P. 1
Anatomija Glave i Vrata

Anatomija Glave i Vrata

|Views: 3,297|Likes:

More info:

Published by: Dragana Šarović Pufahl on Sep 06, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/20/2012

pdf

text

original

Sections

anatomija

GLAVE I VRATA
miśići
strana 2 - 8
-povrśinski ili potkoźni miśići glave (mimićni miśići) -duboki mastikatorni miśići -Miśići prednje strane vrata nathioidni miśići pothioidni miśići predkićmeni miśići skalenski miśići -miśići zadnje strane vrata

fascije & međufascialni prostorori
9 - 12

strana

arterije
23

strana

13 -

-a. carotis communis -a. carotis externa boćne grane a. thyroidea superior a. lingualis a. facialis a. pharyngea ascendens a. occiptialis a. auricularis posterior zavrśne grane a. temporalis superficialis a. maxillaris (vilićni-, pterigoidni-, pterigopalatinski deo) -a. carotis interna

-

a. ophthalmica

vene
- 28

strana

24

nn. craniales
nn. filaolfacoria I n.opticus II n. oculomotorius III n. trochlearis IV n. trigeminus (V1 , V2 , V3) n. abducens VI n. facialis VII n. vestibulocochlearis VIII n. glossopharyngeus IX n. vagus X

strana

29

sederino roberto@aol.com

Page 1 of 45

Miśići glave i vrata
Miśići svoda lobanje

povrśinski ili potkoźni miśići glave (mimićni miśići)
m. occipitofrontalis - Venter frontalis - Venter occipitalis - Galea aponevrotica m. temporoparietalis (predstavlja ustvari m. auricularis sup.)

Miśići spoljaśnjeg uha
- M. auricularis anterior - M. auricularis posterior - M. auricularis superior

Miśići oćnih kapaka i obrva
M. orbicularis oculi (rr. temporales et zygomatici) - Pars palpebralis - Pars orbitalis - Pars lacrimalis M. corrugator supercilii (rr. temporales) M. depressor supercilii ( - „ -)

Miśići spoljaśnjeg nosa
M. procerus M. nasalis (rr. buccales) - Pars transversa - Pars alaris M. depressor septi (rr. buccales)

Miśići usana, obraza i brade
M. orbicularis oris (rr. buccales et r. marginalis mandibulae) - Pars marginalis - Pars labialis M. levator labii superioris (rr. zygomatici) M. levator labii superioris alaeque nasi ( - „ - ) M. zygomaticus major (rr. zygomatici) M. zygomaticus minor ( - „ - ) M. levator anguli oris (rr. buccales) M. risorius (rr. buccales) M. buccinator (rr. buccales) jedini sa fasciom buccopharygealis M. depressor anguli oris (rr. buccales) - m. transversus menti (prekobrojni snopovi prethodnog miśića) M. depressor labii inferioris (r. marginalis mandibulae) M. mentalis (r. marginalis mandibulae)

Duboki ili mastikatorni miśići glave
svi su oźivćeni granama n. mandibularis sederino roberto@aol.com Page 2 of 45

M. masseter (n. massetericus) - pars superficialis - pars profunda pripoj gore : donja ivica arcus zygomaticus dole : tuberositas masseterica, sa spolj. strane ramusa i angulus mandibulae M. temporalis (nn. temorales profundi) (ispunjava lepezasto fossa temporalis spolj. strana pokrivena sa fascia temp.) pripoj gore : skoro ćitavoj slepooćnoj jami - linea temporalis inf. - crista infratemporalis dole : processus coronoideus (vecim delom na unutraśnjoj strani) M. pterygoideus lateralis (n. pterygoideus lateralis) (horizontalno postavljeno telo deli se međumiśićnom pukotinom na gornji i donji snop koja su spojena na spoljaśnjem kraju tj. fovea pterygoidea na prednjoj strani collum mandibulae) - gornji snop pripoj gore : - crista infratemporalis - facies temporalis ala major osis sphenoidale (krov infratemporalne jame) spolja: - fovea pterygoidea (u gornjem delu) - donji snop pripoj gore : - lamina lateralis processus pterygoidei spolja: - fovea pterygoidea (u donjem delu ispod pripoja gornjeg snopa) (izmedju gornjeg i donjeg snopa ćesto prolazi a. maxillaris/ ovaj miśić otvara usta) M. pterygoideus medialis (n. pterygoideus medialis) (leźi u infratemporalnoj jami, između med. i lat. miśića prolaze N. lingualis, N.alveolaris inferior, N. buccalis) pripoj gore : ćitavoj fossa pterigoidea (os sphenoidale) dole : - unutraśnje donje 2/3 ramus mandibulae - tuberositas pterygoidea (angulus mandibulae)

sederino roberto@aol.com

Page 3 of 45

MIŚIĆI VRATA

Miśići prednje strane vrata
1. Potkoźnog sloja Platysma (r. colli n. facialis) nema fascialnog omotaća pripoj gore : od donjeg obraza i komisure usana kao i donje ivice tela mandibule dole : na dubokoj strani koźe gornjeg, prednjeg dela thoraxa, obićno ne ispod 2. medurebarnog prostora. pomoćni miśić pri otvaranju usta, mimićni miśić 2. Povrśinski sloj M. sternocleidomastoideus (r. externus n. accessorius XI / plexus cervicalis C2-C3) potpuno obloźen lamina superficialis fascia cervicalis pripoj dole : - na gornjem delu prednje strane mandubriuma grudne kosti - na gornjoj strani i zadnjoj ivici unutraśnjeg dela claviculae gore : - na spoljaśnjoj strani processus mastoideus - i linea nuchae superior (os occipitale) povrśinska strana je pokrivena koźom i većim delom platysmom između kojih prolaze v.jugularis externa, n. transverssus colli, n. auricularis magnus. duboka strana pokriva a. carotis communis, v. jugularis interna a u źlebu iza oba suda n. vagus X fossa supraclavicularis minor: trouglasta pukotina između donjih pripoja ogranićena art. sternoclavicularis fossa supraclavicularis major: boćno udubljenje iznad claviculae regio cervicalis anterior: prednje ivice miśića obe strane i donja ivica mandibulae regio cervicalis lateralis: zadnja ivica sternocleidomastoideusa, prednja ivica trapeziusa i gornja strana claviculae

NATHIOIDNI MIŚIĆI (mm. suprahyoidei)
pokriveni lamina superficialis fasciae cervicalis M. digastricus - venter anterior (n. mylohyoideus, potiće od n. alveolaris, grana n. mandibularis) - venter posterior (r. digastricus n. facialis) pripoj v.a. : - fossa digastrica corpus mandibulae - međutrbuśna tetiva (pripaja se na kraju tela os hyoideum) v.p. : - incisura mastoidea (processus mastoideus) trigonum submandibulare: miśić sa svoja dva trbuha i donjom ivicom mandibulae dno ćine m. mylohyoideus i m. hyoglossus sadrźaj: glandula submandibularis i dublje od nje n. hypoglossus sederino roberto@aol.com Page 4 of 45

3. Srednji sloj

trigonum linguale anterius – Pirogoff (napred zadnja ivica m. mylohyoideus / gore n. hypoglossus / dole međutrbuśna tetiva digastricusa) trigonum linguale posterius – Beclard (gore venter posterius / dole cornu majus / pozadi zadnja ivica m. hyoglossus) M. stylohyoideus (r. stylohyoideus, od r. digastricus n. facialis) nalazi se neposredno unutra i ispred venter posterius m. digastricus pripoj gore : processus styloideus (os sphenoidale) dole : corpus osis hyoideii (na odgovarajućem kraju) M. mylohyoideus (n. mylohyoideus motorna grana n. alveolaris inferior) pruźa se od unutraśnje strane mandibulae koso naniźe i unutra do os hyoideum i do srediśnje sagitalne linije poda usne duple gde ga fibrozna pregrada (raphe) odvaja od istoimenog miśića suprotne strane pripoj gore : - linea mylohyoidea mandibulae prednja i srednja vlakna : - sagitalnoj fibroznoj pregradi (raphe) zadnja vlakna : - corpus osis hyoidei (na prednjoj strani) zajedno sa prednjim trbusima oba digastricusa i parnim geniohyoideusom ućestvuje u izgradnji miśićnog poda usne duplje M. geniohyoideus (n. hypoglossus) leźi na gornjoj strani m. mylohyoideus a odozgo je pokriven m. genioglossus koji pripada muskulaturi jezika. pripoj gore : - spina mentalis (corpus mandibulae) dole : - corpus osis hyoidei (prednjoj strani)

POTHIOIDNI MIŚIĆI (mm. infrahyoidei) podeljeni su u dva dubinska sloja povrśni i duboki pokriveni lamina praetrachealis fasciae cervicalis inervacija potiće od grana plexus crvicalis i to preko tzv. ansa cervicalis koju obrazuju dva korena tj radix superior (C1-C2) i radix inferior (C2C3) M. sternohyoideus pripoj dole : - mandubrium osis sternii (zadnja strana) gore : - corpus osis hyoidei (donja ivica) M. omohyoideus venter inferior pripoj dole : - pored incisura scapulae na gornjoj ivici lopatice gore : - međutrbuśna tetiva venter superior pripoj dole : - međutrbuśna tetiva gore : - corpus osis hyoidei (donja ivica spolja od prethodnog) trigonum omoclaviculare: venter inferior, zadnja ivica m. sternocleidomastoideus i odozdo clavicula. (predstavlja donji deo regio cervicalis lateralis) sederino roberto@aol.com Page 5 of 45

trigonum caroticum: venter superior, venter posterior m. digastricii i odgovarajući deo prednje ivice m. sternocleidomastoideus. (podvezivanje karotidnih art.) zateźe pretrahealni list vratne fascije (sporno potpomaźe venskoj cirkulaciji) M. sternothyroideus pokriven je spreda m. sternohyoideus-om pripoj dole : - na zadnjoj strani mandubriuma gore : - linea obliqua cartilaginis thyroidei M. thyrohyoideus (r. thyroideus, radix superior ansa cervicalis) produźava naviśe prethodni miśić pripoj dole : - linea obliqua cartilaginis thyroidei gore : - corpus osis hyoidei (donjoj ivici) od unutraśnje ivice se ponekad izdvajajv vlakna koja se pruźaju naniźe do fibrozne ćaure tiroidne źlezde i nosi naziv m. levator glandulae thyroideae 4. duboki sloj PRETKIĆMENI MIŚIĆI inervacija sva tri miśića potiće od rami ventrales nervi cervicales spreda su pokriveni laminom prevertrbralis fascia cervicalis M. rectus capitis anterior pripoj gore : - pars basilaris (os occipitalis) dole : - processus transversus atlantis pokriva prednju stranu art. atlantooccipitalis M. longus capitis pripoj gore : - pars basilaris (os occipitalis) dole : - processi transversii 3. – 6. vratnog prśljena M. longus colli sastavljen iz tri dela koji se u celini pruźaju od prednjeg luka atlasa do tela Th3 SKALENSKI MIŚIĆI inervacija je ista kao i kod predkićmenih miśića, rami ventrales nervi cervicales pruźaju se od poprećnih nastavka vratnih prśljenova sem atlasa do 1. i 2. rebra M. scalenus anterior pripoj gore : - processus transversus C3 – C6 (tuberculum anterius) dole : - tuberculum m. scaleni anterioris (costa prima) sederino roberto@aol.com Page 6 of 45

prednji skalenski otvor: donji deo miśića sa m. sternocleidomastoideus, prolazi v. subclavia zadnji skalenski otvor: donji krajevi prednjeg i srednjeg skalenskog miśića prolazi a. subclavia preko prednje strane koju pokriva m. sternocleidomastoideus silazi n. phrenicus

M. scalenius medius nalazi se spolja i iza prednjeg od kojeg je dole odvojen zadnjim skalenskim otvorom pripoj gore : - processus transversus C2 – C3 (između tuberculum ant. et post.) dole : - costa prima (iza pripoja prethodnog) i na gornjoj ivici 2. rebra M. scalenius posterius srastao sa srednjim tako da se teśko razlikuju pripoj gore : - processus transversus C5 – C7 (tuberculum posterius) dole : - 2. rebro katkad i na 1. rebru M. scalenius minimus nestalan miśić koji je najćeśće zamenjen fibroznom vezom koja ulazi u sastav membrana suprapleuralis

MIŚIĆI ZADNJE STRANE VRATA postavljeni su uzduźno levo i desno od processus spinosus svrstaju se u ćetiri dubinska sloja 1. sloj (povrśni) M. trapezius 2. sloj M. splenius capitis (r. dorsales n. cervicales) pripoj gore : - processus mastoideus i linea nuchae superior dole : - donje 2/3 lig nuchae i proc. spinosus C7 – Th3 uglavnom pokriven m. trapezius samo gornji manji deo potkoźan M. splenius cervicis (r. dorsales n. cervicales) pripoj gore : - proc. transversus C1 – C3 dole : - proc. spinosus Th3 – Th5 predstavlja donji, spoljaśnji snop prethodnog i neśto je slabije razvijen M. levator scapulae 3. sloj sederino roberto@aol.com Page 7 of 45

svi miśići ovog sloja jesu razlićitog porekla ali sem m. semispinalis ulaze u sastav slozenog m. errector spinae koji pripada dubokoj muskulaturi leđa M. spinalis cervicis M. spinalis capitis M. semispinalis capitis M. longissimus capitis M. longissimus cervicis M. iliocostalis 4. sloj (duboki) u gornjem delu ovog sloja leźe ćetiri parna miśića na granici između glave i vrata koji obrazuju parni trouglasti prostor nazvan Arnoldov potiljaćni trougao sa vrhom koji odgovara poprećnom nastavku atlasa a baza srediśnjoj liniji zadnje strane vrata u kojim uz gornji boćni deo zadnjeg luka atlasa leźi stablo a. vertebralis M. rectus capitis posterior minor (n. suboccipitalis) pruźa se od squama occipitalis do tuberculum posterius atlantis pokrivajući membrana atlantooccipitalis M. rectus capitis posterior major (n. suboccipitalis) pruźa se od squama occipitalis koso naniźe i unutra do proc. spinosus axisa leźi spolja od prethodnog M. obliquus capitis superior (n. suboccipitalis) od squama occipitalis koso naniźe i upolje do proc. transversus atlasa M. obliquus capitis inferior (n. suboccipitalis) od proc. transversus koso naniźe i unutra do proc. spinosus axisa u donjem delu ovog sloja nalaze se ćetiri miśića koji produźuju u vratu istoimene duboke miśiće leđa Mm. interspinales cervicis (rr. posteriores nn. cervicales) spajaju proc. spinosus dva susedna prśljena dobro razvijeni u slabinskom i vratnom delu M. transversospinalis (rr. posteriores nn. cervicales) snopići pruźaju se koso naviśe između proc. spinosus i proc. transversus duź ćitavog kićmenog stuba od krsne kosti do potiljaćne kosti veoma sloźen miśić je podeljen u tri sloja, koja se opisuju kao samostalna miśića: m. semispinalis capitis / m. multifidus / mm. rotatores Mm. intertransversarii (rr. posteriores et anteriores nn. cevicales) spajaju proc. transversus dva susedna prśljena dobro razvijeni u vratnom i slabinskom delu kićmenog stuba sederino roberto@aol.com Page 8 of 45

u vratnom delu pruźaju se po dva kraka između poprećnih nastavka mm. intertransversarii anteriores cervicis mm. intertransversarii posteriores cervicis M. rectus capitis lateralis (r. anterior 1. n. cervicalis) predstavlja najviśi m. intertransversarius pruźa se od proc. transversus atlantis do pars lateralis osis occipitalis (upolje od potiljaćnog kondila)

FASCIJE I MEĐUFASCIJALNI PROSTORI GLAVE I VRATA

FASCIJE GLAVE
fascija masseterica
pripoj gore dole pozadi napred se najzad : : : : duź donje ivice arcus zygomaticus donja ivica angulus mandibulae duź zadnje ivice ramus mandibulae prebacuje se preko prednje ivice m. masseter i pripaja

duź prednje ivice ramusa mandibulae zajedno sa ramus mandibulae stvara osteofibroznu loźu za smeśtaj m. masseter zadnja ivica je zadebljana tako da se gnojna zapaljenja veoma retko śire u parotidnu loźu

fascija parotidea
sastavljena je iz dva lista od kojih je povrśinski produźetak laminae superficialis fasciae cervicalis pripoj gore : meatus acusticus externus dole : tractus angularis pozadi : prednja ivica fascije m. sternocleidomastoideus napred : zadnja zadebljana ivica masseterićne fascije duboki list predstavljen je omotaćima miśića koji ućestvuju u izgradnji parotidne loźe, veoma je tanak i pruźa mogućnost śirenja zapaljenja

fascija buccopharyngealis
oblaźe povrśinsku stranu m. buccinator i nastavlja se pozadi u źdrelnu fasciju pripoj gore : proc. alveolaris maxillae dole : proc. alveolaris mandibulae pozadi : raphe pterygomandibularis napred : duboka strana koźe komisure usana

fascija temporalis
sederino roberto@aol.com Page 9 of 45

zajedno sa slepooćnom jamom gradi osteofibroznu opnu gornjeg dela m. temporalis pripoj gore : linea temporalis superior (polukruźni obim fossa temp.) dole : gornja ivica arcus zygomaticus (dva lista između kojih se nalazi rastresito ćelijsko i masno tkivo) komunicira dole sa infratemporalnom jamom

FASCIJE VRATA (fascia cervicalis) prednje strane vrata

lamina superficialis

leźi ispod koźe i platisme, pokriva ćitavu prednju stranu vrata pripoj gore : donja ivica mandibulae, meatus acusticus ext. cartilagineus, gornjoj ivici proc. mastoideus, linea nuchae superior dole : prednja ivica incisura jugularis manubrii, prednje ivice claviculae boćno : prednje ivice m. trapezius sastav fascije se razlikuje u razlićitim predelima tako da u regio cervicalis anterior ispod hioidne kosti fascija je tanka a iznad debela ćvrsta oblaźe : gl. submandibularis i ućestvuje u izgradnji submandibularnog prostora : m. sternocleidomastoideus (od prednje ivice se odvaja pojaćanje koje se pruźa horizontalno do angulus mandibulae (tractus angularis)

lamina pretrachealis

ispred grkljana i duśnika, obrazuje fascijalne omotaće pothioidnim miśićima pripoj gore : donja ivica corpus osis hyoidei dole : zadnja ivica incisura jugularis boćno : spaja se iza ivice m. omohyoideus sa lamina superficialis sastavljena iz dva lista povrśinski oblaźe m. sternohyoideus, m. omohyoideus duboki oblaźe m.thyrohyoideus, m. sternothyroideus

lamina prevertebralis
sederino roberto@aol.com Page 10 of 45

uglavnom jednostruk pokriva samo spreda predkićmene i skalenske miśiće pripoj gore : pars basilaris (os occipitalis) dole : Th3 boćno : proc. transversus vranih prśljenova i spolja od njih se spaja duź prednje ivice m. trapezius sa lamina superficialis jedine duplikature koje obrazuje ova fascija su omotaći stabla vratnog simpatikusa i njegovih gangliona. prednji produźeci ućestvuju u izgradnji visceralnog prostora

MEĐUFASCIJALNI PROSTORI suprasternalni prostor

oblika spljośtene kupe sa zaobljenim vrhom zidovi prednji : lamina superficialis zadnji : lamina pretrachealis baza : gornja ivica manubrii, gornja, unutraśnja strana claviculae vrh : donja ivica glandulae thyroideae sadrźaj : vv. jugularis ant. međusobno spojene arcus venosus juguli 1 – 2 nodi lymphatici sloj masnog ćelijskog tkiva

submandibularni prostor

dobro ogranićena osteomiśićno-fibrozna loźa oblika trostrane piramide, koju izgrađuju duplikatura laminae superf., obloźeni miśići, corpus mandibulae zidovi gornje-spoljaśnji : fovea submandibularis donje-spolaśnji : lamina superficialis (povrśni list) unutraśni : lamina superficialis (duboki list) sadrźaj : gl. submandibularis uz koju leźe 6-7 nodi lymphatici submandibulares a. facialis, v. facialis, v. comitans n. hypoglossi, n. hypoglossus odnosi : napred regio sublingualis preko pukotine između prednje ivice hioglosnog i zadnje ivice milohioidnog miśića sederino roberto@aol.com Page 11 of 45

pozadi spatium prestyloideum (laterofaringealni prostor) preko pukotine između stiloglosnog i unutraśnjeg pterigoidnog miśića

visceralni prostor

između pertrachealnog i prevertebralnog lista vratne fascije zidovi (iskljućivo fascijalni) prednji : lamina pretrachealis zadnji : lamina prevertebralis boćno : prednji, parni produźeci prevertebralnog lista, prislonjeni uz boćne strane organa, zadnji zadebljani deo nazvan septum longitudinale sadrźaj : gl. thyroidea, larynx, pharynx, trachea, oesophagus

retrovisceralni prostor

pozadi pharynx i oesophagus, ispred kićmenog stuba zidovi prednji : zadnja strana pharynx i oesophagus sa svojim fascijalnim omotaćima zadnji : lamina prevertebralis boćno : septum logitudinale do boćnih strana pharynx i oesophagus sadrźaj : 2-3 nodi lymphatici retropharyngeales i rastresito vezivno tkivo

vagina carotica

parni cilindrićni omotac boćno od organa vrata između lamina superficialis i prevertebralis sadrźaj : a. carotis communis (iznad tiroidne hrskavice a. carotis interna) v. jugularis interna, n. vagus (u źlebu pozadi ovih krvnih sudova) śupljina karotidnog omotaća ispregrađena je tankim pregradama koje odvajaju krvne sudove i źivac odnosi : - naviśe produźuje se u retrostiloidni deo laterofaringealnog prostora - naniźe se postepeno istanjuje i gubi se u omotaćima velikih krvnih sudova - boćno pritoke v. jugularis internae probijaju omotać i uspostavljaju vezu sa vaźnim predelima glave i vrata

sederino roberto@aol.com

Page 12 of 45

FASCIJE ZADNJE STRANE VRATA
fascia m. trapezoideus oblaźe gornji deo ovog miśića i nastavlja se naniźe povrśinskom fascijom leđa fascia nuchae takođe veoma tanka opna rastavljena u tri lista oblaźe miśiće odgovarajućeg sloja zadnje strane vrata. pripaja se zajedno sa miśićima gore na ljusci potiljacne kosti a boćno se pruźa do prednje ivice m trapezius

ARTERIJE GLAVE I VRATA
a. carotis communis
granice desna i leva a. carotis communis imaju razlićit poćetak desna a. carotis communis nastaje kao i desna a. subclavija iz kratkog truncus brachiocephalicusa (pozdi art. sternoclavicularis) dok leva a. carotis communis i a. subclavia nastaju direktno iz arcus aortae zavrśni deo obe arterije se nalazi u visini gornje ivice tiroidne hrskavice grkljana tj jedno prośirenje nazvano sinus caroticus put i odnosi spreda : donji deo pokrivaju m. sternocleidomastoideus i m. omohyoideus iznad gornjeg trbuha poslednjeg miśića arterija leźi u predelu trigonum caroticum gde nije viśe pokrivena sternokleidomastoidnim m. pozadi : arterija leźi na prevertebralnom listu vratne fascije i na prednjim kvrgama poprećnih nastavka vratnih prśljenova ispred prednje kvrge C6 (tuberculum caroticum) arteriju sa zadnje strane ukrśta a. thyroidea inf. spolja : arterija je u odnosu sa v. jugularis internae u źlebu iza oba krvna suda prolazi n. vagus (vagina carotica) unutra : se nalaze trachea, larynx, oesophagus, pharynx, odgovarajući lobus gl. thyr. sederino roberto@aol.com Page 13 of 45

za zavrśnu raćvu priljubleno je glomus caroticum) zavrśne grane su a. carotis externa i a. carotis interna

a. carotis externa

granice poćetak : cartilago thyroidea (margo superior) zavrśetak : collum mandibulae i gornji deo parotidne loźe put i odnosi pruźa se vertikalno naviśe kroz vrat i parotidnu loźu poćetni deo nalazi se ispred i unutra od a. carotis internae tek u visini angulus mandibulae skreće upolje i ukrśta prednju stanu unutraśnje arterije u vratu najvećim delom se nalazi u trigonum caroticum gde je u odnosu sa spreda : lamina superf., v. thyroidea sup., v. lingualis, v. facialis, n. hypoglossus pozadi : a. carotis int. unutra : pharynx povlaći se pod zadnji trbuh digastićnog i stilohioidnog m. i ulazi u parotidnu loźu gde prati zadnju ivicu ramus mandibulae spolja se nalaze v. jugularis ext. i grane n. facialis okruźeni tkivom gl. parotideae

Boćne grane a. carotis externae

ima ih ukupno śest od kojih pet nastaju iz vratnog predela i śesta u parotidnoj loźi prve tri se najćeśće izdvajaju zasebno ali mogu nastati i razlićitim zajednićkim stablima (truncus linguofacialis, thyrolingualis ili thyrolinguofacialis) śto oteźava njihovo razlikovanje.

a. thyroidea superior (śtitna źlezda i grkljan)

nastaje najćeśće kao prva boćna grana na prednjoj strani put i odnosi pruźa se naniźe i unutra boćnom stranom grkljana na gornjnem kraju śtitne źlezde se raćva u 2-3 zavrś. grane boćne grane • a. laryngea superior probija membrana thyroidea i vaskularizuje sluzokoźu gornjeg dela larynxa • r. cricothyroideus izlazi iz donjeg dela a. thyroideae sup. i ulazi u donji deo larynxa zavrśne grane • r. anterior silazi niz prednje-spoljaśnje strane śtitne źlezde • r. posterior odlazi na zadnju stranu sederino roberto@aol.com Page 14 of 45

a. lingualis (jezik ipodjezićni predeo)

odvaja se pozadi i iznad zadnjeg kraja cornu major osis hyoidei put i odnosi pruźa se do zadnje ivice m. hyoglossus i podvlaći pod njegovu duboku stranu miśićno telo odvaja arteriju od gl. submandibularis, n. hypoglossus i v. comitans n. hypoglossi koji leźe sa spoljaśnje strane m. arteriji se pristupa preko trigonum linguale anterius Pirgoff ili trigonum linguale posterius Beclard boćne grane • rr. dorsales linguae (koren jezika, tonsilla palatina, epiglotis) 2-3 grane koje se odvajaju između Pirgffovog i Beclardovog trougla pruźaju se naviśe boćnom stranom korena jezika zavrśne grane vijugavo a. lingualis dospeva do malog roga hioidne kosti i prednje ivice hioglosnog m. ispred kojih se deli u dve zavrśne grane • a. sublingualis (pod usne duplje i gl. sublingualis) pruźa se horizontalno između genioglosnog i hioglosnog m. (unutra) i gl. sublingualis i milohioidnog m. (spolja) • a. profunda linguae (vrh i telo jezika) pruźa se ka vrhu jezika između m. genioglosusa i m. longitudinalisa inferiora anastomozuje se sa istoimenom arterijom suprotne strane

a. facialis

nastaje neśto iznad a. lingualis i pruźa kroz vrat, preko lica do unutraśnjeg ugla orbite skoro celom duźinom je prati v. facialis koja se nalazi pozadi arterije. donjom ivicom mandibulae je podeljena na dva topografska dela put i odnosi poćetni deo je dubok i pokriven zadnjim trbuhom digastrikusa , stilohioidnim m. i n. hypoglossusa. prva krivina obuhvata zadnji kraj gl. submandibularis druga krivina obuhvata donju ivicu mandibulae ispred angulusa (incisura a. facialis) prelazi preko spoljaśnje strane tela mandibulae najpre ispred prednje ivice massetera treća krivina idući koso naviśe i unapred preko m. buccinator do angulus oris penje se spoljaśnjom ivicom nosa do gornjeg ugla orbite gde se zavrśava (a. angularis) boćne grane (tri iz vratnog predela i dve iz stabla na licu) • a. palatina ascendens nastaje u visini angulus mandibulae pruźa se naviśe i unutra između sederino roberto@aol.com Page 15 of 45

stiloglosnog i stilofaringealnog m. zatim između m. pterygoideus medalisa i boćnog zida źdrela (prestiloidni prostor) penjujući se boćnim zidom źdrela dospeva do mekog nepca gde se i zavrśava u svom poćetnom delu daje r. tonsillaris (tonsilla palatina) • a. submentalis (najjaća) odvaja u visini donje ivice mandibulae pruźa se horizontalno prateći donju ivicu mandibule do brade gde se spaja sa arterijom suprotne strane • rr. glandulares (gl. submandibularis) • a. labialis inferioris odvaja na spoljaśnjoj strani m. buccinatora i pruźa se do donijh usana anastomozuje se sa arteriom suprotne strane • a. labialis superior na istom mestu kao i donja ali odlazi do gornje usne gornja i donja arterija grade zajedno ovalni arteriski prsten usana zavrśna grana • a. angularis duź boćne ivice nosa do gornjeg unutraśnjeg ugla orbite gde se anastomozuje sa a. dorsalis nasi (zavrśna grana a. ophtalmicae boćna grana a. carotis internae)

a. pharyngea ascendens

nastaje iz zadnje strane a. carotis ext. pruźa se boćnim zidom źdrela do pars basilaris boćne grane • rr. pharyngei • a. tympanica inferior (sluzokoźa bubne duplje) zavrśna grana • a. meningea posterior (dura mater u zadnjoj lobanjskoj jami) ulazi kroz foramen jugulare u zadnju lobanjsku jamu

a. occipitalis

nastaje na zadnjoj strani u visini poćetka a. facialis put i odnosi pruźa se koso unazad i naviśe ispod sternocleidomastoidnog m. i zadnjeg trbuha digastrikusa do donje strane proc. mastoideusa zatim ide horizontslno unazad po spoljaśnjoj strani potiljaćne ljuske gde se deli u nekoliko zavrśnih grana boćne grane • rr. sternocleidomastoidei • r. mastoideus • r. auricularis • r. descendens (miśiće zadnje strane vrata) zavrśne grane • rr. occipitales sederino roberto@aol.com Page 16 of 45

granaju ispod koźe zadnjeg dela lobanje

a. auricularis posterior (uśnu śkoljku i koźu potiljaćnog predela)
odvaja se od zadnje strane a. carotis ext. u donjem delu parotidne loźe put i odnosi prolazi kroz tkivo parotidne źlezde prateći gornju ivicu zadnjeg trbuha digastrikusa i spoljaśnju stranu stilohioidnog m. do proc. mastoideus boćne grane • a. stylomastoidea ulazi u bubnu duplju kroz foramen stylomastoideum o a. tympanica posterior (bubnu duplju) zavrśne grane • r. auricularis (zadnji deo uśne śkoljke) • r. occipitalis

ZAVRŚNE

GRANE A. CAROTIS EXTERNAE

odvajaju se u visini collum mandibulae

a. temporalis superficialis
put od svog poćetka (collum mandibulae) pruźa se uspravno naviśe nastavljajući pravac a. carotis ext., ide ispred tragusa uśne śkoljke i prelazi preko zadnjeg kraja arcus zygomaticus i 2-3 cm iznad njega daje svoje 2 zavrśne grane odnosi poćetni deo leźi duboko u gornjem delu parotidne loźe okruźena tkivom źlezde zatim ulazi u źleb između tragusa i vilićnog zgloba gde je prate vv. temporales supeficiales i sederino roberto@aol.com Page 17 of 45

n. auriculotemporalis po ukrśtanju arcus zygomaticusa arterija postaje povrśna i leźi na fascia temporalis boćne grane • a. transversa facialis pruźa se horizontalno ispod arcus zygomaticus a iznad ductus parotideus prelazi preko m. masseter i m. buccinator gde se spaja sa susednim arterijama • rr. parotidei • rr. auricularis anterior • a. zygomaticoorbitalis • a. temporalis media nastaje iznad arcus zygomaticus probija fascia temporalis i miśić i pruźa se naviśe preko ljuske potiljaćne kosti zavrśne grane • r. frontalis • r. parietalis

a. maxillaris
pruźa se unutra i napred kroz fossa infratemporalis i fossa pterygopalatina u kojoj se zavrśava kao a. shenopalatina odnosi deli se u tri topografska dela: vilićni, pterigoidni, pterigopalatinski vilićni deo: leźi na prednjem zidu parotidne loźe i pozadi i unutra collum mandibulae pruźajući se ka infratemporalnoj jami prolazi kroz osteofibrozni otvor koji obrazuju napred collum mandibulae i pozadi lig. sphenomandibulare kroz ovaj otvor prolaze i vv. maxillares i n. auriculotemporalis pterigoidni deo: razlikuju se dva topografska varijeteta duboki i povrśinski (ćeśći) arterija prelazi preko donje ivice m. pterygoideus lateralis na njegovu prednje-spoljaśnju stranu i prislanja se uz tuber maxillaris i pruźa se kroz fissura pterygomaxillaris u fossa pterygopalatina pterigopalatinski deo: stiće odnose sa n. maxillaris i pterigopalatinskim ganglionom boćne grane daje (12 grana i to 4 u svakom topografskom delu) vilićni deo • • a. auricularis profunda (art. temporomandibularis meatus acusticus ext.) a. tympanica anterior (ulazi u bubnu duplju preko fissura petrotympanica) koso naniźe između m. pterygoideus med. i ramus mandibulae zajedno sa sederino roberto@aol.com Page 18 of 45

• a. alveolaris inferior

n. alveolaris inf. ulazi kroz foramen mandibulae u canalis mandibulae praćena venama pratiljama i na kraju ovog kanala se raćva u dve zavrśne grane: - a. mentalis (izlazi kroz foramen mentale zajedno sa n. mentalis) - a. incisiva (ostaje u telu donje vilice produźava se i spaja sa arterijom suprotne strane u predelu srediśne linije, vaskularizuje sekutiće) boćne grane - r. mylohyoideus (odvaja se pre ulaska u canalis mandibularis silazi niz sulcus mylohyoideus - rr. dentales (odvajaju se u vilićnom kanalu za vaskularizaciju zuba)

• a. meningea media

pruźa se naviśe prema krovu infratemporalne jame i kroz foramen spinosum ulazi u lobanjsku duplju i provlaći se između tvrde moźdanice i unutraśnje strani skeleta lobanje gde utiskuje sulci arteriales, prema prednjem donjem uglu parietalne kosti gde se raćva u 2 zavrśne grane: - r. frontalis - r. parietalis r. petrosus (hiatus canalis n. petrosi majoris) a. tympanica superioris (hiatus canalis n. petrosi minoris) pterigoidni deo

• a. masseterica

pruźa se upolje preko icisura mandibularis zajedno sa n. masseteicus i ulazi u m. massetericus preko svoje duboke strane najćeśće dve (zadnja i prednja) ispod m. temporalis rr. pterygoidei naniźe, unapred i upolje, zajedno sa n. buccalis, do povrśne strane m. buccalis

• aa. temporales profundae

• a. buccalis

pterigopalatinski deo •

a. alveolaris superior posterior

pruźa se naniźe i unapred, priljubljena uz tuber maxillae daje viśe boćnih grana: - spoljaśne grane

sederino roberto@aol.com

Page 19 of 45

silaze niz tuber maxillae, podeljene u mnogobrojne granćice za vaskularizaciju pokosnice gornje vilice, desni, sluzokoźu obraza i m. buccinator - rr. dentales prolaze kroz foramina alveolares na tuber maxillae i ulaze u alveolarne kanale

• a. infraorbitalis

prolazi, zajedno sa n. infraorbitalis, kroz fissura orbitalis inferior i ulazi najpre u sulcus infraorbitalis i zatim canalis infraorbitalis i napuśta kanal kroz foramen infraorbitala gde se zavrśava mnogobrojnim granama boćne grane - aa. alveolares superiores (odvajaju se u infraorbitalnom kanalu i silaze niz prednji zid vilićnog sinusa gde daju: rr. dentales (gornje sekutiće i oćnjake) a. canalis pterygoidei nastaje u pterigopalatinskoj jami spuśta se naniźe i ulazi u canalis palatinus majus izlazi kroz foramen palatinum majus na donjoj strani i pruźa se horizontalno napred smeśtena u spoljaśnjem źlebu (sulci palatini) i dospeva do fosse incisive gde se anastomozuje sa aa. nasales posteriores septi - aa. palatinae minores prolaze kroz foramina palatina minora

• a. palatina descendens

zavrśna grana

a. sphenopalatina

napuśta pterigopalatinsku jamu kroz foramen sphenopalatinum i ulazi u naosnu duplju gde se deli u sledeće grane: • aa. nasales posteriores (sluzokoźu spoljaśnjeg zida nosne duplje) • rr. septales posteriores (sluzokoźu septi nasi)

A. CAROTIS INTERNA

snabdeva krvlju mozak i ćulo vida

sederino roberto@aol.com

Page 20 of 45

put od svog poćetnog dela (gornja ivica tiroidne hrskavice grkljana) arterija se penje boćno od źdrela kroz laterofaringealni prostor do baze lobanje gde ulazi u karotidni kanal i dospeva u lobanjsku duplju gde leźi u sulcus caroticus smeśtena u kavernoznom sinusu (boćno od tela sfenoidne kosti) probija tvrdu moźdanicu na gornjem zidu kavernoznog sinusa i zavrśava se svojim 4 granama na donjoj strani mozga 1. krivina : u svom poćetnom delu prelazeći sa spoljaśne na unutraśnju stranu a. carotis ext. 2. krivina : ispod baze lobanje pre ulaska u canalis caroticus 3. krivina : smeśtena u samom karotidnom kanalu 4. krivina : oblika poloźenog slova S, u śupljini kavernoznog sinusa 5. krivina : pri izlazka iz kavernoznog sinusa odnosi u vratu: najpre spolja a zatim unutra od a. carotis ext. napred: stiloglosni i stilofaringealni miśić / pozadi: proc. transversi i mm. prevertebralis unutra: źdrelu / spolja: v. jugularis i n. vagus laterofarigealnom prostoru: penje se kroz retrostiloidni deo u kojem stiće odnose sa v. jugularis int., n. glossopharyngeus, n. vagus, n. accessorius, n. hypoglossus i na zadnjem zidu prostora sa stablom vratnog simpatikusa, gornjim ganglionom u karotidnom kanalu: okruźena je plexus venosus caroticus internus i simpatićkim spletom plexus caroticus internus / u uspravnom delu sa paries caroticus (prednji zi cavitas tympanica) u lobanjskoj duplji: smeśtena u kavernoznom sinusu zajedno sa n. abduscens (spolja) spolja u duplikaturi tvrde moźdanice nalaze se: n. oculomotorius, n. trochlearis, n. ophtalmicus, n. maxillaris po izlasku iz kavernoznog sinusa arterija se nalazi unutra od proc. clinoideus ant. ukrśtajući spoljaśnju stranu n. opticusa zavrśne grane • a. cerebri anterior (spaja se sa suprotnom stranom pomoću a. communicans ant.) • a. cerebri media (ulazi u fossa lateralis) • a. communicans posterior (spaja se pozadi sa a. cerebri post / grana a. basilaris) • a. choroidea (ulazi u ventriculus lateralis velikog mozga) circulus arteriosus cerebri (Willis) śestougaona dvostruka anastomoza koja spaja leve i desne zavrśne grane a. caroticae internae i zavrśne grane a. vertebralis (a. basilaris)

sederino roberto@aol.com

Page 21 of 45

boćne grane

a. ophtalmica

odvaja se odmah posle izlazka a. carotis int. iz kavernoznog sinusa pruźa se spiralno oko n. opticus unapred i ulazi zajedno sa źivcem kroz canalis opticus u oćnu duplju gde u predelu gornjeg unutraśnjeg ugla daje svoje zavrśne grane boćne grane • a. centralis retinae probija omotaće n. opticus i ulazi u sam źivac skojim ulazi u retinu • a. lacrimalis pruźa se unapred i upolje preko gornjeg dela spoljaśnjeg zida orbite sve do gl. lacrimalis • aa. ciliares posteriores breves ima ih oko 10-15 pruźaju se unapred i oko n. opticusa probijaju beonjaću i ulaze u sudovnjaću • aa ciliares posteriores longae (iris i corpus cilliare) ima ih dve spoljaśnja i unutraśnja probijaju zadnji zid beonjaće i prolaze zatim kroz spoljaśni sloj sudovnjaće i dolaze do duźice • aa. cilliares anteriores ima ih 5-6 odvajaju se od brojnih miśićnih grana a. ophtalmica • a. supraorbitalis (pokretaće jabućice) odvaja se pre ukrśtanja gornje strane n. opticusa pruźa se unapred ispod krova orbite napuśtajući je preko incisura supraorbitalis (ili foramen supraorbitalis) • a. ethmoidalis posterior (bulbus olfactorius) pruźa se ka unutra i ulazi u prednju lobanjsku jamu preko foramen ethmoidale posterior, i zavrśava se u predelu laminae cribrosae • a. ethmoidalis anterior kao i prethodna samo śto napuśta orbitu preko foramen ethmoidale anterior • aa. palpebrales mediales najćeśće dve (gornja idonja) koje se odvajaju u predelu gornjeg unutraśnjeg ugla orbite i odlaze u gornji i donji kapak, obrazuju zajedno sa aa. palpebrales laterales (grane a. lacrimalis) arcus palpebralis superior et inferior • a. supratrochlearis napuśta orbitu preko incisura frontalis na gornjoj ivici aditus orbite daje granćice za ćeonu kost i meke delove tog predela zavrśne grane • a. dorsalis nasi a. ophtalmica menja svoj naziv u predelu gornjeg unutraśnjeg ugla orbite napuśta orbitu i prelazi na dorsum nasi gde se anastomozuje sa a. angularis

sederino roberto@aol.com

Page 22 of 45

A. SUBCLAVIA vaskularizuje delove vrata, mozga i thoraxa put celim tokom svoga puta leźi u horizontalnoj ravni gornjeg otvora thoraxa i na bazi vrata leva arterija pruźa se najpre naviśe do gornje g otvora thoraxa odakle ima isti put kao desna, koji je oblika luka konvexnog nagore obuhvatajući vrh plućne aramice i 1. rebro odnosi prolazi kroz zadnji skalenski otvor tj. između prednjeg i srednjeg skalenskog m. podeljena je u tri topografska dela preskalenski (do unutraśnje ivice prednjeg skalenskog m.) napred : je pokrivaju unutraśnji deo claviculae i donji delovi sternocleidmastoideusa, sternohioidnog i sternotiroidnog m. dublje od ovog sloja je pokrivaju v. subclavia i angulus venosus najdublje neposredno uz arteriju nalazi se sloj źivaca ćiji je odnos razlićit na levoj i desnoj strani. prednju stranu desne ukrśtaju: n. vagus, n. laryngeus recurrens (obuhvata odozdo) n. phrenicus, ansa subclavia vratnog simpatikusa (obuhvata odozdo) na levoj strani n. vagus priljubljen uz a. carotica communis ne dodirujući a. subclavia n. laryngeus recurrens prolazi na izvesnom rastojanju ispred a. subclavia pozadi : u odnosu sa ganglionom cervicothoracicum (stellatum) i proc transversus C7 unutra : poćetni deo a. carotis communis, spolja : međuskalenski deo arterije međuskalenski deo napred: m. scalenius anterior (odvaja art. od v. subclavia) pozadi : m. scalenius medialis i grane plexus brachialis gore : plexus brachialis dole : na kubetu plućne maramice i u sulcus a. subclaviae 1. rebra vanskalenski deo je povrśinski, leźi u fossa supraclavicularis major, pokriven platizmom i laminom superficialis i pretrachealis fascije cervicalis ispred : nalazi se v. subclavia gore : plexus brachialis dole 1. rebro boćne grane

a. vertebralis

odvaja se sa gornje strane i pruźa se uspravno naviśe između skalenskih i predkićmenih m. do proc. transversus C7, u predelu karotidne kvrge C6 ukrśta zadnju stranu a. thyroideae inferior i ulazi u foramen processus transversus, pośto prođe atlasa postaje horizontalna i leźi u sulcus a. vertebralis na zadnjem luku atlasa ovaj deo je smeśten na dnu Arnoldovog potiljaćnog trougla, obuhvata poboćnu masu atlasa, zatim probija membranu atlantooccipitalis posterior i tvrdu moźdanicu i kroz foramen magnum ulazi u lobanju gde se penje uz clivus i spaja sa arterijom suprotne strane dajući zavrśnu granu a. basilaris sederino roberto@aol.com Page 23 of 45

boćne grane (u vratu) • rr. spinales (ulaze u kićmeni kanal i vaskularizuju kićmenu moźdinu i omotaće) boćne grane (u lobanjskoj duplji) • a. spinalis posterior napuśta lobanjsku duplju kroz foramen magnum i silazi niz zadnjom stranom kićmene moźdine paralelno sa granom suprotne strane sve do njenog kraja • a. spinalis anterior silazi koso naniźe i unutra i spaja se sa art. suprotne strane napuśta lobanju kroz foramen magnum i silazi niz fissura mediana anterior do njenog donjeg kraja • a. inferior posterior cerebelli (upolje i unazad snabdeva donju stranu malog mozga) zavrśna grana • a. basilaris nastaje u predelu zadnje ivice pons-a pruźa se unapred i naviśe između clivusa i ponsa gde se raćva u dve zavrśne grane boćne grane - a. inferior anterior cerebelli - a. labyrinthi (ulazi u meatus acusticus int. i ulazi u labyrinth) - aa. pontis - a. superior cerebelli zavrśne grane - a. cerebri posterior (leva i desna, ućestvuju u circulus arteriosus cerebri)

a. thoracica interna
vidi anat. thorax

truncus costocervicalis

sa zadnje strane a. subclaviae i pruźa se unazad do vrata 1. rebra gde se raćva u dve zavrśne grane • a. cervicalis profunda (naviśe između m. 3. i 4. sloja zadnje strane vrata do axisa) • a. intercostalis suprema (vaskularizuje prva tri međurebarna prostora)

truncus thyreocervicalis

odvaja se sa gornje strane i pruźa se naviśe gde se ubrzo raćva na svoje 4 grane • a. thyroidea inferior uspravno naviśe ispred i spolja od a. vertebralis do nesto ispod karotidne kvrge gde skreće horizontalno unutra i ukrśta prednju stranu a. carotis communis i zadnju stranu a. vertebralis zavrśava se u predelu donjeg kraja gl. thyroideae boćne grane ućestvuju u vaskularizaciji okolnih miśića i organa źdrela, jednjaka, grkljana, duśnika a. laryngea inferior (anastomozuje se sa a. laryngea superior) zavrśne grane (u bliskom odnosu sa n laryngeus recurrens) sederino roberto@aol.com Page 24 of 45

• •

a. cervicalis ascendens uspravno naviśe preko prednje strane m scalenius ant. do C3 ili C2 a. cervicalis superficialis porećno preko regio colli lateralis (3-4 cm iznad claviculae) u boćnom predelu pokrivena platizmom i laminom superficialis, zavrśni deo ulazi u m. trapezius a. suprascapularis horizontalno upolje ispod prethodne i dospeva do gornje ivice lopatice u predelu incisurae scapulae prelazi na zadnju stranu

a. transversa cervicis

najlateralnija i jedina boćna grana a. subclaviae vanskalenskog dela pruźa se upolje između a. cervicalis superficialis i a. suprascapularis prelazi poprećno preko donjih delova m. scalenius ant. i medialis probija plexus brachialis i dospeva do gornjeg ugla lopatice gde se raćva u dve zavrśne grane: • r. superficialis (provlaći se između m. spleniusa i m. levator scapulae) • r. profundus (silazi duź unutraśnje ivice lopatice i zavrśava se u m. latissimus dorsi)

Venske pritoke sinusa tvrde moźdanice
v. ophtalmica superior poćinje u predelu gornjeg unutraśnjeg ugla orbite gde se anastomozuje sa v. angularis, pruźa se unazad i unutra ispod krova orbite ukrśta n. opticus, prolazi krot fissura orbitalis superior i uliva se u prednji kraj kavernoznog sinusa boćne pritoke v.centralis retinae v. ophtalmica inferior nastaje u predelu donjeg unutraśnjeg ugla orbite, pruźa se koso unazad i unutra preko poda orbite, prolazi kroz fissura orbitalis superior i uliva se ili u v. ophtalmica sup. ili u prednji kraj sinus cavernosus, preko malih anastomoza vezana za plexus pterygoideus vv. labyrinthi prolaze kroz meatus akusticus internus i ulivaju se u donji petrozni sinus v. canaliculi cochleae ulivaju se bilo u sinus petrosus inf. bilo u bulbus superior v. jugularis vv. diploicae skupljaju krv iz spongioznog tkiva kostiju calvariae, ulivaju se bilo u venske sinuse bilo na spoljaśnjoj povrśini kostiju lobanje, spajaju povrśinske vanlobanjske vene sa sinusima (prenos gnojnih procesa) vv. emissariae kratki venski kanali ili spletovi koji uspostavljaju komunikaciju između povrśinskim vanlobanjskim venama i sinusima v. emissaria parietalis v. emissaria mastoidea plexus venosus canalis hypoglossi sederino roberto@aol.com Page 25 of 45

plexus venosus foraminis ovalis plexus venosus caroticus internus vv. meningeae mediae polaze od sinus sagittalis sup. prate istoimene arterije i silaze prema foramen spinosum i pre napuśtanja lobanjske duplje sjedinjuju se u jedno stablo koje se ulivaju u plexus pterygoideus vv. cerebri (nemaju srednji miśićni sloj (tunica media) ni zaliske) povrśinske uglavnom upravljene prema sinus sagittalis sup. - vv. superiores cerebri ima ih oko 12-15 - vv. inferiores cerebri - v. mediae superficiales cerebri leźi u sulcus lateralis hemisfere velikog mozga prateći a. media cerebri - v. basalis nastaje na donjoj strani mozga u predelu substantia perforata anterior, prelazi preko crus cerebri i uliva se u vv. internae cerebri - vv. superiores hemispherii cerebelli (ulivaju se u sinus rectus) - vv. inferiores hemispherii cerebelli (ulivaju se u sinus transversus ili occipitalis) duboke - v. magna cerebri glavno sabirno stablo, koje nastaje spajanjem leve i desne vv. internae cerebri ispod splenium corporis callosi, pruźa se unazad do svog spoja sa sinus sagittalis inf. gradeći snjim sinus rectus - vv. internae cerebri nastaju u pedelu foramen interventriculare, pruźaju se unazad preko krova trećeg ventrikula

Boćne pritoke v. jugularis internae

vv. pharyngeales polaze iz venskog spleta zida pharynx-a, ulivaju se od gornjneg prośirenja sve do blizu uśća tirolingofacialnog stabla v. facialis odgovara istoimenoj arteriji, od gornjeg unutraśnjeg ugla orbite dijagonalno preko lica do prednje strane vrata gde se uliva u unutraśnju jugularnu venu, poćetni deo, v. angularis anastomozuje se sa v. ophtalmica superior (prenos gnojnih procesa sa lica u kavernozni sinus) menja naziv u v. facialis u predelu nosnog krilca, prelazi u predelu donjeg dela prednje ivice maseterićnog m. preko donje ivice tela mandibulae i ulazi u vrat gde prelazi preko spoljaśnje strane gl. submandibularis i u visini cornu major osis hyoidei spaja sa v. retromandibularis u jedno kratko stablo u koje se najćeśće ulivaju i v. lingualis kao i v. thyroidea superior (truncus thyrolingofacialis) ovo stablo leźi povrśinski ispod platizme i nakon ukrśtanja a. carotis ext. et int. spreda se uliva u v. jugularis int. boćne pritoke na licu vv. supratrochlearis v. supraorbitalis (ispod koźe ćela i ulivaju se u v. angularis) sederino roberto@aol.com Page 26 of 45

vv. nasales externae vv. palpebrales superiores v. labialis superior et inferior rr. parotidei v. profunda faciei (anastomoza između v. facialis i plexus pterygoideus) u vratu v. palatina externa v. submentalis v. retromandibularis nastaje u gornjem delu parotidne źlezde, ispred i ispod uśne śkoljke spajanjem vv. temporales superficiales i vv. maxillares, silazi niz zadnju ivicu ramus mandibulae povrśnije od a. carotis ext. izlazi u predelu angulus mandibulae iz parotidne loźe i spaja se u visini cornu majus sa v. facialis zajedno sa drugim venama tirolingofacialno stablo. poćetni deo ove vene spaja se pomoću kratkog anastomotićnog kanala sa v. jugularis externae, jaćina ovog stabla određuje poćetak spoljaśne jugularne vene

v. ligualis nastaje spajanjem vv. dorsales linguae, v. comitans n. hypoglossi i v. profunda linguae, u blizini zadnje ivice m. hyoglossus vv. dorsales linguae polaze iz podsluzokoźnog venskog spleta radix liguae, pruźaju se naniźe do blizu zadnje ivice hioglosnog m. gde se spaja sa ostalim venama v. comitans n. hypoglossi (njaća) nastaje u blizini vrha jezika kao v. sublingualis koja se pruźa ispod sluzokoźe donje strane jezika i u blizini prednje ivice hioglosnog m. izlazi kroz prostor između milohioidnod i hioglosnog m. na njegovu spoljaśnu stranu gde menja naziv u v. comitans n. hypoglossi, pruźa se horizontalno unazad uz donju ivicu stabla n. hypoglossus v. profunda linguae znatno manja od prethodnih, pruźa se od vrha unazad ispod hioglosnog m. do njegove zadnje ivice gde se spaja sa ostalim v. thyroidea superior jedina od tri śtitna vena koja prati odgovarajuću istoimenu arteriju, pruźa se naviśe i upolje i ukrśta stablo a. carotis communis i uliva se najćeśće u tirolingvofacialno stablo (prikuplja krv iz gornjeg dela śtitne źlezde, grkljana, duśnika, jednjaka vv. thyroideae mediae prikuplja krv iz srednjeg dela śtitne źlezde i delimićno iz grkljana i duśnika uliva se u donji deo unutraśnje jugularne vene. v. subclavia (vidi gornji extremitet)

sederino roberto@aol.com

Page 27 of 45

SISTEM V. JUGULARIS EXTERNAE stablo poćinje u parotidnoj loźi gde moźe imati dvojaki poćetak duboki ili

povrśinski povrśinski nastaje (slaba anastomotićna veza v. retromandibulais) spajanjem v. occipitalis i v. auricularis posterior, u gornjem delu prednje ivice m. sternocleidomastoideus (iza i iznad angulus mandibulae) duboki nastaje spajanjem vv. temporales superficiales i vv. maxillares i to u gornjem delu samog tkiva gl. parotideae zavrśava se iza art. sternoclaviculare gde se uliva u angulus venosus ili u jednim od vena koji izgrađuju taj ugao put i odnosi pruźa se koso naniźe i unazad napuśta parotidnu loźu i ukrśta povrśnu stranu m. sternocleidomastiodeus, tu je vena pokrivena samo platizmom i koźom, zatim prelazi u regio cervicalis lateralis gde postaje dublja probijajući superficialni i pretrachealni list fascije cervicalis sobzirom na dva naćina njenog nastnka poćetne grane su : v. occipitalis - v. auricularis prosterior (povrśni) vv. temporales superficiales - vv. maxillares (duboki)

poćetne grane v. jugularis ext.

v. occipitalis nastaje iz potkoźne venske mreźe potiljaćnog predela pruźa se vijugavo unapred i naniźe do prednje ivice m. sternocleidomastoideus gde se spaja sa v. auricularis posterior gradeći sa njom v. jugularis ext. ili se u nju uliva kao boćna pritoka v. auricularis posterior nastaje iz povrśinske mreźe iza uśne śkoljke, silazi niz źlebom između zadnje strane uśne śkoljke i proc. mastoideus nastavljajući svoj put do prednje ivice sternokleidomastoidnog m. vv. temporales superficiales skuplja krv iz regio temporalis, uśne śkoljke, deo koźe lica i parotidne źlezde, ima ih 2-3 u poćetnom delu, spajaju se neśto iznad arcus zygomaticus u jedno stablo koje se pruźa źlebom ispred uśne śkoljke gde je u odnosu sa istoimenom arteriom i n. auriculotemporalis (od nazad ka napred NVA) zavrśni deo je dubok i nalazi se u gornjem delu parotidne źlezde u visini collum mandibulae, gde se spaja sa zavrśnim stablom v. maxillares skojim gradi bilo v. retromandibularis ili poćetak spoljaśne jugularne vene vv. maxillares pruźaju se od pterigoidne jame do parotidne loźe nastaju spajanjem vena pratilja boćnih grana zavrśnog dela a. maxillaris kao ivena nosne duplje, u pterigopalatinskoj jami, pruźaju se upolje i ulaze u infrateporalnu jamu gde obrazuju pterigoidni splet, u spoljaśnjem delu infratemporalne jame iz ovog spleta se izdvajaju ponovo dve v. maxillares sederino roberto@aol.com Page 28 of 45

koje se pruźaju upolje i prelaze iza collum mandibulae u parotidnu loźu i gornji deo parotidne źlezde plexus pterygoideus leźi u masnom tkivu infratemporalne jame i oblaźe strane (prednjuspoljaśnju i zadnju- unutraśnju) m. pterygoideus lateralis boćne pritoke vv. meningeae mediae (izlaze iz lobanje kroz foramen spinosum) vv. temporales profundae (krv iz m. temporalis) vv. articulares teporomandibulares vv. tympanicae plexus venosus foraminis ovalis (vv. emissariae plexus venosus caroticus internus (vv. emissariae) anastomoze posebnih grana v. facialis v. profunda faciei (kao i vene koje prolaze kroz fissura orbitalis inf.) sinus cavernosus (preko gore navedenih emisarnim venama) prenos zapaljenje sa infratemporalne jame na sinuse i moźdane omotaće sinus sagittalis sup. (preko vv. meningeae mediae)

boćne pritoke v. jugularis ext.

v. suprascapularis vv. transversae cervicis ove dve vene se obićno spajaju u jedno kratko stablo pre no śto se ulivaju u donji deo spolj. jugularne vene. a katkad se ulivaju i u v. subclavia u slućaju dubokog poćetka prima kao pritoke i v. occipitalis v. auricularis post. anastomoze (pored već opisanih, koje imaju njene boćne grane) v. facialis v. jugularis anterior (viśe kanala) v. cephalica (bilo ispod bilo iznad claviculae)

v. jugularis anterior

leva i desna izdvajaju se iz potkoźne venske mreźe ispod brade, pruźaju se niz prednju stranu vrata u duplikaturi laminae superficialis fasciae cervicalis, (mogu biti i spojene) ca. 2 cm iznad gornje ivice manubriuma vena probija povrśinski list fascije i ulazi u među fascijalni suprasternalni prostor gde su obe vene spojene arcus venosus juguli (neposredno iznad manubriuma) zatim naglo skreće upolje i uliva u angulus venosus. v. vertebralis

sederino roberto@aol.com

Page 29 of 45

nastaje iz plexus venosus supoccipitalis (između os occipitalis i arcus post. atlantis) prati istoimenu arteriju kroz foramina transversaria, između C6 i C7 skreće naglo unapred i uliva se u angulus venosus pritoke : plexus venosi vertebrales ext. et int.

v. cervicalis profunda

nastaje iz plexus suboccipitalis silazi vijugavo prateći istoimenu arteriju između dubokih m. zadnje strane vrata i pri bazi vrata skreće naglo upolje i uliva se u angulu venosus

v. thyroidea inferior

nastaje spajanjem 2-3 vene koje izvode krv iz donjeg dela śtitne źlezde, grkljana, dusnika i jednjeaka, silaze niz prednju stranu duśnika i u gornjem delu gornjeg mediastinuma spajaju se u zajednićko stablo donje śtitne źlezde koji se najćeśće uliva u brachicephalićno stablo

NN. CRANIALES
nn. olfactorii I
(senzitivno-ćulne grane) tj. grupa tankih amijelinskih nervnih snopića kojih ima oko 20-30 na svakoj polovini nosne duplje, polaze sa bipolarnih (receptornih) ćelija smeśtenih u sluzokoźi regio olfactoria tj. krov nosne duplje, concha nasalis sup. i gornji deo septum nasi, pruźaju se naviśe kroz otvore laminae cribrosa i zavrśavaju se na donjoj strani bulbus olfactorius koji pripada rhinencephalon-u

n. opticus II

(senzitivno-ćulni) tj. ustvari produźetak diencephalon-a koji se zajedno sa svojim omotaćima prikljućuje oćnoj jabućici grade ga aksoni ganglijskih ćelija koje obrazuju stratum ganglionare n. optici u retini polazi od papillae n. optici na mreźnjaći, probija sudovnjaću i beonjaću i ulazi u orbitu gde se pruźa vijugavo kroz masno tkivo, 10-15 mm iza oćne jabućice ulazi u źivac a. centralis retinae zatim źivac napuśta orbitu kroz canalis opticus gde je u odnosu sa a. ophtalmica (ispod źivca) i ulazi u srednju lobanjsku jamu gde se zaveśava na spoljaśnjem prednjem kraju chiasma opticum koja leźi u sulcus chiasmatis omotaće sederino roberto@aol.com Page 30 of 45

vagina externa n. optici gradi dura mater encephali vagina interna n. optici grade arachnoidea mater i pia mater encephali između omotaća nalaze se spatia intervaginalia od kojih je najbitniji prostor između arachnoidea mater i pia mater jer predstavlja prednji produźetak subarachnoidealnog prostora koji je ispunjen liquor cerebrospinalis

n. oculomotorius III

(motorni sadrźi i parasimpatićka vlakna) inerviśe poprećnoprugaste miśiće orbite sem m. rectus lateralis i m. obliquus superior polazi od motornih jedra (nucl. oculomotorii et nucl. oculomotorius accessorius) izlazi na prednjoj strani mesencephalon-a pruźa se najpre kroz zadnju lobanjsku jamu između a. cerebri posterior (gore) i a. superior cerebelli (dole) zatim prelazi u srednju l. jamu najpre preko gornjeg zida kavernoznog zida a dalje unapred kroz spoljaśni zid i to između dva lista tvrde moźdanice gde se nalazi inad n. trochlearis i n. ophthalmicus-a a neśto spolja od a. carotis int. i n. abduscens-a koji prolaze kroz sami kavernozni sinus, zatim ulazi kroz unutraśnji śiri deo fissura orbitalis sup. u orbitu i deli se u dve zavrśne grane: r. superior (m. rectus superior i m. levator palpebrae superioris) r. inferior (m. rectus medialis et inferior i m. obliquus inferior) - parasimpatićka vlakna odlaze preko radix oculomotoria u ganglion ciliare koji je pridodat n. ophtalmicus-u - iz ciliarnog gangliona polaze nn. ciliares breves koji inerviśu glatke miśiće m. sphincter pupillae i m. ciliaris (akomodacija soćiva)

n. trochlearis IV

(motorni) inervise m. obliquus superior, polazi od svog jedra nucl. n. trochlearis i kao jedini kranialni źivac izlazi iz mozga sa njegove zadnje strane neposredno iza colliculi inferiores srednjeg mozga (mesencephalon) pruźa se najpre upolje i zatim koso unapred prelazi preko spolj. strane crus cerebri i dolazi na donju stranu mozga gde probija tvrdu moźdanicu i ulazi u spoljaśni zid kavernoznog sinusa gde je u odnosu sa n. oculomotorius (gore) n. ophthalmicus (dole), po izlasku iz sinusa prolazi kroz fissura orbitalis superior u orbitu i zavrśava se na zadnjem kraju m. obliquus sup.

n. trigeminus V

(meśovit, prima vegetativna vlakna poreklom VII i

IX ) izbija na boćnoj strani ponsa pomoću dva korena (radix motoria et radix sensoria) koja priljubljena jedan uz drugi se pruźaju koso nagore upolje i unapred preko gornje ivice partis petrosae i ulaze u cavum trigeminale u blizini vrha na prednjoj strani partis petrosa gde se nalazi ganglion trigeminale sa svojim pseudounipolarnim ćelijama, smeśten u kośtanom udubljenju impressio trigeminale. sederino roberto@aol.com Page 31 of 45

trigeminalni ganglion oblika polumeseca sa svojom konkavnom ivicom okrenuta nagore i unazad prima ceo senzitivni koren trigeminusa, od konvexne prednje donje ivice odvajaju se tri zavrśne grane trigeminusa. u pseudounipolarnim ćelijama gangliona se nalazi stvarni poćetak sensitivnog korena ćija vlakna saćinjavaju centralni nastavci, koren odlazi zatim prema moźdanom stablu i sensitivnim jedrima (nucl. sensorius n. trigeminalis, nucl. spinalis n. trigeminalis i nucl. tractus mesencephali n. trigeminalis) u kojima se nalazi njegov stvarni zavrśetak periferni nastavci pseudounipolarnih ćelija saćinjavaju vlakna sensitivnih źivaca trigeminusa radix motoria prikljućuje se u celosti n. mandibularis pośto prethodno prođe ispod trigeminalnog gangliona. zavrśne grane (sve tri imaju po jedan pridodat ganglion) • n. ophthalmicus V1 (sensitivan) tj. najmedialnija i najviśa grana koja se pruźa unapred i naviśe kroz spoljaśni duralni zid kavernoznog sinusa, zatim prolazi kroz fissura orbitalis superior (najćeśće već podeljen u svoje tri zavrśne grane) i ulazi u orbitu. jaća boćna grana r. tentorii ide unazad i inerviśe tentorium cerebelli zavrśne grane n. lacrimalis pruźa se koso unapred i upolje ispod krova orbite prema gornjem spoljaśnjem uglu deli se u dve zavrśne grane koje se ili zavrśavaju u suznoj źlezdi ili je probijaju i dospevaju do spolj. kraja gornjeg kapka, neposredno iza suzne źlezde daje r. communicans cum n. zygomatico, preko ove anastomoze u n. lacrimalis dospevaju parasimpatićka vlakna facijalnog źivca iz pterygopalatinskog gangliona za inervaciju suzne źlezde

-

n. frontalis

pruźa se direktno unapred neposredno ispod krova orbita a iznad m. levator palpebrae superior, 4-5 mm iza aditus orbite daje dve zavrśne grane n. supraorbitalis inerviśe koźu ćela i gornji oćni kapak, dalje podeljen u dve grane r. lateralis koji napuśta orbitu zajedno sa a. supraorbitalis preko incisura orbitalis r. medialis zajedno sa a. supratrochlearis napuśta orbitu preko incisura frontalis n. supratrochlearis pruźa se koso unapred i unutra prema gornjem unutraśnjem uglu orbite, daje ogranke za koźu predela nosnog korena i gornjeg oćnog kapka

-

n. nasociliaris
sederino roberto@aol.com Page 32 of 45

pruźa se unapred i unutra, prelazi preko gornje strane n. opticus i dospeva do foramen ethmoidale anterius gde se deli u dve zavrśne grane boćne grane (nazad ka napred) r. communicans cum ganglione ciliares pruźa se unapred i upolje i ulazi u istoimeni ganglion nn. ciliares longi (najćeśće dve) probijaju beonjaću unutra od n. opticus ulaze u oćnu jabućicu i inerviśu beonjaću i sudovnjaću n. ethmoidalis posterior pruźa se unutra i kroz foramen ethmoidale posterius ulazi u prednju lobanjsku jamu gde prelazi kroz jedan otvor laminae cribrosae dospevajući tako do krova nosne duplje gde inerviśe sluzokoźu ethmoidnih ćelija i sfenoidnog sinusa zavrśne grane n. ethmoidalis anterior prolazi kroz foramen ethmoidale anterius u prednju lobanjsku jamu zatim kroz jedan otvor laminae cribrosae dospeva do krova nosne duplje gde svojim granćicama inerviśe sluzokoźu prednjeg dela nosne duplje n. infratrochlearis pruźa se prema gornjem unutraśnjem uglu orbite gde daje ogranke za koźu unutraśnjih delova gornjih i donjih oćnih kapaka, suznu kesicu, i tunica canjunctiva (odgovoran za konjunktivalni refleks)

ganglion ciliare
pripada autonaomnom nervnom sistemu pridodat je n. ophthalmicus a leźi u oćnoj duplji na spolj. strani n. opticusa preganglijska vlakna : r. communicans cum ganglione ciliare koji se odvaja od n. nasociliaris i dovodi simpatićka vlakna poreklom plexus caroticus int. preko anastomoze sa n. ophthal. radix oculomotoria donosi parasimpatićka vlakna iz n. oculomotorius koja se u ganglionu prekidaju r. simpathicus ad ganglione ciliare izdvaja se iz plexus caroticus int., prolazi kroz fissura orbitalis superior postganglijska vlakna nn. ciliares breves, 5-6 pruźaju se unapred i grupisani oko n. opticusa, probijaju beonjaću i dovode sensitivna i autonomna vlakna oćnoj jabućici, parasimpatićka vlakna inerviśu m. sphincter pupillae i m. ciliaris simpatićka vlakna m. dilatator pupillae • n. maxillaris V2 (sensitivan) polazi od srednjeg dela Grasserovog gangliona, pruźa se kroz duralni zid kavernoznog sinusa, ispod i upolje od n. ophthalmicus, napuśta zatim srednju lobanjsku jamu kroz foramen rotundum i ulazi u gornji deo fossa pterygopalatina gde daje najveći deo svojih boćnih grana, zatim napuśta ovu jamu preko fissurae pterygomaxillaris i ulazi u infratemporalnu jamu

sederino roberto@aol.com

Page 33 of 45

prislonjen uz gornji deo tuber maxillae, skreće unutra i kroz fissura orbitalis inferior ulazi u orbitu kao n. infaorbitalis. boćne grane r. meningeus odvaja se u lobanjskoj duplji inerviśe srednji deo durae mater n. zygomaticus odvaja se u pterigopalatinskoj jami i prelazi napred i upolje kroz fissurae orbitalis inf. u orbitu gde dolazi preko donjeg spolj. zida orbite u kośtani canalis zygomatici gde se deli kao i sami kanal na dve grane i to r. zygomaticofaciale i r. zygomaticotemporale izlaze kroz istoimene otvore i inerviśu susedne delove koźe, u orbiti na spoljaśnom zidu anastomozuje se sa n. lacrimalis preko r. communicans cum n. zygomatici nn. pterygopalatini 2-3 grane pruźaju se naniźe i unutra prema pterygopalatinskom ganglionu kao dovodne sensitivne grane kao śto i primaju 1-2 odvodne grane, najvaźnije grane grane za nosnu duplju ćiji najveći deo izlazi iz fosse pterigopalatine preko foramen shenopalatinum u nosnu duplju: rr. nasales posteriores superiores laterales inerviśu sluzokoźu gornje i srednje nosne śkoljke i odgovarajućeg meatusa rr. nasales posteriores superiores mediales inerviśu unutraśnji zid nosne duplje tj. septum nasi n. nasopalatinus je najduźa grana ove poslednje grane i pruźa se diagonalno sa gornjeg zadnjeg ugla septum nasi do donjeg prednjeg ugla gde ulazi u canalis incisivus i anastomozuje se sa źivcem suprotne strane kao i sa n. palatinus major grane za meko i tvrdo nepce n. palatinus major odvaja se od pterigopalatinskog ganglion pruźa se naniźe i ulazi u canalis palatinus major koji napuśta na spolj. zadnjem uglu os palatinum kroz istoimeni otvor zajedno sa istoimenom arterijom s kojojm zatim prelazi na kośtano nepce i pokriveni sluzokoźom se pruźaju napred smeśteni u kośtanom źlebu do fossae incisivae gde se anastomozuje sa źivcem suprotne strane kao i sa n. nasopalatinus, inerviśu sluzokoźu tvrdog nepca i unutraśnju stranu desni, u canalis palatinus major odvajaju se rr. nasales posteriores inferiores za donju nosnu śkolku i meatus nn. palatini minores najćeśće dve, spuśtaju se zajedno sa n. palatinus major niz pterigopalatinsku jamu pa se zatim odvajaju i skreću koso naniźe i unazad i ulaze u canales palatini minores preko kojih dospevaju do mekog nepca inerviśu sluzokoźu mekog nepca i tonsilla palatina rr. alveolaris superiores posteriores (molares) najćeśće dve odvajaju se u infratemporalnoj jami pruźaju se koso naniźe i ulaze u foramina alveolaria na tuber maxillae koji vode u kośtane sederino roberto@aol.com Page 34 of 45

alveolarne kanale i gde se anastomozuju sa ostalim zubnim granama gornjeg zubnog spleta. n. infraorbitalis najjaća grana koja pretstavlja zavrśnu granu n. maxillaris koja menja svoj naziv pośto prođe kroz fissura orbitalis inf., prolazi najpre kroz sulcus infraorbitalis koji ponira i vodi u canalis infraorbitalis, (bliski odnos sa sinus maxillaris) u toku svog puta kroz źleb i kanal daje boćne grane r. alveolaris superior medius (premolares) nestalna, silazi niz prednji a potom niz zadnji zid maxilarnog sinusa i u predelu korenova premolares spaja se sa plexus dentales superior rr. alveolares superiores anteriores (canini, incisivi) odvajaju se u samom infraorbitalnom kanalu i silaze niz posebne kanaliće u zidu prednjeg maxilarnog sinusa i iznad korenova sekutića se spajaju sa plexus dentales superior nakon izlaska iz canalis infraorbitalis kroz foramen infraorbitalis rr. nasales externi (koźu boćne strane nosa) rr. nasales interni (prednji opnasti deo septum nasi) rr. labiales superiores (gornju usnu) rr. palpebrales inferiores (donji oćni kapak)

ganglion pteygopalatinum
parasimpatićki ganglion pridodat n. maxillaris smeśten na zadnjem zidu pterigopalatinske jame u levkastom udubljenju prednjeg otvora pterigoidnog kanala ispod i unutra od maxilarnog stabla preganglijska vlakna nn. pterygopalatini (sensitivna vlakna iz n. maxillaris) n. petrosus major (grana n. facialis, parasimpatićka vlakna koja se prekidaju) n. petrosus profundus (iz plexus caroticus int. simpatićka vl. koja prolaze) ove dve poslednje grane dospevaju do gangliona kao n. canalis pterygoidei jer ćim napuste lobanjsku duplju kroz foramen lacerum se sjedine i pruźaju kroz pterigoidni kanal do gangliona postganglijska vlakna odlaze preko nn. pterygopalatini do: n. zygomaticus r. communicans cum n. zygomatico  n. lacrimalis rr. nasales posteriores superiores laterales et mediales (źlezde nosne duplje) n. palatinus major et nn. palatini minores (gl. palatinae)

• n. mandibularis V3 inerviśe sva ćetiri mastikatorna miśića i iz njih izvedene miśiće (v.a. digastrikusa, m. mylohyoideus, m. tensor tympani, m. tensor veli palatini)

sederino roberto@aol.com

Page 35 of 45

sensitivni deo koźu donjeg dela lica, slepooćnog predela i spolj. uśnog kanala, sluzokoźu obraza donje usne, podjezićnog predela i prednje dve trećine jezika kao i donje desni i zube i deo tvrde moźdane opne, preko anastomoza i gangliona reguliśe funkciju pljuvaćnih źlezda (parotidne, submandibularne i sublingvalne) put i odnosi polazi iz prednje donje ivice Grasserovog gangliona gde mu se prikljućije motorni koren, pruźa se koso unapred preko facies cerebralis velikog krila sfenoidne kosti do foramen ovale (bliski odnos sa plexus venosus foraminis ovalis) kroz koji napuśta srednju lobanjsku jamu i dospeva do infratemporalne jame u kojoj se pruźa uspravno naniźe pozadi m. pterygoideus lateralis i deli na dve zavrśne grane ispod foramen ovale uz unutraśnju stranu n. mandibularisa nalazi se ganglion oticum koji mu je pridodat boćna grana r. meningeus nastaje odmah po izlasku źivca kroz foramen ovale, vraća se u srednju lobanjsku jamu preko foramen spinosum i oźivćava deo tvrde moźdanice prednje zavrśne grane (ca 10 mm ispod foramen ovale) nn. temporales profundi (prednji, srednji, zadnji) pruźaju se horizontalno upolje napuśtaju infratemporalnu jamu i skreću naglo naviśe u temporalnu jamu gde inerviśu m. temporalis prednji daje jednu boćnu granu n. pterygoideus lateralis n. buccalis (jedini sensitivni prednje grane) nastaje zajednićkim stablom sa prednjim n. temporalis profundus ide horizontalno upolje i ispod krova infratemporalne jame između gornjeg i donjeg snopa m. pterygoideus lateralis silazi zatim koso unapred preko povrśinske strane m. buccinator i daje mnogobrojne zavrśne grane koje se dele na spoljaśne za koźu obraza unutraśnje koje probijajau m. buccinator (ali ga ne inerviśu) za sluzokoźu obraza i zadnji deo spolj. strane desni n. massetericus nastaje zajednićkim stablom sa zadnjem n. teporalis profundus, pruźa se upolje iznad incisurae mandibularis i ulazi u masseterićni miśić preko svoje duboke strane zadnja zavrśna grana n. pterygoideus medialis pruźa se naniźe i ulazi u miśić n. tensor veli palatini pruźa se unapred i ulazi u miśić n. tensoris tympani pruźa se naviśe i unazad i ulazi u miśić poslednja tri źivaca nastaju iz zajednićkog stabla i predstavljaju iskljućivo motorne grane n. auriculotemporalis odvaja se pomoću dva korena obrazujući najpre prstenastu zamku oko a. menigeae mediae da bi se zatim spojili, pruźa se horizontalno upolje i sederino roberto@aol.com Page 36 of 45

unazad i u spoljaśnjem delu infratemporalne jame iza collum mandibulae prelazi u parotidnu loźu gde pod pravim uglom skreće naviśe i prolazi kroz źleb izmeđju tragusa i donjovilićnog zgloba, gde je u odnosu sa a. et vv. temporales superficiales koje i prati, dospeva do temporalnog predela i deli se u nekoliko zavrśne grane boćne grane (nastaju uglavnom u blizini collum mandibulae) rr. communicans cum n. facialis (ima ih 1-4) rr. parotidei (dovodi parasimpat. vlakna poreklom n. glossopharyngeus) nn. auriculares anterior (koźu tragusa) n. meatus acustici interni (koźu ovog kanala) r. membranae tympani (koźu bubne opne) u slepooćnom predelu rr. temporales superficiales pruźaju se zrakasto naviśe i inerviśu koźu temporalnog predela n. alveolaris inferior (jedina meśovita grana) inerviśe svojim motornim delom n. mylohioideus istoimeni miśić kao i v.a. digastrikusa (n. mylohioideus silazi unapred smeśten u istoimenom źlebu na unutraśnjoj strani tela mandibulae) sensitivni deo daje grane za inervaciju zuba i desni donje vilice, donje usne i koźe brade put pruźa se naniźe i unapred prema foramen mandibulare najpre između spolj. i unutraśnjeg m. pterygoideusa a potom između unutraśnje strane r. mandibulae i m. pterygoideus med. (a. alveolaris inferior se pribliźava źivcu tek u blizini foramen mandibulae) pruźa se kroz kośtani kanal (canalis mandibulae) u kojim je u bliskim odnosima sa korenovima zuba śto pri njihovoj ekstenziji moźe da dovede do povrede źivca u canalis mandibulae daje mnogobrojne grane za donje zube rr. dentales inferiores anastomose ovih grana kao i sa n. incisivus obrazuju plexus dentalis inf. iz kojeg se odvajaju grane za okolno tkivo kao i za desni rr. gingivales inferiores u blizini foramen mentale daje svoje dve zavrśne grane n. mentalis napuśta telo donje vilice kroz istoimeni otvor i inerviśe koźu brade i sluzokoźu donje usne i spolj. stranu desni donje vilice n. incisivus ostaje u telu donje vilice i zajedno sa istoimenom arterijom ulazi u canalis incisivus daje grane za prednji deo plexus dentalis inferior

sederino roberto@aol.com

Page 37 of 45

n. lingualis (sensitivna grana) inerviśe sluzokoźu podjezićnog predela, prednje 2/3 jezika i unutraśnju stranu desni u infratemporalnoj jami anastomozuje se sa chorda tympani (grana n. facialis) preko koje prima parasimpatićka vlakna za inervaciju podvilićne i podjezićne źlezde istom granom u suprotnom pravcu odlaze gustoreceptorna vlakna iz papillae fungiformes n. lingualis-u je pridodat ganglion submadibulare put silazi najpre sa n. alveolaris inf. kroz infrateporalnu jamu i postepeno se udaljava i pruźa se zatim horizontalno prema vrhu jezika smeśten u źlebu između jezika i desni pokriven sluzokoźom (moźe se lako pronaći unutar vrata 3. donjeg kutnjaka) pruźa se unapred iznad podvilićne a zatim podjezićne źlezde gde daje svoje zavrśne grane - rr. linguales boćne grane rr. isthmi faucium sluzokoźu boćnog zida źdrelnog suźenja i nepćani krajnik n. sublingualis sluzokoźu podjezićnog predela kao i gl. sublingualis grancice za desni

ganglion oticum
prislonjen uz unutraśnju stranu n. mandibularisa odmah posle izlazka iz f. ovale dovodna vlakna granćice iz n. mandibularisa (sensitivni koren) n. petrosus minor (dovodi parasimpatićka vlakna poreklom n. glossopharyngeusa i njegove grane n. tympanicus, vlakna se prekidaju u gangl.) simpatićka granćica iz simpat. spleta oko a. meningeae mediae vlakna se ne prekidaju u gangl. odvodna r. communicans cum n. auriculotemporalis (preko ove grane odlaze parasimpatićka sekretorna vlakna, preko rr. parotidei (n. auriculotemp.) do parotidne źlezde

ganglion submandibularis
pridodat n. lingualis na kojem visi pomoću dovodnih vlakna dovodna preganglijska vlakna granćice n. lingualisa (predstavljaju sensitivni koren) chorda tympani dovodi parasimpatićka vlakna zajedno sa sensitivnim korenom (prekidaju se) simpatićka granćica koja se odvaja od spleta oko a. facialis i ćija vlakna prolaze neprekinuta kroz gangl. odvodna postganglijska vlakna odlaze u podvilićnu i podjeziźnu pljuvaćnu źlezdu

sederino roberto@aol.com

Page 38 of 45

n. abducens VI
polazi iz motornog jedra (nucl. abducens) u ponsu a izlazi iz mozga sa prednje strane u predelu fossa postpontina pruźa se unapred naviśe i upolje i između ponsa i clivusa probija tvrdu moźdanicu prelazi preko vrha piramide slepooćne kosti i ulazi u zadnji kraj kavernoznog sinusa provlaći se kroz samu śupljinu spolja od a. carotis internae a po izlasku iz sinusa napuśta lobanjsku duplju i preko fissurae orbitalis sup ulazi u orbitu i zavrśava se na zadnjem kraju m. rectus lateralis.

n. facialis VII (meśovita,

motorna, sensitivna, parasimpat.) motorna vlakna polaze iz nucl. facialis u mostu za potkoźne miśiće vrata (platysma) i glave kao i stilohioidni m. , zadnji trbuh digastrićnog m. i m. stapedius (uzengije) sensitivna vlakna ulaze u sastav n. intermedius VIIbis kojem je pridodat ganglion geniculi, ova vlakna su gustoreceptorna vlakna koja polaze od papillae fungiformes preko n. lingualis, chordae tympani dospevaju do gangliona geniculi i preko n. intermediusa do mozga. stvarni poćetak sensitivnih vlakna nalazi se u pseudounipolarnim ćelijama gangliona geniculi, periferni nastavci odlaze preko n. lingualis i chorde tympani do jezika a centralna vlakna preko n. intermediusa do mozga i to do nucl. solitarius koji predstavlja stvarni zavrśetak sensitivnih vlakna parasimpatićka vlakna tj nishodna sekretorna vlakna poreklom iz nucl. salivatoriusa superior odlaze preko n. petrosus major u pterygopalatinski ganglion a odatle do suzne źlezde, źlezde nosne duplje i pljuvaćne nepćane źlezde preko chordae tympani i n. lingualis u ganglion submandibulare a zatim u glandulae submandibularis et sublingualis put i odnosi n. facialis i spolja od njega n. intermedius polaze iz mozga kroz fossa postpontina, pruźaju se zajedno sa n. vetibulocochlearis unapred, upolje i naviśe do meatus acusticus int. prolaze zajedno kroz kanal sve do fundusa gde se odvajaju na fundusu meatusa acustici int. n. facialis i n. intermedius zajedno ulaze u canalis facialis smeśten u petroznom delu slepooćne kosti kao i sam kanal pruźaju se horizontalno unapred i upolje izmeđju cochleae i vestibuluma unutraśnjeg uha i dospevaju do prvog kolena (geniculum canalis facialis) gde se nalazi sensitivni ganglion geniculi neposredno ispred kolena nalazi se hiatus n. petrosis majoris (tj. prednja strana piramide temporalne kosti) od prvog kolena VII i VIIbis su spojeni u jedno stablo i nastavljaju put kroz canalis facialis koji skreće pod pravim uglom upolje i unazad prelazi preko unutraśnjeg zida (paries labyrinthicus cavitas tympani) neposredno iznad promontoriuma i fenestra vestibuli na ovom zidu prozurokuje horizontalno ispupćenje prominentia canalis facialis (na ovom mestu je zid veoma istanjen i zapaljenja srednjeg uha mogu da prouzrokuju paralizu n. facialisa) dospeva do svog drugog kolena koji se nalazi ispod ulaza u mastoidnu pećinu (aditus ad antrum) na zadnjem zidu bubnje duplje sederino roberto@aol.com Page 39 of 45

skreće skoro pod pravim uglom i silazi naniźe ispred antrum mastoideusa duź paries mastoideus bubne duplje do foramen stilomastoideum na donjoj strani piramide slepooćne kosti ulazi u parotidnu loźu i pruźa se koso unapred unazad i naniźe preko spolj. strane proc. styloideus i ulazi u parotidnu źlezdu kroz koju prolazi unapred i upolje do lateralne strane v. retromandibularis odnosno v. jugularis ext. i raćva se u dve zavrśne grane. boćne grane (dele se na intrapetrozne i vanlobanjske) intrapetrozne n. petrosus major (parasimpatićka grana) nastaje u visini geniculum canalis facialis i napuśta slepooćnu piramidu kroz hiatus canalis nervi petrosi majoris, pruźa se preko prednje strane piramide smeśten u źlebu sulcus nervi petrosi majoris unapred i unutra i u predelu vrha piramide probija fibroznu hrskavicu koja zatvara foramen lacerum neposredno ispod foramen lacerum spaja se sa n. petrosus profundus (grana plexus caroticus int.) i nastaje n. canalis pterygoidei koji se pruźa kroz istoimeni kanal i po izlasku se zavrśava u pterygopalatinskom ganglionu kojim donosi simpatićka vlakna za suznu źlezdu i źlezde sluzokoźe nosne duplje i nepca r. communicans cum plexu tympanico nastaje takođe u visini geniculum canalis facialis i predstavlja anastomozu n. facialisa i plexus tympanicus n. stapedius nastaje u trećem nishodnom delu i ulazi kao motorna grana u m. stapedius chorda tympani nastaje u trećem nishodnom delu ide unapred kroz posebni kośtani kanal i ulazi u bubnu duplju gde se pruźa preko unutraśnje strane bubne opne (između pars fiaccida i pars tensa) i na prednjem zidu bubne duplje napuśta istu preko fissurae petrotympanicae i dospeva do infratemporalne jame gde silazi unutra od n. alveolaris inf. i a. maningeae mediae prilazeći najzad n. lingualis skojim se spaja sadrźi parasimpatićka vlakna koja preko n. lingualis dospevaju do ganglion submandibulare sensibilna gustoreceptorna vlakna koja dolaze iz papillae fugiformes jezika (n lingualischorda tympanican facialisgangl. geniculiVIIbisnucl. solitarius) vanlobanjske grane n. auricularis posterior (motorna) odvaja se neposredno ispod foramen lacerum pruźa se unazad i naviśe između zadnje strane uśne śkoljke i mastoidnog nastavka zajedno se istoimenom arterijom i inerviśe miśiće spolj. uha kao i venter occipitalis m. occipitofontalis-a r. digastricus (motorna) pruźa se naniźe i upolje i ulazi u v.p. m. digasticus-a r. stylohyoideus (motorna) nastaje ili iz prethodne grane ili iz n. facialisa, inerviśe istoimeni miśić zavrśne grane (gornja i donja)

sederino roberto@aol.com

Page 40 of 45

najćeśće nastaju na spolj. strani v. retromandibularis odnosno v. jugularis ext. spajaju se oped i obrazuju u parotidnoj źlezdi plexus parotideus iz kojeg se izdvajaju motorne grane n. facialisa rr. temporales penju se kroz potkoźno tkivo uśnoj śkoljci slepooćnom predelu i ćelu (venter frontalis m. occipitofrontalis, m. orbicularis oculi, m. corrugator supercilii i m. depressor supercilii) rr. zygomatici granaju se ispod koźe koja pokriva zigomatićnu kost (m. zygomaticus major et minor) rr. buccales prelaze preko povrśinske strane m. massetera i i spod koźe (m. buccinator, veći deo gornje usne i miśiće nosa) r. marginalis mandibulae (potkoźne miśiće donje usne i brade r. colli silazi u vrat pozadi angulus mandibulae i daje grane za gornji deo platysme, anastomozuje se sa rr. superiores (grane n. transversus colli)

n. vestibulocochlearis VIII (ćulni)
sastoji se iz dva korena radix s.n. vestibularis i radix s.n. cochlearis koja su odvojena centralno kao i peroferno dok su između spojeni u zajednićko stablo tremni źivac (vestibularis) prenosi utiske orientacije i ravnoteźe puźni źivac (koren) donosi mozgu zvućne utiske put stablo napusta mozak kroz fossa postpontina i to spolja od n. abducens VI i n. facialis VII, pruźa se unapred, upolje i naviśe i zajedno sa VII i VIIbis ulazi u meatus acusticus internus i pruźa se do njegovog dna (fundus meatus acustici) gde se deli na svoja dva korena vestibularnom korenu je pridodat ganglion vestibulare smeśten na na dnu m. a. i. u kojim se nalazi njegov stvarni poćetak (dendriti polaze iz vestibularnog dela opnastog unutraśnjeg uha (utriculus, sacculus, ductus semicirculare) dok se aksoni pruźaju kao radix s. n. cochlearis do vestibularnih jedra u produźenoj moźdini i ponsu gde se nalazi njegov stvarni zavrśetak) po izlasku i z gangl. deli se u tri grane koje prolaze kroz posebne otvore na fundusu n. utriculoampullaris (ulazi u trem kroz otvore na gornjem zadnjem kvadrantu) n. utricularis n. ampullaris anterior n. ampullaris lateralis n. saccularis (donji zadnji kvadrant) ampullaris posterior (ulazi kroz posebni otvor u trem) kohlearnom korenu pridodat je ganglion spirale cortii smeśten u spiralnom kanalu stoźera (canalis spinalis modioli) gde se nalazi njegov sederino roberto@aol.com Page 41 of 45

stvarni poćetak (dendriti polaze iz kortijevog spiralnog organa u opnastom puźu dok aksoni obrazuju radix s. n. cochlearis koji se zavrśavaju u produźenoj moźdini i ponsa) na dnu m.a.i. probija se kroz prednji donji kvadrant i preko canales longitudinales modioles dospeva do canalis spiralis modioli

n. glossopharyngeus IX (meśovit)
motorna vl.: miśići mekog nepca i źdrela sensitivna vl.:sluzokoźu zadnje 1/3 jeźika, tonsilla palatina, meko nepce, źdrelo, srednje uho, gustoreceptorna vlakna (papillae vallate et foliate) parasimpatićka vl.: upravljaju lućenjem parotidne źlezde put polazi i z sulcus lateralis posterior produźene moźdine, i odlazi zajedno sa n. vagusom X i n. accesoriusom XI upolje i unapred preko tuberculum jugulare i napuśta lobanjsku jamu kroz foramen jugulare (kroz prednji uzani deo) silazi niz retrostiloidni deo laterofaringealnog prostora zajedno sa X XI XII nn. c. skreće unapred obrazujući luk pribliźno paralelan n. hypoglossi pruźajući se prema korenu jezika između m. stylopharyngei et m. stiloglossus gde se savrśava mnogobrojnim granama za sluzokoźu korena jezika boćne grane: n.tympanicus-jacobson odvaja se ispod foramen jugulare pruźa se do canalicus tympanicus na donjoj strani piramide s kojim dospeva u bubnu duplju gde se uz sulcus promotorii na promontoriumu pruźa naviśe, i obrazujue plexus tympanicus u ćemu ućestvuju i nn. caroticotympanici (iz plexus caroticus internusa) iz plexus tympanicus-a odvajaju se grane za sluzokuźu srednjeg uha (cavitas tympanica, śupljine mastoidnog nastavka i eustachijeva sluśna truba) plexus tympanicus prima i r. communicans cun plexutympanico (n. facialis) n. petrosus minor pruźa se naviśe do hiatus nervi petrosis minoris preko kojeg dospeva do donje strane piramide na kojoj se smeśten u sulcus nervi petrosis pruźa do fissure sphenopetrosa preko koje napuśta lobanjsku duplju i odlazi u ganglion oticum dovodećimu parasimpatićka vlakna koja preko n. auriculotemporalis odlaze u parotidnu źlezdu r. sinus caroticus (viscerosensitivna vlakna) silazi niz a. carotis int. sve do sinus caroticus kao i glomus caroticuma, u slućaju povećanog arterijskog pritiska impulsi ovim putem dospevaju do produźene moźdine gde se međuostalom nalazi i vazomotorni centar rr. pharyngei odlaze unutra prema źdrelu i anastomozuju se sa istoimenim granama vagusa i rr. laryngopharyngei vratnog simpatikusa plexus pharyngeus (inervacija veći broj miśića mekog nepca, źdrela kao i sluzokoźu źdrela) sederino roberto@aol.com Page 42 of 45

r. m. stylopharyngei ulazi u miśić preko spoljaśne strane rr. tonsilares slozokoźu nepćanog krajnika i źdrelnog suźenja (isthmus faucium) zavrśne grane (sensitivne) zavrśava se ispod koźe korena jezika na unutraśnjoj strani styloglossnog miśića podelom u mnogobrojne grane (rr.linguales) koje inerviśu sluzokoźu iza sulcus terminalis sve do blizu epiglottisa sadrźe i gustoreceptorna vlakna

n. vagus X (meśovit, motorna, sensitivna, parasimp.)
motorna vlakna zajedno sa IX i XI inerviśu miśiće mekog nepca źdrela i grkljana sensitivna vl. deo koźu spolj. uśnog kanala, deo tvrde moźdanice sluzokoźu źdrela, epiglotisa, grkljana, duśnika i digestivnog trakta pridodata su mu dva gangliona superius (u visini foramen jugulare) et inferius (ispod processus transversus atlantis parasimpatićka vlakna vagus inerviśu srce kao i glatku muskulaturu i źlezde respiratornih i digestivnih organa. stvarni poćetak motornih i parasimpatićkih grana se nalazi u nucl. dorsalis vagi u produźenoj moźdini stvarni poćetak sensitivnih vlakna u pseudounipolarnim ćelijama svojih gangliona stvarni zavrśetak u sensitivnim jedrima nucl. solitarius i nucl. spinalis nervi trigemini takođe smeśteni u produźenoj moźdini put i odnosi izlazi zajedno sa IX i XI iz sulcus lateralis posterior produźene moźdine pruźju se unapred i upolje preko tuberculum jugulare i napuśtaju lobanju kroz prednji deo foramen jugulare silazi niz retrostiloidni deo laterofaringealnog prostora pozadi v. jugularis internae neposredno iznad donjeg gangliona prilazi stablu vagusa r. internus (X) dovodeći mu motona vlakna za miśiće grkljana, źdrela i mekog nepca nastavlja put naniźe smeśten u omotaću (vagina carotica) dospeva do baze vrata i prolazi ispred a. subclaviae u grudnu duplju gde se odnosi laevog i desnog vagusa neśto razlikuju n. vagus dexter: nakon ulazka u grudnu duplju ide ispred tr. brachiocephalicusa i upolje od arcus venae azygoz i ukrśta zadnju stranu desnog plućnog korena (radix pulmonis dexter) ispod kojeg skreće unutra i unazad i dospeva do zadnje strane jednjaka n. vagus sinister: na ulazu u grudni koś nalazi se između a. carotis communis sinistra i a. subclaviae sinistra a ispred vagusa prolazi koso vena brachiocephalica sinistra, zatim ukrśta prednju stranu arcus aortae i prelazi na zadnju stranu levog plućnog korena (radix pulmoni sinister), skreće unutra i unapred i dospeva do prednje strane jednjaka u donjoj polovini jednjaka oba vagusa obrazuju plexus oesphagus boćne grane glave i vrata r. meningeus sederino roberto@aol.com Page 43 of 45

izlazi iz gangliona superior vagusa i vraća se nazad u lobanjsku duplju kroz foramen jugulare i inerviśe delove tvrde moźdanice zadnje lobanjske jame r. auricularis odvaja se od gornjeg gangliona i prolazi kroz kanalić u piramidi slepooćne kosti probija uśnu śkoljku ćiju koźu inerviśe kao i deo spolj. uśnog kanala rr. pharyngei (2-3) pruźaju se prema boćnom zidu źdrela i zajedno sa istoimenim granama n. glossopharyngeusa i rr. laryngopharyngei vratnog simpatikusa obrazuju plexus pharyngeus ove grane sadrźe znatan deo accessornog źivaca ćiji se r. internus u celosti prikljućuje, inervacija ovog podrućija vidi n. glossopharyngeusa (rr. pharyngei) n laryngeus superior (meśovita grana) pruźa se naniźe i unapred pozadi aa. carotis int. et ext. i na boćnom zidu źdrela u visini velikog roga hioidne kosti daje dve zavrśne grane r. externus silazi boćnom stranom m. constrictor pharyngis inf. do m. cricothyroideus koga inerviśe daje i sensitivne grane za sluzokoźu infraglotićnog sprata grklj. r. internus (iskljućivo sensitivna) probija membranu thyroideu zajedno sa a. laryngea sup. i silazi niz grkljan ispod sluzokoźe u recessus piriformis gde se odvajaju grane za sluzokoźu donjeg dela korena jezika i gornjeg i donjeg sprata grkljana kao i grkljanskog dela źdrela rr. cardiaci cervicales superior nastaju neposredno ispod prethodnog i ćak zajednićkim stablom pruźaju se naniźe duź a. carotis communis, ulaze u grudnu duplju gde se spajaju sa ostalim granama obrazujući plexus cardiacus n. laryngeus reccurens (ima razlićit poćetak i put) desni: znatno kraći i iskljućivo vratni odvaja se u visini a. subclaviae (preskalenski deo) gradi luk oko nje (spreda ka nazad) i penje se između duśnika i jednjaka do donjeg kraja gl. thyroideae levi: nastaje u visini donje strane arcus aortae obrazuje luk oko aortae i penje se ispred prednje ivice oesophagusa koja nije pokrivena tracheom do donje ivice gl. thyroideae zavrśni deo oba źivaca nazivaju se n. laryngeus inferior koji su u bliskim odnosima sa a. thyroidea inferior boćne grane n. laryngeus recurrens rr. tracheales (za glatke miśiće i sluzokoźu gornjeg dela) rr. oesophagi (za gornji deo jednjaka) zavrśna grana tj. n. laryngeus inferior daje grane za inervaciju m. constrictor pharyngis inferior celokupne muskulature grkljana sem m. cricothyroideus kojeg inerviśe n. laryngeus superior ove motorne grane su poreklom n. accessoriusa a dospevaju do vagusa preko r. internusa sederino roberto@aol.com Page 44 of 45

sederino roberto@aol.com

Page 45 of 45

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->