Diplomski rad

Respiratorni sistem

Diplomski rad

Respiratorni sistem

SADRAJ
SADRAJ..................................................................................................................... 2 1.UVOD....................................................................................................................... 4 2.PSEUDO SLOJEVITI EPITEL........................................................................................5 3.NOSNA DUPLJA........................................................................................................5 4.NOSNE SUPLJINE......................................................................................................6 5.MIRIS ................................................................................................................................... 6 6.PARANAZALNI SINUSI...............................................................................................7 7.BIOLOKA ULOGA....................................................................................................8 8.OBOLJENJA............................................................................................................... 8 9.ALVEOLE................................................................................................................10 9.1 Alveorne pore..................................................................................................11 10. PLUNA CIRKULACIJA..........................................................................................11 11.INERVACIJA PLUA...............................................................................................11 12.PLEURA................................................................................................................12 13. KAKO PUENJE UTIE NA RESPIRATORNI SISTEM................................................12 14.PROCES DISANJA I DISANJE..................................................................................13 14.1 Spoljanje disanje..........................................................................................14 15. UNUTRANJE DISANJE.........................................................................................15 15.1 Regulacija disanja..........................................................................................16 16. ANATOMIJA DISAJNIH ORGANA.........................................................................16 16.1 Usno nosni prolaz..........................................................................................16 16.2 drelo............................................................................................................ 17 16.3 Grkljan...........................................................................................................17 16.4 Faze spoljanjeg disanja................................................................................17 17. FUNKCIJA DISANJA...............................................................................................19 2

Diplomski rad

Respiratorni sistem

17.1 Unos kiseonika u telo....................................................................................20 17.2 Uklanjanje ugljen dioksida iz tela..................................................................20 17.3 Regulacija telesne temperature....................................................................20 17.4 Regulacija acido-bazne ravnotee u telu.......................................................21 18. ZAKLJUAK......................................................................................................... 22 LITERATURA..............................................................................................................23

Diplomski rad

Respiratorni sistem

1.UVOD

Sistem organa za disanje (respiratorni sistem) obavlja razmenu gasova izmeu organizma i spoljanje sredine. Procesom difuzije se preko respiratornih povrina usvajakiseonik, a otputa ugljen-dioksid u spoljanju sredinu. Kiseonik je veini organizamaneophodan za odvijanje metabolikih procesa (sagorevanje) u toku kojih se kao krajnjiproizvod oslobaa ugljen-dioksid. Sve organizme moemo podeliti u dve grupe, zavisno od njihovog odnosa prema kiseoniku: Aerobne organizme kojima ja za ivot i razvoj neophodan kiseonik; Anaerobne kojima kiseonik nije potreban. Da bi proces razmene gasova bio uspean potrebno je da respiratorna povrina bude to vea i bogato snabdevena krvnim sudovima. U zavisnosti od toga na kom nivou se odvija, disanje je mogue podeliti na: unutranje disanje - obuhvata razmenu gasova na nivou tkiva i elija; spoljanje disanje - razmena gasova kroz respiratorne povrine koje su u dodiru sa spoljanjom sredinom. Spoljanjim disanjem usvaja se kiseonik koji prelazi u krv,vezuje se za hemoglobin (obrazuje se oksi-hemoglobin )i njome dospeva do svih tkiva i elija u organizmu. Kiseonik iz krvi difuzijom ulazi u elije i omoguava elijsko disanje. Kao krajnji proizvod elijskog disanja stvara se ugljen-dioksid koji opet po zakonima difuzije prelazi iz elija u krv. U krvi se vezuje za hemoglobin (nastaje karbamino-hemoglobin) i tako transportuje do respiratornih organa, a zatim iz njih u spoljanju sredinu. Poto je molekularni kiseonik u visokim koncentracijama tetan za tkiva (dovodi do oksidacije organskih materija) on se ne moe magacionirati kao to to mogu hranljive materije ili voda. Zato je neophodno njegovo neprekidno snabdevanje iz spoljanje sredine.

Diplomski rad

Respiratorni sistem

2.PSEUDO SLOJEVITI EPITEL

Slika 1. Pseudo slojeviti epitel

Ovaj tip epitel se esto oznaava kao respiratorni epitel, s obzirom na injenicu da se moe nai samo u respiratornom traktu (gde pokriva njegov najvei deo - sve od cavum-a nasi pa do terminalnih bronhiola). Osim lane slojevitosti (nukleusi u tri nivoa), epitel karakteriu visoke cilindrine elije sa kinocilijama na apikalnom delu koje se jasno vide na slici prpearata traheje. Takoe se lako uoava i jako debela bazalna membrana (najdeblja bazalna membrana kod oveka)1.

3.NOSNA DUPLJA

Nosna duplja se sastoji od dva dela:spoljanjeg-vestibuluma i unutranjeg-nosnih upljina(fossae). Vestibulum je prednji,proireni deo nosne upljine. Koza spoljanje strane nosa ulazi u nozdrve i oblae prednji deo vestibuluma. Oko unutranje povrine nozdrva smetene su brojne lojne i znojne lezde, kao i kratke debele dlake.vibrissae,koje zaustavljaju vee

ARSALANE K et al: Clara cell specific protein expression after acute lung imflammation iduced by intratracheal

lipopolysaccharide administration.

Diplomski rad cesticeizudahnutogvazduha.

Respiratorni sistem

4.NOSNE SUPLJINE
(Fossae)-u lobanji postoje dve nosne upljine (leva i desna) odvojene

kotanom nosnom pregradom. Sa svakog lateralnog zida svake od njih izboene su tri kotane structure - Nosne koljke. Srednja i donja nosna koljka su obloene respiratornim epitelom, dok je gornja obloena posebnim olfaktivnim epitelom. U lamini propriji nosnih koljki nalaze se veliki venski pleksusi poznati kao sunerasta tela. Svakih 20-30 minuta te strukture na jednoj strani nosnie upljine ispune se krvlju, nabubre, dovodei do toga da se rastegne konhalana mukoza i smanji protok vazduha. Za to vreme strujanje vazduha se preusmerava kroz drugu nosnu upljinu. To periodino zatvaranje omoguava oporavak respiratornom tela, nosna epitelu duplja od isuivanja, poseduje smanjujui bogatu protok vazduha. mreu Osim sunerastih grae2. vaskularnu sloene

5.MIRIS
Mirisni (olfaktivni) receptori su smeteni u olfaktivnom epitelu. Olfaktivni epitel je specijalizovani deo sluznice gornje nosne koljke na krovu nosne upljine. Ovaj pseudoslojeviti epitel ine tri tipa elija: Potporne elije - imaju iroke cilindrine apikalne i uske bazalne delove. Poseduju mikrovile koje su uronjene u teni sloj. Potporne elije poseduju uti pigment od koga potie boja olfaktivne mukoze. Bazalne elije su male okruglog ili kupastog oblika i nalaze se u bazalnom sloju epitela. Olfaktivne elije su umetnute izmeu bazalnih i potpornih elija. Ove elije se od potpornih razlikuju po tome to im se jedra nalaze ispod jedara potpornih elija. Ove elije su bipolarni
2

Thurlbeck WM,Abell RM (editors):The Lung:Structure,Function and Disease.Williams i Wilkins,1978

Diplomski rad

Respiratorni sistem

neuroni iji su vrhovi proireni i od njih polaze elije 3. elije znatno poveavaju respiratornu povrinu. Lamina propria olfaktivnog epitela sadri Boumanove lezde u iji sekret su uronjene olfaktivne elije. Sekret tih lezda ima ulogu u ienju elija olakavajui pristup novim mirisnim supstancama. Jedna od osnovnih funkcija gornjih respiratornih puteva je priprema udahnutog vazduha. Pre nego to dospe do plua vazduh se u gornjim respiratornim putevima isti, vlai i zagreva. Da bi se te funkcije mogle obaviti,sluznica disajnih puteva je obloena specijalizovanim respiratornim epitelom,sa brojnim mukoznim i seroznim lezdama i bogatom vaskularnom mrezom.

6.PARANAZALNI SINUSI
Paranazalni sinusi (lat. sinus paranasales) su upljine ispunjene vazduhom smetene unutar kostiju lica i lobanje. One komuniciraju sa usnom dupljom putem otvora (orificijuma) ili kanala (duktusa) i obloene su veoma tankom sluzokoom. Osnovna uloga nosne sluznice kod veine sisara se ogledala u

detekciji mirisa (olfaktorna funkcija). Evolucijom je ona poela da gubi na znaaju (pogotovo kod oveka) i sluzokoa je postala vaan faktor u procesudisanja. Na razvoj paranazalnih upljina, odnosno promenu njihovog oblika i poloaja, uticali su promena poloaja tela u prostoru (prelazak na uspravni nain hoda), promena naina ishrane (naroito prelazak sa sirove na termiki obraenu hranu), uveanje mozga itd. Kod oveka sinusi poinju da se razvijaju odmah nakon roenja jedinke, a ovaj proces pneumatizacije se zavrava izmeu 14. i 16. godine ivota. Sinusi de dele prema kostima u kojima su smeteni na etiri osnovne grupe:
eoni sinus (lat. sinus frontalis),

Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicicnska knjiga, Beograd Zagreb 1990

Diplomski rad
vilini sinus (lat. sinus maxillaris), sitasti sinus (lat. sinus ethmoidalis) i klinasti sinusi (lat. sinus sphenoidalis)

Respiratorni sistem

7.BIOLOKA ULOGA

Uloga paranazalnih upljina jo uvek nije definitivno razjanjena, ali se pretpostavlja nekoliko moguih funkcija:

upljine unutar kostiju smanjuju teinu lobanje, poveanje reznonacije glasa,

izolacija struktura osetljivih na temperaturu ( korenovi zuba i oi ) od

stalnih temperaturnih promena u nosnoj duplji,

vlaenje i zagrevanje udahnutog vazduha itd.

8.OBOLJENJA

Diplomski rad

Respiratorni sistem

Kroz otvore i kanale sluzokoa sinusa je povezana sa sluzokoom nosne duplje. Zbog toga razliiti faktori koji dovode do otoka i upale nosne sluznice (prehlada, alergije) ili ometaju protok vazduha i normalnu sekrecijusluzi, mogu direktno ili indirektno da izazovu upalu sinusa. Razlikuju se akutna i hronina forma ovog oboljenja. Larinks - je organ nepravilnog,cevastog oblika koji povezuje farinks i traheju. Brojne laringealne hrskavice se nalaze u lamini propriji. Hrskavice mogu biti hijaline i elastine i imaju znaajnu potpornu ulogu i slue kao zalisci koji spreavaju ulazak progutane hrane i tenosti u dunik4. TRAHEJA -( dusnik) je cev koja je obloena tipinim respiratornim epitelom. U lamini propriji lee nepotpuni prstenovi hijaline hrskavice oblika slova C koji odravaju lumen otvorenim,kao i brojne seromukozne lezde koje izluuju teni mucus. Fibroelastini ligament i snopovi glatkih miinih elija veu se za perihondrijum i premouju slobodne krajeve hrskavica. Ligament spreava preveliko irenje lumena, dok mii omoguava njegovo suenje. Miina kontrakcija izaziva suenje lumena dunika i uestvuje u refleksu kaljanja. Traheja se grana na dva primarna bronha,koji u predelu hilusa ulaze u plua zajedno sa arterijama ,a vene i limfni sudovi izlaze. Sve te strukture okruene su gustim vezivnim tkivom i zajedno ine PLUNI KOREN Po ulasku u plua primarne bronhije idu ka dole

i u stranu, dajui tri bronha za desno i dva za levo pluno krilo.Te lobarne bronhije dihotomo granaju na sve manje bronhije ije se zavrne grane zovu bronchiole.Svaka bronhiola ulazi u pluni lobus u kome se grana na pet do sedam zavrnih terminalnih bronhiola.

Prof.dr. V. M. Varagi i prof.dr.M.Stevanovi, Farmakoterapija u pulmologiji, Medicinska knjiga Beograd

Zagreb, 1990.

Diplomski rad

Respiratorni sistem

Slika 2. Alveole

9.ALVEOLE
Alveole su kesasta proirenja respiratornih bronhiola,alveolarnih duktusa i alveolarnih sakulusa, koje pluima daju sunerast izgled. Strukturno, alveoli podseaju na male depove. Unutar tih kupastih proirenja obavlja se razmena gasova, kiseonika i ugljendioksida, izmeu vazduha i krvi. Graa alveolarnih zidova je specijalizovana da bi se olakala difuzija izmeu spoljanje i unutranje sredine.Vazduh u alveolama odvajaju od krvi u kapilarima komponente, koje se nazivaju krvno-vazduna barijera: epitel i citoplazma alveolarnih elija, fuzionisane bazalne lamine, citoplazma endotelnih elija. Kiseonik iz alveolarnog vazduha prolazi u krv kapilara preko te barijere, a ugljen-dioksid difunduje u suprotnom smeru. Endotelne elije kapilara su tanke i lako se mogu zameniti za pneumocite tipa1 na histolokim preparatima. Pneumocite tipa I ljuspaste alveolarne elije su istanjene i oblau alveoli inei 97% njihove povrine. Pneumocite tipa II su umetnute izmeu pneumocita
10

Diplomski rad

Respiratorni sistem

tipa II sa kojima su povezani okludentnim spojevima i dezmozomoma.Ove velike elije su okruglastog oblika i nalaze se u grupama5.

9.1 Alveorne pore

Alveolarne pore poseduje intraalveolarni septum i one omoguavaju izjednaavanje pritiska u alveolama i omoguavaju kolateralni protok vazduha kada postoji opstrukcija bronchiole.

10. PLUNA CIRKULACIJA

Pluna cirkulacija podrazumeva nutritivne i funkcionalne krvne sudove. Funkcionalni krvotok ine arterije i vene, dok nutritivni krvni sudovi prate bronhijalno stablo i distribuiraju krv do najveeg dela plua, sve do respiratornih bronhiola gde se anastomoziraju sa malim granama plunih arterija. Limfni sudovi prate bronhije krvne sudove. Limfni sudovi ne postoje oko zavrnih delova bronhijalnog stable, odnosno ispod nivoa alveolarnih duktusa.

11.INERVACIJA PLUA
Plua su inervisana i parasimpatikim i simpatickim eferentnim nervnim vlaknima. Postoje i opta viscelarna aferentne nervna vlakna koja sprovode impulse za bol, koji se teko moe lokalizovati.

Stefanovi S., Interna medicina, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1979.

11

Diplomski rad

Respiratorni sistem

12.PLEURA
Pleura, pluna maramica, serozna je opna koja obavija plua.Sastoji se od dva lista, parijetalnog i viscelarnog, koji se spajaju u predelu hilusa.Oba lista pleure se sastoje od mezotelnih elija koje lee na tankom sloju vezivnog tkiva koje sadri elastina i vezivna vlakna. Parijetalni i viscelarni list zatvaraju upljinu u potpunosti obloenu mezotelom.U normalnim uslovima,ova upljina sadri samo tanak sloj tenosti koji vlai pleura i olakava da jedan list klizi preko drugog tokom disanja.

Slika 3. Pleura

13. KAKO PUENJE UTIE NA RESPIRATORNI SISTEM

Puenje je jedan od najeih zaraznih navika koja se moe videti meu odraslima oba pola.To je tako esta pojava tako da se po jedan pua moe sresti skoro svuda. Postoje posebne ekaonice za puae na skoro svim javnim mestima. Ovo je jedan tuan aspekt savremenog ivota. Puenje je vrlo opasna i loa navika. Postoje mnoge negativne posledice koje puenje moe imati na neije zdravlje. Ima bezbroj sluajeva gde su ljudi umrli zbog puenja. Iako puenje negativno utie na zdravlje, naroito na respiratorni sistem, ovo je navika koje se teko
12

Diplomski rad

Respiratorni sistem

mogu odrei zavisnici. Puai mogu da pate od hroninog kaslja, nedostatka daha i suvih usta. Puenje moe dovesti i do ozbiljnih bolesti kao to su emfizem i rak plua. Efekti nikotina veoma su tetni po zdravlje. Nikotin ima negativan efekat na protok krvi i dunik. Emfizem plua definie se kao trajno uveanje disajnih puteva distalno od terminalnih bronhiola s destrukcijom alveolnih pregrada, bez jasnih znakova fibroze. Emfizem plua karakteriu oteenja plunog parenhima. Ona nastaju u osnovnoj jedinici plua (acinus) za razmenu respiracijskih gasova. Bolesti se klasifikuju na osnovu lokalizacije morfolokih oteenjau acinusu6. Dva najznaajnija oblika su panacinusni emfizem (acinusje oteen manje ili vie uniformno) i centroacinusni emfizem (dominantno zahvaen sredinji deo acinusa). Vrlo esto oba tipa morfolokih oteenja uoavamo u istom plunom krilu, s tim to moe da preovladavajedan ili drugi tip. Rak plua je najei rak kod mukaraca, dok je u samom vrhu i kod ena. Posebno zabrinjava porast ovog oboljenja poslednjih godina kod pripadnika enskog pola. Od 10 nastalih tumora njih 9 se dovodi u vezu sa puenjem. Dnevno popueni broj cigareta, duina pukog staa kao i rana dob u kojoj se zapoinje puiti znaajno poveavaju rizik od raka plua. Uloga pasivnog puenja danas se smatra znaajnim rizikom za nastanak raka plua kod nepuaa. Drugi faktori rizika kao to su aerozagaenje, zraenje i materije kao to su azbest i arsen takoe mogu imati znaaja u nastanku ovog oboljenja. Odreena istraivanja ukazuju da bi vitamini A, C, E, kao i selen, cink, likopen i flavonoidi mogli imati ulogu u spreavanju nastanka raka plua. Fiziologija disanja ovjeka je podruje medicinske fiziologije koja prouava procese disanja neposredno povezane s potronjom kisika i oslobaanjem ugljinog dioksida, koji imaju za cilj stvaranje i osobaanje energije potrebne u ovekovom ivotnim procesima.

14.PROCES DISANJA I DISANJE

Obnovimo plua [1], Preuzeto; 08/2009

13

Diplomski rad

Respiratorni sistem

Svi poznati ivi organizmi vre razmjenu plinova s njihovimm okoliom. Ova razmena je poznat kao disanje. Za odravanje ivota, kiseonik mora biti inhaliran u plua, zatim procesom difuzije preko alveolo-kapilarne membrane, hemoglobin i plazme krvi prenet do tkiva i potom prenet u stanice tkiva u kojima se obavlja aerobni metabolizam.

Procesi disanje su;

disanje spoljanje disanje unutranje disanje i regulacija disanja

14.1 Spoljanje disanje

Spoljanje disanje se odvija u alveolama plua. Zrak, koji sadri kiseonik, iz spoljanje sredine mehanikim procesom disanja ulazi u alveole plua. Iz udahnutog zrak u alveolama, kisik difuzijom prelazi u krvotok. U isto vreme, ugljen dioksid difuzijom iz venske krvi prelazi u alveole odakle sa izdahnutim zrakom naputa plua. Disajni ciklus je nesvestan proces koji se neprekidno ponavlja, osim ako je zbog poremeaja svesti nastao poremeaj u njegovoj regulaciji. Spoljanje disanje odvija se u dve faze: Aktivna faza - Udisanje

14

Diplomski rad

Respiratorni sistem

Kretanje zraka prema pluima je aktivna faza spoljanjeg disanja, ili udisanje. Ono je uzrokovano irenjem zida grudnog koa i sputanjem preage nanie. Udah poveava volumen plua i u njima stvara podruje niskog tlaka. Budui da je vei pritisak izvana, zrak prodire u plua. U toku mirnog disanja intrapleuralni pritisak, u odnosu na atmosferski na poetku udisanje, je oko (-2,5 mmHg) i smanjuje se na priblino (-6 mmHg) na kraju inspirijuma. Za to vreme pritisak u pluima varira u rasponu od 0 do -1,2 mmHg, tj. postaje blago negativan. Pri maksimalnom udahu dijametar grudnog koa poveava se za 20%. Normalna broj dinih ciklusa je 12 udisaja u minuti, a zapremina udahnutog zraka pri jednom udahu je oko 500 ml. Prema tome,minutni volumen disanja(ili koliina zraka koja proe kroz plua), proseno je oko 6 litara u minuti. Pasivna faza - Izdisanje U pasivnoj fazi spoljanjeg disanja - izdisanje, preaga se podie navie a zid grudnog koa se suava, to dovodi do poveanja pritiska unutar plua. Nakon to se otvori glotis, pritisak unutar plua izbacuje zrak, zajedno sa osloboenim CO2 iz krvi, u atmosferu.

15. UNUTRANJE DISANJE

Unutranje disanje je proces koji se odvija na razini tkiva i stanica, koje iz kiseonikom obogaena krvi koriste kiseonik a u nju vraaju ugljen dioksid. Ovaj mehanizam, poznat je i kao metaboliki procesa, proizvodnje energije neophodne za ivot. Unutranje ili stanino disanje je isti proces, koji se odvija postupno, u nekoliko koraka, a iji je rezultat pretvaranje energije pohranjene u molekulima glukoze u upotrebljivu hemijsku energiju u obliku ATP-a.

15

Diplomski rad

Respiratorni sistem

15.1 Regulacija disanja

Nervni sustav prilagoava veliinu alveolarne ventilacije potrebama organizma. Zahvaljujui pri tome, da se pritisci kisika i ugljen dioksida u krvi minimalno menjaju i kod tekih optereenja respiratornog sastava. Centar za disanje se nalazi u produenoj modine i ponsu, a regulacija disanja se odvija kontinuiranim emitiranjem impulsa. Krajnji cilj disanja je odravanje povoljnih koncentracija kiseonika, ugljen dioksida i vodikovih jona u telesnim tekuinama. Poveanje ugljen dioksida ili vodikovih jona utie na respiraciju, tako to nadrauje centar za disanje i dovodi do uklanjanja vika plinova ubrzanjem respiracije7. Regulacija ugljen dioksida se vri mehanizmom povratne sprege, tako da u toku pneumonija, emfizema i drugih plunih bolesti, ovaj sastav moe poveati alveolarnu ventilacijudisanja 5-7 puta.

16. ANATOMIJA DISAJNIH ORGANA

Dini sastav sastoji od disajnih puteva i organa koji unose atmosferski zrak u organizam. Sastav disajnog sastava;

Usno-nosni prolaz, drelo, Grkljan, Dunik, Bronhi, bronhiole, alveolarni ductusi i alveole.

16.1 Usno nosni prolaz

7

Stefanovi S., Interna medicina, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1979.

16

Diplomski rad

Respiratorni sistem

Usno nosni prolaz se sastoji iz usnica, usne upljina, nosnica i nosne upljine-nazalni prolaz. Ovaj prolaz oblae sluznicaa koja je prekrivena cilijarnim epitelom, ija je osnovna uloga filtriranje i vlaenje zraka. Mehanika neistoa, iz udahnutog zraka, sa zadravaju u usnoj i nosnoj upljina na vlanom epitelu odakle se mehanikim putem odstranjuju iz nosa i usta (kaljanjem, kihanjem, slinom) ili gutanjem. Sluz sa uhvaenim esticama se pokree jedan centimetar u minuti do konanog izbacivanja ili gutanja. U nosu i ustima zrak se zagre je i ovlai vodenom parom, pre nego stigne u plua. Kada bi ovek udisao zrak kroz obinu cev, suv i hladan zrak koji dopire u donje delove plua pogodovao bi infekciji. Zrak koji ulazi kroz nosne upljina je bolje filtrirani zrak od onoga koji ulazi kroz usta. Zato se savetuje da se disanje kad god je to mogue obavlja preko nosa.

16.2 drelo

drelo je telesna upljina koja s jedne strane spaja usnu i nosnu upljina a sa druge grkljan. Glavna uloga drela u procesu disanja je primiti zrak iz nosne i usne upljina i zagrijati ga na temperaturu tela pre njegovog ulaska u respiratorne sastav.

16.3 Grkljan
Grkljan je organ disajnog sastava koji je smeten u prednjem delu vrata. Organ je cevastog obilika i poinje otvorom u donjem delu drela (hipofarinksu), a nastavlja se u dunik (traheu). Glavna funkcija grkljana je disanje, dok je kroz evoluciju prilagoen i fonaciji (govoru). Posebnu ulogu u zatiti disanja ima grkljanski poklopac (lat. epiglotis), koji spreava da hrana zavri u grkljanu i dalje u duniku, tj. spreava aspiraciju i eventualno guenje.

16.4 Faze spoljanjeg disanja

Bronhiji, bronhiole, alveolarni duktusi i alveole

17

Diplomski rad

Respiratorni sistem

Zrak iz dunika nastavlja kretanje nanie kroz bronhije i bronhiole, ka sve manjim prolazim, ili duktusima, dok ne dospije u alveole plunog tkiva. Glavna dunica, po ulasku u plua, silazi koso nadole i obrazuje bronhijalno stablo. Pluni renji, je osnovna jedinica grae plua, ima oblik piramide, veliine oko 1 cm. Kroz njegov vrh ulazi bronhiola koja se grana dajui sitne alveole, poluloptasta proirenja njezinih zidova. Bronhiola formira strukture koje lie na grozd a svaka bobica predstavlja alveolu Alveola je najvaniji dio plua, oblika mjehuria promjera 0,3 mm i u prosjeku ih ima oko 150 milijuna. Alveole su tvorevina vrlo tankih zidova, kojih u pluima ima oko 300 miliona, sa ukupnom povrinom koja je u kontaktu sa kapilarima od oko 70 m. Svaka mala alveola okruena je mreom kapilara kojima se pridruuju arterije i vene. Na mikroskopskom pregledu kapilara se vidi da dijametar njegovog zida ini samo jedna elija. Pluni kapilara su toliko uski da se crvena krvna zrnca mogu kretati kroz njih samo u jednom nizu. Razmena plinova CO2 i O2 se odvija na razini alveola.

18

Diplomski rad

Respiratorni sistem

Slika 4. Respiratorni sustav ovjeka

17. FUNKCIJA DISANJA

Disanje ima nekoliko funkcija;

Unos kiseonika u telo, Uklanjanje ugljen dioksida iz tela, Regulacija telesne temperature, Regulacija acido-bazne ravnotee u telu.

19

Diplomski rad

Respiratorni sistem

17.1 Unos kiseonika u telo

Primarna funkcija disanja je unos kiseonika. Kiseonik ulazi u telo putem disajnog sastava, a zatim se u telu kroz cirkulatorni sastav dostavlja do svih njegovih delova. Sve stanice u telu za potrebe metabolizma hrane imaju potrebu za kiseonikom.

17.2 Uklanjanje ugljen dioksida iz tela

Ugljen dioksid je jedan od nusproizvoda u metabolikim procesima. Ugljen dioksid se rastvara u plazma krvi, koja ga zatim prenosi iz tkiva do plua odakle se on izbacuje iz tela.Kada ugljen dioksid ue u kapilare, on reaguje s vodom, te nastaje ugljina kiselina. Ta reakcija se ubrzava fermentima do 5000 puta. Ve u sledeem trenutku ova kiselina disocira na bikarbonatne jone i u ovom bezopasnom stanju se prenosi do plua. Ovim procesom je omogueno da se ugljeni dioksid 15-20 puta lake transportira.

17.3 Regulacija telesne temperature

Telesna temperature se obino odrava u rasponu od (36.1 do 37,0C). Isparenje telesnih tekuina (kao to je znojenje) je jedna od metoda koja pomae uklanjanju topline i odravanju toplinske ravnotee tela. Vlaan zrak tokom izdisanja takoe pomae u procesu eliminacije topline. Negativan efekt moe biti gubitak velike koliine topline zbog velike povrine plua.

20

Diplomski rad

Respiratorni sistem

Slika 5. Proces difuzije O2 i CO2 odvija se kroz semipermeabilnu membrane na temelju razlike tlaka (pO2 i pCO2)

17.4 Regulacija acido-bazne ravnotee u telu

U telu postoji sloena ravnotea izmeu koliine kiseonika i ugljen dioksida. Kretanje ugljen dioksida i kiseonika odvija se kroz brojne hemijske promene u hemoglobinu i krvnoj plazmi. Poremeaj u radu ovih hemijskih puteve menja hemijsku ravnoteu tela. Pod normalnim uslovima, relativni nivo acido-bazne ravnotee (pH razina) u telu je u rasponu od 7,35 do 7,45. Tokom disanja raste parcijalni pritisak ugljen dioksida, poveava se razina kiselosti, i pH vrednost se sniava na manje od 7,3. Isto tako, previe malo ugljen dioksida izaziva porast bazne reakcije krvi i porast pH vrednosti. Budui da ljudsko telo odrava acido-baznu ravnoteu unutar uskih granica, disajni centar mozga reaguje pri svakoj promjeni pH i parcijalnog pritiska ugljen dioksida (pCO2) u krvi. Kada doe do promena acido-bazne ravnotee i pH, hemijski receptore aktiviraju disajni proces kako bi se pCO2 i pH razina normalizirali. Raspon od 7,2 do 7,6 je kritina granica nune za kretanje kiseonika kroz krv i ulazak kiseonika u tkiva.

21

Diplomski rad

Respiratorni sistem

18. ZAKLJUAK
Osnovni cilj ovog seminarskog rada je da pojasni i definie respiratorni sistem. Takoe, pokuao sam da prikaem osnovna svojstva ovog sistema, njegovue podelu, uticaj duvana na ovaj system. Cilj mi je bio i da prikaem tok respirativnog sistema i ceo njegov sastav. Meutim, najvaniji i najpraktiniji deo rada odnosi se na respiratorni sistem i njegove delove. Koristei dva izvora informacija o respiratornom sistemu a takoe i mojim interesovanjem tj. mojom eljom da to dublje predstavim ovaj sistem a takoe i uticaj tetnih faktora, mislim da sam doprineo kvalitetu seminarskog rada.

22

Diplomski rad

Respiratorni sistem

LITERATURA

1. ARSALANE K et al: Clara cell specific protein expression after acute lung imflammation

iduced by intratracheal lipopolysaccharide administration. 2. Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicicnska knjiga, Beograd Zagreb 1990
3. Anatomija plua [2]Preuzeto; 08/2009.

4. Obnovimo plua [1], Preuzeto; 08/2009.

5. Prof.dr. V. M. Varagi i prof.dr.M.Stevanovi, Farmakoterapija u pulmologiji, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1990. 6. Stefanovi S., Interna medicina, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1979.

7. Thurlbeck WM,Abell RM (editors):The Lung:Structure,Function and Disease.Williams i

Wilkins,1978
8. www.wikipedia.rs

23