CIA_13_cas_Nastava_i_vezbe_REGULACIONI_VENTILI

REGULACIONI VENTILI

1. Uvod U praksi se često dešava potreba za mešanjem dve struje medijuma u cilju stabilizacije temperature, koncentracije reagensa. razblaživanja osnovne sredine, održavanja kvaliteta... Takvi zadaci se mogu resiti pomoću dva ventila, kroz koje se u mesni rezervoar dopremaju struje sastavnih medijuma. Ovakva postrojenja su glomazna, složena i skupa u eksploataciji. U ovom slučaju moraju odjednom da se koriste dva regulaciona ventila. Osim toga, ovakva postrojenja predviđaju i rezervoar što dodatno poskupljuje konstrukciju. Druga mogućnost je konšćenje mesnog ventila, u kojem se neposredno mešaju dve struje. Njihova primena daje visoki efekat ekonomičnosti na račun toga, što se umesto dva ventila i posebne mešalice, primenjuje samo jedan ventil. Umanjenje broja elemenata znatno uvećava trajnost postrojenja. Takođe postoji mogućnost mešanja fluida i van trokrakog ventila, kada se upotrebljavaju trokraki regulacioni ventili koji razdeljuju jednu struju fluida u dve struje. Takvi ventili se zovu trokraki razdelni ventili. Razdelni ventili su slični mesnim ventilima, uz manje konstruktivne izmene. Trokraki regulacioni ventili mogu da se upotrebe i kao takozvani prebacivački ventili za usmeravanje strujanja fluida sa jednog cevovoda na drugi. 2. Regulacioni ventili Regulišući ili izvrsni ventili su oni delovi regulacionog kola, koji na osnovu signala regulatora menjaju protok. Regulišući ventil treba da zadovoljava u slučaju punog opterećenja i da omogući što lineamiju zavisnost između regulišuće veličine i zadane vrednosti regulišuće veličine. Suština regulacije se sastoji u menjanju površine protočnog preseka radne materije i pada pritiska. Osnovni element regulacionog ventila je pečurka, oblikovana tako da u svakom svom radnom položaju u odnosu na sedište daje tačno određenu površinu protočnog preseka radne materije, za koju se pri poznatom protoku, odnosno padu pritiska, zna pad pritiska, odnosno protok radne materije. 2.1. Podela regulacionih ventila Osim što se regulacioni ventili razlikuju po nominalnom prečniku i nominalnom pritisku, postoje još sledeće podele: 2.1.1. Podela regulacionih ventila prema obliku izrade Regulacioni ventili se prema obliku izrade dele na: • dvokrake ventile • trokrake ventile kao mešačke ili razdelne. 2.1.2. Podela regulacionih ventila prema materijalu kućišta Materijali od kojih se izrađuju kućišta regulacionih ventila su: • sivi liv • čelični liv • čelici za kovanje • čelici otporni na koroziju Kućišta mogu biti izrađena i od bronze i mesinga, a u novije vreme i od visokokvalitetnih čelika.

2.1.3. Podela regulacionih ventila prema načinu povezivanja Prema načinu povezivanja regulacioni ventili se dele na: • ventile sa prirubnicama • ventile sa navojem • ventile za spajanje zavarivanjem 2.1.4. Подела регулационих вентила према начину покретања Према начину покретања регулациони вентили се деле на: • вентиле са пнеуматским погоном • вентиле са електричним погоном, • вентиле са електрохидрауличким погоном, • вентиле са комбинованим погоном. 2.2. Trokraki regulacioni ventili Trokraki ventili mogu biti izvedeni kao mešački ili kao razdelni ventili. Mešački ventili imaju dve ulazne struje i jednu izlaznu, dok razdelni imaju jednu ulaznu a dve izlazne struje (slika 2.11). Krak ventila, kroz koji prolazi ukupan protok obeležava se sa AB, a druga dva kraka sa A i B. U trokrakim ventilima ukupan protok ostaje uvek približno konstantan u zavisnosti od hidrauličkog kola

Slika 2.11 Principi rada trokrakog regulacionog ventila 2.2.1. Namena trokrakih regulacionih ventila Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni ili rashladni sistemi, a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. Najčešća upotreba je za regulaciju temperature medijuma kao Što su: • rashladna voda • topla voda • vrela voda • suvozasićena vodena para • pregrejana vodena para • termalna ulja

rashladni medijumi.

Dozvoljeni protočni medijumi su dati odgovarajućim podacima za ventil u katalogu proizvođača. Za ventile u postrojenjima za grejanje i klimatizaciju protočni medijum je naravno voda, ili u datom slučaju vodena para. Voda može biti veoma različito dobijena. Obična voda iz gradske mreže u većini slučajeva može da se koristi bez prethodne pripreme, i to kada ona ostaje da kruži u zatvorenom sistemu i kada posle nekog vremena hemijski odreaguje. Međutim, ako u kružnom opticanju dolazi do gubitka vode, pa se zbog toga sistem stalno dopunjuje, onda se ta voda mora prethodno hemijski pripremiti. Trokraki regulacioni ventili se upotrebljavaju u postrojenjima u kojima neki njihov deo mora, ili treba, da se snabdeva konstantnim protokom. Taj deo postrojenja leži na priključku AB ventila. Tipična upotreba razdelnog ventila je u povratnom vodu grejne mreže. Kod ovog kola vod u kojem je proizvođač toplote predstavlja deo postrojenja sa konstantnim protokom. Regulacioni otvor A u ovakvom kolu reguliše dotok ka potrošaču toplote. Količina toplote koja nije potrebna se vodi na obilazni (by-pass) vod, koji je priključen na by-pass otvor 3 i tako zaobilazi potrošača. Kada je u kolu mešni ventil, protok ostaje konstantan u delu kola sa potrošačem toplote. Dovod toplote se reguliše promenom temperature vode. Pritom hladnija voda teče preko by-pass otvora B kroz obilazni vod. Ovde regulacioni otvor A reguliše protok od proizvođača toplote ka potrošaču. Tip ventila koji treba da se koristi u nekom postrojenju, zavisi od izabranog hidrauličkog kola. 3. Karakteristične veličine regulacionih ventila Za izbor i pravilan rad regulacionih ventila, moraju biti poznate promene protoka pri bilo kom hodu ventila. Za opisivanje ovog odnosa uveden je niz karakterističnih veličina: 3.1. Hod ventila Hod ventila predstavlja poziciju pečurke, merenu pravolinijski od zatvorenog položaja. Nominalni hod ventila je hod pn potpuno otvorenom ventilu, definišan za svaku seriju ventila i odgovara vrednosti datoj u katalogu proizvođača. Relativni hod ventila je odnos između hoda za određeni otvor i nominalnog hoda. Označavaju se na sledeći način: • H.mm , hod ventila • Hl00,mm. nominalni hod ventila • H/H100,-, relativni hod ventila 3.2. Karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i odnos podešavanja ventila Po definiciji se upravljački sistem završava neposredno iza pogonskog mehanizma. Na osnovu toga se može reći da je veličina podešavanja, koja predstavlja ulaznu veličinu regulacionog procesa, identična hodu ventila. Izlazne veličine regulacionog procesa se dobijaju preko protoka. On zavisi od otpora strujanju ventila pri standardnom prečniku i standardnom padu pntiska kroz ventil. Otpor strujanju zavisi od konstrukcije i izrade ventila. Iz ovog razloga može da se desi da se pri istim uslovima protok razlikuje kod ventila različitih proizvođača, pa čak i kod svakog pojedinačnog primerka istog proizvođača. Ocenjivanje nekog ventila uslovljava se ustanovljavanjem stanja jednoobraznog strujanja, koje obuhvata i pad pntiska kroz ventil, kao i podatke o protočnom medijumu.

Za seriju ventila nekog proizvođača razlikuju se predviđena i stvarna kv -vrednost pojedinačnog primerka.25 0. kvs – vrednost su klasifikovane prema DIN 323 i odgovaraju pojedinačnim nominalnim prečnicima prema tabeli 3.m3/h.-.6 1 0.25 i 500 m3/h.5 25 10 6. a mogu biti i posebne po želji naručioca. relativna kv-vrednost. Tabela 3. pri nominalnom hodu. m3/h 15 4 2.mm kVs.16 0. • • Kv100.1 Predviđena i izmerena karakteristična kriva Protok pri ovim standardizovam uslovima naziva se karakteristični protok ventila. protok vode pri temperaturi između 5 i 30°C pri proizvoljnom. koje mogu biti različite od navedenih.3 4 32 16 10 6. predviđena kv-vrednost za neku seriju ventila pri nominalnom hodu H100 (kataloška vrednost za svaki tip ventila).1 . koja se samo merenjem može utvrditi. Uobičajene kv-vrednosti se kreću između 0. a ostale su redukovane vrednosti. Ova efektivna vrednost se označava sa kv100. m3/h.5 1.1.Slika 3.1 kvs-vrednosti za nominalne prečnike cevi [7] DN. Na slici 3. kv-vrednost određenog ventila pri nominalnom hodu H100. i padu pritiska kroz ventil od ∆po = 1bar • kvs.1 prikazana je zavisnost između kv -vrednosti i kvs -vrednosti. Tačne definicije glase: • kv. Proizvođači isporučuju regulacione ventile sa raznim kv -vrednostima za svaki nominalni prečnik.4 0. m3/h. Pritom je od posebnog značaja kv -vrednost pri potpuno otvorenom ventilu. Njeno odstupanje od zadate kvs-vrednosti ne srne iznositi više od ±10%. upravo posmatranom hodu ventila. odnosno kv -vrednost. tj.63 20 6.3 4 2. kv/kvs.3 40 25 16 10 50 40 25 16 65 63 40 25 80 100 63 40 100 160 100 63 125 250 160 100 0. Vrednosti u prvoj koloni su standardne.

a dobija se preko presečne tačke karakteristične krive sa predviđenom ky-vrednosti i ordinatne ose. Ova vrednost se kod trgovačkih ventila kreće između 1 i 3% kvs-vednosti. između . karakteristika nagiba kvo kVr -vrednost se određuje grafičkim putem i predstavlja tačku sa maksimalnim odstupanjem. Zato se još definiše: • kvo. tako da karakteristična kriva ne odstupa više od 30% od navedenog osnovnog oblika.stvarni odnos podešavanja Uobičajene vrednosti odnosa podešavanja se kreću između 25 i 50. najmanja kv-vrednost pri kojoj se još uvek ostvaruje tolerancija nagiba.-. J okolini tačke zatvaranja. Ovo odstupanje ne srne da prelazi određenu toleranciju minimalno u opsegu hoda između H10 i H100. predstavlja minimalan protok kroz ventil. kvo i kvr se dovode u korelaciju i pritom se dobijaju sledeće vrednosti: kvs kvo k SV = vs kVr Svo = gde su: • • Sv0 . Stabilnost regulacije zavisi. Veliki odnos podešavanja kazuje da se nagib karakteristične krive može održati pri širem opsegu hoda ventila.1 može da se vidi da je predviđena karakteristična kriva definisana određenim nagibom.150 360 250 160 Karakter promene protoka kroz ventil u oblasti tačke zatvaranja ventila je od naročitog značaja za stabilnost sistema za regulaciju. m3/h. • n = ln kvs . od H0 do H10 ova tolerancija nagiba se kod većine ventila ne može ostvariti. Sa slike 3. Vrednosti kvs. Nagib izmerene karakteristične krive delimično odstupa od nagiba izmerene karaktenstične krive.m3/h. Iz ovog razloga se još definiše: • kvr. Stoje veći odnos podešavanja. to je povoljnija stabilnost regulacije.teorijski odnos podešavanja Sv .

od nagiba karakteristične krive.ostalog. zapreminski protok medijuma QN. nominalna snaga proizvođača toplote c. mm 15 20 25 32 40 50 65 80 DN.3. K . prema kojem su nominalni prečnici dati kao u tabeli 3. Ova vrednost je merodavna za proračun ventila i za slučaj primene razdelnog ventila u sistemima za grejanje određuje se prema sledećoj jednačini: V100 = QN . Veličine ventila odgovaraju ISO 6708. m3/h. kW.2 Nominalni prečnici prema JUS C.B6.3 Istoprocentna karakteristična kriva sa odnosom podešavanja 40:1 [4] 3. temperaturska razlika ρ .4 prikazane su karaktenstične krive za različite odnose podešavanja.2. kg/m3. Na slikama 3. Ovi prećnici su štandardizovani Širom sveta i označavaju unutrašnji prečnik cevi. m3 / h c ⋅ ∆ϑ ⋅ ρ gde su: V100. Tabela 3. kJ/(kg-K)." 1/2 3/4 1 1 1/4 1 1/2 2 2 1/2 3 100 4 125 5 150 6 .3 i 3. Slika 3. Zapreminski protok i nominalni prečnik Pod zapreminskim protokom podrazumeva se onaj protok koji je neophodan za određivanje nominalne snage proizvođača toplote.005 DN. specifični toplotni kapacitet medijuma ∆ϑ . gustina protočnog medijuma Nominalni prečnik je veličina kojom se označavaju cevovodi.

on odgovara dozvoljenom radnom pritisku. To je mala posuda na vretenu ventila. pri kojem se ventil srne upotrebiti. Kod materijala od gvožđa.3. taj opseg može biti i širi kada je dovoljno da se od visoke temperature zaštite zaptivač i pogonski mehanizam. Pri proticanju kroz neko suženje nastaju gubici pritiska ∆p . koji su proporcionalni kvadratu zapreminskog protoka i gustini medijuma: Za strujanje kroz isto suženje pri utvrđenim jednoobraznim uslovima sledi: Deljenjem ovih jednačina dobija se izraz za proračun ky -vrednosti: Ako je protočni medijum voda.B6.3 Nominalni pritisci prema JUS C. Dozvoljeni opseg temperatura zavisi u suštini od materijala ventila. postoji opasnost da se vreteno ventila zamrzne. U takvim slučajevima vrši se orebravanje. označava se kao nominalni pritisak. pa i niže. Proračun kv -vrednosti za zadato strujanje U nekom hidrauličkom kolu. Maksimalna dozvoljena temperatura medijuma Dozvoljena temperatura medijuma data je odgovarajućim podacima u katalogu proizvođača ventila. Zamrznuto vreteno može u vrlo kratkom roku da uništi zaptivač. što znači da protočni medijum ima drugačiju gustinu od one zahtevane jednoobraznim uslovima. Kod gasova se umesto zapreminskog posmatra maseni protok zbog kompresibilnosti medijuma. a od tada maseni protok ostaje konstantan. ugrađeni regulacioni ventil se obično ne opstrujava pri uslovima koji su usvojeni pri njegovom izboru. nominalni pritisak 16 25 40 Tabela 3. Zbog toga se za određene tipove ventila nudi zaptivač sa rezervoarom glicerina. Pad pritiska kroz ventil nije jednak 1 bar.5 6 10 Dozvoljeni radni pritisak je maksimalni pritisak pri radu koji deluje na regulacioni element.4. bar. • p.3. a pogotovo ne mora da bude na temperaturi između 5 i 30°C. On zavisi od materijala ventila i temperature medijuma. Nominalni pritisak i dozvoljeni radni pritisak Maksimalni pritisak. 3. medijum ne mora da bude voda.6. za temperaturski opseg od -10 do 120°C. pošto se gustina ρ neznatno razlikuje od gustine ρo Ove jednačine omogućavaju da se neko proizvoljno strujanje preračuna u strujanje pri jednoobraznim uslovima i obrnuto. Pri temperaturama medijuma koje su bliske tački očvršćavanja. Jednačina za kritični pad pntiska glasi: 3. Dozvoljeni radni pritisci su standardizovani prema . sve dok se ne dostigne kritični pad pritiska.006 PN.5. bar 2. Povećanjem pada pritiska raste i maseni protok. Nominalni pritisci su standardizovani prema tabeli 3. Međutim. izraz se može dodatno uprostiti. koja se pri puštanju u rad puni glicerinom i time štiti vreteno od zamrzavanja do temperature -10°C.

Kod razdelnog ventila se zahteva zaptivenost regulacionog otvora A. kao i pritisne sile pogonskog mehanizma. pritisak zatvaranja 3.bar.8. Oni zavise od tolerancija sedišta i pečurke ventila.7.05% od kvs -vrednosti smatraju se zaptivenim.bar. Pritisak zatvaranja označava pad pntiska kroz ventil. . U tabeli 3. dozvoljeni radni pritisak 3. Ventili sa gubitkom usled nezaptivenosti do 0.4 dati su po klasama maksimalni gubici usled nezaptivenosti na sedištu. pri kojem ventil još uvek može bezbedno da se zatvori. • ∆pV 100 . dok se za by-pass otvor B retko zahteva takva zaptivenost. pad pritiska pn potpuno zatvorenom ventilu ∆pS . Pad pritiska kroz ventil i pritisak zatvaranja Pad pritiska kroz ventil zavisi od protoka.bar. Nominalni pritisak koji je dozvoljen za neku temperaturu uzima se iz kataloga proizvođača. odnosno hoda ventila. pad pritiska pri potpuno otvorenom ventilu • • ∆pV 0 . Gubici usled nezaptivenosti na sedištu Gubici usled nezaptivenosti na sedištu daju se u procentima kVS -vrednosti.. • Pdoz. bar.promeni radne temperature.

Linearna karakteristična kriva . Najčešći standardni oblici su: • linearna karakteristična kriva • istoprocentna karakteristična kriva 4.1. Osnovni teorijski oblici karakteristične krive Osnovni oblik karakteristične krive predstavlja matematičko opisivanje jedne Čisto teorijske karakteristične krive. U oblasti grejne i klimatizacione tehnike se iz praktičnih iskustava i težnje ka što racionalnijoj izradi.4. Načelno su mogući svi proizvoljni oblici karakteristične krive. izrađuju samo standardni oblici.1.1. Karakteristične krive 4.

411 što odgovara promeni od 0. sa 0.215 na 0. pri promeni hoda sa 20 na 40% menja se kv/kvs -vrednost sa 0. 4. koja potiče od tolerancija pri obradi sedišta i pečurke ventila. koja iznosi 0. Na primer. Promena hoda sa 60 na 80% ima isto tako promenu k v/kvs -vrednosti od 0.02 odnosno 1 do 2%.803. Unošenjem ove krive u linearan koordinatni sistem dobija se prava linija. Na slici 4. Ovim se prikazuje teoretska minimalna otvorenost ventila.196 tj.196.01 do 0.1 je prikazana ova karakteristična kriva.1. U presečnoj tački linearne karakteristične knve sa ordinatnom osom dobija se kvo -vrednost. nekoj promeni hoda ventila odgovara ista promena kv-vrednosti.1 Teorijski oblik linearne karakteristične krive Prema definiciji linearne karakteristične krive.2.Slika 4. Istoprocentna karakteristična kriva .607 na 0.

Na slici 4.30 na 0.26 tj. pri promeni hoda ventila sa 20 na 40%. kao što je prikazano na slici 4.Slika 4. 4.4. preko odgovarajućeg profilisanja pečurke ventila i pomoću linearizovanja regulacionog signala kod elektronskih sistema. Takva prilagođavanja mogu da se izvedu pomoću bregaste ploče u pogonskom mehanizmu. . Slika 4.1. Na primer.3 je prikazana takva karakteristična kriva.4. kv/kvs-vrednost se menja sa 0. Osnovne karakteristične krive kod protočnih ventila Slika 4. 4. samo unutar definisanih granica teorijske karakteristične krive.2 Teorijski oblik istoprocentne karakteristične krive Istoprocentna karakteristična kriva se definiše tako da istoj promeni hoda ventila odgovara ista procentualna promena pojedine kv -vrednosti.3 Teorijski oblik istoprocentno-linearne karaktenstične knve 4.1.2. pokazuje stvarne i teorijske karakteristične krive kod protočnih ventila. Osnovni stvarni oblici karakteristične krive Osnovnom karakterističnom krivom se označava stvarna karakteristična kriva nekog ventila.3. Unošenjem ove krive u linearni koordinatni sistem dobija se parabola. kod ovog tipa karakteristične krive se donji opseg od 0 do 33% linearizuje. efektivni odnos između hoda ventila i protoka pri konstantnom padu pritiska kroz ventil od 1 bar.56 što takođe iznosi 87%. iz proizvodnih razloga.085 na 0. Promeni hoda ventila sa 60 na 80% odgovara promena kv/kvs -vrednosti od 0. Povećana odstupanja karakteristične krive od osnovnog teonjskog oblika u okolini tačke zatvaranja ventila naznačuju se kvr-vrednostima. Istoprocentno-linearna karakteristična kriva Ovde se načelno radi o istoprocentnoj karakterističnoj krivoj sa faktorom nagiba ngl=3 i pritom pripadajućoj kvo -vrednosti od 5%. sa 0.159 što odgovara promeni od 0. Da bi se ispravio nedostatak relativno malog odnosa podešavanja zbog velike kVo -vrednosti. Na slici 4. Osnovna karaktenstična knva srne da odstupa. Time postaje moguće da se kvo -vrednost smanji na 1 do 2% kao kod linearne karakteristične krive. dok se unošenjem u koordinatni sistem sa logaritamskom podelom dobija prava linija.074 odnosno 87%.2. Odnos hoda ventila prema protoku može se podesiti prilagođavanjem proporcionalnosti pogonskog mehanizma. tj.2 je prikazana takva karakteristična kriva.

5 prikazane su četiri najčešće kombinacije. Osnovne karakteristične krive kod trokrakih ventila Ukupan protok kod trokrakih ventila sastoji se od dva dela: struje kroz regulacioni otvor i struje kroz by-pass otvor. Za regulacioni i by-pass otvor moguće su proizvoljne karakteristične krive.2.2. Ukupan zapreminski protok veoma zavisi od karakteristike ventila Pv. načelno se menja obrnuto proporcionalno protoku kroz by-pass otvor B. .Slika 4. Na slici 4. Protok u regulacionom otvoru A.4 Odstupanje stvarne karakteristične krive od teorijskog oblika [5] 4.

Odstupanje radne karakteristične krive od osnovnog oblika U nekom hidrauličkom kolu. radna karakteristična kriva prilično odstupa od osnovne karakteristične krive. cevnom mrežom. Kod trokrakih ventila odnos između hoda ventila i pritiska pumpe ne zavisi u istoj meri kao kod protočnih ventila. ventil se ugrađuje sa određenom osnovnom karakterističnom krivom.5 Najčešće kombinacije karakterističnih krivih 4.karakteristika ventila 4.3. Pri tome pad pritiska kroz ventil ni u kom slučaju nije jednak nominalnom pritisku od 1 bar.Slika 4. Usled zavisnosti protoka od hoda i promene pada pritiska kroz ventil. Ovo takođe važi i za pad pritiska kroz ventil. . Zbog ove okolnosti. kojem pumpa stoji na raspolaganju. već je pad pritiska kroz ventil deo ukupnog pada pritiska u ovom kolu.3. tj. da bi važila osnovna karakteristična kriva. Odnosi mogu da se predstave svaki sa po jednom jednačinom pri potpuno otvorenom i potpuno zatvorenom ventilu. Radna karakteristična kriva trokrakih ventila Kod trokrakih ventila ukupan pad pritiska se ne menja kao kod protočnih ventila. Radna karakteristična kriva . U ovom primeru se posmatraju zavisnosti u okviru nekog kružnog kola sa razdelnim ventilom.3. Posmatranjem rada pumpi može da se ustanovi da se gubici pritiska u pumpi i mreži menjaju približno kvadratno sa protokom. pumpom. 4. prenosnikom toplote i armaturom.2. u nekoj mreži sa proizvođačem toplote. uslov je da bude nepromenljiv pad pritiska preko celokupnog opsega hoda ventila.1.

pad pritiska kroz ventil ∆p C . bar. Da bi se ostvario uslov istih protoka u obe grane. Kod pravilno uravnoteženog postrojenja. bar. pad pritiska kroz potrošač toplote Pri potpuno zatvorenom ventilu (V0) je by-pass grana merodavna za pad pritiska. pad pritiska kroz prigušni ventil Odavde može da se vidi. bar. ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . da pri hodu Hn u trokrakom ventilu ne vlada više pritisak pumpe Po.6 Osnovno hidrauličko kolo sa trokrakim regulacionim ventilom Pri potpuno otvorenom ventilu (V100) je regulaciona grana merodavna za pad pritiska. bar. tj.6b). Ovde važi slično kao pri hodu H100. što za posledicu ima da na by-pass otvoru B vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M {slika 4. pad pritiska u grani AB-A-M mora biti isti kao u grani AB-B-M. Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . na regulacionom otvoru A vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M (slika 4. jer u svakom slučaju postoji neki protok kroz by-pass ili regulacioni otvor. bar. pad pritiska kroz cevovod (by-pass granu) ∆p PV . pad pritiska kroz cevovod (regulacionu granu) ∆p PT . ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . U by-pass grani nema protoka. bar. Odnos pada pritiska kroz ventil i ukupnog pada pritiska zove se karakteristika ventila: .Slika 4. u bypass grani se ugrađuje prigušni ventil. pad pritiska kroz ventil ∆p C . bar. Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . pa samim tim ni pada pritiska. bar. pa se zato ova vrednost koristi za proračun karakteristike ventila.6a).

kao i ukupan protok za tri karakteristike ventila Pv=0. da isti protoci budu kroz oba otvora za celokupan opseg hoda ventila. otvor B je komplementaran Kod ovog tipa ventila se jasno vidi da je ukupni protok. m 3 / h . U sledećim posmatranjima polaziće se uvek od jednakih odnosa podešavanja za oba otvora. . ukupan protok kroz ventil (protok kroz otvor AB) • • V A ( H ) . Pv=0. protok kroz otvor B ventila Sledeća posmatranja tri najčešće korišćena izvođenja ventila pokazuju u kolikoj meri ovaj zahtev može da bude održan. koji zavisi od karakteristike ventila Pv. protok kroz otvor A ventila V B ( H ) .5 i Pv=0. m 3 / h . m / h . Jednačina glasi: gde su: 3 • Vuk ( H ) .9: a) Identične kVs -vrednosti za oba otvora.7). istoprocentna karakteristična kriva.Kao sledeće se razmatraju odnosi u zavisnosti od ukupnog protoka.3. protok kroz oba otvora. Kod ove konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi samo u okolini PV=1. Sledeće slike pokazuju osnovne karakteristične krive odgovarajućeg tipa ventila. nakon što su ispunjeni prethodno pomenuti uslovi da se postignu identične karakteristične krive u obe grane cevovoda. znatno veći od V100 (slika 4. Za kola sa trokrakim ventilima postoji još jedan zahtev.

istoprocentna karaktenstična kriva.7 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] b) Različite kvs -vrednosti za oba otvora. c) Identične kvs -vrednosti za oba otvora. otvor B je komplementaran Slika 4. aparatima i uređajima na koje se priključuje. linearna karakteristična kriva za otvor B.5. otvor B je komplementaran 5. Izbor trokrakog regulacionog ventila Regulacioni ventil je u isto vreme element procesne opreme. opreme i merno-regulacinog sistema. Kod ovog tipa ventila ukupni protok. može da bude veći ili manji od V100 (slika 4. koji mora da se projektuje zajedno sa vodovima.Slika 4. Zbog toga je proračun i izbor ventila relativno složen proces usko vezan za projektovanje procesa. pumpama. Postupak pri izboru regulacionog ventila može da se podeli u nekoliko koraka: • određivanje nominalnog prečnika . koji mora da zadovoljava uslove regulacije i da po karakteristikama odgovara dinamici procesa. Kod ovakve konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi u okolini Pv=0.8). istoprocentna karakteristična knva za otvor A. i element regulacionog kola.8 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] Većina ovakvih ventila ima u otvoru B kvs-vrednost koja iznosi oko 70% kvs-vrednosti u otvoru A. koji zavisi od karaktenstike ventila PV. karakteristikama memog instrumenta i karakteristikama regulatora i pogonskog mehanizma.

U tabeli 5. ukupni zapreminski protok medijuma • w. brzina strujanja medijuma Bira se prvi veći nominalni prečnik. Preporučene brzine strujanja su: • za tečnosti 2. Određivanje nominalnog prečnika Nominalni prečnik se određuje preko brzine strujanja na ulazu u armaturu. Tabela 5. 5. m/s.mm.5 m/s • za gasove 20 m/s • za suvozasićenu vodenu paru 25 m/s • za pregrejanu vodenu paru 50 m/s Jednaćina za izračunavanje zapreminskog protoka glasi Sređivanjem jedinica dobija se jednačina za izračunavanje nominalnog prečnika: gde su: • Du. unutrašnji prečnik cevi • V.1. m3 /h.• • • • • • • • proračun kv-vrednosti izbor tipa pečurke izbor kvs -vrednosti izbor karakteristične krive izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta izbor zaptivača vretena određivanje serije ventila izbor pogonskog mehanizma 5.2.1 Jednačine za proračun .1 date su jedna čine za proračun k vvrednosti. Proračun kv -vrednosti Za proračun kv -vrednosti potrebni su radni podaci.

bar. zapreminski protok gasa pri normalnim uslovima (T=273 K. m3/h. K. ukupan zapreminski protok tečnosti • ps-.gde su: • V. pritisak na ulazu u armature • p2. bar. m3/kg. p= 101325 Pa) • T. kg/h.1) • mesna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala (slika 5. m3/kg. kg/m3. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p2 i temperaturi T1 • V`. pritisak zasićenja • ρ . maseni protok suvozasićene pare • p1. bar. pritisak na izlazu iz armature • G. a najčešće su sledeće: • mesna pečurka (slika 5. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p1/2 i temperaturi T1 • VN.2) • razdelna pečurka (slika 5. gustina tečnosti • ∆p .3) Mešna pečurka – koristi se za mešanje dve struje (standardno izvođenje) . pad pritiska kroz ventil • Gs. temperatura gasa na ulazu u armaturu 5. m3/h. Izbor tipa pečurke Izbor tipa pečurke zavisi od toga da li je ventil mešački ili razdelni. kg/h.3. bar. maseni protok pregrejane pare • V2. One mogu biti različito izvedene.

Ovi elementi se oblažu zbog velikih opterećenja.3 Razdelna pečurka Izvođenje sedišta i pečurke određuje kvs -vrednost i oblik karakteristične krive.razdeljuje jednu struju medijuma u dve struje Slika 5.1 Mešna pečurka Mešna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala – koristi se: za mešanje dve struje do 250°C Razdelna pečurka . Sedište i pečurka se izrađuju od Čelika otpornih na koroziju. tj. kao i propustljivost na sedištu ventila.Slika 5. naglog pokretanja i mogućeg prisustva čvrstih čestica u medijumu. zbog pada pritiska. . kavitacije.

5. Ako se pak promenom hoda ventila menja pad pritiska. kao i dimenzije sedišta i hod ventila.2 se biraju kvs -vrednosti na osnovu proračunate kv -vrednosti. Posebno su date vrednosti za mesnu i razdelnu pečurku. Uopšteno može da se kaže da kod linearnih procesa i malih promena opterećenja. treba izabrati linearnu karakterističnu krivu.4) se upotrebljava ako se pad pritiska na regulacionoj armaturi ne menja. bira se istoprocentna karakteristična kriva (slika 5. Za dobru kontrolu.5). Izbor linearne ili istoprocentne karakteristične knve zavisi od karakteristika procesa i od veličine promena opterećenja. Pri izboru regulacionog ventila poželjno je proveriti minimalnu radnu tačku.4. bolje je izabrati istoprocentnu karakterističnu krivu. kod koje sa povećanjem opterećenja raste i osetljivost . odnosno protoka kroz ventil. tj. Izbor kVs -vrednosti Iz tabele 5. Kod nelinearnih procesa i velikih promena opterećenja. odnosno prva veća vrednost.5. Izbor karakteristične krive Linearna karakteristična kriva (slika 5. Tabela 5.2 kvs-vrednosti trokrakih ventila tipa BR 450 / 451 i BR 423 / 463 [4] 5. minimalna kvs -vrednost ne srne biti manja od odnosa podešavanja pečurke. ne zavisi od hoda ventila.

Tako se pri visokim temperaturama koriste čelici otporni na toplotu. pa se zbog toga vrše poboljšanja određenim legurama. regulacioni ventili se isporučuju sa približnom karakterističnom krivom. 5. kao i neophodnog hoda pečurke. Izračunavanje sile na pečurki se vrši pomoću jednačine: gde su: • Freg .6. 5. sila na pečurki pri regulaciji • Fmax . Zbog uticaja radne temperature menja se Čvrstoća materijala. kN. sve dok se regulaciona garnitura ne ošteti stranim telom. kN. 5. Izbor zaptivanja vretena Pogodno zaptivanje vretena se bira na osnovu • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • otpornosti zaptivača prema medijumu Kod termalnih ulja se isključivo upotrebljava zaptivač u obliku meha sa sigurnosnom zaptivnom čaurom. Ukoliko se izričito ne zahteva.7.Deblje izvučena istoprocentna karakteristična kriva je u praksi industrijskih uređaja proverena karakteristična kriva. Ova karakteristična kriva dozvoljava takođe i pri kapacitetu ispod 5% upotrebljivu regulaciju. koja se stalno vodi na nulu. Određivanje serije ventila Serija ventila zavisi od sile na pečurki. Izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta Nominalni pritisak i materijal kućišta se biraju na osnovu: • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • mehaničke i hemijske čvrstoće materijala Matenjal kućišta mora da se izabere tako da zadovoljava mehaničku i hemijsku čvrstoću.8. maksimalna sila na pečurki .

Izbor pogonskog mehanizma i određivanje vremena regulisanja Pogonski mehanizmi pretvaraju upravljački signal. velikom silom podešavanja. kN. tj. Pri kvaru.specifični toplotni kapacitet vode (usvojena vrednost) kg ⋅ K . ili nestanku energije za pokretanje. mm2. odnosno brzina strujanja. bar.9. kao i velikom brzinom upravljanja. Tu se radi o membranskom pogonskom mehanizmu sa pokretnom membranom i oprugama.1: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 25 kW • temperaturska razlika medijuma u razvodnom i povratnom vodu: ∆ϑ = 15 °C • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0. u podizanje. a mogu da budu i kombinovani sa ručnim pogonom. Primeri izbora trokrakog regulacionog ventila Primer 6. pad pritiska preko pečurke pri regulaciji ∆pmax . Dinamičke sile na pečurki nisu uzete u obzir pri proračunu. mm. površina sedišta Fµ . Rešenje: Nominalni zapreminski protok je: gde je: • c = 4186 J . 5. sila trenja na vretenu Sila trenja na vretenu se izračunava prema jednačini: gde su: • dv. bar.• • • • ∆p reg . Neki pneumatski pogonski mehanizmi omogućuju neposrednu dogradnju pozicionog regulatora ili davača graničnog impulsa. 6. Pogonski mehanizmi koji se isporučuju uz ventile su pneumatski. Pneumatski pogonski mehanizmi se mogu opremiti i dodatnim ručnim pogonom. elektrohidraulički. pozicionog regulatora. trenje klizanja Pogonski mehanizam treba da se izabere tako da može da savlada maksimalnu silu na ventilu. Ovi mehanizmi se odlikuju malom konstruktivnom visinom. Za pneumatsko ili elektropneumatsko upravljanje koriste se pneumatski pogonski mehanizmi. zatvara u potpunosti otvor A ili otvor B. maksimalan pad pritiska preko pečurke As. mora se zbog dinamičkih sila kod tečnosti uzeti u obzir još i dužina cevovoda. prečnik vretena • µ H .9. Oni su pogodni za upotrebu u eksplozivnim sredinama i imaju konstrukcijom uslovljen sigurnosni položaj. električni.-. Razvijeni su za radne pritiske do bar i ostvaruju minimalno trenje na vretenu. Kod regulacionih ventila sa nastrujavanjem na pečurku. koji dolazi od npr.2 bar. regulacioni ventil se u potpunost zatvara ili otvara. Princip rada i osobine pogonskih mehanizama su opisane u poglavlju 5. Pneumatski pogonski mehanizmi se isporučuju sa raznim opsezima radnog pntiska. odnosno spuštanje pečurke ventila.

hod ventila bi bio 50. gustina vode (usvojena vrednost) m3 Zbog malog odstupanja za inženjerske potrebe dovoljno je uzeti ove vrednosti. Takođe pojedini proizvođači preporučuju da je bolje izabrati premali nego preveliki ventil.6%.• p = 1000 kg . što je manje povoljno.85 kN. tako da ona odgovara nominalnom prečniku. odnosno protoka. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. Prečnik cevovoda je: gde je: • w=2 m . U tabeli 6. da ne bi češće radio u donjem opsegu hoda. Ako bi se usvojio ventil sa standardnom vrednošću od 6.2% za linearnu karakterističnu krivu. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: . Pojedini proizvođači predlažu da se izračunata kv -vrednost uveća za 10 do 30% zbog tolerancija samog procesa. DN 15. Može se usvojiti i neka od redukovanih karakterističnih veličina protoka. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. Za ovaj slučaj ukoliko se izabere ventil sa linearnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 80.14%. odnosno 83. a ukoliko se izabere ventil sa istoprocentnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 94.1 date su karakteristične vrednosti ventila tipa BR 485. nominalni pritisak je PN 16. pa se bira ventil DN 15 sa kvs = 4 m3/h. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485.24% za istoprocentnu. ukoliko ih proizvođač nudi. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom.3 m3/h. a redukovana odgovara nominalnom prečniku DN 20. Prečnik ventila ne utiče na regulaciju. usvojena brzina strujanja medijuma s Karakteristična veličina protoka je: Treba usvojiti prvu veću standardnu karakterističnu veličinu protoka kvs iz tabele proizvođača. materijal kućišta je sivi liv. čak i po cenu toga da manji broj dana u godini ventil ne zadovoljava potrebe za količinom toplote koja je potrebna potrošaču. Standardna vrednost kvs = 4 m3/h odgovara nominalnom prečniku DN 15.

Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485.LDM RV 111 R 3311 16/130-15 . usvojena brzina strujanja medijuma s Iz tabele 6. nominalni pritisak je PN 16. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. a pogonski .2 bar pad pritiska kroz cevovod: ∆pc = 0. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0. Što je prevelika vrednost. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: LDM RV 111 R 3311 16/130-40 .2: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • temperatura radnog medijuma: t = 90 °C • pritisak koji vlada u sistemu: p = 6 bar • natpritisak koji ostvaruje pumpa: ∆p p = 0. prečnika DN 15.1 bar nominalni zapreminski protok: V = 5 m3/h Karakteristična veličina protoka iznosi: Standardna karakteristična veličina protoka se može uzeti za 10 do 30% veća od izračunate: Prečnik cevovoda je gde je: • w=2 m . a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. prečnika DN 15. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica.35 bar • • • Rešenje: Pad pntiska koji pumpa treba da savlada je: pad pritiska kroz potrošač toplote: ∆pPoT = 0.3 kN. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica.1 usvaja se kvs -vrednost od 25 m3/h. materijal kućišta je sivi liv. koja odgovara nominalnom prečniku DN 40. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. nominalni pritisak je PN 16.85 kN. DN 40. jer se za nju dobijaju premale brzine strujanja medijuma. ili zavarivanjem. dok kao redukovana vrednost odgovara nominalnom prečniku DN 50. nominalni pritisak je PN 16. Stvarna brzina strujanja iznosi Primer 6. materijal kućišta je sivi liv. ili zavarivanjem. materijal kućišta je sivi liv.

2 bar kg Prečnik cevovoda je: gde je: • • m3 v = 0. odnosno 93.2 bar Rešenje: Maseni protok suvozasićene vodene pare je: gde je: • r = 2157 kJ .mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. Kako je prečnik DN 32 premali zbog prevelike brzine strujanja.3: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila ako je protočni medijum suvozasićena vodena para i ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 132 kW • pritisak suvozasićene vodene pare: p = 3. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 450. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 2. Za redukovanu vrednost kvs = 16 rn3/h pri istom nominalnom prečniku DN 40.06% za istoprocentnu karakterističnu krivu.3 kN.23% za linearnu. preporučena brzina strujanja suvozasićene vodene pare s Karakteristična veličina protoka iznosi: Prva veća standardna karaktenstična veličina protoka iznosi kvs= 16 m3/h. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0.2 bar • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0.9% za istoprocentnu. spajanje na cevovod je pomoću prirubnica. Njoj odgovara nominalni prečnik DN 32. Standardna karakteristična vrednost za nominalni prečnik DN 40 je kvs = 25 m3/h. DN 40. U ovom slučaju zbog više radne temperature treba izabrati sferoidni gvozdeni liv za materijal kućišta.5701 specifična zapremina suvozasićene vodene pare kg m w = 30 .48% za linearnu karakterističnu krivu.2 kN. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 529 N. pa se usvaja ova vrednost. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv. međutim za nju bi hod pri regulaciji iznosio 47. što nije povoljno. Stvarna brzina strujanja iznosi: Primer 6. bira se prečnik ventila DN 40. hod pn regulaciji iznosi 75. a 81. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: . nominalni pritisak je PN 16. a kao redukovanoj vrednosti odgovara joj prečnik DN 40. toplota promene faze na pritisku zasićenja p = 3.

Da bi se ventil zaštitio od zaprtjanja. Na tom mestu mora da postoji dovoljno prostora za održavanje i da može da se otvori poklopac pogonskog mehanizma.2. Ovim se sprečava da nečistoća.2. Transport Temperatura pn transportu treba da bude između -20 i 65C. vertikalni ugradm položaj sa pogonskim mehanizmom okrenutim nagore 2.1. potrebno je da se cevovod ispere pre montaže. od vise proizvođača.3. Stvarne brzine strujanja iznose 27. Prevlaka ventila ne srne da se ošteti. okalina ili zrnce vara. odnosno 29.65 m/s na izlazu iz armature. Ugradnja regulacionog ventila Pri ugradnji regulacionog ventila mora da se vodi računa o sledećem: • potreban prostor pri ugradnji Mesto za ugradnju treba da bude pristupačno. Montaža ventila i priključci 7. odnosno grejanje. U tom slučaju neophodno je sredstvo za sušenje. 7. • pravac strujanja Kod mešnih ventila je izlaz obeležen sa AB. Potrebna je zaštita od atmosferskog uticaja kao što je vlažnost.1. njih treba skinuti pre ugradnje. Ventil treba da se zaštiti od spoljašnjih sila kao što su udar ili vibracije. ošteti sedište. • čišćenje cevovoda Da bi se garantovalo dobro pnključenje regulacionog ventila.1. Rukovanje 7. a temperatura u skladištu treba da bude između -20 i 65°C.1. montaža i puštanje u rad 7. odnosno pečurku ventila. • položaj pri ugradnji Položaji ventila koji su mogući (slika 7.1 su date dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju regulacionog ventila bez dodatnog oslonca . spajanje na cevovod je pomoću pnrubnica.74 m/s na ulazu. nominalni pritisak je PN 16. Skladištenje Skladištenje treba da bude na suvom i čistom mestu. radi sprečavanja kondenzacije. 7.2. vodoravni ugradni položaj U tabeli 7. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv. 7.1. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač raspolažu silom od 1 kN. kao što su rđa. Prevlaka ventila je osnovna boja koja služi za zaštitu od korozije pri transportu i skladištenju i ne srne da se ošteti.LDM RV 214 ECI 1413 L1 16/220-40 . prečnika DN 15. 7.1) pri ugradnji su: 1.1. Rukovanje. Pravilnim rukovanjem treba da se spreče moguća oštećenja. Rukovanje pre montaže Ukoliko su na pnrubnicama zaštitne kape. U vlažnim prostorijama neophodno je sredstvo za sušenje. ispred njega na cevovod treba da se instalira odvajač nečistoća. dok je kod razdelmh ventila ulaz obeležen sa AB.

a da na njemu nema grananja cevovoda i da je strujanje neporemećeno.1.4. Iza ventila cevovod treba da bude takođe prav i duži od desetostrukog nominalnog prečnika. 7. rekonstrukciji ili okretanju pogonskog mehanizma. • postavljanje cevovoda Za besprekoran rad regulacionog ventila potrebno je da ispred njega bude prav cevovod u dužini većoj od petostrukog nominalnog prečnika. • zaštita od toplote Da bi se pogonski mehanizam zaštitio od previsoke temperature potrebno je da se cevovod izoluje. napon i frekvencija električne struje sa onim podacima koji se nalaze na pločici sa oznakom tipa. Pn puštanju u rad treba izvršiti sledeće: • ispitivanje zaptivenosti vretena • ispitivanje parametara regulacionog ventila • ispitivanje regulacije 7. Pri demontaži pogonskog mehanizma može da se desi da vreteno ventila bude potisnuto na gore usled pritiska medijuma. Treba da se vodi računa o bezbednosnim propisima za električne priključke. 7. Kod ventila sa zaptivačem u obliku meha ne srne da se okreće vreteno ventila da ne bi došlo do oštećenja zaptivača. treba da se pročita uputstvo za rukovanje pogonskim mehanizmom. To treba da se učini pre prvog puštanja u rad.Tabela 7.3. Pre priključivanja treba da se uporede vrsta.2. Montaža pogonskog mehanizma Pogonski mehanizam je obično već montiran i postavljen na ventil. 7.2. Puštanje u rad Regulacioni ventili su već podešeni za rad i bili su podvrgnuti ispitivanju funkcionalnosti. a na toj deonici ne srne da bude grananja cevovoda i strujanje treba da ostane neporemećeno. Električni priključak Električni priključak treba da bude izveden prema uputstvu za rukovanje pogonskim mehanizmom.2. 7. Stvaranje kondenzata mora da se izbegne. Pri zameni. mm 15÷32 40÷65 80÷100 125÷150 mdoz. Ispitivanje zaptivenosti vretena . Zato dodatno podešavanje pogonskog mehanizma nije potrebno. da bi se izbegao obostrani uticaj pogona. pa se zbog toga upotrebljava osušeni kompnmovani vazduh. Posebni pozicioni regulaton zahtevaju suvi vazduh sa odstranjenim uljem.1 Dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju [4] DN.3. kg 20 25 35 40 • naprezanje tela ventila Pogodnim merama moraju da se spreče moguće zatezne i pritisne sile na telo ventila. Pneumatski priključak Za svaki pneumatski pogonski mehanizam treba da se predvidi reduktor pntiska.3.2.

Da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacionog ventila. ne smeju se otpuštati ili pritezati zavrtnjevi na poklopcu. Preduzimanje mera treba razmotriti sa proizvođačem. Prejako stezanje zaptivača od čistog grafita vodi ka prejakim silama trenja koje škode funkciomsanju regulacionog ventila. . Pre zamene zaptivača treba da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8.1 do 8. Ako se ne postiže maksimalan protok treba da se proveri: • da li je ventil otvoren 100% • da li su svi zaporni ventili otvoreni i da li su Čisti odvajači nečistoća • da li se predviđeni podaci slažu sa stvarnim radnim podacima Ako ventil radi pri maloj dužini hoda. 7. Servis i održavanje 8. 7. Kod upotrebe električnih pogonskih mehanizama treba se pridržavati pauze od minimalno 200 ms pri promeni smera između koraka premeštanja. da se zaustavi nakon dostizanja zadanih vrednosti. ventil treba prilagoditi stvarnim radnim parametrima. Ispitivanje parametara regulacionog ventila Regulacioni ventil treba da radi u normalnom radnom stanju sa 70 do 100% hoda. U ovom slučaju treba stupiti u kontakt sa proizvođačem. Sve dok je armatura pod pntiskom i temperaturom.1.3. u idealnom slučaju. Ispitivanje regulacije Regulacija mora biti bezuslovno ispitana na stabilnost.3. 8. moraju da se spreče oscilovanja u oblasti tačke zatvaranja.3.3.3 prikazana su tri najčešća izvođenja zaptivanja. Regulacioni ventil treba. Svi ostali zaptivači ne zahtevaju održavanje zbog prednapregnutog kompleta opruga. Nestabilna regulacija (stalno korak napred korak nazad) vodi ka prevremenom habanju. da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacione armature.Kod zaptivača vretena od čistog grafita može da bude neophodno pritezanje presovane zaptivke.2. Zamena zaptivača vretena Na slikama 8. Minimalno vreme odašiljanja struje ne treba da prelazi 50 ms.

Pri nezaptivenosti vretena dolazi do habanja zaptivača i tada mora da se zameni. 9. . koja može biti različito izvedena. U ovom radu nije obrađen nivo buke. kao i protok radnog medijuma. a samo su pomenuti periferni uređaji i regulacioni ventili protočnog tipa. i iz kataloga odabrati odgovarajući pogonski mehanizam. potrebno je izabrati pečurku ventila. potrebno je izabrati materijal kućišta i način zaptivanja vretena. pa je potrebna redovna kontrola. Na kraju treba izabrati senju ventila. a ponekad je potrebno zameniti zaptivač. koji je usko vezan za projektovanje procesa. potrebno je pravilno rukovanje. koje se mogu ispraviti pomoću uputstva ili uz konsultacije sa proizvođačem. kao i osnovni teorijski i stvarni oblici karakterističnih krivih. Da ne bi došlo do oštećenja ventila. ugradnja i puštanje u rad. što i nije bila tema ovog rada. vreteno ili sedište ventila. sa linearnom ili i stop roče ntnom karaktenstičnom krivom. kao Što su hod ventila. Zaključak Trokraki regulacioni ventili su veoma važni elementi procesne opreme. četiri zaptivna i jednog pntisnog prstena. U zavisnosti od toga da li je ventil mesni ili razdelni. na osnovu maksimalne sile na pečurki. ili u hemijskoj procesnoj industriji.8.3. maksimalna temperatura u sistemu. kao i način njegovog pokretanja. koji mogu biti sa mešačkim ili razdelnim dejstvom. karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i pad pritiska kroz ventil. Posebna pažnja treba da se posveti izboru kvs -vrednosti. Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni i rashladni sistemi.1. kao i nominalnim prečmcima kojima ona odgovara. Neke vrste zapbvača zahtevaju održavanje. Izvođenje sa manžetom PTFE manžete se sastoje od jednog podložnog. opreme i memo-regulacionog sistema.1. pečurku. Ovim radom su obuhvaćene i karakteristične veličine regulacionih ventila. Pravilan izbor ventila je od velikog značaja za dobru i pouzdanu regulaciju procesa. Na proračun i izbor ventila utiču radni pritisak. Pn radu se mogu javiti smetnje. Na osnovu radnih podataka i vrste medijuma. koji spadaju u rezervne delove. Koriste se kao mesački ili razdelni ventili. Ovakvo zaptivanje vretena je samopodešavajuće preko ugrađene pntjsne opruge. Pre zamene PTFE manžete potrebno je da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. Proračun i izbor regulacionog ventila je relativno složen proces. a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful