KNJIZEVNOST 1.

NAZIV I POJAM KNJIZEVNOSTI Poreklo termina nalazi se u reci knjiga : sve sto je izrazeno recima i uobliceno u celinu ( knjigu ) imalo je zajednicki naziv knjizevnost. Knizevnost u sirem smislu obuhvata umetnicku knjizevnost ( beletristriku ili lepu knjizevnost I knjizevnonaucnu prozu ) ali i proizvode koji nastaju u procesu proucavanja knjizevnosti ( knjizevnu kritiku , u uzem smislu obuhvata samo ono sto se naziva beletristrika ili lepa knjizevnost ( poezija , proza , drama ) I knjizevnonaucnu prozu ( dnevnik , putopis , reportaza , pisma , memoari ). Za knjizevnost u uzem smislu koriste se I pojmovi umetnicka knjizevnost , umetnost reci . 2. PRIRODA I FUNKCIJA KNJIZEVNOSTI Knjizevnost ima znacajnu ulogu , ona siri i saznaje intelektualne vidike . Knjizevnost ima vaspitnu I drustvenu ulogu. Ona je samosvesna , kreativna , ljudska duhovnost i emocija .Ima ulogu da zadovoljava narasle potrebe , potrebe za celovitijim dozivljavaljem I obuhvatnijim saznavanjem sveta prewko dubljeg razumevanja i tumacenja knjizevnog dela . Drustvena funkcija I uloga knjizevnosti ispoaljava se u svojoj pravoj mogucnosti , tamo gdes e ciatcevo knjizevno iskustvo ukljuci u horizont ocekivanja njegove zivotne prakse I preformira njegovo shvatanje sveta . 3. NAUKA O KNJIZEVNOSTI ( KNJIZEVNA TEORIJA , KNJIZEVNA ISTORIJA KNJIZEVNA KRITIKA ) Teorija knjizevnosti je dinamicna nauka kako u pogledu svoje sadrzine , tako i u pogledu rezultata i pojmovnog aparata .Ona je dinamicna disciplina , jer je uvek otvorena za nove rezultate i nova uopstavanja , na osnovu materijala koji obezbedjuju knjizevnost , knjizevna kritika i knjizevna istorija . Teorija knjizevnosti obezbedjuje osnovne postavke znanja I instrumente za istrazivacki rad knjizevnog kriticara i knjizevnog istoricara . Na drugoj strain , knjizevna kritika I knjizevna istorija obezbedjuju nove cinjenice za dalja uopstavanja teorije knjizevnosti . Teorija knjizevnosti izucava opste zakonitosti knjizevnog stvaranja , prirodu knjizevnog dela , izrazajna sredstva , utvrdjuje merila za klasifikaciju knjizevnosti kao i posebna svojstva , osobine i zakonitosti radova i vrste . ISTORIJA KNJIZEVNOSTI Proucava razvitak knjizevnosti u istorijskom kontinuitetu . Ona ne prati samo knjizevni zivot , pojedine pisce , I njihova dela , vec pazljivo proucava drustveno – ekonomske uslove u kojima je nastajala odredjena knjizevnost , uziam u obzir politicki zivot , koji se svakako na odredjeni nacin odrazio u knjizevnoj produkciji jednog vremena , pomno prati razvitak ideologije I njen uticaj na knjizevni zivot I

knjizevno stvaranje kako pisca pojedinca , tako i cele zajednice . Istorija knjizevnosti nije samo hronoloski pregled pisaca i dela ,nego kompleksno prikazivanje drustvenog , politickog I kulturnog zivota jedne sredine i vremena. . U istoriju knjizevnosti spadajusinteticki pregledi razvoja jedne knjizevnosti u odredjenom periodu , rasprave , studije , I monografije u kojima se proucava jedan pisac , jedan knjizevni pravac ili neka knjizevna pojava . KNJIZEVNA KRITIKA Njen zadatak je da prati knjizevni zivot , obavestava citaoca o novim knjigama ocenjije i vrednuje knjizevno delo ili stvaranje pisca .Zato se kritika deli na tekucu I naucnu kritiku . U tekucu kritiku spadaju novinska ili casopisna kritika , koja u kratkim crtama predstavalja novu knjigu ukazujuci na njene vrednosti I nedostatke . Ima informativni karakter I ne zalazi u dublju analizu knjizevnog dela. Ova kritika ima oblik beleske , osvrta I prikaza . Naucna kritika pruza produbljenu I dokumentovanu ocenu vrednosti knjizevnog dela bilo dam u prilazi samo sa jednog aspekta ili ga razmatra u celini , sa razlicitih aspekata I primenom razlicitih metoda ispitivanja . U naucnu kritiku ubrajaju se raspave , studije I monografije . Knjizevna kritika je znacajna disciplina nauke o knjizevnosti iz dva osnovna razloga : vrlo je razvijena I bogata , najproduktivniji je deo nauke o knjizevnosti , obezbedjuje gradju za knjizevno – istorijska uopstavanja I izradu knjizevnoistorijskih sinteza . 4.STILISTIKA ( kao disciplina o izrazajnim vrednostima jezika ; pojam , odlike i Podela ) Stilistika je nauka o stilu . Proucava nacin izrazavanja jezikom I relacije izmedju jezika na jednoj strain , I namera , misli , osecanja I raspolozenja , na drugoj strani . Stilistika je disciplina lingvistike kada proucava jezicki system I njegovu strukturu sve do jezickih jedinica. Stilistika je diciplina nauke o knjizevnostikada proucava sklad izmedju misli , osecanja I namera , na jednoj strani I jezickog izraza kao realizacije misli na drugoj strani , te umetnicke vrednosti tog sklada . Otuda I dve orijentacije u stilistici ili mikrolistika I knjizevan stilistika ( stilisticka kritika ) ili makrostilistika . Lingvisticka stilistika proucava jezicke cinjenice u utvrdjuje opste zakone , ale ne daje ocene . Njene rezultate koristi knjizevna stilistika za estetsko vrednovanje knjizevnog dela .Predmet istrazivanja ove stilistike obuhvata jezicki system , jezicku normu , jezicke jedinice i stil . Knjizevna stilistika ili stilisticka kritika proucava umetnicko funkcionisanje jezickih sredstava u knjizevnom delu I ocenjuje estetske vrednosti knjizevnog dela . Predmet istrazivanja knjizevne stilistike obuhvata veliki broj knjizevnih elemenata I fenomena : motive I teme , oblikovanje sizea , reljef teksta , poruka , monolog , dijalog , pripovedanje , deskripcije , karakterizacija , izvori I uticaji .

ironija . delujuci na mastu . raspolozenja I stavove .ritmicnost u organizacicji umetnickog materijala – slika ilikova . bogatstvo znacenja – mnogoznacnost . STIL PESNICKOG JEZIKA Jezik je kolektivna tvorevina ali se ostvaruje tako sto ga pojedinac upotrebljava da bi izrazio svoja htenja . Citanje naucnog teksta pruza saznanja . nudi saznanja I estetsko uzivanje . razum I osecanja. citanje knjizevnog teksta ozivljava mastu. Pesnicki jezik odlikuje : . Dok naucni jezik saopstava istinue uz pomoc pojmova I cinjenica delujuci na razum .konkretnost u slikovitost u opisivanju . metonimija . nauci ) po nacinu i cilju upotrebe . Stilske figure se dele na nekoliko grupa : . simploka . anadiploza ) . osecanja . namere . litota . koji se razlikuje od svih drugih nacina izrazavanja ( u svakodnevnom govoru . antiteza . ANAFORA .FIGURE RECI ili tropi ( metafora . novinarstvu . pesnicki jezik predocava stvari I pojave preko umetnickih slika I likova . intonacija . Ovaj poseban I specifican nacin upotrebe jezika od strane pojedinca . jezgrovitost . Zato ima individualni karakter i boju . uskladjuje se sa situacijom u kojoj sekoristi I sa prirodom I psihologijom onoga koji ga koristi . STILSKE FIGURE ( POJAM I PODELA ) Stilske figure nastaju iz raznovrsnog odstupanja od uobicajenog nacina izrazavanja cime se postize konkretnost .FIGURE MISLI ( poredba . S obzirom da samoglasnici imaju specifican tonski kvalitet . onomatopeja . polisindeton ) . oksimoron ) 7. epifora .preobrazavanje znacenja ( prenesena znacenja – figurativnost . hiperbola . pojacavanje znacenja . slikovitost . aliteracija .emocionalnost u izrazavanju pri cemu odstupa od normalnog nacina izrazavanja . FIGURE DIKCIJE ( ASONANCA . elipsa . epitet . jezicka sredstva I jezickog signala . dinamizacija I ritmizacija umetnickog govora . emocionalno se boji .5. gradacija . a nauka koja se bavi proucavanjem stila zove se stilistika . glasovne ili zvucne figure ( apsonanca . retorsko pitanje . njihovo nagomilavanja je . anaphora . Pesnicki jezik je oznaka za jezik knjizevnog dela . nastaje ponavljanjem istih samoglasnika . singdoha . . asindeton . ALITERACIJA . simbol ) . ONOMATOPEJA …) ASONANCA – zvucna stilska figura .FIGURE KONSTRUKCIJE ili sintakscke figure ( inverzija .FIGURE DIKCIJE . eufemizam . naziva se stil . simbolicnost . budi osecanja . U toj upotrebi dobija mnoge pratilacke elemente ( gest . mimika . paradoks . ritam ) dozivljava odstupanja od norme . personifikacija . izrazajnost ) 6. alegorija .

simbol ) METAFORA – najslozenija I najlepsa stilsaka figura . reci ce : “ Tijo noci . gde se reci ponavljaju na kraju stihova .. . metonimija . Moje sunce spava …. FIGURE RECI ILI TROPI ( metafora . il` ljubav nije – Sto se grli . potok …. Ljubim li te…. gde se ponavljanje reci javlja i na pocetku I na kraju stihova . kaze da je ona kao Sunce ( on bez nje ne moze da zivi kao sto svet nemoze da zivi bez Sunca kao izvora zivota ) . te I kod citalaca ili slusalaca izazivaju akusticne slike I odredjena osecanja I raspolozenja ( “ pucina plava spava “ ) .) EPIFORA –zvucna stilska figura . Onomatopeicne reci nastale su kao rezultat reagovanja prvobitnog coveka na svet oko sebe – ovim recima on je izrazavao svoja osecanja I raspolozenja .” ( J.izraz osecanja i raspolozenja .Zmaj – “ Tijo noci “ ) Metafora ima afektivni karakter jer pokazuje govornikov stav prema predmetu opisivanja ili opevanja . Mesto da pesnik . epitet .Nastaje u procesu uporedjivanja dva pojma vezivanjem po srodnosti . iskazujuci svoju ljubav prema dragoj . ( Devojka nadmudrila Marka ) SIMPLOKA – zvucna stilska figura . nemam osecanja . . Starog svata jednog do drugoga Mladozenju jednog do drugoga . Sovuljago jedna . “ Sadi kuma jednog do drugoga . alegorija . ALITERACIJA – zvucna stilska figura . personifikacija . onomatopeja ima znacajnu umetnicku funkciju . Cesto se metafora odredjuje kao skraceno poredjenje . nastaje ponavljanjem istih suglasnika ili suglasnickih skupova . Ovo ponavljanje izaziva zvukove efekte I doprinosi ekspresivnosti pesnickog izraza ( “ vrh hridi crne trne “ ) ANAFORA “ Ljubim li te…. “ Blago mene I do boga moga blago mene . eufemizam . Zasniva se na prenesenom znacenju reci . ona je izraz vrednovanja ( Golubice moja . cime se objasnjava process njenog nastajanja : mesto reci koja se poredi . ozivljava I dinamizuje sliku .Ponavljanje na pocetku stihova ( anaphora ) ONOMATOPEJA – zvucna stilska figura nastala podrzavanje glasova i zvukova iz prirode . to su same zmije . upotrebljava se samo rec s kojom se poredi .J. na prenosenju pojmova iz jednog podrucja zivota u drugo . eto sina moga ( Uros I Mrnjavcevici ) 8. Toliko je cesta u izrazavanju da je postala sastavni deo govora .il` me bezum ganja .konkretizuje je I zvukovno obogacuje ( “ potok jauce .. ali I svoj dozivljaj sveta . Nemam vida . U pesnickom jeziku . singdoha .

. Jedna od svojstava metafore je da zgusnjava znacenje reci I istice ga .Kuca je mirna ( -ukucani . lagano huji ko da umire .kraljevska vlast ) Ustala je kuka I motika ( . da se na morskoj valja pucicni . .evropske zemlje ) . ( Obilazi istinu – laze . mokra braca – pijanice …) .vreme umesto onoga sto se u njemu zbiva – Bio je to buran dan ( dogadjaj ) .I precutnim dogovorom zabranjene za kolokvijalnu upotrebu . SINEGDOHA – figura reci . Veliki je broj oblika metonimje : .narod ) . koja se zasniva na zameni reci : kada se mesto prave reci koja imenuje nesto ruzno. reci koje su vulgarne . Tim postupkom stavaraju se zive .Celina umesto dela : Evropa pruza otpor Americi ( . ostro ili neprijatno .Orudje umesto proizvoda : Odusevilo me njegovo vesto pero ( . dinamicne I upecatljive slike prirode . zamena reci na osnovu kvantitativnih elemenata ili logicno – uzrocnih veza .poezija ) .Posebno umesto opsteg : On je Kir Janja ( tvrdica ) EUFEMIZAM – figura reci .Deo umesto celine : Branili su ognjiste ( .duvan ) PERSONIFIKACIJA – Stilsko sredstvo kojim se nezivim stvarima I apstraktnim pojmovima pridaju ljudske osobine .Kravetino ) . ili da iz crne zemlje izvire” Personifikacija se cesto koristi u opisima pejzaza kada se ozivljavaju pojedini predmeti u prirodi . Koriste se I kao zamena za tabu reci .mesto da umesto onoga sto se u njemu nalazi .Jednina umesto mnozine Vuk dlaku menja . podvrsta metonimije . Ona je saznavanje jedne reci ili pojma pomocu druge reci ili pojma . Sinegdohom se oznacava : . upotrebi blaza rec.Sredstvo umesto radnje : Citam Cosica ( . obogacujuci izraz I ritam. dobro se nakitio – napio . ljudi . logicka metafora . Gradi se na principu zamene pojmova po osnovu logicke veze I zavisnosti . sredstvo umesto osobe : Kruna je tako odlucila ( . ali cud nikako ( -vuci ) . “ Zemlja kune svoje pokore “ Nebo “ dalje putuje “ I “ zvezde placu “ “Po tamnom krilu neme ponoci ko grdan talas jedan jedini . METONIMIJA – Cesta stilska figura logicka metafora .Sadrzalac umesto sadrzine : Zapalio je lulu ( . porodica ) .dom ) Ostalo je bez krova nad glavom ( – kuca ) .Znak umesto predmeta ili pojave .njegovo delo ) . postupci I moci .

“ Kazi mi .EPITET – stilsko izrazajno sredstvo . Psiholoska vrednost inverzije je u citaocevom iscekivanju . ona je I proizvod ljudske teznje za jezgrovitim kazivanjem : ( poslovice – “ mladost – ludost “ ) . Misao izrazena kroz alegoriju deluje jace I ubedljivije . Umetnicki su najsnazniji oni epiteti koji su zasnovani na prenesenom znacenju isticuci neku unutrasnju osobinu predmeta . Rec koja dodata glavnoj reci doprinosi zivosti.J. svodjenjem iskaza na sustinu . pojave ili predmeta krije se sasvim drugi smisao – jedno se kaze . Semanticka vrednost je u isticanju . Ima snaznu sugestivnu moc . Epitet otkriva raspolozenje onoga ko ga ko ga upotrebljava .Zmaj –Djulici ) ELIPSA –znacenje sadrzano u nazivu izostavljanja . slikovitosti I snazi izraza . pojave ili licnosti . Pojedina bica . RETORICKO PITANJE – pitanje na koje se odgovor ne ocekuje . FIGURE KONSTRUKCIJE ( inverzija . misli .stilsko sredstvo koje se sastoji iz prosirenog metaforickog kazivanja (“ iza jedne slike “ ). a epitet ukazuje na unutrasnju osobinu pridevom koji je upotrebljen u prenesenom znacenju ( “ pospano more “ ) . u svodjenju moguceg opisa na jednu rec . Atribut kazuje neku opstu odliku I to pridevom u osnovnom znacenju . ozivljavanje situacije . Simbol je prisutan u ljudskom misljenju I izarazavanju odvajkada .ukras . polisindet ) INVERZIJA – promenjen redosled red reci u recenici . drugo se misli . nevinost ) . stihu ‘ odn. Alegorijskom slikom se na skriveni nacin izlazu podsmehu ljudske mane ili drustvene pojave ( “ Ti si dobar covek “ ) ( “ Neka cudna zemlja iz Dange je Srbija “ ) SIMBOL – pesnicka slika koja ne oznacava ono sto je njom neposredno dato . jagnje ( krotkost ) . lisica ( lukavstvo ) .figura reci . ideja . osecanja I raspolozenja . predmeti ili pojave imaju odredjena simbolicna znacenja : lav ( snaga ) . Epitet nikako nije rec. prekidanje monoloskog toka . 9. ali I da bi se slusalac ili citalac podstakao na razmisljanje . kazi : Kako da te zovem ? Kazi mi : kakvo Ime da ti dam ? ( J. jer je ono samo prividno da bi se ostvario efekat iznenadjenja . raspolozenja ili osecanja .Inverzija ima psiholosku I semanticku vrednost . na ono sto predstavlja smisaono ili emocionalno stanje . u neizvesnosti o predmetu pevanja . asident . nego rec koja ima odredjenu semanticku I ekspresivnu vrednost ( “ Rumenasta zora “.Sustina epiteta je u koncentraciji osobina . retorsko pitanje . “ sumporno nebo “.Rec na kraju . uzaludno cekam “ ) . sta ili ko je nosilac radnje . nego sugerise mnogo neocekivanih znacenja . elipsa . ALEGORIJA . Nastaje izostavljanjem reci . ugao gledanja na stvari I nacin dozivljavanja stvari . Sintaksickointonacionoj celini . naglasavanju : “ kraj recice “ ( I pocetak ) udarna su mesta . U tome je I sustinska razlika izmedju epiteta I atributa koji blize odredjuje pojam . “ kruti mraz “ ) . kada sledi predah ili pauza . bela boja ( cistota . duze ostaje u sveti citaoca I pamti se ( “ Da dodjem kuci .

radnji . Sto su emocije lirskog ili narativnog subjekta snaznije. ANTITEZA ( . napregnutosti : “ I vidi kako jedan oblak raste uzdasi . cime se ostvaruje dinamizam kazivanja . nepoznato se cini poznatim .dobro je ) . Stavljanjem jednog pored drugog dve slike . dve licnosti . to su I hiperbolicne slike jace . oksimoron ) POREDJENJE – vrlo cesta stilska figura .ASINDET – figura nabrajanja . ( “ Zenidba Milica Barjaktarevica “ ) HIPERBOLA . Poredjenje ima znacajnu vrednost : nejasno se razjasnjava . Poredbena kopula najcesce izostaje iz poredbenog iskaza ili slike . sred obraza rumena ruzica . Predmet poredjenja su stanja . usta su joj kutija secera . LITOTA – figura reci kojom se ublazava iskaz da bi se kod citaoca ili slusaoca izazvao jaci suprotan utisak . svojstva .contrast ) poredjenje po suprotnosti . Njome se izbegava prava rec . I svud tisina sto krepi I godi . predocava svoj dozivljaj sveta I zivota : . I polje . dva osecanja . predmeti . gase … Zora . iskazuje svoja osecanja I ideje . radnje . Ovo preuvelicavanje izraz je emocionalnog stava I odnosa prema predmetu opisivanaj ili kazivanja .stilska figura preuvelicavanja predmeta .bolestan sam ) . I gora . ali se paznja citaoca ili slusaoca usredsredjuje na one reci koje su spojene veznikom : I snova mesec treperi na void . ( M. apstraktno se konkretizuje . I spava reka . ironija . dve predstave . gradacija . licnosti . ukazuje na razlike . obrvice s mora pijavice . “ Nije lose “ ( . paradoks . iluzija . zubi su joj dva niza bisera . nizanja reci bez veznika . Hiperbola je cesta u govornom I pesnickom jeziku . Istok se vedri . zvezde .Rakic – “ Osvit “ ) 10. prava istina. Zasniva se na slicnosti dva pojma : jedan pojam se poredi s drugim na osnovu nekih zajednickih osobina . zgusnutost osecanja I raspolozenja . a jato misli . ( V. Jace je poredjenje kod koga se ispusta zajednicka osobina predmeta koji se porede : “ Kosa joj je kita ibrisima .Petrovic – “ Vidoviti “ ) POLISINDET – figura nabrajanja uz obilno koriscenje veznika . Oci su joj dva draga kamena . ceznje iznad crnog grada . dva predmeta . Litota doprinosi zgusnutosti stila . misli I osecanja . koji imaju potpuno suprotne osobine . FIGURE MISLI ( poredjenje hiperbole . pojava . zivlje I upecatljivije . svud mrtvo pada kop o snegu laste . Ima odrican oblik : “ Nije mi dobro”( . Time se ritam usporava . antiteza . litota . osobina . pojave . nada . prava ocean ili vrednovanje .

“ S vremena na treba se odmoriti od nerada “ – Kokto ) . misli I osecanja po znacaju . Mazuranic ) Gradacija mora da bude logicna . Silabicki 3. unutrasnjoj kompozociji dela u celini . nizanje situacija . Paradoks deluje kao iznenadjenje . prirodna . ali I nauku o stihu . gdje kod koga . PARADOKS – stilska figura koja se dobija stavljanjem jedne pored druge dve misli koje su suprotne . Metricki 2. Posto je ironija prikriveno kazivanje . Neka znade sto mu strah valjade ! A Turcina ako jos imade . jer se citalac zamisli nad naoko protivrecnim iskazom . od slabijih prema jacim . sto Momcilu bilo do koljena . pa privlaci citaocevu paznju I angazuje misao . I postupna da bi snazno delovala kao izrazajno sredstvo . 11. u tekstu se ironicno znacenje reci oznacava navodnicima ( “ Dobar si ti = Ti si los covek ) . Gradacija cesto u sebe ukljucuje I preuvelicavanje ( hiperbolu ) cime se ostvaraju kompleksnije slike I predstave : “ Penjite ga na vesala tanka . Vukasinu po zemlji se vuce . Vukasinu na ramena pada . Gradacijski postupak ogleda se u oblikovanju likova ( postupno otkrivanje osobina ) . U govoru se pravo znacenje istice intonacijom . mudra ludost . vrednosti I jacini od manje vaznih prema vaznijim . pojava . Oksimoron je jedan vid paradoksa: recito cu tanje . jedna drugu iskljucuju ( “ Znam da nista neznam “ – Sokrat . IRONIJA – izrazajno sredstvo kojim se recima pridaje suprotno znacenje od onoga koje imaju u doslovnom znacenju : “ Kako sam ga lako udario . OKSIMORON – stilska figura koja nastaje kada se povezivanjem suprotnih pojmova ili predstava dobija novi pojam ili predstava . Postoje tri sistema organizacije stiha : 1.” ( Starina Novak I Knez Bogosav ) Ironija je sredstvo podsmeha I poruge I osnovni vid kazivanja u satiri . popet cu ga nebu pod oblake . ter se vlaha boji . Tonski .” ( Zenidba kralja Vukasina ) GRADACIJA – nizanje slika .“ Al ` da visis cuda velikoga . SISTEMI VERSIFIKACIJE Versifikacija – oznacava nacin organizovanja stiha . Umal sam ga s konja oborio . radnji . nije lako uociti je u knjizevnom delu . predstava . tu nek plijen vranom vranu stoji . Mora se rezumeti kontekst I shvatiti razlika izmedju doslovnog I prenesenog znacenja . Sto Momcilu taman kalpak bio . ( I.

Ako su strofe sacinjene od stihova jednakog broja slogova . deseterac . Prema rasporedu . Najmanja ritamska jedinica je akcenatska celina . nazivaju se IZOMETRICNE . razlikuju se : jednoslozna ili muska rima ( TRAVA – GLAVA ) . koja se sastoji od dva stiha . Kvalitet rime se odredjuje prema stepenu podudaranja glasova. mada ima poezije bez rime . Stih se se razlaze na polustihove . prema kvalitetu I prema rasporedu u strofi . troslozna ili daktilska rima ( BLUDNICA – LUDNICA ) . ukrstena . Prema broju slogova . Strofa od tri stiha je TERCET . koja moze biti parna ili neparna . a samim tim I sintaksicko – intonac. Prema . STROFA – veca smisaona . Tonska versifikacija je preuzela terminologiju metricke versifikacije . Podudaranje obicno pocinje akcentovanim vokalom . akcenata. kada se rimuju prvi I cetvrti I drugi I treci stih I prepletena . Karaketrise ga graficki oblik . U silabickoj versifikaciji ritam je uslovljen brojem slogova u stihu I to postaje obelezje stiha : osmerac . tipovi – podele. razlikuju se parna . KATREN ( cetvorostih ) je najcesca strofa . i drugi i cetvrti stih . obgrljena . nazivaju se HETEROMETRICKE strofe . 12. njen znak raspoznavanja . VRSTE STIHOVA I STROFA STIH je osnovna ritmicka celina u pesmi . samo je promenjena sadrzina : trohejska stopa metricke versifikacije sastoji se iz dugog I kratkog sloga . dvanaesterac . Koristi se termin SLIK. stih moze predstavljati celovitu sliku misli I osecanja . RIMA ( odredjenje . sintaksicka I ritmicka Celina od stiha . Kod silabicke versifikacije najpopularniji stih je aleksandrinac – stih od 12 slogova sa dvostrukom rimom ( na sredini I na kraju stiha ). Rima se klasifikuje prema broju rimovanih slogova . a u tonskoj iz naglsenog I nenaglasenog sloga . Najpopularniji I najcesci stihovi su dvanesterac .U metrickoj versifikaciji ritam se organizuje na osnovu ravnomernog ponavljanja dugih I kratkih slogova. jedanaesterac I osmerac . jedanaesterac . Odnos I raspored polustihova . U tonskoj versifikaciji ritam se organizuje ravnomernin smenjivanjem naglasenih I nenaglasenih slogova . jer pruza mogucnosti za razlicit raspored rima . U sadrzinskom smislu . celinu . stopa . kada se rimuju prvi i treci . kada se rimuju dva uzastopna stiha . troslozna ili viseslozna . nego se prenosi u drugu strofu I tu zavrsava . a strofe sacinjene od stihova razlicitog broja slogova . I pauza cine ritam stiha I pesme . dvoslozna . U nekim slucajevima misao se ne zavrsava u strofi . primeri ) Rima – glasovno podudaranje na kraju dva ili vise stihova . Usrpskoj poeziji versifikacija je silabicko – tonska . kao sto ima I rimovane proze . Rima je bitno svojstvo poezije . Najmanja strofa je DISTIH . Strofe dobijaju nazive prema broju stihova iz kojih se sastoje . glasova. koja zauzimajedan red. Rima se redje javlja na kraju polustiha . jer se ritam organizuje na osnovu broja slogova u stihu I na osnovu kombinacije naglsenih I nenaglasenih slogova . Stope su kombinacija naglasenih I nenaglasenih slogova . 13. ovi na stope ili akcenatske celine kao najmanje ritmicke jedinice . Slogovi se organizuju u stope razlicitog broja slogova I razlicitog broja dugih I kratkih slogova .

stanja. Sadrzinu cini skup cinjenica . u procesu citanja . Ono je predmet citanja koje podrazumeva process saznavanja . Ovi motive su staticni ili dinamicni . Dinamicni motivi imaju znacajnu ulogu u izgradjivanju fabule pripovednog ili dramskog dela . osecanje . govor knjizevnog dela je uoblicen jednom za svgda I uvek kazuje istu sadrzinu istim recima . symbol . epa ili speva . U pripovednom delu oni usporavaju ili zaustavljaju dogadjajni tok . osecanja. oblik I stil . stav . proceniti I razumeti junake I njihove medjusobne odnose – I tek tada se moze jasno ukazati tema knjizevnog dea . rima je vokalska ili otvorena I konsonantska ili zatvorena . zavisno od citaoca I vremena u kome se cita . parabola .prirodi zavrsnog glasa . Ono nije samo u funkciji zivotnog dokumenta . ono o cemu se govori . shvatiti zbivanja I fabularne tokove . ali I nesto vise – skriveni smisao . osecanja i raspolozenja .Svaka generacija citalaca i svaki citalac iz nje uvek u delu otkriva nesto novo . uociti sadrzinu . ili bar drugaciji . 15. Pisac se opredeljuje za odredjenu temu . raspolozenja . Oblik knjizevnog dela rezultat je izbora strukturne organizacije . Pokrecu zbivanja I uspostavljaju kontinuitet u razvoju radnje . Knjizevno delo je slozeno I slojevito . U pisanoj knjizevnosti delo je definitivno I nepromenljivo . ieksterijera I opisa pojedinih predmeta u prostoru I vremenu . da iznese svoje vidjenje . Tako se delo uvek nanovo cita I u njemu otkrivaju novi smislovi I znacenje . Na prvi pogled . Medjutim . Nekad se tema lako otkrije iz naslova dela . proucavanaja . a to je odnos piscevog afiniteta prema odredjenom zanru : neko ce svoj dozivljaj sveta I zivota izraziti kroz formu pripovetke ili romana . Knjizevno delo ima utvrdjen oblik nepromenljivog teksta . alegorija . To je neki predmet. predmeta . sudbina . dozivljaj . Knjizevno delo postoji kroz sadrzinu . Ono nije ni samo transpozicija zivotne gradje I konkretne stvarnosti . ambijenta . I raspolozenja. zato sto oseca da ima sta da kaze o njoj . a treci ce vise afiniteta pokazati za dramski oblik . Nastaje iz neke unutrsnje potrebe ili usled delovanja nekog spoljasnjeg podsticaa . Ono je I predmet istarzivanja . motiv je najuza tematska jedinica koja se dalje ne moze razlagati . misli I stavovi . Rima ima eufonijsku . Staticni motive sadrze opise situacija . I semanticku funkciju . POJAM I ODREDJENJE KNJIZEVNOG TEKSTA Knjizevno umetnicko delo je proizvod stvaralacke delatnosti pojedinca ili kolektiva . Ono je istovremeno sve to . nitit je samo svedocanstvo o vremenu I ljudima . glavna I sporedna tema I njihov medjusobni odnos . nekad iz privih stihova pesme . sadrzaj I smisao knjizevnog dela uvek su novi . epske ili pripovedne pesme . osecanja . U funkciji su opisivanja likova . raspolozenje. fibula ( fibula I size ) TEMA – predmet umetnicke obrade u knjizevnom delu . licnost . ritmicku . I dozivljavanja. da predoci misli .. predmetna stvarnost . ali je cesto to mnogo teze I slozenije : treba pazljivo procitati delo . 14. MOTIV – ovaj termini ma dvojako znacenje : kompoziciono I tematsko – istorijsko znacenje . U kompozicionom smislu . Ono ne nudi samo prepoznatljivu sliku sveta . atmosphere . sveta koji je zivljen I koji se zivi . I tumacenja . . TEMA – motiv . pojabva . dogadjaj . enterijera .

U nekom proznom delu .2. situacije su poredjane hronoloskim redosledom po prirodnom toku razvoja radnje . Knjizevno delo moze imati vise fabularnih tokova .6.4.5. koji se manje ili vise dodiruju .7….5. sizejnim redosledom 1.FABULA – logicni uzrocno – posledicni tok radnje u vremenu I prostoru .| IZREKE | KRATKE ZAGONETKE | PITALICE | BRZALICE ----. vreme . KRALJEVIC POKOSOVSKI HAJDUCKI CRNO-GORSKI OSLOBODJ.6. proizilazeci jedna iz druge . Fabula uvek u sebi nosi obelezje epohe . SIZE – naci organizovanja fabule . epizode ili segmenti dogadjaja izmesteni su iz svog mesta u logicnom redosledu I dobili su novo mesto u sizejnom redosledu sa odredjenom umetnickom fukcijom .SRBIJE BAJKE NOVELE LEGENDE ANEGDOTE BASNE SALJIVE PRICE POSLOVICE---. U tom slucaju se podudarju fibula I size : 1.4. Situacije su poredjane hronoloskim redosledom . Svaki od tokova ima svoj proctor . Odlucujucu ulogu u razvijanju fabularnih tokova ima SIZE od cijeg postavljanja zavisi ne samo celovitost fabule nego I njen opstanak .3.3. nego novim .2.7…U drugom slucaju situacije iz fabularnog niza nisu poredjane hronoloskim redosledom . 16.Dok je u fabuli uspostavljen prirodni I logicni redosled situacija . NACELA I VRSTE ( TIPOVI ) KLASIFIKACIJE KNJIZEVNOSTI PREMA narodna usmena PREMA poezija AUTORU umetnicka pisana FORMI proza KNJIZEVNI RODOVI lirika epika drama NARODNA ( USMENA ) poezija L LE MIT BALADE OBREDNE OBICAJNE PORODICNE SALJIVE RODOLJUBIVE proza E CIKLUSI ------------NEISTORIJSKI PREDKOSOVSKI KOSOVSKI M. junake . temu I misao vodilju .| . u sizeu je umetnicki redosled : pojedine situacije .

Tada su stvoreni uslovi da se celokupna usmena tradicija zapise . Najvise pomeranja izvrseno je u epskom rodu – epika u stihu sve vise stagnira . Tradicionalna podela je razlikovala lirski . jer je stvoreno u duhu I stilu usmenog stvaralastva I sto je odmah po nastanku postalo kolektivna svojina . formalnog . u pisanoj knjizevnosti stvaralac delu daje konacan oblik I svako novo umnozavanje ne dira u oblik I sadrzinu . sto je sit ili sto je zadovoljio neke druge potrebe tela I duha . I sistematizuju u rodove I vrste .Narodna ( usmena knjizevnost ) Izrazavala je shvatanja I verovanja kolektiva . Knjizevno . USMENA I PISMENA ( NARODNA I UMETNICKA ) KNJIZEVNOST . nacinu povezivanja I razvijanja motive . narodni duh I raspolozenje . Zato delo pisane pisane knjizevnosti nosi individualni pecat stvaraoca I izraz je subjektivnog dozivljaja sveta I zivota . nalaze se klice usmene knjizevnosti .osecanjima I raspolozenja . Pripadala je kolektivu . epski . be zobzira sto je imala individualno poreklo . rodovi na vrste . Ali taj covek se nasao I pred zagonetkom prirode . U tim njegovim potrebama . Savremeno stanje u umetnosti reci I nauci o knjizevnosti namece potrebu da se izvrsi drugacija klasifikacija na rodove I vrste .17. a u epskom rodu dve skupine : epsku poeziju u stihu I epsku poeziju u prozi . . te gubi primat I pravo da obelezava rod : proza dozivljava ekspanziju I obogacivanje novim vrstama te daje obelezje rodu . I dramski rod . versifikacijskog ili stilskog karaktera . sto je zeleo da opeva neki dogadjaj u kome je ucestvovao ili o kome je cuo . Razvitak knjizevnosti I izvesna pomeranja u okviru knjizevnih rodova ucinili su tradicionalnu podelu na rodove I I vrste zastarelom I prevazidjenom . jer tvorevina nastavlja da zivi u kolektivu poprimajuci svojstva kolektivne tvorevine. kojoj vrsnoj ili podvrsnoj skupini pripadaju . On je ostao nepoznat jer je pesma ili prica prihvacena I prenosena dalje kao tvorevina kolektiva . pojedinca kao stvaraoca . Knjizevna praksa I knjizevno kriticka terminologija ukazuju na izvesna pomeranja u okviru klasicne rodovske sistematizacije . Smatra se da je usmena knjizevnost nastala u periodu divljastva . Dok se u usmenoj knjizevnosti individualni tvorac praoblika ne pamti . Veoma rano su uocene ove razlike . tematskom izboru . saznanja I shvatanja . prozu I dramu . vrste na podvrste . Oznacava najsiru I najobuhvatniju skupinu knjizevnih dela . pa je nastojao da neke pojave u njoj shvati . da se prema njima odredi . Covek je osecao potrebu da izrazi zadovoljstvo zbog uspesno obavljenog posla . Cak I onda kada je tvorac dela usmene knjizevnosti bio poznat . ali I da sa tim pojavama uspostavi odnos I dijalog .Rod – najstariji termin klasifikacije knjizevnosti . ali da daroviti pojedinci svoja osecanja .Pisana ( umetnicka ) knjizevnost ) Pojavljuje se sa pojavom pisma . POJAM KNJIZEVNOG RODA I VRSTE . izraze u pisnoj formi . odn . . izrazajnim sredstvima . ono se uvrstava u narodno stvaralastvo . unutrasnjim svojstvima . I odrazavajuci duh kolektiva .Ova obelezja su tematskog . 18. Neka od tih obelezja ostaju zajednicka za sva dela bez obzira gde se nalaze na klasifikacijskom stablu . Iz tih razloga se ustalila podela na poeziju ( lirsku I epsku ) . Tako se klasifikaciono stablo knjizevnosti grana na tri rode . podvrste na tipove . razvrstavaju .umetnicko stvaranje razlikuje se po spoljasnjim formalnim osobinama . pa se osetila potreba da se skupine srodnih knjizevno umetnickih dela imenuju . koju karakterisu zajednicka sustinska obelezja .

nastao iz potrebe da se objasni ono sto se dogadja oko coveka I sa covekom . One su u obliku pravih poslovica ( ( U radian komadina ) . U strukturu lirske pesme ulaze lirski subject kao nosilac dozivljaja . Lirika se razvila u veliki broja vrsta I oblika . Fantasticne price o bogovima . koji je bujan . narocito u impresionistickoj I esejistickoj kritici . osecanja I raspolozenja . Lirizam je najprisutniji u ispovednim oblicima ( pisma . Peva o ljubavi . snazan . U sredistu lirskog interesovanja jeste covekov intimni svet koji je bogat . strasnom sudu . Lirizam se srece I u knjizevnoj kritici . Ali . gnoma . emocije I misli . Ona ima za predmet univerzalna I sve vremena pitanja . lirika ne zapostavlja ni spoljasnji svet bilo kao autonomni tematski krug . pa se okliznuo I pao ) . pravdi . Mit je proizvod primitivne svesti . maksima – to je kod naseg naroda poslovica . lepoti . U legendama o herojima I kada kazuju o istorijskim licnostima . htenja . kao izraz piscevih simpatija : ton je ziv I dinamican . zivotu I istoriji . poslovica pricica ( Ubio ti bog tu moju hitnju – rekao puz kad se dvadeseti dan pripeo ma granu . 20. . USTALJENI LIRSKI OBLICI ) Lirizam se ogleda kako u toplini izrazenih osecanja . smrti . I protivrecan . zagrobnom zivotu . ritam I zvuk .Lirska poezija je najstarija pesnicka vrsta . POSLOVICE ) . Ono sto se kod drugih naroda zove aforizam . suncu . LEGENDE . raspolozenja I osecanja . lirska mesta izvanredne umetnicke vrednosti . zivotinjama .LIRIKA ( ODLIKE . Posebna vrsta usmene tvorevine : prica u kojoj se pripoveda o neverovatnim dogadjajima I pojavama ciji su junaci natprirodna bica . Lirizam je karakteristican ne samo za liriku nego I za prozu u kojoj se cesto srecu tzv . lirskom ( poetskom ) romanu I lirskoj drami . Po tematici se dele na legende o mestima I legende o licnostima . raznovrstan . predmetnost . . prolaznosti . pesnicke slike . poletan . zavicaju . mesecu . pretvaranju ljudi u zivotinje .Poslovice – kratke usmene tvorevine kojima se sazeto iskazuju zivotne istine do kojih se doslo vekovnim iskustvom . vilama . stvaranju . vise ima izmisljenog nego istorijskog . . jezik I jezicka sredstva . dijaloskih poslovica ( sta cine djeca ? – Sta vide od oca ) I stihovanih poslovica ( Tesko vuku koga tice hrne I junaku koga zene brane ) . Legende o licnostima su dvojakog tipa : legende o svecima I legende o herojima .Legende – krace prozne tvorevine jednostavne kompozicije .Mit 1. PODELA . bilo kao refleks licnog I intimnog . 2.JEDINSTVENI KNJIZEVNI OBLICI ( MIT . ispovest ) lirskoj prozi . . istorijskim dogadjajima . Nastaju iz potrebe da se objasne neke pojave u prirodi . stil raskosan . cesto agzaltiran.19.Lirska pesma ima specificnu strukturu I kompoziciju . Izrazava primitivnu svest coveka prvobitne zajednice I njegova shvatanja prirode I pojava I dogadjaja u njoj . djavolima . istini . sentencija . tako I u stilu . . divovima . Svaka ljudska zajednica ima svoju mitologiju – system mitova koji se prenose usmenim putem cineci osnovnu ili preteznu sadrzinu usmenog pesnistva . coveku .

bogu zivotne radosti I veselja .Himna – oznacavala je pesmu uopste I imala ja muzicku pratnju . Ima razlicitu sadrzinu : ljubavnu . bliska je sadrzinom I tonom ditirambu . Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu I brzu komunikaciju : ona trazi pazljivo citanje . Posto se u ovoj pesmi slavi veselje koje je podstaknuto venom . odusevljenjem zivotom I njegovim radostima I lepotama . Sirok je spektar osecanja I raspolozenja . ljubav . svece . Snaga lirike je u njenoj moci da pleni paznju . Manje se javlja kao samostalna pesma . isticuci lepote . nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama I intelektom . Jezik lirike je odabran . . refleksivnu .Oda – pohvalna pesma ispevana u slavu I cast neke licnosti . Istovremeno su stvarane I himne sa svetovnom sadrzinom – slavile su lepotu . iskazanih u odi: ljubav . a u sustini je parodija na odu kao lirsku vrstu . RODOLJUBIVA . zvuka I smisla . . radostima zivota I uzivanju . zivot . prema grckom pesniku Anakreontu . vinu . Dugo je zadrzala religioznu sadrzinu slaveci sunce . Ponekad je tesko razlikovati odu od himne . ali I pesnikovo postovanje I privrzenost . ODE . prirodi . pazljivo I strpljivo ulazenje u tajne jezika I smisao izrecenog . Oda moze biti posvecena ljubavi . a sugestija je proizvod sadejstva ritma . vedrinom . kao I poezija I knjizevnost uopste ne deluju na citaoca samo kazivanjem I opisivanjem . Raspodelom njenog pevanja nah or I pevaca zacela se drama . religijsku . domovinu .) . aktivira misao . odn. ali je ona to samo po naslovu . bogove . vec I sugestijom . prirodu .Ditiramb – u staroj Grckoj pesma posvecena bogu Dionisu . ali dostojanstvenim stilom.zanos. DITIRAMBI …. poeme… Anakreontska pesma . slobodu . uzbudjuje . Tonaliteta pesme .Lirska pesma . Bogorodicu . Danas je to pesma ispunjena zanosom . Ubrzo je dobila specificnu sadrzinu : pohvalna pesma u slavu bozanstva sa izrazito uzvisenim I pateticnim stilom . tuga . reci nose pomereno ( preneseno ) znacenje . a vise kao deo duze pesme . HIMNA ima pretezno molitveni ton I patetican stil . rodoljubivu . teznjama i idealima naroda I svaki narod ima svoju nacionalnu himnu kao svecanu pesmu za svecane prilike . otadzbini . svaka rec ima svoje jasno mesto u iskazu . Njeno znacenje nije na povrsini . PESNICKE VRSTE ( LJUBAVNA . HIMNE . zalost . radost . Saljivi efekti izbijaju iz nesklada sadrzine I tona : sadrzina je vrlo prozaicna. prijateljstvu . ton je uzvisen I patetican . socijalnu . Javlja se I saljiva oda . To su krace lirske pesme o ljubavi . . iskaz je slikovit I simbolican . zasluge I vrline . Narodne himne posvecene su slavi . a ODA je pohvala iskazana uzdrzajnim tonom . narocito onda kada im je ton isti ili slican . 21. naziva se vinska pesma . Sve vise je dobijala svetovni karakter pa se sadrzinom I tonom priblizila vinskim pesmama . opisnu .

nego emotivna. . alegorijski . 22. mnogo zivotnih situacija I povoda da se iskaze rodoljubivo osecanje .Osecanja su suzdrzana . Moderna lirska pesma u mnogome odstupa od ustaljenog nacina lirskog pevanja . vise ima ceznje I tuge zbog rastanka . nesrecna ljubav . muzikalan I patetican . Eno sunce . Kako je ljubav osnovno I najjace ljudsko osecanje . nacinu iskazivanja ljubavi I jeziku postoji razlika izmedju narodne ljubavne pesme I ljubavne pesme pisane knjizevnosti . izjavljivanje ljubavi . STRUKTURA MODERNE LIRIKE . u slikama . Neguje se u svim vremenima kod svih naroda . Tamo njiva . vise je hladna. ali je mnogo motive . U tematici . najraznovrsnija po tematici I najlepsa po iskazanim osecanjima I melodiji . nego je I najbrojnija . Zacetak rodoljubive pesme je u prvim epskim pesmama . . ekstatican . EPSKA KNJIZEVNOST ( EPSKA KNJIZEVNOST I U STIHUI PROZI ) . ova lirska vrsta je ne samo najstarija .Ala je lep Ovaj svet. .Ljubavna pesma je stara koliko je staro I osecanje ljubavi prema osobi suprotnog pola . ali se vrlo rano . Ovde sad .Lirika xx veka obelezena je eksperimentima koji ne uspevaju da udahnu novi impuls lirskom stvaranju . do ocaja I beznadja . Jezik je slikovit . ponet . bez zanosa I patosa . ljubavne ekstaze . javlja kao posebna lirska vrsta . Ovde cvet . dusevna lepota . 23. Onde potok . fatalnost zenske lepote . preko tuge I bola . Ono je plemenito I humano osecanje . bola zbog neostvarene ljubavi .Rodoljubiva pesma u najsirem smislu ona izrazava osecanje ljubavi prema svome narodu I domovini .Pisana ljubavna pesma izrazava ljubavna osecanja neposredno I otvoreno . Dominanta je misonost . od ustaljene sadrzine I forme . Osecanja se iskazuju posredno I diskretno . ako ne preraste u sovinizam I mrznju prema drugim narodima . Oba ova toka mogu se obuhvatiti izrazom “ moderna lirska pesma “ . ljubav je samo nagovestena . burnih osecanja . . Evo hlad . pa je moderna lirska pesma sve vise intelektualisticka . jos u antickoj pisanoj knjizevnosti . ljubavna ceznja . Skala osecanja se krece od srece I radosti . Nema culnosti .Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motive koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota . I drugi koji se jasno moze odrediti kao . pa je zato I stil patriotskih pesama dinamican . vrlo subjektivno : u njoj ima snazne culnosti . Ovde malo ima ljubavne srece I radosti . Ovaj vek obelezavaju dva toka : onaj koji se uslovno moze nazvati tradicionalnim . samo se naslucuje . nastala kos u primitivnom drustvu . Rodoljubivo osecanje je vrlo snazno .

a unutrasnji svet junaka je zapostavljen . sudbine ….F.Odmeren ritam jednolicnog stiha . ali I dosta obimna . Pisca ne zanima ono sto se dogodilo izvan junaka . Slicnosti – deo po deo nekog predela . Dominira detaljna I tanana psiholoska analiza I psiholosko slikanje junaka . Interesovanje je usredsredjeno na dusevna stanja junaka I njegova prezivljavanja . Nekad je pripovetka veoma siroko zasnovana . Moze se pojaviti epska dela na granici filozofije I knjizevnosti . Nisu razvijene sve etape radnje : nekoliko etapa preplice se u jednoj situaciji . .kratka prozna forma . na zbivanju. Najpre se uspostavlja razlika izmedju pripovetke I novele . Pripovedanje je usredsredjeno na pojedinacnu sudbinu . raznovrsnost motive ) 24. Nije roman jer dosta povrsno slika junaka a fibula je jednostavna I pravolinijska . ROMAN . U njoj nema mesta za razvijene dogadjaje I drustvenu analizu radnje koja nije bitna I svedena je na minimum . PRIPOVETKE I NOVELE . Ono sto je opste I izvansveta pojedinca . Nema epizoda jer bi one narusile celovitost pripovedanja . U pocetku je ovim terminom oznacavano sve ono sto nije roman .. stvari ili osobe ) I izricanje misli . leksika probrana I funkcionalna .Relativno cista epska poezija obradjuje nacelno teme od izuzetnog znacaja za neki narod – rat. Po tim osobinama nalazi se na granici izmedju pripovetke I romana .opste poznati dogadjaji iz proslosti . Dijalog je sveden na najmanju meru . 25. Nema mnogo likova . opisi su siroki I detaljni pejzaz . enterijer . ona moze da bude sasvim kratka . Radnja nije razvijena I razgranata . Sto se obima tice . Dijalog je razvijen . zapostavljeno je . . portret . sa velikim brojem likova . Teziste pripovedanja je na spoljasnjem . na njen unutrasnji svet .Novela . koji je imao presudan znacaj za sudbinu junaka I u kome se ispoljila neka bitna crta karaktera junaka pripovetke . U fabuli pripovetke je neki dogadjaj iz zivota jedne licnosti ili kraci period zivota .prozna vrats koja se zacinje I posebno neguje u renesansi . putovanja . nego ono sto se zbiva u njemu . U toku istorijskog razvitka nastajale su strukturne I sadrzinske razlike . Neguje se od samih pocetaka knjizevnosti . u usmenom I pisanom stvaranju . a potom se svojim osobenostima izdvaja crtica ( skica ) I kratka prica koja ce preuzeti primat u kratkoj proznoj formi . brojnost . odn. Kazivanje je sazeto . ili ga uopste nema . . Fabula I lik – konstitutivni elementi structure epske poezije : .Epska poezija se sluzi uglavnom pripovedanjem ( nizanje motiva prema nacelu onog sto je dalje bilo ) I opisivanjem ( opisivanje – nizanje motive prema zakonu asocijacije po mestu . Pesnik ili pripovedac govori o necemu sto mu je vec unapred otprilike poznato .Pripovetka .Kompozicija ( duzina .L – junaci I heroji EPSKA TEHNIKA : .

poeticka .Stivensona .Defoa . sadrzinu dela I njegov emotivno – misaoni sloj objasnjava cinjenicama iz piscevog zivota. Epistolarni roman – epistolarna forma je negovana u srpskoj knjizevnosti u putopisnoj prozi . ili lirskim zapisima a redje je to forma pripovetke . pa da on dobije znacenje koje danas ima . biografski . Kad se pojavila Frojdova psihoanaliza . Virdzinije Vulf . Teziste je na zanimljivoj prici . neposredna je . ljubavni . Naziv roman oznacava pripovesti ( obicno pisane u stihu ) o zanimljivim . Franca Kafke …. Savremeni srpski roman odlikuju znacajne inovacije u sadrzini I formi : Borisav Pekic . srednjevekovni roman . a njen ispovedni ton je moguce kanalisati . psiholoski . iznenadnim preokretima .Roman – je danas najpopularnija . otvorena prema drugom . . Karakteroloska motivacija je u sferi oblikovanja lika junaka price epistolarna forma je izdasno sredstvo da se prezentiraju psiholosko – moralne trauma junaka . poetski roman . filozofski . Pavle Popovic . cesto cudesnim dozivljajima . istorijski . politicki . Moderni roman je doneo nekoliko novih vrsta : roman toka svesti . Borisav Stankovic . Biografska kritika traga za autobiografskim elementima u delu . Dobrica Cosic…. Zanimljivo pripovedanje . prilagodjena je njegovom intelektu I karakteru . fantsticki . Svetislav Basara …. Roman XX veka dostigao je zenith u stvaranju Dzemsa Dzojska . emocionalne I misaone structure knjizevnog junaka . ko kompoziciji najslozenija I po tematici najbogatija prozna vrsta .U nasoj knjizevnosti znacajna romansijerska ostvarenja dali su Svetolik Rankovic . dinamicna . po gradji najobuhvatnija . uspostavlja paralelu izmedju licnosti pisca I moralne . plasticno slikani likovi I bogat istorijski kolorit ucinili su istorijski roman vrlo popularnim . Ovaj metod .. August Senoa ( “ Seljacka buna “ ) . Istorijski roman – u osnovi ovg tipa romana je istorijsko vreme . bila je pisceva licnost : u piscevoj licnosti se trazi objasnjenje sadrzine knjizevnog dela . Jovan Skerlic …. ili filozofska pitanja. Podrazumeva sagovornika I njegovo reagovanje . Negovali su ga Aleksandar Dima ( “ Tri musketara “ ) Lav Tolstoj ( ‘ Rat i Mir “ ) . potpuna zapostavlja delo kao umetnicku tvorevinu . humoristicki . “ Poslednji Mohikanac “ F. Opste poznati romani ovog tipa su “ Robinson Kruso “ D. Razvio se u vrlo veliki broj vrsta : avanturisticki . Sve ostalo je plod pisceve darovitosti I imaginacije . Ivo Andric . Kupera . Epistolarna forma ima dvojaku motivaciju – poeticku I karakterolosku . prilagodjavati I usmeravati . ili romana . zaokupljen piscevim zivotom . realisticki roman . epistolarni . Avanturisticki roman – je roman u kome se opisuju zanimljivi dozivljaji I avanture neke licnosti . ali je moralo da prodje dosta vremena . Epistolarna forma u globalnom smislu je dijaloska . Smatra se da je istorijski roman zasnovao engleski romansijer Valter Skot ( “ Ajvanho “ “ Kventin Dervand “ ) . moderni roman . Biografski roman – prvo sto je zainteresovalo istrazivace knjizevnosti spoljasnje orijentacije . biografski metod se modifikuje u psiholoski I psihoanaliticki metod . novi roman . Termin roman je latinskog porekla . “ Ostrvo s blagom “ R. zpletenoj fabuli . Milorad Pavic. Biografsku kritiku kod Srba negovali su Svetisla Vulovic . Poeticka motivacija je u piscevoj svesti o epistolarnoj formi kao kao najpogodnijem sredstvu da se predoce I elaboriraju istorijska . anti roman . Dobrica Cosic ( “ VReme smrti “ ) .L. U toku istorijskog razvoja stalno dozivljava promene u sadrzini I formi : anticki roman. dobro vodjena prica . istorijski dogadjaj I istorijske licnosti .

pojedinacna sudbina. D. Poreklo mu je u mitologiji I religiji . Dostojevski predocava unutrasnja zbivanaja tako sto narativni subjekt kazuje sta se dogadja u dusi junaka . koji na literaran nacin I literarnim sredstvima raspravlja o nekim politickim temama . tajanstvenost I nedokucivost .Dostojevskog .Filozofski roman – roman vise nije pripovedanje o dogadjajima I licnostima . izostajanje moralisanja . Unjegovim romanima je u prvom planu individualnost . nego blisko I simpaticno . tada je rec o politidckom romanu kao tipu drustvenog romana . Njegove analize I prodiranja u svet junaka nijedan pisac nije prevazisao . jer imaju znacajan broj pozitivnih crta . Za humoristicko slikanje ljudi I situacija nabolji su primeri u delu Milovana Glisica . U srpskoj knjizevnosti prvi psiholski roman ostvaren je u romanima Svetolika Rankovica ( “ Seoska . ili tako sto prepusta da sam junak . “ Vreme zla “ . stil je intelektualan . Pisac se tim licnostima smeje .Neke ljudske slabosti prikazuju se kao deo normalne ljudske prirode . Ako politicka supstanca provlada u sadrzini romana . nego je I misaono I politicko bice . covek . Komarcic : “ Moj kocijas “ . jer covek nije samo dusevno . nadprirodne pojave I moci obelezja su fantasticnost . sve ono sto nemoze da se objasni prirodnim zakonima . Humoristicki roman . Usrpskoj knjizevnosti politicki roman poznaju svi periodi : J. Stevana Sremca < Branislava Nusica < Branka Copica . egzistencijalni problemi . “ Braca Karamazovi “ istog pisca u kojima se razvija refleksija o problemima morala .fantasticno ili cudesno – I u njoj se mogu naci motive koji ce znacajno uticati na pojavu fantastike u pisanoj knjizevnosti . ako preovlada politicko nad ljudskim . progovori o sebi . pa te licnosti ne deluju odbojno . pa je razumljivo sto je vrlo rano uslo u knjizevnost I ostalo njeno stalno svojstvo . Zacetke romana – eseja predstavljaju “ Zlocin I Kazna “ F. I kao takvo mora da izrazava I svoje politicke stavove . Psiholoski roman – Fjodor Dostojevski vazi za rodonacelnika modernog psiholoskog romana . sto sadrzi irealne I cudesne elemente . nauka . nastaje politicki traktat ili pampflet . U tematskom pogledu narodna fantastika je raznovrsna I bogata . Duboki su koreni fantastike : nalaze se u mitskom misljenju I religijskoj svesti iz kojih je pretocena u celinu knjizevnost fde ce naci sigurno uporiste u svim vremenima . nego raspravljanje povodom dogadjaja I licnostima o najrazlicitim pitanjima sveta I zivota – zivot I njegov smisao . Ako je politicka supstanca samo element tematskog kompleksa romana . kroz direktni unutrasnji monolog . kao masti daje istaknutu funkciju u stvaralackom procesu . Fantasticni roman – fantasticno je ono sto je neverovatno I neobicno . vizije buducnosti . dolazi rasprava I analiza – fabula jepotisnuta ili razgradjena . Fantasticna nit se provlaci kroz knjizevnost baroka I klasicizma da bi u romantizmu . Veselinovic “ Borci “ . L. filozofija . topao . ali taj smeh je blag . dobrocudan . o svojim nedoumicama I unutrasnjim borbama. Politicka sadrzina prisutna je u svakom drustvenom romanu . Politicki roman – tip romana koji odslikava odnos jedinke prema drustvenim ili istorijskim zbivanjima . blagonaklon odnos prema nosiocu slabosti .Preuvelicavanje predmeta I pojava stvarnosti . Humoristicki odnos prema ljudima I njihovim slabostima podrazumeva : razumevanje za ljudske ludosti ili slabosti . stvaralastvo . Cosic “ Deobe “ . umetnost . Tako nastaje novi tip romana koji ce dobiti razlicita odredjenja : roman – esej . Umesto price . nezlobivost . dobila znacajno mesto . koji je podredjen umetnickoj funkciji . filozofski roman ili metafizicki roman .

pogled na svet . razvila se u veliki broja podvrsta . Tako se iz psiholoskog romana razvija roman toka svesti . Bas zato sto se ostvaruje na pozornici I sto je gledalac “ ocevidac” dogadjaja . njihov zivot I sudbinu . kad . drama najsnaznije deluje na coveka od svih knjizevnih rodova . dramsko delo . intervju . dakle . U nekim slucajevima gledalac moze da stekne utisak da se nalazi u sredistu zbivanja . Ali . pa je njihovo postavljanje na scenu – nemoguce. U nazivu je sadrzana sustinska odilika dramskog roda : u osnovi drame je radnja koja se odvija na sceni pred ocima gledalaca . Mnogi su cinioci od kojih zavisi ostvarenje dramskog dela . Dramskim delom . Ima drama koje su pisane nezavisno od pozorisnih zakona . memoari…. biografija .putopis . U toku rada na drami . te I da sam ucestvuje u onome sto se odvija na sceni . Njega obelezava primena novih tehnickih sredstava za oblikovanje likova I nov stav prema coveku I njegovoj psihi . drama je pre svega . dopis 27. koji se odvijaju na sceni I ima iluziju istinitosti .novinarsko izrazavanje – vest ( sta . Umetnost romana u XX veku dozivljava renesansu : tada autori pokusavaju da udju dublje u podsvest svojih junaka I da iz tih dubina osvetle coveka iz jedne nove perspective . tako da oni neposredno dozivljavaju dramske junake . o specificnostima dramske vrste koju neguje . gde .to su drame za citanje .uciteljica “ I “ Poruseni ideali “ ) a “ Necista krv “ je najvisi domet psiholoskog romana tog vremena . N samom pocetku . 26. koje svoj puni zivot ostvaruje tek na pozornici . ko . vec citalac ima iluziju da se nalazi u svesti junaka . drama se razvila u dve dominantne vrste : tragediju I komediju . Svaka drama moze da se cita : ona je knjizevno delo namenjeno citaocima .izvestaj . uzivljava se u njega I poistovecuje s njim – postaje junak u ciju je svest uzso . u antickoj Grckoj . on void racuna o zahtevima I mogucnostima pozorista . a glumcu je omoguceno da uspesnije I uverljivije odigra svoju ulogu . pisac je iskazao svoju umetnicku zamisao . likovi govore I deluje pred gledaocevim ocima . Dok u psiholoskom romanu narrator izvestava o tome sta se zbiva u psihi junaka . Citalac romana mora da domislja likove . a gledalac sve vidi pred sobom : radnja se odvija na sceni . u njegovoj svesti I citaoca . olaksan je posao je posao reditelju. u modernom romanu toka svesti nema naratora kao posrednika I tumaca . shvatanja . Pisci cesto dok pisu dramsko delo . dnevnik . TEHNIKE MODERNE PROZE . osecanja I raspolozenja . Drama u uzem smislu reci . jasno I ocigledno je predocen ambijent . pa zato dramski pisac mora da void racuna o mogucnostima I zahtevima pozornice : da drama bude napisana tako da se lako moze izvesti u pozoristu . imaju u vidu odredjenog reditelja ili glumca . pisana je za scensko izvodjenje . U tom slucaju . o pravilima dramaturgije . odeca junaka I njihov izgled . kako ) . reportaza . DRAMA Drama – knjizevni rod . danas je dominantna dramska vrsta : poseduje elemente tragedije I komedije . . Drama je namenjena gledaocima . odlikuje je strukturna I tematska raznovrsnost . radnje ili opise . Za ovaj roman se cesto koristi I termin subjektivni roman .

obuceni u jarece koze .ili psiholoska komedija je najrasprostranjenija vrsta komedije. Komedija – ja na pocetku imala cisto zabavnu funkciju da razonodi I razveseli . kao pozorisne predstave : reditelj . Radnja je jednostavna . tragedija je zadrzala svoju formu . Junak zapada u razlicite situacije u kojima se iz situacije u situaciju sve vise razotkriva . Zbivanje u tragediji . a menjala se jedino u sadrzini . Komedja karaktera .nastala je u staroj Grckoj iz iz obrednog kulta bogu Dionisu . TRAGEDIJA I KOMEDIJA Tragedija – predmet tragedije je sukob izmedju junakovih teznji I ideala na jednoj strani . . kompozitor . Dugo je zadrzala svoju form I stil . I okolnosti u koje je zapao . pevali su pesme . Visa komedija – ima drustveni karakter I ulogu : da smehom utice na popravljanje ljudskog drustva I njegovo moralno ozdravljenje . Teme su iz svakodnevnog zivota . Humor je blag I dobrocudan . ali cesto prelazi u ostru I ubojitu satiru . U toku istorijskog razvoja . Svoj puni razvitak dostigla je u Grckoj . Uglavnom se razvila u dva osnovna pravca : u visu I nizu komediju . mane ljuske . U njoj dominira jedna licnost . na drugoj strani . U poznijim tragedijama strada zato sto dolazi u sukob sa svetom oko sebe . glumac . pa se I sam opredeljuje protiv njih .: prilikom prinosenja zrtve bogu Dionisu . Gledalac postaje svestan mana I poroka junaka komedije . Iz tog sukoba proizilazi stradanje junaka . pa se u njemu javlja zelja da se I sam bori za iste ideale . jezik blizak gledaocu pise se u proznom obliku . tehnicka sredstva . Komedija je uvek bila vrlo cenjena I popularna . Dok se komedija tematski stalno obogacivala I zanrovski razgranavala u niz podvrsta . likovni umetnik ( scenograf I kostimograf ) . jezik probran . U novije vreme sve vise je potiskuje drama u uzem smislu reci . pa je dozivela sadrzinsko obogacivanje I granjanje u veliki broj podvrsta . situacije su svakodnevne I zivotne I zivotne . Pravilo je da tragedija ima pet cinova I da se pise u stihu . u stvaranju velikih tragicara Eshila . U svim slucajevima junak se bori za neki moralni ideal koji je opsteljudski I blizak svakom gledaocu . Komedija . U savremenoj tragediji sukob izbija izmedju svesti I podsvesti . Gledalac snazno prezivljava stradanje junaka . tematiku I stil. junaci su obicni ljudi . pretezno se pise u stihu . svesnog I nesvesnog u coveku .junaci komedije su obicni ljudi svakodnevnog zivota koji sup o nekoj osobini gori od prosecnih ljudi . Tragedija . Stil tragedije je uzvisen . clanovi hora . ali ubrzo dobija I drustvenu funkciju : da ukazuje na mane pojedinaca I drustva . vladari . Sofokla I Euripida . dramski karakter . te da ih humorom ili satirom izvrgne ruglu I iskoreni .. napeto I uzbudljivo . U antickoj tragediji junak strada zato sto se suprostavlja volji bogova ili sudbini . 28. heroji. Ime je dobila od reci tragos ( jarac ) I oide ( pesma ) . Junaci tragedije su snazne I izuzetne licnosti : bogovi . koje je dramaticno . kao nosilac neke izrazite negativne crte karaktera koja je stetna po drustvo . treba da potrese gledaoca I da kod njega izazove plemenita osecanja I pobude . Visa komedija se razvila u dve podvrste : komediju karaktera I komediju naravi . stil je jednostavan .

dobrodusan . grubim I neukusnim salama . bezazlen . zabavna pripovetka I feljton . Komedija intrige – ili komedija situacije zasniva se na zanimljivom I zavrsenom zapletu iz koga proisticu komicne situacije . U ovom tipu komedije nema razlicitog junaka . kriminalisticki roman . ne spada u umetnicko delo .Izvor zapleta su nesporazum . obavezno pobedjuje dobro ) . niti istice prave literarne I egzistencijalne vrednosti . . Farsa ili lakrdija – nema umetnicke ciljeve ili drustvenu funkciju . Postoje jos dva naziva : kiz ili sund . ova knjizevnost se ipak uzdize iznad obicnog sunda . Oni podlezu sematizmu ( staklni sukob dobra izla . I vodvilj . likovi nisu pazljivo vajani . dok u Nemackoj na primer zabavna knjizevnost nije uspela da dostigne takav nivo I provalija prema pravoj knjizevnosti je duboka . Komika se ostvaruje zanimljivom fabulom . U razvoju zabavne knjizevnosti prednjaci Engleska . glavnog junaka . posebno obrazovanje . sentimentalni . Nema imetnicku vrednost . dosetkom ili komicnom situacijom . premda je u Nemackoj zabavna knjizevnost veoma omiljena . Zabavna knjizevnost vidi zadatak u tome da citaocu pruzi prijatnu razonodu . radnja je jednostavna . igrom reci . Ova komedija se razvila u tri podvrste : komediju intrigue ili komediju situacije . Farsa povladjuje nizem ukusu publike . beg od stvarnosti . Skup svih pojedinacnih mana ili karakternih crta cine narav jednog drustva ili drustvenog sloja . jezik je grub I vulgaran . Razlika je u tome sto u vodvilju ima muzickih numera . Jedina joj je svrha da zabavi I razonodi publiku . Ovakvi tekstovi ne zahtevaju veliki napor . ona ne postavlja duboke probleme . Junaci su obicni ljudi . Smeh je nezlobiv. gegovima . nema estetsku funkciju . kao knjizevna vrsta . Zabavna knjizevnost ima pojednostavljen pogled na svet . predvidiv rasplet . Naziv za onu vrstu knjizevnosti koje interesantnom gradjom na zabavana nacin zeli da odgovori publici skromnih literarnih pretenzija .ili drustvena komedija ukazuje na mane I nedostatke jednog drustvenaog sloja ili drustvene grupe . nesnalazljivost . zamena za nekadasnju bajku . uspevsi da objedini zabavne I umetnicke elemente . spletke . Radnja je labava . sa svakodnevnim zivotnim situacijama . Vodvilj – je blizak farsi po tematici . jednog doba . kao ni narocit osecaj za esteticki nacin izrazavanja . Glavni oblici su zabavni roman .Komedija naravi .Neke vrste zabavne knjizevnosti : pustolovni roman . jeziku I vrednosti . 29. Premda ne udovoljava estetskim zahtevima. Niza komedija –ima jedini cilj da zabavi gledaoce I nasmeje ih zgodnom salom . Zabavna I ozbiljna knjizevnost moraju biti uzjamnog delovanja . ZABAVNA KNJIZEVNOST Ne zahteva dublje intelektualne napore . Bezazlena je I ne razara ukus citalaca . farsu ili lakrdiju .

Nije ni cudo . Kocic je satiricar I psiholog . Narator ce obaviti u prici jos jednu vaznu ulogu . Stevica je znalac koji dobro poznaje protu . I pisac I Stevica zeljno ocekuju protino pojavljivanje . Pricanje je zamenjeno opisom . da se nista ne zaboravi . ali veoma humani I dostojanstveni . mucenik na sopstvenoj zemlji . Ti Kocicevi zemljaci su I sereti I prosti .Prote se skriva zato sto sto je upravo sve izuzetno I cudno ( proctor . pa u bijeli svet “ . pisac se pretvorio u knjizevni lik . Protina mrznja je usmerena na sve I svakog . koje je skopcana sa strahom . Sada pisac deluje ubedljivo I uverljivo . sakrivenih u svojim ljusturama iz kojih kada izvire . To je veliki rizik . napacene I porobljene. Kocic je covek pravde . kad se u blizini pred nama . on je Krajisnik I covek svog zavicaja I svojih gorstaka . uperio svoju zaoku prema tim nepravdama I eksploataciji coveka . u posetu proti . Kocicev patriotizam je izraz jedne osobite strasti : da se pamti sve sto je bilo . prospu svoju gorstacku ostricu . Oni su ljudi trpljenja . brate . torbu na rame . I Turci I Austrijanci koji su upravljali Bosnom . nosi sve . postenja . ali iz njih izbija plamen kad vetrovi duvaju . uzajamno se dopunjuju I naslanjaju . izazvana opisom protine kuce . neka carevima ne propane . jer ako toga ne bude . ali prote jos nema ispred dvojica naratora . Stevica ce jedva da se osmeli da povede pisca . eksploatisale ljude tog podneblja . dvorista . Dakle . Pripovetka “Mracajski proto “ je dijalog znalca I radoznalca . Sa nestrpljenjem se ocekuje osoba za kojom se dugo I uporno traga . tesko je posmatrati izolovano I jednostrano . bili su nepravedni prema domacem stanovnistvu . ugusen radom I nepravdom . piscevog dvojnika . a vreme I prostor razgorevali su decenijama te Kociceve Bosance . onda narod gubi I proslost I tradiciju . I posmatranje . Covek u Kocicevim delima je patnik . drvena kuca . pred kojom su se videla vrata od podruma . na jednom brezuljku ukaza vrlo visoka . pogotovo kad je u pitanju Srbin I srpstvo uopste. I jedno i drugo . deluje uzbudjujuce . gubi sebe . U uzem smislu . Kocic je u svom delu . a ja cu stap u sake . njegovu narav I zivotne teskoce . prepoznatljivu . trajanje . ugnjetene . mene lijepo strah! Trze se Stevica . okolina ) . ali I jedne specificne tvrdoglavosti . Iluzija prisustva . ali pomalo alegoricnu . Dakle . Atmosfera je pojacana iscekivanjem . jer je to susretsa osobom koja se skrila od sveta . Kocic je covek Bosne. osobenjak .PETAR KOCIC : “ MRACAJSKI PROTO “ Petra Kocica . vidljivost prote . Radoznali sagovornik je upravo pisac . satiricnu I mateforicnu . jer sva ta autenticnost prolazi kroz njegova cula I opise : “ Bogami. s teskom celicnom bravom “ . ali sa velikom zebnjom I strahom . Dakle . U sirem opsegu . ali pisac zelei neposredni uvid u protin zivot . postojani . Stecicina prica deluje veoma ubedljivo . Na tim prostorima smenjivale su se razne civilizacije koje su uglavnom porobljavale . njegove kuce . kao coveka I pisca . okoline . sad je prisutna realnost . Krajisnike . Kocic je slikar realnosti svog vremena I prostora . U svojim delima . cim se pojavila protina kuca . ne moze mu se lako prici vec mora da se uhodi . slikar dusa I srca bosanskog seljaka kome tudjin itima “ bericet “ okvasen krvlju I patnjom sopstvenom . krisom iz . sto ce taj seljak reci : “ Nosi . istine.

a podsvesno drugu . kod prote nije potpuno unistena neznost . I on je pomalo uplasen . mjesto se prosjelo pod tobom “. proto ipak razlikuje dobro od zla . sto znaci da proto moze da voli I miluje I dam u to polazi iz srca : . Izgleda kao da prota samog sebe jede . dakle .zaklona je poslednji napor da se dodje do cilja . kako ste vi usli da vas pas ne opazi I ne zalaje ? “ Proto . alit u si med . a kosa zamrsena I masna . koje su pune mrznje . teska I celicna na podrumskim vratima simbolise protinu zakljucanost I srca I duse . Sav je afektu I povisenom tonu . krisom . prote . Nemoze da nadje djezvu . gestovi. Tu su I tragovi pune zapustenosti : bradica u neredu . ali je obazriv I kazuje d ace njihov boravak kod njega biti kratak. gaji I konja I psa . sto se vidi u odnosu premakonju . Alarmni uredjaji . Ipak . nudi ga kafom . Kuca deluje usamljenicki u prostoru . dakle usmerava svoju agresiju mimo coveka I uija psa . Kada ga susrecu . ali u znacima dusevnog nemira . nekazujem svijetu “. sto na njegovu psihu deluje pogubno . koje poseduje prota . a njegov oslonac je nesiguran: “ Podnimio se na obe ruke I odbocio nag ole . sto moze nagovestiti da kod prote nisu zamrli ljubav I covecnost . su u funkciji da se oglasi spoljasnja opasnost . tisina “ a sve u tom dvoristu je “ pusto . zato je izolovan . prota je I mentalno nesredjen . Prema posetiocima je prek I osoran . Protino dvoriste je “ mrtva . svesno je izvrsio jednu kaznu . Pravi krivci nisu kaznjeni . govore o coveku koji je prosao tezak zivotni put . Polozaj tela je neugodan I napregnut . zlobe I kletve . jer sum u oni nepozeljni . Brava . Prota je opsednut strahom od zluradih posetilaca . cudan . kao I prota koji ne voli svet . fildzane I secer za kafu . melem .psa . kretanja I I nacin pusenja su neuroticni . Stevica je priznao . Protina kuca je usamljena I uzvisena u prostoru. duboka . On nije svestan da zrtvuje svoga ljubimca radi kaznjavanja nenajavljenih gostiju . On se opekao na ljudskom zlu I ti oziljci iz proslosti su izvitoperili njegovu psihu . Zbog toga on ubija svog psa . Stevici ne nudi kafu I kune ga : “ sjedi I ti . Iz mirovanja prelazi u pokret . Prota mrzi Stevicu . dzibicu . sto pokazuje njegovu neuroticnost . iz puske . zato sto mu je njegov deda osramotio zenu . Stevica kod prote bira one reci u slikanju njegovog bica . on je u stanju fizickog mirovanja . kome dirljivo tepa . on je psihicki rastrojen . da ga je strah . Susret sa protom je izuzetan . te ih pas nije opazio ) . koscato lice I I siroka . a do nje se dolazi strminom . kad te vec djavo donio “ “ sjedi . dok je prilazio protinoj kuci . otrovi samounistenje . Zbog toga je razocaran u ljude . ali su svesni da zbog njih strada neduzna zivotinja : “ Ama . I stvari u kuci su izgubljene . Dakle. kao I sam prota . ima nesto od zivota u njegovom dvoristu jer tu sumornu tisinu jedino remeti zujanje pcela . dzibicu . U ocimai pogledu prisutno je psihicko rasulo : “ blesasto zuri u nesto pred sobom” . Ta zakljucanost I zabravljenost simbolise karakter protini negovu cutljivost “ sto sam propatio . On je svu ljubav usmerio na bezazlenija bica ( konja . Od konkretne imovine . sumorno tesko “ Ipak . Dok pisac posmatra protu .Goli I suvonjavi laktovi . Dakle . Lepse se ponasa prema neutralnoj osobi nego prema Stevici piscevog dvojnika ipak prima sa znacima gostoprimstva . ali utegnutapleca . Pcele mogu simbolisati I zaoku. Dakle . proto . suvonjave laktove “ . Prota nikad ne govori smireno . Prozori na kuci su kao dva izbezumljena oka . pun daljih iscekivanja I straha. veoma surovu . I pcele ) ali ljudi stvaraju I povod da prota ubije I svog psa ( posetioci su krisom usli u dvoriste . pored pcela .

On muci samog sebe . oblaci . U svakom dobru ima I iskre zla . A sto je tebi za tim? Sto sam prepatio ne kazujem svijetu “. surovokaznjavan . Tu ima I tracak svetlosti I prikrivenog dobra . moglo bi se ocekivati da nekoga blagoslovi . on odgovara : “ Jesam. koje su istovremeno I simboli I prote I njegovog okruzenja. Protine reci zauzimaju vise od trecine ukupnog teksta price I gotovo su sve iskazane u jakom uzbudjenju . Posto je on svestenik.magajac ! “ Ti izlivi neznosti . Umesto da su ga ljudi razumevali . mracnu licnost I rezignaciju . Proto nema imena .“ Magajice jedan ! Kako si mi . Posebno se boji noci : “ Dijeco . ali I u zlu ima neka trunka dobra . magajice jedan ! Nisi ti konj . prisutni su u mracnom podrumu van ociju posmatraca . veiti . U Stevicinoj prici vidimo protu kao covekomorca . kod tuskog I svapskog suda . noc . ali moze oznacavati I vrstu karaktera . Proto se odlucio na usamljenicki zivot . Proto je predstavljen kao mucenik I zbog toga ga . on je od njih doziveo zlo I zbog toga on ljude ne voli . valjda njegov uzasni zivot . Zato ne treba brzo osudjivati nekoga I treba razumeti coveka . Kada mu posetioci potvrde da je on mnogopropatio . Proto stalno nosi pusku I noz . cak I za mladica . PORUKE IZ DELA U sirem opsegu . On je bez krivice . koga je do malocas proklinjao . ali I okolnosti koje su ga takvim stvorile . I dobro I zlo u coveku koreni su drustvenih pojava . Mrak . crna je noc na zemlju pala . koja se ne moze u potunosti sagledati I za kojom treba stalno tragati . ali on proklinje sve I svakoga . ali nikome ne smeta . To “Mracajski “ moze biti aluzija na neko zabaceno selo . kada je proto nasamo sa konjem . vremenom postao opaka I nastrana licnost . Ko zna sta je protu ucinilo bezumnim . Svetlosni znaci brzo nestaju . kako si mi . ali je gord . vec onaj veiti . Cini se da je on pacenik I da posle toga vise nema svetlosti . manje osudjujemo . Njegove kletve su upravo protine odbrambeno sredstvo . Noc I mrak cine da se izgubi protin lik . su mracne snage . preko onoga sto cini I u njegovim postupcima . . ali je dobio atribut “ Mracajski” . jer je po njemu grad izvor zla I okupacije . zbog svega sto cini . Coveka treba upoznavati neposredno . planina . On ne odlazi u grad . Zato ih on I smatra podmuklim neprijateljima I muciteljima . Svak` sebi ! Trazite konak ! Tu se moze nazreti I protina briga . kao I zastitu I odbrambeno sredstvo . Proto je bez svoje krivice . protin lik ilustruje da je svaki covek velika tajna . bioloske . Ljudi su ga optuzivalii klevetali kod vlasti .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful