu i jasno stavljao do znanja da nova vlast ima Resor DB da uzme u zateenom stanju, ovakvog kakav je nasleden, kao i da JSO ostaje nedirnuta, jer im treba ,,za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala", hvala lepo. Onda je ta ista JSO oterala Gorana Petrovia i Zorana Mijatovia u oruanoj pobuni, a uz aplauz Demokratske stranke Srbije, koja se danas gradi naivna, a na vrh RDB trulim kompromisom dovedeni su veseli Andrija Savi, koji nije mogao nita -i ,,gospodin Bracanovic" koji je mogao we, jer je iza njega stajala JSO, all i podivljala frakcija Markovieve Slube; dakle ekipa koja e ubiti i Zorana Dindia, pored ostalih, jer im se moglo. Oni su oktobra 2000. shvatili da imaju posla sa amaterima i da mogu da ih vodaju za nos edne preko vode, pa na tanak led; da im smetaju intrige, da ih svadaju izmetu sebe, da ih impresioniraju jevtinim demonstracijama sile i da ih loe izmiljenim pretnjama od kojih ce ih oni, a ko bi drugi?, zatititi jer je Jedinica za specijalne operacije -na ravno - ,,najsposobnija na svetu". To nije najstranije: najstranije je to to je BIA tokom ,,Sablje" nastavila da i dalje igra kadrovske igre, ne gubei ivce nimalo. Te igre su oblik ibicarenja: etam kadrove odatle onamo, postavljam ih na dan, dva, tri, pa ih vraam na drugo mesto i tako u krug. Pa kad neko pita ,,a gde vam je taj-i-taj?", oni kau ,,eto smo ga degradirali i oterali da bude ulini operativac na Cukarici"; kad sutradan taj isti ,,kljun" sa ukarice postane naelnik Centra BIA za jedan veliki i vaan grad...

Ako je nova vlast pomislila da je tadanji vrh BIA bio impresioniran akcijom ,,Sablja" i da se uzeo u pamet - vara se. Ekipa se ve nauila taktici rasprivanja i ponovnog regrupisanja -kad opasnost prode. Oni imaju ta da uvaju: kadrove, to jest same sebe. A zato ne, kad niko drugi o njima ne zna to to oni sami znaju? Ko je ubio koga, ko je ukrao ta, ko je trgovao heroinom i naftom na veliko, ko je koga pokrio i zatitio od krivine odgovornosti, ko je koga gurkao u napredovanju u Slubi itd. Dakle, nevladina organizacija ,flarko-kartel i poslovno udrulenje ia naruena ubistva d.o.o" ostala je u poslu do daljnjega. To sada dolazimo do kadrovske liste. Bracanovi Milorad konkurisao je svojevremeno, poetkom osamdesetih, u gradskom SUP Beograd, pa je bio odbijen zbog ,,emocionalne nezrelosti"; onda je primljen u SDB. Sta je radio do 1995. ne zna se - mada e se saznati - ali ga je posle krenulo, jer je bio marljiv i temeljit analitiar za arapske stvari (togod to kod njih znailo), Franko Simatovi uzima ga pod svoje i Bracanovi postaje posebno poverljivi oficir bezbednosti JSO, ba nekako u vreme najgadnijih radnji te ,,patriotske" grupacije. Bio je to u vreme dva atentata na Vuka Drakovica, u vreme nekoliko zanimljivih ubistava, u vreme hapenja i ubistva Ivana Stambolia, u vreme oruane pobune JSO. Trulim kompromisom, za koji je vrh Demokratske stranke priznao da je bio ,,nuan", Bracanovi novembra 2001. postaje zamenik naelnika RDB Andrije Savia, hvala lepo opet. On, Bracanovi, bio je neposredno odgovoran za ,,zakonito postupanje" Jedinice, za njenu zatitu od kriminalnih veza i za jo neke stvari koje e istraga precizirati. Njegovi Ijudi, za koje je on bio odgovoran, ubili su mnoge Ijude, ukljuujuci i Ivana Stambolia (koga su prvo uhapsili); njegovi ljudi izvrili su dva atentata na Vuka Drakovia - sve se to znalo, ali do petnaestak dana pre hapenja Bracanovi se zvanino pojavljivao uz svog ministra. Hvala lepo jo jednom... Druga zanimljiva pojava koja je pala ovih dana zove se Zoran Mangotic, bivi naelnik jednog od odelenja tadanje VII Uprave RDB/BIA (tchnika, tj. prislukivanje, ukratko). Taj je umetnik bio nerazdvojni prijatelj i saradnik lica Mati Gorana, to nije zloin, mada je sramota. Strano je to to je lice Mati Goran, uz zdunu pomo lica Mangoti Zorana, poelo 1999. da pravi svoju sopstvenu slubu bezbednosti pod kontrolom JUL-a, a mimo postojeih RDB i Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije. Ta ,,Agencija", kako se to tada zvalo, bila je bazirana negde na gornjem Dedinju, u izvesnoj vili blizu Belog dvora, sa mnogo kompjutera i druge najsavremenije tehnike. Matievo objanjenje, nudeno u pokuajima privlaenja (da ne kaemo regrutovanja) raznih pripadnika ,,obavetajno-bezbednosne zajednice", kako se to danas kae, bilo je sledee: Slobodan Miloevi pao je pod kobni uticaj Radomira Markovia i njegovih, koji ga hrane kojeime; jedini glas razuma koji do Slobe stie dolazi od profesorke Mire Markovi, koja stoji iza njega, Gorana Matia. Pa emo sada da napravimo novu, paralelnu, Slubu, tj. ,,Agenciju" koja e Miloeviu, preko Mire Markovi, doturati prave informacije, za razliku od lanih koje mu dotura Radomir Markovi. Oni koje je Mati pokuao da regrutuje tim argumentima nisu naseli na priu. Medutim, unutar RDB, Mangoti je izaao na glas kao glavni kanal za sprovodenje namera Mire Markovi, neko 0 ijoj estitosti je duga pria" (jedan izvor iznutra), neko ko se obrukao ulogom u uvenoj operaciji ,,Pauk", kada su Goran Mati i trust pileih mozgova iz JUL, SPS i SRS pokuali da impresioniraju Slobu i Miru navodnom zaverom za atentat, u jesen 1999.

Ta dva umetnika zavukla su se u mije rupe posle 5. oktobra, da bi poetkom 2003. ispuzali ispod nekog kamena i poeli da mrdaju i putaju zvuke. Sve je to nekako koincidiralo sa drugima - naizgled odvojenim, kola-teralnim potezima JSO, Srpske radikalne stranke i jo nekih politikih inilaca. To treba pratiti vremensku dinamiku, takozvani ,,tajming": kako od novembra 2001. raste hvaljenje i velianje JSO u izvesnim medijima i politikim strankama; kako dobri doktor eelj ispucava u javnost ,,poverljive informacije" izvora ,,Laufer"; kako kilavi ,,legalisti" sapliu svaki pokuaj rasvetljavanja glavnih gadosti biveg reima, a sve u smislu ,,kontinutiteta" i ,,legalizma"; kako se iz najvanijih politikih poteza Vlade Srbije odredene stranke izmiu, e ne bi li bile to dalje kad se neto desi, pa da pokau ouvani ,,patriotski" integritet i legalizam; ko i kako sastavlja i kojim kanalima (dva kanala) dotura ,,Reporteru" lane ,,spiskove hakog Tribunala", ne bi li pojaao vec postojee svrabove ,,Crvenih beretki"; a ni ti svrabovi nisu nastali tek tako, sami od sebe, ve su izazvani namerno, sa jasnim ciljem; kako se kroz agresivnu i bestidnu re- J klamnu kampanju, koju su plaali ,,sponzori", investirajui u mranu budunost, Jedinica za specijalne operacije polako namee kao svakidanja slika na ulici, u novinama i na nekim televizijama. ,,Doktori za terorizam" onda su se pokazali kao doktori za terorizam. Kad we to poredamo redom i poveemo tamo gde se veze vide ili naziru, ocrtava se jedna kontura, osnova za sumnju koju tek treba istraivati i dokazivati. Malo previe agresivno i ciljano tokom vanrednog stanja to konturu i radnu pretpostavku eksploatisale su izvesne nervozne agencije i mediji u pokuaju da na brzinu - sasvim matievski i markovicevski - izgrade scenario ,,dravnog udara" zemunskog klana i JSO. Ispalo je da je Duina ekipa uvala Dragoljuba Milanovia u Ulcinju kao budueg ponovnog direktora RTS, im oni dodu na vlast; ispalo je (neprovereno!) da je ,,izvestan broj bivih kadrova RTS'' ba nekako navratio u Televiziju 12. marta da se nadu pri ruci ,,kad objavimo preuzimanje vlasti"- ,,Nedeljni telegraf' je jo jednom nadmaio sebe priom (inae skupljenom iz beogradskih kafanskih zavitlavanja) kako e ,,Dua Spasojevi postati novi premijer, Legija ministar unutranjih poslova, a Ceca Ranatovi ministar kulture"; sve to bez ikakve, ak ni ironine distance; all, to je izalo u istom broju u kome je ,,Legija lociran", tako da NT treba i dalje uzimati sa dozom humora. I Ono to nije zvualo humoristino bili su napori da se ubistvo Zorana Djindjica na brzinu i pre ozbiljnih dokaza proglasi za pokuaj dravnog udara. Sta su Legija na ekstaziju, Dua na kokainu, Gradia Kati u pijanom mozgu, Bracanovi, Mati, Mangoti, Radomir Markovi, Radonji, Mikeli i ostali imali na umu doznalo se ili e se doznati pre ili kasnije; ono to se pouzdano zna jeste da po ubistvu Zorana Djindjica nije primeen niti jedan jedini pokuaj ili pokret ka preuzimanju vlasti u Srbiji. Prie o ,,Hakom bratstvu" delovale su nekako preterano zgodne, kao da su iz ,,Nedeljnog telegrafa" ili ,,Zone sumraka" jo nema dokaza da je Beograd 13. marta trebalo da bude oblepljen plakatima ,,Stop Hagu!"; dokazi bi bili gomile pronadenih plakata, koje nismo videli. Nije jasno ni kako bi par stotina ,,Crvenih beretki" bilo u stanju da ,,preuzme vlast i zavede red" u Beogradu...

Istraga je, medutim, otvorila jo neke uglove prvi je crnogorski. Naime, polako se pojavljuju izvesne veze lica i dogadaja. Izvestan broj crnogorskih umetnika ubijen je u meduvremenu u Beogradu i svi su imali legitimacije Dravne bezbednosti MUP Crne Gore, to je ostalo bez objanjenja, iako je re o licima koja prolaze kroz krivinu evidenciju. Barem dva visoka oficira JSO, Radojica ,,Rajo" Boovi i Vasilije ,,Vaso" Mijovi, u meduvremenu su se lepo smestili u MUP Crne Gore kao savjetnici za ovo i za ono. Zeljko ,,Maka" Maksimovi, veliki umetnik i hladnokrvni ubica u svaijoj slubi, u Crnoj Gori iveo je godinama sasvim bezbedan, ak i kad su ga traili zbog ubistva Boka Buhe... Poslovni kontakti crnogorskih biunismena na veliko i njihove srbijanske brae u Hristu odavno su poznati - ama u Crnoj Gori nije bilo ni traga istragama i hapenjima... Preko iste Miloevieve i Bulatoviceve infrastrukture u spoljnim poslovima razni ,,kraljevi kocke" i ostaloga stekli su pozicije u Moskvi i drugim mestima biveg SSSR, all se ni u to ne ulazi. Drugi ugao je sponzorski. Trebalo je paljivo itati listu poklona Bracike Kertesa koja se tih dana, marta 2003, pojavila u ,,Blicu", isto kao ilustraciju naina ponaanja. Ali, to je manje vano... Mnogo je vanije to to je izvcsna grupacija bizmismena, medijskih poslenika i profesionalaca raznih vrsta sistematski oseala potrebu da investira u Jedinicu za specijalne operacije, we do samoga kraja; mislili ljudi da je bolje osigurati se i sa te strane; ko zna ta moe da se desi, a Legija je ovek pouzdan i zahvalan... Da se mi ovde ne zavaravamo: ,,sponzorstvo" je investicija. Ako je o iznudi, reketu, re, onda je to investicija u sigurnost; ako je o dobrovoljnom prilogu re, onda je to investicija u budunost; u svakom sluaju sponzorstvo je zanat najstariji. Tako je firma ,,Gemax" prvo oprer mila sanitarijama glavni stan JSO u Kuli, a do bckstva Milorada Ulemeka Lukovia Legije uredivala mu je i kuu. Razne televizije, koje se sada grade naivne, besplatno su emitovale one Ijigave reklamne spoto we JSO (,,Doktori za terorizam" itd.), a niz novina ih je tampao; sada ne umeju da kau jesu li bili plaeni za to i -ko je platio, jer MUP tvrdi da nije... Ko je onda? Sponzori i investitori u JSO, oni koji si| platili i za bilborde irom Beograda. Uostalom, tokom oruane pobune JSO, novembra 2001, ,,legalisti iz Kule" hvalisali su se da njima Mihajlovieva plata i ne treba, jer da ,,imaju sponzore koji e ih plaati i hramti". Mnogo je vanije bilo tokom vanrednog stanja locirati ,,spoiv zore" koji su plaali i obeavali plate ako stvar uspe, nego se baviti time da koji je medij kako kritikovao Zorana Dinctia. U sponzorske prie spada i donekle zaboravljeno pitanje iz 2000. godine: ko je potpisao lekarsko opravdanje Dui Spasojevicu i dao niu alibi za budvanski atentat na Vuka Drakovia? Po tome sudei, jadni Dua leao je tada od tcke koronarne insuficijencije, jedva iv. Nije to jedini sluaj, uostalom: Dua je vazda imao po neko lekarsko opravdanje da osigura alibi kad treba; ne samo sebi, nego i Duri Mutavom, ka$ je trebalo, pa je onda nastala frka po Klinikom centru kad se ispostavilo da Mutavi ima istoriju mentalne bolesti, koja je u jednom trenutku ugrozila njegov status svedokasaradnika; a to su mu istoriju bolesti sredili Duini doktori, da se izvue iz zatvora pre vremena... Vanredno stanje i akcija ,,Sablja" rasvetlili su: najmanje 16 ubistava u tekuim sudenjima glavnini ekipe, osam otmica iz kojih su inkasirane desetine miliona eura, 200 sluajeva trgovine narkoticima i hiljade drugih krivinih dela.

Samo est sluajeva zlostave u slubi prijavljeno je za ta 43 dana i od skoro 12 000 pritvorenih; Generalni inspektorat MUP ih ispituje. Podneto je nekih 3800 krivinih prijava koje su u raznim fazama postupka. Ono to je najbitnije, medjutim, jeste injenica da je organizovani kriminal u Srbiji obezglavljen na republikom i lokalnom nivou skoro potpuno. Pouzdane agencije za istraivanje javnog mnjenja ustanovile su da je 73 % gradana podralo vanredno stanje, a da je poverenje u policiju tokom marta 2003. od 15% poraslo na 31%. Prie iz prolea 2004. kako je vanredno stanje biio nalik na ile 1973, zversko-faistika diktatura jednostavno su smene; njih ire oni koji su s razlogom dopali pritvora i njihovi stranaki saveznici. Svaki normalan i pristojan ovek u Srbiji potvrdie i dan-danas da se nikada nije oseao sigurnije, mnogi e rei i da neke od tada pritvorenih nije ni trebalo putati napolje. Pogreb Zorana Djindjica pokazao je, uostalom, ta gradani Srbije misle o svemu tome... Pominje se i cenzura: dva lista su ugaena tokom ,,Sablje" - ,,Na cional" i ,,Identitet". Prvi sam od sebe, kao i ,,Reporter" neto ranije, drugi, Jdentitet" bio je vlasnitvo i organ Zemunskog klana i JSO. Ostatak tampe u Srbiji pisao je ta je hteo, srazmerno sopstvenoj novinarskoj i gradjanskoj hrabrosti, pa prema tome sam snosi i odgovornost i zasluge za ono to je pisao. Neki su se isprepadali; neki su jedva doekali da napiu sve to su godinama znali i skupljali o dramskim licima iz marta 2003; neki su se drali zvaninih saoptenja; neki su bili - po rutinskoj crti slugeranjskog refleksa, kao i uvek vei sabljai od ,,Sablje", inei dravi pritom medvedu i tetnu uslugu. Ne odstupajui od uverenja da je istina najpotrebnija u najteim trenucima, ,,Vreme" je tokom vanrednog ulo u sukob sa Vladom oko naina na koji se Srbija zvanino informie o toku istrage i akcije ,,Sablja"; Vlada, medutim, nije zabranila taj nedeljnik, uprkos razmeni dosta otrih rei. Sukob je kasnije izgladen zahvaljujui obostranom uvaavanju prioriteta svake strane, kao i razumevanju za razliite naine na koje razliiti ljudi shvataju traumatine situacije. Posle su se pojavile optube da je BIA ,,nezakonito prislukivala" pola Srbije. Jedan visoki funkcioner Agencije izjavio je ovom autoru da su sva prislukivanja (telefona i ostalog) bila po zakonu i da je tih sudskih naloga, po njegovoj proceni ,,bilo premalo u odnosu na ono to bismo mi bili voleli; ak i u odnosu na ono to je bila oigledna taktika potreba. A to se vojnih lica tie, sluan je samo jedan; mi bismo rado bili oslunuli njih jo jedno tridesetak". Pri svakom prislukivanju, pa i najzakonitijem, pojavljuje se neizbena ,,kolateralna teta" (termin je precizan, mada s pravom nepopularan): naime, dogada se da lice izvan svake sumnje pozove lice iji se telefon slua, pa ta razmena ostane snimljena; dogada se da jedno lice izvan svake sumnje pozove drugo isto takvo lice sa telefona sumnjivog lica; isti sluaj. Takvi snimci spadaju u ,,kart" i unitavaju se posle provere, jer taktike i logistike okolnosti (ljudski i tehniki kapaciteti) to zahtevaju: ko bi se, pored to-likog posla, bavio jo i blesavim svakodnevnim razgovorima koji veze nemaju sa predmetom istrage? Deavalo se -a deava se i dan-danas, provereno je - da taj ,,kart" nade svoj put do lica iji je razgovor snimljen kao kolateralna teta, ili do izvesnih novina; to j'e to lice od veeg javnog znaaja, to bre. To je, medutim, deo poznate taktike manipulacije veine tajnih slubi: mi tebi damo prepis neke tvoje blesave telefonske konverzacije, ponekad kompromitantne i sasvim nepotrebne (utoliko bolje po nas...), pa onda postanemo najbolji prijatelji; posle toga te

uverimo da smo tvoji zatitnici od zlih ljudi, dalje je lako... Neverovatno je koliko su ljudi, posebno oni na javnim funkcijama, skloni da mistifikuju prislukivanje (i tajne slube u principu), vaei aksiom srbijanske javnosti jo od 1945. glasi: ko nije prislukivan - nije ni vaan. Tajne slube su time sasvim zadovoljne. Neke stvari tokom akcije ,,Sablja" nisu bile rasvetljene, jednostavno po prirodi odnosa snaga i tadanjih prioriteta. Sluaj naelnika Uprave bezbednosti Generaltaba VSCG, generala Ace Tomia, na primer. Nataa Mici sea se da je sastanak Vrhovnog saveta odbrane bio odran dva dana po atentatu na Zorana Djindjica: ,,Jedna od taaka dnevnog reda bila je i smenjivanje Ace Tomia i mislila sam da emo to obaviti u 15 minuta. Trajalo je celih sedam sati. Generaltab se brinuo da ta smena ne dovede Tomia u neku vezu sa ubistvom Djindjica. Bila sam zapanjena". Nataa Mici s pravom je oekivala rutinsku smenu gen. Tomi niti je imao potrebne kvalifikacije za to mesto (odbio je da zavri Ratnu kolu, mada je ve postao general major, Kotuniinim ukazom), niti se na njemu pokazao. Naprotiv: umeao je Upravu bezbednosti u niz nepotrebnih budalatina, vidao se sa Duom i Legijom, o emu je kasnije lagao, pa je zbog tih lai i bio uskoro pritvoren u akciji ,,Sablja" i doao na optunicu za zaveru za ubistvo Zorana Djindjica zajedno sa Radetom Bulatoviem, buduim direktorom BIA (hvala lepo!), Borom Mikeliem i jo nekim licima, istim takvim kao i oni. Specijalno tuilatvo odluilo je kasnije da odustane od optunice protiv njih, all injenice nisu osporene. A injenice su: da je Borislav Mikeli preko svog vozaa i biveg Arkanovog vojnika Dragana ,,Bege" Vujiia (koji se predstavlja kao ,,stolar", mada kroz krivinu evidenciju prolazi drugaije) udesio sastanak Ace Tomica i Radeta Bulatovica sa Legijom Ulemekom i Duom Spasojeviem. To injenicu potvrdila je i Uprava bezbednosti Generaltaba slubenim dopisom MUPu Srbije. ta su ta dvojica imali da priaju sa Duom i Legijom - i zato ostalo je nejasno i samo po sebi sumnjivo, uprkos pravdanjima. Aco Tomi tada je od Due na poklon dobio GSM telefon ,,Nokia" najnovijeg tipa, sa kamerom, ali kae da je to primio kao normalan znak panje. Postoje, medutim, svedoenja na okolnost da su upravo Aco Tomi, Boro Mikeli i Bego Vujii snabdevali Legiju i JSO lanim informacijama o ,,zanimanju" Hakog suda za ,,Crvene beretke" i tako ih gurkali u paranoju i ,,gasirali". Vanredno stanje potrajalo je 43 dana. Nataa Mici kae da je ,,Vlada Srbije bila podeljena oko procene treba li ga ukinuti ili produiti", all da joj je predlog za ukidanje vanrednog stanja ,,dostavljen poto se ve nekoliko dana nita novo nije dogadalo, a rastao je i pritisak iz inostranstva da se zemlja to pre vrati u normalno stanje". To potvrduju i policijski izvori: poslednjih nekoliko dana vanredno stanjc je ,,radilo u leru", jer se we vratilo u normalu i nita se vie nije dalo obaviti; be-gunci su bili u bekstvu, a za njihovo hvatanje vauredno stanje vie nije bilo od koristi. to se normalnosti tie, niko od obinih gradana Srbije nije priraetio promenu zbog ukidanja vanrednog stanja: ta 43 dana vratila su Srbiju u normalno, poeljno stanje. Kada je, medutim, re o istrazi o ubistvu Zorana Dindia (i ostalim zloinima), vanredno stanje pokazalo se kao neophodan preduslov za rasvetljavanje prie. Kao to e se u narednom poglavlju videti, akcija ,,Sablja" liila je zaverenike skoro cele njihove trenutno raspoloive, all i potcncijalne logistike podrke. Naime, Dua i njegovi bili su navikli da plivaju u podzemlju kao ribe u vodi; kao ajkule zapravo: nije bilo tog majinog

sina koji bi im odbio uslugu, to god o njima privatno mislio. Trgovci automobilima i ,,motornjaci" (kradljivci automobila); trgovci mobilnim telefonima; trgovci orujem i municijom; kompletne mree trgovaca narkoticima na malo; svi su oni imali i pare i kola i oruje i stanove, sve to nevezano za Zemunce, izvan stalnog nadzora po prirodi stvari ogranienih Ijudskih i tehnikih resursa policije i BIA. Sve je to u akciji ,,Sabija" odjednom nestalo; uveni nedeljni prihodi od etrdesetak hiljada eura odjednom su presuili sasvim; nijedan telefon vie nije bio siguran; nijedan sigurni stan nije vie bio na raspoiaganju, a kamo li zaista bezbedan; nijedan od desetina automobila Zemunskog klana nije vie smeo da se koristi; svaki komad oruja bio je potencijalni dokaz, jer se sada valjalo setiti da gde smo we pucali i u koga; i -iznenada nije vie bilo ni prijatelja u nevolji, niti poslovnih partnera: ili su bili u pritvoru (veinom), ili odjednom vie nisu poznavali ni Duu, ni Kuma, ni Buru, ni Vuka; nikoga. Proglaenje vanrcdnog stanja i talas hapenja koji je odmah zapoeo pretvorili su Srbiju i Beograd u opasnu i neprijateljsku sredinu; u takvoj sredini, uz duno izvinjenje, svako prvo brine za sopstveno dupe, a niko, osim Due, za Ducino. Sto je najstranije od svega, u policiji i Dravnoj bezbednosti vie nije bilo savcznika: pali su Pain i Gavanski, Bracanovi i njegovi; Rade Terzic jedva je izbegao zatvor, Milan Sarajli i jo neki su uhapeni, a tuioci i slini prijatelji odjednom vie nisu znali ko je uopte Duca; Legija je bio prvi na poternici. Od gospodara Beograda i Srbije, Legija, Dua Spasojevi i njihovi Ijudi postali su progonjena zverad koja vie nije smela ni najneviniji neupotrebljeni mobilni telefon da ukljui -od straha da im sledeeg minuta policija ne padne na glavu, to se nekima i desilo. Sto se tie Jedinice za specijatae operacije, tamo je proglaenjem vanrednog stanja nastala potpuna paraliza: njihov Bog i gospodar Legija na poternici! Njihove legende Jovica i Frenki u zatvoru! Dok je Legija bio ono to je bio - Bog i gospodar -,,Crvene beretke" mogle su sebi da dozvole svata, pa i maltretiranje i utiranje obine policije, nekanjeno, naravno; sada su se svi prisetili svega: i Ibarske magistrale i Budve, koje su ih ve jako svrbele; all i Ivana Stambolia, ,,Difens rouda", izvesnih otmica bogatih ljudi i ovoga i onoga i jo neega. Koliko god JSO bila disciplinovana, u takvim zatvorenim sredinama zna se uvek mnogo vie o svemu nego to naelstvo misli, a momci umeju mnogo bolje da sluaju nego da priaju. Dvanaestog marta uvee krenula su razmiljanja, gde je ko kada bio, ko je kada fasovao plastini eksploziv, pitolje s priguivaem, elektronske uredaje posebne namene, snajpersku puku koja fali; stvari su poele nekako da se uklapaju, a pogled na svet naglo se promenio u korist vanosti sopstvenog dupeta. Mnogo se te noi razmiljalo u Kuli, Lipovikoj umi, u Novom Sadu, na Senjaku: ,,sve je propalo, to god da je Legija smislio; ionako je uglavnom bio na ekstaziju, ko ga jebe; a, kad razmislim - tako mu i treba, dukeli sadistikoj; barem vie neu morati da obezbedujem onu drugu dukelu sadistiku po ilerovoj, tako treba i njemu; odavno je sve to meni bilo sumnjivo; nego ta cemo sada? ma, neka se brine ko je kriv". Odjednom vie nisu bili ,,braca po oruju" i ,,najelitnija jedinica u ovom delu Evrope"; sada su bili svako za sebe i svoju guzicu. Komandant JSO Duan ,,Gumar" Marii, bio je tek Legijina marioneta; sa tom svrhom odabrani sin vulkanizera iz Graaca, prosean do saaljenja. Njegov pomonik za bezbednost, Veselin Lei, bio je udba iz Beogradskog centra sa talentom da se nadje

na krivom mestu u pogreno vreme, lenj i prosean takote. Pomocnik za rezervni sastav (veoma vano mesto u Jedinici) nije bio ni lenj, ni prosean; zvao se Zvezdan ,,Zveki" ili ,,Zmija" Jovanovi i nekoliko dana nije ga bilo na poslu, all niko nije smeo da ga upita zato, svakako ne Gumar ili Lei, jer pitati Zvekija gde se muva i sta radi nije bilo higijenski, ovek ima teku ruku (kao to e potvrditi Sulejman Tihi, koga je Zveki 1992. skoro ubio od batina u Bosanskoj Posavini, onako, iz zabave). Mnogi u Jedinici dobro su znali gde su bili i ta su radili: Skene, Gluvi, Franc i Sajko jedne hladne decembarske noi 2002; Skene, Mai, Gumar i jo neki jednog vrelog avgustovskog dana 2000; migi hladnih februarskih dana 2003; Beli tokom mnogih veeri punih barutnog dima i kripa guma izvesnog srebrnasto-sivog ,,Audija"; Rambo, Glavonja, Bracan i jo neki izvesnog toplog oktobarskog dana 1999; Mai jedne vrele junske veeri 2000; o manjim sluajevima i da ne govorimo, jer im broja nema. Te veeri 12. marta 2003. svi ti poslovi odjednom vie nisu bili oni arhivirani i uspeno izvreni zadad\ postali su ozbiljna briga. Sretka ,,Belog" Kalinia vie niko u Jedinici (i inae) nije video, to nije nikakvo udo; Zveki se predao na prvi poziv, oigledno razoaran i slomljen; Gumar, Pele, Mai, migi i ostali takode; Lei nikome nije bio dovoljno vaan, a Skene je zatraio i dobio status svedokasaradnika. Niko iz Jedinice za specijalne operacije nije pruio otpor hapenju, ali ni uredbi Vlade Srbije kojom je JSO rasputena. To je dolo i do jedne komine epizode: u noi 12-13. marta pred vrata baze JSO u tolcu, Kula, dolazi motorno vozilo sa etiri putnika; oni trae da udu i da razgovaraju sa Gumarom. Neki Aleksandar Vujko iz tadanjeg Nezavisnog sindikata policije, neki ,,Tra" Petrui i jo jedan novosadski lik iz bezbednosnog polusveta; i Milenko anarevic, biunismen i bivi znaajan lik iz policijskog aparata Republike Srpske Krajine, tanije iz aparata Gorana Hadia. Straa zove obinu policiju koja ih pritvara po Uredbi o vanrednom stanju; nije bilo pravosudnih posledica, mada se moe zamisliti ta su umetnici tamo traili... BIA se oprala od bilo kakvih veza sa njima. Psiholoki gledano, takav kraj JSO mogao se oekivati. Brutalne i sadistike disciplinske metode koje je Legija Ulemek iz francuske Le-gije stranaca presadio prvo u Arkanovu Srpsku dobrovoljaku gardu, a onda i u JSO polako, all sigurno, izazivale su tihi revolt. Ozbiljna specijalna jedinica poiva na dobrovoljnosti i solidarnosti, na uzajamnoj lojalnosti sa kolegama, na svesti da zajedno slue viem cilju i na potovanju stareina kao Ijudskih bia koja su svojim sposobnostima i brigom za potinjene zasluila odanost i potovanje. Francuska Legija stranaca oduvek se sastojala od ljama, pa je i disciplina tome prilagodena; Arkanu je to bilo jasno od poetka, pa mu Legija nije ni bio potreban za taj deo prie. U svojim poecima, uostalom, ,,Crvene beretke" bile su mnogo drugaija jedinica od owe rasputene 24.marta 2003: mnogo vie nalik na ozbiljne sline formacije u svetu; po taktici i nameni najslinija amerikim Specijalnim snagama (,,Zelene beretke") iz ezdesetih godina. Ali, to je bilo tada; Jovica Staniic i Franko Simatovi dopustili su u meduvremenu da JSO od eskadrona smrti Miloevievog reima postane i oruana ruka organizovanog kriminala. Samim tim pao je kvalitet, nestala je svrha, a sadistika Legijina iivljavanja i svima oigledan kriminalni angaman izjeli su Jedinicu iznutra. Nikakvo udo to se JSO prepustila rasputanju bez rei, bila je davno zrela za rasputanje.

11. Panika i propast Sudei po do sada poznatim iskazima u istrazi, na sudu i u javnosti, Zemunski klan i JSO bili su neprijatno iznenadeni proglaenjem vanrednog stanja: ta mogucnost iz nekog razloga nije bila planirana. Mi ne znamo ta je Legija Ulemek obeavao Dui Spasojeviu da e se desiti kad padne Dindieva glava; moda to Legija ispria na sudu, u ta sumnjamo: zato bi on sebe optuivao jo i za to to je obmanuo i izdao svog poslovnog partnera Duu? Iz ponaanja Zemunskog klana i JSO, medutim, jasno se vidi da se stvari nisu odvijale prema oekivanjima: Duca je oigledno bio uveren da e se neto veliko desiti i da treba samo malo saekati. Izgleda da Legija nije ni smatrao za shodno da svoje saborce iz JSO uputi u svoje i Duine politike planove -ako je takvih Legijinih planova uopte i bilo. Naime, ini se da je Legija od poetka manipulisao Duom, Zemuncima i jo nekim politikim i vojnim faktorima, obmanjujuci ih primamljivim scenarijem: ubijemo Dindica, nastane panika; onda ubijemo jo, na primer, Cedu Jovanovia, pa nastane jo vea panika; onda svi shvate da je vlast nesposobna i da je u zemlji haos, pa Jedinica za specijalne operacije izade na ulice Beograda i preuzme komandu, pa odjednom niko vie nikoga ne ubija i we je u redu, zrelo za ,,koncentracionu vladu" i narodno jedinstvo, da ne kaemo ,,sabornost". Izgleda da su Legija Ulemek i njegovi politiki savetnici imali posebnu ulogu i za fikciju zvanu ,,Hako bratstvo" (ili ,,Antihako bratstvo", svejedno, poto je o fikciji re), pred atentat na Zorana Dindia putena je pria o tom ,,bratstvu" koje je, priao je Legija, ,,pripremilo sto hiljada plakata" sa parolom ,,Stop Hagu!", spremnih da budu izlepljeni po celom Beogradu. Nikakvih plakata nije bilo, all se zato Vlada Srbije ,,primila" na to priu i politiki je eksploatisaia tokom vanrednog stanja, to se moe i razumcti u taktikom smislu. Bilo kako bi-lo, ni jedan jedini takav plakat nikada nije viden, to znai da nije ni postojao, jer da jeste i da ga je policija bila pronala, Vlada ne bi ni asa oklevala da ga odmah pokae. Pre ce biti da je to o neemu drugome re, da je prijatelj Legija obecavao prevrate, brda i doline svojim naivnim zemunskim ortacima; onima iz JSO ionako nije morao da objanjava nita, jer se nisu usudili nita ni da pitaju. Najbolji dokaz za to pretpostavku jeste Legijin tihi i elegantni nestanak iz Srbije posle atentata od 12.marta. Naime, Legija se poetkom marta meseca, a najkasnije 8. marta 2003., diskretno preselio u jedan od sigurnih stanova koje je Djura Mutavi za raun i po nalogu Due Spasojevia iznajmljivao irom Beograda. Djura se sea da je Legiju u tom stanu video ,,osam-devet dana pre atentata... Doao je u taj stan, po Spasojevievim reima, zato to je dobio informaciju da hoe da ga hapse i isporue Hagu". Stan je bio u ulici Omladinskih brigada 8, nekako preko puta policijske stanice kod optine Novi Beograd, na petom spratu, pria Lcgijin tadanji telohranitelj Nenad ,,Skenek' Sare: ,,Legija me je zaduio da mu donosim hranu. Rekao je da prelazi u taj stan zato to se plai da ga policija ne uhapsi u njegovoj kui. Cak rni je rekao da ce mi u tom sluaju napisati ovlaenje da ga poseujem u pritvoru, jer mu je supruga u drugom stanju. Ja ne znam zato se Legija plaio policije. Nisam ga o tome pitao. Procenjujem da je zbog tih informacija koje je davao Cume. Legiji sam svake veeri donosio hranu koju sam kupovao u oblinjem restoranu Perper; on mi je rekao da nou donosim hranu, da ne bih bio primeen.

Jednom mi je rekao da uzmem sportsku opremu, da malo treniramo u stanu, jer mu je dosadno da po ceo dan boravi u stanu, a da nita ne radi", kae kene. Skene e na zapisnik u istrazi, na svoj zahtev, dodati jo i ovo: ,,Zaista, kad sam video Legiju 13. i 14. marta owe godine (2003.), on uopte nije liio na sebe. Bio je veoma zamiljen i nita nije komentarisao u vezi atentata na Dindia, osim onoga to sam ve rekao". Naime, kene kae da je Legiju poslednji put video 14. marta u tom stanu. Prvo mu je tog jutra doneo novine: 0n je bio veoma zabrinut. Prokomentarisao je neto u smislu 'Napravili smo veliko sranje'. Dodao je da nije trebalo da se uvodi vanredno stanje. Kada je Skene doao opet, oko pet popodne, Legija mu je rekao da vie ne dolazi, jer bi mogli preko njega da ga pronadu. Iste veeri, oko 20:15, kene se, kao Legijin lini kurir, nalazi po prethodnom planu sa Saom ,,Peletom" Pejakoviem, linim kurirom Duce Spasojevia, u ,,McDonald's-u" kod Fontane. kene prenosi Peletu Legijino naredenje da ode u sedite JSO, jer je ministar Mihajlovi bio naredio da svi pripadnici Jedinice budu u svojim bazama. Pele mu je rekao da e se videti sutradan na istom mestu; kene se pojavio sutradan, ali Pele nije doao; nikad vie. Poto je Milorad Ulemek doao do zakljuka da je napravljeno ,,veliko sranje", udaljio se u nepoznatom pravcu, ne rekavi vie nita nikome. Izvan svake sumnje su sledee injenice: Prva injenica: Milorad Ulemek Legija putovao je u ,,Herceg Bosnu", u zapadni Mostar, neke dve nedelje pred atentat na Zorana Djindjica. Skoro sasvim je izvesno da to nije bio njegov prvi kontakt sa bezbednosno veoma interesantnim licima na teritoriji Zapadne Hercegovine. Druga injenica: 11. marta 2003. uvee, jedno bezbednosno interesantno lice, hrvatski dravljanin Ivica ,,Ico" Matekovi, prelazi granicu na auto-putu Zagreb-Beograd, sa Bajakova na Batrovce; to ga saekuje izvesni oficir Jedinice za specijalne operacije MUP Srbije sa slubenim vozilom (re je o Boku Joviu); prisutan je, diskretno i po crti svog operativnog rada, i naelnik Centra BIA u Sremskoj Mitrovici, Milan Trbojevi, koji o tome uredno referie; sutradan, 12. marta uvee, to isto lice naputa teritoriju SRJ preko istog graninog prelaza dovezao ga je opet neko iz JSO. Ovaj autor - uprkos uloenim naporima - nije mogao da dode do jednog podatka vezanog za taj prelazak granice: ime lica koje je sa Matekoviem dolo na hrvatsku stranu, na prelaz Bajakovo, ali je bilo vraeno sa granice zbog ,,problema sa papirima". I naa i hrvatska policija bile su po tim pitanjima rezervisane, valja pretpostaviti - svaka iz svojih razloga. Trea injenica: Milorad Ulemek Legija vidjen je i pozitivno identifikovan desetak dana po atentatu na Zorana Djindjica u Zapadnom Mostaru, ali i u Grudama, prestonici mafijake paradravice ,,Herceg Bosne". To je ono to je nesporno utvrdeno operativnim radom organa bezbednosti bar dve drave: SCG i Hrvatske; podaci su uzajamno razmenjeni. Dolo se i do nekih drugih podataka. Ti podaci, uzeti zajedno, ukazuju na pravac mogue i poeljne istrage o kretanju Milorada Ulemeka Legije pre i posle atentata na Zorana Dindica, pa do njegove predaje policiji u Beogradu. Ta mogua i poeljna istraga mogla bi da razjasni ono to se operativnim policijskim jezikom zove ,,veze lica" u kontekstu transnacionalnog organizovanog kriminala na Balkanu i u Evropi, sa posebnim osvrtom

na veze i zajednike poslove bivih pripadnika francuske Legije stranaca. Ali, idemo redom, hronoloki. Svedok-saradnik Zoran ,,Vuk" Vukojevi, ef obezbedenja Duana ,,Due" Spasojevica i majordomus famozne zgrade u ilerovoj ulici u Zemunu, u kontekstu oseanja svemoi Zemunskog klana i JSO, kazae i sledee (navodimo doslovno): ,,Znai oni (Dua i Legija) nisu bili ni pod iijom kontrolom posle 5. oktobra. Oni su sami bili kreatori sudbine (lepo reeno; M.V.). Legija je u jednom trenutku rekao zato to njegov izuzetni prijatelj Ante Gotovina, ta ja znam, ima tamo neki region, oni su svi tamo iz Legije stranaca, pa Hrvoje Petra, on je tamo jedan od najjaih Ijudi u Hrvatskoj. Oni su (Dua i Legija) na primer davali pare da oni dodju da svedoe poto nas je Hrvatska i Bosna tuile za agresiju, davali su mu pare da on pria ta su uradili tamo, da bi oni naplatili to, ne znam koliko su nudili miliona..." (str. 41). ,,...Pa bio sam prisutan kad su priali. Jer ili su, Legijin kum, taj Srdjan, on je iao, poto se tada pretpostavljalo da se Cume krio u Hrvatskoj, pa je on iao kod Hrvoja Petraa tamo, da se to vidi". Ko je Ante Gotovina - zna se moda se ne zna da i Francuska (osim Hakog tribunala) potrauje svog biveg legionara i generala Hrvatske vojske Gotovinu, ali zbog oruanih pljaki. Hrvoje Petra je notorni hrvatski gangster, svako malo u bekstvu jer je dobro politiki povezan, pa mu jave na vreme; sve i kada dopadnc pritvora, biva ubrzo puten, tamonja verzija Due. Petraeva najnovija nevolja je sluaj otmice Tomislava Zagorca, sina gen. Vladimira Zagorca, glavnog slubenog trgovca orujem Hrvatske vojske (preko firme ,,RH Alan"), u prolece 2004. Mladog Zagorca oteli su sin Hrvoja Petraa, Novica Petra i Ivica Ico Matekovi. Sam Hrvoje Petra tokom otmice igrao je istu ulogu koju je Ulemek Legija igrao tokom otmice Miroslava Mikovia iz ,,Delte": ,,prijatelj porodice" koji nudi pomo i ,,posreduje". Ico Matekovi bio je i telohranitelj gen. Zagorca neko vreme, poto je general dobio batine u podzcmnoj garai u Petrinjskoj, u samom centru Zagreba, pored gradske policije, pitanjc je i da li je taj napad bio sluajan, jer je upravo stariji Petra gen. Zagorcu uvalio Icu Matekovia za telohranitelja... Mladi Petra je uhapen, a Hrvoje i Ico su u bekstvu. Hrvatska policija ima osnove da veruje kako se Ivica ,,Ico" Matekovic trenutno krije na teritoriji Srbije i Crne Gore. Hrvoje Petra opet plovi okeanima na nekoj od svojih jahti, po medunarodnim vodama. E, sad: Ico Matekovi dri uveni bar ,,Mango mambo" na Salati (medu najboljim lokacijama u Zagrebu) zajedno sa izvesnim Hrvojem Gaparincem. Taj Gaparinac je bivi pripadnik Legije stranaca, vie puta odlikovan i linost veoma opasna, hrvatska policija veruje (mada jo nema i dokaze) da je on krajem februara digao u vazduh dip Ninoslava Pavia, medijskog tajkuna i vlasnika ,,Europa pressholdinga" (,,Jutarnji list", ,,Globus", ,,Glorija", ,,Playboy" itd; itavo carstvo) i da je pucao na izvesnog aletu, tadanjeg vlasnika hrvatske ,,TV Nove" i bosanskog OBN, izmedju ostalog. Gaparinac je povezan i sa glavnom ekipom trgovaca heroinom (braca Momilovi), sa Hrvojem Petraem, ali i sa uvenim tajkunom Miroslavom Kutlom, iji je bio i telohranitelj. Ista ekipa, Petrai-Ico-Gaparinac i kompanija, u vezi je sada sa gangom pokojnog Vjeke Slika, uvenog kralja poker aparata; njega je pak ubio bivi legionar Dejms Kapio, koji je poginuo u toj akciji. Kapioa je, pak, u Hrvatsku 1991. doveo drugi bivi legionar, Ante Roso. To drutvo ucenjivalo jc i vlasnika ,,Prve sportske kladionice" Matu Ramljaka; Ramljak im je isplatio dva miliona eura i pobegao u Ceku. Isto tako se proveo i Luka

Raji, vlasnik korporacije ,,Lura" (prehrambeni i mleni prozvodi): dva miliona eura i odlazak u vajcarsku. Sto se legionarskog bratstva tie, bez njih od 1991. nema organizovanog kriminala u Hrvata. Ta se banda okupila na inicijativu pokojnog Gojka Suka, ministra odbrane do 1998. i smestila se u uvenoj kumrovekoj partijskoj koli kao bojna ,,Zrinski" i bojna ,,Frankopan". Sef je bio sadanji general u penziji Ante Roso, hercegovaki kriminalac sa duim staom u Legiji stranaca (dogurao ak do narednika), a od vanijih likova to su Bruno ,,Zulu" Zorica (pukovnik HV i uveni vercer drogom i orujem), Milenko Filipovi (general HV), Dejms Kapio, Ivan Andabak, Ante Gotovina itd, we junak do junaka (istini za volju, Gaparinca to nema, all legionar je legionar: ima ga drugde u njihovim poslovima). Nije bilo posla sa drogom i orujem (all i drugih poslova!) gde se bojne ,,Zrinski" i ,,Frankopan" nisu ugradile. Najpoznatija operacija sa drogom bila je ona iz Centra za obuku specijalnih jedinica HV u Sepurini kod Zadra: godinama su tamo stizali kamioni sa heroinom i kokainom, a odatle su vozilima Vojne policije HV narkotici razvoeni po Hrvatskoj. Bruno ,,Zulu" Zorica pao je 1998. u vezi sa nekim ver-com oruja. General Ivan Andabak, takode bivi legionar, pao je na 600 kila kokaina zaplenjenih sa nekog broda u Rijeci, all se jedva izvukao; posle je ispalo da je i Ante Gotovina bio umean u to. To je, dakle, Legijino drutvo iz susedne bratske republike. S obzirom na opisani krrminalni kontekst i veze lica, postavlja se pitanje: ta je Ico Matekovi traio u Srbiji 11. i 12. marta 2003. u drutvu pripadnika Jedinice za specijalne operacije? Ko je lice koje nije 1 prelo granicu te noi? Gaparinac? Neko od legionarske bratije? To se j pitanje postavlja zato to zagrebaki izvori za Icu Matekovia kau da nije ratovao, niti je vian oruju vie nego to zahteva mahanje pito-1 Ijem po kafanama. Vratimo se sada na drugu grupaciju Legijinih kontakata i prijatelja, onu iz Zapadne Hercegovine. Zna se da su u pretresu Ulemekove kue tokom vanrednog stanja pronatena dva hrvatska pasoa, njegov i njegove supruge Aleksandre. Pasoi su pravi, sa njihovim fotografijama, ali lanim imenima i linim podacima. Proverom je ustanovljeno da ta dva pasoa potiu iz serije od 920 hrvatskih pasoa koje je okolo prodavao konzul Republike Hrvatske u Mostaru, neki iro.Grubii (jedna konzularna inovnica ubila se kad je to otkriveno). Legija je, naravno, taj svoj hrvatski paso ostavio u Beogradu, jer je afera ve bila pukla, a serijski brojevi tih pasoa dostavljeni mnogim dravama u Evropi i susedstvu. Odakle Ulemeku ti pasoi? Od njegovog najboljeg druga, Dinka ,,Dike" Slezaka. Dika je jedan od najbogatijih Ijudi u Hercegovini (to nije malo dostignue, s obzirom na potpuno bezakonje koje vlada u tom, je li, ,,entitetu" Pripadnik je jedne od tri glavne mafijake porodice medu Skutorima (zapadnim Hercegovcima), one Jadranka Prlia (trenutno u Sheveningenu) i druge dve su Ive Luia (biveg efa tajne slube Herceg Bosne i najboljeg druga Miroslava Tudmana) i Ante Jelavia (uvenog gangstera sa seditima u Grudama i Zagrebu). Dika Slezak ima lanac kladionica ,,Derby" u Hercegovini (neke su letele u vazduh i vie puta u ovih desetak godina), a kau i da je suvlasnik pomenute ,,Prve sportske kladionice" sa pomenutim Matom Ramljakom. Hrvatska policija sumnjii ga i za verc oruja i droge. Kao i svi pametni Hercegovci, pogotovo oni iz Prlievog klana, investirao je novac u hotele po Makarskoj rivijeri.

Izgleda da je Dika Slezak bio inspirator otmice svog ortaka Mate Ramljaka, izvrioci su bili - izmetu ostalih - Hrvoje Gaparinac i Ico Matekovi. To se krug veza lica zatvara na istim zajednikim imeniteljima: legionari, gangsteri, narkodileri. I Milorad Ulemek, dakle, desetak dana pred atentat na Dindia (negde oko pokuaja ubistva na autoputu kod hale ,,Limes"), diskretno odlazi u Mostar, kod svog druga i ortaka i druga i ortaka Ice Matekovica, Dinka ,,Dike" Slezaka; to mu nije prvi put. ta e Legija tamo? Skoro sasvim je izvesno da on tamo odlazi da sebi pripremi liniju bekstva posle atentata na Zorana Djindjica, kada Zemunci ,,naprave veliko sranje" (Legija), a on se onda dostojanstveno udaljava. I zaista: po iskazima svedoka i po odvojenim operativnim saznanjima naih i hrvatskih slubi, Milorad Lukovi pozitivno je identifikovan oko dve nedelje posle ubistva Zorana Djindjica, prvo u zapadnom Mostaru, u drutvu i pod zatitom Dinka ,,Dike" Slezaka; zatim u Grudama, u istom drutvu; posle mu se gubi trag. ta smo, dakle, imali? Imali smo: Diku, koji je najbolji drug Icin i Hrvojev, koji su najbolji drugovi Petraa i njegove legionarske ekipe, koji su stari drugovi Legije Ulemeka, koji je najbolji drug Dike Slezaka. Ico ide u goste kod JSO 11. marta; Legija ide u goste kod Dike Slezaka aprila meseca. Pre ili kasnije pojavie se i ostatak prie o Legijinih 14 meseci sedenja u svojoj kuci, a po pismenim instrukcijama dva visoka oficira policije", kako su to tvrdili mafijaki consiglieri ispred Centralnog zatvora, poto je Legija tamo bio smeten. Tokom sudenja u Specijalnom sudu, maja 2004. videli smo da su Dua Spasojevi i Milorad Ulemek Legija imali osnove za sumnju da se Ljubia ,,Cume" Buha krije u Hrvatskoj, pa su po toj liniji angaovali svoje prijatelje i poslovne partnere Hrvoja Petraa i kompaniju. Naime, prijatelj Cume je u avgustu 2002, pobegavi posle drugog pokuaja ubistva (na terenu svog preduzea ,,Difens roud" u Zemun Polju) neko vreme proveo u Bolu na Brau kod svog prijatelja Igora timca. Poznati fudbaler splitskog ,,Hajduka" Igor Stimac poznat je po nasilnikom ponaanju, bliskosti sa splitskom narko-mafijom i drugim zloinakim organizacijama, unoj odbrani hrvatskih branitelja od hakog Tribunala i po ovinistikim ispadima protiv Srba. To to Stimac iz principa mrzi Srbe nije nikakva smetnja, svaki dobar ovinista ima svog ,,potenog Srbina" (Hrvata, Albanca, Jevrejina itd.). Ta potraga za Cumetom nije uspela, jer se on na vreme udaljio iz Hrvatske u druge krajeve. U meduvremenu se dogadaju razne stvari koje opet ukazuju na ,,veno kruenje" (Danilo Ki), ovoga puta zloinaca i zloina. U to vreme bivi legionar, a hrvatski general i ,,vitez" Ante Gotovina bei od Karle del Ponte prvo u Svajcarsku, a posle u Austriju, sve uz pomo nove, balkanske, verzije organizacije ,,ODESSA" (kanal za izvlaenje SSovaca iz Evrope od 1945. na dalje, u koji je bila umeana i sveta matera Rimska katolika crkva), pomae mu fra Simun ,,Sito" Cori, hercegovaki franjevac sa gitarom, inae brat Valentina Coria, komandanta vojne policije HVO (trenutno u Sheveningenu, Holandija). Gde se Gotovina krije u Austriji? U kui istog onog generala Vladimira Zagorca, ijeg sina je Hrvoje Petra oteo proletos uz pomo Ivice ,,Ice" Matekovia i jo neke gospode (Ico je onaj gost ,,Crvenih beretki" od 11. marta 2003, iji dolazak i odlazak je otkrio naelnik Centra BIA za Sremsku Mitrovicu, Milan Trbojevi). Svoj uveni intervju sa Gotovinom vlasnik zagrebakog ,,Nacionala" Ivo Pukani napravio je

navodno u toj kui u Austriji. Ko je spojio Pukania i Gotovinu? Hrvoje Petra, Pukaniev omiljeni ,,estoki momak sa vrelog zagrebakog asfalta". Ko je spojio Gotovinu i Petraa? eljko Dilber iz Zadra, Petraev ,,poslovni prijatelj" i venani kum Ante Gotovine. Pukani je posle za taj intervju dobio godinju nagradu Hrvatskog novinarskog drutva... Toliko o legionarsko-hako-gangsterskom bratstvu u Hrvata. Sada malo o ,,oruanom bratstvu i jedinstvu hrvatskog i srpskog naroda" (natpis iz 1944. na zidu u centru grada Visa): prema izvesnim pouzdanim izvorima, Miloradu Ulemeku je jedan od vie setova hrvatskih dokumenata sredio izvesni Vladimir Milankovi, tokom rata pomonik naelnika Policijske uprave sisake; u operaciji ,,Bljesak", maja 1995, predvodio je jedinicu Specijalne policije iz Siska i tom prilikom ,,oslobodio" automobil gen. Milana Celeketia, naelnika taba Srpske vojske Krajine. Poto su naelnik Policijske uprave sisake Duro Brodarac i Vladimir Milankovi najodgovorniji za nestanke (ubistva) Srba iz Siska i okoline, njih barem stotinak, ministar Ivan Jarnjak sklonio ga je i 1997. zaposlio u Uredu za nacionalnu siguraost (krovna bezbednosna organizacija u Hrvatskoj u to doba). Milorad Ulemek poseivao je Hrvoja Petraa najkasnije od 1998: vidan je u drutvu Vladimira Milankovia u baru ,,Diana" hotela Jnterkontinetal" (danas ,,0pera"); tada je Milankovic vec u poslovnim vezama sa Hrvojem Petraem; zna se i da je Le-gija u Milankovicevom drutvu dolazio tokom 1999. i 2000. u Petraev kazino u hotelu ,,Sheraton'' u Zagrebu. Vladimir Milankovi je zbog tih svojih veza, all i zbog razgranavanja reketa po Sisku i Zagrebu, kao i zbog trgovine Ijudima i cigaretama preko Bosne i Hercegovine u saradnji sa Petraem najuren (,,neasno otputen" je slubeni izraz) iz MUP Hrvatske 2001. godine. Po proceni zagrebakih izvora ,,Vremena", hrvatska policija vie je volela da zataka Milankovieve kontakte sa Legijom nego da javnosti objanjava kako i zato je Milankovi toliko du-go ostao u slubi. Pria se takode da su Ulemek i Milankovi imali zajedniki kafi u Glini, all to jo nije provereno do kraja. Posebno im je neprijatna bila Petraeva veza sa Ulemekom, jer je Petra obavetajno ,,probuio" delove MUP Hrvatske, pa bi to mogla ispasti velika bruka; zna se da su tokom pretresa njegovog stana i slubenih prostorija pronadene kopije Interpolovih dokumenata iz marta 2003. kojima se, po zahtevu MUP Srbije, trae provere za njega, Matekovia i jo neka lica, a u vezi sa istragom o ubistvu Zorana Djindjica. Hrvoje Petra bio je inae upetljan i u velike poslove sa cigareta-ma; kau i da je zbog toga doao u sukob sa konkurencijom, pa da odatle potiu napadi na Stanka ,,Caneta" Subotia u Pukanicevom ,Nacionalu" tokom 2001: naime, Cane Suboti odbio je da Petraa angauje u legalnoj trgovini cigaretama na veliko, to je i potvrdio ovom autoru. Ivica ,,Ico" Matekovi, desna ruka Hrvoja Petraa, ima u Nemakoj oca, biveg boksera, koji je povezan sa tamonjim ,,jugomafijakim" krugovima... Legijino kretanje sa zakanjenjem su ispratile slube bezbednosti tri drave (Srbije, BiH i Hrvatske) sve do Trsta, gde je i on proao kroz pravoslavnu crkvenu optinu - kao i mnogi drugi pre njega. Tu se trag gubi... Ministar unutranjih poslova Dragan Joic ve je polovinom maja 2004. pomenuo i podatak da se Milorad Ulemek u prolece 2003. krio i u junoj Svajcarskoj, u St. Galenu. Kae i da je to podatak Interpola, all ne kae zato Interpol po toj informaciji nije postupio, da li zato to za Legijom nije raspisana ,,crvena" poternica (po kojoj se lice

hapsi i odreduje ekstradicioni pritvor); da li zato to je informacija stigla prekasno, pa je ptiica odletela dalje; ili iz nekog drugog operativnog razloga (takvi se razlozi daju zamisliti). vajcarska inae ima veliki procenat gastarbajtera iz bive Jugoslavije, ali se u vajcarsku takodje veoma teko ulazi sa pasoima bivih republika... to se raznih pasoa tie, medutira, malo je izvesno da je Milorad Ulemek sa tim imao problema. Postavlja se logino pitanje: iz kojih je razloga gradanin Ulemek, Milorad ,,Legija", toliko putovao po susednim i prijateljskim republikama bive Jugoslavije, stvarajui i odravajui razna veoma interesantna prijateljstva? Moda e rei - ako ga iko bude pitao, to jest, a trebalo bi da je ,,stvarao obavetajne pozicije"; neka u to veruje ko bude hteo. Uzmimo, medutim, makedonski ugao: Makedonija je vana taka u heroinskom putu, kao i Bugarska, gde su i Legija i Zemunci i Sreten ,,Joca Amsterdam" Jocic, uveni trgovac heroinom i kokainom na veliko, imali jake pozicije; Makedonija je drava iji je tadanji reim (VMRO) bio podjednako blizak tajnim slubama i Srbije i Hrvatske. Uostalom, bivi makedonski ministar unutranjih poslova (i prethodni naelnik Dravne bezbednosti) Ljube Bokovski, trenutno u Hrvatskoj (iji je takode dravljanin i saradnik svih njenih tajnih slubi) sedi u pritvoru pod optubom da je hladnokrvno dao ubiti nekoliko jadnih ilegalnih imigranata iz Pakistana da bi to u inostranstvu predstavio kao likvidaciju teroristike grupe Al Kaide". Sve to se dogada na liniji Bugarska-Makedonija-Kosovo-Srbija, pa dalje na severozapad - automatski je, po definiciji, sumnjivo na drogu, oruje, ilegalne imigrante i ostalo; to zna svaki carinik. Pogotovo ako se u tim vezama i poslovima sistematski pojavljuju lica iz tajnih slubi, paravojnih formacija, bivi legionari i ostali obavetajnopolicijskopolitiki polusvet tipa Arkana, Avramskog, Ulemeka, Petraa i istih takvih kao oni. Zato nije nimalo beznaajno gde je Milorad Ulemek boravio tokom tih etrnaest meseci do predaje. Znaajno je zbog dalje medudravne saradnje u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, verca narkotika, Ijudi i oruja, pranja novca i ostalih obaveza ove drave. Makedonska veza (Aprila 2003. makedonski nedeljnik ,,Svedok", vlasnitvo izvesnog Tome Avramskog, objavio je nesto sto je proglasio za ,,megaekskluzivni" intervju sa beguncem Ulemekom ,,Legijom". Beogradski bratski ,,Svedok" preneo je to, pa je bio zabranjen brzopletom i nezgrapnom odlukom vlasti. Donosimo delove teksta koji je ,,Vreme" tada objavilo o tome kao i dalje aktuelne.) Toma Avramski, bivi vojnik francuske Legije stranaca (tvrdi da je tamo proveo est godina) pojavljuje se u Beogradu negde 1987-1988. kao ,,poslovni ovek" i otvara neko predstavnitvo za raunarsku trgovinu u Sava Centru. Smuvao se, a moda i oenio, sa keri jednog zastavnika iz Uprave bezbednosti SSNO, oveka na ,,izuzetno osetljivom poloaju u Generaltabu". Ti zastavnici inae rade vane stvari, bez obzira na naizgled nizak in. Preko tasta se polako infiltrirao u SSNO i vojsku; nije bilo teko: Toma je omalen, all veoma armantan, simpatian, drueljubiv i nadasve velikoduan ovek;

osim toga, svata zna o raunarima. Zbog svog prisustva na sve zanimljivijim mestima u i oko vojske uskoro je privukao neizbenu panju XII Uprave (bezbednosti) SSNO: napravljen je plan obrade lica, a armera Toma dobio je u rad izvesni kapetan koga cemo zvati Rile, iji sektor rada je, izmedu ostalog i Legija stranaca, to jest nai dravljani koji tamo slue ili su sluili. U estim i prijateljskim kontaktima Toma Avramski ispriae kapetanu Riletu kako u Parizu dri detektivsku agenciju koja sjajno radi jer jc on, Toma, saradnika veza francuske slube bezbednosti DST (Direction de securite de territoire), njihove Udbe. 0 Legiji stranaca i jugoslovenskim dravljanima dao je mnoge i zanimljive podatke. Osim toga, Toma Avramski veoma je blizak i sa pariskim centrom VMRO; o tomc je, kae Rile, ,,pruio dragocene podatke koje je Uprava bezbednosti podelila sa Upravom za jugoslovensku neprijateljsku emigraciju SSUP i sa Slubom dravne bezbednosti RSUP Makedonije i Srbije". Po toj liniji VMRO on esto putuje uz Beograda i Skopja u Be i Paiiz; izgleda za raun i DST i SDB i UB SSNO. Toma Avramski ima para u to vreme: iznajraljivao je helikoptere od Ratnog vazduhoplovstva i leteo okolo po susednim zemljama, uglavnom na razne fudbalske utakmice. Sasvim prirodno se zbliio i sa Zeljkom Ranatoviem Arkanom, to je bio poetak jednog lepog prijateljstva. Toma Avramski poeo je uskoro da iritira operativce Uprave bezbednosti, jer se nekako uvukao u posao servisiranja njihovih raunara - na arm, naravno, a uprkos upozorenjima kapetana Rileta i njegovih kolega. Vii inovi, medutim, verovali su mu. Stvar je postala ozbiljna kada je Avramski, ,,da utedi pare vojsci" predloio da raunarske hard-diskove iz Uprave bezbednosti nosi na ,,dubinsko ienje" u Be. Svaki bolji softvera zna ta se sve moe rekonstruisati od obrisanih podataka dobrom analizom hard-diska. Stavie, pokuava da dobije pristup najdelikatnijem delu Uprave bezbednosti SSNO, CDOK (Centru za dokumentaciju, glavnoj arhivi Slube). Osim toga, pokuao je da potplati - kapetana Rileta ,,sumom novca od koje sam tada mogao da kupim dva auta". Rile je novac uzeo i predao ga u Upravu bezbednosti sa slubenom zabelekom o celom dogadaju; tada su se odnosi ohladili, a Toma Avramski zatvara duan u Sava Centru i nestaje iz opticaja. Ponovo e se pojaviti tek u Skopju, po proglaenju nezavisnosti Makcdonije, hvaliui se da je bio ,,likvidator KOS, glavni ovek za softver cele bive JNA" i u tom pravcu. U haosu nove drave, a uz podrku stare SDB RSUP Makedonije, kojoj je mnogo pomogao, Avramski sc plasirao na dobru startnu poziciju za budue poslove. Vreme za prave poslove - ne samo za armera Avramskog, nego i za mnoge druge slobodne umetnike - nastupilo je juna 1992, kada su SR Jugoslaviji uvedene sankcije. Odredenu infraslrukturu Arkan je ve bio postavio po Makedoniji, preko svojth mnogobrojnih kumova, fudbalskih veza, ali i preko vevanske mafije, monog lobija iz Vevana, bogatog pealbarskog sela. Sada na scenu stupaju stare legionarske vezc: Avramski i Milorad Ulemek-Lukovi ,,Legija'' sluili su u Legiji stranaca u isto vreme, kao - uostalom - Ante Gotovina i jo neki likovi iz naih ratova. Osim njih i Vevanaca, to je i dravna struktura VMRO, koja se na pare i pijune nikada nije gadila. Tako poinje velika i slavna operacija verca nafte i derivata, cigareta, a usput i narkotika, oruja, osetljive elektronike i vojne opreme preko Makedonije u Srbiju. Profiti su toliko veliki (stanovnitvo Srbije plaa i ne pita!) da se ugraduju svi: od Arkana kao glavnog organizatora, preko investitora Vevanaca i drugih, pa do makedonske policije i

carine. U priu je, kau skopski izvori ,,Vremena" bio upetljan i izvesni Manoli, blizak prijatelj Ljupeta Georgijevskog, koji se nedavno iz razloga urodene opreznosti odselio u Australiju; zatim osniva i prvi urednik skopskog ,,Svedoka" Orce Korunovski, ,,kljuni Arkanov ovek u Makedoniji", kogo lani pod nemzjasneti okolnosti go utepaa vo Varna, Bulgarij (razumeli ste). Arkan ima mnoge kumovske i poslovne veze u Vevanima, odakle potiu mnoga vana imena makedonskog biznisa, all i tajnih slubi. Glavna zvezda je, medutim, Stanislava Cooroska, televizijska lepotica pinkua i estradna pojava: ona je na televiziji A- tvrdila da ima video snimke koji pokazuju povezanost makedonskih politiara sa srbijanskom mafijom. Iz Vevana je i njen rodak Slobodan Bogoeski, bivi ef tajne slube u Makedoniji i ,,jedno od najdubioznijih lica na makedonskoj sceni". Po toj istoj arkanovsko-legionarskoj liniji dolazi 1997. do bratske saradnje Jedinice za specijalne operacije i MUP Makedonije: Legija Ulemek-Lukovi i njegovi Ijudi odlaze da obuavaju makedonsku specijalnu jedinicu ,,Lavovi". Kako su ih obuili vidi se iz pojaanog zanimanja hakog Tribunala za ,,Lavove", kao i iz ponovljenih oruanih pobuna te jedinice poslednjih godina. Legija se, kau nai skopski izvori, prometao po Makedoniji veoma esto; na Ilinden 1997. bio je prisutan na proslavi; ,,Da li kao predstavnik Legije stranaca ili francuske vlade?" pitao se skopski magazin ,,Forum" krajem aprila 2003. Po liniji velikog verca, kau u Skopju, kumanovski VMRO se povezao i sa Zemunskim klanom: Kumanovo je, preko prelaza Prohor Pinjski, bilo jedan od najjaih kanala verca nafte (preko firmi poput Interfalko", bliskoj Bogoeskom, efu dravne i Pavlu Trajanovu, efu javne bezbednosti) i svega drugoga. Ilo je i u drugom smeru: ,,Forum" tvrdi da je stoka iz Srbije ila u Evropu preko firmi izvesnog Vane Cifliganca (doktor nauka), sa lanim deklaracijama porekla. U meduvremenu je MUP Srbije zamolio MUP Makedonije da sa Tomom Avramskim obavi informativni razgovor na okolnost gde je Ulemek-Lukovi Legija. Avramski je odluio da se ukloni i pobegao je u inostranstvo, tvrdei odande da on sa Harijem Kostovim, makedon-skim ministrom unutranjih poslova ,,nema ta da pria"; kae da je poveo i svog novinara koji je intervju napravio (ako takav ovek uopte postoji, to jest). Gospodo draga, on je nestao bez traga, to ree Djordje Balaevi, to celoj prii daje udan ton: ko sad da mu veruje? Gde je sad to afera sa Legijinim intervjuom? Nai izvori iz bive Uprave bezbednosti JNA ne sumnjaju da su Toma Avramski i UlemekLukovi bili i ostali u vezi: to je bivim legionarima nekako svojstveno. Da li je Legija zaista skopskom ,,Svedoku" dao intervju - oni ne znaju. Poslednja injenica je da je Milorad Ulemek, kada se 4. maja 2004. predao policiji, bio zarastao u bradu, prljav i izujedan od insekata (o tome postoji lekarski nalaz iz policije); po svemu to se kasnije saznalo rekonstrukcijom dogadaja, Legija je nekoliko dana pred predaju proveo u nekom itnom silosu u Obrenovcu... Gde je ito, to su glodari; gde su glodari - tu su i buve.

Raspad Ostatak zaverenika iz JSO, osim Sretka ,,Belog" Kalinia, koji se takode, all neto kasnije, udaljio sam za sebe i u nepoznatom pravcu, pao je bez ikakvih problema i otpora. Zvezdan Jovanovic, ve evakuisan u sigurni stan, ,,tek", u Vojvode Stepe 259, bio je zabrinut, sea se Djura Mutavi. Zveki, naime, nikada nije imao visoko miljenje o Zemuncima; naredjenja je primao samo od Legije; ak ni Gumar nije smeo da mu se obrati sa nekim zahtevom -jili da ga neto pita. Zemunci su se, pak, Zvekija plaili (s razlogom: njegova reputacija hladnokrvnog ubice elinih ivaca i strunjaka za no bila je poznata); smatrali su ga za nadmenog i uobraenog, all opasnog oveka. U svom iskazu u istrazi, Zvezdan Jovanovi kratko i suvo pria ta se deavalo 13. marta: ,,Ujutro dolazi Djura, to je onaj to je nabavljao sunove. Meni ostaje ta crna jakna u kojoj sam bio kad sam pucao, a koju mi je dao Kum Lukovi. (Zanimljiv modni detalj: svi imaju iste jakne, kozne ili najlonske, od iste firme 'Alpha'; i gangsteri i BIA i policajci i JSO i radnici privatnih firmi za obezbedenje sirom Srbije). Djura me vozi do komande. Sretko Kalini i Kum Lukovi ostaju u stanu. Djura me je povezao izmedu devet i deset sati pre podne nekim manjim, tamnim autom, all je bila guva. Okreemo se i sputamo prema hipodromu, a onda na Senjak. Malo dalje od Komande (Ulica Sanje Zivanovia) ju izlazim iz kola i peke odlazim u Komandu. Gumaru kaem da sam bio zauzet, a on me nita ne pita. Dogovaramo se da uvee idemo u Kulu, nisam siguran, moda ak i sledeceg dana. Iz Kule jedno vee idem da vidim enu i poljubim decu. migija sam video u Kuli, all nismo nita komentarisali. Imao sam oseaj da e sve biti otkriveno. Kada sam pozvan da dodem u MUP, sve mi je bilo jasno". U beogradsku policiju Zvezdan Jovanovi pozvan je pod izgovororn da treba da obezbeduje naelnika GSUP Milana Obradovia; doao je i bio uhapen ispred Obradovieve kancelarije. Nije pruio otpor. Nekoliko dana nije hteo da govori nita. Onda je u noi 4. na 5. april zatraio da razgovara s policijom. Boro Banjac alje u CZ Mileta Novakovia i Rodoljuba ,,Roka" Milovica iz UBPOK: Mile razgovara sa Zvezdanom, dok Roko hvata beleke. Zveki ih moli da njegovoj eni prenesu poruku da on nije kriminalac, vec da je Djindjica ubio ,,zbog Haga" odbija da govori o ostalim akcijama Zemunaca i JSO poput napada na ,,Difens roud". Tek 7. aprila Zvezdan pristaje da govori po ZKP prcd tuiocem Andrijom Milosavljeviem, advokatom po slubenoj dunosti Vesnom Radomirovic (sa kojom se savetovao odvojeno) i u prisustvu Milovia, i uredno upozoren i upoznat sa svojim pravima. Davanju iskaza prisustvovao je izvesno vreme i specijalni tuilac Jovan Priji. Milovi e na sudenju rei da je stekao utisak da je adv. Vesna Radomirovi sugerisala Zvekiju da se brani utanjem, jer joj je on u jednom trenutku i rekao: ,,0becao sam momcima. Ispriau sve". Posle toga Zvezdan Jovanovi odveo je policiju i tuioce na mesta pripremanih atentata (Bubanj Potok, plato ispred Savezne skuptine, poljanu kod ,,Limcsa" i Biraninovu 6), u Gepratovu i na Fruku Goru. Tamo im je pokazao mesto na kome je isprobavao puku nadena je aura koja je sravnjena i koja odgovara oruju. Tako je barem Zvekijeva uloga bila rasvetljena i fiksirana.

Pria je, medutim, sloenija od toga. Pre svega, standardna operativna procedura kod Zemunaca - emu ih je bio nauio Bracanovi - bila je da se po izvrenoj akciji ,,borbeni specijali" (GSM telefoni korieni samo za to priliku) smesta unite, im se Dui javi da je akcija izvrena. Tako je bilo i 12. marta: Milo Simovi javio je Duci da j je posao obavljen i telefoni svih uesnika su bili uniteni odmah. Osim toga, s obzirom na znaaj i veliinu te akcije, Duina naredba bila je da se prekine svaka telefonska komunikacija izmedu izvrilaca i njega, s jedne; i izmedu Legije i njega, s druge strane. Na scenu su stupili lini kuriri: Skene kao Legijin lini kurir, Pele kao Duin; Djura Mutavi kao veza izmedu uesnika rasutih po ,,tekovima" i Due. Ta uloga dovodi Djuru Mutavog u poloaj oveka koji najvie zna o dogadajima koji su usledili posle atentata od 12. marta. Rekonstrukcija tih dogadaja koja sada sledi sainjena je na osnovu Djurinih, all i drugih iskaza u istrazi i na sudu, all i na osnovu autorovih razgovora sa drugim obavetenim licima. Poto je u garai na Novoni Beogradu prisustvovao zameni automobila, Djura se oko 12:45 h. vozi natrag u Beograd, autoputem; vidi policijske blokade postavljene na suprotnoj traci. U ,,tek" u Vojvode Stepe 104, gde uva Ljilju Buhu, stie oko jedan. Cuminica je videla TV snimke i uznemirena je, ali joj Djura kae da to nema veze s njima. Do sledeeg jutra nema kontakt ni sa kim. Zabrinut je: ,,Niko nije rekao ta posle, barem ne meni". Sutradan, 13. marta ujutro, kod njega dolazi Ninoslav ,,Nino" Konstantinovi sa porukom od Miloa Simovia: da nadje Duu odmah i da ga pita ta sada dalje da se radi i ta da urade sa pukom iz koje je ubijen Djindjic, da je unite, da je zakopaju, ta? Nino mu kae da su oni u ,,teku" u Milentija Popovia 24. Djura je naime, znao za sve ,,tekove", all ne i ko je u kom od tih stanova, tako da se sada naao u nezgodnoj situaciji. Djura je mislio da je Dua u Sindjelievoj ulici, sa Bagzijem, jer je traio da se taj stan opremi i snabde (Bagzija je tamo premestio 8. ili 9. marta sa druge sigurne lokacije). Uz mere opreznosti, malo taksijem, malo peke, Dura odlazi u Sindjelievu, all tamo nema nikoga. Zatim ide do Simovia da uzme auto, jer pretpostavlja da je Dua na Banovom brdu, u Gogoljevoj 98, ,,poto su to bili novi stanovi, lepi i lepo nameteni i onda je Spasojevi voleo samo u takvim stanovima da bude". Simovii mu kau da su zabrinuti: ,,sada su ve imena i slike ili na TV, opta paranoja... Nisu se nadali tome", kae Djura. Oito ni Simoviima nije reeno nita o planovima za ,,ta posle?". Djurino ime je ve bilo izalo na poternici, ali bez slike, Djuri je jasno da je on iznajmio sve stanove na razne lane line karte, dodue i da e se stanodavci setiti im se slika pojavi na TV i u novinama. Uzeo je zelenu ,,Seat Ibizu" i odvezao se na Banovo brdo. Dobro je procenio Ducine sklonosti: ovaj je bio tamo. Odmah je pitao: ,,ta je, Djuka, da li su svi u redu?". Mutavi kae da ne zna, jer su rasuti okolo, ali da ima konkretna pitanja: ta s pukom, ta da rade dalje i da su bez para. Dua je oigledno bio uznemiren i zabrinut: ,,Zbog tih slika. Nije oekivao to, uopte nisu oekivali vanredno stanje, all je rekao da to nema veze - da se ide do kraja". Sto se puke tie, Dua je insistirao da se sauva, zakopa, jer je ,,Lcgija uzeo tu puku iz JSO i da ta puka mora tamo da se vrati, na mesto". Bila je to rizina odluka - kao i Legijina odluka da se poslui pukom iz Jedinice.

Ako je Legiji to moda i bilo svejedno, jer je ionako bio planirao da nestane posle atentata, Dui nije smelo biti svejedno: on je dobro znao mogunosti kriminalistike balistike. To to jedna puka fali iz JSO mnogo je manji problem od puke koja postoji, a iz koje je ubijen premijer, pa makar i zakopane negde. Sve sto se zakopa mora neko da zakopa... Onda je Dua opet postao praktian: naredio je da Vlada ,,Budala" Milisavljevi, Milo Simovi i Nino Konstantinovi promene stan u kome su bili do tada, jer ih tamo znaju. (To je bila pametna odluka, sva trojica su i dalje u bekstvu.) Djura predlae ,,tek" u Sindjelievoj, all Dua odbija: ,,Djuka, tvoja slika e izai. To je pitanje dana, mislim sata, pitanje je sata kada e ti slika izaci. Moraju negde da nadu sigurnije mesto". Oni nemaju para, kae Djura, ali Dua poinje da vie na njega: da kako nemaju, imaju oni, neka se snadju! Naloio je Djuri da proveri ostale: Juriica, mladog Krsmanovica, Kuma i Zvezdana. Tada ponovo postaje nervozan i obuzet, kae Djura: ,,Da Zvezdanu prenesem da ide u Jedinicu i da je sada sve na njemu i to mi je jedno pet puta ponovio i tresao me je ovako i kae - kai mu da je sve na njemu i da ja ekam na njih (na JSO, kako e se videti kasnije) i da je sve na njemu i stalno mi je to ponavljao: Djuka, sve je na njemu, neka ide tamo u Jedinicu i kai mu da nikada on i Gumar ne idu zajedno. Ako bilo gde budu ili izvan Jedinice, da idu pojedinano. Znai, da nikada ne idu zajedno i ako se jedan ne vrati da ovaj drugi zna ta treba da radi. Po svemu sudei, ove zanimljive instrukcije odraavaju Legijine dogovore sa Duom: Dua se sam od sebe, bez Legijinih uveravanja, ne bi usudio da izdaje uputstva ni Gumaru, a pogotovo ne Zvezdanu. Mora biti da mu je Legija neto obeao, nita manje od ovoga puta do kraja uspene pobune ,,Crvenih beretki" i dravnog udara kao ishoda svega - atentata, haosa i pobune JSO. To je Djuri i rekao: ,,Cim moja (Djurina) slika izadje, da svima to prenesem: da svi idu u ume, ako nemaju gde drugo da idu, da idu u ume i da najvie treba deset dana da se digne JSO. I da, ako idu u ume, da svi imaju neke male radio-aparate i da sluaju i kada JSO krene, da emo se mi, kao on i njegovi ljudi, prikljuiti". Na kraju se smirio ponovo i naloio Djuri da zamoli Zvezdana da sakrije Kuma Lukovia i Belog Kalinica negde kod svojih rodjaka, jer su mu to ,,najodaniji ljudi"; da Nino nade ,,neka nova auta koja mi nismo koristili ovih dana"; ponovo je zabranio svaku komunikaciju telefonima i pejderima, ,,znai samo kuriri da se koriste". Djura je otiao u Vojvode Stepe 259, u ,,tek" gde su bili Zvezdan, Kum i Sretko. Jedva su mu otvorili, prislonili su mu pitolje na glavu: ,,bila je opta paranoja". U jednom trenutku, dok je Zvezdan bio u kupatilu, Kum je ispriao Djuri kako je atentat proao, sa reenicom: ,,Ala ga saio". (,,Saiti" je uobiajeni argon Zemunaca: ,,Hteli smo da ga saijemo zoljama"; za Limes.) Kada je Djura preneo Duine instrukcije Zvezdanu - da je sada sve na njemu, da ide u Jedinicu i dri sve pod kontrolom, da sakrije Kuma i Sretka d olazi do zanimljivog razvoja: ,,Zvezdan je napravio neku grimasu i rekao je da oni njemu nisu tako rekli. Da su mu rekli da imaju dobre tekove i da on nije znao da je to ovako uplje".

Onda im je strpljivo objasnio, kao budalama, da e ,,BIA to da uzme da radi, ako ne odmah, ono za dva dana i prvo e svoje operativce poslati po agencijama za iznajmljivanje stanova, tako da e ovi stanovi brzo da padnu i sve to imate, poto ove slike izlaze po svim medijima. Vi ste totalno nesigurni". Malo je razmiljao, obeao je Kumu da e se uti u est sati, pa e da razmisli da ih nekuda prebaci uz pomo nekog svog oveka sa slubenom legitimacijom. Rekao je Djuri da krenu, izali su i Zveki je ukljuio mobilni telefon i pozvao nekoga; onda je rekao Duri da ga prebaci do Komande JSO na Senjaku. Dura onda odlazi u Milentija Popovia 24, kod Miloa Simovica i Ninoslava Konstantinovia prenosi im poruku da se puka ,,Heckler und Koch" iz koje je Djindjic ubijen zakopa. To e uiniti Konstantinovi, jer njegova slika jo nije objavljena na poternicama, dogovorili su se za neko gradilite to, u blizini. Pojavio se problem oko druge snajperske puke (.22 Magnum), koja je ostala u ,,teku" u est kaplara, pa oko ostalog oruja u garaama (automatske puke i ,,zolje"), raznih registarskih tablica, telefona, onog ,,borbenog Audija" itd. Pre est popodne Djura se vraa u Vojvode Stepe 259; svestan je da e mu naredni dani prolaziti u tranju i prenoenju poruka tamoamo. Kum ukljuuje poseban mobilni telefon sa kojega zove samo centralu ,,Bell Pagette" i alje poruku na Zvezdanov pejder, po dogovoru. Zvezdan se ne javlja; posle vie pokuaja ukljuuje i ,,specijal" za kontakt sa Zvezdanom, ovaj se opet ne javlja; i tako nekoliko puta. ,,Kum nije mogao da veruje", kae Djura. ,,Tako sam ja mislio: im mu se nije javio iz prve, znai, on zna da je vrlo vano, TV bruji, sve udara, svakih 20 minuta, strano je bilo". Djura ipak uspeva da nagovori Kuma i Sretka da se prebace u drugi stan u Vojvode Stepe 104. Nino je otiao u ,,tek" u Trie Kaclerovia da proveri kako su Jurii i Krsmanovi: dobro su, kae, ali su preplaeni. Tada im Djura saoptava loe vesti: da Dua ne da pare (iako, Djura zna) ima punu kesu para, nekih 40-50 hiljada eura: ,,Neka se oni snadju, imaju oni gde da umu pare". Tog trenutka, kae Djura, njih etvorica imaju izmedu sebe nekih 150 eura i jedan auto. Prvo Djura ide tim autom kod Due da referie; onda Pele ide, kao Duin kurir, da se nade sa Legijinim kurirom Skenetom, dok Djura eka sa Ducom da uju Legijine instrukcije. Dok oni tako sede ekajuci Peleta, Dua grozniavo kombinuje: sve je nesigurno, kae, nego da zovemo Djurinu mamu Iboljku da neto ili kupi ili iznajmi stanove na svoje ime, zakljuuje da je najbolje da Djura kupi neto odmah useljivo, na majino ime. Pred Djurom, Bagzijem i Peletora, koji se vratio sa loim vestima, Duca se opet nervira: ,,Mislim, on je bio izvan sebe", pria Djura. ,,Stalno je govorio - vanredno stanje je, tome se nije nadao, ali je govorio da e da se ide do kraja, pa - ili emo biti pukovnici, ili emo biti pokojnici. Da nema ovamoonamo, da nema predaje, nego da se ide do kraja. Da, kad krene JSO, da e da se osvoji Vlada i jo neke institucije od vitalnog znaaja, kao aerodrom i tako dalje - i da nema povratka. Rekao je - sa bandom nema povratka, ovo se ide do kraja. Oekivao je da krene JSO svaki dan". Pele im je preneo Legijin zakljuak da ,,smo napravili veliko sranje" i da e on, Legija, da razmisli, pa e po kenetu da javi Peletu ta dalje. Naravno da se nikada vie nije javio.

Sutranji dan, 15. mart, Djura provodi jurei tamo-amo po gradu, od ,,teka" do ,,teka". Ona druga snajperska puka (.22 Mag) premetena je u garau, a Nino i Milo Simovi trebalo je te veeri garau da isprazne; ne kae kako, s obzirom na koliinu kompromitujuih dokaza, od sivog ,,Audija smrti" koji ni po koju cenu ne sme na ulice, pa do naoruanja i ostalog. Nikad je nisu ispraznili. Kada im je Djura Mutavi preneo Duinu poruku da se snadu za pare, Nino Konstantinovi je pao u oajanje: ,,Kako Djuka, gde da se snadem, s kim da se snadem?". Dua im je mnogo ranije, kad su se udruili s njim, bio zabranio da se drue sa ljudima sa kojima su se ranije druili, pre. stupanja u Zemunski klan. ,,Koga sada da zovem, kad sam sve oterao, sve mi je ljude oterao, koga ja sada da zovem za novac?", kuka Nino. To je, videe se, bio tek poetak panike. ,,Izgleda da im Spasojevi nije jasno definisao ta treba i kako", zakljuuje Djura Mutavi. Kad se Dura vratio kod Due, ovaj opet besni, jer je video na televiziji kako mu rue kuu u Silerovoj: ,,Vidno besan rekao je: sve u ih pobiti". Djura se ceo dan vozi po Vojvodini sa majkom koju lae da oni s tim atentatom nemaju veze, da Dui to pakuju itd. Trae da kupe neku kuu po Kredinu, pa po banatskoj strani Dunava, ali ne nalaze nita. Uvee se vraaju kod Due, koji se mami Iboljki kune da nema nita sa ubistvom Djindjica. Sutradan Djura opet obilazi Banat, ali bez uspeha. Uvee se vraca u Vojvode Stepe 104: tamo su Kum Lukovi, Sretko Kalini i Ljilja Buha. Kum je ljut, jer mu fali zlatan sat ,,Rolex" i trai da Djura sutra ujutro, pre polaska, proveri naputeni ,,tek" u broju 259 i naputeni auto Sretka Kalinia. Djura preko volje trai sat: ,,Neke satove da traim, a ovamo se ne zna da li emo ivi biti". Sata, naravno, nema, a Kum dolazi do zakljuka: ,,Poto, kae, nema sata, onda ga je ukrao Zvezdan. Naplatio je, kae Kum, ubistvo". Djuri se to ne svida: ,,Kako je mogue da tako priaju jedni za druge, da je mogao ve da ga okrivi da mu je ukrao sat?". Kasnije toga dana, u subotu, Djura nalazi odgovarajuu kuu u Putincima, useljivu odmah. ,,Uopte nije bilo vano u kakvom je stanju, nego je bilo bitno za Spasojevia da to niko ne zna, sem sada, recimo, pet ljudi koji e biti s njim to unutra u kui. Kad on udje unutra u kuu, on je siguran, njega vie niko ne moe da nadje, jer ne bi vrio nikakvu komunikaciju ni sa kim, telefonsku. I nije mogao ak niko ni da ga namesti, jer svi oni bili bi to unutra, u kui". Djurina mama potpisala je ugovor i sa 500 eura kaparisala kuu. U nedelju jo nisu uzeli klju, jer je vlasnik popravljao kotli u WC-u, pa je Djura otiao do Ostrunikog mosta da se, po dogovoru, sretne sa Peletom. Objasnio mu je situaciju oko kue i da treba jo 12 000 eura da se isplati vlasniku. Pele mu je rekao da je Dua ,,na sigurnom" (bez detalja) i da je od keneta uo da je Legija napustio taj stan u Omladinskih brigada, jer da ,,mu je tamo nesigurno i da odlazi u nepoznatom pravcu i da e se javiti kad bude mogao, a da kene zbog vanrednog stanja mora da se javi u Jedinicu... Tako je Spasojevic izgubio we kontakte to se tie Legije". Panika je rasla, pria Djura: ,,Spasojevi je rekao, poto svi ovi drugi ljudi se hapse, znai i po Novom Sadu i svuda su se ljudi hapsili, moda jedino Konstantinovi ima neke, poto on zna mnogo ljudi po Beogradu i neka pokua da nadje neke aute, poto smo mi bili bez kola, a sva ova auta koja su ve koriena, poto su se oni dosta vozali po Kneza Miloa, a to je ulica koja ima puno kamera" itd, dakle Duca se nije uzdao u ta dva auta, Ibizu" i ,,Kadeta" koji su im bili preostali.

Nino Konstantinovi bio je oajan kad je uo taj zahtev: ,,Duka, ne mogu skoro nita da nadjem, sve su mi ljude pohapsili, sve ivo hapse, samo upadaju i hapse, ko je sad to -za sat vremena ko zna da li e biti to". Konstantinovi, Simovii i Vlada ,,Budala" Milisavljevi tada su preli u drugi ,,tek", u Kumodraku 99. Kum Lukovi morao je da ide da ih smiruje, jer su ,,bili izvan sebe". Kum je takode napustio stan u Vojvode Stepe 104, uprkos Djurinim upozorenjima da mu je slika na svim televizijama i po novinama; ,,Moram da idem", rekao je kratko. Dok je Djura Mutavi traio sigurnu kuu po Vojvodini, Duca Spasojevi, Bagzi Milenkovi i Pele Pejakovi reili su da se povuku na lokaciju sigurniju od stana u Gogoljevoj. Bagzi se setio da je u butiku njegove ene Jasne nekad radila Svetlana Maleti iz sremskog sela Progara, blizu Zemuna i da je porodina kua Maletia izolovana. Seli su u crveni ,,0pel Suza" koji se odnekud stvorio i bez Nina Konstantinovia i odvezli se 14. marta uvee u Progar. U kui su bili samo sinovi Saa i Nenad, tinejderi; mu Predrag radio je nonu smenu u vodovodu, a Svetlana je te veeri radila u bifeu koji su Maletii drali u blizini. Duca, Bagzi i Pele uli su u kuu i poslali Sau, starijeg sina, da pozove majku odmah pod izgovorom da mladjem sinu, Nenadu, nije dobro. Uspaniena Svetlana vratila se kui sa Saom, a vrata je otvorio Bagzi. ,,Soba je bila u kru, telefonske ice poupane, na sve strane razbacani delovi mobilnih telefona", kazae posle Svetlana u jednom intevjuu. Za stolom su sedeli Dua, puei veliku cigaru i Pele. Svetlana je pobesnela i rekla Bagziju: ,,0dmah da odete!", a Dua je viknuo: ,,Ne pada mi na pamet da odemo, jedva smo doli dovde!". Onda se mladi Mileti, Nenad, obratio Dui: ,,Ti si onaj ika to ti rue kucu". Dua je dreknuo na njega da uti, jer da e mu odseci jezik. Svetlana je poslala decu u krevet, na sprat, a Zemunci su ostali dole gledajuci televiziju, psujui i hodajui u krug. ,,Spasojevi je bio strano nervozan: partao je po sobi i urlao, jer su ba tada ruili kucu u ilerovoj. Izvodili su mu enu i dete, sve je to bilo na televiziji i psovao je sve redom. On nije imao pitolj kod sebe, ali je Pejakovi svoj izvadio i stavio ga na sto pored svoje policijske znake", kae Svetlana. Zatraili su od Svetlane da nade neku kuu koja se prodaje u Progaru i onda su prespavali tu no. Svetlana je tokom noi tiho sila sa namerom da pobegne s decom, all vrata su bila zakljuana, a Bagzi se probudio i rekao joj da ne pokuava jer je Dua ,,lud i sve e nas pobiti". Obecao joj je da e otii to pre mogu i umirio je. Sutradan ujutro Predrag Maleti vratio se kuci i prvo to je video bio je Bagzi: ,,ta ce ti tu, zar te nisu uhapsili?" upitao ga je pa onda je video Duu i smrzao se od straha. Pitao je za enu i decu, Dua mu je rekao: ,,Tu su i za sada su ivi. Budi posluan, radi ta ti kaem. Neemo dugo ostati. Ne pomiljaj na policiju, tamo je 80 odsto mojih ljudi". Od Predraga je zatraio da mu nade neku kucu; Predrag se setio da u blizini ima neka vikendica koju komija pokuava godinama da proda. Dua mu je iz jedne torbe, za koju se Svetlani inilo da je puna para, dao hiljadu-dve eura za kaparu i vikendica im je bila dostupna. Dua ipak nije hteo iz kue: ,,Nema anse da idemo odavde. Super nam je, sigurniji smo uz decu", rekao je Bagziju. Krajem dana, 15. marta, Bagziju uspeva da Duu nagovori da odu: ,,Sluaj, pre deset godina ovuda sam lovio sa umetom.

Svratili smo jednom na kafii i postoji mogunost da se ume toga seti. Odrukae nas". Dua se dvoumi. Pele celoga dana odlazi i dolazi sastaje se sa kenetom, sa Djurom i ko zna jo s kim. Kua koju je Djura kupio u Putincima jo nije spremna. Uvee Duca pristaje da prede u vikendicu sa Bagzijem, ali Peleta ostavlja sa Maleticima. Sutradan, 16. marta, sva trojica autom odlaze iz Progara, poto je Predrag Dui sveano obecao da ga nee prijaviti. Maletici su, tvrdi Svetlana, bili uplaeni, ak i kad su 27. marta uli da je Dua mrtav. etiri dana kasnije policija dolazi kod njih u Progar: Pele je uhapen i propevao je. Ali, vratimo se na nedelju, 16. mart: kua u Putincima je spremna, Djura se nalazi sa Peletom u 19 h (dok Bagzi i Dua ekaju u Progaru), idu po Kuma Lukovia, pa Kum i Pele odlaze (po ovu dvojicu, ali Djura to ne zna; zna da idu u Putince). Pele kae Djuri da mora da se javi u komandu JSO, da bude prisutan preko dana, pa da se nadju kod crkve u Vojvode Stepe. Kad su se nali, Pele kae da Sretko ne ide u Putince, nego mora Djura, jer majka Iboljka insistira na tome. Pele pria Djuri da je bio u Jedinici i da je priao sa Gumarom, Zvezdanom i Veselinom Leiem: ,,Da su oni rekli da ne mogu da reaguju, da su opkoljeni i onda je saoptio da su uhapsili Leonida (Milivojevia, njega su digli po budvanskoj istrazi za pokuaj ubistva Vuka Drakovia)". Spasojevi je, kae Pele, bio izvan sebe: ,,Kako ste mogli da dozvolite da uhapse Leonida? Vi ste tada trebali da reagujete odmah - to je va ovek, kako ste mogli da pustite da vas hapsi obina policija. Pele nije znao ta da mu kae, posluni obini vojnik kakav je bio, kae da je Duca vikao kako ,,Jedinica mora da se digne, ta ekaju vie, ta se moe, ja samo ekam na njih, plan A, plan B, plan C... (Kako je Pele razumeo, u te planove bio je upuen Veselin Lei). Ako treba i struja da se uniti i da im sruimo most Gazelu, da se ide u konani obraun, nema vie ekanja, to vie budemo ekali, onda smo izgubljeni". Pele je onda otiao, da bi se sledeeg dana vratio i rekao da Jedinica ne moe da se digne; Dua je opet bio ,,izvan sebe", kako Djura to voli da kae. Saa ,,Pele" Pejakovic pria dalje: ,,Ja sam te veeri vozio Bagzija i Spasojevia od Progara prema Putincima, s tim to je ispred nas vozio taj neki Pegi koji je znao puteve kroz ta sela prema Putincima gde nema policije... Od Rume smo nastavili sami. U jednom trenutku srao naili na patrolu policije, pa su Bagzi i Spasojevi izvesno vreme ili peice, a ja sam se vratio po njih. U Putincima smo bili dva-tri dana". Za to vreme je Pele po Duinom naredenju dovezao i Kuma Lukovia u Putince. ,,Spasojevi me je poslao u Kulu", precizira Pele, ,,da prenesem onu poruku u vezi sa aktiviranjem plana 'A, B, C, 1, 2, 3' i to iskljuivo Gumaru ili Zvekiju". Ispalo je da ga Gumar izbegava; Pele je otiao na Senjak, u Ulicu Sanje ivanovia, u komandu JSO i javio se Nenadu ,,Skenetu" Sareu. On je otiao po Veselina Leia; Pele je Leiu rekao da ima linu poruku za komandanta (Gumara) od Spasojevia, a ovaj mu je odgovorio da ,,on nema nita s tim, nego da ja idem u Kulu. Precizirao mi je da njega ne interesuje sadraj poruke, ve da idem u Kulu i da je jedinica u mojim rukama. Nisam shvatio smisao te reenice. On mi je dao slubeno vozilo i vozaa koji me je dovezao u Kulu. Nisam naao Gumara, pa sam se javio u kancelariju Zvezdanu Jovanoviu". Ovaj mu je prvo pokazao gestom da uti, pa ga je odveo u kotlarnicu i rekao mu da su pod prismotrom. Pele mu je preneo poruku da se aktiviraju planovi ,,A, B, C, 1, 2 i 3", ali mu je Zveki odgovorio da su pod prismotrom, da ne mogu nita da urade: ,,da e neto

pokuati, ali klimnuo je glavom kao da od toga nece biti nita". Pele se vratio u Putince oko 4 izjutra, probudio Ducu i izvestio ga o svemu. Narednog dana izale su slike Miladina ,,Djure Mutavog" Suvajdia na svim poternicama, ali i vesti da su otkriveni iznajmljeni salai i droga, bilo je jasno da e slika majke Iboljke uskoro izai. Znai - ni kua u Putincima vie nije bila sigurna. Tako je i bilo: mama Iboljka poela je da panii, pria Pele, pa je on dovezao i Djuru u Putince. Na vest o pronalasku droge Dua je pobesneo: ,,Kako su nali drogu? ta sada da kaem Legiji? Sta da kaem Jedinici?". Naime, dogovor Due i Legije bio je da JSO ne sme da zna nita o zajednikim poslovima sa narkoticima. Odluili su odmah da odu iz kue u Putincima, a Djuri je Dua rekao da majku vodi u umu. ,,Ja sam mu (Dui) tada prvi put u ivotu rekao da to neu da radim i da e majka sutra da ode u SUP', kae Djura. ,,0n nije reagovao, onda su napustili kuu i on je rekao da e da digne Jedinicu u roku od dva dana. Da ide u Jedinicu on zna da mora da digne Jedinicu, jer nema kud, nema vie kud i mora da se digne Jedinica i mora da se ide u rat. Mislim, priao je, bio je totalno skrenuo. Seo je u kola i otiao". Djura se seca da kod Kuma nije video pitolj, dok je Dua imao neku novu ,,Berettu", manju od uobiajene F-92; najverovatnije model 8000. Bagzi je, kae Djura, imao pitolj CZ 99. Djura procenjuje da su u torbi imali barem 20 000 eura kad ih je poslednji put video. Pele ih onda u tom crvenom ,,0pelu" vozi ka Beogradu; Kum Lukovi priseca se da ima neku dalju rodaku u Zarkovu, pa ih Pele ostavlja negde u tom kraju i vraa se u Komandu, gde e biti uhapen. Djura Mutavi uhapen je u petak, 21. marta; policija ga je zaustavila i legitimisala, ali je imao lanu linu kartu (jednu od sedam koje je koristio), pa su ga pustili; on se onda predomislio i zatraio da ga uhapse. Pravo i jedino vano taktiko pitanje za zaverenike posle 12. marta bilo je kako to pre prekinuti medusobne veze i veze sa svima koji ih znaju i nestati za svoj raun. Za Milorada ,,Legiju" Ulemeka jasno je da je to bio briljivo isplanirao ostavio je saborce iz JSO i poslovne partnere iz Zemuna u ,,velikom sranju" i nestao u ,,nepoznatom pravcu". Moglo mu se imao je i dokumenata i para vie nego dovoljno, a imao je i prijatelje po inostranstvu - od Gruda do ostatka Evrope. Dejan ,,Ragzi" Milenkovi odvezao se 17. marta iz Putinaca zajedno sa Duanom ,,Duom" Spasojeviem i Miletom ,,Kumom" Lukoviem. O njegovom daljem kretanju zna se samo da se u jednom trenutku, 26. marta, pojavio kod neke svoje baba-tetke u Surmu, prljav, zarastao i neuredan; oteo je babi komad slanine i no i nestao. Dovedena je andarmerijska jedinica iz Nia da elja sremske ume, ali Bagzi nije bio nadjen. U neutvrdeno vreme nekako se dokopao Grke. Kasnije e grka policija rekonstruisati njegovo kretanje: Halkidiki, Katerini, gde je imao prijatelja, nekog Pavlosa koji je studirao u Beogradu; kasnije se smiruje u Sokmu. Tamo ga je BIA locirala tokom aprila-maja meseca 2004: prvo je njegova ena Jasna pobudila zanimanje telefonskim razgovorima, pa onda i svojim dolaskom u Solun, 9. juna 2004; dovezao ju je taj Pavlos u crnom BMW solunskih registarskih tablica.

Taj dolazak je izgleda bio najavljen odavde, pa se grka policija danima bavila praenjem i utvrdivanjern veza, ukupno su nadzirali nekih 160 ljudi po Atini, Halkidikiju i Solunu. Jasna Milenkovi privukla je pre toga panju zanimljivim telefonskim kontaktima iz Beograda sa brojevima koji se iz nekog razloga nisu dali locirati. Nekoga iz tehnike inteligencije BIA taj problem je zainteresovao: Zemunci su od poetka pokazivali zabrinjavajude poznavanje modernih telekomunikacija; nikakvo udo, ako se zna da je Milorad Bracanovi bio naelnik VII Uprave Resora dravne bezbednosti (tehnika); ljudi koji mnogo znaju tvrde da je upravo on pomogao u nekim Ducinim ubistvima tako to je upotrebom specijalne opreme za precizno lociranje GSM telefona navodio ubice na rtve (ubistvo Sljuke). Uskoro se pokazalo da je izvesni tehniar u medunarodnoj telefonskoj centrali prevezao neke ice, pa se razgovori izmedu Bagzija i Bagzijevice nisu mogli locirati ili su locirani pogreno. Taj problem je razreen, pa je grka policija uskoro imala brojeve Bagzijevih omiljenih telefonskih govornica u centru Soluna. Potrajalo je to neko vreme, od trenutka kada se u Beogradu nekorae neto uinilo udno, pa do trenutka kada je Dejan ,,Bagzi" Milenkovi jednog junskog petka kasno nocu, u 23:30, izaao iz jedne od tih svojih omiljenih telefonskih govornica u centru Soluna i uleteo ravno u ruke grkim policajcima. Gradanin Milenkovi bio je odeven u skupo odelo i na sebi nije imao nikakva dokumenta; zato je imao torbu sa rezervnom odeom i veom koliinom gotovog novca. U svakom sluaju suvie gotovine za bogatog oveka; legalni bogatai ne nose gotovinu, ve plastiku. ef solunske policije to sumu je opisao kao ,,mnogo vecu od sume potrebne za linu potronju". Ve samo posedovanje tolikog gotovog novca - nedostatak dokumenata na stranu! - dovoljan je razlog svakoj policiji za lienje slobode, barem dok se sluaj i poreklo ne razjasne. Kuda je to crni Bagzi krenuo s toliko para, a bez dokumenata, u vrelu i tajanstvenu solunsku no punu pijuna? Grka policija izrazila je verovanje da je Bagzija neko iz Beograda upozorio da je otkriven i da treba da bei to pre za Beograd. Policiji je pao u ruke u glavnoj ulici Metropolios, u blizini jugoslovenskog konzulata (nekoliko stotina metara). Ta je okolnost zanimljiva: iste veeri slono su se oglasile Jasna Milenkovic, supruga i Biljana Kajgani, advokat koji zastupa Bagzija u do tada opravdanom odsustvu, tvrdei da se muenik Bagzi upravo bio predao jugoslovenskom konzulatu u Solunu. Naime, takav je bio smisao njihovog telefonskog dogovora koliko u devet uvee, kako tvrdi Kajganiceva. Na prvi pogled reklo bi se da je to neko nekoga preduhitrio kao, i krenuo Bagzi da se poteno preda svojoj dravi, a pokvarenjaci ga spreili, jer sluaju telefone, pa su se tako navikli... Ako je to istina -za te dogovore o predaji, to jest - zato konzulat i ambasada u Atini o tome pojma nemaju? U ta doba noi pametno je najaviti se konzulatu, pogotovo ako je neko begunac od ozbiljne optunice za ubistvo premijera; inae e ga noni uvar oterati s vrata, pogotovo ako nema nikakva dokumenta pri sebi; moda pozove i policiju... Ako ve nije poneo dokumenta, kad je ve krenuo da se preda konzulatu, zato je poneo tolike pare? Sa gnuanjem odbacujemo pretpostavku da je imao nameru nekoga da razveseli tolikim parama; bez obzira na poznate reputacije nekih naih diplomatskokonzularmh predstavnitava iz ranijih godina, ukljuujui i generalni konzulat u Solunu, koji se pominje u vezi nekih kradenih kola, veza sa raznim licima, korupcije itd. U naoj diplomatsko-konzularnoj zajednici u Grkoj, medutim, vlada skoro jednoglasno uverenje da je Bagzi krenuo da od konzula u Solunu kupi nov paso.

Zna se da je Bagzi imao uporita u Grkoj: dobrog drugara, tog Pavlosa koji je studirao u Beogradu, koji je trgovao drvetom sa Srbijom i koji je ak u jednom trenutku dovezao kriom Bagzijevicu u Grku. Grka je, osim toga, vana stanica na heroinskom putu ka Beogradu i Evropi i pozicija koju su i Dua i Legija morali da odravaju zbog propusnosti; Legija je imao svoje poslovne kontakte po Grkoj, mada na sudu uvek uuti kad se dode do tih detalja. Gradanin Bagzi bio je u to upuen; odakle mu inae tolike pare u torbi? sve u svemu, grka policija uverena je da je Bagzi u Grku uao posle ubistva Zorana Djindjica; na kakav paso - jo ne znaju. Naime, za paso SCG treba viza da bi ovek uao u Grku; mora biti da Bagzi upravo stoga nije nosio nikakva dokumenta kad je ,,krenuo da se preda u konzulat"... Pre e biti da je to bilo nekog dogovora od koga se sada svi ograduju i grade se blesavi: Bagzi, Kajganicka, Bagzijevica, nova Vlada Srbije, njen MUP i njena BIA... Tokom prvih razgovora sa policijom, Bagzi je negirao bilo kakvu umeanost u ubistvo Djindjica, ali je priznao veze sa Surincima i Zemuncima, kao i sa jatacima u Grkoj. Kau da je bio veoma uplaen za svoj ivot i da je zahtevao da ga grka policija isprati i preda naoj policiji u Beogradu. Kod javnog tuioca u Solunu Bagzi je bio dvaput: tada je podignuta optunica za ilegalni ulazak u Grku, a sudenje je zakazano za 31. juli 2006; upravo tako - 2006, jer je re o pravnoj igri koja Grkoj dozvoljava da Milenkovia potrauje i kasnije, nezavisno od toka dogadaja u Srbiji. Zapreena kazna je do godinu dana zatvora i viegodinja zabrana ulaska u zemlju. Apelacioni sud u Solunu doneo je reenje o pritvoru do 50 dana (ekstradicioni pritvor) i Bagzi Milenkovi upuen je u zatvor Diavita. Grki Apelacioni sud odobrio je izruenje krajem avgusta; Bagzi se tada nije alio. Poee da se ali tek u septembru 2004, kada je pukla bruka oko raznih dogovora, ali o tome u iduem poglavlju. Pele Pejakovi iz JSO ostavio je Bagzija, Duu i Kuma negde oko arkova tog 17. marta 2003. Tako se oni (osim Bagzijeve pojave kod babe u Surinu, 26. marta) gube iz prie tokom narednih deset dana. Kasnije se po Beogradu prialo kako je policija pratila Bagzijev mobilni telefon i kako ih je to dovelo do Barajeva. Drugi, pouzdaniji, izvori kau da je do tog skrovita u Meljaku, delu Barajeva, policija dola uobiajenim napornim radom mnogo ljudi, od vrata do vrata, da se neki neiji udaljeni rodak ili poznanik setio ko od ljudi koji znaju Zemunce ima vikendicu u Meljaku. Kontakt Tog 27. marta pre podne u tabu ,,Sablje" u MUP Srbije situacija je napeta: nali su ih Duu i Kuma, moda i Bagzija i jo nekog. Guri (Goran Radosavljevi, komandant Zandarmerije) i Glia (komandant Specijalne antiteroristike jedinice, SAJ) pripremaju se, eka se vlasnik vikendice da izadje s posla, pa da ga diskretno povedu, da im da kljueve i tanu lokaciju. Vlasnikova ena tresla se od straha kad su je posetili: rekla je policiji da su pre tri-etiri dana Dua i Kum doli, uzeli kljueve i zapretili da e ih sve pobiti ako samo pisnu, vlasnici vikendice bili su preplaeni i nisu smeli da se jave policiji.

Vikendica je teorijski locirana, vlasnik je potajno dignut dok se vozio kui s posla i odveden da pokae lokaciju, ali izdaleka; obean mu je potpuni imunitet. Jedan tim Specijalne antiteroristike jedinice (SAJ) MUP Srbije pripremio se za napad tog 27. marta 2003. Izgleda da kua u Meljaku nije bila prethodno proveravana, niti obavetajno pokrivena osmatraima, to je bio ozbiljan propust u proceduri, mogue je da se policija plaila da nekako ne uznemiri begunce i da nije bila sigurna u operativnu bezbednost akcije (neko je mogao da propeva; nije se znalo kakvom tehnikom opremom begunci raspolau; itd.). Navodno je neko osmatrao i javio da u vikendici nekog ima. Nije jasno ni da li je policija znala koliko ih je u toj vikendici i ko sve. Ministar Mihajlovi izriito je zatraio od SAJ da osumnjieni budu uhvaeni ivi po svaku cenu - ak i po cenu da SAJ pretrpi gubitke. Takva vrsta instrukcija u principu je loe primljena kod policajaca, ak i kod onih najdisciplinovanijih, ljudi iz specijalnih jedinica nuno su vezani jedni za druge, jer im od toga ivoti zavise; niko od njih nije ba spreman da ugrozi ivot svog partnera, oveka od koga oekuje da e uvati njegov ivot u buduim akcijama. Oko est popodne sve je bilo spremno i poelo je iekivanje. Akcija je poela oko 20:20 h: tim SAJ razvio se diskretno i po mraku, koristei uredaje za nocno osmatranje i none niane na automatima ,,Heckler und Koch" MP-5, kalibra 9 mm (neki od tih automata, verzija MP-5 SD, imali su integralne priguivae). Opkolili su kuu i upali u nju uz uobiajenu dernjavu i buku, da bi uskoro shvatili da je to pogrena kua i da je prazna. Pregrupisali su se i krenuli da opkoljavaju sledeu, pravu kuu. Nije jasno koliko su buke napravili upadajui u to pogrenu kuu, ali znajui njihovu taktiku buke mora da je bilo dovoljno da uznemiri Duu Spasojevica i Kuma Lukovia u toj, susednoj kui. Do kontakta je dolo u 20:28 h, iznenada po obe strane, jer su Kum i Dua istrali svako na svoja vrata, a policajci su bili jo nedovoljno blizu. Bio je mrkli mrak i policajci su scenu pred sobom videli kroz none uredaje, pojaivae svetla koji nemaju visoku rezoluciju slike i koji donekle iskrivljuju procenu dubine, stvarajui glavobolju posle due upotrebe; iskusni operativci koriste ih samo kad moraju. Snajperski noni niani imaju dva do tri uveanja i manji su napor za oko, ali imaju usko vidno polje. Kum Lukovic istrao je na glavna vrata vikendice, u vocnjak, nosei u ruci runu bombu M-52 neko je pripucao odmah i pogodio ga u grudni ko; Kum je pao. Povrede su bile smrtonosne, ustanovljeno je kasnije obdukcijom, ali ga je neko od policajaca ipak ,,overio" hicem iz blizine u slepoonicu. Dua je bio izaao na zadnja vrata i krenuo oko kue, iza dogradjene garae. U rukama je imao automatsku puku M-70 sistema Kalanjikova, verziju sa drvenim kundakom i dugakom cevi sa nogarama, ono to zovu pukomitraljez; nosio je i jednu torbu. Torbu je spustio na travu i sa pukom u rukama provirio iza ugla garae; dobio je vie pogodaka, uglavnom u glavu i ostao na mestu mrtav. Ceo dogadaj, od ulaska u pogrenu kuu pa do pogibije dvojice begunaca, trajao je manje od pet minuta. U 20:30 iz taba MUP javljaju u Vladu da ,,precrtaju Ducu i Kuma sa poternice. U slubenom izvetaju Uprave kriminalistike policije (Odelenje za uvidajno-operativne poslove; 28. mart 2003; br. D-942/03) kae se jo neto, da su ,,nakon vie poziva na predaju, prilikom pokuaja bekstva...

lieni ivota" Duca i Kum ,,na taj nain to su i pored upozorenja i poziva da se predaju sa jo jednim NN licem krenuli prema ogradi placa" i onda bili ubijeni, ,,dok je tree lice iskoristilo situaciju i pobeglo dalje u nepoznatom pravcu". Identitet ,,treeg lica" ostaje nepoznat; moda ga Bagzi razjasni jednoga dana, jer je policija na jednoj ai u toj vikendici nala njegove otiske prstiju. Iz naknadnj analize dogadaja dade se izvesti nekoliko zakljuaka. Pre svega, opcracija je bila izvedena na brzinu i sa oigledno loom obavetajnom pripremom. Brzina je to razumljiva, jer su Dua i Kum bili tek u jednoj etapi bekstva; u vikendici su bili ve 4-5 dana i postojala je opasnost da se opet izmaknu, jer se znalo da brzo menjaju skrovita. Obavetajna priprema, medutim, morala je biti bolja, pre svega, nije bilo pouzdane potvrde da se ba njih dvojica skrivaju to; koliko je poznato, nisu bili preventivno identifikovani, osim po tvrdnjama vlasnika vikendice i njegovc ene. Ali, to je takode bilo u funkciji urbe, a urba je lo savetnik. Da su dobro kamuflirani i strpljivi policajci malo due osmatrali lice mesta, diskretno ga ozvuili i moda, infiltrirali i malu videokameru cela stvar je mogla da ispadne bolje i istije. Mogli su da ustanove o kojoj je kui re; mogli su da odaberu pravi trenutak za upad i Dua i Kum moraju da spavaju ponekad i mogli su da ih uhvate ive; samo da nije bilo urbe; samo da je bilo vie tehnike, samo da su ljudi bili bolje obueni; i tako dalje... Ali, radilo se sa onime to se imalo u tom trenutku. Sto se same pucnjave tie, policija, to jest SAJ, uvek moe da se pozove m ovlaenja: Pravilnik MUP Srbije o uslovima i nainu upotrebe sredstava prinude kae da e se ,,potezanjem vatrenog oruja smatrati pokret vatrenim orujem radi njegovog donoenja ili stavljanja u poloaj za upotrebu, a pokuajem potezanja smatra se pokret prema vatrenom oruju radi potezanja". Taj Pravilnik precizira odredbe l. 23 u tom trenutku vaeeg Zakona o unutranjim poslovima Republike Srbije, naroito stava 3. i 4. koji se odnose na upotrebu vatrenog oruja pri spreavanju bekstva lica osumnjienih za najtea krivina dela. Po onome to se zna do sada, Kum Lukovi imao je u ruci runu bombu M-52 sa prefragmentiranom elinom kouljicom, punjenu plastinim eksplozivom, dakle oruje veoma opasno na otvorenom prostoru; Dua Spasojevi imao je u rukama automatsku puku. sve te okolnosti dok se ne dokae neto novo i drugaije, opravdavaju upotrebu vatrenog oruja u opisanoj situaciji. sve ovo vano je zbog ponovljenih pokuaja da se meljaki incident relativizuje i okrene protiv op-tunice u postupku protiv zaverenika i izvrilaca u atentatu na Zorana Djindjia, o emu kasnije. U ovom incidentu, medutim, ostaje nejasan jedan vaan taktiki detalj, kako to da su Kum i Dua bili naoruani samo sa dve rune bombe (Kum) i povelikom puetinom (Dua)? Re je o Ijudima koji bez pitolja nisu ili nigde; kod Due je pre rastanka u Putincima viden pitolj ,,Beretta", najverovatnije model 8000 sa trinaest metaka kalibra 9 mm u areru; Pele e na sudu rei i da je Kum Lukovi imao isti takav pitolj. Njih dvojica rastaju se sa Saom ,,Peletom" Pejakoviem iz JSO negde u arkovu, poto su napustili kuu u Putincima; sve je to naseljeno gradsko podruje, kao uostalom i

Barajevo; okolina u kojoj je teko, ako ne i nemogue, nositi automatsku puku sa dugom cevi i drvenim kundakom a da se to ne vidi odmah. Ostaju otvorena pitanja: gde su Duin i Kumov pitolj ,,Beretta" od nekoliko dana ranije? Odakle pukomitraljez, jer ga niko ne pominje, a morali su da ga vide, s obzirom na dimenzije? Zato njih dvojica nisu bila naoruana orujem primerenim okolnostima, iako su imali pitolja i ostalog do mile volje? Moemo se samo nadati da e dalji tok sudenja razjasniti i ta pitanja. Osim toga, kod Due su pronadjene lina karta i vozaka dozvola sa njegovom slikom, ali sa podacima Zorana ,,Vuka" Vukojevia. Nije jasno zato je Dua nosio te papire, kad je morao znati da je Vuk ve na poternici, ako ne i uhapen. Pogibija Due Spasojevia i Kuma Lukovia bila je veoma vaan momenat u akciji ,,Sablja" po vanosti odmah posle rasputanja JSO, 24. marta. Posle 27. marta zavera je bila obezglavljena; Ducina reputacija okorelog ubice i zlikovca do tada je spreavala razne zaverenike da progovore ili da se predaju, Meljak je bio konani poraz Zemunaca, kao to je 24. mart bio poraz JSO i Legijine baze moi. Posle pogibije Duce i Kuma, kandidati za svedoke-saradnike vie se nisu premiljali. 13. Crveni orkestar Prva optunica za ubistvo Zorana Dindica podignuta je 21. avgusta 2003, da bi se kasnije menjala, razdvajala itd. Neki postupci razdvojeni su; od nekih optuenih odustalo se iz raznih razloga: od Radeta Bulatovia (posle je postao direktor BIA), od gen. Ace Tomia (u penziji), od advokata Slobodana ,,Bobana" Milivojevica (sada brani Legiju) i Milorada Gligorijevia, od tuioca Milana Sarajlia i sudije Nikole Dogumovia, od novinara Gradie Katia, od Borislava Mikelica, politiara i njegovog telohranitelja, kurira i vozaa Dragana ,,Bege" Vujiia. Ima miljenja da je trebalo svi da ostanu na toj optunici, kao to ima miljenja da je trebalo da se na njoj nadju jo neki kojih nije bilo, ali to nije od pravnog znaaja, mada je moglo da bude, samo da se neko malo potrudio. Sa liste prvobitno optuenih status svedoka-saradnika dobili su Ljubia ,,ume" Buha, Miladin ,,Djura Mutavi" Suvajdi i Zoran ,,Vuk" Vukojevi. Nenad ,,Skene" Sare postao je svedok-saradnik po crti drugog postupka, onog za hapenje i ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj ubistva Vuka Drakovia u Budvi, juna 2000. U bekstvu su Milo Si-movic, Ninoslav ,,Nino" Konstantinovi, Vladimir ,,Budala" Milosavljevi, Sretko ,,Beli" Kalini, Milan ,,Jure" Jurii, Zoran ,,Pova" Povic, Milan ,,Milane" Gliovi, Darko Milicevi, Dejan ,,Koja" Randelovi, Aleksandar Zdravkovic, Milan Jovanovi i Selman ,,Seko" Hamidovic. Dejan ,,Bagzi" Milenkovi uhapen je juna 2004. u Solunu, ali do njega emo tek doi. Sama okolnost da ih je toliko mnogo i dalje u bekstvu zanimljiva je, psiholoki gledano, izgleda kao da su se Duini mafiozi i Legijini ,,vojnici" nali u procepu izmedju straha od svojih efova i surovou usadjene mehanike discipline s jedne i glasa sopstvenog zdravog razuma, s druge strane, a koji glas im je lepo govorio da od te Duine i Legijine ,,revolucije i prevrata" posle Djindjiceve smrti nita biti nee.

Uzalud je Duca Spasojevi naredjivao da se ,,ide u umu i eka da Jedinica ustane". Jedinica nije ustala, upravo iz tih istih razloga iz kojih niko osim Duce i Kuma i nije otiao ,,u umu"; Jedinica je podvila rep i bila rasputena apatom, Duini mafiozi okrenuli su se sopstvenim resursima i nestali nekuda ko je mogao, to jest. A ti resursi, posvemu sudei, nisu bili mali; bili su oigledno dovoljni da se neko ispali u neku Republiku Srpsku, u neku Grku (kao Bagzi) i tako dalje, u razna inostranstva i da tako zaboravi na ,,revoluciju", ,,prevrat", ,,ustanak" i ostale Duine himere. Dui je ostao samo Kum Lukovi, Legija se izmakao; Zvezdan i ostali zombiji iz JSO pohapeni su, osim Sretka ,,Belog" Kalinia koji je najbolje znao ta je sve radio i da mu spasa nema ako ga uhapse. Milorad Bracanovi uzdao se u sopstvenu spletkaroku vetinu i uspeo. Slino je bilo i sa ostalim spletkaroima, sa umetnicima tipa ,,malo tamo malo amo", kakvi su razni vuelii, mikelii, nalii, bulatovii, tomii, mandii... Dolo je i vreme za pregrupisanje i konsolidaciju posle velikog poraza. ok ,,Sablje" proao je kao to sve prodje, a nezgrapnost ivkovieve vlade ojaavala je postepeno pozicije onih koji su protiv Zorana Djindjica bili oduvek. Predlozi da se odmah posle ukidanja vanrednog stanja raspiu vanredni parlamentarni izbori nisu bili prihvaeni, mada su stizali iz DOS (Duan Mihajlovi) i sa vie drugih mesta, ukljuujuci i neke velike sile. Uskoro je postalo jasno da naslednici ne mogu ono to je Zoran Djindjic mogao, da se taj nain vodenja politike ne moe mehaniki nastaviti, ak ni sa istim ljudima. Bio je to zavrni dokaz da je Zoran bio neka vrsta politikog genija, onakav povran, prebrz i sklon smandrljavanju kakav je bio, Doktor Svih Nauka imao je ono kljuno viziju kojoj je podredivao sve. Sada, kad je Zoran ubijen, trebalo je ubiti i to njegovu viziju. Oko tog stratekog projekta ubijanja vizije Srbije kao normalne demokratske evropske drave okupila se zanimljiva ekipa kvazi vrilaca radova. Na politiko-programskom planu spontano se formirala osovina starih i novih protivnika, uz terciranje besprincipijelnih skorojevia ,,tehnokrata i eksperata". Radikali i SPS to nekako prirodno spadaju; uostalom, oni su stalno i od poetka govorili isto, daleko pre 5. oktobra... Demokratska stranka Srbije, medutim, toj ekipi pristupila je lakomisleno, gonjena resantimanom, eljom za osvetom i iracionalnom, mentalitetskom mrnjom prema Zoranu Djindjicu, svemu to je on predstavljao i bio i prema svima oko njega. Ti iracionalni momenti e se u punoj svojoj meri pokazati tokom predizbornih kampanja 2003. i 2004, ali su nastali i u gluvoj tiini rasli jo od pre 5. oktobra. Svi znamo da nacionalisti svih vrsta (,,umereni" i neumereni), dakle klerofaisti, radikali, miloevievci i julovci, arkanovci, nikada Vojislavu Kotunici nisu oprostili 5. oktobar; a da li ga je Kotunica oprostio sam sebi? To zna samo on, jer su ga jedva nagovorili da se kandiduje, a kada ga je masa izvikala za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, jedva su ga nali da ga za ui izvedu na balkon Skuptine Beograda 5. oktobra uvee, zna se da je uinio sve to moe pokuavajui da kontrolie tetu od Petog oktobra, eleo je da spase Miloevica kao saveznog premijera, ali nije uspeo, zadrao je Neboju Pavkovia (koji tvrdi da mu je ,,podneo petnaest ostavki") i Radomira Markovia (podneo jednu) pod jadnim izgovorima da bi smenjivanje prvog ,,destabilizovalo vojsku" (da stabilne li vojske!), a

da za smenjivanje drugog ,,nije vlastan", mada je bio ,,vlastan" da mu ostavku odbije a mogao je da ga otera, samo da je imao dravnikog talenta i posle se s njim vidja, praktino do Markovievog hapenja po optubama za viestruko ubistvo i druge zloine umalo da ga postavi za svog savetnika za nacionalnu bezbednost, u emu su ga jedva spreili pametniji od njega. Njemu, Kotunici, uostalom, ubica Radomir Markovi i rtva Ivan Stamboli bili su nekakve komunjare u ije obraune on ulaziti nee, kako je i napisao u svom nabusitom i bezoseajnom pismu Odboru za istinu o Ivanu Stamboliu, odmah im je postao predsednik Savezne Republike Jugoslavije. ivi Radomir Markovic, uostalom, zanimao ga je vie od ubijenog Ivana Stambolia. DSS, pak, nala se posle 5. oktobra tamo gde jo nije bila, ta mala elitistika stranka ,,nacionalno odgovornih" (togod taj priglupi termin znaio) intelektualaca i sporih kabinetskih mislilaca, peaka bila je nekako najvie nalik na iskljuivu i samozadovoljnu ranohriansku pravedniku sektu. Ziveli su mirno u svojim katakombama ispod Miloevievog reima, ,,poteni" i ,,nacionalni" dok su lavovi jeli druge. Imali su o svemu svoje superiorao miljenje; bili su bolji Srbi od drugih Srba; poteniji od ostalog naroda; marljivo su se bavili vejanjem ovejane, ali nacionalne, sutine, to jest redestilisali su kvintesenciju, ali srbsku. Za Miloeviev reim bili su korisne budale, ali i vie od toga, garancija kontinuiteta, kao to e se videti; radikalima su bili ideoloka komisija; bosanskim Srbima uzdanica i moralna potpora; ostatku opozir cije nepouzdani i dosadni pratioci, papucici (compagnons de route). Ah, da: i antikomunisti na sigurnoj vremenskoj, istorijskoj, distanci od komunistikog doba i Udbe; to se u Pirotu kae ,,vaditi no na mrtvo kue". Kad je petooktobarski prevrat izvikao Vojislava Kotunicu za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, a na uas njegovih saradnika koji su ekali ,,legalistiku" proceduru i potvrdu Saveznog ustavnog suda, je li, DSS je morala da preko volje izade iz svojih udobnih katakombi i suoi se sa Srbijom: geakom, prevejanom, polupismenom, siromanom, nevaspitanom, ali eljnom promena odmah i bez ,,legalistikih" mrljavljenja i lelemudenja. Dok su bili sekta iz katakombi, DSS-ovci nisu znali da u mirskom, laikom, svetu ima karijerista, udvorica, parazita, lopova, ubica, spletkaroa i prevaranata; kad je Kotunica postao predsednik i pomislio da je to postao zbog sebe samoga, svi ovi navedeni navalili su da se ulanjuju u DSS. Odjednom su umetnici iz SPS i JUL ugledali svetlost; oni vini intrigantskoj politici i pranju biografija, profesionalni saradnici svih Slubi (po direktivama iz Centara), knjievnici i novinari u civilu, bive Miloevieve uzdanice i ,,nacionalni radenici" navalili su da se ulanjuju i podravaju, da obeavaju, da se podgurkuju i podmiguju. Prvi ozbiljan sukob sa Djindjicem izbie krajem 2000. i poetkom 2001. godine oko kandidata za ministra unutranjih poslova u novoj vladi DOS. DSS je predloila advokata Gradimira Nalia; iz Demokratske stranke taj je kandidat bio osporen na bazi izvesnog zdravstvenog kartona (koji e se opet pojaviti u prometu u jesen 2004.), to je bio (i ostao) postupak za svaku osudu: korienje lekarske tajne u politici nisko je i nedopustivo. Taj sukob bio je prva stepenica u eskalaciji rata DSS protiv Demokratske stranke. Rat je, inae, bio neminovan: ideoloki, programatski i strateki; razlike su bile nepremostive.

Dalji razvoj poznat je: osnivanje vlade DOS, hapenje i isporuka Slobodana Miloevica, hapenje Radomira Markovica koji umalo da postane savetnik za nacionalnu bezbednost Vojislava Kotunice -sve je to udaljavalo DSS od petooktobarske pobednike ekipe. Jesu imali ministre u vladi, ali ti ministri nisu radili nita. Kabinet Vojislava Kotunice bavio se intrigama, a stranka je nasedala jevtinim podvalama Ra-deta Bulatovica, Ace Tomia, Ljiljane Nedeljkovi i drugih. Od do danas nerasvetljenog ubistva Momira Gavrilovia (pocetkom avgusta 2001.) napravljena je bolesna senzacija koja se vue do dana dananjeg kao jedna od deurnih tema DSS (,,Gavru je ubio DOS preko umeta, jer je Gavra imao dokaze"); Kotunica je podrao oruanu pobunu Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. Dragan Joi iz DSS, buduci ministar unutranjih poslova u Kotuniinoj vladi, kazae 29. januara 2003. o uvenom pismu Milorada Ulemeka Lukovia Legije srpskom narodu sledee: ,,...pismo Legije nije napisano u tom smislu (umetovih optulbi koje se tada pojavljuju u javnosti; M.V.), ve je napisano dosta ozbiljno. Ono nije vojniko, nije kriminogeno, nije pismo nekog ko je s druge strane zakona. To je politika analiza rada Vlade i svega onoga to je bilo od 5. oktobra do danas... Iz pisma nisam video pretnju. Najvea pretnja za nekog ko loe radi i vodi Vladu nije pojedinac kao to je Legija, ve narod". Na pitanje da li to znai da je Legija pisao pismo kao predstavnik naroda, Joi je odgovorio: ,,Ja gledam pismo nezavisno od njega jer ne poznajem oveka, ali pismo kritikuje ovaj politi-ki trenutak kakav on jeste". U tom trenutku Legija i Zemunci ve nedeljaraa planiraju ubistvo Zorana Dindia; akcija ,,Svedok" uveliko traje, a Dragan Joi -na mestu predsednika Odbora za bezbednost Na-rodne skuptine -mogao je da zna ta se dogata, da se samo malo potrudio. Nekoliko dana kasnije, Joi je izjavio da je oktobra 2002. navodno pokuan atentat na Kotunicu i da je 0 tome izvestio nadlene organe"; Okruno javno tuilatvo demantovalo je da je ikada primilo bilo kakvu informaciju o tome. Avgusta 2003. Joi izjavljuje da e se ,,puna istina o ubistvu Djindjica doznati tek nakon parlamentarnih izbora". Kad je postao ministar, on najavljuje: ,,Policija e jednostavno morati ponovo da istrai sve to se tie ubistva Djindjia. Do detalja. Ne bih se ograniavao na sudenje... Kljuna stvar od koje bi tuilatvo trebalo da krene u rasvetljavanju ubistva Djindjica jeste pogibija Due Spasojevia i Kuma Lukovia u Barajevu", kae ministar. to mora da se uradi". Na pitanje trai li policija Milorada Ulemeka Lukovia Legiju, ministar kae: ,,Policija za to ne dobija nikakve zahteve od suda". Zaslepljena opravdanim resantimanima, jer ih je Zoran Djindjic nemilosrdno utirao u svakoj prilici, ponekad i sadistiki, jer ih takve, spore i zatucane, nije podnosio organski, ali i iracionalnom ideolokom mrnjom, Demokratska stranka Srbije sebe je dovela u krajnje neprijatan poloaj kad je Djindjic ubijen. Taj poloaj jo vie je oteao potpuno neobjanjivi Kotuniin predlog 12. marta popodne, dok se Zoran Djindjic doslovno jo nije ni ohladio, da se osnuje ,,koncentraciona vlada". Hapenje Aca Tomia i Rada Bulatovia tokom vanrednog stanja jer su policiji lagali o svojim susretima sa Legijom i Duom uinilo je poloaj stranke jo neprijatnijim.

Ako je DSS dovela sebe u tako neprijatan poloaj iz gluposti i ideoloke zatucanosti, neki drugi su se uz zaveru i zaverenike svrstali namerno, sa umiljajem. Re je, pre svega, o novinarskom tabloidnom olou koji je Legiju i JSO idolizovao i glamurizovao do ubistva Zorana Djindjica, a kad se pregrupisao posle vanrednog stanja i smene vlasti 2004, poeo je sa sistematskom kampanjom medijske podrke optuenim zaverenicima i relativizacije optunice, dokaznog postupka i suctenja po delima atentata na Djindjica, ostalih zloina Zemunaca i JSO; hapenja i ubistva Ivana Stambolia, pokuaja ubistva Vuka Drakovia na Ibarskoj magistrali i u Budvi i ostalog. Ni Crkva u Srba nije propustila svoju priliku: Amfilohije Radovic radosno je prilikom opela za Zorana Djindjica odrao jedan sraman govor, utrljavajui pakosno svoje politike teze u licemerno hvaljenje pokojnika. Psiholog i viktimolog Vesna Nikoli-Ristanovi ovako je analizirala kampanju za ponovno, moralno ubijanje Zorana Djindjica: ,,Okrivljavanje rtve je dobro poznata strategija okrivljenih i njihovih branilaca. Da bi se zloin uinio prihvatljivim u oima javnosti, a povreda koja je uinjena rtvi legitimnom, potrebno je ocrniti rtvu. Upravo stoga, okrivljavanje rtve predstavlja centralni element procesa desenzitivizacije javnosti. U tom smislu, mediji, kao prenosioci poruka izvrilaca zloina i njihovih ideolokih i pravnih zastupnika, imaju vanu ulogu. Primer koji predstavlja savrenu ilustraciju ovog procesa jeste prikazivanje pripadnika drugih naroda od strane medija i politiara u zemljama bive Jugoslavije iskljuivo kao izvrilaca monstruoznih zloina, ime je izgradena tolerantnost javnog mnjenja za zloine pre-ma njima. Kako je dobro uoio viktimolog svetskog glasa, profesor EzarFatah, najokrutniji zloini i divljatva postaju mogui kada se rtva vidi kao bezvredno bie lieno ljudskosti, kao pogodna meta za pranjenje neprijateljstva i agresije ili kao autsajder koji zasluuje lo tretman. esto se uje da su rtve 'dobile ono to su traile', 'da su i same kriminalci' ili se umanjuje ili potpuno porie da su viktimizirane". Dolo je do preklapanja interesa i aktivnosti medijske, politike, obavetajno-paravojne i advokatske mafije, kada su se svi redom bacili na odbranu ubica, zaverenika i zloinaca. Na kojim temama su ti veselnici nali svoj zajedniki imenitelj? Pre svega na patriotskim: ,,Crvene beretke" su, je li, jedinica sa ,,pijetetom" (Dragan Joi) branitelja Srpstva Vaskolikog, pak sve to urade mora biti da ima neki svoj pa-triotski razlog; ak i kad Ulemek prodaje Ducin heroin; ak i kad Zvezdan ubije Djindjica, ak i kad Radomir Markovic, Legija, Gumar i ostali ubiju Ivana Stambolia na Frukoj Gori (komunjarski medusobni obraun); ak i kad Vuka promae dvaput, kad otmu Mikovia i Babovia i druge, kad ubiju uruviju, pa onda jo pobiju i petnaestak gang-sterakonkurenata po Beogradu; i tako dalje i tako dalje... Dua i Legija su, naime, patrioti, pak, prema tome, nisu ,,izdajnici", jer su protiv Haga. Istina je, medutim, drugaija nikakav Hag sa celom ovom priom nikakve veze nema, osim kao jevtini izgovor; ziikovci su jednostavno nali nain da se ulihtaju politiarima i da sebi obezbede imunitet prodajui ideolosku maglu. Prodaja magle i putanje ideoloki i ,,nacionalno" ispravnih zvukova prekrili su heroinski biznis i sve je to lepo funkcionisalo dok ume nije pukao i progovorio...

Taj medijsko-tabloidni, udbako-paravojni, vojno-patriotski, intelektualno"nacionalni" i uopte ,,nacionalno radeniki" ljam i polusvet pregrupisao se i konsolidovao oko ideje koju niko od njih nee javno izreci, ali je sistematski plasiraju insinuacijama, slaboumnim teorijama zavere, podgrevanjem patriotskih antihakih pria, ideje da je zapravo Zorana Djindjica i trebalo ubiti, jer da je on bio ,,izdajnik", ,,kriminalac", ,,mafija", ,,antisrbin" itd, za razliku od Legije, Zvezdana i ostatka JSO, koji su, pak, patrioti, a Duca i Zemunci da su, kao, bili ,,dragoceni izvori" Dravne bezbednosti na temu albanskog terorizma, mada su, pored toga, bili i ,,Djindjicevi prijatelji iz Silerove". Taj scenario iz 2001, da je Bindic hteo da izrui celu Jedinicu, pak, prema tome, i Srpstvo Vaskoliko koje Jedinica ,,pijetetski" simbolizuje, Hagu, na snazi jc i dandanas, mada se ve tano zna ko ga je i sa kojom namerom smislio i plasirao. Kad je takav konsenzus postignut, moda ak i precutno, jer se oni sasvim dobro njuhom prepoznaju izmedu sebe, trebalo je operacionalizovati stvar i krenuti u kampanju odbrane zaverenika. Sasvim logino, akcije ,,Svedok" i ,,Sablja", istrage, optunice i glavni pretresi u prcdmetima Djindjica, Stambolica, Budve, Ibarske magistrale i Zemunskog klana postali su predmet osporavanja, razvodnjavanja i relativizacije. Taj ,,crveni orkestar" (die rote Kapelle}, kako ga je nazvao jedan vispreni pripadnik obavetajno-bezbednosne zajednice, aludirajui na onu uvenu mreu komunistikih pijunskih radiostanica koju je tokom Drugog svetskog rata vodio andor Rado, zasvirao je svoju uvertiru jo tokom istrage Specijalnog tuilatva. Poeli su po tabloidima da se pojavljuju iskazi iz istrage, to je zabranjeno. Odavanje slubene tajne to je manje vano; vaniji je cilj: drati optuene, svedoke, pristalice i simpatizere u toku. Istini za volju, druga strana oni koji misle da Zorana Djindjica nije trebalo ubiti i da su Zemunci i JSO ljam, a ne patrioti putala je u javnost i druge iskaze, kao onaj Zvezdana Jovanovia, verovalno s namerom da neutraliu propagandu simpatizera. Kako je vreme odmicalo, pojavljivale su se nove mistifikacije i teorije zavere iz partiture advokata, savetnika iza scene, obavetajnobezbednosnog polusveta i politikih radionica za dezinformacije. Javnost je polako navikavana na pomisao da je sve to ,,mnogo drugaije nego to izgleda"; na ,,kad biste samo znali ono to mi znamo"; ma ,,ubili su ga njegovi, kriminalci"; ma ,,nisu to ista posla"; ma ,,platie oni zbog izruenja Mtloevia; jedan je vec platio" (Duan Bajatovi, SPS); ma ,,nije ubijen premijer, nego Zoran Djindjic" (Duan Prorokovi, DSS; Nenad Vukasovi, Zvezdanov branilac); ma ,,Demokratska stranka zna ko je ubio Djindjica, pa neka kae" (Dejan Mihajlov, DSS). Osnovne teme medijskog dela ,,crvenog orkestra", lajtmotivi, kako bismo rekli, bile su sledee, mada nisu bile nuno i konzistentne: Glavne teme - Zorana Djindjica ubili su njegovi kriminalni ortaci (Dragan Joic: ,,Zemunski klan imao je podrku vrhova vlasti"; novembar 2004.); - Zorana Djindjica ubili su srpski osvetnici, a Zveki je novi Obili i Princip; Jedinica je nova ,,Crna ruka", a Legija novi Apis; - Zorana Djindjica nije ubio Zveki, nego drugi strelac treim metkom; varijacija: taj metak je bio od leda, pa ga nisu nali (,,Profil", avgust 2004.); ,,ledeni metak" je, po

svedoenju jednog prisutnog lica, kafanska pria gen. Ace Tomia, naelnika Uprave bezbednosti VJ, koja je nala put do ,,Profila". - Zorana Djindjica jeste ubid Zveki, ali sluajno: hteo je da ubije Milana Verulovia, pa da se Dindi prepadne i da ostavku, ama je promaio; varijacija: Zveki jeste pogodio Verulovia, ali je Djindjica ubio onim ledenim metkom drugi strelac, na Zvekijevo iznenadenje, pa je Zveki nevina rtva belosvetske zavere; - Legija nema veze, jer su on i Djindjic bili prijatelji i ortaci; zar Legija nije prodavao zaplenjeni heroin za raun Demokratske stranke i Djindjiceve vlade? Pratee teme - Legiju je iz zemlje izveo Kolin Pauel u svom avionu, kad je doao da poseti Ruicu Djindjic (,,Balkan", naslovna strana); - Legija je sve vreme sedeo u svojoj kui, jer su ga pismom upozorila dva ,,visoka oficira policije"; - Duu Spasojevia i Kuma Lukovia ubili su posle zverskog muenja u zatvoru, pa su ih podmetnuli u Barajevu; varijacija: doveli su ih izubijane od batina u Barajevo, pa su ih to ubili; - Momira ,,Gavru" Gavrilovia ubili su Ljubia ,,Cume" Buha i Dragan ,,Tea" Nikoli, a po naredenju Vlade DOS, jer je Gavra Kotunici dostavio strano vana dokumenta o vezama Vlade i kriminalaca, a to e dokazati Dejan ,,Bagzi" Milenkovi im ga izrue Grci; - Onih uvenih 660 kilograma heroina nisu bili spaljeni, ve su ih Legija i JSO provercovali i za raun Vlade DOS prodali u inostranstvu, dokaz: spaljivanju nije prisustvovala sudska komisija; dakle: Demokratska stranka je ,,narkodilerska" (argument DSS i SRS iz predizbornih kampanja 2003. i 2004.); dokaz: Legija kae; - Akcija ,,Sablja" bila je zversko-faistiki pogrom, gori od Informbiroa; poto je proglaena ,,neustavnom", svi pohapeni su onda nevini; - Pojavie se video kasete iz ilerove na kojima se sve vidi, samo ekajte; - itd; nema smisla ulaziti u sve budalatine do sada objavljene po tabloidima ili putene u arijski promet; jedna konstanta je, medjutim, vidljiva napori da se po svaku cenu rehabilituje Jedinica za specijalne operacije kao ,,vrhunska", ,,patriotska" itd, a da se Zemunci, mada su, je li, osvedoeni ,,patrioti", prikau kao prijatelji i ortaci u kriminalnim radnjama Demokratske stranke, Djindjica, Dragoljuba Markovia, ede Jovanovia i Bebe Popovia. Ova donekle ratimovana, ali veoma glasna svirka ,,crvenog orkestra" praena je solo deonicama mafijakih advokata Zemunaca i JSO: ve se izgubio raun o tome koliko su puta slavodobitno izjavili ispred Specijalnog suda da kako je ,,optunica sruena", ,,klijent nevin", ,,bilo pet do osam metaka", ,,iskazi u istrazi iznudeni" itd. To je, medutim, manje vano: advokati misle da e na galamu da isteraju pare od rodbine i ostalih, znaajnijih, finansijera odbrane. Mnogo je vanije to to je nova vlada Vojislava Kotunice kao svoje prioritete u oblasti unutranjih poslova i dravne bezbednosti uzela istku i marginalizaciju svih policajaca, radnika BIA i tuilatava koji su u akcijama ,,Svedok" i ,,Sablja" odigrali bilo kakvu znaajniju ulogu. Tako je DSS istog trenutka kada je uzela u ruke policiju i BIA pogazila sve svoje ,,legalistike" prie o ,,depolitizaciji policije": krenulo se sa dve eminentno

politike linije, osveta za ,,Sablju" i pokuaji da se ispune nepromiljena predizborna obeanja. Od prolea do jeseni 2004. ministar unutranjih poslova Dragan Joi i naelnik Resora javne bezbednosti, gen. Miroslav Miloevic smenili su i premestili na marginalne poloaje u MUP sledece poli-cijskc oficire koji su svojim radom, pameu i zalaganjem izneli akcije ,,Svedok" i ,,Sablja", ljude iji su talenti, rad i potenje bili uzor policajcima: - gen. Milana Obradovia, naelnika SUP Beograd i jednog od najboljih poznavalaca organizovanog kriminala; premeten u Kurumliju, pod izgovorom da nije spreio paljenje damije u Beogradu, 17. marta; zapravo je namerno ostavljen bez pojaanja te noci; - puk. Branka Mogona, Obradovievog pomonika za kriminalistiku policiju; premeten u vatrogasce; - gen. Boru Banjca, naelnika UBPOK; premeten za naelnika OUP ukarica; - puk. Mileta Novakovia, zamenika naelnika UBPOK; premeten u pograninu policiju; - puk. Vladana Anojia, policajca sa odlinira rezultatima, naelnika OUP ukarica; premeten za obinog operativca u OUP Zvezdara; - Gen. Gorana ,,Gurija" Radosavljevia, premetenog s mesta komandanta andarmerije na mesto ,,savetnika", pa je poetkom 2005. zatraio raskid radnog odnosa; na elo andarmerije postavljen je gen. Borivoje Tei iz Gardijske brigade Vojske; - Za osam meseci mandata, ministar Joi smenio je 18, (od 27) naelnika sekretarijata i 15 naelnika uprava u MUP. Pored istke nosilaca akcija ,,Svedok" i ,,Sablja", jedan od priori-teta rada MUP postalo je traganje za dokazima da je Momira ,,Gavru" Gavrilovia ubila Vlada DOS preko ,,svojih kriminalaca" (Bagzi, ume i Dragan ,,Tea" Nikoli): na to okolnost mesecima su vodjeni informativni razgovori sa raznim policajcima i visokim oficirima; neki su ucenjivani, nekima je preeno, a nekima obeavano svata: samo da priznaju ko je ubio Gavru. Odgovor je bio: da sam znao ko je ubio Gavru bio bih ga uhapsio odmah; ali taj odgovor nije pomogao nikome. Na elo BIA doveden je Rade Bulatovi, bivi savetnik za bezbednost Vojislava Kotunice, u civilu konzularni inovnik za kojim se vuku neke nerazjanjene afere na temu para, a u prethodnom politikom ivotu ovek blizak JUL i SPS. Jedino iskustvo iz oblasti dravne bezbednosti stekao je u Kabinetu kod Kotunice, spletkareci u savezu sa Ljiljanom Nedeljkovi, Gradimirom Naliem i gen. Acorn Tomicem. Po dolasku na elo Agencije, Bulatovi je prvo pomerio na marginu prethodnog direktora Miu Milievia i njegovog zamenika Gorana ivalje-via; onda je vratio u Agenciju neke Ijude koji su uklonjeni zbog nerada, nesposobnosti i jo gorih stvari; do novembra 2004. nije postavio zamenika direktora, svestan da bi njegov kandidat (Mia Viloti) naiao na jak otpor radnika BIA. Smenio je naelnika VII (tehnike) uprave BIA, jer je ovaj tvrdio da Kotunica nije bio prislukivan; eljka Raetu najurio je u Zajear, samo zato to je bio lan Koraeve komisije. Bivi naelnik RDB Goran Petrovic zavrio je kao analitiar u Protivpoarnoj upravi MUP, dakle kao vatrogasac, poto ga je dralo bez posla i na

fiktivnoj savetnikoj funkciji nekoliko meseci, a onda ga proglasilo za ,,neradnika", po dobroj komunistikoj tradiciji. Glavni prioritet rada Agencije od Bulatovievog imenovanja posta-lo je grozniavo traganje za dokazima da je Vojislav Kotunica bio prislukivan; da je prethodna vlast htela da ga uhapsi u vreme akcije ,,Sablja"; da su Bulatovievi prethodnici inili zloupotrebe i krivina dela; iz nekog razloga nije se tragalo za zloupotrebama Jovice Staniia (1991-1998.), Radomira Markovia (1998-2001.) i Andrije Savia (novembar 2001-januar 2003) kao i njihovih zamenika i potinjenih, ve su napori usmereni na Gorana Petrovica (januar-novembar 2001.) i Miu Milievica (januar 2003-mart 2004). Nisu nali nita, ali su zato napravili nekoliko nepotrebnih i slaboumnih afera, sumnjiei sve aktere ,,Svedoka" i ,,Sablje" da, kao, posle promene vlasti stvaraju ,,krizne tabove i paralelne centre moi"; traei naloge za prislukivanje na osnovu tih sumnji; irei paranoju u Vladi i DSS priama o ,,zaveri" bivih visokih funkcionera policije i BIA, politiara DOS, novinara itd. Ima ta paranoja (kao i svaka paranoja) i svoje realne razloge: Vojislava Kotunicu jeste prislukivalo, ali ga je prislukivao Resor dravne bezbednosti Radomira Markovia i Uprava bezbednosti Vojske u periodu pre i oko Petog oktobra; rezultati tih prislukivanja, uostalom, zanimljivi su. Afera ,,Bagzi" Bez obzira na slaboumnost, medutim, neke od tih afera bile su veoma ozbiljne po posledicama i po drutvenoj opasnosti. Nivo amaterizma i nesposobnosti -o moralnom integritetu da ne govorimo -tog obavetajno-bezbednosnog dela ,,crvenog orkestra" najbolje se vidi iz afere ,,Bagzi" koju su umeli da da stvore, ali nisu umeli i da je sakriju. O emu je re? Dakle, u prolee 2004, Specijalno tuilatvo dobilo je odobrenje za mere prislukivanja prema beguncu Dejanu ,,Bagziju" Milenkoviu, sa ciljem da se otkrije gde se on nalazi. Jo mnogo ranije, za potrebe akcija ,,Svedok" i ,,Sablja" tadanje rukovodstvo BIA povuklo je, iz sasvim praktinih razloga, optiki kabl iz svog prislunog centra u Katievoj (medunarodna telefonska centrala) do sedita UBPOK u Makiu, pa je ta Uprava, u skladu sa dozvolama suda, sluala sve to joj je trebalo direktno; BIA je bila samo ,,skretniar" za razne, pa i Bagzijeve i druge za njega vezane komunikacije i nije se smatralo za potrebno da se taj komunikacijski kanal nadzire. Moda je neko propustio da na to upozori novo rukovodstvo BIA, tj. Radeta Bulatovia; moda je Rade Bulatovi pogreio kada je smenio dotadanjeg naelnika VII (tehnike) Uprave BIA, zato to je ovaj tvrdio da Kotunica i DSS nisu bili prislukivani, pa je na to mesto doveo nekoga ko godinama nije bio u kontaktu sa tim poslom. Tako su kroz optiki kabl u UBPOK curili svi Bagzijevi razgovori; bili su uredno zavodeni u knjigama Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije (UBPOK) i Specijalnog tuilatva za borbu protiv organizovanog kriminala. Negde u maju-junu 2004. dolazi do zanimljive konverzacije izmedju Bagzija i njegovog advokata Biljane Kajgani. Gda. Kajganic radosno javlja Bagziju kako je postigla dogovor da on postane svedoksaradnik; to je, kae, sredila sa ,,starim drugovima", od kojih je ,,J" (Dragan Joi) odmah pristao, a ,,B" (Rade Bulatovi) da je posle razgovora ,,gore" potvrdio da dogovor vai. Uslov dogovora bio je da Bagzi kae kako je on, po

umetovom nalogu, naruio ubistvo Momira ,,Gavre" Gavrilovia, da je to izvrio Dragan ,,Tea" Nikoli (vlasnik benzinske pumpe u Dona Kenedija, nedaleko od mesta gde je Gavra ubijen) itd. Bagzi joj je odgovorio da on to ne moe da kae, jer nije istina, ali gda. Kajgani tada poinje da vie na njega: ,,Ma ko te pita ta je istina? Istina je ono to sam se ja dogovorila! Ej: ova dvojica su najmoniji ljudi u dravi, budalo!". Gda. Kajgani rekla mu je i da se ,,dogovorila sa novim upravnikom Centralnog zatvora da sve bude u redu"; ovek se sea da je s njom razgovarao, ali o neemu sasvim drugom: pitala ga je hoe li Bagzi biti siguran u CZ, a on joj je rekao da hoe, kao i svaki pritvorenik. I u tom pravcu; Ijudi koji su bolje upoznati kau da je to bilo jo gorih pria, jer je re o desetinama razgovora... Tadanji naenik UBPOK Boro Banjac poslao je taj stenogram, u vidu CD ROM audiodiska sa prekucanira prepisom, na vie adresa: neki izvori kau premijeru Kotunici, ministru pravde Zoranu Stojkoviu, ministru unutranjih poslova Draganu Joiu, direktoru BIA Radetu Bu-latoviu, naelniku Javne bezbednosti MUP Srbije gen. Miroslavu Miloevicu; neki iz tog spiska , kao i on sam, izuzimaju ministra pravde, u kom sluaju je uinjcn propust, jer bi za tako neto ministar morao da zna. Bilo kako bilo, 23. juna 2004. MUP Srbije posebnom naredbom trai od radnika obezbedenja da svaki ulazak specijalnog tuioca Jovana Prijia u objekte ministarstva registruju i da ga ne putaju samog unutra; specijalni tuilac time je sveden na nivo bilo kog civila koji se pojavi na porti. Kad se Legija 4. maja 2004. predao, imao je bolji tretman u policiji od Prijia: satima je priao sa Joiem, Miloeviem i Stojkoviem. Pokuaji diskvalifikacije Ljubie ,,Cumeta'.' Buhe kao svedokasaradnika poeli su, uostalom, mnogo ranije. Ve 11. februara 2003. ,,ldentitet", organ Zemunskog klana i JSO, proklamuje: ,,ume naredio likvidaciju Gavre, pucali Teca i Nino Bosanac!". Da se podsetimo: to se dogadja na vrhuncu Duihe i Legijine kampanje za preventivnu kompromitaciju umeta, jer se zna da ume uveliko peva UBPOK-u sve to zna. U julu 2004. govno pada na ventilator, kako bismo rekli: potencijalno eksplozivna informacija o tome da se pakuju teka krivina dela i jo, pride, smrdljiva politika afera, neopreznou aktera stie na neeljena, ali nadlena mesta u UBPOK i Specijalno tuilatvo. Dragan Joi odmah zove k sebi Boru Banjca, preti mu i smenjuje ga; prvo je hteo da ga poalje za pozornika u Grocku, ali ga je onda postavio za naelnika OUP Cukarica; rezultati, integritet, ugled i popularnost Bore Banjca medu policajcima ipak su bili preveliki. U cara Trajana, kao to je poznato, kozje su ui: informacija o ovom skandaloznom pokuaju nagodbe sa Bagzijem procurila je u javnost 9. septembra 2004. i izazvala brzoplete, nepromiljene i saaljenja dostojne reakcije aktera. Kotunica je, po obiaju, javno outao (a privatno je Bulatovia ispreskakao); Joi je vrisnuo da ,,nita nije istina" i dodao neto o ,,zlonamernosti"; Bulatovi je sve to proglasio ,,izmiljotinama" iji je cilj ,,destabilizacija drave" (veto igrajui na ,,stabilnost" kao kljunu re i maniru DSS) i uopte se izraavao u komunistikom tonu ezdesetih godina; Stojkovic se razgalamio da on ,,nije dobio nita" i da-takav dokument nije bio zaprimljen u njegovom kabinetu, ali je ta galama bila predugaka da bi bila uverljiva. Okruno jav-no tuilatvo u Beogradu, medutim, pokrenulo je prethodne radnje zbog osnovane sumnje da je poinjeno krivino delo odavanja slubene tajne od strane NN lica. Prvobitna ideja bila je da se osumnjii gen. Boro Banjac, ali se od toga odustalo. Koliko je javnosti Republike Srbije poznato, postupak protiv uesnika u pokuaju dogovora s Bagzijem, a

zbog osnovane sumnje da su poinjena mnogo ozbiljnija krivina dela (ometanja istrage, lanog optuivanja itd.), nije bio pokrenut. Vlast DSS zanimalo je samo kako je ta pria procurila u javnost, a ne zloinaki i skandalozni meritum stvari. U UBPOK su, po zahtevu Okrunog javnog tuilatva, obavljena najmanje tri informativna razgovora na to temu: sa Borom Banjcem, sa Biljanom Kajgani i sa ovim autorom. Utisak ovog autora je da je interesovanje OJT ilo pre svega prema Bori Banjcu, jer su pitanja bila tako usmerena. Uostalom, slubenu tajnu moe da oda samo slubeno lice. Pitanje advokatske tajne je druga stvar: nju advokat moe da oda jedino uz pristanak klijenta; trea stvar je kad advokat bude uhvaen u pokuaju izvrenja krivinog dela zajedno sa klijentom i drugim sauesnicima... Ve poetkom novembra 2004. u Okrunom javnom tuilatvu nije mogla da se dobije nikakva informacija o celom sluaju: kolege novinari upueni su na IV Optinsko javno tuilatvo, koje ni na koji nain ne moe biti nadleno za taj sluaj. Krajem 2004. Jasna Milenko-vi, Bagzijevica, povlai punomoc Biljani Kajgani; ova pak tvrdi da je sama odustala od zastupanja Bagzija, jer je ,,spreena da profesionalno obavlja svoj posao"; po tabloidima se ali kako joj ume navodno preti (Cume je pod nadzorom i bliskom zatitoni policije, kao svedoksaradnik), ali niko vise ne pominje sutinu stvari: taj telefonski razgovor i dogovorene nagodbe. Poelo je zakopavanje prie, jer je pria em skandalozna, em istinita. Svi peru ruke i prave se blesavi, u zaludnoj nadi da e stvar biti zaboravljena. Nada je zaludna, jer e Bagzi biti isporuen i pojavie se na sudu, pre ili kasnije, pa e i ta pria biti ispriana ovako ili onako, ali u cara Trajana su kozje ui svakako. Podjednako je jadan i pokuaj zastraivanja ovog autora od 17. novembra 2004: tada je Optinski javni tuilac iz Subotice izdao saoptenje u kome kae da je ,,stavilo Predlog za preduzimanje odredenih istranih radnji protiv osumnjienog Miloa Vasica" a zbog pomenutih tekstova u ,,Vremenu" na temu Bagzijevih razgovora; sumnja se na krivino delo klevete na tetu Kotunice, Zorana Stojkovica, Dragana Joia, Rada Bulatovia i Miroslava Miloevica. To ,,saoptenje" nekako je koincidiralo sa ponovljenim upozorenjima ovom autoru da se uva, upozorenja su stizala iz dobro obavetenih kriigova, od ljudi naklonjei nih i zabrinutih, jasno je aludirano na ,,bive i rezervne pripadnikej JSO". Onda se naglo zaboravilo na moju malenkost u Subotici; nadaml se i medu ovima ostalima, jer sam o svemu sainio beleku koju sam poslao na nekoliko nadlenih mesta. Ministar pravde u Kotuniinoj vladi, Zoran Stojkovi, naglo se uznervozio poetkom 2005. i poeo da na sav glas pria kako se izvestan broj Ijudi ,,plai" od krivinih prijava koje postoje, ali nikako da se pojave u vezi sa tim Bagzijevim razgovorima, pa ministar insistira da se konano postupi. Kao ,,uplaene" imenovao je Duana Mihajlovia, Gorana Petrovia, Zorana Mijatovia, Bebu Popovia i edu Jovanovica. Drugim reima, ministar je priznao da stenogrami Bagzijevih razgovora postoje. Pouka ovog skandala, kao i svakog drugog, uostalom, melanholina je: umetnici su pokuali da ubiju dve muve jednim udarcem, a sve u panici i oajanju, nisu uspeli ni jedno ni drugo. Naime, ideja je bila da se Ljubia ,,Cume" Buha iskompromituje kao svedok-saradnik, jer ga je medijski i politiki ,,crveni orkestar" vec naveliko bio proglasio za j ,,Djindjicevog ortaka" i ,,kriminalca bliskog DOS"; ali i da se ispuni obeanje dato Kotunici da e oni, nova metla u policiji i BIA, dokazati kako je DOS,

preko umeta, Tee i Bagzija, ubio Gavru; sve jednim udarcem. Panika i urba, ispostavilo se, bile su kao i obino loi savetnici; pogotovo amaterima. To je, medutim, bila samo jedna, usputna, epizoda; tek jedan stav u koncertu ,,crvenog orkestra". Ali, vratimo se na glavne i sporedne teme ,,crvenog orkestra". Pokuaji da se na silu Boga u sudenje za atentat uvedu ,,drugi strelac" i ,,trei" (etvrti, peti, esti) metak (NIN i adv. Nenad Vukasovi, branilac Zvezdana Jovanovica) propali su im su bili suoeni sa kriminalistikim, balistikim, sudsko-medicinskim i drugim dokazima i sa zdravim razumom i logikom. To, medutim, ne smeta ,,crvenom orkestru" da i dalje smatra za ,,dokazano" da su bila barem dva strelca i barem tri metka i da to neumorno ponavlja. Sledea tema, hronoloki, kako se sudenje odvijalo, bio je Barajevski incident, to jest pogibija Due Spasojevica i Kuma Lukovia. Oslanjajuci se dosta nepromiljeno (jer ga je srce vuklo, jadnog...) na vest od 19. marta 2003. u prvom izdanju ,,Glasa javnosti" koja glasi: ,,MUP Srbije do sada je uhapsio Mileta Lukovia zvanog Kum, jednog od vodja 'zemunskog klana' i desne ruke Duana Spasojevia Siptara. Prilikom hapsenja Mile Lukovi je pruio otpor policiji i tom prilikom je povreden. Prebaen je u zatvorsku bolnicu, gde se nalazi pod pojaanim nadzorom", Kosta avoki e u ,,Glasu javnosti" od 5. maja 2003, pod naslovom ,,Zloinci na vlasti" napisati kako je ,,velika verovatnoa da je tokom tzv. policijskog pritvora i isledivanja znatan broj zatvorenika teko zlostavljan radi iznudivanja priznanja krivice ili svedoenja...". Ne moe se iskljuiti mogucnost da je ta vest bila ,,Glasu javnosti" plasirana namerno, sa ciljem da se mogui svedoci i kandidati za svedoke-saradnike ohrabre da se predaju ili da saraduju: Kum Lukovi bio je strah i trepet za svoje mafrjake sitne vojnike. Onda Kosta avoki navodi kako su, eto, Duca i Kum ,,ubijeni zbog pruanja otpora prilikom hapenja, verovatno u duhu one narodne izreke da mrtva u;,ta ne govore. Na licima obojice bili su vidni krvavi podlivi koji, koliko je to nama poznato, ne nastaju zbog prostrelnih rana, nego pod tekim batinama, a da su uz to bili poprskani krvlju kao da je ba iznad njihovih glava zaklana kokoka". Odmah sutradan DSS je I postavila Vladi pitanje: ,,ta se (sa Duom i Kumom) deavalo od 17. do 27. marta?"; ako Kosta Cavoki tako kae - DSS mora da mu veruje bez rezerve, jer je Kosta autoritet, senator Republike Srpske i uopte ,,nacionalni radenik"; njemu je ,,poznato" kako koji podlivi nastaju; 1 njemu je ,,verovatno" da ,,mrtva usta ne govore" i on zna ta se deava kada je ,,kokoka zaklana . Eto gotove teorije zavere na koju su se osim DSS primili tabloidi, a zatim i NIN, sve uz terciranje ucveljenih udovica Spasojevic i Lukovic. Vec u junu 2003. Dragan Marianin otvoreno iznosi tu teoriju na pres-konferenciji, tvrdei da su Dua i Kum ,,ubijeni na drugom mestu", a akademik Nikola Miloevi, kau, nosi taj iseak iz ,,Glasa" od 19. marta 2003 u novaniku kao krunski dokaz da je akcija ,,Sablja" bila zversko-faistiki pogrom neistomiljenika i patriota. Ozbiljna egzegeza ili prorativanje teorija Koste avokog nastupila je tek godinu dana kasnije, kad je Kotunica formirao Vladu, pa je to postalo em bezbedno, em poeljno. Prvo je poetkom aprila 2004, ,,Kurir" od ,,jednog visokog funkcionera nove vlade" doznao da su Dua i Kum ,,likvidirani u bivoj bazi 'Crvenih beretki' u Lipovici"; ,,oni su, po ozbiljnim saznanjima novog policijskog rukovodstva uhapeni samo nekoliko dana posle ubistva premijera Djindjica, nekoliko dana ispitivani i na kraju likvidirani";

nekoliko dana pomenutih dvaput ine se kao zanimljiva matematika... ,,Kurir" uz to navodi i lice ,,blisko porodici Spasojevi" koje ukazuje na TV snimak iz Meljaka: na snimku sem dok kamerman izlazi iz kombija vidi ,,ogromna lokva krvi na putu" . Svakome ko je video te snimke, a ovaj autor prouavao ih je kvadrat po kvadrat celu jednu no, emitovane i neemitovane, jasno je da je rec o velikoj lokvi vode na putu, mnogo veoj od pet litara, koliko prosean ovek ima krvi u sebi, u lokvi se vide crvena stop-svetla policijiskog vozila... Sredstva se vie ne biraju, ali ni argumenti, koliko god protivreni bili. Naime, ili su ih ubili u Lipovici, u Centralnom zatvoru ili u Meljaku; treba se odluiti za jednu od pretpostavki. Odmah se prikljuio i Nenad Vukasovi, advokat Zvezdana Jovanovica; jedva je doekao novu vlast i on: ,,Likvidacija iptara i Kuma bila je neophodna kako javnost nikada ne bi saznala pravu istinu, ne samo o atentatu na Djindjica, nego i o sprezi nekih politiara iz vrha vlasti sa nekim od najcrnjih kriminalaca... Sutina 'Sablje' zapravo je histerini pokuaj Natae Mici i ede Jovanovia da unite i sakriju dokaze o tesnoj saradnji nekih politiara iz vrha dosovske vlasti sa organizovanim kriminalom... Odgovorno tvrdim da nije ubijen premijer koji je Srbiju hteo da uvede u Evropu, vec je ubijen Zoran Djindjic, zbog velikog novca koji se pravio pod okriljem politiara i medunarodnog kriminala". sve to Kotunica, Marianin, Dejan Mihajlov i Duan Prorokovi tiho misle, adv. Vukasovi je glasno rekao. Njegove rei ponovie uskoro i Duan Prorokovi iz DSS, doslovce: ,,Nije ubijen premijer, nego Zoran Djindjic". Usput je Vukasovi, bivi radnik Dravne bezbednosti, ispljuvao Nenada Milica, profesionalnog policajca i biveg zamenika ministra, jer se Milic usudio da u taj naglo uzvitlani haos raznih teorija zavere unese malo zdravog razuma. Opta atmosfera tog prolea 2004. bila je tipa dolo nae, pa e vidite". im su tabloidi uzmutili vodu, prikljuio se i NIN: krajem aprila taj nedeljnik objavljuje izvode iz obdukcionih zapisnika za Ducu i Kuma, tekst dozlaboga smaraju i konfuzan, ali sa jasnom porukom: da to neto smrdi i nije u redu. I NIN i tabloidi prozivaju novog ministra Joia koji se ,,prosvetlio" (NIN), pa e sada sve da otkrije i da raskrinka monstruoznu dosmanlijsku zaveru za ubistvo dva patriotska jagnjeceta Boja. Ministar ih je izneverio: imao je sva ovlaenja da iznova istrai stvar, da saslua sve uesnike akcije u Meljaku, kao i vetake i svedoke, ali do poetka 2005. nije na to temu saoptio nita, pa se na to polako poelo da zaboravlja -do trenutka kada opet nekome bude zatrebalo. U meduvremenu je Generalni inspektorat MUP saoptio da je policija tada postupila u skladu sa pravilima. Pokuaji razumnih ljudi i vetaka (sudsko-medicinskih, balistikih i kriminalistikih) da objasne kako se iz samo jednog obdukcijskog nalaza ne mogu izvoditi takvi zakljuci, naili su na zadrto i indikativno ignorisanje, ali i na sumnjienja za politiku jeres: u jednom uvodniku (iz pera Ljiljane Smajlovi) NIN je s visine ukorio sve one koji ne veruju u blesave teorije zavere i sve one koji nisu podrali novinara NIN-a Nikolu Vrzia u nategnutim tumaenjima raspoloivih dokumenata i nalaza. Prie o ,,treem (petom, estom, ledenom) metku" i ,,drugom (treem, petom, sedmom) strelcu", egzaktnim naukama i zdravom razumu uprkos, opstaju zahvaljujuci herojskim naporima pre svega NIN-a, ali i i drugih povremenih solista ,,crvenog orkestra". Nikola Vrzi iz NIN-a do kraja ce se pozivati na ,,tragove metaka u unutranjosti hodnika

Vlade", ne shvatajui da su to tragovi fragmenata jednog jedinog metka koji je udario u kameni dovratak, raspao se, a ti su fragmenti rikoetom (odbijanjem) stigli u hodnik. Uzalud su kriminalisti, oruari, balistiari i ostali strunjaci troili dah i mrili papir: NIN, tabloidi i mafijaki consiglieri iz fikalske brane, uz saradnju uvenih ,,eksperata" opte prakse i tihu podrku MUP i BIA i dalje govore o ,,treem, etvrtom, petom i ledenom metku" i sve veem broju strelaca. Efekat u javnosti isti je kao i kod ostalih tema ,,crvenog orkestra": zdravom razumu uprkos, optunica se razvodnjava i relativizuje; poteni napori policajaca, vetaka, tuilaca, istranih sudija i sudija krivinih vea odbacuju se u ime teorija zavere argumentima dostojnim razgovora ispred seoske samoposluge gde se pije pivo, a otvara visi na kanapu pored vrata, ali nedostojnim javnog govora, normalnog novinarstva i opte pristojnosti. Oigledno je da igru vode suptilni poznavaoci mentaliteta, majstori spletkaroi, nema mnogo kola gde se te vetine ue, a najpoznatija je ona Dravne bezbednosti. Primetni rezultati postiu se i na zadacima rehabilitacije Milorada ,,Legije" Ulemeka i Jedinice za specijalne operacije. Ti rezultati posledica su sistematske kampanje iji je cilj da se javnost stalno iznova podsea na patriotski ,,pijetet" (Dragan Joi) Jedinice i Komandanta, na njihove nadljudske kvalitete i ,,profesionalizam", na ,,zasluge" za Srpstvo Vaskoliko, na njihovu ,,pravoslavnu pobonost" i ,,nacionalnu odgovornost". To imamo fenomen uporediv sa staljinskim razlikovanjem logoraa GULag-a na ,,socijalno bliske" (kriminalci) i one druge, politike. Zlikovci iz JSO i Zemunci iz zavere za ubistvo Djindjica nekako su idejno ,,bliski" nacionalistima na vlasti: jesu kriminalci, ali su ,,nai, srbski, patriotski, antihaki"; Zoran Djindjic je, pak, bio ,,nama tudj" i ,,mundijalista". Tako je i Legija pokuao Ducu i Kuma da predstavi kao znaajne saradnike veze Dravne bezbednosti, a na temu albanskog terorizma, jer da su njih dvojica bili bliski sa albanskim umetnicima iz June Srbije, pa su, kao, davali vane informacije Slubi. Da su ova dvojica bili bliski albanskim trgovcima heroinom iz Velikog Trnovca. jesu; isto poslovno. Posle su ljudi iz Dravne bezbednosti na sudu rekli da nikada nikakve informacije ni o emu, pa ni o tome, od Due i Kuma dobili nisu. To ipak nije zasmetalo Miloradu Bracanoviu da svedoei u predmetu ubistva gen. Boka Buhe izjavi kako je od Due Spasojevia u ilerovoj, ,,gde sam nekoliko puta bio, ali po slubenoj dunosti" dobijao ,,informacije o Albancima na jugu Srbije". Na tom pretresu iskoristio je priliku da izjavi kako je ,,Djindjic preko smenjenog Legije kontrolisao 'crvene beretke', to su znali svi lanovi Vlade Srbije". Kulminacija slavljenja Legije i Jedinice poinje posle njegove predaje, 4. maja 2004. Consiglieri su ispred Centralnog zatvora te veeri obeali da e, kad Legija progovori, nebo pasti na Srbiju; da ce se Srbija tresti i ,,progledati"; da e mnogi zaglaviti zatvor; da su se svi ministri iz Vlade DOS uneredili od straha, a neki ve ,,bee iz zemlje"; da e se ,,sve doznati". Tabloidi se danima nisu treznili od euforije ,,sa' e vidite" i ,,Srbija e progledati" (gen. Miroslav Miloevi, naelnik Javne bezbednosti i, kako s ponosom istie, Legijin prijatelj). Consigliere Vukasovi izjavie za ,,Kurir" (5. maja) kako je ,,predaja Milorada Lukovia Legije neke ljude iz vrha bive vlasti dovela do nervnog sloma": ,,Siguran sam da se neki ljudi iz DS-a, na primer Ceda Jovanovi Zoran Janjuevi, sada tresu jer ne znaju ta ih je snalo", kazae Vukasovi. Pa onda: da e ,,Legijina predaja promeniti tok dosadanjeg

sudenja... Njegovo svedoenje e sigurno doprineti da se konano saznaju prave ubice i inspiratori ubistva Djindjica". Slina oekivanja imala je i adv. Biljana Kajgani. Istoga dana, adv. Momilo Bulatovi za ,,Balkan'' kae da je ,,dosadanji postupak ve uveliko poljuljan", a adv. Vukasovi da njegov branjenik Zveki ,,jo nema razloga da govori, jer je sasvim jasno da on nije ispalio smrtonosni hitac u Djindjica... Optunica ve i sada, i bez ijedne Legijine rei, ne postoji. Optunica je pala zakljuno sa 23. aprilom (kada je na sva usta temeljila na teorija ,,treeg metka i drugog strelca")... Ukoliko bi, samo u domenu pretpostavki, Legija progovorio, imenovao i apostrofirao neke nove i sve ljude, medu njima i one iz bive vlasti, oekujem da bi tada konano moglo da se krene i ka njima i utvrdivanju njihove odgovornosti u atentatu", kae Vukasovi, bezono se lihtajui novoj Kotuniinoj vlasti: zna on ta je njima milo da uju. A kada je, krajem decembra 2004. Zveki konano progovorio, to je bila samo jedna reenica: da policajac iz UBPOK Rodoljub Milovi ,,lae'' u svom iskazu na sudu, kada je lepo ispriao od poetka do kraja ta je sve Zveki izjavio na zapisnik, kuda ih je sve vodio da im pokae lokacije planiranih atentata (Bubanj Potok, plato ispred Savezne i Skuptine, hala ,,Limes", Biraninova i Gepratova), kao i na mesto gde je na Frukoj Gori isprobavao puku i gde su nadene odgovarajue aure. Nita vie Zveki nije rekao osim da Milovi ,,lae". Sve je to bilo lepo i strano zanimljivo, osim to naslov iznad tih advokatskih izjava u ,,Balkanu" glasi: ,,Legija ameriki pijun na zadatku u zemunskom klanu!"; tvrdnja iz naslova oslanja se na ,,anonimni izvor" iz ,,visokih obavetajnih straktura" koji navodno izgovara gomilu inae sasvim proizvoljnih ,,pretpostavki". Nekoliko dana kasnije, ,,Nacional" tercira na to istu temu, tvrdei kako je prisustvo posmatraa ambasade SAD na sudenju ,,opomena optuenom (Legiji) da prilikom svoje odbrane ne koristi saznanja koja bi u atentat na srpskog premijera umeala ameriku obavetajnu slubu CIA"... Legijina majka, pie ,,Nacional", kae da joj je sin na dan ubistva Djindjica rekao ,,da mu je sve nameteno, da mora da bei i da iza svega stoje Amerikanci". Nenad Vukasovic oduevie se 19. maja 2004. onim sramnim saoptenjem izbornog taba Dragana Marianina, to ga je proitao nesreni Dejan Mihajlov, koga je DSS onda prognala u ,,srpski Sibir" da bude generalni sekretar Vlade i da se vie ako Boga zna! ne pojavljuje u javnosti: ,,Saoptenje izbornog taba Dragana Marianina dolazi kao potvrda mojih upornih izjava da Zvezdan Jovanovi nije ubio premijera dr Zorana Dindia (sad je odjednom ,,premijer"; do nedavno bio je samo ,,Djindjic"}"', kae Vukasovi tada za ,,Veeraje novosti". ,,Sta cemo sad pitam one predstavnike sedme sile koji su 14 meseci razapinjali na krst Zvezdana Jovanovia? ta emo sad, kad izlazi na videlo da su i nalog i ubice iz vrha bive vlasti? Precizan da budem: upleten je deo Demokratske stranke... Ma, specijalni tuilac e na kraju da ide u zatvor! Kako zato?! Zato to lae svojom optunicom jer govori o dva hica, a postoje tri do sada utvrdena. A ja u da vam ka-em da postoji i etvrti hitac, o kome cemo tek da razgovaramo! Jovan Prijic je poslednji ovek u Srbiji koji sme da se usudi da progovori ijednu re o atentatu na premijera Djindjica!... kako e da se opere pred gradanima Srbije kad tvrdi da je Jovanovi prvim hicem ubio Djindjica, a od etiri metka Jovanovic nije ispalio nijedan!". I tako dalje, sve u euforiji koja nece

dugo trajati, pa e se i adv. Vukasovi polako smirivati, kako dokazni postupak bude tekao... To nesreno saoptenje Marianinovog izbornog taba koje je na pres-konferenciji gde nisu bila dozvoljena pitanja (to je skandal samo po sebi) proitao Dejan Mihajlov, zasluuje panju. Prvo je g. Mihajlov 10. maja 2004. izjavio kako e ,,izjanjavanje Milorada Lukovia Legije biti od velike vanosti za utvrdivanje istine o tome ko je sve bio umean u taj zloin" i da ,,postoje osnovane sumnje" da su Dua i Kum ,,namerno ubijeni". Dodao je i da je Legijina predaja ,,uspeh Vlade Sr-bije", a da se ,,iz reakcije pojedinih funkcionera bive vlasti na Lukovievu predaju moe zakljuiti da nekima izgleda savest nije ista". Ovako obradovan i napaljen, g. Mihajlov e 17. maja 2004. napraviti svoj uveni skandal: proitae saoptenje izbornog taba koalicionog kandidata Marianina (neki koalicioni partneri ogradie se od tog saoptenja odmah). ,,Neka kau Srbiji ko je ubio predsednika njihove stranke i premijera... Ako oni nee, mi hoemo"; prethodno je kazao da su politiari iz prethodne vlasti ,,znali ko je doneo odluku o ubistvu Djindjica, ko ga je ubio, a utali su i kad su ubili premijera". Odbio je da odgovara na pitanja novinara i obeao da e sutradan na njih biti odgovoreno; sutradan se na pres-konferenciji pojavio Rade Obradovi I nije odgovorio ni na ta. Temeljito propali predsedniki kandidat Marianin osetio je onda potrebu da jo malo utrljava to tunu priu, tvrdei da je Djindjiceva majka ,,ugroena" jer je ,,rekla istinu" (gda. Mila Djindjic smesta je demantovala tvrdnje Dejana Mihajlova da je optuila ,,Zoranove drugove" za ubistvo), ali mu to na predsednikim izborima nije pomoglo. Ova skandalozna kompromitacija visokih funkcionera DSS prola je nekanjeno, sasvim u skladu sa pravednikim kompleksom te bezgrene stranke. Njihovo uzdanje u Legijina oekivana sudbonosna otkrovenja na sudu bilo je nepobedivo. Onda su poele plitke i jevtine lagarije Milorada Ulemeka, okara i sitnog lopova iz naselja Braa Jerkovi. Te on se ogrnut u beli arav i preruen u babu unjao preko eleznikog mosta do Filmskog grada; te je dobio pismo ,,dva visoka oficira policije" (koje e pismo pokazati ,,kad dode vreme"; ako to ne bude limburga meseca kad se majmuni iaju) da se sakrije i eka, jer opet! ,,tu nisu ista posla"; te skrivao se 14 meseci u svojoj kui. Kad su novinari, znajui s kim imaju posla, poeli da proveravaju je li toga dana uopte padao sneg i koliki, gde se Legija sve muvao itd, advokati su se uvredili to neko uopte preispituje iskaz ,,Komandanta" i ,,pukovnika" i sve to proglasili za ,,pritisak na sud". A zato se Ulemek predao? To ima vie pretpostavki: od one da je ,,stekao poverenje u novu vladu", pa do drugaijih, mnogo prozainijih. Za uspeno skrivanje od zakona, kao to je poznato, treba mnogo para i mnogo jataka koji vole pare. Istorija hajduije u Srba, krajem 19. veka, ui nas da je hajduija posao od koga se bogate jataci, a ne hajduci. Legija je moe se osnovano pretpostaviti imao pare ,,tekovane" negde, moda i po vajcarskim bankama (mnogo je iao u vajcarsku pre atentata), a na lana dokumenta kojih mu nije nedostajalo. Nezahvalno bi bilo nagadati koliko para je sklonio; svakako mnogo, ali, kako izgleda, ne i dovoljno. Ima to i drugi problem: dok je on beao, neki od njegovih lanih identiteta bili su provaljeni.

Ima i trei, moda najvei problem: naime, legenda iz balkanskog podzemlja kae da su Dua i Legija, u pokuaju da uklone konkurenciju i posrednika u trgovini kokainom na veliko, otkucali Sretena ,,Jocu Amsterdama" Jocia bugarskim vlastima. Dua je ozbiljno pokuavao da stupi u poslovne odnose sa kolumbijskim kartelima, ali izgleda da su oni vec imali svog predstavnika za Evropu, Jocu Amsterdama. Joca Amsterdam je veliki igra, ,,kralj kokaina" u Zapadnoj Evropi, opasan i moan. U Holandiji su ga traili za neka ubistva, pa se sklonio u Bugarsku i radio odande. Kad ga je bugarska policija digla, imao je slubenu legitimaciju nae Dravne bezbednosti. Izruen je Holandiji i tamo je, kau, doao do zakljuka da su ga ova dvojica prodala Bu-garima. Kau da je raspisao nagradu za ubistvo Ulemeka i njegove porodice i da je takav glas pustio po celoj Evropi. Lako je zamisliti ostatak: jataci se premiljaju; Joca je vei igra i ne bi bilo zdravo da do-zna ko je skrivao Legiju; a Joca ima i vie para... Izgleda -po toj prii -da je Legija takode doao do zakljuka da je sigurniji u Central-nom zatvoru u Beogradu. Onda poinje niz medijskih i drugih incidenata: ,,crveni orkestar" objavljuje intervjue sa Legijinom mamom, sa bivom enom, sa ratnim drugovima i prijateljima. Na sudu poinju da se pojavljuju razni debelovrati oiani klipani sa ruama istetoviranim na vratu, a kasnije i u majicama sa grbom JSO i sa ruama istim kao i tetovae; Dragan Joi ih ,,razume", mada su neki od njih pripadnici njegove Zandarmerije, jer je to ,,pijetet". Izlazi intervju sa izvesnim krezubim likom iz Bore koji se predstavlja kao kapetan Do" i koji tvrdi da je Zorana Djindjica ,,i trebalo ubiti". Naravno da ni Legija, ni njegovi consiglieri nisu propustili priliku da u javnosti provuku tezu da se, eto, slava Bogu, vlast u Srbiji promenila, pa je Ulemek, jadan, mogao konano da se vrati kui, jer ,,ima poverenja u novu vladu". Legijino poverenje u novu vladu bilo je toliko da je na sudu otvoreno tvrdio kako je onih uvenih 660 kilograma heroina iz sefa DB on lino, koristeci svoje ljude iz JSO, prokrijumario preko granica da se prodaju po Evropi. To je, kako kae, naravno uinio na sugestiju ljudi iz Demokratske stranke (Ceda, Beba, Vesi, Dragoljub Markovi), a iz razloga ,,patriotskih", inae mu na pamet ne bi bilo palo. Smueno je objasnio da je prilikom zaplene heroina, marta 2001, u sefu Komercijalne banke, dolo do zamene ,,vi-vi" (engl: switch), pa je u termoelektrani ,,Nikola Tesla" u Obrenovcu spaljeno neto drugo. ,,Crveni orkestar" je u kreendu: Jo, brate, znai, DSS u stanju heroinskog blaenstva i SRS u stanju dilerske sree odmah se hvataju za Legijin iskaz i on postaje jedan od glavnih argumenata u predizbornoj kampanji za predsednike, a kasnije i za lokalne izbore: Demokratska stranka je ,,narkodilerska"! Ej! Kad Legija kae! A kad ,,pukovnik" i ,,Komandant" to kae, e onda je to istina ispisana munjom u kamenu. MUP i BIA smesta su sproveli ponovnu istragu o tom heroinu i dobili isti rezultat kao i marta 2001: poreklo je poznato, kretanje takode, a heroin je uredno saw spaljen u TE ,,Nikola Tesla" u Obrenovcu. Ministar Joi, medutim, skrivao je od javnosti nalaz te komisije od juna, pa sve do septembra 2004. kada su ga se doepale novine (,,Danas" i ,,Vreme") i objavile ga. Da nisu, dan-danas ne bi se znalo za taj nalaz. Ni to nije pomoglo: Rade Bulatovic e, nalazu komisije uprkos, ponavljati kako to nisu ista posla i sve u tom pravcu,rAei se politike re-lativizovanja svega to je u vezi sa atentatom, Legijom, Jedinicom, Zemuncima, ,,Sabljom" i prethodnom vlau. Iz krjenice da iz ukupne raunice oko tih 660 kila heroina nedostaje nekih skoro deset, za koje se zna da

su nestali, a i ko ih je najveroyatnije zdipio (JSO, iji su ljudi tim heroinom rukovali i premetali ga), opet se izvode fantastini zakljuci. ,,Partijska linija" DSS jasna je: Djindjic je kriminalac i sve to su on i njegova kriminalna vlada uradili od januara 2001, ili od 5. oktobra 2000. samim tim je sumnjivo, a najsumnjivije od svega toga je to vanredno stanje. Osporavanje vanrednog stanja Kad je o vanrednom stanju re, Kosta avoki i dalje je guru i prorok nove vlasti DSS: osnovna linija napada na ,,Sablju" formulisana je u istom tom komentaru ,,Zloinci na vlasti" (u ,,Glasu javnosti" od 5. maja 2003.). Tamo senator Republike Srpske kae da je ,,prvi nedopustivi prestup bilo samouvodenje (sic!) vanrednog stanja", pa onda ustavnopravnom kazuistikom izvodi zakljuak da je ,,naredba v.d. predsednice Natae Mii o uvodenju vanrednog stanja i potonjem protivustavnom suspendovanju ustavnih sloboda i prava teka zloupotreba vlasti koja e, pre ili kasnije, morati da bude kanjena, najverovatnije ve posle prve smene na vlasti do koje e neizbeno doci. I ve sada moemo zamisliti Natau Micic kako, zbog dobrog vladanja, na poljoprivrednom dobru nekog od naih zatvora plevi luk i okopava kukuruz". Te rei senatora i proroka Cavokog postale su deo partijske linije DSS i partiture ,,crvenog orkestra", naroito poto je -sa bezbedne ,,istorijske distance" od godinu i po dana Ustavni sud Srbije neke od odredbi vanrednog stanja proglasio neustavnima. Smesta je dignuta dreka da su vanredno stanje, a naroito akcija ,,Sablja", je li, ,,protivustavni", iz ega se izvodi zakljuak da su svi nevini i puj, pike -ne vai. Jugoslovenski komitet pravnika za Ijudska prava (JUKOM) reagovao je odmah saoptenjem iji deo sledi nie, ali oni su ionako ,,mondijalisti", ,,anacionalni", ,,oroevci", dakle izdajnici i pijuni; zar im Biljana Kovaevic Vuo nije na elu? Evo ta JUKOM kae: ,,0vom svojom odlukom Ustavni sud Srbije, koji po svemu treba da predstavlja nezavisnog arbitra u zatiti ljudskih prava i gradanskih sloboda, zapravo je, namerno ili ne, pojaao ionako dominantnu pravnu nesigurnost, pravno institucionalizovao revanizam i doveo u pitanje smisao i svrhu sudenja za organizovani kriminal. Tome treba dodati da ovom svojom odlukom Ustavni sud podriva sutinu i tok sudskog procesa koji se vodi protiv optuenih za ubistvo premijera Zorana Dindi-a, tog gnusnog ina koji je i bio prvi i osnovni razlog zbog kojeg je vanredno stanje i uvedeno... ...U odnosu na pravnu utemeljenost odluke kojom je, na predlog Vlade Srbije, v.d. predsednika Republike uvela vanredno stanje nakon ubistva premijera, pre svega i pre svih treba podsetiti sadanjeg predsednika Ustavnog suda (inae jednog od kreatora jo uvek vaeeg, tzv. Miloevievog, Ustava iz 1990. godine) na injenicu da je Ustav Srbije dobrim delom neprimenjiv; kako zbog toga to mu nedostaje potreban legalitet, jer nije usaglaen sa Ustavnom poveljom Srbije i Crae j Gore (krajnji rok bio jc avgust 2003.), tako i zbog nedostatka legitimacionog kapaciteta na koji nas obavezuje ne samo Pakt o gradanskim i j politikim pravima UN koji je jo davne 1971. godine ratifikovala tadanja SFRJ, ve nas kao lanicu Saveta Evrope neposredno obavezuje i Evropska konvencija o Ijudskim pravima koju smo ratifikovali u decembru 2003. godine. Posebno treba naglasti pravno obavezujuu odredbu lana 16. Ustavne povelje SCG prema kojoj

'ratifikovani medjunarodni ugovori i opte prihvaena pravila rnedunarodnog prava imaju i primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom drava lanica.' Pakt o gradanskim i politikim pravima UN (l. 4) jasno definie ij da u sluaju da 'opstanak nacije ugrozi izvanredna javna opasnost', koja je proglaena ustavnim putem, drave ugovornice Pakta mogu, u obimu koji je strogo odreden zahtevima situacije, 'preduzeti mere kojima se ograniavaju obaveze predvidene ovim Paktom', s tim da te mere moraju biti u skladu sa drugim obavezama koje proizilaze iz medunarodnog prava, kao i da ne dovcxle do diskriminacije po osnovu rase, boje koe, pola, jezika, veroispovesti ili drutvenog porekla. Iz ovog primera jasno se vidi da je prema ovom Paktu doputeno je dravnim organima da u vreme vanrednih okolnosti ostvare odredjena nuna odstupanja u odnosu na pun volumen ostvarivanja proklamovanih Ijudskih prava, predvidena u ovom i drugim medunarodnim obavezujuim pravnim dokumentima, uz imperativni uslov da se ogranienja ljudskih prava ne mogu odnositi na: a) samovoljno liavanje ivota; b) primenu torture; c) uvodenje ropstva ili tzv. zavisnog poloaja, (s tim to se ovo ne odnosi na mogucnost da se za vreme vanrednog stanja uvede prinudni ili obavezni rad); d) uvodenje dunikog ropstva; f) ograniavanje slobode veroispovesti, kao i na g) kanjavanje za krivinih dela koja u vreme izvrenja, ni po medunarodnom, ni po domacem pravu, nisu smatrana za krivina dela, to podrazumeva i zabranu izricanja tee kazne od one koja je bila predvidena u vreme izvrenja krivinog dela (s tim to se Pakt ne protivi sudenju za krivina dela koja u vreme izvrenja nisu propisana domacim zakonodavstvom, ali koja predstavljaju krivina dela prema optim pravnim naelima priznatim od strane medunarodne zajednice). Slino i Evropska povelja o ljudskim pravima predvida odstupanja u odnosu na pun volumen ostvarivanja Ijudskih prava u vanrednim okolnostima, s tim to se odstupanja ne mogu odnositi na: a) zabranu torture; b) pravo na ivot (osim u sluajevima koji su doputeni u ratnim postupcima); c) zabrana ropstva (uz izuzetak prinudnog i obaveznog rada u odretenim situacijama), kao i d) kanjavanje za dela koja u vre-me izvrenja nisu predstavljala krivina dela, osim ukoliko su to dela koja se smatraju krivinim delima po tzv. optim naelima priznatim od strane civilizovanih naroda. Kao to se na osnovu izloenog jasno moe videti, SAMO OVA izriito navedena i taksativno nabrojana Ijudska prava u Paktu o gradan-skim i politikim pravima i u Evropskoj povelji o Ijudskim pravima NE MOGU BITI NI NA KOJI NAIN OGRANIENA. To dalje znai da ostala ljudska i gradanska prava i slobode mogu biti, pod odredenim uslovima, ograniena, i to srazmerno i primereno vanrednim okolnostima u konkretnom sluaju. Imajui to u vidu, javnost i gradani Srbije moraju biti veoma zabrinuti zbog ovakvog arogantnog i neodgovornog odnosa Ustavnog suda Srbije prema pravima i obavezama nae drave koje proistiu iz optih pravnih naela i osnovnih pravila fundamentalnih medunarodnih konvencija i dokumenata o Ijudskim pravima kao to su Pakt o gradanskim i politikim pravima UN i Evropska povelja o Ijuskim pravima. Odluka Ustavnog suda Srbije kojom je, s jedne strane, potvrdena validnost odluke o uvodenju vanrednog stanja nakon ubistva predsednika Vlade Srbije, a sa druge je strane istovremeno podrivena njena opravdanost tako to je osporena validnost pojedinih odredbi, zapravo predstavlja osnov za ponitavanje svih postupaka i mera koje su za vreme vanrednog stanja u Srbiji imale za cilj da, nakon ubistva premijera, spree mogui

dravni udar i otkriju uinioce ovog zloina, kao i da povedu beskompromisu borbu protiv organizovanog kriminala. Maskirana platom sudijske uzvienosti i pravnike logike, ova odluka Ustavnog suda Srbije u sebi sadri jednu veoma opasnu poruku. Otrom oku strunjaka ne moe promai injenica da Ustavni sud poruuje da bi svi elementi osve odluke bili ustavno validni da su dravni organi Srbije, umesto 'vanrednog stanja', proglasili 'ratno stanje' ili 'stanje neposredne ratne opasnosti' i da su (kao to je to Miloeviev reim uinio za vreme NATO intervencije) uveli punu cenzuru tampe i ogranienje ljudskih prava i sloboda. Oigledno je Ustavni sud Srbije svoju pravnu konstrukciju o ustavnosti vanrednog stanja, ali neustavnosti pojedinih mera za njegovu realizaciju, izveo iz manjkave dikcije Ustava Srbije koji vanredno stanje svodi na sluajeve 'elementame nepogode'. Ovakvom argumentacijom Utavni sud pokazao je gradanima Srbije i svetu da nije u stanju da se izdigne iznad formalizovane administrativne logike i kancelarijskog duha, kao i to da nije u stanju da razume sutinu uvodenja vanrednih mera u situaciji kada je atentat na predsednika Vlade ugrozio ustavni poredak i demokratske institucije. Odgovomo tvrdimo da uvodenjem vanrednog stanja dravni organi Republike Srbije nijednom svojom odlukom nisu prekrili medunarodne standarde u oblasti ostvarivanja Ijudskih prava i sloboda, kao i da odluka Ustavnog suda Srbije kojom se podriva ustavna validnost pojedinih odredbi u vezi sa sprovodenjem vanrednih mera predstavlja politizaciju sluaja i grubu demagoku zloupotrebu ovlaenja Ustavnog suda, iji zadatak nije manipulacija i dezorijentacija gradana, raspirivanje pravne nesigurnosti i ruenje institucija sistema, ve zatita ustavnosti i zakonitosti i zalaganje za ostvarivanje pravne drave i vladavine prava". Nita nisu pomogla pozivanja na medunarodna akta i na razumne rasprave o ustavnom pravu: ,,Sablja" je proglaena za najstraniji pogrom, ,,gori od Informbiroa" (19481955.) i ,,Pinoeove diktature" (1973.); oba citata dugujemo Miloradu Vueliu, koji je u meduvremenu izlicitirao broj privedenih na 13 000; uskoro e Kosta Cavoki dogurati do ,,trinaest i po hiljada" (decembar 2004.). Slobodan Antoni zakukae u NIN-u kako je hapsilo sve redom, ,,ak i direktore zoolokih vrtova"; ostatak ,,crvenog orkestra" zakljuie, zdravo za gotovo, da je re bila o stranoj nepravdi i uasnim krenjima Ijudskih prava i da su -prema tome -svi pohapeni, prijavljeni i optueni u akciji ,,Sablja" maltene sasvim nevini; nisu bili ,,mirandizovani", valjda, tj. nisu im bila proitana prava kad ih je hapsilo, pa ceo krivini postupak sada propada, kao u amerikom filmu. Shodno takvim pravcima razmiljanja, nova vlast krenula je i u zva-ninu, ,,legalistiku" reviziju vanrednog stanja i ,,Sablje" preko raznih skuptinskih tela, ali i drugaije. Na ,,legalistikom" planu nisu bili daleko odmakli i ta kampanja polako se izgubila, osim u pravosudu koje je poelo da dodeljuje velike novane odtete ,,nepravedno privodenim" licima; prvi su se (prvostepenim presudama) ogrebali Rade Bulatovi, direktor BIA i jo nekoliko bivih radnika Dravne bezbednostL. Jedina dva oveka koji su opravdano obeteeni bili su onaj vojni muziar ija je ukradena dokumenta neko od zaverenika koristio, pa mu se lice nalo na poternici i onaj momak Dejan Arandelovi koji se veoma sli-no prezivao kao i jedan od onih sa poternice (Dejan Randelovi), iako je imao sasvim drugaiji JMBG...

Na javnom planu, medutim, postepeno je poela da se pojavljuje, sve drskije i bezobraznije, itava galerija onih otunih likova koji su se posle ubistva Zorana Dindia pokrili uima i pobegli u mije rupe. sve I je to polako izgmizalo ispod kamenja pod koje se bilo sakrilo: uredni-j ci i pisci iz pokojnog Identiteta" i prekrtenog ,,Nacionala", ,,nacionalni radenici" poput Koste Cavokog, Nikole Miloevia, Brane Crnevica i istih takvih kao i oni; ,,Lauferi" iz aparata Dravne bezbednosti, naglo ohrabreni besprincipijelni karijeristi koji su uoili svoju udvoriku priliku (,,analitiari": politiki, bezbednosni, javnog mnjenja i ostali); kompromiserski elementi iz Demokratske stranke, uvereni da mogu nekako da preobrate i na pravi put izvedu Demokratsku stranku Srbije kad je ve na vlasti; nacionalisti svih vrsta. To je jedan od uvodnih tonova dao i Dorde Vukadinovi, politiki analitiar iz ,,Nove srpske politike misli", sledeim rezonovanjem, iznetim 12. maja 2003. u jednoj akademskoj debati: ,,Situacija oko atentata na premijera Djindjica alosna je i pomalo tragina potvrda da smo i moje kolege i ja bili u pravu kad smo kritikovali politiku Demokratske stranke. Sam atentat mnogo govori o prirodi reima koji je uspostavljen,! ali isto tako govore i reakcije na atentat: te reakcije su bile po mnogo emu sline reakcijama na smrt Josipa Broza Tita...". Pa izraava ,,razumevanje", je li, za te ,,reakcije", ali odmah upozorava: ,,0blik reakcija i nain kako su one plasirane u javnost bile su takve kao da je umro otac nacije', a ne jedan od pet-est elnih ljudi u dravi (formalno gledano, predsednik vlade Srbije ravnopravan je predsedniku vlade Crne Gore i Savezne vlade, predsednicima skuptina Srbije, Crne Gore il predsedniku 'dravne zajednice', kao i predsedniku Republike). Smrt premijera Djindjica je javnosti predstavljena kao kataklizma, kao pitanje 'ta e biti s nama?'. To je u stvari bolan, ali plastian prikaz toga daj je ova vlast, za vrlo kratko vreme, koncentrisala toliko mnogo moi, instrumenata vlasti i toliko mnogo tog 'afektivnog' arsenala koji ne spadaju u instrumente i arsenal demokratskog drutva". Iz injenice da se Srbija uasnula od ubistva Zorana Djindjica i dal je barem pola miliona ljudi osetilo spontanu i autentinu potrebu da premijera isprati do Novog groblja, Djordje Vukadinovi izvodi svoje zakljuke: da je bio u pravu kad je kritikovao Demokratsku stranku, zata je Djindjiceva smrt ,,alosna i pomalo tragina potvrda"; da sve to li-i na Brozov pogreb, pak je, dakle, sumnjivo na komunizam; da je, uostalom, premijer Srbije tek jedan od ,,pet-est" funkcionera ija smrt ima nekog znaaja za dravu i da ta se sad od toga pravi takva scena; autentine emocije gradana Srbije svedene su na ,,afektivni arsenal koji ne spada u instrumente i arsenal demokratskog drutva". G. Vukadinovi pritom nije objasnio kako to ,,atentat" i ,,reakcija na atentat" istovremeno ,,govore o prirodi reima" Zorana Djindjica; kakva je to ,,priroda"? Jesu li aktivisti Demokratske stranke brojali ko nije otiao da isprati Zorana Djindjica na groblje, pa onda pravili spiskove? Tako se Djordje Vukadinovi ,,elegantno" i sa ,,akademske visine" cinino popiao na barem pola miliona gradana Srbije koji su mislili da je ubistvo Zorana Djindjica monumentalni zloin i koji su reili da bi bilo pristojno i u skladu s njihovim oseanjima da izadu i isprate svog premijera na uas Vukadinovica i ostalih DSS-ovih talibana jer je to, izmedu ostalog, i njihovo gradansko i politiko pravo. U jednoj analizi iz decembra 2004, advokat Srda Popovi pie i sledece redove:

,,Analiza te kampanje ('crvenog orkestra', to jest; M.V.) morala bi poi od premise da je atentat, politiko ubistvo predsednika vlade, prema do sada (na sudu) izvedenim dokazima bio zamiljen kao inicijalna kapisla jednog restauracijskog prevrata. Ciljevi tog prevrata bili su sasvim jasni: 1. Blokiranje svake saradnje sa Hakim tribunalom; 2. Radikalna promena spoljne politike u pravcu samoizolacije (blokiranje saradnje sa Evropskom Unijom; 'otpor diktatu'; 'dvosmerna saradnja'; 'ravnopravna saradnja'); 3. Uspostavljanje ideolokog i personalnog kontinuiteta sa miloevievskom Srbijom. Oslonac ovom prevratu, po logici politike scene, dale bi: 1. Opozicione stranke 'patriotskog bloka' (nacionalistike i ultranacionalistike stranke desne orijentacije koje su Miloeviu zamerale samo njegov 'komunistiki' pedigre i vojne poraze, dok su i njegovu politiku ratove, odnos prema Kosovu, odnos prema medunarodnoj zajednici podravale); 1 2. Bezbednosne, vojne i policijske, strukture kojima pripada vecina kandidata za Haki tribunal; 3. Predstavnici finansijskog kapitala (ratni profiteri, kontraverzni biunismem, monopolisti) koji ne mogu uspeno 'poslovati' u transparentnim i strogo kontrolisanim uslovima evropskog trita. Osve tri grupe se, naravno, delimino preklapaju. One ak i ne moraju biti u eksplicitnom dosluhu da bi uspeno saradivale, jer one lako prepoznaju jedna drugu, kao i zajednike interese. Vanredno stanje i 'Sablja' spreili su eljeni ishod, ali je atentat, ipak, delimino postigao svoj cilj: promenjena je politika scena, pala: je 'Djindjiceva vlada', poslan je signal da 'to nee proi u Srbiji', temeljito se revidira politika DOS, ukidaju se rezultati reforme, rehabilituju se Miloevievi kadrovi i stranke starog reima, demonizuju se vanredno stanje i 'Sablja'. Nastavlja se prevrat drugim sredstvima, tzv. puzajui prevrat. 1 Jedino, kao kost u grlu, ostaje nastavljeno sudenje optuenim atentatorima... To sudenje demistifikuje politiku scenu, demaskira njene uesnike i osvetljava sutinu aktualnog politikog procesa na jedan krajnje neprijatan nain. ta uiniti? I Potrebno je, dakle, svim sredstvima, dezinformacijama, promocijom fantastinih teorija kroz 'nae medije', stvaranjem specijalnih medija za jednokratnu upotrebu, angaovanjem 'naih eksperata'... stvarati neprestanu konfuziju i drati javnost na tom ringipilu dok joj se ne zavrti u glavi i dok ne prizna da vie ne razume nita i da je 'sve mogue'. Uostalom, to je bila omiljena propagandna tehnika Slobodana Miloevia; stari ciljevi diktiraju stara sredstva. Da ilustrujemo ovu tvrdnju samo nekim injenicama: - Kae Dejan Mihajlov u predizbornoj kampanji: 'znamo ko je ubio (Djindjica) i po ijem nalogu', a Dragan Joi bi da postupak 'vrati u stadijum istrage'; - Pojavljuje se knjiga o Dindicevim 'kriminalnim vezama' (ivota Ivanovi}; - U publici na sudu se pojavljuju ljudi sa tetoviranim ruama, majicama sa amblemom JSO i sa ruama opet; - Dolazi do napada na Gordanu Djindjic, premijerovu sestru; - Sudija Nata Mesarevi dobija crvene rue pred vrata; - Kotunica i Joi insistiraju da 'nije vano gde se krio Legija'; - 'Kapetan Do' u 'Kuriru' daje intervju: 'Djindjica je trebalo ubiti';

- Legijino obezbedenje napada novinare ispred njegove kuce; - Zoran Stojkovi govori o tome da treba ukinuti Specijalni sud; - Kadrovska istka u policiji i BIA; - Rehabilitacija Ace Tomia, uprkos 'udnih razgovora' sa Duom i Legijom; - Imenovanje Radeta Bulatovia na mesto direktora BIA, iako je preko njega 'uspostavljen kontakt sa Kotunicom' od strane zaverenika; - Kotunica je sauvao i zatitio Radeta Markovica i Neboju Pavkovia posle 5. oktobra; obojica su optueni za atentat na Vuka Drakovia; - Odluke Ustavnog suda (Slobodana Vuetica) o vanrednom stanju; - Treci metak, drugi strelac, ledeni metak', 'likvidacija Duce i Kuma' i 'analize' obdukcionih nalaza; - Razgovori Dejana Milenkovia Bagzija i Biljane Kajganic; - Propagandni CD ROM JSO u 'Kuriru' u trenutku kada treba da ponu da svedoe pripadnici Jedinice (pripremanje javnosti za Legijinu 'istinu', kako su to nazvali Mihajlov, Marianin i Kotunica); - Legijina verzija sluaja sa 600 kg. heroina, to je za Tomu Nikolia, Nikolu Miloevica, DSS i druge postala 'injenica'; - 'Ugledna jedinica', 'pijetet', 'ratne zasluge' (Joi o JSO), 'sindikalna pobuna' u 'svojoj radnoj odeci' (Kotunica), 'branili svoj narod' (Dai); - Joieva ocena Legijinog pisma javnosti iz januara 2003. (videti gore; M.V.); - Izjava Zorana Stojkovia da 'necemo isporuivati generale' itd." Dalje Srda Popovic kae da je opta strategija kampanje ,,blatiti Djindjica, veliati Legiju i Jedinicu, stvarati sumnju u Tuilatvo, Sud, svedoke-saradmke, vetake i ceo postupak": ,,Medu onima koji danas pokuavaju da miniraju postupak pred Specijalnim sudom po logici stvari nalaze se: 1. politiki inspiratori atentata; 2. oni kojima je atentat politiki koristio; 3.eventualni nalogodavci i sauesnici, budui da je malo verovatno da bi Legija doneo takvu odluku sam i bez izlazne strategije... ...Oseao se (Legija) ugroen, oajniki je traio politike saveznike i nudio se svima za koje je mogao smatrati da bi prihvatili njegove usluge u borbi protiv 'izdajnicke vlade' koja saraduje sa Hagom i onima koji bi ga, po njegovom miljenju, mogli zatititi od Djindjica. Legija se na sudenju ponaa izuzetno arogantno i sigurno, kao neko ko rauna na izvesna 'obeanja'. Isto tako se ponaaju i pripadnici JSO koji pri izlasku iz sudnice obavezno pozdravljaju veselo drutvo na optuenikoj klupi. Neprofesionalna, kanjiva, a nekanjena priredba koju su branioci priredili na poetku sudenja bila bi nemogua bez autoritativnih garancija... ...Cela ova situacija posledica je injenice da je istraga stala na po-la puta. Iskazi Bore Mikelia, Legije, Aca Tomia i Rada Bulatovia o njihovim 'udnim razgovorima' dovoljno su nelogini, protivreni u de-taljima i protivreni sami sebi da ne mogu kriminalistiki objasniti zato u rasvetljavanju svih injenica oko tih susreta istraga nije ila da-Ije. Za to postoje samo dva moguca logika objanjenja: prvo, da obezglavljena Vlada nije imala politike snage da 'istera medveda', tj. da je nastojala pre svega da

stabilizuje situaciju ne ulazei u sukob sa monim nalogodavcima; ili drugo, da je iz slinih razloga bila tako savetovana od medunarodne zajednice. Ovaj propust ohrabrio je te iste nalogodavce, im su se pribrali od prvobitnog oka izazvanog vanrednim stanjem, da predju u kontranapad i da pokuaju da dovre atentatom zapoeti prevrat." Tako advokat Srdja Popovic. Novembra meseca 2004. MUP najavljuje formiranje nove ,,specijalne jedinice", ,,Srpskih vitezova", koja bi bila sastavljena od pripadnika SAJ i Protivteroristike jedinice Zandarmerije; obe okupljaju i bive pripadnike rasputene JSO. Naravno da je demokratska javnost Srbije odmah proitala pravi smisao te ideje: ponovno okupljanje JSO na jednom mestu; tavie, pominje se i Kula kao sedite tih ,,Vitezova". Nastala je poprilina galama u javnosti na to temu, uprkos radovanjima tabloida iz ,,crvenog orkestra", pa se stvar primirila. Posle je ,,Nacional" kukao da, eto, nekima ,,smeta sve srpsko, pa i naziv 'Srpski vitezovi', zbog ega nova jedinica treba da se zove samo 'Vitezovi'". Niko od nadlenih nije bio u stanju da objasni odakle potreba za jo jednim pre-pakivanjem antiteroristikih jedinica: u svakoj razumnoj analizi potreba i pretnji, SAJ (Specijalna antiteroristika jedinica MUP Srbije, osnovana jo 1978. i apsolutno osposobljena i opremljena za takve poslove) sasvim je dovoljna; osnivanje Protivteroristike jedinice (PTJ) u okviru andarmerije vec je bilo shvaeno kao nain da se koliko-toliko nekompromitovani elementi JSO sauvaju kako tako. Objanjenja, vie puta ponavljana, da je ,,bolje da ih se dri pod kontrolom, nego da se prospu po ulicama" -ne deluju uverljivo: sve dok imaju ovlaenja, oru-je i legitimacije, bie mnogo opasniji nego da su civili, jer je -na a-lost! korporativni duh Jedinice ostao nedirnut i posle rasformiranja; Arkan, Legija i Frenki su i dalje Komandanti, a Jovica Gospod Bog, nemojmo se zavaravati. Zbog toga svi pripadnici bive JSO ostaju kao potencijalna opasnost za demokratiju u Srbiji, opasnost koja se ne moe preceniti s obzirom na dosadanja iskustva, na simpatizere i na politike aktere koji u JSO vide buduceg ili trenutnog saveznika. Kao buduci komandant tih ,,Vitezova" pominjao se Boko Jovi, stari kadar JSO, ovek koji je uestvovao u hapenju brae Banovi i ovek koji je 11. marta na granici u Batrovcima doekao Ivicu ,,Icu" Matekovica, . izaslanika hrvatske sekcije legionarske kriminalne internacionale. ; Trebalo je drati se proverenog i Legiji bliskog iskustva iz francuske novije istorije: kada se u alirskoj krizi 1961. Prvi padobranski puk ( Legije stranaca (le Regiment etranger parachutiste) prikljuio oruanoj ,' pobuni za svrgavanje De Golove vlade, bio je rasputen jednom zauvek, a svi pripadnici isterani doivotno iz bilo kakve dravne slube, krivi ili nevini, svejedno (est generala tada je streljano presudom vojnog suda, uzgred da napomenemo...); danas Legija stranaca ima samo Drugi padobranski puk (2e REP} Prvog nema i nee ga nikada vie biti, dok postoji Francuska Republika. I Poslednji pokuaj glamurizacije Milorada Ulemeka bio je objavljivanje njegove knjige ,,Gvozdeni rov" u 70 000 primeraka, kako tvrdi izdava. Re je o dozlaboga smarajuoj rovovskoj prozi kombinovanoj sa idiotskijim varijacijama raznih srpskih teorija zavere. Kao distributer te knjige (iji je izdava ,,Narodna knjiga") javlja se ,,Lupus Group" iji je logo glava istog onog vuka sa znake Jedinice za specijalne operacije. Poetkom 2005. najavljeno je objavljivanje jo bar tri nastavka Legijinih sabranih dela u ediciji ,,Srpski pisci", ali i knjige Zvezdana Jovanovia u kojoj e ,,sve objasniti", ali to je ionako pisalo u ,,Nedeljnom telegrafu"... J

Tokom decembra meseca 2004. godine primeuje se porast nervoze zbog toka dokaznog postupka na sudenju za ubistvo premijera Djindjica. Pratei hor advokatskih consigliera smirio se i vie nema gromopucatelnih i preteih izjava, jer je bleferska argumentacija istroena, orci ispucani, a keevi iz rukava potroeni; javnost je prozrela podvalu. Tada se javljaju prve glasine na temu predstojeceg smenjivanja specijalnog tuioca za organizovani kriminal Jovana Prijia i tuioca za ratne zloine Vladimira Vukevia; te najave dolaze iz ozbiljnih izvora. Prijiev mandat, medutim, isticao bi tek 23. jula 2005. Jedino tumaenje bilo bi to da su se obojica previe istakli, a naroito Priji. Izruenje Dejana ,,Bagzija" Milenkovia iz Grke oteglo se jer tamonji ministar pravde ima pravo da odugovlai sa potpisivanjem odluke o ekstradiciji koliko hoce ili koliko je spreman da nekome uini uslugu, ako ga lepo zamole. Ministarstvo za Ijudska i manjinska prava zahtevalo je do kraja 2004. godine tri puta od grkog ministra pravosuda da ve jednom potpie reenje o ekstradiciji Dejana Milenkovica ,,Bagzija"; nije dobilo odgovor sve do kraja decembra, kada je saopteno da ,,papiri jo nisu stigli iz Vrhovnog suda Grke" do kabineta ministra i Odelenja za ekstradiciju... Postoje osnove za sumnju da je to izruenje bilo sistematski odlagano u dogovoru sa Kotuniinom vladom dok se ne smisli nain da se sanira teta od objavljivanja dogovora Biljane Kajgani i njenih partnera. Odluka o izruenju Dejana ,,Bagzija" Milenkovia potpisana je tek polovinom januara 2005, a tada su se opet podgrejale prie o smenjivanju Jovana Prijia. Te su dve stvari u oiglednoj vezi, jer izgleda da je nastala panika oko toga ko e se pre doepati Bagzija: specijalni tuilac Jovan Priji ili neki njegov naslednik. Za naslednikom se januara 2005. tragalo grozniavo, ali neki tuioci kojima je mesto nudeno odbili su ga; bilo bi zanimljivo saznati zato; bilo bi jo zanimljivije saznati zato se tom kadrovskom politikom bavio ministar pravde Zoran Stojkovic, lice nenadleno za postavljanje specijalnog tuioca za borbu protiv organizovanog kriminala (nadlean je republiki javni tuilac Slobodan Jankovic). Bagzi je oigledno shvacen kao adut u prljavoj igri ili kao poslednja nada ,,crvenog orkestra": ako ga se mi doepamo, moda dogovor iz juna uspe, ako ga se doepaju Priji i Marko Kljajevi, e, onda... Ekstradicija Bagzija iz Grke postala je januara 2005. kritina, opet imamo trku s vremenom: od dva zvanino zavedena CD ROM diska sa Bagzijevim razgovorima, jedan (onaj iz UBPOK) je ,,pod kontrolom"; drugi je kod Specijalnog tuilatva, koje e ga im gradanin Milenkovi bude izruen iz Grke i dostupan sudu dostaviti predsedniku sudskog vea Marku Kljajeviu. Samim tim snimci i prepisi razgovora postaju deo sudskog predmeta... O kopijama tih diskova, sklonjenim na sigurno, neemo ni govoriti. Kad je Biljani Kajgani otkazana punomo, Bagzi je dobio branioca po slubenoj dunosti, izvesnog Aleksandra Dordevia, biveg naelnika VI Uprave u Dravnoj bezbednosti (zastita objekata i lica); iako je porodica angaovala drugog advokata, Dorotevi je odbijao da mu preda spise iz predmeta ,,dok mu Bagzi lino ne otkae punomo". Ako se desi da se Bagzi kvalifikuje za svedoka-saradnika to se ne moe iskljuiti -,,nije nimalo svejedno ko e mu taj status ponuditi: Priji ili neko drugi", pie dalje Dejan Anastasijevic u ,,Vremenu" od 20. januara 2005. ,,Neko drugi bi, na primer, mogao da mu sugerie da kae da je pokojni premijer bio veoma blizak sa Ulemekom, umetom i Duom, da je esto boravio u ilerovoj i uestvovao u njihovim poslovima,

te da je ubijen kad se naao izmedu dve vatre. Takav iskaz Ulemeka, Zvezdana i ostale ne bi spasao od tekih kazni, ali bi u sudske anale ulo da je pokojni premijer bio lan Surinskog klana i da je ubi-jen u ratu sa zemunskim konkurentima. To bi, pak, odgovaralo mnogima u vlasti i nekima u opoziciji i teko bi se odrazilo na stranku koja u nazivu jo ima Dindievo ime. 'Vreme' je dolo do saznanja da je ovaj scenario ve sastavljen i da je to glavni razlog to Prijic mora da ode pre nego to se Milenkovic vrati. Ono to je izvesno jeste da e se Milenkovi u prvo vreme braniti utanjem, dok ne vidi ko mu ta nudi", pie Anastasijevi. Dejan ,,Bagzi" Milenkovi izruen je iz Grke 2. februara 2005. Oslobadajua presuda ,,Makinoj grupi" u Specijalnom sudu po predmetu ubistva gen. Boka Buhe dovela je do toga da specijalni tuilac Jovan Priji 19. novembra uputi jedno izuzetno hladno pismo naeniku Javne bezbednosti MUP Srbije, gen. Miroslavu Miloeviu. U pismu se kaze : ,,odredeni krugovi MUP Srbije" optuuju za ,,u butini izvrenu prevaru", jer su lano predstavili integritet svedoka Slobodana ,,Slobe Talijana" Resimica, na iji se iskaz tuilatvo oslonilo. ,,Manipulacije sa 'svedokom' Resimiem su potpuno komprimitovale predmet i dovele do oslobadajuce presude", kae se dalje u pismu. ,,Poenta svega je: zbog ega je Tuilatvo faktiki prevareno u odnosu na saznanja koja su ima-li ovlaceni rukovodioci MUP Srbije? I u tom pravcu ce ovo tuilatvo utvrdivati injenice". Pritom se zahteva izuzee iz buduih radnji Vladimira Boovia, generalnog inspektora MUP Srbije i Generalnog in-spektorata, jer je Boovi radio u advokatskoj kancelariji Borivoja Bo-rovia, zastupnika u tom sluaju. Drugim reima, neko iz policije sa umiljajem je Specijalnom tuilatvu ,,smestio" predmet za koji je znao da ce na sudu propasti. Ova epizoda mogla bi ispasti znaajnija nego to izgleda: poetkom 2005. gen. Miroslav Miloevi osetio je potrebu da u jednom intervjuu izjavi kako je, eto, ,,optunica za ubistvo Zorana Djindjica na staklenim nogama". Nije izdrao, jadan, jer od svog postavljenja pria okolo kako nje-gov ,,drugar (Legija Ulemek) nevin trune u zatvoru". Tvrdnju o ,,staklenim nogama" gen. Miloevi inae argumentuje upravo ishodom sudenja za ubistvo Boka Buhe: ako je to tako ispalo, onda je i ovo na ,,staklenim nogama". To e biti iskorieno i kao argument da Jovana Prijica treba smeniti sa mesta Specijalnog tuioca. Postavlja se sada pitanje: za koga navija naelnik Javne bezbednosti MUP Srbije i kako se usuduje da prejudicira ishod najvanijeg sudenja u Srbiji? Gen. Miloevi je na mesto naelnika Javne bezbednosti doao sa mesta generalnog inspektora MUP Srbije. Prvi uspeh u karijeri zabeleio je kad se u noci izmedu 17. i 18. marta 2004. kad je Bajrakli damija ve bila spaljena pojavio u Gradskom SUP Beograda da ,,preuzme komandu" od Milana Obradovia i ljudi iz gradske policije koji su celu noc traili pojaanja, jedva odbijajui napade svetine i trpei gubitke, a Kabinet ministra (gde je pored Joia sedeo i Miloevi) nije ni slao pojaanja, ni dozvolio upotrebu sile... Milan Obradovi tada je smenjen i najuren u Kurumliju, ali ta pria ima i svoju predistoriju. Naime, Miroslav Miloevic, tada pukovnik policije, upetljao se maja 2001. u jednu aferu, ,,posredujui" izmedu izvesnih stranaka u nekoj parnici i pretei jednoj od tih stranaka. Zatiena stranka je kasnije pretila policajcu koji se sluajem bavio, o emu postoji uredno zaveden izvetaj u Upravi kriminalistike policije. Moda je zbog toga

Miloevi ostao bez rukovodeceg radnog mesta kome se nadao. Kao naelnik Javne bezbednosti raspitivao se ko ga je tada bio prijavio i uccnjivao kolege premetajima ako mu to ne kau. Nisu mu rekli. Sredinom februara 2005. Kotuniin ministar pravde Zoran Stojkovi objasnio je svoje pretnje o ,,vadenju iz fijoka krivinih prijava": ispalo je da misli na prijave protiv Dragie Blanue, upravnika Centralnog zatvora i Cede Jovanovia, a zbog Cedinih poseta Dui, Kumu, Legiji i jo nekima dok su sedeli u pritvoru. Tako je knjiga spala na dva slova. Ja se ne samo povinjavam neizbeznom; ja sam ojaan njime. Dostignuca ljudi upadljivija su kad se porazmisli o ogranienjima pod kojima oni rade. (Jedno Cezarovo pismo; autentinost nije potvrdena) Gaj Julije Cezar i Zoran Djindjic nisu samo bili ubijeni istoga dana u razmaku od dva milenijuma; imaju oni jo nekih slinosti. Obojica, takvi inteligentni, obrazovani, hrabri do drskosti, gadili su se predrasuda, ali svesni da predrasude vladaju prividom javnosti oko njih ipak su podlegali prekovoljnim ritualnim obavezama. Cezar je formacijski bio i prvosvetenik kultova koje je prezirao: ,,0ni (ti kultovi i obiaji} skidaju sa plea ljudi neodloivu obavezu da neprestano stvaraju svoj sopstveni Rim... Oni laskaju lenjosti i pruaju utehu nesposobnosti". ,,Ali", nastavlja Cezar, ,,nema slobode osim u odgovornosti. To im ne mogu oteti zato to oni toga nemaju... Rimljani su se izvetili u tanunom izbegavanju obaveza i cene politike slobode". Zoran Djindjic potpisao bi owe rei, naroito one o svaijoj obavezi da neprestano stvara svoju sopstvenu Srbiju. Nestrpljivo i jedva ekajuci da se lati neeg pametnijeg, Djindjic je popovima dao to veronauku i pare za to crkvetinu na Vraaru: za veronauku je znao da e se is-kompromitovati sama od sebe; za crkvu je mislio da e joj gradnja Svetosavskog hrama zaepiti usta, ali se prevario. Obojica su bili svesni onoga to Cezar zove ,,tekoama koje su nerainovne u upravljanju svetom": ,,za stepen do kojega se ovek mora nagoditi sa pohlepom sposobnih Ijudi; za protivljenje uvek prisutno u potinjenih; za postupke koje ovek primenjuje da pomogne tvrdogla-vim Ijudima da zarone u sopstvenu propast". Obojica su bili nestrplji-vi sa we tri pomenute kategorije nepodnoljivih Ijudi; sa malo vie strpljenja moda bi bili uspeniji, ali je previe oekivati svetako ponaanje ak i od velikih ljudi, pogotovo u takvom svetu u kome ive i sa takvim savremenicima. Zoran Djindjic bio je optuivan za ,,makijavelizam"; bio bi i Cezar, da je metar Nikola Makijaveli iveo pre njega. Obojica su, medutim, po toj taki optunice nevini. Obojica su gledali da dre obecanja i re date ak i onima koji to ne zasluuju, jer nemaju obraza; metar Niko-la bi im to zamerio, jer je dravni i javni interes jai od rei date nedostojnom partneru u nekoj iznudenoj nagodbi. Makijaveli upozorava na jednom mestu da ,,dobro delo vie obavezuje onoga koji ga je poinio, nego onoga kome je uinjeno". Toga upozorenja Cezar se nije drao, ali barem ima opravdanje da za njega nije znao; Zorana optuuju da ga je morao znati, pa ga se ipak nije drao. Obojici su, za ivota, oni koji su im radili o glavi bili vie dosadni nego opasni, jer su imali pa-metnija posla nego da se brinu za nekog Bruta i Kasija, Legiju i Bracana. Zar im nisu svima pomogli i uinili?

,,Ja sam okruen mrskim mi reformatorima", ali se Cezar, ,,koji mogu da uspostave red samo pomou zakona koji gue oveka i oduzimaju mu radost i polet. Ljudi kao to su Katon i Brut zamiljaju jedan poredak vrednih mieva". Zoran Dindi alio se na iste takve, molio ih je da se probude i uine neto -ili da se odmaknu i puste one budne da rade. Odvratnost prema mrtvim puvalima bila im je zajednika. Cezarov lekar Sosten opisuje ga reima koje vae i za Djindjica: ,,0n uiva da obavezuje sebe... Cezar uiva u odluci. Cini se da on osea da njegov duh dejstvuje samo onda kad se uhvati u kotac sa znaajnim posledicama. Cezar ne uzmie od odgovornosti... Vrlo je izvesno da on malo misli na prolost i ne pokuava da jasno sagleda buducnost. On se ne podaje kajanju i ne zanosi se matarijama". Dindic je govorio samo jedno: ,,Hajde da to uradimo!". Naravno da su njihove ubice imale opravdanje: Brut i Kasije pozivali su se na antiku tradiciju tiranoubica (Harmodije i Aristogiton), na republikanske vrline; Zveki i Legija pozivaju se na crnorukaku tradiciju implicitno (Apis i Gavrilo Princip) i na ,,srpski patriotizam" sasvim otvoreno. Djindjic jasno govori da ga mogu ubiti, ali da to nece promeniti nita. U skladu sa takvim stavom, on minimizira incident kod Limesa; on odmahuje rukom na upozorenja iskrenih prijatelja i odbija da se bavi udbakim intrigama. Cezar se poverava u jednom pismu: ,,Iz dana u dan odgadam mere za zastraivanje tih tiranoubica, a ne mogu da se odluim ta treba initi s njima. Dosad sam obiavao da putam we te gluposti da se istutnje; delo samo, a ne kazna za njega pouno je za javnost". Ni jedan ni drugi nisu mnogo marili za lino obezbedenje: Cezar uveren u sudbinu i volju bogova; Zoran takode uveren u sudbinu; obojica sebe za ivota vide kao orude i sredstvo svog pozvanja koje je vee od line sudbine. ,,Covek koji mene ubije", veli Cezar, ,,osvetlie nam moda pomalo prirodu bogova njihovo je on odabrano orude... Ja u verovatno poginuti od maa nekog ludaka. Bogovi se skrivaju ak i u izboru svog oruda... Zar ne bi bilo divno otkrie videti da me smrt-no mrzi neki ovek ija je mrnja nezainteresovana?... Medu onima koji me mrze dosad nisam mogao otkriti nita drugo doli podsticaje zavisti, slavoljublja i samoutehe u ruenju. Moe biti da e mi u tome poslednjem asu biti dato da pogledam u lice oveka ija je jedina misao Rim i ija je jedina misao da sam ja neprijatelj Rima". Bruta i Kasija, danas skoro izvesno slutimo, vodila je zavist, ,,nepogreiv znak onih koji su uzmakli od slobode; zavidljivost oka koje ne moe da miruje dok ne pripie podle pobude Ijudima koji ne dobijaju, vec grade svoju slobodu" (Cezar). Tako su i zavrili, kao zavidljivci. Da li je jedina misao Zvezdana Jovanovia bila da je Zoran Djindjic neprijatelj Srbije? On kae da ga je hapenje brae Banovi u kome je uestvovao ,,pogodilo i bio sam razoaran zbog toga"; bio je ,,pogoden i razoaran" Legijinom priom da e Jedinica biti rasformirana; nije ga interesovao ,,nikakav novac, niti bih to uradio zbog novca, ali zbog in-teresa Jedinice bih... Ovo ubistvo je za mene politiko, jer sam smatrao da e se time spreiti dalje slanje ratnika i istinskih patriota u Hag, da e se spreiti rasturanje JSO i Srbije...". Pre e biti da je jedina misao Zvezdana Jovanovia bila da je Zoran Djindjic neprijatelj Jedinice; da ga je Srbija zanimala, bio bi vodio rauna ranije o tome ta on i Jedinica rade; da ga je Srbija zanimala, moda bi bio razmislio o tome da snajperskom pukom

ubije Slobodana Miloevia. Brut, Kasije i sauesnici barem su zajedno maevima (dvadeset i tri maa!) sasekli Cezara na javnom mestu, pred svetom. Zveki puca iz busije i bei, nadajui se da nee biti uhvaen, da e doi do dravnog udara i da e ,,Jedinica biti iskoriena prema odrede-nom planu" (Legijino obeanje), a njegovi sauesnici briu glavom bez obzira. Brut i Kasije mogli su imati ili autentini politiki motiv, ili barem uverljivu politiku fikciju, opravdanje, na to temu. Jedino do ega su se Legija i Zvezdan vinuli u svom politikom razmiljanju nije nita vi-e od jevtinog izgovora ispod koga viri veoma jasan motiv: heroinski biznis Joint Venture korporacije ,,JSO & Zemunci, Inc". Zveki ipak insistira na svom ,,idealistikom" i ,,principijelnom" gestu povlaenja fino telovanog okidaa. On ,,sebe vidi kao novog Gavrila Principa", kazae ministar Duan Mihajlovic u jednom trenutku. To se sada javlja jedan problem koji je Teofil Pani lepo uoio i objasnio. ,,ta je, dakle, to (nesvesno) uinio Zvezdan J. zvan Zveki, a to mnogima nee dati spavati, ne bar ako imaju imalo savesti i intelektualne odgovornosti?", pita se Teofil Pani u briljantnom eseju ,,Zvekijeva Doktrina" (,,Vreme", 23. april 2003.) iz koga emo navesti bitne delove. ,,Patriotizam" je, veli Pani, tek ,,banalno retoriko pokrie za Pljaku Neprestanu... nema u celoj toj pacovskoj bulumenti ama ba nikoga ko nije bio Odranije Poznat Organima Gonjenja, samo to su, avaj, do sada we to bili likovi kojima su neizbrojne 'patriotske zasluge', potkrepljene odgovarajucim fmansijskooruanim argumentima, bile odli-na brana pred banalnou sitniavou Zakona, tog piljivog 'peesa' (Pravila slulbe) za Glupe Civile...". Ve sama ta, oigledna i uglavljena, okolnost poela je da remeti duevni mir salonskih Rodoljubaca i ,,nacionalnih radenika": ,,...jedno tako Uzvieno Oseanje dovodi se u (bludnu) vezu s 'pacovima, buda-lama i prevarama'... proglaavajui pripadnike kojekakvih Zemunskih Klanova 'lanim patriotama', a pravim kriminalcima, vlast je zapravo ouvala supstancu jednog vie nego sumnjivog pojma (patriotizma)"', kae Panic. To se Zveki Zmija javlja kao nezgodan simboliki problem: da je u Djindjica pucao neko od krimosa, ,,estokih momaka sa vrelog beogradskog asfalta", problema ne bi ni bilo; ali, upozorava Teofil Panic, takvi ne ubijaju predsednike vlade: oni su samo obine jajare svakako, ak i kada manjavaju stotine miliona evra; organizovanom kriminalu treba normalno drutvo (kako se videlo u vanrednom stanju). ,,Zvekijeva je biografija, medutim, Virus u Sistemu, osim ako se hit-nom policijskom obradom ne pronade (neto)... to bi presudno pomoglo da se nekako depolitizuje i mafijalimje njegov in, na ogromnu radost i gigantsko olakanje salonskih Rodoljubaca". (...) ,,Samo je neki takav idealista zabrinut to za Naciju, to za svoje veteransko dupe -mogao da smogne kurai, drskosti, uverenosti, ludila... da puca u Dindia. Tek kada se Zlo izdigne iz mulja 'prizemnog materijalnog interesa' i kada u njemu proradi ona mrana, kvazimistina, iracionalna sutina za ta je 'patriotizam', sa svojim raskonim mistifikacijskim mogunostima, upravo idealni katalizator -ono moe postati dovoljno hrabro za uistinu radikalni in... 'nacija', to pagansko boanstvo, trai od tebe rtvu... ona ti je dodelila Misiju, ili da da svoj ivot ili da rtvuje tudi, onaj koji se ispreio na putu Slave Nacije i njenih 'najboljih sinova'. I to je, dakle, Zvekijeva Doktrina, ona koja mu pomae da se ne kaje', da u sebi i dalje vidi oveka; mafijaki

interesi i Bitka za profite isuvie su 'banalni' da bi se zarad njih preduzelo neto Uistinu Opasno...". ,,Takva je, dakle, priroda Zla sa kojim se suoavamo... Moe li se, recimo, Srebrenica 'racionalno objasniti'?... Ko je zaradio silne lepere kontingente nafte, cigareta, oruja ili droge, svejedno od toga to su po Potoarima i okolini pobijeni svi oni izguvani i odrpani istonobosanski jadnici? Zlo manjeg i srednjeg kalibra moe se bez po muke 'racionalno' objasniti; za uistinu Veliko Zlo, koje se kree po autonomnim zakonima ubijanja, uvek je potrebno neto vie od uobiajenih razloga i motiva... Postoji, dakle, negde ona taka kada Zlo postane samo sebi svrhom, kada pone da uiva u vlastitoj psiho-pomerenoj j pravednosti, imajui pri tome jo i (otvorenu ili potuljenu) podrku neizbeznih kukavnih kibicera...". ,,Evo, dakle, pravog problema za sentimentalne ljubitelje arobnog sveta idealizovanog i kroz rat i ubijanje prekaljenog patriotizma. Ako Zvezdan Jovanovi uistinu nije tek tamo neki mafija, onda e morati da ga priviju na grudi i prime u svoje redove, ma koliko im to bilo neprijatno... Zvekijeva doktrina, koja se iskazuje tek delom i Cinom jer nije on ovek od pustih rei i dokonih misli! samo je dosledno otelotvorenje, fatalna neizbena konsekvenca godinama sveprisutnog, sveproimajueg Velikog narativa o 'patriotima' i 'izdajnicima' i Zveki je, dakle ma koliko to uasno, morbidno, cinino i strano zvualo samo dao svoj krunski doprinos jednom polemosu. To je njegov krvavi, ritualni prilog/epilog jednoj velikoj Diskusrji! Posle ovoga trebalo bi da ostane jedino cutanje, ali posto je tiina neizdriva, svi govore uglas i u toj se kakofoniji jedno jasno razume protestni falseti onih kojima je Zvezdan Zveki Zmija Jovanovi, mimo svoje volje i namere, zauvek oduzeo pravo na dunost upotrebe omiljenih pojmova, samo to oni odbijaju da o tome ita uju i ita znaju... ima u svemu tome neke vapijuce nepravde ubistvo koje je poinio simboliki je vrhunac i kraj ere dozvoljenog. Ubijanja, monstruozni hommage jednom svetu vrednosti koji je, na svoj nain, delio upravo sa onima koji sada okreu glavu od njega, pravei se da ga ne poznaju, praveci se da pojma nemaju o emu on govori kada govori o patriotizmu, jer oni toboe govorei o toj istoj rei govore o Neemu Drugome, jedino to vie definitivno 'ni milicija' ne zna ta je to, niti je to Drugo iko ikada video, niti ima do-kaza da to postoji, a ako je negda u nekom iluzionistikom vidu i postojalo, bie da je sahranjeno u onom Vladinom dvoritu u Nemanjinoj ulici, onom dvoritu koje je Zvezdan Zveki Jovanovi sa onog prozora tako prokleto lepo video, onoga dana kada je pogodivi cilj osiromaio sve ostalo". Tako Teofil Pani. Naravno da ova lucidna i veoma vana Panieva razmatranja nee nimalo potresti one na koje se odnose. ,,Kartelu je", upozorava Nenad Dimitrijevi, ,,ideologija tribalnog nacionalizma bila neophodna tek kao manipulacijski instrument upravljanja podanicima, odnosno kao pokrie za nesmetano privatizovanje dravnog aparata i njegovo stavljanje u slubu ostvarivanja posebnih interesa navedenih (kriminalnih i paravojnih) 'podsistema'...". Re je, dakle, o licemerju u njegovom punom spektru, opsegu: od sitnog, vaarokog licemerja jednog Legije, pa do uenog i pretencioznog licemerja jednog avokog, jednog Kotunice i njegovih talibana iz Demokratske stranke Srbije. To je dolo do jedne mezalijanse, besprincipijelne koalicije kriminalaca i ideolokih fanatika: kakva je idejna,

programska, svetonazorna razlika izmedu Legije i Zvekija, s jedne i Kotunice i avokog, s druge strane? Legija i Zveki mrze Haki tribunal, a Kotunici se od tog istog suda ,,prevre stomak"; Legija i Zveki ubijaju Zorana Djindjica osokoljeni nacionalistikom ideologijom socijalista, radikala i DSS; takva je procena Kartela: sad je prilika, go, go, go! Samo da ga saijemo, pa e se sve naglo popraviti: Jedinica e ,,biti upotrebljena po planu" (Legija Zvekiju), napravie se ,,koncentraciona vlada" i mi, ,,patrioti", pobedili; Dua, Kum i zemunski mafiozi. Na svu srecu, ispalo je da su se preraunali, kao Brut i Kasije uostalom. pa su tako i zavrili. Vanredno stanje uzbudilo je i nadrailo navijaku galeriju na elu sa Kotunicom i DSS mnogo vie od injenice da je ubijen predsednik Vlade Srbije. Da citiramo samog ubijenog premijera: ,,0no (vanredno sianje) nastupa ukoliko je drava fundamentalno stavljena u pitanje, i lo u njcnoj funkciji jemca mira i garanta pravnog poretka... Osnovna formaina osobenost stanja 'dravne nude' jeste dvostruko suspendovanjc va/ccih pravnih normi: uslcd njihove diskrepancije sa socijalnom stvarnocu postalo je nemogue obuhvatiti to stvarnost pravnim sistenioin. tj. rcguliua snaga pravnih normi jc izgubljena... Tamo gde drutvcna slvarnost nije doslcdno regulisana pravnim sistemom i gdc dravna vlast nc mora specijalno lcgitimisati svoje -ma koliko iroke kompelencije, razlika izmedu normalnog i vanrednog stanja postaje di-fu/na" (Zoran Djindjic: Jugoslavija kao nedovrena driava; Novi Sad, 1988.). To negde spada i osnovna razlika izmedu Zorana Djindjica i Vojislava Kotunice: Zoran je bio dravnik, a Kotunica je bio i ostao li-ccmerni kabinetski nacionalist, saradnik ,,0braza", ovek koji smatra da jc Dimitrijc Ljoti bio ,,visokomoralna linost"; ovek koji svoje politike namere krije iza upljih pojmova ,,legalizma" i ,,nacionalne odgovornosti". koji slanje Miloevia i Hag smatra ,,dravnim udarom", a krijc cla jc svojom rukom potpisao to zajedniku odluku DOS; bolje da nc idcmo u ostale dctalje... Ironijom sudbinc ispalo je da je 5. oktobra 2000. svoju dravniku priliku imao upravo onaj koji se od nje uasavao -Vojislav Kotuni" ca. Po nckim indicijama sudei, on je poloaj predsednika SR Jugoslavije i prcuzeo sa namerom da Slobodana Miloevica spase (na mestu saveznog premijera, o emu sc pregovaralo sve do 7. oktobra), a da kontinuitet sa njegovim reimom nastavi. Dravniki um bio bi tada napravio prelom na talasu petooktobarskih dogadaja, doveo bi nasilni politiki svreni in do svog prirodnog i loginog kraja: rasputanja Miloevicve skuptine i vlade; imenovanja privremene vlade i raspisivanja izbora za ustavotvornu skuptinu; ali Kotuniin um nije, niti je ikada bio, a nikada ni biti nee dravniki, u smislu da ima viziju budunosti i oseanje odgovornosti za sudbinu zemlje. Kotunica nije ni hteo ni znao ono to Zoran Djindjic jeste i znao i hteo ali nije mogao da uini sam. Licemerno uasavanje DSS i Vojislava Kotunice nad ,,revolucionarnim metodama" tek je providni izgovor za ouvanje kontinuiteta sa Miloevievim reimom: moe li bilo ko da navede I jednu modernu i stabilnu parlamentarnu demokratiju koja nije nastala nasilnim politikim svrenim inom? Uostalom, kao da Kotunici nimalo nije smetao Zvekijev ,,revolucionarni in". A kada je Zoran Djindjic konano stvorio uslove za likvidaciju Miloevievog kriminalnog Kartela, kada su policija i BIA, konano oiene od saradnika i ortaka Zemunaca i JSO, pohvatale konce i prikupile dokaze protiv bande -Zoran Djindjic bio je ubijen u oajnikom pokuaju da se konani obraun spreci. U emu je to Zoran Djindjic

bio spreen Zvezdanovim metkom? Pre i iznad svega, bio je spreen da bude na elu akcije za likvidaciju transnacionalnog organizovanog kriminala, zatienog izgovorom mrakobesnog ovinistikog ludila i pratcih obavetajnih ostataka Miloevievog reima bezdravlja. Taj atcntat bio je poslednji panini pokuaj gangstera, narkodilera, obavetajnovojnobezbednosnog polusveta i ovinista da zaustave istorijski hod Srbije. Da je Zoran Dindi doekao 13. mart iv istorija Srbije bila bi mnogo drugaija. Pokuaj nije uspeo i akcija ,,Svedok" pretvorila se u akciju ,,Sablja". A onda je Kartel saekao, pregrupisao se i nastavio sa ,,puzajucim dravnim udarom", uz prateu svirku patriotskih budnica ,,crvenog orkcstra". Dosadanji tok sudenja po predmctima Djindjica, Stambolia, Ibarskc magistrale i Budve, kao i po drugim predmetima iz oblasti organizovanog kriminala, razotkrio je manje-vie celokupni mehanizam dclovanja oruane, kriminalne ruke Kartela. Zemunski klan i Legijina podivljala frakcija Dravnc bezbednosti, kao i ona podivljala frakcija iz Vojske iji se prsti svako malo pojavljuju u ovoj prii, ali to niko ne istrauje, imali su sami po sebi, bez potrebe za spoljnom podrkom, dovoljnu motivaciju, sredstva, povoljnu procenu mogueg uspeha, voljne i sposobne Ijude za ubistvo Zorana Djindjica, ali i za druge planirane akcije ako ira atentat donese oekivane politike i taktike prednosti. To se -na svu sreu! nije desilo. Sve i da jeste, sasvim je zamisliv scenario u kome bi 5. oktobar bio ponovljen ali ovoga puta na nain mnogo radikalniji i svakako krvaviji. Nisu svi bili impresionirani Legijom i JSO; naprotiv: jednogodinje istraivanje ovog autora pokazalo je da su mnogi od kljunih aktera bili itekako spremni za opti i odsudni oruani otpor pokuaju dravnog udara koji bi usledio posle Dindievog umorstva. Na svu sreu, institucije drave bile su na visini zadatka, kao i ogromna veina gradana Srbije. To sad dolazimo na neizbenu temu navijaa i simpatizera. Mala istorijska digresija nije na odmet: Nemci (a ko bi drugi?) konceptualizovali su to stvar u doba teroristikih kampanja Frakcije crvene armije (RAF; Rote Armee Fraktion; grupa Baader-Meinhof) 1972-1977. u pojmu ,,pritajene radosti" (klammheimliche Freude) zbog ubistava vanih bankara i dravnih inovnika. U histeriji koja je tada harala Nemakom poela su optuivanja i sumnjienja svih levo i liberalno demokratski nastrojenih javnih linosti za ,,pritajenu radost" i ,,simpatije"; pojam ,,Sympathisant" postao je kljuna re; zavirivalo se u glave, traile su se tajne misli i oseanja. U javnosti je oklevetan ak i pastor Nimajer, asna starina i moralna gromada tadanje Nemake, ovek koji je jedva preiveo koncentracioni logor kojega je dopao spasavajui Jevreje i bo-rei se protiv nacizma. Naravno da se cela pristojna Nemaka od tog lova na vetice bila zgranula i ogradila. To je potrebna mala moralna rasprava, poto oseanja i radosti, otvorena ili prikrivena, nisu i ne mogu biti predmet krivinog progona, pa ak i kad izvesne beogradske novinarske veliine placaju ture pie u kafani kad uju da je Zoran Dindi mrtav (sluaj iz kafane ,,Prole-e", 12. marta 2003. popodne). Obradovati se smrti premijera nije krivino delo; to je sramota i poniavajuci nedostatak dobrog ukusa i domaeg vaspitanja; moda i gore od toga ako ima gore, to jest. Moralna su oseanja, medutim, stvar pojedinca; kad je o politici re, politike stranke i drugi akteri na demokratskoj sceni morali bi biti svesni moralnog aspekta svojih izjava i postupaka, jer je taj aspekt

veoma i smesta razmenljiv za politike poene. To smo, dakle, ve na politikom planu, a to se svako zabavlja o sopstvenom troku. Poto je o politici re, svako razmatranje ubistva premijera mora da uzme u obzir i prethodne simpatije i antipatije za jednu i drugu stranu, jer su to jasno profilisane barem dve strane: oni kojima ubistvo premijera ne odgovara nikako -i oni koji iz toga imaju objektivnu politi-ku korist ili subjektivno politiko uivanje. To sada treba biti krajnje oprezan: to to je neko objektivno politiki ili finansijski profitirao od smrti Zorana Dindia niti je krivino delo, niti je politiki ili poslovno nelegitimno; to je stvar sudbine. To to je smrt Zorana Dindia nekoga preuranjeno obradovala, naizgled podupirui ideoloke i dogmatske spekulacije nastale prethodnih godina u aru politike borbe -to je opet sramota i nedostatak domaceg, ulinog i kafanskog vaspitanja, ali ne i krivino delo. Veliki protivnik potuje se uvek, a naroito u smrti. Mali politiari to ne razumeju i zato su mali. To dolazimo na pitanje -jo nerasvetljeno, ako se uopte rasvetli-ti dade -potencijalnih inspiratora koji bi moda mogli stajati iza Due, Legije i Zvekija, a na koje jo niti jedan detalj iz istrage nije nedvosmisleno ukazao, mada su neki politiari aludirali, a deo javnosti uveren je da postoje. U razmatranju tih pretpostavki treba se pre svega uvati raznih teorija zavere, najvee umne bolesti u Srba u poslednje dve decenije. Ima egzaktnih, da ne kaemo makroekonomskih, injenica koje bacaju neko svetlo na celu priu: pre svega, re je o ukupnom uinku Dindieve vlade pri dovodenju u red trinog i finansijskog haosa nasledenog od Miloevievog reima bezdravlja. Veoma okvirno gleda-no, ekonomska, finansijska i fiskalna (poreska) politika Vlade DOS je od januara 2001. do januara 2004. uspela da preokrene odnos ilegalnih, crnih i sivih, s jedne i ,,belih" (legalnih) fmansijskih tokova; razmere o kojima je re tokom perioda bezdravlja kreu se zavisno od izvora od 70:30 do 80:20 ili vie procenata (u korist crnog opticaja novca); dakle, neko je ostao kratak za to razliku; tanije mnogi su ostali us-kraeni za slatke profite od neoporezovanih transakcija. Odneo je davo posle deset slatkih godina svc: i kvote i kontingente; i Braciku Kertesa i Jovicu Staniia; i Branu Crnevica i Milorada Vuelia; i Mirka Marjanovia i Borku Vuic. Bee pusto Slobino, ama projde... Statistika trgovine cigaretama na malo u Srbiji jedan je (ali samo jedan!) od reprezentativnih pokazatelja toga o emu govorimo. Vaan je zato to je politika ekonomija cigareta tipina za prirodu srbijanskog drutva u haosu i bezdravlju devedesetih. Cigarete jesu jedan od pokazatelja; ostali su pokazatelji strateke robe od ivotnog znaaja, te-na goriva prevashodno, na koje je Kartel stavio svoje kopito; za verc pod sankcijama i pratee dranje koe stanovnitvu te su robe mnogo vanije od cigareta. Politika ekonomija cigareta slina je politikoj ekonomiji heroina: u oba sluaja bezduno su eksploatisani krajevi tehnolokog lanca -pro- zvodai sirovine (opijum, duvan) i krajnji potroai (narkomani i puai); svi ostali se debelo ugraditju, jer je usputni profit astronomski. Zadrimo se na cigaretama: boks (,,teka") prosenih cigareta (,,Lucky Strike", na primer) kota jedan dolar na vratima fabrike, spakovana u kutije (,,kartone"). Kada stigne u trafiku, sa legalnim akciznim markicama, taj boks kota oko

deset dolara -u legalnoj prodaji, dakle, poto su se ugradili veletrgovci, trgovci na malo i drava, iji je lavlji deo profita naplaen kroz poreze i akcize. Uzmimo sada ilegalni, crni promet cigaretama: kada se drava izbaci iz kombinacije, taj isti boks prodaje se na crno za est do osam dolara (zavisno od ponude na tritu) i svi se obogate -osim proizvodaa duvana; ak i puai miste da su dobro proii; i jesu, bolje nego na trafici, mada drava tako gubi u budetskim prihodima, pa se posle svi ude kolike su plate inovnika, kakva su nam kolstvo i zdravstvo i zato je policija podmitljiva... Kada drava, kao za vreme Miloevia, prepusti svom Kartelu, kao podugovarau, verc cigareta i obezbedi mu monopol preko Saveznc uprave carina (Bracika Kertes), policije (Bada Stojiic) i Dravne bezbednosti (Jovica Stanii), onda dobijamo sledecu situaciju, iz jednog veoma kompetentnog istraivanja: Godinja potronja cigareta u Srbiji skoro je ista od 1990. do 2004. (krece se izmedu i 22,4 milijarde 1990. i 19,2 milijarde cigareta 2000; to treba odmah oduzeti Kosovo). Legalna, oporezovana, prodaja cigareta, medutim, varira na veoma zanimljiv nain: izmedu 22,7 milijardi cigareta u 1990. i 3,3 milijarde 1996, pa do 13 milijardi 2004. Zaboravimo 1990. i krenimo od 1992, jer su sankcije uvedene tada: popue-no je 21,6 milijardi cigareta, a legalno prodato 13,3 milijarde. Za 1993. nema podataka o legalnoj maloprodaji cigareta (nikakvo udo...), ali je popueno 19,3 milijarde. Broj legalno prodatih cigareta naglo pada iz godine u godinu: dno je 1996. -3,3 milijarde, a popueno je 20,6 milijardi. Od 1997. broj popuenih cigareta stagnira, dok broj legalno pro-datih polako raste do 2001; od tada raste naglo: 7,5 pa 12, pa 13 milijardi 2004. Od 2002. raste i prosena cena po pakli: do tada se kre-tala od 0,2 eura (1993, naravno) pa do 0,35 (1996.); cena iz 1990, da se podsetimo, bila je pola eura (1 DEM); 2004. cena je 0,44 eura. Radovan ,,Bada" Stojii, v.d. ministra unutranjih poslova Republike Srbije i naelnik Javne bezbednosti ubijen je aprila 1997: nepoznati poinilac usred pune kafane ,,Mamma mia", par stotina metara od zgrade MUP. Na vie puta ponovljeno pitanje ko ga je ubio, tokom zajednike sednice dva anketna odbora Savezne skuptine, poetkom 2001, policijski general Branko ,,Buca" Duri, u vreme Badinog ubi-stva naelnik GSUP Beograd, iznerviran odgovara: ,,Evo, ubile su ga cigarete!". Pa kae: ,,Svaki krupan verc se vrlo jednostavno ostvaruje... Cigarete su biznis koji je donosio, pretpostavljam da i sada dono-si, ogromne prihode... Jedan lepcr cigareta se na beogradskom tritu raspara za jedan dan. To nije nikakav problem, a zarade su, recimo, 300 ili 400 hiljada maraka, recimo na 'Marlboro'...". Buca Djuri, naravno, podrazumeva crnu trgovinu. Potronja i legalna prodaja cigareta u Srbiji 1990-2004. (hvor: Stratedik marketing) Da rezimiramo owe raunice: 2004. paklo cigareta u Srbiji ima re-alnu oporezovanu cenu; crae trgovine jedva i da ima; potronja je i dalje u okvirima one iz prethodnih godina, ali treba pretpostaviti da je deo te potronje fiktivan, dakle da je u tranzitu i da ide dalje u verc; poto se potronja i prodaja na Kosovu ne iskazuju, moemo pretpostaviti da crne maloprodaje cigareta u Srbiji skoro i da nema, to jest da je u razumno prihvatljivim razmerama.

Upitajmo se sada: koliki su gubici Kartela iz owe legalizacije? Re je samo o trgovini cigaretama; a gde su tena goriva i druge vitalne strateke robe koje su takode vraene u legalni promet i uredno oporezovane? Nekoga je Djindjiceva Vlada svojom ekonomskom, finansijskom i poreskom politikom ojadila za velike pare. To ne znai da su te oteene stranke nuno ohrabrile, podstakle, organizovale, naruile, platile ili nadahnule ubice Zorana Djindjica; nije iskljueno da su se neke oteene stranke obradovale tom zloinu, ali za to ne znamo. Pametnim Ijudima bilo je odmah posle petooktobarskog prevrata jasno da je crnim poslovima doao kraj i da se valja prilagoditi normalnoj dravi; neki znaajni veletrgovci cigaretama to su uinili odmah. Cigarete su, uostalom, bile tek manji deo ukupnih crnih profita Kartela ostvarenih u bezdravlju. U trgovinu tenim gorivima red je bio uveden mnogo bre. Ni dve godine po ubistvu Zorana Djindjica ne vidi se da je iko finansijski profitirao od njegove smrti. Proces povratka Srbije u normal-no stanje i njeno pretvaranje u finansijski i poreski uredenu dravu izgleda kao da je ireverzibilan i da povratka na staro nema. A ta je ubistvo Zorana Djindjica donelo onima ije su politike dog-me, predrasude i ideologija bile iskoriene kao izgovor za taj zloin? Da li je ,,pretnja Hagom" manja? Da li je ,,srpska sabornost" blia? Je li se pribliilo vreme ,,da se Srbi sloe"? Ostvaruju li se Legijini i Zvezdanovi snovi? Jesu li politiki protivnici i ,,crveni orkestar" uspeli mrtvog Dindia olajavanjem da smanje na svoju meru? Jesu li ,,zatvori u Srbiji tesni"? Okopava li Nataa Mii zatvorske njive? Da nije Dejan Mihajlov moda otkrio ,,ko je stvarno ubio Djindjica"? Da li je Srbiji bolje nego pre 12. marta 2003?