6.

1 TEMPERATURA Uvod

73

Termodinamika je deo fizike koji proučava procese razmene toplotne energije. Zakoni termodinamike ne mogu se primenjivati na pojedinačne čestice (atome ili molekule) već na sisteme sa velikim brojem ćestica za koje veže zakoni statističke fizike. 6.1 Temperatura Postojanje sile trenja prouzrokuje da se mehanička energija tela ili nekog sistema tela vremenom smanjuje, odnosno da prelazi u toplotu. Posledica tog gubitka energije je smanjivanje temperature tela ili promena faze-agregatnog stanja (telo se topi ili tečnost isparava, itd.). Toplota se može stvoriti u hemijskim i nuklernim reakcijama. Spontano, toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo niže temperature. Temperatura tela se kvalitativno može opisati kao mera njegove relativne toplote ili hladnoće. Svaki instrument koji služi za merenje temperature naziva se termometrom. Sa promenom temperature menjaju se neke karakteristike tela kao što su: dužina štapa, promena zapremina tečnosti, pritisak gasa u sudu konstantne zapremine, električni otpor žice ili boja vlakna sijalice. Sve ove promene mogu se koristiti pri za konstrukciju raznih vrsta termometra. Pri merenju temperature važno je ustanoviti temperaturske skale. Celzijusova skala je formirana na osnovu dve fiksne temperature: temperature topljenja leda od čiste vode 0 0C i temperature ključanja vode pri normalnim spoljašnjim uslovima 100 0C. Ako se kao termometar koristi živin termometar koji ima kapilaru konstatnog poprečnog preseka onda stoti deo intervala od 0 0C do 100 0C predstavlja 1 0C. Kelvinova skala ima istu vrednost podeoka kao Celzijusova samo što se kao donja teperatura skale uzima temperature apsolutne nule ≈ -273 0C. Veza između ove dve temperature je oblika
t = T − 273 ,

(6.1)

gde je t teperatura Celzijusove skale, a T temperature Kelvinove skale. U Sjedinjenim Džavama i Velikoj Britaniji u upotrebi je Farenhajtova teperaturska skala. Veza između Celzijusova i Farenhajtove temperature je oblika
t = 9(T F − 32 ) 5 ,

(6.2)

gde je t teperatura Celzijusove skale, a T F temperature Farenhajtove skale. 6.2 Širenje čvrstih tela pri zagrevanju Uz neke izuzetke, zapremina svih tela raste sa povećanjem temperature pod uslovom da se spoljašnji pritisak ne menja. Označimo sa V zapreminu tela na temperaturi t . Neka je došlo do povećanja temperature tela za iznos dt i neka je ta promena prouzrokovala povećanje zapremine za iznos dV . Koeficijent zapreminskog širenja definišemo kao

γ =

1 dV ⋅ . V dt

(6.3)

Kako keoficijent zapreminskog širenja kako čvrstih tako i tečnih tela ima približno konstantnu vrednost, osim na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli, integracijon (6.3) dobijamo izraz za promenu zapremine prilikom zagrevanja tela od temperature t1 do t 2 u obliku
ΔV = V 2 − V 1 = γ (t 2 − t1)V 1 .

(6.4)

6b) i (6. c . Toplotna energije je mera razmene energije između termodinamičkih sistema koji interaguju (tela koja se nalaze na različitim temperaturama). cdbda.6a) postaje dV = ab(dc ) + bc(da ) + ac (db ) .6a) (6. (9. b. Posmatrajmo telo u obliku kvadra dimenzija a. Analogno se dobija veza između površinskog i linearnog koeficijenta širenja (6. Iznad 4 0C voda se širi pri zagrevanju. odn.7) dobijamo dV = 3αVdt .8) dobijamo vezu između zapreminskog i linearnog koeficijenta širenja u obliku γ = 3α . toplotna energija je vezana za neuređena kretanja. (6. koji je mera razmenjene energije između mehaničkih sistema.7) Iz (6. 6. Usled povećanja temperature za dt dolazi do promene sve tri dimenzije tela za iznose da.10) β = 2α .6) i u dobijenom izrazu zanemarimo članove koji sadrže beskonačne male članove drugog i trećeg reda. Izuzimajući izvesne kristale koji se različito šire u različitim pravcima.8) Uvrštavajući (6. Na temperaturi t + dt zapremina tela iznosi V + dV = (a + da )(b + db )(c + dc ) . Kako je zapremina date mase vode najmanja na 4 0C sledi da joj je gustina na 4 0C najveća. ⋅ L dt (6. Za razliku od rada. To znači da koeficijent zapreminskog širenja vode u tom intervalu temperature ima negativnu vrednost. bcda . Predstavlja oblik postojanja materije. npr.3 Toplota Toplota je nerazdvojivo vezana sa atomskom. dadbdc . dc . koji je vezan za uređena kretanja mehaničkih sistema. (6. odn. a b c (6.1) u (6.9) (6. dL početna dužina štapa i promena dužine štapa usled promene temperature za dt . abdc.6b) Uzimajući u obzir da je V = abc .6) poprima oblik V + dV ≈ abc + ab(dc ) + bc(da ) + ac(db ) . adbdc. energije. molekulskom strukturom tela. sa promenom temperature relativne promene svih dimenzija su iste da db dc = = = αdt . (6. u odnosu na beskonačno male prvog reda.6) Ako izmnožimo izraze u zagradama sa desne strane (6. Telo ne poseduje toplotnu energiju nego unutrašnju koja predstavlja skup kinetičkih energija .5) gde su L. Voda u oblasti između 0 0C i 4 0C sa povećanjem temperature smanjuje svoju zapreminu.74 6 TERMODINAMIKA U slučaju kada telo ima oblik štapa ili žice (dominantna dimenzija je dužina dok su ostale dve zanemarljive u odnosu na nju) interesuje nas samo promena dužine sa temperaturom i tada definišemo linearni koeficijent širenja u obliku α= 1 dL . (6. npr. db.

6. a ne i od toga kako je ta promena izvršena. Pri prelasku iz čvrste u tečnu fazu imamo toplotu topljenja (obrnuto toplotu očvršćavanja). Od načina promene stanja sistema zavise izvršeni rad i razmenjena količina toplotne energije. t q=Q m q topljenja q tisparavanja Sl. Kada se toplota apsorbuje od strane čvrstih ili tečnih tela ne mora obavezno dolaziti do porasta temeperature tela. (6. (6. (6. C = μc.13) lako se da zaklučiti da postoje sledeće veze M = mc.11)-(6. M = n m C . a μ molarnu masu tela. To se dešava pri promeni faze (agregatnog stanja) tela (vidi sl. 6. Do promene temperature tela ne dolazi sve dok telo u potpunosti ne pređe iz jedne faze u drugu i ako mu se sve vreme dovodi toplota. Unutrašnja energija je u funkciji stanja sistema i njena promena zavisi samo od početnog i krajnjeg stanja sistema. Količina toplote koju jedinica mase tela mora da apsorbuje (ili emituje) sve dok se u potpunosti ne izvrši promena faze naziva se latentna toplota faznih prelaza.4 Zagrevanje čvrstih i tečnih tela Da bi telu povećali temperaturu moramo mu dovesti izvesnu količinu toplotne energije. Kada telo prelazi iz tečne u gasovitu fazu ta latentna količina toplote naziva se toplota isparavanja (u obrnutom slučaju toplota kondezacije). gde n m predstavlja broj molova u posmatranoj količini tela.12) Molarna toplota tela predstavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti jednom molu tela da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale C = δQ n m dt = δQ n m dT . Iz tog razloga nemaju totalni diferencijal.11) Specifična toplota tela predstavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti telu jedinične mase da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale c = δQ mdt = δQ mdT .4 ZAGREVANJE ČVRSTIH I TEČNIH TELA 75 haotičnog kretanja mikročestica unutar tela ili sistema tela i potencijalnih energija koje su posledica interakcije među tim mikročesticama i činjenice da se dato telo može naći u fizičkom polju. Toplotni kapacitet tela prestavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti telu da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale M = δQ dt = δQ dT .13) Iz (6. 6.1 Toplote faznih prelaza .1).6. Ni toplota ni mehanički rad ne definišu stanje sistema te se ne mogu definisati kao veličine koje su u funkciji stanja sistema.

314 J molK -univerzalna gasna konstanta.V i temperature. R = 8. atoma) istih masa i dimenzija koje međusobno ne interaguju osim pri elestičnim sudarima.N A . T Vmol ( p 0 . T 0 ) .2). . Pri sobnoj temperature i normalnom pritisku zapremina koju zauzima 1 mol iznosi V mol = 22415 cm3 ≈ 22.Bolcmanova konstanta. Jedna čestica doživi oko 109 sudara u 1s.p .38x 10−23 J molK . G-gas T G Molarna masa gasa je μ = N A mčestice .15) p = nkT .02252x1023 čestica predstavlja količinu od 1 mola tog gasa. gde je N -broj čestica koji sadrži data količina gasa. a broj molova sadržan u datoj količini gasa iznosi n m = N N A = m μ = V p .14) (6. T-tečna faza. zapremine.5 Idealni gas 6 TERMODINAMIKA Gas koji se nalazi iznad svoje kritične tačke (vidi sl. a p 0 . Pored toga zanemarićemo uticaje spoljašnijh fizičkih polja tako da unutrašnju energiju idealanog gasa čini samo kinetička energija haotičnog kretanja čestica koje čine gas.V dobijamo oblik (6.2 p-T dijagram . U 1 cm3 nalazi se oko 27x1018 čestica. V 0 pritisak i zapremina gasa pri normalnim uslovima.76 6. 6.T . Broj čestica koje sadži 1 mol naziva se Avogardov broj. Srednji pređeni put između dva uzastopna sudara je reda veličine 10-1 m. 6. P-para. Svi pravci brzina čestica su jednako verovatni i iz tog razloga čestice su ravnomerno rapoređene u prostoru. J-na koja ih povezuje naziva se j-na stanja idealnog gasa ( ) pV = n m RT . k = 1.4 l . Č-čvrsta faza.14) sa zapreminom. Stanje idealnog gasa karakteriše se pomoću tri parametra: pritiska. ili deljenjem leve i desne strane (6. Predstavlja skup mikroskopskih čestica (molekula. pritisak ČT/T ČT kritična tačka trojna tačka T/P ČT/P P temperatura Sl. Srednja brzina čestice na sobnoj temperature je reda veličine 102 m/s što ukazuje na veliku pokretljivost gasa i brzo ispunjavanje sredine kao i na homogenost koncetracije Količina gasa koja sadrži 6. gde je n = N V -koncetracija gasa.

5 IDEALNI GAS 77 6.22) dV = 0 ⇒ δA = pdV = 0 .6. Kod gasova to nije slučaj.6 I Zakon termodinamike (I ZTD) Predstavlja zakon održanja energije primenjen na termodinamički sistem i glasi: Količina toplote predate nekom telu ide na povećanje unutrašnje energije tela i na rad koji taj sistem vrši nad okolnim telima. na pritisku p . a ako se nad gasom vrši rad (klip se kreće na dole) tada je δA < 0 . c v = (δQ mdT )v = const . (6.18) Shodno (6.19) dobijamo da je δQ = n m C v dT . Kada dovodimo toplotu pri stalnoj zapremini (6. koji se nalazi u sudu sa pokretnim klipom zanemarljive mase.19) takođe dobijamo da je . V1 V2 (6.16a) 6. Matematička formulacija zakona može se napisati u obliku δQ = dU + δA .c p i specifičnu toplotu pri stalnom zapremini .3). 6.21) (6.13) molarne toplote pri stalnom pritisku i stalnoj zapremini su: (6. 6.5. gde je dV = sdx elementarna promena zapremine usled širenja.1 Rad kod gasa Posmatrajmo gas. (9.19) Iz (6.3 δA = Fdx = pSdx = pdV . Elementarni mehanički rad koji dx izvrši gas je p F Sl.6. gas se širi i pomera pokretni klip. Primenom I TZD na ovaj slučaj iz (6. Ako gasu dovodimo toplotu u najopštijem slučaju raste mu temperature. Ukupni izvršeni rad jpri promeni zapremine gasa od početne V1 do krajnje V2 je A12 = ∫ pdv .20) (6. C p = (δQ n m dT ) p = const . Definisaćemo specifičnu toplotu pri stalnom pritisku . Ukoliko sistem odaje toplotu tadad je δQ < 0 . poprečnog preseka S (vidi sl.7 Specifična toplota kod gasova Specifična toplota kod čvrstih i tečnih tela definiše se tako što se smatra da se pri zagrevanju njihova zapremina ne menja.c v : c p = (δQ mdT ) p = const .16) Ukoliko gas vrši rad tada je δA > 0 .17) i (6. C v = (δQ n m dT )v = const . (6.21) dobijamo da je dU = n m C v dT .17) U gornjoj j-ni δQ i δA predstavljaju nepotpune diferencijale koji zavise od načina kako sitem prelazi iz početnog u krajnje stanje. Prilikom dovođenja toplote pri stalnom pritisku iz (6.

25) dobijamo vezu između molarnih toplota u obliku C p = R + Cv . za jednoatomske gasove⎫ ⎪ ⎪ C v = ⎨7 5 . (6. . Kako je T = const ⇒ dU = n m C v dT = 0 . V1 V2 (6. za dvoatomske gasove ⎬ . odnosno integracijom od početnog stanja gasa-stanje 1 do krajnjeg stanja gasa-stanje 2 dobijamo Q12 = A12 = ∫ pdV . Iz I ZTD dobijamo da je δQ = δA . jer se smatra da se promene pritiska i zapremine određene količine gasa odigravaju beskonačno dugo vremena.8 Izotermska promena stanja gasa (T = const .14) i dobićemo (6. m = const . tako da je δA = n m RdT .26) podelimo molarnom masom datog gasa dobijamo vezu između specifičnih toplota c p = R μ + cv .6. n m = const ) Proces pri kome se temperature održava konstantnom.29) Izražavajući pritisak iz (6. Diferencirajmo levu i desnu stranu (6.26) i (6.78 6 TERMODINAMIKA δQ = n m C p dT . (6.26a) Odnos specifičnih ili molarnih toplota približno je jednak za sve gasove sa istim brojem atoma u molekulu κ = c p cv = C p ⎧5 3 .22) i (6.17).4).28) 6.14).26) Ako levu i desnu stranu (9. p1 p1 p1 = n m RT ln = p1V 1 ln = p 2V 2 ln p2 p2 p2 (6. C v = R (κ − 1) . (6.24) Prvi član s leve strane (6.30) Dobijena vrednost za primljenu količinu toplote koja je jednaka radu koji gas izvrši pri izotermskom širenju predstavlja površinu površi u p − V dijagramu ograničenu izotermom (krivom p = n m RT V ) i pravama V = V 1 i V = V 2 (vidi sl.25) Primenom I ZTD na ovaj slučaj iz (6. (6. dobijamo Q12 = A12 = n m RT ∫ V 2 dV V1 V = n m RT ln V2 V V = p1V 1 ln 2 = p 2V 2 ln 2 V1 V1 V1 . a drugi član predstavlja elementarni rad koji gas izvrši. Idealizovan process. za ostale gasove ⎪ ⎩ ⎭ (6.27) Iz (6. (6. (6.33 .27) molarne toplote možemo izraziti u obliku C p = κR (κ − 1).23) jednak je nuli jer se pritisak ne menja.23) dpV + pdV = n m RdT . ⎪< 1.

6 Izohorski process u p − V dijagramu (6. 6.31) i (6. T p (6.6.36) Kako je V = const ⇒ δA = pdV = 0 .32) dobijamo A12 = n m R T 1 (T 2 T 1 − 1) = n m R(T 2 − T 1) . Iz jednačine stanja idealnog gasa dobijamo da je p nm R = = const . V T (6.4 Izotermski proces u V2 V p − V dijagramu 6. n m = const ) Proces pri kome se zapremina održava konstantnim. 6.33) V2 V Iz (6.23) i (6. = n m RΔT Sl.10 Izohorska promena stanja gasa (V = const . Iz j-ne stanja idealnog gasa dobijamo da je V nm R = = const .37) Iz (6.9 Izobarska promena stanja gasa ( p = const . m = const .31) Rad koji gas izvrši jednak je A12 = ∫ pdV = p1 (V 2 − V 1) V1 V2 p p 2 = p1 . (6. 6.5 Izobarski process u p − V dijagramu Iz (6. κ −1 V 2 = V1 V Sl.8 IZOTERMSKA PROMENA STANJA GASA 79 p p1 p2 V1 Sl.34) i uzimajući u obzir izraz za rad (6. (6. (6. m = const .34) Integracijom (6. n m = const ) Proces pri kome se pritisak održava konstantnim.28) dobijamo da je elementarna koločina toplote koja je predata gasu δQ = n m κ κ −1 RdT .38) .35) 6. Na osnovu I ZTD δQ = dU .33) dobijamo vezu između dovedene količine toplote i rada koji gas izvrši pri izobarskom procesu u obliku Q12 = κ κ −1 A12 .32) = p1 V 1 (V 2 V 1 − 1) V1 (6.28) dobijamo da je elementarna promena unutrašnje energije gasa n R dU = m dT .23) i (6. p p1 p2 (6.

80 6 TERMODINAMIKA Integracijom (6. (6. n m = const ) Proces pri kome ne postoji razmena toplote sa okolinom. Iz I ZTD sledi. Integracijom (6.43) dobijamo jednačinu adijabatskog procesa u obliku p V κ = const .41a) i (6.44) Uzimajući u obzir j-nu stanja idealnog gasa dobijamo druga dva oblika p p1 p2 p κ −1 T = const .37) dobijamo izraze za promenu unutrašnje energije i predate količine toplote pri izohorskom procesu u obliku R ΔU = U 2 − U 1 = Q12 = n m (T 2 − T 1) κ −1 n RT = m 1 (T 2 T 1 − 1) κ −1 .43) Diferenciranjem jednačine stanja idealnog gasa dobijamo dpV + pdV = n m RdT .42) (6. κ (6.40) ( m = const . κ −1 odnosno. Iz (6. jer se smatra da se promena stanja gasa odvija beskonačno velikom bezinom.45) . pošto je δQ = 0 .7 Adijabaski process u p − V dijagramu Izvršeni rad pri adijabatskom širenju dobijamo integracijom (6.38) i uzimajući u obzir (6. (6.41) (6.44a) (6.39) dobijamo R ΔU = U 2 − U 1 = Q12 = n m T 1 ( p 2 p1 − 1) κ −1 p1V 1 ( p p − 1) . δA = pdV = −dU = − n m C v dT = − n m dT .39) Iz (6. 6.41) u obliku A12 = − pV −p V nm R ΔT12 = 1 1 2 2 .42) dobijamo dp p = −κ dV V . n m RdT = −(κ − 1) pdV . V1 V2 V Sl.11 Adijabtska promena stanja gasa (6.36) i (6. Idealizovan process.41a) (6. κ −1 κ −1 (6.44b) T V κ −1 = const . R (6. κ −1 2 1 V = 1 ( p 2 − p1) κ −1 = 6.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful