VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZRENJANIN

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
-SEMINARSKI RAD-

ŠTETAK BOJANA

24/07-1A

Sadrzaj:

Uvod ..............................................................................3 Faradejev zakon ............................................................5 Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije ...........7 Lencovo pravilo..............................................................8 Statička indukcija...........................................................11 Dinamicka indukcija………………………………………12 Medjusobna indukcija i samoindukcija ………………...13 Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku .............14 Indukovanje napona u navoju …………………………..16 Povecanje ukupnog fluksa kroz konturu …………….....17 Kalem ……………………………………………………….17 Primer RL kola ……………………………………………..18 Transformatori ……………………………………………...19 Primena elektromagnetne indukcije................................20 Literarura ........................................................................22

Ovaj zakon je jedan od osnovnih i najvažnijih zakona elektrotehnike. prilikom uključivanja i isključivanja struje u prvom kalemu. u drugom kalemu javljale kratkotrajne struje suprotnog smera. trebalo da izazove u kolu drugog kalema stalnu jednosmernu struju. Isti efekat je zapazio i kada je prvi kalem zamenio stalnim magnetom. Neposredno posle otkrića Ersteda i Ampera da stacionarna električna struja stvara magnetno polje. Faradej je na ovo otkriće došao nastojeći da eksperimentalno dokaže jednu pogrešnu naučnu hipotezu. Međutim. Ovo polje je.Uvod Faradej je 1831. Faradej je pokušao da otkrije suprotan efekt. da pomoću stalnog magnetnog polja izazove stacionarnu električnu struju u kolu koje se nalazi u tom polju. Faradejevom oku dobrog eksperimentatora nije promaklo da su se. prema njegovim očekivanjima. Pojavu ovih struja Faradej je zapazio i prilikom promene relativnog položaja dva kalema. Kroz jedan je propuštao jaku jednosmernu struju i time stvarao stalno magnetno polje. godine otkrio zakon elektromagnetne indukcije i time čovečanstvu dao ključ proizvođenja električne energije. On je postavio u neposrednu blizinu dva kalema. ali se to nije desilo. Analzirajući okolnosti pod kojima dolazi do pojave indukovanih struja u .

Ova pojava se naziva elektromagnetna indukcija.Kada se magnet naglo izvuce iz zavojnice kazaljka galvanometra ce ponovno skrenuti. pri čemu je način na koji se ova promena ostvaruje potpuno irelevantan. U opštem slučaju.Struja koju dobijemo na ovaj nacin naziva se indukovana struja. Faradej dolazi do zaključka da je izrok indukcije u svim slučajevima promena magnetnog fluksa kroz provodnu konturu. nije teško zakljuciti da se ovom prilikom javlja i napon koji se naziva indukovani napon. To znaci da je kroz zavojnicu. promena fluksa može nastati I kao rezultat simultanog dejstva više faktora. ali u suprotnom smeru ( slika 1c ). a) b) c) Slika 1: Indukovanje napona u zavojnici kretanjem stalnog magneta Kada se stalni magnet naglo unese u zavojnicu. protekla elektricna struja. kazaljka galvanometra ce skrenuti u desnu stranu ( slika 1a ) i nakon izvesnog vremena vratice se u nulti položaj ( slika 1b ).drugom kalemu.Dakle. a magnet miruje. U zatvorenom elektricnom kolu ( zavojnici ) ce se javiti indukovani napon i poteci ce elektricna struja kada se magnet krece u odnosu na zavojnicu ili kada se zavojnica krece. dok otklona nema kada stalni magnet miruje.Kretanjem zavojnice ili magneta . Pošto elektricna struja tece samo ako postoji napon. otklon kazaljke instrumenta se javlja samo za vreme kretanja stalnog magneta. u vrlo kratkom vremenskom intervalu. a da je intenzitet indukovane struje srazmeran brzini promene fluksa.

stvorena u zatvorenoj konturi proporcionalna brzini promene magnetnog fluksa kroz površinu koja je njome ograničena.Pri kretanju stalnog magneta navoji zavojnice presecaju magnetne silnice. Ukoliko zavojnica ne menja svoj položaj u prostoru. a promena fluksa nastupa kao posledica kretanja magneta takva indukcija se naziva staticka elektromagnetna indukcija. Promena fluksa kroz zavojnicu može nastupiti i ako se ona pomera kroz magnetno polje pa se takva indukcija naziva dinamicka elektromagnetna indukcija. pa se može reci da se indukovani napon javlja kada provodnici presecaju magnetne silnice.menja se fluks kroz površinu svakog navojka zavojnice od nule do najvece vrednosti i obrnuto. to znači da će električna struja biti indukovana u bilo kojoj zatvorenoj konturi kada se magnetni fluks kroz površinu koja se oslanja na tu . Faradej je otkrio da elektromotorna sila (EMS).Dakle. Faradejev zakon Slika 2. U praksi. svaka promena magnetnog fluksa kroz površinu navojka zavojnice uzrok je stvaranja elektromagnetne indukcije. od maksimalne vrednosti do nule.

kako bi se dobila vrednost indukovane EMS u kalemu. slučaj namotaja. gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima. a pošto se kalem kao izvor indukovane EMS može posmatrati kao redna veza pojedinačnih indukovanih EMS navojaka. Za čest. sastavljenog od N navojaka.konturu menja. ali specijalan. Faradejev zakon kaže da je: . promenu fluksa kroz pojedinačan navojak treba pomnožiti sa ukupnim brojem navojaka. Ovo važi i kada se polje menja. ΦB je magnetni fluks u Veberima kroz jedan navojak. . Ova formula ima takav oblik jer se u svakom pojedinačnom navojku indukuje EMS vrednosti definisane brzinom promene fluksa kroz isti. i kada se sama kontura kreće u polju. ΦB je magnetni fluks u Veberima. Faradejev zakon ima oblik: gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima. N je broj navojaka u namotaju.

Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije • To je vrtložno električno (ne elektrostatičko) polje koje nastaje u celom provodniku • Polje nije elektrostatičko jer ga ne stvaraju naelektrisanja. nema elektrostatičkog potencijala . već elektromagnetno • Nema konzervacije.

Elektromagnetna indukcija je pojava nastajanja elektromotorne sile usled promene magnetnog fluksa Lencovo pravilo .Slika 3.

indukuje magnetno polje koje se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. Polaritet usled elektromagnetne indukcije nastalog izvora EMS određuje se Lencovim pravilom. . stoga: Elektromotorna sila (EMS) indukovana u električnom kolu ima smer takav da struja koja se stvara u tom kolu usled nje. Lencov zakon je formulisao nemački fizičar Hajnrih Lenc u 1833. Odatle je Lencovo pravilo odgovorno za znak minus u prethodnim formulama.Slika 4. i daje smer indukovane EMS usled elektromagnetne indukcije.

onda. Lenzov zakon se može izvesti i iz Faradejevog zakona magnetne indukcije. pa bi polje konture ubrzalo magnet ka konturi.Definicija Indukovana struja u zatvorenoj strujnoj konturi uvek teče u takvom smeru da se njeno magnetsko polje suprotstavlja magnetskom polju koje tu struju indukuje. da se struja indukuje u suprotnom smeru. severni pol magnetskog polja konture usmeren ka severnom polu magneta. Tada bi severni pol magneta bio u smeru južnog pola konture. Kako magnet ubrzava ka konturi. na primer. rezultujuća struja će se suprotstavljati daljem opadanju magnetnog fluksa. Važno je primetiti da će indukovana struja uvek teći u smeru koji se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. tako da je. Ako se magnet kreće ka zatvorenoj konturi. indukovana struja u konturi stvara polje koje deluje silom koja se suprotstavlja kretanju magneta. Takođe. dodavanjem znaka minus sa desne strane jednačine. ali se ne suprotstavlja samom magnetnom fluksu. ta indukovana EMS stvara struju koja teče u smeru koji se suprotstavlja promeni fluksa. Odnosno. rezultujuća struja će teći u smeru koji se suprotstavlja daljem rastu fluksa. Objašnjenje Lencov zakon tvrdi da u datom kolu sa indukovanom EMS koja nastaje usled promene magnetnog fluksa. Kontura uspostavlja magnetsko polje slično magnetskom polju magneta. Tako da se mora primeniti jača sila kako bi magnet mogao i dalje da se približava konturi. i struja u konturi . Lencov zakon i zakon održanja energije Lencov zakon je posledica održanja energije. Pretpostavimo suprotno. ako opadajući magnetni fluks indukuje EMS. A dva jednaka magnetna pola se odbijaju. ze EMS indukovanu usled rastućeg magnetnog fluksa.

na primer. 1834. I kinetička energija magneta. To znači. promeni magnetnog fluksa. stvarajući još jaču silu na magnet i veće ubrzanje. . krši zakon o održanju energije. i električna energija u konturi bi se povećavale. da bismo uz malu silu na magnet. Zato se EMS suprotstavlja promenama koje je indukuju. mogli da dobijemo velike količine energije.Iz ovog proizilazi osnovni zakon elektromagnetne indukcije koji je postavio fizicar Lenc.bi se pojačavala. Izvlacenjem stalnog magneta iz zavojnice (slika 5b). magnetni fluks 1F kroz zavojnicu opada. pa struja u zavojnici ima takav smer da stvara magnetni fluks 2F koji se suprotstavlja opadanju magnetnog fluksa 1F.godine. pa onda struja u zavojnici ima takav smer da se njen stvoreni magnetni fluks 2F suprotstavlja porastu magnetnog fluksa 1F. što. magnetni fluks 1F kroz zavojnicu raste. Slika 5: Objašnjenje Lencovog zakona: a) uvlacenje stalnog magneta u zavojnicu b) izvlacenje stalnog magneta iz zavojnice Kada stalni magnet približavamo zavojnici (slika 5a). jasno.

da je sopstveni fluks srazmeran struji koja ga je izazvala. Slika 6. kontura u kojoj se indukuje elektromotorna sila ne kreće se. pa možemo pisati: Φ=Lxi .Statička indukcija  Promena B  Promena S  Promena ugla B i S U slučaju statičke indukcije. Očigledno.

Za kolo u kome se opaža pojava samoindukcije kaže se da je induktivno kolo. 1) Kakvi su smerovi sila koje deluju na negativna i pozitivna naelektrisanja u provodniku? .U jednačini L je koeficijent samoindukcije (ili sopstvena induktivnost kola). Dinamička indukcija U provodniku koji se kreće u magnetnom polju (seče linije polja) indukuje se elektromotorna sila Metalni provodnik (crvena šipka) kreće se normalno na linije magnetnog polja (plave strele okrenute nagore). koji zavisi od geometrije kola i magnetne permeabilnosti sredine u kojoj se kolo nalazi.

prsti pokazuju smer toka struje. razlikuju se: – međusobna indukcija – samoindukcija Φ1 = Φ 1 (Ι 2 ) = Φ Φ1 = Φ 11 Φ1 = Φ 11 +Φ 12 1 (Ι − ukupni fluks 1 ) = Φ 12 . ali može poticati i od struje same konture. S tim u vezi.2) Koji je kraj provodnika na pozitivnom. a to su negativni elektroni. a koji na negativnom potencijalu? 3) Koji su se nosioci naelektrisanja pomerili? Smer indukovane struje u provodniku određuje se pravilom desne ruke: Ako magnetne linije ulaze u dlan. Levi kraj provodnika je negativan. a kretanje je u smeru palca. Međusobna indukcija i samoindukcija Magnetno polje koje stvara fluks kroz neku konturu može poticati od drugih kontura. Mogu se pomerati jedino pokretljivi nosioci naelektrisanja. desni pozitivan.

a na drugom negativno naelektrisanje. što znaci da je kroz provodnik potekla struja. dužine provodnika i njegove brzine za slučaj kada je pravac linija magnetne indukcije normalan na pravac provodnika. magnetna indukcija B. da se indukovao napon. Usled razdvajanja naelektrisanja došlo je do stvaranja razlike potencijala i indukovane EMS. Usled dejstva Lorencove sile na pokretna naelektrisanja unutar provodnika dolazi do razdvajanja naelektrisanja. pri čemu se na jednom kraju provodnika taloži pozitivno. Proces traje do izjednačavanja Lorencove sile sa električnom koja se tom prilikom javlja. Njenu vrednost nalazimo množenjem vrednosti magnetne indukcije. dok se u drugim slučajevima kao množilac dodaje sinus ugla između njih: =-Blv Slika 7: Indukovanje napona u pravolinijskom provodniku Pri kretanju provodnika kazaljka galvanometra pokazuje otklon.spoljašnji fluks sopstveni fluks Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku Još jedan oblik elektromagnetne indukcije javlja se u slučaju kada se provodnik kreće kroz magnetno polje(promenljivo ili stalno). aktivna dužina provodnika l ( aktivna dužina . odnosno.Kazaljka instrumenta ce praviti veci otklon ako je veca gustina magnetnog polja.odnosno.

indukovani napon ce biti: Ui N B l v = × × × Ova formula važi samo ako su pravac magnetne indukcije B.Ako taj broj provodnika oznacimo sa N. Pravilo desne ruke glasi: Desnu ruku treba postaviti u magnetno polje tako da magnetne silnice budu usmerene okomito na dlan da odvojeni palac pokazuje smer kretanja provodnika u odnosu na magnetno polje. medjusobno okomiti. Indukovani napon ce biti veci ako umesto jednog provodnika stavimo više provodnika. imamo: Ui B l v = × × [V] gde je: Ui – indukovani napon ( V ) B – magnetna indukcija ( T ) l – dužina provodnika ( m ) v – brzina kretanja provodnika (m/s) Smer indukovanog napona u pravolinijskom provodniku odredjuje se “Pravilom desne ruke “. tada cetiri ispružena prsta pokazuju smer indukovanog napona . . provodnici i pravac brzine kretanja provodnika v. Dakle.je ona dužina koja se nalazi pod uticajem silnica magnetnog polja ) i brzina kretanja v.

Navoj je savijeni provodnik ciji se krajevi nalaze na jednoj strani. Slika 8: Indukovanje napona u navoju koji se okrece Indukovani napon u navoju je veci što je broj navojaka N veci i što je promena magnetnog fluksa brža ( dešava se za krace vreme ). odnosno: Ui=N* =-N* Pošto se kod elektricnih mašina navoj stalno okrece u magnetnom polju. pa imamo: ui=-N* .Više navoja cine svitak. Okretanjem navoja u homogenom magnetnom polju ( slika 8 ) menja se vrednost magnetnog fluksa kroz njegovu površinu. a manji je ukoliko je trajanje promene magnetnog fluksa sporije ( traje duže vreme ). a time i vrednost napona koji se indukuje u njemu.Indukovanje napona u navoju Indukovani napon se dobije i okretanjem navoja u magnetnom polju.Zato se posmatraju vrlo male promene magnetnog fluksa DF koje odgovaraju vrlo malim intervalima vremena Dt . magnetni fluks obuhvacen navojem se stalno menja i po vrednosti i po smeru.

Ovaj izraz predstavlja trenutnu vrednost indukovanog napona u bilo kom trenutku. a ukupni fluks jednak je zbiru pojedinih fluksova • Pri računanju ukupnog magnetskog fluksa mora se voditi računa o stranama pojedinih površina Kalem • Kalem je element električnih kola koji služi sakupljanju magnetne energije • On se može shvatiti kao inercijalni element električnih kola – ponaša se kao usporivač procesa promena stanja u kolu (“električna masa”) Slika 9. odnosno. za . napon na kalemu jednak je nuli. u bilo kom položaju navoja u magnetnom polju. Ako je struja nepromenljiva. Povećanje ukupnog fluksa kroz konturu • Vezivanjem na red više kontura postiže se povećanje magnetnog fluksa kroz tako dobijenu “ukupnu konturu” • Linije magnetnog polja prolaze kroz površine pojedinih kontura.

u kolu se uspostavlja struja. Uticaj induktivnosti na struju u kolu sa izvorom jednosmerne struje Primer RL kola – uspostavljanje struje Kada se preklopnik prebaci u položaj (1).ovu struju otpornost kalema je nula. Zbog smanjenja sopstvenog fluksa kalema. javlja se ems samoindukcije koja teži da spreči smanjivanje struje (ima isti smer kao struja). uR + uL=0 . pa je: E= uR+uL RL kolo – iščezavanje struje Kada se preklopnik prebaci u položaj (2). usled akumulirane energije u kalemu u kolu nastavlja da teče struja. a na elementima R i L naponi uR i uL . ali počinje da se smanjuje.

indukovani napon pojavljuje se i u primarnom namotaju. • Ova naizmenična struja proizvodi naizmenično magnetno polje. • Prema Faradejevom principu. približno mu je . primarni i sekundarni. a usled male otpornosti namotaja. Prema Lencovom pravilu. ali su magnetno spregnuti. jer je ono neuporedivo bolja sredina za prostiranje magnentnih linija od vazduha. čiji je fluks praktično ograničen na gvozdeno jezgro. Oni nemaju galvansku vezu. on je suprotno orijentisan od dovedenog napona. • U sekundarnom namotaju pojavljuje se indukovani napon Us. • Naizmenični napon Up u primarnom namotaju prouzrokuje naizmeničnu struju Ip.Transformatori – princip rada • Na gvozdenom jezgru u obliku rama postavljena su dva namotaja. • Po istom principu. • Proizvedeni fluks je zajednički za oba namotaja. pošto se nalaze na istom jezgru. promenljivo magnetno polje indukuje napon u provodniku.

Pri tome se brzina kretanja provodnika rastavlja na vodoravnu i okomitu komponentu ( slika 10 ). . provodnik klizi duž magnetnih silnica i ne preseca ih. Zbog toga je primarna struja neopterećenog transformatora vrlo mala. Slika 10: Brzina kretanja provodnika u magnetnom polju Pod delovanjem vodoravne komponente vv . transformator može da radi samo sa promenljivim.jednak po veličini.U opštem slucaju provodnik se u magnetnom polju krece pod nekim uglom u odnosu na njegove silnice. proizvodi se elektricna energija u svim obrtnim generatorima. • Pošto je za pojavu indukcije potreban promenljivi magnetni fluks. naponom. najčešće naizmeničnim. koja uzrokuje da provodnik preseca magnetni fluks.Zato se u provodniku indukuje napon uzrokovan okomitom komponentom brzine kretanja. PRIMENA ELEKTROMAGNETNE INDUKCIJE Na principu pojave indukovanja napona u navoju koji se okrece u magnetnom polju.

ugao a se ravnomerno menja od 0° do 360°. U položaju 1 imamo: a = 0° odnosno sin a = 0 U položaju 2 imamo: a = 90° odnosno sina = 1 U položaju 3 imamo: a = 180° odnosno sin a = 0 U položaju 4 imamo: a = 270° odnosno sin a = -1 Dakle.Pri tome nastaju i promene indukovanog napona u provodniku. izmedu ovih karakteristicnih. . odreden formulom: ui = B×l × v ×sin a Za vreme jednog punog obrtaja. indukovani napon se menja po sinusnom zakonu ( slika 12 ).Indukovani napon je.Slika 11: Okretanje provodnika u magnetnom polju Posmatrajmo sada provodnik koji se okrece u homogenom magnetnom polju dat na slici 11. u položajima 2 i 4 imamo maksimalnu vrednost indukovanog napona Um s tim što je: Položaj 2: ui = B× l × v = Um Položaj 4: ui = B× l × v = -Um U svim drugim tackama. u opštem slucaju.

pdf c.rgf.rs d.org/ b. http://www.ac.bg.ba/biblioteka/Phar/oetmodul4.etstuzla.wikipedia.Ako zatvorimo krajeve provodnika u kolu ce poteci struja cija se velicina i smer periodicno menjaju. http://www. http://www.Takva struja se naziva naizmenicna struja. Internet stranice: a.Slika 12: Indukovanje napona i struje u provodniku koji se okrece u homogenom magnetnom polju U provodniku koji se okrece stalnom brzinom u homogenom magnetnom polju indukuje se naizmenicni napon.edu. Na ovom principu rade generatori naizmenicne struje kod kojih se mehanicka energija pretvarau elektricnu LITERATURA 1.com/ . http://sr.google.