REGULACIONI VENTILI

1. Uvod U praksi se često dešava potreba za mešanjem dve struje medijuma u cilju stabilizacije temperature, koncentracije reagensa. razblaživanja osnovne sredine, održavanja kvaliteta... Takvi zadaci se mogu resiti pomoću dva ventila, kroz koje se u mesni rezervoar dopremaju struje sastavnih medijuma. Ovakva postrojenja su glomazna, složena i skupa u eksploataciji. U ovom slučaju moraju odjednom da se koriste dva regulaciona ventila. Osim toga, ovakva postrojenja predviđaju i rezervoar što dodatno poskupljuje konstrukciju. Druga mogućnost je konšćenje mesnog ventila, u kojem se neposredno mešaju dve struje. Njihova primena daje visoki efekat ekonomičnosti na račun toga, što se umesto dva ventila i posebne mešalice, primenjuje samo jedan ventil. Umanjenje broja elemenata znatno uvećava trajnost postrojenja. Takođe postoji mogućnost mešanja fluida i van trokrakog ventila, kada se upotrebljavaju trokraki regulacioni ventili koji razdeljuju jednu struju fluida u dve struje. Takvi ventili se zovu trokraki razdelni ventili. Razdelni ventili su slični mesnim ventilima, uz manje konstruktivne izmene. Trokraki regulacioni ventili mogu da se upotrebe i kao takozvani prebacivački ventili za usmeravanje strujanja fluida sa jednog cevovoda na drugi. 2. Regulacioni ventili Regulišući ili izvrsni ventili su oni delovi regulacionog kola, koji na osnovu signala regulatora menjaju protok. Regulišući ventil treba da zadovoljava u slučaju punog opterećenja i da omogući što lineamiju zavisnost između regulišuće veličine i zadane vrednosti regulišuće veličine. Suština regulacije se sastoji u menjanju površine protočnog preseka radne materije i pada pritiska. Osnovni element regulacionog ventila je pečurka, oblikovana tako da u svakom svom radnom položaju u odnosu na sedište daje tačno određenu površinu protočnog preseka radne materije, za koju se pri poznatom protoku, odnosno padu pritiska, zna pad pritiska, odnosno protok radne materije. 2.1. Podela regulacionih ventila Osim što se regulacioni ventili razlikuju po nominalnom prečniku i nominalnom pritisku, postoje još sledeće podele: 2.1.1. Podela regulacionih ventila prema obliku izrade Regulacioni ventili se prema obliku izrade dele na: • dvokrake ventile • trokrake ventile kao mešačke ili razdelne. 2.1.2. Podela regulacionih ventila prema materijalu kućišta Materijali od kojih se izrađuju kućišta regulacionih ventila su: • sivi liv • čelični liv • čelici za kovanje • čelici otporni na koroziju Kućišta mogu biti izrađena i od bronze i mesinga, a u novije vreme i od visokokvalitetnih čelika.

2.1.3. Podela regulacionih ventila prema načinu povezivanja Prema načinu povezivanja regulacioni ventili se dele na: • ventile sa prirubnicama • ventile sa navojem • ventile za spajanje zavarivanjem 2.1.4. Подела регулационих вентила према начину покретања Према начину покретања регулациони вентили се деле на: • вентиле са пнеуматским погоном • вентиле са електричним погоном, • вентиле са електрохидрауличким погоном, • вентиле са комбинованим погоном. 2.2. Trokraki regulacioni ventili Trokraki ventili mogu biti izvedeni kao mešački ili kao razdelni ventili. Mešački ventili imaju dve ulazne struje i jednu izlaznu, dok razdelni imaju jednu ulaznu a dve izlazne struje (slika 2.11). Krak ventila, kroz koji prolazi ukupan protok obeležava se sa AB, a druga dva kraka sa A i B. U trokrakim ventilima ukupan protok ostaje uvek približno konstantan u zavisnosti od hidrauličkog kola

Slika 2.11 Principi rada trokrakog regulacionog ventila 2.2.1. Namena trokrakih regulacionih ventila Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni ili rashladni sistemi, a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. Najčešća upotreba je za regulaciju temperature medijuma kao Što su: • rashladna voda • topla voda • vrela voda • suvozasićena vodena para • pregrejana vodena para • termalna ulja

rashladni medijumi.

Dozvoljeni protočni medijumi su dati odgovarajućim podacima za ventil u katalogu proizvođača. Za ventile u postrojenjima za grejanje i klimatizaciju protočni medijum je naravno voda, ili u datom slučaju vodena para. Voda može biti veoma različito dobijena. Obična voda iz gradske mreže u većini slučajeva može da se koristi bez prethodne pripreme, i to kada ona ostaje da kruži u zatvorenom sistemu i kada posle nekog vremena hemijski odreaguje. Međutim, ako u kružnom opticanju dolazi do gubitka vode, pa se zbog toga sistem stalno dopunjuje, onda se ta voda mora prethodno hemijski pripremiti. Trokraki regulacioni ventili se upotrebljavaju u postrojenjima u kojima neki njihov deo mora, ili treba, da se snabdeva konstantnim protokom. Taj deo postrojenja leži na priključku AB ventila. Tipična upotreba razdelnog ventila je u povratnom vodu grejne mreže. Kod ovog kola vod u kojem je proizvođač toplote predstavlja deo postrojenja sa konstantnim protokom. Regulacioni otvor A u ovakvom kolu reguliše dotok ka potrošaču toplote. Količina toplote koja nije potrebna se vodi na obilazni (by-pass) vod, koji je priključen na by-pass otvor 3 i tako zaobilazi potrošača. Kada je u kolu mešni ventil, protok ostaje konstantan u delu kola sa potrošačem toplote. Dovod toplote se reguliše promenom temperature vode. Pritom hladnija voda teče preko by-pass otvora B kroz obilazni vod. Ovde regulacioni otvor A reguliše protok od proizvođača toplote ka potrošaču. Tip ventila koji treba da se koristi u nekom postrojenju, zavisi od izabranog hidrauličkog kola. 3. Karakteristične veličine regulacionih ventila Za izbor i pravilan rad regulacionih ventila, moraju biti poznate promene protoka pri bilo kom hodu ventila. Za opisivanje ovog odnosa uveden je niz karakterističnih veličina: 3.1. Hod ventila Hod ventila predstavlja poziciju pečurke, merenu pravolinijski od zatvorenog položaja. Nominalni hod ventila je hod pn potpuno otvorenom ventilu, definišan za svaku seriju ventila i odgovara vrednosti datoj u katalogu proizvođača. Relativni hod ventila je odnos između hoda za određeni otvor i nominalnog hoda. Označavaju se na sledeći način: • H.mm , hod ventila • Hl00,mm. nominalni hod ventila • H/H100,-, relativni hod ventila 3.2. Karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i odnos podešavanja ventila Po definiciji se upravljački sistem završava neposredno iza pogonskog mehanizma. Na osnovu toga se može reći da je veličina podešavanja, koja predstavlja ulaznu veličinu regulacionog procesa, identična hodu ventila. Izlazne veličine regulacionog procesa se dobijaju preko protoka. On zavisi od otpora strujanju ventila pri standardnom prečniku i standardnom padu pntiska kroz ventil. Otpor strujanju zavisi od konstrukcije i izrade ventila. Iz ovog razloga može da se desi da se pri istim uslovima protok razlikuje kod ventila različitih proizvođača, pa čak i kod svakog pojedinačnog primerka istog proizvođača. Ocenjivanje nekog ventila uslovljava se ustanovljavanjem stanja jednoobraznog strujanja, koje obuhvata i pad pntiska kroz ventil, kao i podatke o protočnom medijumu.

-. tj.63 20 6. pri nominalnom hodu.16 0. Ova efektivna vrednost se označava sa kv100.6 1 0. kv-vrednost određenog ventila pri nominalnom hodu H100. m3/h 15 4 2.mm kVs. a mogu biti i posebne po želji naručioca. Njeno odstupanje od zadate kvs-vrednosti ne srne iznositi više od ±10%.3 40 25 16 10 50 40 25 16 65 63 40 25 80 100 63 40 100 160 100 63 125 250 160 100 0. m3/h.m3/h.1 kvs-vrednosti za nominalne prečnike cevi [7] DN. predviđena kv-vrednost za neku seriju ventila pri nominalnom hodu H100 (kataloška vrednost za svaki tip ventila). kv/kvs.5 25 10 6. Pritom je od posebnog značaja kv -vrednost pri potpuno otvorenom ventilu.1 .4 0.3 4 32 16 10 6. odnosno kv -vrednost. Tabela 3.25 0. m3/h.3 4 2. a ostale su redukovane vrednosti. Na slici 3. kvs – vrednost su klasifikovane prema DIN 323 i odgovaraju pojedinačnim nominalnim prečnicima prema tabeli 3.5 1. Proizvođači isporučuju regulacione ventile sa raznim kv -vrednostima za svaki nominalni prečnik.25 i 500 m3/h. Tačne definicije glase: • kv. Za seriju ventila nekog proizvođača razlikuju se predviđena i stvarna kv -vrednost pojedinačnog primerka. upravo posmatranom hodu ventila.Slika 3. protok vode pri temperaturi između 5 i 30°C pri proizvoljnom. i padu pritiska kroz ventil od ∆po = 1bar • kvs.1 Predviđena i izmerena karakteristična kriva Protok pri ovim standardizovam uslovima naziva se karakteristični protok ventila. Vrednosti u prvoj koloni su standardne. Uobičajene kv-vrednosti se kreću između 0. relativna kv-vrednost.1 prikazana je zavisnost između kv -vrednosti i kvs -vrednosti. koje mogu biti različite od navedenih.1. • • Kv100. koja se samo merenjem može utvrditi.

najmanja kv-vrednost pri kojoj se još uvek ostvaruje tolerancija nagiba.teorijski odnos podešavanja Sv . Ova vrednost se kod trgovačkih ventila kreće između 1 i 3% kvs-vednosti. Sa slike 3. Stoje veći odnos podešavanja.m3/h. tako da karakteristična kriva ne odstupa više od 30% od navedenog osnovnog oblika.stvarni odnos podešavanja Uobičajene vrednosti odnosa podešavanja se kreću između 25 i 50. Vrednosti kvs.1 može da se vidi da je predviđena karakteristična kriva definisana određenim nagibom. kvo i kvr se dovode u korelaciju i pritom se dobijaju sledeće vrednosti: kvs kvo k SV = vs kVr Svo = gde su: • • Sv0 . karakteristika nagiba kvo kVr -vrednost se određuje grafičkim putem i predstavlja tačku sa maksimalnim odstupanjem. Zato se još definiše: • kvo. između . m3/h. Ovo odstupanje ne srne da prelazi određenu toleranciju minimalno u opsegu hoda između H10 i H100. Nagib izmerene karakteristične krive delimično odstupa od nagiba izmerene karaktenstične krive. J okolini tačke zatvaranja. Stabilnost regulacije zavisi. a dobija se preko presečne tačke karakteristične krive sa predviđenom ky-vrednosti i ordinatne ose.150 360 250 160 Karakter promene protoka kroz ventil u oblasti tačke zatvaranja ventila je od naročitog značaja za stabilnost sistema za regulaciju.-. predstavlja minimalan protok kroz ventil. Veliki odnos podešavanja kazuje da se nagib karakteristične krive može održati pri širem opsegu hoda ventila. od H0 do H10 ova tolerancija nagiba se kod većine ventila ne može ostvariti. to je povoljnija stabilnost regulacije. Iz ovog razloga se još definiše: • kvr. • n = ln kvs .

" 1/2 3/4 1 1 1/4 1 1/2 2 2 1/2 3 100 4 125 5 150 6 . kJ/(kg-K). Ova vrednost je merodavna za proračun ventila i za slučaj primene razdelnog ventila u sistemima za grejanje određuje se prema sledećoj jednačini: V100 = QN . nominalna snaga proizvođača toplote c. Na slikama 3.ostalog.4 prikazane su karaktenstične krive za različite odnose podešavanja. zapreminski protok medijuma QN.005 DN. m3 / h c ⋅ ∆ϑ ⋅ ρ gde su: V100.2. K . kW.3 i 3.B6. Ovi prećnici su štandardizovani Širom sveta i označavaju unutrašnji prečnik cevi. m3/h. Tabela 3. od nagiba karakteristične krive. kg/m3. mm 15 20 25 32 40 50 65 80 DN. specifični toplotni kapacitet medijuma ∆ϑ . gustina protočnog medijuma Nominalni prečnik je veličina kojom se označavaju cevovodi.3. temperaturska razlika ρ . Veličine ventila odgovaraju ISO 6708.3 Istoprocentna karakteristična kriva sa odnosom podešavanja 40:1 [4] 3. prema kojem su nominalni prečnici dati kao u tabeli 3.2 Nominalni prečnici prema JUS C. Slika 3. Zapreminski protok i nominalni prečnik Pod zapreminskim protokom podrazumeva se onaj protok koji je neophodan za određivanje nominalne snage proizvođača toplote.

On zavisi od materijala ventila i temperature medijuma. koja se pri puštanju u rad puni glicerinom i time štiti vreteno od zamrzavanja do temperature -10°C. postoji opasnost da se vreteno ventila zamrzne. To je mala posuda na vretenu ventila. nominalni pritisak 16 25 40 Tabela 3. Nominalni pritisak i dozvoljeni radni pritisak Maksimalni pritisak.4. označava se kao nominalni pritisak. za temperaturski opseg od -10 do 120°C. Međutim.6.3 Nominalni pritisci prema JUS C. ugrađeni regulacioni ventil se obično ne opstrujava pri uslovima koji su usvojeni pri njegovom izboru. sve dok se ne dostigne kritični pad pritiska. Pad pritiska kroz ventil nije jednak 1 bar. pa i niže. Zbog toga se za određene tipove ventila nudi zaptivač sa rezervoarom glicerina. Zamrznuto vreteno može u vrlo kratkom roku da uništi zaptivač. izraz se može dodatno uprostiti. pošto se gustina ρ neznatno razlikuje od gustine ρo Ove jednačine omogućavaju da se neko proizvoljno strujanje preračuna u strujanje pri jednoobraznim uslovima i obrnuto. bar. Nominalni pritisci su standardizovani prema tabeli 3. Kod materijala od gvožđa. Dozvoljeni opseg temperatura zavisi u suštini od materijala ventila. Povećanjem pada pritiska raste i maseni protok.3. 3. Pri temperaturama medijuma koje su bliske tački očvršćavanja.006 PN. bar 2. on odgovara dozvoljenom radnom pritisku. a od tada maseni protok ostaje konstantan. medijum ne mora da bude voda. a pogotovo ne mora da bude na temperaturi između 5 i 30°C. što znači da protočni medijum ima drugačiju gustinu od one zahtevane jednoobraznim uslovima. Dozvoljeni radni pritisci su standardizovani prema .B6. Maksimalna dozvoljena temperatura medijuma Dozvoljena temperatura medijuma data je odgovarajućim podacima u katalogu proizvođača ventila.3. Pri proticanju kroz neko suženje nastaju gubici pritiska ∆p . • p. Kod gasova se umesto zapreminskog posmatra maseni protok zbog kompresibilnosti medijuma.5 6 10 Dozvoljeni radni pritisak je maksimalni pritisak pri radu koji deluje na regulacioni element. koji su proporcionalni kvadratu zapreminskog protoka i gustini medijuma: Za strujanje kroz isto suženje pri utvrđenim jednoobraznim uslovima sledi: Deljenjem ovih jednačina dobija se izraz za proračun ky -vrednosti: Ako je protočni medijum voda. Jednačina za kritični pad pntiska glasi: 3.5. U takvim slučajevima vrši se orebravanje. Proračun kv -vrednosti za zadato strujanje U nekom hidrauličkom kolu. taj opseg može biti i širi kada je dovoljno da se od visoke temperature zaštite zaptivač i pogonski mehanizam. pri kojem se ventil srne upotrebiti.

Pritisak zatvaranja označava pad pntiska kroz ventil.bar. .7. dok se za by-pass otvor B retko zahteva takva zaptivenost.bar. bar. pri kojem ventil još uvek može bezbedno da se zatvori. Ventili sa gubitkom usled nezaptivenosti do 0. pad pritiska pri potpuno otvorenom ventilu • • ∆pV 0 .05% od kvs -vrednosti smatraju se zaptivenim. pritisak zatvaranja 3. Oni zavise od tolerancija sedišta i pečurke ventila. Kod razdelnog ventila se zahteva zaptivenost regulacionog otvora A..8. dozvoljeni radni pritisak 3.4 dati su po klasama maksimalni gubici usled nezaptivenosti na sedištu. Gubici usled nezaptivenosti na sedištu Gubici usled nezaptivenosti na sedištu daju se u procentima kVS -vrednosti. • Pdoz. • ∆pV 100 . U tabeli 3.bar. odnosno hoda ventila. pad pritiska pn potpuno zatvorenom ventilu ∆pS .promeni radne temperature. Pad pritiska kroz ventil i pritisak zatvaranja Pad pritiska kroz ventil zavisi od protoka. Nominalni pritisak koji je dozvoljen za neku temperaturu uzima se iz kataloga proizvođača. kao i pritisne sile pogonskog mehanizma.

1. Načelno su mogući svi proizvoljni oblici karakteristične krive. U oblasti grejne i klimatizacione tehnike se iz praktičnih iskustava i težnje ka što racionalnijoj izradi.1. izrađuju samo standardni oblici.4.1. Osnovni teorijski oblici karakteristične krive Osnovni oblik karakteristične krive predstavlja matematičko opisivanje jedne Čisto teorijske karakteristične krive. Najčešći standardni oblici su: • linearna karakteristična kriva • istoprocentna karakteristična kriva 4. Linearna karakteristična kriva . Karakteristične krive 4.

215 na 0. sa 0.1 je prikazana ova karakteristična kriva. nekoj promeni hoda ventila odgovara ista promena kv-vrednosti. Promena hoda sa 60 na 80% ima isto tako promenu k v/kvs -vrednosti od 0.2. Na slici 4. pri promeni hoda sa 20 na 40% menja se kv/kvs -vrednost sa 0. Unošenjem ove krive u linearan koordinatni sistem dobija se prava linija. Na primer. U presečnoj tački linearne karakteristične knve sa ordinatnom osom dobija se kvo -vrednost.196 tj.803. Istoprocentna karakteristična kriva .196.01 do 0. koja iznosi 0. Ovim se prikazuje teoretska minimalna otvorenost ventila.1 Teorijski oblik linearne karakteristične krive Prema definiciji linearne karakteristične krive. 4.607 na 0.02 odnosno 1 do 2%.411 što odgovara promeni od 0.Slika 4.1. koja potiče od tolerancija pri obradi sedišta i pečurke ventila.

pri promeni hoda ventila sa 20 na 40%.3 je prikazana takva karakteristična kriva. Na slici 4.3 Teorijski oblik istoprocentno-linearne karaktenstične knve 4. Slika 4. Promeni hoda ventila sa 60 na 80% odgovara promena kv/kvs -vrednosti od 0. preko odgovarajućeg profilisanja pečurke ventila i pomoću linearizovanja regulacionog signala kod elektronskih sistema.2 Teorijski oblik istoprocentne karakteristične krive Istoprocentna karakteristična kriva se definiše tako da istoj promeni hoda ventila odgovara ista procentualna promena pojedine kv -vrednosti. Time postaje moguće da se kvo -vrednost smanji na 1 do 2% kao kod linearne karakteristične krive.2.1.26 tj.4.Slika 4. Osnovni stvarni oblici karakteristične krive Osnovnom karakterističnom krivom se označava stvarna karakteristična kriva nekog ventila. kod ovog tipa karakteristične krive se donji opseg od 0 do 33% linearizuje. Osnovne karakteristične krive kod protočnih ventila Slika 4.159 što odgovara promeni od 0. . efektivni odnos između hoda ventila i protoka pri konstantnom padu pritiska kroz ventil od 1 bar. Takva prilagođavanja mogu da se izvedu pomoću bregaste ploče u pogonskom mehanizmu. Odnos hoda ventila prema protoku može se podesiti prilagođavanjem proporcionalnosti pogonskog mehanizma. Da bi se ispravio nedostatak relativno malog odnosa podešavanja zbog velike kVo -vrednosti. kao što je prikazano na slici 4.1.2 je prikazana takva karakteristična kriva. Osnovna karaktenstična knva srne da odstupa.085 na 0.3.56 što takođe iznosi 87%. Unošenjem ove krive u linearni koordinatni sistem dobija se parabola. 4. tj. samo unutar definisanih granica teorijske karakteristične krive. 4. Povećana odstupanja karakteristične krive od osnovnog teonjskog oblika u okolini tačke zatvaranja ventila naznačuju se kvr-vrednostima. iz proizvodnih razloga.074 odnosno 87%.2. Istoprocentno-linearna karakteristična kriva Ovde se načelno radi o istoprocentnoj karakterističnoj krivoj sa faktorom nagiba ngl=3 i pritom pripadajućoj kvo -vrednosti od 5%. kv/kvs-vrednost se menja sa 0. sa 0. Na primer. dok se unošenjem u koordinatni sistem sa logaritamskom podelom dobija prava linija.4. pokazuje stvarne i teorijske karakteristične krive kod protočnih ventila. Na slici 4.30 na 0.

Ukupan zapreminski protok veoma zavisi od karakteristike ventila Pv. Protok u regulacionom otvoru A.5 prikazane su četiri najčešće kombinacije.2. Osnovne karakteristične krive kod trokrakih ventila Ukupan protok kod trokrakih ventila sastoji se od dva dela: struje kroz regulacioni otvor i struje kroz by-pass otvor.4 Odstupanje stvarne karakteristične krive od teorijskog oblika [5] 4. načelno se menja obrnuto proporcionalno protoku kroz by-pass otvor B. Na slici 4.Slika 4. . Za regulacioni i by-pass otvor moguće su proizvoljne karakteristične krive.2.

prenosnikom toplote i armaturom. ventil se ugrađuje sa određenom osnovnom karakterističnom krivom. Posmatranjem rada pumpi može da se ustanovi da se gubici pritiska u pumpi i mreži menjaju približno kvadratno sa protokom. Zbog ove okolnosti. Odnosi mogu da se predstave svaki sa po jednom jednačinom pri potpuno otvorenom i potpuno zatvorenom ventilu. Ovo takođe važi i za pad pritiska kroz ventil. 4.3.5 Najčešće kombinacije karakterističnih krivih 4. Pri tome pad pritiska kroz ventil ni u kom slučaju nije jednak nominalnom pritisku od 1 bar.karakteristika ventila 4.2. uslov je da bude nepromenljiv pad pritiska preko celokupnog opsega hoda ventila.Slika 4. tj. cevnom mrežom. već je pad pritiska kroz ventil deo ukupnog pada pritiska u ovom kolu.1. Usled zavisnosti protoka od hoda i promene pada pritiska kroz ventil. Radna karakteristična kriva trokrakih ventila Kod trokrakih ventila ukupan pad pritiska se ne menja kao kod protočnih ventila. radna karakteristična kriva prilično odstupa od osnovne karakteristične krive. da bi važila osnovna karakteristična kriva.3. Odstupanje radne karakteristične krive od osnovnog oblika U nekom hidrauličkom kolu. kojem pumpa stoji na raspolaganju. U ovom primeru se posmatraju zavisnosti u okviru nekog kružnog kola sa razdelnim ventilom. Radna karakteristična kriva . u nekoj mreži sa proizvođačem toplote. .3. Kod trokrakih ventila odnos između hoda ventila i pritiska pumpe ne zavisi u istoj meri kao kod protočnih ventila. pumpom.

ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . bar. bar.6a). tj. pad pritiska kroz prigušni ventil Odavde može da se vidi. da pri hodu Hn u trokrakom ventilu ne vlada više pritisak pumpe Po. bar. što za posledicu ima da na by-pass otvoru B vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M {slika 4. bar.6b).Slika 4. pad pritiska kroz ventil ∆p C . pad pritiska kroz ventil ∆p C . Da bi se ostvario uslov istih protoka u obe grane. bar. pad pritiska kroz cevovod (by-pass granu) ∆p PV . bar. pad pritiska u grani AB-A-M mora biti isti kao u grani AB-B-M. bar. Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . bar. pa se zato ova vrednost koristi za proračun karakteristike ventila.6 Osnovno hidrauličko kolo sa trokrakim regulacionim ventilom Pri potpuno otvorenom ventilu (V100) je regulaciona grana merodavna za pad pritiska. Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . jer u svakom slučaju postoji neki protok kroz by-pass ili regulacioni otvor. pa samim tim ni pada pritiska. u bypass grani se ugrađuje prigušni ventil. pad pritiska kroz cevovod (regulacionu granu) ∆p PT . Kod pravilno uravnoteženog postrojenja. pad pritiska kroz potrošač toplote Pri potpuno zatvorenom ventilu (V0) je by-pass grana merodavna za pad pritiska. Ovde važi slično kao pri hodu H100. na regulacionom otvoru A vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M (slika 4. ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . U by-pass grani nema protoka. Odnos pada pritiska kroz ventil i ukupnog pada pritiska zove se karakteristika ventila: .

protok kroz oba otvora.Kao sledeće se razmatraju odnosi u zavisnosti od ukupnog protoka.9: a) Identične kVs -vrednosti za oba otvora. istoprocentna karakteristična kriva. Kod ove konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi samo u okolini PV=1. Za kola sa trokrakim ventilima postoji još jedan zahtev. protok kroz otvor B ventila Sledeća posmatranja tri najčešće korišćena izvođenja ventila pokazuju u kolikoj meri ovaj zahtev može da bude održan. m 3 / h . koji zavisi od karakteristike ventila Pv.7).3. nakon što su ispunjeni prethodno pomenuti uslovi da se postignu identične karakteristične krive u obe grane cevovoda. m / h . Sledeće slike pokazuju osnovne karakteristične krive odgovarajućeg tipa ventila. ukupan protok kroz ventil (protok kroz otvor AB) • • V A ( H ) . protok kroz otvor A ventila V B ( H ) . U sledećim posmatranjima polaziće se uvek od jednakih odnosa podešavanja za oba otvora. Pv=0. kao i ukupan protok za tri karakteristike ventila Pv=0. Jednačina glasi: gde su: 3 • Vuk ( H ) . otvor B je komplementaran Kod ovog tipa ventila se jasno vidi da je ukupni protok. znatno veći od V100 (slika 4. da isti protoci budu kroz oba otvora za celokupan opseg hoda ventila. .5 i Pv=0. m 3 / h .

i element regulacionog kola. opreme i merno-regulacinog sistema. Kod ovog tipa ventila ukupni protok. aparatima i uređajima na koje se priključuje.8 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] Većina ovakvih ventila ima u otvoru B kvs-vrednost koja iznosi oko 70% kvs-vrednosti u otvoru A. koji zavisi od karaktenstike ventila PV. Kod ovakve konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi u okolini Pv=0.5. otvor B je komplementaran 5. karakteristikama memog instrumenta i karakteristikama regulatora i pogonskog mehanizma. istoprocentna karakteristična knva za otvor A. c) Identične kvs -vrednosti za oba otvora.8). Zbog toga je proračun i izbor ventila relativno složen proces usko vezan za projektovanje procesa. koji mora da se projektuje zajedno sa vodovima. Izbor trokrakog regulacionog ventila Regulacioni ventil je u isto vreme element procesne opreme. istoprocentna karaktenstična kriva. otvor B je komplementaran Slika 4.7 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] b) Različite kvs -vrednosti za oba otvora. koji mora da zadovoljava uslove regulacije i da po karakteristikama odgovara dinamici procesa. linearna karakteristična kriva za otvor B.Slika 4. može da bude veći ili manji od V100 (slika 4. Postupak pri izboru regulacionog ventila može da se podeli u nekoliko koraka: • određivanje nominalnog prečnika . pumpama.

ukupni zapreminski protok medijuma • w.1 date su jedna čine za proračun k vvrednosti. U tabeli 5. brzina strujanja medijuma Bira se prvi veći nominalni prečnik.5 m/s • za gasove 20 m/s • za suvozasićenu vodenu paru 25 m/s • za pregrejanu vodenu paru 50 m/s Jednaćina za izračunavanje zapreminskog protoka glasi Sređivanjem jedinica dobija se jednačina za izračunavanje nominalnog prečnika: gde su: • Du.mm. m/s. unutrašnji prečnik cevi • V.1 Jednačine za proračun .• • • • • • • • proračun kv-vrednosti izbor tipa pečurke izbor kvs -vrednosti izbor karakteristične krive izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta izbor zaptivača vretena određivanje serije ventila izbor pogonskog mehanizma 5. 5.1. Proračun kv -vrednosti Za proračun kv -vrednosti potrebni su radni podaci. m3 /h. Preporučene brzine strujanja su: • za tečnosti 2.2. Određivanje nominalnog prečnika Nominalni prečnik se određuje preko brzine strujanja na ulazu u armaturu. Tabela 5.

pritisak zasićenja • ρ . m3/h. temperatura gasa na ulazu u armaturu 5. a najčešće su sledeće: • mesna pečurka (slika 5. kg/h. bar.2) • razdelna pečurka (slika 5. maseni protok pregrejane pare • V2. maseni protok suvozasićene pare • p1.1) • mesna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala (slika 5. gustina tečnosti • ∆p .3. pritisak na ulazu u armature • p2. One mogu biti različito izvedene.gde su: • V. bar.3) Mešna pečurka – koristi se za mešanje dve struje (standardno izvođenje) . bar. m3/kg. kg/h. kg/m3. Izbor tipa pečurke Izbor tipa pečurke zavisi od toga da li je ventil mešački ili razdelni. p= 101325 Pa) • T. zapreminski protok gasa pri normalnim uslovima (T=273 K. m3/kg. K. pritisak na izlazu iz armature • G. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p2 i temperaturi T1 • V`. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p1/2 i temperaturi T1 • VN. bar. ukupan zapreminski protok tečnosti • ps-. m3/h. pad pritiska kroz ventil • Gs.

Ovi elementi se oblažu zbog velikih opterećenja.razdeljuje jednu struju medijuma u dve struje Slika 5.1 Mešna pečurka Mešna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala – koristi se: za mešanje dve struje do 250°C Razdelna pečurka .Slika 5. tj. naglog pokretanja i mogućeg prisustva čvrstih čestica u medijumu. zbog pada pritiska. kavitacije. kao i propustljivost na sedištu ventila. .3 Razdelna pečurka Izvođenje sedišta i pečurke određuje kvs -vrednost i oblik karakteristične krive. Sedište i pečurka se izrađuju od Čelika otpornih na koroziju.

odnosno prva veća vrednost. Ako se pak promenom hoda ventila menja pad pritiska. treba izabrati linearnu karakterističnu krivu. bira se istoprocentna karakteristična kriva (slika 5. Uopšteno može da se kaže da kod linearnih procesa i malih promena opterećenja.5. odnosno protoka kroz ventil. minimalna kvs -vrednost ne srne biti manja od odnosa podešavanja pečurke. Posebno su date vrednosti za mesnu i razdelnu pečurku.5). ne zavisi od hoda ventila.5.4) se upotrebljava ako se pad pritiska na regulacionoj armaturi ne menja.2 kvs-vrednosti trokrakih ventila tipa BR 450 / 451 i BR 423 / 463 [4] 5. Za dobru kontrolu.2 se biraju kvs -vrednosti na osnovu proračunate kv -vrednosti. Kod nelinearnih procesa i velikih promena opterećenja. Izbor linearne ili istoprocentne karakteristične knve zavisi od karakteristika procesa i od veličine promena opterećenja. bolje je izabrati istoprocentnu karakterističnu krivu. kod koje sa povećanjem opterećenja raste i osetljivost .4. Pri izboru regulacionog ventila poželjno je proveriti minimalnu radnu tačku. Izbor kVs -vrednosti Iz tabele 5. Izbor karakteristične krive Linearna karakteristična kriva (slika 5. kao i dimenzije sedišta i hod ventila. Tabela 5. tj.

Deblje izvučena istoprocentna karakteristična kriva je u praksi industrijskih uređaja proverena karakteristična kriva. sila na pečurki pri regulaciji • Fmax .8. Tako se pri visokim temperaturama koriste čelici otporni na toplotu. regulacioni ventili se isporučuju sa približnom karakterističnom krivom. kN. maksimalna sila na pečurki . koja se stalno vodi na nulu.6. kao i neophodnog hoda pečurke. sve dok se regulaciona garnitura ne ošteti stranim telom. Izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta Nominalni pritisak i materijal kućišta se biraju na osnovu: • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • mehaničke i hemijske čvrstoće materijala Matenjal kućišta mora da se izabere tako da zadovoljava mehaničku i hemijsku čvrstoću. Zbog uticaja radne temperature menja se Čvrstoća materijala. pa se zbog toga vrše poboljšanja određenim legurama. Ukoliko se izričito ne zahteva. 5. Izbor zaptivanja vretena Pogodno zaptivanje vretena se bira na osnovu • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • otpornosti zaptivača prema medijumu Kod termalnih ulja se isključivo upotrebljava zaptivač u obliku meha sa sigurnosnom zaptivnom čaurom. 5. Ova karakteristična kriva dozvoljava takođe i pri kapacitetu ispod 5% upotrebljivu regulaciju.7. kN. Izračunavanje sile na pečurki se vrši pomoću jednačine: gde su: • Freg . 5. Određivanje serije ventila Serija ventila zavisi od sile na pečurki.

5. električni. pad pritiska preko pečurke pri regulaciji ∆pmax . površina sedišta Fµ . Za pneumatsko ili elektropneumatsko upravljanje koriste se pneumatski pogonski mehanizmi. Pneumatski pogonski mehanizmi se isporučuju sa raznim opsezima radnog pntiska. Izbor pogonskog mehanizma i određivanje vremena regulisanja Pogonski mehanizmi pretvaraju upravljački signal.9.9. 6. maksimalan pad pritiska preko pečurke As. Neki pneumatski pogonski mehanizmi omogućuju neposrednu dogradnju pozicionog regulatora ili davača graničnog impulsa. kao i velikom brzinom upravljanja. Primeri izbora trokrakog regulacionog ventila Primer 6.• • • • ∆p reg . Kod regulacionih ventila sa nastrujavanjem na pečurku. mora se zbog dinamičkih sila kod tečnosti uzeti u obzir još i dužina cevovoda. Rešenje: Nominalni zapreminski protok je: gde je: • c = 4186 J .1: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 25 kW • temperaturska razlika medijuma u razvodnom i povratnom vodu: ∆ϑ = 15 °C • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0. a mogu da budu i kombinovani sa ručnim pogonom. Oni su pogodni za upotrebu u eksplozivnim sredinama i imaju konstrukcijom uslovljen sigurnosni položaj. mm2. regulacioni ventil se u potpunost zatvara ili otvara. trenje klizanja Pogonski mehanizam treba da se izabere tako da može da savlada maksimalnu silu na ventilu. Tu se radi o membranskom pogonskom mehanizmu sa pokretnom membranom i oprugama. odnosno brzina strujanja. bar. u podizanje. velikom silom podešavanja. mm. koji dolazi od npr.-. sila trenja na vretenu Sila trenja na vretenu se izračunava prema jednačini: gde su: • dv.2 bar. Dinamičke sile na pečurki nisu uzete u obzir pri proračunu. Princip rada i osobine pogonskih mehanizama su opisane u poglavlju 5. tj. prečnik vretena • µ H . Pri kvaru. Ovi mehanizmi se odlikuju malom konstruktivnom visinom. Pogonski mehanizmi koji se isporučuju uz ventile su pneumatski. pozicionog regulatora. Pneumatski pogonski mehanizmi se mogu opremiti i dodatnim ručnim pogonom. bar. elektrohidraulički. zatvara u potpunosti otvor A ili otvor B. kN. Razvijeni su za radne pritiske do bar i ostvaruju minimalno trenje na vretenu.specifični toplotni kapacitet vode (usvojena vrednost) kg ⋅ K . ili nestanku energije za pokretanje. odnosno spuštanje pečurke ventila.

odnosno protoka.3 m3/h. a ukoliko se izabere ventil sa istoprocentnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 94. usvojena brzina strujanja medijuma s Karakteristična veličina protoka je: Treba usvojiti prvu veću standardnu karakterističnu veličinu protoka kvs iz tabele proizvođača. Prečnik ventila ne utiče na regulaciju. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485.14%. Prečnik cevovoda je: gde je: • w=2 m . Može se usvojiti i neka od redukovanih karakterističnih veličina protoka. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom. materijal kućišta je sivi liv.6%. hod ventila bi bio 50. DN 15. Pojedini proizvođači predlažu da se izračunata kv -vrednost uveća za 10 do 30% zbog tolerancija samog procesa. a redukovana odgovara nominalnom prečniku DN 20. pa se bira ventil DN 15 sa kvs = 4 m3/h. gustina vode (usvojena vrednost) m3 Zbog malog odstupanja za inženjerske potrebe dovoljno je uzeti ove vrednosti.2% za linearnu karakterističnu krivu. što je manje povoljno. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: . čak i po cenu toga da manji broj dana u godini ventil ne zadovoljava potrebe za količinom toplote koja je potrebna potrošaču. Takođe pojedini proizvođači preporučuju da je bolje izabrati premali nego preveliki ventil. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. Ako bi se usvojio ventil sa standardnom vrednošću od 6.1 date su karakteristične vrednosti ventila tipa BR 485. tako da ona odgovara nominalnom prečniku.24% za istoprocentnu.• p = 1000 kg .85 kN. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. Standardna vrednost kvs = 4 m3/h odgovara nominalnom prečniku DN 15. odnosno 83. nominalni pritisak je PN 16. U tabeli 6. da ne bi češće radio u donjem opsegu hoda. ukoliko ih proizvođač nudi. Za ovaj slučaj ukoliko se izabere ventil sa linearnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 80.

ili zavarivanjem.35 bar • • • Rešenje: Pad pntiska koji pumpa treba da savlada je: pad pritiska kroz potrošač toplote: ∆pPoT = 0. nominalni pritisak je PN 16. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. nominalni pritisak je PN 16.LDM RV 111 R 3311 16/130-15 .3 kN. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. Stvarna brzina strujanja iznosi Primer 6. prečnika DN 15. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485. materijal kućišta je sivi liv. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom.1 bar nominalni zapreminski protok: V = 5 m3/h Karakteristična veličina protoka iznosi: Standardna karakteristična veličina protoka se može uzeti za 10 do 30% veća od izračunate: Prečnik cevovoda je gde je: • w=2 m . Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. prečnika DN 15. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica. koja odgovara nominalnom prečniku DN 40. nominalni pritisak je PN 16. a pogonski . Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: LDM RV 111 R 3311 16/130-40 . usvojena brzina strujanja medijuma s Iz tabele 6. materijal kućišta je sivi liv.2 bar pad pritiska kroz cevovod: ∆pc = 0.1 usvaja se kvs -vrednost od 25 m3/h. jer se za nju dobijaju premale brzine strujanja medijuma.2: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • temperatura radnog medijuma: t = 90 °C • pritisak koji vlada u sistemu: p = 6 bar • natpritisak koji ostvaruje pumpa: ∆p p = 0. materijal kućišta je sivi liv. dok kao redukovana vrednost odgovara nominalnom prečniku DN 50. Što je prevelika vrednost.85 kN. DN 40. ili zavarivanjem. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica.

48% za linearnu karakterističnu krivu. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: .3 kN. pa se usvaja ova vrednost.2 bar • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0.2 bar kg Prečnik cevovoda je: gde je: • • m3 v = 0.5701 specifična zapremina suvozasićene vodene pare kg m w = 30 . nominalni pritisak je PN 16.mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM.23% za linearnu.3: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila ako je protočni medijum suvozasićena vodena para i ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 132 kW • pritisak suvozasićene vodene pare: p = 3. Stvarna brzina strujanja iznosi: Primer 6. toplota promene faze na pritisku zasićenja p = 3. a kao redukovanoj vrednosti odgovara joj prečnik DN 40. hod pn regulaciji iznosi 75. spajanje na cevovod je pomoću prirubnica.06% za istoprocentnu karakterističnu krivu. a 81.2 kN. preporučena brzina strujanja suvozasićene vodene pare s Karakteristična veličina protoka iznosi: Prva veća standardna karaktenstična veličina protoka iznosi kvs= 16 m3/h. odnosno 93. bira se prečnik ventila DN 40.9% za istoprocentnu. Za redukovanu vrednost kvs = 16 rn3/h pri istom nominalnom prečniku DN 40. što nije povoljno. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 450.2 bar Rešenje: Maseni protok suvozasićene vodene pare je: gde je: • r = 2157 kJ . a pogonski mehanizam raspolaže silom od 2. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 529 N. Njoj odgovara nominalni prečnik DN 32. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv. međutim za nju bi hod pri regulaciji iznosio 47. Kako je prečnik DN 32 premali zbog prevelike brzine strujanja. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0. DN 40. U ovom slučaju zbog više radne temperature treba izabrati sferoidni gvozdeni liv za materijal kućišta. Standardna karakteristična vrednost za nominalni prečnik DN 40 je kvs = 25 m3/h.

okalina ili zrnce vara. Ventil treba da se zaštiti od spoljašnjih sila kao što su udar ili vibracije. Stvarne brzine strujanja iznose 27. spajanje na cevovod je pomoću pnrubnica. ošteti sedište.LDM RV 214 ECI 1413 L1 16/220-40 . Montaža ventila i priključci 7. Transport Temperatura pn transportu treba da bude između -20 i 65C. U vlažnim prostorijama neophodno je sredstvo za sušenje. kao što su rđa. • položaj pri ugradnji Položaji ventila koji su mogući (slika 7. 7. odnosno grejanje. vertikalni ugradm položaj sa pogonskim mehanizmom okrenutim nagore 2.1.1 su date dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju regulacionog ventila bez dodatnog oslonca . montaža i puštanje u rad 7. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv. Ugradnja regulacionog ventila Pri ugradnji regulacionog ventila mora da se vodi računa o sledećem: • potreban prostor pri ugradnji Mesto za ugradnju treba da bude pristupačno. ispred njega na cevovod treba da se instalira odvajač nečistoća. Rukovanje 7.2. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač raspolažu silom od 1 kN. Da bi se ventil zaštitio od zaprtjanja. Pravilnim rukovanjem treba da se spreče moguća oštećenja. 7. prečnika DN 15. Prevlaka ventila je osnovna boja koja služi za zaštitu od korozije pri transportu i skladištenju i ne srne da se ošteti. • pravac strujanja Kod mešnih ventila je izlaz obeležen sa AB. odnosno pečurku ventila. Na tom mestu mora da postoji dovoljno prostora za održavanje i da može da se otvori poklopac pogonskog mehanizma.1. 7. U tom slučaju neophodno je sredstvo za sušenje. Prevlaka ventila ne srne da se ošteti. Skladištenje Skladištenje treba da bude na suvom i čistom mestu. vodoravni ugradni položaj U tabeli 7. dok je kod razdelmh ventila ulaz obeležen sa AB. odnosno 29. 7.1. a temperatura u skladištu treba da bude između -20 i 65°C.2.65 m/s na izlazu iz armature. • čišćenje cevovoda Da bi se garantovalo dobro pnključenje regulacionog ventila. od vise proizvođača. Rukovanje.1.2.1.1) pri ugradnji su: 1.74 m/s na ulazu. radi sprečavanja kondenzacije. nominalni pritisak je PN 16.3. potrebno je da se cevovod ispere pre montaže. Ovim se sprečava da nečistoća. njih treba skinuti pre ugradnje.1. Rukovanje pre montaže Ukoliko su na pnrubnicama zaštitne kape. Potrebna je zaštita od atmosferskog uticaja kao što je vlažnost.

Posebni pozicioni regulaton zahtevaju suvi vazduh sa odstranjenim uljem.1.2. To treba da se učini pre prvog puštanja u rad. Montaža pogonskog mehanizma Pogonski mehanizam je obično već montiran i postavljen na ventil. 7.3. Ispitivanje zaptivenosti vretena . Puštanje u rad Regulacioni ventili su već podešeni za rad i bili su podvrgnuti ispitivanju funkcionalnosti. • zaštita od toplote Da bi se pogonski mehanizam zaštitio od previsoke temperature potrebno je da se cevovod izoluje. treba da se pročita uputstvo za rukovanje pogonskim mehanizmom. pa se zbog toga upotrebljava osušeni kompnmovani vazduh. Stvaranje kondenzata mora da se izbegne. a na toj deonici ne srne da bude grananja cevovoda i strujanje treba da ostane neporemećeno. Pri zameni.4. a da na njemu nema grananja cevovoda i da je strujanje neporemećeno. 7. Pre priključivanja treba da se uporede vrsta.1 Dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju [4] DN.2. kg 20 25 35 40 • naprezanje tela ventila Pogodnim merama moraju da se spreče moguće zatezne i pritisne sile na telo ventila. • postavljanje cevovoda Za besprekoran rad regulacionog ventila potrebno je da ispred njega bude prav cevovod u dužini većoj od petostrukog nominalnog prečnika. Iza ventila cevovod treba da bude takođe prav i duži od desetostrukog nominalnog prečnika. Pn puštanju u rad treba izvršiti sledeće: • ispitivanje zaptivenosti vretena • ispitivanje parametara regulacionog ventila • ispitivanje regulacije 7.2. Zato dodatno podešavanje pogonskog mehanizma nije potrebno. Treba da se vodi računa o bezbednosnim propisima za električne priključke.Tabela 7.3.3. rekonstrukciji ili okretanju pogonskog mehanizma. da bi se izbegao obostrani uticaj pogona. mm 15÷32 40÷65 80÷100 125÷150 mdoz. napon i frekvencija električne struje sa onim podacima koji se nalaze na pločici sa oznakom tipa. 7. Pneumatski priključak Za svaki pneumatski pogonski mehanizam treba da se predvidi reduktor pntiska. 7. Električni priključak Električni priključak treba da bude izveden prema uputstvu za rukovanje pogonskim mehanizmom. Kod ventila sa zaptivačem u obliku meha ne srne da se okreće vreteno ventila da ne bi došlo do oštećenja zaptivača.2. Pri demontaži pogonskog mehanizma može da se desi da vreteno ventila bude potisnuto na gore usled pritiska medijuma.

Ispitivanje parametara regulacionog ventila Regulacioni ventil treba da radi u normalnom radnom stanju sa 70 do 100% hoda. da se zaustavi nakon dostizanja zadanih vrednosti. u idealnom slučaju. Kod upotrebe električnih pogonskih mehanizama treba se pridržavati pauze od minimalno 200 ms pri promeni smera između koraka premeštanja. Sve dok je armatura pod pntiskom i temperaturom. ne smeju se otpuštati ili pritezati zavrtnjevi na poklopcu.3 prikazana su tri najčešća izvođenja zaptivanja. Prejako stezanje zaptivača od čistog grafita vodi ka prejakim silama trenja koje škode funkciomsanju regulacionog ventila. 8. Ispitivanje regulacije Regulacija mora biti bezuslovno ispitana na stabilnost. Zamena zaptivača vretena Na slikama 8. Pre zamene zaptivača treba da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. Ako se ne postiže maksimalan protok treba da se proveri: • da li je ventil otvoren 100% • da li su svi zaporni ventili otvoreni i da li su Čisti odvajači nečistoća • da li se predviđeni podaci slažu sa stvarnim radnim podacima Ako ventil radi pri maloj dužini hoda.3.Kod zaptivača vretena od čistog grafita može da bude neophodno pritezanje presovane zaptivke. 7. 7. Minimalno vreme odašiljanja struje ne treba da prelazi 50 ms. Preduzimanje mera treba razmotriti sa proizvođačem. Svi ostali zaptivači ne zahtevaju održavanje zbog prednapregnutog kompleta opruga. moraju da se spreče oscilovanja u oblasti tačke zatvaranja.3. ventil treba prilagoditi stvarnim radnim parametrima. da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacione armature.3.2. Regulacioni ventil treba. . Da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacionog ventila.3.1. Nestabilna regulacija (stalno korak napred korak nazad) vodi ka prevremenom habanju. Servis i održavanje 8. U ovom slučaju treba stupiti u kontakt sa proizvođačem.1 do 8.

vreteno ili sedište ventila. kao i nominalnim prečmcima kojima ona odgovara. Zaključak Trokraki regulacioni ventili su veoma važni elementi procesne opreme.3. sa linearnom ili i stop roče ntnom karaktenstičnom krivom.1. Izvođenje sa manžetom PTFE manžete se sastoje od jednog podložnog. Posebna pažnja treba da se posveti izboru kvs -vrednosti. pečurku. a samo su pomenuti periferni uređaji i regulacioni ventili protočnog tipa. ugradnja i puštanje u rad. potrebno je pravilno rukovanje. što i nije bila tema ovog rada. a ponekad je potrebno zameniti zaptivač. potrebno je izabrati pečurku ventila. Na osnovu radnih podataka i vrste medijuma. Pravilan izbor ventila je od velikog značaja za dobru i pouzdanu regulaciju procesa. na osnovu maksimalne sile na pečurki. četiri zaptivna i jednog pntisnog prstena. Ovim radom su obuhvaćene i karakteristične veličine regulacionih ventila.8. kao i protok radnog medijuma. karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i pad pritiska kroz ventil. koji je usko vezan za projektovanje procesa. pa je potrebna redovna kontrola. U zavisnosti od toga da li je ventil mesni ili razdelni. kao Što su hod ventila. Pre zamene PTFE manžete potrebno je da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. Na kraju treba izabrati senju ventila. 9. U ovom radu nije obrađen nivo buke. Pri nezaptivenosti vretena dolazi do habanja zaptivača i tada mora da se zameni. maksimalna temperatura u sistemu. Ovakvo zaptivanje vretena je samopodešavajuće preko ugrađene pntjsne opruge. Neke vrste zapbvača zahtevaju održavanje. Na proračun i izbor ventila utiču radni pritisak. Koriste se kao mesački ili razdelni ventili. . potrebno je izabrati materijal kućišta i način zaptivanja vretena. Pn radu se mogu javiti smetnje. koje se mogu ispraviti pomoću uputstva ili uz konsultacije sa proizvođačem. Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni i rashladni sistemi. koji spadaju u rezervne delove. i iz kataloga odabrati odgovarajući pogonski mehanizam.1. Da ne bi došlo do oštećenja ventila. Proračun i izbor regulacionog ventila je relativno složen proces. kao i osnovni teorijski i stvarni oblici karakterističnih krivih. koji mogu biti sa mešačkim ili razdelnim dejstvom. kao i način njegovog pokretanja. ili u hemijskoj procesnoj industriji. koja može biti različito izvedena. opreme i memo-regulacionog sistema.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful