REGULACIONI VENTILI

1. Uvod U praksi se često dešava potreba za mešanjem dve struje medijuma u cilju stabilizacije temperature, koncentracije reagensa. razblaživanja osnovne sredine, održavanja kvaliteta... Takvi zadaci se mogu resiti pomoću dva ventila, kroz koje se u mesni rezervoar dopremaju struje sastavnih medijuma. Ovakva postrojenja su glomazna, složena i skupa u eksploataciji. U ovom slučaju moraju odjednom da se koriste dva regulaciona ventila. Osim toga, ovakva postrojenja predviđaju i rezervoar što dodatno poskupljuje konstrukciju. Druga mogućnost je konšćenje mesnog ventila, u kojem se neposredno mešaju dve struje. Njihova primena daje visoki efekat ekonomičnosti na račun toga, što se umesto dva ventila i posebne mešalice, primenjuje samo jedan ventil. Umanjenje broja elemenata znatno uvećava trajnost postrojenja. Takođe postoji mogućnost mešanja fluida i van trokrakog ventila, kada se upotrebljavaju trokraki regulacioni ventili koji razdeljuju jednu struju fluida u dve struje. Takvi ventili se zovu trokraki razdelni ventili. Razdelni ventili su slični mesnim ventilima, uz manje konstruktivne izmene. Trokraki regulacioni ventili mogu da se upotrebe i kao takozvani prebacivački ventili za usmeravanje strujanja fluida sa jednog cevovoda na drugi. 2. Regulacioni ventili Regulišući ili izvrsni ventili su oni delovi regulacionog kola, koji na osnovu signala regulatora menjaju protok. Regulišući ventil treba da zadovoljava u slučaju punog opterećenja i da omogući što lineamiju zavisnost između regulišuće veličine i zadane vrednosti regulišuće veličine. Suština regulacije se sastoji u menjanju površine protočnog preseka radne materije i pada pritiska. Osnovni element regulacionog ventila je pečurka, oblikovana tako da u svakom svom radnom položaju u odnosu na sedište daje tačno određenu površinu protočnog preseka radne materije, za koju se pri poznatom protoku, odnosno padu pritiska, zna pad pritiska, odnosno protok radne materije. 2.1. Podela regulacionih ventila Osim što se regulacioni ventili razlikuju po nominalnom prečniku i nominalnom pritisku, postoje još sledeće podele: 2.1.1. Podela regulacionih ventila prema obliku izrade Regulacioni ventili se prema obliku izrade dele na: • dvokrake ventile • trokrake ventile kao mešačke ili razdelne. 2.1.2. Podela regulacionih ventila prema materijalu kućišta Materijali od kojih se izrađuju kućišta regulacionih ventila su: • sivi liv • čelični liv • čelici za kovanje • čelici otporni na koroziju Kućišta mogu biti izrađena i od bronze i mesinga, a u novije vreme i od visokokvalitetnih čelika.

2.1.3. Podela regulacionih ventila prema načinu povezivanja Prema načinu povezivanja regulacioni ventili se dele na: • ventile sa prirubnicama • ventile sa navojem • ventile za spajanje zavarivanjem 2.1.4. Подела регулационих вентила према начину покретања Према начину покретања регулациони вентили се деле на: • вентиле са пнеуматским погоном • вентиле са електричним погоном, • вентиле са електрохидрауличким погоном, • вентиле са комбинованим погоном. 2.2. Trokraki regulacioni ventili Trokraki ventili mogu biti izvedeni kao mešački ili kao razdelni ventili. Mešački ventili imaju dve ulazne struje i jednu izlaznu, dok razdelni imaju jednu ulaznu a dve izlazne struje (slika 2.11). Krak ventila, kroz koji prolazi ukupan protok obeležava se sa AB, a druga dva kraka sa A i B. U trokrakim ventilima ukupan protok ostaje uvek približno konstantan u zavisnosti od hidrauličkog kola

Slika 2.11 Principi rada trokrakog regulacionog ventila 2.2.1. Namena trokrakih regulacionih ventila Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni ili rashladni sistemi, a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. Najčešća upotreba je za regulaciju temperature medijuma kao Što su: • rashladna voda • topla voda • vrela voda • suvozasićena vodena para • pregrejana vodena para • termalna ulja

rashladni medijumi.

Dozvoljeni protočni medijumi su dati odgovarajućim podacima za ventil u katalogu proizvođača. Za ventile u postrojenjima za grejanje i klimatizaciju protočni medijum je naravno voda, ili u datom slučaju vodena para. Voda može biti veoma različito dobijena. Obična voda iz gradske mreže u većini slučajeva može da se koristi bez prethodne pripreme, i to kada ona ostaje da kruži u zatvorenom sistemu i kada posle nekog vremena hemijski odreaguje. Međutim, ako u kružnom opticanju dolazi do gubitka vode, pa se zbog toga sistem stalno dopunjuje, onda se ta voda mora prethodno hemijski pripremiti. Trokraki regulacioni ventili se upotrebljavaju u postrojenjima u kojima neki njihov deo mora, ili treba, da se snabdeva konstantnim protokom. Taj deo postrojenja leži na priključku AB ventila. Tipična upotreba razdelnog ventila je u povratnom vodu grejne mreže. Kod ovog kola vod u kojem je proizvođač toplote predstavlja deo postrojenja sa konstantnim protokom. Regulacioni otvor A u ovakvom kolu reguliše dotok ka potrošaču toplote. Količina toplote koja nije potrebna se vodi na obilazni (by-pass) vod, koji je priključen na by-pass otvor 3 i tako zaobilazi potrošača. Kada je u kolu mešni ventil, protok ostaje konstantan u delu kola sa potrošačem toplote. Dovod toplote se reguliše promenom temperature vode. Pritom hladnija voda teče preko by-pass otvora B kroz obilazni vod. Ovde regulacioni otvor A reguliše protok od proizvođača toplote ka potrošaču. Tip ventila koji treba da se koristi u nekom postrojenju, zavisi od izabranog hidrauličkog kola. 3. Karakteristične veličine regulacionih ventila Za izbor i pravilan rad regulacionih ventila, moraju biti poznate promene protoka pri bilo kom hodu ventila. Za opisivanje ovog odnosa uveden je niz karakterističnih veličina: 3.1. Hod ventila Hod ventila predstavlja poziciju pečurke, merenu pravolinijski od zatvorenog položaja. Nominalni hod ventila je hod pn potpuno otvorenom ventilu, definišan za svaku seriju ventila i odgovara vrednosti datoj u katalogu proizvođača. Relativni hod ventila je odnos između hoda za određeni otvor i nominalnog hoda. Označavaju se na sledeći način: • H.mm , hod ventila • Hl00,mm. nominalni hod ventila • H/H100,-, relativni hod ventila 3.2. Karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i odnos podešavanja ventila Po definiciji se upravljački sistem završava neposredno iza pogonskog mehanizma. Na osnovu toga se može reći da je veličina podešavanja, koja predstavlja ulaznu veličinu regulacionog procesa, identična hodu ventila. Izlazne veličine regulacionog procesa se dobijaju preko protoka. On zavisi od otpora strujanju ventila pri standardnom prečniku i standardnom padu pntiska kroz ventil. Otpor strujanju zavisi od konstrukcije i izrade ventila. Iz ovog razloga može da se desi da se pri istim uslovima protok razlikuje kod ventila različitih proizvođača, pa čak i kod svakog pojedinačnog primerka istog proizvođača. Ocenjivanje nekog ventila uslovljava se ustanovljavanjem stanja jednoobraznog strujanja, koje obuhvata i pad pntiska kroz ventil, kao i podatke o protočnom medijumu.

kv/kvs.Slika 3.-. koja se samo merenjem može utvrditi.5 1. predviđena kv-vrednost za neku seriju ventila pri nominalnom hodu H100 (kataloška vrednost za svaki tip ventila). m3/h.16 0. pri nominalnom hodu. tj.6 1 0. Uobičajene kv-vrednosti se kreću između 0. Tabela 3.3 40 25 16 10 50 40 25 16 65 63 40 25 80 100 63 40 100 160 100 63 125 250 160 100 0. a mogu biti i posebne po želji naručioca. i padu pritiska kroz ventil od ∆po = 1bar • kvs.4 0. Pritom je od posebnog značaja kv -vrednost pri potpuno otvorenom ventilu.3 4 32 16 10 6. Za seriju ventila nekog proizvođača razlikuju se predviđena i stvarna kv -vrednost pojedinačnog primerka.5 25 10 6.3 4 2. protok vode pri temperaturi između 5 i 30°C pri proizvoljnom. Ova efektivna vrednost se označava sa kv100. Na slici 3. upravo posmatranom hodu ventila.25 i 500 m3/h. Vrednosti u prvoj koloni su standardne.1 Predviđena i izmerena karakteristična kriva Protok pri ovim standardizovam uslovima naziva se karakteristični protok ventila.1 prikazana je zavisnost između kv -vrednosti i kvs -vrednosti. m3/h.m3/h. relativna kv-vrednost.25 0. kv-vrednost određenog ventila pri nominalnom hodu H100. • • Kv100.63 20 6.1 . Tačne definicije glase: • kv. m3/h 15 4 2. kvs – vrednost su klasifikovane prema DIN 323 i odgovaraju pojedinačnim nominalnim prečnicima prema tabeli 3. koje mogu biti različite od navedenih.1. Njeno odstupanje od zadate kvs-vrednosti ne srne iznositi više od ±10%. odnosno kv -vrednost. Proizvođači isporučuju regulacione ventile sa raznim kv -vrednostima za svaki nominalni prečnik. a ostale su redukovane vrednosti.1 kvs-vrednosti za nominalne prečnike cevi [7] DN.mm kVs.

m3/h. Vrednosti kvs. između . najmanja kv-vrednost pri kojoj se još uvek ostvaruje tolerancija nagiba. Ova vrednost se kod trgovačkih ventila kreće između 1 i 3% kvs-vednosti. karakteristika nagiba kvo kVr -vrednost se određuje grafičkim putem i predstavlja tačku sa maksimalnim odstupanjem. Sa slike 3.teorijski odnos podešavanja Sv .m3/h. od H0 do H10 ova tolerancija nagiba se kod većine ventila ne može ostvariti. predstavlja minimalan protok kroz ventil. a dobija se preko presečne tačke karakteristične krive sa predviđenom ky-vrednosti i ordinatne ose. Iz ovog razloga se još definiše: • kvr. Zato se još definiše: • kvo.150 360 250 160 Karakter promene protoka kroz ventil u oblasti tačke zatvaranja ventila je od naročitog značaja za stabilnost sistema za regulaciju. Veliki odnos podešavanja kazuje da se nagib karakteristične krive može održati pri širem opsegu hoda ventila. J okolini tačke zatvaranja. Nagib izmerene karakteristične krive delimično odstupa od nagiba izmerene karaktenstične krive. Ovo odstupanje ne srne da prelazi određenu toleranciju minimalno u opsegu hoda između H10 i H100. tako da karakteristična kriva ne odstupa više od 30% od navedenog osnovnog oblika. Stoje veći odnos podešavanja. Stabilnost regulacije zavisi.1 može da se vidi da je predviđena karakteristična kriva definisana određenim nagibom. to je povoljnija stabilnost regulacije.-. kvo i kvr se dovode u korelaciju i pritom se dobijaju sledeće vrednosti: kvs kvo k SV = vs kVr Svo = gde su: • • Sv0 .stvarni odnos podešavanja Uobičajene vrednosti odnosa podešavanja se kreću između 25 i 50. • n = ln kvs .

mm 15 20 25 32 40 50 65 80 DN. Ova vrednost je merodavna za proračun ventila i za slučaj primene razdelnog ventila u sistemima za grejanje određuje se prema sledećoj jednačini: V100 = QN .ostalog.005 DN. kg/m3. K . Na slikama 3. nominalna snaga proizvođača toplote c.3 i 3.B6.2 Nominalni prečnici prema JUS C. kW.3.2.3 Istoprocentna karakteristična kriva sa odnosom podešavanja 40:1 [4] 3. Veličine ventila odgovaraju ISO 6708. m3/h. prema kojem su nominalni prečnici dati kao u tabeli 3.4 prikazane su karaktenstične krive za različite odnose podešavanja. Ovi prećnici su štandardizovani Širom sveta i označavaju unutrašnji prečnik cevi. temperaturska razlika ρ . gustina protočnog medijuma Nominalni prečnik je veličina kojom se označavaju cevovodi. kJ/(kg-K). m3 / h c ⋅ ∆ϑ ⋅ ρ gde su: V100. Slika 3." 1/2 3/4 1 1 1/4 1 1/2 2 2 1/2 3 100 4 125 5 150 6 . Tabela 3. od nagiba karakteristične krive. specifični toplotni kapacitet medijuma ∆ϑ . zapreminski protok medijuma QN. Zapreminski protok i nominalni prečnik Pod zapreminskim protokom podrazumeva se onaj protok koji je neophodan za određivanje nominalne snage proizvođača toplote.

bar 2. On zavisi od materijala ventila i temperature medijuma.4. medijum ne mora da bude voda. a od tada maseni protok ostaje konstantan. U takvim slučajevima vrši se orebravanje. postoji opasnost da se vreteno ventila zamrzne.3.6.5.B6. bar.3 Nominalni pritisci prema JUS C. a pogotovo ne mora da bude na temperaturi između 5 i 30°C. Jednačina za kritični pad pntiska glasi: 3. izraz se može dodatno uprostiti. To je mala posuda na vretenu ventila. on odgovara dozvoljenom radnom pritisku. Dozvoljeni radni pritisci su standardizovani prema . pošto se gustina ρ neznatno razlikuje od gustine ρo Ove jednačine omogućavaju da se neko proizvoljno strujanje preračuna u strujanje pri jednoobraznim uslovima i obrnuto. Zamrznuto vreteno može u vrlo kratkom roku da uništi zaptivač. Pri temperaturama medijuma koje su bliske tački očvršćavanja. • p.3. ugrađeni regulacioni ventil se obično ne opstrujava pri uslovima koji su usvojeni pri njegovom izboru. koji su proporcionalni kvadratu zapreminskog protoka i gustini medijuma: Za strujanje kroz isto suženje pri utvrđenim jednoobraznim uslovima sledi: Deljenjem ovih jednačina dobija se izraz za proračun ky -vrednosti: Ako je protočni medijum voda. Zbog toga se za određene tipove ventila nudi zaptivač sa rezervoarom glicerina. Pad pritiska kroz ventil nije jednak 1 bar. Maksimalna dozvoljena temperatura medijuma Dozvoljena temperatura medijuma data je odgovarajućim podacima u katalogu proizvođača ventila. Dozvoljeni opseg temperatura zavisi u suštini od materijala ventila. Pri proticanju kroz neko suženje nastaju gubici pritiska ∆p . Povećanjem pada pritiska raste i maseni protok. 3. pri kojem se ventil srne upotrebiti. koja se pri puštanju u rad puni glicerinom i time štiti vreteno od zamrzavanja do temperature -10°C. taj opseg može biti i širi kada je dovoljno da se od visoke temperature zaštite zaptivač i pogonski mehanizam. Nominalni pritisak i dozvoljeni radni pritisak Maksimalni pritisak.5 6 10 Dozvoljeni radni pritisak je maksimalni pritisak pri radu koji deluje na regulacioni element. Međutim.006 PN. Nominalni pritisci su standardizovani prema tabeli 3. pa i niže. označava se kao nominalni pritisak. Kod gasova se umesto zapreminskog posmatra maseni protok zbog kompresibilnosti medijuma. Proračun kv -vrednosti za zadato strujanje U nekom hidrauličkom kolu. za temperaturski opseg od -10 do 120°C. što znači da protočni medijum ima drugačiju gustinu od one zahtevane jednoobraznim uslovima. sve dok se ne dostigne kritični pad pritiska. Kod materijala od gvožđa. nominalni pritisak 16 25 40 Tabela 3.

• ∆pV 100 . dok se za by-pass otvor B retko zahteva takva zaptivenost.05% od kvs -vrednosti smatraju se zaptivenim. pad pritiska pri potpuno otvorenom ventilu • • ∆pV 0 .8. • Pdoz. bar. Pad pritiska kroz ventil i pritisak zatvaranja Pad pritiska kroz ventil zavisi od protoka.promeni radne temperature.4 dati su po klasama maksimalni gubici usled nezaptivenosti na sedištu. . Nominalni pritisak koji je dozvoljen za neku temperaturu uzima se iz kataloga proizvođača.bar. Ventili sa gubitkom usled nezaptivenosti do 0. Gubici usled nezaptivenosti na sedištu Gubici usled nezaptivenosti na sedištu daju se u procentima kVS -vrednosti. pad pritiska pn potpuno zatvorenom ventilu ∆pS .bar. Oni zavise od tolerancija sedišta i pečurke ventila. kao i pritisne sile pogonskog mehanizma. pritisak zatvaranja 3. Kod razdelnog ventila se zahteva zaptivenost regulacionog otvora A. pri kojem ventil još uvek može bezbedno da se zatvori. odnosno hoda ventila.7.. Pritisak zatvaranja označava pad pntiska kroz ventil. U tabeli 3. dozvoljeni radni pritisak 3.bar.

1. izrađuju samo standardni oblici. U oblasti grejne i klimatizacione tehnike se iz praktičnih iskustava i težnje ka što racionalnijoj izradi.4. Najčešći standardni oblici su: • linearna karakteristična kriva • istoprocentna karakteristična kriva 4.1. Linearna karakteristična kriva . Osnovni teorijski oblici karakteristične krive Osnovni oblik karakteristične krive predstavlja matematičko opisivanje jedne Čisto teorijske karakteristične krive. Načelno su mogući svi proizvoljni oblici karakteristične krive.1. Karakteristične krive 4.

Ovim se prikazuje teoretska minimalna otvorenost ventila.607 na 0. pri promeni hoda sa 20 na 40% menja se kv/kvs -vrednost sa 0.196 tj. koja iznosi 0.2. Na slici 4.1. Na primer.196. koja potiče od tolerancija pri obradi sedišta i pečurke ventila.01 do 0. U presečnoj tački linearne karakteristične knve sa ordinatnom osom dobija se kvo -vrednost. Promena hoda sa 60 na 80% ima isto tako promenu k v/kvs -vrednosti od 0. 4. Unošenjem ove krive u linearan koordinatni sistem dobija se prava linija.Slika 4. sa 0. nekoj promeni hoda ventila odgovara ista promena kv-vrednosti.411 što odgovara promeni od 0.803.1 je prikazana ova karakteristična kriva. Istoprocentna karakteristična kriva .1 Teorijski oblik linearne karakteristične krive Prema definiciji linearne karakteristične krive.215 na 0.02 odnosno 1 do 2%.

Na primer.1. Slika 4. Osnovni stvarni oblici karakteristične krive Osnovnom karakterističnom krivom se označava stvarna karakteristična kriva nekog ventila.56 što takođe iznosi 87%.2. Istoprocentno-linearna karakteristična kriva Ovde se načelno radi o istoprocentnoj karakterističnoj krivoj sa faktorom nagiba ngl=3 i pritom pripadajućoj kvo -vrednosti od 5%. Na slici 4. Osnovna karaktenstična knva srne da odstupa. samo unutar definisanih granica teorijske karakteristične krive.085 na 0. 4.1. . sa 0. Da bi se ispravio nedostatak relativno malog odnosa podešavanja zbog velike kVo -vrednosti. dok se unošenjem u koordinatni sistem sa logaritamskom podelom dobija prava linija. kod ovog tipa karakteristične krive se donji opseg od 0 do 33% linearizuje. efektivni odnos između hoda ventila i protoka pri konstantnom padu pritiska kroz ventil od 1 bar. kv/kvs-vrednost se menja sa 0. Odnos hoda ventila prema protoku može se podesiti prilagođavanjem proporcionalnosti pogonskog mehanizma.074 odnosno 87%.4.3 Teorijski oblik istoprocentno-linearne karaktenstične knve 4. pri promeni hoda ventila sa 20 na 40%. kao što je prikazano na slici 4. tj.3 je prikazana takva karakteristična kriva. 4.2 je prikazana takva karakteristična kriva. Time postaje moguće da se kvo -vrednost smanji na 1 do 2% kao kod linearne karakteristične krive. Promeni hoda ventila sa 60 na 80% odgovara promena kv/kvs -vrednosti od 0.4.26 tj. pokazuje stvarne i teorijske karakteristične krive kod protočnih ventila.2. Povećana odstupanja karakteristične krive od osnovnog teonjskog oblika u okolini tačke zatvaranja ventila naznačuju se kvr-vrednostima.3. Na slici 4. iz proizvodnih razloga.159 što odgovara promeni od 0.Slika 4. Osnovne karakteristične krive kod protočnih ventila Slika 4.30 na 0.2 Teorijski oblik istoprocentne karakteristične krive Istoprocentna karakteristična kriva se definiše tako da istoj promeni hoda ventila odgovara ista procentualna promena pojedine kv -vrednosti. Unošenjem ove krive u linearni koordinatni sistem dobija se parabola. Takva prilagođavanja mogu da se izvedu pomoću bregaste ploče u pogonskom mehanizmu. preko odgovarajućeg profilisanja pečurke ventila i pomoću linearizovanja regulacionog signala kod elektronskih sistema.

načelno se menja obrnuto proporcionalno protoku kroz by-pass otvor B. Na slici 4.4 Odstupanje stvarne karakteristične krive od teorijskog oblika [5] 4. Protok u regulacionom otvoru A.5 prikazane su četiri najčešće kombinacije. . Osnovne karakteristične krive kod trokrakih ventila Ukupan protok kod trokrakih ventila sastoji se od dva dela: struje kroz regulacioni otvor i struje kroz by-pass otvor. Za regulacioni i by-pass otvor moguće su proizvoljne karakteristične krive.Slika 4.2. Ukupan zapreminski protok veoma zavisi od karakteristike ventila Pv.2.

radna karakteristična kriva prilično odstupa od osnovne karakteristične krive.Slika 4. Zbog ove okolnosti.1. Kod trokrakih ventila odnos između hoda ventila i pritiska pumpe ne zavisi u istoj meri kao kod protočnih ventila.karakteristika ventila 4. već je pad pritiska kroz ventil deo ukupnog pada pritiska u ovom kolu.3.2.5 Najčešće kombinacije karakterističnih krivih 4. Radna karakteristična kriva trokrakih ventila Kod trokrakih ventila ukupan pad pritiska se ne menja kao kod protočnih ventila. Ovo takođe važi i za pad pritiska kroz ventil. da bi važila osnovna karakteristična kriva. U ovom primeru se posmatraju zavisnosti u okviru nekog kružnog kola sa razdelnim ventilom. Odnosi mogu da se predstave svaki sa po jednom jednačinom pri potpuno otvorenom i potpuno zatvorenom ventilu. Radna karakteristična kriva . ventil se ugrađuje sa određenom osnovnom karakterističnom krivom. kojem pumpa stoji na raspolaganju. u nekoj mreži sa proizvođačem toplote. cevnom mrežom. prenosnikom toplote i armaturom.3. pumpom. Posmatranjem rada pumpi može da se ustanovi da se gubici pritiska u pumpi i mreži menjaju približno kvadratno sa protokom. Odstupanje radne karakteristične krive od osnovnog oblika U nekom hidrauličkom kolu. .3. 4. Usled zavisnosti protoka od hoda i promene pada pritiska kroz ventil. Pri tome pad pritiska kroz ventil ni u kom slučaju nije jednak nominalnom pritisku od 1 bar. tj. uslov je da bude nepromenljiv pad pritiska preko celokupnog opsega hoda ventila.

pa samim tim ni pada pritiska. pad pritiska kroz ventil ∆p C .6 Osnovno hidrauličko kolo sa trokrakim regulacionim ventilom Pri potpuno otvorenom ventilu (V100) je regulaciona grana merodavna za pad pritiska. na regulacionom otvoru A vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M (slika 4.Slika 4. pad pritiska kroz prigušni ventil Odavde može da se vidi. bar. jer u svakom slučaju postoji neki protok kroz by-pass ili regulacioni otvor. Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . Kod pravilno uravnoteženog postrojenja. bar. bar. pad pritiska kroz cevovod (regulacionu granu) ∆p PT .6a). bar. pa se zato ova vrednost koristi za proračun karakteristike ventila. Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . pad pritiska kroz potrošač toplote Pri potpuno zatvorenom ventilu (V0) je by-pass grana merodavna za pad pritiska.6b). ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . Odnos pada pritiska kroz ventil i ukupnog pada pritiska zove se karakteristika ventila: . Ovde važi slično kao pri hodu H100. u bypass grani se ugrađuje prigušni ventil. da pri hodu Hn u trokrakom ventilu ne vlada više pritisak pumpe Po. tj. bar. pad pritiska kroz ventil ∆p C . Da bi se ostvario uslov istih protoka u obe grane. bar. U by-pass grani nema protoka. bar. pad pritiska kroz cevovod (by-pass granu) ∆p PV . bar. što za posledicu ima da na by-pass otvoru B vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M {slika 4. pad pritiska u grani AB-A-M mora biti isti kao u grani AB-B-M.

m / h . Za kola sa trokrakim ventilima postoji još jedan zahtev. protok kroz otvor A ventila V B ( H ) . Kod ove konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi samo u okolini PV=1. nakon što su ispunjeni prethodno pomenuti uslovi da se postignu identične karakteristične krive u obe grane cevovoda.5 i Pv=0.9: a) Identične kVs -vrednosti za oba otvora. m 3 / h .3. protok kroz otvor B ventila Sledeća posmatranja tri najčešće korišćena izvođenja ventila pokazuju u kolikoj meri ovaj zahtev može da bude održan. otvor B je komplementaran Kod ovog tipa ventila se jasno vidi da je ukupni protok. ukupan protok kroz ventil (protok kroz otvor AB) • • V A ( H ) . kao i ukupan protok za tri karakteristike ventila Pv=0. Jednačina glasi: gde su: 3 • Vuk ( H ) . U sledećim posmatranjima polaziće se uvek od jednakih odnosa podešavanja za oba otvora. m 3 / h . koji zavisi od karakteristike ventila Pv. Sledeće slike pokazuju osnovne karakteristične krive odgovarajućeg tipa ventila.7). Pv=0. .Kao sledeće se razmatraju odnosi u zavisnosti od ukupnog protoka. istoprocentna karakteristična kriva. da isti protoci budu kroz oba otvora za celokupan opseg hoda ventila. znatno veći od V100 (slika 4. protok kroz oba otvora.

Slika 4. istoprocentna karakteristična knva za otvor A.8).7 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] b) Različite kvs -vrednosti za oba otvora. Zbog toga je proračun i izbor ventila relativno složen proces usko vezan za projektovanje procesa. koji mora da se projektuje zajedno sa vodovima. Kod ovog tipa ventila ukupni protok. otvor B je komplementaran Slika 4. karakteristikama memog instrumenta i karakteristikama regulatora i pogonskog mehanizma. koji mora da zadovoljava uslove regulacije i da po karakteristikama odgovara dinamici procesa. otvor B je komplementaran 5. može da bude veći ili manji od V100 (slika 4. koji zavisi od karaktenstike ventila PV.8 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] Većina ovakvih ventila ima u otvoru B kvs-vrednost koja iznosi oko 70% kvs-vrednosti u otvoru A. aparatima i uređajima na koje se priključuje. Kod ovakve konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi u okolini Pv=0. i element regulacionog kola. linearna karakteristična kriva za otvor B. Postupak pri izboru regulacionog ventila može da se podeli u nekoliko koraka: • određivanje nominalnog prečnika . c) Identične kvs -vrednosti za oba otvora. istoprocentna karaktenstična kriva. pumpama. Izbor trokrakog regulacionog ventila Regulacioni ventil je u isto vreme element procesne opreme. opreme i merno-regulacinog sistema.5.

Određivanje nominalnog prečnika Nominalni prečnik se određuje preko brzine strujanja na ulazu u armaturu. Tabela 5.2. U tabeli 5. Proračun kv -vrednosti Za proračun kv -vrednosti potrebni su radni podaci.1 date su jedna čine za proračun k vvrednosti. brzina strujanja medijuma Bira se prvi veći nominalni prečnik.5 m/s • za gasove 20 m/s • za suvozasićenu vodenu paru 25 m/s • za pregrejanu vodenu paru 50 m/s Jednaćina za izračunavanje zapreminskog protoka glasi Sređivanjem jedinica dobija se jednačina za izračunavanje nominalnog prečnika: gde su: • Du. ukupni zapreminski protok medijuma • w. m/s.1. unutrašnji prečnik cevi • V.• • • • • • • • proračun kv-vrednosti izbor tipa pečurke izbor kvs -vrednosti izbor karakteristične krive izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta izbor zaptivača vretena određivanje serije ventila izbor pogonskog mehanizma 5.mm. 5.1 Jednačine za proračun . m3 /h. Preporučene brzine strujanja su: • za tečnosti 2.

1) • mesna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala (slika 5. m3/kg. temperatura gasa na ulazu u armaturu 5. ukupan zapreminski protok tečnosti • ps-. zapreminski protok gasa pri normalnim uslovima (T=273 K. One mogu biti različito izvedene. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p2 i temperaturi T1 • V`. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p1/2 i temperaturi T1 • VN.gde su: • V. bar. pritisak na izlazu iz armature • G. Izbor tipa pečurke Izbor tipa pečurke zavisi od toga da li je ventil mešački ili razdelni. m3/h. maseni protok suvozasićene pare • p1. bar. kg/h.3.2) • razdelna pečurka (slika 5. gustina tečnosti • ∆p . kg/m3. m3/kg.3) Mešna pečurka – koristi se za mešanje dve struje (standardno izvođenje) . kg/h. pritisak na ulazu u armature • p2. m3/h. p= 101325 Pa) • T. pad pritiska kroz ventil • Gs. bar. a najčešće su sledeće: • mesna pečurka (slika 5. bar. K. maseni protok pregrejane pare • V2. pritisak zasićenja • ρ .

tj. kavitacije. zbog pada pritiska. Ovi elementi se oblažu zbog velikih opterećenja. naglog pokretanja i mogućeg prisustva čvrstih čestica u medijumu. Sedište i pečurka se izrađuju od Čelika otpornih na koroziju. .Slika 5.1 Mešna pečurka Mešna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala – koristi se: za mešanje dve struje do 250°C Razdelna pečurka . kao i propustljivost na sedištu ventila.razdeljuje jednu struju medijuma u dve struje Slika 5.3 Razdelna pečurka Izvođenje sedišta i pečurke određuje kvs -vrednost i oblik karakteristične krive.

2 se biraju kvs -vrednosti na osnovu proračunate kv -vrednosti. kao i dimenzije sedišta i hod ventila. bira se istoprocentna karakteristična kriva (slika 5.5. Za dobru kontrolu. kod koje sa povećanjem opterećenja raste i osetljivost . Izbor karakteristične krive Linearna karakteristična kriva (slika 5. tj. ne zavisi od hoda ventila. Pri izboru regulacionog ventila poželjno je proveriti minimalnu radnu tačku.4. treba izabrati linearnu karakterističnu krivu. Izbor kVs -vrednosti Iz tabele 5. Kod nelinearnih procesa i velikih promena opterećenja. Uopšteno može da se kaže da kod linearnih procesa i malih promena opterećenja.2 kvs-vrednosti trokrakih ventila tipa BR 450 / 451 i BR 423 / 463 [4] 5. Izbor linearne ili istoprocentne karakteristične knve zavisi od karakteristika procesa i od veličine promena opterećenja. Posebno su date vrednosti za mesnu i razdelnu pečurku. Tabela 5. odnosno prva veća vrednost.4) se upotrebljava ako se pad pritiska na regulacionoj armaturi ne menja.5). bolje je izabrati istoprocentnu karakterističnu krivu. minimalna kvs -vrednost ne srne biti manja od odnosa podešavanja pečurke. odnosno protoka kroz ventil.5. Ako se pak promenom hoda ventila menja pad pritiska.

Izračunavanje sile na pečurki se vrši pomoću jednačine: gde su: • Freg . maksimalna sila na pečurki . kao i neophodnog hoda pečurke.8. sve dok se regulaciona garnitura ne ošteti stranim telom.6. 5.7. regulacioni ventili se isporučuju sa približnom karakterističnom krivom. Tako se pri visokim temperaturama koriste čelici otporni na toplotu.Deblje izvučena istoprocentna karakteristična kriva je u praksi industrijskih uređaja proverena karakteristična kriva. Zbog uticaja radne temperature menja se Čvrstoća materijala. Izbor zaptivanja vretena Pogodno zaptivanje vretena se bira na osnovu • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • otpornosti zaptivača prema medijumu Kod termalnih ulja se isključivo upotrebljava zaptivač u obliku meha sa sigurnosnom zaptivnom čaurom. 5. kN. kN. sila na pečurki pri regulaciji • Fmax . Izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta Nominalni pritisak i materijal kućišta se biraju na osnovu: • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • mehaničke i hemijske čvrstoće materijala Matenjal kućišta mora da se izabere tako da zadovoljava mehaničku i hemijsku čvrstoću. pa se zbog toga vrše poboljšanja određenim legurama. 5. koja se stalno vodi na nulu. Određivanje serije ventila Serija ventila zavisi od sile na pečurki. Ukoliko se izričito ne zahteva. Ova karakteristična kriva dozvoljava takođe i pri kapacitetu ispod 5% upotrebljivu regulaciju.

maksimalan pad pritiska preko pečurke As. trenje klizanja Pogonski mehanizam treba da se izabere tako da može da savlada maksimalnu silu na ventilu.-. Neki pneumatski pogonski mehanizmi omogućuju neposrednu dogradnju pozicionog regulatora ili davača graničnog impulsa. bar. kN. mm. sila trenja na vretenu Sila trenja na vretenu se izračunava prema jednačini: gde su: • dv. a mogu da budu i kombinovani sa ručnim pogonom. bar. mora se zbog dinamičkih sila kod tečnosti uzeti u obzir još i dužina cevovoda. elektrohidraulički. Tu se radi o membranskom pogonskom mehanizmu sa pokretnom membranom i oprugama. Pneumatski pogonski mehanizmi se isporučuju sa raznim opsezima radnog pntiska.9. Pogonski mehanizmi koji se isporučuju uz ventile su pneumatski. električni.2 bar. odnosno brzina strujanja. Izbor pogonskog mehanizma i određivanje vremena regulisanja Pogonski mehanizmi pretvaraju upravljački signal. 6. mm2. zatvara u potpunosti otvor A ili otvor B. velikom silom podešavanja. pad pritiska preko pečurke pri regulaciji ∆pmax . Primeri izbora trokrakog regulacionog ventila Primer 6. regulacioni ventil se u potpunost zatvara ili otvara.• • • • ∆p reg . odnosno spuštanje pečurke ventila. tj. Ovi mehanizmi se odlikuju malom konstruktivnom visinom. Dinamičke sile na pečurki nisu uzete u obzir pri proračunu. u podizanje. Razvijeni su za radne pritiske do bar i ostvaruju minimalno trenje na vretenu. 5. površina sedišta Fµ . Kod regulacionih ventila sa nastrujavanjem na pečurku. Rešenje: Nominalni zapreminski protok je: gde je: • c = 4186 J . Pri kvaru. Oni su pogodni za upotrebu u eksplozivnim sredinama i imaju konstrukcijom uslovljen sigurnosni položaj. Za pneumatsko ili elektropneumatsko upravljanje koriste se pneumatski pogonski mehanizmi. ili nestanku energije za pokretanje. koji dolazi od npr.1: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 25 kW • temperaturska razlika medijuma u razvodnom i povratnom vodu: ∆ϑ = 15 °C • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0.specifični toplotni kapacitet vode (usvojena vrednost) kg ⋅ K .9. Princip rada i osobine pogonskih mehanizama su opisane u poglavlju 5. Pneumatski pogonski mehanizmi se mogu opremiti i dodatnim ručnim pogonom. kao i velikom brzinom upravljanja. prečnik vretena • µ H . pozicionog regulatora.

da ne bi češće radio u donjem opsegu hoda. što je manje povoljno. pa se bira ventil DN 15 sa kvs = 4 m3/h. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: . čak i po cenu toga da manji broj dana u godini ventil ne zadovoljava potrebe za količinom toplote koja je potrebna potrošaču.3 m3/h. Može se usvojiti i neka od redukovanih karakterističnih veličina protoka. DN 15. Prečnik cevovoda je: gde je: • w=2 m . nominalni pritisak je PN 16. odnosno protoka.85 kN. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom. hod ventila bi bio 50. a ukoliko se izabere ventil sa istoprocentnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 94. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485.1 date su karakteristične vrednosti ventila tipa BR 485. tako da ona odgovara nominalnom prečniku. U tabeli 6.24% za istoprocentnu. ukoliko ih proizvođač nudi. materijal kućišta je sivi liv. Pojedini proizvođači predlažu da se izračunata kv -vrednost uveća za 10 do 30% zbog tolerancija samog procesa. Ako bi se usvojio ventil sa standardnom vrednošću od 6. usvojena brzina strujanja medijuma s Karakteristična veličina protoka je: Treba usvojiti prvu veću standardnu karakterističnu veličinu protoka kvs iz tabele proizvođača.• p = 1000 kg . Takođe pojedini proizvođači preporučuju da je bolje izabrati premali nego preveliki ventil. a redukovana odgovara nominalnom prečniku DN 20.14%. odnosno 83. gustina vode (usvojena vrednost) m3 Zbog malog odstupanja za inženjerske potrebe dovoljno je uzeti ove vrednosti. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. Za ovaj slučaj ukoliko se izabere ventil sa linearnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 80.2% za linearnu karakterističnu krivu.6%. Standardna vrednost kvs = 4 m3/h odgovara nominalnom prečniku DN 15. Prečnik ventila ne utiče na regulaciju.

prečnika DN 15. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485.1 bar nominalni zapreminski protok: V = 5 m3/h Karakteristična veličina protoka iznosi: Standardna karakteristična veličina protoka se može uzeti za 10 do 30% veća od izračunate: Prečnik cevovoda je gde je: • w=2 m . DN 40. nominalni pritisak je PN 16.3 kN. materijal kućišta je sivi liv. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0. ili zavarivanjem. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: LDM RV 111 R 3311 16/130-40 . materijal kućišta je sivi liv. nominalni pritisak je PN 16. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica. ili zavarivanjem.35 bar • • • Rešenje: Pad pntiska koji pumpa treba da savlada je: pad pritiska kroz potrošač toplote: ∆pPoT = 0. dok kao redukovana vrednost odgovara nominalnom prečniku DN 50. usvojena brzina strujanja medijuma s Iz tabele 6. koja odgovara nominalnom prečniku DN 40.2: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • temperatura radnog medijuma: t = 90 °C • pritisak koji vlada u sistemu: p = 6 bar • natpritisak koji ostvaruje pumpa: ∆p p = 0.1 usvaja se kvs -vrednost od 25 m3/h. prečnika DN 15.2 bar pad pritiska kroz cevovod: ∆pc = 0. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom. nominalni pritisak je PN 16. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N.LDM RV 111 R 3311 16/130-15 . Što je prevelika vrednost.85 kN. Stvarna brzina strujanja iznosi Primer 6. materijal kućišta je sivi liv. jer se za nju dobijaju premale brzine strujanja medijuma. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica. a pogonski .

3: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila ako je protočni medijum suvozasićena vodena para i ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 132 kW • pritisak suvozasićene vodene pare: p = 3. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 450. Standardna karakteristična vrednost za nominalni prečnik DN 40 je kvs = 25 m3/h.06% za istoprocentnu karakterističnu krivu. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv. a 81. nominalni pritisak je PN 16. U ovom slučaju zbog više radne temperature treba izabrati sferoidni gvozdeni liv za materijal kućišta.23% za linearnu. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0. što nije povoljno. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 529 N. preporučena brzina strujanja suvozasićene vodene pare s Karakteristična veličina protoka iznosi: Prva veća standardna karaktenstična veličina protoka iznosi kvs= 16 m3/h. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: . Njoj odgovara nominalni prečnik DN 32. Za redukovanu vrednost kvs = 16 rn3/h pri istom nominalnom prečniku DN 40. pa se usvaja ova vrednost.mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. Kako je prečnik DN 32 premali zbog prevelike brzine strujanja. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 2. Stvarna brzina strujanja iznosi: Primer 6. bira se prečnik ventila DN 40.48% za linearnu karakterističnu krivu. hod pn regulaciji iznosi 75. spajanje na cevovod je pomoću prirubnica. a kao redukovanoj vrednosti odgovara joj prečnik DN 40.2 bar Rešenje: Maseni protok suvozasićene vodene pare je: gde je: • r = 2157 kJ .2 bar • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0. DN 40. međutim za nju bi hod pri regulaciji iznosio 47.2 bar kg Prečnik cevovoda je: gde je: • • m3 v = 0.3 kN.2 kN.5701 specifična zapremina suvozasićene vodene pare kg m w = 30 . odnosno 93. toplota promene faze na pritisku zasićenja p = 3.9% za istoprocentnu.

nominalni pritisak je PN 16.3. vodoravni ugradni položaj U tabeli 7. ispred njega na cevovod treba da se instalira odvajač nečistoća. 7. kao što su rđa. montaža i puštanje u rad 7. odnosno pečurku ventila.1. spajanje na cevovod je pomoću pnrubnica. Rukovanje 7.1. njih treba skinuti pre ugradnje. 7. 7. Ventil treba da se zaštiti od spoljašnjih sila kao što su udar ili vibracije.1 su date dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju regulacionog ventila bez dodatnog oslonca . Rukovanje pre montaže Ukoliko su na pnrubnicama zaštitne kape. okalina ili zrnce vara. Prevlaka ventila ne srne da se ošteti. potrebno je da se cevovod ispere pre montaže. a temperatura u skladištu treba da bude između -20 i 65°C. Na tom mestu mora da postoji dovoljno prostora za održavanje i da može da se otvori poklopac pogonskog mehanizma. Stvarne brzine strujanja iznose 27.LDM RV 214 ECI 1413 L1 16/220-40 . Ugradnja regulacionog ventila Pri ugradnji regulacionog ventila mora da se vodi računa o sledećem: • potreban prostor pri ugradnji Mesto za ugradnju treba da bude pristupačno. U vlažnim prostorijama neophodno je sredstvo za sušenje. Skladištenje Skladištenje treba da bude na suvom i čistom mestu.2. odnosno 29. dok je kod razdelmh ventila ulaz obeležen sa AB. odnosno grejanje. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač raspolažu silom od 1 kN. Pravilnim rukovanjem treba da se spreče moguća oštećenja. ošteti sedište. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv. Ovim se sprečava da nečistoća. radi sprečavanja kondenzacije. • pravac strujanja Kod mešnih ventila je izlaz obeležen sa AB. prečnika DN 15.65 m/s na izlazu iz armature. vertikalni ugradm položaj sa pogonskim mehanizmom okrenutim nagore 2. Potrebna je zaštita od atmosferskog uticaja kao što je vlažnost. Rukovanje. Transport Temperatura pn transportu treba da bude između -20 i 65C.1.1. U tom slučaju neophodno je sredstvo za sušenje.74 m/s na ulazu. Montaža ventila i priključci 7. 7. • položaj pri ugradnji Položaji ventila koji su mogući (slika 7.2.2. Prevlaka ventila je osnovna boja koja služi za zaštitu od korozije pri transportu i skladištenju i ne srne da se ošteti. Da bi se ventil zaštitio od zaprtjanja.1. od vise proizvođača.1) pri ugradnji su: 1. • čišćenje cevovoda Da bi se garantovalo dobro pnključenje regulacionog ventila.1.

Treba da se vodi računa o bezbednosnim propisima za električne priključke. Stvaranje kondenzata mora da se izbegne. kg 20 25 35 40 • naprezanje tela ventila Pogodnim merama moraju da se spreče moguće zatezne i pritisne sile na telo ventila. rekonstrukciji ili okretanju pogonskog mehanizma.2. Pri demontaži pogonskog mehanizma može da se desi da vreteno ventila bude potisnuto na gore usled pritiska medijuma.Tabela 7.3. Puštanje u rad Regulacioni ventili su već podešeni za rad i bili su podvrgnuti ispitivanju funkcionalnosti. Zato dodatno podešavanje pogonskog mehanizma nije potrebno.2.4.1. napon i frekvencija električne struje sa onim podacima koji se nalaze na pločici sa oznakom tipa. 7. Posebni pozicioni regulaton zahtevaju suvi vazduh sa odstranjenim uljem. Pre priključivanja treba da se uporede vrsta. Iza ventila cevovod treba da bude takođe prav i duži od desetostrukog nominalnog prečnika. Ispitivanje zaptivenosti vretena . Pneumatski priključak Za svaki pneumatski pogonski mehanizam treba da se predvidi reduktor pntiska. Pn puštanju u rad treba izvršiti sledeće: • ispitivanje zaptivenosti vretena • ispitivanje parametara regulacionog ventila • ispitivanje regulacije 7. a na toj deonici ne srne da bude grananja cevovoda i strujanje treba da ostane neporemećeno. Kod ventila sa zaptivačem u obliku meha ne srne da se okreće vreteno ventila da ne bi došlo do oštećenja zaptivača. 7. da bi se izbegao obostrani uticaj pogona.1 Dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju [4] DN.2. Električni priključak Električni priključak treba da bude izveden prema uputstvu za rukovanje pogonskim mehanizmom. 7. mm 15÷32 40÷65 80÷100 125÷150 mdoz.3.2. • postavljanje cevovoda Za besprekoran rad regulacionog ventila potrebno je da ispred njega bude prav cevovod u dužini većoj od petostrukog nominalnog prečnika. pa se zbog toga upotrebljava osušeni kompnmovani vazduh. To treba da se učini pre prvog puštanja u rad. 7.3. a da na njemu nema grananja cevovoda i da je strujanje neporemećeno. Pri zameni. treba da se pročita uputstvo za rukovanje pogonskim mehanizmom. Montaža pogonskog mehanizma Pogonski mehanizam je obično već montiran i postavljen na ventil. • zaštita od toplote Da bi se pogonski mehanizam zaštitio od previsoke temperature potrebno je da se cevovod izoluje.

Kod zaptivača vretena od čistog grafita može da bude neophodno pritezanje presovane zaptivke. Nestabilna regulacija (stalno korak napred korak nazad) vodi ka prevremenom habanju. Preduzimanje mera treba razmotriti sa proizvođačem. Sve dok je armatura pod pntiskom i temperaturom.2.3 prikazana su tri najčešća izvođenja zaptivanja. Ispitivanje regulacije Regulacija mora biti bezuslovno ispitana na stabilnost. 7. ventil treba prilagoditi stvarnim radnim parametrima. moraju da se spreče oscilovanja u oblasti tačke zatvaranja. Kod upotrebe električnih pogonskih mehanizama treba se pridržavati pauze od minimalno 200 ms pri promeni smera između koraka premeštanja. da se zaustavi nakon dostizanja zadanih vrednosti.1. da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacione armature. Minimalno vreme odašiljanja struje ne treba da prelazi 50 ms. u idealnom slučaju. Regulacioni ventil treba. Servis i održavanje 8. Pre zamene zaptivača treba da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. Ako se ne postiže maksimalan protok treba da se proveri: • da li je ventil otvoren 100% • da li su svi zaporni ventili otvoreni i da li su Čisti odvajači nečistoća • da li se predviđeni podaci slažu sa stvarnim radnim podacima Ako ventil radi pri maloj dužini hoda. Ispitivanje parametara regulacionog ventila Regulacioni ventil treba da radi u normalnom radnom stanju sa 70 do 100% hoda. 7.3.3. Zamena zaptivača vretena Na slikama 8. Svi ostali zaptivači ne zahtevaju održavanje zbog prednapregnutog kompleta opruga. Da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacionog ventila.3.3.1 do 8. ne smeju se otpuštati ili pritezati zavrtnjevi na poklopcu. Prejako stezanje zaptivača od čistog grafita vodi ka prejakim silama trenja koje škode funkciomsanju regulacionog ventila. 8. U ovom slučaju treba stupiti u kontakt sa proizvođačem. .

Pri nezaptivenosti vretena dolazi do habanja zaptivača i tada mora da se zameni. sa linearnom ili i stop roče ntnom karaktenstičnom krivom. opreme i memo-regulacionog sistema. koja može biti različito izvedena. na osnovu maksimalne sile na pečurki. Pre zamene PTFE manžete potrebno je da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. kao i protok radnog medijuma. Na kraju treba izabrati senju ventila. Neke vrste zapbvača zahtevaju održavanje. U ovom radu nije obrađen nivo buke. a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. pa je potrebna redovna kontrola. vreteno ili sedište ventila. Na proračun i izbor ventila utiču radni pritisak. Izvođenje sa manžetom PTFE manžete se sastoje od jednog podložnog. karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i pad pritiska kroz ventil. koji je usko vezan za projektovanje procesa. koje se mogu ispraviti pomoću uputstva ili uz konsultacije sa proizvođačem. koji spadaju u rezervne delove. kao i nominalnim prečmcima kojima ona odgovara. potrebno je izabrati materijal kućišta i način zaptivanja vretena. Koriste se kao mesački ili razdelni ventili. 9.8. kao Što su hod ventila. četiri zaptivna i jednog pntisnog prstena. ili u hemijskoj procesnoj industriji.1. Zaključak Trokraki regulacioni ventili su veoma važni elementi procesne opreme. maksimalna temperatura u sistemu. što i nije bila tema ovog rada. Ovakvo zaptivanje vretena je samopodešavajuće preko ugrađene pntjsne opruge. Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni i rashladni sistemi. Pravilan izbor ventila je od velikog značaja za dobru i pouzdanu regulaciju procesa. potrebno je izabrati pečurku ventila. . a ponekad je potrebno zameniti zaptivač. Ovim radom su obuhvaćene i karakteristične veličine regulacionih ventila. kao i način njegovog pokretanja. Na osnovu radnih podataka i vrste medijuma. potrebno je pravilno rukovanje. a samo su pomenuti periferni uređaji i regulacioni ventili protočnog tipa. kao i osnovni teorijski i stvarni oblici karakterističnih krivih. Da ne bi došlo do oštećenja ventila.1. Pn radu se mogu javiti smetnje. Proračun i izbor regulacionog ventila je relativno složen proces. ugradnja i puštanje u rad. U zavisnosti od toga da li je ventil mesni ili razdelni.3. pečurku. i iz kataloga odabrati odgovarajući pogonski mehanizam. Posebna pažnja treba da se posveti izboru kvs -vrednosti. koji mogu biti sa mešačkim ili razdelnim dejstvom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful