Daan van Baalen, 1999 GEŠTALT DIJAGNOZA

1. Uvod Osnovni motiv za pisanje ovog članka jeste što kao supervizor, trener i učitelj geštalt terapije nailazim na teškoće u radu sa studentima. Izgleda da moji studenti imaju problem sa procenom ozbiljnosti i težine psihopatologije nekih svojih klijenata. Ono što mene zanima jesu osnovne stvari koje se odnose na dužinu i intenzitet terapije i na procenu dubine poremećaja klijenata. Naročito neiskusni terapeuti smatraju da im je teško da donesu odluke, što može imati dugoročne posledice. („Mogu li da se nosim sa ovim, da li imam dovoljno podrške?“) Nepostojanje specifičnog dijagnostičkog sistema u geštalt terapiji nije teško razumeti ako se uzme u obzir istorijski kontekst. Od osnivanja geštalt terapije, uticaji Perlsa („Prestani da razmišljaš, vrati se svojim čulima“; samo pričanje o stvarima je glupost ili čak „obično sranje“) i antiintelektualnih, antipsihijatrijskih i demokratskih ideologija Ronalda Lejnga (Ronald D. Laing) i Dejvida Kupera (David Cooper) nisu bili plodno tlo za stvaranje specifičnog geštalt dijagnostičkog sistema. Psihopatologija kao nauka, koja dijagnostikuje pojedince smeštajući ih u kategorije, nije kompatibilna sa procesnim pristupom geštalt terapije. Međutim, praksa pokazuje jednu složeniju sliku. Kada geštalt terapeuti u edukaciji rade kao deo multidisciplinarnog tima, nedostatak njihove dijagnostičke kompetencije je izrazit. Usled nepostojanja geštalt dijagnostičkog sistema, oni počinju da koriste „druge“ teorije, koje obično ne poznaju dobro.Posledice toga su nesigurnost, nerazumevanje i nepotrebna polarizacija koja nastaje između praktičara iz različitih oblasti. Stoga bih želeo da razvijem takav geštalt dijagnostički sistem koji neće etiketirati klijente, koji će moji studenti moći koristiti i koji će, nadam se, olakšati komunikaciju između različitih disciplina. 2. Klasifikacioni sistemi Dva klasifikaciona sistema koja se uglavnom koriste u psihijatriji jesu Dijagnostičkostatistički priručnik-4 (DSM-4), koji je sastavila Američka psihijatrijska asocijacija (APA) i Internacionalna klasifikacija bolesti-10 (ICD -10), koju je razvila Svetska zdravstvena organizacija. Želeo bih da predstavim geštalt dijagnostilki sistem koji je kompatibilan sa DSM-4 i ICD-10, a istovremeno konzistentan sa osnovnom teorijom geštalt terapije.

DSM-4 i ICD-10 su zasnovani na medicinskom modelu, koji implicira patologiju ili nosologiju, pri čemu se sistem koristi kako bi se proučavali patološki fenomeni. Naime: a. Deskriptivna dijagnoza – opis bolesti b. Etiološka i patogena dijagnoza – određivanje mogućeg uzroka c. Prognoza – predviđanje toka bolesti d. Terapija – mogući tretman e . Prevencija – sprečavanje bolesti Oba klasifikaciona sistema su deskriptivne dijagnoze ili se bave sindromima. Sindrom podrazumeva grupu simptoma koji se istovremeno pojavljuju. Simptom predstavlja najmanju jedinicu proučavanja koja se može opisati u medicinskoj nauci i bukvalno se smatra znakom bolesti koja je u pacijentu. Dakle, ovo znači da kada je nešto simptom to upućuje na bolest, koja se može razrešiti, tako da se zdravlje, koje podrazumeva nedostatak simptoma, može povratiti. Ono što ovi klasifikacioni sistemi žele da dijagnostikuju = „da znaju precizno“, a zatim da klasifikuju, jeste, prema tome, veza simptoma koji se nalaze u pacijentu. Ono što geštalt terapeut želi da dijagnostikuje = „da zna precizno“, a zatim da klasifikuje, jesu prekidi procesa u polju, čiji je deo sam terapeut. Znati precizno ne bi trebalo da predstavlja problem za geštalt terapeuta. (Pojam dijagnoza potiče od grčke reči dignoosis ili dia-gignookoo, što znači - znati precizno.) 3. Problemi geštalt terapeuta Teškoće koje geštalt terapeut ima sa DSM-4 i ICD-10 kao dijagnostičkim sistemima, potiču od očiglednih razlika koje postoje u nekim osnovnim pretpostavkama geštalt terapije i ova dva klasifikaciona sistema. Dva osnovna principa klasifikacije koja se zastupaju u DSM-4 i ICD-10 su (Vandereyeken, Hoogduin & Emmelkamp, 1994): a. Raspored fizičkih poremećaja trebalo bi da bude ne-teorijski i da nema veze sa nekim određenim etiološkim (uzročnim ) objašnjenjem. b. Klasifikacija treba da bude zasnovana na jasnim nedvosmislenim kriterijumima, koji bi bili uporedivi u dijagnostičkoj praksi i prikladni za istraživanje. U skladu sa ovim, dijagnostički sistemi pretenduju da uopšte ne zastupaju neku filozofiju, tako da bi svi terapeuti trebalo da mogu da ih koriste. Po mom mišljenju, ovi principi su zbunjujući zato što tvrde da su nedvosmisleni i neteorijski (što je samo po sebi teorija), što implicira pozitivističku teoriju subjekat/objekat. Prirodno je da ovo stvara zabunu s obzirom da se geštalt terapeuti eksplicitno oslanjaju na egzistencijalno-fenomenološku filozofiju polja i teoriju subjekat/subjekat, gde je terapeut koji uspostavlja dijagnozu deo polja i u polju, dok je objekat istraživanja fenomenologija odnosa između klijenta i terapeuta. U DSM-4 se kaže da „dijagnoza“ znači znati

svi se svode na opise izolovanih kljienata u terminima simptoma. Smatram da je neophodno kompleksno razumevanje naše teorije kako bi se formulisala specifična i ispravna geštalt psihopatologija. Ovo ne predstavlja problem za geštalt terapeuta.Geštalt terapeuti i terapeuti drugih orijentacija imaju problema u komunikaciji. čije je radove objavio Miler (Muller) u Geštalt žurnalu.Geštalt terapeuti ne dijagnostikuju i rade sa svim i svačim bez diskriminacije. Svako od njih opisuje klijente u okviru teorije objekat/subjekat. tada će shvatiti da je psihopatologija. Oni ignorišu nemogućnosti. Kada geštalt terapeuti počnu da uvažavaju priručnike. Niko od njih nije konzistentan u smislu razmene ideja u okviru polja.Geštalt terapeuti očekuju nemoguće od sebe i od svog metoda. Polje. proleća ’96. . i dok terapeuti drugih orijentacija ne postanu svesni nesavršenosti svojih teorijskih principa. kreativno prilagođavanje i granica kontakta Pojam dijagnoza bukvalno znači „znati precizno“ ili videti kroz. Ne tiču nas se toliko pojedinci kao . problem nastaje sa pitanjem „Šta to znači „znati precizno“? Osim toga. Ovo može da zvuči kao muzika za uši geštalt terapeuta! Implicitno ovo znači teoriju subjekat/subjekat Kada uvidimo da je psihopatologija iskustvena nauka. kako je gore pomenuto. .precizno. Na primer. fenomenologije i teorije subjekat/subjekat. -Geštalt terapeuti izoluju sebe od drugih profesionalaca koji razmišljaju u terminima priručnika i koji bi mogli biti od koristi i pružiti podršku u radu sa teškim klijentima. onda ćemo mi geštalt terapeuti sigurno formulisati jedan sistem psihopatologije i dijagnostike. to su psihofarmakologija. koji će se uklapati u našu teoriju i omogućiti nam da komuniciramo sa terapeutima drugih orijentacija. Geštalt žurnal ’88. konfuzija će i dalje postojati. Elinor Grinberg (Greenberg). Oni čak mogu da gledaju na ove klijente kao na neku vrstu misije. dijagnostičke procedure i priručnike. koje su značajne za geštalt terapiju i da time podržim dijagnostičku praksu geštalt terapije. Ali „šta“ se to klasifikuje? Posledice konfuznih interpretacija ova dva principa i onoga šta treba da se klasifikuje su sledeće: . empirijsko učenje (posmatranje i doživljavanje). psihijatrijski prijem i mreža društvene podrške. U geštalt terapiji mi pokušavamo da vidimo „kroz“ polja ili dinamike. što znači. . Oni koji su pokušali da dijagnostikuju na način koji je kompatibilan sa geštalt teorijom bili su Isador From. Geštalt žurnal ’95 i Gary Yontef. Sve dok geštalt terapeuti ne budu hteli da gledaju u psihopatologiju. Međutim. eksperimentalna nauka. isti priručnik kaže da nauka pretpostavlja sistematično uređenje ili klasifikaciju iskustava i znanja. te su stoga nekompatibilni sa geštalt teorijom. Bez obzira koliko interesantni i značajni bili ovi članci. 4. a takođe i vrlo specifične mogućnosti geštalt terapije. Želeo bih stoga da istaknem neke poente teorije polja. Ovo opet nije problem za geštalt terapeuta.Geštalt terapeuti žele da se na ispravan način odnose prema onim klijentima koji su dijagnostikovani kao beznadežni i prema tome. nepogodni za psihoterapiju.

pojavljuje se obrazac ili pravac (obrazac=pravac). Da li će polje postati vidljivo ne zavisi samo od magneta niti samo od gvozdene strugotine. koju ću nazivati optimum. Kada se odrede psihodinamika i optimum. teorija magnetnog polja sa magnetnom silom polja. koliko ti pojednici u svom okruženju. U geštalt terapiji ova akcija jeste „self“ u akciji ili „samo-organizujući princip“. gvozdene strugotine rasute po parčetu papira. Zanima nas šta se dešava u dinamičnom polju. Polje postaje vidljivo samo onda kada se magnet i gvožđe nalaze na određenoj međusobnoj udaljenosti. obrazac ili pravac Slika 1 Magnet i gvozdena strugotina na udaljenosti – bez uređenosti Neorganizovana strugotina . granicu kontakta i začetak geštalt teorije ličnosti. Slično tome. U okviru psihodinamičkog polja ovo može biti uvid ili iskustvo i/ili ponašanje. 1951. objasniću modele kreativnog prilagođavanja. Namerno sam izostavio član ispred reči „self“ i stavio je pod navodnike kako bih naglasio da je „self“ akcija u polju. Psihodinamičko polje postaje uređeno i kompletno. ono što mi treba jesu magnet i strugotina. a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. Polje karakteriše: a. Suština jedne funkcije postaje vidljiva jedino prisustvom druge. magneta i b. formulišemo teoriju psihodinamičkog polja. str. dinamika b. 4. da bi psihodinamičko polje postalo vidljivo potrebne su dve (=di) psihičke funkcije koje su u interakciji jedna s drugom. optimum c. 274). Perls tvrdi: „Spontana svest o dominantnoj potrebi i organizacija njenih funkcija kontakta jeste psihološka forma „organizmičke samo-regulacije““ (Perls. između onoga ko se dijagnostikuje i onoga ko uspostavlja dijagnozu. Jedna postoji samo kao funkcija druge i obrnuto. već od njihove dinamičke interakcije. Hefferline & Goodman. Magnetno polje Magnetno polje može da postane vidiljivo pomoću: a.izolovana bića. Uz pomoć ovih metafora. tzv.1. želeo bih da upotrebim dve metafore: magnetno polje i pozornicu. Da bi magnetno polje postalo vidljivo. U geštalt terapiji. u kojoj je „self“ ili „samo-orgnizujući princip“ sila polja. Kako bih opisao teoriju polja i napravio uvod u geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu. U fizici je postavljena hipoteza kojom se opisuje ovaj fenomen.

2 Pozornica Teorija polja koja pravi razliku između pozadine i figure mogla bi biti predstavljena slikom pozornice. a njegov drugi deo čini osoba koja se dijagnostikuje. nalaze se glumci i sve ono što treba da se pojavi. perspektiva objekat/subjekat.Pronađen je optimum. predstavlja fikciju.između klijenta i terapeuta . Kako se ja. 4. Iza bine i sa strane. Dijagnostikovati klijenta i pretpostaviti da je moguće dijagnostikovati njegovo unutrašnje polje. Slika 2 Figura koja se izdvaja iz pozadine i postaje jasna Prostor iza kulisa. ja sam deo polja samim tim što donosim dijagnozu. krećem u polju. terapeut. prostorom iza bine (backstage) i svetlima reflektora na koja gledaoci usmeravaju svoju pažnju. krila ili pozadina Svetlo reflektora ili figura Formacija figura/pozadina je završena i nestaje . a takođe i kako se klijent kreće. u krilima. odlučuje koja smo „vrsta magneta i gvoža“ ili kako se polje uređuje prema samo-organizujućem principu. Obrazac ili pravac koji polje preuzima sam je po sebi karakteristika polja i on se odnosi na ono što se dešava bilo u klijentu i/ili između klijenta i terapeuta. bez mešanja u to polje. gvozdena strugotina formira obrazac. što pokazuje pravac Organizovana strugotina Kao geštalt terapeut ja sam učesnik u psihodinamičkom polju i imam mogućnost da biram između mnogih psihodinamika: . Zamislite jedno pozorište sa pozornicom ili platformom.klijent i terapeut uključeni u širi kontekst. tzv.u klijentovom selfu . levim i desnim krilom. Kada ja kao geštalt terapeut pravim dijagnozu. Naš izbor koliko ćemo biti udaljeni jedan od drugog (optimizacija) odlučuje da li se formira obrazac.

u knjizi Geštalt psihologija. b. Svaki holon teži ucelovljenju i upotpunjenju. tj. a pozadina. u zavisnosti od toga kako se priča odvija. ovaj dinamički odnos između figure i pozadine postaje još vidljiviji. dubini i inkluzivnosti. Takođe se svaki holon može . Takođe se može videti i „debeo“ krst. 1996. Ofelija. koji je figura. dinamička veza između figure i pozadine na žalost i dalje ostaje najasna. na slici 3. Određena figura ima određenu pozadinu. figura. izgleda da postoje i bez figure Hamleta. U obe situacije. Figura.1959). Slika 3 U krugu. pozadina je sve ono što nije figura. Korišćenjem metafore pozornice. a istovremeno i celina (glumac je celina. doprinoseći većoj kompleksnosti. Svaka celina je uvek deo šire. geštalt je: a.Prostor iza bine i krila čine pozadinu u odnosu na koju se aktivnost pod reflektorima. duh Hamletovog oca i drugi likovi smenjuju se pod svetlima pozornice i ističu se kao figure. proces (glumci dolaze iz pozadine. kako bi se radnja dalje odvijala). može se videti „tanak“ krst. Krila. dvorac je pozadina. izgleda da figura dolazi u prvi plan. Holizam i psihodinamičko polje Holizam je teorija koja zastupa postojanje tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju (Jan Smuts. razvija i dobija značenje. koji je isprva bio pozadina. predstave). Setimo se Šekspirovog Hamleta. kao konačnom sveobuhvatajućem holonu. koja je istovremeno deo nečega. osvetljeni deo pozornice. a sada je figura. je ono ka čemu je usmerena pažnja. Dakle. je sve ostalo što ne zaokuplja pažnju. dok istovremeno služi kao deo u još većem holonu. prostor iza bine i krila. a ujedno i deo priče i dobija značenje samo kao deo veće celine. Organizacija polja u figuru i pozadinu stalno se menja. slika (figura pod reflektorima). Dvorac u kome se odvija predstava daje značenje radnji. c. dok je ostalo pozadina. a da se pozadina gubi. dvorac. Ken Wilber (1995) dodaje ideju o “holarhiji“ („holarchy“). U jednom od klasičnih eksperimenata Volfganga Kelera (Wolfgang Koehler. deo. više obuhvatajuće celine. beskrajno sve do univerzuma. nastupaju pod svetlima pozornice i vraćaju se iza bine. Sada je pozadina ono što je prvo bilo figura. Holizam i evolucija). u svojoj knjizi Seks. 5. te stoga Wilber govori o pojmu deo/celina ili holon-u. Hamlet. Figura i pozadina su rezultat toga kako se organizuje dinamičko polje. ekologija i spiritualnost. Nema figure niti pozadine.

