P. 1
Olivera-Princeza u Haremu-feljton Novosti

Olivera-Princeza u Haremu-feljton Novosti

|Views: 256|Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on Sep 13, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/01/2015

pdf

text

original

Pod sedam velova

Dragana Matović | 01. novembar 2009.

Ţivotna pri?a princeze Olivere, najmla?e k?eri kneza Lazara i kneginje Milice, ostala je maglovita. Pomagala Srbe uti?u?i na sultana

Car Lazar i njegova porodica, Pavle Ĉortanović, 1860.
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Pod sedam velova Za spas naroda Sultan se propio Miljenica sultana Glas za brata Surovi Tamerlan Zajedno zatoĉeni Zadivljen Srbima Ispratila brata Umrla u otadţbini

Srodne teme      Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

ŢIVOTNA priĉa princeze Olivere, najmlaĊe kćeri kneza Lazara i kneginje Milice, ostala je maglovita. Njoj su dodeljeni tek manji odeljci u literaturi koja se bavi srednjovekovnom epohom ili porodicom Lazarević. Ţrtva koju je podnela odlaskom u harem Bajazita I istiĉe se kao njena najveća istorijska zasluga. Pre svega zato što je svoj uticaj na turskog sultana koristila za dobrobit Srbije i srpskog naroda. Po majci, kneginji Milici, Olivera je poreklom od samih Nemanjića. Kneginja Milica je ĉukununuka kralja Duklje, Vukana Nemanjića, najstarijeg sina velikog ţupana Stefana Nemanje i starijeg brata kralja Stefana Prvovenĉanog i Svetog Save. Po ocu, knezu Lazaru, Olivera je unuka izvesnog Pribca (ili Pripca) Hrebeljanovića iz Prilepca kod Novog Brda. Pominje se da je on bio u sluţbi cara Stefana Dušana i imao titule peharnika, logoteta i velikog sluge. Pripadao je niţoj vlasteli. Po nekim naznakama, Lazar je navodno bio samo posvojĉe Pribĉevo, a zapravo vanbraĉni sin Dušanove polusestre Teodore ili moţda samog cara Dušana, pa time i sam Nemanjić. Na to ukazuju, mada ne precizno, “Pećki rodoslov” ili Dukina “Tursko-Vizantijska istorija 1341-1462. godine”. Ĉak i da su ovi podaci istiniti, Lazar i Milica su bili više nego dovoljno srodniĉki udaljeni, tako da se njihov brak nikako nije mogao smatrati rodoskrnavljenjem.

Knez Lazar i kneginja Milica imali su sedmoro dece: Maru, Draganu, Teodoru, Jelenu, Oliveru, Stefana i Vuka. Olivera je, nesumnjivo, bila najmlaĊa kći, ali nije konaĉno utvrĊeno da li je bila i najmlaĊe dete kneţevskog para. O Oliverinom roĊenju, detinjstvu i ranoj mladosti gotovo da nema neposrednih podataka. Godina njenog roĊenja nigde u izvorima nije precizno zabeleţena. Neki autori rodoslova Lazarevića smatraju da je roĊena 1373. ili 1376. godine. Sa druge strane, na osnovu nekih savremenih genealogija, rukovodeći se podatkom da je despot Stefan, Oliverin brat, roĊen oko 1377, moţe se izvući zakljuĉak da se u tom sluĉaju mogla roditi izmeĊu 1378. i 1380. U sluĉaju da je roĊena izmeĊu 1373. i 1376. godine mogla je imati izmeĊu ĉetrnaest i osamnaest godina kada je otišla u harem. U razdoblju pre Kosovske bitke, ţivot kneţevske dece odvijao se u sjaju neke vrste politiĉke i kulturne renesanse. Kneţeva deca, pa i sama Olivera, imala su prilike da se sretnu sa mnogim umnim ljudima, umetnicima i zanatlijama i da se upoznaju sa lepotom njihovih dela. Svet zabave bio je takoĊe lako dostupan. Na oĉevom dvoru ili na gradskim trgovima, mogli su da vide putujuće glumce, propovednike, muziĉare i maĊioniĉare. Bili su u prilici da posmatraju i mnogobrojne viteške igre, nalik viteškim turnirima na Zapadu. Njihovo obrazovanje bilo je temeljno. Uĉili su strogu dvorsku etikeciju, ĉitanje, pisanje, matematiku i pevanje. Pored maternjeg jezika, morali su teĉno govoriti latinski i grĉki. Prouĉavali su i hrišćansku teologiju i filozofiju. Ĉak i ţenska deca morala su, bar delimiĉno, biti upućena u pravila i tajne diplomatije. Lazareve i Miliĉine kćeri bile su lepo vaspitane, ambiciozne, pametne, obrazovane, samosvesne i energiĉne ţene, prave vladarke nalik svojoj majci. Potvrda za ovo je i obrazovanje Jelene Balšić, ĉija se pisma smatraju izvanrednim dometom srpske srednjovekovne epistologije. Dokaz su i vladarske karijere, kako Jelene Balšić, tako i njene sestre Mare Branković, pa i ĉitava sudbina princeze Olivere.

Za spas naroda
Dragana Matović | 02. novembar 2009

POLITI?KI brak bio je uobi?ajena pojava u srednjovekovnoj Srbiji. Svi brakovi vladara iz dinastije Nemanji?a, bili su politi?ki. Milica dala Bajazitu najmla?u k?er

Srpske zemlje krajem 14. veka
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Pod sedam velova Za spas naroda Sultan se propio Miljenica sultana Glas za brata Surovi Tamerlan Zajedno zatoĉeni Zadivljen Srbima Ispratila brata Umrla u otadţbini

Srodne teme      Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

POLITIĈKI brak bio je uobiĉajena pojava u srednjovekovnoj Srbiji. Svi brakovi vladara iz dinastije Nemanjića, od Stefana Nemanje do cara Uroša I, bili su politiĉki. Kralj Milutin je sklopio ĉak pet takvih brakova. I brak kneza Lazara i Milice, visokog dvorskog sluţbenika i kneginje - Nemanjine potomkinje bio je usmeren politikom. Njihove ĉetiri starije kćeri bile su, takoĊe, u politiĉkim brakovima. Mara je udata za Vuka Brankovića, Dragana za bugarskog cara Jovana Šišmana, Teodora za palatina na ugarskom dvoru Nikolu Gorjanskog (Garevića, Garu), a Jelena za gospodara Zete - ĐuraĊa Balšića. Ni osmanlijski vladari iz tog doba nisu ostali imuni na posezanje za brakom kao politiĉkim sredstvom. Sultan Orhan, otac Muratov i deda Bajazitov dobio je od pretendenta na vizantijski presto i kasnijeg cara Jovana Kantakuzena, njegovu kći Teodoru za ţenu (1346. ili 1347). Kantakuzen je, u sukobima oko vizantijskog prestola, privoleo Turke na svoju stranu i na kraju bio krunisan za cara. Nije prošlo mnogo vremena, a sultan Murat je za ţenu uzeo jednu hrišćansku princezu. Kada je car Jovan, koji je kontrolisao juţni deo Bugarske, izgubio Drenopolj (Jedrene), a potom i Filipopolj (Plovdiv) morao je pristati na vazalstvo Muratu. Izvori kaţu da je sam Murat kao zalog traţio Jovanovu sestru Tamaru. Dvadesetak godina kasnije sliĉna sudbina zadesila je i princezu Oliveru Lazarević. Kako navodi teolog Nikola Giljen njeno venĉanje sa Bajazitom pokazalo se u datom istorijskom trenutku kao najracionalnije rešenje za opstanak srpskog naroda i srpske drţave. Nedugo posle kosovske tragedije, koja se dogodila na Vidovdan 1389, nastali su sukobi meĊu Srbima koji su bili za primirje sa Turcima i onih koji su bili za dalji otpor. Srbijom je u to vreme, s mukom, ali uz svesrdnu pomoć malobrojne preţivele vlastele, a u ime maloletnog sina Stefana, upravljala kneginja Milica. Miliĉinoj vlasti se suprotstavljao njen zet Vuk Branković, koji je odbijao njenu prevlast u porodiĉnom savezu. Milica je nameravala da se sa decom, Stefanom, Vukom i Oliverom skloni privremeno u Dubrovnik. MaĊarski kralj Ţigmund je saznao za to i ţeleći da iskoristi njeno odsustvo prodro je u severnu Srbiju. Dok su maĊarske trupe pljaĉkale po Šumadiji, a turske po jugu Srbije, Bajazitove posade već su bile zaposele nekoliko srpskih gradova. Kneginja Milica promenila je odluku, ostala u Srbiji i sklopila mir sa Turcima prihvatajući vazalnost Bajazitu. Tu odluku Milica je donela uz saglasnost vlastele, drţavnih ĉinovnika, patrijarha i arhijereja srpske crkve. Mir je pre svega podrazumevao veliki novĉani danak Turcima i pomoć u ljudstvu za potrebe turske vojske. Kao zalog za ispunjenje ovih obaveza, Milica je dala svoju najmlaĊu i jedinu neudatu kćer Oliveru u harem sultana Bajazita, ĉoveka koji joj je pogubio oca. Vreme Oliverinog odlaska u Bajazitov harem, Stojan Novaković povezuje sa kanonizacijom kneza Lazara i prenosom njegovih moštiju iz Prištine u Ravanicu. Taj dogaĊaj odigrao se 28. juna 1391. godine, zbog ĉega Novaković Oliverin odlazak u harem smešta u proleće te godine. Pre sklapanja mira Turci nisu dozvoljavali prenos moštiju, a to je bio jedan od uslova da ga Srbi prihvate. Ne moţe se pouzdano reći da je ovaj Novakovićev zakljuĉak taĉan. Prenos moštiju kneza Lazara mogao se dogoditi, posle duţe pripreme, na Vidovdan, naredne godine.

Sultan se propio
Dragana Matović | 03. novembar 2009.

Odlaskom Olivere Lazarevi? u harem sklopljen je mir izme?u Srbije i Osmanske imperije. Bila je dovoljno mudra da zna granicu

Biblijska Jestira (Tatjana Kilibarda)
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Pod sedam velova Za spas naroda Sultan se propio Miljenica sultana Glas za brata Surovi Tamerlan Zajedno zatoĉeni Zadivljen Srbima Ispratila brata Umrla u otadţbini

Srodne teme      Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

DATA je Bajazitu! Odlaskom Olivere Lazarević u harem sklopljen je mir izmeĊu Srbije i Osmanske imperije. Konstantin Filozof ovom dogaĊaju daje epsku crtu. Zapaţa da je Olivera data Bajazitu “da bi bilo spaseno hristoimenito stado od vukova koji su ga klali”. Vekovima kasnije, Vladimir Ćorović zakljuĉuje da je majka Milica “morala pristati na to”. Olivera je otišla onome ko je pogubio njenog oca, kneza Lazara! Ako već nije mogla podeliti teret majĉinske tuge, kneginja Milica je sa srpskom vlastelom i crkvom podelila teret ove teške odluke. Bajazitu su Oliveru odvela braća, kneţevići Stefan i Vuk. Bilo je to njihovo prvo vazalsko putovanje na poklonjenje novom gospodaru. Harem se nalazio u tadašnjoj evropskoj prestonici Osmanlija, u Drenopolju (Jedrenu), na reci Marici, oko 250 kilometara istoĉno od Kruševca. Oliverina sudbina za trenutak je promenila tok istorije njenog naroda. Nije bila ni prva hrišćanka, ni prva plemkinja u tom haremu. Prema navodima Ţeljka Fajfrića, nijedna sultanija pre Olivere, koja nije prešla u islam, nije uspela da postane toliko uticajna. Olivera je bila “dovoljno mudra da zna do koje granice sme da ide i šta moţe da dobije”. Njene ţelje nisu prerastale u hirove i neuoĉljivo se mešala u politiĉke dogaĊaje. Za svoju porodicu “umela je da izbori šta se moglo”. Odlazak u Bajazitov harem i novo ţivotno okruţenje bili su stresni i surovi za nju, zapaţa teolog Nikola Giljen. Na njenoj strani su bili prirodna snalaţljivost, karakter, obrazovanje i vaspitanje. To joj je pomoglo da se lakše uklopi i brţe prilagodi uslovima haremskog ţivota. Malobrojni pisani izvori iz tog doba otkrivaju da je Olivera s vremenom stekla poseban poloţaj i snaţan uticaj na Bajazita. O tome svedoĉi Konstantin Filozof u “Ţitiju Despota Stefana”. Drugi izvor, turska “Hronika” Ašik-paše Zade puna je velikih grešaka u godinama i imenima, a provejavaju i nesimpatije prema sultaniji hrišćanki. On ĉudno pripoveda o miru sklopljenom izmeĊu Srba i Turaka iz 1390. godine. Po njemu, na poklonjenje Bajazitu nije došao sam Stefan, već njegov izaslanik sa “sestrom njegova oca”, što je mogla biti samo Dragana, ţena ĉelnika Muse, koja je umrla pre 1389. godine. Sasvim

je nejasno da li je taj izaslanik sa sobom doveo princezu Oliveru ili je po nju, naknadno, došao Bajazitov emisar. Olivera se nigde ne spominje imenom, već iskljuĉivo kao “Srpkinja devojka” i “Kaurka devojka”. Iz reĉenice: “Kada se devojka sastade sa Hanom, ostvari se što se ţelelo”, ne moţe se zakljuĉiti da li hroniĉar govori o miru izmeĊu Srba i Turaka ili sklapanju braka izmeĊu Olivere i Bajazita. Isto tako se ne zna da li je Ašik-paša mislio na Oliverin uticaj na Bajazita u korist Srba ili na ispunjavanje braĉnih duţnosti, kada je zapisao: “Kada je devojka poodrasla, posluţila je za ono što joj je duţnost bila.” Što se tiĉe Oliverinog uticaja na Bajazita, tu se Ašik-paša, kao pravoverni musliman, usredsredio iskljuĉivo na ĉinjenicu da se turski sultan propio zbog njenog negativnog uticaja. Masovne pijanke u haremu odvijale su se, toboţe, uz odobravanje i podsticanje velikog vezira Ali-paše, po nekim izvorima Srbima nimalo naklonjenog. Ove tvrdnje se ponavljaju nekoliko puta, pa i u stihu, sa oĉekivanim zakljuĉkom o štetnosti brakova osmanskih vladara sa hrišćankama. I iz ovih zapisa zakljuĉuje se da je Olivera bila uticajna, u većoj meri nego što je bilo dozvoljeno. Bila je jedna od njegove ĉetiri šerijatske supruge-kadune.

Miljenica sultana
Dragana Matović | 04. novembar 2009

PREMA turskim izvorima, Olivera Lazarevi? bila je vanredno lepa, otmena i imala veliki uticaj nad strastima odanog sultana. Zadobila i odrţala ljubav besnog Bajazita

Harem prema starim gravirama
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Pod sedam velova Za spas naroda Sultan se propio Miljenica sultana Glas za brata Surovi Tamerlan Zajedno zatoĉeni Zadivljen Srbima Ispratila brata Umrla u otadţbini

Srodne teme      Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

PREMA turskim izvorima, Olivera Lazarević bila je vanredno lepa, otmena i imala veliki uticaj nad strastima odanog sultana Bajazita. Pripisuju joj da je sultanova strast prema alkoholu samo manji deo njenih grehova. Najveći greh joj je, ipak, po njihovom mišljenju, to što je neprestano šaputala sultanu u korist svog brata despota Stefana Lazarevića. Nije bilo lako, u velikom haremu u kome se neprekidno odvijala intrigantna diplomatska borba meĊu ţenama, postati miljenica sultana. Olivera je to uspela. Harem je bio sloţeno, opasno i zatvoreno društvo, izolovano od stvarnosti i spoljašnjeg sveta. Većinom su ga ĉinile robinje, zarobljenice ili kupljene ţene. Bilo je tu i po nekoliko stotina ţena. Prostorije je ĉuvala straţa saĉinjena od evnuha - crnaca uškopljenika, pod komandom harem age. Nadzirala ga je sultanova majka, koja je pazila da se neka od ţena harema previše ne dodvori sultanu. Tek pristigle ţene imale su rang adţamije, odnosno poĉetnice, a vremenom su prelazile, u zavisnosti od svojih sposobnosti, ali i sultanove volje, put od dţarija (obiĉne robinje), preko šagirdi (šegrtica) i gediklija (u rangu kalfi), do usti (majstora za razliĉite duţnosti prema sultanu). Uste koje su obavljale ono što se danas naziva "braĉnim duţnostima" nazivale su se hasećijama. Samo ĉetiri hasećije, koliko je propisivao šerijat, mogle su stupiti u šerijatski brak i nazivane su kadunama, a ako rode sinove baš-kadunama. Prema nekim izvorima, ţene za harem birane su prema turskom osećanju za ţensku lepotu, pa su tako na ceni osim Turkinja bile i ţene sa Kavkaza, Gruzijke i Jermenke, uglavnom punije graĊe i crnomanjaste. Turski sultani ţenili su se, meĊutim, i hrišćanskim princezama - Grkinjama, Bugarkama, Srpkinjama i Ruskinjama. Tako je bilo i u Oliverinom vremenu. Sa inovernim princezama sultani su sklapali šerijatske brakove. One nisu morale da prihvate islamsku veru, postajale su kadune ili sultanije. Neke od njih su ne samo ostajale u pravoslavnoj veri, već su pored muţevljevih dţamija gradile crkve. Hrišćanske kadune imale su znatan politiĉki uticaj. Ruskinja Rokselana, poznatija kao Hurem-sultanija, imala je uticaj ĉak i u nasleĊivanju vlasti. Zbog toga su takvi brakovi od druge polovine DţVI veka bili zabranjivani. Olivera je vrlo brzo shvatila sistem funkcionisanja harema. Vešto izbegavajući intrige i strogu hijerarhiju našla je put do Bajazitovog srca. Kao njegova miljenica uspela je da pomogne svojoj zemlji. Ovakvim ponašanjem pokazala je izuzetnu diplomatsku mudrost. PozivajuĆi se na ranija istorijska iskustva, Stojan Novaković povezuje Oliverin uticaj na Bajazita sa preimućstvom koje su Lazarevići imali nad ostalom srpskom vlastelom, pre svega nad buntovnim Brankovićima. "Udajom Olivere, sluĉajem što je njoj pošlo za rukom da u dvoru Bajazitovom i nad Bajazitom samim zadobije znatan uticaj, i viteškim i plemićkim osobinama Stefana Lazarevića, novoga kneza, Lazareva je porodica, kako se iz naših savremenih spisa vidi, zauzela vrlo povoljan poloţaj na dvoru Bajazitovom. To je mnogo doprinosilo i utvrĊenju njenom u samim srpskim zemljama." Kao posledica toga, odmah po Vukovoj smrti (1398.) sve zemlje Brankovića ušle su u sastav drţave Lazarevića. Politika mira sa Turcima dala je svoje najzrelije plodove po Srbiju. Zasluge za to Novaković pripisuje upravo princezi Oliveri, podsećajući da je ona "u sultanskome haremu uspela da odrţi prvo mesto, zadobije i odrţi ljubav besnog Bajazita".

Glas za brata
Dragana Matović | 05. novembar 2009

Zahvaljuju?i Oliverinom uticaju na turskog sultana, porodica Lazarevi?a dobila je preimu?stvo nad ostalom srpskom vlastelom. Spasila Stefana od sultanovog gneva

Stefan Lazarević

Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Pod sedam velova Za spas naroda Sultan se propio Miljenica sultana Glas za brata Surovi Tamerlan Zajedno zatoĉeni Zadivljen Srbima Ispratila brata Umrla u otadţbini

Srodne teme      Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

ODLAZAK Olivere Lazarević u harem sultana Bajazita doneo je Srbima preko potreban mir. Zahvaljujući njenom uticaju na turskog sultana, porodica Lazarevića dobila je preimućstvo nad ostalom srpskom vlastelom, pre svega nad buntovnim Brankovićima. Lazareva porodica, kako se vidi iz savremenih spisa, zauzela je vrlo povoljan poloţaj na turskom dvoru. To je doprinelo njenom utemeljenju u srpskim zemljama, a zemlje Brankovića su ušle u sastav drţave Lazarevića 1398, odmah po smrti Vuka Brankovića. Negde u to doba, u sklopu osvajaĉkih pohoda na Balkanu, Turci su poslali jake vojne odrede u Bosnu. U tom pohodu sa svojim trupama uĉestvovao je knez Stefan Lazarević. Usled nezapamćeno jake zime doţiveli su krah, a Stefan je, uz pomoć Ugara, pokušao da to iskoristi za osloboĊenje od turskog vazalstva. Srpski plemići, koji su ţeleli da se osamostale, pripremili su zaveru protiv Stefana. Poslali su Bajazitu signale o Stefanovoj toboţnjoj odgovornosti za neuspeh u Bosni i njegovim vezama sa Ugrima. To je poljuljalo Stefanov ugled kod Bajazita i pretilo da ozbiljno ugrozi srpsku drţavu. Mada se neuspeh bosanske misije nije neposredno mogao povezati sa Stefanom, to je zbog njegove prougarske politike podsećalo na izdaju, zakljuĉuje teolog Nikola Giljen. Jedan od trojice urotnika, Novak Belocrkvić, Nikola Zojić i izvesni Mihailo (ili Mihalo), otkrio je Stefanu zaveru. Ubrzo je Stefan pogubio Belocrkvića, a Zojića proterao sa ĉitavom porodicom u manastir Ostrovica. Da bi ispravile štetu, kneginja Milica (tada već monahinja Jevgenija) i njena roĊaka, monahinja Jefimija, otputovale su sultanu Bajazitu. Istoriĉar Vladimir Ćorović navodi da je to bila prva naša diplomatska misija koju su vodile ţene. Prema istorijskim izvorima, njih dve su otišle Bajazitu sa zvaniĉnom molbom da im dozvoli da prenesu mošti svete Petke iz Trnova u Vidin, kako bi njihove ĉudotvorne moći pomogle srpskoj zemlji i narodu, a Stefanovo pravdanje od optuţbi za izdaju, spomenule su samo usput. Istoriĉari kaţu da Bajazit nije poverovao monahinjama da je Stefan nevin, ali nije posumnjao da je njihov dolazak povezan sa moštima. Usledila je Stefanova poseta Bajazitu. Hroniĉari smatraju da je Oliverino “šaputanje u bratovljevu korist” tada odigralo kljuĉnu ulogu i spaslo ga sultanovog gneva. Bajazit ne samo da je oprostio Stefanu, već je prema njemu zauzeo još blagonakloniji, gotovo oĉinski stav. Konstantin Filozof prenosi da je Stefan, iskreno se kajući, tada rekao Bajazitu: “Gospodaru, umesto da me ko ocrnjuje pred tvojom moći, sam ću izneti sagrešenje moje, koje carstvu tvome neki za mene behu saopštili, kako sam odstupio od sluţbe tvojoj drţavi i da sam drug Ugrima. Rasudivši opet da je stvar neumesna, setih se vaspitanja, tvoje moći i zakletve, i doĊoh. Evo, ţivot je moj pred Bogom u tvojoj ruci, šta hoćeš, uĉini.” Prema istom izvoru, Bajazit je svog vazala nazvao “najstarijim i vazljubljenim sinom” i ukazao mu na jalovost i štetnost paktiranja sa Ugrima. Proroĉanske Bajazitove reĉi da treba da priĉeka njegovu smrt i borbu njegovih sinova za vlast, pa da to iskoristi za osamostaljivanje i proširenje drţave, piše Giljen, moţemo uzeti sa rezervom, jer su one svesna ili podsvesna posledica Konstantinovog poznavanja kasnijih dogaĊaja. Ipak, takve tvrdnje ukazuju da je Bajazitov odnos prema Stefanu mogao biti krajnje dobronameran. Nema sumnje da je na takav odnos Bajazita prema Stefanu uticala Olivera.

Surovi Tamerlan
Dragana Matović | 06. novembar 2009.

Bajazitova vojska imala je oko 40.000 vojnika, a Tamerlanova dvostruko više. U Bajazitovoj vojsci bili su i njegovi balkanski vazali, me?u njima i knez Stefan Lazarevi?. Juna?ka borba Stefanovih oklopnika

Zatoĉeni Bajazit (Stanislav fon Hlebovski)
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Pod sedam velova Za spas naroda Sultan se propio Miljenica sultana Glas za brata Surovi Tamerlan Zajedno zatoĉeni Zadivljen Srbima Ispratila brata Umrla u otadţbini

Srodne teme      Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

SULTAN Bajazit I odluĉio je da se suprotstavi tatarskoj vojsci, kada su njeni upadi u Malu Aziju poĉeli uveliko da potresaju osmansku drţavu. Mongolski kan Tamerlan je u to doba imao ogromnu drţavu, koja se prostirala od Kaspijskog i Aralskog jezera na severu do Persijskog zaliva na jugu, i od Himalaja na istoku do Kurdistana na zapadu. Bila je to drţava tatarskih ratnika zasnovana na beskrajnom autoritetu kana. Sedamdesetogodišnji Tamerlan smatran je za najboljeg, ali i najsurovijeg vojskovoĊu svog doba. Njegov nadimak je bio Timur-lenk (Gvozdeni invalid), zbog metalnih proteza ugraĊenih na mesto ruke i noge, koje je izgubio u mladosti. Dve vojske su se sudarile 28. jula 1402. godine u blizini današnje Ankare u Turskoj. Bajazitova vojska imala je oko 40.000 vojnika, a Tamerlanova dvostruko više. U Bajazitovoj vojsci bili su i njegovi balkanski vazali, meĊu njima i knez Stefan Lazarević, koji je sa sobom poveo izmeĊu dve i pet hiljada vojnika. Do bitke je došlo na terenu koji je više odgovarao Mongolima. Ako izuzmemo Stefanove oklopnike, oni su imali daleko bolju konjicu od Osmanlija. Bitka je poĉela loše po Turke. Na stranu Mongola prebegli su Turci Seldţuci i neka tatarska plemena. Jedino je uspešno odolevalo levo krilo turske vojske kojim je komandovao srpski knez Stefan. Njegovi

teški oklopnici, zaogrnuti crnim lambrekinima sa zlatom izvezenim krstovima, u znak sećanja na Kosovsku bitku i ţaljenja za knezom Lazarom, jedini su na angorskom bojištu predstavljali strah i trepet za Mongole. Kada je bilo jasno da je za Osmanlije bitka izgubljena, Stefan je mogao da se povuĉe i ostavi Bajazita na milost i nemilost neprijatelju. Osvetio bi mu se za oĉevu smrt i ponovo osamostalio. Da je tako postupio, moţda bi uspeo da zauvek protera Turke sa evropskog tla, ali bi u tom sluĉaju napustio i svoju sestru, sultaniju Oliveru Lazarević, koja se nalazila u Bursi ili moţda na samom bojištu. Pogazio bi i reĉ datu Bajazitu, koji mu je ĉetiri godine ranije oĉinski oprostio izdajstvo. Prema istorijskim izvorima, baš to je navelo Stefana da ostane. Junaĉku borbu Stefanovih oklopnika beleţe, pored naših, i turske i mongolske hronike. Mongolski izvori kaţu da je i sam Temerlan bio zadivljen borbom Srba, misleći u poĉetku da je reĉ o nekim fanatiĉnim osmanskim dervišima u crnim odorama. Kada je ĉuo da je reĉ o Srbima - hrišćanima, bio je zapanjen zbog njihove solidarnosti sa Turcima. Kasniji tumaĉi istiĉu da su Angorsku bitku dobila dvojica vojskovoĊa: Tamerlan je odneo vojniĉku pobedu, a Stefan izašao kao moralni pobednik. Posle Stefanovog odlaska sa bojišta, Bajazit je savladan i zarobljen. Sudeći po turskim izvorima, Mongoli, kao i sam Tamerlan, prema njemu su se odnosili sa poštovanjem. Neki istoriĉari navode da je princeza Olivera bila zarobljena zajedno sa njim, na samom bojištu, jer su osmanlijski sultani ĉesto u bitku vodili i svoj harem. Ne zna se pouzdano da li su sa njom bile i ostale Bajazitove zvaniĉne supruge ili je on samo nju, kao svoju miljenicu, poveo sa sobom na bojište. Prema drugim izvorima, Olivera se za vreme Angorske bitke sa ĉitavim haremom nalazila u Bursi, staroj osmanskoj maloazijskoj prestonici. Bajazit je navodno molio Stefana da se povuĉe iz bitke i pokuša da spase Oliveru od mongolskog zarobljavanja. Izgleda da Stefan nije stigao na vreme. I, Olivera je zarobljena.

Zajedno zatočeni
Dragana Matović | 07. novembar 2009.

Prikazi sudbine sultanije Olivere Lazarevi? u tatarskom zato?eništvu, zahvaljuju?i mašti onovremenih hroni?ara spadaju u naj?udesnije u srpskoj istoriji. Turski hroni?ari ne govore ništa o tome, ali zato isti?u korektan odnos Mongola, odnosno samog tatarskog kana Tamerlana, prema zarobljenom sultanu Bajazitu.
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Pod sedam velova Za spas naroda Sultan se propio Miljenica sultana Glas za brata Surovi Tamerlan Zajedno zatoĉeni Zadivljen Srbima Ispratila brata Umrla u otadţbini

Srodne teme      Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

Prikazi sudbine sultanije Olivere Lazarević u tatarskom zatoĉeništvu, zahvaljujući mašti onovremenih hroniĉara spadaju u najĉudesnije u srpskoj istoriji. Turski hroniĉari ne govore ništa o tome, ali zato istiĉu korektan odnos Mongola, odnosno samog tatarskog kana Tamerlana, prema zarobljenom sultanu Bajazitu. Tako Ašik paša navodi da je Tamerlan insistirao da zarobljeni Bajazit pred njega doĊe na konju, jer "carevima ne priliĉi da hodaju", kao i da su pobeĊeni i pobednik "sedeli na istom ćilimu".

Sudeći po ovome, teolog Nikola Giljen smatra da ni kasniji tretman Bajazita, pa ni Olivere, nije mogao biti tako surov kakvim ga neki hroniĉari prikazuju. Prema navodima vizantijskog hroniĉara Laonika Halkokondila, zarobljeni Bajazit, okovan zlatnim lancima i smešten u kavez, poniţavan je na razne naĉine. Bio je izgladnjivan, hranjen otpacima i korišćen kao "stolica" za uzjahivanje konja. Njegova ţena Olivera (koju pogrešno naziva Mileva) naga do pojasa sluţila je Tamerlana, dvorjane i goste na gozbama. Navodno je Bajazit srdit zbog naĉina na koji se postupa sa njegovom suprugom rekao tatarskom kanu: "Što ĉiniš niti je tvoga oca, niti tvoje majke dostojno, jer kako su ti i otac i majka glupaci i sirotani, zar ti pristoji da sramotiš carsko dete i carsku ţenu, i da bešĉastiš one koji su ti po prirodi njihovoj gospodari!" OĈajni Bajazit je posle toga, prema ovom izvoru, udarao glavom u rešetke kaveza, dok nije "ispustio svoju skrnavu dušu sa bešĉašću". Halkokondil pogrdno govori i o braći Stefanu i Vuku Lazareviću. Naziva ih "klevetnicima i poslušniĉkim robovima zloĉastivog Bajazita", budući da su se u Angorskoj bici borili na njegovoj strani. U "Kraljevstvu Slovena" Mavro Orbin, takoĊe, govori da je Bajazit bio zatoĉen u kavezu. Oliveri su, prema njegovim navodima, naredili da "odseĉe haljinu do pupka, tako da su joj se videli stidni delovi". Tako odevena sluţila je kana i dvorsku svitu. "Beskrajno tuţan zbog njene gadne kobi", Bajazit je udarao glavom u rešetke kaveza, sve dok se "nevoljno i bedno nije ubio". Prema Orbinovim kazivanjima, Olivera se upokojila drugi dan posle njegove smrti. Ove fantastiĉne pripovesti o Bajazitovoj i Oliverinoj sudbini u mongolskom zarobljeništvu, proširile su se kroz srpsku, ali i zapadnu istoriografiju DţVII i DţVIII veka. Zvaniĉna istoriografija odbacuje ove navode, pa se prava priĉa gradi na osnovu romansirane fabule. Stojan Novaković je, meĊutim, i u tim legendama video posredni znaĉaj za istoriografiju: "Priĉanja i pojedinosti znatna su za istoriju i onda kada nisu istinita, jer iznose kako se o dogaĊajima i o licima u njihovo vreme ili odmah posle njihove smrti mislilo. Poloţaj koji je Olivera umela da zauzme i da odrţi u Bajazitovom haremu i u Bajazitovom srcu, a istoriĉari ga opisuju kao ĉoveka veoma strasna i veoma bujna, lako objašnjava povlašćen poloţaj Lazareve porodice i srpske, njoj potĉinjene drţave na Bajazitovu dvoru." I drugi istoriĉari smatraju da ove legende svedoĉe o jakoj emotivnoj vezi Olivere i Bajazita. Naroĉito priĉa koja govori o tome da je Olivera umrla od tuge za sultanom. Surova stvarnost mogla je biti sasvim drugaĉija, budući da Tamerlanu Olivera nije bila interesantna nakon Bajazitove smrti, pošto nije mogao sa njom politiĉki da trguje.

Zadivljen Srbima
Dragana Matović | 08. novembar 2009.

Tamerlan oslobodio Srbe i dao im oruţje

Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Pod sedam velova Za spas naroda Sultan se propio Miljenica sultana Glas za brata Surovi Tamerlan Zajedno zatoĉeni Zadivljen Srbima

9. Ispratila brata 10. Umrla u otadţbini Srodne teme      Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

OPHOĐENJE kana Tamerlana prema turskom sultanu Bajazitu i njegovoj supruzi a kćeri kneza Lazara, Oliveri, dok su bili u mongolskom zarobljeništvu, nije bilo okrutno i bezdušno, ukazuju mnogi istoriĉari, koji su pomno pratili taj deo istorije. Prema zapisima Konstantina iz Ostrovice, Olivera jeste sluţila Tamerlanove goste, ali je bila obuĉena, a ni ona, ni Bajazit nisu poniţavani. Tamerlanova namera navodno je bila da pouĉi Bajazita da ne vodi ţene sa sobom u rat. Konstantin pripoveda da Tamerlan nije nameravao "zlo uĉiniti Bajazitu, nego je mislio pustiti ga opet u njegovu zemlju sa svim njegovim ljudima". Bajazit je, ipak, "od prevelike ţalosti", što bi mogla biti posledica objektivne poniţenosti pobeĊenog i zarobljenog vladara odluĉio da se ubije i "otrovao se sam svojim prstenom". Posle toga Tamerlan je, piše Konstantin, odluĉio da sve Bajazitove ljude oslobodi, a Oliveru je "dao odvesti opet u Bursu, u njenu zemlju". Sliĉni su navodi tatarskih hroniĉara. Mada direktno ne spominju princezu Oliveru, oni tvrde da je surovi Tamerlan, po odlasku iz Male Azije pustio sve zarobljene Srbe, jer se divio njihovom ratniĉkom umeću i junaštvu. U "Dinastiĉkoj hronici Timur-Lenka (Gvozdenog invalida)" piše da je Tamerlan, zvani "Gurgan" ("Sahranjivaĉ"), zarobio kod Angore više od 120.000 Bajazitovih vojnika. MeĊu njima je bilo najmanje Srba. "Sahranjivaĉ" je navodno pobio više od ĉetvrtine zarobljenika, ali nije pogubio nijednog Srbina, zato što je bio zadivljen srpskim junaštvom! Tamerlan je navodno oslobodio sve Srbe i dao im oruţje, konje i opremu. Sa sobom je poveo sedamdesetak pripadnika Stefanove inţinjerijske jedinice, koji su mu bili potrebni za graĊevinske radove. Ni Konstantin Filosof ne govori da je Tamerlan loše postupao prema Oliveri i Bajazitu. Posredno kazuje da je Olivera bila brzo osloboĊena. Ĉak i grof ĐorĊe Branković u svojim "Hronikama" tvrdi da je Olivera preţivela mongolsko zatoĉeništvo i da se vratila u Srbiju. Jovan Rajić u "Istoriji slovenskih naroda" (XVIII v.) tvrdi da je Olivera preţivela zarobljeništvo i da se vratila kući. Za to, veli Rajić, "imamo dovoljne domaće dokaze", budući da o Oliverinom ţivotu posle 1403. godine postoje pisani podaci. Da je Olivera preţivela Tamerlanovo zarobljeništvo u svojim delima govori i Stojan Novaković, koji se vezuje i za period nastao posle tog doba. "Nije istina", kaţe Novaković, "da se Bajazit ubio u kavezu, kako priĉa Orbini, niti je Olivera dva dana potom umrla, pošto mi iz pouzdanih izvora znamo da je ona nadţivela despota Stefana, a neće biti izvesno ni sve što smo iz toga izvora naveli o surovom i neĉoveĉnom postupanju prema Bajazitu i ţeni njegovoj." Njegovi stavovi bili su polazište za dalja prouĉavanja. Neki istoriĉari naglašavaju da je Tamerlan vrlo dobro znao odakle potiĉe Olivera i da je veoma poštovao njenog brata despota Stefana Lazarevića. Prilikom boravka u zarobljeništvu u ozbiljnim istorijskim analima nije evidentirano da je Bajazit bio izloţen torturi, ali je izvesno da ga je potpuno porazila nesloga njegovih naslednika u borbi za presto, kao i rasulo kao posledica novonastale situacije. Oliveru i ostale ţene iz harema, koje su nage sluţile Tamerlana i njegovu svitu, pevale, igrale i uveseljavale ih, da bi na kraju bile grubo i masovno silovane, kao i da je Oliveru silovao liĉno sedamdesetogodišnji Tamerlan, na Bajazitove oĉi, što je bio poseban znak poniţenja i prikazivanja moći, istoriĉari spominju samo kao priĉe iz domena romansirane istorijske fantazije.

Ispratila brata
Dragana Matović | 09. novembar 2009.

Princeza Olivera oslobo?ena je tatarskog zato?eništva najkasnije u prole?e 1403. godine. Iz šturih istorijskih izvora ne moţe se pouzdano zaklju?iti da li ju je mongolski kan Tamerlan svojevoljno oslobodio

Knegiwa Milica, Olivera i Angelina
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Pod sedam velova Za spas naroda Sultan se propio Miljenica sultana Glas za brata Surovi Tamerlan Zajedno zatoĉeni Zadivljen Srbima Ispratila brata Umrla u otadţbini

Srodne teme      Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

KĆI kneza Lazara, princeza Olivera osloboĊena je tatarskog zatoĉeništva najkasnije u proleće 1403. godine. Iz šturih istorijskih izvora ne moţe se pouzdano zakljuĉiti da li ju je mongolski kan Tamerlan svojevoljno oslobodio ili ju je njen brat, despot Stefan Lazarević svojom mudrošću izveo i vratio u Srbiju. O tome kako i kada se Olivera vratila u zaviĉaj nije ostalo pisanih tragova. Istoriĉari se slaţu da je misija, koju je Stefan uputio Tamerlanu odmah posle Angorske bitke, zapravo izdejstvovala Oliverino oslobaĊanje. Prema navodima Konstantina Filozofa i Konstantina iz Ostrovice, strašni i po zlu ĉuveni Tamerlan, pustio je hrišćansku princezu i osmansku sultaniju kao znak svoje dobre volje, najverovatnije ne naplativši otkup. Olivera je po dolasku u Srbiju stigla prvo u Kruševac, staru Lazarevu i Stefanovu prestonicu. Prema narodnom predanju kratko je boravila u manastiru Manastirica u blizini Kladova. Ovaj manastir nalazio se na teritoriji kojom je tada upravljao vojvoda Šain, jedan od viĊenijih vlastelina despota Stefana. Kratak Oliverin boravak u ovom kraju istoriĉari povezuju sa kasnijim povlašćenim poloţajem Negotinske krajine u Osmanlijskom carstvu, koja je dobila status "sultanijinih poseda". U burnom i krvavom, a potom mirnom i naprednom periodu srpske istorije, od 1402. do 1427. godine, gotovo da nema pomena o Oliveri. Po premeštanju prestonice iz Kruševca u Beograd, Olivera se sa bratom Stefanom preselila tamo. Jedini podatak o Oliverinom boravku van Beograda u tom razdoblju nalazi se u jednom dubrovaĉkom dokumentu iz 1423. godine. To je odgovor na molbu da Olivera poseti Dubrovnik, gde je ţivela njena sestra Jelene Balšić Hranić, koja je u to vreme bila udata za vojvodu Sandalja Hranića. Za Dubrovĉane je Hranićeva svastika Olivera ili gospodarica Despina ("domina Despina", kako su je tamo zvali) bila dobrodošla "jer je ova ĉasna gospoĊa od krvi svetloga Despota i od njegovog je dvora". Nije poznato da li je Olivera otputovala u Dubrovnik. Ako jeste, tada se prvi put posle trideset godina srela sa svojom sestrom Jelenom.

Mada je Oliverina majka, kneginja Milica bila ţiva kada se ona vratila u Srbiju, u istorijskim analima i dokumentima nema potvrda da su se njih dve videle. Pretpostavlja se da je Olivera bila na majĉinoj sahrani u Ljubostinji 1405. godine. Pojedini istoriĉari navode da je princeza Olivera, od povratka u Srbiju, pa sve do despotove smrti bila njegov "verni pratilac" i da je bila bratu "drug i savetnik, podstrekaĉ i tešitelj". Olivera je Stefanu mogla biti od velike koristi, naroĉito u vreme ratova 1406-1413. godine, budući da je poznavala Bajazitove sinove koji su se tada borili za vlast. Znala je njihove vrline i mane, njihove slabe taĉke, ili je barem imala posredna saznanja o njima, koja je stekla tokom godina provedenih u haremu. Negovala je Stefana kada se razboleo i verovatno mu je bila najveća uteha kada su se zajedno našli 1409. godine u Beogradu, opkoljeni od njihovog brata Vuka i Turaka. Mada nije prisustvovala sahrani svoga brata (1427), prema navodima Konstantina Filozofa, bila je centralna liĉnost u opštenarodnoj ţalosti koja je zavladala Beogradom i Srbijom. Poslednjoj Lazarevićki u Srbiji upućivane su reĉi sauĉešća i ţalosti za prerano izgubljenim vladarom.

Umrla u otadžbini
Dragana Matović | 10. novembar 2009

Posle smrti despota Stefana Lazarevi?a, njegova sestra Olivera nastavila je da ţivi u Srbiji. Do kraja ostala u pravoslavnoj veri

Zaboravljena heroina (rad Mine Jović)
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Pod sedam velova Za spas naroda Sultan se propio Miljenica sultana Glas za brata Surovi Tamerlan Zajedno zatoĉeni Zadivljen Srbima Ispratila brata Umrla u otadţbini

Srodne teme      Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

POSLE smrti despota Stefana Lazarevića, njegova sestra Olivera nastavila je da ţivi u Srbiji, kojom je tada vladao njihov sestrić, despot ĐuraĊ Branković. Pretpostavlja se da je posle ugarskog preuzimanja Beograda, jedno vreme ţivela na ĐuraĊevom dvoru, u novoj srpskoj prestonici Smederevu. Nekoliko puta je odlazila u Dubrovnik i pošto ga je njena sestra Jelena Balšić napustila i preselila se na skadarsko ostrvce Beška, gde je sazidala manastir. Dubrovĉani su Oliveru lepo doĉekivali. Imali su poseban fond za njeno izdrţavanje tokom boravka u njihovom gradu. Jelena je umrla 1443. godine u manastiru presvete Bogorodice u Beškoj, gde je i sahranjena. Svojoj sestri Oliveri ostavila je "zlatnu ikonu", kao i 200 dukata, koje je trebalo da potroši na pomene Jeleni i podeli siromašnima. Posle tog, više nema pomena Olivere u dokumentima. Istoriĉari se uglavnom slaţu da je ona bila ţiva i naredne godine. Konstantin Jireĉek tvrdi da se u toj godini Olivera poslednji put pominje u nekom neimenovanom dubrovaĉkom dokumentu. Negde u to doba, despot ĐuraĊ Branković je posle ĉetiri godine izgnanstva i borbe uspeo da u zajedniĉkoj akciji sa Bugarima potisne Turke, koji su mu Segedinskim mirom vratili vlast. ĐuraĊ se vratio u "opustelu" Srbiju, koja nimalo nije nalikovala na Stefanovu despotovinu, o kojoj je romantiĉno i idiliĉno pisao Konstantin Filozof. Verovatno se i Olivera vratila te 1444. Posle godina stranstvovanja, kako je to nazvao Konstantin Filozof, Olivera je ubrzo umrla u svojoj otadţbini. Mogla je imati oko sedamdeset godina. Ni danas se ne zna gde je sahranjena. Srpski srednjovekovni i kasniji istoriĉari o princezi Oliveri govore iskljuĉivo pohvalno. Kao najveća istorijska zasluga istiĉe se njen odlazak u harem Bajazita I i uticaj koji je imala na njega. Postoje neke istorijske naznake da je jednom uspela da spase svoju sestru Draganu, bugarsku caricu, i njenu porodicu od ropstva i prevoĊenja u islam. Te tvrdnje su, meĊutim, nepouzdane pošto je Draganina porodica na kraju, ipak, poturĉena. Nesporno je da je Olivera za tih dvanaest godina provedenih u haremu ostala u pravoslavnoj veri. Da je kojim sluĉajem bilo drugaĉije, verovatno ne bi bilo uloţeno toliko napora da se spase iz zatoĉeništva surovog mongolskog kana Tamerlana, niti bi po povratku u Srbiju uţivala veliki ugled u narodu. U prilog tome da je Olivera ostala u pravoslavnoj veri govori podatak da je u vreme boravka u haremu poslala na dar manastiru Studenica - pokrov za ćivot sa moštima Stefana Prvovenĉanog. Nesvakidašnja ljubav Olivere i Bajazita bila je, prema tumaĉenjima istoriĉara, ljubav ţrtve prema osvajaĉu i dţelatu, koji joj je ubio oca, kneza Lazara. Olivera je naklonost turskog sultana koristila za viši i plemenitiji cilj. Pretpostavlja se da je Olivera bila veoma lepa ţena, ali umetnici s kraja 14. i poĉetka 15. veka nisu naslikali nijedan njen portret. Srpska pravoslavna crkva rukovoĊena ocenom Konstantina Filozofa prihvatila je Oliverinu ţrtvu kao ţrtvu za spas hrišćanske otadţbine i naroda. I pored toga, Olivera, za razliku od nekih ĉlanova njene uţe porodice, nije kanonizovana. NARUDŢBENICA Monografija “Princeza Olivera, zaboravljena srpska kneginja”, na srpskom ili engleskom ili ruskom jeziku moţe se naruĉiti putem sajta njnjnj.princezaoliverafond.org.rs ili i-mejla info@princezaoliverafond.org.rs ili na telefon (011) 311-83-81. (Kraj)

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->