Daan van Baalen, 1999 GETALT DIJAGNOZA

1. Uvod Osnovni motiv za pisanje ovog lanka jeste to kao supervizor, trener i uitelj getalt terapije nailazim na tekoe u radu sa studentima. Izgleda da moji studenti imaju problem sa procenom ozbiljnosti i teine psihopatologije nekih svojih klijenata. Ono to mene zanima jesu osnovne stvari koje se odnose na duinu i intenzitet terapije i na procenu dubine poremeaja klijenata. Naroito neiskusni terapeuti smatraju da im je teko da donesu odluke, to moe imati dugorone posledice. (Mogu li da se nosim sa ovim, da li imam dovoljno podrke?) Nepostojanje specifinog dijagnostikog sistema u getalt terapiji nije teko razumeti ako se uzme u obzir istorijski kontekst. Od osnivanja getalt terapije, uticaji Perlsa (Prestani da razmilja, vrati se svojim ulima; samo prianje o stvarima je glupost ili ak obino sranje) i antiintelektualnih, antipsihijatrijskih i demokratskih ideologija Ronalda Lejnga (Ronald D. Laing) i Dejvida Kupera (David Cooper) nisu bili plodno tlo za stvaranje specifinog getalt dijagnostikog sistema. Psihopatologija kao nauka, koja dijagnostikuje pojedince smetajui ih u kategorije, nije kompatibilna sa procesnim pristupom getalt terapije. Meutim, praksa pokazuje jednu sloeniju sliku. Kada getalt terapeuti u edukaciji rade kao deo multidisciplinarnog tima, nedostatak njihove dijagnostike kompetencije je izrazit. Usled nepostojanja getalt dijagnostikog sistema, oni poinju da koriste druge teorije, koje obino ne poznaju dobro.Posledice toga su nesigurnost, nerazumevanje i nepotrebna polarizacija koja nastaje izmeu praktiara iz razliitih oblasti. Stoga bih eleo da razvijem takav getalt dijagnostiki sistem koji nee etiketirati klijente, koji e moji studenti moi koristiti i koji e, nadam se, olakati komunikaciju izmeu razliitih disciplina. 2. Klasifikacioni sistemi Dva klasifikaciona sistema koja se uglavnom koriste u psihijatriji jesu Dijagnostikostatistiki prirunik-4 (DSM-4), koji je sastavila Amerika psihijatrijska asocijacija (APA) i Internacionalna klasifikacija bolesti-10 (ICD -10), koju je razvila Svetska zdravstvena organizacija. eleo bih da predstavim getalt dijagnostilki sistem koji je kompatibilan sa DSM-4 i ICD-10, a istovremeno konzistentan sa osnovnom teorijom getalt terapije.

DSM-4 i ICD-10 su zasnovani na medicinskom modelu, koji implicira patologiju ili nosologiju, pri emu se sistem koristi kako bi se prouavali patoloki fenomeni. Naime: a. Deskriptivna dijagnoza opis bolesti b. Etioloka i patogena dijagnoza odreivanje mogueg uzroka c. Prognoza predvianje toka bolesti d. Terapija mogui tretman e . Prevencija spreavanje bolesti Oba klasifikaciona sistema su deskriptivne dijagnoze ili se bave sindromima. Sindrom podrazumeva grupu simptoma koji se istovremeno pojavljuju. Simptom predstavlja najmanju jedinicu prouavanja koja se moe opisati u medicinskoj nauci i bukvalno se smatra znakom bolesti koja je u pacijentu. Dakle, ovo znai da kada je neto simptom to upuuje na bolest, koja se moe razreiti, tako da se zdravlje, koje podrazumeva nedostatak simptoma, moe povratiti. Ono to ovi klasifikacioni sistemi ele da dijagnostikuju = da znaju precizno, a zatim da klasifikuju, jeste, prema tome, veza simptoma koji se nalaze u pacijentu. Ono to getalt terapeut eli da dijagnostikuje = da zna precizno, a zatim da klasifikuje, jesu prekidi procesa u polju, iji je deo sam terapeut. Znati precizno ne bi trebalo da predstavlja problem za getalt terapeuta. (Pojam dijagnoza potie od grke rei dignoosis ili dia-gignookoo, to znai - znati precizno.) 3. Problemi getalt terapeuta Tekoe koje getalt terapeut ima sa DSM-4 i ICD-10 kao dijagnostikim sistemima, potiu od oiglednih razlika koje postoje u nekim osnovnim pretpostavkama getalt terapije i ova dva klasifikaciona sistema. Dva osnovna principa klasifikacije koja se zastupaju u DSM-4 i ICD-10 su (Vandereyeken, Hoogduin & Emmelkamp, 1994): a. Raspored fizikih poremeaja trebalo bi da bude ne-teorijski i da nema veze sa nekim odreenim etiolokim (uzronim ) objanjenjem. b. Klasifikacija treba da bude zasnovana na jasnim nedvosmislenim kriterijumima, koji bi bili uporedivi u dijagnostikoj praksi i prikladni za istraivanje. U skladu sa ovim, dijagnostiki sistemi pretenduju da uopte ne zastupaju neku filozofiju, tako da bi svi terapeuti trebalo da mogu da ih koriste. Po mom miljenju, ovi principi su zbunjujui zato to tvrde da su nedvosmisleni i neteorijski (to je samo po sebi teorija), to implicira pozitivistiku teoriju subjekat/objekat. Prirodno je da ovo stvara zabunu s obzirom da se getalt terapeuti eksplicitno oslanjaju na egzistencijalno-fenomenoloku filozofiju polja i teoriju subjekat/subjekat, gde je terapeut koji uspostavlja dijagnozu deo polja i u polju, dok je objekat istraivanja fenomenologija odnosa izmeu klijenta i terapeuta. U DSM-4 se kae da dijagnoza znai znati

precizno. Ovo ne predstavlja problem za getalt terapeuta. Meutim, problem nastaje sa pitanjem ta to znai znati precizno? Osim toga, isti prirunik kae da nauka pretpostavlja sistematino ureenje ili klasifikaciju iskustava i znanja. Ovo opet nije problem za getalt terapeuta. Ali ta se to klasifikuje? Posledice konfuznih interpretacija ova dva principa i onoga ta treba da se klasifikuje su sledee: - Getalt terapeuti i terapeuti drugih orijentacija imaju problema u komunikaciji. - Getalt terapeuti ne dijagnostikuju i rade sa svim i svaim bez diskriminacije. - Getalt terapeuti ele da se na ispravan nain odnose prema onim klijentima koji su dijagnostikovani kao beznadeni i prema tome, nepogodni za psihoterapiju. Oni ak mogu da gledaju na ove klijente kao na neku vrstu misije. - Getalt terapeuti oekuju nemogue od sebe i od svog metoda. Oni ignoriu nemogunosti, a takoe i vrlo specifine mogunosti getalt terapije. -Getalt terapeuti izoluju sebe od drugih profesionalaca koji razmiljaju u terminima prirunika i koji bi mogli biti od koristi i pruiti podrku u radu sa tekim klijentima. Na primer, to su psihofarmakologija, psihijatrijski prijem i mrea drutvene podrke. Sve dok getalt terapeuti ne budu hteli da gledaju u psihopatologiju, dijagnostike procedure i prirunike, i dok terapeuti drugih orijentacija ne postanu svesni nesavrenosti svojih teorijskih principa, konfuzija e i dalje postojati. Kada getalt terapeuti ponu da uvaavaju prirunike, tada e shvatiti da je psihopatologija, kako je gore pomenuto, eksperimentalna nauka, to znai, empirijsko uenje (posmatranje i doivljavanje). Ovo moe da zvui kao muzika za ui getalt terapeuta! Implicitno ovo znai teoriju subjekat/subjekat Kada uvidimo da je psihopatologija iskustvena nauka, onda emo mi getalt terapeuti sigurno formulisati jedan sistem psihopatologije i dijagnostike, koji e se uklapati u nau teoriju i omoguiti nam da komuniciramo sa terapeutima drugih orijentacija. Oni koji su pokuali da dijagnostikuju na nain koji je kompatibilan sa getalt teorijom bili su Isador From, ije je radove objavio Miler (Muller) u Getalt urnalu, prolea 96, Elinor Grinberg (Greenberg), Getalt urnal 95 i Gary Yontef, Getalt urnal 88. Bez obzira koliko interesantni i znaajni bili ovi lanci, svi se svode na opise izolovanih kljienata u terminima simptoma, te su stoga nekompatibilni sa getalt teorijom. Niko od njih nije konzistentan u smislu razmene ideja u okviru polja, fenomenologije i teorije subjekat/subjekat. Svako od njih opisuje klijente u okviru teorije objekat/subjekat. Smatram da je neophodno kompleksno razumevanje nae teorije kako bi se formulisala specifina i ispravna getalt psihopatologija. eleo bih stoga da istaknem neke poente teorije polja, koje su znaajne za getalt terapiju i da time podrim dijagnostiku praksu getalt terapije. 4. Polje, kreativno prilagoavanje i granica kontakta Pojam dijagnoza bukvalno znai znati precizno ili videti kroz. U getalt terapiji mi pokuavamo da vidimo kroz polja ili dinamike. Ne tiu nas se toliko pojedinci kao

izolovana bia, koliko ti pojednici u svom okruenju. Zanima nas ta se deava u dinaminom polju, izmeu onoga ko se dijagnostikuje i onoga ko uspostavlja dijagnozu. Kako bih opisao teoriju polja i napravio uvod u getalt psihopatologiju i getalt dijagnozu, eleo bih da upotrebim dve metafore: magnetno polje i pozornicu. Uz pomo ovih metafora, objasniu modele kreativnog prilagoavanja, granicu kontakta i zaetak getalt teorije linosti. 4.1. Magnetno polje Magnetno polje moe da postane vidiljivo pomou: a. magneta i b. gvozdene strugotine rasute po paretu papira. Da bi magnetno polje postalo vidljivo, ono to mi treba jesu magnet i strugotina. Slino tome, da bi psihodinamiko polje postalo vidljivo potrebne su dve (=di) psihike funkcije koje su u interakciji jedna s drugom. Sutina jedne funkcije postaje vidljiva jedino prisustvom druge. Jedna postoji samo kao funkcija druge i obrnuto. Polje postaje vidljivo samo onda kada se magnet i gvoe nalaze na odreenoj meusobnoj udaljenosti, koju u nazivati optimum. Da li e polje postati vidljivo ne zavisi samo od magneta niti samo od gvozdene strugotine, ve od njihove dinamike interakcije. U fizici je postavljena hipoteza kojom se opisuje ovaj fenomen, tzv. teorija magnetnog polja sa magnetnom silom polja. U getalt terapiji, formuliemo teoriju psihodinamikog polja, u kojoj je self ili samo-orgnizujui princip sila polja. Namerno sam izostavio lan ispred rei self i stavio je pod navodnike kako bih naglasio da je self akcija u polju, a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. Kada se odrede psihodinamika i optimum, pojavljuje se obrazac ili pravac (obrazac=pravac). U okviru psihodinamikog polja ovo moe biti uvid ili iskustvo i/ili ponaanje. Psihodinamiko polje postaje ureeno i kompletno. U getalt terapiji ova akcija jeste self u akciji ili samo-organizujui princip. Perls tvrdi: Spontana svest o dominantnoj potrebi i organizacija njenih funkcija kontakta jeste psiholoka forma organizmike samo-regulacije (Perls, Hefferline & Goodman, 1951, str. 274). Polje karakterie: a. dinamika b. optimum c. obrazac ili pravac Slika 1

Magnet i gvozdena strugotina na udaljenosti bez ureenosti

Neorganizovana strugotina

Pronaen je optimum, gvozdena strugotina formira obrazac, to pokazuje pravac Organizovana strugotina

Kao getalt terapeut ja sam uesnik u psihodinamikom polju i imam mogunost da biram izmeu mnogih psihodinamika: - u klijentovom selfu - izmeu klijenta i terapeuta - klijent i terapeut ukljueni u iri kontekst. Kako se ja, terapeut, kreem u polju, a takoe i kako se klijent kree, odluuje koja smo vrsta magneta i gvoa ili kako se polje ureuje prema samo-organizujuem principu. Na izbor koliko emo biti udaljeni jedan od drugog (optimizacija) odluuje da li se formira obrazac. Obrazac ili pravac koji polje preuzima sam je po sebi karakteristika polja i on se odnosi na ono to se deava bilo u klijentu i/ili izmeu klijenta i terapeuta. Kada ja kao getalt terapeut pravim dijagnozu, ja sam deo polja samim tim to donosim dijagnozu, a njegov drugi deo ini osoba koja se dijagnostikuje. Dijagnostikovati klijenta i pretpostaviti da je mogue dijagnostikovati njegovo unutranje polje, bez meanja u to polje, tzv. perspektiva objekat/subjekat, predstavlja fikciju. 4.2 Pozornica Teorija polja koja pravi razliku izmeu pozadine i figure mogla bi biti predstavljena slikom pozornice. Zamislite jedno pozorite sa pozornicom ili platformom, levim i desnim krilom, prostorom iza bine (backstage) i svetlima reflektora na koja gledaoci usmeravaju svoju panju. Iza bine i sa strane, u krilima, nalaze se glumci i sve ono to treba da se pojavi. Slika 2

Figura koja se izdvaja iz pozadine i postaje jasna Prostor iza kulisa, krila ili pozadina Svetlo reflektora ili figura Formacija figura/pozadina je zavrena i nestaje

Prostor iza bine i krila ine pozadinu u odnosu na koju se aktivnost pod reflektorima, figura, razvija i dobija znaenje. Figura, osvetljeni deo pozornice, je ono ka emu je usmerena panja, a pozadina, prostor iza bine i krila, je sve ostalo to ne zaokuplja panju. Organizacija polja u figuru i pozadinu stalno se menja, u zavisnosti od toga kako se pria odvija. Dakle, getalt je: a. proces (glumci dolaze iz pozadine, nastupaju pod svetlima pozornice i vraaju se iza bine, kako bi se radnja dalje odvijala). b. slika (figura pod reflektorima), c. deo, a istovremeno i celina (glumac je celina, a ujedno i deo prie i dobija znaenje samo kao deo vee celine, tj. predstave). Setimo se ekspirovog Hamleta. Dvorac u kome se odvija predstava daje znaenje radnji, dvorac je pozadina. Hamlet, Ofelija, duh Hamletovog oca i drugi likovi smenjuju se pod svetlima pozornice i istiu se kao figure. Korienjem metafore pozornice, dinamika veza izmeu figure i pozadine na alost i dalje ostaje najasna. Krila, dvorac, izgleda da postoje i bez figure Hamleta. U jednom od klasinih eksperimenata Volfganga Kelera (Wolfgang Koehler,1959), u knjizi Getalt psihologija, ovaj dinamiki odnos izmeu figure i pozadine postaje jo vidljiviji. Slika 3

U krugu, na slici 3, moe se videti tanak krst, koji je figura, dok je ostalo pozadina. Takoe se moe videti i debeo krst, koji je isprva bio pozadina, a sada je figura. Sada je pozadina ono to je prvo bilo figura. U obe situacije, izgleda da figura dolazi u prvi plan, a da se pozadina gubi. Figura i pozadina su rezultat toga kako se organizuje dinamiko polje. Nema figure niti pozadine, pozadina je sve ono to nije figura. Odreena figura ima odreenu pozadinu. 5. Holizam i psihodinamiko polje Holizam je teorija koja zastupa postojanje tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju (Jan Smuts, 1996, Holizam i evolucija). Ken Wilber (1995) dodaje ideju o holarhiji (holarchy), u svojoj knjizi Seks, ekologija i spiritualnost. Svaka celina je uvek deo ire, vie obuhvatajue celine, koja je istovremeno deo neega, te stoga Wilber govori o pojmu deo/celina ili holon-u. Svaki holon tei ucelovljenju i upotpunjenju, dok istovremeno slui kao deo u jo veem holonu, doprinosei veoj kompleksnosti, dubini i inkluzivnosti, beskrajno sve do univerzuma, kao konanom sveobuhvatajuem holonu. Takoe se svaki holon moe

razloiti na svoje delove sve do najmanjeg dela, te tako izgubiti svoju kompleksnost, dubinu i inkluzivnost. Smatra se da svakog oveka karakterie jedinstvo i veza sa sredinom, kao i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. Psihodinamiko polje je samo po sebi primer ove teorije. Ovakvo polje moe se organizovati u figuru i pozadinu u beskrajnom lancu destrukcije i konstrukcije (kreativno prilagoavanje, od predkontakta, preko kontaktiranja, finalnog kontakta, postkontakta do ponovnog predkontakta itd.), u pravcu veih i obuhvatnijih celina. One mogu formirati granice kontakta, biti deo ireg polja i omoguiti interakcije tako da se vee celine mogu razvijati, obuhvatajui prvobitno polje. Osoba koja se dijagnostikuje i onaj ko daje tu dijagnozu mogu na isti nain biti zajedno u polju, sa odravanjem mogunosti i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju, kako je gore pomenuto. Ako je tako, onda se izbegava problem da se dijagnoza vidi kao etiketa koja se nekom daje ili kao fiksiran, nezavren getalt. Polje koje formiraju osoba koja se dijagnostikuje i dijagnostiar moe da se razvije u smisleniju i kompleksniju celinu, poto dijagnoza obuhvata obe osobe. Dijagnostiar nije vie onaj koji klasifikuje i time ima mo nad drugom osobom koja ima neki simptom ili sindrom, ve je deo polja koje se sagledava i potom klasifikuje. Dijagnostiar bira da bude deo polja i time postaje deo klasifikacije. On ili ona ini sredinu osobe koja se dijagnostikuje i u skladu sa tim omoguava vee jedinstvo i poredak i svojom svesnou postaje isto tako subjekat procesa gledanja kroz, kao i osoba koja se dijagnostikuje. Time su obe strane zadovoljene. Kada se u toku dijagnostikog procesa, osoba koja se dijagnostikuje smatra objektom koji pokazuje znake bolesti, dok je dijagnostiar objektivni spoljni posmatra, onda se mogunosti polja gube.Osoba koja se dijagnostikuje je odvojena od svoje sredine, dijagnostiara. Ovo se deava sa dijagnostikim metodom koji koristi nosologija (nauka o bolesti). Kada je dijagnostiar deo polja, onda on time moe lino i direktno da utie na dijagnozu. Getalt dijagnoza je stoga dijagnoza, ali istovremeno i terapijska mogunost.Getalt dijagnoza prua nadu i istovremeno izaziva dijagnostiara i njegov kapacitet za svesnou i kreativnim prilagoavanjem. Kada dijagostikujemo na ovakav nain, rast i promena su mogui. U kontaktu (izmeu dijagnostiatra i onoga koji se dijagnostikuje) ovek ne mora da pokuava da se menja, promena se jednostavno deava (Polsters, Integrisana getalt terapija, 1973, str.101). Klijent koji zapoinje terapiju je, po getalt terapiji, neko ko zapravo kae: Ja sam odvojen od tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. Ja se vie ne menjam, niti se razvijam, zaglavljen sam i elim promenu. Getalt dijagnoza ponovo uspostavlja kreativno prilagoavanje u polju i tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. Dijagnostiki metod koji se bavi sindromima, naroito u toku dijagnostike procedure, objektivizira klijenta, otuuje ga od njegove sredine i koi tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju.

6.

Svesnost, kontakt i kreativno prilagoavanje

6.1 Svesnost Svesnost je koncept koji obuhvata percepciju, zapaanje, izbor i panju. Svesnost se javlja u toku procesa kreativnog prilagoavanja, kada se polje formira i organizuje. Zatim, svesnost je figura u polju svesti uesnika organizujueg polja. Motorna i senzorna aktivnost (= id funkcija, vidi kasnije) prethodi svesnosti i moe voditi ka njoj. Kako je Aristotel rekao: ne postoji nita u umu, a da se prvo nije pojavilo u ulima. 6.2 Proces kontakta Svesnost i kontakt koegzistiraju kao fenomeni. Proces kontakta, ciklus kontakta ili iskustveni ciklus, moe se podeliti u etiri faze: predkontakt kontaktiranje - finalni kontakt - postkontakt. Svesnost se pojaava kada se polje organizuje u predkontaktu, gde postoje senzorna i motorna aktivnost. U fazi kontaktiranja svesnost dobija svojstvo mogunosti izbora (= ego funkcija). Uesnik organizujueg polja moe, u veoj ili manjoj meri, birati ka kojoj e od sukobljenih figura usmeriti svoju svesnost. U finalnom kontaktu svesnost je na vrhuncu i smanjuje se kada je kreativno prilagoavanje okonano u postkontaktu. Ono to je znaajno za dijagnozu jeste koliko organizacija zavisi od svesnosti odnosa klijent-terapeut. Koliko je precizna ta svesnot u odnosu i koliko odraava taku na kojoj ja, klijent, doivljavam ne-ja, terapeuta. (Granica kontakta je taka u kojoj neko doivljava ja u odnosu na ono to nije ja, i kroz ovaj kontakt jasnije se doivljava i jedno i drugo (Polasters, Integrisana getalt terapija, 1973. str. 102). Podaci o senzornoj i motornoj aktivnosti onog drugoga dolaze preko mojih ula, da bi se zatim pojavili u mojoj svesnosti. 6.3 Kreativno prilagoavanje U knjizi Getalt terapija (Perls Hefferline & Goodman), u poglavlju Kreativno prilagoavanje, proces formiranja getalta se ponovo objanjava u terminima dinamikog procesa. To je formiranje getalta kroz vreme. Ovde dajem kratki pregled. Slika 4 opisuje dinamiki proces konfiguracije figura/pozadina u vremenskoj perspektivi, pri emu se razlikuju sledee etiri faze: a. predkontakt: Polje nije organizovano u pozadinu i figuru. Nema svesnosti (mogue je da postoji doivljaj poremeenosti, haosa, nepostojanja). Onda se pojavljuje senzacija ili potreba, nedostatak ili previe neega (id funkcija kao deo self funkcije polja stupa u akciju, vidi takoe Getalt teoriju linosti). Gvozdena strugotina je rasuta po papiru i jo uvek nema prostora iza bine niti glumaca, pozorite je prazno, a onda se podiu zavese... panju subjekta usmerava njegova potreba da prati priu.

Slika 4
Rastua svesnost i organizacija polja finalni kontakt

kontaktiranje

predkontakt vreme

postkontakt

b. kontaktiranje: Polje poinje da se ureuje u pozadinu i jo uvek nejasnu figuru, subjekat (gledaoc/uesnik) se identifikuje, u zavisnosti od svojih potreba, sa jednom od potencijalnih sukobljenih figura i alijenira se od drugih. (Ego funkcija kao deo self funkcije polja stupa u akciju, vidi takoe Getalt teoriju linosti.) Svesnost se poveava, pozornica vie nije prazna. Tamo su dvorac, da li Hamletov ili Drakulin? Subjekat se identifikuje sa Hamletom. c. finalni kontakt: Figura je jasna i potpuna, svesnost je otra, subjekat je ukljuen u priu i pojavljuje se doivljaj spontanosti, polje je maksimalno organizovano. d. postkontakt: Figura se raspada, i javlja se doivljaj zadovoljatva i/ili aljena usled onoga to je bilo. Figura i pozadina nestaju i ponovo dolazi do neodreenosti i umanjene svesnosti. Vei ili manji stepen organizovanosti odgovara veem ili manjem stepenu svesnosti i uzbuenja. Kada proces kreativnog prilagoavanja ili samo-organizujui princip nisu potpuni u smislu gore pomenutog modela, rezultat je nezavren getalt, zajedno sa smanjenom svesnou i uzbuenjem. Ovi nezavreni getalti zahtevaju panju i zavravanje. Oni ostaju figura, ak i sada kada bi se mogla pojaviti neka relevantnija figura ili formacija figura/pozadina. Zbog toga sadanja relavantna figura ne dobija dovoljno panje niti se dovoljno kontaktira, te takoe ostaje nezavrena. Mogue je da postoji pozornica koja je prepuna nezavrenih figura, koje moraju da dele svetlo jednog reflektora. Rezultat ovoga je: - nejasna organizacija polja, umanjena diferencijacija formacije figura/pozadina, umanjeni svesnost i uzbuenje. - figure iz prolosti su fiksirane u sadanjosti. Na primer, Hamlet nije zavren i pojavljuje se u prii koja se sada odvija, a gde on ne pripada. 6.4 Granica kontakta Slika granice kontakta je po mom miljenju nezadovoljavajua da bi se njome opisao proces kontakta. To je zbog toga to pojam granice vie implicira neku stvar nego

funkciju. Na primer, granica izmeu dve zemlje je fiksirana i stvari se uglavnom dogaaju u sreditu, u glavnom gradu gde ljudi ive, a ne na granici. Ja u ipak koristiti ovu sliku da bih opisao kontakt, zato to je ona u optoj upotrebi. Prvo, definicija kontakta: Kontakt je funkcija koja objedinjuje nau potrebu za jedinstvom i separacijom (Polsters, 1973, str.99). Drugo, sledee dve definicije kontakta su: a. U getalt terapiji kontakt je interakcija sa sredinom, a take kontakta konstituiu granicu kontakta (Korb, Gorrel & Van De Rit, 1989, str.32) b. Granica kontakta je taka u kojoj neko doivljava ja u odnosu na ono to nije ja (Polsters, 1973, str.102). c. Granica kontakta je specifian organ svesnosti nove situacije u polju (PHG, 1951, str. 259). ula i miii deluju jedinstveno (PHG, 1951, str. 116). Take kontakta su kombinacije senzorne i motorne aktivnosti koje obavljamo ja i neja.

Slika 5

ne-ja

ja

granica kontakta Granica kontakta nije ni moja ni tvoja. Granica kontakta dolazi do izraaja ili se kreira naom uzajamnom senzornom i motornom aktivnou. U metafori pozorita, ne postoji granica kontakta kada je pozornica prazna, nema ni ja, ni ne-ja, to je predkontakt. Kada pria otpone, nastaje granica kontakta (kontaktiranje i finalni kontakt), koja se rui kada se zavesa spusti (postkontakt). Korienjem metafore magnetnog polja, naglasio sam da osoba postoji samo kao funkcija drugog i obrnuto. Stoga takoe mogu rei: Egzistencija se zasniva na odnosu ili: 1. Bez granice kontakta, ja ne postojim. 2. Pojedinac postoji samo u okruenju , ako nema okruenja nema ni pojedinca. 3. Ako nema pojedinca, ne postoji ni okruenje. Ovo za getalt dijagnozu znai: 1. Kao dijagnostiar ja sam istovremeno i deo i istraiva granice kontakta 2. Dijagnostika aktivnost u getalt psihopatologiji podrazumeva senzornu i motornu aktivnost i svesnost dijagnostiara. 3. Informacije o senzornoj i motornoj aktivnosti osobe koja se dijagnostikuje dobijamo kroz senzornu i motornu aktivnost dijagnostiara, a zatim se pojavljuju u njegovoj svesti. 4. Odnos, granicu kontakta i/ili polje, koji su predmeti prouavanja, istraujemo tako to preispitujemo sadraj nae sopstvene svesnosti. Perls, Hefferline & Goodman tvrde: Definicija organizma je definicija polja organizam/sredina; a granica kontakta je, da tako kaemo, specifian organ svesnosti nove situacije u polju (1951. str.259).

U ovom polju je istraiva, dijagnostiar, istovremeno i uesnik i posmatra.

Slika 6

(klijent) Ti

Ja (dijagnostiar)

Granica kontakta

U knjizi Getalt terapija koncept granice kontakta omoguava razlikovanje etiri razliite organizacije polja, to se moe koristiti za getalt dijagnozu (PHG, 1951, str. 260-261) 1. Polje se lako organizuje, svesnost, motorne i senzorne aktivnosti su oputene. 2. Tenzija u polju raste, dinaminije je, tako da je potrebno da uesnici u polju budu svesniji i da se vie prilagoavaju, kako bi se dostigla ureenost polja. Granica kontakta je otrija, svesnost je jasnija. Senzorna i motorna aktivnost, iskustvo bivanja i znaenje, su snaniji. 3. Opasnost preti, drai iz okruenja su preplavljujue, kontakt granica je pred ruenjem, nastupa doivljaj nepostojanja. Osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju. 4. Frustracija preti, potrebe osobe ne mogu da se zadovolje u ovom okruenju. Granica kontakta postaje nepodnoljivo napeta, ponovo se javlja iskustvo nepostojanja i osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju. Naroito su take 3 i 4 vane za getalt psihopatologiju i getalt dijagnozu. U obe situacije potrebno je odrati osetljivu granicu kontakta radi opstanka i u poetku je ovo uvek zdravo. Potrebno je razlikovati dve vrste reakcije u cilju preivljavanja, to se u ivotinjskom svetu naziva reakcija bori se ili bei. 1. Panika, izbezumljeno bekstvo, ok, anestezija, onesveivanje, pravljenjem mrtvim, iskljuivanje jednog dela ili amnezija, sa ciljem da se zatiti granica kontakta putem privremene nesenzibilnosti i motorike paralize, sve dok opasnost ne proe. 2. Halucinacije, snovi, iva imaginacija, opsesivne misli i preterana aktivnost, duboko premiljanje, a sve u cilju smanjenja dela tenzije, kreirane na samoj granici kontakta, putem iscrpljivanja (PHG, 1951, str. 261). Kada dijagnostiar daje dijagnozu, bivajui deo granice kontakta, on doivljava, osea i svestan je onoga to je navedeno od 1 do 4, a takoe i reakcije bori se ili bei. 7. Getalt teorija linosti Da bi dijagnostika bila u skladu sa getalt terapijom, imamo i kompatibilnu getalt teoriju linosti u kojoj definiemo pojmove self, ego, id i linost. Kurt Goldtajn (Goldstein,1939) izneo je ovu teoriju, u svojoj knjizi Organizam: - u ivotnim procesima, ono to kontrolie delove jeste organizacija ponaanja - ponaanje je uvek organizovano i uvek implicira ceo organizam.

ta organizuje ponaanje? To je self. ta je self? To je sistem kontakta u svakom momentu, fleksibilan i promenljiv, koji varira u zavisnosti od dominantnih potreba i hitnosti nadraaja iz sredine (PHG, str. 235) Ili, self je spontana svest o dominantnoj potrebi, a organizacija funkcija kontakta stvara psiholoku formu organizmike samo-regulacije (PHG, str. 274) Self kao funkcija (samo-organizujui princip ili organizmika samo-regulacija) polja moe dalje da se podeli na tri podfunkcije: - prvo, id funkcija: ta mi je potrebno, potreba koja se pojavljuje u polju ili potreba koju oseam kad si ti tu - drugo, funkcija linosti: ta sam ja kada si ti tu - tree, ego funkcija: ta ja radim, ako znam ta mi je potrebno i ko sam ja kad si ti tu. Ovo je faza kontaktiranja (PHG, 1951, str. 403). Drugim reima, ta mi je potrebno (id funkcija), ko sam ja, kako se pokazujem (funkcija linosti) i ta radim (ego funkcija) zavisi od tebe i obrnuto (Isadore From, Getalt urnal, vol.XIX, no.1). Slika 7

Id funkcija

Ego funkcija

Samo-organizujui princip

Funkcija linosti

8. Getalt razvojna teorija Pored opisa polja, datog u prethodnom tekstu, mogue je takoe opisati razvojnu psihologiju polja. Ograniiu se na poetne stavove i pomenuu etiri formativne faze. Pre nego to otponem sa tim trebalo bi da imamo na umu da se sreemo sa istim problemom koji se javlja u deskriptivnoj dijagnozi. On se odnosi na to da mi ne moemo da opiemo razvoj izolovanog pojedinca, ve polja, u kome je taj pojedinac funkcija polja. Stoga ne moemo direktno koristiti nosologiju, koja potie iz etiolokih i patogenih dijagnostikih teorija, na primer: teorija objektnih odnosa Frojda, Malerove i Pijaea (Freud, Mahler, Piaget), izmeu ostalih. Meutim, moemo koristiti teorije Danijela terna, iz njegove knjige Interpersonalan svet deteta (D. Stern,1985. str. 33). On opisuje razvoj deteta u terminima odnosa, ili to bi mi nazvali, psihodinamikog polja. Ne samo da moemo koristiti njegovu teoriju, zato to se dete posmatra u odnosu, ve i zato to on koristi istraivake metode koji su odnosni. tern u svojoj knjizi kae: a. Dete je obdareno vidljivim kapacitetima koji se razvijaju. Oni su organizovani i transformiu se u organizujue subjektivne perspektive o oseaju sebe i drugih. Svaki

novi oseaj sebe dalje definie formiranje novog domena odnosa. Dok se ovi domeni odnosa odraavaju u kvalitativnim promenama drutvenog iskustva, oni nisu faze; pre bi se moglo rei da su oni oblici drutvenog iskustva koji ostaju nepromenjeni u toku ivota (str. 28). b. Osnovna klinika pitanja odnose se na itav ivotni ciklus, a ne samo na pojedine razvojne faze (str. 31). Moemo dakle zakljuiti: - Samo-organizujui princip je aktivan, bar od roenja nadalje. - Ljudsko bie ne nastaje iz neizdiferenciranog objedinjenog naina bivanja (okeanska simbioza), ve iz diferenciranog matriksa odnosa. - Klinika pitanja kao to su autonomija, oralnost, simbioza, individuacija, poverenje, povezanost, sposobnost, radoznalost i dr. ne nestaju. Ona se podjednako prorauju u svim domenima odnosa u svakom momentu. - Polje koje stvaraju majka i dete, organizuje sebe i prua majci i detetu iskustvo postojanja. Majka i dete su zajedno i deo i celina, i tako se uklapaju u jo veu celinu. - Iskustvo nebivanja, koje se u getalt terapiji vidi kao situacija predkontakta koji se nastavlja relativno dugo, a koje je nastalo usled rana zadobijenih unutar nekog odnosa, moe da stvori psiholoki poremeaj. Ova teorija nam omoguava da opiemo formativne faze razvoja polja. Ove faze se, sa dunim osvrtom na razliita teorijska polazita, mogu uporediti sa fazama koje predlae Pijae (Piaget). Naime: Prva faza: od roenja do 2. g. senzo-motorna, Druga faza: od 2. do 7. g. - magijska, pre-logika, Trea faza: od 7. do 12 g. - konkretno-logika, etvrta faza: od 12.g. nadalje - apstraktno-logika. Svaka formativna faza stvara novi domen odnosa, iji se kvalitet zadrava i biva ukljuen u iri i obuhvatniji domen koji se kreira u narednoj fazi. 8.1.1 Prva formativna faza Bilo bi idealno da se polje dete-majka u prvoj fazi organizuje iz predkontakta, u kome senzacije ili potrebe deteta, kao i potreba majke da bude uz svoje dete, vode ka finalnom kontaktu i dalje. Granica kontakta izmeu majke i deteta moe da se stvori iz uzajamnih senzornih i motornih aktivnosti, koje predstavljaju take granice kontakta. Formativna faza otprilike obuhvata prve dve godine ivota i odgovara Pijaeovoj prvoj senzo-motornoj fazi. Id funkcija poinje sve vie da se razvija kao deo self funkcije polja. Kada majka nema odgovarajuu senzornu i motornu aktivnost u odnosu sa bebom, onda ne postoji zajednika taka (granica kontakta je lokus taaka u kome neko doivljava ja u odnosu na ono to je ne-ja, Polsters, 1973, str. 102). U skladu sa ovim, ne postoji granica kontakta, niti organizacija polja koje formiraju majka i dete. Stepen odsustva majke u odnosu na bebu i u kom dobu se ovo dogaa, utiu na stepen smanjenja kapaciteta za ko-kreiranje granice kontakta ili na umanjenje kapaciteta da se organizujemo u polju.

Slika 8
Majka sa svojim takama

Dete sa svojim takama Situacija nejasne granice kontakta ili predkontakt

Da bi preivelo dete se kree ka poziciji na kojoj majka oekuje da ga vidi, kako bi doivelo postojanje ili granicu kontakta. Dete zamenjuje svoju poziciju za onu majinu. Dete se rano pomera od onoga to moe biti u odnosu, kako bi doivelo da postoji i kako bi moglo preiveti. Ova strategija preivljavanja deteta u polju sa majkom moe se kasnije ponoviti u drugim poljima. Postoji mogunost da se sposobnost novoroeneta za testiranje realnosti, u smislu ja u odnosu sa ne-ja, ne razvije ili da bude nedovoljno razvijena. Getalt dijagnostiar doivljava ovaj poremeaj kada kasnije sretne te klijente kao odrasle ljude. Kapacitet za organizaciju polja izmeu dijagnostiara i klijenta je umanjen. Do izvesne mere dijagnostiar doivljava nepostojanje. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na psihotine sindrome. 8.1.2 Druga formativna faza Kada se prva formativna faza dovoljno razvije, pojavljuju se nove mogunosti za organizaciju. Slika 9
Prva faza polje dete-majka Granica kontakta koju formiraju dete i majka

Druga faza a. polje: dete drugi deo dejeg selfa granica kontakta koju formiraju delovi dejeg selfa b. polje: dete - drugi granica kontakta koju formiraju dete i drugi

Druga formativna faza se moe opisati na sledei nain: kada prvi period protekne dobro kada majka vidi dete pojavljuju se dve nove mogunosti da dete uestvuje u polju.

Dete sada ui da pamti majku i kada nije prisutna. Majka se kod deteta pojavljuje kao seanje na majku. Polje koje se sada moe organizovati jeste ono izmeu deteta i onog njegovog dela koji nosi seanje na majku. Granica kontakta i dinamika nalaze se u detetu i iskustvo postojanja se ne gubi odmah im majka nestane iz vidokruga. Ova strategija omoguava detetu da bude u situacijama kada majka nije na raspolaganju. Kod deteta se moe formirati vie-manje fiksirana slika u seanju ili fiksirani obrazac. Prednost ovoga je manja direktna zavisnost od majke. Ono to je mana jeste da se ovi obrazci polja koriste u drugim situacijama kao fiksni getalti i mogu blokirati dalje kreativno prilagoavanje. Dete se sada moe organizovati i uestvovati u polju bez majke, sve dok polje ne stvori previe kontradikcija i ne postane previe konfuzno i/ili nepredvidljivo. Dete sada moe podneti izvesno odlaganje u zadovoljenju svoje potrebe i nije vie u potpunosti zavisno od majke. Ono prevashodno svoju sredinu doivljava kao izvor zadovoljenja potreba. Potrebe drugih se ne mogu ili se teko mogu uzeti u obzir. Dete sebe vidi kao centar polja, tj. sredine, koju ine drugi ukljuujui i majku; drugim reima, svet postoji radi deteta. Sve vie se razvija funcija linosti kao deo self funkcije polja. Kada deja potreba ne moe biti odmah zadovoljena ili kada nadraaji iz sredine postanu preplavljujui, majka/staratelj treba da deluje tako da organizacija polja, u kome je dete centar, bude mogua. Ona je ta koja titi osetljiv kapacitet granice kontakta. Deji self moe, do izvesne mere, da stvori uzbuenje na granici kontakta koje je podnoljivo, koristei reakciju bori se ili bei (vidi model granice kontakta). Na primer: a. Dete moe da otupi sebe, da se niega ne sea i/ili b. da halucinira i sanja. Ova faza se moe uporediti sa magijskom fazom Pijaea. Kada doivljaj nepostojanja nije toliko snaan, kao u psihotinom sindromu, ali osetljiva granica kontakta nije dovoljno zatiena, onda se funkcija linosti nedovoljno razvija. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na dugorone probleme prilagoavanja ili poremeaje linosti. 8.1.3 Trea formativna faza U ovoj fazi dete moe preispitati internu granicu kontakta u korist daljeg kreativnog prilagoavanja, u odnosu sa stvarnom majkom, kao i sa drugima. Dete se sada moe organizovati u polju u kome nije samo ono centar sveta. Polja dete-majka ili dete-neka druga osoba mogu se organizovati sada kada se dete suoava sa potrebama koje nisu samo njegove. Majka, kao slika u seanju, moe se menjati, a tako i interna granica kontakta. Kada potrebe deteta na mogu biti odmah zadovoljene ili su nadraaji prejaki, majka ne mora odmah da reaguje, i polje se moe organizovati bez meanja majke. Sada se moe organizovati takvo polje u kome potrebe majke i moda drugih nisu direktno usmerene na zadovoljenje potrebe deteta. Polje se takoe moe organizovati odlaganjem potreba i njihovim prenoenjem na druga mesta. Mogue je doi u finalni kontakt, a da se potrebe ne zadovoljavaju odmah. Potencijalne suprotne potrebe majke i moda drugih, mogu se pojaviti u svesti deteta, mogu biti deo kreativnog prilagoavanja i mogu dospeti do finalnog kontakta. U ovoj fazi sve vie se razvija ego funkcija, kao deo samoorganizujueg principa polja.

8.1.4 etvrta formativna faza Za ovu fazu karakteristina je sve manja zavisnost deteta od drugih osoba iz njegovom neposrednog okruenja. Dete sada moe, bez meanja majke, biti deo vie preplavljujuih, konfuznih i/ili nepredvidljivih polja, kao i deo organizacija irih i apstraktnijih polja. Slika 10
Prva faza polje: dete-majka granica kontakta koju formiraju dete i majka Psihotini poremaaj Druga faza a. polje: dete-drugi deo dejeg selfa koji nosi u seanju sliku majke. granica kontakta koju formiraju delovi dejeg selfa

b. polje: dete-majka (drugi) granica kontakta koju formiraju dete i majka (drugi)

Poremeaji linosti Trea faza a. polje: dete-promenljive slike seanja na osobe u njegovom neposrednom okruenju granica kontakta koju formira dete i promenljivo seanje na konretne osobe b. polje: dete-druga osoba granica kontakta koju formiraju dete i druga osoba. Kada je polje nepredvidljivo ili preplavljujue, potreba za majkom koja e ga regulisati je manja. Potreba drugog takoe moe doprineti formiranju polja. Detetu vie nije potrebno da bude centar sveta.

etvrta faza a. polje: dete-promenljive slike drugih osoba i apstraknijih uesnika u polju, u seanju deteta. granica kontakta koju formiraju dete i promenljiva seanja na, u principu, ceo svet.

b. polje: dete- sve vie i vie osoba, ali takoe i apstraktniji sadraji uesnika polja. granica kontakta koju formiraju dete i univerzum.

Priroda odnosa iz klijentove prolosti moe ponovo da se pojavi kao nezavrena figura u odnosu sa terapeutom. Dok terapeut postaje deo ove nezavrene konfiguracije

figura/pozadina, on moe svojom svesnou prodreti u odnos i istovremeno zauzeti razliitu poziciju od one koju su imali drugi u prolosti. U skadu sa tim, sada se polje moe drugaije organizovati, a ono to je nezvreno moe se zavriti. Spomenute faze mogu nam pomoi da vidimo kroz polje i istovremeno nam pokazati kako da se ponaamo tako da se nazavrena figura moe zavriti. Kapacitet oveka da se organizuje u polju vremenom se poveava. Slika 11 kapacitet za organizaciju

formativne faze

Ozbiljne traume mogu implicirati smanjenje kapaciteta za organizaciju, tako da se odlike ranijih faza izgleda vraaju na dui ili krai period u organizaciju polja. Slika 12 trauma oporavak kapacitet za organizaciju

faze

U getalt terapiji trauma je dogaaj koji unitava kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja, i koji remeti sadanju dominantnu i inkluzivnu formativnu fazu. Prethodne formativne faze koje treba da budu deo/celina sadanje dominantne i inkluzivne faze, mogu se ponovo pojaviti u formi psihoze i poremaaja linosti.

9. Getalt psihopatologija i dijagnoza Pre nego to nastavim sa formulisanjem preciznog dijagnostikog modela, govoriu o tome ta se u getalt terapiji zove bolest, tako to u pokuati da napravim razliku izmeu tekih klijenata, koji su nazvani bolesni u nosologiji, i onih koji to nisu. Getalt terapija smatra da su promena i rast oveka u polju normalni, a da su prekidi toga bolest. Getalt terapija je zainteresovana za dinamiku polja, izmeu ljudi i u odnosu, kao i za dinamiku polja unutar pojedinca. Subjekat naeg istraivanja jeste ono to se deava izmeu ljudi, a ne pojedinac kao objekat. U krajnjem sluaju, ja mogu da vidim osobu u polju odnosa, a takoe mogu opisati i polje unutar oveka. Instrument istraivanja je moje iskustvo, koje je taka na kojoj neko doivljava ja (dijagnostiar) u odnosu na ono to je ne-ja (onaj koji se dijagnostikuje). Ishod ovoga je da istraivanje uvek utie na ono to se istrauje, uvek uzrokuje promenu u polju, te je stoga istovremeno i intervencija. Drugim reima: Svesnost podrazumeva istovremeno i senzornu i motornu aktivnost. Neodvojivost senzorne i motorne aktivnosti znai da je svaka dijagnoza istovremeno i intervencija. Getalt dijagnoza gleda kroz polje i predmet interesovanja je sledeih sedam taaka: 1. Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je kontaktiranje mogue iz situacije predkontakta? 2. Granica kontakta se formira, polje se organizuje, ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina. 3. Kakva se figura formira? 4. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? 5. Koje polje odgovara odreenoj figuri? Koji je sledei vei getalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja uestvujemo?) 6. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo izmeu dijagnostiara i klijenta? 7. Kako funkcionie samo-organizujui princip? 9.1.1 Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je kontaktiranje mogue iz situacije predkontakta? Da li je kreirana neka dinamika? Da li u polju dolazi do akcije, da li se polje organizuje u konfiguraciju figura/pozadina? Da li se predstava odigrava? Da li oseam da postojim? ta doivljava posmatra kada se granica kontakta ne formira? Kako to doivljava? U krajnjem sluaju, ja nisam svestan, poto je svesnost jedino mogua kada sam svestan neega. Ja nisam, ja ne postojim! Mogu zatim da postanem svestan straha da ne postojim. Doivljavam strepnju, mislim da ne postojim i moje telo reaguje sa uzbuenjem i/ili anksioznou. Kao reakcija na anksioznost, posmatra poinje da racionalizuje i pokuava da objasni anksioznost. Na primer: Bojim se da e klijent izvriti samoubistvo ili da e poludeti ili

da ne moe da bude sam itd. Ili posmatra moe da razmilja: Nisam jo dovoljno proitao o ovome itd. Mesto na kome terapeut doivljava sebe u odnosu na klijenta nije odgovarajue. Klijent zapaa neto to terapeut ne vidi ili obrnuto i tu nema konformizma, zajednika figura ne postoji. Mi vidimo jedan drugog, ali nismo u istom svetu. Za nijednog od nas ne postoji neka korisna figura koja bi se formirala. Dijagnostiar moe da doivi oseaj nebivanja u istom svetu u svom telu, u oseanjima, kao i u svom miljenju. Ovo iskustvo predkontakta deava se u svakom novom odnosu. Koliko ovo traje i da li dolazi do organizacije u odnosu, pokazuje meru kapaciteta za stvaranje granice kontakta ili formacije figura/pozadina u ovom odnosu. Kad je ovaj kapacitet umanjen DSM-4 i ICD-10 koriste termine izofrenije i drugih psihotinih poremeaja. Mi getalt terapeuti ovo nazivamo smanjenim kapacitetom za stvaranje granice kontakta ili formaciju figura/pozadina. U DSM-4 navedeni su sledei simptomi: a. deluzije b. halucinacije c. dezorganizovan govor d. u znaajnoj meri dezorganizovano ili katatonino ponaanje e. negativni simptomi, tj. afektivna tupost, alogia ili avolicija. Prema DSM-4 leenje je prevashodno medicinsko i psihosocijalno, tj. pruanje podrke, zatite i nege. Getalt terapeut moe da prui psihosocijalnu podrku, ili kako bi mogli rei, da ponudi kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja i da na sebe preuzme ulogu samoorganizujueg principa. Kada se getalt terapeut osea bezbedno sa ili bez saradnje sa medicinskim i drugim disciplinama, javlja se iskustvo granice kontakta ili formacije figura/pozadina. Ovo moe zahtevati 24-asovnu negu, iji jedan deo ini sam terapeut. Ono to je interesantno u getalt terapiji jeste da kada terapeut doivi granicu kontakta ili organizaciju polja, onda i klijent to moe doiveti, jer granica kontakta ili organizacija polja predstavlja fenomen odnosa. Kada je proces formiranja getalta ponovo mogu, tada se rast i razvoj podrazumevaju, poto su oni svojstveni odnosu ili organizaciji polja u procesu. Kada terapeut doivljava granicu kontakta ili organizaciju polja, to jeste terapija za klijenta. Terapija slui da bi se kreirale okolnosti u kojima se terapeut osea bezbedno. Pod psihotinim poremeajima klasifikovani su i drugi poremeaji (vidi DSM-4). Nae stanovite meutim ostaje otvoreno za poreenje. Getalt terapeut traga za iskustvom granice kontakta ili organizacije polja, koje moe obuhvatiti saradnju sa drugim disciplinama. ini se da je getalt terapija dobar dodatak u tretmanu ovih ozbiljnih i tekih poremeaja. 9.1.2 Granica kontakta se formira, polje se organizuje, ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina Postoji granica kontakta ili organizacija polja koja se delimino rui usled relativno slabe dinamike. Manje ili vie normalna konfiguracija figura/pozadina razvija toliku tenziju da

granica kontakta ili organizacija polja doivljavaju kolaps. DSM-4 ovo naziva trajnim poremeajem ili poremeajem linosti. Kako bi se odralai granica kontakta ili organizacija polja i doivljaj egzistencije, polje se organizuje u neprekidno ponavljanu karakteristinu konfiguraciju figura/pozadina. Prva nepodrana figura postaje otcepljena, a neprekidno ponavljana karakteristina figura/pozadina slui za preivljavanje. Prirunik DSM-4 govori o relativno konzistentnom obrascu ponaanja i iskustva. Kod poremeaja linosti klijent i terapeut ostaju u istom svetu. Kao terapeut, ja postajem svestan istog straha kao i klijent. Strah je manje intenzivan u poreenju sa strahom koji se doivljava u 9.1.1, zato to je granica kontakta minimalno ouvana. Klijent i terapeut sve vreme stvaraju istu konfiguraciju figura/pozadina, da bi imali neophodan doivljaj postojanja, kako bi preiveli. Terapeut osea strah i kao da je uhvaen u zamku sa tom neprekidno ponavaljanom figurom/pozadinom. On racionalizuje svoj strah i zarobljen je u stavu ovo je teak klijent. Dijagnoza poremeaja linosti esto se odreuje kada klijent ne odgovara na terapiju. Ponavljane konfiguracije figura/pozadina esto same po sebi nisu abnormalne, ali konzistencija sa kojom se deavaju, jeste. Repeticija esto uzrokuje simptome i patnju u poljima iji deo ini klijent. DSM-4 opisuje ove poremeaje na sledei nain: 1. Trajan obrazac unutranjeg iskustva i ponaanja koji se u kulturi dotine osobe jasno razlikuje od oekivanog. Ovaj obrazac se izraava u dve (ili vie) navedene oblasti: - kognicija (tj. nain percepcije i interpretacije sebe, drugih ljudi i dogaaja), - afekat (tj.raspon, intenzitet, pouzdanost i primerenost emotivnih odgovora), - interpersonalno funkcionisanje. - kontrola impulsa. 2. Trajan obrazac je nefleksibilan i prisutan u irokom rasponu linih i socijalnih situacija 3. Trajan obrazac vodi do, u klinikom smislu, znaajnog distresa ili poremeaja u socijalnim, profesionalnim i drugim vanim oblastima funkcionisanja. 4. Ovaj obrazac je stabilan i dugotrajan i njegov poetak see ako ne u rano detinjstvo, onda u adolescenciju. 5. Trajan obrazac ne nastaje usled direktnih fiziolokih efekata neke substance (npr. zloupotreba droge, lekova) ili opteg zdravstvenog stanja (npr. povreda glave). Dijagnostikovanje u okviru getalt terapije istovremeno znai i terapijsku intervenciju. Kada terapeut oseti previe uzbuenja ili strah, on kreira takve strukture i/ili postavke koje ine da uzbuenje ili strah budu podnoljivi. Ovo je zatim terapija za klijenta jer kad se terapeut osea sigurno, polje je bezbedno, te stoga klijent moe doiveti da postoji. Terapeut dalje moe, kada se oseti dovoljno sigurno, da podeli sa klijentom svoj stav. Ovo znai da kae klijentu kako na njega deluje repeticija konfiguracije figura/pozadina, ime klijent doivljava da postoji, ima oseaj da nije odbijen i da moe dalje proirivati svesnost o ovom obrazcu. Mogue je da klijent ostane due u predkontaktu, tako da se mogu pojaviti i druge konfiguracije figura/pozadina, osim one stereotipne, a da u meuvremenu terapeut ne nestane. Nakon toga, kontaktiranje drugih figura u polju postaje mogue.

9.1.3 Kakva se figura formira? Priroda postojee figure moe da se opie mehanizmima kontakta, kao to je uinio Gordon Viler (Wheeler, Gestalt reconsidered, 1991). On vidi kontakt mehanizme kao polarnosti: Otpor, diferencijacija Introjekcija Projekcija Retrofleksija Defleksija Konfluencija, stapanje Dopustiti da se pojavi ukus, vakati Drati unutra, uvati u sebi i izbliza pogledati Sresti se Fokusirati se

Svesnost dijagnostiara je voena ovakvim polarnim miljenjem. Na primer, kada je figura projekcija, onda bi intervencija ili serija intervencija mogle biti polarnost te projekcije, a radilo bi se na dranju unutra, uvanju u sebi i gledanju izbliza. Alternativno, figura se moe opisati na bilo koji smislen dijagnostiki nain, sve dok se opis vri u terminima odnosa. Na primer, ja, kao dijagnostiar, oseam se sa ovim klijentom kao iznerviran otac sa razmaenim detetom. Ovde bi intervencija mogla biti da dijagnostiar postane otac koji mazi svoje dete, umesto da se nervira. 9.1.4 Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Da li postoji prekid u formiranju i ako postoji u kojoj se fazi to deava? Da li u predkontaktu, kontaktiranju, finalnom kontaktu ili postkontaktu? Na primer: - kao u 9.1.1, polje se ne organizuje, postoji samo predkontakt - ili kao u 9.1.2, polje se u poetku organizuje, ali se raspada, i ponovo je predkontakt - polje se ne moe razviti kroz identifikaciju sa figurom, i ostaje se u fazi kontaktiranja - polje se zaglavljuje u finalnom kontaktu i identifikuje se sa tenzijom finalnog kontakta - polje se ne razvija u postkontakt i ne razlae ono to je bilo dobro i poznato, ne ali, ne povlai se i ini se da se olako prelo preko rada, a da nije dolo do integracije. Figura i dalje nastavlja delimino da postoji u narednim organizacijama polja. Intervencija koja se ovde predlae je: svesnost o tome kako i u kojoj fazi ciklusa kontakta se zaustavlja proces organizacije polja ili konfiguracije figura/pozadina. 9.1.5 Koje polje odgovara odreenoj figuri? Koji je sledei vei getalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja uestvujemo?) Prekinut razvoj ogleda se u stalnoj repeticiji iste figure, ak i kada se sredina menja.

Primer ovog prekida je ono to se u psihoanalitikoj teoriji naziva transfer. Na primer: dijagnostiar se vidi kao otac, pri emu on moe imati neke njegove karakteristike, ali nije otac. Figura koja se pojavljuje ne uklapa se u polje. 9.1.6 Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo izmeu dijagnostiara i klijenta? Ono to je potrebno za istraivanje prekinutog razvoja polja jeste svesnost. Ako postoji svesnost o tome kako se polje blokira, onda se promena i razvoj podrazumevaju. Svesnost se ogleda u tri razliite oblasti, naime: 1. spolja: sredina, gledanje, dodir, miris, ukus i sluh 2. unutra: propriocepcija, telo 3. intrapsihiko: um i oseanja 9.1.7 Kako funkcionie samo-organizujui princip? Koje pojedine funkcije su na raspolaganju? Samo-organizujui princip je funkcija polja, a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. Ova funkcija moe da se podeli na tri podfunkcije: 1. Id funkcija: potrebe i elje koje se pojavljuju u polju 2. Funkcija linosti: ko sam ja u ovom polju sa tobom. 3. Ego funkcija: kada uesnici u polju znaju koje su njihove potrebe, elje i ko su oni u ovom polju, onda oni mogu birati. 10. Zakljuak Nadam se da sam pokazao da je u psihoterapiji mogua saradnja izmeu razliitih disciplina, kada te ukljuene discipline poznaju svoju sopstvenu teoriju i ukoliko su voljne da sa svojih pozicija diskutuju sa praktiarima drugih orijentacija. Mogue je formulisati odgovarajuu gestalt psihopatologiju u odnosu na postojee sisteme, koji mogu biti vani u poetnoj fazi i nastavku terapije, naroito za manje iskusne terapeute. Nadam se da ovaj sistem obezbeuje getalt terapeutima mapu u radu sa klijentima i da istovremeno moe da poslui kao sredstvo komunikacije u saradnji sa drugim disciplinama. Getalt dijagnoza je istovremeno i terapija, poto je dijagnostiar/terapeut uvek deo terapijskog polja. Izborom da se bude deo polja, dijagnostiar/terapeut proiruje svoju svesnost polja i samim tim mogunosti kreativnog prilagoavanja. Stvaranje snanog getalta, dijagnoze, je samo po sebi lek, jer figura nije samo znak kreativne integracije iskustva, ve je sama po sebi upravo to (PHG, 1951, str. 232). eleo bih da zavrim sa probnom Formulom getalt dijagnoze, koja moe posluiti kao smernica u procesu dijagnostikovanja.

11. Formula getalt dijagnoze 1. Da li se granica kontakta formira ili da li se polje organizuje? Da li situacija predkontakta vodi u kontaktiranje? ------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10
polje se ne organizuje, granica kontakta nije mogua polje se organizuje, granica kontakta mogua

2. Granica kontakta se formira, polje se organizuje, ali se ipak lako gubi sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu, stereotipnu formaciju figura/pozadina. (trajni poremeaji prilagoavanja) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10
organizacija polja ili granica kontakta lako se gubi organizacija polja ili granica kontakta opstaju

3. Koja figura se formira? Kontakt granica je mogua i ne gubi se, predkontakt vodi u kontaktiranje. Koja figura? 1.----------------------- (kontakt mehanizmi?) 2.-----------------------

Koliko je fleksibilna? ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10

nefleksibilna (nema razvoja) fleksibilna (razvoj)

4. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Kako se razvija ciklus kontakta?

Predkontakt Kontakt Finalni kontakt Postkontakt Da li postoji prekid i u kojoj fazi? 5. Kakvo polje odgovara odreenoj figuri? Kakav je naredni vei getalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? (U kojoj predstavi ti i ja uestvujemo?) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------6. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje formiraju dijagnostiar i klijent? Unutranja zona -------------------Spoljanja zona -------------------Sredinja zona -------------------7. Kako funkcionie samo-organizujui princip? Slika 13

Id funkcija

Ego funkcija

Funkcija linosti

Id funkcija: Potrebno mi je, ja elim... (u ovom polju) ----------------------------------------------------------Funkcija linosti: Ja sam... ----------------------------------------------------------Ego funkcija: Ja biram...

-------------------------------------------------------------

Revizija eme getalt dijagnoze 1. Kakav je kapacitet svesnosti u ovom polju? Unutranja zona ---------------------------Spoljanja zona ---------------------------Sredinja zona ---------------------------2. Kreativno prilagoavanje u polju?

Datum----------- No.-----

Figura ----------------------------------------------------------------------------------------------(meuigra moguih mehanizama kontakta)

Figura ne postoji ili je nejasna Fiksirana stereotipna formacija figura/pozadina Polje se organizuje

--------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 3. Kako se razvija formacija figura/pozadina? Kako se razvija getalt ciklus? Predkontakt Kontaktiranje Finalan kontakt Postkontakt Ako ima prekida u kojoj fazi se javlja? ------------------------------------------------4. Kako funkcionie samo-organizujui princip? Id funkcija: u ovoj situaciji je potrebno-------------------------------------------------Funkcija linosti: u ovoj situaciji, da li ja postajem ----------------------------------Da li ti postaje ------------------------------------------------------Ego funkcija: u ovoj situaciji da li ja -------------------- da li ti-----------------------5. U kakvom polju se organizuje ova figura? ------------------------------------------Da li se ova figura uklapa u druga polja? -----------------------------------------------Primedbe: -------------------------------------------------------------------------------------

11. Epilog - Jasno mi je da je ovo prvi pokuaj da se napravi dijagnostiki sistem. Trebalo bi da usledi dalja razrada razliitih psihotinih poremeaja, poremeaja raspoloenja i linosti. Meutim, nadam se da ovo moe posluiti kao polazite za to. - Ova formula moe biti samo reper u dugoronom procesu i jedino ima znaenje kada se polje klijent/terapeut dijagnostikuje vie puta. - Formula koriena na ovaj nain moe posluiti kao mera progresa i kao klijentov registar.

Bibliografija: 1. Kurt Goldstein, The Organism (1939) 2. Elinor Greenberg, The Gestalt Journal (1995) 3. Wolfgang Koehler, Gestalt Psychology (1959) 4. Margaret P. Korb, Jeffrey Gorrel and Vernon Van der Riet, Gestalt Therapy Theory and Practice (1989) 5. M. Miller, Isadore From, The Gestalt Journal Vol. XIX, No. 1 (1996) 6. Anne Mos, De Ontwikkeling van het Kind (1996) 7. F. Perls, R.F. Hefferline & P. Goodman, Gestalt Therapy (1951) 8. Erving & Miriam Polster, Gestalt Therapy Integrated (1973) 9. Daniel Stern, The Interpersonal World of the Infant (1985) 10. J. Smuts, Holism and Evolution (1996) 11. W.Vandereyeken, C.A.L. Hoogduin & P.M.G. Emmelkamp, Handboek Psychopathologie deel 1 (1994) 12. Gordon Wheeler, Gestalt Reconsidered (1991) 13. Ken Wilber, Sex, Ecology, Spirituality (1995)