KNJIZEVNOST 1.

NAZIV I POJAM KNJIZEVNOSTI Poreklo termina nalazi se u reci knjiga : sve sto je izrazeno recima i uobliceno u celinu ( knjigu ) imalo je zajednicki naziv knjizevnost. Knizevnost u sirem smislu obuhvata umetnicku knjizevnost ( beletristriku ili lepu knjizevnost I knjizevnonaucnu prozu ) ali i proizvode koji nastaju u procesu proucavanja knjizevnosti ( knjizevnu kritiku , u uzem smislu obuhvata samo ono sto se naziva beletristrika ili lepa knjizevnost ( poezija , proza , drama ) I knjizevnonaucnu prozu ( dnevnik , putopis , reportaza , pisma , memoari ). Za knjizevnost u uzem smislu koriste se I pojmovi umetnicka knjizevnost , umetnost reci . 2. PRIRODA I FUNKCIJA KNJIZEVNOSTI Knjizevnost ima znacajnu ulogu , ona siri i saznaje intelektualne vidike . Knjizevnost ima vaspitnu I drustvenu ulogu. Ona je samosvesna , kreativna , ljudska duhovnost i emocija .Ima ulogu da zadovoljava narasle potrebe , potrebe za celovitijim dozivljavaljem I obuhvatnijim saznavanjem sveta prewko dubljeg razumevanja i tumacenja knjizevnog dela . Drustvena funkcija I uloga knjizevnosti ispoaljava se u svojoj pravoj mogucnosti , tamo gdes e ciatcevo knjizevno iskustvo ukljuci u horizont ocekivanja njegove zivotne prakse I preformira njegovo shvatanje sveta . 3. NAUKA O KNJIZEVNOSTI ( KNJIZEVNA TEORIJA , KNJIZEVNA ISTORIJA KNJIZEVNA KRITIKA ) Teorija knjizevnosti je dinamicna nauka kako u pogledu svoje sadrzine , tako i u pogledu rezultata i pojmovnog aparata .Ona je dinamicna disciplina , jer je uvek otvorena za nove rezultate i nova uopstavanja , na osnovu materijala koji obezbedjuju knjizevnost , knjizevna kritika i knjizevna istorija . Teorija knjizevnosti obezbedjuje osnovne postavke znanja I instrumente za istrazivacki rad knjizevnog kriticara i knjizevnog istoricara . Na drugoj strain , knjizevna kritika I knjizevna istorija obezbedjuju nove cinjenice za dalja uopstavanja teorije knjizevnosti . Teorija knjizevnosti izucava opste zakonitosti knjizevnog stvaranja , prirodu knjizevnog dela , izrazajna sredstva , utvrdjuje merila za klasifikaciju knjizevnosti kao i posebna svojstva , osobine i zakonitosti radova i vrste . ISTORIJA KNJIZEVNOSTI Proucava razvitak knjizevnosti u istorijskom kontinuitetu . Ona ne prati samo knjizevni zivot , pojedine pisce , I njihova dela , vec pazljivo proucava drustveno – ekonomske uslove u kojima je nastajala odredjena knjizevnost , uziam u obzir politicki zivot , koji se svakako na odredjeni nacin odrazio u knjizevnoj produkciji jednog vremena , pomno prati razvitak ideologije I njen uticaj na knjizevni zivot I

knjizevno stvaranje kako pisca pojedinca , tako i cele zajednice . Istorija knjizevnosti nije samo hronoloski pregled pisaca i dela ,nego kompleksno prikazivanje drustvenog , politickog I kulturnog zivota jedne sredine i vremena. . U istoriju knjizevnosti spadajusinteticki pregledi razvoja jedne knjizevnosti u odredjenom periodu , rasprave , studije , I monografije u kojima se proucava jedan pisac , jedan knjizevni pravac ili neka knjizevna pojava . KNJIZEVNA KRITIKA Njen zadatak je da prati knjizevni zivot , obavestava citaoca o novim knjigama ocenjije i vrednuje knjizevno delo ili stvaranje pisca .Zato se kritika deli na tekucu I naucnu kritiku . U tekucu kritiku spadaju novinska ili casopisna kritika , koja u kratkim crtama predstavalja novu knjigu ukazujuci na njene vrednosti I nedostatke . Ima informativni karakter I ne zalazi u dublju analizu knjizevnog dela. Ova kritika ima oblik beleske , osvrta I prikaza . Naucna kritika pruza produbljenu I dokumentovanu ocenu vrednosti knjizevnog dela bilo dam u prilazi samo sa jednog aspekta ili ga razmatra u celini , sa razlicitih aspekata I primenom razlicitih metoda ispitivanja . U naucnu kritiku ubrajaju se raspave , studije I monografije . Knjizevna kritika je znacajna disciplina nauke o knjizevnosti iz dva osnovna razloga : vrlo je razvijena I bogata , najproduktivniji je deo nauke o knjizevnosti , obezbedjuje gradju za knjizevno – istorijska uopstavanja I izradu knjizevnoistorijskih sinteza . 4.STILISTIKA ( kao disciplina o izrazajnim vrednostima jezika ; pojam , odlike i Podela ) Stilistika je nauka o stilu . Proucava nacin izrazavanja jezikom I relacije izmedju jezika na jednoj strain , I namera , misli , osecanja I raspolozenja , na drugoj strani . Stilistika je disciplina lingvistike kada proucava jezicki system I njegovu strukturu sve do jezickih jedinica. Stilistika je diciplina nauke o knjizevnostikada proucava sklad izmedju misli , osecanja I namera , na jednoj strani I jezickog izraza kao realizacije misli na drugoj strani , te umetnicke vrednosti tog sklada . Otuda I dve orijentacije u stilistici ili mikrolistika I knjizevan stilistika ( stilisticka kritika ) ili makrostilistika . Lingvisticka stilistika proucava jezicke cinjenice u utvrdjuje opste zakone , ale ne daje ocene . Njene rezultate koristi knjizevna stilistika za estetsko vrednovanje knjizevnog dela .Predmet istrazivanja ove stilistike obuhvata jezicki system , jezicku normu , jezicke jedinice i stil . Knjizevna stilistika ili stilisticka kritika proucava umetnicko funkcionisanje jezickih sredstava u knjizevnom delu I ocenjuje estetske vrednosti knjizevnog dela . Predmet istrazivanja knjizevne stilistike obuhvata veliki broj knjizevnih elemenata I fenomena : motive I teme , oblikovanje sizea , reljef teksta , poruka , monolog , dijalog , pripovedanje , deskripcije , karakterizacija , izvori I uticaji .

personifikacija . dinamizacija I ritmizacija umetnickog govora . antiteza . delujuci na mastu . izrazajnost ) 6. emocionalno se boji . elipsa . osecanja . uskladjuje se sa situacijom u kojoj sekoristi I sa prirodom I psihologijom onoga koji ga koristi . litota .konkretnost u slikovitost u opisivanju . polisindeton ) .FIGURE MISLI ( poredba . retorsko pitanje . bogatstvo znacenja – mnogoznacnost .5. Zato ima individualni karakter i boju . ANAFORA . Pesnicki jezik odlikuje : . U toj upotrebi dobija mnoge pratilacke elemente ( gest . raspolozenja I stavove .ritmicnost u organizacicji umetnickog materijala – slika ilikova . jezicka sredstva I jezickog signala . simbol ) . ironija . ONOMATOPEJA …) ASONANCA – zvucna stilska figura . pojacavanje znacenja . paradoks . FIGURE DIKCIJE ( ASONANCA .FIGURE DIKCIJE . oksimoron ) 7. . novinarstvu . jezgrovitost . gradacija . Ovaj poseban I specifican nacin upotrebe jezika od strane pojedinca . anaphora . razum I osecanja. epifora . nudi saznanja I estetsko uzivanje . slikovitost . singdoha . STIL PESNICKOG JEZIKA Jezik je kolektivna tvorevina ali se ostvaruje tako sto ga pojedinac upotrebljava da bi izrazio svoja htenja .preobrazavanje znacenja ( prenesena znacenja – figurativnost . glasovne ili zvucne figure ( apsonanca . eufemizam . hiperbola . Citanje naucnog teksta pruza saznanja . alegorija . simploka . naziva se stil .emocionalnost u izrazavanju pri cemu odstupa od normalnog nacina izrazavanja . Stilske figure se dele na nekoliko grupa : . intonacija . nauci ) po nacinu i cilju upotrebe . aliteracija . S obzirom da samoglasnici imaju specifican tonski kvalitet . a nauka koja se bavi proucavanjem stila zove se stilistika . ALITERACIJA . pesnicki jezik predocava stvari I pojave preko umetnickih slika I likova . anadiploza ) . onomatopeja . citanje knjizevnog teksta ozivljava mastu. metonimija . STILSKE FIGURE ( POJAM I PODELA ) Stilske figure nastaju iz raznovrsnog odstupanja od uobicajenog nacina izrazavanja cime se postize konkretnost .FIGURE RECI ili tropi ( metafora . Dok naucni jezik saopstava istinue uz pomoc pojmova I cinjenica delujuci na razum . mimika . namere . budi osecanja . koji se razlikuje od svih drugih nacina izrazavanja ( u svakodnevnom govoru . epitet . ritam ) dozivljava odstupanja od norme . simbolicnost . nastaje ponavljanjem istih samoglasnika . njihovo nagomilavanja je . Pesnicki jezik je oznaka za jezik knjizevnog dela . asindeton .FIGURE KONSTRUKCIJE ili sintakscke figure ( inverzija .

ozivljava I dinamizuje sliku . ( Devojka nadmudrila Marka ) SIMPLOKA – zvucna stilska figura . nastaje ponavljanjem istih suglasnika ili suglasnickih skupova . to su same zmije . “ Blago mene I do boga moga blago mene . nemam osecanja . Toliko je cesta u izrazavanju da je postala sastavni deo govora . Nemam vida . onomatopeja ima znacajnu umetnicku funkciju . singdoha . il` ljubav nije – Sto se grli . upotrebljava se samo rec s kojom se poredi .Zmaj – “ Tijo noci “ ) Metafora ima afektivni karakter jer pokazuje govornikov stav prema predmetu opisivanja ili opevanja . Mesto da pesnik . . Zasniva se na prenesenom znacenju reci .konkretizuje je I zvukovno obogacuje ( “ potok jauce . reci ce : “ Tijo noci . ali I svoj dozivljaj sveta . “ Sadi kuma jednog do drugoga . alegorija . na prenosenju pojmova iz jednog podrucja zivota u drugo . potok ….izraz osecanja i raspolozenja . Starog svata jednog do drugoga Mladozenju jednog do drugoga . eufemizam . simbol ) METAFORA – najslozenija I najlepsa stilsaka figura .” ( J.J.Nastaje u procesu uporedjivanja dva pojma vezivanjem po srodnosti . Moje sunce spava ….Ponavljanje na pocetku stihova ( anaphora ) ONOMATOPEJA – zvucna stilska figura nastala podrzavanje glasova i zvukova iz prirode ..) EPIFORA –zvucna stilska figura . eto sina moga ( Uros I Mrnjavcevici ) 8. Ovo ponavljanje izaziva zvukove efekte I doprinosi ekspresivnosti pesnickog izraza ( “ vrh hridi crne trne “ ) ANAFORA “ Ljubim li te…. Onomatopeicne reci nastale su kao rezultat reagovanja prvobitnog coveka na svet oko sebe – ovim recima on je izrazavao svoja osecanja I raspolozenja . iskazujuci svoju ljubav prema dragoj . ona je izraz vrednovanja ( Golubice moja . te I kod citalaca ili slusalaca izazivaju akusticne slike I odredjena osecanja I raspolozenja ( “ pucina plava spava “ ) . ALITERACIJA – zvucna stilska figura . Ljubim li te…. . FIGURE RECI ILI TROPI ( metafora . gde se reci ponavljaju na kraju stihova . Cesto se metafora odredjuje kao skraceno poredjenje . epitet . Sovuljago jedna ..il` me bezum ganja . U pesnickom jeziku . cime se objasnjava process njenog nastajanja : mesto reci koja se poredi . kaze da je ona kao Sunce ( on bez nje ne moze da zivi kao sto svet nemoze da zivi bez Sunca kao izvora zivota ) . personifikacija . gde se ponavljanje reci javlja i na pocetku I na kraju stihova . metonimija .

Deo umesto celine : Branili su ognjiste ( . Tim postupkom stavaraju se zive . zamena reci na osnovu kvantitativnih elemenata ili logicno – uzrocnih veza .evropske zemlje ) . SINEGDOHA – figura reci . logicka metafora .kraljevska vlast ) Ustala je kuka I motika ( .dom ) Ostalo je bez krova nad glavom ( – kuca ) . . Jedna od svojstava metafore je da zgusnjava znacenje reci I istice ga . ili da iz crne zemlje izvire” Personifikacija se cesto koristi u opisima pejzaza kada se ozivljavaju pojedini predmeti u prirodi .mesto da umesto onoga sto se u njemu nalazi .narod ) . Gradi se na principu zamene pojmova po osnovu logicke veze I zavisnosti . postupci I moci . obogacujuci izraz I ritam. da se na morskoj valja pucicni . dobro se nakitio – napio .Posebno umesto opsteg : On je Kir Janja ( tvrdica ) EUFEMIZAM – figura reci . ( Obilazi istinu – laze .vreme umesto onoga sto se u njemu zbiva – Bio je to buran dan ( dogadjaj ) . mokra braca – pijanice …) . reci koje su vulgarne .I precutnim dogovorom zabranjene za kolokvijalnu upotrebu . dinamicne I upecatljive slike prirode . Veliki je broj oblika metonimje : . ostro ili neprijatno .Jednina umesto mnozine Vuk dlaku menja . ali cud nikako ( -vuci ) .Kravetino ) . sredstvo umesto osobe : Kruna je tako odlucila ( .poezija ) .duvan ) PERSONIFIKACIJA – Stilsko sredstvo kojim se nezivim stvarima I apstraktnim pojmovima pridaju ljudske osobine . upotrebi blaza rec. ljudi .njegovo delo ) .Celina umesto dela : Evropa pruza otpor Americi ( . Sinegdohom se oznacava : .Orudje umesto proizvoda : Odusevilo me njegovo vesto pero ( . .Sadrzalac umesto sadrzine : Zapalio je lulu ( . koja se zasniva na zameni reci : kada se mesto prave reci koja imenuje nesto ruzno. porodica ) .Sredstvo umesto radnje : Citam Cosica ( . podvrsta metonimije . METONIMIJA – Cesta stilska figura logicka metafora . “ Zemlja kune svoje pokore “ Nebo “ dalje putuje “ I “ zvezde placu “ “Po tamnom krilu neme ponoci ko grdan talas jedan jedini . Koriste se I kao zamena za tabu reci . Ona je saznavanje jedne reci ili pojma pomocu druge reci ili pojma .Znak umesto predmeta ili pojave .Kuca je mirna ( -ukucani . lagano huji ko da umire .

elipsa . “ sumporno nebo “. asident . Atribut kazuje neku opstu odliku I to pridevom u osnovnom znacenju . “ Kazi mi . pojave ili licnosti . u neizvesnosti o predmetu pevanja . Umetnicki su najsnazniji oni epiteti koji su zasnovani na prenesenom znacenju isticuci neku unutrasnju osobinu predmeta . ona je I proizvod ljudske teznje za jezgrovitim kazivanjem : ( poslovice – “ mladost – ludost “ ) . 9. bela boja ( cistota . jer je ono samo prividno da bi se ostvario efekat iznenadjenja . Misao izrazena kroz alegoriju deluje jace I ubedljivije . Semanticka vrednost je u isticanju . ugao gledanja na stvari I nacin dozivljavanja stvari . RETORICKO PITANJE – pitanje na koje se odgovor ne ocekuje . “ kruti mraz “ ) .Zmaj –Djulici ) ELIPSA –znacenje sadrzano u nazivu izostavljanja . stihu ‘ odn. Ima snaznu sugestivnu moc . a epitet ukazuje na unutrasnju osobinu pridevom koji je upotrebljen u prenesenom znacenju ( “ pospano more “ ) . Pojedina bica . ali I da bi se slusalac ili citalac podstakao na razmisljanje .stilsko sredstvo koje se sastoji iz prosirenog metaforickog kazivanja (“ iza jedne slike “ ).Inverzija ima psiholosku I semanticku vrednost .Rec na kraju .J. Simbol je prisutan u ljudskom misljenju I izarazavanju odvajkada . lisica ( lukavstvo ) . prekidanje monoloskog toka . naglasavanju : “ kraj recice “ ( I pocetak ) udarna su mesta . Alegorijskom slikom se na skriveni nacin izlazu podsmehu ljudske mane ili drustvene pojave ( “ Ti si dobar covek “ ) ( “ Neka cudna zemlja iz Dange je Srbija “ ) SIMBOL – pesnicka slika koja ne oznacava ono sto je njom neposredno dato . duze ostaje u sveti citaoca I pamti se ( “ Da dodjem kuci . kazi : Kako da te zovem ? Kazi mi : kakvo Ime da ti dam ? ( J. na ono sto predstavlja smisaono ili emocionalno stanje . nego rec koja ima odredjenu semanticku I ekspresivnu vrednost ( “ Rumenasta zora “. raspolozenja ili osecanja . u svodjenju moguceg opisa na jednu rec . ozivljavanje situacije . ideja . jagnje ( krotkost ) . kada sledi predah ili pauza . U tome je I sustinska razlika izmedju epiteta I atributa koji blize odredjuje pojam .EPITET – stilsko izrazajno sredstvo . drugo se misli . retorsko pitanje . Sintaksickointonacionoj celini . Epitet nikako nije rec. slikovitosti I snazi izraza . nego sugerise mnogo neocekivanih znacenja . sta ili ko je nosilac radnje . FIGURE KONSTRUKCIJE ( inverzija . Epitet otkriva raspolozenje onoga ko ga ko ga upotrebljava .Sustina epiteta je u koncentraciji osobina . uzaludno cekam “ ) . polisindet ) INVERZIJA – promenjen redosled red reci u recenici . svodjenjem iskaza na sustinu . osecanja I raspolozenja . nevinost ) . ALEGORIJA .figura reci . Psiholoska vrednost inverzije je u citaocevom iscekivanju . Rec koja dodata glavnoj reci doprinosi zivosti. Nastaje izostavljanjem reci .ukras . predmeti ili pojave imaju odredjena simbolicna znacenja : lav ( snaga ) . pojave ili predmeta krije se sasvim drugi smisao – jedno se kaze . misli .

paradoks . nizanja reci bez veznika . zvezde . Time se ritam usporava . Zasniva se na slicnosti dva pojma : jedan pojam se poredi s drugim na osnovu nekih zajednickih osobina . iskazuje svoja osecanja I ideje . Litota doprinosi zgusnutosti stila . prava ocean ili vrednovanje . antiteza . ceznje iznad crnog grada . predmeti . gradacija . I svud tisina sto krepi I godi . pojava . osobina . dve predstave . Stavljanjem jednog pored drugog dve slike . ironija .contrast ) poredjenje po suprotnosti . ali se paznja citaoca ili slusaoca usredsredjuje na one reci koje su spojene veznikom : I snova mesec treperi na void . zubi su joj dva niza bisera . obrvice s mora pijavice . dve licnosti . prava istina.dobro je ) . nepoznato se cini poznatim . napregnutosti : “ I vidi kako jedan oblak raste uzdasi . licnosti . nada . Ima odrican oblik : “ Nije mi dobro”( . I spava reka . Poredbena kopula najcesce izostaje iz poredbenog iskaza ili slike . ukazuje na razlike . usta su joj kutija secera . cime se ostvaruje dinamizam kazivanja . I gora . dva osecanja . I polje . radnje . predocava svoj dozivljaj sveta I zivota : .Petrovic – “ Vidoviti “ ) POLISINDET – figura nabrajanja uz obilno koriscenje veznika . LITOTA – figura reci kojom se ublazava iskaz da bi se kod citaoca ili slusaoca izazvao jaci suprotan utisak . litota . ( M. to su I hiperbolicne slike jace . Sto su emocije lirskog ili narativnog subjekta snaznije. dva predmeta . zgusnutost osecanja I raspolozenja . FIGURE MISLI ( poredjenje hiperbole . Njome se izbegava prava rec . a jato misli . Poredjenje ima znacajnu vrednost : nejasno se razjasnjava . svud mrtvo pada kop o snegu laste . gase … Zora . oksimoron ) POREDJENJE – vrlo cesta stilska figura . iluzija . pojave .stilska figura preuvelicavanja predmeta . Jace je poredjenje kod koga se ispusta zajednicka osobina predmeta koji se porede : “ Kosa joj je kita ibrisima . “ Nije lose “ ( .ASINDET – figura nabrajanja . ( V. Istok se vedri .Rakic – “ Osvit “ ) 10. sred obraza rumena ruzica . Hiperbola je cesta u govornom I pesnickom jeziku . svojstva . koji imaju potpuno suprotne osobine . ANTITEZA ( . misli I osecanja . radnji . Ovo preuvelicavanje izraz je emocionalnog stava I odnosa prema predmetu opisivanaj ili kazivanja . Oci su joj dva draga kamena . apstraktno se konkretizuje . ( “ Zenidba Milica Barjaktarevica “ ) HIPERBOLA . Predmet poredjenja su stanja .bolestan sam ) . zivlje I upecatljivije .

Postoje tri sistema organizacije stiha : 1. nije lako uociti je u knjizevnom delu . 11. nizanje situacija . predstava . popet cu ga nebu pod oblake . Posto je ironija prikriveno kazivanje . od slabijih prema jacim . Sto Momcilu taman kalpak bio . PARADOKS – stilska figura koja se dobija stavljanjem jedne pored druge dve misli koje su suprotne . Neka znade sto mu strah valjade ! A Turcina ako jos imade . ter se vlaha boji . SISTEMI VERSIFIKACIJE Versifikacija – oznacava nacin organizovanja stiha . ( I. radnji . Paradoks deluje kao iznenadjenje . ali I nauku o stihu . Mazuranic ) Gradacija mora da bude logicna . u tekstu se ironicno znacenje reci oznacava navodnicima ( “ Dobar si ti = Ti si los covek ) . U govoru se pravo znacenje istice intonacijom . pa privlaci citaocevu paznju I angazuje misao . jer se citalac zamisli nad naoko protivrecnim iskazom . pojava . Oksimoron je jedan vid paradoksa: recito cu tanje .“ Al ` da visis cuda velikoga .” ( Zenidba kralja Vukasina ) GRADACIJA – nizanje slika . prirodna . Vukasinu na ramena pada . Silabicki 3. jedna drugu iskljucuju ( “ Znam da nista neznam “ – Sokrat . unutrasnjoj kompozociji dela u celini . misli I osecanja po znacaju . Gradacijski postupak ogleda se u oblikovanju likova ( postupno otkrivanje osobina ) . IRONIJA – izrazajno sredstvo kojim se recima pridaje suprotno znacenje od onoga koje imaju u doslovnom znacenju : “ Kako sam ga lako udario . Vukasinu po zemlji se vuce . Mora se rezumeti kontekst I shvatiti razlika izmedju doslovnog I prenesenog znacenja . mudra ludost . Tonski . Metricki 2. OKSIMORON – stilska figura koja nastaje kada se povezivanjem suprotnih pojmova ili predstava dobija novi pojam ili predstava . Gradacija cesto u sebe ukljucuje I preuvelicavanje ( hiperbolu ) cime se ostvaraju kompleksnije slike I predstave : “ Penjite ga na vesala tanka . sto Momcilu bilo do koljena .” ( Starina Novak I Knez Bogosav ) Ironija je sredstvo podsmeha I poruge I osnovni vid kazivanja u satiri . Umal sam ga s konja oborio . I postupna da bi snazno delovala kao izrazajno sredstvo . tu nek plijen vranom vranu stoji . gdje kod koga . “ S vremena na treba se odmoriti od nerada “ – Kokto ) . vrednosti I jacini od manje vaznih prema vaznijim .

Strofe dobijaju nazive prema broju stihova iz kojih se sastoje . troslozna ili viseslozna . nazivaju se IZOMETRICNE . Prema broju slogova . dvanaesterac . tipovi – podele. a u tonskoj iz naglsenog I nenaglasenog sloga . samo je promenjena sadrzina : trohejska stopa metricke versifikacije sastoji se iz dugog I kratkog sloga . Karaketrise ga graficki oblik . prema kvalitetu I prema rasporedu u strofi . I pauza cine ritam stiha I pesme . mada ima poezije bez rime . primeri ) Rima – glasovno podudaranje na kraju dva ili vise stihova . jer se ritam organizuje na osnovu broja slogova u stihu I na osnovu kombinacije naglsenih I nenaglasenih slogova . Prema . Odnos I raspored polustihova . glasova. STROFA – veca smisaona . Najpopularniji I najcesci stihovi su dvanesterac . kada se rimuju prvi i treci . 12. U silabickoj versifikaciji ritam je uslovljen brojem slogova u stihu I to postaje obelezje stiha : osmerac . Usrpskoj poeziji versifikacija je silabicko – tonska . nego se prenosi u drugu strofu I tu zavrsava . Strofa od tri stiha je TERCET . akcenata. U sadrzinskom smislu . troslozna ili daktilska rima ( BLUDNICA – LUDNICA ) . kao sto ima I rimovane proze . a strofe sacinjene od stihova razlicitog broja slogova . ovi na stope ili akcenatske celine kao najmanje ritmicke jedinice . koja se sastoji od dva stiha . Najmanja strofa je DISTIH . nazivaju se HETEROMETRICKE strofe . 13. njen znak raspoznavanja . jedanaesterac . ukrstena . Stih se se razlaze na polustihove . Kod silabicke versifikacije najpopularniji stih je aleksandrinac – stih od 12 slogova sa dvostrukom rimom ( na sredini I na kraju stiha ). razlikuju se : jednoslozna ili muska rima ( TRAVA – GLAVA ) . stih moze predstavljati celovitu sliku misli I osecanja . Slogovi se organizuju u stope razlicitog broja slogova I razlicitog broja dugih I kratkih slogova . jer pruza mogucnosti za razlicit raspored rima . Ako su strofe sacinjene od stihova jednakog broja slogova . obgrljena . dvoslozna . koja moze biti parna ili neparna . Rima je bitno svojstvo poezije . kada se rimuju dva uzastopna stiha . a samim tim I sintaksicko – intonac. stopa . Koristi se termin SLIK. Tonska versifikacija je preuzela terminologiju metricke versifikacije . Najmanja ritamska jedinica je akcenatska celina . KATREN ( cetvorostih ) je najcesca strofa . kada se rimuju prvi I cetvrti I drugi I treci stih I prepletena . U tonskoj versifikaciji ritam se organizuje ravnomernin smenjivanjem naglasenih I nenaglasenih slogova . deseterac . Prema rasporedu . Stope su kombinacija naglasenih I nenaglasenih slogova .U metrickoj versifikaciji ritam se organizuje na osnovu ravnomernog ponavljanja dugih I kratkih slogova. celinu . i drugi i cetvrti stih . Kvalitet rime se odredjuje prema stepenu podudaranja glasova. Podudaranje obicno pocinje akcentovanim vokalom . Rima se redje javlja na kraju polustiha . RIMA ( odredjenje . koja zauzimajedan red. Rima se klasifikuje prema broju rimovanih slogova . U nekim slucajevima misao se ne zavrsava u strofi . VRSTE STIHOVA I STROFA STIH je osnovna ritmicka celina u pesmi . jedanaesterac I osmerac . razlikuju se parna . sintaksicka I ritmicka Celina od stiha .

prirodi zavrsnog glasa . ali I nesto vise – skriveni smisao . a treci ce vise afiniteta pokazati za dramski oblik . POJAM I ODREDJENJE KNJIZEVNOG TEKSTA Knjizevno umetnicko delo je proizvod stvaralacke delatnosti pojedinca ili kolektiva . enterijera . ritmicku . . Staticni motive sadrze opise situacija . zato sto oseca da ima sta da kaze o njoj . osecanja i raspolozenja . osecanje . misli I stavovi . Rima ima eufonijsku . oblik I stil . Ono je I predmet istarzivanja . I tumacenja . alegorija . Medjutim . ono o cemu se govori . Pisac se opredeljuje za odredjenu temu . Ono ne nudi samo prepoznatljivu sliku sveta . 14. U pisanoj knjizevnosti delo je definitivno I nepromenljivo . epske ili pripovedne pesme . Knjizevno delo je slozeno I slojevito . atmosphere . ili bar drugaciji . proceniti I razumeti junake I njihove medjusobne odnose – I tek tada se moze jasno ukazati tema knjizevnog dea . licnost . da iznese svoje vidjenje . Ono nije samo u funkciji zivotnog dokumenta . U pripovednom delu oni usporavaju ili zaustavljaju dogadjajni tok . I raspolozenja. zavisno od citaoca I vremena u kome se cita . ali je cesto to mnogo teze I slozenije : treba pazljivo procitati delo . osecanja. Ono je istovremeno sve to . raspolozenje. Ono nije ni samo transpozicija zivotne gradje I konkretne stvarnosti . osecanja . proucavanaja . epa ili speva . shvatiti zbivanja I fabularne tokove . rima je vokalska ili otvorena I konsonantska ili zatvorena . da predoci misli . MOTIV – ovaj termini ma dvojako znacenje : kompoziciono I tematsko – istorijsko znacenje . I dozivljavanja. uociti sadrzinu . ieksterijera I opisa pojedinih predmeta u prostoru I vremenu . Knjizevno delo postoji kroz sadrzinu . u procesu citanja . pojabva . Tako se delo uvek nanovo cita I u njemu otkrivaju novi smislovi I znacenje . parabola . I semanticku funkciju . Na prvi pogled . 15. Ono je predmet citanja koje podrazumeva process saznavanja . ambijenta . To je neki predmet. sadrzaj I smisao knjizevnog dela uvek su novi . Knjizevno delo ima utvrdjen oblik nepromenljivog teksta . Ovi motive su staticni ili dinamicni . U funkciji su opisivanja likova . fibula ( fibula I size ) TEMA – predmet umetnicke obrade u knjizevnom delu . raspolozenja . govor knjizevnog dela je uoblicen jednom za svgda I uvek kazuje istu sadrzinu istim recima . TEMA – motiv . predmeta .. Sadrzinu cini skup cinjenica . dogadjaj .Svaka generacija citalaca i svaki citalac iz nje uvek u delu otkriva nesto novo . nitit je samo svedocanstvo o vremenu I ljudima . motiv je najuza tematska jedinica koja se dalje ne moze razlagati . sudbina . Pokrecu zbivanja I uspostavljaju kontinuitet u razvoju radnje . stav . sveta koji je zivljen I koji se zivi . predmetna stvarnost . a to je odnos piscevog afiniteta prema odredjenom zanru : neko ce svoj dozivljaj sveta I zivota izraziti kroz formu pripovetke ili romana . glavna I sporedna tema I njihov medjusobni odnos . Nekad se tema lako otkrije iz naslova dela . symbol . U kompozicionom smislu . Dinamicni motivi imaju znacajnu ulogu u izgradjivanju fabule pripovednog ili dramskog dela . nekad iz privih stihova pesme . Oblik knjizevnog dela rezultat je izbora strukturne organizacije . dozivljaj . Nastaje iz neke unutrsnje potrebe ili usled delovanja nekog spoljasnjeg podsticaa . stanja.

Svaki od tokova ima svoj proctor .FABULA – logicni uzrocno – posledicni tok radnje u vremenu I prostoru . proizilazeci jedna iz druge . nego novim .4.Dok je u fabuli uspostavljen prirodni I logicni redosled situacija . vreme . Odlucujucu ulogu u razvijanju fabularnih tokova ima SIZE od cijeg postavljanja zavisi ne samo celovitost fabule nego I njen opstanak . U nekom proznom delu .2. Situacije su poredjane hronoloskim redosledom .SRBIJE BAJKE NOVELE LEGENDE ANEGDOTE BASNE SALJIVE PRICE POSLOVICE---. Knjizevno delo moze imati vise fabularnih tokova .7….2. situacije su poredjane hronoloskim redosledom po prirodnom toku razvoja radnje .6. epizode ili segmenti dogadjaja izmesteni su iz svog mesta u logicnom redosledu I dobili su novo mesto u sizejnom redosledu sa odredjenom umetnickom fukcijom . u sizeu je umetnicki redosled : pojedine situacije .4.7…U drugom slucaju situacije iz fabularnog niza nisu poredjane hronoloskim redosledom .| . NACELA I VRSTE ( TIPOVI ) KLASIFIKACIJE KNJIZEVNOSTI PREMA narodna usmena PREMA poezija AUTORU umetnicka pisana FORMI proza KNJIZEVNI RODOVI lirika epika drama NARODNA ( USMENA ) poezija L LE MIT BALADE OBREDNE OBICAJNE PORODICNE SALJIVE RODOLJUBIVE proza E CIKLUSI ------------NEISTORIJSKI PREDKOSOVSKI KOSOVSKI M. U tom slucaju se podudarju fibula I size : 1. 16. junake .5. koji se manje ili vise dodiruju . Fabula uvek u sebi nosi obelezje epohe .3.6. KRALJEVIC POKOSOVSKI HAJDUCKI CRNO-GORSKI OSLOBODJ.3.5. temu I misao vodilju .| IZREKE | KRATKE ZAGONETKE | PITALICE | BRZALICE ----. SIZE – naci organizovanja fabule . sizejnim redosledom 1.

da se prema njima odredi . Savremeno stanje u umetnosti reci I nauci o knjizevnosti namece potrebu da se izvrsi drugacija klasifikacija na rodove I vrste . formalnog .umetnicko stvaranje razlikuje se po spoljasnjim formalnim osobinama . podvrste na tipove . unutrasnjim svojstvima . . vrste na podvrste . izrazajnim sredstvima .osecanjima I raspolozenja . ono se uvrstava u narodno stvaralastvo . be zobzira sto je imala individualno poreklo . izraze u pisnoj formi . Pripadala je kolektivu . kojoj vrsnoj ili podvrsnoj skupini pripadaju . pa je nastojao da neke pojave u njoj shvati . sto je zeleo da opeva neki dogadjaj u kome je ucestvovao ili o kome je cuo . sto je sit ili sto je zadovoljio neke druge potrebe tela I duha . jer je stvoreno u duhu I stilu usmenog stvaralastva I sto je odmah po nastanku postalo kolektivna svojina . Tada su stvoreni uslovi da se celokupna usmena tradicija zapise . epski . Dok se u usmenoj knjizevnosti individualni tvorac praoblika ne pamti . pojedinca kao stvaraoca . odn . POJAM KNJIZEVNOG RODA I VRSTE . saznanja I shvatanja . USMENA I PISMENA ( NARODNA I UMETNICKA ) KNJIZEVNOST . nalaze se klice usmene knjizevnosti .Narodna ( usmena knjizevnost ) Izrazavala je shvatanja I verovanja kolektiva . I sistematizuju u rodove I vrste . U tim njegovim potrebama . Razvitak knjizevnosti I izvesna pomeranja u okviru knjizevnih rodova ucinili su tradicionalnu podelu na rodove I I vrste zastarelom I prevazidjenom . Najvise pomeranja izvrseno je u epskom rodu – epika u stihu sve vise stagnira .Pisana ( umetnicka ) knjizevnost ) Pojavljuje se sa pojavom pisma . Iz tih razloga se ustalila podela na poeziju ( lirsku I epsku ) . I dramski rod . ali I da sa tim pojavama uspostavi odnos I dijalog . razvrstavaju . Neka od tih obelezja ostaju zajednicka za sva dela bez obzira gde se nalaze na klasifikacijskom stablu . I odrazavajuci duh kolektiva . Knjizevno . Zato delo pisane pisane knjizevnosti nosi individualni pecat stvaraoca I izraz je subjektivnog dozivljaja sveta I zivota . Oznacava najsiru I najobuhvatniju skupinu knjizevnih dela . On je ostao nepoznat jer je pesma ili prica prihvacena I prenosena dalje kao tvorevina kolektiva . .Rod – najstariji termin klasifikacije knjizevnosti . Knjizevna praksa I knjizevno kriticka terminologija ukazuju na izvesna pomeranja u okviru klasicne rodovske sistematizacije . Tako se klasifikaciono stablo knjizevnosti grana na tri rode . a u epskom rodu dve skupine : epsku poeziju u stihu I epsku poeziju u prozi . prozu I dramu . jer tvorevina nastavlja da zivi u kolektivu poprimajuci svojstva kolektivne tvorevine. koju karakterisu zajednicka sustinska obelezja . u pisanoj knjizevnosti stvaralac delu daje konacan oblik I svako novo umnozavanje ne dira u oblik I sadrzinu . pa se osetila potreba da se skupine srodnih knjizevno umetnickih dela imenuju . rodovi na vrste . nacinu povezivanja I razvijanja motive . Tradicionalna podela je razlikovala lirski . te gubi primat I pravo da obelezava rod : proza dozivljava ekspanziju I obogacivanje novim vrstama te daje obelezje rodu . 18. ali da daroviti pojedinci svoja osecanja . Smatra se da je usmena knjizevnost nastala u periodu divljastva . Covek je osecao potrebu da izrazi zadovoljstvo zbog uspesno obavljenog posla . versifikacijskog ili stilskog karaktera . Cak I onda kada je tvorac dela usmene knjizevnosti bio poznat .17. tematskom izboru . Veoma rano su uocene ove razlike . narodni duh I raspolozenje . Ali taj covek se nasao I pred zagonetkom prirode .Ova obelezja su tematskog .

Ona ima za predmet univerzalna I sve vremena pitanja . snazan . koji je bujan . zavicaju .JEDINSTVENI KNJIZEVNI OBLICI ( MIT . .19. raznovrstan . Mit je proizvod primitivne svesti . U strukturu lirske pesme ulaze lirski subject kao nosilac dozivljaja . . strasnom sudu . htenja . zagrobnom zivotu . cesto agzaltiran. prolaznosti . Lirizam se srece I u knjizevnoj kritici . ritam I zvuk . Legende o licnostima su dvojakog tipa : legende o svecima I legende o herojima . pa se okliznuo I pao ) . osecanja I raspolozenja . sentencija . pretvaranju ljudi u zivotinje . emocije I misli . USTALJENI LIRSKI OBLICI ) Lirizam se ogleda kako u toplini izrazenih osecanja .Legende – krace prozne tvorevine jednostavne kompozicije . jezik I jezicka sredstva . istorijskim dogadjajima . dijaloskih poslovica ( sta cine djeca ? – Sta vide od oca ) I stihovanih poslovica ( Tesko vuku koga tice hrne I junaku koga zene brane ) . lirska mesta izvanredne umetnicke vrednosti . Ali .Lirska pesma ima specificnu strukturu I kompoziciju . zivotu I istoriji . smrti . bilo kao refleks licnog I intimnog . . PODELA . stil raskosan . Peva o ljubavi . zivotinjama . gnoma . Lirizam je najprisutniji u ispovednim oblicima ( pisma . suncu . pravdi . . mesecu . predmetnost . lirskom ( poetskom ) romanu I lirskoj drami . tako I u stilu . U sredistu lirskog interesovanja jeste covekov intimni svet koji je bogat . Svaka ljudska zajednica ima svoju mitologiju – system mitova koji se prenose usmenim putem cineci osnovnu ili preteznu sadrzinu usmenog pesnistva . Lirika se razvila u veliki broja vrsta I oblika . lirika ne zapostavlja ni spoljasnji svet bilo kao autonomni tematski krug . U legendama o herojima I kada kazuju o istorijskim licnostima . raspolozenja I osecanja . Nastaju iz potrebe da se objasne neke pojave u prirodi . poslovica pricica ( Ubio ti bog tu moju hitnju – rekao puz kad se dvadeseti dan pripeo ma granu . Fantasticne price o bogovima . lepoti . stvaranju .LIRIKA ( ODLIKE . maksima – to je kod naseg naroda poslovica . Posebna vrsta usmene tvorevine : prica u kojoj se pripoveda o neverovatnim dogadjajima I pojavama ciji su junaci natprirodna bica . pesnicke slike . One su u obliku pravih poslovica ( ( U radian komadina ) . istini . Izrazava primitivnu svest coveka prvobitne zajednice I njegova shvatanja prirode I pojava I dogadjaja u njoj . poletan . 2. kao izraz piscevih simpatija : ton je ziv I dinamican . divovima . nastao iz potrebe da se objasni ono sto se dogadja oko coveka I sa covekom . . 20.Poslovice – kratke usmene tvorevine kojima se sazeto iskazuju zivotne istine do kojih se doslo vekovnim iskustvom .Mit 1. POSLOVICE ) . Ono sto se kod drugih naroda zove aforizam . coveku . I protivrecan . LEGENDE . Po tematici se dele na legende o mestima I legende o licnostima . Lirizam je karakteristican ne samo za liriku nego I za prozu u kojoj se cesto srecu tzv .Lirska poezija je najstarija pesnicka vrsta . djavolima . narocito u impresionistickoj I esejistickoj kritici . vise ima izmisljenog nego istorijskog . ispovest ) lirskoj prozi . vilama .

Narodne himne posvecene su slavi . prirodu . . isticuci lepote . radostima zivota I uzivanju .Lirska pesma . Ubrzo je dobila specificnu sadrzinu : pohvalna pesma u slavu bozanstva sa izrazito uzvisenim I pateticnim stilom . Sirok je spektar osecanja I raspolozenja . . tuga .Himna – oznacavala je pesmu uopste I imala ja muzicku pratnju . Javlja se I saljiva oda . pazljivo I strpljivo ulazenje u tajne jezika I smisao izrecenog . RODOLJUBIVA . teznjama i idealima naroda I svaki narod ima svoju nacionalnu himnu kao svecanu pesmu za svecane prilike . Manje se javlja kao samostalna pesma . HIMNE . Ima razlicitu sadrzinu : ljubavnu . Bogorodicu . PESNICKE VRSTE ( LJUBAVNA . Snaga lirike je u njenoj moci da pleni paznju . religijsku . nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama I intelektom .) . a u sustini je parodija na odu kao lirsku vrstu . otadzbini . To su krace lirske pesme o ljubavi . opisnu . bogove . refleksivnu . radost . ali je ona to samo po naslovu . reci nose pomereno ( preneseno ) znacenje . Saljivi efekti izbijaju iz nesklada sadrzine I tona : sadrzina je vrlo prozaicna. odusevljenjem zivotom I njegovim radostima I lepotama .zanos. vec I sugestijom .Ditiramb – u staroj Grckoj pesma posvecena bogu Dionisu . naziva se vinska pesma . zivot . prema grckom pesniku Anakreontu . Sve vise je dobijala svetovni karakter pa se sadrzinom I tonom priblizila vinskim pesmama . prirodi . ljubav . HIMNA ima pretezno molitveni ton I patetican stil . Danas je to pesma ispunjena zanosom . a sugestija je proizvod sadejstva ritma . svaka rec ima svoje jasno mesto u iskazu . poeme… Anakreontska pesma . ODE . Jezik lirike je odabran . ali dostojanstvenim stilom. Dugo je zadrzala religioznu sadrzinu slaveci sunce . ton je uzvisen I patetican . uzbudjuje . odn. domovinu . Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu I brzu komunikaciju : ona trazi pazljivo citanje . zalost . Ponekad je tesko razlikovati odu od himne . rodoljubivu . 21. Njeno znacenje nije na povrsini . iskaz je slikovit I simbolican . . vinu . aktivira misao . prijateljstvu . narocito onda kada im je ton isti ili slican . bliska je sadrzinom I tonom ditirambu . zasluge I vrline . Oda moze biti posvecena ljubavi . iskazanih u odi: ljubav . zvuka I smisla . a ODA je pohvala iskazana uzdrzajnim tonom . bogu zivotne radosti I veselja . Tonaliteta pesme . Posto se u ovoj pesmi slavi veselje koje je podstaknuto venom . socijalnu . ali I pesnikovo postovanje I privrzenost . Istovremeno su stvarane I himne sa svetovnom sadrzinom – slavile su lepotu . slobodu . a vise kao deo duze pesme . Raspodelom njenog pevanja nah or I pevaca zacela se drama .Oda – pohvalna pesma ispevana u slavu I cast neke licnosti . vedrinom . kao I poezija I knjizevnost uopste ne deluju na citaoca samo kazivanjem I opisivanjem . DITIRAMBI …. svece .

pa je zato I stil patriotskih pesama dinamican . U tematici . EPSKA KNJIZEVNOST ( EPSKA KNJIZEVNOST I U STIHUI PROZI ) . u slikama . alegorijski . Nema culnosti . najraznovrsnija po tematici I najlepsa po iskazanim osecanjima I melodiji . Ovde sad . STRUKTURA MODERNE LIRIKE . vise ima ceznje I tuge zbog rastanka . mnogo zivotnih situacija I povoda da se iskaze rodoljubivo osecanje . Ovde cvet . izjavljivanje ljubavi .Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motive koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota . nacinu iskazivanja ljubavi I jeziku postoji razlika izmedju narodne ljubavne pesme I ljubavne pesme pisane knjizevnosti . fatalnost zenske lepote . ekstatican . dusevna lepota .Osecanja su suzdrzana . Osecanja se iskazuju posredno I diskretno . ako ne preraste u sovinizam I mrznju prema drugim narodima . jos u antickoj pisanoj knjizevnosti . nego emotivna. Evo hlad . Rodoljubivo osecanje je vrlo snazno . Oba ova toka mogu se obuhvatiti izrazom “ moderna lirska pesma “ . samo se naslucuje . muzikalan I patetican . Moderna lirska pesma u mnogome odstupa od ustaljenog nacina lirskog pevanja . Kako je ljubav osnovno I najjace ljudsko osecanje . vise je hladna. bez zanosa I patosa . vrlo subjektivno : u njoj ima snazne culnosti .Rodoljubiva pesma u najsirem smislu ona izrazava osecanje ljubavi prema svome narodu I domovini .Lirika xx veka obelezena je eksperimentima koji ne uspevaju da udahnu novi impuls lirskom stvaranju . ova lirska vrsta je ne samo najstarija . . nesrecna ljubav .Ljubavna pesma je stara koliko je staro I osecanje ljubavi prema osobi suprotnog pola . .Pisana ljubavna pesma izrazava ljubavna osecanja neposredno I otvoreno . bola zbog neostvarene ljubavi . do ocaja I beznadja . ljubav je samo nagovestena . Ono je plemenito I humano osecanje .Ala je lep Ovaj svet. Ovde malo ima ljubavne srece I radosti . Tamo njiva . Dominanta je misonost . . I drugi koji se jasno moze odrediti kao . ali je mnogo motive . . ljubavna ceznja . ljubavne ekstaze . burnih osecanja . pa je moderna lirska pesma sve vise intelektualisticka . Eno sunce . ponet . ali se vrlo rano . Ovaj vek obelezavaju dva toka : onaj koji se uslovno moze nazvati tradicionalnim . 23. nastala kos u primitivnom drustvu . 22. javlja kao posebna lirska vrsta . preko tuge I bola . Neguje se u svim vremenima kod svih naroda . od ustaljene sadrzine I forme . nego je I najbrojnija . Jezik je slikovit . Skala osecanja se krece od srece I radosti . Onde potok . Zacetak rodoljubive pesme je u prvim epskim pesmama .

ili ga uopste nema .Epska poezija se sluzi uglavnom pripovedanjem ( nizanje motiva prema nacelu onog sto je dalje bilo ) I opisivanjem ( opisivanje – nizanje motive prema zakonu asocijacije po mestu . portret .Odmeren ritam jednolicnog stiha .opste poznati dogadjaji iz proslosti . ROMAN . Nisu razvijene sve etape radnje : nekoliko etapa preplice se u jednoj situaciji . U fabuli pripovetke je neki dogadjaj iz zivota jedne licnosti ili kraci period zivota . sudbine …. u usmenom I pisanom stvaranju . a unutrasnji svet junaka je zapostavljen . Nije roman jer dosta povrsno slika junaka a fibula je jednostavna I pravolinijska . a potom se svojim osobenostima izdvaja crtica ( skica ) I kratka prica koja ce preuzeti primat u kratkoj proznoj formi . ona moze da bude sasvim kratka . nego ono sto se zbiva u njemu . Ono sto je opste I izvansveta pojedinca . PRIPOVETKE I NOVELE . leksika probrana I funkcionalna . Slicnosti – deo po deo nekog predela . Kazivanje je sazeto .Pripovetka . Pripovedanje je usredsredjeno na pojedinacnu sudbinu . na njen unutrasnji svet .Novela . sa velikim brojem likova . raznovrsnost motive ) 24. U njoj nema mesta za razvijene dogadjaje I drustvenu analizu radnje koja nije bitna I svedena je na minimum . . opisi su siroki I detaljni pejzaz .L – junaci I heroji EPSKA TEHNIKA : . brojnost .Kompozicija ( duzina . Nema mnogo likova . U pocetku je ovim terminom oznacavano sve ono sto nije roman . Dominira detaljna I tanana psiholoska analiza I psiholosko slikanje junaka . . Dijalog je sveden na najmanju meru .kratka prozna forma . koji je imao presudan znacaj za sudbinu junaka I u kome se ispoljila neka bitna crta karaktera junaka pripovetke . Po tim osobinama nalazi se na granici izmedju pripovetke I romana . putovanja . Radnja nije razvijena I razgranata . . Interesovanje je usredsredjeno na dusevna stanja junaka I njegova prezivljavanja .F. stvari ili osobe ) I izricanje misli . Fabula I lik – konstitutivni elementi structure epske poezije : . ali I dosta obimna . odn. Teziste pripovedanja je na spoljasnjem . Nema epizoda jer bi one narusile celovitost pripovedanja .prozna vrats koja se zacinje I posebno neguje u renesansi . Moze se pojaviti epska dela na granici filozofije I knjizevnosti . 25. zapostavljeno je .. Pesnik ili pripovedac govori o necemu sto mu je vec unapred otprilike poznato . Neguje se od samih pocetaka knjizevnosti . U toku istorijskog razvitka nastajale su strukturne I sadrzinske razlike . Najpre se uspostavlja razlika izmedju pripovetke I novele . Sto se obima tice . Dijalog je razvijen .Relativno cista epska poezija obradjuje nacelno teme od izuzetnog znacaja za neki narod – rat. Nekad je pripovetka veoma siroko zasnovana . na zbivanju. Pisca ne zanima ono sto se dogodilo izvan junaka . enterijer .

realisticki roman . emocionalne I misaone structure knjizevnog junaka . biografski metod se modifikuje u psiholoski I psihoanaliticki metod . Savremeni srpski roman odlikuju znacajne inovacije u sadrzini I formi : Borisav Pekic . sadrzinu dela I njegov emotivno – misaoni sloj objasnjava cinjenicama iz piscevog zivota. ili filozofska pitanja. otvorena prema drugom . novi roman . ali je moralo da prodje dosta vremena . Dobrica Cosic ( “ VReme smrti “ ) . ljubavni . epistolarni . Smatra se da je istorijski roman zasnovao engleski romansijer Valter Skot ( “ Ajvanho “ “ Kventin Dervand “ ) . dobro vodjena prica . bila je pisceva licnost : u piscevoj licnosti se trazi objasnjenje sadrzine knjizevnog dela . po gradji najobuhvatnija . Milorad Pavic. poetski roman . fantsticki . Zanimljivo pripovedanje . ko kompoziciji najslozenija I po tematici najbogatija prozna vrsta . zaokupljen piscevim zivotom . U toku istorijskog razvoja stalno dozivljava promene u sadrzini I formi : anticki roman. Termin roman je latinskog porekla . neposredna je . Karakteroloska motivacija je u sferi oblikovanja lika junaka price epistolarna forma je izdasno sredstvo da se prezentiraju psiholosko – moralne trauma junaka . filozofski . Negovali su ga Aleksandar Dima ( “ Tri musketara “ ) Lav Tolstoj ( ‘ Rat i Mir “ ) . Virdzinije Vulf .. Avanturisticki roman – je roman u kome se opisuju zanimljivi dozivljaji I avanture neke licnosti . moderni roman . Kad se pojavila Frojdova psihoanaliza . Jovan Skerlic …. poeticka . Svetislav Basara …. August Senoa ( “ Seljacka buna “ ) .L. Epistolarna forma ima dvojaku motivaciju – poeticku I karakterolosku . prilagodjena je njegovom intelektu I karakteru . srednjevekovni roman . Moderni roman je doneo nekoliko novih vrsta : roman toka svesti . Franca Kafke …. biografski . Borisav Stankovic . prilagodjavati I usmeravati . Roman XX veka dostigao je zenith u stvaranju Dzemsa Dzojska .U nasoj knjizevnosti znacajna romansijerska ostvarenja dali su Svetolik Rankovic . ili romana . dinamicna . humoristicki . ili lirskim zapisima a redje je to forma pripovetke . istorijski dogadjaj I istorijske licnosti . Biografska kritika traga za autobiografskim elementima u delu . “ Ostrvo s blagom “ R. “ Poslednji Mohikanac “ F. Biografski roman – prvo sto je zainteresovalo istrazivace knjizevnosti spoljasnje orijentacije . iznenadnim preokretima . a njen ispovedni ton je moguce kanalisati . Sve ostalo je plod pisceve darovitosti I imaginacije . Kupera . Razvio se u vrlo veliki broj vrsta : avanturisticki . Dobrica Cosic…. plasticno slikani likovi I bogat istorijski kolorit ucinili su istorijski roman vrlo popularnim . anti roman .Stivensona .Defoa . politicki . istorijski . Ivo Andric . Opste poznati romani ovog tipa su “ Robinson Kruso “ D. Podrazumeva sagovornika I njegovo reagovanje . pa da on dobije znacenje koje danas ima . uspostavlja paralelu izmedju licnosti pisca I moralne . Epistolarna forma u globalnom smislu je dijaloska . Istorijski roman – u osnovi ovg tipa romana je istorijsko vreme . Pavle Popovic . psiholoski . Poeticka motivacija je u piscevoj svesti o epistolarnoj formi kao kao najpogodnijem sredstvu da se predoce I elaboriraju istorijska .Roman – je danas najpopularnija . Epistolarni roman – epistolarna forma je negovana u srpskoj knjizevnosti u putopisnoj prozi . Teziste je na zanimljivoj prici . zpletenoj fabuli . Naziv roman oznacava pripovesti ( obicno pisane u stihu ) o zanimljivim . . cesto cudesnim dozivljajima . potpuna zapostavlja delo kao umetnicku tvorevinu . Biografsku kritiku kod Srba negovali su Svetisla Vulovic . Ovaj metod .

I kao takvo mora da izrazava I svoje politicke stavove . egzistencijalni problemi . Tako nastaje novi tip romana koji ce dobiti razlicita odredjenja : roman – esej . filozofski roman ili metafizicki roman . tada je rec o politidckom romanu kao tipu drustvenog romana .fantasticno ili cudesno – I u njoj se mogu naci motive koji ce znacajno uticati na pojavu fantastike u pisanoj knjizevnosti . topao . Stevana Sremca < Branislava Nusica < Branka Copica . koji na literaran nacin I literarnim sredstvima raspravlja o nekim politickim temama . progovori o sebi . Humoristicki roman . nego raspravljanje povodom dogadjaja I licnostima o najrazlicitim pitanjima sveta I zivota – zivot I njegov smisao . nadprirodne pojave I moci obelezja su fantasticnost . dobila znacajno mesto . Politicki roman – tip romana koji odslikava odnos jedinke prema drustvenim ili istorijskim zbivanjima . dobrocudan . Veselinovic “ Borci “ . koji je podredjen umetnickoj funkciji . umetnost . L. D. izostajanje moralisanja . Fantasticna nit se provlaci kroz knjizevnost baroka I klasicizma da bi u romantizmu . nauka . kroz direktni unutrasnji monolog . Poreklo mu je u mitologiji I religiji . dolazi rasprava I analiza – fabula jepotisnuta ili razgradjena . U tematskom pogledu narodna fantastika je raznovrsna I bogata . Komarcic : “ Moj kocijas “ . Ako politicka supstanca provlada u sadrzini romana . nezlobivost . nego je I misaono I politicko bice . Politicka sadrzina prisutna je u svakom drustvenom romanu . ili tako sto prepusta da sam junak . blagonaklon odnos prema nosiocu slabosti . Pisac se tim licnostima smeje . nego blisko I simpaticno . Cosic “ Deobe “ . nastaje politicki traktat ili pampflet . Za humoristicko slikanje ljudi I situacija nabolji su primeri u delu Milovana Glisica . sto sadrzi irealne I cudesne elemente . Njegove analize I prodiranja u svet junaka nijedan pisac nije prevazisao . ali taj smeh je blag . pa te licnosti ne deluju odbojno .Dostojevskog . ako preovlada politicko nad ljudskim . vizije buducnosti .Neke ljudske slabosti prikazuju se kao deo normalne ljudske prirode . Umesto price . covek . Humoristicki odnos prema ljudima I njihovim slabostima podrazumeva : razumevanje za ljudske ludosti ili slabosti . stvaralastvo . sve ono sto nemoze da se objasni prirodnim zakonima . pa je razumljivo sto je vrlo rano uslo u knjizevnost I ostalo njeno stalno svojstvo . jer imaju znacajan broj pozitivnih crta . pojedinacna sudbina. tajanstvenost I nedokucivost . Dostojevski predocava unutrasnja zbivanaja tako sto narativni subjekt kazuje sta se dogadja u dusi junaka .Filozofski roman – roman vise nije pripovedanje o dogadjajima I licnostima . “ Braca Karamazovi “ istog pisca u kojima se razvija refleksija o problemima morala . Zacetke romana – eseja predstavljaju “ Zlocin I Kazna “ F.Preuvelicavanje predmeta I pojava stvarnosti . “ Vreme zla “ . o svojim nedoumicama I unutrasnjim borbama. filozofija . Ako je politicka supstanca samo element tematskog kompleksa romana . Psiholoski roman – Fjodor Dostojevski vazi za rodonacelnika modernog psiholoskog romana . stil je intelektualan . Usrpskoj knjizevnosti politicki roman poznaju svi periodi : J. Fantasticni roman – fantasticno je ono sto je neverovatno I neobicno . Duboki su koreni fantastike : nalaze se u mitskom misljenju I religijskoj svesti iz kojih je pretocena u celinu knjizevnost fde ce naci sigurno uporiste u svim vremenima . Unjegovim romanima je u prvom planu individualnost . U srpskoj knjizevnosti prvi psiholski roman ostvaren je u romanima Svetolika Rankovica ( “ Seoska . jer covek nije samo dusevno . kao masti daje istaknutu funkciju u stvaralackom procesu .

izvestaj . Ima drama koje su pisane nezavisno od pozorisnih zakona . Ali . a gledalac sve vidi pred sobom : radnja se odvija na sceni . likovi govore I deluje pred gledaocevim ocima . 26. drama se razvila u dve dominantne vrste : tragediju I komediju . TEHNIKE MODERNE PROZE . pa zato dramski pisac mora da void racuna o mogucnostima I zahtevima pozornice : da drama bude napisana tako da se lako moze izvesti u pozoristu . U tom slucaju . Citalac romana mora da domislja likove .novinarsko izrazavanje – vest ( sta . a glumcu je omoguceno da uspesnije I uverljivije odigra svoju ulogu . jasno I ocigledno je predocen ambijent . gde . reportaza . Drama je namenjena gledaocima . on void racuna o zahtevima I mogucnostima pozorista . u njegovoj svesti I citaoca . Tako se iz psiholoskog romana razvija roman toka svesti . pa je njihovo postavljanje na scenu – nemoguce. Bas zato sto se ostvaruje na pozornici I sto je gledalac “ ocevidac” dogadjaja . ko . pisac je iskazao svoju umetnicku zamisao . danas je dominantna dramska vrsta : poseduje elemente tragedije I komedije . u modernom romanu toka svesti nema naratora kao posrednika I tumaca . Dramskim delom .uciteljica “ I “ Poruseni ideali “ ) a “ Necista krv “ je najvisi domet psiholoskog romana tog vremena . kad . razvila se u veliki broja podvrsta . drama najsnaznije deluje na coveka od svih knjizevnih rodova . U nekim slucajevima gledalac moze da stekne utisak da se nalazi u sredistu zbivanja . Pisci cesto dok pisu dramsko delo . njihov zivot I sudbinu .to su drame za citanje . Njega obelezava primena novih tehnickih sredstava za oblikovanje likova I nov stav prema coveku I njegovoj psihi . U nazivu je sadrzana sustinska odilika dramskog roda : u osnovi drame je radnja koja se odvija na sceni pred ocima gledalaca . U toku rada na drami . tako da oni neposredno dozivljavaju dramske junake . dramsko delo .putopis . Mnogi su cinioci od kojih zavisi ostvarenje dramskog dela . Umetnost romana u XX veku dozivljava renesansu : tada autori pokusavaju da udju dublje u podsvest svojih junaka I da iz tih dubina osvetle coveka iz jedne nove perspective . DRAMA Drama – knjizevni rod . Drama u uzem smislu reci . kako ) . Dok u psiholoskom romanu narrator izvestava o tome sta se zbiva u psihi junaka . koji se odvijaju na sceni I ima iluziju istinitosti . imaju u vidu odredjenog reditelja ili glumca . biografija . koje svoj puni zivot ostvaruje tek na pozornici . intervju . Svaka drama moze da se cita : ona je knjizevno delo namenjeno citaocima . osecanja I raspolozenja . radnje ili opise . uzivljava se u njega I poistovecuje s njim – postaje junak u ciju je svest uzso . odeca junaka I njihov izgled . Za ovaj roman se cesto koristi I termin subjektivni roman . pisana je za scensko izvodjenje . olaksan je posao je posao reditelju. pogled na svet . dakle . odlikuje je strukturna I tematska raznovrsnost . N samom pocetku . memoari…. te I da sam ucestvuje u onome sto se odvija na sceni . shvatanja . o pravilima dramaturgije . o specificnostima dramske vrste koju neguje . u antickoj Grckoj . dopis 27. . dnevnik . vec citalac ima iluziju da se nalazi u svesti junaka . drama je pre svega .

Gledalac snazno prezivljava stradanje junaka . Stil tragedije je uzvisen . a menjala se jedino u sadrzini . Svoj puni razvitak dostigla je u Grckoj . Tragedija . vladari . Ime je dobila od reci tragos ( jarac ) I oide ( pesma ) .nastala je u staroj Grckoj iz iz obrednog kulta bogu Dionisu . Humor je blag I dobrocudan . U svim slucajevima junak se bori za neki moralni ideal koji je opsteljudski I blizak svakom gledaocu . u stvaranju velikih tragicara Eshila . te da ih humorom ili satirom izvrgne ruglu I iskoreni . clanovi hora .junaci komedije su obicni ljudi svakodnevnog zivota koji sup o nekoj osobini gori od prosecnih ljudi .: prilikom prinosenja zrtve bogu Dionisu . U novije vreme sve vise je potiskuje drama u uzem smislu reci . dramski karakter . heroji. likovni umetnik ( scenograf I kostimograf ) . stil je jednostavan . I okolnosti u koje je zapao . U toku istorijskog razvoja . napeto I uzbudljivo . U savremenoj tragediji sukob izbija izmedju svesti I podsvesti . Dugo je zadrzala svoju form I stil . tragedija je zadrzala svoju formu . Visa komedija – ima drustveni karakter I ulogu : da smehom utice na popravljanje ljudskog drustva I njegovo moralno ozdravljenje . U antickoj tragediji junak strada zato sto se suprostavlja volji bogova ili sudbini . Teme su iz svakodnevnog zivota . Zbivanje u tragediji . Komedija . jezik blizak gledaocu pise se u proznom obliku . Dok se komedija tematski stalno obogacivala I zanrovski razgranavala u niz podvrsta . tehnicka sredstva . Sofokla I Euripida . pretezno se pise u stihu . glumac . . Visa komedija se razvila u dve podvrste : komediju karaktera I komediju naravi . Iz tog sukoba proizilazi stradanje junaka . ali cesto prelazi u ostru I ubojitu satiru . Komedija – ja na pocetku imala cisto zabavnu funkciju da razonodi I razveseli . kao pozorisne predstave : reditelj . Gledalac postaje svestan mana I poroka junaka komedije . pa se I sam opredeljuje protiv njih . U poznijim tragedijama strada zato sto dolazi u sukob sa svetom oko sebe . na drugoj strani .ili psiholoska komedija je najrasprostranjenija vrsta komedije. Pravilo je da tragedija ima pet cinova I da se pise u stihu . pevali su pesme . 28. situacije su svakodnevne I zivotne I zivotne . tematiku I stil. obuceni u jarece koze . treba da potrese gledaoca I da kod njega izazove plemenita osecanja I pobude . kompozitor . svesnog I nesvesnog u coveku . kao nosilac neke izrazite negativne crte karaktera koja je stetna po drustvo . Komedija je uvek bila vrlo cenjena I popularna . Radnja je jednostavna . ali ubrzo dobija I drustvenu funkciju : da ukazuje na mane pojedinaca I drustva . Junaci tragedije su snazne I izuzetne licnosti : bogovi . koje je dramaticno . U njoj dominira jedna licnost . Uglavnom se razvila u dva osnovna pravca : u visu I nizu komediju . pa je dozivela sadrzinsko obogacivanje I granjanje u veliki broj podvrsta . Komedja karaktera . mane ljuske .. TRAGEDIJA I KOMEDIJA Tragedija – predmet tragedije je sukob izmedju junakovih teznji I ideala na jednoj strani . jezik probran . junaci su obicni ljudi . Junak zapada u razlicite situacije u kojima se iz situacije u situaciju sve vise razotkriva . pa se u njemu javlja zelja da se I sam bori za iste ideale .

Komedija naravi . zabavna pripovetka I feljton . Ovakvi tekstovi ne zahtevaju veliki napor . grubim I neukusnim salama . jeziku I vrednosti . beg od stvarnosti . Farsa povladjuje nizem ukusu publike .Izvor zapleta su nesporazum . ona ne postavlja duboke probleme . Naziv za onu vrstu knjizevnosti koje interesantnom gradjom na zabavana nacin zeli da odgovori publici skromnih literarnih pretenzija . niti istice prave literarne I egzistencijalne vrednosti . Premda ne udovoljava estetskim zahtevima. bezazlen . Zabavna I ozbiljna knjizevnost moraju biti uzjamnog delovanja . Glavni oblici su zabavni roman . radnja je jednostavna . 29. U razvoju zabavne knjizevnosti prednjaci Engleska . Komika se ostvaruje zanimljivom fabulom . Razlika je u tome sto u vodvilju ima muzickih numera . dosetkom ili komicnom situacijom . Zabavna knjizevnost vidi zadatak u tome da citaocu pruzi prijatnu razonodu . I vodvilj . Skup svih pojedinacnih mana ili karakternih crta cine narav jednog drustva ili drustvenog sloja . likovi nisu pazljivo vajani . Ova komedija se razvila u tri podvrste : komediju intrigue ili komediju situacije . Niza komedija –ima jedini cilj da zabavi gledaoce I nasmeje ih zgodnom salom . dobrodusan . spletke . Vodvilj – je blizak farsi po tematici . zamena za nekadasnju bajku . farsu ili lakrdiju . Postoje jos dva naziva : kiz ili sund . predvidiv rasplet . Jedina joj je svrha da zabavi I razonodi publiku . ova knjizevnost se ipak uzdize iznad obicnog sunda . ZABAVNA KNJIZEVNOST Ne zahteva dublje intelektualne napore . Bezazlena je I ne razara ukus citalaca . dok u Nemackoj na primer zabavna knjizevnost nije uspela da dostigne takav nivo I provalija prema pravoj knjizevnosti je duboka . glavnog junaka .Neke vrste zabavne knjizevnosti : pustolovni roman . Nema imetnicku vrednost . . sentimentalni .ili drustvena komedija ukazuje na mane I nedostatke jednog drustvenaog sloja ili drustvene grupe . Komedija intrige – ili komedija situacije zasniva se na zanimljivom I zavrsenom zapletu iz koga proisticu komicne situacije . Oni podlezu sematizmu ( staklni sukob dobra izla . posebno obrazovanje . kao ni narocit osecaj za esteticki nacin izrazavanja . sa svakodnevnim zivotnim situacijama . Zabavna knjizevnost ima pojednostavljen pogled na svet . premda je u Nemackoj zabavna knjizevnost veoma omiljena . Radnja je labava . kriminalisticki roman . gegovima . kao knjizevna vrsta . Smeh je nezlobiv. U ovom tipu komedije nema razlicitog junaka . jednog doba . uspevsi da objedini zabavne I umetnicke elemente . nesnalazljivost . nema estetsku funkciju . igrom reci . Junaci su obicni ljudi . Farsa ili lakrdija – nema umetnicke ciljeve ili drustvenu funkciju . obavezno pobedjuje dobro ) . jezik je grub I vulgaran . ne spada u umetnicko delo .

ali sa velikom zebnjom I strahom . ali veoma humani I dostojanstveni . ali I jedne specificne tvrdoglavosti . gubi sebe . piscevog dvojnika . postojani . Covek u Kocicevim delima je patnik . njegovu narav I zivotne teskoce . Krajisnike . ali pomalo alegoricnu . Kocicev patriotizam je izraz jedne osobite strasti : da se pamti sve sto je bilo . ugnjetene . Atmosfera je pojacana iscekivanjem . a ja cu stap u sake . istine. okoline . ali prote jos nema ispred dvojica naratora . Pripovetka “Mracajski proto “ je dijalog znalca I radoznalca . Sa nestrpljenjem se ocekuje osoba za kojom se dugo I uporno traga . deluje uzbudjujuce . neka carevima ne propane . na jednom brezuljku ukaza vrlo visoka . satiricnu I mateforicnu . njegove kuce . prospu svoju gorstacku ostricu . kad se u blizini pred nama . I posmatranje . I Turci I Austrijanci koji su upravljali Bosnom . uzajamno se dopunjuju I naslanjaju . izazvana opisom protine kuce . sad je prisutna realnost . Dakle . Dakle . jer je to susretsa osobom koja se skrila od sveta . torbu na rame . U uzem smislu . Nije ni cudo . mene lijepo strah! Trze se Stevica . dvorista . postenja . prepoznatljivu . bili su nepravedni prema domacem stanovnistvu . Iluzija prisustva . pisac se pretvorio u knjizevni lik . drvena kuca . okolina ) . ali pisac zelei neposredni uvid u protin zivot . Narator ce obaviti u prici jos jednu vaznu ulogu . ugusen radom I nepravdom . ali iz njih izbija plamen kad vetrovi duvaju . Radoznali sagovornik je upravo pisac . Pricanje je zamenjeno opisom . trajanje . I jedno i drugo . da se nista ne zaboravi . onda narod gubi I proslost I tradiciju . mucenik na sopstvenoj zemlji .Prote se skriva zato sto sto je upravo sve izuzetno I cudno ( proctor . I pisac I Stevica zeljno ocekuju protino pojavljivanje . cim se pojavila protina kuca . s teskom celicnom bravom “ . jer ako toga ne bude . pred kojom su se videla vrata od podruma . Sada pisac deluje ubedljivo I uverljivo . a vreme I prostor razgorevali su decenijama te Kociceve Bosance . ne moze mu se lako prici vec mora da se uhodi . Dakle . Kocic je slikar realnosti svog vremena I prostora . Kocic je satiricar I psiholog . To je veliki rizik . Stecicina prica deluje veoma ubedljivo . u posetu proti . Oni su ljudi trpljenja . jer sva ta autenticnost prolazi kroz njegova cula I opise : “ Bogami. nosi sve . Kocic je u svom delu . Ti Kocicevi zemljaci su I sereti I prosti . brate . sto ce taj seljak reci : “ Nosi . krisom iz .PETAR KOCIC : “ MRACAJSKI PROTO “ Petra Kocica . vidljivost prote . on je Krajisnik I covek svog zavicaja I svojih gorstaka . uperio svoju zaoku prema tim nepravdama I eksploataciji coveka . pa u bijeli svet “ . tesko je posmatrati izolovano I jednostrano . osobenjak . Kocic je covek pravde . Stevica ce jedva da se osmeli da povede pisca . Stevica je znalac koji dobro poznaje protu . U sirem opsegu . koje je skopcana sa strahom . kao coveka I pisca . pogotovo kad je u pitanju Srbin I srpstvo uopste. eksploatisale ljude tog podneblja . U svojim delima . napacene I porobljene. Na tim prostorima smenjivale su se razne civilizacije koje su uglavnom porobljavale . slikar dusa I srca bosanskog seljaka kome tudjin itima “ bericet “ okvasen krvlju I patnjom sopstvenom . Protina mrznja je usmerena na sve I svakog . sakrivenih u svojim ljusturama iz kojih kada izvire . Kocic je covek Bosne.

suvonjave laktove “ . kako ste vi usli da vas pas ne opazi I ne zalaje ? “ Proto . Zbog toga on ubija svog psa . Ta zakljucanost I zabravljenost simbolise karakter protini negovu cutljivost “ sto sam propatio . kome dirljivo tepa . on je psihicki rastrojen . ali je obazriv I kazuje d ace njihov boravak kod njega biti kratak. Pravi krivci nisu kaznjeni . Izgleda kao da prota samog sebe jede . Iz mirovanja prelazi u pokret . a do nje se dolazi strminom . a kosa zamrsena I masna . su u funkciji da se oglasi spoljasnja opasnost . duboka . iz puske . koscato lice I I siroka . pored pcela . proto ipak razlikuje dobro od zla . Brava . ima nesto od zivota u njegovom dvoristu jer tu sumornu tisinu jedino remeti zujanje pcela . kad te vec djavo donio “ “ sjedi . prota je I mentalno nesredjen . Stevica kod prote bira one reci u slikanju njegovog bica . Kada ga susrecu . Pcele mogu simbolisati I zaoku. Prota je opsednut strahom od zluradih posetilaca . kao I sam prota . Protino dvoriste je “ mrtva . Dok pisac posmatra protu . dzibicu . a podsvesno drugu . Stevici ne nudi kafu I kune ga : “ sjedi I ti . Prota nikad ne govori smireno . dakle . gaji I konja I psa . alit u si med . Zbog toga je razocaran u ljude . nekazujem svijetu “. I stvari u kuci su izgubljene . prote . otrovi samounistenje . veoma surovu . kod prote nije potpuno unistena neznost . fildzane I secer za kafu . ali su svesni da zbog njih strada neduzna zivotinja : “ Ama . Protina kuca je usamljena I uzvisena u prostoru. te ih pas nije opazio ) . pun daljih iscekivanja I straha. zlobe I kletve . teska I celicna na podrumskim vratima simbolise protinu zakljucanost I srca I duse . Susret sa protom je izuzetan . Nemoze da nadje djezvu . proto . Kuca deluje usamljenicki u prostoru . krisom . ali u znacima dusevnog nemira . Polozaj tela je neugodan I napregnut . sumorno tesko “ Ipak . I pcele ) ali ljudi stvaraju I povod da prota ubije I svog psa ( posetioci su krisom usli u dvoriste .Goli I suvonjavi laktovi . zato je izolovan . gestovi. U ocimai pogledu prisutno je psihicko rasulo : “ blesasto zuri u nesto pred sobom” . da ga je strah . sto pokazuje njegovu neuroticnost . sto znaci da proto moze da voli I miluje I dam u to polazi iz srca : . tisina “ a sve u tom dvoristu je “ pusto . Prema posetiocima je prek I osoran . Alarmni uredjaji . sto na njegovu psihu deluje pogubno . jer sum u oni nepozeljni . On se opekao na ljudskom zlu I ti oziljci iz proslosti su izvitoperili njegovu psihu . govore o coveku koji je prosao tezak zivotni put . dok je prilazio protinoj kuci . I on je pomalo uplasen . nudi ga kafom . Dakle . Sav je afektu I povisenom tonu . dzibicu . on je u stanju fizickog mirovanja . a njegov oslonac je nesiguran: “ Podnimio se na obe ruke I odbocio nag ole . ali utegnutapleca . melem . Dakle . mjesto se prosjelo pod tobom “. Prozori na kuci su kao dva izbezumljena oka . svesno je izvrsio jednu kaznu . kretanja I I nacin pusenja su neuroticni . koje su pune mrznje . zato sto mu je njegov deda osramotio zenu .zaklona je poslednji napor da se dodje do cilja . Od konkretne imovine . On je svu ljubav usmerio na bezazlenija bica ( konja . kao I prota koji ne voli svet . Stevica je priznao . sto moze nagovestiti da kod prote nisu zamrli ljubav I covecnost . cudan .psa . Lepse se ponasa prema neutralnoj osobi nego prema Stevici piscevog dvojnika ipak prima sa znacima gostoprimstva . sto se vidi u odnosu premakonju . koje poseduje prota . dakle usmerava svoju agresiju mimo coveka I uija psa . Dakle. Prota mrzi Stevicu . Ipak . On nije svestan da zrtvuje svoga ljubimca radi kaznjavanja nenajavljenih gostiju . Tu su I tragovi pune zapustenosti : bradica u neredu .

Zato ne treba brzo osudjivati nekoga I treba razumeti coveka . surovokaznjavan . kako si mi . Kada mu posetioci potvrde da je on mnogopropatio . On ne odlazi u grad . koja se ne moze u potunosti sagledati I za kojom treba stalno tragati . zbog svega sto cini . vremenom postao opaka I nastrana licnost . su mracne snage . vec onaj veiti . Posto je on svestenik. ali I okolnosti koje su ga takvim stvorile . moglo bi se ocekivati da nekoga blagoslovi . PORUKE IZ DELA U sirem opsegu . cak I za mladica . noc . Mrak . protin lik ilustruje da je svaki covek velika tajna . jer je po njemu grad izvor zla I okupacije . Zato ih on I smatra podmuklim neprijateljima I muciteljima . Cini se da je on pacenik I da posle toga vise nema svetlosti . Protine reci zauzimaju vise od trecine ukupnog teksta price I gotovo su sve iskazane u jakom uzbudjenju . Svak` sebi ! Trazite konak ! Tu se moze nazreti I protina briga . On muci samog sebe . koga je do malocas proklinjao . manje osudjujemo . On je bez krivice . Proto je bez svoje krivice . Ljudi su ga optuzivalii klevetali kod vlasti . I dobro I zlo u coveku koreni su drustvenih pojava . ali moze oznacavati I vrstu karaktera . U svakom dobru ima I iskre zla . prisutni su u mracnom podrumu van ociju posmatraca . U Stevicinoj prici vidimo protu kao covekomorca . kada je proto nasamo sa konjem . Noc I mrak cine da se izgubi protin lik . ali nikome ne smeta . valjda njegov uzasni zivot . crna je noc na zemlju pala . ali je gord . magajice jedan ! Nisi ti konj . veiti . preko onoga sto cini I u njegovim postupcima . Tu ima I tracak svetlosti I prikrivenog dobra . on je od njih doziveo zlo I zbog toga on ljude ne voli . ali I u zlu ima neka trunka dobra . Ko zna sta je protu ucinilo bezumnim . mracnu licnost I rezignaciju . ali je dobio atribut “ Mracajski” . planina . on odgovara : “ Jesam. Umesto da su ga ljudi razumevali . oblaci . kao I zastitu I odbrambeno sredstvo .“ Magajice jedan ! Kako si mi .magajac ! “ Ti izlivi neznosti . ali on proklinje sve I svakoga . Proto nema imena . koje su istovremeno I simboli I prote I njegovog okruzenja. Proto se odlucio na usamljenicki zivot . To “Mracajski “ moze biti aluzija na neko zabaceno selo . Njegove kletve su upravo protine odbrambeno sredstvo . Posebno se boji noci : “ Dijeco . Proto stalno nosi pusku I noz . Svetlosni znaci brzo nestaju . A sto je tebi za tim? Sto sam prepatio ne kazujem svijetu “. kod tuskog I svapskog suda . Proto je predstavljen kao mucenik I zbog toga ga . Coveka treba upoznavati neposredno . bioloske . .