6.

1 TEMPERATURA Uvod

73

Termodinamika je deo fizike koji proučava procese razmene toplotne energije. Zakoni termodinamike ne mogu se primenjivati na pojedinačne čestice (atome ili molekule) već na sisteme sa velikim brojem ćestica za koje veže zakoni statističke fizike. 6.1 Temperatura Postojanje sile trenja prouzrokuje da se mehanička energija tela ili nekog sistema tela vremenom smanjuje, odnosno da prelazi u toplotu. Posledica tog gubitka energije je smanjivanje temperature tela ili promena faze-agregatnog stanja (telo se topi ili tečnost isparava, itd.). Toplota se može stvoriti u hemijskim i nuklernim reakcijama. Spontano, toplota uvek prelazi sa tela više temperature na telo niže temperature. Temperatura tela se kvalitativno može opisati kao mera njegove relativne toplote ili hladnoće. Svaki instrument koji služi za merenje temperature naziva se termometrom. Sa promenom temperature menjaju se neke karakteristike tela kao što su: dužina štapa, promena zapremina tečnosti, pritisak gasa u sudu konstantne zapremine, električni otpor žice ili boja vlakna sijalice. Sve ove promene mogu se koristiti pri za konstrukciju raznih vrsta termometra. Pri merenju temperature važno je ustanoviti temperaturske skale. Celzijusova skala je formirana na osnovu dve fiksne temperature: temperature topljenja leda od čiste vode 0 0C i temperature ključanja vode pri normalnim spoljašnjim uslovima 100 0C. Ako se kao termometar koristi živin termometar koji ima kapilaru konstatnog poprečnog preseka onda stoti deo intervala od 0 0C do 100 0C predstavlja 1 0C. Kelvinova skala ima istu vrednost podeoka kao Celzijusova samo što se kao donja teperatura skale uzima temperature apsolutne nule ≈ -273 0C. Veza između ove dve temperature je oblika
t = T − 273 ,

(6.1)

gde je t teperatura Celzijusove skale, a T temperature Kelvinove skale. U Sjedinjenim Džavama i Velikoj Britaniji u upotrebi je Farenhajtova teperaturska skala. Veza između Celzijusova i Farenhajtove temperature je oblika
t = 9(T F − 32 ) 5 ,

(6.2)

gde je t teperatura Celzijusove skale, a T F temperature Farenhajtove skale. 6.2 Širenje čvrstih tela pri zagrevanju Uz neke izuzetke, zapremina svih tela raste sa povećanjem temperature pod uslovom da se spoljašnji pritisak ne menja. Označimo sa V zapreminu tela na temperaturi t . Neka je došlo do povećanja temperature tela za iznos dt i neka je ta promena prouzrokovala povećanje zapremine za iznos dV . Koeficijent zapreminskog širenja definišemo kao

γ =

1 dV ⋅ . V dt

(6.3)

Kako keoficijent zapreminskog širenja kako čvrstih tako i tečnih tela ima približno konstantnu vrednost, osim na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli, integracijon (6.3) dobijamo izraz za promenu zapremine prilikom zagrevanja tela od temperature t1 do t 2 u obliku
ΔV = V 2 − V 1 = γ (t 2 − t1)V 1 .

(6.4)

Toplotna energije je mera razmene energije između termodinamičkih sistema koji interaguju (tela koja se nalaze na različitim temperaturama).10) β = 2α .3 Toplota Toplota je nerazdvojivo vezana sa atomskom. Izuzimajući izvesne kristale koji se različito šire u različitim pravcima. Posmatrajmo telo u obliku kvadra dimenzija a. (9. 6.5) gde su L. molekulskom strukturom tela. (6.9) (6. c .74 6 TERMODINAMIKA U slučaju kada telo ima oblik štapa ili žice (dominantna dimenzija je dužina dok su ostale dve zanemarljive u odnosu na nju) interesuje nas samo promena dužine sa temperaturom i tada definišemo linearni koeficijent širenja u obliku α= 1 dL . Iznad 4 0C voda se širi pri zagrevanju.6) Ako izmnožimo izraze u zagradama sa desne strane (6. (6. koji je vezan za uređena kretanja mehaničkih sistema.6b) Uzimajući u obzir da je V = abc . npr. ⋅ L dt (6. (6. npr.6) poprima oblik V + dV ≈ abc + ab(dc ) + bc(da ) + ac(db ) . dc . Usled povećanja temperature za dt dolazi do promene sve tri dimenzije tela za iznose da. odn. To znači da koeficijent zapreminskog širenja vode u tom intervalu temperature ima negativnu vrednost. Predstavlja oblik postojanja materije. Na temperaturi t + dt zapremina tela iznosi V + dV = (a + da )(b + db )(c + dc ) . Analogno se dobija veza između površinskog i linearnog koeficijenta širenja (6. db. cdbda.7) dobijamo dV = 3αVdt . odn. dL početna dužina štapa i promena dužine štapa usled promene temperature za dt . Za razliku od rada.6) i u dobijenom izrazu zanemarimo članove koji sadrže beskonačne male članove drugog i trećeg reda.6b) i (6.7) Iz (6.8) dobijamo vezu između zapreminskog i linearnog koeficijenta širenja u obliku γ = 3α . Voda u oblasti između 0 0C i 4 0C sa povećanjem temperature smanjuje svoju zapreminu.6a) (6. koji je mera razmenjene energije između mehaničkih sistema.6a) postaje dV = ab(dc ) + bc(da ) + ac (db ) . a b c (6.1) u (6.8) Uvrštavajući (6. energije. sa promenom temperature relativne promene svih dimenzija su iste da db dc = = = αdt . Kako je zapremina date mase vode najmanja na 4 0C sledi da joj je gustina na 4 0C najveća. Telo ne poseduje toplotnu energiju nego unutrašnju koja predstavlja skup kinetičkih energija . u odnosu na beskonačno male prvog reda. b. (6. bcda . adbdc. toplotna energija je vezana za neuređena kretanja. dadbdc . abdc.

11)-(6. Do promene temperature tela ne dolazi sve dok telo u potpunosti ne pređe iz jedne faze u drugu i ako mu se sve vreme dovodi toplota.1 Toplote faznih prelaza . M = n m C . Pri prelasku iz čvrste u tečnu fazu imamo toplotu topljenja (obrnuto toplotu očvršćavanja).6. C = μc. Kada telo prelazi iz tečne u gasovitu fazu ta latentna količina toplote naziva se toplota isparavanja (u obrnutom slučaju toplota kondezacije).13) Iz (6. Od načina promene stanja sistema zavise izvršeni rad i razmenjena količina toplotne energije.13) lako se da zaklučiti da postoje sledeće veze M = mc. gde n m predstavlja broj molova u posmatranoj količini tela.12) Molarna toplota tela predstavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti jednom molu tela da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale C = δQ n m dt = δQ n m dT . Unutrašnja energija je u funkciji stanja sistema i njena promena zavisi samo od početnog i krajnjeg stanja sistema. Ni toplota ni mehanički rad ne definišu stanje sistema te se ne mogu definisati kao veličine koje su u funkciji stanja sistema. (6. t q=Q m q topljenja q tisparavanja Sl. Količina toplote koju jedinica mase tela mora da apsorbuje (ili emituje) sve dok se u potpunosti ne izvrši promena faze naziva se latentna toplota faznih prelaza. Iz tog razloga nemaju totalni diferencijal.1). (6. 6. a ne i od toga kako je ta promena izvršena.6.11) Specifična toplota tela predstavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti telu jedinične mase da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale c = δQ mdt = δQ mdT . Kada se toplota apsorbuje od strane čvrstih ili tečnih tela ne mora obavezno dolaziti do porasta temeperature tela. Toplotni kapacitet tela prestavlja količinu toplote koju je potrebno dovesti telu da bi mu se temperature povećala za jedan stepen Celzijusove ili Kelvinove skale M = δQ dt = δQ dT . To se dešava pri promeni faze (agregatnog stanja) tela (vidi sl.4 Zagrevanje čvrstih i tečnih tela Da bi telu povećali temperaturu moramo mu dovesti izvesnu količinu toplotne energije. 6. (6. a μ molarnu masu tela.4 ZAGREVANJE ČVRSTIH I TEČNIH TELA 75 haotičnog kretanja mikročestica unutar tela ili sistema tela i potencijalnih energija koje su posledica interakcije među tim mikročesticama i činjenice da se dato telo može naći u fizičkom polju.

Č-čvrsta faza. Srednji pređeni put između dva uzastopna sudara je reda veličine 10-1 m. k = 1. Jedna čestica doživi oko 109 sudara u 1s.38x 10−23 J molK . T Vmol ( p 0 .4 l . ili deljenjem leve i desne strane (6. Svi pravci brzina čestica su jednako verovatni i iz tog razloga čestice su ravnomerno rapoređene u prostoru. zapremine. pritisak ČT/T ČT kritična tačka trojna tačka T/P ČT/P P temperatura Sl.15) p = nkT . gde je N -broj čestica koji sadrži data količina gasa.T . Predstavlja skup mikroskopskih čestica (molekula. 6.14) sa zapreminom. gde je n = N V -koncetracija gasa. V 0 pritisak i zapremina gasa pri normalnim uslovima.2). P-para.Bolcmanova konstanta. Pored toga zanemarićemo uticaje spoljašnijh fizičkih polja tako da unutrašnju energiju idealanog gasa čini samo kinetička energija haotičnog kretanja čestica koje čine gas. T 0 ) . Srednja brzina čestice na sobnoj temperature je reda veličine 102 m/s što ukazuje na veliku pokretljivost gasa i brzo ispunjavanje sredine kao i na homogenost koncetracije Količina gasa koja sadrži 6.14) (6. a broj molova sadržan u datoj količini gasa iznosi n m = N N A = m μ = V p . Stanje idealnog gasa karakteriše se pomoću tri parametra: pritiska.V i temperature. a p 0 . Broj čestica koje sadži 1 mol naziva se Avogardov broj. Pri sobnoj temperature i normalnom pritisku zapremina koju zauzima 1 mol iznosi V mol = 22415 cm3 ≈ 22.5 Idealni gas 6 TERMODINAMIKA Gas koji se nalazi iznad svoje kritične tačke (vidi sl. T-tečna faza. J-na koja ih povezuje naziva se j-na stanja idealnog gasa ( ) pV = n m RT .02252x1023 čestica predstavlja količinu od 1 mola tog gasa. R = 8.314 J molK -univerzalna gasna konstanta. atoma) istih masa i dimenzija koje međusobno ne interaguju osim pri elestičnim sudarima. 6.V dobijamo oblik (6.N A . U 1 cm3 nalazi se oko 27x1018 čestica.p . G-gas T G Molarna masa gasa je μ = N A mčestice .76 6.2 p-T dijagram . .

6. (6.6. C p = (δQ n m dT ) p = const . Kod gasova to nije slučaj. a ako se nad gasom vrši rad (klip se kreće na dole) tada je δA < 0 . Ukupni izvršeni rad jpri promeni zapremine gasa od početne V1 do krajnje V2 je A12 = ∫ pdv . gas se širi i pomera pokretni klip. Definisaćemo specifičnu toplotu pri stalnom pritisku . Kada dovodimo toplotu pri stalnoj zapremini (6.c v : c p = (δQ mdT ) p = const . c v = (δQ mdT )v = const . (9. 6.3 δA = Fdx = pSdx = pdV .21) dobijamo da je dU = n m C v dT .13) molarne toplote pri stalnom pritisku i stalnoj zapremini su: (6.7 Specifična toplota kod gasova Specifična toplota kod čvrstih i tečnih tela definiše se tako što se smatra da se pri zagrevanju njihova zapremina ne menja. Matematička formulacija zakona može se napisati u obliku δQ = dU + δA .5 IDEALNI GAS 77 6.3). Elementarni mehanički rad koji dx izvrši gas je p F Sl.17) U gornjoj j-ni δQ i δA predstavljaju nepotpune diferencijale koji zavise od načina kako sitem prelazi iz početnog u krajnje stanje. koji se nalazi u sudu sa pokretnim klipom zanemarljive mase.19) Iz (6. Primenom I TZD na ovaj slučaj iz (6.22) dV = 0 ⇒ δA = pdV = 0 .19) dobijamo da je δQ = n m C v dT .19) takođe dobijamo da je . Prilikom dovođenja toplote pri stalnom pritisku iz (6.5.16a) 6. gde je dV = sdx elementarna promena zapremine usled širenja. 6. poprečnog preseka S (vidi sl.16) Ukoliko gas vrši rad tada je δA > 0 .c p i specifičnu toplotu pri stalnom zapremini . Ukoliko sistem odaje toplotu tadad je δQ < 0 . na pritisku p .1 Rad kod gasa Posmatrajmo gas. V1 V2 (6.17) i (6.20) (6. (6. Ako gasu dovodimo toplotu u najopštijem slučaju raste mu temperature.6 I Zakon termodinamike (I ZTD) Predstavlja zakon održanja energije primenjen na termodinamički sistem i glasi: Količina toplote predate nekom telu ide na povećanje unutrašnje energije tela i na rad koji taj sistem vrši nad okolnim telima. C v = (δQ n m dT )v = const .21) (6.18) Shodno (6.

25) Primenom I ZTD na ovaj slučaj iz (6. (6.28) 6. odnosno integracijom od početnog stanja gasa-stanje 1 do krajnjeg stanja gasa-stanje 2 dobijamo Q12 = A12 = ∫ pdV .26) i (6. tako da je δA = n m RdT .27) Iz (6. n m = const ) Proces pri kome se temperature održava konstantnom. (6.17). a drugi član predstavlja elementarni rad koji gas izvrši. za ostale gasove ⎪ ⎩ ⎭ (6.6. Iz I ZTD dobijamo da je δQ = δA . za jednoatomske gasove⎫ ⎪ ⎪ C v = ⎨7 5 .8 Izotermska promena stanja gasa (T = const . Idealizovan process.78 6 TERMODINAMIKA δQ = n m C p dT .14) i dobićemo (6.22) i (6.26) podelimo molarnom masom datog gasa dobijamo vezu između specifičnih toplota c p = R μ + cv .14).23) dpV + pdV = n m RdT . m = const .30) Dobijena vrednost za primljenu količinu toplote koja je jednaka radu koji gas izvrši pri izotermskom širenju predstavlja površinu površi u p − V dijagramu ograničenu izotermom (krivom p = n m RT V ) i pravama V = V 1 i V = V 2 (vidi sl. jer se smatra da se promene pritiska i zapremine određene količine gasa odigravaju beskonačno dugo vremena. (6. ⎪< 1. . p1 p1 p1 = n m RT ln = p1V 1 ln = p 2V 2 ln p2 p2 p2 (6. Diferencirajmo levu i desnu stranu (6.23) jednak je nuli jer se pritisak ne menja.29) Izražavajući pritisak iz (6. dobijamo Q12 = A12 = n m RT ∫ V 2 dV V1 V = n m RT ln V2 V V = p1V 1 ln 2 = p 2V 2 ln 2 V1 V1 V1 .4). za dvoatomske gasove ⎬ .27) molarne toplote možemo izraziti u obliku C p = κR (κ − 1).33 . V1 V2 (6.25) dobijamo vezu između molarnih toplota u obliku C p = R + Cv . Kako je T = const ⇒ dU = n m C v dT = 0 .26a) Odnos specifičnih ili molarnih toplota približno je jednak za sve gasove sa istim brojem atoma u molekulu κ = c p cv = C p ⎧5 3 . (6. (6.26) Ako levu i desnu stranu (9. (6.24) Prvi član s leve strane (6. C v = R (κ − 1) .

23) i (6.31) i (6. 6. 6. Iz j-ne stanja idealnog gasa dobijamo da je V nm R = = const .5 Izobarski process u p − V dijagramu Iz (6.28) dobijamo da je elementarna koločina toplote koja je predata gasu δQ = n m κ κ −1 RdT .33) V2 V Iz (6. n m = const ) Proces pri kome se zapremina održava konstantnim. m = const .9 Izobarska promena stanja gasa ( p = const .6 Izohorski process u p − V dijagramu (6. 6. n m = const ) Proces pri kome se pritisak održava konstantnim. Na osnovu I ZTD δQ = dU .33) dobijamo vezu između dovedene količine toplote i rada koji gas izvrši pri izobarskom procesu u obliku Q12 = κ κ −1 A12 . m = const . T p (6.23) i (6. p p1 p2 (6. V T (6. = n m RΔT Sl.31) Rad koji gas izvrši jednak je A12 = ∫ pdV = p1 (V 2 − V 1) V1 V2 p p 2 = p1 .37) Iz (6.34) Integracijom (6.32) dobijamo A12 = n m R T 1 (T 2 T 1 − 1) = n m R(T 2 − T 1) .36) Kako je V = const ⇒ δA = pdV = 0 . Iz jednačine stanja idealnog gasa dobijamo da je p nm R = = const .6.28) dobijamo da je elementarna promena unutrašnje energije gasa n R dU = m dT . (6. (6.8 IZOTERMSKA PROMENA STANJA GASA 79 p p1 p2 V1 Sl.34) i uzimajući u obzir izraz za rad (6.38) .4 Izotermski proces u V2 V p − V dijagramu 6.10 Izohorska promena stanja gasa (V = const . (6. κ −1 V 2 = V1 V Sl.32) = p1 V 1 (V 2 V 1 − 1) V1 (6.35) 6.

κ (6.44) Uzimajući u obzir j-nu stanja idealnog gasa dobijamo druga dva oblika p p1 p2 p κ −1 T = const . 6.39) dobijamo R ΔU = U 2 − U 1 = Q12 = n m T 1 ( p 2 p1 − 1) κ −1 p1V 1 ( p p − 1) .7 Adijabaski process u p − V dijagramu Izvršeni rad pri adijabatskom širenju dobijamo integracijom (6.40) ( m = const .43) Diferenciranjem jednačine stanja idealnog gasa dobijamo dpV + pdV = n m RdT .38) i uzimajući u obzir (6. δA = pdV = −dU = − n m C v dT = − n m dT . n m RdT = −(κ − 1) pdV . κ −1 odnosno.36) i (6.11 Adijabtska promena stanja gasa (6.43) dobijamo jednačinu adijabatskog procesa u obliku p V κ = const . (6. (6.41a) (6.41) u obliku A12 = − pV −p V nm R ΔT12 = 1 1 2 2 . pošto je δQ = 0 . Iz I ZTD sledi.42) (6.44b) T V κ −1 = const .41) (6. Iz (6. κ −1 2 1 V = 1 ( p 2 − p1) κ −1 = 6.45) . R (6.80 6 TERMODINAMIKA Integracijom (6. n m = const ) Proces pri kome ne postoji razmena toplote sa okolinom.41a) i (6. Integracijom (6.39) Iz (6. Idealizovan process. V1 V2 V Sl.42) dobijamo dp p = −κ dV V . jer se smatra da se promena stanja gasa odvija beskonačno velikom bezinom. κ −1 κ −1 (6.37) dobijamo izraze za promenu unutrašnje energije i predate količine toplote pri izohorskom procesu u obliku R ΔU = U 2 − U 1 = Q12 = n m (T 2 − T 1) κ −1 n RT = m 1 (T 2 T 1 − 1) κ −1 .44a) (6.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful