P. 1
Odrzavanje PC Racunara Sa Sadrzajem 1

Odrzavanje PC Racunara Sa Sadrzajem 1

|Views: 2,677|Likes:
Published by Danijela Ivanovic

More info:

Published by: Danijela Ivanovic on Sep 06, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/01/2013

pdf

text

original

Specijalistički kurs : SERVISER PC RAČUNARA

ODRŽAVANJE RAČUNARSKIH SISTEMA

Autor : Zoran Pakledinac, dipl.ing

SADRŽAJ :
1. UOPŠTENO O ODRŽAVANJU......................................................................................................4 2. PREVENTIVNO ODRŽAVANJE...................................................................................................7 2.1. Snižavanje radne temperature....................................................................................................7 2.1.1. Hlađenje računara pomoću hladnjaka i ventilatora.............................................................8 2.1.2. Toplotni senzori i njihovo prećenje...................................................................................10 2.1.3. Termički šok i uključivanje računara................................................................................11 2.2. Čišćenje računara.....................................................................................................................12 2.3. Zaštita od nepravilnosti u napajanju.........................................................................................15 2.4. Štetan uticaj megnetnih polja i statički elektricitet..................................................................17 2.5. Zaštita i backup podataka.........................................................................................................19 2.5.1. Uređaji i mediji za backup ................................................................................................19 2.5.2. Planiranje i organizovanje backupa...................................................................................21 2.6. Preventivno održavanje čvrstog diska......................................................................................22 3. KOREKTIVNO ODRŽAVANJE..................................................................................................24 3.1. Dijagnostika problema i kvarova.............................................................................................24 3.1.1. POST procedura................................................................................................................25 3.1.2. Dijagnostički softver Windows-a .....................................................................................28 3.1.3. Dijagnostički hardver (uređaji).........................................................................................30 3.2. Alat za održavanje....................................................................................................................32 3.3. Mere opreza..............................................................................................................................33 4. PROCEDURA SKLAPANJA I RASKLAPANJA RAČUNARA..................................................34 4.1. Zamena komponenti računara..................................................................................................36 4.1.1. Zamena procesora..............................................................................................................36 4.1.2. Instalacija diskova.............................................................................................................38 4.1.3. Instalacija kartica...............................................................................................................40 4.2. Mere opreza..............................................................................................................................42 4.3. Dokumentacija..........................................................................................................................43 5. HARD DISK : Održavanje i otklanjanje problema.........................................................................44 5.1. Zaštita hard diska......................................................................................................................44 5.2. Zaštita podataka........................................................................................................................44 5.2.1. Izrada rezervnih kopija sistemskih datoteka.....................................................................44 5.2.2. Izrada rezervnih kopija korisničkih podataka...................................................................45 5.2.3. Pripremanje hitnog podizanja sistema u Windowsu 9x....................................................45 5.2.4. Pripremanje i hitno podizanje sistema u verzijama Windowsa zasnovanim na NT.........46 5.3. Oživljavanje neispravnih diskova ...........................................................................................47 5.4. Program FDISK........................................................................................................................48 5.5. Formatiranje diska....................................................................................................................54 5.5.1. Komanda FORMAT..........................................................................................................54 5.5.2. Formatiranje iz okvira za dijalog My Computer...............................................................54 5.5.3. Podela diska i formatiranje tokom instalacije Windowsa.................................................55 5.5.4. Podela na particije i formatiranje alatkom Disk Management..........................................56 6. SOFTVERRSKA REŠENJA ZA UPRAVLJANJE HARDVEROM.............................................58 6.1. Tehnologija Plug and Play.......................................................................................................58 6.2. Instaliranje novog hardvera u Windowsu................................................................................58 6.2.1. Potpisani upravljački programi.........................................................................................59 2

6.2.2. Instalacija i ažuriranje upravljačkog programa.................................................................60 6.2.3. Rešavanje problema sa uređajima pomoću Device Managera..........................................63 6.2.4. Ručna promena resursa koji se dodeljuju uređaju.............................................................63 6.2.5. Uklanjanje upravljačkog programa...................................................................................65 6.2.6. Onemogućavanje rada uređaja :........................................................................................65 7. NAJČEŠĆI PROBLEMI U RADU RAČUNARA I NJIHOVA REŠENJA...................................66 7.1. Računar neće da počne sa radom.............................................................................................66 7.2. Računar se zamrzava................................................................................................................66 7.3. Problemi sa hard diskom..........................................................................................................67 7.4. Nov hardver ne radi ili kvari postojeći sistem..........................................................................67 8. SKENER : Održavanje i otklanjanje kvarova.................................................................................68 9. LASERSKI ŠTAMPAČ : Održavanje i otklanjanje kvarova..........................................................70

3

) Zbog ubrzanog razvoja PC računara i stalnog uvođenja novih i sve komplikovanijih standarda koje oni podržavaju. Ova dva tipa održavanja se međusobno prepliću i nerazdvojni su jer je za njihovo izvođenje potrebno vrlo dobro poznavanje kako hardvera tako i onog drugog softverskog-programskog dela (poznavanje operativnih sistema. i da se obezbedi sigurnost i trajnost podataka koji se nalaze u računaru. ventilatori. UOPŠTENO O ODRŽAVANJU Tehničko održavanje nekog sistema. pincete. pa i računarskog sistema. potrebe gotovosti tog tehničkog sistema i dr. korisničkih programskih paketa i aplikacija. programskih jezika. četkice. kao i njegovo vraćanje iz stanja "u otkazu". sa kojim alatom i priborom. monitori. čini skup aktivnosti i postupaka sa ciljem sprečavanja njegovog otkaza ili zastoja u radu. lampe i dr. periferije) ♦ preventivne periodične opravke Tehnologija održavanja zavisi od osobina sistema koji se održava. štampači. 4 .) . kao i modernizacija i uvođenje novih tehnika održavanja. Cilj je da se troškovi održavanja i troškovi nastali zbog otkaza svedu na minimum. konektori i kablovi. u stanje "u radu".). To se odnosi na sve predviđene postupke održavanja. sa kojim rezervnim delovima i materijalima. i to u što kraćem vremenskom periodu . Pošto računare čini njihov hardver i softver. Raspoloživost tehničkog sistema je verovatnoća da će tehnički sistem uspešno stupiti u rad u projektovanom vremenu i projektovanim uslovima okoline. često se podela poslova njihovog održavanje vrši po toj analogiji. koja obuhvata sve postupke koje je neophodno sprovesti da bi on što duže bio u stanju ispravnosti. Održavanje hardvera se vrši uz pomoć standarnih alata kao što su ( odvijači. kabel testeri. Što podrazumeva startovanje računara i periferijalnih uređaja. Tehnologija održavanja definiše način izvođenja postupaka održavanja (ko izvodi. Održavanje tehničkog sistema možemo posmatrati kao skup većeg broja segmenata. ♦ preventivni periodični pregledi (kako hardverski tako i softverski) bez posebnih instrumenata ♦ elektrotehnička i softverska dijagnostika ♦ traženje i otklanjanje slabih mesta ♦ popravka istrošenih delova (Optički uređaji. kada izvodi. neophodno je permanentno usavršavanje kadra koji vrši održavanje. napajanja. specijalna klešta za spajanje konektora i za vađenje čipova. kao i podizanje operativnog sistema i aplikativnog softvera neophodnog za rad. a to su: Pouzdanost tehničkog sistema predstavlja verovatnoću ispravnog rada sistema i jedan je od najvažnijih činilaca ukupne sigurnosti funkcionisanja (biti što duže u radu u projektovanom vremenu i projektovanim uslovima okoline). pouzdanosti a samim tim i ekonomičnosti. softverskih zaštita i dr. Održavanje računarskog sistema je funkcija. dok se održavanje softvera vrši uz pomoć specijalizovanih namenskih programa ili paketa programa za održavanje. sa kojim energetskim resursima itd. digitalni ili analogni mutlimetar instrumenti. ali i od uslova pod kojima se sprovodi. Iz toga zaključujemo da kvalitetno održavanje značajno utiče na efikasnost poslovanja preduzeća. kao što su: ♦ osnovno održavanje od strane rukovaoca. lemilica. ekonomskih činioca. u skladu sa postavljenim zahtevima i kriterijumima.1. hard diskovi. Ona se ustvari bavi postupcima održavanja i načinima njihovog sprovođenja. i da bi imao neophodan nivo raspoloživosti. osciloskopi. koji zajedničkim dejstvom obezbeđuju održavanje tehničkog sistema.

Pod otkazom se podrazumeva događaj koji se dešava u trenutku kada je vrednost nekog kontrolisanog parametra (karakteristike). pregrevanje.Koncepcija održavanja definiše vremenski trenutak kada treba izvesti neku aktivnost održavanja. Program kvalitetnog preventivnog održavanja PC računara treba u sebi da sadrži: ♦ obiman plan bekapovanja podataka (pravljenja rezervnih kopija) ♦ mere koje će osigurati sistem od malicioznog (zlonamernog) iskorištavanja od strane kompjuterskih virusa. Nepoznat je i obim. osim ako dijagnostikom nije identifikovan. odnosno održanje parametara funkcije kriterijuma (radnih parametara). Preventivno održavanje čini niz aktivnosti neophodnih za sprečavanje pojava stanja u „otkazu“. 5 . Imamo tri osnovne koncepcijske mogućnosti: ♦ preventivno održavanje (postupci se sprovode pre nego što dođe do nastanka otkaza) ♦ korektivno održavanje (postupci se sprovode po nastanku otkaza). špijunskog softvera. neadekvatni uslovi pod kojima sistem radi. do stanja "u otkazu" dolazi zbog: otkaza neke od fizičkih komponenti računara (istrošenost. Najčešći postupci korektivnog održavanja računara su zamena komponente sistema ili njena opravka u slučaju manjeg kvara. ♦ periodično harversko i softversko održavanje ♦ postupci za održavanje generalne sistemske "urednosti" Cilj preventivnog održavanja je da se smanje najčešći hardverski otkazi. strujni udari). ili nepažnje. u granicama dozvoljenih odstupanja. zbog softverskog otkaza (nemogućnost podizanja sistema ili neke neophodne aplikacije usled pojave kompjuterskog virusa. Korektivno održavanje se primenjuje radi otklanjanja otkaza sistema i elemenata koji ga sačinjavaju. ili izašla izvan tih granica. dostigla svoju donju ili gornju granicu. produži upotrebni vek sistema. Najčešće je uzrok pogrešna upotreba od strane korisnika. pogrešna upotreba. hakera. usled nedovljnog poznavanja rada na računaru.). Otkaz onemogućava tehnički sistem da obavlja svoju funkciju. trojanaca. ♦ kombinovano održavanje (pre i posle nastanka otkaza). starenje). i sadržaj radova koje treba obaviti. osigura sistem od kompjuterskih virusa i ostalih destruktivnih programskih kodova. kao i vreme potrebno za izvršenje radova. i drugih sistemskih problema. Uzroci otkaza mogu biti:       primarni (oni koji prvi nastaju). ugrađene mane (greške pri izradi i sl. Unapred nije poznat trenutak nastanka otkaza. sekundarni (kao posledica nekih drugih). minimizuje "rušenje" sistema uzrokovano upotrebom zastarelih drajvera (upravljački programi pomoću kojih operativni sistem komunicira sa svakom svojom komponentom). zamor. slučajni. i izbegne gubitak podataka. nekompatibilnosti sa harverom i sl. Kod PC računara. Tek kada je otkaz jasno identifikovan moguća je primena postupka za njegovo otklanjanje. loših sektora na hard disku.). strukturne promene (habanje. greške u programskom kodu.

6 .

7 . Sve češće pregrevanje nastaje kao posledica povećavanja radnog takta. ovakva investicija je utoliko veća. Za korporacije i organizacije sa stotinama (čak i hiljadama) PC računara. matičnu ploču.1.  upotrebljavanjem računara u dozvoljenom temperaturnom opsegu.2. Za većinu krajnjih korisnika. To je metoda pomoću koga iskusni korisnici pokušavaju da nateraju hardver računara. a ta toplota ih uništava. malo je korisnika koji će posvetiti vreme održavanju svog računara. Problem pregrevanja preventivno se rešava na jedan od sledećih načina:  ugrađivanjem odgovarajućeg ventilatora u izvor napajanja ili dodavanje još jednog dodatnog. u cilju neprekidnog održavanja funkcionalnosti računara. Jedan od osnovnih problema prilikom projektovanja elektronskih kola obuhvata obezbeđivanje protoka toplote. pod uslovom da je obezbeđeno adekvatno hlađenje i praćenje kretanja temperature.  instaliranjem hladnjaka. može. Ovaj postupak se najčešće primenjuje na glavni procesor (CPU). popularno zvanog overkloking (eng. kako bi se za manje novca dobile performanse znatno skupljeg hardvera. da spreči skupe popravke (u Americi jedan sat košta 50. Pravilno rutinsko održavanje. Poslovna firma može da uštedi veliku količinu novca angažovanjem tehničkog lica koje će vršiti redovno održavanje. Rutinsko održavanje predstavlja bitan deo posedovanja računara i u velikoj meri može da pomogne održavanju hardvera i softvera u dobrom stanju.  instaliranje vodenog hlađenja. navode maksimalne vrednosti radnih frekvencija procesora. da se ubrza do maksimuma svoje stabilnosti.  instaliranje doatnog termometra ili očitavanje postojećih. U nastavku detaljno će biti obrađeni postupke preventivnog održavanja. kako bi kolo moglo da odaje toplotu istom brzinom kojom je i stvara.  podešavanje kućišta tako da se omogući bolja ventilacija. a u zadnje vreme i sve češće na procesore grafičkih adaptera. Ako to nije slučaj. sve dok ne otkaže. PREVENTIVNO ODRŽAVANJE Preventivno održavanje je skup planiranih aktivnosti na blagovremenom otkrivanju uzroka kvarova ili eventualnih nedostataka u početnoj fazi. nebili se izvukle njegove maksimalne performanse. i često firme koje se bave testiranjem i specijalizovani časopisi. ili u kancelariju. tako i softvera. uređaj se polako zagreva.70 dolara). 2. Ovo polako postaje opšte prihvaćena tehnika. overclocking). kupovina PC računara predstavlja značajno investiranje novca i vremena. kako računarskog hardvera. na nivou projektovane radne sposobnosti. Ali pošto se novac potroši i računar stigne kući. Snižavanje radne temperature Svaki elektronski uređaj nosi u sebi klicu sopstvenog uništenja. njegovog harvera i softvera. takođe. Više od polovine energije koju elektronska kola troše gubi se u vidu toplote. pod kojima oni mogu da rade stabilno.

1. To je posebno izraženo kod kućišta i njihovog napajanja. to bi značilo da se ne okreće  neki delovi računara su pregrejani – to može biti vrh ili bočne strane kućišta. četvrti na modernijim čipsetovima. Ventilatore je 8 .2. ili CD kada se izvadi iz uređaja Ventilatori se razlikuju po kapacitetu. Prilikom projektovanja ventilatora proizvođači moraju da vode računa o njegovoj moći hlađenja.1. Po pravilu jeftiniji se češće kvare. Slika: Ventilator napajanja (levo) i ventilator procesora (desno) Slika: Ventilator grafičke kartice (levo) i ventilator za čipset (desno) Sa trendom pada cena. ponekad i nakon samo pola godine. Simptomi koji ukazuju da sa ventilatorom nešto nije u redu su sledeći:  iz računara se čuje znatno manje buke – pošto je ventilator po pravilu najbučnija komponenta računara. Što je ventilator većeg kapaciteta. Prenosivi računari pre par godina nisu imali ventilatore. dok su skuplji napravljeni od kvalitetnijih i otpornijih materijala. jer vazduh koji se kreće mi čujemo kao zvuk. ali takođe i o buci koju oni stvaraju. treći za brzu grafičku karticu. Mnogi današnji računari imaju nekoliko ventilatora od kojih je većina kombinovana sa hladnjacima: jedan je ugrađen u izvor napajanja. opada i kvalitet pojedinih komponenti. kvalitetu i nameni. Hlađenje računara pomoću hladnjaka i ventilatora Većina PC računara bi se brzo pokvarila bez ventilatora. što garantuje njihovu dugotrajnost. a u tom slučaju računar će se pregrejati. ponekad postoji i još jedan koji hladi čvrsti disk. proizvodi i veću buku. u koji se neretko ugrađuju vrlo nekvalitetni ventilatori koji često otkazuju. za manje od sat vremena. drugi služi za hlađenje procesora. i obično imaju male kuglične ležajeve u sebi. ali podizanjem radnog takta i oni su dobili barem po jedan za odvođenje toplote.

veća je i količina toplote koja može da se sprovede u vazduh. Mnoge matične ploče imaju predviđene priključke za napajanje para pomoćnih ventilatora. tako da je razlika sobne i temperature unutar računara iznosila oko 16˚C. Ukoliko je razlika između temperature u prostoriji i vazduha koji izlazi iz kućišta veći od 5˚C neophodno je poboljšati hlađenje. Tihi ventilatori imaju nivo buke ispod 20 db(A) 9 . u računar je bilo ugrađeno 640Kb memorije u obliku 90 zasebnih čipova od po 64 kilobita. Dodavanje ventilatora znatno povećava sposobnost hladnjaka da ohladi čip. a one su sledeće:  veličina – standardne veličine su 80. Hladnjak je mali komad metala (obično od aluminijuma ili bakra) sa izraženim rebrima. DVD ROM). Pri tome treba da bude obezbeđen optimalan tok strujanja vazduha preko čvrstog diska. zbog čega su se računali smeštali u specijalne klimatizovane sale. Zajednički ventilator često nije bio dovoljan i bilo je potrebno dodatno sredstvo za hlađenje nekog čipa. ali i podiže nivo buke. Metal je dobar provodnik toplote. Jedan se stavlja na prednju masku da uvlači vazuh. Godinama su se inženjeri bavili problemom zagrevanja komponenti na štampanim pločama. Za procesore. Što je veća površina hladnjaka. Svi današnji procesori imaju ugrađen hladnjak i njegov ventilator. i procesora. Komponente koje najviše zagrevaju računar su:  čipovi. posebno memorijski i procesori. što je veći to je bolje. memorije. i vratiti u rad. Kućišta imaju obično 1 ugrađen ventilator i prostor za smeštanje još 2 dodatna. je značajna stavka jer u računaru ima više ventilatora tako da se buka samim tim pojačava. Postoje i posebni dodaci za regulaciju brzine obrtanja po želji (na principu promene napona). disketnih jedinica. Između njega i čipa nalazi se specijalna pasta koja obezbeđuje maksimalnu predaju toplote hladnjaku. koji raspršuje toplotu i olakšava njenu predaju sa hladnjaka. a rebra povećavaju površinu hladnjaka. a drugi na poleđinu kućišta za izbacivanje toplog vazduha.neophodno periodično skinuti i očistiti od nečistoća (pomoću četkica veličine olovke sa čvrstim vrhom).  brzina okretanja – izražava se u broju obrtaja u minuti (RPM-revolutions per minute). Postoje posebno projektovani ventilatori koji se montiraju na donji deo hard diska. To se postiglo korištenjem hladnjaka. 90 i 120mm. veličine su 60 ili 70 mm. Taj period zavisi od količine eksploatacije uređaja i uslova njegovog radnog okruženja. optičkih uređaja (CD. Tada su diskovi bili pune visine. podmazati. zavisi od veličine. ali ograničenje je veličina kućišta i predviđeni otvori za njihovo pričvršćivanje. kreće se od 10-25 CFM  nivo buke. koja nije na odmet ugraditi. pošto sadrže mnogo tranzistora  motori čvrstih diskova. Danas je mnogo manji problem pregrevanja nego što je to bio 80-tih ogdina.  protočnost vazduha – izražava se u kubičnim fitima po minuti (CFM –cubic feet per minute). brzine i dizajna lopatica ventilatora. U skladu sa karakteristikama ventilatora kućišta treba izvršiti odabir optimalnog. Ventilatori kućišta su vrlo važni za cirkulaciju celokupnog vazduha u računaru. za nominalan napon od 12V. sa povećanjem broja obrtaja poboljšava se protok vazduha.

Pomoću posebnog programa koji često dolazi uz matičnu ploču. ali su znatno skuplja pa se zbog toga ređe upotrebljavaju. +5V. Ova rešenja su donekle efikasnija od klasičnih ventilatorskih. I u novije BIOS čipove se ugrađuje ocpija za odabir maksimalne granične temperature rada procesora. Toplotni senzori i njihovo prećenje Predviđeno je da elektronske komponente rade u određenom temperaturnom rasponu. i radnih napona (+12V. a takođe i broj obrtaja pojedinih ventilatora (najčešće samo procesorskog). računar će se sam ugasiti. matične ploče pa i vazduha u kućištu. a ako temperatura u naredih par minuta ostane iznad granice. 2. i pomoću ventilatora izvlače. IBM preporučuje da se njihovi PC računari koriste u rasponu od 15-29 ˚C. fan duct). i nema pojave algi i kamenca. 10 . Voda se pomoću pumpe kreće kroz cevčice. U tom slučaju oglašava se zvučni signal. kada prvo počinju da otkazuju diskovi. Kao medijum za prenos toplote koristi se antifriz. Štampane ploče mogu da se zagreju do 50˚C. topao vazduh koji se oslobađa sa hladnjaka centralnog procesora. i prelazi preko pasivnog hladnjaka na procesoru. koja obično iznosi 80-85 ˚C. Postavljaju se tako da obuhvate.1. jer je bolje provodno sredstvo od vode. a zatim dolazi do drugog hladnjaka kojem predaje toplotu. to može biti znak nekog kvara. Upotreba ovakvog softvera u mnogome olakšava preventivno održavanje i ukazuje na moguće probleme. da bi zaštitio svoje komponente od oštećenja. Oni omogućavaju efikasnije oslobađanje toplote iz kućišta. nakon koje će se računar bez najave ugasiti. a njega hladi ventilator. gde preuzima njegovu toplotu. posebno je problematičan letnji period. što uzrokuje i brže kvarenje čipova. Visoka temperatura podstiče i proces korodiranja. Ako se ona poveća 10˚C ovaj proces će biti duplo brži. dok je za procesore preoručljivo da ne prelaze 70˚C. +3. Takođe temperatura okruženja utiče na temperaturu u računaru.3V). Sve to je neophodno znati da bi se ozbiljno shvatio problem zagrevanja. moguće je nadgledanje i praćenje temperaturnog stanja. i adekvatno sprovodile mere preventivnog održavanja. kao i podešavanje alarma ako temperatura dođe do određene gornje granice. U unutrašnjosti kućišta ne sme se dozvoliti da temperatura pređe 43˚C. Slika: Ventilatori za hard disk Slika: Usmerivač vazduha U poslednje vreme patentirane su razne varijante tečnih sistema za hlađenje.2. jer ukoliko temperature počnu naglo da rastu. Proizvođači u današnje računare serijski ugrađuju senzore koji mere temperaturu procesora.U kućišta se često ugrađuju i plastični ili metalni usmerivači toka vazduha (engl.

Poznato je da je stvari mnogo teže pokrenuti iz stanja mirovanja nego ih održavati u pokretu. ili udara groma računar može da pretrpi ozbiljna oštećenja Da bi se izbegli troškovi prevelike potrošnje električne energije. mrežne. Njega doživljavaju komponente koje su izožene velikim i brzim promenama temperature.2. zvučne. U prilog ovome postupku navešću još nekoliko argumenata. Tipičan primer je sijalica. To je jedan od razloga zbog kojeg bi računare trebalo ostaviti uključene 24 časa. tako da može doći do pojave termičkog šoka. ponedeljkom ujutro. Kada se uključi računar. Temperatura se tokom vikenda u mnogim poslovnim zgradama spušta na desetak stepeni. radi uštede energije. gasi se hard disk. Tehničar koji se bavi održavanjem treba da optimalno podesi opcije za svaki računar.3. kao jedan od vidova preventivnog održavanja. Cena čestog paljenja i gašenja motora je to što on jednog dana neće biti u stanju da pokrene diskove. Svaki put pri uključivanju električnog uređaja. promene sobne temperature mogu drastično da promene temperaturu u unutrašnjosti računara. takođe i grafičke kartice. obično u nizu filtara povezanih između računara i utičnice  potrebno je da postoji stabilno napajanje. temperatura vrlo brzo raste.1. koja u najviše slučajeva pregorava prilikom njenog uključenja. još pre 10 godina su razvijene aplikacije za upravljanje rada računara da bi se došlo do maksimalnih ušteda (Power Managment). on se na kratko preoptereti. Najčešće se koriste opcije za gašenje monitora i hard diska posle izvesnog perioda neaktivnosti ili odlazak sistema u režim rada "stand-by" koji je u prevodu suspenzija osnovnih komponenti računara. Tako nastaje problen nazvan termički šok. i monitor (prekida se video izlaz na grafičkom adapteru). Električni uređaj proživljava najveće šokove prilikom uključivanja i isključivanja. jer u slučaju nestanaka struje. variranja napona. Razmotriću problem čvrstog diska. 11 . Činjenica je da se životni vek motora skraćuje ako je stalno uključen. Termički šok i uključivanje računara Pošto je temperatura u kućištu računara veća od sobne temperature. Ipak taj postupak treba sprovoditi samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:  da računar ima dobro hlađenje  potrebno je da postoji dobra prenaponska zaštita. One omogućavaju detaljno programiranje ponašanja hardvera računara u slučaju njegovog nekorištenja određeni vremenski period. Smanjuje se aktivnost centralnog procesora na minimum. a on može da ošteti računar zbog širenja i skupljanja materijala usled promene temperature. Termički šokovi se najčešće dešavaju kada se računar uključi zimi. Čvrsti disk sadrži motor koji okreće ploče sa magnetnim zapisom brzinom između 3600 i 10000 o/min. U tom režimu računar drži aktivne samo osnovne funkcije i uređaje računara. Prema jednoj studiji prilikom paljenja električni uređaj prilikom paljenja povuče od 4 do 6 puta više struje nego što je troši pri normalnom radu. ali čak i u tom slučaju očekivano trajanje motora je duže od predviđenog trajanja čvrstog diska. tako da u ponedeljak ujutro u računaru još uvek može da vlada temperatura od desetak stepeni. Svaki današnji PC računar ih ima ugrađne u sebe. U mnogim velikim preduzećima ova praksa ostavljanja sistema aktivnog 24 časa se odavno primenjuje.

pomoću komprimovanog vazduha treba se rešiti prašine u njemu. pogotovo kod uspravnih kućišta. čestica papira. a ako računari rade 24 časa dnevno i u lošijim uslovima okruženja.2. Taj period bi trebao biti najmanje jednom godišnje. Ako postoji usisni filter (kod skupljih računara). Pre čišćenja računar obavezno treba isključiti iz mreže napajanja. zbog kojih je veliki neprijatelj PC računara. na krilcima ventilatora i među rebrima hladnjaka.  Čišćenje ventilatora i hladnjaka procesora. Prvo. Ona se taloži u konektorima. Sa obzirom da je procesor jedan od najvitalniji delova računara i najviše se zagreva. što sve zajedno značajno umanjuje efikasnost rashlađivanja sistema. Počinje se odozgo na prema dole. i od grinja koje se hrane ostalim sastojcima prašine. Često je i uzrok prestanka rada ventilatora usled fizičke nemogućnosti okretanja krilaca. Zatim ako hladnjak nije previše prašnjav. treba ga usisati usisivačem koji ne stvara statički elektricitet. To stvara termičku izolaciju koja tim komponentama nikako nije potreba. Za spoljno čišćenje kućišta koristi se tkanina blago navlažena rastvorom amonijaka. i treba ih detaljno očistiti.2. a na kraju i otkaza samih komponenti. Ona se sastoji od finih čestica peska. tada i mnogo češće (na svaka 3 meseca). što uzrokuje blokiranje rada sistema. Sredstvo ne treba nikada nanositi direktno na deo računara. povećava električni otpor i smanjuje njihovu pouzdanost. Najčešće je osnova kućišta najprljavija. Ovi otvori se obično nalaze na prednjoj strani kućišta. Način sprovođenja postupka čišćenja razlikuje se od komponente do komponente: Čišćenje kućišta. Prašina prouzrokuje nekoliko problema. ona se taloži na štampanim pločama. već na tkaninu. Čišćenje računara Prašina se nalazi svuda oko nas. Slika: Prikaz dejstva prašine na procesorski ventilator Sve to ukazuje na značaj postupka periodičnog preventivnog čišćenja svih komponenti računara od prašine. vrlo pažljivo treba očistiti njegov rashladni sistem. a takođe i korodira površinu kontakata u računaru.  12 . fosila skeletnih minijaturnih organizama. Prašina se sakuplja na ulaznim otvorima kućišta. Tada dolazi do pregrevanja komponenti.  Čišćenje otvora za usis vazduha. što može spustiti njegovu radnu temperaturu i do 10 ˚C. i nakon nekog vremena stvoriće oko komponente fini izolacioni sloj prašine. Prvo se pomoću četkice skine prašina sa lopatica ventilatora.

izvaditi je. treba skinuti ventilator koji je pričvršćen pomoću 4 šrafa. pa se prljaštvina redovno skuplja između tastera. To vremenom može dovesti do zakočenja tastera ili njegovog višestrukog okidanja. U slučaju da neki tasteri ne reaguju dobro na pritisak ("lepe se"). čime se smanjuje kasnije ponovno nagomilavanje prašine na njegovoj površini. Pošto se aktivna elektronika nalazi odmah ispod gornjih ventilacionih otvora. Kuglu treba očistiti kao i valjčiće koji naležu na kuglu i pretvaraju njeno kretanje u koordinatne pravce x i y. Za čišćenje katodne cevi ne treba koristiti nikakve hemikalije. Kada se nakupi dovoljno prljaštvine kursor (pokazivač. a potom vratiti kapicu. Slika: Hladnjak procesora pre i posle čišćenja  Čišćenje monitora. Ventilacioni otvori su od važnosti za dobro hlađenje monitora. Čišćenje se obavlja uz pomoć boce sa komprimovanim vazduhom. Plastika kućišta se takođe čisti rastvorom amonijaka.  Čišćenje tastature. treba skinuti plastičnu kapicu sa njih i kvalitetnim elektro sprejem poprskati po njihovoj unutrašnjosti. 13 . jer je ona obložena zaštitnim slojem ili sredstvom protiv blještanja. strelica na ekranu) se opire i ne pomera precizno. Tastatura nije ničim zaštićenja od okoline. Potrebno je olabaviti prsten oko kuglice. nikako se ne sme prskati sredstvom direktno po kućištu monitora. Nakon toga se otklanjaju mrlje i nečistoće sa tastera i tastature pomoću rastvora amonijaka. u slučaju da je u pitanju kuglični miš. Usisivačem treba pažljivo otkloniti prašinu sa otvora. Ekran se čisti običnom vodom ili specijalnim rastvorima koji često imaju antistatičke karakteristike.  Čišćenje miša. Takođe treba očistiti i njegovo kućište. i četkicom ga detaljno očistiti.Slika: Čišćenje procesorskog hladnjaka U slučaju da je previše zaprljan. tako što se prilikom ispuštanja vazduha cevčica provlači između redova tastera.

može biti i loš kontakt koji ona ostvaruje sa matičnom pločom. Prvi znak zaprljanosti CD-ROM uređaja je nemogućnost čitanja i kopiranja diskova. ali ni to često nije dovoljno. onda je problem do uređaja. koji je obično na bazi alkohola. floppy drive). tj. Njih par puta treba ubaciti u drajv. U slučaju upotrebe kompleta jednostavno se disketa za čiščenje navlaži rastvorom.Čišćenje disketne jedinice (engl. Noviji uređaji imaju mehanizme za samočišćenje svojih sočiva. a taj površinski sloj lako se uklanja običnom gumicom . memorijski modul). Uprkos njenoj zastarelosti disketna jedinica je visko standardizovana i praktična.  Slika: Čišćenje glave disketne jedinice  Čišćenje optičkog uređaja CD-ROM-a. i ubaci u uređaj i aktvira u trajanju od 30 sekundi. Oni su kontaktni uređaji jer glava za upis i čitanje dodiruje disketu. Tada se koriste specijalni diskovi koji imaju malu četkicu na sebi. usled čega dolazi do problema pri u pisu i čitanju diskete. pojavljuju se poruke o grešci čitanja. Uzrok otkazivanja rada neke od kartica u računaru (grafička. i sočivo će biti prebrisano. muzička. Čišćenje se može obaviti upotrebom kompleta za čišćenje ili tamponima i izopropil alkoholom. Pri kontaktu magnetni oksid se sa diskete prenosi na glavu. pa tek onda pokrenuti računar. Uzrok tim greškama može biti i prljav ili izgreban disk. i dalje se ugrađuje u skoro svaki novi računar. Slika: Čišćenje kontakta na kartici 14 .  Čišćenje kontakata na karticama. a ako se problemi javljaju i sa novim disk medijima. Često kod starijih kartica dolazi do njihove oksidacije. U drugom slučaju potrebno je natopljeni tampon par puta protrljati između glava za upis i čitanje i ostaviti da se osuši.

Te jedinice su prekidački digitalni ispravljači. tj. Pik je stanje veoma visokog napona (do čak 2500V). ali to nije slučaj i sa mrežnim napajanjem koje obezbeđuje elektrodistribucija. tako da se mnoge automatski isključuju da bi zaštitili računar. sve dok taj signal ne izađe iz tolerantnog opsega. javljaju se greške u memoriji. već na jednosmerne napone od 3. Zaštita od nepravilnosti u napajanju PC Računari ne rade na napon od 220V. gde napon i struja padaju na veoma nizak nivo. 15 . Dovode do prekomernog zagervanja napojne jedinice i njenog uništavanja. a i manje se greju od starijih lineranih napajanja. Neke od osnovnih neželjenih pojava u napajanju su:  Gašenja – To je kompletan gubitak električnog napajanja. Obično su snage od 300W pa naviše. i preko njih mogu oštetiti računarski modem. To često ne dovodi do oštećenja računara. izvori napajanja se mogu oštetiti). To rezultuje nekontinualno funkcionisanje sistema (sistem blokira. Najjednostavnija prevencija je snimanje podataka na svakih 15. fajlovi na disku mogu biti izgubljeni. Drugi uređaju u mreži koji su veliki potrošači mogu da vuku toliko struje da nivo napona naizmeničnog signala propada. u zavisnosti od tipa tj. 30 ili 60 minuta. veličine kućišta. ali oni ih mogu oštetiti. koje se javlja u milionitom delu sekunde.  Delimična zamračenja – su prouzrokovana neizvesnim električnim ožičavanjem. obično na nulu. Iz različitih razloga to napajanje nije stabilno i "čisto" kao što bi trebalo da bude. ali dovodi do gubitka sadržaja memorije. Ovo pretvaranje mrežnog napona se vrši u napojnoj jedinici koja se nalazi u kućištu računara.3. ali je najpreporučljivije koristiti uređaje UPS (engl. Ukoliko ne postoji podrška napajanja (rezervno napajanje – agregat ili UPS uređaj) računar će se isključiti. ili proći kroz njih i oštetiti neki deo matične ploče. Takođe su manje osetljivi na kolebanja ulaznog napona. Ona su uzrokovana fizičkim prekidima u mreži. Uninterruptible Power Supply) – neprekidne izvore napajanja. a najčešće su 34%. Mnogi aspekti okruženja računara se mogu kontrolisati. i sate izgubljenog rada. što znači da ispravljaju napon tako što ga uključuju i isključuju velikom brzinom i na taj način održavaju izlazne napone stabilnim. 5V ili 12V u zavisnosti od komponente u računaru. ili preteranim električnim punjenjem u kolu naizmenične struje.  Naponski udari i pikovi – Naponski udari su stanja viskog napona koja se javljaju u vremenskim periodima obično duže od 1 sekunde.2. UPS uređaji takođe rešavaju ovaj problem jer obezbeđuju 100 procentno kontinualno napajanje. Mogu ga prouzrokovati munje i visoko-energetsko pražnjenje. Napajanja računara to regulišu. stabilišu svoje izlaze. Naponske jedinice su projektovane sa komponentama za prigušenje tih udara. Za poslovne korisnike to može značiti gubitak vrednih podataka. kada napajanje ispada iz regulacije.3V. koja se zasnivaju na transformatorima. a tolerancije napona se kreću do 5%. Ovi pikovi se takođe javljaju i u telefonskim linijama.

rezervna napajanja i neprekidna napajanja. U 2 2 1 6 2 8 0 0 0 V V V p p r o r e b i j a j a k n n je a p p o n ik n n p o a a d r m p o n a n l a o n n a a p z a t a m n j e n j e t Preventiva kojom bi se eliminisala svaka mogućnost da dođe do nekog od navedenih problema jeste upotreba nekog od sledećih uređaja: prenaponski zaštitnici. Stabilizatori napajanja (engl. U zavisnosti od kapaciteta i snage baterije. Neki od njih preusmeravaju previše snage suviše dugo. Jeftiniji uređaji daju naizmenični napon pravougaonog oblika. a ne na napajanje računara. Najbolji zaštitnici kombinuju nekoliko linija odbrane: varistore. Oba ova uređaja moraju da konvertuju jednosmeran napon baterije u naizmeničan. i tako prave još veću štetu. Rezervna napajanja pune bateriju prateći trenutni nivo napona. a to su rezervno napajanje (SPS) i neprekidi izvori napajanja (UPS). 16 . Postoje 2 vrste rezervnih napajanja. jer mogu da "prežive" više impulsa. power conditioner) se nalaze između prenaponskog zaštitnika i rezervnog napajanja. Kod UPS uređaja napajanje se vodi direktno u bateriju. tako da je on ujedno i prenaponski zaštitnik. Oni ipak ne pružaju dovoljnu zaštitu i nisu dugovečni. a zatim iz baterije u računar. jer funkcioniše pomoću transformatora. stabilizatori napona. a najgore je što ne posotji pouzdan način da se sazna da li oni još uvek rade. Takođe postoje i cevi sa gasnim pražnjenjem koje su sporiji. Kod njega će se kvar lakše dijagnostikovati jer on više neće obezbeđivati napajanje. Period do uključenje traje nekoliko milisekundi (poželjno je ispod 4ms). Ovaj princip je bolji jer se prebacivanje obavlja trenutno. preusmeravaju ga na uzemljenje.Na sledećoj slici prikazano je poređenje sinusnog talasnog oblika naizmeničnog signala za vreme tipičnih problema sa napajanjem. što deluje kao elektromagnetna interferencija. Najčešći uređaj za preusmeravanje je varistor. Čim on padne ispod određene vrednosti SPS se uključuje i obezbeđuje napajanje sve dok se baterije ne isprazne. Prenaponski zaštitnici su uređaji koji kada primete dolazak velikog impulsa. što nije dobro jer on sadrži harmonike na visokim frekvencijama. zavisi i koliko će vremena računar moći raditi dok se one ne isprazne. cevi sa gasnim pražnjenjem i koasksijalne zaštitnike. On filtrira i izoluje šum na liniji mrežnog napona na bolji način od prethono opisanog zaštitnika. ali snažniji uređaji. a pored toga svako kolebanje napona deluje na bateriju.

Opseg ulaznog napona je 160-286V a frekvencije 47-63 Hz. koji obezbeđuje 13 minuta rada pri opterećnju od 400W. Pruža zaštitu za telefonsku liniju u slučaju upotrebe modema. što pokazuje njegovu izuzetnu fleksibilnost. Motor u štampaču takođe. tj nalaze se u oklopu koji blokira magnetno polje (engl. Takođe i pojedini predmeti mogu da uzrokuju probleme. Monitori su takođe izvori magnetnog polja. često otkazuju. Zbog toga treba paziti da ne budu u blizini računara i disketa. crosstalk). Pod njima se podrazumevaju sve elektromagnetne smetnje u koje spadaju i:  interferencija elektromagnetnih talasa  električno pražnjenje i statički elektricitet Elektromagnetna interferencija je pojava zračenja elektromagnetne energije na neželjenim mestima. a za punjenje baterija potrebno mu je 8 časova. tj kaseta. snage 865W ili 1500VA. 2. i interferencija na radio frekvencijama.Na slici je prikazan moderan UPS uređaj APC BR1500. a takođe i štiti od mogućih štetnih pojava u mrežnoj infrastrukturi u slučaju da je računar priključen na ethernet mrežu. Štetan uticaj megnetnih polja i statički elektricitet Stalna i promenljiva magnenta polja mogu trajno da oštete podatke na diskovima i disketama. magnetically shielded). Dva česta tipa koja se pojavljuju kod PC računara su preslušavanje (engl. zvučnici. Lutajuća elektromagnetna polja mogu da ometaju normalan rad računara. i magnetnih bekap traka. a naročito smetaju računarskim mrežama. i diskovi koji se nalaze u njihovoj blizini duže vreme.4. a ona u kancelarijama najčešće potiču od električnih motora i elektromagneta. namagnetisani odvijači. i zbog toga se stavlja u zaštitni oklop. a to su kutije za spajalice sa magnetom. 17 . što je sve češći slučaj i sa zvučnicima koji su magnetno oklopljeni.

koja ustvari predstavlja slabu kopiju signala iz prvog provodnika. ono u drugom može da dovede do elektromagnetne indukcije signala. 18 .  ne dodirivati čipove više nego što je to neophodno. To je izuzezno visok napon. bežični telefoni. interfoni.Preslušavanje je pojava mešanja signala kada se dva provodnika nalaze jedan blizu drugog. Preventivne postupke koje treba sprovesti da bi se eliminisala ova pojava su sledeći:  razdvajanje provodnika  upotreba upredenih (isprepletanih) parica  upotreba oklopljenih kablova Interferencija na radio frekvencijama predstavlja zračenje visoke frekvencije (preko 10KHz). Neki od postupaka koji se mogu preduzeti u radnom okruženju su:  povećanje vlažnosti vazduha pomoću isparivača ili biljaka.  postavljanje antistatičkih podloga ispod računara. Sve to govori da bi u cilju zaštite računara trebalo maksimalno eliminisati statički elektricitet koji se sa čoveka lako prenosi na računar (dodirom). Kada je vazduh suv. Ovaj problem se može javiti kada se veliki broj provodnika nalazi jedan pored drugog. ali nemože da škodi čoveku jer je struja koja prolazi prilikom pražnjenja izuzetno slaba. Tipičan primer su mobilni telefoni čije se smetnje mogu čuti na radio aparatima. Prilikom održavanja računara treba voditi računa o sledećim stvarima:  koristiti antistatičke rukavice.000 V. Procesori i memorije se prave u CMOS tehnlologiji mnogo su osetljiviji na statički elektricitet od kola izrađenih u starijoj TTL tehnologiji. motori. Tada se na čovekovom telu nakupi statički elektricitet i zadržava se sve dok se ne dodirne nešto metalno. Njegovi uzročnici mogu biti: izvori radio-zračenja. Trenjem koje nastaje hodanjem po čupavom tepihu može se stvoriti elektricitet napona 50. a ne za nožice  za prenos i čuvanje čipova koristiti antistatičke kesice. Današnji računari zadovoljavaju specifikaciju "Class B" koja podrazumeva da elektronski uređaju udaljeni 3 metra od računara ne smeju da primaju zračenje izazvana interferencijom. obično zimi.  izbegavanje nošenja sintetičkih džempera i košulja. on je odličan izolator.  postavljanje tepiha koji ne stvaraju statički elektricitet. Statiči elektricitet može da uništi elektronska kola ako je napon veći od 200 volti. posebno kada su to kablovi za podatke. tastature.  koristiti antistatičke podloge. Pošto svaki od njih stvara određeno elektromagnetno polje.  čipove treba hvatati za njihovo kućište.

5. Sada je situacija mnogo povoljnija. ili drugih mera održavanja. pa je zbog toga šteta od njihovog gubljenja velika.5. Računarski hardver se uvek može popravtiti ili zameniti. U sledećoj tabeli prikazane su neke karakteristike različitih uređaja za backup.1. Sledeći razlog je što se na taj način može periodično održavati drajv. CD pisači su brzi i jeftini. Uređaji koji snimaju na trake – kasete. neispravna instalacija softvera itd. Najpozitivniju promenu u bekapovanju sistema unela je pojava DVD pisača i eksternih čvrstih diskova. Takođe postoje i specijalizovane firme koje se bave vraćanjem podataka sa neispravnih diskova. Za vraćanje izbrisanih ili oštećenih podataka postoje razni programi specijalno razvijani za tu svrhu. Pri izvršenom bekapu sistema. izrada rezervnih kopija. ali su ograničeni na 700Mb podataka. Uređaji i mediji za backup U prošlosti nije bilo mnogo izbora po pitanju dobrog hardvera za backup. čime će biti ponovo upisane indentifikacione informacije sektora i staza. Podaci koji se nalaze na računaru su kod poslovnih korisnika često vredniji i od samog računara. koristili su lomljive i skupe kasete i bili su izuzetno spori.2. tj. a potom se vrate bekapovani podaci. 2. Jedan je odlaganje starih ili nekorišćenih datoteka sa podacima. čvrsti disk se može formatirati na niskom nivou (low-level format). Na taj način osveženi disk će moći duže da radi bez ikakvih servisa i popravki. koje bespotrebno zauzimaju prostor na čvrstom disku. kao i CD diskovi. kvar na čvrstom disku. Uzrok gubicima podataka mogu biti razni: pojava kompjuterskog virusa. backup). Jedini pouzdan način za zaštitu podataka je kreiranje njihove rezervne kopije. ali podaci nemogu. odnosno arhiviranje. Zaštita i backup podataka Jedan od najvažnijih postupaka preventivnog održavanja računara je redovno bekapovanje sistema (engl. komplikovani za instalaciju i konfigurisanje. ali njihov učinak je često mnogo manji nego što njegovi proizvođači tvrde. 19 . a često i nenadoknadiva. sabotaža. Kako magnetni medijum stari. greška korisnika. Za bekapovanje postoji još nekoliko razloga. što može dovesti do gubitka podataka na disku. identifikacioni podaci sektora i staza polako propadaju. su bili skupi. ali sa ne prevelikom verovatnoćom uspeha.

Na dvoslojne DVD diskove staje 8.Uređaj CD pisač Interni DVD pisač Eksteri DVD pisač Eksterni čvrsti disk Interni čvrsti disk Kasetna jedinica Kapacitet 0. Vreme potrebno za snimanje kao i za kasniju verifikaciju upisa. Loša im je strana jedino što su optički diskovi manje robustni od kaseta.8. što je i dalje više nego DVD disk. Mogu da skladište 20 ili 40 Gb po jednoj traci.00 Pouzdanost Niska Niska Niska Srednja Srednja Visoka Tabela: Karakteristike backup uređaja Slika: eksterni kasetni drajv (levo) i USB hard disk (desno) Pored cene važno je razmotriti kapacitet i brzinu snimanja uređaja.2.05 .000 Cena medijuma po Gb (€) 0.5 GB 4.1.4 .150 200 .0.40 .50 40 .10 .65 -1 GB 4.100 GB Brzina snimanja Srednje Srednje do Brzo Srednje do Brzo Vrlo brzo Vrlo brzo Sporo do srednje Cena uređaja (€) 20 . ne sme biti predugačko.50 0. Za većinu kućnih korisnika biće dovoljan DVD pisač i dvoslojni DVD diskovi kapaciteta 8 Gb. potrebno je više njih da bi se bekapovao čvrsti disk od nekoliko gigabajta što nije praktično za potrebe svakodnevnog bekapa.5 GB 80 . i umanjuje brojčanu potrebu za njima.40 0. što je znatno više. ali i dalje nedovoljno da primi ceo prosečan bekap.80 0.4 – 8.150 125 .05 .30 . To se prevazilazi češćim bekapovanjem i čuvanjem diskova od prethodnih bekapa.500 GB 80 .500 GB 10 . Zbog toga se u većim preduzećima i dalje koriste trake-kasete. tako da se u celini može snimiti.5 Gb podataka.0.250 80-350 75 .0.0. Iako su diskovi za CD pisač relativno jeftini. čije nasnimavanje i verifikacija traju oko 20 minuta.50 0. što znači da postoji mala šansa da se datotetka neće moći povratiti.5. Idealno bi bilo da kapacitet bude kao i veličina čvrstog diska. Jedno od mogućih rešenja je i instalacija dodatnog internog čvrstog diska istog kapaciteta kao i 20 .00 0.50 .

pa se potom odlučiti za najbolji.  Koji tip backupa? Postoje tri tipa backupa: arhiviranje svih podataka. Ali oni ne omogućavaju kompresiju. bekap bi trebalo da radi svake nedelje. Postoje četiri kategorije softvera. Arhiviranje izabranih podataka je pogodno kada se većina novih podataka nalazi u jednom broju foldera. To je brzo i ekonomično bekap rešenje. Sve karakteristike uređaja treba detaljno analizirati i razmotriti koji način bekapa i u kojem obimu ga treba sprovoditi u preduzeću. Ovaj način pruža najbolju zaštitu podataka. Kod poslovnih i profesionalnih sistema to je malo složenije pitanje. Recimo ako se firma bavi grafičkim dizajnom ili prelomom za štampu. svaki ima svoje prednosti i mane. i u zavisnosti od potreba preduzeća potrebno je izabrati najoptimalniji: Sistemski alati kao što su xcopy su besplatni.5. To je najbrži ali i najmanje fleksibilan metod. sa drajva na backup medijum. laki za korištenje i prave bekape koji su direktno čitljivi.glavni. Planiranje i organizovanje backupa Bez obzira da li se štiti sistem od gubljenja podataka ili se vrši arhiviranje retko korišćenih aplikacija i podataka. oni ih jednostavno drže u fioci radnog stola ili u nekom ormaru. U mnogim kompnaijama posao bekapa i restaruracije podataka. tj koliko su nam važni podaci. Pojedinačni korisnici će obično koristiti ručni metod. tj stvaranje kompletne slike sistema. krađe i fizičkog uništenja. Arhiviranje izmenjenih podataka pretpostavlja snimanje samo onih datoteka koje su se promenile od poslednjeg bekapa.  Da li kompresovati podatke? Kompresija podataka je odličan metod kojim se povećava kapacitet medijuma na kom se vrši bekap. Ako softver za bekap podržava tu opciju treba je koristiti. Kod pojedinačnih korisnika to nije velik problem. Sa druge strane ako se sistem bavi obradom narudžbenica mora se arhivirati svakog dana. pravilna bekap procedura zavisi od razumevanja potreba određenog sistema čiji se bekap radi. bez upotrebe operacije za oporavak (engl restore).  21 . Najbolji stepen zaštite često pruža kombinacija ova tri pristupa. Prilikom planiranja treba dobro razmotriti sledeća pitanja:  Koja frekvencija backupa? Kolko često treba vršiti arhiviranje sistema? Najvažniji faktor je faktor potrebe. 2.  Gde skladištiti arhive? Veoma je važno isplanirati gde će se se bekap čuvati i ko će imati pristup njemu. i pogodno je zbog uštede u vremenu potrebnom za njega. Kada se radi o poslovnim korisnicima faktor potrebe bi trebao da se zasniva na vrednosti podataka koji se nalaze u računaru i stepenu koji određuje koliko često se oni menjaju. ali treba imati na umu da će to znatno umanjiti brzinu čitanja i upisa. a to je da se zakaže automatski bekap u određenim vremenskim periodima. kao i bezbednost. To podrazumeva zaštitu od požara. i omogućavaju pisanje jedino na uređaje koji su sistemski vidljivi kao drajvovi. izabranih podataka i izmenjenih podataka. arhiviranje svih podataka je snimanje svih datoteka i foldera (direktorijuma). je deo posla samo posebno autorizovanih ljudi. ali i najduže traje. i može primiti ogromnu količinu podataka. To je posebno pogodno u kompanijama koje veoma često ili uvek koriste računar.2. ali je ipak nedovoljno bezbedno i sigurno. tako da i arhiva mora biti dobro zaštićena. pa se najčešće smešta van poslovnih prostorija ili u neki sef.  Ručno ili automatski? Ukoliko sistem radi u tačno određenim vremenskim periodima može se koristiti mogućnost velikog broja softvera za arhiviranje. Ključno pitanje je takođe i odabir softvera za bekap. Jedan od osnovnih razloga za kreiranje backup-a je njegova zaštita.

ali ne podržavaju kompresiju. instalacioni fajlovi nekih programa.Aplikacije za snimanje CD/DVD diskova su brze.bk! /s i del *. keš fajlovi koje prave internet browser-i (programi za pregled interneta). WinOn CD itd. jer se vraćanjem imidža vraća i operativni sistem sa svim podešavanjima. Ali ako je sektor potpuno uništen. To se najčešće dešava kada je disk pred otkazom.surface test) može da potraje mnogo duže. tako da se umnogome štedi na vremenu. izradu imidža ili slika sistema. koji se pokreće iz komandne linije kucanjem "CHKDSK". Roxio Easy Media Creator. Preventivno održavanje čvrstog diska Pored redovnog bekapovanja podataka koje sam već opisao za održavanje čvrstog diska treba sprovoditi još nekoliko postupaka. Na čvrstom disku se vremenom nakupi ogroman broj nepotrebnih datoteka koje zauzimaju prostor.6. ni najbolji alat neće moći da oporavi podatke. Neke od njih su: privremeni fajlovi (temporary files). što olakšava pristup i brisanje. To se najčešće dešava prilikom nepropisnog gašenja računara (nestanak struje. bekap fajlovi. optički disk. i mogu direktno kreirati čitljive kopije i verifikovati upis. Tako će biti obrisana većina privremenih fajlova iz svih foldera na disku čija veličina može biti i preko 1GB. a njen je zadatak upravo da tačno "zna" u svakom trenutku tačnu lokaciju svakog fajla. Jednostavno brisanje ovih fajlova moguće je i DOS komandama: del *. jer će se u protivnom samo nagomilavati. Te greške se obično nadovezuju jedna na drugu. Sve fajlove starije od nedelju dana treba obrisati jer sistemu više neće trebati. može dodeliti dvema datotekama ili nijednoj.tmp /s. duplikati fajlova. izrađuju kompletnu "sliku" čvrstog diska. Pored fizičkih grešaka.bak /s. postoje ozbiljniji programi od kojih je najpoznatiji Norton Disk Doctor. jer se posle jednog obično pojavi i mnogo više. Zbog toga disk treba često preventivno proveravati. Za Windows kao i za mnoge druge aplikacije moguće je podesiti koji će folder biti korišten sa smeštanje privremenih datoteka. 22 . Programi za proveru diska u stanju su da pronađu loše sektore. recimo snimanje samo onih fajlova izmenjenih u poslednja 24 časa. na disku je moguća i pojava logičkih grešaka koje su mnogo češće. jer bi pojava jednog lošeg sektora značila nagoveštaj ozbiljnih problema. Njih treba pronaći i sa vremena na vreme izbrisati. Takođe su u prednosti jer nude oporavak sistema posle pada sistema ili kvara čvrstog diska. ili recimo pomeranjem diska u radu koje može napraviti loše sektore. kompresuju je i snimaju na čvrsti disk. mada potraga za fizičkom (engl. Programi za proveru diska mogu da pronađu i otklone i fizičke i logičke grešeke. del *. Na disku se vremenom mogu pojaviti greške koje treba blagovremeno otkriti i sačuvati ugrožene podatke. One mogu nastati jednostavno lošom izradom diska (feleričnom magnetnom pločom). Ne podržavaju opcije za filtriranje podataka. i usporavaju rad čvrstog diska. starije verzije trenutnih data fajlova. i oni će pokušati da spasu podatak premeštajući ga na drugu ispravnu lokaciju. ili pritiskanje Power dugmeta umesto opcije Shut down u Windows-u). a sadrži podatke. Tako da se jedan isti klaster.  2. U Windows je ugrađen program za proveru Check Disk. Najpoznatije su Nero Burning Rom. Ako ne urodi plodom. ili traku.  Aplikacije za kloniranje diskova tj. One nastaju kada FAT tabela (File Allocations Table) izgubi sinhronizaciju sa podacima koji su smešteni na disk. Zbog toga je takođe važna redovna provera diska. U Windowsu XP instaliran je jednostavan program za ovu namenu po imenu Disk Cleanup utility. koji se preporučuje za manje iskusne korisnike.

Nakon nekog vremena podaci na disku postaju fragmentirani ili nekontinualni. Slika: Prikaz WindowsXP defragment programa 23 . i da bi se disk održao u top formi. Ta pojava je loša iz 2 razloga. i početi proces koji može da traje i satima. Ona će prvo analizirati disk. potrebno je često vršiti defragmentaciju. Datoteke se mogu lako defragmentirati upotrebom Windows alatke Disk Defragmenter. pre i posle defragmentacije. Da bi proces trajao kraće. na više lokacija. treću i tako redom. Kao drugo mogućnost za povraćaj izbrisane datoteke je manja. To znači da jedna datoteka može biti rasparčana u više klastera. Pored ovog programa najpoznatiji su Acronis Diskeeper i PerfectDisk. proveriti da li ima grešaka. jer je glavi za čitanje potrebno više vremena da fizički pronađe i isčita sve njegove delove. A pošto disk prilikom upisa traži prvu slobodnu lokaciju. a ostatak će biti zapisan u drugu. on će u nju smestiti koliko god može da stane. Kao prvo takve datoteke se sporije učitavaju što rezultira sporijem radu diska. veličine i bzine diska. i broja fajlova. tj. Fragmentacija nastaje zbog toga što se u radu prilikom brisanja nekog fajla pojavljuje slobodna lokacija koja je često manja od one koja je potrebna za upis drugog fajla. Na donjoj slici vidi se grafički prikaz rasporeda datoteka na disku. u zavisnosti od stepena fragmentacije.

visokonaponske sonde za ispitivanje komponenti. mrežne adaptere i sl. PCI kartice za testiranje memorije. ili potrebe za otklanjanjem posledica otkaza ili zastoja . Druge su softverski bazirani programi. zvučne kartice. Korisnik računara najčešće nije u stanju da definiše stvarni otkaz. i oni se dele sledeće grupe:      POST (Power On Self Test) se pokreće prilikom svakog uključivanja računara. Ove procedure su sadržane u ROM memoriji matične ploče Dijagnostički softver od strane proizvođača. PC Technician.3. Razne softverske kuće izrađuju univerzalne dijagnostičke alate. Periferni dijagnostički softver. Fujitsu-Siemens. Mnoge hardverske komponente računara se isporučuju sa specijalnim softverom koji služi samo za dijagnozu njihovih funkcija. uključuju različite dijagnostičke alate za identifikaciju i praćenje performansi različitih komponenti sistema Univerzalni dijagnostički softver. Određivanje izvora nastanka problema na najbrži i najtačniji mogući način. Hewlett-Packard (HP). izrađuju dijagnostički softver specijalno za svoje sisteme i testiraju ga u celini. SiSoft Sandra. je često ona linija koja razdvaja uspešne i profitabilne servisne organizacije od onih koje to nisu. dok su kod softverskog kvara mogućnosti njegovo rekonfigurisanje. 3. PCI kartice za višenamenske testove i drugi. Dijagnostičke alate tehničko osoblje koristi za analizu načina ponašanja neispravnog računara. a to su popravljanje i obnavljanje ili zamena komponente sistema. vidljivu posledicu. neki od njih su hardversko bazirani kao POST čitačke kartice. matične ploče. Po pravilu uvek postoji više mogućih uzroka otkaza računarskog sistema. i njegovih elemenata.1. Kod računarskih sistema otkrivanje uzroka otkaza predstavlja jednu od najznačajnijih aktivnosti u domenu korektivnog održavanja. Micro-Scope. Dijagnostički softver operativnog sistema. Mnogi renomirani proizvođači brand računara kao IBM. bilo da su hardverske ili softverske prirode. Neki od njih su Norton Utilities. Dell. Compaq. Operativni sistemi kao što su Windows 9x/Me i novija generacija Windows NT/2000/XP. 24 . Potreba za primenom tehnologija korektivnog održavanja nastaje na osnovu uočavanja neispravnosti od strane korisnika. Dijagnostika problema i kvarova Ključ za uspešnu opravku PC računara leži u brzim i tačnim dijagnozama problema. Nekada su oni uključeni u sistem ili se mogu besplatno preuzeti sa njihovih WEB stranica. USB testeri. koji se često isporučuju sa još nekima i tako formiraju komplet PC alata. PC Diagnostics. Kao recimo SCSI adapteri. tj. KOREKTIVNO ODRŽAVANJE Tehnologije korektivnog održavanja koriste se radi otklanjanja otkaza sistema. i njihovih uzroka. Everest. ili softverska popravka pomoću posebnih softverskih alata. već samo njegovu manifestaciju. Postoji veliki broj takvih alata. reinstlacija (ponovno usnimavanje programa). Kod otklanjanja hardverskog kvara postoje dve mogućnosti. Primena određene tehnologije korektivnog održavanja je uslovljena postojanjem postupka za identifikaciju otkaza.

prilikom uključivanja računara.3. Ona se i dan danas. koje su ugrađne u BIOS čip na matičnoj ploči. da video kartica još ne može da bude funkcionalna. One su namenjene proizvođačim i tehničarima za ispitivanje matičnih ploča. naizgled zastoj. POST procedura automatski izvršava niz testova koji ispituju primarne komponente sistema. strujna kola matične ploče. Ako sistem stane ili padne prilikom startovanja. A bez nje nema ni prikaza na ekranu. i na sebi imaju displej na kojem se pokazuje određeni dvocifreni kod. jer se one dešavaju tolko rano u procesu. To je ustvari bila POST procedura (Power On Self Test). u prevodu auto-testiranje prilikom pokretanja računara. u njega su bile ugrađene mogućnosti koje nikad pre nisu viđene na personalnim računarima. na osnovu koda može se tačno identifikovati koji test se tom prilikom vršio. Zvučni signali se koriste samo za fatalne greške. heksadecimalnim kodom. One se pokreću pre učitavanja operativnog sistema i odgovorne su za određeni. ili jasnim ekranskim porukama. jer onemogućavaju startovanje sistema. čija kombinacija takođe prenosi određenu poruku o grešci. memoriju. Neke od njih su klasifikovane kao fatalne (fatal errors). pokreće na svakom PC-ju. 25 . Oni se mogu isčitavati samo pomoću specijalnih adapterskih kartica koje se ubace u jedan od slotova . kao što su procesor. čije je tumačenje navedeno u uputstvu proizvođača.1. POST procedura Kada je IBM počeo isporuku originalnih PC računara 1981 godine. ali su itekako od koristi za dijagnostiku. To su rutine ili procedure samo-testiranja. Testovi nisu mnogo detaljni. Retko se umesto zvučnih signala upotrebljavaju LED lampice na pozadni kućišta (kod DELL-a). Pomoću kodova se prati proces podizanja (butovanja) sistema. i na osnovu toga zaključiti koja komponenta ne funkcioniše. jer će obavestiti operatera o pojavi greške. Kada postoji problem zvučni signali će se pojaviti u određenoj kombinaciji kratkih i dugačkih tonova.1. Slika: PCI POST dijagnostička kartica. u svom mnogo naprednijem obliku. POST checkpoint kodovi su heksadecimalni numerički kodovi koji se šalju na ulazno/izlazne port adrese. ROM. Obaveštavanje vrše pomoću: zvučnih signala.

Ova greška može biti uzrokovana slabom baterijom. Award.Unlock the key Memory Test: Memory test fail . U tabeli su prikazane ekranske poruke Award BIOS POST-a i njihovo tumačenje. nije usaglašen sa podešavanjima u Setup-u.Uveriti se da li je kontroler instaliran korektno. su kratke poruke koje pokušavaju da indiciraju na određenu grešku. Phoenix). Ako nema instaliranih čvrstih diskova proveriti dali je izbor za disk u setup-u podešen na NONE.Defaults loaded Opis Kontrolni zbir BIOS koda u BIOS čipu je netačan.BIOS POST ekranske poruke. Please wait amoment HARD DISK INSTALL FAILURE Hard disk(s) diagnosis fail Keyboard error or no keyboard present Keyboard is locked out . BIOS će ignorisati odsustvo tastature tokom POST procedure.System halted CMOS battery failed CMOS checksum error . Odrediti koje je podešavanje tačno i tako podesiti prekidač na ploči ili opciju u setup-u. BUT KEYBOARD. Postoje različiti tipovi ovih poruka u zavisnosti od proizvođača BIOS-a (AMI. 26 CPU at nnnn Display switch is set incorrectly Press ESC to skip memory test Floppy disk(s) fail HARD DISK initializing. Nekim čvrstim diskovima je potrebno duže vremena za inicijalizaciju Nemoguće pronaći ili inicijalizovati kontroler čvrstog diska. Ako POST detekruje grešku tokom testiranja memorije. Ako jedinica nije instalirana uveriti se da je izbor jedinice u Setup-u podešen na NONE ili AUTO. Prikazuje radni takt centralnog procesora u MHz. Poruka BIOS ROM checksum error . One mogu biti prikazane tek posle inicijalizacije (pokretanja) grafičke kartice. ukazujići da je kod pokvaren. Nemoguće je pronaći ili inicijalizovati disketnu jedinicu. Sistem može pokrenuti specifičnu dijagnostičku rutinu za disk. Ova poruka obično ukazuje na to da su jedan ili više tastera pritisnuti tokom testiranja tastature. tako da će sistem učitati fabrička podešavanja opreme. dodatna informacija će dati specifičnosti o tipu i lokaciji memorijske greške. Ova poruka se prikazuje tokom kompletnog testa memorije. Nemoguća inicijalizacija tastature. Uveriti se da se nikakav objekat ne nalazi na tastaturi. Prekidač za displej na matičnoj ploči je podešen nekorektno. Neophodna je zamena BIOS-a CMOS baterija nije funkcionalna. Neophodno je zameniti bateriju Kontrolni zbir BIOSa je netačan. Uveriti se da je kontroler instaliran korektno. Ove poruke se javlja su jedan ili više čvrstih diskova vratili povratnu poruku o grešci u toku dijagnosticiranja. Za pravilno konfiurisanje rada sistema bez tastature. Proveriti bateriju i zameniti je ako je potrebno. odbrojavajući memorijske segmente koji se testiraju. Uveriti se da je tastatura priključena korektno i da nijedan taster nije pritisnut u toku POST procedure. Korisnik može pritisnuti taster ESC da bi preskočio kompletan test memorije. podesiti opciju o stanju zaustvljanja na opciju HALT ON ALL.

Zameniti memoriju. Zameniti napajenje. POST je detektovao grešku u primarnom nadređenom IDE čvrstom disku. Zameniti matičnu ploču. Zameniti matičnu ploču. POST je detektovao grešku u sekundarnom podređenom čvrstom disku. Zameniti memoriju. Tabela: Ekranske poruke Award BIOS POST-a Press TAB to show POST screen Primary master hard disk fail Primary slave hard disk fail Resuming from disk. ali minimalno performansne sistemske operacije Proizvođač operativnog sistema može zameniti POST prikaz sa svojim namenskim prikazima. ukloniti strane objekte koji uszrokuju kratko spajanje. BIOS može preći preko trenutne konfiguracije i učitati predefinisana za najstabilnije. Proveriti ispravnost instalacije matične ploče. otpustiti šarafe. Izvaditi sve module osim prvog. i vratiti module. Očistiti memorijske kontakte. Izvaditi sve module osim prvog. Zameniti memoriju. Zameniti matičnu ploču. Zameniti napajanje. i vratiti module. Očistiti memorijske kontakte. POST je detektovao grešku u sekundarnom nadređenom čvrstom disku. Zameniti napajenje. Zameniti memoriju. i vratiti module. Očistiti memorijske kontakte. i opis i predložene akcije za tehničko lice u održavanju: Tonovi Opis greške Opis/Predložene akcije Pokušati resetovati ROM čip. Ova poruka se može pojaviti kada operator restartuje sistem posle save-to-disk gašenja.Poruka Override enabled Defaults loaded Opis Ako sistem ne može da se podugne koristeći trenutnu CMOS konfiguraciju. Očistiti memorijske kontakte. Pokušati flešovati ROM čip. Ipak dozvoljava se operateru da prebaci prikaz na POST pritiskom tastera TAB. POST je detektovao grešku u primarnom podređenom IDE čvrstom disku. Zameniti napajenje. Operatoru je ponuđena opcija save-to-disk (snimi na disk) pri upotrebi laptop računara. Zameniti matičnu ploču. Zameniti matičnu ploču. Izvaditi sve module osim prvog. Press TAB to showPOST screen Secondary master hard disk fail Secondary slave hard disk fail Na seledećoj tabeli dat je tabelarni prikaz kombinacije zvučnih tonova. 27 1-2-2-3 BIOS ROM Checksum Error 1-3-1-1 DRAM Refresh Error 1-3-1-3 8742 Keyboard Controller Error 1-3-4-1 Memory Address Line Error 1-3-4-3 Memory Low Byte Data Error 1-4-1-1 Memory High Byte Data Error . Izvaditi sve module osim prvog. i vratiti module. Zameniti matičnu ploču. opis greške na koju oni ukazuju. Zameniti napajenje. Zameniti tastaturu.

Broj prikazan ovim testom bi trebao da se slaže sa ukupnim iznosom količine memorije instalirane na matičnoj ploči. DirectX je set programskih interfejsa na niskom nivou (API) za kreiranje multimedijalnih aplikacija visokih performansi (za efekasno korištenje potencijala 3D grafičkih kartica)  System Information Utility (koji se može pokrenuti komandom "msconfig" iz komandne linije Run) omogućuje podizanje sistema u posebnom režimu za otkrivanje. 3. otpustiti šarafe. Pokušati flešovati ROM čip. hardverskim i softverskim. Zameniti tastaturu. Na primer sistem može prikazati sledeću poruku: 32768 KB OK. Zameniti matičnu ploču. Na starijim sistemima prikazuju malo manje od ukupnog broja jer izuzimaju 384Kb UMA (upper memory area) tj.  DirectX Diagnostic Tool koja detaljno isptuje i traži probleme u njegovom funkcionisanju.2. tako da nema potrebe da se menjaju svi (u slučaju da ih računar poseduje više). je iznos memorije koja je testirana sa uspehom.x BIOS-a Na nekim PC računarima POST takođe prikazuje i svoje rezultate testiranja memorije na ekranu. i pokušava da ispravi greške na koje naiđe. Na primer Scan Disk omogućuje površno. To pomaže u identifikovanju tačnog memorijskog modula koji je neispravan. nalazi se pod ikonicom System u Control Panel-u. ili detaljno pregledanje diskova. i otklanjanje grešaka. Ako POST memorijski test prilikom odbrojavanja stane na manjem broju od očekivanog. Zameniti matičnu ploču. koji nisu namenjeni isključivo hardveru.Tonovi Opis greške Opis/Predložene akcije Pokušati resetovati ROM čip. Proveriti ispravnost instalacije matične ploče. Poslednji broj prikazan. gornjeg memorijskog segmenta. 2-1-2-3 ROM Copyright Error 2-2-3-1 Unexpected Interrupts 1-2 Video Card Error Tabela: POST zvučni kodovi Phoenix 6. Zameniti grafičku karticu. Zameniti matičnu ploču. ukloniti strane objekte koji uszrokuju kratko spajanje. Disk Defragmenter. Ona prikazuje sve vitalne informacije o hardverskim 28 . Proveriti da li je grafička kartica pravilno instalirana. alatka System Information koja pruža pregršt korisnih informacija o raznim komponentama sistema. taj broj ukazuje na kojoj "dubini" u memoriji se nalazi greška. Zameniti napajanje. Dijagnostički softver Windows-a Svi Windows operativni sistemi uključuju sebe određene dijagnostičke softverske alatke.1.  Još jedna vrlo korisna alatka je Device Manager (manipulator uređajima). Pod System Information nalazi se meni Tools koji služi kao posrednik za nekoliko skrivenijih uslužnih programa. i izbor aplikacija koje se automatski pokreću sa Windowsom. Među njima su: System File Checker koji traži nepostojeće ili oštećene datoteke i pokušava da ih zameni ispravnim. Pokušati zamenuti memoriju grafičke kartice.

do kojeg se dolazi desnim klikom na ikonicu My Computer i klikom na Manage opciju. Na primer greška upravljačkog programa (drajvera).komponentama sistema i njihovim upravljačkim programima (drajverima). jer nemogu oboje koristiti isti resurs. Plug and Play) ili BIOS ne podržava PnP. navodeći modul koji je to uzrokovao. Najznačajnije kartice u okviru njega su Aplication i System log. Pored nekog uređaja može se nalaziti znak uzvika ili crveno x. Uzrok za to može biti da nije ispravno instaliran. softveru i sistemskim problemima. Mesto na kojem se takođe može uočiti postojanje problema. Pomoću njega se mogu dobiti podaci o hardveru. Tako se može ustanoviti da recimo ne postoji potreban upravljački program. je Event Viewer (preglednik događaja). ili da je neka aplikacija zablokirala u radu. što znači da je on u sukobu sa drugim uređajem. ili neke druge sistemske komponente tokom startovanja sistema biće evidentirana tu. neispravan je. znači da ga sistem uopšte ne "vidi". i u slučaju da se on ne manifestuju u radu. Slika: Device Manager Ako uređaja nema na spisku. ili da uopšte ne radi. ili da čvrsti disk radi u režimu kompatibilnom sa DOS-om što znači da nije pravilno podešen za Windows. 29 . promenuti resurse dodeljene uređaju da bi se izbegao njegov sukob sa drugim uređajem. Na primer program baze podataka može prijaviti grešku u fajlu. ne podržava PnP (engl. vratiti prethodni korišten driver (roll back driver). U Device Manager-u je takođe moguće instalirati noviji driver preko postojećeg. System log sadrži zapise događaja od strane sistemskih komponenti Windows-a. Aplication log sadrži zapise događaja od strane aplikacija ili programa. isključiti po želji neki uređaj iako je on fizički uključen.

testeri za portove (USB. To su POST čitačke kartice. serial) i mrežne kablove. dijagnostičke PCI kartice za višenamenske testove i dr. i omogućava provera kompletnog memorijskog prostora. Kartice za testiranje memorije vrše detaljno ispitivanje svih memorijiskih modula pomoću sofisticiranih algoritama i lociraju tačno mesto kvara.3. Obično pružaju mogućnost praćenja napona na matičnoj ploči i temperature.1.  Slika: Kartica za testiranje memorije 30 . Dijagnostički hardver (uređaji) Postoje i uređaji za dijagnostiku kvarova i problema računara. na taj način se izbegava interferencija sa drajverima i ostalim programima. koje su ranije opisane. PCI kartice za testiranje memorije. LAN. LPT. jer se pokreću pre njega i podižu svoj namenski operativni sistem.Slika: Aplication log event viewer-a 3. One rade nezavisno operativnog sistema.

Ukoliko postoji prekid na nekoj od 8 žica. ispituju ispravnost USB hub-ova (razvodnika za više portova).  31 . ulazno/izlazne portove. Obično se u kompletu nalaze i loop-back konektori za portove. kontroler tastature. da li se podaci mogu slati i primati. U radu sa računarskim mrežama vrlo je korisno imati i LAN tester.Testeri za portove su prilično jednostavni adapteri. lampica za taj vod se neće upaliti i oglasiće se zvučni signal. koliki je nivo povraćenih podataka. i da li su ispravni mrežni utikači RJ45. direktni i isprepleteni (cross over). U stanju su da izvrše 150 testova za matičnu ploču za manje od 5 minuta. tastaturu. koji proveravaju njihovu ispravnost. video kartica. modem i BIOS. pomoću koga se ispituje da li je mrežni kabel negde u prekidu. port B. CD-ROM. Tester za USB port utvđuje da li se USB port napaja strujom. Sa jedne strane kabela se priključi tester koji šalje i prima signale i prikazuje eventualni prekid. DMA kontroler (direct memory access). U režimu proširenog rada (extended mode). DVD. čak i ako se u računaru ne nalazi memorija.  Slik. Sa obzirom da postoje dva tipa kablova. ili ako su neispravni. na ovaj način se verifikuje pravilno uparivanje žica prilikom izrade utikača RJ-45. Ovi uređaji su i više nego korisni za korektivno održavanje jer se u kratkom vremenskom periodu može na jednostavan način locirati neispravna komponenta sistema. kolika je brzina protoka podataka. a sa druge se priključuje terminator. Priključenjem na više portova (do 10) oni proveravaju da li ima dovoljno napona i da li svi portovi simultano funkcionišu. interapt (interrupt) kontroler. memorija i memorijski kontroler. Ispituju se PCI priključci. i diskovi sa dodatnim softverom. moguće je testirati periferijske uređaje –HDD. CMOS. tastatura. floppy disk. USB tester (levo) i LAN tester (desno) Dijagnostičke kartice za višenamenske testove vrše serije testova odmah po uključivanju računara. grafička kartica. monitor. Test počinje ispitivanjem PCI magistrale na koju je ona sama priključena.

Tipičan šestougaoni krstasti zavrtanj koji se koristi ko računara može se odvrnuti pomoću krstastog odvijača ili cilindričnog veličine 1/4". tranzistori). napona.  Lemilica – za razdvajanje i spajanje. krstasti. Na nekim računarima.3. Danas se najčešće koriste digitalni.  Slika: Komplet alata za popravku računara 32 . a mogu u sebi imati ugrađen i kabel tragač.  Klešta i sečice. lemljenje električnih kontakata pomoću kalaja.  Alatke za vađenje čipova – kvadratni čipovi postoje u dve varijante PLCC (Plastic Leadles Chip Carrier) i PGA (Pin Grid Array).  Hemikalije za čišćenje i boca sa komprimovanim vazduhom. To je elastična traka od tkanine koja se kači za uzemljenje. koji imaju šestougaoni zvezdasti otvor.2. sa jedne strane ima dugme.  POST kartica. njegovu pojavu na rukama treba maksimalno umanjiti.  Kartica za testiranje memorije. Torx i cilindrični. i tako anulira statički elektricitet tela. i može se rukom izvaditi (većina današnjih centralnih procesora). Dok za profesionalan rad postoje razni specijalizovani alati. Alat koji bi trebao tehničar za održavanje da poseduje sastoji se od: Odvijači – obični. Alat za izvlačenje zavrtnja ga hvata iz teško pristupačnih mesta.  Multimetar – višenamenski uređaj za tačno merenje. nalaze se Torx zavrtnji. tj. PLCC su smešteni u podnožja . dok se PGA čipovi nalaze u podnožjima kod kojih se podizanjem poluge oslobađa čip.  Pincete i hvataljka za zavrtanj – vrh pincete omogućava hvatanje objekata na mestima koja su teško dostupna. Alat za održavanje Za traženje kvara i popravku računara neophodno je nekoliko osnovnih alata.  Serijski i paralelni priključci za testiranje (loopback). ili njihovo pridržavanje prilikom rada sa njima. tj detektor metala koji olakšava traganje za kabelom u zidu. a sa druge izlaze 3 pipka koja obuhvataju i stežu zavrtanj.iz kojih se nemogu izvaditi bez posebnih hvataljki. struje i ispitivanje nekih osnovnih poluprovodničkih elemenata (diode. otpora.  Narukvica protiv statičkog elektriciteta – sa obzirom da statički elektricitet može da uništi čipove i druge osetljive delove računara. kao što su Compaq.

3. ali prilikom rastavljanja napajanja i monitora.000 V). Slika: Upotreba antistatičke narukvice 33 . kada nije na taj način uzemljeno.000-100. tj. može se doći u neželjeni kontakt sa izuzezno visokim naponima (kod monitora od 50. Prilikom nošenja anti-statičke narukvice dovoljno je da ona bude priključena na kućište računara.3. To je zbog toga što kod modernih ATX kućišta i kad su isključeni postoji određena voltaža. U računaru vladaju uglavnom niski naponi 3. i u slučaju kada ono nije priključeno u mrežu. već treba izvući kabel za napajanje iz zida. 5 i 12V koji nisu opasni za čoveka. Mere opreza Pre bilo kakvog rada sa računarom nije dovoljno samo da je računar isključen.3.

Ta oznaka često nije ubeležena pa je potrebno obratiti pažnju. broja ventilatora na kućištu. zbog toga što to zahtevaju neki tipovi magistrala. čvrstih dikova. stepena opterećenja sistema itd. Tanki trakasti kablovi služe za povezivanje disketnih jedinica.  problem u napajanju – kvalitet mrežnog napona varira od lokacije. Pri tome treba paziti da se ne oštete tanki trakasti kablovi koji se mogu naći na putu. PCI. radna temperatura varira u zavisnosti od brzine takta procesora. pre rasklapanja računara potrebno je uveriti se. okruženja. Da bi se pravilno priključio. i poklopac se podiže i uklanja. nekorektan rad usled zaprljanosti. poželjno je posle intervencije ili zamene vratiti na istu lokaciju. i smanjiti pouzdanost veze. CD-ROM uređaja na matičnu ploču. i ona se povezuje na onu stranu konektora kod koje je oznaka "1". Prilikom rada sa karticama ne treba dodirivati pozlaćene konektore. k lčj u p i n 2 0 n e p o s t o j i j e ž i c a o č ze nn aa 1 Slika: IDE konektor Sve kartice koje se nalaze priključene na portove ISA. miša i monitor povezan. AGP. Za skidanje poklopca kućišta potrebno je odvrnuti šrafove. i ostaviti samo tastaturu. temperature radnog ambijenta tj. i PCI Express. jedna strana kabla je obeležena crvenom bojom. i od drugih potrošača. ili se može desiti da se neki kablovi neće moći priključiti na njih zbog ograničene dužine. tako da se ne mogu pogrešno priključiti. Rasklapanje računara se započinje isključenjem napojnog kabla. i da ne dodiruju ventilatore jer mogu zaustaviti njihovo okretanje. da bi se kasnije pravilno priključio kabel nazad na svoje mesto. Prilikom povezivanja kablova treba ih grupisati. tako da se obezbedi optimalna ventilacija kućišta. tipa ventilatora i hladnjaka. ili tako nalaže elektronika. Windows. Sporadično restartovanje računara može biti uzrokovano padom napona u mreži. ili virus.kvar ventilatora.4. jer se tako može izazvati korozija. a potom i svih priključenih perifernih uređaja. Povećanje temperature indikuje na problem sa hlađenjem . Tako se već može eliminisati potencijalni uzrok problema u vidu perifernog uređaja  softverski problem – potrebno je uveriti se da problem ne uzrokuje neka aplikacija. faze na koju je povezan računar. Moderniji kablovi i utičnice imaju sa jedne strane ispupčenje (ključ) ili žljeb. PROCEDURA SKLAPANJA I RASKLAPANJA RAČUNARA Kada nastane kvar. dok je kod nekih desktop kućišta dovoljno samo pritisnuti dva dugmeta sa strane. Kartice često vrlo tesno prijanjaju u 34 . da uzrok kvara nije neki od sledećih:  problem sa kablovima – potrebeno je otkačiti sve nepotrebne uređaje.  problem pregrevanja – kao što sam spomenuo.

Da bi se to izbeglo. Slika: Postupak vađnja procesora (levo) i RAM memorije (desno) Različite matične ploče su različito spojene na kućište.svoja ležišta. ali postoji nekoliko zavrtnja i plastičnih odstojnika. čvrsti diskovi. i potom se jednostavno razdvajaju od kućišta. i prilikom vađenja mogu se ozlediti prsti. prethodno je potrebno ukloniti hladnjak sa ventilatorom. lako se vade iz svojih ležišta. koji se povuku na stranu. koji sprečavaju da ona dodirne kućište. Odvijanjem 4 zavrtnja pomoću kojih su pričvršćeni za kućište. CD i DVD uređaji. Može postojati i treći za vezu sa zvučnom karticom. desno za napajanje) Većina današnjih procesora se nalazi u ZIF podnožjima. i jednostavnim podizanjem na gore vadi iz njega. najjednostavnije je upotrebiti 2 trake kao što je prikazano na donjoj slici. Slika: Priključni kablovi (levo za podatke. a drugi je za podatke. Svi oni su povezani sa najmanje 2 kabla. Za otpuštanje plastičnih odbojnika potrebno ih je pritisnuti kleštima. Prilikom montiranja matične ploče potrebno je sve odstojnike vratiti na svoje mesto. ZIF podnožje ima polugicu pomoću koje se procesor otpušta iz ležišta. uređaji sa trakom i uređaji za čuvanje podataka na izmenljivim diskovima (Zip). Slika: vađenje kartice pomoću traka Na računarima postoji odeređeni broj glavnih vrsta diskova: disketne jedinice. jedan je za vezu sa napajanjem. da je metalno kućište ne bi dodirnulo i napravilo 35 . ili na karticama. RAM memorija se nalazi u utičnicama koje sa obe strane imaju držače. Naravno. i potuskuju memorijski modul van ležišta.

Objašnjen će biti postupak zamene procesora za podnožja tipa Socket 478. i postavljanje džampera (kratkospojnika). Jer za kvalitetnu popravku neophodno je obezbediti neophodnu dokumentaciju. i da sistem nemože da se startuje. tada se može izvršiti njena zamena 4. tada se prespaja poseban kratkospojnik na matičnoj ploči. i vreme. koje korisnik može sam konfigurisati. i kućište. Podnožje Socket 478 podržava Intel Pentium 4 procesore. U slučaju da prilikom sklapanja neki uređaj nije spojen. Tu su opisane sve opcije i parametri. neophodno je koristiti tehničko uputstvo proizvođača. jer se i sa tipovima Socket A. Socket A podržava AMD Athlon. 36 .kratak spoj. koje se obavezno isporučuje sa računarom.1. Mnogo je jeftinije za jedno preduzeće imati na zalihama nove komponente. stručni kadar. njihova popravka se jako retko vrši. hladnjak procesora. i Duron procesore. U njemu su detaljno opisane tehničke karakteristike proizvoda. opremu za testiranje i izolovanje neispravne komponente. kod koje komponente sistema se pojavio problem. što je često moguće samo direktno od proizvođača. uključujući tip procesora. Zamena procesora Tačni koraci kod zamene procesora zavise od mnogih faktora. pouzdanije i jeftinije zamenuti komponentu novom. locira neispravna komponenta. Najčešće je mnogo brže. a potom i nabaviti originalnu komponentu. Socket 754 i Socket 939 postupa na sličan način. POST će ekranskom porukom upozoriti korisnika. njegovi elementi. i to samo one koje se najčešće kvare. Athlon XP. Sa obzirom da postoji veliki broj različitih matičnih ploča i kartica. Zamena komponenti računara Sa obzirom na softisticiranost i visoku tehnologiju izrade računarskih komponenti. matičnu ploču. uputstvo za instaliranje i povezivanje. Na taj način se resetuje BIOS. prikazane su detaljne šeme i dijagrami. Socket 754 podržava najnovije AMD Athlon 64 procesore. i imati dobro razvijenu mrežu sa distributerima za nabavku ostalih delova za potrebe ugradnje. Slika: Kratkospojnik za resetovanje BIOS-a 4.1. U uputstvima za matične ploče obavezan je o odeljak vezan za BIOS koji je instaliran. Takođe je dato i uputstvo za instaliranje upravljačkih programa i dodatnog softvera koje se isporučuje na pratećem CD-u. U slučaju da se neka ključna opcija pogrešno podesi (recimo previše poveća radni takt). Kada se uz pomoć svih pomenutih dijagnostičkih metoda. prilikom održavanja.1. tj sva podešavanja se vraćaju na fabrički podešene najoptimalnije vrednosti. ili je spojen nepropisno. čak ni do koraka aktiviranja video prikaza na ekranu.

Prvo je neophodno izvaditi neispravan procesor. Zatim se pomoću kvačica pripaja za podnožje i fiksira. ili menjati procesor unutar kućišta. i uklanja se višak paste. On mora sesti u ležište bez primene sile  Spušta se ZIF polugica i tako pričvršćuje procesor  Na sredinu procesora se nanosi specijalna termalna pasta.  Napajanje ventilatora se priključuje na matičnu ploču. a zatim se rasklapa kućište  Pregleda se sistem da bi se odlučilo da li je jednostavnije izvaditi celu matičnu ploču.  Isključuje se napajanje ventilatora za procesor. slobodnog prostora u kučištu. oslobađa se polugica za otpuštanje hladnjaka i on se uklanja  Oslobađa se ZIF polugica koja otpušta procesor od podnožja. a zatim se procesor vadi na gore Instalacija novog procesora se obavlja obrnutim redosledom sa par dodatnih koraka:  Prvo se raspakuje procesor i ventilator iz kutije koji se obično isporučuju zajedno. monitor. Da bi se to uspešno obavilo potrebno je ispoštovati sledeće proceduralne korake:  Isključuje se napajanje. i isključuju tastatura. poklopi sa zasečenim uglom podnožja. miš i ostale periferije. a) b) c) d) 37 . tipa mehanizma za pričvršćenje hladnjaka. da se njegov zasečeni ugao. čija je uloga da bolje prenosi toplotu na hladnjak  Hladnjak se stavlja na procesor i lagano se pritiska da bi se pasta ravnomerno rarširila po njegovoj površini. Potrebno je obratiti pažnju da se nožice ne dodiruju zbog statičkog elektriciteta  Podiže se ZIF polugica u vertiklani položaj  Procesor se pre ubacivanja tako okrene. To zavisi od iskustva lica koje vrši održavanje.

u daljem tekstu biće objašnjen postupak njegove instalacije.2. uprkos pojavom S-ATA standarda. Diskovi uglavnom podržavaju automatsko prepoznavanje ovog parametra  S. ali ih "osluškuje" samo onaj koji je označen kao nadređeni. U BIOS-u još postoji još opcija vezanih za diskove. ili na "automatski"  Ultra DMA (Direct Memory Access) – određuje koja se kategorija koristi prilikom direktnog prisutpa memoriji (zaobilazeći procesor). Podaci iz EIDE kontrolera stižu do oba diska. Na današnje matične ploče moguće je spojiti maksimalno 4 hard diska. moguće su opcije 0. najčešće pritiskom na taster "Delete". i noviji diskovi je imaju. Pošto 2 uređaja (u ovom slučaju biće hard diskovi) dele jedan kanal. Te iste kanale koriste i CD. disk se ugrađuje u kućište i na njega se spajaju konektori za napajanje i IDE konektor za prenos podatka. obradiće ih. i ukazati na šta se sve treba obratiti pažnja tom prilikom. neophodno je jedan od njih odrediti. sektora.R. 38 .1. treba podesiti prema specifikaciji diska.M. Označavanje se vrši pomoću kratkospojnika (džampera). Podređeni disk prima komande samo od nadređenog. a ne i od kontrolera. i DVD-ROM uređaji.T.4. Ako postoji potreba za dodavanjem još diskova. i postaviti da bude nadređeni (master). Neke od njih su:  IDE Controler – kojom se određuje koji se IDE kanal koristi (primarni. proslediće ih podređenom disku. pa je treba uključiti. Kada se upali kompjuter potrebno je ući u BIOS. Instalacija diskova Obzirom da su IDE diskovi danas i dalje najrasprostranjeniji. sekundarni ili oba)  LBA Mode (Large Block Access) – to je savremenija metoda translacije koju svi današnji diskovi koriste i treba je uključiti  Multi Sector Transfers – određuje koliko se sektora u bloku premešta u memoriju. Ako na kanalu postoji samo jedan disk. Slika: Podešavanje džampera na hard disku Kada se džamper postavi. ubacuje se dodatna kontroler kartica. a ako ne. po dva na svaki IDE kanal (primarni i sekundarni).A.2. a koji podređen. Tako podešen BIOS će sam prepoznati koji je disk nadređen. on se označava kao nadređeni. Džamper je moguće postaviti i na položaj CSEL (eng. kao i sve fizičke parametre diska (broj glava. kapacitet diska. a drugi podređeni (slave). – je tehnologija nadziranja diska sa predviđanjem budućih problema. i proveriti da li podešavanje za IDE diskove stoji na AUTO. Ako su podaci njemu namenjeni. i tada će se hijerahija diskova odrediti prema IDE utičnici na koju su povezani. cable select). cilindara). tako da će on postupiti po njima.1.

formatirati disk na visokom nivou. Slika: Format dijalog Tek posle ovih priprema moguće je instalirati željeni operativni sistem na čvrsti disk. tip fajl sistema (FAT32 ili NTFS). koja može biti tipa NTFS (new technology file system). Ako ih ima.D. a napoznatiji je Powerquest Partition Magic. oni se markiraju i u njih se neće upisivati podaci. i eventualno vratiti spašene podatke sa rezervnih bekap kopija ukoliko je prethodni disk otkazao. na svakom sektoru se provara postojanje fizički oštećenih mesta. Particionisanje diska je moguće uraditi pomoću Microsoft-ovih programa Fdisk za DOS ili pomoću alatke Disk Menagment u okviru alata Disk Menagment. uključiti kompresija podataka. Takođe postoje i namenski programi za ovu svrhu. Ako je disk postavljen kao podređeni. Što znači da su podaci još prisutni. A formatiranje komandom format iz komandne linije.) Particionisanjem se dobija mogućnost instalacije više operativnih sistema na fizički jednom hard disku. ili starijeg tipa FAT32 i FAT16. Ta oslabljena mesta mogu se popraviti ponovnim formatiranjem. i dodeliti ime disku.Da bi se pripremio za rad. ili iz dijaloga My Computer desnim klikom na ikonicu diska i klikom na Format. definisanje root direktorijuma. Formatiranje diska na visokom nivou podrazumeava pravljenje sektora za podizanje sistema. gde se prilikom pokretanja računara bira koji OS se želi startovati. i zbog toga postoji mogućnost oporavka sadržaja pomoću posebnih programa. operativni sistem će se podići sa glavnog diska. loših sektora (engl.F. Particionisanje je delenje diska na jednu ili više logičkih celina. pri čemu se svakoj dodeljuje slovna oznaka (C. jer se tom prilikom ne dotiču fizički svaki sektor na disku. Pri prvom formatiranju.bad sector). Ono nije isto kao i formatiranje na niskom nivou koje obavlja proizvođač. samo su "nevidljivi". redovno ili brzo formatiranje. i dodeliti mu ime. tj. i izradu tabele razmeštaja podataka –FAT . Tada se može izabrati veličina diska. Loši sektori mogu biti fizička oštećenja na disku ili magnetno izbledela mesta koja su teško čitljiva.. 39 . disk je neophodno particionisati.E.

a priprema novog hardvera za korišćenje traje svega nekoliko sekundi. tako da do sukoba retko dolazi. Konfigurisanje kartica se sastoji od: dodele resursa uređaju i obezbeđivanja softverske podrške za njega (drivers). Ako se ne koristi PnP hardver a računar radi pod operativnim sistemom koji ga podržava. računar će prepoznati o kojem tipu i modelu se radi. Svaki uređaj ima sopstveni IRQ da bi ga procesor raspoznao.  IRQ (Interrupt Request) – služi da bi hardverske komponente zatražile od procesora prekid njegovog trenutnog posla. i kada procesor želi da komunicira sa nekom. LPT2 ili USB i sl. postojanje odgovarajućeg hardvera. IRQ linije. on stavlja njenu adresu na magistralu. koje matična ploča koristi da bi komunicirala sa procesorom. biće teško konfigurisati dodatnu karticu.1. u prevodu priključi i koristi. Sa pojavom Windows-a XP uveden je universal Plug and Play. ili IRQ. automatski je konfigurisati i učitati upravljačke programe. Raspored podele I/O adresa se može videti u Device Manager-u (nalazi se u Control Panel/System). COM3. ali najbolje je da bude uključena na automatsko podešavaje. izabiranje DMA kanala za karticu. i ona ne sme da bude u sukobu sa drugim RAM ili ROM memorijama u računaru. i potom vrši čitanje ili upis u nju. da bi obradio njihove zahteve. jer tom prilikom zaobilaze procesor. Sve hardverske komponente imaju svoje ulazno/izlazne adrese. koji omogućava da računar automatski prepozna i koristi čak i mrežne uređaje. U računaru ne mogu da postoje 2 kartice čiji su identiteti u sistemu isti. U/I adrese su jedinstvene i po njima procesor razlikuje svoje periferije. podesiti drajver štampača da li da koristi port LPT1. pre njegovog uključivanja za pojedine kartice treba konsultovati uputstvo proizvođača.3. i DIP prekidači sa kojima se fizički podešavao port.  DMA (Direst Memory Access) kanali – koriste se od strane nekih uređaja za ubrzanje upisa i čitanja iz sistemske memorije. Instalacija kartica Još pre 10 godina proizvođači su patentirali tehnologiju Plug and Play (PnP). i on ih obrađuje po prioritetima. i DMA kanala. Postoji kontroler prekida koji je ugrađen u set čipova na matičnoj ploči. softvera koji podržava PnP. To znači da koju god karticu priključite. U/I adrese itd. Da bi on pamtio podatke potrebno je da ima stalno napajanje. već se to radi softverski.4. i podrške PnP za BIOS.  RAM baferi – neke kartice imaju ugrađenu RAM memoriju na sebi za privremeno smeštanje podataka. sukobi sa resursima već postojećih uređaja oko adresa prekidnih linija (Interrupt). COM4. Ova opcija podele se nekad može podešavati. Broj DMA kanala je ograničen.  40 . Dodela resursa može da izgleda ovako: konfigurisati modem koji COM port treba da koristi (COM1. Podešavanja je najbolje da stoje na automatic jer će tako kompjuter odrediti najbolji raspored. Na današnjim karticama se više ne instaliraju džamperi. Jednu IRQ liniju može da koristi više uređaja. To sve dobro funkcioniše samo pod određenim uslovima. Dodatne probleme prilikom instalacije kartica pravi i sve češće loša dokumentacija isporučena uz njih. Objašnjenje nekih od skraćenica i njihovo podešavanje: U/I (Input/Output) adrese – ulazno/izlazne adrese u heksadecimalnom zapisu. a to se obezbedilo instaliranjem litijum-jonske punjive baterije na matičnu ploču. Softverski podešena konfiguracija se čuva u CMOS čipu. COM2. ili neki drugi). Sa obzirom da korišćenje DMA pristupa može kod novih računara čak i da uspori rad.

i desnim klikom miša odabere opcija Uninstall. tako što se odvije vijak ili otpusti mehanizam koji je pričvršćuje. To se radi tako što se u pomenutom Device Manager-u pronađe potreban hardverski uređaj. sistem će joj automatski dodeliti sledeći slobodan i memorisati ga. Ako korisnik želi da instalira novije drajvere. i vrši se pričvršćivanje pomoću vijka. podesiće njene resurse. mehanički ili odvrtanjem vijka. Ako kartica zahteva korišćenje COM porta. potrebno je sa zadnje strane kućišta ukloniti metalnu pokrivnu pločicu.Na novijim računarskim sistemima za instaliranje kartice dovoljno je da se ona priključi u odgovarajuće podnožje (slot). kao da je ponovo ubačena.  Ako se kartica prvi put instalira. Postupak instalacije sprovodi se u sledećim koracima:  Isključuju se svi priključci sa kućišta i skida se njegov poklopac. i povlačenjem na gore vadi iz svog podnožja na matičnoj ploči. ili njegove ponovne instalacije. i priključuju se svi postojeći priključci na njegovo poleđini.  Kartica se pažljivo gura u svoje podnožje. za kućište  Kućište se poklapa. i zatražiće od korisnika da ubaci CD sa upravljačkim programima (drajverima). i instalirati potrebne drajvere. a operativni sistem će sam detektovati karticu. u slučaju da ih ne poseduje. prvo je potrebno ukloniti stare.  Ako se zamenjuje postojeća komponenta ona se prvo vadi. Biće neophodno resetovati računar. ili ponovo postojeće. i OS će pri pokretanju prepoznati karticu.  Proverava se da li su kontakti kartice u potpunosti u svom podnožju. Drajveri se obavezno isporučuju uz svaku komponentu i potrebno ih je čuvati. jer će zatrebati u slučaju pada sistema. Slika: Postavljanje kartice u ležište Slika: Pričvršćivanje kartice na kućište 41 .

Ukoliko korisnik (ili serviser) ne poseduje antistatičku rukavicu (koja obezbeđuje da se potencijal tela korisnika izjednači sa potencijalom zemlje i time se sprečava nastanak statičkog elektriciteta) potrebno se pridržavati sledećeg: • Ukoliko ne posedujete ovu rukavicu morate se navići da. • Kada se vade štampane ploče obavezno ih je potrebno. miš. U tastaturi se nalazi malo čega zanimljivog (veliki broj malih opruga koje se mogu razleteti ako se ne vodi računa). a istovremeno čovek može da poseduje statički elektricitet od nekoliko stotina (i hiljada volti) koji je sasvim dovoljan da uništi osetljive komponente računara. držati za ivice. monitor i sistemska jedinica) korisnik će doći u iskušenje samo da otvori miša (zbog čišćenja najčešće) i sistemsku jedinicu. postoji i veliki broj radoznalih korisnika koji su nestrpljivi da pogledaju njegovu unutrašnjost i njegove komponente. čekićem ili namagnetisanom odvrtkom. što znači da bi odvrtka morala imati magnetno polje čija je jačina približno milion puta veća od polja glave za čitanje/upis. Na taj način komponente neće biti sigurno oštećene čak i ako nemate antistatičku rukavicu. • razmak između glave za pisanje/čitanje i magnetnog medijuma je manje od jednog mikrometra i zahvaljujući zaštitnom omotu odvrtka se nemože približiti medijuma na manjem rastojanju od 1mm (što je čak hiljadu puta više od rsatojanja između glave i medijuma).2. Međutim.4. U skladu sa zakonom fizike. ukoliko je ikako moguće. bez obzira da li je to učinjeno iglom. Mere opreza Otvaranje kućišta nije neophodna operacija da bi se koristio računar. Otvaranje tastature je preporučeno ako se samo neka tečnost razlije po njoj. U ovom odeljku će biti navedeni saveti i mere opreza koje su neophodni da ne bi došlo do spaljivanja pojenih komponenti ili još gore do strujnog udara. Za otvaranje kućišta su neophodne odvrtke i poželjno je da je odvrtka namagnetisana (po ličnom iskustvu ako odvrtka nije namegnetisana vrlo često će zavrtnji upasti u kućište). Imajući u vidu da su sve komponente bile izložene delovanju tog polja tokom sklapanja računara ovo ne može imati sigurno nikakve štetne posledice. Ali treba imati u vidu i sledeće činjenice : • da i zemlja poseduje sopstveno magnetno polje • ukoliko se disk zagrebe nekim oštrim predmetom posledice su nepredvidive. • otvaranje čvrstog diska neizbežno podrazumeva trajan gubitak podataka. Ovo je bitno jer računarske komponete rade na vrlo niskim jednosmernim naponima koji nisu opasni začoveka. Od osnovnih komponente (tastautra. zbog neizbežne prašine u vazduhu i nikakvo naknadno izlaganje diska magnetnom polju nema posebnog efekta.. pored servisera. jačina magnetnog polja opada sa kvadratom rastojanja. ali njegovo skidanje automatski izlaže sve komponente delovanju tog polja. Naravno vađenje zavrtnja magnetnom odvrtkom je znatno lakše. a čak i tada je kupovina nove tastature mnogo bolje rešenje. Često se može čuti da namagnetisane predmete ne treba držati u blizini računara. obavezno dodirnete neki uzemljeni metalni predmet (radijator na primer). pre bilo kakvog kontakta sa elektronskim komponentama računara. 42 . Istovremeno se na taj način sprečava i nastanak kratkog spoja koga mogu da izazovu i prsti prilikom pokušaja vađenja zavrtnja. U principu se uticaj zemljinog magnetnog polja otklanja uzemljenjem metalnog kućišta računara. Za čvrsti disk taj odnos je i mnogo veći.

) • podaci o tipu matične ploče i knjižica (sa specifikacijom ploče.. licenciranim i skupim operativnim sistemima. nemojte otvarati zapečaćeni blok za napajanje računara. skenera. • Nikada . dokumentacija predstavlja “tamnu stranu” u istoriji računara. grafičku karticu i periferije npr. modeme. 4.. • priručnici za sofver (koji se obično dobijaju uz matičnu ploču. opcijama BIOSa. Otvaranje je fizički opasno.3.. Dokumentacija Nažalost. prikazom načina spajanja osnovnih komponenti. zvučne kartice. Ukoliko dođete u dodir sa ovako visokim naponom možete nastradati. Velika većina današnjih monitora su sa katodnom cevi (CRT monitori). Prilikom nabavke i servisa računara potrebno je proveriti da li postoji uputstvo. bez obzira na razloge.). optičke uređaje. 43 . ali uz njih isporučuju obično samo skromne brošure.. Najveći problem. UPOZORENJE • Ne postoji dovoljno ubedljiv razlog da korisnik otvara monitor. Veoma mali broj uputstava je preveden na naš jezik i potrebno je dobro poznavanje engleskog jezika da bi se razumele i podesile željene opcije. ni pod kojim uslovima. pored oskudne dokumentacije. ili priručnik u kojima je predstavljeno sledeće: • održavanje i garantni rok računara • uputstvo za povezivanje perifernih uređaja (šatampača.) • uputstvo za ostale komponente računara ( uputsvo za grafičku karticu. je i to što se dobivena dokumentacija nalazi obično na engleskom ili nekom drugom jeziku. Poput monitora i blok za napajanje sadrži visoke napone. Proizvođači opremaju računare svremenim. u kojima je obično opisano samo nekoliko osnovnih procedura za rad. Na tim uputstvima je prikazan način povezivanja tih komponenti i podešavanje opcija rada. Na katodnoj cevi se može zadržati visoki napon dugo vremena nakon isključivanja i odspajanja od mreže (posebno se odnosi na stare monitore koji nisu dugo korišćeni).Monitor je druga priča.. štampač) u kojima je prikazan način instalacije softvera i objašnjenna su podešavanja koja su neophodna za optimalan rad komponenti. ..

Zaštita podataka Zaštita podataka se razlikuje od zaštite samog diska. Windows 9x) ili instalacioni CD Windowsa (NT verzije). Zaštita hard diska Zatvoreni hard disk ne može da se održava tj ne može se rastavljati i na primer čistiti glave za pisanje/čitanje.. kako su podešene aplikacije. Međutim postoje koraci koji se mogu preduzeti da bi se hard disk učinio dugovečnijim. Ako je disk postao najednom prilično bučan verovatno je pred odtazom 5. sistemskih dastoteka i korisničkih podataka). kakav je hardver instaliran.. virusi ili nehotično formatiranje). Windows nema ugrađen alat za pravljenje rezervne kopije MBR-a. • Redovna provera ispravnosti sistema datoteka pomoću alata ScanDisk (DOS ili Windows 98x) ili Check Disk (NT verzije Windowsa).5. • Koristiti antivirusne programe i redovno ažurirati baze jer virusi predstavljaju veliki problem za podatke. Registry izgleda kao jedna baza kojoj se pristupa pomoću alata Registry Editor u Windowsu. • Potrebno je nabaviti dobru zaštitu napajanja. Iako se podaci gube ako se disk pokvari postoje i drugi načini za gubitak podataka (npr. U Windowsu 95 i novijim verzijama. • Potrebno je pravilno pričvrstiti diska za kućište računara.2. U suštini izrada rezervnih kopija sistemskih datoteka se odnosi na sistemske konfiguracione datoteke. sistemska konfiguracija je mseštena u bazi Registry. potrebno je vršiti SMART nadzor nad diskom. Zaštita podataka obuhvata sledeće: • Pravljenje rezervnih kopija (MBR. alatu za statističku analizu koji je ugrađen u disk i koji nadzire parametre diska. Međutim mnoge ove datoteke su standardne komponente OS i mogu se ponovo instalirati sa CD-a i da se pri tome ništa ne izgubi.1. 5. • Proveriti da li ima loših sektora svaki put kada disk pretrpi mehanički šok ili kada OS prijavljuje greške prilikom čitanja i pisanja. • Potrebno je raditi redovno defragmentaciju diskova. • Pravljenje diskete za podizanje sistema u hitnim slučajevima (DOS. koje sadrže prilagođene datoteka sa podacima kako je OS instaliran. ali se 44 . ali postoje alati koji to rade). • Buka u radu ukazuje na probleme sa diskom.2. HARD DISK : Održavanje i otklanjanje problema 5. • Ukoliko disk podržava SMART tehnologiju tj. Izrada rezervnih kopija sistemskih datoteka Sistemske datoteke su datoteke koje su neophodne za pokretanje OS i za njegov nesmetani rad.1.

Pripremanje hitnog podizanja sistema u Windowsu 9x U Windowsu 9x može s enapraviti disketa za podizanje sistema ukoliko se pokrene opcija Add7Remove Programs iz Control Panela. Windows 2000/XP imaju solidan program za pravljenje rezervnih kopija podataka (desni klik miša na ikonicu diska / Prperties / Tools). Nakon provere Registy baze biće ponuđena opcija za pravljenje njene rezervne kopije. 45 . Danas postoji veliki broj načina i medijuma za izradu rezervnih kopija korisničkih podataka: • CD i DVD mediji. • skladištenje u mreži. Izrada rezervnih kopija korisničkih podataka Izrada rezervnih kopija korisničkih podataka je od ključnog značaja.2. Norton Ghost i Drive Image). već ona sadrži i važne alate kao što su : fdisc. • mini USB diskovi • drugi čvrsti disk.. Naravno nije neophodno znati tačna imena i lokacije ovih datoteka da bi se napravila rezervna kopija baze Registry. Potrebno je u suštini pokrenuti program Regedit pomoću komade Run sa Start menija i potom izabrati opciju File/Export.dat. Pravljenje rezervne kopije baze Registry se razlikuje u zavisnosti od verzije Windowsa : • • • Windows 98/Me imaju program Registry Checker koji se pokreće iz opcije System Information. Windows 2000/XP imaju pomoćni program Backup koji sadrži opciju za izradu rezervne kopije beze Registry (System State) Postoji komanda koja radi u svim verzijama Windowsa. 5. Na taj način se dobija disketa sa koje se može ne samo podići sistem.2.. Zip).ona u suštini sastoji iz nekoliko datoteka (za Windows 95/98/Me to su user. 5. Ovi programi su neophodni ukoliko je potrebno ponovo pokrenuti instalaciju Windowsa sa CD-a. Ukoliko se napravi disketa za podizanje sistema u Windowsu 98/ME ona sadrži i upravljačke programe za CD uređaj. Redovna izrada kopija bazy Registry je dobra ideja jer je ta baza neophodna za podizanje sitema (često aplikacija ili korisnik naprave izmene u bazi Registry koje dovedu do problema u fukcionisanju sistema). Postoje i uslužni programi raznih proizvođača koji omogućavaju pravljenje rezervnih kopija podataka.dat i system.2. format. • izmenljivi diskovi (Flopi. Windows XP Home ne instalira pomoćni program Backup. a u Windowsu NT/2000/XP/2003 to je niz datoteka sa imenima kao što su sam ili system). a to je opcija Export u programu Regedit (Registry Editor). kao i programi za pravljenje rezervnih kopija čvrstog diska ili pojedinih particija (npr.3.

5.5.  Potom će sistem od vas tražiti admninistratorsku lozinku. servise i datoteke za pokretanje sistema. REN Preimenuje datoteku ili direktorijum. Sistem se podiže u okruženju Recovery Console sa Windowsovog CD-a u sledećim koracima:  Na ekranu Welcome to Setup pritisnuti R za opciju Repair. RD Briše direktorijum. jer oni nisu zasnovani na DOS-u kao Windows 9x.  Potom pritisnuti 1 da se izabere prva instalacija Windowsa. Komande okruženja Recovery Console ATTRIB Menja atribute datoteke BATCH Izvršava niz komandi iz navedene tekstualne datoteke CD Menja direktorijum CHKDSK Proverava da li na disku ima grešaka COPY Kopira datoteke DEL Briše datoteke DIR Prikazuje spisak datoteka u direktorijumu DISABLE Onemogućava Windows-ov upravljački program ili servis DISKPART Poput FDISK-a pravi particije i njima upravlja ENABLE Pokreće Windows-ov upravljački program ili servis EXIT Napušta okruženje Recovery Console FIXBOOT Upisuje novi startni sektor na particiji za podizanje sistema FIXMBR Oporavlja MBR FORMAT Formatira logički disk LISTSYS Pokazuje sve dostupne upravljačke programe.4. MD Pravi direktorijum. moguće je podići sistem na odgovarajući način.a) Recovery Console Recovery Console je okruženje komandne linije u kome se mogu rešavati problemi. Ukoliko se izabere oporavak moguće je izabrati automatizovani proces ili prelazak na komandno okruženje Recovery Console.2.2. Da bi se dobila pomoć za neku komandu potrebno je ukucati /?. Ako postoji instalacioni CD za Windows. Najpre se pokrene instalaciona procedura koja korisnika pita da li želi da oporavi staru instalaciju ili novu instalaciju . 46 .4. Pripremanje i hitno podizanje sistema u verzijama Windowsa zasnovanim na NT U Windowsu NT/2000/XP ne može se neposredno podići sistem u komandnom okruženju.  Potom pritisnuti C za okruženje Recovery Console.

Za Windows 98 sa sistemske diskete potrebno je najčešće ukucati komandu SYS C: da bi se kopirale datoteke za podizanje sistema. Ukoliko su premeštani diskvi u kućištu potrebno je proveriti da li su kratkospojnici ispravno podešeni. U slučaju Windowsa 2000/XP potrebno je ponovo pokrenuti Setup sa instalacionog CD-a i potrebno je izabrati opciju ia oporavak instalacije. Ukoliko iz komandnog okruženja postoji mogućnost da se izlistaju fajlovi i direktorijumi (DIR) potrebno je napraviti (ako nije napravljena pre) rezervnu kopiju podataka. Tek posle pravljenje rezervne kopije podataka potrebno je preduzeti korake da bi se ustanovilo zašto sistem ne može da se podigne. Proveriti da li drugi diskovi rade na istom kablu. Potrebno je iskopirati sve bitne podatke na diskete (ili druge prenosne medije) ili što je još mnogo bolje na drugi hard disk sa kojeg je podignut sistem (disk sa kojeg je potrebno prebaciti podatke sa priključuje na drugi IDE kanal ili kao slave na primarnom kanalu). rukom koja pokreće glave. 47 . Korak 2.3. Oživljavanje neispravnih diskova Korak 1. Jedan od najpouzdanijih indikatora da je disk “mrtav” jsete da li BIOS i dalje prepoznaje disk. Ako BIOS ne vidi disk potrebno je proveriti sledeće : • • • Da li su kablovi (kabl za napajanje i data kabl) pravilno priključeni. BIOS prepoznaje i registruje svaki disk prilikom podizanja sistema i pri tome na ekranu ispisuje podatke o proizvođaču i modelu dika. Ako je disk sa koga se podiže sistem prestao da radi potrebno je razlučiti da li je problem nastao sa podizanjem sistema ili da li postoji problem sa pristupanjem samom disku. Postoje dva osnovna razloga za otkaz diskova diskova. Da bi se ovo proverilo potrebno je podići sitem sa sa sistemske diskete (Win98x) ili sa instalacionog CD-a za Windows 2000/XP i izabrati opciju Recovery Console. Ako rade isključena je mogućnost da je loš kabl i loš IDE konektor na matičnoj ploči. • diskovi koji su logički mrtvi – pri čemu je sve u redu sa mehanizmima uređaja. ali su datoteke neophodne za podizanje sistema oštećene. Možda je sa podacima na disku sve u redu.: • fizičko otkazivanje diska – na diskovima mogu da nastanu fizički problemi sa pločama. Ako ga prepoznaje ispravno disk je verovatno još “živ”. ali je disk iz nekoh razloga zaboravio podatke koji se na njemu nalaze. Ukoliko pri učitavanju sitema ne prijavljuje hard disk ili je potrebno znatno više vremena da bi bio prepoznat to su oznovni pokazatelji da hard disk ima fizičke probleme. da otkažu glave za čitanje i pisanje ili da otkaže strujno kolo koje povezuje napajanje diska sa sa mehanikom koja se unutar njega nalazi.5.

Startup Disk) u njega je automatski uključen i FDISK. Ostale particije FDISK vidi kao non-DOS i neće moći sa njima uraditi ništa osim da ih preskoči ili izbriše.  U drugom koraku postavlja se upitnik da li želite podršku za velike diskove. Program FDISK FDISK se koristi za podelu diska na particije i upravljanje particijama u MS-DOSu i Windowsu 95/98/Me. 5. Postoje servisi za oporavak podataka gde se disk rastavlja i kopiraju podaci na CD ili neki drugi medijum.4. Njegovo glavno ograničenje je što dozvoljava pravljenje samo jedne primarne particije i sve napravljene particije spadaju u DOS particije. command promt) i uraditi sledeće :  Potrebno je upisati FDISK i pritisnuti ENTER. 48 . Ako se u Windowsu 95/98 napravi disketa za brzo podizanje sistema (eng.Korak 3 Ukoliko ne postoji nikakva mogućnost da se povrate podaci sa diska i ako su podaci zaista potrebni postoji i zadnja nada. Iz predhodnog poglavlja se može zaključiti kolika je važnost redovnog pravljenja rezervnih kopija podataka (Backup). Cena u ovom slučaju je prilično visoka – od par stotina eura za dijagnozu problema pa do nekoliko hiljada eura za oporavak podataka. Pokretanje FDISK-a : Potrebno je doći do komandnog okruženja (eng.

Potom se pojavljuje glavni meni programa FDISK.

Posle pokretanja potrebno je pokrenuti opciju 4 za gde se prikazuju postojeće particije.

Brisanje postojećih particija :   Pritisnuti Esc da bi se vratili u FDISK-ov meni sa opcijama. Izabrati opciju 3 (Delete Partition and Logical DOS Drive).

49

Ako na produženoj particiji postoje postoje logički diskovi potrebno je prvo njih obrisati tj. nemože se obrisati produžena particija sve dok se ne obrišu predhodno svi njeni logički diskovi.

 

Pošto su obrisani svi logički diskovi moguće je ukloniti produženu particiju. Primarnu particiju nije moguće ukloniti sve dok produžena particija nije obrisana. Kada se obrišu particije pritiskom na Esc se vraća na FDISK-ov meni sa opcijama.

Pravljenje primarne particije  Iz FDISK-ovog menija sa opcijama, izabrati opciju 1, Create DOS Partition or Logical DOS Drive.

50

  

Izabrati opciju 1 – Create Primary DOS Partition Potom se javlja upitnik da li se želi maksimalna moguća veličina za primarnu DOS particiju (YES/NO). Ukoliko je izabrana opcija NO potrebno je upisati veličinu prostora u megabajtima ili u procentima koju se želi dodeliti primarnoj DOS particiji.

Potom pritisnuti taster Esc da bi se vratilo u FDISK-ov meni sa opcijama.

51

Podešavanje aktivne particije   Iz FDISK-ovog menija izabrati opciju 2 – Set Active Partition. Upisati 1 da bi se particija 1 postavila za aktivnu.  Potom kad je završeno dodeljivanje prostora produženoj particiji potrebo je pritisnuti Esc da bi se vratili u FDISK-ov meni sa opcijama. Pritisnuti Esc da bi se izvršila provera integriteta diska. Create DOS Partition or Logical DOS Drive. Izabrati opciju 2. Potom je potrebno definisati logičke diskove. koje uzima sav preostali prostor na disku i pritisnuti Enter. 52 .Pravljenje produžene particije i njenih logičkih diskova      Iz FDISK-ovog menija Options izabrati opciju 1. Create Extended DOS Partition Ostaviti podrazumevane podešavanje za veličinu produžene particije.

 Pritisnuti Esc da bi se vratili u FDISK-ov meni sa opcijama. Pritisnuti ponovo Esc da bi se izašlo iz FDISK-a i potrebno je restartovati računar. 53 .

bez provere da li disk sadrži greške. Pritisnuti Y za nastavak. Osnovna sintaksa naredbe FORMAT je :  FORMAT disk: gde je disk: oznaka čvrstog diska Potom se pojavi upozorenje da se formatiranjem brišu svi podaci sa diska. Formatiranje iz okvira za dijalog My Computer Pošto su napravljene particije na disku. Postoje i dodatne opcije naredbe FORMAT:  /Q – to je brzo formatiranje.1.5. Ta provera je neophodna jer se formatiranjem brišu podaci sa diska.5. 5.  /V:imediska – na ovaj način je moguće zadati ime diska.  /FS:sistemdatoteka – pomoću ove opcije može se zadati vrsta sistema datoteka. 54 . Prvo je potrebno proveriti da li se slovna oznaka odnosi na disk koji se želi formatirati. oznakama logičkih diskova je moguće pristupiti iz okvira za dijalog My Computer u Windowsu.2. Ako disk nije podeljen na particije moguče mu je pristupiti preko alata Disk Management. Prvi pokazatelj da disk nije formatiran je poruka o grešci pri pokušaju da se pristupi disk preko ionice.  Desnim tasterom miša pritisnuti ikonicu željenog diska i iz padajućeg menija izabrati opciju format.5. Formatiranje diska 5.5. Komanda FORMAT Komanda FORMAT se koristi u MS-DOSu i Windows-u 9x.

Pritiskom na Start pojaviće se dijalog koji upozorava da će svi podaci biti izbrisani. Sačekati da se formatiranje završi. 55 .5.3.   Potrebno je izabrati opciju formatiranja kao što je Quick Format i zadavanje imena diska. Postupak je jasan samo treba pratiti poruke sa ekrana. Podela diska i formatiranje tokom instalacije Windowsa Instalcioni program za Windows NT/2000/XP imaju ugrađenu opciju da dele disk na particije i formatira ih automatski. 5. a na kraju u okviru Results potrebno je pritisnuti Close.

Alatka Disk Management ima grafički interfejs za pravljenje particija i formatiranje diskova.  Izabrati ikonicu Computer Management.4. Jedna od stavki sa leve strane je i Disk Management. 56 . Podela na particije i formatiranje alatkom Disk Management Ako se dodaje novi hard disk na računaru na kome se već nalazi vezija Windowsa zasnovana na NT platformi podela na particije i formatiranje može se izvršiti pomoću alata Disk Management. Potom čarobnjak (Wizard) vodi korisnika kroz postupak pravljenja particija.  Da bi se u nepodeljnom prostoru napravila particija potrebno je desnim tasterom miša pritisnuti taj prostor i izabrati opciju Create Partition. Postupak pokretanja:  Iz Control Panela izabrati opciju Administrative Tools.5.5.

Najbolje vreme za promenu slovne oznake je posle instalacije kada nema još podataka. potom iz padajuće liste izabrati željeno slovo. Potrebno je izabrati disk i desnim klikom na njega izabrati opciju Change Drive Letter and Path. U okviru alata Disk Management moguće je izvršiti promenu slovne oznake dodeljene disku. jer se neke aplikacije vezuju za slovnu oznaku i neće raditi ako se ona promeni. 57 .

Ta komunikacija se odvija posredstvom upravljačkih programa (eng. Ukoliko Windows ne pronađe driver možda ćete morati zadati tačnu putanju ručno. god). PnP će pokušati da ga instalira unutar operativnog sistema. 6.6. device drivers) tj. 6. Ovo je korisno ukoliko treba pokrenuti softversku instalaciju koja je dobijena uz uređaj. Međutim u najvećem broju slučajeva postupak se rezlikuje od idealnog. Tehnologija Plug and Play PnP je sistem za identifikaciju hardvera koji omogućava BIOS-u i operativnom sistemu da odmah vide novi hardver i da mu dodele resurse. ukoliko postoji upravljački program za taj uređaj. SOFTVERRSKA REŠENJA ZA UPRAVLJANJE HARDVEROM U suštini je svaki komad računarskog hardvera samo gomila elektronike ukoliko ne može da komunicira sa operativnim sistemom.Pored toga.2.  Pritiskom na Cancel se prekida instalacija uređaja. Ukoliko se zatraži upravljački program od korisnika to znači da ga Windows nema u svojoj bazi i tada treba preuzeti sledeće korake :  Ukoliko posedujete potrebno je umetnuti disketu ili CD koji sadrže potreban upravljački program.  Uređaj mora da podržava PnP (uređaji napravljeni posle 1995. Windows 95 i NT4 na podržavaju PnP). Instaliranje novog hardvera u Windowsu Ukoliko PnP radi besprekorno faktički je dovoljno uključiti računar i Windows će prepoznati uređaj.  Operativni sistem mora da podržava PnP (Windows 98 i noviji podržavaju PnP. instalirati upravljački program za njega i uređaj će proraditi. softvera koji je napravljen da služi kao posrednik između operativnog sistema i hardvera. Pojam “odgovarajući upravljački program” podrazumeva dve stvari :  upravljački program je napisan tačno za taj model uređaja  upravljački program je napisan tačno za tu verziju Windowsa koju korisnik poseduje. PnP zahteva tri preduslova :  BIOS na matičnoj ploči mora da podržava PnP (većina ploča posle 1995. god). 58 .1. Svaki hardver može da radi sa Windowsom pod uslovom da postoji odgovarajući upravljački program i da ga je moguće fizički instalirati i dodeliti mu sistemske resurse.

Prilikom instalacije upravljačkog programa u Windowsu 2000 i novijim verzijama. Ukoliko se instaliraju nepotpisani upravljački programi za ključne komponente (npr. grafičku karticu.. U tom slučaju neophodno je napraviti kopiju baze Registry i proveriti pre toga da li se može nabaviti potpisani upravljački program. Izabrati nivo upozorenja i OK. a ako nije prijavljuje se poruka upozorenja. Sam korisnik može da bira da li će postupak nataviti ili prekinuti. Potpisani upravljački programi Do pre par godina.2.  Izabrati opciju Hardware. 59 .1.   Izabrati opciju Driver Singing.6. signed drivers). najčešći razlog lošeg rada Windowsa je bila instalacija hardvera uz koji su se isporučivali upravljački programi koji nisu bili testirani u svim verzijama Windowsa.) treba biti obazriv. Windows 2000 i noviji nastoje da prevaziđu te problema tako što nalažu upotrebu potpisanih upravljačkih programa ( eng. Windows proverava da li je upravljački program potpisan. Ukoliko jeste proces se nastavlja. Da bi se kontrolisalo kako se Windows ponaša kad naiđe na nepotpisani upravljčki program potrebno je preduzeti sledeće :  U Control Panelu izabrati opciju System..

. ili neke druge lokacije potrebno je preuzeti odgovarajući upravljački program. 60 . Ukoliko korisnik ne poseduje odgovarajući (potpisan) upravljački program potrebno je preduzeti sledeće :  Sa Web lokacije proizvođača.).Slika: Promena nivoa upozorenja za nepotpisane upravljčke programe za Windows XP. jeste da se iz Control Panela pokrene New Hardware Wizard.2.  Ukoliko ne postoji upavljački program za određeni OS.  Potražiti upravljački program koji odgovara verziji OS i sličnom hardverskom uređaju.  Kao poslednje rešenje potrebno je potražiti upravljački program za odgovarajući OS (ili OS iz iste porodice) za uređaj koji koristi isti skup čipova kao i onaj koji se instalira. potražiti upravljački program za sličnu porodicu OS (npr.2. Instalacija i ažuriranje upravljačkog programa Jedan od načina da se Windows natera da proverava da li su priključeni novi uređaji. 6.. za Windows XP može odgovarati i driver od Windows2000 ili za Windows ME može odgovarati driver od Windows 98.

Ukoliko je potrebno instalirati uređaje koji ne podržavaju PnP (jako stari uređaji) najbolji način je prvo njih pustiti da zauzmu resurse i kad oni prorade potrebno je instalirati uređaje koji podržavaju PnP i koji se automatski prilagođavaju preostalim resursima. čaobnjak Add New hrdware ponekad pronalazi pogrešne uređaje.  ZIP datoteka koja sadrži osnovne datoteke za ručnu instalaciju. Proizvođači hardvera neprekidno prave nove verzije upravljački programa i ukoliko se nabavi nov upravljači program. Pre nego što se dozvoli čarobnjaku da instalira upravljačke programe i dodeli im resurse potrebno je pregledati spisak i izabrati odgovarajuću opciju. Ukoliko čarobnjak ne pornađe uređaj potreno je pokrenuti Device Manager u kojem se vidi ima li bilo kakvog traga o uređaju i zašto ga Windows ne prihvata. U verzijama Windowsa pre Windowsa XP. U tom slučaju najbolje je pokenuti sa CD-a (koji je dobijen uz uređaj) program Setup. ali ne zna kakav je to uređaj i kakav mu upravljački program treba. Unknown Device).:  Izvršna instalaciona datoteka sa nastavkom EXE  Izvršna samoraspakujuća ZIP datoteka sa nastavkom EXE  ZIP datoteka koja zahteva raspakovanje. koja sadrži datoteka neophodne za pokretanje instalacionog programa. Ukoliko Windows može da prepozna nov uređaj.Slika: Add New Hardware Wizard u Windows-u XP. obično se takav uređaj prijavljuje u Device Manageru kao nepoznati uređaj (eng. Najteža od svih mogućnosti jeste da nema programa Setup već samo gomila datoteka. on se nalazi u jednom od sledećih formata. U tom slučaju je potrebno učiniti sledeće:  Iz Control Panela je potrebno pokenuti Device Manager 61 .

Dvaput kliknuti na izabrani uređaj i izabrati opciju Properties. Potom se pokreće Hardware Update Wizard i potom je potrebno slediti njegova uputstva. Proučiti podatke o upravljačkom programu kao što su datum i potpis.Slika: Device Manager u Windowsu XP.     Na spisku uređaja pritisnuti na + ispred uređaja koji se instalira. Izabrati opciju Update Driver. Slika: kartica Driver u okviru za dijalog Properties. Postupak nastaviti samo ako se upravljački program menja boljom verzijom. Izabrati opciju Driver. 62 .

 Preko ikonice uređaja stoji znak X – uređaj je onemogućen. ne podržava PnP ili BIOS ne podržava PnP. Ovaj slučaj se dešava na starijim računarima i starijim verzijama Windowsa. a njegova ikonica ima znak pitanja – pokretuti instalacioni softver koji je dobije uz uređaj i dovršiti proces.Povratak na predhodnu verziju upravljačkog programa se vrši na sledeći način:   Pokrenuti Device Manager i izabrati karticu Properties za odgovarajući uređaj.  Uređaj se pojavljuje kao pod opcijom Unknown.2. Pogledati status uređaja na kartici General ili u okviru opcije Properties za detalje. neispravan je. trebalo bi da se na kartici general pojavi This device is working properly kao na donjoj slici. Ukoliko se ne pojavljuje ta poruka obično nastaje jedna od situacija :  Uređaj se ne pojavljuje na spisku – uređaj nije ispravno instaliran.4.2. Rešavanje problema sa uređajima pomoću Device Managera Ukoliko je uređaj instaliran i ukoliko ispravno funkcioniše. Na kartici Driver izbarti opciju Roll Back Driver. trebalo bi da se njegova ikonica i ime pojave u spisku. Ručna promena resursa koji se dodeljuju uređaju Do sukoba resursa može da dođe kada dva ili više uređaja žele da koriste isti resurs.  Preko ikonice uređaja ima znak uzvika – postoji sukob resursa ili problem sa uređajem. 6.3. Simtomi sukoba resursa su najčešće sledeći : 63 . Ako se dvaput klikne na ikonicu da bi se prikazale osobine uređaja. 6. Omogućavanje njegovog rada se vrši u opciji Properties.

U opciji Conflicting Device List potrebno je zabeležiti koji je drugi uređaj uključen u sukob. Kada je ACPI aktivan u sistemu on preuzima većinu poslova oko dodele resursa pa resursi za uređaje ne mogu da se menjaju ručno pomoću Device Managera. Potom bi trebalo da se pojavi poruka No Conflicts u oknu Conflicting Device. Slika: Prikaz opcija Resource kada uređaj nema konflikta. Novi računari podržavaju napredni interfejs za napajanje i konfiguraciju (eng. ACPI je vrlo dobar u upravljanju resursima i ne bi trebalo da se naiđe na sukob resursa koji je potrebno rešavati. Ikonica jednog ili oba uređaja u Device Manager-u izgleda kao znak uzvika. Rešavanje sukoba resursa se vrši na sledeći način :  Potrebno je u okviru opcije Properties jednog od uređaja i otvoriti karticu Resources. Advanced Power and Configuration Interface ACPI).   Jedan ili oba uređaja ne rade. Na kartici Resources u okviru kratice Properties uređaja prikazuje se sukob.  Ukloniti potvrdu Use Automatic Settings  Potom je potrebno otvoriti listu Settings Based On i izabrati drugačija podešavanja. 64 . Ako se ručno menjaju resursi na novijim računarima u najvećem broju slučajeva se javlja poruka o grešci koja ukazuje da se podešavanja resursa ne mogu menjati.

6.5. Onemogućavanje rada uređaja : Kada je uređaj onemogućen on se u Device Manageru pojavljuje u obliku ikonice prectane crvenim slovom X.2. U Device Manageru se može uvek naterati Windows da ponovo prepozna PnP hardver na sledeći način :  U Windowsu 98/Me potrebno je pritisnuti dugme Refresh u Device Manageru  U Windowsu 2000/XP potrebno je izabrti opciju Action > Scan for Hardware Changes 6. Jedan od načina da se reši problem sa uređajem i upravljačkim programom jeste da se izbriše njegov upravljački program i da se pusti Windows da ponovo prepozna hardver. ali može da se pokrene u bezbednom režimu najverovatnije negde postoji loš upravljački program. U suštini je onemogućavanje uređaja vrlo efikasna tehnika za rešavanje problema. 65 .6. Uklanjanje upravljačkog programa Da bi se uklonio upravljački program potrebno je u Device Manageru uraditi sledeće :  izabrati željeni uređaj  izabrati opciju Delete i potom OK.2. Postupak onemogućavanja rada uređaja se satoji iz sledećih koraka :  U Windowsu 9x/Me iz okvira Properties određenog uređaja potrebno je izabrati karticu General i potvrditi polje Disable in This Hardware Profile da bi isključio uređaj. Ako Windows ne može normalno da se pokrene.  U Windowsu 2000/XP iz okvira Properties određenog uređaja potrebno izabrati karticu General i izabrati opciju – Do Not Use This Device (Disable).

Ako se jedan program zamrznuo potrebno je pokušati preći na drugu otvorenu aplikaciju sa Alt+Tab. Ako se sistem zamrzava i posle svih pokušaja potrebno je restartovati sistem -Ctrl+Alt+Delete dvaput uzastopno ili pomoću reset dugmeta na kućištu. Ako to nije moguće sa Ctrl+Alt+Del je potrebno ući u Task Manager i zatvoriti program koji se zaglavio sa opcijom End Task. možda je oštećen hard disk. labav ili oštećen IDE kabl i oštećenje ključnih sistemskih datoteka. NAJČEŠĆI PROBLEMI U RADU RAČUNARA I NJIHOVA REŠENJA 7. tastatura ili miš. Ako svetlosni pokazivači na kućištu svetle i čuje se ventilator na izvoru napajanja. ali se na ekranu ništa ne vidi.7. Proveriti da li su njihovi kablovi ispravno i čvrsto povezani za konektore na matičnoj ploči. Rešenje je ili zatvoriti neke programe ili nadograditi memoriju.1. Pošto Windows koristi slobodan prostor na disku kao (virtuelnu memoriju) kao zamenu za RAM. Njčešći problem smrzavanja je loš softver. zaboravljena je najverovatnije disketa u disketnoj jedinici i potrebno ju je izvaditi.2. Proveriti ispravnost diska omoću uslužnih programa i napraviti backup podataka na drugi medijum. Ako se sistem smrzava nakon svakog pokušaja da se podigne. Ako se sistem pokreće.     7. Potrebno je obavezno proveriti parametre podešavanja grafičke kartice i memorije. Ako se sumnja na kvar monitora isprobati računar sa drugim monitorom. Za bežičnu tastaturu i miša proveriti baterije. Računar neće da počne sa radom    Proveriti da li je kabl napajanja utaknut do kraja i u PC i u zidnu utičnicu. Ako se ne vidi i ne čuje baš ništa verovatno je neispravan izvor za napajanje. Mogući problem neobičnog ponašanja računara je vrlo često računarski virus i u tom slučaju potrebno je detaljno skenirati računar sa ažuriranim antivirusnim softverom. Ako se pri podizanju sistema javi niz zvučnih signala proveriti da li su memorija i grafička kartica pravilno povezane i ulegle u ležište. Zvučne signale može da prouzrokuje i loše podešen CMOS. Računa može da se zamzava i zbog previše otvorenih programa koji pokušavaju da zauzmu više memorije nego što računar ima. Probati sa drugim rezervnim kablom. ali se javlja poruka o grešci “Non-bootable. nedostatak prostora na disku može da izazove usporavanje ili zamrzavanje sistema. Proveriti da li je naponski kabl oštećen. Problem može da bude oštećen sektor diska za podizanje sistema. Računar se zamrzava  nije zamrznut ceo sistem već samo npr.    66 . potrebno je proveriti da li je monitor priključen i uključen i da li je ispravno i čvrsto povezan sa video priključkom računara. invalid or non-system disk” .

   7. Ukoliko i dalje postoje problemi potrebno je najčešće instalirati najnoviju verzju upravljačkog programa. ili je instalirala neodgovarajući upravljački program. ali u tom slučaju je potrebno zaobiće automatizam pri instalaciji kod čarobnjaka “Add New Hardware”. Neki uređaji zahtevaju nameštanje određenih kratkospojnika na matičnoj ploči i u tom slučaju potrebno je proučiti uputsvo za ploču. Ako sistem ima problema sa pristupom disku potrebno je ispitati hard disk određenim specijalizovanim softverom (npr. Ako je sve u redu sa kablovima i hard disk se i dalje ne vidi u BIOS-u u tom slučaju je hard disk najverovatnije neispravan. Program za ispitivanje diska otkriva i obeležava takva područja. U tom slučaju potrebno je deinstalirati hardver i preteći softver i zatim ih ponovo instalirati. ali je u tom slučaju najbolje rešenje zamena diska i backup podataka. ali znatno sporije od uobičajenog najverovatnije ga treba defragmentirati. ili ga nije ispravno prepoznala. Ponekad pri instalaciji novog hardvera je potrebno izvršiti Upgrade BIOS-a (flash). da li su ispravno povezani kablovi.7. Problemi sa hard diskom  Ako se hard disk ne vidi iz BIOS-a potrebno je proveriti IDE kabl i da li je pravilno hard disk povezan na matičnu ploču i napajanje.   67 . Iz tih razloga na računar je potrebno priključiti UPS u toku tog procesa.4..). Postoji mogućnost da je Windosovska tehnologija “plug and play” nije prepoznala novi uređaj.3. Ako upisivanje na disk ćesto ne uspeva veovatno je fizički oštećen. U tom slučaju je potrebno sa Web lokacije proizvođača pronaći najnoviju verziju BIOS-a i pomoću uslužnog programa ga je potrebno učitati.. Maxtor Power Max) ili pokrenuti sistem pomoću sistemske diskete i pokrenuti softver sa diskete za skeniranje i popravku grešaka na disku. Nov hardver ne radi ili kvari postojeći sistem    Potrebno je proveriti da li je novi hardver ispravno instaliran (da li je kartica ispravno legla u ležište. Ako disk radi. Ovo je vrlo delikatna oeracija jer ukoliko nestane struje u toku tog procesa matična ploča postaje neupotrebljiva.

Ako je skenirana slika neoštra ili izobličena. ili instalirati prekidač za naizmenično korišćenje paralelnog porta. Potrebno je pročitati uputstvo i otključati glavu skenera u tom slučaju. Ogrebotine i mrlje na staklu vide se na skeniranim slikama. verovatno se original pomerio tokom skeniranja ili poklopac skenera nije spušten. Ukoliko je skeniranje sporo bez obzira na priključak potrebno je najverovatnije povećati količinu memorije ili prilikom skeniranja zatvoriti sve nepotrebne aplikacije. SKENER : Održavanje i otklanjanje kvarova Skenerima ne treba mnogo održavanja (za razliku od drugih peiferija npr. Ukoliko je skeniranje sporo. Pri priključenju skenera čuje se užasno tandrkanje ukoliko je zaključan CCD. potrebno je proveriti i promeniti način i rezoluciju skeniranja. štampača). • • • • Skener treba da je očišćen od otisaka prstiju i od prašine. Ukoliko je kvalitet skeniranih slika loš. ili karticu sa paralelnim priključkom (LPT2). 68 • • • • • .8. potom štampač pa tek onda računar. Staklena podloga skenera se čisti mekom krpom i sredstvom za čišćenje prozora. koliko je god to moguće. Što se mehaničkog održavanja tiče većina skenera nema lako dostupne pokretne delove i čak se ni izvoru svetla ne može pristupiti na svim modelima. Ponekad se staklena površina zapraši sa donje strane pa je potrebno rasklopiti skener da bi se i ona očistila (ovim se verovatno poništava garancija). Mnogi modeli skenera se isporučuju sa zaključanim nosačem glave za skeniranje. Treba voditi računa da se staklo ne ogrebe. Potrebno je u tom slučaju uključivati komponente po određenom redosledu : prvo skener. a skener priključen na paralelni port potrebno je konfiguristi paralelni priključak kao EPP ili ECP.. Pre pojave USB-a večina problema sa skenerima je proizilazila u deljenju paralalenog porta sa štampačem.

Ponovo ga instalirati i testirati. SAVET: Najbitnije je kupiti i priključiti skener na USB port. potrebno je proveriti da li je fotografija nepomično ležala na podlozi i da li je poklopac skenera bio spušten. Potom je potrebno skenirati fotgrafiju pomoću odgovarajućeg softvera. Ukoliko skenirana slika ima manje greške – ispala je iskošeno. preview) potebno ju je snimiti na disk. Testiranje skenera obuhvata sledeće aktivnosti : • • • • • • • Potrebno je uključiti skener i pokrenuti softver ili uslužni program za upravljanje skenerom ili u Windowsu Me/XP potrebno je pkrenuti čarobnjaka Scanner and Camera Wizard iz menija Accessories. Potrebno je eksperimentisati sa skeniranjem sa različitim rezolucijama i različitim parametrima. Ako pomoću grafičkog programa nije moguće skenirati sliku treba porveriti sledeće: da li je program kompatibilan sa TWAIN standardom (ako nije upotrebiti drugi program). Izabrati (na skeneru i softveru) odgovarajuću opciju skeniranja. pretamno. snimite sliku na disk pomoću softvera za upravljanje skenerom. Drugo ako skenera nema u padajućoj listi Acquire Source postoji mogućnost da TWAIN upravljački program nije dobro instaliran. koja je u skladu sa vrstom slike koju treba skenirati. a zatim sliku otvorite ili uvezite u program za obradu slike. Pokrenuti skeniranje i proveriti da li je grafički softver dobio sliku od skenera. Kada je dobijena dobra probna slika (eng. • 69 . Ako je dobijena prazna slika (potpuno bela ili crna). izabrati opciju File > Open File > Acquire. Proveriti TWAIN upravljački program. pa u padajućoj listi Select Source iyabrati skener. Prstenovi će prestati da se pojavljuju kada se ukloni voda sa objekta ili kada se pomoću držača podigne film sa staklene površine. Ukoliko na skeniranoj slici postoje kružni tragovi difrakcije svetlosnih talasa. Ako je skenirana slika razlivena ili izobličena. a ne na paralelni. prebledo – potrebno je koristiti softver koji je dobijen uz skener ili namenski softver za obradu slike. uvek postoji zaobilazan put. Potom je potrebno postaviti crno-belu fotografiju licem nadole na staklenu podlogu. Zatvoriti softver za upravljanje skenerom i otvoriti drugi grafički program koji sigurno radi po TWAIN standardu. potrebno je proveriti da li je okrenuta licem nadole. Ako bez obzira na sve pokušaje niste u mogućnosti da skenirate sliku pomoću grafičkog porgrama. najverovatnije na originalu postoje sitne kapljice vlage. Dokument koji se skenira treba da bude u dobrom stanju i centriran na staklenoj ploči.• • • Ukoliko skenirana slika ima vertikalne pruge potrebno je očistiti skener od prašine. na kraju pomoću softvera skenera ili programa za obradu slike potreno je ukloniti nedostatke koji postoje na skeniranoj slici. necentrirano.

Ako je štampač priključen na paralelni port računara. U tom slučaju koronsku žicu je potrebno očistiti štapićem sa malo vate na vrhu. Ako štampač koji inače ispravno radi i počinje da štampa gluposti. Horizontalne linije obično izaziva nepravilnost nekog od mnogobrojnih valjkova kroz koje papir prolazi. Kod nekih štampača se može promeniti način izbacivanja stranice i time se može smanjiti broj savijanja koje papir pretrpi dok ne izađe napolje. LASERSKI ŠTAMPAČ : Održavanje i otklanjanje kvarova Osnovni saveti za otklanjanje problema u radu laserskih štampača : • • • • • • • • • • • • • • • • Čuvati kasete za toner dalje od jakog svetla. Crna linija niz ivicu papira može da znači da tonera ima malo ili da je kaseta za toner neispravna. Razmrljana boja označava da je grejni valjak zaprljan ili ogreban. Ikoliko štampač ima koronsku žicu vertikalne bele pruge na otisku ukazuju na zaprljanu žicu prenosne komore. Boja se ponekad razmrlja i kad se obostrano štampa na štampaču koji nije predviđen za to. Najčešći uzrok greške je fotoosetljivi valjak. BIOS računara treba da je podešen tako da je paralelni port definisan kao ECP ili EPP. Treba voditi računa i ispravno instalirati odgovarajući upravljački program i softver. U tom slučaju potrebno je nabaviti nove valjke za uvlačenje. Obično štampači pri pojavi greške daju odgovarajuće svetlosne signale na displejima ili odgovarajući kod greške. Ukoliko se prilom servisa štampača raspe toner način čišćenja zavisi od količine rasutog tonera. Papir treba da je suv i dobro rastresen pre ubacivanja u štampač. UPOZORENJE : Ne koristiti usisivač jer se toner sastoji od čestica plastike i oksida gvožđa. Zamagljen ili bled otisak obično znači da tonera ima malo i da treba zameniti kasetu sa tonerom. a gvožđe će uništiti namotaje i četkice. Potrebno g aje očistiti mekom krpom namočenom u alkohol (naravno kad se ohladi). Vertikalne crne pruge na otisku ukazuju na ogrebotine na valjcima za uvlačenje. Ukoliko štampač odjednom uzima više listova papira najčešće problem nije u štampaču već u papiru. Manje količine se mogu očistiti navlaženom krpom ili štapićem sa vatom koji je umočen u alkohol. koje najčešće izaziva slučajno propuštanje spajalica ili drugih čvrstih predmeta kroz štampač. plastika će se otopiti. jastučiće za razdvajanje listova i zameniti istrošene delove. Mnoge problema sa štampačem može da izazove neodgovarajući upravljački program ili softver za štampač-. a time i naravno i gužvanje papira. pošto svetlo oštećuje fotoosetljivi valjak u kaseti. Izobličena ili izdužena slika obično označava da delovi za uvlačenje papira ne rade dobro i da zupčanici proklizavaju i ne rade dobro. potrebno ga je isključiti i posle par sekundi ponovo uključiti. Štampač treba da stoji na mestu gde postoji protok vazduha i treba da je udaljen od drugih predmaeta da bi mogao da se hladi. Objašnjenje kodova grešaka se nalazi obično u uputstvu štampača ili na Web stranici proizvođača. Ako su otisci naborani treba proveriti kvalitet papira. To je ubitačna kombinacija za elektromotor jer će toner proći korz kesu na usisivaču.9. Ukoliko je 70 .

71 . Ako je veliki crni pravougaonik prekriven sjajnim crnim trunčićima čišćenje je uspelo.). Ponovnim slanjem istog papira ponovo će se zagrejati toner koji je u prvom prolazu stavljen na papir pa će posatati lepljiv.. Mnogi štampači imaju postupak za samočišćenje. Naredba Clean obično odštampa veliki crni pravougaonik.. Taj lepak će pokupiti sve zalutale čestice tonera ili parčiće papira kojih ima u unutrašnjosti papira.• • puno tonera prosuto u unutrašnjost štampača potrebno je štampač izneti napolje i porduvati ga komprimovanim vazduhom. Taj list se potom licem nadole ponovo pusti kroz štampač. Postupak je najčešće potrebno ponoviti više puta. Pri recikliranju kaseta i tonera treba voditi računa da se ne izvrši samo punjenje praha veći da se zamene dotrajali delovi (najčešće fotoosetljivi valjak..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->