6.

1 TEMPERATURA Uvod

73

Termodinamika je deo fizike koji proučava procese razmene toplotne energije. Zakoni termodinamike ne mogu se primenjivati na pojedinačne čestice (atome ili molekule) već na sisteme sa velikim brojem ćestica za koje veže zakoni statističke fizike. 6.1 Temperatura Postojanje sile trenja prouzrokuje da se mehanička energija tela ili nekog sistema tela vremenom smanjuje, odnosno da prelazi u toplotu. Posledica tog gubitka energije je smanjivanje temperature tela ili promena faze-agregatnog stanja (telo se topi ili tečnost isparava, itd.). Toplota se može stvoriti u hemijskim i nuklernim reakcijama. Spontano, toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo niže temperature. Temperatura tela se kvalitativno može opisati kao mera njegove relativne toplote ili hladnoće. Svaki instrument koji služi za merenje temperature naziva se termometrom. Sa promenom temperature menjaju se neke karakteristike tela kao što su: dužina štapa, promena zapremina tečnosti, pritisak gasa u sudu konstantne zapremine, električni otpor žice ili boja vlakna sijalice. Sve ove promene mogu se koristiti pri za konstrukciju raznih vrsta termometra. Pri merenju temperature važno je ustanoviti temperaturske skale. Celzijusova skala je formirana na osnovu dve fiksne temperature: temperature topljenja leda od čiste vode 0 0C i temperature ključanja vode pri normalnim spoljašnjim uslovima 100 0C. Ako se kao termometar koristi živin termometar koji ima kapilaru konstatnog poprečnog preseka onda stoti deo intervala od 0 0C do 100 0C predstavlja 1 0C. Kelvinova skala ima istu vrednost podeoka kao Celzijusova samo što se kao donja teperatura skale uzima temperature apsolutne nule ≈ -273 0C. Veza između ove dve temperature je oblika
t = T − 273 ,

(6.1)

gde je t teperatura Celzijusove skale, a T temperature Kelvinove skale. U Sjedinjenim Džavama i Velikoj Britaniji u upotrebi je Farenhajtova teperaturska skala. Veza između Celzijusova i Farenhajtove temperature je oblika
t = 9(T F − 32 ) 5 ,

(6.2)

gde je t teperatura Celzijusove skale, a T F temperature Farenhajtove skale. 6.2 Širenje čvrstih tela pri zagrevanju Uz neke izuzetke, zapremina svih tela raste sa povećanjem temperature pod uslovom da se spoljašnji pritisak ne menja. Označimo sa V zapreminu tela na temperaturi t . Neka je došlo do povećanja temperature tela za iznos dt i neka je ta promena prouzrokovala povećanje zapremine za iznos dV . Koeficijent zapreminskog širenja definišemo kao

γ =

1 dV ⋅ . V dt

(6.3)

Kako keoficijent zapreminskog širenja kako čvrstih tako i tečnih tela ima približno konstantnu vrednost, osim na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli, integracijon (6.3) dobijamo izraz za promenu zapremine prilikom zagrevanja tela od temperature t1 do t 2 u obliku
ΔV = V 2 − V 1 = γ (t 2 − t1)V 1 .

(6.4)

(6. dc .3 Toplota Toplota je nerazdvojivo vezana sa atomskom. c .6a) (6.5) gde su L.6a) postaje dV = ab(dc ) + bc(da ) + ac (db ) . Usled povećanja temperature za dt dolazi do promene sve tri dimenzije tela za iznose da.6) poprima oblik V + dV ≈ abc + ab(dc ) + bc(da ) + ac(db ) .7) Iz (6. sa promenom temperature relativne promene svih dimenzija su iste da db dc = = = αdt .6b) i (6.8) dobijamo vezu između zapreminskog i linearnog koeficijenta širenja u obliku γ = 3α .6b) Uzimajući u obzir da je V = abc .1) u (6. dL početna dužina štapa i promena dužine štapa usled promene temperature za dt . npr. (6. abdc. 6.6) Ako izmnožimo izraze u zagradama sa desne strane (6. dadbdc . Voda u oblasti između 0 0C i 4 0C sa povećanjem temperature smanjuje svoju zapreminu. u odnosu na beskonačno male prvog reda. b. Iznad 4 0C voda se širi pri zagrevanju.74 6 TERMODINAMIKA U slučaju kada telo ima oblik štapa ili žice (dominantna dimenzija je dužina dok su ostale dve zanemarljive u odnosu na nju) interesuje nas samo promena dužine sa temperaturom i tada definišemo linearni koeficijent širenja u obliku α= 1 dL . Na temperaturi t + dt zapremina tela iznosi V + dV = (a + da )(b + db )(c + dc ) . koji je mera razmenjene energije između mehaničkih sistema. koji je vezan za uređena kretanja mehaničkih sistema. odn.7) dobijamo dV = 3αVdt . (9. To znači da koeficijent zapreminskog širenja vode u tom intervalu temperature ima negativnu vrednost. Za razliku od rada.8) Uvrštavajući (6. adbdc.10) β = 2α . bcda . Telo ne poseduje toplotnu energiju nego unutrašnju koja predstavlja skup kinetičkih energija . Izuzimajući izvesne kristale koji se različito šire u različitim pravcima.6) i u dobijenom izrazu zanemarimo članove koji sadrže beskonačne male članove drugog i trećeg reda. odn. (6. cdbda. Predstavlja oblik postojanja materije.9) (6. (6. toplotna energija je vezana za neuređena kretanja. a b c (6. Analogno se dobija veza između površinskog i linearnog koeficijenta širenja (6. Kako je zapremina date mase vode najmanja na 4 0C sledi da joj je gustina na 4 0C najveća. ⋅ L dt (6. Posmatrajmo telo u obliku kvadra dimenzija a. Toplotna energije je mera razmene energije između termodinamičkih sistema koji interaguju (tela koja se nalaze na različitim temperaturama). molekulskom strukturom tela. energije. npr. db.

Pri prelasku iz čvrste u tečnu fazu imamo toplotu topljenja (obrnuto toplotu očvršćavanja). Iz tog razloga nemaju totalni diferencijal. Ni toplota ni mehanički rad ne definišu stanje sistema te se ne mogu definisati kao veličine koje su u funkciji stanja sistema. a ne i od toga kako je ta promena izvršena. C = μc. t q=Q m q topljenja q tisparavanja Sl. a μ molarnu masu tela. Kada telo prelazi iz tečne u gasovitu fazu ta latentna količina toplote naziva se toplota isparavanja (u obrnutom slučaju toplota kondezacije). (6. To se dešava pri promeni faze (agregatnog stanja) tela (vidi sl.13) lako se da zaklučiti da postoje sledeće veze M = mc. Unutrašnja energija je u funkciji stanja sistema i njena promena zavisi samo od početnog i krajnjeg stanja sistema. Do promene temperature tela ne dolazi sve dok telo u potpunosti ne pređe iz jedne faze u drugu i ako mu se sve vreme dovodi toplota. 6. Od načina promene stanja sistema zavise izvršeni rad i razmenjena količina toplotne energije.1 Toplote faznih prelaza .11)-(6.6.11) Specifična toplota tela predstavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti telu jedinične mase da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale c = δQ mdt = δQ mdT . Kada se toplota apsorbuje od strane čvrstih ili tečnih tela ne mora obavezno dolaziti do porasta temeperature tela. Količina toplote koju jedinica mase tela mora da apsorbuje (ili emituje) sve dok se u potpunosti ne izvrši promena faze naziva se latentna toplota faznih prelaza.13) Iz (6. 6.12) Molarna toplota tela predstavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti jednom molu tela da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale C = δQ n m dt = δQ n m dT .1). (6. (6.4 ZAGREVANJE ČVRSTIH I TEČNIH TELA 75 haotičnog kretanja mikročestica unutar tela ili sistema tela i potencijalnih energija koje su posledica interakcije među tim mikročesticama i činjenice da se dato telo može naći u fizičkom polju. gde n m predstavlja broj molova u posmatranoj količini tela.6. M = n m C .4 Zagrevanje čvrstih i tečnih tela Da bi telu povećali temperaturu moramo mu dovesti izvesnu količinu toplotne energije. Toplotni kapacitet tela prestavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti telu da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale M = δQ dt = δQ dT .

p . G-gas T G Molarna masa gasa je μ = N A mčestice . pritisak ČT/T ČT kritična tačka trojna tačka T/P ČT/P P temperatura Sl.V i temperature. atoma) istih masa i dimenzija koje međusobno ne interaguju osim pri elestičnim sudarima. Pored toga zanemarićemo uticaje spoljašnijh fizičkih polja tako da unutrašnju energiju idealanog gasa čini samo kinetička energija haotičnog kretanja čestica koje čine gas. a broj molova sadržan u datoj količini gasa iznosi n m = N N A = m μ = V p .14) sa zapreminom. . Svi pravci brzina čestica su jednako verovatni i iz tog razloga čestice su ravnomerno rapoređene u prostoru. a p 0 .14) (6. Stanje idealnog gasa karakteriše se pomoću tri parametra: pritiska. gde je n = N V -koncetracija gasa. U 1 cm3 nalazi se oko 27x1018 čestica.5 Idealni gas 6 TERMODINAMIKA Gas koji se nalazi iznad svoje kritične tačke (vidi sl.4 l . T-tečna faza.76 6. Jedna čestica doživi oko 109 sudara u 1s. Srednji pređeni put između dva uzastopna sudara je reda veličine 10-1 m. Pri sobnoj temperature i normalnom pritisku zapremina koju zauzima 1 mol iznosi V mol = 22415 cm3 ≈ 22.Bolcmanova konstanta. Č-čvrsta faza.2).314 J molK -univerzalna gasna konstanta. Broj čestica koje sadži 1 mol naziva se Avogardov broj. P-para.N A . 6. Predstavlja skup mikroskopskih čestica (molekula.V dobijamo oblik (6. R = 8.15) p = nkT . J-na koja ih povezuje naziva se j-na stanja idealnog gasa ( ) pV = n m RT . T Vmol ( p 0 . zapremine.02252x1023 čestica predstavlja količinu od 1 mola tog gasa. Srednja brzina čestice na sobnoj temperature je reda veličine 102 m/s što ukazuje na veliku pokretljivost gasa i brzo ispunjavanje sredine kao i na homogenost koncetracije Količina gasa koja sadrži 6. k = 1. ili deljenjem leve i desne strane (6.38x 10−23 J molK .T . V 0 pritisak i zapremina gasa pri normalnim uslovima. T 0 ) .2 p-T dijagram . 6. gde je N -broj čestica koji sadrži data količina gasa.

Kod gasova to nije slučaj. C v = (δQ n m dT )v = const . Matematička formulacija zakona može se napisati u obliku δQ = dU + δA . gde je dV = sdx elementarna promena zapremine usled širenja.1 Rad kod gasa Posmatrajmo gas. koji se nalazi u sudu sa pokretnim klipom zanemarljive mase.5.19) takođe dobijamo da je .20) (6. Elementarni mehanički rad koji dx izvrši gas je p F Sl.16) Ukoliko gas vrši rad tada je δA > 0 . Kada dovodimo toplotu pri stalnoj zapremini (6.13) molarne toplote pri stalnom pritisku i stalnoj zapremini su: (6. V1 V2 (6.16a) 6.6. (6. na pritisku p . a ako se nad gasom vrši rad (klip se kreće na dole) tada je δA < 0 .22) dV = 0 ⇒ δA = pdV = 0 .5 IDEALNI GAS 77 6. Ukupni izvršeni rad jpri promeni zapremine gasa od početne V1 do krajnje V2 je A12 = ∫ pdv .3 δA = Fdx = pSdx = pdV . poprečnog preseka S (vidi sl. Definisaćemo specifičnu toplotu pri stalnom pritisku . (9.c v : c p = (δQ mdT ) p = const . Ako gasu dovodimo toplotu u najopštijem slučaju raste mu temperature. Ukoliko sistem odaje toplotu tadad je δQ < 0 .17) U gornjoj j-ni δQ i δA predstavljaju nepotpune diferencijale koji zavise od načina kako sitem prelazi iz početnog u krajnje stanje.17) i (6. C p = (δQ n m dT ) p = const .21) (6.21) dobijamo da je dU = n m C v dT .7 Specifična toplota kod gasova Specifična toplota kod čvrstih i tečnih tela definiše se tako što se smatra da se pri zagrevanju njihova zapremina ne menja. gas se širi i pomera pokretni klip. 6.18) Shodno (6. Primenom I TZD na ovaj slučaj iz (6.19) dobijamo da je δQ = n m C v dT . Prilikom dovođenja toplote pri stalnom pritisku iz (6.3). (6.6. c v = (δQ mdT )v = const . 6.6 I Zakon termodinamike (I ZTD) Predstavlja zakon održanja energije primenjen na termodinamički sistem i glasi: Količina toplote predate nekom telu ide na povećanje unutrašnje energije tela i na rad koji taj sistem vrši nad okolnim telima.19) Iz (6.c p i specifičnu toplotu pri stalnom zapremini .

78 6 TERMODINAMIKA δQ = n m C p dT . za ostale gasove ⎪ ⎩ ⎭ (6.23) jednak je nuli jer se pritisak ne menja.17). V1 V2 (6. (6.4). dobijamo Q12 = A12 = n m RT ∫ V 2 dV V1 V = n m RT ln V2 V V = p1V 1 ln 2 = p 2V 2 ln 2 V1 V1 V1 .26a) Odnos specifičnih ili molarnih toplota približno je jednak za sve gasove sa istim brojem atoma u molekulu κ = c p cv = C p ⎧5 3 . odnosno integracijom od početnog stanja gasa-stanje 1 do krajnjeg stanja gasa-stanje 2 dobijamo Q12 = A12 = ∫ pdV . ⎪< 1.26) i (6.25) Primenom I ZTD na ovaj slučaj iz (6. Iz I ZTD dobijamo da je δQ = δA .26) podelimo molarnom masom datog gasa dobijamo vezu između specifičnih toplota c p = R μ + cv . (6. Idealizovan process. Kako je T = const ⇒ dU = n m C v dT = 0 . jer se smatra da se promene pritiska i zapremine određene količine gasa odigravaju beskonačno dugo vremena. C v = R (κ − 1) .22) i (6. . tako da je δA = n m RdT .8 Izotermska promena stanja gasa (T = const .14) i dobićemo (6. (6. a drugi član predstavlja elementarni rad koji gas izvrši.29) Izražavajući pritisak iz (6.24) Prvi član s leve strane (6.23) dpV + pdV = n m RdT . za dvoatomske gasove ⎬ .6.28) 6.33 . (6. m = const .26) Ako levu i desnu stranu (9. p1 p1 p1 = n m RT ln = p1V 1 ln = p 2V 2 ln p2 p2 p2 (6. Diferencirajmo levu i desnu stranu (6. (6.30) Dobijena vrednost za primljenu količinu toplote koja je jednaka radu koji gas izvrši pri izotermskom širenju predstavlja površinu površi u p − V dijagramu ograničenu izotermom (krivom p = n m RT V ) i pravama V = V 1 i V = V 2 (vidi sl. za jednoatomske gasove⎫ ⎪ ⎪ C v = ⎨7 5 . n m = const ) Proces pri kome se temperature održava konstantnom.27) molarne toplote možemo izraziti u obliku C p = κR (κ − 1).25) dobijamo vezu između molarnih toplota u obliku C p = R + Cv .27) Iz (6.14). (6.

28) dobijamo da je elementarna promena unutrašnje energije gasa n R dU = m dT .4 Izotermski proces u V2 V p − V dijagramu 6. 6.10 Izohorska promena stanja gasa (V = const . Iz jednačine stanja idealnog gasa dobijamo da je p nm R = = const . (6. p p1 p2 (6.6. T p (6.34) Integracijom (6.23) i (6. Na osnovu I ZTD δQ = dU . m = const . κ −1 V 2 = V1 V Sl.31) i (6. n m = const ) Proces pri kome se pritisak održava konstantnim.37) Iz (6. (6.34) i uzimajući u obzir izraz za rad (6. (6. = n m RΔT Sl.5 Izobarski process u p − V dijagramu Iz (6.6 Izohorski process u p − V dijagramu (6.38) . 6.33) dobijamo vezu između dovedene količine toplote i rada koji gas izvrši pri izobarskom procesu u obliku Q12 = κ κ −1 A12 . 6.32) dobijamo A12 = n m R T 1 (T 2 T 1 − 1) = n m R(T 2 − T 1) .31) Rad koji gas izvrši jednak je A12 = ∫ pdV = p1 (V 2 − V 1) V1 V2 p p 2 = p1 .23) i (6. Iz j-ne stanja idealnog gasa dobijamo da je V nm R = = const . n m = const ) Proces pri kome se zapremina održava konstantnim. m = const .32) = p1 V 1 (V 2 V 1 − 1) V1 (6.36) Kako je V = const ⇒ δA = pdV = 0 .35) 6.9 Izobarska promena stanja gasa ( p = const . V T (6.28) dobijamo da je elementarna koločina toplote koja je predata gasu δQ = n m κ κ −1 RdT .8 IZOTERMSKA PROMENA STANJA GASA 79 p p1 p2 V1 Sl.33) V2 V Iz (6.

κ (6. κ −1 κ −1 (6. 6. n m RdT = −(κ − 1) pdV .39) dobijamo R ΔU = U 2 − U 1 = Q12 = n m T 1 ( p 2 p1 − 1) κ −1 p1V 1 ( p p − 1) .45) . κ −1 odnosno.80 6 TERMODINAMIKA Integracijom (6. n m = const ) Proces pri kome ne postoji razmena toplote sa okolinom. κ −1 2 1 V = 1 ( p 2 − p1) κ −1 = 6. δA = pdV = −dU = − n m C v dT = − n m dT .7 Adijabaski process u p − V dijagramu Izvršeni rad pri adijabatskom širenju dobijamo integracijom (6.37) dobijamo izraze za promenu unutrašnje energije i predate količine toplote pri izohorskom procesu u obliku R ΔU = U 2 − U 1 = Q12 = n m (T 2 − T 1) κ −1 n RT = m 1 (T 2 T 1 − 1) κ −1 .38) i uzimajući u obzir (6.40) ( m = const .44b) T V κ −1 = const .42) dobijamo dp p = −κ dV V .41a) i (6. Idealizovan process.43) Diferenciranjem jednačine stanja idealnog gasa dobijamo dpV + pdV = n m RdT . (6. R (6. V1 V2 V Sl. jer se smatra da se promena stanja gasa odvija beskonačno velikom bezinom.43) dobijamo jednačinu adijabatskog procesa u obliku p V κ = const .44) Uzimajući u obzir j-nu stanja idealnog gasa dobijamo druga dva oblika p p1 p2 p κ −1 T = const .44a) (6. (6.42) (6. Integracijom (6.41) u obliku A12 = − pV −p V nm R ΔT12 = 1 1 2 2 .41a) (6.39) Iz (6. Iz (6.11 Adijabtska promena stanja gasa (6. Iz I ZTD sledi. pošto je δQ = 0 .41) (6.36) i (6.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful