AUTOR Instruktor ANTONIJEVI RUSIMIR

za polaganje vozakog ispita

PRIRUNIK A, B, C i D
kategorije

Novi Pazar 2002. godine

PREDGOVOR

U ovom priruniku pomenuta su i obraena sva pravila koja se odnose na preduzimanje odreenih radnji u saobraaju. Zakonom je izriito reeno da svi uesnici u saobraaju moraju da postupaju po propisanim pravilima saobraaja i saobraajnim znakovima. Ako bi svi uesnici u saobraaju tako postupali, imali bi smo idealno organizovan saobraaj, a saobraajnih nezgoda i njihovih posledica ne bi bilo. Meutim to je idealna slika i cilj kome treba da teimo, a realnost izgleda sasvim drugaije. Poto nam, iz mnogih razloga, putna mrea nije takva da omoguuje optimalne uslove za odvijanje saobraaja, stanje vozila koja se kreu na putevima nije ba zadovoljavajue, a i trei faktor, koji je izuzetno bitan, ovek, uesnik u saobraaju, takoe nije savren, i njegova bezbedonosna svest nije dovoljno na visokom nivou, esto dolazi do teih prekraja pravila saobraaja, a samim tim i do tekih posledica. Brojne analize o uzrocima i posledicama saobraajnih nezgoda ukazuju da nedovoljno znanje i nedovoljno iskustvo skupo staju mnoge pojedince, njihove porodice i itavu drutvenu zajednicu. Na ovom mestu ne moe se ukazati na sve aspekte ovog problema, ali sigurno treba ukazati na nedovoljno i esto pogrean odnos, kandidata za vozaa, a kasnije i vozaa, prema sticanju znanja i ovladavanju odreenom vetinom upravljanja vozilom. esto se misli da se do vozake dozvole doe to kraim putem i sa to manje truda, a kasnije e se u praksi sve nadoknaditi. Tako se dogaa da se pravila saobraaja ue mehaniki, sa ciljem da se ne pogrei na ispitu prilikom testiranja, a vetina upravljanja vozilom podeava se da kandidat dobije pozitivnu ocenu na ispitu. Kad bi se temeljnije i vie, prilikom uenja analizirale opasnosti do kojih moe doi usled nepoznavanja ili pogrenog izvoena odreenih radnji, kao i posledice do kojih obavezno dolazi, sigurno je da bi se gradivo savlaivalo sa vie razumevanja, a to bi uticalo i na ukupan stav i odnos budueg vozaa prema poznavanju i potovanju pravila saobraaja. Pored nedovoljnog poznavanja pravila saobraaja, veliki broj vozaa ne zna blie i detaljnije kako na organizam utie alkohol, zamor, uzimanje nekih lekova, nain ishrane i sl. Kada bi to bolje znali sigurno bi jasnije sagledali mogue posledice, pa bi se ponaali daleko bolje u saobraaju na putu.
3

Kako je upravljanje vozilom u savremenom saobraaju sloeno i teko i kakvim je opasnostima voza izloen, najbolje pokazuje injenica da ne zavisi sve samo od vozaa, jer on moe biti do kraja savestan i odgovoran, moe potpuno vladati svim znanjima i vetinama, pa ipak ne moe biti siguran da mu se ne moe dogoditi bilo koja neprijatnost, pa i ona sa najgorim posledicama. Ovo zbog toga to je on samo jedan od mnogih uesnika u saobraaju. Kakvi su u datom momentu ostali uesnici u saobraaju, kakvi mogu biti njihovi postupci, koliko meu njima ima neodgovornih, pijanih, bez vozake dozvole, sa neispravnim vozilom i sl. to su pitanja koja svaki voza mora sebi stalno da postavlja, da na njih trai odgovor i da se prema tome upravlja. Ako se tako postavi voza e moi da prilikom svake vonje procenjuje ta bi trebalo da uini ako bi se u datom trenutku dogodila pretpostavljena situacija. Takav pristup e ga sigurno navesti na to da trai i prouava odgovarajuu strunu literaturu, da proiruje svoja saznanja i vidike, a time doprinosi i sopstvenoj i optoj bezbednosti. Izvoenje odreenih radnji sa vozilom nije samo element tehnike vonje, odnosno pravilnog rukovanja komandama pojedinih ureaja na vozilu, nego je to daleko sloeniji proces koji zahteva odreeno znanje, iskustvo, punu koncentraciju na sve to se u datom trenutku dogaa, uz najveu linu odgovornost i potovanje svih pravila saobraaja. Ovaj prirunik je nastao kao plod dugogodinjeg iskustva u radu sa kandidatima za vozae, a radi to lakeg ovladavanja gradivom o poznavanju saobraajnih propisa o bezbednosti saobraaja i pruanju prve pomoi povreenima u saobraajnim nezgodama. Ovako uraen prirunik prvenstveno je namenjen onima koji se pripremaju za polaganje vozakog ispita. Osmiljen je tako da obezbeuje lako uenje gradiva i sigurno polaganje teoretskog i praktinog dela vozakog ispita. Svim buduim vozaima elim uspeh na ispitu, bezbednu vonju i srean put. AUTOR

PRAVO UPRAVLJANJA VOZILIMA U SAOBRAAJU

1. BICIKLOM u saobraaju sme da upravlja lice sa navrenih 12 godina ivota.

2. ZAPRENIM VOZILOM u saobraaju sme upravljati lice sa navrenih 14 godina ivota. 3. BICIKLOM SA MOTOROM I MOTOKULTIVATOROM I RADNIM MAINAMA u saobraaju moe upravljati lice koje je navrilo 14 godina ivota i poloilo ispit o poznavanju saobraajnih propisa. 4. TRAKTOROM u saobraaju moe upravljati lice sa navrenih 16 godina ivota i poloenim ispitom za vonju traktora. 5. MOTOCIKLOM do 125 cm moe upravljati lice koje je navrilo 16 godina ivota i poloilo ispit za vozaa A kategorije. 6. MOTOCIKLOM preko 125 cm moe upravljati lice sa navrenih 18 godina ivota i poloenim ispitom za vozaa A kategorije. 7. PUTNIKIM automobilom u saobraaju sme upravljati lice sa navrenih 18 godina ivota i poloenim ispitom B kategorije. 8. TERETNIM vozilom u saobraaju sme upravljati lice sa navrenih 18 godina ivota i poloenim ispitom C i E kategorije. 9. AUTOBUSOM u saobraaju moe upravljati lice sa navrenih 21 godinom ivota i poloenim ispitom D kategorije.
3 3

Pored navedenih uslova svi oni moraju biti duevno i telesno zdravi. Svi oni, osim vozaa bicikla i vozaa zaprenog vozila, moraju prilikom upravljanja vozilom sa sobom imati vaeu vozaku dozvolu one kategorije za koju su poloili ispit i stekli pravo na upravljanje tim vozilom.
5

KATEGORIJE VOZILA A kategorija - motocikli B kategorija - Motorna vozila osim motocikla ija najvea masa ne prelazi 3500 kg i iji broj sedita ne raunajui sedite vozaa ne prelazi OSAM. C kategorija - Motorna vozila za prevoz tereta ija najvea dozvoljena masa prelazi 3500 kg. D kategorija - Motorna vozila za prevoz lica koja pored sedita za vozaa imaju vie od osam sedita. E kategorija - Skupovi vozila, vuna vozila koja spadaju u kategoriju B i C , a prikljuna vozila su mase vee od 750 kg DVT (Dozvola za vozaa traktora ) - Sa dozvolom za vozaa traktora, voza moe upravljati u saobraaju traktorom, kome mogu biti pridodata najvie dva prikljuna vozila. PSP (Poznavanje saobraajnih propisa) - Sa steenom potvrdom o poznavanju saobraajnih propisa u saobraaju vozai mogu upravljati: a) Biciklima sa motorom (do 50 ccm i max. brzinom do 50 km/H) b) Motokultivatorima c) Radnim mainama

VOZA Voza je lice koje na putu upravlja vozilom. Pre nego to sedne za upravlja vozila, voza mora biti odmoran i fiziki i psihiki sposoban za upravljanje vozilom. Voza ne sme upravljati vozilom na putu: a) Ako je pod uticajem alkohola (bez obzira na koliinu pia koju je predhodno konzumirao tolerie se do 0,50/00), droge ili drugih opojnih sredstava, kao i kada koristi psihoaktivne lekove. b) Ako je umoran, bolestan ili u takvom psihikom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. Voza mora prilikom upravljanja vozilom kod sebe imati potrebna dokumenta i to: a) Vozaku dozvolu. b) Linu kartu. c) Saobraajnu dozvolu za vozilo, koje mora biti registrovano. d) Polisu osiguranja vozila. Vonju vozilom moe zapoeti tek kada predhodno izvri pregled svog vozila. Tom prilikom treba da prekontrolie da li su: - Pneumatici (gume) u ispravnom stanju. - Ispravni ureaji za koenje, osvetljavanje puta, signalni ureaji, komandna tabla. - Podesi retrovizore (spoljni i unutranji) prema sebi. Da li se u vozilu nalaze: - ispravan rezervni toak, - sigurnosni trougao, - kutija prve pomoi, - rezervne sijalice, - ue i poluga za vuu vozila, - potreban alat (dizalica, klju za tokove i dr.). Putnika vozila za javni prevoz lica, teretna vozila i autobusi moraju imati i aparat za gaenje poara, postavljen na vidnom mestu.
7

TERMINI U ovom poglavlju definisani su pojedini pojmovi koji se ee upotrebljavaju u Zakonu o bezbednosti saobraaja i upotreba pojedinih izraza. KOLOVOZ je deo povrine puta prvenstveno namenjen za saobraaj vozila. Obeleeni ili neobeleeni uzduni deo kolovoza, ija je irina dovoljna za nesmetan saobraaj jednog reda vozila je SAOBRAAJNA TRAKA Uzduni deo kolovoza namenjen za saobraaj vozila u jednom smeru, sa jednom ili vie saobraajnih traka je KOLOVOZNA TRAKA. Povrina na kojoj se ukrtaju ili spajaju dva ili vie puteva, kao i ire saobraajne povrine (trgovi i sl.) koja nastaje ukrtanjem ili spajanjem puteva je RASKRSNICA. Svako prevozno sredstvo namenjeno za kretanje po putu, osim pokretnih stolica za nemona lica bez motora i deijih prevoznih sredstava je VOZILO. Vozilo na motorni pogon pokree se snagom sopstvenog motora. Motorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje pored sedita za vozaa ima vie od 8 sedita je AUTOBUS. Niz vozila koji se kree istom saobraajnom trakom i u istom smeru, pri emu su brzine kretanja vozila i postupanja vozaa uslovljeni i izmeu kojih ne moe bez ometanja ui drugo vozilo je KOLONA. MIMOILAENJE je prolaenje vozilom pored drugog vozila koje se po istom kolovozu kree iz suprotnog smera. PRETICANJE je prolaenje vozilom pored drugog vozila koje se kree u istom smeru. OBILAENJE je prolaenje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugog objekta koji se nalazi na saobraajnoj traci kojom se vozilo kree. PROPUTANJE vozila je radnja koju je u odreenim sluajevima voza duan da izvri zaustavljanjem vozila, smanjivanjem brzine, ili prekidom radnje koju izvodi

vozilom i to na nain koji ne prinuava vozaa drugog vozila da naglo menja pravac ili brzinu kretanja. ZAUSTAVLJANJE VOZILA je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 15 minuta, osim prekida koji se vri da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj. PARKIRANJE je svaki prekid kretanja vozila po putu dui od 15 minuta, osim prekida da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj. Vozilo namenjeno da bude vueno od vozila na motorni pogon, bilo da je konstruisano kao PRIKOLICA ili POLUPRIKOLICA je PRIKLJUNO VOZILO. Odredbe propisa utvrene za laku prikolicu, primenjuju se na prikljuno vozilo koje ima najveu dozvoljenu masu od 750 kg.

SAOBRAAJNI ZNAKOVI Zakonom o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima odreeno je da su uesnici u saobraaju duni da se pridravaju ogranienja, zabrana i obaveza izraenih pomou postavljenih saobraajnih znakova, kao i znakova koje uesnicima u saobraaju daju ovlaena lica. Saobraajni znakovi upozoravaju na opasnost koja preti na odreenom putu ili delu puta, stavljaju do znanja ogranienja, zabrane i obaveze kojih se uesnici u saobraaju moraju pridravati i daju potrebna obavetenja za sigurno i nesmetano odvijanje saobraaja. Saobraajni znakovi su znakovi opasnosti, znakovi izriitih naredbi i znakovi obavetenja sa i bez dopunske table koja je sastavni deo saobraajnog znaka i koja blie odreuje njegovo znaenje, kao i svetlosni saobraajni znakovi, oznake na kolovozu, svetlosne i druge oznake na putu.

ZNAKOVI OPASNOSTI Znakovi opasnosti upozoravaju na opasnost koja preti na odreenom delu puta i obavetavaju uesnike u saobraaju o prirodi te opasnosti. Oni imaju oblik ravnostranog trougla sa vrhom okrenutim nagore. Izuzetak su Andrejin krst, pribliavanje prelazu puta preko eleznike pruge sa branicima ili polubranicima odnosno bez branika ili polubranika.

Opasna krivina ulevo

Opasna krivina udesno

Dvostruka ili vie uzastopnih krivina od kojih prva na levo

Dvostruka ili vie uzastopnih krivina od kojih prva na desno

Opasne krivine

Pribliavanje suenju kolovoza

Pribliavanje suenju kolovoza sa desne strane

Pribliavanje suenju kolovoza sa leve strane

Pribliavanje opasnoj uzbrdici gde razlika u visini predstavlja opasnost

Pribliavanje opasnoj nizbrdici gde razlika u visini predstavlja opasnost

10

Blizina mesta na kome se na putu nalazi pokretni most

Blizina mesta na kome put nailazi na obalu

Blizina opasne izboine ili ulegnua kolovoza

Blizina opasnog ulegnua na kolovozu

Blizina opasnog prevoja ili vee grbine na kolovozu

Blizina mesta na putu gde se nalazi obeleeni peaki prelaz na kolovozu

Blizina dela puta na kome za druge uesnike u saobraaju postoji opasnost od prskanja kamenja Blizina dela puta na kome postoji opasnost od kamenja koje pada na put sa leve strane Blizina mesta na kome se deca ee i u veem broju kreu

Blizina dela puta na kome kolovoz ima klizavu povrinu Blizina dela puta na kome postoji opasnost od kamenja koje pada na put sa desne strane Blizina mesta na kome biciklisti ee nailaze na put sa bonog puta ili sa biciklistike staze Opasno mesto na kome divlja esto prelazi preko puta

Mesto na putu na kome domae ivotinje pod nadzorom prelaze preko puta

11

Blizina mesta na kome se izvode radovi

Blizina dela puta preko koga avioni preleu u niskom letu

Blizina dela puta na kome duva jak boni vetar sa leve strane

Blizina dela puta na kome duva jak boni vetar sa desne strane

Blizina tunela na putu

Opasnost na putu

Poetak deonice puta na kome se saobraaj odvija u oba smera

Blizina raskrsnice na kojoj se saobraaj odvija u krunom toku Nailaenje na svetlosne saobraajne znakove (svetla postavljena u horizonatalnom poloaju) Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza ukrta sa sporednim putem pod pravim uglom Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod pravim uglom sa leve strane

Nailaenje na svetlosne saobraajne znakove (svetla postavljena u vertikalnom poloaju)

Blizina raskrsnice puteva od kojih nijedan nije put sa prvenstvom prolaza Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod pravim uglom sa desne strane

12

Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod otrim uglom sa desne strane Blizina prelaza puta preko eleznike pruge u nivou, koji je obezbeen branicima ili polubranicima Andrejin krst mesto na kome put prelazi preko eleznike pruge u nivou bez branika ili polubranika Udaljenost od prelaza puta preko eleznike pruge u nivou sa branicima ili polubranicima. Table se postavljaju sledeim redosledom: - tri kose linije: 240m - dve kose linije: 160m - jedna kosa linija: 80m

Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod otrim uglom sa leve strane Blizina prelaza puta preko eleznike pruge u nivou, koji nije obezbeen branicima ili polubranicima Mesto na kome put prelazi preko eleznike pruge u nivou bez branika ili polubranika sa dva ili vie koloseka Udaljenost od prelaza puta preko eleznike pruge u nivou sa bez branika ili polubranicima. Table se postavljaju sledeim redosledom: - tri kose linije: 240m - dve kose linije: 160m - jedna kosa linija: 80m

Blizina mesta na kome put prelazi preko tramvajske pruge u nivou

13

ZNAKOVI IZRIITIH NAREDBI Znakovi izriitih naredbi stavljaju do znanja uesnicima u saobraaju zabrane, ogranienja i obaveze kojih se moraju pridravati. Postavljaju se neposredno ispred mesta odakle nastaje obaveza za uesnike u saobraaju da se pridravaju naredbe izraene saobraajnim znakom. Ako je potrebno da uesnici u saobraaju unapred budu obaveteni o izriitoj naredbi, bilo zbog slabe preglednosti puta ili drugih razloga bezbednosti, znak se postavlja ispred mesta odakle naredba vai, a na dopunskoj tabli se naznaava udaljenost od mesta odakle naredba vai.
Blizina raskrsnice na kojoj voza mora da ustupi prvenstvo prolaza vozilima koja se kreu putem na koji nailazi. Mesto pred ulaskom u raskrsnicu na kome je voza duan da zaustavi vozilo i ustupi prvenstvo prolaza

Zabrana saobraaja u oba smera

Zabrana saobraaja u jednom smeru

Zabrana saobraaja svih vozila na motorni pogon osim za motocikle bez prikolice i bicikle sa motorom na dva toka.

Zabrana saobraaja za teretna motorna vozila

Zabrana saobraaja za autobuse.

Zabrana saobraaja za traktore.

14

Zabrana soabraaja za vozila na motorni pogon koja vuku prikljuno vozilo.

Zabrana saobraaja za vozila na motorni pogon koja vuku prikljuno vozilo ili poluprikolicu.

Zabrana saobraaja za motocikle.

Zabrana saobraaja za bicikle sa motorom.

Zabrana saobraaja za vozila koja prevoze eksploziv ili lako zapaljive materije iznad odreene koliine.

Zabrana saobraaja vozilima koja prevoze opasne materije iznad odreene koliine.

Zabrana saobraaja za cisterne.

Zabrana saobraaja za bicikle.

Deonica puta na kojoj je zabranjen saobraaj zaprenih vozila.

Zabrana saobraaja za runa kolica.

Zabrana saobraaja za sva vozila na motorni pogon.

Zabrana saobraaja za sva vozila na motoni pogon i zaprena vozila.

15

Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna irina prelazi odreenu irinu. Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna teina prelazi odreenu teinu.

Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna visina prelazi odreenu visinu.

Zabrana saobraaja za vozila koja prekorauju odreeno osovinsko optereenje.

Zabrana saobraaja za vozila koja prekorauju odreenu duinu.

Najmanje odstojanje u kretanju koga se vozai moraju pridravati.

Raskrsnica na kojoj je skretanje u levo zabranjeno.

Raskrsnica na kojoj je skretanje u desno zabranjeno.

Zabrana polukrunog okretanja.

Zabrana kretanja peaka.

Zabrana preticanja svih vozila na motorni pogon osim motocikla bez prikolice i bicikla sa motorom na dva toka.

Zabarana preticanja za teretna motorna vozila ija najvea dozvoljena teina prelazi 3,5t osim motocikla bez prikolice i bicikla sa motorom na dva toka.

16

Ogranienje brzine kretanja.

Zabrana stupanja na uski deo puta pre nego to prou vozila iz suprotnog smera.

Zabrana davanja zvunih znakova.

Zabrana prolaza bez zaustavljanja putarina.

Zabrana prolaza bez zaustavljanja carina.

Zabrana prolaza bez zaustabvljanja milicija.

Zabrana zaustavljanja i parkiranja.

Zabrana parkiranja.

Naizmenino parkiranje zabrana parrkiranja u neparne dane (odnosno, dozvoljeno parkiranje u parne dane).

Naizmenino parkiranje zabrana parkiranja u parne dane (dozvoljeno je parkiranje u neparne dane). Poetak deonice puta gde motorna vozila, osim motocikla, moraju na pogonskim tokovima imati propisanu zimsku opremu.

Najmanje dozvoljena brzina kretanja vozila u normalnim uslovima.

17

Staza za peake.

Staza za jahanje.

Staza za bicikliste.

Obavezan smer.

Obavezan smer.

Obavezan smer.

Obavezan smer.

Obavezan smer.

Dozvoljeni smerovi.

Dozvoljeni smerovi.

Dozvoljeni smerovi.

Kruni tok saobraaja kojim se vozila moraju kretati.

Obavezno obilaenje prepreke na putu sa desne strane.

Obavezno obilaenje prepreke na putu sa leve strane.

18

ZNAKOVI OBAVETENJA Znakovi obavetenja pruaju uesnicima u saobraaju potrebna obavetenja o putu kojim se kreu, nazivima mesta kroz koja put prolazi i udaljenost od tih mesta, prestanku vaenja znakova izriite naredbe, kao i druga obavetenja koja im mogu biti korisna. Znakovi obavetenja pruaju obavetenja o prestrojavanju, skretanju i potvrdno obavetenje o pravcu kretanja.

Put sa jednosmernim saobraajem.

Put sa jednosmernim saobraajem.

Put sa prvenstvom prolaza.

Mesto na kome se zavrava deonica puta sa prvenstvom prolaza.

Pruanje puta sa prvenstvom prolaza.

Obavetenje vozau da na uskom prolazu ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na vozila koja dolaze iz suprotnog smera.

Obavetenje o mestu na kome se nalazi obeleen peaki prelaz.

Podzemni ili nadzemni peaki prolaz.

19

Raskrsnica.

Put kojim se vozilo mora kretati ako namerava da skrene ulevo na sledeoj raskrsnici na kojoj je skretanje ulevo zabranjeno. Prethodno obavetenje vozau radi prestrojavanja na raskrsnici puteva sa vie saobraajnih traka, sa nazivima naseljenih mesta. Putokaz za aerodrom. Pravac i udaljenost mesta na kome se nalazi planinarski dom. Zavretak naseljenog mesta.

Prethodno obavetenje vozau radi prestrojavanja na raskrsnici puteva sa vie saobraajnih traka.

Putokaz.

Putokaz prema terenu za kampovanje. Naziv naseljenog mesta.

Blizina i poloaj puta koji nema izlaz ( slepi put ).

Kilomtraa puta.

Oznaka broja puta.

Broja meunarodnog puta.

Poetak auto-puta.

Zavretak auto-puta.

20

Poetak puta rezervisanog samo za saobraaj motornih vozila.

Zavretak puta rezervisanog samo za saobraaj motornih vozila.

Prestanak zabrane preticanja svih vozila na motorni pogon.

Prestanak zabrane preticanja za teka teretna vozila ija navea dozvoljena masa prelazi 3,5t.

Prestanak ogranienja brzina kretanja od 60 km/h.

Prestanak zabrane davanja zvunih znakova.

Prestanak najmanje dozvoljene brzine kretanja.

Prestanak obaveze noenja lanaca za sneg.

Zavretak staze za bicikliste.

Zavetak staze za peake.

Zavretak staze za jahanje.

Prestanak svih zabrana.

Zona u kojoj je vremenski ogranieno trajanje parkiranja.

Izlaz iz zone u kojoj je vremenski ogranieno trajanje parkiranja.

21

Prostor koji je odreen ili posebno ureen za parkiranje vozila.

Vremenski ogranieno parkiranje.

Bolnica.

Mesto na kome se nalazi stanica za prvu pomo.

Radionica za opravku vozila.

Sluba za pruanje pomoi u sluaju kvara na vozilu.

Benzinska stanica.

Vatrogasna sluba.

Teren ureen za izletnike.

Teren za kampovanje pod atorima.

Teren za boravak u prikolicama.

Teren za kampovanje pod atorima i u prikolicama.

22

Planinarski dom.

Informacije.

Obavetenje o mestu na kome se nalazi autobusko stajalite.

Obavetenje o mestu na kome se nalazi tramvajsko stajalite.

Obavetenje o blizini aerodroma.

Obavetenje o mestu na kome se nalazi luka pristanite.

Prohodnost puta oznaava da je planinski put otvoren do mesta ispisanog na znaku.

Prohodnost puta oznaava da je planinski put zatvoren do mesta ispisanog na znaku.

Broj serpentine sa nadmorskom visinom.

Planinski prevoj sa nadmorskom visinom.

Putni objekt.

Naziv reke.

23

Stanica milicije.

Brzina koja se preporuuje na odreenom delu puta.

Pretputokaz koji oznaava pravac kretanja na auto-putu i putu sa raskrsnicama u vie nivoa. Obavetenje vozau o koritenju saobraajne trake za kretanje do naseljenog mesta ispisanog na znaku ( putokaz na portalu ).

Putokaz iznad kolovoza na portalu.

Potvrda pravca kretanja posle prelaska raskrsnice.

Kneza Miloa

Naziv ulice.

Tabla za usmeravanje na mestu gde se nilazi na otru krivinu ulevo.

Mesto izlaska sa auto-puta.

Mesto na putu pored kole, obdanita, igralita i sl. na kome se deca ee i u veem broju kreu .

Opte ogranienje najvee dozvoljene brzine u SRJ prema vrsti puta.

24

Saobraajna traka za vozila javnog prevoza putnika.

Zavretak saobraajne trake za vozila javnog prevoza putnika. Zavretak saobraajne trake za spora vozila, koja se kreu brzinom manjom od 30 km/h.

Poetak saobraajne trake za spora vozila, koja se kreu brzinom manjom od 30 km/h.

DOPUNSKE TABLE Dopunske table mogu se postaviti ispod saobraajnog znaka, ime se vozaima blie odreuje znaenje samog znaka. Boja dopunske table je ista kao i osnovna boja znaka uz koji je postavljena, a natpisi i simboli su iste boje kao i natpisi i simboli na znaku.

Na udaljenosti od 800 m poinje opasna nizbrdica.

Na udaljenosti od 200 m voza mora da ustupi prvenstvo prolaza drugim vozilima.

Na udaljenosti od 200 m voza je duan da zaustavi svoje vozilo.

Na udaljenosti od 200 m nalazi se granini prelaz, odnosno mesto gde voza mora zaustaviti vozilo zbog carinske kontrole.

25

Od postavljenog znaka, na duini od 800 m, nalazi se opasna nizbrdica.

Od postavljenog znaka, na duini od 2000 m, zabranjeno je preticanje za teretna motorna vozila ija teina prelazi 3500 kg.

Odavde prestaje zabrana kretanja saobraaja za bicikle.

Zaustavljanje i parkiranje zabranjeno je u vremenu navedenom na tabli.

Bolnica se nalazi sa desne strane puta na udaljenosti od 500 m.

Zabranjen je saobraaj za teretna motorna vozila ija najvea dozvoljena teina prelazi 5 tona.

Zabrana parkiranja samo za teretna vozila ija najvea teina prelazi 3500 kg.

Obavezno noenje lanaca za sneg za teretna motorna vozila ija najvea teina prelazi 3500 kilograma.

26

Zabrana skretanja udesno za teretna motorna vozila ija najvea teina prelazi 3500 kg. Ova obaveza ne vai za putnika motorna vozila.

Obavezan smer za teretna motorna vozila ija najvea teina prelazi 3500 kg. Ova obaveza ne vai za putnika motorna vozila.

Primena zabrane zaustavljanja i parkiranja vozila levo od znaka na irini od 10 m.

Primena zabrane zaustavljanja i parkiranja vozila desno od znaka na irini od 10 m.

Primena zabrane parkiranja vozila levo i desno od znaka na irini od 10 m.

Poetak dela puta odnosno mesta na kome postoji opasnost od neoekivanog nastanaka poledice.

OZNAKE NA KOLOVOZU Oznake na kolovozu slue za regulisanje saobraaja na putevima, kao i za obavetavanje i voenje uesnika u saobraaju. ine ih: linije, strelice, natpisi i druge oznake. Postavljaju se na putevima sa savremenim kolovozom i mogu da budu obeleene bojom odnosno ugraene ili utisnute u kolovozni zastor. Uz uzdune linije na kolovozu, ako je potrebno, postavljaju se metalni elini elementi, svetlosne oznake sa ugraenom reflektujuom materijom i drugo.
27

Oznake na kolovozu su: - uzdune oznake - poprene oznake - ostale oznake na kolovozu i predmetima uz ivicu kolovoza.
Neprekidna uzduna linija slui za razdvajanje dvosmernih kolovoznih povrina po smerovima kretanja. Oznaava zabranu prelaenja vozila preko te linije ili zabranu kretanja po njoj, bilo radi skretanja, parkiranja, preticanja ili prilikom ukljuivanja u saobraaj Udvojena neisprekidana linija slui za razd-vajanje dvosmernih kolovoznih povrina sa vie saobraajnih traka po smerovima kretanja. Oznaava zabranu prelaenja vozila preko te linije ili zabranu kretanja po njoj, bilo radi skretanja, parkiranja, preticanja ili prilikom ukljuivanja u saobraaj.

Isprekidana uzduna linija (razdelna linija) slui za razdvajanje kolovoznih povrina saobraajne trake.

Udvojena kombinovana linija slui za razdvajanje saobraajnih traka na mestima gde su uslovi preglednosti takvi da doputaju preticanje ili skretanje samo u jednom smeru kretanja. Udvojenu kombinovanu liniju sme prelaziti voza do koga se nalazi isprekidana linija u smeru kretanja.

28

Na putu za saobraaj u oba smera koji ima tri saobraajne trake, te trake radvajaju se, po prvavilu, isprekidanim uzdunim linijama. Na ovom putu voza ne sme svojim vozilom da se kree saobraajnom trakom koja se protee uz levu ivicu kolovoza ni prilikom preticanja. Za preticanje i skretanje u levo slui srednja saobraajna traka.

Udvojena isprekidana linija slui za obeleavanje saobraajne trake sa izmenljivim smerom kretanja na kojima je saobraaj regulisan ureajim za davanje svetlosnih saobraajnih znakova.

Ivina linija slui da istakne ivicu vozne povrine kolovoza ili izdvoji kolovozna povrina sa posebnom namenom. Ove linije izvlae se utom bojom.

Traka za kretanje vozila javnog prevoza putnika oznaava se kvadratima ute boje.

29

Kosnik oznaava mesto zatvaranja ulivne trake.

Kosnik oznaava mesto otvaranja izlivne trake.

Traka za ubrzavanje prilikom ukljuivanja vozila na auto-put. Voza vozila koje se ukljuuje na auto-put duan je da propusti sva vozila koja se kreu tim putem.

Isprekidana linija zaustavljanja oznaava mesto na kome voza mora da zaustavi vozilo ako je to potrebno da propusti vozila koja se kreu putem sa pravom prvenstva prolaza. Mesto ispred linije zaustavljanja moe se obeleiti trouglom upozorenja.

30

Isprekidana linija zaustavljanja oznaava mesto na kome voza mora da zaustavi vozilo ako je to potrebno da bi propustio vozila koja se kreu putem sa pravom prvenstva, moe se obeleiti trouglovima sa vrhom okrenutim prema vozilu. Ispred tih trouglova moe se ubeleiti trougao upozorenja.

Neisprekidana linija zaustavljanja oznaava mesto na kome je voza duan da zaustavi svoje vozilo. Ispred linije zaustavljanja moe se na kolovozu ispisati re STOP.

Neisprekidana linija zaustavljanja oznaava mesto na kome je voza duan da zaustavi svoje vozilo. Ova odredba primenjuje se kada je na semaforu ukljueno uto trepue ili crveno svetlo.

Obeleeni peaki prelaz oznaava deo povrine kolovoza namenjenog za prelaz peaka. Ostrvo koje se nalazi na sredini kolovoza slui za privremeno zadravanje peaka koji prelaze kolovoz. Ukoliko se ovako ostrvo nalazi na putu sa dvosmernim saobraajem obilazi se iskljuivo sa desne strane. Ako je u pitanju put sa jednosmernim saobraajem, ovakvo ostrvo moe se obilaziti i sa leve i sa desne strane.

31

Na kolovozu pored peakog prelaza koji se nalazi u blizini kole mora da stoji natpis KOLA. Vozai, koji se pribliavaju ovom peakom prelazu, duni su da mu se pribliavaju sa posebnom opreznou i tako da mogu blagovremeno da zaustave svoje vozilo.

Prelaz biciklistike staze preko kolovoza je deo povrine kolovoza namenjenog iskljuivo za prelaz biciklista. Obeleava se kvadratima bele boje.

Strelice na kolovozu slue za obeleavanje obaveznog smera kretanja vozila ako su ubeleene u saobraajnoj traci oivienoj neisprekidanom linijom i za obavetavanje vozaa o nameni saobraajnih traka, ako su ubeleene u traci oivienoj isprekidanom linijom

Linija usmeravanja oznaava mesto promene slobodne povrine kolovoza ispred fiksnih prepreka koje se nalaze na ivici puta. rafirana polja oznaavaju povrinu na kojoj je zabranjen saobraaj, kao i zaustavljanje i parkiranje.

32

uta cik-cak linija oznaava povrinu kolovoza na mestu gde je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje vozila.

Prostor na kolovozu koji je obeleen za upravno i paralelno parkiranje vozila uz ivicu kolovoza.

Elementi konstrukcije koji predstavljaju stalne prepreke unutar gabarita slobodnog profila puta (podvonjaci, mostovi i sl.), obleleavaju se irokim i kosim crtama naizmenino bele i crne boje.

Smerokazi se postavljaju na kolovozu radi obeleavanja ivice kolovoza na putevima van naseljenih mesta. Izgraeni su tako da svojim oblikom, bojom i izgledom mogu biti lako uoljivi u svim vremenskim uslovima, a posebno u sluaju smanjene vidljivosti (no, magla, sneg i sl.). Na njima moraju biti ugraene reflektujue materije i to tako da se, posmatrano u smeru kretanja one vide kao crvena povrina sa desne strane , a bela povrina sa leve strane puta.

33

Tabla za usmeravanje saobraaja se postavlja na otrim krivinama, a ujedno slui i kao zatitna (odbojna) ograda u sluaju izletanja vozila sa kolovoza.

PRAVILA SAOBRAAJA Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraaja, saobraajnim znakovima postavljenim na putu i znacima i naredbama koje daju ovlaena lica. Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa saobraajnim znakovima postavljenim na putu i kad time odstupaju od propisa o pravilima saobraaja, kao i da postupaju prema svetlosnom saobraajnom znaku kad se taj znak razlikuje od pravila o prvenstvu prolaza izraenom na istom mestu drugim saobraajnim znakom. Uesnici u saobraaju moraju da postupaju i prema zahtevima izraenim pomou znakova ili po naredbama koje daju ovlaena lica i kad time odstupaju od propisanih pravila saobraaja ili znaenja saobraajnih znakova postavljenih na putu. Vozai svih vozila (ne samo motornih), duni su da nain upravljanja vozilom prilagode svim okolnostima i situacijama u saobraaju, tako da su u svako vreme u stanju da vozilo zaustave, odnosno izbegnu opasnost koja se u datim uslovima moe predvideti. Voza mora da potpuno vlada vozilom i obezbedi njegovo pravilno kretanje u saobraaju. Da bi voza ovo postigao nije dovoljno samo da pravilno podesi brzinu kretanja vozila, nego mora da u potpunosti ovlada tehnikom upravljanja vozilom i da vodi rauna o svim okolnostima koje mogu biti izvor opasnosti (vremenske i atmosferske prilike, stanje puta, gustina saobraaja, deca na putu, ivotinje itd.). Imajui u vidu brzinu kretanja vozila i sve druge okolnosti saobraaja voza je duan da svoje vozilo dri na takvoj udaljenosti od drugih vozila da ne izazove opasnost i ne ometa druge vozae, a naroito prilikom mimoilaenja, preticanja, obilaenja, kao i kad se kree uporedo sa nekim vozilom ili iza drugog vozila. Pod ometanjem se podrazumeva takva vonja kojom se drugi uesnici u saobraaju prisiljavaju da menjaju nain ili pravac svog
34

kretanja, kao to su: naglo koenje (osim u sluaju neposredne opasnosti), naglo skretanje levo ili desno i sl. Naroita opreznost vozaa potrebna je na delu puta po kome se kreu deca ili su postavljeni saobraajni znakovi o ueu dece u saobraaju. Dunost je vozaa u takvoj situaciji da se kree brzinom koja omoguuje da zaustavi vozilo u sluaju potrebe. Nainom rukovanja voza ne sme da stvara suvinu buku u saobraaju. Granica dozvoljene buke odreena je propisima o ureajima i opremi za vozila u saobraaju na putu. Skuptina optine je zakonom ovlaena da propie posebne mere kojima se u naselju spreava stvaranje suvine buke u saobraaju. Kad se kree pored tramvaja ili drugih vozila kojima se vri javni prevoz putnika, a koja su zaustavljena na odreenom stajalitu, voza je duan da smanji brzinu kretanja vozila, tako da ne ometa putnike koji ulaze ili izlaze iz vozila javnog saobraaja. Ako putnici moraju prei preko trake kojom se vozilo kree, voza je duan da zaustavi svoje vozilo iza vozila kojim se vri javni prevoz, (slika 1.). Licu, koje se prevozi vozilom zabranjeno je da na bilo koji nain ometa vozaa u upravljanju vozilom (fiziko ometanje, galama, vika, odvraanje panje vozaa i sl.). Voza je duan da ukloni sa kolovoza tovar ili druge predmete koji sa njegovog vozila padnu na Slika 1. put, ili koje je prilikom zaustavljanja vozila ostavio na put. Voza je duan da ukloni i one predmete ili prepreke na koje naie na putu, ukoliko je u mogunosti da to uini, ili da o njima to pre obavesti najblieg radnika koji radi na odravanju puta, ili organe unutranjih poslova. U vreme od prvog sumraka (pola sata od zalaska sunca) do potpunog svanua (pola sata po izlasku sunca) kao i u sluaju smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih vremenskih uslova vozilo u saobraaju na putu mora imati upaljena odgovarajua svetla, osim vozila koja su parkirana na posebno odreenom prostoru koji je dovoljno osvetljen.
35

Slepa lica kad samostalno uestvuju u saobraaju na putu treba da nose beli tap kao znak raspoznavanja. Ako je vozilo podeeno da njime upravlja lice iji su ekstremiteti oteeni, moe na zahtev tog lica biti obeleeno posebnim znakom. Voza vozila koje se kree iza vozila kojim se prevoze deca, kao i voza koji mu nailazi u susret, duan je da se zaustavi kada je vozilo kojim se prevoze deca zaustavljeno na kolovozu radi ulaenja ili izlaenja dece. Vozilo za prevoz dece mora biti obeleeno posebnim znakom. Ako su u motornom vozilu ugraeni sigurnosni pojasevi, voza i putnici moraju za vreme vonje u saobraaju na javnom putu da budu vezani tim pojasevima. U putnikom automobilu na prednjem seditu do vozaa, ne sme se prevoziti dete mlae od 12 godina ivota, kao i lice koje je oigledno pod uticajem alkohola. Vozila ne smeju na prednjoj strani da imaju svetlosne, svetlosno-signalne ili reflektujue ureaje, odnosno materije koje daju svetlost crvene boje, a na zadnjoj strani ureaje ili materije koje daju svetlost bele boje. Izuzetak od ovog pravila su: crveno trepue svetlo na vozilima pod pratnjom, belo svetlo za osvetljavanje puta prilikom vonje unazad (rikverc svetlo), kao i svetlo za osvetljavanje registarske tablice.

RADNJE VOZILOM U SAOBRAAJU Voza koji namerava da na putu izvri neku radnju sa vozilom (preticanje, obilaenje, skretanje, polukruno okretanje, zaustavljanje, parkiranje, vonja unazad) sme da otpone takvu radnju samo ako se prethodno uverio da to moe da uini bez opasnosti za druge uesnike u saobraaju, vodei pri tom rauna o poloaju svog vozila, pravcu i brzini kretanja. Pre vrenja ovih radnji sa vozilom, voza je duan da jasno i blagovremeno obavesti o svojoj nameri druge uesnike u saobraaju dajui im znak pokazivaem pravca (migavac). Ako ima nameru da svoje vozilo pomeri ulevo ili desno, na kolovozu, da pree na drugu saobraajnu traku ili povrinu na kojoj se vri javni saobraaj, voza mora da se prethodno uveri da nee dovesti u opasnost druge uesnike u saobraaju koji se kreu iza njega, odnosno ispred njega ili sa kojim se mimoilazi.
36

Voza je duan ukoliko se ukljuuje sa povrine na kojoj se ne odvija saobraaj, iz garae ili dvorita, da se uveri lino ili postavi lice koje e mu omoguiti bezbedan izlazak na put, a da pri tom ne ugrozi peake ili ostale uesnike u saobraaju. Polukruno okretanje vozila na putu voza ne sme da otpone dok se prethodno ne uveri da time nee dovesti u opasnost niti ometati druge uesnike u saobraaju. Polukruno okretanje ne sme vriti naroito na mestima gde je nedovoljna vidljivost, prevoji, krivine, tuneli, mostovi, auto-putu, putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, preko pune linije i sl. Kretanje unazad moe se vriti samo na kratkom delu puta i ako se time ne ometa kretanje vozila ili ugroava bezbednost drugih uesnika u saobraaju. Za kretanje unazad voza mora da koristi saobraajnu traku kojom se kretao napred (slika 2.). Kretanjem vozila unazad voza ni u kom sluaju ne sme da ulazi u nepreglednu raskrsnicu, da se kree prelazom puta preko eleznike pruge u nivou, niti da vozi prevojima i u krivinama sa nedovoljnom vidljivou. Voza ne sme naglo da smanji brzinu kretanja svog Slika 2. vozila osim u sluaju neposredne opasnosti. On moe znatnije smanjiti brzinu kretanja svog vozila tek poto se predhodno uverio da time ne ugroava niti dovodi u opasnost druge uesnike u saobraaju. Tom prilikom voza je duan da blagovremeno sa nekoliko uzastopnih pritisaka na pedalu radne konice (ukljuivanjem stop svetla na svom vozilu) obavesti ostale uesnike u saobraaju o radnji koju izvodi. Voza je duan da blagovremeno i jasno obavesti ostale uesnike u saobraaju o svojoj nameri (preticanje, skretanje, obilaenje), dajui odgovarajui znak pokazivaem pravca (migavac) koji se daje za sve vreme dok se odgovarajua radnja vri, izuzev kada voza posle zavrenog preticanja namerava da se vrati na saobraajnu traku kojom se do tad kretao.

37

KRETANJE VOZILA PO PUTU Opte je pravilo da za kretanje vozilom u saobraaju, voza mora da koristi kolovoz, odnosno saobraajnu traku namenjenu za saobraaj one vrste vozila kojoj vozilo pripada. Vozilo se kree desnom stranom kolovoza u pravcu kretanja. Na putu u naselju sa kolovozom na kome se saobraaj odvija u istom smeru i postoje najmanje dve saobraajne trake, voza moe za kretanje svog vozila da koristi i saobraajnu traku koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometa ostala vozila koja se kreu iza njegovog vozila. Bre kretanje vozila u jednoj traci od kretanja vozila u drugoj traci ne smatra se preticanjem. Na putu sa kolovozom za saobraaj vozila u oba smera, na kome postoje tri saobraajne trake, voza se svojim vozilom mora kretati krajnjom desnom saobraajnom trakom u pravcu kretanja. Srednja saobraajna traka se koristi za preticanje ili skretanje ulevo. Na delu auto puta ili puta rezervisanog za saobraaj motornih vozila sa vie saobraajnih traka, za kretanje svog vozila voza mora da koristi kranju desnu saobraajnu traku, predvienu za kretanje vozila. Krajnju levu saobraajnu traku voza moe koristiti samo za preticanje. Na delu puta koji je klizav zbog snega, leda, blata i sl. kao i na delu puta koji je oteen, voza je duan da prilagodi vonju stanju puta i uslovima saobraaja, tako da ne ugroava bezbednost ostalih uesnika u saobraaju svojom neprilagoenom vonjom. Zabranjeno je kretanje levom saobraajnom trakom, na putu sa kolovozom za saobraaj u oba smera na kome postoje tri saobraajne trake poto je ona namenjena za kretanje vozila iz suprotnog smera. Na putu sa kolovozom za saobraaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje etiri saobraajne trake, voza ne sme vozilom da prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobraaj vozila iz suprotnog smera. Zabranjeno je kretanje vozilom suprotnim smerom na putu sa kolovozom na kome se saobraaj odvija u jednom smeru. Zabranjeno je kretanje vozilom unazad na: auto-putu, putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, u tunelu, krivini, podvonjaku, nadvonjaku, preko eleznike ili tramvajske pruge i na
38

svim mestima na kojima bi se ovim kretanjem ugrozila bezbednost saobraaja. Za kretanje vozila koja ne mogu na ravnom putu da razviju brzinu kretanja veu od 40 km/h i teretna motorna vozila ija najvea dozvoljena masa prelazi 3500 kg i vozila koja se ne smatraju motornim vozilima, koristi se krajnja desna strana kolovoza u smeru kretanja. KRETANJE PEAKA Peak po pravilu ne sme da se kree i zadrava na kolovozu. Ako se kree po kolovozu, on mora da se kree to blie ivici kolovoza, i to paljivo i na nain koji ne ometa ili spreava saobraaj vozila. Pre stupanja na kolovoz, peak je duan da se uveri da moe bezbedno prei preko kolovoza, paljivo i najkraim putem. Na javnom putu van naselja, peak je duan da za svoje kretanje koristi levu ivicu kolovoza u smeru kretanja. Izuzetno, moe se kretati uz desnu ivicu kolovoza, ako je to za njega bezbednije (nepregledna krivina, usek, zasek, odron i sl.). Na putu na kome imaju obeleeni peaki prelazi, peak je duan da se prilikom prelaenja kolovoza slui tim prelazim, ukoliko nisu od njega udaljeni vie od 100 m. Dunost peaka je da prilikom prelaenja kolovoza obrati panju na udaljenost i brzinu kretanja vozila. Ukoliko prelazi kolovoz na mestu gde nema obeleenog peakog prelaza, peak ne sme da stupi na kolovoz ukoliko time ometa vozila koja nailaze. OBAVEZE VOZAA PREMA PEACIMA Ako je saobraaj na obeleenom peakom prelazu regulisan svetlosnim saobraajnim oznakama ili znacima ovlaenog slubenog lica, voza je duan da svoje vozilo zaustavi ispred peakog prelaza kad mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu dozvoljen prolaz voza ne sme svojim kretanjem da ometa prolaz peaka koji su ve stupili na peaki prelaz.

39

Ako se peaki prelaz nalazi na ulazu na boni put, voza koji skree na taj put, duan je da propusti peake koji su ve stupili ili stupaju na kolovoz, a po potrebi i zaustavi vozilo. Isto pravilo vai i kad prelaz nije obeleen. Ako su peaci deca, stara ili iznemogla lica, invalidi, voza je duan da zaustavi svoje vozilo ispred peakog prelaza i propusti peake koji su stupili ili stupaju na peaki prelaz. Ukoliko lice koje nosi beli tap pokazuje da eli prei kolovoz voza je duan da se zaustavi i propusti ga. Ukoliko peak prelazi preko kolovoza u naselju, a mesto prelaska je udaljeno vie od 100 m od obeleenog peakog prelaza voza je duan da ga propusti, meutim ukoliko je obeleeni peaki prelaz udaljen manje od 100 m voza je duan da ga upozori zvunim znakom, tj. peak ne sme ugroavati kretanje vozila. Voza je posebno duan da smanji brzinu kretanja svog vozila ukoliko se pored kolovoza igraju deca koja oito ne obraaju panju na kretanje vozila, tako da moe bezbedno i blagovremeno zaustaviti vozilo, ukoliko je to neophodno. Voza je duan da zaustavi vozilo i propusti peaka, dete koje neodluno zastaje kod obeleenog Slika 3. peakog prelaza (slika 3.).

BRZINA KRETANJA Brzinu kretanja vozila voza je duan da prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraaja i drugim saobraajnim uslovima, tako da vozilo moe zaustaviti blagovremeno pred svakom preprekom koja se u datim uslovima objektivno moe predvideti. Voza ne sme smanjivati brzinu kretanja vozila do te mere da ona predstavlja smetnju normalnom odvijanju saobraaja, osim u sluaju neposredne opasnosti.
40

Voza se mora kretati uvek onom brzinom koja mu omoguava da vozilo blagovremeno zaustavi na udaljenosti na kojoj ima pregled puta. Voza je duan da smanji brzinu kretanja svog vozila ispred svih opasnih delova puta kako bi se mogao blagovremeno zaustaviti u sluaju neposredne opasnosti, a naroito: ispred peakog prelaza, na otrim i nepreglednim krivinama, na delu puta sa velikim uzdunim nagibom, na suenom delu puta, ako je kolovoz prekriven ledom, liem, blatom ili drugim materijalima koji ine kolovoz klizavim, na delu puta koji je zakren kretanjem peaka, a posebno ako se na putu ili pored njega nalaze deca itd. Voza ne sme na putu u naselju da se kree brzinom veom od 60 km/h, osim ako bre kretanje vozila nije dozvoljeno saobraajnim znakom za celo naselje ili neki njegov deo, niti brzinom manjom od 40 km/h ukoliko nije drugaije odreeno saobraajnim znakom, s obzirom na saobraajno-tehnike elemente puta. Voza se ne sme na javnom putu izvan naselja kretati brzinom veom od 120 km na as na auto-putu, 100 km na as na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, 80 km na as na ostalim putevima. Na putu van naselja voza ne sme da se kree vozilom brzinom veom od brzine odreene saobraajnim znakom postavljenim na putu. Pri normalnim uslovima saobraaja brzina kretanja motornih vozila na javnim putevima ne sme se ograniiti ispod 40 km/h, osim u vanrednim uslovima, ali je ono uvek privremeno (opravka puta i sl.). Pored navedenih optih pravila o ogranienju brzine, propisano je i stalno ogranienje brzine za odreene kategorije motornih vozila: - 80 km/h za autobuse sa lakom prikolicom, kao i za teretne automobile bez prikolice ija ukupna dozvoljena masa ne prelazi 7500 kg. - 80 km/h za motorna vozila koja vuku prikolicu za stanovanje. - 70 km/h za autobuse kada se vri organizovan prevoz dece, zglobne autobuse bez mesta za stajanje, za teretna motorna vozila ija dozvoljena masa prelazi 7500 kg, teretna motorna vozila koja vuku prikolicu i motorna vozila kojima se vri prevoz opasnih materija.
41

50 km/h za autobuse sa prikolicom za prevoz lica, gradski autobusi, autobusi koji imaju odreen broj mesta za stajanje, teretna vozila kojima se vri skupni prevoz lica. - 40 km/h za vozila koja vuku neispravno vozilo. - 30 km/h za traktore. - 25 km/h za traktor koji vue prikljuno vozilo kojim se vri skupni prevoz lica, bicikli sa motorom koji se kreu po biciklistikoj stazi. Sva ova vozila moraju sa svoje zadnje leve strane imati postavljen znak o ogranienju brzine, i ne smeju se kretati veom brzinom i ako im je na odreenom delu puta dozvoljeno bre kretanje saobraajnim znakom (auto put i sl.). Auto-putem nije dozvoljeno da se kreu vozila koja po svojim konstrukcionim svojstvima ne mogu da se kreu brzinom od najmanje 40 km/h, osim vozila oruanih snaga SRJ i organa unutranjih poslova. Inerciona komanda koionog sistema dozvoljena je za prikljuno vozilo ija je najvea dozvoljena masa 3500 kg pod uslovom da se ne kreu brzinom veom od 30 km/h. SKRETANJE Voza koji namerava da skrene udesno ili ulevo duan je da na dovoljnoj udaljenosti pred raskrsnicom zauzme poloaj vozilom na onoj saobraajnoj traci kojom mora da proe kroz raskrsnicu. Pri skretanju udesno, voza je duan da se kree krajnjom saobraajnom trakom uz desnu ivicu kolovoza (slika 4.). Skretanje ulevo na putu sa saobraajem u oba smera, vri se krajnjom levom saobraajnom trakom uz sredinu liniju i uz zamiljeni ili obeleeni luk koji spaja sredine linije bonih kolovoza (slika 5.).

Slika 4. 42

Slika 5.

Na putu sa jednosmernim saobraajem, skretanje ulevo vri se saobraajnom trakom koja se protee uz levu ivicu kolovoza, ukoliko saobraajnim znakom nije drugaije odreeno (slika 6.). Ako saobraaj regulie milicioner, voza je duan da postupi po njegovoj naredbi i ako time odstupa od pravila saobraaja odnosno saobraajnog znaka (slika 7.).

Slika 6.

Slika 7.

Voza moe da se prestroji i da izvri skretanje, ako se prethodno uverio da ne dovodi u opasnost druge uesnike u saobraaju, vodei pri tom rauna o poloaju vozila i o pravcu i brzini skretanja. Voza je duan da jasno i blagovremeno obavesti druge uesnike o svojoj nameri da skrene udesno ili ulevo, dajui im znak pomou pokazivaa pravca. PRVENSTVO PROLAZA Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, voza je duan da propusti vozilo koje nailazi sa njegove desne strane. Voza vozila koji na raskrsnici skree ulevo duan je da propusti vozila koja dolazei iz suprotnog smera na raskrsnici zadravaju pravac kretanja ili vre skretanje u desno, osim ako saobraajnim znakom nije drugaije odreeno. Izuzetno, vozilo koje se kree po inama ima prvenstvo prolaza na raskrsnici ili u susret sa drugim vozilom, bez obzira sa koje mu strane ono nailazi. Treba imati u vidu da se ova pravila odnose samo na raskrsnicu puteva iste vanosti.

43

Slika 8.

Slika 9.

Voza koji ulazi vozilom na put, koji je saobraajnim znakom oznaen kao put sa pravom prvenstva prolaza, duan je da propusti sva vozila koja se kreu tim putem (slika 8.). Voza je duan da propusti sva vozila koja se kreu putem na koji ulazi i kad taj put nije saobraajnim znakom oznaen kao put sa pravom prvenstva prolaza, ako vozilom ulazi sa zemljanog puta na put sa kolovoznim zastorom ili ako na put ulazi sa povrine na kojoj se ne vri saobraaj (slika 9.). Voza koji prilikom skretanja preseca biciklistiku traku, duan je da propusti bicikliste i druga vozila koja se kreu po biciklistikoj stazi (slika 10.). Slika 10. RASKRSNICE Raskrsnica je karakteristina saobraajna povrina na kojoj se ukrtaju ili spajaju najmanje dve saobraajne trake po kojima se kreu vozila. Voza je duan kada se pribliava raskrsnici da vozi sa poveanom opreznou i da vozi takvom brzinom da se moe bezbedno zaustaviti i propustiti sva vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza.

44

Voza mora da na dovoljnoj udaljenosti ispred raskrsnice zauzme takav poloaj vozilom na onoj saobraajnoj traci kojom namerava da proe kroz raskrsnicu (slika 11. Y raskrsnica, slika 12. T raskrsnica, slika 13. krstasta raskrsnica).
Slika 11.

Slika 12.

Slika 13.

SAOBRAAJ NA RASKRSNICI Kad se pribliava raskrsnici, voza je duan da vozi sa poveanom opreznou i vonju prilagodi uslovima saobraaja koji se odvija na raskrsnici. Ako se pribliava raskrsnici, na kojoj saobraaj nije posebno regulisan saobraajnim znakovima (semaforom, slika 14.) ili znacima koje daju ovlaena lica, voza je duan da smanji brzinu kretanja, tako da se moe zaustaviti ispred raskrsnice ili u samoj raskrsnici, i to tako da propusti vozila koja imaju prvenstvo prolaza na raskrsnici. Voza ne sme vozilom stajati na obeleenom peakom prelazu kada, zbog gustine saobraaja mora da eka radi ulaska ili izlaska iz raskrsnice. Na raskrsnici ili drugom mestu na kome je saobraaj regulisan ureajima za davanje svetlosnih znakova, svetlosni saobraajni znakovi imaju sledee znaenje: - crveno svetlo zabranjen prolaz, - zeleno svetlo slobodan prolaz,
45

uto svetlo zabrana prolaza za vozila, osim za ona koja se u asu kada se uto svetlo pojavi, nalaze na takvoj udaljenosti od svetlosnog znaka da se ne mogu bezbedno zaustaviti, a da ne preu taj znak i za peake zabrana prolaza osim za one koji su ve poeli da prelaze kolovoz. - uto svetlo upaljeno istovremeno sa crvenim svetlom slui za upozorenje uesnika u saobraaju na skori prestanak zabrane prolaza i pojave zelenog svetla. - uto trepue svetlo obavezuje uesnike u saobraaju da se kreu uz poveanu opreznost. - zeleno trepue svetlo slui za upozorenje uesnika u saobraaju na skori prestanak slobodnog prolaza i pojavu crvenog svetla. Ako je ureaju za davanje svetlosnih saobraajnih znakova za regulisanje saobraaja na raskrsnici dodat jedan ili vie dopunskih znakova u obliku zelene svetlee strelice, voza moe vozilom da pree svetlosni znak i da skrene u pravcu oznaenom zelenom svetleom strelicom i u vreme dok je na semaSlika 15. foru upaljeno crveno svetlo, pod uslovom da propusti sva vozila i peake na putu na koji ulazi (slika 15.). Ako zeleno svetlo na ureaju za davanje svetlosnih saobraajnih znakova ima oblik strelice, vozilo moe da se kree samo u pravcu koji pokazuje ta strelica. Voza koji je vozilom uao u raskrsnicu na kojoj je saobraaj regulisan ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih znakova, moe da napusti raskrsnicu ne ekajui da svetlosnim znakom saobraaj bude otvoren u pravcu koji namerava da produi kretanje, pod uslovom da propusti sve uesnike u saobraaju koji se kreu pravcem u kom je saobraaj otvoren. Na raskrsnici na kojoj je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim oznakama voza koji skree na boni put, duan je da propusti vozila koja se kreu putem na koji ulazi, kao i peake koji prelaze preko kolovoza, za sve vreme dok je otvoren prolaz tim putem. 46

Voza ne sme da ue u raskrsnicu i kad mu je svetlosnim saobraajnim znakom to dozvoljeno ako je usled gustine saobraaja, postalo oigledno da bi se on svojim vozilom morao da zaustavi i ostane u raskrsnici to bi pri promeni svetlosnog znaka, onemoguilo saobraaj vozila koja dolaze sa bonih strana i imaju pravo prvenstva prolaza na raskrsnici (slika 16.).

Slika 16.

MIMOILAENJE Prilikom mimoilaenja voza je duan da svoje vozilo pomeri to vie udesno i da sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanje izmeu svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, a u cilju da se mimoilaenje to bezbednije izvri. Propisima nije odreeno minimalno rastojanje prilikom mimoilaenja, ali ono u normalnim uslovima ne bi smelo da bude manje od 1 m. Ako na putu postoje bilo kakve prepreke ili se kreu drugi uesnici u saobraaju, tako da mimoilaenje ne moe da se izvede bezbedno, voza je duan da uspori kretanje svog vozila, a po potrebi i zaustavi svoje vozilo da bi propustio vozila iz suprotnog smera. Kad na raskrsnici dolaze iz suprotnih smerova i skreu ulevo, voza mimoilazi vozilo iz suprotnog smera na taj nain to ga proputa sa svoje desne strane. Ako su ine postavljene na krajnjoj desnoj strani kolovoza, inska vozila mimoilaze se tako da voza prolazi vozilom pored njih sa leve strane. Ako je zbog prepreke na putu, nedovoljne irine puta, ili iz nekih drugih razloga mimoilaenje onemogueno, voza kome je to lake, duan je da se zaustavi, a po potrebi kretanjem unazad ili na neki drugi nain pomeri svoje vozilo i tako omogui mimoilaenje.
47

Na delu puta sa velikim uzdunim nagibom, voza vozila koje se kree niz nagib duan je da kad primeti da mu drugo vozilo ide u susret uz nagib, svoje vozilo zaustavi na pogodnom mestu i tako omogui mimoilaenje vozilu koje se kree uz nagib (slika 17.). Ali ako vozilo koje se kree niz nagib nema pogodnu povrinu za zaustavljanje, a ispred vozila koje se kree uz nagib postoji pogodno mesto, voza vozila koje se kree uz nagib duan je da se zaustavi i propusti vozilo koje se kree niz nagib (slika 18.).

Slika 17.

Slika 18.

Ako je nuno da se radi bezbednog mimoilaenja neko vozilo kree unazad prednost ima vozilo koje vue prikljuno vozilo nad vozilom bez prikljunog vozila, autobus nad kamionom, teretno nad putnikim i sl. osim ako je oigledno da se sa obzirom na uslove saobraaja i stanje puta to moe lake izvesti vozilo koje bi inae imalo prednost i ako nije drugaije odreeno saobraajnim znakom (slika 19 i 20).

Slika 19.

Slika 20.

48

PRETICANJE I OBILAENJE Preticanje i obilaenje sme da se vri samo ako voza time ne ometa normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smera i ako na putu ima dovoljno mesta za bezbedno preticanje i obilaenje. Opte je pravilo da se preticanje i obilaenje vri sa leve strane od vozila ili objekta koji se obilazi odnosno pretie. Od ovog pravila se odstupa u dva sluaja i tad se preticanje vri sa desne strane: - Ako je vozilo koje se pretie zauzelo takav poloaj na kolovozu i njegov voza daje takve znake da se sa sigurnou moe utvrditi da ono skree ulevo (slika 21.). - Ako se tramvaj ili drugo insko vozilo, kree po inama postavljenim na sredini kolovoza, a izmeu inskog vozila i desne ivice kolovoza postoji saobraajna traka. Kad se na sredini kolovoza nalazi peako ostrvo ili prostor za parkiranje vozila ili neka druga povrina koja nije namenjena za kretanje vozila, neki objekat ili ureaj, vozila moraju da ih obilaze sa desne strane ukoliko se radi o putu sa saobraajem u oba smera. Ako je u pitanju put sa jednosmernim saobraajem, a saobraajnim znakom nije drugaije odreeno onda je obilaenje dozvoljeno i sa leve i sa desne strane (slika 22.).

Slika 21.

Slika 22.

Pre nego to otpone preticanje ili obilaenje voza je duan da se uveri da to moe izvesti na bezbedan nain i da druge uesnike u saobraaju obavesti propisanim saobraajnim znakom (migavac).
49

Voza ne sme vozilom da otpone preticanje ili obilaenje: - kolone vozila, - ako je voza koji se kree iza njega otpoeo preticanje, - ako je voza koji je ispred njega na istoj saobraajnoj traci dao znak da namerava pretei ili obii vozilo koje je ispred njegovog vozila ili obii neku drugu prepreku na putu, - ako saobraajna traka kojom namerava da izvri preticanje nije slobodna na dovoljnom rastojanju, tako da bi vodei rauna o razlici izmeu brzine kretanja svog vozila za vreme preticanja i brzine kretanja drugih uesnika u saobraaju koje namerava da pretekne, preticanjem ugrozio bezbednost saobraaja ili omeo saobraaj iz suprotnog smera, - ako po izvrenom preticanju ili obilaenju, ne bi ponovo mogao da zauzme poloaj na saobraajnoj traci kojom se kretao pre preticanja ili obilaenja i to bez ometanja ili ugroavanja ostalih uesnika u saobraaju, osim u sluaju kad se za preticanje ili obilaenje koristi saobraajna traka koja je zabranjena za saobraaj iz suprotnog smera. Voza ne sme da otpone preticanje ili obilaenje ni trakom koja je namenjena za prinudno zaustavljanje na auto putu, kao i u tunelima, galerijama. Voza koji vri preticanje duan je da svoje vozilo dri na bezbednom rastojanju od vozila koje pretie i da obezbedi dovoljnu razliku u brzini (s tim da ne prelazi ogranienje brzine), kako ne bi ometao niti ugrozio vozilo koje pretie. Pre i za sve vreme preticanja voza je duan da daje propisani znak levim pokazivaem pravca. Poto izvri preticanje voza je duan to pre da bez ometanja ili ugroavanja drugih uesnika u saobraaju svojim vozilom zauzme poloaj na saobraajnoj traci kojom se kretao pre preticanja odnosno obilaenja. Izuzetno Slika 23. na putu koji ima dve
50

saobraajne trake za kretanje vozila u jednom smeru voza koji neposredno posle izvrenog preticanja jednog vozila namerava da izvri preticanje drugog vozila, moe da ostane na levoj saobraajnoj traci pod uslovom da ne ometa ili ugroava druga vozila koja vre preticanje (slika 23.). Na kolovozu na kome se saobraaj odvija u oba smera, voza ne sme da pretie drugo vozilo ispred vrha prevoja puta ili u krivini ili kad je preglednost puta nedovoljna, osim ako na tim mestima postoji vie saobraajnih traka namenjenih iskljuivo za kretanje u pravcu kretanja njegovog vozila (slika 24.). Voza ne sme da pretie drugo vozilo, osim bicikla, bicikla sa motorom bez bone prikolice, neposredno ispred raskrsnice ili na raskrsnici koja nije sa krunim tokom saobraaja, Slika 24. neposredno ispred prelaza eleznike ili tramvajske pruge u nivou bez branika ili polubranika ili na takvom prelazu (slika 25.).

Slika 25.

Slika 26.

Neposredno ispred raskrsnice ili u raskrsnici voza sme da pretie vozilo koje skree ulevo, a pretie se sa desne strane, (slika 26), vozilo koje skree udesno s tim da ne prelazi na deo kolovoza namenjen za kretanje vozila iz suprotnog smera, vozilo koje se kree na putu sa prvenstvom prolaza, kad je saobraaj regulisan svetlosnim znacima, kao i kad saobraaj regulie
51

ovlaeno lice, s tim da se ne ugroavaju niti dovode u opasnost drugi uesnici u saobraaju. Neposredno ispred i na prelazu puta preko eleznike ili tramvajske pruge u nivou bez branika ili polubranika voza sme da pretie drugo vozilo, kad je saobraaj na takvom prelazu regulisan ureajima za davanje svetlosnih znakova na raskrsnici. Voza ne sme da pretie drugo vozilo koje se pribliava obeleenom peakom prelazu, prelazi peaki prelaz ili je zastalo radi proputanja peaka na tom prelazu (slika 27.). Voza kome je dat znak za preticanje sa njegove leve strane duan je da pomeri vozilo ka desnoj ivici kolovoza. Voza za vreme dok ga drugo vozilo pretie ne sme poveavati brzinu kretanja svog vozila, niti je duan smanjiti brzinu kretanja osim u sluaju neposredne opasnosti . Slika 27. Ako je nedovoljna irina kolovoza ili njegovo stanje ne omoguava bezbedno preticanje voza vozila koje se pretie duan je da pomeri svoje vozilo to vie desno, a ako to nije dozvoljeno da im to bude mogue zaustavi vozilo na pogodnom mestu da bi propustio bra vozila. Bre kretanje vozila jedne od kretanja vozila druge kolone ne smatra se preticanjem. Ne smatra se preticanjem ni prolaenje sa desne strane vozila koje za svoje kretanje ne koristi saobraajnu traku uz desnu ivicu kolovoza (slika 28.).
Slika 28.

52

POLUKRUNO OKRETANJE Polukruno okretanje je okretanje vozilom na putu radi produavanja vonje u suprotnom smeru, koju voza sme da otpone samo ako se prethodno uverio da tu radnju moe izvriti bez opasnosti za druge uesnike u saobraaju, vodei pri tom rauna o poloaju, brzini i pravcu kretanja vozila. Voza koji namerava da na putu ili raskrsnici izvri polukruno okretanje, duan je da jasno i blagovremeno obavesti o svojoj nameri druge uesnike u saobraaju, dajui im znak pokazivaem pravca, vodei rauna da li mu je takva radnja dozvoljena pravilima

Slika 29.

Slika 30.

saobraaja, saobraajnim znakom, ili oznakama na kolovozu (slika 29. polukruno okretanje na putu), (slika 30. polukruno okretanje u raskrsnici). Zabranjeno je polukruno okretanje vriti: na auto putu, na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, u jednosmernoj ulici, preko pune linije, u tunelu, na mestima gde je saobraajnim znakom zabranjeno, na prelazu preko eleznike pruge u nivou, na mostu, podvonjaku, nadvonjaku, u krivini, prevoju puta i svim opasnim mestima.

53

VONJA UNAZAD Voza koji namerava da se kree unazad, moe to izvriti samo na kratkom delu puta, pod uslovom da ne ugroava niti ometa ostale uesnike u saobraaju. Kada se kree vozilom unazad, voza je duan da se kree istom stranom puta kojom se do tada kretao unapred (slika 31.). Slika 31. Zabranjeno je kretanje unazad: - na auto putu, - na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, - u tunelu, - na mostovima, nadvonjacima, podvonjacima, - na nepreglednim raskrsnicama, - na prelazu puta preko eleznike pruge, - na raskrsnici sa sporednog na glavni put. ZAUSTAVLJANJE I PARKIRANJE Zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 15 minuta, osim prekida koji se vri da bi se postupilo po saobraajnom znaku ili pravilu saobraaja. Parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila po putu u trajanju duem od 15 minuta osim prekida koji se vri da bi se postupilo po saobraajnom znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj. Voza koji namerava da zaustavi vozilo, duan je da se prethodno uveri da ne ugroava ostale uesnike u saobraaju i da ih o svojoj nameri obavesti dajui odgovarajui znak (migavac). Voza pokazivaem pravca daje znak na kojoj strani puta namerava da zaustavi vozilo. Kad zaustavi ili parkira vozilo, voza je duan da ga smesti na putu tako da ne predstavlja smetnju vozilima koja se kreu ili ukljuuju u saobraaj. Kao zaustavljeno ili parkirano vozilo smatrae se i ono vozilo koje se jednim delom nalazi na kolovozu, a drugim na trotoaru. Ako je na putu odreen prostor za zaustavljanje ili parkiranje vozila tako to je obeleen prostor za svako vozilo, voza moe ostaviti
54

svoje vozilo samo u tom prostoru i na nain kako je odreeno oznakama na kolovozu. Voza je duan da parkira vozilo tako da vozila koja se nalaze ispred ili iza njega mogu bez tekoa ukljuiti u saobraaj. Na zaustavljenom ili parkiranom vozilu ne smeju se otvarati vrata tako da se ometaju ili Slika 32. ugroavaju ostali uesnici u saobraaju (slika 32.). Na javnom putu izvan naselja voza je duan da uvek kad za to postoji mogunost, zaustavljeno ili parkirano vozilo postavi izvan kolovoza. Voza koji je zbog kvara na vozilu, saobraajne nezgode ili drugog opravdanog razloga prinuen da vozilo zaustavi na inama, duan je da ga sa ina odmah ukloni ili ako je to nemogue, da odmah preduzme mere kako bi lica koja upravljaju vozilima koja se kreu po inama na vreme bila upozorena na opasnost. Voza koji se zaustavi ili parkira na putu duan je da vozilo zaustavi ili parkira uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja. U jednosmernoj ulici dozvoljeno je parkiranje i uz desnu i uz levu ivicu kolovoza, s tim da rastojanje izmeu parkiranog vozila i suprotne ivice kolovoza ili neke druge prepreke ne iznosi manje od 3 metra. Ako se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ine, voza moe da zaustavi ili parkira vozilo na levoj strani kolovoza. Voza moe da zaustavi ili parkira vozilo na sredini kolovoza, samo ako je to mesto obeleeno saobraajnim znakom ili oznakama na kolovozu. Voza ne sme da zaustavi, niti da parkira vozilo na mestu na kome bi ono predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobraaja ili ugroavalo bezbednost peaka i ostalih uesnika u saobraaju. Voza ne sme da zaustavi ili parkira vozilo naroito: - na obeleenom peakom prelazu i na udaljenosti manjoj od 5 m od ovog prelaza, kao i na prelazu biciklistike staze preko kolovoza,
55

na prelazu puta preko eleznike pruge u nivou, na eleznikim ili tramvajskim inama i u njihovoj blizini ako se time ometa saobraaj vozila koja se kreu po inama, - na raskrsnici i na udaljenosti manjoj od 5 m od najblie ivice poprenog kolovoza, - na mostovima, tunelima, podvonjacima, nadvonjacima, kao i na delu puta ispod mostova i nadvonjaka, - na delu puta u blizini vrha prevoja i u krivini gde je preglednost puta nedovoljna i gde se obilaenje vozila ne bi moglo da izvri bez opasnosti, - na delu javnog puta gde bi irina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do pune uzdune linije na kolovozu, ili do neke prepreke na putu, bila manja od 3m, - na mestu na kome bi vozilo zaklanjalo postavljeni saobraajni znak ili ureaj za davanje svetlosnih saobraajnih znakova, - na biciklistikoj stazi ili traci, - na mestu na kome je na kolovozu obeleeno stajalite za vozila javnog saobraaja. Pored navedenih sluajeva voza ne sme da parkira vozilo: - na delu puta i ispred prelaza puta preko eleznike ili tramvajske pruge u nivou, i to na udaljenosti manjoj od 15 metara od tih prelaza, - na udaljenosti manjoj od 15 m ispred i iza znaka kojim je obeleeno stajalite za vozila javnog saobraaja, - ispred kolskog ulaza u zgradu, dvorite ili garau, kao i iznad prikljuka na vodovodnu mreu i ulaza u kanalizaciju, - na mestu gde bi parkirano vozilo onemoguilo pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak ve parkiranom vozilu. Parkiranje je zabranjeno na trotoaru odnosno peakoj stazi, ali se moe dozvoliti saobraajnim znakom pod uslovom da se za kretanje peaka oslobodi prostor od najmanje 1,6 m irine i on ne moe biti uz levu ivicu kolovoza. Pre nego to napusti vozilo, voza je duan da preduzme sve mere da bi onemoguio da se vozilo samo pokrene ili da ga neovlaeno lice stavi u pokret. Da bi spreio da vozilo samo krene 56

sa mesta na kome je ostavljeno voza mora da preduzme sledee mere: - da prekine rad motora i uzme sa sobom klju za stavljanje motora u pokret, - ruicu menjaa stavi u odgovarajui stepen prenosa i da pritegne parkirnu konicu (runu), - da stavi klinaste podmetae pod odgovarajue tokove ako se radi o vozilu koje po propisima mora imati takve podmetae, - ako je vozilo ostavljeno na uzbrdici da okrene prednje tokove prema sredini kolovoza, na nizbrdici tokovi se okreu prema ivinjaku trotoara, - da zatvori prozore na kabini i karoseriji vozila, - da zakljua brave na svim vratima vozila i klju uzme sa sobom. Na putu, ili na drugom mestu odnosno prostoru namenjenom za zaustavljanje i parkiranje vozila ne sme se ostavljati vozilo koje se ne upotrebljava u saobraaju zbog dotrajalosti (neispravnosti i sl.). Takva vozila ne smeju se ostavljati ni na povrini namenjenoj za kretanje peaka, kao to i na svim ovim, nabrojanim mestima nije dozvoljeno ostavljati ni bilo kakve druge predmete kojima se ometa odvijanje saobraaja i ugroava ovekova sredina. Vozilo kojim se prevoze materije ne sme da se zaustavi na kolovozu puta niti da se parkira u naselju. Ukoliko je za vreme prevoenja opasnih materija voza prinuen da se udalji od vozila, sme to uraditi samo ako vozilo ostavi pod nadzorom suvozaa ili pratioca. Parkirano vozilo, koje predstavlja smetnju normalnom odvijanju saobraaja, moe biti uklonjeno sa tog mesta po naredbi ovlaenog lica, a o troku vlasnika vozila. Voza je duan da motorno vozilo (osim motocikla bez bone prikolice), koje je zaustavljeno na kolovozu zbog kvara, obelei posebnim znakom, kojim se oznaava zaustavljeno vozilo na kolovozu (trougao). Ako je na kolovozu zaustavljena kolona vozila ili vozilo za prevoz opasnih materija moraju se postaviti dva znaka i to jedan pored drugog. Znak kojim se obeleava zaustavljeno vozilo na putu postavlja se na udaljenosti od najmanje 50 m od vozila i 1 m od ivice kolovoza.
57

Izuzetno kada je vozilo zaustavljeno neposredno iza krivine ili vrha prevoja, voza je duan da znak postavi ispred krivine odnosno vrha prevoja. Ako je na putu zaustavljena kolona vozila, znaci se postavljaju na udaljenosti od najmanje 50 m i to tako da ih vozai koji nailaze mogu videti sa udaljenosti od najmanje 150 m. Ako na motornom vozilu postoji ureaj za davanje svih pokazivaa pravca istovremeno, taj ureaj mora biti ukljuen, posebno nou i u sluajevima smanjene vidljivosti na auto putu i putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, kao i na delu puta koji nije dovoljno pregledan.

UKLJUIVANJE U SAOBRAAJ Pri ukljuivanju u saobraaj vozila zaustavljenog na kolovozu, voza je duan da da odgovarajui znak i da propusti sva vozila koja se nalaze iza njega (slika 33.).

Slika 33.

Slika 34.

Pri ukljuivanju iz dvorita, garae, parkiralita i sl., voza koji sa vozilom prelazi preko trotoara, duan je da propusti peake, kao i sva vozila koja se kreu putem na koji se on ukljuuje, bez obzira u kom se smeru ona kreu (slika 34.).
58 Slika 35.

Ukoliko je vozau pri ukljuivanju u saobraaj vidik zaklonjen duan je da postavi lice koje e mu omoguiti bezbedno ukljuivanje u saobraaj (slika 35.).

PRESECANJE KOLONE PEAKA Voza ne sme vozilom da preseca kolonu dece, vojnika, pogrebnu povorku i svaku drugu organizovanu povorku graana koja se kree po kolovozu.

VUENJE VOZILA U saobraaju na javnom putu vozilu na motorni pogon mogu da budu pridodata najvie dva prikljuna vozila za prevoz tereta, odnosno jedno za prevoz lica, a na auto putu i putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila samo jedno prikljuno vozilo. Vozilo na motorni pogon sme da vue samo prikljuno vozilo koje bitno ne umanjuje njegovu stabilnost. Vozilo na motorni pogon sme da vue drugo motorno vozilo samo ako ono zbog kvara ili nedostatka pojedinih delova ne moe samo da se kree. Ne sme se vui (lepati) motocikl bez bone prikolice ili drugo vozilo na dva toka. Vozilo na motorni pogon, sme da se vue nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, samo ako na svojoj zadnjoj strani ima upaljena svetla za oznaavanje vozila ili ako ga vue vozilo koje ima i pri vuenju koristi uto rotaciono svetlo. Za vreme vuenja vozila moraju biti oznaena znakom kojim se oznaava zaustavljeno vozilo na putu (trougao), vuno vozilo sa prednje strane, a vueno sa zadnje strane. Vozilo na motorni pogon sme da se vue pomou: - ueta, - krute veze (rude), - oslanjanjem ili veanjem.

59

Odstojanje izmeu vozila koje se vue pomou ueta iznosi 3 5 m, ne sme biti manje od 3 m. Pomou ueta se ne sme vui vozilo kome su neispravni ureaji za upravljanje ili zaustavljanje, kao ni teretno vozilo i autobus. Krutom vezom (rudom) ne sme da se vue vozilo na motorni pogon koje nema ispravan ureaj za upravljanje, niti vozilo koje je tee od vunog vozila, ako mu je neispravna radna konica. Odstojanje izmeu vunog i vuenog vozila moe biti manje od 3 m, ako se vue pomou krute veze (rude). Ako se vuenje motornog vozila vri pomou ueta ili krute veze, lice koje upravlja vuenim vozilom mora imati vozaku dozvolu one kategorije kojoj pripada vueno vozilo. Prilikom vuenja (lepanja) u vuenom vozilu se ne smeju prevoziti druga lica (u njemu se mora nalaziti samo voza). Vozilo kod koga je neispravan ureaj za upravljanje sme se vui samo oslanjanjem ili veanjem o vuno vozilo. Ako vozilo na motorni pogon vue drugo vozilo, ne sme se kretati brzinom veom od 40 km/h. Vuenje natovarenog teretnog vozila, sa ili bez prikljunog vozila, kao i traktora sa prikolicom, dozvoljeno je samo do prvog pogodnog mesta za pretovar tereta, a samo izuzetno do mesta na kome se moe izvriti popravka vozila. ODSTOJANJE IZMEU VOZILA Voza je duan da dri potrebno odstojanje kad se kree iza drugog vozila. Odstojanje koje voza treba da dri prvenstveno zavisi od: - brzine kretanja vozila, - stanja puta, vidljivosti, gustine saobraaja, stanja vozila i tereta, atmosferskih prilika (snega, leda, kie). Potrebno rastojanje treba da bude toliko da voza u sluaju naglog koenja moe da se na bezbedan nain zaustavi, a da pri tom ne izaziva opasnost i ne ometa druge vozae. Na javnom putu van naselja, sa samo jednom saobraajnom trakom u jednom smeru, teretna motorna vozila ija teina prelazi 3500 kg i ija je duina vea od 7 metara, kada se kreu jedno za drugim, duna su da dre odstojanje od najmanje 100 m. Ova odredba ne vai na delu puta gde je zabranjeno preticanje.
60

ZVUNI I SVETLOSNI ZNACI Voza je duan da zvunim ili svetlosnim znakom upozori ostale uesnike u saobraaju, ukoliko postoji opasnost koja bi dovela do saobraajne nezgode ili ugroavanja bezbednosti saobraaja. Ova upozorenja moraju da se svedu na najpotrebniju meru kako se ne bi uznemiravali ostali uesnici u saobraaju. U naseljima i nou zabranjeno je davanje zvunih znakova, sem ako je neophodno da se uesnici u saobraaju upozore na neposrednu opasnost ili ako se u vozilu prevozi povreeno ili teko bolesno lice kome je neophodna hitna lekarska pomo. Zvuni znak upozorenja (sirenom) voza je duan da upotrebi uvek kada to zahtevaju razlozi bezbednosti saobraaja, a naroito: - na putu van naselja, pre nego to zapone preticanje odnosno obilaenje ukoliko postoji opasnost od saobraajne nezgode ako se ovaj znak ne bi dao, - ako se pored kolovoza nalaze deca, koja ne obraaju panju na kretanje vozila, - na putu van naselja, pre ulaska u nepreglednu krivinu ili pre dolaska na prevoj na kome je oteano mimoilaenje. Zvuni znak upozorenja na motornim vozilima mora da bude takav da daje zvuk nepromenljivog intetiteta (jednolini zvuk). Nou je umesto zvunog, voza duan da daje svetlosni znak drugim uesnicima u saobraaju i to kratkim uzastopnim paljenjem velikog ili oborenog svetla vodei rauna da time ne zaslepljuje vozaa iz suprotnog smera. Svetlosni znak upozorenja moe se davati i danju, ako to vie odgovara okolnostima na putu u saobraaju. ZNACI KOJE DAJU OVLAENA LICA Zakonom o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima propisana je dunost uesnika u saobraaju da postupaju po znacima i naredbama koje daju ovlaena lica. Uesnici u saobraaju moraju da postupaju prema zahtevima ili naredbama koje daju ovlaena lica i kad time odstupaju od propisanih pravila saobraaja ili znaenja saobraajnih znakova na putu.
61

Ovlaena lica su milicioneri ili druga lica koja na osnovu ovlaenja iz zakona vre kontrolu i regulisanje saobraaja na putevima. Propisano je da ovlaena lica daju znake odreenog znaenja rukama i poloajem tela, kao i zvune i svetlosne znake. Znaci koji se daju rukama i poloajem tela imaju sledee znaenje: - kada je jedna ruka podignuta vertikalno (slika 36.) znai obavezu zaustavljanja za sva vozila. Znak se daje otvorenom akom ili koristei tablicu ili palicu za regulisanje saobraaja. Ako je znak dat na raskrsnici, ne znai obavezu zaustavljanja za vozila koja su ve ula u raskrsnicu, odnosno za vozila koja ne mogu bezbedno da se zaustave u asu kada ovlaeno lice podigne ruku. Za peake znak takoe znai zabranu prolaza, osim ako su zapoeli da prelaze kolovoz. Na otvorenom putu znak ima navedeno znaenje samo kada se ovlaeno lice nalazi na kolovozu. Ovlaeno lice moe uz ovaj znak da dozvoli dalje kretanje pojedinim uesnicima u saobraaju, ako to obezbeuje bre odvijanje saobraaja dajui odgovarajui znak, - horizontalno predruena ruka (slika 37.) znai zabranu prolaza za sve uesnike u saobraaju iji smer kretanja see pravac u kome je ispruena ruka. Ovaj znak se takoe moe davati bilo rukom, tablicom ili palicom za regulisanje saobraaja, - lagano mahanje rukom gore dole sa dlanom okrenutim na dole znai da vozai u ijem se pravcu daje ovaj znak treba da smanje brzinu kretanja, - kretanje rukom u laktu s desna u levo znai da vozai u ijem pravcu se daje znak treba da ubrzaju kretanje vozila. Ovim znakom dozvoljava se pojedinim uesnicima u saobraaju dalje kretanje kad je saobraaj inae zatvoren zbog znaka koji je dat podignutom rukom ili obzirom na poloaj tela ovlaenog lica. I pri davanju ovog znaka moe se koristiti palica ili tablica za regulisanje saobraaja. Znak vozau da smanji brzinu kretanja, da ubrza kretanje ili zaustavi svoje vozilo moe se davati i iz vozila.
62

podignuta i ispruena ruka sa dlanom usmerenim prema nekom vozilu znai obavezu zaustavljanja za vozaa tog vozila (slika 38.), telo u normalnom stojeem poloaju sa rukama odruenim, znai da vozilo iz pravca kome su okrenuta lea odnosno prsa ovlaenog lica moraju da se zaustave, a da vozila koja dolaze sa bonih strana imaju pravo prolaza (slika 39. Ili slika 39.a)

Slika 36.

Slika 37.

Slika 38.

Slika 39.

Slika 39.a

ZVUNI ZNACI daju se pitaljkom ili posebnim ureajem za davanje zvunih znakova na vozilu. Znaci pitaljkom daju se u kombinaciji sa znacima koji se daju rukama, i imaju sledee znaenje: - jedan kratak zviduk poziva uesnike u saobraaju da obrate panju na znak kojim e ovlaeno lice izraziti odreeni zahtev, - sa vie uzastopnih kratkih zviduka opominje se neki od uesnika u saobraaju da je postupio protivno zahtevu
63

izraenom pomou znaka ili suprotno pravilima saobraaja, odnosno postavljenom saobraajnom znaku, - jedan dug zviduk dat zajedno sa vertikalno podignutom rukom znai obavezno zaustavljanje za sva vozila, - jedan kratak zviduk obavezuje uesnika u saobraaju da postupi po datom znaku samo kad ovlaeno lice regulie saobraaj na raskrsnici Kad je dat znak sa vie uzastopnih zviduka, uesnici u saobraaju su duni da pogledaju u pravcu ovlaenog lica koje e pokazati na propisani nain na koga se od uesnika u saobraaju dati znak odnosi i ta je duan da uini. Zvuni znakovi koji se daju posebnim ureajem na motornom vozilu sastoje se od niza tonova raznih visina (zavijajui zvuk) i upotrebljavaju se samo u kombinaciji sa odreenim svetlosnim znacima. SVETLOSNI ZNACI daju se ureajima na motornim vozilima i sredstvima koja se koriste runo. Trepue ili rotaciono svetlo plave boje na vozilima sa pravom prvenstva znai obavezu za sve vozae koji ga vide, osim za vozae vozila pod pratnjom, da ustupe tom vozilu prvenstvo prolaza. Po potrebi voza je duan da zaustavi svoje vozilo dok ta vozila prou. Za peaka ovaj znak znai obavezu da se skloni sa kolovoza da bi propustio vozilo sa pravom prvenstva. Ako vozilo koje daje znak plavim rotacionim svetlom stoji na kolovozu, voza je obavezan da smanji brzinu, a po potrebi i da zaustavi vozilo, da bi postupio po naredbi ovlaenog lica. Vozilo sa pravom prvenstva koje upotrebljava dva plava svetla, obezbeuje prolaz jednom ili koloni vozila koja se kreu iza njega. Voza je obavezan da obrati panju na vozila kojim se obezbeuje prolaz, da ih propusti i da po potrebi zaustavi svoje vozilo dok prou vozila koja se posebno obezbeuju. Trepua svetla, jedno plave, a jedno crvene boje, koja se naizmenino pale na posebnim motornim vozilima koja prate odreene linosti, obavezuju vozaa da se zaustavi, da se strogo pridrava naredbi koje mu daju lica iz pratnje i da ustupi prvenstvo prolaza ovim vozilima i da ih ne pretie. Peak je obavezan da se ukloni sa kolovoza dok ova vozila ne prou.

64

Svetlosni znak STOP MILICIJA na zadnjoj strani vozila na tabli crvene boje, kada je osvetljen, obavezuje vozaa neposredno iza vozila organa unutranjih poslova da zaustavi svoje vozilo. Ovlaeno lice moe da koristi fenjer, bateriju, i drugo runo sredstvo sa postojanim crvenim svetlom da bi uesnicima u saobraaju saoptio odreenu naredbu. Mahanje upravno u odnosu na put obavezuje vozaa da zaustavi svoje vozilo. VOZILA POD PRATNJOM Kao vozila pod pratnjom smatraju se vozila kojima je dodeljena pratnja pripadnika milicije ili vojnih lica na posebnim motornim vozilima snabdevenim ureajima za davanje posebnih svetlosnih i zvunih znakova, i to u vreme dok se ti znaci daju (slika 40.). Voza koji na putu Slika 40. stigne vozilo ili kolonu vozila pod pratnjom, duan je da zaustavi svoje vozilo, da nou umesto velikih svetala upotrebi oborena svetla za osvetljavanje puta, da se strogo pridrava naredbi koje mu daju lica iz pratnje i da kretanje nastavi tek poto prou sva vozila pod pratnjom. Vozila pod pratnjom imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na vozila koja se kreu raskrsnicom na kojoj je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ili znacima ovlaenog lica i na njih se ne primenjuju zakonske odredbe o ogranienju brzine, o zabrani presecanja kolone peaka, o zabrani preticanja ili obilaenja kolone vozila, pod uslovom da time ne ugroavaju bezbednost drugih uesnika u saobraaju (slika 40.). Vozila pod pratnjom ne smeju se preticati, izuzev ako to dozvole lica iz pratnje. Radi omoguavanja nesmetanog prolaza vozilima pod pratnjom, peaci su duni da se uklone sa kolovoza dok ta vozila prou.
65

VOZILA SA PRAVOM PRVENSTVA PROLAZA Na vozila slube hitne pomoi, vatrogasne slube, organa unutranjih poslova, oruanih snaga SRJ, kad posebnim ureajima daju svetlosne i zvune signale, ne primenjuju se zakonske odredbe o: ogranienju brzine, o zabrani presecanja kolone peaka, o zabrani preticanja kolone vozila. Ova vozila imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila osim, u odnosu na vozila pod pratnjom, vozila koja se kreu raskrsnicom na kojoj je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima, znacima koje daju ovlaena slubena lica, pod uslovom da ne ugroavaju bezbednost drugih uesnika u saobraaju. Kada vozila organa unutranjih poslova ili vozila oruanih snaga SRJ upotrebom dva plava svetla, obezbeuju prolaz drugim vozilima koja se kreu iza njih, vozai su duni da obrate panju i na vozila kojima se obezbeuje prolaz, da ih propuste, a po potrebi i da zaustave svoje vozilo dok ta vozila prou. Peaci su duni da se uklone sa kolovoza dok ta vozila prou. U pogledu meusobnog prava prvenstva prolaza vozila sa pravom prvenstva prolaza, vae opta pravila o prvenstvu prolaza (pravilo desne strane).

NAIZMENINO PROPUTANJE VOZILA Ako prilikom izvoenja radova na putu doe do takvog suenja puta, da je organizacija rada koja izvodi radove prinuena da organizuje naizmenino proputanje vozila, koja dolaze iz suprotnih smerova jednom saobraajnom trakom, ovo proputanje regulie se postavljanjem privremenih ureaja za davanje svetlosnih saobraajnih znakova na krajnjim takama ovakve deonice puta. Ukoliko je deonica puta na kojoj se izvode radovi kraa i pregledna itavom duinom i ako radovi traju krae vreme, ovo regulisanje saobraaja mogu vriti i odreena lica iz organizacije rada i to naizmeninim dizanjem odnosno sputanjem crvene i zelene zastavice ili postavljanjem crvene ili zelene table okruglog oblika.
66

Kada se saobraaj na suenom delu puta regulie pomou crvene i zelene zastavice odnosno table, prolaz imaju ona vozila koja nailaze iz smera gde je podignuta zelena zastavica odnosno postavljena zelena tabla. Branici koji se mogu postaviti radi regulisanja ili obezbeenja uesnika u saobraaju na suenim delovima puta, moraju biti obojeni naizmenino crvenom i belom bojom, snabdeveni refleksnim staklima ili reflektujuim materijama odgovarajue boje, a nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, na njima moraju biti postavljena i trepua svetla narandaste boje. Jedno narandasto svetlo oznaava da se radovi izvode na jednoj kolovoznoj traci i vozai su duni da obilaze branik sa one strane sa koje je upaljeno svetlo. Dva narandasta svetla oznaavaju da se radovi izvode na sredini kolovoza i vozai su duni da branik obilaze u smeru kretanja. Tri narandasta svetla oznaavaju da se radovi izvode na celoj irini kolovoza i da kolovoz nije prohodan za saobraaj. UPOTREBA SVETLA U SAOBRAAJU Od prvog sumraka pa do potpunog svanua (nou), kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, na vozilu na motorni pogon moraju da budu upaljena najmanje dva bela svetla na prednjoj strani i paran broj svetla crvene boje na zadnjoj strani vozila. Za osvetljavanje puta po pravilu, voza upotrebljava velika svetla. Voza vozila na motorni pogon duan je da umesto velikih svetla za osvetljavanje puta upotrebljava oborena svetla: pri mimoilaenju sa drugim vozilom, na udaljenosti sa koje oceni da svetlom svog vozila zaslepljuje vozaa vozila koje mu dolazi u susret a uvek na udaljenosti manjoj od 200 m, u vreme dok se na kratkom odstojanju kree za drugim vozilom u takvom poloaju da velikim svetlima svog vozila zaslepljuje vozaa vozila ispred sebe, u vreme dok vozilom prolazi pored organizovane kolone peaka,
67

kada se kree putem koji se prua neposredno pored plovnog puta ili pored eleznike ili tramvajske pruge, u susretu sa plovilom, odnosno sa vozilom koje se kree po inama, a koje nailazi iz suprotnog smera.

Izvor svetlosti farova velikog svetla je blie uzdunoj osi vozila u odnosu na oborena svetla, pri emu najmanja duina puta koju osvetljava snop velikih svetla iznosi 100 metara. Prelaz sa velikih na oborena svetla za osvetljavanje puta i obrnuto vri se istovremeno i istom komandom. Nou kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, voza vozila na motorni pogon mora, za vreme vonje da ima na vozilu upaljena najmanje oborena svetla za osvetljavanje puta. Oboreno svetlo na motociklu mora biti upaljeno za vreme vonje van naseljenog mesta. Oborena svetla koriste se za osvetljavanje puta u tunelu. Motorno vozilo koje po svojim konstrukciskim svojstvima ne moe da razvije brzinu od 30 km/h moe imati ugraena samo oborena svetla za osvetljavanje puta. Svetlosni snop oborenog svetla treba da osvetljava put u duini od najmanje 40 metara i najvie 80 metara. Svetla na zadnjoj strani vozila su crvene boje osim svetla za osvetljavanje puta za hod unazad, kao i svetla za osvetljavanje registarske tablice. Svetla za osvetljavanje vozila na motorni pogon moraju da budu upaljena u vreme dok su upaljena bilo koja svetla za osvetljavanje puta ili posebna svetla za maglu. Po magli voza vozila na motorni pogon mora na vozilu da ima upaljena oborena svetla, za osvetljavanje puta ili svetla za maglu ili oba svetla istovremeno. Svetla za maglu na prednjoj strani vozila mogu biti bele ili ute boje, a na zadnjoj strani crvene boje. Svetla za maglu mogu se upotrebljavati samo po magli ili u sluaju smanjene vidljivosti. Svetlosni snop farova za maglu na motornom vozilu mora osvetljavati put duine od najmanje 35 metara. Svetla za oznaavanje vozila na motorni pogon upotrebljavaju se samo kad je vozilo zaustavljeno ili parkirano na putu. Svetla za oznaavanje vozila moraju biti upaljena za vreme dok su upaljena bilo koja svetla za osvetljavanje puta ili posebna svetla za maglu.
68

Vozilo na motorni pogon, ija duina nije vea od 8 m, a irina od 2 m i kome nije pridodato prikljuno vozilo, moe da ima, kad je zaustavljeno ili parkirano na ulici u naselju, upaljeno samo jedno svetlo koje se sa prednje strane vidi kao belo svetlo, a sa zadnje strane kao crveno svetlo i koje je postavljeno na strani suprotnoj od ivice kolovoza uz koju je vozilo zaustavljeno ili parkirano. Izuzeci kada na vozilu ne moraju biti upaljena svetla za oznaavanje vozila: - vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na osvetljenom delu puta, tako da se jasno vidi sa dovoljne udaljenosti, - vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na za to posebno odreenim mestima na kolovozu ili van kolovoza ili na ulicama sa slabim intezitetom saobraaja, - bicikl, bicikl sa motorom i motocikl bez bone prikolice, koji nema akumulator kada su parkirani u naselju uz samu ivicu kolovoza. KONTROLNE LAMPE Na motornim vozilima sa tri, etiri i vie tokova, koji imaju ugraen ureaj za ukljuivanje svih pokazivaa pravca, na instrument tabli mora biti ugraena crvena kontrolna lampa koja vozaa upozorava na to. Pokazivai pravca na vozilu funkcioniu ispravno ako daju svetlost odreene uestalosti miganja ( 90 treptaja u minuti, sa tolerancijom 30 ). Funkcionisanje pokazivaa pravca je ispravno ako se ukljuuje nezavisno od ukljuivanja bilo kog svetla na vozilu. Voza moe da kontrolie da li su ukljueni pokazivai pravca na motornom vozilu pomou optike ili zvune naprave. Ukoliko se na vozilu aktivira radna konica, ukljuie se stop svetlo. Kada se na vozilu ukljue velika svetla za osvetljavanje puta u kabini vozaa pali se lampa plave boje, a ukoliko se ukljue svetla za oznaavanje vozila ili oborena svetla, vozau na instrument tabli pali se lampa zelene boje. Na vozilu na motorni pogon obavezna su jo i gabaritna svetla ukoliko visina motornih vozila i prikljunih vozila prelazi 2,8 metara.
69

SAOBRAAJ NA PRELAZU PUTA PREKO ELEZNIKE PRUGE Kad se vozilom pribliava prelazu puta preko eleznike pruge u nivou, voza je duan da kretanje vozila podesi tako da ga moe zaustaviti ispred ureaja za zatvaranje saobraaja ( branici, polubranic i), ili ispred ureaja za davanje znakova (svetlosnih i zvunih) kojima se najavljuje pribliavanje voza. Ako su branici ili polubranici sputeni ili su poeli da se sputaju, kao i kad se daju svetlosni ili zvuni znaci da voz nailazi ili se pribliava, uesnici u saobraaju su duni da se zaustave ispred prelaza i saekaju dok voz proe. Uesnici u saobraaju su duni da se zaustave ispred prelaza puta preko eleznike pruge u nivou, kad se na svetlosnom saobraajnom znaku pojavi crveno trepue svetlo ili crveno neprekidno svetlo. I kad svetlo nije upaljeno vozai su duni da sa posebnom opreznou prelaze preko pruge. Na prelazu puta preko eleznike pruge u nivou, na kome nema ureaja za zatvaranje saobraaja ili davanja znakova, uesnici u saobraaju su duni da prelaze preko pruge tek poto se uvere da prugom ne nailazi voz ili neko drugo vozilo koje se kree po inama. SAOBRAAJ BICIKALA, BICIKALA SA MOTOROM I MOTOCIKLA Voza bicikla, bicikla sa motorom je duan da se kree po biciklistikoj stazi ili traci ako ona postoji. Maksimalna brzina tom prilikom je 25 km/h. Ako na putu postoji posebna biciklistika traka ili staza, vozai bicikla i bicikla sa motorom se moraju kretati desnom stranom biciklistike staze u smeru kretanja. Kad na javnom putu ne postoji saobraajna staza ili traka, voza bicikla ili bicikla sa motorom se moe kretati kolovozom, ali to blie desnoj ivici kolovoza, kreui se u smeru saobraaja. Ako se dva ili vie vozaa kreu u grupi, moraju se kretati uz desnu ivicu kolovoza, ali jedan za drugim. Nou ili u uslovima smanjene vidljivosti na biciklu, biciklu sa motorom i motociklu bez bone prikolice (irine do 1,3 m) mora biti upaljeno sa prednje strane vozila najmanje jedno svetlo bele boje i na zadnjoj strani vozila jedno svetlo crvene boje.
70

Voza motocikla mora drati upaljena oborena svetla uvek za vreme vonje van naseljenog mesta i po danu. Na biciklu i biciklu sa motorom se mogu prevoziti i druga lica ako na vozilu postoji ugraeno posebno sedite. Voza bicikla stariji od 18 godina na tom seditu sme prevoziti lice do 7 godina starosti. Voza bicikla sa motorom i voza motocikla mogu na zadnjem seditu prevoziti lice, ali pod uslovom da to lice, kao i voza, mora nositi zatitnu kacigu uvek za vreme vonje na putu. Voza motocikla moe prevoziti lice i u bonoj prikolici ako postoji posebno sedite. Zabranjeno je: - da voza bicikla, bicikla sa motorom i motocikla skida ruke sa upravljaa u vonji, pridrava se za drugo vozilo, upravlja nebezbedno svojim vozilom, umanjuje stabilnost svog vozila, da vue ili prevozi predmete koji ga ometaju u upravljanju ili ugroavaju ostale uesnike u saobraaju, kao i vuenje (lepanje) bicikla, bicikla sa motorom i motocikla bez bone prikolice, - uenje vonje bicikla na javnom putu deci mlaoj od 7 godina, - uenje vonje bicikla na magistralnim i regionalnim putevima, - vonja bicikla i bicikla sa motorom na auto putu i putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila. SAOBRAAJ ZAPRENIH VOZILA Zaprenim vozilom u saobraju moe upravljati lice sa navrenih 14 godina ivota. Voza zaprenog vozila mora da upravlja sve vreme do se vozilo kree po putu i duan je da vozilo dri to blie desnoj ivici kolovoza. Ako se kreu dva ili vie zaprenih vozila, moraju se kretati jedan iza drugog, na rastojanju od 50 m. Nou i u uslovima smanjene vidljivosti zapreno vozilo mora biti obeleeno sa prednje leve strane svetlom bele boje, a sa zadnje strane svetlom crvene boje. Na prelazu puta preko eleznike pruge u nivou ili puta rezervisanog za saobraaj motornih vozila, voza zaprenog vozila mora prevesti ivotinje preko tog prelaza.
71

Zabranjeno je: - kretanje zaprenog vozila po auto-putu i putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, kao i ostavljanje zaprege bez nadzora na putu. SAOBRAAJ U TUNELU U vreme kretanja kroz tunel voza ne sme da zaustavi vozilo, niti da vozilom vri polukruno okretanje ili kretanje vozilom unazad. Za vreme kretanja kroz tunel, bez obzira na doba dana i duinu tunela voza je duan da dri upaljena oborena svetla za osvetljavanje puta (slika 41.). TERET NA VOZILU U saobraaju na putu vozilo se ne sme opteretiti preko svoje nosivosti ili preko dozvoljenog osovinskog optereenja, odnosno preko najvee dozvoljene mase koju dozvoljavaju osobine puta. Nije dozvoljeno opteretiti vozilo ni preko nosivosti koja je upisana u saobraajnoj dozvoli i koju odreuju tehniko-konstrukcione mogunosti vozila. Teret na vozilu mora da bude tako rasporeen i po potrebi privren i pokriven da: - ne ugroava bezbednost uesnika u saobraaju i ne nanosi tetu putu i objektima na putu, - ne umanjuje u veoj meri stabilnost vozila i ne oteava upravljanje vozilom, - ne umanjuje vozau preglednost nad putem, - ne stvara suvinu buku i ne rasipa se po putu, - ne zaklanja svetlost i svetlosno signalne ureaje na vozilu, registarske tablice i druge propisane oznake na vozilu. Teret na vozilu ne sme da pree najudaljeniju taku na prednjoj strani vozila za vie od 1 m.
72

Slika 41.

Ako teret na vozilu prelazi za vie od 1 m najudaljeniju taku na zadnjoj strani vozila, najisturenija taka tereta mora se obeleiti na putnikom automobilu crvenom tkaninom. Najisturenija taka tereta koji se prevozi teretnim motornim ili prikljunim vozilom, mora da bude oznaena tablom kvadratnog oblika dimenzije 50x50 cm obojene naizmenino kosim trakama reflektujue narandaste i bele boje (slika 42.). Nou kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, najisturenija taka na teretu, koji se prevozi Slika 42. vozilom mora da bude oznaena svetlom i reflektujuom materijom crvene boje. Kad teret na vozilu na motorni pogon prelazi za vie od 40 cm spoljnu ivicu prednjeg ili zadnjeg svetla za oznaavanje vozila, obeleava se svetlom ili katadiopterom, koji sa prednje strane vozila daju belo, a sa zadnje strane crveno svetlo. Najudaljeniju taku na zadnjoj strani vozila sme da pree najvie jedna estina ukupne duine tereta, s tim da preostali deo tereta bude oslonjen na tovarni prostor vozila kojim se prevozi. Kod spregnutih vozila, ukupna masa prikolice ne moe biti vea od mase vunog vozila za vie od 50%. PREVOZ LICA MOTORNIM I PRIKLJUNIM VOZILIMA Prevoz lica i stvari moe se vriti kao javni prevoz ili kao prevoz za sopstvene potrebe. Motornim vozilom moe se prevoziti samo onoliko lica koliko je oznaeno u saobraajnoj dozvoli za to vozilo. Autobusima i trolejbusima moe se prevoziti samo onoliko lica koliko ima ugraenih sedita i odreenih mesta za stajanje. Broj mesta za stajanje u autobusima utvruje se na osnovu fabrike dokumentacije o vozilu i upisuje se u saobraajnu dozvolu. Ako su u autobusu ili trolejbusu predviena mesta za stajanje moraju biti ugraeni i drai.

73

U autobusima kojima se vri prevoz dece ili uenika, mora da bude istaknuta oznaka PREVOZ DECE na prednjoj levoj i zadnjoj levoj strani vozila. Na teretnim motornim vozilima, u prostoru odreenom za smetaj tereta, moe se prevoziti najvie 5 lica koja rade na utovaru ili istovaru tereta. Ova lica ne smeju u vozilu stajati, sedeti na stranicama karoserije, na nestabilnom teretu ili teretu koji prelazi visinu tovarnog sanduka. Ukupna teina lica koja se prevoze u teretnom motornom vozilu u prostoru odreenom za smetaj tereta ne sme da pree 70% nosivosti vozila i za svako lice mora da bude obezbeeno sedite irine od najmanje 45 cm. U teretnim motornim vozilima u prostoru odreenom za smetaj tereta ne smeju se skupno prevoziti lica mlaa od 14 godina, dok se pojedinano smeju prevoziti u pratnji punoletnog lica. Ukupno trajanje upravljanja motornim vozilom ija najvea dozvoljena teina prelazi 3500 kg ne sme da pree u toku 24 asa 8 asova. Dozvoljeno je da se u zatvorenom prostoru motornog vozila koje se ne moe otvoriti iznutra prevoze lica samo u vozilima organa unutranjih poslova, organa pravosua i oruanih snaga SRJ. U teretnom vozilu sa automatskim istovarivaem, kao i u teretnom motornom vozilu koje vue prikljuno vozilo prevoz lica je zabranjen. Teretnim motornim vozilom kojim se vri skupni prevoz lica moe upravljati samo voza koji je najmanje 3 godine upravljao vozilom kategorije kojoj to vozilo pripada. Ako se teretnim motornim vozilom prevozi stoka, u prostoru za smetaj tereta ne smeju se prevoziti lica. Na spoljnim delovima motornog vozila ne smeju se prevoziti lica, osim ako je takva namena tog vozila (vatrogasno, elektrodistribucija, gradska istoa i sl.). Skupni prevoz lica u prikljunom vozilu koje vue traktor moe se vriti izuzetno. Prevoz lica u prikljunom vozilu sa automatskim istovarivaem koje vue traktor dozvoljeno je samo kad je taj ureaj iskljuen, dok je prevoz lica na prikljunom vozilu koje vue teretno vozilo zabranjeno. Teretno motorno vozilo kojim se vri skupni
74

prevoz ne sme se kretati brzinom veom od 50 km/h. Traktor koji vue prikljuno vozilo kojim se vri prevoz lica ne sme se kretati brzinom veom od 25 km/h.

VOZILA JAVNOG PREVOZA Pored zdravstvenih uslova koje mora ispunjavati svaki voza motornog vozila, zakonom su odreeni uslovi koje voza mora ispunjavati u pogledu radnog vremena i odmora za vreme vonje. Javni prevoz moe se vrsiti kao linijski ili kao slobodan vanlinijski. Javni prevoz mogu vriti, pod uslovima utvrenim zakonom, organizacije i preduzea iji je predmet poslovanja vreme javnog prevoza. Ako ispunjava propisne uslove, javni prevoz putnika i stvari motornim vozilom moe vriti graanin kome je to osnovno zanimanje. Na motornom ili prikljunom vozilu mogu se prevoziti lica samo u onom broju koji je oznaen u saobraajnoj dozvoli. U autobusu koji vri javni prevoz moe se prevoziti onoliki broj lica koliko ima ugraenih sedita i odreenih mesta za stajanje. Broj mesta za stajanje u autobusu koji vri javni prevoz utvruje se prema dozvoljenom optereenju vozila i upisuje se u saobraajnu dozvolu. Vozilom u linijskom prevozu ne mogu se bez pratioca prevoziti deca ispod est godina starosti, lica obolela od zaraznih bolesti, lica pod uticajem alkohola, posmrtni ostaci, opasne materije i slino. Propisima je odreeno da se upravljanje vozilom smatra neprekidnim ukoliko voza nije imao prekid vonje od najmanje pola sata. Propisano je da se u upravljanju autobusom na relacijama preko 500 km vozai smenjuju najdocnije posle osam asova ukupnog trajanja vonje, odnosno posle preenih 500 km puta. Vozilo kojim se vri linijski prevoz bez prethodno upisanog reda vonje u registar moe biti iskljueno iz saobraaja oduzimanjem saobraajne dozvole.
75

U vozilu kojim se vri linijski prevoz ukrcavanje i iskrcavanje putnika moe se vriti samo na odreenim stanicama ili stajalitima. Vozilu za prevoz lica moe biti pridodato samo jedno prikljuno vozilo. Tehniki pregled motornih i prikljunih vozila kojima se vri javni prevoz vri se svakih est meseci, a ova vozila moraju u opremi imati i vatrogasni aparat kao i ureaj koji se zove tahograf, koji registruje podatke o brzini, preenom putu i vremenu vonje. Tahograf je obavezan za teretna motorna vozila najvee dozvoljene teine preko 5 tona. Voza autobusa ili skupa vozila ija najvea dozvoljena teina prelazi 3500 kg, nakon upravljanja vozilom u ukupnom trajanju od 8 asova u toku 24 asa mora pre poetka svog radnog dana da ima neprekidan odmor od najmanje 10 asova. Obaveza vozaa koji se Slika 43. kree pored vozila javnog prevoza putnika ( autobus, tramvaj) zaustavljenog na stajalitu na kolovozu, da se kree smanjenom brzinom tako da ne ugroava lica koja u to vozilo ulaze, odnosno izlaze (Slika 43). Vozai autobusa kada se ukljuuju sa ovakvih stajalita, duni su da propuste sva vozila iza njih (Slika 43). Kada je u pitanju autobusko stajalite van kolovoza, vozai su duni da se zaustave i voziliSlika 44. ma javnog prevoza omogue ukljuivanje u saobraaj kada oni odgovarajuim znakom ispolje svoju nameru (Slika 44).
76

Voza je duan da zaustavi svoje vozilo, kada lica ulazei odnosno izlazei iz vozila javnog saobraaja moraju da preu preko saobraajne trake kojom se vozilo kree . Voza vozila koje se kree iza autobusa kojim se prevoze deca, kao i voza koji tom vozilu dolazi u susret na putu sa dve saobraajne trake duan je da se zaustavi dok deca ulaze, odnosno izlaze iz vozila. Vozilo kojim se vri organizovan prevoz dece mora biti obeleeno propisanim znakom u saobraaju na putu. Slobodan linijski prevoz putnika i stvari je prevoz za koji se relacija i drugi uslovi utvruju posebno za svaki prevoz. Ovaj prevoz graanin moe vriti samo jednim vozilom kojim lino upravlja i koje je u njegovoj svojini. Vozilo kojim graanin vri prevoz putnika mora imati na sredini prednje strane krova natpis "TAXI", a vozilo kojim vri prevoz stvari na vratima kabine natpis koji sadri ime, prezime i prebivalite prevoznika. Graanin moe vriti slobodan vanlinijski prevoz putnika i robe samo ako dobije odobrenje za vrenje javnog prevoza i ono se daje za teritoriju jedne optine. Na osnovu ovog odobrenja prevoz se moe vriti i van teritorije optine, ako prevoz poinje ili se zavrava na teritoriji te optine. Graanin koji vri slobodan vanlinijski prevoz putnika ili robe duan je da primi na prevoz svakog putnika ili stvar u granicama raspoloivih sedita, odnosno korisne nosivosti vozila, sem ako su zakonom ili drugim propisom iskljueni iz prevoza. Teret koji se ne smatra runim prtljagom ne sme se prevoziti u prostoru za smetaj putnika . Prevozilac je duan da na vidnom mestu u vozilu istakne cenovnik usluga prevoza. Na zahtev korisnika prevoza, prevozilac je duan da izda potvrdu o visini naplaene cene prevoza. Ukupno trajanje radnog vremena vozaa , dnevni i nedeljni odmori vozaa i nain rada udvojene posade na vozilima i obimu koji utie na bezbedno upravljanje motornim vozilima utvruje se posebnim propisom koji se donosi na osnovu zakona. Ako se u upravljanju motornim vozilima smenjuju dva vozaa (udvojena posada) i ako se u vozilu nalazi ureen leaj, koji omoguava jednom od njih da se odmara u leeem poloaju, svaki voza mora da ima neprekidan odmor od najmanje 8 asova u toku svakih 30 asova putovanja.
77

Neprekidan odmor voza mora da koristi izvan vozila. Izuzetno, ako se u vozilu nalazi ureen leaj koji omoguava vozau da se odmara u leeem poloaju, voza moe da koristi odmor na takvom leaju, pod uslovom da se za to vreme vozilo ne kree. PREVOZ OPASNIH MATERIJA MOTORNIM I PRIKLJUNIM VOZILIMA Prevoz opasnih materija je ureen posebnim Zakonom o prevozu opasnih materija. Prema ovom zakonu opasne su: - Eksplozivne materije. - Zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tenoct, gasovi rastvoreni pod pritiskom. - Zapaljive tenosti. - Zapaljive vrste materije. - Oksidirajue materije. - Otrovi. - Radioaktivne materije. - Korozivne (nagrizajue) materije. - Ostale opasne materije. Vozilo kojim se prevoze opasne materije mora biti oznaeno i posebnim listicama, koje su za pojedine klase i vrste opasnih materija propisane. Listicama opasnosti obeleavaju se i kontejneri (ambalaa) u koje se pakuju pojedine vrste opasnih materija. Za svaku vrstu opasne materije poiljalac je duan da ispostavi posebnu ispravu o prevozu. Ova isprava mora da sadri: Podatke o vrsti i sadrini, teini poiljke. Naznaenje broja komada i vrste ambalae. Imena i prezimena poiljalaca i primaoca poiljke. Naznaenje da je prevozniku, odnosno vozau predato pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se prilikom prevoza moraju preduzeti.

Lice koje je odreeno da prati i obezbeuje prevoz opasnih materija pismeno potvruje prijem opasne materije.
78

Vozilom kojim se prevoze opasne materije ne smeju se prevoziti, niti se u njemu nalaziti, druga lica osim vozaa, suvozaa i pratioca. Dok prevozi opasne materije voza je duan da vozilom upravlja sa naroitom opreznou, kako bi mogao blagovremeno da preduzme sve neophodne mere da sprei saobraajnu nezgodu, a pri tom brzina njegovog vozila ne sme da pree ni u kom sluaju 80% od najvee dozvoljene brzine koja je propisana za te kategorije i ni u kom sluaju ne sme da bude vea od 70 km/h. Ako se prilikom prevoza opasnih materija desi saobraajna nezgoda, zbog koje je nemogue nastaviti vonju, voza moe ostaviti vozilo pod nadzorom suvozaa ili pratioca, i obavestiti najblii organ unutranjih poslova ili stanicu milicije. Opasne materije se prevoze specijalnim vozilima koja su posebno konstruisana i ispunjavaju odreene uslove. U unutranjem saobraaju moe se vriti prevoz opasnih materija i kombi vozilima, a za raznoenje i dostavljanje manjih koliina opasnih materijala mogu se koristiti i druga vozila, kao na primer: traktor sa prikolicom, teretni tricikl, runa kolica itd. , ali samo za vreme normalne vidljivosti danju, a nikako nou i u uslovima smanjene vidljivosti. Vozilo kojim se prevoze opasne materije mora imati: - Dva okrugla svetla narandaste boje, povrine od 10 cm, na prednjoj strani kabine vozila. - Dva okrugla svetla crvene boje, na zadnjoj strani vozila, povrine od 10 cm. - Dva znaka za oznaavanje vozila kojim se prevoze opasne materije, koji se sastoji od table pravougaonog oblika, veliine 40 x 50 cm, presvuene reflektujuom materijom narandaste boje i oiviene crnom ivicom irine 5 cm, koja mora da se vidi na udaljenosti od najmanje 150 m. Jedan znak postavlja se na prednjoj strani, a drugi na zadnjoj strani vozila. Kada se opasne materije prevoze vozilom koje vue prikljuno vozilo, onda se jedan znak postavlja na vuno, a drugi na zadnjoj strani vuenog vozila. Posebna svetla za obeleavanje vozila koje prevozi opasne materije, moraju biti upaljena za vreme prevoenja opasnih materija nou kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih prilika. Ova svetla se ne semeju upotrebljavati
79

kada se vozilom ne vri prevoz opasnih materija. Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije mora pored standardne opreme imati sledeu opremu: - Vozaki alat za opravku kvarova na vozilu za vreme putovanja. - Najmanje dva aparata za gaenje poara, od kojih je jedan namenjen za gaenje poara na motoru, a drugi za gaenje poara na tovaru. Ovi aparati moraju imati punjenje koje, s obzirom na koliinu i vrstu materije, omoguava efikasno gaenje poara. - Dve rune baterijske lampe iji izvor svetlosti mora da bude narandaste boje, sa stalnom ili trepuom svetlou, koja se moe uoiti sa udaljenosti od 150 m. - Dva znaka kojim se oznaava zaustavljeno vozilo na putu ( trougao ). - Dve lopate i pijuk. - Prenosnu lampu koja se moe prikaiti na akumulator. Vozilo kojim se prevoze opasne materije ne sme se zaustaviti na kolovozu puta niti da se parkira u naselju. Ako doe do kvara na vozilu ili saobraajne nezgode, odnosno ako je voza prinuen da vozilo zaustavi na kolovozu puta, duan je da preuzme sve potrebne mere da se druga vozila ne dovedu u opasnost. Pored ostalog, voza je duan da po danu iza zaustavljenog vozila postavi dva trougla, a nou ili u uslovima smanjene vidljivosti - dve rune elektronske svetiljke narandaste boje, da uputi svog pomonika na udaljenost od 150 m da odgovarajuom zastavicom ili svetiljkom upozori vozae drugih vozila na opasnost. Vozilo kolim se prevoze radioaktivne materije mora pored propisane opreme za druga vozila ima i sledeu opremu: - Prenosni dozimetrijski ureaj za detekciju zraenja. - Traku polivinske folije iroku 80 cm, a dugu najmanje 20 m. - etiri stilodozimetra. - Ue duine 20 m. - Lina zatitna sredstva koja se sastoje od kombinezona, kape, gumenih izama, respiratorske maske i gumenih rukavica. Vozilo kojim se prevoze radioaktivne materije obeleava se posebnim listicama koje se postavljaju na vrata kabine i spoljne zidove karoserije.
80

SAOBRAAJ TRAMVAJA Vozai tramvaja moraju se pridravati svih pravila saobraaja kao i vozai drugih vozila osim pravca kretanja koji je uslovljen inama. Kao to je ve naglaeno ova vozila imaju prvenstvo prolaza na raskrsnicama puteva iste vanosti, odnosno na njih se ne primnjuje pravilo desne strene. U pogledu meusobnog prvenstva prolaza u susretu dva tramvaja na raskrsnici puteva iste vanosti, primenjuje se isto pravilo kao i za duga vozila. Vozai tramvaja moraju potovati postavljene saobraajne znakove, svetlosne saobraajne znakove, kao i znake koji daju ovlaenja za slubena lica. Optinska skuptina na ijoj se teritoriji vri tramvajski saobraaj, ovlaena je zakonom da donese blie propise o obuci, uslovima rad, polaganju ispita, izdavanju dozvola za vozaa tramvaja, kao i o tehnikim uslovima koji sa predviaju za tramvaje. OSIGURANJE, TEHNIKI PREGLED VOZILA Tehniki pregled motornih i prikljunih vozila vri se najmanje jednom godinje. Motorna i prikljuna vozila kojima se vri javni prevoz putnika i robe (kamioni, autobusi, taksi vozila, vozla za obuku kandidata za vozae) moraju se podvrgavti tehnikom pregledu svakih est meseci. U sluaju saobraajne nezgode teta se nadoknauje treim licima po osnovu osiguranja sopstvenika vozila od odgovornosti licima koja su pretrpela tetu u saobraajnoj nezgodi, izuzev prouzrokovau tete. Zajednica osiguranja koja je nadoknadila tetu iz osnovnog obaveznog osiguranja, moe da regresira (nadoknadi) tetu od prouzrokovaa tete ako je izazvao namerno, upravljajui vozilom pod uticajem droge ili alkohola, upravljajui vozilom bez odgovarajue vozake dozvole (osim ako se radi o obuci u smislu propisa). Voza koji je vozilom uestvovao u saobraajnoj nezgodi u kojoj ima mrtvih ili povreenih lica ima pravo da trai line podatke od oevidaca saobraajne nezgode. Lice koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi u kojoj je nastala vea materijalna teta, ne sme uzimati alkoholna pia dok se ne izvri uviaj.
81

SAOBRAAJ NA AUTO-PUTU I PUTU REZERVISANOM ZA SAOBRAAJ MOTORNIH VOZILA Na auto-putu ne smeju da se kreu peaci, stoka, kao ni vozila koja se ne smatraju motornim vozilima i vozila koja po svojim konstrukcionim svojstvima ne mogu da se kreu brzinom od najmanje 40km/h. Na auto putu voza ne sme da zaustavi motorno vozilo, osim na povrinama izvan kolovoza koje su zato posebno ureene i obeleene. Voza koji zbog neispravnosti na vozilu ili drugih razloga prinuen da vozilo zaustavi na kolovozu auto puta, duan je da vozilo zaustavi na Slika 45. posebnoj traci za prinudno zaustavljanje vozila ako na tom mestu postoji i da preduzme sve potrebne mere da vozilo to pre ukloni sa kolovoza. Na auto putu voza ne sme da vri polukruno okretanje vozila, niti da se kree unazad ( Slika 45. ). Na auto put ne sme da stupi vozilo koje zbog kvara ili nedostatka pojedinih delova ne moe samo da se kree. Izuzetno, vuenje vozila auto putem dozvoljeno je ako je neispravnost nastala na auto-putu, ali samo krajnjom desnom saobraajnom trakom do prvog prikljunog puta kojim se vozilo moe iskljuiti iz saobraaja na autoSlika 46. putu. (Slika 46.) Na auto-putu vozila moraju da se kreu krajnjom desnom saobraajnom trakom, koja nije zakrena vozilima u koloni. Ova odredba se odnosi na deo auto-puta koji prolazi kroz naselje.
82

Na auto-putu sa vie saobraajnih traka, namenjenih za saobraaj vozila u jednom smeru, vozai teretnih motornih vozila ija najvea dozvoljena masa prelazi 3500 kg i skupovi vozila ija duina prelazi 7 metara, smeju da koriste samo dve saobraajne trake uz desnu ivicu kolovoza. Voza koji se svojim vozilom ukljuuje na auto-put duan je da koristi posebnu traku za ubrzanje, kad takva traka postoji u produenju prikljunog puta, da se u saobraaj na auto-putu ukljui dajui odgovarajui znak i na nain kojim ne ugroava saobraaj vozila koja se kreu po auto-putu, da propusti vozilo koje se kree po auto-putu, ako na mestu gde se ukljuuje u saobraaj na autoputu ne postoji posebna traka za ubrzavanje. (Slika 47.) Slika 47. Voza koji se vozilom iskljuuje sa auto-puta, duan je da sa svojim vozilom blagovremeno zauzme poloaj na krajnjoj desnoj traci i da to pre pree na posebnu traku za usporavanje, ako takva traka postoji na ulazu u prikljuujui put. Sva napred navedena pravila o saobraaju na auto-putu u svemu se primenjuju i na saobraaj na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila. I auto-put i put rezervisan samo za saobraaj motornih vozila moraju biti obeleeni posebnim saobraajnim znakovima za obeleavanje tih puteva. Ovi znakovi se postavljaju, kako na poetku i na kraju, tako i na svim petljama na tim putevima.

SIGURNOSNI POJAS Voza motornog vozila u kome su ugraeni sigurnosni pojasevi, kao i lice koje se prevozi tim vozilom, duni su da ih koriste za vreme dok se vozilo kree u saobraaju na putu. Prikljuci za vezivanje sigurnosnih pojaseva u putnikom automobilu moraju se postaviti najmanje za prvi red sedita.
83

U putnikom automobilu na prednjem seditu do vozaa, ne smeju se prevoziti deca ispod 12 godina starosti, lica pod uticajem alkohola, i odrasle osobe koje dre u krilu malo dete, odnosno sva ova lica moraju sedeti na zadnjem seditu. Sigurnosni pojas spreava da telo vozaa ili putnika bude nekontrolisano izbaeno iz sedita putem sile inercije kod saobraajnih nezgoda, odnosno udara vozila, naglog koenja sl. Pored neposredne zatite vozaa i putnika od povreda, sigurnosni pojasevi doprinose bezbednosti i tako to ne dozvoljavaju nekontrolisano kretanje vozila to takoe posredno doprinosi da posledice saobraajne nezgode budu blae. U primeni su obini i inercioni pojasevi. Kod inercionih pojaseva efikasnija je zatita i smanjena je opasnost od povreda koje nanosi remen pri izrazito jakim udarima vozila o prepreku. UTICAJ PRAVILNE VONJE NA POTRONJU GORIVA Vozai svojim nainom vonje mogu umnogome doprineti da im potronja goriva bude i do 30% manja na jednom istom delu puta. Stoga vozai moraju znati sledee: - Nakon kraeg kretanja sa srednjim brojem obrtaja motora treba izvriti promenu u vei stepen prenosa. - Vonja je ekonominija kada se postignuta brzina odrava ujednaeno i kada nema naglih ubrzavanja ili usporavanja upotrebom radne konice. Najveu greku vozai prave na raun utede goriva, gaenjem motora na nizbrdici. Treba znati da je takvo kretanje nebezbedno i nepropisno jer usporavanje vozila se tada vri samo konicom (nema motornog koenja). UREAJ ZA UPRAVLJANJE Ureaj za upravljanje mora biti pouzdan i tako izveden da voza moe na lak, brz i siguran nain menjati pravac kretanja vozila. On mora biti takav da se prednji tokovi vozila, koji se nalaze u poloaju zaokretanja pri kretanju vozila po horizontalnoj ravni, posle oslobaanja toka upravljaa, sami vraaju ka poloaju za pravolinijsko kretanje.
84

Najvei dozvoljeni hod toka upravljaa na vozilu je odreen propisima i ne sme ni u kom sluaju biti vei od 30 stepeni. Mehanizmi ureaja za upravljanje su vrlo sloeni i postoje razliita konstrukcijona reenja. Okretanje toka upravljaa (volan) moe se preneti na prednje tokove: mehaniki, sa ili bez pomoi servo ureaja ili hidraulinim prenosom. Kod pomonog servo ureaja moe se primetiti hidraulina, pneumatska, a ree i elektro konstrukcija, da bi se sa to manje napora vozaa omoguilo okretanje toka upravljaa. UREAJI ZA ZAUSTAVLJANJE Prema propisima o bezbednosti saobraaja na putevima, ureaji za zaustavljanje ine koioni sistem vozila. Ovaj sistem ima ulogu da omogui: - Da se vozilo zaustavi sigurno, brzo i efikasno, bez obzira na optereenost vozila, nagib puta po kome sa vozilo kree. - Da vozilo ostane nepokretno kad se ostavi na putu u nagibu. Koni sistem ine: radna, pomona i parkirna konica. Sve tri konice moraju efikasno funkcionisati, da bi se smatralo da su koioni ureaji na vozilu ispravni. Iste efekte koenja ne mogu ostvariti radna, pomona i parkirna konica. Razlika sile koenja na tokovima iste osovine dozvoljena je do odreenog procenta, ali najvie moe biti 20 %. Radnom konicom rukuje voza sa svog mesta, ne isputajui upravlja iz ruku. Standardna radna konica izvedena je kao nona. Pritiskom stopala na komandu, pedalu radne konice, aktivira sa sila koenja,a intenzitet koenja zavisi od veliine tog pritiska koji mora da bude u odgovarajuim granicama da bi se omoguilo zaustavljanje vozila na siguran, brz i efikasan nain. Radna konica dejstvuje podjednako na sva etiri toka. Kod putnikih automobila, radna konica se izvodi kao hidraulina, gde se sila koenja prenosi posredstvom hidraulike (odgovarajueg ulja). Ova konica se kod savremenih automobila koji razvijaju vee brzine, nikad ne izvodi kao mehanika. Radna konica se aktivira pritiskom koji mora da bude u odreenim granicama, a efikasno usporavanje nastaje nakon izvesnog intervala vremena. Usporavanje vozila koenjem radnom konicom nastaje usled trenja izmeu koionih povrina.
85

POMONA KONICA Pomona konica standardne konstrukcije (runa konica) mora biti postavljena na dohvat ruke vozaa tako da je moe aktivirati u sluaju da otkae radna konica, a drugom rukom upravljati vozilom. Prenosni sklopovi kod pomone konice su mehaniki (poluge, uad). Najvea sila kojom se aktivira pomona konica mora da bude u propisanim granicama. Koenje i kod radne i kod pomone konice moe da se razlikuje najvie do 20 % na tokovima iste osovine. Parkirnom konicom se osigurava da vozilo ostane nepokretno ako se ostavi na nizbrdici, odnosno uzbrdici. Kod putnikog automobila konstruie se kombinovano pomona i parkirna konica. Vozlo ostaje zakoeno povlaenjem rune komandne konice (pomone, rune konice), jer povuena ruica ostaje u tom poloaju poto je zadrava poseban osigura. Za prikljuno vozilo dozvoljava se i takvo konstrukciono reenje da parkirnu konicu moe da aktivira lice van vozila. Parkirna konica motornog vozila, odnosno prikljunog vozila, kad je ono odvojeno od vunog vozila, mora obezbediti nepokretnost vozila optereenog do najvee dozvoljene mase pri nagibu od 16 %, a da pri tom nije koeno na drugi nain. Parkirna konica skupa vozila mora da obezbedi nepokretnost celog skupa vozila pri nagibu od 8 %, a da pri tom nije koeno na drugi nain. Kod skupa vozila radno koenje prikljunog vozila mora da se obezbedi istovremeno ili pre koenja vunog vozila. Vozila najvee dozvoljene teine preko 10 tona, moraju imati prenosni mehanizam radne konice koji omoguuje njeno aktiviranje pomou dva meusobno nezavisna izvora enegije. Dvokruni koioni sistem na vozilu omoguuje nezavisno koenje tokova na jednoj osovini ukoliko doe do kvara jednog ureaja na nekoj od osovina. Za vozila koja vuku prikolicu najvee dozvoljene teine preko 7 tona uspora za dugotrajno usporavanje je obavezan. Koenje se ostvaruje delovanjem na komandu, runu ili nonu, tako da oteava okretanje tokova na vozilu i time smanji brzina kretanja vozila. Obzirom da treba ukoiti tokove koji se okreu
86

velikom brzinom, na vozilu velike mase, potrebno je sloeno konstrukciono reenje da obian pritisak nogom na komandu ili povlaenje ruice ostvari tako veliki efekat. Od komande radne konice do tokova, sila se prenosi na razne naine: mehaniki, hidraulino ili pneumatski (vazduna konica), odnosno kombinacijom hidraulinih i pneumatskih elemenata. Mehanika konica se primenjuje kao radna na vozilima gde je dozvoljeno koiti tokove samo jedne osovine (motocikl, parkirna konica kod putnikih automobila), a kao inerciona konica u primeni je za lake prikolice i vozila koja na ravnom putu ne mogu da razviju brzinu kretanja veu od 30 km/h. Kod mehanike konice prenosi se sila od komande do doboa toka i koionih papua, izmeu kojih nastaje trenje, pomou mehanikih prenosnika (poluge i ueta i ipke sa zategom). Inercionu konicu aktivira prikljuno vozilo bez direktnog uticaja vozaa na posebnu komandu. Voza koi samo vuno vozilo, a prikolicu koi posebna konica aktivirana silom inercije pri koenju vunog vozila. Kod hidrauline konice pritisak na komandu radne konice prenosi se pomou koione tenosti do radnih cilindara. U radnim cilindrima pokreu se klipovi koji deluju na kone papue sa oblogom (kod dobo konica), odnosno na ploice sa oblogom (disk konice). Kone papue, odnosno ploice kada se priljube povrinom na kojoj je obloga uz dobo toka, odnosno uz disk plou toka, ostvaruju trenje koje usporava okretanje toka. Pneumatska radna konica koristi vazduh pod pritiskom, tako da se pritiskom na komandu radne konice otvara radni ventil koji proputa dalje, u cevi, vazduh pod pritiskom. Zavisno koliko je ventil otvoren, deluje pritisak vazduha da se pomere kone papue i oblogom priljube uz dobo, priljubljene obloge stvaraju trenje koje usporava okretanje toka. Tehniki normativi efikasnosti konih sisteme, motornih i prikljunih vozila propisani su i za motorna i za prikljuna vozila. Karakteristini ureaji za tea vozila su i uspora za dugotrajno koenje vozila i regulator sile koenja. Usporai su, po konstrukciji, motorski , hidraulini, elektrini i dr., a imaju ulogu da omogue dugotrajno koenje vune sile za kretanje vozila. Obzirom da se dugotrajnim koenjem koje ostvaruje trenje obloga koionih povrina smanjuje efikasnost koenja, uspora je koristan ureaj za kretanje
87

teih vozila na dugim nizbrdicama jer bez opterenja konica omoguuje dugotrajno "koenje". Uspora ima posebnu komandu, neposredno uz radnu konicu, da bi se omoguilo vozau da ga ukljui istovremeno sa radnom konicom ili je ugraena posebna komanda koja je na drugi nain pogodna za aktiviranje mehanizma. Regulator sile koenja primenjuje se kod teih vozila i u sistemu pnematske radne konice ima ulogu da regulie silu koenja srazmerno optereenju osovine na kojoj se koe tokovi. Na ovaj nain se pomae ukupna efikasnost koionog sistema i obezbeuje ravnomerno kretanje mase vozila pri koenju, spreavajui eventualno zanoenje vozila. Ureaj koji omoguuje neprekidno podeavanje intenziteta koenja, srazmerno promeni optereenja, obavezan je za motorna i prikljuna vozila na bilo kojoj zadnjoj osovini imaju promenu optereenja preko utvrene granice.

PNEUMATIOCI (GUME) Stanje pneumatika ne samo da utie na bezbednost saobraaja, ve njihova istroenost nepovoljno utie i na potronju goriva u vonji. Pneumatici na tokovima jedne osovine moraju biti jednaki po vrsti, konstrukciji nosivosti i dimenzijama. Kad je u pitanju rezervni toak, on mora biti iste nosivosti i dimenzija kao to su pneumatici na tokovima vozila. Najmanja dubina are pneumatika po obimu i irini protektora (gazei sloj) mora da iznosi 1 mm za putniko vozilo, odnosno 2 mm za autobuse i teretna vozila. Dubina ara na pneumaticima koji se smatraju zimskom opremom mora da iznosi najmanje 4 mm. Pneumatici za zimsku upotrebu (M + S) postavljaju se na pogonske tokove kao obavezna zimska oprema. Nije dozvoljeno da se na vozilu koriste pneumatici sa ekserima. Dubina are pneumatika na motociklu nije zakonom propisana.

88

TAHOGRAF Tahograf kao kontrolni ureaj obavezan je za autobuse i za sva teretna motorna vozila ija najvea dozvoljena teina prelazi 5 tona. Propisana je ugradnja tahografa koji registruje tri osnovne veliine: vreme kretanja odnosno stajanja vozila, brzinu kretanja i duinu preenog puta. Zavisno od konstrukcije ureaja, uloak moe da bude u obliku trake ili u obliku diska. Takoe od konstrukcije ureaja zavisi za koje vreme e ureaj da vri merenje bez zamene uloka. Jednodnevni uloci se menjaju svakog dana, kod sedminog uloka registrovanje ovih veliina se vri neprekidno sedam dana od momenta stavljanja uloka u tahograf. Da bi se pravilno registrovali podaci o trajanju vonje, brzini kretanja i preenom putu, satni mehanizam koji pokree uloak mora biti navijen, uloak mora da odgovara tipu tahografa i ureaj mora da bude na odgovarajui nain prikljuen. Sve neispravnosti ureaja, ukljuujui nain da se prikae manja brzina kojom se vozilo kretalo vrlo lako se uoavaju. Tehnika konstruisanja tahografa znatno je usavrena, tako da se izrauju i specijalni tahografi, koji ispunjavaju specifine zahteve da se registruju pojedine radnje sa vozilom ili operacije radnog vozila. Teretna motorna vozila najvee dozvoljene teine preko 5 tona obavezna su u opremi pored standardne opreme imati i klinaste podmetae. Skup vozila koji ine, vuno i prikljuno vozilo mora takoe da ispunjava posebno propisane uslove. Da bi se ti zahtevi ispunili ugrauju se odgovarajue elektrine u druge veze izmeu vunog i prikljung vozila, odnosno odgovarajue veze kone instalacije vunog i prikljunog vozila. Obavezan je osigura osovinice prikljunog ureaja za spajanje koji onemoguuje da se spregnuta vozila razdvoje pri normalnoj upotrebi. Prikljueni ureaji za spajanje vunog i prikljunog vozila privruju se prema odredbi propisa za ojaani deo vunog vozila.

89

DUNOSTI U SLUAJU SAOBRAAJNE NEZGODE Lice koje se zatekne ili naie na mesto saobraajne nezgode u kojoj ima povreenih lica duno je da ukae pomo licima povreenim u saobraajnoj nezgodi. Uesnik u saobraajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio ivot ili je nastala vea materijalna teta duan je: - Da ostane na mestu saobraajne nezgode, s tim to se moe privremeno udaljiti samo radi pruanja prve pomoi licima povreenim u saobraajnoj nezgodi ili ako mu je potrebna lekarska pomo. - Da preduzme sve to je u njegovoj moi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobraajne nezgode i da nastoji da se ne menja stanje na mestu saobraajne nezgode, da se omogui normalno odvijanje saobraaja, da bi se sauvali tragovi, pod uslovom da to ne ugrozi bezbednost saobraaja - Da o saobraajnoj nezgodi obavesti najblii nadleni organ i da se vrati na mesto saobraajne nezgode i saeka dolazak lica koje vri uviaj. Voza koji je vozilom uestvovao u saobraajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih i povreenih lica, kao i drugo lice koje je neposredno uestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da trae line podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kada se nezgoda dogodila. Ako voza u saobraajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna teta na drugom vozilu, zbog odsutnosti vozaa drugog vozila nije u mogunosti da da line podatke i podatke o osiguranju vozila, duan je da o toj nezgodi obavesti nadleni organ unutranjih poslova i da tom organu da svoje podatke i podatke o oteenom vozilu. Voza koji se zatekne ili naie na mesto saobraajne nezgode duan je da na zahtev ovlaenog lica preveze povreene do najblie zdravstvene ustanove. U sluajevima kada je u saobraajnoj nesrei nastala samo manja materijalna teta, vozai su duni da odmah uklone vozilo sa kolovoza i da razmene line podatke i popune i potpiu "Evropski" izvetaj o saobraajnoj nezgodi.
90

Ako je vozilo zbog saobraajne nezgode ili neispravnosti onesposobljeno za dalje kretanje na putu, voza odnosno korisnik vozila duan je da vozilo, teret, ili drugi materijal rasut po putu ukloni sa kolovoza. POVREDE U najee povrede koje se javljaju u saobraajnim nesreama spadaju: - Rane. - Krvarenja. - Prelomi. - Opekotine. - Smrzotine. Rane su povrede mekih tkiva gde je dolo do ozlede koe. Krvarenja su takve povrede koje se manifestuju izlivom krvi iz krvnih sudova. Prelom kosti je prekid u celini kosti. Opekotine su rane kod kojih je dolo do povrede koe pod uticajem visoke temperature ili pod dejstvom pojedinih hemijskih materija. Smrzotine su povrede nastale dejstvom niske temperature. Veoma je znaajno blagovremeno reagovati i povreenom na adekvatan nain pomoi i spreiti mogue fatalne posledice.Drugaije reeno, ukoliko naiete na saobraajnu nesreu sa teim posledicama, nastojaete da prvo ukaete pomo ukoliko ima povreenih. Ako u vozilu ima vie povreenih, prvo treba pregledati povreene i ustanoviti vrstu i teinu povrede, nakon ega tek reba ukazivati prvu pomo prema teini i kritinosti povrede po ivot povreenog.

91

RANE U uslovima saobraajnih nezgoda najee rane su: posekotina, razderotina, ubod, opekotina itd. Pri ukazivanju prve pomoi povreenom koji ima ranu u kojoj se nalazi strano telo, niti se rana sme ispirati i na nju stavljati masti i druga sredstva. U takvom sluaju, ranu treba samo previti i povreenog odvesti do prve zdravstvene ustanove. Isto tako ranu koja krvari treba samo previti sterilnim materijalom, prvi zavoj, sterilna gaza idr. Ako je rana velika treba izvriti imobilizaciju. KRVARENJA Isticanje krvi iz krvnih sudova se naziva krvarenje, i moe biti: - arterijsko - prepoznaje se po tome to svetlocrvena krv istie, iklja u povijenom mlazu, poput vodopada, iz krvnog suda sinhrono sa sranim kontrakcijama. - vensko - prepoznaje se kao ravnomerno isticanje iz rane tamnocrvene krvi koja se sliva niz povreeni deo tela. - kapilarno -javlja se u obliku sitnih kapljica krvi, koje se kao rosa pojavljuju na celoj povrini rane, slivaju se, tako da pokriva ranu i izliva se iz nje. Ovo krvarenje se obino brzo zaustavlja samo po sebi ili prestaje ako se na ranu stavi obian zavoj. Prema mestu gde krv istie, krvarenje moe biti: - spoljanje - kada se krv iz krvnih sudova izliva van tela i - unutranje - kada krv, izlivena iz krvnih sudova, ostaje u telesnim upljinama ( grudni ko, trbuh... ). Dok je spoljanje znake lake uoiti, kod unutranjeg treba obratiti panju na neke znake, kao to su: - subjektivni - povreeni se ali na malaksalost, pospanost, e, osea zujanje u uima, vrtoglavicu, puls je ubrzan, disanje ubrzano i povrno. - objektivni - ubrzano disanje, bleda, hladna i vlana koa, lice oroeno znojem, usne i jezik suvi. Osobi koja je iskrvarila treba dati tenost samo ako je pri svesti i nema unutranjih povreda organa za varenje.

92

Ako povreeni u saobraajnoj nesrei ima u vozilu obilno arterijsko krvarenje, prvo treba zaustaviti krvarenje, pa izneti povreenog. Metode zaustavljanja arterijskog krvarenja su: - digitalna kompresija, pritiskom prstiju na arterju izmeu mesta povrede i srca, - podvezivanje povreenog ekstremiteta, kod velikog krvarenja ili amputacije ( otkidanja ) dela ekstremiteta, - kompresivni zavoj, za zaustavljanje manjeg arterijskog krvarenja. Poloaj povreenog koji je obilno iskrvario je sa sputenom glavom i podignutim udovima. Ovaj poloaj pospeuje priticanje krvi u mozak ( autotransfuzija ). Iskrvarenog treba dobro utopliti pokrivanjem, a ako je pri svesti i nema povrede trbuha, dati mu da pije dosta tenosti. Pravovremenim zaustavljanjem krvarenja spreavaju se opasne posledice: malokrvnost, zbog postepenog krvarenja, ok zbog obilnog krvarenja i smrt zbog iskrvarenja. POVREDE GLAVE, GRUDNOG KOA, ORGANA TRBUNE DUPLJE I KIME Najee povrede glave su povrede mekih delova lica, povrede oka, uha, preloma lobanje ili to je najee najopasnije, povrede mozga. Znaci povrede mozga su: gubitak svesti, povrno i ubrzano disanje, krvarenje iz usta i nosa, poremeen rad srca, gubitak pamenja, a esto i povraanje. Povreeni se transportuje u leeem poloaju sa uzdignutom glavom, a ako je povreeni u nesvesti stavlja se u boni tzv. koma poloaj. Znaci povrede grudnog koa su: oteano disanje, kaalj, bol. Znaci povrede organa trbune duplje su: bol, muka, gaenje, povraanje. Prodorna rana trbuha otvara trbunu duplju i omoguava prodor infekcije u nju, ali i izlaenje creva u spoljanu sredinu. Ispala creva treba sakupiti na trbuhu ( nikako ih vraati unutra ) i pokriti ih sterilnim zavojem ili sterilnom kompresom, pa preko toga lagano ih premotati irokim zavojem.
93

Povreenog staviti u leei poloaj sa nogama savijenim u preponama i kolenima. Dobro ga utopliti i nita mu ne dati da pije ili jede, nego mu samo kvasiti usne. Povreenom, sa povredom organa za varenje, ne sme se dati da pije tenost. U povrede koje esto mogu imati trajne posledice spadaju povrede kime odnosno kimene modine.One najee nastaju delovanjem direktne sile ( udarac u lea, pad na lea...) ili indirektne sile ( padom na noge ili glavu). Povreda kime je veoma opasna i treba je na vreme otkriti, pre nego to povreenog pomerimo. Prilikom povrede kimenog stuba, kimena modina ne mora biti prekinuta, ali nepravilnim pomeranjem spasilac moe dovesti do njenog presecanja koje moe da nastane pri najmanjem pokretu polomljenog prljena. Tada se prekida veza izmeu mozga i udaljenih delova tela. Nastaje oduzetost miia ispod mesta prekida kimene modine, to dovodi do tekih posledica ( oduzetost nogu itd. ). ivot povreenog moe biti direktno ugroen ako se radi o povredi kimene modine u vratnom delu. Znaci povrede kime nalaze se na mestu povrede. To su : otok, krvni podliv, bol i deformacija kimenog stuba. Znaci povrede kimene modine su: oduzetost donjih ekstremiteta, ponekad ruke, nekontrolisano mokrenje. Prilikom izvlaenja povreenog sa povredom kime iz vozila treba da uestvuju najmanje etiri lica. Povreenog treba paljivo izneti iz vozila strogo vodei rauna da mu se ne savije kima. Ovi zahtevi se mogu postii ako u izvlaenju uestvuju etiri lica koja se nalaze sa iste strane povreenog. Jedan mu stoji pored glave i jednom rukom pridrava glavu i potiljak a drugom rameni deo, drugi ga hvata za glenjeve nogu, trei pridrava noge i karlicu, a etvrti povreeni deo kime. Imobilizacija kimenog stuba se obezbeuje nepominim leanjem na tvrdoj podlozi ( daska ili vrata) . Vano je da se pod slabinski i vratni deo podmetne jastue, savijeno ebe ili bluza, kako bi se ouvala prirodna savijenost kime u tom delu. Poloaj povreenog sa povredom vrata u toku transporta je leei na leima.

94

Pri povredi karlice povreeni se imobilie u leeem poloaju na leima sa blago savijenim nogama ispod kojih se stavlja zamotano ebe ili kaput da bi se izbeglo zatezanje miia prema karlici. Povreeni se transportuje polako da bi se izbegli potresi, a transportuje se ako nema kola hitne pomoi u kamionu, kombi vozilu i sl.

PRELOMI Prelomi mogu biti: otvoreni i zatvoreni. Otvoreni prelom je kada delovi polomljene kosti probiju kou, odnosno na mestu preloma se vidi kost. Zatvoreni prelom je kad koa iznad preloma ostaje cela, ali se ovakav prelom prepoznaje po znacima kao to su: nepokretnost povredjenog dela, otok, krvni podliv, bol u tom predelu. Ovi simptomi se javljaju kod preloma: kimenih prljenova, rebara, butne kosti, karline kosti... Kod preloma kostiju treba imobilizacijom iskljuiti mogunost pomeranja povreenog dela.

IMOBILIZACIJA Cilj imobilizacije je da stavi telo ili povreeni deo tela u stanje mirovanja. Imobilizacija se vri kod: preloma, iaenja i velikih rana. Sredstva za imobilizaciju mogu biti :standardna ( ine, udlage koje se nalaze u kolima hitne pomoi) i priruna-improvizovana ( sigurnosni trougao za imobilizaciju podlaktice, trouglasta marama za imobilizaciju preloma kljune kosti, podlaktice, daska, vrata ili stranica od kola za imobilizaciju preloma kime i karlice, imobilizacija povreene noge uz zdravu nogu...). Transport povreenog sa prelomom kosti se sme vriti tek po izvrenoj imobilizaciji.

95

POLOAJ POVREENIH PRI TRANSPORTU Teina i vrsta povrede uslovljavaju u kom poloaju se povreeni moe transportovati da se neadekvatnim transportom ne bi pogoralo stanje povreenog. Povreenog bez svesti treba transportovati u leeem poloaju na desnom boku. Povreeog sa povredom grudnog koa treba trensportovati u polusedeem poloaju. Povreenog sa povredom trbuha treba transportovati u leeem poloaju. Povreenog sa prelomom karline kosti u leeem poloaju na leima sa savijenim nogama. Transport povreenog sa povredom kime ne zahteva brzinu ve udobnost i dobru imobilizaciju, to znai da povreeni lei na leima na sredstvu za imobilizaciju (vrata, daska i sl.). Brz transport zahtevaju povreeni sa povredama: - Prestanak rada srca i disanja. - Krvarenje. - Velike opekotine i rane kojima preti ponovno krvarenje. - Otvoreni prelom kostiju. - Povrede glave u besvesnom stanju. - Iskrvarenost. Povreenima se prua nega od momenta zavretka ukazivanja prve pomoi u toku transporta, pa sve do transporta do zdravstvene ustanove. Nega se sastoji: - Kontrolisanju rada srca i disanja. - Praenja stanja svesti. - Kontrolisanju postavljene imobilizacije, zavoja ili poveske. - Davanju tenosti onima koji su pri svesti i bez povreda unutrenjih organa.

96

ALKOHOL I DROGA Najvei broj saobraajnih nezgoda sa traginim posledicama dogaa se zbog upotrebe alkohola pre poetka upravljanja vozilom. Po pravilu voza dok upravlja vozilom u saobraaju na putu ne sme imati ni malo alkohola u organizmu. Vozai kojima je vonja osnovno zanimanje ne smeju otpoeti upravljanje vozilom pod uticajem alkohola, uopte dok vre poslove tog zanimanja. Izuzetno nee se smatrati da je pod uticajem alkohola lice kome nije vonja osnovno zanimanje (amateri)ukoliko analizom krvi ili nekom drugom strunom metodom se utvrdi da u krvi ima manje od 0.5 promola alkohola. Voza koji pokazuje znake alkoholne poremeenosti ili mu je koliina alkohola u organizmu vea od dozvoljene koliine ne sme da upravlja vozilom u saobraaju na putu. Mamurluk kod vozaa se pojavljuje kao posledica uzete vee koliine alkohola i nepovoljno utie na vozaku sposobnost. Uzimanje manjih koliina alkohola uz psihoaktivne lekove ili drogu pojaava zajedniko nepovoljno dejstvo i opijenost. Kod vozaa pod uticajem droge javlja se napetost, nemir, uzbuenje koje podstie elju za brzom vonjom i preticanjem iako je sposobnost uveliko smanjena. Reakcije vozaa pod uticajem droge na zvune i svetlosne signale su usporene i oslabljene. Psihoaktivni lekovi koji nepovoljno utiu na vozaa u toku vonje imaju na pakovanju naznaen crveni trougao. Voza koji upravlja vozilom pod uticajem droge, alkohola ili psihoaktivnih lekova iskljuuje se iz saobraaja i oduzima mu se vozaka dozvola. Vozau e vozaka dozvola biti vraena nakon 24 sata, a sudija za prekraje takve vrste izrie zatitnu meru zabrane upravljanja i oduzimanja vozake dozvole u trajanju od 3 do 12 meseci. Nepravilna ishrana nepovoljno utie na psihofiziku sposobnost vozaa, a posebno ako su preobilni obroci.

97

Kod preterano obilne ishrane dolazi do nagomilavanja krvi u krvnim sudovima eluca, na raun upotrebe krvi u mozgu, to ima za posledicu malaksalost pospanost, gubitak koncentracije i smanjenja opreznosti za vreme vonje. Kod gladovanja dolazi do promena u organizmu koje se ispoljavaju padom eera u krvi i pojavom malaksalosti. Gladan ovek je pospan, osea bolove u zglobovima, nesvesticu, vrtoglavicu, to veoma nepovoljno utie na bezbednu vonju. Ishrana treba da bude prilagoena potrebama organizma. Uzimati manje obroke hrane na svakih 4 - 5 sati, a ukoliko se oseti glad, zadovoljiti je vonim sokovima, voem, okoladom, keksom.

ZAMOR Zamor je veoma vaan faktor za bezbednost saobraaja. Dugotrajna vonja u uslovima koji se esto javljaju kao to je buka, vibracije, nepovoljna mikro-klima dovode do zamora koji se pojavljuje postepeno. U sluaju pregrevanja kabine vozila, pre poetka vonje treba otvoriti prozore i vrata i saekati da se vozilo rashladi. Dugotrajna vonja dovodi do zamora koji se najee ispoljava kao: zaboravljanje osnovnih saobraajnih pravila, neopaanje saobraajnih znakova, agresivnost koja se ispoljava u bezobzirnom preticanju, nepanja itd. Voza koji odmoran zapone vonju osetie prve znake zamora ve posle 4 - 5 sati vonje. Zakon o bezbednosti saobraaja je predvideo da voza posle pet sati vonje mora da napravi pauzu u trajanju od 30 minuta. Nakon pauze moe da nastavi vonju, ali ne due od osam sati ukupnog upravljanja vozilom u roku 24 asa. Buka i vibracije su stalni pratilac saobraaja i izuzetno nepovoljno utiu na vozaku sposobnost, uslovljavajui bru pojavu zamora delujui preko ula (sluha, vida, dodira) i indirektno na centralni nervni sistem dovodei do promena funkcija gotovo svih organa. Nastali zamor se moe otkloniti samo odmorom. Nikakva stimulativna sredstva, kao na primer kafa, lekovi i dr., ne mogu da otklone zamor. Oni u stvari samo smenjuju subjektivni oseaj zamora, jer agensi koji se u njima nalaze deluju na mozak ba na taj nain.
98

POREMEAJI PRE VONJE Samo zdravi i odmorni vozai su garant sigurne i bezbedne vonje. Meutim pojedini vozai su esto skloni da upravljaju vozilom u situacijama i kada osete neke trenutne zdravstvene potekoe. U svim takvim sluajevima vozai su duni da odloe vonju i obrate se lekaru, a posebno u sledeim sluajevima: - Poremeaj vida, bol iza grudne kosti i trnjenje leve ruke, prolazna oduzetost leve ruke i noge, vrtoglavica i nesvestica, temperatura i grevi u stomaku... Voza kome je dozvoljeno da upravlja vozilom uz noenje naoara, obavezan je da ih nosi uvek kad upravlja vozilom. Asocijalno (neprirodno) ponaanje vozaa je psihiko stanje koje nepovoljno utie na bezbednu vonju.

IZDUVNI GASOVI Najopasniji gas za bezbednost saobraaja u smei izduvnih gasova iz vozila je ugljen monoksid. Ugljen monoksid je otrovan gas koji tetno utie na vozaku sposobnost tako to izaziva poremeaje u opaanju i pravovremenom reagovanju vozaa. Ovaj gas ja bez boje, ukusa i mirisa. Pojavljuje se u kabini vozaa usled puenja, kvara u odvodnoj instalaciji izduvnih gasova, pri kretanju u koloni, ukoliko vozilo ispred vas isputa previe izduvnih gasova (u tom sluaju treba drati vee rastojanje i zatvoriti prozore i ventilaciju. Raspoznaje se po svim znacima trovanja kao to su: poremeaj opaanja i reagovanja. Sigurni znaci trovanja ugljen-monoksidom su: glavobolja, malaksalost gubljenje miine snage. Otrovani ima lice crvene boje . Ukoliko u toku vonje osetite znake trovanja ugljen-monoksidom, potrebno je da zaustavite vozilo i izaete. Vonju moete da nastavite tek nakon provetravanja kabine i poboljanja stanja. Ukoliko naiete na osobu otrovanom ugljen-monoksidom, a pokazuje znake ivota, prva pomo je hitan transport do zdravstvene ustanove.

99

PUENJE Jedan od faktora rizika je svakako puenje za upravljaem. Ispoljavanje tetnosti puenja na bezbednost vonje se ispoljava na sledei nain: - Sam postupak paljenja cigarete odvlai panju vozaa-puaa to moe da ima katastrofalne posledice. - Nikotin koji se nalazi u duvanu izaziva suenje krvnih sudova to izaziva smanjenje panje, naroito ako je voza zamoren. - Ugljen-monoksid koji nastaje sagorevanjem cigarete, jednim delom voza neposredno unosi u organizam puenjem, a drugi deo ostaje u kabini vozaa. METODE OIVLJAVANJA U metode oivljavanja (reanimacije) spadaju: vetako disanje i masaa srca. Metode oivljavanja se primenjuju kod povreenih kod kojih je nastupila prividna smrt. Vetako disanje se primenjuje kad povreeni ne die. Masaa srca se primenjuje kada srce ne radi, pa bi bez masae srca nastupila smrt. Izostanak ove dve vitalne funkcije (prestanak disanja i rada srca) znai prividnu smrt. Kad se ustanovi da je kod povreenog nastupila prividna smrt, potreno je odmah zapoeti oivljavanje to strunije i uvebano. Treba naglasiti da se kod osoba u nesvesti ne primenjuje ni vetako disanje ni masaa srca. VETAKO DISANJE Normalan broj udisaja minuti je 16 do 18. Prestanak disanja vodi u sigurnu smrt, te je nuno kod takvih povreda odmah pristupiti izvoenju vetakog disanja. Pre zapoinjanja vetakog disanja mora se uraditi sledee: - Utvrditi sa sigurnou da povreeni ne die. - Oistiti disajne puteve (nos i usna upljina).
100

- Osloboditi prolaznost disajnih puteva pomeranjem ili fiksiranjem jezika. - Postaviti povreenog u odgovarajui poloaj. Za utvrivanje disanja najee se primenjuje metoda pomou ogledala ili pomou papiria (u toplim danima). ienjem disajnih puteva i fiksiranjem jezika obezbeuje se prolaznost disajnih puteva. Jezik treba fiksirati jer zapadanje jezika dovodi do zatvaranja disajnih puteva. Poloaj povreenog zavisi od naina na koji se daje vetako disanje. Najei primenjivani metodi vetakog disanja su: - Metoda "usta na usta" . - Metoda "usta na nos". - Metoda "usta na usta i nos". - Metoda pomou ruku povreenog. Kod prve tri metode povreeni se postavlja u leei poloaj na leima sa zabaenom glavom unazad. Kod metode "usta na usta" potrebno je da se nos zatvori prstima, a usna upljina dobro oisti. Metoda vetakog disanja "usta na nos" se primenjuje samo kod osoba sa povredom usta, kao i kod male dece i beba. Metoda vetakog disanja "pomou ruku povreenog" primenjuje se ako su nastale povrede usta i nosa. Kod metode vetakog disanja pomou ruku povreenog, povreeni se postavlja na stomak sa rukama ispod glave tako da se lagano mogu podizati laktovi. Kod ove metode vri se lagano podizanje laktova povreenog od tela naizmenino sa pritiskom na lea povruenog da bi se istisnuo vazduh iz plua. MASAA SRCA Rad srca se utvruje merenjem pulsa, odnosno pipanjem pulsa na pristupanim arterijama (u produetku korena palca ake, na vratu, preponi). Utvrivanje rada srca merenjem pulsa vri se sa jagodicama tri prsta. Srani zastoj se prepoznaje po gubitku svesti, prestanku sranog rada, po irokim zenicama, upadljivo bledoj ili providnoj boji koe. Tada redovno nema ni disanja, tako da se primenjuje masaa srca istovremeno sa vetakim disanjem. Utvrivanje drugih znakova predstavlja opasan gubitak vremena jer se dijagnoza mora postviti u roku od 10 sekundi. U ovom stanju cirkulacija krvi je
101

zaustavljena, ali ako se srce stegne nekom spoljnom silom, krv e iz njegovih upljina otii u arterije, a ako pritisak popusti silom, krv e ponovo iz vena sliti u njegove upljine . Ponavljanjem ovih radnji uspostavie se cirkulacija krvi na vetaki nain. Spoljna masaa srca se ne vri kod osoba u nesvesti, ukoliko joj srce radi makar i slabijim nainom, jer je ona u tom sluaju opasna po ivot povreenog. Novoroenetu ili odojetu srce se masira pritiskanjem vrhovima prstiju na srednju treinu grudne kosti, dok se kod odraslih osoba masaa srca vri na sledei nain: Povreeni se stavlja u leei poloaj na lea na tvrdoj podlozi sa nogama podignutim do ugla 25 - 40. Spasilac nekoliko puta snano udari svojom pesnicom povreenog u predeo srca pokuavajui da podstakne srce na ponovni rad. Ako ovo ne iazove rad srca, zapoinje se spoljnja masaa srca. Masaa srca vri se ustaljenim ritmom od 60 pritisaka u minuti, ona se koristi kao metoda oivljavanja kada ste se uverili da srce ne radi i da bi bez masae nastupila smrt. Izvodi se naizmenino sa vetakim disanjem po ustaljenom ritmu, tako to se jednom uduvava vazduh nakon 4 pritiska na grudni ko. Pri masai srca postavi se na donji deo grudne kosti koren leve ake, a preko njega koren desne ake i pritiskanje se vri teinom tela spasioca. Normalan broj otkucaja srca u minuti je 60 do 80. ZNACI SMRTI Znaci smrti mogu biti: - Nesigurni. - Sigurni. - Rani. - Kasni. Rani nesigurni znaci smrti su: prestanak disanja, prestanak rada srca, prestanak reakcije zenice na svetlost, tj. pri otvaranju i zatvaranju onog kapka zenica ne reaguje. Rani sigurni znaci smrti su: "znak upaljene cigare" kad prinesete upaljenu cigaretu i nanesete opekotine povreenom, a koa pocrveni, to pokazuje da je povreeni jo uvek iv tj. nalazi se u tzv. "prividnoj smrti". Izostanak ovakve reakcije je siguran znak smrti povreenog.
102

Znak "majeg oka" - ustanovljava se tako to se prstima stegne ona jabuica i ako nakon poputanja zenica ostane elipsasta to je znak smrti. Ako se zenica vrati u prvobitni poloaj (kruni oblik), znak je da je povreeni jo uvek iv. Kasni sigurni znaci smrti su: - Mrtvako bledilo. - Mrtvaka ukoenost. - Hladna koa. - Mrtvake mrlje. - Zamuene ronjae, odnosno pojava beliastih mrlja na ronjai oka. Smrt kod povreenog nastupa 5 do 7 minuta od prestanka disanja i tih nekoliko minuta od prestanka ivotnih funkcija do smrti modanih elija naziva se klinika ili prividna smrt. Ako se u tom vremenu zapone sa vetakim disanjem i masaom srca povreeni se moe odrati u ivotu dok se ne uspostave ivotne funkcije. To ponovno vraanje u ivot zove se reanimacija. Ako se pomo zapone prekasno uspeh e izostati. Ukoliko nemamo vreme povreivanja, a povreeni ne die i ne radi mu srce, tada treba potraiti sigurne znake smrti. Oni se javljaju posle vie od pola ili jednog sata od trenutka smrti.

103

TEST 1
1. Putniki automobil skree ulevo propisno putanjom koja je oznaena brojem: a) 1. b) 2. c) 3. 2. Autobus u situaciji na istoj slici, nepropisno se kree putanjom koja je oznaena brojem: a) 4. b) 5. c) 6. 3. Putniki automobil u situaciji prikazanoj na slici: a) obavezan je da propusti teretni automobil b) ima prevenstvo prolaza u odnosu na teretni automobil c) ima prvenstvo prolaza samo u odnosu na peaka. 4. Propisana je obaveza peaka da obrati panju na udaljenost i brzinu vozila koja mu se pribliavaju: a) samo ako prelazi preko kolovoza na mestu gde nije obeleen peaki prelaz b) pre nego to stupi na kolovoz c) ako kretanjem ometa saobraaj vozila na raskrsnici 5. Voza teretnog automobila obilazi putniki automobil, u situaciji prikazanoj na slici, na mestu gde je obilaenje: a) dozvoljeno. b) zabranjeno. c) zabranjeno prema oznakama na kolovozu 6. Voza putnikog automobila ukljuuje se u saobraaj, u situaciji na istoj slici: a) propisno, jer je dao propisani znak b) nepropisno, jer je duan da propusti vozilo koje vri obilaenje c) nepropisno, jer na ovom mestu ukljuivanje u saobraaj nije dozvoljeno. 7. Preticanje, u situaciji prikazanoj na slici, je: a) dozvoljeno b) zabranjeno c) dozvoljeno, samo ako ne ometa i ne ugroava saobraaj na raskrsnici. 8. Peak prelazi preko raskrsnice, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) propisno b) nepropisno c) pravilno, najkraim putem, pod uslovom da ne ometa saobraaj na raskrsnici 9. Putnikom automobilu, u sitaciji prikazanoj na slici, je: a) dozvoljeno parkiranje b) zabranjeno parkiranje c) zabranjeno i zaustavljanje i parkiranje 10. Zabranjeno je otvaranje vrata na vozilu: a) na levoj strani vozila b) ako se time ometa kretanje ili ugroava bezbednost drugih uesnika u saobraaju c) na mestu gde parkiranje vozila nije dozvolejno.

104

11.

12.
13. Soabraajni znak na slici oznaava: a) poetak deonice puta sa jednosmernim saobraajem b) prvenstvo prolaza u odnosu na vozila iz suprotnog smera 14. Saobraajni znak na istoj slici: a) zabranjuje kretanje u smeru koji pokazuje strelica b) obavetava uesnike u saobraaju o jednosmernom putu 15. Ureaj za davanje svetlosnih saobraajnih znakova, prikazan na slici, regulie saobraaj samo: a) motornih vozila b) peaka c) peaka i biciklista 16. Crveno svetlo na ureaju za davanje svetlosnih saobraajnih znakova prikazanom na slici oznaava: a) zabranu prolaza peacima b) zabranu prolaza svim uesnicima u saobraaju c) zabranu prolaska peacima i biciklistima

17. ZNAENJE ZNAKOVA 1. Obavezan smer kojim se vozila moraju kretati 2. Opasnost na putu. 3. Obavetenje vozau o korienju saobraajne trake za kretanje do naseljenog mesta ispisanog na znaku (putokaz na portalu) 4. Nailaenje na svetlosne saobraajne zankove. 5. Sluba za pruanje pomoi u sluaju kvara na vozilu. 6. Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna visina prelazi 4 m 7. Blizina opasnog prevoja ili vee grbine na putu 8. Raskrsnica na kojoj je skretanje udesno zabranjeno.

105

18. Da li se smatra parkiranjem, u smislu odredaba propisa o bezbednosti saobraaja, ako je voza prekinuo kretanje due od 15 minuta? a) Da. b) Ne. c) Propisima nije utvreno. 19. Kad znaenje saobraajnog znaka odstupa od optih pravila saobraaja, uesnik u saobraaju je duan da postupi po: a) pravilu saobraaja. b) saobraajnom znaku. c) sopstvenoj proceni uslova saobraaja. 20. Peak koji prelazi kolovoz duan je da se kree: a) paljivo i najkraim putem. b) tako da ne ometa saobraaj na raskrsnici, izuzimajui peaki prelaz gde ima apsolutno prvenstvo prolaza. c) to bre, ali vodei rauna da ne ugrozi saobraaj vozila. 21. Dozvoljena brzina putnikog automobila, prema optem ogranienju iznosi ________ * km/h. 22. brzine,

*Upisati koliko kilometara na as.

Kada vozaa na putu sustigne vozilo ili kolona vozila pod pratnjom, u smislu odredaba propisa obavezan je da: a) postupi po naredbi lica iz pratnje. b) odmah ukloni vozilo sa kolovoza. c) postupi po sopstvenoj proceni situacije. Oboreno svetlo na motociklu mora biti upaljeno: a) za vreme vonje na putu van naseljenog mesta. b) uvek kad uestvuje u saobraaju. c) samo nou ili danju u uslovima smanjene vidljivosti. U neispravnom vozilu, koje zbog neispravnosti vue drugo vozilo, prevoz lica je: a) dozvoljen. b) zabaranjen. c) dozvoljen samo na kraoj relaciji. Sigurnosni trougao postavlja se na vuno i vueno vozilo: a) kada se vue neispravno vozilo . b) ako se vue vozilo na kome je neispravan ureaj za istovremeno ukljuivanje svih pokazivaa pravca. c) samo ako je na vuenom vozilu neispravan ureaj za zaustavljanje (konice). Na delu puta ispod mosta ili podvonjaka zabranjeno je: a) samo parkiranje. b) zaustavljanje i parkiranje. c) samo zaustavljanje vozila bez nadzora. Nije dozvoljeno da se na prednjem seditu do vozaa prevozi dete mlae od _______ * godina.
* Upisati: koliko godina

23.

24.

25.

26.

27.

106

28. Motorno vozilo moe imati ugrena samo oborena svetla ukoliko: a) po konstrukcionim svojstvima ne razvija veu brzinu od 30 km/h. b) na vozilu nije dozvoljen prevoz lica, osim vozaa. c) uestvuje u saobraaju samo u naseljenom mestu. 29. Dozvoljeno je da se na motornom vozilu ugrade ureaji za davanje zvunih znakova koji daju: a) jednoline zvuke nepromenljivog intenziteta. b) zvuke razliite visine i intenziteta. c) dovoljno prodoran zvuk, bez obzira na ujednaenost visine i intezitet zvuka ugraenih sirena. 30. Prikljuci za vezivanje sigurnosnih pojaseva u putnikim automobilima postavljaju se: a) najmanje za prvi red sedita. b) obavezno za sva sedita u vozilu. c) samo ako vozilo slui javnom prevozu. 31. Vonja postaje nebezbedna ukoliko voza ne prilagodi upravljanje vozilom: a) stanju puta i uslovima saobraaja. b) samo pravilima saobraaja. c) samo onim ogranienjima koja su saoptena propisanim saobraajnim znakom. 32. Da li zajednica osiguranja, koja je nadoknadila tetu po osnovu obaveznog osiguranja moe da se regresira od prouzrokovaa tete ako je upravljao vozilom pod uticajem alkohola ili droge? a) Da. b) Da, samo ako je tetu prouzrokovao namerno. c) Da, samo ako je upravljao vozilom bez odgovarajue vozake dozvole. 33. Sigurni znaci smrti su : a) mrtvaka ukoenost. b) prestanak disanja i rada srca. c) odsutnost pulsa. 34. Povreenom sa povredom organa za varenje koji je obilno iskrvario: a) treba dati da pije tenost. b) ne sme se dati da pije tenost. c) treba dati tenost ukoliko trai. 35. Vetako disanje primenjuje se: a) uvek kada je povreeni u besvesnom stanju. b) ako je neravnomerno disanje povreenog. c) kada povreeni ne die. 36. Voza pod dejstvom psihoaktivnih lekova: a) potpunije sagledava sobraajnu situaciju i reaguje pravilno. b) sporije donosi odluke, ali vozi bezbedno. c) stie oseaj sigurnosti, podstaknut stimulansom lekova. 37. Vozilo ispred vas u vonji ispusta crni dim. Prinueni ste da vozite u koloni. ta ete preduzeti? a) Draete vee rastojanje i zatvoriti ventilaciju i prozore. b) Otvoriete prozor da bi bila bolja ventilacija. c) Nastojaete da vam ova okolnost ne remeti panju i neete nita posebno preduzeti.

107

TEST 2
1. Putniki automobil, koji koristi krajnju levu saobraajnu traku u situaciji prikazanoj na slici, kree se: a) propisno b) nepropisno c) propisno, ako ne ugroava druge uesnike u saobraaju 2. Teretni automobil vue prikljuno vozilo, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) propisno b) nepropisno c) propisno samo ako se iskljuuje iz saobraaja na najblioj raskrsnici 3. Voza teretnog automobila u situaciji prikazanoj na slici: a) ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na vozilo milicije b) duan je da propusti vozilo milicije, a ima prvenstvo prolaza u odnosu na autobus c) duan je da propusti i vozilo milicije i autobus 4. Pravila o prvenstvu prolaza na raskrsnici sa krunim tokom sobraaja prikazanoj na slici: a) nisu posebno propisana b) posebno su utvrena propisima c) odreuju prvenstvo prolaza vozila u krunom toku. 5. Putniki automobil pretie teretni, u situaciji prikazanoj na slici: a) propisno b) nepropisno c) propisno, ali je duan da upotrebi zvuni ili svetlosni znak upozorenja 6. Teretni automobil kree se, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) propisno b) nepropisno, jer je ukljuio pogrean pokaziva pravca c) nepropisno, saobraajnom trakom kojom nije dozvoljeno da se kreu vozila sa prikolicom. 7. Putniki automobil obilazi propisno prepreku na sredini kolovoza ako se kree putanjom koja je, u situaciji prikazanoj na slici, obleleena: a) brojem 1 b) brojem 2 c) bilo brojem 1 ili brojem 2 8. Peak prelazi preko kolovoza, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) propisno b) nepropisno c) propisno ukoliko ne ometa kretanje vozila. 9. Putniki automobil pretie teretni, u situaciji prikazanoj na slici, na mestu gde je preticanje: a) dozvoljeno b) zabranjeno c) dozvoljeno, uz poveanu opreznost vozaa 10. Teret na vozilu koji je u situaciji prikazanoj na slici moe da nanese tetu putu, objektima ili da ugrozi bezbednost: a) nije dozvoljeno da se prevozi b) moe da se prevozi samo po posebnom odobrenju c) voza moe da prevozi na linu odgovornost za posledice koje mogu da nastanu

108

11.

12.
13. Saobraajni zank, na slici, sa dopunskom tablom oznaava da prestaje deonica puta rezervisanog zasobraaj motornih vozila: a) na 500 metara od ovog saobraajnog znaka b) neposredno iza znaka 14. Po prolasku 500 metara od ovog saobraajnog znaka, voza putnikog automobila stupa na deonicu puta gde je najvea dozvoljena brzina: a) i dalje 100 km/h b) zavisno od vrste puta i ogranienja izraenog propisanim saobraajnim zankom. 15. uto neprekidno svetlo upaljeno na semaforu najavljuje skoru pojavu: a) zelenog svetla b) crvenog svetla c) prestanak rada semafora 16. Na znak utog neprekidnog svetla na semaforu, prolaz vozila je: a) slobodan bez ogranienja b) zabranjen bezuslovno c) zabranjen, osim za vozae koji se u momentu paljenja utog svetla zateknu na takvom odstojanju da ne mogu bezbedno zaustaviti svoje vozilo.

17. ZNAENJE ZNAKOVA 1. Zabrana preticanja svih vozila na motorni pogon osim motocikla bez prikolice i bicikla sa motorom na dva toka Dozvoljeni smerovi u kojima se vozila smeju kretati Vremenski ogranieno parkiranje Vatrogasna sluba. 5. 6. 7. 8. Pribliavanje opasnoj nizbrdici gde razlika u visini predstavlja opasnost Obavetenje o mestu na kome se nalazi obeleeni peaki prelaz Obavetenje o mestu na kome se nalazi autobusko stajalite Obavezan smer kojim se vozila moraju kretati.

2. 3. 4.

109

18.

19.

20.

21.

22.

23. 24.

25.

26.

27.

Deo povrine namenjen prvenstveno za saobraaj vozila je prema propisima o bezbednosti: a) kolovoz b) sobraajnica c) saobraajna povrina Kad se znak milicionara koji regulie saobraaj razlikuje od znaenja saobraajnog znaka koji je na istom mestu postavljen, obaveza vozaa je da postupi: a) znaku milicionara b) saobraajnom znaku c) sopstvenoj proceni situacije Proputanje vozila voza je duan da izvri u odreenim sluajevima, prema propisima o bezbednosti saobraaja: a) vodei rauna da voza drugog vozila ne mora naglo da menja pravac ili brzinu kretanja b) najbezbednije, prema sopstvenoj proceni c) uklanjanjem vozila sa kolovoza Kretanje vozila brzinom veom od 60 km/h na putu u naselju: a) dozvoljeno je uvek kada je vea brzina dozvoljena b) dozvoljeno je samo na delu magistralnog puta koji prolazi kroz naselje c) moe se dozvoliti samo saobraajnim znakom Odredbe propisa o prvenstvu prolaza se ne primenjuju na vozila slube hitne pomoi: a) ako gustina saobraaja ne ometa njihovo kretanje b) kad propisanim ureajima daju propisane svetlosne i zvune znake c) ako su oteani uslovi saobraaja Voza je duan da pree sa velikih na oborena svetla pri mimoilaenju sa drugim vozilom najkasnije na udaljenosti od _____ m. *Upisati: na koliko metara Dozvoljeno je da se u zatvorenom prostoru motornog vozila, koji se ne moe otvoriti iznutra, prevoze lica samo: a) u jednom pravcu b) u vozilima organa unutranjih poslova, organa pravosua i oruanih snaga SRJ c) ako je takav nain bezbedniji za lica koja se prevoze Obaveza da se na vuno i vueno vozilo postavi sigurnosni trougao propisana je: a) ako se skup vozila kree na duoj relaciji b) uvek kad se vue neispravno vozilo c) samo ako se u neispravnom vozilu prevoze putnici Propisima je odreeno da na vozilu koje se parkira na uzbrdici prednji tokovi treba da budu okrenuti prema: a) bilo kojoj ivici kolovoza b) sredini kolovoza c) desnoj ivici kolovoza Kad se zaustavi na kolovozu puta sa dve saobraajne trake vozilo kojim se prevoze deca, za vreme dok deca ulaze i izlaze iz vozila voza koji dolazi u susret: a) duan je da zaustavi vozilo b) obavezan je da se kree smanjenom brzinom c) duan je da pravovremeno upotrebi propisani zank upozorenja.

110

28. Pneumatici moraju biti jednaki po vrsti, konstrukciji, nosivosti i dimenzijama: a) na svim tokovima na vozilu. b) na tokovima iste osovine. c) samo na motociklu. 29. Izvor svetlosti farova velikog svetla je: a) obavezno u uzdunoj osi vozila. b) to blie ivici gabarita vozila. c) blie uzdunoj osi vozila u odnosu na oborena svetla osim ako sa istog fara svetle i velika i oborena svetla. 30. Hidraulina konica kog putnikog automobila primenjuje se kao: a) radna konica. b) pomona konica. c) parkirna konica. 31. Na putu sa prvenstvom prolaza voza moe da izvri preticanje neposredno ispred raskrsnice: a) ako su ispunjeni uslovi da se preticanje izvri bezbedno. b) samo ako na kolovozu nisu obeleene uzdune trake. c) samo ako sa sporednog puta ne nailaze vozila. 32. Da li zajednica osiguranja, koja je nadokandila tetu po osnovu obaveznog osiguranja, moe da se regresira od prouzrokovaa , ako je tetu izazvao namerno? a) Da. b) Da, samo ako je upravljao vozilom pod uticajem alkohola. c) Da, osim ako je upravljao vozilom bez odgovarajue vozake dozvole. 33. Znaci povrede organa trbune duplje su: a) grevi u stomaku. b) bol, muka, gaenje i povraanje. c) iskaljavanje svee penuave krvi. 34. Merenjem pulsa povreenog utvruje se : a) da li die. b) da li radi srce. c) poremeaj u disanju i radu srca. 35. Kod preloma, iaenja ili velikih rana: a) vri se imobilizacija. b) ne vri se imobilizacija. c) poeljna je dezinfekcija. 36. Voza kome upravljanje vozilom nije osnovno zanimanje, ako pokazuje znake alkoholne poremeenosti: a) ne sme da upravlja vozilom. b) ne sme da upravlja vozilom samo ako je vea sadrina alkohola u krvi od dozvoljene. c) sme da upravlja vozilom ako svojim ponaanjem ne ugroava ostale uesnike u saobraaju. 37. Da li je dozvoljeno upotrebljavati lekove za spreavanje sna (ouvanje budnosti) radi otlanjanja zamora pri vonji? a) Da. b) Ne. c) Zavisi od stepena zamora.

111

TEST 3
1. Putniki automobil ukljuuje se u saobraaj, u situaciji prikazanoj na slici: a) propisno b) nepropisno, skretanjem ulevo c) nepropisno, sa ukljuenim pokazivaem pravca 2. Voza zaprenog vozila, situaciji prikazanoj na istoj slici, dao je znak odruenom rukom: a) propisno b) nepropisno c) nepotrebno jer se iskljuuje iz saobraaja 3. Voza motocikla u situaciji prikazanoj na slici: a) obavezan je da propusti samo traktor b) ima prvenstvo prolaza u odnosu na traktor i autobus c) duan je da propusti i traktor i autobus 4. Traktor nailazi na raskrsnicu, u situaciji prikazanoj na istoj slici, kreui se: a) sporednim putem b) putem sa pravom prvenstva prolaza c) put na kome samo motorna vozila imaju pravo prvenstva prolaza 5. Saobraajni znak, u situaciji prikazanoj na slici, zabranjuje preticanje: a) svim teretnim vozilima b) teretnim vozilima ija najvea dozvoljena teina prelazi 3,5 t c) teretnim vozilima samo pri oteanim uslovima odvijanja saobraaja 6. Peak se kree, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) propisno b) putem na kome je zabranjeno kretanje peaka saobraajnim zankom c) nepropisno, jer je duan da koristi pogodnu povrinu izvan kolovoza 7. Prvenstvo prolaza, u situaciji prikazanoj na slici, ima: a) putniki automobil b) teretni automobil c) vozilo koje zadrava pravac kretanja, u odnosu na vozilo koje vri skretanje 8. Putniki automobil je zauzeo poloaj za skretanje, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) propisno b) nepropisno c) nepravilno, obzirom da se kree putem sa pravom prvenstva prolaza 9. Teretni automobil parkiran je, u situaciji prikazanoj na slici, na mestu gde je parkiranje: a) dozvoljeno b) zabranjeno c) dozvoljeno u trajanju do 15 minuta 10. Putniki automobil skree ulevo, u situaciji prikazanoj na istoj slici, na mestu gde je skretanje: a) dozvoljeno b) zabranjeno saobraajnim zankom c) zabranjeno pravilima saobraaja

112

11.

12.
13. Saobraajni znak na slici ozanaava poetak deonice puta na kojoj je zabranjeno kretanje: a) vozila na motorni pogon koja vuku prikljuno vozilo, osim poluprikolice b) svih vozila na motorni pogon 14. Dopunska tabla uz saobraajni znak na istoj slici: a) ukazuje u kojim se uslovima primenjuje zabrana b) obavetava da postoji opasnost u posebnim uslovima vonje 15. Na putu prilikom izvoenja radova, saobraaj mogu da reguliu: a) samo svetlosni saobraajni zanakovi b) samo milicionari c) milicionar, radnici sa zastavicama ili svetlosni saobraajni zankovi 16. Znak prikazan na slici, dat zelenom zastavicom u uzdignutoj ruci radnika, znai: a) slobodan prolaz za vozila koja dolaze ka zastavici b) slobodan prolaz svim vozilima c) obavezu zaustavljanja za sva vozila iz oba smera

17. ZNAENJE ZNAKOVA 1. Zabrana saobraaja svih vozila na motorni pogon, osim za motocikle bez prikolice i bicikle sa motorom na dva toka 2. Brzina koja se preporuuje na odreenom delu puta 3. Obavetenje o blizini aerodroma 4. Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem sa desne strane pod pravim uglom 5. Obavezan smer kojim se vozila moraju kretati 6. Poetak deonice puta na kome se saobraaj odvija u oba smera 7. Najmanja dozvoljena brzina kretanja vozila u normalnim uslovima saobraaja 8. Obavezno obilaenje prepreke na putu sa desne strane.

113

18. Oborena svetla za osvetljavanje puta upotrebljavaju se noi pri mimoilaenju sa drugim vozilom: a) uvek u saobraaju na putu. b) samo u naselju ako je put dovoljno osvetljen. c) na svim putevima, osim na putu koji je rezervisan za saobraaj motornih vozila. 19. Teret na prednjoj strani vozila ne sme da pree: a) najudaljeniju taku za vie od 1 m. b) najviu taku. c) irinu vozila. 20. Kad se vue neispravno motorno vozilo, postavlja se sigurnosni trougao: a) samo na vozilo koje vue. b) samo na vueno vozilo. c) na vuno vozilo sa prednje, a na vueno vozilo sa zadnje strane. 21. Na mostu je zabranjeno: a) samo parkiranje. b) zaustavljanje i parkiranje. c) samo ostavljanje vozila bez nadzora. 22. Propisana obaveza vozaa, kad ostavlja vozilo na putu, da sprei neovlaeno lice da vozilo stavi u pokret je: a) da zatvori prozore, zakljua vrata, aktivira ureaj za obezbeenje vozila od krae, uzme sa sobom kljueve od vozila i za stavljanje motora u pokret. b) da vozilo parkira na mestu koje je odgovarajue obezbeeno. c) da aktivira parkirnu konicu ili okrene prednje tokove ka ivinjaku. 23. Prolaenje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugog objekta koji se nalazi na saobraajnoj traci kojom se vozilo kree je radnja vozilom koje se prema propisima o bezbednosti saobraaja naziva ______________________. *Upisati naziv radnje 24. Obaveza kojom se saoptava vozau propisanim saobraajnim znakom: a) ne sme da se razlikuje od optih pravila kretanja. b) obavezuje vozaa da postupi po saobraajnom znaku. c) znai da je vozau ostavljeno da sam odlui kako e da postupi ako se znaenje oznaka i pravila saobraaja razlikuju. 25. Odstojanje iza drugog vozila u saobraaju treba da bude: a) dovoljno da ne ugroava bezbednost saobraaja. b) najmanje 20m na putu van naselja i 5m u naseljenom mestu. c) dovoljno da uvek omoguuje preticanje ostalim vozilima. 26. Dozvoljena brzina putnikog automobila na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, prema optem ogranienju brzine, iznosi _______ km/h.
*Upisati: koliko kilometara na as

27. Odredbe propisa o prvenstvu prolaza se ne primenjuju na vozila oruanih snaga SRJ: a) ako su oteani uslovi saobraaja. b) kad posebnim ureajima daju propisane svetlosne i zvune znakove. c) ako gustina saobraaja ne ometa kretanje ovih vozila.

114

28. Svetlosni snop kojim osvetljavaju put farovi za maglu ne sme biti dui od: a) 10 m. b) 15 m. c) 35 m. 29. Najmanja dubina ara pneumatika (guma) na putnikom automobilu po obimu i irini protektora mora da iznosi: a) 1 mm. b) 2 mm. c) 3 mm. 30. Koje svetlo na vozilu se aktivira pritiskom na komandu radne konice? a) Stop-svetlo. b) Signalna kontrolna lampa u kabini vozaa. c) Samo kontrolna lampa, ako je dodatno ugraena u kabini vozaa. 31. Preticanje treba zapoeti: a) uvek kada su ispunjeni propisani uslovi. b) ako su ispunjeni propisani uslovi za bezbedno preticanje. c) kada se ostala vozila kreu sporo i ako je dozvoljena vea brzina. 32. Lice koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi u kojoj je nastala vea materijalna teta ne sme uzimati alkoholna pia dok se: a) ne omogui normalno odvijanje saobraaja. b) ne obezbedi prevoz povreenih. c) ne izvri uviaj. 33. Zapadanje jezika dovodi do: a) prestanka disanja. b) zatvaranja disajnih puteva. c) napada kalja. 34. Povreenog sa prelomom karline kosti transportujemo u: a) leeem poloaju na leima sa savijenim nogama. b) polusedeem poloaju. c) leeem poloaju na boku. 35. Masaa srca koristi se kao metoda oivljavanja: a) kao dopunska radnja kod pruanja pomoi vetakim disanjem. b) kad smo se uverili da srce ne radi i da bi bez masae nastupila smrt. c) ako stanje povreenog to doputa, bez obzira na vrstu povrede. 36. Voza, kome je na licu mesta oduzeta vozaka dozvola jer je zateen da upravlja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih lekova: a) moe da upravlja vozilom sa potvrdom o oduzimanju dozvole 24 asa. b) moe nakon jednog asa od prestanka delovanja leka da nastavi vonju sa izdatom potvrdom. c) iskljuuje se iz saobraaja. 37. Da li pregrejana kabina vozila tokom due vonje nepovoljno utie na pojavu zamora? a) Da. b) Ne. c) Iskljuivo zavisi od individualnih karakteristika vozaa.

115

TEST 4
1. Prema oznakama ma kolovozu, putniki automobil kree se pravilno putanjom koja je oznaena: a) brojem 1 b) brojem 2 c) brojem 3 2. Teretni automobil prolazi sa desne strane putnikog automobila: a) propisno b) nepropisno c) propisno, ali je obavezan da ukljui odgovarajui pokaziva pravca 3. Voza teretnog automobila duan je da propusti, u situaciji prikazanoj na slici: a) samo vozilo sa pravom prvenstva prolaza b) samo vozilo sa prvenstvom prolaza i kombinovano vozilo c) sva tri vozila 4. Voza putnikom automobila, u situaciji prikazanoj na istoj slici, duan je da zaustavi vozilo da bi postupio po pravilu saobraaja: a) neposredno na ulazu u raskrsnicu puta kojim nailazi b) ispred linije zaustavljanja c) na mestu gde oceni da ima najbolju preglednost raskrsnice 5. Prema saobraajnom zanku, u situaciji prikazano na slici: a) zabranjeno je preticanje putnikim automobilom b) dozvoljeno je preticanje putnikom automobilu c) postoji opasnost pri preticanju tekih teretnih vozila 6. Voza autobusa, u situaciji prikazanoj na istoj slici, duan je da se kree: a) sredinom kolovoza b) uz desnu ivicu kolovoza c) uz razdelnu liniju obeleenu na kolovozu ako se kree najveom dozvoljenom brzinom 7. Putniki automobil u situaciji prikazanoj na slici: a) ima prvenstvo prlaza u odnosu na autobus b) duan je da propusti autobus c) obavezan je da propusti samo peaka koji prelazi preko kolovoza 8. Peak prelazi preko raskrsnice u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) propisno b) nepropisno c) propisno ali je obavezan da propusti putniki automobil 9. Putniki automobil, u situaciji prikazanoj na slici, parkiran je: a) propisno b) nepropisno c) nepropisno prvog dana u mesecu 10. Autobus pretie teretni automobil na mestu gde je preticanje, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) dozvoljeno b) zabranjeno c) zabranjeno parnog datuma u mesecu, za smer kojim se autobus kree

116

11.

12.
13. Obeleena povrina na kolovozu izmeu dve saobraajne trake namenjene za kretanje vozila u istom smeru, prikazane na slici, oznaava povrinu: a) na kojoj je zabranjen saobraaj i nije dozvoljeno parkiranje i zaustavljanje b) za zaustavljanje i parkiranje na kolovozu 14. Oznaka za usmeravanje saobraaja, prikazana na istoj slici, obleleena je na kolovozu: a) belom ili utom bojom ako slui za parkiranje b) belom bojom 15. Svetlosni zank STOP MILICIJA na vozilu organa unutranjih poslova, za vozilo koje se kree neposredno iza znai obavezu da: a) smanji brzinu b) zaustavi svoje vozilo c) nastavi vonju uz poveanu opreznost 16. Zvuni znak koji se daje posebnim ureajem na vozilu milicije (zavijajui znak) upotrebljava se: a) samo u kombinaciji sa propisanim svetlosnim zankom b) nezavisno od drugih zankova c) iskljuivo samostalno.

17. ZNAENJE ZNAKOVA 1. Put sa jednosmernim saobraajem 2. Poetak auto-puta 3. Pribliavanje suenju kolovoza 4. Zabrana preticanja za teretna motorn vozila ija najvea dozvoljena teina prelazi 3,5 t , osim motocikla bez prikolice i bicikla sa motorom na dva toka. 5. 6. Bolnica Blizina mesta na kome biciklisti ee nailaze na put sa bonog puta ili biciklistike staze Staza za bicikliste Poetak puta rezervisanog za saobraaj motornih vozila.

7. 8.

117

18. Odredbe propisa, utvrene za laku prikolicu, primenjuju se na prikljuno vozilo koje ima najveu dozvoljenu teinu do: a) 750 kg. b) 1500 kg. c) 3500 kg. 19. Da li je voza duan da postupi po znaku milicionara koji regulie saobraaj, suprotno znaenju saobraajnog znaka koji je postavljen na istom mestu? a) Da. b) Ne. c) Propisima nije utvreno. 20. Vozilo na motorni pogon pokree se snagom: a) sopstvenog motora. 3 b) motora zapremine najmanje 750 cm . c) motora od najmanje 50kW. 21. Na putu u naselju primenjuje se, pored ogranienja brzine izraenog saobraajnim znakom, i opte ogranienje brzine od _______* km/h.
*Upisati: koliko kilometara na as

22. Vozila kojima je dodeljena pratnja pripadnika milicije ili vojnih lica posebnim vozilima koja daju propisane zvune i svetlosne znakove: a) izuzeta su samo od opteg ogranienja brzine b) obavezna su da se pridravaju svih pravila saobraaja, osim odredaba o prvenstvu prolaza c) izuzeta su od pojedinih pravila saobraaja, koja se primenjuju na druge uesnike 23. Svetla na prednjoj strani vozila su ________________* boje.
*Upisati boju svetala

24. Teret na putnikom vozilu koji prelazi vie od 1 m najudaljeniju taku na zadnjoj strani vozila, obeleava se: a) znakom za oznaavanje vozila zaustavljenog na kolovozu. b) crvenom tkaninom. c) tablom u obliku kvadrata, dimenzije 50x50 cm. 25. Dozvoljeno je da vozilo na motorni pogon vue drugo motorno vozilo: a) osim vozila na dva toka i to samo ako zbog neispravnosti ili nedostatka pojedinih delova ne moe samo da se kree. b) samo u posebnim uslovima saobraaja i ako je na vozilu neispravan ureaj za upravljanje. c) samo ako u vozilu koje se vue nema vozaa i putnika. 26. Ako je irina slobodnog prolaza do vozila koje je ve parkirano manja od 3 m zabranjeno je: a) zaustavljanje i parkiranje. b) samo parkiranje. c) samo ostavljanje vozila. 27. Vozilo za prevoz dece obeleava se posebnim znakom: a) u saobraaju na putu. b) samo u naselju. c) samo van naselja.

118

28. Nije dozvoljeno da se vue pomou ueta vozilo na motorni pogon na kome su neispravni: a) ureaji za upravljanje ili ureaji za zaustavljanje. b) pneumatici. c) svetlosno'signalni ureaji. 29. Inerciona komanda koionog sistema dozvoljena je za prikljuno vozilo ija je najvea dozvoljena masa 3,5 t, pod uslovom da se ne kree brzinom veom od _________ * km/h.
*Upisati: koliko kilometara na as.

30. Prelaz sa velikog na oboreno svetlo za osvetljavanje puta i bratno ostvaruje se: a) posebnim komandama. b) jednovremeno i istom komandom. c) istom ili posebnim komandama, to zavisi od konstrukcionog reenja. 31. U nepreglednoj krivini, kada je kolovoz klizav, brzinu treba prilagoditi: a) tano prema saobraajnom znaku ogranienja brzine. b) nainu vonje drugih uesnika u saobraaju. c) stanju puta odnosno uslovima saobraaja. 32. Izmeu parkiranih vozila izletela je lopta. ta ete preduzeti? a) Odmah naglo zaustaviti vozilo. b) Usporiti, da bi pravovremeno zaustavili vozilo ako dete tri za loptom. c) Neete dozvoliti da ovaj nebitan detalj utie na va nain vonje. 33. Kada se ustanovi da je kod povreenog nastupila prividna smrt, potrebno je: a) zapoeti oivljavanje. b) obavezno saekati da prvu pomo prui struno lice. c) obezbedi da se povreeni ne pomera. 34. Otvoreni prelom je kad se na mestu povrede vidi: a) kost. b) otok i crvenilo. c) krvni podliv. 35. Pri masai srca postavi se na donji deo grudne kosti: a) aka stegnuta u pesnicu i njom se pritiska u ritmu rada srca. b) palac leve i desne ruke, kojim se vre kruni pokreti. c) koren leve ake, a preko njega koren desne ake i pritiskivanje se vri teinom tela. 36. Da li se vozau, koji upravlja vozilom u saobraaju pod dejstvom psihoaktivnih lekova, moe izrei zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom? a) Da, u trajanju od 3 meseca do jedne godine. b) Ne, osim ako je istovremeno i pod dejstvom alkohola. c) Ne. 37. Povreenog sa prelomom kime transportujemo u: a) leeem poloaju na dasci. b) polusedeem poloaju sa savijenim nogama. c) pogodnom poloaju na nosilima.

119

TEST 5
1. Putniki automobil kree se propisno putanjom koje je ozanena: a) brojem 1 b) brojem 2 c) brojem 3 2. Voza autobusa u situaciji prikazanoj na istoj slici kree se: a) propisno b) nepropisno c) propsino samo ako se kree najveom dozvoljenom brzinom 3. Voza teretnog automobila duan je da propusti, u situaciji prikazanoj na slici: a) samo tramvaj b) samo autobus c) i tramvaj i autobus 4. Put kojim autobus nailazi na raskrsnicu, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) ukrta se sa putem sa prvenstvom prolaza b) daje prvao prvenstva prolaza na raskrsnici c) obavezuje vozaa da propusti sva vozila, osim vozila koja se kreu po inama. 5. Putniki automobil pretie teretni na mestu gde je preticanje, u situaciji prikazanoj na slici: a) dozvoljeno b) zabranjeno pravilima saobraaja c) zabranjeno prema oznakama na kolovozu 6. Voza bicikla kree se, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) propisno b) nepropisno, pogrenom stranom kolovoza c) nepropisno, jer je duan da koristi za kretanje drugu pogodnu povrinu izvan kolovoza 7. Putniki automobil pretie teretni, u situaciji prikazanoj na slici: a) propisno b) nepropisno c) nepropisno, ali je obavezan da svetlosnim znakom upozori vozaa koji nailazi iz suprotnog smera 8. Predmet koji sa vozila padne na put duan je da ukloni sa kolovoza, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) voza koji naie na prepreku b) svako lice koje se nae u blizini c) voza vozila sa kog je predmet pao na put. 9. Voza putnikog automobila u situaciji prikazanoj na slici: a) duan je da propusti vozilo sa pravom prvenstva prolaza b) ima prvenstvo prolaza u raskrsnici c) obavezan je da propusti samo peaka 10. Peak, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) duan je da se ukloni sa kolovoza b) ima pravo prvenstva prolaza c) obavezan je da to bre pree preko kolovoza

120

11.

12.
13. Saobraajni znak na slici oznaava da je udaljenost do mesta ukrtanja puta i pruge u nivou: a) 80 metara b) 240 metara 14. Saobraajni znak na istoj slici ukazuje na opasnost zbog prelaska puta preko pruge u nivou: a) bez branika ili polubranika b) sa branicima ili polubranicima 15. Kada milicionar koji regulie saobraaj lagano mae otvorenom akom okrenutom na dole, kao na slici, voza u ijem pravcu je dat znak obavezan je da: a) odmah zaustavi vozilo b) smanji brzinu c) povea brzinu 16. Da li ovaj znak ima isto znaenje ako se daje iz vozila u pokretu? a) Da b) Ne c) Da, ali samo u odreenim uslovima saobraaja

17. ZNAENJE ZNAKOVA 1. 2. 3. 4. Opasno mesto na kom divlja esto prelazi put. Poetak saobraajne trake za spora vozila Tabla za usmeravanje na mestu gde se nailazi na otru krivinu ulevo Obavezan smer kojim se vozila moraju kretati

5. 6.

7. 8.

Ogranienje brzine kretanja na 60 km/h Mesto pred ulaskom u raskrsnicu na kome je voza duan da zaustavi vozilo i ustupi prvenstvo prolaza mesto na put na kome domae ivotinje pod nadzorom prelaze preko puta Tabla za usmeravanje na mestu gde se nailazi na otru krivinu udesno.

121

18.

Za osvetljavanje puta koristi se nou: a) po pravilu veliko svetlo. b) svetlo za oznaavanje vozila. c) po pravilu oboreno svetlo. Dozvoljeno je da se vunom vozilu pridoda: a) samo jedno prikljuno vozilo u naseljenom mestu i dva na otvorenom putu b) najvie dva prikljuna vozila c) dva prikljuna vozila, a pod izuzetnim okolnostima najvie tri. Vuenje neispravnog vozila nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti: a) nije dozvoljeno. b) dozvoljeno je samo pod propisanim uslovima. c) zabranjeno je samo na auto-putu. Parkiranje i zaustavljanje vozila zabranjeno je na udaljenosti manjoj od ______ m* od najblie ivice poprenog kolovoza.
*Upisati: na koliko metara

19.

20.

21.

22.

Vozila invalida mogu biti obeleena propisanim znakom: a) na zahtev invalida, iz razloga bezbednosti. b) po slubenoj dunosti i ova oznaka nema nikakvog znaaja za ostale uesnike u saobraaju. c) samo ako to zahtevaju posebni uslovi odvijanja saobraaja. Propisima je utvreno da se prolaenje vozilom pored drugog vozila koje se kree u istom smeru vri po pravilima: a) preticanja. b) obilaenja. c) mimoilaenja. Kad znak milicionara koji regulie saobraaj nalae vozau da odstupi od opteg pravila saobraaja, voza je duan da postupi: a) po znaku milicionara. b) prema optem pravilu saobraaja. c) prema sopstvenoj proceni situacije. Rastojanje izmeu vozila koja se mimoilaze treba: a) da omogui pravovremeno zaustavljanje vozila. b) da bude dovoljno za bezbedno mimoilaenje. c) da iznosi najmanje 1 m. Auto-putem nije dozvoljeno da se kreu motorna vozila koja po svojim konstrukcionim svojstvima ne mogu da razviju brzinu od najmanje _____ km/h.*
*Upisati: koliko kilometara na as.

23.

24.

25.

26.

27.

Da li su vozila sa pravom prvenstva prolaza i vozila pod pratnjom izuzeta od ogranjenja brzine? a) Da. b) Ne. c) Da, samo od opteg ogranienja brzine.

122

28.

Funkcionisanje pokazivaa pravca je ispravno ako se ukljuuju: a) samo kad su na vozilu ukljuena i poziciona svetla. b) nezavisno od ukljuivanja bilo kog svetla na vozilu. c) istovremeno kad se aktivira radna konica. Lice koje upravlja vozilom koje se vue pomou ueta ili krute veze: a) mora da ima vozaku dozvolu za upravljanje tom kategorijom. b) mora da ima vozaku dozvolu bilo koje kategorije. c) na mora da ima vozaku dozvolu. Rezervni toak mora imati pneumatik: a) iste nosivosti i dimenzija kao to su pneumatici na tokovima vozila. b) istog profila kao to su pneumatici na pogonskim tokovima. c) istih svojstava kao to su pneumatici na prednjim tokovima. Pri preticanju voza treba da prilagodi vonju: a) ukupnim uslovima da preticanje izvri bezbedno. b) zabranama i ogranienjima prema postavljenim saobraajnim znakovima i obeleenim oznakama na kolovozu, izuzimajui ogranienje brzine. c) da preticanje izvri na to kraem delu puta. U vozilu treba da sedi na zadnjem seditu dete koje je mlae od _____ godina.*
*Upisati: koliko godina.

29.

30.

31.

32.

33.

Osoba je u nesvesti. Da li se kod nje primenjuje vetako disanje? a) Da. b) Ne. c) Da, ako je prestao i rad srca. Kod preloma kostiju treba: a) odmah postaviti fiksacioni zavoj. b) namestiti kost u prirodan poloaj i dobro zatiti od hladnoe povreeno mesto. c) iskljuiti mogunost pokretanja povreenog dela tela. Povreenog sa prelomom kime transportujemo u: a) kamionu, kombiju. b) putnikom automobilu. c) bilo jednoj ili drugoj vrsti vozila. Neposredno pre poetka vonje osetili ste nesvesticu. Kako treba postupiti? a) Odmoriti se i uzeti lek pa krenuti na vonju. b) Smatrati da je nesvestica bezopasna i krenuti na vonju. c) Odloiti vonju i obratiti se lekaru da utvrdi razlog nesvestice. Najopasniji gas za bezbednost saobraaja u smei izduvnih gasova iz vozila je: a) ugljen-monoksid. b) ugljen-dioksid. c) sumpor-dioksid.

34.

35.

36.

37.

123

TEST 6
1. Autobus se kree, u situaciji prikazanoj na slici: a) propisno b) nepropisno, osim ako je saobraajnim znakom dozvoljeno da koristi ovu saobraajnu traku c) nepropisno, sem ako nastavlja preticanje koje je ranije zapoeo 2. U situaciji prikazanoj na istoj slici, bre kretanje autobusa od vozila na susednoj saobraajnoj traci: a) smatra se preticanje b) ne smatra se preticanjem c) smatra se preticanjem samo kad voza ukljui znak za preticanje 3. Na znak utog trepueg svetla na semaforu, u situaciji prikazanoj na slici, autobus: a) ima prvenstvo prolaza u odnosu na putniki automobil b) duan je da propusti putniki automobil c) obavezan je da propusti i peake i putniki automobil. 4. Voza putnikog automobila zaustavio je vozilo, u situaciji kao na istoj slici, da bi postupio po pravilu saobraaja: a) propisno b) nepropisno c) nepropisno, osim ako je prinuen da stane na raskrsnici. 5. Na raskrsnici na kojoj je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima, preticanje je u situaciji na slici: a) dozvoljeno b) zabranjeno c) dozvoljeno, ali je voza koji pretie obavezan da upotrebi zvuni znak upozorenja. 6. Voza tramvaja, u situaciji na istoj slici, zaustavio je vozilo: a) propisno b) nepropisno c) nepotrebno, jer svetla na semaforu ne obavezuju vozae tramvaja 7. Preticanje je, u situaciji prikazanoj na slici: a) dozvoljeno b) zabranjeno c) dozvoljeno samo ako voza pravovremeno upotrebi propisani zank upozorenja 8. Peak u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) duan je da obrati panju na udaljenost i brzinu vozila koja mu se pribliavaju pre nego to stupi na kolovoz b) obavezan je da propisanim znakom, uzdignutom rukom, obavesti vozae ako namerava da pree preko kolovoza c) duan je da bez oklevanja stupi na peaki prelaz 9. Putnikom automobilu, u situaciji prikazanoj naslici, parkiranje: a) nije dozvoljeno b) dozvoljeno je c) dozvoljeno je, uz obavezu vozaa da ukljui sva etiri pokazivaa pravca 10. Peak se kree, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) pravilno b) nepravilno c) putem kojim kretanje peaka nije dozvoljeno

124

11.

12.
13. Poprena oznaka na kolovozu prikazana na slici je: a) neisprekidanom linijom b) isprekidanom linijom 14. Linija zaustavljanja oznaava: a) mesto na kome voza mora da zaustavi vozilo b) granicu izmeu delova kolovoza koji su namenjeni za kretanje vozila iz suprotnog smera 15. Dva trepua svetla, na vozilu prikazanom na slici, koja se naizmenino pale, obavezuju da prilikom nailaska ovog vozila voza: a) zaustavi vozilo i da se strogo pridrava naredaba koje mu daje lica iz pratnje, a da kretanje nastavi tek poto sva vozila pod pratnjom prou b) nastavi kretanje smanjenom brzinom c) nastavi kretanje na isti nain, ali uz poveanu opreznost 16. Zvuni signal koji se daje posebnim ureajem na vozilu milicije sastoje se: a) od jednog prodornog tona b) od niza tonova raznih visina (zavijajui zvuk) c) od dva tona istovremeno.

17. ZNAENJE ZNAKOVA 1. 2. 3. 4. Putokaz Udaljenost od prelaza preko eleznie pruge u nivou bez branika ili polubranika Zabrana saobraaja u oba smera Najmanja dozvoljena brzina kretanja vozila u normalnim uslovima saobraaja. 5.

6. 7. 8.

Prethodno obavetenje vozau radi prestrojavanja na raskrsnici puteva sa vie saobraajnih traka, sa nazivima naseljenih mesta Putokaz iznad kolovoza koji oznaava pravac kretanja do naseljenog mesta ispisanog na zanku Ogranienje brzine kretanja na 60 km/h Zabrana saobraaja za teretna motorna vozila

125

18.

Svako prevozno sredstvo namenjeno za kretanje po putu, osim stolica za nemona lica bez motora i dejih prevoznih sredstava je, prema propisima o bezbednosti saobraaja: a) motorno vozilo. b) vozilo na motorni pogon. c) vozilo. Kad se zanenje svetlosnog saobraajnog znaka razlikuje od pravila o prvenstvu prolaza izraenog na istom mestu drugim saobraajnim znakom, voza je duan da postupi po: a) pravilu o prvenstvu prolaza. b) svetlosnom saobraajnom znaku. c) sopstvenoj proceni saobraajne situacije. Dozvoljeno je da voza naglo smanji brzinu kretanja iznenadnim koenjem: a) samo u sluaju neposredne opasnosti. b) ako oceni da time ne ugroaava druge uesnike u saobraaju. c) kad ispred njega na istoj saobraajnoj traci nema drugih vozila. Dozvoljena brzina na putu koji nije obeleen propisanim znakom kao auto-put ili put rezervisan za saobraaj motornih vozila iznosi prema optem ogranienju za putnike automobile _______ km/h. * Upisati koliko km na as. Odredbe propisa o prvenstvu prolaza se ne primenjuju na vozila organa unutranjih poslova: a) ako gustina saobraaja ne ometa njihovo kretanje. b) kad posebnim ureajima daju propisane svetlosne i zvune znake. c) ako su oteani uslovi saobraaja. Svetla za oznaavanje vozila upotrebljavaju se nou: a) u toku vonje u naselju. b) u toku vonje na auto-putu koji je posebno osvetljen. c) samo kad je vozilo zaustavljeno ili parkirano na putu. Vozilu u saobraaju na putu moe biti pridodato za prevoz tereta: a) samo jedno prikljuno vozilo. b) najvie dva prikljuna vozila. c) onoliko prikljunih vozila koliko je predvieno fabrikom dokumenatcijom. Vuenje vozila kome su neispravni ureaji za zaustavljanje: a) nije dozvoljeno. b) dozvoljeno je samo pomou krute veze (rude). c) ne sme se vriti pomou krute veze ili ueta. Zabrana parkiranja u blizini prelaza preko eleznike pruge u nivou propisana je na udaljenosti manjoj od: a) 15 m od prelaza. b) 25 m od prelaza. c) 50 m od prelaza. Voza putnikog automobila koji na prednjem seditu prevozi lice pod uticajem alkohola: a) postupa suprotno propisima. b) Obavezan je da se posebno stara o putniku pod uticajem alkohola. c) Postupa pravilno i obavezan je da posebno obrati panju na upravljanje vozilom.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

26.

27.

126

28.

Svetla za maglu na zadnjoj strani vozila su: a) bele boje. b) crvene boje. c) ute boje. Koioni ureaji na vozilu su ispravni ako efikasno funkcionie: a) najmanje radna i parkirna konica. b) najmanje radna ili pmona i parkirna konica. c) radna, pomona i parkirna konica. Kod ispravnog ureaja za upravljanje tokovi u poloaju zakretanja, pri kretanju vozila po horizontalnoj ravnoj povri: a) sami se vraaju u poloaj za pravolinijsko kretanje kada se oslobodi toak upravljaa. b) ispravljaju se iskljuivo delovanjem vozaa na toak upravljaa. c) ispravljaju se sami ili delovanjem vozaa na toak upravljaa, to zavisi od konstrukcije ureaja. Bezbedno je ako voza, za vreme dok ga drugo vozilo pretie: a) obavezno smanji brzinu. b) ne poveava brzinu, bez obzira na uslove saobraaja. c) ne poveava brzinu, a ako to razlozi bezbednosti zahtevaju i smanji brzinu. Asocijalno ponaanje vozaa je psihiko stanje koje: a) podstie pravilno reagovanje. b) nepovoljno utie na bezbednu vonju. c) obavezuje vozaa da upotrebaljava psihoaktivne lekove u toku vonje. Da li je dozvoljeno da se povreeni sa povredom kime izvue iz vozila pomou prirunih sredstava kao to su daske, vrata, konopac? a) Da. b) Ne. c) Da, ali iskljuivo u prisustvu lekara. Povreenog sa povredama trbuha treba transportovati: a) leei na boku, sa opruenim nogama. b) u leeem poloaju. c) leei na boku, sa savijenim nogama. Masaa srca vri se: a) ritmom koji se postepeno ubrzava sa oivljavanjem povreenog. b) ustaljenim ritmom od 60 pritisaka u minuti. c) naizmenino ubrzanim i sporijim ritmom, sa odreenim prekidima. Zamor se najbolje odstranjuje: a) odmorom. b) lekovima. c) kafom. U sluaju pregrevanja kabine vozila pre poetka vonje treba: a) otvoriti prozore i to pre pokrenuti vozilo. b) ukljuiti ventilaciju i zapoeti vonju . c) otvoriti prozor i vrata i saekati da se vozilo rashladi.

29.

30.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

127

TEST 7
1. U situaciji prikazanoj na slici propisno se kree: a) teretni automobil b) motocikl c) i jedno i drugo 2. Peak koji je u situaciji prikazanoj na istoj slici, zapoeo prelaenje kolovoza: a) ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na vozila b) duan je da propusti samo ono vozilo koje ne moe pravovremeno da se zaustavi c) obavezan je da propusti oba vozila 3. Putniki automobil, u situaciji prikazanoj na slici: a) ima prvenstvo prolaza u odnosu na biciklistu i u odnosu na peake b) obavezan je da propusti samo peake c) duan je da propusti i biciklistu i peake 4. Na biciklistikoj stazi ili biciklistikoj traci nije dozvoljeno: a) samo zaustavljanje vozila b) samo parkiranje vozila c) zaustavljanje i parkiranje vozila 5. Voza motocikla pretie teretni automobil, u situaciji prikazanoj na slici: a) propisno b) nepropisno c) na mestu gde je preticanje zabranjeno saobraajnim znakom i oznakama na kolovozu. 6. Autobus, u situaciji na istoj slici, obeleen je trouglom koji je postavljen na propisanoj udaljenosti: a) pravilno b) nepravilno, jer je preticanje zabranjeno c) nepotrebno, jer je preglednost puta dovoljna 7. Voza putnikog automobila duan je, u situaciji prikazanoj na slici, da: a) upotrebi zvuni znak upozorenja b) propusti peaka c) upozori peaka zvunim ili svetlosnim znakom i pree na slobodnu saobraajnu traku koja je namenjena kretanju u istom smeru. 8. Voza motocikla, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) obavezan je da skrene ulevo na raskrsnici b) moe da skrene ulevo ili da produi vonju u pravcu na raskrsnici c) ne sme da skrene ulevo 9. Na raskrsnici na kojoj je saobraaj regulisan ureajem za davanje svetlosnih saobraajnih znakova, preticanje je: a) dozvoljeno b) zabranjeno c) dozvoljeno samo ako saobraaj regulie i saobraajni milicionar 10. Autobusu, u situaciji kao na slici, prolaz preko raskrsnice: a) nije dozvoljen b) dozvoljen je c) dozvoljen je poto propusti peake.

128

11.

12.
13. Saobraajni znak sa dopunskom tablom, prikazan na slici oznaava: a) da je na 200 metara iza znaka voza obavezan da zaustavi vozilo kod znaka obavezno zaustavljanje b) da na delu puta duine 200 metara vie puta moe nastati potreba za iznenadno zaustavljanje. 14. Saobraajni znak obavezno zaustavljanje je: a) znak opasnosti b) znak izriite naredbe 15. Trepue svetlo plave boje na vozilu sa pravom prvenstva prolaza, prikazano na slici, obavezuje sve vozae osim vozila pod pratnjiom da: a) ustupe prvenstvo prolaza vozilu sa koga se taj znak daje i da po potrebi zaustave svoje vozilo dok ne proe to vozilo b) nesmetano nastave vonju, ali smanjenom brzinom c) nastave vonju uz poveanu opreznost 16. Na znak trepueg svetla plave boje, kao na slici, peak je obavezan da: a) se ukloni sa kolovoza b) povea opreznost pri prelaenju preko kolovoza c) obrati veu panju na ostala vozila na putu

17. ZNAENJE ZNAKOVA 5. 1. Blizina raskrsnice na kojoj voza mora da ustupi prvenstvo prolaza vozilima na putu na koji nailazi. 2. Prethodno obavetenje vozau radi prestrojavanja na raskrsnici puteva sa vie saobraajnih traka 3. Blizina prelaza puta preko eleznike pruge u nivou koji je obezbeen branicima ili polubranicima 4. Zavretak puta sa pravom prvenstva prolaza. 6. 7. 8. Poetak deonice puta na kome se saobraaj odvija u oba smera Prestanak svih zabrana Blizina raskrsnice na kojoj se saobraaj odvija u krunom toku Mesto na kome put prelazi preko pruge u nivou bez branika ili polubranika sa dva ili vie koloseka.

129

18. Propisima je odreeno sa se prolaenje vozila pored drugog vozila koje se kree po istom kolovozu iz suprotnog smera vri po pravilima: a) preticanja. b) obilaenja. c) mimoilaenja. 19. Kad naredba ovlaenog lica koje kontrolie saobraaj odstupa od znaenja saobraajnog znaka, uesnik u saobraaju duan je da postupi po: a) saobraajnom znaku. b) naredbi ovlaenog lica. c) sopstvenoj proceni sobraajne situacije. 20. Pre nego to stupi na kolovoz, peak koji namerava da pree preko kolovoza: a) duan je da propisanim znakom upozori vozae koji nailaze na svoje prisustvo. b) obavezan je da precizno proceni brzinu vozila koje se pribliava. c) duan je da se uveri da moe bezbedno da pree preko kolovoza. 21. Brzina kretanja teretnog vozila ija dozvoljena teina prelazi 7.500 kg, ograniena je na svim putevima na: a) 60 km/h. b) 70 km/h. c) 80 km/h. 22. Voza koji sustigne kolonu vozila pod pratnjom, u smislu odredaba propisa obavezan je da: a) zaustavi vozilo. b) odmah ukloni vozilo sa kolovoza, bez posebnog znaka ili nareenja lica iz pratnje. c) smanji brzinu, a po potrebi zaustavi vozilo ako to zahtevaju razlozi bezbednosti. 23. Dozvoljeno je da teret na prikljunom vozilu pree spoljnu ivicu svetla za oznaavanje vozila: a) najvie do ivice tovarnog sanduka. b) najvie 40 cm. c) za onu irinu koja ne umanjuje stabilnost vozila. 24. Vuenje neispravnog motocikla bez bone prikolice: a) nije dozvoljeno. b) dozvoljeno je. c) dozvoljeno je, osim na auto-putu. 25. Odstojanje izmeu neispravnog vozila koje se vue pomou ueta i vozila koje ga vue mora da iznosi od _____ do _____ m.* *Upisati: koliko metara 26. Parkirano vozilo koje predstavlja smetnju za kretanje peaka moe da se ukloni sa tog mesta: a) po naredbi ovlaenog lica, o troku vlasnika vozila. b) samo uz saglasnost vlasnika vozila. c) po naredbi ovlaenog lica, s tim to organ snosi trokove uklanjanja. 27. Obaveza vozaa i putnika u putnikom automobilu da veu sigornosni pojas: a) utvrena je propisima. b) propisima nije utvrena. c) propisina je samo za vonju na auto-putu.

130

28. Propisano je da na vozilu moraju biti ukljuena odgovarajua svetla: a) od prvog sumraka do potpunog svanua, kao i danju u uslovima smanjene vidljivosti. b) po proceni vozaa, zavisno od uslova saobraaja. c) nou i danju ako se vozilo iz posebnih razloga kree brzinom veom od dozvoljene. 29. Stanje pneumatika (guma) na vozilu: a) utie na ekonominost potronje goriva u vonji. b) nema uticaja na potronju goriva u vonji. c) utie na ekonominost potronje goriva u vonji samo pri ekstremno velikim brzinama. 30. Pritiskom na komandu radne konice nastaje efikasno usporavanje vozila: a) u istom trenutku. b) nakon izvesnog intervala vremena. c) jednovremeno sa aktiviranjem komande samo kod mehanike konice. 31. Voza koji namerava da znatnije smanji brzinu kretanja bezbedno postupa ako: a) ubaci ruicu menjaa u nii stepen prenosa. b) ini to na nain koji ne ugroava i ne ometa u veoj meri druge vozae koji se kreu iza njega. c) istovremeno sa aktiviranjem konice zakrene prednje tokove za odreeni ugao. 32. Nepravilna ishrana utie nepovoljno: a) na psihofiziko stanje za vonju. b) samo na izdrljivost u vonji. c) na izdrljivost u vonji. 33. Nemogunost pokretanja nogu je znak povrede: a) kimene modine. b) grudnog koa. c) trbunih organa. 34. Kod metode vetakog disanja usta na usta i usta na nos potrebno je: a) zabaciti glavu povreenog unazad. b) postaviti glavu povreenog u idealno ravan poloaj. c) pognuti unapred glavu povreenog. 35. Sposobnost procenjivanja situacije (razdaljine, brzine) i stepen kritinosti se kod vozaa: a) smanjuje usled uzimanja droge. b) poveava se ako se droga uzima uz alkohol. c) nezantno menja ukoliko uzimanje droge ne izazove promene krvnog pritiska ili telesne temperature. 36. Neposredno pre poetka vonje dobili ste jak bol iza grudne kosti sa trnjenjem leve ruke. Kako postupiti? a) Uzeti lek protiv bolova i krenuti na vonju. b) Odloiti vonju i obratiti se lekaru. c) Smatrati da je bol prolazan i zapoeti vonju. 37. U toku vonje osetili ste znake trovanja ugljen-monoksidom. Potrebno je da: a) ukljuite sistem za ventilaciju i nastavite vonju. b) otvorite prozore i usporite vonju. c) zaustavite vozilo i izaete.

131

TEST 8
1. Putniki automobil kree se, u situaciji kao na slici: a) propisno b) nepropisno c) propisno, ali je obavezan da propusti teretni automobil 2. Teretni automobil kree se, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) putem sa pravom prvenstva prolaza b) sporednim putem c) preko ukrtanja puteva iste vanosti 3. Motociklista je duan da propusti, u situaciji kao na slici: a) samo putniki automobil b) samo teretni automobil c) i putniki i teretni automobil 4. Putniki automobilobavezan je da se zaustavi, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) ispred zaustavne linije koja je obeleena na koovozu b) neposredno ispred raskrsnice c) na mestu gde voza oceni da ne ometa saobraaj 5. Teretni automobil kree se, u situaciji kao na slici: a) pravilno b) nepravilno c) saobraajnom trakom koja je namenjena kretanju vozila iz suprotnog smera 6. Putniki automobil skree, u situaciji kao na istoj slici: a) propisno b) nepropisno c) propisno, ali je obavezan da propusti biciklistu 7. Putniki automobil pretie autobus, u situaciji kao na slici, na mestu gde je preticanje: a) dozvoljeno b) zabranjeno c) dozvoljeno uz posebnu opreznost 8. Nije dozvoljeno da teretno motorno vozilo vue dva prikljuna vozila: a) u naseljenom mestu b) na putu van naselja savelikim uzdunim nagibom c) na auto-putu i putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila 9. Teretni automobil parkiran je, u situaciji kao na slici: a) propisno b) nepropisno c) na mestu gde je parkiranje zabranjeno postavljenim saobraajnim znakom 10. Putniki automobil kree se unazad propisno, u situaciji prikazanoj kao na istoj slici, putanjom oznaenom: a) brojem 1 b) brojem 2

132

11.

12.
13. Razdelna linija na slici je oznaena slovom: a) A b) B c) C 14. Razdelna linija na istoj slici, na kolovozu: a) razdvaja dvosmerni kolovoz po smerovima b) obleeava ivicu kolovoza ili mesto ukrtanja 15. Trepue (prekidajue) uto svetlo, kao na slici, oznaava: a) zabranu prolaza b) mesto ukrtanja puta i pruge u nivou c) raskrsnicu ili drugo mesto na putu gde je dozvoljen prelaz uz posebnu opreznost zbog odreene opasnosti 16. Svetlosni saobraajni znak utog trepueg svetla i znak utog neprekidnog svetla na semaforu za vozae ima: a) isto znaenje b) razliito znaenje c) suprotno znaenje

17. ZNAENJE ZNAKOVA 1. 2. 3. Poetak puta rezervisanog samo za saobraj motornih vozila Opasna krivina udesno Zabrana stupanja na uski deo puta pre nego to prou vozila iz suprotnog smera. 4. 5. 6. 7. 8. Prestanak ogranienja brzine od 60 km/h Mesto na kom se nalazi kafana Broj puta. Obavezan smer kojim se vozila moraju kretati Zavretak auto-puta.

133

18. Niz vozila koji se kree istom saobraajnom trakom i u istom smeru, pri emu su brzine kretanja vozila i postupanja vozaa meusobno uslovljeni i izmeu kojih ne moe bez ometanja ui drugo vozilo, prema propisima o bezbednosti saobraaja je ________________ vozila.*
Upisati: naziv.

19. Kad se naredba milicionara koji regulie saobraaj razlikuje od obaveza vozaa propisanih pravilima saobraaja, voza je duan da postupi po: a) pravilima saobraaja. b) naredbi milicionara. c) sopstvenoj proceni situacije. 20. Obaveza peaka da pre stupanja na kolovoz obrati panju na udaljenost i brzinu vozila koja mu se pribliavaju propisana je: a) i kada prelazi preko kolovoza na obeleenom peakom prelazu. b) samo ako prelazi preko kolovoza van peakog prelaza. c) samo kad prelazi preko kolovoza, na obeleenom ili neobeleenom peakom prelazu van naseljenog mesta. 21. Brzina vozila koje na putu vue drugo neispravno vozilo ograniena je na ______ km/h.*
*Upisati: koliko kilometara na as.

22. Odredbe propisa o prvenstvu prolaza se ne primenjuju na vozila vatrogasne slube: a) kad posebnim ureajem daju propisane svetlosne i zvune znake b) ako su oteani uslovi saobraaja. c) ako gustina saobraaja ne ometa njihovo kretanje. 23. Za osvetljavanje puta u tunelu koriste se: a) svetla za obeleavanje vozila. b) velika svetla za osvetljavanje puta. c) oborena svetla za osvetljavanje puta. 24. Vozilu za prevoz tereta dozvoljeno je da budu pridodata: a) najvie dva prikljuna vozila. b) najvie tri prikljuna vozila. c) prikljuna vozila, iji je broj ogranien samo vunom silom vozila. 25. Odstojanje izmeu neispravnog vozila, koje se vue pomou krute veze (rude) i vozila koje ga vue: a) ne sme da iznosi manje od 3 m. b) moe da iznosi manje od 3 m. c) zavisi od duine vunog i vuenog vozila. 26. Na mestu na kome vozilo zaklanja postavljeni saobraajni znak propisana je zabrana: a) zaustavljanja i parkiranja. b) samo parkiranja. c) ostavljanja vozila bez nadzora due od 30 minuta. 27. Voza putnikog automobila: a) obavezan je da vee sigurnosni pojas. b) nije obavezan da vee sigurnosni pojas ukoliko bezbedno upravlja vozilom c) obavezan je da vee sigurnosni pojas samo pri vonji u naseljenom mestu

134

28. Pokazivai pravca na vozilu funkcioniu ispravno ako daju svetlost: a) odreene uestalosti miganja. b) neprekidno. c) sa prekidima koji nisu manji od 1 minuta. 29. Vozilo kod koga je neispravan ureaj za koenje moe se vui pomou: a) krute veze. b) ueta. c) bilo krute veze ili ueta, s tim da odstojanje ne sme biti manje od 5 m. 30. Kad se na vozilu aktivira radna konica, ukljuuje se: a) kontrolna svetiljka u kabini vozila. b) istovremeno miganje svih pokazivaa pravca na vozilu. c) stop-svetlo. 31. Kad prelazi raskrsnicu kreui se putem sa pravom prvenstva prolaza, voza treba da obrati panju: a) samo na vozila koja imaju prvenstvo prolaza. b) na uesnike u saobraaju na raskrsnici na pravcu kojim se kree. c) na saobraajne znakove koji reguliu prvenstvo prolaza na raskrsnici. 32. Voza koji je uestvovao u saobraajnoj nezgodi ima pravo da trai line podatke od oevidaca ako je posledica te nezgode: a) samo vea materijalna teta. b) smrt ili povreda lica. c) nemogunost dogovora sa ostalim uesnicima. 33. Osoba je iskrvarila. Da li joj treba dati tenosti? a) Da. b) Ne. c) Da ukoliko je pri svesti i nema unutranjih povreda organa za varenje. 34. Povreenog sa povredom karline kosti transportujemo u : a) leeem poloaju na leima, sa savijenim nogama. b) polusedeem poloaju. c) leeem poloaju na boku. 35. Voza pod dejstvom alkohola ne sme da upravlja vozilom u saobraaju na putu: a) samo ako pokazuje znake alkoholne poremeenosti. b) ako je utvreno da mu sadrina alkohola u krvi prelazi propisanu granicu ili pokazuje znake alkoholne poremeenosti. c) samo ako je njegovo ponaanje nebezbedno. 36. Masaa srca koristi se: a) kao metoda oivljavanja. b) radi poboljanja disanja povreenog pri guenju. c) kao obavezan vid pruanja prve pomoi svakom tee povreenom licu. 37. Rani znaci trovanja ugljen-monoksidom su: a) poremeaj opaanja i reagovanja. b) povraanje. c) poremeaj ravnotee.

135

TEST 9
1. Motociklista se kree, u situaciji kao na slici: a) propisno b) nepropisno c) propisno, ako se kree brzinom peakog hoda 2. Autobus koristi za preticanje, u situaciji na istoj slici: a) odgovarajuu saobraajnu traku b) saobraajnu traku na kojoj je zabranjeno preticanje c) deo kolovoza namenjen kretanju vozila iz suprotnog smera 3. Voza putnikog automobila duan je da propusti, u situaciji prikazanoj na slici: a) samo vozilo sa pravom prvenstva prolaza b) samo zapreno ovzilo c) i vozilo sa pravom prvenstva prolaza i zapreno vozilo 4. Putniki automobil nailazi na raskrsnicu, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) putem sa prvenstvom prolaza b) sporednim putem c) putem koji je iste vanosti kao i put sa kojim se ukrta. 5. Autobusu, u situaciji kao na slici, skretanje je: a) zabranjeno b) dozvoljeno c) dozvoljeno ukoliko ne ometa odvijanje saobraaja na raskrsnici 6. Voza putnikog automobila zaustavio je vozilo, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) pravilno b) nepravilno c) nepotrebno, jer znak saobraajnog milicionara dozvoljava da skrene udesno 7. Putniki automobil koji se ukljuuje na auto-put u situaciji prikazanoj na slici: a) duan je da se kree trakom za prinudno zaustavljanje, dok autobus proe b) kree se odgovarajuom trakom ali je obavezan da propusti autobus c) ima prvenstvo prolaza, a voza autobusa je duan da pree na susednu saobraajnu traku 8. Teretni automobil kree se, u situaciji na istoj slici: a) propisno b) nepropisno c) propisno samo ako se kree najveom dozvoljenom brzinom 9. Putniki automobili parkirani su, u situaciji kao na slici: a) propisno b) nepropisno c) na prostoru koji je oigledno rezervisan za parkiranje teretnih automobila 10. Teretni automobil, u situaciji kao na istoj slici, parkira se: a) propisno b) nepropisno c) propisno, ali je obavezan da propusti autobus

136

11.

12.
13. Saobraajni znak na slici oznaava ogranienje najvee dozvoljene brzine na putevima u SRJ: a) za vreme dravnih praznika b) prema vrsti puta u neprekidnom trajanju

14. Prema ovom saobraajnom znaku obavetenja, na putevima gde je meovit saobraaj najvea dozvoljena brzina kretanja je: a) 80 km/h b) 100 km/h 15. Na raskrsnici, crveno svetlo za uesnike u saobraaju znai: a) slobodan prolaz b) zabranu prolaza c) zabranu prolaza, osim za vozila koja skreu udesno 16. Svetlosni znak koji daje milicionar, sredstvima koja se runo koriste (baterijska lampa i sluno) mora biti: a) crvene boje b) bele boje c) bele ili crvene boje

17. ZNAENJE ZNAKOVA 1. 2. 3. 4. Putokaz Prestanak zabrane preticanja za teka teretna vozila ija najvea dozvoljena teina prelazi 3,5 t. Prestanak svih zabrana Broj meunarodnog puta. 5. 6. 7. 8. Bolnica Zabrana saobraaja u oba smera Zavretak puta rezervisanog samo za saobraaj motornih vozila Prostor koji je odreen ili posebno ureen za parkiranje vozila.

137

18. Deo povrine namenjen prvenstveno za saobraaj vozila je prema propisima o bezbednosti: a) kolovoz b) sobraajnica c) saobraajna povrina 19. Kad se znak milicionara koji regulie saobraaj razlikuje od znaenja saobraajnog znaka koji je na istom mestu postavljen, obaveza vozaa je da postupi: a) znaku milicionara b) saobraajnom znaku c) sopstvenoj proceni situacije 20. Proputanje vozila voza je duan da izvri u odreenim sluajevima, prema propisima o bezbednosti saobraaja: a) vodei rauna da voza drugog vozila ne mora naglo da menja pravac ili brzinu kretanja b) najbezbednije, prema sopstvenoj proceni c) uklanjanjem vozila sa kolovoza 21. Kretanje vozila brzinom veom od 60 km/h na putu u naselju: a) dozvoljeno je uvek kada je vea brzina dozvoljena b) dozvoljeno je samo na delu magistralnog puta koji prolazi kroz naselje c) moe se dozvoliti samo saobraajnim znakom 22. Odredbe propisa o prvenstvu prolaza se ne primenjuju na vozila slube hitne pomoi: a) ako gustina saobraaja ne ometa njihovo kretanje b) kad propisanim ureajima daju propisane svetlosne i zvune znake c) ako su oteani uslovi saobraaja 23. Voza je duan da pree sa velikih na oborena svetla pri mimoilaenju sa drugim vozilom najkasnije na udaljenosti od _____ m. *Upisati: na koliko metara 24. Dozvoljeno je da se u zatvorenom prostoru motornog vozila, koji se ne moe otvoriti iznutra, prevoze lica samo: a) u jednom pravcu b) u vozilima organa unutranjih poslova, organa pravosua i oruanih snaga SRJ c) ako je takav nain bezbedniji za lica koja se prevoze 25. Obaveza da se na vuno i vueno vozilo postavi sigurnosni trougao propisana je: a) ako se skup vozila kree na duoj relaciji b) uvek kad se vue neispravno vozilo c) samo ako se u neispravnom vozilu prevoze putnici 26. Propisima je odreeno da na vozilu koje se parkira na uzbrdici prednji tokovi treba da budu okrenuti prema: a) bilo kojoj ivici kolovoza b) sredini kolovoza c) desnoj ivici kolovoza 27. Kad se zaustavi na kolovozu puta sa dve saobraajne trake vozilo kojim se prevoze deca, za vreme dok deca ulaze i izlaze iz vozila voza koji dolazi u susret: a) duan je da zaustavi vozilo b) obavezan je da se kree smanjenom brzinom c) duan je da pravovremeno upotrebi propisani zank upozorenja.

138

28.

Voza moe da kontrolie da li su ukljueni pokazivai pravca na motornom vozilu: a) pomou optike ili zvune kontrolne naprave. b) iskljuivo osmatranjem pokazivaa iz vozila. c) dodatnom napravom, koja se ugrauje u vozilo po zahtevu korisnika. Odstojanje izmeu vozila koja se vuku pomou krute veze moe da iznosi: a) manje od 3 m. b) najmanje 5 m. c) najmanje koliko ukupno iznosi duina vunog i vuenog vozila. Da li je dozvoljeno korienje pneumatike sa ekserima u vonji na putu? a) Da, samo na pogonskim tokovima. b) Ne, osim u oteanim uslovima vonje. c) Ne. Duina puta potrebnog za bezbedno preticanje zavisi: a) samo od brzine vozila koje vri preticanje. b) samo od brzine vozila koje pretie. c) od ukupnih uslova saobraaja, ukljuujui i brzinu kretanja vozila. U sluaju saobraajne nezgode teta se nadoknauje treim licima po osnovu osiguranja sopstvenika motornog vozila od odgovornosti: a) svim uesnicima u saobraajnoj nezgodi, bez obzira ko je prouzrokova. b) samo putnicima u vozilima koja su uestvovala u saobraajnoj nezgodi. c) licima koja su pretrpela tetu u saobraajnoj nezgodi izuzev prouzrokovau tete. Osoba je u nesvesti. Da li se kod nje primenjuje spoljna masaa srca? a) Da. b) Ne. c) Da, uz vetako disanje. Prelom kljune kosti: a) ne sme se imobilisati prirunim sredstvima. b) imobilie se prirunim sredstvima pomou dve trouglaste marame, zatezanjem ramena unazad. c) poeljno je imobilisati samo kod otvorenog preloma, na bilo koji nain. Prilikom izvlaenja povreenog sa prelomom kime iz vozila mora uestvovati najmanje: a) etiri lica. b) dva lica. c) jedno ice. Neposredno pre poetka vonje dobili ste vrtoglavicu. Kako treba postupiti? a) Uzeti lek i zapoeti vonju. b) Smatrati da je vrtoglavica prolazna i zapoeti vonju. c) Odloiti vonju i obratiti se lekaru da utvrdi razlog vrtoglavice. Ugljen-monoksid tetno deluje na vozaku sposobnost oteujui nervne elije i izazivajui: a) poremeaj u opaanju i pravovremenom reagovanju u vonji. b) naglu muku i povraanje. c) greve u miiima ruku i nogu.

29.

30.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

139

TEST 10
1. Putniki automobil vri polukruno okretanje na mestu gde je to: a) dozvoljeno b) zabranjeno c) dozvoljeno, samo ako okretanje moe da se izvri bez manevrisanja 2. Voza motocikla, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) duan je da propusti putniki automobil b) ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na putniki automobil c) obavezan je da zaustavi vozilo dok putniki automobil zavri zapoetu radnju 3. Prema svetlima na semaforu, prolaz preko raskrsnice dozvoljen je: a) samo motociklu b) samo putnikom automobilu i autobusu c) autobusu, putnikom automobilu i motociklu 4. Voza motocikla u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) obavezan je da zaustavi vozilo i da saeka promenu svetla na semaforu b) moe da izvri skretanje poto propusti peake c) ima prvenstvo prolaza u odnosu na peake. 5. Teretni automobil vri preticanje na mestu gde je preticanje, u situaciji prikazanoj na slici: a) zabranjeno saobraajnim znakom b) zabranjeno prema oznakama na kolovozu c) dozvoljeno 6. Preticanje kolone vozila je: a) dozvoljeno b) zabranjeno c) dozvoljeno, osim ako se u koloni kreu i vozila sa prikolicom 7. Kombi vozilo kree se unazad u situaciji kao na slici: a) propisno b) nepropisnom saobraajnom trakom c) nepropisno, jer kretanje unazad na auto-putu nije dozvoljeno 8. Voza putnikog automobila, koji je prinuen da zaustavi vozilo na auto-putu, u situaciji prikazanoj na istoj slici: a) ne sme da napusti vozilo b) obavezan je da vozilo posebno zatiti barijerom c) duan je da preduzme potrebne mere da vozilo to pre ukloni sa kolovoza 9. U situaciji prikazanoj na slici parkiran je nepropisno: a) samo putniki automobil b) samo teretni automobil c) i putniki i teretni automobil 10. Peak prelazi preko kolovoza u situaciji na istoj slici: a) propisno b) nepropisno c) propisno, ako time ne ometa saobraaj na raskrsnici

140

11.

12.
13. Saobraajni znak sa dopunskom tablom na slici oznaava da: a) na 500 metara od znaka prestaje auto-put i poinje deonica sa jednim kolovozom b) sledeih 500 metara puta nije izgraeno kao auto-put 14. Saobraajni znak na istoj slici je: a) znak obavetenja b) znak izriite naredbe 15. Svetla na semaforu, prikazanom na slici, znae: a) slobodan prolaz preko raskrsnice b) upozorenje uesnicima u saobraaju na skori prestanak zabrane prolaza i pojavu zelenog svetla c) upozorenje uesnicima u saobraaju na skoru pojavu crvenog svetla 16. Kad milicionar mae baterijskom lampom na kojoj svetli crveno svetlo, voza je obavezan da: a) zaustavi vozilo b) ubrza kretanje c) uspori kretanje

17. ZNAENJE ZNAKOVA Blizina prelaza preko eleznike pruge u nivou, koji nije obezbeen branicima ili polubranicima 10. Teren za boravak u prikolicama 11. Raskrsnica 12. Ogranienje brzine kretanja na 60 km/h. 9.

13. Blizina tunela na putu. 14. Najmanje odstojanje izmeu vozila u kretanju koga se vozai moraju pridravati. 15. Prestanak zabrane preticanja svih vozila na motorni pogon osim motocikla bez prikolice i bicikla sa motorm na dva toka 16. Pravac puta za naseljeno mesto ispisano na znaku

141

18. Oborena svetla za osvetljavanje puta upotrebljavaju se noi pri mimoilaenju sa drugim vozilom: a) uvek u saobraaju na putu. b) samo u naselju ako je put dovoljno osvetljen. c) na svim putevima, osim na putu koji je rezervisan za saobraaj motornih vozila. 19. Teret na prednjoj strani vozila ne sme da pree: a) najudaljeniju taku za vie od 1 m. b) najviu taku. c) irinu vozila. 20. Kad se vue neispravno motorno vozilo, postavlja se sigurnosni trougao: a) samo na vozilo koje vue. b) samo na vueno vozilo. c) na vuno vozilo sa prednje, a na vueno vozilo sa zadnje strane. 21. Na mostu je zabranjeno: a) samo parkiranje. b) zaustavljanje i parkiranje. c) samo ostavljanje vozila bez nadzora. 22. Propisana obaveza vozaa, kad ostavlja vozilo na putu, da sprei neovlaeno lice da vozilo stavi u pokret je: a) da zatvori prozore, zakljua vrata, aktivira ureaj za obezbeenje vozila od krae, uzme sa sobom kljueve od vozila i za stavljanje motora u pokret. b) da vozilo parkira na mestu koje je odgovarajue obezbeeno. c) da aktivira parkirnu konicu ili okrene prednje tokove ka ivinjaku. 23. Prolaenje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugog objekta koji se nalazi na saobraajnoj traci kojom se vozilo kree je radnja vozilom koje se prema propisima o bezbednosti saobraaja naziva ______________________.
*Upisati naziv radnje

24. Obaveza kojom se saoptava vozau propisanim saobraajnim znakom: a) ne sme da se razlikuje od optih pravila kretanja. b) obavezuje vozaa da postupi po saobraajnom znaku. c) znai da je vozau ostavljeno da sam odlui kako e da postupi ako se znaenje oznaka i pravila saobraaja razlikuju. 25. Odstojanje iza drugog vozila u saobraaju treba da bude: a) dovoljno da ne ugroava bezbednost saobraaja. b) najmanje 20m na putu van naselja i 5m u naseljenom mestu. c) dovoljno da uvek omoguuje preticanje ostalim vozilima. 26. Dozvoljena brzina putnikog automobila na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, prema optem ogranienju brzine, iznosi _______ km/h.*
*Upisati: koliko kilometara na as

27. Odredbe propisa o prvenstvu prolaza se ne primenjuju na vozila oruanih snaga SRJ: a) ako su oteani uslovi saobraaja. b) kad posebnim ureajima daju propisane svetlosne i zvune znakove. c) ako gustina saobraaja ne ometa kretanje ovih vozila.

142

28. Crvena kontrolna lampa na instrument-tabli slui da upozori vozaa da su istovremeno ukljueni svi pokazivai pravca: a) na motornim vozilima sa tri, etiri ili vie tokova. b) samo na motociklu. c) samo na teretnom motornom vozilu. 29. Kretanje na nizbrdici sa iskljuenim radom motora je: a) poeljno, jer se postie uteda goriva. b) bezbedno ako je ruica menjaa u odgovarajuem stepenu prenosa. c) nebezbedno. 30. Propisano je da se radna konica aktivira: a) pritiskom na komandu koja mora da bude u odreenim granicama. b) istog momenta kada se dodirne komanda. c) pri najmanjem dodiru komande. 31. Voza ne sme da naglo smanji brzinu kretanja vozila, osim: a) ako blagovremeno ukljui stop-svetla. b) u sluaju neposredne opasnosti. c) na auto-putu ili ako brzina nije ograniena. 32. Za vreme due vonje preporuuje se uzimanje obroka hrane: a) samo jednom. b) u nekoliko manjih obroka. c) to obilnije. 33. U vozilu ima vie povreenih. Redosled prve pomoi je: a) pregledati povreene i ustanoviti vrstu i teinu povreda. b) izvui povreene iz vozila i zatim ih detaljno pregledati. c) ukazati pomo prvo deci pa ostalima. 34. Po prestanku rada srca i disanja smrt kod povreenog nastupa nakon: a) 5 do 7 minuta. b) nekoliko sekundi. c) nekoliko asova. 35. Kog iaenja zgloba neophodno je: a) izvriti imobilizaciju povreenog zgloba. b) makar priblino namestiti u prirodni poloaj iaeni zglob. c) odmah staviti hladnu oblogu da se otok ne povea. 36. Voza kome je upravljanje vozilom osnovno zanimanje ne sme da otpone upravljanje vozilom pod uticajem alkohola: a) uopte dok vri poslove tog zanimanja b) samo ako su oigledni zanci alkoholne poremeenosti c) samo ako je vea sadrina alkohola u krvi od dozvoljene. 37. Ugljen-monoksid je otrovan gas, koji tetno utie na vozaku sposobnost. Ovaj gas je: a) otrog, kiselog mirisa i ukusa. b) bez boje, mirisa i ukusa. c) izrazito tamne boje.

143

PITANJA ZA C KATEGORIJU
1. Propisima je utvreno da se upravljanje vozilom smatra neprekidnim ukoliko voza nije imao prekid u vonji od najmanje: a) pola asa b) jednog asa c) pet asova Traktor koji vue prikljuno vozilo kojim se vri prevoz lica ne sme se kretati brzinom veom od _________ km/h. Javni prevoz mogu vriti pod uslovima utvrenim zakonom: a) organizacije udruenog rada iji je predmet poslovanja vrenje javnog prevoza b) samo organizacije udruenog rada koje poseduju vozni park c) samo drutvene organizacije, izuzetno i udruenja graana Motorno vozilo kojim se vri prevoz opasnih materija mora u opremi imati dve zastavice: a) crvene boje b) uto-bele boje sa crnom ivicom c) narandaste boje sa crnom ivicom Ako je za vreme prevoenja opasnih materija voza prinuen da se udalji da li sme ostaviti vozilo? a) Ne sme ni u kom sluaju. b) Sme, ali samo u naselju. c) Sme, samo ako vozilo ostavi pod nadzorom suvozaa ili pratioca. Klinasti podmetai su obavezna oprema za: a) sva teretna vozila b) teretna vozila najvee dozvoljene teine preko 5 tona c) ona teretna vozila koja zbog tehnike neispravnosti mogu ostati u kvaru Tehniki normativi efikasnosti koionih sistema motornih i prikljunih vozila: a) propisima nisu utvreni b) propisani su samo za motorna vozila c) propisani su i za motorna i za priljuna vozila Voza kome je dozvoljeno da upravlja motornim vozilom uz noenje naoara obavezan je da nosi naoare: a) uvek kad upravlja vozilom b) samo kada je vidljivost smanjena c) prema uputstvima lekara U autobusu koji vri javni prevoz moe se prevoziti onoliki broj lica: a) ija ukupna teina ne prelazi 70% nosivosti vozila po tehnikoj dokumentaciji b) ija teina, po oceni vozaa, ne umanjuje stabilnost vozila

2. 3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10. Ukupna teina lica koja se prevoze u teretnom vozilu u prostoru za smetaj tereta ne sme da prelazi 70% nosivosti vozila i za svako lice mora da bude obavezno sedite irine najmanje od _________ cm. 11. Voza autobusa, nakon upraljanja vozilom u ukupnom trajanju od 8 asova u toku 24 asa mora da ima neprekidan odmor od najmanje _____ asova.

144

12. Na teretnom motornom vozilu sa automatskim istovarivaem, prevoz lica je: a) zabranjen b) dozvoljen samo izuzetno c) dozvoljen samo na kraim relacijama 13. Vozilo kojim se vri linijski prevoz bez prethodno izvrenog upisa reda vonje u registar moe biti: a) oduzeto od organizacije udruenog rada koja vri prevoz lica b) iskljueno iz saobraaja oduzimanjem saobraajne dozvole c) isklueno iz saobraaja liavanjem slobode vozaa. 14. Vozilo kojim se prevoze opasne materije ne sme: a) da se zaustavi na kolovozu puta i da se parkira u naselju b) da se zaustavi niti parkira na kolovozu u naselju c) da se zaustavi niti parkira na kolovozu puta, kako u naselju tako i van naselja 15. Brzina kretanja vozila koji se prevoze opasne materije ne sme da pree ni u kom sluaju _________ km/h. 16. Parkirna konica mora da obezbedi nepokretnost celog skupa vozila na putu pod nagibom od ________. 17. Gabaritna svetla su obavezna za: a) sva teretna vozila b) motorna i prikljuna vozila ija visina prelazi 2,8 m c) sve autobuse 18. Tokom due vonje zamor se pojavljuje: a) iznenadno b) postepeno c) zavisno od individualnih karakteristika vozaa iznenadno ili postepeno 19. Na teretnom vozilu u prostoru odreenom za smetaj tereta: a) nije dozvoljeno da se prevoze lica b) moe se prevoziti najvie 5 lica koja rade na utovaru ili istovaru tereta c) mogu se prevoziti lica bez ogranienja ako je ugraen nosa cerade i cerada sa dva otvora z ventilaciju 20. Da li se u teretnim motornim vozilima u prostoru za smetaj tereta smeju prevoziti skupno lica mlaa od 14 godina? a) Da, samo uz pratnju punoletnog lica. b) Da, samo na kraim relacijama. c) Ne. 21. Ukupno trajanje upravljanja skupom vozila ija je najvea dozvoljena teina prelazi 3500 kg u toku 24 asa ne sme da pree ______ asova. 22. Skupni prevoz prikljunim vozilom koji vue traktor moe se vriti: a) izuzetno b) uvek kada je to potrebno c) samo na osnovu posebnog odobrenja organa unutranjih poslova

145

23. Uslovi pod kojim se moe vriti javni prevoz putnika i robe na slobodnom drumskom saobraaju putnikim automobilom: a) propisima nisu utvreni b) utvruju se u svakom pojedinanom sluaju c) propisani su zakonom o prevozu u drumskom saobraaju 24. Motorno vozilo kojim se vri prevoz opasnih materija mora u opremi imati najmanje: a) jedan vatrogasni aparat b) dva vatrogasna aparata, jedan za gaenje poara na motoru, a drugi na tovaru c) tri vatrogasna aparata, jedan za gaenje poara na motoru, a dva na tovaru 25. Na kojoj udaljenosti se iza zaustavljenog vozila, koje prevozi opasne materije, postavljaju znakovi odnosno svetiljke kojima se oznaava zaustavljanje na kolovozu? a) na dovoljnoj udaljenosti, tako da ih vozai koji nailaze mogu blagovremeno uoiti b) na udaljenosti do 50 m c) na udaljenosti od najmanje 50 metara i to tako da vozai koji nailaze mogu videti sa udaljenosti od najmanje 150 metara 26. Za vozila koja vuku prikolicu najvee dozvoljene teine preko 7 tona uspora za dugotrajno usporavanje je: a) obavezan b) nepotreban ako je ugraena inerciona konica c) koristan samo ako se vozilo upotrebljava u dugim relacijama 27. Kod spregnutih vozila ukupna masa prikolice moe biti vea od mase vunog vozila za ______%. *Upisati: koliko procenata 28. Zabranjeno je da vozilom u saobraaju upravlja pod dejstvom psihoaktivnih lekova voza: a) motornog vozila bilo koje kategorije b) motornog vozila samo C i D kategorije c) samo D kategorije kome je upravljanje vozilom osnovno zanimanje 29. Na motornom ili prikljunom vozilu mogu se prevoziti lica samo u onom broju koji je oznaen u: a) saobraajnoj dozvoli b) fabrikoj dokumentaciji koju sa sobom nosi voza c) putnom listu koji je propisano overio voza 30. Vozilu za prevoz tereta na auto-putu moe biti pridodato: a) samo jedno prikljuno vozilo b) najvie dva prikljuna vozila c) onoliko prilkjunih vozila koliko je odreeno fabrikom dokumentacijom 31. Propisima je odreeno da se upravljanje vozilom smatra neprekidnim ukoliko voza nije imao prekid od najmanje ________ asova. 32. Ako se teretnim vozilom vri skupni prevoz, obavezno je da tim vozilom upravlja voza: a) D kategorije b) koji je najmanje tri godine upravljao vozilom C kategorije c) sa vozakim staom od najmanje 10 godina

146

33. Korisna nosivost teretnog motornog vozila kojim graanin moe vriti javni prevoz u slobodnom drumskom saobraaju: a) propisima nije ograniena b) ograniena je zakonom o prevozu u drumskom saobraaju na 2 t c) ograniena je na 3500 kg 34. Koliko znakova za obeleavanje zaustavljenog vozila na kolovozu mora imati motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije? a) Jedan. b) Dva. c) Tri. 35. Vozilo kojim se prevoze opasne materije mora na gornjim uglovima zadnje strane vozila imati dva okrugla svetla: a) ute boje b) crvene boje c) narandaste boje 36. Parkirna konica prikljunog vozila deluje efikasno ukoliko obezbeuje njegovu nepokretnost, kada je optereeno do najvie dozvoljene teine, na putu pod nagibom od _______ stepeni. 37. Najmanja dubina are panumatika za autobuse i teretna vozila: a) mora da iznosi najmanje 2 mm b) propisima nije utvrena c) propisana je samo za pneumatike za zimske uslove vonje 38. Da li alkohol i kafa povoljno utiu na odstranjivanje zamora? a) Da. b) Ne. c) Zavisi od individualnih karakteristika vozaa. 39. Vuenje natovarenog teretnog vozila: a) nije dozvoljeno b) dozvoljeno je do prvog mesta pogodnog za pretovar c) nije dozvoljeno samo nou i u uslovima smanjene vidljivosti 40. Na auto-putu sa tri ili vie saobraajnih traka voza skupa vozila ija duina prelazi 7 metara sme da koristi: a) samo jednu saobraajnu traku, za koju oceni da je najbezbednija b) samo dve saobraajne trake uz desnu ivicu kolovoza c) treu saobraajnu traku samo za preticanje 41. Voza teretnog vozila ija najvea dozvoljena teina prelazi 3500 kg, ako neprekidno upravlja vozilom due od 5 asova, mora pre poetka svakog radnog dana da ima neprekidno odmor od najmanje _______ asova. 42. Prevoz lica i stvari moe se vriti: a) samo kao javni prevoz b) samo kao javni prevoz za sopstvene potrebe c) kao javni prevoz ili kao prevoz za sopstvene potrebe

147

43. U vozilo kojim se vri linijski prevoz ukrcavanje i iskrcavanje putnika moe se vriti: a) na bilo kom mestu b) samo na odreenim stanicama ili stajalitima c) samo na polaznoj odnosno krajnjoj stanici 44. Prevoz opasnih materija na traktoru sa prikolicom ili teretnom triciklu sa motorom: a) ne sme se vriti b) sme se vriti c) sme se vriti samo na putevima van naselja 45. Vozilo kojim se prevoze opasne materije mora na gornjim uglovima prednje strane kabine imati dva okrugla svetla: a) ute boje b) crvene boje c) narandaste boje 46. Tahograf registruje podatke o: a) brzini, vremenu vonje i preenom putu b) raspoloivom pritisku pneumatske konice c) pritisku pneumatika (guma) na vozilu 47. Konstrukcija koionog delovanja kod: a) mehanikog prenosa b) hidraulinog prenosa c) vazdunih konica ureaja obezbeuje najpovoljniju ujednaenost

48. Da li kafa, aj ili drugi osveavajui napici otklanjaju zamor? a) Da. b) Ne. c) Ne, njihov uticaj je neznatan. 49. Prevoz lica na prikljunom vozilu koje vue teretno vozilo: a) nije dozvoljen b) dozvoljen je samo ako vozilom upravlja voza sa vozakim staom od najmanje 5 godina c) dozvoljen je bez ogranienja 50. Vozau e se izrei novana kazna ukoliko ne ukloni sa kolovoza predmete: a) za koje je mogao da oceni da ometaju saobraaj b) koji sa njegovog vozila padnu ili ih je ostavio prilikom zaustavljanja c) na koje naie u vonji samo na putu van naselja. 51. Voza skupa vozila ija najvea dozvoljena teina prelazi 3500 kg, nakon upravljanja vozilom u ukupnom trajanju od 8 asova u toku 24 asa, mora pre poetka svog radnog dana da ima neprekidan odmor od najmanje: a) 10 asova b) 12 asova c) 15 asova 52. Teretno motorno vozilo kojim se vri skupni prevoz ne sme se kretati brzinom veom od ________ km/h.

148

53. Javni prevoz moe se vriti: a) samo kao linijski b) samo kao slobodan, vanlinijski c) kao linijski ili kao slobodan vanlinijski 54. Motorno vozilo kojim se vri prevoz radioaktivnih materija obeleava se posebnim listicama koje se postavljaju: a) na prednje vetrobransko staklo b) samo na prednjoj i zadnjoj strani vozila c) na vrata kabine i spoljne zidove karoserije 55. Za vreme prevoza opasnih materija u vozilu mogu se nalaziti: a) samo voza, suvoza i pratilac b) samo voza i suvoza c) druga lica osim vozaa samo ako ima mesta u vozilu 56. Spajanje vunog i prikljunog vozila ostvaruje se pomou: a) osovine za spajanje ureaja i osiguraa koji spreava razdvajanje spojenih vozila b) krute veze, ojaane lancima c) homo-kinetikog zgloba 57. Prenoenje sile koenja od komande do koionih povrina ostvaruje se najbre kod: a) mehanike konice b) hidrauline konice c) parkirne konice 58. Zamor se ostranjuje najbolje: a) odmorom b) lekovima c) kafom 59. Da li je dozvoljeno da se u teretnom vozilu, u prostoru za smetaj tereta, prevoze pojedinano lica mlaa od 14 godina? a) Da, uz pratnju punoletnog lica. b) Ne. c) Da, samo u naselju i na kratkim relacijama. 60. Za upravljanje teretnim vozilom kojim se vri skupni prevoz lica pored vozake dozvole te kategorije voza mora imati: a) poloen struni ispit za kvalifikovanog vozaa b) vozaki sta od najmanje 3 godine na upravljanju vozilom te kategorije c) ukupan vozaki sta od najmanje 10 godina. 61. Propisano je da se u upravljanju autobusom na relacijama preko 500 km vozai smenjuju najdocnije: a) na jedan as vonje b) na svakih 100 km preenog puta c) posle osam asova ukupnog trajanja vonje odnosno posle preenih 500 km puta 62. Tehniki pregled motornih i prikljunih vozila kojima se vri javni prevoz vri se svakih __________ meseci.

149

63. Ako ispunjava propisane uslove, javni prevoz putnika i stvari motornim vozilom moe vriti graanin kome je to: a) osnovno zanimanje b) osnovno zanimanje ili dopunska delatnost c) dopunska delatnost radi zadovoljenja svojih potreba 64. Da li je dozvoljen prevoz opasnih materija motornim vozilom za kombinovani prevoz lica i tereta? a) Da, samo u unutranjem saobraaju. b) Ne. c) Da, samo na putevima van naseljenog mesta. 65. Vozilo kojim se prevoze opasne materije oznaava se sa zadnje i prednje strane po jednom pravougaonom tablom veliine 50 x 50 cm: a) narandaste boje oiviene crnom ivicom b) uto-bele boje oiviene crvenom ivicom c) crvene boje 66. Tahograf je obavezan za motorna vozila najvee dozvoljene teine preko ______ tona. 67. Vozila najvee dozvoljene teine preko 10 t moraju imati prenosni mehanizam radne konice koji omoguuje njeno aktiviranje: a) pomou dva meusobno nezavisna izvora energije b) samo pomou jednog izvora energije, sa servo-pojaivaem c) preko usporaa za dugotrajno usporavanje 68. Tokom vonje potrebno je praviti odmore od 10 do 15 minuta i tada se vozau preporuuje: a) san b) odmaranje u vozilu c) fizika aktivnost van vozila 69. Vozilu za prevoz lica moze biti pridodato: a) samo jedno prikljuno vozilo b) jedno ili dva prikljuna vozila, zavisno od uslova saobraaja c) najvie dva prikljuna vozila. 70. Traktorom koji vue prikljuno vozilo kojim se vri prevoz lica ne sme se kretati brzinom veom od: a) 25 km/h b) 20 km/h c) 15 km/h 71. Ukupno trajanje upravljanja teretnim motornim vozilom ija dozvoljena teina prelazi 3500 kg ne sme da pree u toku 24 asa: a) 5 asova b) 6 asova c) 8 asova najvea

72. Prevoz lica u prikljunom vozilu sa automatskim istovarivaem koji vue traktor: a) uvek je dozvoljen b) dozvoljen je samo kad je taj ureaj iskljuen c) nije dozvoljen

150

73. Vozilom u linijskom prevozu ne mogu se bez pratioca prevoziti deca ispod _________ godina starosti. 74. Motorno vozilo kojim se vri prevoz opasnih materija mora u opremi imati dve rune baterijske lampe, sa stalnom ili trepuom svetlou: a) narandaste boje b) crvene boje c) narandaste ili crvene boje 75. Da li voza odnosno pratilac prilikom prevoza opasnih materija mora imati uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se preduzimaju prilikom prevoza? a) Da. b) Ne, ako zna koju vrstu opasnih materija prevozi. c) Ne, ako je poloio ispit za kvalifikovanog vozaa. 76. Aparat za gaenje poara je obavezna oprema autobusa: a) samo u gradskom saobraaju b) koji uestvuju u saobraaju na putu c) samo u linijskom prevozu 77. Kod skupa vozila radno koenje prikljunog vozila mora da obezbedi: a) istovremeno ili pre koenja vunog vozila b) neposredno posle koenja vunog vozila c) pre ili posle koenja vunog vozila, u intervalu koji je propisan 78. Alkohol u malim koliinama utie: a) povoljno jer smanjuje zamor b) nepovoljno jer pogorava sposobnost za bezbedno upravljanje vozilom c) povoljno samo kod vozaa sa pojedinim sranim oboljenjima. 79. Broj mesta za stajanje u autobusu koji vri javni prevoz: a) posebno se ne utvruje ako je za svako lice obezbeen prostor od najmanje 50 3 cm . b) utvruje se prema dozvoljenom optereenju vozila i upisuje u saobraajnu dozvolu c) odreuje se posebnim reenjem za date uslove saobraaja 80. Ako se u teretnom vozilu u prostoru za smetaj tereta prevozi stoka, u istom prostoru: a) ne smeju se prevoziti lica. b) smeju se prevoziti samo gonii stoke. c) sme se prevoziti najvie 5 lica.

151

REENJA TESTOVA
Pitanja Test 1 Test 2 Test 3 Test 4 Test 5 Test 6 1. b b a b b a 2. c a a a a b 3. b b a c c a 4. b a b b a b 5. a b b b a a 6. b a c b a a 7. b c a b b b 8. b b a b c a 9. a b b c a a 10. b b a a a c 11. 6-4-3- 2-1-5- 4-1-3- 6-3-2- 6-2-1- 6-7-85-1-2 3-4-6 2-5 1-4-5 4-5-3 5-4-31-2 12. 4-2-6- 4-7-3- 6-7-8- 2-1-4- 7-3-5- 4-1-33-1-5 1-5-2-6 5-4-35-3 1-4-6-2 2-5 1-2 13. a a a a a b 14. b b a b b a 15. b b c b b a 16. a c a a a b 17. 3-8-6- 5-0-0- 0-7-3- 0-6-0- 7-0-1- 5-0-45-0-1- 3-8-0- 4-0-5- 8-4-0- 0-5-6- 0-0-20-4-0- 0-2-6- 8-1-2- 5-7-3- 8-4-0- 7-0-32-7-0 4-1-7 0-0-6 0-1-2 0-2-3 8-6-1 18. a a a a a c 19. b a a a b b 20. a a c a b a 21. 120 c b 60 5 80 22. a b a c a b 23. a 200 obila- bele a c enje 24. b b b b a b 25. a b a a b b 26. b b 100 a 40 a 27. 12 a b a a a 28. a b c a b b 29. a c a 30 a c 30. a a a b a a 31. a a b c a c 32. a a c b 12 b 33. a b b a b a 34. b b a a c b 35. c a b c a b 36. c a c a c a 37. a b a a a c Test 7 b a c c a a b a a a 3-7-95-4-82-6-1 1-2-34-5 a b a a 5-3-07-0-12-6-80-0-4 c b c b a b a 3-5 a a a a b b a a a a b c Test 8 Test 9 Test10 b b a c a b b c c a a b a a c b a b b b c c b c b a c a b b 7-5-2- 4-6-3- 4-5-11-3-4-6 5-1-2 2-3 6-1-4- 3-6-4- 4-6-73-5-2 1-5-2 8-3-21-5 b b a a a a c b b b a a 8-0-1- 5-8-0- 5-0-10-4-6- 6-0-2- 0-3-65-0-2- 0-3-7- 2-4-07-3-0 0-1-4 0-7-8 kolona a a b a a a a c 40 c b a b a c 200 obilaenje a b b b b a a b 100 a a b a a a a a c c c a b c b b c b c b a a b a b a a a c a a a b

152

TANI ODGOVORI NA PITANJA ZA C KATEGORIJU

Odgovor Odgovor Odgovor Odgovor Odgovor Odgovor Odgovor Odgovor a b b a a b a b b a 153

Pitanje

Pitanje

Pitanje

Pitanje

Pitanje

Pitanje

Pitanje

1. a 11. a 21. 8 31. 0,5 41. 10 51. a 61. 2. 25 12. a 22. a 32. b 42. c 52. 50 62. 3. a 13. b 23. b 33. a 43. b 53. c 63. 4. c 14. a 24. b 34. b 44. b 54. c 64. 5. c 15. 70 25. c 35. b 45. c 55. a 65. 6. b 16. 8 26. a 36. 16 46. a 56. a 66. 7. c 17. b 27. 50 37. a 47. b 57. b 67. 8. a 18. b 28. a 38. b 48. b 58. a 68. 9. a 19. b 29. a 39. b 49. a 59. a 69. 10. 45 20. c 30. a 40. b 50. b 60. b 70.

c 6 a a a 5 a c a a

71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80.

Pitanje

SADRAJ
PREDGOVOR ............................................................................................................................... 3 PRAVO UPRAVLJANJA VOZILIMA U SAOBRAAJU ........................................................ 5 KATEGORIJE VOZILA ................................................................................................................ 6 VOZA ........................................................................................................................................... 7 TERMINI ......................................................................................................................................... 8 SAOBRAAJNI ZNAKOVI ......................................................................................................... 9 ZNAKOVI OPASNOSTI .......................................................................................................... 10 ZNAKOVI IZRIITIH NAREDBI ........................................................................................... 14 ZNAKOVI OBAVETENJA .................................................................................................... 19 DOPUNSKE TABLE ................................................................................................................ 25 OZNAKE NA KOLOVOZU ..................................................................................................... 27 PRAVILA SAOBRAAJA ......................................................................................................... 34 RADNJE VOZILOM U SAOBRAAJU ................................................................................... 36 KRETANJE VOZILA PO PUTU................................................................................................ 38 KRETANJE PEAKA ................................................................................................................ 39 OBAVEZE VOZAA PREMA PEACIMA ............................................................................. 39 BRZINA KRETANJA.................................................................................................................. 40 SKRETANJE ............................................................................................................................... 42 PRVENSTVO PROLAZA........................................................................................................... 43 RASKRSNICE ............................................................................................................................. 44 SAOBRAAJ NA RASKRSNICI .............................................................................................. 45 MIMOILAENJE ......................................................................................................................... 47 PRETICANJE I OBILAENJE .................................................................................................. 49 POLUKRUNO OKRETANJE .................................................................................................. 53 VONJA UNAZAD ..................................................................................................................... 54 ZAUSTAVLJANJE I PARKIRANJE ........................................................................................ 54 UKLJUIVANJE U SAOBRAAJ ........................................................................................... 58 PRESECANJE KOLONE PEAKA ......................................................................................... 59 VUENJE VOZILA ..................................................................................................................... 59 ODSTOJANJE IZMEU VOZILA............................................................................................. 60 ZVUNI I SVETLOSNI ZNACI.................................................................................................. 61 ZNACI KOJE DAJU OVLAENA LICA ............................................................................... 61 VOZILA POD PRATNJOM ........................................................................................................ 65 VOZILA SA PRAVOM PRVENSTVA PROLAZA .................................................................. 66 NAIZMENINO PROPUTANJE VOZILA ............................................................................. 66 UPOTREBA SVETLA U SAOBRAAJU ............................................................................... 67 KONTROLNE LAMPE ............................................................................................................... 69 SAOBRAAJ NA PRELAZU PUTA ........................................................................................ 70 PREKO ELEZNIKE PRUGE ................................................................................................ 70 SAOBRAAJ BICIKALA, BICIKALA SA MOTOROM ........................................................ 70 I MOTOCIKLA ............................................................................................................................. 70 SAOBRAAJ ZAPRENIH VOZILA ....................................................................................... 71 SAOBRAAJ U TUNELU ......................................................................................................... 72 TERET NA VOZILU .................................................................................................................... 72 PREVOZ LICA MOTORNIM I PRIKLJUNIM VOZILIMA ................................................... 73 VOZILA JAVNOG PREVOZA ................................................................................................... 75 PREVOZ OPASNIH MATERIJA MOTORNIM ....................................................................... 78

154

I PRIKLJUNIM VOZILIMA ....................................................................................................... 78 SAOBRAAJ TRAMVAJA ........................................................................................................ 81 OSIGURANJE, TEHNIKI PREGLED VOZILA ..................................................................... 81 SAOBRAAJ NA AUTO-PUTU I PUTU REZERVISANOM ZA .......................................... 82 SAOBRAAJ MOTORNIH VOZILA ......................................................................................... 82 SIGURNOSNI POJAS ................................................................................................................ 83 UTICAJ PRAVILNE VONJE NA POTRONJU GORIVA .................................................. 84 UREAJ ZA UPRAVLJANJE ................................................................................................... 84 UREAJI ZA ZAUSTAVLJANJE ............................................................................................. 85 POMONA KONICA ................................................................................................................ 86 PNEUMATIOCI (GUME) ............................................................................................................. 88 TAHOGRAF ................................................................................................................................. 89 DUNOSTI U SLUAJU SAOBRAAJNE NEZGODE ........................................................ 90 POVREDE..................................................................................................................................... 91 RANE ......................................................................................................................................... 92 KRVARENJA ............................................................................................................................ 92 POVREDE GLAVE, GRUDNOG KOA, ORGANA ............................................................... 93 TRBUNE DUPLJE I KIME ................................................................................................... 93 PRELOMI .................................................................................................................................. 95 IMOBILIZACIJA....................................................................................................................... 95 POLOAJ POVREENIH PRI TRANSPORTU ...................................................................... 96 ALKOHOL I DROGA .................................................................................................................. 97 ZAMOR ......................................................................................................................................... 98 POREMEAJI PRE VONJE .................................................................................................... 99 IZDUVNI GASOVI ........................................................................................................................ 99 PUENJE ................................................................................................................................... 100 METODE OIVLJAVANJA ...................................................................................................... 100 VETAKO DISANJE ............................................................................................................ 100 MASAA SRCA ...................................................................................................................... 101 ZNACI SMRTI ............................................................................................................................ 102 TEST 1 ........................................................................................................................................ 104 TEST 2 ........................................................................................................................................ 108 TEST 3 ........................................................................................................................................ 112 TEST 4 ........................................................................................................................................ 116 TEST 5 ........................................................................................................................................ 120 TEST 6 ........................................................................................................................................ 124 TEST 7 ........................................................................................................................................ 128 TEST 8 ........................................................................................................................................ 132 TEST 9 ........................................................................................................................................ 136 TEST 10 ...................................................................................................................................... 140 PITANJA ZA C KATEGORIJU .......................................................................................... 144 REENJA TESTOVA ............................................................................................................... 152 TANI ODGOVORI NA PITANJA ZA C KATEGORIJU ............................................... 153

155