VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZRENJANIN

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
-SEMINARSKI RAD-

ŠTETAK BOJANA

24/07-1A

Sadrzaj:

Uvod ..............................................................................3 Faradejev zakon ............................................................5 Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije ...........7 Lencovo pravilo..............................................................8 Statička indukcija...........................................................11 Dinamicka indukcija………………………………………12 Medjusobna indukcija i samoindukcija ………………...13 Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku .............14 Indukovanje napona u navoju …………………………..16 Povecanje ukupnog fluksa kroz konturu …………….....17 Kalem ……………………………………………………….17 Primer RL kola ……………………………………………..18 Transformatori ……………………………………………...19 Primena elektromagnetne indukcije................................20 Literarura ........................................................................22

da pomoću stalnog magnetnog polja izazove stacionarnu električnu struju u kolu koje se nalazi u tom polju. prilikom uključivanja i isključivanja struje u prvom kalemu. Kroz jedan je propuštao jaku jednosmernu struju i time stvarao stalno magnetno polje. Međutim.Uvod Faradej je 1831. Faradej je pokušao da otkrije suprotan efekt. godine otkrio zakon elektromagnetne indukcije i time čovečanstvu dao ključ proizvođenja električne energije. Neposredno posle otkrića Ersteda i Ampera da stacionarna električna struja stvara magnetno polje. ali se to nije desilo. u drugom kalemu javljale kratkotrajne struje suprotnog smera. Faradejevom oku dobrog eksperimentatora nije promaklo da su se. Analzirajući okolnosti pod kojima dolazi do pojave indukovanih struja u . trebalo da izazove u kolu drugog kalema stalnu jednosmernu struju. prema njegovim očekivanjima. Isti efekat je zapazio i kada je prvi kalem zamenio stalnim magnetom. Faradej je na ovo otkriće došao nastojeći da eksperimentalno dokaže jednu pogrešnu naučnu hipotezu. Ovaj zakon je jedan od osnovnih i najvažnijih zakona elektrotehnike. Ovo polje je. On je postavio u neposrednu blizinu dva kalema. Pojavu ovih struja Faradej je zapazio i prilikom promene relativnog položaja dva kalema.

kazaljka galvanometra ce skrenuti u desnu stranu ( slika 1a ) i nakon izvesnog vremena vratice se u nulti položaj ( slika 1b ). pri čemu je način na koji se ova promena ostvaruje potpuno irelevantan.Kada se magnet naglo izvuce iz zavojnice kazaljka galvanometra ce ponovno skrenuti. protekla elektricna struja.Struja koju dobijemo na ovaj nacin naziva se indukovana struja. a magnet miruje. U zatvorenom elektricnom kolu ( zavojnici ) ce se javiti indukovani napon i poteci ce elektricna struja kada se magnet krece u odnosu na zavojnicu ili kada se zavojnica krece. a) b) c) Slika 1: Indukovanje napona u zavojnici kretanjem stalnog magneta Kada se stalni magnet naglo unese u zavojnicu. Pošto elektricna struja tece samo ako postoji napon.drugom kalemu. nije teško zakljuciti da se ovom prilikom javlja i napon koji se naziva indukovani napon. Faradej dolazi do zaključka da je izrok indukcije u svim slučajevima promena magnetnog fluksa kroz provodnu konturu.Dakle. ali u suprotnom smeru ( slika 1c ). To znaci da je kroz zavojnicu. otklon kazaljke instrumenta se javlja samo za vreme kretanja stalnog magneta. dok otklona nema kada stalni magnet miruje. promena fluksa može nastati I kao rezultat simultanog dejstva više faktora. U opštem slučaju. Ova pojava se naziva elektromagnetna indukcija. a da je intenzitet indukovane struje srazmeran brzini promene fluksa. u vrlo kratkom vremenskom intervalu.Kretanjem zavojnice ili magneta .

Promena fluksa kroz zavojnicu može nastupiti i ako se ona pomera kroz magnetno polje pa se takva indukcija naziva dinamicka elektromagnetna indukcija. stvorena u zatvorenoj konturi proporcionalna brzini promene magnetnog fluksa kroz površinu koja je njome ograničena.menja se fluks kroz površinu svakog navojka zavojnice od nule do najvece vrednosti i obrnuto. U praksi. od maksimalne vrednosti do nule. svaka promena magnetnog fluksa kroz površinu navojka zavojnice uzrok je stvaranja elektromagnetne indukcije. a promena fluksa nastupa kao posledica kretanja magneta takva indukcija se naziva staticka elektromagnetna indukcija. pa se može reci da se indukovani napon javlja kada provodnici presecaju magnetne silnice.Dakle. Faradej je otkrio da elektromotorna sila (EMS). Ukoliko zavojnica ne menja svoj položaj u prostoru. Faradejev zakon Slika 2. to znači da će električna struja biti indukovana u bilo kojoj zatvorenoj konturi kada se magnetni fluks kroz površinu koja se oslanja na tu .Pri kretanju stalnog magneta navoji zavojnice presecaju magnetne silnice.

slučaj namotaja. Faradejev zakon ima oblik: gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima. ΦB je magnetni fluks u Veberima kroz jedan navojak. Za čest. kako bi se dobila vrednost indukovane EMS u kalemu. sastavljenog od N navojaka. Faradejev zakon kaže da je: . promenu fluksa kroz pojedinačan navojak treba pomnožiti sa ukupnim brojem navojaka. ali specijalan. gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima. N je broj navojaka u namotaju.konturu menja. a pošto se kalem kao izvor indukovane EMS može posmatrati kao redna veza pojedinačnih indukovanih EMS navojaka. Ova formula ima takav oblik jer se u svakom pojedinačnom navojku indukuje EMS vrednosti definisane brzinom promene fluksa kroz isti. ΦB je magnetni fluks u Veberima. Ovo važi i kada se polje menja. i kada se sama kontura kreće u polju. .

nema elektrostatičkog potencijala . već elektromagnetno • Nema konzervacije.Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije • To je vrtložno električno (ne elektrostatičko) polje koje nastaje u celom provodniku • Polje nije elektrostatičko jer ga ne stvaraju naelektrisanja.

Slika 3. Elektromagnetna indukcija je pojava nastajanja elektromotorne sile usled promene magnetnog fluksa Lencovo pravilo .

indukuje magnetno polje koje se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. Polaritet usled elektromagnetne indukcije nastalog izvora EMS određuje se Lencovim pravilom. i daje smer indukovane EMS usled elektromagnetne indukcije.Slika 4. Lencov zakon je formulisao nemački fizičar Hajnrih Lenc u 1833. . stoga: Elektromotorna sila (EMS) indukovana u električnom kolu ima smer takav da struja koja se stvara u tom kolu usled nje. Odatle je Lencovo pravilo odgovorno za znak minus u prethodnim formulama.

Tako da se mora primeniti jača sila kako bi magnet mogao i dalje da se približava konturi. Objašnjenje Lencov zakon tvrdi da u datom kolu sa indukovanom EMS koja nastaje usled promene magnetnog fluksa. Tada bi severni pol magneta bio u smeru južnog pola konture. Odnosno. i struja u konturi . indukovana struja u konturi stvara polje koje deluje silom koja se suprotstavlja kretanju magneta.Definicija Indukovana struja u zatvorenoj strujnoj konturi uvek teče u takvom smeru da se njeno magnetsko polje suprotstavlja magnetskom polju koje tu struju indukuje. pa bi polje konture ubrzalo magnet ka konturi. dodavanjem znaka minus sa desne strane jednačine. A dva jednaka magnetna pola se odbijaju. ako opadajući magnetni fluks indukuje EMS. ali se ne suprotstavlja samom magnetnom fluksu. Lencov zakon i zakon održanja energije Lencov zakon je posledica održanja energije. Važno je primetiti da će indukovana struja uvek teći u smeru koji se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. severni pol magnetskog polja konture usmeren ka severnom polu magneta. tako da je. Takođe. onda. na primer. Kako magnet ubrzava ka konturi. da se struja indukuje u suprotnom smeru. ta indukovana EMS stvara struju koja teče u smeru koji se suprotstavlja promeni fluksa. rezultujuća struja će se suprotstavljati daljem opadanju magnetnog fluksa. Lenzov zakon se može izvesti i iz Faradejevog zakona magnetne indukcije. Pretpostavimo suprotno. Ako se magnet kreće ka zatvorenoj konturi. ze EMS indukovanu usled rastućeg magnetnog fluksa. Kontura uspostavlja magnetsko polje slično magnetskom polju magneta. rezultujuća struja će teći u smeru koji se suprotstavlja daljem rastu fluksa.

što. i električna energija u konturi bi se povećavale. To znači.Iz ovog proizilazi osnovni zakon elektromagnetne indukcije koji je postavio fizicar Lenc. promeni magnetnog fluksa. jasno. na primer. I kinetička energija magneta. magnetni fluks 1F kroz zavojnicu raste. mogli da dobijemo velike količine energije. Zato se EMS suprotstavlja promenama koje je indukuju.godine. Slika 5: Objašnjenje Lencovog zakona: a) uvlacenje stalnog magneta u zavojnicu b) izvlacenje stalnog magneta iz zavojnice Kada stalni magnet približavamo zavojnici (slika 5a).bi se pojačavala. . pa struja u zavojnici ima takav smer da stvara magnetni fluks 2F koji se suprotstavlja opadanju magnetnog fluksa 1F. Izvlacenjem stalnog magneta iz zavojnice (slika 5b). pa onda struja u zavojnici ima takav smer da se njen stvoreni magnetni fluks 2F suprotstavlja porastu magnetnog fluksa 1F. magnetni fluks 1F kroz zavojnicu opada. 1834. krši zakon o održanju energije. da bismo uz malu silu na magnet. stvarajući još jaču silu na magnet i veće ubrzanje.

kontura u kojoj se indukuje elektromotorna sila ne kreće se. da je sopstveni fluks srazmeran struji koja ga je izazvala. Slika 6. Očigledno.Statička indukcija  Promena B  Promena S  Promena ugla B i S U slučaju statičke indukcije. pa možemo pisati: Φ=Lxi .

1) Kakvi su smerovi sila koje deluju na negativna i pozitivna naelektrisanja u provodniku? . Za kolo u kome se opaža pojava samoindukcije kaže se da je induktivno kolo. Dinamička indukcija U provodniku koji se kreće u magnetnom polju (seče linije polja) indukuje se elektromotorna sila Metalni provodnik (crvena šipka) kreće se normalno na linije magnetnog polja (plave strele okrenute nagore).U jednačini L je koeficijent samoindukcije (ili sopstvena induktivnost kola). koji zavisi od geometrije kola i magnetne permeabilnosti sredine u kojoj se kolo nalazi.

Mogu se pomerati jedino pokretljivi nosioci naelektrisanja. S tim u vezi. a koji na negativnom potencijalu? 3) Koji su se nosioci naelektrisanja pomerili? Smer indukovane struje u provodniku određuje se pravilom desne ruke: Ako magnetne linije ulaze u dlan. a to su negativni elektroni. prsti pokazuju smer toka struje. desni pozitivan. ali može poticati i od struje same konture. razlikuju se: – međusobna indukcija – samoindukcija Φ1 = Φ 1 (Ι 2 ) = Φ Φ1 = Φ 11 Φ1 = Φ 11 +Φ 12 1 (Ι − ukupni fluks 1 ) = Φ 12 .2) Koji je kraj provodnika na pozitivnom. Levi kraj provodnika je negativan. Međusobna indukcija i samoindukcija Magnetno polje koje stvara fluks kroz neku konturu može poticati od drugih kontura. a kretanje je u smeru palca.

Njenu vrednost nalazimo množenjem vrednosti magnetne indukcije. a na drugom negativno naelektrisanje.odnosno.Kazaljka instrumenta ce praviti veci otklon ako je veca gustina magnetnog polja. što znaci da je kroz provodnik potekla struja. magnetna indukcija B. da se indukovao napon. pri čemu se na jednom kraju provodnika taloži pozitivno.spoljašnji fluks sopstveni fluks Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku Još jedan oblik elektromagnetne indukcije javlja se u slučaju kada se provodnik kreće kroz magnetno polje(promenljivo ili stalno). odnosno. dok se u drugim slučajevima kao množilac dodaje sinus ugla između njih: =-Blv Slika 7: Indukovanje napona u pravolinijskom provodniku Pri kretanju provodnika kazaljka galvanometra pokazuje otklon. Proces traje do izjednačavanja Lorencove sile sa električnom koja se tom prilikom javlja. aktivna dužina provodnika l ( aktivna dužina . dužine provodnika i njegove brzine za slučaj kada je pravac linija magnetne indukcije normalan na pravac provodnika. Usled razdvajanja naelektrisanja došlo je do stvaranja razlike potencijala i indukovane EMS. Usled dejstva Lorencove sile na pokretna naelektrisanja unutar provodnika dolazi do razdvajanja naelektrisanja.

indukovani napon ce biti: Ui N B l v = × × × Ova formula važi samo ako su pravac magnetne indukcije B. Dakle. imamo: Ui B l v = × × [V] gde je: Ui – indukovani napon ( V ) B – magnetna indukcija ( T ) l – dužina provodnika ( m ) v – brzina kretanja provodnika (m/s) Smer indukovanog napona u pravolinijskom provodniku odredjuje se “Pravilom desne ruke “. medjusobno okomiti. provodnici i pravac brzine kretanja provodnika v. Pravilo desne ruke glasi: Desnu ruku treba postaviti u magnetno polje tako da magnetne silnice budu usmerene okomito na dlan da odvojeni palac pokazuje smer kretanja provodnika u odnosu na magnetno polje. .Ako taj broj provodnika oznacimo sa N. Indukovani napon ce biti veci ako umesto jednog provodnika stavimo više provodnika. tada cetiri ispružena prsta pokazuju smer indukovanog napona .je ona dužina koja se nalazi pod uticajem silnica magnetnog polja ) i brzina kretanja v.

Više navoja cine svitak. odnosno: Ui=N* =-N* Pošto se kod elektricnih mašina navoj stalno okrece u magnetnom polju.Zato se posmatraju vrlo male promene magnetnog fluksa DF koje odgovaraju vrlo malim intervalima vremena Dt .Navoj je savijeni provodnik ciji se krajevi nalaze na jednoj strani. a time i vrednost napona koji se indukuje u njemu. a manji je ukoliko je trajanje promene magnetnog fluksa sporije ( traje duže vreme ). pa imamo: ui=-N* .Indukovanje napona u navoju Indukovani napon se dobije i okretanjem navoja u magnetnom polju. magnetni fluks obuhvacen navojem se stalno menja i po vrednosti i po smeru. Slika 8: Indukovanje napona u navoju koji se okrece Indukovani napon u navoju je veci što je broj navojaka N veci i što je promena magnetnog fluksa brža ( dešava se za krace vreme ). Okretanjem navoja u homogenom magnetnom polju ( slika 8 ) menja se vrednost magnetnog fluksa kroz njegovu površinu.

a ukupni fluks jednak je zbiru pojedinih fluksova • Pri računanju ukupnog magnetskog fluksa mora se voditi računa o stranama pojedinih površina Kalem • Kalem je element električnih kola koji služi sakupljanju magnetne energije • On se može shvatiti kao inercijalni element električnih kola – ponaša se kao usporivač procesa promena stanja u kolu (“električna masa”) Slika 9. napon na kalemu jednak je nuli. za . odnosno. u bilo kom položaju navoja u magnetnom polju. Povećanje ukupnog fluksa kroz konturu • Vezivanjem na red više kontura postiže se povećanje magnetnog fluksa kroz tako dobijenu “ukupnu konturu” • Linije magnetnog polja prolaze kroz površine pojedinih kontura.Ovaj izraz predstavlja trenutnu vrednost indukovanog napona u bilo kom trenutku. Ako je struja nepromenljiva.

usled akumulirane energije u kalemu u kolu nastavlja da teče struja. javlja se ems samoindukcije koja teži da spreči smanjivanje struje (ima isti smer kao struja). Zbog smanjenja sopstvenog fluksa kalema.ovu struju otpornost kalema je nula. pa je: E= uR+uL RL kolo – iščezavanje struje Kada se preklopnik prebaci u položaj (2). ali počinje da se smanjuje. Uticaj induktivnosti na struju u kolu sa izvorom jednosmerne struje Primer RL kola – uspostavljanje struje Kada se preklopnik prebaci u položaj (1). uR + uL=0 . a na elementima R i L naponi uR i uL . u kolu se uspostavlja struja.

on je suprotno orijentisan od dovedenog napona. • Naizmenični napon Up u primarnom namotaju prouzrokuje naizmeničnu struju Ip. Prema Lencovom pravilu. primarni i sekundarni.Transformatori – princip rada • Na gvozdenom jezgru u obliku rama postavljena su dva namotaja. promenljivo magnetno polje indukuje napon u provodniku. pošto se nalaze na istom jezgru. Oni nemaju galvansku vezu. a usled male otpornosti namotaja. • Po istom principu. jer je ono neuporedivo bolja sredina za prostiranje magnentnih linija od vazduha. • Ova naizmenična struja proizvodi naizmenično magnetno polje. ali su magnetno spregnuti. indukovani napon pojavljuje se i u primarnom namotaju. • U sekundarnom namotaju pojavljuje se indukovani napon Us. čiji je fluks praktično ograničen na gvozdeno jezgro. • Proizvedeni fluks je zajednički za oba namotaja. • Prema Faradejevom principu. približno mu je .

provodnik klizi duž magnetnih silnica i ne preseca ih. koja uzrokuje da provodnik preseca magnetni fluks. Slika 10: Brzina kretanja provodnika u magnetnom polju Pod delovanjem vodoravne komponente vv . Zbog toga je primarna struja neopterećenog transformatora vrlo mala. naponom.jednak po veličini. najčešće naizmeničnim. proizvodi se elektricna energija u svim obrtnim generatorima. . • Pošto je za pojavu indukcije potreban promenljivi magnetni fluks. PRIMENA ELEKTROMAGNETNE INDUKCIJE Na principu pojave indukovanja napona u navoju koji se okrece u magnetnom polju.Zato se u provodniku indukuje napon uzrokovan okomitom komponentom brzine kretanja.U opštem slucaju provodnik se u magnetnom polju krece pod nekim uglom u odnosu na njegove silnice. transformator može da radi samo sa promenljivim.Pri tome se brzina kretanja provodnika rastavlja na vodoravnu i okomitu komponentu ( slika 10 ).

izmedu ovih karakteristicnih. U položaju 1 imamo: a = 0° odnosno sin a = 0 U položaju 2 imamo: a = 90° odnosno sina = 1 U položaju 3 imamo: a = 180° odnosno sin a = 0 U položaju 4 imamo: a = 270° odnosno sin a = -1 Dakle. ugao a se ravnomerno menja od 0° do 360°. u opštem slucaju. indukovani napon se menja po sinusnom zakonu ( slika 12 ).Pri tome nastaju i promene indukovanog napona u provodniku.Slika 11: Okretanje provodnika u magnetnom polju Posmatrajmo sada provodnik koji se okrece u homogenom magnetnom polju dat na slici 11. odreden formulom: ui = B×l × v ×sin a Za vreme jednog punog obrtaja.Indukovani napon je. . u položajima 2 i 4 imamo maksimalnu vrednost indukovanog napona Um s tim što je: Položaj 2: ui = B× l × v = Um Položaj 4: ui = B× l × v = -Um U svim drugim tackama.

com/ . http://sr. Na ovom principu rade generatori naizmenicne struje kod kojih se mehanicka energija pretvarau elektricnu LITERATURA 1.rgf.google.wikipedia.Slika 12: Indukovanje napona i struje u provodniku koji se okrece u homogenom magnetnom polju U provodniku koji se okrece stalnom brzinom u homogenom magnetnom polju indukuje se naizmenicni napon.bg.Ako zatvorimo krajeve provodnika u kolu ce poteci struja cija se velicina i smer periodicno menjaju.pdf c.edu.rs d. http://www.org/ b.ba/biblioteka/Phar/oetmodul4. http://www.Takva struja se naziva naizmenicna struja.ac. http://www. Internet stranice: a.etstuzla.