Daan van Baalen, 1999 GEŠTALT DIJAGNOZA

1. Uvod Osnovni motiv za pisanje ovog članka jeste što kao supervizor, trener i učitelj geštalt terapije nailazim na teškoće u radu sa studentima. Izgleda da moji studenti imaju problem sa procenom ozbiljnosti i težine psihopatologije nekih svojih klijenata. Ono što mene zanima jesu osnovne stvari koje se odnose na dužinu i intenzitet terapije i na procenu dubine poremećaja klijenata. Naročito neiskusni terapeuti smatraju da im je teško da donesu odluke, što može imati dugoročne posledice. („Mogu li da se nosim sa ovim, da li imam dovoljno podrške?“) Nepostojanje specifičnog dijagnostičkog sistema u geštalt terapiji nije teško razumeti ako se uzme u obzir istorijski kontekst. Od osnivanja geštalt terapije, uticaji Perlsa („Prestani da razmišljaš, vrati se svojim čulima“; samo pričanje o stvarima je glupost ili čak „obično sranje“) i antiintelektualnih, antipsihijatrijskih i demokratskih ideologija Ronalda Lejnga (Ronald D. Laing) i Dejvida Kupera (David Cooper) nisu bili plodno tlo za stvaranje specifičnog geštalt dijagnostičkog sistema. Psihopatologija kao nauka, koja dijagnostikuje pojedince smeštajući ih u kategorije, nije kompatibilna sa procesnim pristupom geštalt terapije. Međutim, praksa pokazuje jednu složeniju sliku. Kada geštalt terapeuti u edukaciji rade kao deo multidisciplinarnog tima, nedostatak njihove dijagnostičke kompetencije je izrazit. Usled nepostojanja geštalt dijagnostičkog sistema, oni počinju da koriste „druge“ teorije, koje obično ne poznaju dobro.Posledice toga su nesigurnost, nerazumevanje i nepotrebna polarizacija koja nastaje između praktičara iz različitih oblasti. Stoga bih želeo da razvijem takav geštalt dijagnostički sistem koji neće etiketirati klijente, koji će moji studenti moći koristiti i koji će, nadam se, olakšati komunikaciju između različitih disciplina. 2. Klasifikacioni sistemi Dva klasifikaciona sistema koja se uglavnom koriste u psihijatriji jesu Dijagnostičkostatistički priručnik-4 (DSM-4), koji je sastavila Američka psihijatrijska asocijacija (APA) i Internacionalna klasifikacija bolesti-10 (ICD -10), koju je razvila Svetska zdravstvena organizacija. Želeo bih da predstavim geštalt dijagnostilki sistem koji je kompatibilan sa DSM-4 i ICD-10, a istovremeno konzistentan sa osnovnom teorijom geštalt terapije.

DSM-4 i ICD-10 su zasnovani na medicinskom modelu, koji implicira patologiju ili nosologiju, pri čemu se sistem koristi kako bi se proučavali patološki fenomeni. Naime: a. Deskriptivna dijagnoza – opis bolesti b. Etiološka i patogena dijagnoza – određivanje mogućeg uzroka c. Prognoza – predviđanje toka bolesti d. Terapija – mogući tretman e . Prevencija – sprečavanje bolesti Oba klasifikaciona sistema su deskriptivne dijagnoze ili se bave sindromima. Sindrom podrazumeva grupu simptoma koji se istovremeno pojavljuju. Simptom predstavlja najmanju jedinicu proučavanja koja se može opisati u medicinskoj nauci i bukvalno se smatra znakom bolesti koja je u pacijentu. Dakle, ovo znači da kada je nešto simptom to upućuje na bolest, koja se može razrešiti, tako da se zdravlje, koje podrazumeva nedostatak simptoma, može povratiti. Ono što ovi klasifikacioni sistemi žele da dijagnostikuju = „da znaju precizno“, a zatim da klasifikuju, jeste, prema tome, veza simptoma koji se nalaze u pacijentu. Ono što geštalt terapeut želi da dijagnostikuje = „da zna precizno“, a zatim da klasifikuje, jesu prekidi procesa u polju, čiji je deo sam terapeut. Znati precizno ne bi trebalo da predstavlja problem za geštalt terapeuta. (Pojam dijagnoza potiče od grčke reči dignoosis ili dia-gignookoo, što znači - znati precizno.) 3. Problemi geštalt terapeuta Teškoće koje geštalt terapeut ima sa DSM-4 i ICD-10 kao dijagnostičkim sistemima, potiču od očiglednih razlika koje postoje u nekim osnovnim pretpostavkama geštalt terapije i ova dva klasifikaciona sistema. Dva osnovna principa klasifikacije koja se zastupaju u DSM-4 i ICD-10 su (Vandereyeken, Hoogduin & Emmelkamp, 1994): a. Raspored fizičkih poremećaja trebalo bi da bude ne-teorijski i da nema veze sa nekim određenim etiološkim (uzročnim ) objašnjenjem. b. Klasifikacija treba da bude zasnovana na jasnim nedvosmislenim kriterijumima, koji bi bili uporedivi u dijagnostičkoj praksi i prikladni za istraživanje. U skladu sa ovim, dijagnostički sistemi pretenduju da uopšte ne zastupaju neku filozofiju, tako da bi svi terapeuti trebalo da mogu da ih koriste. Po mom mišljenju, ovi principi su zbunjujući zato što tvrde da su nedvosmisleni i neteorijski (što je samo po sebi teorija), što implicira pozitivističku teoriju subjekat/objekat. Prirodno je da ovo stvara zabunu s obzirom da se geštalt terapeuti eksplicitno oslanjaju na egzistencijalno-fenomenološku filozofiju polja i teoriju subjekat/subjekat, gde je terapeut koji uspostavlja dijagnozu deo polja i u polju, dok je objekat istraživanja fenomenologija odnosa između klijenta i terapeuta. U DSM-4 se kaže da „dijagnoza“ znači znati

Ovo ne predstavlja problem za geštalt terapeuta. kreativno prilagođavanje i granica kontakta Pojam dijagnoza bukvalno znači „znati precizno“ ili videti kroz. Međutim. Oni koji su pokušali da dijagnostikuju na način koji je kompatibilan sa geštalt teorijom bili su Isador From. koji će se uklapati u našu teoriju i omogućiti nam da komuniciramo sa terapeutima drugih orijentacija. dijagnostičke procedure i priručnike. problem nastaje sa pitanjem „Šta to znači „znati precizno“? Osim toga. fenomenologije i teorije subjekat/subjekat. a takođe i vrlo specifične mogućnosti geštalt terapije. koje su značajne za geštalt terapiju i da time podržim dijagnostičku praksu geštalt terapije. eksperimentalna nauka.Geštalt terapeuti i terapeuti drugih orijentacija imaju problema u komunikaciji. te su stoga nekompatibilni sa geštalt teorijom. i dok terapeuti drugih orijentacija ne postanu svesni nesavršenosti svojih teorijskih principa. čije je radove objavio Miler (Muller) u Geštalt žurnalu.Geštalt terapeuti očekuju nemoguće od sebe i od svog metoda. to su psihofarmakologija. tada će shvatiti da je psihopatologija. Geštalt žurnal ’88. Kada geštalt terapeuti počnu da uvažavaju priručnike. Ovo opet nije problem za geštalt terapeuta. Želeo bih stoga da istaknem neke poente teorije polja. -Geštalt terapeuti izoluju sebe od drugih profesionalaca koji razmišljaju u terminima priručnika i koji bi mogli biti od koristi i pružiti podršku u radu sa teškim klijentima. Sve dok geštalt terapeuti ne budu hteli da gledaju u psihopatologiju. empirijsko učenje (posmatranje i doživljavanje). Geštalt žurnal ’95 i Gary Yontef. svi se svode na opise izolovanih kljienata u terminima simptoma. što znači. .Geštalt terapeuti ne dijagnostikuju i rade sa svim i svačim bez diskriminacije. . konfuzija će i dalje postojati. Niko od njih nije konzistentan u smislu razmene ideja u okviru polja. 4. Oni ignorišu nemogućnosti. Na primer.precizno. onda ćemo mi geštalt terapeuti sigurno formulisati jedan sistem psihopatologije i dijagnostike. Ne tiču nas se toliko pojedinci kao . Smatram da je neophodno kompleksno razumevanje naše teorije kako bi se formulisala specifična i ispravna geštalt psihopatologija. nepogodni za psihoterapiju. U geštalt terapiji mi pokušavamo da vidimo „kroz“ polja ili dinamike. isti priručnik kaže da nauka pretpostavlja sistematično uređenje ili klasifikaciju iskustava i znanja. psihijatrijski prijem i mreža društvene podrške. Bez obzira koliko interesantni i značajni bili ovi članci.Geštalt terapeuti žele da se na ispravan način odnose prema onim klijentima koji su dijagnostikovani kao beznadežni i prema tome. Ovo može da zvuči kao muzika za uši geštalt terapeuta! Implicitno ovo znači teoriju subjekat/subjekat Kada uvidimo da je psihopatologija iskustvena nauka. proleća ’96. Ali „šta“ se to klasifikuje? Posledice konfuznih interpretacija ova dva principa i onoga šta treba da se klasifikuje su sledeće: . Elinor Grinberg (Greenberg). kako je gore pomenuto. . Oni čak mogu da gledaju na ove klijente kao na neku vrstu misije. Svako od njih opisuje klijente u okviru teorije objekat/subjekat. Polje.

a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. Kada se odrede psihodinamika i optimum. teorija magnetnog polja sa magnetnom silom polja. 4. U okviru psihodinamičkog polja ovo može biti uvid ili iskustvo i/ili ponašanje. U geštalt terapiji ova akcija jeste „self“ u akciji ili „samo-organizujući princip“. Zanima nas šta se dešava u dinamičnom polju. Polje postaje vidljivo samo onda kada se magnet i gvožđe nalaze na određenoj međusobnoj udaljenosti. Uz pomoć ovih metafora. Magnetno polje Magnetno polje može da postane vidiljivo pomoću: a. obrazac ili pravac Slika 1 Magnet i gvozdena strugotina na udaljenosti – bez uređenosti Neorganizovana strugotina . Da li će polje postati vidljivo ne zavisi samo od magneta niti samo od gvozdene strugotine. Suština jedne funkcije postaje vidljiva jedino prisustvom druge. već od njihove dinamičke interakcije. da bi psihodinamičko polje postalo vidljivo potrebne su dve (=di) psihičke funkcije koje su u interakciji jedna s drugom. U fizici je postavljena hipoteza kojom se opisuje ovaj fenomen. Kako bih opisao teoriju polja i napravio uvod u geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu. koju ću nazivati optimum. u kojoj je „self“ ili „samo-orgnizujući princip“ sila polja. Hefferline & Goodman. ono što mi treba jesu magnet i strugotina. dinamika b.izolovana bića. Jedna postoji samo kao funkcija druge i obrnuto. Da bi magnetno polje postalo vidljivo. objasniću modele kreativnog prilagođavanja. U geštalt terapiji. gvozdene strugotine rasute po parčetu papira.1. granicu kontakta i začetak geštalt teorije ličnosti. 1951. Polje karakteriše: a. Perls tvrdi: „Spontana svest o dominantnoj potrebi i organizacija njenih funkcija kontakta jeste psihološka forma „organizmičke samo-regulacije““ (Perls. pojavljuje se obrazac ili pravac (obrazac=pravac). Namerno sam izostavio član ispred reči „self“ i stavio je pod navodnike kako bih naglasio da je „self“ akcija u polju. formulišemo teoriju psihodinamičkog polja. Slično tome. tzv. koliko ti pojednici u svom okruženju. str. želeo bih da upotrebim dve metafore: magnetno polje i pozornicu. optimum c. magneta i b. Psihodinamičko polje postaje uređeno i kompletno. između onoga ko se dijagnostikuje i onoga ko uspostavlja dijagnozu. 274).

ja sam deo polja samim tim što donosim dijagnozu. 4. Naš izbor koliko ćemo biti udaljeni jedan od drugog (optimizacija) odlučuje da li se formira obrazac. bez mešanja u to polje. krećem u polju. predstavlja fikciju. Kada ja kao geštalt terapeut pravim dijagnozu. tzv.2 Pozornica Teorija polja koja pravi razliku između pozadine i figure mogla bi biti predstavljena slikom pozornice.Pronađen je optimum. gvozdena strugotina formira obrazac. u krilima. Zamislite jedno pozorište sa pozornicom ili platformom. perspektiva objekat/subjekat. levim i desnim krilom. Dijagnostikovati klijenta i pretpostaviti da je moguće dijagnostikovati njegovo unutrašnje polje.između klijenta i terapeuta . a njegov drugi deo čini osoba koja se dijagnostikuje. nalaze se glumci i sve ono što treba da se pojavi. terapeut. a takođe i kako se klijent kreće. Obrazac ili pravac koji polje preuzima sam je po sebi karakteristika polja i on se odnosi na ono što se dešava bilo u klijentu i/ili između klijenta i terapeuta. Iza bine i sa strane.klijent i terapeut uključeni u širi kontekst. Kako se ja. prostorom iza bine (backstage) i svetlima reflektora na koja gledaoci usmeravaju svoju pažnju.u klijentovom selfu . Slika 2 Figura koja se izdvaja iz pozadine i postaje jasna Prostor iza kulisa. što pokazuje pravac Organizovana strugotina Kao geštalt terapeut ja sam učesnik u psihodinamičkom polju i imam mogućnost da biram između mnogih psihodinamika: . krila ili pozadina Svetlo reflektora ili figura Formacija figura/pozadina je završena i nestaje . odlučuje koja smo „vrsta magneta i gvoža“ ili kako se polje uređuje prema samo-organizujućem principu.

geštalt je: a. Holizam i psihodinamičko polje Holizam je teorija koja zastupa postojanje tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju (Jan Smuts. može se videti „tanak“ krst. u svojoj knjizi Seks. deo. izgleda da figura dolazi u prvi plan. prostor iza bine i krila. Ofelija. Organizacija polja u figuru i pozadinu stalno se menja. ekologija i spiritualnost. Dvorac u kome se odvija predstava daje značenje radnji. slika (figura pod reflektorima). 5. proces (glumci dolaze iz pozadine. Dakle. Figura. tj. je sve ostalo što ne zaokuplja pažnju. beskrajno sve do univerzuma. duh Hamletovog oca i drugi likovi smenjuju se pod svetlima pozornice i ističu se kao figure. koji je isprva bio pozadina. Hamlet. Korišćenjem metafore pozornice. dubini i inkluzivnosti. dinamička veza između figure i pozadine na žalost i dalje ostaje najasna. U obe situacije. koji je figura. predstave). više obuhvatajuće celine. c. u zavisnosti od toga kako se priča odvija. dvorac. a pozadina. dok je ostalo pozadina. b. a da se pozadina gubi. Takođe se svaki holon može . Određena figura ima određenu pozadinu. Slika 3 U krugu. Sada je pozadina ono što je prvo bilo figura. ovaj dinamički odnos između figure i pozadine postaje još vidljiviji. figura. doprinoseći većoj kompleksnosti. Nema figure niti pozadine. razvija i dobija značenje. nastupaju pod svetlima pozornice i vraćaju se iza bine. je ono ka čemu je usmerena pažnja. Holizam i evolucija). Svaki holon teži ucelovljenju i upotpunjenju. Krila. te stoga Wilber govori o pojmu deo/celina ili holon-u. kako bi se radnja dalje odvijala). u knjizi Geštalt psihologija.Prostor iza bine i krila čine pozadinu u odnosu na koju se aktivnost pod reflektorima. izgleda da postoje i bez figure Hamleta. Setimo se Šekspirovog Hamleta. a ujedno i deo priče i dobija značenje samo kao deo veće celine. Figura i pozadina su rezultat toga kako se organizuje dinamičko polje. a sada je figura. a istovremeno i celina (glumac je celina. Takođe se može videti i „debeo“ krst. dok istovremeno služi kao deo u još većem holonu. Svaka celina je uvek deo šire. 1996. pozadina je sve ono što nije figura. Ken Wilber (1995) dodaje ideju o “holarhiji“ („holarchy“). kao konačnom sveobuhvatajućem holonu.1959). koja je istovremeno deo nečega. osvetljeni deo pozornice. na slici 3. dvorac je pozadina. U jednom od klasičnih eksperimenata Volfganga Kelera (Wolfgang Koehler.

već je deo polja koje se sagledava i potom klasifikuje. po geštalt terapiji. osoba koja se dijagnostikuje smatra objektom koji pokazuje znake bolesti. Ako je tako. One mogu formirati granice kontakta. Ja se više ne menjam. Klijent koji započinje terapiju je. pošto dijagnoza obuhvata obe osobe. dubinu i inkluzivnost.razložiti na svoje delove sve do najmanjeg dela. naročito u toku dijagnostičke procedure. rast i promena su mogući. otuđuje ga od njegove sredine i koči tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. kao i osoba koja se dijagnostikuje.). niti se razvijam. te tako izgubiti svoju kompleksnost. onda se izbegava problem da se dijagnoza vidi kao etiketa koja se nekom daje ili kao fiksiran. biti deo šireg polja i omogućiti interakcije tako da se veće celine mogu razvijati. 1973. . promena se jednostavno dešava“ (Polsters. zaglavljen sam i želim promenu“. Time su obe strane zadovoljene. nezavršen geštalt. Kada je dijagnostičar deo polja.101). str. Dijagnostičar bira da bude deo polja i time postaje deo klasifikacije. u pravcu većih i obuhvatnijih celina. neko ko zapravo kaže: „Ja sam odvojen od tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. dok je dijagnostičar objektivni spoljni posmatrač. Dijagnostički metod koji se bavi sindromima. Geštalt dijagnoza ponovo uspostavlja kreativno prilagođavanje u polju i tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. Kada dijagostikujemo na ovakav način. preko kontaktiranja.Geštalt dijagnoza pruža nadu i istovremeno izaziva dijagnostičara i njegov kapacitet za svesnošću i kreativnim prilagođavanjem. kao i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. On ili ona čini sredinu osobe koja se dijagnostikuje i u skladu sa tim omogućava veće jedinstvo i poredak i svojom svesnošću postaje isto tako subjekat procesa „gledanja kroz“. objektivizira klijenta. obuhvatajući prvobitno polje. Kada se u toku dijagnostičkog procesa. Geštalt dijagnoza je stoga dijagnoza. onda se mogućnosti polja gube. sa održavanjem mogućnosti i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. Ovakvo polje može se organizovati u figuru i pozadinu u beskrajnom lancu destrukcije i konstrukcije (kreativno prilagođavanje. od predkontakta. ali istovremeno i terapijska mogućnost. dijagnostičara. finalnog kontakta. onda on time može lično i direktno da utiče na dijagnozu. Polje koje formiraju osoba koja se dijagnostikuje i dijagnostičar može da se razvije u smisleniju i kompleksniju celinu. Integrisana geštalt terapija. postkontakta do ponovnog predkontakta itd. Dijagnostičar nije više onaj koji klasifikuje i time ima moć nad drugom osobom koja ima neki simptom ili sindrom.Osoba koja se dijagnostikuje je odvojena od svoje sredine. Smatra se da svakog čoveka karakteriše jedinstvo i veza sa sredinom. Psihodinamičko polje je samo po sebi primer ove teorije. kako je gore pomenuto. Ovo se dešava sa dijagnostičkim metodom koji koristi nosologija (nauka o bolesti). „U kontaktu (između dijagnostičatra i onoga koji se dijagnostikuje) čovek ne mora da pokušava da se menja. Osoba koja se dijagnostikuje i onaj ko daje tu dijagnozu mogu na isti način biti zajedno u polju.

(„Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“. nedostatak ili previše nečega („id“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju. a da se prvo nije pojavilo u čulima“. 102). ciklus kontakta ili iskustveni ciklus. proces formiranja geštalta se ponovo objašnjava u terminima dinamičkog procesa. 6. u većoj ili manjoj meri. doživljavam „ne-ja“. Svesnost se pojačava kada se polje organizuje u predkontaktu.1 Svesnost Svesnost je koncept koji obuhvata percepciju. Nema svesnosti (moguće je da postoji doživljaj poremećenosti. Gvozdena strugotina je rasuta po papiru i još uvek nema prostora iza bine niti glumaca. Podaci o senzornoj i motornoj aktivnosti onog drugoga dolaze preko mojih čula. kada se polje formira i organizuje. kontakt i kreativno prilagođavanje 6. predkontakt: Polje nije organizovano u pozadinu i figuru. vidi kasnije) prethodi svesnosti i može voditi ka njoj. gde postoje senzorna i motorna aktivnost. pažnju subjekta usmerava njegova potreba da prati priču. Ono što je značajno za dijagnozu jeste koliko organizacija zavisi od svesnosti odnosa klijent-terapeut. terapeuta. da bi se zatim pojavili u mojoj svesnosti. U finalnom kontaktu svesnost je na vrhuncu i smanjuje se kada je kreativno prilagođavanje okončano u postkontaktu. Onda se pojavljuje senzacija ili potreba. Ovde dajem kratki pregled. Svesnost se javlja u toku procesa kreativnog prilagođavanja.postkontakt. i kroz ovaj kontakt jasnije se doživljava i jedno i drugo (Polasters. Proces kontakta. haosa.2 Proces kontakta Svesnost i kontakt koegzistiraju kao fenomeni.. To je formiranje geštalta kroz vreme. Koliko je precizna ta svesnot u odnosu i koliko odražava tačku na kojoj „ja“..6. Zatim. vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti). Slika 4 opisuje dinamički proces konfiguracije figura/pozadina u vremenskoj perspektivi. u poglavlju „Kreativno prilagođavanje“. a onda se podižu zavese. izbor i pažnju. pri čemu se razlikuju sledeće četiri faze: a. Svesnost.finalni kontakt . Kako je Aristotel rekao: „ne postoji ništa u umu. Učesnik organizujućeg polja može. može se podeliti u četiri faze: predkontakt – kontaktiranje . 1973. zapažanje. klijent.3 Kreativno prilagođavanje U knjizi Geštalt terapija (Perls Hefferline & Goodman). nepostojanja). Integrisana geštalt terapija. str. . U fazi kontaktiranja svesnost dobija svojstvo mogućnosti izbora (= „ego“ funkcija). svesnost je figura u polju svesti učesnika organizujućeg polja. Motorna i senzorna aktivnost (= „id“ funkcija. 6. birati ka kojoj će od sukobljenih figura usmeriti svoju svesnost. pozorište je prazno.

subjekat je uključen u priču i pojavljuje se doživljaj spontanosti. Oni ostaju figura. čak i sada kada bi se mogla pojaviti neka relevantnija figura ili formacija figura/pozadina. umanjeni svesnost i uzbuđenje. Veći ili manji stepen organizovanosti odgovara većem ili manjem stepenu svesnosti i uzbuđenja.nejasna organizacija polja. Tamo su dvorac. Kada proces kreativnog prilagođavanja ili samo-organizujući princip nisu potpuni u smislu gore pomenutog modela. To je zbog toga što pojam granice više implicira neku stvar nego . polje je maksimalno organizovano. 6. finalni kontakt: Figura je jasna i „potpuna“. a gde on ne pripada.Slika 4 Rastuća svesnost i organizacija polja finalni kontakt kontaktiranje predkontakt vreme postkontakt b. Zbog toga sadašnja relavantna figura ne dobija dovoljno pažnje niti se dovoljno kontaktira. Moguće je da postoji pozornica koja je prepuna nezavršenih figura. pozornica više nije prazna. Figura i pozadina nestaju i ponovo dolazi do neodređenosti i umanjene svesnosti. svesnost je oštra.figure iz prošlosti su fiksirane u sadašnjosti. sa jednom od potencijalnih sukobljenih figura i alijenira se od drugih.4 Granica kontakta Slika granice kontakta je po mom mišljenju nezadovoljavajuća da bi se njome opisao proces kontakta. subjekat (gledaoc/učesnik) se identifikuje. („Ego“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju. d. Rezultat ovoga je: . kontaktiranje: Polje počinje da se uređuje u pozadinu i još uvek nejasnu figuru. vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti. zajedno sa smanjenom svesnošću i uzbuđenjem.) Svesnost se povećava. . umanjena diferencijacija formacije figura/pozadina. te takođe ostaje nezavršena. Ovi „nezavršeni geštalti“ zahtevaju pažnju i završavanje. koje moraju da dele svetlo jednog reflektora. Hamlet nije završen i pojavljuje se u priči koja se sada odvija. i javlja se doživljaj zadovoljatva i/ili žaljena usled onoga što je bilo. postkontakt: Figura se raspada. u zavisnosti od svojih potreba. Na primer. c. rezultat je „nezavršen geštalt“. da li Hamletov ili Drakulin? Subjekat se identifikuje sa Hamletom.

1973.99). Prvo. str. Granica kontakta je specifičan organ svesnosti nove situacije u polju (PHG. a tačke kontakta konstituišu granicu kontakta (Korb. naglasio sam da „osoba postoji samo kao funkcija drugog i obrnuto“. Čula i mišići deluju jedinstveno (PHG. koja se ruši kada se zavesa spusti (postkontakt). Kao dijagnostičar ja sam istovremeno i deo i istraživač granice kontakta 2. 116). zato što je ona u opštoj upotrebi. 1989. to je predkontakt. Dijagnostička aktivnost u geštalt psihopatologiji podrazumeva senzornu i motornu aktivnost i svesnost dijagnostičara. str. Pojedinac postoji samo u okruženju . ne postoji granica kontakta kada je pozornica prazna. Ja ću ipak koristiti ovu sliku da bih opisao kontakt.funkciju. Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“ (Polsters. str. Informacije o senzornoj i motornoj aktivnosti osobe koja se dijagnostikuje dobijamo kroz senzornu i motornu aktivnost dijagnostičara. da tako kažemo. istražujemo tako što preispitujemo sadržaj naše sopstvene svesnosti. Granica kontakta dolazi do izražaja ili se kreira našom uzajamnom „senzornom i motornom aktivnošću“. str. Odnos. . Ako nema pojedinca. ni „ne-ja“. Slika 5 ne-ja ja granica kontakta Granica kontakta nije ni moja ni tvoja. Stoga takođe mogu reći: „Egzistencija se zasniva na odnosu“ ili: 1. Kada priča otpočne. 3. Drugo. 259). ja ne postojim. koji su predmeti proučavanja. Ovo za geštalt dijagnozu znači: 1. 2. a ne na granici. u glavnom gradu gde ljudi žive. specifičan organ svesnosti nove situacije u polju“ (1951. c. granicu kontakta i/ili polje. granica između dve zemlje je fiksirana i stvari se uglavnom događaju u središtu. definicija kontakta: Kontakt je funkcija koja objedinjuje našu potrebu za jedinstvom i separacijom (Polsters. Perls.259). Bez granice kontakta.32) b. a zatim se pojavljuju u njegovoj svesti. Tačke kontakta su kombinacije senzorne i motorne aktivnosti koje obavljamo „ja“ i „neja“. Na primer. nastaje granica kontakta (kontaktiranje i finalni kontakt). Korišćenjem metafore magnetnog polja. ako nema okruženja nema ni pojedinca. str. 1951. ne postoji ni okruženje. 3. sledeće dve definicije kontakta su: a. Hefferline & Goodman tvrde: „Definicija organizma je definicija polja organizam/sredina. Gorrel & Van De Rit. 4. 1951. U geštalt terapiji kontakt je interakcija sa sredinom.102). str. nema ni „ja“. a granica kontakta je. U metafori pozorišta. 1973.

draži iz okruženja su preplavljujuće. opsesivne misli i preterana aktivnost. 1951. isključivanje jednog dela ili amnezija. „izbezumljeno“ bekstvo. Kada dijagnostičar daje dijagnozu. . Senzorna i motorna aktivnost. str.U ovom polju je istraživač. što se u životinjskom svetu naziva reakcija „bori se ili beži“. a sve u cilju smanjenja dela tenzije. svesnost je jasnija. sve dok opasnost ne prođe. ego. 260-261) 1. živa imaginacija. Tenzija u polju raste. 261). ponovo se javlja iskustvo nepostojanja i osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju. što se može koristiti za geštalt dijagnozu (PHG. Opasnost preti. istovremeno i učesnik i posmatrač. Kurt Goldštajn (Goldstein. onesvešćivanje. id i ličnost. potrebe osobe ne mogu da se zadovolje u ovom okruženju. nastupa doživljaj nepostojanja. Potrebno je razlikovati dve vrste reakcije u cilju preživljavanja.ponašanje je uvek organizovano i uvek implicira ceo organizam. kontakt granica je pred rušenjem.u životnim procesima. Polje se lako organizuje. str. bivajući deo granice kontakta. Halucinacije. 1951. „pravljenjem mrtvim“. u svojoj knjizi Organizam: . anestezija. Frustracija preti. U obe situacije potrebno je održati osetljivu granicu kontakta radi opstanka i u početku je ovo uvek zdravo. Granica kontakta postaje nepodnošljivo napeta. Geštalt teorija ličnosti Da bi dijagnostika bila u skladu sa geštalt terapijom. svesnost. motorne i senzorne aktivnosti su opuštene. on doživljava. Osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju. Slika 6 (klijent) Ti Ja (dijagnostičar) Granica kontakta U knjizi Geštalt terapija koncept granice kontakta omogućava razlikovanje četiri različite organizacije polja. su snažniji. iskustvo „bivanja“ i značenje. Naročito su tačke 3 i 4 važne za geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu.1939) izneo je ovu teoriju. dinamičnije je. 2. oseća i svestan je onoga što je navedeno od 1 do 4. 2. sa ciljem da se zaštiti granica kontakta putem privremene nesenzibilnosti i motoričke paralize. kako bi se dostigla uređenost polja. Granica kontakta je oštrija. 4. 3. snovi. 1. 7. Panika. a takođe i reakcije „bori se ili beži“. putem iscrpljivanja (PHG. duboko premišljanje. dijagnostičar. kreirane na samoj granici kontakta. imamo i kompatibilnu geštalt teoriju ličnosti u kojoj definišemo pojmove self. ono što kontroliše delove jeste organizacija ponašanja . tako da je potrebno da učesnici u polju budu svesniji i da se više prilagođavaju. šok.

Ovo je faza kontaktiranja (PHG. psihodinamičkog polja. Oni su organizovani i transformišu se u organizujuće subjektivne perspektive o osećaju sebe i drugih.XIX. moguće je takođe opisati „razvojnu psihologiju polja“. kako se pokazujem (funkcija ličnosti) i šta radim (ego funkcija) zavisi od tebe i obrnuto (Isadore From. str. 33). ili što bi mi nazvali. str. Stern. Štern u svojoj knjizi kaže: a.Šta organizuje ponašanje? To je „self“. već i zato što on koristi istraživačke metode koji su odnosni.drugo. str. 274) „Self“ kao funkcija (samo-organizujući princip ili organizmička samo-regulacija) polja može dalje da se podeli na tri podfunkcije: . u kome je taj pojedinac funkcija polja. već polja. „ego funkcija“: šta ja radim. na primer: teorija objektnih odnosa Frojda. str. Ne samo da možemo koristiti njegovu teoriju. self je spontana svest o dominantnoj potrebi. On se odnosi na to da mi ne možemo da opišemo razvoj izolovanog pojedinca. a organizacija funkcija kontakta stvara psihološku formu „organizmičke samo-regulacije“ (PHG. zato što se dete posmatra u odnosu. 1951. između ostalih. Međutim.1985. iz njegove knjige Interpersonalan svet deteta (D. „funkcija ličnosti“: šta sam ja kada si ti tu . koji varira u zavisnosti od dominantnih potreba i hitnosti nadražaja iz sredine (PHG. Mahler. ako znam šta mi je potrebno i ko sam ja kad si ti tu. šta mi je potrebno (id funkcija). „id funkcija“: šta mi je potrebno.1). možemo koristiti teorije Danijela Šterna. potreba koja se pojavljuje u polju ili potreba koju osećam kad si ti tu . Stoga ne možemo direktno koristiti nosologiju. Pre nego što otpočnem sa tim trebalo bi da imamo na umu da se srećemo sa istim problemom koji se javlja u deskriptivnoj dijagnozi. fleksibilan i promenljiv. ko sam ja. Drugim rečima. 235) Ili. datog u prethodnom tekstu. 403). „Dete je obdareno vidljivim kapacitetima koji se razvijaju. Slika 7 Id funkcija Ego funkcija Samo-organizujući princip Funkcija ličnosti 8. no.treće. Svaki . On opisuje razvoj deteta u terminima odnosa. Piaget).prvo. vol. Geštalt žurnal. Malerove i Pijažea (Freud. Ograničiću se na početne stavove i pomenuću četiri formativne faze. Geštalt razvojna teorija Pored opisa polja. koja potiče iz etioloških i patogenih dijagnostičkih teorija. Šta je „self“? To je sistem kontakta u svakom momentu.

U skladu sa ovim. već iz diferenciranog matriksa odnosa. „Osnovna klinička pitanja odnose se na čitav životni ciklus.1. nadalje . u kome senzacije ili potrebe deteta.Polje koje stvaraju majka i dete. oni nisu faze. do 12 g. a ne samo na pojedine razvojne faze“ (str. do 7. . povezanost. 28). Id funkcija počinje sve više da se razvija kao deo „self funkcije“ polja. 8.1 Prva formativna faza Bilo bi idealno da se polje dete-majka u prvoj fazi organizuje iz predkontakta. 31). individuacija.apstraktno-logička. pre-logička.Klinička pitanja kao što su autonomija. . Polsters. vode ka finalnom kontaktu i dalje. 102).Ljudsko biće ne nastaje iz neizdiferenciranog objedinjenog načina bivanja (okeanska simbioza). niti organizacija polja koje formiraju „majka“ i „dete“. Ove faze se. Formativna faza otprilike obuhvata prve dve godine života i odgovara Pijažeovoj prvoj senzo-motornoj fazi. kao i potreba majke da bude uz svoje dete. bar od rođenja nadalje. Druga faza: od 2. b. Naime: Prva faza: od rođenja do 2. . Četvrta faza: od 12. Dok se ovi domeni odnosa odražavaju u kvalitativnim promenama društvenog iskustva. pre bi se moglo reći da su oni oblici društvenog iskustva koji ostaju nepromenjeni u toku života“ (str. ne postoji granica kontakta. koje predstavljaju tačke granice kontakta. . . čiji se kvalitet zadržava i biva uključen u širi i obuhvatniji domen koji se kreira u narednoj fazi. Treća faza: od 7. može da stvori psihološki poremećaj. . onda ne postoji zajednička „tačka“ („granica kontakta je lokus tačaka u kome neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što je „ne-ja““. oralnost. Ova teorija nam omogućava da opišemo formativne faze razvoja polja.konkretno-logička. . Ona se podjednako prorađuju u svim domenima odnosa u svakom momentu.magijska. utiču na stepen smanjenja kapaciteta za ko-kreiranje granice kontakta ili na umanjenje kapaciteta da se organizujemo u polju. – senzo-motorna. Majka i dete su zajedno i deo i celina.g.„Samo-organizujući princip“ je aktivan. radoznalost i dr. Granica kontakta između majke i deteta može da se stvori iz uzajamnih senzornih i motornih aktivnosti. g. str. sa dužnim osvrtom na različita teorijska polazišta. simbioza. koje se u geštalt terapiji vidi kao situacija predkontakta koji se nastavlja relativno dugo. Kada „majka“ nema odgovarajuću senzornu i motornu aktivnost u odnosu sa „bebom“. ne nestaju. sposobnost. Svaka formativna faza stvara novi domen odnosa. Stepen odsustva „majke“ u odnosu na „bebu“ i u kom dobu se ovo događa. 1973.„Iskustvo nebivanja“.novi osećaj sebe dalje definiše formiranje novog domena odnosa. organizuje sebe i pruža majci i detetu iskustvo postojanja. poverenje. i tako se uklapaju u još veću celinu. a koje je nastalo usled rana zadobijenih unutar nekog odnosa. g. Možemo dakle zaključiti: . mogu uporediti sa fazama koje predlaže Pijaže (Piaget).

Do izvesne mere dijagnostičar doživljava nepostojanje. u smislu „ja u odnosu sa ne-ja“. kako bi doživelo postojanje ili granicu kontakta.Slika 8 Majka sa svojim tačkama Dete sa svojim tačkama Situacija nejasne granice kontakta ili predkontakt Da bi preživelo „dete“ se kreće ka poziciji na kojoj „majka“ očekuje da ga vidi. polje: dete . Dete se rano pomera od onoga što može biti u odnosu. Geštalt dijagnostičar doživljava ovaj poremećaj kada kasnije sretne te klijente kao odrasle ljude. . kako bi doživelo da postoji i kako bi moglo preživeti. 8. pojavljuju se nove mogućnosti za organizaciju. Kapacitet za organizaciju polja između dijagnostičara i klijenta je umanjen.2 Druga formativna faza Kada se prva formativna faza dovoljno razvije. ne razvije ili da bude nedovoljno razvijena. polje: dete – drugi deo dečjeg selfa granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b. Slika 9 Prva faza polje dete-majka Granica kontakta koju formiraju dete i majka Druga faza a.1.drugi granica kontakta koju formiraju dete i drugi Druga formativna faza se može opisati na sledeći način: kada prvi period protekne dobro – kada „majka vidi dete“ – pojavljuju se dve nove mogućnosti da dete učestvuje u polju. Ova strategija preživljavanja deteta u polju sa majkom može se kasnije ponoviti u drugim poljima. Dete zamenjuje svoju poziciju za onu majčinu. Postoji mogućnost da se sposobnost novorođenčeta za testiranje realnosti. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na psihotične sindrome.

a tako i „interna granica kontakta“. Dete sebe vidi kao „centar“ polja. da halucinira i sanja. Na primer: a. Kada doživljaj nepostojanja nije toliko snažan. sredine. Ova strategija omogućava detetu da bude u situacijama kada majka nije na raspolaganju. kao deo „samoorganizujućeg principa“ polja. Majka se kod deteta pojavljuje kao sećanje na majku. Sada se može organizovati takvo polje u kome potrebe majke i možda drugih nisu direktno usmerene na zadovoljenje potrebe deteta. svet postoji radi deteta.Dete sada uči da pamti „majku“ i kada nije prisutna. Kada dečja potreba ne može biti odmah zadovoljena ili kada nadražaji iz sredine postanu preplavljujući. u odnosu sa stvarnom majkom. da stvori uzbuđenje na granici kontakta koje je podnošljivo. Ono prevashodno svoju sredinu doživljava kao izvor zadovoljenja potreba. Ona je ta koja štiti osetljiv kapacitet granice kontakta. kao u psihotičnom sindromu. Dečji self može. koju čine drugi uključujući i majku. Potencijalne suprotne potrebe majke i možda drugih. Moguće je doći u finalni kontakt. Dete sada može podneti izvesno odlaganje u zadovoljenju svoje potrebe i nije više u potpunosti zavisno od majke. koristeći reakciju „bori se ili beži“ (vidi model granice kontakta). Sve više se razvija funcija ličnosti kao deo „self funkcije“ polja. Dete se sada može organizovati u polju u kome nije samo ono centar sveta. i polje se može organizovati bez mešanja majke. mogu se pojaviti u svesti deteta. Kod deteta se može formirati više-manje fiksirana slika u sećanju ili fiksirani obrazac. tj. Ova faza se može uporediti sa magijskom fazom Pijažea. drugim rečima. kao i sa drugima. U ovoj fazi sve više se razvija ego funkcija. Kada potrebe deteta na mogu biti odmah zadovoljene ili su nadražaji prejaki. da se ničega ne seća i/ili b. bude moguća. majka ne mora odmah da reaguje. Polje se takođe može organizovati odlaganjem potreba i njihovim prenošenjem na druga mesta.3 Treća formativna faza U ovoj fazi dete može preispitati „internu granicu kontakta“ u korist daljeg kreativnog prilagođavanja. ali osetljiva granica kontakta nije dovoljno zaštićena. a da se potrebe ne zadovoljavaju odmah. Prednost ovoga je manja direktna zavisnost od majke. može se menjati. kao slika u sećanju. sve dok polje ne stvori previše kontradikcija i ne postane previše konfuzno i/ili nepredvidljivo. 8. onda se funkcija ličnosti nedovoljno razvija. Granica kontakta i dinamika nalaze se u detetu i iskustvo postojanja se ne gubi odmah čim majka nestane iz vidokruga. do izvesne mere. Dete može da otupi sebe. Polje koje se sada može organizovati jeste ono između deteta i onog njegovog dela koji nosi sećanje na majku.1. u kome je dete centar. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na dugoročne probleme prilagođavanja ili poremećaje ličnosti. Majka. Polja dete-majka ili dete-neka druga osoba mogu se organizovati sada kada se dete suočava sa potrebama koje nisu samo njegove. Dete se sada može organizovati i učestvovati u polju bez majke. mogu biti deo kreativnog prilagođavanja i mogu dospeti do finalnog kontakta. Ono što je mana jeste da se ovi obrazci polja koriste u drugim situacijama kao „fiksni“ geštalti i mogu blokirati dalje kreativno prilagođavanje. Potrebe drugih se ne mogu ili se teško mogu uzeti u obzir. . majka/staratelj treba da deluje tako da organizacija polja.

Kada je polje nepredvidljivo ili preplavljujuće. polje: dete-majka (drugi) granica kontakta koju formiraju dete i majka (drugi) Poremećaji ličnosti Treća faza a. Detetu više nije potrebno da bude centar sveta.8. granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b. ali takođe i apstraktniji sadržaji učesnika polja. Četvrta faza a. bez mešanja majke.4 Četvrta formativna faza Za ovu fazu karakteristična je sve manja zavisnost deteta od drugih osoba iz njegovom neposrednog okruženja. polje: dete-drugi deo dečjeg selfa koji nosi u sećanju sliku majke. granica kontakta koju formiraju dete i univerzum. Dok terapeut postaje deo ove nezavršene konfiguracije . kao i deo organizacija širih i apstraktnijih polja. konfuznih i/ili nepredvidljivih polja. ceo svet. Potreba drugog takođe može doprineti formiranju polja. u principu. polje: dete-promenljive slike sećanja na osobe u njegovom neposrednom okruženju granica kontakta koju formira dete i promenljivo sećanje na konretne osobe b. b. polje: dete. biti deo više preplavljujućih. polje: dete-promenljive slike drugih osoba i apstraknijih učesnika u polju. Dete sada može.1. u sećanju deteta.sve više i više osoba. Priroda odnosa iz klijentove prošlosti može ponovo da se pojavi kao nezavršena figura u odnosu sa terapeutom. potreba za majkom koja će ga regulisati je manja. granica kontakta koju formiraju dete i promenljiva sećanja na. polje: dete-druga osoba granica kontakta koju formiraju dete i druga osoba. Slika 10 Prva faza polje: dete-majka granica kontakta koju formiraju dete i majka Psihotični poremaćaj Druga faza a.

Kapacitet čoveka da se organizuje u polju vremenom se povećava. Slika 11 kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 formativne faze Ozbiljne traume mogu implicirati smanjenje kapaciteta za organizaciju. mogu se ponovo pojaviti u formi psihoze i poremaćaja ličnosti. sada se polje može drugačije organizovati. U skadu sa tim.figura/pozadina. a ono što je nezvršeno može se završiti. Spomenute faze mogu nam pomoći da vidimo kroz polje i istovremeno nam pokazati kako da se ponašamo tako da se nazavršena figura može završiti. tako da se odlike ranijih faza izgleda vraćaju na duži ili kraći period u organizaciju polja. i koji remeti sadašnju dominantnu i inkluzivnu formativnu fazu. Prethodne formativne faze koje treba da budu deo/celina sadašnje dominantne i inkluzivne faze. on može svojom svesnošću prodreti u odnos i istovremeno zauzeti različitu poziciju od one koju su imali „drugi“ u prošlosti. . Slika 12 trauma oporavak kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 1 2 3 4 faze U geštalt terapiji trauma je događaj koji uništava kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja.

Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) 6. da li se polje organizuje u konfiguraciju figura/pozadina? Da li se predstava odigrava? Da li osećam da postojim? Šta doživljava posmatrač kada se granica kontakta ne formira? Kako to doživljava? U krajnjem slučaju. Neodvojivost senzorne i motorne aktivnosti znači da je svaka dijagnoza istovremeno i intervencija. koji su nazvani bolesni u nosologiji. „Ja nisam. ja ne postojim!“ Mogu zatim da postanem svestan straha „da ne postojim“. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? 9. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? 7. kao i za dinamiku polja unutar pojedinca. Geštalt dijagnoza gleda kroz polje i predmet interesovanja je sledećih sedam tačaka: 1. mislim da ne postojim i moje telo reaguje sa uzbuđenjem i/ili anksioznošću. Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? 2. i onih koji to nisu. polje se organizuje. Drugim rečima: Svesnost podrazumeva istovremeno i senzornu i motornu aktivnost. koje je „tačka“ na kojoj neko doživljava „ja“ (dijagnostičar) u odnosu na ono što je „ne-ja“ (onaj koji se dijagnostikuje). Na primer: „Bojim se da će klijent izvršiti samoubistvo ili da će poludeti ili . U krajnjem slučaju. posmatrač počinje da racionalizuje i pokušava da objasni anksioznost. Doživljavam strepnju. pošto je svesnost jedino moguća kada sam svestan nečega. 3. uvek uzrokuje promenu u polju. a takođe mogu opisati i polje unutar čoveka. Geštalt psihopatologija i dijagnoza Pre nego što nastavim sa formulisanjem preciznog dijagnostičkog modela.1 Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? Da li je kreirana neka dinamika? Da li u polju dolazi do akcije. između ljudi i u odnosu. ja nisam svestan. Geštalt terapija je zainteresovana za dinamiku polja. Kao reakcija na anksioznost. a da su prekidi toga bolest.9. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? 5. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina. Granica kontakta se formira. Kakva se figura formira? 4. govoriću o tome šta se u geštalt terapiji zove bolest. te je stoga istovremeno i intervencija. Subjekat našeg istraživanja jeste ono što se dešava između ljudi. a ne pojedinac kao objekat. ja mogu da vidim osobu u polju odnosa. Geštalt terapija smatra da su promena i rast čoveka u polju normalni. tako što ću pokušati da napravim razliku između „teških“ klijenata. Ishod ovoga je da istraživanje uvek utiče na ono što se istražuje. Instrument istraživanja je moje iskustvo.1.

Pod psihotičnim poremećajima klasifikovani su i drugi poremećaji (vidi DSM-4). kao i u svom mišljenju. afektivna tupost. koje može obuhvatiti saradnju sa drugim disciplinama. Klijent zapaža nešto što terapeut ne vidi ili obrnuto i tu nema konformizma. Mi geštalt terapeuti ovo nazivamo smanjenim kapacitetom za stvaranje granice kontakta ili formaciju figura/pozadina. alogia ili avolicija. čiji jedan deo čini sam terapeut. jer granica kontakta ili organizacija polja predstavlja fenomen odnosa. da ponudi kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja i da na sebe preuzme ulogu samoorganizujućeg principa. halucinacije c. 9. Ovo iskustvo „predkontakta“ dešava se u svakom novom odnosu. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina Postoji granica kontakta ili organizacija polja koja se delimično ruši usled relativno slabe dinamike. ili kako bi mogli reći. Naše stanovište međutim ostaje otvoreno za poređenje. Za nijednog od nas ne postoji neka korisna figura koja bi se formirala. to jeste terapija za klijenta. Kad je ovaj kapacitet umanjen DSM-4 i ICD-10 koriste termine šizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja. „negativni simptomi“. Terapija služi da bi se kreirale okolnosti u kojima se terapeut oseća bezbedno. „Mesto“ na kome terapeut doživljava sebe u odnosu na klijenta nije odgovarajuće. pokazuje meru „kapaciteta za stvaranje granice kontakta ili formacije figura/pozadina“ u ovom odnosu. Dijagnostičar može da doživi osećaj „nebivanja u istom svetu“ u svom telu.1. zajednička figura ne postoji. tada se rast i razvoj podrazumevaju. Ono što je interesantno u geštalt terapiji jeste da kada terapeut doživi granicu kontakta ili organizaciju polja. tj. u značajnoj meri dezorganizovano ili katatonično ponašanje e. Ovo može zahtevati 24-časovnu negu. pošto su oni svojstveni odnosu ili organizaciji polja u procesu. U DSM-4 navedeni su sledeći simptomi: a. Geštalt terapeut može da pruži psihosocijalnu podršku. Kada je proces formiranja geštalta ponovo moguć. Čini se da je geštalt terapija dobar dodatak u tretmanu ovih ozbiljnih i teških poremećaja. onda i klijent to može doživeti. Koliko ovo traje i da li dolazi do organizacije u odnosu. zaštite i nege. Mi vidimo jedan drugog. ali nismo u „istom svetu“. Kada terapeut doživljava granicu kontakta ili organizaciju polja. javlja se iskustvo granice kontakta ili formacije figura/pozadina.2 Granica kontakta se formira. u osećanjima.da ne može da bude sam“ itd. Prema DSM-4 lečenje je prevashodno medicinsko i psihosocijalno. Manje ili više normalna konfiguracija figura/pozadina razvija toliku tenziju da . tj. pružanje podrške. Geštalt terapeut traga za iskustvom granice kontakta ili organizacije polja. dezorganizovan govor d. polje se organizuje. Ili posmatrač može da razmišlja: „Nisam još dovoljno pročitao o ovome“ itd. Kada se geštalt terapeut oseća „bezbedno“ sa ili bez saradnje sa medicinskim i drugim disciplinama. deluzije b.

tako da se mogu pojaviti i druge konfiguracije figura/pozadina.granica kontakta ili organizacija polja doživljavaju kolaps. 5. osim one stereotipne. Trajan obrazac ne nastaje usled direktnih fizioloških efekata neke substance (npr. DSM-4 ovo naziva trajnim poremećajem ili poremećajem ličnosti. da podeli sa klijentom svoj stav. te stoga klijent može doživeti da postoji. Kako bi se održalai granica kontakta ili organizacija polja i doživljaj egzistencije. Trajan obrazac unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji se u kulturi dotične osobe jasno razlikuje od očekivanog. Dijagnostikovanje u okviru geštalt terapije istovremeno znači i terapijsku intervenciju. Priručnik DSM-4 govori o relativno konzistentnom obrascu ponašanja i iskustva. ja postajem svestan istog straha kao i klijent. zloupotreba droge. Terapeut oseća strah i kao da je uhvaćen u zamku sa tom neprekidno ponavaljanom figurom/pozadinom. Kada terapeut oseti previše uzbuđenja ili strah.kontrola impulsa. lekova) ili opšteg zdravstvenog stanja (npr. Repeticija često uzrokuje simptome i patnju u poljima čiji deo čini klijent. Kod poremećaja ličnosti klijent i terapeut ostaju u istom svetu. intenzitet. Ovaj obrazac se izražava u dve (ili više) navedene oblasti: . . Trajan obrazac vodi do. a neprekidno ponavljana karakteristična figura/pozadina služi za „preživljavanje“. kada se oseti dovoljno sigurno. Trajan obrazac je nefleksibilan i prisutan u širokom rasponu ličnih i socijalnih situacija 3. profesionalnim i drugim važnim oblastima funkcionisanja. DSM-4 opisuje ove poremećaje na sledeći način: 1. Ponavljane konfiguracije figura/pozadina često same po sebi nisu abnormalne. Dijagnoza poremećaja ličnosti često se određuje kada klijent ne odgovara na terapiju. značajnog distresa ili poremećaja u socijalnim.1. zato što je granica kontakta minimalno očuvana. u kliničkom smislu. „kontaktiranje“ drugih figura u polju postaje moguće. onda u adolescenciju. Kao terapeut.kognicija (tj.interpersonalno funkcionisanje.1. a da u međuvremenu terapeut ne nestane.afekat (tj. polje se organizuje u neprekidno ponavljanu karakterističnu konfiguraciju figura/pozadina. pouzdanost i primerenost emotivnih odgovora). polje je bezbedno. način percepcije i interpretacije sebe. drugih ljudi i događaja). ali konzistencija sa kojom se dešavaju. povreda glave). Moguće je da klijent ostane duže u „predkontaktu“. Ovaj obrazac je stabilan i dugotrajan i njegov početak seže ako ne u rano detinjstvo. Prva nepodržana figura postaje „otcepljena“. Klijent i terapeut sve vreme stvaraju istu konfiguraciju figura/pozadina. . čime klijent doživljava da postoji. . Nakon toga. kako bi preživeli. Ovo je zatim terapija za klijenta jer kad se terapeut oseća sigurno. 2. 4. Strah je manje intenzivan u poređenju sa strahom koji se doživljava u 9. ima osećaj da nije odbijen i da može dalje proširivati svesnost o ovom obrazcu. Terapeut dalje može.raspon. On racionalizuje svoj strah i zarobljen je u stavu „ovo je težak klijent“. . jeste. Ovo znači da kaže klijentu kako na njega deluje repeticija konfiguracije figura/pozadina. da bi imali neophodan doživljaj postojanja. on kreira takve strukture i/ili postavke koje čine da uzbuđenje ili strah budu podnošljivi.

polje se ne razvija u postkontakt i ne razlaže ono što je bilo dobro i poznato. osećam se sa ovim klijentom kao iznerviran otac sa razmaženim detetom. onda bi intervencija ili serija intervencija mogle biti polarnost te projekcije. 9.polje se zaglavljuje u finalnom kontaktu i identifikuje se sa tenzijom finalnog kontakta . Figura i dalje nastavlja delimično da postoji u narednim organizacijama polja. diferencijacija Introjekcija Projekcija Retrofleksija Defleksija Konfluencija.ili kao u 9. polje se ne organizuje. žvakati Držati unutra. umesto da se nervira. čuvati u sebi i izbliza pogledati Sresti se Fokusirati se Svesnost dijagnostičara je vođena ovakvim polarnim mišljenjem. ali se raspada. finalnom kontaktu ili postkontaktu? Na primer: .9. sve dok se opis vrši u terminima odnosa. On vidi kontakt mehanizme kao polarnosti: Otpor. čak i kada se sredina menja. Alternativno. kao dijagnostičar. polje se u početku organizuje. Na primer.polje se ne može razviti kroz identifikaciju sa figurom.1. 9.4 Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Da li postoji prekid u formiranju i ako postoji u kojoj se fazi to dešava? Da li u predkontaktu.2.1. kada je figura projekcija.1. čuvanju u sebi i gledanju izbliza“. Na primer. Ovde bi intervencija mogla biti da dijagnostičar postane otac koji mazi svoje dete.5 Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) Prekinut razvoj ogleda se u stalnoj repeticiji iste figure. stapanje Dopustiti da se pojavi ukus. Intervencija koja se ovde predlaže je: svesnost o tome kako i u kojoj fazi ciklusa kontakta se zaustavlja proces organizacije polja ili konfiguracije figura/pozadina. Gestalt reconsidered. postoji samo predkontakt . figura se može opisati na bilo koji smislen dijagnostički način. i ostaje se u fazi kontaktiranja . ja.1.1. . kontaktiranju. kao što je učinio Gordon Viler (Wheeler.3 Kakva se figura formira? Priroda postojeće figure može da se opiše mehanizmima kontakta.kao u 9. ne žali. ne povlači se i čini se da se olako prešlo preko rada. a da nije došlo do integracije. i ponovo je predkontakt . 1991). a radilo bi se na „držanju unutra.1.

. koja može poslužiti kao smernica u procesu dijagnostikovanja. Nadam se da ovaj sistem obezbeđuje geštalt terapeutima mapu u radu sa klijentima i da istovremeno može da posluži kao sredstvo komunikacije u saradnji sa drugim disciplinama. „Stvaranje snažnog geštalta. Ego funkcija: kada učesnici u polju znaju koje su njihove potrebe. naročito za manje iskusne terapeute. naime: 1. već je sama po sebi upravo to“ (PHG. Geštalt dijagnoza je istovremeno i terapija. dijagnoze. ukus i sluh 2. Zaključak Nadam se da sam pokazao da je u psihoterapiji moguća saradnja između različitih disciplina. str.1. 9. je samo po sebi lek. onda oni mogu birati. unutra: propriocepcija. 10. Izborom da se bude deo polja. gledanje. a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. ali nije otac. onda se promena i razvoj podrazumevaju. pošto je dijagnostičar/terapeut uvek deo terapijskog polja.7 Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Koje pojedine funkcije su na raspolaganju? Samo-organizujući princip je funkcija polja. telo 3. Ova funkcija može da se podeli na tri podfunkcije: 1. dodir. 1951. Funkcija ličnosti: ko sam ja u ovom polju sa tobom. Figura koja se pojavljuje ne uklapa se u polje. spolja: sredina. Moguće je formulisati odgovarajuću gestalt psihopatologiju u odnosu na postojeće sisteme. miris. Želeo bih da završim sa probnom Formulom geštalt dijagnoze. jer figura nije samo znak kreativne integracije iskustva. 232). dijagnostičar/terapeut proširuje svoju svesnost polja i samim tim mogućnosti kreativnog prilagođavanja. Svesnost se ogleda u tri različite oblasti. koji mogu biti važni u početnoj fazi i nastavku terapije.6 Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? Ono što je potrebno za istraživanje prekinutog razvoja polja jeste svesnost. Ako postoji svesnost o tome kako se polje blokira. intrapsihičko: um i osećanja 9. pri čemu on može imati neke njegove karakteristike. kada te uključene discipline poznaju svoju sopstvenu teoriju i ukoliko su voljne da sa svojih pozicija diskutuju sa praktičarima drugih orijentacija. 3. želje i ko su oni u ovom polju.Primer ovog prekida je ono što se u psihoanalitičkoj teoriji naziva transfer. Na primer: dijagnostičar se vidi kao otac. Id funkcija: potrebe i želje koje se pojavljuju u polju 2.1.

Granica kontakta se formira. (trajni poremećaji prilagođavanja) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 organizacija polja ili granica kontakta lako se gubi organizacija polja ili granica kontakta opstaju 3.----------------------. Da li se granica kontakta formira ili da li se polje organizuje? Da li situacija „predkontakta“ vodi u „kontaktiranje“? ------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 polje se ne organizuje. granica kontakta nije moguća polje se organizuje. Koja figura se formira? Kontakt granica je moguća i ne gubi se. polje se organizuje.----------------------- Koliko je fleksibilna? ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 nefleksibilna (nema razvoja) fleksibilna (razvoj) 4. Formula geštalt dijagnoze 1.11. ali se ipak lako gubi sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu. Koja figura? 1. stereotipnu formaciju figura/pozadina. „predkontakt vodi u kontaktiranje“. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Kako se razvija ciklus kontakta? .(kontakt mehanizmi?) 2. granica kontakta moguća 2.

ja želim. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje formiraju dijagnostičar i klijent? Unutrašnja zona -------------------Spoljašnja zona -------------------Središnja zona -------------------7.... (u ovom polju) ----------------------------------------------------------Funkcija ličnosti: Ja sam.. ----------------------------------------------------------Ego funkcija: Ja biram. Kakvo polje odgovara određenoj figuri? Kakav je naredni „veći geštalt“ u koji se organizuje formacija figura/pozadina? (U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------6. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Slika 13 Id funkcija Ego funkcija Funkcija ličnosti Id funkcija: Potrebno mi je.. ..Predkontakt Kontakt Finalni kontakt Postkontakt Da li postoji prekid i u kojoj fazi? 5.

U kakvom polju se organizuje ova figura? ------------------------------------------Da li se ova figura uklapa u druga polja? -----------------------------------------------Primedbe: ------------------------------------------------------------------------------------- . Kakav je kapacitet svesnosti u ovom polju? Unutrašnja zona ---------------------------Spoljašnja zona ---------------------------Središnja zona ---------------------------2.----- Figura ----------------------------------------------------------------------------------------------(međuigra mogućih mehanizama kontakta) Figura ne postoji ili je nejasna Fiksirana stereotipna formacija figura/pozadina Polje se organizuje --------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 3.da li ti-----------------------5. Kreativno prilagođavanje u polju? Datum----------. da li ja postajem ----------------------------------Da li ti postaješ ------------------------------------------------------Ego funkcija: u ovoj situaciji da li ja -------------------. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Id funkcija: u ovoj situaciji je potrebno-------------------------------------------------Funkcija ličnosti: u ovoj situaciji. Kako se razvija formacija figura/pozadina? Kako se razvija geštalt ciklus? Predkontakt Kontaktiranje Finalan kontakt Postkontakt Ako ima prekida u kojoj fazi se javlja? ------------------------------------------------4.No.------------------------------------------------------------- Revizija šeme geštalt dijagnoze 1.

nadam se da ovo može poslužiti kao polazište za to. The Organism (1939) 2.11. Kurt Goldstein. Gestalt Therapy (1951) 8.Formula korišćena na ovaj način može poslužiti kao mera progresa i kao klijentov registar.L. Isadore From. F. W. Epilog . Korb. Elinor Greenberg. 1 (1996) 6.F. Margaret P. J. Hefferline & P. The Gestalt Journal (1995) 3. Sex. Međutim. Ken Wilber. The Gestalt Journal Vol. Daniel Stern. Trebalo bi da usledi dalja razrada različitih psihotičnih poremećaja.G. poremećaja raspoloženja i ličnosti. Gestalt Psychology (1959) 4. Miller.M. Erving & Miriam Polster. Goodman. Perls. Emmelkamp. XIX.Vandereyeken. M. Gestalt Therapy Theory and Practice (1989) 5. Bibliografija: 1. Wolfgang Koehler. No. Handboek Psychopathologie deel 1 (1994) 12. De Ontwikkeling van het Kind (1996) 7. . Spirituality (1995) . Ecology. Gestalt Reconsidered (1991) 13. . Smuts. Anne Mos.Ova formula može biti samo reper u dugoročnom procesu i jedino ima značenje kada se polje klijent/terapeut dijagnostikuje više puta. Gordon Wheeler. R. Gestalt Therapy Integrated (1973) 9.Jasno mi je da je ovo prvi pokušaj da se napravi dijagnostički sistem. Hoogduin & P. The Interpersonal World of the Infant (1985) 10. Holism and Evolution (1996) 11. Jeffrey Gorrel and Vernon Van der Riet. C.A.