VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZRENJANIN

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
-SEMINARSKI RAD-

ŠTETAK BOJANA

24/07-1A

Sadrzaj:

Uvod ..............................................................................3 Faradejev zakon ............................................................5 Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije ...........7 Lencovo pravilo..............................................................8 Statička indukcija...........................................................11 Dinamicka indukcija………………………………………12 Medjusobna indukcija i samoindukcija ………………...13 Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku .............14 Indukovanje napona u navoju …………………………..16 Povecanje ukupnog fluksa kroz konturu …………….....17 Kalem ……………………………………………………….17 Primer RL kola ……………………………………………..18 Transformatori ……………………………………………...19 Primena elektromagnetne indukcije................................20 Literarura ........................................................................22

ali se to nije desilo. prilikom uključivanja i isključivanja struje u prvom kalemu. da pomoću stalnog magnetnog polja izazove stacionarnu električnu struju u kolu koje se nalazi u tom polju. Ovaj zakon je jedan od osnovnih i najvažnijih zakona elektrotehnike. u drugom kalemu javljale kratkotrajne struje suprotnog smera. Međutim.Uvod Faradej je 1831. Faradej je pokušao da otkrije suprotan efekt. Ovo polje je. On je postavio u neposrednu blizinu dva kalema. Neposredno posle otkrića Ersteda i Ampera da stacionarna električna struja stvara magnetno polje. trebalo da izazove u kolu drugog kalema stalnu jednosmernu struju. Analzirajući okolnosti pod kojima dolazi do pojave indukovanih struja u . Pojavu ovih struja Faradej je zapazio i prilikom promene relativnog položaja dva kalema. godine otkrio zakon elektromagnetne indukcije i time čovečanstvu dao ključ proizvođenja električne energije. prema njegovim očekivanjima. Faradejevom oku dobrog eksperimentatora nije promaklo da su se. Isti efekat je zapazio i kada je prvi kalem zamenio stalnim magnetom. Kroz jedan je propuštao jaku jednosmernu struju i time stvarao stalno magnetno polje. Faradej je na ovo otkriće došao nastojeći da eksperimentalno dokaže jednu pogrešnu naučnu hipotezu.

kazaljka galvanometra ce skrenuti u desnu stranu ( slika 1a ) i nakon izvesnog vremena vratice se u nulti položaj ( slika 1b ). protekla elektricna struja. a magnet miruje. U zatvorenom elektricnom kolu ( zavojnici ) ce se javiti indukovani napon i poteci ce elektricna struja kada se magnet krece u odnosu na zavojnicu ili kada se zavojnica krece.Kretanjem zavojnice ili magneta . To znaci da je kroz zavojnicu. pri čemu je način na koji se ova promena ostvaruje potpuno irelevantan. Ova pojava se naziva elektromagnetna indukcija. otklon kazaljke instrumenta se javlja samo za vreme kretanja stalnog magneta. Pošto elektricna struja tece samo ako postoji napon. nije teško zakljuciti da se ovom prilikom javlja i napon koji se naziva indukovani napon. a) b) c) Slika 1: Indukovanje napona u zavojnici kretanjem stalnog magneta Kada se stalni magnet naglo unese u zavojnicu.Dakle. promena fluksa može nastati I kao rezultat simultanog dejstva više faktora. ali u suprotnom smeru ( slika 1c ). u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Faradej dolazi do zaključka da je izrok indukcije u svim slučajevima promena magnetnog fluksa kroz provodnu konturu. U opštem slučaju.drugom kalemu.Kada se magnet naglo izvuce iz zavojnice kazaljka galvanometra ce ponovno skrenuti. dok otklona nema kada stalni magnet miruje.Struja koju dobijemo na ovaj nacin naziva se indukovana struja. a da je intenzitet indukovane struje srazmeran brzini promene fluksa.

menja se fluks kroz površinu svakog navojka zavojnice od nule do najvece vrednosti i obrnuto.Dakle. pa se može reci da se indukovani napon javlja kada provodnici presecaju magnetne silnice. Faradejev zakon Slika 2. Ukoliko zavojnica ne menja svoj položaj u prostoru. to znači da će električna struja biti indukovana u bilo kojoj zatvorenoj konturi kada se magnetni fluks kroz površinu koja se oslanja na tu . U praksi. stvorena u zatvorenoj konturi proporcionalna brzini promene magnetnog fluksa kroz površinu koja je njome ograničena. Promena fluksa kroz zavojnicu može nastupiti i ako se ona pomera kroz magnetno polje pa se takva indukcija naziva dinamicka elektromagnetna indukcija.Pri kretanju stalnog magneta navoji zavojnice presecaju magnetne silnice. svaka promena magnetnog fluksa kroz površinu navojka zavojnice uzrok je stvaranja elektromagnetne indukcije. Faradej je otkrio da elektromotorna sila (EMS). a promena fluksa nastupa kao posledica kretanja magneta takva indukcija se naziva staticka elektromagnetna indukcija. od maksimalne vrednosti do nule.

i kada se sama kontura kreće u polju. Faradejev zakon kaže da je: .konturu menja. Za čest. ΦB je magnetni fluks u Veberima kroz jedan navojak. Ovo važi i kada se polje menja. ali specijalan. . ΦB je magnetni fluks u Veberima. kako bi se dobila vrednost indukovane EMS u kalemu. a pošto se kalem kao izvor indukovane EMS može posmatrati kao redna veza pojedinačnih indukovanih EMS navojaka. sastavljenog od N navojaka. gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima. Ova formula ima takav oblik jer se u svakom pojedinačnom navojku indukuje EMS vrednosti definisane brzinom promene fluksa kroz isti. slučaj namotaja. N je broj navojaka u namotaju. Faradejev zakon ima oblik: gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima. promenu fluksa kroz pojedinačan navojak treba pomnožiti sa ukupnim brojem navojaka.

već elektromagnetno • Nema konzervacije.Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije • To je vrtložno električno (ne elektrostatičko) polje koje nastaje u celom provodniku • Polje nije elektrostatičko jer ga ne stvaraju naelektrisanja. nema elektrostatičkog potencijala .

Elektromagnetna indukcija je pojava nastajanja elektromotorne sile usled promene magnetnog fluksa Lencovo pravilo .Slika 3.

Polaritet usled elektromagnetne indukcije nastalog izvora EMS određuje se Lencovim pravilom. stoga: Elektromotorna sila (EMS) indukovana u električnom kolu ima smer takav da struja koja se stvara u tom kolu usled nje. indukuje magnetno polje koje se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. i daje smer indukovane EMS usled elektromagnetne indukcije. Lencov zakon je formulisao nemački fizičar Hajnrih Lenc u 1833. .Slika 4. Odatle je Lencovo pravilo odgovorno za znak minus u prethodnim formulama.

Tada bi severni pol magneta bio u smeru južnog pola konture. ta indukovana EMS stvara struju koja teče u smeru koji se suprotstavlja promeni fluksa. tako da je. A dva jednaka magnetna pola se odbijaju.Definicija Indukovana struja u zatvorenoj strujnoj konturi uvek teče u takvom smeru da se njeno magnetsko polje suprotstavlja magnetskom polju koje tu struju indukuje. ako opadajući magnetni fluks indukuje EMS. na primer. Objašnjenje Lencov zakon tvrdi da u datom kolu sa indukovanom EMS koja nastaje usled promene magnetnog fluksa. dodavanjem znaka minus sa desne strane jednačine. pa bi polje konture ubrzalo magnet ka konturi. Lenzov zakon se može izvesti i iz Faradejevog zakona magnetne indukcije. indukovana struja u konturi stvara polje koje deluje silom koja se suprotstavlja kretanju magneta. Takođe. Tako da se mora primeniti jača sila kako bi magnet mogao i dalje da se približava konturi. onda. Važno je primetiti da će indukovana struja uvek teći u smeru koji se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. severni pol magnetskog polja konture usmeren ka severnom polu magneta. Odnosno. ze EMS indukovanu usled rastućeg magnetnog fluksa. da se struja indukuje u suprotnom smeru. rezultujuća struja će teći u smeru koji se suprotstavlja daljem rastu fluksa. rezultujuća struja će se suprotstavljati daljem opadanju magnetnog fluksa. Kontura uspostavlja magnetsko polje slično magnetskom polju magneta. Kako magnet ubrzava ka konturi. Pretpostavimo suprotno. Lencov zakon i zakon održanja energije Lencov zakon je posledica održanja energije. ali se ne suprotstavlja samom magnetnom fluksu. Ako se magnet kreće ka zatvorenoj konturi. i struja u konturi .

1834. Izvlacenjem stalnog magneta iz zavojnice (slika 5b). magnetni fluks 1F kroz zavojnicu opada. pa struja u zavojnici ima takav smer da stvara magnetni fluks 2F koji se suprotstavlja opadanju magnetnog fluksa 1F. promeni magnetnog fluksa. I kinetička energija magneta. pa onda struja u zavojnici ima takav smer da se njen stvoreni magnetni fluks 2F suprotstavlja porastu magnetnog fluksa 1F.Iz ovog proizilazi osnovni zakon elektromagnetne indukcije koji je postavio fizicar Lenc. magnetni fluks 1F kroz zavojnicu raste.bi se pojačavala. jasno. . Zato se EMS suprotstavlja promenama koje je indukuju. i električna energija u konturi bi se povećavale. da bismo uz malu silu na magnet. na primer. što. To znači.godine. Slika 5: Objašnjenje Lencovog zakona: a) uvlacenje stalnog magneta u zavojnicu b) izvlacenje stalnog magneta iz zavojnice Kada stalni magnet približavamo zavojnici (slika 5a). krši zakon o održanju energije. stvarajući još jaču silu na magnet i veće ubrzanje. mogli da dobijemo velike količine energije.

Statička indukcija  Promena B  Promena S  Promena ugla B i S U slučaju statičke indukcije. da je sopstveni fluks srazmeran struji koja ga je izazvala. Očigledno. Slika 6. kontura u kojoj se indukuje elektromotorna sila ne kreće se. pa možemo pisati: Φ=Lxi .

1) Kakvi su smerovi sila koje deluju na negativna i pozitivna naelektrisanja u provodniku? . Za kolo u kome se opaža pojava samoindukcije kaže se da je induktivno kolo. koji zavisi od geometrije kola i magnetne permeabilnosti sredine u kojoj se kolo nalazi.U jednačini L je koeficijent samoindukcije (ili sopstvena induktivnost kola). Dinamička indukcija U provodniku koji se kreće u magnetnom polju (seče linije polja) indukuje se elektromotorna sila Metalni provodnik (crvena šipka) kreće se normalno na linije magnetnog polja (plave strele okrenute nagore).

Međusobna indukcija i samoindukcija Magnetno polje koje stvara fluks kroz neku konturu može poticati od drugih kontura. Levi kraj provodnika je negativan.2) Koji je kraj provodnika na pozitivnom. a to su negativni elektroni. a koji na negativnom potencijalu? 3) Koji su se nosioci naelektrisanja pomerili? Smer indukovane struje u provodniku određuje se pravilom desne ruke: Ako magnetne linije ulaze u dlan. desni pozitivan. razlikuju se: – međusobna indukcija – samoindukcija Φ1 = Φ 1 (Ι 2 ) = Φ Φ1 = Φ 11 Φ1 = Φ 11 +Φ 12 1 (Ι − ukupni fluks 1 ) = Φ 12 . ali može poticati i od struje same konture. Mogu se pomerati jedino pokretljivi nosioci naelektrisanja. S tim u vezi. a kretanje je u smeru palca. prsti pokazuju smer toka struje.

dužine provodnika i njegove brzine za slučaj kada je pravac linija magnetne indukcije normalan na pravac provodnika. dok se u drugim slučajevima kao množilac dodaje sinus ugla između njih: =-Blv Slika 7: Indukovanje napona u pravolinijskom provodniku Pri kretanju provodnika kazaljka galvanometra pokazuje otklon. što znaci da je kroz provodnik potekla struja.spoljašnji fluks sopstveni fluks Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku Još jedan oblik elektromagnetne indukcije javlja se u slučaju kada se provodnik kreće kroz magnetno polje(promenljivo ili stalno).odnosno. a na drugom negativno naelektrisanje. Usled razdvajanja naelektrisanja došlo je do stvaranja razlike potencijala i indukovane EMS. Usled dejstva Lorencove sile na pokretna naelektrisanja unutar provodnika dolazi do razdvajanja naelektrisanja. da se indukovao napon. aktivna dužina provodnika l ( aktivna dužina . magnetna indukcija B. odnosno. Njenu vrednost nalazimo množenjem vrednosti magnetne indukcije.Kazaljka instrumenta ce praviti veci otklon ako je veca gustina magnetnog polja. pri čemu se na jednom kraju provodnika taloži pozitivno. Proces traje do izjednačavanja Lorencove sile sa električnom koja se tom prilikom javlja.

. tada cetiri ispružena prsta pokazuju smer indukovanog napona . Indukovani napon ce biti veci ako umesto jednog provodnika stavimo više provodnika. indukovani napon ce biti: Ui N B l v = × × × Ova formula važi samo ako su pravac magnetne indukcije B. provodnici i pravac brzine kretanja provodnika v. medjusobno okomiti.je ona dužina koja se nalazi pod uticajem silnica magnetnog polja ) i brzina kretanja v. imamo: Ui B l v = × × [V] gde je: Ui – indukovani napon ( V ) B – magnetna indukcija ( T ) l – dužina provodnika ( m ) v – brzina kretanja provodnika (m/s) Smer indukovanog napona u pravolinijskom provodniku odredjuje se “Pravilom desne ruke “. Pravilo desne ruke glasi: Desnu ruku treba postaviti u magnetno polje tako da magnetne silnice budu usmerene okomito na dlan da odvojeni palac pokazuje smer kretanja provodnika u odnosu na magnetno polje.Ako taj broj provodnika oznacimo sa N. Dakle.

a time i vrednost napona koji se indukuje u njemu.Više navoja cine svitak. odnosno: Ui=N* =-N* Pošto se kod elektricnih mašina navoj stalno okrece u magnetnom polju.Navoj je savijeni provodnik ciji se krajevi nalaze na jednoj strani.Zato se posmatraju vrlo male promene magnetnog fluksa DF koje odgovaraju vrlo malim intervalima vremena Dt . magnetni fluks obuhvacen navojem se stalno menja i po vrednosti i po smeru. Slika 8: Indukovanje napona u navoju koji se okrece Indukovani napon u navoju je veci što je broj navojaka N veci i što je promena magnetnog fluksa brža ( dešava se za krace vreme ).Indukovanje napona u navoju Indukovani napon se dobije i okretanjem navoja u magnetnom polju. a manji je ukoliko je trajanje promene magnetnog fluksa sporije ( traje duže vreme ). Okretanjem navoja u homogenom magnetnom polju ( slika 8 ) menja se vrednost magnetnog fluksa kroz njegovu površinu. pa imamo: ui=-N* .

Ovaj izraz predstavlja trenutnu vrednost indukovanog napona u bilo kom trenutku. odnosno. Ako je struja nepromenljiva. za . Povećanje ukupnog fluksa kroz konturu • Vezivanjem na red više kontura postiže se povećanje magnetnog fluksa kroz tako dobijenu “ukupnu konturu” • Linije magnetnog polja prolaze kroz površine pojedinih kontura. a ukupni fluks jednak je zbiru pojedinih fluksova • Pri računanju ukupnog magnetskog fluksa mora se voditi računa o stranama pojedinih površina Kalem • Kalem je element električnih kola koji služi sakupljanju magnetne energije • On se može shvatiti kao inercijalni element električnih kola – ponaša se kao usporivač procesa promena stanja u kolu (“električna masa”) Slika 9. u bilo kom položaju navoja u magnetnom polju. napon na kalemu jednak je nuli.

javlja se ems samoindukcije koja teži da spreči smanjivanje struje (ima isti smer kao struja). usled akumulirane energije u kalemu u kolu nastavlja da teče struja. Zbog smanjenja sopstvenog fluksa kalema. uR + uL=0 .ovu struju otpornost kalema je nula. ali počinje da se smanjuje. Uticaj induktivnosti na struju u kolu sa izvorom jednosmerne struje Primer RL kola – uspostavljanje struje Kada se preklopnik prebaci u položaj (1). u kolu se uspostavlja struja. pa je: E= uR+uL RL kolo – iščezavanje struje Kada se preklopnik prebaci u položaj (2). a na elementima R i L naponi uR i uL .

primarni i sekundarni. • Po istom principu. Prema Lencovom pravilu. • Prema Faradejevom principu. promenljivo magnetno polje indukuje napon u provodniku. čiji je fluks praktično ograničen na gvozdeno jezgro. • Proizvedeni fluks je zajednički za oba namotaja. indukovani napon pojavljuje se i u primarnom namotaju. jer je ono neuporedivo bolja sredina za prostiranje magnentnih linija od vazduha. • Ova naizmenična struja proizvodi naizmenično magnetno polje. on je suprotno orijentisan od dovedenog napona. Oni nemaju galvansku vezu. približno mu je . • U sekundarnom namotaju pojavljuje se indukovani napon Us. a usled male otpornosti namotaja.Transformatori – princip rada • Na gvozdenom jezgru u obliku rama postavljena su dva namotaja. pošto se nalaze na istom jezgru. ali su magnetno spregnuti. • Naizmenični napon Up u primarnom namotaju prouzrokuje naizmeničnu struju Ip.

Pri tome se brzina kretanja provodnika rastavlja na vodoravnu i okomitu komponentu ( slika 10 ). transformator može da radi samo sa promenljivim.Zato se u provodniku indukuje napon uzrokovan okomitom komponentom brzine kretanja. PRIMENA ELEKTROMAGNETNE INDUKCIJE Na principu pojave indukovanja napona u navoju koji se okrece u magnetnom polju. naponom. Slika 10: Brzina kretanja provodnika u magnetnom polju Pod delovanjem vodoravne komponente vv . proizvodi se elektricna energija u svim obrtnim generatorima. . Zbog toga je primarna struja neopterećenog transformatora vrlo mala. • Pošto je za pojavu indukcije potreban promenljivi magnetni fluks. najčešće naizmeničnim.U opštem slucaju provodnik se u magnetnom polju krece pod nekim uglom u odnosu na njegove silnice.jednak po veličini. provodnik klizi duž magnetnih silnica i ne preseca ih. koja uzrokuje da provodnik preseca magnetni fluks.

U položaju 1 imamo: a = 0° odnosno sin a = 0 U položaju 2 imamo: a = 90° odnosno sina = 1 U položaju 3 imamo: a = 180° odnosno sin a = 0 U položaju 4 imamo: a = 270° odnosno sin a = -1 Dakle. . indukovani napon se menja po sinusnom zakonu ( slika 12 ).Slika 11: Okretanje provodnika u magnetnom polju Posmatrajmo sada provodnik koji se okrece u homogenom magnetnom polju dat na slici 11. u položajima 2 i 4 imamo maksimalnu vrednost indukovanog napona Um s tim što je: Položaj 2: ui = B× l × v = Um Položaj 4: ui = B× l × v = -Um U svim drugim tackama. u opštem slucaju. odreden formulom: ui = B×l × v ×sin a Za vreme jednog punog obrtaja.Pri tome nastaju i promene indukovanog napona u provodniku. izmedu ovih karakteristicnih.Indukovani napon je. ugao a se ravnomerno menja od 0° do 360°.

wikipedia.org/ b. http://www.pdf c.google.Ako zatvorimo krajeve provodnika u kolu ce poteci struja cija se velicina i smer periodicno menjaju.etstuzla. Na ovom principu rade generatori naizmenicne struje kod kojih se mehanicka energija pretvarau elektricnu LITERATURA 1.ac.rs d. http://www.edu.rgf.com/ .Takva struja se naziva naizmenicna struja. http://www.bg. Internet stranice: a.ba/biblioteka/Phar/oetmodul4. http://sr.Slika 12: Indukovanje napona i struje u provodniku koji se okrece u homogenom magnetnom polju U provodniku koji se okrece stalnom brzinom u homogenom magnetnom polju indukuje se naizmenicni napon.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful