KNJIZEVNOST 1.

NAZIV I POJAM KNJIZEVNOSTI Poreklo termina nalazi se u reci knjiga : sve sto je izrazeno recima i uobliceno u celinu ( knjigu ) imalo je zajednicki naziv knjizevnost. Knizevnost u sirem smislu obuhvata umetnicku knjizevnost ( beletristriku ili lepu knjizevnost I knjizevnonaucnu prozu ) ali i proizvode koji nastaju u procesu proucavanja knjizevnosti ( knjizevnu kritiku , u uzem smislu obuhvata samo ono sto se naziva beletristrika ili lepa knjizevnost ( poezija , proza , drama ) I knjizevnonaucnu prozu ( dnevnik , putopis , reportaza , pisma , memoari ). Za knjizevnost u uzem smislu koriste se I pojmovi umetnicka knjizevnost , umetnost reci . 2. PRIRODA I FUNKCIJA KNJIZEVNOSTI Knjizevnost ima znacajnu ulogu , ona siri i saznaje intelektualne vidike . Knjizevnost ima vaspitnu I drustvenu ulogu. Ona je samosvesna , kreativna , ljudska duhovnost i emocija .Ima ulogu da zadovoljava narasle potrebe , potrebe za celovitijim dozivljavaljem I obuhvatnijim saznavanjem sveta prewko dubljeg razumevanja i tumacenja knjizevnog dela . Drustvena funkcija I uloga knjizevnosti ispoaljava se u svojoj pravoj mogucnosti , tamo gdes e ciatcevo knjizevno iskustvo ukljuci u horizont ocekivanja njegove zivotne prakse I preformira njegovo shvatanje sveta . 3. NAUKA O KNJIZEVNOSTI ( KNJIZEVNA TEORIJA , KNJIZEVNA ISTORIJA KNJIZEVNA KRITIKA ) Teorija knjizevnosti je dinamicna nauka kako u pogledu svoje sadrzine , tako i u pogledu rezultata i pojmovnog aparata .Ona je dinamicna disciplina , jer je uvek otvorena za nove rezultate i nova uopstavanja , na osnovu materijala koji obezbedjuju knjizevnost , knjizevna kritika i knjizevna istorija . Teorija knjizevnosti obezbedjuje osnovne postavke znanja I instrumente za istrazivacki rad knjizevnog kriticara i knjizevnog istoricara . Na drugoj strain , knjizevna kritika I knjizevna istorija obezbedjuju nove cinjenice za dalja uopstavanja teorije knjizevnosti . Teorija knjizevnosti izucava opste zakonitosti knjizevnog stvaranja , prirodu knjizevnog dela , izrazajna sredstva , utvrdjuje merila za klasifikaciju knjizevnosti kao i posebna svojstva , osobine i zakonitosti radova i vrste . ISTORIJA KNJIZEVNOSTI Proucava razvitak knjizevnosti u istorijskom kontinuitetu . Ona ne prati samo knjizevni zivot , pojedine pisce , I njihova dela , vec pazljivo proucava drustveno – ekonomske uslove u kojima je nastajala odredjena knjizevnost , uziam u obzir politicki zivot , koji se svakako na odredjeni nacin odrazio u knjizevnoj produkciji jednog vremena , pomno prati razvitak ideologije I njen uticaj na knjizevni zivot I

knjizevno stvaranje kako pisca pojedinca , tako i cele zajednice . Istorija knjizevnosti nije samo hronoloski pregled pisaca i dela ,nego kompleksno prikazivanje drustvenog , politickog I kulturnog zivota jedne sredine i vremena. . U istoriju knjizevnosti spadajusinteticki pregledi razvoja jedne knjizevnosti u odredjenom periodu , rasprave , studije , I monografije u kojima se proucava jedan pisac , jedan knjizevni pravac ili neka knjizevna pojava . KNJIZEVNA KRITIKA Njen zadatak je da prati knjizevni zivot , obavestava citaoca o novim knjigama ocenjije i vrednuje knjizevno delo ili stvaranje pisca .Zato se kritika deli na tekucu I naucnu kritiku . U tekucu kritiku spadaju novinska ili casopisna kritika , koja u kratkim crtama predstavalja novu knjigu ukazujuci na njene vrednosti I nedostatke . Ima informativni karakter I ne zalazi u dublju analizu knjizevnog dela. Ova kritika ima oblik beleske , osvrta I prikaza . Naucna kritika pruza produbljenu I dokumentovanu ocenu vrednosti knjizevnog dela bilo dam u prilazi samo sa jednog aspekta ili ga razmatra u celini , sa razlicitih aspekata I primenom razlicitih metoda ispitivanja . U naucnu kritiku ubrajaju se raspave , studije I monografije . Knjizevna kritika je znacajna disciplina nauke o knjizevnosti iz dva osnovna razloga : vrlo je razvijena I bogata , najproduktivniji je deo nauke o knjizevnosti , obezbedjuje gradju za knjizevno – istorijska uopstavanja I izradu knjizevnoistorijskih sinteza . 4.STILISTIKA ( kao disciplina o izrazajnim vrednostima jezika ; pojam , odlike i Podela ) Stilistika je nauka o stilu . Proucava nacin izrazavanja jezikom I relacije izmedju jezika na jednoj strain , I namera , misli , osecanja I raspolozenja , na drugoj strani . Stilistika je disciplina lingvistike kada proucava jezicki system I njegovu strukturu sve do jezickih jedinica. Stilistika je diciplina nauke o knjizevnostikada proucava sklad izmedju misli , osecanja I namera , na jednoj strani I jezickog izraza kao realizacije misli na drugoj strani , te umetnicke vrednosti tog sklada . Otuda I dve orijentacije u stilistici ili mikrolistika I knjizevan stilistika ( stilisticka kritika ) ili makrostilistika . Lingvisticka stilistika proucava jezicke cinjenice u utvrdjuje opste zakone , ale ne daje ocene . Njene rezultate koristi knjizevna stilistika za estetsko vrednovanje knjizevnog dela .Predmet istrazivanja ove stilistike obuhvata jezicki system , jezicku normu , jezicke jedinice i stil . Knjizevna stilistika ili stilisticka kritika proucava umetnicko funkcionisanje jezickih sredstava u knjizevnom delu I ocenjuje estetske vrednosti knjizevnog dela . Predmet istrazivanja knjizevne stilistike obuhvata veliki broj knjizevnih elemenata I fenomena : motive I teme , oblikovanje sizea , reljef teksta , poruka , monolog , dijalog , pripovedanje , deskripcije , karakterizacija , izvori I uticaji .

Zato ima individualni karakter i boju . FIGURE DIKCIJE ( ASONANCA . Citanje naucnog teksta pruza saznanja . simploka .ritmicnost u organizacicji umetnickog materijala – slika ilikova . STILSKE FIGURE ( POJAM I PODELA ) Stilske figure nastaju iz raznovrsnog odstupanja od uobicajenog nacina izrazavanja cime se postize konkretnost . jezicka sredstva I jezickog signala . oksimoron ) 7. citanje knjizevnog teksta ozivljava mastu. polisindeton ) . ANAFORA . metonimija . asindeton . jezgrovitost .5. S obzirom da samoglasnici imaju specifican tonski kvalitet . Pesnicki jezik je oznaka za jezik knjizevnog dela . pesnicki jezik predocava stvari I pojave preko umetnickih slika I likova . mimika . namere . Dok naucni jezik saopstava istinue uz pomoc pojmova I cinjenica delujuci na razum . koji se razlikuje od svih drugih nacina izrazavanja ( u svakodnevnom govoru . ironija . a nauka koja se bavi proucavanjem stila zove se stilistika . intonacija . osecanja . raspolozenja I stavove . nudi saznanja I estetsko uzivanje . nastaje ponavljanjem istih samoglasnika . dinamizacija I ritmizacija umetnickog govora .konkretnost u slikovitost u opisivanju . razum I osecanja. eufemizam . ritam ) dozivljava odstupanja od norme . anaphora . STIL PESNICKOG JEZIKA Jezik je kolektivna tvorevina ali se ostvaruje tako sto ga pojedinac upotrebljava da bi izrazio svoja htenja .FIGURE RECI ili tropi ( metafora . singdoha . U toj upotrebi dobija mnoge pratilacke elemente ( gest . delujuci na mastu . antiteza . slikovitost .emocionalnost u izrazavanju pri cemu odstupa od normalnog nacina izrazavanja . personifikacija . . elipsa . simbolicnost . Stilske figure se dele na nekoliko grupa : . bogatstvo znacenja – mnogoznacnost . epitet .FIGURE KONSTRUKCIJE ili sintakscke figure ( inverzija . onomatopeja . epifora . nauci ) po nacinu i cilju upotrebe . njihovo nagomilavanja je . glasovne ili zvucne figure ( apsonanca . Pesnicki jezik odlikuje : .preobrazavanje znacenja ( prenesena znacenja – figurativnost . aliteracija . naziva se stil . novinarstvu . ONOMATOPEJA …) ASONANCA – zvucna stilska figura .FIGURE DIKCIJE . pojacavanje znacenja . alegorija . hiperbola . Ovaj poseban I specifican nacin upotrebe jezika od strane pojedinca . gradacija . izrazajnost ) 6. paradoks . ALITERACIJA . simbol ) . uskladjuje se sa situacijom u kojoj sekoristi I sa prirodom I psihologijom onoga koji ga koristi . retorsko pitanje . litota . budi osecanja . emocionalno se boji . anadiploza ) .FIGURE MISLI ( poredba .

FIGURE RECI ILI TROPI ( metafora . Sovuljago jedna . onomatopeja ima znacajnu umetnicku funkciju . cime se objasnjava process njenog nastajanja : mesto reci koja se poredi .izraz osecanja i raspolozenja . metonimija . te I kod citalaca ili slusalaca izazivaju akusticne slike I odredjena osecanja I raspolozenja ( “ pucina plava spava “ ) . Moje sunce spava …. iskazujuci svoju ljubav prema dragoj .Nastaje u procesu uporedjivanja dva pojma vezivanjem po srodnosti . Onomatopeicne reci nastale su kao rezultat reagovanja prvobitnog coveka na svet oko sebe – ovim recima on je izrazavao svoja osecanja I raspolozenja . Ljubim li te…. Nemam vida . personifikacija . ona je izraz vrednovanja ( Golubice moja . . Starog svata jednog do drugoga Mladozenju jednog do drugoga . upotrebljava se samo rec s kojom se poredi .” ( J. reci ce : “ Tijo noci . gde se reci ponavljaju na kraju stihova . eufemizam . Mesto da pesnik . epitet . il` ljubav nije – Sto se grli . “ Blago mene I do boga moga blago mene . ozivljava I dinamizuje sliku .konkretizuje je I zvukovno obogacuje ( “ potok jauce . to su same zmije . alegorija .Ponavljanje na pocetku stihova ( anaphora ) ONOMATOPEJA – zvucna stilska figura nastala podrzavanje glasova i zvukova iz prirode . Ovo ponavljanje izaziva zvukove efekte I doprinosi ekspresivnosti pesnickog izraza ( “ vrh hridi crne trne “ ) ANAFORA “ Ljubim li te…. . kaze da je ona kao Sunce ( on bez nje ne moze da zivi kao sto svet nemoze da zivi bez Sunca kao izvora zivota ) . “ Sadi kuma jednog do drugoga .. Cesto se metafora odredjuje kao skraceno poredjenje .) EPIFORA –zvucna stilska figura . Zasniva se na prenesenom znacenju reci . eto sina moga ( Uros I Mrnjavcevici ) 8. singdoha .. simbol ) METAFORA – najslozenija I najlepsa stilsaka figura .Zmaj – “ Tijo noci “ ) Metafora ima afektivni karakter jer pokazuje govornikov stav prema predmetu opisivanja ili opevanja . ALITERACIJA – zvucna stilska figura . nastaje ponavljanjem istih suglasnika ili suglasnickih skupova . na prenosenju pojmova iz jednog podrucja zivota u drugo .J. nemam osecanja . ( Devojka nadmudrila Marka ) SIMPLOKA – zvucna stilska figura .il` me bezum ganja . U pesnickom jeziku . ali I svoj dozivljaj sveta . potok …. Toliko je cesta u izrazavanju da je postala sastavni deo govora . gde se ponavljanje reci javlja i na pocetku I na kraju stihova .

ostro ili neprijatno .dom ) Ostalo je bez krova nad glavom ( – kuca ) . logicka metafora .poezija ) . obogacujuci izraz I ritam.mesto da umesto onoga sto se u njemu nalazi . Jedna od svojstava metafore je da zgusnjava znacenje reci I istice ga . ljudi .Kravetino ) . Ona je saznavanje jedne reci ili pojma pomocu druge reci ili pojma . Koriste se I kao zamena za tabu reci . Veliki je broj oblika metonimje : .Sadrzalac umesto sadrzine : Zapalio je lulu ( . Sinegdohom se oznacava : . zamena reci na osnovu kvantitativnih elemenata ili logicno – uzrocnih veza .Znak umesto predmeta ili pojave . dobro se nakitio – napio . SINEGDOHA – figura reci . koja se zasniva na zameni reci : kada se mesto prave reci koja imenuje nesto ruzno.narod ) . METONIMIJA – Cesta stilska figura logicka metafora . podvrsta metonimije .duvan ) PERSONIFIKACIJA – Stilsko sredstvo kojim se nezivim stvarima I apstraktnim pojmovima pridaju ljudske osobine .Jednina umesto mnozine Vuk dlaku menja .kraljevska vlast ) Ustala je kuka I motika ( . “ Zemlja kune svoje pokore “ Nebo “ dalje putuje “ I “ zvezde placu “ “Po tamnom krilu neme ponoci ko grdan talas jedan jedini .vreme umesto onoga sto se u njemu zbiva – Bio je to buran dan ( dogadjaj ) .Deo umesto celine : Branili su ognjiste ( . reci koje su vulgarne . lagano huji ko da umire .evropske zemlje ) . postupci I moci . upotrebi blaza rec. Gradi se na principu zamene pojmova po osnovu logicke veze I zavisnosti . ( Obilazi istinu – laze .Celina umesto dela : Evropa pruza otpor Americi ( . .njegovo delo ) .Sredstvo umesto radnje : Citam Cosica ( . mokra braca – pijanice …) . sredstvo umesto osobe : Kruna je tako odlucila ( .I precutnim dogovorom zabranjene za kolokvijalnu upotrebu .Orudje umesto proizvoda : Odusevilo me njegovo vesto pero ( . .Kuca je mirna ( -ukucani . porodica ) . Tim postupkom stavaraju se zive . da se na morskoj valja pucicni .Posebno umesto opsteg : On je Kir Janja ( tvrdica ) EUFEMIZAM – figura reci . ili da iz crne zemlje izvire” Personifikacija se cesto koristi u opisima pejzaza kada se ozivljavaju pojedini predmeti u prirodi . dinamicne I upecatljive slike prirode . ali cud nikako ( -vuci ) .

9. “ Kazi mi . Rec koja dodata glavnoj reci doprinosi zivosti. RETORICKO PITANJE – pitanje na koje se odgovor ne ocekuje . Atribut kazuje neku opstu odliku I to pridevom u osnovnom znacenju . pojave ili licnosti .J. naglasavanju : “ kraj recice “ ( I pocetak ) udarna su mesta . bela boja ( cistota .Zmaj –Djulici ) ELIPSA –znacenje sadrzano u nazivu izostavljanja . Sintaksickointonacionoj celini . pojave ili predmeta krije se sasvim drugi smisao – jedno se kaze .Sustina epiteta je u koncentraciji osobina . misli .stilsko sredstvo koje se sastoji iz prosirenog metaforickog kazivanja (“ iza jedne slike “ ). slikovitosti I snazi izraza . stihu ‘ odn. Psiholoska vrednost inverzije je u citaocevom iscekivanju . uzaludno cekam “ ) .figura reci . Nastaje izostavljanjem reci . u neizvesnosti o predmetu pevanja . Ima snaznu sugestivnu moc . sta ili ko je nosilac radnje . drugo se misli . ugao gledanja na stvari I nacin dozivljavanja stvari . u svodjenju moguceg opisa na jednu rec . Alegorijskom slikom se na skriveni nacin izlazu podsmehu ljudske mane ili drustvene pojave ( “ Ti si dobar covek “ ) ( “ Neka cudna zemlja iz Dange je Srbija “ ) SIMBOL – pesnicka slika koja ne oznacava ono sto je njom neposredno dato . duze ostaje u sveti citaoca I pamti se ( “ Da dodjem kuci .Inverzija ima psiholosku I semanticku vrednost . nego sugerise mnogo neocekivanih znacenja . jagnje ( krotkost ) . osecanja I raspolozenja . Epitet otkriva raspolozenje onoga ko ga ko ga upotrebljava . nego rec koja ima odredjenu semanticku I ekspresivnu vrednost ( “ Rumenasta zora “. raspolozenja ili osecanja . polisindet ) INVERZIJA – promenjen redosled red reci u recenici . ali I da bi se slusalac ili citalac podstakao na razmisljanje . asident . U tome je I sustinska razlika izmedju epiteta I atributa koji blize odredjuje pojam . svodjenjem iskaza na sustinu . ona je I proizvod ljudske teznje za jezgrovitim kazivanjem : ( poslovice – “ mladost – ludost “ ) .Rec na kraju . FIGURE KONSTRUKCIJE ( inverzija . elipsa . jer je ono samo prividno da bi se ostvario efekat iznenadjenja .ukras . ozivljavanje situacije .EPITET – stilsko izrazajno sredstvo . lisica ( lukavstvo ) . Pojedina bica . Semanticka vrednost je u isticanju . predmeti ili pojave imaju odredjena simbolicna znacenja : lav ( snaga ) . Misao izrazena kroz alegoriju deluje jace I ubedljivije . Simbol je prisutan u ljudskom misljenju I izarazavanju odvajkada . prekidanje monoloskog toka . nevinost ) . ALEGORIJA . “ kruti mraz “ ) . Epitet nikako nije rec. kazi : Kako da te zovem ? Kazi mi : kakvo Ime da ti dam ? ( J. a epitet ukazuje na unutrasnju osobinu pridevom koji je upotrebljen u prenesenom znacenju ( “ pospano more “ ) . “ sumporno nebo “. ideja . Umetnicki su najsnazniji oni epiteti koji su zasnovani na prenesenom znacenju isticuci neku unutrasnju osobinu predmeta . retorsko pitanje . kada sledi predah ili pauza . na ono sto predstavlja smisaono ili emocionalno stanje .

contrast ) poredjenje po suprotnosti . predocava svoj dozivljaj sveta I zivota : . Zasniva se na slicnosti dva pojma : jedan pojam se poredi s drugim na osnovu nekih zajednickih osobina . usta su joj kutija secera . radnji . “ Nije lose “ ( .stilska figura preuvelicavanja predmeta . Time se ritam usporava . ( V. gase … Zora . I svud tisina sto krepi I godi . svojstva . I gora . pojave . cime se ostvaruje dinamizam kazivanja . Istok se vedri . I polje . zubi su joj dva niza bisera . Jace je poredjenje kod koga se ispusta zajednicka osobina predmeta koji se porede : “ Kosa joj je kita ibrisima .dobro je ) . predmeti . dva predmeta . Ima odrican oblik : “ Nije mi dobro”( . obrvice s mora pijavice . Ovo preuvelicavanje izraz je emocionalnog stava I odnosa prema predmetu opisivanaj ili kazivanja . napregnutosti : “ I vidi kako jedan oblak raste uzdasi . oksimoron ) POREDJENJE – vrlo cesta stilska figura . gradacija . dve predstave . paradoks . nada . osobina . litota . Sto su emocije lirskog ili narativnog subjekta snaznije.bolestan sam ) . ukazuje na razlike . radnje . apstraktno se konkretizuje . ceznje iznad crnog grada . pojava . zgusnutost osecanja I raspolozenja . antiteza . ( M. a jato misli . dva osecanja . Njome se izbegava prava rec . Litota doprinosi zgusnutosti stila . Poredbena kopula najcesce izostaje iz poredbenog iskaza ili slike . to su I hiperbolicne slike jace . Poredjenje ima znacajnu vrednost : nejasno se razjasnjava . LITOTA – figura reci kojom se ublazava iskaz da bi se kod citaoca ili slusaoca izazvao jaci suprotan utisak . Stavljanjem jednog pored drugog dve slike . nepoznato se cini poznatim . Predmet poredjenja su stanja .Rakic – “ Osvit “ ) 10. prava istina. ANTITEZA ( . dve licnosti . prava ocean ili vrednovanje . Oci su joj dva draga kamena . svud mrtvo pada kop o snegu laste .Petrovic – “ Vidoviti “ ) POLISINDET – figura nabrajanja uz obilno koriscenje veznika . licnosti . ironija . koji imaju potpuno suprotne osobine . ( “ Zenidba Milica Barjaktarevica “ ) HIPERBOLA .ASINDET – figura nabrajanja . iluzija . sred obraza rumena ruzica . nizanja reci bez veznika . I spava reka . misli I osecanja . zvezde . zivlje I upecatljivije . ali se paznja citaoca ili slusaoca usredsredjuje na one reci koje su spojene veznikom : I snova mesec treperi na void . iskazuje svoja osecanja I ideje . FIGURE MISLI ( poredjenje hiperbole . Hiperbola je cesta u govornom I pesnickom jeziku .

jer se citalac zamisli nad naoko protivrecnim iskazom . 11. Neka znade sto mu strah valjade ! A Turcina ako jos imade . radnji . Oksimoron je jedan vid paradoksa: recito cu tanje . u tekstu se ironicno znacenje reci oznacava navodnicima ( “ Dobar si ti = Ti si los covek ) .“ Al ` da visis cuda velikoga . U govoru se pravo znacenje istice intonacijom . ( I. Posto je ironija prikriveno kazivanje . Gradacija cesto u sebe ukljucuje I preuvelicavanje ( hiperbolu ) cime se ostvaraju kompleksnije slike I predstave : “ Penjite ga na vesala tanka . Mora se rezumeti kontekst I shvatiti razlika izmedju doslovnog I prenesenog znacenja . mudra ludost . od slabijih prema jacim . nije lako uociti je u knjizevnom delu . gdje kod koga . ter se vlaha boji . unutrasnjoj kompozociji dela u celini . “ S vremena na treba se odmoriti od nerada “ – Kokto ) . IRONIJA – izrazajno sredstvo kojim se recima pridaje suprotno znacenje od onoga koje imaju u doslovnom znacenju : “ Kako sam ga lako udario . misli I osecanja po znacaju . Postoje tri sistema organizacije stiha : 1. sto Momcilu bilo do koljena . Silabicki 3. Mazuranic ) Gradacija mora da bude logicna . pojava . Sto Momcilu taman kalpak bio .” ( Starina Novak I Knez Bogosav ) Ironija je sredstvo podsmeha I poruge I osnovni vid kazivanja u satiri . popet cu ga nebu pod oblake . prirodna . Paradoks deluje kao iznenadjenje . ali I nauku o stihu . jedna drugu iskljucuju ( “ Znam da nista neznam “ – Sokrat . Vukasinu po zemlji se vuce . SISTEMI VERSIFIKACIJE Versifikacija – oznacava nacin organizovanja stiha . Umal sam ga s konja oborio .” ( Zenidba kralja Vukasina ) GRADACIJA – nizanje slika . tu nek plijen vranom vranu stoji . OKSIMORON – stilska figura koja nastaje kada se povezivanjem suprotnih pojmova ili predstava dobija novi pojam ili predstava . PARADOKS – stilska figura koja se dobija stavljanjem jedne pored druge dve misli koje su suprotne . nizanje situacija . predstava . Gradacijski postupak ogleda se u oblikovanju likova ( postupno otkrivanje osobina ) . Tonski . vrednosti I jacini od manje vaznih prema vaznijim . I postupna da bi snazno delovala kao izrazajno sredstvo . Metricki 2. Vukasinu na ramena pada . pa privlaci citaocevu paznju I angazuje misao .

troslozna ili viseslozna . razlikuju se : jednoslozna ili muska rima ( TRAVA – GLAVA ) . nazivaju se HETEROMETRICKE strofe . koja moze biti parna ili neparna . sintaksicka I ritmicka Celina od stiha . kada se rimuju prvi I cetvrti I drugi I treci stih I prepletena . tipovi – podele. prema kvalitetu I prema rasporedu u strofi . stopa . akcenata. i drugi i cetvrti stih . Stope su kombinacija naglasenih I nenaglasenih slogova . jer pruza mogucnosti za razlicit raspored rima . deseterac . Podudaranje obicno pocinje akcentovanim vokalom . jer se ritam organizuje na osnovu broja slogova u stihu I na osnovu kombinacije naglsenih I nenaglasenih slogova . Prema rasporedu . U sadrzinskom smislu . U tonskoj versifikaciji ritam se organizuje ravnomernin smenjivanjem naglasenih I nenaglasenih slogova . Tonska versifikacija je preuzela terminologiju metricke versifikacije . Najpopularniji I najcesci stihovi su dvanesterac . Kvalitet rime se odredjuje prema stepenu podudaranja glasova. Rima se redje javlja na kraju polustiha . 13. kada se rimuju prvi i treci . ukrstena . jedanaesterac I osmerac . kao sto ima I rimovane proze . U silabickoj versifikaciji ritam je uslovljen brojem slogova u stihu I to postaje obelezje stiha : osmerac . Najmanja ritamska jedinica je akcenatska celina . ovi na stope ili akcenatske celine kao najmanje ritmicke jedinice .U metrickoj versifikaciji ritam se organizuje na osnovu ravnomernog ponavljanja dugih I kratkih slogova. mada ima poezije bez rime . RIMA ( odredjenje . koja zauzimajedan red. dvanaesterac . VRSTE STIHOVA I STROFA STIH je osnovna ritmicka celina u pesmi . obgrljena . Usrpskoj poeziji versifikacija je silabicko – tonska . Kod silabicke versifikacije najpopularniji stih je aleksandrinac – stih od 12 slogova sa dvostrukom rimom ( na sredini I na kraju stiha ). samo je promenjena sadrzina : trohejska stopa metricke versifikacije sastoji se iz dugog I kratkog sloga . Slogovi se organizuju u stope razlicitog broja slogova I razlicitog broja dugih I kratkih slogova . Karaketrise ga graficki oblik . Strofe dobijaju nazive prema broju stihova iz kojih se sastoje . Koristi se termin SLIK. I pauza cine ritam stiha I pesme . njen znak raspoznavanja . razlikuju se parna . KATREN ( cetvorostih ) je najcesca strofa . jedanaesterac . kada se rimuju dva uzastopna stiha . troslozna ili daktilska rima ( BLUDNICA – LUDNICA ) . a u tonskoj iz naglsenog I nenaglasenog sloga . Stih se se razlaze na polustihove . a strofe sacinjene od stihova razlicitog broja slogova . dvoslozna . U nekim slucajevima misao se ne zavrsava u strofi . primeri ) Rima – glasovno podudaranje na kraju dva ili vise stihova . a samim tim I sintaksicko – intonac. STROFA – veca smisaona . Strofa od tri stiha je TERCET . Odnos I raspored polustihova . celinu . stih moze predstavljati celovitu sliku misli I osecanja . Rima je bitno svojstvo poezije . nazivaju se IZOMETRICNE . glasova. Prema broju slogova . nego se prenosi u drugu strofu I tu zavrsava . Ako su strofe sacinjene od stihova jednakog broja slogova . Prema . koja se sastoji od dva stiha . Rima se klasifikuje prema broju rimovanih slogova . Najmanja strofa je DISTIH . 12.

parabola . Knjizevno delo ima utvrdjen oblik nepromenljivog teksta . Oblik knjizevnog dela rezultat je izbora strukturne organizacije . dozivljaj . Ono je I predmet istarzivanja . dogadjaj . U funkciji su opisivanja likova . oblik I stil . stanja. I raspolozenja. osecanje . To je neki predmet. raspolozenje. nitit je samo svedocanstvo o vremenu I ljudima . I semanticku funkciju . zato sto oseca da ima sta da kaze o njoj . rima je vokalska ili otvorena I konsonantska ili zatvorena . sadrzaj I smisao knjizevnog dela uvek su novi . predmeta . Ono je istovremeno sve to . osecanja . Dinamicni motivi imaju znacajnu ulogu u izgradjivanju fabule pripovednog ili dramskog dela . zavisno od citaoca I vremena u kome se cita . Ovi motive su staticni ili dinamicni .. predmetna stvarnost . Nekad se tema lako otkrije iz naslova dela . U pripovednom delu oni usporavaju ili zaustavljaju dogadjajni tok . u procesu citanja . Na prvi pogled . misli I stavovi . alegorija . stav . symbol . osecanja. ritmicku . Pokrecu zbivanja I uspostavljaju kontinuitet u razvoju radnje . proucavanaja . sveta koji je zivljen I koji se zivi . licnost . POJAM I ODREDJENJE KNJIZEVNOG TEKSTA Knjizevno umetnicko delo je proizvod stvaralacke delatnosti pojedinca ili kolektiva . nekad iz privih stihova pesme . 15. Sadrzinu cini skup cinjenica . epske ili pripovedne pesme . ieksterijera I opisa pojedinih predmeta u prostoru I vremenu . I tumacenja . MOTIV – ovaj termini ma dvojako znacenje : kompoziciono I tematsko – istorijsko znacenje . Ono je predmet citanja koje podrazumeva process saznavanja . ambijenta . Medjutim . a to je odnos piscevog afiniteta prema odredjenom zanru : neko ce svoj dozivljaj sveta I zivota izraziti kroz formu pripovetke ili romana . ali I nesto vise – skriveni smisao . ili bar drugaciji . da iznese svoje vidjenje . I dozivljavanja. Nastaje iz neke unutrsnje potrebe ili usled delovanja nekog spoljasnjeg podsticaa . TEMA – motiv . Ono nije ni samo transpozicija zivotne gradje I konkretne stvarnosti . raspolozenja . ali je cesto to mnogo teze I slozenije : treba pazljivo procitati delo . Ono ne nudi samo prepoznatljivu sliku sveta . sudbina . pojabva . da predoci misli . Tako se delo uvek nanovo cita I u njemu otkrivaju novi smislovi I znacenje . Rima ima eufonijsku . U kompozicionom smislu . Pisac se opredeljuje za odredjenu temu . epa ili speva . motiv je najuza tematska jedinica koja se dalje ne moze razlagati . atmosphere . proceniti I razumeti junake I njihove medjusobne odnose – I tek tada se moze jasno ukazati tema knjizevnog dea . govor knjizevnog dela je uoblicen jednom za svgda I uvek kazuje istu sadrzinu istim recima . Staticni motive sadrze opise situacija . Knjizevno delo je slozeno I slojevito .prirodi zavrsnog glasa . fibula ( fibula I size ) TEMA – predmet umetnicke obrade u knjizevnom delu . a treci ce vise afiniteta pokazati za dramski oblik .Svaka generacija citalaca i svaki citalac iz nje uvek u delu otkriva nesto novo . ono o cemu se govori . U pisanoj knjizevnosti delo je definitivno I nepromenljivo . glavna I sporedna tema I njihov medjusobni odnos . 14. Knjizevno delo postoji kroz sadrzinu . uociti sadrzinu . shvatiti zbivanja I fabularne tokove . . Ono nije samo u funkciji zivotnog dokumenta . enterijera . osecanja i raspolozenja .

sizejnim redosledom 1. U nekom proznom delu . Situacije su poredjane hronoloskim redosledom . 16.| IZREKE | KRATKE ZAGONETKE | PITALICE | BRZALICE ----. Svaki od tokova ima svoj proctor .6. U tom slucaju se podudarju fibula I size : 1.FABULA – logicni uzrocno – posledicni tok radnje u vremenu I prostoru . junake .2.6. situacije su poredjane hronoloskim redosledom po prirodnom toku razvoja radnje . KRALJEVIC POKOSOVSKI HAJDUCKI CRNO-GORSKI OSLOBODJ. proizilazeci jedna iz druge .4.5. Fabula uvek u sebi nosi obelezje epohe .7….7…U drugom slucaju situacije iz fabularnog niza nisu poredjane hronoloskim redosledom .Dok je u fabuli uspostavljen prirodni I logicni redosled situacija . koji se manje ili vise dodiruju .3.| . NACELA I VRSTE ( TIPOVI ) KLASIFIKACIJE KNJIZEVNOSTI PREMA narodna usmena PREMA poezija AUTORU umetnicka pisana FORMI proza KNJIZEVNI RODOVI lirika epika drama NARODNA ( USMENA ) poezija L LE MIT BALADE OBREDNE OBICAJNE PORODICNE SALJIVE RODOLJUBIVE proza E CIKLUSI ------------NEISTORIJSKI PREDKOSOVSKI KOSOVSKI M. nego novim .4.3. vreme . Knjizevno delo moze imati vise fabularnih tokova . SIZE – naci organizovanja fabule . u sizeu je umetnicki redosled : pojedine situacije .2. temu I misao vodilju . epizode ili segmenti dogadjaja izmesteni su iz svog mesta u logicnom redosledu I dobili su novo mesto u sizejnom redosledu sa odredjenom umetnickom fukcijom .5. Odlucujucu ulogu u razvijanju fabularnih tokova ima SIZE od cijeg postavljanja zavisi ne samo celovitost fabule nego I njen opstanak .SRBIJE BAJKE NOVELE LEGENDE ANEGDOTE BASNE SALJIVE PRICE POSLOVICE---.

sto je sit ili sto je zadovoljio neke druge potrebe tela I duha . pojedinca kao stvaraoca .umetnicko stvaranje razlikuje se po spoljasnjim formalnim osobinama . Razvitak knjizevnosti I izvesna pomeranja u okviru knjizevnih rodova ucinili su tradicionalnu podelu na rodove I I vrste zastarelom I prevazidjenom . USMENA I PISMENA ( NARODNA I UMETNICKA ) KNJIZEVNOST . nalaze se klice usmene knjizevnosti . jer tvorevina nastavlja da zivi u kolektivu poprimajuci svojstva kolektivne tvorevine. be zobzira sto je imala individualno poreklo . ali I da sa tim pojavama uspostavi odnos I dijalog . da se prema njima odredi . Covek je osecao potrebu da izrazi zadovoljstvo zbog uspesno obavljenog posla . Tradicionalna podela je razlikovala lirski . Neka od tih obelezja ostaju zajednicka za sva dela bez obzira gde se nalaze na klasifikacijskom stablu . saznanja I shvatanja .Pisana ( umetnicka ) knjizevnost ) Pojavljuje se sa pojavom pisma . Oznacava najsiru I najobuhvatniju skupinu knjizevnih dela . odn .Narodna ( usmena knjizevnost ) Izrazavala je shvatanja I verovanja kolektiva . prozu I dramu . Savremeno stanje u umetnosti reci I nauci o knjizevnosti namece potrebu da se izvrsi drugacija klasifikacija na rodove I vrste . kojoj vrsnoj ili podvrsnoj skupini pripadaju . izraze u pisnoj formi . versifikacijskog ili stilskog karaktera . 18. Knjizevna praksa I knjizevno kriticka terminologija ukazuju na izvesna pomeranja u okviru klasicne rodovske sistematizacije . izrazajnim sredstvima . I sistematizuju u rodove I vrste . u pisanoj knjizevnosti stvaralac delu daje konacan oblik I svako novo umnozavanje ne dira u oblik I sadrzinu .osecanjima I raspolozenja . epski . podvrste na tipove . ali da daroviti pojedinci svoja osecanja . unutrasnjim svojstvima . Veoma rano su uocene ove razlike . a u epskom rodu dve skupine : epsku poeziju u stihu I epsku poeziju u prozi . . I odrazavajuci duh kolektiva . narodni duh I raspolozenje . pa je nastojao da neke pojave u njoj shvati . Zato delo pisane pisane knjizevnosti nosi individualni pecat stvaraoca I izraz je subjektivnog dozivljaja sveta I zivota . rodovi na vrste . te gubi primat I pravo da obelezava rod : proza dozivljava ekspanziju I obogacivanje novim vrstama te daje obelezje rodu . Knjizevno .Rod – najstariji termin klasifikacije knjizevnosti . nacinu povezivanja I razvijanja motive . POJAM KNJIZEVNOG RODA I VRSTE . vrste na podvrste . Tako se klasifikaciono stablo knjizevnosti grana na tri rode . Najvise pomeranja izvrseno je u epskom rodu – epika u stihu sve vise stagnira . Iz tih razloga se ustalila podela na poeziju ( lirsku I epsku ) . tematskom izboru .17.Ova obelezja su tematskog . . U tim njegovim potrebama . Dok se u usmenoj knjizevnosti individualni tvorac praoblika ne pamti . Ali taj covek se nasao I pred zagonetkom prirode . On je ostao nepoznat jer je pesma ili prica prihvacena I prenosena dalje kao tvorevina kolektiva . jer je stvoreno u duhu I stilu usmenog stvaralastva I sto je odmah po nastanku postalo kolektivna svojina . pa se osetila potreba da se skupine srodnih knjizevno umetnickih dela imenuju . razvrstavaju . ono se uvrstava u narodno stvaralastvo . Cak I onda kada je tvorac dela usmene knjizevnosti bio poznat . sto je zeleo da opeva neki dogadjaj u kome je ucestvovao ili o kome je cuo . koju karakterisu zajednicka sustinska obelezja . Pripadala je kolektivu . I dramski rod . Tada su stvoreni uslovi da se celokupna usmena tradicija zapise . Smatra se da je usmena knjizevnost nastala u periodu divljastva . formalnog .

pesnicke slike . Peva o ljubavi . jezik I jezicka sredstva .JEDINSTVENI KNJIZEVNI OBLICI ( MIT . tako I u stilu . divovima . vilama . Lirizam je najprisutniji u ispovednim oblicima ( pisma . coveku . nastao iz potrebe da se objasni ono sto se dogadja oko coveka I sa covekom . zavicaju . pravdi . djavolima . maksima – to je kod naseg naroda poslovica . htenja . . Lirizam se srece I u knjizevnoj kritici .Lirska poezija je najstarija pesnicka vrsta . LEGENDE . dijaloskih poslovica ( sta cine djeca ? – Sta vide od oca ) I stihovanih poslovica ( Tesko vuku koga tice hrne I junaku koga zene brane ) . gnoma .Legende – krace prozne tvorevine jednostavne kompozicije . pretvaranju ljudi u zivotinje . Ali . . zagrobnom zivotu . I protivrecan . Po tematici se dele na legende o mestima I legende o licnostima . bilo kao refleks licnog I intimnog . prolaznosti . 2. raspolozenja I osecanja .19. emocije I misli . raznovrstan . kao izraz piscevih simpatija : ton je ziv I dinamican . zivotinjama . U sredistu lirskog interesovanja jeste covekov intimni svet koji je bogat . 20. pa se okliznuo I pao ) . poletan . . lirskom ( poetskom ) romanu I lirskoj drami . stil raskosan . cesto agzaltiran. Lirika se razvila u veliki broja vrsta I oblika . strasnom sudu . . osecanja I raspolozenja . lirika ne zapostavlja ni spoljasnji svet bilo kao autonomni tematski krug . .Mit 1. U strukturu lirske pesme ulaze lirski subject kao nosilac dozivljaja . vise ima izmisljenog nego istorijskog . Fantasticne price o bogovima . U legendama o herojima I kada kazuju o istorijskim licnostima . lirska mesta izvanredne umetnicke vrednosti .LIRIKA ( ODLIKE . smrti .Lirska pesma ima specificnu strukturu I kompoziciju . Ona ima za predmet univerzalna I sve vremena pitanja . istorijskim dogadjajima . predmetnost . Legende o licnostima su dvojakog tipa : legende o svecima I legende o herojima . Mit je proizvod primitivne svesti . ispovest ) lirskoj prozi . suncu . PODELA . Izrazava primitivnu svest coveka prvobitne zajednice I njegova shvatanja prirode I pojava I dogadjaja u njoj . Ono sto se kod drugih naroda zove aforizam . poslovica pricica ( Ubio ti bog tu moju hitnju – rekao puz kad se dvadeseti dan pripeo ma granu . stvaranju . POSLOVICE ) . mesecu . narocito u impresionistickoj I esejistickoj kritici . koji je bujan . istini . ritam I zvuk . snazan . Lirizam je karakteristican ne samo za liriku nego I za prozu u kojoj se cesto srecu tzv .Poslovice – kratke usmene tvorevine kojima se sazeto iskazuju zivotne istine do kojih se doslo vekovnim iskustvom . zivotu I istoriji . Svaka ljudska zajednica ima svoju mitologiju – system mitova koji se prenose usmenim putem cineci osnovnu ili preteznu sadrzinu usmenog pesnistva . USTALJENI LIRSKI OBLICI ) Lirizam se ogleda kako u toplini izrazenih osecanja . Nastaju iz potrebe da se objasne neke pojave u prirodi . sentencija . Posebna vrsta usmene tvorevine : prica u kojoj se pripoveda o neverovatnim dogadjajima I pojavama ciji su junaci natprirodna bica . lepoti . One su u obliku pravih poslovica ( ( U radian komadina ) .

21. prirodu . ODE . a ODA je pohvala iskazana uzdrzajnim tonom . vec I sugestijom . vedrinom .Oda – pohvalna pesma ispevana u slavu I cast neke licnosti . radostima zivota I uzivanju . narocito onda kada im je ton isti ili slican . Raspodelom njenog pevanja nah or I pevaca zacela se drama . Danas je to pesma ispunjena zanosom .zanos. socijalnu . religijsku . Istovremeno su stvarane I himne sa svetovnom sadrzinom – slavile su lepotu . Posto se u ovoj pesmi slavi veselje koje je podstaknuto venom . Bogorodicu . RODOLJUBIVA . zasluge I vrline . kao I poezija I knjizevnost uopste ne deluju na citaoca samo kazivanjem I opisivanjem . naziva se vinska pesma . zivot . Sve vise je dobijala svetovni karakter pa se sadrzinom I tonom priblizila vinskim pesmama . nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama I intelektom . Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu I brzu komunikaciju : ona trazi pazljivo citanje . a sugestija je proizvod sadejstva ritma . odn. ton je uzvisen I patetican . Snaga lirike je u njenoj moci da pleni paznju . Oda moze biti posvecena ljubavi . Jezik lirike je odabran . bogove . otadzbini . . domovinu . uzbudjuje . Dugo je zadrzala religioznu sadrzinu slaveci sunce . Narodne himne posvecene su slavi .Ditiramb – u staroj Grckoj pesma posvecena bogu Dionisu . pazljivo I strpljivo ulazenje u tajne jezika I smisao izrecenog . . Saljivi efekti izbijaju iz nesklada sadrzine I tona : sadrzina je vrlo prozaicna. HIMNA ima pretezno molitveni ton I patetican stil . ali je ona to samo po naslovu .Lirska pesma . bliska je sadrzinom I tonom ditirambu . aktivira misao . tuga . teznjama i idealima naroda I svaki narod ima svoju nacionalnu himnu kao svecanu pesmu za svecane prilike . Javlja se I saljiva oda .) . iskaz je slikovit I simbolican . reci nose pomereno ( preneseno ) znacenje . Ponekad je tesko razlikovati odu od himne . iskazanih u odi: ljubav . DITIRAMBI …. Tonaliteta pesme . svaka rec ima svoje jasno mesto u iskazu . isticuci lepote . . poeme… Anakreontska pesma . zalost . Njeno znacenje nije na povrsini . prirodi . vinu . zvuka I smisla . bogu zivotne radosti I veselja . odusevljenjem zivotom I njegovim radostima I lepotama . Ubrzo je dobila specificnu sadrzinu : pohvalna pesma u slavu bozanstva sa izrazito uzvisenim I pateticnim stilom . ali I pesnikovo postovanje I privrzenost . svece . opisnu . slobodu . prijateljstvu . PESNICKE VRSTE ( LJUBAVNA . To su krace lirske pesme o ljubavi . HIMNE . Sirok je spektar osecanja I raspolozenja . Manje se javlja kao samostalna pesma . a vise kao deo duze pesme . prema grckom pesniku Anakreontu . refleksivnu . ali dostojanstvenim stilom. rodoljubivu . Ima razlicitu sadrzinu : ljubavnu . a u sustini je parodija na odu kao lirsku vrstu .Himna – oznacavala je pesmu uopste I imala ja muzicku pratnju . radost . ljubav .

Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motive koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota .Ljubavna pesma je stara koliko je staro I osecanje ljubavi prema osobi suprotnog pola . Nema culnosti . pa je moderna lirska pesma sve vise intelektualisticka . Eno sunce . nego emotivna. burnih osecanja . fatalnost zenske lepote . preko tuge I bola . . Ovde cvet . samo se naslucuje . nesrecna ljubav . Zacetak rodoljubive pesme je u prvim epskim pesmama . ekstatican . Ovaj vek obelezavaju dva toka : onaj koji se uslovno moze nazvati tradicionalnim . Kako je ljubav osnovno I najjace ljudsko osecanje . Evo hlad . u slikama . alegorijski . ako ne preraste u sovinizam I mrznju prema drugim narodima . Rodoljubivo osecanje je vrlo snazno . izjavljivanje ljubavi . dusevna lepota .Pisana ljubavna pesma izrazava ljubavna osecanja neposredno I otvoreno . pa je zato I stil patriotskih pesama dinamican . nego je I najbrojnija . Neguje se u svim vremenima kod svih naroda . bola zbog neostvarene ljubavi . od ustaljene sadrzine I forme . vrlo subjektivno : u njoj ima snazne culnosti . ali se vrlo rano . 22. ponet . vise je hladna. ali je mnogo motive . do ocaja I beznadja . Onde potok . Tamo njiva . STRUKTURA MODERNE LIRIKE .Osecanja su suzdrzana . Ovde sad . vise ima ceznje I tuge zbog rastanka .Rodoljubiva pesma u najsirem smislu ona izrazava osecanje ljubavi prema svome narodu I domovini . ova lirska vrsta je ne samo najstarija . muzikalan I patetican . Dominanta je misonost . Oba ova toka mogu se obuhvatiti izrazom “ moderna lirska pesma “ . nacinu iskazivanja ljubavi I jeziku postoji razlika izmedju narodne ljubavne pesme I ljubavne pesme pisane knjizevnosti . nastala kos u primitivnom drustvu . I drugi koji se jasno moze odrediti kao . bez zanosa I patosa . Skala osecanja se krece od srece I radosti .Lirika xx veka obelezena je eksperimentima koji ne uspevaju da udahnu novi impuls lirskom stvaranju . EPSKA KNJIZEVNOST ( EPSKA KNJIZEVNOST I U STIHUI PROZI ) . najraznovrsnija po tematici I najlepsa po iskazanim osecanjima I melodiji . U tematici . Ovde malo ima ljubavne srece I radosti . mnogo zivotnih situacija I povoda da se iskaze rodoljubivo osecanje . . ljubav je samo nagovestena . Ono je plemenito I humano osecanje . ljubavne ekstaze . jos u antickoj pisanoj knjizevnosti . 23. javlja kao posebna lirska vrsta . ljubavna ceznja . Moderna lirska pesma u mnogome odstupa od ustaljenog nacina lirskog pevanja . Osecanja se iskazuju posredno I diskretno .Ala je lep Ovaj svet. . Jezik je slikovit . .

ona moze da bude sasvim kratka . portret . . raznovrsnost motive ) 24. Pisca ne zanima ono sto se dogodilo izvan junaka .F.Novela . Dominira detaljna I tanana psiholoska analiza I psiholosko slikanje junaka . U toku istorijskog razvitka nastajale su strukturne I sadrzinske razlike .Odmeren ritam jednolicnog stiha . Po tim osobinama nalazi se na granici izmedju pripovetke I romana . ali I dosta obimna . u usmenom I pisanom stvaranju . opisi su siroki I detaljni pejzaz . Pripovedanje je usredsredjeno na pojedinacnu sudbinu . Dijalog je razvijen .L – junaci I heroji EPSKA TEHNIKA : . zapostavljeno je . Ono sto je opste I izvansveta pojedinca . ROMAN . Nisu razvijene sve etape radnje : nekoliko etapa preplice se u jednoj situaciji . ili ga uopste nema . U pocetku je ovim terminom oznacavano sve ono sto nije roman . na zbivanju.Kompozicija ( duzina . U njoj nema mesta za razvijene dogadjaje I drustvenu analizu radnje koja nije bitna I svedena je na minimum . . Nekad je pripovetka veoma siroko zasnovana . odn. stvari ili osobe ) I izricanje misli . Pesnik ili pripovedac govori o necemu sto mu je vec unapred otprilike poznato . enterijer . a potom se svojim osobenostima izdvaja crtica ( skica ) I kratka prica koja ce preuzeti primat u kratkoj proznoj formi .opste poznati dogadjaji iz proslosti . Neguje se od samih pocetaka knjizevnosti . Nema epizoda jer bi one narusile celovitost pripovedanja . sa velikim brojem likova . Radnja nije razvijena I razgranata . U fabuli pripovetke je neki dogadjaj iz zivota jedne licnosti ili kraci period zivota .kratka prozna forma . 25. Teziste pripovedanja je na spoljasnjem . na njen unutrasnji svet . Najpre se uspostavlja razlika izmedju pripovetke I novele . Interesovanje je usredsredjeno na dusevna stanja junaka I njegova prezivljavanja . Fabula I lik – konstitutivni elementi structure epske poezije : . Nema mnogo likova . a unutrasnji svet junaka je zapostavljen . PRIPOVETKE I NOVELE . Nije roman jer dosta povrsno slika junaka a fibula je jednostavna I pravolinijska . Slicnosti – deo po deo nekog predela .. . Sto se obima tice . nego ono sto se zbiva u njemu .Pripovetka .prozna vrats koja se zacinje I posebno neguje u renesansi . Kazivanje je sazeto . brojnost . Moze se pojaviti epska dela na granici filozofije I knjizevnosti . koji je imao presudan znacaj za sudbinu junaka I u kome se ispoljila neka bitna crta karaktera junaka pripovetke . putovanja . leksika probrana I funkcionalna .Relativno cista epska poezija obradjuje nacelno teme od izuzetnog znacaja za neki narod – rat. sudbine …. Dijalog je sveden na najmanju meru .Epska poezija se sluzi uglavnom pripovedanjem ( nizanje motiva prema nacelu onog sto je dalje bilo ) I opisivanjem ( opisivanje – nizanje motive prema zakonu asocijacije po mestu .

fantsticki . Razvio se u vrlo veliki broj vrsta : avanturisticki . poeticka .U nasoj knjizevnosti znacajna romansijerska ostvarenja dali su Svetolik Rankovic . otvorena prema drugom . Biografska kritika traga za autobiografskim elementima u delu . Epistolarna forma u globalnom smislu je dijaloska . emocionalne I misaone structure knjizevnog junaka . istorijski dogadjaj I istorijske licnosti . Epistolarna forma ima dvojaku motivaciju – poeticku I karakterolosku . Jovan Skerlic …. moderni roman .Defoa . Biografski roman – prvo sto je zainteresovalo istrazivace knjizevnosti spoljasnje orijentacije . Avanturisticki roman – je roman u kome se opisuju zanimljivi dozivljaji I avanture neke licnosti . Biografsku kritiku kod Srba negovali su Svetisla Vulovic . epistolarni . potpuna zapostavlja delo kao umetnicku tvorevinu . Milorad Pavic. Ivo Andric . psiholoski . a njen ispovedni ton je moguce kanalisati . iznenadnim preokretima . sadrzinu dela I njegov emotivno – misaoni sloj objasnjava cinjenicama iz piscevog zivota. politicki . uspostavlja paralelu izmedju licnosti pisca I moralne .L. Epistolarni roman – epistolarna forma je negovana u srpskoj knjizevnosti u putopisnoj prozi . ali je moralo da prodje dosta vremena . Istorijski roman – u osnovi ovg tipa romana je istorijsko vreme . pa da on dobije znacenje koje danas ima . zpletenoj fabuli . August Senoa ( “ Seljacka buna “ ) . humoristicki . Naziv roman oznacava pripovesti ( obicno pisane u stihu ) o zanimljivim . filozofski . Dobrica Cosic…. ili filozofska pitanja. Borisav Stankovic . ljubavni . Teziste je na zanimljivoj prici . U toku istorijskog razvoja stalno dozivljava promene u sadrzini I formi : anticki roman.. cesto cudesnim dozivljajima . Savremeni srpski roman odlikuju znacajne inovacije u sadrzini I formi : Borisav Pekic . dobro vodjena prica . Karakteroloska motivacija je u sferi oblikovanja lika junaka price epistolarna forma je izdasno sredstvo da se prezentiraju psiholosko – moralne trauma junaka . Opste poznati romani ovog tipa su “ Robinson Kruso “ D. Poeticka motivacija je u piscevoj svesti o epistolarnoj formi kao kao najpogodnijem sredstvu da se predoce I elaboriraju istorijska . Moderni roman je doneo nekoliko novih vrsta : roman toka svesti . Svetislav Basara …. biografski . po gradji najobuhvatnija . Pavle Popovic . Virdzinije Vulf . biografski metod se modifikuje u psiholoski I psihoanaliticki metod . . anti roman . Kad se pojavila Frojdova psihoanaliza . bila je pisceva licnost : u piscevoj licnosti se trazi objasnjenje sadrzine knjizevnog dela . srednjevekovni roman . novi roman . ili romana .Stivensona . zaokupljen piscevim zivotom .Roman – je danas najpopularnija . prilagodjavati I usmeravati . ko kompoziciji najslozenija I po tematici najbogatija prozna vrsta . Dobrica Cosic ( “ VReme smrti “ ) . Negovali su ga Aleksandar Dima ( “ Tri musketara “ ) Lav Tolstoj ( ‘ Rat i Mir “ ) . istorijski . dinamicna . Ovaj metod . Kupera . ili lirskim zapisima a redje je to forma pripovetke . Termin roman je latinskog porekla . Smatra se da je istorijski roman zasnovao engleski romansijer Valter Skot ( “ Ajvanho “ “ Kventin Dervand “ ) . prilagodjena je njegovom intelektu I karakteru . Podrazumeva sagovornika I njegovo reagovanje . realisticki roman . “ Ostrvo s blagom “ R. plasticno slikani likovi I bogat istorijski kolorit ucinili su istorijski roman vrlo popularnim . Franca Kafke …. Roman XX veka dostigao je zenith u stvaranju Dzemsa Dzojska . poetski roman . neposredna je . Zanimljivo pripovedanje . “ Poslednji Mohikanac “ F. Sve ostalo je plod pisceve darovitosti I imaginacije .

I kao takvo mora da izrazava I svoje politicke stavove . topao . ako preovlada politicko nad ljudskim . tajanstvenost I nedokucivost . Ako je politicka supstanca samo element tematskog kompleksa romana . Psiholoski roman – Fjodor Dostojevski vazi za rodonacelnika modernog psiholoskog romana . dobrocudan . Zacetke romana – eseja predstavljaju “ Zlocin I Kazna “ F.Dostojevskog . ali taj smeh je blag . nadprirodne pojave I moci obelezja su fantasticnost . “ Braca Karamazovi “ istog pisca u kojima se razvija refleksija o problemima morala . dobila znacajno mesto . sto sadrzi irealne I cudesne elemente . L.Filozofski roman – roman vise nije pripovedanje o dogadjajima I licnostima . sve ono sto nemoze da se objasni prirodnim zakonima . Usrpskoj knjizevnosti politicki roman poznaju svi periodi : J. kao masti daje istaknutu funkciju u stvaralackom procesu . Veselinovic “ Borci “ . koji je podredjen umetnickoj funkciji . egzistencijalni problemi . Humoristicki roman . Poreklo mu je u mitologiji I religiji . Umesto price .Neke ljudske slabosti prikazuju se kao deo normalne ljudske prirode . jer imaju znacajan broj pozitivnih crta . stvaralastvo . Humoristicki odnos prema ljudima I njihovim slabostima podrazumeva : razumevanje za ljudske ludosti ili slabosti . nego je I misaono I politicko bice . nezlobivost . nego raspravljanje povodom dogadjaja I licnostima o najrazlicitim pitanjima sveta I zivota – zivot I njegov smisao . izostajanje moralisanja . Njegove analize I prodiranja u svet junaka nijedan pisac nije prevazisao . jer covek nije samo dusevno . Cosic “ Deobe “ . nastaje politicki traktat ili pampflet . covek . Dostojevski predocava unutrasnja zbivanaja tako sto narativni subjekt kazuje sta se dogadja u dusi junaka . pa je razumljivo sto je vrlo rano uslo u knjizevnost I ostalo njeno stalno svojstvo . U srpskoj knjizevnosti prvi psiholski roman ostvaren je u romanima Svetolika Rankovica ( “ Seoska . Politicki roman – tip romana koji odslikava odnos jedinke prema drustvenim ili istorijskim zbivanjima . Politicka sadrzina prisutna je u svakom drustvenom romanu . Fantasticna nit se provlaci kroz knjizevnost baroka I klasicizma da bi u romantizmu . nego blisko I simpaticno . o svojim nedoumicama I unutrasnjim borbama. Komarcic : “ Moj kocijas “ . Za humoristicko slikanje ljudi I situacija nabolji su primeri u delu Milovana Glisica . D. “ Vreme zla “ . filozofski roman ili metafizicki roman . kroz direktni unutrasnji monolog . Stevana Sremca < Branislava Nusica < Branka Copica . vizije buducnosti . Duboki su koreni fantastike : nalaze se u mitskom misljenju I religijskoj svesti iz kojih je pretocena u celinu knjizevnost fde ce naci sigurno uporiste u svim vremenima . pa te licnosti ne deluju odbojno . koji na literaran nacin I literarnim sredstvima raspravlja o nekim politickim temama . filozofija . blagonaklon odnos prema nosiocu slabosti . U tematskom pogledu narodna fantastika je raznovrsna I bogata . nauka . ili tako sto prepusta da sam junak . Pisac se tim licnostima smeje . progovori o sebi .Preuvelicavanje predmeta I pojava stvarnosti . Fantasticni roman – fantasticno je ono sto je neverovatno I neobicno . umetnost . Tako nastaje novi tip romana koji ce dobiti razlicita odredjenja : roman – esej . stil je intelektualan . tada je rec o politidckom romanu kao tipu drustvenog romana . pojedinacna sudbina. Ako politicka supstanca provlada u sadrzini romana .fantasticno ili cudesno – I u njoj se mogu naci motive koji ce znacajno uticati na pojavu fantastike u pisanoj knjizevnosti . Unjegovim romanima je u prvom planu individualnost . dolazi rasprava I analiza – fabula jepotisnuta ili razgradjena .

a glumcu je omoguceno da uspesnije I uverljivije odigra svoju ulogu . Dramskim delom . ko .izvestaj . U nazivu je sadrzana sustinska odilika dramskog roda : u osnovi drame je radnja koja se odvija na sceni pred ocima gledalaca .to su drame za citanje . pisac je iskazao svoju umetnicku zamisao . o pravilima dramaturgije . u njegovoj svesti I citaoca . likovi govore I deluje pred gledaocevim ocima . kad . Citalac romana mora da domislja likove . biografija . Tako se iz psiholoskog romana razvija roman toka svesti .novinarsko izrazavanje – vest ( sta . TEHNIKE MODERNE PROZE . dopis 27. koje svoj puni zivot ostvaruje tek na pozornici . pa zato dramski pisac mora da void racuna o mogucnostima I zahtevima pozornice : da drama bude napisana tako da se lako moze izvesti u pozoristu . drama se razvila u dve dominantne vrste : tragediju I komediju . u antickoj Grckoj . razvila se u veliki broja podvrsta . a gledalac sve vidi pred sobom : radnja se odvija na sceni . gde . Ima drama koje su pisane nezavisno od pozorisnih zakona . Svaka drama moze da se cita : ona je knjizevno delo namenjeno citaocima . Pisci cesto dok pisu dramsko delo . koji se odvijaju na sceni I ima iluziju istinitosti . Drama je namenjena gledaocima . u modernom romanu toka svesti nema naratora kao posrednika I tumaca . memoari….uciteljica “ I “ Poruseni ideali “ ) a “ Necista krv “ je najvisi domet psiholoskog romana tog vremena . . o specificnostima dramske vrste koju neguje . intervju . danas je dominantna dramska vrsta : poseduje elemente tragedije I komedije . Drama u uzem smislu reci . shvatanja . on void racuna o zahtevima I mogucnostima pozorista . dnevnik . pogled na svet . Za ovaj roman se cesto koristi I termin subjektivni roman . osecanja I raspolozenja . radnje ili opise . tako da oni neposredno dozivljavaju dramske junake . njihov zivot I sudbinu . drama najsnaznije deluje na coveka od svih knjizevnih rodova . kako ) .putopis . Njega obelezava primena novih tehnickih sredstava za oblikovanje likova I nov stav prema coveku I njegovoj psihi . Dok u psiholoskom romanu narrator izvestava o tome sta se zbiva u psihi junaka . Ali . drama je pre svega . 26. odeca junaka I njihov izgled . jasno I ocigledno je predocen ambijent . dramsko delo . N samom pocetku . olaksan je posao je posao reditelju. vec citalac ima iluziju da se nalazi u svesti junaka . Umetnost romana u XX veku dozivljava renesansu : tada autori pokusavaju da udju dublje u podsvest svojih junaka I da iz tih dubina osvetle coveka iz jedne nove perspective . odlikuje je strukturna I tematska raznovrsnost . DRAMA Drama – knjizevni rod . pa je njihovo postavljanje na scenu – nemoguce. dakle . U toku rada na drami . U tom slucaju . reportaza . uzivljava se u njega I poistovecuje s njim – postaje junak u ciju je svest uzso . imaju u vidu odredjenog reditelja ili glumca . Mnogi su cinioci od kojih zavisi ostvarenje dramskog dela . U nekim slucajevima gledalac moze da stekne utisak da se nalazi u sredistu zbivanja . te I da sam ucestvuje u onome sto se odvija na sceni . Bas zato sto se ostvaruje na pozornici I sto je gledalac “ ocevidac” dogadjaja . pisana je za scensko izvodjenje .

te da ih humorom ili satirom izvrgne ruglu I iskoreni . U antickoj tragediji junak strada zato sto se suprostavlja volji bogova ili sudbini . U njoj dominira jedna licnost . Radnja je jednostavna . U svim slucajevima junak se bori za neki moralni ideal koji je opsteljudski I blizak svakom gledaocu .junaci komedije su obicni ljudi svakodnevnog zivota koji sup o nekoj osobini gori od prosecnih ljudi . Visa komedija se razvila u dve podvrste : komediju karaktera I komediju naravi . Svoj puni razvitak dostigla je u Grckoj .. kompozitor . Sofokla I Euripida . situacije su svakodnevne I zivotne I zivotne . Teme su iz svakodnevnog zivota . U toku istorijskog razvoja . vladari . pa se I sam opredeljuje protiv njih . Dok se komedija tematski stalno obogacivala I zanrovski razgranavala u niz podvrsta . . U savremenoj tragediji sukob izbija izmedju svesti I podsvesti . Gledalac postaje svestan mana I poroka junaka komedije . svesnog I nesvesnog u coveku . napeto I uzbudljivo .ili psiholoska komedija je najrasprostranjenija vrsta komedije. pa je dozivela sadrzinsko obogacivanje I granjanje u veliki broj podvrsta . Iz tog sukoba proizilazi stradanje junaka . Dugo je zadrzala svoju form I stil . tematiku I stil. likovni umetnik ( scenograf I kostimograf ) . glumac . a menjala se jedino u sadrzini . Humor je blag I dobrocudan . jezik blizak gledaocu pise se u proznom obliku . ali cesto prelazi u ostru I ubojitu satiru . pa se u njemu javlja zelja da se I sam bori za iste ideale . tragedija je zadrzala svoju formu . Pravilo je da tragedija ima pet cinova I da se pise u stihu . ali ubrzo dobija I drustvenu funkciju : da ukazuje na mane pojedinaca I drustva . Tragedija . pretezno se pise u stihu .nastala je u staroj Grckoj iz iz obrednog kulta bogu Dionisu . koje je dramaticno . I okolnosti u koje je zapao . pevali su pesme . clanovi hora . Komedja karaktera . U novije vreme sve vise je potiskuje drama u uzem smislu reci . tehnicka sredstva . Komedija je uvek bila vrlo cenjena I popularna . u stvaranju velikih tragicara Eshila . Ime je dobila od reci tragos ( jarac ) I oide ( pesma ) . Komedija – ja na pocetku imala cisto zabavnu funkciju da razonodi I razveseli . Uglavnom se razvila u dva osnovna pravca : u visu I nizu komediju . dramski karakter . kao nosilac neke izrazite negativne crte karaktera koja je stetna po drustvo . Gledalac snazno prezivljava stradanje junaka . obuceni u jarece koze . 28. heroji. kao pozorisne predstave : reditelj . Zbivanje u tragediji . junaci su obicni ljudi . Visa komedija – ima drustveni karakter I ulogu : da smehom utice na popravljanje ljudskog drustva I njegovo moralno ozdravljenje .: prilikom prinosenja zrtve bogu Dionisu . na drugoj strani . U poznijim tragedijama strada zato sto dolazi u sukob sa svetom oko sebe . mane ljuske . Komedija . Junak zapada u razlicite situacije u kojima se iz situacije u situaciju sve vise razotkriva . treba da potrese gledaoca I da kod njega izazove plemenita osecanja I pobude . TRAGEDIJA I KOMEDIJA Tragedija – predmet tragedije je sukob izmedju junakovih teznji I ideala na jednoj strani . jezik probran . Junaci tragedije su snazne I izuzetne licnosti : bogovi . stil je jednostavan . Stil tragedije je uzvisen .

jezik je grub I vulgaran . 29. likovi nisu pazljivo vajani . jednog doba . Zabavna knjizevnost vidi zadatak u tome da citaocu pruzi prijatnu razonodu . sentimentalni . ova knjizevnost se ipak uzdize iznad obicnog sunda . Postoje jos dva naziva : kiz ili sund . farsu ili lakrdiju . Premda ne udovoljava estetskim zahtevima. Zabavna I ozbiljna knjizevnost moraju biti uzjamnog delovanja . spletke . zabavna pripovetka I feljton . I vodvilj .Izvor zapleta su nesporazum . predvidiv rasplet . ne spada u umetnicko delo . jeziku I vrednosti . Niza komedija –ima jedini cilj da zabavi gledaoce I nasmeje ih zgodnom salom . Junaci su obicni ljudi . kao ni narocit osecaj za esteticki nacin izrazavanja . Komedija intrige – ili komedija situacije zasniva se na zanimljivom I zavrsenom zapletu iz koga proisticu komicne situacije .Neke vrste zabavne knjizevnosti : pustolovni roman . obavezno pobedjuje dobro ) . nema estetsku funkciju . dosetkom ili komicnom situacijom . radnja je jednostavna . Jedina joj je svrha da zabavi I razonodi publiku . Naziv za onu vrstu knjizevnosti koje interesantnom gradjom na zabavana nacin zeli da odgovori publici skromnih literarnih pretenzija . Zabavna knjizevnost ima pojednostavljen pogled na svet . igrom reci . U ovom tipu komedije nema razlicitog junaka . niti istice prave literarne I egzistencijalne vrednosti . zamena za nekadasnju bajku . gegovima . grubim I neukusnim salama . Razlika je u tome sto u vodvilju ima muzickih numera . Radnja je labava . Farsa povladjuje nizem ukusu publike . Nema imetnicku vrednost . kao knjizevna vrsta . Oni podlezu sematizmu ( staklni sukob dobra izla . . ZABAVNA KNJIZEVNOST Ne zahteva dublje intelektualne napore . premda je u Nemackoj zabavna knjizevnost veoma omiljena . uspevsi da objedini zabavne I umetnicke elemente . posebno obrazovanje .ili drustvena komedija ukazuje na mane I nedostatke jednog drustvenaog sloja ili drustvene grupe . bezazlen . dobrodusan . sa svakodnevnim zivotnim situacijama . ona ne postavlja duboke probleme . Smeh je nezlobiv. glavnog junaka .Komedija naravi . Bezazlena je I ne razara ukus citalaca . kriminalisticki roman . Komika se ostvaruje zanimljivom fabulom . U razvoju zabavne knjizevnosti prednjaci Engleska . Vodvilj – je blizak farsi po tematici . Farsa ili lakrdija – nema umetnicke ciljeve ili drustvenu funkciju . Ovakvi tekstovi ne zahtevaju veliki napor . Ova komedija se razvila u tri podvrste : komediju intrigue ili komediju situacije . dok u Nemackoj na primer zabavna knjizevnost nije uspela da dostigne takav nivo I provalija prema pravoj knjizevnosti je duboka . Glavni oblici su zabavni roman . Skup svih pojedinacnih mana ili karakternih crta cine narav jednog drustva ili drustvenog sloja . nesnalazljivost . beg od stvarnosti .

To je veliki rizik . ali prote jos nema ispred dvojica naratora . neka carevima ne propane . Ti Kocicevi zemljaci su I sereti I prosti . krisom iz . Kocicev patriotizam je izraz jedne osobite strasti : da se pamti sve sto je bilo . Radoznali sagovornik je upravo pisac . Sa nestrpljenjem se ocekuje osoba za kojom se dugo I uporno traga . osobenjak . brate . prospu svoju gorstacku ostricu . Covek u Kocicevim delima je patnik . Atmosfera je pojacana iscekivanjem . koje je skopcana sa strahom . prepoznatljivu . onda narod gubi I proslost I tradiciju . I pisac I Stevica zeljno ocekuju protino pojavljivanje . Dakle . Dakle . satiricnu I mateforicnu . bili su nepravedni prema domacem stanovnistvu . I posmatranje . Pricanje je zamenjeno opisom . postenja .PETAR KOCIC : “ MRACAJSKI PROTO “ Petra Kocica . okoline . Kocic je covek pravde . I Turci I Austrijanci koji su upravljali Bosnom . pred kojom su se videla vrata od podruma . pogotovo kad je u pitanju Srbin I srpstvo uopste. nosi sve . U sirem opsegu . piscevog dvojnika . ali sa velikom zebnjom I strahom . uperio svoju zaoku prema tim nepravdama I eksploataciji coveka . Kocic je u svom delu . s teskom celicnom bravom “ . gubi sebe . ugusen radom I nepravdom . mene lijepo strah! Trze se Stevica . Krajisnike . Na tim prostorima smenjivale su se razne civilizacije koje su uglavnom porobljavale . tesko je posmatrati izolovano I jednostrano . U svojim delima . ne moze mu se lako prici vec mora da se uhodi . pa u bijeli svet “ . drvena kuca . postojani . sad je prisutna realnost . Stevica ce jedva da se osmeli da povede pisca . ugnjetene . on je Krajisnik I covek svog zavicaja I svojih gorstaka . ali pisac zelei neposredni uvid u protin zivot . a ja cu stap u sake . Kocic je slikar realnosti svog vremena I prostora . Stevica je znalac koji dobro poznaje protu . torbu na rame . okolina ) . Kocic je satiricar I psiholog . a vreme I prostor razgorevali su decenijama te Kociceve Bosance . trajanje . Sada pisac deluje ubedljivo I uverljivo . Narator ce obaviti u prici jos jednu vaznu ulogu . vidljivost prote . uzajamno se dopunjuju I naslanjaju . I jedno i drugo . napacene I porobljene. jer je to susretsa osobom koja se skrila od sveta . kao coveka I pisca . ali I jedne specificne tvrdoglavosti . da se nista ne zaboravi . pisac se pretvorio u knjizevni lik . dvorista . eksploatisale ljude tog podneblja . Nije ni cudo . cim se pojavila protina kuca . U uzem smislu . mucenik na sopstvenoj zemlji . slikar dusa I srca bosanskog seljaka kome tudjin itima “ bericet “ okvasen krvlju I patnjom sopstvenom .Prote se skriva zato sto sto je upravo sve izuzetno I cudno ( proctor . jer sva ta autenticnost prolazi kroz njegova cula I opise : “ Bogami. njegovu narav I zivotne teskoce . Kocic je covek Bosne. Pripovetka “Mracajski proto “ je dijalog znalca I radoznalca . na jednom brezuljku ukaza vrlo visoka . jer ako toga ne bude . Iluzija prisustva . ali pomalo alegoricnu . Stecicina prica deluje veoma ubedljivo . ali iz njih izbija plamen kad vetrovi duvaju . njegove kuce . ali veoma humani I dostojanstveni . istine. Oni su ljudi trpljenja . izazvana opisom protine kuce . u posetu proti . sakrivenih u svojim ljusturama iz kojih kada izvire . deluje uzbudjujuce . kad se u blizini pred nama . Protina mrznja je usmerena na sve I svakog . sto ce taj seljak reci : “ Nosi . Dakle .

gestovi. Lepse se ponasa prema neutralnoj osobi nego prema Stevici piscevog dvojnika ipak prima sa znacima gostoprimstva . duboka . dok je prilazio protinoj kuci . on je psihicki rastrojen . dakle usmerava svoju agresiju mimo coveka I uija psa . proto ipak razlikuje dobro od zla . dzibicu . mjesto se prosjelo pod tobom “. Prota mrzi Stevicu . veoma surovu . Dakle . koscato lice I I siroka . Stevica kod prote bira one reci u slikanju njegovog bica . Polozaj tela je neugodan I napregnut .psa . a do nje se dolazi strminom . kretanja I I nacin pusenja su neuroticni . otrovi samounistenje . nekazujem svijetu “. te ih pas nije opazio ) . proto . ali u znacima dusevnog nemira . Pcele mogu simbolisati I zaoku. Izgleda kao da prota samog sebe jede . Pravi krivci nisu kaznjeni . svesno je izvrsio jednu kaznu . gaji I konja I psa . Dakle . kad te vec djavo donio “ “ sjedi . sto moze nagovestiti da kod prote nisu zamrli ljubav I covecnost . tisina “ a sve u tom dvoristu je “ pusto . fildzane I secer za kafu . Prota nikad ne govori smireno . pored pcela . Od konkretne imovine . govore o coveku koji je prosao tezak zivotni put . iz puske . sto pokazuje njegovu neuroticnost . zato je izolovan . Brava . krisom . Nemoze da nadje djezvu . kako ste vi usli da vas pas ne opazi I ne zalaje ? “ Proto . dakle . nudi ga kafom . Protino dvoriste je “ mrtva . ali su svesni da zbog njih strada neduzna zivotinja : “ Ama . Prota je opsednut strahom od zluradih posetilaca . Ipak . Sav je afektu I povisenom tonu . cudan . Iz mirovanja prelazi u pokret . sumorno tesko “ Ipak . U ocimai pogledu prisutno je psihicko rasulo : “ blesasto zuri u nesto pred sobom” . a njegov oslonac je nesiguran: “ Podnimio se na obe ruke I odbocio nag ole . On je svu ljubav usmerio na bezazlenija bica ( konja . kao I prota koji ne voli svet . on je u stanju fizickog mirovanja . Stevici ne nudi kafu I kune ga : “ sjedi I ti . suvonjave laktove “ . On nije svestan da zrtvuje svoga ljubimca radi kaznjavanja nenajavljenih gostiju . a kosa zamrsena I masna . koje su pune mrznje . Protina kuca je usamljena I uzvisena u prostoru. sto se vidi u odnosu premakonju . pun daljih iscekivanja I straha. Alarmni uredjaji . koje poseduje prota . prota je I mentalno nesredjen . ali utegnutapleca . a podsvesno drugu . Tu su I tragovi pune zapustenosti : bradica u neredu . zlobe I kletve . teska I celicna na podrumskim vratima simbolise protinu zakljucanost I srca I duse . zato sto mu je njegov deda osramotio zenu . On se opekao na ljudskom zlu I ti oziljci iz proslosti su izvitoperili njegovu psihu . sto znaci da proto moze da voli I miluje I dam u to polazi iz srca : . Zbog toga je razocaran u ljude . Stevica je priznao . dzibicu . Zbog toga on ubija svog psa .zaklona je poslednji napor da se dodje do cilja . prote . da ga je strah . Susret sa protom je izuzetan . melem . kod prote nije potpuno unistena neznost . Dakle. sto na njegovu psihu deluje pogubno . Prema posetiocima je prek I osoran . ima nesto od zivota u njegovom dvoristu jer tu sumornu tisinu jedino remeti zujanje pcela . Dok pisac posmatra protu . Ta zakljucanost I zabravljenost simbolise karakter protini negovu cutljivost “ sto sam propatio . I stvari u kuci su izgubljene . Kada ga susrecu . I on je pomalo uplasen .Goli I suvonjavi laktovi . I pcele ) ali ljudi stvaraju I povod da prota ubije I svog psa ( posetioci su krisom usli u dvoriste . kome dirljivo tepa . jer sum u oni nepozeljni . su u funkciji da se oglasi spoljasnja opasnost . alit u si med . Prozori na kuci su kao dva izbezumljena oka . ali je obazriv I kazuje d ace njihov boravak kod njega biti kratak. kao I sam prota . Kuca deluje usamljenicki u prostoru .

magajice jedan ! Nisi ti konj . planina . preko onoga sto cini I u njegovim postupcima .“ Magajice jedan ! Kako si mi . bioloske . jer je po njemu grad izvor zla I okupacije . koja se ne moze u potunosti sagledati I za kojom treba stalno tragati . koje su istovremeno I simboli I prote I njegovog okruzenja. kada je proto nasamo sa konjem . Tu ima I tracak svetlosti I prikrivenog dobra . Umesto da su ga ljudi razumevali . koga je do malocas proklinjao . ali je gord . ali je dobio atribut “ Mracajski” . Mrak . Posto je on svestenik. ali nikome ne smeta . ali on proklinje sve I svakoga . su mracne snage . Zato ih on I smatra podmuklim neprijateljima I muciteljima . Njegove kletve su upravo protine odbrambeno sredstvo . crna je noc na zemlju pala . ali moze oznacavati I vrstu karaktera . . kod tuskog I svapskog suda . Zato ne treba brzo osudjivati nekoga I treba razumeti coveka . Svetlosni znaci brzo nestaju . on je od njih doziveo zlo I zbog toga on ljude ne voli . Noc I mrak cine da se izgubi protin lik . Svak` sebi ! Trazite konak ! Tu se moze nazreti I protina briga . Protine reci zauzimaju vise od trecine ukupnog teksta price I gotovo su sve iskazane u jakom uzbudjenju . Kada mu posetioci potvrde da je on mnogopropatio . I dobro I zlo u coveku koreni su drustvenih pojava . On muci samog sebe . veiti . Proto je bez svoje krivice . On je bez krivice . valjda njegov uzasni zivot . To “Mracajski “ moze biti aluzija na neko zabaceno selo . surovokaznjavan . manje osudjujemo . protin lik ilustruje da je svaki covek velika tajna . PORUKE IZ DELA U sirem opsegu . noc . kao I zastitu I odbrambeno sredstvo . On ne odlazi u grad . on odgovara : “ Jesam. oblaci . Posebno se boji noci : “ Dijeco . U svakom dobru ima I iskre zla . cak I za mladica . ali I okolnosti koje su ga takvim stvorile . mracnu licnost I rezignaciju . Proto nema imena . Proto je predstavljen kao mucenik I zbog toga ga . zbog svega sto cini . vec onaj veiti . A sto je tebi za tim? Sto sam prepatio ne kazujem svijetu “. ali I u zlu ima neka trunka dobra . vremenom postao opaka I nastrana licnost .magajac ! “ Ti izlivi neznosti . kako si mi . moglo bi se ocekivati da nekoga blagoslovi . Ljudi su ga optuzivalii klevetali kod vlasti . Ko zna sta je protu ucinilo bezumnim . Cini se da je on pacenik I da posle toga vise nema svetlosti . Coveka treba upoznavati neposredno . Proto stalno nosi pusku I noz . U Stevicinoj prici vidimo protu kao covekomorca . prisutni su u mracnom podrumu van ociju posmatraca . Proto se odlucio na usamljenicki zivot .