VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZRENJANIN

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
-SEMINARSKI RAD-

ŠTETAK BOJANA

24/07-1A

Sadrzaj:

Uvod ..............................................................................3 Faradejev zakon ............................................................5 Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije ...........7 Lencovo pravilo..............................................................8 Statička indukcija...........................................................11 Dinamicka indukcija………………………………………12 Medjusobna indukcija i samoindukcija ………………...13 Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku .............14 Indukovanje napona u navoju …………………………..16 Povecanje ukupnog fluksa kroz konturu …………….....17 Kalem ……………………………………………………….17 Primer RL kola ……………………………………………..18 Transformatori ……………………………………………...19 Primena elektromagnetne indukcije................................20 Literarura ........................................................................22

prema njegovim očekivanjima. u drugom kalemu javljale kratkotrajne struje suprotnog smera.Uvod Faradej je 1831. trebalo da izazove u kolu drugog kalema stalnu jednosmernu struju. Međutim. On je postavio u neposrednu blizinu dva kalema. prilikom uključivanja i isključivanja struje u prvom kalemu. Analzirajući okolnosti pod kojima dolazi do pojave indukovanih struja u . Pojavu ovih struja Faradej je zapazio i prilikom promene relativnog položaja dva kalema. Isti efekat je zapazio i kada je prvi kalem zamenio stalnim magnetom. Faradej je na ovo otkriće došao nastojeći da eksperimentalno dokaže jednu pogrešnu naučnu hipotezu. ali se to nije desilo. Kroz jedan je propuštao jaku jednosmernu struju i time stvarao stalno magnetno polje. Neposredno posle otkrića Ersteda i Ampera da stacionarna električna struja stvara magnetno polje. Ovo polje je. Faradejevom oku dobrog eksperimentatora nije promaklo da su se. Ovaj zakon je jedan od osnovnih i najvažnijih zakona elektrotehnike. da pomoću stalnog magnetnog polja izazove stacionarnu električnu struju u kolu koje se nalazi u tom polju. Faradej je pokušao da otkrije suprotan efekt. godine otkrio zakon elektromagnetne indukcije i time čovečanstvu dao ključ proizvođenja električne energije.

dok otklona nema kada stalni magnet miruje. u vrlo kratkom vremenskom intervalu.Struja koju dobijemo na ovaj nacin naziva se indukovana struja. U zatvorenom elektricnom kolu ( zavojnici ) ce se javiti indukovani napon i poteci ce elektricna struja kada se magnet krece u odnosu na zavojnicu ili kada se zavojnica krece.Kretanjem zavojnice ili magneta .Kada se magnet naglo izvuce iz zavojnice kazaljka galvanometra ce ponovno skrenuti.Dakle. Ova pojava se naziva elektromagnetna indukcija. otklon kazaljke instrumenta se javlja samo za vreme kretanja stalnog magneta.drugom kalemu. a) b) c) Slika 1: Indukovanje napona u zavojnici kretanjem stalnog magneta Kada se stalni magnet naglo unese u zavojnicu. promena fluksa može nastati I kao rezultat simultanog dejstva više faktora. ali u suprotnom smeru ( slika 1c ). a magnet miruje. a da je intenzitet indukovane struje srazmeran brzini promene fluksa. Pošto elektricna struja tece samo ako postoji napon. To znaci da je kroz zavojnicu. Faradej dolazi do zaključka da je izrok indukcije u svim slučajevima promena magnetnog fluksa kroz provodnu konturu. protekla elektricna struja. nije teško zakljuciti da se ovom prilikom javlja i napon koji se naziva indukovani napon. U opštem slučaju. pri čemu je način na koji se ova promena ostvaruje potpuno irelevantan. kazaljka galvanometra ce skrenuti u desnu stranu ( slika 1a ) i nakon izvesnog vremena vratice se u nulti položaj ( slika 1b ).

Ukoliko zavojnica ne menja svoj položaj u prostoru. Promena fluksa kroz zavojnicu može nastupiti i ako se ona pomera kroz magnetno polje pa se takva indukcija naziva dinamicka elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon Slika 2.Pri kretanju stalnog magneta navoji zavojnice presecaju magnetne silnice. pa se može reci da se indukovani napon javlja kada provodnici presecaju magnetne silnice. od maksimalne vrednosti do nule.Dakle. U praksi.menja se fluks kroz površinu svakog navojka zavojnice od nule do najvece vrednosti i obrnuto. svaka promena magnetnog fluksa kroz površinu navojka zavojnice uzrok je stvaranja elektromagnetne indukcije. a promena fluksa nastupa kao posledica kretanja magneta takva indukcija se naziva staticka elektromagnetna indukcija. to znači da će električna struja biti indukovana u bilo kojoj zatvorenoj konturi kada se magnetni fluks kroz površinu koja se oslanja na tu . stvorena u zatvorenoj konturi proporcionalna brzini promene magnetnog fluksa kroz površinu koja je njome ograničena. Faradej je otkrio da elektromotorna sila (EMS).

ΦB je magnetni fluks u Veberima. ali specijalan. ΦB je magnetni fluks u Veberima kroz jedan navojak. slučaj namotaja. gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima. Za čest. Ova formula ima takav oblik jer se u svakom pojedinačnom navojku indukuje EMS vrednosti definisane brzinom promene fluksa kroz isti. sastavljenog od N navojaka.konturu menja. a pošto se kalem kao izvor indukovane EMS može posmatrati kao redna veza pojedinačnih indukovanih EMS navojaka. Faradejev zakon ima oblik: gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima. kako bi se dobila vrednost indukovane EMS u kalemu. Faradejev zakon kaže da je: . Ovo važi i kada se polje menja. i kada se sama kontura kreće u polju. . N je broj navojaka u namotaju. promenu fluksa kroz pojedinačan navojak treba pomnožiti sa ukupnim brojem navojaka.

Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije • To je vrtložno električno (ne elektrostatičko) polje koje nastaje u celom provodniku • Polje nije elektrostatičko jer ga ne stvaraju naelektrisanja. već elektromagnetno • Nema konzervacije. nema elektrostatičkog potencijala .

Slika 3. Elektromagnetna indukcija je pojava nastajanja elektromotorne sile usled promene magnetnog fluksa Lencovo pravilo .

Odatle je Lencovo pravilo odgovorno za znak minus u prethodnim formulama. stoga: Elektromotorna sila (EMS) indukovana u električnom kolu ima smer takav da struja koja se stvara u tom kolu usled nje. indukuje magnetno polje koje se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. Polaritet usled elektromagnetne indukcije nastalog izvora EMS određuje se Lencovim pravilom. i daje smer indukovane EMS usled elektromagnetne indukcije. .Slika 4. Lencov zakon je formulisao nemački fizičar Hajnrih Lenc u 1833.

Odnosno. Lencov zakon i zakon održanja energije Lencov zakon je posledica održanja energije. Lenzov zakon se može izvesti i iz Faradejevog zakona magnetne indukcije. tako da je. Tako da se mora primeniti jača sila kako bi magnet mogao i dalje da se približava konturi. rezultujuća struja će se suprotstavljati daljem opadanju magnetnog fluksa. Objašnjenje Lencov zakon tvrdi da u datom kolu sa indukovanom EMS koja nastaje usled promene magnetnog fluksa. Kako magnet ubrzava ka konturi. dodavanjem znaka minus sa desne strane jednačine. rezultujuća struja će teći u smeru koji se suprotstavlja daljem rastu fluksa. ako opadajući magnetni fluks indukuje EMS. ta indukovana EMS stvara struju koja teče u smeru koji se suprotstavlja promeni fluksa. severni pol magnetskog polja konture usmeren ka severnom polu magneta. i struja u konturi . Kontura uspostavlja magnetsko polje slično magnetskom polju magneta. Tada bi severni pol magneta bio u smeru južnog pola konture. da se struja indukuje u suprotnom smeru. Ako se magnet kreće ka zatvorenoj konturi. pa bi polje konture ubrzalo magnet ka konturi. ze EMS indukovanu usled rastućeg magnetnog fluksa.Definicija Indukovana struja u zatvorenoj strujnoj konturi uvek teče u takvom smeru da se njeno magnetsko polje suprotstavlja magnetskom polju koje tu struju indukuje. onda. Važno je primetiti da će indukovana struja uvek teći u smeru koji se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. Pretpostavimo suprotno. ali se ne suprotstavlja samom magnetnom fluksu. A dva jednaka magnetna pola se odbijaju. na primer. Takođe. indukovana struja u konturi stvara polje koje deluje silom koja se suprotstavlja kretanju magneta.

što. To znači. pa onda struja u zavojnici ima takav smer da se njen stvoreni magnetni fluks 2F suprotstavlja porastu magnetnog fluksa 1F. .Iz ovog proizilazi osnovni zakon elektromagnetne indukcije koji je postavio fizicar Lenc. promeni magnetnog fluksa. krši zakon o održanju energije. jasno. Izvlacenjem stalnog magneta iz zavojnice (slika 5b). i električna energija u konturi bi se povećavale. na primer. magnetni fluks 1F kroz zavojnicu raste.godine. mogli da dobijemo velike količine energije. stvarajući još jaču silu na magnet i veće ubrzanje. magnetni fluks 1F kroz zavojnicu opada. pa struja u zavojnici ima takav smer da stvara magnetni fluks 2F koji se suprotstavlja opadanju magnetnog fluksa 1F. Zato se EMS suprotstavlja promenama koje je indukuju. I kinetička energija magneta.bi se pojačavala. da bismo uz malu silu na magnet. 1834. Slika 5: Objašnjenje Lencovog zakona: a) uvlacenje stalnog magneta u zavojnicu b) izvlacenje stalnog magneta iz zavojnice Kada stalni magnet približavamo zavojnici (slika 5a).

Očigledno.Statička indukcija  Promena B  Promena S  Promena ugla B i S U slučaju statičke indukcije. pa možemo pisati: Φ=Lxi . Slika 6. kontura u kojoj se indukuje elektromotorna sila ne kreće se. da je sopstveni fluks srazmeran struji koja ga je izazvala.

koji zavisi od geometrije kola i magnetne permeabilnosti sredine u kojoj se kolo nalazi. 1) Kakvi su smerovi sila koje deluju na negativna i pozitivna naelektrisanja u provodniku? . Za kolo u kome se opaža pojava samoindukcije kaže se da je induktivno kolo. Dinamička indukcija U provodniku koji se kreće u magnetnom polju (seče linije polja) indukuje se elektromotorna sila Metalni provodnik (crvena šipka) kreće se normalno na linije magnetnog polja (plave strele okrenute nagore).U jednačini L je koeficijent samoindukcije (ili sopstvena induktivnost kola).

ali može poticati i od struje same konture. S tim u vezi. Levi kraj provodnika je negativan. prsti pokazuju smer toka struje. Mogu se pomerati jedino pokretljivi nosioci naelektrisanja. Međusobna indukcija i samoindukcija Magnetno polje koje stvara fluks kroz neku konturu može poticati od drugih kontura. razlikuju se: – međusobna indukcija – samoindukcija Φ1 = Φ 1 (Ι 2 ) = Φ Φ1 = Φ 11 Φ1 = Φ 11 +Φ 12 1 (Ι − ukupni fluks 1 ) = Φ 12 . a to su negativni elektroni. desni pozitivan. a koji na negativnom potencijalu? 3) Koji su se nosioci naelektrisanja pomerili? Smer indukovane struje u provodniku određuje se pravilom desne ruke: Ako magnetne linije ulaze u dlan. a kretanje je u smeru palca.2) Koji je kraj provodnika na pozitivnom.

magnetna indukcija B. Usled razdvajanja naelektrisanja došlo je do stvaranja razlike potencijala i indukovane EMS.spoljašnji fluks sopstveni fluks Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku Još jedan oblik elektromagnetne indukcije javlja se u slučaju kada se provodnik kreće kroz magnetno polje(promenljivo ili stalno). a na drugom negativno naelektrisanje. dok se u drugim slučajevima kao množilac dodaje sinus ugla između njih: =-Blv Slika 7: Indukovanje napona u pravolinijskom provodniku Pri kretanju provodnika kazaljka galvanometra pokazuje otklon. odnosno. Proces traje do izjednačavanja Lorencove sile sa električnom koja se tom prilikom javlja. što znaci da je kroz provodnik potekla struja. da se indukovao napon. dužine provodnika i njegove brzine za slučaj kada je pravac linija magnetne indukcije normalan na pravac provodnika.odnosno. aktivna dužina provodnika l ( aktivna dužina . Usled dejstva Lorencove sile na pokretna naelektrisanja unutar provodnika dolazi do razdvajanja naelektrisanja. pri čemu se na jednom kraju provodnika taloži pozitivno.Kazaljka instrumenta ce praviti veci otklon ako je veca gustina magnetnog polja. Njenu vrednost nalazimo množenjem vrednosti magnetne indukcije.

provodnici i pravac brzine kretanja provodnika v. imamo: Ui B l v = × × [V] gde je: Ui – indukovani napon ( V ) B – magnetna indukcija ( T ) l – dužina provodnika ( m ) v – brzina kretanja provodnika (m/s) Smer indukovanog napona u pravolinijskom provodniku odredjuje se “Pravilom desne ruke “. tada cetiri ispružena prsta pokazuju smer indukovanog napona . Indukovani napon ce biti veci ako umesto jednog provodnika stavimo više provodnika.je ona dužina koja se nalazi pod uticajem silnica magnetnog polja ) i brzina kretanja v.Ako taj broj provodnika oznacimo sa N. indukovani napon ce biti: Ui N B l v = × × × Ova formula važi samo ako su pravac magnetne indukcije B. . Dakle. Pravilo desne ruke glasi: Desnu ruku treba postaviti u magnetno polje tako da magnetne silnice budu usmerene okomito na dlan da odvojeni palac pokazuje smer kretanja provodnika u odnosu na magnetno polje. medjusobno okomiti.

a manji je ukoliko je trajanje promene magnetnog fluksa sporije ( traje duže vreme ). a time i vrednost napona koji se indukuje u njemu.Indukovanje napona u navoju Indukovani napon se dobije i okretanjem navoja u magnetnom polju. pa imamo: ui=-N* . odnosno: Ui=N* =-N* Pošto se kod elektricnih mašina navoj stalno okrece u magnetnom polju. Slika 8: Indukovanje napona u navoju koji se okrece Indukovani napon u navoju je veci što je broj navojaka N veci i što je promena magnetnog fluksa brža ( dešava se za krace vreme ). magnetni fluks obuhvacen navojem se stalno menja i po vrednosti i po smeru. Okretanjem navoja u homogenom magnetnom polju ( slika 8 ) menja se vrednost magnetnog fluksa kroz njegovu površinu.Navoj je savijeni provodnik ciji se krajevi nalaze na jednoj strani.Zato se posmatraju vrlo male promene magnetnog fluksa DF koje odgovaraju vrlo malim intervalima vremena Dt .Više navoja cine svitak.

Ovaj izraz predstavlja trenutnu vrednost indukovanog napona u bilo kom trenutku. za . Ako je struja nepromenljiva. u bilo kom položaju navoja u magnetnom polju. Povećanje ukupnog fluksa kroz konturu • Vezivanjem na red više kontura postiže se povećanje magnetnog fluksa kroz tako dobijenu “ukupnu konturu” • Linije magnetnog polja prolaze kroz površine pojedinih kontura. odnosno. napon na kalemu jednak je nuli. a ukupni fluks jednak je zbiru pojedinih fluksova • Pri računanju ukupnog magnetskog fluksa mora se voditi računa o stranama pojedinih površina Kalem • Kalem je element električnih kola koji služi sakupljanju magnetne energije • On se može shvatiti kao inercijalni element električnih kola – ponaša se kao usporivač procesa promena stanja u kolu (“električna masa”) Slika 9.

Zbog smanjenja sopstvenog fluksa kalema. uR + uL=0 . u kolu se uspostavlja struja. ali počinje da se smanjuje. javlja se ems samoindukcije koja teži da spreči smanjivanje struje (ima isti smer kao struja). pa je: E= uR+uL RL kolo – iščezavanje struje Kada se preklopnik prebaci u položaj (2). Uticaj induktivnosti na struju u kolu sa izvorom jednosmerne struje Primer RL kola – uspostavljanje struje Kada se preklopnik prebaci u položaj (1).ovu struju otpornost kalema je nula. usled akumulirane energije u kalemu u kolu nastavlja da teče struja. a na elementima R i L naponi uR i uL .

indukovani napon pojavljuje se i u primarnom namotaju. jer je ono neuporedivo bolja sredina za prostiranje magnentnih linija od vazduha. Oni nemaju galvansku vezu. približno mu je .Transformatori – princip rada • Na gvozdenom jezgru u obliku rama postavljena su dva namotaja. čiji je fluks praktično ograničen na gvozdeno jezgro. • Naizmenični napon Up u primarnom namotaju prouzrokuje naizmeničnu struju Ip. • Po istom principu. ali su magnetno spregnuti. a usled male otpornosti namotaja. • Ova naizmenična struja proizvodi naizmenično magnetno polje. • Prema Faradejevom principu. promenljivo magnetno polje indukuje napon u provodniku. primarni i sekundarni. on je suprotno orijentisan od dovedenog napona. • U sekundarnom namotaju pojavljuje se indukovani napon Us. • Proizvedeni fluks je zajednički za oba namotaja. pošto se nalaze na istom jezgru. Prema Lencovom pravilu.

Zato se u provodniku indukuje napon uzrokovan okomitom komponentom brzine kretanja. proizvodi se elektricna energija u svim obrtnim generatorima. • Pošto je za pojavu indukcije potreban promenljivi magnetni fluks. PRIMENA ELEKTROMAGNETNE INDUKCIJE Na principu pojave indukovanja napona u navoju koji se okrece u magnetnom polju. najčešće naizmeničnim. naponom.U opštem slucaju provodnik se u magnetnom polju krece pod nekim uglom u odnosu na njegove silnice.jednak po veličini. koja uzrokuje da provodnik preseca magnetni fluks. provodnik klizi duž magnetnih silnica i ne preseca ih. Zbog toga je primarna struja neopterećenog transformatora vrlo mala. transformator može da radi samo sa promenljivim. Slika 10: Brzina kretanja provodnika u magnetnom polju Pod delovanjem vodoravne komponente vv .Pri tome se brzina kretanja provodnika rastavlja na vodoravnu i okomitu komponentu ( slika 10 ). .

u opštem slucaju.Indukovani napon je. odreden formulom: ui = B×l × v ×sin a Za vreme jednog punog obrtaja.Slika 11: Okretanje provodnika u magnetnom polju Posmatrajmo sada provodnik koji se okrece u homogenom magnetnom polju dat na slici 11. U položaju 1 imamo: a = 0° odnosno sin a = 0 U položaju 2 imamo: a = 90° odnosno sina = 1 U položaju 3 imamo: a = 180° odnosno sin a = 0 U položaju 4 imamo: a = 270° odnosno sin a = -1 Dakle. .Pri tome nastaju i promene indukovanog napona u provodniku. ugao a se ravnomerno menja od 0° do 360°. izmedu ovih karakteristicnih. indukovani napon se menja po sinusnom zakonu ( slika 12 ). u položajima 2 i 4 imamo maksimalnu vrednost indukovanog napona Um s tim što je: Položaj 2: ui = B× l × v = Um Položaj 4: ui = B× l × v = -Um U svim drugim tackama.

pdf c.rgf.Slika 12: Indukovanje napona i struje u provodniku koji se okrece u homogenom magnetnom polju U provodniku koji se okrece stalnom brzinom u homogenom magnetnom polju indukuje se naizmenicni napon.Ako zatvorimo krajeve provodnika u kolu ce poteci struja cija se velicina i smer periodicno menjaju.ac. http://www. Na ovom principu rade generatori naizmenicne struje kod kojih se mehanicka energija pretvarau elektricnu LITERATURA 1. http://sr. http://www.edu.bg.com/ .google.ba/biblioteka/Phar/oetmodul4. Internet stranice: a. http://www.etstuzla.org/ b.Takva struja se naziva naizmenicna struja.rs d.wikipedia.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful