Skripte-k n j i z e v n o s t

KNJIZEVNOST 1.

NAZIV I POJAM KNJIZEVNOSTI Poreklo termina nalazi se u reci knjiga : sve sto je izrazeno recima i uobliceno u celinu ( knjigu ) imalo je zajednicki naziv knjizevnost. Knizevnost u sirem smislu obuhvata umetnicku knjizevnost ( beletristriku ili lepu knjizevnost I knjizevnonaucnu prozu ) ali i proizvode koji nastaju u procesu proucavanja knjizevnosti ( knjizevnu kritiku , u uzem smislu obuhvata samo ono sto se naziva beletristrika ili lepa knjizevnost ( poezija , proza , drama ) I knjizevnonaucnu prozu ( dnevnik , putopis , reportaza , pisma , memoari ). Za knjizevnost u uzem smislu koriste se I pojmovi umetnicka knjizevnost , umetnost reci . 2. PRIRODA I FUNKCIJA KNJIZEVNOSTI Knjizevnost ima znacajnu ulogu , ona siri i saznaje intelektualne vidike . Knjizevnost ima vaspitnu I drustvenu ulogu. Ona je samosvesna , kreativna , ljudska duhovnost i emocija .Ima ulogu da zadovoljava narasle potrebe , potrebe za celovitijim dozivljavaljem I obuhvatnijim saznavanjem sveta prewko dubljeg razumevanja i tumacenja knjizevnog dela . Drustvena funkcija I uloga knjizevnosti ispoaljava se u svojoj pravoj mogucnosti , tamo gdes e ciatcevo knjizevno iskustvo ukljuci u horizont ocekivanja njegove zivotne prakse I preformira njegovo shvatanje sveta . 3. NAUKA O KNJIZEVNOSTI ( KNJIZEVNA TEORIJA , KNJIZEVNA ISTORIJA KNJIZEVNA KRITIKA ) Teorija knjizevnosti je dinamicna nauka kako u pogledu svoje sadrzine , tako i u pogledu rezultata i pojmovnog aparata .Ona je dinamicna disciplina , jer je uvek otvorena za nove rezultate i nova uopstavanja , na osnovu materijala koji obezbedjuju knjizevnost , knjizevna kritika i knjizevna istorija . Teorija knjizevnosti obezbedjuje osnovne postavke znanja I instrumente za istrazivacki rad knjizevnog kriticara i knjizevnog istoricara . Na drugoj strain , knjizevna kritika I knjizevna istorija obezbedjuju nove cinjenice za dalja uopstavanja teorije knjizevnosti . Teorija knjizevnosti izucava opste zakonitosti knjizevnog stvaranja , prirodu knjizevnog dela , izrazajna sredstva , utvrdjuje merila za klasifikaciju knjizevnosti kao i posebna svojstva , osobine i zakonitosti radova i vrste . ISTORIJA KNJIZEVNOSTI Proucava razvitak knjizevnosti u istorijskom kontinuitetu . Ona ne prati samo knjizevni zivot , pojedine pisce , I njihova dela , vec pazljivo proucava drustveno – ekonomske uslove u kojima je nastajala odredjena knjizevnost , uziam u obzir politicki zivot , koji se svakako na odredjeni nacin odrazio u knjizevnoj produkciji jednog vremena , pomno prati razvitak ideologije I njen uticaj na knjizevni zivot I

knjizevno stvaranje kako pisca pojedinca , tako i cele zajednice . Istorija knjizevnosti nije samo hronoloski pregled pisaca i dela ,nego kompleksno prikazivanje drustvenog , politickog I kulturnog zivota jedne sredine i vremena. . U istoriju knjizevnosti spadajusinteticki pregledi razvoja jedne knjizevnosti u odredjenom periodu , rasprave , studije , I monografije u kojima se proucava jedan pisac , jedan knjizevni pravac ili neka knjizevna pojava . KNJIZEVNA KRITIKA Njen zadatak je da prati knjizevni zivot , obavestava citaoca o novim knjigama ocenjije i vrednuje knjizevno delo ili stvaranje pisca .Zato se kritika deli na tekucu I naucnu kritiku . U tekucu kritiku spadaju novinska ili casopisna kritika , koja u kratkim crtama predstavalja novu knjigu ukazujuci na njene vrednosti I nedostatke . Ima informativni karakter I ne zalazi u dublju analizu knjizevnog dela. Ova kritika ima oblik beleske , osvrta I prikaza . Naucna kritika pruza produbljenu I dokumentovanu ocenu vrednosti knjizevnog dela bilo dam u prilazi samo sa jednog aspekta ili ga razmatra u celini , sa razlicitih aspekata I primenom razlicitih metoda ispitivanja . U naucnu kritiku ubrajaju se raspave , studije I monografije . Knjizevna kritika je znacajna disciplina nauke o knjizevnosti iz dva osnovna razloga : vrlo je razvijena I bogata , najproduktivniji je deo nauke o knjizevnosti , obezbedjuje gradju za knjizevno – istorijska uopstavanja I izradu knjizevnoistorijskih sinteza . 4.STILISTIKA ( kao disciplina o izrazajnim vrednostima jezika ; pojam , odlike i Podela ) Stilistika je nauka o stilu . Proucava nacin izrazavanja jezikom I relacije izmedju jezika na jednoj strain , I namera , misli , osecanja I raspolozenja , na drugoj strani . Stilistika je disciplina lingvistike kada proucava jezicki system I njegovu strukturu sve do jezickih jedinica. Stilistika je diciplina nauke o knjizevnostikada proucava sklad izmedju misli , osecanja I namera , na jednoj strani I jezickog izraza kao realizacije misli na drugoj strani , te umetnicke vrednosti tog sklada . Otuda I dve orijentacije u stilistici ili mikrolistika I knjizevan stilistika ( stilisticka kritika ) ili makrostilistika . Lingvisticka stilistika proucava jezicke cinjenice u utvrdjuje opste zakone , ale ne daje ocene . Njene rezultate koristi knjizevna stilistika za estetsko vrednovanje knjizevnog dela .Predmet istrazivanja ove stilistike obuhvata jezicki system , jezicku normu , jezicke jedinice i stil . Knjizevna stilistika ili stilisticka kritika proucava umetnicko funkcionisanje jezickih sredstava u knjizevnom delu I ocenjuje estetske vrednosti knjizevnog dela . Predmet istrazivanja knjizevne stilistike obuhvata veliki broj knjizevnih elemenata I fenomena : motive I teme , oblikovanje sizea , reljef teksta , poruka , monolog , dijalog , pripovedanje , deskripcije , karakterizacija , izvori I uticaji .

pojacavanje znacenja . intonacija . aliteracija . Stilske figure se dele na nekoliko grupa : . bogatstvo znacenja – mnogoznacnost . metonimija . osecanja . ONOMATOPEJA …) ASONANCA – zvucna stilska figura . ironija .FIGURE DIKCIJE .preobrazavanje znacenja ( prenesena znacenja – figurativnost . ALITERACIJA . emocionalno se boji . ANAFORA . anadiploza ) . delujuci na mastu .ritmicnost u organizacicji umetnickog materijala – slika ilikova . personifikacija . nudi saznanja I estetsko uzivanje . retorsko pitanje . izrazajnost ) 6. litota . naziva se stil .5. Dok naucni jezik saopstava istinue uz pomoc pojmova I cinjenica delujuci na razum . simbolicnost . citanje knjizevnog teksta ozivljava mastu. STIL PESNICKOG JEZIKA Jezik je kolektivna tvorevina ali se ostvaruje tako sto ga pojedinac upotrebljava da bi izrazio svoja htenja . koji se razlikuje od svih drugih nacina izrazavanja ( u svakodnevnom govoru . slikovitost . elipsa . asindeton . epifora . namere . . oksimoron ) 7.emocionalnost u izrazavanju pri cemu odstupa od normalnog nacina izrazavanja . pesnicki jezik predocava stvari I pojave preko umetnickih slika I likova .FIGURE KONSTRUKCIJE ili sintakscke figure ( inverzija . mimika . glasovne ili zvucne figure ( apsonanca . nastaje ponavljanjem istih samoglasnika . gradacija . a nauka koja se bavi proucavanjem stila zove se stilistika . U toj upotrebi dobija mnoge pratilacke elemente ( gest .FIGURE MISLI ( poredba . jezicka sredstva I jezickog signala .konkretnost u slikovitost u opisivanju . budi osecanja . jezgrovitost . alegorija . njihovo nagomilavanja je . anaphora . Citanje naucnog teksta pruza saznanja . Pesnicki jezik odlikuje : . simbol ) .FIGURE RECI ili tropi ( metafora . epitet . S obzirom da samoglasnici imaju specifican tonski kvalitet . raspolozenja I stavove . razum I osecanja. STILSKE FIGURE ( POJAM I PODELA ) Stilske figure nastaju iz raznovrsnog odstupanja od uobicajenog nacina izrazavanja cime se postize konkretnost . polisindeton ) . nauci ) po nacinu i cilju upotrebe . eufemizam . novinarstvu . paradoks . antiteza . Pesnicki jezik je oznaka za jezik knjizevnog dela . simploka . FIGURE DIKCIJE ( ASONANCA . dinamizacija I ritmizacija umetnickog govora . onomatopeja . ritam ) dozivljava odstupanja od norme . Ovaj poseban I specifican nacin upotrebe jezika od strane pojedinca . hiperbola . Zato ima individualni karakter i boju . uskladjuje se sa situacijom u kojoj sekoristi I sa prirodom I psihologijom onoga koji ga koristi . singdoha .

( Devojka nadmudrila Marka ) SIMPLOKA – zvucna stilska figura .izraz osecanja i raspolozenja .. gde se reci ponavljaju na kraju stihova .konkretizuje je I zvukovno obogacuje ( “ potok jauce . ozivljava I dinamizuje sliku . nemam osecanja .” ( J. Ovo ponavljanje izaziva zvukove efekte I doprinosi ekspresivnosti pesnickog izraza ( “ vrh hridi crne trne “ ) ANAFORA “ Ljubim li te…. U pesnickom jeziku . nastaje ponavljanjem istih suglasnika ili suglasnickih skupova . “ Blago mene I do boga moga blago mene . Zasniva se na prenesenom znacenju reci .il` me bezum ganja . Nemam vida . potok …. Starog svata jednog do drugoga Mladozenju jednog do drugoga . simbol ) METAFORA – najslozenija I najlepsa stilsaka figura .Ponavljanje na pocetku stihova ( anaphora ) ONOMATOPEJA – zvucna stilska figura nastala podrzavanje glasova i zvukova iz prirode . eufemizam . metonimija . Onomatopeicne reci nastale su kao rezultat reagovanja prvobitnog coveka na svet oko sebe – ovim recima on je izrazavao svoja osecanja I raspolozenja .) EPIFORA –zvucna stilska figura . “ Sadi kuma jednog do drugoga . . to su same zmije . reci ce : “ Tijo noci . Cesto se metafora odredjuje kao skraceno poredjenje . na prenosenju pojmova iz jednog podrucja zivota u drugo . Ljubim li te…. ALITERACIJA – zvucna stilska figura . il` ljubav nije – Sto se grli . epitet . te I kod citalaca ili slusalaca izazivaju akusticne slike I odredjena osecanja I raspolozenja ( “ pucina plava spava “ ) . kaze da je ona kao Sunce ( on bez nje ne moze da zivi kao sto svet nemoze da zivi bez Sunca kao izvora zivota ) . Sovuljago jedna . FIGURE RECI ILI TROPI ( metafora . ali I svoj dozivljaj sveta .J.Nastaje u procesu uporedjivanja dva pojma vezivanjem po srodnosti . iskazujuci svoju ljubav prema dragoj . . upotrebljava se samo rec s kojom se poredi . Toliko je cesta u izrazavanju da je postala sastavni deo govora . cime se objasnjava process njenog nastajanja : mesto reci koja se poredi .Zmaj – “ Tijo noci “ ) Metafora ima afektivni karakter jer pokazuje govornikov stav prema predmetu opisivanja ili opevanja . Moje sunce spava ….. alegorija . onomatopeja ima znacajnu umetnicku funkciju . gde se ponavljanje reci javlja i na pocetku I na kraju stihova . ona je izraz vrednovanja ( Golubice moja . personifikacija . eto sina moga ( Uros I Mrnjavcevici ) 8. singdoha . Mesto da pesnik .

narod ) .I precutnim dogovorom zabranjene za kolokvijalnu upotrebu . porodica ) .Kravetino ) .Sadrzalac umesto sadrzine : Zapalio je lulu ( .duvan ) PERSONIFIKACIJA – Stilsko sredstvo kojim se nezivim stvarima I apstraktnim pojmovima pridaju ljudske osobine . lagano huji ko da umire . Ona je saznavanje jedne reci ili pojma pomocu druge reci ili pojma .vreme umesto onoga sto se u njemu zbiva – Bio je to buran dan ( dogadjaj ) .Orudje umesto proizvoda : Odusevilo me njegovo vesto pero ( .Kuca je mirna ( -ukucani . ali cud nikako ( -vuci ) . .Jednina umesto mnozine Vuk dlaku menja . Gradi se na principu zamene pojmova po osnovu logicke veze I zavisnosti . Koriste se I kao zamena za tabu reci .Znak umesto predmeta ili pojave . koja se zasniva na zameni reci : kada se mesto prave reci koja imenuje nesto ruzno. da se na morskoj valja pucicni . zamena reci na osnovu kvantitativnih elemenata ili logicno – uzrocnih veza . Veliki je broj oblika metonimje : . ili da iz crne zemlje izvire” Personifikacija se cesto koristi u opisima pejzaza kada se ozivljavaju pojedini predmeti u prirodi . ( Obilazi istinu – laze . reci koje su vulgarne .Sredstvo umesto radnje : Citam Cosica ( .njegovo delo ) . postupci I moci . . Jedna od svojstava metafore je da zgusnjava znacenje reci I istice ga . sredstvo umesto osobe : Kruna je tako odlucila ( . “ Zemlja kune svoje pokore “ Nebo “ dalje putuje “ I “ zvezde placu “ “Po tamnom krilu neme ponoci ko grdan talas jedan jedini . ostro ili neprijatno . obogacujuci izraz I ritam.dom ) Ostalo je bez krova nad glavom ( – kuca ) . Sinegdohom se oznacava : . podvrsta metonimije .Posebno umesto opsteg : On je Kir Janja ( tvrdica ) EUFEMIZAM – figura reci .Deo umesto celine : Branili su ognjiste ( . dobro se nakitio – napio .poezija ) . Tim postupkom stavaraju se zive . ljudi . dinamicne I upecatljive slike prirode . upotrebi blaza rec. SINEGDOHA – figura reci .kraljevska vlast ) Ustala je kuka I motika ( . mokra braca – pijanice …) . logicka metafora .Celina umesto dela : Evropa pruza otpor Americi ( .mesto da umesto onoga sto se u njemu nalazi .evropske zemlje ) . METONIMIJA – Cesta stilska figura logicka metafora .

“ kruti mraz “ ) . na ono sto predstavlja smisaono ili emocionalno stanje . “ sumporno nebo “. ugao gledanja na stvari I nacin dozivljavanja stvari . a epitet ukazuje na unutrasnju osobinu pridevom koji je upotrebljen u prenesenom znacenju ( “ pospano more “ ) . “ Kazi mi . svodjenjem iskaza na sustinu . ozivljavanje situacije . Rec koja dodata glavnoj reci doprinosi zivosti. lisica ( lukavstvo ) . prekidanje monoloskog toka . stihu ‘ odn. kada sledi predah ili pauza . ali I da bi se slusalac ili citalac podstakao na razmisljanje . Ima snaznu sugestivnu moc . ona je I proizvod ljudske teznje za jezgrovitim kazivanjem : ( poslovice – “ mladost – ludost “ ) .Zmaj –Djulici ) ELIPSA –znacenje sadrzano u nazivu izostavljanja .EPITET – stilsko izrazajno sredstvo .ukras . pojave ili licnosti .figura reci . Nastaje izostavljanjem reci . Psiholoska vrednost inverzije je u citaocevom iscekivanju . Pojedina bica . nego rec koja ima odredjenu semanticku I ekspresivnu vrednost ( “ Rumenasta zora “. Semanticka vrednost je u isticanju . FIGURE KONSTRUKCIJE ( inverzija . Misao izrazena kroz alegoriju deluje jace I ubedljivije . duze ostaje u sveti citaoca I pamti se ( “ Da dodjem kuci . kazi : Kako da te zovem ? Kazi mi : kakvo Ime da ti dam ? ( J. slikovitosti I snazi izraza . sta ili ko je nosilac radnje . RETORICKO PITANJE – pitanje na koje se odgovor ne ocekuje . raspolozenja ili osecanja . naglasavanju : “ kraj recice “ ( I pocetak ) udarna su mesta . jer je ono samo prividno da bi se ostvario efekat iznenadjenja . ALEGORIJA . 9. Umetnicki su najsnazniji oni epiteti koji su zasnovani na prenesenom znacenju isticuci neku unutrasnju osobinu predmeta . drugo se misli . Sintaksickointonacionoj celini . Epitet nikako nije rec. ideja . polisindet ) INVERZIJA – promenjen redosled red reci u recenici .Sustina epiteta je u koncentraciji osobina .Inverzija ima psiholosku I semanticku vrednost . nego sugerise mnogo neocekivanih znacenja . Atribut kazuje neku opstu odliku I to pridevom u osnovnom znacenju .J. jagnje ( krotkost ) . Simbol je prisutan u ljudskom misljenju I izarazavanju odvajkada . pojave ili predmeta krije se sasvim drugi smisao – jedno se kaze . asident . Epitet otkriva raspolozenje onoga ko ga ko ga upotrebljava . u neizvesnosti o predmetu pevanja .Rec na kraju . Alegorijskom slikom se na skriveni nacin izlazu podsmehu ljudske mane ili drustvene pojave ( “ Ti si dobar covek “ ) ( “ Neka cudna zemlja iz Dange je Srbija “ ) SIMBOL – pesnicka slika koja ne oznacava ono sto je njom neposredno dato . predmeti ili pojave imaju odredjena simbolicna znacenja : lav ( snaga ) . U tome je I sustinska razlika izmedju epiteta I atributa koji blize odredjuje pojam . retorsko pitanje .stilsko sredstvo koje se sastoji iz prosirenog metaforickog kazivanja (“ iza jedne slike “ ). misli . elipsa . bela boja ( cistota . osecanja I raspolozenja . u svodjenju moguceg opisa na jednu rec . uzaludno cekam “ ) . nevinost ) .

antiteza . pojave . dve licnosti . obrvice s mora pijavice . radnje . prava ocean ili vrednovanje . ali se paznja citaoca ili slusaoca usredsredjuje na one reci koje su spojene veznikom : I snova mesec treperi na void . ceznje iznad crnog grada . predmeti . Oci su joj dva draga kamena .bolestan sam ) . I gora . predocava svoj dozivljaj sveta I zivota : . zivlje I upecatljivije . sred obraza rumena ruzica . Istok se vedri .contrast ) poredjenje po suprotnosti . paradoks . gradacija . Sto su emocije lirskog ili narativnog subjekta snaznije. gase … Zora . Stavljanjem jednog pored drugog dve slike . koji imaju potpuno suprotne osobine . zgusnutost osecanja I raspolozenja . ( “ Zenidba Milica Barjaktarevica “ ) HIPERBOLA . prava istina. nepoznato se cini poznatim . ANTITEZA ( .Rakic – “ Osvit “ ) 10. Poredbena kopula najcesce izostaje iz poredbenog iskaza ili slike . dva osecanja . FIGURE MISLI ( poredjenje hiperbole .ASINDET – figura nabrajanja . I svud tisina sto krepi I godi . ukazuje na razlike . cime se ostvaruje dinamizam kazivanja . svojstva . to su I hiperbolicne slike jace . zvezde .dobro je ) . Ovo preuvelicavanje izraz je emocionalnog stava I odnosa prema predmetu opisivanaj ili kazivanja . ( M. nizanja reci bez veznika . litota . iskazuje svoja osecanja I ideje . I spava reka . a jato misli . dve predstave . nada . Poredjenje ima znacajnu vrednost : nejasno se razjasnjava . Litota doprinosi zgusnutosti stila . licnosti .Petrovic – “ Vidoviti “ ) POLISINDET – figura nabrajanja uz obilno koriscenje veznika . ( V. misli I osecanja . apstraktno se konkretizuje . Ima odrican oblik : “ Nije mi dobro”( . Zasniva se na slicnosti dva pojma : jedan pojam se poredi s drugim na osnovu nekih zajednickih osobina . osobina . LITOTA – figura reci kojom se ublazava iskaz da bi se kod citaoca ili slusaoca izazvao jaci suprotan utisak . usta su joj kutija secera . ironija . napregnutosti : “ I vidi kako jedan oblak raste uzdasi . Time se ritam usporava . pojava . Hiperbola je cesta u govornom I pesnickom jeziku . “ Nije lose “ ( . zubi su joj dva niza bisera . I polje . oksimoron ) POREDJENJE – vrlo cesta stilska figura . dva predmeta . Njome se izbegava prava rec .stilska figura preuvelicavanja predmeta . svud mrtvo pada kop o snegu laste . iluzija . radnji . Predmet poredjenja su stanja . Jace je poredjenje kod koga se ispusta zajednicka osobina predmeta koji se porede : “ Kosa joj je kita ibrisima .

mudra ludost . “ S vremena na treba se odmoriti od nerada “ – Kokto ) . IRONIJA – izrazajno sredstvo kojim se recima pridaje suprotno znacenje od onoga koje imaju u doslovnom znacenju : “ Kako sam ga lako udario . nizanje situacija . od slabijih prema jacim . Postoje tri sistema organizacije stiha : 1. predstava . u tekstu se ironicno znacenje reci oznacava navodnicima ( “ Dobar si ti = Ti si los covek ) . sto Momcilu bilo do koljena . Umal sam ga s konja oborio . U govoru se pravo znacenje istice intonacijom . unutrasnjoj kompozociji dela u celini . OKSIMORON – stilska figura koja nastaje kada se povezivanjem suprotnih pojmova ili predstava dobija novi pojam ili predstava . prirodna . gdje kod koga . pa privlaci citaocevu paznju I angazuje misao . radnji . 11. Vukasinu na ramena pada . Mazuranic ) Gradacija mora da bude logicna . Gradacijski postupak ogleda se u oblikovanju likova ( postupno otkrivanje osobina ) . Mora se rezumeti kontekst I shvatiti razlika izmedju doslovnog I prenesenog znacenja . ter se vlaha boji . Neka znade sto mu strah valjade ! A Turcina ako jos imade . Sto Momcilu taman kalpak bio . Silabicki 3. Vukasinu po zemlji se vuce . Posto je ironija prikriveno kazivanje . tu nek plijen vranom vranu stoji . PARADOKS – stilska figura koja se dobija stavljanjem jedne pored druge dve misli koje su suprotne .“ Al ` da visis cuda velikoga . ali I nauku o stihu . pojava . Oksimoron je jedan vid paradoksa: recito cu tanje . Gradacija cesto u sebe ukljucuje I preuvelicavanje ( hiperbolu ) cime se ostvaraju kompleksnije slike I predstave : “ Penjite ga na vesala tanka . Paradoks deluje kao iznenadjenje .” ( Starina Novak I Knez Bogosav ) Ironija je sredstvo podsmeha I poruge I osnovni vid kazivanja u satiri . jedna drugu iskljucuju ( “ Znam da nista neznam “ – Sokrat . nije lako uociti je u knjizevnom delu . misli I osecanja po znacaju . SISTEMI VERSIFIKACIJE Versifikacija – oznacava nacin organizovanja stiha . vrednosti I jacini od manje vaznih prema vaznijim . ( I. jer se citalac zamisli nad naoko protivrecnim iskazom . I postupna da bi snazno delovala kao izrazajno sredstvo . Tonski . popet cu ga nebu pod oblake .” ( Zenidba kralja Vukasina ) GRADACIJA – nizanje slika . Metricki 2.

obgrljena . I pauza cine ritam stiha I pesme . jer pruza mogucnosti za razlicit raspored rima . kao sto ima I rimovane proze . Rima se klasifikuje prema broju rimovanih slogova . Prema rasporedu . jer se ritam organizuje na osnovu broja slogova u stihu I na osnovu kombinacije naglsenih I nenaglasenih slogova . Stope su kombinacija naglasenih I nenaglasenih slogova . jedanaesterac I osmerac . Najmanja strofa je DISTIH . a samim tim I sintaksicko – intonac. dvoslozna . Najmanja ritamska jedinica je akcenatska celina . Odnos I raspored polustihova . ukrstena . a u tonskoj iz naglsenog I nenaglasenog sloga . koja se sastoji od dva stiha . STROFA – veca smisaona . Ako su strofe sacinjene od stihova jednakog broja slogova . U tonskoj versifikaciji ritam se organizuje ravnomernin smenjivanjem naglasenih I nenaglasenih slogova . jedanaesterac . Kvalitet rime se odredjuje prema stepenu podudaranja glasova. a strofe sacinjene od stihova razlicitog broja slogova . glasova. 12. stopa . kada se rimuju prvi I cetvrti I drugi I treci stih I prepletena . samo je promenjena sadrzina : trohejska stopa metricke versifikacije sastoji se iz dugog I kratkog sloga . Strofa od tri stiha je TERCET . Rima je bitno svojstvo poezije . koja moze biti parna ili neparna . nazivaju se IZOMETRICNE . Slogovi se organizuju u stope razlicitog broja slogova I razlicitog broja dugih I kratkih slogova . U sadrzinskom smislu . Prema . razlikuju se parna . tipovi – podele. VRSTE STIHOVA I STROFA STIH je osnovna ritmicka celina u pesmi . deseterac . stih moze predstavljati celovitu sliku misli I osecanja . kada se rimuju prvi i treci . dvanaesterac . mada ima poezije bez rime . troslozna ili daktilska rima ( BLUDNICA – LUDNICA ) . njen znak raspoznavanja . akcenata. RIMA ( odredjenje . troslozna ili viseslozna . KATREN ( cetvorostih ) je najcesca strofa . Usrpskoj poeziji versifikacija je silabicko – tonska . Stih se se razlaze na polustihove .U metrickoj versifikaciji ritam se organizuje na osnovu ravnomernog ponavljanja dugih I kratkih slogova. sintaksicka I ritmicka Celina od stiha . Prema broju slogova . U silabickoj versifikaciji ritam je uslovljen brojem slogova u stihu I to postaje obelezje stiha : osmerac . Karaketrise ga graficki oblik . kada se rimuju dva uzastopna stiha . ovi na stope ili akcenatske celine kao najmanje ritmicke jedinice . celinu . 13. Podudaranje obicno pocinje akcentovanim vokalom . primeri ) Rima – glasovno podudaranje na kraju dva ili vise stihova . razlikuju se : jednoslozna ili muska rima ( TRAVA – GLAVA ) . koja zauzimajedan red. nazivaju se HETEROMETRICKE strofe . Rima se redje javlja na kraju polustiha . i drugi i cetvrti stih . Najpopularniji I najcesci stihovi su dvanesterac . U nekim slucajevima misao se ne zavrsava u strofi . nego se prenosi u drugu strofu I tu zavrsava . Strofe dobijaju nazive prema broju stihova iz kojih se sastoje . Koristi se termin SLIK. Kod silabicke versifikacije najpopularniji stih je aleksandrinac – stih od 12 slogova sa dvostrukom rimom ( na sredini I na kraju stiha ). Tonska versifikacija je preuzela terminologiju metricke versifikacije . prema kvalitetu I prema rasporedu u strofi .

osecanja. osecanje .. . osecanja . proceniti I razumeti junake I njihove medjusobne odnose – I tek tada se moze jasno ukazati tema knjizevnog dea . U funkciji su opisivanja likova . oblik I stil . parabola . sudbina . stanja. Ono nije samo u funkciji zivotnog dokumenta . Staticni motive sadrze opise situacija .prirodi zavrsnog glasa . fibula ( fibula I size ) TEMA – predmet umetnicke obrade u knjizevnom delu . Ono ne nudi samo prepoznatljivu sliku sveta . ono o cemu se govori . licnost . uociti sadrzinu . da predoci misli . epske ili pripovedne pesme . ambijenta . Knjizevno delo ima utvrdjen oblik nepromenljivog teksta . a treci ce vise afiniteta pokazati za dramski oblik . MOTIV – ovaj termini ma dvojako znacenje : kompoziciono I tematsko – istorijsko znacenje . Ono je predmet citanja koje podrazumeva process saznavanja . shvatiti zbivanja I fabularne tokove . U pripovednom delu oni usporavaju ili zaustavljaju dogadjajni tok . TEMA – motiv . Na prvi pogled . 14. nekad iz privih stihova pesme . raspolozenja . U kompozicionom smislu . Pokrecu zbivanja I uspostavljaju kontinuitet u razvoju radnje . Ono nije ni samo transpozicija zivotne gradje I konkretne stvarnosti . Ono je I predmet istarzivanja . POJAM I ODREDJENJE KNJIZEVNOG TEKSTA Knjizevno umetnicko delo je proizvod stvaralacke delatnosti pojedinca ili kolektiva . symbol . nitit je samo svedocanstvo o vremenu I ljudima . dogadjaj . U pisanoj knjizevnosti delo je definitivno I nepromenljivo . stav . epa ili speva . Knjizevno delo je slozeno I slojevito . sadrzaj I smisao knjizevnog dela uvek su novi . zavisno od citaoca I vremena u kome se cita . Oblik knjizevnog dela rezultat je izbora strukturne organizacije . sveta koji je zivljen I koji se zivi . zato sto oseca da ima sta da kaze o njoj . Ono je istovremeno sve to . Nastaje iz neke unutrsnje potrebe ili usled delovanja nekog spoljasnjeg podsticaa . I semanticku funkciju . glavna I sporedna tema I njihov medjusobni odnos . ali I nesto vise – skriveni smisao . pojabva . I raspolozenja. a to je odnos piscevog afiniteta prema odredjenom zanru : neko ce svoj dozivljaj sveta I zivota izraziti kroz formu pripovetke ili romana . ali je cesto to mnogo teze I slozenije : treba pazljivo procitati delo . atmosphere . Tako se delo uvek nanovo cita I u njemu otkrivaju novi smislovi I znacenje . raspolozenje. u procesu citanja . alegorija . predmeta . ieksterijera I opisa pojedinih predmeta u prostoru I vremenu . motiv je najuza tematska jedinica koja se dalje ne moze razlagati . predmetna stvarnost . rima je vokalska ili otvorena I konsonantska ili zatvorena . Dinamicni motivi imaju znacajnu ulogu u izgradjivanju fabule pripovednog ili dramskog dela . Ovi motive su staticni ili dinamicni . Knjizevno delo postoji kroz sadrzinu . enterijera . Pisac se opredeljuje za odredjenu temu . Sadrzinu cini skup cinjenica . ili bar drugaciji . Medjutim . Nekad se tema lako otkrije iz naslova dela . osecanja i raspolozenja . Rima ima eufonijsku . dozivljaj . I dozivljavanja. I tumacenja . govor knjizevnog dela je uoblicen jednom za svgda I uvek kazuje istu sadrzinu istim recima . To je neki predmet. proucavanaja . misli I stavovi .Svaka generacija citalaca i svaki citalac iz nje uvek u delu otkriva nesto novo . ritmicku . 15. da iznese svoje vidjenje .

3.6. u sizeu je umetnicki redosled : pojedine situacije .6.| .2.2.4.Dok je u fabuli uspostavljen prirodni I logicni redosled situacija . junake . epizode ili segmenti dogadjaja izmesteni su iz svog mesta u logicnom redosledu I dobili su novo mesto u sizejnom redosledu sa odredjenom umetnickom fukcijom .3.5. sizejnim redosledom 1.FABULA – logicni uzrocno – posledicni tok radnje u vremenu I prostoru . vreme .4. U nekom proznom delu .SRBIJE BAJKE NOVELE LEGENDE ANEGDOTE BASNE SALJIVE PRICE POSLOVICE---.7…U drugom slucaju situacije iz fabularnog niza nisu poredjane hronoloskim redosledom . situacije su poredjane hronoloskim redosledom po prirodnom toku razvoja radnje . temu I misao vodilju . nego novim .| IZREKE | KRATKE ZAGONETKE | PITALICE | BRZALICE ----. 16. Svaki od tokova ima svoj proctor .5. Knjizevno delo moze imati vise fabularnih tokova . SIZE – naci organizovanja fabule . Odlucujucu ulogu u razvijanju fabularnih tokova ima SIZE od cijeg postavljanja zavisi ne samo celovitost fabule nego I njen opstanak . Fabula uvek u sebi nosi obelezje epohe . Situacije su poredjane hronoloskim redosledom . NACELA I VRSTE ( TIPOVI ) KLASIFIKACIJE KNJIZEVNOSTI PREMA narodna usmena PREMA poezija AUTORU umetnicka pisana FORMI proza KNJIZEVNI RODOVI lirika epika drama NARODNA ( USMENA ) poezija L LE MIT BALADE OBREDNE OBICAJNE PORODICNE SALJIVE RODOLJUBIVE proza E CIKLUSI ------------NEISTORIJSKI PREDKOSOVSKI KOSOVSKI M.7…. KRALJEVIC POKOSOVSKI HAJDUCKI CRNO-GORSKI OSLOBODJ. koji se manje ili vise dodiruju . proizilazeci jedna iz druge . U tom slucaju se podudarju fibula I size : 1.

jer je stvoreno u duhu I stilu usmenog stvaralastva I sto je odmah po nastanku postalo kolektivna svojina . Oznacava najsiru I najobuhvatniju skupinu knjizevnih dela . U tim njegovim potrebama . . sto je sit ili sto je zadovoljio neke druge potrebe tela I duha . a u epskom rodu dve skupine : epsku poeziju u stihu I epsku poeziju u prozi . Smatra se da je usmena knjizevnost nastala u periodu divljastva . Tako se klasifikaciono stablo knjizevnosti grana na tri rode . prozu I dramu . rodovi na vrste . Iz tih razloga se ustalila podela na poeziju ( lirsku I epsku ) . Tada su stvoreni uslovi da se celokupna usmena tradicija zapise . Veoma rano su uocene ove razlike . Dok se u usmenoj knjizevnosti individualni tvorac praoblika ne pamti . Knjizevna praksa I knjizevno kriticka terminologija ukazuju na izvesna pomeranja u okviru klasicne rodovske sistematizacije . Ali taj covek se nasao I pred zagonetkom prirode . formalnog . epski . unutrasnjim svojstvima . Neka od tih obelezja ostaju zajednicka za sva dela bez obzira gde se nalaze na klasifikacijskom stablu . pojedinca kao stvaraoca .Narodna ( usmena knjizevnost ) Izrazavala je shvatanja I verovanja kolektiva . 18. Tradicionalna podela je razlikovala lirski . saznanja I shvatanja . I dramski rod . sto je zeleo da opeva neki dogadjaj u kome je ucestvovao ili o kome je cuo .Rod – najstariji termin klasifikacije knjizevnosti .umetnicko stvaranje razlikuje se po spoljasnjim formalnim osobinama . izrazajnim sredstvima . te gubi primat I pravo da obelezava rod : proza dozivljava ekspanziju I obogacivanje novim vrstama te daje obelezje rodu .Pisana ( umetnicka ) knjizevnost ) Pojavljuje se sa pojavom pisma . ali I da sa tim pojavama uspostavi odnos I dijalog . POJAM KNJIZEVNOG RODA I VRSTE . pa se osetila potreba da se skupine srodnih knjizevno umetnickih dela imenuju . odn . izraze u pisnoj formi . tematskom izboru . Najvise pomeranja izvrseno je u epskom rodu – epika u stihu sve vise stagnira . da se prema njima odredi . razvrstavaju .Ova obelezja su tematskog .osecanjima I raspolozenja . I sistematizuju u rodove I vrste . . kojoj vrsnoj ili podvrsnoj skupini pripadaju . vrste na podvrste . jer tvorevina nastavlja da zivi u kolektivu poprimajuci svojstva kolektivne tvorevine. I odrazavajuci duh kolektiva . Covek je osecao potrebu da izrazi zadovoljstvo zbog uspesno obavljenog posla . nalaze se klice usmene knjizevnosti . narodni duh I raspolozenje . Zato delo pisane pisane knjizevnosti nosi individualni pecat stvaraoca I izraz je subjektivnog dozivljaja sveta I zivota . ono se uvrstava u narodno stvaralastvo . Razvitak knjizevnosti I izvesna pomeranja u okviru knjizevnih rodova ucinili su tradicionalnu podelu na rodove I I vrste zastarelom I prevazidjenom . ali da daroviti pojedinci svoja osecanja . podvrste na tipove . be zobzira sto je imala individualno poreklo . versifikacijskog ili stilskog karaktera . koju karakterisu zajednicka sustinska obelezja . Knjizevno . Pripadala je kolektivu . u pisanoj knjizevnosti stvaralac delu daje konacan oblik I svako novo umnozavanje ne dira u oblik I sadrzinu .17. On je ostao nepoznat jer je pesma ili prica prihvacena I prenosena dalje kao tvorevina kolektiva . pa je nastojao da neke pojave u njoj shvati . Savremeno stanje u umetnosti reci I nauci o knjizevnosti namece potrebu da se izvrsi drugacija klasifikacija na rodove I vrste . nacinu povezivanja I razvijanja motive . USMENA I PISMENA ( NARODNA I UMETNICKA ) KNJIZEVNOST . Cak I onda kada je tvorac dela usmene knjizevnosti bio poznat .

lirika ne zapostavlja ni spoljasnji svet bilo kao autonomni tematski krug . Legende o licnostima su dvojakog tipa : legende o svecima I legende o herojima . ispovest ) lirskoj prozi . istini . tako I u stilu . Izrazava primitivnu svest coveka prvobitne zajednice I njegova shvatanja prirode I pojava I dogadjaja u njoj . prolaznosti . Fantasticne price o bogovima . snazan . U legendama o herojima I kada kazuju o istorijskim licnostima . poslovica pricica ( Ubio ti bog tu moju hitnju – rekao puz kad se dvadeseti dan pripeo ma granu . zagrobnom zivotu . istorijskim dogadjajima . pretvaranju ljudi u zivotinje . coveku . lirska mesta izvanredne umetnicke vrednosti .Lirska poezija je najstarija pesnicka vrsta . Nastaju iz potrebe da se objasne neke pojave u prirodi .JEDINSTVENI KNJIZEVNI OBLICI ( MIT .Mit 1. vise ima izmisljenog nego istorijskog . lirskom ( poetskom ) romanu I lirskoj drami . emocije I misli . djavolima . Posebna vrsta usmene tvorevine : prica u kojoj se pripoveda o neverovatnim dogadjajima I pojavama ciji su junaci natprirodna bica . zavicaju . One su u obliku pravih poslovica ( ( U radian komadina ) . I protivrecan . sentencija . USTALJENI LIRSKI OBLICI ) Lirizam se ogleda kako u toplini izrazenih osecanja . 20. strasnom sudu . pesnicke slike . pravdi . narocito u impresionistickoj I esejistickoj kritici . stvaranju . gnoma . raznovrstan . 2. Ono sto se kod drugih naroda zove aforizam . . nastao iz potrebe da se objasni ono sto se dogadja oko coveka I sa covekom . raspolozenja I osecanja . poletan . mesecu . Po tematici se dele na legende o mestima I legende o licnostima . Lirizam je karakteristican ne samo za liriku nego I za prozu u kojoj se cesto srecu tzv . vilama . predmetnost . smrti . .Legende – krace prozne tvorevine jednostavne kompozicije .LIRIKA ( ODLIKE . divovima . U sredistu lirskog interesovanja jeste covekov intimni svet koji je bogat . pa se okliznuo I pao ) .Lirska pesma ima specificnu strukturu I kompoziciju . PODELA . . . cesto agzaltiran. htenja . Ona ima za predmet univerzalna I sve vremena pitanja . dijaloskih poslovica ( sta cine djeca ? – Sta vide od oca ) I stihovanih poslovica ( Tesko vuku koga tice hrne I junaku koga zene brane ) . Lirika se razvila u veliki broja vrsta I oblika . Lirizam se srece I u knjizevnoj kritici . maksima – to je kod naseg naroda poslovica . zivotinjama . Lirizam je najprisutniji u ispovednim oblicima ( pisma . kao izraz piscevih simpatija : ton je ziv I dinamican . LEGENDE . lepoti . Ali .Poslovice – kratke usmene tvorevine kojima se sazeto iskazuju zivotne istine do kojih se doslo vekovnim iskustvom . Mit je proizvod primitivne svesti . osecanja I raspolozenja . zivotu I istoriji .19. bilo kao refleks licnog I intimnog . jezik I jezicka sredstva . stil raskosan . . U strukturu lirske pesme ulaze lirski subject kao nosilac dozivljaja . ritam I zvuk . Peva o ljubavi . POSLOVICE ) . Svaka ljudska zajednica ima svoju mitologiju – system mitova koji se prenose usmenim putem cineci osnovnu ili preteznu sadrzinu usmenog pesnistva . suncu . koji je bujan .

otadzbini .Oda – pohvalna pesma ispevana u slavu I cast neke licnosti . Oda moze biti posvecena ljubavi . poeme… Anakreontska pesma . ton je uzvisen I patetican . . prirodu . domovinu . kao I poezija I knjizevnost uopste ne deluju na citaoca samo kazivanjem I opisivanjem . nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama I intelektom . naziva se vinska pesma . rodoljubivu . Bogorodicu . . ali dostojanstvenim stilom.Lirska pesma . Javlja se I saljiva oda . teznjama i idealima naroda I svaki narod ima svoju nacionalnu himnu kao svecanu pesmu za svecane prilike . zvuka I smisla . uzbudjuje . socijalnu . slobodu . prirodi . zasluge I vrline . a ODA je pohvala iskazana uzdrzajnim tonom . Tonaliteta pesme . pazljivo I strpljivo ulazenje u tajne jezika I smisao izrecenog . ljubav . Ponekad je tesko razlikovati odu od himne . a u sustini je parodija na odu kao lirsku vrstu . vedrinom . odn.Himna – oznacavala je pesmu uopste I imala ja muzicku pratnju . RODOLJUBIVA . opisnu . odusevljenjem zivotom I njegovim radostima I lepotama . refleksivnu . iskazanih u odi: ljubav . zivot . Istovremeno su stvarane I himne sa svetovnom sadrzinom – slavile su lepotu . bogove . bogu zivotne radosti I veselja . .zanos. Posto se u ovoj pesmi slavi veselje koje je podstaknuto venom . isticuci lepote . radost . aktivira misao . Raspodelom njenog pevanja nah or I pevaca zacela se drama . vec I sugestijom . religijsku . 21. Sve vise je dobijala svetovni karakter pa se sadrzinom I tonom priblizila vinskim pesmama . Snaga lirike je u njenoj moci da pleni paznju . vinu . Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu I brzu komunikaciju : ona trazi pazljivo citanje . Manje se javlja kao samostalna pesma . Dugo je zadrzala religioznu sadrzinu slaveci sunce . ali je ona to samo po naslovu . Danas je to pesma ispunjena zanosom . radostima zivota I uzivanju . DITIRAMBI …. Ima razlicitu sadrzinu : ljubavnu . PESNICKE VRSTE ( LJUBAVNA . ali I pesnikovo postovanje I privrzenost . prema grckom pesniku Anakreontu . a sugestija je proizvod sadejstva ritma .Ditiramb – u staroj Grckoj pesma posvecena bogu Dionisu . svaka rec ima svoje jasno mesto u iskazu . HIMNA ima pretezno molitveni ton I patetican stil . zalost . a vise kao deo duze pesme . HIMNE . Saljivi efekti izbijaju iz nesklada sadrzine I tona : sadrzina je vrlo prozaicna. bliska je sadrzinom I tonom ditirambu . iskaz je slikovit I simbolican . Narodne himne posvecene su slavi . Sirok je spektar osecanja I raspolozenja .) . prijateljstvu . svece . narocito onda kada im je ton isti ili slican . Jezik lirike je odabran . Ubrzo je dobila specificnu sadrzinu : pohvalna pesma u slavu bozanstva sa izrazito uzvisenim I pateticnim stilom . To su krace lirske pesme o ljubavi . ODE . Njeno znacenje nije na povrsini . tuga . reci nose pomereno ( preneseno ) znacenje .

fatalnost zenske lepote . Nema culnosti . samo se naslucuje . burnih osecanja . bez zanosa I patosa . Tamo njiva . Onde potok . ali je mnogo motive . U tematici . nacinu iskazivanja ljubavi I jeziku postoji razlika izmedju narodne ljubavne pesme I ljubavne pesme pisane knjizevnosti . Osecanja se iskazuju posredno I diskretno . EPSKA KNJIZEVNOST ( EPSKA KNJIZEVNOST I U STIHUI PROZI ) . STRUKTURA MODERNE LIRIKE . Oba ova toka mogu se obuhvatiti izrazom “ moderna lirska pesma “ . vise je hladna. Skala osecanja se krece od srece I radosti . ponet . ljubavna ceznja . pa je moderna lirska pesma sve vise intelektualisticka . Jezik je slikovit .Ljubavna pesma je stara koliko je staro I osecanje ljubavi prema osobi suprotnog pola . . ako ne preraste u sovinizam I mrznju prema drugim narodima . . ekstatican . mnogo zivotnih situacija I povoda da se iskaze rodoljubivo osecanje . nego je I najbrojnija . najraznovrsnija po tematici I najlepsa po iskazanim osecanjima I melodiji .Osecanja su suzdrzana . 22. ljubav je samo nagovestena . Zacetak rodoljubive pesme je u prvim epskim pesmama .Pisana ljubavna pesma izrazava ljubavna osecanja neposredno I otvoreno . Dominanta je misonost . izjavljivanje ljubavi . ova lirska vrsta je ne samo najstarija .Lirika xx veka obelezena je eksperimentima koji ne uspevaju da udahnu novi impuls lirskom stvaranju . u slikama . Ovde malo ima ljubavne srece I radosti . alegorijski . Ovde cvet . ali se vrlo rano . Ono je plemenito I humano osecanje . Evo hlad . . bola zbog neostvarene ljubavi . Kako je ljubav osnovno I najjace ljudsko osecanje . vrlo subjektivno : u njoj ima snazne culnosti . preko tuge I bola . . dusevna lepota . Rodoljubivo osecanje je vrlo snazno . Ovde sad . I drugi koji se jasno moze odrediti kao .Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motive koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota . nastala kos u primitivnom drustvu . Eno sunce . javlja kao posebna lirska vrsta . od ustaljene sadrzine I forme . nesrecna ljubav .Rodoljubiva pesma u najsirem smislu ona izrazava osecanje ljubavi prema svome narodu I domovini . ljubavne ekstaze . jos u antickoj pisanoj knjizevnosti .Ala je lep Ovaj svet. Neguje se u svim vremenima kod svih naroda . 23. do ocaja I beznadja . pa je zato I stil patriotskih pesama dinamican . nego emotivna. muzikalan I patetican . vise ima ceznje I tuge zbog rastanka . Moderna lirska pesma u mnogome odstupa od ustaljenog nacina lirskog pevanja . Ovaj vek obelezavaju dva toka : onaj koji se uslovno moze nazvati tradicionalnim .

a unutrasnji svet junaka je zapostavljen . . Neguje se od samih pocetaka knjizevnosti . sudbine …. ili ga uopste nema .Epska poezija se sluzi uglavnom pripovedanjem ( nizanje motiva prema nacelu onog sto je dalje bilo ) I opisivanjem ( opisivanje – nizanje motive prema zakonu asocijacije po mestu . Nema mnogo likova . U pocetku je ovim terminom oznacavano sve ono sto nije roman . Pisca ne zanima ono sto se dogodilo izvan junaka . U toku istorijskog razvitka nastajale su strukturne I sadrzinske razlike . brojnost . . Nema epizoda jer bi one narusile celovitost pripovedanja . enterijer . Pripovedanje je usredsredjeno na pojedinacnu sudbinu . Nije roman jer dosta povrsno slika junaka a fibula je jednostavna I pravolinijska .Pripovetka . u usmenom I pisanom stvaranju . ona moze da bude sasvim kratka . Po tim osobinama nalazi se na granici izmedju pripovetke I romana . raznovrsnost motive ) 24. PRIPOVETKE I NOVELE . Interesovanje je usredsredjeno na dusevna stanja junaka I njegova prezivljavanja .Kompozicija ( duzina . Kazivanje je sazeto .F. leksika probrana I funkcionalna . Dijalog je sveden na najmanju meru . U fabuli pripovetke je neki dogadjaj iz zivota jedne licnosti ili kraci period zivota . portret . ali I dosta obimna .L – junaci I heroji EPSKA TEHNIKA : . odn. Nekad je pripovetka veoma siroko zasnovana . Ono sto je opste I izvansveta pojedinca . Teziste pripovedanja je na spoljasnjem . Dijalog je razvijen . Fabula I lik – konstitutivni elementi structure epske poezije : . zapostavljeno je .. ROMAN . Dominira detaljna I tanana psiholoska analiza I psiholosko slikanje junaka . koji je imao presudan znacaj za sudbinu junaka I u kome se ispoljila neka bitna crta karaktera junaka pripovetke .prozna vrats koja se zacinje I posebno neguje u renesansi . a potom se svojim osobenostima izdvaja crtica ( skica ) I kratka prica koja ce preuzeti primat u kratkoj proznoj formi . opisi su siroki I detaljni pejzaz . nego ono sto se zbiva u njemu .Odmeren ritam jednolicnog stiha . sa velikim brojem likova . Radnja nije razvijena I razgranata . Slicnosti – deo po deo nekog predela . U njoj nema mesta za razvijene dogadjaje I drustvenu analizu radnje koja nije bitna I svedena je na minimum . na njen unutrasnji svet .kratka prozna forma . . Najpre se uspostavlja razlika izmedju pripovetke I novele . Moze se pojaviti epska dela na granici filozofije I knjizevnosti . 25.Novela .Relativno cista epska poezija obradjuje nacelno teme od izuzetnog znacaja za neki narod – rat. Pesnik ili pripovedac govori o necemu sto mu je vec unapred otprilike poznato .opste poznati dogadjaji iz proslosti . Nisu razvijene sve etape radnje : nekoliko etapa preplice se u jednoj situaciji . Sto se obima tice . na zbivanju. stvari ili osobe ) I izricanje misli . putovanja .

August Senoa ( “ Seljacka buna “ ) .U nasoj knjizevnosti znacajna romansijerska ostvarenja dali su Svetolik Rankovic . filozofski . po gradji najobuhvatnija . Negovali su ga Aleksandar Dima ( “ Tri musketara “ ) Lav Tolstoj ( ‘ Rat i Mir “ ) . ko kompoziciji najslozenija I po tematici najbogatija prozna vrsta . iznenadnim preokretima . istorijski . Ovaj metod . biografski . ili romana . Borisav Stankovic . prilagodjavati I usmeravati . Avanturisticki roman – je roman u kome se opisuju zanimljivi dozivljaji I avanture neke licnosti . Biografsku kritiku kod Srba negovali su Svetisla Vulovic . Biografska kritika traga za autobiografskim elementima u delu . . novi roman . epistolarni . Opste poznati romani ovog tipa su “ Robinson Kruso “ D. potpuna zapostavlja delo kao umetnicku tvorevinu . Istorijski roman – u osnovi ovg tipa romana je istorijsko vreme . Franca Kafke …. Dobrica Cosic ( “ VReme smrti “ ) . emocionalne I misaone structure knjizevnog junaka . Milorad Pavic. moderni roman . Svetislav Basara …. Teziste je na zanimljivoj prici . humoristicki . Zanimljivo pripovedanje .L. Karakteroloska motivacija je u sferi oblikovanja lika junaka price epistolarna forma je izdasno sredstvo da se prezentiraju psiholosko – moralne trauma junaka . srednjevekovni roman . Ivo Andric . bila je pisceva licnost : u piscevoj licnosti se trazi objasnjenje sadrzine knjizevnog dela . Kupera . dobro vodjena prica . ljubavni . a njen ispovedni ton je moguce kanalisati .Roman – je danas najpopularnija . “ Ostrvo s blagom “ R. Kad se pojavila Frojdova psihoanaliza .Stivensona . Dobrica Cosic…. ali je moralo da prodje dosta vremena . Epistolarna forma ima dvojaku motivaciju – poeticku I karakterolosku . Epistolarni roman – epistolarna forma je negovana u srpskoj knjizevnosti u putopisnoj prozi . Podrazumeva sagovornika I njegovo reagovanje . biografski metod se modifikuje u psiholoski I psihoanaliticki metod . pa da on dobije znacenje koje danas ima . “ Poslednji Mohikanac “ F. Biografski roman – prvo sto je zainteresovalo istrazivace knjizevnosti spoljasnje orijentacije . prilagodjena je njegovom intelektu I karakteru . Savremeni srpski roman odlikuju znacajne inovacije u sadrzini I formi : Borisav Pekic . anti roman . Poeticka motivacija je u piscevoj svesti o epistolarnoj formi kao kao najpogodnijem sredstvu da se predoce I elaboriraju istorijska . Naziv roman oznacava pripovesti ( obicno pisane u stihu ) o zanimljivim . Jovan Skerlic …. psiholoski . zpletenoj fabuli . Smatra se da je istorijski roman zasnovao engleski romansijer Valter Skot ( “ Ajvanho “ “ Kventin Dervand “ ) . poetski roman . ili lirskim zapisima a redje je to forma pripovetke . Roman XX veka dostigao je zenith u stvaranju Dzemsa Dzojska . realisticki roman . otvorena prema drugom . Virdzinije Vulf . Epistolarna forma u globalnom smislu je dijaloska . sadrzinu dela I njegov emotivno – misaoni sloj objasnjava cinjenicama iz piscevog zivota. neposredna je . politicki . U toku istorijskog razvoja stalno dozivljava promene u sadrzini I formi : anticki roman. ili filozofska pitanja. Termin roman je latinskog porekla . zaokupljen piscevim zivotom .. uspostavlja paralelu izmedju licnosti pisca I moralne . Razvio se u vrlo veliki broj vrsta : avanturisticki . Moderni roman je doneo nekoliko novih vrsta : roman toka svesti . Sve ostalo je plod pisceve darovitosti I imaginacije . istorijski dogadjaj I istorijske licnosti .Defoa . cesto cudesnim dozivljajima . fantsticki . poeticka . dinamicna . plasticno slikani likovi I bogat istorijski kolorit ucinili su istorijski roman vrlo popularnim . Pavle Popovic .

“ Vreme zla “ . I kao takvo mora da izrazava I svoje politicke stavove . Poreklo mu je u mitologiji I religiji . kao masti daje istaknutu funkciju u stvaralackom procesu . Dostojevski predocava unutrasnja zbivanaja tako sto narativni subjekt kazuje sta se dogadja u dusi junaka . Pisac se tim licnostima smeje . Politicki roman – tip romana koji odslikava odnos jedinke prema drustvenim ili istorijskim zbivanjima . Zacetke romana – eseja predstavljaju “ Zlocin I Kazna “ F. topao . D. dolazi rasprava I analiza – fabula jepotisnuta ili razgradjena . nego raspravljanje povodom dogadjaja I licnostima o najrazlicitim pitanjima sveta I zivota – zivot I njegov smisao . dobila znacajno mesto . progovori o sebi . tada je rec o politidckom romanu kao tipu drustvenog romana . o svojim nedoumicama I unutrasnjim borbama. umetnost . dobrocudan . stvaralastvo . Humoristicki roman . U tematskom pogledu narodna fantastika je raznovrsna I bogata . egzistencijalni problemi . ili tako sto prepusta da sam junak . filozofija .Dostojevskog . Usrpskoj knjizevnosti politicki roman poznaju svi periodi : J. Komarcic : “ Moj kocijas “ . vizije buducnosti . jer imaju znacajan broj pozitivnih crta .Preuvelicavanje predmeta I pojava stvarnosti .Filozofski roman – roman vise nije pripovedanje o dogadjajima I licnostima . Ako je politicka supstanca samo element tematskog kompleksa romana . nezlobivost . tajanstvenost I nedokucivost . pa te licnosti ne deluju odbojno . “ Braca Karamazovi “ istog pisca u kojima se razvija refleksija o problemima morala . nego blisko I simpaticno . Ako politicka supstanca provlada u sadrzini romana . nastaje politicki traktat ili pampflet . Unjegovim romanima je u prvom planu individualnost . Za humoristicko slikanje ljudi I situacija nabolji su primeri u delu Milovana Glisica . Tako nastaje novi tip romana koji ce dobiti razlicita odredjenja : roman – esej . Umesto price . sve ono sto nemoze da se objasni prirodnim zakonima . Psiholoski roman – Fjodor Dostojevski vazi za rodonacelnika modernog psiholoskog romana . koji je podredjen umetnickoj funkciji . nego je I misaono I politicko bice . Veselinovic “ Borci “ . pojedinacna sudbina. ako preovlada politicko nad ljudskim . Cosic “ Deobe “ . kroz direktni unutrasnji monolog . nauka . Fantasticna nit se provlaci kroz knjizevnost baroka I klasicizma da bi u romantizmu . koji na literaran nacin I literarnim sredstvima raspravlja o nekim politickim temama . covek . U srpskoj knjizevnosti prvi psiholski roman ostvaren je u romanima Svetolika Rankovica ( “ Seoska . pa je razumljivo sto je vrlo rano uslo u knjizevnost I ostalo njeno stalno svojstvo . blagonaklon odnos prema nosiocu slabosti . Njegove analize I prodiranja u svet junaka nijedan pisac nije prevazisao . stil je intelektualan . Duboki su koreni fantastike : nalaze se u mitskom misljenju I religijskoj svesti iz kojih je pretocena u celinu knjizevnost fde ce naci sigurno uporiste u svim vremenima . sto sadrzi irealne I cudesne elemente . Fantasticni roman – fantasticno je ono sto je neverovatno I neobicno . jer covek nije samo dusevno . Stevana Sremca < Branislava Nusica < Branka Copica . izostajanje moralisanja . Politicka sadrzina prisutna je u svakom drustvenom romanu .Neke ljudske slabosti prikazuju se kao deo normalne ljudske prirode .fantasticno ili cudesno – I u njoj se mogu naci motive koji ce znacajno uticati na pojavu fantastike u pisanoj knjizevnosti . nadprirodne pojave I moci obelezja su fantasticnost . L. ali taj smeh je blag . filozofski roman ili metafizicki roman . Humoristicki odnos prema ljudima I njihovim slabostima podrazumeva : razumevanje za ljudske ludosti ili slabosti .

dopis 27. pa zato dramski pisac mora da void racuna o mogucnostima I zahtevima pozornice : da drama bude napisana tako da se lako moze izvesti u pozoristu . a glumcu je omoguceno da uspesnije I uverljivije odigra svoju ulogu . kad .izvestaj . vec citalac ima iluziju da se nalazi u svesti junaka .uciteljica “ I “ Poruseni ideali “ ) a “ Necista krv “ je najvisi domet psiholoskog romana tog vremena . drama se razvila u dve dominantne vrste : tragediju I komediju . Dok u psiholoskom romanu narrator izvestava o tome sta se zbiva u psihi junaka . Citalac romana mora da domislja likove . dakle . u modernom romanu toka svesti nema naratora kao posrednika I tumaca . o specificnostima dramske vrste koju neguje . koji se odvijaju na sceni I ima iluziju istinitosti . koje svoj puni zivot ostvaruje tek na pozornici . u njegovoj svesti I citaoca . Ali . 26. U nekim slucajevima gledalac moze da stekne utisak da se nalazi u sredistu zbivanja . pogled na svet . dramsko delo . Umetnost romana u XX veku dozivljava renesansu : tada autori pokusavaju da udju dublje u podsvest svojih junaka I da iz tih dubina osvetle coveka iz jedne nove perspective . odeca junaka I njihov izgled . ko . pa je njihovo postavljanje na scenu – nemoguce. gde . Ima drama koje su pisane nezavisno od pozorisnih zakona . likovi govore I deluje pred gledaocevim ocima . U tom slucaju . Drama je namenjena gledaocima . DRAMA Drama – knjizevni rod . TEHNIKE MODERNE PROZE . U nazivu je sadrzana sustinska odilika dramskog roda : u osnovi drame je radnja koja se odvija na sceni pred ocima gledalaca . njihov zivot I sudbinu . Pisci cesto dok pisu dramsko delo .to su drame za citanje . . tako da oni neposredno dozivljavaju dramske junake . on void racuna o zahtevima I mogucnostima pozorista . pisac je iskazao svoju umetnicku zamisao . Njega obelezava primena novih tehnickih sredstava za oblikovanje likova I nov stav prema coveku I njegovoj psihi . drama je pre svega .novinarsko izrazavanje – vest ( sta . Svaka drama moze da se cita : ona je knjizevno delo namenjeno citaocima . uzivljava se u njega I poistovecuje s njim – postaje junak u ciju je svest uzso . biografija . Mnogi su cinioci od kojih zavisi ostvarenje dramskog dela . U toku rada na drami . olaksan je posao je posao reditelju. reportaza . pisana je za scensko izvodjenje . radnje ili opise . drama najsnaznije deluje na coveka od svih knjizevnih rodova . o pravilima dramaturgije . kako ) . Dramskim delom . memoari…. Za ovaj roman se cesto koristi I termin subjektivni roman . a gledalac sve vidi pred sobom : radnja se odvija na sceni . osecanja I raspolozenja . shvatanja . Tako se iz psiholoskog romana razvija roman toka svesti . jasno I ocigledno je predocen ambijent . N samom pocetku . te I da sam ucestvuje u onome sto se odvija na sceni . dnevnik . imaju u vidu odredjenog reditelja ili glumca . odlikuje je strukturna I tematska raznovrsnost . intervju . u antickoj Grckoj . razvila se u veliki broja podvrsta . Drama u uzem smislu reci . danas je dominantna dramska vrsta : poseduje elemente tragedije I komedije .putopis . Bas zato sto se ostvaruje na pozornici I sto je gledalac “ ocevidac” dogadjaja .

Junak zapada u razlicite situacije u kojima se iz situacije u situaciju sve vise razotkriva . na drugoj strani . tragedija je zadrzala svoju formu . a menjala se jedino u sadrzini . ali ubrzo dobija I drustvenu funkciju : da ukazuje na mane pojedinaca I drustva . pa se I sam opredeljuje protiv njih . Sofokla I Euripida . U antickoj tragediji junak strada zato sto se suprostavlja volji bogova ili sudbini . vladari . te da ih humorom ili satirom izvrgne ruglu I iskoreni . junaci su obicni ljudi .ili psiholoska komedija je najrasprostranjenija vrsta komedije. mane ljuske . Radnja je jednostavna . situacije su svakodnevne I zivotne I zivotne . Komedija . pretezno se pise u stihu .junaci komedije su obicni ljudi svakodnevnog zivota koji sup o nekoj osobini gori od prosecnih ljudi . obuceni u jarece koze . pa je dozivela sadrzinsko obogacivanje I granjanje u veliki broj podvrsta . Zbivanje u tragediji . Komedija je uvek bila vrlo cenjena I popularna . Komedija – ja na pocetku imala cisto zabavnu funkciju da razonodi I razveseli . Ime je dobila od reci tragos ( jarac ) I oide ( pesma ) . Humor je blag I dobrocudan . tehnicka sredstva . Dugo je zadrzala svoju form I stil . Iz tog sukoba proizilazi stradanje junaka . U svim slucajevima junak se bori za neki moralni ideal koji je opsteljudski I blizak svakom gledaocu . ali cesto prelazi u ostru I ubojitu satiru .: prilikom prinosenja zrtve bogu Dionisu .nastala je u staroj Grckoj iz iz obrednog kulta bogu Dionisu . U savremenoj tragediji sukob izbija izmedju svesti I podsvesti . Visa komedija se razvila u dve podvrste : komediju karaktera I komediju naravi .. 28. kompozitor . U poznijim tragedijama strada zato sto dolazi u sukob sa svetom oko sebe . . Gledalac postaje svestan mana I poroka junaka komedije . u stvaranju velikih tragicara Eshila . TRAGEDIJA I KOMEDIJA Tragedija – predmet tragedije je sukob izmedju junakovih teznji I ideala na jednoj strani . svesnog I nesvesnog u coveku . Stil tragedije je uzvisen . U toku istorijskog razvoja . Gledalac snazno prezivljava stradanje junaka . U novije vreme sve vise je potiskuje drama u uzem smislu reci . clanovi hora . likovni umetnik ( scenograf I kostimograf ) . napeto I uzbudljivo . kao pozorisne predstave : reditelj . heroji. glumac . kao nosilac neke izrazite negativne crte karaktera koja je stetna po drustvo . tematiku I stil. jezik probran . pevali su pesme . treba da potrese gledaoca I da kod njega izazove plemenita osecanja I pobude . Visa komedija – ima drustveni karakter I ulogu : da smehom utice na popravljanje ljudskog drustva I njegovo moralno ozdravljenje . Tragedija . Komedja karaktera . koje je dramaticno . Uglavnom se razvila u dva osnovna pravca : u visu I nizu komediju . I okolnosti u koje je zapao . Dok se komedija tematski stalno obogacivala I zanrovski razgranavala u niz podvrsta . U njoj dominira jedna licnost . dramski karakter . jezik blizak gledaocu pise se u proznom obliku . Svoj puni razvitak dostigla je u Grckoj . Junaci tragedije su snazne I izuzetne licnosti : bogovi . stil je jednostavan . pa se u njemu javlja zelja da se I sam bori za iste ideale . Pravilo je da tragedija ima pet cinova I da se pise u stihu . Teme su iz svakodnevnog zivota .

gegovima . predvidiv rasplet . Komika se ostvaruje zanimljivom fabulom .Izvor zapleta su nesporazum . likovi nisu pazljivo vajani . beg od stvarnosti . niti istice prave literarne I egzistencijalne vrednosti . Postoje jos dva naziva : kiz ili sund . Glavni oblici su zabavni roman . Zabavna knjizevnost vidi zadatak u tome da citaocu pruzi prijatnu razonodu . Zabavna knjizevnost ima pojednostavljen pogled na svet .Komedija naravi . Jedina joj je svrha da zabavi I razonodi publiku . dosetkom ili komicnom situacijom . kao knjizevna vrsta . sentimentalni . U razvoju zabavne knjizevnosti prednjaci Engleska . Naziv za onu vrstu knjizevnosti koje interesantnom gradjom na zabavana nacin zeli da odgovori publici skromnih literarnih pretenzija . jednog doba . Ova komedija se razvila u tri podvrste : komediju intrigue ili komediju situacije . posebno obrazovanje . Smeh je nezlobiv. nema estetsku funkciju . farsu ili lakrdiju .ili drustvena komedija ukazuje na mane I nedostatke jednog drustvenaog sloja ili drustvene grupe . Farsa ili lakrdija – nema umetnicke ciljeve ili drustvenu funkciju .Neke vrste zabavne knjizevnosti : pustolovni roman . radnja je jednostavna . Premda ne udovoljava estetskim zahtevima. 29. Bezazlena je I ne razara ukus citalaca . Skup svih pojedinacnih mana ili karakternih crta cine narav jednog drustva ili drustvenog sloja . Farsa povladjuje nizem ukusu publike . zabavna pripovetka I feljton . spletke . Junaci su obicni ljudi . ne spada u umetnicko delo . grubim I neukusnim salama . ona ne postavlja duboke probleme . kriminalisticki roman . nesnalazljivost . igrom reci . uspevsi da objedini zabavne I umetnicke elemente . ova knjizevnost se ipak uzdize iznad obicnog sunda . Oni podlezu sematizmu ( staklni sukob dobra izla . Razlika je u tome sto u vodvilju ima muzickih numera . Zabavna I ozbiljna knjizevnost moraju biti uzjamnog delovanja . Niza komedija –ima jedini cilj da zabavi gledaoce I nasmeje ih zgodnom salom . U ovom tipu komedije nema razlicitog junaka . Vodvilj – je blizak farsi po tematici . glavnog junaka . Komedija intrige – ili komedija situacije zasniva se na zanimljivom I zavrsenom zapletu iz koga proisticu komicne situacije . dobrodusan . jeziku I vrednosti . sa svakodnevnim zivotnim situacijama . Nema imetnicku vrednost . ZABAVNA KNJIZEVNOST Ne zahteva dublje intelektualne napore . Ovakvi tekstovi ne zahtevaju veliki napor . Radnja je labava . bezazlen . I vodvilj . kao ni narocit osecaj za esteticki nacin izrazavanja . zamena za nekadasnju bajku . jezik je grub I vulgaran . premda je u Nemackoj zabavna knjizevnost veoma omiljena . obavezno pobedjuje dobro ) . dok u Nemackoj na primer zabavna knjizevnost nije uspela da dostigne takav nivo I provalija prema pravoj knjizevnosti je duboka . .

nosi sve . neka carevima ne propane . Ti Kocicevi zemljaci su I sereti I prosti . piscevog dvojnika . Stecicina prica deluje veoma ubedljivo . Stevica je znalac koji dobro poznaje protu . slikar dusa I srca bosanskog seljaka kome tudjin itima “ bericet “ okvasen krvlju I patnjom sopstvenom . Narator ce obaviti u prici jos jednu vaznu ulogu . Oni su ljudi trpljenja . Stevica ce jedva da se osmeli da povede pisca . da se nista ne zaboravi . ali veoma humani I dostojanstveni . I posmatranje . gubi sebe . Atmosfera je pojacana iscekivanjem . napacene I porobljene. mucenik na sopstvenoj zemlji . osobenjak . Na tim prostorima smenjivale su se razne civilizacije koje su uglavnom porobljavale . na jednom brezuljku ukaza vrlo visoka . uzajamno se dopunjuju I naslanjaju . istine. Kocic je u svom delu . Kocic je covek Bosne. I Turci I Austrijanci koji su upravljali Bosnom . izazvana opisom protine kuce . Kocic je slikar realnosti svog vremena I prostora . onda narod gubi I proslost I tradiciju . Pripovetka “Mracajski proto “ je dijalog znalca I radoznalca . ali iz njih izbija plamen kad vetrovi duvaju . prospu svoju gorstacku ostricu . Dakle . kao coveka I pisca . njegove kuce . pa u bijeli svet “ . I pisac I Stevica zeljno ocekuju protino pojavljivanje . ali sa velikom zebnjom I strahom . krisom iz . To je veliki rizik . postenja . Iluzija prisustva . Protina mrznja je usmerena na sve I svakog . Sa nestrpljenjem se ocekuje osoba za kojom se dugo I uporno traga . jer je to susretsa osobom koja se skrila od sveta . ali prote jos nema ispred dvojica naratora . Pricanje je zamenjeno opisom . pogotovo kad je u pitanju Srbin I srpstvo uopste. cim se pojavila protina kuca . Sada pisac deluje ubedljivo I uverljivo . jer sva ta autenticnost prolazi kroz njegova cula I opise : “ Bogami. tesko je posmatrati izolovano I jednostrano . Kocic je covek pravde . a vreme I prostor razgorevali su decenijama te Kociceve Bosance . ugusen radom I nepravdom . ne moze mu se lako prici vec mora da se uhodi . postojani . torbu na rame . U sirem opsegu . sad je prisutna realnost . ali pisac zelei neposredni uvid u protin zivot .PETAR KOCIC : “ MRACAJSKI PROTO “ Petra Kocica . dvorista . trajanje . uperio svoju zaoku prema tim nepravdama I eksploataciji coveka . a ja cu stap u sake . on je Krajisnik I covek svog zavicaja I svojih gorstaka . sto ce taj seljak reci : “ Nosi . ali I jedne specificne tvrdoglavosti . pisac se pretvorio u knjizevni lik . deluje uzbudjujuce . I jedno i drugo . eksploatisale ljude tog podneblja . u posetu proti . prepoznatljivu . ugnjetene . Kocicev patriotizam je izraz jedne osobite strasti : da se pamti sve sto je bilo . Radoznali sagovornik je upravo pisac . mene lijepo strah! Trze se Stevica . ali pomalo alegoricnu . sakrivenih u svojim ljusturama iz kojih kada izvire . Dakle . brate . Kocic je satiricar I psiholog . okolina ) . satiricnu I mateforicnu . s teskom celicnom bravom “ . kad se u blizini pred nama . pred kojom su se videla vrata od podruma . Nije ni cudo . njegovu narav I zivotne teskoce . Covek u Kocicevim delima je patnik . Dakle . vidljivost prote .Prote se skriva zato sto sto je upravo sve izuzetno I cudno ( proctor . bili su nepravedni prema domacem stanovnistvu . U svojim delima . koje je skopcana sa strahom . okoline . jer ako toga ne bude . U uzem smislu . Krajisnike . drvena kuca .

on je u stanju fizickog mirovanja . on je psihicki rastrojen . Sav je afektu I povisenom tonu . Brava . On se opekao na ljudskom zlu I ti oziljci iz proslosti su izvitoperili njegovu psihu . I stvari u kuci su izgubljene . koje poseduje prota . gaji I konja I psa . iz puske . ima nesto od zivota u njegovom dvoristu jer tu sumornu tisinu jedino remeti zujanje pcela . dok je prilazio protinoj kuci . da ga je strah . duboka . dzibicu . ali su svesni da zbog njih strada neduzna zivotinja : “ Ama . Kuca deluje usamljenicki u prostoru . otrovi samounistenje . Prota je opsednut strahom od zluradih posetilaca . Lepse se ponasa prema neutralnoj osobi nego prema Stevici piscevog dvojnika ipak prima sa znacima gostoprimstva . kad te vec djavo donio “ “ sjedi .zaklona je poslednji napor da se dodje do cilja . Dakle . Pravi krivci nisu kaznjeni . ali u znacima dusevnog nemira . Prota nikad ne govori smireno . Nemoze da nadje djezvu . proto ipak razlikuje dobro od zla . On je svu ljubav usmerio na bezazlenija bica ( konja . su u funkciji da se oglasi spoljasnja opasnost . koje su pune mrznje . Stevica kod prote bira one reci u slikanju njegovog bica . mjesto se prosjelo pod tobom “. Od konkretne imovine . kao I prota koji ne voli svet . prote . zato sto mu je njegov deda osramotio zenu . sto pokazuje njegovu neuroticnost . Stevica je priznao . pored pcela . dzibicu . dakle . prota je I mentalno nesredjen . On nije svestan da zrtvuje svoga ljubimca radi kaznjavanja nenajavljenih gostiju . Stevici ne nudi kafu I kune ga : “ sjedi I ti . Dakle. kako ste vi usli da vas pas ne opazi I ne zalaje ? “ Proto . alit u si med .Goli I suvonjavi laktovi . kome dirljivo tepa . Zbog toga je razocaran u ljude . proto . sto znaci da proto moze da voli I miluje I dam u to polazi iz srca : . Iz mirovanja prelazi u pokret . I on je pomalo uplasen .psa . Tu su I tragovi pune zapustenosti : bradica u neredu . Protina kuca je usamljena I uzvisena u prostoru. jer sum u oni nepozeljni . suvonjave laktove “ . a podsvesno drugu . ali je obazriv I kazuje d ace njihov boravak kod njega biti kratak. I pcele ) ali ljudi stvaraju I povod da prota ubije I svog psa ( posetioci su krisom usli u dvoriste . a kosa zamrsena I masna . zlobe I kletve . zato je izolovan . melem . pun daljih iscekivanja I straha. Polozaj tela je neugodan I napregnut . fildzane I secer za kafu . te ih pas nije opazio ) . Susret sa protom je izuzetan . Prota mrzi Stevicu . Dakle . koscato lice I I siroka . ali utegnutapleca . Prema posetiocima je prek I osoran . kretanja I I nacin pusenja su neuroticni . Prozori na kuci su kao dva izbezumljena oka . cudan . gestovi. kod prote nije potpuno unistena neznost . sto na njegovu psihu deluje pogubno . krisom . Pcele mogu simbolisati I zaoku. Kada ga susrecu . teska I celicna na podrumskim vratima simbolise protinu zakljucanost I srca I duse . veoma surovu . Ipak . nekazujem svijetu “. dakle usmerava svoju agresiju mimo coveka I uija psa . kao I sam prota . tisina “ a sve u tom dvoristu je “ pusto . sumorno tesko “ Ipak . U ocimai pogledu prisutno je psihicko rasulo : “ blesasto zuri u nesto pred sobom” . a njegov oslonac je nesiguran: “ Podnimio se na obe ruke I odbocio nag ole . nudi ga kafom . sto moze nagovestiti da kod prote nisu zamrli ljubav I covecnost . Izgleda kao da prota samog sebe jede . a do nje se dolazi strminom . Dok pisac posmatra protu . Zbog toga on ubija svog psa . svesno je izvrsio jednu kaznu . sto se vidi u odnosu premakonju . Ta zakljucanost I zabravljenost simbolise karakter protini negovu cutljivost “ sto sam propatio . govore o coveku koji je prosao tezak zivotni put . Alarmni uredjaji . Protino dvoriste je “ mrtva .

magajice jedan ! Nisi ti konj . bioloske . Svak` sebi ! Trazite konak ! Tu se moze nazreti I protina briga . Kada mu posetioci potvrde da je on mnogopropatio . A sto je tebi za tim? Sto sam prepatio ne kazujem svijetu “. ali nikome ne smeta . Ljudi su ga optuzivalii klevetali kod vlasti . on odgovara : “ Jesam. Protine reci zauzimaju vise od trecine ukupnog teksta price I gotovo su sve iskazane u jakom uzbudjenju . Posto je on svestenik. ali moze oznacavati I vrstu karaktera . vremenom postao opaka I nastrana licnost . kod tuskog I svapskog suda . vec onaj veiti . protin lik ilustruje da je svaki covek velika tajna . ali je dobio atribut “ Mracajski” . Proto nema imena . Svetlosni znaci brzo nestaju . manje osudjujemo . On muci samog sebe .“ Magajice jedan ! Kako si mi . . on je od njih doziveo zlo I zbog toga on ljude ne voli . kao I zastitu I odbrambeno sredstvo . U svakom dobru ima I iskre zla . Mrak . preko onoga sto cini I u njegovim postupcima . ali je gord . Njegove kletve su upravo protine odbrambeno sredstvo . To “Mracajski “ moze biti aluzija na neko zabaceno selo . moglo bi se ocekivati da nekoga blagoslovi . kada je proto nasamo sa konjem . jer je po njemu grad izvor zla I okupacije . Ko zna sta je protu ucinilo bezumnim . koja se ne moze u potunosti sagledati I za kojom treba stalno tragati . U Stevicinoj prici vidimo protu kao covekomorca . Proto je predstavljen kao mucenik I zbog toga ga . zbog svega sto cini . PORUKE IZ DELA U sirem opsegu . valjda njegov uzasni zivot . Cini se da je on pacenik I da posle toga vise nema svetlosti . ali on proklinje sve I svakoga . Coveka treba upoznavati neposredno . On ne odlazi u grad . surovokaznjavan . planina . Tu ima I tracak svetlosti I prikrivenog dobra . Zato ne treba brzo osudjivati nekoga I treba razumeti coveka . On je bez krivice . prisutni su u mracnom podrumu van ociju posmatraca . cak I za mladica . koga je do malocas proklinjao . Proto stalno nosi pusku I noz . Proto se odlucio na usamljenicki zivot . koje su istovremeno I simboli I prote I njegovog okruzenja. ali I u zlu ima neka trunka dobra . I dobro I zlo u coveku koreni su drustvenih pojava . Noc I mrak cine da se izgubi protin lik . oblaci . kako si mi . Umesto da su ga ljudi razumevali . noc . veiti . Proto je bez svoje krivice . Zato ih on I smatra podmuklim neprijateljima I muciteljima . crna je noc na zemlju pala . Posebno se boji noci : “ Dijeco . ali I okolnosti koje su ga takvim stvorile . mracnu licnost I rezignaciju . su mracne snage .magajac ! “ Ti izlivi neznosti .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful