6.

1 TEMPERATURA Uvod

73

Termodinamika je deo fizike koji proučava procese razmene toplotne energije. Zakoni termodinamike ne mogu se primenjivati na pojedinačne čestice (atome ili molekule) već na sisteme sa velikim brojem ćestica za koje veže zakoni statističke fizike. 6.1 Temperatura Postojanje sile trenja prouzrokuje da se mehanička energija tela ili nekog sistema tela vremenom smanjuje, odnosno da prelazi u toplotu. Posledica tog gubitka energije je smanjivanje temperature tela ili promena faze-agregatnog stanja (telo se topi ili tečnost isparava, itd.). Toplota se može stvoriti u hemijskim i nuklernim reakcijama. Spontano, toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo niže temperature. Temperatura tela se kvalitativno može opisati kao mera njegove relativne toplote ili hladnoće. Svaki instrument koji služi za merenje temperature naziva se termometrom. Sa promenom temperature menjaju se neke karakteristike tela kao što su: dužina štapa, promena zapremina tečnosti, pritisak gasa u sudu konstantne zapremine, električni otpor žice ili boja vlakna sijalice. Sve ove promene mogu se koristiti pri za konstrukciju raznih vrsta termometra. Pri merenju temperature važno je ustanoviti temperaturske skale. Celzijusova skala je formirana na osnovu dve fiksne temperature: temperature topljenja leda od čiste vode 0 0C i temperature ključanja vode pri normalnim spoljašnjim uslovima 100 0C. Ako se kao termometar koristi živin termometar koji ima kapilaru konstatnog poprečnog preseka onda stoti deo intervala od 0 0C do 100 0C predstavlja 1 0C. Kelvinova skala ima istu vrednost podeoka kao Celzijusova samo što se kao donja teperatura skale uzima temperature apsolutne nule ≈ -273 0C. Veza između ove dve temperature je oblika
t = T − 273 ,

(6.1)

gde je t teperatura Celzijusove skale, a T temperature Kelvinove skale. U Sjedinjenim Džavama i Velikoj Britaniji u upotrebi je Farenhajtova teperaturska skala. Veza između Celzijusova i Farenhajtove temperature je oblika
t = 9(T F − 32 ) 5 ,

(6.2)

gde je t teperatura Celzijusove skale, a T F temperature Farenhajtove skale. 6.2 Širenje čvrstih tela pri zagrevanju Uz neke izuzetke, zapremina svih tela raste sa povećanjem temperature pod uslovom da se spoljašnji pritisak ne menja. Označimo sa V zapreminu tela na temperaturi t . Neka je došlo do povećanja temperature tela za iznos dt i neka je ta promena prouzrokovala povećanje zapremine za iznos dV . Koeficijent zapreminskog širenja definišemo kao

γ =

1 dV ⋅ . V dt

(6.3)

Kako keoficijent zapreminskog širenja kako čvrstih tako i tečnih tela ima približno konstantnu vrednost, osim na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli, integracijon (6.3) dobijamo izraz za promenu zapremine prilikom zagrevanja tela od temperature t1 do t 2 u obliku
ΔV = V 2 − V 1 = γ (t 2 − t1)V 1 .

(6.4)

Posmatrajmo telo u obliku kvadra dimenzija a.6b) i (6. To znači da koeficijent zapreminskog širenja vode u tom intervalu temperature ima negativnu vrednost. c . abdc.6) poprima oblik V + dV ≈ abc + ab(dc ) + bc(da ) + ac(db ) . odn.3 Toplota Toplota je nerazdvojivo vezana sa atomskom.10) β = 2α . npr. Izuzimajući izvesne kristale koji se različito šire u različitim pravcima. dc . Telo ne poseduje toplotnu energiju nego unutrašnju koja predstavlja skup kinetičkih energija . Kako je zapremina date mase vode najmanja na 4 0C sledi da joj je gustina na 4 0C najveća. molekulskom strukturom tela. sa promenom temperature relativne promene svih dimenzija su iste da db dc = = = αdt . energije. (6. cdbda. odn. npr. (6.6a) (6.6) i u dobijenom izrazu zanemarimo članove koji sadrže beskonačne male članove drugog i trećeg reda.8) dobijamo vezu između zapreminskog i linearnog koeficijenta širenja u obliku γ = 3α . b.5) gde su L.9) (6. bcda .8) Uvrštavajući (6.6a) postaje dV = ab(dc ) + bc(da ) + ac (db ) .74 6 TERMODINAMIKA U slučaju kada telo ima oblik štapa ili žice (dominantna dimenzija je dužina dok su ostale dve zanemarljive u odnosu na nju) interesuje nas samo promena dužine sa temperaturom i tada definišemo linearni koeficijent širenja u obliku α= 1 dL . Toplotna energije je mera razmene energije između termodinamičkih sistema koji interaguju (tela koja se nalaze na različitim temperaturama). (6.6) Ako izmnožimo izraze u zagradama sa desne strane (6. Usled povećanja temperature za dt dolazi do promene sve tri dimenzije tela za iznose da.7) Iz (6. Na temperaturi t + dt zapremina tela iznosi V + dV = (a + da )(b + db )(c + dc ) . Analogno se dobija veza između površinskog i linearnog koeficijenta širenja (6. a b c (6. dadbdc . Voda u oblasti između 0 0C i 4 0C sa povećanjem temperature smanjuje svoju zapreminu. Iznad 4 0C voda se širi pri zagrevanju. koji je mera razmenjene energije između mehaničkih sistema. Predstavlja oblik postojanja materije. koji je vezan za uređena kretanja mehaničkih sistema.6b) Uzimajući u obzir da je V = abc . adbdc.1) u (6. Za razliku od rada. dL početna dužina štapa i promena dužine štapa usled promene temperature za dt .7) dobijamo dV = 3αVdt . u odnosu na beskonačno male prvog reda. ⋅ L dt (6. toplotna energija je vezana za neuređena kretanja. 6. (9. db. (6.

4 ZAGREVANJE ČVRSTIH I TEČNIH TELA 75 haotičnog kretanja mikročestica unutar tela ili sistema tela i potencijalnih energija koje su posledica interakcije među tim mikročesticama i činjenice da se dato telo može naći u fizičkom polju. a μ molarnu masu tela. 6. t q=Q m q topljenja q tisparavanja Sl. Unutrašnja energija je u funkciji stanja sistema i njena promena zavisi samo od početnog i krajnjeg stanja sistema.12) Molarna toplota tela predstavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti jednom molu tela da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale C = δQ n m dt = δQ n m dT .11)-(6. Količina toplote koju jedinica mase tela mora da apsorbuje (ili emituje) sve dok se u potpunosti ne izvrši promena faze naziva se latentna toplota faznih prelaza. Iz tog razloga nemaju totalni diferencijal.11) Specifična toplota tela predstavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti telu jedinične mase da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale c = δQ mdt = δQ mdT . Kada telo prelazi iz tečne u gasovitu fazu ta latentna količina toplote naziva se toplota isparavanja (u obrnutom slučaju toplota kondezacije). M = n m C . Od načina promene stanja sistema zavise izvršeni rad i razmenjena količina toplotne energije. Ni toplota ni mehanički rad ne definišu stanje sistema te se ne mogu definisati kao veličine koje su u funkciji stanja sistema. Toplotni kapacitet tela prestavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti telu da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale M = δQ dt = δQ dT .6.13) Iz (6. Kada se toplota apsorbuje od strane čvrstih ili tečnih tela ne mora obavezno dolaziti do porasta temeperature tela.4 Zagrevanje čvrstih i tečnih tela Da bi telu povećali temperaturu moramo mu dovesti izvesnu količinu toplotne energije. (6.1 Toplote faznih prelaza . 6. (6.1). C = μc. Do promene temperature tela ne dolazi sve dok telo u potpunosti ne pređe iz jedne faze u drugu i ako mu se sve vreme dovodi toplota. To se dešava pri promeni faze (agregatnog stanja) tela (vidi sl.6. Pri prelasku iz čvrste u tečnu fazu imamo toplotu topljenja (obrnuto toplotu očvršćavanja).13) lako se da zaklučiti da postoje sledeće veze M = mc. gde n m predstavlja broj molova u posmatranoj količini tela. (6. a ne i od toga kako je ta promena izvršena.

2). Pri sobnoj temperature i normalnom pritisku zapremina koju zauzima 1 mol iznosi V mol = 22415 cm3 ≈ 22.5 Idealni gas 6 TERMODINAMIKA Gas koji se nalazi iznad svoje kritične tačke (vidi sl.15) p = nkT . a broj molova sadržan u datoj količini gasa iznosi n m = N N A = m μ = V p .T . Č-čvrsta faza. Stanje idealnog gasa karakteriše se pomoću tri parametra: pritiska. ili deljenjem leve i desne strane (6.V dobijamo oblik (6. Srednji pređeni put između dva uzastopna sudara je reda veličine 10-1 m. R = 8. T 0 ) . .Bolcmanova konstanta. U 1 cm3 nalazi se oko 27x1018 čestica. P-para. T Vmol ( p 0 . Srednja brzina čestice na sobnoj temperature je reda veličine 102 m/s što ukazuje na veliku pokretljivost gasa i brzo ispunjavanje sredine kao i na homogenost koncetracije Količina gasa koja sadrži 6.V i temperature. pritisak ČT/T ČT kritična tačka trojna tačka T/P ČT/P P temperatura Sl. zapremine.314 J molK -univerzalna gasna konstanta. 6. Pored toga zanemarićemo uticaje spoljašnijh fizičkih polja tako da unutrašnju energiju idealanog gasa čini samo kinetička energija haotičnog kretanja čestica koje čine gas.14) sa zapreminom. k = 1. Broj čestica koje sadži 1 mol naziva se Avogardov broj. J-na koja ih povezuje naziva se j-na stanja idealnog gasa ( ) pV = n m RT .4 l . Predstavlja skup mikroskopskih čestica (molekula. Svi pravci brzina čestica su jednako verovatni i iz tog razloga čestice su ravnomerno rapoređene u prostoru.2 p-T dijagram . gde je n = N V -koncetracija gasa. atoma) istih masa i dimenzija koje međusobno ne interaguju osim pri elestičnim sudarima. a p 0 . V 0 pritisak i zapremina gasa pri normalnim uslovima. T-tečna faza. gde je N -broj čestica koji sadrži data količina gasa. 6.76 6.38x 10−23 J molK .02252x1023 čestica predstavlja količinu od 1 mola tog gasa. G-gas T G Molarna masa gasa je μ = N A mčestice .14) (6. Jedna čestica doživi oko 109 sudara u 1s.N A .p .

6. (6. Kada dovodimo toplotu pri stalnoj zapremini (6.19) takođe dobijamo da je . C v = (δQ n m dT )v = const .21) dobijamo da je dU = n m C v dT .19) dobijamo da je δQ = n m C v dT .6.20) (6. a ako se nad gasom vrši rad (klip se kreće na dole) tada je δA < 0 . gde je dV = sdx elementarna promena zapremine usled širenja.6 I Zakon termodinamike (I ZTD) Predstavlja zakon održanja energije primenjen na termodinamički sistem i glasi: Količina toplote predate nekom telu ide na povećanje unutrašnje energije tela i na rad koji taj sistem vrši nad okolnim telima. c v = (δQ mdT )v = const .5. (6.13) molarne toplote pri stalnom pritisku i stalnoj zapremini su: (6. Matematička formulacija zakona može se napisati u obliku δQ = dU + δA .17) U gornjoj j-ni δQ i δA predstavljaju nepotpune diferencijale koji zavise od načina kako sitem prelazi iz početnog u krajnje stanje. Elementarni mehanički rad koji dx izvrši gas je p F Sl.17) i (6.3 δA = Fdx = pSdx = pdV .7 Specifična toplota kod gasova Specifična toplota kod čvrstih i tečnih tela definiše se tako što se smatra da se pri zagrevanju njihova zapremina ne menja.21) (6.c v : c p = (δQ mdT ) p = const . Prilikom dovođenja toplote pri stalnom pritisku iz (6.16) Ukoliko gas vrši rad tada je δA > 0 .16a) 6.c p i specifičnu toplotu pri stalnom zapremini . Ukupni izvršeni rad jpri promeni zapremine gasa od početne V1 do krajnje V2 je A12 = ∫ pdv . C p = (δQ n m dT ) p = const . Primenom I TZD na ovaj slučaj iz (6.19) Iz (6. gas se širi i pomera pokretni klip. na pritisku p . V1 V2 (6. 6. poprečnog preseka S (vidi sl. Definisaćemo specifičnu toplotu pri stalnom pritisku . Kod gasova to nije slučaj. koji se nalazi u sudu sa pokretnim klipom zanemarljive mase.22) dV = 0 ⇒ δA = pdV = 0 .18) Shodno (6.3). (9. Ako gasu dovodimo toplotu u najopštijem slučaju raste mu temperature. Ukoliko sistem odaje toplotu tadad je δQ < 0 .1 Rad kod gasa Posmatrajmo gas.6.5 IDEALNI GAS 77 6.

p1 p1 p1 = n m RT ln = p1V 1 ln = p 2V 2 ln p2 p2 p2 (6.4).78 6 TERMODINAMIKA δQ = n m C p dT .30) Dobijena vrednost za primljenu količinu toplote koja je jednaka radu koji gas izvrši pri izotermskom širenju predstavlja površinu površi u p − V dijagramu ograničenu izotermom (krivom p = n m RT V ) i pravama V = V 1 i V = V 2 (vidi sl. odnosno integracijom od početnog stanja gasa-stanje 1 do krajnjeg stanja gasa-stanje 2 dobijamo Q12 = A12 = ∫ pdV . Kako je T = const ⇒ dU = n m C v dT = 0 . Iz I ZTD dobijamo da je δQ = δA . dobijamo Q12 = A12 = n m RT ∫ V 2 dV V1 V = n m RT ln V2 V V = p1V 1 ln 2 = p 2V 2 ln 2 V1 V1 V1 . V1 V2 (6.23) jednak je nuli jer se pritisak ne menja.26) Ako levu i desnu stranu (9.33 . za jednoatomske gasove⎫ ⎪ ⎪ C v = ⎨7 5 . za ostale gasove ⎪ ⎩ ⎭ (6. m = const .26) i (6.25) dobijamo vezu između molarnih toplota u obliku C p = R + Cv .6.27) molarne toplote možemo izraziti u obliku C p = κR (κ − 1).22) i (6.8 Izotermska promena stanja gasa (T = const . tako da je δA = n m RdT . (6.25) Primenom I ZTD na ovaj slučaj iz (6.14). Diferencirajmo levu i desnu stranu (6.24) Prvi član s leve strane (6.26a) Odnos specifičnih ili molarnih toplota približno je jednak za sve gasove sa istim brojem atoma u molekulu κ = c p cv = C p ⎧5 3 . (6.14) i dobićemo (6.29) Izražavajući pritisak iz (6. Idealizovan process. C v = R (κ − 1) . (6. (6.28) 6. .27) Iz (6.23) dpV + pdV = n m RdT . (6. (6. ⎪< 1. n m = const ) Proces pri kome se temperature održava konstantnom. a drugi član predstavlja elementarni rad koji gas izvrši. jer se smatra da se promene pritiska i zapremine određene količine gasa odigravaju beskonačno dugo vremena. za dvoatomske gasove ⎬ .17).26) podelimo molarnom masom datog gasa dobijamo vezu između specifičnih toplota c p = R μ + cv .

p p1 p2 (6.28) dobijamo da je elementarna koločina toplote koja je predata gasu δQ = n m κ κ −1 RdT .34) i uzimajući u obzir izraz za rad (6.37) Iz (6. = n m RΔT Sl.8 IZOTERMSKA PROMENA STANJA GASA 79 p p1 p2 V1 Sl.33) V2 V Iz (6. 6. (6.10 Izohorska promena stanja gasa (V = const .32) dobijamo A12 = n m R T 1 (T 2 T 1 − 1) = n m R(T 2 − T 1) . Iz jednačine stanja idealnog gasa dobijamo da je p nm R = = const .34) Integracijom (6. V T (6. T p (6.28) dobijamo da je elementarna promena unutrašnje energije gasa n R dU = m dT . n m = const ) Proces pri kome se zapremina održava konstantnim.23) i (6.32) = p1 V 1 (V 2 V 1 − 1) V1 (6.6 Izohorski process u p − V dijagramu (6.6.36) Kako je V = const ⇒ δA = pdV = 0 .4 Izotermski proces u V2 V p − V dijagramu 6. κ −1 V 2 = V1 V Sl. n m = const ) Proces pri kome se pritisak održava konstantnim.5 Izobarski process u p − V dijagramu Iz (6.33) dobijamo vezu između dovedene količine toplote i rada koji gas izvrši pri izobarskom procesu u obliku Q12 = κ κ −1 A12 . (6. Na osnovu I ZTD δQ = dU . m = const .23) i (6.31) Rad koji gas izvrši jednak je A12 = ∫ pdV = p1 (V 2 − V 1) V1 V2 p p 2 = p1 . 6.9 Izobarska promena stanja gasa ( p = const . m = const .38) .35) 6. 6.31) i (6. (6. Iz j-ne stanja idealnog gasa dobijamo da je V nm R = = const .

37) dobijamo izraze za promenu unutrašnje energije i predate količine toplote pri izohorskom procesu u obliku R ΔU = U 2 − U 1 = Q12 = n m (T 2 − T 1) κ −1 n RT = m 1 (T 2 T 1 − 1) κ −1 .41a) (6. Integracijom (6.41) u obliku A12 = − pV −p V nm R ΔT12 = 1 1 2 2 .40) ( m = const . Idealizovan process. κ (6.41) (6. jer se smatra da se promena stanja gasa odvija beskonačno velikom bezinom. (6. n m RdT = −(κ − 1) pdV . κ −1 odnosno.38) i uzimajući u obzir (6.39) Iz (6.42) (6.42) dobijamo dp p = −κ dV V .39) dobijamo R ΔU = U 2 − U 1 = Q12 = n m T 1 ( p 2 p1 − 1) κ −1 p1V 1 ( p p − 1) . κ −1 2 1 V = 1 ( p 2 − p1) κ −1 = 6.7 Adijabaski process u p − V dijagramu Izvršeni rad pri adijabatskom širenju dobijamo integracijom (6.44a) (6.44) Uzimajući u obzir j-nu stanja idealnog gasa dobijamo druga dva oblika p p1 p2 p κ −1 T = const . Iz (6. Iz I ZTD sledi. (6. δA = pdV = −dU = − n m C v dT = − n m dT .43) dobijamo jednačinu adijabatskog procesa u obliku p V κ = const . 6.45) . R (6.80 6 TERMODINAMIKA Integracijom (6. pošto je δQ = 0 . n m = const ) Proces pri kome ne postoji razmena toplote sa okolinom.43) Diferenciranjem jednačine stanja idealnog gasa dobijamo dpV + pdV = n m RdT . V1 V2 V Sl.41a) i (6. κ −1 κ −1 (6.44b) T V κ −1 = const .11 Adijabtska promena stanja gasa (6.36) i (6.