KNJIZEVNOST 1.

NAZIV I POJAM KNJIZEVNOSTI Poreklo termina nalazi se u reci knjiga : sve sto je izrazeno recima i uobliceno u celinu ( knjigu ) imalo je zajednicki naziv knjizevnost. Knizevnost u sirem smislu obuhvata umetnicku knjizevnost ( beletristriku ili lepu knjizevnost I knjizevnonaucnu prozu ) ali i proizvode koji nastaju u procesu proucavanja knjizevnosti ( knjizevnu kritiku , u uzem smislu obuhvata samo ono sto se naziva beletristrika ili lepa knjizevnost ( poezija , proza , drama ) I knjizevnonaucnu prozu ( dnevnik , putopis , reportaza , pisma , memoari ). Za knjizevnost u uzem smislu koriste se I pojmovi umetnicka knjizevnost , umetnost reci . 2. PRIRODA I FUNKCIJA KNJIZEVNOSTI Knjizevnost ima znacajnu ulogu , ona siri i saznaje intelektualne vidike . Knjizevnost ima vaspitnu I drustvenu ulogu. Ona je samosvesna , kreativna , ljudska duhovnost i emocija .Ima ulogu da zadovoljava narasle potrebe , potrebe za celovitijim dozivljavaljem I obuhvatnijim saznavanjem sveta prewko dubljeg razumevanja i tumacenja knjizevnog dela . Drustvena funkcija I uloga knjizevnosti ispoaljava se u svojoj pravoj mogucnosti , tamo gdes e ciatcevo knjizevno iskustvo ukljuci u horizont ocekivanja njegove zivotne prakse I preformira njegovo shvatanje sveta . 3. NAUKA O KNJIZEVNOSTI ( KNJIZEVNA TEORIJA , KNJIZEVNA ISTORIJA KNJIZEVNA KRITIKA ) Teorija knjizevnosti je dinamicna nauka kako u pogledu svoje sadrzine , tako i u pogledu rezultata i pojmovnog aparata .Ona je dinamicna disciplina , jer je uvek otvorena za nove rezultate i nova uopstavanja , na osnovu materijala koji obezbedjuju knjizevnost , knjizevna kritika i knjizevna istorija . Teorija knjizevnosti obezbedjuje osnovne postavke znanja I instrumente za istrazivacki rad knjizevnog kriticara i knjizevnog istoricara . Na drugoj strain , knjizevna kritika I knjizevna istorija obezbedjuju nove cinjenice za dalja uopstavanja teorije knjizevnosti . Teorija knjizevnosti izucava opste zakonitosti knjizevnog stvaranja , prirodu knjizevnog dela , izrazajna sredstva , utvrdjuje merila za klasifikaciju knjizevnosti kao i posebna svojstva , osobine i zakonitosti radova i vrste . ISTORIJA KNJIZEVNOSTI Proucava razvitak knjizevnosti u istorijskom kontinuitetu . Ona ne prati samo knjizevni zivot , pojedine pisce , I njihova dela , vec pazljivo proucava drustveno – ekonomske uslove u kojima je nastajala odredjena knjizevnost , uziam u obzir politicki zivot , koji se svakako na odredjeni nacin odrazio u knjizevnoj produkciji jednog vremena , pomno prati razvitak ideologije I njen uticaj na knjizevni zivot I

knjizevno stvaranje kako pisca pojedinca , tako i cele zajednice . Istorija knjizevnosti nije samo hronoloski pregled pisaca i dela ,nego kompleksno prikazivanje drustvenog , politickog I kulturnog zivota jedne sredine i vremena. . U istoriju knjizevnosti spadajusinteticki pregledi razvoja jedne knjizevnosti u odredjenom periodu , rasprave , studije , I monografije u kojima se proucava jedan pisac , jedan knjizevni pravac ili neka knjizevna pojava . KNJIZEVNA KRITIKA Njen zadatak je da prati knjizevni zivot , obavestava citaoca o novim knjigama ocenjije i vrednuje knjizevno delo ili stvaranje pisca .Zato se kritika deli na tekucu I naucnu kritiku . U tekucu kritiku spadaju novinska ili casopisna kritika , koja u kratkim crtama predstavalja novu knjigu ukazujuci na njene vrednosti I nedostatke . Ima informativni karakter I ne zalazi u dublju analizu knjizevnog dela. Ova kritika ima oblik beleske , osvrta I prikaza . Naucna kritika pruza produbljenu I dokumentovanu ocenu vrednosti knjizevnog dela bilo dam u prilazi samo sa jednog aspekta ili ga razmatra u celini , sa razlicitih aspekata I primenom razlicitih metoda ispitivanja . U naucnu kritiku ubrajaju se raspave , studije I monografije . Knjizevna kritika je znacajna disciplina nauke o knjizevnosti iz dva osnovna razloga : vrlo je razvijena I bogata , najproduktivniji je deo nauke o knjizevnosti , obezbedjuje gradju za knjizevno – istorijska uopstavanja I izradu knjizevnoistorijskih sinteza . 4.STILISTIKA ( kao disciplina o izrazajnim vrednostima jezika ; pojam , odlike i Podela ) Stilistika je nauka o stilu . Proucava nacin izrazavanja jezikom I relacije izmedju jezika na jednoj strain , I namera , misli , osecanja I raspolozenja , na drugoj strani . Stilistika je disciplina lingvistike kada proucava jezicki system I njegovu strukturu sve do jezickih jedinica. Stilistika je diciplina nauke o knjizevnostikada proucava sklad izmedju misli , osecanja I namera , na jednoj strani I jezickog izraza kao realizacije misli na drugoj strani , te umetnicke vrednosti tog sklada . Otuda I dve orijentacije u stilistici ili mikrolistika I knjizevan stilistika ( stilisticka kritika ) ili makrostilistika . Lingvisticka stilistika proucava jezicke cinjenice u utvrdjuje opste zakone , ale ne daje ocene . Njene rezultate koristi knjizevna stilistika za estetsko vrednovanje knjizevnog dela .Predmet istrazivanja ove stilistike obuhvata jezicki system , jezicku normu , jezicke jedinice i stil . Knjizevna stilistika ili stilisticka kritika proucava umetnicko funkcionisanje jezickih sredstava u knjizevnom delu I ocenjuje estetske vrednosti knjizevnog dela . Predmet istrazivanja knjizevne stilistike obuhvata veliki broj knjizevnih elemenata I fenomena : motive I teme , oblikovanje sizea , reljef teksta , poruka , monolog , dijalog , pripovedanje , deskripcije , karakterizacija , izvori I uticaji .

a nauka koja se bavi proucavanjem stila zove se stilistika . simbolicnost . ONOMATOPEJA …) ASONANCA – zvucna stilska figura . uskladjuje se sa situacijom u kojoj sekoristi I sa prirodom I psihologijom onoga koji ga koristi . glasovne ili zvucne figure ( apsonanca . simploka . paradoks . Pesnicki jezik je oznaka za jezik knjizevnog dela . nauci ) po nacinu i cilju upotrebe . slikovitost . njihovo nagomilavanja je . osecanja . intonacija . mimika . Pesnicki jezik odlikuje : .FIGURE RECI ili tropi ( metafora .FIGURE KONSTRUKCIJE ili sintakscke figure ( inverzija . Stilske figure se dele na nekoliko grupa : . citanje knjizevnog teksta ozivljava mastu. singdoha . litota . nudi saznanja I estetsko uzivanje . anaphora . STILSKE FIGURE ( POJAM I PODELA ) Stilske figure nastaju iz raznovrsnog odstupanja od uobicajenog nacina izrazavanja cime se postize konkretnost . onomatopeja . retorsko pitanje . delujuci na mastu . polisindeton ) .emocionalnost u izrazavanju pri cemu odstupa od normalnog nacina izrazavanja . pesnicki jezik predocava stvari I pojave preko umetnickih slika I likova . eufemizam . novinarstvu . personifikacija .FIGURE MISLI ( poredba . ALITERACIJA . budi osecanja . naziva se stil . metonimija . U toj upotrebi dobija mnoge pratilacke elemente ( gest . emocionalno se boji . S obzirom da samoglasnici imaju specifican tonski kvalitet . simbol ) .ritmicnost u organizacicji umetnickog materijala – slika ilikova . STIL PESNICKOG JEZIKA Jezik je kolektivna tvorevina ali se ostvaruje tako sto ga pojedinac upotrebljava da bi izrazio svoja htenja . alegorija . ironija . nastaje ponavljanjem istih samoglasnika . FIGURE DIKCIJE ( ASONANCA . koji se razlikuje od svih drugih nacina izrazavanja ( u svakodnevnom govoru . Zato ima individualni karakter i boju . epifora . ANAFORA . epitet . antiteza . jezicka sredstva I jezickog signala . aliteracija .preobrazavanje znacenja ( prenesena znacenja – figurativnost . Dok naucni jezik saopstava istinue uz pomoc pojmova I cinjenica delujuci na razum . raspolozenja I stavove . gradacija .FIGURE DIKCIJE . Citanje naucnog teksta pruza saznanja .konkretnost u slikovitost u opisivanju . jezgrovitost . namere . . bogatstvo znacenja – mnogoznacnost . asindeton . razum I osecanja. dinamizacija I ritmizacija umetnickog govora . oksimoron ) 7. ritam ) dozivljava odstupanja od norme . elipsa .5. pojacavanje znacenja . izrazajnost ) 6. Ovaj poseban I specifican nacin upotrebe jezika od strane pojedinca . anadiploza ) . hiperbola .

Nastaje u procesu uporedjivanja dva pojma vezivanjem po srodnosti . singdoha . simbol ) METAFORA – najslozenija I najlepsa stilsaka figura . ALITERACIJA – zvucna stilska figura . gde se ponavljanje reci javlja i na pocetku I na kraju stihova . Moje sunce spava …. Ovo ponavljanje izaziva zvukove efekte I doprinosi ekspresivnosti pesnickog izraza ( “ vrh hridi crne trne “ ) ANAFORA “ Ljubim li te…. eto sina moga ( Uros I Mrnjavcevici ) 8. metonimija .. eufemizam . ona je izraz vrednovanja ( Golubice moja .il` me bezum ganja .izraz osecanja i raspolozenja . Cesto se metafora odredjuje kao skraceno poredjenje . alegorija .konkretizuje je I zvukovno obogacuje ( “ potok jauce . to su same zmije . Mesto da pesnik . Ljubim li te…. kaze da je ona kao Sunce ( on bez nje ne moze da zivi kao sto svet nemoze da zivi bez Sunca kao izvora zivota ) . ozivljava I dinamizuje sliku . iskazujuci svoju ljubav prema dragoj . FIGURE RECI ILI TROPI ( metafora . epitet .. Starog svata jednog do drugoga Mladozenju jednog do drugoga . na prenosenju pojmova iz jednog podrucja zivota u drugo . ali I svoj dozivljaj sveta . potok ….” ( J. Sovuljago jedna . Toliko je cesta u izrazavanju da je postala sastavni deo govora .J. gde se reci ponavljaju na kraju stihova . onomatopeja ima znacajnu umetnicku funkciju . reci ce : “ Tijo noci . cime se objasnjava process njenog nastajanja : mesto reci koja se poredi . nemam osecanja . . nastaje ponavljanjem istih suglasnika ili suglasnickih skupova . Zasniva se na prenesenom znacenju reci . . ( Devojka nadmudrila Marka ) SIMPLOKA – zvucna stilska figura . Onomatopeicne reci nastale su kao rezultat reagovanja prvobitnog coveka na svet oko sebe – ovim recima on je izrazavao svoja osecanja I raspolozenja . il` ljubav nije – Sto se grli . te I kod citalaca ili slusalaca izazivaju akusticne slike I odredjena osecanja I raspolozenja ( “ pucina plava spava “ ) . Nemam vida .) EPIFORA –zvucna stilska figura . U pesnickom jeziku . “ Sadi kuma jednog do drugoga . personifikacija .Zmaj – “ Tijo noci “ ) Metafora ima afektivni karakter jer pokazuje govornikov stav prema predmetu opisivanja ili opevanja . “ Blago mene I do boga moga blago mene .Ponavljanje na pocetku stihova ( anaphora ) ONOMATOPEJA – zvucna stilska figura nastala podrzavanje glasova i zvukova iz prirode . upotrebljava se samo rec s kojom se poredi .

ostro ili neprijatno . logicka metafora .Znak umesto predmeta ili pojave . obogacujuci izraz I ritam.Deo umesto celine : Branili su ognjiste ( .evropske zemlje ) . dinamicne I upecatljive slike prirode . ljudi .Sadrzalac umesto sadrzine : Zapalio je lulu ( .Celina umesto dela : Evropa pruza otpor Americi ( .poezija ) . .duvan ) PERSONIFIKACIJA – Stilsko sredstvo kojim se nezivim stvarima I apstraktnim pojmovima pridaju ljudske osobine .Sredstvo umesto radnje : Citam Cosica ( . dobro se nakitio – napio . Ona je saznavanje jedne reci ili pojma pomocu druge reci ili pojma .mesto da umesto onoga sto se u njemu nalazi . ( Obilazi istinu – laze . podvrsta metonimije .Posebno umesto opsteg : On je Kir Janja ( tvrdica ) EUFEMIZAM – figura reci . ali cud nikako ( -vuci ) . koja se zasniva na zameni reci : kada se mesto prave reci koja imenuje nesto ruzno. Tim postupkom stavaraju se zive . reci koje su vulgarne . porodica ) . SINEGDOHA – figura reci . ili da iz crne zemlje izvire” Personifikacija se cesto koristi u opisima pejzaza kada se ozivljavaju pojedini predmeti u prirodi .Jednina umesto mnozine Vuk dlaku menja . postupci I moci . upotrebi blaza rec.narod ) .vreme umesto onoga sto se u njemu zbiva – Bio je to buran dan ( dogadjaj ) . zamena reci na osnovu kvantitativnih elemenata ili logicno – uzrocnih veza . Jedna od svojstava metafore je da zgusnjava znacenje reci I istice ga . Gradi se na principu zamene pojmova po osnovu logicke veze I zavisnosti .Orudje umesto proizvoda : Odusevilo me njegovo vesto pero ( . METONIMIJA – Cesta stilska figura logicka metafora . da se na morskoj valja pucicni . Veliki je broj oblika metonimje : . lagano huji ko da umire .I precutnim dogovorom zabranjene za kolokvijalnu upotrebu . “ Zemlja kune svoje pokore “ Nebo “ dalje putuje “ I “ zvezde placu “ “Po tamnom krilu neme ponoci ko grdan talas jedan jedini . Koriste se I kao zamena za tabu reci . .Kuca je mirna ( -ukucani .kraljevska vlast ) Ustala je kuka I motika ( .njegovo delo ) . Sinegdohom se oznacava : .Kravetino ) .dom ) Ostalo je bez krova nad glavom ( – kuca ) . sredstvo umesto osobe : Kruna je tako odlucila ( . mokra braca – pijanice …) .

ona je I proizvod ljudske teznje za jezgrovitim kazivanjem : ( poslovice – “ mladost – ludost “ ) . bela boja ( cistota . Sintaksickointonacionoj celini . duze ostaje u sveti citaoca I pamti se ( “ Da dodjem kuci . misli .ukras . Epitet nikako nije rec. kazi : Kako da te zovem ? Kazi mi : kakvo Ime da ti dam ? ( J. Semanticka vrednost je u isticanju . nevinost ) . Psiholoska vrednost inverzije je u citaocevom iscekivanju . Umetnicki su najsnazniji oni epiteti koji su zasnovani na prenesenom znacenju isticuci neku unutrasnju osobinu predmeta . a epitet ukazuje na unutrasnju osobinu pridevom koji je upotrebljen u prenesenom znacenju ( “ pospano more “ ) . jer je ono samo prividno da bi se ostvario efekat iznenadjenja . ALEGORIJA . U tome je I sustinska razlika izmedju epiteta I atributa koji blize odredjuje pojam . prekidanje monoloskog toka . slikovitosti I snazi izraza . nego rec koja ima odredjenu semanticku I ekspresivnu vrednost ( “ Rumenasta zora “. Pojedina bica . elipsa . naglasavanju : “ kraj recice “ ( I pocetak ) udarna su mesta . jagnje ( krotkost ) . u neizvesnosti o predmetu pevanja . Nastaje izostavljanjem reci .Sustina epiteta je u koncentraciji osobina . na ono sto predstavlja smisaono ili emocionalno stanje . Misao izrazena kroz alegoriju deluje jace I ubedljivije .EPITET – stilsko izrazajno sredstvo .Rec na kraju . “ sumporno nebo “. kada sledi predah ili pauza . Simbol je prisutan u ljudskom misljenju I izarazavanju odvajkada . Ima snaznu sugestivnu moc . retorsko pitanje .figura reci . “ kruti mraz “ ) . Atribut kazuje neku opstu odliku I to pridevom u osnovnom znacenju .Inverzija ima psiholosku I semanticku vrednost .Zmaj –Djulici ) ELIPSA –znacenje sadrzano u nazivu izostavljanja . lisica ( lukavstvo ) . Rec koja dodata glavnoj reci doprinosi zivosti.stilsko sredstvo koje se sastoji iz prosirenog metaforickog kazivanja (“ iza jedne slike “ ). Epitet otkriva raspolozenje onoga ko ga ko ga upotrebljava . RETORICKO PITANJE – pitanje na koje se odgovor ne ocekuje . pojave ili predmeta krije se sasvim drugi smisao – jedno se kaze . raspolozenja ili osecanja . asident . stihu ‘ odn. ugao gledanja na stvari I nacin dozivljavanja stvari . pojave ili licnosti . predmeti ili pojave imaju odredjena simbolicna znacenja : lav ( snaga ) . uzaludno cekam “ ) . “ Kazi mi . 9. Alegorijskom slikom se na skriveni nacin izlazu podsmehu ljudske mane ili drustvene pojave ( “ Ti si dobar covek “ ) ( “ Neka cudna zemlja iz Dange je Srbija “ ) SIMBOL – pesnicka slika koja ne oznacava ono sto je njom neposredno dato . svodjenjem iskaza na sustinu . u svodjenju moguceg opisa na jednu rec . ozivljavanje situacije . ideja . nego sugerise mnogo neocekivanih znacenja . FIGURE KONSTRUKCIJE ( inverzija .J. ali I da bi se slusalac ili citalac podstakao na razmisljanje . osecanja I raspolozenja . polisindet ) INVERZIJA – promenjen redosled red reci u recenici . sta ili ko je nosilac radnje . drugo se misli .

radnje . cime se ostvaruje dinamizam kazivanja . gase … Zora . pojava . ukazuje na razlike . predocava svoj dozivljaj sveta I zivota : . dve predstave . nepoznato se cini poznatim . Poredbena kopula najcesce izostaje iz poredbenog iskaza ili slike . Jace je poredjenje kod koga se ispusta zajednicka osobina predmeta koji se porede : “ Kosa joj je kita ibrisima . I polje . Ovo preuvelicavanje izraz je emocionalnog stava I odnosa prema predmetu opisivanaj ili kazivanja . Oci su joj dva draga kamena . usta su joj kutija secera . paradoks . I gora . I svud tisina sto krepi I godi .contrast ) poredjenje po suprotnosti . koji imaju potpuno suprotne osobine .bolestan sam ) . ali se paznja citaoca ili slusaoca usredsredjuje na one reci koje su spojene veznikom : I snova mesec treperi na void . zubi su joj dva niza bisera . ANTITEZA ( . Sto su emocije lirskog ili narativnog subjekta snaznije. Stavljanjem jednog pored drugog dve slike .ASINDET – figura nabrajanja . apstraktno se konkretizuje . to su I hiperbolicne slike jace . “ Nije lose “ ( . ironija . Istok se vedri . napregnutosti : “ I vidi kako jedan oblak raste uzdasi . ( “ Zenidba Milica Barjaktarevica “ ) HIPERBOLA . iskazuje svoja osecanja I ideje . gradacija . svud mrtvo pada kop o snegu laste . radnji . Litota doprinosi zgusnutosti stila . ( M. dva osecanja .Rakic – “ Osvit “ ) 10. licnosti . Hiperbola je cesta u govornom I pesnickom jeziku . Time se ritam usporava . zivlje I upecatljivije . zgusnutost osecanja I raspolozenja . sred obraza rumena ruzica . Poredjenje ima znacajnu vrednost : nejasno se razjasnjava .stilska figura preuvelicavanja predmeta . Ima odrican oblik : “ Nije mi dobro”( .dobro je ) . iluzija . a jato misli . ceznje iznad crnog grada . oksimoron ) POREDJENJE – vrlo cesta stilska figura . obrvice s mora pijavice . Njome se izbegava prava rec . antiteza . prava ocean ili vrednovanje . svojstva . predmeti . pojave . prava istina. LITOTA – figura reci kojom se ublazava iskaz da bi se kod citaoca ili slusaoca izazvao jaci suprotan utisak . nizanja reci bez veznika . Predmet poredjenja su stanja . FIGURE MISLI ( poredjenje hiperbole . dve licnosti .Petrovic – “ Vidoviti “ ) POLISINDET – figura nabrajanja uz obilno koriscenje veznika . Zasniva se na slicnosti dva pojma : jedan pojam se poredi s drugim na osnovu nekih zajednickih osobina . zvezde . I spava reka . osobina . ( V. dva predmeta . nada . litota . misli I osecanja .

Oksimoron je jedan vid paradoksa: recito cu tanje . Mazuranic ) Gradacija mora da bude logicna . u tekstu se ironicno znacenje reci oznacava navodnicima ( “ Dobar si ti = Ti si los covek ) . 11. “ S vremena na treba se odmoriti od nerada “ – Kokto ) . Umal sam ga s konja oborio . radnji . sto Momcilu bilo do koljena . U govoru se pravo znacenje istice intonacijom . unutrasnjoj kompozociji dela u celini . SISTEMI VERSIFIKACIJE Versifikacija – oznacava nacin organizovanja stiha . Tonski . vrednosti I jacini od manje vaznih prema vaznijim . ( I.“ Al ` da visis cuda velikoga . gdje kod koga . PARADOKS – stilska figura koja se dobija stavljanjem jedne pored druge dve misli koje su suprotne . Vukasinu na ramena pada . Postoje tri sistema organizacije stiha : 1. predstava . Silabicki 3.” ( Zenidba kralja Vukasina ) GRADACIJA – nizanje slika . popet cu ga nebu pod oblake . jedna drugu iskljucuju ( “ Znam da nista neznam “ – Sokrat . nizanje situacija . Gradacijski postupak ogleda se u oblikovanju likova ( postupno otkrivanje osobina ) . jer se citalac zamisli nad naoko protivrecnim iskazom . OKSIMORON – stilska figura koja nastaje kada se povezivanjem suprotnih pojmova ili predstava dobija novi pojam ili predstava . Mora se rezumeti kontekst I shvatiti razlika izmedju doslovnog I prenesenog znacenja . misli I osecanja po znacaju .” ( Starina Novak I Knez Bogosav ) Ironija je sredstvo podsmeha I poruge I osnovni vid kazivanja u satiri . ter se vlaha boji . pa privlaci citaocevu paznju I angazuje misao . tu nek plijen vranom vranu stoji . ali I nauku o stihu . Paradoks deluje kao iznenadjenje . Vukasinu po zemlji se vuce . Neka znade sto mu strah valjade ! A Turcina ako jos imade . mudra ludost . od slabijih prema jacim . Gradacija cesto u sebe ukljucuje I preuvelicavanje ( hiperbolu ) cime se ostvaraju kompleksnije slike I predstave : “ Penjite ga na vesala tanka . Posto je ironija prikriveno kazivanje . I postupna da bi snazno delovala kao izrazajno sredstvo . pojava . IRONIJA – izrazajno sredstvo kojim se recima pridaje suprotno znacenje od onoga koje imaju u doslovnom znacenju : “ Kako sam ga lako udario . Sto Momcilu taman kalpak bio . prirodna . nije lako uociti je u knjizevnom delu . Metricki 2.

samo je promenjena sadrzina : trohejska stopa metricke versifikacije sastoji se iz dugog I kratkog sloga . koja se sastoji od dva stiha . sintaksicka I ritmicka Celina od stiha . Kvalitet rime se odredjuje prema stepenu podudaranja glasova. Rima se klasifikuje prema broju rimovanih slogova . Prema rasporedu . a strofe sacinjene od stihova razlicitog broja slogova . deseterac . Prema broju slogova . STROFA – veca smisaona . jer pruza mogucnosti za razlicit raspored rima . njen znak raspoznavanja . Ako su strofe sacinjene od stihova jednakog broja slogova . stopa . Karaketrise ga graficki oblik . Podudaranje obicno pocinje akcentovanim vokalom . 13. nazivaju se IZOMETRICNE . dvoslozna . koja zauzimajedan red. akcenata. ukrstena . Rima se redje javlja na kraju polustiha . Najpopularniji I najcesci stihovi su dvanesterac . ovi na stope ili akcenatske celine kao najmanje ritmicke jedinice . Usrpskoj poeziji versifikacija je silabicko – tonska . a samim tim I sintaksicko – intonac. nego se prenosi u drugu strofu I tu zavrsava . Kod silabicke versifikacije najpopularniji stih je aleksandrinac – stih od 12 slogova sa dvostrukom rimom ( na sredini I na kraju stiha ). celinu . kada se rimuju prvi I cetvrti I drugi I treci stih I prepletena . Strofa od tri stiha je TERCET . mada ima poezije bez rime . Prema . jedanaesterac I osmerac . jer se ritam organizuje na osnovu broja slogova u stihu I na osnovu kombinacije naglsenih I nenaglasenih slogova . tipovi – podele. Najmanja ritamska jedinica je akcenatska celina . troslozna ili daktilska rima ( BLUDNICA – LUDNICA ) . obgrljena . Stope su kombinacija naglasenih I nenaglasenih slogova . troslozna ili viseslozna . kao sto ima I rimovane proze . I pauza cine ritam stiha I pesme . U nekim slucajevima misao se ne zavrsava u strofi . U silabickoj versifikaciji ritam je uslovljen brojem slogova u stihu I to postaje obelezje stiha : osmerac . Strofe dobijaju nazive prema broju stihova iz kojih se sastoje . RIMA ( odredjenje . Tonska versifikacija je preuzela terminologiju metricke versifikacije . koja moze biti parna ili neparna . dvanaesterac . U tonskoj versifikaciji ritam se organizuje ravnomernin smenjivanjem naglasenih I nenaglasenih slogova . Stih se se razlaze na polustihove . i drugi i cetvrti stih . razlikuju se parna . kada se rimuju dva uzastopna stiha . Odnos I raspored polustihova . jedanaesterac . Slogovi se organizuju u stope razlicitog broja slogova I razlicitog broja dugih I kratkih slogova . Rima je bitno svojstvo poezije . Najmanja strofa je DISTIH . 12. U sadrzinskom smislu . a u tonskoj iz naglsenog I nenaglasenog sloga .U metrickoj versifikaciji ritam se organizuje na osnovu ravnomernog ponavljanja dugih I kratkih slogova. stih moze predstavljati celovitu sliku misli I osecanja . glasova. kada se rimuju prvi i treci . Koristi se termin SLIK. nazivaju se HETEROMETRICKE strofe . prema kvalitetu I prema rasporedu u strofi . razlikuju se : jednoslozna ili muska rima ( TRAVA – GLAVA ) . KATREN ( cetvorostih ) je najcesca strofa . primeri ) Rima – glasovno podudaranje na kraju dva ili vise stihova . VRSTE STIHOVA I STROFA STIH je osnovna ritmicka celina u pesmi .

Nekad se tema lako otkrije iz naslova dela . Dinamicni motivi imaju znacajnu ulogu u izgradjivanju fabule pripovednog ili dramskog dela . Staticni motive sadrze opise situacija . Ono nije samo u funkciji zivotnog dokumenta . ono o cemu se govori . nekad iz privih stihova pesme . Ovi motive su staticni ili dinamicni . ieksterijera I opisa pojedinih predmeta u prostoru I vremenu . I raspolozenja. POJAM I ODREDJENJE KNJIZEVNOG TEKSTA Knjizevno umetnicko delo je proizvod stvaralacke delatnosti pojedinca ili kolektiva . Na prvi pogled . da iznese svoje vidjenje . U kompozicionom smislu . enterijera . Ono je istovremeno sve to . glavna I sporedna tema I njihov medjusobni odnos . Ono je I predmet istarzivanja . atmosphere . I semanticku funkciju . I dozivljavanja. . sadrzaj I smisao knjizevnog dela uvek su novi . Sadrzinu cini skup cinjenica . govor knjizevnog dela je uoblicen jednom za svgda I uvek kazuje istu sadrzinu istim recima . zavisno od citaoca I vremena u kome se cita . zato sto oseca da ima sta da kaze o njoj . raspolozenje. Pokrecu zbivanja I uspostavljaju kontinuitet u razvoju radnje . Tako se delo uvek nanovo cita I u njemu otkrivaju novi smislovi I znacenje . oblik I stil . symbol . pojabva . a to je odnos piscevog afiniteta prema odredjenom zanru : neko ce svoj dozivljaj sveta I zivota izraziti kroz formu pripovetke ili romana . parabola . stav . osecanja . Knjizevno delo ima utvrdjen oblik nepromenljivog teksta . TEMA – motiv . raspolozenja . Oblik knjizevnog dela rezultat je izbora strukturne organizacije . Nastaje iz neke unutrsnje potrebe ili usled delovanja nekog spoljasnjeg podsticaa . fibula ( fibula I size ) TEMA – predmet umetnicke obrade u knjizevnom delu . shvatiti zbivanja I fabularne tokove . nitit je samo svedocanstvo o vremenu I ljudima . U funkciji su opisivanja likova . misli I stavovi . 15. ritmicku . MOTIV – ovaj termini ma dvojako znacenje : kompoziciono I tematsko – istorijsko znacenje . sudbina . osecanja. a treci ce vise afiniteta pokazati za dramski oblik . predmeta . Ono je predmet citanja koje podrazumeva process saznavanja . Knjizevno delo je slozeno I slojevito . sveta koji je zivljen I koji se zivi . rima je vokalska ili otvorena I konsonantska ili zatvorena . stanja. U pisanoj knjizevnosti delo je definitivno I nepromenljivo . licnost . alegorija . U pripovednom delu oni usporavaju ili zaustavljaju dogadjajni tok . uociti sadrzinu . ili bar drugaciji . To je neki predmet. proucavanaja . Ono nije ni samo transpozicija zivotne gradje I konkretne stvarnosti . epske ili pripovedne pesme . 14. da predoci misli .. dozivljaj . Rima ima eufonijsku . I tumacenja . Ono ne nudi samo prepoznatljivu sliku sveta . osecanje . predmetna stvarnost . proceniti I razumeti junake I njihove medjusobne odnose – I tek tada se moze jasno ukazati tema knjizevnog dea . Pisac se opredeljuje za odredjenu temu .prirodi zavrsnog glasa . osecanja i raspolozenja . epa ili speva . dogadjaj . Knjizevno delo postoji kroz sadrzinu . Medjutim . motiv je najuza tematska jedinica koja se dalje ne moze razlagati . ambijenta . ali I nesto vise – skriveni smisao . u procesu citanja .Svaka generacija citalaca i svaki citalac iz nje uvek u delu otkriva nesto novo . ali je cesto to mnogo teze I slozenije : treba pazljivo procitati delo .

Dok je u fabuli uspostavljen prirodni I logicni redosled situacija .| IZREKE | KRATKE ZAGONETKE | PITALICE | BRZALICE ----. U tom slucaju se podudarju fibula I size : 1.6.5. situacije su poredjane hronoloskim redosledom po prirodnom toku razvoja radnje .7…U drugom slucaju situacije iz fabularnog niza nisu poredjane hronoloskim redosledom . koji se manje ili vise dodiruju . sizejnim redosledom 1.2.4.FABULA – logicni uzrocno – posledicni tok radnje u vremenu I prostoru .| . Odlucujucu ulogu u razvijanju fabularnih tokova ima SIZE od cijeg postavljanja zavisi ne samo celovitost fabule nego I njen opstanak .SRBIJE BAJKE NOVELE LEGENDE ANEGDOTE BASNE SALJIVE PRICE POSLOVICE---. Knjizevno delo moze imati vise fabularnih tokova . NACELA I VRSTE ( TIPOVI ) KLASIFIKACIJE KNJIZEVNOSTI PREMA narodna usmena PREMA poezija AUTORU umetnicka pisana FORMI proza KNJIZEVNI RODOVI lirika epika drama NARODNA ( USMENA ) poezija L LE MIT BALADE OBREDNE OBICAJNE PORODICNE SALJIVE RODOLJUBIVE proza E CIKLUSI ------------NEISTORIJSKI PREDKOSOVSKI KOSOVSKI M.7…. junake . epizode ili segmenti dogadjaja izmesteni su iz svog mesta u logicnom redosledu I dobili su novo mesto u sizejnom redosledu sa odredjenom umetnickom fukcijom . nego novim . Situacije su poredjane hronoloskim redosledom .4.3.5. 16. Fabula uvek u sebi nosi obelezje epohe . U nekom proznom delu . vreme .2.3. proizilazeci jedna iz druge . Svaki od tokova ima svoj proctor .6. SIZE – naci organizovanja fabule . u sizeu je umetnicki redosled : pojedine situacije . temu I misao vodilju . KRALJEVIC POKOSOVSKI HAJDUCKI CRNO-GORSKI OSLOBODJ.

Ali taj covek se nasao I pred zagonetkom prirode . Razvitak knjizevnosti I izvesna pomeranja u okviru knjizevnih rodova ucinili su tradicionalnu podelu na rodove I I vrste zastarelom I prevazidjenom . Knjizevna praksa I knjizevno kriticka terminologija ukazuju na izvesna pomeranja u okviru klasicne rodovske sistematizacije . Covek je osecao potrebu da izrazi zadovoljstvo zbog uspesno obavljenog posla . nalaze se klice usmene knjizevnosti . vrste na podvrste . versifikacijskog ili stilskog karaktera . da se prema njima odredi . USMENA I PISMENA ( NARODNA I UMETNICKA ) KNJIZEVNOST . podvrste na tipove . Tada su stvoreni uslovi da se celokupna usmena tradicija zapise . Savremeno stanje u umetnosti reci I nauci o knjizevnosti namece potrebu da se izvrsi drugacija klasifikacija na rodove I vrste . Iz tih razloga se ustalila podela na poeziju ( lirsku I epsku ) . te gubi primat I pravo da obelezava rod : proza dozivljava ekspanziju I obogacivanje novim vrstama te daje obelezje rodu . formalnog . sto je zeleo da opeva neki dogadjaj u kome je ucestvovao ili o kome je cuo . POJAM KNJIZEVNOG RODA I VRSTE . I dramski rod . Tako se klasifikaciono stablo knjizevnosti grana na tri rode .Narodna ( usmena knjizevnost ) Izrazavala je shvatanja I verovanja kolektiva . U tim njegovim potrebama . On je ostao nepoznat jer je pesma ili prica prihvacena I prenosena dalje kao tvorevina kolektiva . tematskom izboru .17. izrazajnim sredstvima . epski . ono se uvrstava u narodno stvaralastvo . rodovi na vrste .umetnicko stvaranje razlikuje se po spoljasnjim formalnim osobinama . sto je sit ili sto je zadovoljio neke druge potrebe tela I duha . be zobzira sto je imala individualno poreklo . Smatra se da je usmena knjizevnost nastala u periodu divljastva . Najvise pomeranja izvrseno je u epskom rodu – epika u stihu sve vise stagnira .Pisana ( umetnicka ) knjizevnost ) Pojavljuje se sa pojavom pisma . Oznacava najsiru I najobuhvatniju skupinu knjizevnih dela . prozu I dramu . pa se osetila potreba da se skupine srodnih knjizevno umetnickih dela imenuju . razvrstavaju . pojedinca kao stvaraoca . .Ova obelezja su tematskog . Cak I onda kada je tvorac dela usmene knjizevnosti bio poznat . 18. saznanja I shvatanja . jer tvorevina nastavlja da zivi u kolektivu poprimajuci svojstva kolektivne tvorevine. Dok se u usmenoj knjizevnosti individualni tvorac praoblika ne pamti . u pisanoj knjizevnosti stvaralac delu daje konacan oblik I svako novo umnozavanje ne dira u oblik I sadrzinu . izraze u pisnoj formi . ali I da sa tim pojavama uspostavi odnos I dijalog . kojoj vrsnoj ili podvrsnoj skupini pripadaju . I odrazavajuci duh kolektiva . pa je nastojao da neke pojave u njoj shvati . narodni duh I raspolozenje . jer je stvoreno u duhu I stilu usmenog stvaralastva I sto je odmah po nastanku postalo kolektivna svojina . Veoma rano su uocene ove razlike .Rod – najstariji termin klasifikacije knjizevnosti . Zato delo pisane pisane knjizevnosti nosi individualni pecat stvaraoca I izraz je subjektivnog dozivljaja sveta I zivota . Tradicionalna podela je razlikovala lirski .osecanjima I raspolozenja . odn . Neka od tih obelezja ostaju zajednicka za sva dela bez obzira gde se nalaze na klasifikacijskom stablu . Pripadala je kolektivu . . I sistematizuju u rodove I vrste . Knjizevno . koju karakterisu zajednicka sustinska obelezja . nacinu povezivanja I razvijanja motive . ali da daroviti pojedinci svoja osecanja . a u epskom rodu dve skupine : epsku poeziju u stihu I epsku poeziju u prozi . unutrasnjim svojstvima .

Legende – krace prozne tvorevine jednostavne kompozicije . emocije I misli . istini . Ali . LEGENDE . lirska mesta izvanredne umetnicke vrednosti . kao izraz piscevih simpatija : ton je ziv I dinamican . Po tematici se dele na legende o mestima I legende o licnostima . bilo kao refleks licnog I intimnog .Mit 1. prolaznosti . raznovrstan . mesecu . Nastaju iz potrebe da se objasne neke pojave u prirodi . osecanja I raspolozenja . vilama . . . snazan . . zivotinjama . predmetnost . Lirizam se srece I u knjizevnoj kritici . ritam I zvuk . cesto agzaltiran.Lirska pesma ima specificnu strukturu I kompoziciju . zavicaju . Svaka ljudska zajednica ima svoju mitologiju – system mitova koji se prenose usmenim putem cineci osnovnu ili preteznu sadrzinu usmenog pesnistva . divovima . 2.JEDINSTVENI KNJIZEVNI OBLICI ( MIT . vise ima izmisljenog nego istorijskog . istorijskim dogadjajima . Lirizam je karakteristican ne samo za liriku nego I za prozu u kojoj se cesto srecu tzv . pravdi . poslovica pricica ( Ubio ti bog tu moju hitnju – rekao puz kad se dvadeseti dan pripeo ma granu .Poslovice – kratke usmene tvorevine kojima se sazeto iskazuju zivotne istine do kojih se doslo vekovnim iskustvom . One su u obliku pravih poslovica ( ( U radian komadina ) . 20. I protivrecan . U strukturu lirske pesme ulaze lirski subject kao nosilac dozivljaja . stvaranju . Ona ima za predmet univerzalna I sve vremena pitanja . jezik I jezicka sredstva . Fantasticne price o bogovima . poletan . tako I u stilu . lepoti . sentencija . Posebna vrsta usmene tvorevine : prica u kojoj se pripoveda o neverovatnim dogadjajima I pojavama ciji su junaci natprirodna bica . gnoma . djavolima . pa se okliznuo I pao ) . . smrti .Lirska poezija je najstarija pesnicka vrsta . lirskom ( poetskom ) romanu I lirskoj drami . zivotu I istoriji . strasnom sudu . dijaloskih poslovica ( sta cine djeca ? – Sta vide od oca ) I stihovanih poslovica ( Tesko vuku koga tice hrne I junaku koga zene brane ) . POSLOVICE ) . htenja . raspolozenja I osecanja . stil raskosan . pretvaranju ljudi u zivotinje . PODELA . Peva o ljubavi . Izrazava primitivnu svest coveka prvobitne zajednice I njegova shvatanja prirode I pojava I dogadjaja u njoj . narocito u impresionistickoj I esejistickoj kritici . U sredistu lirskog interesovanja jeste covekov intimni svet koji je bogat . Ono sto se kod drugih naroda zove aforizam . ispovest ) lirskoj prozi . U legendama o herojima I kada kazuju o istorijskim licnostima . maksima – to je kod naseg naroda poslovica . pesnicke slike . Lirika se razvila u veliki broja vrsta I oblika .LIRIKA ( ODLIKE . Lirizam je najprisutniji u ispovednim oblicima ( pisma . . Mit je proizvod primitivne svesti .19. USTALJENI LIRSKI OBLICI ) Lirizam se ogleda kako u toplini izrazenih osecanja . zagrobnom zivotu . koji je bujan . lirika ne zapostavlja ni spoljasnji svet bilo kao autonomni tematski krug . suncu . nastao iz potrebe da se objasni ono sto se dogadja oko coveka I sa covekom . coveku . Legende o licnostima su dvojakog tipa : legende o svecima I legende o herojima .

Raspodelom njenog pevanja nah or I pevaca zacela se drama . isticuci lepote . Ponekad je tesko razlikovati odu od himne . ali I pesnikovo postovanje I privrzenost . prema grckom pesniku Anakreontu . Istovremeno su stvarane I himne sa svetovnom sadrzinom – slavile su lepotu . radostima zivota I uzivanju . radost . RODOLJUBIVA . odn. Saljivi efekti izbijaju iz nesklada sadrzine I tona : sadrzina je vrlo prozaicna. DITIRAMBI …. Danas je to pesma ispunjena zanosom . vedrinom . zivot . opisnu . Dugo je zadrzala religioznu sadrzinu slaveci sunce . a ODA je pohvala iskazana uzdrzajnim tonom .Lirska pesma . bogove . tuga . Sve vise je dobijala svetovni karakter pa se sadrzinom I tonom priblizila vinskim pesmama . prirodi . Manje se javlja kao samostalna pesma . . HIMNA ima pretezno molitveni ton I patetican stil . Narodne himne posvecene su slavi . zasluge I vrline . nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama I intelektom . iskaz je slikovit I simbolican . vec I sugestijom . socijalnu . reci nose pomereno ( preneseno ) znacenje . bogu zivotne radosti I veselja . teznjama i idealima naroda I svaki narod ima svoju nacionalnu himnu kao svecanu pesmu za svecane prilike . PESNICKE VRSTE ( LJUBAVNA . bliska je sadrzinom I tonom ditirambu . domovinu . slobodu . narocito onda kada im je ton isti ili slican . HIMNE . ODE . . odusevljenjem zivotom I njegovim radostima I lepotama . Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu I brzu komunikaciju : ona trazi pazljivo citanje . uzbudjuje .Oda – pohvalna pesma ispevana u slavu I cast neke licnosti . Tonaliteta pesme . Njeno znacenje nije na povrsini . religijsku . ljubav . To su krace lirske pesme o ljubavi . rodoljubivu . ali dostojanstvenim stilom. kao I poezija I knjizevnost uopste ne deluju na citaoca samo kazivanjem I opisivanjem . aktivira misao . iskazanih u odi: ljubav . refleksivnu .Ditiramb – u staroj Grckoj pesma posvecena bogu Dionisu . ton je uzvisen I patetican . naziva se vinska pesma . Javlja se I saljiva oda . prirodu . a vise kao deo duze pesme . poeme… Anakreontska pesma . zvuka I smisla .zanos. vinu . zalost . Posto se u ovoj pesmi slavi veselje koje je podstaknuto venom .Himna – oznacavala je pesmu uopste I imala ja muzicku pratnju . . svaka rec ima svoje jasno mesto u iskazu . Ubrzo je dobila specificnu sadrzinu : pohvalna pesma u slavu bozanstva sa izrazito uzvisenim I pateticnim stilom . 21. Snaga lirike je u njenoj moci da pleni paznju . a sugestija je proizvod sadejstva ritma . ali je ona to samo po naslovu .) . Ima razlicitu sadrzinu : ljubavnu . Sirok je spektar osecanja I raspolozenja . Jezik lirike je odabran . prijateljstvu . Oda moze biti posvecena ljubavi . otadzbini . Bogorodicu . a u sustini je parodija na odu kao lirsku vrstu . pazljivo I strpljivo ulazenje u tajne jezika I smisao izrecenog . svece .

Pisana ljubavna pesma izrazava ljubavna osecanja neposredno I otvoreno . EPSKA KNJIZEVNOST ( EPSKA KNJIZEVNOST I U STIHUI PROZI ) . ekstatican . ljubav je samo nagovestena . javlja kao posebna lirska vrsta . Nema culnosti . ljubavne ekstaze . Skala osecanja se krece od srece I radosti . muzikalan I patetican . nego je I najbrojnija . jos u antickoj pisanoj knjizevnosti . pa je zato I stil patriotskih pesama dinamican . Ono je plemenito I humano osecanje . Tamo njiva . najraznovrsnija po tematici I najlepsa po iskazanim osecanjima I melodiji . bola zbog neostvarene ljubavi . ali je mnogo motive . Neguje se u svim vremenima kod svih naroda . Ovde cvet . ova lirska vrsta je ne samo najstarija . Eno sunce .Lirika xx veka obelezena je eksperimentima koji ne uspevaju da udahnu novi impuls lirskom stvaranju . I drugi koji se jasno moze odrediti kao . 22. Zacetak rodoljubive pesme je u prvim epskim pesmama . Ovde malo ima ljubavne srece I radosti . vrlo subjektivno : u njoj ima snazne culnosti .Ljubavna pesma je stara koliko je staro I osecanje ljubavi prema osobi suprotnog pola .Ala je lep Ovaj svet. Onde potok . nacinu iskazivanja ljubavi I jeziku postoji razlika izmedju narodne ljubavne pesme I ljubavne pesme pisane knjizevnosti . Ovde sad . Jezik je slikovit . Moderna lirska pesma u mnogome odstupa od ustaljenog nacina lirskog pevanja . nastala kos u primitivnom drustvu . Kako je ljubav osnovno I najjace ljudsko osecanje . dusevna lepota . izjavljivanje ljubavi . . ali se vrlo rano . Dominanta je misonost . . Ovaj vek obelezavaju dva toka : onaj koji se uslovno moze nazvati tradicionalnim . burnih osecanja . Rodoljubivo osecanje je vrlo snazno . u slikama . 23. . do ocaja I beznadja . ljubavna ceznja . fatalnost zenske lepote . . samo se naslucuje . od ustaljene sadrzine I forme . nesrecna ljubav .Rodoljubiva pesma u najsirem smislu ona izrazava osecanje ljubavi prema svome narodu I domovini . bez zanosa I patosa .Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motive koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota . vise ima ceznje I tuge zbog rastanka . nego emotivna. Osecanja se iskazuju posredno I diskretno .Osecanja su suzdrzana . ako ne preraste u sovinizam I mrznju prema drugim narodima . pa je moderna lirska pesma sve vise intelektualisticka . mnogo zivotnih situacija I povoda da se iskaze rodoljubivo osecanje . Oba ova toka mogu se obuhvatiti izrazom “ moderna lirska pesma “ . alegorijski . U tematici . STRUKTURA MODERNE LIRIKE . vise je hladna. Evo hlad . ponet . preko tuge I bola .

koji je imao presudan znacaj za sudbinu junaka I u kome se ispoljila neka bitna crta karaktera junaka pripovetke . opisi su siroki I detaljni pejzaz . leksika probrana I funkcionalna . U pocetku je ovim terminom oznacavano sve ono sto nije roman . Neguje se od samih pocetaka knjizevnosti .L – junaci I heroji EPSKA TEHNIKA : . stvari ili osobe ) I izricanje misli . Nisu razvijene sve etape radnje : nekoliko etapa preplice se u jednoj situaciji .Pripovetka . Radnja nije razvijena I razgranata . U fabuli pripovetke je neki dogadjaj iz zivota jedne licnosti ili kraci period zivota . Interesovanje je usredsredjeno na dusevna stanja junaka I njegova prezivljavanja . a unutrasnji svet junaka je zapostavljen . putovanja . Nekad je pripovetka veoma siroko zasnovana . Teziste pripovedanja je na spoljasnjem . na zbivanju. sa velikim brojem likova . Pesnik ili pripovedac govori o necemu sto mu je vec unapred otprilike poznato . Nema mnogo likova . ali I dosta obimna . 25.opste poznati dogadjaji iz proslosti . Dijalog je razvijen . Slicnosti – deo po deo nekog predela .kratka prozna forma .Odmeren ritam jednolicnog stiha . . Nije roman jer dosta povrsno slika junaka a fibula je jednostavna I pravolinijska . ona moze da bude sasvim kratka . Moze se pojaviti epska dela na granici filozofije I knjizevnosti . Fabula I lik – konstitutivni elementi structure epske poezije : . a potom se svojim osobenostima izdvaja crtica ( skica ) I kratka prica koja ce preuzeti primat u kratkoj proznoj formi .Epska poezija se sluzi uglavnom pripovedanjem ( nizanje motiva prema nacelu onog sto je dalje bilo ) I opisivanjem ( opisivanje – nizanje motive prema zakonu asocijacije po mestu .Relativno cista epska poezija obradjuje nacelno teme od izuzetnog znacaja za neki narod – rat. odn. Pisca ne zanima ono sto se dogodilo izvan junaka . . Nema epizoda jer bi one narusile celovitost pripovedanja . zapostavljeno je .F. ili ga uopste nema .Kompozicija ( duzina . Sto se obima tice . brojnost . nego ono sto se zbiva u njemu . Dijalog je sveden na najmanju meru .Novela . u usmenom I pisanom stvaranju .prozna vrats koja se zacinje I posebno neguje u renesansi . raznovrsnost motive ) 24. U toku istorijskog razvitka nastajale su strukturne I sadrzinske razlike . enterijer . Ono sto je opste I izvansveta pojedinca .. PRIPOVETKE I NOVELE . ROMAN . U njoj nema mesta za razvijene dogadjaje I drustvenu analizu radnje koja nije bitna I svedena je na minimum . Kazivanje je sazeto . . Najpre se uspostavlja razlika izmedju pripovetke I novele . Po tim osobinama nalazi se na granici izmedju pripovetke I romana . Pripovedanje je usredsredjeno na pojedinacnu sudbinu . Dominira detaljna I tanana psiholoska analiza I psiholosko slikanje junaka . sudbine …. na njen unutrasnji svet . portret .

Borisav Stankovic . plasticno slikani likovi I bogat istorijski kolorit ucinili su istorijski roman vrlo popularnim . humoristicki . ili romana . Negovali su ga Aleksandar Dima ( “ Tri musketara “ ) Lav Tolstoj ( ‘ Rat i Mir “ ) . Istorijski roman – u osnovi ovg tipa romana je istorijsko vreme . ili lirskim zapisima a redje je to forma pripovetke . Zanimljivo pripovedanje . Sve ostalo je plod pisceve darovitosti I imaginacije . novi roman . Moderni roman je doneo nekoliko novih vrsta : roman toka svesti . Biografska kritika traga za autobiografskim elementima u delu . “ Poslednji Mohikanac “ F. poetski roman . Virdzinije Vulf . zaokupljen piscevim zivotom . dinamicna . poeticka . Biografski roman – prvo sto je zainteresovalo istrazivace knjizevnosti spoljasnje orijentacije . bila je pisceva licnost : u piscevoj licnosti se trazi objasnjenje sadrzine knjizevnog dela . August Senoa ( “ Seljacka buna “ ) . fantsticki . ko kompoziciji najslozenija I po tematici najbogatija prozna vrsta . Epistolarna forma u globalnom smislu je dijaloska . Smatra se da je istorijski roman zasnovao engleski romansijer Valter Skot ( “ Ajvanho “ “ Kventin Dervand “ ) . Jovan Skerlic ….L. srednjevekovni roman . Pavle Popovic . prilagodjena je njegovom intelektu I karakteru . zpletenoj fabuli .Stivensona .U nasoj knjizevnosti znacajna romansijerska ostvarenja dali su Svetolik Rankovic . Epistolarni roman – epistolarna forma je negovana u srpskoj knjizevnosti u putopisnoj prozi . ali je moralo da prodje dosta vremena .. cesto cudesnim dozivljajima . Svetislav Basara …. Avanturisticki roman – je roman u kome se opisuju zanimljivi dozivljaji I avanture neke licnosti . Poeticka motivacija je u piscevoj svesti o epistolarnoj formi kao kao najpogodnijem sredstvu da se predoce I elaboriraju istorijska . pa da on dobije znacenje koje danas ima . biografski metod se modifikuje u psiholoski I psihoanaliticki metod . epistolarni . Razvio se u vrlo veliki broj vrsta : avanturisticki .Defoa . emocionalne I misaone structure knjizevnog junaka . Podrazumeva sagovornika I njegovo reagovanje . Epistolarna forma ima dvojaku motivaciju – poeticku I karakterolosku . uspostavlja paralelu izmedju licnosti pisca I moralne . Termin roman je latinskog porekla . neposredna je . Karakteroloska motivacija je u sferi oblikovanja lika junaka price epistolarna forma je izdasno sredstvo da se prezentiraju psiholosko – moralne trauma junaka . Dobrica Cosic…. realisticki roman . Teziste je na zanimljivoj prici . sadrzinu dela I njegov emotivno – misaoni sloj objasnjava cinjenicama iz piscevog zivota. politicki . a njen ispovedni ton je moguce kanalisati . dobro vodjena prica . anti roman . istorijski . moderni roman .Roman – je danas najpopularnija . Milorad Pavic. ili filozofska pitanja. Opste poznati romani ovog tipa su “ Robinson Kruso “ D. filozofski . Roman XX veka dostigao je zenith u stvaranju Dzemsa Dzojska . Dobrica Cosic ( “ VReme smrti “ ) . Kupera . . biografski . Biografsku kritiku kod Srba negovali su Svetisla Vulovic . Savremeni srpski roman odlikuju znacajne inovacije u sadrzini I formi : Borisav Pekic . iznenadnim preokretima . Naziv roman oznacava pripovesti ( obicno pisane u stihu ) o zanimljivim . “ Ostrvo s blagom “ R. potpuna zapostavlja delo kao umetnicku tvorevinu . otvorena prema drugom . Ivo Andric . psiholoski . U toku istorijskog razvoja stalno dozivljava promene u sadrzini I formi : anticki roman. Ovaj metod . Kad se pojavila Frojdova psihoanaliza . prilagodjavati I usmeravati . Franca Kafke …. po gradji najobuhvatnija . istorijski dogadjaj I istorijske licnosti . ljubavni .

Politicka sadrzina prisutna je u svakom drustvenom romanu . umetnost . blagonaklon odnos prema nosiocu slabosti . dobrocudan . pojedinacna sudbina. Poreklo mu je u mitologiji I religiji . progovori o sebi . Cosic “ Deobe “ . Veselinovic “ Borci “ . nauka . U tematskom pogledu narodna fantastika je raznovrsna I bogata . Njegove analize I prodiranja u svet junaka nijedan pisac nije prevazisao . filozofski roman ili metafizicki roman . Umesto price . covek . D. ili tako sto prepusta da sam junak . Unjegovim romanima je u prvom planu individualnost . nego je I misaono I politicko bice . tada je rec o politidckom romanu kao tipu drustvenog romana . dolazi rasprava I analiza – fabula jepotisnuta ili razgradjena . jer covek nije samo dusevno . ali taj smeh je blag . koji na literaran nacin I literarnim sredstvima raspravlja o nekim politickim temama . Fantasticni roman – fantasticno je ono sto je neverovatno I neobicno . Za humoristicko slikanje ljudi I situacija nabolji su primeri u delu Milovana Glisica . nadprirodne pojave I moci obelezja su fantasticnost . Politicki roman – tip romana koji odslikava odnos jedinke prema drustvenim ili istorijskim zbivanjima . U srpskoj knjizevnosti prvi psiholski roman ostvaren je u romanima Svetolika Rankovica ( “ Seoska . Usrpskoj knjizevnosti politicki roman poznaju svi periodi : J. sve ono sto nemoze da se objasni prirodnim zakonima . stvaralastvo . L.Dostojevskog . Humoristicki roman . dobila znacajno mesto . I kao takvo mora da izrazava I svoje politicke stavove . jer imaju znacajan broj pozitivnih crta . nezlobivost . kao masti daje istaknutu funkciju u stvaralackom procesu .Neke ljudske slabosti prikazuju se kao deo normalne ljudske prirode . Psiholoski roman – Fjodor Dostojevski vazi za rodonacelnika modernog psiholoskog romana . pa je razumljivo sto je vrlo rano uslo u knjizevnost I ostalo njeno stalno svojstvo . Ako politicka supstanca provlada u sadrzini romana . topao . Dostojevski predocava unutrasnja zbivanaja tako sto narativni subjekt kazuje sta se dogadja u dusi junaka . Humoristicki odnos prema ljudima I njihovim slabostima podrazumeva : razumevanje za ljudske ludosti ili slabosti . stil je intelektualan .Filozofski roman – roman vise nije pripovedanje o dogadjajima I licnostima . sto sadrzi irealne I cudesne elemente . izostajanje moralisanja . vizije buducnosti . filozofija . o svojim nedoumicama I unutrasnjim borbama. koji je podredjen umetnickoj funkciji . Ako je politicka supstanca samo element tematskog kompleksa romana .Preuvelicavanje predmeta I pojava stvarnosti . Stevana Sremca < Branislava Nusica < Branka Copica . kroz direktni unutrasnji monolog . Tako nastaje novi tip romana koji ce dobiti razlicita odredjenja : roman – esej . ako preovlada politicko nad ljudskim .fantasticno ili cudesno – I u njoj se mogu naci motive koji ce znacajno uticati na pojavu fantastike u pisanoj knjizevnosti . tajanstvenost I nedokucivost . egzistencijalni problemi . “ Braca Karamazovi “ istog pisca u kojima se razvija refleksija o problemima morala . Duboki su koreni fantastike : nalaze se u mitskom misljenju I religijskoj svesti iz kojih je pretocena u celinu knjizevnost fde ce naci sigurno uporiste u svim vremenima . Komarcic : “ Moj kocijas “ . Fantasticna nit se provlaci kroz knjizevnost baroka I klasicizma da bi u romantizmu . “ Vreme zla “ . nego raspravljanje povodom dogadjaja I licnostima o najrazlicitim pitanjima sveta I zivota – zivot I njegov smisao . Pisac se tim licnostima smeje . pa te licnosti ne deluju odbojno . Zacetke romana – eseja predstavljaju “ Zlocin I Kazna “ F. nastaje politicki traktat ili pampflet . nego blisko I simpaticno .

U toku rada na drami . memoari…. Umetnost romana u XX veku dozivljava renesansu : tada autori pokusavaju da udju dublje u podsvest svojih junaka I da iz tih dubina osvetle coveka iz jedne nove perspective . pisac je iskazao svoju umetnicku zamisao . olaksan je posao je posao reditelju. 26. pisana je za scensko izvodjenje . likovi govore I deluje pred gledaocevim ocima . biografija . kako ) . vec citalac ima iluziju da se nalazi u svesti junaka . koji se odvijaju na sceni I ima iluziju istinitosti . imaju u vidu odredjenog reditelja ili glumca . njihov zivot I sudbinu . odeca junaka I njihov izgled . drama se razvila u dve dominantne vrste : tragediju I komediju . uzivljava se u njega I poistovecuje s njim – postaje junak u ciju je svest uzso . tako da oni neposredno dozivljavaju dramske junake . Mnogi su cinioci od kojih zavisi ostvarenje dramskog dela . reportaza . shvatanja . Svaka drama moze da se cita : ona je knjizevno delo namenjeno citaocima .to su drame za citanje . a gledalac sve vidi pred sobom : radnja se odvija na sceni . jasno I ocigledno je predocen ambijent . Pisci cesto dok pisu dramsko delo . Citalac romana mora da domislja likove . TEHNIKE MODERNE PROZE .izvestaj . dopis 27. u modernom romanu toka svesti nema naratora kao posrednika I tumaca . ko . radnje ili opise . koje svoj puni zivot ostvaruje tek na pozornici . pogled na svet . pa je njihovo postavljanje na scenu – nemoguce. dnevnik . Njega obelezava primena novih tehnickih sredstava za oblikovanje likova I nov stav prema coveku I njegovoj psihi . Dok u psiholoskom romanu narrator izvestava o tome sta se zbiva u psihi junaka . DRAMA Drama – knjizevni rod . a glumcu je omoguceno da uspesnije I uverljivije odigra svoju ulogu . drama najsnaznije deluje na coveka od svih knjizevnih rodova . Ali . odlikuje je strukturna I tematska raznovrsnost .uciteljica “ I “ Poruseni ideali “ ) a “ Necista krv “ je najvisi domet psiholoskog romana tog vremena . Drama je namenjena gledaocima . pa zato dramski pisac mora da void racuna o mogucnostima I zahtevima pozornice : da drama bude napisana tako da se lako moze izvesti u pozoristu . . intervju . te I da sam ucestvuje u onome sto se odvija na sceni . Bas zato sto se ostvaruje na pozornici I sto je gledalac “ ocevidac” dogadjaja . Ima drama koje su pisane nezavisno od pozorisnih zakona . Za ovaj roman se cesto koristi I termin subjektivni roman . U tom slucaju . on void racuna o zahtevima I mogucnostima pozorista . gde . kad .novinarsko izrazavanje – vest ( sta . o specificnostima dramske vrste koju neguje . Dramskim delom . drama je pre svega . Tako se iz psiholoskog romana razvija roman toka svesti . U nazivu je sadrzana sustinska odilika dramskog roda : u osnovi drame je radnja koja se odvija na sceni pred ocima gledalaca . dakle . o pravilima dramaturgije . N samom pocetku . razvila se u veliki broja podvrsta . danas je dominantna dramska vrsta : poseduje elemente tragedije I komedije . U nekim slucajevima gledalac moze da stekne utisak da se nalazi u sredistu zbivanja .putopis . u antickoj Grckoj . Drama u uzem smislu reci . dramsko delo . u njegovoj svesti I citaoca . osecanja I raspolozenja .

Visa komedija se razvila u dve podvrste : komediju karaktera I komediju naravi . kao nosilac neke izrazite negativne crte karaktera koja je stetna po drustvo . U svim slucajevima junak se bori za neki moralni ideal koji je opsteljudski I blizak svakom gledaocu . Teme su iz svakodnevnog zivota . I okolnosti u koje je zapao . Tragedija . Zbivanje u tragediji . svesnog I nesvesnog u coveku . situacije su svakodnevne I zivotne I zivotne . tematiku I stil. koje je dramaticno . napeto I uzbudljivo . Svoj puni razvitak dostigla je u Grckoj . junaci su obicni ljudi . kompozitor . 28. dramski karakter . Uglavnom se razvila u dva osnovna pravca : u visu I nizu komediju . U njoj dominira jedna licnost . treba da potrese gledaoca I da kod njega izazove plemenita osecanja I pobude .: prilikom prinosenja zrtve bogu Dionisu . pa je dozivela sadrzinsko obogacivanje I granjanje u veliki broj podvrsta .ili psiholoska komedija je najrasprostranjenija vrsta komedije. Gledalac snazno prezivljava stradanje junaka . . Iz tog sukoba proizilazi stradanje junaka . jezik probran . Stil tragedije je uzvisen . U toku istorijskog razvoja . jezik blizak gledaocu pise se u proznom obliku . Visa komedija – ima drustveni karakter I ulogu : da smehom utice na popravljanje ljudskog drustva I njegovo moralno ozdravljenje . Radnja je jednostavna . U antickoj tragediji junak strada zato sto se suprostavlja volji bogova ili sudbini . clanovi hora . ali ubrzo dobija I drustvenu funkciju : da ukazuje na mane pojedinaca I drustva . tragedija je zadrzala svoju formu . stil je jednostavan . ali cesto prelazi u ostru I ubojitu satiru . pa se I sam opredeljuje protiv njih . glumac . u stvaranju velikih tragicara Eshila . Komedja karaktera . mane ljuske . pevali su pesme . Sofokla I Euripida . U poznijim tragedijama strada zato sto dolazi u sukob sa svetom oko sebe .junaci komedije su obicni ljudi svakodnevnog zivota koji sup o nekoj osobini gori od prosecnih ljudi .nastala je u staroj Grckoj iz iz obrednog kulta bogu Dionisu . U novije vreme sve vise je potiskuje drama u uzem smislu reci . pa se u njemu javlja zelja da se I sam bori za iste ideale . a menjala se jedino u sadrzini . likovni umetnik ( scenograf I kostimograf ) . tehnicka sredstva . kao pozorisne predstave : reditelj . vladari . Dugo je zadrzala svoju form I stil . Ime je dobila od reci tragos ( jarac ) I oide ( pesma ) . Gledalac postaje svestan mana I poroka junaka komedije . Komedija – ja na pocetku imala cisto zabavnu funkciju da razonodi I razveseli . Komedija . Junak zapada u razlicite situacije u kojima se iz situacije u situaciju sve vise razotkriva . heroji. Humor je blag I dobrocudan .. U savremenoj tragediji sukob izbija izmedju svesti I podsvesti . Dok se komedija tematski stalno obogacivala I zanrovski razgranavala u niz podvrsta . obuceni u jarece koze . Komedija je uvek bila vrlo cenjena I popularna . Pravilo je da tragedija ima pet cinova I da se pise u stihu . te da ih humorom ili satirom izvrgne ruglu I iskoreni . Junaci tragedije su snazne I izuzetne licnosti : bogovi . na drugoj strani . pretezno se pise u stihu . TRAGEDIJA I KOMEDIJA Tragedija – predmet tragedije je sukob izmedju junakovih teznji I ideala na jednoj strani .

Nema imetnicku vrednost . Zabavna knjizevnost vidi zadatak u tome da citaocu pruzi prijatnu razonodu . sentimentalni . Farsa ili lakrdija – nema umetnicke ciljeve ili drustvenu funkciju . premda je u Nemackoj zabavna knjizevnost veoma omiljena . Glavni oblici su zabavni roman . dobrodusan . jeziku I vrednosti . igrom reci . Oni podlezu sematizmu ( staklni sukob dobra izla . jednog doba . jezik je grub I vulgaran . gegovima .Komedija naravi . U ovom tipu komedije nema razlicitog junaka . glavnog junaka . ova knjizevnost se ipak uzdize iznad obicnog sunda . ona ne postavlja duboke probleme . kao knjizevna vrsta . dok u Nemackoj na primer zabavna knjizevnost nije uspela da dostigne takav nivo I provalija prema pravoj knjizevnosti je duboka . nema estetsku funkciju . Zabavna I ozbiljna knjizevnost moraju biti uzjamnog delovanja . beg od stvarnosti . . kriminalisticki roman .Izvor zapleta su nesporazum . obavezno pobedjuje dobro ) . posebno obrazovanje . zabavna pripovetka I feljton . Jedina joj je svrha da zabavi I razonodi publiku . grubim I neukusnim salama . Premda ne udovoljava estetskim zahtevima. Junaci su obicni ljudi . sa svakodnevnim zivotnim situacijama . I vodvilj . farsu ili lakrdiju . nesnalazljivost . Ova komedija se razvila u tri podvrste : komediju intrigue ili komediju situacije . niti istice prave literarne I egzistencijalne vrednosti . Postoje jos dva naziva : kiz ili sund . likovi nisu pazljivo vajani . spletke . Zabavna knjizevnost ima pojednostavljen pogled na svet . Ovakvi tekstovi ne zahtevaju veliki napor . ne spada u umetnicko delo . Niza komedija –ima jedini cilj da zabavi gledaoce I nasmeje ih zgodnom salom . Razlika je u tome sto u vodvilju ima muzickih numera .ili drustvena komedija ukazuje na mane I nedostatke jednog drustvenaog sloja ili drustvene grupe . Komedija intrige – ili komedija situacije zasniva se na zanimljivom I zavrsenom zapletu iz koga proisticu komicne situacije . uspevsi da objedini zabavne I umetnicke elemente . U razvoju zabavne knjizevnosti prednjaci Engleska .Neke vrste zabavne knjizevnosti : pustolovni roman . Naziv za onu vrstu knjizevnosti koje interesantnom gradjom na zabavana nacin zeli da odgovori publici skromnih literarnih pretenzija . Radnja je labava . Vodvilj – je blizak farsi po tematici . dosetkom ili komicnom situacijom . ZABAVNA KNJIZEVNOST Ne zahteva dublje intelektualne napore . Bezazlena je I ne razara ukus citalaca . Smeh je nezlobiv. Komika se ostvaruje zanimljivom fabulom . predvidiv rasplet . radnja je jednostavna . zamena za nekadasnju bajku . bezazlen . Farsa povladjuje nizem ukusu publike . 29. Skup svih pojedinacnih mana ili karakternih crta cine narav jednog drustva ili drustvenog sloja . kao ni narocit osecaj za esteticki nacin izrazavanja .

pred kojom su se videla vrata od podruma . uperio svoju zaoku prema tim nepravdama I eksploataciji coveka . ali sa velikom zebnjom I strahom . on je Krajisnik I covek svog zavicaja I svojih gorstaka . Krajisnike . osobenjak . Stevica je znalac koji dobro poznaje protu . Ti Kocicevi zemljaci su I sereti I prosti . prepoznatljivu . Kocic je slikar realnosti svog vremena I prostora . I posmatranje . neka carevima ne propane . ali prote jos nema ispred dvojica naratora . I pisac I Stevica zeljno ocekuju protino pojavljivanje . krisom iz . Pripovetka “Mracajski proto “ je dijalog znalca I radoznalca . ne moze mu se lako prici vec mora da se uhodi . mene lijepo strah! Trze se Stevica . brate . Narator ce obaviti u prici jos jednu vaznu ulogu . U sirem opsegu . ali veoma humani I dostojanstveni . Stevica ce jedva da se osmeli da povede pisca . a ja cu stap u sake . eksploatisale ljude tog podneblja . Radoznali sagovornik je upravo pisac . ugnjetene . nosi sve . Nije ni cudo . Sada pisac deluje ubedljivo I uverljivo . drvena kuca . pa u bijeli svet “ . jer sva ta autenticnost prolazi kroz njegova cula I opise : “ Bogami. prospu svoju gorstacku ostricu . torbu na rame . njegovu narav I zivotne teskoce . uzajamno se dopunjuju I naslanjaju . postojani . kao coveka I pisca . bili su nepravedni prema domacem stanovnistvu . Stecicina prica deluje veoma ubedljivo . pisac se pretvorio u knjizevni lik . kad se u blizini pred nama . postenja . ugusen radom I nepravdom . da se nista ne zaboravi . s teskom celicnom bravom “ . ali pisac zelei neposredni uvid u protin zivot . Dakle . napacene I porobljene. Sa nestrpljenjem se ocekuje osoba za kojom se dugo I uporno traga . izazvana opisom protine kuce . Kocic je u svom delu . dvorista . Dakle . okolina ) . I Turci I Austrijanci koji su upravljali Bosnom . na jednom brezuljku ukaza vrlo visoka . trajanje . sto ce taj seljak reci : “ Nosi . okoline . istine. vidljivost prote . slikar dusa I srca bosanskog seljaka kome tudjin itima “ bericet “ okvasen krvlju I patnjom sopstvenom . Kocic je covek Bosne. Pricanje je zamenjeno opisom . To je veliki rizik . mucenik na sopstvenoj zemlji . njegove kuce . Atmosfera je pojacana iscekivanjem . a vreme I prostor razgorevali su decenijama te Kociceve Bosance . Covek u Kocicevim delima je patnik . piscevog dvojnika . Oni su ljudi trpljenja . Protina mrznja je usmerena na sve I svakog . Kocic je satiricar I psiholog . onda narod gubi I proslost I tradiciju . ali iz njih izbija plamen kad vetrovi duvaju . sakrivenih u svojim ljusturama iz kojih kada izvire . Na tim prostorima smenjivale su se razne civilizacije koje su uglavnom porobljavale . I jedno i drugo . u posetu proti . ali I jedne specificne tvrdoglavosti . Iluzija prisustva . Dakle .Prote se skriva zato sto sto je upravo sve izuzetno I cudno ( proctor . sad je prisutna realnost . U uzem smislu . tesko je posmatrati izolovano I jednostrano . pogotovo kad je u pitanju Srbin I srpstvo uopste. ali pomalo alegoricnu . U svojim delima .PETAR KOCIC : “ MRACAJSKI PROTO “ Petra Kocica . jer je to susretsa osobom koja se skrila od sveta . gubi sebe . deluje uzbudjujuce . jer ako toga ne bude . cim se pojavila protina kuca . satiricnu I mateforicnu . Kocic je covek pravde . koje je skopcana sa strahom . Kocicev patriotizam je izraz jedne osobite strasti : da se pamti sve sto je bilo .

Kada ga susrecu . dzibicu . da ga je strah . Dok pisac posmatra protu . on je u stanju fizickog mirovanja . ima nesto od zivota u njegovom dvoristu jer tu sumornu tisinu jedino remeti zujanje pcela . alit u si med . Protino dvoriste je “ mrtva . Polozaj tela je neugodan I napregnut . sto na njegovu psihu deluje pogubno . govore o coveku koji je prosao tezak zivotni put .zaklona je poslednji napor da se dodje do cilja . On se opekao na ljudskom zlu I ti oziljci iz proslosti su izvitoperili njegovu psihu . sto se vidi u odnosu premakonju . Pravi krivci nisu kaznjeni . on je psihicki rastrojen . kretanja I I nacin pusenja su neuroticni . Dakle . Nemoze da nadje djezvu . Izgleda kao da prota samog sebe jede . zlobe I kletve . I stvari u kuci su izgubljene .Goli I suvonjavi laktovi . otrovi samounistenje . kako ste vi usli da vas pas ne opazi I ne zalaje ? “ Proto . Lepse se ponasa prema neutralnoj osobi nego prema Stevici piscevog dvojnika ipak prima sa znacima gostoprimstva . Kuca deluje usamljenicki u prostoru . kao I sam prota . dakle . pun daljih iscekivanja I straha. sumorno tesko “ Ipak . Dakle. Zbog toga on ubija svog psa . Tu su I tragovi pune zapustenosti : bradica u neredu . Sav je afektu I povisenom tonu . sto znaci da proto moze da voli I miluje I dam u to polazi iz srca : .psa . Ipak . a njegov oslonac je nesiguran: “ Podnimio se na obe ruke I odbocio nag ole . veoma surovu . Brava . Susret sa protom je izuzetan . Prota nikad ne govori smireno . Stevici ne nudi kafu I kune ga : “ sjedi I ti . Dakle . Od konkretne imovine . dakle usmerava svoju agresiju mimo coveka I uija psa . prota je I mentalno nesredjen . teska I celicna na podrumskim vratima simbolise protinu zakljucanost I srca I duse . te ih pas nije opazio ) . Protina kuca je usamljena I uzvisena u prostoru. a podsvesno drugu . koje su pune mrznje . duboka . zato sto mu je njegov deda osramotio zenu . koscato lice I I siroka . U ocimai pogledu prisutno je psihicko rasulo : “ blesasto zuri u nesto pred sobom” . ali su svesni da zbog njih strada neduzna zivotinja : “ Ama . proto . tisina “ a sve u tom dvoristu je “ pusto . I on je pomalo uplasen . ali utegnutapleca . a kosa zamrsena I masna . Iz mirovanja prelazi u pokret . Stevica je priznao . cudan . Prota je opsednut strahom od zluradih posetilaca . su u funkciji da se oglasi spoljasnja opasnost . melem . kod prote nije potpuno unistena neznost . Alarmni uredjaji . krisom . On nije svestan da zrtvuje svoga ljubimca radi kaznjavanja nenajavljenih gostiju . jer sum u oni nepozeljni . zato je izolovan . Prota mrzi Stevicu . Prozori na kuci su kao dva izbezumljena oka . Zbog toga je razocaran u ljude . dzibicu . I pcele ) ali ljudi stvaraju I povod da prota ubije I svog psa ( posetioci su krisom usli u dvoriste . a do nje se dolazi strminom . kad te vec djavo donio “ “ sjedi . ali je obazriv I kazuje d ace njihov boravak kod njega biti kratak. sto moze nagovestiti da kod prote nisu zamrli ljubav I covecnost . kao I prota koji ne voli svet . gaji I konja I psa . kome dirljivo tepa . svesno je izvrsio jednu kaznu . koje poseduje prota . mjesto se prosjelo pod tobom “. Ta zakljucanost I zabravljenost simbolise karakter protini negovu cutljivost “ sto sam propatio . nekazujem svijetu “. Pcele mogu simbolisati I zaoku. ali u znacima dusevnog nemira . suvonjave laktove “ . iz puske . Stevica kod prote bira one reci u slikanju njegovog bica . gestovi. sto pokazuje njegovu neuroticnost . Prema posetiocima je prek I osoran . pored pcela . proto ipak razlikuje dobro od zla . prote . On je svu ljubav usmerio na bezazlenija bica ( konja . fildzane I secer za kafu . dok je prilazio protinoj kuci . nudi ga kafom .

Noc I mrak cine da se izgubi protin lik . Mrak . on odgovara : “ Jesam. ali moze oznacavati I vrstu karaktera . Tu ima I tracak svetlosti I prikrivenog dobra . moglo bi se ocekivati da nekoga blagoslovi . preko onoga sto cini I u njegovim postupcima . vremenom postao opaka I nastrana licnost . Svak` sebi ! Trazite konak ! Tu se moze nazreti I protina briga . cak I za mladica . mracnu licnost I rezignaciju . PORUKE IZ DELA U sirem opsegu . Cini se da je on pacenik I da posle toga vise nema svetlosti . zbog svega sto cini . U Stevicinoj prici vidimo protu kao covekomorca . noc . On ne odlazi u grad . valjda njegov uzasni zivot . Protine reci zauzimaju vise od trecine ukupnog teksta price I gotovo su sve iskazane u jakom uzbudjenju . prisutni su u mracnom podrumu van ociju posmatraca . ali I okolnosti koje su ga takvim stvorile . Ko zna sta je protu ucinilo bezumnim . su mracne snage . Posto je on svestenik. U svakom dobru ima I iskre zla . Zato ih on I smatra podmuklim neprijateljima I muciteljima . Proto se odlucio na usamljenicki zivot . magajice jedan ! Nisi ti konj . On muci samog sebe . On je bez krivice . Proto je predstavljen kao mucenik I zbog toga ga . surovokaznjavan . To “Mracajski “ moze biti aluzija na neko zabaceno selo . koja se ne moze u potunosti sagledati I za kojom treba stalno tragati . Proto stalno nosi pusku I noz . ali on proklinje sve I svakoga . koga je do malocas proklinjao . . vec onaj veiti . ali nikome ne smeta . veiti . kako si mi .magajac ! “ Ti izlivi neznosti . planina . Ljudi su ga optuzivalii klevetali kod vlasti . ali I u zlu ima neka trunka dobra . Kada mu posetioci potvrde da je on mnogopropatio . koje su istovremeno I simboli I prote I njegovog okruzenja. ali je gord . Njegove kletve su upravo protine odbrambeno sredstvo . manje osudjujemo .“ Magajice jedan ! Kako si mi . protin lik ilustruje da je svaki covek velika tajna . kod tuskog I svapskog suda . I dobro I zlo u coveku koreni su drustvenih pojava . Zato ne treba brzo osudjivati nekoga I treba razumeti coveka . kada je proto nasamo sa konjem . on je od njih doziveo zlo I zbog toga on ljude ne voli . jer je po njemu grad izvor zla I okupacije . A sto je tebi za tim? Sto sam prepatio ne kazujem svijetu “. Posebno se boji noci : “ Dijeco . Coveka treba upoznavati neposredno . crna je noc na zemlju pala . Proto nema imena . ali je dobio atribut “ Mracajski” . bioloske . oblaci . kao I zastitu I odbrambeno sredstvo . Umesto da su ga ljudi razumevali . Proto je bez svoje krivice . Svetlosni znaci brzo nestaju .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful