P. 1
TERMODINAMIKA

TERMODINAMIKA

|Views: 263|Likes:
Published by culfis

More info:

Published by: culfis on Sep 29, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/10/2014

pdf

text

original

6.

1 TEMPERATURA Uvod

73

Termodinamika je deo fizike koji proučava procese razmene toplotne energije. Zakoni termodinamike ne mogu se primenjivati na pojedinačne čestice (atome ili molekule) već na sisteme sa velikim brojem ćestica za koje veže zakoni statističke fizike. 6.1 Temperatura Postojanje sile trenja prouzrokuje da se mehanička energija tela ili nekog sistema tela vremenom smanjuje, odnosno da prelazi u toplotu. Posledica tog gubitka energije je smanjivanje temperature tela ili promena faze-agregatnog stanja (telo se topi ili tečnost isparava, itd.). Toplota se može stvoriti u hemijskim i nuklernim reakcijama. Spontano, toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo niže temperature. Temperatura tela se kvalitativno može opisati kao mera njegove relativne toplote ili hladnoće. Svaki instrument koji služi za merenje temperature naziva se termometrom. Sa promenom temperature menjaju se neke karakteristike tela kao što su: dužina štapa, promena zapremina tečnosti, pritisak gasa u sudu konstantne zapremine, električni otpor žice ili boja vlakna sijalice. Sve ove promene mogu se koristiti pri za konstrukciju raznih vrsta termometra. Pri merenju temperature važno je ustanoviti temperaturske skale. Celzijusova skala je formirana na osnovu dve fiksne temperature: temperature topljenja leda od čiste vode 0 0C i temperature ključanja vode pri normalnim spoljašnjim uslovima 100 0C. Ako se kao termometar koristi živin termometar koji ima kapilaru konstatnog poprečnog preseka onda stoti deo intervala od 0 0C do 100 0C predstavlja 1 0C. Kelvinova skala ima istu vrednost podeoka kao Celzijusova samo što se kao donja teperatura skale uzima temperature apsolutne nule ≈ -273 0C. Veza između ove dve temperature je oblika
t = T − 273 ,

(6.1)

gde je t teperatura Celzijusove skale, a T temperature Kelvinove skale. U Sjedinjenim Džavama i Velikoj Britaniji u upotrebi je Farenhajtova teperaturska skala. Veza između Celzijusova i Farenhajtove temperature je oblika
t = 9(T F − 32 ) 5 ,

(6.2)

gde je t teperatura Celzijusove skale, a T F temperature Farenhajtove skale. 6.2 Širenje čvrstih tela pri zagrevanju Uz neke izuzetke, zapremina svih tela raste sa povećanjem temperature pod uslovom da se spoljašnji pritisak ne menja. Označimo sa V zapreminu tela na temperaturi t . Neka je došlo do povećanja temperature tela za iznos dt i neka je ta promena prouzrokovala povećanje zapremine za iznos dV . Koeficijent zapreminskog širenja definišemo kao

γ =

1 dV ⋅ . V dt

(6.3)

Kako keoficijent zapreminskog širenja kako čvrstih tako i tečnih tela ima približno konstantnu vrednost, osim na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli, integracijon (6.3) dobijamo izraz za promenu zapremine prilikom zagrevanja tela od temperature t1 do t 2 u obliku
ΔV = V 2 − V 1 = γ (t 2 − t1)V 1 .

(6.4)

Toplotna energije je mera razmene energije između termodinamičkih sistema koji interaguju (tela koja se nalaze na različitim temperaturama). Na temperaturi t + dt zapremina tela iznosi V + dV = (a + da )(b + db )(c + dc ) . dadbdc .6a) postaje dV = ab(dc ) + bc(da ) + ac (db ) .6b) Uzimajući u obzir da je V = abc .10) β = 2α . To znači da koeficijent zapreminskog širenja vode u tom intervalu temperature ima negativnu vrednost.9) (6.8) Uvrštavajući (6. Telo ne poseduje toplotnu energiju nego unutrašnju koja predstavlja skup kinetičkih energija . Za razliku od rada.1) u (6. npr. Predstavlja oblik postojanja materije. dL početna dužina štapa i promena dužine štapa usled promene temperature za dt . toplotna energija je vezana za neuređena kretanja. bcda . 6.6) poprima oblik V + dV ≈ abc + ab(dc ) + bc(da ) + ac(db ) .7) Iz (6. a b c (6.7) dobijamo dV = 3αVdt . energije.74 6 TERMODINAMIKA U slučaju kada telo ima oblik štapa ili žice (dominantna dimenzija je dužina dok su ostale dve zanemarljive u odnosu na nju) interesuje nas samo promena dužine sa temperaturom i tada definišemo linearni koeficijent širenja u obliku α= 1 dL . Usled povećanja temperature za dt dolazi do promene sve tri dimenzije tela za iznose da. Voda u oblasti između 0 0C i 4 0C sa povećanjem temperature smanjuje svoju zapreminu. (6. sa promenom temperature relativne promene svih dimenzija su iste da db dc = = = αdt .6b) i (6. Kako je zapremina date mase vode najmanja na 4 0C sledi da joj je gustina na 4 0C najveća. odn. b. koji je vezan za uređena kretanja mehaničkih sistema. (6.8) dobijamo vezu između zapreminskog i linearnog koeficijenta širenja u obliku γ = 3α .5) gde su L. Posmatrajmo telo u obliku kvadra dimenzija a.3 Toplota Toplota je nerazdvojivo vezana sa atomskom. npr. (6. Iznad 4 0C voda se širi pri zagrevanju. molekulskom strukturom tela. ⋅ L dt (6. odn. Analogno se dobija veza između površinskog i linearnog koeficijenta širenja (6. koji je mera razmenjene energije između mehaničkih sistema. adbdc. (9. cdbda.6a) (6. db.6) Ako izmnožimo izraze u zagradama sa desne strane (6.6) i u dobijenom izrazu zanemarimo članove koji sadrže beskonačne male članove drugog i trećeg reda. (6. abdc. u odnosu na beskonačno male prvog reda. dc . Izuzimajući izvesne kristale koji se različito šire u različitim pravcima. c .

Do promene temperature tela ne dolazi sve dok telo u potpunosti ne pređe iz jedne faze u drugu i ako mu se sve vreme dovodi toplota. gde n m predstavlja broj molova u posmatranoj količini tela. 6. To se dešava pri promeni faze (agregatnog stanja) tela (vidi sl.4 ZAGREVANJE ČVRSTIH I TEČNIH TELA 75 haotičnog kretanja mikročestica unutar tela ili sistema tela i potencijalnih energija koje su posledica interakcije među tim mikročesticama i činjenice da se dato telo može naći u fizičkom polju. Toplotni kapacitet tela prestavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti telu da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale M = δQ dt = δQ dT . a ne i od toga kako je ta promena izvršena. Od načina promene stanja sistema zavise izvršeni rad i razmenjena količina toplotne energije.6. (6. a μ molarnu masu tela. t q=Q m q topljenja q tisparavanja Sl. C = μc. (6.4 Zagrevanje čvrstih i tečnih tela Da bi telu povećali temperaturu moramo mu dovesti izvesnu količinu toplotne energije.12) Molarna toplota tela predstavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti jednom molu tela da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale C = δQ n m dt = δQ n m dT .11) Specifična toplota tela predstavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti telu jedinične mase da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale c = δQ mdt = δQ mdT . (6.13) lako se da zaklučiti da postoje sledeće veze M = mc. Pri prelasku iz čvrste u tečnu fazu imamo toplotu topljenja (obrnuto toplotu očvršćavanja). Kada se toplota apsorbuje od strane čvrstih ili tečnih tela ne mora obavezno dolaziti do porasta temeperature tela.1 Toplote faznih prelaza .1). Količina toplote koju jedinica mase tela mora da apsorbuje (ili emituje) sve dok se u potpunosti ne izvrši promena faze naziva se latentna toplota faznih prelaza.6.11)-(6. 6.13) Iz (6. Ni toplota ni mehanički rad ne definišu stanje sistema te se ne mogu definisati kao veličine koje su u funkciji stanja sistema. Unutrašnja energija je u funkciji stanja sistema i njena promena zavisi samo od početnog i krajnjeg stanja sistema. Kada telo prelazi iz tečne u gasovitu fazu ta latentna količina toplote naziva se toplota isparavanja (u obrnutom slučaju toplota kondezacije). Iz tog razloga nemaju totalni diferencijal. M = n m C .

a broj molova sadržan u datoj količini gasa iznosi n m = N N A = m μ = V p . Broj čestica koje sadži 1 mol naziva se Avogardov broj.14) (6. U 1 cm3 nalazi se oko 27x1018 čestica. gde je n = N V -koncetracija gasa. zapremine.14) sa zapreminom. Pri sobnoj temperature i normalnom pritisku zapremina koju zauzima 1 mol iznosi V mol = 22415 cm3 ≈ 22. Pored toga zanemarićemo uticaje spoljašnijh fizičkih polja tako da unutrašnju energiju idealanog gasa čini samo kinetička energija haotičnog kretanja čestica koje čine gas.2 p-T dijagram . gde je N -broj čestica koji sadrži data količina gasa. ili deljenjem leve i desne strane (6.76 6.5 Idealni gas 6 TERMODINAMIKA Gas koji se nalazi iznad svoje kritične tačke (vidi sl. T Vmol ( p 0 . Stanje idealnog gasa karakteriše se pomoću tri parametra: pritiska. R = 8. P-para. T-tečna faza.38x 10−23 J molK . atoma) istih masa i dimenzija koje međusobno ne interaguju osim pri elestičnim sudarima.02252x1023 čestica predstavlja količinu od 1 mola tog gasa.N A .Bolcmanova konstanta.T .p . k = 1.15) p = nkT .V dobijamo oblik (6. . pritisak ČT/T ČT kritična tačka trojna tačka T/P ČT/P P temperatura Sl. 6.2). J-na koja ih povezuje naziva se j-na stanja idealnog gasa ( ) pV = n m RT .4 l . V 0 pritisak i zapremina gasa pri normalnim uslovima. Č-čvrsta faza. Jedna čestica doživi oko 109 sudara u 1s. G-gas T G Molarna masa gasa je μ = N A mčestice . Predstavlja skup mikroskopskih čestica (molekula. Srednja brzina čestice na sobnoj temperature je reda veličine 102 m/s što ukazuje na veliku pokretljivost gasa i brzo ispunjavanje sredine kao i na homogenost koncetracije Količina gasa koja sadrži 6. a p 0 . T 0 ) . Svi pravci brzina čestica su jednako verovatni i iz tog razloga čestice su ravnomerno rapoređene u prostoru.314 J molK -univerzalna gasna konstanta. Srednji pređeni put između dva uzastopna sudara je reda veličine 10-1 m.V i temperature. 6.

13) molarne toplote pri stalnom pritisku i stalnoj zapremini su: (6. na pritisku p .5 IDEALNI GAS 77 6. C v = (δQ n m dT )v = const . Primenom I TZD na ovaj slučaj iz (6.18) Shodno (6.19) takođe dobijamo da je .c p i specifičnu toplotu pri stalnom zapremini . Elementarni mehanički rad koji dx izvrši gas je p F Sl. Definisaćemo specifičnu toplotu pri stalnom pritisku . V1 V2 (6.19) Iz (6.6 I Zakon termodinamike (I ZTD) Predstavlja zakon održanja energije primenjen na termodinamički sistem i glasi: Količina toplote predate nekom telu ide na povećanje unutrašnje energije tela i na rad koji taj sistem vrši nad okolnim telima.c v : c p = (δQ mdT ) p = const .3). gas se širi i pomera pokretni klip. (6. (9.21) dobijamo da je dU = n m C v dT . Ukoliko sistem odaje toplotu tadad je δQ < 0 . (6. 6. a ako se nad gasom vrši rad (klip se kreće na dole) tada je δA < 0 .7 Specifična toplota kod gasova Specifična toplota kod čvrstih i tečnih tela definiše se tako što se smatra da se pri zagrevanju njihova zapremina ne menja.6. 6.21) (6.16) Ukoliko gas vrši rad tada je δA > 0 .19) dobijamo da je δQ = n m C v dT .5. koji se nalazi u sudu sa pokretnim klipom zanemarljive mase.20) (6.17) U gornjoj j-ni δQ i δA predstavljaju nepotpune diferencijale koji zavise od načina kako sitem prelazi iz početnog u krajnje stanje. C p = (δQ n m dT ) p = const . poprečnog preseka S (vidi sl. Kada dovodimo toplotu pri stalnoj zapremini (6.1 Rad kod gasa Posmatrajmo gas. Kod gasova to nije slučaj.22) dV = 0 ⇒ δA = pdV = 0 . Prilikom dovođenja toplote pri stalnom pritisku iz (6. gde je dV = sdx elementarna promena zapremine usled širenja.6. Ako gasu dovodimo toplotu u najopštijem slučaju raste mu temperature. c v = (δQ mdT )v = const .17) i (6.16a) 6.3 δA = Fdx = pSdx = pdV . Matematička formulacija zakona može se napisati u obliku δQ = dU + δA . Ukupni izvršeni rad jpri promeni zapremine gasa od početne V1 do krajnje V2 je A12 = ∫ pdv .

24) Prvi član s leve strane (6.6. dobijamo Q12 = A12 = n m RT ∫ V 2 dV V1 V = n m RT ln V2 V V = p1V 1 ln 2 = p 2V 2 ln 2 V1 V1 V1 . .23) dpV + pdV = n m RdT . (6. Iz I ZTD dobijamo da je δQ = δA . m = const . za ostale gasove ⎪ ⎩ ⎭ (6.33 . (6. V1 V2 (6.25) Primenom I ZTD na ovaj slučaj iz (6. jer se smatra da se promene pritiska i zapremine određene količine gasa odigravaju beskonačno dugo vremena.27) Iz (6.22) i (6.26) podelimo molarnom masom datog gasa dobijamo vezu između specifičnih toplota c p = R μ + cv . Kako je T = const ⇒ dU = n m C v dT = 0 .27) molarne toplote možemo izraziti u obliku C p = κR (κ − 1).25) dobijamo vezu između molarnih toplota u obliku C p = R + Cv .26a) Odnos specifičnih ili molarnih toplota približno je jednak za sve gasove sa istim brojem atoma u molekulu κ = c p cv = C p ⎧5 3 . odnosno integracijom od početnog stanja gasa-stanje 1 do krajnjeg stanja gasa-stanje 2 dobijamo Q12 = A12 = ∫ pdV .23) jednak je nuli jer se pritisak ne menja.29) Izražavajući pritisak iz (6.28) 6.26) Ako levu i desnu stranu (9.78 6 TERMODINAMIKA δQ = n m C p dT .17). (6. n m = const ) Proces pri kome se temperature održava konstantnom. ⎪< 1. (6. Idealizovan process. a drugi član predstavlja elementarni rad koji gas izvrši. (6. za dvoatomske gasove ⎬ .30) Dobijena vrednost za primljenu količinu toplote koja je jednaka radu koji gas izvrši pri izotermskom širenju predstavlja površinu površi u p − V dijagramu ograničenu izotermom (krivom p = n m RT V ) i pravama V = V 1 i V = V 2 (vidi sl.26) i (6. (6.14) i dobićemo (6. p1 p1 p1 = n m RT ln = p1V 1 ln = p 2V 2 ln p2 p2 p2 (6. tako da je δA = n m RdT .8 Izotermska promena stanja gasa (T = const . za jednoatomske gasove⎫ ⎪ ⎪ C v = ⎨7 5 . Diferencirajmo levu i desnu stranu (6.14). C v = R (κ − 1) .4).

m = const .34) i uzimajući u obzir izraz za rad (6.10 Izohorska promena stanja gasa (V = const . m = const .37) Iz (6. 6.36) Kako je V = const ⇒ δA = pdV = 0 .6 Izohorski process u p − V dijagramu (6.31) i (6.8 IZOTERMSKA PROMENA STANJA GASA 79 p p1 p2 V1 Sl. V T (6. T p (6. (6. p p1 p2 (6. (6.23) i (6.34) Integracijom (6. 6.5 Izobarski process u p − V dijagramu Iz (6. κ −1 V 2 = V1 V Sl.31) Rad koji gas izvrši jednak je A12 = ∫ pdV = p1 (V 2 − V 1) V1 V2 p p 2 = p1 .38) . 6. Iz j-ne stanja idealnog gasa dobijamo da je V nm R = = const .32) = p1 V 1 (V 2 V 1 − 1) V1 (6.6.4 Izotermski proces u V2 V p − V dijagramu 6. Iz jednačine stanja idealnog gasa dobijamo da je p nm R = = const .9 Izobarska promena stanja gasa ( p = const . (6.28) dobijamo da je elementarna promena unutrašnje energije gasa n R dU = m dT .23) i (6.33) V2 V Iz (6. = n m RΔT Sl. n m = const ) Proces pri kome se pritisak održava konstantnim. n m = const ) Proces pri kome se zapremina održava konstantnim.35) 6.33) dobijamo vezu između dovedene količine toplote i rada koji gas izvrši pri izobarskom procesu u obliku Q12 = κ κ −1 A12 .32) dobijamo A12 = n m R T 1 (T 2 T 1 − 1) = n m R(T 2 − T 1) . Na osnovu I ZTD δQ = dU .28) dobijamo da je elementarna koločina toplote koja je predata gasu δQ = n m κ κ −1 RdT .

36) i (6.11 Adijabtska promena stanja gasa (6.45) . Integracijom (6. n m = const ) Proces pri kome ne postoji razmena toplote sa okolinom.42) dobijamo dp p = −κ dV V . V1 V2 V Sl. δA = pdV = −dU = − n m C v dT = − n m dT .44a) (6.41a) (6. Iz I ZTD sledi.80 6 TERMODINAMIKA Integracijom (6. 6.44) Uzimajući u obzir j-nu stanja idealnog gasa dobijamo druga dva oblika p p1 p2 p κ −1 T = const . Iz (6. κ −1 2 1 V = 1 ( p 2 − p1) κ −1 = 6.43) dobijamo jednačinu adijabatskog procesa u obliku p V κ = const .41a) i (6.42) (6. κ (6. n m RdT = −(κ − 1) pdV . (6.39) Iz (6. R (6.44b) T V κ −1 = const .41) u obliku A12 = − pV −p V nm R ΔT12 = 1 1 2 2 . jer se smatra da se promena stanja gasa odvija beskonačno velikom bezinom. κ −1 odnosno.7 Adijabaski process u p − V dijagramu Izvršeni rad pri adijabatskom širenju dobijamo integracijom (6.38) i uzimajući u obzir (6.43) Diferenciranjem jednačine stanja idealnog gasa dobijamo dpV + pdV = n m RdT . pošto je δQ = 0 .39) dobijamo R ΔU = U 2 − U 1 = Q12 = n m T 1 ( p 2 p1 − 1) κ −1 p1V 1 ( p p − 1) .40) ( m = const .41) (6. Idealizovan process. (6. κ −1 κ −1 (6.37) dobijamo izraze za promenu unutrašnje energije i predate količine toplote pri izohorskom procesu u obliku R ΔU = U 2 − U 1 = Q12 = n m (T 2 − T 1) κ −1 n RT = m 1 (T 2 T 1 − 1) κ −1 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->