KNJIZEVNOST 1.

NAZIV I POJAM KNJIZEVNOSTI Poreklo termina nalazi se u reci knjiga : sve sto je izrazeno recima i uobliceno u celinu ( knjigu ) imalo je zajednicki naziv knjizevnost. Knizevnost u sirem smislu obuhvata umetnicku knjizevnost ( beletristriku ili lepu knjizevnost I knjizevnonaucnu prozu ) ali i proizvode koji nastaju u procesu proucavanja knjizevnosti ( knjizevnu kritiku , u uzem smislu obuhvata samo ono sto se naziva beletristrika ili lepa knjizevnost ( poezija , proza , drama ) I knjizevnonaucnu prozu ( dnevnik , putopis , reportaza , pisma , memoari ). Za knjizevnost u uzem smislu koriste se I pojmovi umetnicka knjizevnost , umetnost reci . 2. PRIRODA I FUNKCIJA KNJIZEVNOSTI Knjizevnost ima znacajnu ulogu , ona siri i saznaje intelektualne vidike . Knjizevnost ima vaspitnu I drustvenu ulogu. Ona je samosvesna , kreativna , ljudska duhovnost i emocija .Ima ulogu da zadovoljava narasle potrebe , potrebe za celovitijim dozivljavaljem I obuhvatnijim saznavanjem sveta prewko dubljeg razumevanja i tumacenja knjizevnog dela . Drustvena funkcija I uloga knjizevnosti ispoaljava se u svojoj pravoj mogucnosti , tamo gdes e ciatcevo knjizevno iskustvo ukljuci u horizont ocekivanja njegove zivotne prakse I preformira njegovo shvatanje sveta . 3. NAUKA O KNJIZEVNOSTI ( KNJIZEVNA TEORIJA , KNJIZEVNA ISTORIJA KNJIZEVNA KRITIKA ) Teorija knjizevnosti je dinamicna nauka kako u pogledu svoje sadrzine , tako i u pogledu rezultata i pojmovnog aparata .Ona je dinamicna disciplina , jer je uvek otvorena za nove rezultate i nova uopstavanja , na osnovu materijala koji obezbedjuju knjizevnost , knjizevna kritika i knjizevna istorija . Teorija knjizevnosti obezbedjuje osnovne postavke znanja I instrumente za istrazivacki rad knjizevnog kriticara i knjizevnog istoricara . Na drugoj strain , knjizevna kritika I knjizevna istorija obezbedjuju nove cinjenice za dalja uopstavanja teorije knjizevnosti . Teorija knjizevnosti izucava opste zakonitosti knjizevnog stvaranja , prirodu knjizevnog dela , izrazajna sredstva , utvrdjuje merila za klasifikaciju knjizevnosti kao i posebna svojstva , osobine i zakonitosti radova i vrste . ISTORIJA KNJIZEVNOSTI Proucava razvitak knjizevnosti u istorijskom kontinuitetu . Ona ne prati samo knjizevni zivot , pojedine pisce , I njihova dela , vec pazljivo proucava drustveno – ekonomske uslove u kojima je nastajala odredjena knjizevnost , uziam u obzir politicki zivot , koji se svakako na odredjeni nacin odrazio u knjizevnoj produkciji jednog vremena , pomno prati razvitak ideologije I njen uticaj na knjizevni zivot I

knjizevno stvaranje kako pisca pojedinca , tako i cele zajednice . Istorija knjizevnosti nije samo hronoloski pregled pisaca i dela ,nego kompleksno prikazivanje drustvenog , politickog I kulturnog zivota jedne sredine i vremena. . U istoriju knjizevnosti spadajusinteticki pregledi razvoja jedne knjizevnosti u odredjenom periodu , rasprave , studije , I monografije u kojima se proucava jedan pisac , jedan knjizevni pravac ili neka knjizevna pojava . KNJIZEVNA KRITIKA Njen zadatak je da prati knjizevni zivot , obavestava citaoca o novim knjigama ocenjije i vrednuje knjizevno delo ili stvaranje pisca .Zato se kritika deli na tekucu I naucnu kritiku . U tekucu kritiku spadaju novinska ili casopisna kritika , koja u kratkim crtama predstavalja novu knjigu ukazujuci na njene vrednosti I nedostatke . Ima informativni karakter I ne zalazi u dublju analizu knjizevnog dela. Ova kritika ima oblik beleske , osvrta I prikaza . Naucna kritika pruza produbljenu I dokumentovanu ocenu vrednosti knjizevnog dela bilo dam u prilazi samo sa jednog aspekta ili ga razmatra u celini , sa razlicitih aspekata I primenom razlicitih metoda ispitivanja . U naucnu kritiku ubrajaju se raspave , studije I monografije . Knjizevna kritika je znacajna disciplina nauke o knjizevnosti iz dva osnovna razloga : vrlo je razvijena I bogata , najproduktivniji je deo nauke o knjizevnosti , obezbedjuje gradju za knjizevno – istorijska uopstavanja I izradu knjizevnoistorijskih sinteza . 4.STILISTIKA ( kao disciplina o izrazajnim vrednostima jezika ; pojam , odlike i Podela ) Stilistika je nauka o stilu . Proucava nacin izrazavanja jezikom I relacije izmedju jezika na jednoj strain , I namera , misli , osecanja I raspolozenja , na drugoj strani . Stilistika je disciplina lingvistike kada proucava jezicki system I njegovu strukturu sve do jezickih jedinica. Stilistika je diciplina nauke o knjizevnostikada proucava sklad izmedju misli , osecanja I namera , na jednoj strani I jezickog izraza kao realizacije misli na drugoj strani , te umetnicke vrednosti tog sklada . Otuda I dve orijentacije u stilistici ili mikrolistika I knjizevan stilistika ( stilisticka kritika ) ili makrostilistika . Lingvisticka stilistika proucava jezicke cinjenice u utvrdjuje opste zakone , ale ne daje ocene . Njene rezultate koristi knjizevna stilistika za estetsko vrednovanje knjizevnog dela .Predmet istrazivanja ove stilistike obuhvata jezicki system , jezicku normu , jezicke jedinice i stil . Knjizevna stilistika ili stilisticka kritika proucava umetnicko funkcionisanje jezickih sredstava u knjizevnom delu I ocenjuje estetske vrednosti knjizevnog dela . Predmet istrazivanja knjizevne stilistike obuhvata veliki broj knjizevnih elemenata I fenomena : motive I teme , oblikovanje sizea , reljef teksta , poruka , monolog , dijalog , pripovedanje , deskripcije , karakterizacija , izvori I uticaji .

dinamizacija I ritmizacija umetnickog govora . Pesnicki jezik odlikuje : . litota . STILSKE FIGURE ( POJAM I PODELA ) Stilske figure nastaju iz raznovrsnog odstupanja od uobicajenog nacina izrazavanja cime se postize konkretnost . nastaje ponavljanjem istih samoglasnika . njihovo nagomilavanja je . alegorija . Stilske figure se dele na nekoliko grupa : .FIGURE DIKCIJE . uskladjuje se sa situacijom u kojoj sekoristi I sa prirodom I psihologijom onoga koji ga koristi . nudi saznanja I estetsko uzivanje . slikovitost .FIGURE MISLI ( poredba . metonimija . simploka . onomatopeja . izrazajnost ) 6. pesnicki jezik predocava stvari I pojave preko umetnickih slika I likova . hiperbola . elipsa . bogatstvo znacenja – mnogoznacnost . namere . singdoha .FIGURE RECI ili tropi ( metafora . razum I osecanja. simbol ) . a nauka koja se bavi proucavanjem stila zove se stilistika . eufemizam .5. nauci ) po nacinu i cilju upotrebe . aliteracija . ONOMATOPEJA …) ASONANCA – zvucna stilska figura .FIGURE KONSTRUKCIJE ili sintakscke figure ( inverzija . epifora . gradacija . ANAFORA . retorsko pitanje . paradoks . antiteza . ironija . osecanja . Dok naucni jezik saopstava istinue uz pomoc pojmova I cinjenica delujuci na razum . delujuci na mastu . budi osecanja . raspolozenja I stavove . jezgrovitost . ritam ) dozivljava odstupanja od norme . mimika .preobrazavanje znacenja ( prenesena znacenja – figurativnost . epitet . novinarstvu . intonacija . citanje knjizevnog teksta ozivljava mastu. Zato ima individualni karakter i boju . Pesnicki jezik je oznaka za jezik knjizevnog dela .ritmicnost u organizacicji umetnickog materijala – slika ilikova . pojacavanje znacenja . FIGURE DIKCIJE ( ASONANCA . personifikacija . Ovaj poseban I specifican nacin upotrebe jezika od strane pojedinca .konkretnost u slikovitost u opisivanju . emocionalno se boji . anaphora . glasovne ili zvucne figure ( apsonanca . oksimoron ) 7. ALITERACIJA . anadiploza ) . polisindeton ) . simbolicnost . Citanje naucnog teksta pruza saznanja . naziva se stil . jezicka sredstva I jezickog signala . S obzirom da samoglasnici imaju specifican tonski kvalitet .emocionalnost u izrazavanju pri cemu odstupa od normalnog nacina izrazavanja . STIL PESNICKOG JEZIKA Jezik je kolektivna tvorevina ali se ostvaruje tako sto ga pojedinac upotrebljava da bi izrazio svoja htenja . koji se razlikuje od svih drugih nacina izrazavanja ( u svakodnevnom govoru . asindeton . U toj upotrebi dobija mnoge pratilacke elemente ( gest . .

cime se objasnjava process njenog nastajanja : mesto reci koja se poredi . te I kod citalaca ili slusalaca izazivaju akusticne slike I odredjena osecanja I raspolozenja ( “ pucina plava spava “ ) . epitet .Nastaje u procesu uporedjivanja dva pojma vezivanjem po srodnosti . Starog svata jednog do drugoga Mladozenju jednog do drugoga . ALITERACIJA – zvucna stilska figura . il` ljubav nije – Sto se grli . reci ce : “ Tijo noci . gde se reci ponavljaju na kraju stihova . Onomatopeicne reci nastale su kao rezultat reagovanja prvobitnog coveka na svet oko sebe – ovim recima on je izrazavao svoja osecanja I raspolozenja . “ Blago mene I do boga moga blago mene . nastaje ponavljanjem istih suglasnika ili suglasnickih skupova . ona je izraz vrednovanja ( Golubice moja . singdoha .) EPIFORA –zvucna stilska figura . eto sina moga ( Uros I Mrnjavcevici ) 8. Ljubim li te…. FIGURE RECI ILI TROPI ( metafora . Moje sunce spava …. ( Devojka nadmudrila Marka ) SIMPLOKA – zvucna stilska figura . Cesto se metafora odredjuje kao skraceno poredjenje . potok …. Sovuljago jedna . simbol ) METAFORA – najslozenija I najlepsa stilsaka figura . kaze da je ona kao Sunce ( on bez nje ne moze da zivi kao sto svet nemoze da zivi bez Sunca kao izvora zivota ) .izraz osecanja i raspolozenja . . Zasniva se na prenesenom znacenju reci . personifikacija . nemam osecanja . gde se ponavljanje reci javlja i na pocetku I na kraju stihova .il` me bezum ganja . eufemizam .J.Zmaj – “ Tijo noci “ ) Metafora ima afektivni karakter jer pokazuje govornikov stav prema predmetu opisivanja ili opevanja .” ( J. Nemam vida . metonimija . upotrebljava se samo rec s kojom se poredi . alegorija .. “ Sadi kuma jednog do drugoga . Ovo ponavljanje izaziva zvukove efekte I doprinosi ekspresivnosti pesnickog izraza ( “ vrh hridi crne trne “ ) ANAFORA “ Ljubim li te…. U pesnickom jeziku . onomatopeja ima znacajnu umetnicku funkciju .. ozivljava I dinamizuje sliku .Ponavljanje na pocetku stihova ( anaphora ) ONOMATOPEJA – zvucna stilska figura nastala podrzavanje glasova i zvukova iz prirode . na prenosenju pojmova iz jednog podrucja zivota u drugo . to su same zmije . ali I svoj dozivljaj sveta .konkretizuje je I zvukovno obogacuje ( “ potok jauce . . iskazujuci svoju ljubav prema dragoj . Toliko je cesta u izrazavanju da je postala sastavni deo govora . Mesto da pesnik .

Sredstvo umesto radnje : Citam Cosica ( . Tim postupkom stavaraju se zive .Kuca je mirna ( -ukucani .njegovo delo ) . ljudi . Koriste se I kao zamena za tabu reci . logicka metafora .dom ) Ostalo je bez krova nad glavom ( – kuca ) .Jednina umesto mnozine Vuk dlaku menja . Sinegdohom se oznacava : . ili da iz crne zemlje izvire” Personifikacija se cesto koristi u opisima pejzaza kada se ozivljavaju pojedini predmeti u prirodi . Ona je saznavanje jedne reci ili pojma pomocu druge reci ili pojma . dobro se nakitio – napio .kraljevska vlast ) Ustala je kuka I motika ( . da se na morskoj valja pucicni . koja se zasniva na zameni reci : kada se mesto prave reci koja imenuje nesto ruzno. SINEGDOHA – figura reci . reci koje su vulgarne . lagano huji ko da umire .Orudje umesto proizvoda : Odusevilo me njegovo vesto pero ( . METONIMIJA – Cesta stilska figura logicka metafora . postupci I moci . “ Zemlja kune svoje pokore “ Nebo “ dalje putuje “ I “ zvezde placu “ “Po tamnom krilu neme ponoci ko grdan talas jedan jedini . podvrsta metonimije . Gradi se na principu zamene pojmova po osnovu logicke veze I zavisnosti . Jedna od svojstava metafore je da zgusnjava znacenje reci I istice ga . upotrebi blaza rec.narod ) . zamena reci na osnovu kvantitativnih elemenata ili logicno – uzrocnih veza .evropske zemlje ) . Veliki je broj oblika metonimje : .Kravetino ) .I precutnim dogovorom zabranjene za kolokvijalnu upotrebu . . ( Obilazi istinu – laze . . dinamicne I upecatljive slike prirode . ostro ili neprijatno . sredstvo umesto osobe : Kruna je tako odlucila ( .poezija ) .mesto da umesto onoga sto se u njemu nalazi .vreme umesto onoga sto se u njemu zbiva – Bio je to buran dan ( dogadjaj ) .Sadrzalac umesto sadrzine : Zapalio je lulu ( . ali cud nikako ( -vuci ) .Celina umesto dela : Evropa pruza otpor Americi ( .duvan ) PERSONIFIKACIJA – Stilsko sredstvo kojim se nezivim stvarima I apstraktnim pojmovima pridaju ljudske osobine . mokra braca – pijanice …) . porodica ) . obogacujuci izraz I ritam.Znak umesto predmeta ili pojave .Posebno umesto opsteg : On je Kir Janja ( tvrdica ) EUFEMIZAM – figura reci .Deo umesto celine : Branili su ognjiste ( .

bela boja ( cistota . prekidanje monoloskog toka . RETORICKO PITANJE – pitanje na koje se odgovor ne ocekuje . u neizvesnosti o predmetu pevanja . elipsa .Inverzija ima psiholosku I semanticku vrednost . jagnje ( krotkost ) . Semanticka vrednost je u isticanju . slikovitosti I snazi izraza . Alegorijskom slikom se na skriveni nacin izlazu podsmehu ljudske mane ili drustvene pojave ( “ Ti si dobar covek “ ) ( “ Neka cudna zemlja iz Dange je Srbija “ ) SIMBOL – pesnicka slika koja ne oznacava ono sto je njom neposredno dato . Ima snaznu sugestivnu moc .Sustina epiteta je u koncentraciji osobina . nego sugerise mnogo neocekivanih znacenja . nevinost ) . na ono sto predstavlja smisaono ili emocionalno stanje .Rec na kraju . polisindet ) INVERZIJA – promenjen redosled red reci u recenici . pojave ili predmeta krije se sasvim drugi smisao – jedno se kaze . Umetnicki su najsnazniji oni epiteti koji su zasnovani na prenesenom znacenju isticuci neku unutrasnju osobinu predmeta . a epitet ukazuje na unutrasnju osobinu pridevom koji je upotrebljen u prenesenom znacenju ( “ pospano more “ ) . asident .figura reci . ona je I proizvod ljudske teznje za jezgrovitim kazivanjem : ( poslovice – “ mladost – ludost “ ) . Sintaksickointonacionoj celini . predmeti ili pojave imaju odredjena simbolicna znacenja : lav ( snaga ) . Epitet otkriva raspolozenje onoga ko ga ko ga upotrebljava . 9. raspolozenja ili osecanja . FIGURE KONSTRUKCIJE ( inverzija . stihu ‘ odn. ozivljavanje situacije .stilsko sredstvo koje se sastoji iz prosirenog metaforickog kazivanja (“ iza jedne slike “ ). Misao izrazena kroz alegoriju deluje jace I ubedljivije . pojave ili licnosti . kazi : Kako da te zovem ? Kazi mi : kakvo Ime da ti dam ? ( J. kada sledi predah ili pauza .Zmaj –Djulici ) ELIPSA –znacenje sadrzano u nazivu izostavljanja . Simbol je prisutan u ljudskom misljenju I izarazavanju odvajkada . Epitet nikako nije rec. “ Kazi mi . Rec koja dodata glavnoj reci doprinosi zivosti. Psiholoska vrednost inverzije je u citaocevom iscekivanju . ali I da bi se slusalac ili citalac podstakao na razmisljanje . Pojedina bica . osecanja I raspolozenja .ukras . ALEGORIJA . “ kruti mraz “ ) . misli . nego rec koja ima odredjenu semanticku I ekspresivnu vrednost ( “ Rumenasta zora “. duze ostaje u sveti citaoca I pamti se ( “ Da dodjem kuci . ugao gledanja na stvari I nacin dozivljavanja stvari .EPITET – stilsko izrazajno sredstvo . u svodjenju moguceg opisa na jednu rec . retorsko pitanje . U tome je I sustinska razlika izmedju epiteta I atributa koji blize odredjuje pojam . naglasavanju : “ kraj recice “ ( I pocetak ) udarna su mesta . sta ili ko je nosilac radnje . lisica ( lukavstvo ) . drugo se misli . Nastaje izostavljanjem reci . “ sumporno nebo “.J. uzaludno cekam “ ) . Atribut kazuje neku opstu odliku I to pridevom u osnovnom znacenju . svodjenjem iskaza na sustinu . jer je ono samo prividno da bi se ostvario efekat iznenadjenja . ideja .

ASINDET – figura nabrajanja . antiteza . dva predmeta . cime se ostvaruje dinamizam kazivanja . oksimoron ) POREDJENJE – vrlo cesta stilska figura . ukazuje na razlike . Ima odrican oblik : “ Nije mi dobro”( . Litota doprinosi zgusnutosti stila . a jato misli . Istok se vedri . LITOTA – figura reci kojom se ublazava iskaz da bi se kod citaoca ili slusaoca izazvao jaci suprotan utisak . ( V. zivlje I upecatljivije . Njome se izbegava prava rec . I polje . to su I hiperbolicne slike jace . Hiperbola je cesta u govornom I pesnickom jeziku . ANTITEZA ( . pojava . Sto su emocije lirskog ili narativnog subjekta snaznije. radnji . “ Nije lose “ ( . I svud tisina sto krepi I godi . osobina . Zasniva se na slicnosti dva pojma : jedan pojam se poredi s drugim na osnovu nekih zajednickih osobina . iluzija . Ovo preuvelicavanje izraz je emocionalnog stava I odnosa prema predmetu opisivanaj ili kazivanja . Time se ritam usporava .Rakic – “ Osvit “ ) 10. apstraktno se konkretizuje . iskazuje svoja osecanja I ideje .bolestan sam ) . prava ocean ili vrednovanje . nizanja reci bez veznika . dve licnosti . zvezde . Poredbena kopula najcesce izostaje iz poredbenog iskaza ili slike . ( “ Zenidba Milica Barjaktarevica “ ) HIPERBOLA . Poredjenje ima znacajnu vrednost : nejasno se razjasnjava . svojstva .contrast ) poredjenje po suprotnosti . radnje . paradoks . ceznje iznad crnog grada . Stavljanjem jednog pored drugog dve slike . ( M. ali se paznja citaoca ili slusaoca usredsredjuje na one reci koje su spojene veznikom : I snova mesec treperi na void . pojave .stilska figura preuvelicavanja predmeta . dva osecanja . koji imaju potpuno suprotne osobine . I spava reka . usta su joj kutija secera . svud mrtvo pada kop o snegu laste . predocava svoj dozivljaj sveta I zivota : . FIGURE MISLI ( poredjenje hiperbole . I gora . sred obraza rumena ruzica . Jace je poredjenje kod koga se ispusta zajednicka osobina predmeta koji se porede : “ Kosa joj je kita ibrisima . Oci su joj dva draga kamena . zgusnutost osecanja I raspolozenja . nada . litota . nepoznato se cini poznatim . gase … Zora . dve predstave . misli I osecanja . gradacija .dobro je ) . ironija . Predmet poredjenja su stanja . zubi su joj dva niza bisera . obrvice s mora pijavice . napregnutosti : “ I vidi kako jedan oblak raste uzdasi . licnosti . prava istina. predmeti .Petrovic – “ Vidoviti “ ) POLISINDET – figura nabrajanja uz obilno koriscenje veznika .

prirodna . Vukasinu po zemlji se vuce . mudra ludost .“ Al ` da visis cuda velikoga . 11. ter se vlaha boji . vrednosti I jacini od manje vaznih prema vaznijim . tu nek plijen vranom vranu stoji .” ( Starina Novak I Knez Bogosav ) Ironija je sredstvo podsmeha I poruge I osnovni vid kazivanja u satiri . Mora se rezumeti kontekst I shvatiti razlika izmedju doslovnog I prenesenog znacenja . misli I osecanja po znacaju . SISTEMI VERSIFIKACIJE Versifikacija – oznacava nacin organizovanja stiha . u tekstu se ironicno znacenje reci oznacava navodnicima ( “ Dobar si ti = Ti si los covek ) . IRONIJA – izrazajno sredstvo kojim se recima pridaje suprotno znacenje od onoga koje imaju u doslovnom znacenju : “ Kako sam ga lako udario . Gradacijski postupak ogleda se u oblikovanju likova ( postupno otkrivanje osobina ) . Umal sam ga s konja oborio . nije lako uociti je u knjizevnom delu . “ S vremena na treba se odmoriti od nerada “ – Kokto ) . Oksimoron je jedan vid paradoksa: recito cu tanje . od slabijih prema jacim . Sto Momcilu taman kalpak bio . ( I. Silabicki 3. PARADOKS – stilska figura koja se dobija stavljanjem jedne pored druge dve misli koje su suprotne . Mazuranic ) Gradacija mora da bude logicna . jedna drugu iskljucuju ( “ Znam da nista neznam “ – Sokrat .” ( Zenidba kralja Vukasina ) GRADACIJA – nizanje slika . ali I nauku o stihu . Neka znade sto mu strah valjade ! A Turcina ako jos imade . Metricki 2. predstava . gdje kod koga . nizanje situacija . pojava . OKSIMORON – stilska figura koja nastaje kada se povezivanjem suprotnih pojmova ili predstava dobija novi pojam ili predstava . Gradacija cesto u sebe ukljucuje I preuvelicavanje ( hiperbolu ) cime se ostvaraju kompleksnije slike I predstave : “ Penjite ga na vesala tanka . Vukasinu na ramena pada . popet cu ga nebu pod oblake . unutrasnjoj kompozociji dela u celini . radnji . Posto je ironija prikriveno kazivanje . jer se citalac zamisli nad naoko protivrecnim iskazom . Tonski . I postupna da bi snazno delovala kao izrazajno sredstvo . pa privlaci citaocevu paznju I angazuje misao . U govoru se pravo znacenje istice intonacijom . Postoje tri sistema organizacije stiha : 1. Paradoks deluje kao iznenadjenje . sto Momcilu bilo do koljena .

a samim tim I sintaksicko – intonac. stopa . kao sto ima I rimovane proze . U tonskoj versifikaciji ritam se organizuje ravnomernin smenjivanjem naglasenih I nenaglasenih slogova .U metrickoj versifikaciji ritam se organizuje na osnovu ravnomernog ponavljanja dugih I kratkih slogova. koja se sastoji od dva stiha . i drugi i cetvrti stih . U nekim slucajevima misao se ne zavrsava u strofi . Strofa od tri stiha je TERCET . Prema broju slogova . STROFA – veca smisaona . tipovi – podele. kada se rimuju prvi i treci . 13. Stih se se razlaze na polustihove . nazivaju se HETEROMETRICKE strofe . Strofe dobijaju nazive prema broju stihova iz kojih se sastoje . razlikuju se : jednoslozna ili muska rima ( TRAVA – GLAVA ) . Stope su kombinacija naglasenih I nenaglasenih slogova . jedanaesterac . primeri ) Rima – glasovno podudaranje na kraju dva ili vise stihova . RIMA ( odredjenje . akcenata. deseterac . jer se ritam organizuje na osnovu broja slogova u stihu I na osnovu kombinacije naglsenih I nenaglasenih slogova . kada se rimuju prvi I cetvrti I drugi I treci stih I prepletena . a u tonskoj iz naglsenog I nenaglasenog sloga . Najpopularniji I najcesci stihovi su dvanesterac . Podudaranje obicno pocinje akcentovanim vokalom . Koristi se termin SLIK. Karaketrise ga graficki oblik . jedanaesterac I osmerac . mada ima poezije bez rime . kada se rimuju dva uzastopna stiha . Prema . nego se prenosi u drugu strofu I tu zavrsava . Rima se klasifikuje prema broju rimovanih slogova . razlikuju se parna . troslozna ili viseslozna . Tonska versifikacija je preuzela terminologiju metricke versifikacije . Kvalitet rime se odredjuje prema stepenu podudaranja glasova. Odnos I raspored polustihova . Najmanja ritamska jedinica je akcenatska celina . prema kvalitetu I prema rasporedu u strofi . koja zauzimajedan red. Prema rasporedu . U sadrzinskom smislu . nazivaju se IZOMETRICNE . I pauza cine ritam stiha I pesme . troslozna ili daktilska rima ( BLUDNICA – LUDNICA ) . dvanaesterac . U silabickoj versifikaciji ritam je uslovljen brojem slogova u stihu I to postaje obelezje stiha : osmerac . KATREN ( cetvorostih ) je najcesca strofa . dvoslozna . a strofe sacinjene od stihova razlicitog broja slogova . stih moze predstavljati celovitu sliku misli I osecanja . Rima se redje javlja na kraju polustiha . obgrljena . Kod silabicke versifikacije najpopularniji stih je aleksandrinac – stih od 12 slogova sa dvostrukom rimom ( na sredini I na kraju stiha ). samo je promenjena sadrzina : trohejska stopa metricke versifikacije sastoji se iz dugog I kratkog sloga . koja moze biti parna ili neparna . ovi na stope ili akcenatske celine kao najmanje ritmicke jedinice . celinu . Rima je bitno svojstvo poezije . Ako su strofe sacinjene od stihova jednakog broja slogova . njen znak raspoznavanja . glasova. Usrpskoj poeziji versifikacija je silabicko – tonska . Najmanja strofa je DISTIH . Slogovi se organizuju u stope razlicitog broja slogova I razlicitog broja dugih I kratkih slogova . VRSTE STIHOVA I STROFA STIH je osnovna ritmicka celina u pesmi . jer pruza mogucnosti za razlicit raspored rima . sintaksicka I ritmicka Celina od stiha . ukrstena . 12.

osecanja . raspolozenja . osecanja i raspolozenja . Ono ne nudi samo prepoznatljivu sliku sveta . ritmicku . TEMA – motiv . ali I nesto vise – skriveni smisao . . Tako se delo uvek nanovo cita I u njemu otkrivaju novi smislovi I znacenje . Na prvi pogled . atmosphere . nekad iz privih stihova pesme . enterijera . I raspolozenja. Medjutim . rima je vokalska ili otvorena I konsonantska ili zatvorena . U pisanoj knjizevnosti delo je definitivno I nepromenljivo . U kompozicionom smislu . Ono je istovremeno sve to . pojabva . zato sto oseca da ima sta da kaze o njoj . Oblik knjizevnog dela rezultat je izbora strukturne organizacije . ono o cemu se govori . I dozivljavanja. licnost . sudbina . predmetna stvarnost . osecanje . U pripovednom delu oni usporavaju ili zaustavljaju dogadjajni tok . ieksterijera I opisa pojedinih predmeta u prostoru I vremenu . govor knjizevnog dela je uoblicen jednom za svgda I uvek kazuje istu sadrzinu istim recima . 15. Pisac se opredeljuje za odredjenu temu . proceniti I razumeti junake I njihove medjusobne odnose – I tek tada se moze jasno ukazati tema knjizevnog dea . Ono nije ni samo transpozicija zivotne gradje I konkretne stvarnosti . zavisno od citaoca I vremena u kome se cita . POJAM I ODREDJENJE KNJIZEVNOG TEKSTA Knjizevno umetnicko delo je proizvod stvaralacke delatnosti pojedinca ili kolektiva . predmeta . epske ili pripovedne pesme . I tumacenja . stav . MOTIV – ovaj termini ma dvojako znacenje : kompoziciono I tematsko – istorijsko znacenje . misli I stavovi . osecanja. alegorija . Sadrzinu cini skup cinjenica . ili bar drugaciji . U funkciji su opisivanja likova . epa ili speva . fibula ( fibula I size ) TEMA – predmet umetnicke obrade u knjizevnom delu . oblik I stil . Ono je I predmet istarzivanja . Dinamicni motivi imaju znacajnu ulogu u izgradjivanju fabule pripovednog ili dramskog dela . nitit je samo svedocanstvo o vremenu I ljudima . Staticni motive sadrze opise situacija . 14. symbol .. stanja. dozivljaj . da predoci misli . ali je cesto to mnogo teze I slozenije : treba pazljivo procitati delo . da iznese svoje vidjenje . Nekad se tema lako otkrije iz naslova dela . To je neki predmet. uociti sadrzinu . motiv je najuza tematska jedinica koja se dalje ne moze razlagati . Nastaje iz neke unutrsnje potrebe ili usled delovanja nekog spoljasnjeg podsticaa . Ono je predmet citanja koje podrazumeva process saznavanja . Ono nije samo u funkciji zivotnog dokumenta . Ovi motive su staticni ili dinamicni . glavna I sporedna tema I njihov medjusobni odnos . Pokrecu zbivanja I uspostavljaju kontinuitet u razvoju radnje .Svaka generacija citalaca i svaki citalac iz nje uvek u delu otkriva nesto novo . proucavanaja . I semanticku funkciju . sveta koji je zivljen I koji se zivi .prirodi zavrsnog glasa . Rima ima eufonijsku . a treci ce vise afiniteta pokazati za dramski oblik . ambijenta . u procesu citanja . sadrzaj I smisao knjizevnog dela uvek su novi . Knjizevno delo je slozeno I slojevito . a to je odnos piscevog afiniteta prema odredjenom zanru : neko ce svoj dozivljaj sveta I zivota izraziti kroz formu pripovetke ili romana . dogadjaj . Knjizevno delo ima utvrdjen oblik nepromenljivog teksta . parabola . shvatiti zbivanja I fabularne tokove . Knjizevno delo postoji kroz sadrzinu . raspolozenje.

SIZE – naci organizovanja fabule . Svaki od tokova ima svoj proctor .FABULA – logicni uzrocno – posledicni tok radnje u vremenu I prostoru .7…U drugom slucaju situacije iz fabularnog niza nisu poredjane hronoloskim redosledom .4.6. NACELA I VRSTE ( TIPOVI ) KLASIFIKACIJE KNJIZEVNOSTI PREMA narodna usmena PREMA poezija AUTORU umetnicka pisana FORMI proza KNJIZEVNI RODOVI lirika epika drama NARODNA ( USMENA ) poezija L LE MIT BALADE OBREDNE OBICAJNE PORODICNE SALJIVE RODOLJUBIVE proza E CIKLUSI ------------NEISTORIJSKI PREDKOSOVSKI KOSOVSKI M. junake . U tom slucaju se podudarju fibula I size : 1. koji se manje ili vise dodiruju .4.5.2. situacije su poredjane hronoloskim redosledom po prirodnom toku razvoja radnje .6. sizejnim redosledom 1. epizode ili segmenti dogadjaja izmesteni su iz svog mesta u logicnom redosledu I dobili su novo mesto u sizejnom redosledu sa odredjenom umetnickom fukcijom .Dok je u fabuli uspostavljen prirodni I logicni redosled situacija .3.SRBIJE BAJKE NOVELE LEGENDE ANEGDOTE BASNE SALJIVE PRICE POSLOVICE---.2.5. KRALJEVIC POKOSOVSKI HAJDUCKI CRNO-GORSKI OSLOBODJ. Situacije su poredjane hronoloskim redosledom .3. nego novim . 16. Odlucujucu ulogu u razvijanju fabularnih tokova ima SIZE od cijeg postavljanja zavisi ne samo celovitost fabule nego I njen opstanak . proizilazeci jedna iz druge .| IZREKE | KRATKE ZAGONETKE | PITALICE | BRZALICE ----. u sizeu je umetnicki redosled : pojedine situacije . Fabula uvek u sebi nosi obelezje epohe . U nekom proznom delu .| . temu I misao vodilju . Knjizevno delo moze imati vise fabularnih tokova . vreme .7….

ali I da sa tim pojavama uspostavi odnos I dijalog . Iz tih razloga se ustalila podela na poeziju ( lirsku I epsku ) .osecanjima I raspolozenja .Ova obelezja su tematskog . Ali taj covek se nasao I pred zagonetkom prirode . Tako se klasifikaciono stablo knjizevnosti grana na tri rode . I dramski rod .Narodna ( usmena knjizevnost ) Izrazavala je shvatanja I verovanja kolektiva .Rod – najstariji termin klasifikacije knjizevnosti . pa je nastojao da neke pojave u njoj shvati . rodovi na vrste . U tim njegovim potrebama . izraze u pisnoj formi . jer je stvoreno u duhu I stilu usmenog stvaralastva I sto je odmah po nastanku postalo kolektivna svojina . vrste na podvrste . Tradicionalna podela je razlikovala lirski . Neka od tih obelezja ostaju zajednicka za sva dela bez obzira gde se nalaze na klasifikacijskom stablu . sto je zeleo da opeva neki dogadjaj u kome je ucestvovao ili o kome je cuo . nacinu povezivanja I razvijanja motive . POJAM KNJIZEVNOG RODA I VRSTE . Savremeno stanje u umetnosti reci I nauci o knjizevnosti namece potrebu da se izvrsi drugacija klasifikacija na rodove I vrste . Najvise pomeranja izvrseno je u epskom rodu – epika u stihu sve vise stagnira . USMENA I PISMENA ( NARODNA I UMETNICKA ) KNJIZEVNOST . da se prema njima odredi . ali da daroviti pojedinci svoja osecanja . formalnog . I odrazavajuci duh kolektiva . u pisanoj knjizevnosti stvaralac delu daje konacan oblik I svako novo umnozavanje ne dira u oblik I sadrzinu . . Knjizevno . a u epskom rodu dve skupine : epsku poeziju u stihu I epsku poeziju u prozi . Cak I onda kada je tvorac dela usmene knjizevnosti bio poznat . tematskom izboru . unutrasnjim svojstvima . odn . podvrste na tipove . saznanja I shvatanja . Pripadala je kolektivu . Zato delo pisane pisane knjizevnosti nosi individualni pecat stvaraoca I izraz je subjektivnog dozivljaja sveta I zivota . prozu I dramu . sto je sit ili sto je zadovoljio neke druge potrebe tela I duha . On je ostao nepoznat jer je pesma ili prica prihvacena I prenosena dalje kao tvorevina kolektiva . jer tvorevina nastavlja da zivi u kolektivu poprimajuci svojstva kolektivne tvorevine. Covek je osecao potrebu da izrazi zadovoljstvo zbog uspesno obavljenog posla . pa se osetila potreba da se skupine srodnih knjizevno umetnickih dela imenuju . . narodni duh I raspolozenje .umetnicko stvaranje razlikuje se po spoljasnjim formalnim osobinama . versifikacijskog ili stilskog karaktera . kojoj vrsnoj ili podvrsnoj skupini pripadaju . koju karakterisu zajednicka sustinska obelezja .Pisana ( umetnicka ) knjizevnost ) Pojavljuje se sa pojavom pisma . 18. razvrstavaju . Oznacava najsiru I najobuhvatniju skupinu knjizevnih dela . nalaze se klice usmene knjizevnosti . Dok se u usmenoj knjizevnosti individualni tvorac praoblika ne pamti . be zobzira sto je imala individualno poreklo . Razvitak knjizevnosti I izvesna pomeranja u okviru knjizevnih rodova ucinili su tradicionalnu podelu na rodove I I vrste zastarelom I prevazidjenom . Knjizevna praksa I knjizevno kriticka terminologija ukazuju na izvesna pomeranja u okviru klasicne rodovske sistematizacije . Smatra se da je usmena knjizevnost nastala u periodu divljastva . te gubi primat I pravo da obelezava rod : proza dozivljava ekspanziju I obogacivanje novim vrstama te daje obelezje rodu . I sistematizuju u rodove I vrste .17. Tada su stvoreni uslovi da se celokupna usmena tradicija zapise . pojedinca kao stvaraoca . Veoma rano su uocene ove razlike . izrazajnim sredstvima . ono se uvrstava u narodno stvaralastvo . epski .

predmetnost .LIRIKA ( ODLIKE . . poletan .19. divovima . zivotinjama . gnoma . pa se okliznuo I pao ) . Mit je proizvod primitivne svesti . djavolima . lepoti . Nastaju iz potrebe da se objasne neke pojave u prirodi . U sredistu lirskog interesovanja jeste covekov intimni svet koji je bogat . snazan . 20.Mit 1. lirskom ( poetskom ) romanu I lirskoj drami . bilo kao refleks licnog I intimnog . LEGENDE . zivotu I istoriji . U strukturu lirske pesme ulaze lirski subject kao nosilac dozivljaja . Lirizam je najprisutniji u ispovednim oblicima ( pisma . ispovest ) lirskoj prozi . One su u obliku pravih poslovica ( ( U radian komadina ) . Po tematici se dele na legende o mestima I legende o licnostima . Legende o licnostima su dvojakog tipa : legende o svecima I legende o herojima . sentencija . 2. . suncu .Lirska pesma ima specificnu strukturu I kompoziciju .JEDINSTVENI KNJIZEVNI OBLICI ( MIT . Izrazava primitivnu svest coveka prvobitne zajednice I njegova shvatanja prirode I pojava I dogadjaja u njoj . emocije I misli . coveku . zagrobnom zivotu . pretvaranju ljudi u zivotinje . tako I u stilu .Poslovice – kratke usmene tvorevine kojima se sazeto iskazuju zivotne istine do kojih se doslo vekovnim iskustvom . htenja . poslovica pricica ( Ubio ti bog tu moju hitnju – rekao puz kad se dvadeseti dan pripeo ma granu . mesecu . stvaranju . prolaznosti .Legende – krace prozne tvorevine jednostavne kompozicije . U legendama o herojima I kada kazuju o istorijskim licnostima . raspolozenja I osecanja . Fantasticne price o bogovima . dijaloskih poslovica ( sta cine djeca ? – Sta vide od oca ) I stihovanih poslovica ( Tesko vuku koga tice hrne I junaku koga zene brane ) . lirika ne zapostavlja ni spoljasnji svet bilo kao autonomni tematski krug . raznovrstan . stil raskosan . pesnicke slike . istini .Lirska poezija je najstarija pesnicka vrsta . Svaka ljudska zajednica ima svoju mitologiju – system mitova koji se prenose usmenim putem cineci osnovnu ili preteznu sadrzinu usmenog pesnistva . Ono sto se kod drugih naroda zove aforizam . istorijskim dogadjajima . kao izraz piscevih simpatija : ton je ziv I dinamican . Ona ima za predmet univerzalna I sve vremena pitanja . koji je bujan . . maksima – to je kod naseg naroda poslovica . Lirika se razvila u veliki broja vrsta I oblika . Lirizam se srece I u knjizevnoj kritici . vise ima izmisljenog nego istorijskog . nastao iz potrebe da se objasni ono sto se dogadja oko coveka I sa covekom . pravdi . smrti . vilama . . cesto agzaltiran. ritam I zvuk . osecanja I raspolozenja . . I protivrecan . zavicaju . Ali . narocito u impresionistickoj I esejistickoj kritici . Posebna vrsta usmene tvorevine : prica u kojoj se pripoveda o neverovatnim dogadjajima I pojavama ciji su junaci natprirodna bica . PODELA . lirska mesta izvanredne umetnicke vrednosti . strasnom sudu . USTALJENI LIRSKI OBLICI ) Lirizam se ogleda kako u toplini izrazenih osecanja . Lirizam je karakteristican ne samo za liriku nego I za prozu u kojoj se cesto srecu tzv . POSLOVICE ) . jezik I jezicka sredstva . Peva o ljubavi .

zanos. odusevljenjem zivotom I njegovim radostima I lepotama . . prirodu . tuga . rodoljubivu . zvuka I smisla . a ODA je pohvala iskazana uzdrzajnim tonom . . PESNICKE VRSTE ( LJUBAVNA . ali je ona to samo po naslovu . bliska je sadrzinom I tonom ditirambu . naziva se vinska pesma . zivot . prema grckom pesniku Anakreontu . zalost . Manje se javlja kao samostalna pesma . poeme… Anakreontska pesma . radostima zivota I uzivanju . HIMNE . . Posto se u ovoj pesmi slavi veselje koje je podstaknuto venom . a vise kao deo duze pesme . 21. prijateljstvu . a u sustini je parodija na odu kao lirsku vrstu . Tonaliteta pesme . refleksivnu . Oda moze biti posvecena ljubavi . narocito onda kada im je ton isti ili slican . Danas je to pesma ispunjena zanosom . aktivira misao . svece . Ponekad je tesko razlikovati odu od himne .Ditiramb – u staroj Grckoj pesma posvecena bogu Dionisu . teznjama i idealima naroda I svaki narod ima svoju nacionalnu himnu kao svecanu pesmu za svecane prilike . vinu .Himna – oznacavala je pesmu uopste I imala ja muzicku pratnju . odn. Ubrzo je dobila specificnu sadrzinu : pohvalna pesma u slavu bozanstva sa izrazito uzvisenim I pateticnim stilom . ODE .Oda – pohvalna pesma ispevana u slavu I cast neke licnosti . ali I pesnikovo postovanje I privrzenost . Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu I brzu komunikaciju : ona trazi pazljivo citanje . iskaz je slikovit I simbolican . uzbudjuje . iskazanih u odi: ljubav . Ima razlicitu sadrzinu : ljubavnu . Javlja se I saljiva oda . religijsku . Istovremeno su stvarane I himne sa svetovnom sadrzinom – slavile su lepotu . HIMNA ima pretezno molitveni ton I patetican stil . radost . domovinu . bogu zivotne radosti I veselja . Saljivi efekti izbijaju iz nesklada sadrzine I tona : sadrzina je vrlo prozaicna. pazljivo I strpljivo ulazenje u tajne jezika I smisao izrecenog . Sve vise je dobijala svetovni karakter pa se sadrzinom I tonom priblizila vinskim pesmama . opisnu . ljubav . To su krace lirske pesme o ljubavi . RODOLJUBIVA .) . Njeno znacenje nije na povrsini . Raspodelom njenog pevanja nah or I pevaca zacela se drama . Snaga lirike je u njenoj moci da pleni paznju . isticuci lepote . vec I sugestijom . kao I poezija I knjizevnost uopste ne deluju na citaoca samo kazivanjem I opisivanjem . slobodu . svaka rec ima svoje jasno mesto u iskazu . bogove . DITIRAMBI …. vedrinom . prirodi .Lirska pesma . Narodne himne posvecene su slavi . Dugo je zadrzala religioznu sadrzinu slaveci sunce . ton je uzvisen I patetican . zasluge I vrline . a sugestija je proizvod sadejstva ritma . Jezik lirike je odabran . Bogorodicu . otadzbini . Sirok je spektar osecanja I raspolozenja . socijalnu . ali dostojanstvenim stilom. reci nose pomereno ( preneseno ) znacenje . nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama I intelektom .

Tamo njiva . javlja kao posebna lirska vrsta . . 23. Osecanja se iskazuju posredno I diskretno . . ljubavne ekstaze . Dominanta je misonost . mnogo zivotnih situacija I povoda da se iskaze rodoljubivo osecanje . do ocaja I beznadja . izjavljivanje ljubavi . Ono je plemenito I humano osecanje . . ali se vrlo rano . jos u antickoj pisanoj knjizevnosti . Moderna lirska pesma u mnogome odstupa od ustaljenog nacina lirskog pevanja . ali je mnogo motive .Lirika xx veka obelezena je eksperimentima koji ne uspevaju da udahnu novi impuls lirskom stvaranju . nego je I najbrojnija . Eno sunce . U tematici . Onde potok . od ustaljene sadrzine I forme . u slikama . pa je moderna lirska pesma sve vise intelektualisticka . Neguje se u svim vremenima kod svih naroda . Skala osecanja se krece od srece I radosti . nesrecna ljubav . Oba ova toka mogu se obuhvatiti izrazom “ moderna lirska pesma “ . ljubavna ceznja . burnih osecanja .Pisana ljubavna pesma izrazava ljubavna osecanja neposredno I otvoreno . fatalnost zenske lepote . Ovde malo ima ljubavne srece I radosti .Ljubavna pesma je stara koliko je staro I osecanje ljubavi prema osobi suprotnog pola . Ovde sad . Zacetak rodoljubive pesme je u prvim epskim pesmama . vise je hladna. Evo hlad . Kako je ljubav osnovno I najjace ljudsko osecanje . dusevna lepota . Rodoljubivo osecanje je vrlo snazno .Ala je lep Ovaj svet. ova lirska vrsta je ne samo najstarija . nego emotivna.Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motive koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota . ljubav je samo nagovestena . bez zanosa I patosa . Ovaj vek obelezavaju dva toka : onaj koji se uslovno moze nazvati tradicionalnim . Jezik je slikovit . ako ne preraste u sovinizam I mrznju prema drugim narodima . Ovde cvet . Nema culnosti . ekstatican . EPSKA KNJIZEVNOST ( EPSKA KNJIZEVNOST I U STIHUI PROZI ) . samo se naslucuje . STRUKTURA MODERNE LIRIKE . alegorijski . vrlo subjektivno : u njoj ima snazne culnosti . I drugi koji se jasno moze odrediti kao .Rodoljubiva pesma u najsirem smislu ona izrazava osecanje ljubavi prema svome narodu I domovini . . nacinu iskazivanja ljubavi I jeziku postoji razlika izmedju narodne ljubavne pesme I ljubavne pesme pisane knjizevnosti . ponet .Osecanja su suzdrzana . bola zbog neostvarene ljubavi . 22. najraznovrsnija po tematici I najlepsa po iskazanim osecanjima I melodiji . vise ima ceznje I tuge zbog rastanka . muzikalan I patetican . preko tuge I bola . nastala kos u primitivnom drustvu . pa je zato I stil patriotskih pesama dinamican .

Najpre se uspostavlja razlika izmedju pripovetke I novele . Moze se pojaviti epska dela na granici filozofije I knjizevnosti . 25. Sto se obima tice . U toku istorijskog razvitka nastajale su strukturne I sadrzinske razlike . Dominira detaljna I tanana psiholoska analiza I psiholosko slikanje junaka .Novela . putovanja . Pisca ne zanima ono sto se dogodilo izvan junaka . portret .opste poznati dogadjaji iz proslosti . ona moze da bude sasvim kratka . opisi su siroki I detaljni pejzaz .Pripovetka . U fabuli pripovetke je neki dogadjaj iz zivota jedne licnosti ili kraci period zivota . raznovrsnost motive ) 24. nego ono sto se zbiva u njemu . ili ga uopste nema . a unutrasnji svet junaka je zapostavljen . Nekad je pripovetka veoma siroko zasnovana .Odmeren ritam jednolicnog stiha . Nema mnogo likova . stvari ili osobe ) I izricanje misli . Interesovanje je usredsredjeno na dusevna stanja junaka I njegova prezivljavanja . koji je imao presudan znacaj za sudbinu junaka I u kome se ispoljila neka bitna crta karaktera junaka pripovetke .Relativno cista epska poezija obradjuje nacelno teme od izuzetnog znacaja za neki narod – rat. Nije roman jer dosta povrsno slika junaka a fibula je jednostavna I pravolinijska . .F. Po tim osobinama nalazi se na granici izmedju pripovetke I romana .prozna vrats koja se zacinje I posebno neguje u renesansi . Teziste pripovedanja je na spoljasnjem . Radnja nije razvijena I razgranata . Pripovedanje je usredsredjeno na pojedinacnu sudbinu . Pesnik ili pripovedac govori o necemu sto mu je vec unapred otprilike poznato . Nisu razvijene sve etape radnje : nekoliko etapa preplice se u jednoj situaciji . na zbivanju. ROMAN . sa velikim brojem likova . odn. U pocetku je ovim terminom oznacavano sve ono sto nije roman . a potom se svojim osobenostima izdvaja crtica ( skica ) I kratka prica koja ce preuzeti primat u kratkoj proznoj formi . PRIPOVETKE I NOVELE . ali I dosta obimna . u usmenom I pisanom stvaranju . Nema epizoda jer bi one narusile celovitost pripovedanja . Dijalog je sveden na najmanju meru . Kazivanje je sazeto . zapostavljeno je . . sudbine …. Ono sto je opste I izvansveta pojedinca .L – junaci I heroji EPSKA TEHNIKA : .Kompozicija ( duzina . brojnost . Slicnosti – deo po deo nekog predela . na njen unutrasnji svet . Dijalog je razvijen .kratka prozna forma . enterijer .. Neguje se od samih pocetaka knjizevnosti . Fabula I lik – konstitutivni elementi structure epske poezije : . U njoj nema mesta za razvijene dogadjaje I drustvenu analizu radnje koja nije bitna I svedena je na minimum .Epska poezija se sluzi uglavnom pripovedanjem ( nizanje motiva prema nacelu onog sto je dalje bilo ) I opisivanjem ( opisivanje – nizanje motive prema zakonu asocijacije po mestu . . leksika probrana I funkcionalna .

filozofski . “ Ostrvo s blagom “ R. dinamicna . Dobrica Cosic ( “ VReme smrti “ ) . Poeticka motivacija je u piscevoj svesti o epistolarnoj formi kao kao najpogodnijem sredstvu da se predoce I elaboriraju istorijska . emocionalne I misaone structure knjizevnog junaka . zpletenoj fabuli . Franca Kafke …. Teziste je na zanimljivoj prici . Negovali su ga Aleksandar Dima ( “ Tri musketara “ ) Lav Tolstoj ( ‘ Rat i Mir “ ) . Naziv roman oznacava pripovesti ( obicno pisane u stihu ) o zanimljivim . biografski metod se modifikuje u psiholoski I psihoanaliticki metod . Moderni roman je doneo nekoliko novih vrsta : roman toka svesti . Borisav Stankovic . bila je pisceva licnost : u piscevoj licnosti se trazi objasnjenje sadrzine knjizevnog dela . Virdzinije Vulf . Podrazumeva sagovornika I njegovo reagovanje . anti roman . zaokupljen piscevim zivotom . ili lirskim zapisima a redje je to forma pripovetke . humoristicki .Defoa . Dobrica Cosic…. moderni roman . Avanturisticki roman – je roman u kome se opisuju zanimljivi dozivljaji I avanture neke licnosti . Svetislav Basara …. Epistolarni roman – epistolarna forma je negovana u srpskoj knjizevnosti u putopisnoj prozi . uspostavlja paralelu izmedju licnosti pisca I moralne . novi roman . Milorad Pavic. srednjevekovni roman . ili filozofska pitanja. sadrzinu dela I njegov emotivno – misaoni sloj objasnjava cinjenicama iz piscevog zivota. Ivo Andric .. neposredna je . ali je moralo da prodje dosta vremena . cesto cudesnim dozivljajima . . Jovan Skerlic …. Biografsku kritiku kod Srba negovali su Svetisla Vulovic . August Senoa ( “ Seljacka buna “ ) . istorijski . Biografski roman – prvo sto je zainteresovalo istrazivace knjizevnosti spoljasnje orijentacije . Termin roman je latinskog porekla . Kad se pojavila Frojdova psihoanaliza . dobro vodjena prica . Ovaj metod . plasticno slikani likovi I bogat istorijski kolorit ucinili su istorijski roman vrlo popularnim . ljubavni . Pavle Popovic . realisticki roman . otvorena prema drugom . Kupera . pa da on dobije znacenje koje danas ima . Savremeni srpski roman odlikuju znacajne inovacije u sadrzini I formi : Borisav Pekic . Epistolarna forma ima dvojaku motivaciju – poeticku I karakterolosku . Sve ostalo je plod pisceve darovitosti I imaginacije . iznenadnim preokretima . poeticka . po gradji najobuhvatnija . politicki .Roman – je danas najpopularnija . psiholoski . a njen ispovedni ton je moguce kanalisati . ko kompoziciji najslozenija I po tematici najbogatija prozna vrsta . Razvio se u vrlo veliki broj vrsta : avanturisticki . Epistolarna forma u globalnom smislu je dijaloska . epistolarni . U toku istorijskog razvoja stalno dozivljava promene u sadrzini I formi : anticki roman. fantsticki . “ Poslednji Mohikanac “ F. Istorijski roman – u osnovi ovg tipa romana je istorijsko vreme . Smatra se da je istorijski roman zasnovao engleski romansijer Valter Skot ( “ Ajvanho “ “ Kventin Dervand “ ) . poetski roman . potpuna zapostavlja delo kao umetnicku tvorevinu . Karakteroloska motivacija je u sferi oblikovanja lika junaka price epistolarna forma je izdasno sredstvo da se prezentiraju psiholosko – moralne trauma junaka .Stivensona . Roman XX veka dostigao je zenith u stvaranju Dzemsa Dzojska . Zanimljivo pripovedanje . biografski .L. istorijski dogadjaj I istorijske licnosti . ili romana . Opste poznati romani ovog tipa su “ Robinson Kruso “ D. Biografska kritika traga za autobiografskim elementima u delu . prilagodjavati I usmeravati .U nasoj knjizevnosti znacajna romansijerska ostvarenja dali su Svetolik Rankovic . prilagodjena je njegovom intelektu I karakteru .

stvaralastvo . nauka . nastaje politicki traktat ili pampflet . “ Braca Karamazovi “ istog pisca u kojima se razvija refleksija o problemima morala . progovori o sebi . topao . Dostojevski predocava unutrasnja zbivanaja tako sto narativni subjekt kazuje sta se dogadja u dusi junaka . nego je I misaono I politicko bice . pa te licnosti ne deluju odbojno . Politicki roman – tip romana koji odslikava odnos jedinke prema drustvenim ili istorijskim zbivanjima . nego blisko I simpaticno . nego raspravljanje povodom dogadjaja I licnostima o najrazlicitim pitanjima sveta I zivota – zivot I njegov smisao . Humoristicki odnos prema ljudima I njihovim slabostima podrazumeva : razumevanje za ljudske ludosti ili slabosti . Tako nastaje novi tip romana koji ce dobiti razlicita odredjenja : roman – esej . dobila znacajno mesto .Filozofski roman – roman vise nije pripovedanje o dogadjajima I licnostima . Ako je politicka supstanca samo element tematskog kompleksa romana . sve ono sto nemoze da se objasni prirodnim zakonima . koji je podredjen umetnickoj funkciji . kao masti daje istaknutu funkciju u stvaralackom procesu . dobrocudan . Zacetke romana – eseja predstavljaju “ Zlocin I Kazna “ F. sto sadrzi irealne I cudesne elemente . koji na literaran nacin I literarnim sredstvima raspravlja o nekim politickim temama . jer covek nije samo dusevno . Psiholoski roman – Fjodor Dostojevski vazi za rodonacelnika modernog psiholoskog romana . tajanstvenost I nedokucivost . filozofija . kroz direktni unutrasnji monolog . Njegove analize I prodiranja u svet junaka nijedan pisac nije prevazisao . jer imaju znacajan broj pozitivnih crta . Umesto price . pa je razumljivo sto je vrlo rano uslo u knjizevnost I ostalo njeno stalno svojstvo .Dostojevskog . Komarcic : “ Moj kocijas “ . ali taj smeh je blag . Ako politicka supstanca provlada u sadrzini romana . Unjegovim romanima je u prvom planu individualnost . izostajanje moralisanja . Cosic “ Deobe “ . o svojim nedoumicama I unutrasnjim borbama. egzistencijalni problemi . stil je intelektualan .Neke ljudske slabosti prikazuju se kao deo normalne ljudske prirode . ili tako sto prepusta da sam junak . nezlobivost . umetnost . Politicka sadrzina prisutna je u svakom drustvenom romanu . “ Vreme zla “ . D. Humoristicki roman . Pisac se tim licnostima smeje . Fantasticni roman – fantasticno je ono sto je neverovatno I neobicno . Usrpskoj knjizevnosti politicki roman poznaju svi periodi : J. blagonaklon odnos prema nosiocu slabosti . vizije buducnosti . dolazi rasprava I analiza – fabula jepotisnuta ili razgradjena . Fantasticna nit se provlaci kroz knjizevnost baroka I klasicizma da bi u romantizmu . Duboki su koreni fantastike : nalaze se u mitskom misljenju I religijskoj svesti iz kojih je pretocena u celinu knjizevnost fde ce naci sigurno uporiste u svim vremenima . tada je rec o politidckom romanu kao tipu drustvenog romana . nadprirodne pojave I moci obelezja su fantasticnost .Preuvelicavanje predmeta I pojava stvarnosti . ako preovlada politicko nad ljudskim .fantasticno ili cudesno – I u njoj se mogu naci motive koji ce znacajno uticati na pojavu fantastike u pisanoj knjizevnosti . Za humoristicko slikanje ljudi I situacija nabolji su primeri u delu Milovana Glisica . U tematskom pogledu narodna fantastika je raznovrsna I bogata . U srpskoj knjizevnosti prvi psiholski roman ostvaren je u romanima Svetolika Rankovica ( “ Seoska . I kao takvo mora da izrazava I svoje politicke stavove . filozofski roman ili metafizicki roman . Poreklo mu je u mitologiji I religiji . pojedinacna sudbina. L. Stevana Sremca < Branislava Nusica < Branka Copica . covek . Veselinovic “ Borci “ .

dopis 27. memoari…. Citalac romana mora da domislja likove . radnje ili opise . Mnogi su cinioci od kojih zavisi ostvarenje dramskog dela . koji se odvijaju na sceni I ima iluziju istinitosti . shvatanja .izvestaj . tako da oni neposredno dozivljavaju dramske junake . osecanja I raspolozenja . drama najsnaznije deluje na coveka od svih knjizevnih rodova .putopis . TEHNIKE MODERNE PROZE . DRAMA Drama – knjizevni rod . o pravilima dramaturgije . Bas zato sto se ostvaruje na pozornici I sto je gledalac “ ocevidac” dogadjaja . Drama je namenjena gledaocima . U tom slucaju . Za ovaj roman se cesto koristi I termin subjektivni roman . U nekim slucajevima gledalac moze da stekne utisak da se nalazi u sredistu zbivanja . pisana je za scensko izvodjenje . reportaza . pisac je iskazao svoju umetnicku zamisao .novinarsko izrazavanje – vest ( sta . a glumcu je omoguceno da uspesnije I uverljivije odigra svoju ulogu . Pisci cesto dok pisu dramsko delo . o specificnostima dramske vrste koju neguje . u njegovoj svesti I citaoca . njihov zivot I sudbinu . ko . odeca junaka I njihov izgled . olaksan je posao je posao reditelju. dakle . pa je njihovo postavljanje na scenu – nemoguce. Njega obelezava primena novih tehnickih sredstava za oblikovanje likova I nov stav prema coveku I njegovoj psihi . uzivljava se u njega I poistovecuje s njim – postaje junak u ciju je svest uzso . kad . drama je pre svega . drama se razvila u dve dominantne vrste : tragediju I komediju . Ali . N samom pocetku . a gledalac sve vidi pred sobom : radnja se odvija na sceni . gde . Dok u psiholoskom romanu narrator izvestava o tome sta se zbiva u psihi junaka . pa zato dramski pisac mora da void racuna o mogucnostima I zahtevima pozornice : da drama bude napisana tako da se lako moze izvesti u pozoristu . jasno I ocigledno je predocen ambijent . Drama u uzem smislu reci . Tako se iz psiholoskog romana razvija roman toka svesti . dramsko delo . .to su drame za citanje . intervju . 26. Svaka drama moze da se cita : ona je knjizevno delo namenjeno citaocima . U toku rada na drami . U nazivu je sadrzana sustinska odilika dramskog roda : u osnovi drame je radnja koja se odvija na sceni pred ocima gledalaca . pogled na svet . Dramskim delom . te I da sam ucestvuje u onome sto se odvija na sceni . Ima drama koje su pisane nezavisno od pozorisnih zakona . Umetnost romana u XX veku dozivljava renesansu : tada autori pokusavaju da udju dublje u podsvest svojih junaka I da iz tih dubina osvetle coveka iz jedne nove perspective . razvila se u veliki broja podvrsta . vec citalac ima iluziju da se nalazi u svesti junaka . on void racuna o zahtevima I mogucnostima pozorista . dnevnik . u modernom romanu toka svesti nema naratora kao posrednika I tumaca . u antickoj Grckoj . odlikuje je strukturna I tematska raznovrsnost . biografija . kako ) . danas je dominantna dramska vrsta : poseduje elemente tragedije I komedije . likovi govore I deluje pred gledaocevim ocima .uciteljica “ I “ Poruseni ideali “ ) a “ Necista krv “ je najvisi domet psiholoskog romana tog vremena . koje svoj puni zivot ostvaruje tek na pozornici . imaju u vidu odredjenog reditelja ili glumca .

Visa komedija – ima drustveni karakter I ulogu : da smehom utice na popravljanje ljudskog drustva I njegovo moralno ozdravljenje . te da ih humorom ili satirom izvrgne ruglu I iskoreni . kao nosilac neke izrazite negativne crte karaktera koja je stetna po drustvo . na drugoj strani . Gledalac snazno prezivljava stradanje junaka .junaci komedije su obicni ljudi svakodnevnog zivota koji sup o nekoj osobini gori od prosecnih ljudi . dramski karakter . Komedija je uvek bila vrlo cenjena I popularna . Ime je dobila od reci tragos ( jarac ) I oide ( pesma ) . U svim slucajevima junak se bori za neki moralni ideal koji je opsteljudski I blizak svakom gledaocu .ili psiholoska komedija je najrasprostranjenija vrsta komedije. Stil tragedije je uzvisen . heroji. Dok se komedija tematski stalno obogacivala I zanrovski razgranavala u niz podvrsta . u stvaranju velikih tragicara Eshila . ali ubrzo dobija I drustvenu funkciju : da ukazuje na mane pojedinaca I drustva . napeto I uzbudljivo . Dugo je zadrzala svoju form I stil . 28. pa se I sam opredeljuje protiv njih . U toku istorijskog razvoja . jezik blizak gledaocu pise se u proznom obliku . Visa komedija se razvila u dve podvrste : komediju karaktera I komediju naravi . Komedja karaktera . obuceni u jarece koze . I okolnosti u koje je zapao . Tragedija . Uglavnom se razvila u dva osnovna pravca : u visu I nizu komediju . svesnog I nesvesnog u coveku . kao pozorisne predstave : reditelj . glumac .. junaci su obicni ljudi . pevali su pesme . U novije vreme sve vise je potiskuje drama u uzem smislu reci . kompozitor . treba da potrese gledaoca I da kod njega izazove plemenita osecanja I pobude . Junaci tragedije su snazne I izuzetne licnosti : bogovi . Gledalac postaje svestan mana I poroka junaka komedije . tragedija je zadrzala svoju formu . stil je jednostavan . situacije su svakodnevne I zivotne I zivotne . Zbivanje u tragediji . vladari . Humor je blag I dobrocudan . U savremenoj tragediji sukob izbija izmedju svesti I podsvesti . U poznijim tragedijama strada zato sto dolazi u sukob sa svetom oko sebe . clanovi hora . Komedija . U antickoj tragediji junak strada zato sto se suprostavlja volji bogova ili sudbini . a menjala se jedino u sadrzini . mane ljuske . Teme su iz svakodnevnog zivota . pa se u njemu javlja zelja da se I sam bori za iste ideale . jezik probran . tehnicka sredstva . Junak zapada u razlicite situacije u kojima se iz situacije u situaciju sve vise razotkriva . Komedija – ja na pocetku imala cisto zabavnu funkciju da razonodi I razveseli . ali cesto prelazi u ostru I ubojitu satiru . TRAGEDIJA I KOMEDIJA Tragedija – predmet tragedije je sukob izmedju junakovih teznji I ideala na jednoj strani . Sofokla I Euripida . koje je dramaticno .: prilikom prinosenja zrtve bogu Dionisu .nastala je u staroj Grckoj iz iz obrednog kulta bogu Dionisu . pa je dozivela sadrzinsko obogacivanje I granjanje u veliki broj podvrsta . Radnja je jednostavna . U njoj dominira jedna licnost . pretezno se pise u stihu . Pravilo je da tragedija ima pet cinova I da se pise u stihu . likovni umetnik ( scenograf I kostimograf ) . tematiku I stil. . Iz tog sukoba proizilazi stradanje junaka . Svoj puni razvitak dostigla je u Grckoj .

jednog doba . jezik je grub I vulgaran . Farsa povladjuje nizem ukusu publike .ili drustvena komedija ukazuje na mane I nedostatke jednog drustvenaog sloja ili drustvene grupe . farsu ili lakrdiju . grubim I neukusnim salama . likovi nisu pazljivo vajani . spletke . uspevsi da objedini zabavne I umetnicke elemente . dosetkom ili komicnom situacijom . ova knjizevnost se ipak uzdize iznad obicnog sunda .Izvor zapleta su nesporazum . . I vodvilj . Farsa ili lakrdija – nema umetnicke ciljeve ili drustvenu funkciju . Junaci su obicni ljudi . nesnalazljivost . Zabavna knjizevnost ima pojednostavljen pogled na svet . kao ni narocit osecaj za esteticki nacin izrazavanja . posebno obrazovanje . ne spada u umetnicko delo . Vodvilj – je blizak farsi po tematici . glavnog junaka . Skup svih pojedinacnih mana ili karakternih crta cine narav jednog drustva ili drustvenog sloja . predvidiv rasplet . Smeh je nezlobiv. sa svakodnevnim zivotnim situacijama . Bezazlena je I ne razara ukus citalaca . gegovima . Komika se ostvaruje zanimljivom fabulom . Glavni oblici su zabavni roman . Nema imetnicku vrednost . jeziku I vrednosti . zamena za nekadasnju bajku . radnja je jednostavna . beg od stvarnosti .Komedija naravi . Zabavna knjizevnost vidi zadatak u tome da citaocu pruzi prijatnu razonodu . nema estetsku funkciju . U ovom tipu komedije nema razlicitog junaka . kao knjizevna vrsta . niti istice prave literarne I egzistencijalne vrednosti . 29. Ova komedija se razvila u tri podvrste : komediju intrigue ili komediju situacije . Zabavna I ozbiljna knjizevnost moraju biti uzjamnog delovanja . dobrodusan . dok u Nemackoj na primer zabavna knjizevnost nije uspela da dostigne takav nivo I provalija prema pravoj knjizevnosti je duboka . bezazlen . Ovakvi tekstovi ne zahtevaju veliki napor . igrom reci . U razvoju zabavne knjizevnosti prednjaci Engleska . ona ne postavlja duboke probleme . Jedina joj je svrha da zabavi I razonodi publiku . zabavna pripovetka I feljton . Niza komedija –ima jedini cilj da zabavi gledaoce I nasmeje ih zgodnom salom . Naziv za onu vrstu knjizevnosti koje interesantnom gradjom na zabavana nacin zeli da odgovori publici skromnih literarnih pretenzija . obavezno pobedjuje dobro ) . premda je u Nemackoj zabavna knjizevnost veoma omiljena .Neke vrste zabavne knjizevnosti : pustolovni roman . Premda ne udovoljava estetskim zahtevima. kriminalisticki roman . Oni podlezu sematizmu ( staklni sukob dobra izla . Radnja je labava . Razlika je u tome sto u vodvilju ima muzickih numera . Komedija intrige – ili komedija situacije zasniva se na zanimljivom I zavrsenom zapletu iz koga proisticu komicne situacije . sentimentalni . ZABAVNA KNJIZEVNOST Ne zahteva dublje intelektualne napore . Postoje jos dva naziva : kiz ili sund .

nosi sve . Stevica ce jedva da se osmeli da povede pisca . pogotovo kad je u pitanju Srbin I srpstvo uopste. okoline . on je Krajisnik I covek svog zavicaja I svojih gorstaka . gubi sebe . Sa nestrpljenjem se ocekuje osoba za kojom se dugo I uporno traga . I jedno i drugo . Covek u Kocicevim delima je patnik . ali pomalo alegoricnu . Pripovetka “Mracajski proto “ je dijalog znalca I radoznalca . Stecicina prica deluje veoma ubedljivo . ali iz njih izbija plamen kad vetrovi duvaju . ali I jedne specificne tvrdoglavosti . U uzem smislu . dvorista . Dakle . neka carevima ne propane . bili su nepravedni prema domacem stanovnistvu . jer sva ta autenticnost prolazi kroz njegova cula I opise : “ Bogami. ali prote jos nema ispred dvojica naratora .PETAR KOCIC : “ MRACAJSKI PROTO “ Petra Kocica . Dakle . Oni su ljudi trpljenja . drvena kuca . postojani . osobenjak . napacene I porobljene. Ti Kocicevi zemljaci su I sereti I prosti . pa u bijeli svet “ . a ja cu stap u sake . Sada pisac deluje ubedljivo I uverljivo . Radoznali sagovornik je upravo pisac . Dakle . ali veoma humani I dostojanstveni . Na tim prostorima smenjivale su se razne civilizacije koje su uglavnom porobljavale . slikar dusa I srca bosanskog seljaka kome tudjin itima “ bericet “ okvasen krvlju I patnjom sopstvenom . ali pisac zelei neposredni uvid u protin zivot . To je veliki rizik . uperio svoju zaoku prema tim nepravdama I eksploataciji coveka . a vreme I prostor razgorevali su decenijama te Kociceve Bosance . jer je to susretsa osobom koja se skrila od sveta . krisom iz . kao coveka I pisca . Kocic je satiricar I psiholog . jer ako toga ne bude . Nije ni cudo . sto ce taj seljak reci : “ Nosi . cim se pojavila protina kuca . brate . Kocic je covek pravde . torbu na rame . na jednom brezuljku ukaza vrlo visoka . sakrivenih u svojim ljusturama iz kojih kada izvire . I posmatranje . prospu svoju gorstacku ostricu . Pricanje je zamenjeno opisom . ugnjetene . pred kojom su se videla vrata od podruma .Prote se skriva zato sto sto je upravo sve izuzetno I cudno ( proctor . vidljivost prote . s teskom celicnom bravom “ . koje je skopcana sa strahom . U sirem opsegu . onda narod gubi I proslost I tradiciju . satiricnu I mateforicnu . eksploatisale ljude tog podneblja . mene lijepo strah! Trze se Stevica . trajanje . kad se u blizini pred nama . tesko je posmatrati izolovano I jednostrano . Protina mrznja je usmerena na sve I svakog . njegove kuce . Kocic je slikar realnosti svog vremena I prostora . njegovu narav I zivotne teskoce . prepoznatljivu . postenja . ugusen radom I nepravdom . Krajisnike . ne moze mu se lako prici vec mora da se uhodi . Stevica je znalac koji dobro poznaje protu . mucenik na sopstvenoj zemlji . U svojim delima . Atmosfera je pojacana iscekivanjem . okolina ) . da se nista ne zaboravi . deluje uzbudjujuce . sad je prisutna realnost . I Turci I Austrijanci koji su upravljali Bosnom . u posetu proti . Iluzija prisustva . piscevog dvojnika . Kocicev patriotizam je izraz jedne osobite strasti : da se pamti sve sto je bilo . istine. Kocic je covek Bosne. I pisac I Stevica zeljno ocekuju protino pojavljivanje . pisac se pretvorio u knjizevni lik . Kocic je u svom delu . izazvana opisom protine kuce . uzajamno se dopunjuju I naslanjaju . ali sa velikom zebnjom I strahom . Narator ce obaviti u prici jos jednu vaznu ulogu .

dzibicu . Susret sa protom je izuzetan . Protino dvoriste je “ mrtva . Lepse se ponasa prema neutralnoj osobi nego prema Stevici piscevog dvojnika ipak prima sa znacima gostoprimstva . jer sum u oni nepozeljni . gaji I konja I psa . On je svu ljubav usmerio na bezazlenija bica ( konja . otrovi samounistenje . I stvari u kuci su izgubljene . on je u stanju fizickog mirovanja . Pravi krivci nisu kaznjeni . dakle .psa . nudi ga kafom . Prota mrzi Stevicu . duboka . fildzane I secer za kafu . kad te vec djavo donio “ “ sjedi . Izgleda kao da prota samog sebe jede . Od konkretne imovine . govore o coveku koji je prosao tezak zivotni put . dakle usmerava svoju agresiju mimo coveka I uija psa . sto pokazuje njegovu neuroticnost . alit u si med .zaklona je poslednji napor da se dodje do cilja . melem . kretanja I I nacin pusenja su neuroticni . prota je I mentalno nesredjen . Nemoze da nadje djezvu . ali u znacima dusevnog nemira . mjesto se prosjelo pod tobom “. Alarmni uredjaji . Prota je opsednut strahom od zluradih posetilaca . veoma surovu . da ga je strah . Stevici ne nudi kafu I kune ga : “ sjedi I ti . kome dirljivo tepa . Dakle . proto ipak razlikuje dobro od zla . nekazujem svijetu “. kao I prota koji ne voli svet . krisom . gestovi. Ta zakljucanost I zabravljenost simbolise karakter protini negovu cutljivost “ sto sam propatio . Prozori na kuci su kao dva izbezumljena oka . a do nje se dolazi strminom . I pcele ) ali ljudi stvaraju I povod da prota ubije I svog psa ( posetioci su krisom usli u dvoriste . Dakle . Sav je afektu I povisenom tonu . kako ste vi usli da vas pas ne opazi I ne zalaje ? “ Proto . Pcele mogu simbolisati I zaoku. Zbog toga on ubija svog psa . Polozaj tela je neugodan I napregnut . On nije svestan da zrtvuje svoga ljubimca radi kaznjavanja nenajavljenih gostiju . su u funkciji da se oglasi spoljasnja opasnost . dzibicu . Stevica kod prote bira one reci u slikanju njegovog bica . koje poseduje prota . pored pcela . teska I celicna na podrumskim vratima simbolise protinu zakljucanost I srca I duse . Dakle. sto na njegovu psihu deluje pogubno . koje su pune mrznje . iz puske . cudan . koscato lice I I siroka . ima nesto od zivota u njegovom dvoristu jer tu sumornu tisinu jedino remeti zujanje pcela . Prema posetiocima je prek I osoran . sto znaci da proto moze da voli I miluje I dam u to polazi iz srca : . I on je pomalo uplasen . sto se vidi u odnosu premakonju . ali su svesni da zbog njih strada neduzna zivotinja : “ Ama . Prota nikad ne govori smireno . zato je izolovan . Dok pisac posmatra protu . zato sto mu je njegov deda osramotio zenu . Iz mirovanja prelazi u pokret . ali utegnutapleca . Tu su I tragovi pune zapustenosti : bradica u neredu . dok je prilazio protinoj kuci . pun daljih iscekivanja I straha. Kada ga susrecu . Zbog toga je razocaran u ljude . a podsvesno drugu . kao I sam prota . suvonjave laktove “ . tisina “ a sve u tom dvoristu je “ pusto . Protina kuca je usamljena I uzvisena u prostoru. sumorno tesko “ Ipak . svesno je izvrsio jednu kaznu . zlobe I kletve . Brava . Ipak . proto . Stevica je priznao .Goli I suvonjavi laktovi . U ocimai pogledu prisutno je psihicko rasulo : “ blesasto zuri u nesto pred sobom” . a kosa zamrsena I masna . sto moze nagovestiti da kod prote nisu zamrli ljubav I covecnost . prote . on je psihicki rastrojen . ali je obazriv I kazuje d ace njihov boravak kod njega biti kratak. Kuca deluje usamljenicki u prostoru . kod prote nije potpuno unistena neznost . a njegov oslonac je nesiguran: “ Podnimio se na obe ruke I odbocio nag ole . On se opekao na ljudskom zlu I ti oziljci iz proslosti su izvitoperili njegovu psihu . te ih pas nije opazio ) .

oblaci . PORUKE IZ DELA U sirem opsegu . vec onaj veiti . cak I za mladica . Umesto da su ga ljudi razumevali . Proto stalno nosi pusku I noz . protin lik ilustruje da je svaki covek velika tajna . koga je do malocas proklinjao . Proto nema imena . ali je gord . Protine reci zauzimaju vise od trecine ukupnog teksta price I gotovo su sve iskazane u jakom uzbudjenju . Svak` sebi ! Trazite konak ! Tu se moze nazreti I protina briga . Proto se odlucio na usamljenicki zivot . su mracne snage . zbog svega sto cini . prisutni su u mracnom podrumu van ociju posmatraca . Proto je predstavljen kao mucenik I zbog toga ga . manje osudjujemo . mracnu licnost I rezignaciju . Ko zna sta je protu ucinilo bezumnim . vremenom postao opaka I nastrana licnost . U svakom dobru ima I iskre zla . surovokaznjavan . Kada mu posetioci potvrde da je on mnogopropatio . ali nikome ne smeta . kod tuskog I svapskog suda . I dobro I zlo u coveku koreni su drustvenih pojava .magajac ! “ Ti izlivi neznosti . valjda njegov uzasni zivot . magajice jedan ! Nisi ti konj . kako si mi . Ljudi su ga optuzivalii klevetali kod vlasti . bioloske . Zato ih on I smatra podmuklim neprijateljima I muciteljima . U Stevicinoj prici vidimo protu kao covekomorca . Mrak . On je bez krivice . ali I u zlu ima neka trunka dobra . ali moze oznacavati I vrstu karaktera . veiti . noc . jer je po njemu grad izvor zla I okupacije . Noc I mrak cine da se izgubi protin lik . Svetlosni znaci brzo nestaju . . Proto je bez svoje krivice . crna je noc na zemlju pala . koja se ne moze u potunosti sagledati I za kojom treba stalno tragati . ali I okolnosti koje su ga takvim stvorile . ali je dobio atribut “ Mracajski” .“ Magajice jedan ! Kako si mi . Coveka treba upoznavati neposredno . kada je proto nasamo sa konjem . Zato ne treba brzo osudjivati nekoga I treba razumeti coveka . Njegove kletve su upravo protine odbrambeno sredstvo . on odgovara : “ Jesam. On muci samog sebe . koje su istovremeno I simboli I prote I njegovog okruzenja. Tu ima I tracak svetlosti I prikrivenog dobra . planina . Cini se da je on pacenik I da posle toga vise nema svetlosti . On ne odlazi u grad . on je od njih doziveo zlo I zbog toga on ljude ne voli . kao I zastitu I odbrambeno sredstvo . Posebno se boji noci : “ Dijeco . preko onoga sto cini I u njegovim postupcima . moglo bi se ocekivati da nekoga blagoslovi . ali on proklinje sve I svakoga . Posto je on svestenik. To “Mracajski “ moze biti aluzija na neko zabaceno selo . A sto je tebi za tim? Sto sam prepatio ne kazujem svijetu “.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful