Daan van Baalen, 1999 GEŠTALT DIJAGNOZA

1. Uvod Osnovni motiv za pisanje ovog članka jeste što kao supervizor, trener i učitelj geštalt terapije nailazim na teškoće u radu sa studentima. Izgleda da moji studenti imaju problem sa procenom ozbiljnosti i težine psihopatologije nekih svojih klijenata. Ono što mene zanima jesu osnovne stvari koje se odnose na dužinu i intenzitet terapije i na procenu dubine poremećaja klijenata. Naročito neiskusni terapeuti smatraju da im je teško da donesu odluke, što može imati dugoročne posledice. („Mogu li da se nosim sa ovim, da li imam dovoljno podrške?“) Nepostojanje specifičnog dijagnostičkog sistema u geštalt terapiji nije teško razumeti ako se uzme u obzir istorijski kontekst. Od osnivanja geštalt terapije, uticaji Perlsa („Prestani da razmišljaš, vrati se svojim čulima“; samo pričanje o stvarima je glupost ili čak „obično sranje“) i antiintelektualnih, antipsihijatrijskih i demokratskih ideologija Ronalda Lejnga (Ronald D. Laing) i Dejvida Kupera (David Cooper) nisu bili plodno tlo za stvaranje specifičnog geštalt dijagnostičkog sistema. Psihopatologija kao nauka, koja dijagnostikuje pojedince smeštajući ih u kategorije, nije kompatibilna sa procesnim pristupom geštalt terapije. Međutim, praksa pokazuje jednu složeniju sliku. Kada geštalt terapeuti u edukaciji rade kao deo multidisciplinarnog tima, nedostatak njihove dijagnostičke kompetencije je izrazit. Usled nepostojanja geštalt dijagnostičkog sistema, oni počinju da koriste „druge“ teorije, koje obično ne poznaju dobro.Posledice toga su nesigurnost, nerazumevanje i nepotrebna polarizacija koja nastaje između praktičara iz različitih oblasti. Stoga bih želeo da razvijem takav geštalt dijagnostički sistem koji neće etiketirati klijente, koji će moji studenti moći koristiti i koji će, nadam se, olakšati komunikaciju između različitih disciplina. 2. Klasifikacioni sistemi Dva klasifikaciona sistema koja se uglavnom koriste u psihijatriji jesu Dijagnostičkostatistički priručnik-4 (DSM-4), koji je sastavila Američka psihijatrijska asocijacija (APA) i Internacionalna klasifikacija bolesti-10 (ICD -10), koju je razvila Svetska zdravstvena organizacija. Želeo bih da predstavim geštalt dijagnostilki sistem koji je kompatibilan sa DSM-4 i ICD-10, a istovremeno konzistentan sa osnovnom teorijom geštalt terapije.

DSM-4 i ICD-10 su zasnovani na medicinskom modelu, koji implicira patologiju ili nosologiju, pri čemu se sistem koristi kako bi se proučavali patološki fenomeni. Naime: a. Deskriptivna dijagnoza – opis bolesti b. Etiološka i patogena dijagnoza – određivanje mogućeg uzroka c. Prognoza – predviđanje toka bolesti d. Terapija – mogući tretman e . Prevencija – sprečavanje bolesti Oba klasifikaciona sistema su deskriptivne dijagnoze ili se bave sindromima. Sindrom podrazumeva grupu simptoma koji se istovremeno pojavljuju. Simptom predstavlja najmanju jedinicu proučavanja koja se može opisati u medicinskoj nauci i bukvalno se smatra znakom bolesti koja je u pacijentu. Dakle, ovo znači da kada je nešto simptom to upućuje na bolest, koja se može razrešiti, tako da se zdravlje, koje podrazumeva nedostatak simptoma, može povratiti. Ono što ovi klasifikacioni sistemi žele da dijagnostikuju = „da znaju precizno“, a zatim da klasifikuju, jeste, prema tome, veza simptoma koji se nalaze u pacijentu. Ono što geštalt terapeut želi da dijagnostikuje = „da zna precizno“, a zatim da klasifikuje, jesu prekidi procesa u polju, čiji je deo sam terapeut. Znati precizno ne bi trebalo da predstavlja problem za geštalt terapeuta. (Pojam dijagnoza potiče od grčke reči dignoosis ili dia-gignookoo, što znači - znati precizno.) 3. Problemi geštalt terapeuta Teškoće koje geštalt terapeut ima sa DSM-4 i ICD-10 kao dijagnostičkim sistemima, potiču od očiglednih razlika koje postoje u nekim osnovnim pretpostavkama geštalt terapije i ova dva klasifikaciona sistema. Dva osnovna principa klasifikacije koja se zastupaju u DSM-4 i ICD-10 su (Vandereyeken, Hoogduin & Emmelkamp, 1994): a. Raspored fizičkih poremećaja trebalo bi da bude ne-teorijski i da nema veze sa nekim određenim etiološkim (uzročnim ) objašnjenjem. b. Klasifikacija treba da bude zasnovana na jasnim nedvosmislenim kriterijumima, koji bi bili uporedivi u dijagnostičkoj praksi i prikladni za istraživanje. U skladu sa ovim, dijagnostički sistemi pretenduju da uopšte ne zastupaju neku filozofiju, tako da bi svi terapeuti trebalo da mogu da ih koriste. Po mom mišljenju, ovi principi su zbunjujući zato što tvrde da su nedvosmisleni i neteorijski (što je samo po sebi teorija), što implicira pozitivističku teoriju subjekat/objekat. Prirodno je da ovo stvara zabunu s obzirom da se geštalt terapeuti eksplicitno oslanjaju na egzistencijalno-fenomenološku filozofiju polja i teoriju subjekat/subjekat, gde je terapeut koji uspostavlja dijagnozu deo polja i u polju, dok je objekat istraživanja fenomenologija odnosa između klijenta i terapeuta. U DSM-4 se kaže da „dijagnoza“ znači znati

Međutim. . Elinor Grinberg (Greenberg). Želeo bih stoga da istaknem neke poente teorije polja. U geštalt terapiji mi pokušavamo da vidimo „kroz“ polja ili dinamike. i dok terapeuti drugih orijentacija ne postanu svesni nesavršenosti svojih teorijskih principa. Svako od njih opisuje klijente u okviru teorije objekat/subjekat. kreativno prilagođavanje i granica kontakta Pojam dijagnoza bukvalno znači „znati precizno“ ili videti kroz. psihijatrijski prijem i mreža društvene podrške.Geštalt terapeuti i terapeuti drugih orijentacija imaju problema u komunikaciji. 4. Ali „šta“ se to klasifikuje? Posledice konfuznih interpretacija ova dva principa i onoga šta treba da se klasifikuje su sledeće: . to su psihofarmakologija. -Geštalt terapeuti izoluju sebe od drugih profesionalaca koji razmišljaju u terminima priručnika i koji bi mogli biti od koristi i pružiti podršku u radu sa teškim klijentima. empirijsko učenje (posmatranje i doživljavanje). Oni čak mogu da gledaju na ove klijente kao na neku vrstu misije. nepogodni za psihoterapiju. Ovo može da zvuči kao muzika za uši geštalt terapeuta! Implicitno ovo znači teoriju subjekat/subjekat Kada uvidimo da je psihopatologija iskustvena nauka. fenomenologije i teorije subjekat/subjekat.Geštalt terapeuti žele da se na ispravan način odnose prema onim klijentima koji su dijagnostikovani kao beznadežni i prema tome. koje su značajne za geštalt terapiju i da time podržim dijagnostičku praksu geštalt terapije. eksperimentalna nauka. Geštalt žurnal ’95 i Gary Yontef. što znači. Oni ignorišu nemogućnosti. proleća ’96. . isti priručnik kaže da nauka pretpostavlja sistematično uređenje ili klasifikaciju iskustava i znanja. Bez obzira koliko interesantni i značajni bili ovi članci. Polje. dijagnostičke procedure i priručnike.precizno. Geštalt žurnal ’88. konfuzija će i dalje postojati.Geštalt terapeuti očekuju nemoguće od sebe i od svog metoda. onda ćemo mi geštalt terapeuti sigurno formulisati jedan sistem psihopatologije i dijagnostike. problem nastaje sa pitanjem „Šta to znači „znati precizno“? Osim toga. tada će shvatiti da je psihopatologija. a takođe i vrlo specifične mogućnosti geštalt terapije. Oni koji su pokušali da dijagnostikuju na način koji je kompatibilan sa geštalt teorijom bili su Isador From. Na primer. te su stoga nekompatibilni sa geštalt teorijom. Smatram da je neophodno kompleksno razumevanje naše teorije kako bi se formulisala specifična i ispravna geštalt psihopatologija. kako je gore pomenuto. Ovo opet nije problem za geštalt terapeuta. . Kada geštalt terapeuti počnu da uvažavaju priručnike. koji će se uklapati u našu teoriju i omogućiti nam da komuniciramo sa terapeutima drugih orijentacija. svi se svode na opise izolovanih kljienata u terminima simptoma. Niko od njih nije konzistentan u smislu razmene ideja u okviru polja.Geštalt terapeuti ne dijagnostikuju i rade sa svim i svačim bez diskriminacije. čije je radove objavio Miler (Muller) u Geštalt žurnalu. Ovo ne predstavlja problem za geštalt terapeuta. Ne tiču nas se toliko pojedinci kao . Sve dok geštalt terapeuti ne budu hteli da gledaju u psihopatologiju.

teorija magnetnog polja sa magnetnom silom polja.1. Zanima nas šta se dešava u dinamičnom polju. Namerno sam izostavio član ispred reči „self“ i stavio je pod navodnike kako bih naglasio da je „self“ akcija u polju. Da li će polje postati vidljivo ne zavisi samo od magneta niti samo od gvozdene strugotine. da bi psihodinamičko polje postalo vidljivo potrebne su dve (=di) psihičke funkcije koje su u interakciji jedna s drugom. Hefferline & Goodman. između onoga ko se dijagnostikuje i onoga ko uspostavlja dijagnozu. obrazac ili pravac Slika 1 Magnet i gvozdena strugotina na udaljenosti – bez uređenosti Neorganizovana strugotina . formulišemo teoriju psihodinamičkog polja. koju ću nazivati optimum. Magnetno polje Magnetno polje može da postane vidiljivo pomoću: a. pojavljuje se obrazac ili pravac (obrazac=pravac). str. objasniću modele kreativnog prilagođavanja. koliko ti pojednici u svom okruženju. U geštalt terapiji ova akcija jeste „self“ u akciji ili „samo-organizujući princip“. optimum c. magneta i b. Kada se odrede psihodinamika i optimum. ono što mi treba jesu magnet i strugotina. Polje karakteriše: a. a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. Uz pomoć ovih metafora. 4. gvozdene strugotine rasute po parčetu papira. U geštalt terapiji. dinamika b. U okviru psihodinamičkog polja ovo može biti uvid ili iskustvo i/ili ponašanje. Jedna postoji samo kao funkcija druge i obrnuto.izolovana bića. 1951. već od njihove dinamičke interakcije. želeo bih da upotrebim dve metafore: magnetno polje i pozornicu. Psihodinamičko polje postaje uređeno i kompletno. granicu kontakta i začetak geštalt teorije ličnosti. Polje postaje vidljivo samo onda kada se magnet i gvožđe nalaze na određenoj međusobnoj udaljenosti. Perls tvrdi: „Spontana svest o dominantnoj potrebi i organizacija njenih funkcija kontakta jeste psihološka forma „organizmičke samo-regulacije““ (Perls. Suština jedne funkcije postaje vidljiva jedino prisustvom druge. Kako bih opisao teoriju polja i napravio uvod u geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu. U fizici je postavljena hipoteza kojom se opisuje ovaj fenomen. Da bi magnetno polje postalo vidljivo. 274). Slično tome. u kojoj je „self“ ili „samo-orgnizujući princip“ sila polja. tzv.

Obrazac ili pravac koji polje preuzima sam je po sebi karakteristika polja i on se odnosi na ono što se dešava bilo u klijentu i/ili između klijenta i terapeuta. u krilima. Naš izbor koliko ćemo biti udaljeni jedan od drugog (optimizacija) odlučuje da li se formira obrazac. Zamislite jedno pozorište sa pozornicom ili platformom. prostorom iza bine (backstage) i svetlima reflektora na koja gledaoci usmeravaju svoju pažnju. odlučuje koja smo „vrsta magneta i gvoža“ ili kako se polje uređuje prema samo-organizujućem principu. bez mešanja u to polje. Dijagnostikovati klijenta i pretpostaviti da je moguće dijagnostikovati njegovo unutrašnje polje.2 Pozornica Teorija polja koja pravi razliku između pozadine i figure mogla bi biti predstavljena slikom pozornice.u klijentovom selfu . predstavlja fikciju. krila ili pozadina Svetlo reflektora ili figura Formacija figura/pozadina je završena i nestaje . a njegov drugi deo čini osoba koja se dijagnostikuje. tzv. gvozdena strugotina formira obrazac. što pokazuje pravac Organizovana strugotina Kao geštalt terapeut ja sam učesnik u psihodinamičkom polju i imam mogućnost da biram između mnogih psihodinamika: . perspektiva objekat/subjekat.klijent i terapeut uključeni u širi kontekst. krećem u polju. a takođe i kako se klijent kreće. ja sam deo polja samim tim što donosim dijagnozu.između klijenta i terapeuta . terapeut. Iza bine i sa strane. levim i desnim krilom. 4.Pronađen je optimum. Kada ja kao geštalt terapeut pravim dijagnozu. Slika 2 Figura koja se izdvaja iz pozadine i postaje jasna Prostor iza kulisa. nalaze se glumci i sve ono što treba da se pojavi. Kako se ja.

1996. dubini i inkluzivnosti. slika (figura pod reflektorima). Dvorac u kome se odvija predstava daje značenje radnji. je ono ka čemu je usmerena pažnja. Figura i pozadina su rezultat toga kako se organizuje dinamičko polje. Korišćenjem metafore pozornice. kao konačnom sveobuhvatajućem holonu. Određena figura ima određenu pozadinu. koji je figura. a istovremeno i celina (glumac je celina. beskrajno sve do univerzuma. Ofelija. koji je isprva bio pozadina. b. doprinoseći većoj kompleksnosti. Takođe se svaki holon može .1959). je sve ostalo što ne zaokuplja pažnju. u zavisnosti od toga kako se priča odvija. U jednom od klasičnih eksperimenata Volfganga Kelera (Wolfgang Koehler. izgleda da postoje i bez figure Hamleta. Figura. geštalt je: a. duh Hamletovog oca i drugi likovi smenjuju se pod svetlima pozornice i ističu se kao figure. Svaka celina je uvek deo šire. Slika 3 U krugu. c. Sada je pozadina ono što je prvo bilo figura. Holizam i evolucija). prostor iza bine i krila. te stoga Wilber govori o pojmu deo/celina ili holon-u. više obuhvatajuće celine.Prostor iza bine i krila čine pozadinu u odnosu na koju se aktivnost pod reflektorima. osvetljeni deo pozornice. dinamička veza između figure i pozadine na žalost i dalje ostaje najasna. Dakle. a pozadina. dvorac. figura. na slici 3. kako bi se radnja dalje odvijala). a sada je figura. Nema figure niti pozadine. ekologija i spiritualnost. predstave). deo. tj. U obe situacije. dok je ostalo pozadina. Organizacija polja u figuru i pozadinu stalno se menja. Takođe se može videti i „debeo“ krst. Holizam i psihodinamičko polje Holizam je teorija koja zastupa postojanje tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju (Jan Smuts. dok istovremeno služi kao deo u još većem holonu. pozadina je sve ono što nije figura. a ujedno i deo priče i dobija značenje samo kao deo veće celine. može se videti „tanak“ krst. dvorac je pozadina. 5. izgleda da figura dolazi u prvi plan. a da se pozadina gubi. koja je istovremeno deo nečega. razvija i dobija značenje. nastupaju pod svetlima pozornice i vraćaju se iza bine. Krila. u knjizi Geštalt psihologija. Ken Wilber (1995) dodaje ideju o “holarhiji“ („holarchy“). proces (glumci dolaze iz pozadine. Setimo se Šekspirovog Hamleta. ovaj dinamički odnos između figure i pozadine postaje još vidljiviji. Svaki holon teži ucelovljenju i upotpunjenju. Hamlet. u svojoj knjizi Seks.

otuđuje ga od njegove sredine i koči tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju.Osoba koja se dijagnostikuje je odvojena od svoje sredine. 1973. Ovakvo polje može se organizovati u figuru i pozadinu u beskrajnom lancu destrukcije i konstrukcije (kreativno prilagođavanje. kao i osoba koja se dijagnostikuje. Polje koje formiraju osoba koja se dijagnostikuje i dijagnostičar može da se razvije u smisleniju i kompleksniju celinu. onda on time može lično i direktno da utiče na dijagnozu. već je deo polja koje se sagledava i potom klasifikuje. Dijagnostički metod koji se bavi sindromima. One mogu formirati granice kontakta. Geštalt dijagnoza je stoga dijagnoza. Kada se u toku dijagnostičkog procesa. . onda se izbegava problem da se dijagnoza vidi kao etiketa koja se nekom daje ili kao fiksiran. Ovo se dešava sa dijagnostičkim metodom koji koristi nosologija (nauka o bolesti). Dijagnostičar bira da bude deo polja i time postaje deo klasifikacije. „U kontaktu (između dijagnostičatra i onoga koji se dijagnostikuje) čovek ne mora da pokušava da se menja. finalnog kontakta.Geštalt dijagnoza pruža nadu i istovremeno izaziva dijagnostičara i njegov kapacitet za svesnošću i kreativnim prilagođavanjem. Ako je tako. nezavršen geštalt. te tako izgubiti svoju kompleksnost. postkontakta do ponovnog predkontakta itd. dubinu i inkluzivnost. Kada dijagostikujemo na ovakav način. Ja se više ne menjam. promena se jednostavno dešava“ (Polsters. sa održavanjem mogućnosti i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. osoba koja se dijagnostikuje smatra objektom koji pokazuje znake bolesti. kako je gore pomenuto. niti se razvijam. Dijagnostičar nije više onaj koji klasifikuje i time ima moć nad drugom osobom koja ima neki simptom ili sindrom.razložiti na svoje delove sve do najmanjeg dela. Time su obe strane zadovoljene. On ili ona čini sredinu osobe koja se dijagnostikuje i u skladu sa tim omogućava veće jedinstvo i poredak i svojom svesnošću postaje isto tako subjekat procesa „gledanja kroz“. biti deo šireg polja i omogućiti interakcije tako da se veće celine mogu razvijati. od predkontakta. Geštalt dijagnoza ponovo uspostavlja kreativno prilagođavanje u polju i tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. Osoba koja se dijagnostikuje i onaj ko daje tu dijagnozu mogu na isti način biti zajedno u polju. dijagnostičara. onda se mogućnosti polja gube. naročito u toku dijagnostičke procedure. kao i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. dok je dijagnostičar objektivni spoljni posmatrač. pošto dijagnoza obuhvata obe osobe. u pravcu većih i obuhvatnijih celina. Psihodinamičko polje je samo po sebi primer ove teorije. po geštalt terapiji. preko kontaktiranja. str. ali istovremeno i terapijska mogućnost. Integrisana geštalt terapija. Smatra se da svakog čoveka karakteriše jedinstvo i veza sa sredinom. obuhvatajući prvobitno polje. objektivizira klijenta. rast i promena su mogući.).101). neko ko zapravo kaže: „Ja sam odvojen od tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. Klijent koji započinje terapiju je. Kada je dijagnostičar deo polja. zaglavljen sam i želim promenu“.

ciklus kontakta ili iskustveni ciklus. U fazi kontaktiranja svesnost dobija svojstvo mogućnosti izbora (= „ego“ funkcija). terapeuta..3 Kreativno prilagođavanje U knjizi Geštalt terapija (Perls Hefferline & Goodman). nepostojanja). i kroz ovaj kontakt jasnije se doživljava i jedno i drugo (Polasters. . u poglavlju „Kreativno prilagođavanje“. a da se prvo nije pojavilo u čulima“. U finalnom kontaktu svesnost je na vrhuncu i smanjuje se kada je kreativno prilagođavanje okončano u postkontaktu. Svesnost. Podaci o senzornoj i motornoj aktivnosti onog drugoga dolaze preko mojih čula. izbor i pažnju. Integrisana geštalt terapija. vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti).6. kada se polje formira i organizuje. Svesnost se pojačava kada se polje organizuje u predkontaktu. kontakt i kreativno prilagođavanje 6. 102). pažnju subjekta usmerava njegova potreba da prati priču. svesnost je figura u polju svesti učesnika organizujućeg polja. klijent. gde postoje senzorna i motorna aktivnost.2 Proces kontakta Svesnost i kontakt koegzistiraju kao fenomeni. Nema svesnosti (moguće je da postoji doživljaj poremećenosti. da bi se zatim pojavili u mojoj svesnosti. vidi kasnije) prethodi svesnosti i može voditi ka njoj. haosa. Motorna i senzorna aktivnost (= „id“ funkcija. Svesnost se javlja u toku procesa kreativnog prilagođavanja. predkontakt: Polje nije organizovano u pozadinu i figuru. Koliko je precizna ta svesnot u odnosu i koliko odražava tačku na kojoj „ja“. zapažanje. a onda se podižu zavese. Proces kontakta. pri čemu se razlikuju sledeće četiri faze: a. Gvozdena strugotina je rasuta po papiru i još uvek nema prostora iza bine niti glumaca. birati ka kojoj će od sukobljenih figura usmeriti svoju svesnost. Zatim. 6. 1973. str. Slika 4 opisuje dinamički proces konfiguracije figura/pozadina u vremenskoj perspektivi. Učesnik organizujućeg polja može. Kako je Aristotel rekao: „ne postoji ništa u umu. nedostatak ili previše nečega („id“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju.finalni kontakt . Onda se pojavljuje senzacija ili potreba. 6. doživljavam „ne-ja“.postkontakt. To je formiranje geštalta kroz vreme. („Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“.1 Svesnost Svesnost je koncept koji obuhvata percepciju. proces formiranja geštalta se ponovo objašnjava u terminima dinamičkog procesa. u većoj ili manjoj meri.. pozorište je prazno. Ono što je značajno za dijagnozu jeste koliko organizacija zavisi od svesnosti odnosa klijent-terapeut. može se podeliti u četiri faze: predkontakt – kontaktiranje . Ovde dajem kratki pregled.

Oni ostaju figura. umanjeni svesnost i uzbuđenje. („Ego“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju. koje moraju da dele svetlo jednog reflektora. Tamo su dvorac. Na primer. u zavisnosti od svojih potreba. svesnost je oštra. finalni kontakt: Figura je jasna i „potpuna“. d. čak i sada kada bi se mogla pojaviti neka relevantnija figura ili formacija figura/pozadina.figure iz prošlosti su fiksirane u sadašnjosti.) Svesnost se povećava. Rezultat ovoga je: . subjekat je uključen u priču i pojavljuje se doživljaj spontanosti. .nejasna organizacija polja. umanjena diferencijacija formacije figura/pozadina. polje je maksimalno organizovano.4 Granica kontakta Slika granice kontakta je po mom mišljenju nezadovoljavajuća da bi se njome opisao proces kontakta.Slika 4 Rastuća svesnost i organizacija polja finalni kontakt kontaktiranje predkontakt vreme postkontakt b. rezultat je „nezavršen geštalt“. kontaktiranje: Polje počinje da se uređuje u pozadinu i još uvek nejasnu figuru. Figura i pozadina nestaju i ponovo dolazi do neodređenosti i umanjene svesnosti. pozornica više nije prazna. Veći ili manji stepen organizovanosti odgovara većem ili manjem stepenu svesnosti i uzbuđenja. To je zbog toga što pojam granice više implicira neku stvar nego . a gde on ne pripada. Ovi „nezavršeni geštalti“ zahtevaju pažnju i završavanje. Moguće je da postoji pozornica koja je prepuna nezavršenih figura. Hamlet nije završen i pojavljuje se u priči koja se sada odvija. zajedno sa smanjenom svesnošću i uzbuđenjem. Kada proces kreativnog prilagođavanja ili samo-organizujući princip nisu potpuni u smislu gore pomenutog modela. te takođe ostaje nezavršena. da li Hamletov ili Drakulin? Subjekat se identifikuje sa Hamletom. Zbog toga sadašnja relavantna figura ne dobija dovoljno pažnje niti se dovoljno kontaktira. postkontakt: Figura se raspada. c. subjekat (gledaoc/učesnik) se identifikuje. sa jednom od potencijalnih sukobljenih figura i alijenira se od drugih. i javlja se doživljaj zadovoljatva i/ili žaljena usled onoga što je bilo. 6. vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti.

4. 2. Gorrel & Van De Rit. a granica kontakta je. ne postoji granica kontakta kada je pozornica prazna. sledeće dve definicije kontakta su: a. c. Slika 5 ne-ja ja granica kontakta Granica kontakta nije ni moja ni tvoja. str. a zatim se pojavljuju u njegovoj svesti.259). ni „ne-ja“. Ako nema pojedinca. naglasio sam da „osoba postoji samo kao funkcija drugog i obrnuto“. Čula i mišići deluju jedinstveno (PHG. definicija kontakta: Kontakt je funkcija koja objedinjuje našu potrebu za jedinstvom i separacijom (Polsters. Stoga takođe mogu reći: „Egzistencija se zasniva na odnosu“ ili: 1. Kao dijagnostičar ja sam istovremeno i deo i istraživač granice kontakta 2. Na primer. Bez granice kontakta. istražujemo tako što preispitujemo sadržaj naše sopstvene svesnosti. Tačke kontakta su kombinacije senzorne i motorne aktivnosti koje obavljamo „ja“ i „neja“. specifičan organ svesnosti nove situacije u polju“ (1951. nema ni „ja“. 116). koji su predmeti proučavanja. Ovo za geštalt dijagnozu znači: 1. 259). granica između dve zemlje je fiksirana i stvari se uglavnom događaju u središtu. Granica kontakta je specifičan organ svesnosti nove situacije u polju (PHG. str. str. U geštalt terapiji kontakt je interakcija sa sredinom. str. U metafori pozorišta. Odnos. Ja ću ipak koristiti ovu sliku da bih opisao kontakt. nastaje granica kontakta (kontaktiranje i finalni kontakt). Korišćenjem metafore magnetnog polja. Informacije o senzornoj i motornoj aktivnosti osobe koja se dijagnostikuje dobijamo kroz senzornu i motornu aktivnost dijagnostičara. Dijagnostička aktivnost u geštalt psihopatologiji podrazumeva senzornu i motornu aktivnost i svesnost dijagnostičara. Prvo. u glavnom gradu gde ljudi žive. Hefferline & Goodman tvrde: „Definicija organizma je definicija polja organizam/sredina. a tačke kontakta konstituišu granicu kontakta (Korb. Granica kontakta dolazi do izražaja ili se kreira našom uzajamnom „senzornom i motornom aktivnošću“. 1951. 1989. a ne na granici. ako nema okruženja nema ni pojedinca.102). Pojedinac postoji samo u okruženju . granicu kontakta i/ili polje. Perls. str. koja se ruši kada se zavesa spusti (postkontakt). Kada priča otpočne. 3.32) b. . Drugo. 3. str. da tako kažemo.99). 1973.funkciju. 1973. ja ne postojim. to je predkontakt. 1951. Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“ (Polsters. zato što je ona u opštoj upotrebi. ne postoji ni okruženje.

Kurt Goldštajn (Goldstein. Slika 6 (klijent) Ti Ja (dijagnostičar) Granica kontakta U knjizi Geštalt terapija koncept granice kontakta omogućava razlikovanje četiri različite organizacije polja. draži iz okruženja su preplavljujuće. anestezija. 3. Osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju. 1951. 1951.1939) izneo je ovu teoriju. Granica kontakta postaje nepodnošljivo napeta. id i ličnost. svesnost je jasnija. Polje se lako organizuje. „izbezumljeno“ bekstvo. imamo i kompatibilnu geštalt teoriju ličnosti u kojoj definišemo pojmove self. živa imaginacija. Opasnost preti. 2. Panika. Kada dijagnostičar daje dijagnozu. a takođe i reakcije „bori se ili beži“. . potrebe osobe ne mogu da se zadovolje u ovom okruženju. ego. „pravljenjem mrtvim“. snovi. U obe situacije potrebno je održati osetljivu granicu kontakta radi opstanka i u početku je ovo uvek zdravo. Tenzija u polju raste. dijagnostičar. sa ciljem da se zaštiti granica kontakta putem privremene nesenzibilnosti i motoričke paralize. kontakt granica je pred rušenjem. Halucinacije. Potrebno je razlikovati dve vrste reakcije u cilju preživljavanja. 7. kako bi se dostigla uređenost polja. 4. isključivanje jednog dela ili amnezija.u životnim procesima. su snažniji. šok. bivajući deo granice kontakta. Naročito su tačke 3 i 4 važne za geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu. str. Senzorna i motorna aktivnost. iskustvo „bivanja“ i značenje. ponovo se javlja iskustvo nepostojanja i osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju.ponašanje je uvek organizovano i uvek implicira ceo organizam. 261). on doživljava.U ovom polju je istraživač. Geštalt teorija ličnosti Da bi dijagnostika bila u skladu sa geštalt terapijom. u svojoj knjizi Organizam: . sve dok opasnost ne prođe. istovremeno i učesnik i posmatrač. opsesivne misli i preterana aktivnost. Granica kontakta je oštrija. što se u životinjskom svetu naziva reakcija „bori se ili beži“. dinamičnije je. a sve u cilju smanjenja dela tenzije. što se može koristiti za geštalt dijagnozu (PHG. motorne i senzorne aktivnosti su opuštene. onesvešćivanje. svesnost. tako da je potrebno da učesnici u polju budu svesniji i da se više prilagođavaju. 2. duboko premišljanje. kreirane na samoj granici kontakta. str. ono što kontroliše delove jeste organizacija ponašanja . putem iscrpljivanja (PHG. 260-261) 1. oseća i svestan je onoga što je navedeno od 1 do 4. Frustracija preti. 1. nastupa doživljaj nepostojanja.

403).treće. On se odnosi na to da mi ne možemo da opišemo razvoj izolovanog pojedinca. već polja. iz njegove knjige Interpersonalan svet deteta (D. „ego funkcija“: šta ja radim. Pre nego što otpočnem sa tim trebalo bi da imamo na umu da se srećemo sa istim problemom koji se javlja u deskriptivnoj dijagnozi. Malerove i Pijažea (Freud. On opisuje razvoj deteta u terminima odnosa. str. psihodinamičkog polja.Šta organizuje ponašanje? To je „self“. Međutim. Drugim rečima. str. Štern u svojoj knjizi kaže: a. 1951. ko sam ja. Slika 7 Id funkcija Ego funkcija Samo-organizujući princip Funkcija ličnosti 8. 274) „Self“ kao funkcija (samo-organizujući princip ili organizmička samo-regulacija) polja može dalje da se podeli na tri podfunkcije: . u kome je taj pojedinac funkcija polja. na primer: teorija objektnih odnosa Frojda. fleksibilan i promenljiv. ili što bi mi nazvali. šta mi je potrebno (id funkcija). str. Piaget).1). potreba koja se pojavljuje u polju ili potreba koju osećam kad si ti tu .prvo.drugo. Ne samo da možemo koristiti njegovu teoriju. „Dete je obdareno vidljivim kapacitetima koji se razvijaju.XIX.1985. a organizacija funkcija kontakta stvara psihološku formu „organizmičke samo-regulacije“ (PHG. koji varira u zavisnosti od dominantnih potreba i hitnosti nadražaja iz sredine (PHG. 33). Ograničiću se na početne stavove i pomenuću četiri formativne faze. „id funkcija“: šta mi je potrebno. Stoga ne možemo direktno koristiti nosologiju. Svaki . možemo koristiti teorije Danijela Šterna. „funkcija ličnosti“: šta sam ja kada si ti tu . Geštalt razvojna teorija Pored opisa polja. kako se pokazujem (funkcija ličnosti) i šta radim (ego funkcija) zavisi od tebe i obrnuto (Isadore From. Oni su organizovani i transformišu se u organizujuće subjektivne perspektive o osećaju sebe i drugih. zato što se dete posmatra u odnosu. Šta je „self“? To je sistem kontakta u svakom momentu. Ovo je faza kontaktiranja (PHG. self je spontana svest o dominantnoj potrebi. koja potiče iz etioloških i patogenih dijagnostičkih teorija. datog u prethodnom tekstu. moguće je takođe opisati „razvojnu psihologiju polja“. između ostalih. ako znam šta mi je potrebno i ko sam ja kad si ti tu. Stern. Mahler. str. 235) Ili. već i zato što on koristi istraživačke metode koji su odnosni. no. Geštalt žurnal. vol.

ne postoji granica kontakta.Ljudsko biće ne nastaje iz neizdiferenciranog objedinjenog načina bivanja (okeanska simbioza).„Iskustvo nebivanja“. Id funkcija počinje sve više da se razvija kao deo „self funkcije“ polja. ne nestaju. radoznalost i dr. Kada „majka“ nema odgovarajuću senzornu i motornu aktivnost u odnosu sa „bebom“. može da stvori psihološki poremećaj.1 Prva formativna faza Bilo bi idealno da se polje dete-majka u prvoj fazi organizuje iz predkontakta. Ove faze se. Ona se podjednako prorađuju u svim domenima odnosa u svakom momentu. . Druga faza: od 2. bar od rođenja nadalje. g. onda ne postoji zajednička „tačka“ („granica kontakta je lokus tačaka u kome neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što je „ne-ja““. već iz diferenciranog matriksa odnosa.konkretno-logička. . Formativna faza otprilike obuhvata prve dve godine života i odgovara Pijažeovoj prvoj senzo-motornoj fazi. sposobnost. Majka i dete su zajedno i deo i celina. niti organizacija polja koje formiraju „majka“ i „dete“. Granica kontakta između majke i deteta može da se stvori iz uzajamnih senzornih i motornih aktivnosti. b. vode ka finalnom kontaktu i dalje. Možemo dakle zaključiti: . 31).1. simbioza. Svaka formativna faza stvara novi domen odnosa. koje se u geštalt terapiji vidi kao situacija predkontakta koji se nastavlja relativno dugo. Ova teorija nam omogućava da opišemo formativne faze razvoja polja. . a ne samo na pojedine razvojne faze“ (str. . oralnost. pre bi se moglo reći da su oni oblici društvenog iskustva koji ostaju nepromenjeni u toku života“ (str. kao i potreba majke da bude uz svoje dete. a koje je nastalo usled rana zadobijenih unutar nekog odnosa. „Osnovna klinička pitanja odnose se na čitav životni ciklus. do 7. Četvrta faza: od 12. sa dužnim osvrtom na različita teorijska polazišta. Polsters.apstraktno-logička.„Samo-organizujući princip“ je aktivan.magijska. u kome senzacije ili potrebe deteta. mogu uporediti sa fazama koje predlaže Pijaže (Piaget). oni nisu faze. – senzo-motorna. Treća faza: od 7. 8. utiču na stepen smanjenja kapaciteta za ko-kreiranje granice kontakta ili na umanjenje kapaciteta da se organizujemo u polju.g. koje predstavljaju tačke granice kontakta. str. Dok se ovi domeni odnosa odražavaju u kvalitativnim promenama društvenog iskustva. individuacija. Stepen odsustva „majke“ u odnosu na „bebu“ i u kom dobu se ovo događa. i tako se uklapaju u još veću celinu. do 12 g.Klinička pitanja kao što su autonomija. . organizuje sebe i pruža majci i detetu iskustvo postojanja. čiji se kvalitet zadržava i biva uključen u širi i obuhvatniji domen koji se kreira u narednoj fazi. . povezanost. poverenje. pre-logička. nadalje . 102). . 28).Polje koje stvaraju majka i dete. g. U skladu sa ovim.novi osećaj sebe dalje definiše formiranje novog domena odnosa. Naime: Prva faza: od rođenja do 2. 1973.

Dete se rano pomera od onoga što može biti u odnosu. Kapacitet za organizaciju polja između dijagnostičara i klijenta je umanjen. Slika 9 Prva faza polje dete-majka Granica kontakta koju formiraju dete i majka Druga faza a. Ova strategija preživljavanja deteta u polju sa majkom može se kasnije ponoviti u drugim poljima. polje: dete . polje: dete – drugi deo dečjeg selfa granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b. Do izvesne mere dijagnostičar doživljava nepostojanje. Postoji mogućnost da se sposobnost novorođenčeta za testiranje realnosti. kako bi doživelo postojanje ili granicu kontakta. pojavljuju se nove mogućnosti za organizaciju.2 Druga formativna faza Kada se prva formativna faza dovoljno razvije.drugi granica kontakta koju formiraju dete i drugi Druga formativna faza se može opisati na sledeći način: kada prvi period protekne dobro – kada „majka vidi dete“ – pojavljuju se dve nove mogućnosti da dete učestvuje u polju. kako bi doživelo da postoji i kako bi moglo preživeti. .Slika 8 Majka sa svojim tačkama Dete sa svojim tačkama Situacija nejasne granice kontakta ili predkontakt Da bi preživelo „dete“ se kreće ka poziciji na kojoj „majka“ očekuje da ga vidi.1. Dete zamenjuje svoju poziciju za onu majčinu. ne razvije ili da bude nedovoljno razvijena. Geštalt dijagnostičar doživljava ovaj poremećaj kada kasnije sretne te klijente kao odrasle ljude. 8. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na psihotične sindrome. u smislu „ja u odnosu sa ne-ja“.

Kod deteta se može formirati više-manje fiksirana slika u sećanju ili fiksirani obrazac. Ono što je mana jeste da se ovi obrazci polja koriste u drugim situacijama kao „fiksni“ geštalti i mogu blokirati dalje kreativno prilagođavanje. kao u psihotičnom sindromu. kao deo „samoorganizujućeg principa“ polja. Polje koje se sada može organizovati jeste ono između deteta i onog njegovog dela koji nosi sećanje na majku. Ova faza se može uporediti sa magijskom fazom Pijažea. do izvesne mere. svet postoji radi deteta. sve dok polje ne stvori previše kontradikcija i ne postane previše konfuzno i/ili nepredvidljivo. u odnosu sa stvarnom majkom. koristeći reakciju „bori se ili beži“ (vidi model granice kontakta). Ono prevashodno svoju sredinu doživljava kao izvor zadovoljenja potreba. da se ničega ne seća i/ili b. mogu se pojaviti u svesti deteta. Sve više se razvija funcija ličnosti kao deo „self funkcije“ polja. a tako i „interna granica kontakta“. onda se funkcija ličnosti nedovoljno razvija. Polja dete-majka ili dete-neka druga osoba mogu se organizovati sada kada se dete suočava sa potrebama koje nisu samo njegove. Ova strategija omogućava detetu da bude u situacijama kada majka nije na raspolaganju. Potrebe drugih se ne mogu ili se teško mogu uzeti u obzir.1. Dečji self može. U ovoj fazi sve više se razvija ego funkcija. kao i sa drugima. majka ne mora odmah da reaguje. Prednost ovoga je manja direktna zavisnost od majke. i polje se može organizovati bez mešanja majke. može se menjati. tj. ali osetljiva granica kontakta nije dovoljno zaštićena. kao slika u sećanju. Na primer: a. bude moguća. koju čine drugi uključujući i majku. Polje se takođe može organizovati odlaganjem potreba i njihovim prenošenjem na druga mesta. u kome je dete centar. Granica kontakta i dinamika nalaze se u detetu i iskustvo postojanja se ne gubi odmah čim majka nestane iz vidokruga. Majka se kod deteta pojavljuje kao sećanje na majku. Majka. Kada doživljaj nepostojanja nije toliko snažan. Dete se sada može organizovati u polju u kome nije samo ono centar sveta. da halucinira i sanja. Dete može da otupi sebe. mogu biti deo kreativnog prilagođavanja i mogu dospeti do finalnog kontakta. majka/staratelj treba da deluje tako da organizacija polja. Moguće je doći u finalni kontakt. . Dete se sada može organizovati i učestvovati u polju bez majke. Kada potrebe deteta na mogu biti odmah zadovoljene ili su nadražaji prejaki. Potencijalne suprotne potrebe majke i možda drugih. drugim rečima. 8.3 Treća formativna faza U ovoj fazi dete može preispitati „internu granicu kontakta“ u korist daljeg kreativnog prilagođavanja. Dete sada može podneti izvesno odlaganje u zadovoljenju svoje potrebe i nije više u potpunosti zavisno od majke. Ona je ta koja štiti osetljiv kapacitet granice kontakta. Sada se može organizovati takvo polje u kome potrebe majke i možda drugih nisu direktno usmerene na zadovoljenje potrebe deteta. Kada dečja potreba ne može biti odmah zadovoljena ili kada nadražaji iz sredine postanu preplavljujući. Dete sebe vidi kao „centar“ polja. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na dugoročne probleme prilagođavanja ili poremećaje ličnosti. sredine.Dete sada uči da pamti „majku“ i kada nije prisutna. a da se potrebe ne zadovoljavaju odmah. da stvori uzbuđenje na granici kontakta koje je podnošljivo.

Četvrta faza a. Dete sada može. polje: dete-drugi deo dečjeg selfa koji nosi u sećanju sliku majke.4 Četvrta formativna faza Za ovu fazu karakteristična je sve manja zavisnost deteta od drugih osoba iz njegovom neposrednog okruženja. ceo svet.8.sve više i više osoba. polje: dete-druga osoba granica kontakta koju formiraju dete i druga osoba. Detetu više nije potrebno da bude centar sveta. b.1. Priroda odnosa iz klijentove prošlosti može ponovo da se pojavi kao nezavršena figura u odnosu sa terapeutom. Kada je polje nepredvidljivo ili preplavljujuće. biti deo više preplavljujućih. Dok terapeut postaje deo ove nezavršene konfiguracije . konfuznih i/ili nepredvidljivih polja. u principu. bez mešanja majke. granica kontakta koju formiraju dete i univerzum. Slika 10 Prva faza polje: dete-majka granica kontakta koju formiraju dete i majka Psihotični poremaćaj Druga faza a. u sećanju deteta. polje: dete-promenljive slike sećanja na osobe u njegovom neposrednom okruženju granica kontakta koju formira dete i promenljivo sećanje na konretne osobe b. kao i deo organizacija širih i apstraktnijih polja. ali takođe i apstraktniji sadržaji učesnika polja. granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b. polje: dete-majka (drugi) granica kontakta koju formiraju dete i majka (drugi) Poremećaji ličnosti Treća faza a. polje: dete. granica kontakta koju formiraju dete i promenljiva sećanja na. polje: dete-promenljive slike drugih osoba i apstraknijih učesnika u polju. Potreba drugog takođe može doprineti formiranju polja. potreba za majkom koja će ga regulisati je manja.

. a ono što je nezvršeno može se završiti. i koji remeti sadašnju dominantnu i inkluzivnu formativnu fazu. mogu se ponovo pojaviti u formi psihoze i poremaćaja ličnosti. Slika 12 trauma oporavak kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 1 2 3 4 faze U geštalt terapiji trauma je događaj koji uništava kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja. tako da se odlike ranijih faza izgleda vraćaju na duži ili kraći period u organizaciju polja. Slika 11 kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 formativne faze Ozbiljne traume mogu implicirati smanjenje kapaciteta za organizaciju. Kapacitet čoveka da se organizuje u polju vremenom se povećava. on može svojom svesnošću prodreti u odnos i istovremeno zauzeti različitu poziciju od one koju su imali „drugi“ u prošlosti.figura/pozadina. Spomenute faze mogu nam pomoći da vidimo kroz polje i istovremeno nam pokazati kako da se ponašamo tako da se nazavršena figura može završiti. U skadu sa tim. Prethodne formativne faze koje treba da budu deo/celina sadašnje dominantne i inkluzivne faze. sada se polje može drugačije organizovati.

ja ne postojim!“ Mogu zatim da postanem svestan straha „da ne postojim“. „Ja nisam. 3. a takođe mogu opisati i polje unutar čoveka. koje je „tačka“ na kojoj neko doživljava „ja“ (dijagnostičar) u odnosu na ono što je „ne-ja“ (onaj koji se dijagnostikuje). da li se polje organizuje u konfiguraciju figura/pozadina? Da li se predstava odigrava? Da li osećam da postojim? Šta doživljava posmatrač kada se granica kontakta ne formira? Kako to doživljava? U krajnjem slučaju. a ne pojedinac kao objekat. mislim da ne postojim i moje telo reaguje sa uzbuđenjem i/ili anksioznošću. Geštalt terapija smatra da su promena i rast čoveka u polju normalni. pošto je svesnost jedino moguća kada sam svestan nečega.9. Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) 6. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? 9. Subjekat našeg istraživanja jeste ono što se dešava između ljudi. koji su nazvani bolesni u nosologiji. a da su prekidi toga bolest. ja nisam svestan. U krajnjem slučaju. Kakva se figura formira? 4. Doživljavam strepnju. uvek uzrokuje promenu u polju. Kao reakcija na anksioznost. posmatrač počinje da racionalizuje i pokušava da objasni anksioznost.1. Ishod ovoga je da istraživanje uvek utiče na ono što se istražuje. i onih koji to nisu. Granica kontakta se formira. Na primer: „Bojim se da će klijent izvršiti samoubistvo ili da će poludeti ili . Geštalt dijagnoza gleda kroz polje i predmet interesovanja je sledećih sedam tačaka: 1. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? 7. ja mogu da vidim osobu u polju odnosa. između ljudi i u odnosu. polje se organizuje. Geštalt terapija je zainteresovana za dinamiku polja. kao i za dinamiku polja unutar pojedinca. Drugim rečima: Svesnost podrazumeva istovremeno i senzornu i motornu aktivnost. Neodvojivost senzorne i motorne aktivnosti znači da je svaka dijagnoza istovremeno i intervencija. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina.1 Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? Da li je kreirana neka dinamika? Da li u polju dolazi do akcije. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? 5. govoriću o tome šta se u geštalt terapiji zove bolest. tako što ću pokušati da napravim razliku između „teških“ klijenata. Geštalt psihopatologija i dijagnoza Pre nego što nastavim sa formulisanjem preciznog dijagnostičkog modela. te je stoga istovremeno i intervencija. Instrument istraživanja je moje iskustvo. Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? 2.

2 Granica kontakta se formira. javlja se iskustvo granice kontakta ili formacije figura/pozadina. Kada se geštalt terapeut oseća „bezbedno“ sa ili bez saradnje sa medicinskim i drugim disciplinama. Mi vidimo jedan drugog. čiji jedan deo čini sam terapeut. „negativni simptomi“. tada se rast i razvoj podrazumevaju. „Mesto“ na kome terapeut doživljava sebe u odnosu na klijenta nije odgovarajuće. onda i klijent to može doživeti. Za nijednog od nas ne postoji neka korisna figura koja bi se formirala. polje se organizuje. Ili posmatrač može da razmišlja: „Nisam još dovoljno pročitao o ovome“ itd. Terapija služi da bi se kreirale okolnosti u kojima se terapeut oseća bezbedno. dezorganizovan govor d. zajednička figura ne postoji. u značajnoj meri dezorganizovano ili katatonično ponašanje e. koje može obuhvatiti saradnju sa drugim disciplinama. deluzije b. ali nismo u „istom svetu“. Pod psihotičnim poremećajima klasifikovani su i drugi poremećaji (vidi DSM-4). U DSM-4 navedeni su sledeći simptomi: a. da ponudi kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja i da na sebe preuzme ulogu samoorganizujućeg principa.1.da ne može da bude sam“ itd. afektivna tupost. pošto su oni svojstveni odnosu ili organizaciji polja u procesu. halucinacije c. Kad je ovaj kapacitet umanjen DSM-4 i ICD-10 koriste termine šizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja. Ovo iskustvo „predkontakta“ dešava se u svakom novom odnosu. Mi geštalt terapeuti ovo nazivamo smanjenim kapacitetom za stvaranje granice kontakta ili formaciju figura/pozadina. Manje ili više normalna konfiguracija figura/pozadina razvija toliku tenziju da . pokazuje meru „kapaciteta za stvaranje granice kontakta ili formacije figura/pozadina“ u ovom odnosu. jer granica kontakta ili organizacija polja predstavlja fenomen odnosa. Koliko ovo traje i da li dolazi do organizacije u odnosu. Čini se da je geštalt terapija dobar dodatak u tretmanu ovih ozbiljnih i teških poremećaja. Dijagnostičar može da doživi osećaj „nebivanja u istom svetu“ u svom telu. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina Postoji granica kontakta ili organizacija polja koja se delimično ruši usled relativno slabe dinamike. Kada terapeut doživljava granicu kontakta ili organizaciju polja. 9. alogia ili avolicija. Klijent zapaža nešto što terapeut ne vidi ili obrnuto i tu nema konformizma. Ovo može zahtevati 24-časovnu negu. Prema DSM-4 lečenje je prevashodno medicinsko i psihosocijalno. ili kako bi mogli reći. Ono što je interesantno u geštalt terapiji jeste da kada terapeut doživi granicu kontakta ili organizaciju polja. u osećanjima. Geštalt terapeut traga za iskustvom granice kontakta ili organizacije polja. Geštalt terapeut može da pruži psihosocijalnu podršku. zaštite i nege. kao i u svom mišljenju. tj. tj. to jeste terapija za klijenta. Naše stanovište međutim ostaje otvoreno za poređenje. Kada je proces formiranja geštalta ponovo moguć. pružanje podrške.

lekova) ili opšteg zdravstvenog stanja (npr. povreda glave). Prva nepodržana figura postaje „otcepljena“. ja postajem svestan istog straha kao i klijent. . osim one stereotipne. profesionalnim i drugim važnim oblastima funkcionisanja. On racionalizuje svoj strah i zarobljen je u stavu „ovo je težak klijent“.raspon. DSM-4 ovo naziva trajnim poremećajem ili poremećajem ličnosti. Ovaj obrazac se izražava u dve (ili više) navedene oblasti: . značajnog distresa ili poremećaja u socijalnim. Trajan obrazac je nefleksibilan i prisutan u širokom rasponu ličnih i socijalnih situacija 3. polje je bezbedno.kontrola impulsa. 5. polje se organizuje u neprekidno ponavljanu karakterističnu konfiguraciju figura/pozadina. . a neprekidno ponavljana karakteristična figura/pozadina služi za „preživljavanje“. da bi imali neophodan doživljaj postojanja. Trajan obrazac ne nastaje usled direktnih fizioloških efekata neke substance (npr. Trajan obrazac vodi do. Kod poremećaja ličnosti klijent i terapeut ostaju u istom svetu. Strah je manje intenzivan u poređenju sa strahom koji se doživljava u 9. te stoga klijent može doživeti da postoji. tako da se mogu pojaviti i druge konfiguracije figura/pozadina.1. Dijagnoza poremećaja ličnosti često se određuje kada klijent ne odgovara na terapiju. DSM-4 opisuje ove poremećaje na sledeći način: 1. Trajan obrazac unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji se u kulturi dotične osobe jasno razlikuje od očekivanog. Ovo znači da kaže klijentu kako na njega deluje repeticija konfiguracije figura/pozadina. da podeli sa klijentom svoj stav.interpersonalno funkcionisanje. Ponavljane konfiguracije figura/pozadina često same po sebi nisu abnormalne. intenzitet. a da u međuvremenu terapeut ne nestane. Terapeut dalje može. on kreira takve strukture i/ili postavke koje čine da uzbuđenje ili strah budu podnošljivi. Repeticija često uzrokuje simptome i patnju u poljima čiji deo čini klijent. Kao terapeut. . zato što je granica kontakta minimalno očuvana. 2. Terapeut oseća strah i kao da je uhvaćen u zamku sa tom neprekidno ponavaljanom figurom/pozadinom. kada se oseti dovoljno sigurno. Ovaj obrazac je stabilan i dugotrajan i njegov početak seže ako ne u rano detinjstvo. onda u adolescenciju. Moguće je da klijent ostane duže u „predkontaktu“. Kako bi se održalai granica kontakta ili organizacija polja i doživljaj egzistencije. ima osećaj da nije odbijen i da može dalje proširivati svesnost o ovom obrazcu. 4. Klijent i terapeut sve vreme stvaraju istu konfiguraciju figura/pozadina. Dijagnostikovanje u okviru geštalt terapije istovremeno znači i terapijsku intervenciju. Nakon toga. Ovo je zatim terapija za klijenta jer kad se terapeut oseća sigurno. Priručnik DSM-4 govori o relativno konzistentnom obrascu ponašanja i iskustva. . „kontaktiranje“ drugih figura u polju postaje moguće. način percepcije i interpretacije sebe. Kada terapeut oseti previše uzbuđenja ili strah.granica kontakta ili organizacija polja doživljavaju kolaps. u kliničkom smislu.afekat (tj.1. zloupotreba droge. jeste. čime klijent doživljava da postoji. pouzdanost i primerenost emotivnih odgovora). kako bi preživeli. ali konzistencija sa kojom se dešavaju.kognicija (tj. drugih ljudi i događaja).

On vidi kontakt mehanizme kao polarnosti: Otpor. 1991). . postoji samo predkontakt . Ovde bi intervencija mogla biti da dijagnostičar postane otac koji mazi svoje dete. sve dok se opis vrši u terminima odnosa. ne povlači se i čini se da se olako prešlo preko rada.3 Kakva se figura formira? Priroda postojeće figure može da se opiše mehanizmima kontakta.1.polje se ne može razviti kroz identifikaciju sa figurom. ali se raspada. žvakati Držati unutra.1. Na primer.kao u 9. 9.5 Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) Prekinut razvoj ogleda se u stalnoj repeticiji iste figure. onda bi intervencija ili serija intervencija mogle biti polarnost te projekcije. i ponovo je predkontakt . kao što je učinio Gordon Viler (Wheeler. ne žali. a radilo bi se na „držanju unutra.polje se ne razvija u postkontakt i ne razlaže ono što je bilo dobro i poznato.polje se zaglavljuje u finalnom kontaktu i identifikuje se sa tenzijom finalnog kontakta . 9. Intervencija koja se ovde predlaže je: svesnost o tome kako i u kojoj fazi ciklusa kontakta se zaustavlja proces organizacije polja ili konfiguracije figura/pozadina. Na primer.1. Gestalt reconsidered. kao dijagnostičar. finalnom kontaktu ili postkontaktu? Na primer: . čak i kada se sredina menja. figura se može opisati na bilo koji smislen dijagnostički način.1. ja. čuvati u sebi i izbliza pogledati Sresti se Fokusirati se Svesnost dijagnostičara je vođena ovakvim polarnim mišljenjem.1. polje se ne organizuje. a da nije došlo do integracije. stapanje Dopustiti da se pojavi ukus. osećam se sa ovim klijentom kao iznerviran otac sa razmaženim detetom. čuvanju u sebi i gledanju izbliza“. diferencijacija Introjekcija Projekcija Retrofleksija Defleksija Konfluencija.4 Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Da li postoji prekid u formiranju i ako postoji u kojoj se fazi to dešava? Da li u predkontaktu.ili kao u 9. i ostaje se u fazi kontaktiranja . kada je figura projekcija.1.9. Figura i dalje nastavlja delimično da postoji u narednim organizacijama polja. polje se u početku organizuje. umesto da se nervira. Alternativno.2. kontaktiranju.

Primer ovog prekida je ono što se u psihoanalitičkoj teoriji naziva transfer. naročito za manje iskusne terapeute. a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. onda oni mogu birati. onda se promena i razvoj podrazumevaju. Figura koja se pojavljuje ne uklapa se u polje. dodir.6 Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? Ono što je potrebno za istraživanje prekinutog razvoja polja jeste svesnost. naime: 1. pošto je dijagnostičar/terapeut uvek deo terapijskog polja. 9. 3. Na primer: dijagnostičar se vidi kao otac. 1951. dijagnostičar/terapeut proširuje svoju svesnost polja i samim tim mogućnosti kreativnog prilagođavanja. str. kada te uključene discipline poznaju svoju sopstvenu teoriju i ukoliko su voljne da sa svojih pozicija diskutuju sa praktičarima drugih orijentacija. Ego funkcija: kada učesnici u polju znaju koje su njihove potrebe. jer figura nije samo znak kreativne integracije iskustva. telo 3. gledanje. Zaključak Nadam se da sam pokazao da je u psihoterapiji moguća saradnja između različitih disciplina. je samo po sebi lek. već je sama po sebi upravo to“ (PHG. 10. Geštalt dijagnoza je istovremeno i terapija. koja može poslužiti kao smernica u procesu dijagnostikovanja. ukus i sluh 2. Id funkcija: potrebe i želje koje se pojavljuju u polju 2. dijagnoze. Svesnost se ogleda u tri različite oblasti. Moguće je formulisati odgovarajuću gestalt psihopatologiju u odnosu na postojeće sisteme.1. spolja: sredina. „Stvaranje snažnog geštalta. Želeo bih da završim sa probnom Formulom geštalt dijagnoze. ali nije otac. unutra: propriocepcija. 232).7 Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Koje pojedine funkcije su na raspolaganju? Samo-organizujući princip je funkcija polja. pri čemu on može imati neke njegove karakteristike. koji mogu biti važni u početnoj fazi i nastavku terapije. miris. Izborom da se bude deo polja. Nadam se da ovaj sistem obezbeđuje geštalt terapeutima mapu u radu sa klijentima i da istovremeno može da posluži kao sredstvo komunikacije u saradnji sa drugim disciplinama. Funkcija ličnosti: ko sam ja u ovom polju sa tobom. Ako postoji svesnost o tome kako se polje blokira. intrapsihičko: um i osećanja 9.1. Ova funkcija može da se podeli na tri podfunkcije: 1. . želje i ko su oni u ovom polju.

Koja figura se formira? Kontakt granica je moguća i ne gubi se.----------------------- Koliko je fleksibilna? ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 nefleksibilna (nema razvoja) fleksibilna (razvoj) 4. granica kontakta nije moguća polje se organizuje. polje se organizuje. Koja figura? 1. Da li se granica kontakta formira ili da li se polje organizuje? Da li situacija „predkontakta“ vodi u „kontaktiranje“? ------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 polje se ne organizuje. stereotipnu formaciju figura/pozadina. „predkontakt vodi u kontaktiranje“. Formula geštalt dijagnoze 1.11.----------------------. (trajni poremećaji prilagođavanja) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 organizacija polja ili granica kontakta lako se gubi organizacija polja ili granica kontakta opstaju 3. ali se ipak lako gubi sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu.(kontakt mehanizmi?) 2. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Kako se razvija ciklus kontakta? . granica kontakta moguća 2. Granica kontakta se formira.

Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Slika 13 Id funkcija Ego funkcija Funkcija ličnosti Id funkcija: Potrebno mi je.... (u ovom polju) ----------------------------------------------------------Funkcija ličnosti: Ja sam. ja želim. ..Predkontakt Kontakt Finalni kontakt Postkontakt Da li postoji prekid i u kojoj fazi? 5.. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje formiraju dijagnostičar i klijent? Unutrašnja zona -------------------Spoljašnja zona -------------------Središnja zona -------------------7. ----------------------------------------------------------Ego funkcija: Ja biram. Kakvo polje odgovara određenoj figuri? Kakav je naredni „veći geštalt“ u koji se organizuje formacija figura/pozadina? (U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------6..

No. da li ja postajem ----------------------------------Da li ti postaješ ------------------------------------------------------Ego funkcija: u ovoj situaciji da li ja -------------------.----- Figura ----------------------------------------------------------------------------------------------(međuigra mogućih mehanizama kontakta) Figura ne postoji ili je nejasna Fiksirana stereotipna formacija figura/pozadina Polje se organizuje --------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 3. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Id funkcija: u ovoj situaciji je potrebno-------------------------------------------------Funkcija ličnosti: u ovoj situaciji.da li ti-----------------------5. Kako se razvija formacija figura/pozadina? Kako se razvija geštalt ciklus? Predkontakt Kontaktiranje Finalan kontakt Postkontakt Ako ima prekida u kojoj fazi se javlja? ------------------------------------------------4.------------------------------------------------------------- Revizija šeme geštalt dijagnoze 1. Kakav je kapacitet svesnosti u ovom polju? Unutrašnja zona ---------------------------Spoljašnja zona ---------------------------Središnja zona ---------------------------2. U kakvom polju se organizuje ova figura? ------------------------------------------Da li se ova figura uklapa u druga polja? -----------------------------------------------Primedbe: ------------------------------------------------------------------------------------- . Kreativno prilagođavanje u polju? Datum----------.

Miller. J. nadam se da ovo može poslužiti kao polazište za to. Hefferline & P. Sex. XIX. Hoogduin & P. Jeffrey Gorrel and Vernon Van der Riet. Isadore From. The Gestalt Journal (1995) 3.F. R. Goodman. Gordon Wheeler.Jasno mi je da je ovo prvi pokušaj da se napravi dijagnostički sistem. De Ontwikkeling van het Kind (1996) 7.Vandereyeken. .Ova formula može biti samo reper u dugoročnom procesu i jedino ima značenje kada se polje klijent/terapeut dijagnostikuje više puta. Gestalt Psychology (1959) 4. Korb. 1 (1996) 6. Gestalt Therapy Theory and Practice (1989) 5. . Gestalt Reconsidered (1991) 13. Anne Mos. Kurt Goldstein.G. The Organism (1939) 2. Daniel Stern. Holism and Evolution (1996) 11. The Interpersonal World of the Infant (1985) 10. W. Ken Wilber. C. Emmelkamp. Handboek Psychopathologie deel 1 (1994) 12.11.M. Smuts. Trebalo bi da usledi dalja razrada različitih psihotičnih poremećaja. Margaret P. M.A. Ecology. F. Elinor Greenberg. Wolfgang Koehler. Epilog . Perls. Gestalt Therapy Integrated (1973) 9. poremećaja raspoloženja i ličnosti. No. Erving & Miriam Polster.L. Međutim. Spirituality (1995) . Bibliografija: 1. The Gestalt Journal Vol. Gestalt Therapy (1951) 8.Formula korišćena na ovaj način može poslužiti kao mera progresa i kao klijentov registar.