6.

1 TEMPERATURA Uvod

73

Termodinamika je deo fizike koji proučava procese razmene toplotne energije. Zakoni termodinamike ne mogu se primenjivati na pojedinačne čestice (atome ili molekule) već na sisteme sa velikim brojem ćestica za koje veže zakoni statističke fizike. 6.1 Temperatura Postojanje sile trenja prouzrokuje da se mehanička energija tela ili nekog sistema tela vremenom smanjuje, odnosno da prelazi u toplotu. Posledica tog gubitka energije je smanjivanje temperature tela ili promena faze-agregatnog stanja (telo se topi ili tečnost isparava, itd.). Toplota se može stvoriti u hemijskim i nuklernim reakcijama. Spontano, toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo niže temperature. Temperatura tela se kvalitativno može opisati kao mera njegove relativne toplote ili hladnoće. Svaki instrument koji služi za merenje temperature naziva se termometrom. Sa promenom temperature menjaju se neke karakteristike tela kao što su: dužina štapa, promena zapremina tečnosti, pritisak gasa u sudu konstantne zapremine, električni otpor žice ili boja vlakna sijalice. Sve ove promene mogu se koristiti pri za konstrukciju raznih vrsta termometra. Pri merenju temperature važno je ustanoviti temperaturske skale. Celzijusova skala je formirana na osnovu dve fiksne temperature: temperature topljenja leda od čiste vode 0 0C i temperature ključanja vode pri normalnim spoljašnjim uslovima 100 0C. Ako se kao termometar koristi živin termometar koji ima kapilaru konstatnog poprečnog preseka onda stoti deo intervala od 0 0C do 100 0C predstavlja 1 0C. Kelvinova skala ima istu vrednost podeoka kao Celzijusova samo što se kao donja teperatura skale uzima temperature apsolutne nule ≈ -273 0C. Veza između ove dve temperature je oblika
t = T − 273 ,

(6.1)

gde je t teperatura Celzijusove skale, a T temperature Kelvinove skale. U Sjedinjenim Džavama i Velikoj Britaniji u upotrebi je Farenhajtova teperaturska skala. Veza između Celzijusova i Farenhajtove temperature je oblika
t = 9(T F − 32 ) 5 ,

(6.2)

gde je t teperatura Celzijusove skale, a T F temperature Farenhajtove skale. 6.2 Širenje čvrstih tela pri zagrevanju Uz neke izuzetke, zapremina svih tela raste sa povećanjem temperature pod uslovom da se spoljašnji pritisak ne menja. Označimo sa V zapreminu tela na temperaturi t . Neka je došlo do povećanja temperature tela za iznos dt i neka je ta promena prouzrokovala povećanje zapremine za iznos dV . Koeficijent zapreminskog širenja definišemo kao

γ =

1 dV ⋅ . V dt

(6.3)

Kako keoficijent zapreminskog širenja kako čvrstih tako i tečnih tela ima približno konstantnu vrednost, osim na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli, integracijon (6.3) dobijamo izraz za promenu zapremine prilikom zagrevanja tela od temperature t1 do t 2 u obliku
ΔV = V 2 − V 1 = γ (t 2 − t1)V 1 .

(6.4)

6a) (6. u odnosu na beskonačno male prvog reda. Toplotna energije je mera razmene energije između termodinamičkih sistema koji interaguju (tela koja se nalaze na različitim temperaturama).5) gde su L.6a) postaje dV = ab(dc ) + bc(da ) + ac (db ) . (6. b.1) u (6.6b) Uzimajući u obzir da je V = abc .6b) i (6. Analogno se dobija veza između površinskog i linearnog koeficijenta širenja (6. energije. To znači da koeficijent zapreminskog širenja vode u tom intervalu temperature ima negativnu vrednost. Posmatrajmo telo u obliku kvadra dimenzija a. bcda . Kako je zapremina date mase vode najmanja na 4 0C sledi da joj je gustina na 4 0C najveća. molekulskom strukturom tela. Predstavlja oblik postojanja materije. a b c (6.10) β = 2α .6) poprima oblik V + dV ≈ abc + ab(dc ) + bc(da ) + ac(db ) .9) (6. odn. abdc. ⋅ L dt (6. npr. toplotna energija je vezana za neuređena kretanja. (6. odn. (6. (9. (6.74 6 TERMODINAMIKA U slučaju kada telo ima oblik štapa ili žice (dominantna dimenzija je dužina dok su ostale dve zanemarljive u odnosu na nju) interesuje nas samo promena dužine sa temperaturom i tada definišemo linearni koeficijent širenja u obliku α= 1 dL . npr.3 Toplota Toplota je nerazdvojivo vezana sa atomskom. dadbdc . Na temperaturi t + dt zapremina tela iznosi V + dV = (a + da )(b + db )(c + dc ) . adbdc.6) Ako izmnožimo izraze u zagradama sa desne strane (6. c . koji je mera razmenjene energije između mehaničkih sistema.7) dobijamo dV = 3αVdt . Usled povećanja temperature za dt dolazi do promene sve tri dimenzije tela za iznose da.8) Uvrštavajući (6. Telo ne poseduje toplotnu energiju nego unutrašnju koja predstavlja skup kinetičkih energija . koji je vezan za uređena kretanja mehaničkih sistema. dc . dL početna dužina štapa i promena dužine štapa usled promene temperature za dt . Za razliku od rada.7) Iz (6. Voda u oblasti između 0 0C i 4 0C sa povećanjem temperature smanjuje svoju zapreminu. Iznad 4 0C voda se širi pri zagrevanju. sa promenom temperature relativne promene svih dimenzija su iste da db dc = = = αdt .6) i u dobijenom izrazu zanemarimo članove koji sadrže beskonačne male članove drugog i trećeg reda.8) dobijamo vezu između zapreminskog i linearnog koeficijenta širenja u obliku γ = 3α . 6. cdbda. db. Izuzimajući izvesne kristale koji se različito šire u različitim pravcima.

4 Zagrevanje čvrstih i tečnih tela Da bi telu povećali temperaturu moramo mu dovesti izvesnu količinu toplotne energije.12) Molarna toplota tela predstavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti jednom molu tela da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale C = δQ n m dt = δQ n m dT .13) lako se da zaklučiti da postoje sledeće veze M = mc. Kada telo prelazi iz tečne u gasovitu fazu ta latentna količina toplote naziva se toplota isparavanja (u obrnutom slučaju toplota kondezacije). (6. Količina toplote koju jedinica mase tela mora da apsorbuje (ili emituje) sve dok se u potpunosti ne izvrši promena faze naziva se latentna toplota faznih prelaza.13) Iz (6. t q=Q m q topljenja q tisparavanja Sl. (6.6.1). Unutrašnja energija je u funkciji stanja sistema i njena promena zavisi samo od početnog i krajnjeg stanja sistema. Od načina promene stanja sistema zavise izvršeni rad i razmenjena količina toplotne energije. 6. (6. Iz tog razloga nemaju totalni diferencijal. Kada se toplota apsorbuje od strane čvrstih ili tečnih tela ne mora obavezno dolaziti do porasta temeperature tela. Toplotni kapacitet tela prestavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti telu da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale M = δQ dt = δQ dT . C = μc.6. a ne i od toga kako je ta promena izvršena.1 Toplote faznih prelaza .11) Specifična toplota tela predstavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti telu jedinične mase da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale c = δQ mdt = δQ mdT . a μ molarnu masu tela.4 ZAGREVANJE ČVRSTIH I TEČNIH TELA 75 haotičnog kretanja mikročestica unutar tela ili sistema tela i potencijalnih energija koje su posledica interakcije među tim mikročesticama i činjenice da se dato telo može naći u fizičkom polju. 6. gde n m predstavlja broj molova u posmatranoj količini tela. Ni toplota ni mehanički rad ne definišu stanje sistema te se ne mogu definisati kao veličine koje su u funkciji stanja sistema. M = n m C . To se dešava pri promeni faze (agregatnog stanja) tela (vidi sl. Pri prelasku iz čvrste u tečnu fazu imamo toplotu topljenja (obrnuto toplotu očvršćavanja). Do promene temperature tela ne dolazi sve dok telo u potpunosti ne pređe iz jedne faze u drugu i ako mu se sve vreme dovodi toplota.11)-(6.

T 0 ) .T . T Vmol ( p 0 .N A .2).4 l . pritisak ČT/T ČT kritična tačka trojna tačka T/P ČT/P P temperatura Sl. atoma) istih masa i dimenzija koje međusobno ne interaguju osim pri elestičnim sudarima.V i temperature.2 p-T dijagram . Broj čestica koje sadži 1 mol naziva se Avogardov broj. Svi pravci brzina čestica su jednako verovatni i iz tog razloga čestice su ravnomerno rapoređene u prostoru. G-gas T G Molarna masa gasa je μ = N A mčestice .5 Idealni gas 6 TERMODINAMIKA Gas koji se nalazi iznad svoje kritične tačke (vidi sl. P-para. Pored toga zanemarićemo uticaje spoljašnijh fizičkih polja tako da unutrašnju energiju idealanog gasa čini samo kinetička energija haotičnog kretanja čestica koje čine gas.14) (6.314 J molK -univerzalna gasna konstanta. gde je N -broj čestica koji sadrži data količina gasa. Srednji pređeni put između dva uzastopna sudara je reda veličine 10-1 m. .76 6. zapremine.p .15) p = nkT . T-tečna faza. Srednja brzina čestice na sobnoj temperature je reda veličine 102 m/s što ukazuje na veliku pokretljivost gasa i brzo ispunjavanje sredine kao i na homogenost koncetracije Količina gasa koja sadrži 6. J-na koja ih povezuje naziva se j-na stanja idealnog gasa ( ) pV = n m RT . Č-čvrsta faza. Predstavlja skup mikroskopskih čestica (molekula.V dobijamo oblik (6. a p 0 . R = 8. 6.14) sa zapreminom. V 0 pritisak i zapremina gasa pri normalnim uslovima. ili deljenjem leve i desne strane (6.Bolcmanova konstanta. Jedna čestica doživi oko 109 sudara u 1s. a broj molova sadržan u datoj količini gasa iznosi n m = N N A = m μ = V p .38x 10−23 J molK . gde je n = N V -koncetracija gasa. Pri sobnoj temperature i normalnom pritisku zapremina koju zauzima 1 mol iznosi V mol = 22415 cm3 ≈ 22. k = 1.02252x1023 čestica predstavlja količinu od 1 mola tog gasa. 6. Stanje idealnog gasa karakteriše se pomoću tri parametra: pritiska. U 1 cm3 nalazi se oko 27x1018 čestica.

(9. (6.3). 6.6. Definisaćemo specifičnu toplotu pri stalnom pritisku . Ukupni izvršeni rad jpri promeni zapremine gasa od početne V1 do krajnje V2 je A12 = ∫ pdv .19) takođe dobijamo da je .19) Iz (6. C p = (δQ n m dT ) p = const .c v : c p = (δQ mdT ) p = const . (6.5 IDEALNI GAS 77 6.1 Rad kod gasa Posmatrajmo gas. koji se nalazi u sudu sa pokretnim klipom zanemarljive mase. gas se širi i pomera pokretni klip. Kod gasova to nije slučaj.21) dobijamo da je dU = n m C v dT . Elementarni mehanički rad koji dx izvrši gas je p F Sl. a ako se nad gasom vrši rad (klip se kreće na dole) tada je δA < 0 .16a) 6.6 I Zakon termodinamike (I ZTD) Predstavlja zakon održanja energije primenjen na termodinamički sistem i glasi: Količina toplote predate nekom telu ide na povećanje unutrašnje energije tela i na rad koji taj sistem vrši nad okolnim telima. Primenom I TZD na ovaj slučaj iz (6. Matematička formulacija zakona može se napisati u obliku δQ = dU + δA .16) Ukoliko gas vrši rad tada je δA > 0 . Ukoliko sistem odaje toplotu tadad je δQ < 0 .6. Prilikom dovođenja toplote pri stalnom pritisku iz (6. Ako gasu dovodimo toplotu u najopštijem slučaju raste mu temperature. poprečnog preseka S (vidi sl.22) dV = 0 ⇒ δA = pdV = 0 .17) i (6.19) dobijamo da je δQ = n m C v dT .13) molarne toplote pri stalnom pritisku i stalnoj zapremini su: (6. Kada dovodimo toplotu pri stalnoj zapremini (6. na pritisku p .20) (6. V1 V2 (6.c p i specifičnu toplotu pri stalnom zapremini . gde je dV = sdx elementarna promena zapremine usled širenja.17) U gornjoj j-ni δQ i δA predstavljaju nepotpune diferencijale koji zavise od načina kako sitem prelazi iz početnog u krajnje stanje.18) Shodno (6. c v = (δQ mdT )v = const .21) (6.5.7 Specifična toplota kod gasova Specifična toplota kod čvrstih i tečnih tela definiše se tako što se smatra da se pri zagrevanju njihova zapremina ne menja. C v = (δQ n m dT )v = const . 6.3 δA = Fdx = pSdx = pdV .

27) Iz (6. (6.27) molarne toplote možemo izraziti u obliku C p = κR (κ − 1).78 6 TERMODINAMIKA δQ = n m C p dT .22) i (6. (6.23) jednak je nuli jer se pritisak ne menja.6. (6.25) Primenom I ZTD na ovaj slučaj iz (6.30) Dobijena vrednost za primljenu količinu toplote koja je jednaka radu koji gas izvrši pri izotermskom širenju predstavlja površinu površi u p − V dijagramu ograničenu izotermom (krivom p = n m RT V ) i pravama V = V 1 i V = V 2 (vidi sl. Kako je T = const ⇒ dU = n m C v dT = 0 . za jednoatomske gasove⎫ ⎪ ⎪ C v = ⎨7 5 . a drugi član predstavlja elementarni rad koji gas izvrši.24) Prvi član s leve strane (6. tako da je δA = n m RdT .17). za ostale gasove ⎪ ⎩ ⎭ (6.26a) Odnos specifičnih ili molarnih toplota približno je jednak za sve gasove sa istim brojem atoma u molekulu κ = c p cv = C p ⎧5 3 . jer se smatra da se promene pritiska i zapremine određene količine gasa odigravaju beskonačno dugo vremena. ⎪< 1.28) 6. m = const .33 . Idealizovan process. V1 V2 (6.25) dobijamo vezu između molarnih toplota u obliku C p = R + Cv .26) Ako levu i desnu stranu (9.14). Diferencirajmo levu i desnu stranu (6. p1 p1 p1 = n m RT ln = p1V 1 ln = p 2V 2 ln p2 p2 p2 (6. Iz I ZTD dobijamo da je δQ = δA . odnosno integracijom od početnog stanja gasa-stanje 1 do krajnjeg stanja gasa-stanje 2 dobijamo Q12 = A12 = ∫ pdV .29) Izražavajući pritisak iz (6. (6.8 Izotermska promena stanja gasa (T = const .14) i dobićemo (6. za dvoatomske gasove ⎬ . n m = const ) Proces pri kome se temperature održava konstantnom. (6. (6.26) podelimo molarnom masom datog gasa dobijamo vezu između specifičnih toplota c p = R μ + cv .26) i (6. . dobijamo Q12 = A12 = n m RT ∫ V 2 dV V1 V = n m RT ln V2 V V = p1V 1 ln 2 = p 2V 2 ln 2 V1 V1 V1 .23) dpV + pdV = n m RdT .4). C v = R (κ − 1) .

33) dobijamo vezu između dovedene količine toplote i rada koji gas izvrši pri izobarskom procesu u obliku Q12 = κ κ −1 A12 .5 Izobarski process u p − V dijagramu Iz (6. κ −1 V 2 = V1 V Sl. m = const .28) dobijamo da je elementarna promena unutrašnje energije gasa n R dU = m dT .36) Kako je V = const ⇒ δA = pdV = 0 . T p (6.33) V2 V Iz (6. 6.32) = p1 V 1 (V 2 V 1 − 1) V1 (6. n m = const ) Proces pri kome se pritisak održava konstantnim.23) i (6. m = const . 6. (6.32) dobijamo A12 = n m R T 1 (T 2 T 1 − 1) = n m R(T 2 − T 1) .6. V T (6.10 Izohorska promena stanja gasa (V = const . (6.6 Izohorski process u p − V dijagramu (6. = n m RΔT Sl.35) 6.38) .34) i uzimajući u obzir izraz za rad (6. Na osnovu I ZTD δQ = dU .28) dobijamo da je elementarna koločina toplote koja je predata gasu δQ = n m κ κ −1 RdT .9 Izobarska promena stanja gasa ( p = const . Iz j-ne stanja idealnog gasa dobijamo da je V nm R = = const .31) i (6. 6. p p1 p2 (6. n m = const ) Proces pri kome se zapremina održava konstantnim.8 IZOTERMSKA PROMENA STANJA GASA 79 p p1 p2 V1 Sl.34) Integracijom (6.23) i (6. Iz jednačine stanja idealnog gasa dobijamo da je p nm R = = const .31) Rad koji gas izvrši jednak je A12 = ∫ pdV = p1 (V 2 − V 1) V1 V2 p p 2 = p1 . (6.4 Izotermski proces u V2 V p − V dijagramu 6.37) Iz (6.

κ −1 2 1 V = 1 ( p 2 − p1) κ −1 = 6.43) dobijamo jednačinu adijabatskog procesa u obliku p V κ = const .41a) (6. κ −1 odnosno. R (6.80 6 TERMODINAMIKA Integracijom (6.42) (6.45) .43) Diferenciranjem jednačine stanja idealnog gasa dobijamo dpV + pdV = n m RdT . κ −1 κ −1 (6.38) i uzimajući u obzir (6.41a) i (6. Idealizovan process. n m = const ) Proces pri kome ne postoji razmena toplote sa okolinom. pošto je δQ = 0 . V1 V2 V Sl.44b) T V κ −1 = const .36) i (6. κ (6.37) dobijamo izraze za promenu unutrašnje energije i predate količine toplote pri izohorskom procesu u obliku R ΔU = U 2 − U 1 = Q12 = n m (T 2 − T 1) κ −1 n RT = m 1 (T 2 T 1 − 1) κ −1 .11 Adijabtska promena stanja gasa (6.40) ( m = const .41) u obliku A12 = − pV −p V nm R ΔT12 = 1 1 2 2 .42) dobijamo dp p = −κ dV V . 6. (6. (6. n m RdT = −(κ − 1) pdV .41) (6. jer se smatra da se promena stanja gasa odvija beskonačno velikom bezinom.44a) (6.44) Uzimajući u obzir j-nu stanja idealnog gasa dobijamo druga dva oblika p p1 p2 p κ −1 T = const .39) dobijamo R ΔU = U 2 − U 1 = Q12 = n m T 1 ( p 2 p1 − 1) κ −1 p1V 1 ( p p − 1) .7 Adijabaski process u p − V dijagramu Izvršeni rad pri adijabatskom širenju dobijamo integracijom (6.39) Iz (6. Iz I ZTD sledi. Integracijom (6. Iz (6. δA = pdV = −dU = − n m C v dT = − n m dT .