P. 1
Profesionalni Razvoj Nastavnika i Uloga Pedagoga

Profesionalni Razvoj Nastavnika i Uloga Pedagoga

|Views: 1,058|Likes:

More info:

Published by: Марина Динић on Sep 25, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/25/2013

pdf

text

original

Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga

1

Uvod
Tema ovog seminarskog rada je profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga. Kada sam pristupila izradi ove teme prvo što mi je ostalo u pamćenju je izreka Aristotela koji je rekao: Ako Grčki obućar loše radi svoj posao to smo znači da će grčki narod imai lošu obeću, ali ako grčki učitelj loše radi svoj posao to znači da će Grci, zemlja i svi u njoj biti loši. Ovo je još jedan dokaz u prilog tome da je nastavnička profesija veoma važna i da nastavnici moraju biti pravi profesionalci i da se moraju usavršavati i profeionalno razvijati. Da bi sve to mogao da postigne neophodno je da nastavnik ima široko i solidno opšte obrazovanje, temeljno poznavanje discipline koje predaje i probleme nauke koje se nalaze u njenoj osnovi. Da poznaje psihološko – pedagoške i metodičke osnove nastave i vaspitanja i da je ovladao odgovarajućim pedagoškim umenjima. Specifičnost nastavnikovog rada predstavlja usklañenost nastavne, vaspitne i društvene delatnosti. Ova tema ima veoma veliki značaj posebno kada uzmemo u obzir da su škola i porodica dva najuticajnija faktora u vaspitanju djece. Prilikom izrade samog rada nisam imala većih problema jer je veliki broj autora obrañivao ovu problematiku, mali problem se samo javio kako sva ta mišljenja, koja su ponekad i oprečna smestiti u strukturu seminarskog rada. I želim navesti još to da je ovaj seminarski rad samo početak i da se nadam da ću se u mom budućem obrazovanju i radu i dalje baviti ovom problematikom. Nastavnici su danas odgovorni za javnu službu gigantskih razmera, jednu od najvećih i najrazvijenijih u savremeoim svetu. Sisteme obrazovanja čine veoma slične institucije veoma razuñene strukture obrazovanja. Sistem je tako koncipiran da u njemu može naći mesta, obrazovati se, svaki grañanin od deteta do najstarijeg čoveka. Kapacitete obrazovanja čini približno 1,5 miliona različitih škola na nivou osnovnog i srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, sa brojem učenika i studenata koji prelazi 1,2 milijarde učesnika u tom procesu. U sistemu savremenog obrazovanja, na strani instrukcije i voñenja procesa, najvažniju ulogu imaju nastavnici, njih

da bi na primer samo u pogledu školske spreme nastavnika. svetoj knjizi Jevreja. u savremenom društvu i institucija nastavnika je dobila nove. razmatraju se izvesni kriterijumi koji se odnose na ulogu učitelja. visoke odgovornosti i uloge. Ratke. sve manje je bio održiv. tvorcima budućnosti naroda i čovečanstva itd. drugim roditeljima vaspitanika. Institucija nastavnik. čiji je značaj za razvoj društvenih zajednica ogroman. tek krajem XX stoleća bio dovršen opšte prihvaćen stav da svaki nastavnik. odnosno koju deceniju pre njega V. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Zbog broja i načina na koji nastavnici učestvuju u procesu obrazovanja nazivani su vaspitačima mladih generacija. učenja i nastave u grañanskom društvu. dok u Talmudu. postala presudan faktor od koga zavisi uspeh čitavog sistema obrazovanja. "obrazovanja za sve". Stari zavet pominju se učitelji. učitelj poznata je ina počecima istorije civilizacije i kulture. A. koji izvode poučavanje. povezan sa potrebom da ti ljudi budu veoma obrazovani i adekvatno pripremljeni za poziv koji je postao njihova profesija. Ne samo što nastavnik nije mogao biti svako. kako je to naznačio J. Naprotiv. već su kriterijumi za selekciju. Komenski.. novi i sve stroži kriterijumi za delovanje u pozivu nastavnika. U XVII veku bilo je jako rašireno mišljenje da svaki čovek može biti učitelj i ne samo to već svaki čovek "može svakoga učiti svemu". Igo). odnosno nastavnika.. organizuju taj proces u svim vrstama i na svim nivoima obrazovanja. str. Ipak.90. "Jedinom armijom koju čovečanstvo može priznati bez stida" (V.Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 2 približno 50 miliona. na bilo kom stepenu obrazovanja. S.1 1 Kačapor. Beograd 1998. to zanimanje. sa više uslova iz stoleća u stoleće. postajao je sve oštriji. U Bibliji. treba da stekne univerzitetsko obrazovanje. Sa pojavom i razvojem masovnog obrazovanja. Kriterijumi za izbor i opredeljivanje ljudi za taj posao. Sa usavršavanjem javnih službi. . nemerljiv. odnosno izbor nastavnika postajali sve odreñeniji. sa razvojem društva i sa sve značajnijom ulogom obrazovanja u njemu. Uvod u školu pedagogiju. porastao je interes za način rada i za uspešnost u svom poslu. tokom napredovanja u procesu obrazovanja. postavljani su. renesansni stav Komenskog i Ratkea. učiteljima (ime koje je svojevremeno važilo za sve koji se bave poučavanjem). učenje i nastavu. pogotovu sa intenziviranjem procesa poučavanja. pogotovu obrazovanja. da proñe studije pripremanja za nastavnika.

volitivni. za decu od 7 do 11 godina. čak uz veoma branjena gledišta da je to najznačajnije razdoblje za svestran intelektualni. psihologija učenja. Žika Marković. Iz tih razloga. ne može se nikada popraviti tako i toliko da dostigne onaj stepen razvitka koji je po prirodi deteta bio moguć u prvoj deceniji. 2002. 2 To je svakako učinjeno sa velikim zakašnjenjem. Otvarane su petorazredne učiteljske škole. već dosegle saznanja o izuzetnoj važnosti prve decenije u životu čoveka za njegov ukupni razvoj. Verovalo se. didaktika. To saznanje pojačano je drugim. bile nedovoljno razvijene. nikada se više ne može dostići. da deca na višem uzrastu. potom šestorazredne. da bi u svetu tokom XX veka u razvijenim zemljama već bilo dostignuto visoko obrazovanje. veoma dugo. odnosno pedagoške akademije. vaspitanju i obrazovanju deteta propusti. . uspešnije sarañivati sa veoma obrazovanim nastavnicima da bi svoj razvoj ubrzali i učinili što svestranijim. za ukupan duhovni i fizički razvitak čoveka. ništa manje važnim i aktuelnim. U XX stoleću ispoljiće se slabosti tog nivoa obrazovanja učitelja. više nego što se naučno argumentovalo. podizanja ovog na nivo 2 Nastavnik je vaspitač. došlo je do promene obrazovanja učitelja. Po tome. zbog čega će tokom čitavog veka postati aktuelno uvećano obrazovanje učitelja za razrednu nastavu. teorija obrazovanja itd. sa dodatnim pedagoškim kursom. što se ne učini u tim godinama. Na području Srbije osnivanjem učiteljskih fakulteta. razvitak. mlad čovek (adolescent). pogotovu pedagoška i razvojna psihologija. do 12. što se u razvoju. krajem XIX stoleća i na četvotrogodišnje učiteljske škole.. bili su sasvim dovoljni učitelji sa završenom dvogodišnjom srednjom školom.90. odnosno sa rastom mogu više i bolje raditi na sebe. školama. iako su dečja. da bi devetnaesto stoleće podiglo obrazovanje nastavnika na trogodišnje. str. pogotovu nastava u institucijama. na nižem stepenu saznanja fenomena deca. devedsetih godina XX veka ozakonjeno je visoko obrazovanje učitelja. Za taj nivo pedagoškog i psihološkog promišljanja.Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 3 Dok su nauke čiji je predmet dete. traženi su viši stepeni obrazovanosti i pripremljenosti nastavnika za obavljanje svog poziva na tim stepenima. Kragujevac. u radu sa starijim učenicima. mladi. odnosno profesora razredne nastave. vaspitanje i obrazovanje. upozorenjima iz naučnih krugova. emocionalni.

Po tome su razredna nastava.str." U XX vstoleću brzo širenje kapaciteta školovanja i omasovljavanje obrazovanja istaklo je potrebu za brzim pripremanjem velikog broja nastavnika. na nivou od 1900. uz veoma intenzivno zanimanje za ličnost i kvalitete savremenog nastavnika. 1996. Nema razloga ustručavati se i izreći ocenu. ostalo tokom sto godina.. zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 1999. str. najvažnije. dok je obrazovanje nastavnika svih drugih profila. godine. koja je utemeljena na naučnom pedagoškom i pishološkom saznanju. U tim krugovima smatralo se da je najvažnije stručno znanje. odnosno profesori razredne nastave. 4 Pedagoški leksikon.Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 4 univerzitetskog obrazovanja tokom XX stoleća. da najvažniji posao u obrazovanju. najodlučnije u obrazovanju savremenog čoveka uopšte. da izvreši na najbolji način svoje kompetencije u procesu obrazovanja. Beograd.. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Poučavanje je izvoñeno na uprošćen način i najčešće uz preovladavanje doslovnog interpretiranja stručnih. čisto saznajnuh sadržaja nastavnih predmeta. i osnovna škola. 3 . u savremenom svetu. poznavanje segmenata. izvoda iz nauke koji čini nastavni predmet. upravo obavljaju učitelji. To je često učinjeno na nedovoljno kompetentan način i uz primenu usko stručnih kriterijuma u vrednovanju i donošenju programa obrazovanja nastavnika. da bude osposobljen za "prevoñenje pedagoške teorije u pedagošku praksu.231.. I ne samo to. Nastavnik treba da stiče obrazovanje na osnovu kog može da deluje.. Beograd. za sve druge nivoe obrazovanja. dok je poznavanje pedagoških i psiholoških disciplina potisnuto u drugi plan.3 Savremeni nastavnik je obrazovan nastavnik. To je opravdan razlog da se danas u razvijenim zemljama pojačava pedagoško i psihološko obrazovanje nastavnika.4 Uvod u školsku pedagogiju. već je i obrazovanje nastavnika usaglašeno sa potrebama da on može ispunjavati svoje obaveze i dužnosti u procesu poučavanja XXI stoleća. Sait Kačapor.50.

toliko u realnostima teme i predmeta proučavanja da čine najbolje kritičare. najbolje informisani. učenja i nastave. Nastavnici se osjećaju dobro kada im je dopušteno da predaju i osjećaju toplinu prema učenicima kada su motivisani da uče: a učenici vole da uče i prihvataju nastavnike koji uspijevaju da podstiču učenje. Sve okolnosti upućuju na izuzetne mogućnosti da generacije nastavnika koje dolaze. pa i komntrolore valjanosti procesa proučavanja. dugotrajno vezani za školu i tako poželjni kritičari i "nadzornici" longitudinalnih proučavanja.Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 13 Zaključak Nastavnici su toliko blizu cilju i zadacima proučavanja. koja veoma dugo traju uz opasnost od snižavanja kriterijuma istraživanja. Nastavnici su tu. ali i inicjatori i saradnici u proučavanju obrazovanja. istraživačkih centara. instituta i zavoda u čijim je kompetencijama proučavanje poučavanja. U tom smislu nastavnik je najbolji mogući saradnik timova istraživača. s obzirom na njihov nivo obrazovanosti i pripremljenosti za poziv. na mestu istraživanja. Oni su tu. postanu kompetentni kritičari procesa poučavanja. učenja i nastave. U uslovima kada nastavnici mogu da predaju a učenici da uče i kada se svako od njih osjeća kao ljudsko biće. bdeti nad upravljanjem procesom proučavanja. podjednako pogodni za dijagnostička i za prognostička istraživanja. koji svakodnevno mogu uticati na korigovanje proučavanja. dnevno prisutni u procesu obrazovanja. boravak u školi postaje obostrana radost. .

Beograd. Šimleše. S. 7. 1999. 1954. Uzroci formalizma u znanju učenika. 1954. S. 1999. Inovacije i nastava. 6. P. Kačapor. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Novi Sad. Tihomir Prodanović. Velika didaktiika. 1989. savet pedagoških društava Jugoslavije. 3. 1956.. Sait Kačapor. Mitić. Beograd 1996 10. N. Krulj. B. Pedagoška enciklopedija 2. Pedagogija. Kragujevac. Zagreb. 2. Beograd. Potonjaka. Beograd 1998. Svet knjige. Problem odreñenja pojma nastavnih metoda i njihove klasifikacije. Uvod u školsku pedagogiju. Kačapor. 8. 2002. 9. 5.Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 14 Literatura 1. Novi Sad. Beograd. Uvod u školu pedagogiju. . Radivoje Kulić. Žika Marković. Nastavnik je vaspitač.Obrazovanje I ljudski faktor danas. 2002. Radenko S. Pero Šimleša. Jan Amos Komenski. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Vojislav. Beograd. Sait Kačapor. 4.

Pedagoška enciklopedija. Pedagoški leksikon. 1996. Zavod za udžbenike i nastvna sredstva. Prosveta. 12. M. 1982.. 1997. Beograd. Beograd.. Aktivno učenje. Nenadović. 13. zavod za udžbenike i nastavna sredstva. . Novi duh obrazovanja. Beograd. L.Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 15 11. Vučić.

...Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 16 Sadržaj Uvod .........1 Uloga pedagoda u razvoju nastavnika .............................................................................................................................................................14 ...............................................5 Ograničenja uloge pedagoga ..........................................................................................................................................................................................................................13 Literatura..........11 Zaključak ...8 Uloga pedagoga u razvoju intepersonalnih odnosa u školi ........................

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->