P. 1
Skripte-k n j i z e v n o s t

Skripte-k n j i z e v n o s t

|Views: 10,132|Likes:
Published by cupkakv1887

More info:

Published by: cupkakv1887 on Sep 20, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/15/2015

pdf

text

original

KNJIZEVNOST 1.

NAZIV I POJAM KNJIZEVNOSTI Poreklo termina nalazi se u reci knjiga : sve sto je izrazeno recima i uobliceno u celinu ( knjigu ) imalo je zajednicki naziv knjizevnost. Knizevnost u sirem smislu obuhvata umetnicku knjizevnost ( beletristriku ili lepu knjizevnost I knjizevnonaucnu prozu ) ali i proizvode koji nastaju u procesu proucavanja knjizevnosti ( knjizevnu kritiku , u uzem smislu obuhvata samo ono sto se naziva beletristrika ili lepa knjizevnost ( poezija , proza , drama ) I knjizevnonaucnu prozu ( dnevnik , putopis , reportaza , pisma , memoari ). Za knjizevnost u uzem smislu koriste se I pojmovi umetnicka knjizevnost , umetnost reci . 2. PRIRODA I FUNKCIJA KNJIZEVNOSTI Knjizevnost ima znacajnu ulogu , ona siri i saznaje intelektualne vidike . Knjizevnost ima vaspitnu I drustvenu ulogu. Ona je samosvesna , kreativna , ljudska duhovnost i emocija .Ima ulogu da zadovoljava narasle potrebe , potrebe za celovitijim dozivljavaljem I obuhvatnijim saznavanjem sveta prewko dubljeg razumevanja i tumacenja knjizevnog dela . Drustvena funkcija I uloga knjizevnosti ispoaljava se u svojoj pravoj mogucnosti , tamo gdes e ciatcevo knjizevno iskustvo ukljuci u horizont ocekivanja njegove zivotne prakse I preformira njegovo shvatanje sveta . 3. NAUKA O KNJIZEVNOSTI ( KNJIZEVNA TEORIJA , KNJIZEVNA ISTORIJA KNJIZEVNA KRITIKA ) Teorija knjizevnosti je dinamicna nauka kako u pogledu svoje sadrzine , tako i u pogledu rezultata i pojmovnog aparata .Ona je dinamicna disciplina , jer je uvek otvorena za nove rezultate i nova uopstavanja , na osnovu materijala koji obezbedjuju knjizevnost , knjizevna kritika i knjizevna istorija . Teorija knjizevnosti obezbedjuje osnovne postavke znanja I instrumente za istrazivacki rad knjizevnog kriticara i knjizevnog istoricara . Na drugoj strain , knjizevna kritika I knjizevna istorija obezbedjuju nove cinjenice za dalja uopstavanja teorije knjizevnosti . Teorija knjizevnosti izucava opste zakonitosti knjizevnog stvaranja , prirodu knjizevnog dela , izrazajna sredstva , utvrdjuje merila za klasifikaciju knjizevnosti kao i posebna svojstva , osobine i zakonitosti radova i vrste . ISTORIJA KNJIZEVNOSTI Proucava razvitak knjizevnosti u istorijskom kontinuitetu . Ona ne prati samo knjizevni zivot , pojedine pisce , I njihova dela , vec pazljivo proucava drustveno – ekonomske uslove u kojima je nastajala odredjena knjizevnost , uziam u obzir politicki zivot , koji se svakako na odredjeni nacin odrazio u knjizevnoj produkciji jednog vremena , pomno prati razvitak ideologije I njen uticaj na knjizevni zivot I

knjizevno stvaranje kako pisca pojedinca , tako i cele zajednice . Istorija knjizevnosti nije samo hronoloski pregled pisaca i dela ,nego kompleksno prikazivanje drustvenog , politickog I kulturnog zivota jedne sredine i vremena. . U istoriju knjizevnosti spadajusinteticki pregledi razvoja jedne knjizevnosti u odredjenom periodu , rasprave , studije , I monografije u kojima se proucava jedan pisac , jedan knjizevni pravac ili neka knjizevna pojava . KNJIZEVNA KRITIKA Njen zadatak je da prati knjizevni zivot , obavestava citaoca o novim knjigama ocenjije i vrednuje knjizevno delo ili stvaranje pisca .Zato se kritika deli na tekucu I naucnu kritiku . U tekucu kritiku spadaju novinska ili casopisna kritika , koja u kratkim crtama predstavalja novu knjigu ukazujuci na njene vrednosti I nedostatke . Ima informativni karakter I ne zalazi u dublju analizu knjizevnog dela. Ova kritika ima oblik beleske , osvrta I prikaza . Naucna kritika pruza produbljenu I dokumentovanu ocenu vrednosti knjizevnog dela bilo dam u prilazi samo sa jednog aspekta ili ga razmatra u celini , sa razlicitih aspekata I primenom razlicitih metoda ispitivanja . U naucnu kritiku ubrajaju se raspave , studije I monografije . Knjizevna kritika je znacajna disciplina nauke o knjizevnosti iz dva osnovna razloga : vrlo je razvijena I bogata , najproduktivniji je deo nauke o knjizevnosti , obezbedjuje gradju za knjizevno – istorijska uopstavanja I izradu knjizevnoistorijskih sinteza . 4.STILISTIKA ( kao disciplina o izrazajnim vrednostima jezika ; pojam , odlike i Podela ) Stilistika je nauka o stilu . Proucava nacin izrazavanja jezikom I relacije izmedju jezika na jednoj strain , I namera , misli , osecanja I raspolozenja , na drugoj strani . Stilistika je disciplina lingvistike kada proucava jezicki system I njegovu strukturu sve do jezickih jedinica. Stilistika je diciplina nauke o knjizevnostikada proucava sklad izmedju misli , osecanja I namera , na jednoj strani I jezickog izraza kao realizacije misli na drugoj strani , te umetnicke vrednosti tog sklada . Otuda I dve orijentacije u stilistici ili mikrolistika I knjizevan stilistika ( stilisticka kritika ) ili makrostilistika . Lingvisticka stilistika proucava jezicke cinjenice u utvrdjuje opste zakone , ale ne daje ocene . Njene rezultate koristi knjizevna stilistika za estetsko vrednovanje knjizevnog dela .Predmet istrazivanja ove stilistike obuhvata jezicki system , jezicku normu , jezicke jedinice i stil . Knjizevna stilistika ili stilisticka kritika proucava umetnicko funkcionisanje jezickih sredstava u knjizevnom delu I ocenjuje estetske vrednosti knjizevnog dela . Predmet istrazivanja knjizevne stilistike obuhvata veliki broj knjizevnih elemenata I fenomena : motive I teme , oblikovanje sizea , reljef teksta , poruka , monolog , dijalog , pripovedanje , deskripcije , karakterizacija , izvori I uticaji .

simbolicnost . ONOMATOPEJA …) ASONANCA – zvucna stilska figura .ritmicnost u organizacicji umetnickog materijala – slika ilikova . ritam ) dozivljava odstupanja od norme . pesnicki jezik predocava stvari I pojave preko umetnickih slika I likova . simbol ) . delujuci na mastu . FIGURE DIKCIJE ( ASONANCA . singdoha . novinarstvu . . bogatstvo znacenja – mnogoznacnost . osecanja . uskladjuje se sa situacijom u kojoj sekoristi I sa prirodom I psihologijom onoga koji ga koristi . ALITERACIJA . retorsko pitanje . aliteracija .FIGURE MISLI ( poredba .5. citanje knjizevnog teksta ozivljava mastu. epifora .emocionalnost u izrazavanju pri cemu odstupa od normalnog nacina izrazavanja . naziva se stil . alegorija . metonimija . pojacavanje znacenja . Dok naucni jezik saopstava istinue uz pomoc pojmova I cinjenica delujuci na razum .FIGURE KONSTRUKCIJE ili sintakscke figure ( inverzija . asindeton . glasovne ili zvucne figure ( apsonanca . intonacija . nastaje ponavljanjem istih samoglasnika .konkretnost u slikovitost u opisivanju . S obzirom da samoglasnici imaju specifican tonski kvalitet . izrazajnost ) 6. elipsa .FIGURE DIKCIJE . anaphora . ironija . polisindeton ) . STIL PESNICKOG JEZIKA Jezik je kolektivna tvorevina ali se ostvaruje tako sto ga pojedinac upotrebljava da bi izrazio svoja htenja . simploka . Citanje naucnog teksta pruza saznanja . njihovo nagomilavanja je . ANAFORA . koji se razlikuje od svih drugih nacina izrazavanja ( u svakodnevnom govoru .preobrazavanje znacenja ( prenesena znacenja – figurativnost . mimika . Pesnicki jezik je oznaka za jezik knjizevnog dela . budi osecanja . slikovitost . nudi saznanja I estetsko uzivanje . anadiploza ) .FIGURE RECI ili tropi ( metafora . U toj upotrebi dobija mnoge pratilacke elemente ( gest . Zato ima individualni karakter i boju . jezicka sredstva I jezickog signala . jezgrovitost . nauci ) po nacinu i cilju upotrebe . hiperbola . raspolozenja I stavove . Stilske figure se dele na nekoliko grupa : . gradacija . oksimoron ) 7. personifikacija . antiteza . Pesnicki jezik odlikuje : . epitet . a nauka koja se bavi proucavanjem stila zove se stilistika . razum I osecanja. onomatopeja . STILSKE FIGURE ( POJAM I PODELA ) Stilske figure nastaju iz raznovrsnog odstupanja od uobicajenog nacina izrazavanja cime se postize konkretnost . Ovaj poseban I specifican nacin upotrebe jezika od strane pojedinca . paradoks . emocionalno se boji . namere . eufemizam . litota . dinamizacija I ritmizacija umetnickog govora .

. gde se ponavljanje reci javlja i na pocetku I na kraju stihova . ali I svoj dozivljaj sveta . alegorija . epitet . eto sina moga ( Uros I Mrnjavcevici ) 8.izraz osecanja i raspolozenja .” ( J. singdoha . “ Sadi kuma jednog do drugoga . il` ljubav nije – Sto se grli . . Toliko je cesta u izrazavanju da je postala sastavni deo govora . nastaje ponavljanjem istih suglasnika ili suglasnickih skupova .. to su same zmije . ozivljava I dinamizuje sliku . Zasniva se na prenesenom znacenju reci . na prenosenju pojmova iz jednog podrucja zivota u drugo . Cesto se metafora odredjuje kao skraceno poredjenje . simbol ) METAFORA – najslozenija I najlepsa stilsaka figura . FIGURE RECI ILI TROPI ( metafora . “ Blago mene I do boga moga blago mene .Ponavljanje na pocetku stihova ( anaphora ) ONOMATOPEJA – zvucna stilska figura nastala podrzavanje glasova i zvukova iz prirode . Sovuljago jedna . Starog svata jednog do drugoga Mladozenju jednog do drugoga .konkretizuje je I zvukovno obogacuje ( “ potok jauce . metonimija . Ovo ponavljanje izaziva zvukove efekte I doprinosi ekspresivnosti pesnickog izraza ( “ vrh hridi crne trne “ ) ANAFORA “ Ljubim li te….il` me bezum ganja . nemam osecanja . Onomatopeicne reci nastale su kao rezultat reagovanja prvobitnog coveka na svet oko sebe – ovim recima on je izrazavao svoja osecanja I raspolozenja . cime se objasnjava process njenog nastajanja : mesto reci koja se poredi . onomatopeja ima znacajnu umetnicku funkciju . ALITERACIJA – zvucna stilska figura . Moje sunce spava …. eufemizam .Zmaj – “ Tijo noci “ ) Metafora ima afektivni karakter jer pokazuje govornikov stav prema predmetu opisivanja ili opevanja . Mesto da pesnik . gde se reci ponavljaju na kraju stihova . U pesnickom jeziku . ( Devojka nadmudrila Marka ) SIMPLOKA – zvucna stilska figura . personifikacija .) EPIFORA –zvucna stilska figura . ona je izraz vrednovanja ( Golubice moja . upotrebljava se samo rec s kojom se poredi . Nemam vida . reci ce : “ Tijo noci .Nastaje u procesu uporedjivanja dva pojma vezivanjem po srodnosti .J. . iskazujuci svoju ljubav prema dragoj . kaze da je ona kao Sunce ( on bez nje ne moze da zivi kao sto svet nemoze da zivi bez Sunca kao izvora zivota ) . te I kod citalaca ili slusalaca izazivaju akusticne slike I odredjena osecanja I raspolozenja ( “ pucina plava spava “ ) . potok …. Ljubim li te….

zamena reci na osnovu kvantitativnih elemenata ili logicno – uzrocnih veza .vreme umesto onoga sto se u njemu zbiva – Bio je to buran dan ( dogadjaj ) . dobro se nakitio – napio . . obogacujuci izraz I ritam.dom ) Ostalo je bez krova nad glavom ( – kuca ) . Veliki je broj oblika metonimje : .Znak umesto predmeta ili pojave . da se na morskoj valja pucicni .poezija ) . porodica ) .Sadrzalac umesto sadrzine : Zapalio je lulu ( . ( Obilazi istinu – laze .evropske zemlje ) . . mokra braca – pijanice …) . “ Zemlja kune svoje pokore “ Nebo “ dalje putuje “ I “ zvezde placu “ “Po tamnom krilu neme ponoci ko grdan talas jedan jedini .duvan ) PERSONIFIKACIJA – Stilsko sredstvo kojim se nezivim stvarima I apstraktnim pojmovima pridaju ljudske osobine .njegovo delo ) . sredstvo umesto osobe : Kruna je tako odlucila ( . Jedna od svojstava metafore je da zgusnjava znacenje reci I istice ga . SINEGDOHA – figura reci . dinamicne I upecatljive slike prirode . Gradi se na principu zamene pojmova po osnovu logicke veze I zavisnosti .I precutnim dogovorom zabranjene za kolokvijalnu upotrebu . ostro ili neprijatno . lagano huji ko da umire . Ona je saznavanje jedne reci ili pojma pomocu druge reci ili pojma .Celina umesto dela : Evropa pruza otpor Americi ( . ljudi .Deo umesto celine : Branili su ognjiste ( .Jednina umesto mnozine Vuk dlaku menja .narod ) . logicka metafora . METONIMIJA – Cesta stilska figura logicka metafora .kraljevska vlast ) Ustala je kuka I motika ( .Kuca je mirna ( -ukucani . reci koje su vulgarne . Sinegdohom se oznacava : . ili da iz crne zemlje izvire” Personifikacija se cesto koristi u opisima pejzaza kada se ozivljavaju pojedini predmeti u prirodi . koja se zasniva na zameni reci : kada se mesto prave reci koja imenuje nesto ruzno. upotrebi blaza rec.Posebno umesto opsteg : On je Kir Janja ( tvrdica ) EUFEMIZAM – figura reci . Tim postupkom stavaraju se zive . postupci I moci . podvrsta metonimije . ali cud nikako ( -vuci ) .Kravetino ) . Koriste se I kao zamena za tabu reci .mesto da umesto onoga sto se u njemu nalazi .Orudje umesto proizvoda : Odusevilo me njegovo vesto pero ( .Sredstvo umesto radnje : Citam Cosica ( .

FIGURE KONSTRUKCIJE ( inverzija . Semanticka vrednost je u isticanju . ugao gledanja na stvari I nacin dozivljavanja stvari . sta ili ko je nosilac radnje . Epitet otkriva raspolozenje onoga ko ga ko ga upotrebljava .figura reci . svodjenjem iskaza na sustinu . prekidanje monoloskog toka . Psiholoska vrednost inverzije je u citaocevom iscekivanju .stilsko sredstvo koje se sastoji iz prosirenog metaforickog kazivanja (“ iza jedne slike “ ). Atribut kazuje neku opstu odliku I to pridevom u osnovnom znacenju . naglasavanju : “ kraj recice “ ( I pocetak ) udarna su mesta .Sustina epiteta je u koncentraciji osobina . ali I da bi se slusalac ili citalac podstakao na razmisljanje . pojave ili predmeta krije se sasvim drugi smisao – jedno se kaze . misli . Ima snaznu sugestivnu moc . Alegorijskom slikom se na skriveni nacin izlazu podsmehu ljudske mane ili drustvene pojave ( “ Ti si dobar covek “ ) ( “ Neka cudna zemlja iz Dange je Srbija “ ) SIMBOL – pesnicka slika koja ne oznacava ono sto je njom neposredno dato . ALEGORIJA . na ono sto predstavlja smisaono ili emocionalno stanje .J.Rec na kraju . retorsko pitanje . Epitet nikako nije rec. polisindet ) INVERZIJA – promenjen redosled red reci u recenici . u svodjenju moguceg opisa na jednu rec . ona je I proizvod ljudske teznje za jezgrovitim kazivanjem : ( poslovice – “ mladost – ludost “ ) . nego rec koja ima odredjenu semanticku I ekspresivnu vrednost ( “ Rumenasta zora “. “ kruti mraz “ ) . ideja . jagnje ( krotkost ) .Inverzija ima psiholosku I semanticku vrednost . raspolozenja ili osecanja . predmeti ili pojave imaju odredjena simbolicna znacenja : lav ( snaga ) . 9. uzaludno cekam “ ) . jer je ono samo prividno da bi se ostvario efekat iznenadjenja . Sintaksickointonacionoj celini . Rec koja dodata glavnoj reci doprinosi zivosti. pojave ili licnosti . slikovitosti I snazi izraza . Umetnicki su najsnazniji oni epiteti koji su zasnovani na prenesenom znacenju isticuci neku unutrasnju osobinu predmeta . nevinost ) . u neizvesnosti o predmetu pevanja . osecanja I raspolozenja . nego sugerise mnogo neocekivanih znacenja . a epitet ukazuje na unutrasnju osobinu pridevom koji je upotrebljen u prenesenom znacenju ( “ pospano more “ ) . asident . RETORICKO PITANJE – pitanje na koje se odgovor ne ocekuje . Pojedina bica . ozivljavanje situacije .ukras . Misao izrazena kroz alegoriju deluje jace I ubedljivije . drugo se misli . elipsa . “ Kazi mi . kada sledi predah ili pauza . Simbol je prisutan u ljudskom misljenju I izarazavanju odvajkada . stihu ‘ odn. lisica ( lukavstvo ) . bela boja ( cistota . U tome je I sustinska razlika izmedju epiteta I atributa koji blize odredjuje pojam . “ sumporno nebo “.EPITET – stilsko izrazajno sredstvo . duze ostaje u sveti citaoca I pamti se ( “ Da dodjem kuci .Zmaj –Djulici ) ELIPSA –znacenje sadrzano u nazivu izostavljanja . kazi : Kako da te zovem ? Kazi mi : kakvo Ime da ti dam ? ( J. Nastaje izostavljanjem reci .

osobina .Petrovic – “ Vidoviti “ ) POLISINDET – figura nabrajanja uz obilno koriscenje veznika . zvezde . litota . ukazuje na razlike . LITOTA – figura reci kojom se ublazava iskaz da bi se kod citaoca ili slusaoca izazvao jaci suprotan utisak . FIGURE MISLI ( poredjenje hiperbole . Oci su joj dva draga kamena . nada . ( “ Zenidba Milica Barjaktarevica “ ) HIPERBOLA . I spava reka . pojava . Sto su emocije lirskog ili narativnog subjekta snaznije.ASINDET – figura nabrajanja . Hiperbola je cesta u govornom I pesnickom jeziku . Poredjenje ima znacajnu vrednost : nejasno se razjasnjava .dobro je ) . ANTITEZA ( . predmeti . svud mrtvo pada kop o snegu laste . radnji . Stavljanjem jednog pored drugog dve slike . apstraktno se konkretizuje . ceznje iznad crnog grada . misli I osecanja . Zasniva se na slicnosti dva pojma : jedan pojam se poredi s drugim na osnovu nekih zajednickih osobina .contrast ) poredjenje po suprotnosti . ( M. svojstva . obrvice s mora pijavice . Predmet poredjenja su stanja . prava istina. paradoks .Rakic – “ Osvit “ ) 10. usta su joj kutija secera . cime se ostvaruje dinamizam kazivanja . nizanja reci bez veznika . licnosti . ( V. nepoznato se cini poznatim . Poredbena kopula najcesce izostaje iz poredbenog iskaza ili slike . antiteza .bolestan sam ) . Litota doprinosi zgusnutosti stila . a jato misli . I gora . dva osecanja . to su I hiperbolicne slike jace . koji imaju potpuno suprotne osobine . iskazuje svoja osecanja I ideje . Ima odrican oblik : “ Nije mi dobro”( . zgusnutost osecanja I raspolozenja . “ Nije lose “ ( . I polje . predocava svoj dozivljaj sveta I zivota : . Njome se izbegava prava rec . I svud tisina sto krepi I godi . Istok se vedri . dve predstave . gase … Zora . prava ocean ili vrednovanje . ironija . sred obraza rumena ruzica . Ovo preuvelicavanje izraz je emocionalnog stava I odnosa prema predmetu opisivanaj ili kazivanja . pojave .stilska figura preuvelicavanja predmeta . Jace je poredjenje kod koga se ispusta zajednicka osobina predmeta koji se porede : “ Kosa joj je kita ibrisima . gradacija . zivlje I upecatljivije . Time se ritam usporava . oksimoron ) POREDJENJE – vrlo cesta stilska figura . dva predmeta . iluzija . napregnutosti : “ I vidi kako jedan oblak raste uzdasi . radnje . ali se paznja citaoca ili slusaoca usredsredjuje na one reci koje su spojene veznikom : I snova mesec treperi na void . dve licnosti . zubi su joj dva niza bisera .

U govoru se pravo znacenje istice intonacijom . jedna drugu iskljucuju ( “ Znam da nista neznam “ – Sokrat . Umal sam ga s konja oborio . PARADOKS – stilska figura koja se dobija stavljanjem jedne pored druge dve misli koje su suprotne . ( I. Sto Momcilu taman kalpak bio . OKSIMORON – stilska figura koja nastaje kada se povezivanjem suprotnih pojmova ili predstava dobija novi pojam ili predstava . unutrasnjoj kompozociji dela u celini . I postupna da bi snazno delovala kao izrazajno sredstvo . Vukasinu po zemlji se vuce . vrednosti I jacini od manje vaznih prema vaznijim . Mora se rezumeti kontekst I shvatiti razlika izmedju doslovnog I prenesenog znacenja . tu nek plijen vranom vranu stoji . nizanje situacija . jer se citalac zamisli nad naoko protivrecnim iskazom . u tekstu se ironicno znacenje reci oznacava navodnicima ( “ Dobar si ti = Ti si los covek ) . od slabijih prema jacim . radnji .“ Al ` da visis cuda velikoga . 11. Paradoks deluje kao iznenadjenje . gdje kod koga . Silabicki 3. Gradacija cesto u sebe ukljucuje I preuvelicavanje ( hiperbolu ) cime se ostvaraju kompleksnije slike I predstave : “ Penjite ga na vesala tanka . predstava . Neka znade sto mu strah valjade ! A Turcina ako jos imade . Tonski . “ S vremena na treba se odmoriti od nerada “ – Kokto ) . IRONIJA – izrazajno sredstvo kojim se recima pridaje suprotno znacenje od onoga koje imaju u doslovnom znacenju : “ Kako sam ga lako udario . Gradacijski postupak ogleda se u oblikovanju likova ( postupno otkrivanje osobina ) . Postoje tri sistema organizacije stiha : 1. ali I nauku o stihu . Mazuranic ) Gradacija mora da bude logicna .” ( Zenidba kralja Vukasina ) GRADACIJA – nizanje slika . Posto je ironija prikriveno kazivanje . popet cu ga nebu pod oblake . nije lako uociti je u knjizevnom delu . Metricki 2. Vukasinu na ramena pada . misli I osecanja po znacaju . pojava .” ( Starina Novak I Knez Bogosav ) Ironija je sredstvo podsmeha I poruge I osnovni vid kazivanja u satiri . Oksimoron je jedan vid paradoksa: recito cu tanje . sto Momcilu bilo do koljena . SISTEMI VERSIFIKACIJE Versifikacija – oznacava nacin organizovanja stiha . prirodna . ter se vlaha boji . pa privlaci citaocevu paznju I angazuje misao . mudra ludost .

Kvalitet rime se odredjuje prema stepenu podudaranja glasova. Najmanja ritamska jedinica je akcenatska celina . Kod silabicke versifikacije najpopularniji stih je aleksandrinac – stih od 12 slogova sa dvostrukom rimom ( na sredini I na kraju stiha ). a samim tim I sintaksicko – intonac. RIMA ( odredjenje . KATREN ( cetvorostih ) je najcesca strofa . Najmanja strofa je DISTIH . VRSTE STIHOVA I STROFA STIH je osnovna ritmicka celina u pesmi . kada se rimuju prvi i treci . primeri ) Rima – glasovno podudaranje na kraju dva ili vise stihova . nazivaju se HETEROMETRICKE strofe . Koristi se termin SLIK. akcenata. Podudaranje obicno pocinje akcentovanim vokalom . celinu . glasova. deseterac . stopa . Stih se se razlaze na polustihove . U tonskoj versifikaciji ritam se organizuje ravnomernin smenjivanjem naglasenih I nenaglasenih slogova . obgrljena . Prema . U sadrzinskom smislu . mada ima poezije bez rime . prema kvalitetu I prema rasporedu u strofi . nazivaju se IZOMETRICNE . jer se ritam organizuje na osnovu broja slogova u stihu I na osnovu kombinacije naglsenih I nenaglasenih slogova . ovi na stope ili akcenatske celine kao najmanje ritmicke jedinice . stih moze predstavljati celovitu sliku misli I osecanja . nego se prenosi u drugu strofu I tu zavrsava . a u tonskoj iz naglsenog I nenaglasenog sloga . I pauza cine ritam stiha I pesme . koja se sastoji od dva stiha . i drugi i cetvrti stih . sintaksicka I ritmicka Celina od stiha . Najpopularniji I najcesci stihovi su dvanesterac . njen znak raspoznavanja . Odnos I raspored polustihova . tipovi – podele.U metrickoj versifikaciji ritam se organizuje na osnovu ravnomernog ponavljanja dugih I kratkih slogova. a strofe sacinjene od stihova razlicitog broja slogova . dvoslozna . U silabickoj versifikaciji ritam je uslovljen brojem slogova u stihu I to postaje obelezje stiha : osmerac . troslozna ili viseslozna . Ako su strofe sacinjene od stihova jednakog broja slogova . jedanaesterac . razlikuju se parna . Strofe dobijaju nazive prema broju stihova iz kojih se sastoje . Stope su kombinacija naglasenih I nenaglasenih slogova . jedanaesterac I osmerac . kao sto ima I rimovane proze . kada se rimuju dva uzastopna stiha . U nekim slucajevima misao se ne zavrsava u strofi . Rima se redje javlja na kraju polustiha . Prema broju slogova . dvanaesterac . Rima je bitno svojstvo poezije . Usrpskoj poeziji versifikacija je silabicko – tonska . STROFA – veca smisaona . 13. Slogovi se organizuju u stope razlicitog broja slogova I razlicitog broja dugih I kratkih slogova . troslozna ili daktilska rima ( BLUDNICA – LUDNICA ) . Karaketrise ga graficki oblik . Prema rasporedu . ukrstena . samo je promenjena sadrzina : trohejska stopa metricke versifikacije sastoji se iz dugog I kratkog sloga . Rima se klasifikuje prema broju rimovanih slogova . kada se rimuju prvi I cetvrti I drugi I treci stih I prepletena . koja zauzimajedan red. 12. Tonska versifikacija je preuzela terminologiju metricke versifikacije . razlikuju se : jednoslozna ili muska rima ( TRAVA – GLAVA ) . jer pruza mogucnosti za razlicit raspored rima . Strofa od tri stiha je TERCET . koja moze biti parna ili neparna .

Ono je I predmet istarzivanja . Pisac se opredeljuje za odredjenu temu . . ono o cemu se govori . Knjizevno delo ima utvrdjen oblik nepromenljivog teksta . epske ili pripovedne pesme . ali I nesto vise – skriveni smisao . Knjizevno delo postoji kroz sadrzinu . Na prvi pogled . dozivljaj . atmosphere . Staticni motive sadrze opise situacija . ritmicku . Nastaje iz neke unutrsnje potrebe ili usled delovanja nekog spoljasnjeg podsticaa . rima je vokalska ili otvorena I konsonantska ili zatvorena . symbol . da predoci misli . ili bar drugaciji . proceniti I razumeti junake I njihove medjusobne odnose – I tek tada se moze jasno ukazati tema knjizevnog dea . TEMA – motiv . ambijenta . oblik I stil . stav . licnost . U pisanoj knjizevnosti delo je definitivno I nepromenljivo . zavisno od citaoca I vremena u kome se cita . misli I stavovi . Sadrzinu cini skup cinjenica . I raspolozenja. Ono ne nudi samo prepoznatljivu sliku sveta . Tako se delo uvek nanovo cita I u njemu otkrivaju novi smislovi I znacenje . Ono nije ni samo transpozicija zivotne gradje I konkretne stvarnosti . Ono nije samo u funkciji zivotnog dokumenta . I tumacenja . Ovi motive su staticni ili dinamicni . raspolozenja . pojabva . enterijera . raspolozenje. 14. alegorija . stanja. U funkciji su opisivanja likova . epa ili speva .Svaka generacija citalaca i svaki citalac iz nje uvek u delu otkriva nesto novo . sudbina . u procesu citanja . Dinamicni motivi imaju znacajnu ulogu u izgradjivanju fabule pripovednog ili dramskog dela . Medjutim . U pripovednom delu oni usporavaju ili zaustavljaju dogadjajni tok . da iznese svoje vidjenje . a to je odnos piscevog afiniteta prema odredjenom zanru : neko ce svoj dozivljaj sveta I zivota izraziti kroz formu pripovetke ili romana . MOTIV – ovaj termini ma dvojako znacenje : kompoziciono I tematsko – istorijsko znacenje . ali je cesto to mnogo teze I slozenije : treba pazljivo procitati delo . shvatiti zbivanja I fabularne tokove . a treci ce vise afiniteta pokazati za dramski oblik . proucavanaja . osecanje . motiv je najuza tematska jedinica koja se dalje ne moze razlagati . predmeta . osecanja. Nekad se tema lako otkrije iz naslova dela . glavna I sporedna tema I njihov medjusobni odnos . I semanticku funkciju . Rima ima eufonijsku . predmetna stvarnost . sveta koji je zivljen I koji se zivi . Pokrecu zbivanja I uspostavljaju kontinuitet u razvoju radnje . govor knjizevnog dela je uoblicen jednom za svgda I uvek kazuje istu sadrzinu istim recima . nekad iz privih stihova pesme . zato sto oseca da ima sta da kaze o njoj . osecanja . osecanja i raspolozenja . Knjizevno delo je slozeno I slojevito . nitit je samo svedocanstvo o vremenu I ljudima .. 15. Ono je istovremeno sve to . ieksterijera I opisa pojedinih predmeta u prostoru I vremenu . dogadjaj . fibula ( fibula I size ) TEMA – predmet umetnicke obrade u knjizevnom delu . Ono je predmet citanja koje podrazumeva process saznavanja . Oblik knjizevnog dela rezultat je izbora strukturne organizacije . I dozivljavanja. sadrzaj I smisao knjizevnog dela uvek su novi . POJAM I ODREDJENJE KNJIZEVNOG TEKSTA Knjizevno umetnicko delo je proizvod stvaralacke delatnosti pojedinca ili kolektiva . uociti sadrzinu . parabola . To je neki predmet.prirodi zavrsnog glasa . U kompozicionom smislu .

6.4. KRALJEVIC POKOSOVSKI HAJDUCKI CRNO-GORSKI OSLOBODJ.7…. Svaki od tokova ima svoj proctor .2.3. situacije su poredjane hronoloskim redosledom po prirodnom toku razvoja radnje .5.FABULA – logicni uzrocno – posledicni tok radnje u vremenu I prostoru . U nekom proznom delu .SRBIJE BAJKE NOVELE LEGENDE ANEGDOTE BASNE SALJIVE PRICE POSLOVICE---. 16. nego novim .3. Situacije su poredjane hronoloskim redosledom . Odlucujucu ulogu u razvijanju fabularnih tokova ima SIZE od cijeg postavljanja zavisi ne samo celovitost fabule nego I njen opstanak . u sizeu je umetnicki redosled : pojedine situacije . NACELA I VRSTE ( TIPOVI ) KLASIFIKACIJE KNJIZEVNOSTI PREMA narodna usmena PREMA poezija AUTORU umetnicka pisana FORMI proza KNJIZEVNI RODOVI lirika epika drama NARODNA ( USMENA ) poezija L LE MIT BALADE OBREDNE OBICAJNE PORODICNE SALJIVE RODOLJUBIVE proza E CIKLUSI ------------NEISTORIJSKI PREDKOSOVSKI KOSOVSKI M. sizejnim redosledom 1. U tom slucaju se podudarju fibula I size : 1.4. junake .7…U drugom slucaju situacije iz fabularnog niza nisu poredjane hronoloskim redosledom . SIZE – naci organizovanja fabule .| IZREKE | KRATKE ZAGONETKE | PITALICE | BRZALICE ----.Dok je u fabuli uspostavljen prirodni I logicni redosled situacija . Fabula uvek u sebi nosi obelezje epohe . temu I misao vodilju . Knjizevno delo moze imati vise fabularnih tokova .| .5. proizilazeci jedna iz druge .6. epizode ili segmenti dogadjaja izmesteni su iz svog mesta u logicnom redosledu I dobili su novo mesto u sizejnom redosledu sa odredjenom umetnickom fukcijom . vreme . koji se manje ili vise dodiruju .2.

Smatra se da je usmena knjizevnost nastala u periodu divljastva .Pisana ( umetnicka ) knjizevnost ) Pojavljuje se sa pojavom pisma . versifikacijskog ili stilskog karaktera . kojoj vrsnoj ili podvrsnoj skupini pripadaju . nalaze se klice usmene knjizevnosti . koju karakterisu zajednicka sustinska obelezja . Cak I onda kada je tvorac dela usmene knjizevnosti bio poznat . pojedinca kao stvaraoca . tematskom izboru . u pisanoj knjizevnosti stvaralac delu daje konacan oblik I svako novo umnozavanje ne dira u oblik I sadrzinu . I sistematizuju u rodove I vrste . Razvitak knjizevnosti I izvesna pomeranja u okviru knjizevnih rodova ucinili su tradicionalnu podelu na rodove I I vrste zastarelom I prevazidjenom . Zato delo pisane pisane knjizevnosti nosi individualni pecat stvaraoca I izraz je subjektivnog dozivljaja sveta I zivota . Covek je osecao potrebu da izrazi zadovoljstvo zbog uspesno obavljenog posla . formalnog .Ova obelezja su tematskog . prozu I dramu . Oznacava najsiru I najobuhvatniju skupinu knjizevnih dela . rodovi na vrste . Knjizevna praksa I knjizevno kriticka terminologija ukazuju na izvesna pomeranja u okviru klasicne rodovske sistematizacije . On je ostao nepoznat jer je pesma ili prica prihvacena I prenosena dalje kao tvorevina kolektiva . I odrazavajuci duh kolektiva . jer tvorevina nastavlja da zivi u kolektivu poprimajuci svojstva kolektivne tvorevine. nacinu povezivanja I razvijanja motive . Pripadala je kolektivu . Najvise pomeranja izvrseno je u epskom rodu – epika u stihu sve vise stagnira . Tako se klasifikaciono stablo knjizevnosti grana na tri rode .osecanjima I raspolozenja . izraze u pisnoj formi .Rod – najstariji termin klasifikacije knjizevnosti . sto je sit ili sto je zadovoljio neke druge potrebe tela I duha . podvrste na tipove . Dok se u usmenoj knjizevnosti individualni tvorac praoblika ne pamti . ono se uvrstava u narodno stvaralastvo . jer je stvoreno u duhu I stilu usmenog stvaralastva I sto je odmah po nastanku postalo kolektivna svojina . odn . unutrasnjim svojstvima . Tradicionalna podela je razlikovala lirski .umetnicko stvaranje razlikuje se po spoljasnjim formalnim osobinama . te gubi primat I pravo da obelezava rod : proza dozivljava ekspanziju I obogacivanje novim vrstama te daje obelezje rodu . Neka od tih obelezja ostaju zajednicka za sva dela bez obzira gde se nalaze na klasifikacijskom stablu . . saznanja I shvatanja .17. 18. U tim njegovim potrebama . Tada su stvoreni uslovi da se celokupna usmena tradicija zapise . narodni duh I raspolozenje . POJAM KNJIZEVNOG RODA I VRSTE . I dramski rod . izrazajnim sredstvima . pa je nastojao da neke pojave u njoj shvati . USMENA I PISMENA ( NARODNA I UMETNICKA ) KNJIZEVNOST .Narodna ( usmena knjizevnost ) Izrazavala je shvatanja I verovanja kolektiva . Savremeno stanje u umetnosti reci I nauci o knjizevnosti namece potrebu da se izvrsi drugacija klasifikacija na rodove I vrste . . be zobzira sto je imala individualno poreklo . da se prema njima odredi . vrste na podvrste . a u epskom rodu dve skupine : epsku poeziju u stihu I epsku poeziju u prozi . Iz tih razloga se ustalila podela na poeziju ( lirsku I epsku ) . razvrstavaju . Knjizevno . pa se osetila potreba da se skupine srodnih knjizevno umetnickih dela imenuju . ali I da sa tim pojavama uspostavi odnos I dijalog . ali da daroviti pojedinci svoja osecanja . epski . sto je zeleo da opeva neki dogadjaj u kome je ucestvovao ili o kome je cuo . Veoma rano su uocene ove razlike . Ali taj covek se nasao I pred zagonetkom prirode .

Lirizam je najprisutniji u ispovednim oblicima ( pisma . istini .Mit 1. pravdi . htenja . mesecu . U strukturu lirske pesme ulaze lirski subject kao nosilac dozivljaja . Lirizam se srece I u knjizevnoj kritici . 2. divovima . suncu . lirika ne zapostavlja ni spoljasnji svet bilo kao autonomni tematski krug . prolaznosti . zivotinjama . raspolozenja I osecanja . dijaloskih poslovica ( sta cine djeca ? – Sta vide od oca ) I stihovanih poslovica ( Tesko vuku koga tice hrne I junaku koga zene brane ) . . maksima – to je kod naseg naroda poslovica . PODELA . Ono sto se kod drugih naroda zove aforizam . U legendama o herojima I kada kazuju o istorijskim licnostima . Ona ima za predmet univerzalna I sve vremena pitanja . . USTALJENI LIRSKI OBLICI ) Lirizam se ogleda kako u toplini izrazenih osecanja . nastao iz potrebe da se objasni ono sto se dogadja oko coveka I sa covekom . istorijskim dogadjajima . . raznovrstan .LIRIKA ( ODLIKE . djavolima . pa se okliznuo I pao ) . zagrobnom zivotu . vise ima izmisljenog nego istorijskog . lepoti . koji je bujan . Po tematici se dele na legende o mestima I legende o licnostima . bilo kao refleks licnog I intimnog . strasnom sudu .Poslovice – kratke usmene tvorevine kojima se sazeto iskazuju zivotne istine do kojih se doslo vekovnim iskustvom . Lirizam je karakteristican ne samo za liriku nego I za prozu u kojoj se cesto srecu tzv . osecanja I raspolozenja . narocito u impresionistickoj I esejistickoj kritici . pretvaranju ljudi u zivotinje .19. Lirika se razvila u veliki broja vrsta I oblika . stil raskosan . Ali . vilama . cesto agzaltiran. ritam I zvuk . kao izraz piscevih simpatija : ton je ziv I dinamican .JEDINSTVENI KNJIZEVNI OBLICI ( MIT .Lirska pesma ima specificnu strukturu I kompoziciju . predmetnost . . gnoma . Legende o licnostima su dvojakog tipa : legende o svecima I legende o herojima . sentencija . . POSLOVICE ) . poletan . I protivrecan . poslovica pricica ( Ubio ti bog tu moju hitnju – rekao puz kad se dvadeseti dan pripeo ma granu .Lirska poezija je najstarija pesnicka vrsta . ispovest ) lirskoj prozi . Mit je proizvod primitivne svesti . zavicaju . zivotu I istoriji . lirskom ( poetskom ) romanu I lirskoj drami . snazan . Posebna vrsta usmene tvorevine : prica u kojoj se pripoveda o neverovatnim dogadjajima I pojavama ciji su junaci natprirodna bica . U sredistu lirskog interesovanja jeste covekov intimni svet koji je bogat . One su u obliku pravih poslovica ( ( U radian komadina ) . Fantasticne price o bogovima . Izrazava primitivnu svest coveka prvobitne zajednice I njegova shvatanja prirode I pojava I dogadjaja u njoj . 20. lirska mesta izvanredne umetnicke vrednosti . LEGENDE . smrti . Nastaju iz potrebe da se objasne neke pojave u prirodi . Peva o ljubavi . tako I u stilu .Legende – krace prozne tvorevine jednostavne kompozicije . Svaka ljudska zajednica ima svoju mitologiju – system mitova koji se prenose usmenim putem cineci osnovnu ili preteznu sadrzinu usmenog pesnistva . stvaranju . coveku . pesnicke slike . emocije I misli . jezik I jezicka sredstva .

21. Njeno znacenje nije na povrsini . isticuci lepote . prirodi . svece . Javlja se I saljiva oda . uzbudjuje . ljubav . otadzbini . religijsku . prirodu . Jezik lirike je odabran . refleksivnu . Narodne himne posvecene su slavi . opisnu . a ODA je pohvala iskazana uzdrzajnim tonom . Oda moze biti posvecena ljubavi . PESNICKE VRSTE ( LJUBAVNA .) . Raspodelom njenog pevanja nah or I pevaca zacela se drama . bogu zivotne radosti I veselja . aktivira misao . Dugo je zadrzala religioznu sadrzinu slaveci sunce .zanos. Tonaliteta pesme .Ditiramb – u staroj Grckoj pesma posvecena bogu Dionisu . HIMNE .Lirska pesma . bliska je sadrzinom I tonom ditirambu . RODOLJUBIVA . domovinu . Snaga lirike je u njenoj moci da pleni paznju . a sugestija je proizvod sadejstva ritma . odn. Istovremeno su stvarane I himne sa svetovnom sadrzinom – slavile su lepotu . prijateljstvu . Bogorodicu . poeme… Anakreontska pesma . reci nose pomereno ( preneseno ) znacenje . teznjama i idealima naroda I svaki narod ima svoju nacionalnu himnu kao svecanu pesmu za svecane prilike . slobodu . . Ubrzo je dobila specificnu sadrzinu : pohvalna pesma u slavu bozanstva sa izrazito uzvisenim I pateticnim stilom . ODE . . zalost . Danas je to pesma ispunjena zanosom .Himna – oznacavala je pesmu uopste I imala ja muzicku pratnju . pazljivo I strpljivo ulazenje u tajne jezika I smisao izrecenog . ali I pesnikovo postovanje I privrzenost . To su krace lirske pesme o ljubavi .Oda – pohvalna pesma ispevana u slavu I cast neke licnosti . zvuka I smisla . Ponekad je tesko razlikovati odu od himne . a vise kao deo duze pesme . ali je ona to samo po naslovu . Saljivi efekti izbijaju iz nesklada sadrzine I tona : sadrzina je vrlo prozaicna. ton je uzvisen I patetican . iskazanih u odi: ljubav . vec I sugestijom . bogove . ali dostojanstvenim stilom. radost . tuga . zivot . svaka rec ima svoje jasno mesto u iskazu . Manje se javlja kao samostalna pesma . Sve vise je dobijala svetovni karakter pa se sadrzinom I tonom priblizila vinskim pesmama . Posto se u ovoj pesmi slavi veselje koje je podstaknuto venom . naziva se vinska pesma . kao I poezija I knjizevnost uopste ne deluju na citaoca samo kazivanjem I opisivanjem . iskaz je slikovit I simbolican . socijalnu . zasluge I vrline . Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu I brzu komunikaciju : ona trazi pazljivo citanje . . prema grckom pesniku Anakreontu . vinu . radostima zivota I uzivanju . Ima razlicitu sadrzinu : ljubavnu . Sirok je spektar osecanja I raspolozenja . rodoljubivu . a u sustini je parodija na odu kao lirsku vrstu . nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama I intelektom . vedrinom . DITIRAMBI …. odusevljenjem zivotom I njegovim radostima I lepotama . HIMNA ima pretezno molitveni ton I patetican stil . narocito onda kada im je ton isti ili slican .

ekstatican . javlja kao posebna lirska vrsta . Eno sunce . 22. Dominanta je misonost . Ovde sad . ponet . bola zbog neostvarene ljubavi . ova lirska vrsta je ne samo najstarija . dusevna lepota .Ala je lep Ovaj svet. Neguje se u svim vremenima kod svih naroda . najraznovrsnija po tematici I najlepsa po iskazanim osecanjima I melodiji . samo se naslucuje . Tamo njiva . Rodoljubivo osecanje je vrlo snazno . U tematici . EPSKA KNJIZEVNOST ( EPSKA KNJIZEVNOST I U STIHUI PROZI ) . 23. Skala osecanja se krece od srece I radosti . Ovde cvet . . Onde potok . vise je hladna. Moderna lirska pesma u mnogome odstupa od ustaljenog nacina lirskog pevanja . preko tuge I bola . burnih osecanja . nesrecna ljubav . nego emotivna. fatalnost zenske lepote . ali se vrlo rano . ako ne preraste u sovinizam I mrznju prema drugim narodima . vise ima ceznje I tuge zbog rastanka . pa je zato I stil patriotskih pesama dinamican . muzikalan I patetican . od ustaljene sadrzine I forme . nacinu iskazivanja ljubavi I jeziku postoji razlika izmedju narodne ljubavne pesme I ljubavne pesme pisane knjizevnosti . izjavljivanje ljubavi . Ovaj vek obelezavaju dva toka : onaj koji se uslovno moze nazvati tradicionalnim .Lirika xx veka obelezena je eksperimentima koji ne uspevaju da udahnu novi impuls lirskom stvaranju .Ljubavna pesma je stara koliko je staro I osecanje ljubavi prema osobi suprotnog pola . Ovde malo ima ljubavne srece I radosti . nastala kos u primitivnom drustvu . Ono je plemenito I humano osecanje . u slikama . vrlo subjektivno : u njoj ima snazne culnosti . bez zanosa I patosa . ljubavna ceznja . jos u antickoj pisanoj knjizevnosti . Oba ova toka mogu se obuhvatiti izrazom “ moderna lirska pesma “ .Pisana ljubavna pesma izrazava ljubavna osecanja neposredno I otvoreno . mnogo zivotnih situacija I povoda da se iskaze rodoljubivo osecanje . . I drugi koji se jasno moze odrediti kao . . alegorijski . STRUKTURA MODERNE LIRIKE . Nema culnosti . Evo hlad .Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motive koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota .Rodoljubiva pesma u najsirem smislu ona izrazava osecanje ljubavi prema svome narodu I domovini . Jezik je slikovit . Osecanja se iskazuju posredno I diskretno . do ocaja I beznadja . ljubav je samo nagovestena .Osecanja su suzdrzana . Kako je ljubav osnovno I najjace ljudsko osecanje . nego je I najbrojnija . ljubavne ekstaze . . Zacetak rodoljubive pesme je u prvim epskim pesmama . pa je moderna lirska pesma sve vise intelektualisticka . ali je mnogo motive .

opisi su siroki I detaljni pejzaz . ROMAN . Slicnosti – deo po deo nekog predela . ili ga uopste nema .Kompozicija ( duzina . Dominira detaljna I tanana psiholoska analiza I psiholosko slikanje junaka . Dijalog je sveden na najmanju meru . ali I dosta obimna .kratka prozna forma . brojnost . enterijer . portret . a unutrasnji svet junaka je zapostavljen . Dijalog je razvijen . Ono sto je opste I izvansveta pojedinca . zapostavljeno je . ona moze da bude sasvim kratka .Relativno cista epska poezija obradjuje nacelno teme od izuzetnog znacaja za neki narod – rat.Pripovetka .L – junaci I heroji EPSKA TEHNIKA : . na zbivanju. U njoj nema mesta za razvijene dogadjaje I drustvenu analizu radnje koja nije bitna I svedena je na minimum . leksika probrana I funkcionalna . Fabula I lik – konstitutivni elementi structure epske poezije : . . sa velikim brojem likova . Moze se pojaviti epska dela na granici filozofije I knjizevnosti . putovanja . Nema epizoda jer bi one narusile celovitost pripovedanja . Pripovedanje je usredsredjeno na pojedinacnu sudbinu . Sto se obima tice . Kazivanje je sazeto .F. .Epska poezija se sluzi uglavnom pripovedanjem ( nizanje motiva prema nacelu onog sto je dalje bilo ) I opisivanjem ( opisivanje – nizanje motive prema zakonu asocijacije po mestu . a potom se svojim osobenostima izdvaja crtica ( skica ) I kratka prica koja ce preuzeti primat u kratkoj proznoj formi . stvari ili osobe ) I izricanje misli .opste poznati dogadjaji iz proslosti . U pocetku je ovim terminom oznacavano sve ono sto nije roman . na njen unutrasnji svet . raznovrsnost motive ) 24.Novela . Nekad je pripovetka veoma siroko zasnovana . Najpre se uspostavlja razlika izmedju pripovetke I novele .Odmeren ritam jednolicnog stiha .. u usmenom I pisanom stvaranju . Interesovanje je usredsredjeno na dusevna stanja junaka I njegova prezivljavanja . Nije roman jer dosta povrsno slika junaka a fibula je jednostavna I pravolinijska . koji je imao presudan znacaj za sudbinu junaka I u kome se ispoljila neka bitna crta karaktera junaka pripovetke . PRIPOVETKE I NOVELE . Radnja nije razvijena I razgranata . Nisu razvijene sve etape radnje : nekoliko etapa preplice se u jednoj situaciji . . sudbine …. Po tim osobinama nalazi se na granici izmedju pripovetke I romana . nego ono sto se zbiva u njemu . Pisca ne zanima ono sto se dogodilo izvan junaka .prozna vrats koja se zacinje I posebno neguje u renesansi . U toku istorijskog razvitka nastajale su strukturne I sadrzinske razlike . Teziste pripovedanja je na spoljasnjem . Nema mnogo likova . Pesnik ili pripovedac govori o necemu sto mu je vec unapred otprilike poznato . odn. Neguje se od samih pocetaka knjizevnosti . 25. U fabuli pripovetke je neki dogadjaj iz zivota jedne licnosti ili kraci period zivota .

Roman – je danas najpopularnija . ili romana .Stivensona . Podrazumeva sagovornika I njegovo reagovanje . August Senoa ( “ Seljacka buna “ ) . Opste poznati romani ovog tipa su “ Robinson Kruso “ D. filozofski . Naziv roman oznacava pripovesti ( obicno pisane u stihu ) o zanimljivim . prilagodjena je njegovom intelektu I karakteru . Sve ostalo je plod pisceve darovitosti I imaginacije . Termin roman je latinskog porekla . sadrzinu dela I njegov emotivno – misaoni sloj objasnjava cinjenicama iz piscevog zivota. ljubavni . Istorijski roman – u osnovi ovg tipa romana je istorijsko vreme . politicki . zaokupljen piscevim zivotom . pa da on dobije znacenje koje danas ima . biografski . emocionalne I misaone structure knjizevnog junaka . Zanimljivo pripovedanje . Karakteroloska motivacija je u sferi oblikovanja lika junaka price epistolarna forma je izdasno sredstvo da se prezentiraju psiholosko – moralne trauma junaka . fantsticki . dobro vodjena prica . Razvio se u vrlo veliki broj vrsta : avanturisticki . realisticki roman .U nasoj knjizevnosti znacajna romansijerska ostvarenja dali su Svetolik Rankovic . . anti roman . “ Ostrvo s blagom “ R. ili lirskim zapisima a redje je to forma pripovetke . istorijski dogadjaj I istorijske licnosti . psiholoski . Virdzinije Vulf . poeticka . Dobrica Cosic ( “ VReme smrti “ ) . zpletenoj fabuli . Epistolarni roman – epistolarna forma je negovana u srpskoj knjizevnosti u putopisnoj prozi .Defoa . Roman XX veka dostigao je zenith u stvaranju Dzemsa Dzojska . ili filozofska pitanja. uspostavlja paralelu izmedju licnosti pisca I moralne . Moderni roman je doneo nekoliko novih vrsta : roman toka svesti . Franca Kafke …. istorijski . Epistolarna forma ima dvojaku motivaciju – poeticku I karakterolosku . cesto cudesnim dozivljajima . Svetislav Basara …. neposredna je . Poeticka motivacija je u piscevoj svesti o epistolarnoj formi kao kao najpogodnijem sredstvu da se predoce I elaboriraju istorijska . humoristicki . dinamicna .. U toku istorijskog razvoja stalno dozivljava promene u sadrzini I formi : anticki roman. ko kompoziciji najslozenija I po tematici najbogatija prozna vrsta . Negovali su ga Aleksandar Dima ( “ Tri musketara “ ) Lav Tolstoj ( ‘ Rat i Mir “ ) . Milorad Pavic. bila je pisceva licnost : u piscevoj licnosti se trazi objasnjenje sadrzine knjizevnog dela . poetski roman .L. Ivo Andric . Dobrica Cosic…. Savremeni srpski roman odlikuju znacajne inovacije u sadrzini I formi : Borisav Pekic . iznenadnim preokretima . plasticno slikani likovi I bogat istorijski kolorit ucinili su istorijski roman vrlo popularnim . ali je moralo da prodje dosta vremena . otvorena prema drugom . srednjevekovni roman . Teziste je na zanimljivoj prici . Kad se pojavila Frojdova psihoanaliza . Biografsku kritiku kod Srba negovali su Svetisla Vulovic . epistolarni . Biografska kritika traga za autobiografskim elementima u delu . potpuna zapostavlja delo kao umetnicku tvorevinu . “ Poslednji Mohikanac “ F. Jovan Skerlic …. Smatra se da je istorijski roman zasnovao engleski romansijer Valter Skot ( “ Ajvanho “ “ Kventin Dervand “ ) . Epistolarna forma u globalnom smislu je dijaloska . Borisav Stankovic . moderni roman . po gradji najobuhvatnija . Pavle Popovic . prilagodjavati I usmeravati . Biografski roman – prvo sto je zainteresovalo istrazivace knjizevnosti spoljasnje orijentacije . Avanturisticki roman – je roman u kome se opisuju zanimljivi dozivljaji I avanture neke licnosti . Ovaj metod . novi roman . a njen ispovedni ton je moguce kanalisati . Kupera . biografski metod se modifikuje u psiholoski I psihoanaliticki metod .

Poreklo mu je u mitologiji I religiji . o svojim nedoumicama I unutrasnjim borbama. nezlobivost . kroz direktni unutrasnji monolog . nego raspravljanje povodom dogadjaja I licnostima o najrazlicitim pitanjima sveta I zivota – zivot I njegov smisao . Njegove analize I prodiranja u svet junaka nijedan pisac nije prevazisao . blagonaklon odnos prema nosiocu slabosti . U srpskoj knjizevnosti prvi psiholski roman ostvaren je u romanima Svetolika Rankovica ( “ Seoska . Umesto price . progovori o sebi . tajanstvenost I nedokucivost . stvaralastvo . “ Vreme zla “ . kao masti daje istaknutu funkciju u stvaralackom procesu . Za humoristicko slikanje ljudi I situacija nabolji su primeri u delu Milovana Glisica .Neke ljudske slabosti prikazuju se kao deo normalne ljudske prirode . izostajanje moralisanja . Fantasticna nit se provlaci kroz knjizevnost baroka I klasicizma da bi u romantizmu . nadprirodne pojave I moci obelezja su fantasticnost . pojedinacna sudbina. Veselinovic “ Borci “ . filozofski roman ili metafizicki roman . nego blisko I simpaticno . nastaje politicki traktat ili pampflet . topao . Psiholoski roman – Fjodor Dostojevski vazi za rodonacelnika modernog psiholoskog romana . ili tako sto prepusta da sam junak . jer covek nije samo dusevno . dobila znacajno mesto . I kao takvo mora da izrazava I svoje politicke stavove . pa je razumljivo sto je vrlo rano uslo u knjizevnost I ostalo njeno stalno svojstvo . filozofija . Cosic “ Deobe “ . dolazi rasprava I analiza – fabula jepotisnuta ili razgradjena . nego je I misaono I politicko bice . L. egzistencijalni problemi .Filozofski roman – roman vise nije pripovedanje o dogadjajima I licnostima . ali taj smeh je blag . Pisac se tim licnostima smeje . dobrocudan . koji je podredjen umetnickoj funkciji . Zacetke romana – eseja predstavljaju “ Zlocin I Kazna “ F. koji na literaran nacin I literarnim sredstvima raspravlja o nekim politickim temama . sto sadrzi irealne I cudesne elemente . Stevana Sremca < Branislava Nusica < Branka Copica . covek . stil je intelektualan . Ako je politicka supstanca samo element tematskog kompleksa romana . “ Braca Karamazovi “ istog pisca u kojima se razvija refleksija o problemima morala . U tematskom pogledu narodna fantastika je raznovrsna I bogata . Politicka sadrzina prisutna je u svakom drustvenom romanu . vizije buducnosti . pa te licnosti ne deluju odbojno . Komarcic : “ Moj kocijas “ .Dostojevskog . tada je rec o politidckom romanu kao tipu drustvenog romana . umetnost . nauka . Humoristicki odnos prema ljudima I njihovim slabostima podrazumeva : razumevanje za ljudske ludosti ili slabosti . Ako politicka supstanca provlada u sadrzini romana . Usrpskoj knjizevnosti politicki roman poznaju svi periodi : J.Preuvelicavanje predmeta I pojava stvarnosti . Tako nastaje novi tip romana koji ce dobiti razlicita odredjenja : roman – esej . jer imaju znacajan broj pozitivnih crta . Dostojevski predocava unutrasnja zbivanaja tako sto narativni subjekt kazuje sta se dogadja u dusi junaka . Fantasticni roman – fantasticno je ono sto je neverovatno I neobicno . sve ono sto nemoze da se objasni prirodnim zakonima . Humoristicki roman . ako preovlada politicko nad ljudskim . Duboki su koreni fantastike : nalaze se u mitskom misljenju I religijskoj svesti iz kojih je pretocena u celinu knjizevnost fde ce naci sigurno uporiste u svim vremenima . Unjegovim romanima je u prvom planu individualnost . D.fantasticno ili cudesno – I u njoj se mogu naci motive koji ce znacajno uticati na pojavu fantastike u pisanoj knjizevnosti . Politicki roman – tip romana koji odslikava odnos jedinke prema drustvenim ili istorijskim zbivanjima .

Bas zato sto se ostvaruje na pozornici I sto je gledalac “ ocevidac” dogadjaja . tako da oni neposredno dozivljavaju dramske junake . dopis 27. . pa zato dramski pisac mora da void racuna o mogucnostima I zahtevima pozornice : da drama bude napisana tako da se lako moze izvesti u pozoristu . N samom pocetku . imaju u vidu odredjenog reditelja ili glumca . memoari…. Svaka drama moze da se cita : ona je knjizevno delo namenjeno citaocima . u antickoj Grckoj . Citalac romana mora da domislja likove . koji se odvijaju na sceni I ima iluziju istinitosti . kako ) .to su drame za citanje . pisac je iskazao svoju umetnicku zamisao . intervju . Pisci cesto dok pisu dramsko delo . osecanja I raspolozenja . Dramskim delom . drama se razvila u dve dominantne vrste : tragediju I komediju . gde . U tom slucaju . razvila se u veliki broja podvrsta . njihov zivot I sudbinu . Drama je namenjena gledaocima . drama najsnaznije deluje na coveka od svih knjizevnih rodova . odeca junaka I njihov izgled . TEHNIKE MODERNE PROZE . Ima drama koje su pisane nezavisno od pozorisnih zakona . odlikuje je strukturna I tematska raznovrsnost . Za ovaj roman se cesto koristi I termin subjektivni roman . pogled na svet . DRAMA Drama – knjizevni rod .izvestaj . likovi govore I deluje pred gledaocevim ocima . Ali . olaksan je posao je posao reditelju. Njega obelezava primena novih tehnickih sredstava za oblikovanje likova I nov stav prema coveku I njegovoj psihi . on void racuna o zahtevima I mogucnostima pozorista . u modernom romanu toka svesti nema naratora kao posrednika I tumaca . dakle . jasno I ocigledno je predocen ambijent . ko . u njegovoj svesti I citaoca . kad . U nazivu je sadrzana sustinska odilika dramskog roda : u osnovi drame je radnja koja se odvija na sceni pred ocima gledalaca . te I da sam ucestvuje u onome sto se odvija na sceni . a glumcu je omoguceno da uspesnije I uverljivije odigra svoju ulogu . drama je pre svega . vec citalac ima iluziju da se nalazi u svesti junaka . Mnogi su cinioci od kojih zavisi ostvarenje dramskog dela . Umetnost romana u XX veku dozivljava renesansu : tada autori pokusavaju da udju dublje u podsvest svojih junaka I da iz tih dubina osvetle coveka iz jedne nove perspective .putopis .novinarsko izrazavanje – vest ( sta . shvatanja . dramsko delo . Dok u psiholoskom romanu narrator izvestava o tome sta se zbiva u psihi junaka . Tako se iz psiholoskog romana razvija roman toka svesti . dnevnik . a gledalac sve vidi pred sobom : radnja se odvija na sceni . radnje ili opise .uciteljica “ I “ Poruseni ideali “ ) a “ Necista krv “ je najvisi domet psiholoskog romana tog vremena . reportaza . biografija . 26. uzivljava se u njega I poistovecuje s njim – postaje junak u ciju je svest uzso . o pravilima dramaturgije . U nekim slucajevima gledalac moze da stekne utisak da se nalazi u sredistu zbivanja . koje svoj puni zivot ostvaruje tek na pozornici . pisana je za scensko izvodjenje . Drama u uzem smislu reci . pa je njihovo postavljanje na scenu – nemoguce. U toku rada na drami . o specificnostima dramske vrste koju neguje . danas je dominantna dramska vrsta : poseduje elemente tragedije I komedije .

ili psiholoska komedija je najrasprostranjenija vrsta komedije. Junak zapada u razlicite situacije u kojima se iz situacije u situaciju sve vise razotkriva . te da ih humorom ili satirom izvrgne ruglu I iskoreni . Junaci tragedije su snazne I izuzetne licnosti : bogovi . Komedija je uvek bila vrlo cenjena I popularna . Dugo je zadrzala svoju form I stil . Komedija – ja na pocetku imala cisto zabavnu funkciju da razonodi I razveseli . Zbivanje u tragediji . Gledalac snazno prezivljava stradanje junaka . heroji. U toku istorijskog razvoja . junaci su obicni ljudi . pa je dozivela sadrzinsko obogacivanje I granjanje u veliki broj podvrsta . Svoj puni razvitak dostigla je u Grckoj . u stvaranju velikih tragicara Eshila . jezik probran . situacije su svakodnevne I zivotne I zivotne . Teme su iz svakodnevnog zivota . kao pozorisne predstave : reditelj . U svim slucajevima junak se bori za neki moralni ideal koji je opsteljudski I blizak svakom gledaocu . vladari . stil je jednostavan . glumac . tragedija je zadrzala svoju formu . I okolnosti u koje je zapao . pa se I sam opredeljuje protiv njih . . Komedja karaktera . pevali su pesme . Iz tog sukoba proizilazi stradanje junaka . pretezno se pise u stihu . napeto I uzbudljivo . tehnicka sredstva . ali cesto prelazi u ostru I ubojitu satiru . Uglavnom se razvila u dva osnovna pravca : u visu I nizu komediju . Visa komedija – ima drustveni karakter I ulogu : da smehom utice na popravljanje ljudskog drustva I njegovo moralno ozdravljenje .: prilikom prinosenja zrtve bogu Dionisu . Gledalac postaje svestan mana I poroka junaka komedije . Sofokla I Euripida . Radnja je jednostavna . U savremenoj tragediji sukob izbija izmedju svesti I podsvesti . pa se u njemu javlja zelja da se I sam bori za iste ideale . kompozitor . a menjala se jedino u sadrzini . na drugoj strani . likovni umetnik ( scenograf I kostimograf ) . U novije vreme sve vise je potiskuje drama u uzem smislu reci . jezik blizak gledaocu pise se u proznom obliku . Tragedija . treba da potrese gledaoca I da kod njega izazove plemenita osecanja I pobude . U njoj dominira jedna licnost . svesnog I nesvesnog u coveku .nastala je u staroj Grckoj iz iz obrednog kulta bogu Dionisu . Komedija . ali ubrzo dobija I drustvenu funkciju : da ukazuje na mane pojedinaca I drustva . TRAGEDIJA I KOMEDIJA Tragedija – predmet tragedije je sukob izmedju junakovih teznji I ideala na jednoj strani . Visa komedija se razvila u dve podvrste : komediju karaktera I komediju naravi . U poznijim tragedijama strada zato sto dolazi u sukob sa svetom oko sebe . Humor je blag I dobrocudan . koje je dramaticno . dramski karakter . tematiku I stil. U antickoj tragediji junak strada zato sto se suprostavlja volji bogova ili sudbini . clanovi hora . Ime je dobila od reci tragos ( jarac ) I oide ( pesma ) . obuceni u jarece koze . kao nosilac neke izrazite negativne crte karaktera koja je stetna po drustvo . Dok se komedija tematski stalno obogacivala I zanrovski razgranavala u niz podvrsta . 28.junaci komedije su obicni ljudi svakodnevnog zivota koji sup o nekoj osobini gori od prosecnih ljudi . Stil tragedije je uzvisen . Pravilo je da tragedija ima pet cinova I da se pise u stihu .. mane ljuske .

ova knjizevnost se ipak uzdize iznad obicnog sunda . dobrodusan . premda je u Nemackoj zabavna knjizevnost veoma omiljena . dok u Nemackoj na primer zabavna knjizevnost nije uspela da dostigne takav nivo I provalija prema pravoj knjizevnosti je duboka . jeziku I vrednosti . Nema imetnicku vrednost . nema estetsku funkciju . Komika se ostvaruje zanimljivom fabulom . posebno obrazovanje . likovi nisu pazljivo vajani .Komedija naravi . jezik je grub I vulgaran . Jedina joj je svrha da zabavi I razonodi publiku . Vodvilj – je blizak farsi po tematici . zabavna pripovetka I feljton . .ili drustvena komedija ukazuje na mane I nedostatke jednog drustvenaog sloja ili drustvene grupe . 29. jednog doba . igrom reci . ne spada u umetnicko delo . Radnja je labava . grubim I neukusnim salama .Neke vrste zabavne knjizevnosti : pustolovni roman . U ovom tipu komedije nema razlicitog junaka . obavezno pobedjuje dobro ) . dosetkom ili komicnom situacijom . bezazlen . radnja je jednostavna . ona ne postavlja duboke probleme . Komedija intrige – ili komedija situacije zasniva se na zanimljivom I zavrsenom zapletu iz koga proisticu komicne situacije . uspevsi da objedini zabavne I umetnicke elemente . sentimentalni . Postoje jos dva naziva : kiz ili sund . niti istice prave literarne I egzistencijalne vrednosti . Zabavna knjizevnost ima pojednostavljen pogled na svet . Junaci su obicni ljudi . Oni podlezu sematizmu ( staklni sukob dobra izla . Glavni oblici su zabavni roman . kao knjizevna vrsta . Ovakvi tekstovi ne zahtevaju veliki napor . Razlika je u tome sto u vodvilju ima muzickih numera . nesnalazljivost . Ova komedija se razvila u tri podvrste : komediju intrigue ili komediju situacije . kao ni narocit osecaj za esteticki nacin izrazavanja . Farsa povladjuje nizem ukusu publike . predvidiv rasplet . kriminalisticki roman . I vodvilj . zamena za nekadasnju bajku . gegovima .Izvor zapleta su nesporazum . Niza komedija –ima jedini cilj da zabavi gledaoce I nasmeje ih zgodnom salom . sa svakodnevnim zivotnim situacijama . farsu ili lakrdiju . Zabavna I ozbiljna knjizevnost moraju biti uzjamnog delovanja . ZABAVNA KNJIZEVNOST Ne zahteva dublje intelektualne napore . Bezazlena je I ne razara ukus citalaca . U razvoju zabavne knjizevnosti prednjaci Engleska . Premda ne udovoljava estetskim zahtevima. beg od stvarnosti . Naziv za onu vrstu knjizevnosti koje interesantnom gradjom na zabavana nacin zeli da odgovori publici skromnih literarnih pretenzija . Farsa ili lakrdija – nema umetnicke ciljeve ili drustvenu funkciju . glavnog junaka . spletke . Zabavna knjizevnost vidi zadatak u tome da citaocu pruzi prijatnu razonodu . Skup svih pojedinacnih mana ili karakternih crta cine narav jednog drustva ili drustvenog sloja . Smeh je nezlobiv.

Nije ni cudo . satiricnu I mateforicnu . Oni su ljudi trpljenja . Iluzija prisustva . Stecicina prica deluje veoma ubedljivo . tesko je posmatrati izolovano I jednostrano . on je Krajisnik I covek svog zavicaja I svojih gorstaka . Stevica je znalac koji dobro poznaje protu . I posmatranje . ali I jedne specificne tvrdoglavosti . trajanje . Krajisnike . prospu svoju gorstacku ostricu . prepoznatljivu . sto ce taj seljak reci : “ Nosi . da se nista ne zaboravi . s teskom celicnom bravom “ . izazvana opisom protine kuce .Prote se skriva zato sto sto je upravo sve izuzetno I cudno ( proctor . Dakle . sakrivenih u svojim ljusturama iz kojih kada izvire . jer sva ta autenticnost prolazi kroz njegova cula I opise : “ Bogami. Kocic je u svom delu . I Turci I Austrijanci koji su upravljali Bosnom . jer ako toga ne bude . Pricanje je zamenjeno opisom . pisac se pretvorio u knjizevni lik . slikar dusa I srca bosanskog seljaka kome tudjin itima “ bericet “ okvasen krvlju I patnjom sopstvenom . gubi sebe . njegove kuce . ali prote jos nema ispred dvojica naratora . I pisac I Stevica zeljno ocekuju protino pojavljivanje . neka carevima ne propane . jer je to susretsa osobom koja se skrila od sveta . pa u bijeli svet “ . okolina ) . Kocic je slikar realnosti svog vremena I prostora . istine. dvorista . Sa nestrpljenjem se ocekuje osoba za kojom se dugo I uporno traga . postenja . koje je skopcana sa strahom . Kocic je covek pravde . ali sa velikom zebnjom I strahom . pogotovo kad je u pitanju Srbin I srpstvo uopste. vidljivost prote . osobenjak . piscevog dvojnika . U sirem opsegu . deluje uzbudjujuce . njegovu narav I zivotne teskoce . Atmosfera je pojacana iscekivanjem . Radoznali sagovornik je upravo pisac . Kocicev patriotizam je izraz jedne osobite strasti : da se pamti sve sto je bilo . ne moze mu se lako prici vec mora da se uhodi . Dakle . onda narod gubi I proslost I tradiciju . Protina mrznja je usmerena na sve I svakog . pred kojom su se videla vrata od podruma . Narator ce obaviti u prici jos jednu vaznu ulogu . na jednom brezuljku ukaza vrlo visoka . brate . nosi sve . mucenik na sopstvenoj zemlji . ugnjetene . Covek u Kocicevim delima je patnik . ali veoma humani I dostojanstveni . u posetu proti . kad se u blizini pred nama . okoline . postojani . Na tim prostorima smenjivale su se razne civilizacije koje su uglavnom porobljavale . ali iz njih izbija plamen kad vetrovi duvaju . I jedno i drugo . ali pisac zelei neposredni uvid u protin zivot . U svojim delima . uperio svoju zaoku prema tim nepravdama I eksploataciji coveka . a ja cu stap u sake . sad je prisutna realnost . Pripovetka “Mracajski proto “ je dijalog znalca I radoznalca . Stevica ce jedva da se osmeli da povede pisca . cim se pojavila protina kuca . ugusen radom I nepravdom . napacene I porobljene. ali pomalo alegoricnu . torbu na rame . kao coveka I pisca . bili su nepravedni prema domacem stanovnistvu . Dakle . uzajamno se dopunjuju I naslanjaju . Sada pisac deluje ubedljivo I uverljivo . mene lijepo strah! Trze se Stevica . U uzem smislu . a vreme I prostor razgorevali su decenijama te Kociceve Bosance . drvena kuca . To je veliki rizik . eksploatisale ljude tog podneblja . krisom iz . Kocic je satiricar I psiholog . Ti Kocicevi zemljaci su I sereti I prosti . Kocic je covek Bosne.PETAR KOCIC : “ MRACAJSKI PROTO “ Petra Kocica .

kod prote nije potpuno unistena neznost . a kosa zamrsena I masna . ima nesto od zivota u njegovom dvoristu jer tu sumornu tisinu jedino remeti zujanje pcela . Stevica je priznao . Kuca deluje usamljenicki u prostoru . kretanja I I nacin pusenja su neuroticni . sumorno tesko “ Ipak . Prota mrzi Stevicu . Prota nikad ne govori smireno . kome dirljivo tepa . ali u znacima dusevnog nemira . Protino dvoriste je “ mrtva . gestovi.Goli I suvonjavi laktovi . Protina kuca je usamljena I uzvisena u prostoru. I on je pomalo uplasen . proto . pun daljih iscekivanja I straha. su u funkciji da se oglasi spoljasnja opasnost . krisom . ali je obazriv I kazuje d ace njihov boravak kod njega biti kratak. kad te vec djavo donio “ “ sjedi . Izgleda kao da prota samog sebe jede . Dok pisac posmatra protu . prote . govore o coveku koji je prosao tezak zivotni put .psa . Brava . U ocimai pogledu prisutno je psihicko rasulo : “ blesasto zuri u nesto pred sobom” . sto moze nagovestiti da kod prote nisu zamrli ljubav I covecnost . Lepse se ponasa prema neutralnoj osobi nego prema Stevici piscevog dvojnika ipak prima sa znacima gostoprimstva . alit u si med . I pcele ) ali ljudi stvaraju I povod da prota ubije I svog psa ( posetioci su krisom usli u dvoriste . Nemoze da nadje djezvu .zaklona je poslednji napor da se dodje do cilja . Kada ga susrecu . kao I sam prota . Sav je afektu I povisenom tonu . Polozaj tela je neugodan I napregnut . kao I prota koji ne voli svet . teska I celicna na podrumskim vratima simbolise protinu zakljucanost I srca I duse . koje poseduje prota . zato je izolovan . fildzane I secer za kafu . nudi ga kafom . dzibicu . Pcele mogu simbolisati I zaoku. on je psihicki rastrojen . sto se vidi u odnosu premakonju . a do nje se dolazi strminom . Tu su I tragovi pune zapustenosti : bradica u neredu . koscato lice I I siroka . suvonjave laktove “ . Dakle . a njegov oslonac je nesiguran: “ Podnimio se na obe ruke I odbocio nag ole . Susret sa protom je izuzetan . Prota je opsednut strahom od zluradih posetilaca . Zbog toga on ubija svog psa . gaji I konja I psa . Alarmni uredjaji . koje su pune mrznje . Stevici ne nudi kafu I kune ga : “ sjedi I ti . Od konkretne imovine . Prema posetiocima je prek I osoran . svesno je izvrsio jednu kaznu . mjesto se prosjelo pod tobom “. iz puske . melem . Stevica kod prote bira one reci u slikanju njegovog bica . ali su svesni da zbog njih strada neduzna zivotinja : “ Ama . dzibicu . pored pcela . proto ipak razlikuje dobro od zla . Zbog toga je razocaran u ljude . cudan . Prozori na kuci su kao dva izbezumljena oka . Dakle . dakle . sto znaci da proto moze da voli I miluje I dam u to polazi iz srca : . On je svu ljubav usmerio na bezazlenija bica ( konja . duboka . Ipak . da ga je strah . dok je prilazio protinoj kuci . te ih pas nije opazio ) . sto na njegovu psihu deluje pogubno . Pravi krivci nisu kaznjeni . zato sto mu je njegov deda osramotio zenu . Dakle. jer sum u oni nepozeljni . Iz mirovanja prelazi u pokret . On nije svestan da zrtvuje svoga ljubimca radi kaznjavanja nenajavljenih gostiju . veoma surovu . on je u stanju fizickog mirovanja . prota je I mentalno nesredjen . zlobe I kletve . I stvari u kuci su izgubljene . otrovi samounistenje . sto pokazuje njegovu neuroticnost . On se opekao na ljudskom zlu I ti oziljci iz proslosti su izvitoperili njegovu psihu . a podsvesno drugu . Ta zakljucanost I zabravljenost simbolise karakter protini negovu cutljivost “ sto sam propatio . ali utegnutapleca . kako ste vi usli da vas pas ne opazi I ne zalaje ? “ Proto . dakle usmerava svoju agresiju mimo coveka I uija psa . tisina “ a sve u tom dvoristu je “ pusto . nekazujem svijetu “.

On muci samog sebe . ali I u zlu ima neka trunka dobra . Proto stalno nosi pusku I noz . Proto je bez svoje krivice . Ljudi su ga optuzivalii klevetali kod vlasti . Coveka treba upoznavati neposredno . oblaci . prisutni su u mracnom podrumu van ociju posmatraca . To “Mracajski “ moze biti aluzija na neko zabaceno selo . on je od njih doziveo zlo I zbog toga on ljude ne voli . protin lik ilustruje da je svaki covek velika tajna . U Stevicinoj prici vidimo protu kao covekomorca . Njegove kletve su upravo protine odbrambeno sredstvo .“ Magajice jedan ! Kako si mi . kao I zastitu I odbrambeno sredstvo . Umesto da su ga ljudi razumevali . Mrak . . ali I okolnosti koje su ga takvim stvorile . on odgovara : “ Jesam. Tu ima I tracak svetlosti I prikrivenog dobra . Noc I mrak cine da se izgubi protin lik . U svakom dobru ima I iskre zla . Posto je on svestenik. moglo bi se ocekivati da nekoga blagoslovi . zbog svega sto cini . valjda njegov uzasni zivot . kod tuskog I svapskog suda . Ko zna sta je protu ucinilo bezumnim . Protine reci zauzimaju vise od trecine ukupnog teksta price I gotovo su sve iskazane u jakom uzbudjenju . On je bez krivice . ali je dobio atribut “ Mracajski” . On ne odlazi u grad . noc . veiti . magajice jedan ! Nisi ti konj . planina . Proto se odlucio na usamljenicki zivot . vremenom postao opaka I nastrana licnost . koga je do malocas proklinjao . I dobro I zlo u coveku koreni su drustvenih pojava . ali nikome ne smeta . mracnu licnost I rezignaciju . Proto je predstavljen kao mucenik I zbog toga ga . bioloske . ali moze oznacavati I vrstu karaktera . Cini se da je on pacenik I da posle toga vise nema svetlosti . preko onoga sto cini I u njegovim postupcima . A sto je tebi za tim? Sto sam prepatio ne kazujem svijetu “. crna je noc na zemlju pala . Proto nema imena . jer je po njemu grad izvor zla I okupacije . Svetlosni znaci brzo nestaju . su mracne snage . ali je gord . cak I za mladica . manje osudjujemo . Kada mu posetioci potvrde da je on mnogopropatio . kako si mi . PORUKE IZ DELA U sirem opsegu . surovokaznjavan . Posebno se boji noci : “ Dijeco . Svak` sebi ! Trazite konak ! Tu se moze nazreti I protina briga . vec onaj veiti . koja se ne moze u potunosti sagledati I za kojom treba stalno tragati .magajac ! “ Ti izlivi neznosti . kada je proto nasamo sa konjem . ali on proklinje sve I svakoga . Zato ih on I smatra podmuklim neprijateljima I muciteljima . koje su istovremeno I simboli I prote I njegovog okruzenja. Zato ne treba brzo osudjivati nekoga I treba razumeti coveka .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->