REGULACIONI VENTILI

1. Uvod U praksi se često dešava potreba za mešanjem dve struje medijuma u cilju stabilizacije temperature, koncentracije reagensa. razblaživanja osnovne sredine, održavanja kvaliteta... Takvi zadaci se mogu resiti pomoću dva ventila, kroz koje se u mesni rezervoar dopremaju struje sastavnih medijuma. Ovakva postrojenja su glomazna, složena i skupa u eksploataciji. U ovom slučaju moraju odjednom da se koriste dva regulaciona ventila. Osim toga, ovakva postrojenja predviđaju i rezervoar što dodatno poskupljuje konstrukciju. Druga mogućnost je konšćenje mesnog ventila, u kojem se neposredno mešaju dve struje. Njihova primena daje visoki efekat ekonomičnosti na račun toga, što se umesto dva ventila i posebne mešalice, primenjuje samo jedan ventil. Umanjenje broja elemenata znatno uvećava trajnost postrojenja. Takođe postoji mogućnost mešanja fluida i van trokrakog ventila, kada se upotrebljavaju trokraki regulacioni ventili koji razdeljuju jednu struju fluida u dve struje. Takvi ventili se zovu trokraki razdelni ventili. Razdelni ventili su slični mesnim ventilima, uz manje konstruktivne izmene. Trokraki regulacioni ventili mogu da se upotrebe i kao takozvani prebacivački ventili za usmeravanje strujanja fluida sa jednog cevovoda na drugi. 2. Regulacioni ventili Regulišući ili izvrsni ventili su oni delovi regulacionog kola, koji na osnovu signala regulatora menjaju protok. Regulišući ventil treba da zadovoljava u slučaju punog opterećenja i da omogući što lineamiju zavisnost između regulišuće veličine i zadane vrednosti regulišuće veličine. Suština regulacije se sastoji u menjanju površine protočnog preseka radne materije i pada pritiska. Osnovni element regulacionog ventila je pečurka, oblikovana tako da u svakom svom radnom položaju u odnosu na sedište daje tačno određenu površinu protočnog preseka radne materije, za koju se pri poznatom protoku, odnosno padu pritiska, zna pad pritiska, odnosno protok radne materije. 2.1. Podela regulacionih ventila Osim što se regulacioni ventili razlikuju po nominalnom prečniku i nominalnom pritisku, postoje još sledeće podele: 2.1.1. Podela regulacionih ventila prema obliku izrade Regulacioni ventili se prema obliku izrade dele na: • dvokrake ventile • trokrake ventile kao mešačke ili razdelne. 2.1.2. Podela regulacionih ventila prema materijalu kućišta Materijali od kojih se izrađuju kućišta regulacionih ventila su: • sivi liv • čelični liv • čelici za kovanje • čelici otporni na koroziju Kućišta mogu biti izrađena i od bronze i mesinga, a u novije vreme i od visokokvalitetnih čelika.

2.1.3. Podela regulacionih ventila prema načinu povezivanja Prema načinu povezivanja regulacioni ventili se dele na: • ventile sa prirubnicama • ventile sa navojem • ventile za spajanje zavarivanjem 2.1.4. Подела регулационих вентила према начину покретања Према начину покретања регулациони вентили се деле на: • вентиле са пнеуматским погоном • вентиле са електричним погоном, • вентиле са електрохидрауличким погоном, • вентиле са комбинованим погоном. 2.2. Trokraki regulacioni ventili Trokraki ventili mogu biti izvedeni kao mešački ili kao razdelni ventili. Mešački ventili imaju dve ulazne struje i jednu izlaznu, dok razdelni imaju jednu ulaznu a dve izlazne struje (slika 2.11). Krak ventila, kroz koji prolazi ukupan protok obeležava se sa AB, a druga dva kraka sa A i B. U trokrakim ventilima ukupan protok ostaje uvek približno konstantan u zavisnosti od hidrauličkog kola

Slika 2.11 Principi rada trokrakog regulacionog ventila 2.2.1. Namena trokrakih regulacionih ventila Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni ili rashladni sistemi, a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. Najčešća upotreba je za regulaciju temperature medijuma kao Što su: • rashladna voda • topla voda • vrela voda • suvozasićena vodena para • pregrejana vodena para • termalna ulja

rashladni medijumi.

Dozvoljeni protočni medijumi su dati odgovarajućim podacima za ventil u katalogu proizvođača. Za ventile u postrojenjima za grejanje i klimatizaciju protočni medijum je naravno voda, ili u datom slučaju vodena para. Voda može biti veoma različito dobijena. Obična voda iz gradske mreže u većini slučajeva može da se koristi bez prethodne pripreme, i to kada ona ostaje da kruži u zatvorenom sistemu i kada posle nekog vremena hemijski odreaguje. Međutim, ako u kružnom opticanju dolazi do gubitka vode, pa se zbog toga sistem stalno dopunjuje, onda se ta voda mora prethodno hemijski pripremiti. Trokraki regulacioni ventili se upotrebljavaju u postrojenjima u kojima neki njihov deo mora, ili treba, da se snabdeva konstantnim protokom. Taj deo postrojenja leži na priključku AB ventila. Tipična upotreba razdelnog ventila je u povratnom vodu grejne mreže. Kod ovog kola vod u kojem je proizvođač toplote predstavlja deo postrojenja sa konstantnim protokom. Regulacioni otvor A u ovakvom kolu reguliše dotok ka potrošaču toplote. Količina toplote koja nije potrebna se vodi na obilazni (by-pass) vod, koji je priključen na by-pass otvor 3 i tako zaobilazi potrošača. Kada je u kolu mešni ventil, protok ostaje konstantan u delu kola sa potrošačem toplote. Dovod toplote se reguliše promenom temperature vode. Pritom hladnija voda teče preko by-pass otvora B kroz obilazni vod. Ovde regulacioni otvor A reguliše protok od proizvođača toplote ka potrošaču. Tip ventila koji treba da se koristi u nekom postrojenju, zavisi od izabranog hidrauličkog kola. 3. Karakteristične veličine regulacionih ventila Za izbor i pravilan rad regulacionih ventila, moraju biti poznate promene protoka pri bilo kom hodu ventila. Za opisivanje ovog odnosa uveden je niz karakterističnih veličina: 3.1. Hod ventila Hod ventila predstavlja poziciju pečurke, merenu pravolinijski od zatvorenog položaja. Nominalni hod ventila je hod pn potpuno otvorenom ventilu, definišan za svaku seriju ventila i odgovara vrednosti datoj u katalogu proizvođača. Relativni hod ventila je odnos između hoda za određeni otvor i nominalnog hoda. Označavaju se na sledeći način: • H.mm , hod ventila • Hl00,mm. nominalni hod ventila • H/H100,-, relativni hod ventila 3.2. Karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i odnos podešavanja ventila Po definiciji se upravljački sistem završava neposredno iza pogonskog mehanizma. Na osnovu toga se može reći da je veličina podešavanja, koja predstavlja ulaznu veličinu regulacionog procesa, identična hodu ventila. Izlazne veličine regulacionog procesa se dobijaju preko protoka. On zavisi od otpora strujanju ventila pri standardnom prečniku i standardnom padu pntiska kroz ventil. Otpor strujanju zavisi od konstrukcije i izrade ventila. Iz ovog razloga može da se desi da se pri istim uslovima protok razlikuje kod ventila različitih proizvođača, pa čak i kod svakog pojedinačnog primerka istog proizvođača. Ocenjivanje nekog ventila uslovljava se ustanovljavanjem stanja jednoobraznog strujanja, koje obuhvata i pad pntiska kroz ventil, kao i podatke o protočnom medijumu.

4 0. Vrednosti u prvoj koloni su standardne.1 Predviđena i izmerena karakteristična kriva Protok pri ovim standardizovam uslovima naziva se karakteristični protok ventila. Njeno odstupanje od zadate kvs-vrednosti ne srne iznositi više od ±10%. i padu pritiska kroz ventil od ∆po = 1bar • kvs.6 1 0.Slika 3.1 kvs-vrednosti za nominalne prečnike cevi [7] DN.5 25 10 6. • • Kv100. m3/h.1 prikazana je zavisnost između kv -vrednosti i kvs -vrednosti. koja se samo merenjem može utvrditi. Na slici 3.3 40 25 16 10 50 40 25 16 65 63 40 25 80 100 63 40 100 160 100 63 125 250 160 100 0. Tabela 3. Ova efektivna vrednost se označava sa kv100. predviđena kv-vrednost za neku seriju ventila pri nominalnom hodu H100 (kataloška vrednost za svaki tip ventila).3 4 2. Uobičajene kv-vrednosti se kreću između 0. upravo posmatranom hodu ventila.mm kVs. kv-vrednost određenog ventila pri nominalnom hodu H100. m3/h 15 4 2.m3/h. Tačne definicije glase: • kv. Pritom je od posebnog značaja kv -vrednost pri potpuno otvorenom ventilu.-. kv/kvs. odnosno kv -vrednost.3 4 32 16 10 6. Proizvođači isporučuju regulacione ventile sa raznim kv -vrednostima za svaki nominalni prečnik.63 20 6. a ostale su redukovane vrednosti. Za seriju ventila nekog proizvođača razlikuju se predviđena i stvarna kv -vrednost pojedinačnog primerka. a mogu biti i posebne po želji naručioca. koje mogu biti različite od navedenih.1 . kvs – vrednost su klasifikovane prema DIN 323 i odgovaraju pojedinačnim nominalnim prečnicima prema tabeli 3. pri nominalnom hodu.16 0.5 1.25 i 500 m3/h.1. protok vode pri temperaturi između 5 i 30°C pri proizvoljnom. m3/h. tj. relativna kv-vrednost.25 0.

kvo i kvr se dovode u korelaciju i pritom se dobijaju sledeće vrednosti: kvs kvo k SV = vs kVr Svo = gde su: • • Sv0 . J okolini tačke zatvaranja. Iz ovog razloga se još definiše: • kvr.150 360 250 160 Karakter promene protoka kroz ventil u oblasti tačke zatvaranja ventila je od naročitog značaja za stabilnost sistema za regulaciju. Zato se još definiše: • kvo. tako da karakteristična kriva ne odstupa više od 30% od navedenog osnovnog oblika. Sa slike 3. Stoje veći odnos podešavanja. a dobija se preko presečne tačke karakteristične krive sa predviđenom ky-vrednosti i ordinatne ose. Stabilnost regulacije zavisi. Nagib izmerene karakteristične krive delimično odstupa od nagiba izmerene karaktenstične krive. između . to je povoljnija stabilnost regulacije. od H0 do H10 ova tolerancija nagiba se kod većine ventila ne može ostvariti. m3/h.-.m3/h. predstavlja minimalan protok kroz ventil.stvarni odnos podešavanja Uobičajene vrednosti odnosa podešavanja se kreću između 25 i 50. karakteristika nagiba kvo kVr -vrednost se određuje grafičkim putem i predstavlja tačku sa maksimalnim odstupanjem. Ova vrednost se kod trgovačkih ventila kreće između 1 i 3% kvs-vednosti.1 može da se vidi da je predviđena karakteristična kriva definisana određenim nagibom. Veliki odnos podešavanja kazuje da se nagib karakteristične krive može održati pri širem opsegu hoda ventila. Vrednosti kvs. najmanja kv-vrednost pri kojoj se još uvek ostvaruje tolerancija nagiba. Ovo odstupanje ne srne da prelazi određenu toleranciju minimalno u opsegu hoda između H10 i H100. • n = ln kvs .teorijski odnos podešavanja Sv .

K . kJ/(kg-K). prema kojem su nominalni prečnici dati kao u tabeli 3. temperaturska razlika ρ . Slika 3. Ovi prećnici su štandardizovani Širom sveta i označavaju unutrašnji prečnik cevi.3 Istoprocentna karakteristična kriva sa odnosom podešavanja 40:1 [4] 3. Ova vrednost je merodavna za proračun ventila i za slučaj primene razdelnog ventila u sistemima za grejanje određuje se prema sledećoj jednačini: V100 = QN . Zapreminski protok i nominalni prečnik Pod zapreminskim protokom podrazumeva se onaj protok koji je neophodan za određivanje nominalne snage proizvođača toplote. mm 15 20 25 32 40 50 65 80 DN. zapreminski protok medijuma QN. kg/m3.2 Nominalni prečnici prema JUS C. gustina protočnog medijuma Nominalni prečnik je veličina kojom se označavaju cevovodi. Tabela 3. specifični toplotni kapacitet medijuma ∆ϑ .B6.2. Veličine ventila odgovaraju ISO 6708.ostalog. nominalna snaga proizvođača toplote c." 1/2 3/4 1 1 1/4 1 1/2 2 2 1/2 3 100 4 125 5 150 6 . od nagiba karakteristične krive.3.3 i 3. kW.4 prikazane su karaktenstične krive za različite odnose podešavanja. m3 / h c ⋅ ∆ϑ ⋅ ρ gde su: V100.005 DN. m3/h. Na slikama 3.

4. Kod materijala od gvožđa. koji su proporcionalni kvadratu zapreminskog protoka i gustini medijuma: Za strujanje kroz isto suženje pri utvrđenim jednoobraznim uslovima sledi: Deljenjem ovih jednačina dobija se izraz za proračun ky -vrednosti: Ako je protočni medijum voda. bar 2. Dozvoljeni opseg temperatura zavisi u suštini od materijala ventila. Kod gasova se umesto zapreminskog posmatra maseni protok zbog kompresibilnosti medijuma.3. označava se kao nominalni pritisak. Pri proticanju kroz neko suženje nastaju gubici pritiska ∆p .3. Dozvoljeni radni pritisci su standardizovani prema . koja se pri puštanju u rad puni glicerinom i time štiti vreteno od zamrzavanja do temperature -10°C. pri kojem se ventil srne upotrebiti. On zavisi od materijala ventila i temperature medijuma.3 Nominalni pritisci prema JUS C. bar. Pri temperaturama medijuma koje su bliske tački očvršćavanja. U takvim slučajevima vrši se orebravanje. Povećanjem pada pritiska raste i maseni protok. Maksimalna dozvoljena temperatura medijuma Dozvoljena temperatura medijuma data je odgovarajućim podacima u katalogu proizvođača ventila. postoji opasnost da se vreteno ventila zamrzne. a pogotovo ne mora da bude na temperaturi između 5 i 30°C. pa i niže. Zamrznuto vreteno može u vrlo kratkom roku da uništi zaptivač. To je mala posuda na vretenu ventila. Međutim. taj opseg može biti i širi kada je dovoljno da se od visoke temperature zaštite zaptivač i pogonski mehanizam. pošto se gustina ρ neznatno razlikuje od gustine ρo Ove jednačine omogućavaju da se neko proizvoljno strujanje preračuna u strujanje pri jednoobraznim uslovima i obrnuto.5 6 10 Dozvoljeni radni pritisak je maksimalni pritisak pri radu koji deluje na regulacioni element.B6. Nominalni pritisak i dozvoljeni radni pritisak Maksimalni pritisak. • p. izraz se može dodatno uprostiti.6. Nominalni pritisci su standardizovani prema tabeli 3. a od tada maseni protok ostaje konstantan. što znači da protočni medijum ima drugačiju gustinu od one zahtevane jednoobraznim uslovima. Zbog toga se za određene tipove ventila nudi zaptivač sa rezervoarom glicerina. Jednačina za kritični pad pntiska glasi: 3. Proračun kv -vrednosti za zadato strujanje U nekom hidrauličkom kolu. on odgovara dozvoljenom radnom pritisku. Pad pritiska kroz ventil nije jednak 1 bar. za temperaturski opseg od -10 do 120°C. 3.006 PN. ugrađeni regulacioni ventil se obično ne opstrujava pri uslovima koji su usvojeni pri njegovom izboru. nominalni pritisak 16 25 40 Tabela 3.5. sve dok se ne dostigne kritični pad pritiska. medijum ne mora da bude voda.

pri kojem ventil još uvek može bezbedno da se zatvori. Nominalni pritisak koji je dozvoljen za neku temperaturu uzima se iz kataloga proizvođača. dok se za by-pass otvor B retko zahteva takva zaptivenost. bar.bar. odnosno hoda ventila. • ∆pV 100 .7.4 dati su po klasama maksimalni gubici usled nezaptivenosti na sedištu.. Oni zavise od tolerancija sedišta i pečurke ventila. U tabeli 3. pad pritiska pn potpuno zatvorenom ventilu ∆pS . . Ventili sa gubitkom usled nezaptivenosti do 0. Pritisak zatvaranja označava pad pntiska kroz ventil.bar. pad pritiska pri potpuno otvorenom ventilu • • ∆pV 0 . Gubici usled nezaptivenosti na sedištu Gubici usled nezaptivenosti na sedištu daju se u procentima kVS -vrednosti. • Pdoz.bar.promeni radne temperature.8. kao i pritisne sile pogonskog mehanizma.05% od kvs -vrednosti smatraju se zaptivenim. Pad pritiska kroz ventil i pritisak zatvaranja Pad pritiska kroz ventil zavisi od protoka. pritisak zatvaranja 3. dozvoljeni radni pritisak 3. Kod razdelnog ventila se zahteva zaptivenost regulacionog otvora A.

Najčešći standardni oblici su: • linearna karakteristična kriva • istoprocentna karakteristična kriva 4.1.1. U oblasti grejne i klimatizacione tehnike se iz praktičnih iskustava i težnje ka što racionalnijoj izradi. Osnovni teorijski oblici karakteristične krive Osnovni oblik karakteristične krive predstavlja matematičko opisivanje jedne Čisto teorijske karakteristične krive. Karakteristične krive 4. Načelno su mogući svi proizvoljni oblici karakteristične krive.1.4. izrađuju samo standardni oblici. Linearna karakteristična kriva .

koja potiče od tolerancija pri obradi sedišta i pečurke ventila. Na slici 4.411 što odgovara promeni od 0.1.2. koja iznosi 0.1 je prikazana ova karakteristična kriva. sa 0.02 odnosno 1 do 2%.607 na 0. U presečnoj tački linearne karakteristične knve sa ordinatnom osom dobija se kvo -vrednost.196. Na primer.Slika 4. Ovim se prikazuje teoretska minimalna otvorenost ventila.215 na 0. pri promeni hoda sa 20 na 40% menja se kv/kvs -vrednost sa 0.01 do 0. Unošenjem ove krive u linearan koordinatni sistem dobija se prava linija. Promena hoda sa 60 na 80% ima isto tako promenu k v/kvs -vrednosti od 0.803.1 Teorijski oblik linearne karakteristične krive Prema definiciji linearne karakteristične krive. 4. nekoj promeni hoda ventila odgovara ista promena kv-vrednosti.196 tj. Istoprocentna karakteristična kriva .

samo unutar definisanih granica teorijske karakteristične krive. efektivni odnos između hoda ventila i protoka pri konstantnom padu pritiska kroz ventil od 1 bar. Na slici 4. kod ovog tipa karakteristične krive se donji opseg od 0 do 33% linearizuje. Povećana odstupanja karakteristične krive od osnovnog teonjskog oblika u okolini tačke zatvaranja ventila naznačuju se kvr-vrednostima. Slika 4.074 odnosno 87%. iz proizvodnih razloga.2.1.4. Time postaje moguće da se kvo -vrednost smanji na 1 do 2% kao kod linearne karakteristične krive. tj. Osnovne karakteristične krive kod protočnih ventila Slika 4.2 je prikazana takva karakteristična kriva. dok se unošenjem u koordinatni sistem sa logaritamskom podelom dobija prava linija. 4. 4.2.30 na 0. kv/kvs-vrednost se menja sa 0.159 što odgovara promeni od 0. Unošenjem ove krive u linearni koordinatni sistem dobija se parabola. Na slici 4.4. . Promeni hoda ventila sa 60 na 80% odgovara promena kv/kvs -vrednosti od 0. Na primer. pokazuje stvarne i teorijske karakteristične krive kod protočnih ventila. Istoprocentno-linearna karakteristična kriva Ovde se načelno radi o istoprocentnoj karakterističnoj krivoj sa faktorom nagiba ngl=3 i pritom pripadajućoj kvo -vrednosti od 5%.3 je prikazana takva karakteristična kriva. pri promeni hoda ventila sa 20 na 40%.26 tj.3 Teorijski oblik istoprocentno-linearne karaktenstične knve 4.085 na 0. kao što je prikazano na slici 4.Slika 4. Osnovna karaktenstična knva srne da odstupa. Osnovni stvarni oblici karakteristične krive Osnovnom karakterističnom krivom se označava stvarna karakteristična kriva nekog ventila. preko odgovarajućeg profilisanja pečurke ventila i pomoću linearizovanja regulacionog signala kod elektronskih sistema.1. sa 0.3. Da bi se ispravio nedostatak relativno malog odnosa podešavanja zbog velike kVo -vrednosti.2 Teorijski oblik istoprocentne karakteristične krive Istoprocentna karakteristična kriva se definiše tako da istoj promeni hoda ventila odgovara ista procentualna promena pojedine kv -vrednosti. Takva prilagođavanja mogu da se izvedu pomoću bregaste ploče u pogonskom mehanizmu. Odnos hoda ventila prema protoku može se podesiti prilagođavanjem proporcionalnosti pogonskog mehanizma.56 što takođe iznosi 87%.

Protok u regulacionom otvoru A.5 prikazane su četiri najčešće kombinacije. .2. načelno se menja obrnuto proporcionalno protoku kroz by-pass otvor B.4 Odstupanje stvarne karakteristične krive od teorijskog oblika [5] 4.Slika 4. Na slici 4. Ukupan zapreminski protok veoma zavisi od karakteristike ventila Pv.2. Osnovne karakteristične krive kod trokrakih ventila Ukupan protok kod trokrakih ventila sastoji se od dva dela: struje kroz regulacioni otvor i struje kroz by-pass otvor. Za regulacioni i by-pass otvor moguće su proizvoljne karakteristične krive.

1. Zbog ove okolnosti. .2. Odnosi mogu da se predstave svaki sa po jednom jednačinom pri potpuno otvorenom i potpuno zatvorenom ventilu. Pri tome pad pritiska kroz ventil ni u kom slučaju nije jednak nominalnom pritisku od 1 bar. ventil se ugrađuje sa određenom osnovnom karakterističnom krivom. uslov je da bude nepromenljiv pad pritiska preko celokupnog opsega hoda ventila. Ovo takođe važi i za pad pritiska kroz ventil. cevnom mrežom. već je pad pritiska kroz ventil deo ukupnog pada pritiska u ovom kolu. u nekoj mreži sa proizvođačem toplote.3.3. U ovom primeru se posmatraju zavisnosti u okviru nekog kružnog kola sa razdelnim ventilom. 4. da bi važila osnovna karakteristična kriva. Posmatranjem rada pumpi može da se ustanovi da se gubici pritiska u pumpi i mreži menjaju približno kvadratno sa protokom. Kod trokrakih ventila odnos između hoda ventila i pritiska pumpe ne zavisi u istoj meri kao kod protočnih ventila. prenosnikom toplote i armaturom. Radna karakteristična kriva . kojem pumpa stoji na raspolaganju. Usled zavisnosti protoka od hoda i promene pada pritiska kroz ventil.karakteristika ventila 4.3. tj. pumpom. Odstupanje radne karakteristične krive od osnovnog oblika U nekom hidrauličkom kolu.Slika 4. Radna karakteristična kriva trokrakih ventila Kod trokrakih ventila ukupan pad pritiska se ne menja kao kod protočnih ventila. radna karakteristična kriva prilično odstupa od osnovne karakteristične krive.5 Najčešće kombinacije karakterističnih krivih 4.

da pri hodu Hn u trokrakom ventilu ne vlada više pritisak pumpe Po. bar.6b). Odnos pada pritiska kroz ventil i ukupnog pada pritiska zove se karakteristika ventila: .Slika 4. Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . bar. bar. tj. bar. Da bi se ostvario uslov istih protoka u obe grane. pad pritiska u grani AB-A-M mora biti isti kao u grani AB-B-M. pad pritiska kroz potrošač toplote Pri potpuno zatvorenom ventilu (V0) je by-pass grana merodavna za pad pritiska. bar. pad pritiska kroz cevovod (by-pass granu) ∆p PV . Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . pa samim tim ni pada pritiska.6 Osnovno hidrauličko kolo sa trokrakim regulacionim ventilom Pri potpuno otvorenom ventilu (V100) je regulaciona grana merodavna za pad pritiska. jer u svakom slučaju postoji neki protok kroz by-pass ili regulacioni otvor. bar. na regulacionom otvoru A vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M (slika 4. pad pritiska kroz ventil ∆p C . pad pritiska kroz ventil ∆p C . U by-pass grani nema protoka. ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . pa se zato ova vrednost koristi za proračun karakteristike ventila. bar. Ovde važi slično kao pri hodu H100. što za posledicu ima da na by-pass otvoru B vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M {slika 4. u bypass grani se ugrađuje prigušni ventil. Kod pravilno uravnoteženog postrojenja. pad pritiska kroz cevovod (regulacionu granu) ∆p PT . pad pritiska kroz prigušni ventil Odavde može da se vidi.6a). bar.

m / h . ukupan protok kroz ventil (protok kroz otvor AB) • • V A ( H ) . otvor B je komplementaran Kod ovog tipa ventila se jasno vidi da je ukupni protok. istoprocentna karakteristična kriva. Jednačina glasi: gde su: 3 • Vuk ( H ) . protok kroz oba otvora. m 3 / h .7). da isti protoci budu kroz oba otvora za celokupan opseg hoda ventila. m 3 / h .3. Kod ove konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi samo u okolini PV=1. . Pv=0. protok kroz otvor A ventila V B ( H ) . kao i ukupan protok za tri karakteristike ventila Pv=0.Kao sledeće se razmatraju odnosi u zavisnosti od ukupnog protoka. koji zavisi od karakteristike ventila Pv.9: a) Identične kVs -vrednosti za oba otvora. U sledećim posmatranjima polaziće se uvek od jednakih odnosa podešavanja za oba otvora. protok kroz otvor B ventila Sledeća posmatranja tri najčešće korišćena izvođenja ventila pokazuju u kolikoj meri ovaj zahtev može da bude održan.5 i Pv=0. znatno veći od V100 (slika 4. Za kola sa trokrakim ventilima postoji još jedan zahtev. nakon što su ispunjeni prethodno pomenuti uslovi da se postignu identične karakteristične krive u obe grane cevovoda. Sledeće slike pokazuju osnovne karakteristične krive odgovarajućeg tipa ventila.

8). opreme i merno-regulacinog sistema. karakteristikama memog instrumenta i karakteristikama regulatora i pogonskog mehanizma.5. koji mora da zadovoljava uslove regulacije i da po karakteristikama odgovara dinamici procesa. pumpama. otvor B je komplementaran Slika 4. Postupak pri izboru regulacionog ventila može da se podeli u nekoliko koraka: • određivanje nominalnog prečnika .8 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] Većina ovakvih ventila ima u otvoru B kvs-vrednost koja iznosi oko 70% kvs-vrednosti u otvoru A. Kod ovakve konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi u okolini Pv=0. koji mora da se projektuje zajedno sa vodovima.7 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] b) Različite kvs -vrednosti za oba otvora. istoprocentna karakteristična knva za otvor A. istoprocentna karaktenstična kriva. aparatima i uređajima na koje se priključuje.Slika 4. Kod ovog tipa ventila ukupni protok. i element regulacionog kola. Izbor trokrakog regulacionog ventila Regulacioni ventil je u isto vreme element procesne opreme. c) Identične kvs -vrednosti za oba otvora. Zbog toga je proračun i izbor ventila relativno složen proces usko vezan za projektovanje procesa. koji zavisi od karaktenstike ventila PV. linearna karakteristična kriva za otvor B. otvor B je komplementaran 5. može da bude veći ili manji od V100 (slika 4.

unutrašnji prečnik cevi • V. 5. U tabeli 5.1 date su jedna čine za proračun k vvrednosti. Određivanje nominalnog prečnika Nominalni prečnik se određuje preko brzine strujanja na ulazu u armaturu.1.mm. Tabela 5. Proračun kv -vrednosti Za proračun kv -vrednosti potrebni su radni podaci. ukupni zapreminski protok medijuma • w. Preporučene brzine strujanja su: • za tečnosti 2.• • • • • • • • proračun kv-vrednosti izbor tipa pečurke izbor kvs -vrednosti izbor karakteristične krive izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta izbor zaptivača vretena određivanje serije ventila izbor pogonskog mehanizma 5. brzina strujanja medijuma Bira se prvi veći nominalni prečnik. m/s.5 m/s • za gasove 20 m/s • za suvozasićenu vodenu paru 25 m/s • za pregrejanu vodenu paru 50 m/s Jednaćina za izračunavanje zapreminskog protoka glasi Sređivanjem jedinica dobija se jednačina za izračunavanje nominalnog prečnika: gde su: • Du.1 Jednačine za proračun .2. m3 /h.

2) • razdelna pečurka (slika 5. kg/h. m3/h. gustina tečnosti • ∆p . kg/m3.gde su: • V. maseni protok pregrejane pare • V2. bar. pad pritiska kroz ventil • Gs. bar.3. m3/h.1) • mesna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala (slika 5. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p1/2 i temperaturi T1 • VN. ukupan zapreminski protok tečnosti • ps-. m3/kg. pritisak na ulazu u armature • p2.3) Mešna pečurka – koristi se za mešanje dve struje (standardno izvođenje) . zapreminski protok gasa pri normalnim uslovima (T=273 K. temperatura gasa na ulazu u armaturu 5. Izbor tipa pečurke Izbor tipa pečurke zavisi od toga da li je ventil mešački ili razdelni. maseni protok suvozasićene pare • p1. K. pritisak zasićenja • ρ . One mogu biti različito izvedene. kg/h. p= 101325 Pa) • T. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p2 i temperaturi T1 • V`. bar. pritisak na izlazu iz armature • G. bar. m3/kg. a najčešće su sledeće: • mesna pečurka (slika 5.

naglog pokretanja i mogućeg prisustva čvrstih čestica u medijumu. tj.Slika 5. Sedište i pečurka se izrađuju od Čelika otpornih na koroziju. zbog pada pritiska.razdeljuje jednu struju medijuma u dve struje Slika 5. . kavitacije.1 Mešna pečurka Mešna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala – koristi se: za mešanje dve struje do 250°C Razdelna pečurka .3 Razdelna pečurka Izvođenje sedišta i pečurke određuje kvs -vrednost i oblik karakteristične krive. kao i propustljivost na sedištu ventila. Ovi elementi se oblažu zbog velikih opterećenja.

4) se upotrebljava ako se pad pritiska na regulacionoj armaturi ne menja. Uopšteno može da se kaže da kod linearnih procesa i malih promena opterećenja.2 kvs-vrednosti trokrakih ventila tipa BR 450 / 451 i BR 423 / 463 [4] 5. Pri izboru regulacionog ventila poželjno je proveriti minimalnu radnu tačku. treba izabrati linearnu karakterističnu krivu. minimalna kvs -vrednost ne srne biti manja od odnosa podešavanja pečurke. Kod nelinearnih procesa i velikih promena opterećenja. odnosno protoka kroz ventil. tj. Tabela 5. kod koje sa povećanjem opterećenja raste i osetljivost . kao i dimenzije sedišta i hod ventila.5). Izbor kVs -vrednosti Iz tabele 5.4. odnosno prva veća vrednost. ne zavisi od hoda ventila. Ako se pak promenom hoda ventila menja pad pritiska.2 se biraju kvs -vrednosti na osnovu proračunate kv -vrednosti. bolje je izabrati istoprocentnu karakterističnu krivu. Izbor linearne ili istoprocentne karakteristične knve zavisi od karakteristika procesa i od veličine promena opterećenja. Posebno su date vrednosti za mesnu i razdelnu pečurku. Izbor karakteristične krive Linearna karakteristična kriva (slika 5. bira se istoprocentna karakteristična kriva (slika 5.5.5. Za dobru kontrolu.

pa se zbog toga vrše poboljšanja određenim legurama.7. 5. Ova karakteristična kriva dozvoljava takođe i pri kapacitetu ispod 5% upotrebljivu regulaciju.Deblje izvučena istoprocentna karakteristična kriva je u praksi industrijskih uređaja proverena karakteristična kriva. Ukoliko se izričito ne zahteva. 5. regulacioni ventili se isporučuju sa približnom karakterističnom krivom. koja se stalno vodi na nulu. Tako se pri visokim temperaturama koriste čelici otporni na toplotu.6. Izbor zaptivanja vretena Pogodno zaptivanje vretena se bira na osnovu • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • otpornosti zaptivača prema medijumu Kod termalnih ulja se isključivo upotrebljava zaptivač u obliku meha sa sigurnosnom zaptivnom čaurom. Zbog uticaja radne temperature menja se Čvrstoća materijala. kN. Izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta Nominalni pritisak i materijal kućišta se biraju na osnovu: • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • mehaničke i hemijske čvrstoće materijala Matenjal kućišta mora da se izabere tako da zadovoljava mehaničku i hemijsku čvrstoću.8. 5. kN. Izračunavanje sile na pečurki se vrši pomoću jednačine: gde su: • Freg . Određivanje serije ventila Serija ventila zavisi od sile na pečurki. maksimalna sila na pečurki . sve dok se regulaciona garnitura ne ošteti stranim telom. sila na pečurki pri regulaciji • Fmax . kao i neophodnog hoda pečurke.

Primeri izbora trokrakog regulacionog ventila Primer 6.specifični toplotni kapacitet vode (usvojena vrednost) kg ⋅ K .2 bar. prečnik vretena • µ H . zatvara u potpunosti otvor A ili otvor B. Tu se radi o membranskom pogonskom mehanizmu sa pokretnom membranom i oprugama. Oni su pogodni za upotrebu u eksplozivnim sredinama i imaju konstrukcijom uslovljen sigurnosni položaj. elektrohidraulički. pad pritiska preko pečurke pri regulaciji ∆pmax . tj. odnosno brzina strujanja. trenje klizanja Pogonski mehanizam treba da se izabere tako da može da savlada maksimalnu silu na ventilu. površina sedišta Fµ . Za pneumatsko ili elektropneumatsko upravljanje koriste se pneumatski pogonski mehanizmi. sila trenja na vretenu Sila trenja na vretenu se izračunava prema jednačini: gde su: • dv. odnosno spuštanje pečurke ventila. Rešenje: Nominalni zapreminski protok je: gde je: • c = 4186 J . koji dolazi od npr. Izbor pogonskog mehanizma i određivanje vremena regulisanja Pogonski mehanizmi pretvaraju upravljački signal. bar. Neki pneumatski pogonski mehanizmi omogućuju neposrednu dogradnju pozicionog regulatora ili davača graničnog impulsa.• • • • ∆p reg . mora se zbog dinamičkih sila kod tečnosti uzeti u obzir još i dužina cevovoda. 6. Pneumatski pogonski mehanizmi se isporučuju sa raznim opsezima radnog pntiska.9. velikom silom podešavanja. u podizanje.-. mm2. Pri kvaru. Princip rada i osobine pogonskih mehanizama su opisane u poglavlju 5. pozicionog regulatora. maksimalan pad pritiska preko pečurke As. Razvijeni su za radne pritiske do bar i ostvaruju minimalno trenje na vretenu. regulacioni ventil se u potpunost zatvara ili otvara. mm. kao i velikom brzinom upravljanja. Kod regulacionih ventila sa nastrujavanjem na pečurku. kN. Ovi mehanizmi se odlikuju malom konstruktivnom visinom. električni.9. Pneumatski pogonski mehanizmi se mogu opremiti i dodatnim ručnim pogonom. bar. a mogu da budu i kombinovani sa ručnim pogonom. Pogonski mehanizmi koji se isporučuju uz ventile su pneumatski. ili nestanku energije za pokretanje. Dinamičke sile na pečurki nisu uzete u obzir pri proračunu. 5.1: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 25 kW • temperaturska razlika medijuma u razvodnom i povratnom vodu: ∆ϑ = 15 °C • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0.

Takođe pojedini proizvođači preporučuju da je bolje izabrati premali nego preveliki ventil. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom. pa se bira ventil DN 15 sa kvs = 4 m3/h.3 m3/h. da ne bi češće radio u donjem opsegu hoda. a ukoliko se izabere ventil sa istoprocentnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 94. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: . Pojedini proizvođači predlažu da se izračunata kv -vrednost uveća za 10 do 30% zbog tolerancija samog procesa. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. odnosno 83.24% za istoprocentnu. gustina vode (usvojena vrednost) m3 Zbog malog odstupanja za inženjerske potrebe dovoljno je uzeti ove vrednosti. ukoliko ih proizvođač nudi. usvojena brzina strujanja medijuma s Karakteristična veličina protoka je: Treba usvojiti prvu veću standardnu karakterističnu veličinu protoka kvs iz tabele proizvođača. nominalni pritisak je PN 16.6%.1 date su karakteristične vrednosti ventila tipa BR 485. Za ovaj slučaj ukoliko se izabere ventil sa linearnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 80. Može se usvojiti i neka od redukovanih karakterističnih veličina protoka. Prečnik ventila ne utiče na regulaciju.2% za linearnu karakterističnu krivu. što je manje povoljno. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485. hod ventila bi bio 50. DN 15. Standardna vrednost kvs = 4 m3/h odgovara nominalnom prečniku DN 15.• p = 1000 kg . odnosno protoka. tako da ona odgovara nominalnom prečniku.14%.85 kN. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. Prečnik cevovoda je: gde je: • w=2 m . Ako bi se usvojio ventil sa standardnom vrednošću od 6. čak i po cenu toga da manji broj dana u godini ventil ne zadovoljava potrebe za količinom toplote koja je potrebna potrošaču. materijal kućišta je sivi liv. U tabeli 6. a redukovana odgovara nominalnom prečniku DN 20.

Stvarna brzina strujanja iznosi Primer 6. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica. materijal kućišta je sivi liv. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. jer se za nju dobijaju premale brzine strujanja medijuma. ili zavarivanjem.3 kN. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485. materijal kućišta je sivi liv. nominalni pritisak je PN 16. prečnika DN 15.85 kN. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: LDM RV 111 R 3311 16/130-40 . prečnika DN 15. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0.LDM RV 111 R 3311 16/130-15 . nominalni pritisak je PN 16. DN 40. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. usvojena brzina strujanja medijuma s Iz tabele 6. a pogonski . spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom.1 usvaja se kvs -vrednost od 25 m3/h. nominalni pritisak je PN 16.1 bar nominalni zapreminski protok: V = 5 m3/h Karakteristična veličina protoka iznosi: Standardna karakteristična veličina protoka se može uzeti za 10 do 30% veća od izračunate: Prečnik cevovoda je gde je: • w=2 m . ili zavarivanjem.35 bar • • • Rešenje: Pad pntiska koji pumpa treba da savlada je: pad pritiska kroz potrošač toplote: ∆pPoT = 0.2 bar pad pritiska kroz cevovod: ∆pc = 0.2: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • temperatura radnog medijuma: t = 90 °C • pritisak koji vlada u sistemu: p = 6 bar • natpritisak koji ostvaruje pumpa: ∆p p = 0. materijal kućišta je sivi liv. koja odgovara nominalnom prečniku DN 40. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. dok kao redukovana vrednost odgovara nominalnom prečniku DN 50. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica. Što je prevelika vrednost.

48% za linearnu karakterističnu krivu. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0. Kako je prečnik DN 32 premali zbog prevelike brzine strujanja. DN 40. Stvarna brzina strujanja iznosi: Primer 6. pa se usvaja ova vrednost.3 kN.06% za istoprocentnu karakterističnu krivu. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 529 N. a kao redukovanoj vrednosti odgovara joj prečnik DN 40.9% za istoprocentnu. a 81. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: .2 kN. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 450.mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM.2 bar • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0.2 bar kg Prečnik cevovoda je: gde je: • • m3 v = 0. toplota promene faze na pritisku zasićenja p = 3. nominalni pritisak je PN 16.23% za linearnu. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 2. Standardna karakteristična vrednost za nominalni prečnik DN 40 je kvs = 25 m3/h. međutim za nju bi hod pri regulaciji iznosio 47. spajanje na cevovod je pomoću prirubnica.5701 specifična zapremina suvozasićene vodene pare kg m w = 30 . što nije povoljno.2 bar Rešenje: Maseni protok suvozasićene vodene pare je: gde je: • r = 2157 kJ . hod pn regulaciji iznosi 75.3: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila ako je protočni medijum suvozasićena vodena para i ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 132 kW • pritisak suvozasićene vodene pare: p = 3. Njoj odgovara nominalni prečnik DN 32. U ovom slučaju zbog više radne temperature treba izabrati sferoidni gvozdeni liv za materijal kućišta. Za redukovanu vrednost kvs = 16 rn3/h pri istom nominalnom prečniku DN 40. bira se prečnik ventila DN 40. preporučena brzina strujanja suvozasićene vodene pare s Karakteristična veličina protoka iznosi: Prva veća standardna karaktenstična veličina protoka iznosi kvs= 16 m3/h. odnosno 93.

7.1. potrebno je da se cevovod ispere pre montaže. odnosno 29. prečnika DN 15.74 m/s na ulazu. Rukovanje pre montaže Ukoliko su na pnrubnicama zaštitne kape. montaža i puštanje u rad 7. Na tom mestu mora da postoji dovoljno prostora za održavanje i da može da se otvori poklopac pogonskog mehanizma. 7.1. Prevlaka ventila je osnovna boja koja služi za zaštitu od korozije pri transportu i skladištenju i ne srne da se ošteti.1. Skladištenje Skladištenje treba da bude na suvom i čistom mestu. 7. Prevlaka ventila ne srne da se ošteti. nominalni pritisak je PN 16. U vlažnim prostorijama neophodno je sredstvo za sušenje.2. • položaj pri ugradnji Položaji ventila koji su mogući (slika 7.1) pri ugradnji su: 1. Ugradnja regulacionog ventila Pri ugradnji regulacionog ventila mora da se vodi računa o sledećem: • potreban prostor pri ugradnji Mesto za ugradnju treba da bude pristupačno. Pravilnim rukovanjem treba da se spreče moguća oštećenja. • pravac strujanja Kod mešnih ventila je izlaz obeležen sa AB. dok je kod razdelmh ventila ulaz obeležen sa AB. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv.65 m/s na izlazu iz armature. Ventil treba da se zaštiti od spoljašnjih sila kao što su udar ili vibracije.1. vodoravni ugradni položaj U tabeli 7. Potrebna je zaštita od atmosferskog uticaja kao što je vlažnost. U tom slučaju neophodno je sredstvo za sušenje.1. odnosno pečurku ventila. Da bi se ventil zaštitio od zaprtjanja. od vise proizvođača. okalina ili zrnce vara.1 su date dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju regulacionog ventila bez dodatnog oslonca .LDM RV 214 ECI 1413 L1 16/220-40 . kao što su rđa. radi sprečavanja kondenzacije. Ovim se sprečava da nečistoća. ispred njega na cevovod treba da se instalira odvajač nečistoća. ošteti sedište. vertikalni ugradm položaj sa pogonskim mehanizmom okrenutim nagore 2. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač raspolažu silom od 1 kN.1. Transport Temperatura pn transportu treba da bude između -20 i 65C.3. 7. Montaža ventila i priključci 7. Rukovanje. spajanje na cevovod je pomoću pnrubnica.2. Rukovanje 7. • čišćenje cevovoda Da bi se garantovalo dobro pnključenje regulacionog ventila. a temperatura u skladištu treba da bude između -20 i 65°C.2. njih treba skinuti pre ugradnje. odnosno grejanje. Stvarne brzine strujanja iznose 27.

4.2. da bi se izbegao obostrani uticaj pogona. a na toj deonici ne srne da bude grananja cevovoda i strujanje treba da ostane neporemećeno. 7. Stvaranje kondenzata mora da se izbegne. 7.2.Tabela 7. mm 15÷32 40÷65 80÷100 125÷150 mdoz. Ispitivanje zaptivenosti vretena . Električni priključak Električni priključak treba da bude izveden prema uputstvu za rukovanje pogonskim mehanizmom. Pneumatski priključak Za svaki pneumatski pogonski mehanizam treba da se predvidi reduktor pntiska. Puštanje u rad Regulacioni ventili su već podešeni za rad i bili su podvrgnuti ispitivanju funkcionalnosti. pa se zbog toga upotrebljava osušeni kompnmovani vazduh.1 Dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju [4] DN. Pri demontaži pogonskog mehanizma može da se desi da vreteno ventila bude potisnuto na gore usled pritiska medijuma. Kod ventila sa zaptivačem u obliku meha ne srne da se okreće vreteno ventila da ne bi došlo do oštećenja zaptivača.3. napon i frekvencija električne struje sa onim podacima koji se nalaze na pločici sa oznakom tipa. 7. treba da se pročita uputstvo za rukovanje pogonskim mehanizmom. • postavljanje cevovoda Za besprekoran rad regulacionog ventila potrebno je da ispred njega bude prav cevovod u dužini većoj od petostrukog nominalnog prečnika.3. To treba da se učini pre prvog puštanja u rad. Montaža pogonskog mehanizma Pogonski mehanizam je obično već montiran i postavljen na ventil. Pre priključivanja treba da se uporede vrsta. Posebni pozicioni regulaton zahtevaju suvi vazduh sa odstranjenim uljem. • zaštita od toplote Da bi se pogonski mehanizam zaštitio od previsoke temperature potrebno je da se cevovod izoluje.2. rekonstrukciji ili okretanju pogonskog mehanizma. Zato dodatno podešavanje pogonskog mehanizma nije potrebno. a da na njemu nema grananja cevovoda i da je strujanje neporemećeno. Treba da se vodi računa o bezbednosnim propisima za električne priključke. 7. Iza ventila cevovod treba da bude takođe prav i duži od desetostrukog nominalnog prečnika. Pn puštanju u rad treba izvršiti sledeće: • ispitivanje zaptivenosti vretena • ispitivanje parametara regulacionog ventila • ispitivanje regulacije 7. kg 20 25 35 40 • naprezanje tela ventila Pogodnim merama moraju da se spreče moguće zatezne i pritisne sile na telo ventila. Pri zameni.2.1.3.

7.3. Da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacionog ventila. da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacione armature. Zamena zaptivača vretena Na slikama 8.3 prikazana su tri najčešća izvođenja zaptivanja. .1 do 8. Svi ostali zaptivači ne zahtevaju održavanje zbog prednapregnutog kompleta opruga. ventil treba prilagoditi stvarnim radnim parametrima. ne smeju se otpuštati ili pritezati zavrtnjevi na poklopcu.3. Regulacioni ventil treba.1.Kod zaptivača vretena od čistog grafita može da bude neophodno pritezanje presovane zaptivke. moraju da se spreče oscilovanja u oblasti tačke zatvaranja. Ispitivanje regulacije Regulacija mora biti bezuslovno ispitana na stabilnost. U ovom slučaju treba stupiti u kontakt sa proizvođačem. Ispitivanje parametara regulacionog ventila Regulacioni ventil treba da radi u normalnom radnom stanju sa 70 do 100% hoda. Kod upotrebe električnih pogonskih mehanizama treba se pridržavati pauze od minimalno 200 ms pri promeni smera između koraka premeštanja.3. da se zaustavi nakon dostizanja zadanih vrednosti. Sve dok je armatura pod pntiskom i temperaturom. Prejako stezanje zaptivača od čistog grafita vodi ka prejakim silama trenja koje škode funkciomsanju regulacionog ventila.2.3. 8. Nestabilna regulacija (stalno korak napred korak nazad) vodi ka prevremenom habanju. Servis i održavanje 8. 7. Ako se ne postiže maksimalan protok treba da se proveri: • da li je ventil otvoren 100% • da li su svi zaporni ventili otvoreni i da li su Čisti odvajači nečistoća • da li se predviđeni podaci slažu sa stvarnim radnim podacima Ako ventil radi pri maloj dužini hoda. Minimalno vreme odašiljanja struje ne treba da prelazi 50 ms. u idealnom slučaju. Preduzimanje mera treba razmotriti sa proizvođačem. Pre zamene zaptivača treba da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8.

. Pravilan izbor ventila je od velikog značaja za dobru i pouzdanu regulaciju procesa. a samo su pomenuti periferni uređaji i regulacioni ventili protočnog tipa. U zavisnosti od toga da li je ventil mesni ili razdelni. potrebno je izabrati pečurku ventila. Ovakvo zaptivanje vretena je samopodešavajuće preko ugrađene pntjsne opruge. Koriste se kao mesački ili razdelni ventili. pa je potrebna redovna kontrola. koji mogu biti sa mešačkim ili razdelnim dejstvom.1.3.1. Pn radu se mogu javiti smetnje. 9. a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. ili u hemijskoj procesnoj industriji. Pri nezaptivenosti vretena dolazi do habanja zaptivača i tada mora da se zameni. kao Što su hod ventila. koji je usko vezan za projektovanje procesa. koji spadaju u rezervne delove. Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni i rashladni sistemi. maksimalna temperatura u sistemu. opreme i memo-regulacionog sistema. potrebno je pravilno rukovanje. Proračun i izbor regulacionog ventila je relativno složen proces. što i nije bila tema ovog rada. potrebno je izabrati materijal kućišta i način zaptivanja vretena. i iz kataloga odabrati odgovarajući pogonski mehanizam. Pre zamene PTFE manžete potrebno je da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. Posebna pažnja treba da se posveti izboru kvs -vrednosti. na osnovu maksimalne sile na pečurki. U ovom radu nije obrađen nivo buke. koja može biti različito izvedena. Na osnovu radnih podataka i vrste medijuma. kao i nominalnim prečmcima kojima ona odgovara. koje se mogu ispraviti pomoću uputstva ili uz konsultacije sa proizvođačem.8. Da ne bi došlo do oštećenja ventila. ugradnja i puštanje u rad. kao i način njegovog pokretanja. Izvođenje sa manžetom PTFE manžete se sastoje od jednog podložnog. Neke vrste zapbvača zahtevaju održavanje. sa linearnom ili i stop roče ntnom karaktenstičnom krivom. a ponekad je potrebno zameniti zaptivač. Na kraju treba izabrati senju ventila. Ovim radom su obuhvaćene i karakteristične veličine regulacionih ventila. četiri zaptivna i jednog pntisnog prstena. Na proračun i izbor ventila utiču radni pritisak. pečurku. kao i osnovni teorijski i stvarni oblici karakterističnih krivih. vreteno ili sedište ventila. karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i pad pritiska kroz ventil. kao i protok radnog medijuma. Zaključak Trokraki regulacioni ventili su veoma važni elementi procesne opreme.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful