Daan van Baalen, 1999 GEŠTALT DIJAGNOZA

1. Uvod Osnovni motiv za pisanje ovog članka jeste što kao supervizor, trener i učitelj geštalt terapije nailazim na teškoće u radu sa studentima. Izgleda da moji studenti imaju problem sa procenom ozbiljnosti i težine psihopatologije nekih svojih klijenata. Ono što mene zanima jesu osnovne stvari koje se odnose na dužinu i intenzitet terapije i na procenu dubine poremećaja klijenata. Naročito neiskusni terapeuti smatraju da im je teško da donesu odluke, što može imati dugoročne posledice. („Mogu li da se nosim sa ovim, da li imam dovoljno podrške?“) Nepostojanje specifičnog dijagnostičkog sistema u geštalt terapiji nije teško razumeti ako se uzme u obzir istorijski kontekst. Od osnivanja geštalt terapije, uticaji Perlsa („Prestani da razmišljaš, vrati se svojim čulima“; samo pričanje o stvarima je glupost ili čak „obično sranje“) i antiintelektualnih, antipsihijatrijskih i demokratskih ideologija Ronalda Lejnga (Ronald D. Laing) i Dejvida Kupera (David Cooper) nisu bili plodno tlo za stvaranje specifičnog geštalt dijagnostičkog sistema. Psihopatologija kao nauka, koja dijagnostikuje pojedince smeštajući ih u kategorije, nije kompatibilna sa procesnim pristupom geštalt terapije. Međutim, praksa pokazuje jednu složeniju sliku. Kada geštalt terapeuti u edukaciji rade kao deo multidisciplinarnog tima, nedostatak njihove dijagnostičke kompetencije je izrazit. Usled nepostojanja geštalt dijagnostičkog sistema, oni počinju da koriste „druge“ teorije, koje obično ne poznaju dobro.Posledice toga su nesigurnost, nerazumevanje i nepotrebna polarizacija koja nastaje između praktičara iz različitih oblasti. Stoga bih želeo da razvijem takav geštalt dijagnostički sistem koji neće etiketirati klijente, koji će moji studenti moći koristiti i koji će, nadam se, olakšati komunikaciju između različitih disciplina. 2. Klasifikacioni sistemi Dva klasifikaciona sistema koja se uglavnom koriste u psihijatriji jesu Dijagnostičkostatistički priručnik-4 (DSM-4), koji je sastavila Američka psihijatrijska asocijacija (APA) i Internacionalna klasifikacija bolesti-10 (ICD -10), koju je razvila Svetska zdravstvena organizacija. Želeo bih da predstavim geštalt dijagnostilki sistem koji je kompatibilan sa DSM-4 i ICD-10, a istovremeno konzistentan sa osnovnom teorijom geštalt terapije.

DSM-4 i ICD-10 su zasnovani na medicinskom modelu, koji implicira patologiju ili nosologiju, pri čemu se sistem koristi kako bi se proučavali patološki fenomeni. Naime: a. Deskriptivna dijagnoza – opis bolesti b. Etiološka i patogena dijagnoza – određivanje mogućeg uzroka c. Prognoza – predviđanje toka bolesti d. Terapija – mogući tretman e . Prevencija – sprečavanje bolesti Oba klasifikaciona sistema su deskriptivne dijagnoze ili se bave sindromima. Sindrom podrazumeva grupu simptoma koji se istovremeno pojavljuju. Simptom predstavlja najmanju jedinicu proučavanja koja se može opisati u medicinskoj nauci i bukvalno se smatra znakom bolesti koja je u pacijentu. Dakle, ovo znači da kada je nešto simptom to upućuje na bolest, koja se može razrešiti, tako da se zdravlje, koje podrazumeva nedostatak simptoma, može povratiti. Ono što ovi klasifikacioni sistemi žele da dijagnostikuju = „da znaju precizno“, a zatim da klasifikuju, jeste, prema tome, veza simptoma koji se nalaze u pacijentu. Ono što geštalt terapeut želi da dijagnostikuje = „da zna precizno“, a zatim da klasifikuje, jesu prekidi procesa u polju, čiji je deo sam terapeut. Znati precizno ne bi trebalo da predstavlja problem za geštalt terapeuta. (Pojam dijagnoza potiče od grčke reči dignoosis ili dia-gignookoo, što znači - znati precizno.) 3. Problemi geštalt terapeuta Teškoće koje geštalt terapeut ima sa DSM-4 i ICD-10 kao dijagnostičkim sistemima, potiču od očiglednih razlika koje postoje u nekim osnovnim pretpostavkama geštalt terapije i ova dva klasifikaciona sistema. Dva osnovna principa klasifikacije koja se zastupaju u DSM-4 i ICD-10 su (Vandereyeken, Hoogduin & Emmelkamp, 1994): a. Raspored fizičkih poremećaja trebalo bi da bude ne-teorijski i da nema veze sa nekim određenim etiološkim (uzročnim ) objašnjenjem. b. Klasifikacija treba da bude zasnovana na jasnim nedvosmislenim kriterijumima, koji bi bili uporedivi u dijagnostičkoj praksi i prikladni za istraživanje. U skladu sa ovim, dijagnostički sistemi pretenduju da uopšte ne zastupaju neku filozofiju, tako da bi svi terapeuti trebalo da mogu da ih koriste. Po mom mišljenju, ovi principi su zbunjujući zato što tvrde da su nedvosmisleni i neteorijski (što je samo po sebi teorija), što implicira pozitivističku teoriju subjekat/objekat. Prirodno je da ovo stvara zabunu s obzirom da se geštalt terapeuti eksplicitno oslanjaju na egzistencijalno-fenomenološku filozofiju polja i teoriju subjekat/subjekat, gde je terapeut koji uspostavlja dijagnozu deo polja i u polju, dok je objekat istraživanja fenomenologija odnosa između klijenta i terapeuta. U DSM-4 se kaže da „dijagnoza“ znači znati

Polje. kako je gore pomenuto. Sve dok geštalt terapeuti ne budu hteli da gledaju u psihopatologiju. Niko od njih nije konzistentan u smislu razmene ideja u okviru polja. Oni koji su pokušali da dijagnostikuju na način koji je kompatibilan sa geštalt teorijom bili su Isador From. konfuzija će i dalje postojati. Kada geštalt terapeuti počnu da uvažavaju priručnike. U geštalt terapiji mi pokušavamo da vidimo „kroz“ polja ili dinamike. empirijsko učenje (posmatranje i doživljavanje). Ne tiču nas se toliko pojedinci kao . -Geštalt terapeuti izoluju sebe od drugih profesionalaca koji razmišljaju u terminima priručnika i koji bi mogli biti od koristi i pružiti podršku u radu sa teškim klijentima. fenomenologije i teorije subjekat/subjekat. što znači. . Svako od njih opisuje klijente u okviru teorije objekat/subjekat. psihijatrijski prijem i mreža društvene podrške. . isti priručnik kaže da nauka pretpostavlja sistematično uređenje ili klasifikaciju iskustava i znanja. Geštalt žurnal ’88. dijagnostičke procedure i priručnike. problem nastaje sa pitanjem „Šta to znači „znati precizno“? Osim toga. 4. koje su značajne za geštalt terapiju i da time podržim dijagnostičku praksu geštalt terapije. proleća ’96.Geštalt terapeuti i terapeuti drugih orijentacija imaju problema u komunikaciji. Želeo bih stoga da istaknem neke poente teorije polja. . to su psihofarmakologija. a takođe i vrlo specifične mogućnosti geštalt terapije. čije je radove objavio Miler (Muller) u Geštalt žurnalu. kreativno prilagođavanje i granica kontakta Pojam dijagnoza bukvalno znači „znati precizno“ ili videti kroz. Ovo opet nije problem za geštalt terapeuta. Oni ignorišu nemogućnosti. te su stoga nekompatibilni sa geštalt teorijom. Međutim. Ovo može da zvuči kao muzika za uši geštalt terapeuta! Implicitno ovo znači teoriju subjekat/subjekat Kada uvidimo da je psihopatologija iskustvena nauka. tada će shvatiti da je psihopatologija. Na primer. Ali „šta“ se to klasifikuje? Posledice konfuznih interpretacija ova dva principa i onoga šta treba da se klasifikuje su sledeće: . Bez obzira koliko interesantni i značajni bili ovi članci. koji će se uklapati u našu teoriju i omogućiti nam da komuniciramo sa terapeutima drugih orijentacija. Geštalt žurnal ’95 i Gary Yontef.Geštalt terapeuti ne dijagnostikuju i rade sa svim i svačim bez diskriminacije. svi se svode na opise izolovanih kljienata u terminima simptoma.precizno. eksperimentalna nauka. Smatram da je neophodno kompleksno razumevanje naše teorije kako bi se formulisala specifična i ispravna geštalt psihopatologija. Oni čak mogu da gledaju na ove klijente kao na neku vrstu misije. nepogodni za psihoterapiju. Elinor Grinberg (Greenberg).Geštalt terapeuti žele da se na ispravan način odnose prema onim klijentima koji su dijagnostikovani kao beznadežni i prema tome.Geštalt terapeuti očekuju nemoguće od sebe i od svog metoda. onda ćemo mi geštalt terapeuti sigurno formulisati jedan sistem psihopatologije i dijagnostike. Ovo ne predstavlja problem za geštalt terapeuta. i dok terapeuti drugih orijentacija ne postanu svesni nesavršenosti svojih teorijskih principa.

Da li će polje postati vidljivo ne zavisi samo od magneta niti samo od gvozdene strugotine. Uz pomoć ovih metafora. U fizici je postavljena hipoteza kojom se opisuje ovaj fenomen. granicu kontakta i začetak geštalt teorije ličnosti. Kako bih opisao teoriju polja i napravio uvod u geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu. Jedna postoji samo kao funkcija druge i obrnuto. Da bi magnetno polje postalo vidljivo. Perls tvrdi: „Spontana svest o dominantnoj potrebi i organizacija njenih funkcija kontakta jeste psihološka forma „organizmičke samo-regulacije““ (Perls. Namerno sam izostavio član ispred reči „self“ i stavio je pod navodnike kako bih naglasio da je „self“ akcija u polju. između onoga ko se dijagnostikuje i onoga ko uspostavlja dijagnozu. već od njihove dinamičke interakcije. Magnetno polje Magnetno polje može da postane vidiljivo pomoću: a. Slično tome.1. Polje postaje vidljivo samo onda kada se magnet i gvožđe nalaze na određenoj međusobnoj udaljenosti. dinamika b. ono što mi treba jesu magnet i strugotina. str. U geštalt terapiji. formulišemo teoriju psihodinamičkog polja. tzv. U okviru psihodinamičkog polja ovo može biti uvid ili iskustvo i/ili ponašanje. Psihodinamičko polje postaje uređeno i kompletno. obrazac ili pravac Slika 1 Magnet i gvozdena strugotina na udaljenosti – bez uređenosti Neorganizovana strugotina .izolovana bića. u kojoj je „self“ ili „samo-orgnizujući princip“ sila polja. Hefferline & Goodman. teorija magnetnog polja sa magnetnom silom polja. 4. da bi psihodinamičko polje postalo vidljivo potrebne su dve (=di) psihičke funkcije koje su u interakciji jedna s drugom. koliko ti pojednici u svom okruženju. U geštalt terapiji ova akcija jeste „self“ u akciji ili „samo-organizujući princip“. 274). optimum c. želeo bih da upotrebim dve metafore: magnetno polje i pozornicu. koju ću nazivati optimum. gvozdene strugotine rasute po parčetu papira. objasniću modele kreativnog prilagođavanja. Suština jedne funkcije postaje vidljiva jedino prisustvom druge. 1951. a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. magneta i b. Kada se odrede psihodinamika i optimum. Zanima nas šta se dešava u dinamičnom polju. Polje karakteriše: a. pojavljuje se obrazac ili pravac (obrazac=pravac).

4. gvozdena strugotina formira obrazac.Pronađen je optimum. Dijagnostikovati klijenta i pretpostaviti da je moguće dijagnostikovati njegovo unutrašnje polje. bez mešanja u to polje. Iza bine i sa strane. krećem u polju.2 Pozornica Teorija polja koja pravi razliku između pozadine i figure mogla bi biti predstavljena slikom pozornice. prostorom iza bine (backstage) i svetlima reflektora na koja gledaoci usmeravaju svoju pažnju. predstavlja fikciju. ja sam deo polja samim tim što donosim dijagnozu. Zamislite jedno pozorište sa pozornicom ili platformom. nalaze se glumci i sve ono što treba da se pojavi. Kako se ja. perspektiva objekat/subjekat. levim i desnim krilom. tzv.između klijenta i terapeuta . u krilima. a takođe i kako se klijent kreće. krila ili pozadina Svetlo reflektora ili figura Formacija figura/pozadina je završena i nestaje .u klijentovom selfu . Naš izbor koliko ćemo biti udaljeni jedan od drugog (optimizacija) odlučuje da li se formira obrazac. što pokazuje pravac Organizovana strugotina Kao geštalt terapeut ja sam učesnik u psihodinamičkom polju i imam mogućnost da biram između mnogih psihodinamika: . Slika 2 Figura koja se izdvaja iz pozadine i postaje jasna Prostor iza kulisa. Obrazac ili pravac koji polje preuzima sam je po sebi karakteristika polja i on se odnosi na ono što se dešava bilo u klijentu i/ili između klijenta i terapeuta. a njegov drugi deo čini osoba koja se dijagnostikuje. odlučuje koja smo „vrsta magneta i gvoža“ ili kako se polje uređuje prema samo-organizujućem principu.klijent i terapeut uključeni u širi kontekst. terapeut. Kada ja kao geštalt terapeut pravim dijagnozu.

dok je ostalo pozadina. prostor iza bine i krila. ekologija i spiritualnost. Dvorac u kome se odvija predstava daje značenje radnji. Takođe se može videti i „debeo“ krst. je sve ostalo što ne zaokuplja pažnju. predstave). kako bi se radnja dalje odvijala). Ken Wilber (1995) dodaje ideju o “holarhiji“ („holarchy“). Figura. kao konačnom sveobuhvatajućem holonu. doprinoseći većoj kompleksnosti. Takođe se svaki holon može . Dakle. Holizam i psihodinamičko polje Holizam je teorija koja zastupa postojanje tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju (Jan Smuts. Ofelija. proces (glumci dolaze iz pozadine. pozadina je sve ono što nije figura. izgleda da figura dolazi u prvi plan. u svojoj knjizi Seks. te stoga Wilber govori o pojmu deo/celina ili holon-u. je ono ka čemu je usmerena pažnja. U jednom od klasičnih eksperimenata Volfganga Kelera (Wolfgang Koehler. tj. koja je istovremeno deo nečega. Setimo se Šekspirovog Hamleta. U obe situacije. a da se pozadina gubi. a istovremeno i celina (glumac je celina. c. Svaki holon teži ucelovljenju i upotpunjenju. može se videti „tanak“ krst. a pozadina. ovaj dinamički odnos između figure i pozadine postaje još vidljiviji. dvorac je pozadina. u zavisnosti od toga kako se priča odvija. 5. Slika 3 U krugu. duh Hamletovog oca i drugi likovi smenjuju se pod svetlima pozornice i ističu se kao figure. više obuhvatajuće celine. Figura i pozadina su rezultat toga kako se organizuje dinamičko polje. 1996. izgleda da postoje i bez figure Hamleta.Prostor iza bine i krila čine pozadinu u odnosu na koju se aktivnost pod reflektorima. dinamička veza između figure i pozadine na žalost i dalje ostaje najasna. geštalt je: a. slika (figura pod reflektorima).1959). deo. a sada je figura. osvetljeni deo pozornice. nastupaju pod svetlima pozornice i vraćaju se iza bine. beskrajno sve do univerzuma. b. dubini i inkluzivnosti. Holizam i evolucija). na slici 3. Organizacija polja u figuru i pozadinu stalno se menja. Sada je pozadina ono što je prvo bilo figura. figura. dvorac. Korišćenjem metafore pozornice. Krila. dok istovremeno služi kao deo u još većem holonu. Hamlet. Određena figura ima određenu pozadinu. Nema figure niti pozadine. koji je isprva bio pozadina. Svaka celina je uvek deo šire. a ujedno i deo priče i dobija značenje samo kao deo veće celine. razvija i dobija značenje. koji je figura. u knjizi Geštalt psihologija.

Ovo se dešava sa dijagnostičkim metodom koji koristi nosologija (nauka o bolesti).101). Ako je tako. Dijagnostičar nije više onaj koji klasifikuje i time ima moć nad drugom osobom koja ima neki simptom ili sindrom. Klijent koji započinje terapiju je. po geštalt terapiji. od predkontakta. nezavršen geštalt.Geštalt dijagnoza pruža nadu i istovremeno izaziva dijagnostičara i njegov kapacitet za svesnošću i kreativnim prilagođavanjem. onda on time može lično i direktno da utiče na dijagnozu. Kada dijagostikujemo na ovakav način. već je deo polja koje se sagledava i potom klasifikuje. sa održavanjem mogućnosti i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. Ja se više ne menjam. Smatra se da svakog čoveka karakteriše jedinstvo i veza sa sredinom.). finalnog kontakta. Time su obe strane zadovoljene. Kada se u toku dijagnostičkog procesa. promena se jednostavno dešava“ (Polsters. Psihodinamičko polje je samo po sebi primer ove teorije. te tako izgubiti svoju kompleksnost. kao i osoba koja se dijagnostikuje. biti deo šireg polja i omogućiti interakcije tako da se veće celine mogu razvijati. 1973.Osoba koja se dijagnostikuje je odvojena od svoje sredine. onda se izbegava problem da se dijagnoza vidi kao etiketa koja se nekom daje ili kao fiksiran. dijagnostičara. rast i promena su mogući. otuđuje ga od njegove sredine i koči tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. postkontakta do ponovnog predkontakta itd. pošto dijagnoza obuhvata obe osobe. dubinu i inkluzivnost. „U kontaktu (između dijagnostičatra i onoga koji se dijagnostikuje) čovek ne mora da pokušava da se menja. neko ko zapravo kaže: „Ja sam odvojen od tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. kao i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. kako je gore pomenuto. obuhvatajući prvobitno polje. Dijagnostički metod koji se bavi sindromima. Geštalt dijagnoza ponovo uspostavlja kreativno prilagođavanje u polju i tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. On ili ona čini sredinu osobe koja se dijagnostikuje i u skladu sa tim omogućava veće jedinstvo i poredak i svojom svesnošću postaje isto tako subjekat procesa „gledanja kroz“. niti se razvijam. Integrisana geštalt terapija. Kada je dijagnostičar deo polja. onda se mogućnosti polja gube. osoba koja se dijagnostikuje smatra objektom koji pokazuje znake bolesti. naročito u toku dijagnostičke procedure. u pravcu većih i obuhvatnijih celina. One mogu formirati granice kontakta. dok je dijagnostičar objektivni spoljni posmatrač. Polje koje formiraju osoba koja se dijagnostikuje i dijagnostičar može da se razvije u smisleniju i kompleksniju celinu. Dijagnostičar bira da bude deo polja i time postaje deo klasifikacije. zaglavljen sam i želim promenu“. preko kontaktiranja. Osoba koja se dijagnostikuje i onaj ko daje tu dijagnozu mogu na isti način biti zajedno u polju. objektivizira klijenta. . Geštalt dijagnoza je stoga dijagnoza. Ovakvo polje može se organizovati u figuru i pozadinu u beskrajnom lancu destrukcije i konstrukcije (kreativno prilagođavanje. str. ali istovremeno i terapijska mogućnost.razložiti na svoje delove sve do najmanjeg dela.

Učesnik organizujućeg polja može. vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti). Kako je Aristotel rekao: „ne postoji ništa u umu.2 Proces kontakta Svesnost i kontakt koegzistiraju kao fenomeni. Svesnost se pojačava kada se polje organizuje u predkontaktu. ciklus kontakta ili iskustveni ciklus. svesnost je figura u polju svesti učesnika organizujućeg polja. kontakt i kreativno prilagođavanje 6. vidi kasnije) prethodi svesnosti i može voditi ka njoj. Ovde dajem kratki pregled. Ono što je značajno za dijagnozu jeste koliko organizacija zavisi od svesnosti odnosa klijent-terapeut. a da se prvo nije pojavilo u čulima“. Koliko je precizna ta svesnot u odnosu i koliko odražava tačku na kojoj „ja“. pažnju subjekta usmerava njegova potreba da prati priču.3 Kreativno prilagođavanje U knjizi Geštalt terapija (Perls Hefferline & Goodman). Zatim. Svesnost se javlja u toku procesa kreativnog prilagođavanja. nedostatak ili previše nečega („id“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju. Integrisana geštalt terapija. izbor i pažnju. u poglavlju „Kreativno prilagođavanje“. Proces kontakta. 6. Nema svesnosti (moguće je da postoji doživljaj poremećenosti. haosa.finalni kontakt .1 Svesnost Svesnost je koncept koji obuhvata percepciju. Slika 4 opisuje dinamički proces konfiguracije figura/pozadina u vremenskoj perspektivi. pozorište je prazno. u većoj ili manjoj meri. U finalnom kontaktu svesnost je na vrhuncu i smanjuje se kada je kreativno prilagođavanje okončano u postkontaktu.postkontakt. pri čemu se razlikuju sledeće četiri faze: a. („Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“. a onda se podižu zavese.. 6. može se podeliti u četiri faze: predkontakt – kontaktiranje . i kroz ovaj kontakt jasnije se doživljava i jedno i drugo (Polasters.6. To je formiranje geštalta kroz vreme. kada se polje formira i organizuje. doživljavam „ne-ja“. str. da bi se zatim pojavili u mojoj svesnosti. Svesnost. U fazi kontaktiranja svesnost dobija svojstvo mogućnosti izbora (= „ego“ funkcija). Podaci o senzornoj i motornoj aktivnosti onog drugoga dolaze preko mojih čula. . zapažanje.. proces formiranja geštalta se ponovo objašnjava u terminima dinamičkog procesa. gde postoje senzorna i motorna aktivnost. Onda se pojavljuje senzacija ili potreba. 1973. Gvozdena strugotina je rasuta po papiru i još uvek nema prostora iza bine niti glumaca. klijent. predkontakt: Polje nije organizovano u pozadinu i figuru. birati ka kojoj će od sukobljenih figura usmeriti svoju svesnost. nepostojanja). terapeuta. 102). Motorna i senzorna aktivnost (= „id“ funkcija.

Na primer. te takođe ostaje nezavršena. i javlja se doživljaj zadovoljatva i/ili žaljena usled onoga što je bilo. u zavisnosti od svojih potreba. To je zbog toga što pojam granice više implicira neku stvar nego . rezultat je „nezavršen geštalt“. Oni ostaju figura. Tamo su dvorac.nejasna organizacija polja. . umanjeni svesnost i uzbuđenje.Slika 4 Rastuća svesnost i organizacija polja finalni kontakt kontaktiranje predkontakt vreme postkontakt b. d.) Svesnost se povećava. polje je maksimalno organizovano. kontaktiranje: Polje počinje da se uređuje u pozadinu i još uvek nejasnu figuru. finalni kontakt: Figura je jasna i „potpuna“. Figura i pozadina nestaju i ponovo dolazi do neodređenosti i umanjene svesnosti. Ovi „nezavršeni geštalti“ zahtevaju pažnju i završavanje. umanjena diferencijacija formacije figura/pozadina. Moguće je da postoji pozornica koja je prepuna nezavršenih figura. subjekat (gledaoc/učesnik) se identifikuje. da li Hamletov ili Drakulin? Subjekat se identifikuje sa Hamletom.4 Granica kontakta Slika granice kontakta je po mom mišljenju nezadovoljavajuća da bi se njome opisao proces kontakta. Veći ili manji stepen organizovanosti odgovara većem ili manjem stepenu svesnosti i uzbuđenja. Kada proces kreativnog prilagođavanja ili samo-organizujući princip nisu potpuni u smislu gore pomenutog modela. Hamlet nije završen i pojavljuje se u priči koja se sada odvija. čak i sada kada bi se mogla pojaviti neka relevantnija figura ili formacija figura/pozadina. vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti. sa jednom od potencijalnih sukobljenih figura i alijenira se od drugih. Rezultat ovoga je: . postkontakt: Figura se raspada. c. („Ego“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju. koje moraju da dele svetlo jednog reflektora.figure iz prošlosti su fiksirane u sadašnjosti. pozornica više nije prazna. subjekat je uključen u priču i pojavljuje se doživljaj spontanosti. Zbog toga sadašnja relavantna figura ne dobija dovoljno pažnje niti se dovoljno kontaktira. zajedno sa smanjenom svesnošću i uzbuđenjem. svesnost je oštra. a gde on ne pripada. 6.

granica između dve zemlje je fiksirana i stvari se uglavnom događaju u središtu. Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“ (Polsters. 3. U metafori pozorišta. str. a tačke kontakta konstituišu granicu kontakta (Korb. str. Odnos. zato što je ona u opštoj upotrebi. 1989.259). U geštalt terapiji kontakt je interakcija sa sredinom. 1951. str. 1951. definicija kontakta: Kontakt je funkcija koja objedinjuje našu potrebu za jedinstvom i separacijom (Polsters. a zatim se pojavljuju u njegovoj svesti. u glavnom gradu gde ljudi žive. Na primer. ako nema okruženja nema ni pojedinca. str. 2. Tačke kontakta su kombinacije senzorne i motorne aktivnosti koje obavljamo „ja“ i „neja“. Hefferline & Goodman tvrde: „Definicija organizma je definicija polja organizam/sredina. 1973. Korišćenjem metafore magnetnog polja. ne postoji granica kontakta kada je pozornica prazna. granicu kontakta i/ili polje. Slika 5 ne-ja ja granica kontakta Granica kontakta nije ni moja ni tvoja. koja se ruši kada se zavesa spusti (postkontakt). Perls.32) b.99). Ja ću ipak koristiti ovu sliku da bih opisao kontakt. 259). 4. sledeće dve definicije kontakta su: a.funkciju. da tako kažemo. Pojedinac postoji samo u okruženju . nema ni „ja“. Granica kontakta dolazi do izražaja ili se kreira našom uzajamnom „senzornom i motornom aktivnošću“. str. ni „ne-ja“. Čula i mišići deluju jedinstveno (PHG. Kao dijagnostičar ja sam istovremeno i deo i istraživač granice kontakta 2. nastaje granica kontakta (kontaktiranje i finalni kontakt). Ako nema pojedinca. 1973. 3. koji su predmeti proučavanja. Dijagnostička aktivnost u geštalt psihopatologiji podrazumeva senzornu i motornu aktivnost i svesnost dijagnostičara. naglasio sam da „osoba postoji samo kao funkcija drugog i obrnuto“. Ovo za geštalt dijagnozu znači: 1. Informacije o senzornoj i motornoj aktivnosti osobe koja se dijagnostikuje dobijamo kroz senzornu i motornu aktivnost dijagnostičara. a granica kontakta je. Granica kontakta je specifičan organ svesnosti nove situacije u polju (PHG. .102). specifičan organ svesnosti nove situacije u polju“ (1951. ne postoji ni okruženje. c. Stoga takođe mogu reći: „Egzistencija se zasniva na odnosu“ ili: 1. ja ne postojim. Kada priča otpočne. to je predkontakt. Bez granice kontakta. istražujemo tako što preispitujemo sadržaj naše sopstvene svesnosti. str. Prvo. Drugo. Gorrel & Van De Rit. a ne na granici. 116).

„pravljenjem mrtvim“. iskustvo „bivanja“ i značenje. šok. opsesivne misli i preterana aktivnost. onesvešćivanje. „izbezumljeno“ bekstvo. Frustracija preti. dinamičnije je. anestezija. str. Tenzija u polju raste. kontakt granica je pred rušenjem. potrebe osobe ne mogu da se zadovolje u ovom okruženju. oseća i svestan je onoga što je navedeno od 1 do 4. 1. isključivanje jednog dela ili amnezija. bivajući deo granice kontakta.U ovom polju je istraživač. sve dok opasnost ne prođe. ono što kontroliše delove jeste organizacija ponašanja . tako da je potrebno da učesnici u polju budu svesniji i da se više prilagođavaju. što se može koristiti za geštalt dijagnozu (PHG. Kurt Goldštajn (Goldstein. 261). su snažniji. ponovo se javlja iskustvo nepostojanja i osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju.u životnim procesima. Halucinacije. imamo i kompatibilnu geštalt teoriju ličnosti u kojoj definišemo pojmove self. id i ličnost. što se u životinjskom svetu naziva reakcija „bori se ili beži“. Granica kontakta je oštrija.1939) izneo je ovu teoriju. u svojoj knjizi Organizam: . str. . draži iz okruženja su preplavljujuće. ego. Kada dijagnostičar daje dijagnozu. dijagnostičar. U obe situacije potrebno je održati osetljivu granicu kontakta radi opstanka i u početku je ovo uvek zdravo. a sve u cilju smanjenja dela tenzije. nastupa doživljaj nepostojanja. živa imaginacija. Potrebno je razlikovati dve vrste reakcije u cilju preživljavanja. 1951. 2. kreirane na samoj granici kontakta. sa ciljem da se zaštiti granica kontakta putem privremene nesenzibilnosti i motoričke paralize. Polje se lako organizuje. Osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju. a takođe i reakcije „bori se ili beži“. putem iscrpljivanja (PHG. on doživljava. snovi. 2. Granica kontakta postaje nepodnošljivo napeta. 260-261) 1. svesnost.ponašanje je uvek organizovano i uvek implicira ceo organizam. kako bi se dostigla uređenost polja. istovremeno i učesnik i posmatrač. Panika. Naročito su tačke 3 i 4 važne za geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu. Slika 6 (klijent) Ti Ja (dijagnostičar) Granica kontakta U knjizi Geštalt terapija koncept granice kontakta omogućava razlikovanje četiri različite organizacije polja. motorne i senzorne aktivnosti su opuštene. 1951. 3. Geštalt teorija ličnosti Da bi dijagnostika bila u skladu sa geštalt terapijom. Opasnost preti. Senzorna i motorna aktivnost. duboko premišljanje. 7. 4. svesnost je jasnija.

ili što bi mi nazvali. kako se pokazujem (funkcija ličnosti) i šta radim (ego funkcija) zavisi od tebe i obrnuto (Isadore From. fleksibilan i promenljiv. psihodinamičkog polja. 235) Ili. str. „funkcija ličnosti“: šta sam ja kada si ti tu .drugo. na primer: teorija objektnih odnosa Frojda. Međutim. ako znam šta mi je potrebno i ko sam ja kad si ti tu. koja potiče iz etioloških i patogenih dijagnostičkih teorija. 403). „id funkcija“: šta mi je potrebno. Geštalt žurnal. Šta je „self“? To je sistem kontakta u svakom momentu. self je spontana svest o dominantnoj potrebi. datog u prethodnom tekstu. potreba koja se pojavljuje u polju ili potreba koju osećam kad si ti tu . „Dete je obdareno vidljivim kapacitetima koji se razvijaju. šta mi je potrebno (id funkcija). zato što se dete posmatra u odnosu. no. koji varira u zavisnosti od dominantnih potreba i hitnosti nadražaja iz sredine (PHG.XIX. 274) „Self“ kao funkcija (samo-organizujući princip ili organizmička samo-regulacija) polja može dalje da se podeli na tri podfunkcije: . Štern u svojoj knjizi kaže: a. On opisuje razvoj deteta u terminima odnosa. a organizacija funkcija kontakta stvara psihološku formu „organizmičke samo-regulacije“ (PHG. vol. str.prvo.1). Pre nego što otpočnem sa tim trebalo bi da imamo na umu da se srećemo sa istim problemom koji se javlja u deskriptivnoj dijagnozi. Ograničiću se na početne stavove i pomenuću četiri formativne faze. Svaki . Malerove i Pijažea (Freud. Mahler. Oni su organizovani i transformišu se u organizujuće subjektivne perspektive o osećaju sebe i drugih. između ostalih. 1951. moguće je takođe opisati „razvojnu psihologiju polja“. str. Stern. u kome je taj pojedinac funkcija polja.Šta organizuje ponašanje? To je „self“. Ne samo da možemo koristiti njegovu teoriju. ko sam ja. 33). možemo koristiti teorije Danijela Šterna. On se odnosi na to da mi ne možemo da opišemo razvoj izolovanog pojedinca. str. Ovo je faza kontaktiranja (PHG. Slika 7 Id funkcija Ego funkcija Samo-organizujući princip Funkcija ličnosti 8. već i zato što on koristi istraživačke metode koji su odnosni. Geštalt razvojna teorija Pored opisa polja. već polja. „ego funkcija“: šta ja radim.1985.treće. Drugim rečima. Piaget). Stoga ne možemo direktno koristiti nosologiju. iz njegove knjige Interpersonalan svet deteta (D.

sa dužnim osvrtom na različita teorijska polazišta. Majka i dete su zajedno i deo i celina.apstraktno-logička. kao i potreba majke da bude uz svoje dete. i tako se uklapaju u još veću celinu.1. Treća faza: od 7. nadalje .Polje koje stvaraju majka i dete. koje predstavljaju tačke granice kontakta. čiji se kvalitet zadržava i biva uključen u širi i obuhvatniji domen koji se kreira u narednoj fazi. Id funkcija počinje sve više da se razvija kao deo „self funkcije“ polja. 28). Dok se ovi domeni odnosa odražavaju u kvalitativnim promenama društvenog iskustva. povezanost. Granica kontakta između majke i deteta može da se stvori iz uzajamnih senzornih i motornih aktivnosti. poverenje. Druga faza: od 2. ne postoji granica kontakta. 8.konkretno-logička. utiču na stepen smanjenja kapaciteta za ko-kreiranje granice kontakta ili na umanjenje kapaciteta da se organizujemo u polju. Četvrta faza: od 12. ne nestaju. 1973. Polsters. U skladu sa ovim. do 12 g. . Naime: Prva faza: od rođenja do 2. niti organizacija polja koje formiraju „majka“ i „dete“. Svaka formativna faza stvara novi domen odnosa. b. u kome senzacije ili potrebe deteta. već iz diferenciranog matriksa odnosa. g.novi osećaj sebe dalje definiše formiranje novog domena odnosa. individuacija. Stepen odsustva „majke“ u odnosu na „bebu“ i u kom dobu se ovo događa. Ove faze se. . pre-logička. radoznalost i dr. g. organizuje sebe i pruža majci i detetu iskustvo postojanja. bar od rođenja nadalje. može da stvori psihološki poremećaj. onda ne postoji zajednička „tačka“ („granica kontakta je lokus tačaka u kome neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što je „ne-ja““.magijska. do 7. . Kada „majka“ nema odgovarajuću senzornu i motornu aktivnost u odnosu sa „bebom“. simbioza.g. Možemo dakle zaključiti: . . . Formativna faza otprilike obuhvata prve dve godine života i odgovara Pijažeovoj prvoj senzo-motornoj fazi.„Iskustvo nebivanja“. oralnost. a ne samo na pojedine razvojne faze“ (str. oni nisu faze. mogu uporediti sa fazama koje predlaže Pijaže (Piaget). 31). vode ka finalnom kontaktu i dalje. – senzo-motorna. str. „Osnovna klinička pitanja odnose se na čitav životni ciklus.1 Prva formativna faza Bilo bi idealno da se polje dete-majka u prvoj fazi organizuje iz predkontakta. 102). koje se u geštalt terapiji vidi kao situacija predkontakta koji se nastavlja relativno dugo. sposobnost.„Samo-organizujući princip“ je aktivan. pre bi se moglo reći da su oni oblici društvenog iskustva koji ostaju nepromenjeni u toku života“ (str. .Klinička pitanja kao što su autonomija. Ona se podjednako prorađuju u svim domenima odnosa u svakom momentu.Ljudsko biće ne nastaje iz neizdiferenciranog objedinjenog načina bivanja (okeanska simbioza). Ova teorija nam omogućava da opišemo formativne faze razvoja polja. a koje je nastalo usled rana zadobijenih unutar nekog odnosa. .

Slika 8 Majka sa svojim tačkama Dete sa svojim tačkama Situacija nejasne granice kontakta ili predkontakt Da bi preživelo „dete“ se kreće ka poziciji na kojoj „majka“ očekuje da ga vidi. pojavljuju se nove mogućnosti za organizaciju. polje: dete – drugi deo dečjeg selfa granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b.2 Druga formativna faza Kada se prva formativna faza dovoljno razvije. Postoji mogućnost da se sposobnost novorođenčeta za testiranje realnosti. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na psihotične sindrome. Geštalt dijagnostičar doživljava ovaj poremećaj kada kasnije sretne te klijente kao odrasle ljude. kako bi doživelo postojanje ili granicu kontakta. polje: dete .drugi granica kontakta koju formiraju dete i drugi Druga formativna faza se može opisati na sledeći način: kada prvi period protekne dobro – kada „majka vidi dete“ – pojavljuju se dve nove mogućnosti da dete učestvuje u polju. .1. Ova strategija preživljavanja deteta u polju sa majkom može se kasnije ponoviti u drugim poljima. Dete zamenjuje svoju poziciju za onu majčinu. u smislu „ja u odnosu sa ne-ja“. 8. kako bi doživelo da postoji i kako bi moglo preživeti. Slika 9 Prva faza polje dete-majka Granica kontakta koju formiraju dete i majka Druga faza a. Dete se rano pomera od onoga što može biti u odnosu. ne razvije ili da bude nedovoljno razvijena. Do izvesne mere dijagnostičar doživljava nepostojanje. Kapacitet za organizaciju polja između dijagnostičara i klijenta je umanjen.

Granica kontakta i dinamika nalaze se u detetu i iskustvo postojanja se ne gubi odmah čim majka nestane iz vidokruga. drugim rečima. onda se funkcija ličnosti nedovoljno razvija.Dete sada uči da pamti „majku“ i kada nije prisutna. Ova strategija omogućava detetu da bude u situacijama kada majka nije na raspolaganju. Kada potrebe deteta na mogu biti odmah zadovoljene ili su nadražaji prejaki. Dete sebe vidi kao „centar“ polja. Ono što je mana jeste da se ovi obrazci polja koriste u drugim situacijama kao „fiksni“ geštalti i mogu blokirati dalje kreativno prilagođavanje.3 Treća formativna faza U ovoj fazi dete može preispitati „internu granicu kontakta“ u korist daljeg kreativnog prilagođavanja. Kada doživljaj nepostojanja nije toliko snažan. Polja dete-majka ili dete-neka druga osoba mogu se organizovati sada kada se dete suočava sa potrebama koje nisu samo njegove. Kada dečja potreba ne može biti odmah zadovoljena ili kada nadražaji iz sredine postanu preplavljujući. ali osetljiva granica kontakta nije dovoljno zaštićena.1. bude moguća. kao slika u sećanju. kao deo „samoorganizujućeg principa“ polja. mogu se pojaviti u svesti deteta. da stvori uzbuđenje na granici kontakta koje je podnošljivo. sredine. . Potrebe drugih se ne mogu ili se teško mogu uzeti u obzir. Dečji self može. Majka se kod deteta pojavljuje kao sećanje na majku. majka ne mora odmah da reaguje. Dete se sada može organizovati u polju u kome nije samo ono centar sveta. 8. Dete se sada može organizovati i učestvovati u polju bez majke. može se menjati. Polje koje se sada može organizovati jeste ono između deteta i onog njegovog dela koji nosi sećanje na majku. kao i sa drugima. kao u psihotičnom sindromu. svet postoji radi deteta. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na dugoročne probleme prilagođavanja ili poremećaje ličnosti. Kod deteta se može formirati više-manje fiksirana slika u sećanju ili fiksirani obrazac. u kome je dete centar. Sve više se razvija funcija ličnosti kao deo „self funkcije“ polja. da se ničega ne seća i/ili b. Dete može da otupi sebe. koju čine drugi uključujući i majku. majka/staratelj treba da deluje tako da organizacija polja. Polje se takođe može organizovati odlaganjem potreba i njihovim prenošenjem na druga mesta. a da se potrebe ne zadovoljavaju odmah. Ono prevashodno svoju sredinu doživljava kao izvor zadovoljenja potreba. Prednost ovoga je manja direktna zavisnost od majke. Ona je ta koja štiti osetljiv kapacitet granice kontakta. koristeći reakciju „bori se ili beži“ (vidi model granice kontakta). Ova faza se može uporediti sa magijskom fazom Pijažea. a tako i „interna granica kontakta“. U ovoj fazi sve više se razvija ego funkcija. do izvesne mere. Dete sada može podneti izvesno odlaganje u zadovoljenju svoje potrebe i nije više u potpunosti zavisno od majke. Majka. da halucinira i sanja. tj. i polje se može organizovati bez mešanja majke. Na primer: a. Sada se može organizovati takvo polje u kome potrebe majke i možda drugih nisu direktno usmerene na zadovoljenje potrebe deteta. Moguće je doći u finalni kontakt. mogu biti deo kreativnog prilagođavanja i mogu dospeti do finalnog kontakta. Potencijalne suprotne potrebe majke i možda drugih. u odnosu sa stvarnom majkom. sve dok polje ne stvori previše kontradikcija i ne postane previše konfuzno i/ili nepredvidljivo.

bez mešanja majke.4 Četvrta formativna faza Za ovu fazu karakteristična je sve manja zavisnost deteta od drugih osoba iz njegovom neposrednog okruženja. potreba za majkom koja će ga regulisati je manja. polje: dete. Potreba drugog takođe može doprineti formiranju polja. granica kontakta koju formiraju dete i promenljiva sećanja na.8. b. konfuznih i/ili nepredvidljivih polja. Dok terapeut postaje deo ove nezavršene konfiguracije . u principu. u sećanju deteta. Detetu više nije potrebno da bude centar sveta. kao i deo organizacija širih i apstraktnijih polja. Kada je polje nepredvidljivo ili preplavljujuće.1. biti deo više preplavljujućih. ceo svet. granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b. polje: dete-promenljive slike sećanja na osobe u njegovom neposrednom okruženju granica kontakta koju formira dete i promenljivo sećanje na konretne osobe b. polje: dete-majka (drugi) granica kontakta koju formiraju dete i majka (drugi) Poremećaji ličnosti Treća faza a. Priroda odnosa iz klijentove prošlosti može ponovo da se pojavi kao nezavršena figura u odnosu sa terapeutom. ali takođe i apstraktniji sadržaji učesnika polja.sve više i više osoba. Dete sada može. Slika 10 Prva faza polje: dete-majka granica kontakta koju formiraju dete i majka Psihotični poremaćaj Druga faza a. granica kontakta koju formiraju dete i univerzum. polje: dete-promenljive slike drugih osoba i apstraknijih učesnika u polju. polje: dete-druga osoba granica kontakta koju formiraju dete i druga osoba. Četvrta faza a. polje: dete-drugi deo dečjeg selfa koji nosi u sećanju sliku majke.

sada se polje može drugačije organizovati. Prethodne formativne faze koje treba da budu deo/celina sadašnje dominantne i inkluzivne faze. Slika 12 trauma oporavak kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 1 2 3 4 faze U geštalt terapiji trauma je događaj koji uništava kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja. i koji remeti sadašnju dominantnu i inkluzivnu formativnu fazu. . Kapacitet čoveka da se organizuje u polju vremenom se povećava.figura/pozadina. Slika 11 kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 formativne faze Ozbiljne traume mogu implicirati smanjenje kapaciteta za organizaciju. U skadu sa tim. Spomenute faze mogu nam pomoći da vidimo kroz polje i istovremeno nam pokazati kako da se ponašamo tako da se nazavršena figura može završiti. mogu se ponovo pojaviti u formi psihoze i poremaćaja ličnosti. tako da se odlike ranijih faza izgleda vraćaju na duži ili kraći period u organizaciju polja. a ono što je nezvršeno može se završiti. on može svojom svesnošću prodreti u odnos i istovremeno zauzeti različitu poziciju od one koju su imali „drugi“ u prošlosti.

tako što ću pokušati da napravim razliku između „teških“ klijenata. koji su nazvani bolesni u nosologiji. posmatrač počinje da racionalizuje i pokušava da objasni anksioznost. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? 7. 3.1 Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? Da li je kreirana neka dinamika? Da li u polju dolazi do akcije. Geštalt dijagnoza gleda kroz polje i predmet interesovanja je sledećih sedam tačaka: 1. Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) 6. Geštalt terapija smatra da su promena i rast čoveka u polju normalni. te je stoga istovremeno i intervencija. između ljudi i u odnosu. Kao reakcija na anksioznost. Kakva se figura formira? 4. „Ja nisam. Ishod ovoga je da istraživanje uvek utiče na ono što se istražuje. a da su prekidi toga bolest. Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? 2. kao i za dinamiku polja unutar pojedinca. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? 9. govoriću o tome šta se u geštalt terapiji zove bolest. pošto je svesnost jedino moguća kada sam svestan nečega. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? 5. Geštalt psihopatologija i dijagnoza Pre nego što nastavim sa formulisanjem preciznog dijagnostičkog modela.9. Doživljavam strepnju. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina. Neodvojivost senzorne i motorne aktivnosti znači da je svaka dijagnoza istovremeno i intervencija. Instrument istraživanja je moje iskustvo. i onih koji to nisu. Na primer: „Bojim se da će klijent izvršiti samoubistvo ili da će poludeti ili . U krajnjem slučaju. ja nisam svestan. a takođe mogu opisati i polje unutar čoveka. Granica kontakta se formira. polje se organizuje. koje je „tačka“ na kojoj neko doživljava „ja“ (dijagnostičar) u odnosu na ono što je „ne-ja“ (onaj koji se dijagnostikuje). Subjekat našeg istraživanja jeste ono što se dešava između ljudi. mislim da ne postojim i moje telo reaguje sa uzbuđenjem i/ili anksioznošću. Drugim rečima: Svesnost podrazumeva istovremeno i senzornu i motornu aktivnost. ja mogu da vidim osobu u polju odnosa. a ne pojedinac kao objekat. ja ne postojim!“ Mogu zatim da postanem svestan straha „da ne postojim“. Geštalt terapija je zainteresovana za dinamiku polja.1. da li se polje organizuje u konfiguraciju figura/pozadina? Da li se predstava odigrava? Da li osećam da postojim? Šta doživljava posmatrač kada se granica kontakta ne formira? Kako to doživljava? U krajnjem slučaju. uvek uzrokuje promenu u polju.

Ovo iskustvo „predkontakta“ dešava se u svakom novom odnosu. Naše stanovište međutim ostaje otvoreno za poređenje. „Mesto“ na kome terapeut doživljava sebe u odnosu na klijenta nije odgovarajuće. čiji jedan deo čini sam terapeut. da ponudi kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja i da na sebe preuzme ulogu samoorganizujućeg principa. Ovo može zahtevati 24-časovnu negu. Geštalt terapeut može da pruži psihosocijalnu podršku. Za nijednog od nas ne postoji neka korisna figura koja bi se formirala. Manje ili više normalna konfiguracija figura/pozadina razvija toliku tenziju da .1. „negativni simptomi“. javlja se iskustvo granice kontakta ili formacije figura/pozadina. Klijent zapaža nešto što terapeut ne vidi ili obrnuto i tu nema konformizma. onda i klijent to može doživeti.2 Granica kontakta se formira. Ono što je interesantno u geštalt terapiji jeste da kada terapeut doživi granicu kontakta ili organizaciju polja. Koliko ovo traje i da li dolazi do organizacije u odnosu. Kada je proces formiranja geštalta ponovo moguć. pokazuje meru „kapaciteta za stvaranje granice kontakta ili formacije figura/pozadina“ u ovom odnosu. Ili posmatrač može da razmišlja: „Nisam još dovoljno pročitao o ovome“ itd. ili kako bi mogli reći. Kad je ovaj kapacitet umanjen DSM-4 i ICD-10 koriste termine šizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja. to jeste terapija za klijenta. tj.da ne može da bude sam“ itd. zaštite i nege. u osećanjima. dezorganizovan govor d. ali nismo u „istom svetu“. tada se rast i razvoj podrazumevaju. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina Postoji granica kontakta ili organizacija polja koja se delimično ruši usled relativno slabe dinamike. Čini se da je geštalt terapija dobar dodatak u tretmanu ovih ozbiljnih i teških poremećaja. polje se organizuje. Prema DSM-4 lečenje je prevashodno medicinsko i psihosocijalno. U DSM-4 navedeni su sledeći simptomi: a. jer granica kontakta ili organizacija polja predstavlja fenomen odnosa. Geštalt terapeut traga za iskustvom granice kontakta ili organizacije polja. kao i u svom mišljenju. Mi geštalt terapeuti ovo nazivamo smanjenim kapacitetom za stvaranje granice kontakta ili formaciju figura/pozadina. tj. alogia ili avolicija. Kada se geštalt terapeut oseća „bezbedno“ sa ili bez saradnje sa medicinskim i drugim disciplinama. Terapija služi da bi se kreirale okolnosti u kojima se terapeut oseća bezbedno. 9. halucinacije c. deluzije b. Pod psihotičnim poremećajima klasifikovani su i drugi poremećaji (vidi DSM-4). Mi vidimo jedan drugog. afektivna tupost. zajednička figura ne postoji. koje može obuhvatiti saradnju sa drugim disciplinama. Kada terapeut doživljava granicu kontakta ili organizaciju polja. u značajnoj meri dezorganizovano ili katatonično ponašanje e. Dijagnostičar može da doživi osećaj „nebivanja u istom svetu“ u svom telu. pružanje podrške. pošto su oni svojstveni odnosu ili organizaciji polja u procesu.

2. polje se organizuje u neprekidno ponavljanu karakterističnu konfiguraciju figura/pozadina. . . a neprekidno ponavljana karakteristična figura/pozadina služi za „preživljavanje“.kognicija (tj. da podeli sa klijentom svoj stav. drugih ljudi i događaja). On racionalizuje svoj strah i zarobljen je u stavu „ovo je težak klijent“. Prva nepodržana figura postaje „otcepljena“. Ovo je zatim terapija za klijenta jer kad se terapeut oseća sigurno. povreda glave). Trajan obrazac je nefleksibilan i prisutan u širokom rasponu ličnih i socijalnih situacija 3. 5. intenzitet. ima osećaj da nije odbijen i da može dalje proširivati svesnost o ovom obrazcu. Terapeut dalje može.raspon. Nakon toga.granica kontakta ili organizacija polja doživljavaju kolaps. Kod poremećaja ličnosti klijent i terapeut ostaju u istom svetu. da bi imali neophodan doživljaj postojanja. Kako bi se održalai granica kontakta ili organizacija polja i doživljaj egzistencije. Ovaj obrazac se izražava u dve (ili više) navedene oblasti: .afekat (tj. onda u adolescenciju. „kontaktiranje“ drugih figura u polju postaje moguće. način percepcije i interpretacije sebe. Repeticija često uzrokuje simptome i patnju u poljima čiji deo čini klijent. značajnog distresa ili poremećaja u socijalnim. profesionalnim i drugim važnim oblastima funkcionisanja. kako bi preživeli. Priručnik DSM-4 govori o relativno konzistentnom obrascu ponašanja i iskustva. on kreira takve strukture i/ili postavke koje čine da uzbuđenje ili strah budu podnošljivi. Trajan obrazac unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji se u kulturi dotične osobe jasno razlikuje od očekivanog.1. Ovaj obrazac je stabilan i dugotrajan i njegov početak seže ako ne u rano detinjstvo. Dijagnostikovanje u okviru geštalt terapije istovremeno znači i terapijsku intervenciju. ali konzistencija sa kojom se dešavaju. Terapeut oseća strah i kao da je uhvaćen u zamku sa tom neprekidno ponavaljanom figurom/pozadinom. tako da se mogu pojaviti i druge konfiguracije figura/pozadina.1. polje je bezbedno. pouzdanost i primerenost emotivnih odgovora). te stoga klijent može doživeti da postoji. u kliničkom smislu. Strah je manje intenzivan u poređenju sa strahom koji se doživljava u 9. Moguće je da klijent ostane duže u „predkontaktu“. ja postajem svestan istog straha kao i klijent. čime klijent doživljava da postoji. Kao terapeut. jeste. lekova) ili opšteg zdravstvenog stanja (npr.interpersonalno funkcionisanje. Trajan obrazac ne nastaje usled direktnih fizioloških efekata neke substance (npr. osim one stereotipne. DSM-4 opisuje ove poremećaje na sledeći način: 1. Ponavljane konfiguracije figura/pozadina često same po sebi nisu abnormalne. Dijagnoza poremećaja ličnosti često se određuje kada klijent ne odgovara na terapiju. Klijent i terapeut sve vreme stvaraju istu konfiguraciju figura/pozadina. a da u međuvremenu terapeut ne nestane. DSM-4 ovo naziva trajnim poremećajem ili poremećajem ličnosti. Trajan obrazac vodi do. 4. .kontrola impulsa. zloupotreba droge. . Ovo znači da kaže klijentu kako na njega deluje repeticija konfiguracije figura/pozadina. kada se oseti dovoljno sigurno. Kada terapeut oseti previše uzbuđenja ili strah. zato što je granica kontakta minimalno očuvana.

i ostaje se u fazi kontaktiranja . 1991).polje se ne razvija u postkontakt i ne razlaže ono što je bilo dobro i poznato. osećam se sa ovim klijentom kao iznerviran otac sa razmaženim detetom. ne povlači se i čini se da se olako prešlo preko rada. a radilo bi se na „držanju unutra.ili kao u 9.polje se zaglavljuje u finalnom kontaktu i identifikuje se sa tenzijom finalnog kontakta .polje se ne može razviti kroz identifikaciju sa figurom.kao u 9. Figura i dalje nastavlja delimično da postoji u narednim organizacijama polja. ja.4 Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Da li postoji prekid u formiranju i ako postoji u kojoj se fazi to dešava? Da li u predkontaktu. 9. ne žali. kao dijagnostičar. Na primer. Gestalt reconsidered. . kada je figura projekcija. umesto da se nervira.1.3 Kakva se figura formira? Priroda postojeće figure može da se opiše mehanizmima kontakta. polje se ne organizuje. kao što je učinio Gordon Viler (Wheeler. finalnom kontaktu ili postkontaktu? Na primer: . čuvati u sebi i izbliza pogledati Sresti se Fokusirati se Svesnost dijagnostičara je vođena ovakvim polarnim mišljenjem. Alternativno.1. Na primer.2. Intervencija koja se ovde predlaže je: svesnost o tome kako i u kojoj fazi ciklusa kontakta se zaustavlja proces organizacije polja ili konfiguracije figura/pozadina. i ponovo je predkontakt . stapanje Dopustiti da se pojavi ukus.1. Ovde bi intervencija mogla biti da dijagnostičar postane otac koji mazi svoje dete.1. polje se u početku organizuje. diferencijacija Introjekcija Projekcija Retrofleksija Defleksija Konfluencija. čuvanju u sebi i gledanju izbliza“. onda bi intervencija ili serija intervencija mogle biti polarnost te projekcije.9. On vidi kontakt mehanizme kao polarnosti: Otpor. postoji samo predkontakt . figura se može opisati na bilo koji smislen dijagnostički način. ali se raspada. čak i kada se sredina menja.5 Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) Prekinut razvoj ogleda se u stalnoj repeticiji iste figure. 9.1. sve dok se opis vrši u terminima odnosa. žvakati Držati unutra.1. kontaktiranju. a da nije došlo do integracije.

„Stvaranje snažnog geštalta. dijagnostičar/terapeut proširuje svoju svesnost polja i samim tim mogućnosti kreativnog prilagođavanja. Ako postoji svesnost o tome kako se polje blokira.Primer ovog prekida je ono što se u psihoanalitičkoj teoriji naziva transfer. 10. pošto je dijagnostičar/terapeut uvek deo terapijskog polja. 3. miris. dijagnoze. 1951.7 Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Koje pojedine funkcije su na raspolaganju? Samo-organizujući princip je funkcija polja. dodir. Geštalt dijagnoza je istovremeno i terapija. spolja: sredina. koja može poslužiti kao smernica u procesu dijagnostikovanja. kada te uključene discipline poznaju svoju sopstvenu teoriju i ukoliko su voljne da sa svojih pozicija diskutuju sa praktičarima drugih orijentacija. Ova funkcija može da se podeli na tri podfunkcije: 1. naime: 1. naročito za manje iskusne terapeute. ukus i sluh 2. onda oni mogu birati. Na primer: dijagnostičar se vidi kao otac. intrapsihičko: um i osećanja 9. str. Id funkcija: potrebe i želje koje se pojavljuju u polju 2.6 Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? Ono što je potrebno za istraživanje prekinutog razvoja polja jeste svesnost. želje i ko su oni u ovom polju. koji mogu biti važni u početnoj fazi i nastavku terapije. a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. 232). ali nije otac. jer figura nije samo znak kreativne integracije iskustva. Figura koja se pojavljuje ne uklapa se u polje. Izborom da se bude deo polja. gledanje. je samo po sebi lek. Ego funkcija: kada učesnici u polju znaju koje su njihove potrebe. . Nadam se da ovaj sistem obezbeđuje geštalt terapeutima mapu u radu sa klijentima i da istovremeno može da posluži kao sredstvo komunikacije u saradnji sa drugim disciplinama. pri čemu on može imati neke njegove karakteristike. Zaključak Nadam se da sam pokazao da je u psihoterapiji moguća saradnja između različitih disciplina. Želeo bih da završim sa probnom Formulom geštalt dijagnoze. unutra: propriocepcija. Funkcija ličnosti: ko sam ja u ovom polju sa tobom. onda se promena i razvoj podrazumevaju. Svesnost se ogleda u tri različite oblasti. Moguće je formulisati odgovarajuću gestalt psihopatologiju u odnosu na postojeće sisteme.1. telo 3. već je sama po sebi upravo to“ (PHG.1. 9.

granica kontakta nije moguća polje se organizuje. Granica kontakta se formira. Formula geštalt dijagnoze 1. granica kontakta moguća 2. (trajni poremećaji prilagođavanja) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 organizacija polja ili granica kontakta lako se gubi organizacija polja ili granica kontakta opstaju 3. Koja figura se formira? Kontakt granica je moguća i ne gubi se. Koja figura? 1.11.(kontakt mehanizmi?) 2.----------------------- Koliko je fleksibilna? ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 nefleksibilna (nema razvoja) fleksibilna (razvoj) 4. „predkontakt vodi u kontaktiranje“. ali se ipak lako gubi sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Kako se razvija ciklus kontakta? .----------------------. polje se organizuje. Da li se granica kontakta formira ili da li se polje organizuje? Da li situacija „predkontakta“ vodi u „kontaktiranje“? ------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 polje se ne organizuje. stereotipnu formaciju figura/pozadina.

.. (u ovom polju) ----------------------------------------------------------Funkcija ličnosti: Ja sam.. Kakvo polje odgovara određenoj figuri? Kakav je naredni „veći geštalt“ u koji se organizuje formacija figura/pozadina? (U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------6. ja želim. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Slika 13 Id funkcija Ego funkcija Funkcija ličnosti Id funkcija: Potrebno mi je. ----------------------------------------------------------Ego funkcija: Ja biram... Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje formiraju dijagnostičar i klijent? Unutrašnja zona -------------------Spoljašnja zona -------------------Središnja zona -------------------7...Predkontakt Kontakt Finalni kontakt Postkontakt Da li postoji prekid i u kojoj fazi? 5.

Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Id funkcija: u ovoj situaciji je potrebno-------------------------------------------------Funkcija ličnosti: u ovoj situaciji. Kako se razvija formacija figura/pozadina? Kako se razvija geštalt ciklus? Predkontakt Kontaktiranje Finalan kontakt Postkontakt Ako ima prekida u kojoj fazi se javlja? ------------------------------------------------4.No.------------------------------------------------------------- Revizija šeme geštalt dijagnoze 1. Kakav je kapacitet svesnosti u ovom polju? Unutrašnja zona ---------------------------Spoljašnja zona ---------------------------Središnja zona ---------------------------2. Kreativno prilagođavanje u polju? Datum----------. da li ja postajem ----------------------------------Da li ti postaješ ------------------------------------------------------Ego funkcija: u ovoj situaciji da li ja -------------------.----- Figura ----------------------------------------------------------------------------------------------(međuigra mogućih mehanizama kontakta) Figura ne postoji ili je nejasna Fiksirana stereotipna formacija figura/pozadina Polje se organizuje --------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 3.da li ti-----------------------5. U kakvom polju se organizuje ova figura? ------------------------------------------Da li se ova figura uklapa u druga polja? -----------------------------------------------Primedbe: ------------------------------------------------------------------------------------- .

Spirituality (1995) . Margaret P. Gordon Wheeler. Gestalt Therapy (1951) 8. Gestalt Psychology (1959) 4. Gestalt Reconsidered (1991) 13. Epilog . Međutim. C. XIX. Hefferline & P. Anne Mos. The Gestalt Journal (1995) 3. Bibliografija: 1. Korb. Ken Wilber. Miller. Trebalo bi da usledi dalja razrada različitih psihotičnih poremećaja. Goodman. No. Emmelkamp. Holism and Evolution (1996) 11. Jeffrey Gorrel and Vernon Van der Riet.Formula korišćena na ovaj način može poslužiti kao mera progresa i kao klijentov registar. Handboek Psychopathologie deel 1 (1994) 12. The Interpersonal World of the Infant (1985) 10.Vandereyeken. J. Smuts. . nadam se da ovo može poslužiti kao polazište za to. De Ontwikkeling van het Kind (1996) 7. Kurt Goldstein. Isadore From. Gestalt Therapy Theory and Practice (1989) 5.L. Hoogduin & P. . The Organism (1939) 2. Daniel Stern.A. Ecology. Erving & Miriam Polster. Wolfgang Koehler. M.11.M. Perls. R.Ova formula može biti samo reper u dugoročnom procesu i jedino ima značenje kada se polje klijent/terapeut dijagnostikuje više puta. F. 1 (1996) 6. Sex. Gestalt Therapy Integrated (1973) 9.G. W. poremećaja raspoloženja i ličnosti. The Gestalt Journal Vol.F.Jasno mi je da je ovo prvi pokušaj da se napravi dijagnostički sistem. Elinor Greenberg.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful