P. 1
RAZVOJNA psihologija

RAZVOJNA psihologija

|Views: 2,317|Likes:
Published by Jelena Kresovic

More info:

Published by: Jelena Kresovic on Sep 12, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/27/2013

pdf

text

original

RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Razvojna psihologija se bavi razvojem od začeća do smrti. Proučava : filogenetski razvoj čoveka kao vrste autogenetski razvoja (razvoj pojedinca, jedinke unutar vrste)

24

U zavisnosti od perioda autogenetskog razvoja, razvojnu psihologiju delimo na : psihologija detinjstva psihologija adolesencije psihologija odraslog doba psihologija starosti

Ciljevi razvojne psihologije : opis ponašanja na pojedinim uzrastima objašnjenje razvoja i ponašanja (otkriva uzročno-posledične veze) predviđanje razvoja i ponašanja uticanje na razvoj (usmeravanje razvoja) – stvaramo uslove koji utiču na razvoj

Istorija razvojne psihologije : PRELIMINARNI PERIOD PERIOD U OBLIČAVANJA PERIOD OSNIVANJA I SPECIJALIZACIJE PERIOD OD KRAJA II SVETSKOG RSTS DO DANAS

Opšte zakonitosti (tendencije) i karakteristike u razvoju Zakonitosti (tendencije) : 1. CEFALOKAUDALNI PRAVAC RAZVOJA – razvoj teče od glave ka užim delovima tela Ova zakonitost se odnosi na :

a ) fizički razvoj – kada dođe do začeća, prvo se formira glava i dok je dete malo glava mu je po proporciji veća od tele b) motorni razvoj – dete prvo podiže glavu, pa sedi, pa hoda

24
-

c ) senzorni razvoj - dete je najosetljivije u predelu usta, a tek kasnije se javlja na drugim mestima Ova zakonitost se odgleda u prve dve godine života, a posle se gubi 2. PROKSIMODISTALNI PRAVAC RAZVOJA razvoj ide od onoga što je bliže kičmenoj moždini ka periferiji odnosi se na motorni i senzorni razvoj – npr. Dete kada počne da hvata predmete sa 4 meseca, hvata celom šakom, a sa 8 meseci koristi prste

3. INTERNITENTNOST RAZVOJA jedan oblik ponašanja se pojavi, pa se gubi, pojavi, gubi, ali vremenom period između pojavljivanja i gubljenja je sve manji i na kraju se taj oblik ustali npr. držanje glave kod dece od 6. meseci se ustali.

SREDNJE DETINJSTVO – period konkretnih operacija, razvoj emocija RANO DETINJSTVO – usavršavanje motorike, nagli psihički razvoj, govor, inteligencija, socializacija PRENATALNI PERIOD : Ima veliki značaj u kasnijem razvoju jedinke EMBRIOLOGIJA – je nauka koja se bavi zametkom Za izučavanje ovog perioda koristimo metode : 1. ispitivanje ploda intiaterno (dok je plod u materici) ekstvanterno (za decu koju su prevremeno rođena) 2. analiza iskaza trudnice fizički razvoj – nastaje spajanjem muške i ženske ćelije faze : ovuma (derminalna faza) , embriona, fetusa

U fazi ovuma zametak zadržava oblik jajeta, ćelije se deobom množe do morule Period embriona :

-

nagli rast zametka, plod dobija lik minijaturnog čoveka, u ovom periodu dolazi do formiranja najvećeg dela sistema ljudskog organizma jetra razvijena srce kuca već oko 3 nedelje na rukama i nogama-prstima je kožica prvi pokreti su u predelu usta u ovom periodu se javljaju škrge, i rep koji posle nestaje javlja se nervni sistem

24

Faza fetusa : organi koji su formirani se dalje razvijaju i rastu dužina tela naglo raste glava je 1⁄4 tela krajem 6. meseca fetus ima sve organe u 5. mesecu se formiraju sva nervna vlakna zrenje kičmenog stuba, malog mozga sa 7. meseci je plod sposoban za život

NOVOROĐENČE – period rođenja, traje do 1 meseca Telesne karakteristike : dužina 48-52 cm težina 3,5-4,5 kg dečaci su teži od devojčica glava 1⁄4 celokupnog tela kosti lobanje su hrskavičeve koža crvena, smrežurana oči sive (1-2 mesec se vidi boja)

-

srce kuca brže od odraslog (puls 130) noge i ruke kratke trbuh veći ubrzano diše po rođenju ima bezuslovne urođene reflekse (zevanje, disanje, zatvaranje očiju) neki refleksi kasnije nastaju (refleks hvatanja-Darvinov refleks) 1. Darvinov refleks – refleks hvatanja

24

-

obuhvata predmete i čvrsto ga drži ovaj refleks postepeno nestaje uspostavljanjem veze čulo dodira i kore velikog mozga nestaje oko 9 meseci 2. MOROV REFLEKS – refleks zagrljaja

-

kada dete leži na podlozi, a mi proizvedemo neki jak zvuk svetlosti dete naglo širi ruke i noge, a potom ih skuplja, kao da bi želelo da se za nešto zagrli. oko 7 mesi nestaje 3. REFLEKS HODANJA

-

kada dete držimo u vazduhu ono kao da hoda 4. REFLEKS BABINSKOG

-

ako držimo taban deteta, palac se odvaja od ostalih prstiju (kod odraslih skupljamo sve prste)

Svi ovi refleksi nestaju vremenom. Čulna osetljivost : važi sve kao i u prethodnom periodu teško je odrediti uslovni refleksi prisutni (npr. uslovljavanje => zatvaranje kapaka uz draženje tabana )

Psihofizičke specifičnosti : teško je odrediti tačan period rođenja (kao i začetka) ispod 2,5 kg se smatraju da su deca prevremeno rođena prevremeno rođeno dete mora biti u inkubatoru da bi preživelo (uslovi kao u materici) prevremeno rođeno dete (inkubator) se brže razvija nego fetus prevremeno rođeno dete za 1 godinu stiže na vrreme rođeno dete (prevremeno rođeno dete često imaju emocionalne poremećaje zbog pristupa roditelja-straha, a ne zato što je pre rođeno)

24

ODOJČE – period do kraja prve godine života period brzog i naglog psihofizičkog razvoja utrostručena težina razvoj motorike (diferencija kordinisanih pokreta, voljno hvatanje) razvijaju se čula razvoj govora : • • pasivan (samo slušanje) aktivna

senzomotorna koordinacija (usklađuje čula i pokrete) • npr. okret na glas majke, percepcija predmeta, pa hvatanje, okret na zvuk zvečke

-

ima dece koja prohodaju opažajno praktično mišljenje • predmet postoji iako nije u opažajnom polju (od 9 meseci) dete traži predmet iako ga ne vide

-

koordinacija oka osim mišljenja razvija se i pamćenje socioemocionalna stimulacija je jako bitna • detetom se mora baviti da bi razvijalo čula, govor...

• -

interakcija deteta i odraslog

24
Činioci : -

u ovom periodu se javlja prvi socijalni oset • • do 6 meseci dete voli da mu svako priča, a posle prepoznaje poznate od nepoznatih => razvoj inteligencije javlja se prvi vid osećaja straha

često majke koje nisu imale roditeljsku ljubav, isto postupaju prema svojoj deci nasleđe određuju grenice sredinskih faktora! • Gua je šimpanza koja je 1,5 meseci mlađa od dečaka Donalda. Donald i Gua su odrasli u identičnim sredinskim uslovima. U početku je Gua pokazivala bolje rezultate u pasivnom govoru, ali aktivan govor i finu motoriku Gua nije uspela razviti.

FIZIČKI RAZVOJ – veoma je bitan za psihički razvoj (to je posebno iskazano kod dece koja imaju neki hendikep => dete razvija negativnu sliku o sebi)

nasleđe sredinski faktori vlastita aktivnost

Nasleđe određuje nervi sistem, endokrilni sistem, telesna konstitucija visina, težina (2 perioda naglog rasta) • • od rođenja do 6 godina pubertet

dečaci od rođenja do 11 godine su teži i viši, a od 11-14 god devojčice naglije rastu, a od 14 brže kod dečaka kosti i mišići • • zubi dečije kosti su meke ili hrskavičeve (posle dolazi do ukoštavanja) pri rođenju dete ima 270 kostiju, a sa 14 godina 250 kostiju

• • -

rastu između 6 i 8 meseci (kod većine) kod svih između 3 i 16 meseci

24
-

nervni sistem • • • • naglo se razvija u prenatalnom periodu do 6 godine, posle 6 godine je sporiji rast mozak novorođenčeta je 4 X lakši od odraslog do 6 godina mozak dostiže oko 90 % odraslog mozga oko 9-10 godina je isti kao mozak odraslog čoveka (po težini i veličini)

endokrivni sistem • • nasleđuje se polno sazrevanje se javlja tek u pubertetu

MOTORNI RAZVOJ – motorika – kretanje Motorni razvoj se sastoji iz : MOTORNE AKTIVNOSTI (MA) KONTROLNE AKTIVNOSTI (KA)

Motorni razvoj : hvatanje, trčanje, hodanje, plivanje, pisanje... Prilikom rođenja kod dece imamo spontanu motornu aktivnost, pokreti su nekontrolisani, refleksni pokreti => nisu voljni. Vremenom se stiče i uspostavlja kontrola pokreta koja je posledica i nasleđa i učenja. Za vreme prvih 4-5 godina najvažniji je u razvoju GRUBE MOTORIKE - hodanje, trčanje, hvatanje. Da bi posle 5 godina glavna bila FINA MOTORIKA – pisanje, precizno hvatanje, oblačenje, hranjenje... Motorni razvoj je bitan za psihičke promene, inelektualni, emocionalni, socijalni razvoj Motorika je bitna za celokupan razvoj ličnosti, slike o sebi.

Zakonitosto motornog razvoja :

Motorni razvoj se odvija po zakonitostima (tendencijama), a ne slučajno. 1. Cefalo-kaudaln pravac krajem 1. meseca podiže glavu dok leži krajem 2. meseca diže gornji deo tela krajem 4. meseca sedi sa potporom krajem 5. meseca sedi u krilu krajem 7. meseca sedi samo krajem 8. meseca stoji uz nečiju pomoć krajem 9. meseca stoji samo držeći se krajem 10. meseca puzi krajem 11. meseca hoda kada ga neko void krajem 13. meseca penje se uz stepenice puzeći krajem 14. meseca stoji samo krajem 15. meseca hoda samo

24

Ima dece koja prohodaju sa 8 meseci ali svako dete prolazi kroz isti redosled Dete obično prohoda od 1-1,5 godinu Pre hodanja, dete puže (puzanje ne ubrzava, a i ne usporava ptohodavanje) Jedan od kriterijuma kad će dete prohodati (2 x duži period od kada dete samostalno sedi) 2. Proksimo-distalni pravac razvoja Dete prvo hvata iz ramena, pa celom šakom, a tek posle prstima

Sve ove tendencije vremenom nestaju Gruba motorika je data nasleđem, a fina je rezultat učenja. 1. Uspešnost deteta da se samo hrani krajem 8. meseci dete samo drži flašicu krajem 1 godine pokušava da prinese hranu kašičicom u 3 godini je sposobno da se hrani, ukoliko ima uslova

2. sposobnost za samooblačenje prvo se javlja sposobnost svlačenja pa onda oblačenja 1,5-3 god. najviše napreduje sa 5 godina treba da je samostalno (može imati poteškoće sa vezanjem pertli)

24

3. Pisanje do 6 godina nervi prstiju nisu razvijeni za finu koordinaciju iako dete ne zna da drži olovku, treba mu dati

4. bacanje – hvatanje lopte koordinacija celog tela, ne samo prstiju

5. gađanje kockama, pravljenje tvorevine krajem prve godine ređe krajem 2 godine jednu na drugu sa 3-4 godine, pravi tvorevinu

6. upotreba ruke i precizno hvatanje rezultat i zrenja i učenja (vlastita aktivnost) po rođenju nema voljnog, nego refleksnog hvatanja od 4 meseca se javlja voljno hvatanje HOLVERSON (eksperiment na deci od 16-60 nedelja) • • • • • • dete sedi ispred stola, na stolu je kocka so 4 meseca samo posmatra kocku sa 6 meseci je hvata celom šakom sa 8 meseci pri hvatanju izdvaja palace sa 12 meseci hvata precizno u početku hvata predmete sa puno snage, posle ne

MOTORNA AKTIVNOST DECE JASLENOG UZRASTA podizanje glave, pokretanje glave, uzimanje deteta u naručje, podizati ga u uspravan položaj, prevrtanje sa leđa na stranu, sa leđa na trbuh, pokreti sedenja – sve ovo treba pružiti detetu prve 1⁄2 god pažnju privlaće zvečke, šarene stvari, baloni… hvatanje je prvo slučajno, tek posle je voljno od 8-12 meseci su pokreti raznovrsniji, hvatanje je voljno, puzanje, sedenje, hodanje, ige doprinose osećaj zadovoljstva, sve ove igre treba das u propraćene govorom (dete vezuje reči za pojmove) od 12-18 meseci period kada dete prohoda tj kada je hodanje glavna aktivnost, u početku je hodanje još nesigurno, nekoordinirano , da bi hodanje bilo samostalnije potrebno je omogućiti mu prostor, penjanje na manja uzvišena (do 20 cm), igranje sa igračkama, samostalno hranjenje, umivanje, prenje ruku… od 18-24 meseca, deca samostalno hodaju, savlađuju prepreke (preskakanje, penjanje na stepenište) im predstavlja zadovoljstvo, složenije igračke (bacanje, kotrljanje predmeta), uključivanje odraslih u igru (namerno pamćenje => moraju znati pravila) od 24-36 meseci je motorna aktivnost I kontrola usavršena, uspostavljanje koordinacije ravnoteže, deca skaču, želja za penjanjem, kotrljanje lopte, toboggan, ubacivanje lopte, igračke koje omogućuju razvijanje fine motorike, ige sa vodom i peskom

24

-

-

-

-

NORME : - šta je određeno za određen uzrast 1. GEZELOVE NORME MOT. PONAŠANJA motorni razvoj je : kontrola položaja tela I njegovih delova – držanje glave, sedenje lokomocija (kretanje) : penjanje, trčanje, hodanje… prehenzija – hvatanje opšta telesna koordinacija

-

specijalne motorne veštine (od škrabanja do pisanja on je proučavao od rođenja do 16. godine motornog razvoja da bi izbegao kruto tumačenje normi, koristio je izraze slovnim indeksom, koji označava postupak učestalosti određenog ponašanja

24

A+ A B+ B C

- označava od 1-19% - 20-40% - 50-64% - 65-84% - 85-100%

Npr. Kontrola položaja tela i njegovih delova drži glavu uspravno 4B i 6C • • 4B - 4 meseca od 65-84% dece drži glavu uspravno 6C - sa 6 meseci 85-100 % dece

podiže glavu kada leži potrbuške 4C • lokomocija – puzi 4C penje se uz stepenice 12B+, 18C brebace se sa leđa na trbuh 4A+ , 6B • • prehenzija – hvata kocku sa potpunom opozicijom palca 4A, 6C crtanje I kontrola ruke – škraba spontano 12A, 18B

RAZVOJ EMOCIJA Džon Vatson je vršio ispitivanje urođene emocije su strah, gnev i ljubav proizvodio jake zvukove => izazvao trzanje, plač => strah sputavao dečije potebe => gnev milovao ih je => ljubav

Kasnija ispitivanja nisu potvrdila Vatsonove tvrdnje. Šerman istom metodom ispitivao I snimao emocionalne reakcije dece I pokazivao vaspitaču bez kazivanja koji su stimulus, nije se moglo odrediti koje emocije su u pitanju, nisu diferencirane emocije pri rođenju. Katarina Bridžes – pri rođenju nisu diferencirane emocije već opšte stanje uzbuđenosti iz kog se diferencira stanje • • prijatnosti neprijatnosti iz njih se izdvajaju emocije

24

-

u 2 mesecu se javljaju pozitivne emocije 6-12 meseci javlja se ponos 12 meseci – ljubav U 3 meseca – srdžba, 6 meseci – gađeje, strah

Emocije su rezultat zrenja i učenja (to je usko isprepleteno) Faktori koji utiču na razvoj emocija su : biološki (zrenje) učenje

Slepa i gluva deca i ako ne vide ili ne čuju, pokazuju iste emocionalne karakteristike, što je dokaz da su emocije nasledne

Primarni načini ispoljavanja emocija su urođeni - npr dete do 6 meseci prija mu dag a bilo ko drži, a već od 8 meseci javlja se strah od nepoznatih osoba emocije se rezultat učenje – npr učenje uslovljavanjem (dete se boji lekara jer je dobilo inekciju => nakon nekoliko ponavljanja će sam po sebi izazvati reakciju straha) ako su emocije naučene uslovljavanjem, one se generalizuju vremenom dolazi do gašenja ali je kod emocija to retko iako su emocije urođene, situacije za koje se one vezuju su rezultat učenja

stah se može steći I sa učenjem po modelu, identifikacijom (npr ako se majka boji nečega, boji se I dete) metode emocionalnog razuslovljavanja

24

otkrivanje staha naučenog uslovljavanjem 1. ne dovođenje u situaciju koja izaziva strah – preventivna metoda 2. razuslovljavanje Ako se dete boji belog pacova, treba mu pokazati pacova na razdaljini, kada se pacov približi detetu treaba davati nešto što izaziva prijatnu situaciju (čokolada, igračka…) I prijatnu emociju, dete će se preokupirati prijatnom emocijom neprijatnu emociju kontriramo prijatnom

Načini ispoljavanja emocija se razlikuju u različitim delovima sveta, u različitim kulturama Uslovi kojuži utiču na ispoljavanje emocija : afektivna vezanost je primarna emocija da bi došlo do pojave afektne vezanosti, neophodan je objekat za koji će se vezati

Karakteristike dečijih emocija: ROĐENJE 3-6 M 5-6 M 6M 6M 10 M 12-18 M UZBUĐENJE srdžba gađenje strah ponos ljubav prema odraslom ljubav prema deci

U odnosu na odrasle, emocije se razlikuju u : a) načinu ispoljavanja b) učestalosti c) dužini trajanja

24
a) dečije emocije su površinske (emocije nisu skrivene, lako su uočljive) pod uticajem vaspitanja dete emocije kontroliše b) emocije kod dece češće izbijaju c) emocije su kratkotrajne, brzo se smanjuju dečiji emocije su snažne iako se brzo menjaju KARAKTERISTIKE EMOCIJA 1. EMOCIJE STRAHA – strah i gnev su često isprepletani, pa ih je teško raspoznati, često se javljaju zajedno. Strah izazivaju neočekivane situacije (kod male dece), jer se organizam nije pripremio. Strah je reakcija na objektivne situacije i objekte. Od 6 godina se kod dece se vezuje strah za nerealne situacije (npr strah od babagore...). Igra je dobar način za otklanjanje straha. Uzroci gneva : Kod male dece sputavanje njihove aktivnosti. Kod starije dece prilikom prepreka u ispoljavanjuradnji, zabrana roditelja Gnev se ispoljava : Kod male dece vrištanjem, crvenilom, gubljenjem daha => fizičke reakcije Kod starije dece fizičke reakcije opadeju, a verbalne rastu Agresivnost je : je usmerena na objekat koji to izaziva, ili na drugi objekat Ako agresivnost dovodi do ispunjenja želje, ona postaje ustaljena reakcija. Najbolji način suzbijanja agresivnosti je, ignorisanje Intenzitet i učestalost gneva zavisi od mnogo faktora • Uslova u porodici Kauzalna terapija – otklanjanje utoraka koji dovode do gneva Simpatička terapija – otklanjanje situacija (simptoma) koje dovode do gneva Period najintezivnijeg ispoljavanja emocija je 3. God Česta emocija je ljubomora Uzroci :

-

Žudnja za ljubavlju Bolest jednog deteta izaziva ljubomoru drugog deteta Rođenje drugog deteta Upoređivanje dece

24

Ispoljavanje ljubomore može biti : a) Otvoreno reagovanje i divlja ljubomora b) Može se javiti grickanje noktiju, povlačenje u sebe Roditelji često ni ne posumnjaju na ljubomoru. Javlja se oko 18 meseci (razvojem slike o sebi). Ženska deca u većoj meri ispoljavaju . Najintenzivnije je u 3-4 godine, pa se smanjuje, pa se ponovo javlja u pubertetu. Produžena ljubomora je znak emocionalne učestalosti. NAKLONOST Prijatne emocije se diferenciraju u 2-3 godine . U 1. godini – naklonost prema odraslima U 2. godini - prema deci Naklonost može biti i prema objektima (ćebe, igračka...) Dok je posle naklonost prema deci, istog uzrasta, istog pola.

Emocionalni sukob dovodi do psihosomatskih oboljenja : Čir na želcu, pritisak Pritisak Gastritis

U pojedinim slučajevima su i : Dijabetes Hipertenzija Migrena Astma

Prilikom emocionalnog reagovanja aktivira se ceo organizam

SOCIJALNI RAZVOJ Pod socijalnim razvojem podrazumevamo psihičke i fizičke interakcije dveju ili više osoba. Dete je u interakciji sa drugima odmah po rođenju Socijalizacija nastaje učenjem u socijalnoj sredini. Načini socijalizacije : 1. Podržavanjem ili imitacijom krajem 1. godine podržava govor 2. Učenje po modelu oblik ponašanja koji su svojstveni mališanima 3. Identifikacija Faktori koji utiču na socijalni razvoj su : Socijalna okolina Porodica, vrtić, škola, kultura, sredstvo informisanja

24

Podorica je osnovna ćelija u kojoj dete ostvaruje prve interakcije Socijalno ponašanje počinje kada dete pokazuje veći interes za bića nego za stvari (reziltat inteligencije, kraj 2 meeca.) Krajem 2 meseca javlja se socijalni osmeh koji je deo inkug Prve socijalne percepcije, akcije i interakcije javljaju se :  Hercer, Hartova – posle 2 meseca deca drugačije reaguju na ljudski glas, nego druge yzukove  Diler, Hecer – ispitivali reakciju dece na mimiku odraslih i na glas. Deca od 3-4 meseca se smeju na svaku vrstu mimike ii glasa. Od 5-7 meseci smeju se na osmeh i na tepanje, a plaču na grdnju , nakoštešenost. Od 8-12 meseci kao da zastanu (nije im jasno zašto ih grde=>inte. razvoj) Deca opažaju drugu decu : Diler (ispitivanje dece od 4-12 meseci). Deca ispod 6 meseci nisu svesn aprisustva drugog deteta. Sa 6 meseci su tražila kontakt sa drugom decom Ispitivanje dece u 1-2 godini života zapazilo se 3 tipa ponašanja:

1. Socijalno slepilo – Dete koje se u prisustvu druge dece ponaša kao da je samo 2. Socijalno zavisno ponašanje – Deca na koju snažno utiče prisustvo druge dece, bio da li se deca simpatišu ili inhibiraju (da ga se plaše) 3. Socijalno nezavisno ponašanje – Deca koja se raduju prisustvu druge dece, ili ga se ne plaši, ne ihibira Ovi tipovi ponašanja razive od primarnih dispozicija (nasleđa) a ne od sredinskih uslova (po Dilerovoj) Mendri, Nikula – Ispitivali kontakt među decom 6meseci-2 godine. 6-8 meseci dete se ne interesuje za drugo dete (podjednako se interesuje za dete i igračku). 9-13 meseci više se interesuje za igračku nego drugo dete (često dolazi do sukoba među decom) 14-18 meseci – prelazni period u kome se razvija prijateljski odnos prema drugom detetu, igračke više nisu izvor konfilkta Period kraj 2 godine dolazi do saradnje (igračke su sredstvo za uspostavljanje kontakta) Način dečijeg ponašanja određen je uslovima sredine, a ne dispozicijama Ova teorija je više prihvaćena od Bilerove (npr. jedinče koje ne prihvata okolinu, jer nije naviklo na decu) OBLICI SOCIJALNOG PONAŠANJA Saradnja Takmičenje Negativizam Socijalne grupe i vođstvo Druženje

24

Saranja je složeniji oblik interakcije. Preduslov za postizanje saradnje su razvijeni govor, mišljenje... Manja deca - ne ostavruju saradnju (dete povlači kanap bez smisla, iz zabave) => ponašaju se kao majmunčići

Starija deca se dogovaraju i uz mišljenje i saradnju (jedno dete povlači kanap, a drugo tada dohvati čokoladu) Takmičenje se češće javlja nego saradnja, odrasli često stimulišu to : Javlja se u drugoj godini života (npr otimanje igračke) 3-4 god 50% dece pokazuje tendenciju za takmičenje 5-6 godina 70% dece pokazuje tendenciju za takmičenje Na školskom uzrastu – kod sve dece

24

Negativizam (otpor) 18 meseci prvi oblici otpora, razvojem samosvesti 3-4 godine kulminira pojavom ljubomore

U ranim uzrastim ispoljava se fizičkimm osobinama, a kasnije verbalnim Socijalne grupe i vođstvo –max dvoje dece u grupi U 1 godini deca nisu u stanju kontaktirati u okviru grupe U 2-3 godine grupa može sadržati troje dece na kratko vreme (povećavanjem uzrasta)

Vođa – diplomata – na elastičan način ostvaruje svoje prohteve Kriterijum popularnosti u grupi menjaju se sa uzrastom : fizički razvoj, inteligentnost, pol nije bitan => predškolsko. Dobri učenici, lepši izgled => niži razredi škole Verbalni strah sličnosti => pubertet – vođa , grubijan – slede ga jer ga se plaše

Međusobni odnosi u kolektivu predškolske dece : Postoje primorani kolektivi sa svojim specifičnostima U aktivnostima se pojavljuju odnosi

24
VOLCIS-ov EKSPERIMENT 1. A GRUPA deca sa najboljim organizatorskim sposobnostima deca predlažu igru, dete uloge... deca svoju aktivnost nisu htela usaglasiti sa ostalim članovima grupe ne prihvataju tuđa mišljenja 2. +B GRUPA nema aktivnosti dece u grupi samostalno predlažu igru prihvataju tuđa mišljenja usklađivanje sa mišljenjem druge dece 3. B GRUPA srednja aktivnost dece prihvata teme drugih ne predlažu teme i ideje 4. – B GRUPA prihvataju uloge i teme druge dece pozitivnost u toku igre 5. C GRUPA deca koja retko učestvuju u aktivnostima

teško se uključuju u igru potpuno pozitivn ai potčinjena deca – u potpunosti 1 grupa je štetna i po druge i po njih same – potčinavanje Najidealnija grupa je +B (ravnopravnost odnosa). Od 3-5 baza potčinavanja. Uloga vaspitača je da pronađe efikasan metod za modeliranje dečijih grupa (metod uspostavljanja dečijim udruživanjem) struktura aktivnosti se ne narušava menjanje dominirajućeg tipa odnosa uzajamno poštovanje, ravnopravnost, a ne potčinavanje

24

I. ARISTOKRATKA GRUPA – vođa kontroliše, ne uvažava mišljnja II. DEMOKRATSKA GRUPA – svi članovi ravnomerno odlučuju III. SVAKO RADI KO ŠTA HOĆE Socijalni razvoj je deo intelektualnog razvoja, jer je uslovljen kako me tako i specijalnim faktorima

Specijalni faktori mogu biti umogostruki: 1. Zahtevi koje postavlja situacija 2. Ograničenje koje posatvlja sam zadatak 3. Pritisak drugih 1. Npr. deca imau skučen prostor i raspolažu organičenim brojem koraka, a kao zadatak imaju da naprave tvorevinu – nameće zbližavanje, jer sami neće ništa postići 2. Ako nema uzajamne adapcije, neće uspeti rešiti problem zadatka, npr prenošenje teškog kamena 3. Uticaj odraslih na socijalizaciju je do uzrasta. Npr ako mala deca prave kućicu, a mi im dajemo upute, oni ih neće slediti zbog intelektualnog razvoja.

Saradnja i mogućnost uticaja drugih počinje kad je govor u potpunosti razvijen. Stadijum socijalnog razvoja (NISEN-empirijsko istraživanje) 1. Socijalni stadijum (od rođenja-3,4 god) 2. Egocentrični ili presocijalni stadijum (3-7,8 godina) 3. Stadijum istraživanja socijalnih problem (7,8-13⁄14 godina) 4. Stadijum organizacije socijalnog odnosa

24
-

1. Dete ne razdvaja sebe od drugih (1 godina) U 2 godini izdvaja sebe od drugih (sopstveno ja) Postankom svesnog sebe ja => 2 stadijum 2. Karakteristična prosta socijalnost Postoji želja za komunikacijom sa drugima, ali dolazi do izražaja egocentričnosti Prelaz od usamljenja do igre sa drugima 3. Korenita promena socijalnog ponašanja Polazak dece u školu Želja za druženjem Uzajamna progozivna adapcija, socijabilnost (sposobnost prilagođavanja jednih drugima) 4. Na nivou razmišljanja – jedinka izgrađena socijalnim postupcima PROBLEM ODVAJANJA OD MAJKE I ADAPCIJA NA PREDŠKOLSKOM UZRASTU Faktori od kojih zavisi adapcija : nasledni faktori telesno (fizičko) stanje deteta uzrast (dete manjeg uzrasta se lakše adaptira) iskustvo deteta

lakše se prilagođavaju deca koja imaju iskustvo lakše se prilagođavaju deca iz višečlanih porodica PRILAGOĐENO – proučavanje karakteriše normalno podnošenje odvajanja od roditelja. Nakon početnih reakcija neprilagođavanja, dete prihvata drugu decu, pokazuje interesovanje za druge stvari, situacije NEPRILAGOĐENO PONAŠANJE – dete ne pokazuje interese, i organski poremećaji (povraćanje, nesabica, temperatura, agresivnost, povučenost...) Omogućavanje roditeljima da provedu izvesno vreme sa detetom prvih dana omogućava lakšu adapciju Usaglašavanje ritma, rasporeda življenja u porodici kao što je u predškolskoj ustanovi Treba voditi računa o psihološkim uslovima (odnos vaspitača i deteta treba da bude spontan, topao, pun razumevanja, a ne čisto profesionalan...) Dete uvek dočekati smireno, uz osmeh, sa puno igračaka Ako dete pokazuje stah. Otpor => ne treba insistirati na kontaktu, već mu se treba postepeno približiti Prijem se u početku ne odvija isključivo u jutarnjim časovima, jer tada svi dolaze i nemamo vremena da im posvetimo pažnju Dete prvih godinu dana u jaslama boravi kraći vremenski period Kada se dete adaptir, u početku je poželjno da majka bude prisutna Prvih dana izbegavati neprijatne doživljaje (npr dete se boji belog mantila), ne odvajati ga od omiljene igračke Odvajanje od "loših" navika, treba početi kada se dete potpuno adaptira Problem za decu je spavanje • • uznemireno dete milovati, maziti, držati ga za ruku dete smatra da mama neće doći po njega kada legne da spava

24

MORALNI RAZVOJ Moralnost je podvrgavanje moralnim principima socijalne grupe Moralno ponašanje je ono za šta grupa kojoj pojedinac pripada smatra da je ispravno. Ovo je društveno uslovljena kategorija (nisu iste u svim kulturama i zajednicama)

Dete pri rođenju ne raspolaže savešću, niti nekom skalom vrednosti Pri rođenju dete nije ni moralno ni nemoralno, ono je ameralno (njegovo ponašanje nije rukovođeno nikakvim moralnim standardima) Moralnost se stiče učenjem

24

Teorije moralnog razvoja : kolberg pijaže predsatvnici socijalnog razvoja

KOLBERG (Lorens) Ispitivao razvoj moralnog suđenja kod dece. Postoje određeni (nepromenjiv redosled) i univerzalni (za sve kulture) stupnjevi moralnog suđenja Stupnjevi moralnosti : 1. PREKONVENCIONALNI (PREDOGOVORNI) STUPANJ Dete prihvata kulturu, oznaka za dobro i loše, tumačiće ih na osnovu njihovih posledica (nagrada i kazna) Ispravno je ono što služi zadovoljavanjem postupaka 2. KONVENCIONALNI (KONFORMIOTIČKI) STUPANJ Dete smatra da je samo po sebi vredno ono što je u okvirima porodice Dete se opredeljuje prema pravilim autoriteta Ne preispituje da li je nešto dobro, već je dobro ako kaže autoritet Dete teži da bude dobro 3. POSTKONVENCIONALNI STUPANJ Autonomni moralni princip čija je valjanost nezavisna od autoriteta Preispitujemo moralne norme Sopstveno ja mišljenje (unutrašnje određeni moral, tj autonomni moral) Ovi stupnjevi se menjaju nepromenjenim redosledom

Moralni razvoj je funkcija intelektualnog razvoja (bolja kognitivna organizacija pospešuje bolji motorni razvoj) Na 1. i 2. moralne vrednosti su kulturno uslovljene, a na 3. Nisu PIJAŽE (ŽAN) Bavio se saznajnim razvojem. Razvoj se svodi na spontano javljanje. Teorija stadijuma : 1. OBJEKTIVNA MORALNOST – karakteristčna za malu decu. Deca procenjuju prekršaj na osnovu materijalne štete, a ne namere. Npr deci je krivac onaj ko je razbio 6 čaša namerno, nije onaj koj je razbio 1 namerno 2. SUBJEKTIVNA MORALNOST – deca posmatraju na osnovu namere, a ne štete. Sve do perioda spontanih operacija, kada dete je moral.

24

HETERONOMAN (drugi određuju) – do 7 godina – autokratska savest U periodu formalnih operacija, moral je AUTONOMAN (oko 11 godine) – demokratska savest Pijaže takođe naglašava intelektualni razvoj TEORIJE PREDSTAVNIKA SOCIJALNOG UČENJA Kod deca istovremeno može postojati I objektivna I subjektivna moralnost (to nisu uzastopni razvojni stadijumi) Npr kod uticaja modela koji ima suprotne moralne sudove, dete menja moralni sud Predstavnici smatraju da dok god nema vlastitu motivaciju za kanalisanje ponašanja, roditelji usmeravaju (potkrepljuju) njihovo ponašanje: 1. Kaznama 2. Nagradama 3. Primerom Dete uči direktno I indirektno (po modelu) U kasnijem razvoju kod deteta se javlja krivica, jer ono INTERIORIZUJE norma (povezuje ih sa intelektom) Ako se dete stalno kažnjava, slabi im unutrašnja kontrola I kazna više nema efekta koji bi trebalo da ima

Vreme utiče na poštovanje zabrana • • Zabrana je efikasnija PRE učinjenog postupka Pod zabranom se misli intervencija u obliku razgovora

24

Dete oko 3 godine saoseća • Npe teši majku kada plače

Krajem predškolskog ječe saosećanje • Npr sa likovima iz bajke

RAZVOJ GOVORA Govor – process proizvođenja glasova I glasovnih kompleksa koji imaju značenje Jezik je sredstvo izražavanja govora Jezik je sistem glasova.

Značaj govora : 1. Govorom dete uspostavlja socijalne kontakte I sporazumeva se sa okolinom 2. Ispoljava em. Stanje I potrebe 3. On je sredstvo mišljenja (služi za upravljanje mislima I saopštavanje misli drugima) Činioci koji utiču na razvoj govora : 1. Činioci koji su u samom detetu (um) 2. Činioci u okolini deteta (sp) Faze u razvoju govora : 1. PRELINVISTIČKA FAZA 2. LINGVISTIČKA FAZA PRELINVISTIČKA FAZA –počinje samim rođenjem, završava se sa pojavom prve reči sa značenjem Faza lokalizacije Faza brbljanja

Faza lokalizacije : faza vezana za prve mesece nakon rođenja, kada dete spontano bez učenja proizvodi glasove. Dominiraju vokali. To je urođeno. Plač nije emotivna reakcija već prvi oblik lokalizacije (u prvim mesecima). U toku prvih meseci broj glasova se povećava, ima veći broj glasova nego kod odraslih. Ova pojava je GOVORNA EKSPANZIJA (urođeno, spontano) vremenom (do 3 meseca) dete imitacijom odraslih tj glasova iz okruženja, dete reprodukuje glasove. Pojava gubljenja glasova je GLASOVNA KONTRAKCIJA, rezultat je učenja jezika zajednice. Učenje drugih jezika je vezano za GOVORNU EKSPANZIJU I KONTRAKCIJU (dete lakše savlada strain jezik jer nije u potpunosti izgubilo glasove iz ekspanzije) Ekspanzija – urođeno Kontrakcija – naučeno Faza brbljanja : već na uzrastu od 5 meseci glasovi se pojavljuju kao grupa vokala u vidu brbljanja. Javlja se nekoliko glasova zajedno (blja, mlja…) I ti glasovi nemaju značenje. Kasnije dovodi do udvajanja slogova, ali ni to nema značenja => to je samo slogovanje (npr mama, tata…) dete podržava glasove okoline kroz igru, to nije govor, jer nema značenje Uporedo sa lokalizacijom I brbljanjem razvija se : • Percepcija (opažanje jezika)

24

Dete prvo razvija pasivan govor (razume značenje tuđeg govora, ali ne govori) Već sa 6 meseci dete razvija intonaciju reči Krajem 1 godine dete razume zabranu Prvo razume reči na osnovu njihove ritmičke I melodijske strakture Reaguje I kada se glasovni sastav promeni, a sačuva informacija Od 10-12 godina dete razume na osnovu percepcije glasovnog sastava, a ne samo na osnovu ritmike LINGVISTIČKA FAZA – počinje pojavom prve reči sa značenjem, od 11-14 meseci. Prva reč može imati dve osnovne funkcije : a) Funkciju imenovanja – npr mama, lopta b) Funkciju rečenice – npr, mama uzmi se, daj mi loptu da se igram Prve reči su obično imenice, glagol Krajem 2 godine zamenice (kada odvaja sebe od drugih) Krajem 11 meseci – 1 reč

Krajem 12 meseci – 3 reč Od početka 2 godine rapidno raste I bogati se rečnik Krajem 2 godine kombinuje reči u rečenici Od 9-10 može da ima fond reči kao I odrasli Pričanje priča, čitanje slikovnica… može da doprinosi razvoju govora Pravilno izgovaranje reči kod deteta zavisi od modela Motivacioni factor kod deteta je takođe bitan za razvoj govora (npr ako se detetu isunjavaju sve želje, nema motivaciju da zatraži ono što želi) Razlikujemo : 1. Situacioni govor – dovoljna je jedna reč ili mimika da bi mama razumela šta dete hoće da joj kaže 2. Konkrentni govor – saznajemo šta dete želi Svi uzrasti nisu podjednako pogodni za usvajanje govora Period posebne gotovosti za učenje jezika je od 12-18 meseci Fonetički (govorni) sluh razlikuje se pre razlikovanja oštrine govora (muzike) Dete do 5 godina teško razlikuje melodije Funkciju dečijeg govora prvi je ispitivao psiholog Pijaži, a nakon njega američki psiholog Mekarti. Mnogo toga što deca u početku govore nema funkciju uspostavljanja kontakta sa drugima. Taj govor naziva se EGOCENTRIČNI govor (nešto što pripada sebi) Egocentrični govor predstavlja normalnu fazu u razvoju govora u ranom uzrastu Karakteristike egocentričnog govora : Ovim govorom dete ne želi nikome ništa saopštiti Priča jer mu to predstavlja zadovoljstvo

24

Uzrastom ovaj govor se gubi I zamenjuje ga SOCIJALIZOVANI GOVOR, čija je funkcija uspostavljanje komunikacije sa drugima. Ovaj govor se javlja u 6-7 god.

Mnogi su kritikovali ovu fazu smatrajući da egocentičan nije faza tj funkcija uzrasta već socijalnih uslova u kojima dete živi Drugi kritičari su se slagali da pstoji egocentričan, ali je ispravna uloga eg I njegov dalji razvoj. Predstavnik moskovske škole Vigotski Lav smatra da je egocentričan govor socijalno sredstvo opštenja tj ima funkciju komunikacije. On smatra da egocentričan govor ne isčezava, niti ustupa mesto socijalnom govoru, već se egocentričan interionizuje (tj postaje unutrašnji govor, prelazi u mentalni plan, I ima fuknciju mišljenja) Forme egocentričnog govora (unutar egocentričnog imamo podvige) 1. EHOLALIJA – dete ponavlja jednu istu reč, a nikome se ne obraća 2. MONOLOG – govor za sebe, pravi pokrete (mimike), nikome se ne obraća 3. MONOLOG U DVOJE – postoji druga osoba, ne obraća se drugoj osobi, svako priča za sebe Forme socijalnog govora : 1. ADAPTIRANJE INFORMACIJA – sagovorniku se daju objašnjenja 2. KRITIKE I RUGANJE 3. NAREDBE, ŽALBE, PRETNJE 4. SOCIJALNE FORME – izvoli, hvala, pardon, prvo dete ne razume značenje pravo I ne veže za pojmove. Npr. Tata = rođendan => Prošao mu je rođendan 5. DRAMSKE IMITACIJE – npr. Govor preko telefona Npr. Kada je dete sa nepoznatom osobom ćutaće tj neće biti prisutan egocentričan govor Kada se dete igra sa gluvonemim detetom,neće toliko pričati koliko kada se igra sa detetom koje redovno priča.

24

BILINGVIZAM – istovremeno usvajanje dva jezika Da li će učenje dva jezika imati pozitivne ili negativne posledice, zavisi od prirodne motivacije učenja dva jezika Motivacija može biti :

1. INTEGRATIVNA (razumevanje culture druge sredine) Jezik se uči da bi se naučila kultura 2. INSTRUMENTALNE Cilj je konformisanje sa drugima Ako ne znamo jezik, neće nas prihvatiti Negativna motivacija Ima onih koji su I za a I onih koji su protiv učenja dva jezika u ranom periodu Argumenti onih koji se protive : Učenje dva jezika utiče na rečnik dece (oskuđuje rečnik tj ne znaju dobro ni jedan ni drugi jezik) Stvara se kongvitivn ai emocionaln akonfuzija

24
-

Argumenti onih koji su za : U ranom period treba učiti dva jezika zbog govorne ekspanzije Ima pozitivne efekte na razvoj mišljenja (lakše odvajanje pojava I predmeta) tj shvatanju da je jedan predmet isto, bilo kako dag a zovemo)

Osnovni problem učenja dva jezika : Ako dete uči dva jezika, najbolje je da jedan jezik uči od jedne osobe, a drugi od druge osobe Ako jedn aosoba uči dete, jedan jezik treb ada se priča npr u kući, a drugi npr u šetnji Sa učenjem dva jezika treba početi onda kada je dete ovladalo osnovnim elementarnim veštinama maternjeg jezika Sa učenjem dva jezika treba početi onda kada počinje interesovanje deteta za učenje jezika (npr kroz igru sa detetom koje priča dva jezika) mešane grupe u vrtiću.

24
POREMEĆAJI U GOVORU (logopedija) : 1. ANALIZA najčešći poremećaj nerazvijen govor zbog unutrašnjih I spoljašnjih faktora 2. DISLALIJA – pogrešan izgovor pojedinih glasova, isti factor kao u 1, spoljašnji faktori I npr tepanje detetu pa ono tako nauči Kroz igru podstičemo pravilan izgovor 3. MUCANJE Najčešći uzrok emocionalne prirode (stres, odvajanje od roditelja, preorijentacija levorukog deteta ) 4. AFAZIJE (DISPAZIJE) Nerazumljiv govor Nekada povrede CNS Dete pravilno izgovara R ali ne zna reći RIBA Npr dete u domu nem aiste uslove za razvoj govora kao dete kome se posveti pažnja u porodici.

24

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->