RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Razvojna psihologija se bavi razvojem od zaea do smrti. Prouava : filogenetski razvoj oveka kao vrste autogenetski razvoja (razvoj pojedinca, jedinke unutar vrste)

24

U zavisnosti od perioda autogenetskog razvoja, razvojnu psihologiju delimo na : psihologija detinjstva psihologija adolesencije psihologija odraslog doba psihologija starosti

Ciljevi razvojne psihologije : opis ponaanja na pojedinim uzrastima objanjenje razvoja i ponaanja (otkriva uzrono-posledine veze) predvianje razvoja i ponaanja uticanje na razvoj (usmeravanje razvoja) stvaramo uslove koji utiu na razvoj

Istorija razvojne psihologije : PRELIMINARNI PERIOD PERIOD U OBLIAVANJA PERIOD OSNIVANJA I SPECIJALIZACIJE PERIOD OD KRAJA II SVETSKOG RSTS DO DANAS

Opte zakonitosti (tendencije) i karakteristike u razvoju Zakonitosti (tendencije) : 1. CEFALOKAUDALNI PRAVAC RAZVOJA razvoj tee od glave ka uim delovima tela Ova zakonitost se odnosi na :

a ) fiziki razvoj kada doe do zaea, prvo se formira glava i dok je dete malo glava mu je po proporciji vea od tele b) motorni razvoj dete prvo podie glavu, pa sedi, pa hoda

24
-

c ) senzorni razvoj - dete je najosetljivije u predelu usta, a tek kasnije se javlja na drugim mestima Ova zakonitost se odgleda u prve dve godine ivota, a posle se gubi 2. PROKSIMODISTALNI PRAVAC RAZVOJA razvoj ide od onoga to je blie kimenoj modini ka periferiji odnosi se na motorni i senzorni razvoj npr. Dete kada pone da hvata predmete sa 4 meseca, hvata celom akom, a sa 8 meseci koristi prste

3. INTERNITENTNOST RAZVOJA jedan oblik ponaanja se pojavi, pa se gubi, pojavi, gubi, ali vremenom period izmeu pojavljivanja i gubljenja je sve manji i na kraju se taj oblik ustali npr. dranje glave kod dece od 6. meseci se ustali.

SREDNJE DETINJSTVO period konkretnih operacija, razvoj emocija RANO DETINJSTVO usavravanje motorike, nagli psihiki razvoj, govor, inteligencija, socializacija PRENATALNI PERIOD : Ima veliki znaaj u kasnijem razvoju jedinke EMBRIOLOGIJA je nauka koja se bavi zametkom Za izuavanje ovog perioda koristimo metode : 1. ispitivanje ploda intiaterno (dok je plod u materici) ekstvanterno (za decu koju su prevremeno roena) 2. analiza iskaza trudnice fiziki razvoj nastaje spajanjem muke i enske elije faze : ovuma (derminalna faza) , embriona, fetusa

U fazi ovuma zametak zadrava oblik jajeta, elije se deobom mnoe do morule Period embriona :

nagli rast zametka, plod dobija lik minijaturnog oveka, u ovom periodu dolazi do formiranja najveeg dela sistema ljudskog organizma jetra razvijena srce kuca ve oko 3 nedelje na rukama i nogama-prstima je koica prvi pokreti su u predelu usta u ovom periodu se javljaju krge, i rep koji posle nestaje javlja se nervni sistem

24

Faza fetusa : organi koji su formirani se dalje razvijaju i rastu duina tela naglo raste glava je 14 tela krajem 6. meseca fetus ima sve organe u 5. mesecu se formiraju sva nervna vlakna zrenje kimenog stuba, malog mozga sa 7. meseci je plod sposoban za ivot

NOVOROENE period roenja, traje do 1 meseca Telesne karakteristike : duina 48-52 cm teina 3,5-4,5 kg deaci su tei od devojica glava 14 celokupnog tela kosti lobanje su hrskavieve koa crvena, smreurana oi sive (1-2 mesec se vidi boja)

srce kuca bre od odraslog (puls 130) noge i ruke kratke trbuh vei ubrzano die po roenju ima bezuslovne uroene reflekse (zevanje, disanje, zatvaranje oiju) neki refleksi kasnije nastaju (refleks hvatanja-Darvinov refleks) 1. Darvinov refleks refleks hvatanja

24

obuhvata predmete i vrsto ga dri ovaj refleks postepeno nestaje uspostavljanjem veze ulo dodira i kore velikog mozga nestaje oko 9 meseci 2. MOROV REFLEKS refleks zagrljaja

kada dete lei na podlozi, a mi proizvedemo neki jak zvuk svetlosti dete naglo iri ruke i noge, a potom ih skuplja, kao da bi elelo da se za neto zagrli. oko 7 mesi nestaje 3. REFLEKS HODANJA

kada dete drimo u vazduhu ono kao da hoda 4. REFLEKS BABINSKOG

ako drimo taban deteta, palac se odvaja od ostalih prstiju (kod odraslih skupljamo sve prste)

Svi ovi refleksi nestaju vremenom. ulna osetljivost : vai sve kao i u prethodnom periodu teko je odrediti uslovni refleksi prisutni (npr. uslovljavanje => zatvaranje kapaka uz draenje tabana )

Psihofizike specifinosti : teko je odrediti taan period roenja (kao i zaetka) ispod 2,5 kg se smatraju da su deca prevremeno roena prevremeno roeno dete mora biti u inkubatoru da bi preivelo (uslovi kao u materici) prevremeno roeno dete (inkubator) se bre razvija nego fetus prevremeno roeno dete za 1 godinu stie na vrreme roeno dete (prevremeno roeno dete esto imaju emocionalne poremeaje zbog pristupa roditelja-straha, a ne zato to je pre roeno)

24

ODOJE period do kraja prve godine ivota period brzog i naglog psihofizikog razvoja utrostruena teina razvoj motorike (diferencija kordinisanih pokreta, voljno hvatanje) razvijaju se ula razvoj govora : pasivan (samo sluanje) aktivna

senzomotorna koordinacija (usklauje ula i pokrete) npr. okret na glas majke, percepcija predmeta, pa hvatanje, okret na zvuk zveke

ima dece koja prohodaju opaajno praktino miljenje predmet postoji iako nije u opaajnom polju (od 9 meseci) dete trai predmet iako ga ne vide

koordinacija oka osim miljenja razvija se i pamenje socioemocionalna stimulacija je jako bitna detetom se mora baviti da bi razvijalo ula, govor...

interakcija deteta i odraslog

24
inioci : -

u ovom periodu se javlja prvi socijalni oset do 6 meseci dete voli da mu svako pria, a posle prepoznaje poznate od nepoznatih => razvoj inteligencije javlja se prvi vid oseaja straha

esto majke koje nisu imale roditeljsku ljubav, isto postupaju prema svojoj deci naslee odreuju grenice sredinskih faktora! Gua je impanza koja je 1,5 meseci mlaa od deaka Donalda. Donald i Gua su odrasli u identinim sredinskim uslovima. U poetku je Gua pokazivala bolje rezultate u pasivnom govoru, ali aktivan govor i finu motoriku Gua nije uspela razviti.

FIZIKI RAZVOJ veoma je bitan za psihiki razvoj (to je posebno iskazano kod dece koja imaju neki hendikep => dete razvija negativnu sliku o sebi)

naslee sredinski faktori vlastita aktivnost

Naslee odreuje nervi sistem, endokrilni sistem, telesna konstitucija visina, teina (2 perioda naglog rasta) od roenja do 6 godina pubertet

deaci od roenja do 11 godine su tei i vii, a od 11-14 god devojice naglije rastu, a od 14 bre kod deaka kosti i miii zubi deije kosti su meke ili hrskavieve (posle dolazi do ukotavanja) pri roenju dete ima 270 kostiju, a sa 14 godina 250 kostiju

rastu izmeu 6 i 8 meseci (kod veine) kod svih izmeu 3 i 16 meseci

24
-

nervni sistem naglo se razvija u prenatalnom periodu do 6 godine, posle 6 godine je sporiji rast mozak novoroeneta je 4 X laki od odraslog do 6 godina mozak dostie oko 90 % odraslog mozga oko 9-10 godina je isti kao mozak odraslog oveka (po teini i veliini)

endokrivni sistem nasleuje se polno sazrevanje se javlja tek u pubertetu

MOTORNI RAZVOJ motorika kretanje Motorni razvoj se sastoji iz : MOTORNE AKTIVNOSTI (MA) KONTROLNE AKTIVNOSTI (KA)

Motorni razvoj : hvatanje, tranje, hodanje, plivanje, pisanje... Prilikom roenja kod dece imamo spontanu motornu aktivnost, pokreti su nekontrolisani, refleksni pokreti => nisu voljni. Vremenom se stie i uspostavlja kontrola pokreta koja je posledica i naslea i uenja. Za vreme prvih 4-5 godina najvaniji je u razvoju GRUBE MOTORIKE - hodanje, tranje, hvatanje. Da bi posle 5 godina glavna bila FINA MOTORIKA pisanje, precizno hvatanje, oblaenje, hranjenje... Motorni razvoj je bitan za psihike promene, inelektualni, emocionalni, socijalni razvoj Motorika je bitna za celokupan razvoj linosti, slike o sebi.

Zakonitosto motornog razvoja :

Motorni razvoj se odvija po zakonitostima (tendencijama), a ne sluajno. 1. Cefalo-kaudaln pravac krajem 1. meseca podie glavu dok lei krajem 2. meseca die gornji deo tela krajem 4. meseca sedi sa potporom krajem 5. meseca sedi u krilu krajem 7. meseca sedi samo krajem 8. meseca stoji uz neiju pomo krajem 9. meseca stoji samo drei se krajem 10. meseca puzi krajem 11. meseca hoda kada ga neko void krajem 13. meseca penje se uz stepenice puzei krajem 14. meseca stoji samo krajem 15. meseca hoda samo

24

Ima dece koja prohodaju sa 8 meseci ali svako dete prolazi kroz isti redosled Dete obino prohoda od 1-1,5 godinu Pre hodanja, dete pue (puzanje ne ubrzava, a i ne usporava ptohodavanje) Jedan od kriterijuma kad e dete prohodati (2 x dui period od kada dete samostalno sedi) 2. Proksimo-distalni pravac razvoja Dete prvo hvata iz ramena, pa celom akom, a tek posle prstima

Sve ove tendencije vremenom nestaju Gruba motorika je data nasleem, a fina je rezultat uenja. 1. Uspenost deteta da se samo hrani krajem 8. meseci dete samo dri flaicu krajem 1 godine pokuava da prinese hranu kaiicom u 3 godini je sposobno da se hrani, ukoliko ima uslova

2. sposobnost za samooblaenje prvo se javlja sposobnost svlaenja pa onda oblaenja 1,5-3 god. najvie napreduje sa 5 godina treba da je samostalno (moe imati potekoe sa vezanjem pertli)

24

3. Pisanje do 6 godina nervi prstiju nisu razvijeni za finu koordinaciju iako dete ne zna da dri olovku, treba mu dati

4. bacanje hvatanje lopte koordinacija celog tela, ne samo prstiju

5. gaanje kockama, pravljenje tvorevine krajem prve godine ree krajem 2 godine jednu na drugu sa 3-4 godine, pravi tvorevinu

6. upotreba ruke i precizno hvatanje rezultat i zrenja i uenja (vlastita aktivnost) po roenju nema voljnog, nego refleksnog hvatanja od 4 meseca se javlja voljno hvatanje HOLVERSON (eksperiment na deci od 16-60 nedelja) dete sedi ispred stola, na stolu je kocka so 4 meseca samo posmatra kocku sa 6 meseci je hvata celom akom sa 8 meseci pri hvatanju izdvaja palace sa 12 meseci hvata precizno u poetku hvata predmete sa puno snage, posle ne

MOTORNA AKTIVNOST DECE JASLENOG UZRASTA podizanje glave, pokretanje glave, uzimanje deteta u naruje, podizati ga u uspravan poloaj, prevrtanje sa lea na stranu, sa lea na trbuh, pokreti sedenja sve ovo treba pruiti detetu prve 12 god panju privlae zveke, arene stvari, baloni hvatanje je prvo sluajno, tek posle je voljno od 8-12 meseci su pokreti raznovrsniji, hvatanje je voljno, puzanje, sedenje, hodanje, ige doprinose oseaj zadovoljstva, sve ove igre treba das u propraene govorom (dete vezuje rei za pojmove) od 12-18 meseci period kada dete prohoda tj kada je hodanje glavna aktivnost, u poetku je hodanje jo nesigurno, nekoordinirano , da bi hodanje bilo samostalnije potrebno je omoguiti mu prostor, penjanje na manja uzviena (do 20 cm), igranje sa igrakama, samostalno hranjenje, umivanje, prenje ruku od 18-24 meseca, deca samostalno hodaju, savlauju prepreke (preskakanje, penjanje na stepenite) im predstavlja zadovoljstvo, sloenije igrake (bacanje, kotrljanje predmeta), ukljuivanje odraslih u igru (namerno pamenje => moraju znati pravila) od 24-36 meseci je motorna aktivnost I kontrola usavrena, uspostavljanje koordinacije ravnotee, deca skau, elja za penjanjem, kotrljanje lopte, toboggan, ubacivanje lopte, igrake koje omoguuju razvijanje fine motorike, ige sa vodom i peskom

24

NORME : - ta je odreeno za odreen uzrast 1. GEZELOVE NORME MOT. PONAANJA motorni razvoj je : kontrola poloaja tela I njegovih delova dranje glave, sedenje lokomocija (kretanje) : penjanje, tranje, hodanje prehenzija hvatanje opta telesna koordinacija

specijalne motorne vetine (od krabanja do pisanja on je prouavao od roenja do 16. godine motornog razvoja da bi izbegao kruto tumaenje normi, koristio je izraze slovnim indeksom, koji oznaava postupak uestalosti odreenog ponaanja

24

A+ A B+ B C

- oznaava od 1-19% - 20-40% - 50-64% - 65-84% - 85-100%

Npr. Kontrola poloaja tela i njegovih delova dri glavu uspravno 4B i 6C 4B - 4 meseca od 65-84% dece dri glavu uspravno 6C - sa 6 meseci 85-100 % dece

podie glavu kada lei potrbuke 4C lokomocija puzi 4C penje se uz stepenice 12B+, 18C brebace se sa lea na trbuh 4A+ , 6B prehenzija hvata kocku sa potpunom opozicijom palca 4A, 6C crtanje I kontrola ruke kraba spontano 12A, 18B

RAZVOJ EMOCIJA Don Vatson je vrio ispitivanje uroene emocije su strah, gnev i ljubav proizvodio jake zvukove => izazvao trzanje, pla => strah sputavao deije potebe => gnev milovao ih je => ljubav

Kasnija ispitivanja nisu potvrdila Vatsonove tvrdnje. erman istom metodom ispitivao I snimao emocionalne reakcije dece I pokazivao vaspitau bez kazivanja koji su stimulus, nije se moglo odrediti koje emocije su u pitanju, nisu diferencirane emocije pri roenju. Katarina Brides pri roenju nisu diferencirane emocije ve opte stanje uzbuenosti iz kog se diferencira stanje prijatnosti neprijatnosti iz njih se izdvajaju emocije

24

u 2 mesecu se javljaju pozitivne emocije 6-12 meseci javlja se ponos 12 meseci ljubav U 3 meseca srdba, 6 meseci gaeje, strah

Emocije su rezultat zrenja i uenja (to je usko isprepleteno) Faktori koji utiu na razvoj emocija su : bioloki (zrenje) uenje

Slepa i gluva deca i ako ne vide ili ne uju, pokazuju iste emocionalne karakteristike, to je dokaz da su emocije nasledne

Primarni naini ispoljavanja emocija su uroeni - npr dete do 6 meseci prija mu dag a bilo ko dri, a ve od 8 meseci javlja se strah od nepoznatih osoba emocije se rezultat uenje npr uenje uslovljavanjem (dete se boji lekara jer je dobilo inekciju => nakon nekoliko ponavljanja e sam po sebi izazvati reakciju straha) ako su emocije nauene uslovljavanjem, one se generalizuju vremenom dolazi do gaenja ali je kod emocija to retko iako su emocije uroene, situacije za koje se one vezuju su rezultat uenja

stah se moe stei I sa uenjem po modelu, identifikacijom (npr ako se majka boji neega, boji se I dete) metode emocionalnog razuslovljavanja

24

otkrivanje staha nauenog uslovljavanjem 1. ne dovoenje u situaciju koja izaziva strah preventivna metoda 2. razuslovljavanje Ako se dete boji belog pacova, treba mu pokazati pacova na razdaljini, kada se pacov priblii detetu treaba davati neto to izaziva prijatnu situaciju (okolada, igraka) I prijatnu emociju, dete e se preokupirati prijatnom emocijom neprijatnu emociju kontriramo prijatnom

Naini ispoljavanja emocija se razlikuju u razliitim delovima sveta, u razliitim kulturama Uslovi kojui utiu na ispoljavanje emocija : afektivna vezanost je primarna emocija da bi dolo do pojave afektne vezanosti, neophodan je objekat za koji e se vezati

Karakteristike deijih emocija: ROENJE 3-6 M 5-6 M 6M 6M 10 M 12-18 M UZBUENJE srdba gaenje strah ponos ljubav prema odraslom ljubav prema deci

U odnosu na odrasle, emocije se razlikuju u : a) nainu ispoljavanja b) uestalosti c) duini trajanja

24
a) deije emocije su povrinske (emocije nisu skrivene, lako su uoljive) pod uticajem vaspitanja dete emocije kontrolie b) emocije kod dece ee izbijaju c) emocije su kratkotrajne, brzo se smanjuju deiji emocije su snane iako se brzo menjaju KARAKTERISTIKE EMOCIJA 1. EMOCIJE STRAHA strah i gnev su esto isprepletani, pa ih je teko raspoznati, esto se javljaju zajedno. Strah izazivaju neoekivane situacije (kod male dece), jer se organizam nije pripremio. Strah je reakcija na objektivne situacije i objekte. Od 6 godina se kod dece se vezuje strah za nerealne situacije (npr strah od babagore...). Igra je dobar nain za otklanjanje straha. Uzroci gneva : Kod male dece sputavanje njihove aktivnosti. Kod starije dece prilikom prepreka u ispoljavanjuradnji, zabrana roditelja Gnev se ispoljava : Kod male dece vritanjem, crvenilom, gubljenjem daha => fizike reakcije Kod starije dece fizike reakcije opadeju, a verbalne rastu Agresivnost je : je usmerena na objekat koji to izaziva, ili na drugi objekat Ako agresivnost dovodi do ispunjenja elje, ona postaje ustaljena reakcija. Najbolji nain suzbijanja agresivnosti je, ignorisanje Intenzitet i uestalost gneva zavisi od mnogo faktora Uslova u porodici Kauzalna terapija otklanjanje utoraka koji dovode do gneva Simpatika terapija otklanjanje situacija (simptoma) koje dovode do gneva Period najintezivnijeg ispoljavanja emocija je 3. God esta emocija je ljubomora Uzroci :

udnja za ljubavlju Bolest jednog deteta izaziva ljubomoru drugog deteta Roenje drugog deteta Uporeivanje dece

24

Ispoljavanje ljubomore moe biti : a) Otvoreno reagovanje i divlja ljubomora b) Moe se javiti grickanje noktiju, povlaenje u sebe Roditelji esto ni ne posumnjaju na ljubomoru. Javlja se oko 18 meseci (razvojem slike o sebi). enska deca u veoj meri ispoljavaju . Najintenzivnije je u 3-4 godine, pa se smanjuje, pa se ponovo javlja u pubertetu. Produena ljubomora je znak emocionalne uestalosti. NAKLONOST Prijatne emocije se diferenciraju u 2-3 godine . U 1. godini naklonost prema odraslima U 2. godini - prema deci Naklonost moe biti i prema objektima (ebe, igraka...) Dok je posle naklonost prema deci, istog uzrasta, istog pola.

Emocionalni sukob dovodi do psihosomatskih oboljenja : ir na elcu, pritisak Pritisak Gastritis

U pojedinim sluajevima su i : Dijabetes Hipertenzija Migrena Astma

Prilikom emocionalnog reagovanja aktivira se ceo organizam

SOCIJALNI RAZVOJ Pod socijalnim razvojem podrazumevamo psihike i fizike interakcije dveju ili vie osoba. Dete je u interakciji sa drugima odmah po roenju Socijalizacija nastaje uenjem u socijalnoj sredini. Naini socijalizacije : 1. Podravanjem ili imitacijom krajem 1. godine podrava govor 2. Uenje po modelu oblik ponaanja koji su svojstveni malianima 3. Identifikacija Faktori koji utiu na socijalni razvoj su : Socijalna okolina Porodica, vrti, kola, kultura, sredstvo informisanja

24

Podorica je osnovna elija u kojoj dete ostvaruje prve interakcije Socijalno ponaanje poinje kada dete pokazuje vei interes za bia nego za stvari (reziltat inteligencije, kraj 2 meeca.) Krajem 2 meseca javlja se socijalni osmeh koji je deo inkug Prve socijalne percepcije, akcije i interakcije javljaju se : Hercer, Hartova posle 2 meseca deca drugaije reaguju na ljudski glas, nego druge yzukove Diler, Hecer ispitivali reakciju dece na mimiku odraslih i na glas. Deca od 3-4 meseca se smeju na svaku vrstu mimike ii glasa. Od 5-7 meseci smeju se na osmeh i na tepanje, a plau na grdnju , nakoteenost. Od 8-12 meseci kao da zastanu (nije im jasno zato ih grde=>inte. razvoj) Deca opaaju drugu decu : Diler (ispitivanje dece od 4-12 meseci). Deca ispod 6 meseci nisu svesn aprisustva drugog deteta. Sa 6 meseci su traila kontakt sa drugom decom Ispitivanje dece u 1-2 godini ivota zapazilo se 3 tipa ponaanja:

1. Socijalno slepilo Dete koje se u prisustvu druge dece ponaa kao da je samo 2. Socijalno zavisno ponaanje Deca na koju snano utie prisustvo druge dece, bio da li se deca simpatiu ili inhibiraju (da ga se plae) 3. Socijalno nezavisno ponaanje Deca koja se raduju prisustvu druge dece, ili ga se ne plai, ne ihibira Ovi tipovi ponaanja razive od primarnih dispozicija (naslea) a ne od sredinskih uslova (po Dilerovoj) Mendri, Nikula Ispitivali kontakt meu decom 6meseci-2 godine. 6-8 meseci dete se ne interesuje za drugo dete (podjednako se interesuje za dete i igraku). 9-13 meseci vie se interesuje za igraku nego drugo dete (esto dolazi do sukoba meu decom) 14-18 meseci prelazni period u kome se razvija prijateljski odnos prema drugom detetu, igrake vie nisu izvor konfilkta Period kraj 2 godine dolazi do saradnje (igrake su sredstvo za uspostavljanje kontakta) Nain deijeg ponaanja odreen je uslovima sredine, a ne dispozicijama Ova teorija je vie prihvaena od Bilerove (npr. jedine koje ne prihvata okolinu, jer nije naviklo na decu) OBLICI SOCIJALNOG PONAANJA Saradnja Takmienje Negativizam Socijalne grupe i vostvo Druenje

24

Saranja je sloeniji oblik interakcije. Preduslov za postizanje saradnje su razvijeni govor, miljenje... Manja deca - ne ostavruju saradnju (dete povlai kanap bez smisla, iz zabave) => ponaaju se kao majmunii

Starija deca se dogovaraju i uz miljenje i saradnju (jedno dete povlai kanap, a drugo tada dohvati okoladu) Takmienje se ee javlja nego saradnja, odrasli esto stimuliu to : Javlja se u drugoj godini ivota (npr otimanje igrake) 3-4 god 50% dece pokazuje tendenciju za takmienje 5-6 godina 70% dece pokazuje tendenciju za takmienje Na kolskom uzrastu kod sve dece

24

Negativizam (otpor) 18 meseci prvi oblici otpora, razvojem samosvesti 3-4 godine kulminira pojavom ljubomore

U ranim uzrastim ispoljava se fizikimm osobinama, a kasnije verbalnim Socijalne grupe i vostvo max dvoje dece u grupi U 1 godini deca nisu u stanju kontaktirati u okviru grupe U 2-3 godine grupa moe sadrati troje dece na kratko vreme (poveavanjem uzrasta)

Voa diplomata na elastian nain ostvaruje svoje prohteve Kriterijum popularnosti u grupi menjaju se sa uzrastom : fiziki razvoj, inteligentnost, pol nije bitan => predkolsko. Dobri uenici, lepi izgled => nii razredi kole Verbalni strah slinosti => pubertet voa , grubijan slede ga jer ga se plae

Meusobni odnosi u kolektivu predkolske dece : Postoje primorani kolektivi sa svojim specifinostima U aktivnostima se pojavljuju odnosi

24
VOLCIS-ov EKSPERIMENT 1. A GRUPA deca sa najboljim organizatorskim sposobnostima deca predlau igru, dete uloge... deca svoju aktivnost nisu htela usaglasiti sa ostalim lanovima grupe ne prihvataju tua miljenja 2. +B GRUPA nema aktivnosti dece u grupi samostalno predlau igru prihvataju tua miljenja usklaivanje sa miljenjem druge dece 3. B GRUPA srednja aktivnost dece prihvata teme drugih ne predlau teme i ideje 4. B GRUPA prihvataju uloge i teme druge dece pozitivnost u toku igre 5. C GRUPA deca koja retko uestvuju u aktivnostima

teko se ukljuuju u igru potpuno pozitivn ai potinjena deca u potpunosti 1 grupa je tetna i po druge i po njih same potinavanje Najidealnija grupa je +B (ravnopravnost odnosa). Od 3-5 baza potinavanja. Uloga vaspitaa je da pronae efikasan metod za modeliranje deijih grupa (metod uspostavljanja deijim udruivanjem) struktura aktivnosti se ne naruava menjanje dominirajueg tipa odnosa uzajamno potovanje, ravnopravnost, a ne potinavanje

24

I. ARISTOKRATKA GRUPA voa kontrolie, ne uvaava miljnja II. DEMOKRATSKA GRUPA svi lanovi ravnomerno odluuju III. SVAKO RADI KO TA HOE Socijalni razvoj je deo intelektualnog razvoja, jer je uslovljen kako me tako i specijalnim faktorima

Specijalni faktori mogu biti umogostruki: 1. Zahtevi koje postavlja situacija 2. Ogranienje koje posatvlja sam zadatak 3. Pritisak drugih 1. Npr. deca imau skuen prostor i raspolau organienim brojem koraka, a kao zadatak imaju da naprave tvorevinu namee zbliavanje, jer sami nee nita postii 2. Ako nema uzajamne adapcije, nee uspeti reiti problem zadatka, npr prenoenje tekog kamena 3. Uticaj odraslih na socijalizaciju je do uzrasta. Npr ako mala deca prave kuicu, a mi im dajemo upute, oni ih nee slediti zbog intelektualnog razvoja.

Saradnja i mogunost uticaja drugih poinje kad je govor u potpunosti razvijen. Stadijum socijalnog razvoja (NISEN-empirijsko istraivanje) 1. Socijalni stadijum (od roenja-3,4 god) 2. Egocentrini ili presocijalni stadijum (3-7,8 godina) 3. Stadijum istraivanja socijalnih problem (7,8-1314 godina) 4. Stadijum organizacije socijalnog odnosa

24
-

1. Dete ne razdvaja sebe od drugih (1 godina) U 2 godini izdvaja sebe od drugih (sopstveno ja) Postankom svesnog sebe ja => 2 stadijum 2. Karakteristina prosta socijalnost Postoji elja za komunikacijom sa drugima, ali dolazi do izraaja egocentrinosti Prelaz od usamljenja do igre sa drugima 3. Korenita promena socijalnog ponaanja Polazak dece u kolu elja za druenjem Uzajamna progozivna adapcija, socijabilnost (sposobnost prilagoavanja jednih drugima) 4. Na nivou razmiljanja jedinka izgraena socijalnim postupcima PROBLEM ODVAJANJA OD MAJKE I ADAPCIJA NA PREDKOLSKOM UZRASTU Faktori od kojih zavisi adapcija : nasledni faktori telesno (fiziko) stanje deteta uzrast (dete manjeg uzrasta se lake adaptira) iskustvo deteta

lake se prilagoavaju deca koja imaju iskustvo lake se prilagoavaju deca iz vielanih porodica PRILAGOENO prouavanje karakterie normalno podnoenje odvajanja od roditelja. Nakon poetnih reakcija neprilagoavanja, dete prihvata drugu decu, pokazuje interesovanje za druge stvari, situacije NEPRILAGOENO PONAANJE dete ne pokazuje interese, i organski poremeaji (povraanje, nesabica, temperatura, agresivnost, povuenost...) Omoguavanje roditeljima da provedu izvesno vreme sa detetom prvih dana omoguava laku adapciju Usaglaavanje ritma, rasporeda ivljenja u porodici kao to je u predkolskoj ustanovi Treba voditi rauna o psiholokim uslovima (odnos vaspitaa i deteta treba da bude spontan, topao, pun razumevanja, a ne isto profesionalan...) Dete uvek doekati smireno, uz osmeh, sa puno igraaka Ako dete pokazuje stah. Otpor => ne treba insistirati na kontaktu, ve mu se treba postepeno pribliiti Prijem se u poetku ne odvija iskljuivo u jutarnjim asovima, jer tada svi dolaze i nemamo vremena da im posvetimo panju Dete prvih godinu dana u jaslama boravi krai vremenski period Kada se dete adaptir, u poetku je poeljno da majka bude prisutna Prvih dana izbegavati neprijatne doivljaje (npr dete se boji belog mantila), ne odvajati ga od omiljene igrake Odvajanje od "loih" navika, treba poeti kada se dete potpuno adaptira Problem za decu je spavanje uznemireno dete milovati, maziti, drati ga za ruku dete smatra da mama nee doi po njega kada legne da spava

24

MORALNI RAZVOJ Moralnost je podvrgavanje moralnim principima socijalne grupe Moralno ponaanje je ono za ta grupa kojoj pojedinac pripada smatra da je ispravno. Ovo je drutveno uslovljena kategorija (nisu iste u svim kulturama i zajednicama)

Dete pri roenju ne raspolae saveu, niti nekom skalom vrednosti Pri roenju dete nije ni moralno ni nemoralno, ono je ameralno (njegovo ponaanje nije rukovoeno nikakvim moralnim standardima) Moralnost se stie uenjem

24

Teorije moralnog razvoja : kolberg pijae predsatvnici socijalnog razvoja

KOLBERG (Lorens) Ispitivao razvoj moralnog suenja kod dece. Postoje odreeni (nepromenjiv redosled) i univerzalni (za sve kulture) stupnjevi moralnog suenja Stupnjevi moralnosti : 1. PREKONVENCIONALNI (PREDOGOVORNI) STUPANJ Dete prihvata kulturu, oznaka za dobro i loe, tumaie ih na osnovu njihovih posledica (nagrada i kazna) Ispravno je ono to slui zadovoljavanjem postupaka 2. KONVENCIONALNI (KONFORMIOTIKI) STUPANJ Dete smatra da je samo po sebi vredno ono to je u okvirima porodice Dete se opredeljuje prema pravilim autoriteta Ne preispituje da li je neto dobro, ve je dobro ako kae autoritet Dete tei da bude dobro 3. POSTKONVENCIONALNI STUPANJ Autonomni moralni princip ija je valjanost nezavisna od autoriteta Preispitujemo moralne norme Sopstveno ja miljenje (unutranje odreeni moral, tj autonomni moral) Ovi stupnjevi se menjaju nepromenjenim redosledom

Moralni razvoj je funkcija intelektualnog razvoja (bolja kognitivna organizacija pospeuje bolji motorni razvoj) Na 1. i 2. moralne vrednosti su kulturno uslovljene, a na 3. Nisu PIJAE (AN) Bavio se saznajnim razvojem. Razvoj se svodi na spontano javljanje. Teorija stadijuma : 1. OBJEKTIVNA MORALNOST karakteristna za malu decu. Deca procenjuju prekraj na osnovu materijalne tete, a ne namere. Npr deci je krivac onaj ko je razbio 6 aa namerno, nije onaj koj je razbio 1 namerno 2. SUBJEKTIVNA MORALNOST deca posmatraju na osnovu namere, a ne tete. Sve do perioda spontanih operacija, kada dete je moral.

24

HETERONOMAN (drugi odreuju) do 7 godina autokratska savest U periodu formalnih operacija, moral je AUTONOMAN (oko 11 godine) demokratska savest Pijae takoe naglaava intelektualni razvoj TEORIJE PREDSTAVNIKA SOCIJALNOG UENJA Kod deca istovremeno moe postojati I objektivna I subjektivna moralnost (to nisu uzastopni razvojni stadijumi) Npr kod uticaja modela koji ima suprotne moralne sudove, dete menja moralni sud Predstavnici smatraju da dok god nema vlastitu motivaciju za kanalisanje ponaanja, roditelji usmeravaju (potkrepljuju) njihovo ponaanje: 1. Kaznama 2. Nagradama 3. Primerom Dete ui direktno I indirektno (po modelu) U kasnijem razvoju kod deteta se javlja krivica, jer ono INTERIORIZUJE norma (povezuje ih sa intelektom) Ako se dete stalno kanjava, slabi im unutranja kontrola I kazna vie nema efekta koji bi trebalo da ima

Vreme utie na potovanje zabrana Zabrana je efikasnija PRE uinjenog postupka Pod zabranom se misli intervencija u obliku razgovora

24

Dete oko 3 godine saosea Npe tei majku kada plae

Krajem predkolskog jee saoseanje Npr sa likovima iz bajke

RAZVOJ GOVORA Govor process proizvoenja glasova I glasovnih kompleksa koji imaju znaenje Jezik je sredstvo izraavanja govora Jezik je sistem glasova.

Znaaj govora : 1. Govorom dete uspostavlja socijalne kontakte I sporazumeva se sa okolinom 2. Ispoljava em. Stanje I potrebe 3. On je sredstvo miljenja (slui za upravljanje mislima I saoptavanje misli drugima) inioci koji utiu na razvoj govora : 1. inioci koji su u samom detetu (um) 2. inioci u okolini deteta (sp) Faze u razvoju govora : 1. PRELINVISTIKA FAZA 2. LINGVISTIKA FAZA PRELINVISTIKA FAZA poinje samim roenjem, zavrava se sa pojavom prve rei sa znaenjem Faza lokalizacije Faza brbljanja

Faza lokalizacije : faza vezana za prve mesece nakon roenja, kada dete spontano bez uenja proizvodi glasove. Dominiraju vokali. To je uroeno. Pla nije emotivna reakcija ve prvi oblik lokalizacije (u prvim mesecima). U toku prvih meseci broj glasova se poveava, ima vei broj glasova nego kod odraslih. Ova pojava je GOVORNA EKSPANZIJA (uroeno, spontano) vremenom (do 3 meseca) dete imitacijom odraslih tj glasova iz okruenja, dete reprodukuje glasove. Pojava gubljenja glasova je GLASOVNA KONTRAKCIJA, rezultat je uenja jezika zajednice. Uenje drugih jezika je vezano za GOVORNU EKSPANZIJU I KONTRAKCIJU (dete lake savlada strain jezik jer nije u potpunosti izgubilo glasove iz ekspanzije) Ekspanzija uroeno Kontrakcija naueno Faza brbljanja : ve na uzrastu od 5 meseci glasovi se pojavljuju kao grupa vokala u vidu brbljanja. Javlja se nekoliko glasova zajedno (blja, mlja) I ti glasovi nemaju znaenje. Kasnije dovodi do udvajanja slogova, ali ni to nema znaenja => to je samo slogovanje (npr mama, tata) dete podrava glasove okoline kroz igru, to nije govor, jer nema znaenje Uporedo sa lokalizacijom I brbljanjem razvija se : Percepcija (opaanje jezika)

24

Dete prvo razvija pasivan govor (razume znaenje tueg govora, ali ne govori) Ve sa 6 meseci dete razvija intonaciju rei Krajem 1 godine dete razume zabranu Prvo razume rei na osnovu njihove ritmike I melodijske strakture Reaguje I kada se glasovni sastav promeni, a sauva informacija Od 10-12 godina dete razume na osnovu percepcije glasovnog sastava, a ne samo na osnovu ritmike LINGVISTIKA FAZA poinje pojavom prve rei sa znaenjem, od 11-14 meseci. Prva re moe imati dve osnovne funkcije : a) Funkciju imenovanja npr mama, lopta b) Funkciju reenice npr, mama uzmi se, daj mi loptu da se igram Prve rei su obino imenice, glagol Krajem 2 godine zamenice (kada odvaja sebe od drugih) Krajem 11 meseci 1 re

Krajem 12 meseci 3 re Od poetka 2 godine rapidno raste I bogati se renik Krajem 2 godine kombinuje rei u reenici Od 9-10 moe da ima fond rei kao I odrasli Prianje pria, itanje slikovnica moe da doprinosi razvoju govora Pravilno izgovaranje rei kod deteta zavisi od modela Motivacioni factor kod deteta je takoe bitan za razvoj govora (npr ako se detetu isunjavaju sve elje, nema motivaciju da zatrai ono to eli) Razlikujemo : 1. Situacioni govor dovoljna je jedna re ili mimika da bi mama razumela ta dete hoe da joj kae 2. Konkrentni govor saznajemo ta dete eli Svi uzrasti nisu podjednako pogodni za usvajanje govora Period posebne gotovosti za uenje jezika je od 12-18 meseci Fonetiki (govorni) sluh razlikuje se pre razlikovanja otrine govora (muzike) Dete do 5 godina teko razlikuje melodije Funkciju deijeg govora prvi je ispitivao psiholog Pijai, a nakon njega ameriki psiholog Mekarti. Mnogo toga to deca u poetku govore nema funkciju uspostavljanja kontakta sa drugima. Taj govor naziva se EGOCENTRINI govor (neto to pripada sebi) Egocentrini govor predstavlja normalnu fazu u razvoju govora u ranom uzrastu Karakteristike egocentrinog govora : Ovim govorom dete ne eli nikome nita saoptiti Pria jer mu to predstavlja zadovoljstvo

24

Uzrastom ovaj govor se gubi I zamenjuje ga SOCIJALIZOVANI GOVOR, ija je funkcija uspostavljanje komunikacije sa drugima. Ovaj govor se javlja u 6-7 god.

Mnogi su kritikovali ovu fazu smatrajui da egocentian nije faza tj funkcija uzrasta ve socijalnih uslova u kojima dete ivi Drugi kritiari su se slagali da pstoji egocentrian, ali je ispravna uloga eg I njegov dalji razvoj. Predstavnik moskovske kole Vigotski Lav smatra da je egocentrian govor socijalno sredstvo optenja tj ima funkciju komunikacije. On smatra da egocentrian govor ne isezava, niti ustupa mesto socijalnom govoru, ve se egocentrian interionizuje (tj postaje unutranji govor, prelazi u mentalni plan, I ima fuknciju miljenja) Forme egocentrinog govora (unutar egocentrinog imamo podvige) 1. EHOLALIJA dete ponavlja jednu istu re, a nikome se ne obraa 2. MONOLOG govor za sebe, pravi pokrete (mimike), nikome se ne obraa 3. MONOLOG U DVOJE postoji druga osoba, ne obraa se drugoj osobi, svako pria za sebe Forme socijalnog govora : 1. ADAPTIRANJE INFORMACIJA sagovorniku se daju objanjenja 2. KRITIKE I RUGANJE 3. NAREDBE, ALBE, PRETNJE 4. SOCIJALNE FORME izvoli, hvala, pardon, prvo dete ne razume znaenje pravo I ne vee za pojmove. Npr. Tata = roendan => Proao mu je roendan 5. DRAMSKE IMITACIJE npr. Govor preko telefona Npr. Kada je dete sa nepoznatom osobom utae tj nee biti prisutan egocentrian govor Kada se dete igra sa gluvonemim detetom,nee toliko priati koliko kada se igra sa detetom koje redovno pria.

24

BILINGVIZAM istovremeno usvajanje dva jezika Da li e uenje dva jezika imati pozitivne ili negativne posledice, zavisi od prirodne motivacije uenja dva jezika Motivacija moe biti :

1. INTEGRATIVNA (razumevanje culture druge sredine) Jezik se ui da bi se nauila kultura 2. INSTRUMENTALNE Cilj je konformisanje sa drugima Ako ne znamo jezik, nee nas prihvatiti Negativna motivacija Ima onih koji su I za a I onih koji su protiv uenja dva jezika u ranom periodu Argumenti onih koji se protive : Uenje dva jezika utie na renik dece (oskuuje renik tj ne znaju dobro ni jedan ni drugi jezik) Stvara se kongvitivn ai emocionaln akonfuzija

24
-

Argumenti onih koji su za : U ranom period treba uiti dva jezika zbog govorne ekspanzije Ima pozitivne efekte na razvoj miljenja (lake odvajanje pojava I predmeta) tj shvatanju da je jedan predmet isto, bilo kako dag a zovemo)

Osnovni problem uenja dva jezika : Ako dete ui dva jezika, najbolje je da jedan jezik ui od jedne osobe, a drugi od druge osobe Ako jedn aosoba ui dete, jedan jezik treb ada se pria npr u kui, a drugi npr u etnji Sa uenjem dva jezika treba poeti onda kada je dete ovladalo osnovnim elementarnim vetinama maternjeg jezika Sa uenjem dva jezika treba poeti onda kada poinje interesovanje deteta za uenje jezika (npr kroz igru sa detetom koje pria dva jezika) meane grupe u vrtiu.

24
POREMEAJI U GOVORU (logopedija) : 1. ANALIZA najei poremeaj nerazvijen govor zbog unutranjih I spoljanjih faktora 2. DISLALIJA pogrean izgovor pojedinih glasova, isti factor kao u 1, spoljanji faktori I npr tepanje detetu pa ono tako naui Kroz igru podstiemo pravilan izgovor 3. MUCANJE Najei uzrok emocionalne prirode (stres, odvajanje od roditelja, preorijentacija levorukog deteta ) 4. AFAZIJE (DISPAZIJE) Nerazumljiv govor Nekada povrede CNS Dete pravilno izgovara R ali ne zna rei RIBA Npr dete u domu nem aiste uslove za razvoj govora kao dete kome se posveti panja u porodici.

24