Osoba koja se dijagnostikuje i onaj ko daje tu dijagnozu mogu na isti način biti zajedno u polju. Kada dijagostikujemo na ovakav način. onda se izbegava problem da se dijagnoza vidi kao etiketa koja se nekom daje ili kao fiksiran. Kada je dijagnostičar deo polja. u pravcu većih i obuhvatnijih celina. otuđuje ga od njegove sredine i koči tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. Dijagnostičar nije više onaj koji klasifikuje i time ima moć nad drugom osobom koja ima neki simptom ili sindrom. od predkontakta. niti se razvijam. zaglavljen sam i želim promenu“. Integrisana geštalt terapija. preko kontaktiranja. 1973. onda se mogućnosti polja gube. dok je dijagnostičar objektivni spoljni posmatrač. obuhvatajući prvobitno polje. osoba koja se dijagnostikuje smatra objektom koji pokazuje znake bolesti. One mogu formirati granice kontakta. ali istovremeno i terapijska mogućnost.Osoba koja se dijagnostikuje je odvojena od svoje sredine. nezavršen geštalt. Ja se više ne menjam. te tako izgubiti svoju kompleksnost. kao i osoba koja se dijagnostikuje. po geštalt terapiji.Geštalt dijagnoza pruža nadu i istovremeno izaziva dijagnostičara i njegov kapacitet za svesnošću i kreativnim prilagođavanjem. neko ko zapravo kaže: „Ja sam odvojen od tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. Kada se u toku dijagnostičkog procesa. kao i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. promena se jednostavno dešava“ (Polsters. Ako je tako. kako je gore pomenuto. finalnog kontakta. Polje koje formiraju osoba koja se dijagnostikuje i dijagnostičar može da se razvije u smisleniju i kompleksniju celinu. već je deo polja koje se sagledava i potom klasifikuje. dubinu i inkluzivnost.razložiti na svoje delove sve do najmanjeg dela. Time su obe strane zadovoljene. Geštalt dijagnoza ponovo uspostavlja kreativno prilagođavanje u polju i tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. dijagnostičara. Ovo se dešava sa dijagnostičkim metodom koji koristi nosologija (nauka o bolesti). naročito u toku dijagnostičke procedure. Psihodinamičko polje je samo po sebi primer ove teorije.101). Dijagnostički metod koji se bavi sindromima. str. Ovakvo polje može se organizovati u figuru i pozadinu u beskrajnom lancu destrukcije i konstrukcije (kreativno prilagođavanje. objektivizira klijenta. pošto dijagnoza obuhvata obe osobe. biti deo šireg polja i omogućiti interakcije tako da se veće celine mogu razvijati. Dijagnostičar bira da bude deo polja i time postaje deo klasifikacije. onda on time može lično i direktno da utiče na dijagnozu.). . postkontakta do ponovnog predkontakta itd. „U kontaktu (između dijagnostičatra i onoga koji se dijagnostikuje) čovek ne mora da pokušava da se menja. Klijent koji započinje terapiju je. Geštalt dijagnoza je stoga dijagnoza. sa održavanjem mogućnosti i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. Smatra se da svakog čoveka karakteriše jedinstvo i veza sa sredinom. rast i promena su mogući. On ili ona čini sredinu osobe koja se dijagnostikuje i u skladu sa tim omogućava veće jedinstvo i poredak i svojom svesnošću postaje isto tako subjekat procesa „gledanja kroz“.

U fazi kontaktiranja svesnost dobija svojstvo mogućnosti izbora (= „ego“ funkcija). izbor i pažnju. a da se prvo nije pojavilo u čulima“. nedostatak ili previše nečega („id“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju..1 Svesnost Svesnost je koncept koji obuhvata percepciju. može se podeliti u četiri faze: predkontakt – kontaktiranje .3 Kreativno prilagođavanje U knjizi Geštalt terapija (Perls Hefferline & Goodman).6. pozorište je prazno. pažnju subjekta usmerava njegova potreba da prati priču. proces formiranja geštalta se ponovo objašnjava u terminima dinamičkog procesa. predkontakt: Polje nije organizovano u pozadinu i figuru. Onda se pojavljuje senzacija ili potreba. Svesnost se pojačava kada se polje organizuje u predkontaktu. Koliko je precizna ta svesnot u odnosu i koliko odražava tačku na kojoj „ja“. To je formiranje geštalta kroz vreme. vidi kasnije) prethodi svesnosti i može voditi ka njoj. gde postoje senzorna i motorna aktivnost. Slika 4 opisuje dinamički proces konfiguracije figura/pozadina u vremenskoj perspektivi. a onda se podižu zavese. u većoj ili manjoj meri. i kroz ovaj kontakt jasnije se doživljava i jedno i drugo (Polasters. („Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“. Nema svesnosti (moguće je da postoji doživljaj poremećenosti. 6. birati ka kojoj će od sukobljenih figura usmeriti svoju svesnost. Svesnost se javlja u toku procesa kreativnog prilagođavanja. 102). da bi se zatim pojavili u mojoj svesnosti. haosa.. Zatim. Proces kontakta. klijent.postkontakt. zapažanje. 6. 1973. svesnost je figura u polju svesti učesnika organizujućeg polja. U finalnom kontaktu svesnost je na vrhuncu i smanjuje se kada je kreativno prilagođavanje okončano u postkontaktu. Ono što je značajno za dijagnozu jeste koliko organizacija zavisi od svesnosti odnosa klijent-terapeut. terapeuta. vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti). Svesnost.finalni kontakt . Kako je Aristotel rekao: „ne postoji ništa u umu. pri čemu se razlikuju sledeće četiri faze: a.2 Proces kontakta Svesnost i kontakt koegzistiraju kao fenomeni. kontakt i kreativno prilagođavanje 6. Učesnik organizujućeg polja može. Gvozdena strugotina je rasuta po papiru i još uvek nema prostora iza bine niti glumaca. nepostojanja). str. Podaci o senzornoj i motornoj aktivnosti onog drugoga dolaze preko mojih čula. Motorna i senzorna aktivnost (= „id“ funkcija. Ovde dajem kratki pregled. u poglavlju „Kreativno prilagođavanje“. ciklus kontakta ili iskustveni ciklus. doživljavam „ne-ja“. Integrisana geštalt terapija. . kada se polje formira i organizuje.

) Svesnost se povećava. Zbog toga sadašnja relavantna figura ne dobija dovoljno pažnje niti se dovoljno kontaktira. i javlja se doživljaj zadovoljatva i/ili žaljena usled onoga što je bilo.nejasna organizacija polja. svesnost je oštra. te takođe ostaje nezavršena. u zavisnosti od svojih potreba. Hamlet nije završen i pojavljuje se u priči koja se sada odvija. da li Hamletov ili Drakulin? Subjekat se identifikuje sa Hamletom. Kada proces kreativnog prilagođavanja ili samo-organizujući princip nisu potpuni u smislu gore pomenutog modela. c. vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti. pozornica više nije prazna. a gde on ne pripada. To je zbog toga što pojam granice više implicira neku stvar nego . subjekat (gledaoc/učesnik) se identifikuje. polje je maksimalno organizovano. koje moraju da dele svetlo jednog reflektora. postkontakt: Figura se raspada. zajedno sa smanjenom svesnošću i uzbuđenjem. Figura i pozadina nestaju i ponovo dolazi do neodređenosti i umanjene svesnosti. Ovi „nezavršeni geštalti“ zahtevaju pažnju i završavanje. . Moguće je da postoji pozornica koja je prepuna nezavršenih figura. subjekat je uključen u priču i pojavljuje se doživljaj spontanosti. („Ego“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju. kontaktiranje: Polje počinje da se uređuje u pozadinu i još uvek nejasnu figuru.4 Granica kontakta Slika granice kontakta je po mom mišljenju nezadovoljavajuća da bi se njome opisao proces kontakta. Oni ostaju figura. Rezultat ovoga je: . Veći ili manji stepen organizovanosti odgovara većem ili manjem stepenu svesnosti i uzbuđenja. 6. d. finalni kontakt: Figura je jasna i „potpuna“. čak i sada kada bi se mogla pojaviti neka relevantnija figura ili formacija figura/pozadina. Tamo su dvorac. umanjeni svesnost i uzbuđenje. sa jednom od potencijalnih sukobljenih figura i alijenira se od drugih.Slika 4 Rastuća svesnost i organizacija polja finalni kontakt kontaktiranje predkontakt vreme postkontakt b. rezultat je „nezavršen geštalt“. Na primer.figure iz prošlosti su fiksirane u sadašnjosti. umanjena diferencijacija formacije figura/pozadina.

Ovo za geštalt dijagnozu znači: 1. granica između dve zemlje je fiksirana i stvari se uglavnom događaju u središtu.102). Kao dijagnostičar ja sam istovremeno i deo i istraživač granice kontakta 2. 1989. a ne na granici.32) b. ne postoji granica kontakta kada je pozornica prazna. str. definicija kontakta: Kontakt je funkcija koja objedinjuje našu potrebu za jedinstvom i separacijom (Polsters. Drugo. da tako kažemo. 4. c. 2. Granica kontakta je specifičan organ svesnosti nove situacije u polju (PHG. str. 259). koji su predmeti proučavanja. U metafori pozorišta. nema ni „ja“. Čula i mišići deluju jedinstveno (PHG. Perls. Gorrel & Van De Rit. Tačke kontakta su kombinacije senzorne i motorne aktivnosti koje obavljamo „ja“ i „neja“. 1973. ni „ne-ja“. u glavnom gradu gde ljudi žive. 3. str. to je predkontakt. nastaje granica kontakta (kontaktiranje i finalni kontakt). Ja ću ipak koristiti ovu sliku da bih opisao kontakt. Bez granice kontakta. a granica kontakta je. Na primer.funkciju. sledeće dve definicije kontakta su: a. Dijagnostička aktivnost u geštalt psihopatologiji podrazumeva senzornu i motornu aktivnost i svesnost dijagnostičara. ne postoji ni okruženje. a tačke kontakta konstituišu granicu kontakta (Korb. specifičan organ svesnosti nove situacije u polju“ (1951. Korišćenjem metafore magnetnog polja.259). Prvo. str. Informacije o senzornoj i motornoj aktivnosti osobe koja se dijagnostikuje dobijamo kroz senzornu i motornu aktivnost dijagnostičara. 1973. str. 1951. . Kada priča otpočne. a zatim se pojavljuju u njegovoj svesti. 3. 1951. 116). str. Stoga takođe mogu reći: „Egzistencija se zasniva na odnosu“ ili: 1. istražujemo tako što preispitujemo sadržaj naše sopstvene svesnosti. naglasio sam da „osoba postoji samo kao funkcija drugog i obrnuto“. ja ne postojim. ako nema okruženja nema ni pojedinca. Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“ (Polsters. granicu kontakta i/ili polje. Odnos.99). Slika 5 ne-ja ja granica kontakta Granica kontakta nije ni moja ni tvoja. Pojedinac postoji samo u okruženju . Ako nema pojedinca. Granica kontakta dolazi do izražaja ili se kreira našom uzajamnom „senzornom i motornom aktivnošću“. Hefferline & Goodman tvrde: „Definicija organizma je definicija polja organizam/sredina. zato što je ona u opštoj upotrebi. U geštalt terapiji kontakt je interakcija sa sredinom. koja se ruši kada se zavesa spusti (postkontakt).

Osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju. Naročito su tačke 3 i 4 važne za geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu. u svojoj knjizi Organizam: . onesvešćivanje. a sve u cilju smanjenja dela tenzije. 4. Polje se lako organizuje. Frustracija preti. isključivanje jednog dela ili amnezija. 1951. kontakt granica je pred rušenjem. Tenzija u polju raste. su snažniji. ego. 1951. Geštalt teorija ličnosti Da bi dijagnostika bila u skladu sa geštalt terapijom. imamo i kompatibilnu geštalt teoriju ličnosti u kojoj definišemo pojmove self. Panika.u životnim procesima. duboko premišljanje. putem iscrpljivanja (PHG. iskustvo „bivanja“ i značenje. dinamičnije je. što se u životinjskom svetu naziva reakcija „bori se ili beži“. . Potrebno je razlikovati dve vrste reakcije u cilju preživljavanja. „izbezumljeno“ bekstvo. Granica kontakta je oštrija. „pravljenjem mrtvim“. sve dok opasnost ne prođe. 2. Granica kontakta postaje nepodnošljivo napeta. Kurt Goldštajn (Goldstein. 3. ono što kontroliše delove jeste organizacija ponašanja . id i ličnost. 7. Slika 6 (klijent) Ti Ja (dijagnostičar) Granica kontakta U knjizi Geštalt terapija koncept granice kontakta omogućava razlikovanje četiri različite organizacije polja. snovi. sa ciljem da se zaštiti granica kontakta putem privremene nesenzibilnosti i motoričke paralize. svesnost.U ovom polju je istraživač. kreirane na samoj granici kontakta. živa imaginacija. Senzorna i motorna aktivnost. 261). dijagnostičar. a takođe i reakcije „bori se ili beži“. tako da je potrebno da učesnici u polju budu svesniji i da se više prilagođavaju.1939) izneo je ovu teoriju. Halucinacije. 2. šok. potrebe osobe ne mogu da se zadovolje u ovom okruženju. anestezija. kako bi se dostigla uređenost polja. Opasnost preti. opsesivne misli i preterana aktivnost. svesnost je jasnija. str.ponašanje je uvek organizovano i uvek implicira ceo organizam. 1. str. draži iz okruženja su preplavljujuće. on doživljava. nastupa doživljaj nepostojanja. oseća i svestan je onoga što je navedeno od 1 do 4. bivajući deo granice kontakta. što se može koristiti za geštalt dijagnozu (PHG. 260-261) 1. ponovo se javlja iskustvo nepostojanja i osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju. U obe situacije potrebno je održati osetljivu granicu kontakta radi opstanka i u početku je ovo uvek zdravo. Kada dijagnostičar daje dijagnozu. motorne i senzorne aktivnosti su opuštene. istovremeno i učesnik i posmatrač.

Stoga ne možemo direktno koristiti nosologiju. ili što bi mi nazvali. „ego funkcija“: šta ja radim. Malerove i Pijažea (Freud. na primer: teorija objektnih odnosa Frojda.XIX. Stern. On opisuje razvoj deteta u terminima odnosa. „id funkcija“: šta mi je potrebno. već i zato što on koristi istraživačke metode koji su odnosni. koja potiče iz etioloških i patogenih dijagnostičkih teorija. datog u prethodnom tekstu. self je spontana svest o dominantnoj potrebi. ko sam ja. Geštalt razvojna teorija Pored opisa polja. već polja.1985. 274) „Self“ kao funkcija (samo-organizujući princip ili organizmička samo-regulacija) polja može dalje da se podeli na tri podfunkcije: . Svaki . Geštalt žurnal. između ostalih. Slika 7 Id funkcija Ego funkcija Samo-organizujući princip Funkcija ličnosti 8. koji varira u zavisnosti od dominantnih potreba i hitnosti nadražaja iz sredine (PHG. Štern u svojoj knjizi kaže: a. Mahler. psihodinamičkog polja. Ograničiću se na početne stavove i pomenuću četiri formativne faze.Šta organizuje ponašanje? To je „self“. „Dete je obdareno vidljivim kapacitetima koji se razvijaju. vol. str.drugo. Ne samo da možemo koristiti njegovu teoriju. iz njegove knjige Interpersonalan svet deteta (D. možemo koristiti teorije Danijela Šterna. ako znam šta mi je potrebno i ko sam ja kad si ti tu. kako se pokazujem (funkcija ličnosti) i šta radim (ego funkcija) zavisi od tebe i obrnuto (Isadore From. On se odnosi na to da mi ne možemo da opišemo razvoj izolovanog pojedinca. moguće je takođe opisati „razvojnu psihologiju polja“. Šta je „self“? To je sistem kontakta u svakom momentu. u kome je taj pojedinac funkcija polja.1). Drugim rečima. Oni su organizovani i transformišu se u organizujuće subjektivne perspektive o osećaju sebe i drugih. šta mi je potrebno (id funkcija). „funkcija ličnosti“: šta sam ja kada si ti tu .prvo. Piaget). Pre nego što otpočnem sa tim trebalo bi da imamo na umu da se srećemo sa istim problemom koji se javlja u deskriptivnoj dijagnozi. 235) Ili. str. a organizacija funkcija kontakta stvara psihološku formu „organizmičke samo-regulacije“ (PHG.treće. Ovo je faza kontaktiranja (PHG. 1951. potreba koja se pojavljuje u polju ili potreba koju osećam kad si ti tu . str. 33). Međutim. str. fleksibilan i promenljiv. 403). zato što se dete posmatra u odnosu. no.

sposobnost. U skladu sa ovim. . Ona se podjednako prorađuju u svim domenima odnosa u svakom momentu. 31). . do 12 g. ne postoji granica kontakta. 28). Druga faza: od 2. g.novi osećaj sebe dalje definiše formiranje novog domena odnosa. do 7. . Granica kontakta između majke i deteta može da se stvori iz uzajamnih senzornih i motornih aktivnosti. . Dok se ovi domeni odnosa odražavaju u kvalitativnim promenama društvenog iskustva. str.konkretno-logička.Klinička pitanja kao što su autonomija. .Polje koje stvaraju majka i dete. b. Ova teorija nam omogućava da opišemo formativne faze razvoja polja. „Osnovna klinička pitanja odnose se na čitav životni ciklus. g. oni nisu faze. Formativna faza otprilike obuhvata prve dve godine života i odgovara Pijažeovoj prvoj senzo-motornoj fazi. koje predstavljaju tačke granice kontakta. Polsters.„Samo-organizujući princip“ je aktivan. nadalje . i tako se uklapaju u još veću celinu. mogu uporediti sa fazama koje predlaže Pijaže (Piaget). Svaka formativna faza stvara novi domen odnosa.1. bar od rođenja nadalje. a ne samo na pojedine razvojne faze“ (str. niti organizacija polja koje formiraju „majka“ i „dete“. Treća faza: od 7. Kada „majka“ nema odgovarajuću senzornu i motornu aktivnost u odnosu sa „bebom“. individuacija. . može da stvori psihološki poremećaj. u kome senzacije ili potrebe deteta. Možemo dakle zaključiti: .magijska. povezanost. organizuje sebe i pruža majci i detetu iskustvo postojanja. poverenje. ne nestaju. čiji se kvalitet zadržava i biva uključen u širi i obuhvatniji domen koji se kreira u narednoj fazi.g. pre-logička. 102).Ljudsko biće ne nastaje iz neizdiferenciranog objedinjenog načina bivanja (okeanska simbioza). Ove faze se. već iz diferenciranog matriksa odnosa. – senzo-motorna. Id funkcija počinje sve više da se razvija kao deo „self funkcije“ polja.1 Prva formativna faza Bilo bi idealno da se polje dete-majka u prvoj fazi organizuje iz predkontakta. simbioza. a koje je nastalo usled rana zadobijenih unutar nekog odnosa.apstraktno-logička.„Iskustvo nebivanja“. oralnost. utiču na stepen smanjenja kapaciteta za ko-kreiranje granice kontakta ili na umanjenje kapaciteta da se organizujemo u polju. Četvrta faza: od 12. 1973. Naime: Prva faza: od rođenja do 2. koje se u geštalt terapiji vidi kao situacija predkontakta koji se nastavlja relativno dugo. sa dužnim osvrtom na različita teorijska polazišta. vode ka finalnom kontaktu i dalje. radoznalost i dr. . Majka i dete su zajedno i deo i celina. kao i potreba majke da bude uz svoje dete. onda ne postoji zajednička „tačka“ („granica kontakta je lokus tačaka u kome neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što je „ne-ja““. Stepen odsustva „majke“ u odnosu na „bebu“ i u kom dobu se ovo događa. 8. pre bi se moglo reći da su oni oblici društvenog iskustva koji ostaju nepromenjeni u toku života“ (str.

Slika 9 Prva faza polje dete-majka Granica kontakta koju formiraju dete i majka Druga faza a. pojavljuju se nove mogućnosti za organizaciju.1. polje: dete – drugi deo dečjeg selfa granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b. Ova strategija preživljavanja deteta u polju sa majkom može se kasnije ponoviti u drugim poljima. Postoji mogućnost da se sposobnost novorođenčeta za testiranje realnosti. 8. kako bi doživelo postojanje ili granicu kontakta.Slika 8 Majka sa svojim tačkama Dete sa svojim tačkama Situacija nejasne granice kontakta ili predkontakt Da bi preživelo „dete“ se kreće ka poziciji na kojoj „majka“ očekuje da ga vidi. Geštalt dijagnostičar doživljava ovaj poremećaj kada kasnije sretne te klijente kao odrasle ljude. u smislu „ja u odnosu sa ne-ja“.drugi granica kontakta koju formiraju dete i drugi Druga formativna faza se može opisati na sledeći način: kada prvi period protekne dobro – kada „majka vidi dete“ – pojavljuju se dve nove mogućnosti da dete učestvuje u polju. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na psihotične sindrome.2 Druga formativna faza Kada se prva formativna faza dovoljno razvije. polje: dete . Kapacitet za organizaciju polja između dijagnostičara i klijenta je umanjen. kako bi doživelo da postoji i kako bi moglo preživeti. Do izvesne mere dijagnostičar doživljava nepostojanje. Dete se rano pomera od onoga što može biti u odnosu. ne razvije ili da bude nedovoljno razvijena. Dete zamenjuje svoju poziciju za onu majčinu. .

Potrebe drugih se ne mogu ili se teško mogu uzeti u obzir. da stvori uzbuđenje na granici kontakta koje je podnošljivo. Dečji self može. kao i sa drugima.Dete sada uči da pamti „majku“ i kada nije prisutna. koristeći reakciju „bori se ili beži“ (vidi model granice kontakta). drugim rečima. Sada se može organizovati takvo polje u kome potrebe majke i možda drugih nisu direktno usmerene na zadovoljenje potrebe deteta. Majka se kod deteta pojavljuje kao sećanje na majku. Ova faza se može uporediti sa magijskom fazom Pijažea. Ona je ta koja štiti osetljiv kapacitet granice kontakta. i polje se može organizovati bez mešanja majke. onda se funkcija ličnosti nedovoljno razvija. Granica kontakta i dinamika nalaze se u detetu i iskustvo postojanja se ne gubi odmah čim majka nestane iz vidokruga. mogu biti deo kreativnog prilagođavanja i mogu dospeti do finalnog kontakta. u odnosu sa stvarnom majkom. u kome je dete centar. . Ova strategija omogućava detetu da bude u situacijama kada majka nije na raspolaganju. 8. da halucinira i sanja. sredine. Dete se sada može organizovati u polju u kome nije samo ono centar sveta. Dete se sada može organizovati i učestvovati u polju bez majke. može se menjati. do izvesne mere. a tako i „interna granica kontakta“.1. ali osetljiva granica kontakta nije dovoljno zaštićena. tj. Na primer: a. majka ne mora odmah da reaguje. Dete sada može podneti izvesno odlaganje u zadovoljenju svoje potrebe i nije više u potpunosti zavisno od majke. kao deo „samoorganizujućeg principa“ polja. Polja dete-majka ili dete-neka druga osoba mogu se organizovati sada kada se dete suočava sa potrebama koje nisu samo njegove.3 Treća formativna faza U ovoj fazi dete može preispitati „internu granicu kontakta“ u korist daljeg kreativnog prilagođavanja. Ono prevashodno svoju sredinu doživljava kao izvor zadovoljenja potreba. Kada doživljaj nepostojanja nije toliko snažan. Kod deteta se može formirati više-manje fiksirana slika u sećanju ili fiksirani obrazac. sve dok polje ne stvori previše kontradikcija i ne postane previše konfuzno i/ili nepredvidljivo. majka/staratelj treba da deluje tako da organizacija polja. Moguće je doći u finalni kontakt. Majka. svet postoji radi deteta. Polje se takođe može organizovati odlaganjem potreba i njihovim prenošenjem na druga mesta. kao slika u sećanju. U ovoj fazi sve više se razvija ego funkcija. Potencijalne suprotne potrebe majke i možda drugih. Prednost ovoga je manja direktna zavisnost od majke. Polje koje se sada može organizovati jeste ono između deteta i onog njegovog dela koji nosi sećanje na majku. Sve više se razvija funcija ličnosti kao deo „self funkcije“ polja. Dete može da otupi sebe. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na dugoročne probleme prilagođavanja ili poremećaje ličnosti. a da se potrebe ne zadovoljavaju odmah. koju čine drugi uključujući i majku. Kada potrebe deteta na mogu biti odmah zadovoljene ili su nadražaji prejaki. Ono što je mana jeste da se ovi obrazci polja koriste u drugim situacijama kao „fiksni“ geštalti i mogu blokirati dalje kreativno prilagođavanje. da se ničega ne seća i/ili b. Kada dečja potreba ne može biti odmah zadovoljena ili kada nadražaji iz sredine postanu preplavljujući. Dete sebe vidi kao „centar“ polja. bude moguća. kao u psihotičnom sindromu. mogu se pojaviti u svesti deteta.

8. biti deo više preplavljujućih. Priroda odnosa iz klijentove prošlosti može ponovo da se pojavi kao nezavršena figura u odnosu sa terapeutom.1. konfuznih i/ili nepredvidljivih polja. polje: dete-promenljive slike drugih osoba i apstraknijih učesnika u polju. polje: dete. Detetu više nije potrebno da bude centar sveta. polje: dete-drugi deo dečjeg selfa koji nosi u sećanju sliku majke.sve više i više osoba. Slika 10 Prva faza polje: dete-majka granica kontakta koju formiraju dete i majka Psihotični poremaćaj Druga faza a. Kada je polje nepredvidljivo ili preplavljujuće. polje: dete-promenljive slike sećanja na osobe u njegovom neposrednom okruženju granica kontakta koju formira dete i promenljivo sećanje na konretne osobe b. ali takođe i apstraktniji sadržaji učesnika polja. granica kontakta koju formiraju dete i univerzum. kao i deo organizacija širih i apstraktnijih polja.4 Četvrta formativna faza Za ovu fazu karakteristična je sve manja zavisnost deteta od drugih osoba iz njegovom neposrednog okruženja. potreba za majkom koja će ga regulisati je manja. u sećanju deteta. bez mešanja majke. b. granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b. ceo svet. Dete sada može. Potreba drugog takođe može doprineti formiranju polja. polje: dete-majka (drugi) granica kontakta koju formiraju dete i majka (drugi) Poremećaji ličnosti Treća faza a. granica kontakta koju formiraju dete i promenljiva sećanja na. Četvrta faza a. polje: dete-druga osoba granica kontakta koju formiraju dete i druga osoba. u principu. Dok terapeut postaje deo ove nezavršene konfiguracije .

figura/pozadina. a ono što je nezvršeno može se završiti. on može svojom svesnošću prodreti u odnos i istovremeno zauzeti različitu poziciju od one koju su imali „drugi“ u prošlosti. U skadu sa tim. sada se polje može drugačije organizovati. tako da se odlike ranijih faza izgleda vraćaju na duži ili kraći period u organizaciju polja. Prethodne formativne faze koje treba da budu deo/celina sadašnje dominantne i inkluzivne faze. . Spomenute faze mogu nam pomoći da vidimo kroz polje i istovremeno nam pokazati kako da se ponašamo tako da se nazavršena figura može završiti. Kapacitet čoveka da se organizuje u polju vremenom se povećava. Slika 12 trauma oporavak kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 1 2 3 4 faze U geštalt terapiji trauma je događaj koji uništava kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja. i koji remeti sadašnju dominantnu i inkluzivnu formativnu fazu. Slika 11 kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 formativne faze Ozbiljne traume mogu implicirati smanjenje kapaciteta za organizaciju. mogu se ponovo pojaviti u formi psihoze i poremaćaja ličnosti.

1 Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? Da li je kreirana neka dinamika? Da li u polju dolazi do akcije. tako što ću pokušati da napravim razliku između „teških“ klijenata. te je stoga istovremeno i intervencija. koji su nazvani bolesni u nosologiji. Instrument istraživanja je moje iskustvo. posmatrač počinje da racionalizuje i pokušava da objasni anksioznost. Drugim rečima: Svesnost podrazumeva istovremeno i senzornu i motornu aktivnost. ja mogu da vidim osobu u polju odnosa. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? 5. Na primer: „Bojim se da će klijent izvršiti samoubistvo ili da će poludeti ili . Geštalt terapija je zainteresovana za dinamiku polja. a da su prekidi toga bolest.1. a ne pojedinac kao objekat. Doživljavam strepnju. U krajnjem slučaju. Geštalt psihopatologija i dijagnoza Pre nego što nastavim sa formulisanjem preciznog dijagnostičkog modela. Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) 6. Subjekat našeg istraživanja jeste ono što se dešava između ljudi. Kakva se figura formira? 4. Kao reakcija na anksioznost. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? 7. kao i za dinamiku polja unutar pojedinca. pošto je svesnost jedino moguća kada sam svestan nečega. mislim da ne postojim i moje telo reaguje sa uzbuđenjem i/ili anksioznošću. Neodvojivost senzorne i motorne aktivnosti znači da je svaka dijagnoza istovremeno i intervencija.9. polje se organizuje. Geštalt terapija smatra da su promena i rast čoveka u polju normalni. da li se polje organizuje u konfiguraciju figura/pozadina? Da li se predstava odigrava? Da li osećam da postojim? Šta doživljava posmatrač kada se granica kontakta ne formira? Kako to doživljava? U krajnjem slučaju. Geštalt dijagnoza gleda kroz polje i predmet interesovanja je sledećih sedam tačaka: 1. između ljudi i u odnosu. uvek uzrokuje promenu u polju. „Ja nisam. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? 9. Granica kontakta se formira. Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? 2. a takođe mogu opisati i polje unutar čoveka. govoriću o tome šta se u geštalt terapiji zove bolest. Ishod ovoga je da istraživanje uvek utiče na ono što se istražuje. 3. ja nisam svestan. ja ne postojim!“ Mogu zatim da postanem svestan straha „da ne postojim“. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina. koje je „tačka“ na kojoj neko doživljava „ja“ (dijagnostičar) u odnosu na ono što je „ne-ja“ (onaj koji se dijagnostikuje). i onih koji to nisu.

pružanje podrške. 9. halucinacije c. Ili posmatrač može da razmišlja: „Nisam još dovoljno pročitao o ovome“ itd. Manje ili više normalna konfiguracija figura/pozadina razvija toliku tenziju da . U DSM-4 navedeni su sledeći simptomi: a. Mi geštalt terapeuti ovo nazivamo smanjenim kapacitetom za stvaranje granice kontakta ili formaciju figura/pozadina. polje se organizuje. Čini se da je geštalt terapija dobar dodatak u tretmanu ovih ozbiljnih i teških poremećaja. tj. Geštalt terapeut traga za iskustvom granice kontakta ili organizacije polja. Klijent zapaža nešto što terapeut ne vidi ili obrnuto i tu nema konformizma. Ovo iskustvo „predkontakta“ dešava se u svakom novom odnosu. Ono što je interesantno u geštalt terapiji jeste da kada terapeut doživi granicu kontakta ili organizaciju polja. Terapija služi da bi se kreirale okolnosti u kojima se terapeut oseća bezbedno. Geštalt terapeut može da pruži psihosocijalnu podršku. pokazuje meru „kapaciteta za stvaranje granice kontakta ili formacije figura/pozadina“ u ovom odnosu. tada se rast i razvoj podrazumevaju. onda i klijent to može doživeti. Koliko ovo traje i da li dolazi do organizacije u odnosu.da ne može da bude sam“ itd. da ponudi kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja i da na sebe preuzme ulogu samoorganizujućeg principa. ali nismo u „istom svetu“. Kada terapeut doživljava granicu kontakta ili organizaciju polja. Pod psihotičnim poremećajima klasifikovani su i drugi poremećaji (vidi DSM-4). Dijagnostičar može da doživi osećaj „nebivanja u istom svetu“ u svom telu.1. Mi vidimo jedan drugog. zaštite i nege. koje može obuhvatiti saradnju sa drugim disciplinama. Za nijednog od nas ne postoji neka korisna figura koja bi se formirala. pošto su oni svojstveni odnosu ili organizaciji polja u procesu. zajednička figura ne postoji. tj. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina Postoji granica kontakta ili organizacija polja koja se delimično ruši usled relativno slabe dinamike.2 Granica kontakta se formira. ili kako bi mogli reći. afektivna tupost. dezorganizovan govor d. alogia ili avolicija. čiji jedan deo čini sam terapeut. Kada se geštalt terapeut oseća „bezbedno“ sa ili bez saradnje sa medicinskim i drugim disciplinama. Kad je ovaj kapacitet umanjen DSM-4 i ICD-10 koriste termine šizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja. „negativni simptomi“. „Mesto“ na kome terapeut doživljava sebe u odnosu na klijenta nije odgovarajuće. u značajnoj meri dezorganizovano ili katatonično ponašanje e. to jeste terapija za klijenta. Naše stanovište međutim ostaje otvoreno za poređenje. u osećanjima. Kada je proces formiranja geštalta ponovo moguć. kao i u svom mišljenju. Prema DSM-4 lečenje je prevashodno medicinsko i psihosocijalno. deluzije b. jer granica kontakta ili organizacija polja predstavlja fenomen odnosa. Ovo može zahtevati 24-časovnu negu. javlja se iskustvo granice kontakta ili formacije figura/pozadina.

On racionalizuje svoj strah i zarobljen je u stavu „ovo je težak klijent“. Dijagnoza poremećaja ličnosti često se određuje kada klijent ne odgovara na terapiju. Nakon toga. osim one stereotipne. Dijagnostikovanje u okviru geštalt terapije istovremeno znači i terapijsku intervenciju. 5. Trajan obrazac je nefleksibilan i prisutan u širokom rasponu ličnih i socijalnih situacija 3. tako da se mogu pojaviti i druge konfiguracije figura/pozadina. on kreira takve strukture i/ili postavke koje čine da uzbuđenje ili strah budu podnošljivi. da podeli sa klijentom svoj stav. Ovaj obrazac je stabilan i dugotrajan i njegov početak seže ako ne u rano detinjstvo. Terapeut dalje može. Ponavljane konfiguracije figura/pozadina često same po sebi nisu abnormalne. Kod poremećaja ličnosti klijent i terapeut ostaju u istom svetu.1. Ovo je zatim terapija za klijenta jer kad se terapeut oseća sigurno. profesionalnim i drugim važnim oblastima funkcionisanja. . DSM-4 opisuje ove poremećaje na sledeći način: 1. Strah je manje intenzivan u poređenju sa strahom koji se doživljava u 9.kognicija (tj. Trajan obrazac vodi do. .kontrola impulsa. polje je bezbedno. polje se organizuje u neprekidno ponavljanu karakterističnu konfiguraciju figura/pozadina. pouzdanost i primerenost emotivnih odgovora). Kako bi se održalai granica kontakta ili organizacija polja i doživljaj egzistencije. povreda glave). . kada se oseti dovoljno sigurno. ima osećaj da nije odbijen i da može dalje proširivati svesnost o ovom obrazcu. zato što je granica kontakta minimalno očuvana.1.granica kontakta ili organizacija polja doživljavaju kolaps. a neprekidno ponavljana karakteristična figura/pozadina služi za „preživljavanje“.raspon. „kontaktiranje“ drugih figura u polju postaje moguće. Klijent i terapeut sve vreme stvaraju istu konfiguraciju figura/pozadina. DSM-4 ovo naziva trajnim poremećajem ili poremećajem ličnosti. Ovo znači da kaže klijentu kako na njega deluje repeticija konfiguracije figura/pozadina. da bi imali neophodan doživljaj postojanja. . Priručnik DSM-4 govori o relativno konzistentnom obrascu ponašanja i iskustva. a da u međuvremenu terapeut ne nestane. Trajan obrazac unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji se u kulturi dotične osobe jasno razlikuje od očekivanog. Ovaj obrazac se izražava u dve (ili više) navedene oblasti: . način percepcije i interpretacije sebe. značajnog distresa ili poremećaja u socijalnim.afekat (tj. intenzitet. ja postajem svestan istog straha kao i klijent. drugih ljudi i događaja). Kada terapeut oseti previše uzbuđenja ili strah. Repeticija često uzrokuje simptome i patnju u poljima čiji deo čini klijent. Trajan obrazac ne nastaje usled direktnih fizioloških efekata neke substance (npr. onda u adolescenciju. Moguće je da klijent ostane duže u „predkontaktu“. lekova) ili opšteg zdravstvenog stanja (npr.interpersonalno funkcionisanje. kako bi preživeli. Kao terapeut. zloupotreba droge. čime klijent doživljava da postoji. ali konzistencija sa kojom se dešavaju. jeste. Terapeut oseća strah i kao da je uhvaćen u zamku sa tom neprekidno ponavaljanom figurom/pozadinom. Prva nepodržana figura postaje „otcepljena“. u kliničkom smislu. 4. 2. te stoga klijent može doživeti da postoji.

1.3 Kakva se figura formira? Priroda postojeće figure može da se opiše mehanizmima kontakta.5 Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) Prekinut razvoj ogleda se u stalnoj repeticiji iste figure. a radilo bi se na „držanju unutra. Na primer.polje se ne može razviti kroz identifikaciju sa figurom.1. čuvanju u sebi i gledanju izbliza“. sve dok se opis vrši u terminima odnosa. Ovde bi intervencija mogla biti da dijagnostičar postane otac koji mazi svoje dete. polje se ne organizuje. a da nije došlo do integracije. Intervencija koja se ovde predlaže je: svesnost o tome kako i u kojoj fazi ciklusa kontakta se zaustavlja proces organizacije polja ili konfiguracije figura/pozadina.9. diferencijacija Introjekcija Projekcija Retrofleksija Defleksija Konfluencija.1. Alternativno. figura se može opisati na bilo koji smislen dijagnostički način. čak i kada se sredina menja. ne povlači se i čini se da se olako prešlo preko rada. i ostaje se u fazi kontaktiranja . kada je figura projekcija. i ponovo je predkontakt . kontaktiranju.polje se ne razvija u postkontakt i ne razlaže ono što je bilo dobro i poznato. osećam se sa ovim klijentom kao iznerviran otac sa razmaženim detetom. onda bi intervencija ili serija intervencija mogle biti polarnost te projekcije. Gestalt reconsidered. ne žali.2.ili kao u 9. 9. čuvati u sebi i izbliza pogledati Sresti se Fokusirati se Svesnost dijagnostičara je vođena ovakvim polarnim mišljenjem.1. kao što je učinio Gordon Viler (Wheeler. 9. žvakati Držati unutra. polje se u početku organizuje. ali se raspada. kao dijagnostičar. finalnom kontaktu ili postkontaktu? Na primer: . ja. stapanje Dopustiti da se pojavi ukus. Figura i dalje nastavlja delimično da postoji u narednim organizacijama polja. Na primer. postoji samo predkontakt .polje se zaglavljuje u finalnom kontaktu i identifikuje se sa tenzijom finalnog kontakta . umesto da se nervira. . On vidi kontakt mehanizme kao polarnosti: Otpor. 1991).kao u 9.1.1.4 Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Da li postoji prekid u formiranju i ako postoji u kojoj se fazi to dešava? Da li u predkontaktu.

dijagnostičar/terapeut proširuje svoju svesnost polja i samim tim mogućnosti kreativnog prilagođavanja. ukus i sluh 2. jer figura nije samo znak kreativne integracije iskustva.1. intrapsihičko: um i osećanja 9. miris. Želeo bih da završim sa probnom Formulom geštalt dijagnoze. Izborom da se bude deo polja. Ako postoji svesnost o tome kako se polje blokira. spolja: sredina. koja može poslužiti kao smernica u procesu dijagnostikovanja.6 Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? Ono što je potrebno za istraživanje prekinutog razvoja polja jeste svesnost. Na primer: dijagnostičar se vidi kao otac. 232). Nadam se da ovaj sistem obezbeđuje geštalt terapeutima mapu u radu sa klijentima i da istovremeno može da posluži kao sredstvo komunikacije u saradnji sa drugim disciplinama.Primer ovog prekida je ono što se u psihoanalitičkoj teoriji naziva transfer. . onda se promena i razvoj podrazumevaju. koji mogu biti važni u početnoj fazi i nastavku terapije. dijagnoze. Geštalt dijagnoza je istovremeno i terapija. Funkcija ličnosti: ko sam ja u ovom polju sa tobom. Figura koja se pojavljuje ne uklapa se u polje. Ova funkcija može da se podeli na tri podfunkcije: 1. kada te uključene discipline poznaju svoju sopstvenu teoriju i ukoliko su voljne da sa svojih pozicija diskutuju sa praktičarima drugih orijentacija. Zaključak Nadam se da sam pokazao da je u psihoterapiji moguća saradnja između različitih disciplina. onda oni mogu birati. naročito za manje iskusne terapeute. već je sama po sebi upravo to“ (PHG. str. a ne neka stvar koja se nalazi u osobi.7 Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Koje pojedine funkcije su na raspolaganju? Samo-organizujući princip je funkcija polja. 1951. pri čemu on može imati neke njegove karakteristike. Id funkcija: potrebe i želje koje se pojavljuju u polju 2. Svesnost se ogleda u tri različite oblasti. Moguće je formulisati odgovarajuću gestalt psihopatologiju u odnosu na postojeće sisteme. 10. unutra: propriocepcija. je samo po sebi lek.1. 9. Ego funkcija: kada učesnici u polju znaju koje su njihove potrebe. „Stvaranje snažnog geštalta. pošto je dijagnostičar/terapeut uvek deo terapijskog polja. telo 3. 3. naime: 1. želje i ko su oni u ovom polju. ali nije otac. gledanje. dodir.

----------------------- Koliko je fleksibilna? ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 nefleksibilna (nema razvoja) fleksibilna (razvoj) 4.----------------------. Granica kontakta se formira. ali se ipak lako gubi sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu. „predkontakt vodi u kontaktiranje“.(kontakt mehanizmi?) 2. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Kako se razvija ciklus kontakta? . Koja figura? 1. stereotipnu formaciju figura/pozadina. polje se organizuje. granica kontakta nije moguća polje se organizuje.11. Formula geštalt dijagnoze 1. Da li se granica kontakta formira ili da li se polje organizuje? Da li situacija „predkontakta“ vodi u „kontaktiranje“? ------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 polje se ne organizuje. Koja figura se formira? Kontakt granica je moguća i ne gubi se. granica kontakta moguća 2. (trajni poremećaji prilagođavanja) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 organizacija polja ili granica kontakta lako se gubi organizacija polja ili granica kontakta opstaju 3.

----------------------------------------------------------Ego funkcija: Ja biram.. ..Predkontakt Kontakt Finalni kontakt Postkontakt Da li postoji prekid i u kojoj fazi? 5.. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Slika 13 Id funkcija Ego funkcija Funkcija ličnosti Id funkcija: Potrebno mi je. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje formiraju dijagnostičar i klijent? Unutrašnja zona -------------------Spoljašnja zona -------------------Središnja zona -------------------7. (u ovom polju) ----------------------------------------------------------Funkcija ličnosti: Ja sam. ja želim.... Kakvo polje odgovara određenoj figuri? Kakav je naredni „veći geštalt“ u koji se organizuje formacija figura/pozadina? (U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------6.

Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Id funkcija: u ovoj situaciji je potrebno-------------------------------------------------Funkcija ličnosti: u ovoj situaciji. Kakav je kapacitet svesnosti u ovom polju? Unutrašnja zona ---------------------------Spoljašnja zona ---------------------------Središnja zona ---------------------------2.----- Figura ----------------------------------------------------------------------------------------------(međuigra mogućih mehanizama kontakta) Figura ne postoji ili je nejasna Fiksirana stereotipna formacija figura/pozadina Polje se organizuje --------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 3.No. Kreativno prilagođavanje u polju? Datum----------. Kako se razvija formacija figura/pozadina? Kako se razvija geštalt ciklus? Predkontakt Kontaktiranje Finalan kontakt Postkontakt Ako ima prekida u kojoj fazi se javlja? ------------------------------------------------4. da li ja postajem ----------------------------------Da li ti postaješ ------------------------------------------------------Ego funkcija: u ovoj situaciji da li ja -------------------. U kakvom polju se organizuje ova figura? ------------------------------------------Da li se ova figura uklapa u druga polja? -----------------------------------------------Primedbe: ------------------------------------------------------------------------------------- .da li ti-----------------------5.------------------------------------------------------------- Revizija šeme geštalt dijagnoze 1.

Perls. Hoogduin & P. Anne Mos. poremećaja raspoloženja i ličnosti. The Organism (1939) 2. Ken Wilber. Kurt Goldstein.Formula korišćena na ovaj način može poslužiti kao mera progresa i kao klijentov registar. Gestalt Therapy (1951) 8. Wolfgang Koehler. W. Međutim.Jasno mi je da je ovo prvi pokušaj da se napravi dijagnostički sistem. nadam se da ovo može poslužiti kao polazište za to.F. The Gestalt Journal (1995) 3. Elinor Greenberg. Korb.Ova formula može biti samo reper u dugoročnom procesu i jedino ima značenje kada se polje klijent/terapeut dijagnostikuje više puta. Trebalo bi da usledi dalja razrada različitih psihotičnih poremećaja. Jeffrey Gorrel and Vernon Van der Riet. Handboek Psychopathologie deel 1 (1994) 12. The Gestalt Journal Vol. Emmelkamp. De Ontwikkeling van het Kind (1996) 7. C. XIX. Miller. Goodman. Ecology. Smuts. Gordon Wheeler. Sex.A.G. F. M. Margaret P. . R. Spirituality (1995) . Isadore From. Gestalt Reconsidered (1991) 13. 1 (1996) 6.11. The Interpersonal World of the Infant (1985) 10. Holism and Evolution (1996) 11. Bibliografija: 1. Gestalt Psychology (1959) 4. Daniel Stern. Gestalt Therapy Theory and Practice (1989) 5. No. J. Epilog . Erving & Miriam Polster. Hefferline & P.L.Vandereyeken. Gestalt Therapy Integrated (1973) 9. .M.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful