Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga

Uvod
Tema ovog seminarskog rada je profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga. Kada sam pristupila izradi ove teme prvo to mi je ostalo u pamenju je izreka Aristotela koji je rekao: Ako Grki obuar loe radi svoj posao to smo znai da e grki narod imai lou obeu, ali ako grki uitelj loe radi svoj posao to znai da e Grci, zemlja i svi u njoj biti loi. Ovo je jo jedan dokaz u prilog tome da je nastavnika profesija veoma vana i da nastavnici moraju biti pravi profesionalci i da se moraju usavravati i profeionalno razvijati. Da bi sve to mogao da postigne neophodno je da nastavnik ima iroko i solidno opte obrazovanje, temeljno poznavanje discipline koje predaje i probleme nauke koje se nalaze u njenoj osnovi. Da poznaje psiholoko pedagoke i metodike osnove nastave i vaspitanja i da je ovladao odgovarajuim pedagokim umenjima. Specifinost nastavnikovog rada predstavlja usklaenost nastavne, vaspitne i drutvene delatnosti. Ova tema ima veoma veliki znaaj posebno kada uzmemo u obzir da su kola i porodica dva najuticajnija faktora u vaspitanju djece. Prilikom izrade samog rada nisam imala veih problema jer je veliki broj autora obraivao ovu problematiku, mali problem se samo javio kako sva ta miljenja, koja su ponekad i oprena smestiti u strukturu seminarskog rada. I elim navesti jo to da je ovaj seminarski rad samo poetak i da se nadam da u se u mom buduem obrazovanju i radu i dalje baviti ovom problematikom. Nastavnici su danas odgovorni za javnu slubu gigantskih razmera, jednu od najveih i najrazvijenijih u savremeoim svetu. Sisteme obrazovanja ine veoma sline institucije veoma razuene strukture obrazovanja. Sistem je tako koncipiran da u njemu moe nai mesta, obrazovati se, svaki graanin od deteta do najstarijeg oveka. Kapacitete obrazovanja ini priblino 1,5 miliona razliitih kola na nivou osnovnog i srednjeg, vieg i visokog obrazovanja, sa brojem uenika i studenata koji prelazi 1,2 milijarde uesnika u tom procesu. U sistemu savremenog obrazovanja, na strani instrukcije i voenja procesa, najvaniju ulogu imaju nastavnici, njih

Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga

priblino 50 miliona, koji izvode pouavanje, uenje i nastavu, organizuju taj proces u svim vrstama i na svim nivoima obrazovanja. Zbog broja i naina na koji nastavnici uestvuju u procesu obrazovanja nazivani su vaspitaima mladih generacija, uiteljima (ime koje je svojevremeno vailo za sve koji se bave pouavanjem), drugim roditeljima vaspitanika, "Jedinom armijom koju oveanstvo moe priznati bez stida" (V. Igo), tvorcima budunosti naroda i oveanstva itd. Institucija nastavnik, uitelj poznata je ina poecima istorije civilizacije i kulture. U Bibliji, Stari zavet pominju se uitelji, dok u Talmudu, svetoj knjizi Jevreja, razmatraju se izvesni kriterijumi koji se odnose na ulogu uitelja, odnosno nastavnika. Sa pojavom i razvojem masovnog obrazovanja, "obrazovanja za sve", u savremenom drutvu i institucija nastavnika je dobila nove, visoke odgovornosti i uloge, postala presudan faktor od koga zavisi uspeh itavog sistema obrazovanja. Sa usavravanjem javnih slubi, pogotovu obrazovanja, iji je znaaj za razvoj drutvenih zajednica ogroman, nemerljiv, pogotovu sa intenziviranjem procesa pouavanja, uenja i nastave u graanskom drutvu, porastao je interes za nain rada i za uspenost u svom poslu. Kriterijumi za izbor i opredeljivanje ljudi za taj posao, to zanimanje, postajao je sve otriji, povezan sa potrebom da ti ljudi budu veoma obrazovani i adekvatno pripremljeni za poziv koji je postao njihova profesija. U XVII veku bilo je jako raireno miljenje da svaki ovek moe biti uitelj i ne samo to ve svaki ovek "moe svakoga uiti svemu", kako je to naznaio J. A. Komenski, odnosno koju deceniju pre njega V. Ratke. Ipak, sa razvojem drutva i sa sve znaajnijom ulogom obrazovanja u njemu, renesansni stav Komenskog i Ratkea, sve manje je bio odriv. Naprotiv, postavljani su, tokom napredovanja u procesu obrazovanja, novi i sve stroi kriterijumi za delovanje u pozivu nastavnika. Ne samo to nastavnik nije mogao biti svako, ve su kriterijumi za selekciju, odnosno izbor nastavnika postajali sve odreeniji, sa vie uslova iz stolea u stolee, da bi na primer samo u pogledu kolske spreme nastavnika, tek krajem XX stolea bio dovren opte prihvaen stav da svaki nastavnik, na bilo kom stepenu obrazovanja, treba da stekne univerzitetsko obrazovanje, da proe studije pripremanja za nastavnika.1
1

Kaapor, S., Uvod u kolu pedagogiju, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998., str.90.

Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga

Dok su nauke iji je predmet dete, mlad ovek (adolescent), razvitak, vaspitanje i obrazovanje, pogotovu nastava u institucijama, kolama, bile nedovoljno razvijene, na niem stepenu saznanja fenomena deca, mladi, traeni su vii stepeni obrazovanosti i pripremljenosti nastavnika za obavljanje svog poziva na tim stepenima, u radu sa starijim uenicima. Verovalo se, veoma dugo, vie nego to se nauno argumentovalo, da deca na viem uzrastu, odnosno sa rastom mogu vie i bolje raditi na sebe, uspenije saraivati sa veoma obrazovanim nastavnicima da bi svoj razvoj ubrzali i uinili to svestranijim. Za taj nivo pedagokog i psiholokog promiljanja, za decu od 7 do 11 godina, bili su sasvim dovoljni uitelji sa zavrenom dvogodinjom srednjom kolom, sa dodatnim pedagokim kursom, da bi devetnaesto stolee podiglo obrazovanje nastavnika na trogodinje, krajem XIX stolea i na etvotrogodinje uiteljske kole. U XX stoleu ispoljie se slabosti tog nivoa obrazovanja uitelja, zbog ega e tokom itavog veka postati aktuelno uveano obrazovanje uitelja za razrednu nastavu. Otvarane su petorazredne uiteljske kole, potom estorazredne, odnosno pedagoke akademije, da bi u svetu tokom XX veka u razvijenim zemljama ve bilo dostignuto visoko obrazovanje. Na podruju Srbije osnivanjem uiteljskih fakulteta, devedsetih godina XX veka ozakonjeno je visoko obrazovanje uitelja, odnosno profesora razredne nastave. 2 To je svakako uinjeno sa velikim zakanjenjem, iako su deja, pogotovu pedagoka i razvojna psihologija, psihologija uenja, didaktika, teorija obrazovanja itd. ve dosegle saznanja o izuzetnoj vanosti prve decenije u ivotu oveka za njegov ukupni razvoj, ak uz veoma branjena gledita da je to najznaajnije razdoblje za svestran intelektualni, emocionalni, volitivni, za ukupan duhovni i fiziki razvitak oveka. To saznanje pojaano je drugim, nita manje vanim i aktuelnim. Po tome, to se u razvoju, vaspitanju i obrazovanju deteta propusti, to se ne uini u tim godinama, do 12, nikada se vie ne moe dostii, ne moe se nikada popraviti tako i toliko da dostigne onaj stepen razvitka koji je po prirodi deteta bio mogu u prvoj deceniji. Iz tih razloga, upozorenjima iz naunih krugova, dolo je do promene obrazovanja uitelja, podizanja ovog na nivo
2

Nastavnik je vaspita, ika Markovi, Kragujevac, 2002., str.90.

Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga

univerzitetskog obrazovanja tokom XX stolea, dok je obrazovanje nastavnika svih drugih profila, za sve druge nivoe obrazovanja, ostalo tokom sto godina, na nivou od 1900. godine. Nema razloga ustruavati se i izrei ocenu, koja je utemeljena na naunom pedagokom i pisholokom saznanju, da najvaniji posao u obrazovanju, u savremenom svetu, upravo obavljaju uitelji, odnosno profesori razredne nastave. Po tome su razredna nastava, i osnovna kola, najvanije, najodlunije u obrazovanju savremenog oveka uopte.. To je opravdan razlog da se danas u razvijenim zemljama pojaava pedagoko i psiholoko obrazovanje nastavnika, uz veoma intenzivno zanimanje za linost i kvalitete savremenog nastavnika.3 Savremeni nastavnik je obrazovan nastavnik.. I ne samo to, ve je i obrazovanje nastavnika usaglaeno sa potrebama da on moe ispunjavati svoje obaveze i dunosti u procesu pouavanja XXI stolea. Nastavnik treba da stie obrazovanje na osnovu kog moe da deluje, da izvrei na najbolji nain svoje kompetencije u procesu obrazovanja, da bude osposobljen za "prevoenje pedagoke teorije u pedagoku praksu." U XX vstoleu brzo irenje kapaciteta kolovanja i omasovljavanje obrazovanja istaklo je potrebu za brzim pripremanjem velikog broja nastavnika. To je esto uinjeno na nedovoljno kompetentan nain i uz primenu usko strunih kriterijuma u vrednovanju i donoenju programa obrazovanja nastavnika. U tim krugovima smatralo se da je najvanije struno znanje, poznavanje segmenata, izvoda iz nauke koji ini nastavni predmet, dok je poznavanje pedagokih i psiholokih disciplina potisnuto u drugi plan. Pouavanje je izvoeno na uproen nain i najee uz preovladavanje doslovnog interpretiranja strunih, isto saznajnuh sadraja nastavnih predmeta.4

Uvod u kolsku pedagogiju, Sait Kaapor, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999., str.50. 4 Pedagoki leksikon, zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.,str.231.

Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga

13

Zakljuak
Nastavnici su toliko blizu cilju i zadacima prouavanja, toliko u realnostima teme i predmeta prouavanja da ine najbolje kritiare, pa i komntrolore valjanosti procesa prouavanja. Oni su tu, na mestu istraivanja, koji svakodnevno mogu uticati na korigovanje prouavanja, bdeti nad upravljanjem procesom prouavanja. U tom smislu nastavnik je najbolji mogui saradnik timova istraivaa, istraivakih centara, instituta i zavoda u ijim je kompetencijama prouavanje pouavanja, uenja i nastave. Nastavnici su tu, najbolje informisani, dnevno prisutni u procesu obrazovanja, podjednako pogodni za dijagnostika i za prognostika istraivanja, dugotrajno vezani za kolu i tako poeljni kritiari i "nadzornici" longitudinalnih prouavanja, koja veoma dugo traju uz opasnost od sniavanja kriterijuma istraivanja. Sve okolnosti upuuju na izuzetne mogunosti da generacije nastavnika koje dolaze, s obzirom na njihov nivo obrazovanosti i pripremljenosti za poziv, postanu kompetentni kritiari procesa pouavanja, uenja i nastave, ali i inicjatori i saradnici u prouavanju obrazovanja. Nastavnici se osjeaju dobro kada im je doputeno da predaju i osjeaju toplinu prema uenicima kada su motivisani da ue: a uenici vole da ue i prihvataju nastavnike koji uspijevaju da podstiu uenje. U uslovima kada nastavnici mogu da predaju a uenici da ue i kada se svako od njih osjea kao ljudsko bie, boravak u koli postaje obostrana radost.

Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga

14

Literatura
1. Pedagogija, Radenko S. Krulj, Sait Kaapor, Radivoje Kuli, Svet knjige, Beograd, 2002. 2. Uvod u kolsku pedagogiju, Sait Kaapor, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. 3. Nastavnik je vaspita, ika Markovi, Kragujevac, 2002. 4. Pedagoka enciklopedija 2, N. Potonjaka, P. imlee, Novi Sad, 1989. 5. Jan Amos Komenski, 1954, Velika didaktiika, Beograd. 6. Pero imlea, 1954, Uzroci formalizma u znanju uenika, Zagreb. 7. Tihomir Prodanovi, 1956, Problem odreenja pojma nastavnih metoda i njihove klasifikacije, Beograd. 8. Kaapor, S., Uvod u kolu pedagogiju, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998. 9. Kaapor, S.Obrazovanje I ljudski faktor danas, savet pedagokih drutava Jugoslavije, Beograd 1996 10. Miti, B. Vojislav, Inovacije i nastava, Novi Sad, 1999.

Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga

15

11. Nenadovi, M., Novi duh obrazovanja, Prosveta, Beograd, 1997. 12. Pedagoki leksikon, zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996. 13. Vui, L., Aktivno uenje, Pedagoka enciklopedija, Zavod za udbenike i nastvna sredstva, Beograd, 1982.

Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga

16

Sadraj

Uvod ..............................................................................................................1 Uloga pedagoda u razvoju nastavnika ...........................................................5 Ogranienja uloge pedagoga .........................................................................8 Uloga pedagoga u razvoju intepersonalnih odnosa u koli .........................11 Zakljuak .....................................................................................................13 Literatura......................................................................................................14