REGULACIONI VENTILI

1. Uvod U praksi se često dešava potreba za mešanjem dve struje medijuma u cilju stabilizacije temperature, koncentracije reagensa. razblaživanja osnovne sredine, održavanja kvaliteta... Takvi zadaci se mogu resiti pomoću dva ventila, kroz koje se u mesni rezervoar dopremaju struje sastavnih medijuma. Ovakva postrojenja su glomazna, složena i skupa u eksploataciji. U ovom slučaju moraju odjednom da se koriste dva regulaciona ventila. Osim toga, ovakva postrojenja predviđaju i rezervoar što dodatno poskupljuje konstrukciju. Druga mogućnost je konšćenje mesnog ventila, u kojem se neposredno mešaju dve struje. Njihova primena daje visoki efekat ekonomičnosti na račun toga, što se umesto dva ventila i posebne mešalice, primenjuje samo jedan ventil. Umanjenje broja elemenata znatno uvećava trajnost postrojenja. Takođe postoji mogućnost mešanja fluida i van trokrakog ventila, kada se upotrebljavaju trokraki regulacioni ventili koji razdeljuju jednu struju fluida u dve struje. Takvi ventili se zovu trokraki razdelni ventili. Razdelni ventili su slični mesnim ventilima, uz manje konstruktivne izmene. Trokraki regulacioni ventili mogu da se upotrebe i kao takozvani prebacivački ventili za usmeravanje strujanja fluida sa jednog cevovoda na drugi. 2. Regulacioni ventili Regulišući ili izvrsni ventili su oni delovi regulacionog kola, koji na osnovu signala regulatora menjaju protok. Regulišući ventil treba da zadovoljava u slučaju punog opterećenja i da omogući što lineamiju zavisnost između regulišuće veličine i zadane vrednosti regulišuće veličine. Suština regulacije se sastoji u menjanju površine protočnog preseka radne materije i pada pritiska. Osnovni element regulacionog ventila je pečurka, oblikovana tako da u svakom svom radnom položaju u odnosu na sedište daje tačno određenu površinu protočnog preseka radne materije, za koju se pri poznatom protoku, odnosno padu pritiska, zna pad pritiska, odnosno protok radne materije. 2.1. Podela regulacionih ventila Osim što se regulacioni ventili razlikuju po nominalnom prečniku i nominalnom pritisku, postoje još sledeće podele: 2.1.1. Podela regulacionih ventila prema obliku izrade Regulacioni ventili se prema obliku izrade dele na: • dvokrake ventile • trokrake ventile kao mešačke ili razdelne. 2.1.2. Podela regulacionih ventila prema materijalu kućišta Materijali od kojih se izrađuju kućišta regulacionih ventila su: • sivi liv • čelični liv • čelici za kovanje • čelici otporni na koroziju Kućišta mogu biti izrađena i od bronze i mesinga, a u novije vreme i od visokokvalitetnih čelika.

2.1.3. Podela regulacionih ventila prema načinu povezivanja Prema načinu povezivanja regulacioni ventili se dele na: • ventile sa prirubnicama • ventile sa navojem • ventile za spajanje zavarivanjem 2.1.4. Подела регулационих вентила према начину покретања Према начину покретања регулациони вентили се деле на: • вентиле са пнеуматским погоном • вентиле са електричним погоном, • вентиле са електрохидрауличким погоном, • вентиле са комбинованим погоном. 2.2. Trokraki regulacioni ventili Trokraki ventili mogu biti izvedeni kao mešački ili kao razdelni ventili. Mešački ventili imaju dve ulazne struje i jednu izlaznu, dok razdelni imaju jednu ulaznu a dve izlazne struje (slika 2.11). Krak ventila, kroz koji prolazi ukupan protok obeležava se sa AB, a druga dva kraka sa A i B. U trokrakim ventilima ukupan protok ostaje uvek približno konstantan u zavisnosti od hidrauličkog kola

Slika 2.11 Principi rada trokrakog regulacionog ventila 2.2.1. Namena trokrakih regulacionih ventila Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni ili rashladni sistemi, a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. Najčešća upotreba je za regulaciju temperature medijuma kao Što su: • rashladna voda • topla voda • vrela voda • suvozasićena vodena para • pregrejana vodena para • termalna ulja

rashladni medijumi.

Dozvoljeni protočni medijumi su dati odgovarajućim podacima za ventil u katalogu proizvođača. Za ventile u postrojenjima za grejanje i klimatizaciju protočni medijum je naravno voda, ili u datom slučaju vodena para. Voda može biti veoma različito dobijena. Obična voda iz gradske mreže u većini slučajeva može da se koristi bez prethodne pripreme, i to kada ona ostaje da kruži u zatvorenom sistemu i kada posle nekog vremena hemijski odreaguje. Međutim, ako u kružnom opticanju dolazi do gubitka vode, pa se zbog toga sistem stalno dopunjuje, onda se ta voda mora prethodno hemijski pripremiti. Trokraki regulacioni ventili se upotrebljavaju u postrojenjima u kojima neki njihov deo mora, ili treba, da se snabdeva konstantnim protokom. Taj deo postrojenja leži na priključku AB ventila. Tipična upotreba razdelnog ventila je u povratnom vodu grejne mreže. Kod ovog kola vod u kojem je proizvođač toplote predstavlja deo postrojenja sa konstantnim protokom. Regulacioni otvor A u ovakvom kolu reguliše dotok ka potrošaču toplote. Količina toplote koja nije potrebna se vodi na obilazni (by-pass) vod, koji je priključen na by-pass otvor 3 i tako zaobilazi potrošača. Kada je u kolu mešni ventil, protok ostaje konstantan u delu kola sa potrošačem toplote. Dovod toplote se reguliše promenom temperature vode. Pritom hladnija voda teče preko by-pass otvora B kroz obilazni vod. Ovde regulacioni otvor A reguliše protok od proizvođača toplote ka potrošaču. Tip ventila koji treba da se koristi u nekom postrojenju, zavisi od izabranog hidrauličkog kola. 3. Karakteristične veličine regulacionih ventila Za izbor i pravilan rad regulacionih ventila, moraju biti poznate promene protoka pri bilo kom hodu ventila. Za opisivanje ovog odnosa uveden je niz karakterističnih veličina: 3.1. Hod ventila Hod ventila predstavlja poziciju pečurke, merenu pravolinijski od zatvorenog položaja. Nominalni hod ventila je hod pn potpuno otvorenom ventilu, definišan za svaku seriju ventila i odgovara vrednosti datoj u katalogu proizvođača. Relativni hod ventila je odnos između hoda za određeni otvor i nominalnog hoda. Označavaju se na sledeći način: • H.mm , hod ventila • Hl00,mm. nominalni hod ventila • H/H100,-, relativni hod ventila 3.2. Karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i odnos podešavanja ventila Po definiciji se upravljački sistem završava neposredno iza pogonskog mehanizma. Na osnovu toga se može reći da je veličina podešavanja, koja predstavlja ulaznu veličinu regulacionog procesa, identična hodu ventila. Izlazne veličine regulacionog procesa se dobijaju preko protoka. On zavisi od otpora strujanju ventila pri standardnom prečniku i standardnom padu pntiska kroz ventil. Otpor strujanju zavisi od konstrukcije i izrade ventila. Iz ovog razloga može da se desi da se pri istim uslovima protok razlikuje kod ventila različitih proizvođača, pa čak i kod svakog pojedinačnog primerka istog proizvođača. Ocenjivanje nekog ventila uslovljava se ustanovljavanjem stanja jednoobraznog strujanja, koje obuhvata i pad pntiska kroz ventil, kao i podatke o protočnom medijumu.

5 25 10 6. Ova efektivna vrednost se označava sa kv100. Proizvođači isporučuju regulacione ventile sa raznim kv -vrednostima za svaki nominalni prečnik. koja se samo merenjem može utvrditi. upravo posmatranom hodu ventila.mm kVs. a ostale su redukovane vrednosti. Uobičajene kv-vrednosti se kreću između 0. Vrednosti u prvoj koloni su standardne.16 0. a mogu biti i posebne po želji naručioca. m3/h.1 prikazana je zavisnost između kv -vrednosti i kvs -vrednosti. Njeno odstupanje od zadate kvs-vrednosti ne srne iznositi više od ±10%.1.1 . predviđena kv-vrednost za neku seriju ventila pri nominalnom hodu H100 (kataloška vrednost za svaki tip ventila). Tačne definicije glase: • kv.6 1 0. Tabela 3. tj. kvs – vrednost su klasifikovane prema DIN 323 i odgovaraju pojedinačnim nominalnim prečnicima prema tabeli 3.1 Predviđena i izmerena karakteristična kriva Protok pri ovim standardizovam uslovima naziva se karakteristični protok ventila. m3/h.5 1.4 0. protok vode pri temperaturi između 5 i 30°C pri proizvoljnom. Za seriju ventila nekog proizvođača razlikuju se predviđena i stvarna kv -vrednost pojedinačnog primerka. koje mogu biti različite od navedenih. kv-vrednost određenog ventila pri nominalnom hodu H100.m3/h. • • Kv100. kv/kvs. Na slici 3.63 20 6.3 4 32 16 10 6.3 4 2. relativna kv-vrednost.-.1 kvs-vrednosti za nominalne prečnike cevi [7] DN. i padu pritiska kroz ventil od ∆po = 1bar • kvs.25 0. m3/h 15 4 2.Slika 3. Pritom je od posebnog značaja kv -vrednost pri potpuno otvorenom ventilu. pri nominalnom hodu. odnosno kv -vrednost.25 i 500 m3/h.3 40 25 16 10 50 40 25 16 65 63 40 25 80 100 63 40 100 160 100 63 125 250 160 100 0.

Nagib izmerene karakteristične krive delimično odstupa od nagiba izmerene karaktenstične krive. Zato se još definiše: • kvo. najmanja kv-vrednost pri kojoj se još uvek ostvaruje tolerancija nagiba. od H0 do H10 ova tolerancija nagiba se kod većine ventila ne može ostvariti. m3/h. karakteristika nagiba kvo kVr -vrednost se određuje grafičkim putem i predstavlja tačku sa maksimalnim odstupanjem.stvarni odnos podešavanja Uobičajene vrednosti odnosa podešavanja se kreću između 25 i 50. • n = ln kvs . Sa slike 3. kvo i kvr se dovode u korelaciju i pritom se dobijaju sledeće vrednosti: kvs kvo k SV = vs kVr Svo = gde su: • • Sv0 . to je povoljnija stabilnost regulacije. predstavlja minimalan protok kroz ventil.teorijski odnos podešavanja Sv .-. J okolini tačke zatvaranja. Iz ovog razloga se još definiše: • kvr. tako da karakteristična kriva ne odstupa više od 30% od navedenog osnovnog oblika. Ova vrednost se kod trgovačkih ventila kreće između 1 i 3% kvs-vednosti. između . Veliki odnos podešavanja kazuje da se nagib karakteristične krive može održati pri širem opsegu hoda ventila. a dobija se preko presečne tačke karakteristične krive sa predviđenom ky-vrednosti i ordinatne ose. Ovo odstupanje ne srne da prelazi određenu toleranciju minimalno u opsegu hoda između H10 i H100. Stabilnost regulacije zavisi.1 može da se vidi da je predviđena karakteristična kriva definisana određenim nagibom.150 360 250 160 Karakter promene protoka kroz ventil u oblasti tačke zatvaranja ventila je od naročitog značaja za stabilnost sistema za regulaciju. Vrednosti kvs.m3/h. Stoje veći odnos podešavanja.

3.3 i 3.2.B6. kJ/(kg-K).4 prikazane su karaktenstične krive za različite odnose podešavanja. mm 15 20 25 32 40 50 65 80 DN. prema kojem su nominalni prečnici dati kao u tabeli 3. Tabela 3. temperaturska razlika ρ . m3 / h c ⋅ ∆ϑ ⋅ ρ gde su: V100. nominalna snaga proizvođača toplote c. m3/h. Slika 3. Ova vrednost je merodavna za proračun ventila i za slučaj primene razdelnog ventila u sistemima za grejanje određuje se prema sledećoj jednačini: V100 = QN .ostalog. Na slikama 3. specifični toplotni kapacitet medijuma ∆ϑ . kg/m3.005 DN. zapreminski protok medijuma QN. K . gustina protočnog medijuma Nominalni prečnik je veličina kojom se označavaju cevovodi." 1/2 3/4 1 1 1/4 1 1/2 2 2 1/2 3 100 4 125 5 150 6 . Ovi prećnici su štandardizovani Širom sveta i označavaju unutrašnji prečnik cevi. Veličine ventila odgovaraju ISO 6708. od nagiba karakteristične krive.2 Nominalni prečnici prema JUS C. Zapreminski protok i nominalni prečnik Pod zapreminskim protokom podrazumeva se onaj protok koji je neophodan za određivanje nominalne snage proizvođača toplote.3 Istoprocentna karakteristična kriva sa odnosom podešavanja 40:1 [4] 3. kW.

Kod gasova se umesto zapreminskog posmatra maseni protok zbog kompresibilnosti medijuma. Pri proticanju kroz neko suženje nastaju gubici pritiska ∆p .3. izraz se može dodatno uprostiti.006 PN. postoji opasnost da se vreteno ventila zamrzne. medijum ne mora da bude voda. Povećanjem pada pritiska raste i maseni protok. taj opseg može biti i širi kada je dovoljno da se od visoke temperature zaštite zaptivač i pogonski mehanizam. za temperaturski opseg od -10 do 120°C. pošto se gustina ρ neznatno razlikuje od gustine ρo Ove jednačine omogućavaju da se neko proizvoljno strujanje preračuna u strujanje pri jednoobraznim uslovima i obrnuto. Zbog toga se za određene tipove ventila nudi zaptivač sa rezervoarom glicerina. Pri temperaturama medijuma koje su bliske tački očvršćavanja.5. Pad pritiska kroz ventil nije jednak 1 bar. sve dok se ne dostigne kritični pad pritiska.4. Kod materijala od gvožđa. To je mala posuda na vretenu ventila. U takvim slučajevima vrši se orebravanje. Jednačina za kritični pad pntiska glasi: 3. Nominalni pritisak i dozvoljeni radni pritisak Maksimalni pritisak. koja se pri puštanju u rad puni glicerinom i time štiti vreteno od zamrzavanja do temperature -10°C. On zavisi od materijala ventila i temperature medijuma.5 6 10 Dozvoljeni radni pritisak je maksimalni pritisak pri radu koji deluje na regulacioni element. označava se kao nominalni pritisak. Dozvoljeni radni pritisci su standardizovani prema .6. a od tada maseni protok ostaje konstantan. ugrađeni regulacioni ventil se obično ne opstrujava pri uslovima koji su usvojeni pri njegovom izboru. a pogotovo ne mora da bude na temperaturi između 5 i 30°C.3 Nominalni pritisci prema JUS C. Nominalni pritisci su standardizovani prema tabeli 3. • p. pri kojem se ventil srne upotrebiti. koji su proporcionalni kvadratu zapreminskog protoka i gustini medijuma: Za strujanje kroz isto suženje pri utvrđenim jednoobraznim uslovima sledi: Deljenjem ovih jednačina dobija se izraz za proračun ky -vrednosti: Ako je protočni medijum voda.3. bar 2. Zamrznuto vreteno može u vrlo kratkom roku da uništi zaptivač. Dozvoljeni opseg temperatura zavisi u suštini od materijala ventila. bar. nominalni pritisak 16 25 40 Tabela 3. pa i niže. 3. Maksimalna dozvoljena temperatura medijuma Dozvoljena temperatura medijuma data je odgovarajućim podacima u katalogu proizvođača ventila. Proračun kv -vrednosti za zadato strujanje U nekom hidrauličkom kolu. on odgovara dozvoljenom radnom pritisku. što znači da protočni medijum ima drugačiju gustinu od one zahtevane jednoobraznim uslovima.B6. Međutim.

dok se za by-pass otvor B retko zahteva takva zaptivenost.promeni radne temperature. dozvoljeni radni pritisak 3. • Pdoz. U tabeli 3. bar. Gubici usled nezaptivenosti na sedištu Gubici usled nezaptivenosti na sedištu daju se u procentima kVS -vrednosti.bar. pri kojem ventil još uvek može bezbedno da se zatvori. Kod razdelnog ventila se zahteva zaptivenost regulacionog otvora A.8. . Nominalni pritisak koji je dozvoljen za neku temperaturu uzima se iz kataloga proizvođača. Pritisak zatvaranja označava pad pntiska kroz ventil. Oni zavise od tolerancija sedišta i pečurke ventila. pad pritiska pri potpuno otvorenom ventilu • • ∆pV 0 . kao i pritisne sile pogonskog mehanizma.4 dati su po klasama maksimalni gubici usled nezaptivenosti na sedištu. pad pritiska pn potpuno zatvorenom ventilu ∆pS . pritisak zatvaranja 3.7. Ventili sa gubitkom usled nezaptivenosti do 0.. Pad pritiska kroz ventil i pritisak zatvaranja Pad pritiska kroz ventil zavisi od protoka. odnosno hoda ventila.05% od kvs -vrednosti smatraju se zaptivenim.bar. • ∆pV 100 .bar.

1.1. Karakteristične krive 4. Osnovni teorijski oblici karakteristične krive Osnovni oblik karakteristične krive predstavlja matematičko opisivanje jedne Čisto teorijske karakteristične krive. Linearna karakteristična kriva . Najčešći standardni oblici su: • linearna karakteristična kriva • istoprocentna karakteristična kriva 4.1. U oblasti grejne i klimatizacione tehnike se iz praktičnih iskustava i težnje ka što racionalnijoj izradi. Načelno su mogući svi proizvoljni oblici karakteristične krive.4. izrađuju samo standardni oblici.

Na slici 4.Slika 4. 4.215 na 0. Promena hoda sa 60 na 80% ima isto tako promenu k v/kvs -vrednosti od 0.196 tj. koja potiče od tolerancija pri obradi sedišta i pečurke ventila.411 što odgovara promeni od 0. Ovim se prikazuje teoretska minimalna otvorenost ventila. koja iznosi 0. pri promeni hoda sa 20 na 40% menja se kv/kvs -vrednost sa 0.02 odnosno 1 do 2%. nekoj promeni hoda ventila odgovara ista promena kv-vrednosti. U presečnoj tački linearne karakteristične knve sa ordinatnom osom dobija se kvo -vrednost.01 do 0.196.607 na 0.803.2.1. Istoprocentna karakteristična kriva .1 je prikazana ova karakteristična kriva. sa 0. Na primer. Unošenjem ove krive u linearan koordinatni sistem dobija se prava linija.1 Teorijski oblik linearne karakteristične krive Prema definiciji linearne karakteristične krive.

Promeni hoda ventila sa 60 na 80% odgovara promena kv/kvs -vrednosti od 0. sa 0. Na primer. Time postaje moguće da se kvo -vrednost smanji na 1 do 2% kao kod linearne karakteristične krive. efektivni odnos između hoda ventila i protoka pri konstantnom padu pritiska kroz ventil od 1 bar.085 na 0.Slika 4.2. Osnovni stvarni oblici karakteristične krive Osnovnom karakterističnom krivom se označava stvarna karakteristična kriva nekog ventila. iz proizvodnih razloga. pri promeni hoda ventila sa 20 na 40%. Da bi se ispravio nedostatak relativno malog odnosa podešavanja zbog velike kVo -vrednosti. samo unutar definisanih granica teorijske karakteristične krive.3.2 je prikazana takva karakteristična kriva.26 tj. 4.3 je prikazana takva karakteristična kriva.074 odnosno 87%. preko odgovarajućeg profilisanja pečurke ventila i pomoću linearizovanja regulacionog signala kod elektronskih sistema.1. Takva prilagođavanja mogu da se izvedu pomoću bregaste ploče u pogonskom mehanizmu. Na slici 4.4. Osnovna karaktenstična knva srne da odstupa.2 Teorijski oblik istoprocentne karakteristične krive Istoprocentna karakteristična kriva se definiše tako da istoj promeni hoda ventila odgovara ista procentualna promena pojedine kv -vrednosti. kod ovog tipa karakteristične krive se donji opseg od 0 do 33% linearizuje.2.4. kao što je prikazano na slici 4. . kv/kvs-vrednost se menja sa 0.56 što takođe iznosi 87%. dok se unošenjem u koordinatni sistem sa logaritamskom podelom dobija prava linija. Slika 4. 4. Unošenjem ove krive u linearni koordinatni sistem dobija se parabola. tj.1. Istoprocentno-linearna karakteristična kriva Ovde se načelno radi o istoprocentnoj karakterističnoj krivoj sa faktorom nagiba ngl=3 i pritom pripadajućoj kvo -vrednosti od 5%. Povećana odstupanja karakteristične krive od osnovnog teonjskog oblika u okolini tačke zatvaranja ventila naznačuju se kvr-vrednostima. pokazuje stvarne i teorijske karakteristične krive kod protočnih ventila. Na slici 4.3 Teorijski oblik istoprocentno-linearne karaktenstične knve 4. Osnovne karakteristične krive kod protočnih ventila Slika 4.159 što odgovara promeni od 0.30 na 0. Odnos hoda ventila prema protoku može se podesiti prilagođavanjem proporcionalnosti pogonskog mehanizma.

načelno se menja obrnuto proporcionalno protoku kroz by-pass otvor B. Ukupan zapreminski protok veoma zavisi od karakteristike ventila Pv. Osnovne karakteristične krive kod trokrakih ventila Ukupan protok kod trokrakih ventila sastoji se od dva dela: struje kroz regulacioni otvor i struje kroz by-pass otvor.2. Za regulacioni i by-pass otvor moguće su proizvoljne karakteristične krive.2. . Protok u regulacionom otvoru A.4 Odstupanje stvarne karakteristične krive od teorijskog oblika [5] 4. Na slici 4.5 prikazane su četiri najčešće kombinacije.Slika 4.

radna karakteristična kriva prilično odstupa od osnovne karakteristične krive. prenosnikom toplote i armaturom. Pri tome pad pritiska kroz ventil ni u kom slučaju nije jednak nominalnom pritisku od 1 bar. već je pad pritiska kroz ventil deo ukupnog pada pritiska u ovom kolu. Odstupanje radne karakteristične krive od osnovnog oblika U nekom hidrauličkom kolu. Ovo takođe važi i za pad pritiska kroz ventil. u nekoj mreži sa proizvođačem toplote. ventil se ugrađuje sa određenom osnovnom karakterističnom krivom. Zbog ove okolnosti. Kod trokrakih ventila odnos između hoda ventila i pritiska pumpe ne zavisi u istoj meri kao kod protočnih ventila.Slika 4.3.karakteristika ventila 4.2. U ovom primeru se posmatraju zavisnosti u okviru nekog kružnog kola sa razdelnim ventilom. Usled zavisnosti protoka od hoda i promene pada pritiska kroz ventil. . kojem pumpa stoji na raspolaganju. da bi važila osnovna karakteristična kriva.5 Najčešće kombinacije karakterističnih krivih 4.3. Radna karakteristična kriva . cevnom mrežom. pumpom. 4. tj.3. uslov je da bude nepromenljiv pad pritiska preko celokupnog opsega hoda ventila. Odnosi mogu da se predstave svaki sa po jednom jednačinom pri potpuno otvorenom i potpuno zatvorenom ventilu. Radna karakteristična kriva trokrakih ventila Kod trokrakih ventila ukupan pad pritiska se ne menja kao kod protočnih ventila.1. Posmatranjem rada pumpi može da se ustanovi da se gubici pritiska u pumpi i mreži menjaju približno kvadratno sa protokom.

6a). da pri hodu Hn u trokrakom ventilu ne vlada više pritisak pumpe Po. bar. U by-pass grani nema protoka. Kod pravilno uravnoteženog postrojenja. Ovde važi slično kao pri hodu H100. pa samim tim ni pada pritiska. pad pritiska kroz ventil ∆p C . pa se zato ova vrednost koristi za proračun karakteristike ventila. Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . bar. pad pritiska kroz ventil ∆p C . pad pritiska kroz prigušni ventil Odavde može da se vidi. na regulacionom otvoru A vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M (slika 4. što za posledicu ima da na by-pass otvoru B vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M {slika 4. Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . bar. tj. bar. pad pritiska kroz cevovod (by-pass granu) ∆p PV . u bypass grani se ugrađuje prigušni ventil. jer u svakom slučaju postoji neki protok kroz by-pass ili regulacioni otvor.6 Osnovno hidrauličko kolo sa trokrakim regulacionim ventilom Pri potpuno otvorenom ventilu (V100) je regulaciona grana merodavna za pad pritiska. bar.6b). Da bi se ostvario uslov istih protoka u obe grane. bar. bar. ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . pad pritiska kroz cevovod (regulacionu granu) ∆p PT . pad pritiska kroz potrošač toplote Pri potpuno zatvorenom ventilu (V0) je by-pass grana merodavna za pad pritiska. Odnos pada pritiska kroz ventil i ukupnog pada pritiska zove se karakteristika ventila: . ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A .Slika 4. pad pritiska u grani AB-A-M mora biti isti kao u grani AB-B-M. bar.

Kao sledeće se razmatraju odnosi u zavisnosti od ukupnog protoka.3. istoprocentna karakteristična kriva. protok kroz oba otvora. m 3 / h . Za kola sa trokrakim ventilima postoji još jedan zahtev. m / h . Pv=0. nakon što su ispunjeni prethodno pomenuti uslovi da se postignu identične karakteristične krive u obe grane cevovoda. . Kod ove konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi samo u okolini PV=1.7). Jednačina glasi: gde su: 3 • Vuk ( H ) . U sledećim posmatranjima polaziće se uvek od jednakih odnosa podešavanja za oba otvora.5 i Pv=0.9: a) Identične kVs -vrednosti za oba otvora. da isti protoci budu kroz oba otvora za celokupan opseg hoda ventila. ukupan protok kroz ventil (protok kroz otvor AB) • • V A ( H ) . kao i ukupan protok za tri karakteristike ventila Pv=0. koji zavisi od karakteristike ventila Pv. m 3 / h . Sledeće slike pokazuju osnovne karakteristične krive odgovarajućeg tipa ventila. protok kroz otvor A ventila V B ( H ) . protok kroz otvor B ventila Sledeća posmatranja tri najčešće korišćena izvođenja ventila pokazuju u kolikoj meri ovaj zahtev može da bude održan. otvor B je komplementaran Kod ovog tipa ventila se jasno vidi da je ukupni protok. znatno veći od V100 (slika 4.

otvor B je komplementaran Slika 4. Kod ovakve konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi u okolini Pv=0. koji zavisi od karaktenstike ventila PV. karakteristikama memog instrumenta i karakteristikama regulatora i pogonskog mehanizma.5. istoprocentna karakteristična knva za otvor A. otvor B je komplementaran 5. opreme i merno-regulacinog sistema. linearna karakteristična kriva za otvor B.Slika 4. Izbor trokrakog regulacionog ventila Regulacioni ventil je u isto vreme element procesne opreme.8 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] Većina ovakvih ventila ima u otvoru B kvs-vrednost koja iznosi oko 70% kvs-vrednosti u otvoru A.8). pumpama. Zbog toga je proračun i izbor ventila relativno složen proces usko vezan za projektovanje procesa.7 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] b) Različite kvs -vrednosti za oba otvora. i element regulacionog kola. c) Identične kvs -vrednosti za oba otvora. aparatima i uređajima na koje se priključuje. Postupak pri izboru regulacionog ventila može da se podeli u nekoliko koraka: • određivanje nominalnog prečnika . koji mora da se projektuje zajedno sa vodovima. može da bude veći ili manji od V100 (slika 4. istoprocentna karaktenstična kriva. koji mora da zadovoljava uslove regulacije i da po karakteristikama odgovara dinamici procesa. Kod ovog tipa ventila ukupni protok.

• • • • • • • • proračun kv-vrednosti izbor tipa pečurke izbor kvs -vrednosti izbor karakteristične krive izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta izbor zaptivača vretena određivanje serije ventila izbor pogonskog mehanizma 5.2.1 Jednačine za proračun .mm. ukupni zapreminski protok medijuma • w. brzina strujanja medijuma Bira se prvi veći nominalni prečnik. unutrašnji prečnik cevi • V.5 m/s • za gasove 20 m/s • za suvozasićenu vodenu paru 25 m/s • za pregrejanu vodenu paru 50 m/s Jednaćina za izračunavanje zapreminskog protoka glasi Sređivanjem jedinica dobija se jednačina za izračunavanje nominalnog prečnika: gde su: • Du. m3 /h. Preporučene brzine strujanja su: • za tečnosti 2.1. Tabela 5.1 date su jedna čine za proračun k vvrednosti. Određivanje nominalnog prečnika Nominalni prečnik se određuje preko brzine strujanja na ulazu u armaturu. m/s. Proračun kv -vrednosti Za proračun kv -vrednosti potrebni su radni podaci. U tabeli 5. 5.

Izbor tipa pečurke Izbor tipa pečurke zavisi od toga da li je ventil mešački ili razdelni. pritisak na izlazu iz armature • G. One mogu biti različito izvedene.gde su: • V. pritisak zasićenja • ρ . kg/h. m3/kg.2) • razdelna pečurka (slika 5.1) • mesna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala (slika 5. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p2 i temperaturi T1 • V`. bar. p= 101325 Pa) • T. bar. maseni protok pregrejane pare • V2. temperatura gasa na ulazu u armaturu 5. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p1/2 i temperaturi T1 • VN. ukupan zapreminski protok tečnosti • ps-.3. gustina tečnosti • ∆p . pritisak na ulazu u armature • p2.3) Mešna pečurka – koristi se za mešanje dve struje (standardno izvođenje) . m3/kg. maseni protok suvozasićene pare • p1. zapreminski protok gasa pri normalnim uslovima (T=273 K. bar. kg/m3. kg/h. m3/h. K. bar. a najčešće su sledeće: • mesna pečurka (slika 5. m3/h. pad pritiska kroz ventil • Gs.

razdeljuje jednu struju medijuma u dve struje Slika 5.Slika 5. naglog pokretanja i mogućeg prisustva čvrstih čestica u medijumu. . kao i propustljivost na sedištu ventila.3 Razdelna pečurka Izvođenje sedišta i pečurke određuje kvs -vrednost i oblik karakteristične krive. Sedište i pečurka se izrađuju od Čelika otpornih na koroziju.1 Mešna pečurka Mešna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala – koristi se: za mešanje dve struje do 250°C Razdelna pečurka . Ovi elementi se oblažu zbog velikih opterećenja. kavitacije. zbog pada pritiska. tj.

tj.5. Izbor karakteristične krive Linearna karakteristična kriva (slika 5. kao i dimenzije sedišta i hod ventila. minimalna kvs -vrednost ne srne biti manja od odnosa podešavanja pečurke. Pri izboru regulacionog ventila poželjno je proveriti minimalnu radnu tačku. Izbor linearne ili istoprocentne karakteristične knve zavisi od karakteristika procesa i od veličine promena opterećenja. Posebno su date vrednosti za mesnu i razdelnu pečurku.5). Tabela 5.2 kvs-vrednosti trokrakih ventila tipa BR 450 / 451 i BR 423 / 463 [4] 5.4.2 se biraju kvs -vrednosti na osnovu proračunate kv -vrednosti. odnosno protoka kroz ventil. odnosno prva veća vrednost. bolje je izabrati istoprocentnu karakterističnu krivu. kod koje sa povećanjem opterećenja raste i osetljivost . Ako se pak promenom hoda ventila menja pad pritiska. ne zavisi od hoda ventila. Za dobru kontrolu. bira se istoprocentna karakteristična kriva (slika 5. treba izabrati linearnu karakterističnu krivu. Uopšteno može da se kaže da kod linearnih procesa i malih promena opterećenja.4) se upotrebljava ako se pad pritiska na regulacionoj armaturi ne menja.5. Kod nelinearnih procesa i velikih promena opterećenja. Izbor kVs -vrednosti Iz tabele 5.

Ukoliko se izričito ne zahteva. 5. Zbog uticaja radne temperature menja se Čvrstoća materijala. 5. sila na pečurki pri regulaciji • Fmax . pa se zbog toga vrše poboljšanja određenim legurama. 5. Ova karakteristična kriva dozvoljava takođe i pri kapacitetu ispod 5% upotrebljivu regulaciju. kN. regulacioni ventili se isporučuju sa približnom karakterističnom krivom.8. kao i neophodnog hoda pečurke. maksimalna sila na pečurki .Deblje izvučena istoprocentna karakteristična kriva je u praksi industrijskih uređaja proverena karakteristična kriva.7. sve dok se regulaciona garnitura ne ošteti stranim telom. Tako se pri visokim temperaturama koriste čelici otporni na toplotu. koja se stalno vodi na nulu. Određivanje serije ventila Serija ventila zavisi od sile na pečurki. kN. Izračunavanje sile na pečurki se vrši pomoću jednačine: gde su: • Freg .6. Izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta Nominalni pritisak i materijal kućišta se biraju na osnovu: • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • mehaničke i hemijske čvrstoće materijala Matenjal kućišta mora da se izabere tako da zadovoljava mehaničku i hemijsku čvrstoću. Izbor zaptivanja vretena Pogodno zaptivanje vretena se bira na osnovu • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • otpornosti zaptivača prema medijumu Kod termalnih ulja se isključivo upotrebljava zaptivač u obliku meha sa sigurnosnom zaptivnom čaurom.

5. kao i velikom brzinom upravljanja. površina sedišta Fµ . velikom silom podešavanja. Princip rada i osobine pogonskih mehanizama su opisane u poglavlju 5. odnosno brzina strujanja. kN. mora se zbog dinamičkih sila kod tečnosti uzeti u obzir još i dužina cevovoda. Neki pneumatski pogonski mehanizmi omogućuju neposrednu dogradnju pozicionog regulatora ili davača graničnog impulsa. električni. Primeri izbora trokrakog regulacionog ventila Primer 6.2 bar. Pri kvaru. Izbor pogonskog mehanizma i određivanje vremena regulisanja Pogonski mehanizmi pretvaraju upravljački signal. Oni su pogodni za upotrebu u eksplozivnim sredinama i imaju konstrukcijom uslovljen sigurnosni položaj. odnosno spuštanje pečurke ventila. Pneumatski pogonski mehanizmi se isporučuju sa raznim opsezima radnog pntiska. pad pritiska preko pečurke pri regulaciji ∆pmax . Pogonski mehanizmi koji se isporučuju uz ventile su pneumatski. Ovi mehanizmi se odlikuju malom konstruktivnom visinom. trenje klizanja Pogonski mehanizam treba da se izabere tako da može da savlada maksimalnu silu na ventilu. Kod regulacionih ventila sa nastrujavanjem na pečurku. sila trenja na vretenu Sila trenja na vretenu se izračunava prema jednačini: gde su: • dv.9. Tu se radi o membranskom pogonskom mehanizmu sa pokretnom membranom i oprugama. tj. mm. koji dolazi od npr. pozicionog regulatora. bar. bar. Pneumatski pogonski mehanizmi se mogu opremiti i dodatnim ručnim pogonom. mm2. a mogu da budu i kombinovani sa ručnim pogonom. prečnik vretena • µ H . zatvara u potpunosti otvor A ili otvor B. Razvijeni su za radne pritiske do bar i ostvaruju minimalno trenje na vretenu. 6. Rešenje: Nominalni zapreminski protok je: gde je: • c = 4186 J . Za pneumatsko ili elektropneumatsko upravljanje koriste se pneumatski pogonski mehanizmi.1: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 25 kW • temperaturska razlika medijuma u razvodnom i povratnom vodu: ∆ϑ = 15 °C • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0. Dinamičke sile na pečurki nisu uzete u obzir pri proračunu.-. maksimalan pad pritiska preko pečurke As. regulacioni ventil se u potpunost zatvara ili otvara.specifični toplotni kapacitet vode (usvojena vrednost) kg ⋅ K .• • • • ∆p reg .9. elektrohidraulički. u podizanje. ili nestanku energije za pokretanje.

spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom. čak i po cenu toga da manji broj dana u godini ventil ne zadovoljava potrebe za količinom toplote koja je potrebna potrošaču.1 date su karakteristične vrednosti ventila tipa BR 485. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. gustina vode (usvojena vrednost) m3 Zbog malog odstupanja za inženjerske potrebe dovoljno je uzeti ove vrednosti. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: .14%. odnosno 83. nominalni pritisak je PN 16.24% za istoprocentnu. a redukovana odgovara nominalnom prečniku DN 20.3 m3/h. da ne bi češće radio u donjem opsegu hoda. U tabeli 6. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485. tako da ona odgovara nominalnom prečniku. Za ovaj slučaj ukoliko se izabere ventil sa linearnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 80. hod ventila bi bio 50. Pojedini proizvođači predlažu da se izračunata kv -vrednost uveća za 10 do 30% zbog tolerancija samog procesa. Može se usvojiti i neka od redukovanih karakterističnih veličina protoka.6%. Takođe pojedini proizvođači preporučuju da je bolje izabrati premali nego preveliki ventil. a ukoliko se izabere ventil sa istoprocentnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 94. pa se bira ventil DN 15 sa kvs = 4 m3/h. Ako bi se usvojio ventil sa standardnom vrednošću od 6. Standardna vrednost kvs = 4 m3/h odgovara nominalnom prečniku DN 15.• p = 1000 kg . Prečnik cevovoda je: gde je: • w=2 m . Prečnik ventila ne utiče na regulaciju. ukoliko ih proizvođač nudi. što je manje povoljno. odnosno protoka. DN 15. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N.85 kN. usvojena brzina strujanja medijuma s Karakteristična veličina protoka je: Treba usvojiti prvu veću standardnu karakterističnu veličinu protoka kvs iz tabele proizvođača.2% za linearnu karakterističnu krivu. materijal kućišta je sivi liv.

2 bar pad pritiska kroz cevovod: ∆pc = 0. DN 40. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0. a pogonski . jer se za nju dobijaju premale brzine strujanja medijuma.35 bar • • • Rešenje: Pad pntiska koji pumpa treba da savlada je: pad pritiska kroz potrošač toplote: ∆pPoT = 0. ili zavarivanjem. nominalni pritisak je PN 16. materijal kućišta je sivi liv. materijal kućišta je sivi liv. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0.1 bar nominalni zapreminski protok: V = 5 m3/h Karakteristična veličina protoka iznosi: Standardna karakteristična veličina protoka se može uzeti za 10 do 30% veća od izračunate: Prečnik cevovoda je gde je: • w=2 m . nominalni pritisak je PN 16.2: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • temperatura radnog medijuma: t = 90 °C • pritisak koji vlada u sistemu: p = 6 bar • natpritisak koji ostvaruje pumpa: ∆p p = 0. koja odgovara nominalnom prečniku DN 40. prečnika DN 15. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica.85 kN. nominalni pritisak je PN 16. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. materijal kućišta je sivi liv. Stvarna brzina strujanja iznosi Primer 6. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica. dok kao redukovana vrednost odgovara nominalnom prečniku DN 50. usvojena brzina strujanja medijuma s Iz tabele 6. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: LDM RV 111 R 3311 16/130-40 . ili zavarivanjem. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom.1 usvaja se kvs -vrednost od 25 m3/h. prečnika DN 15. Što je prevelika vrednost.LDM RV 111 R 3311 16/130-15 .3 kN.

2 kN. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0. hod pn regulaciji iznosi 75. Standardna karakteristična vrednost za nominalni prečnik DN 40 je kvs = 25 m3/h.3: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila ako je protočni medijum suvozasićena vodena para i ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 132 kW • pritisak suvozasićene vodene pare: p = 3. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 450. U ovom slučaju zbog više radne temperature treba izabrati sferoidni gvozdeni liv za materijal kućišta.mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv.23% za linearnu. spajanje na cevovod je pomoću prirubnica. DN 40.2 bar kg Prečnik cevovoda je: gde je: • • m3 v = 0. preporučena brzina strujanja suvozasićene vodene pare s Karakteristična veličina protoka iznosi: Prva veća standardna karaktenstična veličina protoka iznosi kvs= 16 m3/h.2 bar • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0. bira se prečnik ventila DN 40. a kao redukovanoj vrednosti odgovara joj prečnik DN 40. a 81. pa se usvaja ova vrednost. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 529 N. Stvarna brzina strujanja iznosi: Primer 6. Kako je prečnik DN 32 premali zbog prevelike brzine strujanja. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 2. međutim za nju bi hod pri regulaciji iznosio 47. Njoj odgovara nominalni prečnik DN 32.3 kN.9% za istoprocentnu. nominalni pritisak je PN 16. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: .5701 specifična zapremina suvozasićene vodene pare kg m w = 30 . toplota promene faze na pritisku zasićenja p = 3. odnosno 93. što nije povoljno. Za redukovanu vrednost kvs = 16 rn3/h pri istom nominalnom prečniku DN 40.06% za istoprocentnu karakterističnu krivu.48% za linearnu karakterističnu krivu.2 bar Rešenje: Maseni protok suvozasićene vodene pare je: gde je: • r = 2157 kJ .

U tom slučaju neophodno je sredstvo za sušenje. okalina ili zrnce vara.1. 7. Rukovanje. prečnika DN 15.2. 7. Prevlaka ventila je osnovna boja koja služi za zaštitu od korozije pri transportu i skladištenju i ne srne da se ošteti. Ugradnja regulacionog ventila Pri ugradnji regulacionog ventila mora da se vodi računa o sledećem: • potreban prostor pri ugradnji Mesto za ugradnju treba da bude pristupačno. a temperatura u skladištu treba da bude između -20 i 65°C. od vise proizvođača.1. vertikalni ugradm položaj sa pogonskim mehanizmom okrenutim nagore 2. montaža i puštanje u rad 7. Stvarne brzine strujanja iznose 27.LDM RV 214 ECI 1413 L1 16/220-40 . • položaj pri ugradnji Položaji ventila koji su mogući (slika 7. 7. odnosno grejanje. Da bi se ventil zaštitio od zaprtjanja. ispred njega na cevovod treba da se instalira odvajač nečistoća. dok je kod razdelmh ventila ulaz obeležen sa AB.1.1.74 m/s na ulazu.2. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač raspolažu silom od 1 kN. Pravilnim rukovanjem treba da se spreče moguća oštećenja.1) pri ugradnji su: 1. Rukovanje 7. radi sprečavanja kondenzacije. Potrebna je zaštita od atmosferskog uticaja kao što je vlažnost. kao što su rđa. nominalni pritisak je PN 16. Ventil treba da se zaštiti od spoljašnjih sila kao što su udar ili vibracije. Ovim se sprečava da nečistoća. odnosno pečurku ventila. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv. • pravac strujanja Kod mešnih ventila je izlaz obeležen sa AB. potrebno je da se cevovod ispere pre montaže. • čišćenje cevovoda Da bi se garantovalo dobro pnključenje regulacionog ventila. Rukovanje pre montaže Ukoliko su na pnrubnicama zaštitne kape.2. njih treba skinuti pre ugradnje.3. Skladištenje Skladištenje treba da bude na suvom i čistom mestu.1. Montaža ventila i priključci 7. spajanje na cevovod je pomoću pnrubnica. ošteti sedište. U vlažnim prostorijama neophodno je sredstvo za sušenje. odnosno 29. Transport Temperatura pn transportu treba da bude između -20 i 65C. Na tom mestu mora da postoji dovoljno prostora za održavanje i da može da se otvori poklopac pogonskog mehanizma. vodoravni ugradni položaj U tabeli 7. 7. Prevlaka ventila ne srne da se ošteti.1 su date dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju regulacionog ventila bez dodatnog oslonca .65 m/s na izlazu iz armature.1.

napon i frekvencija električne struje sa onim podacima koji se nalaze na pločici sa oznakom tipa. treba da se pročita uputstvo za rukovanje pogonskim mehanizmom. 7. Pneumatski priključak Za svaki pneumatski pogonski mehanizam treba da se predvidi reduktor pntiska. Kod ventila sa zaptivačem u obliku meha ne srne da se okreće vreteno ventila da ne bi došlo do oštećenja zaptivača.2. Pri zameni.3. kg 20 25 35 40 • naprezanje tela ventila Pogodnim merama moraju da se spreče moguće zatezne i pritisne sile na telo ventila. Treba da se vodi računa o bezbednosnim propisima za električne priključke. To treba da se učini pre prvog puštanja u rad. Električni priključak Električni priključak treba da bude izveden prema uputstvu za rukovanje pogonskim mehanizmom. 7.1. rekonstrukciji ili okretanju pogonskog mehanizma. a da na njemu nema grananja cevovoda i da je strujanje neporemećeno. a na toj deonici ne srne da bude grananja cevovoda i strujanje treba da ostane neporemećeno. Iza ventila cevovod treba da bude takođe prav i duži od desetostrukog nominalnog prečnika. 7.3.2.Tabela 7. Pre priključivanja treba da se uporede vrsta.2.2. Ispitivanje zaptivenosti vretena . Posebni pozicioni regulaton zahtevaju suvi vazduh sa odstranjenim uljem. Zato dodatno podešavanje pogonskog mehanizma nije potrebno. • zaštita od toplote Da bi se pogonski mehanizam zaštitio od previsoke temperature potrebno je da se cevovod izoluje. da bi se izbegao obostrani uticaj pogona. 7. Montaža pogonskog mehanizma Pogonski mehanizam je obično već montiran i postavljen na ventil. • postavljanje cevovoda Za besprekoran rad regulacionog ventila potrebno je da ispred njega bude prav cevovod u dužini većoj od petostrukog nominalnog prečnika. Stvaranje kondenzata mora da se izbegne. Puštanje u rad Regulacioni ventili su već podešeni za rad i bili su podvrgnuti ispitivanju funkcionalnosti.3. Pn puštanju u rad treba izvršiti sledeće: • ispitivanje zaptivenosti vretena • ispitivanje parametara regulacionog ventila • ispitivanje regulacije 7. pa se zbog toga upotrebljava osušeni kompnmovani vazduh. mm 15÷32 40÷65 80÷100 125÷150 mdoz. Pri demontaži pogonskog mehanizma može da se desi da vreteno ventila bude potisnuto na gore usled pritiska medijuma.1 Dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju [4] DN.4.

Sve dok je armatura pod pntiskom i temperaturom. Ako se ne postiže maksimalan protok treba da se proveri: • da li je ventil otvoren 100% • da li su svi zaporni ventili otvoreni i da li su Čisti odvajači nečistoća • da li se predviđeni podaci slažu sa stvarnim radnim podacima Ako ventil radi pri maloj dužini hoda.3 prikazana su tri najčešća izvođenja zaptivanja. u idealnom slučaju. Svi ostali zaptivači ne zahtevaju održavanje zbog prednapregnutog kompleta opruga. ne smeju se otpuštati ili pritezati zavrtnjevi na poklopcu. Servis i održavanje 8.3. Ispitivanje parametara regulacionog ventila Regulacioni ventil treba da radi u normalnom radnom stanju sa 70 do 100% hoda. moraju da se spreče oscilovanja u oblasti tačke zatvaranja. Pre zamene zaptivača treba da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. Nestabilna regulacija (stalno korak napred korak nazad) vodi ka prevremenom habanju.3.3. da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacione armature. U ovom slučaju treba stupiti u kontakt sa proizvođačem.3. Zamena zaptivača vretena Na slikama 8.1. ventil treba prilagoditi stvarnim radnim parametrima. 7. 8. Preduzimanje mera treba razmotriti sa proizvođačem.1 do 8.2. Regulacioni ventil treba. Da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacionog ventila. 7. . Prejako stezanje zaptivača od čistog grafita vodi ka prejakim silama trenja koje škode funkciomsanju regulacionog ventila.Kod zaptivača vretena od čistog grafita može da bude neophodno pritezanje presovane zaptivke. Ispitivanje regulacije Regulacija mora biti bezuslovno ispitana na stabilnost. Kod upotrebe električnih pogonskih mehanizama treba se pridržavati pauze od minimalno 200 ms pri promeni smera između koraka premeštanja. Minimalno vreme odašiljanja struje ne treba da prelazi 50 ms. da se zaustavi nakon dostizanja zadanih vrednosti.

a samo su pomenuti periferni uređaji i regulacioni ventili protočnog tipa. Pre zamene PTFE manžete potrebno je da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. U zavisnosti od toga da li je ventil mesni ili razdelni. . kao i način njegovog pokretanja. Posebna pažnja treba da se posveti izboru kvs -vrednosti. i iz kataloga odabrati odgovarajući pogonski mehanizam. na osnovu maksimalne sile na pečurki. Na proračun i izbor ventila utiču radni pritisak. sa linearnom ili i stop roče ntnom karaktenstičnom krivom. koja može biti različito izvedena. koji je usko vezan za projektovanje procesa. potrebno je izabrati pečurku ventila. potrebno je izabrati materijal kućišta i način zaptivanja vretena. maksimalna temperatura u sistemu.3. koji mogu biti sa mešačkim ili razdelnim dejstvom. opreme i memo-regulacionog sistema. Neke vrste zapbvača zahtevaju održavanje. kao i protok radnog medijuma. Pri nezaptivenosti vretena dolazi do habanja zaptivača i tada mora da se zameni. Izvođenje sa manžetom PTFE manžete se sastoje od jednog podložnog. Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni i rashladni sistemi. ugradnja i puštanje u rad.1. karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i pad pritiska kroz ventil. Proračun i izbor regulacionog ventila je relativno složen proces. što i nije bila tema ovog rada. Ovim radom su obuhvaćene i karakteristične veličine regulacionih ventila. kao i osnovni teorijski i stvarni oblici karakterističnih krivih. koje se mogu ispraviti pomoću uputstva ili uz konsultacije sa proizvođačem. vreteno ili sedište ventila. kao i nominalnim prečmcima kojima ona odgovara. Pn radu se mogu javiti smetnje. Da ne bi došlo do oštećenja ventila. Ovakvo zaptivanje vretena je samopodešavajuće preko ugrađene pntjsne opruge. Pravilan izbor ventila je od velikog značaja za dobru i pouzdanu regulaciju procesa. pa je potrebna redovna kontrola. potrebno je pravilno rukovanje.8. a ponekad je potrebno zameniti zaptivač. Koriste se kao mesački ili razdelni ventili. četiri zaptivna i jednog pntisnog prstena. Na osnovu radnih podataka i vrste medijuma. kao Što su hod ventila.1. pečurku. koji spadaju u rezervne delove. 9. ili u hemijskoj procesnoj industriji. U ovom radu nije obrađen nivo buke. Zaključak Trokraki regulacioni ventili su veoma važni elementi procesne opreme. Na kraju treba izabrati senju ventila.