P. 1
CIA_13_cas_Nastava_i_vezbe_REGULACIONI_VENTILI

CIA_13_cas_Nastava_i_vezbe_REGULACIONI_VENTILI

|Views: 1,498|Likes:
Published by vukasin999

More info:

Published by: vukasin999 on Sep 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/08/2013

pdf

text

original

REGULACIONI VENTILI

1. Uvod U praksi se često dešava potreba za mešanjem dve struje medijuma u cilju stabilizacije temperature, koncentracije reagensa. razblaživanja osnovne sredine, održavanja kvaliteta... Takvi zadaci se mogu resiti pomoću dva ventila, kroz koje se u mesni rezervoar dopremaju struje sastavnih medijuma. Ovakva postrojenja su glomazna, složena i skupa u eksploataciji. U ovom slučaju moraju odjednom da se koriste dva regulaciona ventila. Osim toga, ovakva postrojenja predviđaju i rezervoar što dodatno poskupljuje konstrukciju. Druga mogućnost je konšćenje mesnog ventila, u kojem se neposredno mešaju dve struje. Njihova primena daje visoki efekat ekonomičnosti na račun toga, što se umesto dva ventila i posebne mešalice, primenjuje samo jedan ventil. Umanjenje broja elemenata znatno uvećava trajnost postrojenja. Takođe postoji mogućnost mešanja fluida i van trokrakog ventila, kada se upotrebljavaju trokraki regulacioni ventili koji razdeljuju jednu struju fluida u dve struje. Takvi ventili se zovu trokraki razdelni ventili. Razdelni ventili su slični mesnim ventilima, uz manje konstruktivne izmene. Trokraki regulacioni ventili mogu da se upotrebe i kao takozvani prebacivački ventili za usmeravanje strujanja fluida sa jednog cevovoda na drugi. 2. Regulacioni ventili Regulišući ili izvrsni ventili su oni delovi regulacionog kola, koji na osnovu signala regulatora menjaju protok. Regulišući ventil treba da zadovoljava u slučaju punog opterećenja i da omogući što lineamiju zavisnost između regulišuće veličine i zadane vrednosti regulišuće veličine. Suština regulacije se sastoji u menjanju površine protočnog preseka radne materije i pada pritiska. Osnovni element regulacionog ventila je pečurka, oblikovana tako da u svakom svom radnom položaju u odnosu na sedište daje tačno određenu površinu protočnog preseka radne materije, za koju se pri poznatom protoku, odnosno padu pritiska, zna pad pritiska, odnosno protok radne materije. 2.1. Podela regulacionih ventila Osim što se regulacioni ventili razlikuju po nominalnom prečniku i nominalnom pritisku, postoje još sledeće podele: 2.1.1. Podela regulacionih ventila prema obliku izrade Regulacioni ventili se prema obliku izrade dele na: • dvokrake ventile • trokrake ventile kao mešačke ili razdelne. 2.1.2. Podela regulacionih ventila prema materijalu kućišta Materijali od kojih se izrađuju kućišta regulacionih ventila su: • sivi liv • čelični liv • čelici za kovanje • čelici otporni na koroziju Kućišta mogu biti izrađena i od bronze i mesinga, a u novije vreme i od visokokvalitetnih čelika.

2.1.3. Podela regulacionih ventila prema načinu povezivanja Prema načinu povezivanja regulacioni ventili se dele na: • ventile sa prirubnicama • ventile sa navojem • ventile za spajanje zavarivanjem 2.1.4. Подела регулационих вентила према начину покретања Према начину покретања регулациони вентили се деле на: • вентиле са пнеуматским погоном • вентиле са електричним погоном, • вентиле са електрохидрауличким погоном, • вентиле са комбинованим погоном. 2.2. Trokraki regulacioni ventili Trokraki ventili mogu biti izvedeni kao mešački ili kao razdelni ventili. Mešački ventili imaju dve ulazne struje i jednu izlaznu, dok razdelni imaju jednu ulaznu a dve izlazne struje (slika 2.11). Krak ventila, kroz koji prolazi ukupan protok obeležava se sa AB, a druga dva kraka sa A i B. U trokrakim ventilima ukupan protok ostaje uvek približno konstantan u zavisnosti od hidrauličkog kola

Slika 2.11 Principi rada trokrakog regulacionog ventila 2.2.1. Namena trokrakih regulacionih ventila Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni ili rashladni sistemi, a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. Najčešća upotreba je za regulaciju temperature medijuma kao Što su: • rashladna voda • topla voda • vrela voda • suvozasićena vodena para • pregrejana vodena para • termalna ulja

rashladni medijumi.

Dozvoljeni protočni medijumi su dati odgovarajućim podacima za ventil u katalogu proizvođača. Za ventile u postrojenjima za grejanje i klimatizaciju protočni medijum je naravno voda, ili u datom slučaju vodena para. Voda može biti veoma različito dobijena. Obična voda iz gradske mreže u većini slučajeva može da se koristi bez prethodne pripreme, i to kada ona ostaje da kruži u zatvorenom sistemu i kada posle nekog vremena hemijski odreaguje. Međutim, ako u kružnom opticanju dolazi do gubitka vode, pa se zbog toga sistem stalno dopunjuje, onda se ta voda mora prethodno hemijski pripremiti. Trokraki regulacioni ventili se upotrebljavaju u postrojenjima u kojima neki njihov deo mora, ili treba, da se snabdeva konstantnim protokom. Taj deo postrojenja leži na priključku AB ventila. Tipična upotreba razdelnog ventila je u povratnom vodu grejne mreže. Kod ovog kola vod u kojem je proizvođač toplote predstavlja deo postrojenja sa konstantnim protokom. Regulacioni otvor A u ovakvom kolu reguliše dotok ka potrošaču toplote. Količina toplote koja nije potrebna se vodi na obilazni (by-pass) vod, koji je priključen na by-pass otvor 3 i tako zaobilazi potrošača. Kada je u kolu mešni ventil, protok ostaje konstantan u delu kola sa potrošačem toplote. Dovod toplote se reguliše promenom temperature vode. Pritom hladnija voda teče preko by-pass otvora B kroz obilazni vod. Ovde regulacioni otvor A reguliše protok od proizvođača toplote ka potrošaču. Tip ventila koji treba da se koristi u nekom postrojenju, zavisi od izabranog hidrauličkog kola. 3. Karakteristične veličine regulacionih ventila Za izbor i pravilan rad regulacionih ventila, moraju biti poznate promene protoka pri bilo kom hodu ventila. Za opisivanje ovog odnosa uveden je niz karakterističnih veličina: 3.1. Hod ventila Hod ventila predstavlja poziciju pečurke, merenu pravolinijski od zatvorenog položaja. Nominalni hod ventila je hod pn potpuno otvorenom ventilu, definišan za svaku seriju ventila i odgovara vrednosti datoj u katalogu proizvođača. Relativni hod ventila je odnos između hoda za određeni otvor i nominalnog hoda. Označavaju se na sledeći način: • H.mm , hod ventila • Hl00,mm. nominalni hod ventila • H/H100,-, relativni hod ventila 3.2. Karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i odnos podešavanja ventila Po definiciji se upravljački sistem završava neposredno iza pogonskog mehanizma. Na osnovu toga se može reći da je veličina podešavanja, koja predstavlja ulaznu veličinu regulacionog procesa, identična hodu ventila. Izlazne veličine regulacionog procesa se dobijaju preko protoka. On zavisi od otpora strujanju ventila pri standardnom prečniku i standardnom padu pntiska kroz ventil. Otpor strujanju zavisi od konstrukcije i izrade ventila. Iz ovog razloga može da se desi da se pri istim uslovima protok razlikuje kod ventila različitih proizvođača, pa čak i kod svakog pojedinačnog primerka istog proizvođača. Ocenjivanje nekog ventila uslovljava se ustanovljavanjem stanja jednoobraznog strujanja, koje obuhvata i pad pntiska kroz ventil, kao i podatke o protočnom medijumu.

i padu pritiska kroz ventil od ∆po = 1bar • kvs.mm kVs. kv-vrednost određenog ventila pri nominalnom hodu H100. predviđena kv-vrednost za neku seriju ventila pri nominalnom hodu H100 (kataloška vrednost za svaki tip ventila). tj. Uobičajene kv-vrednosti se kreću između 0.3 4 32 16 10 6. Za seriju ventila nekog proizvođača razlikuju se predviđena i stvarna kv -vrednost pojedinačnog primerka.1 . koje mogu biti različite od navedenih.Slika 3.25 0. pri nominalnom hodu.25 i 500 m3/h. m3/h. upravo posmatranom hodu ventila.3 4 2. a ostale su redukovane vrednosti. m3/h 15 4 2.6 1 0.4 0.1 Predviđena i izmerena karakteristična kriva Protok pri ovim standardizovam uslovima naziva se karakteristični protok ventila. m3/h. odnosno kv -vrednost. kv/kvs. protok vode pri temperaturi između 5 i 30°C pri proizvoljnom. Tačne definicije glase: • kv. kvs – vrednost su klasifikovane prema DIN 323 i odgovaraju pojedinačnim nominalnim prečnicima prema tabeli 3. a mogu biti i posebne po želji naručioca.1 prikazana je zavisnost između kv -vrednosti i kvs -vrednosti.5 1. Njeno odstupanje od zadate kvs-vrednosti ne srne iznositi više od ±10%. koja se samo merenjem može utvrditi. Pritom je od posebnog značaja kv -vrednost pri potpuno otvorenom ventilu. Na slici 3. Proizvođači isporučuju regulacione ventile sa raznim kv -vrednostima za svaki nominalni prečnik.1 kvs-vrednosti za nominalne prečnike cevi [7] DN.16 0. • • Kv100.5 25 10 6.3 40 25 16 10 50 40 25 16 65 63 40 25 80 100 63 40 100 160 100 63 125 250 160 100 0. relativna kv-vrednost.63 20 6.m3/h. Tabela 3.1.-. Ova efektivna vrednost se označava sa kv100. Vrednosti u prvoj koloni su standardne.

Stoje veći odnos podešavanja.teorijski odnos podešavanja Sv . Ova vrednost se kod trgovačkih ventila kreće između 1 i 3% kvs-vednosti.1 može da se vidi da je predviđena karakteristična kriva definisana određenim nagibom. Zato se još definiše: • kvo.m3/h.stvarni odnos podešavanja Uobičajene vrednosti odnosa podešavanja se kreću između 25 i 50. kvo i kvr se dovode u korelaciju i pritom se dobijaju sledeće vrednosti: kvs kvo k SV = vs kVr Svo = gde su: • • Sv0 . Veliki odnos podešavanja kazuje da se nagib karakteristične krive može održati pri širem opsegu hoda ventila. • n = ln kvs . Ovo odstupanje ne srne da prelazi određenu toleranciju minimalno u opsegu hoda između H10 i H100. karakteristika nagiba kvo kVr -vrednost se određuje grafičkim putem i predstavlja tačku sa maksimalnim odstupanjem. Stabilnost regulacije zavisi. Iz ovog razloga se još definiše: • kvr. predstavlja minimalan protok kroz ventil. to je povoljnija stabilnost regulacije.150 360 250 160 Karakter promene protoka kroz ventil u oblasti tačke zatvaranja ventila je od naročitog značaja za stabilnost sistema za regulaciju. Nagib izmerene karakteristične krive delimično odstupa od nagiba izmerene karaktenstične krive.-. J okolini tačke zatvaranja. m3/h. Vrednosti kvs. od H0 do H10 ova tolerancija nagiba se kod većine ventila ne može ostvariti. tako da karakteristična kriva ne odstupa više od 30% od navedenog osnovnog oblika. a dobija se preko presečne tačke karakteristične krive sa predviđenom ky-vrednosti i ordinatne ose. Sa slike 3. između . najmanja kv-vrednost pri kojoj se još uvek ostvaruje tolerancija nagiba.

Tabela 3.3 Istoprocentna karakteristična kriva sa odnosom podešavanja 40:1 [4] 3. m3/h. temperaturska razlika ρ . zapreminski protok medijuma QN. Ovi prećnici su štandardizovani Širom sveta i označavaju unutrašnji prečnik cevi.3 i 3. kJ/(kg-K).2 Nominalni prečnici prema JUS C. prema kojem su nominalni prečnici dati kao u tabeli 3. Slika 3. kg/m3. specifični toplotni kapacitet medijuma ∆ϑ . nominalna snaga proizvođača toplote c. gustina protočnog medijuma Nominalni prečnik je veličina kojom se označavaju cevovodi. Zapreminski protok i nominalni prečnik Pod zapreminskim protokom podrazumeva se onaj protok koji je neophodan za određivanje nominalne snage proizvođača toplote. Ova vrednost je merodavna za proračun ventila i za slučaj primene razdelnog ventila u sistemima za grejanje određuje se prema sledećoj jednačini: V100 = QN .005 DN.3.2. Na slikama 3. mm 15 20 25 32 40 50 65 80 DN. m3 / h c ⋅ ∆ϑ ⋅ ρ gde su: V100.4 prikazane su karaktenstične krive za različite odnose podešavanja. kW. od nagiba karakteristične krive. K .ostalog." 1/2 3/4 1 1 1/4 1 1/2 2 2 1/2 3 100 4 125 5 150 6 . Veličine ventila odgovaraju ISO 6708.B6.

ugrađeni regulacioni ventil se obično ne opstrujava pri uslovima koji su usvojeni pri njegovom izboru.B6. koja se pri puštanju u rad puni glicerinom i time štiti vreteno od zamrzavanja do temperature -10°C.3 Nominalni pritisci prema JUS C. a pogotovo ne mora da bude na temperaturi između 5 i 30°C. medijum ne mora da bude voda. Nominalni pritisak i dozvoljeni radni pritisak Maksimalni pritisak.4. Nominalni pritisci su standardizovani prema tabeli 3.5 6 10 Dozvoljeni radni pritisak je maksimalni pritisak pri radu koji deluje na regulacioni element. U takvim slučajevima vrši se orebravanje. pri kojem se ventil srne upotrebiti. sve dok se ne dostigne kritični pad pritiska. On zavisi od materijala ventila i temperature medijuma. Kod gasova se umesto zapreminskog posmatra maseni protok zbog kompresibilnosti medijuma. Pad pritiska kroz ventil nije jednak 1 bar. označava se kao nominalni pritisak. Zbog toga se za određene tipove ventila nudi zaptivač sa rezervoarom glicerina.006 PN. nominalni pritisak 16 25 40 Tabela 3.3. što znači da protočni medijum ima drugačiju gustinu od one zahtevane jednoobraznim uslovima. Proračun kv -vrednosti za zadato strujanje U nekom hidrauličkom kolu. postoji opasnost da se vreteno ventila zamrzne. pošto se gustina ρ neznatno razlikuje od gustine ρo Ove jednačine omogućavaju da se neko proizvoljno strujanje preračuna u strujanje pri jednoobraznim uslovima i obrnuto. Pri temperaturama medijuma koje su bliske tački očvršćavanja. Zamrznuto vreteno može u vrlo kratkom roku da uništi zaptivač. koji su proporcionalni kvadratu zapreminskog protoka i gustini medijuma: Za strujanje kroz isto suženje pri utvrđenim jednoobraznim uslovima sledi: Deljenjem ovih jednačina dobija se izraz za proračun ky -vrednosti: Ako je protočni medijum voda. Maksimalna dozvoljena temperatura medijuma Dozvoljena temperatura medijuma data je odgovarajućim podacima u katalogu proizvođača ventila. Pri proticanju kroz neko suženje nastaju gubici pritiska ∆p .6. 3. Dozvoljeni opseg temperatura zavisi u suštini od materijala ventila. a od tada maseni protok ostaje konstantan. taj opseg može biti i širi kada je dovoljno da se od visoke temperature zaštite zaptivač i pogonski mehanizam. za temperaturski opseg od -10 do 120°C. Međutim. Dozvoljeni radni pritisci su standardizovani prema . • p.5. Jednačina za kritični pad pntiska glasi: 3. Povećanjem pada pritiska raste i maseni protok. izraz se može dodatno uprostiti. Kod materijala od gvožđa. bar 2. bar.3. on odgovara dozvoljenom radnom pritisku. To je mala posuda na vretenu ventila. pa i niže.

dozvoljeni radni pritisak 3. bar. Ventili sa gubitkom usled nezaptivenosti do 0.bar.05% od kvs -vrednosti smatraju se zaptivenim.bar. kao i pritisne sile pogonskog mehanizma. . Gubici usled nezaptivenosti na sedištu Gubici usled nezaptivenosti na sedištu daju se u procentima kVS -vrednosti.4 dati su po klasama maksimalni gubici usled nezaptivenosti na sedištu. dok se za by-pass otvor B retko zahteva takva zaptivenost.7. Kod razdelnog ventila se zahteva zaptivenost regulacionog otvora A..bar. pad pritiska pn potpuno zatvorenom ventilu ∆pS .8. pad pritiska pri potpuno otvorenom ventilu • • ∆pV 0 . Pad pritiska kroz ventil i pritisak zatvaranja Pad pritiska kroz ventil zavisi od protoka. Oni zavise od tolerancija sedišta i pečurke ventila. • ∆pV 100 .promeni radne temperature. pri kojem ventil još uvek može bezbedno da se zatvori. • Pdoz. pritisak zatvaranja 3. U tabeli 3. Nominalni pritisak koji je dozvoljen za neku temperaturu uzima se iz kataloga proizvođača. Pritisak zatvaranja označava pad pntiska kroz ventil. odnosno hoda ventila.

1.4.1.1. Linearna karakteristična kriva . Karakteristične krive 4. Osnovni teorijski oblici karakteristične krive Osnovni oblik karakteristične krive predstavlja matematičko opisivanje jedne Čisto teorijske karakteristične krive. izrađuju samo standardni oblici. U oblasti grejne i klimatizacione tehnike se iz praktičnih iskustava i težnje ka što racionalnijoj izradi. Najčešći standardni oblici su: • linearna karakteristična kriva • istoprocentna karakteristična kriva 4. Načelno su mogući svi proizvoljni oblici karakteristične krive.

2. U presečnoj tački linearne karakteristične knve sa ordinatnom osom dobija se kvo -vrednost. Ovim se prikazuje teoretska minimalna otvorenost ventila.215 na 0.1 je prikazana ova karakteristična kriva.02 odnosno 1 do 2%. Na primer. pri promeni hoda sa 20 na 40% menja se kv/kvs -vrednost sa 0. koja potiče od tolerancija pri obradi sedišta i pečurke ventila.1 Teorijski oblik linearne karakteristične krive Prema definiciji linearne karakteristične krive. Istoprocentna karakteristična kriva .196 tj.01 do 0. koja iznosi 0. Unošenjem ove krive u linearan koordinatni sistem dobija se prava linija.411 što odgovara promeni od 0.196. Na slici 4. Promena hoda sa 60 na 80% ima isto tako promenu k v/kvs -vrednosti od 0. nekoj promeni hoda ventila odgovara ista promena kv-vrednosti.Slika 4.1.803.607 na 0. 4. sa 0.

. Osnovna karaktenstična knva srne da odstupa.Slika 4. pokazuje stvarne i teorijske karakteristične krive kod protočnih ventila.30 na 0. Osnovne karakteristične krive kod protočnih ventila Slika 4. Da bi se ispravio nedostatak relativno malog odnosa podešavanja zbog velike kVo -vrednosti. Time postaje moguće da se kvo -vrednost smanji na 1 do 2% kao kod linearne karakteristične krive.085 na 0. preko odgovarajućeg profilisanja pečurke ventila i pomoću linearizovanja regulacionog signala kod elektronskih sistema. Istoprocentno-linearna karakteristična kriva Ovde se načelno radi o istoprocentnoj karakterističnoj krivoj sa faktorom nagiba ngl=3 i pritom pripadajućoj kvo -vrednosti od 5%.4.1.1. Promeni hoda ventila sa 60 na 80% odgovara promena kv/kvs -vrednosti od 0.2 je prikazana takva karakteristična kriva. kao što je prikazano na slici 4.2. Na primer.3. dok se unošenjem u koordinatni sistem sa logaritamskom podelom dobija prava linija. Odnos hoda ventila prema protoku može se podesiti prilagođavanjem proporcionalnosti pogonskog mehanizma.56 što takođe iznosi 87%. iz proizvodnih razloga. Osnovni stvarni oblici karakteristične krive Osnovnom karakterističnom krivom se označava stvarna karakteristična kriva nekog ventila.4.3 Teorijski oblik istoprocentno-linearne karaktenstične knve 4.2. efektivni odnos između hoda ventila i protoka pri konstantnom padu pritiska kroz ventil od 1 bar.074 odnosno 87%. sa 0. pri promeni hoda ventila sa 20 na 40%. samo unutar definisanih granica teorijske karakteristične krive.2 Teorijski oblik istoprocentne karakteristične krive Istoprocentna karakteristična kriva se definiše tako da istoj promeni hoda ventila odgovara ista procentualna promena pojedine kv -vrednosti. Unošenjem ove krive u linearni koordinatni sistem dobija se parabola. Povećana odstupanja karakteristične krive od osnovnog teonjskog oblika u okolini tačke zatvaranja ventila naznačuju se kvr-vrednostima.3 je prikazana takva karakteristična kriva. kod ovog tipa karakteristične krive se donji opseg od 0 do 33% linearizuje. tj. Na slici 4. Takva prilagođavanja mogu da se izvedu pomoću bregaste ploče u pogonskom mehanizmu.26 tj. 4. Slika 4. kv/kvs-vrednost se menja sa 0.159 što odgovara promeni od 0. Na slici 4. 4.

Osnovne karakteristične krive kod trokrakih ventila Ukupan protok kod trokrakih ventila sastoji se od dva dela: struje kroz regulacioni otvor i struje kroz by-pass otvor.5 prikazane su četiri najčešće kombinacije. Ukupan zapreminski protok veoma zavisi od karakteristike ventila Pv. .Slika 4.4 Odstupanje stvarne karakteristične krive od teorijskog oblika [5] 4. Za regulacioni i by-pass otvor moguće su proizvoljne karakteristične krive. načelno se menja obrnuto proporcionalno protoku kroz by-pass otvor B.2.2. Na slici 4. Protok u regulacionom otvoru A.

Usled zavisnosti protoka od hoda i promene pada pritiska kroz ventil. radna karakteristična kriva prilično odstupa od osnovne karakteristične krive. cevnom mrežom. Kod trokrakih ventila odnos između hoda ventila i pritiska pumpe ne zavisi u istoj meri kao kod protočnih ventila. . uslov je da bude nepromenljiv pad pritiska preko celokupnog opsega hoda ventila. Zbog ove okolnosti. već je pad pritiska kroz ventil deo ukupnog pada pritiska u ovom kolu. pumpom. Odstupanje radne karakteristične krive od osnovnog oblika U nekom hidrauličkom kolu. da bi važila osnovna karakteristična kriva.2. U ovom primeru se posmatraju zavisnosti u okviru nekog kružnog kola sa razdelnim ventilom. ventil se ugrađuje sa određenom osnovnom karakterističnom krivom. Odnosi mogu da se predstave svaki sa po jednom jednačinom pri potpuno otvorenom i potpuno zatvorenom ventilu. Ovo takođe važi i za pad pritiska kroz ventil. 4.1.Slika 4.3. prenosnikom toplote i armaturom. u nekoj mreži sa proizvođačem toplote.3.3. Radna karakteristična kriva . tj.karakteristika ventila 4.5 Najčešće kombinacije karakterističnih krivih 4. kojem pumpa stoji na raspolaganju. Posmatranjem rada pumpi može da se ustanovi da se gubici pritiska u pumpi i mreži menjaju približno kvadratno sa protokom. Radna karakteristična kriva trokrakih ventila Kod trokrakih ventila ukupan pad pritiska se ne menja kao kod protočnih ventila. Pri tome pad pritiska kroz ventil ni u kom slučaju nije jednak nominalnom pritisku od 1 bar.

pad pritiska kroz cevovod (regulacionu granu) ∆p PT . bar. bar. bar. Ovde važi slično kao pri hodu H100. ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . na regulacionom otvoru A vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M (slika 4.6a). Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . pad pritiska kroz ventil ∆p C . pad pritiska kroz potrošač toplote Pri potpuno zatvorenom ventilu (V0) je by-pass grana merodavna za pad pritiska. da pri hodu Hn u trokrakom ventilu ne vlada više pritisak pumpe Po.6 Osnovno hidrauličko kolo sa trokrakim regulacionim ventilom Pri potpuno otvorenom ventilu (V100) je regulaciona grana merodavna za pad pritiska. pa se zato ova vrednost koristi za proračun karakteristike ventila. pad pritiska kroz prigušni ventil Odavde može da se vidi. Odnos pada pritiska kroz ventil i ukupnog pada pritiska zove se karakteristika ventila: . tj. bar. Kod pravilno uravnoteženog postrojenja. što za posledicu ima da na by-pass otvoru B vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M {slika 4.Slika 4. pad pritiska kroz cevovod (by-pass granu) ∆p PV . ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . bar. pad pritiska kroz ventil ∆p C . U by-pass grani nema protoka. bar.6b). bar. u bypass grani se ugrađuje prigušni ventil. jer u svakom slučaju postoji neki protok kroz by-pass ili regulacioni otvor. Da bi se ostvario uslov istih protoka u obe grane. bar. pa samim tim ni pada pritiska. Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . pad pritiska u grani AB-A-M mora biti isti kao u grani AB-B-M.

U sledećim posmatranjima polaziće se uvek od jednakih odnosa podešavanja za oba otvora. protok kroz oba otvora.9: a) Identične kVs -vrednosti za oba otvora. Sledeće slike pokazuju osnovne karakteristične krive odgovarajućeg tipa ventila.5 i Pv=0. kao i ukupan protok za tri karakteristike ventila Pv=0. protok kroz otvor B ventila Sledeća posmatranja tri najčešće korišćena izvođenja ventila pokazuju u kolikoj meri ovaj zahtev može da bude održan.7). Jednačina glasi: gde su: 3 • Vuk ( H ) . Kod ove konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi samo u okolini PV=1. . m 3 / h . m / h . ukupan protok kroz ventil (protok kroz otvor AB) • • V A ( H ) . Pv=0.3.Kao sledeće se razmatraju odnosi u zavisnosti od ukupnog protoka. istoprocentna karakteristična kriva. znatno veći od V100 (slika 4. protok kroz otvor A ventila V B ( H ) . koji zavisi od karakteristike ventila Pv. m 3 / h . da isti protoci budu kroz oba otvora za celokupan opseg hoda ventila. Za kola sa trokrakim ventilima postoji još jedan zahtev. nakon što su ispunjeni prethodno pomenuti uslovi da se postignu identične karakteristične krive u obe grane cevovoda. otvor B je komplementaran Kod ovog tipa ventila se jasno vidi da je ukupni protok.

8 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] Većina ovakvih ventila ima u otvoru B kvs-vrednost koja iznosi oko 70% kvs-vrednosti u otvoru A.8). otvor B je komplementaran Slika 4. otvor B je komplementaran 5. Kod ovakve konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi u okolini Pv=0.7 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] b) Različite kvs -vrednosti za oba otvora. Zbog toga je proračun i izbor ventila relativno složen proces usko vezan za projektovanje procesa. koji mora da zadovoljava uslove regulacije i da po karakteristikama odgovara dinamici procesa. istoprocentna karaktenstična kriva. Kod ovog tipa ventila ukupni protok. Izbor trokrakog regulacionog ventila Regulacioni ventil je u isto vreme element procesne opreme. karakteristikama memog instrumenta i karakteristikama regulatora i pogonskog mehanizma. i element regulacionog kola. linearna karakteristična kriva za otvor B. istoprocentna karakteristična knva za otvor A. aparatima i uređajima na koje se priključuje. c) Identične kvs -vrednosti za oba otvora. Postupak pri izboru regulacionog ventila može da se podeli u nekoliko koraka: • određivanje nominalnog prečnika . može da bude veći ili manji od V100 (slika 4. koji mora da se projektuje zajedno sa vodovima. pumpama.5. opreme i merno-regulacinog sistema. koji zavisi od karaktenstike ventila PV.Slika 4.

1.2. U tabeli 5. Tabela 5. Određivanje nominalnog prečnika Nominalni prečnik se određuje preko brzine strujanja na ulazu u armaturu.1 Jednačine za proračun .1 date su jedna čine za proračun k vvrednosti.5 m/s • za gasove 20 m/s • za suvozasićenu vodenu paru 25 m/s • za pregrejanu vodenu paru 50 m/s Jednaćina za izračunavanje zapreminskog protoka glasi Sređivanjem jedinica dobija se jednačina za izračunavanje nominalnog prečnika: gde su: • Du. Preporučene brzine strujanja su: • za tečnosti 2.mm. ukupni zapreminski protok medijuma • w. m/s. brzina strujanja medijuma Bira se prvi veći nominalni prečnik. 5.• • • • • • • • proračun kv-vrednosti izbor tipa pečurke izbor kvs -vrednosti izbor karakteristične krive izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta izbor zaptivača vretena određivanje serije ventila izbor pogonskog mehanizma 5. Proračun kv -vrednosti Za proračun kv -vrednosti potrebni su radni podaci. unutrašnji prečnik cevi • V. m3 /h.

pritisak na izlazu iz armature • G. m3/kg. pritisak na ulazu u armature • p2. bar. a najčešće su sledeće: • mesna pečurka (slika 5. ukupan zapreminski protok tečnosti • ps-. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p2 i temperaturi T1 • V`.2) • razdelna pečurka (slika 5. maseni protok pregrejane pare • V2.gde su: • V. kg/h. bar. Izbor tipa pečurke Izbor tipa pečurke zavisi od toga da li je ventil mešački ili razdelni. One mogu biti različito izvedene.3) Mešna pečurka – koristi se za mešanje dve struje (standardno izvođenje) . gustina tečnosti • ∆p . m3/h. maseni protok suvozasićene pare • p1. temperatura gasa na ulazu u armaturu 5. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p1/2 i temperaturi T1 • VN. pritisak zasićenja • ρ .1) • mesna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala (slika 5. m3/kg. m3/h.3. p= 101325 Pa) • T. kg/h. kg/m3. K. bar. zapreminski protok gasa pri normalnim uslovima (T=273 K. pad pritiska kroz ventil • Gs. bar.

razdeljuje jednu struju medijuma u dve struje Slika 5.1 Mešna pečurka Mešna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala – koristi se: za mešanje dve struje do 250°C Razdelna pečurka . Sedište i pečurka se izrađuju od Čelika otpornih na koroziju. Ovi elementi se oblažu zbog velikih opterećenja. kao i propustljivost na sedištu ventila. kavitacije. . naglog pokretanja i mogućeg prisustva čvrstih čestica u medijumu. zbog pada pritiska.Slika 5.3 Razdelna pečurka Izvođenje sedišta i pečurke određuje kvs -vrednost i oblik karakteristične krive. tj.

ne zavisi od hoda ventila. kod koje sa povećanjem opterećenja raste i osetljivost .5. bolje je izabrati istoprocentnu karakterističnu krivu. Kod nelinearnih procesa i velikih promena opterećenja.5. kao i dimenzije sedišta i hod ventila. Pri izboru regulacionog ventila poželjno je proveriti minimalnu radnu tačku.2 kvs-vrednosti trokrakih ventila tipa BR 450 / 451 i BR 423 / 463 [4] 5. bira se istoprocentna karakteristična kriva (slika 5. Posebno su date vrednosti za mesnu i razdelnu pečurku.2 se biraju kvs -vrednosti na osnovu proračunate kv -vrednosti. tj.5). odnosno protoka kroz ventil. Ako se pak promenom hoda ventila menja pad pritiska. minimalna kvs -vrednost ne srne biti manja od odnosa podešavanja pečurke. Izbor kVs -vrednosti Iz tabele 5.4) se upotrebljava ako se pad pritiska na regulacionoj armaturi ne menja. Za dobru kontrolu. Uopšteno može da se kaže da kod linearnih procesa i malih promena opterećenja. Tabela 5. Izbor linearne ili istoprocentne karakteristične knve zavisi od karakteristika procesa i od veličine promena opterećenja. Izbor karakteristične krive Linearna karakteristična kriva (slika 5.4. odnosno prva veća vrednost. treba izabrati linearnu karakterističnu krivu.

5. Ukoliko se izričito ne zahteva.6. Izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta Nominalni pritisak i materijal kućišta se biraju na osnovu: • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • mehaničke i hemijske čvrstoće materijala Matenjal kućišta mora da se izabere tako da zadovoljava mehaničku i hemijsku čvrstoću. Izbor zaptivanja vretena Pogodno zaptivanje vretena se bira na osnovu • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • otpornosti zaptivača prema medijumu Kod termalnih ulja se isključivo upotrebljava zaptivač u obliku meha sa sigurnosnom zaptivnom čaurom.Deblje izvučena istoprocentna karakteristična kriva je u praksi industrijskih uređaja proverena karakteristična kriva. kN. kN.8. Izračunavanje sile na pečurki se vrši pomoću jednačine: gde su: • Freg . maksimalna sila na pečurki . Određivanje serije ventila Serija ventila zavisi od sile na pečurki. regulacioni ventili se isporučuju sa približnom karakterističnom krivom. Ova karakteristična kriva dozvoljava takođe i pri kapacitetu ispod 5% upotrebljivu regulaciju. kao i neophodnog hoda pečurke. 5.7. sve dok se regulaciona garnitura ne ošteti stranim telom. Zbog uticaja radne temperature menja se Čvrstoća materijala. 5. sila na pečurki pri regulaciji • Fmax . Tako se pri visokim temperaturama koriste čelici otporni na toplotu. pa se zbog toga vrše poboljšanja određenim legurama. koja se stalno vodi na nulu.

Pneumatski pogonski mehanizmi se mogu opremiti i dodatnim ručnim pogonom.2 bar. u podizanje. Neki pneumatski pogonski mehanizmi omogućuju neposrednu dogradnju pozicionog regulatora ili davača graničnog impulsa. mora se zbog dinamičkih sila kod tečnosti uzeti u obzir još i dužina cevovoda. odnosno spuštanje pečurke ventila. 5. Za pneumatsko ili elektropneumatsko upravljanje koriste se pneumatski pogonski mehanizmi.-. Dinamičke sile na pečurki nisu uzete u obzir pri proračunu. 6. kao i velikom brzinom upravljanja.9. Pogonski mehanizmi koji se isporučuju uz ventile su pneumatski. velikom silom podešavanja. ili nestanku energije za pokretanje. a mogu da budu i kombinovani sa ručnim pogonom. Princip rada i osobine pogonskih mehanizama su opisane u poglavlju 5. Oni su pogodni za upotrebu u eksplozivnim sredinama i imaju konstrukcijom uslovljen sigurnosni položaj. sila trenja na vretenu Sila trenja na vretenu se izračunava prema jednačini: gde su: • dv. tj. odnosno brzina strujanja. Razvijeni su za radne pritiske do bar i ostvaruju minimalno trenje na vretenu. Kod regulacionih ventila sa nastrujavanjem na pečurku. regulacioni ventil se u potpunost zatvara ili otvara. mm2. zatvara u potpunosti otvor A ili otvor B. elektrohidraulički. mm. prečnik vretena • µ H . kN. bar. pad pritiska preko pečurke pri regulaciji ∆pmax . Primeri izbora trokrakog regulacionog ventila Primer 6.9. Pri kvaru. Rešenje: Nominalni zapreminski protok je: gde je: • c = 4186 J . trenje klizanja Pogonski mehanizam treba da se izabere tako da može da savlada maksimalnu silu na ventilu.specifični toplotni kapacitet vode (usvojena vrednost) kg ⋅ K . Tu se radi o membranskom pogonskom mehanizmu sa pokretnom membranom i oprugama. pozicionog regulatora. bar.• • • • ∆p reg . površina sedišta Fµ .1: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 25 kW • temperaturska razlika medijuma u razvodnom i povratnom vodu: ∆ϑ = 15 °C • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0. Izbor pogonskog mehanizma i određivanje vremena regulisanja Pogonski mehanizmi pretvaraju upravljački signal. Ovi mehanizmi se odlikuju malom konstruktivnom visinom. koji dolazi od npr. Pneumatski pogonski mehanizmi se isporučuju sa raznim opsezima radnog pntiska. električni. maksimalan pad pritiska preko pečurke As.

ukoliko ih proizvođač nudi. materijal kućišta je sivi liv.14%. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: . nominalni pritisak je PN 16. tako da ona odgovara nominalnom prečniku. usvojena brzina strujanja medijuma s Karakteristična veličina protoka je: Treba usvojiti prvu veću standardnu karakterističnu veličinu protoka kvs iz tabele proizvođača. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485. odnosno 83.6%. a redukovana odgovara nominalnom prečniku DN 20. čak i po cenu toga da manji broj dana u godini ventil ne zadovoljava potrebe za količinom toplote koja je potrebna potrošaču. pa se bira ventil DN 15 sa kvs = 4 m3/h. Standardna vrednost kvs = 4 m3/h odgovara nominalnom prečniku DN 15. Prečnik ventila ne utiče na regulaciju. što je manje povoljno. a ukoliko se izabere ventil sa istoprocentnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 94. Može se usvojiti i neka od redukovanih karakterističnih veličina protoka.3 m3/h.• p = 1000 kg .1 date su karakteristične vrednosti ventila tipa BR 485. Takođe pojedini proizvođači preporučuju da je bolje izabrati premali nego preveliki ventil. Pojedini proizvođači predlažu da se izračunata kv -vrednost uveća za 10 do 30% zbog tolerancija samog procesa.2% za linearnu karakterističnu krivu. Prečnik cevovoda je: gde je: • w=2 m . da ne bi češće radio u donjem opsegu hoda. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom. DN 15. Za ovaj slučaj ukoliko se izabere ventil sa linearnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 80. U tabeli 6. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. gustina vode (usvojena vrednost) m3 Zbog malog odstupanja za inženjerske potrebe dovoljno je uzeti ove vrednosti.24% za istoprocentnu. Ako bi se usvojio ventil sa standardnom vrednošću od 6. odnosno protoka.85 kN. hod ventila bi bio 50. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0.

Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. koja odgovara nominalnom prečniku DN 40.3 kN. nominalni pritisak je PN 16.1 usvaja se kvs -vrednost od 25 m3/h. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. nominalni pritisak je PN 16. Stvarna brzina strujanja iznosi Primer 6. jer se za nju dobijaju premale brzine strujanja medijuma. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485.35 bar • • • Rešenje: Pad pntiska koji pumpa treba da savlada je: pad pritiska kroz potrošač toplote: ∆pPoT = 0. materijal kućišta je sivi liv. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0.1 bar nominalni zapreminski protok: V = 5 m3/h Karakteristična veličina protoka iznosi: Standardna karakteristična veličina protoka se može uzeti za 10 do 30% veća od izračunate: Prečnik cevovoda je gde je: • w=2 m . ili zavarivanjem. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom. usvojena brzina strujanja medijuma s Iz tabele 6. DN 40.LDM RV 111 R 3311 16/130-15 . materijal kućišta je sivi liv. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. a pogonski .85 kN.2 bar pad pritiska kroz cevovod: ∆pc = 0. prečnika DN 15. ili zavarivanjem. nominalni pritisak je PN 16.2: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • temperatura radnog medijuma: t = 90 °C • pritisak koji vlada u sistemu: p = 6 bar • natpritisak koji ostvaruje pumpa: ∆p p = 0. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica. Što je prevelika vrednost. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: LDM RV 111 R 3311 16/130-40 . spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica. prečnika DN 15. materijal kućišta je sivi liv. dok kao redukovana vrednost odgovara nominalnom prečniku DN 50.

mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. međutim za nju bi hod pri regulaciji iznosio 47. Kako je prečnik DN 32 premali zbog prevelike brzine strujanja. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: . pa se usvaja ova vrednost.2 bar Rešenje: Maseni protok suvozasićene vodene pare je: gde je: • r = 2157 kJ . spajanje na cevovod je pomoću prirubnica.3: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila ako je protočni medijum suvozasićena vodena para i ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 132 kW • pritisak suvozasićene vodene pare: p = 3.2 bar kg Prečnik cevovoda je: gde je: • • m3 v = 0. preporučena brzina strujanja suvozasićene vodene pare s Karakteristična veličina protoka iznosi: Prva veća standardna karaktenstična veličina protoka iznosi kvs= 16 m3/h. DN 40. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0.48% za linearnu karakterističnu krivu. odnosno 93. hod pn regulaciji iznosi 75.06% za istoprocentnu karakterističnu krivu. što nije povoljno. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 450. a 81. nominalni pritisak je PN 16.23% za linearnu. bira se prečnik ventila DN 40. Njoj odgovara nominalni prečnik DN 32. Standardna karakteristična vrednost za nominalni prečnik DN 40 je kvs = 25 m3/h. Stvarna brzina strujanja iznosi: Primer 6. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 529 N. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 2. toplota promene faze na pritisku zasićenja p = 3.2 kN. Za redukovanu vrednost kvs = 16 rn3/h pri istom nominalnom prečniku DN 40.2 bar • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv.5701 specifična zapremina suvozasićene vodene pare kg m w = 30 .9% za istoprocentnu. a kao redukovanoj vrednosti odgovara joj prečnik DN 40.3 kN. U ovom slučaju zbog više radne temperature treba izabrati sferoidni gvozdeni liv za materijal kućišta.

Ventil treba da se zaštiti od spoljašnjih sila kao što su udar ili vibracije. U tom slučaju neophodno je sredstvo za sušenje. Ugradnja regulacionog ventila Pri ugradnji regulacionog ventila mora da se vodi računa o sledećem: • potreban prostor pri ugradnji Mesto za ugradnju treba da bude pristupačno. spajanje na cevovod je pomoću pnrubnica.1. nominalni pritisak je PN 16. kao što su rđa.2. okalina ili zrnce vara. • čišćenje cevovoda Da bi se garantovalo dobro pnključenje regulacionog ventila. montaža i puštanje u rad 7. od vise proizvođača.1 su date dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju regulacionog ventila bez dodatnog oslonca . • pravac strujanja Kod mešnih ventila je izlaz obeležen sa AB. potrebno je da se cevovod ispere pre montaže. Skladištenje Skladištenje treba da bude na suvom i čistom mestu.65 m/s na izlazu iz armature. 7. ispred njega na cevovod treba da se instalira odvajač nečistoća. 7. Pravilnim rukovanjem treba da se spreče moguća oštećenja. • položaj pri ugradnji Položaji ventila koji su mogući (slika 7. ošteti sedište.1. vertikalni ugradm položaj sa pogonskim mehanizmom okrenutim nagore 2.1.LDM RV 214 ECI 1413 L1 16/220-40 .1. odnosno 29. Rukovanje 7. Prevlaka ventila je osnovna boja koja služi za zaštitu od korozije pri transportu i skladištenju i ne srne da se ošteti. odnosno grejanje. 7. Transport Temperatura pn transportu treba da bude između -20 i 65C. Prevlaka ventila ne srne da se ošteti. U vlažnim prostorijama neophodno je sredstvo za sušenje.1) pri ugradnji su: 1. Montaža ventila i priključci 7. prečnika DN 15. Rukovanje pre montaže Ukoliko su na pnrubnicama zaštitne kape.74 m/s na ulazu. dok je kod razdelmh ventila ulaz obeležen sa AB. Rukovanje. radi sprečavanja kondenzacije.2. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač raspolažu silom od 1 kN. Na tom mestu mora da postoji dovoljno prostora za održavanje i da može da se otvori poklopac pogonskog mehanizma. vodoravni ugradni položaj U tabeli 7. njih treba skinuti pre ugradnje.1.3. Da bi se ventil zaštitio od zaprtjanja. Potrebna je zaštita od atmosferskog uticaja kao što je vlažnost. odnosno pečurku ventila.1. Ovim se sprečava da nečistoća. Stvarne brzine strujanja iznose 27. 7. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv. a temperatura u skladištu treba da bude između -20 i 65°C.2.

3. Električni priključak Električni priključak treba da bude izveden prema uputstvu za rukovanje pogonskim mehanizmom. 7.4. • postavljanje cevovoda Za besprekoran rad regulacionog ventila potrebno je da ispred njega bude prav cevovod u dužini većoj od petostrukog nominalnog prečnika.3. To treba da se učini pre prvog puštanja u rad. Posebni pozicioni regulaton zahtevaju suvi vazduh sa odstranjenim uljem. napon i frekvencija električne struje sa onim podacima koji se nalaze na pločici sa oznakom tipa. 7. Puštanje u rad Regulacioni ventili su već podešeni za rad i bili su podvrgnuti ispitivanju funkcionalnosti. Pneumatski priključak Za svaki pneumatski pogonski mehanizam treba da se predvidi reduktor pntiska. Pre priključivanja treba da se uporede vrsta. kg 20 25 35 40 • naprezanje tela ventila Pogodnim merama moraju da se spreče moguće zatezne i pritisne sile na telo ventila. Montaža pogonskog mehanizma Pogonski mehanizam je obično već montiran i postavljen na ventil.1 Dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju [4] DN. Pri demontaži pogonskog mehanizma može da se desi da vreteno ventila bude potisnuto na gore usled pritiska medijuma.1. 7. Ispitivanje zaptivenosti vretena . treba da se pročita uputstvo za rukovanje pogonskim mehanizmom. Treba da se vodi računa o bezbednosnim propisima za električne priključke. • zaštita od toplote Da bi se pogonski mehanizam zaštitio od previsoke temperature potrebno je da se cevovod izoluje.2. a da na njemu nema grananja cevovoda i da je strujanje neporemećeno. mm 15÷32 40÷65 80÷100 125÷150 mdoz. da bi se izbegao obostrani uticaj pogona. pa se zbog toga upotrebljava osušeni kompnmovani vazduh. Kod ventila sa zaptivačem u obliku meha ne srne da se okreće vreteno ventila da ne bi došlo do oštećenja zaptivača.2. rekonstrukciji ili okretanju pogonskog mehanizma.2. Zato dodatno podešavanje pogonskog mehanizma nije potrebno.2. Pn puštanju u rad treba izvršiti sledeće: • ispitivanje zaptivenosti vretena • ispitivanje parametara regulacionog ventila • ispitivanje regulacije 7.Tabela 7. Pri zameni.3. Iza ventila cevovod treba da bude takođe prav i duži od desetostrukog nominalnog prečnika. Stvaranje kondenzata mora da se izbegne. 7. a na toj deonici ne srne da bude grananja cevovoda i strujanje treba da ostane neporemećeno.

Servis i održavanje 8. Prejako stezanje zaptivača od čistog grafita vodi ka prejakim silama trenja koje škode funkciomsanju regulacionog ventila. Minimalno vreme odašiljanja struje ne treba da prelazi 50 ms.Kod zaptivača vretena od čistog grafita može da bude neophodno pritezanje presovane zaptivke.3. ne smeju se otpuštati ili pritezati zavrtnjevi na poklopcu. Kod upotrebe električnih pogonskih mehanizama treba se pridržavati pauze od minimalno 200 ms pri promeni smera između koraka premeštanja.2. ventil treba prilagoditi stvarnim radnim parametrima. . U ovom slučaju treba stupiti u kontakt sa proizvođačem. Preduzimanje mera treba razmotriti sa proizvođačem.3. Ako se ne postiže maksimalan protok treba da se proveri: • da li je ventil otvoren 100% • da li su svi zaporni ventili otvoreni i da li su Čisti odvajači nečistoća • da li se predviđeni podaci slažu sa stvarnim radnim podacima Ako ventil radi pri maloj dužini hoda.3 prikazana su tri najčešća izvođenja zaptivanja. Svi ostali zaptivači ne zahtevaju održavanje zbog prednapregnutog kompleta opruga.3.1. 7. moraju da se spreče oscilovanja u oblasti tačke zatvaranja. 7. Zamena zaptivača vretena Na slikama 8. Nestabilna regulacija (stalno korak napred korak nazad) vodi ka prevremenom habanju. Regulacioni ventil treba. Ispitivanje parametara regulacionog ventila Regulacioni ventil treba da radi u normalnom radnom stanju sa 70 do 100% hoda. da se zaustavi nakon dostizanja zadanih vrednosti. 8. Sve dok je armatura pod pntiskom i temperaturom. da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacione armature.1 do 8. Ispitivanje regulacije Regulacija mora biti bezuslovno ispitana na stabilnost. Da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacionog ventila. u idealnom slučaju.3. Pre zamene zaptivača treba da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8.

kao i osnovni teorijski i stvarni oblici karakterističnih krivih. Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni i rashladni sistemi. . kao i nominalnim prečmcima kojima ona odgovara. karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i pad pritiska kroz ventil. Na kraju treba izabrati senju ventila. maksimalna temperatura u sistemu. koji mogu biti sa mešačkim ili razdelnim dejstvom. Pravilan izbor ventila je od velikog značaja za dobru i pouzdanu regulaciju procesa. na osnovu maksimalne sile na pečurki. potrebno je pravilno rukovanje. potrebno je izabrati pečurku ventila. četiri zaptivna i jednog pntisnog prstena. pečurku. sa linearnom ili i stop roče ntnom karaktenstičnom krivom.1. što i nije bila tema ovog rada. a ponekad je potrebno zameniti zaptivač. Ovakvo zaptivanje vretena je samopodešavajuće preko ugrađene pntjsne opruge. Pri nezaptivenosti vretena dolazi do habanja zaptivača i tada mora da se zameni. Na osnovu radnih podataka i vrste medijuma.8. kao i način njegovog pokretanja.1. Posebna pažnja treba da se posveti izboru kvs -vrednosti. Proračun i izbor regulacionog ventila je relativno složen proces. i iz kataloga odabrati odgovarajući pogonski mehanizam. opreme i memo-regulacionog sistema. potrebno je izabrati materijal kućišta i način zaptivanja vretena. kao i protok radnog medijuma. Ovim radom su obuhvaćene i karakteristične veličine regulacionih ventila. 9. U ovom radu nije obrađen nivo buke. Pn radu se mogu javiti smetnje. koji spadaju u rezervne delove. Neke vrste zapbvača zahtevaju održavanje. Na proračun i izbor ventila utiču radni pritisak. kao Što su hod ventila. a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. Izvođenje sa manžetom PTFE manžete se sastoje od jednog podložnog. U zavisnosti od toga da li je ventil mesni ili razdelni. koja može biti različito izvedena. vreteno ili sedište ventila. koji je usko vezan za projektovanje procesa. koje se mogu ispraviti pomoću uputstva ili uz konsultacije sa proizvođačem. Zaključak Trokraki regulacioni ventili su veoma važni elementi procesne opreme. Pre zamene PTFE manžete potrebno je da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. ugradnja i puštanje u rad.3. a samo su pomenuti periferni uređaji i regulacioni ventili protočnog tipa. Da ne bi došlo do oštećenja ventila. Koriste se kao mesački ili razdelni ventili. pa je potrebna redovna kontrola. ili u hemijskoj procesnoj industriji.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->