REGULACIONI VENTILI

1. Uvod U praksi se često dešava potreba za mešanjem dve struje medijuma u cilju stabilizacije temperature, koncentracije reagensa. razblaživanja osnovne sredine, održavanja kvaliteta... Takvi zadaci se mogu resiti pomoću dva ventila, kroz koje se u mesni rezervoar dopremaju struje sastavnih medijuma. Ovakva postrojenja su glomazna, složena i skupa u eksploataciji. U ovom slučaju moraju odjednom da se koriste dva regulaciona ventila. Osim toga, ovakva postrojenja predviđaju i rezervoar što dodatno poskupljuje konstrukciju. Druga mogućnost je konšćenje mesnog ventila, u kojem se neposredno mešaju dve struje. Njihova primena daje visoki efekat ekonomičnosti na račun toga, što se umesto dva ventila i posebne mešalice, primenjuje samo jedan ventil. Umanjenje broja elemenata znatno uvećava trajnost postrojenja. Takođe postoji mogućnost mešanja fluida i van trokrakog ventila, kada se upotrebljavaju trokraki regulacioni ventili koji razdeljuju jednu struju fluida u dve struje. Takvi ventili se zovu trokraki razdelni ventili. Razdelni ventili su slični mesnim ventilima, uz manje konstruktivne izmene. Trokraki regulacioni ventili mogu da se upotrebe i kao takozvani prebacivački ventili za usmeravanje strujanja fluida sa jednog cevovoda na drugi. 2. Regulacioni ventili Regulišući ili izvrsni ventili su oni delovi regulacionog kola, koji na osnovu signala regulatora menjaju protok. Regulišući ventil treba da zadovoljava u slučaju punog opterećenja i da omogući što lineamiju zavisnost između regulišuće veličine i zadane vrednosti regulišuće veličine. Suština regulacije se sastoji u menjanju površine protočnog preseka radne materije i pada pritiska. Osnovni element regulacionog ventila je pečurka, oblikovana tako da u svakom svom radnom položaju u odnosu na sedište daje tačno određenu površinu protočnog preseka radne materije, za koju se pri poznatom protoku, odnosno padu pritiska, zna pad pritiska, odnosno protok radne materije. 2.1. Podela regulacionih ventila Osim što se regulacioni ventili razlikuju po nominalnom prečniku i nominalnom pritisku, postoje još sledeće podele: 2.1.1. Podela regulacionih ventila prema obliku izrade Regulacioni ventili se prema obliku izrade dele na: • dvokrake ventile • trokrake ventile kao mešačke ili razdelne. 2.1.2. Podela regulacionih ventila prema materijalu kućišta Materijali od kojih se izrađuju kućišta regulacionih ventila su: • sivi liv • čelični liv • čelici za kovanje • čelici otporni na koroziju Kućišta mogu biti izrađena i od bronze i mesinga, a u novije vreme i od visokokvalitetnih čelika.

2.1.3. Podela regulacionih ventila prema načinu povezivanja Prema načinu povezivanja regulacioni ventili se dele na: • ventile sa prirubnicama • ventile sa navojem • ventile za spajanje zavarivanjem 2.1.4. Подела регулационих вентила према начину покретања Према начину покретања регулациони вентили се деле на: • вентиле са пнеуматским погоном • вентиле са електричним погоном, • вентиле са електрохидрауличким погоном, • вентиле са комбинованим погоном. 2.2. Trokraki regulacioni ventili Trokraki ventili mogu biti izvedeni kao mešački ili kao razdelni ventili. Mešački ventili imaju dve ulazne struje i jednu izlaznu, dok razdelni imaju jednu ulaznu a dve izlazne struje (slika 2.11). Krak ventila, kroz koji prolazi ukupan protok obeležava se sa AB, a druga dva kraka sa A i B. U trokrakim ventilima ukupan protok ostaje uvek približno konstantan u zavisnosti od hidrauličkog kola

Slika 2.11 Principi rada trokrakog regulacionog ventila 2.2.1. Namena trokrakih regulacionih ventila Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni ili rashladni sistemi, a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. Najčešća upotreba je za regulaciju temperature medijuma kao Što su: • rashladna voda • topla voda • vrela voda • suvozasićena vodena para • pregrejana vodena para • termalna ulja

rashladni medijumi.

Dozvoljeni protočni medijumi su dati odgovarajućim podacima za ventil u katalogu proizvođača. Za ventile u postrojenjima za grejanje i klimatizaciju protočni medijum je naravno voda, ili u datom slučaju vodena para. Voda može biti veoma različito dobijena. Obična voda iz gradske mreže u većini slučajeva može da se koristi bez prethodne pripreme, i to kada ona ostaje da kruži u zatvorenom sistemu i kada posle nekog vremena hemijski odreaguje. Međutim, ako u kružnom opticanju dolazi do gubitka vode, pa se zbog toga sistem stalno dopunjuje, onda se ta voda mora prethodno hemijski pripremiti. Trokraki regulacioni ventili se upotrebljavaju u postrojenjima u kojima neki njihov deo mora, ili treba, da se snabdeva konstantnim protokom. Taj deo postrojenja leži na priključku AB ventila. Tipična upotreba razdelnog ventila je u povratnom vodu grejne mreže. Kod ovog kola vod u kojem je proizvođač toplote predstavlja deo postrojenja sa konstantnim protokom. Regulacioni otvor A u ovakvom kolu reguliše dotok ka potrošaču toplote. Količina toplote koja nije potrebna se vodi na obilazni (by-pass) vod, koji je priključen na by-pass otvor 3 i tako zaobilazi potrošača. Kada je u kolu mešni ventil, protok ostaje konstantan u delu kola sa potrošačem toplote. Dovod toplote se reguliše promenom temperature vode. Pritom hladnija voda teče preko by-pass otvora B kroz obilazni vod. Ovde regulacioni otvor A reguliše protok od proizvođača toplote ka potrošaču. Tip ventila koji treba da se koristi u nekom postrojenju, zavisi od izabranog hidrauličkog kola. 3. Karakteristične veličine regulacionih ventila Za izbor i pravilan rad regulacionih ventila, moraju biti poznate promene protoka pri bilo kom hodu ventila. Za opisivanje ovog odnosa uveden je niz karakterističnih veličina: 3.1. Hod ventila Hod ventila predstavlja poziciju pečurke, merenu pravolinijski od zatvorenog položaja. Nominalni hod ventila je hod pn potpuno otvorenom ventilu, definišan za svaku seriju ventila i odgovara vrednosti datoj u katalogu proizvođača. Relativni hod ventila je odnos između hoda za određeni otvor i nominalnog hoda. Označavaju se na sledeći način: • H.mm , hod ventila • Hl00,mm. nominalni hod ventila • H/H100,-, relativni hod ventila 3.2. Karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i odnos podešavanja ventila Po definiciji se upravljački sistem završava neposredno iza pogonskog mehanizma. Na osnovu toga se može reći da je veličina podešavanja, koja predstavlja ulaznu veličinu regulacionog procesa, identična hodu ventila. Izlazne veličine regulacionog procesa se dobijaju preko protoka. On zavisi od otpora strujanju ventila pri standardnom prečniku i standardnom padu pntiska kroz ventil. Otpor strujanju zavisi od konstrukcije i izrade ventila. Iz ovog razloga može da se desi da se pri istim uslovima protok razlikuje kod ventila različitih proizvođača, pa čak i kod svakog pojedinačnog primerka istog proizvođača. Ocenjivanje nekog ventila uslovljava se ustanovljavanjem stanja jednoobraznog strujanja, koje obuhvata i pad pntiska kroz ventil, kao i podatke o protočnom medijumu.

25 i 500 m3/h. kv-vrednost određenog ventila pri nominalnom hodu H100. Tabela 3. a mogu biti i posebne po želji naručioca.1.3 4 32 16 10 6. koja se samo merenjem može utvrditi. Uobičajene kv-vrednosti se kreću između 0. odnosno kv -vrednost. Njeno odstupanje od zadate kvs-vrednosti ne srne iznositi više od ±10%. kvs – vrednost su klasifikovane prema DIN 323 i odgovaraju pojedinačnim nominalnim prečnicima prema tabeli 3. Vrednosti u prvoj koloni su standardne. i padu pritiska kroz ventil od ∆po = 1bar • kvs.5 1. Proizvođači isporučuju regulacione ventile sa raznim kv -vrednostima za svaki nominalni prečnik. a ostale su redukovane vrednosti. Tačne definicije glase: • kv.1 .1 prikazana je zavisnost između kv -vrednosti i kvs -vrednosti. upravo posmatranom hodu ventila.Slika 3.5 25 10 6. Za seriju ventila nekog proizvođača razlikuju se predviđena i stvarna kv -vrednost pojedinačnog primerka.3 4 2.25 0. protok vode pri temperaturi između 5 i 30°C pri proizvoljnom. • • Kv100.-.16 0. m3/h.3 40 25 16 10 50 40 25 16 65 63 40 25 80 100 63 40 100 160 100 63 125 250 160 100 0.mm kVs.6 1 0. predviđena kv-vrednost za neku seriju ventila pri nominalnom hodu H100 (kataloška vrednost za svaki tip ventila). m3/h 15 4 2.m3/h.4 0. Pritom je od posebnog značaja kv -vrednost pri potpuno otvorenom ventilu. kv/kvs. m3/h. Na slici 3. pri nominalnom hodu.1 kvs-vrednosti za nominalne prečnike cevi [7] DN. relativna kv-vrednost. koje mogu biti različite od navedenih.63 20 6. Ova efektivna vrednost se označava sa kv100.1 Predviđena i izmerena karakteristična kriva Protok pri ovim standardizovam uslovima naziva se karakteristični protok ventila. tj.

karakteristika nagiba kvo kVr -vrednost se određuje grafičkim putem i predstavlja tačku sa maksimalnim odstupanjem. Sa slike 3. Vrednosti kvs.teorijski odnos podešavanja Sv .m3/h.stvarni odnos podešavanja Uobičajene vrednosti odnosa podešavanja se kreću između 25 i 50. a dobija se preko presečne tačke karakteristične krive sa predviđenom ky-vrednosti i ordinatne ose.-. J okolini tačke zatvaranja. od H0 do H10 ova tolerancija nagiba se kod većine ventila ne može ostvariti. • n = ln kvs . Stoje veći odnos podešavanja. Stabilnost regulacije zavisi. Zato se još definiše: • kvo. Veliki odnos podešavanja kazuje da se nagib karakteristične krive može održati pri širem opsegu hoda ventila. Iz ovog razloga se još definiše: • kvr. Ova vrednost se kod trgovačkih ventila kreće između 1 i 3% kvs-vednosti. Ovo odstupanje ne srne da prelazi određenu toleranciju minimalno u opsegu hoda između H10 i H100. predstavlja minimalan protok kroz ventil. tako da karakteristična kriva ne odstupa više od 30% od navedenog osnovnog oblika. Nagib izmerene karakteristične krive delimično odstupa od nagiba izmerene karaktenstične krive. kvo i kvr se dovode u korelaciju i pritom se dobijaju sledeće vrednosti: kvs kvo k SV = vs kVr Svo = gde su: • • Sv0 . najmanja kv-vrednost pri kojoj se još uvek ostvaruje tolerancija nagiba. to je povoljnija stabilnost regulacije.150 360 250 160 Karakter promene protoka kroz ventil u oblasti tačke zatvaranja ventila je od naročitog značaja za stabilnost sistema za regulaciju. m3/h. između .1 može da se vidi da je predviđena karakteristična kriva definisana određenim nagibom.

Zapreminski protok i nominalni prečnik Pod zapreminskim protokom podrazumeva se onaj protok koji je neophodan za određivanje nominalne snage proizvođača toplote. gustina protočnog medijuma Nominalni prečnik je veličina kojom se označavaju cevovodi." 1/2 3/4 1 1 1/4 1 1/2 2 2 1/2 3 100 4 125 5 150 6 .2. K . m3/h. Tabela 3.ostalog. Veličine ventila odgovaraju ISO 6708. kg/m3.B6. zapreminski protok medijuma QN.3.005 DN. Ovi prećnici su štandardizovani Širom sveta i označavaju unutrašnji prečnik cevi.2 Nominalni prečnici prema JUS C. specifični toplotni kapacitet medijuma ∆ϑ . mm 15 20 25 32 40 50 65 80 DN. Ova vrednost je merodavna za proračun ventila i za slučaj primene razdelnog ventila u sistemima za grejanje određuje se prema sledećoj jednačini: V100 = QN .4 prikazane su karaktenstične krive za različite odnose podešavanja. Slika 3.3 i 3.3 Istoprocentna karakteristična kriva sa odnosom podešavanja 40:1 [4] 3. prema kojem su nominalni prečnici dati kao u tabeli 3. m3 / h c ⋅ ∆ϑ ⋅ ρ gde su: V100. Na slikama 3. kJ/(kg-K). od nagiba karakteristične krive. nominalna snaga proizvođača toplote c. temperaturska razlika ρ . kW.

Maksimalna dozvoljena temperatura medijuma Dozvoljena temperatura medijuma data je odgovarajućim podacima u katalogu proizvođača ventila. koji su proporcionalni kvadratu zapreminskog protoka i gustini medijuma: Za strujanje kroz isto suženje pri utvrđenim jednoobraznim uslovima sledi: Deljenjem ovih jednačina dobija se izraz za proračun ky -vrednosti: Ako je protočni medijum voda. Pri temperaturama medijuma koje su bliske tački očvršćavanja. Međutim. 3.006 PN. Nominalni pritisci su standardizovani prema tabeli 3.5.6. Zamrznuto vreteno može u vrlo kratkom roku da uništi zaptivač. a pogotovo ne mora da bude na temperaturi između 5 i 30°C. pri kojem se ventil srne upotrebiti. Pad pritiska kroz ventil nije jednak 1 bar. što znači da protočni medijum ima drugačiju gustinu od one zahtevane jednoobraznim uslovima. označava se kao nominalni pritisak. Zbog toga se za određene tipove ventila nudi zaptivač sa rezervoarom glicerina. Dozvoljeni opseg temperatura zavisi u suštini od materijala ventila. Proračun kv -vrednosti za zadato strujanje U nekom hidrauličkom kolu.5 6 10 Dozvoljeni radni pritisak je maksimalni pritisak pri radu koji deluje na regulacioni element. • p. Kod gasova se umesto zapreminskog posmatra maseni protok zbog kompresibilnosti medijuma. nominalni pritisak 16 25 40 Tabela 3.3.B6.4. U takvim slučajevima vrši se orebravanje.3 Nominalni pritisci prema JUS C. Dozvoljeni radni pritisci su standardizovani prema .3. Kod materijala od gvožđa. ugrađeni regulacioni ventil se obično ne opstrujava pri uslovima koji su usvojeni pri njegovom izboru. a od tada maseni protok ostaje konstantan. izraz se može dodatno uprostiti. pošto se gustina ρ neznatno razlikuje od gustine ρo Ove jednačine omogućavaju da se neko proizvoljno strujanje preračuna u strujanje pri jednoobraznim uslovima i obrnuto. sve dok se ne dostigne kritični pad pritiska. pa i niže. bar. Jednačina za kritični pad pntiska glasi: 3. koja se pri puštanju u rad puni glicerinom i time štiti vreteno od zamrzavanja do temperature -10°C. On zavisi od materijala ventila i temperature medijuma. medijum ne mora da bude voda. Povećanjem pada pritiska raste i maseni protok. Nominalni pritisak i dozvoljeni radni pritisak Maksimalni pritisak. taj opseg može biti i širi kada je dovoljno da se od visoke temperature zaštite zaptivač i pogonski mehanizam. Pri proticanju kroz neko suženje nastaju gubici pritiska ∆p . on odgovara dozvoljenom radnom pritisku. postoji opasnost da se vreteno ventila zamrzne. za temperaturski opseg od -10 do 120°C. bar 2. To je mala posuda na vretenu ventila.

8.bar. pad pritiska pri potpuno otvorenom ventilu • • ∆pV 0 . .05% od kvs -vrednosti smatraju se zaptivenim. Nominalni pritisak koji je dozvoljen za neku temperaturu uzima se iz kataloga proizvođača. Gubici usled nezaptivenosti na sedištu Gubici usled nezaptivenosti na sedištu daju se u procentima kVS -vrednosti.bar. U tabeli 3.7. pritisak zatvaranja 3. bar.promeni radne temperature.bar. Pad pritiska kroz ventil i pritisak zatvaranja Pad pritiska kroz ventil zavisi od protoka. pri kojem ventil još uvek može bezbedno da se zatvori. Kod razdelnog ventila se zahteva zaptivenost regulacionog otvora A. dok se za by-pass otvor B retko zahteva takva zaptivenost. Pritisak zatvaranja označava pad pntiska kroz ventil.4 dati su po klasama maksimalni gubici usled nezaptivenosti na sedištu. Ventili sa gubitkom usled nezaptivenosti do 0. kao i pritisne sile pogonskog mehanizma. • ∆pV 100 . Oni zavise od tolerancija sedišta i pečurke ventila. odnosno hoda ventila. • Pdoz.. pad pritiska pn potpuno zatvorenom ventilu ∆pS . dozvoljeni radni pritisak 3.

Osnovni teorijski oblici karakteristične krive Osnovni oblik karakteristične krive predstavlja matematičko opisivanje jedne Čisto teorijske karakteristične krive. izrađuju samo standardni oblici.4. Načelno su mogući svi proizvoljni oblici karakteristične krive. Najčešći standardni oblici su: • linearna karakteristična kriva • istoprocentna karakteristična kriva 4. Linearna karakteristična kriva .1. Karakteristične krive 4.1. U oblasti grejne i klimatizacione tehnike se iz praktičnih iskustava i težnje ka što racionalnijoj izradi.1.

Slika 4. 4.607 na 0. sa 0. koja potiče od tolerancija pri obradi sedišta i pečurke ventila. U presečnoj tački linearne karakteristične knve sa ordinatnom osom dobija se kvo -vrednost. Ovim se prikazuje teoretska minimalna otvorenost ventila.803.1.196. Istoprocentna karakteristična kriva .215 na 0.1 Teorijski oblik linearne karakteristične krive Prema definiciji linearne karakteristične krive. Na slici 4.2. Promena hoda sa 60 na 80% ima isto tako promenu k v/kvs -vrednosti od 0.411 što odgovara promeni od 0. pri promeni hoda sa 20 na 40% menja se kv/kvs -vrednost sa 0. Unošenjem ove krive u linearan koordinatni sistem dobija se prava linija. Na primer. nekoj promeni hoda ventila odgovara ista promena kv-vrednosti.02 odnosno 1 do 2%. koja iznosi 0.1 je prikazana ova karakteristična kriva.01 do 0.196 tj.

kao što je prikazano na slici 4. Time postaje moguće da se kvo -vrednost smanji na 1 do 2% kao kod linearne karakteristične krive.30 na 0.3. Odnos hoda ventila prema protoku može se podesiti prilagođavanjem proporcionalnosti pogonskog mehanizma.2 Teorijski oblik istoprocentne karakteristične krive Istoprocentna karakteristična kriva se definiše tako da istoj promeni hoda ventila odgovara ista procentualna promena pojedine kv -vrednosti. Povećana odstupanja karakteristične krive od osnovnog teonjskog oblika u okolini tačke zatvaranja ventila naznačuju se kvr-vrednostima. .1. efektivni odnos između hoda ventila i protoka pri konstantnom padu pritiska kroz ventil od 1 bar.56 što takođe iznosi 87%.085 na 0. tj.1.2 je prikazana takva karakteristična kriva. sa 0. kod ovog tipa karakteristične krive se donji opseg od 0 do 33% linearizuje.26 tj. Na primer.3 Teorijski oblik istoprocentno-linearne karaktenstične knve 4. Promeni hoda ventila sa 60 na 80% odgovara promena kv/kvs -vrednosti od 0.2.2.159 što odgovara promeni od 0. Osnovne karakteristične krive kod protočnih ventila Slika 4. Takva prilagođavanja mogu da se izvedu pomoću bregaste ploče u pogonskom mehanizmu. Da bi se ispravio nedostatak relativno malog odnosa podešavanja zbog velike kVo -vrednosti.074 odnosno 87%.Slika 4.4. pokazuje stvarne i teorijske karakteristične krive kod protočnih ventila. dok se unošenjem u koordinatni sistem sa logaritamskom podelom dobija prava linija. Slika 4. Osnovni stvarni oblici karakteristične krive Osnovnom karakterističnom krivom se označava stvarna karakteristična kriva nekog ventila. Na slici 4. Unošenjem ove krive u linearni koordinatni sistem dobija se parabola. kv/kvs-vrednost se menja sa 0. 4. pri promeni hoda ventila sa 20 na 40%.4. 4.3 je prikazana takva karakteristična kriva. preko odgovarajućeg profilisanja pečurke ventila i pomoću linearizovanja regulacionog signala kod elektronskih sistema. Osnovna karaktenstična knva srne da odstupa. Istoprocentno-linearna karakteristična kriva Ovde se načelno radi o istoprocentnoj karakterističnoj krivoj sa faktorom nagiba ngl=3 i pritom pripadajućoj kvo -vrednosti od 5%. iz proizvodnih razloga. Na slici 4. samo unutar definisanih granica teorijske karakteristične krive.

Za regulacioni i by-pass otvor moguće su proizvoljne karakteristične krive. Ukupan zapreminski protok veoma zavisi od karakteristike ventila Pv. Protok u regulacionom otvoru A.5 prikazane su četiri najčešće kombinacije. Osnovne karakteristične krive kod trokrakih ventila Ukupan protok kod trokrakih ventila sastoji se od dva dela: struje kroz regulacioni otvor i struje kroz by-pass otvor.4 Odstupanje stvarne karakteristične krive od teorijskog oblika [5] 4. Na slici 4.2.Slika 4. načelno se menja obrnuto proporcionalno protoku kroz by-pass otvor B.2. .

tj. Zbog ove okolnosti. Odstupanje radne karakteristične krive od osnovnog oblika U nekom hidrauličkom kolu. uslov je da bude nepromenljiv pad pritiska preko celokupnog opsega hoda ventila. Ovo takođe važi i za pad pritiska kroz ventil. radna karakteristična kriva prilično odstupa od osnovne karakteristične krive.Slika 4. Posmatranjem rada pumpi može da se ustanovi da se gubici pritiska u pumpi i mreži menjaju približno kvadratno sa protokom.3. Odnosi mogu da se predstave svaki sa po jednom jednačinom pri potpuno otvorenom i potpuno zatvorenom ventilu. da bi važila osnovna karakteristična kriva. Radna karakteristična kriva . u nekoj mreži sa proizvođačem toplote. pumpom. Radna karakteristična kriva trokrakih ventila Kod trokrakih ventila ukupan pad pritiska se ne menja kao kod protočnih ventila. 4. U ovom primeru se posmatraju zavisnosti u okviru nekog kružnog kola sa razdelnim ventilom. .2. kojem pumpa stoji na raspolaganju. Pri tome pad pritiska kroz ventil ni u kom slučaju nije jednak nominalnom pritisku od 1 bar.karakteristika ventila 4. ventil se ugrađuje sa određenom osnovnom karakterističnom krivom. Kod trokrakih ventila odnos između hoda ventila i pritiska pumpe ne zavisi u istoj meri kao kod protočnih ventila. cevnom mrežom.1. prenosnikom toplote i armaturom.5 Najčešće kombinacije karakterističnih krivih 4. već je pad pritiska kroz ventil deo ukupnog pada pritiska u ovom kolu.3.3. Usled zavisnosti protoka od hoda i promene pada pritiska kroz ventil.

Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk . pad pritiska u grani AB-A-M mora biti isti kao u grani AB-B-M. pad pritiska kroz ventil ∆p C . pad pritiska kroz cevovod (regulacionu granu) ∆p PT . pad pritiska kroz prigušni ventil Odavde može da se vidi. pa samim tim ni pada pritiska. pa se zato ova vrednost koristi za proračun karakteristike ventila. ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . Odnos pada pritiska kroz ventil i ukupnog pada pritiska zove se karakteristika ventila: . pad pritiska kroz cevovod (by-pass granu) ∆p PV . na regulacionom otvoru A vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M (slika 4. U by-pass grani nema protoka. bar. ukupni pad pritiska • • • ∆pVAB − A . Da bi se ostvario uslov istih protoka u obe grane. da pri hodu Hn u trokrakom ventilu ne vlada više pritisak pumpe Po. Kod pravilno uravnoteženog postrojenja.6 Osnovno hidrauličko kolo sa trokrakim regulacionim ventilom Pri potpuno otvorenom ventilu (V100) je regulaciona grana merodavna za pad pritiska. što za posledicu ima da na by-pass otvoru B vlada isti pritisak kao u mesnoj tački M {slika 4. bar. jer u svakom slučaju postoji neki protok kroz by-pass ili regulacioni otvor. bar. u bypass grani se ugrađuje prigušni ventil. bar. pad pritiska kroz ventil ∆p C . pad pritiska kroz potrošač toplote Pri potpuno zatvorenom ventilu (V0) je by-pass grana merodavna za pad pritiska.6a). Ukupan pad pritiska može da se predstavi jednačinom: gde su: • ∆p uk .6b). bar. bar.Slika 4. bar. tj. bar. Ovde važi slično kao pri hodu H100.

znatno veći od V100 (slika 4. m / h . Za kola sa trokrakim ventilima postoji još jedan zahtev. m 3 / h .7).3. Jednačina glasi: gde su: 3 • Vuk ( H ) . protok kroz otvor A ventila V B ( H ) . U sledećim posmatranjima polaziće se uvek od jednakih odnosa podešavanja za oba otvora. m 3 / h . otvor B je komplementaran Kod ovog tipa ventila se jasno vidi da je ukupni protok. protok kroz oba otvora. Kod ove konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi samo u okolini PV=1.5 i Pv=0.9: a) Identične kVs -vrednosti za oba otvora.Kao sledeće se razmatraju odnosi u zavisnosti od ukupnog protoka. ukupan protok kroz ventil (protok kroz otvor AB) • • V A ( H ) . Sledeće slike pokazuju osnovne karakteristične krive odgovarajućeg tipa ventila. kao i ukupan protok za tri karakteristike ventila Pv=0. koji zavisi od karakteristike ventila Pv. . protok kroz otvor B ventila Sledeća posmatranja tri najčešće korišćena izvođenja ventila pokazuju u kolikoj meri ovaj zahtev može da bude održan. istoprocentna karakteristična kriva. da isti protoci budu kroz oba otvora za celokupan opseg hoda ventila. nakon što su ispunjeni prethodno pomenuti uslovi da se postignu identične karakteristične krive u obe grane cevovoda. Pv=0.

otvor B je komplementaran Slika 4.Slika 4.5.7 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] b) Različite kvs -vrednosti za oba otvora. pumpama. koji zavisi od karaktenstike ventila PV. može da bude veći ili manji od V100 (slika 4. Kod ovakve konstrukcije ventila postoje povoljni odnosi u okolini Pv=0. i element regulacionog kola. Izbor trokrakog regulacionog ventila Regulacioni ventil je u isto vreme element procesne opreme.8 Uticaj karakteristike ventila na ukupan protok [5] Većina ovakvih ventila ima u otvoru B kvs-vrednost koja iznosi oko 70% kvs-vrednosti u otvoru A. koji mora da se projektuje zajedno sa vodovima. otvor B je komplementaran 5.8). Zbog toga je proračun i izbor ventila relativno složen proces usko vezan za projektovanje procesa. istoprocentna karakteristična knva za otvor A. c) Identične kvs -vrednosti za oba otvora. Postupak pri izboru regulacionog ventila može da se podeli u nekoliko koraka: • određivanje nominalnog prečnika . istoprocentna karaktenstična kriva. Kod ovog tipa ventila ukupni protok. aparatima i uređajima na koje se priključuje. opreme i merno-regulacinog sistema. linearna karakteristična kriva za otvor B. karakteristikama memog instrumenta i karakteristikama regulatora i pogonskog mehanizma. koji mora da zadovoljava uslove regulacije i da po karakteristikama odgovara dinamici procesa.

1. Proračun kv -vrednosti Za proračun kv -vrednosti potrebni su radni podaci.• • • • • • • • proračun kv-vrednosti izbor tipa pečurke izbor kvs -vrednosti izbor karakteristične krive izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta izbor zaptivača vretena određivanje serije ventila izbor pogonskog mehanizma 5. m3 /h. Određivanje nominalnog prečnika Nominalni prečnik se određuje preko brzine strujanja na ulazu u armaturu.mm. ukupni zapreminski protok medijuma • w. unutrašnji prečnik cevi • V. Tabela 5.5 m/s • za gasove 20 m/s • za suvozasićenu vodenu paru 25 m/s • za pregrejanu vodenu paru 50 m/s Jednaćina za izračunavanje zapreminskog protoka glasi Sređivanjem jedinica dobija se jednačina za izračunavanje nominalnog prečnika: gde su: • Du. Preporučene brzine strujanja su: • za tečnosti 2. brzina strujanja medijuma Bira se prvi veći nominalni prečnik. 5. m/s. U tabeli 5.2.1 date su jedna čine za proračun k vvrednosti.1 Jednačine za proračun .

pritisak na izlazu iz armature • G. kg/m3. m3/kg. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p1/2 i temperaturi T1 • VN. kg/h. Izbor tipa pečurke Izbor tipa pečurke zavisi od toga da li je ventil mešački ili razdelni. bar. bar. One mogu biti različito izvedene. m3/h. maseni protok suvozasićene pare • p1.gde su: • V. pritisak zasićenja • ρ . bar. temperatura gasa na ulazu u armaturu 5. bar. gustina tečnosti • ∆p . m3/h. ukupan zapreminski protok tečnosti • ps-. m3/kg.3.2) • razdelna pečurka (slika 5. maseni protok pregrejane pare • V2. kg/h.1) • mesna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala (slika 5. a najčešće su sledeće: • mesna pečurka (slika 5. p= 101325 Pa) • T. pad pritiska kroz ventil • Gs. K. specifična zapremina pregrejane pare na pritisku p2 i temperaturi T1 • V`. pritisak na ulazu u armature • p2. zapreminski protok gasa pri normalnim uslovima (T=273 K.3) Mešna pečurka – koristi se za mešanje dve struje (standardno izvođenje) .

kao i propustljivost na sedištu ventila. zbog pada pritiska.3 Razdelna pečurka Izvođenje sedišta i pečurke određuje kvs -vrednost i oblik karakteristične krive. Sedište i pečurka se izrađuju od Čelika otpornih na koroziju.1 Mešna pečurka Mešna pečurka sa zaptivačem od mekog materijala – koristi se: za mešanje dve struje do 250°C Razdelna pečurka .razdeljuje jednu struju medijuma u dve struje Slika 5. . kavitacije.Slika 5. naglog pokretanja i mogućeg prisustva čvrstih čestica u medijumu. tj. Ovi elementi se oblažu zbog velikih opterećenja.

Za dobru kontrolu. ne zavisi od hoda ventila.5). tj. Kod nelinearnih procesa i velikih promena opterećenja.2 se biraju kvs -vrednosti na osnovu proračunate kv -vrednosti.2 kvs-vrednosti trokrakih ventila tipa BR 450 / 451 i BR 423 / 463 [4] 5. Posebno su date vrednosti za mesnu i razdelnu pečurku.5. Uopšteno može da se kaže da kod linearnih procesa i malih promena opterećenja. Tabela 5. Ako se pak promenom hoda ventila menja pad pritiska. bolje je izabrati istoprocentnu karakterističnu krivu. Izbor karakteristične krive Linearna karakteristična kriva (slika 5. odnosno protoka kroz ventil. minimalna kvs -vrednost ne srne biti manja od odnosa podešavanja pečurke.4) se upotrebljava ako se pad pritiska na regulacionoj armaturi ne menja. odnosno prva veća vrednost. Izbor kVs -vrednosti Iz tabele 5. Izbor linearne ili istoprocentne karakteristične knve zavisi od karakteristika procesa i od veličine promena opterećenja.4. kao i dimenzije sedišta i hod ventila. Pri izboru regulacionog ventila poželjno je proveriti minimalnu radnu tačku. bira se istoprocentna karakteristična kriva (slika 5. treba izabrati linearnu karakterističnu krivu. kod koje sa povećanjem opterećenja raste i osetljivost .5.

Ova karakteristična kriva dozvoljava takođe i pri kapacitetu ispod 5% upotrebljivu regulaciju. sve dok se regulaciona garnitura ne ošteti stranim telom. Izbor nominalnog pritiska i materijala kućišta Nominalni pritisak i materijal kućišta se biraju na osnovu: • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • mehaničke i hemijske čvrstoće materijala Matenjal kućišta mora da se izabere tako da zadovoljava mehaničku i hemijsku čvrstoću. Ukoliko se izričito ne zahteva. Izračunavanje sile na pečurki se vrši pomoću jednačine: gde su: • Freg .8. maksimalna sila na pečurki . regulacioni ventili se isporučuju sa približnom karakterističnom krivom. 5. Zbog uticaja radne temperature menja se Čvrstoća materijala. 5. pa se zbog toga vrše poboljšanja određenim legurama. Izbor zaptivanja vretena Pogodno zaptivanje vretena se bira na osnovu • maksimalnog radnog pritiska • maksimalne radne temperature • otpornosti zaptivača prema medijumu Kod termalnih ulja se isključivo upotrebljava zaptivač u obliku meha sa sigurnosnom zaptivnom čaurom. 5. kN. kN. sila na pečurki pri regulaciji • Fmax . Određivanje serije ventila Serija ventila zavisi od sile na pečurki.7. Tako se pri visokim temperaturama koriste čelici otporni na toplotu. kao i neophodnog hoda pečurke. koja se stalno vodi na nulu.6.Deblje izvučena istoprocentna karakteristična kriva je u praksi industrijskih uređaja proverena karakteristična kriva.

tj. pad pritiska preko pečurke pri regulaciji ∆pmax .9. Ovi mehanizmi se odlikuju malom konstruktivnom visinom. a mogu da budu i kombinovani sa ručnim pogonom. ili nestanku energije za pokretanje. Izbor pogonskog mehanizma i određivanje vremena regulisanja Pogonski mehanizmi pretvaraju upravljački signal. maksimalan pad pritiska preko pečurke As. mm. Pneumatski pogonski mehanizmi se mogu opremiti i dodatnim ručnim pogonom. kN.• • • • ∆p reg .-. regulacioni ventil se u potpunost zatvara ili otvara. odnosno spuštanje pečurke ventila. mm2. Pneumatski pogonski mehanizmi se isporučuju sa raznim opsezima radnog pntiska. 5. bar. prečnik vretena • µ H . Pogonski mehanizmi koji se isporučuju uz ventile su pneumatski. mora se zbog dinamičkih sila kod tečnosti uzeti u obzir još i dužina cevovoda. 6. površina sedišta Fµ . koji dolazi od npr. električni. Tu se radi o membranskom pogonskom mehanizmu sa pokretnom membranom i oprugama. Rešenje: Nominalni zapreminski protok je: gde je: • c = 4186 J . Kod regulacionih ventila sa nastrujavanjem na pečurku.9. u podizanje. velikom silom podešavanja. bar. Dinamičke sile na pečurki nisu uzete u obzir pri proračunu. pozicionog regulatora. zatvara u potpunosti otvor A ili otvor B. kao i velikom brzinom upravljanja.1: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 25 kW • temperaturska razlika medijuma u razvodnom i povratnom vodu: ∆ϑ = 15 °C • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0. Primeri izbora trokrakog regulacionog ventila Primer 6. elektrohidraulički. Razvijeni su za radne pritiske do bar i ostvaruju minimalno trenje na vretenu. sila trenja na vretenu Sila trenja na vretenu se izračunava prema jednačini: gde su: • dv.2 bar. trenje klizanja Pogonski mehanizam treba da se izabere tako da može da savlada maksimalnu silu na ventilu.specifični toplotni kapacitet vode (usvojena vrednost) kg ⋅ K . Za pneumatsko ili elektropneumatsko upravljanje koriste se pneumatski pogonski mehanizmi. Oni su pogodni za upotrebu u eksplozivnim sredinama i imaju konstrukcijom uslovljen sigurnosni položaj. Neki pneumatski pogonski mehanizmi omogućuju neposrednu dogradnju pozicionog regulatora ili davača graničnog impulsa. odnosno brzina strujanja. Princip rada i osobine pogonskih mehanizama su opisane u poglavlju 5. Pri kvaru.

6%. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485. DN 15. tako da ona odgovara nominalnom prečniku. odnosno 83.• p = 1000 kg . ukoliko ih proizvođač nudi. pa se bira ventil DN 15 sa kvs = 4 m3/h. a ukoliko se izabere ventil sa istoprocentnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 94. Prečnik ventila ne utiče na regulaciju.14%. Pojedini proizvođači predlažu da se izračunata kv -vrednost uveća za 10 do 30% zbog tolerancija samog procesa. hod ventila bi bio 50. U tabeli 6. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0.85 kN. da ne bi češće radio u donjem opsegu hoda. nominalni pritisak je PN 16. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. usvojena brzina strujanja medijuma s Karakteristična veličina protoka je: Treba usvojiti prvu veću standardnu karakterističnu veličinu protoka kvs iz tabele proizvođača. Prečnik cevovoda je: gde je: • w=2 m . Takođe pojedini proizvođači preporučuju da je bolje izabrati premali nego preveliki ventil. a redukovana odgovara nominalnom prečniku DN 20. Ako bi se usvojio ventil sa standardnom vrednošću od 6. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: . što je manje povoljno.3 m3/h. gustina vode (usvojena vrednost) m3 Zbog malog odstupanja za inženjerske potrebe dovoljno je uzeti ove vrednosti. Može se usvojiti i neka od redukovanih karakterističnih veličina protoka. materijal kućišta je sivi liv. čak i po cenu toga da manji broj dana u godini ventil ne zadovoljava potrebe za količinom toplote koja je potrebna potrošaču. Za ovaj slučaj ukoliko se izabere ventil sa linearnom karakterističnom krivom hod ventila pri regulaciji bi bio 80. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom. Standardna vrednost kvs = 4 m3/h odgovara nominalnom prečniku DN 15. odnosno protoka.2% za linearnu karakterističnu krivu.1 date su karakteristične vrednosti ventila tipa BR 485.24% za istoprocentnu.

jer se za nju dobijaju premale brzine strujanja medijuma.35 bar • • • Rešenje: Pad pntiska koji pumpa treba da savlada je: pad pritiska kroz potrošač toplote: ∆pPoT = 0. prečnika DN 15. dok kao redukovana vrednost odgovara nominalnom prečniku DN 50.85 kN. nominalni pritisak je PN 16. ili zavarivanjem. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: LDM RV 111 R 3311 16/130-40 . usvojena brzina strujanja medijuma s Iz tabele 6. a pogonski .3 kN. Stvarna brzina strujanja iznosi Primer 6.1 bar nominalni zapreminski protok: V = 5 m3/h Karakteristična veličina protoka iznosi: Standardna karakteristična veličina protoka se može uzeti za 10 do 30% veća od izračunate: Prečnik cevovoda je gde je: • w=2 m . spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica. Što je prevelika vrednost. materijal kućišta je sivi liv. ili zavarivanjem. prečnika DN 15. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 0. DN 40. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 300 N. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. materijal kućišta je sivi liv. odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0. materijal kućišta je sivi liv. koja odgovara nominalnom prečniku DN 40. nominalni pritisak je PN 16.2 bar pad pritiska kroz cevovod: ∆pc = 0. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnicom. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 485. spajanje na cevovod može biti pomoću navoja ili prirubnica.1 usvaja se kvs -vrednost od 25 m3/h.2: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila u sistemu toplovodnog grejanja ako su dati sledeći radni podaci: • temperatura radnog medijuma: t = 90 °C • pritisak koji vlada u sistemu: p = 6 bar • natpritisak koji ostvaruje pumpa: ∆p p = 0. nominalni pritisak je PN 16.LDM RV 111 R 3311 16/130-15 .

hod pn regulaciji iznosi 75.9% za istoprocentnu. Njoj odgovara nominalni prečnik DN 32.2 bar Rešenje: Maseni protok suvozasićene vodene pare je: gde je: • r = 2157 kJ . a 81. preporučena brzina strujanja suvozasićene vodene pare s Karakteristična veličina protoka iznosi: Prva veća standardna karaktenstična veličina protoka iznosi kvs= 16 m3/h. toplota promene faze na pritisku zasićenja p = 3.2 bar • pad pritiska kroz ventil: ∆pV = 0.06% za istoprocentnu karakterističnu krivu. Potrebna sila pogonskog mehanizma iznosi 529 N.3 kN.mehanizmi koje nudi proizvođač su LDM. Standardna karakteristična vrednost za nominalni prečnik DN 40 je kvs = 25 m3/h. Kako je prečnik DN 32 premali zbog prevelike brzine strujanja. Iz kataloga proizvođača [4] bira se ventil: ARI BR 450.2 bar kg Prečnik cevovoda je: gde je: • • m3 v = 0. Iz kataloga proizvođača [7] bira se ventil: . odnosno Siemens (Landis & Staefa) koji raspolažu silom od 0. nominalni pritisak je PN 16.23% za linearnu.2 kN.3: Izvršiti izbor trokrakog regulacionog ventila ako je protočni medijum suvozasićena vodena para i ako su dati sledeći radni podaci: • snaga proizvođača toplote: Q = 132 kW • pritisak suvozasićene vodene pare: p = 3. što nije povoljno. Stvarna brzina strujanja iznosi: Primer 6. a pogonski mehanizam raspolaže silom od 2.48% za linearnu karakterističnu krivu. a kao redukovanoj vrednosti odgovara joj prečnik DN 40. spajanje na cevovod je pomoću prirubnica. pa se usvaja ova vrednost. DN 40. međutim za nju bi hod pri regulaciji iznosio 47. odnosno 93. U ovom slučaju zbog više radne temperature treba izabrati sferoidni gvozdeni liv za materijal kućišta.5701 specifična zapremina suvozasićene vodene pare kg m w = 30 . bira se prečnik ventila DN 40. Za redukovanu vrednost kvs = 16 rn3/h pri istom nominalnom prečniku DN 40. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv.

spajanje na cevovod je pomoću pnrubnica.1. Prevlaka ventila ne srne da se ošteti. njih treba skinuti pre ugradnje.1) pri ugradnji su: 1. U tom slučaju neophodno je sredstvo za sušenje. Transport Temperatura pn transportu treba da bude između -20 i 65C. a temperatura u skladištu treba da bude između -20 i 65°C. • pravac strujanja Kod mešnih ventila je izlaz obeležen sa AB. dok je kod razdelmh ventila ulaz obeležen sa AB. Rukovanje.1. vodoravni ugradni položaj U tabeli 7. vertikalni ugradm položaj sa pogonskim mehanizmom okrenutim nagore 2. ispred njega na cevovod treba da se instalira odvajač nečistoća. radi sprečavanja kondenzacije. odnosno grejanje. 7.1.3. odnosno 29. nominalni pritisak je PN 16.2. • čišćenje cevovoda Da bi se garantovalo dobro pnključenje regulacionog ventila.2. • položaj pri ugradnji Položaji ventila koji su mogući (slika 7.LDM RV 214 ECI 1413 L1 16/220-40 . prečnika DN 15.1. kao što su rđa. 7. Skladištenje Skladištenje treba da bude na suvom i čistom mestu. montaža i puštanje u rad 7.2. od vise proizvođača. 7. okalina ili zrnce vara. 7. Rukovanje 7.74 m/s na ulazu.1. Pravilnim rukovanjem treba da se spreče moguća oštećenja. U vlažnim prostorijama neophodno je sredstvo za sušenje.1.1 su date dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju regulacionog ventila bez dodatnog oslonca . potrebno je da se cevovod ispere pre montaže. Stvarne brzine strujanja iznose 27. Ugradnja regulacionog ventila Pri ugradnji regulacionog ventila mora da se vodi računa o sledećem: • potreban prostor pri ugradnji Mesto za ugradnju treba da bude pristupačno. Ovim se sprečava da nečistoća. a pogonski mehanizmi koje nudi proizvođač raspolažu silom od 1 kN. Rukovanje pre montaže Ukoliko su na pnrubnicama zaštitne kape. Montaža ventila i priključci 7.65 m/s na izlazu iz armature. ošteti sedište. Prevlaka ventila je osnovna boja koja služi za zaštitu od korozije pri transportu i skladištenju i ne srne da se ošteti. Da bi se ventil zaštitio od zaprtjanja. materijal kućišta je sferoidni gvozdeni liv. Potrebna je zaštita od atmosferskog uticaja kao što je vlažnost. Ventil treba da se zaštiti od spoljašnjih sila kao što su udar ili vibracije. odnosno pečurku ventila. Na tom mestu mora da postoji dovoljno prostora za održavanje i da može da se otvori poklopac pogonskog mehanizma.

7. Pri demontaži pogonskog mehanizma može da se desi da vreteno ventila bude potisnuto na gore usled pritiska medijuma.1.3.1 Dozvoljene mase pogonskog mehanizma pri vodoravnom ugradnom položaju [4] DN. Ispitivanje zaptivenosti vretena . Pneumatski priključak Za svaki pneumatski pogonski mehanizam treba da se predvidi reduktor pntiska. Stvaranje kondenzata mora da se izbegne. treba da se pročita uputstvo za rukovanje pogonskim mehanizmom. Pn puštanju u rad treba izvršiti sledeće: • ispitivanje zaptivenosti vretena • ispitivanje parametara regulacionog ventila • ispitivanje regulacije 7. Puštanje u rad Regulacioni ventili su već podešeni za rad i bili su podvrgnuti ispitivanju funkcionalnosti. mm 15÷32 40÷65 80÷100 125÷150 mdoz. Pre priključivanja treba da se uporede vrsta. pa se zbog toga upotrebljava osušeni kompnmovani vazduh. • postavljanje cevovoda Za besprekoran rad regulacionog ventila potrebno je da ispred njega bude prav cevovod u dužini većoj od petostrukog nominalnog prečnika.2.3. To treba da se učini pre prvog puštanja u rad.2. 7. 7. rekonstrukciji ili okretanju pogonskog mehanizma.3. Montaža pogonskog mehanizma Pogonski mehanizam je obično već montiran i postavljen na ventil. Posebni pozicioni regulaton zahtevaju suvi vazduh sa odstranjenim uljem. a da na njemu nema grananja cevovoda i da je strujanje neporemećeno. napon i frekvencija električne struje sa onim podacima koji se nalaze na pločici sa oznakom tipa.Tabela 7. • zaštita od toplote Da bi se pogonski mehanizam zaštitio od previsoke temperature potrebno je da se cevovod izoluje. 7. Pri zameni. Kod ventila sa zaptivačem u obliku meha ne srne da se okreće vreteno ventila da ne bi došlo do oštećenja zaptivača. Električni priključak Električni priključak treba da bude izveden prema uputstvu za rukovanje pogonskim mehanizmom. Treba da se vodi računa o bezbednosnim propisima za električne priključke. kg 20 25 35 40 • naprezanje tela ventila Pogodnim merama moraju da se spreče moguće zatezne i pritisne sile na telo ventila.4. da bi se izbegao obostrani uticaj pogona.2. Zato dodatno podešavanje pogonskog mehanizma nije potrebno. a na toj deonici ne srne da bude grananja cevovoda i strujanje treba da ostane neporemećeno. Iza ventila cevovod treba da bude takođe prav i duži od desetostrukog nominalnog prečnika.2.

3. Prejako stezanje zaptivača od čistog grafita vodi ka prejakim silama trenja koje škode funkciomsanju regulacionog ventila. Ispitivanje regulacije Regulacija mora biti bezuslovno ispitana na stabilnost. ne smeju se otpuštati ili pritezati zavrtnjevi na poklopcu. Regulacioni ventil treba. Pre zamene zaptivača treba da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. moraju da se spreče oscilovanja u oblasti tačke zatvaranja. da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacione armature. Servis i održavanje 8. u idealnom slučaju. Sve dok je armatura pod pntiskom i temperaturom. 7. Nestabilna regulacija (stalno korak napred korak nazad) vodi ka prevremenom habanju.3. Preduzimanje mera treba razmotriti sa proizvođačem. Ispitivanje parametara regulacionog ventila Regulacioni ventil treba da radi u normalnom radnom stanju sa 70 do 100% hoda. Kod upotrebe električnih pogonskih mehanizama treba se pridržavati pauze od minimalno 200 ms pri promeni smera između koraka premeštanja. Ako se ne postiže maksimalan protok treba da se proveri: • da li je ventil otvoren 100% • da li su svi zaporni ventili otvoreni i da li su Čisti odvajači nečistoća • da li se predviđeni podaci slažu sa stvarnim radnim podacima Ako ventil radi pri maloj dužini hoda.1. 8. U ovom slučaju treba stupiti u kontakt sa proizvođačem.3.3. . 7. Minimalno vreme odašiljanja struje ne treba da prelazi 50 ms.Kod zaptivača vretena od čistog grafita može da bude neophodno pritezanje presovane zaptivke. ventil treba prilagoditi stvarnim radnim parametrima.3 prikazana su tri najčešća izvođenja zaptivanja.2. Zamena zaptivača vretena Na slikama 8.1 do 8. Svi ostali zaptivači ne zahtevaju održavanje zbog prednapregnutog kompleta opruga. da se zaustavi nakon dostizanja zadanih vrednosti. Da bi se izbeglo prevremeno habanje regulacionog ventila.

koji mogu biti sa mešačkim ili razdelnim dejstvom. koja može biti različito izvedena. Posebna pažnja treba da se posveti izboru kvs -vrednosti. Na kraju treba izabrati senju ventila. na osnovu maksimalne sile na pečurki. a ponekad je potrebno zameniti zaptivač. pečurku. . što i nije bila tema ovog rada. kao i nominalnim prečmcima kojima ona odgovara. U ovom radu nije obrađen nivo buke. kao Što su hod ventila. Pravilan izbor ventila je od velikog značaja za dobru i pouzdanu regulaciju procesa. kao i protok radnog medijuma.3. Na osnovu radnih podataka i vrste medijuma. Na proračun i izbor ventila utiču radni pritisak. Trokraki regulacioni ventili se primenjuju u raznim termodinamičkim procesima kao što su grejni i rashladni sistemi. koji je usko vezan za projektovanje procesa. koji spadaju u rezervne delove. kao i osnovni teorijski i stvarni oblici karakterističnih krivih. Zaključak Trokraki regulacioni ventili su veoma važni elementi procesne opreme.1. potrebno je izabrati pečurku ventila. karakteristična veličina protoka (kv -vrednost) i pad pritiska kroz ventil. potrebno je izabrati materijal kućišta i način zaptivanja vretena. Ovakvo zaptivanje vretena je samopodešavajuće preko ugrađene pntjsne opruge. maksimalna temperatura u sistemu. Pre zamene PTFE manžete potrebno je da se izvrši demontaža armature opisana u poglavlju 8. Koriste se kao mesački ili razdelni ventili. a služe za regulaciju temperature ili regulaciju protoka radnog medijuma. a samo su pomenuti periferni uređaji i regulacioni ventili protočnog tipa.8. Pri nezaptivenosti vretena dolazi do habanja zaptivača i tada mora da se zameni. U zavisnosti od toga da li je ventil mesni ili razdelni. vreteno ili sedište ventila. sa linearnom ili i stop roče ntnom karaktenstičnom krivom. Neke vrste zapbvača zahtevaju održavanje. kao i način njegovog pokretanja. ili u hemijskoj procesnoj industriji. Pn radu se mogu javiti smetnje. Proračun i izbor regulacionog ventila je relativno složen proces. Da ne bi došlo do oštećenja ventila. Ovim radom su obuhvaćene i karakteristične veličine regulacionih ventila. četiri zaptivna i jednog pntisnog prstena. potrebno je pravilno rukovanje. ugradnja i puštanje u rad. pa je potrebna redovna kontrola. i iz kataloga odabrati odgovarajući pogonski mehanizam. koje se mogu ispraviti pomoću uputstva ili uz konsultacije sa proizvođačem. Izvođenje sa manžetom PTFE manžete se sastoje od jednog podložnog. opreme i memo-regulacionog sistema.1. 9.