REGULACIONI VENTILI

1. Uvod U praksi se esto deava potreba za meanjem dve struje medijuma u cilju stabilizacije temperature, koncentracije reagensa. razblaivanja osnovne sredine, odravanja kvaliteta... Takvi zadaci se mogu resiti pomou dva ventila, kroz koje se u mesni rezervoar dopremaju struje sastavnih medijuma. Ovakva postrojenja su glomazna, sloena i skupa u eksploataciji. U ovom sluaju moraju odjednom da se koriste dva regulaciona ventila. Osim toga, ovakva postrojenja predviaju i rezervoar to dodatno poskupljuje konstrukciju. Druga mogunost je konenje mesnog ventila, u kojem se neposredno meaju dve struje. Njihova primena daje visoki efekat ekonominosti na raun toga, to se umesto dva ventila i posebne mealice, primenjuje samo jedan ventil. Umanjenje broja elemenata znatno uveava trajnost postrojenja. Takoe postoji mogunost meanja fluida i van trokrakog ventila, kada se upotrebljavaju trokraki regulacioni ventili koji razdeljuju jednu struju fluida u dve struje. Takvi ventili se zovu trokraki razdelni ventili. Razdelni ventili su slini mesnim ventilima, uz manje konstruktivne izmene. Trokraki regulacioni ventili mogu da se upotrebe i kao takozvani prebacivaki ventili za usmeravanje strujanja fluida sa jednog cevovoda na drugi. 2. Regulacioni ventili Reguliui ili izvrsni ventili su oni delovi regulacionog kola, koji na osnovu signala regulatora menjaju protok. Reguliui ventil treba da zadovoljava u sluaju punog optereenja i da omogui to lineamiju zavisnost izmeu reguliue veliine i zadane vrednosti reguliue veliine. Sutina regulacije se sastoji u menjanju povrine protonog preseka radne materije i pada pritiska. Osnovni element regulacionog ventila je peurka, oblikovana tako da u svakom svom radnom poloaju u odnosu na sedite daje tano odreenu povrinu protonog preseka radne materije, za koju se pri poznatom protoku, odnosno padu pritiska, zna pad pritiska, odnosno protok radne materije. 2.1. Podela regulacionih ventila Osim to se regulacioni ventili razlikuju po nominalnom preniku i nominalnom pritisku, postoje jo sledee podele: 2.1.1. Podela regulacionih ventila prema obliku izrade Regulacioni ventili se prema obliku izrade dele na: dvokrake ventile trokrake ventile kao meake ili razdelne. 2.1.2. Podela regulacionih ventila prema materijalu kuita Materijali od kojih se izrauju kuita regulacionih ventila su: sivi liv elini liv elici za kovanje elici otporni na koroziju Kuita mogu biti izraena i od bronze i mesinga, a u novije vreme i od visokokvalitetnih elika.

2.1.3. Podela regulacionih ventila prema nainu povezivanja Prema nainu povezivanja regulacioni ventili se dele na: ventile sa prirubnicama ventile sa navojem ventile za spajanje zavarivanjem 2.1.4. : , , . 2.2. Trokraki regulacioni ventili Trokraki ventili mogu biti izvedeni kao meaki ili kao razdelni ventili. Meaki ventili imaju dve ulazne struje i jednu izlaznu, dok razdelni imaju jednu ulaznu a dve izlazne struje (slika 2.11). Krak ventila, kroz koji prolazi ukupan protok obeleava se sa AB, a druga dva kraka sa A i B. U trokrakim ventilima ukupan protok ostaje uvek priblino konstantan u zavisnosti od hidraulikog kola

Slika 2.11 Principi rada trokrakog regulacionog ventila 2.2.1. Namena trokrakih regulacionih ventila Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamikim procesima kao to su grejni ili rashladni sistemi, a slue za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. Najea upotreba je za regulaciju temperature medijuma kao to su: rashladna voda topla voda vrela voda suvozasiena vodena para pregrejana vodena para termalna ulja

rashladni medijumi.

Dozvoljeni protoni medijumi su dati odgovarajuim podacima za ventil u katalogu proizvoaa. Za ventile u postrojenjima za grejanje i klimatizaciju protoni medijum je naravno voda, ili u datom sluaju vodena para. Voda moe biti veoma razliito dobijena. Obina voda iz gradske mree u veini sluajeva moe da se koristi bez prethodne pripreme, i to kada ona ostaje da krui u zatvorenom sistemu i kada posle nekog vremena hemijski odreaguje. Meutim, ako u krunom opticanju dolazi do gubitka vode, pa se zbog toga sistem stalno dopunjuje, onda se ta voda mora prethodno hemijski pripremiti. Trokraki regulacioni ventili se upotrebljavaju u postrojenjima u kojima neki njihov deo mora, ili treba, da se snabdeva konstantnim protokom. Taj deo postrojenja lei na prikljuku AB ventila. Tipina upotreba razdelnog ventila je u povratnom vodu grejne mree. Kod ovog kola vod u kojem je proizvoa toplote predstavlja deo postrojenja sa konstantnim protokom. Regulacioni otvor A u ovakvom kolu regulie dotok ka potroau toplote. Koliina toplote koja nije potrebna se vodi na obilazni (by-pass) vod, koji je prikljuen na by-pass otvor 3 i tako zaobilazi potroaa. Kada je u kolu meni ventil, protok ostaje konstantan u delu kola sa potroaem toplote. Dovod toplote se regulie promenom temperature vode. Pritom hladnija voda tee preko by-pass otvora B kroz obilazni vod. Ovde regulacioni otvor A regulie protok od proizvoaa toplote ka potroau. Tip ventila koji treba da se koristi u nekom postrojenju, zavisi od izabranog hidraulikog kola. 3. Karakteristine veliine regulacionih ventila Za izbor i pravilan rad regulacionih ventila, moraju biti poznate promene protoka pri bilo kom hodu ventila. Za opisivanje ovog odnosa uveden je niz karakteristinih veliina: 3.1. Hod ventila Hod ventila predstavlja poziciju peurke, merenu pravolinijski od zatvorenog poloaja. Nominalni hod ventila je hod pn potpuno otvorenom ventilu, definian za svaku seriju ventila i odgovara vrednosti datoj u katalogu proizvoaa. Relativni hod ventila je odnos izmeu hoda za odreeni otvor i nominalnog hoda. Oznaavaju se na sledei nain: H.mm , hod ventila Hl00,mm. nominalni hod ventila H/H100,-, relativni hod ventila 3.2. Karakteristina veliina protoka (kv -vrednost) i odnos podeavanja ventila Po definiciji se upravljaki sistem zavrava neposredno iza pogonskog mehanizma. Na osnovu toga se moe rei da je veliina podeavanja, koja predstavlja ulaznu veliinu regulacionog procesa, identina hodu ventila. Izlazne veliine regulacionog procesa se dobijaju preko protoka. On zavisi od otpora strujanju ventila pri standardnom preniku i standardnom padu pntiska kroz ventil. Otpor strujanju zavisi od konstrukcije i izrade ventila. Iz ovog razloga moe da se desi da se pri istim uslovima protok razlikuje kod ventila razliitih proizvoaa, pa ak i kod svakog pojedinanog primerka istog proizvoaa. Ocenjivanje nekog ventila uslovljava se ustanovljavanjem stanja jednoobraznog strujanja, koje obuhvata i pad pntiska kroz ventil, kao i podatke o protonom medijumu.

Slika 3.1 Predviena i izmerena karakteristina kriva Protok pri ovim standardizovam uslovima naziva se karakteristini protok ventila, odnosno kv -vrednost. Pritom je od posebnog znaaja kv -vrednost pri potpuno otvorenom ventilu, tj. pri nominalnom hodu. Za seriju ventila nekog proizvoaa razlikuju se predviena i stvarna kv -vrednost pojedinanog primerka. koja se samo merenjem moe utvrditi. Ova efektivna vrednost se oznaava sa kv100. Na slici 3.1 prikazana je zavisnost izmeu kv -vrednosti i kvs -vrednosti. Tane definicije glase: kv,m3/h. protok vode pri temperaturi izmeu 5 i 30C pri proizvoljnom, upravo posmatranom hodu ventila, i padu pritiska kroz ventil od po = 1bar kvs, m3/h, predviena kv-vrednost za neku seriju ventila pri nominalnom hodu H100 (kataloka vrednost za svaki tip ventila). kvs vrednost su klasifikovane prema DIN 323 i odgovaraju pojedinanim nominalnim prenicima prema tabeli 3.1. Vrednosti u prvoj koloni su standardne, a ostale su redukovane vrednosti, koje mogu biti razliite od navedenih, a mogu biti i posebne po elji naruioca. Kv100, m3/h, kv-vrednost odreenog ventila pri nominalnom hodu H100. Njeno odstupanje od zadate kvs-vrednosti ne srne iznositi vie od 10%. kv/kvs,-, relativna kv-vrednost.

Proizvoai isporuuju regulacione ventile sa raznim kv -vrednostima za svaki nominalni prenik. Uobiajene kv-vrednosti se kreu izmeu 0,25 i 500 m3/h. Tabela 3.1 kvs-vrednosti za nominalne prenike cevi [7] DN.mm kVs, m3/h 15 4 2,5 1,6 1 0,63 20 6,3 4 2.5 25 10 6,3 4 32 16 10 6,3 40 25 16 10 50 40 25 16 65 63 40 25 80 100 63 40 100 160 100 63 125 250 160 100

0,4

0,25

0,16

0,1

150

360

250

160

Karakter promene protoka kroz ventil u oblasti take zatvaranja ventila je od naroitog znaaja za stabilnost sistema za regulaciju. Zato se jo definie: kvo, m3/h, predstavlja minimalan protok kroz ventil, a dobija se preko presene take karakteristine krive sa predvienom ky-vrednosti i ordinatne ose.

Sa slike 3.1 moe da se vidi da je predviena karakteristina kriva definisana odreenim nagibom. Nagib izmerene karakteristine krive delimino odstupa od nagiba izmerene karaktenstine krive. Ovo odstupanje ne srne da prelazi odreenu toleranciju minimalno u opsegu hoda izmeu H10 i H100, tako da karakteristina kriva ne odstupa vie od 30% od navedenog osnovnog oblika. J okolini take zatvaranja, od H0 do H10 ova tolerancija nagiba se kod veine ventila ne moe ostvariti. Iz ovog razloga se jo definie: kvr,m3/h, najmanja kv-vrednost pri kojoj se jo uvek ostvaruje tolerancija nagiba. Ova vrednost se kod trgovakih ventila kree izmeu 1 i 3% kvs-vednosti.

n = ln

kvs ,-, karakteristika nagiba kvo

kVr -vrednost se odreuje grafikim putem i predstavlja taku sa maksimalnim odstupanjem. Vrednosti kvs, kvo i kvr se dovode u korelaciju i pritom se dobijaju sledee vrednosti:

kvs kvo k SV = vs kVr Svo =

gde su: Sv0 - teorijski odnos podeavanja Sv - stvarni odnos podeavanja

Uobiajene vrednosti odnosa podeavanja se kreu izmeu 25 i 50. Veliki odnos podeavanja kazuje da se nagib karakteristine krive moe odrati pri irem opsegu hoda ventila. Stoje vei odnos podeavanja, to je povoljnija stabilnost regulacije. Stabilnost regulacije zavisi, izmeu

ostalog, od nagiba karakteristine krive. Na slikama 3.3 i 3.4 prikazane su karaktenstine krive za

razliite odnose podeavanja. Slika 3.3 Istoprocentna karakteristina kriva sa odnosom podeavanja 40:1 [4] 3.3. Zapreminski protok i nominalni prenik Pod zapreminskim protokom podrazumeva se onaj protok koji je neophodan za odreivanje nominalne snage proizvoaa toplote. Ova vrednost je merodavna za proraun ventila i za sluaj primene razdelnog ventila u sistemima za grejanje odreuje se prema sledeoj jednaini:

V100 =

QN , m3 / h c

gde su: V100, m3/h, zapreminski protok medijuma QN, kW, nominalna snaga proizvoaa toplote c, kJ/(kg-K), specifini toplotni kapacitet medijuma , K , temperaturska razlika , kg/m3. gustina protonog medijuma Nominalni prenik je veliina kojom se oznaavaju cevovodi. Veliine ventila odgovaraju ISO 6708, prema kojem su nominalni prenici dati kao u tabeli 3.2. Ovi prenici su tandardizovani irom sveta i oznaavaju unutranji prenik cevi. Tabela 3.2 Nominalni prenici prema JUS C.B6.005 DN, mm 15 20 25 32 40 50 65 80 DN," 1/2 3/4 1 1 1/4 1 1/2 2 2 1/2 3 100 4 125 5 150 6

3.4. Proraun kv -vrednosti za zadato strujanje U nekom hidraulikom kolu, ugraeni regulacioni ventil se obino ne opstrujava pri uslovima koji su usvojeni pri njegovom izboru. Pad pritiska kroz ventil nije jednak 1 bar, medijum ne mora da bude voda, a pogotovo ne mora da bude na temperaturi izmeu 5 i 30C, to znai da protoni medijum ima drugaiju gustinu od one zahtevane jednoobraznim uslovima. Pri proticanju kroz neko suenje nastaju gubici pritiska p , koji su proporcionalni kvadratu zapreminskog protoka i gustini medijuma: Za strujanje kroz isto suenje pri utvrenim jednoobraznim uslovima sledi: Deljenjem ovih jednaina dobija se izraz za proraun ky -vrednosti:

Ako je protoni medijum voda, izraz se moe dodatno uprostiti, poto se gustina neznatno razlikuje od gustine o

Ove jednaine omoguavaju da se neko proizvoljno strujanje prerauna u strujanje pri jednoobraznim uslovima i obrnuto. Kod gasova se umesto zapreminskog posmatra maseni protok zbog kompresibilnosti medijuma. Poveanjem pada pritiska raste i maseni protok, sve dok se ne dostigne kritini pad pritiska, a od tada maseni protok ostaje konstantan. Jednaina za kritini pad pntiska glasi:

3.5. Maksimalna dozvoljena temperatura medijuma Dozvoljena temperatura medijuma data je odgovarajuim podacima u katalogu proizvoaa ventila. Dozvoljeni opseg temperatura zavisi u sutini od materijala ventila. Meutim, taj opseg moe biti i iri kada je dovoljno da se od visoke temperature zatite zaptiva i pogonski mehanizam. U takvim sluajevima vri se orebravanje. Pri temperaturama medijuma koje su bliske taki ovravanja. postoji opasnost da se vreteno ventila zamrzne. Zamrznuto vreteno moe u vrlo kratkom roku da uniti zaptiva. Zbog toga se za odreene tipove ventila nudi zaptiva sa rezervoarom glicerina. To je mala posuda na vretenu ventila, koja se pri putanju u rad puni glicerinom i time titi vreteno od zamrzavanja do temperature -10C, pa i nie. 3.6. Nominalni pritisak i dozvoljeni radni pritisak Maksimalni pritisak, pri kojem se ventil srne upotrebiti, oznaava se kao nominalni pritisak. Kod materijala od gvoa, za temperaturski opseg od -10 do 120C, on odgovara dozvoljenom radnom pritisku. Nominalni pritisci su standardizovani prema tabeli 3.3. p, bar, nominalni pritisak 16 25 40

Tabela 3.3 Nominalni pritisci prema JUS C.B6.006 PN, bar 2,5 6 10

Dozvoljeni radni pritisak je maksimalni pritisak pri radu koji deluje na regulacioni element. On zavisi od materijala ventila i temperature medijuma. Dozvoljeni radni pritisci su standardizovani prema

promeni radne temperature. Nominalni pritisak koji je dozvoljen za neku temperaturu uzima se iz kataloga proizvoaa. Pdoz,, bar, dozvoljeni radni pritisak

3.7. Pad pritiska kroz ventil i pritisak zatvaranja Pad pritiska kroz ventil zavisi od protoka, odnosno hoda ventila. Pritisak zatvaranja oznaava pad pntiska kroz ventil, pri kojem ventil jo uvek moe bezbedno da se zatvori. pV 100 ,bar, pad pritiska pri potpuno otvorenom ventilu

pV 0 ,bar. pad pritiska pn potpuno zatvorenom ventilu pS ,bar, pritisak zatvaranja

3.8. Gubici usled nezaptivenosti na seditu Gubici usled nezaptivenosti na seditu daju se u procentima kVS -vrednosti. Oni zavise od tolerancija sedita i peurke ventila, kao i pritisne sile pogonskog mehanizma. Ventili sa gubitkom usled nezaptivenosti do 0,05% od kvs -vrednosti smatraju se zaptivenim. Kod razdelnog ventila se zahteva zaptivenost regulacionog otvora A, dok se za by-pass otvor B retko zahteva takva zaptivenost. U tabeli 3.4 dati su po klasama maksimalni gubici usled nezaptivenosti na seditu.

4. Karakteristine krive 4.1. Osnovni teorijski oblici karakteristine krive Osnovni oblik karakteristine krive predstavlja matematiko opisivanje jedne isto teorijske karakteristine krive. Naelno su mogui svi proizvoljni oblici karakteristine krive. U oblasti grejne i klimatizacione tehnike se iz praktinih iskustava i tenje ka to racionalnijoj izradi, izrauju samo standardni oblici. Najei standardni oblici su: linearna karakteristina kriva istoprocentna karakteristina kriva 4.1.1. Linearna karakteristina kriva

Slika 4.1 Teorijski oblik linearne karakteristine krive Prema definiciji linearne karakteristine krive, nekoj promeni hoda ventila odgovara ista promena kv-vrednosti. Na primer, pri promeni hoda sa 20 na 40% menja se kv/kvs -vrednost sa 0,215 na 0,411 to odgovara promeni od 0,196. Promena hoda sa 60 na 80% ima isto tako promenu k v/kvs -vrednosti od 0,196 tj. sa 0,607 na 0,803. Na slici 4.1 je prikazana ova karakteristina kriva. Unoenjem ove krive u linearan koordinatni sistem dobija se prava linija. U presenoj taki linearne karakteristine knve sa ordinatnom osom dobija se kvo -vrednost, koja iznosi 0,01 do 0,02 odnosno 1 do 2%. Ovim se prikazuje teoretska minimalna otvorenost ventila, koja potie od tolerancija pri obradi sedita i peurke ventila. 4.1.2. Istoprocentna karakteristina kriva

Slika 4.2 Teorijski oblik istoprocentne karakteristine krive Istoprocentna karakteristina kriva se definie tako da istoj promeni hoda ventila odgovara ista procentualna promena pojedine kv -vrednosti. Na primer, pri promeni hoda ventila sa 20 na 40%. kv/kvs-vrednost se menja sa 0,085 na 0,159 to odgovara promeni od 0,074 odnosno 87%. Promeni hoda ventila sa 60 na 80% odgovara promena kv/kvs -vrednosti od 0,26 tj. sa 0,30 na 0,56 to takoe iznosi 87%. Na slici 4.2 je prikazana takva karakteristina kriva. Unoenjem ove krive u linearni koordinatni sistem dobija se parabola, dok se unoenjem u koordinatni sistem sa logaritamskom podelom dobija prava linija. 4.1.3. Istoprocentno-linearna karakteristina kriva Ovde se naelno radi o istoprocentnoj karakteristinoj krivoj sa faktorom nagiba ngl=3 i pritom pripadajuoj kvo -vrednosti od 5%. Da bi se ispravio nedostatak relativno malog odnosa podeavanja zbog velike kVo -vrednosti. kod ovog tipa karakteristine krive se donji opseg od 0 do 33% linearizuje. Time postaje mogue da se kvo -vrednost smanji na 1 do 2% kao kod linearne karakteristine krive. Na slici 4.3 je prikazana takva karakteristina kriva.

Slika 4.3 Teorijski oblik istoprocentno-linearne karaktenstine knve 4.2. Osnovni stvarni oblici karakteristine krive Osnovnom karakteristinom krivom se oznaava stvarna karakteristina kriva nekog ventila, tj. efektivni odnos izmeu hoda ventila i protoka pri konstantnom padu pritiska kroz ventil od 1 bar. Osnovna karaktenstina knva srne da odstupa, iz proizvodnih razloga, samo unutar definisanih granica teorijske karakteristine krive, kao to je prikazano na slici 4.4. Odnos hoda ventila prema protoku moe se podesiti prilagoavanjem proporcionalnosti pogonskog mehanizma. Takva prilagoavanja mogu da se izvedu pomou bregaste ploe u pogonskom mehanizmu, preko odgovarajueg profilisanja peurke ventila i pomou linearizovanja regulacionog signala kod elektronskih sistema. Poveana odstupanja karakteristine krive od osnovnog teonjskog oblika u okolini take zatvaranja ventila naznauju se kvr-vrednostima. 4.2.1. Osnovne karakteristine krive kod protonih ventila Slika 4.4. pokazuje stvarne i teorijske karakteristine krive kod protonih ventila.

Slika 4.4 Odstupanje stvarne karakteristine krive od teorijskog oblika [5] 4.2.2. Osnovne karakteristine krive kod trokrakih ventila Ukupan protok kod trokrakih ventila sastoji se od dva dela: struje kroz regulacioni otvor i struje kroz by-pass otvor. Ukupan zapreminski protok veoma zavisi od karakteristike ventila Pv. Protok u regulacionom otvoru A, naelno se menja obrnuto proporcionalno protoku kroz by-pass otvor B. Za regulacioni i by-pass otvor mogue su proizvoljne karakteristine krive. Na slici 4.5 prikazane su etiri najee kombinacije.

Slika 4.5 Najee kombinacije karakteristinih krivih 4.3. Radna karakteristina kriva - karakteristika ventila 4.3.1. Odstupanje radne karakteristine krive od osnovnog oblika U nekom hidraulikom kolu, tj. u nekoj mrei sa proizvoaem toplote, pumpom, cevnom mreom, prenosnikom toplote i armaturom, ventil se ugrauje sa odreenom osnovnom karakteristinom krivom. Pri tome pad pritiska kroz ventil ni u kom sluaju nije jednak nominalnom pritisku od 1 bar, ve je pad pritiska kroz ventil deo ukupnog pada pritiska u ovom kolu, kojem pumpa stoji na raspolaganju. Posmatranjem rada pumpi moe da se ustanovi da se gubici pritiska u pumpi i mrei menjaju priblino kvadratno sa protokom. Ovo takoe vai i za pad pritiska kroz ventil. Zbog ove okolnosti, da bi vaila osnovna karakteristina kriva, uslov je da bude nepromenljiv pad pritiska preko celokupnog opsega hoda ventila. Usled zavisnosti protoka od hoda i promene pada pritiska kroz ventil, radna karakteristina kriva prilino odstupa od osnovne karakteristine krive. 4.3.2. Radna karakteristina kriva trokrakih ventila Kod trokrakih ventila ukupan pad pritiska se ne menja kao kod protonih ventila. U ovom primeru se posmatraju zavisnosti u okviru nekog krunog kola sa razdelnim ventilom. Kod trokrakih ventila odnos izmeu hoda ventila i pritiska pumpe ne zavisi u istoj meri kao kod protonih ventila. Odnosi mogu da se predstave svaki sa po jednom jednainom pri potpuno otvorenom i potpuno zatvorenom ventilu.

Slika 4.6 Osnovno hidrauliko kolo sa trokrakim regulacionim ventilom Pri potpuno otvorenom ventilu (V100) je regulaciona grana merodavna za pad pritiska. U by-pass grani nema protoka, pa samim tim ni pada pritiska, to za posledicu ima da na by-pass otvoru B vlada isti pritisak kao u mesnoj taki M {slika 4.6a). Ukupan pad pritiska moe da se predstavi jednainom: gde su: p uk , bar, ukupni pad pritiska

pVAB A , bar, pad pritiska kroz ventil p C , bar, pad pritiska kroz cevovod (regulacionu granu) p PT , bar, pad pritiska kroz potroa toplote

Pri potpuno zatvorenom ventilu (V0) je by-pass grana merodavna za pad pritiska. Ovde vai slino kao pri hodu H100, tj. na regulacionom otvoru A vlada isti pritisak kao u mesnoj taki M (slika 4.6b). Ukupan pad pritiska moe da se predstavi jednainom: gde su: p uk , bar, ukupni pad pritiska

pVAB A , bar, pad pritiska kroz ventil p C , bar, pad pritiska kroz cevovod (by-pass granu) p PV , bar, pad pritiska kroz priguni ventil

Odavde moe da se vidi, da pri hodu Hn u trokrakom ventilu ne vlada vie pritisak pumpe Po, jer u svakom sluaju postoji neki protok kroz by-pass ili regulacioni otvor. Kod pravilno uravnoteenog postrojenja, pad pritiska u grani AB-A-M mora biti isti kao u grani AB-B-M, pa se zato ova vrednost koristi za proraun karakteristike ventila. Da bi se ostvario uslov istih protoka u obe grane, u bypass grani se ugrauje priguni ventil. Odnos pada pritiska kroz ventil i ukupnog pada pritiska zove se karakteristika ventila:

Kao sledee se razmatraju odnosi u zavisnosti od ukupnog protoka. Za kola sa trokrakim ventilima postoji jo jedan zahtev, da isti protoci budu kroz oba otvora za celokupan opseg hoda ventila. Jednaina glasi: gde su: 3 Vuk ( H ) , m / h , ukupan protok kroz ventil (protok kroz otvor AB)

V A ( H ) , m 3 / h , protok kroz otvor A ventila V B ( H ) , m 3 / h , protok kroz otvor B ventila

Sledea posmatranja tri najee koriena izvoenja ventila pokazuju u kolikoj meri ovaj zahtev moe da bude odran, nakon to su ispunjeni prethodno pomenuti uslovi da se postignu identine karakteristine krive u obe grane cevovoda. U sledeim posmatranjima polazie se uvek od jednakih odnosa podeavanja za oba otvora. Sledee slike pokazuju osnovne karakteristine krive odgovarajueg tipa ventila, protok kroz oba otvora, kao i ukupan protok za tri karakteristike ventila Pv=0,3, Pv=0,5 i Pv=0,9: a) Identine kVs -vrednosti za oba otvora, istoprocentna karakteristina kriva, otvor B je komplementaran Kod ovog tipa ventila se jasno vidi da je ukupni protok, koji zavisi od karakteristike ventila Pv, znatno vei od V100 (slika 4.7). Kod ove konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi samo u okolini PV=1.

Slika 4.7 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] b) Razliite kvs -vrednosti za oba otvora, istoprocentna karaktenstina kriva, otvor B je komplementaran

Slika 4.8 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] Veina ovakvih ventila ima u otvoru B kvs-vrednost koja iznosi oko 70% kvs-vrednosti u otvoru A. Kod ovog tipa ventila ukupni protok, koji zavisi od karaktenstike ventila PV, moe da bude vei ili manji od V100 (slika 4.8). Kod ovakve konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi u okolini Pv=0,5. c) Identine kvs -vrednosti za oba otvora, istoprocentna karakteristina knva za otvor A, linearna karakteristina kriva za otvor B, otvor B je komplementaran 5. Izbor trokrakog regulacionog ventila Regulacioni ventil je u isto vreme element procesne opreme, koji mora da se projektuje zajedno sa vodovima, pumpama, aparatima i ureajima na koje se prikljuuje, i element regulacionog kola, koji mora da zadovoljava uslove regulacije i da po karakteristikama odgovara dinamici procesa, karakteristikama memog instrumenta i karakteristikama regulatora i pogonskog mehanizma. Zbog toga je proraun i izbor ventila relativno sloen proces usko vezan za projektovanje procesa, opreme i merno-regulacinog sistema. Postupak pri izboru regulacionog ventila moe da se podeli u nekoliko koraka: odreivanje nominalnog prenika

proraun kv-vrednosti izbor tipa peurke izbor kvs -vrednosti izbor karakteristine krive izbor nominalnog pritiska i materijala kuita izbor zaptivaa vretena odreivanje serije ventila izbor pogonskog mehanizma

5.1. Odreivanje nominalnog prenika Nominalni prenik se odreuje preko brzine strujanja na ulazu u armaturu. Preporuene brzine strujanja su: za tenosti 2,5 m/s za gasove 20 m/s za suvozasienu vodenu paru 25 m/s za pregrejanu vodenu paru 50 m/s Jednaina za izraunavanje zapreminskog protoka glasi

Sreivanjem jedinica dobija se jednaina za izraunavanje nominalnog prenika:

gde su: Du,mm. unutranji prenik cevi V, m3 /h, ukupni zapreminski protok medijuma w, m/s, brzina strujanja medijuma Bira se prvi vei nominalni prenik. 5.2. Proraun kv -vrednosti Za proraun kv -vrednosti potrebni su radni podaci. U tabeli 5.1 date su jedna ine za proraun k vvrednosti. Tabela 5.1 Jednaine za proraun

gde su: V, m3/h, ukupan zapreminski protok tenosti ps-, bar, pritisak zasienja , kg/m3, gustina tenosti p , bar, pad pritiska kroz ventil Gs, kg/h, maseni protok suvozasiene pare p1, bar, pritisak na ulazu u armature p2, bar, pritisak na izlazu iz armature G, kg/h, maseni protok pregrejane pare V2, m3/kg, specifina zapremina pregrejane pare na pritisku p2 i temperaturi T1 V`, m3/kg, specifina zapremina pregrejane pare na pritisku p1/2 i temperaturi T1 VN, m3/h, zapreminski protok gasa pri normalnim uslovima (T=273 K, p= 101325 Pa) T, K, temperatura gasa na ulazu u armaturu 5.3. Izbor tipa peurke Izbor tipa peurke zavisi od toga da li je ventil meaki ili razdelni. One mogu biti razliito izvedene, a najee su sledee: mesna peurka (slika 5.1) mesna peurka sa zaptivaem od mekog materijala (slika 5.2) razdelna peurka (slika 5.3) Mena peurka koristi se za meanje dve struje (standardno izvoenje)

Slika 5.1 Mena peurka Mena peurka sa zaptivaem od mekog materijala koristi se: za meanje dve struje do 250C

Razdelna peurka - razdeljuje jednu struju medijuma u dve struje

Slika 5.3 Razdelna peurka Izvoenje sedita i peurke odreuje kvs -vrednost i oblik karakteristine krive, kao i propustljivost na seditu ventila. Sedite i peurka se izrauju od elika otpornih na koroziju. Ovi elementi se oblau zbog velikih optereenja, tj. zbog pada pritiska, kavitacije, naglog pokretanja i mogueg prisustva vrstih estica u medijumu.

5.4. Izbor kVs -vrednosti Iz tabele 5.2 se biraju kvs -vrednosti na osnovu proraunate kv -vrednosti, odnosno prva vea vrednost. Posebno su date vrednosti za mesnu i razdelnu peurku, kao i dimenzije sedita i hod ventila. Pri izboru regulacionog ventila poeljno je proveriti minimalnu radnu taku. Za dobru kontrolu, minimalna kvs -vrednost ne srne biti manja od odnosa podeavanja peurke. Tabela 5.2 kvs-vrednosti trokrakih ventila tipa BR 450 / 451 i BR 423 / 463 [4]

5.5. Izbor karakteristine krive Linearna karakteristina kriva (slika 5.4) se upotrebljava ako se pad pritiska na regulacionoj armaturi ne menja, tj. ne zavisi od hoda ventila. Ako se pak promenom hoda ventila menja pad pritiska, bira se istoprocentna karakteristina kriva (slika 5.5). Izbor linearne ili istoprocentne karakteristine knve zavisi od karakteristika procesa i od veliine promena optereenja. Uopteno moe da se kae da kod linearnih procesa i malih promena optereenja, odnosno protoka kroz ventil, treba izabrati linearnu karakteristinu krivu. Kod nelinearnih procesa i velikih promena

optereenja, bolje je izabrati istoprocentnu karakteristinu krivu, kod koje sa poveanjem optereenja raste i osetljivost

Deblje izvuena istoprocentna karakteristina kriva je u praksi industrijskih ureaja proverena karakteristina kriva, koja se stalno vodi na nulu. Ova karakteristina kriva dozvoljava takoe i pri kapacitetu ispod 5% upotrebljivu regulaciju, sve dok se regulaciona garnitura ne oteti stranim telom. Ukoliko se izriito ne zahteva, regulacioni ventili se isporuuju sa priblinom karakteristinom krivom. 5.6. Izbor nominalnog pritiska i materijala kuita Nominalni pritisak i materijal kuita se biraju na osnovu: maksimalnog radnog pritiska maksimalne radne temperature mehanike i hemijske vrstoe materijala Matenjal kuita mora da se izabere tako da zadovoljava mehaniku i hemijsku vrstou. Zbog uticaja radne temperature menja se vrstoa materijala, pa se zbog toga vre poboljanja odreenim legurama. Tako se pri visokim temperaturama koriste elici otporni na toplotu. 5.7. Izbor zaptivanja vretena Pogodno zaptivanje vretena se bira na osnovu maksimalnog radnog pritiska maksimalne radne temperature otpornosti zaptivaa prema medijumu Kod termalnih ulja se iskljuivo upotrebljava zaptiva u obliku meha sa sigurnosnom zaptivnom aurom. 5.8. Odreivanje serije ventila Serija ventila zavisi od sile na peurki, kao i neophodnog hoda peurke. Izraunavanje sile na peurki se vri pomou jednaine:

gde su: Freg , kN, sila na peurki pri regulaciji

Fmax , kN, maksimalna sila na peurki

p reg , bar, pad pritiska preko peurke pri regulaciji pmax , bar, maksimalan pad pritiska preko peurke
As, mm2, povrina sedita F , kN, sila trenja na vretenu

Sila trenja na vretenu se izraunava prema jednaini: gde su: dv, mm, prenik vretena H ,-, trenje klizanja Pogonski mehanizam treba da se izabere tako da moe da savlada maksimalnu silu na ventilu. Princip rada i osobine pogonskih mehanizama su opisane u poglavlju 5.9. Dinamike sile na peurki nisu uzete u obzir pri proraunu. Kod regulacionih ventila sa nastrujavanjem na peurku, mora se zbog dinamikih sila kod tenosti uzeti u obzir jo i duina cevovoda, odnosno brzina strujanja. 5.9. Izbor pogonskog mehanizma i odreivanje vremena regulisanja Pogonski mehanizmi pretvaraju upravljaki signal, koji dolazi od npr. pozicionog regulatora, u podizanje, odnosno sputanje peurke ventila. Pogonski mehanizmi koji se isporuuju uz ventile su pneumatski, elektrini, elektrohidrauliki, a mogu da budu i kombinovani sa runim pogonom. Za pneumatsko ili elektropneumatsko upravljanje koriste se pneumatski pogonski mehanizmi. Tu se radi o membranskom pogonskom mehanizmu sa pokretnom membranom i oprugama. Ovi mehanizmi se odlikuju malom konstruktivnom visinom, velikom silom podeavanja, kao i velikom brzinom upravljanja. Pneumatski pogonski mehanizmi se isporuuju sa raznim opsezima radnog pntiska. Razvijeni su za radne pritiske do bar i ostvaruju minimalno trenje na vretenu. Oni su pogodni za upotrebu u eksplozivnim sredinama i imaju konstrukcijom uslovljen sigurnosni poloaj. Pri kvaru, ili nestanku energije za pokretanje, regulacioni ventil se u potpunost zatvara ili otvara, tj. zatvara u potpunosti otvor A ili otvor B. Neki pneumatski pogonski mehanizmi omoguuju neposrednu dogradnju pozicionog regulatora ili davaa graninog impulsa. Pneumatski pogonski mehanizmi se mogu opremiti i dodatnim runim pogonom. 6. Primeri izbora trokrakog regulacionog ventila Primer 6.1: Izvriti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledei radni podaci: snaga proizvoaa toplote: Q = 25 kW temperaturska razlika medijuma u razvodnom i povratnom vodu: = 15 C pad pritiska kroz ventil: pV = 0,2 bar. Reenje: Nominalni zapreminski protok je:

gde je: c = 4186

J - specifini toplotni kapacitet vode (usvojena vrednost) kg K

p = 1000

kg , gustina vode (usvojena vrednost) m3

Zbog malog odstupanja za inenjerske potrebe dovoljno je uzeti ove vrednosti. Prenik cevovoda je:

gde je: w=2

m , usvojena brzina strujanja medijuma s

Karakteristina veliina protoka je:

Treba usvojiti prvu veu standardnu karakteristinu veliinu protoka kvs iz tabele proizvoaa, tako da ona odgovara nominalnom preniku. Moe se usvojiti i neka od redukovanih karakteristinih veliina protoka, ukoliko ih proizvoa nudi. U tabeli 6.1 date su karakteristine vrednosti ventila tipa BR 485.

Standardna vrednost kvs = 4 m3/h odgovara nominalnom preniku DN 15, a redukovana odgovara nominalnom preniku DN 20. Pojedini proizvoai predlau da se izraunata kv -vrednost uvea za 10 do 30% zbog tolerancija samog procesa, odnosno protoka. Takoe pojedini proizvoai preporuuju da je bolje izabrati premali nego preveliki ventil, da ne bi ee radio u donjem opsegu hoda, ak i po cenu toga da manji broj dana u godini ventil ne zadovoljava potrebe za koliinom toplote koja je potrebna potroau. Za ovaj sluaj ukoliko se izabere ventil sa linearnom karakteristinom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 80,14%, a ukoliko se izabere ventil sa istoprocentnom karakteristinom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 94,6%. Ako bi se usvojio ventil sa standardnom vrednou od 6,3 m3/h, hod ventila bi bio 50,2% za linearnu karakteristinu krivu, odnosno 83,24% za istoprocentnu, to je manje povoljno. Prenik ventila ne utie na regulaciju, pa se bira ventil DN 15 sa kvs = 4 m3/h. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. Iz kataloga proizvoaa [4] bira se ventil: ARI BR 485, DN 15, materijal kuita je sivi liv, nominalni pritisak je PN 16, spajanje na cevovod moe biti pomou navoja ili prirubnicom, a pogonski mehanizam raspolae silom od 0,85 kN. Iz kataloga proizvoaa [7] bira se ventil:

LDM RV 111 R 3311 16/130-15 , prenika DN 15, nominalni pritisak je PN 16, materijal kuita je sivi liv, spajanje na cevovod moe biti pomou navoja ili prirubnica, ili zavarivanjem, a pogonski mehanizmi koje nudi proizvoa su LDM, odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolau silom od 0,3 kN. Stvarna brzina strujanja iznosi

Primer 6.2: Izvriti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledei radni podaci: temperatura radnog medijuma: t = 90 C pritisak koji vlada u sistemu: p = 6 bar natpritisak koji ostvaruje pumpa: p p = 0,35 bar Reenje: Pad pntiska koji pumpa treba da savlada je: pad pritiska kroz potroa toplote: pPoT = 0,2 bar pad pritiska kroz cevovod: pc = 0,1 bar nominalni zapreminski protok: V = 5 m3/h

Karakteristina veliina protoka iznosi:

Standardna karakteristina veliina protoka se moe uzeti za 10 do 30% vea od izraunate:

Prenik cevovoda je

gde je: w=2

m , usvojena brzina strujanja medijuma s

Iz tabele 6.1 usvaja se kvs -vrednost od 25 m3/h, koja odgovara nominalnom preniku DN 40, dok kao redukovana vrednost odgovara nominalnom preniku DN 50, to je prevelika vrednost, jer se za nju dobijaju premale brzine strujanja medijuma. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. Iz kataloga proizvoaa [4] bira se ventil: ARI BR 485, DN 40, materijal kuita je sivi liv, nominalni pritisak je PN 16, spajanje na cevovod moe biti pomou navoja ili prirubnicom, a pogonski mehanizam raspolae silom od 0,85 kN. Iz kataloga proizvoaa [7] bira se ventil: LDM RV 111 R 3311 16/130-40 , prenika DN 15, nominalni pritisak je PN 16, materijal kuita je sivi liv, spajanje na cevovod moe biti pomou navoja ili prirubnica, ili zavarivanjem, a pogonski

mehanizmi koje nudi proizvoa su LDM, odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolau silom od 0,3 kN. Stvarna brzina strujanja iznosi:

Primer 6.3: Izvriti izbor trokrakog regulacionog ventila ako je protoni medijum suvozasiena vodena para i ako su dati sledei radni podaci: snaga proizvoaa toplote: Q = 132 kW pritisak suvozasiene vodene pare: p = 3,2 bar pad pritiska kroz ventil: pV = 0,2 bar Reenje: Maseni protok suvozasiene vodene pare je:

gde je: r = 2157

kJ , toplota promene faze na pritisku zasienja p = 3,2 bar kg

Prenik cevovoda je:

gde je:

m3 v = 0,5701 specifina zapremina suvozasiene vodene pare kg m w = 30 , preporuena brzina strujanja suvozasiene vodene pare s

Karakteristina veliina protoka iznosi:

Prva vea standardna karaktenstina veliina protoka iznosi kvs= 16 m3/h. Njoj odgovara nominalni prenik DN 32, a kao redukovanoj vrednosti odgovara joj prenik DN 40. Kako je prenik DN 32 premali zbog prevelike brzine strujanja, bira se prenik ventila DN 40. Standardna karakteristina vrednost za nominalni prenik DN 40 je kvs = 25 m3/h, meutim za nju bi hod pri regulaciji iznosio 47,48% za linearnu karakteristinu krivu, a 81,9% za istoprocentnu, to nije povoljno. Za redukovanu vrednost kvs = 16 rn3/h pri istom nominalnom preniku DN 40, hod pn regulaciji iznosi 75,23% za linearnu, odnosno 93,06% za istoprocentnu karakteristinu krivu, pa se usvaja ova vrednost. U ovom sluaju zbog vie radne temperature treba izabrati sferoidni gvozdeni liv za materijal kuita. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 529 N. Iz kataloga proizvoaa [4] bira se ventil: ARI BR 450, DN 40, materijal kuita je sferoidni gvozdeni liv, nominalni pritisak je PN 16, spajanje na cevovod je pomou prirubnica, a pogonski mehanizam raspolae silom od 2,2 kN. Iz kataloga proizvoaa [7] bira se ventil:

LDM RV 214 ECI 1413 L1 16/220-40 . prenika DN 15. nominalni pritisak je PN 16. materijal kuita je sferoidni gvozdeni liv, spajanje na cevovod je pomou pnrubnica, a pogonski mehanizmi koje nudi proizvoa raspolau silom od 1 kN, od vise proizvoaa. Stvarne brzine strujanja iznose 27.74 m/s na ulazu, odnosno 29.65 m/s na izlazu iz armature. 7. Rukovanje, montaa i putanje u rad 7.1. Rukovanje 7.1.1. Skladitenje Skladitenje treba da bude na suvom i istom mestu. a temperatura u skladitu treba da bude izmeu -20 i 65C. Prevlaka ventila je osnovna boja koja slui za zatitu od korozije pri transportu i skladitenju i ne srne da se oteti. U vlanim prostorijama neophodno je sredstvo za suenje, odnosno grejanje, radi spreavanja kondenzacije. 7.1.2. Transport Temperatura pn transportu treba da bude izmeu -20 i 65C. Ventil treba da se zatiti od spoljanjih sila kao to su udar ili vibracije. Prevlaka ventila ne srne da se oteti. 7.1.3. Rukovanje pre montae Ukoliko su na pnrubnicama zatitne kape, njih treba skinuti pre ugradnje. Potrebna je zatita od atmosferskog uticaja kao to je vlanost. U tom sluaju neophodno je sredstvo za suenje. Pravilnim rukovanjem treba da se spree mogua oteenja. 7.2. Montaa ventila i prikljuci 7.2.1. Ugradnja regulacionog ventila Pri ugradnji regulacionog ventila mora da se vodi rauna o sledeem: potreban prostor pri ugradnji Mesto za ugradnju treba da bude pristupano. Na tom mestu mora da postoji dovoljno prostora za odravanje i da moe da se otvori poklopac pogonskog mehanizma. ienje cevovoda Da bi se garantovalo dobro pnkljuenje regulacionog ventila, potrebno je da se cevovod ispere pre montae. Ovim se spreava da neistoa, kao to su ra, okalina ili zrnce vara, oteti sedite, odnosno peurku ventila. Da bi se ventil zatitio od zaprtjanja, ispred njega na cevovod treba da se instalira odvaja neistoa. pravac strujanja

Kod menih ventila je izlaz obeleen sa AB, dok je kod razdelmh ventila ulaz obeleen sa AB. poloaj pri ugradnji

Poloaji ventila koji su mogui (slika 7.1) pri ugradnji su: 1. vertikalni ugradm poloaj sa pogonskim mehanizmom okrenutim nagore 2. vodoravni ugradni poloaj U tabeli 7.1 su date dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom poloaju regulacionog ventila bez dodatnog oslonca

Tabela 7.1 Dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom poloaju [4] DN, mm 1532 4065 80100 125150 mdoz, kg 20 25 35 40 naprezanje tela ventila

Pogodnim merama moraju da se spree mogue zatezne i pritisne sile na telo ventila. postavljanje cevovoda

Za besprekoran rad regulacionog ventila potrebno je da ispred njega bude prav cevovod u duini veoj od petostrukog nominalnog prenika, a na toj deonici ne srne da bude grananja cevovoda i strujanje treba da ostane neporemeeno. Iza ventila cevovod treba da bude takoe prav i dui od desetostrukog nominalnog prenika, a da na njemu nema grananja cevovoda i da je strujanje neporemeeno. zatita od toplote

Da bi se pogonski mehanizam zatitio od previsoke temperature potrebno je da se cevovod izoluje. To treba da se uini pre prvog putanja u rad. 7.2.2. Montaa pogonskog mehanizma Pogonski mehanizam je obino ve montiran i postavljen na ventil. Pri zameni, rekonstrukciji ili okretanju pogonskog mehanizma, treba da se proita uputstvo za rukovanje pogonskim mehanizmom. Kod ventila sa zaptivaem u obliku meha ne srne da se okree vreteno ventila da ne bi dolo do oteenja zaptivaa. Pri demontai pogonskog mehanizma moe da se desi da vreteno ventila bude potisnuto na gore usled pritiska medijuma. 7.2.3. Elektrini prikljuak Elektrini prikljuak treba da bude izveden prema uputstvu za rukovanje pogonskim mehanizmom. Treba da se vodi rauna o bezbednosnim propisima za elektrine prikljuke. Pre prikljuivanja treba da se uporede vrsta, napon i frekvencija elektrine struje sa onim podacima koji se nalaze na ploici sa oznakom tipa. 7.2.4. Pneumatski prikljuak Za svaki pneumatski pogonski mehanizam treba da se predvidi reduktor pntiska, da bi se izbegao obostrani uticaj pogona. Stvaranje kondenzata mora da se izbegne, pa se zbog toga upotrebljava osueni kompnmovani vazduh. Posebni pozicioni regulaton zahtevaju suvi vazduh sa odstranjenim uljem. 7.3. Putanje u rad Regulacioni ventili su ve podeeni za rad i bili su podvrgnuti ispitivanju funkcionalnosti. Zato dodatno podeavanje pogonskog mehanizma nije potrebno. Pn putanju u rad treba izvriti sledee: ispitivanje zaptivenosti vretena ispitivanje parametara regulacionog ventila ispitivanje regulacije 7.3.1. Ispitivanje zaptivenosti vretena

Kod zaptivaa vretena od istog grafita moe da bude neophodno pritezanje presovane zaptivke. Svi ostali zaptivai ne zahtevaju odravanje zbog prednapregnutog kompleta opruga. Prejako stezanje zaptivaa od istog grafita vodi ka prejakim silama trenja koje kode funkciomsanju regulacionog ventila. Sve dok je armatura pod pntiskom i temperaturom, ne smeju se otputati ili pritezati zavrtnjevi na poklopcu. 7.3.2. Ispitivanje parametara regulacionog ventila Regulacioni ventil treba da radi u normalnom radnom stanju sa 70 do 100% hoda. Ako se ne postie maksimalan protok treba da se proveri: da li je ventil otvoren 100% da li su svi zaporni ventili otvoreni i da li su isti odvajai neistoa da li se predvieni podaci slau sa stvarnim radnim podacima Ako ventil radi pri maloj duini hoda, da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacione armature, ventil treba prilagoditi stvarnim radnim parametrima. Preduzimanje mera treba razmotriti sa proizvoaem. 7.3.3. Ispitivanje regulacije Regulacija mora biti bezuslovno ispitana na stabilnost. Regulacioni ventil treba, u idealnom sluaju, da se zaustavi nakon dostizanja zadanih vrednosti. Nestabilna regulacija (stalno korak napred korak nazad) vodi ka prevremenom habanju. U ovom sluaju treba stupiti u kontakt sa proizvoaem. Kod upotrebe elektrinih pogonskih mehanizama treba se pridravati pauze od minimalno 200 ms pri promeni smera izmeu koraka premetanja. Minimalno vreme odailjanja struje ne treba da prelazi 50 ms. Da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacionog ventila, moraju da se spree oscilovanja u oblasti take zatvaranja. 8. Servis i odravanje 8.1. Zamena zaptivaa vretena Na slikama 8.1 do 8.3 prikazana su tri najea izvoenja zaptivanja. Pre zamene zaptivaa treba da se izvri demontaa armature opisana u poglavlju 8.3.

8.1.1. Izvoenje sa manetom PTFE manete se sastoje od jednog podlonog, etiri zaptivna i jednog pntisnog prstena. Ovakvo zaptivanje vretena je samopodeavajue preko ugraene pntjsne opruge. Pri nezaptivenosti vretena dolazi do habanja zaptivaa i tada mora da se zameni. Pre zamene PTFE manete potrebno je da se izvri demontaa armature opisana u poglavlju 8.3. 9. Zakljuak Trokraki regulacioni ventili su veoma vani elementi procesne opreme. Koriste se kao mesaki ili razdelni ventili, koji mogu biti sa meakim ili razdelnim dejstvom. Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamikim procesima kao to su grejni i rashladni sistemi, ili u hemijskoj procesnoj industriji, a slue za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. Ovim radom su obuhvaene i karakteristine veliine regulacionih ventila, kao to su hod ventila, karakteristina veliina protoka (kv -vrednost) i pad pritiska kroz ventil, kao i osnovni teorijski i stvarni oblici karakteristinih krivih. Proraun i izbor regulacionog ventila je relativno sloen proces, koji je usko vezan za projektovanje procesa, opreme i memo-regulacionog sistema. Pravilan izbor ventila je od velikog znaaja za dobru i pouzdanu regulaciju procesa. Na proraun i izbor ventila utiu radni pritisak, maksimalna temperatura u sistemu, kao i protok radnog medijuma. U zavisnosti od toga da li je ventil mesni ili razdelni. potrebno je izabrati peurku ventila, koja moe biti razliito izvedena, sa linearnom ili i stop roe ntnom karaktenstinom krivom. Posebna panja treba da se posveti izboru kvs -vrednosti. kao i nominalnim premcima kojima ona odgovara. Na osnovu radnih podataka i vrste medijuma, potrebno je izabrati materijal kuita i nain zaptivanja vretena. Na kraju treba izabrati senju ventila, na osnovu maksimalne sile na peurki, i iz kataloga odabrati odgovarajui pogonski mehanizam, kao i nain njegovog pokretanja. Da ne bi dolo do oteenja ventila, potrebno je pravilno rukovanje, ugradnja i putanje u rad. Neke vrste zapbvaa zahtevaju odravanje, pa je potrebna redovna kontrola. Pn radu se mogu javiti smetnje, koje se mogu ispraviti pomou uputstva ili uz konsultacije sa proizvoaem, a ponekad je potrebno zameniti zaptiva, peurku, vreteno ili sedite ventila, koji spadaju u rezervne delove. U ovom radu nije obraen nivo buke, a samo su pomenuti periferni ureaji i regulacioni ventili protonog tipa, to i nije bila tema ovog rada.