Daan van Baalen, 1999 GEŠTALT DIJAGNOZA

1. Uvod Osnovni motiv za pisanje ovog članka jeste što kao supervizor, trener i učitelj geštalt terapije nailazim na teškoće u radu sa studentima. Izgleda da moji studenti imaju problem sa procenom ozbiljnosti i težine psihopatologije nekih svojih klijenata. Ono što mene zanima jesu osnovne stvari koje se odnose na dužinu i intenzitet terapije i na procenu dubine poremećaja klijenata. Naročito neiskusni terapeuti smatraju da im je teško da donesu odluke, što može imati dugoročne posledice. („Mogu li da se nosim sa ovim, da li imam dovoljno podrške?“) Nepostojanje specifičnog dijagnostičkog sistema u geštalt terapiji nije teško razumeti ako se uzme u obzir istorijski kontekst. Od osnivanja geštalt terapije, uticaji Perlsa („Prestani da razmišljaš, vrati se svojim čulima“; samo pričanje o stvarima je glupost ili čak „obično sranje“) i antiintelektualnih, antipsihijatrijskih i demokratskih ideologija Ronalda Lejnga (Ronald D. Laing) i Dejvida Kupera (David Cooper) nisu bili plodno tlo za stvaranje specifičnog geštalt dijagnostičkog sistema. Psihopatologija kao nauka, koja dijagnostikuje pojedince smeštajući ih u kategorije, nije kompatibilna sa procesnim pristupom geštalt terapije. Međutim, praksa pokazuje jednu složeniju sliku. Kada geštalt terapeuti u edukaciji rade kao deo multidisciplinarnog tima, nedostatak njihove dijagnostičke kompetencije je izrazit. Usled nepostojanja geštalt dijagnostičkog sistema, oni počinju da koriste „druge“ teorije, koje obično ne poznaju dobro.Posledice toga su nesigurnost, nerazumevanje i nepotrebna polarizacija koja nastaje između praktičara iz različitih oblasti. Stoga bih želeo da razvijem takav geštalt dijagnostički sistem koji neće etiketirati klijente, koji će moji studenti moći koristiti i koji će, nadam se, olakšati komunikaciju između različitih disciplina. 2. Klasifikacioni sistemi Dva klasifikaciona sistema koja se uglavnom koriste u psihijatriji jesu Dijagnostičkostatistički priručnik-4 (DSM-4), koji je sastavila Američka psihijatrijska asocijacija (APA) i Internacionalna klasifikacija bolesti-10 (ICD -10), koju je razvila Svetska zdravstvena organizacija. Želeo bih da predstavim geštalt dijagnostilki sistem koji je kompatibilan sa DSM-4 i ICD-10, a istovremeno konzistentan sa osnovnom teorijom geštalt terapije.

DSM-4 i ICD-10 su zasnovani na medicinskom modelu, koji implicira patologiju ili nosologiju, pri čemu se sistem koristi kako bi se proučavali patološki fenomeni. Naime: a. Deskriptivna dijagnoza – opis bolesti b. Etiološka i patogena dijagnoza – određivanje mogućeg uzroka c. Prognoza – predviđanje toka bolesti d. Terapija – mogući tretman e . Prevencija – sprečavanje bolesti Oba klasifikaciona sistema su deskriptivne dijagnoze ili se bave sindromima. Sindrom podrazumeva grupu simptoma koji se istovremeno pojavljuju. Simptom predstavlja najmanju jedinicu proučavanja koja se može opisati u medicinskoj nauci i bukvalno se smatra znakom bolesti koja je u pacijentu. Dakle, ovo znači da kada je nešto simptom to upućuje na bolest, koja se može razrešiti, tako da se zdravlje, koje podrazumeva nedostatak simptoma, može povratiti. Ono što ovi klasifikacioni sistemi žele da dijagnostikuju = „da znaju precizno“, a zatim da klasifikuju, jeste, prema tome, veza simptoma koji se nalaze u pacijentu. Ono što geštalt terapeut želi da dijagnostikuje = „da zna precizno“, a zatim da klasifikuje, jesu prekidi procesa u polju, čiji je deo sam terapeut. Znati precizno ne bi trebalo da predstavlja problem za geštalt terapeuta. (Pojam dijagnoza potiče od grčke reči dignoosis ili dia-gignookoo, što znači - znati precizno.) 3. Problemi geštalt terapeuta Teškoće koje geštalt terapeut ima sa DSM-4 i ICD-10 kao dijagnostičkim sistemima, potiču od očiglednih razlika koje postoje u nekim osnovnim pretpostavkama geštalt terapije i ova dva klasifikaciona sistema. Dva osnovna principa klasifikacije koja se zastupaju u DSM-4 i ICD-10 su (Vandereyeken, Hoogduin & Emmelkamp, 1994): a. Raspored fizičkih poremećaja trebalo bi da bude ne-teorijski i da nema veze sa nekim određenim etiološkim (uzročnim ) objašnjenjem. b. Klasifikacija treba da bude zasnovana na jasnim nedvosmislenim kriterijumima, koji bi bili uporedivi u dijagnostičkoj praksi i prikladni za istraživanje. U skladu sa ovim, dijagnostički sistemi pretenduju da uopšte ne zastupaju neku filozofiju, tako da bi svi terapeuti trebalo da mogu da ih koriste. Po mom mišljenju, ovi principi su zbunjujući zato što tvrde da su nedvosmisleni i neteorijski (što je samo po sebi teorija), što implicira pozitivističku teoriju subjekat/objekat. Prirodno je da ovo stvara zabunu s obzirom da se geštalt terapeuti eksplicitno oslanjaju na egzistencijalno-fenomenološku filozofiju polja i teoriju subjekat/subjekat, gde je terapeut koji uspostavlja dijagnozu deo polja i u polju, dok je objekat istraživanja fenomenologija odnosa između klijenta i terapeuta. U DSM-4 se kaže da „dijagnoza“ znači znati

Oni čak mogu da gledaju na ove klijente kao na neku vrstu misije. a takođe i vrlo specifične mogućnosti geštalt terapije. Na primer. eksperimentalna nauka. Geštalt žurnal ’95 i Gary Yontef. Niko od njih nije konzistentan u smislu razmene ideja u okviru polja.Geštalt terapeuti očekuju nemoguće od sebe i od svog metoda. te su stoga nekompatibilni sa geštalt teorijom. što znači. Ne tiču nas se toliko pojedinci kao . 4.precizno. Sve dok geštalt terapeuti ne budu hteli da gledaju u psihopatologiju. tada će shvatiti da je psihopatologija. . Smatram da je neophodno kompleksno razumevanje naše teorije kako bi se formulisala specifična i ispravna geštalt psihopatologija. Oni koji su pokušali da dijagnostikuju na način koji je kompatibilan sa geštalt teorijom bili su Isador From. Ovo opet nije problem za geštalt terapeuta. i dok terapeuti drugih orijentacija ne postanu svesni nesavršenosti svojih teorijskih principa. . Polje. Želeo bih stoga da istaknem neke poente teorije polja. nepogodni za psihoterapiju. čije je radove objavio Miler (Muller) u Geštalt žurnalu. to su psihofarmakologija. . svi se svode na opise izolovanih kljienata u terminima simptoma. problem nastaje sa pitanjem „Šta to znači „znati precizno“? Osim toga. onda ćemo mi geštalt terapeuti sigurno formulisati jedan sistem psihopatologije i dijagnostike. Bez obzira koliko interesantni i značajni bili ovi članci. konfuzija će i dalje postojati. U geštalt terapiji mi pokušavamo da vidimo „kroz“ polja ili dinamike. Ovo ne predstavlja problem za geštalt terapeuta. Kada geštalt terapeuti počnu da uvažavaju priručnike. Ali „šta“ se to klasifikuje? Posledice konfuznih interpretacija ova dva principa i onoga šta treba da se klasifikuje su sledeće: . empirijsko učenje (posmatranje i doživljavanje). isti priručnik kaže da nauka pretpostavlja sistematično uređenje ili klasifikaciju iskustava i znanja. Ovo može da zvuči kao muzika za uši geštalt terapeuta! Implicitno ovo znači teoriju subjekat/subjekat Kada uvidimo da je psihopatologija iskustvena nauka. Elinor Grinberg (Greenberg). kreativno prilagođavanje i granica kontakta Pojam dijagnoza bukvalno znači „znati precizno“ ili videti kroz.Geštalt terapeuti ne dijagnostikuju i rade sa svim i svačim bez diskriminacije. psihijatrijski prijem i mreža društvene podrške.Geštalt terapeuti žele da se na ispravan način odnose prema onim klijentima koji su dijagnostikovani kao beznadežni i prema tome. kako je gore pomenuto. -Geštalt terapeuti izoluju sebe od drugih profesionalaca koji razmišljaju u terminima priručnika i koji bi mogli biti od koristi i pružiti podršku u radu sa teškim klijentima. Geštalt žurnal ’88. koji će se uklapati u našu teoriju i omogućiti nam da komuniciramo sa terapeutima drugih orijentacija. proleća ’96. Svako od njih opisuje klijente u okviru teorije objekat/subjekat. dijagnostičke procedure i priručnike. Međutim.Geštalt terapeuti i terapeuti drugih orijentacija imaju problema u komunikaciji. Oni ignorišu nemogućnosti. fenomenologije i teorije subjekat/subjekat. koje su značajne za geštalt terapiju i da time podržim dijagnostičku praksu geštalt terapije.

U fizici je postavljena hipoteza kojom se opisuje ovaj fenomen. Suština jedne funkcije postaje vidljiva jedino prisustvom druge. U geštalt terapiji. obrazac ili pravac Slika 1 Magnet i gvozdena strugotina na udaljenosti – bez uređenosti Neorganizovana strugotina . Zanima nas šta se dešava u dinamičnom polju.izolovana bića. 274). da bi psihodinamičko polje postalo vidljivo potrebne su dve (=di) psihičke funkcije koje su u interakciji jedna s drugom. U okviru psihodinamičkog polja ovo može biti uvid ili iskustvo i/ili ponašanje. a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. U geštalt terapiji ova akcija jeste „self“ u akciji ili „samo-organizujući princip“. pojavljuje se obrazac ili pravac (obrazac=pravac). Hefferline & Goodman. Kako bih opisao teoriju polja i napravio uvod u geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu. tzv. teorija magnetnog polja sa magnetnom silom polja. Da bi magnetno polje postalo vidljivo. formulišemo teoriju psihodinamičkog polja. ono što mi treba jesu magnet i strugotina. dinamika b.1. Psihodinamičko polje postaje uređeno i kompletno. magneta i b. Polje postaje vidljivo samo onda kada se magnet i gvožđe nalaze na određenoj međusobnoj udaljenosti. 1951. Kada se odrede psihodinamika i optimum. već od njihove dinamičke interakcije. gvozdene strugotine rasute po parčetu papira. optimum c. Namerno sam izostavio član ispred reči „self“ i stavio je pod navodnike kako bih naglasio da je „self“ akcija u polju. želeo bih da upotrebim dve metafore: magnetno polje i pozornicu. Da li će polje postati vidljivo ne zavisi samo od magneta niti samo od gvozdene strugotine. 4. objasniću modele kreativnog prilagođavanja. Jedna postoji samo kao funkcija druge i obrnuto. granicu kontakta i začetak geštalt teorije ličnosti. str. Perls tvrdi: „Spontana svest o dominantnoj potrebi i organizacija njenih funkcija kontakta jeste psihološka forma „organizmičke samo-regulacije““ (Perls. Polje karakteriše: a. koliko ti pojednici u svom okruženju. u kojoj je „self“ ili „samo-orgnizujući princip“ sila polja. Slično tome. Magnetno polje Magnetno polje može da postane vidiljivo pomoću: a. Uz pomoć ovih metafora. koju ću nazivati optimum. između onoga ko se dijagnostikuje i onoga ko uspostavlja dijagnozu.

Obrazac ili pravac koji polje preuzima sam je po sebi karakteristika polja i on se odnosi na ono što se dešava bilo u klijentu i/ili između klijenta i terapeuta. Iza bine i sa strane. terapeut. levim i desnim krilom. nalaze se glumci i sve ono što treba da se pojavi. Kada ja kao geštalt terapeut pravim dijagnozu. krećem u polju. Kako se ja. tzv. Dijagnostikovati klijenta i pretpostaviti da je moguće dijagnostikovati njegovo unutrašnje polje. gvozdena strugotina formira obrazac. perspektiva objekat/subjekat.u klijentovom selfu .Pronađen je optimum.2 Pozornica Teorija polja koja pravi razliku između pozadine i figure mogla bi biti predstavljena slikom pozornice. krila ili pozadina Svetlo reflektora ili figura Formacija figura/pozadina je završena i nestaje . 4. a njegov drugi deo čini osoba koja se dijagnostikuje.između klijenta i terapeuta . bez mešanja u to polje. a takođe i kako se klijent kreće. u krilima. ja sam deo polja samim tim što donosim dijagnozu. Naš izbor koliko ćemo biti udaljeni jedan od drugog (optimizacija) odlučuje da li se formira obrazac. odlučuje koja smo „vrsta magneta i gvoža“ ili kako se polje uređuje prema samo-organizujućem principu. što pokazuje pravac Organizovana strugotina Kao geštalt terapeut ja sam učesnik u psihodinamičkom polju i imam mogućnost da biram između mnogih psihodinamika: .klijent i terapeut uključeni u širi kontekst. prostorom iza bine (backstage) i svetlima reflektora na koja gledaoci usmeravaju svoju pažnju. predstavlja fikciju. Slika 2 Figura koja se izdvaja iz pozadine i postaje jasna Prostor iza kulisa. Zamislite jedno pozorište sa pozornicom ili platformom.

je sve ostalo što ne zaokuplja pažnju. tj. izgleda da postoje i bez figure Hamleta. c. u svojoj knjizi Seks. duh Hamletovog oca i drugi likovi smenjuju se pod svetlima pozornice i ističu se kao figure. U jednom od klasičnih eksperimenata Volfganga Kelera (Wolfgang Koehler.Prostor iza bine i krila čine pozadinu u odnosu na koju se aktivnost pod reflektorima.1959). 5. može se videti „tanak“ krst. Slika 3 U krugu. U obe situacije. Takođe se može videti i „debeo“ krst. u zavisnosti od toga kako se priča odvija. predstave). a ujedno i deo priče i dobija značenje samo kao deo veće celine. te stoga Wilber govori o pojmu deo/celina ili holon-u. Hamlet. koja je istovremeno deo nečega. a da se pozadina gubi. prostor iza bine i krila. Takođe se svaki holon može . Nema figure niti pozadine. koji je isprva bio pozadina. dinamička veza između figure i pozadine na žalost i dalje ostaje najasna. 1996. Svaka celina je uvek deo šire. proces (glumci dolaze iz pozadine. a pozadina. nastupaju pod svetlima pozornice i vraćaju se iza bine. Sada je pozadina ono što je prvo bilo figura. Ofelija. Setimo se Šekspirovog Hamleta. Organizacija polja u figuru i pozadinu stalno se menja. b. figura. je ono ka čemu je usmerena pažnja. Holizam i psihodinamičko polje Holizam je teorija koja zastupa postojanje tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju (Jan Smuts. Svaki holon teži ucelovljenju i upotpunjenju. deo. kako bi se radnja dalje odvijala). u knjizi Geštalt psihologija. na slici 3. dok istovremeno služi kao deo u još većem holonu. razvija i dobija značenje. Figura i pozadina su rezultat toga kako se organizuje dinamičko polje. Korišćenjem metafore pozornice. Holizam i evolucija). pozadina je sve ono što nije figura. beskrajno sve do univerzuma. slika (figura pod reflektorima). a sada je figura. Figura. izgleda da figura dolazi u prvi plan. više obuhvatajuće celine. kao konačnom sveobuhvatajućem holonu. ovaj dinamički odnos između figure i pozadine postaje još vidljiviji. Krila. doprinoseći većoj kompleksnosti. geštalt je: a. dok je ostalo pozadina. ekologija i spiritualnost. osvetljeni deo pozornice. dvorac. Dakle. Ken Wilber (1995) dodaje ideju o “holarhiji“ („holarchy“). dvorac je pozadina. a istovremeno i celina (glumac je celina. koji je figura. Dvorac u kome se odvija predstava daje značenje radnji. Određena figura ima određenu pozadinu. dubini i inkluzivnosti.

već je deo polja koje se sagledava i potom klasifikuje. Geštalt dijagnoza ponovo uspostavlja kreativno prilagođavanje u polju i tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. od predkontakta. Dijagnostičar nije više onaj koji klasifikuje i time ima moć nad drugom osobom koja ima neki simptom ili sindrom. Osoba koja se dijagnostikuje i onaj ko daje tu dijagnozu mogu na isti način biti zajedno u polju. Ako je tako. dubinu i inkluzivnost. Polje koje formiraju osoba koja se dijagnostikuje i dijagnostičar može da se razvije u smisleniju i kompleksniju celinu. zaglavljen sam i želim promenu“. Time su obe strane zadovoljene. onda se mogućnosti polja gube. Integrisana geštalt terapija.Geštalt dijagnoza pruža nadu i istovremeno izaziva dijagnostičara i njegov kapacitet za svesnošću i kreativnim prilagođavanjem. Klijent koji započinje terapiju je. Smatra se da svakog čoveka karakteriše jedinstvo i veza sa sredinom. te tako izgubiti svoju kompleksnost. rast i promena su mogući. po geštalt terapiji. Dijagnostički metod koji se bavi sindromima. kao i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. otuđuje ga od njegove sredine i koči tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. promena se jednostavno dešava“ (Polsters. dijagnostičara. One mogu formirati granice kontakta. postkontakta do ponovnog predkontakta itd. str. On ili ona čini sredinu osobe koja se dijagnostikuje i u skladu sa tim omogućava veće jedinstvo i poredak i svojom svesnošću postaje isto tako subjekat procesa „gledanja kroz“. naročito u toku dijagnostičke procedure. Geštalt dijagnoza je stoga dijagnoza. finalnog kontakta. Kada dijagostikujemo na ovakav način. Kada je dijagnostičar deo polja. objektivizira klijenta. Kada se u toku dijagnostičkog procesa. ali istovremeno i terapijska mogućnost. onda se izbegava problem da se dijagnoza vidi kao etiketa koja se nekom daje ili kao fiksiran. onda on time može lično i direktno da utiče na dijagnozu. Ovo se dešava sa dijagnostičkim metodom koji koristi nosologija (nauka o bolesti). sa održavanjem mogućnosti i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. „U kontaktu (između dijagnostičatra i onoga koji se dijagnostikuje) čovek ne mora da pokušava da se menja. osoba koja se dijagnostikuje smatra objektom koji pokazuje znake bolesti. Psihodinamičko polje je samo po sebi primer ove teorije. u pravcu većih i obuhvatnijih celina. dok je dijagnostičar objektivni spoljni posmatrač. 1973. neko ko zapravo kaže: „Ja sam odvojen od tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. kako je gore pomenuto.razložiti na svoje delove sve do najmanjeg dela. obuhvatajući prvobitno polje.101). niti se razvijam. Ovakvo polje može se organizovati u figuru i pozadinu u beskrajnom lancu destrukcije i konstrukcije (kreativno prilagođavanje. . preko kontaktiranja. biti deo šireg polja i omogućiti interakcije tako da se veće celine mogu razvijati. pošto dijagnoza obuhvata obe osobe. nezavršen geštalt.). kao i osoba koja se dijagnostikuje. Dijagnostičar bira da bude deo polja i time postaje deo klasifikacije.Osoba koja se dijagnostikuje je odvojena od svoje sredine. Ja se više ne menjam.

postkontakt. Koliko je precizna ta svesnot u odnosu i koliko odražava tačku na kojoj „ja“. ciklus kontakta ili iskustveni ciklus.3 Kreativno prilagođavanje U knjizi Geštalt terapija (Perls Hefferline & Goodman). proces formiranja geštalta se ponovo objašnjava u terminima dinamičkog procesa. Podaci o senzornoj i motornoj aktivnosti onog drugoga dolaze preko mojih čula. svesnost je figura u polju svesti učesnika organizujućeg polja.1 Svesnost Svesnost je koncept koji obuhvata percepciju. predkontakt: Polje nije organizovano u pozadinu i figuru. birati ka kojoj će od sukobljenih figura usmeriti svoju svesnost. zapažanje. Onda se pojavljuje senzacija ili potreba. vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti). Slika 4 opisuje dinamički proces konfiguracije figura/pozadina u vremenskoj perspektivi. pri čemu se razlikuju sledeće četiri faze: a.. Ovde dajem kratki pregled. Svesnost se pojačava kada se polje organizuje u predkontaktu. 6. nepostojanja). . Učesnik organizujućeg polja može. kontakt i kreativno prilagođavanje 6. 102). gde postoje senzorna i motorna aktivnost. nedostatak ili previše nečega („id“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju.finalni kontakt . Integrisana geštalt terapija. („Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“. terapeuta. Zatim. izbor i pažnju. kada se polje formira i organizuje. pažnju subjekta usmerava njegova potreba da prati priču. može se podeliti u četiri faze: predkontakt – kontaktiranje . u većoj ili manjoj meri. 6. Motorna i senzorna aktivnost (= „id“ funkcija. U fazi kontaktiranja svesnost dobija svojstvo mogućnosti izbora (= „ego“ funkcija).2 Proces kontakta Svesnost i kontakt koegzistiraju kao fenomeni. Proces kontakta. Kako je Aristotel rekao: „ne postoji ništa u umu. Svesnost. klijent. Svesnost se javlja u toku procesa kreativnog prilagođavanja. Nema svesnosti (moguće je da postoji doživljaj poremećenosti. a da se prvo nije pojavilo u čulima“.6. i kroz ovaj kontakt jasnije se doživljava i jedno i drugo (Polasters. da bi se zatim pojavili u mojoj svesnosti. str. U finalnom kontaktu svesnost je na vrhuncu i smanjuje se kada je kreativno prilagođavanje okončano u postkontaktu. u poglavlju „Kreativno prilagođavanje“. pozorište je prazno.. vidi kasnije) prethodi svesnosti i može voditi ka njoj. 1973. Gvozdena strugotina je rasuta po papiru i još uvek nema prostora iza bine niti glumaca. Ono što je značajno za dijagnozu jeste koliko organizacija zavisi od svesnosti odnosa klijent-terapeut. To je formiranje geštalta kroz vreme. doživljavam „ne-ja“. a onda se podižu zavese. haosa.

koje moraju da dele svetlo jednog reflektora. te takođe ostaje nezavršena. Veći ili manji stepen organizovanosti odgovara većem ili manjem stepenu svesnosti i uzbuđenja. sa jednom od potencijalnih sukobljenih figura i alijenira se od drugih. polje je maksimalno organizovano. Tamo su dvorac.Slika 4 Rastuća svesnost i organizacija polja finalni kontakt kontaktiranje predkontakt vreme postkontakt b. Zbog toga sadašnja relavantna figura ne dobija dovoljno pažnje niti se dovoljno kontaktira.4 Granica kontakta Slika granice kontakta je po mom mišljenju nezadovoljavajuća da bi se njome opisao proces kontakta. Rezultat ovoga je: . d. finalni kontakt: Figura je jasna i „potpuna“. Moguće je da postoji pozornica koja je prepuna nezavršenih figura. c. Figura i pozadina nestaju i ponovo dolazi do neodređenosti i umanjene svesnosti. čak i sada kada bi se mogla pojaviti neka relevantnija figura ili formacija figura/pozadina. Oni ostaju figura. („Ego“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju. subjekat (gledaoc/učesnik) se identifikuje. i javlja se doživljaj zadovoljatva i/ili žaljena usled onoga što je bilo. postkontakt: Figura se raspada. rezultat je „nezavršen geštalt“. subjekat je uključen u priču i pojavljuje se doživljaj spontanosti. kontaktiranje: Polje počinje da se uređuje u pozadinu i još uvek nejasnu figuru.nejasna organizacija polja. umanjeni svesnost i uzbuđenje. To je zbog toga što pojam granice više implicira neku stvar nego . a gde on ne pripada.figure iz prošlosti su fiksirane u sadašnjosti. 6. Ovi „nezavršeni geštalti“ zahtevaju pažnju i završavanje. zajedno sa smanjenom svesnošću i uzbuđenjem. u zavisnosti od svojih potreba.) Svesnost se povećava. da li Hamletov ili Drakulin? Subjekat se identifikuje sa Hamletom. Hamlet nije završen i pojavljuje se u priči koja se sada odvija. Na primer. . vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti. umanjena diferencijacija formacije figura/pozadina. pozornica više nije prazna. svesnost je oštra. Kada proces kreativnog prilagođavanja ili samo-organizujući princip nisu potpuni u smislu gore pomenutog modela.

Granica kontakta dolazi do izražaja ili se kreira našom uzajamnom „senzornom i motornom aktivnošću“. Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“ (Polsters. Odnos. Dijagnostička aktivnost u geštalt psihopatologiji podrazumeva senzornu i motornu aktivnost i svesnost dijagnostičara. specifičan organ svesnosti nove situacije u polju“ (1951. str. sledeće dve definicije kontakta su: a. a zatim se pojavljuju u njegovoj svesti.99). U metafori pozorišta. Perls. U geštalt terapiji kontakt je interakcija sa sredinom. 1951. 1951. 4. Informacije o senzornoj i motornoj aktivnosti osobe koja se dijagnostikuje dobijamo kroz senzornu i motornu aktivnost dijagnostičara. Drugo. str. ne postoji granica kontakta kada je pozornica prazna. definicija kontakta: Kontakt je funkcija koja objedinjuje našu potrebu za jedinstvom i separacijom (Polsters. 1989. Granica kontakta je specifičan organ svesnosti nove situacije u polju (PHG. 116).32) b. naglasio sam da „osoba postoji samo kao funkcija drugog i obrnuto“. ne postoji ni okruženje. Ovo za geštalt dijagnozu znači: 1. koji su predmeti proučavanja. nastaje granica kontakta (kontaktiranje i finalni kontakt). Bez granice kontakta. Gorrel & Van De Rit. str. 3. Ja ću ipak koristiti ovu sliku da bih opisao kontakt. nema ni „ja“. Korišćenjem metafore magnetnog polja. granicu kontakta i/ili polje. koja se ruši kada se zavesa spusti (postkontakt). ako nema okruženja nema ni pojedinca. zato što je ona u opštoj upotrebi. 3. str. ni „ne-ja“. 1973. granica između dve zemlje je fiksirana i stvari se uglavnom događaju u središtu. Slika 5 ne-ja ja granica kontakta Granica kontakta nije ni moja ni tvoja. istražujemo tako što preispitujemo sadržaj naše sopstvene svesnosti. . Prvo. Čula i mišići deluju jedinstveno (PHG. str. str. 2. da tako kažemo.funkciju. c. u glavnom gradu gde ljudi žive. 1973. Stoga takođe mogu reći: „Egzistencija se zasniva na odnosu“ ili: 1. Hefferline & Goodman tvrde: „Definicija organizma je definicija polja organizam/sredina. to je predkontakt. Tačke kontakta su kombinacije senzorne i motorne aktivnosti koje obavljamo „ja“ i „neja“. Kao dijagnostičar ja sam istovremeno i deo i istraživač granice kontakta 2. 259).102). a tačke kontakta konstituišu granicu kontakta (Korb. Na primer. a granica kontakta je. Pojedinac postoji samo u okruženju .259). Kada priča otpočne. ja ne postojim. a ne na granici. Ako nema pojedinca.

potrebe osobe ne mogu da se zadovolje u ovom okruženju. 4. sa ciljem da se zaštiti granica kontakta putem privremene nesenzibilnosti i motoričke paralize. su snažniji. a takođe i reakcije „bori se ili beži“. svesnost. ono što kontroliše delove jeste organizacija ponašanja . kreirane na samoj granici kontakta. id i ličnost. Granica kontakta postaje nepodnošljivo napeta. imamo i kompatibilnu geštalt teoriju ličnosti u kojoj definišemo pojmove self. bivajući deo granice kontakta. što se može koristiti za geštalt dijagnozu (PHG. 260-261) 1. 2. onesvešćivanje. Kurt Goldštajn (Goldstein. motorne i senzorne aktivnosti su opuštene. . kako bi se dostigla uređenost polja.U ovom polju je istraživač. Opasnost preti. oseća i svestan je onoga što je navedeno od 1 do 4. istovremeno i učesnik i posmatrač. Polje se lako organizuje. isključivanje jednog dela ili amnezija. anestezija. str. Tenzija u polju raste. Potrebno je razlikovati dve vrste reakcije u cilju preživljavanja. 3. živa imaginacija. dinamičnije je. Senzorna i motorna aktivnost. u svojoj knjizi Organizam: . „izbezumljeno“ bekstvo. 7. Granica kontakta je oštrija. šok. 261). nastupa doživljaj nepostojanja. snovi. Osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju. „pravljenjem mrtvim“. dijagnostičar. 1951. svesnost je jasnija. Kada dijagnostičar daje dijagnozu. a sve u cilju smanjenja dela tenzije. 2. sve dok opasnost ne prođe. 1951. U obe situacije potrebno je održati osetljivu granicu kontakta radi opstanka i u početku je ovo uvek zdravo. draži iz okruženja su preplavljujuće. Panika. Halucinacije. ego.ponašanje je uvek organizovano i uvek implicira ceo organizam. Slika 6 (klijent) Ti Ja (dijagnostičar) Granica kontakta U knjizi Geštalt terapija koncept granice kontakta omogućava razlikovanje četiri različite organizacije polja. duboko premišljanje. iskustvo „bivanja“ i značenje. putem iscrpljivanja (PHG. Frustracija preti. on doživljava. Naročito su tačke 3 i 4 važne za geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu. opsesivne misli i preterana aktivnost.1939) izneo je ovu teoriju. 1. što se u životinjskom svetu naziva reakcija „bori se ili beži“. str. kontakt granica je pred rušenjem. tako da je potrebno da učesnici u polju budu svesniji i da se više prilagođavaju.u životnim procesima. Geštalt teorija ličnosti Da bi dijagnostika bila u skladu sa geštalt terapijom. ponovo se javlja iskustvo nepostojanja i osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju.

Štern u svojoj knjizi kaže: a. šta mi je potrebno (id funkcija). ili što bi mi nazvali. ko sam ja. fleksibilan i promenljiv. već polja. već i zato što on koristi istraživačke metode koji su odnosni. „Dete je obdareno vidljivim kapacitetima koji se razvijaju. 33). str. 1951.treće. Piaget). 235) Ili. Geštalt žurnal. Svaki .1). Malerove i Pijažea (Freud. „id funkcija“: šta mi je potrebno. Stern. Oni su organizovani i transformišu se u organizujuće subjektivne perspektive o osećaju sebe i drugih. Mahler.drugo. str.1985.prvo. iz njegove knjige Interpersonalan svet deteta (D. moguće je takođe opisati „razvojnu psihologiju polja“. vol. „ego funkcija“: šta ja radim. kako se pokazujem (funkcija ličnosti) i šta radim (ego funkcija) zavisi od tebe i obrnuto (Isadore From. self je spontana svest o dominantnoj potrebi. koja potiče iz etioloških i patogenih dijagnostičkih teorija. u kome je taj pojedinac funkcija polja. datog u prethodnom tekstu. Geštalt razvojna teorija Pored opisa polja. psihodinamičkog polja. Slika 7 Id funkcija Ego funkcija Samo-organizujući princip Funkcija ličnosti 8.Šta organizuje ponašanje? To je „self“. Ograničiću se na početne stavove i pomenuću četiri formativne faze. koji varira u zavisnosti od dominantnih potreba i hitnosti nadražaja iz sredine (PHG. između ostalih. potreba koja se pojavljuje u polju ili potreba koju osećam kad si ti tu . str. 403). „funkcija ličnosti“: šta sam ja kada si ti tu . zato što se dete posmatra u odnosu. str.XIX. Ovo je faza kontaktiranja (PHG. no. Međutim. Šta je „self“? To je sistem kontakta u svakom momentu. Drugim rečima. On se odnosi na to da mi ne možemo da opišemo razvoj izolovanog pojedinca. Stoga ne možemo direktno koristiti nosologiju. 274) „Self“ kao funkcija (samo-organizujući princip ili organizmička samo-regulacija) polja može dalje da se podeli na tri podfunkcije: . na primer: teorija objektnih odnosa Frojda. On opisuje razvoj deteta u terminima odnosa. Pre nego što otpočnem sa tim trebalo bi da imamo na umu da se srećemo sa istim problemom koji se javlja u deskriptivnoj dijagnozi. Ne samo da možemo koristiti njegovu teoriju. možemo koristiti teorije Danijela Šterna. a organizacija funkcija kontakta stvara psihološku formu „organizmičke samo-regulacije“ (PHG. ako znam šta mi je potrebno i ko sam ja kad si ti tu.

. čiji se kvalitet zadržava i biva uključen u širi i obuhvatniji domen koji se kreira u narednoj fazi. sposobnost. Formativna faza otprilike obuhvata prve dve godine života i odgovara Pijažeovoj prvoj senzo-motornoj fazi. koje predstavljaju tačke granice kontakta. Druga faza: od 2.1.konkretno-logička. do 7. poverenje.Polje koje stvaraju majka i dete. Stepen odsustva „majke“ u odnosu na „bebu“ i u kom dobu se ovo događa. može da stvori psihološki poremećaj. .magijska. Svaka formativna faza stvara novi domen odnosa. Granica kontakta između majke i deteta može da se stvori iz uzajamnih senzornih i motornih aktivnosti.1 Prva formativna faza Bilo bi idealno da se polje dete-majka u prvoj fazi organizuje iz predkontakta. Naime: Prva faza: od rođenja do 2. utiču na stepen smanjenja kapaciteta za ko-kreiranje granice kontakta ili na umanjenje kapaciteta da se organizujemo u polju. Ove faze se. ne nestaju. 28). . 1973. sa dužnim osvrtom na različita teorijska polazišta.apstraktno-logička. „Osnovna klinička pitanja odnose se na čitav životni ciklus. . Kada „majka“ nema odgovarajuću senzornu i motornu aktivnost u odnosu sa „bebom“. već iz diferenciranog matriksa odnosa. vode ka finalnom kontaktu i dalje. radoznalost i dr. Majka i dete su zajedno i deo i celina. . Ova teorija nam omogućava da opišemo formativne faze razvoja polja. ne postoji granica kontakta. koje se u geštalt terapiji vidi kao situacija predkontakta koji se nastavlja relativno dugo. Id funkcija počinje sve više da se razvija kao deo „self funkcije“ polja. bar od rođenja nadalje. Možemo dakle zaključiti: . niti organizacija polja koje formiraju „majka“ i „dete“. Ona se podjednako prorađuju u svim domenima odnosa u svakom momentu.„Iskustvo nebivanja“.Klinička pitanja kao što su autonomija. pre-logička. b. . do 12 g. str. g. U skladu sa ovim. Treća faza: od 7. 102). a koje je nastalo usled rana zadobijenih unutar nekog odnosa. Četvrta faza: od 12. – senzo-motorna. onda ne postoji zajednička „tačka“ („granica kontakta je lokus tačaka u kome neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što je „ne-ja““. . organizuje sebe i pruža majci i detetu iskustvo postojanja. 31). i tako se uklapaju u još veću celinu. Polsters. oni nisu faze.novi osećaj sebe dalje definiše formiranje novog domena odnosa.Ljudsko biće ne nastaje iz neizdiferenciranog objedinjenog načina bivanja (okeanska simbioza). 8. pre bi se moglo reći da su oni oblici društvenog iskustva koji ostaju nepromenjeni u toku života“ (str. simbioza. oralnost. u kome senzacije ili potrebe deteta. povezanost.g. nadalje . individuacija. kao i potreba majke da bude uz svoje dete. mogu uporediti sa fazama koje predlaže Pijaže (Piaget).„Samo-organizujući princip“ je aktivan. Dok se ovi domeni odnosa odražavaju u kvalitativnim promenama društvenog iskustva. g. a ne samo na pojedine razvojne faze“ (str.

ne razvije ili da bude nedovoljno razvijena. Dete se rano pomera od onoga što može biti u odnosu. polje: dete .drugi granica kontakta koju formiraju dete i drugi Druga formativna faza se može opisati na sledeći način: kada prvi period protekne dobro – kada „majka vidi dete“ – pojavljuju se dve nove mogućnosti da dete učestvuje u polju. 8. u smislu „ja u odnosu sa ne-ja“. kako bi doživelo postojanje ili granicu kontakta.2 Druga formativna faza Kada se prva formativna faza dovoljno razvije. Geštalt dijagnostičar doživljava ovaj poremećaj kada kasnije sretne te klijente kao odrasle ljude.1. Slika 9 Prva faza polje dete-majka Granica kontakta koju formiraju dete i majka Druga faza a.Slika 8 Majka sa svojim tačkama Dete sa svojim tačkama Situacija nejasne granice kontakta ili predkontakt Da bi preživelo „dete“ se kreće ka poziciji na kojoj „majka“ očekuje da ga vidi. . Ova strategija preživljavanja deteta u polju sa majkom može se kasnije ponoviti u drugim poljima. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na psihotične sindrome. Postoji mogućnost da se sposobnost novorođenčeta za testiranje realnosti. kako bi doživelo da postoji i kako bi moglo preživeti. pojavljuju se nove mogućnosti za organizaciju. Kapacitet za organizaciju polja između dijagnostičara i klijenta je umanjen. Do izvesne mere dijagnostičar doživljava nepostojanje. Dete zamenjuje svoju poziciju za onu majčinu. polje: dete – drugi deo dečjeg selfa granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b.

koju čine drugi uključujući i majku. Granica kontakta i dinamika nalaze se u detetu i iskustvo postojanja se ne gubi odmah čim majka nestane iz vidokruga. Sada se može organizovati takvo polje u kome potrebe majke i možda drugih nisu direktno usmerene na zadovoljenje potrebe deteta. . Na primer: a. Polja dete-majka ili dete-neka druga osoba mogu se organizovati sada kada se dete suočava sa potrebama koje nisu samo njegove. kao i sa drugima. Majka. a da se potrebe ne zadovoljavaju odmah. kao deo „samoorganizujućeg principa“ polja. kao u psihotičnom sindromu. svet postoji radi deteta. Dete može da otupi sebe.3 Treća formativna faza U ovoj fazi dete može preispitati „internu granicu kontakta“ u korist daljeg kreativnog prilagođavanja. Dete se sada može organizovati i učestvovati u polju bez majke. 8. sve dok polje ne stvori previše kontradikcija i ne postane previše konfuzno i/ili nepredvidljivo.1. i polje se može organizovati bez mešanja majke. u odnosu sa stvarnom majkom. Prednost ovoga je manja direktna zavisnost od majke. Dete sebe vidi kao „centar“ polja. Potrebe drugih se ne mogu ili se teško mogu uzeti u obzir. majka/staratelj treba da deluje tako da organizacija polja. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na dugoročne probleme prilagođavanja ili poremećaje ličnosti. Ona je ta koja štiti osetljiv kapacitet granice kontakta.Dete sada uči da pamti „majku“ i kada nije prisutna. da stvori uzbuđenje na granici kontakta koje je podnošljivo. Dečji self može. bude moguća. u kome je dete centar. Ova strategija omogućava detetu da bude u situacijama kada majka nije na raspolaganju. Kada doživljaj nepostojanja nije toliko snažan. Polje koje se sada može organizovati jeste ono između deteta i onog njegovog dela koji nosi sećanje na majku. do izvesne mere. može se menjati. drugim rečima. mogu biti deo kreativnog prilagođavanja i mogu dospeti do finalnog kontakta. Moguće je doći u finalni kontakt. Ono što je mana jeste da se ovi obrazci polja koriste u drugim situacijama kao „fiksni“ geštalti i mogu blokirati dalje kreativno prilagođavanje. Ova faza se može uporediti sa magijskom fazom Pijažea. Kada dečja potreba ne može biti odmah zadovoljena ili kada nadražaji iz sredine postanu preplavljujući. koristeći reakciju „bori se ili beži“ (vidi model granice kontakta). U ovoj fazi sve više se razvija ego funkcija. Sve više se razvija funcija ličnosti kao deo „self funkcije“ polja. Ono prevashodno svoju sredinu doživljava kao izvor zadovoljenja potreba. Dete se sada može organizovati u polju u kome nije samo ono centar sveta. Polje se takođe može organizovati odlaganjem potreba i njihovim prenošenjem na druga mesta. ali osetljiva granica kontakta nije dovoljno zaštićena. tj. a tako i „interna granica kontakta“. kao slika u sećanju. Kada potrebe deteta na mogu biti odmah zadovoljene ili su nadražaji prejaki. da se ničega ne seća i/ili b. onda se funkcija ličnosti nedovoljno razvija. Kod deteta se može formirati više-manje fiksirana slika u sećanju ili fiksirani obrazac. Majka se kod deteta pojavljuje kao sećanje na majku. Potencijalne suprotne potrebe majke i možda drugih. Dete sada može podneti izvesno odlaganje u zadovoljenju svoje potrebe i nije više u potpunosti zavisno od majke. majka ne mora odmah da reaguje. da halucinira i sanja. sredine. mogu se pojaviti u svesti deteta.

sve više i više osoba. polje: dete-promenljive slike sećanja na osobe u njegovom neposrednom okruženju granica kontakta koju formira dete i promenljivo sećanje na konretne osobe b. polje: dete-druga osoba granica kontakta koju formiraju dete i druga osoba. Četvrta faza a.1. Potreba drugog takođe može doprineti formiranju polja. potreba za majkom koja će ga regulisati je manja. polje: dete-drugi deo dečjeg selfa koji nosi u sećanju sliku majke. granica kontakta koju formiraju dete i univerzum. Dok terapeut postaje deo ove nezavršene konfiguracije . Slika 10 Prva faza polje: dete-majka granica kontakta koju formiraju dete i majka Psihotični poremaćaj Druga faza a. bez mešanja majke. granica kontakta koju formiraju dete i promenljiva sećanja na. polje: dete-majka (drugi) granica kontakta koju formiraju dete i majka (drugi) Poremećaji ličnosti Treća faza a. polje: dete-promenljive slike drugih osoba i apstraknijih učesnika u polju. kao i deo organizacija širih i apstraktnijih polja. ali takođe i apstraktniji sadržaji učesnika polja. b. biti deo više preplavljujućih.4 Četvrta formativna faza Za ovu fazu karakteristična je sve manja zavisnost deteta od drugih osoba iz njegovom neposrednog okruženja. ceo svet.8. granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b. Detetu više nije potrebno da bude centar sveta. Dete sada može. Kada je polje nepredvidljivo ili preplavljujuće. polje: dete. Priroda odnosa iz klijentove prošlosti može ponovo da se pojavi kao nezavršena figura u odnosu sa terapeutom. u sećanju deteta. u principu. konfuznih i/ili nepredvidljivih polja.

a ono što je nezvršeno može se završiti. tako da se odlike ranijih faza izgleda vraćaju na duži ili kraći period u organizaciju polja. Kapacitet čoveka da se organizuje u polju vremenom se povećava. Slika 11 kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 formativne faze Ozbiljne traume mogu implicirati smanjenje kapaciteta za organizaciju.figura/pozadina. . on može svojom svesnošću prodreti u odnos i istovremeno zauzeti različitu poziciju od one koju su imali „drugi“ u prošlosti. Slika 12 trauma oporavak kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 1 2 3 4 faze U geštalt terapiji trauma je događaj koji uništava kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja. i koji remeti sadašnju dominantnu i inkluzivnu formativnu fazu. mogu se ponovo pojaviti u formi psihoze i poremaćaja ličnosti. Spomenute faze mogu nam pomoći da vidimo kroz polje i istovremeno nam pokazati kako da se ponašamo tako da se nazavršena figura može završiti. Prethodne formativne faze koje treba da budu deo/celina sadašnje dominantne i inkluzivne faze. U skadu sa tim. sada se polje može drugačije organizovati.

1 Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? Da li je kreirana neka dinamika? Da li u polju dolazi do akcije. Na primer: „Bojim se da će klijent izvršiti samoubistvo ili da će poludeti ili . polje se organizuje. Instrument istraživanja je moje iskustvo. Kao reakcija na anksioznost. ja ne postojim!“ Mogu zatim da postanem svestan straha „da ne postojim“. a takođe mogu opisati i polje unutar čoveka. Ishod ovoga je da istraživanje uvek utiče na ono što se istražuje. i onih koji to nisu. ja mogu da vidim osobu u polju odnosa. Doživljavam strepnju.1. mislim da ne postojim i moje telo reaguje sa uzbuđenjem i/ili anksioznošću. Drugim rečima: Svesnost podrazumeva istovremeno i senzornu i motornu aktivnost. koji su nazvani bolesni u nosologiji. U krajnjem slučaju. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina. govoriću o tome šta se u geštalt terapiji zove bolest.9. pošto je svesnost jedino moguća kada sam svestan nečega. da li se polje organizuje u konfiguraciju figura/pozadina? Da li se predstava odigrava? Da li osećam da postojim? Šta doživljava posmatrač kada se granica kontakta ne formira? Kako to doživljava? U krajnjem slučaju. Granica kontakta se formira. ja nisam svestan. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? 9. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? 5. tako što ću pokušati da napravim razliku između „teških“ klijenata. Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) 6. Geštalt terapija je zainteresovana za dinamiku polja. između ljudi i u odnosu. Geštalt psihopatologija i dijagnoza Pre nego što nastavim sa formulisanjem preciznog dijagnostičkog modela. te je stoga istovremeno i intervencija. Geštalt dijagnoza gleda kroz polje i predmet interesovanja je sledećih sedam tačaka: 1. Neodvojivost senzorne i motorne aktivnosti znači da je svaka dijagnoza istovremeno i intervencija. „Ja nisam. posmatrač počinje da racionalizuje i pokušava da objasni anksioznost. kao i za dinamiku polja unutar pojedinca. Kakva se figura formira? 4. a da su prekidi toga bolest. Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? 2. uvek uzrokuje promenu u polju. 3. a ne pojedinac kao objekat. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? 7. Subjekat našeg istraživanja jeste ono što se dešava između ljudi. koje je „tačka“ na kojoj neko doživljava „ja“ (dijagnostičar) u odnosu na ono što je „ne-ja“ (onaj koji se dijagnostikuje). Geštalt terapija smatra da su promena i rast čoveka u polju normalni.

Dijagnostičar može da doživi osećaj „nebivanja u istom svetu“ u svom telu. Pod psihotičnim poremećajima klasifikovani su i drugi poremećaji (vidi DSM-4). Ovo može zahtevati 24-časovnu negu. pošto su oni svojstveni odnosu ili organizaciji polja u procesu. zaštite i nege. U DSM-4 navedeni su sledeći simptomi: a. polje se organizuje. Mi geštalt terapeuti ovo nazivamo smanjenim kapacitetom za stvaranje granice kontakta ili formaciju figura/pozadina. Geštalt terapeut može da pruži psihosocijalnu podršku. Ovo iskustvo „predkontakta“ dešava se u svakom novom odnosu. „Mesto“ na kome terapeut doživljava sebe u odnosu na klijenta nije odgovarajuće. tada se rast i razvoj podrazumevaju. onda i klijent to može doživeti. javlja se iskustvo granice kontakta ili formacije figura/pozadina. „negativni simptomi“. pokazuje meru „kapaciteta za stvaranje granice kontakta ili formacije figura/pozadina“ u ovom odnosu. Koliko ovo traje i da li dolazi do organizacije u odnosu. Klijent zapaža nešto što terapeut ne vidi ili obrnuto i tu nema konformizma. Kada se geštalt terapeut oseća „bezbedno“ sa ili bez saradnje sa medicinskim i drugim disciplinama.1. Mi vidimo jedan drugog. dezorganizovan govor d.da ne može da bude sam“ itd. deluzije b. alogia ili avolicija. Prema DSM-4 lečenje je prevashodno medicinsko i psihosocijalno. Kada terapeut doživljava granicu kontakta ili organizaciju polja.2 Granica kontakta se formira. ili kako bi mogli reći. Manje ili više normalna konfiguracija figura/pozadina razvija toliku tenziju da . koje može obuhvatiti saradnju sa drugim disciplinama. halucinacije c. Ono što je interesantno u geštalt terapiji jeste da kada terapeut doživi granicu kontakta ili organizaciju polja. u značajnoj meri dezorganizovano ili katatonično ponašanje e. afektivna tupost. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina Postoji granica kontakta ili organizacija polja koja se delimično ruši usled relativno slabe dinamike. Za nijednog od nas ne postoji neka korisna figura koja bi se formirala. Kada je proces formiranja geštalta ponovo moguć. 9. Ili posmatrač može da razmišlja: „Nisam još dovoljno pročitao o ovome“ itd. čiji jedan deo čini sam terapeut. Geštalt terapeut traga za iskustvom granice kontakta ili organizacije polja. jer granica kontakta ili organizacija polja predstavlja fenomen odnosa. to jeste terapija za klijenta. tj. pružanje podrške. Terapija služi da bi se kreirale okolnosti u kojima se terapeut oseća bezbedno. Naše stanovište međutim ostaje otvoreno za poređenje. ali nismo u „istom svetu“. Čini se da je geštalt terapija dobar dodatak u tretmanu ovih ozbiljnih i teških poremećaja. kao i u svom mišljenju. da ponudi kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja i da na sebe preuzme ulogu samoorganizujućeg principa. zajednička figura ne postoji. Kad je ovaj kapacitet umanjen DSM-4 i ICD-10 koriste termine šizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja. u osećanjima. tj.

ali konzistencija sa kojom se dešavaju. ja postajem svestan istog straha kao i klijent.kontrola impulsa.kognicija (tj. zato što je granica kontakta minimalno očuvana. jeste. . „kontaktiranje“ drugih figura u polju postaje moguće. a neprekidno ponavljana karakteristična figura/pozadina služi za „preživljavanje“. da podeli sa klijentom svoj stav. intenzitet. kada se oseti dovoljno sigurno. Klijent i terapeut sve vreme stvaraju istu konfiguraciju figura/pozadina. Moguće je da klijent ostane duže u „predkontaktu“. . tako da se mogu pojaviti i druge konfiguracije figura/pozadina. način percepcije i interpretacije sebe. Strah je manje intenzivan u poređenju sa strahom koji se doživljava u 9. 5.afekat (tj. a da u međuvremenu terapeut ne nestane. drugih ljudi i događaja). značajnog distresa ili poremećaja u socijalnim. Prva nepodržana figura postaje „otcepljena“. Trajan obrazac je nefleksibilan i prisutan u širokom rasponu ličnih i socijalnih situacija 3. Ponavljane konfiguracije figura/pozadina često same po sebi nisu abnormalne. kako bi preživeli. on kreira takve strukture i/ili postavke koje čine da uzbuđenje ili strah budu podnošljivi. . . pouzdanost i primerenost emotivnih odgovora). polje se organizuje u neprekidno ponavljanu karakterističnu konfiguraciju figura/pozadina.granica kontakta ili organizacija polja doživljavaju kolaps. Kada terapeut oseti previše uzbuđenja ili strah. osim one stereotipne. da bi imali neophodan doživljaj postojanja. Ovo znači da kaže klijentu kako na njega deluje repeticija konfiguracije figura/pozadina. Terapeut dalje može. te stoga klijent može doživeti da postoji. lekova) ili opšteg zdravstvenog stanja (npr. Ovo je zatim terapija za klijenta jer kad se terapeut oseća sigurno. 2. ima osećaj da nije odbijen i da može dalje proširivati svesnost o ovom obrazcu. u kliničkom smislu. onda u adolescenciju. Ovaj obrazac se izražava u dve (ili više) navedene oblasti: . Terapeut oseća strah i kao da je uhvaćen u zamku sa tom neprekidno ponavaljanom figurom/pozadinom. Dijagnoza poremećaja ličnosti često se određuje kada klijent ne odgovara na terapiju. Kao terapeut. povreda glave). Repeticija često uzrokuje simptome i patnju u poljima čiji deo čini klijent. Kod poremećaja ličnosti klijent i terapeut ostaju u istom svetu. Nakon toga. Dijagnostikovanje u okviru geštalt terapije istovremeno znači i terapijsku intervenciju. profesionalnim i drugim važnim oblastima funkcionisanja. čime klijent doživljava da postoji. Trajan obrazac vodi do.interpersonalno funkcionisanje.1. Ovaj obrazac je stabilan i dugotrajan i njegov početak seže ako ne u rano detinjstvo. Trajan obrazac ne nastaje usled direktnih fizioloških efekata neke substance (npr. DSM-4 ovo naziva trajnim poremećajem ili poremećajem ličnosti. Kako bi se održalai granica kontakta ili organizacija polja i doživljaj egzistencije.1. Trajan obrazac unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji se u kulturi dotične osobe jasno razlikuje od očekivanog. zloupotreba droge.raspon. On racionalizuje svoj strah i zarobljen je u stavu „ovo je težak klijent“. DSM-4 opisuje ove poremećaje na sledeći način: 1. 4. Priručnik DSM-4 govori o relativno konzistentnom obrascu ponašanja i iskustva. polje je bezbedno.

čuvati u sebi i izbliza pogledati Sresti se Fokusirati se Svesnost dijagnostičara je vođena ovakvim polarnim mišljenjem.1. osećam se sa ovim klijentom kao iznerviran otac sa razmaženim detetom.2. 9.ili kao u 9.polje se zaglavljuje u finalnom kontaktu i identifikuje se sa tenzijom finalnog kontakta . a da nije došlo do integracije.5 Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) Prekinut razvoj ogleda se u stalnoj repeticiji iste figure. ne žali.polje se ne može razviti kroz identifikaciju sa figurom. finalnom kontaktu ili postkontaktu? Na primer: .1. polje se u početku organizuje. ne povlači se i čini se da se olako prešlo preko rada. čak i kada se sredina menja. ali se raspada. Ovde bi intervencija mogla biti da dijagnostičar postane otac koji mazi svoje dete. Gestalt reconsidered. Na primer.kao u 9. polje se ne organizuje. a radilo bi se na „držanju unutra. i ponovo je predkontakt .polje se ne razvija u postkontakt i ne razlaže ono što je bilo dobro i poznato. kao što je učinio Gordon Viler (Wheeler. Intervencija koja se ovde predlaže je: svesnost o tome kako i u kojoj fazi ciklusa kontakta se zaustavlja proces organizacije polja ili konfiguracije figura/pozadina. kao dijagnostičar. figura se može opisati na bilo koji smislen dijagnostički način. ja. sve dok se opis vrši u terminima odnosa. 1991).3 Kakva se figura formira? Priroda postojeće figure može da se opiše mehanizmima kontakta.1.4 Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Da li postoji prekid u formiranju i ako postoji u kojoj se fazi to dešava? Da li u predkontaktu. On vidi kontakt mehanizme kao polarnosti: Otpor.1.1. čuvanju u sebi i gledanju izbliza“. stapanje Dopustiti da se pojavi ukus. kontaktiranju. umesto da se nervira. onda bi intervencija ili serija intervencija mogle biti polarnost te projekcije. žvakati Držati unutra. Na primer. postoji samo predkontakt .9. i ostaje se u fazi kontaktiranja . Figura i dalje nastavlja delimično da postoji u narednim organizacijama polja. . 9. kada je figura projekcija. Alternativno.1. diferencijacija Introjekcija Projekcija Retrofleksija Defleksija Konfluencija.

onda se promena i razvoj podrazumevaju. dijagnoze. Ego funkcija: kada učesnici u polju znaju koje su njihove potrebe. telo 3. ali nije otac. . Svesnost se ogleda u tri različite oblasti. Figura koja se pojavljuje ne uklapa se u polje. „Stvaranje snažnog geštalta. pošto je dijagnostičar/terapeut uvek deo terapijskog polja. str. 9. 232). Funkcija ličnosti: ko sam ja u ovom polju sa tobom. miris. dodir. dijagnostičar/terapeut proširuje svoju svesnost polja i samim tim mogućnosti kreativnog prilagođavanja. Želeo bih da završim sa probnom Formulom geštalt dijagnoze. a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. naročito za manje iskusne terapeute. Id funkcija: potrebe i želje koje se pojavljuju u polju 2. kada te uključene discipline poznaju svoju sopstvenu teoriju i ukoliko su voljne da sa svojih pozicija diskutuju sa praktičarima drugih orijentacija. ukus i sluh 2. Na primer: dijagnostičar se vidi kao otac. pri čemu on može imati neke njegove karakteristike. Geštalt dijagnoza je istovremeno i terapija. Ako postoji svesnost o tome kako se polje blokira.Primer ovog prekida je ono što se u psihoanalitičkoj teoriji naziva transfer. Moguće je formulisati odgovarajuću gestalt psihopatologiju u odnosu na postojeće sisteme. spolja: sredina. 3. Zaključak Nadam se da sam pokazao da je u psihoterapiji moguća saradnja između različitih disciplina. jer figura nije samo znak kreativne integracije iskustva. Ova funkcija može da se podeli na tri podfunkcije: 1. Nadam se da ovaj sistem obezbeđuje geštalt terapeutima mapu u radu sa klijentima i da istovremeno može da posluži kao sredstvo komunikacije u saradnji sa drugim disciplinama. koji mogu biti važni u početnoj fazi i nastavku terapije. 10. gledanje.1. želje i ko su oni u ovom polju. unutra: propriocepcija. koja može poslužiti kao smernica u procesu dijagnostikovanja. onda oni mogu birati.6 Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? Ono što je potrebno za istraživanje prekinutog razvoja polja jeste svesnost. intrapsihičko: um i osećanja 9. naime: 1.1. je samo po sebi lek. 1951.7 Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Koje pojedine funkcije su na raspolaganju? Samo-organizujući princip je funkcija polja. već je sama po sebi upravo to“ (PHG. Izborom da se bude deo polja.

Da li se granica kontakta formira ili da li se polje organizuje? Da li situacija „predkontakta“ vodi u „kontaktiranje“? ------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 polje se ne organizuje. stereotipnu formaciju figura/pozadina. ali se ipak lako gubi sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu. Granica kontakta se formira.----------------------. (trajni poremećaji prilagođavanja) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 organizacija polja ili granica kontakta lako se gubi organizacija polja ili granica kontakta opstaju 3. granica kontakta moguća 2. Formula geštalt dijagnoze 1.11. „predkontakt vodi u kontaktiranje“. polje se organizuje. granica kontakta nije moguća polje se organizuje. Koja figura? 1.----------------------- Koliko je fleksibilna? ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 nefleksibilna (nema razvoja) fleksibilna (razvoj) 4.(kontakt mehanizmi?) 2. Koja figura se formira? Kontakt granica je moguća i ne gubi se. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Kako se razvija ciklus kontakta? .

. (u ovom polju) ----------------------------------------------------------Funkcija ličnosti: Ja sam..Predkontakt Kontakt Finalni kontakt Postkontakt Da li postoji prekid i u kojoj fazi? 5. Kakvo polje odgovara određenoj figuri? Kakav je naredni „veći geštalt“ u koji se organizuje formacija figura/pozadina? (U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------6. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Slika 13 Id funkcija Ego funkcija Funkcija ličnosti Id funkcija: Potrebno mi je. ja želim. ----------------------------------------------------------Ego funkcija: Ja biram... Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje formiraju dijagnostičar i klijent? Unutrašnja zona -------------------Spoljašnja zona -------------------Središnja zona -------------------7.. ..

------------------------------------------------------------- Revizija šeme geštalt dijagnoze 1. Kako se razvija formacija figura/pozadina? Kako se razvija geštalt ciklus? Predkontakt Kontaktiranje Finalan kontakt Postkontakt Ako ima prekida u kojoj fazi se javlja? ------------------------------------------------4. U kakvom polju se organizuje ova figura? ------------------------------------------Da li se ova figura uklapa u druga polja? -----------------------------------------------Primedbe: ------------------------------------------------------------------------------------- .No. da li ja postajem ----------------------------------Da li ti postaješ ------------------------------------------------------Ego funkcija: u ovoj situaciji da li ja -------------------.----- Figura ----------------------------------------------------------------------------------------------(međuigra mogućih mehanizama kontakta) Figura ne postoji ili je nejasna Fiksirana stereotipna formacija figura/pozadina Polje se organizuje --------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 3.da li ti-----------------------5. Kakav je kapacitet svesnosti u ovom polju? Unutrašnja zona ---------------------------Spoljašnja zona ---------------------------Središnja zona ---------------------------2. Kreativno prilagođavanje u polju? Datum----------. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Id funkcija: u ovoj situaciji je potrebno-------------------------------------------------Funkcija ličnosti: u ovoj situaciji.

Wolfgang Koehler. Međutim. M.Formula korišćena na ovaj način može poslužiti kao mera progresa i kao klijentov registar. XIX. R. Isadore From. Kurt Goldstein. 1 (1996) 6. Margaret P.M. Daniel Stern. Hoogduin & P. Korb. The Organism (1939) 2. Miller. Bibliografija: 1. No. De Ontwikkeling van het Kind (1996) 7. J. Ecology.Ova formula može biti samo reper u dugoročnom procesu i jedino ima značenje kada se polje klijent/terapeut dijagnostikuje više puta.F. Goodman. Epilog . The Gestalt Journal (1995) 3. Gestalt Psychology (1959) 4. W. . Jeffrey Gorrel and Vernon Van der Riet. The Interpersonal World of the Infant (1985) 10.Jasno mi je da je ovo prvi pokušaj da se napravi dijagnostički sistem. Gestalt Therapy Integrated (1973) 9. . Holism and Evolution (1996) 11. Emmelkamp. Elinor Greenberg. Gestalt Therapy Theory and Practice (1989) 5.11. Hefferline & P.G. Smuts. Gestalt Therapy (1951) 8. poremećaja raspoloženja i ličnosti. Ken Wilber.L. Sex. Erving & Miriam Polster. nadam se da ovo može poslužiti kao polazište za to. Trebalo bi da usledi dalja razrada različitih psihotičnih poremećaja. The Gestalt Journal Vol. Gordon Wheeler. C. Handboek Psychopathologie deel 1 (1994) 12. Perls. F. Spirituality (1995) .A.Vandereyeken. Anne Mos. Gestalt Reconsidered (1991) 13.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful