Daan van Baalen, 1999 GEŠTALT DIJAGNOZA

1. Uvod Osnovni motiv za pisanje ovog članka jeste što kao supervizor, trener i učitelj geštalt terapije nailazim na teškoće u radu sa studentima. Izgleda da moji studenti imaju problem sa procenom ozbiljnosti i težine psihopatologije nekih svojih klijenata. Ono što mene zanima jesu osnovne stvari koje se odnose na dužinu i intenzitet terapije i na procenu dubine poremećaja klijenata. Naročito neiskusni terapeuti smatraju da im je teško da donesu odluke, što može imati dugoročne posledice. („Mogu li da se nosim sa ovim, da li imam dovoljno podrške?“) Nepostojanje specifičnog dijagnostičkog sistema u geštalt terapiji nije teško razumeti ako se uzme u obzir istorijski kontekst. Od osnivanja geštalt terapije, uticaji Perlsa („Prestani da razmišljaš, vrati se svojim čulima“; samo pričanje o stvarima je glupost ili čak „obično sranje“) i antiintelektualnih, antipsihijatrijskih i demokratskih ideologija Ronalda Lejnga (Ronald D. Laing) i Dejvida Kupera (David Cooper) nisu bili plodno tlo za stvaranje specifičnog geštalt dijagnostičkog sistema. Psihopatologija kao nauka, koja dijagnostikuje pojedince smeštajući ih u kategorije, nije kompatibilna sa procesnim pristupom geštalt terapije. Međutim, praksa pokazuje jednu složeniju sliku. Kada geštalt terapeuti u edukaciji rade kao deo multidisciplinarnog tima, nedostatak njihove dijagnostičke kompetencije je izrazit. Usled nepostojanja geštalt dijagnostičkog sistema, oni počinju da koriste „druge“ teorije, koje obično ne poznaju dobro.Posledice toga su nesigurnost, nerazumevanje i nepotrebna polarizacija koja nastaje između praktičara iz različitih oblasti. Stoga bih želeo da razvijem takav geštalt dijagnostički sistem koji neće etiketirati klijente, koji će moji studenti moći koristiti i koji će, nadam se, olakšati komunikaciju između različitih disciplina. 2. Klasifikacioni sistemi Dva klasifikaciona sistema koja se uglavnom koriste u psihijatriji jesu Dijagnostičkostatistički priručnik-4 (DSM-4), koji je sastavila Američka psihijatrijska asocijacija (APA) i Internacionalna klasifikacija bolesti-10 (ICD -10), koju je razvila Svetska zdravstvena organizacija. Želeo bih da predstavim geštalt dijagnostilki sistem koji je kompatibilan sa DSM-4 i ICD-10, a istovremeno konzistentan sa osnovnom teorijom geštalt terapije.

DSM-4 i ICD-10 su zasnovani na medicinskom modelu, koji implicira patologiju ili nosologiju, pri čemu se sistem koristi kako bi se proučavali patološki fenomeni. Naime: a. Deskriptivna dijagnoza – opis bolesti b. Etiološka i patogena dijagnoza – određivanje mogućeg uzroka c. Prognoza – predviđanje toka bolesti d. Terapija – mogući tretman e . Prevencija – sprečavanje bolesti Oba klasifikaciona sistema su deskriptivne dijagnoze ili se bave sindromima. Sindrom podrazumeva grupu simptoma koji se istovremeno pojavljuju. Simptom predstavlja najmanju jedinicu proučavanja koja se može opisati u medicinskoj nauci i bukvalno se smatra znakom bolesti koja je u pacijentu. Dakle, ovo znači da kada je nešto simptom to upućuje na bolest, koja se može razrešiti, tako da se zdravlje, koje podrazumeva nedostatak simptoma, može povratiti. Ono što ovi klasifikacioni sistemi žele da dijagnostikuju = „da znaju precizno“, a zatim da klasifikuju, jeste, prema tome, veza simptoma koji se nalaze u pacijentu. Ono što geštalt terapeut želi da dijagnostikuje = „da zna precizno“, a zatim da klasifikuje, jesu prekidi procesa u polju, čiji je deo sam terapeut. Znati precizno ne bi trebalo da predstavlja problem za geštalt terapeuta. (Pojam dijagnoza potiče od grčke reči dignoosis ili dia-gignookoo, što znači - znati precizno.) 3. Problemi geštalt terapeuta Teškoće koje geštalt terapeut ima sa DSM-4 i ICD-10 kao dijagnostičkim sistemima, potiču od očiglednih razlika koje postoje u nekim osnovnim pretpostavkama geštalt terapije i ova dva klasifikaciona sistema. Dva osnovna principa klasifikacije koja se zastupaju u DSM-4 i ICD-10 su (Vandereyeken, Hoogduin & Emmelkamp, 1994): a. Raspored fizičkih poremećaja trebalo bi da bude ne-teorijski i da nema veze sa nekim određenim etiološkim (uzročnim ) objašnjenjem. b. Klasifikacija treba da bude zasnovana na jasnim nedvosmislenim kriterijumima, koji bi bili uporedivi u dijagnostičkoj praksi i prikladni za istraživanje. U skladu sa ovim, dijagnostički sistemi pretenduju da uopšte ne zastupaju neku filozofiju, tako da bi svi terapeuti trebalo da mogu da ih koriste. Po mom mišljenju, ovi principi su zbunjujući zato što tvrde da su nedvosmisleni i neteorijski (što je samo po sebi teorija), što implicira pozitivističku teoriju subjekat/objekat. Prirodno je da ovo stvara zabunu s obzirom da se geštalt terapeuti eksplicitno oslanjaju na egzistencijalno-fenomenološku filozofiju polja i teoriju subjekat/subjekat, gde je terapeut koji uspostavlja dijagnozu deo polja i u polju, dok je objekat istraživanja fenomenologija odnosa između klijenta i terapeuta. U DSM-4 se kaže da „dijagnoza“ znači znati

nepogodni za psihoterapiju. tada će shvatiti da je psihopatologija. Ovo opet nije problem za geštalt terapeuta. što znači. Smatram da je neophodno kompleksno razumevanje naše teorije kako bi se formulisala specifična i ispravna geštalt psihopatologija. eksperimentalna nauka. konfuzija će i dalje postojati. Na primer.precizno. . empirijsko učenje (posmatranje i doživljavanje). Geštalt žurnal ’88. Želeo bih stoga da istaknem neke poente teorije polja. to su psihofarmakologija. Međutim. Kada geštalt terapeuti počnu da uvažavaju priručnike. dijagnostičke procedure i priručnike. Geštalt žurnal ’95 i Gary Yontef. Oni čak mogu da gledaju na ove klijente kao na neku vrstu misije. kako je gore pomenuto.Geštalt terapeuti žele da se na ispravan način odnose prema onim klijentima koji su dijagnostikovani kao beznadežni i prema tome. koje su značajne za geštalt terapiju i da time podržim dijagnostičku praksu geštalt terapije. svi se svode na opise izolovanih kljienata u terminima simptoma. Sve dok geštalt terapeuti ne budu hteli da gledaju u psihopatologiju. Bez obzira koliko interesantni i značajni bili ovi članci. čije je radove objavio Miler (Muller) u Geštalt žurnalu. Polje.Geštalt terapeuti ne dijagnostikuju i rade sa svim i svačim bez diskriminacije. a takođe i vrlo specifične mogućnosti geštalt terapije. i dok terapeuti drugih orijentacija ne postanu svesni nesavršenosti svojih teorijskih principa. isti priručnik kaže da nauka pretpostavlja sistematično uređenje ili klasifikaciju iskustava i znanja. Elinor Grinberg (Greenberg). -Geštalt terapeuti izoluju sebe od drugih profesionalaca koji razmišljaju u terminima priručnika i koji bi mogli biti od koristi i pružiti podršku u radu sa teškim klijentima. Ovo ne predstavlja problem za geštalt terapeuta. Ali „šta“ se to klasifikuje? Posledice konfuznih interpretacija ova dva principa i onoga šta treba da se klasifikuje su sledeće: . proleća ’96. Niko od njih nije konzistentan u smislu razmene ideja u okviru polja. koji će se uklapati u našu teoriju i omogućiti nam da komuniciramo sa terapeutima drugih orijentacija. psihijatrijski prijem i mreža društvene podrške. U geštalt terapiji mi pokušavamo da vidimo „kroz“ polja ili dinamike. . Svako od njih opisuje klijente u okviru teorije objekat/subjekat. te su stoga nekompatibilni sa geštalt teorijom. kreativno prilagođavanje i granica kontakta Pojam dijagnoza bukvalno znači „znati precizno“ ili videti kroz. Oni ignorišu nemogućnosti. Ovo može da zvuči kao muzika za uši geštalt terapeuta! Implicitno ovo znači teoriju subjekat/subjekat Kada uvidimo da je psihopatologija iskustvena nauka. 4. Ne tiču nas se toliko pojedinci kao . fenomenologije i teorije subjekat/subjekat.Geštalt terapeuti i terapeuti drugih orijentacija imaju problema u komunikaciji. .Geštalt terapeuti očekuju nemoguće od sebe i od svog metoda. problem nastaje sa pitanjem „Šta to znači „znati precizno“? Osim toga. Oni koji su pokušali da dijagnostikuju na način koji je kompatibilan sa geštalt teorijom bili su Isador From. onda ćemo mi geštalt terapeuti sigurno formulisati jedan sistem psihopatologije i dijagnostike.

gvozdene strugotine rasute po parčetu papira. već od njihove dinamičke interakcije. pojavljuje se obrazac ili pravac (obrazac=pravac). U geštalt terapiji. Polje postaje vidljivo samo onda kada se magnet i gvožđe nalaze na određenoj međusobnoj udaljenosti. Jedna postoji samo kao funkcija druge i obrnuto. Kada se odrede psihodinamika i optimum. Namerno sam izostavio član ispred reči „self“ i stavio je pod navodnike kako bih naglasio da je „self“ akcija u polju. dinamika b. U geštalt terapiji ova akcija jeste „self“ u akciji ili „samo-organizujući princip“. koju ću nazivati optimum. Uz pomoć ovih metafora. Magnetno polje Magnetno polje može da postane vidiljivo pomoću: a. između onoga ko se dijagnostikuje i onoga ko uspostavlja dijagnozu. Polje karakteriše: a. optimum c. u kojoj je „self“ ili „samo-orgnizujući princip“ sila polja. 4. U okviru psihodinamičkog polja ovo može biti uvid ili iskustvo i/ili ponašanje. ono što mi treba jesu magnet i strugotina. Psihodinamičko polje postaje uređeno i kompletno.1. a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. Perls tvrdi: „Spontana svest o dominantnoj potrebi i organizacija njenih funkcija kontakta jeste psihološka forma „organizmičke samo-regulacije““ (Perls. str. 1951. formulišemo teoriju psihodinamičkog polja. teorija magnetnog polja sa magnetnom silom polja.izolovana bića. Hefferline & Goodman. obrazac ili pravac Slika 1 Magnet i gvozdena strugotina na udaljenosti – bez uređenosti Neorganizovana strugotina . U fizici je postavljena hipoteza kojom se opisuje ovaj fenomen. granicu kontakta i začetak geštalt teorije ličnosti. želeo bih da upotrebim dve metafore: magnetno polje i pozornicu. Da li će polje postati vidljivo ne zavisi samo od magneta niti samo od gvozdene strugotine. 274). magneta i b. Da bi magnetno polje postalo vidljivo. da bi psihodinamičko polje postalo vidljivo potrebne su dve (=di) psihičke funkcije koje su u interakciji jedna s drugom. Zanima nas šta se dešava u dinamičnom polju. Slično tome. Kako bih opisao teoriju polja i napravio uvod u geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu. Suština jedne funkcije postaje vidljiva jedino prisustvom druge. tzv. objasniću modele kreativnog prilagođavanja. koliko ti pojednici u svom okruženju.

ja sam deo polja samim tim što donosim dijagnozu. perspektiva objekat/subjekat.između klijenta i terapeuta . predstavlja fikciju. a takođe i kako se klijent kreće. Naš izbor koliko ćemo biti udaljeni jedan od drugog (optimizacija) odlučuje da li se formira obrazac.u klijentovom selfu .Pronađen je optimum.klijent i terapeut uključeni u širi kontekst. odlučuje koja smo „vrsta magneta i gvoža“ ili kako se polje uređuje prema samo-organizujućem principu. prostorom iza bine (backstage) i svetlima reflektora na koja gledaoci usmeravaju svoju pažnju. bez mešanja u to polje. Iza bine i sa strane.2 Pozornica Teorija polja koja pravi razliku između pozadine i figure mogla bi biti predstavljena slikom pozornice. nalaze se glumci i sve ono što treba da se pojavi. u krilima. što pokazuje pravac Organizovana strugotina Kao geštalt terapeut ja sam učesnik u psihodinamičkom polju i imam mogućnost da biram između mnogih psihodinamika: . levim i desnim krilom. Slika 2 Figura koja se izdvaja iz pozadine i postaje jasna Prostor iza kulisa. Kako se ja. Obrazac ili pravac koji polje preuzima sam je po sebi karakteristika polja i on se odnosi na ono što se dešava bilo u klijentu i/ili između klijenta i terapeuta. gvozdena strugotina formira obrazac. krila ili pozadina Svetlo reflektora ili figura Formacija figura/pozadina je završena i nestaje . Kada ja kao geštalt terapeut pravim dijagnozu. Dijagnostikovati klijenta i pretpostaviti da je moguće dijagnostikovati njegovo unutrašnje polje. krećem u polju. Zamislite jedno pozorište sa pozornicom ili platformom. a njegov drugi deo čini osoba koja se dijagnostikuje. 4. tzv. terapeut.

Određena figura ima određenu pozadinu. doprinoseći većoj kompleksnosti. u svojoj knjizi Seks. Dvorac u kome se odvija predstava daje značenje radnji. pozadina je sve ono što nije figura. 5. dvorac. dinamička veza između figure i pozadine na žalost i dalje ostaje najasna. tj. koji je isprva bio pozadina.Prostor iza bine i krila čine pozadinu u odnosu na koju se aktivnost pod reflektorima. a da se pozadina gubi. figura. Nema figure niti pozadine. dok istovremeno služi kao deo u još većem holonu. Holizam i evolucija). više obuhvatajuće celine. izgleda da postoje i bez figure Hamleta. može se videti „tanak“ krst. u zavisnosti od toga kako se priča odvija. osvetljeni deo pozornice. b.1959). je ono ka čemu je usmerena pažnja. Dakle. Hamlet. Svaka celina je uvek deo šire. Slika 3 U krugu. koja je istovremeno deo nečega. nastupaju pod svetlima pozornice i vraćaju se iza bine. kao konačnom sveobuhvatajućem holonu. razvija i dobija značenje. prostor iza bine i krila. u knjizi Geštalt psihologija. dvorac je pozadina. Organizacija polja u figuru i pozadinu stalno se menja. Holizam i psihodinamičko polje Holizam je teorija koja zastupa postojanje tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju (Jan Smuts. c. Takođe se svaki holon može . Korišćenjem metafore pozornice. na slici 3. a istovremeno i celina (glumac je celina. geštalt je: a. Sada je pozadina ono što je prvo bilo figura. U jednom od klasičnih eksperimenata Volfganga Kelera (Wolfgang Koehler. Svaki holon teži ucelovljenju i upotpunjenju. deo. duh Hamletovog oca i drugi likovi smenjuju se pod svetlima pozornice i ističu se kao figure. beskrajno sve do univerzuma. Figura i pozadina su rezultat toga kako se organizuje dinamičko polje. Ofelija. a ujedno i deo priče i dobija značenje samo kao deo veće celine. je sve ostalo što ne zaokuplja pažnju. Ken Wilber (1995) dodaje ideju o “holarhiji“ („holarchy“). proces (glumci dolaze iz pozadine. Figura. ekologija i spiritualnost. U obe situacije. a pozadina. izgleda da figura dolazi u prvi plan. slika (figura pod reflektorima). predstave). koji je figura. dubini i inkluzivnosti. dok je ostalo pozadina. a sada je figura. Krila. 1996. kako bi se radnja dalje odvijala). ovaj dinamički odnos između figure i pozadine postaje još vidljiviji. Setimo se Šekspirovog Hamleta. te stoga Wilber govori o pojmu deo/celina ili holon-u. Takođe se može videti i „debeo“ krst.

Ovo se dešava sa dijagnostičkim metodom koji koristi nosologija (nauka o bolesti). već je deo polja koje se sagledava i potom klasifikuje. Ako je tako. onda se mogućnosti polja gube. „U kontaktu (između dijagnostičatra i onoga koji se dijagnostikuje) čovek ne mora da pokušava da se menja. Time su obe strane zadovoljene. osoba koja se dijagnostikuje smatra objektom koji pokazuje znake bolesti.razložiti na svoje delove sve do najmanjeg dela. Dijagnostičar nije više onaj koji klasifikuje i time ima moć nad drugom osobom koja ima neki simptom ili sindrom. neko ko zapravo kaže: „Ja sam odvojen od tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju.101). nezavršen geštalt. Kada je dijagnostičar deo polja. u pravcu većih i obuhvatnijih celina. str. Dijagnostičar bira da bude deo polja i time postaje deo klasifikacije. . po geštalt terapiji. One mogu formirati granice kontakta. postkontakta do ponovnog predkontakta itd. Geštalt dijagnoza ponovo uspostavlja kreativno prilagođavanje u polju i tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. Polje koje formiraju osoba koja se dijagnostikuje i dijagnostičar može da se razvije u smisleniju i kompleksniju celinu. dok je dijagnostičar objektivni spoljni posmatrač. naročito u toku dijagnostičke procedure.Osoba koja se dijagnostikuje je odvojena od svoje sredine. otuđuje ga od njegove sredine i koči tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. preko kontaktiranja. Ja se više ne menjam. kako je gore pomenuto. On ili ona čini sredinu osobe koja se dijagnostikuje i u skladu sa tim omogućava veće jedinstvo i poredak i svojom svesnošću postaje isto tako subjekat procesa „gledanja kroz“. 1973. sa održavanjem mogućnosti i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. objektivizira klijenta. Dijagnostički metod koji se bavi sindromima. obuhvatajući prvobitno polje. Ovakvo polje može se organizovati u figuru i pozadinu u beskrajnom lancu destrukcije i konstrukcije (kreativno prilagođavanje. ali istovremeno i terapijska mogućnost. Osoba koja se dijagnostikuje i onaj ko daje tu dijagnozu mogu na isti način biti zajedno u polju. Klijent koji započinje terapiju je. Kada se u toku dijagnostičkog procesa. Smatra se da svakog čoveka karakteriše jedinstvo i veza sa sredinom. Psihodinamičko polje je samo po sebi primer ove teorije. onda se izbegava problem da se dijagnoza vidi kao etiketa koja se nekom daje ili kao fiksiran. biti deo šireg polja i omogućiti interakcije tako da se veće celine mogu razvijati. pošto dijagnoza obuhvata obe osobe. kao i osoba koja se dijagnostikuje. od predkontakta.). niti se razvijam. onda on time može lično i direktno da utiče na dijagnozu. finalnog kontakta. promena se jednostavno dešava“ (Polsters. zaglavljen sam i želim promenu“. te tako izgubiti svoju kompleksnost. dijagnostičara. Geštalt dijagnoza je stoga dijagnoza. rast i promena su mogući. Integrisana geštalt terapija. Kada dijagostikujemo na ovakav način.Geštalt dijagnoza pruža nadu i istovremeno izaziva dijagnostičara i njegov kapacitet za svesnošću i kreativnim prilagođavanjem. dubinu i inkluzivnost. kao i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju.

2 Proces kontakta Svesnost i kontakt koegzistiraju kao fenomeni. . pažnju subjekta usmerava njegova potreba da prati priču. Integrisana geštalt terapija. Svesnost se javlja u toku procesa kreativnog prilagođavanja. birati ka kojoj će od sukobljenih figura usmeriti svoju svesnost. kada se polje formira i organizuje. u većoj ili manjoj meri. klijent. a onda se podižu zavese. terapeuta. („Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“.1 Svesnost Svesnost je koncept koji obuhvata percepciju. zapažanje. pri čemu se razlikuju sledeće četiri faze: a. predkontakt: Polje nije organizovano u pozadinu i figuru. U fazi kontaktiranja svesnost dobija svojstvo mogućnosti izbora (= „ego“ funkcija). Učesnik organizujućeg polja može. pozorište je prazno. Gvozdena strugotina je rasuta po papiru i još uvek nema prostora iza bine niti glumaca.. str. Zatim. Svesnost se pojačava kada se polje organizuje u predkontaktu. vidi kasnije) prethodi svesnosti i može voditi ka njoj. da bi se zatim pojavili u mojoj svesnosti.finalni kontakt .3 Kreativno prilagođavanje U knjizi Geštalt terapija (Perls Hefferline & Goodman). vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti). proces formiranja geštalta se ponovo objašnjava u terminima dinamičkog procesa. haosa. U finalnom kontaktu svesnost je na vrhuncu i smanjuje se kada je kreativno prilagođavanje okončano u postkontaktu. nepostojanja). ciklus kontakta ili iskustveni ciklus.6. 6. To je formiranje geštalta kroz vreme. Kako je Aristotel rekao: „ne postoji ništa u umu. Motorna i senzorna aktivnost (= „id“ funkcija. a da se prvo nije pojavilo u čulima“. Slika 4 opisuje dinamički proces konfiguracije figura/pozadina u vremenskoj perspektivi. 6. Onda se pojavljuje senzacija ili potreba.. Proces kontakta. Nema svesnosti (moguće je da postoji doživljaj poremećenosti. izbor i pažnju. Podaci o senzornoj i motornoj aktivnosti onog drugoga dolaze preko mojih čula. Ono što je značajno za dijagnozu jeste koliko organizacija zavisi od svesnosti odnosa klijent-terapeut.postkontakt. Svesnost. doživljavam „ne-ja“. kontakt i kreativno prilagođavanje 6. svesnost je figura u polju svesti učesnika organizujućeg polja. i kroz ovaj kontakt jasnije se doživljava i jedno i drugo (Polasters. Ovde dajem kratki pregled. 102). Koliko je precizna ta svesnot u odnosu i koliko odražava tačku na kojoj „ja“. gde postoje senzorna i motorna aktivnost. nedostatak ili previše nečega („id“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju. u poglavlju „Kreativno prilagođavanje“. može se podeliti u četiri faze: predkontakt – kontaktiranje . 1973.

pozornica više nije prazna. da li Hamletov ili Drakulin? Subjekat se identifikuje sa Hamletom. rezultat je „nezavršen geštalt“. Zbog toga sadašnja relavantna figura ne dobija dovoljno pažnje niti se dovoljno kontaktira. Hamlet nije završen i pojavljuje se u priči koja se sada odvija.Slika 4 Rastuća svesnost i organizacija polja finalni kontakt kontaktiranje predkontakt vreme postkontakt b. subjekat (gledaoc/učesnik) se identifikuje.) Svesnost se povećava. d. i javlja se doživljaj zadovoljatva i/ili žaljena usled onoga što je bilo. subjekat je uključen u priču i pojavljuje se doživljaj spontanosti. u zavisnosti od svojih potreba. Moguće je da postoji pozornica koja je prepuna nezavršenih figura.figure iz prošlosti su fiksirane u sadašnjosti. Tamo su dvorac. finalni kontakt: Figura je jasna i „potpuna“. Rezultat ovoga je: . polje je maksimalno organizovano. koje moraju da dele svetlo jednog reflektora. umanjena diferencijacija formacije figura/pozadina. a gde on ne pripada. umanjeni svesnost i uzbuđenje. 6. Figura i pozadina nestaju i ponovo dolazi do neodređenosti i umanjene svesnosti. svesnost je oštra. te takođe ostaje nezavršena. („Ego“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju. kontaktiranje: Polje počinje da se uređuje u pozadinu i još uvek nejasnu figuru. čak i sada kada bi se mogla pojaviti neka relevantnija figura ili formacija figura/pozadina. Ovi „nezavršeni geštalti“ zahtevaju pažnju i završavanje.nejasna organizacija polja. sa jednom od potencijalnih sukobljenih figura i alijenira se od drugih. Kada proces kreativnog prilagođavanja ili samo-organizujući princip nisu potpuni u smislu gore pomenutog modela. Na primer. . Veći ili manji stepen organizovanosti odgovara većem ili manjem stepenu svesnosti i uzbuđenja. c. vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti. zajedno sa smanjenom svesnošću i uzbuđenjem. postkontakt: Figura se raspada.4 Granica kontakta Slika granice kontakta je po mom mišljenju nezadovoljavajuća da bi se njome opisao proces kontakta. To je zbog toga što pojam granice više implicira neku stvar nego . Oni ostaju figura.

4. str. Ovo za geštalt dijagnozu znači: 1. Na primer. nastaje granica kontakta (kontaktiranje i finalni kontakt). zato što je ona u opštoj upotrebi. 1951. istražujemo tako što preispitujemo sadržaj naše sopstvene svesnosti. Dijagnostička aktivnost u geštalt psihopatologiji podrazumeva senzornu i motornu aktivnost i svesnost dijagnostičara. granica između dve zemlje je fiksirana i stvari se uglavnom događaju u središtu. U metafori pozorišta. nema ni „ja“. Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“ (Polsters. Perls. ako nema okruženja nema ni pojedinca. str. Kao dijagnostičar ja sam istovremeno i deo i istraživač granice kontakta 2. koji su predmeti proučavanja. . Bez granice kontakta. Granica kontakta dolazi do izražaja ili se kreira našom uzajamnom „senzornom i motornom aktivnošću“. Čula i mišići deluju jedinstveno (PHG. U geštalt terapiji kontakt je interakcija sa sredinom. u glavnom gradu gde ljudi žive. koja se ruši kada se zavesa spusti (postkontakt).102). 1989. to je predkontakt. Stoga takođe mogu reći: „Egzistencija se zasniva na odnosu“ ili: 1. Odnos. Granica kontakta je specifičan organ svesnosti nove situacije u polju (PHG. da tako kažemo. str. a tačke kontakta konstituišu granicu kontakta (Korb. ni „ne-ja“. Kada priča otpočne. 2. a granica kontakta je. Hefferline & Goodman tvrde: „Definicija organizma je definicija polja organizam/sredina.funkciju. Gorrel & Van De Rit. str. Tačke kontakta su kombinacije senzorne i motorne aktivnosti koje obavljamo „ja“ i „neja“. Drugo. ja ne postojim.32) b. granicu kontakta i/ili polje. specifičan organ svesnosti nove situacije u polju“ (1951. Slika 5 ne-ja ja granica kontakta Granica kontakta nije ni moja ni tvoja. 1973. 3. Informacije o senzornoj i motornoj aktivnosti osobe koja se dijagnostikuje dobijamo kroz senzornu i motornu aktivnost dijagnostičara. ne postoji ni okruženje. ne postoji granica kontakta kada je pozornica prazna. Prvo.99). Pojedinac postoji samo u okruženju . 259). 1973. 3. str. naglasio sam da „osoba postoji samo kao funkcija drugog i obrnuto“. a zatim se pojavljuju u njegovoj svesti. str. c. a ne na granici. Korišćenjem metafore magnetnog polja. 116).259). definicija kontakta: Kontakt je funkcija koja objedinjuje našu potrebu za jedinstvom i separacijom (Polsters. 1951. Ako nema pojedinca. Ja ću ipak koristiti ovu sliku da bih opisao kontakt. sledeće dve definicije kontakta su: a.

tako da je potrebno da učesnici u polju budu svesniji i da se više prilagođavaju. a sve u cilju smanjenja dela tenzije. oseća i svestan je onoga što je navedeno od 1 do 4. a takođe i reakcije „bori se ili beži“. svesnost. 2. anestezija. ego. 1. dinamičnije je. svesnost je jasnija. 261). 2. 260-261) 1. Senzorna i motorna aktivnost. Frustracija preti. snovi. nastupa doživljaj nepostojanja. u svojoj knjizi Organizam: .ponašanje je uvek organizovano i uvek implicira ceo organizam. opsesivne misli i preterana aktivnost. su snažniji. draži iz okruženja su preplavljujuće. 7. dijagnostičar. . motorne i senzorne aktivnosti su opuštene. Opasnost preti. Kurt Goldštajn (Goldstein. kreirane na samoj granici kontakta. str. isključivanje jednog dela ili amnezija. 1951. što se može koristiti za geštalt dijagnozu (PHG. kako bi se dostigla uređenost polja. 1951. Halucinacije. šok. kontakt granica je pred rušenjem. id i ličnost. sve dok opasnost ne prođe. sa ciljem da se zaštiti granica kontakta putem privremene nesenzibilnosti i motoričke paralize. Panika. str. što se u životinjskom svetu naziva reakcija „bori se ili beži“. on doživljava. Kada dijagnostičar daje dijagnozu. iskustvo „bivanja“ i značenje. Granica kontakta je oštrija. živa imaginacija.U ovom polju je istraživač. ono što kontroliše delove jeste organizacija ponašanja . „izbezumljeno“ bekstvo. 4. duboko premišljanje. putem iscrpljivanja (PHG. Geštalt teorija ličnosti Da bi dijagnostika bila u skladu sa geštalt terapijom. 3. Naročito su tačke 3 i 4 važne za geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu. Polje se lako organizuje. „pravljenjem mrtvim“. onesvešćivanje. Slika 6 (klijent) Ti Ja (dijagnostičar) Granica kontakta U knjizi Geštalt terapija koncept granice kontakta omogućava razlikovanje četiri različite organizacije polja. Granica kontakta postaje nepodnošljivo napeta. bivajući deo granice kontakta. istovremeno i učesnik i posmatrač. imamo i kompatibilnu geštalt teoriju ličnosti u kojoj definišemo pojmove self. Osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju. potrebe osobe ne mogu da se zadovolje u ovom okruženju. Tenzija u polju raste. Potrebno je razlikovati dve vrste reakcije u cilju preživljavanja.u životnim procesima. ponovo se javlja iskustvo nepostojanja i osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju.1939) izneo je ovu teoriju. U obe situacije potrebno je održati osetljivu granicu kontakta radi opstanka i u početku je ovo uvek zdravo.

Ne samo da možemo koristiti njegovu teoriju. šta mi je potrebno (id funkcija). no. 403).1985. str. „Dete je obdareno vidljivim kapacitetima koji se razvijaju.XIX. Štern u svojoj knjizi kaže: a. psihodinamičkog polja. Šta je „self“? To je sistem kontakta u svakom momentu. On se odnosi na to da mi ne možemo da opišemo razvoj izolovanog pojedinca. Stern. 33). Oni su organizovani i transformišu se u organizujuće subjektivne perspektive o osećaju sebe i drugih. između ostalih. „ego funkcija“: šta ja radim. fleksibilan i promenljiv. Malerove i Pijažea (Freud. na primer: teorija objektnih odnosa Frojda. možemo koristiti teorije Danijela Šterna. str.1).prvo. Mahler. 1951. a organizacija funkcija kontakta stvara psihološku formu „organizmičke samo-regulacije“ (PHG. kako se pokazujem (funkcija ličnosti) i šta radim (ego funkcija) zavisi od tebe i obrnuto (Isadore From. 274) „Self“ kao funkcija (samo-organizujući princip ili organizmička samo-regulacija) polja može dalje da se podeli na tri podfunkcije: . Pre nego što otpočnem sa tim trebalo bi da imamo na umu da se srećemo sa istim problemom koji se javlja u deskriptivnoj dijagnozi. Slika 7 Id funkcija Ego funkcija Samo-organizujući princip Funkcija ličnosti 8. zato što se dete posmatra u odnosu. iz njegove knjige Interpersonalan svet deteta (D. Geštalt razvojna teorija Pored opisa polja. već i zato što on koristi istraživačke metode koji su odnosni. već polja. „id funkcija“: šta mi je potrebno. vol. Stoga ne možemo direktno koristiti nosologiju.Šta organizuje ponašanje? To je „self“. ako znam šta mi je potrebno i ko sam ja kad si ti tu. str. ili što bi mi nazvali. Geštalt žurnal. datog u prethodnom tekstu. moguće je takođe opisati „razvojnu psihologiju polja“. Svaki . Ograničiću se na početne stavove i pomenuću četiri formativne faze. Piaget).drugo. self je spontana svest o dominantnoj potrebi. koja potiče iz etioloških i patogenih dijagnostičkih teorija.treće. potreba koja se pojavljuje u polju ili potreba koju osećam kad si ti tu . „funkcija ličnosti“: šta sam ja kada si ti tu . u kome je taj pojedinac funkcija polja. Ovo je faza kontaktiranja (PHG. koji varira u zavisnosti od dominantnih potreba i hitnosti nadražaja iz sredine (PHG. Drugim rečima. ko sam ja. Međutim. 235) Ili. On opisuje razvoj deteta u terminima odnosa. str.

Granica kontakta između majke i deteta može da se stvori iz uzajamnih senzornih i motornih aktivnosti. Četvrta faza: od 12. „Osnovna klinička pitanja odnose se na čitav životni ciklus. ne postoji granica kontakta.konkretno-logička. Majka i dete su zajedno i deo i celina. Svaka formativna faza stvara novi domen odnosa. nadalje . Ove faze se. koje se u geštalt terapiji vidi kao situacija predkontakta koji se nastavlja relativno dugo. radoznalost i dr. str. sposobnost.apstraktno-logička. bar od rođenja nadalje. 102).„Samo-organizujući princip“ je aktivan.„Iskustvo nebivanja“. Ona se podjednako prorađuju u svim domenima odnosa u svakom momentu. Naime: Prva faza: od rođenja do 2.1. do 7. a koje je nastalo usled rana zadobijenih unutar nekog odnosa. 28). a ne samo na pojedine razvojne faze“ (str. može da stvori psihološki poremećaj. Stepen odsustva „majke“ u odnosu na „bebu“ i u kom dobu se ovo događa.magijska. 31). . . Dok se ovi domeni odnosa odražavaju u kvalitativnim promenama društvenog iskustva. simbioza. Id funkcija počinje sve više da se razvija kao deo „self funkcije“ polja. poverenje. U skladu sa ovim. . niti organizacija polja koje formiraju „majka“ i „dete“.1 Prva formativna faza Bilo bi idealno da se polje dete-majka u prvoj fazi organizuje iz predkontakta. i tako se uklapaju u još veću celinu. mogu uporediti sa fazama koje predlaže Pijaže (Piaget). – senzo-motorna. Kada „majka“ nema odgovarajuću senzornu i motornu aktivnost u odnosu sa „bebom“. . oralnost. . Možemo dakle zaključiti: . pre-logička. utiču na stepen smanjenja kapaciteta za ko-kreiranje granice kontakta ili na umanjenje kapaciteta da se organizujemo u polju. b. do 12 g.Polje koje stvaraju majka i dete. vode ka finalnom kontaktu i dalje. Formativna faza otprilike obuhvata prve dve godine života i odgovara Pijažeovoj prvoj senzo-motornoj fazi.g. Ova teorija nam omogućava da opišemo formativne faze razvoja polja. već iz diferenciranog matriksa odnosa. g. organizuje sebe i pruža majci i detetu iskustvo postojanja.novi osećaj sebe dalje definiše formiranje novog domena odnosa. povezanost. Treća faza: od 7. čiji se kvalitet zadržava i biva uključen u širi i obuhvatniji domen koji se kreira u narednoj fazi.Klinička pitanja kao što su autonomija. Polsters. . kao i potreba majke da bude uz svoje dete. 1973. onda ne postoji zajednička „tačka“ („granica kontakta je lokus tačaka u kome neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što je „ne-ja““. oni nisu faze. Druga faza: od 2.Ljudsko biće ne nastaje iz neizdiferenciranog objedinjenog načina bivanja (okeanska simbioza). g. . individuacija. 8. sa dužnim osvrtom na različita teorijska polazišta. koje predstavljaju tačke granice kontakta. pre bi se moglo reći da su oni oblici društvenog iskustva koji ostaju nepromenjeni u toku života“ (str. ne nestaju. u kome senzacije ili potrebe deteta.

Postoji mogućnost da se sposobnost novorođenčeta za testiranje realnosti. Dete zamenjuje svoju poziciju za onu majčinu.2 Druga formativna faza Kada se prva formativna faza dovoljno razvije. kako bi doživelo postojanje ili granicu kontakta. polje: dete – drugi deo dečjeg selfa granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b. Dete se rano pomera od onoga što može biti u odnosu. pojavljuju se nove mogućnosti za organizaciju.drugi granica kontakta koju formiraju dete i drugi Druga formativna faza se može opisati na sledeći način: kada prvi period protekne dobro – kada „majka vidi dete“ – pojavljuju se dve nove mogućnosti da dete učestvuje u polju. . Do izvesne mere dijagnostičar doživljava nepostojanje. polje: dete . Slika 9 Prva faza polje dete-majka Granica kontakta koju formiraju dete i majka Druga faza a. Geštalt dijagnostičar doživljava ovaj poremećaj kada kasnije sretne te klijente kao odrasle ljude. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na psihotične sindrome.Slika 8 Majka sa svojim tačkama Dete sa svojim tačkama Situacija nejasne granice kontakta ili predkontakt Da bi preživelo „dete“ se kreće ka poziciji na kojoj „majka“ očekuje da ga vidi. kako bi doživelo da postoji i kako bi moglo preživeti. u smislu „ja u odnosu sa ne-ja“.1. Kapacitet za organizaciju polja između dijagnostičara i klijenta je umanjen. ne razvije ili da bude nedovoljno razvijena. 8. Ova strategija preživljavanja deteta u polju sa majkom može se kasnije ponoviti u drugim poljima.

koristeći reakciju „bori se ili beži“ (vidi model granice kontakta). kao u psihotičnom sindromu. Kada doživljaj nepostojanja nije toliko snažan. sredine. Majka se kod deteta pojavljuje kao sećanje na majku. Kod deteta se može formirati više-manje fiksirana slika u sećanju ili fiksirani obrazac. Potencijalne suprotne potrebe majke i možda drugih.3 Treća formativna faza U ovoj fazi dete može preispitati „internu granicu kontakta“ u korist daljeg kreativnog prilagođavanja. Prednost ovoga je manja direktna zavisnost od majke. Polje se takođe može organizovati odlaganjem potreba i njihovim prenošenjem na druga mesta. Majka. Na primer: a. Dete sada može podneti izvesno odlaganje u zadovoljenju svoje potrebe i nije više u potpunosti zavisno od majke. mogu biti deo kreativnog prilagođavanja i mogu dospeti do finalnog kontakta.Dete sada uči da pamti „majku“ i kada nije prisutna. onda se funkcija ličnosti nedovoljno razvija. u odnosu sa stvarnom majkom. 8. tj. kao slika u sećanju. Ova faza se može uporediti sa magijskom fazom Pijažea. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na dugoročne probleme prilagođavanja ili poremećaje ličnosti. bude moguća. svet postoji radi deteta. Polja dete-majka ili dete-neka druga osoba mogu se organizovati sada kada se dete suočava sa potrebama koje nisu samo njegove. U ovoj fazi sve više se razvija ego funkcija. Kada potrebe deteta na mogu biti odmah zadovoljene ili su nadražaji prejaki. Dete može da otupi sebe. da halucinira i sanja. . koju čine drugi uključujući i majku. Ona je ta koja štiti osetljiv kapacitet granice kontakta. da stvori uzbuđenje na granici kontakta koje je podnošljivo.1. drugim rečima. majka/staratelj treba da deluje tako da organizacija polja. Dečji self može. a da se potrebe ne zadovoljavaju odmah. mogu se pojaviti u svesti deteta. a tako i „interna granica kontakta“. sve dok polje ne stvori previše kontradikcija i ne postane previše konfuzno i/ili nepredvidljivo. Polje koje se sada može organizovati jeste ono između deteta i onog njegovog dela koji nosi sećanje na majku. Ova strategija omogućava detetu da bude u situacijama kada majka nije na raspolaganju. Ono prevashodno svoju sredinu doživljava kao izvor zadovoljenja potreba. Kada dečja potreba ne može biti odmah zadovoljena ili kada nadražaji iz sredine postanu preplavljujući. može se menjati. Ono što je mana jeste da se ovi obrazci polja koriste u drugim situacijama kao „fiksni“ geštalti i mogu blokirati dalje kreativno prilagođavanje. kao i sa drugima. Dete se sada može organizovati i učestvovati u polju bez majke. majka ne mora odmah da reaguje. i polje se može organizovati bez mešanja majke. Moguće je doći u finalni kontakt. Potrebe drugih se ne mogu ili se teško mogu uzeti u obzir. da se ničega ne seća i/ili b. ali osetljiva granica kontakta nije dovoljno zaštićena. Sada se može organizovati takvo polje u kome potrebe majke i možda drugih nisu direktno usmerene na zadovoljenje potrebe deteta. Granica kontakta i dinamika nalaze se u detetu i iskustvo postojanja se ne gubi odmah čim majka nestane iz vidokruga. Dete sebe vidi kao „centar“ polja. do izvesne mere. u kome je dete centar. Sve više se razvija funcija ličnosti kao deo „self funkcije“ polja. Dete se sada može organizovati u polju u kome nije samo ono centar sveta. kao deo „samoorganizujućeg principa“ polja.

Potreba drugog takođe može doprineti formiranju polja. u principu. konfuznih i/ili nepredvidljivih polja. Dok terapeut postaje deo ove nezavršene konfiguracije . Priroda odnosa iz klijentove prošlosti može ponovo da se pojavi kao nezavršena figura u odnosu sa terapeutom. polje: dete-drugi deo dečjeg selfa koji nosi u sećanju sliku majke. biti deo više preplavljujućih.8. Kada je polje nepredvidljivo ili preplavljujuće. polje: dete-promenljive slike drugih osoba i apstraknijih učesnika u polju. b. ceo svet. kao i deo organizacija širih i apstraktnijih polja. bez mešanja majke. Četvrta faza a.1. granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b. u sećanju deteta. polje: dete-promenljive slike sećanja na osobe u njegovom neposrednom okruženju granica kontakta koju formira dete i promenljivo sećanje na konretne osobe b.4 Četvrta formativna faza Za ovu fazu karakteristična je sve manja zavisnost deteta od drugih osoba iz njegovom neposrednog okruženja. granica kontakta koju formiraju dete i promenljiva sećanja na. potreba za majkom koja će ga regulisati je manja. Slika 10 Prva faza polje: dete-majka granica kontakta koju formiraju dete i majka Psihotični poremaćaj Druga faza a. Detetu više nije potrebno da bude centar sveta. granica kontakta koju formiraju dete i univerzum.sve više i više osoba. Dete sada može. polje: dete-majka (drugi) granica kontakta koju formiraju dete i majka (drugi) Poremećaji ličnosti Treća faza a. polje: dete. ali takođe i apstraktniji sadržaji učesnika polja. polje: dete-druga osoba granica kontakta koju formiraju dete i druga osoba.

on može svojom svesnošću prodreti u odnos i istovremeno zauzeti različitu poziciju od one koju su imali „drugi“ u prošlosti. .figura/pozadina. a ono što je nezvršeno može se završiti. Prethodne formativne faze koje treba da budu deo/celina sadašnje dominantne i inkluzivne faze. mogu se ponovo pojaviti u formi psihoze i poremaćaja ličnosti. i koji remeti sadašnju dominantnu i inkluzivnu formativnu fazu. sada se polje može drugačije organizovati. Slika 11 kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 formativne faze Ozbiljne traume mogu implicirati smanjenje kapaciteta za organizaciju. Spomenute faze mogu nam pomoći da vidimo kroz polje i istovremeno nam pokazati kako da se ponašamo tako da se nazavršena figura može završiti. U skadu sa tim. tako da se odlike ranijih faza izgleda vraćaju na duži ili kraći period u organizaciju polja. Kapacitet čoveka da se organizuje u polju vremenom se povećava. Slika 12 trauma oporavak kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 1 2 3 4 faze U geštalt terapiji trauma je događaj koji uništava kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja.

„Ja nisam. Doživljavam strepnju. Geštalt terapija smatra da su promena i rast čoveka u polju normalni. Geštalt terapija je zainteresovana za dinamiku polja. Na primer: „Bojim se da će klijent izvršiti samoubistvo ili da će poludeti ili . kao i za dinamiku polja unutar pojedinca. koje je „tačka“ na kojoj neko doživljava „ja“ (dijagnostičar) u odnosu na ono što je „ne-ja“ (onaj koji se dijagnostikuje). a takođe mogu opisati i polje unutar čoveka. ja ne postojim!“ Mogu zatim da postanem svestan straha „da ne postojim“. Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? 2. te je stoga istovremeno i intervencija.1 Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? Da li je kreirana neka dinamika? Da li u polju dolazi do akcije. Ishod ovoga je da istraživanje uvek utiče na ono što se istražuje. Drugim rečima: Svesnost podrazumeva istovremeno i senzornu i motornu aktivnost. koji su nazvani bolesni u nosologiji. 3. govoriću o tome šta se u geštalt terapiji zove bolest. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? 5. Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) 6. U krajnjem slučaju. a da su prekidi toga bolest. pošto je svesnost jedino moguća kada sam svestan nečega. mislim da ne postojim i moje telo reaguje sa uzbuđenjem i/ili anksioznošću.9. Kakva se figura formira? 4. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? 9. Geštalt psihopatologija i dijagnoza Pre nego što nastavim sa formulisanjem preciznog dijagnostičkog modela. Neodvojivost senzorne i motorne aktivnosti znači da je svaka dijagnoza istovremeno i intervencija. tako što ću pokušati da napravim razliku između „teških“ klijenata. Kao reakcija na anksioznost. a ne pojedinac kao objekat. polje se organizuje. ja nisam svestan. Instrument istraživanja je moje iskustvo. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? 7. Subjekat našeg istraživanja jeste ono što se dešava između ljudi. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina. između ljudi i u odnosu. Geštalt dijagnoza gleda kroz polje i predmet interesovanja je sledećih sedam tačaka: 1. uvek uzrokuje promenu u polju. Granica kontakta se formira. da li se polje organizuje u konfiguraciju figura/pozadina? Da li se predstava odigrava? Da li osećam da postojim? Šta doživljava posmatrač kada se granica kontakta ne formira? Kako to doživljava? U krajnjem slučaju. ja mogu da vidim osobu u polju odnosa. i onih koji to nisu.1. posmatrač počinje da racionalizuje i pokušava da objasni anksioznost.

Ili posmatrač može da razmišlja: „Nisam još dovoljno pročitao o ovome“ itd. afektivna tupost. jer granica kontakta ili organizacija polja predstavlja fenomen odnosa. deluzije b. Kada terapeut doživljava granicu kontakta ili organizaciju polja. Geštalt terapeut može da pruži psihosocijalnu podršku. zajednička figura ne postoji. „Mesto“ na kome terapeut doživljava sebe u odnosu na klijenta nije odgovarajuće. Klijent zapaža nešto što terapeut ne vidi ili obrnuto i tu nema konformizma. polje se organizuje. pružanje podrške. kao i u svom mišljenju. Prema DSM-4 lečenje je prevashodno medicinsko i psihosocijalno. Geštalt terapeut traga za iskustvom granice kontakta ili organizacije polja. Kad je ovaj kapacitet umanjen DSM-4 i ICD-10 koriste termine šizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja. Dijagnostičar može da doživi osećaj „nebivanja u istom svetu“ u svom telu. ili kako bi mogli reći. koje može obuhvatiti saradnju sa drugim disciplinama. „negativni simptomi“. Koliko ovo traje i da li dolazi do organizacije u odnosu.1. to jeste terapija za klijenta.da ne može da bude sam“ itd. Ono što je interesantno u geštalt terapiji jeste da kada terapeut doživi granicu kontakta ili organizaciju polja. Terapija služi da bi se kreirale okolnosti u kojima se terapeut oseća bezbedno. da ponudi kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja i da na sebe preuzme ulogu samoorganizujućeg principa. Za nijednog od nas ne postoji neka korisna figura koja bi se formirala. Manje ili više normalna konfiguracija figura/pozadina razvija toliku tenziju da . Kada se geštalt terapeut oseća „bezbedno“ sa ili bez saradnje sa medicinskim i drugim disciplinama. Naše stanovište međutim ostaje otvoreno za poređenje. halucinacije c. Mi geštalt terapeuti ovo nazivamo smanjenim kapacitetom za stvaranje granice kontakta ili formaciju figura/pozadina. pokazuje meru „kapaciteta za stvaranje granice kontakta ili formacije figura/pozadina“ u ovom odnosu. U DSM-4 navedeni su sledeći simptomi: a. u značajnoj meri dezorganizovano ili katatonično ponašanje e. pošto su oni svojstveni odnosu ili organizaciji polja u procesu. tj. Pod psihotičnim poremećajima klasifikovani su i drugi poremećaji (vidi DSM-4). Kada je proces formiranja geštalta ponovo moguć. Ovo može zahtevati 24-časovnu negu. čiji jedan deo čini sam terapeut.2 Granica kontakta se formira. alogia ili avolicija. Čini se da je geštalt terapija dobar dodatak u tretmanu ovih ozbiljnih i teških poremećaja. u osećanjima. zaštite i nege. tj. 9. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina Postoji granica kontakta ili organizacija polja koja se delimično ruši usled relativno slabe dinamike. Ovo iskustvo „predkontakta“ dešava se u svakom novom odnosu. javlja se iskustvo granice kontakta ili formacije figura/pozadina. ali nismo u „istom svetu“. Mi vidimo jedan drugog. onda i klijent to može doživeti. dezorganizovan govor d. tada se rast i razvoj podrazumevaju.

zloupotreba droge. Dijagnoza poremećaja ličnosti često se određuje kada klijent ne odgovara na terapiju. ja postajem svestan istog straha kao i klijent.granica kontakta ili organizacija polja doživljavaju kolaps. Trajan obrazac vodi do. da podeli sa klijentom svoj stav. Prva nepodržana figura postaje „otcepljena“. 4. lekova) ili opšteg zdravstvenog stanja (npr.kontrola impulsa. u kliničkom smislu. Ponavljane konfiguracije figura/pozadina često same po sebi nisu abnormalne. Nakon toga. . Moguće je da klijent ostane duže u „predkontaktu“. Trajan obrazac je nefleksibilan i prisutan u širokom rasponu ličnih i socijalnih situacija 3. kako bi preživeli.interpersonalno funkcionisanje.raspon. Kada terapeut oseti previše uzbuđenja ili strah. osim one stereotipne. način percepcije i interpretacije sebe. Terapeut dalje može. ima osećaj da nije odbijen i da može dalje proširivati svesnost o ovom obrazcu. profesionalnim i drugim važnim oblastima funkcionisanja. DSM-4 opisuje ove poremećaje na sledeći način: 1. te stoga klijent može doživeti da postoji. intenzitet. tako da se mogu pojaviti i druge konfiguracije figura/pozadina. Klijent i terapeut sve vreme stvaraju istu konfiguraciju figura/pozadina. zato što je granica kontakta minimalno očuvana. Dijagnostikovanje u okviru geštalt terapije istovremeno znači i terapijsku intervenciju. polje je bezbedno. . drugih ljudi i događaja). čime klijent doživljava da postoji. a neprekidno ponavljana karakteristična figura/pozadina služi za „preživljavanje“. Ovo je zatim terapija za klijenta jer kad se terapeut oseća sigurno. . Trajan obrazac unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji se u kulturi dotične osobe jasno razlikuje od očekivanog. Repeticija često uzrokuje simptome i patnju u poljima čiji deo čini klijent. 2. Ovo znači da kaže klijentu kako na njega deluje repeticija konfiguracije figura/pozadina.1. Trajan obrazac ne nastaje usled direktnih fizioloških efekata neke substance (npr. da bi imali neophodan doživljaj postojanja. on kreira takve strukture i/ili postavke koje čine da uzbuđenje ili strah budu podnošljivi. Priručnik DSM-4 govori o relativno konzistentnom obrascu ponašanja i iskustva. 5. Kod poremećaja ličnosti klijent i terapeut ostaju u istom svetu. pouzdanost i primerenost emotivnih odgovora). značajnog distresa ili poremećaja u socijalnim. Kako bi se održalai granica kontakta ili organizacija polja i doživljaj egzistencije. .afekat (tj. Strah je manje intenzivan u poređenju sa strahom koji se doživljava u 9. polje se organizuje u neprekidno ponavljanu karakterističnu konfiguraciju figura/pozadina. Kao terapeut.1. Ovaj obrazac je stabilan i dugotrajan i njegov početak seže ako ne u rano detinjstvo. a da u međuvremenu terapeut ne nestane. jeste. „kontaktiranje“ drugih figura u polju postaje moguće. Ovaj obrazac se izražava u dve (ili više) navedene oblasti: . Terapeut oseća strah i kao da je uhvaćen u zamku sa tom neprekidno ponavaljanom figurom/pozadinom.kognicija (tj. onda u adolescenciju. DSM-4 ovo naziva trajnim poremećajem ili poremećajem ličnosti. kada se oseti dovoljno sigurno. povreda glave). On racionalizuje svoj strah i zarobljen je u stavu „ovo je težak klijent“. ali konzistencija sa kojom se dešavaju.

postoji samo predkontakt . i ostaje se u fazi kontaktiranja . Alternativno. Intervencija koja se ovde predlaže je: svesnost o tome kako i u kojoj fazi ciklusa kontakta se zaustavlja proces organizacije polja ili konfiguracije figura/pozadina. Gestalt reconsidered. 9.polje se ne može razviti kroz identifikaciju sa figurom.2.9. figura se može opisati na bilo koji smislen dijagnostički način.1. čuvati u sebi i izbliza pogledati Sresti se Fokusirati se Svesnost dijagnostičara je vođena ovakvim polarnim mišljenjem. onda bi intervencija ili serija intervencija mogle biti polarnost te projekcije.1.polje se zaglavljuje u finalnom kontaktu i identifikuje se sa tenzijom finalnog kontakta .ili kao u 9.4 Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Da li postoji prekid u formiranju i ako postoji u kojoj se fazi to dešava? Da li u predkontaktu. diferencijacija Introjekcija Projekcija Retrofleksija Defleksija Konfluencija. polje se u početku organizuje. ne povlači se i čini se da se olako prešlo preko rada. žvakati Držati unutra. kada je figura projekcija. osećam se sa ovim klijentom kao iznerviran otac sa razmaženim detetom.1. finalnom kontaktu ili postkontaktu? Na primer: . sve dok se opis vrši u terminima odnosa.1. 9. Ovde bi intervencija mogla biti da dijagnostičar postane otac koji mazi svoje dete.1. ne žali. On vidi kontakt mehanizme kao polarnosti: Otpor. Figura i dalje nastavlja delimično da postoji u narednim organizacijama polja. kao dijagnostičar.1. umesto da se nervira. a da nije došlo do integracije. ali se raspada.polje se ne razvija u postkontakt i ne razlaže ono što je bilo dobro i poznato. polje se ne organizuje. kontaktiranju.3 Kakva se figura formira? Priroda postojeće figure može da se opiše mehanizmima kontakta.kao u 9. . Na primer.5 Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) Prekinut razvoj ogleda se u stalnoj repeticiji iste figure. Na primer. 1991). i ponovo je predkontakt . čak i kada se sredina menja. stapanje Dopustiti da se pojavi ukus. a radilo bi se na „držanju unutra. ja. kao što je učinio Gordon Viler (Wheeler. čuvanju u sebi i gledanju izbliza“.

a ne neka stvar koja se nalazi u osobi.6 Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? Ono što je potrebno za istraživanje prekinutog razvoja polja jeste svesnost. Id funkcija: potrebe i želje koje se pojavljuju u polju 2. Nadam se da ovaj sistem obezbeđuje geštalt terapeutima mapu u radu sa klijentima i da istovremeno može da posluži kao sredstvo komunikacije u saradnji sa drugim disciplinama. telo 3. naročito za manje iskusne terapeute. str. Moguće je formulisati odgovarajuću gestalt psihopatologiju u odnosu na postojeće sisteme. dodir. koja može poslužiti kao smernica u procesu dijagnostikovanja. . 9. je samo po sebi lek. 3. ali nije otac. Na primer: dijagnostičar se vidi kao otac. koji mogu biti važni u početnoj fazi i nastavku terapije.7 Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Koje pojedine funkcije su na raspolaganju? Samo-organizujući princip je funkcija polja. Funkcija ličnosti: ko sam ja u ovom polju sa tobom. dijagnoze. ukus i sluh 2. unutra: propriocepcija. 1951.1. pošto je dijagnostičar/terapeut uvek deo terapijskog polja. Ova funkcija može da se podeli na tri podfunkcije: 1. Geštalt dijagnoza je istovremeno i terapija. Zaključak Nadam se da sam pokazao da je u psihoterapiji moguća saradnja između različitih disciplina. Izborom da se bude deo polja. Svesnost se ogleda u tri različite oblasti. naime: 1. jer figura nije samo znak kreativne integracije iskustva. Ako postoji svesnost o tome kako se polje blokira. kada te uključene discipline poznaju svoju sopstvenu teoriju i ukoliko su voljne da sa svojih pozicija diskutuju sa praktičarima drugih orijentacija. spolja: sredina. želje i ko su oni u ovom polju.Primer ovog prekida je ono što se u psihoanalitičkoj teoriji naziva transfer.1. Ego funkcija: kada učesnici u polju znaju koje su njihove potrebe. miris. Figura koja se pojavljuje ne uklapa se u polje. gledanje. onda oni mogu birati. pri čemu on može imati neke njegove karakteristike. onda se promena i razvoj podrazumevaju. već je sama po sebi upravo to“ (PHG. „Stvaranje snažnog geštalta. 232). 10. Želeo bih da završim sa probnom Formulom geštalt dijagnoze. intrapsihičko: um i osećanja 9. dijagnostičar/terapeut proširuje svoju svesnost polja i samim tim mogućnosti kreativnog prilagođavanja.

Da li se granica kontakta formira ili da li se polje organizuje? Da li situacija „predkontakta“ vodi u „kontaktiranje“? ------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 polje se ne organizuje. Formula geštalt dijagnoze 1. Koja figura se formira? Kontakt granica je moguća i ne gubi se. polje se organizuje. „predkontakt vodi u kontaktiranje“. stereotipnu formaciju figura/pozadina.11. ali se ipak lako gubi sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu. granica kontakta moguća 2.(kontakt mehanizmi?) 2. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Kako se razvija ciklus kontakta? .----------------------- Koliko je fleksibilna? ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 nefleksibilna (nema razvoja) fleksibilna (razvoj) 4. granica kontakta nije moguća polje se organizuje.----------------------. Granica kontakta se formira. Koja figura? 1. (trajni poremećaji prilagođavanja) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 organizacija polja ili granica kontakta lako se gubi organizacija polja ili granica kontakta opstaju 3.

Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Slika 13 Id funkcija Ego funkcija Funkcija ličnosti Id funkcija: Potrebno mi je. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje formiraju dijagnostičar i klijent? Unutrašnja zona -------------------Spoljašnja zona -------------------Središnja zona -------------------7. ja želim. (u ovom polju) ----------------------------------------------------------Funkcija ličnosti: Ja sam.. .... Kakvo polje odgovara određenoj figuri? Kakav je naredni „veći geštalt“ u koji se organizuje formacija figura/pozadina? (U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------6... ----------------------------------------------------------Ego funkcija: Ja biram.Predkontakt Kontakt Finalni kontakt Postkontakt Da li postoji prekid i u kojoj fazi? 5.

No. da li ja postajem ----------------------------------Da li ti postaješ ------------------------------------------------------Ego funkcija: u ovoj situaciji da li ja -------------------. Kako se razvija formacija figura/pozadina? Kako se razvija geštalt ciklus? Predkontakt Kontaktiranje Finalan kontakt Postkontakt Ako ima prekida u kojoj fazi se javlja? ------------------------------------------------4.----- Figura ----------------------------------------------------------------------------------------------(međuigra mogućih mehanizama kontakta) Figura ne postoji ili je nejasna Fiksirana stereotipna formacija figura/pozadina Polje se organizuje --------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 3. Kakav je kapacitet svesnosti u ovom polju? Unutrašnja zona ---------------------------Spoljašnja zona ---------------------------Središnja zona ---------------------------2. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Id funkcija: u ovoj situaciji je potrebno-------------------------------------------------Funkcija ličnosti: u ovoj situaciji. U kakvom polju se organizuje ova figura? ------------------------------------------Da li se ova figura uklapa u druga polja? -----------------------------------------------Primedbe: ------------------------------------------------------------------------------------- . Kreativno prilagođavanje u polju? Datum----------.------------------------------------------------------------- Revizija šeme geštalt dijagnoze 1.da li ti-----------------------5.

.Jasno mi je da je ovo prvi pokušaj da se napravi dijagnostički sistem. Hefferline & P. Sex. Margaret P.11. . The Gestalt Journal Vol. The Organism (1939) 2.Formula korišćena na ovaj način može poslužiti kao mera progresa i kao klijentov registar. Wolfgang Koehler. Gordon Wheeler. Isadore From. Handboek Psychopathologie deel 1 (1994) 12. Smuts. The Gestalt Journal (1995) 3. Holism and Evolution (1996) 11. Ken Wilber. Daniel Stern. Gestalt Therapy (1951) 8. W. M.G.Ova formula može biti samo reper u dugoročnom procesu i jedino ima značenje kada se polje klijent/terapeut dijagnostikuje više puta. Anne Mos.L.A. Korb. Ecology. Gestalt Therapy Integrated (1973) 9.M.F. Hoogduin & P. Međutim. Gestalt Therapy Theory and Practice (1989) 5. Epilog . Gestalt Reconsidered (1991) 13. Miller. The Interpersonal World of the Infant (1985) 10. Trebalo bi da usledi dalja razrada različitih psihotičnih poremećaja. Elinor Greenberg. Spirituality (1995) . nadam se da ovo može poslužiti kao polazište za to. 1 (1996) 6. No. R. F. Gestalt Psychology (1959) 4. Perls. C. Emmelkamp. poremećaja raspoloženja i ličnosti. De Ontwikkeling van het Kind (1996) 7. XIX. Jeffrey Gorrel and Vernon Van der Riet. J. Erving & Miriam Polster. Kurt Goldstein. Goodman. Bibliografija: 1.Vandereyeken.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful