VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZRENJANIN

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
-SEMINARSKI RAD-

ŠTETAK BOJANA

24/07-1A

Sadrzaj:

Uvod ..............................................................................3 Faradejev zakon ............................................................5 Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije ...........7 Lencovo pravilo..............................................................8 Statička indukcija...........................................................11 Dinamicka indukcija………………………………………12 Medjusobna indukcija i samoindukcija ………………...13 Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku .............14 Indukovanje napona u navoju …………………………..16 Povecanje ukupnog fluksa kroz konturu …………….....17 Kalem ……………………………………………………….17 Primer RL kola ……………………………………………..18 Transformatori ……………………………………………...19 Primena elektromagnetne indukcije................................20 Literarura ........................................................................22

Pojavu ovih struja Faradej je zapazio i prilikom promene relativnog položaja dva kalema. ali se to nije desilo. Neposredno posle otkrića Ersteda i Ampera da stacionarna električna struja stvara magnetno polje. u drugom kalemu javljale kratkotrajne struje suprotnog smera. On je postavio u neposrednu blizinu dva kalema. Kroz jedan je propuštao jaku jednosmernu struju i time stvarao stalno magnetno polje. Ovaj zakon je jedan od osnovnih i najvažnijih zakona elektrotehnike. trebalo da izazove u kolu drugog kalema stalnu jednosmernu struju. prema njegovim očekivanjima. Analzirajući okolnosti pod kojima dolazi do pojave indukovanih struja u . godine otkrio zakon elektromagnetne indukcije i time čovečanstvu dao ključ proizvođenja električne energije. prilikom uključivanja i isključivanja struje u prvom kalemu. da pomoću stalnog magnetnog polja izazove stacionarnu električnu struju u kolu koje se nalazi u tom polju. Isti efekat je zapazio i kada je prvi kalem zamenio stalnim magnetom.Uvod Faradej je 1831. Faradejevom oku dobrog eksperimentatora nije promaklo da su se. Faradej je pokušao da otkrije suprotan efekt. Ovo polje je. Međutim. Faradej je na ovo otkriće došao nastojeći da eksperimentalno dokaže jednu pogrešnu naučnu hipotezu.

a) b) c) Slika 1: Indukovanje napona u zavojnici kretanjem stalnog magneta Kada se stalni magnet naglo unese u zavojnicu. otklon kazaljke instrumenta se javlja samo za vreme kretanja stalnog magneta. U zatvorenom elektricnom kolu ( zavojnici ) ce se javiti indukovani napon i poteci ce elektricna struja kada se magnet krece u odnosu na zavojnicu ili kada se zavojnica krece. U opštem slučaju. promena fluksa može nastati I kao rezultat simultanog dejstva više faktora. Pošto elektricna struja tece samo ako postoji napon. u vrlo kratkom vremenskom intervalu.drugom kalemu. ali u suprotnom smeru ( slika 1c ). Ova pojava se naziva elektromagnetna indukcija. To znaci da je kroz zavojnicu. a da je intenzitet indukovane struje srazmeran brzini promene fluksa.Dakle. a magnet miruje. dok otklona nema kada stalni magnet miruje. pri čemu je način na koji se ova promena ostvaruje potpuno irelevantan. kazaljka galvanometra ce skrenuti u desnu stranu ( slika 1a ) i nakon izvesnog vremena vratice se u nulti položaj ( slika 1b ).Struja koju dobijemo na ovaj nacin naziva se indukovana struja.Kretanjem zavojnice ili magneta .Kada se magnet naglo izvuce iz zavojnice kazaljka galvanometra ce ponovno skrenuti. Faradej dolazi do zaključka da je izrok indukcije u svim slučajevima promena magnetnog fluksa kroz provodnu konturu. protekla elektricna struja. nije teško zakljuciti da se ovom prilikom javlja i napon koji se naziva indukovani napon.

Pri kretanju stalnog magneta navoji zavojnice presecaju magnetne silnice. svaka promena magnetnog fluksa kroz površinu navojka zavojnice uzrok je stvaranja elektromagnetne indukcije. Faradej je otkrio da elektromotorna sila (EMS). U praksi.Dakle. pa se može reci da se indukovani napon javlja kada provodnici presecaju magnetne silnice. Ukoliko zavojnica ne menja svoj položaj u prostoru. stvorena u zatvorenoj konturi proporcionalna brzini promene magnetnog fluksa kroz površinu koja je njome ograničena. to znači da će električna struja biti indukovana u bilo kojoj zatvorenoj konturi kada se magnetni fluks kroz površinu koja se oslanja na tu .menja se fluks kroz površinu svakog navojka zavojnice od nule do najvece vrednosti i obrnuto. od maksimalne vrednosti do nule. Faradejev zakon Slika 2. a promena fluksa nastupa kao posledica kretanja magneta takva indukcija se naziva staticka elektromagnetna indukcija. Promena fluksa kroz zavojnicu može nastupiti i ako se ona pomera kroz magnetno polje pa se takva indukcija naziva dinamicka elektromagnetna indukcija.

. Ova formula ima takav oblik jer se u svakom pojedinačnom navojku indukuje EMS vrednosti definisane brzinom promene fluksa kroz isti. kako bi se dobila vrednost indukovane EMS u kalemu. ΦB je magnetni fluks u Veberima kroz jedan navojak. slučaj namotaja.konturu menja. ΦB je magnetni fluks u Veberima. Faradejev zakon ima oblik: gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima. i kada se sama kontura kreće u polju. N je broj navojaka u namotaju. Ovo važi i kada se polje menja. Faradejev zakon kaže da je: . a pošto se kalem kao izvor indukovane EMS može posmatrati kao redna veza pojedinačnih indukovanih EMS navojaka. sastavljenog od N navojaka. gde je elektromotorna sila (EMS) u voltima. promenu fluksa kroz pojedinačan navojak treba pomnožiti sa ukupnim brojem navojaka. Za čest. ali specijalan.

već elektromagnetno • Nema konzervacije. nema elektrostatičkog potencijala .Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije • To je vrtložno električno (ne elektrostatičko) polje koje nastaje u celom provodniku • Polje nije elektrostatičko jer ga ne stvaraju naelektrisanja.

Slika 3. Elektromagnetna indukcija je pojava nastajanja elektromotorne sile usled promene magnetnog fluksa Lencovo pravilo .

Odatle je Lencovo pravilo odgovorno za znak minus u prethodnim formulama.Slika 4. indukuje magnetno polje koje se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. stoga: Elektromotorna sila (EMS) indukovana u električnom kolu ima smer takav da struja koja se stvara u tom kolu usled nje. Polaritet usled elektromagnetne indukcije nastalog izvora EMS određuje se Lencovim pravilom. Lencov zakon je formulisao nemački fizičar Hajnrih Lenc u 1833. . i daje smer indukovane EMS usled elektromagnetne indukcije.

Pretpostavimo suprotno. Tada bi severni pol magneta bio u smeru južnog pola konture. Kako magnet ubrzava ka konturi. Važno je primetiti da će indukovana struja uvek teći u smeru koji se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa. Kontura uspostavlja magnetsko polje slično magnetskom polju magneta. severni pol magnetskog polja konture usmeren ka severnom polu magneta. Lencov zakon i zakon održanja energije Lencov zakon je posledica održanja energije. Odnosno. pa bi polje konture ubrzalo magnet ka konturi. ali se ne suprotstavlja samom magnetnom fluksu. Lenzov zakon se može izvesti i iz Faradejevog zakona magnetne indukcije. rezultujuća struja će se suprotstavljati daljem opadanju magnetnog fluksa. onda. Ako se magnet kreće ka zatvorenoj konturi. A dva jednaka magnetna pola se odbijaju. Takođe. na primer. indukovana struja u konturi stvara polje koje deluje silom koja se suprotstavlja kretanju magneta. da se struja indukuje u suprotnom smeru. i struja u konturi . ta indukovana EMS stvara struju koja teče u smeru koji se suprotstavlja promeni fluksa. ako opadajući magnetni fluks indukuje EMS. rezultujuća struja će teći u smeru koji se suprotstavlja daljem rastu fluksa. Objašnjenje Lencov zakon tvrdi da u datom kolu sa indukovanom EMS koja nastaje usled promene magnetnog fluksa. Tako da se mora primeniti jača sila kako bi magnet mogao i dalje da se približava konturi.Definicija Indukovana struja u zatvorenoj strujnoj konturi uvek teče u takvom smeru da se njeno magnetsko polje suprotstavlja magnetskom polju koje tu struju indukuje. tako da je. ze EMS indukovanu usled rastućeg magnetnog fluksa. dodavanjem znaka minus sa desne strane jednačine.

i električna energija u konturi bi se povećavale. Slika 5: Objašnjenje Lencovog zakona: a) uvlacenje stalnog magneta u zavojnicu b) izvlacenje stalnog magneta iz zavojnice Kada stalni magnet približavamo zavojnici (slika 5a). što. promeni magnetnog fluksa. To znači. stvarajući još jaču silu na magnet i veće ubrzanje. 1834. da bismo uz malu silu na magnet. jasno. magnetni fluks 1F kroz zavojnicu opada.Iz ovog proizilazi osnovni zakon elektromagnetne indukcije koji je postavio fizicar Lenc. Zato se EMS suprotstavlja promenama koje je indukuju. pa onda struja u zavojnici ima takav smer da se njen stvoreni magnetni fluks 2F suprotstavlja porastu magnetnog fluksa 1F. . na primer.bi se pojačavala. Izvlacenjem stalnog magneta iz zavojnice (slika 5b). mogli da dobijemo velike količine energije. magnetni fluks 1F kroz zavojnicu raste. I kinetička energija magneta. krši zakon o održanju energije.godine. pa struja u zavojnici ima takav smer da stvara magnetni fluks 2F koji se suprotstavlja opadanju magnetnog fluksa 1F.

Slika 6. kontura u kojoj se indukuje elektromotorna sila ne kreće se. Očigledno. pa možemo pisati: Φ=Lxi .Statička indukcija  Promena B  Promena S  Promena ugla B i S U slučaju statičke indukcije. da je sopstveni fluks srazmeran struji koja ga je izazvala.

Dinamička indukcija U provodniku koji se kreće u magnetnom polju (seče linije polja) indukuje se elektromotorna sila Metalni provodnik (crvena šipka) kreće se normalno na linije magnetnog polja (plave strele okrenute nagore). koji zavisi od geometrije kola i magnetne permeabilnosti sredine u kojoj se kolo nalazi. 1) Kakvi su smerovi sila koje deluju na negativna i pozitivna naelektrisanja u provodniku? . Za kolo u kome se opaža pojava samoindukcije kaže se da je induktivno kolo.U jednačini L je koeficijent samoindukcije (ili sopstvena induktivnost kola).

prsti pokazuju smer toka struje. a koji na negativnom potencijalu? 3) Koji su se nosioci naelektrisanja pomerili? Smer indukovane struje u provodniku određuje se pravilom desne ruke: Ako magnetne linije ulaze u dlan.2) Koji je kraj provodnika na pozitivnom. Levi kraj provodnika je negativan. desni pozitivan. razlikuju se: – međusobna indukcija – samoindukcija Φ1 = Φ 1 (Ι 2 ) = Φ Φ1 = Φ 11 Φ1 = Φ 11 +Φ 12 1 (Ι − ukupni fluks 1 ) = Φ 12 . Mogu se pomerati jedino pokretljivi nosioci naelektrisanja. ali može poticati i od struje same konture. Međusobna indukcija i samoindukcija Magnetno polje koje stvara fluks kroz neku konturu može poticati od drugih kontura. a to su negativni elektroni. a kretanje je u smeru palca. S tim u vezi.

aktivna dužina provodnika l ( aktivna dužina . dužine provodnika i njegove brzine za slučaj kada je pravac linija magnetne indukcije normalan na pravac provodnika. a na drugom negativno naelektrisanje.spoljašnji fluks sopstveni fluks Indukovana EMS u pravolinijskom provodniku Još jedan oblik elektromagnetne indukcije javlja se u slučaju kada se provodnik kreće kroz magnetno polje(promenljivo ili stalno). dok se u drugim slučajevima kao množilac dodaje sinus ugla između njih: =-Blv Slika 7: Indukovanje napona u pravolinijskom provodniku Pri kretanju provodnika kazaljka galvanometra pokazuje otklon. odnosno. Njenu vrednost nalazimo množenjem vrednosti magnetne indukcije. da se indukovao napon.odnosno. što znaci da je kroz provodnik potekla struja. Usled dejstva Lorencove sile na pokretna naelektrisanja unutar provodnika dolazi do razdvajanja naelektrisanja. magnetna indukcija B.Kazaljka instrumenta ce praviti veci otklon ako je veca gustina magnetnog polja. Usled razdvajanja naelektrisanja došlo je do stvaranja razlike potencijala i indukovane EMS. Proces traje do izjednačavanja Lorencove sile sa električnom koja se tom prilikom javlja. pri čemu se na jednom kraju provodnika taloži pozitivno.

provodnici i pravac brzine kretanja provodnika v. Dakle.Ako taj broj provodnika oznacimo sa N.je ona dužina koja se nalazi pod uticajem silnica magnetnog polja ) i brzina kretanja v. Indukovani napon ce biti veci ako umesto jednog provodnika stavimo više provodnika. indukovani napon ce biti: Ui N B l v = × × × Ova formula važi samo ako su pravac magnetne indukcije B. tada cetiri ispružena prsta pokazuju smer indukovanog napona . . Pravilo desne ruke glasi: Desnu ruku treba postaviti u magnetno polje tako da magnetne silnice budu usmerene okomito na dlan da odvojeni palac pokazuje smer kretanja provodnika u odnosu na magnetno polje. medjusobno okomiti. imamo: Ui B l v = × × [V] gde je: Ui – indukovani napon ( V ) B – magnetna indukcija ( T ) l – dužina provodnika ( m ) v – brzina kretanja provodnika (m/s) Smer indukovanog napona u pravolinijskom provodniku odredjuje se “Pravilom desne ruke “.

a time i vrednost napona koji se indukuje u njemu.Više navoja cine svitak. odnosno: Ui=N* =-N* Pošto se kod elektricnih mašina navoj stalno okrece u magnetnom polju. pa imamo: ui=-N* . magnetni fluks obuhvacen navojem se stalno menja i po vrednosti i po smeru. Okretanjem navoja u homogenom magnetnom polju ( slika 8 ) menja se vrednost magnetnog fluksa kroz njegovu površinu.Zato se posmatraju vrlo male promene magnetnog fluksa DF koje odgovaraju vrlo malim intervalima vremena Dt .Navoj je savijeni provodnik ciji se krajevi nalaze na jednoj strani. Slika 8: Indukovanje napona u navoju koji se okrece Indukovani napon u navoju je veci što je broj navojaka N veci i što je promena magnetnog fluksa brža ( dešava se za krace vreme ). a manji je ukoliko je trajanje promene magnetnog fluksa sporije ( traje duže vreme ).Indukovanje napona u navoju Indukovani napon se dobije i okretanjem navoja u magnetnom polju.

u bilo kom položaju navoja u magnetnom polju. Ako je struja nepromenljiva. za . napon na kalemu jednak je nuli.Ovaj izraz predstavlja trenutnu vrednost indukovanog napona u bilo kom trenutku. a ukupni fluks jednak je zbiru pojedinih fluksova • Pri računanju ukupnog magnetskog fluksa mora se voditi računa o stranama pojedinih površina Kalem • Kalem je element električnih kola koji služi sakupljanju magnetne energije • On se može shvatiti kao inercijalni element električnih kola – ponaša se kao usporivač procesa promena stanja u kolu (“električna masa”) Slika 9. odnosno. Povećanje ukupnog fluksa kroz konturu • Vezivanjem na red više kontura postiže se povećanje magnetnog fluksa kroz tako dobijenu “ukupnu konturu” • Linije magnetnog polja prolaze kroz površine pojedinih kontura.

pa je: E= uR+uL RL kolo – iščezavanje struje Kada se preklopnik prebaci u položaj (2). javlja se ems samoindukcije koja teži da spreči smanjivanje struje (ima isti smer kao struja). Zbog smanjenja sopstvenog fluksa kalema. uR + uL=0 . usled akumulirane energije u kalemu u kolu nastavlja da teče struja.ovu struju otpornost kalema je nula. a na elementima R i L naponi uR i uL . Uticaj induktivnosti na struju u kolu sa izvorom jednosmerne struje Primer RL kola – uspostavljanje struje Kada se preklopnik prebaci u položaj (1). ali počinje da se smanjuje. u kolu se uspostavlja struja.

• U sekundarnom namotaju pojavljuje se indukovani napon Us. • Ova naizmenična struja proizvodi naizmenično magnetno polje. indukovani napon pojavljuje se i u primarnom namotaju. pošto se nalaze na istom jezgru. on je suprotno orijentisan od dovedenog napona. • Proizvedeni fluks je zajednički za oba namotaja. ali su magnetno spregnuti. primarni i sekundarni. približno mu je . • Po istom principu. čiji je fluks praktično ograničen na gvozdeno jezgro. • Prema Faradejevom principu. Prema Lencovom pravilu. Oni nemaju galvansku vezu.Transformatori – princip rada • Na gvozdenom jezgru u obliku rama postavljena su dva namotaja. jer je ono neuporedivo bolja sredina za prostiranje magnentnih linija od vazduha. promenljivo magnetno polje indukuje napon u provodniku. a usled male otpornosti namotaja. • Naizmenični napon Up u primarnom namotaju prouzrokuje naizmeničnu struju Ip.

. PRIMENA ELEKTROMAGNETNE INDUKCIJE Na principu pojave indukovanja napona u navoju koji se okrece u magnetnom polju.jednak po veličini. koja uzrokuje da provodnik preseca magnetni fluks. transformator može da radi samo sa promenljivim. • Pošto je za pojavu indukcije potreban promenljivi magnetni fluks.Pri tome se brzina kretanja provodnika rastavlja na vodoravnu i okomitu komponentu ( slika 10 ). proizvodi se elektricna energija u svim obrtnim generatorima. Zbog toga je primarna struja neopterećenog transformatora vrlo mala. naponom.U opštem slucaju provodnik se u magnetnom polju krece pod nekim uglom u odnosu na njegove silnice.Zato se u provodniku indukuje napon uzrokovan okomitom komponentom brzine kretanja. Slika 10: Brzina kretanja provodnika u magnetnom polju Pod delovanjem vodoravne komponente vv . provodnik klizi duž magnetnih silnica i ne preseca ih. najčešće naizmeničnim.

Pri tome nastaju i promene indukovanog napona u provodniku. U položaju 1 imamo: a = 0° odnosno sin a = 0 U položaju 2 imamo: a = 90° odnosno sina = 1 U položaju 3 imamo: a = 180° odnosno sin a = 0 U položaju 4 imamo: a = 270° odnosno sin a = -1 Dakle. izmedu ovih karakteristicnih. odreden formulom: ui = B×l × v ×sin a Za vreme jednog punog obrtaja. u položajima 2 i 4 imamo maksimalnu vrednost indukovanog napona Um s tim što je: Položaj 2: ui = B× l × v = Um Položaj 4: ui = B× l × v = -Um U svim drugim tackama. .Slika 11: Okretanje provodnika u magnetnom polju Posmatrajmo sada provodnik koji se okrece u homogenom magnetnom polju dat na slici 11. ugao a se ravnomerno menja od 0° do 360°.Indukovani napon je. u opštem slucaju. indukovani napon se menja po sinusnom zakonu ( slika 12 ).

google.edu.com/ .rgf.ba/biblioteka/Phar/oetmodul4. http://sr.ac. http://www. Na ovom principu rade generatori naizmenicne struje kod kojih se mehanicka energija pretvarau elektricnu LITERATURA 1.wikipedia.rs d. Internet stranice: a.org/ b.pdf c.Slika 12: Indukovanje napona i struje u provodniku koji se okrece u homogenom magnetnom polju U provodniku koji se okrece stalnom brzinom u homogenom magnetnom polju indukuje se naizmenicni napon.Takva struja se naziva naizmenicna struja.etstuzla. http://www.Ako zatvorimo krajeve provodnika u kolu ce poteci struja cija se velicina i smer periodicno menjaju. http://www.bg.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful