REGULACIONI VENTILI

1. Uvod U praksi se često dešava potreba za mešanjem dve struje medijuma u cilju stabilizacije temperature, koncentracije reagensa. razblaživanja osnovne sredine, održavanja kvaliteta... Takvi zadaci se mogu resiti pomoću dva ventila, kroz koje se u mesni rezervoar dopremaju struje sastavnih medijuma. Ovakva postrojenja su glomazna, složena i skupa u eksploataciji. U ovom slučaju moraju odjednom da se koriste dva regulaciona ventila. Osim toga, ovakva postrojenja predviđaju i rezervoar što dodatno poskupljuje konstrukciju. Druga mogućnost je konšćenje mesnog ventila, u kojem se neposredno mešaju dve struje. Njihova primena daje visoki efekat ekonomičnosti na račun toga, što se umesto dva ventila i posebne mešalice, primenjuje samo jedan ventil. Umanjenje broja elemenata znatno uvećava trajnost postrojenja. Takođe postoji mogućnost mešanja fluida i van trokrakog ventila, kada se upotrebljavaju trokraki regulacioni ventili koji razdeljuju jednu struju fluida u dve struje. Takvi ventili se zovu trokraki razdelni ventili. Razdelni ventili su slični mesnim ventilima, uz manje konstruktivne izmene. Trokraki regulacioni ventili mogu da se upotrebe i kao takozvani prebacivački ventili za usmeravanje strujanja fluida sa jednog cevovoda na drugi. 2. Regulacioni ventili Regulišući ili izvrsni ventili su oni delovi regulacionog kola, koji na osnovu signala regulatora menjaju protok. Regulišući ventil treba da zadovoljava u slučaju punog opterećenja i da omogući što lineamiju zavisnost između regulišuće veličine i zadane vrednosti regulišuće veličine. Suština regulacije se sastoji u menjanju površine protočnog preseka radne materije i pada pritiska. Osnovni element regulacionog ventila je pečurka, oblikovana tako da u svakom svom radnom položaju u odnosu na sedište daje tačno određenu površinu protočnog preseka radne materije, za koju se pri poznatom protoku, odnosno padu pritiska, zna pad pritiska, odnosno protok radne materije. 2.1. Podela regulacionih ventila Osim što se regulacioni ventili razlikuju po nominalnom prečniku i nominalnom pritisku, postoje još sledeće podele: 2.1.1. Podela regulacionih ventila prema obliku izrade Regulacioni ventili se prema obliku izrade dele na: • dvokrake ventile • trokrake ventile kao mešačke ili razdelne. 2.1.2. Podela regulacionih ventila prema materijalu kućišta Materijali od kojih se izrađuju kućišta regulacionih ventila su: • sivi liv • čelični liv • čelici za kovanje • čelici otporni na koroziju Kućišta mogu biti izrađena i od bronze i mesinga, a u novije vreme i od visokokvalitetnih čelika.

2.1.3. Podela regulacionih ventila prema načinu povezivanja Prema načinu povezivanja regulacioni ventili se dele na: • ventile sa prirubnicama • ventile sa navojem • ventile za spajanje zavarivanjem 2.1.4. Подела регулационих вентила према начину покретања Према начину покретања регулациони вентили се деле на: • вентиле са пнеуматским погоном • вентиле са електричним погоном, • вентиле са електрохидрауличким погоном, • вентиле са комбинованим погоном. 2.2. Trokraki regulacioni ventili Trokraki ventili mogu biti izvedeni kao mešački ili kao razdelni ventili. Mešački ventili imaju dve ulazne struje i jednu izlaznu, dok razdelni imaju jednu ulaznu a dve izlazne struje (slika 2.11). Krak ventila, kroz koji prolazi ukupan protok obeležava se sa AB, a druga dva kraka sa A i B. U trokrakim ventilima ukupan protok ostaje uvek približno konstantan u zavisnosti od hidrauličkog kola

Slika 2.11 Principi rada trokrakog regulacionog ventila 2.2.1. Namena trokrakih regulacionih ventila Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni ili rashladni sistemi, a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. Najčešća upotreba je za regulaciju temperature medijuma kao Što su: • rashladna voda • topla voda • vrela voda • suvozasićena vodena para • pregrejana vodena para • termalna ulja

rashladni medijumi.

Dozvoljeni protočni medijumi su dati odgovarajućim podacima za ventil u katalogu proizvođača. Za ventile u postrojenjima za grejanje i klimatizaciju protočni medijum je naravno voda, ili u datom slučaju vodena para. Voda može biti veoma različito dobijena. Obična voda iz gradske mreže u većini slučajeva može da se koristi bez prethodne pripreme, i to kada ona ostaje da kruži u zatvorenom sistemu i kada posle nekog vremena hemijski odreaguje. Međutim, ako u kružnom opticanju dolazi do gubitka vode, pa se zbog toga sistem stalno dopunjuje, onda se ta voda mora prethodno hemijski pripremiti. Trokraki regulacioni ventili se upotrebljavaju u postrojenjima u kojima neki njihov deo mora, ili treba, da se snabdeva konstantnim protokom. Taj deo postrojenja leži na priključku AB ventila. Tipična upotreba razdelnog ventila je u povratnom vodu grejne mreže. Kod ovog kola vod u kojem je proizvođač toplote predstavlja deo postrojenja sa konstantnim protokom. Regulacioni otvor A u ovakvom kolu reguliše dotok ka potrošaču toplote. Količina toplote koja nije potrebna se vodi na obilazni (by-pass) vod, koji je priključen na by-pass otvor 3 i tako zaobilazi potrošača. Kada je u kolu mešni ventil, protok ostaje konstantan u delu kola sa potrošačem toplote. Dovod toplote se reguliše promenom temperature vode. Pritom hladnija voda teče preko by-pass otvora B kroz obilazni vod. Ovde regulacioni otvor A reguliše protok od proizvođača toplote ka potrošaču. Tip ventila koji treba da se koristi u nekom postrojenju, zavisi od izabranog hidrauličkog kola. 3. Karakteristične veličine regulacionih ventila Za izbor i pravilan rad regulacionih ventila, moraju biti poznate promene protoka pri bilo kom hodu ventila. Za opisivanje ovog odnosa uveden je niz karakterističnih veličina: 3.1. Hod ventila Hod ventila predstavlja poziciju pečurke, merenu pravolinijski od zatvorenog položaja. Nominalni hod ventila je hod pn potpuno otvorenom ventilu, definišan za svaku seriju ventila i odgovara vrednosti datoj u katalogu proizvođača. Relativni hod ventila je odnos između hoda za određeni otvor i nominalnog hoda. Označavaju se na sledeći način: • H.mm , hod ventila • Hl00,mm. nominalni hod ventila • H/H100,-, relativni hod ventila 3.2. Karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i odnos podešavanja ventila Po definiciji se upravljački sistem završava neposredno iza pogonskog mehanizma. Na osnovu toga se može reći da je veličina podešavanja, koja predstavlja ulaznu veličinu regulacionog procesa, identična hodu ventila. Izlazne veličine regulacionog procesa se dobijaju preko protoka. On zavisi od otpora strujanju ventila pri standardnom prečniku i standardnom padu pntiska kroz ventil. Otpor strujanju zavisi od konstrukcije i izrade ventila. Iz ovog razloga može da se desi da se pri istim uslovima protok razlikuje kod ventila različitih proizvođača, pa čak i kod svakog pojedinačnog primerka istog proizvođača. Ocenjivanje nekog ventila uslovljava se ustanovljavanjem stanja jednoobraznog strujanja, koje obuhvata i pad pntiska kroz ventil, kao i podatke o protočnom medijumu.

kv-vrednost određenog ventila pri nominalnom hodu H100. relativna kv-vrednost.3 4 2. Vrednosti u prvoj koloni su standardne.mm kVs.1. Ova efektivna vrednost se označava sa kv100. tj. predviđena kv-vrednost za neku seriju ventila pri nominalnom hodu H100 (kataloška vrednost za svaki tip ventila). Proizvođači isporučuju regulacione ventile sa raznim kv -vrednostima za svaki nominalni prečnik. m3/h.m3/h. upravo posmatranom hodu ventila. Tačne definicije glase: • kv.1 Predviđena i izmerena karakteristična kriva Protok pri ovim standardizovam uslovima naziva se karakteristični protok ventila.1 . Uobičajene kv-vrednosti se kreću između 0.6 1 0. koje mogu biti različite od navedenih. odnosno kv -vrednost.16 0.5 1.25 i 500 m3/h. Na slici 3.1 kvs-vrednosti za nominalne prečnike cevi [7] DN.25 0. a ostale su redukovane vrednosti.4 0.5 25 10 6.-. Tabela 3. • • Kv100. i padu pritiska kroz ventil od ∆po = 1bar • kvs.3 4 32 16 10 6. Za seriju ventila nekog proizvođača razlikuju se predviđena i stvarna kv -vrednost pojedinačnog primerka.63 20 6.1 prikazana je zavisnost između kv -vrednosti i kvs -vrednosti. a mogu biti i posebne po želji naručioca.Slika 3.3 40 25 16 10 50 40 25 16 65 63 40 25 80 100 63 40 100 160 100 63 125 250 160 100 0. Njeno odstupanje od zadate kvs-vrednosti ne srne iznositi više od ±10%. koja se samo merenjem može utvrditi. kvs – vrednost su klasifikovane prema DIN 323 i odgovaraju pojedinačnim nominalnim prečnicima prema tabeli 3. m3/h 15 4 2. m3/h. protok vode pri temperaturi između 5 i 30°C pri proizvoljnom. Pritom je od posebnog značaja kv -vrednost pri potpuno otvorenom ventilu. kv/kvs. pri nominalnom hodu.

predstavlja minimalan protok kroz ventil.teorijski odnos podešavanja Sv . Zato se još definiše: • kvo. Ovo odstupanje ne srne da prelazi određenu toleranciju minimalno u opsegu hoda između H10 i H100. Iz ovog razloga se još definiše: • kvr. najmanja kv-vrednost pri kojoj se još uvek ostvaruje tolerancija nagiba. Stabilnost regulacije zavisi. tako da karakteristična kriva ne odstupa više od 30% od navedenog osnovnog oblika.150 360 250 160 Karakter promene protoka kroz ventil u oblasti tačke zatvaranja ventila je od naročitog značaja za stabilnost sistema za regulaciju. Sa slike 3. od H0 do H10 ova tolerancija nagiba se kod većine ventila ne može ostvariti. Nagib izmerene karakteristične krive delimično odstupa od nagiba izmerene karaktenstične krive. to je povoljnija stabilnost regulacije. između .m3/h.-. Vrednosti kvs. karakteristika nagiba kvo kVr -vrednost se određuje grafičkim putem i predstavlja tačku sa maksimalnim odstupanjem. m3/h. a dobija se preko presečne tačke karakteristične krive sa predviđenom ky-vrednosti i ordinatne ose. Ova vrednost se kod trgovačkih ventila kreće između 1 i 3% kvs-vednosti. Stoje veći odnos podešavanja. • n = ln kvs .stvarni odnos podešavanja Uobičajene vrednosti odnosa podešavanja se kreću između 25 i 50. J okolini tačke zatvaranja.1 može da se vidi da je predviđena karakteristična kriva definisana određenim nagibom. Veliki odnos podešavanja kazuje da se nagib karakteristične krive može održati pri širem opsegu hoda ventila. kvo i kvr se dovode u korelaciju i pritom se dobijaju sledeće vrednosti: kvs kvo k SV = vs kVr Svo = gde su: • • Sv0 .

Veličine ventila odgovaraju ISO 6708. Slika 3. m3 / h c ⋅ ∆ϑ ⋅ ρ gde su: V100. K . m3/h.2.ostalog.4 prikazane su karaktenstične krive za različite odnose podešavanja. Tabela 3. kg/m3. Ova vrednost je merodavna za proračun ventila i za slučaj primene razdelnog ventila u sistemima za grejanje određuje se prema sledećoj jednačini: V100 = QN . temperaturska razlika ρ . Na slikama 3. nominalna snaga proizvođača toplote c. gustina protočnog medijuma Nominalni prečnik je veličina kojom se označavaju cevovodi.2 Nominalni prečnici prema JUS C. mm 15 20 25 32 40 50 65 80 DN.3 Istoprocentna karakteristična kriva sa odnosom podešavanja 40:1 [4] 3. kW. Ovi prećnici su štandardizovani Širom sveta i označavaju unutrašnji prečnik cevi. Zapreminski protok i nominalni prečnik Pod zapreminskim protokom podrazumeva se onaj protok koji je neophodan za određivanje nominalne snage proizvođača toplote. kJ/(kg-K).3 i 3. od nagiba karakteristične krive." 1/2 3/4 1 1 1/4 1 1/2 2 2 1/2 3 100 4 125 5 150 6 . specifični toplotni kapacitet medijuma ∆ϑ . prema kojem su nominalni prečnici dati kao u tabeli 3. zapreminski protok medijuma QN.B6.005 DN.3.

4. On zavisi od materijala ventila i temperature medijuma. Zbog toga se za određene tipove ventila nudi zaptivač sa rezervoarom glicerina. Dozvoljeni radni pritisci su standardizovani prema . Međutim. za temperaturski opseg od -10 do 120°C. Pad pritiska kroz ventil nije jednak 1 bar. Proračun kv -vrednosti za zadato strujanje U nekom hidrauličkom kolu.3. Nominalni pritisci su standardizovani prema tabeli 3. on odgovara dozvoljenom radnom pritisku.6. pa i niže. a od tada maseni protok ostaje konstantan. bar. što znači da protočni medijum ima drugačiju gustinu od one zahtevane jednoobraznim uslovima. Zamrznuto vreteno može u vrlo kratkom roku da uništi zaptivač. nominalni pritisak 16 25 40 Tabela 3. To je mala posuda na vretenu ventila. Maksimalna dozvoljena temperatura medijuma Dozvoljena temperatura medijuma data je odgovarajućim podacima u katalogu proizvođača ventila. označava se kao nominalni pritisak. a pogotovo ne mora da bude na temperaturi između 5 i 30°C. Kod materijala od gvožđa.3 Nominalni pritisci prema JUS C. koja se pri puštanju u rad puni glicerinom i time štiti vreteno od zamrzavanja do temperature -10°C. medijum ne mora da bude voda.B6. ugrađeni regulacioni ventil se obično ne opstrujava pri uslovima koji su usvojeni pri njegovom izboru.3. • p. Kod gasova se umesto zapreminskog posmatra maseni protok zbog kompresibilnosti medijuma. pri kojem se ventil srne upotrebiti. pošto se gustina ρ neznatno razlikuje od gustine ρo Ove jednačine omogućavaju da se neko proizvoljno strujanje preračuna u strujanje pri jednoobraznim uslovima i obrnuto. postoji opasnost da se vreteno ventila zamrzne.5 6 10 Dozvoljeni radni pritisak je maksimalni pritisak pri radu koji deluje na regulacioni element. Dozvoljeni opseg temperatura zavisi u suštini od materijala ventila. sve dok se ne dostigne kritični pad pritiska. izraz se može dodatno uprostiti. Nominalni pritisak i dozvoljeni radni pritisak Maksimalni pritisak.5.006 PN. Jednačina za kritični pad pntiska glasi: 3. taj opseg može biti i širi kada je dovoljno da se od visoke temperature zaštite zaptivač i pogonski mehanizam. Pri temperaturama medijuma koje su bliske tački očvršćavanja. bar 2. koji su proporcionalni kvadratu zapreminskog protoka i gustini medijuma: Za strujanje kroz isto suženje pri utvrđenim jednoobraznim uslovima sledi: Deljenjem ovih jednačina dobija se izraz za proračun ky -vrednosti: Ako je protočni medijum voda. Pri proticanju kroz neko suženje nastaju gubici pritiska ∆p . Povećanjem pada pritiska raste i maseni protok. 3. U takvim slučajevima vrši se orebravanje.

8. dozvoljeni radni pritisak 3. .bar. odnosno hoda ventila. pri kojem ventil još uvek može bezbedno da se zatvori.bar. pad pritiska pri potpuno otvorenom ventilu • • ∆pV 0 .7. Nominalni pritisak koji je dozvoljen za neku temperaturu uzima se iz kataloga proizvođača. U tabeli 3. dok se za by-pass otvor B retko zahteva takva zaptivenost. Gubici usled nezaptivenosti na sedištu Gubici usled nezaptivenosti na sedištu daju se u procentima kVS -vrednosti. Pritisak zatvaranja označava pad pntiska kroz ventil.4 dati su po klasama maksimalni gubici usled nezaptivenosti na sedištu. • Pdoz.promeni radne temperature. pad pritiska pn potpuno zatvorenom ventilu ∆pS . Kod razdelnog ventila se zahteva zaptivenost regulacionog otvora A. Oni zavise od tolerancija sedišta i pečurke ventila. Ventili sa gubitkom usled nezaptivenosti do 0.bar. kao i pritisne sile pogonskog mehanizma. pritisak zatvaranja 3.. bar.05% od kvs -vrednosti smatraju se zaptivenim. • ∆pV 100 . Pad pritiska kroz ventil i pritisak zatvaranja Pad pritiska kroz ventil zavisi od protoka.

4.1.1. Načelno su mogući svi proizvoljni oblici karakteristične krive. Karakteristične krive 4. Linearna karakteristična kriva . U oblasti grejne i klimatizacione tehnike se iz praktičnih iskustava i težnje ka što racionalnijoj izradi. izrađuju samo standardni oblici. Osnovni teorijski oblici karakteristične krive Osnovni oblik karakteristične krive predstavlja matematičko opisivanje jedne Čisto teorijske karakteristične krive.1. Najčešći standardni oblici su: • linearna karakteristična kriva • istoprocentna karakteristična kriva 4.

196.1 Teorijski oblik linearne karakteristične krive Prema definiciji linearne karakteristične krive. Unošenjem ove krive u linearan koordinatni sistem dobija se prava linija.803. nekoj promeni hoda ventila odgovara ista promena kv-vrednosti.196 tj.Slika 4.215 na 0.1 je prikazana ova karakteristična kriva. sa 0. Ovim se prikazuje teoretska minimalna otvorenost ventila.2.411 što odgovara promeni od 0.01 do 0. 4.1. Na primer. Istoprocentna karakteristična kriva . Promena hoda sa 60 na 80% ima isto tako promenu k v/kvs -vrednosti od 0. U presečnoj tački linearne karakteristične knve sa ordinatnom osom dobija se kvo -vrednost. pri promeni hoda sa 20 na 40% menja se kv/kvs -vrednost sa 0. Na slici 4.02 odnosno 1 do 2%. koja iznosi 0. koja potiče od tolerancija pri obradi sedišta i pečurke ventila.607 na 0.

preko odgovarajućeg profilisanja pečurke ventila i pomoću linearizovanja regulacionog signala kod elektronskih sistema. Takva prilagođavanja mogu da se izvedu pomoću bregaste ploče u pogonskom mehanizmu.2.2.2 Teorijski oblik istoprocentne karakteristične krive Istoprocentna karakteristična kriva se definiše tako da istoj promeni hoda ventila odgovara ista procentualna promena pojedine kv -vrednosti. pri promeni hoda ventila sa 20 na 40%. Osnovne karakteristične krive kod protočnih ventila Slika 4.1. Slika 4. kv/kvs-vrednost se menja sa 0. 4. 4. Na slici 4. kod ovog tipa karakteristične krive se donji opseg od 0 do 33% linearizuje.1. samo unutar definisanih granica teorijske karakteristične krive. kao što je prikazano na slici 4.3. Povećana odstupanja karakteristične krive od osnovnog teonjskog oblika u okolini tačke zatvaranja ventila naznačuju se kvr-vrednostima.3 je prikazana takva karakteristična kriva.56 što takođe iznosi 87%.2 je prikazana takva karakteristična kriva.26 tj. sa 0. iz proizvodnih razloga. pokazuje stvarne i teorijske karakteristične krive kod protočnih ventila. Unošenjem ove krive u linearni koordinatni sistem dobija se parabola.074 odnosno 87%.4.Slika 4. Odnos hoda ventila prema protoku može se podesiti prilagođavanjem proporcionalnosti pogonskog mehanizma.3 Teorijski oblik istoprocentno-linearne karaktenstične knve 4. Promeni hoda ventila sa 60 na 80% odgovara promena kv/kvs -vrednosti od 0. Istoprocentno-linearna karakteristična kriva Ovde se načelno radi o istoprocentnoj karakterističnoj krivoj sa faktorom nagiba ngl=3 i pritom pripadajućoj kvo -vrednosti od 5%.4. Da bi se ispravio nedostatak relativno malog odnosa podešavanja zbog velike kVo -vrednosti.085 na 0. . Na primer. Osnovni stvarni oblici karakteristične krive Osnovnom karakterističnom krivom se označava stvarna karakteristična kriva nekog ventila. tj. Na slici 4.159 što odgovara promeni od 0. efektivni odnos između hoda ventila i protoka pri konstantnom padu pritiska kroz ventil od 1 bar. Time postaje moguće da se kvo -vrednost smanji na 1 do 2% kao kod linearne karakteristične krive. dok se unošenjem u koordinatni sistem sa logaritamskom podelom dobija prava linija.30 na 0. Osnovna karaktenstična knva srne da odstupa.

Ukupan zapreminski protok veoma zavisi od karakteristike ventila Pv.2. načelno se menja obrnuto proporcionalno protoku kroz by-pass otvor B.5 prikazane su četiri najčešće kombinacije. . Za regulacioni i by-pass otvor moguće su proizvoljne karakteristične krive. Osnovne karakteristične krive kod trokrakih ventila Ukupan protok kod trokrakih ventila sastoji se od dva dela: struje kroz regulacioni otvor i struje kroz by-pass otvor.4 Odstupanje stvarne karakteristične krive od teorijskog oblika [5] 4. Na slici 4. Protok u regulacionom otvoru A.Slika 4.2.

kojem pumpa stoji na raspolaganju. Zbog ove okolnosti. . U ovom primeru se posmatraju zavisnosti u okviru nekog kružnog kola sa razdelnim ventilom. Usled zavisnosti protoka od hoda i promene pada pritiska kroz ventil.5 Najčešće kombinacije karakterističnih krivih 4. da bi važila osnovna karakteristična kriva. Ovo takođe važi i za pad pritiska kroz ventil. pumpom. u nekoj mreži sa proizvođačem toplote. Radna karakteristična kriva .Slika 4.2. cevnom mrežom. Odstupanje radne karakteristične krive od osnovnog oblika U nekom hidrauličkom kolu.1. Kod trokrakih ventila odnos između hoda ventila i pritiska pumpe ne zavisi u istoj meri kao kod protočnih ventila. već je pad pritiska kroz ventil deo ukupnog pada pritiska u ovom kolu.3. Odnosi mogu da se predstave svaki sa po jednom jednačinom pri potpuno otvorenom i potpuno zatvorenom ventilu. uslov je da bude nepromenljiv pad pritiska preko celokupnog opsega hoda ventila. prenosnikom toplote i armaturom. Posmatranjem rada pumpi može da se ustanovi da se gubici pritiska u pumpi i mreži menjaju približno kvadratno sa protokom. Radna karakteristična kriva trokrakih ventila Kod trokrakih ventila ukupan pad pritiska se ne menja kao kod protočnih ventila. tj.karakteristika ventila 4. Pri tome pad pritiska kroz ventil ni u kom slučaju nije jednak nominalnom pritisku od 1 bar.3. radna karakteristična kriva prilično odstupa od osnovne karakteristične krive. 4.3. ventil se ugrađuje sa određenom osnovnom karakterističnom krivom.

da pri hodu Hn u trokrakom ventilu ne vlada više pritisak pumpe Po. pad pritiska kroz ventil ∆p C . pad pritiska kroz ventil ∆p C .6b). bar. pa se zato ova vrednost koristi za proračun karakteristike ventila. Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . u bypass grani se ugrađuje prigušni ventil. Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . što za posledicu ima da na by-pass otvoru B vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M {slika 4. Da bi se ostvario uslov istih protoka u obe grane. jer u svakom slučaju postoji neki protok kroz by-pass ili regulacioni otvor. bar. Kod pravilno uravnoteženog postrojenja. pad pritiska kroz prigušni ventil Odavde može da se vidi. bar. bar. bar.Slika 4. Odnos pada pritiska kroz ventil i ukupnog pada pritiska zove se karakteristika ventila: .6a). bar. bar.6 Osnovno hidrauličko kolo sa trokrakim regulacionim ventilom Pri potpuno otvorenom ventilu (V100) je regulaciona grana merodavna za pad pritiska. pa samim tim ni pada pritiska. tj. pad pritiska kroz cevovod (by-pass granu) ∆p PV . pad pritiska kroz cevovod (regulacionu granu) ∆p PT . pad pritiska u grani AB-A-M mora biti isti kao u grani AB-B-M. U by-pass grani nema protoka. ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . na regulacionom otvoru A vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M (slika 4. pad pritiska kroz potrošač toplote Pri potpuno zatvorenom ventilu (V0) je by-pass grana merodavna za pad pritiska. bar. Ovde važi slično kao pri hodu H100. ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A .

koji zavisi od karakteristike ventila Pv. istoprocentna karakteristična kriva. da isti protoci budu kroz oba otvora za celokupan opseg hoda ventila. Pv=0. m 3 / h .5 i Pv=0. Sledeće slike pokazuju osnovne karakteristične krive odgovarajućeg tipa ventila. U sledećim posmatranjima polaziće se uvek od jednakih odnosa podešavanja za oba otvora. Za kola sa trokrakim ventilima postoji još jedan zahtev. protok kroz otvor A ventila V B ( H ) . ukupan protok kroz ventil (protok kroz otvor AB) • • V A ( H ) . protok kroz oba otvora.Kao sledeće se razmatraju odnosi u zavisnosti od ukupnog protoka. nakon što su ispunjeni prethodno pomenuti uslovi da se postignu identične karakteristične krive u obe grane cevovoda. znatno veći od V100 (slika 4. protok kroz otvor B ventila Sledeća posmatranja tri najčešće korišćena izvođenja ventila pokazuju u kolikoj meri ovaj zahtev može da bude održan.3. otvor B je komplementaran Kod ovog tipa ventila se jasno vidi da je ukupni protok. m 3 / h . m / h . Jednačina glasi: gde su: 3 • Vuk ( H ) .9: a) Identične kVs -vrednosti za oba otvora. . kao i ukupan protok za tri karakteristike ventila Pv=0. Kod ove konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi samo u okolini PV=1.7).

koji zavisi od karaktenstike ventila PV. otvor B je komplementaran 5. pumpama. i element regulacionog kola. karakteristikama memog instrumenta i karakteristikama regulatora i pogonskog mehanizma. istoprocentna karakteristična knva za otvor A.7 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] b) Različite kvs -vrednosti za oba otvora. Kod ovakve konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi u okolini Pv=0. linearna karakteristična kriva za otvor B. Izbor trokrakog regulacionog ventila Regulacioni ventil je u isto vreme element procesne opreme. istoprocentna karaktenstična kriva. c) Identične kvs -vrednosti za oba otvora.5.8). Postupak pri izboru regulacionog ventila može da se podeli u nekoliko koraka: • određivanje nominalnog prečnika . koji mora da se projektuje zajedno sa vodovima. opreme i merno-regulacinog sistema.8 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] Većina ovakvih ventila ima u otvoru B kvs-vrednost koja iznosi oko 70% kvs-vrednosti u otvoru A. Zbog toga je proračun i izbor ventila relativno složen proces usko vezan za projektovanje procesa. otvor B je komplementaran Slika 4. može da bude veći ili manji od V100 (slika 4. koji mora da zadovoljava uslove regulacije i da po karakteristikama odgovara dinamici procesa. aparatima i uređajima na koje se priključuje.Slika 4. Kod ovog tipa ventila ukupni protok.

Tabela 5. m/s.mm.5 m/s • za gasove 20 m/s • za suvozasićenu vodenu paru 25 m/s • za pregrejanu vodenu paru 50 m/s Jednaćina za izračunavanje zapreminskog protoka glasi Sređivanjem jedinica dobija se jednačina za izračunavanje nominalnog prečnika: gde su: • Du. m3 /h.1 date su jedna čine za proračun k vvrednosti. ukupni zapreminski protok medijuma • w. Preporučene brzine strujanja su: • za tečnosti 2. Proračun kv -vrednosti Za proračun kv -vrednosti potrebni su radni podaci. 5. unutrašnji prečnik cevi • V.1. Određivanje nominalnog prečnika Nominalni prečnik se određuje preko brzine strujanja na ulazu u armaturu.• • • • • • • • proračun kv-vrednosti izbor tipa pečurke izbor kvs -vrednosti izbor karakteristične krive izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta izbor zaptivača vretena određivanje serije ventila izbor pogonskog mehanizma 5.1 Jednačine za proračun . U tabeli 5.2. brzina strujanja medijuma Bira se prvi veći nominalni prečnik.

p= 101325 Pa) • T. One mogu biti različito izvedene. temperatura gasa na ulazu u armaturu 5. bar. maseni protok suvozasićene pare • p1. ukupan zapreminski protok tečnosti • ps-. pritisak na ulazu u armature • p2.1) • mesna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala (slika 5.3) Mešna pečurka – koristi se za mešanje dve struje (standardno izvođenje) . m3/h. kg/m3. bar. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p2 i temperaturi T1 • V`. m3/kg. pritisak na izlazu iz armature • G.3.2) • razdelna pečurka (slika 5. pritisak zasićenja • ρ . Izbor tipa pečurke Izbor tipa pečurke zavisi od toga da li je ventil mešački ili razdelni. m3/h. kg/h. gustina tečnosti • ∆p . specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p1/2 i temperaturi T1 • VN.gde su: • V. kg/h. zapreminski protok gasa pri normalnim uslovima (T=273 K. a najčešće su sledeće: • mesna pečurka (slika 5. bar. bar. m3/kg. pad pritiska kroz ventil • Gs. K. maseni protok pregrejane pare • V2.

tj. Sedište i pečurka se izrađuju od Čelika otpornih na koroziju.razdeljuje jednu struju medijuma u dve struje Slika 5. . zbog pada pritiska. kavitacije.Slika 5. naglog pokretanja i mogućeg prisustva čvrstih čestica u medijumu. Ovi elementi se oblažu zbog velikih opterećenja.1 Mešna pečurka Mešna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala – koristi se: za mešanje dve struje do 250°C Razdelna pečurka .3 Razdelna pečurka Izvođenje sedišta i pečurke određuje kvs -vrednost i oblik karakteristične krive. kao i propustljivost na sedištu ventila.

odnosno prva veća vrednost. Kod nelinearnih procesa i velikih promena opterećenja. kao i dimenzije sedišta i hod ventila. Izbor kVs -vrednosti Iz tabele 5.4) se upotrebljava ako se pad pritiska na regulacionoj armaturi ne menja. Tabela 5. Za dobru kontrolu. minimalna kvs -vrednost ne srne biti manja od odnosa podešavanja pečurke.2 se biraju kvs -vrednosti na osnovu proračunate kv -vrednosti. Uopšteno može da se kaže da kod linearnih procesa i malih promena opterećenja. bira se istoprocentna karakteristična kriva (slika 5. Izbor linearne ili istoprocentne karakteristične knve zavisi od karakteristika procesa i od veličine promena opterećenja.4.5. bolje je izabrati istoprocentnu karakterističnu krivu. Izbor karakteristične krive Linearna karakteristična kriva (slika 5. kod koje sa povećanjem opterećenja raste i osetljivost . ne zavisi od hoda ventila.5). tj.2 kvs-vrednosti trokrakih ventila tipa BR 450 / 451 i BR 423 / 463 [4] 5. odnosno protoka kroz ventil. treba izabrati linearnu karakterističnu krivu. Posebno su date vrednosti za mesnu i razdelnu pečurku. Pri izboru regulacionog ventila poželjno je proveriti minimalnu radnu tačku.5. Ako se pak promenom hoda ventila menja pad pritiska.

8. Izračunavanje sile na pečurki se vrši pomoću jednačine: gde su: • Freg . Izbor zaptivanja vretena Pogodno zaptivanje vretena se bira na osnovu • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • otpornosti zaptivača prema medijumu Kod termalnih ulja se isključivo upotrebljava zaptivač u obliku meha sa sigurnosnom zaptivnom čaurom. regulacioni ventili se isporučuju sa približnom karakterističnom krivom. Zbog uticaja radne temperature menja se Čvrstoća materijala. maksimalna sila na pečurki .Deblje izvučena istoprocentna karakteristična kriva je u praksi industrijskih uređaja proverena karakteristična kriva.7. sve dok se regulaciona garnitura ne ošteti stranim telom. kao i neophodnog hoda pečurke. Tako se pri visokim temperaturama koriste čelici otporni na toplotu. Ova karakteristična kriva dozvoljava takođe i pri kapacitetu ispod 5% upotrebljivu regulaciju. kN. Ukoliko se izričito ne zahteva.6. 5. kN. pa se zbog toga vrše poboljšanja određenim legurama. 5. Određivanje serije ventila Serija ventila zavisi od sile na pečurki. Izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta Nominalni pritisak i materijal kućišta se biraju na osnovu: • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • mehaničke i hemijske čvrstoće materijala Matenjal kućišta mora da se izabere tako da zadovoljava mehaničku i hemijsku čvrstoću. 5. sila na pečurki pri regulaciji • Fmax . koja se stalno vodi na nulu.

Oni su pogodni za upotrebu u eksplozivnim sredinama i imaju konstrukcijom uslovljen sigurnosni položaj. maksimalan pad pritiska preko pečurke As.2 bar. trenje klizanja Pogonski mehanizam treba da se izabere tako da može da savlada maksimalnu silu na ventilu. koji dolazi od npr. odnosno brzina strujanja. Tu se radi o membranskom pogonskom mehanizmu sa pokretnom membranom i oprugama. bar. Razvijeni su za radne pritiske do bar i ostvaruju minimalno trenje na vretenu. a mogu da budu i kombinovani sa ručnim pogonom. odnosno spuštanje pečurke ventila. mm2. Rešenje: Nominalni zapreminski protok je: gde je: • c = 4186 J . Pneumatski pogonski mehanizmi se isporučuju sa raznim opsezima radnog pntiska. Za pneumatsko ili elektropneumatsko upravljanje koriste se pneumatski pogonski mehanizmi. kN. Pogonski mehanizmi koji se isporučuju uz ventile su pneumatski. regulacioni ventil se u potpunost zatvara ili otvara. velikom silom podešavanja. Ovi mehanizmi se odlikuju malom konstruktivnom visinom.• • • • ∆p reg . mora se zbog dinamičkih sila kod tečnosti uzeti u obzir još i dužina cevovoda. 6.9. Princip rada i osobine pogonskih mehanizama su opisane u poglavlju 5.-. kao i velikom brzinom upravljanja. električni. površina sedišta Fµ . pozicionog regulatora.specifični toplotni kapacitet vode (usvojena vrednost) kg ⋅ K . u podizanje.1: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 25 kW • temperaturska razlika medijuma u razvodnom i povratnom vodu: ∆ϑ = 15 °C • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0. Primeri izbora trokrakog regulacionog ventila Primer 6.9. ili nestanku energije za pokretanje. Pneumatski pogonski mehanizmi se mogu opremiti i dodatnim ručnim pogonom. prečnik vretena • µ H . Neki pneumatski pogonski mehanizmi omogućuju neposrednu dogradnju pozicionog regulatora ili davača graničnog impulsa. Dinamičke sile na pečurki nisu uzete u obzir pri proračunu. Pri kvaru. Kod regulacionih ventila sa nastrujavanjem na pečurku. 5. sila trenja na vretenu Sila trenja na vretenu se izračunava prema jednačini: gde su: • dv. pad pritiska preko pečurke pri regulaciji ∆pmax . tj. zatvara u potpunosti otvor A ili otvor B. mm. elektrohidraulički. bar. Izbor pogonskog mehanizma i određivanje vremena regulisanja Pogonski mehanizmi pretvaraju upravljački signal.

spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom. Takođe pojedini proizvođači preporučuju da je bolje izabrati premali nego preveliki ventil. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485. Pojedini proizvođači predlažu da se izračunata kv -vrednost uveća za 10 do 30% zbog tolerancija samog procesa.2% za linearnu karakterističnu krivu.14%. gustina vode (usvojena vrednost) m3 Zbog malog odstupanja za inženjerske potrebe dovoljno je uzeti ove vrednosti. Za ovaj slučaj ukoliko se izabere ventil sa linearnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 80.6%.• p = 1000 kg . U tabeli 6. materijal kućišta je sivi liv. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: . Može se usvojiti i neka od redukovanih karakterističnih veličina protoka. Standardna vrednost kvs = 4 m3/h odgovara nominalnom prečniku DN 15. čak i po cenu toga da manji broj dana u godini ventil ne zadovoljava potrebe za količinom toplote koja je potrebna potrošaču. Prečnik ventila ne utiče na regulaciju. odnosno 83.3 m3/h.85 kN. pa se bira ventil DN 15 sa kvs = 4 m3/h. odnosno protoka. nominalni pritisak je PN 16. Ako bi se usvojio ventil sa standardnom vrednošću od 6. ukoliko ih proizvođač nudi. Prečnik cevovoda je: gde je: • w=2 m . a redukovana odgovara nominalnom prečniku DN 20. hod ventila bi bio 50. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. tako da ona odgovara nominalnom prečniku.24% za istoprocentnu. što je manje povoljno. usvojena brzina strujanja medijuma s Karakteristična veličina protoka je: Treba usvojiti prvu veću standardnu karakterističnu veličinu protoka kvs iz tabele proizvođača. a ukoliko se izabere ventil sa istoprocentnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 94. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. da ne bi češće radio u donjem opsegu hoda. DN 15.1 date su karakteristične vrednosti ventila tipa BR 485.

a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. jer se za nju dobijaju premale brzine strujanja medijuma. koja odgovara nominalnom prečniku DN 40. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM.2: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • temperatura radnog medijuma: t = 90 °C • pritisak koji vlada u sistemu: p = 6 bar • natpritisak koji ostvaruje pumpa: ∆p p = 0. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica. nominalni pritisak je PN 16. materijal kućišta je sivi liv. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: LDM RV 111 R 3311 16/130-40 . DN 40. usvojena brzina strujanja medijuma s Iz tabele 6. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica. a pogonski . Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485. Što je prevelika vrednost. materijal kućišta je sivi liv. nominalni pritisak je PN 16. Stvarna brzina strujanja iznosi Primer 6.1 usvaja se kvs -vrednost od 25 m3/h. materijal kućišta je sivi liv. prečnika DN 15.35 bar • • • Rešenje: Pad pntiska koji pumpa treba da savlada je: pad pritiska kroz potrošač toplote: ∆pPoT = 0. nominalni pritisak je PN 16.85 kN.3 kN. ili zavarivanjem. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0. prečnika DN 15.LDM RV 111 R 3311 16/130-15 . ili zavarivanjem. dok kao redukovana vrednost odgovara nominalnom prečniku DN 50.2 bar pad pritiska kroz cevovod: ∆pc = 0.1 bar nominalni zapreminski protok: V = 5 m3/h Karakteristična veličina protoka iznosi: Standardna karakteristična veličina protoka se može uzeti za 10 do 30% veća od izračunate: Prečnik cevovoda je gde je: • w=2 m .

2 bar kg Prečnik cevovoda je: gde je: • • m3 v = 0. Standardna karakteristična vrednost za nominalni prečnik DN 40 je kvs = 25 m3/h.2 bar • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0. toplota promene faze na pritisku zasićenja p = 3. odnosno 93.3 kN. preporučena brzina strujanja suvozasićene vodene pare s Karakteristična veličina protoka iznosi: Prva veća standardna karaktenstična veličina protoka iznosi kvs= 16 m3/h. pa se usvaja ova vrednost. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0.3: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila ako je protočni medijum suvozasićena vodena para i ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 132 kW • pritisak suvozasićene vodene pare: p = 3. Stvarna brzina strujanja iznosi: Primer 6.23% za linearnu.48% za linearnu karakterističnu krivu. međutim za nju bi hod pri regulaciji iznosio 47. hod pn regulaciji iznosi 75.9% za istoprocentnu.06% za istoprocentnu karakterističnu krivu.2 bar Rešenje: Maseni protok suvozasićene vodene pare je: gde je: • r = 2157 kJ . Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 529 N.5701 specifična zapremina suvozasićene vodene pare kg m w = 30 . nominalni pritisak je PN 16. a 81. Za redukovanu vrednost kvs = 16 rn3/h pri istom nominalnom prečniku DN 40. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: . što nije povoljno. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 2. a kao redukovanoj vrednosti odgovara joj prečnik DN 40. Kako je prečnik DN 32 premali zbog prevelike brzine strujanja. Njoj odgovara nominalni prečnik DN 32. bira se prečnik ventila DN 40. DN 40.mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. spajanje na cevovod je pomoću prirubnica. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 450. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv. U ovom slučaju zbog više radne temperature treba izabrati sferoidni gvozdeni liv za materijal kućišta.2 kN.

• položaj pri ugradnji Položaji ventila koji su mogući (slika 7. vertikalni ugradm položaj sa pogonskim mehanizmom okrenutim nagore 2. Montaža ventila i priključci 7. Stvarne brzine strujanja iznose 27. Pravilnim rukovanjem treba da se spreče moguća oštećenja. odnosno 29.1. Rukovanje pre montaže Ukoliko su na pnrubnicama zaštitne kape. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv.74 m/s na ulazu. odnosno grejanje. a temperatura u skladištu treba da bude između -20 i 65°C. spajanje na cevovod je pomoću pnrubnica.2. nominalni pritisak je PN 16. od vise proizvođača. prečnika DN 15. montaža i puštanje u rad 7. 7. Rukovanje 7. okalina ili zrnce vara. potrebno je da se cevovod ispere pre montaže. Potrebna je zaštita od atmosferskog uticaja kao što je vlažnost. Rukovanje.65 m/s na izlazu iz armature.1 su date dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju regulacionog ventila bez dodatnog oslonca . a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač raspolažu silom od 1 kN. dok je kod razdelmh ventila ulaz obeležen sa AB. Skladištenje Skladištenje treba da bude na suvom i čistom mestu. 7. vodoravni ugradni položaj U tabeli 7. • pravac strujanja Kod mešnih ventila je izlaz obeležen sa AB.2. Ugradnja regulacionog ventila Pri ugradnji regulacionog ventila mora da se vodi računa o sledećem: • potreban prostor pri ugradnji Mesto za ugradnju treba da bude pristupačno. Na tom mestu mora da postoji dovoljno prostora za održavanje i da može da se otvori poklopac pogonskog mehanizma. njih treba skinuti pre ugradnje. radi sprečavanja kondenzacije.2. Ventil treba da se zaštiti od spoljašnjih sila kao što su udar ili vibracije. • čišćenje cevovoda Da bi se garantovalo dobro pnključenje regulacionog ventila.LDM RV 214 ECI 1413 L1 16/220-40 .1. Prevlaka ventila je osnovna boja koja služi za zaštitu od korozije pri transportu i skladištenju i ne srne da se ošteti.3. U vlažnim prostorijama neophodno je sredstvo za sušenje. U tom slučaju neophodno je sredstvo za sušenje. Da bi se ventil zaštitio od zaprtjanja.1.1. Transport Temperatura pn transportu treba da bude između -20 i 65C. Ovim se sprečava da nečistoća.1) pri ugradnji su: 1. odnosno pečurku ventila.1.1. ispred njega na cevovod treba da se instalira odvajač nečistoća. Prevlaka ventila ne srne da se ošteti. kao što su rđa. ošteti sedište. 7. 7.

da bi se izbegao obostrani uticaj pogona.2. pa se zbog toga upotrebljava osušeni kompnmovani vazduh. treba da se pročita uputstvo za rukovanje pogonskim mehanizmom. Pri zameni. Montaža pogonskog mehanizma Pogonski mehanizam je obično već montiran i postavljen na ventil.3. 7. rekonstrukciji ili okretanju pogonskog mehanizma. • postavljanje cevovoda Za besprekoran rad regulacionog ventila potrebno je da ispred njega bude prav cevovod u dužini većoj od petostrukog nominalnog prečnika. Posebni pozicioni regulaton zahtevaju suvi vazduh sa odstranjenim uljem. mm 15÷32 40÷65 80÷100 125÷150 mdoz. 7.2.2.1. Iza ventila cevovod treba da bude takođe prav i duži od desetostrukog nominalnog prečnika. Pn puštanju u rad treba izvršiti sledeće: • ispitivanje zaptivenosti vretena • ispitivanje parametara regulacionog ventila • ispitivanje regulacije 7. Zato dodatno podešavanje pogonskog mehanizma nije potrebno. Treba da se vodi računa o bezbednosnim propisima za električne priključke. 7. Puštanje u rad Regulacioni ventili su već podešeni za rad i bili su podvrgnuti ispitivanju funkcionalnosti. To treba da se učini pre prvog puštanja u rad. Kod ventila sa zaptivačem u obliku meha ne srne da se okreće vreteno ventila da ne bi došlo do oštećenja zaptivača. Pneumatski priključak Za svaki pneumatski pogonski mehanizam treba da se predvidi reduktor pntiska.4.3. Stvaranje kondenzata mora da se izbegne. Električni priključak Električni priključak treba da bude izveden prema uputstvu za rukovanje pogonskim mehanizmom. a na toj deonici ne srne da bude grananja cevovoda i strujanje treba da ostane neporemećeno.1 Dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju [4] DN. Pre priključivanja treba da se uporede vrsta. 7. kg 20 25 35 40 • naprezanje tela ventila Pogodnim merama moraju da se spreče moguće zatezne i pritisne sile na telo ventila. a da na njemu nema grananja cevovoda i da je strujanje neporemećeno.Tabela 7.3. napon i frekvencija električne struje sa onim podacima koji se nalaze na pločici sa oznakom tipa. Pri demontaži pogonskog mehanizma može da se desi da vreteno ventila bude potisnuto na gore usled pritiska medijuma. • zaštita od toplote Da bi se pogonski mehanizam zaštitio od previsoke temperature potrebno je da se cevovod izoluje. Ispitivanje zaptivenosti vretena .2.

moraju da se spreče oscilovanja u oblasti tačke zatvaranja. Servis i održavanje 8. Pre zamene zaptivača treba da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. Preduzimanje mera treba razmotriti sa proizvođačem. Zamena zaptivača vretena Na slikama 8. Prejako stezanje zaptivača od čistog grafita vodi ka prejakim silama trenja koje škode funkciomsanju regulacionog ventila.3.2. Ispitivanje parametara regulacionog ventila Regulacioni ventil treba da radi u normalnom radnom stanju sa 70 do 100% hoda. ne smeju se otpuštati ili pritezati zavrtnjevi na poklopcu. ventil treba prilagoditi stvarnim radnim parametrima. da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacione armature. U ovom slučaju treba stupiti u kontakt sa proizvođačem. 8. Svi ostali zaptivači ne zahtevaju održavanje zbog prednapregnutog kompleta opruga.1 do 8.3. . Minimalno vreme odašiljanja struje ne treba da prelazi 50 ms. Da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacionog ventila. Regulacioni ventil treba. 7. u idealnom slučaju. Ispitivanje regulacije Regulacija mora biti bezuslovno ispitana na stabilnost.3 prikazana su tri najčešća izvođenja zaptivanja.3. Sve dok je armatura pod pntiskom i temperaturom. 7.1. da se zaustavi nakon dostizanja zadanih vrednosti.3. Ako se ne postiže maksimalan protok treba da se proveri: • da li je ventil otvoren 100% • da li su svi zaporni ventili otvoreni i da li su Čisti odvajači nečistoća • da li se predviđeni podaci slažu sa stvarnim radnim podacima Ako ventil radi pri maloj dužini hoda. Kod upotrebe električnih pogonskih mehanizama treba se pridržavati pauze od minimalno 200 ms pri promeni smera između koraka premeštanja. Nestabilna regulacija (stalno korak napred korak nazad) vodi ka prevremenom habanju.Kod zaptivača vretena od čistog grafita može da bude neophodno pritezanje presovane zaptivke.

a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. kao i osnovni teorijski i stvarni oblici karakterističnih krivih. Izvođenje sa manžetom PTFE manžete se sastoje od jednog podložnog. pečurku.1. kao Što su hod ventila. Na proračun i izbor ventila utiču radni pritisak. .3. Da ne bi došlo do oštećenja ventila. Ovakvo zaptivanje vretena je samopodešavajuće preko ugrađene pntjsne opruge. i iz kataloga odabrati odgovarajući pogonski mehanizam. kao i način njegovog pokretanja. Proračun i izbor regulacionog ventila je relativno složen proces. U ovom radu nije obrađen nivo buke. opreme i memo-regulacionog sistema. karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i pad pritiska kroz ventil. na osnovu maksimalne sile na pečurki. pa je potrebna redovna kontrola. Posebna pažnja treba da se posveti izboru kvs -vrednosti. potrebno je pravilno rukovanje. Zaključak Trokraki regulacioni ventili su veoma važni elementi procesne opreme. Koriste se kao mesački ili razdelni ventili. potrebno je izabrati pečurku ventila. maksimalna temperatura u sistemu. ugradnja i puštanje u rad. koji mogu biti sa mešačkim ili razdelnim dejstvom.8. sa linearnom ili i stop roče ntnom karaktenstičnom krivom. koji je usko vezan za projektovanje procesa. Pn radu se mogu javiti smetnje. koja može biti različito izvedena. Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni i rashladni sistemi. koji spadaju u rezervne delove. kao i nominalnim prečmcima kojima ona odgovara. ili u hemijskoj procesnoj industriji. potrebno je izabrati materijal kućišta i način zaptivanja vretena. Pri nezaptivenosti vretena dolazi do habanja zaptivača i tada mora da se zameni. Pre zamene PTFE manžete potrebno je da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. četiri zaptivna i jednog pntisnog prstena. U zavisnosti od toga da li je ventil mesni ili razdelni. Pravilan izbor ventila je od velikog značaja za dobru i pouzdanu regulaciju procesa. što i nije bila tema ovog rada. kao i protok radnog medijuma.1. koje se mogu ispraviti pomoću uputstva ili uz konsultacije sa proizvođačem. Neke vrste zapbvača zahtevaju održavanje. a samo su pomenuti periferni uređaji i regulacioni ventili protočnog tipa. Na kraju treba izabrati senju ventila. 9. Ovim radom su obuhvaćene i karakteristične veličine regulacionih ventila. Na osnovu radnih podataka i vrste medijuma. a ponekad je potrebno zameniti zaptivač. vreteno ili sedište ventila.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful