VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZRENJANIN

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
-SEMINARSKI RAD-

ŠTETAK BOJANA

24/07-1A

Sadrzaj:

Uvod ..............................................................................3 Faradejev zakon ............................................................5 Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije ...........7 Lencovo pravilo..............................................................8 Statička indukcija...........................................................11 Dinamicka indukcija………………………………………12 Medjusobna indukcija i samoindukcija ………………...13 Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku .............14 Indukovanje napona u navoju …………………………..16 Povecanje ukupnog fluksa kroz konturu …………….....17 Kalem ……………………………………………………….17 Primer RL kola ……………………………………………..18 Transformatori ……………………………………………...19 Primena elektromagnetne indukcije................................20 Literarura ........................................................................22

On je postavio u neposrednu blizinu dva kalema. Faradejevom oku dobrog eksperimentatora nije promaklo da su se. da pomoću stalnog magnetnog polja izazove stacionarnu električnu struju u kolu koje se nalazi u tom polju. Kroz jedan je propuštao jaku jednosmernu struju i time stvarao stalno magnetno polje. Neposredno posle otkrića Ersteda i Ampera da stacionarna električna struja stvara magnetno polje. Isti efekat je zapazio i kada je prvi kalem zamenio stalnim magnetom. Faradej je na ovo otkriće došao nastojeći da eksperimentalno dokaže jednu pogrešnu naučnu hipotezu. godine otkrio zakon elektromagnetne indukcije i time čovečanstvu dao ključ proizvođenja električne energije. prilikom uključivanja i isključivanja struje u prvom kalemu. ali se to nije desilo. Pojavu ovih struja Faradej je zapazio i prilikom promene relativnog položaja dva kalema. prema njegovim očekivanjima. Ovo polje je. trebalo da izazove u kolu drugog kalema stalnu jednosmernu struju. Analzirajući okolnosti pod kojima dolazi do pojave indukovanih struja u . Međutim. Faradej je pokušao da otkrije suprotan efekt.Uvod Faradej je 1831. u drugom kalemu javljale kratkotrajne struje suprotnog smera. Ovaj zakon je jedan od osnovnih i najvažnijih zakona elektrotehnike.

Ova pojava se naziva elektromagnetna indukcija.drugom kalemu.Struja koju dobijemo na ovaj nacin naziva se indukovana struja. promena fluksa može nastati I kao rezultat simultanog dejstva više faktora. To znaci da je kroz zavojnicu. otklon kazaljke instrumenta se javlja samo za vreme kretanja stalnog magneta. dok otklona nema kada stalni magnet miruje. nije teško zakljuciti da se ovom prilikom javlja i napon koji se naziva indukovani napon.Kada se magnet naglo izvuce iz zavojnice kazaljka galvanometra ce ponovno skrenuti. ali u suprotnom smeru ( slika 1c ). u vrlo kratkom vremenskom intervalu. pri čemu je način na koji se ova promena ostvaruje potpuno irelevantan. a magnet miruje. a da je intenzitet indukovane struje srazmeran brzini promene fluksa. U opštem slučaju. Faradej dolazi do zaključka da je izrok indukcije u svim slučajevima promena magnetnog fluksa kroz provodnu konturu. kazaljka galvanometra ce skrenuti u desnu stranu ( slika 1a ) i nakon izvesnog vremena vratice se u nulti položaj ( slika 1b ).Kretanjem zavojnice ili magneta . protekla elektricna struja. Pošto elektricna struja tece samo ako postoji napon. a) b) c) Slika 1: Indukovanje napona u zavojnici kretanjem stalnog magneta Kada se stalni magnet naglo unese u zavojnicu. U zatvorenom elektricnom kolu ( zavojnici ) ce se javiti indukovani napon i poteci ce elektricna struja kada se magnet krece u odnosu na zavojnicu ili kada se zavojnica krece.Dakle.

to znači da će električna struja biti indukovana u bilo kojoj zatvorenoj konturi kada se magnetni fluks kroz površinu koja se oslanja na tu . stvorena u zatvorenoj konturi proporcionalna brzini promene magnetnog fluksa kroz površinu koja je njome ograničena. Promena fluksa kroz zavojnicu može nastupiti i ako se ona pomera kroz magnetno polje pa se takva indukcija naziva dinamicka elektromagnetna indukcija. Faradej je otkrio da elektromotorna sila (EMS).Pri kretanju stalnog magneta navoji zavojnice presecaju magnetne silnice. svaka promena magnetnog fluksa kroz površinu navojka zavojnice uzrok je stvaranja elektromagnetne indukcije. a promena fluksa nastupa kao posledica kretanja magneta takva indukcija se naziva staticka elektromagnetna indukcija. U praksi. od maksimalne vrednosti do nule.menja se fluks kroz površinu svakog navojka zavojnice od nule do najvece vrednosti i obrnuto. pa se može reci da se indukovani napon javlja kada provodnici presecaju magnetne silnice. Faradejev zakon Slika 2.Dakle. Ukoliko zavojnica ne menja svoj položaj u prostoru.

sastavljenog od N navojaka. ΦB je magnetni fluks u Veberima kroz jedan navojak. Za čest. . N je broj navojaka u namotaju. i kada se sama kontura kreće u polju. Faradejev zakon kaže da je: . a pošto se kalem kao izvor indukovane EMS može posmatrati kao redna veza pojedinačnih indukovanih EMS navojaka.konturu menja. gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima. slučaj namotaja. promenu fluksa kroz pojedinačan navojak treba pomnožiti sa ukupnim brojem navojaka. Ova formula ima takav oblik jer se u svakom pojedinačnom navojku indukuje EMS vrednosti definisane brzinom promene fluksa kroz isti. Ovo važi i kada se polje menja. Faradejev zakon ima oblik: gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima. kako bi se dobila vrednost indukovane EMS u kalemu. ΦB je magnetni fluks u Veberima. ali specijalan.

nema elektrostatičkog potencijala . već elektromagnetno • Nema konzervacije.Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije • To je vrtložno električno (ne elektrostatičko) polje koje nastaje u celom provodniku • Polje nije elektrostatičko jer ga ne stvaraju naelektrisanja.

Slika 3. Elektromagnetna indukcija je pojava nastajanja elektromotorne sile usled promene magnetnog fluksa Lencovo pravilo .

. indukuje magnetno polje koje se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. Lencov zakon je formulisao nemački fizičar Hajnrih Lenc u 1833. stoga: Elektromotorna sila (EMS) indukovana u električnom kolu ima smer takav da struja koja se stvara u tom kolu usled nje. Odatle je Lencovo pravilo odgovorno za znak minus u prethodnim formulama.Slika 4. Polaritet usled elektromagnetne indukcije nastalog izvora EMS određuje se Lencovim pravilom. i daje smer indukovane EMS usled elektromagnetne indukcije.

Tada bi severni pol magneta bio u smeru južnog pola konture. ali se ne suprotstavlja samom magnetnom fluksu. Objašnjenje Lencov zakon tvrdi da u datom kolu sa indukovanom EMS koja nastaje usled promene magnetnog fluksa. dodavanjem znaka minus sa desne strane jednačine. da se struja indukuje u suprotnom smeru. i struja u konturi . na primer. Ako se magnet kreće ka zatvorenoj konturi. Tako da se mora primeniti jača sila kako bi magnet mogao i dalje da se približava konturi. pa bi polje konture ubrzalo magnet ka konturi. ako opadajući magnetni fluks indukuje EMS. rezultujuća struja će teći u smeru koji se suprotstavlja daljem rastu fluksa. Odnosno. indukovana struja u konturi stvara polje koje deluje silom koja se suprotstavlja kretanju magneta. A dva jednaka magnetna pola se odbijaju. ze EMS indukovanu usled rastućeg magnetnog fluksa. Lenzov zakon se može izvesti i iz Faradejevog zakona magnetne indukcije. onda. Takođe. Kako magnet ubrzava ka konturi. ta indukovana EMS stvara struju koja teče u smeru koji se suprotstavlja promeni fluksa. Pretpostavimo suprotno.Definicija Indukovana struja u zatvorenoj strujnoj konturi uvek teče u takvom smeru da se njeno magnetsko polje suprotstavlja magnetskom polju koje tu struju indukuje. tako da je. Važno je primetiti da će indukovana struja uvek teći u smeru koji se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. rezultujuća struja će se suprotstavljati daljem opadanju magnetnog fluksa. severni pol magnetskog polja konture usmeren ka severnom polu magneta. Lencov zakon i zakon održanja energije Lencov zakon je posledica održanja energije. Kontura uspostavlja magnetsko polje slično magnetskom polju magneta.

pa onda struja u zavojnici ima takav smer da se njen stvoreni magnetni fluks 2F suprotstavlja porastu magnetnog fluksa 1F. . jasno.Iz ovog proizilazi osnovni zakon elektromagnetne indukcije koji je postavio fizicar Lenc. Zato se EMS suprotstavlja promenama koje je indukuju. Izvlacenjem stalnog magneta iz zavojnice (slika 5b). pa struja u zavojnici ima takav smer da stvara magnetni fluks 2F koji se suprotstavlja opadanju magnetnog fluksa 1F. mogli da dobijemo velike količine energije. magnetni fluks 1F kroz zavojnicu raste. promeni magnetnog fluksa. što. na primer. 1834. krši zakon o održanju energije.godine. magnetni fluks 1F kroz zavojnicu opada. I kinetička energija magneta. i električna energija u konturi bi se povećavale. To znači. Slika 5: Objašnjenje Lencovog zakona: a) uvlacenje stalnog magneta u zavojnicu b) izvlacenje stalnog magneta iz zavojnice Kada stalni magnet približavamo zavojnici (slika 5a). stvarajući još jaču silu na magnet i veće ubrzanje. da bismo uz malu silu na magnet.bi se pojačavala.

da je sopstveni fluks srazmeran struji koja ga je izazvala.Statička indukcija  Promena B  Promena S  Promena ugla B i S U slučaju statičke indukcije. Slika 6. Očigledno. kontura u kojoj se indukuje elektromotorna sila ne kreće se. pa možemo pisati: Φ=Lxi .

Za kolo u kome se opaža pojava samoindukcije kaže se da je induktivno kolo.U jednačini L je koeficijent samoindukcije (ili sopstvena induktivnost kola). koji zavisi od geometrije kola i magnetne permeabilnosti sredine u kojoj se kolo nalazi. Dinamička indukcija U provodniku koji se kreće u magnetnom polju (seče linije polja) indukuje se elektromotorna sila Metalni provodnik (crvena šipka) kreće se normalno na linije magnetnog polja (plave strele okrenute nagore). 1) Kakvi su smerovi sila koje deluju na negativna i pozitivna naelektrisanja u provodniku? .

Mogu se pomerati jedino pokretljivi nosioci naelektrisanja. Međusobna indukcija i samoindukcija Magnetno polje koje stvara fluks kroz neku konturu može poticati od drugih kontura. desni pozitivan. razlikuju se: – međusobna indukcija – samoindukcija Φ1 = Φ 1 (Ι 2 ) = Φ Φ1 = Φ 11 Φ1 = Φ 11 +Φ 12 1 (Ι − ukupni fluks 1 ) = Φ 12 . Levi kraj provodnika je negativan. a to su negativni elektroni.2) Koji je kraj provodnika na pozitivnom. ali može poticati i od struje same konture. a koji na negativnom potencijalu? 3) Koji su se nosioci naelektrisanja pomerili? Smer indukovane struje u provodniku određuje se pravilom desne ruke: Ako magnetne linije ulaze u dlan. a kretanje je u smeru palca. S tim u vezi. prsti pokazuju smer toka struje.

što znaci da je kroz provodnik potekla struja. a na drugom negativno naelektrisanje. dužine provodnika i njegove brzine za slučaj kada je pravac linija magnetne indukcije normalan na pravac provodnika. Usled razdvajanja naelektrisanja došlo je do stvaranja razlike potencijala i indukovane EMS. pri čemu se na jednom kraju provodnika taloži pozitivno. aktivna dužina provodnika l ( aktivna dužina .Kazaljka instrumenta ce praviti veci otklon ako je veca gustina magnetnog polja. Proces traje do izjednačavanja Lorencove sile sa električnom koja se tom prilikom javlja. Njenu vrednost nalazimo množenjem vrednosti magnetne indukcije. magnetna indukcija B.odnosno. odnosno.spoljašnji fluks sopstveni fluks Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku Još jedan oblik elektromagnetne indukcije javlja se u slučaju kada se provodnik kreće kroz magnetno polje(promenljivo ili stalno). da se indukovao napon. dok se u drugim slučajevima kao množilac dodaje sinus ugla između njih: =-Blv Slika 7: Indukovanje napona u pravolinijskom provodniku Pri kretanju provodnika kazaljka galvanometra pokazuje otklon. Usled dejstva Lorencove sile na pokretna naelektrisanja unutar provodnika dolazi do razdvajanja naelektrisanja.

. indukovani napon ce biti: Ui N B l v = × × × Ova formula važi samo ako su pravac magnetne indukcije B. medjusobno okomiti. provodnici i pravac brzine kretanja provodnika v. tada cetiri ispružena prsta pokazuju smer indukovanog napona . Dakle.Ako taj broj provodnika oznacimo sa N. imamo: Ui B l v = × × [V] gde je: Ui – indukovani napon ( V ) B – magnetna indukcija ( T ) l – dužina provodnika ( m ) v – brzina kretanja provodnika (m/s) Smer indukovanog napona u pravolinijskom provodniku odredjuje se “Pravilom desne ruke “. Pravilo desne ruke glasi: Desnu ruku treba postaviti u magnetno polje tako da magnetne silnice budu usmerene okomito na dlan da odvojeni palac pokazuje smer kretanja provodnika u odnosu na magnetno polje. Indukovani napon ce biti veci ako umesto jednog provodnika stavimo više provodnika.je ona dužina koja se nalazi pod uticajem silnica magnetnog polja ) i brzina kretanja v.

odnosno: Ui=N* =-N* Pošto se kod elektricnih mašina navoj stalno okrece u magnetnom polju. Slika 8: Indukovanje napona u navoju koji se okrece Indukovani napon u navoju je veci što je broj navojaka N veci i što je promena magnetnog fluksa brža ( dešava se za krace vreme ). a manji je ukoliko je trajanje promene magnetnog fluksa sporije ( traje duže vreme ).Indukovanje napona u navoju Indukovani napon se dobije i okretanjem navoja u magnetnom polju. magnetni fluks obuhvacen navojem se stalno menja i po vrednosti i po smeru. Okretanjem navoja u homogenom magnetnom polju ( slika 8 ) menja se vrednost magnetnog fluksa kroz njegovu površinu. pa imamo: ui=-N* .Zato se posmatraju vrlo male promene magnetnog fluksa DF koje odgovaraju vrlo malim intervalima vremena Dt .Navoj je savijeni provodnik ciji se krajevi nalaze na jednoj strani.Više navoja cine svitak. a time i vrednost napona koji se indukuje u njemu.

Povećanje ukupnog fluksa kroz konturu • Vezivanjem na red više kontura postiže se povećanje magnetnog fluksa kroz tako dobijenu “ukupnu konturu” • Linije magnetnog polja prolaze kroz površine pojedinih kontura. odnosno.Ovaj izraz predstavlja trenutnu vrednost indukovanog napona u bilo kom trenutku. za . napon na kalemu jednak je nuli. a ukupni fluks jednak je zbiru pojedinih fluksova • Pri računanju ukupnog magnetskog fluksa mora se voditi računa o stranama pojedinih površina Kalem • Kalem je element električnih kola koji služi sakupljanju magnetne energije • On se može shvatiti kao inercijalni element električnih kola – ponaša se kao usporivač procesa promena stanja u kolu (“električna masa”) Slika 9. u bilo kom položaju navoja u magnetnom polju. Ako je struja nepromenljiva.

javlja se ems samoindukcije koja teži da spreči smanjivanje struje (ima isti smer kao struja). u kolu se uspostavlja struja. pa je: E= uR+uL RL kolo – iščezavanje struje Kada se preklopnik prebaci u položaj (2). uR + uL=0 . usled akumulirane energije u kalemu u kolu nastavlja da teče struja. ali počinje da se smanjuje.ovu struju otpornost kalema je nula. Zbog smanjenja sopstvenog fluksa kalema. Uticaj induktivnosti na struju u kolu sa izvorom jednosmerne struje Primer RL kola – uspostavljanje struje Kada se preklopnik prebaci u položaj (1). a na elementima R i L naponi uR i uL .

• Naizmenični napon Up u primarnom namotaju prouzrokuje naizmeničnu struju Ip. Oni nemaju galvansku vezu. pošto se nalaze na istom jezgru. približno mu je . indukovani napon pojavljuje se i u primarnom namotaju. ali su magnetno spregnuti. promenljivo magnetno polje indukuje napon u provodniku. Prema Lencovom pravilu. on je suprotno orijentisan od dovedenog napona. primarni i sekundarni. • Po istom principu.Transformatori – princip rada • Na gvozdenom jezgru u obliku rama postavljena su dva namotaja. jer je ono neuporedivo bolja sredina za prostiranje magnentnih linija od vazduha. • Ova naizmenična struja proizvodi naizmenično magnetno polje. • Prema Faradejevom principu. • Proizvedeni fluks je zajednički za oba namotaja. a usled male otpornosti namotaja. • U sekundarnom namotaju pojavljuje se indukovani napon Us. čiji je fluks praktično ograničen na gvozdeno jezgro.

U opštem slucaju provodnik se u magnetnom polju krece pod nekim uglom u odnosu na njegove silnice.Pri tome se brzina kretanja provodnika rastavlja na vodoravnu i okomitu komponentu ( slika 10 ). . transformator može da radi samo sa promenljivim. PRIMENA ELEKTROMAGNETNE INDUKCIJE Na principu pojave indukovanja napona u navoju koji se okrece u magnetnom polju. Zbog toga je primarna struja neopterećenog transformatora vrlo mala. najčešće naizmeničnim.Zato se u provodniku indukuje napon uzrokovan okomitom komponentom brzine kretanja. proizvodi se elektricna energija u svim obrtnim generatorima. naponom. koja uzrokuje da provodnik preseca magnetni fluks. provodnik klizi duž magnetnih silnica i ne preseca ih.jednak po veličini. • Pošto je za pojavu indukcije potreban promenljivi magnetni fluks. Slika 10: Brzina kretanja provodnika u magnetnom polju Pod delovanjem vodoravne komponente vv .

ugao a se ravnomerno menja od 0° do 360°. U položaju 1 imamo: a = 0° odnosno sin a = 0 U položaju 2 imamo: a = 90° odnosno sina = 1 U položaju 3 imamo: a = 180° odnosno sin a = 0 U položaju 4 imamo: a = 270° odnosno sin a = -1 Dakle. izmedu ovih karakteristicnih. u položajima 2 i 4 imamo maksimalnu vrednost indukovanog napona Um s tim što je: Položaj 2: ui = B× l × v = Um Položaj 4: ui = B× l × v = -Um U svim drugim tackama. indukovani napon se menja po sinusnom zakonu ( slika 12 ).Pri tome nastaju i promene indukovanog napona u provodniku. odreden formulom: ui = B×l × v ×sin a Za vreme jednog punog obrtaja.Indukovani napon je. u opštem slucaju. .Slika 11: Okretanje provodnika u magnetnom polju Posmatrajmo sada provodnik koji se okrece u homogenom magnetnom polju dat na slici 11.

com/ .ba/biblioteka/Phar/oetmodul4. Na ovom principu rade generatori naizmenicne struje kod kojih se mehanicka energija pretvarau elektricnu LITERATURA 1.bg. http://www. http://www.etstuzla.org/ b.wikipedia.Takva struja se naziva naizmenicna struja.pdf c.rs d.Ako zatvorimo krajeve provodnika u kolu ce poteci struja cija se velicina i smer periodicno menjaju.Slika 12: Indukovanje napona i struje u provodniku koji se okrece u homogenom magnetnom polju U provodniku koji se okrece stalnom brzinom u homogenom magnetnom polju indukuje se naizmenicni napon. http://sr.edu.rgf. Internet stranice: a.ac. http://www.google.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful