Specijalistiki kurs : SERVISER PC RAUNARA

ODRAVANJE RAUNARSKIH SISTEMA

Autor : Zoran Pakledinac, dipl.ing

SADRAJ :
1. UOPTENO O ODRAVANJU......................................................................................................4 2. PREVENTIVNO ODRAVANJE...................................................................................................7 2.1. Sniavanje radne temperature....................................................................................................7 2.1.1. Hlaenje raunara pomou hladnjaka i ventilatora.............................................................8 2.1.2. Toplotni senzori i njihovo preenje...................................................................................10 2.1.3. Termiki ok i ukljuivanje raunara................................................................................11 2.2. ienje raunara.....................................................................................................................12 2.3. Zatita od nepravilnosti u napajanju.........................................................................................15 2.4. tetan uticaj megnetnih polja i statiki elektricitet..................................................................17 2.5. Zatita i backup podataka.........................................................................................................19 2.5.1. Ureaji i mediji za backup ................................................................................................19 2.5.2. Planiranje i organizovanje backupa...................................................................................21 2.6. Preventivno odravanje vrstog diska......................................................................................22 3. KOREKTIVNO ODRAVANJE..................................................................................................24 3.1. Dijagnostika problema i kvarova.............................................................................................24 3.1.1. POST procedura................................................................................................................25 3.1.2. Dijagnostiki softver Windows-a .....................................................................................28 3.1.3. Dijagnostiki hardver (ureaji).........................................................................................30 3.2. Alat za odravanje....................................................................................................................32 3.3. Mere opreza..............................................................................................................................33 4. PROCEDURA SKLAPANJA I RASKLAPANJA RAUNARA..................................................34 4.1. Zamena komponenti raunara..................................................................................................36 4.1.1. Zamena procesora..............................................................................................................36 4.1.2. Instalacija diskova.............................................................................................................38 4.1.3. Instalacija kartica...............................................................................................................40 4.2. Mere opreza..............................................................................................................................42 4.3. Dokumentacija..........................................................................................................................43 5. HARD DISK : Odravanje i otklanjanje problema.........................................................................44 5.1. Zatita hard diska......................................................................................................................44 5.2. Zatita podataka........................................................................................................................44 5.2.1. Izrada rezervnih kopija sistemskih datoteka.....................................................................44 5.2.2. Izrada rezervnih kopija korisnikih podataka...................................................................45 5.2.3. Pripremanje hitnog podizanja sistema u Windowsu 9x....................................................45 5.2.4. Pripremanje i hitno podizanje sistema u verzijama Windowsa zasnovanim na NT.........46 5.3. Oivljavanje neispravnih diskova ...........................................................................................47 5.4. Program FDISK........................................................................................................................48 5.5. Formatiranje diska....................................................................................................................54 5.5.1. Komanda FORMAT..........................................................................................................54 5.5.2. Formatiranje iz okvira za dijalog My Computer...............................................................54 5.5.3. Podela diska i formatiranje tokom instalacije Windowsa.................................................55 5.5.4. Podela na particije i formatiranje alatkom Disk Management..........................................56 6. SOFTVERRSKA REENJA ZA UPRAVLJANJE HARDVEROM.............................................58 6.1. Tehnologija Plug and Play.......................................................................................................58 6.2. Instaliranje novog hardvera u Windowsu................................................................................58 6.2.1. Potpisani upravljaki programi.........................................................................................59 2

6.2.2. Instalacija i auriranje upravljakog programa.................................................................60 6.2.3. Reavanje problema sa ureajima pomou Device Managera..........................................63 6.2.4. Runa promena resursa koji se dodeljuju ureaju.............................................................63 6.2.5. Uklanjanje upravljakog programa...................................................................................65 6.2.6. Onemoguavanje rada ureaja :........................................................................................65 7. NAJEI PROBLEMI U RADU RAUNARA I NJIHOVA REENJA...................................66 7.1. Raunar nee da pone sa radom.............................................................................................66 7.2. Raunar se zamrzava................................................................................................................66 7.3. Problemi sa hard diskom..........................................................................................................67 7.4. Nov hardver ne radi ili kvari postojei sistem..........................................................................67 8. SKENER : Odravanje i otklanjanje kvarova.................................................................................68 9. LASERSKI TAMPA : Odravanje i otklanjanje kvarova..........................................................70

1. UOPTENO O ODRAVANJU
Tehniko odravanje nekog sistema, pa i raunarskog sistema, ini skup aktivnosti i postupaka sa ciljem spreavanja njegovog otkaza ili zastoja u radu, kao i njegovo vraanje iz stanja "u otkazu", u stanje "u radu", i to u to kraem vremenskom periodu . Cilj je da se trokovi odravanja i trokovi nastali zbog otkaza svedu na minimum, i da se obezbedi sigurnost i trajnost podataka koji se nalaze u raunaru. Odravanje raunarskog sistema je funkcija, koja obuhvata sve postupke koje je neophodno sprovesti da bi on to due bio u stanju ispravnosti, i da bi imao neophodan nivo raspoloivosti, pouzdanosti a samim tim i ekonominosti. Iz toga zakljuujemo da kvalitetno odravanje znaajno utie na efikasnost poslovanja preduzea. Odravanje tehnikog sistema moemo posmatrati kao skup veeg broja segmenata, koji zajednikim dejstvom obezbeuju odravanje tehnikog sistema, u skladu sa postavljenim zahtevima i kriterijumima, a to su: Pouzdanost tehnikog sistema predstavlja verovatnou ispravnog rada sistema i jedan je od najvanijih inilaca ukupne sigurnosti funkcionisanja (biti to due u radu u projektovanom vremenu i projektovanim uslovima okoline). Raspoloivost tehnikog sistema je verovatnoa da e tehniki sistem uspeno stupiti u rad u projektovanom vremenu i projektovanim uslovima okoline. to podrazumeva startovanje raunara i periferijalnih ureaja, kao i podizanje operativnog sistema i aplikativnog softvera neophodnog za rad. Tehnologija odravanja definie nain izvoenja postupaka odravanja (ko izvodi, kada izvodi, sa kojim alatom i priborom, sa kojim rezervnim delovima i materijalima, sa kojim energetskim resursima itd.). To se odnosi na sve predviene postupke odravanja, kao to su: osnovno odravanje od strane rukovaoca, preventivni periodini pregledi (kako hardverski tako i softverski) bez posebnih instrumenata elektrotehnika i softverska dijagnostika traenje i otklanjanje slabih mesta popravka istroenih delova (Optiki ureaji, hard diskovi, monitori, tampai, napajanja, ventilatori, konektori i kablovi, periferije) preventivne periodine opravke Tehnologija odravanja zavisi od osobina sistema koji se odrava, ali i od uslova pod kojima se sprovodi, ekonomskih inioca, potrebe gotovosti tog tehnikog sistema i dr. Ona se ustvari bavi postupcima odravanja i nainima njihovog sprovoenja. Poto raunare ini njihov hardver i softver, esto se podela poslova njihovog odravanje vri po toj analogiji. Odravanje hardvera se vri uz pomo standarnih alata kao to su ( odvijai, lemilica, digitalni ili analogni mutlimetar instrumenti, pincete, kabel testeri, specijalna kleta za spajanje konektora i za vaenje ipova, osciloskopi, etkice, lampe i dr.) , dok se odravanje softvera vri uz pomo specijalizovanih namenskih programa ili paketa programa za odravanje. Ova dva tipa odravanja se meusobno prepliu i nerazdvojni su jer je za njihovo izvoenje potrebno vrlo dobro poznavanje kako hardvera tako i onog drugog softverskog-programskog dela (poznavanje operativnih sistema, programskih jezika, korisnikih programskih paketa i aplikacija, softverskih zatita i dr.) Zbog ubrzanog razvoja PC raunara i stalnog uvoenja novih i sve komplikovanijih standarda koje oni podravaju, neophodno je permanentno usavravanje kadra koji vri odravanje, kao i modernizacija i uvoenje novih tehnika odravanja. 4

Koncepcija odravanja definie vremenski trenutak kada treba izvesti neku aktivnost odravanja. Imamo tri osnovne koncepcijske mogunosti: preventivno odravanje (postupci se sprovode pre nego to doe do nastanka otkaza) korektivno odravanje (postupci se sprovode po nastanku otkaza), kombinovano odravanje (pre i posle nastanka otkaza). Pod otkazom se podrazumeva dogaaj koji se deava u trenutku kada je vrednost nekog kontrolisanog parametra (karakteristike), dostigla svoju donju ili gornju granicu, ili izala izvan tih granica. Otkaz onemoguava tehniki sistem da obavlja svoju funkciju. Uzroci otkaza mogu biti: primarni (oni koji prvi nastaju), sekundarni (kao posledica nekih drugih), ugraene mane (greke pri izradi i sl.), pogrena upotreba, strukturne promene (habanje, zamor, starenje), sluajni.

Kod PC raunara, do stanja "u otkazu" dolazi zbog: otkaza neke od fizikih komponenti raunara (istroenost, neadekvatni uslovi pod kojima sistem radi, pregrevanje, strujni udari), zbog softverskog otkaza (nemogunost podizanja sistema ili neke neophodne aplikacije usled pojave kompjuterskog virusa, loih sektora na hard disku, greke u programskom kodu, nekompatibilnosti sa harverom i sl.). Najee je uzrok pogrena upotreba od strane korisnika, usled nedovljnog poznavanja rada na raunaru, ili nepanje. Preventivno odravanje ini niz aktivnosti neophodnih za spreavanje pojava stanja u otkazu, odnosno odranje parametara funkcije kriterijuma (radnih parametara), u granicama dozvoljenih odstupanja. Program kvalitetnog preventivnog odravanja PC raunara treba u sebi da sadri: obiman plan bekapovanja podataka (pravljenja rezervnih kopija) mere koje e osigurati sistem od malicioznog (zlonamernog) iskoritavanja od strane kompjuterskih virusa, trojanaca, pijunskog softvera, hakera. periodino harversko i softversko odravanje postupci za odravanje generalne sistemske "urednosti" Cilj preventivnog odravanja je da se smanje najei hardverski otkazi, produi upotrebni vek sistema, minimizuje "ruenje" sistema uzrokovano upotrebom zastarelih drajvera (upravljaki programi pomou kojih operativni sistem komunicira sa svakom svojom komponentom), i drugih sistemskih problema, osigura sistem od kompjuterskih virusa i ostalih destruktivnih programskih kodova, i izbegne gubitak podataka. Korektivno odravanje se primenjuje radi otklanjanja otkaza sistema i elemenata koji ga sainjavaju. Tek kada je otkaz jasno identifikovan mogua je primena postupka za njegovo otklanjanje. Unapred nije poznat trenutak nastanka otkaza, osim ako dijagnostikom nije identifikovan. Nepoznat je i obim, i sadraj radova koje treba obaviti, kao i vreme potrebno za izvrenje radova. Najei postupci korektivnog odravanja raunara su zamena komponente sistema ili njena opravka u sluaju manjeg kvara. 5

2. PREVENTIVNO ODRAVANJE
Preventivno odravanje je skup planiranih aktivnosti na blagovremenom otkrivanju uzroka kvarova ili eventualnih nedostataka u poetnoj fazi, u cilju neprekidnog odravanja funkcionalnosti raunara, njegovog harvera i softvera, na nivou projektovane radne sposobnosti. Za veinu krajnjih korisnika, kupovina PC raunara predstavlja znaajno investiranje novca i vremena. Za korporacije i organizacije sa stotinama (ak i hiljadama) PC raunara, ovakva investicija je utoliko vea. Ali poto se novac potroi i raunar stigne kui, ili u kancelariju, malo je korisnika koji e posvetiti vreme odravanju svog raunara. Rutinsko odravanje predstavlja bitan deo posedovanja raunara i u velikoj meri moe da pomogne odravanju hardvera i softvera u dobrom stanju. Pravilno rutinsko odravanje, moe, takoe, da sprei skupe popravke (u Americi jedan sat kota 50- 70 dolara). Poslovna firma moe da utedi veliku koliinu novca angaovanjem tehnikog lica koje e vriti redovno odravanje. U nastavku detaljno e biti obraeni postupke preventivnog odravanja, kako raunarskog hardvera, tako i softvera.

2.1. Sniavanje radne temperature

Svaki elektronski ureaj nosi u sebi klicu sopstvenog unitenja. Vie od polovine energije koju elektronska kola troe gubi se u vidu toplote, a ta toplota ih unitava. Jedan od osnovnih problema prilikom projektovanja elektronskih kola obuhvata obezbeivanje protoka toplote, kako bi kolo moglo da odaje toplotu istom brzinom kojom je i stvara. Ako to nije sluaj, ureaj se polako zagreva, sve dok ne otkae. Sve ee pregrevanje nastaje kao posledica poveavanja radnog takta, popularno zvanog overkloking (eng. overclocking). To je metoda pomou koga iskusni korisnici pokuavaju da nateraju hardver raunara, da se ubrza do maksimuma svoje stabilnosti, nebili se izvukle njegove maksimalne performanse. Ovaj postupak se najee primenjuje na glavni procesor (CPU), matinu plou, a u zadnje vreme i sve ee na procesore grafikih adaptera. Ovo polako postaje opte prihvaena tehnika, kako bi se za manje novca dobile performanse znatno skupljeg hardvera, i esto firme koje se bave testiranjem i specijalizovani asopisi, navode maksimalne vrednosti radnih frekvencija procesora, pod kojima oni mogu da rade stabilno, pod uslovom da je obezbeeno adekvatno hlaenje i praenje kretanja temperature. Problem pregrevanja preventivno se reava na jedan od sledeih naina: ugraivanjem odgovarajueg ventilatora u izvor napajanja ili dodavanje jo jednog dodatnog, instaliranjem hladnjaka, instaliranje vodenog hlaenja, podeavanje kuita tako da se omogui bolja ventilacija, instaliranje doatnog termometra ili oitavanje postojeih, upotrebljavanjem raunara u dozvoljenom temperaturnom opsegu.

2.1.1. Hlaenje raunara pomou hladnjaka i ventilatora

Veina PC raunara bi se brzo pokvarila bez ventilatora. Mnogi dananji raunari imaju nekoliko ventilatora od kojih je veina kombinovana sa hladnjacima: jedan je ugraen u izvor napajanja, drugi slui za hlaenje procesora, trei za brzu grafiku karticu, etvrti na modernijim ipsetovima, ponekad postoji i jo jedan koji hladi vrsti disk. Prenosivi raunari pre par godina nisu imali ventilatore, ali podizanjem radnog takta i oni su dobili barem po jedan za odvoenje toplote. Prilikom projektovanja ventilatora proizvoai moraju da vode rauna o njegovoj moi hlaenja, ali takoe i o buci koju oni stvaraju. to je ventilator veeg kapaciteta, proizvodi i veu buku, jer vazduh koji se kree mi ujemo kao zvuk.

Slika: Ventilator napajanja (levo) i ventilator procesora (desno)

Slika: Ventilator grafike kartice (levo) i ventilator za ipset (desno) Sa trendom pada cena, opada i kvalitet pojedinih komponenti. To je posebno izraeno kod kuita i njihovog napajanja, u koji se neretko ugrauju vrlo nekvalitetni ventilatori koji esto otkazuju, a u tom sluaju raunar e se pregrejati, za manje od sat vremena. Simptomi koji ukazuju da sa ventilatorom neto nije u redu su sledei: iz raunara se uje znatno manje buke poto je ventilator po pravilu najbunija komponenta raunara, to bi znailo da se ne okree neki delovi raunara su pregrejani to moe biti vrh ili bone strane kuita, ili CD kada se izvadi iz ureaja Ventilatori se razlikuju po kapacitetu, kvalitetu i nameni. Po pravilu jeftiniji se ee kvare, ponekad i nakon samo pola godine, dok su skuplji napravljeni od kvalitetnijih i otpornijih materijala, i obino imaju male kugline leajeve u sebi, to garantuje njihovu dugotrajnost. Ventilatore je 8

neophodno periodino skinuti i oistiti od neistoa (pomou etkica veliine olovke sa vrstim vrhom), podmazati, i vratiti u rad. Taj period zavisi od koliine eksploatacije ureaja i uslova njegovog radnog okruenja. Komponente koje najvie zagrevaju raunar su: ipovi, posebno memorijski i procesori, poto sadre mnogo tranzistora motori vrstih diskova, optikih ureaja (CD, DVD ROM), disketnih jedinica. Postoje posebno projektovani ventilatori koji se montiraju na donji deo hard diska. Danas je mnogo manji problem pregrevanja nego to je to bio 80-tih ogdina. Tada su diskovi bili pune visine, u raunar je bilo ugraeno 640Kb memorije u obliku 90 zasebnih ipova od po 64 kilobita, tako da je razlika sobne i temperature unutar raunara iznosila oko 16C, zbog ega su se raunali smetali u specijalne klimatizovane sale. Godinama su se inenjeri bavili problemom zagrevanja komponenti na tampanim ploama. Zajedniki ventilator esto nije bio dovoljan i bilo je potrebno dodatno sredstvo za hlaenje nekog ipa. To se postiglo koritenjem hladnjaka. Hladnjak je mali komad metala (obino od aluminijuma ili bakra) sa izraenim rebrima. Metal je dobar provodnik toplote, a rebra poveavaju povrinu hladnjaka. to je vea povrina hladnjaka, vea je i koliina toplote koja moe da se sprovede u vazduh. Izmeu njega i ipa nalazi se specijalna pasta koja obezbeuje maksimalnu predaju toplote hladnjaku. Svi dananji procesori imaju ugraen hladnjak i njegov ventilator, koji raspruje toplotu i olakava njenu predaju sa hladnjaka. Dodavanje ventilatora znatno poveava sposobnost hladnjaka da ohladi ip. Mnoge matine ploe imaju predviene prikljuke za napajanje para pomonih ventilatora. Ventilatori kuita su vrlo vani za cirkulaciju celokupnog vazduha u raunaru. Ukoliko je razlika izmeu temperature u prostoriji i vazduha koji izlazi iz kuita vei od 5C neophodno je poboljati hlaenje. Kuita imaju obino 1 ugraen ventilator i prostor za smetanje jo 2 dodatna, koja nije na odmet ugraditi. Jedan se stavlja na prednju masku da uvlai vazuh, a drugi na poleinu kuita za izbacivanje toplog vazduha. Pri tome treba da bude obezbeen optimalan tok strujanja vazduha preko vrstog diska, memorije, i procesora. U skladu sa karakteristikama ventilatora kuita treba izvriti odabir optimalnog, a one su sledee: veliina standardne veliine su 80, 90 i 120mm, to je vei to je bolje, ali ogranienje je veliina kuita i predvieni otvori za njihovo privrivanje. Za procesore, veliine su 60 ili 70 mm. brzina okretanja izraava se u broju obrtaja u minuti (RPM-revolutions per minute), za nominalan napon od 12V, sa poveanjem broja obrtaja poboljava se protok vazduha, ali i podie nivo buke. Postoje i posebni dodaci za regulaciju brzine obrtanja po elji (na principu promene napona). protonost vazduha izraava se u kubinim fitima po minuti (CFM cubic feet per minute), zavisi od veliine, brzine i dizajna lopatica ventilatora, kree se od 10-25 CFM nivo buke, je znaajna stavka jer u raunaru ima vie ventilatora tako da se buka samim tim pojaava. Tihi ventilatori imaju nivo buke ispod 20 db(A)

U kuita se esto ugrauju i plastini ili metalni usmerivai toka vazduha (engl. fan duct). Oni omoguavaju efikasnije oslobaanje toplote iz kuita. Postavljaju se tako da obuhvate, i pomou ventilatora izvlae, topao vazduh koji se oslobaa sa hladnjaka centralnog procesora.

Slika: Ventilatori za hard disk

Slika: Usmeriva vazduha

U poslednje vreme patentirane su razne varijante tenih sistema za hlaenje. Kao medijum za prenos toplote koristi se antifriz, jer je bolje provodno sredstvo od vode, i nema pojave algi i kamenca. Voda se pomou pumpe kree kroz cevice, i prelazi preko pasivnog hladnjaka na procesoru, gde preuzima njegovu toplotu, a zatim dolazi do drugog hladnjaka kojem predaje toplotu, a njega hladi ventilator. Ova reenja su donekle efikasnija od klasinih ventilatorskih, ali su znatno skuplja pa se zbog toga ree upotrebljavaju.

2.1.2. Toplotni senzori i njihovo preenje

Predvieno je da elektronske komponente rade u odreenom temperaturnom rasponu. IBM preporuuje da se njihovi PC raunari koriste u rasponu od 15-29 C. tampane ploe mogu da se zagreju do 50C, dok je za procesore preoruljivo da ne prelaze 70C. U unutranjosti kuita ne sme se dozvoliti da temperatura pree 43C, kada prvo poinju da otkazuju diskovi. Takoe temperatura okruenja utie na temperaturu u raunaru, posebno je problematian letnji period. Visoka temperatura podstie i proces korodiranja. Ako se ona povea 10C ovaj proces e biti duplo bri, to uzrokuje i bre kvarenje ipova. Sve to je neophodno znati da bi se ozbiljno shvatio problem zagrevanja, i adekvatno sprovodile mere preventivnog odravanja. Proizvoai u dananje raunare serijski ugrauju senzore koji mere temperaturu procesora, matine ploe pa i vazduha u kuitu, a takoe i broj obrtaja pojedinih ventilatora (najee samo procesorskog), i radnih napona (+12V, +5V, +3,3V). Pomou posebnog programa koji esto dolazi uz matinu plou, mogue je nadgledanje i praenje temperaturnog stanja, kao i podeavanje alarma ako temperatura doe do odreene gornje granice. U tom sluaju oglaava se zvuni signal, a ako temperatura u naredih par minuta ostane iznad granice, raunar e se sam ugasiti, da bi zatitio svoje komponente od oteenja. I u novije BIOS ipove se ugrauje ocpija za odabir maksimalne granine temperature rada procesora, koja obino iznosi 80-85 C, nakon koje e se raunar bez najave ugasiti. Upotreba ovakvog softvera u mnogome olakava preventivno odravanje i ukazuje na mogue probleme, jer ukoliko temperature ponu naglo da rastu, to moe biti znak nekog kvara.

10

2.1.3. Termiki ok i ukljuivanje raunara

Poto je temperatura u kuitu raunara vea od sobne temperature, promene sobne temperature mogu drastino da promene temperaturu u unutranjosti raunara. Tako nastaje problen nazvan termiki ok. Njega doivljavaju komponente koje su izoene velikim i brzim promenama temperature, a on moe da oteti raunar zbog irenja i skupljanja materijala usled promene temperature. Termiki okovi se najee deavaju kada se raunar ukljui zimi, ponedeljkom ujutro. Temperatura se tokom vikenda u mnogim poslovnim zgradama sputa na desetak stepeni, radi utede energije, tako da u ponedeljak ujutro u raunaru jo uvek moe da vlada temperatura od desetak stepeni. Kada se ukljui raunar, temperatura vrlo brzo raste, tako da moe doi do pojave termikog oka. To je jedan od razloga zbog kojeg bi raunare trebalo ostaviti ukljuene 24 asa. U prilog ovome postupku naveu jo nekoliko argumenata. Svaki put pri ukljuivanju elektrinog ureaja, on se na kratko preoptereti. Elektrini ureaj proivljava najvee okove prilikom ukljuivanja i iskljuivanja. Tipian primer je sijalica, koja u najvie sluajeva pregorava prilikom njenog ukljuenja. Prema jednoj studiji prilikom paljenja elektrini ureaj prilikom paljenja povue od 4 do 6 puta vie struje nego to je troi pri normalnom radu. Razmotriu problem vrstog diska. vrsti disk sadri motor koji okree ploe sa magnetnim zapisom brzinom izmeu 3600 i 10000 o/min. Poznato je da je stvari mnogo tee pokrenuti iz stanja mirovanja nego ih odravati u pokretu. Cena estog paljenja i gaenja motora je to to on jednog dana nee biti u stanju da pokrene diskove. injenica je da se ivotni vek motora skrauje ako je stalno ukljuen, ali ak i u tom sluaju oekivano trajanje motora je due od predvienog trajanja vrstog diska. U mnogim velikim preduzeima ova praksa ostavljanja sistema aktivnog 24 asa se odavno primenjuje, kao jedan od vidova preventivnog odravanja. Ipak taj postupak treba sprovoditi samo ako su ispunjeni sledei uslovi: da raunar ima dobro hlaenje potrebno je da postoji dobra prenaponska zatita, obino u nizu filtara povezanih izmeu raunara i utinice potrebno je da postoji stabilno napajanje, jer u sluaju nestanaka struje, variranja napona, ili udara groma raunar moe da pretrpi ozbiljna oteenja Da bi se izbegli trokovi prevelike potronje elektrine energije, jo pre 10 godina su razvijene aplikacije za upravljanje rada raunara da bi se dolo do maksimalnih uteda (Power Managment). Svaki dananji PC raunar ih ima ugrane u sebe. One omoguavaju detaljno programiranje ponaanja hardvera raunara u sluaju njegovog nekoritenja odreeni vremenski period. Tehniar koji se bavi odravanjem treba da optimalno podesi opcije za svaki raunar. Najee se koriste opcije za gaenje monitora i hard diska posle izvesnog perioda neaktivnosti ili odlazak sistema u reim rada "stand-by" koji je u prevodu suspenzija osnovnih komponenti raunara. U tom reimu raunar dri aktivne samo osnovne funkcije i ureaje raunara. Smanjuje se aktivnost centralnog procesora na minimum, takoe i grafike kartice, zvune, mrene, gasi se hard disk, i monitor (prekida se video izlaz na grafikom adapteru).

11

2.2. ienje raunara

Praina se nalazi svuda oko nas. Ona se sastoji od finih estica peska, estica papira, fosila skeletnih minijaturnih organizama, i od grinja koje se hrane ostalim sastojcima praine. Praina prouzrokuje nekoliko problema, zbog kojih je veliki neprijatelj PC raunara. Prvo, ona se taloi na tampanim ploama, i nakon nekog vremena stvorie oko komponente fini izolacioni sloj praine. To stvara termiku izolaciju koja tim komponentama nikako nije potreba. Ona se taloi u konektorima, poveava elektrini otpor i smanjuje njihovu pouzdanost, a takoe i korodira povrinu kontakata u raunaru. Praina se sakuplja na ulaznim otvorima kuita, na krilcima ventilatora i meu rebrima hladnjaka, to sve zajedno znaajno umanjuje efikasnost rashlaivanja sistema. esto je i uzrok prestanka rada ventilatora usled fizike nemogunosti okretanja krilaca. Tada dolazi do pregrevanja komponenti, to uzrokuje blokiranje rada sistema, a na kraju i otkaza samih komponenti.

Slika: Prikaz dejstva praine na procesorski ventilator Sve to ukazuje na znaaj postupka periodinog preventivnog ienja svih komponenti raunara od praine. Taj period bi trebao biti najmanje jednom godinje, a ako raunari rade 24 asa dnevno i u loijim uslovima okruenja, tada i mnogo ee (na svaka 3 meseca). Pre ienja raunar obavezno treba iskljuiti iz mree napajanja. Nain sprovoenja postupka ienja razlikuje se od komponente do komponente: ienje kuita. Za spoljno ienje kuita koristi se tkanina blago navlaena rastvorom amonijaka. Poinje se odozgo na prema dole. Najee je osnova kuita najprljavija, pogotovo kod uspravnih kuita. Sredstvo ne treba nikada nanositi direktno na deo raunara, ve na tkaninu. ienje otvora za usis vazduha. Ovi otvori se obino nalaze na prednjoj strani kuita, i treba ih detaljno oistiti. Ako postoji usisni filter (kod skupljih raunara), treba ga usisati usisivaem koji ne stvara statiki elektricitet. ienje ventilatora i hladnjaka procesora. Sa obzirom da je procesor jedan od najvitalniji delova raunara i najvie se zagreva, vrlo paljivo treba oistiti njegov rashladni sistem, to moe spustiti njegovu radnu temperaturu i do 10 C. Prvo se pomou etkice skine praina sa lopatica ventilatora. Zatim ako hladnjak nije previe pranjav, pomou komprimovanog vazduha treba se reiti praine u njemu.

12

Slika: ienje procesorskog hladnjaka U sluaju da je previe zaprljan, treba skinuti ventilator koji je privren pomou 4 rafa, i etkicom ga detaljno oistiti.

Slika: Hladnjak procesora pre i posle ienja

ienje monitora. Ventilacioni otvori su od vanosti za dobro hlaenje monitora. Usisivaem treba paljivo otkloniti prainu sa otvora. Plastika kuita se takoe isti rastvorom amonijaka. Poto se aktivna elektronika nalazi odmah ispod gornjih ventilacionih otvora, nikako se ne sme prskati sredstvom direktno po kuitu monitora. Za ienje katodne cevi ne treba koristiti nikakve hemikalije, jer je ona obloena zatitnim slojem ili sredstvom protiv bljetanja. Ekran se isti obinom vodom ili specijalnim rastvorima koji esto imaju antistatike karakteristike, ime se smanjuje kasnije ponovno nagomilavanje praine na njegovoj povrini. ienje tastature. Tastatura nije niim zatienja od okoline, pa se prljatvina redovno skuplja izmeu tastera. To vremenom moe dovesti do zakoenja tastera ili njegovog viestrukog okidanja. ienje se obavlja uz pomo boce sa komprimovanim vazduhom, tako to se prilikom isputanja vazduha cevica provlai izmeu redova tastera. Nakon toga se otklanjaju mrlje i neistoe sa tastera i tastature pomou rastvora amonijaka. U sluaju da neki tasteri ne reaguju dobro na pritisak ("lepe se"), treba skinuti plastinu kapicu sa njih i kvalitetnim elektro sprejem poprskati po njihovoj unutranjosti, a potom vratiti kapicu. ienje mia. Kada se nakupi dovoljno prljatvine kursor (pokaziva, strelica na ekranu) se opire i ne pomera precizno. Potrebno je olabaviti prsten oko kuglice, u sluaju da je u pitanju kuglini mi, izvaditi je. Kuglu treba oistiti kao i valjie koji naleu na kuglu i pretvaraju njeno kretanje u koordinatne pravce x i y. Takoe treba oistiti i njegovo kuite.

13

ienje disketne jedinice (engl. floppy drive). Uprkos njenoj zastarelosti disketna jedinica je visko standardizovana i praktina, i dalje se ugrauje u skoro svaki novi raunar. Oni su kontaktni ureaji jer glava za upis i itanje dodiruje disketu. Pri kontaktu magnetni oksid se sa diskete prenosi na glavu, usled ega dolazi do problema pri u pisu i itanju diskete. ienje se moe obaviti upotrebom kompleta za ienje ili tamponima i izopropil alkoholom. U sluaju upotrebe kompleta jednostavno se disketa za ienje navlai rastvorom, koji je obino na bazi alkohola, i ubaci u ureaj i aktvira u trajanju od 30 sekundi. U drugom sluaju potrebno je natopljeni tampon par puta protrljati izmeu glava za upis i itanje i ostaviti da se osui, pa tek onda pokrenuti raunar.

Slika: ienje glave disketne jedinice

ienje optikog ureaja CD-ROM-a. Prvi znak zaprljanosti CD-ROM ureaja je nemogunost itanja i kopiranja diskova, tj. pojavljuju se poruke o greci itanja. Uzrok tim grekama moe biti i prljav ili izgreban disk, a ako se problemi javljaju i sa novim disk medijima, onda je problem do ureaja. Noviji ureaji imaju mehanizme za samoienje svojih soiva, ali ni to esto nije dovoljno. Tada se koriste specijalni diskovi koji imaju malu etkicu na sebi. Njih par puta treba ubaciti u drajv, i soivo e biti prebrisano. ienje kontakata na karticama. Uzrok otkazivanja rada neke od kartica u raunaru (grafika, muzika, memorijski modul), moe biti i lo kontakt koji ona ostvaruje sa matinom ploom. esto kod starijih kartica dolazi do njihove oksidacije, a taj povrinski sloj lako se uklanja obinom gumicom .

Slika: ienje kontakta na kartici

14

2.3. Zatita od nepravilnosti u napajanju

PC Raunari ne rade na napon od 220V, ve na jednosmerne napone od 3,3V, 5V ili 12V u zavisnosti od komponente u raunaru. Ovo pretvaranje mrenog napona se vri u napojnoj jedinici koja se nalazi u kuitu raunara. Te jedinice su prekidaki digitalni ispravljai, to znai da ispravljaju napon tako to ga ukljuuju i iskljuuju velikom brzinom i na taj nain odravaju izlazne napone stabilnim. Takoe su manje osetljivi na kolebanja ulaznog napona, a i manje se greju od starijih lineranih napajanja, koja se zasnivaju na transformatorima. Obino su snage od 300W pa navie, u zavisnosti od tipa tj. veliine kuita, a tolerancije napona se kreu do 5%, a najee su 34%. Mnogi aspekti okruenja raunara se mogu kontrolisati, ali to nije sluaj i sa mrenim napajanjem koje obezbeuje elektrodistribucija. Iz razliitih razloga to napajanje nije stabilno i "isto" kao to bi trebalo da bude. Neke od osnovnih neeljenih pojava u napajanju su:
Gaenja To je kompletan gubitak elektrinog napajanja, gde napon i struja padaju na veoma nizak nivo, obino na nulu. Ona su uzrokovana fizikim prekidima u mrei. Ukoliko ne postoji podrka napajanja (rezervno napajanje agregat ili UPS ureaj) raunar e se iskljuiti. To esto ne dovodi do oteenja raunara, ali dovodi do gubitka sadraja memorije. Za poslovne korisnike to moe znaiti gubitak vrednih podataka, i sate izgubljenog rada. Najjednostavnija prevencija je snimanje podataka na svakih 15, 30 ili 60 minuta, ali je najpreporuljivije koristiti ureaje UPS (engl. Uninterruptible Power Supply) neprekidne izvore napajanja. Delimina zamraenja su prouzrokovana neizvesnim elektrinim oiavanjem, ili preteranim elektrinim punjenjem u kolu naizmenine struje. Drugi ureaju u mrei koji su veliki potroai mogu da vuku toliko struje da nivo napona naizmeninog signala propada. Napajanja raunara to reguliu, tj. stabiliu svoje izlaze, sve dok taj signal ne izae iz tolerantnog opsega, kada napajanje ispada iz regulacije. To rezultuje nekontinualno funkcionisanje sistema (sistem blokira, javljaju se greke u memoriji, fajlovi na disku mogu biti izgubljeni, izvori napajanja se mogu otetiti). UPS ureaji takoe reavaju ovaj problem jer obezbeuju 100 procentno kontinualno napajanje. Naponski udari i pikovi Naponski udari su stanja viskog napona koja se javljaju u vremenskim periodima obino due od 1 sekunde. Dovode do prekomernog zagervanja napojne jedinice i njenog unitavanja, tako da se mnoge automatski iskljuuju da bi zatitili raunar. Pik je stanje veoma visokog napona (do ak 2500V), koje se javlja u milionitom delu sekunde. Mogu ga prouzrokovati munje i visoko-energetsko pranjenje. Naponske jedinice su projektovane sa komponentama za priguenje tih udara, ali oni ih mogu otetiti, ili proi kroz njih i otetiti neki deo matine ploe. Ovi pikovi se takoe javljaju i u telefonskim linijama, i preko njih mogu otetiti raunarski modem.

15

Na sledeoj slici prikazano je poreenje sinusnog talasnog oblika naizmeninog signala za vreme tipinih problema sa napajanjem.
U
2 2 1 6 2 8 0 0 0 V V V

p p

r o r e

b i j a j a k

n n

je a p

p o n

ik n n p o a a d r m p o n a n l a o n n a

a p

z a

t a m

n j e

j e

Preventiva kojom bi se eliminisala svaka mogunost da doe do nekog od navedenih problema jeste upotreba nekog od sledeih ureaja: prenaponski zatitnici, stabilizatori napona, rezervna napajanja i neprekidna napajanja. Prenaponski zatitnici su ureaji koji kada primete dolazak velikog impulsa, preusmeravaju ga na uzemljenje. Najei ureaj za preusmeravanje je varistor. Takoe postoje i cevi sa gasnim pranjenjem koje su sporiji, ali snaniji ureaji, jer mogu da "preive" vie impulsa. Najbolji zatitnici kombinuju nekoliko linija odbrane: varistore, cevi sa gasnim pranjenjem i koasksijalne zatitnike. Neki od njih preusmeravaju previe snage suvie dugo, i tako prave jo veu tetu. Oni ipak ne pruaju dovoljnu zatitu i nisu dugoveni, a najgore je to ne posotji pouzdan nain da se sazna da li oni jo uvek rade. Stabilizatori napajanja (engl. power conditioner) se nalaze izmeu prenaponskog zatitnika i rezervnog napajanja. On filtrira i izoluje um na liniji mrenog napona na bolji nain od prethono opisanog zatitnika, jer funkcionie pomou transformatora. Kod njega e se kvar lake dijagnostikovati jer on vie nee obezbeivati napajanje. Postoje 2 vrste rezervnih napajanja, a to su rezervno napajanje (SPS) i neprekidi izvori napajanja (UPS). Rezervna napajanja pune bateriju pratei trenutni nivo napona. im on padne ispod odreene vrednosti SPS se ukljuuje i obezbeuje napajanje sve dok se baterije ne isprazne. Period do ukljuenje traje nekoliko milisekundi (poeljno je ispod 4ms). Kod UPS ureaja napajanje se vodi direktno u bateriju, a zatim iz baterije u raunar. Ovaj princip je bolji jer se prebacivanje obavlja trenutno, a pored toga svako kolebanje napona deluje na bateriju, a ne na napajanje raunara, tako da je on ujedno i prenaponski zatitnik. Oba ova ureaja moraju da konvertuju jednosmeran napon baterije u naizmenian. Jeftiniji ureaji daju naizmenini napon pravougaonog oblika, to nije dobro jer on sadri harmonike na visokim frekvencijama, to deluje kao elektromagnetna interferencija. U zavisnosti od kapaciteta i snage baterije, zavisi i koliko e vremena raunar moi raditi dok se one ne isprazne.

16

Na slici je prikazan moderan UPS ureaj APC BR1500, snage 865W ili 1500VA, koji obezbeuje 13 minuta rada pri opterenju od 400W, a za punjenje baterija potrebno mu je 8 asova. Opseg ulaznog napona je 160-286V a frekvencije 47-63 Hz, to pokazuje njegovu izuzetnu fleksibilnost. Prua zatitu za telefonsku liniju u sluaju upotrebe modema, a takoe i titi od moguih tetnih pojava u mrenoj infrastrukturi u sluaju da je raunar prikljuen na ethernet mreu.

2.4. tetan uticaj megnetnih polja i statiki elektricitet

Stalna i promenljiva magnenta polja mogu trajno da otete podatke na diskovima i disketama, a ona u kancelarijama najee potiu od elektrinih motora i elektromagneta. Zbog toga treba paziti da ne budu u blizini raunara i disketa, i magnetnih bekap traka, tj kaseta. Takoe i pojedini predmeti mogu da uzrokuju probleme, a to su kutije za spajalice sa magnetom, namagnetisani odvijai, zvunici. Monitori su takoe izvori magnetnog polja, i diskovi koji se nalaze u njihovoj blizini due vreme, esto otkazuju. Motor u tampau takoe, i zbog toga se stavlja u zatitni oklop, to je sve ei sluaj i sa zvunicima koji su magnetno oklopljeni, tj nalaze se u oklopu koji blokira magnetno polje (engl. magnetically shielded). Lutajua elektromagnetna polja mogu da ometaju normalan rad raunara, a naroito smetaju raunarskim mreama. Pod njima se podrazumevaju sve elektromagnetne smetnje u koje spadaju i: interferencija elektromagnetnih talasa elektrino pranjenje i statiki elektricitet Elektromagnetna interferencija je pojava zraenja elektromagnetne energije na neeljenim mestima. Dva esta tipa koja se pojavljuju kod PC raunara su presluavanje (engl. crosstalk), i interferencija na radio frekvencijama.

17

Presluavanje je pojava meanja signala kada se dva provodnika nalaze jedan blizu drugog. Poto svaki od njih stvara odreeno elektromagnetno polje, ono u drugom moe da dovede do elektromagnetne indukcije signala, koja ustvari predstavlja slabu kopiju signala iz prvog provodnika. Ovaj problem se moe javiti kada se veliki broj provodnika nalazi jedan pored drugog, posebno kada su to kablovi za podatke. Preventivne postupke koje treba sprovesti da bi se eliminisala ova pojava su sledei: razdvajanje provodnika upotreba upredenih (isprepletanih) parica upotreba oklopljenih kablova Interferencija na radio frekvencijama predstavlja zraenje visoke frekvencije (preko 10KHz). Njegovi uzronici mogu biti: izvori radio-zraenja, beini telefoni, tastature, interfoni, motori. Tipian primer su mobilni telefoni ije se smetnje mogu uti na radio aparatima. Dananji raunari zadovoljavaju specifikaciju "Class B" koja podrazumeva da elektronski ureaju udaljeni 3 metra od raunara ne smeju da primaju zraenje izazvana interferencijom. Kada je vazduh suv, obino zimi, on je odlian izolator. Tada se na ovekovom telu nakupi statiki elektricitet i zadrava se sve dok se ne dodirne neto metalno. Statii elektricitet moe da uniti elektronska kola ako je napon vei od 200 volti. Trenjem koje nastaje hodanjem po upavom tepihu moe se stvoriti elektricitet napona 50.000 V. To je izuzezno visok napon, ali nemoe da kodi oveku jer je struja koja prolazi prilikom pranjenja izuzetno slaba. Procesori i memorije se prave u CMOS tehnlologiji mnogo su osetljiviji na statiki elektricitet od kola izraenih u starijoj TTL tehnologiji. Sve to govori da bi u cilju zatite raunara trebalo maksimalno eliminisati statiki elektricitet koji se sa oveka lako prenosi na raunar (dodirom). Neki od postupaka koji se mogu preduzeti u radnom okruenju su: poveanje vlanosti vazduha pomou isparivaa ili biljaka, postavljanje antistatikih podloga ispod raunara, postavljanje tepiha koji ne stvaraju statiki elektricitet. Prilikom odravanja raunara treba voditi rauna o sledeim stvarima: koristiti antistatike rukavice, ne dodirivati ipove vie nego to je to neophodno, koristiti antistatike podloge, ipove treba hvatati za njihovo kuite, a ne za noice za prenos i uvanje ipova koristiti antistatike kesice, izbegavanje noenja sintetikih dempera i koulja.

18

2.5. Zatita i backup podataka

Jedan od najvanijih postupaka preventivnog odravanja raunara je redovno bekapovanje sistema (engl. backup), tj. izrada rezervnih kopija. Podaci koji se nalaze na raunaru su kod poslovnih korisnika esto vredniji i od samog raunara, pa je zbog toga teta od njihovog gubljenja velika, a esto i nenadoknadiva. Raunarski hardver se uvek moe popravtiti ili zameniti, ali podaci nemogu. Uzrok gubicima podataka mogu biti razni: pojava kompjuterskog virusa, kvar na vrstom disku, greka korisnika, sabotaa, neispravna instalacija softvera itd. Za vraanje izbrisanih ili oteenih podataka postoje razni programi specijalno razvijani za tu svrhu, ali njihov uinak je esto mnogo manji nego to njegovi proizvoai tvrde. Takoe postoje i specijalizovane firme koje se bave vraanjem podataka sa neispravnih diskova, ali sa ne prevelikom verovatnoom uspeha. Jedini pouzdan nain za zatitu podataka je kreiranje njihove rezervne kopije, odnosno arhiviranje. Za bekapovanje postoji jo nekoliko razloga. Jedan je odlaganje starih ili nekorienih datoteka sa podacima, koje bespotrebno zauzimaju prostor na vrstom disku. Sledei razlog je to se na taj nain moe periodino odravati drajv. Kako magnetni medijum stari, identifikacioni podaci sektora i staza polako propadaju, to moe dovesti do gubitka podataka na disku. Pri izvrenom bekapu sistema, vrsti disk se moe formatirati na niskom nivou (low-level format), ime e biti ponovo upisane indentifikacione informacije sektora i staza, a potom se vrate bekapovani podaci. Na taj nain osveeni disk e moi due da radi bez ikakvih servisa i popravki, ili drugih mera odravanja.

2.5.1. Ureaji i mediji za backup

U prolosti nije bilo mnogo izbora po pitanju dobrog hardvera za backup. Ureaji koji snimaju na trake kasete, su bili skupi, komplikovani za instalaciju i konfigurisanje, koristili su lomljive i skupe kasete i bili su izuzetno spori. Sada je situacija mnogo povoljnija. CD pisai su brzi i jeftini, kao i CD diskovi, ali su ogranieni na 700Mb podataka. Najpozitivniju promenu u bekapovanju sistema unela je pojava DVD pisaa i eksternih vrstih diskova. U sledeoj tabeli prikazane su neke karakteristike razliitih ureaja za backup.

19

Ureaj CD pisa Interni DVD pisa Eksteri DVD pisa Eksterni vrsti disk Interni vrsti disk Kasetna jedinica

Kapacitet 0.65 -1 GB 4.4 8.5 GB 4.4 - 8.5 GB 80 - 500 GB 80 - 500 GB 10 - 100 GB

Brzina snimanja Srednje Srednje do Brzo Srednje do Brzo Vrlo brzo Vrlo brzo Sporo do srednje

Cena ureaja () 20 - 50 40 - 150 125 - 250 80-350 75 - 150 200 - 2,000

Cena medijuma po Gb () 0.10 - 0.40 0.05 - 0.50 0.05 - 0.50 0.50 - 1.00 0.40 - 0.80 0.30 - 5.00

Pouzdanost Niska Niska Niska Srednja Srednja Visoka

Tabela: Karakteristike backup ureaja

Slika: eksterni kasetni drajv (levo) i USB hard disk (desno) Pored cene vano je razmotriti kapacitet i brzinu snimanja ureaja. Idealno bi bilo da kapacitet bude kao i veliina vrstog diska, tako da se u celini moe snimiti. Vreme potrebno za snimanje kao i za kasniju verifikaciju upisa, ne sme biti predugako. Za veinu kunih korisnika bie dovoljan DVD pisa i dvoslojni DVD diskovi kapaciteta 8 Gb, ije nasnimavanje i verifikacija traju oko 20 minuta. Loa im je strana jedino to su optiki diskovi manje robustni od kaseta, to znai da postoji mala ansa da se datotetka nee moi povratiti. To se prevazilazi eim bekapovanjem i uvanjem diskova od prethodnih bekapa. Zbog toga se u veim preduzeima i dalje koriste trake-kasete. Mogu da skladite 20 ili 40 Gb po jednoj traci, to je i dalje vie nego DVD disk, i umanjuje brojanu potrebu za njima. Iako su diskovi za CD pisa relativno jeftini, potrebno je vie njih da bi se bekapovao vrsti disk od nekoliko gigabajta to nije praktino za potrebe svakodnevnog bekapa. Na dvoslojne DVD diskove staje 8,5 Gb podataka, to je znatno vie, ali i dalje nedovoljno da primi ceo prosean bekap. Jedno od moguih reenja je i instalacija dodatnog internog vrstog diska istog kapaciteta kao i

20

glavni. To je brzo i ekonomino bekap reenje, i moe primiti ogromnu koliinu podataka, ali je ipak nedovoljno bezbedno i sigurno. Sve karakteristike ureaja treba detaljno analizirati i razmotriti koji nain bekapa i u kojem obimu ga treba sprovoditi u preduzeu, pa se potom odluiti za najbolji.

2.5.2. Planiranje i organizovanje backupa

Bez obzira da li se titi sistem od gubljenja podataka ili se vri arhiviranje retko korienih aplikacija i podataka, pravilna bekap procedura zavisi od razumevanja potreba odreenog sistema iji se bekap radi. Prilikom planiranja treba dobro razmotriti sledea pitanja: Koja frekvencija backupa? Kolko esto treba vriti arhiviranje sistema? Najvaniji faktor je faktor potrebe, tj koliko su nam vani podaci. Kada se radi o poslovnim korisnicima faktor potrebe bi trebao da se zasniva na vrednosti podataka koji se nalaze u raunaru i stepenu koji odreuje koliko esto se oni menjaju. Recimo ako se firma bavi grafikim dizajnom ili prelomom za tampu, bekap bi trebalo da radi svake nedelje. Sa druge strane ako se sistem bavi obradom narudbenica mora se arhivirati svakog dana. Koji tip backupa? Postoje tri tipa backupa: arhiviranje svih podataka, izabranih podataka i izmenjenih podataka. arhiviranje svih podataka je snimanje svih datoteka i foldera (direktorijuma), sa drajva na backup medijum, tj stvaranje kompletne slike sistema. Ovaj nain prua najbolju zatitu podataka, ali i najdue traje. Arhiviranje izabranih podataka je pogodno kada se veina novih podataka nalazi u jednom broju foldera, i pogodno je zbog utede u vremenu potrebnom za njega. Arhiviranje izmenjenih podataka pretpostavlja snimanje samo onih datoteka koje su se promenile od poslednjeg bekapa. To je najbri ali i najmanje fleksibilan metod. Najbolji stepen zatite esto prua kombinacija ova tri pristupa. Gde skladititi arhive? Veoma je vano isplanirati gde e se se bekap uvati i ko e imati pristup njemu. Kod pojedinanih korisnika to nije velik problem, oni ih jednostavno dre u fioci radnog stola ili u nekom ormaru. Kod poslovnih i profesionalnih sistema to je malo sloenije pitanje. Jedan od osnovnih razloga za kreiranje backup-a je njegova zatita, tako da i arhiva mora biti dobro zatiena. To podrazumeva zatitu od poara, krae i fizikog unitenja, pa se najee smeta van poslovnih prostorija ili u neki sef. U mnogim kompnaijama posao bekapa i restaruracije podataka, kao i bezbednost, je deo posla samo posebno autorizovanih ljudi. Runo ili automatski? Ukoliko sistem radi u tano odreenim vremenskim periodima moe se koristiti mogunost velikog broja softvera za arhiviranje, a to je da se zakae automatski bekap u odreenim vremenskim periodima. To je posebno pogodno u kompanijama koje veoma esto ili uvek koriste raunar. Pojedinani korisnici e obino koristiti runi metod. Da li kompresovati podatke? Kompresija podataka je odlian metod kojim se poveava kapacitet medijuma na kom se vri bekap. Ako softver za bekap podrava tu opciju treba je koristiti, ali treba imati na umu da e to znatno umanjiti brzinu itanja i upisa. Kljuno pitanje je takoe i odabir softvera za bekap. Postoje etiri kategorije softvera, svaki ima svoje prednosti i mane, i u zavisnosti od potreba preduzea potrebno je izabrati najoptimalniji: Sistemski alati kao to su xcopy su besplatni, laki za koritenje i prave bekape koji su direktno itljivi, bez upotrebe operacije za oporavak (engl restore). Ali oni ne omoguavaju kompresiju, i omoguavaju pisanje jedino na ureaje koji su sistemski vidljivi kao drajvovi.

21

Aplikacije za snimanje CD/DVD diskova su brze, i mogu direktno kreirati itljive kopije i verifikovati upis, ali ne podravaju kompresiju. Ne podravaju opcije za filtriranje podataka, recimo snimanje samo onih fajlova izmenjenih u poslednja 24 asa. Najpoznatije su Nero Burning Rom, Roxio Easy Media Creator, WinOn CD itd.

Aplikacije za kloniranje diskova tj. izradu imida ili slika sistema, izrauju kompletnu "sliku" vrstog diska, kompresuju je i snimaju na vrsti disk, optiki disk, ili traku. Takoe su u prednosti jer nude oporavak sistema posle pada sistema ili kvara vrstog diska, jer se vraanjem imida vraa i operativni sistem sa svim podeavanjima, tako da se umnogome tedi na vremenu.

2.6. Preventivno odravanje vrstog diska

Pored redovnog bekapovanja podataka koje sam ve opisao za odravanje vrstog diska treba sprovoditi jo nekoliko postupaka. Na vrstom disku se vremenom nakupi ogroman broj nepotrebnih datoteka koje zauzimaju prostor, i usporavaju rad vrstog diska. Neke od njih su: privremeni fajlovi (temporary files), duplikati fajlova, starije verzije trenutnih data fajlova, ke fajlovi koje prave internet browser-i (programi za pregled interneta), instalacioni fajlovi nekih programa, bekap fajlovi. Njih treba pronai i sa vremena na vreme izbrisati, jer e se u protivnom samo nagomilavati. Za Windows kao i za mnoge druge aplikacije mogue je podesiti koji e folder biti koriten sa smetanje privremenih datoteka, to olakava pristup i brisanje. Sve fajlove starije od nedelju dana treba obrisati jer sistemu vie nee trebati. Jednostavno brisanje ovih fajlova mogue je i DOS komandama: del *.bak /s, del *.bk! /s i del *.tmp /s. Tako e biti obrisana veina privremenih fajlova iz svih foldera na disku ija veliina moe biti i preko 1GB. U Windowsu XP instaliran je jednostavan program za ovu namenu po imenu Disk Cleanup utility, koji se preporuuje za manje iskusne korisnike. Na disku se vremenom mogu pojaviti greke koje treba blagovremeno otkriti i sauvati ugroene podatke. One mogu nastati jednostavno loom izradom diska (felerinom magnetnom ploom), ili recimo pomeranjem diska u radu koje moe napraviti loe sektore. Programi za proveru diska u stanju su da pronau loe sektore, i oni e pokuati da spasu podatak premetajui ga na drugu ispravnu lokaciju. Ali ako je sektor potpuno uniten, ni najbolji alat nee moi da oporavi podatke. Zbog toga disk treba esto preventivno proveravati, jer bi pojava jednog loeg sektora znaila nagovetaj ozbiljnih problema, jer se posle jednog obino pojavi i mnogo vie. To se najee deava kada je disk pred otkazom. Pored fizikih greaka, na disku je mogua i pojava logikih greaka koje su mnogo ee. One nastaju kada FAT tabela (File Allocations Table) izgubi sinhronizaciju sa podacima koji su smeteni na disk, a njen je zadatak upravo da tano "zna" u svakom trenutku tanu lokaciju svakog fajla. Tako da se jedan isti klaster, moe dodeliti dvema datotekama ili nijednoj, a sadri podatke. To se najee deava prilikom nepropisnog gaenja raunara (nestanak struje, ili pritiskanje Power dugmeta umesto opcije Shut down u Windows-u). Te greke se obino nadovezuju jedna na drugu. Zbog toga je takoe vana redovna provera diska. Programi za proveru diska mogu da pronau i otklone i fizike i logike greeke, mada potraga za fizikom (engl.surface test) moe da potraje mnogo due. U Windows je ugraen program za proveru Check Disk, koji se pokree iz komandne linije kucanjem "CHKDSK". Ako ne urodi plodom, postoje ozbiljniji programi od kojih je najpoznatiji Norton Disk Doctor.

22

Nakon nekog vremena podaci na disku postaju fragmentirani ili nekontinualni. To znai da jedna datoteka moe biti rasparana u vie klastera, tj. na vie lokacija. Ta pojava je loa iz 2 razloga. Kao prvo takve datoteke se sporije uitavaju to rezultira sporijem radu diska, jer je glavi za itanje potrebno vie vremena da fiziki pronae i isita sve njegove delove. Kao drugo mogunost za povraaj izbrisane datoteke je manja. Fragmentacija nastaje zbog toga to se u radu prilikom brisanja nekog fajla pojavljuje slobodna lokacija koja je esto manja od one koja je potrebna za upis drugog fajla. A poto disk prilikom upisa trai prvu slobodnu lokaciju, on e u nju smestiti koliko god moe da stane, a ostatak e biti zapisan u drugu, treu i tako redom. Datoteke se mogu lako defragmentirati upotrebom Windows alatke Disk Defragmenter. Ona e prvo analizirati disk, proveriti da li ima greaka, i poeti proces koji moe da traje i satima, u zavisnosti od stepena fragmentacije, veliine i bzine diska, i broja fajlova. Da bi proces trajao krae, i da bi se disk odrao u top formi, potrebno je esto vriti defragmentaciju. Pored ovog programa najpoznatiji su Acronis Diskeeper i PerfectDisk. Na donjoj slici vidi se grafiki prikaz rasporeda datoteka na disku, pre i posle defragmentacije.

Slika: Prikaz WindowsXP defragment programa

23

3. KOREKTIVNO ODRAVANJE
Tehnologije korektivnog odravanja koriste se radi otklanjanja otkaza sistema, i njegovih elemenata. Primena odreene tehnologije korektivnog odravanja je uslovljena postojanjem postupka za identifikaciju otkaza, i njihovih uzroka, bilo da su hardverske ili softverske prirode. Potreba za primenom tehnologija korektivnog odravanja nastaje na osnovu uoavanja neispravnosti od strane korisnika, ili potrebe za otklanjanjem posledica otkaza ili zastoja . Kod raunarskih sistema otkrivanje uzroka otkaza predstavlja jednu od najznaajnijih aktivnosti u domenu korektivnog odravanja. Korisnik raunara najee nije u stanju da definie stvarni otkaz, ve samo njegovu manifestaciju, tj. vidljivu posledicu. Po pravilu uvek postoji vie moguih uzroka otkaza raunarskog sistema. Kod otklanjanja hardverskog kvara postoje dve mogunosti, a to su popravljanje i obnavljanje ili zamena komponente sistema, dok su kod softverskog kvara mogunosti njegovo rekonfigurisanje, reinstlacija (ponovno usnimavanje programa), ili softverska popravka pomou posebnih softverskih alata.

3.1. Dijagnostika problema i kvarova

Klju za uspenu opravku PC raunara lei u brzim i tanim dijagnozama problema. Odreivanje izvora nastanka problema na najbri i najtaniji mogui nain, je esto ona linija koja razdvaja uspene i profitabilne servisne organizacije od onih koje to nisu. Dijagnostike alate tehniko osoblje koristi za analizu naina ponaanja neispravnog raunara. Postoji veliki broj takvih alata, neki od njih su hardversko bazirani kao POST itake kartice, visokonaponske sonde za ispitivanje komponenti, PCI kartice za testiranje memorije, USB testeri, PCI kartice za vienamenske testove i drugi. Druge su softverski bazirani programi, i oni se dele sledee grupe:

POST (Power On Self Test) se pokree prilikom svakog ukljuivanja raunara. Ove procedure su sadrane u ROM memoriji matine ploe Dijagnostiki softver od strane proizvoaa. Mnogi renomirani proizvoai brand raunara kao IBM, Hewlett-Packard (HP), Dell, Compaq, Fujitsu-Siemens, izrauju dijagnostiki softver specijalno za svoje sisteme i testiraju ga u celini. Nekada su oni ukljueni u sistem ili se mogu besplatno preuzeti sa njihovih WEB stranica. Periferni dijagnostiki softver. Mnoge hardverske komponente raunara se isporuuju sa specijalnim softverom koji slui samo za dijagnozu njihovih funkcija. Kao recimo SCSI adapteri, matine ploe, zvune kartice, mrene adaptere i sl. Dijagnostiki softver operativnog sistema. Operativni sistemi kao to su Windows 9x/Me i novija generacija Windows NT/2000/XP, ukljuuju razliite dijagnostike alate za identifikaciju i praenje performansi razliitih komponenti sistema Univerzalni dijagnostiki softver. Razne softverske kue izrauju univerzalne dijagnostike alate, koji se esto isporuuju sa jo nekima i tako formiraju komplet PC alata. Neki od njih su Norton Utilities, SiSoft Sandra, PC Technician, Everest, PC Diagnostics, Micro-Scope.

24

3.1.1. POST procedura

Kada je IBM poeo isporuku originalnih PC raunara 1981 godine, u njega su bile ugraene mogunosti koje nikad pre nisu viene na personalnim raunarima. To je ustvari bila POST procedura (Power On Self Test), u prevodu auto-testiranje prilikom pokretanja raunara. Ona se i dan danas, u svom mnogo naprednijem obliku, pokree na svakom PC-ju. To su rutine ili procedure samo-testiranja, koje su ugrane u BIOS ip na matinoj ploi. One se pokreu pre uitavanja operativnog sistema i odgovorne su za odreeni, naizgled zastoj, prilikom ukljuivanja raunara. POST procedura automatski izvrava niz testova koji ispituju primarne komponente sistema, kao to su procesor, ROM, strujna kola matine ploe, memoriju. Testovi nisu mnogo detaljni, ali su itekako od koristi za dijagnostiku, jer e obavestiti operatera o pojavi greke. Obavetavanje vre pomou: zvunih signala, heksadecimalnim kodom, ili jasnim ekranskim porukama. Neke od njih su klasifikovane kao fatalne (fatal errors), jer onemoguavaju startovanje sistema. Zvuni signali se koriste samo za fatalne greke, jer se one deavaju tolko rano u procesu, da video kartica jo ne moe da bude funkcionalna. A bez nje nema ni prikaza na ekranu. Kada postoji problem zvuni signali e se pojaviti u odreenoj kombinaciji kratkih i dugakih tonova, ije je tumaenje navedeno u uputstvu proizvoaa. Retko se umesto zvunih signala upotrebljavaju LED lampice na pozadni kuita (kod DELL-a), ija kombinacija takoe prenosi odreenu poruku o greci. POST checkpoint kodovi su heksadecimalni numeriki kodovi koji se alju na ulazno/izlazne port adrese. Oni se mogu isitavati samo pomou specijalnih adapterskih kartica koje se ubace u jedan od slotova , i na sebi imaju displej na kojem se pokazuje odreeni dvocifreni kod. One su namenjene proizvoaim i tehniarima za ispitivanje matinih ploa. Pomou kodova se prati proces podizanja (butovanja) sistema. Ako sistem stane ili padne prilikom startovanja, na osnovu koda moe se tano identifikovati koji test se tom prilikom vrio, i na osnovu toga zakljuiti koja komponenta ne funkcionie.

Slika: PCI POST dijagnostika kartica.

25

BIOS POST ekranske poruke, su kratke poruke koje pokuavaju da indiciraju na odreenu greku. One mogu biti prikazane tek posle inicijalizacije (pokretanja) grafike kartice. Postoje razliiti tipovi ovih poruka u zavisnosti od proizvoaa BIOS-a (AMI, Award, Phoenix). U tabeli su prikazane ekranske poruke Award BIOS POST-a i njihovo tumaenje. Poruka
BIOS ROM checksum error - System halted CMOS battery failed CMOS checksum error - Defaults loaded

Opis Kontrolni zbir BIOS koda u BIOS ipu je netaan, ukazujii da je kod pokvaren. Neophodna je zamena BIOS-a CMOS baterija nije funkcionalna. Neophodno je zameniti bateriju Kontrolni zbir BIOSa je netaan, tako da e sistem uitati fabrika podeavanja opreme. Ova greka moe biti uzrokovana slabom baterijom. Proveriti bateriju i zameniti je ako je potrebno. Prikazuje radni takt centralnog procesora u MHz. Prekida za displej na matinoj ploi je podeen nekorektno, nije usaglaen sa podeavanjima u Setup-u. Odrediti koje je podeavanje tano i tako podesiti prekida na ploi ili opciju u setup-u. Korisnik moe pritisnuti taster ESC da bi preskoio kompletan test memorije. Nemogue je pronai ili inicijalizovati disketnu jedinicu.Uveriti se da li je kontroler instaliran korektno. Ako jedinica nije instalirana uveriti se da je izbor jedinice u Setup-u podeen na NONE ili AUTO. Nekim vrstim diskovima je potrebno due vremena za inicijalizaciju Nemogue pronai ili inicijalizovati kontroler vrstog diska. Uveriti se da je kontroler instaliran korektno. Ako nema instaliranih vrstih diskova proveriti dali je izbor za disk u setup-u podeen na NONE. Sistem moe pokrenuti specifinu dijagnostiku rutinu za disk. Ove poruke se javlja su jedan ili vie vrstih diskova vratili povratnu poruku o greci u toku dijagnosticiranja. Nemogua inicijalizacija tastature. Uveriti se da je tastatura prikljuena korektno i da nijedan taster nije pritisnut u toku POST procedure. Za pravilno konfiurisanje rada sistema bez tastature, podesiti opciju o stanju zaustvljanja na opciju HALT ON ALL, BUT KEYBOARD. BIOS e ignorisati odsustvo tastature tokom POST procedure. Ova poruka obino ukazuje na to da su jedan ili vie tastera pritisnuti tokom testiranja tastature. Uveriti se da se nikakav objekat ne nalazi na tastaturi. Ova poruka se prikazuje tokom kompletnog testa memorije, odbrojavajui memorijske segmente koji se testiraju. Ako POST detekruje greku tokom testiranja memorije, dodatna informacija e dati specifinosti o tipu i lokaciji memorijske greke. 26

CPU at nnnn Display switch is set incorrectly

Press ESC to skip memory test Floppy disk(s) fail

HARD DISK initializing. Please wait amoment HARD DISK INSTALL FAILURE

Hard disk(s) diagnosis fail

Keyboard error or no keyboard present

Keyboard is locked out - Unlock the key Memory Test: Memory test fail

Poruka
Override enabled Defaults loaded

Opis Ako sistem ne moe da se podugne koristei trenutnu CMOS konfiguraciju, BIOS moe prei preko trenutne konfiguracije i uitati predefinisana za najstabilnije, ali minimalno performansne sistemske operacije Proizvoa operativnog sistema moe zameniti POST prikaz sa svojim namenskim prikazima. Ipak dozvoljava se operateru da prebaci prikaz na POST pritiskom tastera TAB. POST je detektovao greku u primarnom nadreenom IDE vrstom disku. POST je detektovao greku u primarnom podreenom IDE vrstom disku. Operatoru je ponuena opcija save-to-disk (snimi na disk) pri upotrebi laptop raunara. Ova poruka se moe pojaviti kada operator restartuje sistem posle save-to-disk gaenja. POST je detektovao greku u sekundarnom nadreenom vrstom disku. POST je detektovao greku u sekundarnom podreenom vrstom disku. Tabela: Ekranske poruke Award BIOS POST-a

Press TAB to show POST screen

Primary master hard disk fail Primary slave hard disk fail Resuming from disk, Press TAB to showPOST screen Secondary master hard disk fail Secondary slave hard disk fail

Na seledeoj tabeli dat je tabelarni prikaz kombinacije zvunih tonova, opis greke na koju oni ukazuju, i opis i predloene akcije za tehniko lice u odravanju: Tonovi Opis greke Opis/Predloene akcije Pokuati resetovati ROM ip. Pokuati fleovati ROM ip. Zameniti matinu plou. Oistiti memorijske kontakte, i vratiti module. Izvaditi sve module osim prvog. Zameniti memoriju. Zameniti napajenje. Zameniti matinu plou. Proveriti ispravnost instalacije matine ploe, otpustiti arafe, ukloniti strane objekte koji uszrokuju kratko spajanje. Zameniti tastaturu. Zameniti napajanje. Zameniti matinu plou. Oistiti memorijske kontakte, i vratiti module. Izvaditi sve module osim prvog. Zameniti memoriju. Zameniti napajenje. Zameniti matinu plou. Oistiti memorijske kontakte, i vratiti module. Izvaditi sve module osim prvog. Zameniti memoriju. Zameniti napajenje. Zameniti matinu plou. Oistiti memorijske kontakte, i vratiti module. Izvaditi sve module osim prvog. Zameniti memoriju. Zameniti napajenje. Zameniti matinu plou. 27

1-2-2-3 BIOS ROM Checksum Error 1-3-1-1 DRAM Refresh Error 1-3-1-3 8742 Keyboard Controller Error 1-3-4-1 Memory Address Line Error 1-3-4-3 Memory Low Byte Data Error 1-4-1-1 Memory High Byte Data Error

Tonovi

Opis greke

Opis/Predloene akcije Pokuati resetovati ROM ip. Pokuati fleovati ROM ip. Zameniti matinu plou. Proveriti ispravnost instalacije matine ploe, otpustiti arafe, ukloniti strane objekte koji uszrokuju kratko spajanje. Zameniti tastaturu. Zameniti napajanje. Zameniti matinu plou. Proveriti da li je grafika kartica pravilno instalirana. Pokuati zamenuti memoriju grafike kartice. Zameniti grafiku karticu. Zameniti matinu plou.

2-1-2-3 ROM Copyright Error 2-2-3-1 Unexpected Interrupts 1-2 Video Card Error

Tabela: POST zvuni kodovi Phoenix 6.x BIOS-a Na nekim PC raunarima POST takoe prikazuje i svoje rezultate testiranja memorije na ekranu. Poslednji broj prikazan, je iznos memorije koja je testirana sa uspehom. Na primer sistem moe prikazati sledeu poruku: 32768 KB OK. Broj prikazan ovim testom bi trebao da se slae sa ukupnim iznosom koliine memorije instalirane na matinoj ploi. Na starijim sistemima prikazuju malo manje od ukupnog broja jer izuzimaju 384Kb UMA (upper memory area) tj. gornjeg memorijskog segmenta. Ako POST memorijski test prilikom odbrojavanja stane na manjem broju od oekivanog, taj broj ukazuje na kojoj "dubini" u memoriji se nalazi greka. To pomae u identifikovanju tanog memorijskog modula koji je neispravan, tako da nema potrebe da se menjaju svi (u sluaju da ih raunar poseduje vie).

3.1.2. Dijagnostiki softver Windows-a

Svi Windows operativni sistemi ukljuuju sebe odreene dijagnostike softverske alatke, koji nisu namenjeni iskljuivo hardveru. Na primer Scan Disk omoguuje povrno, ili detaljno pregledanje diskova, i pokuava da ispravi greke na koje naie, Disk Defragmenter, alatka System Information koja prua pregrt korisnih informacija o raznim komponentama sistema, hardverskim i softverskim. Pod System Information nalazi se meni Tools koji slui kao posrednik za nekoliko skrivenijih uslunih programa. Meu njima su: System File Checker koji trai nepostojee ili oteene datoteke i pokuava da ih zameni ispravnim, DirectX Diagnostic Tool koja detaljno isptuje i trai probleme u njegovom funkcionisanju. DirectX je set programskih interfejsa na niskom nivou (API) za kreiranje multimedijalnih aplikacija visokih performansi (za efekasno koritenje potencijala 3D grafikih kartica) System Information Utility (koji se moe pokrenuti komandom "msconfig" iz komandne linije Run) omoguuje podizanje sistema u posebnom reimu za otkrivanje, i otklanjanje greaka, i izbor aplikacija koje se automatski pokreu sa Windowsom.

Jo jedna vrlo korisna alatka je Device Manager (manipulator ureajima), nalazi se pod ikonicom System u Control Panel-u. Ona prikazuje sve vitalne informacije o hardverskim 28

komponentama sistema i njihovim upravljakim programima (drajverima). Pored nekog ureaja moe se nalaziti znak uzvika ili crveno x, to znai da je on u sukobu sa drugim ureajem, ili da uopte ne radi.

Slika: Device Manager Ako ureaja nema na spisku, znai da ga sistem uopte ne "vidi". Uzrok za to moe biti da nije ispravno instaliran, neispravan je, ne podrava PnP (engl. Plug and Play) ili BIOS ne podrava PnP. Tako se moe ustanoviti da recimo ne postoji potreban upravljaki program, ili da vrsti disk radi u reimu kompatibilnom sa DOS-om to znai da nije pravilno podeen za Windows. U Device Manager-u je takoe mogue instalirati noviji driver preko postojeeg, vratiti prethodni koriten driver (roll back driver), iskljuiti po elji neki ureaj iako je on fiziki ukljuen, promenuti resurse dodeljene ureaju da bi se izbegao njegov sukob sa drugim ureajem, jer nemogu oboje koristiti isti resurs. Mesto na kojem se takoe moe uoiti postojanje problema, i u sluaju da se on ne manifestuju u radu, je Event Viewer (preglednik dogaaja), do kojeg se dolazi desnim klikom na ikonicu My Computer i klikom na Manage opciju. Pomou njega se mogu dobiti podaci o hardveru, softveru i sistemskim problemima. Najznaajnije kartice u okviru njega su Aplication i System log. Aplication log sadri zapise dogaaja od strane aplikacija ili programa. Na primer program baze podataka moe prijaviti greku u fajlu, ili da je neka aplikacija zablokirala u radu, navodei modul koji je to uzrokovao. System log sadri zapise dogaaja od strane sistemskih komponenti Windows-a. Na primer greka upravljakog programa (drajvera), ili neke druge sistemske komponente tokom startovanja sistema bie evidentirana tu.

29

Slika: Aplication log event viewer-a

3.1.3. Dijagnostiki hardver (ureaji)

Postoje i ureaji za dijagnostiku kvarova i problema raunara. To su POST itake kartice, koje su ranije opisane, PCI kartice za testiranje memorije, testeri za portove (USB, LAN, LPT, serial) i mrene kablove, dijagnostike PCI kartice za vienamenske testove i dr. Kartice za testiranje memorije vre detaljno ispitivanje svih memorijiskih modula pomou sofisticiranih algoritama i lociraju tano mesto kvara. One rade nezavisno operativnog sistema, jer se pokreu pre njega i podiu svoj namenski operativni sistem, na taj nain se izbegava interferencija sa drajverima i ostalim programima, i omoguava provera kompletnog memorijskog prostora. Obino pruaju mogunost praenja napona na matinoj ploi i temperature.

Slika: Kartica za testiranje memorije 30

Testeri za portove su prilino jednostavni adapteri, koji proveravaju njihovu ispravnost. Tester za USB port utvuje da li se USB port napaja strujom, da li se podaci mogu slati i primati, koliki je nivo povraenih podataka, kolika je brzina protoka podataka, ispituju ispravnost USB hub-ova (razvodnika za vie portova). Prikljuenjem na vie portova (do 10) oni proveravaju da li ima dovoljno napona i da li svi portovi simultano funkcioniu. U radu sa raunarskim mreama vrlo je korisno imati i LAN tester, pomou koga se ispituje da li je mreni kabel negde u prekidu, i da li su ispravni mreni utikai RJ45. Sa jedne strane kabela se prikljui tester koji alje i prima signale i prikazuje eventualni prekid, a sa druge se prikljuuje terminator. Ukoliko postoji prekid na nekoj od 8 ica, lampica za taj vod se nee upaliti i oglasie se zvuni signal. Sa obzirom da postoje dva tipa kablova, direktni i isprepleteni (cross over), na ovaj nain se verifikuje pravilno uparivanje ica prilikom izrade utikaa RJ-45.

Slik. USB tester (levo) i LAN tester (desno) Dijagnostike kartice za vienamenske testove vre serije testova odmah po ukljuivanju raunara, ak i ako se u raunaru ne nalazi memorija, video kartica, tastatura, ili ako su neispravni. Test poinje ispitivanjem PCI magistrale na koju je ona sama prikljuena. U stanju su da izvre 150 testova za matinu plou za manje od 5 minuta. Ispituju se PCI prikljuci, kontroler tastature, DMA kontroler (direct memory access), interapt (interrupt) kontroler, CMOS, port B, memorija i memorijski kontroler, grafika kartica, modem i BIOS. U reimu proirenog rada (extended mode), mogue je testirati periferijske ureaje HDD, floppy disk, CD-ROM, DVD, tastaturu, monitor, ulazno/izlazne portove. Obino se u kompletu nalaze i loop-back konektori za portove, i diskovi sa dodatnim softverom. Ovi ureaji su i vie nego korisni za korektivno odravanje jer se u kratkom vremenskom periodu moe na jednostavan nain locirati neispravna komponenta sistema.

31

3.2. Alat za odravanje

Za traenje kvara i popravku raunara neophodno je nekoliko osnovnih alata. Dok za profesionalan rad postoje razni specijalizovani alati. Alat koji bi trebao tehniar za odravanje da poseduje sastoji se od: Odvijai obini, krstasti, Torx i cilindrini. Tipian estougaoni krstasti zavrtanj koji se koristi ko raunara moe se odvrnuti pomou krstastog odvijaa ili cilindrinog veliine 1/4". Na nekim raunarima, kao to su Compaq, nalaze se Torx zavrtnji, koji imaju estougaoni zvezdasti otvor. Narukvica protiv statikog elektriciteta sa obzirom da statiki elektricitet moe da uniti ipove i druge osetljive delove raunara, njegovu pojavu na rukama treba maksimalno umanjiti. To je elastina traka od tkanine koja se kai za uzemljenje, i tako anulira statiki elektricitet tela. Multimetar vienamenski ureaj za tano merenje, napona, otpora, struje i ispitivanje nekih osnovnih poluprovodnikih elemenata (diode, tranzistori). Danas se najee koriste digitalni, a mogu u sebi imati ugraen i kabel traga, tj detektor metala koji olakava traganje za kabelom u zidu. Pincete i hvataljka za zavrtanj vrh pincete omoguava hvatanje objekata na mestima koja su teko dostupna, ili njihovo pridravanje prilikom rada sa njima. Alat za izvlaenje zavrtnja ga hvata iz teko pristupanih mesta, sa jedne strane ima dugme, a sa druge izlaze 3 pipka koja obuhvataju i steu zavrtanj. Kleta i seice, Alatke za vaenje ipova kvadratni ipovi postoje u dve varijante PLCC (Plastic Leadles Chip Carrier) i PGA (Pin Grid Array). PLCC su smeteni u podnoja ,iz kojih se nemogu izvaditi bez posebnih hvataljki, dok se PGA ipovi nalaze u podnojima kod kojih se podizanjem poluge oslobaa ip, i moe se rukom izvaditi (veina dananjih centralnih procesora). Lemilica za razdvajanje i spajanje, tj. lemljenje elektrinih kontakata pomou kalaja. Hemikalije za ienje i boca sa komprimovanim vazduhom, Kartica za testiranje memorije, POST kartica, Serijski i paralelni prikljuci za testiranje (loopback).

Slika: Komplet alata za popravku raunara

32

3.3. Mere opreza

Pre bilo kakvog rada sa raunarom nije dovoljno samo da je raunar iskljuen, ve treba izvui kabel za napajanje iz zida. To je zbog toga to kod modernih ATX kuita i kad su iskljueni postoji odreena voltaa. U raunaru vladaju uglavnom niski naponi 3.3, 5 i 12V koji nisu opasni za oveka, ali prilikom rastavljanja napajanja i monitora, moe se doi u neeljeni kontakt sa izuzezno visokim naponima (kod monitora od 50.000-100.000 V). Prilikom noenja anti-statike narukvice dovoljno je da ona bude prikljuena na kuite raunara, i u sluaju kada ono nije prikljueno u mreu, tj. kada nije na taj nain uzemljeno.

Slika: Upotreba antistatike narukvice

33

4. PROCEDURA SKLAPANJA I RASKLAPANJA RAUNARA

Kada nastane kvar, pre rasklapanja raunara potrebno je uveriti se, da uzrok kvara nije neki od sledeih: problem sa kablovima potrebeno je otkaiti sve nepotrebne ureaje, i ostaviti samo tastaturu, mia i monitor povezan. Tako se ve moe eliminisati potencijalni uzrok problema u vidu perifernog ureaja softverski problem potrebno je uveriti se da problem ne uzrokuje neka aplikacija, Windows, ili virus. problem u napajanju kvalitet mrenog napona varira od lokacije, faze na koju je povezan raunar, i od drugih potroaa. Sporadino restartovanje raunara moe biti uzrokovano padom napona u mrei. problem pregrevanja kao to sam spomenuo, radna temperatura varira u zavisnosti od brzine takta procesora, tipa ventilatora i hladnjaka, broja ventilatora na kuitu, temperature radnog ambijenta tj. okruenja, stepena optereenja sistema itd. Poveanje temperature indikuje na problem sa hlaenjem - kvar ventilatora, nekorektan rad usled zaprljanosti. Rasklapanje raunara se zapoinje iskljuenjem napojnog kabla, a potom i svih prikljuenih perifernih ureaja. Za skidanje poklopca kuita potrebno je odvrnuti rafove, dok je kod nekih desktop kuita dovoljno samo pritisnuti dva dugmeta sa strane, i poklopac se podie i uklanja. Pri tome treba paziti da se ne otete tanki trakasti kablovi koji se mogu nai na putu. Tanki trakasti kablovi slue za povezivanje disketnih jedinica, vrstih dikova, CD-ROM ureaja na matinu plou. Da bi se pravilno prikljuio, jedna strana kabla je obeleena crvenom bojom, i ona se povezuje na onu stranu konektora kod koje je oznaka "1". Ta oznaka esto nije ubeleena pa je potrebno obratiti panju, da bi se kasnije pravilno prikljuio kabel nazad na svoje mesto. Moderniji kablovi i utinice imaju sa jedne strane ispupenje (klju) ili ljeb, tako da se ne mogu pogreno prikljuiti. Prilikom povezivanja kablova treba ih grupisati, tako da se obezbedi optimalna ventilacija kuita, i da ne dodiruju ventilatore jer mogu zaustaviti njihovo okretanje.
k lj u

i n

e p

s t o

j i

j e

i c a o ze nn aa

Slika: IDE konektor Sve kartice koje se nalaze prikljuene na portove ISA, PCI, AGP, i PCI Express, poeljno je posle intervencije ili zamene vratiti na istu lokaciju, zbog toga to to zahtevaju neki tipovi magistrala, ili tako nalae elektronika, ili se moe desiti da se neki kablovi nee moi prikljuiti na njih zbog ograniene duine. Prilikom rada sa karticama ne treba dodirivati pozlaene konektore, jer se tako moe izazvati korozija, i smanjiti pouzdanost veze. Kartice esto vrlo tesno prijanjaju u 34

svoja leita, i prilikom vaenja mogu se ozlediti prsti. Da bi se to izbeglo, najjednostavnije je upotrebiti 2 trake kao to je prikazano na donjoj slici.

Slika: vaenje kartice pomou traka Na raunarima postoji odereeni broj glavnih vrsta diskova: disketne jedinice, vrsti diskovi, CD i DVD ureaji, ureaji sa trakom i ureaji za uvanje podataka na izmenljivim diskovima (Zip). Svi oni su povezani sa najmanje 2 kabla, jedan je za vezu sa napajanjem, a drugi je za podatke. Moe postojati i trei za vezu sa zvunom karticom. Odvijanjem 4 zavrtnja pomou kojih su privreni za kuite, lako se vade iz svojih leita.

Slika: Prikljuni kablovi (levo za podatke, desno za napajanje) Veina dananjih procesora se nalazi u ZIF podnojima, ili na karticama. ZIF podnoje ima polugicu pomou koje se procesor otputa iz leita, i jednostavnim podizanjem na gore vadi iz njega. Naravno, prethodno je potrebno ukloniti hladnjak sa ventilatorom. RAM memorija se nalazi u utinicama koje sa obe strane imaju drae, koji se povuku na stranu, i potuskuju memorijski modul van leita.

Slika: Postupak vanja procesora (levo) i RAM memorije (desno) Razliite matine ploe su razliito spojene na kuite, ali postoji nekoliko zavrtnja i plastinih odstojnika, koji spreavaju da ona dodirne kuite. Za otputanje plastinih odbojnika potrebno ih je pritisnuti kletima, i potom se jednostavno razdvajaju od kuita. Prilikom montiranja matine ploe potrebno je sve odstojnike vratiti na svoje mesto, da je metalno kuite ne bi dodirnulo i napravilo 35

kratak spoj. U sluaju da prilikom sklapanja neki ureaj nije spojen, ili je spojen nepropisno, POST e ekranskom porukom upozoriti korisnika, kod koje komponente sistema se pojavio problem. Sa obzirom da postoji veliki broj razliitih matinih ploa i kartica, prilikom odravanja, neophodno je koristiti tehniko uputstvo proizvoaa, koje se obavezno isporuuje sa raunarom. U njemu su detaljno opisane tehnike karakteristike proizvoda, njegovi elementi, prikazane su detaljne eme i dijagrami, uputstvo za instaliranje i povezivanje, i postavljanje dampera (kratkospojnika). Takoe je dato i uputstvo za instaliranje upravljakih programa i dodatnog softvera koje se isporuuje na prateem CD-u. U uputstvima za matine ploe obavezan je o odeljak vezan za BIOS koji je instaliran. Tu su opisane sve opcije i parametri, koje korisnik moe sam konfigurisati. U sluaju da se neka kljuna opcija pogreno podesi (recimo previe povea radni takt), i da sistem nemoe da se startuje, ak ni do koraka aktiviranja video prikaza na ekranu, tada se prespaja poseban kratkospojnik na matinoj ploi. Na taj nain se resetuje BIOS, tj sva podeavanja se vraaju na fabriki podeene najoptimalnije vrednosti.

Slika: Kratkospojnik za resetovanje BIOS-a

4.1. Zamena komponenti raunara

Sa obzirom na softisticiranost i visoku tehnologiju izrade raunarskih komponenti, njihova popravka se jako retko vri. Najee je mnogo bre, pouzdanije i jeftinije zamenuti komponentu novom. Jer za kvalitetnu popravku neophodno je obezbediti neophodnu dokumentaciju, opremu za testiranje i izolovanje neispravne komponente, struni kadar, i vreme, a potom i nabaviti originalnu komponentu, to je esto mogue samo direktno od proizvoaa. Mnogo je jeftinije za jedno preduzee imati na zalihama nove komponente, i to samo one koje se najee kvare, i imati dobro razvijenu mreu sa distributerima za nabavku ostalih delova za potrebe ugradnje. Kada se uz pomo svih pomenutih dijagnostikih metoda, locira neispravna komponenta, tada se moe izvriti njena zamena

4.1.1. Zamena procesora

Tani koraci kod zamene procesora zavise od mnogih faktora, ukljuujui tip procesora, hladnjak procesora, matinu plou, i kuite. Objanjen e biti postupak zamene procesora za podnoja tipa Socket 478, jer se i sa tipovima Socket A, Socket 754 i Socket 939 postupa na slian nain. Podnoje Socket 478 podrava Intel Pentium 4 procesore, Socket A podrava AMD Athlon, Athlon XP, i Duron procesore, Socket 754 podrava najnovije AMD Athlon 64 procesore.

36

Prvo je neophodno izvaditi neispravan procesor. Da bi se to uspeno obavilo potrebno je ispotovati sledee proceduralne korake: Iskljuuje se napajanje, monitor, i iskljuuju tastatura, mi i ostale periferije, a zatim se rasklapa kuite Pregleda se sistem da bi se odluilo da li je jednostavnije izvaditi celu matinu plou, ili menjati procesor unutar kuita. To zavisi od iskustva lica koje vri odravanje, slobodnog prostora u kuitu, tipa mehanizma za privrenje hladnjaka. Iskljuuje se napajanje ventilatora za procesor, oslobaa se polugica za otputanje hladnjaka i on se uklanja Oslobaa se ZIF polugica koja otputa procesor od podnoja, a zatim se procesor vadi na gore Instalacija novog procesora se obavlja obrnutim redosledom sa par dodatnih koraka: Prvo se raspakuje procesor i ventilator iz kutije koji se obino isporuuju zajedno. Potrebno je obratiti panju da se noice ne dodiruju zbog statikog elektriciteta Podie se ZIF polugica u vertiklani poloaj Procesor se pre ubacivanja tako okrene, da se njegov zaseeni ugao, poklopi sa zaseenim uglom podnoja. On mora sesti u leite bez primene sile Sputa se ZIF polugica i tako privruje procesor Na sredinu procesora se nanosi specijalna termalna pasta, ija je uloga da bolje prenosi toplotu na hladnjak Hladnjak se stavlja na procesor i lagano se pritiska da bi se pasta ravnomerno raririla po njegovoj povrini, i uklanja se viak paste. Zatim se pomou kvaica pripaja za podnoje i fiksira. Napajanje ventilatora se prikljuuje na matinu plou.

a)

b)

c)

d)

37

4.1.2. Instalacija diskova

Obzirom da su IDE diskovi danas i dalje najrasprostranjeniji, uprkos pojavom S-ATA standarda, u daljem tekstu bie objanjen postupak njegove instalacije, i ukazati na ta se sve treba obratiti panja tom prilikom. Na dananje matine ploe mogue je spojiti maksimalno 4 hard diska, po dva na svaki IDE kanal (primarni i sekundarni). Te iste kanale koriste i CD, i DVD-ROM ureaji. Ako postoji potreba za dodavanjem jo diskova, ubacuje se dodatna kontroler kartica. Poto 2 ureaja (u ovom sluaju bie hard diskovi) dele jedan kanal, neophodno je jedan od njih odrediti, i postaviti da bude nadreeni (master), a drugi podreeni (slave). Podaci iz EIDE kontrolera stiu do oba diska, ali ih "oslukuje" samo onaj koji je oznaen kao nadreeni. Ako su podaci njemu namenjeni, obradie ih, a ako ne, prosledie ih podreenom disku. Podreeni disk prima komande samo od nadreenog, a ne i od kontrolera, tako da e on postupiti po njima. Ako na kanalu postoji samo jedan disk, on se oznaava kao nadreeni. Oznaavanje se vri pomou kratkospojnika (dampera). Damper je mogue postaviti i na poloaj CSEL (eng. cable select), i tada e se hijerahija diskova odrediti prema IDE utinici na koju su povezani.

Slika: Podeavanje dampera na hard disku Kada se damper postavi, disk se ugrauje u kuite i na njega se spajaju konektori za napajanje i IDE konektor za prenos podatka. Kada se upali kompjuter potrebno je ui u BIOS, najee pritiskom na taster "Delete", i proveriti da li podeavanje za IDE diskove stoji na AUTO. Tako podeen BIOS e sam prepoznati koji je disk nadreen, a koji podreen, kapacitet diska, kao i sve fizike parametre diska (broj glava, sektora, cilindara). U BIOS-u jo postoji jo opcija vezanih za diskove. Neke od njih su: IDE Controler kojom se odreuje koji se IDE kanal koristi (primarni, sekundarni ili oba) LBA Mode (Large Block Access) to je savremenija metoda translacije koju svi dananji diskovi koriste i treba je ukljuiti Multi Sector Transfers odreuje koliko se sektora u bloku premeta u memoriju, treba podesiti prema specifikaciji diska, ili na "automatski" Ultra DMA (Direct Memory Access) odreuje koja se kategorija koristi prilikom direktnog prisutpa memoriji (zaobilazei procesor), mogue su opcije 0,1,2. Diskovi uglavnom podravaju automatsko prepoznavanje ovog parametra S.M.A.R.T. je tehnologija nadziranja diska sa predvianjem buduih problema, i noviji diskovi je imaju, pa je treba ukljuiti.

38

Da bi se pripremio za rad, disk je neophodno particionisati, formatirati disk na visokom nivou, i dodeliti mu ime. Ako je disk postavljen kao podreeni, operativni sistem e se podii sa glavnog diska. Particionisanje je delenje diska na jednu ili vie logikih celina, pri emu se svakoj dodeljuje slovna oznaka (C,D,E,F..) Particionisanjem se dobija mogunost instalacije vie operativnih sistema na fiziki jednom hard disku, gde se prilikom pokretanja raunara bira koji OS se eli startovati. Formatiranje diska na visokom nivou podrazumeava pravljenje sektora za podizanje sistema, definisanje root direktorijuma, i izradu tabele razmetaja podataka FAT , koja moe biti tipa NTFS (new technology file system), ili starijeg tipa FAT32 i FAT16. Ono nije isto kao i formatiranje na niskom nivou koje obavlja proizvoa, jer se tom prilikom ne dotiu fiziki svaki sektor na disku. to znai da su podaci jo prisutni, samo su "nevidljivi", i zbog toga postoji mogunost oporavka sadraja pomou posebnih programa. Pri prvom formatiranju, na svakom sektoru se provara postojanje fiziki oteenih mesta, tj. loih sektora (engl.bad sector). Ako ih ima, oni se markiraju i u njih se nee upisivati podaci. Loi sektori mogu biti fizika oteenja na disku ili magnetno izbledela mesta koja su teko itljiva. Ta oslabljena mesta mogu se popraviti ponovnim formatiranjem. Particionisanje diska je mogue uraditi pomou Microsoft-ovih programa Fdisk za DOS ili pomou alatke Disk Menagment u okviru alata Disk Menagment. A formatiranje komandom format iz komandne linije, ili iz dijaloga My Computer desnim klikom na ikonicu diska i klikom na Format. Tada se moe izabrati veliina diska, tip fajl sistema (FAT32 ili NTFS), redovno ili brzo formatiranje, ukljuiti kompresija podataka, i dodeliti ime disku. Takoe postoje i namenski programi za ovu svrhu, a napoznatiji je Powerquest Partition Magic.

Slika: Format dijalog Tek posle ovih priprema mogue je instalirati eljeni operativni sistem na vrsti disk, i eventualno vratiti spaene podatke sa rezervnih bekap kopija ukoliko je prethodni disk otkazao.

39

4.1.3. Instalacija kartica

Jo pre 10 godina proizvoai su patentirali tehnologiju Plug and Play (PnP), u prevodu prikljui i koristi. To znai da koju god karticu prikljuite, raunar e prepoznati o kojem tipu i modelu se radi, automatski je konfigurisati i uitati upravljake programe. Sa pojavom Windows-a XP uveden je universal Plug and Play, koji omoguava da raunar automatski prepozna i koristi ak i mrene ureaje, a priprema novog hardvera za korienje traje svega nekoliko sekundi. To sve dobro funkcionie samo pod odreenim uslovima, postojanje odgovarajueg hardvera, softvera koji podrava PnP, i podrke PnP za BIOS. Ako se ne koristi PnP hardver a raunar radi pod operativnim sistemom koji ga podrava, bie teko konfigurisati dodatnu karticu. Dodatne probleme prilikom instalacije kartica pravi i sve ee loa dokumentacija isporuena uz njih, sukobi sa resursima ve postojeih ureaja oko adresa prekidnih linija (Interrupt), i DMA kanala. U raunaru ne mogu da postoje 2 kartice iji su identiteti u sistemu isti. Konfigurisanje kartica se sastoji od: dodele resursa ureaju i obezbeivanja softverske podrke za njega (drivers). Dodela resursa moe da izgleda ovako: konfigurisati modem koji COM port treba da koristi (COM1, COM2, COM3, COM4, ili neki drugi), podesiti drajver tampaa da li da koristi port LPT1, LPT2 ili USB i sl, izabiranje DMA kanala za karticu, IRQ linije, U/I adrese itd. Na dananjim karticama se vie ne instaliraju damperi, i DIP prekidai sa kojima se fiziki podeavao port, ili IRQ, ve se to radi softverski. Softverski podeena konfiguracija se uva u CMOS ipu. Da bi on pamtio podatke potrebno je da ima stalno napajanje, a to se obezbedilo instaliranjem litijum-jonske punjive baterije na matinu plou. Objanjenje nekih od skraenica i njihovo podeavanje: U/I (Input/Output) adrese ulazno/izlazne adrese u heksadecimalnom zapisu, koje matina ploa koristi da bi komunicirala sa procesorom. Sve hardverske komponente imaju svoje ulazno/izlazne adrese, i kada procesor eli da komunicira sa nekom, on stavlja njenu adresu na magistralu, i potom vri itanje ili upis u nju. U/I adrese su jedinstvene i po njima procesor razlikuje svoje periferije. Raspored podele I/O adresa se moe videti u Device Manager-u (nalazi se u Control Panel/System). Podeavanja je najbolje da stoje na automatic jer e tako kompjuter odrediti najbolji raspored. DMA (Direst Memory Access) kanali koriste se od strane nekih ureaja za ubrzanje upisa i itanja iz sistemske memorije, jer tom prilikom zaobilaze procesor. Broj DMA kanala je ogranien. Sa obzirom da korienje DMA pristupa moe kod novih raunara ak i da uspori rad, pre njegovog ukljuivanja za pojedine kartice treba konsultovati uputstvo proizvoaa. IRQ (Interrupt Request) slui da bi hardverske komponente zatraile od procesora prekid njegovog trenutnog posla, da bi obradio njihove zahteve. Svaki ureaj ima sopstveni IRQ da bi ga procesor raspoznao. Postoji kontroler prekida koji je ugraen u set ipova na matinoj ploi, i on ih obrauje po prioritetima. Jednu IRQ liniju moe da koristi vie ureaja, tako da do sukoba retko dolazi. Ova opcija podele se nekad moe podeavati, ali najbolje je da bude ukljuena na automatsko podeavaje. RAM baferi neke kartice imaju ugraenu RAM memoriju na sebi za privremeno smetanje podataka, i ona ne sme da bude u sukobu sa drugim RAM ili ROM memorijama u raunaru.

40

Na novijim raunarskim sistemima za instaliranje kartice dovoljno je da se ona prikljui u odgovarajue podnoje (slot), a operativni sistem e sam detektovati karticu, podesie njene resurse, i zatraie od korisnika da ubaci CD sa upravljakim programima (drajverima), u sluaju da ih ne poseduje. Ako kartica zahteva korienje COM porta, sistem e joj automatski dodeliti sledei slobodan i memorisati ga. Ako korisnik eli da instalira novije drajvere, ili ponovo postojee, prvo je potrebno ukloniti stare. To se radi tako to se u pomenutom Device Manager-u pronae potreban hardverski ureaj, i desnim klikom mia odabere opcija Uninstall. Bie neophodno resetovati raunar, i OS e pri pokretanju prepoznati karticu, kao da je ponovo ubaena, i instalirati potrebne drajvere. Drajveri se obavezno isporuuju uz svaku komponentu i potrebno ih je uvati, jer e zatrebati u sluaju pada sistema, ili njegove ponovne instalacije. Postupak instalacije sprovodi se u sledeim koracima: Iskljuuju se svi prikljuci sa kuita i skida se njegov poklopac. Ako se zamenjuje postojea komponenta ona se prvo vadi, tako to se odvije vijak ili otpusti mehanizam koji je privruje, i povlaenjem na gore vadi iz svog podnoja na matinoj ploi. Ako se kartica prvi put instalira, potrebno je sa zadnje strane kuita ukloniti metalnu pokrivnu ploicu, mehaniki ili odvrtanjem vijka. Kartica se paljivo gura u svoje podnoje. Proverava se da li su kontakti kartice u potpunosti u svom podnoju, i vri se privrivanje pomou vijka, za kuite Kuite se poklapa, i prikljuuju se svi postojei prikljuci na njegovo poleini.

Slika: Postavljanje kartice u leite

Slika: Privrivanje kartice na kuite

41

4.2. Mere opreza

Otvaranje kuita nije neophodna operacija da bi se koristio raunar. Meutim, pored servisera, postoji i veliki broj radoznalih korisnika koji su nestrpljivi da pogledaju njegovu unutranjost i njegove komponente. U ovom odeljku e biti navedeni saveti i mere opreza koje su neophodni da ne bi dolo do spaljivanja pojenih komponenti ili jo gore do strujnog udara. Za otvaranje kuita su neophodne odvrtke i poeljno je da je odvrtka namagnetisana (po linom iskustvu ako odvrtka nije namegnetisana vrlo esto e zavrtnji upasti u kuite). Naravno vaenje zavrtnja magnetnom odvrtkom je znatno lake. Istovremeno se na taj nain spreava i nastanak kratkog spoja koga mogu da izazovu i prsti prilikom pokuaja vaenja zavrtnja. esto se moe uti da namagnetisane predmete ne treba drati u blizini raunara. Ali treba imati u vidu i sledee injenice : da i zemlja poseduje sopstveno magnetno polje ukoliko se disk zagrebe nekim otrim predmetom posledice su nepredvidive, bez obzira da li je to uinjeno iglom, ekiem ili namagnetisanom odvrtkom. otvaranje vrstog diska neizbeno podrazumeva trajan gubitak podataka, zbog neizbene praine u vazduhu i nikakvo naknadno izlaganje diska magnetnom polju nema posebnog efekta. razmak izmeu glave za pisanje/itanje i magnetnog medijuma je manje od jednog mikrometra i zahvaljujui zatitnom omotu odvrtka se nemoe pribliiti medijuma na manjem rastojanju od 1mm (to je ak hiljadu puta vie od rsatojanja izmeu glave i medijuma). U skladu sa zakonom fizike, jaina magnetnog polja opada sa kvadratom rastojanja, to znai da bi odvrtka morala imati magnetno polje ija je jaina priblino milion puta vea od polja glave za itanje/upis. Za vrsti disk taj odnos je i mnogo vei.. U principu se uticaj zemljinog magnetnog polja otklanja uzemljenjem metalnog kuita raunara, ali njegovo skidanje automatski izlae sve komponente delovanju tog polja. Imajui u vidu da su sve komponente bile izloene delovanju tog polja tokom sklapanja raunara ovo ne moe imati sigurno nikakve tetne posledice. Ukoliko korisnik (ili serviser) ne poseduje antistatiku rukavicu (koja obezbeuje da se potencijal tela korisnika izjednai sa potencijalom zemlje i time se spreava nastanak statikog elektriciteta) potrebno se pridravati sledeeg: Ukoliko ne posedujete ovu rukavicu morate se navii da, pre bilo kakvog kontakta sa elektronskim komponentama raunara, obavezno dodirnete neki uzemljeni metalni predmet (radijator na primer). Na taj nain komponente nee biti sigurno oteene ak i ako nemate antistatiku rukavicu. Ovo je bitno jer raunarske komponete rade na vrlo niskim jednosmernim naponima koji nisu opasni zaoveka, a istovremeno ovek moe da poseduje statiki elektricitet od nekoliko stotina (i hiljada volti) koji je sasvim dovoljan da uniti osetljive komponente raunara. Kada se vade tampane ploe obavezno ih je potrebno, ukoliko je ikako mogue, drati za ivice. Od osnovnih komponente (tastautra, mi, monitor i sistemska jedinica) korisnik e doi u iskuenje samo da otvori mia (zbog ienja najee) i sistemsku jedinicu. U tastaturi se nalazi malo ega zanimljivog (veliki broj malih opruga koje se mogu razleteti ako se ne vodi rauna). Otvaranje tastature je preporueno ako se samo neka tenost razlije po njoj, a ak i tada je kupovina nove tastature mnogo bolje reenje. 42

Monitor je druga pria. Velika veina dananjih monitora su sa katodnom cevi (CRT monitori). UPOZORENJE Ne postoji dovoljno ubedljiv razlog da korisnik otvara monitor. Otvaranje je fiziki opasno. Na katodnoj cevi se moe zadrati visoki napon dugo vremena nakon iskljuivanja i odspajanja od mree (posebno se odnosi na stare monitore koji nisu dugo korieni). Ukoliko doete u dodir sa ovako visokim naponom moete nastradati. Nikada , ni pod kojim uslovima, bez obzira na razloge, nemojte otvarati zapeaeni blok za napajanje raunara. Poput monitora i blok za napajanje sadri visoke napone.

4.3. Dokumentacija
Naalost, dokumentacija predstavlja tamnu stranu u istoriji raunara. Proizvoai opremaju raunare svremenim, licenciranim i skupim operativnim sistemima, ali uz njih isporuuju obino samo skromne broure, u kojima je obino opisano samo nekoliko osnovnih procedura za rad. Prilikom nabavke i servisa raunara potrebno je proveriti da li postoji uputstvo, ili prirunik u kojima je predstavljeno sledee: odravanje i garantni rok raunara uputstvo za povezivanje perifernih ureaja (atampaa, skenera...) podaci o tipu matine ploe i knjiica (sa specifikacijom ploe, prikazom naina spajanja osnovnih komponenti, opcijama BIOSa, ...) uputstvo za ostale komponente raunara ( uputsvo za grafiku karticu, optike ureaje, modeme, zvune kartice...). Na tim uputstvima je prikazan nain povezivanja tih komponenti i podeavanje opcija rada. prirunici za sofver (koji se obino dobijaju uz matinu plou, grafiku karticu i periferije npr. tampa) u kojima je prikazan nain instalacije softvera i objanjenna su podeavanja koja su neophodna za optimalan rad komponenti. Najvei problem, pored oskudne dokumentacije, je i to to se dobivena dokumentacija nalazi obino na engleskom ili nekom drugom jeziku. Veoma mali broj uputstava je preveden na na jezik i potrebno je dobro poznavanje engleskog jezika da bi se razumele i podesile eljene opcije.

43

5. HARD DISK : Odravanje i otklanjanje problema

5.1. Zatita hard diska
Zatvoreni hard disk ne moe da se odrava tj ne moe se rastavljati i na primer istiti glave za pisanje/itanje. Meutim postoje koraci koji se mogu preduzeti da bi se hard disk uinio dugovenijim. Potrebno je nabaviti dobru zatitu napajanja. Potrebno je pravilno privrstiti diska za kuite raunara. Buka u radu ukazuje na probleme sa diskom. Ako je disk postao najednom prilino buan verovatno je pred odtazom

5.2. Zatita podataka

Zatita podataka se razlikuje od zatite samog diska. Iako se podaci gube ako se disk pokvari postoje i drugi naini za gubitak podataka (npr. virusi ili nehotino formatiranje). Zatita podataka obuhvata sledee: Pravljenje rezervnih kopija (MBR, sistemskih dastoteka i korisnikih podataka). Windows nema ugraen alat za pravljenje rezervne kopije MBR-a, ali postoje alati koji to rade). Pravljenje diskete za podizanje sistema u hitnim sluajevima (DOS, Windows 9x) ili instalacioni CD Windowsa (NT verzije). Redovna provera ispravnosti sistema datoteka pomou alata ScanDisk (DOS ili Windows 98x) ili Check Disk (NT verzije Windowsa). Ukoliko disk podrava SMART tehnologiju tj. alatu za statistiku analizu koji je ugraen u disk i koji nadzire parametre diska, potrebno je vriti SMART nadzor nad diskom. Proveriti da li ima loih sektora svaki put kada disk pretrpi mehaniki ok ili kada OS prijavljuje greke prilikom itanja i pisanja. Potrebno je raditi redovno defragmentaciju diskova. Koristiti antivirusne programe i redovno aurirati baze jer virusi predstavljaju veliki problem za podatke.

5.2.1. Izrada rezervnih kopija sistemskih datoteka

Sistemske datoteke su datoteke koje su neophodne za pokretanje OS i za njegov nesmetani rad. Meutim mnoge ove datoteke su standardne komponente OS i mogu se ponovo instalirati sa CD-a i da se pri tome nita ne izgubi. U sutini izrada rezervnih kopija sistemskih datoteka se odnosi na sistemske konfiguracione datoteke, koje sadre prilagoene datoteka sa podacima kako je OS instaliran, kako su podeene aplikacije, kakav je hardver instaliran... U Windowsu 95 i novijim verzijama, sistemska konfiguracija je msetena u bazi Registry. Registry izgleda kao jedna baza kojoj se pristupa pomou alata Registry Editor u Windowsu, ali se 44

ona u sutini sastoji iz nekoliko datoteka (za Windows 95/98/Me to su user.dat i system.dat, a u Windowsu NT/2000/XP/2003 to je niz datoteka sa imenima kao to su sam ili system). Naravno nije neophodno znati tana imena i lokacije ovih datoteka da bi se napravila rezervna kopija baze Registry. Redovna izrada kopija bazy Registry je dobra ideja jer je ta baza neophodna za podizanje sitema (esto aplikacija ili korisnik naprave izmene u bazi Registry koje dovedu do problema u fukcionisanju sistema). Pravljenje rezervne kopije baze Registry se razlikuje u zavisnosti od verzije Windowsa : Windows 98/Me imaju program Registry Checker koji se pokree iz opcije System Information. Nakon provere Registy baze bie ponuena opcija za pravljenje njene rezervne kopije. Windows 2000/XP imaju pomoni program Backup koji sadri opciju za izradu rezervne kopije beze Registry (System State) Postoji komanda koja radi u svim verzijama Windowsa, a to je opcija Export u programu Regedit (Registry Editor). Potrebno je u sutini pokrenuti program Regedit pomou komade Run sa Start menija i potom izabrati opciju File/Export.

5.2.2. Izrada rezervnih kopija korisnikih podataka

Izrada rezervnih kopija korisnikih podataka je od kljunog znaaja. Danas postoji veliki broj naina i medijuma za izradu rezervnih kopija korisnikih podataka: CD i DVD mediji. izmenljivi diskovi (Flopi, Zip). mini USB diskovi drugi vrsti disk. skladitenje u mrei. Windows 2000/XP imaju solidan program za pravljenje rezervnih kopija podataka (desni klik mia na ikonicu diska / Prperties / Tools). Windows XP Home ne instalira pomoni program Backup. Postoje i usluni programi raznih proizvoaa koji omoguavaju pravljenje rezervnih kopija podataka, kao i programi za pravljenje rezervnih kopija vrstog diska ili pojedinih particija (npr. Norton Ghost i Drive Image).

5.2.3. Pripremanje hitnog podizanja sistema u Windowsu 9x

U Windowsu 9x moe s enapraviti disketa za podizanje sistema ukoliko se pokrene opcija Add7Remove Programs iz Control Panela. Na taj nain se dobija disketa sa koje se moe ne samo podii sistem, ve ona sadri i vane alate kao to su : fdisc, format... Ukoliko se napravi disketa za podizanje sistema u Windowsu 98/ME ona sadri i upravljake programe za CD ureaj. Ovi programi su neophodni ukoliko je potrebno ponovo pokrenuti instalaciju Windowsa sa CD-a.

45

5.2.4. Pripremanje i hitno podizanje sistema u verzijama Windowsa zasnovanim na NT

U Windowsu NT/2000/XP ne moe se neposredno podii sistem u komandnom okruenju, jer oni nisu zasnovani na DOS-u kao Windows 9x. Ako postoji instalacioni CD za Windows, mogue je podii sistem na odgovarajui nain. Najpre se pokrene instalaciona procedura koja korisnika pita da li eli da oporavi staru instalaciju ili novu instalaciju . Ukoliko se izabere oporavak mogue je izabrati automatizovani proces ili prelazak na komandno okruenje Recovery Console.

5.2.4.a)

Recovery Console

Recovery Console je okruenje komandne linije u kome se mogu reavati problemi. Sistem se podie u okruenju Recovery Console sa Windowsovog CD-a u sledeim koracima: Na ekranu Welcome to Setup pritisnuti R za opciju Repair. Potom pritisnuti C za okruenje Recovery Console. Potom pritisnuti 1 da se izabere prva instalacija Windowsa. Potom e sistem od vas traiti admninistratorsku lozinku. Komande okruenja Recovery Console ATTRIB Menja atribute datoteke BATCH Izvrava niz komandi iz navedene tekstualne datoteke CD Menja direktorijum CHKDSK Proverava da li na disku ima greaka COPY Kopira datoteke DEL Brie datoteke DIR Prikazuje spisak datoteka u direktorijumu DISABLE Onemoguava Windows-ov upravljaki program ili servis DISKPART Poput FDISK-a pravi particije i njima upravlja ENABLE Pokree Windows-ov upravljaki program ili servis EXIT Naputa okruenje Recovery Console FIXBOOT Upisuje novi startni sektor na particiji za podizanje sistema FIXMBR Oporavlja MBR FORMAT Formatira logiki disk LISTSYS Pokazuje sve dostupne upravljake programe, servise i datoteke za pokretanje sistema. MD Pravi direktorijum. RD Brie direktorijum. REN Preimenuje datoteku ili direktorijum. Da bi se dobila pomo za neku komandu potrebno je ukucati /?.

46

5.3. Oivljavanje neispravnih diskova

Korak 1. Postoje dva osnovna razloga za otkaz diskova diskova.: fiziko otkazivanje diska na diskovima mogu da nastanu fiziki problemi sa ploama, rukom koja pokree glave, da otkau glave za itanje i pisanje ili da otkae strujno kolo koje povezuje napajanje diska sa sa mehanikom koja se unutar njega nalazi. diskovi koji su logiki mrtvi pri emu je sve u redu sa mehanizmima ureaja, ali je disk iz nekoh razloga zaboravio podatke koji se na njemu nalaze. Jedan od najpouzdanijih indikatora da je disk mrtav jsete da li BIOS i dalje prepoznaje disk. Ako ga prepoznaje ispravno disk je verovatno jo iv. Ako BIOS ne vidi disk potrebno je proveriti sledee : Da li su kablovi (kabl za napajanje i data kabl) pravilno prikljueni. Proveriti da li drugi diskovi rade na istom kablu. Ako rade iskljuena je mogunost da je lo kabl i lo IDE konektor na matinoj ploi. Ukoliko su premetani diskvi u kuitu potrebno je proveriti da li su kratkospojnici ispravno podeeni.

BIOS prepoznaje i registruje svaki disk prilikom podizanja sistema i pri tome na ekranu ispisuje podatke o proizvoau i modelu dika. Ukoliko pri uitavanju sitema ne prijavljuje hard disk ili je potrebno znatno vie vremena da bi bio prepoznat to su oznovni pokazatelji da hard disk ima fizike probleme. Korak 2. Ako je disk sa koga se podie sistem prestao da radi potrebno je razluiti da li je problem nastao sa podizanjem sistema ili da li postoji problem sa pristupanjem samom disku. Moda je sa podacima na disku sve u redu, ali su datoteke neophodne za podizanje sistema oteene. Da bi se ovo proverilo potrebno je podii sitem sa sa sistemske diskete (Win98x) ili sa instalacionog CD-a za Windows 2000/XP i izabrati opciju Recovery Console. Ukoliko iz komandnog okruenja postoji mogunost da se izlistaju fajlovi i direktorijumi (DIR) potrebno je napraviti (ako nije napravljena pre) rezervnu kopiju podataka. Potrebno je iskopirati sve bitne podatke na diskete (ili druge prenosne medije) ili to je jo mnogo bolje na drugi hard disk sa kojeg je podignut sistem (disk sa kojeg je potrebno prebaciti podatke sa prikljuuje na drugi IDE kanal ili kao slave na primarnom kanalu). Tek posle pravljenje rezervne kopije podataka potrebno je preduzeti korake da bi se ustanovilo zato sistem ne moe da se podigne. Za Windows 98 sa sistemske diskete potrebno je najee ukucati komandu SYS C: da bi se kopirale datoteke za podizanje sistema. U sluaju Windowsa 2000/XP potrebno je ponovo pokrenuti Setup sa instalacionog CD-a i potrebno je izabrati opciju ia oporavak instalacije.

47

Korak 3 Ukoliko ne postoji nikakva mogunost da se povrate podaci sa diska i ako su podaci zaista potrebni postoji i zadnja nada. Postoje servisi za oporavak podataka gde se disk rastavlja i kopiraju podaci na CD ili neki drugi medijum. Cena u ovom sluaju je prilino visoka od par stotina eura za dijagnozu problema pa do nekoliko hiljada eura za oporavak podataka. Iz predhodnog poglavlja se moe zakljuiti kolika je vanost redovnog pravljenja rezervnih kopija podataka (Backup).

5.4. Program FDISK

FDISK se koristi za podelu diska na particije i upravljanje particijama u MS-DOSu i Windowsu 95/98/Me. Njegovo glavno ogranienje je to dozvoljava pravljenje samo jedne primarne particije i sve napravljene particije spadaju u DOS particije. Ostale particije FDISK vidi kao non-DOS i nee moi sa njima uraditi nita osim da ih preskoi ili izbrie. Ako se u Windowsu 95/98 napravi disketa za brzo podizanje sistema (eng. Startup Disk) u njega je automatski ukljuen i FDISK. Pokretanje FDISK-a : Potrebno je doi do komandnog okruenja (eng. command promt) i uraditi sledee : Potrebno je upisati FDISK i pritisnuti ENTER. U drugom koraku postavlja se upitnik da li elite podrku za velike diskove.

48

Potom se pojavljuje glavni meni programa FDISK.

Posle pokretanja potrebno je pokrenuti opciju 4 za gde se prikazuju postojee particije.

Brisanje postojeih particija : Pritisnuti Esc da bi se vratili u FDISK-ov meni sa opcijama. Izabrati opciju 3 (Delete Partition and Logical DOS Drive).

49

Ako na produenoj particiji postoje postoje logiki diskovi potrebno je prvo njih obrisati tj. nemoe se obrisati produena particija sve dok se ne obriu predhodno svi njeni logiki diskovi.

Poto su obrisani svi logiki diskovi mogue je ukloniti produenu particiju. Primarnu particiju nije mogue ukloniti sve dok produena particija nije obrisana. Kada se obriu particije pritiskom na Esc se vraa na FDISK-ov meni sa opcijama.

Pravljenje primarne particije Iz FDISK-ovog menija sa opcijama, izabrati opciju 1, Create DOS Partition or Logical DOS Drive.

50

Izabrati opciju 1 Create Primary DOS Partition Potom se javlja upitnik da li se eli maksimalna mogua veliina za primarnu DOS particiju (YES/NO). Ukoliko je izabrana opcija NO potrebno je upisati veliinu prostora u megabajtima ili u procentima koju se eli dodeliti primarnoj DOS particiji.

Potom pritisnuti taster Esc da bi se vratilo u FDISK-ov meni sa opcijama.

51

Pravljenje produene particije i njenih logikih diskova Iz FDISK-ovog menija Options izabrati opciju 1, Create DOS Partition or Logical DOS Drive. Izabrati opciju 2, Create Extended DOS Partition Ostaviti podrazumevane podeavanje za veliinu produene particije, koje uzima sav preostali prostor na disku i pritisnuti Enter. Pritisnuti Esc da bi se izvrila provera integriteta diska. Potom je potrebno definisati logike diskove.

Potom kad je zavreno dodeljivanje prostora produenoj particiji potrebo je pritisnuti Esc da bi se vratili u FDISK-ov meni sa opcijama.

Podeavanje aktivne particije Iz FDISK-ovog menija izabrati opciju 2 Set Active Partition. Upisati 1 da bi se particija 1 postavila za aktivnu.

52

Pritisnuti Esc da bi se vratili u FDISK-ov meni sa opcijama. Pritisnuti ponovo Esc da bi se izalo iz FDISK-a i potrebno je restartovati raunar.

53

5.5. Formatiranje diska

5.5.1. Komanda FORMAT
Komanda FORMAT se koristi u MS-DOSu i Windows-u 9x. Prvo je potrebno proveriti da li se slovna oznaka odnosi na disk koji se eli formatirati. Ta provera je neophodna jer se formatiranjem briu podaci sa diska. Osnovna sintaksa naredbe FORMAT je : FORMAT disk:

gde je disk: oznaka vrstog diska Potom se pojavi upozorenje da se formatiranjem briu svi podaci sa diska. Pritisnuti Y za nastavak. Postoje i dodatne opcije naredbe FORMAT: /Q to je brzo formatiranje, bez provere da li disk sadri greke. /FS:sistemdatoteka pomou ove opcije moe se zadati vrsta sistema datoteka. /V:imediska na ovaj nain je mogue zadati ime diska.

5.5.2. Formatiranje iz okvira za dijalog My Computer

Poto su napravljene particije na disku, oznakama logikih diskova je mogue pristupiti iz okvira za dijalog My Computer u Windowsu. Ako disk nije podeljen na particije mogue mu je pristupiti preko alata Disk Management. Prvi pokazatelj da disk nije formatiran je poruka o greci pri pokuaju da se pristupi disk preko ionice. Desnim tasterom mia pritisnuti ikonicu eljenog diska i iz padajueg menija izabrati opciju format.

54

Potrebno je izabrati opciju formatiranja kao to je Quick Format i zadavanje imena diska. Pritiskom na Start pojavie se dijalog koji upozorava da e svi podaci biti izbrisani. Saekati da se formatiranje zavri, a na kraju u okviru Results potrebno je pritisnuti Close.

5.5.3. Podela diska i formatiranje tokom instalacije Windowsa

Instalcioni program za Windows NT/2000/XP imaju ugraenu opciju da dele disk na particije i formatira ih automatski. Postupak je jasan samo treba pratiti poruke sa ekrana.

55

5.5.4. Podela na particije i formatiranje alatkom Disk Management

Ako se dodaje novi hard disk na raunaru na kome se ve nalazi vezija Windowsa zasnovana na NT platformi podela na particije i formatiranje moe se izvriti pomou alata Disk Management. Postupak pokretanja: Iz Control Panela izabrati opciju Administrative Tools. Izabrati ikonicu Computer Management. Jedna od stavki sa leve strane je i Disk Management. Alatka Disk Management ima grafiki interfejs za pravljenje particija i formatiranje diskova.

Da bi se u nepodeljnom prostoru napravila particija potrebno je desnim tasterom mia pritisnuti taj prostor i izabrati opciju Create Partition. Potom arobnjak (Wizard) vodi korisnika kroz postupak pravljenja particija. 56

U okviru alata Disk Management mogue je izvriti promenu slovne oznake dodeljene disku. Najbolje vreme za promenu slovne oznake je posle instalacije kada nema jo podataka, jer se neke aplikacije vezuju za slovnu oznaku i nee raditi ako se ona promeni. Potrebno je izabrati disk i desnim klikom na njega izabrati opciju Change Drive Letter and Path. potom iz padajue liste izabrati eljeno slovo.

57

6. SOFTVERRSKA REENJA ZA UPRAVLJANJE HARDVEROM

U sutini je svaki komad raunarskog hardvera samo gomila elektronike ukoliko ne moe da komunicira sa operativnim sistemom.Ta komunikacija se odvija posredstvom upravljakih programa (eng. device drivers) tj. softvera koji je napravljen da slui kao posrednik izmeu operativnog sistema i hardvera. Svaki hardver moe da radi sa Windowsom pod uslovom da postoji odgovarajui upravljaki program i da ga je mogue fiziki instalirati i dodeliti mu sistemske resurse. Pojam odgovarajui upravljaki program podrazumeva dve stvari : upravljaki program je napisan tano za taj model ureaja upravljaki program je napisan tano za tu verziju Windowsa koju korisnik poseduje.

6.1. Tehnologija Plug and Play

PnP je sistem za identifikaciju hardvera koji omoguava BIOS-u i operativnom sistemu da odmah vide novi hardver i da mu dodele resurse.Pored toga, ukoliko postoji upravljaki program za taj ureaj, PnP e pokuati da ga instalira unutar operativnog sistema. PnP zahteva tri preduslova : BIOS na matinoj ploi mora da podrava PnP (veina ploa posle 1995. god). Ureaj mora da podrava PnP (ureaji napravljeni posle 1995. god). Operativni sistem mora da podrava PnP (Windows 98 i noviji podravaju PnP. Windows 95 i NT4 na podravaju PnP).

6.2. Instaliranje novog hardvera u Windowsu

Ukoliko PnP radi besprekorno faktiki je dovoljno ukljuiti raunar i Windows e prepoznati ureaj, instalirati upravljaki program za njega i ureaj e proraditi. Meutim u najveem broju sluajeva postupak se rezlikuje od idealnog. Ukoliko se zatrai upravljaki program od korisnika to znai da ga Windows nema u svojoj bazi i tada treba preuzeti sledee korake : Ukoliko posedujete potrebno je umetnuti disketu ili CD koji sadre potreban upravljaki program. Ukoliko Windows ne pronae driver moda ete morati zadati tanu putanju runo. Pritiskom na Cancel se prekida instalacija ureaja. Ovo je korisno ukoliko treba pokrenuti softversku instalaciju koja je dobijena uz ureaj.

58

6.2.1. Potpisani upravljaki programi

Do pre par godina, najei razlog loeg rada Windowsa je bila instalacija hardvera uz koji su se isporuivali upravljaki programi koji nisu bili testirani u svim verzijama Windowsa. Windows 2000 i noviji nastoje da prevaziu te problema tako to nalau upotrebu potpisanih upravljakih programa ( eng. signed drivers). Prilikom instalacije upravljakog programa u Windowsu 2000 i novijim verzijama, Windows proverava da li je upravljaki program potpisan. Ukoliko jeste proces se nastavlja, a ako nije prijavljuje se poruka upozorenja. Sam korisnik moe da bira da li e postupak nataviti ili prekinuti. Ukoliko se instaliraju nepotpisani upravljaki programi za kljune komponente (npr. grafiku karticu...) treba biti obazriv. U tom sluaju neophodno je napraviti kopiju baze Registry i proveriti pre toga da li se moe nabaviti potpisani upravljaki program. Da bi se kontrolisalo kako se Windows ponaa kad naie na nepotpisani upravljki program potrebno je preduzeti sledee : U Control Panelu izabrati opciju System. Izabrati opciju Hardware.

Izabrati opciju Driver Singing. Izabrati nivo upozorenja i OK.

59

Slika: Promena nivoa upozorenja za nepotpisane upravljke programe za Windows XP. Ukoliko korisnik ne poseduje odgovarajui (potpisan) upravljaki program potrebno je preduzeti sledee : Sa Web lokacije proizvoaa, ili neke druge lokacije potrebno je preuzeti odgovarajui upravljaki program. Ukoliko ne postoji upavljaki program za odreeni OS, potraiti upravljaki program za slinu porodicu OS (npr. za Windows XP moe odgovarati i driver od Windows2000 ili za Windows ME moe odgovarati driver od Windows 98...). Potraiti upravljaki program koji odgovara verziji OS i slinom hardverskom ureaju. Kao poslednje reenje potrebno je potraiti upravljaki program za odgovarajui OS (ili OS iz iste porodice) za ureaj koji koristi isti skup ipova kao i onaj koji se instalira.

6.2.2. Instalacija i auriranje upravljakog programa

Jedan od naina da se Windows natera da proverava da li su prikljueni novi ureaji, jeste da se iz Control Panela pokrene New Hardware Wizard.

60

Slika: Add New Hardware Wizard u Windows-u XP. U verzijama Windowsa pre Windowsa XP, aobnjak Add New hrdware ponekad pronalazi pogrene ureaje. Pre nego to se dozvoli arobnjaku da instalira upravljake programe i dodeli im resurse potrebno je pregledati spisak i izabrati odgovarajuu opciju. Ukoliko arobnjak ne pornae ureaj potreno je pokrenuti Device Manager u kojem se vidi ima li bilo kakvog traga o ureaju i zato ga Windows ne prihvata. Ukoliko Windows moe da prepozna nov ureaj, ali ne zna kakav je to ureaj i kakav mu upravljaki program treba, obino se takav ureaj prijavljuje u Device Manageru kao nepoznati ureaj (eng. Unknown Device). U tom sluaju najbolje je pokenuti sa CD-a (koji je dobijen uz ureaj) program Setup. Ukoliko je potrebno instalirati ureaje koji ne podravaju PnP (jako stari ureaji) najbolji nain je prvo njih pustiti da zauzmu resurse i kad oni prorade potrebno je instalirati ureaje koji podravaju PnP i koji se automatski prilagoavaju preostalim resursima. Proizvoai hardvera neprekidno prave nove verzije upravljaki programa i ukoliko se nabavi nov upravljai program, on se nalazi u jednom od sledeih formata.: Izvrna instalaciona datoteka sa nastavkom EXE Izvrna samoraspakujua ZIP datoteka sa nastavkom EXE ZIP datoteka koja zahteva raspakovanje, koja sadri datoteka neophodne za pokretanje instalacionog programa. ZIP datoteka koja sadri osnovne datoteke za runu instalaciju. Najtea od svih mogunosti jeste da nema programa Setup ve samo gomila datoteka. U tom sluaju je potrebno uiniti sledee: Iz Control Panela je potrebno pokenuti Device Manager

61

Slika: Device Manager u Windowsu XP. Na spisku ureaja pritisnuti na + ispred ureaja koji se instalira. Dvaput kliknuti na izabrani ureaj i izabrati opciju Properties. Izabrati opciju Driver. Prouiti podatke o upravljakom programu kao to su datum i potpis. Postupak nastaviti samo ako se upravljaki program menja boljom verzijom. Izabrati opciju Update Driver. Potom se pokree Hardware Update Wizard i potom je potrebno slediti njegova uputstva.

Slika: kartica Driver u okviru za dijalog Properties.

62

Povratak na predhodnu verziju upravljakog programa se vri na sledei nain: Pokrenuti Device Manager i izabrati karticu Properties za odgovarajui ureaj. Na kartici Driver izbarti opciju Roll Back Driver.

6.2.3. Reavanje problema sa ureajima pomou Device Managera

Ukoliko je ureaj instaliran i ukoliko ispravno funkcionie, trebalo bi da se njegova ikonica i ime pojave u spisku. Ako se dvaput klikne na ikonicu da bi se prikazale osobine ureaja, trebalo bi da se na kartici general pojavi This device is working properly kao na donjoj slici.

Ukoliko se ne pojavljuje ta poruka obino nastaje jedna od situacija : Ureaj se ne pojavljuje na spisku ureaj nije ispravno instaliran, neispravan je, ne podrava PnP ili BIOS ne podrava PnP. Ureaj se pojavljuje kao pod opcijom Unknown, a njegova ikonica ima znak pitanja pokretuti instalacioni softver koji je dobije uz ureaj i dovriti proces. Preko ikonice ureaja stoji znak X ureaj je onemoguen. Omoguavanje njegovog rada se vri u opciji Properties. Preko ikonice ureaja ima znak uzvika postoji sukob resursa ili problem sa ureajem. Pogledati status ureaja na kartici General ili u okviru opcije Properties za detalje.

6.2.4. Runa promena resursa koji se dodeljuju ureaju

Do sukoba resursa moe da doe kada dva ili vie ureaja ele da koriste isti resurs. Ovaj sluaj se deava na starijim raunarima i starijim verzijama Windowsa. Simtomi sukoba resursa su najee sledei : 63

Jedan ili oba ureaja ne rade. Ikonica jednog ili oba ureaja u Device Manager-u izgleda kao znak uzvika. Na kartici Resources u okviru kratice Properties ureaja prikazuje se sukob.

Reavanje sukoba resursa se vri na sledei nain : Potrebno je u okviru opcije Properties jednog od ureaja i otvoriti karticu Resources. U opciji Conflicting Device List potrebno je zabeleiti koji je drugi ureaj ukljuen u sukob. Ukloniti potvrdu Use Automatic Settings Potom je potrebno otvoriti listu Settings Based On i izabrati drugaija podeavanja. Potom bi trebalo da se pojavi poruka No Conflicts u oknu Conflicting Device.

Slika: Prikaz opcija Resource kada ureaj nema konflikta. Ako se runo menjaju resursi na novijim raunarima u najveem broju sluajeva se javlja poruka o greci koja ukazuje da se podeavanja resursa ne mogu menjati. Novi raunari podravaju napredni interfejs za napajanje i konfiguraciju (eng. Advanced Power and Configuration Interface ACPI). Kada je ACPI aktivan u sistemu on preuzima veinu poslova oko dodele resursa pa resursi za ureaje ne mogu da se menjaju runo pomou Device Managera. ACPI je vrlo dobar u upravljanju resursima i ne bi trebalo da se naie na sukob resursa koji je potrebno reavati.

64

6.2.5. Uklanjanje upravljakog programa

Da bi se uklonio upravljaki program potrebno je u Device Manageru uraditi sledee : izabrati eljeni ureaj izabrati opciju Delete i potom OK. Jedan od naina da se rei problem sa ureajem i upravljakim programom jeste da se izbrie njegov upravljaki program i da se pusti Windows da ponovo prepozna hardver. U Device Manageru se moe uvek naterati Windows da ponovo prepozna PnP hardver na sledei nain : U Windowsu 98/Me potrebno je pritisnuti dugme Refresh u Device Manageru U Windowsu 2000/XP potrebno je izabrti opciju Action > Scan for Hardware Changes

6.2.6. Onemoguavanje rada ureaja :

Kada je ureaj onemoguen on se u Device Manageru pojavljuje u obliku ikonice prectane crvenim slovom X. Postupak onemoguavanja rada ureaja se satoji iz sledeih koraka : U Windowsu 9x/Me iz okvira Properties odreenog ureaja potrebno je izabrati karticu General i potvrditi polje Disable in This Hardware Profile da bi iskljuio ureaj. U Windowsu 2000/XP iz okvira Properties odreenog ureaja potrebno izabrati karticu General i izabrati opciju Do Not Use This Device (Disable). U sutini je onemoguavanje ureaja vrlo efikasna tehnika za reavanje problema. Ako Windows ne moe normalno da se pokrene, ali moe da se pokrene u bezbednom reimu najverovatnije negde postoji lo upravljaki program.

65

7. NAJEI PROBLEMI U RADU RAUNARA I NJIHOVA REENJA

7.1. Raunar nee da pone sa radom
Proveriti da li je kabl napajanja utaknut do kraja i u PC i u zidnu utinicu. Proveriti da li je naponski kabl oteen. Probati sa drugim rezervnim kablom. Ako svetlosni pokazivai na kuitu svetle i uje se ventilator na izvoru napajanja, ali se na ekranu nita ne vidi, potrebno je proveriti da li je monitor prikljuen i ukljuen i da li je ispravno i vrsto povezan sa video prikljukom raunara. Ako se sumnja na kvar monitora isprobati raunar sa drugim monitorom. Ako se sistem pokree, ali se javlja poruka o greci Non-bootable, invalid or non-system disk , zaboravljena je najverovatnije disketa u disketnoj jedinici i potrebno ju je izvaditi. Ako se sistem smrzava nakon svakog pokuaja da se podigne, moda je oteen hard disk. Problem moe da bude oteen sektor diska za podizanje sistema, labav ili oteen IDE kabl i oteenje kljunih sistemskih datoteka. Proveriti ispravnost diska omou uslunih programa i napraviti backup podataka na drugi medijum. Ako se pri podizanju sistema javi niz zvunih signala proveriti da li su memorija i grafika kartica pravilno povezane i ulegle u leite. Zvune signale moe da prouzrokuje i loe podeen CMOS. Potrebno je obavezno proveriti parametre podeavanja grafike kartice i memorije. Ako se ne vidi i ne uje ba nita verovatno je neispravan izvor za napajanje.

7.2. Raunar se zamrzava

nije zamrznut ceo sistem ve samo npr. tastatura ili mi. Proveriti da li su njihovi kablovi ispravno i vrsto povezani za konektore na matinoj ploi. Za beinu tastaturu i mia proveriti baterije. Njei problem smrzavanja je lo softver. Ako se jedan program zamrznuo potrebno je pokuati prei na drugu otvorenu aplikaciju sa Alt+Tab. Ako to nije mogue sa Ctrl+Alt+Del je potrebno ui u Task Manager i zatvoriti program koji se zaglavio sa opcijom End Task. Ako se sistem zamrzava i posle svih pokuaja potrebno je restartovati sistem -Ctrl+Alt+Delete dvaput uzastopno ili pomou reset dugmeta na kuitu. Rauna moe da se zamzava i zbog previe otvorenih programa koji pokuavaju da zauzmu vie memorije nego to raunar ima. Reenje je ili zatvoriti neke programe ili nadograditi memoriju. Poto Windows koristi slobodan prostor na disku kao (virtuelnu memoriju) kao zamenu za RAM, nedostatak prostora na disku moe da izazove usporavanje ili zamrzavanje sistema. Mogui problem neobinog ponaanja raunara je vrlo esto raunarski virus i u tom sluaju potrebno je detaljno skenirati raunar sa auriranim antivirusnim softverom.

66

7.3. Problemi sa hard diskom

Ako se hard disk ne vidi iz BIOS-a potrebno je proveriti IDE kabl i da li je pravilno hard disk povezan na matinu plou i napajanje. Ako je sve u redu sa kablovima i hard disk se i dalje ne vidi u BIOS-u u tom sluaju je hard disk najverovatnije neispravan. Ako sistem ima problema sa pristupom disku potrebno je ispitati hard disk odreenim specijalizovanim softverom (npr. Maxtor Power Max) ili pokrenuti sistem pomou sistemske diskete i pokrenuti softver sa diskete za skeniranje i popravku greaka na disku. Ako upisivanje na disk esto ne uspeva veovatno je fiziki oteen. Program za ispitivanje diska otkriva i obeleava takva podruja, ali je u tom sluaju najbolje reenje zamena diska i backup podataka. Ako disk radi, ali znatno sporije od uobiajenog najverovatnije ga treba defragmentirati.

7.4. Nov hardver ne radi ili kvari postojei sistem

Potrebno je proveriti da li je novi hardver ispravno instaliran (da li je kartica ispravno legla u leite, da li su ispravno povezani kablovi...). Neki ureaji zahtevaju nametanje odreenih kratkospojnika na matinoj ploi i u tom sluaju potrebno je prouiti uputsvo za plou. Postoji mogunost da je Windosovska tehnologija plug and play nije prepoznala novi ureaj, ili ga nije ispravno prepoznala, ili je instalirala neodgovarajui upravljaki program. U tom sluaju potrebno je deinstalirati hardver i pretei softver i zatim ih ponovo instalirati, ali u tom sluaju je potrebno zaobie automatizam pri instalaciji kod arobnjaka Add New Hardware. Ukoliko i dalje postoje problemi potrebno je najee instalirati najnoviju verzju upravljakog programa. Ponekad pri instalaciji novog hardvera je potrebno izvriti Upgrade BIOS-a (flash). U tom sluaju je potrebno sa Web lokacije proizvoaa pronai najnoviju verziju BIOS-a i pomou uslunog programa ga je potrebno uitati. Ovo je vrlo delikatna oeracija jer ukoliko nestane struje u toku tog procesa matina ploa postaje neupotrebljiva. Iz tih razloga na raunar je potrebno prikljuiti UPS u toku tog procesa.

67

8. SKENER : Odravanje i otklanjanje kvarova

Skenerima ne treba mnogo odravanja (za razliku od drugih peiferija npr. tampaa). Skener treba da je oien od otisaka prstiju i od praine, koliko je god to mogue. Staklena podloga skenera se isti mekom krpom i sredstvom za ienje prozora. Treba voditi rauna da se staklo ne ogrebe. Ogrebotine i mrlje na staklu vide se na skeniranim slikama. Ponekad se staklena povrina zaprai sa donje strane pa je potrebno rasklopiti skener da bi se i ona oistila (ovim se verovatno ponitava garancija). to se mehanikog odravanja tie veina skenera nema lako dostupne pokretne delove i ak se ni izvoru svetla ne moe pristupiti na svim modelima. Pre pojave USB-a veina problema sa skenerima je proizilazila u deljenju paralalenog porta sa tampaem. Potrebno je u tom sluaju ukljuivati komponente po odreenom redosledu : prvo skener, potom tampa pa tek onda raunar, ili instalirati prekida za naizmenino korienje paralelnog porta, ili karticu sa paralelnim prikljukom (LPT2). Ukoliko je skeniranje sporo, a skener prikljuen na paralelni port potrebno je konfiguristi paralelni prikljuak kao EPP ili ECP. Ukoliko je skeniranje sporo bez obzira na prikljuak potrebno je najverovatnije poveati koliinu memorije ili prilikom skeniranja zatvoriti sve nepotrebne aplikacije.. Mnogi modeli skenera se isporuuju sa zakljuanim nosaem glave za skeniranje. Pri prikljuenju skenera uje se uasno tandrkanje ukoliko je zakljuan CCD. Potrebno je proitati uputstvo i otkljuati glavu skenera u tom sluaju. Ako je skenirana slika neotra ili izobliena, verovatno se original pomerio tokom skeniranja ili poklopac skenera nije sputen. Ukoliko je kvalitet skeniranih slika lo, potrebno je proveriti i promeniti nain i rezoluciju skeniranja. 68

Ukoliko skenirana slika ima vertikalne pruge potrebno je oistiti skener od praine. Ukoliko na skeniranoj slici postoje kruni tragovi difrakcije svetlosnih talasa, najverovatnije na originalu postoje sitne kapljice vlage. Prstenovi e prestati da se pojavljuju kada se ukloni voda sa objekta ili kada se pomou draa podigne film sa staklene povrine. Ukoliko skenirana slika ima manje greke ispala je iskoeno, necentrirano, pretamno, prebledo potrebno je koristiti softver koji je dobijen uz skener ili namenski softver za obradu slike.

SAVET: Najbitnije je kupiti i prikljuiti skener na USB port, a ne na paralelni. Dokument koji se skenira treba da bude u dobrom stanju i centriran na staklenoj ploi. Izabrati (na skeneru i softveru) odgovarajuu opciju skeniranja, koja je u skladu sa vrstom slike koju treba skenirati. na kraju pomou softvera skenera ili programa za obradu slike potreno je ukloniti nedostatke koji postoje na skeniranoj slici. Testiranje skenera obuhvata sledee aktivnosti : Potrebno je ukljuiti skener i pokrenuti softver ili usluni program za upravljanje skenerom ili u Windowsu Me/XP potrebno je pkrenuti arobnjaka Scanner and Camera Wizard iz menija Accessories. Potom je potrebno postaviti crno-belu fotografiju licem nadole na staklenu podlogu. Potom je potrebno skenirati fotgrafiju pomou odgovarajueg softvera. Ako je dobijena prazna slika (potpuno bela ili crna), potrebno je proveriti da li je okrenuta licem nadole. Ako je skenirana slika razlivena ili izobliena, potrebno je proveriti da li je fotografija nepomino leala na podlozi i da li je poklopac skenera bio sputen. Kada je dobijena dobra probna slika (eng. preview) potebno ju je snimiti na disk. Potrebno je eksperimentisati sa skeniranjem sa razliitim rezolucijama i razliitim parametrima. Proveriti TWAIN upravljaki program. Zatvoriti softver za upravljanje skenerom i otvoriti drugi grafiki program koji sigurno radi po TWAIN standardu. izabrati opciju File > Open File > Acquire, pa u padajuoj listi Select Source iyabrati skener. Pokrenuti skeniranje i proveriti da li je grafiki softver dobio sliku od skenera. Ako pomou grafikog programa nije mogue skenirati sliku treba porveriti sledee: da li je program kompatibilan sa TWAIN standardom (ako nije upotrebiti drugi program). Drugo ako skenera nema u padajuoj listi Acquire Source postoji mogunost da TWAIN upravljaki program nije dobro instaliran. Ponovo ga instalirati i testirati. Ako bez obzira na sve pokuaje niste u mogunosti da skenirate sliku pomou grafikog porgrama, uvek postoji zaobilazan put; snimite sliku na disk pomou softvera za upravljanje skenerom, a zatim sliku otvorite ili uvezite u program za obradu slike.

69

9. LASERSKI TAMPA : Odravanje i otklanjanje kvarova

Osnovni saveti za otklanjanje problema u radu laserskih tampaa : uvati kasete za toner dalje od jakog svetla, poto svetlo oteuje fotoosetljivi valjak u kaseti. tampa treba da stoji na mestu gde postoji protok vazduha i treba da je udaljen od drugih predmaeta da bi mogao da se hladi. Ako su otisci naborani treba proveriti kvalitet papira. Kod nekih tampaa se moe promeniti nain izbacivanja stranice i time se moe smanjiti broj savijanja koje papir pretrpi dok ne izae napolje, a time i naravno i guvanje papira. Ako tampa koji inae ispravno radi i poinje da tampa gluposti, potrebno ga je iskljuiti i posle par sekundi ponovo ukljuiti. Ako je tampa prikljuen na paralelni port raunara, BIOS raunara treba da je podeen tako da je paralelni port definisan kao ECP ili EPP. Mnoge problema sa tampaem moe da izazove neodgovarajui upravljaki program ili softver za tampa-. Treba voditi rauna i ispravno instalirati odgovarajui upravljaki program i softver. Ukoliko tampa odjednom uzima vie listova papira najee problem nije u tampau ve u papiru. Papir treba da je suv i dobro rastresen pre ubacivanja u tampa. Obino tampai pri pojavi greke daju odgovarajue svetlosne signale na displejima ili odgovarajui kod greke. Objanjenje kodova greaka se nalazi obino u uputstvu tampaa ili na Web stranici proizvoaa. Crna linija niz ivicu papira moe da znai da tonera ima malo ili da je kaseta za toner neispravna. Zamagljen ili bled otisak obino znai da tonera ima malo i da treba zameniti kasetu sa tonerom. Horizontalne linije obino izaziva nepravilnost nekog od mnogobrojnih valjkova kroz koje papir prolazi. Najei uzrok greke je fotoosetljivi valjak. Ikoliko tampa ima koronsku icu vertikalne bele pruge na otisku ukazuju na zaprljanu icu prenosne komore. U tom sluaju koronsku icu je potrebno oistiti tapiem sa malo vate na vrhu. Vertikalne crne pruge na otisku ukazuju na ogrebotine na valjcima za uvlaenje, koje najee izaziva sluajno proputanje spajalica ili drugih vrstih predmeta kroz tampa. Razmrljana boja oznaava da je grejni valjak zaprljan ili ogreban. Potrebno g aje oistiti mekom krpom namoenom u alkohol (naravno kad se ohladi). Boja se ponekad razmrlja i kad se obostrano tampa na tampau koji nije predvien za to. Izobliena ili izduena slika obino oznaava da delovi za uvlaenje papira ne rade dobro i da zupanici proklizavaju i ne rade dobro. U tom sluaju potrebno je nabaviti nove valjke za uvlaenje, jastuie za razdvajanje listova i zameniti istroene delove. Ukoliko se prilom servisa tampaa raspe toner nain ienja zavisi od koliine rasutog tonera. Manje koliine se mogu oistiti navlaenom krpom ili tapiem sa vatom koji je umoen u alkohol. UPOZORENJE : Ne koristiti usisiva jer se toner sastoji od estica plastike i oksida gvoa. To je ubitana kombinacija za elektromotor jer e toner proi korz kesu na usisivau, plastika e se otopiti, a gvoe e unititi namotaje i etkice. Ukoliko je 70

puno tonera prosuto u unutranjost tampaa potrebno je tampa izneti napolje i porduvati ga komprimovanim vazduhom. Mnogi tampai imaju postupak za samoienje. Naredba Clean obino odtampa veliki crni pravougaonik. Taj list se potom licem nadole ponovo pusti kroz tampa. Ponovnim slanjem istog papira ponovo e se zagrejati toner koji je u prvom prolazu stavljen na papir pa e posatati lepljiv. Taj lepak e pokupiti sve zalutale estice tonera ili parie papira kojih ima u unutranjosti papira.. Ako je veliki crni pravougaonik prekriven sjajnim crnim truniima ienje je uspelo. Postupak je najee potrebno ponoviti vie puta. Pri recikliranju kaseta i tonera treba voditi rauna da se ne izvri samo punjenje praha vei da se zamene dotrajali delovi (najee fotoosetljivi valjak...).

71