P. 1
Gestalt_dijagnoza

Gestalt_dijagnoza

|Views: 132|Likes:

More info:

Published by: Aleksandra Gavrilović on Aug 28, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/13/2013

pdf

text

original

Daan van Baalen, 1999 GEŠTALT DIJAGNOZA

1. Uvod Osnovni motiv za pisanje ovog članka jeste što kao supervizor, trener i učitelj geštalt terapije nailazim na teškoće u radu sa studentima. Izgleda da moji studenti imaju problem sa procenom ozbiljnosti i težine psihopatologije nekih svojih klijenata. Ono što mene zanima jesu osnovne stvari koje se odnose na dužinu i intenzitet terapije i na procenu dubine poremećaja klijenata. Naročito neiskusni terapeuti smatraju da im je teško da donesu odluke, što može imati dugoročne posledice. („Mogu li da se nosim sa ovim, da li imam dovoljno podrške?“) Nepostojanje specifičnog dijagnostičkog sistema u geštalt terapiji nije teško razumeti ako se uzme u obzir istorijski kontekst. Od osnivanja geštalt terapije, uticaji Perlsa („Prestani da razmišljaš, vrati se svojim čulima“; samo pričanje o stvarima je glupost ili čak „obično sranje“) i antiintelektualnih, antipsihijatrijskih i demokratskih ideologija Ronalda Lejnga (Ronald D. Laing) i Dejvida Kupera (David Cooper) nisu bili plodno tlo za stvaranje specifičnog geštalt dijagnostičkog sistema. Psihopatologija kao nauka, koja dijagnostikuje pojedince smeštajući ih u kategorije, nije kompatibilna sa procesnim pristupom geštalt terapije. Međutim, praksa pokazuje jednu složeniju sliku. Kada geštalt terapeuti u edukaciji rade kao deo multidisciplinarnog tima, nedostatak njihove dijagnostičke kompetencije je izrazit. Usled nepostojanja geštalt dijagnostičkog sistema, oni počinju da koriste „druge“ teorije, koje obično ne poznaju dobro.Posledice toga su nesigurnost, nerazumevanje i nepotrebna polarizacija koja nastaje između praktičara iz različitih oblasti. Stoga bih želeo da razvijem takav geštalt dijagnostički sistem koji neće etiketirati klijente, koji će moji studenti moći koristiti i koji će, nadam se, olakšati komunikaciju između različitih disciplina. 2. Klasifikacioni sistemi Dva klasifikaciona sistema koja se uglavnom koriste u psihijatriji jesu Dijagnostičkostatistički priručnik-4 (DSM-4), koji je sastavila Američka psihijatrijska asocijacija (APA) i Internacionalna klasifikacija bolesti-10 (ICD -10), koju je razvila Svetska zdravstvena organizacija. Želeo bih da predstavim geštalt dijagnostilki sistem koji je kompatibilan sa DSM-4 i ICD-10, a istovremeno konzistentan sa osnovnom teorijom geštalt terapije.

DSM-4 i ICD-10 su zasnovani na medicinskom modelu, koji implicira patologiju ili nosologiju, pri čemu se sistem koristi kako bi se proučavali patološki fenomeni. Naime: a. Deskriptivna dijagnoza – opis bolesti b. Etiološka i patogena dijagnoza – određivanje mogućeg uzroka c. Prognoza – predviđanje toka bolesti d. Terapija – mogući tretman e . Prevencija – sprečavanje bolesti Oba klasifikaciona sistema su deskriptivne dijagnoze ili se bave sindromima. Sindrom podrazumeva grupu simptoma koji se istovremeno pojavljuju. Simptom predstavlja najmanju jedinicu proučavanja koja se može opisati u medicinskoj nauci i bukvalno se smatra znakom bolesti koja je u pacijentu. Dakle, ovo znači da kada je nešto simptom to upućuje na bolest, koja se može razrešiti, tako da se zdravlje, koje podrazumeva nedostatak simptoma, može povratiti. Ono što ovi klasifikacioni sistemi žele da dijagnostikuju = „da znaju precizno“, a zatim da klasifikuju, jeste, prema tome, veza simptoma koji se nalaze u pacijentu. Ono što geštalt terapeut želi da dijagnostikuje = „da zna precizno“, a zatim da klasifikuje, jesu prekidi procesa u polju, čiji je deo sam terapeut. Znati precizno ne bi trebalo da predstavlja problem za geštalt terapeuta. (Pojam dijagnoza potiče od grčke reči dignoosis ili dia-gignookoo, što znači - znati precizno.) 3. Problemi geštalt terapeuta Teškoće koje geštalt terapeut ima sa DSM-4 i ICD-10 kao dijagnostičkim sistemima, potiču od očiglednih razlika koje postoje u nekim osnovnim pretpostavkama geštalt terapije i ova dva klasifikaciona sistema. Dva osnovna principa klasifikacije koja se zastupaju u DSM-4 i ICD-10 su (Vandereyeken, Hoogduin & Emmelkamp, 1994): a. Raspored fizičkih poremećaja trebalo bi da bude ne-teorijski i da nema veze sa nekim određenim etiološkim (uzročnim ) objašnjenjem. b. Klasifikacija treba da bude zasnovana na jasnim nedvosmislenim kriterijumima, koji bi bili uporedivi u dijagnostičkoj praksi i prikladni za istraživanje. U skladu sa ovim, dijagnostički sistemi pretenduju da uopšte ne zastupaju neku filozofiju, tako da bi svi terapeuti trebalo da mogu da ih koriste. Po mom mišljenju, ovi principi su zbunjujući zato što tvrde da su nedvosmisleni i neteorijski (što je samo po sebi teorija), što implicira pozitivističku teoriju subjekat/objekat. Prirodno je da ovo stvara zabunu s obzirom da se geštalt terapeuti eksplicitno oslanjaju na egzistencijalno-fenomenološku filozofiju polja i teoriju subjekat/subjekat, gde je terapeut koji uspostavlja dijagnozu deo polja i u polju, dok je objekat istraživanja fenomenologija odnosa između klijenta i terapeuta. U DSM-4 se kaže da „dijagnoza“ znači znati

Ovo opet nije problem za geštalt terapeuta. Na primer. U geštalt terapiji mi pokušavamo da vidimo „kroz“ polja ili dinamike. Oni ignorišu nemogućnosti. konfuzija će i dalje postojati. -Geštalt terapeuti izoluju sebe od drugih profesionalaca koji razmišljaju u terminima priručnika i koji bi mogli biti od koristi i pružiti podršku u radu sa teškim klijentima. nepogodni za psihoterapiju.precizno. tada će shvatiti da je psihopatologija. empirijsko učenje (posmatranje i doživljavanje). Geštalt žurnal ’88. . fenomenologije i teorije subjekat/subjekat. Oni čak mogu da gledaju na ove klijente kao na neku vrstu misije. Sve dok geštalt terapeuti ne budu hteli da gledaju u psihopatologiju. isti priručnik kaže da nauka pretpostavlja sistematično uređenje ili klasifikaciju iskustava i znanja. i dok terapeuti drugih orijentacija ne postanu svesni nesavršenosti svojih teorijskih principa. dijagnostičke procedure i priručnike. Međutim. koji će se uklapati u našu teoriju i omogućiti nam da komuniciramo sa terapeutima drugih orijentacija. Kada geštalt terapeuti počnu da uvažavaju priručnike. Smatram da je neophodno kompleksno razumevanje naše teorije kako bi se formulisala specifična i ispravna geštalt psihopatologija. psihijatrijski prijem i mreža društvene podrške. te su stoga nekompatibilni sa geštalt teorijom. Geštalt žurnal ’95 i Gary Yontef. . Polje. problem nastaje sa pitanjem „Šta to znači „znati precizno“? Osim toga. proleća ’96.Geštalt terapeuti i terapeuti drugih orijentacija imaju problema u komunikaciji. Ne tiču nas se toliko pojedinci kao .Geštalt terapeuti ne dijagnostikuju i rade sa svim i svačim bez diskriminacije. a takođe i vrlo specifične mogućnosti geštalt terapije. Ali „šta“ se to klasifikuje? Posledice konfuznih interpretacija ova dva principa i onoga šta treba da se klasifikuje su sledeće: . onda ćemo mi geštalt terapeuti sigurno formulisati jedan sistem psihopatologije i dijagnostike.Geštalt terapeuti žele da se na ispravan način odnose prema onim klijentima koji su dijagnostikovani kao beznadežni i prema tome. kako je gore pomenuto. Želeo bih stoga da istaknem neke poente teorije polja. Elinor Grinberg (Greenberg). Svako od njih opisuje klijente u okviru teorije objekat/subjekat. svi se svode na opise izolovanih kljienata u terminima simptoma. . Ovo ne predstavlja problem za geštalt terapeuta. Bez obzira koliko interesantni i značajni bili ovi članci. to su psihofarmakologija. Oni koji su pokušali da dijagnostikuju na način koji je kompatibilan sa geštalt teorijom bili su Isador From. što znači.Geštalt terapeuti očekuju nemoguće od sebe i od svog metoda. kreativno prilagođavanje i granica kontakta Pojam dijagnoza bukvalno znači „znati precizno“ ili videti kroz. eksperimentalna nauka. Niko od njih nije konzistentan u smislu razmene ideja u okviru polja. čije je radove objavio Miler (Muller) u Geštalt žurnalu. koje su značajne za geštalt terapiju i da time podržim dijagnostičku praksu geštalt terapije. 4. Ovo može da zvuči kao muzika za uši geštalt terapeuta! Implicitno ovo znači teoriju subjekat/subjekat Kada uvidimo da je psihopatologija iskustvena nauka.

formulišemo teoriju psihodinamičkog polja. granicu kontakta i začetak geštalt teorije ličnosti. teorija magnetnog polja sa magnetnom silom polja. U geštalt terapiji ova akcija jeste „self“ u akciji ili „samo-organizujući princip“. ono što mi treba jesu magnet i strugotina. Hefferline & Goodman. u kojoj je „self“ ili „samo-orgnizujući princip“ sila polja. 4. koliko ti pojednici u svom okruženju.1. Kada se odrede psihodinamika i optimum. magneta i b. Slično tome. Polje postaje vidljivo samo onda kada se magnet i gvožđe nalaze na određenoj međusobnoj udaljenosti. već od njihove dinamičke interakcije. Namerno sam izostavio član ispred reči „self“ i stavio je pod navodnike kako bih naglasio da je „self“ akcija u polju. Psihodinamičko polje postaje uređeno i kompletno. Suština jedne funkcije postaje vidljiva jedino prisustvom druge. tzv. obrazac ili pravac Slika 1 Magnet i gvozdena strugotina na udaljenosti – bez uređenosti Neorganizovana strugotina . koju ću nazivati optimum. optimum c. Uz pomoć ovih metafora. 274). 1951. Kako bih opisao teoriju polja i napravio uvod u geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu.izolovana bića. pojavljuje se obrazac ili pravac (obrazac=pravac). Polje karakteriše: a. da bi psihodinamičko polje postalo vidljivo potrebne su dve (=di) psihičke funkcije koje su u interakciji jedna s drugom. objasniću modele kreativnog prilagođavanja. dinamika b. želeo bih da upotrebim dve metafore: magnetno polje i pozornicu. Zanima nas šta se dešava u dinamičnom polju. U geštalt terapiji. Da li će polje postati vidljivo ne zavisi samo od magneta niti samo od gvozdene strugotine. Jedna postoji samo kao funkcija druge i obrnuto. Magnetno polje Magnetno polje može da postane vidiljivo pomoću: a. U okviru psihodinamičkog polja ovo može biti uvid ili iskustvo i/ili ponašanje. Da bi magnetno polje postalo vidljivo. str. Perls tvrdi: „Spontana svest o dominantnoj potrebi i organizacija njenih funkcija kontakta jeste psihološka forma „organizmičke samo-regulacije““ (Perls. između onoga ko se dijagnostikuje i onoga ko uspostavlja dijagnozu. gvozdene strugotine rasute po parčetu papira. a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. U fizici je postavljena hipoteza kojom se opisuje ovaj fenomen.

tzv. 4.između klijenta i terapeuta . nalaze se glumci i sve ono što treba da se pojavi.Pronađen je optimum. krila ili pozadina Svetlo reflektora ili figura Formacija figura/pozadina je završena i nestaje .u klijentovom selfu . ja sam deo polja samim tim što donosim dijagnozu. a takođe i kako se klijent kreće. Kako se ja. levim i desnim krilom. što pokazuje pravac Organizovana strugotina Kao geštalt terapeut ja sam učesnik u psihodinamičkom polju i imam mogućnost da biram između mnogih psihodinamika: . odlučuje koja smo „vrsta magneta i gvoža“ ili kako se polje uređuje prema samo-organizujućem principu. predstavlja fikciju. Dijagnostikovati klijenta i pretpostaviti da je moguće dijagnostikovati njegovo unutrašnje polje. bez mešanja u to polje. Obrazac ili pravac koji polje preuzima sam je po sebi karakteristika polja i on se odnosi na ono što se dešava bilo u klijentu i/ili između klijenta i terapeuta. Naš izbor koliko ćemo biti udaljeni jedan od drugog (optimizacija) odlučuje da li se formira obrazac. gvozdena strugotina formira obrazac.2 Pozornica Teorija polja koja pravi razliku između pozadine i figure mogla bi biti predstavljena slikom pozornice. krećem u polju. Zamislite jedno pozorište sa pozornicom ili platformom. Kada ja kao geštalt terapeut pravim dijagnozu.klijent i terapeut uključeni u širi kontekst. prostorom iza bine (backstage) i svetlima reflektora na koja gledaoci usmeravaju svoju pažnju. perspektiva objekat/subjekat. u krilima. a njegov drugi deo čini osoba koja se dijagnostikuje. Slika 2 Figura koja se izdvaja iz pozadine i postaje jasna Prostor iza kulisa. Iza bine i sa strane. terapeut.

osvetljeni deo pozornice. koji je isprva bio pozadina. a sada je figura. Određena figura ima određenu pozadinu. a pozadina. izgleda da figura dolazi u prvi plan. te stoga Wilber govori o pojmu deo/celina ili holon-u. figura. proces (glumci dolaze iz pozadine. tj. izgleda da postoje i bez figure Hamleta. dvorac. dvorac je pozadina. razvija i dobija značenje. ekologija i spiritualnost.1959). Takođe se svaki holon može . U obe situacije. Dakle. je ono ka čemu je usmerena pažnja. Takođe se može videti i „debeo“ krst. kako bi se radnja dalje odvijala). Svaka celina je uvek deo šire. Krila. U jednom od klasičnih eksperimenata Volfganga Kelera (Wolfgang Koehler. dubini i inkluzivnosti. nastupaju pod svetlima pozornice i vraćaju se iza bine. predstave). Holizam i evolucija). c. Nema figure niti pozadine. Ken Wilber (1995) dodaje ideju o “holarhiji“ („holarchy“). Ofelija. je sve ostalo što ne zaokuplja pažnju. u svojoj knjizi Seks. a ujedno i deo priče i dobija značenje samo kao deo veće celine. prostor iza bine i krila. Figura. koja je istovremeno deo nečega. beskrajno sve do univerzuma. kao konačnom sveobuhvatajućem holonu. Setimo se Šekspirovog Hamleta. Slika 3 U krugu. geštalt je: a. Holizam i psihodinamičko polje Holizam je teorija koja zastupa postojanje tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju (Jan Smuts. dinamička veza između figure i pozadine na žalost i dalje ostaje najasna. koji je figura. u knjizi Geštalt psihologija. duh Hamletovog oca i drugi likovi smenjuju se pod svetlima pozornice i ističu se kao figure. ovaj dinamički odnos između figure i pozadine postaje još vidljiviji. Figura i pozadina su rezultat toga kako se organizuje dinamičko polje.Prostor iza bine i krila čine pozadinu u odnosu na koju se aktivnost pod reflektorima. pozadina je sve ono što nije figura. dok je ostalo pozadina. Organizacija polja u figuru i pozadinu stalno se menja. a istovremeno i celina (glumac je celina. na slici 3. Sada je pozadina ono što je prvo bilo figura. Hamlet. Svaki holon teži ucelovljenju i upotpunjenju. slika (figura pod reflektorima). dok istovremeno služi kao deo u još većem holonu. može se videti „tanak“ krst. Dvorac u kome se odvija predstava daje značenje radnji. 5. deo. u zavisnosti od toga kako se priča odvija. a da se pozadina gubi. više obuhvatajuće celine. 1996. Korišćenjem metafore pozornice. b. doprinoseći većoj kompleksnosti.

kako je gore pomenuto. On ili ona čini sredinu osobe koja se dijagnostikuje i u skladu sa tim omogućava veće jedinstvo i poredak i svojom svesnošću postaje isto tako subjekat procesa „gledanja kroz“. Ovakvo polje može se organizovati u figuru i pozadinu u beskrajnom lancu destrukcije i konstrukcije (kreativno prilagođavanje. po geštalt terapiji. finalnog kontakta. sa održavanjem mogućnosti i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. Dijagnostičar nije više onaj koji klasifikuje i time ima moć nad drugom osobom koja ima neki simptom ili sindrom. Geštalt dijagnoza je stoga dijagnoza. Ovo se dešava sa dijagnostičkim metodom koji koristi nosologija (nauka o bolesti). str. onda se izbegava problem da se dijagnoza vidi kao etiketa koja se nekom daje ili kao fiksiran. već je deo polja koje se sagledava i potom klasifikuje. . One mogu formirati granice kontakta. Ja se više ne menjam.101). Kada je dijagnostičar deo polja.). otuđuje ga od njegove sredine i koči tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. Integrisana geštalt terapija. 1973. promena se jednostavno dešava“ (Polsters. ali istovremeno i terapijska mogućnost. dubinu i inkluzivnost. Smatra se da svakog čoveka karakteriše jedinstvo i veza sa sredinom. naročito u toku dijagnostičke procedure. Polje koje formiraju osoba koja se dijagnostikuje i dijagnostičar može da se razvije u smisleniju i kompleksniju celinu. Kada se u toku dijagnostičkog procesa.razložiti na svoje delove sve do najmanjeg dela. obuhvatajući prvobitno polje. dijagnostičara. dok je dijagnostičar objektivni spoljni posmatrač. onda se mogućnosti polja gube. kao i osoba koja se dijagnostikuje. Klijent koji započinje terapiju je. Geštalt dijagnoza ponovo uspostavlja kreativno prilagođavanje u polju i tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. onda on time može lično i direktno da utiče na dijagnozu. objektivizira klijenta.Geštalt dijagnoza pruža nadu i istovremeno izaziva dijagnostičara i njegov kapacitet za svesnošću i kreativnim prilagođavanjem. od predkontakta. nezavršen geštalt.Osoba koja se dijagnostikuje je odvojena od svoje sredine. osoba koja se dijagnostikuje smatra objektom koji pokazuje znake bolesti. pošto dijagnoza obuhvata obe osobe. preko kontaktiranja. zaglavljen sam i želim promenu“. biti deo šireg polja i omogućiti interakcije tako da se veće celine mogu razvijati. postkontakta do ponovnog predkontakta itd. kao i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. „U kontaktu (između dijagnostičatra i onoga koji se dijagnostikuje) čovek ne mora da pokušava da se menja. rast i promena su mogući. u pravcu većih i obuhvatnijih celina. Kada dijagostikujemo na ovakav način. Psihodinamičko polje je samo po sebi primer ove teorije. Dijagnostičar bira da bude deo polja i time postaje deo klasifikacije. Ako je tako. Time su obe strane zadovoljene. neko ko zapravo kaže: „Ja sam odvojen od tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. Osoba koja se dijagnostikuje i onaj ko daje tu dijagnozu mogu na isti način biti zajedno u polju. te tako izgubiti svoju kompleksnost. Dijagnostički metod koji se bavi sindromima. niti se razvijam.

može se podeliti u četiri faze: predkontakt – kontaktiranje . Zatim. To je formiranje geštalta kroz vreme. ciklus kontakta ili iskustveni ciklus. Gvozdena strugotina je rasuta po papiru i još uvek nema prostora iza bine niti glumaca.. birati ka kojoj će od sukobljenih figura usmeriti svoju svesnost. U finalnom kontaktu svesnost je na vrhuncu i smanjuje se kada je kreativno prilagođavanje okončano u postkontaktu. („Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“. U fazi kontaktiranja svesnost dobija svojstvo mogućnosti izbora (= „ego“ funkcija). Integrisana geštalt terapija. haosa. a onda se podižu zavese. u poglavlju „Kreativno prilagođavanje“. Ovde dajem kratki pregled. 102).6.2 Proces kontakta Svesnost i kontakt koegzistiraju kao fenomeni. klijent.. kontakt i kreativno prilagođavanje 6. doživljavam „ne-ja“. i kroz ovaj kontakt jasnije se doživljava i jedno i drugo (Polasters. svesnost je figura u polju svesti učesnika organizujućeg polja.3 Kreativno prilagođavanje U knjizi Geštalt terapija (Perls Hefferline & Goodman). nepostojanja). . 1973. u većoj ili manjoj meri. Ono što je značajno za dijagnozu jeste koliko organizacija zavisi od svesnosti odnosa klijent-terapeut. 6. vidi kasnije) prethodi svesnosti i može voditi ka njoj. Svesnost se javlja u toku procesa kreativnog prilagođavanja. Nema svesnosti (moguće je da postoji doživljaj poremećenosti. izbor i pažnju. pozorište je prazno. Motorna i senzorna aktivnost (= „id“ funkcija. pažnju subjekta usmerava njegova potreba da prati priču. vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti). proces formiranja geštalta se ponovo objašnjava u terminima dinamičkog procesa. Slika 4 opisuje dinamički proces konfiguracije figura/pozadina u vremenskoj perspektivi. str. Proces kontakta.1 Svesnost Svesnost je koncept koji obuhvata percepciju. kada se polje formira i organizuje. predkontakt: Polje nije organizovano u pozadinu i figuru.finalni kontakt . Onda se pojavljuje senzacija ili potreba. terapeuta. Svesnost. gde postoje senzorna i motorna aktivnost. 6. zapažanje. Koliko je precizna ta svesnot u odnosu i koliko odražava tačku na kojoj „ja“.postkontakt. Podaci o senzornoj i motornoj aktivnosti onog drugoga dolaze preko mojih čula. da bi se zatim pojavili u mojoj svesnosti. Svesnost se pojačava kada se polje organizuje u predkontaktu. nedostatak ili previše nečega („id“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju. Učesnik organizujućeg polja može. a da se prvo nije pojavilo u čulima“. Kako je Aristotel rekao: „ne postoji ništa u umu. pri čemu se razlikuju sledeće četiri faze: a.

Figura i pozadina nestaju i ponovo dolazi do neodređenosti i umanjene svesnosti. („Ego“ funkcija kao deo „self“ funkcije polja stupa u akciju.Slika 4 Rastuća svesnost i organizacija polja finalni kontakt kontaktiranje predkontakt vreme postkontakt b. kontaktiranje: Polje počinje da se uređuje u pozadinu i još uvek nejasnu figuru. da li Hamletov ili Drakulin? Subjekat se identifikuje sa Hamletom. postkontakt: Figura se raspada. zajedno sa smanjenom svesnošću i uzbuđenjem. pozornica više nije prazna. subjekat (gledaoc/učesnik) se identifikuje. Zbog toga sadašnja relavantna figura ne dobija dovoljno pažnje niti se dovoljno kontaktira. Tamo su dvorac.nejasna organizacija polja. d. subjekat je uključen u priču i pojavljuje se doživljaj spontanosti. u zavisnosti od svojih potreba. Veći ili manji stepen organizovanosti odgovara većem ili manjem stepenu svesnosti i uzbuđenja.figure iz prošlosti su fiksirane u sadašnjosti. finalni kontakt: Figura je jasna i „potpuna“. c. 6. a gde on ne pripada. Kada proces kreativnog prilagođavanja ili samo-organizujući princip nisu potpuni u smislu gore pomenutog modela. Na primer. vidi takođe Geštalt teoriju ličnosti.) Svesnost se povećava. Rezultat ovoga je: . Hamlet nije završen i pojavljuje se u priči koja se sada odvija. čak i sada kada bi se mogla pojaviti neka relevantnija figura ili formacija figura/pozadina. To je zbog toga što pojam granice više implicira neku stvar nego . umanjena diferencijacija formacije figura/pozadina. Moguće je da postoji pozornica koja je prepuna nezavršenih figura. umanjeni svesnost i uzbuđenje. Oni ostaju figura. te takođe ostaje nezavršena. Ovi „nezavršeni geštalti“ zahtevaju pažnju i završavanje. rezultat je „nezavršen geštalt“. sa jednom od potencijalnih sukobljenih figura i alijenira se od drugih. svesnost je oštra.4 Granica kontakta Slika granice kontakta je po mom mišljenju nezadovoljavajuća da bi se njome opisao proces kontakta. polje je maksimalno organizovano. . i javlja se doživljaj zadovoljatva i/ili žaljena usled onoga što je bilo. koje moraju da dele svetlo jednog reflektora.

a tačke kontakta konstituišu granicu kontakta (Korb.funkciju. koja se ruši kada se zavesa spusti (postkontakt). str. 1951. koji su predmeti proučavanja. sledeće dve definicije kontakta su: a. a granica kontakta je. ne postoji ni okruženje.259). Granica kontakta je specifičan organ svesnosti nove situacije u polju (PHG. a zatim se pojavljuju u njegovoj svesti. to je predkontakt. Čula i mišići deluju jedinstveno (PHG. zato što je ona u opštoj upotrebi. Ja ću ipak koristiti ovu sliku da bih opisao kontakt. str. nastaje granica kontakta (kontaktiranje i finalni kontakt). ni „ne-ja“. granicu kontakta i/ili polje. c. a ne na granici.32) b. 4. nema ni „ja“.102). . Informacije o senzornoj i motornoj aktivnosti osobe koja se dijagnostikuje dobijamo kroz senzornu i motornu aktivnost dijagnostičara. Dijagnostička aktivnost u geštalt psihopatologiji podrazumeva senzornu i motornu aktivnost i svesnost dijagnostičara. ja ne postojim. Na primer. str. 116). da tako kažemo. Granica kontakta dolazi do izražaja ili se kreira našom uzajamnom „senzornom i motornom aktivnošću“. Ako nema pojedinca. Korišćenjem metafore magnetnog polja. Pojedinac postoji samo u okruženju . u glavnom gradu gde ljudi žive. Kada priča otpočne. Stoga takođe mogu reći: „Egzistencija se zasniva na odnosu“ ili: 1. Gorrel & Van De Rit. Prvo. 1973. granica između dve zemlje je fiksirana i stvari se uglavnom događaju u središtu. 259). 1951. naglasio sam da „osoba postoji samo kao funkcija drugog i obrnuto“. 1973. 3. specifičan organ svesnosti nove situacije u polju“ (1951. Tačke kontakta su kombinacije senzorne i motorne aktivnosti koje obavljamo „ja“ i „neja“. 2. Slika 5 ne-ja ja granica kontakta Granica kontakta nije ni moja ni tvoja. definicija kontakta: Kontakt je funkcija koja objedinjuje našu potrebu za jedinstvom i separacijom (Polsters. U geštalt terapiji kontakt je interakcija sa sredinom. Drugo. str. str. Hefferline & Goodman tvrde: „Definicija organizma je definicija polja organizam/sredina. Odnos. U metafori pozorišta. str. Kao dijagnostičar ja sam istovremeno i deo i istraživač granice kontakta 2. 1989. Granica kontakta je tačka u kojoj neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što nije „ja“ (Polsters. ako nema okruženja nema ni pojedinca. Ovo za geštalt dijagnozu znači: 1. istražujemo tako što preispitujemo sadržaj naše sopstvene svesnosti.99). Bez granice kontakta. ne postoji granica kontakta kada je pozornica prazna. Perls. 3.

što se može koristiti za geštalt dijagnozu (PHG.U ovom polju je istraživač. 1951. isključivanje jednog dela ili amnezija. Kada dijagnostičar daje dijagnozu. motorne i senzorne aktivnosti su opuštene. str. „pravljenjem mrtvim“. on doživljava. Opasnost preti. Kurt Goldštajn (Goldstein.u životnim procesima. . Osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju. kreirane na samoj granici kontakta. 7. dijagnostičar. dinamičnije je. živa imaginacija. duboko premišljanje. svesnost je jasnija. ego. Naročito su tačke 3 i 4 važne za geštalt psihopatologiju i geštalt dijagnozu. a sve u cilju smanjenja dela tenzije. 1951. Tenzija u polju raste. Slika 6 (klijent) Ti Ja (dijagnostičar) Granica kontakta U knjizi Geštalt terapija koncept granice kontakta omogućava razlikovanje četiri različite organizacije polja. „izbezumljeno“ bekstvo. oseća i svestan je onoga što je navedeno od 1 do 4. 261). šok. tako da je potrebno da učesnici u polju budu svesniji i da se više prilagođavaju. potrebe osobe ne mogu da se zadovolje u ovom okruženju. Granica kontakta postaje nepodnošljivo napeta. anestezija. sve dok opasnost ne prođe. u svojoj knjizi Organizam: . 1. kako bi se dostigla uređenost polja. bivajući deo granice kontakta. U obe situacije potrebno je održati osetljivu granicu kontakta radi opstanka i u početku je ovo uvek zdravo. istovremeno i učesnik i posmatrač. Geštalt teorija ličnosti Da bi dijagnostika bila u skladu sa geštalt terapijom. svesnost. str. Potrebno je razlikovati dve vrste reakcije u cilju preživljavanja. Senzorna i motorna aktivnost. kontakt granica je pred rušenjem. Granica kontakta je oštrija. id i ličnost. 4. su snažniji. ponovo se javlja iskustvo nepostojanja i osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju. Halucinacije. nastupa doživljaj nepostojanja. opsesivne misli i preterana aktivnost. sa ciljem da se zaštiti granica kontakta putem privremene nesenzibilnosti i motoričke paralize. iskustvo „bivanja“ i značenje. Frustracija preti. onesvešćivanje. 2.ponašanje je uvek organizovano i uvek implicira ceo organizam. ono što kontroliše delove jeste organizacija ponašanja . 2. Panika. 260-261) 1. snovi.1939) izneo je ovu teoriju. putem iscrpljivanja (PHG. Polje se lako organizuje. imamo i kompatibilnu geštalt teoriju ličnosti u kojoj definišemo pojmove self. draži iz okruženja su preplavljujuće. a takođe i reakcije „bori se ili beži“. 3. što se u životinjskom svetu naziva reakcija „bori se ili beži“.

fleksibilan i promenljiv. Svaki .treće. već polja. Piaget). 1951. str.1985. Drugim rečima. str. ili što bi mi nazvali. no. Slika 7 Id funkcija Ego funkcija Samo-organizujući princip Funkcija ličnosti 8. Stoga ne možemo direktno koristiti nosologiju.1). a organizacija funkcija kontakta stvara psihološku formu „organizmičke samo-regulacije“ (PHG. Međutim. koji varira u zavisnosti od dominantnih potreba i hitnosti nadražaja iz sredine (PHG. self je spontana svest o dominantnoj potrebi. Geštalt razvojna teorija Pored opisa polja.XIX. 235) Ili. možemo koristiti teorije Danijela Šterna. 274) „Self“ kao funkcija (samo-organizujući princip ili organizmička samo-regulacija) polja može dalje da se podeli na tri podfunkcije: . On se odnosi na to da mi ne možemo da opišemo razvoj izolovanog pojedinca. Stern. Oni su organizovani i transformišu se u organizujuće subjektivne perspektive o osećaju sebe i drugih.prvo. Ograničiću se na početne stavove i pomenuću četiri formativne faze. psihodinamičkog polja.drugo. na primer: teorija objektnih odnosa Frojda. između ostalih. Mahler. Malerove i Pijažea (Freud. Šta je „self“? To je sistem kontakta u svakom momentu. datog u prethodnom tekstu. iz njegove knjige Interpersonalan svet deteta (D. kako se pokazujem (funkcija ličnosti) i šta radim (ego funkcija) zavisi od tebe i obrnuto (Isadore From. šta mi je potrebno (id funkcija). „ego funkcija“: šta ja radim. već i zato što on koristi istraživačke metode koji su odnosni. Ovo je faza kontaktiranja (PHG. Pre nego što otpočnem sa tim trebalo bi da imamo na umu da se srećemo sa istim problemom koji se javlja u deskriptivnoj dijagnozi. Geštalt žurnal. „funkcija ličnosti“: šta sam ja kada si ti tu . u kome je taj pojedinac funkcija polja. str. „id funkcija“: šta mi je potrebno. koja potiče iz etioloških i patogenih dijagnostičkih teorija. 403). ako znam šta mi je potrebno i ko sam ja kad si ti tu. ko sam ja. vol. potreba koja se pojavljuje u polju ili potreba koju osećam kad si ti tu . Ne samo da možemo koristiti njegovu teoriju. moguće je takođe opisati „razvojnu psihologiju polja“. 33). „Dete je obdareno vidljivim kapacitetima koji se razvijaju.Šta organizuje ponašanje? To je „self“. Štern u svojoj knjizi kaže: a. zato što se dete posmatra u odnosu. On opisuje razvoj deteta u terminima odnosa. str.

utiču na stepen smanjenja kapaciteta za ko-kreiranje granice kontakta ili na umanjenje kapaciteta da se organizujemo u polju. . već iz diferenciranog matriksa odnosa. Treća faza: od 7. može da stvori psihološki poremećaj. mogu uporediti sa fazama koje predlaže Pijaže (Piaget). onda ne postoji zajednička „tačka“ („granica kontakta je lokus tačaka u kome neko doživljava „ja“ u odnosu na ono što je „ne-ja““.„Samo-organizujući princip“ je aktivan. Id funkcija počinje sve više da se razvija kao deo „self funkcije“ polja.konkretno-logička.g. oralnost. i tako se uklapaju u još veću celinu. Ove faze se. . organizuje sebe i pruža majci i detetu iskustvo postojanja. .Klinička pitanja kao što su autonomija. Majka i dete su zajedno i deo i celina. koje predstavljaju tačke granice kontakta. 28).apstraktno-logička.Ljudsko biće ne nastaje iz neizdiferenciranog objedinjenog načina bivanja (okeanska simbioza). nadalje . b. bar od rođenja nadalje. Granica kontakta između majke i deteta može da se stvori iz uzajamnih senzornih i motornih aktivnosti. . „Osnovna klinička pitanja odnose se na čitav životni ciklus. Ona se podjednako prorađuju u svim domenima odnosa u svakom momentu. simbioza. pre bi se moglo reći da su oni oblici društvenog iskustva koji ostaju nepromenjeni u toku života“ (str.novi osećaj sebe dalje definiše formiranje novog domena odnosa. – senzo-motorna.1 Prva formativna faza Bilo bi idealno da se polje dete-majka u prvoj fazi organizuje iz predkontakta. 1973. do 12 g. u kome senzacije ili potrebe deteta. Stepen odsustva „majke“ u odnosu na „bebu“ i u kom dobu se ovo događa. str. pre-logička.1. sa dužnim osvrtom na različita teorijska polazišta.Polje koje stvaraju majka i dete. koje se u geštalt terapiji vidi kao situacija predkontakta koji se nastavlja relativno dugo. Možemo dakle zaključiti: . ne postoji granica kontakta. povezanost. 31). poverenje. niti organizacija polja koje formiraju „majka“ i „dete“. g. Kada „majka“ nema odgovarajuću senzornu i motornu aktivnost u odnosu sa „bebom“.magijska. radoznalost i dr. a ne samo na pojedine razvojne faze“ (str. a koje je nastalo usled rana zadobijenih unutar nekog odnosa. Naime: Prva faza: od rođenja do 2. 102). čiji se kvalitet zadržava i biva uključen u širi i obuhvatniji domen koji se kreira u narednoj fazi. vode ka finalnom kontaktu i dalje. Formativna faza otprilike obuhvata prve dve godine života i odgovara Pijažeovoj prvoj senzo-motornoj fazi. Druga faza: od 2. U skladu sa ovim. Ova teorija nam omogućava da opišemo formativne faze razvoja polja. oni nisu faze. Četvrta faza: od 12. g. . do 7. sposobnost. Dok se ovi domeni odnosa odražavaju u kvalitativnim promenama društvenog iskustva. Svaka formativna faza stvara novi domen odnosa. Polsters. . 8. ne nestaju. individuacija. kao i potreba majke da bude uz svoje dete.„Iskustvo nebivanja“. .

2 Druga formativna faza Kada se prva formativna faza dovoljno razvije. ne razvije ili da bude nedovoljno razvijena.drugi granica kontakta koju formiraju dete i drugi Druga formativna faza se može opisati na sledeći način: kada prvi period protekne dobro – kada „majka vidi dete“ – pojavljuju se dve nove mogućnosti da dete učestvuje u polju. pojavljuju se nove mogućnosti za organizaciju. 8. Kapacitet za organizaciju polja između dijagnostičara i klijenta je umanjen. Do izvesne mere dijagnostičar doživljava nepostojanje. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na psihotične sindrome. . Geštalt dijagnostičar doživljava ovaj poremećaj kada kasnije sretne te klijente kao odrasle ljude. u smislu „ja u odnosu sa ne-ja“. polje: dete . Dete zamenjuje svoju poziciju za onu majčinu. Slika 9 Prva faza polje dete-majka Granica kontakta koju formiraju dete i majka Druga faza a.1. kako bi doživelo postojanje ili granicu kontakta. kako bi doživelo da postoji i kako bi moglo preživeti. polje: dete – drugi deo dečjeg selfa granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b.Slika 8 Majka sa svojim tačkama Dete sa svojim tačkama Situacija nejasne granice kontakta ili predkontakt Da bi preživelo „dete“ se kreće ka poziciji na kojoj „majka“ očekuje da ga vidi. Ova strategija preživljavanja deteta u polju sa majkom može se kasnije ponoviti u drugim poljima. Dete se rano pomera od onoga što može biti u odnosu. Postoji mogućnost da se sposobnost novorođenčeta za testiranje realnosti.

Sada se može organizovati takvo polje u kome potrebe majke i možda drugih nisu direktno usmerene na zadovoljenje potrebe deteta. u odnosu sa stvarnom majkom. Kod deteta se može formirati više-manje fiksirana slika u sećanju ili fiksirani obrazac. Polje koje se sada može organizovati jeste ono između deteta i onog njegovog dela koji nosi sećanje na majku. Majka se kod deteta pojavljuje kao sećanje na majku. Polja dete-majka ili dete-neka druga osoba mogu se organizovati sada kada se dete suočava sa potrebama koje nisu samo njegove.1. koristeći reakciju „bori se ili beži“ (vidi model granice kontakta). Potrebe drugih se ne mogu ili se teško mogu uzeti u obzir. Granica kontakta i dinamika nalaze se u detetu i iskustvo postojanja se ne gubi odmah čim majka nestane iz vidokruga. Kada dečja potreba ne može biti odmah zadovoljena ili kada nadražaji iz sredine postanu preplavljujući. do izvesne mere. mogu biti deo kreativnog prilagođavanja i mogu dospeti do finalnog kontakta. Prednost ovoga je manja direktna zavisnost od majke. koju čine drugi uključujući i majku. Ono što je mana jeste da se ovi obrazci polja koriste u drugim situacijama kao „fiksni“ geštalti i mogu blokirati dalje kreativno prilagođavanje. Ono prevashodno svoju sredinu doživljava kao izvor zadovoljenja potreba. Na primer: a. U ovoj fazi sve više se razvija ego funkcija. da halucinira i sanja. da se ničega ne seća i/ili b. kao i sa drugima. sredine. može se menjati. Ona je ta koja štiti osetljiv kapacitet granice kontakta. u kome je dete centar. kao u psihotičnom sindromu. Dete sebe vidi kao „centar“ polja. Potencijalne suprotne potrebe majke i možda drugih.3 Treća formativna faza U ovoj fazi dete može preispitati „internu granicu kontakta“ u korist daljeg kreativnog prilagođavanja. a da se potrebe ne zadovoljavaju odmah. bude moguća. Dete može da otupi sebe. kao deo „samoorganizujućeg principa“ polja. kao slika u sećanju. 8. Kada potrebe deteta na mogu biti odmah zadovoljene ili su nadražaji prejaki. onda se funkcija ličnosti nedovoljno razvija. . Polje se takođe može organizovati odlaganjem potreba i njihovim prenošenjem na druga mesta. drugim rečima. Sve više se razvija funcija ličnosti kao deo „self funkcije“ polja. majka ne mora odmah da reaguje. sve dok polje ne stvori previše kontradikcija i ne postane previše konfuzno i/ili nepredvidljivo. U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na dugoročne probleme prilagođavanja ili poremećaje ličnosti. Majka. Moguće je doći u finalni kontakt. Dete se sada može organizovati u polju u kome nije samo ono centar sveta. i polje se može organizovati bez mešanja majke. Kada doživljaj nepostojanja nije toliko snažan. Dete se sada može organizovati i učestvovati u polju bez majke. da stvori uzbuđenje na granici kontakta koje je podnošljivo. mogu se pojaviti u svesti deteta. Ova faza se može uporediti sa magijskom fazom Pijažea. Ova strategija omogućava detetu da bude u situacijama kada majka nije na raspolaganju.Dete sada uči da pamti „majku“ i kada nije prisutna. a tako i „interna granica kontakta“. Dete sada može podneti izvesno odlaganje u zadovoljenju svoje potrebe i nije više u potpunosti zavisno od majke. ali osetljiva granica kontakta nije dovoljno zaštićena. svet postoji radi deteta. Dečji self može. tj. majka/staratelj treba da deluje tako da organizacija polja.

polje: dete-promenljive slike drugih osoba i apstraknijih učesnika u polju. Dete sada može. bez mešanja majke. Detetu više nije potrebno da bude centar sveta. ceo svet.8. biti deo više preplavljujućih. Slika 10 Prva faza polje: dete-majka granica kontakta koju formiraju dete i majka Psihotični poremaćaj Druga faza a. polje: dete-druga osoba granica kontakta koju formiraju dete i druga osoba. ali takođe i apstraktniji sadržaji učesnika polja.1. kao i deo organizacija širih i apstraktnijih polja. polje: dete. konfuznih i/ili nepredvidljivih polja. Četvrta faza a. u principu. u sećanju deteta. Kada je polje nepredvidljivo ili preplavljujuće. polje: dete-majka (drugi) granica kontakta koju formiraju dete i majka (drugi) Poremećaji ličnosti Treća faza a. b. Dok terapeut postaje deo ove nezavršene konfiguracije . potreba za majkom koja će ga regulisati je manja.sve više i više osoba. polje: dete-drugi deo dečjeg selfa koji nosi u sećanju sliku majke.4 Četvrta formativna faza Za ovu fazu karakteristična je sve manja zavisnost deteta od drugih osoba iz njegovom neposrednog okruženja. Priroda odnosa iz klijentove prošlosti može ponovo da se pojavi kao nezavršena figura u odnosu sa terapeutom. granica kontakta koju formiraju delovi dečjeg selfa b. Potreba drugog takođe može doprineti formiranju polja. granica kontakta koju formiraju dete i univerzum. granica kontakta koju formiraju dete i promenljiva sećanja na. polje: dete-promenljive slike sećanja na osobe u njegovom neposrednom okruženju granica kontakta koju formira dete i promenljivo sećanje na konretne osobe b.

a ono što je nezvršeno može se završiti. Prethodne formativne faze koje treba da budu deo/celina sadašnje dominantne i inkluzivne faze. mogu se ponovo pojaviti u formi psihoze i poremaćaja ličnosti. Slika 12 trauma oporavak kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 1 2 3 4 faze U geštalt terapiji trauma je događaj koji uništava kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja. . i koji remeti sadašnju dominantnu i inkluzivnu formativnu fazu.figura/pozadina. tako da se odlike ranijih faza izgleda vraćaju na duži ili kraći period u organizaciju polja. Kapacitet čoveka da se organizuje u polju vremenom se povećava. Spomenute faze mogu nam pomoći da vidimo kroz polje i istovremeno nam pokazati kako da se ponašamo tako da se nazavršena figura može završiti. on može svojom svesnošću prodreti u odnos i istovremeno zauzeti različitu poziciju od one koju su imali „drugi“ u prošlosti. sada se polje može drugačije organizovati. Slika 11 kapacitet za organizaciju 1 2 3 4 formativne faze Ozbiljne traume mogu implicirati smanjenje kapaciteta za organizaciju. U skadu sa tim.

pošto je svesnost jedino moguća kada sam svestan nečega. Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? 2. ja mogu da vidim osobu u polju odnosa. između ljudi i u odnosu. uvek uzrokuje promenu u polju. koje je „tačka“ na kojoj neko doživljava „ja“ (dijagnostičar) u odnosu na ono što je „ne-ja“ (onaj koji se dijagnostikuje). polje se organizuje. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina. tako što ću pokušati da napravim razliku između „teških“ klijenata. mislim da ne postojim i moje telo reaguje sa uzbuđenjem i/ili anksioznošću. koji su nazvani bolesni u nosologiji. Geštalt terapija je zainteresovana za dinamiku polja. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? 5. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? 9. 3. i onih koji to nisu. U krajnjem slučaju. Na primer: „Bojim se da će klijent izvršiti samoubistvo ili da će poludeti ili . kao i za dinamiku polja unutar pojedinca. Neodvojivost senzorne i motorne aktivnosti znači da je svaka dijagnoza istovremeno i intervencija. „Ja nisam. te je stoga istovremeno i intervencija. Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) 6. Geštalt psihopatologija i dijagnoza Pre nego što nastavim sa formulisanjem preciznog dijagnostičkog modela. Subjekat našeg istraživanja jeste ono što se dešava između ljudi. Kakva se figura formira? 4. Granica kontakta se formira. a da su prekidi toga bolest.9. Kao reakcija na anksioznost. a ne pojedinac kao objekat. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? 7. ja ne postojim!“ Mogu zatim da postanem svestan straha „da ne postojim“. da li se polje organizuje u konfiguraciju figura/pozadina? Da li se predstava odigrava? Da li osećam da postojim? Šta doživljava posmatrač kada se granica kontakta ne formira? Kako to doživljava? U krajnjem slučaju.1 Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je „kontaktiranje“ moguće iz situacije „predkontakta“? Da li je kreirana neka dinamika? Da li u polju dolazi do akcije. posmatrač počinje da racionalizuje i pokušava da objasni anksioznost.1. Doživljavam strepnju. Ishod ovoga je da istraživanje uvek utiče na ono što se istražuje. govoriću o tome šta se u geštalt terapiji zove bolest. Drugim rečima: Svesnost podrazumeva istovremeno i senzornu i motornu aktivnost. ja nisam svestan. Geštalt terapija smatra da su promena i rast čoveka u polju normalni. Instrument istraživanja je moje iskustvo. Geštalt dijagnoza gleda kroz polje i predmet interesovanja je sledećih sedam tačaka: 1. a takođe mogu opisati i polje unutar čoveka.

„Mesto“ na kome terapeut doživljava sebe u odnosu na klijenta nije odgovarajuće. Geštalt terapeut traga za iskustvom granice kontakta ili organizacije polja. pošto su oni svojstveni odnosu ili organizaciji polja u procesu. alogia ili avolicija. Manje ili više normalna konfiguracija figura/pozadina razvija toliku tenziju da . pokazuje meru „kapaciteta za stvaranje granice kontakta ili formacije figura/pozadina“ u ovom odnosu.1.da ne može da bude sam“ itd. Koliko ovo traje i da li dolazi do organizacije u odnosu. Ili posmatrač može da razmišlja: „Nisam još dovoljno pročitao o ovome“ itd.2 Granica kontakta se formira. Prema DSM-4 lečenje je prevashodno medicinsko i psihosocijalno. Mi vidimo jedan drugog. Ono što je interesantno u geštalt terapiji jeste da kada terapeut doživi granicu kontakta ili organizaciju polja. kao i u svom mišljenju. Kada se geštalt terapeut oseća „bezbedno“ sa ili bez saradnje sa medicinskim i drugim disciplinama. ali nismo u „istom svetu“. Čini se da je geštalt terapija dobar dodatak u tretmanu ovih ozbiljnih i teških poremećaja. pružanje podrške. zajednička figura ne postoji. to jeste terapija za klijenta. polje se organizuje. U DSM-4 navedeni su sledeći simptomi: a. dezorganizovan govor d. Ovo može zahtevati 24-časovnu negu. „negativni simptomi“. Geštalt terapeut može da pruži psihosocijalnu podršku. čiji jedan deo čini sam terapeut. Za nijednog od nas ne postoji neka korisna figura koja bi se formirala. Naše stanovište međutim ostaje otvoreno za poređenje. onda i klijent to može doživeti. tj. Mi geštalt terapeuti ovo nazivamo smanjenim kapacitetom za stvaranje granice kontakta ili formaciju figura/pozadina. Pod psihotičnim poremećajima klasifikovani su i drugi poremećaji (vidi DSM-4). koje može obuhvatiti saradnju sa drugim disciplinama. Terapija služi da bi se kreirale okolnosti u kojima se terapeut oseća bezbedno. da ponudi kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja i da na sebe preuzme ulogu samoorganizujućeg principa. zaštite i nege. 9. afektivna tupost. u značajnoj meri dezorganizovano ili katatonično ponašanje e. tj. ali ipak lako nestaje sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina Postoji granica kontakta ili organizacija polja koja se delimično ruši usled relativno slabe dinamike. Kada terapeut doživljava granicu kontakta ili organizaciju polja. Kad je ovaj kapacitet umanjen DSM-4 i ICD-10 koriste termine šizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja. u osećanjima. ili kako bi mogli reći. deluzije b. Klijent zapaža nešto što terapeut ne vidi ili obrnuto i tu nema konformizma. Kada je proces formiranja geštalta ponovo moguć. halucinacije c. Dijagnostičar može da doživi osećaj „nebivanja u istom svetu“ u svom telu. Ovo iskustvo „predkontakta“ dešava se u svakom novom odnosu. jer granica kontakta ili organizacija polja predstavlja fenomen odnosa. javlja se iskustvo granice kontakta ili formacije figura/pozadina. tada se rast i razvoj podrazumevaju.

kontrola impulsa. intenzitet. profesionalnim i drugim važnim oblastima funkcionisanja. Ovo je zatim terapija za klijenta jer kad se terapeut oseća sigurno. a neprekidno ponavljana karakteristična figura/pozadina služi za „preživljavanje“. Prva nepodržana figura postaje „otcepljena“. Moguće je da klijent ostane duže u „predkontaktu“. Trajan obrazac unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji se u kulturi dotične osobe jasno razlikuje od očekivanog. . Ponavljane konfiguracije figura/pozadina često same po sebi nisu abnormalne. Trajan obrazac je nefleksibilan i prisutan u širokom rasponu ličnih i socijalnih situacija 3.granica kontakta ili organizacija polja doživljavaju kolaps. kada se oseti dovoljno sigurno. Nakon toga. način percepcije i interpretacije sebe. „kontaktiranje“ drugih figura u polju postaje moguće. Terapeut oseća strah i kao da je uhvaćen u zamku sa tom neprekidno ponavaljanom figurom/pozadinom. Kako bi se održalai granica kontakta ili organizacija polja i doživljaj egzistencije. Ovaj obrazac se izražava u dve (ili više) navedene oblasti: . Kada terapeut oseti previše uzbuđenja ili strah. povreda glave).1. Ovaj obrazac je stabilan i dugotrajan i njegov početak seže ako ne u rano detinjstvo. on kreira takve strukture i/ili postavke koje čine da uzbuđenje ili strah budu podnošljivi. ima osećaj da nije odbijen i da može dalje proširivati svesnost o ovom obrazcu. DSM-4 opisuje ove poremećaje na sledeći način: 1. 4. On racionalizuje svoj strah i zarobljen je u stavu „ovo je težak klijent“. onda u adolescenciju. jeste. Trajan obrazac ne nastaje usled direktnih fizioloških efekata neke substance (npr. a da u međuvremenu terapeut ne nestane. da podeli sa klijentom svoj stav. te stoga klijent može doživeti da postoji.afekat (tj. . Trajan obrazac vodi do. čime klijent doživljava da postoji. polje je bezbedno. Dijagnoza poremećaja ličnosti često se određuje kada klijent ne odgovara na terapiju. u kliničkom smislu. . 2. kako bi preživeli. lekova) ili opšteg zdravstvenog stanja (npr. Klijent i terapeut sve vreme stvaraju istu konfiguraciju figura/pozadina. DSM-4 ovo naziva trajnim poremećajem ili poremećajem ličnosti. zloupotreba droge. zato što je granica kontakta minimalno očuvana. 5. Repeticija često uzrokuje simptome i patnju u poljima čiji deo čini klijent. Terapeut dalje može.interpersonalno funkcionisanje. Kao terapeut. Priručnik DSM-4 govori o relativno konzistentnom obrascu ponašanja i iskustva. Kod poremećaja ličnosti klijent i terapeut ostaju u istom svetu. osim one stereotipne.raspon. značajnog distresa ili poremećaja u socijalnim. drugih ljudi i događaja). . pouzdanost i primerenost emotivnih odgovora). tako da se mogu pojaviti i druge konfiguracije figura/pozadina. Ovo znači da kaže klijentu kako na njega deluje repeticija konfiguracije figura/pozadina. polje se organizuje u neprekidno ponavljanu karakterističnu konfiguraciju figura/pozadina. ali konzistencija sa kojom se dešavaju. Strah je manje intenzivan u poređenju sa strahom koji se doživljava u 9. ja postajem svestan istog straha kao i klijent.1.kognicija (tj. da bi imali neophodan doživljaj postojanja. Dijagnostikovanje u okviru geštalt terapije istovremeno znači i terapijsku intervenciju.

osećam se sa ovim klijentom kao iznerviran otac sa razmaženim detetom. umesto da se nervira. 1991). finalnom kontaktu ili postkontaktu? Na primer: . Na primer.polje se zaglavljuje u finalnom kontaktu i identifikuje se sa tenzijom finalnog kontakta . Gestalt reconsidered. Intervencija koja se ovde predlaže je: svesnost o tome kako i u kojoj fazi ciklusa kontakta se zaustavlja proces organizacije polja ili konfiguracije figura/pozadina.polje se ne razvija u postkontakt i ne razlaže ono što je bilo dobro i poznato. kao dijagnostičar.1. On vidi kontakt mehanizme kao polarnosti: Otpor.polje se ne može razviti kroz identifikaciju sa figurom. diferencijacija Introjekcija Projekcija Retrofleksija Defleksija Konfluencija.kao u 9. postoji samo predkontakt . kada je figura projekcija. sve dok se opis vrši u terminima odnosa. Ovde bi intervencija mogla biti da dijagnostičar postane otac koji mazi svoje dete. onda bi intervencija ili serija intervencija mogle biti polarnost te projekcije.3 Kakva se figura formira? Priroda postojeće figure može da se opiše mehanizmima kontakta. a radilo bi se na „držanju unutra.4 Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Da li postoji prekid u formiranju i ako postoji u kojoj se fazi to dešava? Da li u predkontaktu. i ponovo je predkontakt . kontaktiranju. čak i kada se sredina menja. 9. Na primer. ali se raspada. ja. i ostaje se u fazi kontaktiranja .5 Koje polje odgovara određenoj figuri? Koji je sledeći veći geštalt u koji se organizuje formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) Prekinut razvoj ogleda se u stalnoj repeticiji iste figure. . kao što je učinio Gordon Viler (Wheeler. polje se ne organizuje.1. ne povlači se i čini se da se olako prešlo preko rada. a da nije došlo do integracije.ili kao u 9. figura se može opisati na bilo koji smislen dijagnostički način.1.2. čuvanju u sebi i gledanju izbliza“. Figura i dalje nastavlja delimično da postoji u narednim organizacijama polja. ne žali.1.1. 9. Alternativno.1. čuvati u sebi i izbliza pogledati Sresti se Fokusirati se Svesnost dijagnostičara je vođena ovakvim polarnim mišljenjem. polje se u početku organizuje.9. žvakati Držati unutra. stapanje Dopustiti da se pojavi ukus.

1. Figura koja se pojavljuje ne uklapa se u polje. je samo po sebi lek. Ego funkcija: kada učesnici u polju znaju koje su njihove potrebe. ukus i sluh 2. Moguće je formulisati odgovarajuću gestalt psihopatologiju u odnosu na postojeće sisteme. 10. 3. Ako postoji svesnost o tome kako se polje blokira. miris. Id funkcija: potrebe i želje koje se pojavljuju u polju 2. koja može poslužiti kao smernica u procesu dijagnostikovanja. želje i ko su oni u ovom polju. gledanje. onda oni mogu birati. spolja: sredina. već je sama po sebi upravo to“ (PHG. str. Ova funkcija može da se podeli na tri podfunkcije: 1. Zaključak Nadam se da sam pokazao da je u psihoterapiji moguća saradnja između različitih disciplina. Na primer: dijagnostičar se vidi kao otac. naročito za manje iskusne terapeute.1. Funkcija ličnosti: ko sam ja u ovom polju sa tobom. dodir. 1951. 232). „Stvaranje snažnog geštalta. pri čemu on može imati neke njegove karakteristike. . dijagnostičar/terapeut proširuje svoju svesnost polja i samim tim mogućnosti kreativnog prilagođavanja. koji mogu biti važni u početnoj fazi i nastavku terapije. intrapsihičko: um i osećanja 9. pošto je dijagnostičar/terapeut uvek deo terapijskog polja. Želeo bih da završim sa probnom Formulom geštalt dijagnoze. telo 3. ali nije otac. unutra: propriocepcija. a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. naime: 1.7 Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Koje pojedine funkcije su na raspolaganju? Samo-organizujući princip je funkcija polja. kada te uključene discipline poznaju svoju sopstvenu teoriju i ukoliko su voljne da sa svojih pozicija diskutuju sa praktičarima drugih orijentacija. Nadam se da ovaj sistem obezbeđuje geštalt terapeutima mapu u radu sa klijentima i da istovremeno može da posluži kao sredstvo komunikacije u saradnji sa drugim disciplinama. dijagnoze.Primer ovog prekida je ono što se u psihoanalitičkoj teoriji naziva transfer. Svesnost se ogleda u tri različite oblasti. jer figura nije samo znak kreativne integracije iskustva. 9.6 Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo između dijagnostičara i klijenta? Ono što je potrebno za istraživanje prekinutog razvoja polja jeste svesnost. onda se promena i razvoj podrazumevaju. Izborom da se bude deo polja. Geštalt dijagnoza je istovremeno i terapija.

Koja figura se formira? Kontakt granica je moguća i ne gubi se. granica kontakta moguća 2. granica kontakta nije moguća polje se organizuje. „predkontakt vodi u kontaktiranje“. stereotipnu formaciju figura/pozadina. ali se ipak lako gubi sa relativno slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu.----------------------- Koliko je fleksibilna? ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 nefleksibilna (nema razvoja) fleksibilna (razvoj) 4.11.----------------------. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Kako se razvija ciklus kontakta? . Da li se granica kontakta formira ili da li se polje organizuje? Da li situacija „predkontakta“ vodi u „kontaktiranje“? ------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 polje se ne organizuje.(kontakt mehanizmi?) 2. Koja figura? 1. Formula geštalt dijagnoze 1. (trajni poremećaji prilagođavanja) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 organizacija polja ili granica kontakta lako se gubi organizacija polja ili granica kontakta opstaju 3. polje se organizuje. Granica kontakta se formira.

Kakvo polje odgovara određenoj figuri? Kakav je naredni „veći geštalt“ u koji se organizuje formacija figura/pozadina? (U kojoj predstavi ti i ja učestvujemo?) ----------------------------------------------------------------------------------------------------------6..Predkontakt Kontakt Finalni kontakt Postkontakt Da li postoji prekid i u kojoj fazi? 5... Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje formiraju dijagnostičar i klijent? Unutrašnja zona -------------------Spoljašnja zona -------------------Središnja zona -------------------7. ja želim. . (u ovom polju) ----------------------------------------------------------Funkcija ličnosti: Ja sam. ----------------------------------------------------------Ego funkcija: Ja biram... Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Slika 13 Id funkcija Ego funkcija Funkcija ličnosti Id funkcija: Potrebno mi je..

----- Figura ----------------------------------------------------------------------------------------------(međuigra mogućih mehanizama kontakta) Figura ne postoji ili je nejasna Fiksirana stereotipna formacija figura/pozadina Polje se organizuje --------------------------------------------------------------------------------------------------------0 10 3.------------------------------------------------------------- Revizija šeme geštalt dijagnoze 1.da li ti-----------------------5. U kakvom polju se organizuje ova figura? ------------------------------------------Da li se ova figura uklapa u druga polja? -----------------------------------------------Primedbe: ------------------------------------------------------------------------------------- . Kreativno prilagođavanje u polju? Datum----------.No. da li ja postajem ----------------------------------Da li ti postaješ ------------------------------------------------------Ego funkcija: u ovoj situaciji da li ja -------------------. Kako funkcioniše samo-organizujući princip? Id funkcija: u ovoj situaciji je potrebno-------------------------------------------------Funkcija ličnosti: u ovoj situaciji. Kakav je kapacitet svesnosti u ovom polju? Unutrašnja zona ---------------------------Spoljašnja zona ---------------------------Središnja zona ---------------------------2. Kako se razvija formacija figura/pozadina? Kako se razvija geštalt ciklus? Predkontakt Kontaktiranje Finalan kontakt Postkontakt Ako ima prekida u kojoj fazi se javlja? ------------------------------------------------4.

Jasno mi je da je ovo prvi pokušaj da se napravi dijagnostički sistem. Gordon Wheeler. Daniel Stern. Hefferline & P.11. Međutim. Gestalt Therapy Theory and Practice (1989) 5. 1 (1996) 6. Bibliografija: 1. Margaret P. Spirituality (1995) . C. The Gestalt Journal Vol. Ken Wilber.F. Goodman. M.A.Ova formula može biti samo reper u dugoročnom procesu i jedino ima značenje kada se polje klijent/terapeut dijagnostikuje više puta. nadam se da ovo može poslužiti kao polazište za to. No. . Korb. . Miller. The Interpersonal World of the Infant (1985) 10. Emmelkamp. Sex. The Gestalt Journal (1995) 3.L. Erving & Miriam Polster. The Organism (1939) 2. R.G. Gestalt Therapy Integrated (1973) 9. Ecology. Kurt Goldstein. Gestalt Psychology (1959) 4. Smuts. F. Trebalo bi da usledi dalja razrada različitih psihotičnih poremećaja. Isadore From. Anne Mos. Handboek Psychopathologie deel 1 (1994) 12.Formula korišćena na ovaj način može poslužiti kao mera progresa i kao klijentov registar. Jeffrey Gorrel and Vernon Van der Riet. Perls. Holism and Evolution (1996) 11. Gestalt Therapy (1951) 8. Epilog . XIX. W. Wolfgang Koehler. Gestalt Reconsidered (1991) 13. Elinor Greenberg.Vandereyeken. poremećaja raspoloženja i ličnosti. De Ontwikkeling van het Kind (1996) 7. Hoogduin & P. J.M.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->