KNJIZEVNOST 1.

NAZIV I POJAM KNJIZEVNOSTI Poreklo termina nalazi se u reci knjiga : sve sto je izrazeno recima i uobliceno u celinu ( knjigu ) imalo je zajednicki naziv knjizevnost. Knizevnost u sirem smislu obuhvata umetnicku knjizevnost ( beletristriku ili lepu knjizevnost I knjizevnonaucnu prozu ) ali i proizvode koji nastaju u procesu proucavanja knjizevnosti ( knjizevnu kritiku , u uzem smislu obuhvata samo ono sto se naziva beletristrika ili lepa knjizevnost ( poezija , proza , drama ) I knjizevnonaucnu prozu ( dnevnik , putopis , reportaza , pisma , memoari ). Za knjizevnost u uzem smislu koriste se I pojmovi umetnicka knjizevnost , umetnost reci . 2. PRIRODA I FUNKCIJA KNJIZEVNOSTI Knjizevnost ima znacajnu ulogu , ona siri i saznaje intelektualne vidike . Knjizevnost ima vaspitnu I drustvenu ulogu. Ona je samosvesna , kreativna , ljudska duhovnost i emocija .Ima ulogu da zadovoljava narasle potrebe , potrebe za celovitijim dozivljavaljem I obuhvatnijim saznavanjem sveta prewko dubljeg razumevanja i tumacenja knjizevnog dela . Drustvena funkcija I uloga knjizevnosti ispoaljava se u svojoj pravoj mogucnosti , tamo gdes e ciatcevo knjizevno iskustvo ukljuci u horizont ocekivanja njegove zivotne prakse I preformira njegovo shvatanje sveta . 3. NAUKA O KNJIZEVNOSTI ( KNJIZEVNA TEORIJA , KNJIZEVNA ISTORIJA KNJIZEVNA KRITIKA ) Teorija knjizevnosti je dinamicna nauka kako u pogledu svoje sadrzine , tako i u pogledu rezultata i pojmovnog aparata .Ona je dinamicna disciplina , jer je uvek otvorena za nove rezultate i nova uopstavanja , na osnovu materijala koji obezbedjuju knjizevnost , knjizevna kritika i knjizevna istorija . Teorija knjizevnosti obezbedjuje osnovne postavke znanja I instrumente za istrazivacki rad knjizevnog kriticara i knjizevnog istoricara . Na drugoj strain , knjizevna kritika I knjizevna istorija obezbedjuju nove cinjenice za dalja uopstavanja teorije knjizevnosti . Teorija knjizevnosti izucava opste zakonitosti knjizevnog stvaranja , prirodu knjizevnog dela , izrazajna sredstva , utvrdjuje merila za klasifikaciju knjizevnosti kao i posebna svojstva , osobine i zakonitosti radova i vrste . ISTORIJA KNJIZEVNOSTI Proucava razvitak knjizevnosti u istorijskom kontinuitetu . Ona ne prati samo knjizevni zivot , pojedine pisce , I njihova dela , vec pazljivo proucava drustveno – ekonomske uslove u kojima je nastajala odredjena knjizevnost , uziam u obzir politicki zivot , koji se svakako na odredjeni nacin odrazio u knjizevnoj produkciji jednog vremena , pomno prati razvitak ideologije I njen uticaj na knjizevni zivot I

knjizevno stvaranje kako pisca pojedinca , tako i cele zajednice . Istorija knjizevnosti nije samo hronoloski pregled pisaca i dela ,nego kompleksno prikazivanje drustvenog , politickog I kulturnog zivota jedne sredine i vremena. . U istoriju knjizevnosti spadajusinteticki pregledi razvoja jedne knjizevnosti u odredjenom periodu , rasprave , studije , I monografije u kojima se proucava jedan pisac , jedan knjizevni pravac ili neka knjizevna pojava . KNJIZEVNA KRITIKA Njen zadatak je da prati knjizevni zivot , obavestava citaoca o novim knjigama ocenjije i vrednuje knjizevno delo ili stvaranje pisca .Zato se kritika deli na tekucu I naucnu kritiku . U tekucu kritiku spadaju novinska ili casopisna kritika , koja u kratkim crtama predstavalja novu knjigu ukazujuci na njene vrednosti I nedostatke . Ima informativni karakter I ne zalazi u dublju analizu knjizevnog dela. Ova kritika ima oblik beleske , osvrta I prikaza . Naucna kritika pruza produbljenu I dokumentovanu ocenu vrednosti knjizevnog dela bilo dam u prilazi samo sa jednog aspekta ili ga razmatra u celini , sa razlicitih aspekata I primenom razlicitih metoda ispitivanja . U naucnu kritiku ubrajaju se raspave , studije I monografije . Knjizevna kritika je znacajna disciplina nauke o knjizevnosti iz dva osnovna razloga : vrlo je razvijena I bogata , najproduktivniji je deo nauke o knjizevnosti , obezbedjuje gradju za knjizevno – istorijska uopstavanja I izradu knjizevnoistorijskih sinteza . 4.STILISTIKA ( kao disciplina o izrazajnim vrednostima jezika ; pojam , odlike i Podela ) Stilistika je nauka o stilu . Proucava nacin izrazavanja jezikom I relacije izmedju jezika na jednoj strain , I namera , misli , osecanja I raspolozenja , na drugoj strani . Stilistika je disciplina lingvistike kada proucava jezicki system I njegovu strukturu sve do jezickih jedinica. Stilistika je diciplina nauke o knjizevnostikada proucava sklad izmedju misli , osecanja I namera , na jednoj strani I jezickog izraza kao realizacije misli na drugoj strani , te umetnicke vrednosti tog sklada . Otuda I dve orijentacije u stilistici ili mikrolistika I knjizevan stilistika ( stilisticka kritika ) ili makrostilistika . Lingvisticka stilistika proucava jezicke cinjenice u utvrdjuje opste zakone , ale ne daje ocene . Njene rezultate koristi knjizevna stilistika za estetsko vrednovanje knjizevnog dela .Predmet istrazivanja ove stilistike obuhvata jezicki system , jezicku normu , jezicke jedinice i stil . Knjizevna stilistika ili stilisticka kritika proucava umetnicko funkcionisanje jezickih sredstava u knjizevnom delu I ocenjuje estetske vrednosti knjizevnog dela . Predmet istrazivanja knjizevne stilistike obuhvata veliki broj knjizevnih elemenata I fenomena : motive I teme , oblikovanje sizea , reljef teksta , poruka , monolog , dijalog , pripovedanje , deskripcije , karakterizacija , izvori I uticaji .

STILSKE FIGURE ( POJAM I PODELA ) Stilske figure nastaju iz raznovrsnog odstupanja od uobicajenog nacina izrazavanja cime se postize konkretnost . asindeton . antiteza . njihovo nagomilavanja je . simploka . retorsko pitanje . izrazajnost ) 6. intonacija . slikovitost . citanje knjizevnog teksta ozivljava mastu. raspolozenja I stavove .konkretnost u slikovitost u opisivanju . delujuci na mastu .FIGURE RECI ili tropi ( metafora . S obzirom da samoglasnici imaju specifican tonski kvalitet . anaphora . hiperbola . ironija . naziva se stil . elipsa . anadiploza ) . Ovaj poseban I specifican nacin upotrebe jezika od strane pojedinca . paradoks . ALITERACIJA . Pesnicki jezik je oznaka za jezik knjizevnog dela . bogatstvo znacenja – mnogoznacnost . personifikacija . nastaje ponavljanjem istih samoglasnika . uskladjuje se sa situacijom u kojoj sekoristi I sa prirodom I psihologijom onoga koji ga koristi . oksimoron ) 7. alegorija . glasovne ili zvucne figure ( apsonanca .FIGURE KONSTRUKCIJE ili sintakscke figure ( inverzija .ritmicnost u organizacicji umetnickog materijala – slika ilikova . novinarstvu . Stilske figure se dele na nekoliko grupa : . onomatopeja . jezgrovitost . namere . ritam ) dozivljava odstupanja od norme .5. simbol ) . U toj upotrebi dobija mnoge pratilacke elemente ( gest . jezicka sredstva I jezickog signala .emocionalnost u izrazavanju pri cemu odstupa od normalnog nacina izrazavanja . pojacavanje znacenja . budi osecanja . Citanje naucnog teksta pruza saznanja . emocionalno se boji .FIGURE MISLI ( poredba . osecanja . dinamizacija I ritmizacija umetnickog govora . epifora . litota . ONOMATOPEJA …) ASONANCA – zvucna stilska figura .FIGURE DIKCIJE . nudi saznanja I estetsko uzivanje . epitet . eufemizam . ANAFORA . aliteracija . pesnicki jezik predocava stvari I pojave preko umetnickih slika I likova . razum I osecanja. Dok naucni jezik saopstava istinue uz pomoc pojmova I cinjenica delujuci na razum . FIGURE DIKCIJE ( ASONANCA . mimika . . koji se razlikuje od svih drugih nacina izrazavanja ( u svakodnevnom govoru . nauci ) po nacinu i cilju upotrebe . metonimija . simbolicnost . Pesnicki jezik odlikuje : .preobrazavanje znacenja ( prenesena znacenja – figurativnost . polisindeton ) . singdoha . Zato ima individualni karakter i boju . a nauka koja se bavi proucavanjem stila zove se stilistika . gradacija . STIL PESNICKOG JEZIKA Jezik je kolektivna tvorevina ali se ostvaruje tako sto ga pojedinac upotrebljava da bi izrazio svoja htenja .

nemam osecanja . kaze da je ona kao Sunce ( on bez nje ne moze da zivi kao sto svet nemoze da zivi bez Sunca kao izvora zivota ) . Ljubim li te…. Sovuljago jedna . “ Sadi kuma jednog do drugoga . te I kod citalaca ili slusalaca izazivaju akusticne slike I odredjena osecanja I raspolozenja ( “ pucina plava spava “ ) .il` me bezum ganja . metonimija .) EPIFORA –zvucna stilska figura ... Zasniva se na prenesenom znacenju reci . . il` ljubav nije – Sto se grli . singdoha . na prenosenju pojmova iz jednog podrucja zivota u drugo . Ovo ponavljanje izaziva zvukove efekte I doprinosi ekspresivnosti pesnickog izraza ( “ vrh hridi crne trne “ ) ANAFORA “ Ljubim li te….Nastaje u procesu uporedjivanja dva pojma vezivanjem po srodnosti .konkretizuje je I zvukovno obogacuje ( “ potok jauce . gde se ponavljanje reci javlja i na pocetku I na kraju stihova . gde se reci ponavljaju na kraju stihova . Cesto se metafora odredjuje kao skraceno poredjenje . Onomatopeicne reci nastale su kao rezultat reagovanja prvobitnog coveka na svet oko sebe – ovim recima on je izrazavao svoja osecanja I raspolozenja . to su same zmije . U pesnickom jeziku . ali I svoj dozivljaj sveta . Moje sunce spava ….Zmaj – “ Tijo noci “ ) Metafora ima afektivni karakter jer pokazuje govornikov stav prema predmetu opisivanja ili opevanja . upotrebljava se samo rec s kojom se poredi . iskazujuci svoju ljubav prema dragoj . . ( Devojka nadmudrila Marka ) SIMPLOKA – zvucna stilska figura . ona je izraz vrednovanja ( Golubice moja . onomatopeja ima znacajnu umetnicku funkciju . epitet . “ Blago mene I do boga moga blago mene . nastaje ponavljanjem istih suglasnika ili suglasnickih skupova . ALITERACIJA – zvucna stilska figura . Nemam vida . alegorija . eufemizam . reci ce : “ Tijo noci . cime se objasnjava process njenog nastajanja : mesto reci koja se poredi .J. Starog svata jednog do drugoga Mladozenju jednog do drugoga . personifikacija . simbol ) METAFORA – najslozenija I najlepsa stilsaka figura . potok ….Ponavljanje na pocetku stihova ( anaphora ) ONOMATOPEJA – zvucna stilska figura nastala podrzavanje glasova i zvukova iz prirode . Toliko je cesta u izrazavanju da je postala sastavni deo govora .” ( J. ozivljava I dinamizuje sliku .izraz osecanja i raspolozenja . Mesto da pesnik . FIGURE RECI ILI TROPI ( metafora . eto sina moga ( Uros I Mrnjavcevici ) 8.

sredstvo umesto osobe : Kruna je tako odlucila ( . postupci I moci . ostro ili neprijatno . Ona je saznavanje jedne reci ili pojma pomocu druge reci ili pojma . reci koje su vulgarne . Tim postupkom stavaraju se zive . Veliki je broj oblika metonimje : . Sinegdohom se oznacava : . SINEGDOHA – figura reci .Znak umesto predmeta ili pojave . upotrebi blaza rec. porodica ) .Posebno umesto opsteg : On je Kir Janja ( tvrdica ) EUFEMIZAM – figura reci . lagano huji ko da umire .kraljevska vlast ) Ustala je kuka I motika ( . podvrsta metonimije .narod ) . ili da iz crne zemlje izvire” Personifikacija se cesto koristi u opisima pejzaza kada se ozivljavaju pojedini predmeti u prirodi .Kravetino ) . “ Zemlja kune svoje pokore “ Nebo “ dalje putuje “ I “ zvezde placu “ “Po tamnom krilu neme ponoci ko grdan talas jedan jedini . ljudi . koja se zasniva na zameni reci : kada se mesto prave reci koja imenuje nesto ruzno. zamena reci na osnovu kvantitativnih elemenata ili logicno – uzrocnih veza .Deo umesto celine : Branili su ognjiste ( . METONIMIJA – Cesta stilska figura logicka metafora .mesto da umesto onoga sto se u njemu nalazi . da se na morskoj valja pucicni .Jednina umesto mnozine Vuk dlaku menja . ( Obilazi istinu – laze .Orudje umesto proizvoda : Odusevilo me njegovo vesto pero ( . ali cud nikako ( -vuci ) .njegovo delo ) . Jedna od svojstava metafore je da zgusnjava znacenje reci I istice ga . Koriste se I kao zamena za tabu reci .Sredstvo umesto radnje : Citam Cosica ( . mokra braca – pijanice …) . logicka metafora .poezija ) .Celina umesto dela : Evropa pruza otpor Americi ( .vreme umesto onoga sto se u njemu zbiva – Bio je to buran dan ( dogadjaj ) . Gradi se na principu zamene pojmova po osnovu logicke veze I zavisnosti . dobro se nakitio – napio .I precutnim dogovorom zabranjene za kolokvijalnu upotrebu .duvan ) PERSONIFIKACIJA – Stilsko sredstvo kojim se nezivim stvarima I apstraktnim pojmovima pridaju ljudske osobine . . dinamicne I upecatljive slike prirode .Sadrzalac umesto sadrzine : Zapalio je lulu ( . obogacujuci izraz I ritam. .dom ) Ostalo je bez krova nad glavom ( – kuca ) .evropske zemlje ) .Kuca je mirna ( -ukucani .

asident . slikovitosti I snazi izraza . ugao gledanja na stvari I nacin dozivljavanja stvari . kada sledi predah ili pauza . pojave ili licnosti . Pojedina bica . Epitet nikako nije rec. 9.ukras . ALEGORIJA . u neizvesnosti o predmetu pevanja . RETORICKO PITANJE – pitanje na koje se odgovor ne ocekuje . predmeti ili pojave imaju odredjena simbolicna znacenja : lav ( snaga ) .stilsko sredstvo koje se sastoji iz prosirenog metaforickog kazivanja (“ iza jedne slike “ ). drugo se misli .J. U tome je I sustinska razlika izmedju epiteta I atributa koji blize odredjuje pojam . bela boja ( cistota . misli . svodjenjem iskaza na sustinu . nego sugerise mnogo neocekivanih znacenja . Rec koja dodata glavnoj reci doprinosi zivosti. Epitet otkriva raspolozenje onoga ko ga ko ga upotrebljava . ali I da bi se slusalac ili citalac podstakao na razmisljanje . stihu ‘ odn. Atribut kazuje neku opstu odliku I to pridevom u osnovnom znacenju . “ kruti mraz “ ) . nevinost ) .Inverzija ima psiholosku I semanticku vrednost . lisica ( lukavstvo ) . Alegorijskom slikom se na skriveni nacin izlazu podsmehu ljudske mane ili drustvene pojave ( “ Ti si dobar covek “ ) ( “ Neka cudna zemlja iz Dange je Srbija “ ) SIMBOL – pesnicka slika koja ne oznacava ono sto je njom neposredno dato .Sustina epiteta je u koncentraciji osobina . uzaludno cekam “ ) .EPITET – stilsko izrazajno sredstvo . FIGURE KONSTRUKCIJE ( inverzija . kazi : Kako da te zovem ? Kazi mi : kakvo Ime da ti dam ? ( J. “ Kazi mi . retorsko pitanje . ideja . u svodjenju moguceg opisa na jednu rec . Misao izrazena kroz alegoriju deluje jace I ubedljivije . na ono sto predstavlja smisaono ili emocionalno stanje . jagnje ( krotkost ) . ona je I proizvod ljudske teznje za jezgrovitim kazivanjem : ( poslovice – “ mladost – ludost “ ) . a epitet ukazuje na unutrasnju osobinu pridevom koji je upotrebljen u prenesenom znacenju ( “ pospano more “ ) . Sintaksickointonacionoj celini . prekidanje monoloskog toka . pojave ili predmeta krije se sasvim drugi smisao – jedno se kaze . polisindet ) INVERZIJA – promenjen redosled red reci u recenici . nego rec koja ima odredjenu semanticku I ekspresivnu vrednost ( “ Rumenasta zora “. Umetnicki su najsnazniji oni epiteti koji su zasnovani na prenesenom znacenju isticuci neku unutrasnju osobinu predmeta . elipsa . Semanticka vrednost je u isticanju . sta ili ko je nosilac radnje . Simbol je prisutan u ljudskom misljenju I izarazavanju odvajkada . raspolozenja ili osecanja . jer je ono samo prividno da bi se ostvario efekat iznenadjenja .Rec na kraju . Ima snaznu sugestivnu moc . osecanja I raspolozenja . duze ostaje u sveti citaoca I pamti se ( “ Da dodjem kuci . “ sumporno nebo “. Psiholoska vrednost inverzije je u citaocevom iscekivanju . naglasavanju : “ kraj recice “ ( I pocetak ) udarna su mesta . ozivljavanje situacije .figura reci .Zmaj –Djulici ) ELIPSA –znacenje sadrzano u nazivu izostavljanja . Nastaje izostavljanjem reci .

Poredbena kopula najcesce izostaje iz poredbenog iskaza ili slike . Oci su joj dva draga kamena . zgusnutost osecanja I raspolozenja .contrast ) poredjenje po suprotnosti . apstraktno se konkretizuje . obrvice s mora pijavice . zubi su joj dva niza bisera . I polje . predocava svoj dozivljaj sveta I zivota : . I spava reka . Stavljanjem jednog pored drugog dve slike . paradoks . nizanja reci bez veznika . ( V. dve licnosti .Rakic – “ Osvit “ ) 10. nada . I svud tisina sto krepi I godi . osobina . to su I hiperbolicne slike jace . ali se paznja citaoca ili slusaoca usredsredjuje na one reci koje su spojene veznikom : I snova mesec treperi na void .stilska figura preuvelicavanja predmeta . Predmet poredjenja su stanja . antiteza . oksimoron ) POREDJENJE – vrlo cesta stilska figura .Petrovic – “ Vidoviti “ ) POLISINDET – figura nabrajanja uz obilno koriscenje veznika . nepoznato se cini poznatim . Ima odrican oblik : “ Nije mi dobro”( . LITOTA – figura reci kojom se ublazava iskaz da bi se kod citaoca ili slusaoca izazvao jaci suprotan utisak . I gora . svojstva .bolestan sam ) . radnji .dobro je ) . FIGURE MISLI ( poredjenje hiperbole . zvezde . Istok se vedri . Zasniva se na slicnosti dva pojma : jedan pojam se poredi s drugim na osnovu nekih zajednickih osobina . predmeti . “ Nije lose “ ( . koji imaju potpuno suprotne osobine . cime se ostvaruje dinamizam kazivanja . misli I osecanja . Ovo preuvelicavanje izraz je emocionalnog stava I odnosa prema predmetu opisivanaj ili kazivanja . Jace je poredjenje kod koga se ispusta zajednicka osobina predmeta koji se porede : “ Kosa joj je kita ibrisima . napregnutosti : “ I vidi kako jedan oblak raste uzdasi . Litota doprinosi zgusnutosti stila . prava ocean ili vrednovanje . a jato misli . pojave . gase … Zora . licnosti . dva predmeta . sred obraza rumena ruzica . iskazuje svoja osecanja I ideje . iluzija . ceznje iznad crnog grada .ASINDET – figura nabrajanja . prava istina. ukazuje na razlike . gradacija . Njome se izbegava prava rec . pojava . Time se ritam usporava . ANTITEZA ( . dve predstave . ( “ Zenidba Milica Barjaktarevica “ ) HIPERBOLA . usta su joj kutija secera . ironija . ( M. litota . svud mrtvo pada kop o snegu laste . zivlje I upecatljivije . Hiperbola je cesta u govornom I pesnickom jeziku . Sto su emocije lirskog ili narativnog subjekta snaznije. dva osecanja . radnje . Poredjenje ima znacajnu vrednost : nejasno se razjasnjava .

prirodna . u tekstu se ironicno znacenje reci oznacava navodnicima ( “ Dobar si ti = Ti si los covek ) . nizanje situacija . Postoje tri sistema organizacije stiha : 1. U govoru se pravo znacenje istice intonacijom . Oksimoron je jedan vid paradoksa: recito cu tanje . pa privlaci citaocevu paznju I angazuje misao . radnji . Silabicki 3. Gradacijski postupak ogleda se u oblikovanju likova ( postupno otkrivanje osobina ) . IRONIJA – izrazajno sredstvo kojim se recima pridaje suprotno znacenje od onoga koje imaju u doslovnom znacenju : “ Kako sam ga lako udario . od slabijih prema jacim . Tonski . Metricki 2. ( I. jedna drugu iskljucuju ( “ Znam da nista neznam “ – Sokrat . jer se citalac zamisli nad naoko protivrecnim iskazom . ter se vlaha boji . mudra ludost . gdje kod koga . popet cu ga nebu pod oblake . Mora se rezumeti kontekst I shvatiti razlika izmedju doslovnog I prenesenog znacenja .” ( Starina Novak I Knez Bogosav ) Ironija je sredstvo podsmeha I poruge I osnovni vid kazivanja u satiri . tu nek plijen vranom vranu stoji . ali I nauku o stihu . Neka znade sto mu strah valjade ! A Turcina ako jos imade . OKSIMORON – stilska figura koja nastaje kada se povezivanjem suprotnih pojmova ili predstava dobija novi pojam ili predstava . vrednosti I jacini od manje vaznih prema vaznijim . “ S vremena na treba se odmoriti od nerada “ – Kokto ) . Sto Momcilu taman kalpak bio . Umal sam ga s konja oborio .” ( Zenidba kralja Vukasina ) GRADACIJA – nizanje slika . Paradoks deluje kao iznenadjenje . nije lako uociti je u knjizevnom delu . I postupna da bi snazno delovala kao izrazajno sredstvo .“ Al ` da visis cuda velikoga . Posto je ironija prikriveno kazivanje . SISTEMI VERSIFIKACIJE Versifikacija – oznacava nacin organizovanja stiha . pojava . sto Momcilu bilo do koljena . unutrasnjoj kompozociji dela u celini . Gradacija cesto u sebe ukljucuje I preuvelicavanje ( hiperbolu ) cime se ostvaraju kompleksnije slike I predstave : “ Penjite ga na vesala tanka . PARADOKS – stilska figura koja se dobija stavljanjem jedne pored druge dve misli koje su suprotne . Vukasinu na ramena pada . predstava . Vukasinu po zemlji se vuce . 11. misli I osecanja po znacaju . Mazuranic ) Gradacija mora da bude logicna .

samo je promenjena sadrzina : trohejska stopa metricke versifikacije sastoji se iz dugog I kratkog sloga . i drugi i cetvrti stih . kada se rimuju dva uzastopna stiha . kao sto ima I rimovane proze . troslozna ili viseslozna . dvanaesterac . mada ima poezije bez rime . Prema broju slogova . nazivaju se HETEROMETRICKE strofe . stih moze predstavljati celovitu sliku misli I osecanja . nazivaju se IZOMETRICNE . Usrpskoj poeziji versifikacija je silabicko – tonska . Prema . celinu . jedanaesterac . I pauza cine ritam stiha I pesme . ovi na stope ili akcenatske celine kao najmanje ritmicke jedinice . sintaksicka I ritmicka Celina od stiha . U nekim slucajevima misao se ne zavrsava u strofi . deseterac . jer pruza mogucnosti za razlicit raspored rima . jer se ritam organizuje na osnovu broja slogova u stihu I na osnovu kombinacije naglsenih I nenaglasenih slogova . prema kvalitetu I prema rasporedu u strofi . koja zauzimajedan red. koja se sastoji od dva stiha . stopa . a samim tim I sintaksicko – intonac. Podudaranje obicno pocinje akcentovanim vokalom . obgrljena . Odnos I raspored polustihova . dvoslozna . jedanaesterac I osmerac . U sadrzinskom smislu . STROFA – veca smisaona . Stih se se razlaze na polustihove . Rima se redje javlja na kraju polustiha . njen znak raspoznavanja . Rima je bitno svojstvo poezije . Najpopularniji I najcesci stihovi su dvanesterac . Koristi se termin SLIK. Ako su strofe sacinjene od stihova jednakog broja slogova . Kod silabicke versifikacije najpopularniji stih je aleksandrinac – stih od 12 slogova sa dvostrukom rimom ( na sredini I na kraju stiha ). Strofa od tri stiha je TERCET . Kvalitet rime se odredjuje prema stepenu podudaranja glasova. Strofe dobijaju nazive prema broju stihova iz kojih se sastoje . kada se rimuju prvi i treci . primeri ) Rima – glasovno podudaranje na kraju dva ili vise stihova . 13. Karaketrise ga graficki oblik . KATREN ( cetvorostih ) je najcesca strofa . Prema rasporedu . troslozna ili daktilska rima ( BLUDNICA – LUDNICA ) . VRSTE STIHOVA I STROFA STIH je osnovna ritmicka celina u pesmi . Stope su kombinacija naglasenih I nenaglasenih slogova . 12. RIMA ( odredjenje . razlikuju se parna . U silabickoj versifikaciji ritam je uslovljen brojem slogova u stihu I to postaje obelezje stiha : osmerac . Najmanja ritamska jedinica je akcenatska celina . Tonska versifikacija je preuzela terminologiju metricke versifikacije . U tonskoj versifikaciji ritam se organizuje ravnomernin smenjivanjem naglasenih I nenaglasenih slogova . nego se prenosi u drugu strofu I tu zavrsava . ukrstena .U metrickoj versifikaciji ritam se organizuje na osnovu ravnomernog ponavljanja dugih I kratkih slogova. koja moze biti parna ili neparna . Rima se klasifikuje prema broju rimovanih slogova . a strofe sacinjene od stihova razlicitog broja slogova . razlikuju se : jednoslozna ili muska rima ( TRAVA – GLAVA ) . Slogovi se organizuju u stope razlicitog broja slogova I razlicitog broja dugih I kratkih slogova . tipovi – podele. glasova. Najmanja strofa je DISTIH . kada se rimuju prvi I cetvrti I drugi I treci stih I prepletena . akcenata. a u tonskoj iz naglsenog I nenaglasenog sloga .

Staticni motive sadrze opise situacija . pojabva . Tako se delo uvek nanovo cita I u njemu otkrivaju novi smislovi I znacenje .prirodi zavrsnog glasa . fibula ( fibula I size ) TEMA – predmet umetnicke obrade u knjizevnom delu . Ono je predmet citanja koje podrazumeva process saznavanja . dogadjaj . shvatiti zbivanja I fabularne tokove . I tumacenja . osecanja i raspolozenja . U funkciji su opisivanja likova . predmeta . licnost . da iznese svoje vidjenje . ambijenta . proucavanaja . I raspolozenja. da predoci misli . stav . uociti sadrzinu . zato sto oseca da ima sta da kaze o njoj . 15. dozivljaj . Knjizevno delo postoji kroz sadrzinu . sveta koji je zivljen I koji se zivi . Knjizevno delo je slozeno I slojevito . ali I nesto vise – skriveni smisao . I semanticku funkciju . alegorija . Sadrzinu cini skup cinjenica . ili bar drugaciji . nekad iz privih stihova pesme . a to je odnos piscevog afiniteta prema odredjenom zanru : neko ce svoj dozivljaj sveta I zivota izraziti kroz formu pripovetke ili romana . symbol . ali je cesto to mnogo teze I slozenije : treba pazljivo procitati delo . I dozivljavanja. ono o cemu se govori . osecanje . predmetna stvarnost . Nekad se tema lako otkrije iz naslova dela . oblik I stil . Ovi motive su staticni ili dinamicni . Oblik knjizevnog dela rezultat je izbora strukturne organizacije . MOTIV – ovaj termini ma dvojako znacenje : kompoziciono I tematsko – istorijsko znacenje . zavisno od citaoca I vremena u kome se cita . misli I stavovi . u procesu citanja . sadrzaj I smisao knjizevnog dela uvek su novi . POJAM I ODREDJENJE KNJIZEVNOG TEKSTA Knjizevno umetnicko delo je proizvod stvaralacke delatnosti pojedinca ili kolektiva . ieksterijera I opisa pojedinih predmeta u prostoru I vremenu . raspolozenja . U kompozicionom smislu . parabola . TEMA – motiv . rima je vokalska ili otvorena I konsonantska ili zatvorena . motiv je najuza tematska jedinica koja se dalje ne moze razlagati . Ono je istovremeno sve to . sudbina .. Ono je I predmet istarzivanja . Ono ne nudi samo prepoznatljivu sliku sveta . Na prvi pogled . . Ono nije ni samo transpozicija zivotne gradje I konkretne stvarnosti . glavna I sporedna tema I njihov medjusobni odnos . Pisac se opredeljuje za odredjenu temu . 14. raspolozenje. U pisanoj knjizevnosti delo je definitivno I nepromenljivo . osecanja . Medjutim .Svaka generacija citalaca i svaki citalac iz nje uvek u delu otkriva nesto novo . nitit je samo svedocanstvo o vremenu I ljudima . atmosphere . a treci ce vise afiniteta pokazati za dramski oblik . To je neki predmet. stanja. proceniti I razumeti junake I njihove medjusobne odnose – I tek tada se moze jasno ukazati tema knjizevnog dea . Ono nije samo u funkciji zivotnog dokumenta . Nastaje iz neke unutrsnje potrebe ili usled delovanja nekog spoljasnjeg podsticaa . epske ili pripovedne pesme . Dinamicni motivi imaju znacajnu ulogu u izgradjivanju fabule pripovednog ili dramskog dela . Rima ima eufonijsku . Pokrecu zbivanja I uspostavljaju kontinuitet u razvoju radnje . osecanja. ritmicku . U pripovednom delu oni usporavaju ili zaustavljaju dogadjajni tok . epa ili speva . enterijera . govor knjizevnog dela je uoblicen jednom za svgda I uvek kazuje istu sadrzinu istim recima . Knjizevno delo ima utvrdjen oblik nepromenljivog teksta .

Fabula uvek u sebi nosi obelezje epohe . SIZE – naci organizovanja fabule . proizilazeci jedna iz druge .3.FABULA – logicni uzrocno – posledicni tok radnje u vremenu I prostoru . koji se manje ili vise dodiruju . vreme . epizode ili segmenti dogadjaja izmesteni su iz svog mesta u logicnom redosledu I dobili su novo mesto u sizejnom redosledu sa odredjenom umetnickom fukcijom . U tom slucaju se podudarju fibula I size : 1.7….5.4.2. KRALJEVIC POKOSOVSKI HAJDUCKI CRNO-GORSKI OSLOBODJ.5.Dok je u fabuli uspostavljen prirodni I logicni redosled situacija .4.SRBIJE BAJKE NOVELE LEGENDE ANEGDOTE BASNE SALJIVE PRICE POSLOVICE---. junake . situacije su poredjane hronoloskim redosledom po prirodnom toku razvoja radnje . Situacije su poredjane hronoloskim redosledom . NACELA I VRSTE ( TIPOVI ) KLASIFIKACIJE KNJIZEVNOSTI PREMA narodna usmena PREMA poezija AUTORU umetnicka pisana FORMI proza KNJIZEVNI RODOVI lirika epika drama NARODNA ( USMENA ) poezija L LE MIT BALADE OBREDNE OBICAJNE PORODICNE SALJIVE RODOLJUBIVE proza E CIKLUSI ------------NEISTORIJSKI PREDKOSOVSKI KOSOVSKI M.2.7…U drugom slucaju situacije iz fabularnog niza nisu poredjane hronoloskim redosledom . temu I misao vodilju .| IZREKE | KRATKE ZAGONETKE | PITALICE | BRZALICE ----.| .6.3. Knjizevno delo moze imati vise fabularnih tokova . U nekom proznom delu . nego novim . u sizeu je umetnicki redosled : pojedine situacije . sizejnim redosledom 1. 16.6. Odlucujucu ulogu u razvijanju fabularnih tokova ima SIZE od cijeg postavljanja zavisi ne samo celovitost fabule nego I njen opstanak . Svaki od tokova ima svoj proctor .

rodovi na vrste . jer je stvoreno u duhu I stilu usmenog stvaralastva I sto je odmah po nastanku postalo kolektivna svojina . te gubi primat I pravo da obelezava rod : proza dozivljava ekspanziju I obogacivanje novim vrstama te daje obelezje rodu .Ova obelezja su tematskog .osecanjima I raspolozenja . vrste na podvrste . a u epskom rodu dve skupine : epsku poeziju u stihu I epsku poeziju u prozi . podvrste na tipove . formalnog . izraze u pisnoj formi . odn . POJAM KNJIZEVNOG RODA I VRSTE .Pisana ( umetnicka ) knjizevnost ) Pojavljuje se sa pojavom pisma . Smatra se da je usmena knjizevnost nastala u periodu divljastva . I odrazavajuci duh kolektiva . u pisanoj knjizevnosti stvaralac delu daje konacan oblik I svako novo umnozavanje ne dira u oblik I sadrzinu . Savremeno stanje u umetnosti reci I nauci o knjizevnosti namece potrebu da se izvrsi drugacija klasifikacija na rodove I vrste . Neka od tih obelezja ostaju zajednicka za sva dela bez obzira gde se nalaze na klasifikacijskom stablu . tematskom izboru . sto je zeleo da opeva neki dogadjaj u kome je ucestvovao ili o kome je cuo .umetnicko stvaranje razlikuje se po spoljasnjim formalnim osobinama . saznanja I shvatanja . kojoj vrsnoj ili podvrsnoj skupini pripadaju .Rod – najstariji termin klasifikacije knjizevnosti . Zato delo pisane pisane knjizevnosti nosi individualni pecat stvaraoca I izraz je subjektivnog dozivljaja sveta I zivota . Knjizevna praksa I knjizevno kriticka terminologija ukazuju na izvesna pomeranja u okviru klasicne rodovske sistematizacije .Narodna ( usmena knjizevnost ) Izrazavala je shvatanja I verovanja kolektiva . Tako se klasifikaciono stablo knjizevnosti grana na tri rode . nacinu povezivanja I razvijanja motive . prozu I dramu . U tim njegovim potrebama . ono se uvrstava u narodno stvaralastvo . versifikacijskog ili stilskog karaktera . . koju karakterisu zajednicka sustinska obelezja . ali I da sa tim pojavama uspostavi odnos I dijalog .17. da se prema njima odredi . nalaze se klice usmene knjizevnosti . Tradicionalna podela je razlikovala lirski . . Knjizevno . Covek je osecao potrebu da izrazi zadovoljstvo zbog uspesno obavljenog posla . unutrasnjim svojstvima . 18. USMENA I PISMENA ( NARODNA I UMETNICKA ) KNJIZEVNOST . pa je nastojao da neke pojave u njoj shvati . Cak I onda kada je tvorac dela usmene knjizevnosti bio poznat . jer tvorevina nastavlja da zivi u kolektivu poprimajuci svojstva kolektivne tvorevine. Veoma rano su uocene ove razlike . On je ostao nepoznat jer je pesma ili prica prihvacena I prenosena dalje kao tvorevina kolektiva . Najvise pomeranja izvrseno je u epskom rodu – epika u stihu sve vise stagnira . razvrstavaju . Pripadala je kolektivu . pojedinca kao stvaraoca . Razvitak knjizevnosti I izvesna pomeranja u okviru knjizevnih rodova ucinili su tradicionalnu podelu na rodove I I vrste zastarelom I prevazidjenom . Ali taj covek se nasao I pred zagonetkom prirode . izrazajnim sredstvima . Oznacava najsiru I najobuhvatniju skupinu knjizevnih dela . Dok se u usmenoj knjizevnosti individualni tvorac praoblika ne pamti . I sistematizuju u rodove I vrste . narodni duh I raspolozenje . pa se osetila potreba da se skupine srodnih knjizevno umetnickih dela imenuju . ali da daroviti pojedinci svoja osecanja . I dramski rod . be zobzira sto je imala individualno poreklo . sto je sit ili sto je zadovoljio neke druge potrebe tela I duha . epski . Tada su stvoreni uslovi da se celokupna usmena tradicija zapise . Iz tih razloga se ustalila podela na poeziju ( lirsku I epsku ) .

vilama . Posebna vrsta usmene tvorevine : prica u kojoj se pripoveda o neverovatnim dogadjajima I pojavama ciji su junaci natprirodna bica . lirskom ( poetskom ) romanu I lirskoj drami . lirika ne zapostavlja ni spoljasnji svet bilo kao autonomni tematski krug . raznovrstan .Mit 1. snazan . vise ima izmisljenog nego istorijskog . narocito u impresionistickoj I esejistickoj kritici . dijaloskih poslovica ( sta cine djeca ? – Sta vide od oca ) I stihovanih poslovica ( Tesko vuku koga tice hrne I junaku koga zene brane ) . tako I u stilu . Legende o licnostima su dvojakog tipa : legende o svecima I legende o herojima . osecanja I raspolozenja . strasnom sudu . zivotu I istoriji . mesecu . pravdi . emocije I misli . poletan . 20. divovima . . htenja . One su u obliku pravih poslovica ( ( U radian komadina ) . Ali . Svaka ljudska zajednica ima svoju mitologiju – system mitova koji se prenose usmenim putem cineci osnovnu ili preteznu sadrzinu usmenog pesnistva . jezik I jezicka sredstva . Ono sto se kod drugih naroda zove aforizam . U legendama o herojima I kada kazuju o istorijskim licnostima .JEDINSTVENI KNJIZEVNI OBLICI ( MIT . U strukturu lirske pesme ulaze lirski subject kao nosilac dozivljaja .Poslovice – kratke usmene tvorevine kojima se sazeto iskazuju zivotne istine do kojih se doslo vekovnim iskustvom .Lirska poezija je najstarija pesnicka vrsta . ritam I zvuk . maksima – to je kod naseg naroda poslovica . Ona ima za predmet univerzalna I sve vremena pitanja . stvaranju . gnoma . sentencija .Lirska pesma ima specificnu strukturu I kompoziciju . pesnicke slike . Nastaju iz potrebe da se objasne neke pojave u prirodi . zivotinjama . Lirizam se srece I u knjizevnoj kritici .19. I protivrecan . lirska mesta izvanredne umetnicke vrednosti . POSLOVICE ) . Lirizam je karakteristican ne samo za liriku nego I za prozu u kojoj se cesto srecu tzv . suncu . Lirizam je najprisutniji u ispovednim oblicima ( pisma . 2. djavolima . USTALJENI LIRSKI OBLICI ) Lirizam se ogleda kako u toplini izrazenih osecanja . smrti . PODELA . istini . lepoti . pretvaranju ljudi u zivotinje . . Peva o ljubavi . U sredistu lirskog interesovanja jeste covekov intimni svet koji je bogat . Izrazava primitivnu svest coveka prvobitne zajednice I njegova shvatanja prirode I pojava I dogadjaja u njoj . koji je bujan . Fantasticne price o bogovima . pa se okliznuo I pao ) . raspolozenja I osecanja . Mit je proizvod primitivne svesti . istorijskim dogadjajima . poslovica pricica ( Ubio ti bog tu moju hitnju – rekao puz kad se dvadeseti dan pripeo ma granu . coveku . zavicaju . prolaznosti . . bilo kao refleks licnog I intimnog . kao izraz piscevih simpatija : ton je ziv I dinamican . Lirika se razvila u veliki broja vrsta I oblika . . nastao iz potrebe da se objasni ono sto se dogadja oko coveka I sa covekom . zagrobnom zivotu . LEGENDE . predmetnost . cesto agzaltiran. . Po tematici se dele na legende o mestima I legende o licnostima . ispovest ) lirskoj prozi .Legende – krace prozne tvorevine jednostavne kompozicije .LIRIKA ( ODLIKE . stil raskosan .

rodoljubivu . Ubrzo je dobila specificnu sadrzinu : pohvalna pesma u slavu bozanstva sa izrazito uzvisenim I pateticnim stilom . opisnu . RODOLJUBIVA . ton je uzvisen I patetican . a vise kao deo duze pesme .Lirska pesma . narocito onda kada im je ton isti ili slican . ali je ona to samo po naslovu . Oda moze biti posvecena ljubavi . ODE . Sve vise je dobijala svetovni karakter pa se sadrzinom I tonom priblizila vinskim pesmama . bogove . iskaz je slikovit I simbolican .Ditiramb – u staroj Grckoj pesma posvecena bogu Dionisu . Ponekad je tesko razlikovati odu od himne . a sugestija je proizvod sadejstva ritma . slobodu . a u sustini je parodija na odu kao lirsku vrstu . socijalnu . uzbudjuje . vinu . prirodu . svaka rec ima svoje jasno mesto u iskazu . HIMNA ima pretezno molitveni ton I patetican stil . prijateljstvu .zanos. teznjama i idealima naroda I svaki narod ima svoju nacionalnu himnu kao svecanu pesmu za svecane prilike .) . Javlja se I saljiva oda . zasluge I vrline . prirodi .Oda – pohvalna pesma ispevana u slavu I cast neke licnosti . . domovinu . isticuci lepote . odn. Raspodelom njenog pevanja nah or I pevaca zacela se drama . Danas je to pesma ispunjena zanosom . prema grckom pesniku Anakreontu . refleksivnu . tuga . Snaga lirike je u njenoj moci da pleni paznju . . kao I poezija I knjizevnost uopste ne deluju na citaoca samo kazivanjem I opisivanjem . iskazanih u odi: ljubav . Njeno znacenje nije na povrsini . HIMNE . pazljivo I strpljivo ulazenje u tajne jezika I smisao izrecenog . Sirok je spektar osecanja I raspolozenja . zvuka I smisla . Bogorodicu . poeme… Anakreontska pesma . bliska je sadrzinom I tonom ditirambu . Narodne himne posvecene su slavi . otadzbini . Jezik lirike je odabran . vedrinom . odusevljenjem zivotom I njegovim radostima I lepotama .Himna – oznacavala je pesmu uopste I imala ja muzicku pratnju . . PESNICKE VRSTE ( LJUBAVNA . Posto se u ovoj pesmi slavi veselje koje je podstaknuto venom . Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu I brzu komunikaciju : ona trazi pazljivo citanje . reci nose pomereno ( preneseno ) znacenje . Manje se javlja kao samostalna pesma . radostima zivota I uzivanju . To su krace lirske pesme o ljubavi . naziva se vinska pesma . zalost . radost . Dugo je zadrzala religioznu sadrzinu slaveci sunce . svece . a ODA je pohvala iskazana uzdrzajnim tonom . zivot . ali dostojanstvenim stilom. ljubav . Ima razlicitu sadrzinu : ljubavnu . DITIRAMBI …. ali I pesnikovo postovanje I privrzenost . Saljivi efekti izbijaju iz nesklada sadrzine I tona : sadrzina je vrlo prozaicna. vec I sugestijom . aktivira misao . bogu zivotne radosti I veselja . religijsku . Istovremeno su stvarane I himne sa svetovnom sadrzinom – slavile su lepotu . Tonaliteta pesme . nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama I intelektom . 21.

burnih osecanja .Rodoljubiva pesma u najsirem smislu ona izrazava osecanje ljubavi prema svome narodu I domovini .Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motive koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota . Nema culnosti . alegorijski . Onde potok . 22. . izjavljivanje ljubavi . . Osecanja se iskazuju posredno I diskretno . preko tuge I bola . jos u antickoj pisanoj knjizevnosti . Ovde sad . Ovde malo ima ljubavne srece I radosti . EPSKA KNJIZEVNOST ( EPSKA KNJIZEVNOST I U STIHUI PROZI ) . Tamo njiva . ekstatican . Moderna lirska pesma u mnogome odstupa od ustaljenog nacina lirskog pevanja . nego emotivna. ali je mnogo motive . Oba ova toka mogu se obuhvatiti izrazom “ moderna lirska pesma “ . nego je I najbrojnija . bez zanosa I patosa . Neguje se u svim vremenima kod svih naroda . nastala kos u primitivnom drustvu . Eno sunce . najraznovrsnija po tematici I najlepsa po iskazanim osecanjima I melodiji . Rodoljubivo osecanje je vrlo snazno . Zacetak rodoljubive pesme je u prvim epskim pesmama . do ocaja I beznadja . Jezik je slikovit . 23. Ovde cvet . vise je hladna. Kako je ljubav osnovno I najjace ljudsko osecanje . ponet .Ljubavna pesma je stara koliko je staro I osecanje ljubavi prema osobi suprotnog pola . u slikama . nacinu iskazivanja ljubavi I jeziku postoji razlika izmedju narodne ljubavne pesme I ljubavne pesme pisane knjizevnosti . fatalnost zenske lepote . muzikalan I patetican . ljubavne ekstaze . bola zbog neostvarene ljubavi .Lirika xx veka obelezena je eksperimentima koji ne uspevaju da udahnu novi impuls lirskom stvaranju . Ovaj vek obelezavaju dva toka : onaj koji se uslovno moze nazvati tradicionalnim . ljubavna ceznja . samo se naslucuje .Osecanja su suzdrzana . vise ima ceznje I tuge zbog rastanka . Dominanta je misonost . dusevna lepota . mnogo zivotnih situacija I povoda da se iskaze rodoljubivo osecanje . pa je zato I stil patriotskih pesama dinamican . I drugi koji se jasno moze odrediti kao . ova lirska vrsta je ne samo najstarija . od ustaljene sadrzine I forme . vrlo subjektivno : u njoj ima snazne culnosti . . Ono je plemenito I humano osecanje . pa je moderna lirska pesma sve vise intelektualisticka . STRUKTURA MODERNE LIRIKE . ako ne preraste u sovinizam I mrznju prema drugim narodima . . nesrecna ljubav . ali se vrlo rano . ljubav je samo nagovestena .Pisana ljubavna pesma izrazava ljubavna osecanja neposredno I otvoreno . Skala osecanja se krece od srece I radosti . U tematici . Evo hlad .Ala je lep Ovaj svet. javlja kao posebna lirska vrsta .

na njen unutrasnji svet . PRIPOVETKE I NOVELE .prozna vrats koja se zacinje I posebno neguje u renesansi . a unutrasnji svet junaka je zapostavljen .L – junaci I heroji EPSKA TEHNIKA : . Nekad je pripovetka veoma siroko zasnovana .Relativno cista epska poezija obradjuje nacelno teme od izuzetnog znacaja za neki narod – rat. odn. Nije roman jer dosta povrsno slika junaka a fibula je jednostavna I pravolinijska . stvari ili osobe ) I izricanje misli .Kompozicija ( duzina . putovanja .Novela . Ono sto je opste I izvansveta pojedinca .. Najpre se uspostavlja razlika izmedju pripovetke I novele . ili ga uopste nema . portret . Po tim osobinama nalazi se na granici izmedju pripovetke I romana . enterijer . koji je imao presudan znacaj za sudbinu junaka I u kome se ispoljila neka bitna crta karaktera junaka pripovetke . U fabuli pripovetke je neki dogadjaj iz zivota jedne licnosti ili kraci period zivota . Moze se pojaviti epska dela na granici filozofije I knjizevnosti . U toku istorijskog razvitka nastajale su strukturne I sadrzinske razlike . brojnost . sa velikim brojem likova . . ona moze da bude sasvim kratka . Nema epizoda jer bi one narusile celovitost pripovedanja . Teziste pripovedanja je na spoljasnjem . Dijalog je sveden na najmanju meru . nego ono sto se zbiva u njemu . ali I dosta obimna . 25. . Pripovedanje je usredsredjeno na pojedinacnu sudbinu .opste poznati dogadjaji iz proslosti .Pripovetka . ROMAN . a potom se svojim osobenostima izdvaja crtica ( skica ) I kratka prica koja ce preuzeti primat u kratkoj proznoj formi . Kazivanje je sazeto . Pisca ne zanima ono sto se dogodilo izvan junaka .kratka prozna forma . leksika probrana I funkcionalna . U pocetku je ovim terminom oznacavano sve ono sto nije roman . Dominira detaljna I tanana psiholoska analiza I psiholosko slikanje junaka . raznovrsnost motive ) 24. sudbine …. Slicnosti – deo po deo nekog predela . Nema mnogo likova .Odmeren ritam jednolicnog stiha . Fabula I lik – konstitutivni elementi structure epske poezije : . na zbivanju. Nisu razvijene sve etape radnje : nekoliko etapa preplice se u jednoj situaciji . Pesnik ili pripovedac govori o necemu sto mu je vec unapred otprilike poznato . opisi su siroki I detaljni pejzaz . Neguje se od samih pocetaka knjizevnosti . u usmenom I pisanom stvaranju . Radnja nije razvijena I razgranata .F. Interesovanje je usredsredjeno na dusevna stanja junaka I njegova prezivljavanja .Epska poezija se sluzi uglavnom pripovedanjem ( nizanje motiva prema nacelu onog sto je dalje bilo ) I opisivanjem ( opisivanje – nizanje motive prema zakonu asocijacije po mestu . . Sto se obima tice . Dijalog je razvijen . U njoj nema mesta za razvijene dogadjaje I drustvenu analizu radnje koja nije bitna I svedena je na minimum . zapostavljeno je .

poetski roman . plasticno slikani likovi I bogat istorijski kolorit ucinili su istorijski roman vrlo popularnim . Zanimljivo pripovedanje . iznenadnim preokretima . anti roman . ko kompoziciji najslozenija I po tematici najbogatija prozna vrsta . novi roman . Opste poznati romani ovog tipa su “ Robinson Kruso “ D. cesto cudesnim dozivljajima . istorijski dogadjaj I istorijske licnosti . dobro vodjena prica . Epistolarna forma ima dvojaku motivaciju – poeticku I karakterolosku . Avanturisticki roman – je roman u kome se opisuju zanimljivi dozivljaji I avanture neke licnosti . Pavle Popovic .Roman – je danas najpopularnija . . Razvio se u vrlo veliki broj vrsta : avanturisticki . ili lirskim zapisima a redje je to forma pripovetke . Karakteroloska motivacija je u sferi oblikovanja lika junaka price epistolarna forma je izdasno sredstvo da se prezentiraju psiholosko – moralne trauma junaka . uspostavlja paralelu izmedju licnosti pisca I moralne . Negovali su ga Aleksandar Dima ( “ Tri musketara “ ) Lav Tolstoj ( ‘ Rat i Mir “ ) . filozofski . “ Ostrvo s blagom “ R. politicki . Epistolarna forma u globalnom smislu je dijaloska . Milorad Pavic. biografski . prilagodjavati I usmeravati . ljubavni . potpuna zapostavlja delo kao umetnicku tvorevinu . sadrzinu dela I njegov emotivno – misaoni sloj objasnjava cinjenicama iz piscevog zivota. Virdzinije Vulf . emocionalne I misaone structure knjizevnog junaka . otvorena prema drugom . Naziv roman oznacava pripovesti ( obicno pisane u stihu ) o zanimljivim . “ Poslednji Mohikanac “ F.Defoa .L. istorijski . Epistolarni roman – epistolarna forma je negovana u srpskoj knjizevnosti u putopisnoj prozi . U toku istorijskog razvoja stalno dozivljava promene u sadrzini I formi : anticki roman. Svetislav Basara …. a njen ispovedni ton je moguce kanalisati . Poeticka motivacija je u piscevoj svesti o epistolarnoj formi kao kao najpogodnijem sredstvu da se predoce I elaboriraju istorijska . Jovan Skerlic …. Termin roman je latinskog porekla . Moderni roman je doneo nekoliko novih vrsta : roman toka svesti . psiholoski . Dobrica Cosic…. ili filozofska pitanja. Sve ostalo je plod pisceve darovitosti I imaginacije . Smatra se da je istorijski roman zasnovao engleski romansijer Valter Skot ( “ Ajvanho “ “ Kventin Dervand “ ) . epistolarni . Franca Kafke …. Biografsku kritiku kod Srba negovali su Svetisla Vulovic . po gradji najobuhvatnija . poeticka . moderni roman . neposredna je . Biografski roman – prvo sto je zainteresovalo istrazivace knjizevnosti spoljasnje orijentacije . August Senoa ( “ Seljacka buna “ ) . ili romana . Ovaj metod . zpletenoj fabuli . Kupera . Istorijski roman – u osnovi ovg tipa romana je istorijsko vreme . fantsticki . Dobrica Cosic ( “ VReme smrti “ ) . dinamicna .. biografski metod se modifikuje u psiholoski I psihoanaliticki metod . prilagodjena je njegovom intelektu I karakteru . srednjevekovni roman . ali je moralo da prodje dosta vremena . bila je pisceva licnost : u piscevoj licnosti se trazi objasnjenje sadrzine knjizevnog dela . Biografska kritika traga za autobiografskim elementima u delu . Roman XX veka dostigao je zenith u stvaranju Dzemsa Dzojska . Savremeni srpski roman odlikuju znacajne inovacije u sadrzini I formi : Borisav Pekic . Podrazumeva sagovornika I njegovo reagovanje . Ivo Andric . pa da on dobije znacenje koje danas ima .Stivensona . Teziste je na zanimljivoj prici .U nasoj knjizevnosti znacajna romansijerska ostvarenja dali su Svetolik Rankovic . realisticki roman . Kad se pojavila Frojdova psihoanaliza . zaokupljen piscevim zivotom . Borisav Stankovic . humoristicki .

Zacetke romana – eseja predstavljaju “ Zlocin I Kazna “ F. ako preovlada politicko nad ljudskim . Cosic “ Deobe “ .Filozofski roman – roman vise nije pripovedanje o dogadjajima I licnostima . dolazi rasprava I analiza – fabula jepotisnuta ili razgradjena . ali taj smeh je blag . pojedinacna sudbina.fantasticno ili cudesno – I u njoj se mogu naci motive koji ce znacajno uticati na pojavu fantastike u pisanoj knjizevnosti . filozofija . Za humoristicko slikanje ljudi I situacija nabolji su primeri u delu Milovana Glisica . sto sadrzi irealne I cudesne elemente . koji na literaran nacin I literarnim sredstvima raspravlja o nekim politickim temama . Poreklo mu je u mitologiji I religiji . Fantasticna nit se provlaci kroz knjizevnost baroka I klasicizma da bi u romantizmu . Psiholoski roman – Fjodor Dostojevski vazi za rodonacelnika modernog psiholoskog romana . Stevana Sremca < Branislava Nusica < Branka Copica . I kao takvo mora da izrazava I svoje politicke stavove . dobila znacajno mesto .Dostojevskog . U tematskom pogledu narodna fantastika je raznovrsna I bogata . Humoristicki odnos prema ljudima I njihovim slabostima podrazumeva : razumevanje za ljudske ludosti ili slabosti . progovori o sebi . nego blisko I simpaticno . Unjegovim romanima je u prvom planu individualnost . stvaralastvo . nego raspravljanje povodom dogadjaja I licnostima o najrazlicitim pitanjima sveta I zivota – zivot I njegov smisao . Ako politicka supstanca provlada u sadrzini romana . L. nastaje politicki traktat ili pampflet . nezlobivost . blagonaklon odnos prema nosiocu slabosti . Duboki su koreni fantastike : nalaze se u mitskom misljenju I religijskoj svesti iz kojih je pretocena u celinu knjizevnost fde ce naci sigurno uporiste u svim vremenima . jer imaju znacajan broj pozitivnih crta . pa te licnosti ne deluju odbojno . tajanstvenost I nedokucivost . pa je razumljivo sto je vrlo rano uslo u knjizevnost I ostalo njeno stalno svojstvo . “ Braca Karamazovi “ istog pisca u kojima se razvija refleksija o problemima morala . Usrpskoj knjizevnosti politicki roman poznaju svi periodi : J. “ Vreme zla “ . jer covek nije samo dusevno . ili tako sto prepusta da sam junak . egzistencijalni problemi . Politicki roman – tip romana koji odslikava odnos jedinke prema drustvenim ili istorijskim zbivanjima . Njegove analize I prodiranja u svet junaka nijedan pisac nije prevazisao . nauka . Tako nastaje novi tip romana koji ce dobiti razlicita odredjenja : roman – esej . filozofski roman ili metafizicki roman . Ako je politicka supstanca samo element tematskog kompleksa romana . covek . sve ono sto nemoze da se objasni prirodnim zakonima . stil je intelektualan . Umesto price . umetnost . tada je rec o politidckom romanu kao tipu drustvenog romana . Komarcic : “ Moj kocijas “ . vizije buducnosti . topao . kao masti daje istaknutu funkciju u stvaralackom procesu . D. Dostojevski predocava unutrasnja zbivanaja tako sto narativni subjekt kazuje sta se dogadja u dusi junaka . Politicka sadrzina prisutna je u svakom drustvenom romanu . dobrocudan . Humoristicki roman . Fantasticni roman – fantasticno je ono sto je neverovatno I neobicno . kroz direktni unutrasnji monolog .Preuvelicavanje predmeta I pojava stvarnosti . Pisac se tim licnostima smeje . nadprirodne pojave I moci obelezja su fantasticnost . Veselinovic “ Borci “ . o svojim nedoumicama I unutrasnjim borbama. izostajanje moralisanja . koji je podredjen umetnickoj funkciji . U srpskoj knjizevnosti prvi psiholski roman ostvaren je u romanima Svetolika Rankovica ( “ Seoska . nego je I misaono I politicko bice .Neke ljudske slabosti prikazuju se kao deo normalne ljudske prirode .

Za ovaj roman se cesto koristi I termin subjektivni roman . on void racuna o zahtevima I mogucnostima pozorista .to su drame za citanje . intervju . gde . Ali . dnevnik . imaju u vidu odredjenog reditelja ili glumca . tako da oni neposredno dozivljavaju dramske junake . shvatanja . drama se razvila u dve dominantne vrste : tragediju I komediju . o specificnostima dramske vrste koju neguje . reportaza .novinarsko izrazavanje – vest ( sta . DRAMA Drama – knjizevni rod . drama je pre svega . kad . jasno I ocigledno je predocen ambijent . vec citalac ima iluziju da se nalazi u svesti junaka . dopis 27. koji se odvijaju na sceni I ima iluziju istinitosti . u njegovoj svesti I citaoca . dakle . njihov zivot I sudbinu . Ima drama koje su pisane nezavisno od pozorisnih zakona . u modernom romanu toka svesti nema naratora kao posrednika I tumaca . pisac je iskazao svoju umetnicku zamisao . N samom pocetku . osecanja I raspolozenja . TEHNIKE MODERNE PROZE . Pisci cesto dok pisu dramsko delo . U toku rada na drami . o pravilima dramaturgije . U nazivu je sadrzana sustinska odilika dramskog roda : u osnovi drame je radnja koja se odvija na sceni pred ocima gledalaca . u antickoj Grckoj . odeca junaka I njihov izgled . memoari…. pisana je za scensko izvodjenje . likovi govore I deluje pred gledaocevim ocima . uzivljava se u njega I poistovecuje s njim – postaje junak u ciju je svest uzso . U nekim slucajevima gledalac moze da stekne utisak da se nalazi u sredistu zbivanja . pa je njihovo postavljanje na scenu – nemoguce. biografija . 26. Mnogi su cinioci od kojih zavisi ostvarenje dramskog dela . te I da sam ucestvuje u onome sto se odvija na sceni .izvestaj . olaksan je posao je posao reditelju. Njega obelezava primena novih tehnickih sredstava za oblikovanje likova I nov stav prema coveku I njegovoj psihi . odlikuje je strukturna I tematska raznovrsnost . ko . radnje ili opise .uciteljica “ I “ Poruseni ideali “ ) a “ Necista krv “ je najvisi domet psiholoskog romana tog vremena . a glumcu je omoguceno da uspesnije I uverljivije odigra svoju ulogu . .putopis . Dramskim delom . pa zato dramski pisac mora da void racuna o mogucnostima I zahtevima pozornice : da drama bude napisana tako da se lako moze izvesti u pozoristu . koje svoj puni zivot ostvaruje tek na pozornici . U tom slucaju . Tako se iz psiholoskog romana razvija roman toka svesti . razvila se u veliki broja podvrsta . Svaka drama moze da se cita : ona je knjizevno delo namenjeno citaocima . pogled na svet . Umetnost romana u XX veku dozivljava renesansu : tada autori pokusavaju da udju dublje u podsvest svojih junaka I da iz tih dubina osvetle coveka iz jedne nove perspective . Drama je namenjena gledaocima . danas je dominantna dramska vrsta : poseduje elemente tragedije I komedije . Dok u psiholoskom romanu narrator izvestava o tome sta se zbiva u psihi junaka . Bas zato sto se ostvaruje na pozornici I sto je gledalac “ ocevidac” dogadjaja . dramsko delo . kako ) . a gledalac sve vidi pred sobom : radnja se odvija na sceni . drama najsnaznije deluje na coveka od svih knjizevnih rodova . Drama u uzem smislu reci . Citalac romana mora da domislja likove .

Iz tog sukoba proizilazi stradanje junaka . Gledalac snazno prezivljava stradanje junaka . na drugoj strani . pa je dozivela sadrzinsko obogacivanje I granjanje u veliki broj podvrsta . te da ih humorom ili satirom izvrgne ruglu I iskoreni . clanovi hora . ali ubrzo dobija I drustvenu funkciju : da ukazuje na mane pojedinaca I drustva . Komedija je uvek bila vrlo cenjena I popularna . svesnog I nesvesnog u coveku . Visa komedija – ima drustveni karakter I ulogu : da smehom utice na popravljanje ljudskog drustva I njegovo moralno ozdravljenje . U svim slucajevima junak se bori za neki moralni ideal koji je opsteljudski I blizak svakom gledaocu .nastala je u staroj Grckoj iz iz obrednog kulta bogu Dionisu . vladari . U njoj dominira jedna licnost . Teme su iz svakodnevnog zivota . jezik probran . mane ljuske .junaci komedije su obicni ljudi svakodnevnog zivota koji sup o nekoj osobini gori od prosecnih ljudi . Radnja je jednostavna . situacije su svakodnevne I zivotne I zivotne . Svoj puni razvitak dostigla je u Grckoj . tragedija je zadrzala svoju formu . ali cesto prelazi u ostru I ubojitu satiru . kao pozorisne predstave : reditelj . Zbivanje u tragediji . pevali su pesme . . kompozitor . 28. Visa komedija se razvila u dve podvrste : komediju karaktera I komediju naravi . kao nosilac neke izrazite negativne crte karaktera koja je stetna po drustvo . Komedija – ja na pocetku imala cisto zabavnu funkciju da razonodi I razveseli .: prilikom prinosenja zrtve bogu Dionisu . Dugo je zadrzala svoju form I stil . U savremenoj tragediji sukob izbija izmedju svesti I podsvesti . Humor je blag I dobrocudan . obuceni u jarece koze . Junak zapada u razlicite situacije u kojima se iz situacije u situaciju sve vise razotkriva . TRAGEDIJA I KOMEDIJA Tragedija – predmet tragedije je sukob izmedju junakovih teznji I ideala na jednoj strani . stil je jednostavan . glumac . Junaci tragedije su snazne I izuzetne licnosti : bogovi . Stil tragedije je uzvisen . Komedija . u stvaranju velikih tragicara Eshila . Komedja karaktera . U poznijim tragedijama strada zato sto dolazi u sukob sa svetom oko sebe . a menjala se jedino u sadrzini . Sofokla I Euripida . dramski karakter . pretezno se pise u stihu . Pravilo je da tragedija ima pet cinova I da se pise u stihu . Gledalac postaje svestan mana I poroka junaka komedije . U antickoj tragediji junak strada zato sto se suprostavlja volji bogova ili sudbini . pa se I sam opredeljuje protiv njih . junaci su obicni ljudi . Uglavnom se razvila u dva osnovna pravca : u visu I nizu komediju . Tragedija . tehnicka sredstva . U toku istorijskog razvoja . jezik blizak gledaocu pise se u proznom obliku .ili psiholoska komedija je najrasprostranjenija vrsta komedije. heroji. napeto I uzbudljivo . likovni umetnik ( scenograf I kostimograf ) . koje je dramaticno . pa se u njemu javlja zelja da se I sam bori za iste ideale .. treba da potrese gledaoca I da kod njega izazove plemenita osecanja I pobude . tematiku I stil. Dok se komedija tematski stalno obogacivala I zanrovski razgranavala u niz podvrsta . Ime je dobila od reci tragos ( jarac ) I oide ( pesma ) . U novije vreme sve vise je potiskuje drama u uzem smislu reci . I okolnosti u koje je zapao .

igrom reci . Glavni oblici su zabavni roman . ZABAVNA KNJIZEVNOST Ne zahteva dublje intelektualne napore . Nema imetnicku vrednost . Junaci su obicni ljudi . Zabavna knjizevnost ima pojednostavljen pogled na svet . grubim I neukusnim salama . jezik je grub I vulgaran . Ova komedija se razvila u tri podvrste : komediju intrigue ili komediju situacije . ne spada u umetnicko delo . glavnog junaka . Smeh je nezlobiv. Niza komedija –ima jedini cilj da zabavi gledaoce I nasmeje ih zgodnom salom . Oni podlezu sematizmu ( staklni sukob dobra izla . radnja je jednostavna . beg od stvarnosti .Neke vrste zabavne knjizevnosti : pustolovni roman . dobrodusan . kao knjizevna vrsta . . jeziku I vrednosti . Radnja je labava . Komedija intrige – ili komedija situacije zasniva se na zanimljivom I zavrsenom zapletu iz koga proisticu komicne situacije . jednog doba . Naziv za onu vrstu knjizevnosti koje interesantnom gradjom na zabavana nacin zeli da odgovori publici skromnih literarnih pretenzija . U ovom tipu komedije nema razlicitog junaka . zabavna pripovetka I feljton . predvidiv rasplet . sentimentalni . Razlika je u tome sto u vodvilju ima muzickih numera . Zabavna knjizevnost vidi zadatak u tome da citaocu pruzi prijatnu razonodu . nema estetsku funkciju .Komedija naravi . gegovima . ona ne postavlja duboke probleme .Izvor zapleta su nesporazum . farsu ili lakrdiju . I vodvilj . niti istice prave literarne I egzistencijalne vrednosti .ili drustvena komedija ukazuje na mane I nedostatke jednog drustvenaog sloja ili drustvene grupe . kao ni narocit osecaj za esteticki nacin izrazavanja . dok u Nemackoj na primer zabavna knjizevnost nije uspela da dostigne takav nivo I provalija prema pravoj knjizevnosti je duboka . Komika se ostvaruje zanimljivom fabulom . Postoje jos dva naziva : kiz ili sund . obavezno pobedjuje dobro ) . bezazlen . Bezazlena je I ne razara ukus citalaca . Skup svih pojedinacnih mana ili karakternih crta cine narav jednog drustva ili drustvenog sloja . spletke . sa svakodnevnim zivotnim situacijama . 29. dosetkom ili komicnom situacijom . premda je u Nemackoj zabavna knjizevnost veoma omiljena . kriminalisticki roman . posebno obrazovanje . Vodvilj – je blizak farsi po tematici . zamena za nekadasnju bajku . Premda ne udovoljava estetskim zahtevima. Zabavna I ozbiljna knjizevnost moraju biti uzjamnog delovanja . likovi nisu pazljivo vajani . Ovakvi tekstovi ne zahtevaju veliki napor . nesnalazljivost . Farsa ili lakrdija – nema umetnicke ciljeve ili drustvenu funkciju . Jedina joj je svrha da zabavi I razonodi publiku . U razvoju zabavne knjizevnosti prednjaci Engleska . uspevsi da objedini zabavne I umetnicke elemente . ova knjizevnost se ipak uzdize iznad obicnog sunda . Farsa povladjuje nizem ukusu publike .

neka carevima ne propane . Pripovetka “Mracajski proto “ je dijalog znalca I radoznalca . Nije ni cudo . Kocic je u svom delu . deluje uzbudjujuce . Covek u Kocicevim delima je patnik . ali I jedne specificne tvrdoglavosti . da se nista ne zaboravi . kad se u blizini pred nama . postenja . brate . s teskom celicnom bravom “ . sad je prisutna realnost . I pisac I Stevica zeljno ocekuju protino pojavljivanje . bili su nepravedni prema domacem stanovnistvu . njegovu narav I zivotne teskoce . cim se pojavila protina kuca . Dakle . prepoznatljivu . ali sa velikom zebnjom I strahom . sto ce taj seljak reci : “ Nosi . onda narod gubi I proslost I tradiciju . ali prote jos nema ispred dvojica naratora . ugusen radom I nepravdom . Sa nestrpljenjem se ocekuje osoba za kojom se dugo I uporno traga . Iluzija prisustva . na jednom brezuljku ukaza vrlo visoka . satiricnu I mateforicnu .PETAR KOCIC : “ MRACAJSKI PROTO “ Petra Kocica . dvorista . kao coveka I pisca . I jedno i drugo . osobenjak . jer je to susretsa osobom koja se skrila od sveta . Dakle . Pricanje je zamenjeno opisom . drvena kuca . okoline . koje je skopcana sa strahom . U sirem opsegu . ali iz njih izbija plamen kad vetrovi duvaju . ali pomalo alegoricnu . Protina mrznja je usmerena na sve I svakog . a ja cu stap u sake . mucenik na sopstvenoj zemlji . Atmosfera je pojacana iscekivanjem . sakrivenih u svojim ljusturama iz kojih kada izvire . Na tim prostorima smenjivale su se razne civilizacije koje su uglavnom porobljavale . uperio svoju zaoku prema tim nepravdama I eksploataciji coveka . Ti Kocicevi zemljaci su I sereti I prosti . tesko je posmatrati izolovano I jednostrano . I Turci I Austrijanci koji su upravljali Bosnom . Narator ce obaviti u prici jos jednu vaznu ulogu . okolina ) . prospu svoju gorstacku ostricu . jer ako toga ne bude . u posetu proti . pisac se pretvorio u knjizevni lik . uzajamno se dopunjuju I naslanjaju . ne moze mu se lako prici vec mora da se uhodi . torbu na rame . napacene I porobljene. slikar dusa I srca bosanskog seljaka kome tudjin itima “ bericet “ okvasen krvlju I patnjom sopstvenom . njegove kuce . gubi sebe . I posmatranje . Kocic je covek Bosne. eksploatisale ljude tog podneblja . izazvana opisom protine kuce . vidljivost prote . Krajisnike . U svojim delima . piscevog dvojnika . Kocic je slikar realnosti svog vremena I prostora . jer sva ta autenticnost prolazi kroz njegova cula I opise : “ Bogami. Stecicina prica deluje veoma ubedljivo . Oni su ljudi trpljenja . ugnjetene . Stevica ce jedva da se osmeli da povede pisca . Kocic je satiricar I psiholog . Kocicev patriotizam je izraz jedne osobite strasti : da se pamti sve sto je bilo . Kocic je covek pravde . nosi sve . postojani . U uzem smislu . Radoznali sagovornik je upravo pisac . To je veliki rizik . pa u bijeli svet “ . pogotovo kad je u pitanju Srbin I srpstvo uopste. on je Krajisnik I covek svog zavicaja I svojih gorstaka . krisom iz . Stevica je znalac koji dobro poznaje protu . Dakle . mene lijepo strah! Trze se Stevica . pred kojom su se videla vrata od podruma . istine. trajanje . ali veoma humani I dostojanstveni . Sada pisac deluje ubedljivo I uverljivo . ali pisac zelei neposredni uvid u protin zivot . a vreme I prostor razgorevali su decenijama te Kociceve Bosance .Prote se skriva zato sto sto je upravo sve izuzetno I cudno ( proctor .

Prozori na kuci su kao dva izbezumljena oka . Sav je afektu I povisenom tonu . dzibicu . jer sum u oni nepozeljni . Dakle. nudi ga kafom . I pcele ) ali ljudi stvaraju I povod da prota ubije I svog psa ( posetioci su krisom usli u dvoriste . Od konkretne imovine . kako ste vi usli da vas pas ne opazi I ne zalaje ? “ Proto . melem . gestovi. Pravi krivci nisu kaznjeni . zato je izolovan . te ih pas nije opazio ) . svesno je izvrsio jednu kaznu . Kuca deluje usamljenicki u prostoru . Brava . ali je obazriv I kazuje d ace njihov boravak kod njega biti kratak. prote . on je psihicki rastrojen . Dakle . Zbog toga je razocaran u ljude . ali utegnutapleca . ima nesto od zivota u njegovom dvoristu jer tu sumornu tisinu jedino remeti zujanje pcela . nekazujem svijetu “. zato sto mu je njegov deda osramotio zenu . proto . Izgleda kao da prota samog sebe jede . kome dirljivo tepa . on je u stanju fizickog mirovanja . sto se vidi u odnosu premakonju . krisom . da ga je strah . dakle usmerava svoju agresiju mimo coveka I uija psa . kod prote nije potpuno unistena neznost . cudan . veoma surovu . dzibicu . On se opekao na ljudskom zlu I ti oziljci iz proslosti su izvitoperili njegovu psihu . sto znaci da proto moze da voli I miluje I dam u to polazi iz srca : . ali su svesni da zbog njih strada neduzna zivotinja : “ Ama . Prota je opsednut strahom od zluradih posetilaca . proto ipak razlikuje dobro od zla . otrovi samounistenje .zaklona je poslednji napor da se dodje do cilja . a do nje se dolazi strminom . Nemoze da nadje djezvu . Tu su I tragovi pune zapustenosti : bradica u neredu . kao I sam prota . Susret sa protom je izuzetan . iz puske . sto pokazuje njegovu neuroticnost . su u funkciji da se oglasi spoljasnja opasnost . sto na njegovu psihu deluje pogubno . a kosa zamrsena I masna . koscato lice I I siroka . sto moze nagovestiti da kod prote nisu zamrli ljubav I covecnost . Zbog toga on ubija svog psa . Stevica je priznao . duboka . Dok pisac posmatra protu . Alarmni uredjaji . koje su pune mrznje . tisina “ a sve u tom dvoristu je “ pusto . Protina kuca je usamljena I uzvisena u prostoru. ali u znacima dusevnog nemira . gaji I konja I psa . prota je I mentalno nesredjen . Dakle .psa . Prota nikad ne govori smireno . Ta zakljucanost I zabravljenost simbolise karakter protini negovu cutljivost “ sto sam propatio . I stvari u kuci su izgubljene . On je svu ljubav usmerio na bezazlenija bica ( konja . Protino dvoriste je “ mrtva . Pcele mogu simbolisati I zaoku. zlobe I kletve . kretanja I I nacin pusenja su neuroticni . Iz mirovanja prelazi u pokret . govore o coveku koji je prosao tezak zivotni put . Lepse se ponasa prema neutralnoj osobi nego prema Stevici piscevog dvojnika ipak prima sa znacima gostoprimstva . Ipak . kad te vec djavo donio “ “ sjedi . U ocimai pogledu prisutno je psihicko rasulo : “ blesasto zuri u nesto pred sobom” .Goli I suvonjavi laktovi . alit u si med . On nije svestan da zrtvuje svoga ljubimca radi kaznjavanja nenajavljenih gostiju . a njegov oslonac je nesiguran: “ Podnimio se na obe ruke I odbocio nag ole . pun daljih iscekivanja I straha. I on je pomalo uplasen . a podsvesno drugu . Stevica kod prote bira one reci u slikanju njegovog bica . Stevici ne nudi kafu I kune ga : “ sjedi I ti . dok je prilazio protinoj kuci . sumorno tesko “ Ipak . teska I celicna na podrumskim vratima simbolise protinu zakljucanost I srca I duse . Polozaj tela je neugodan I napregnut . mjesto se prosjelo pod tobom “. pored pcela . suvonjave laktove “ . Kada ga susrecu . fildzane I secer za kafu . kao I prota koji ne voli svet . Prema posetiocima je prek I osoran . dakle . Prota mrzi Stevicu . koje poseduje prota .

On muci samog sebe .magajac ! “ Ti izlivi neznosti . on je od njih doziveo zlo I zbog toga on ljude ne voli . A sto je tebi za tim? Sto sam prepatio ne kazujem svijetu “. Ljudi su ga optuzivalii klevetali kod vlasti . Zato ih on I smatra podmuklim neprijateljima I muciteljima . Ko zna sta je protu ucinilo bezumnim . oblaci . ali nikome ne smeta . crna je noc na zemlju pala . ali on proklinje sve I svakoga . Proto nema imena . Tu ima I tracak svetlosti I prikrivenog dobra . To “Mracajski “ moze biti aluzija na neko zabaceno selo . Svetlosni znaci brzo nestaju . ali moze oznacavati I vrstu karaktera . Njegove kletve su upravo protine odbrambeno sredstvo . bioloske . kod tuskog I svapskog suda . zbog svega sto cini . preko onoga sto cini I u njegovim postupcima . vremenom postao opaka I nastrana licnost . Proto se odlucio na usamljenicki zivot . Kada mu posetioci potvrde da je on mnogopropatio . PORUKE IZ DELA U sirem opsegu . planina . On ne odlazi u grad . ali I okolnosti koje su ga takvim stvorile . on odgovara : “ Jesam. I dobro I zlo u coveku koreni su drustvenih pojava . kako si mi . valjda njegov uzasni zivot . prisutni su u mracnom podrumu van ociju posmatraca . Zato ne treba brzo osudjivati nekoga I treba razumeti coveka . Svak` sebi ! Trazite konak ! Tu se moze nazreti I protina briga . Proto stalno nosi pusku I noz . manje osudjujemo . jer je po njemu grad izvor zla I okupacije . koja se ne moze u potunosti sagledati I za kojom treba stalno tragati . moglo bi se ocekivati da nekoga blagoslovi . U svakom dobru ima I iskre zla . koga je do malocas proklinjao . Noc I mrak cine da se izgubi protin lik . vec onaj veiti . ali je gord . Proto je bez svoje krivice . cak I za mladica . Mrak . mracnu licnost I rezignaciju . koje su istovremeno I simboli I prote I njegovog okruzenja. Protine reci zauzimaju vise od trecine ukupnog teksta price I gotovo su sve iskazane u jakom uzbudjenju . Proto je predstavljen kao mucenik I zbog toga ga . veiti . su mracne snage . magajice jedan ! Nisi ti konj . ali I u zlu ima neka trunka dobra . noc . Umesto da su ga ljudi razumevali . On je bez krivice . kao I zastitu I odbrambeno sredstvo . ali je dobio atribut “ Mracajski” .“ Magajice jedan ! Kako si mi . protin lik ilustruje da je svaki covek velika tajna . kada je proto nasamo sa konjem . surovokaznjavan . . Cini se da je on pacenik I da posle toga vise nema svetlosti . Posebno se boji noci : “ Dijeco . Coveka treba upoznavati neposredno . Posto je on svestenik. U Stevicinoj prici vidimo protu kao covekomorca .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful